Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka

Prof. dr Nađa Kurtović-Folić RAZVOJ ARHITEKTURE I NASELJA ARHITEKTURA BAROKA UVOD - NASTANAK I OPŠTE KARAKTERISTIKE Imenom barok označava se stilski oblik u evropskoj kulturi i umetnosti koji se razvijao tokom XVII i XVII stoleća, uključujući jednu kasniju fazu koja se naziva rokoko. Barok se ne može smatrati potpuno novim pravcem u arhitekturi. To je više jedan oblik stvaralaštva u okviru kojeg su mnogi elementi renesanse bili dovedeni u nove međusobne odnose. Sam izraz, barok, prvenstveno predstavlja, prema klasičnoj sholastičkoj (srednjovekovnoj) podeli, jedan oblik logičkog zaključivanja.Termin se u španskom i portugalskom jeziku tumači i kao perla nepravilnih oblika, bizarnih i manje vrednih. U prenesenom smislu, u kojem se danas upotrebljava termin barok, reč ima značenje preteranog, izveštačenog, neuravnoteženog, dakle nečega što je u suprotnosti sa antičkim principima harmonije, simetrije, proporcije, kojima su inspirisani renesansa i klasicizam. Pojam barok, koji se u XVII veku upotrebljavao za bombastičnu poeziju nekih italijanskih književnika i u XVIII veku je, takođe, značio nešto nepravilno, neukusno i ekstravagantno. Tek krajem XIX veka, zahvaljujući naučnim istraživanjima Velflinga, Rigela i drugih istoričara umetnosti počela je da se kritički posmatra stilska razvojna uloga baroka i da se otkrivaju zakonitosti njegovog razvoja, utvđuju njegovi kanoni ideala lepote i estetike. Tako se barok, kao i gotika, temeljno proučava tek od bliže prošlosti. Treba još napomenuti da je novije tumačenje baroka prevazišlo vremenski period ovog stilskog pravca, te se pod ovim imenom, u širem smislu, često podrazumevaju i pojave kada jedan pravac dostigne svoj vrhunac sazrevanja i kada se javljaju pojave slične baroku. Tako se veoma često u literaturi baroknim smatraju forme nastale u kasnijim periodima grčke ili rimske umetnosti, plamena gotika u kojoj je dekorativnost postala samosvojna i nesvrsishodna. Đorđo Vazari, u svojoj knjizi o životima slavnih siikara, vajara i arhitekata, piše o pojavi "arte nuova" koju opisuje kao ekstravagantnu, bizarnu i kapricioznu. Društvena i državna situacija u Evropi pružala je sjajne mogućnosti za razvoj baroka. S jedne strane, barokna arhitektura se začela u Rimu kao izraz nove samopouzdanosti koju je Crkva stekla kroz protivreformaciju. Tokom XVI veka naime, odigrali su se značajni događaji koji su uticali na pojavu novih crkvenih stavova, između ostalog i po pitanju umetnosti. Profesor teologije u Virtembergu, Martin Luter, istakao je 1517. godine na vratima katedrale u tom gradu 95 teza protesta protiv crkvene administracije. Protest je prvenstveno bio protiv raskalašnog stava koji je dominirao Vatikanom, a naročito je bio usmeren protiv prodaje indulgencija (oprosta od grehova), kao izvora crkvenog bogatstva. Papa ga je odma ekskomunicirao, a on je papsku bulu javno spalio. Tako je počeo veliki verski razdor i rat sa ciljem da se izvrši racionalna reformacija dekadentnih katoličkih shvatanja. Luterovo uverenje se veoma brzo proširilo kroz Evropu, u Švajcarskoj je njegove ideje zastupao

49

Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka

Kalvin (kalvinizam), u Engleskoj je formirana prezbiterijanska crkva, u Francuskoj su se organizovali hugenoti. Ovoje bio neposredan povod da Crkva mobiliše sve svoje snage. Jedan od najuspešnijih poteza je bilo je priznavanje Jezuitskog reda, koji je bio osnovan 1545. godine u Španiji (Ignacio Lojola), zatim stvaranje inkvizicije i drugo. Nekoliko decenija trajao je crkveni sabor u Trentu, na kojem su značajno izmenjeni crkveni stavovi, a to se zatim ogledalo i u umetnosti. U sakralnoj umetnosti borba za pridobijanje vernika ogleda se u biranju tema koje za cilj imaju da pokrenu vernike na razmišljanje i da izazovu burne emocije. S druge strane, ovo je bio period tokom kojeg je jačala apsolutistička vlast feudalaca, na čelu sa kraljem. U umetnosti se to iskazalo kroz potrebu a se naglasi specfičan dokaz dvorske reprezentativnosti. Arhitektura baroka trebalo je da sintetizuje u sebi sve elemente koji će najbolje i najefektnije odražavati navedene zahteve. Zato je znatno primerenija definicija baroka kao složene sinteze dotadašnjih iskustava, nego definicija baroka kao raspad sistema u odnosu na renesansu. Osnovne arhitektonske karakteristike lako su uočljive: - u osnovi i prostornoj dispoziciji građevine su mahom centralne koncepcije. Centralizovana planimetrija je, međutim, znatno složenija nego u doba renesanse dobija niz dodatnih elemenata, ali po principu subordinacije, odnosno podređivanja sporednog glavnijem, sve do dominante koja može biti kupola, glavna fasada ili slično. - spoljni i unutrašnji prostor su skoro nezavisni i često imaju različit cilj i smisao. Fasada je potpuno nezavisni likovni motiv, što otvara put višeznačnom jeziku u arhitekturi. Arhitekta Venturi to naziva ''stvar u stvari ili prostor u prostoru''. Vrlo je često da jedan arhitekta radi enterijer a drugi eksterijer. - u okviru samog objekta postoji antiteza. Osim situacije da objekat komunicira sa okolinom, kao što je to bio slučaj u renesansi, u baroku se i unutar samog objekta suprotstavljaju elementi po formi i slično. To je tzv. ars combinatoria - umetnost kompovanja elemenata i barokna je tvorevina, koju će sledeći stilski pravci obilato koristiti. Prožimanje, smicanje, istraživanje krivolinijskih površina naveli su K. Norberga-Šulca da celokupnu baroknu arhitekturu označi kao pulsirajuću jukstapoziciju. - u odnosu na renesansu dolazi do oslobađanja od krutih geometrijskih oblika. Kružno-eliptični oblici koje koristi Bernini ili trougaoni motivi omogućuju razigranost i dinamičnost prostornog rešenja. Zid je oživeo i nije više samo ravna površina. On postaje aktivni element što plastičnijeg prostornog delovanja. Stubovi i polustubovi, pilastri pa i svodovi samo su deo razigranog zida koji je, pored onih elemenata, obilato ukrašen plastičnim dekorativnim elementima (girlandama, festonima, maskama), zatim efektno prekidan nišama, udubljenjima i izbočinama. Pored zidova, bujno su profilisani zidni venci, luci, grede, prozorski okviri i portali, pilastri, kapiteli, konzole, atike, volute; ukratko sve što može doprineti da građevina izgleda nemirno i slikovito, počev od detalja do celine. - dinamički efekti koji su stvoreni ovako zatalasanim prostornim uređenjem još se potenciraju napetošću, izazvanom svetlosnim efektima svetlo-tamno (chiaro-oscuro), uvođenjem scenskog osvetljenja, dramatizacijom dubokih

50

monumentalnost i blještavost – odnosno natrpanost. Kao u slikarstvu i u arhitekturi se često koriste efekti prostorne dubine koja se postiže iluzionističkom perspektivom i dijagonalnim postavljanjem elemenata.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka senki i skoro reflektorski usmerenih snopova svetla na određene površine. Posebno treba naglasiti da se barokna arhitektura teško može proučavati i shvatiti bez poznavanja njenog konteksta. raskoš. obeležavali su pojedine etape građenja. ukoliko nema efektnog mermera pravljenjem inkrustacija. kako to tumače kritičari baroka ili klasicistički estetičari. . Iako je to posebna tema. Bernini je došao na ideju da iz rimskih vrtova izmesti na gradske trgove fontanu rustiku. Očigledno je da barokna arhitektura združuje prirodu i ljudsko telo u jedinstvenu. tako da barokna estetika i barokna filozofija imaju zajednički osnov. njihove sklonosti i postojeću tradiciju. Usled ovih efekata.obilato se koriste efekti i šarenilo primenjenog materijala. Igrom odsjaja i ogledanjem u visokopoliranim površinama. . . treba da podvuče značaj. iako pojedini autori daju precizne datume. odnosno u baroknoj palati ili dvorcu. služe kao ukras. Isto tako oblikovanje brojnih terasa. bojenjem stakla i drugi efekti. koji su bili nosioci novih ideja. više se zasniva na prirodnoj smeni generacija nego na velikim. odnosno baroknog urbanizma. naročito u profanoj arhitekturi. u kojoj se prepliću realno. koji je uvek originalan. Na osnovu iznetih karakteristika može se jasno sagledati i cilj barokne arhitekture. Berninijeva fontana del Tritone kompoziciono je zaokružena tek onda kad iz roga koji Triton drži u ustima šiklja voda. Ovu pokretljivost prostora prate i dekorativni elementi. Sve se virtuozno koristi za postizanje što dekorativnijeg efekta.višedelnost horizontalnog i vertikalnog rešavanja fasada kao i stvaranje većeg broja rizalita. kako bi se potenciralo komešanje i uznemirenost. matematika i kreativna fantazija. sa perspektivnom pozadinom i scenografijom trgova i ulica. koja je 51 . pri čemu je imao na umu efekte njene razigranosti i veličine. novim oblicima postiže se višečulni osećaj da neke prostorije postoje. razum i emocija. iako se realno ne mogu sagledati. Novine su unošene koro ravnopravno i u sakralnu i u profanu arhitekturu. Opštem opisu baroknih karakteristika građevina nastalih u periodu od kraja XVI do konca XVIII veka treba dodati napomenu da u raznim zemljama Evrope pojam barok podrazumeva i sve bitne specifičnosti naroda. treba istaći da je barok doba kada dolazi do revizije nekih shvatanja u prostornoj koncepciji grada. Hronološka podela baroka. koji apsolutno ne moraju i ne treba da odgovaraju funkcionalnim potrebama. pa i oni poprimaju sve češće valovite i izlomljene crte. vestibila. Na primer. barokna arhitektura se ne sagledava samo kao prost objekat već kao svojevrsna pojava ili događaj.u prostornom smislu. skulpture ili slike. Kao i u renesansi pojedinci. što monumentalniju sliku. stepeništa balkona. upotrebom intarzije marmoriziranjem. U ekstremnim slučajevima kod kompozicije fontane računalo se i sa efektom vode. Naročito je karakterističan Berninijev toridarni stub. upadljivim razlikama u arhitektonskom izrazu. prelivanjem pozlate. kada se utemeljuju široko zemljišne urbane celine u kojima barokna arhitektura računa sa efektima velikih vizura. Za promene u sakralnoj arhitekturi od najvećeg značaja je bila kontrareformacija katoličke crkve u drugoj polovini XVI veka.

stabilizuju svodne crkve.). Vinjola se poslužio i inspirisao Albertijevim rešenjem crkve Sv. One služe da povežu dve etaže na fasadi. Ima eliptičnu kupolu na pandantifima što anticipira barokne oblike kupole. u svom tipskom obliku u projektu Vinjoline crkve Il Djezu.-1563. Iz nje pada veliki snop svetlosti.) i elipsa upisana u kvadrat. 1556. Za razliku od crkve Sv. a ne građevina centralnog plana. Andrije u Mantovi. Centralni deo fasade tretiran je kao dvospratno pročelje hrama koje je volutama povezan sa nižim. pošto je ovaj red preko 200 godina bio. niže bočne kapele nemaju udela u većim prostonim etektima koji se stvararaju od broda i transepta. Brod je osvetljen i preko brodova u donjem delu svoda. Grandiozni karakter crkve naročito je uočljiv na preseku glavnog broda i transepta koji je nadvišen velikom kupolom. i 1584. dvostrukih pilastara i friza koji su bili od sivog travertina. samo je veoma malih dimenzija. između 1573. Očigledno da se za fasadu Vinjola inspirisao Albertijevom koncepcijom crkve Santa Maria Novela u Firenci. Andrije u Mantovi. koje će postati standardne za barokni period. flankiran bočnim kapelama i sa transeptom iste širine kao glavni brod i kapele.). Jezuiti su zahtevali dugačak brod kako bi se bolje odvijale propovedi Vinjola je projektovao brod širok 18 m. Ono što je Vinjola uneo u crkvenu arhitekturu.-1629. čime je postignut izvaredan ritam. bočnim stranama. Crkva Sv. prelati i teolozi težili da se što aktivnije uključe u oblikovanje planova i tumačili su umetničke smernice na osnovu drugih definisanih oblika ponašanja u crkvi. 1507. najaktivniji u misionarstvu po najudaljenijim delovima sveta. birajući proporcije koje su bile ''najlepše i najprijatnije za oko''. Vinjola je za druge crkvene potrebe istraživao i ovalni horizontalni plan iako će ovaj oblik razviti arhitekti sledeće generacije. Njegovi objekti takvog oblika su Sant' Andrea in via Flaminia (1550. osim lukova. Kontrafori su bili nužni.1553. Zbog Vinjoline smrti ovu ideju je doradio i realizovao Đakomo dela Porta (Giacomo della Porta). Andrije rađena za papu Julija III inspirisana je Panteonom. Osim ove osnovne podele zidnih površina. Treba spomenuti da se i sam Mikelanđelo ponudio da radi. Njegov plan je postao prototip za sve isusovačke crkve širom sveta. takođe. u profanu arhitekturu palata uveo je Karlo Maderna (Carlo Maderna.) definisao je doktrinu i kodifikovao oblike crkvenog života. Od arhitekata.-1573. najinventivniji je za te potrebe bio Đakomo Baroci da Vinjola (Giacomo Barozzi da Vignola. Pročelje baroknih crkava naslućuje se. potpuno beli zidovi. ali nije regulisao oblike crkvene arhitekure. ovde su primenjeni još mnogi drugi karakteristični detalji baroknih ukrasa. godine. bio je jedno vreme 52 . Zato su razna sveštena lica. ali je odustao kada je čuo uslov da se formira jedan akustičan izdužen i nadsveden brod. Fasada imitira pročelje hrama sa korintskim pilastrima. Prvobitno je enterijer bio veoma strog. ali one su istovremeno i sredstvo da se sakriju kontrafori koji su neophodni da ukrute. ali su i veoma smetali jer su predstavljali arhitektonski element nepoznat u klasičnom jeziku arhitekture. On je uspeo da projektuje prostornu organizaciju koja je najbolje odgovarala potrebama jezuitskog reda.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka stimulisala razvoj i gradnju crkvenih građevina Tridentski sabor (koncil) (1545. ovi pokušaji su imali značajan uticaj što svedoči o snazi njegove invencije pošto ovakav oblik nije bio diktiran ni lokacijom ni funkcijom. Velike bočne volute uz centralni brod koje je a Alberti primenio postaju ''zaštitni znak''. osnova crkve Sant' Ana dei Palafreniera (zaštitnica konjušara).

Njegov uspeh je bio potpomognut činjenicom da je imao tu sreću da služi petorici papa koji su svi bili svesni njegovih mogućnosti i talenta. u Napulju. Početkom XVIII veka njima su se ravnopravno pridružili austrijski i nemački stvaraoci. GIANLORENZO BERNINI (Napulj. Smatra se da je slava Rima počela da jenjava posle 1680. Imao je zlatne ruke i mermer mu je najviše ležao. stroga osnova renesansne palate oko centralnog dvorišta otvorena je prema ulici. odnosno ulični front. izvanredan organizator sposoban da radi brzo i efikasno. ubedljivosti. Đenova. a na scenu su stupili i brojni francuski umetnici. porodičan čovek. Venecija. Bernini je kao čovek bio neodoljivog šarma. Rim je početkom XVII veka bio centar u koji je bila usmerena pažnja skoro svih stvaralaca. sa 19 godina je postao miljenik kardinala Scipiona Borgeze i na velika vrata ušao u najviše krugove umetnika. hteli to ili ne. 1598. Njemu se. koji će se vrlo brzo nametnuti kao autoriteti u baroknoj umetnosti. On se 1605. pojavila se otvorena lođa. kao i Mikelanđelu. preselio sa celom porodicom u Rim. 1680. koja je uobičajena za prizemlje. Pietro Bernini bio je skulptor natprosečnog talenta.) Najveći genije italijanskog baroka neosporno je Bernini rođen 07. Ali za razliku od užasno usamljenog kolosa XVI veka. Po njegovoj zamisli. koja uglavnom predstavlja samo niz uspeha. a umesto rustike. a istovremeno odličan arhitekta. ^uvene su reči pape Urbana VIII koji mu se. Taj svoj primat Rim je držao zahvaljujući nizu velikih umetnika. Među brojnim poslovima on je projektovao i palatu za jednu od najuticajnijih rimskih porodica. slavu sticali umetnici u drugim krajevima Italije. morali su da se klanjaju.-Rim. Isto kao Mikelanđelo i on je bio vajar po vokaciji. Uprkos nizu pojedinačnih značajnih ostvarenja rasutih po celoj Italiji. njegovoj karijeri. Napulj. 12. Tako je dvorišni izgled sada postao glavni. U oblasti arhitekture dva najveća nesumnjivo su bila Đanlorenco Bernini (Gianlorenzo Bernini) i Frančesko Boromini (Francesco Borromini). Masivni centralni blok dobio je krila. pripisuje nadljudska koncentracija i upornost da sprovede svoju ideju i da je bez izmena realizuje. umetnika. svi rimski umetnici. Otac. slikar i pesnik. Formirajući se uz oca. 1598. pa su u generacijama nakon Berninija. za porodicu Barberini. primajući ga u službu. aristokratskog ponašanja. Ovu Maderninu ideju razradili su i doradili u vertikalnom planu dvojica velikana barokne arhitekture. Sledećih pedesetak godina. Niz drugih gradova Italije postao je važan. Niz istorijskih okolnosti pokazao je da se značajni događaji mogu odvijati i bez stalnog učešća pape (na primer. obdaren. pričalica. Borominija ili Pjetra da Kortone. Vestfalski mir kojima je okončan tridesetogodišnji rat u Evropi). Autoritet papske države i njega kao ličnosti postepeno je slabio. godine kada je umro Bernini. kao što su Pijemont (sa Torinom kao centrom). ipak je Rim sve do poslednje dve decenije XVII veka bio glavno središte.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka najuticajniji arhitekta u Rimu. Samo je Mikelanđelo pre njega bio poštovan u tolikoj meri i od papa i od kolega. Bernini i Boromini. 53 . Oni su delovali tako da su se i u elevaciji ove palate pojavili barokni detalji.

U unutrašnjosti građevine. Svaki deo građevine je jasno definisan i podređen klasičnim odnosima.Crkva u Kastelgandolfu građena je od 1658. što radite za Mateu Barberinija kao papu. po jedan zvonik tako da se oni nalaze u drugom planu kada se crkva sagledava sa zapadne strane.U okviru istraživanja prostorne organizacije ističu se. slobodnom. tri crkve centralnog plana. a balustrada iznad krovnog venca izgleda kao da prolazi neprekinuta iza središnjeg dela. Svi autori do tada su uglavnom sledili Mikelanđelov primer kupole sa rebrima i islikanom ispunom. . godine kada je dobio porudžbinu za fasadu crkve svete Bibiene. Uz oltarski krak krsta prigrađen je. detaljima i shvatanju ukrasa uočavaju se i kod druge dve građevine. Ostavljajući. Sve tri crkve Bernini je počeo da radi posle svoje šezdesete godine i radio ih je skoro paralelno. spojio klasičnu tradiciju kupole sa kasetama po uzoru na onu primenjenu u rimskom Panteonu i uklopio je kao ispunu između rebara kao aktivnih nosača i prenosilaca potisaka. Petra. To je razlog zašto mnogi istraživači njegovog opusa ističu vezanost za tradiciju. međutim. pa tim oblikom podseća na neke renesansne crkve kao što je. Ostvaren je utisak kao da je centralna edikula superponirana manjem sistemu čiji je kontinuitet neporemećen. Madona della Carceri arhitekte Đovana da Sangala. Zamišljena je kao jednostavni slobodni krst istih krakova. na primer. po strani Berninijevo stvaralaštvo u domenu skulpture. a iznad njega je postavljen jednostavan sprat svedenih oblika. grčkom krstu.-1661. Bernini je svoju crkvu oblikovao u duhu palata toga vremena. zaboravljajući pritom da gramatika arhitektonskih oblika služi različitim namenama i oličava širok spektar ideja. Bernini je. ali za razliku od nje leži na niskom tamburu. ostaje još uvek veoma široko polje za istraživanje i analizu njegovog doprinosa razvoju arhitektonske misli.Druga crkva nalazi se u Arčiji (Ariccia) i postavljena je nad kružnom osnovom. Za razliku od kompozicionog rasporeda elemenata i ukrasa na pročeljima koje je kanonizovao Karlo Maderna sa fasadom svoje crkve sveta Suzana. Središnji deo fasade je ovim postupkom jako naglašen. Srednji deo pročelja po vertikali naglašen je tako što je nešto isturen u odnosu na bočne delove. Najinteresantnija od njih je crkva San Andrea al Quirinale. U odnosu na renesansne crkve visina je znatno povećana i kupoli je data apsolutna prevlast. ali novine u komponovanju prostora. kavalijere. Elegantna rebrasta kupola očigledno je rađena po uzoru na onu sa crkve Sv. krugu i elipsi. pored niza ukrasnih elemenata. . Bibiene predstavlja Berninijev doprinos oblikovanju jednog varijantnog rešenja karakteristične barokne crkvene fasade. najinteresantniji je i spoj rebara kupole sa kasetiranom ispunom. ali mi smo još sretniji što kavalijere Bernini stvara za vreme našeg pontifikata''.Berninijeva arhitektonska karijera započela je 1624. nažalost. sa zapadne strane. Kompoziciono uređenje pročelja crkve Sv. godine ovaj način obrade kupole u enterijeru bio je prihvaćen širom Evrope. Svaku od ove tri crkve karakteriše neka osobenost koja je imala dalji uticaj na druge arhitekte i sve tri su projektovane nad najomiljenijim centralnim osnovama. godine. Posle 1660. . U prizemlju je trem u obliku otvorene lođe. .Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka obrati: ''Velika je sreća. U prostoru je realizovana kao cilindar krunisan poluloptastom 54 .

tako da im se iza kupole vide samo vrhovi. a istovremeno uspeo da naglasi mesto oltara. Kod ove crkve je uzor očigledno bio rimski Panteon. izdvojenim od svakodnevnog života gde su vernici mogli da komuniciraju s Bogom. Bernini je postavljanjem edikule ispred oltarske niše ostvario istovremeno barijeru i živu vezu sa oltarskom kapelom. U nebeskoj zoni odnosno u kupoli primenjene su bela i zlatna boja. prilično su mračne. Svetlost od prozora između rebara pada u snopovima i meša se sa zenitalnim osvetljenjem iz lanterne iznad kupole. učinili Barberini). pre baroka. na isti način kako je pokušavao da uradi Paladio u svojim crkvama. tako da se i svetlosnim efektom postiže jedinstvenost centralnog unutrašnjeg prostora. I Panteonu je Bernini bio dodao po jedan zvonik sa svake strane. jer je sa građevine skinuo sve predmete od bronze kako bi ih pretopio za čuveni baldahin u crkvi Sv. što je bilo uobičajeno da se postavlja na krajevima. Berninijevo rešenje je omogućilo da pogled posmatrača neprekidno klizi preko velikih pilastara krunisanih snažnim vencem sve do velike edikule ispred oltarske apside. Ako se enterijer shvati kao psihološki okvir vernika onda crkva ima dva duhovna centra: 1. Crkvu je naručio kardinal Kamilo Panfili za novicijat jezuitskog reda. pa su oni u XIX veku srušeni. I kod ove crkve su uz oltarsku apsidu postavljeni sa svake strane po jedan zvonik. koji postoji u građevinama centralnog plana. Tako se među svim nišama duž ovala izdvaja. crkva blista.) pažljivo izdvojena oltarska apsida. poprečne ose. Bernini je rešio problem perspektivnih pravaca. facerunt Barberini" (Ono što nisu učinili varvari. 2. Već je isaknuto da je od ove tri crkve najznačajnija Andreaal Quirinale. po principu ''prve među jednakima''. koja se nalazi u centru Rima. oltarska. Bernini nije imao sreće sa Panteonom. Na vrhu kupole nalazi se velika lanterna.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka kupolom. obrađena uglačanim tamnim mermerom. Upotrebom boje i svetlosti utisak misterioznosti još više je potenciran u zoni svetovnosti (do venca). 55 .) ovalni prostor u kojem učesnici liturgijskog obreda učestvuju u čudu svetiteljskog spasenja. I u ovom planu. arhitektura je uglavnom okvir za uzbudljivu misteriju koja se vernicima otkriva putem skulpturalne dekoracije. U Berninijevim crkvama. Sveti Andrija plovi ka nebeslma: Ovo rešenje je upadljivo drugačije u odnosu na rešenja u renesansnim crkvama koje su smatrane monumentalnim svetilištima. Sve niše. Petra. koja je nepristupačna laicima i u kojoj se odvija misterija. U crkvi San Andrea al Quirinale. koji su istovremeno isprobavali drugi Bernini je uspeo da unese značajne novine. Na pročelju je postavljen portal izrazito klasičnog oblika. Time je očuvao i naglasio homogenost ovalne forme. Ova igra rečima i danas se koristi kada intelektualci nanesu štetu nekom kulturnom dobru. naprotiv. Na taj način elipsa osnove je zatvorena na najkritičnijim tačkama koje se sagledavaju odma sa ulaza. Umesto niša. Kako se taj nemili događaj odigrao za vreme kada je papa bio iz porodice Barberini ostala je uzrečica ''Quod non facerunt Barbari. Bernini je postavio izrazito snažne pilastre. ali to rešenje nije bilo nimalo sretno i rimljani su to odmah proglasili ''magarećim ušima''. Sama lokacija na kojoj je manastir bio postavljen usmerila je Berninija da izabere ovalnu osnovu sa poprečnom dužom osom. koje imaju funkciju kapela. Tu u konkavi ispred oltara nalazi se skulptura.

Od velikog značaja su tri druge palate koje je on projektovao. primenio je motiv sa palate Barberini i udružio ga je sa rešenjem pročelja crkve San Andrea al Quirinale. Bernini je stepeništa bio smestio u 56 . . U svim drugim elementima zgrada sledi tradiciju renesansne palate Farneze. U elevaciji je primenio perforacije kao što je već bio uradio Paladio na Lođi del Kapitanato ili Sansovino na Biblioteci u Veneciji. -U prvom projektu istočna fasada je bila rešena kao otvoreni pravougaonik sa dva isturena krila sa četiri podele između kojih se nalazila duga kolonada sa konveksnim centralnim i dva konkavna krila. Kupola je zatvorena u jedan cilindrični omotač. ali svaki od njih obelažava različite funkcije. koje su u ulozi gotskih kontrafora. koju je projektovao Karlo Maderna. kulise koje koje imaju cilj da usmere pažnju prolaznika i vernika na pročelje crkve. Svaka podcelina uokvirena je džinovskim pilastrima koji se protežu kroz dva sprata. godine i ona je postala prototip barokne aristokratske palate. južno. Uz izraženi portik izgrađene su još i dva bočna zida koja su u stvari. ali na svoju veliku žalost nije zadovoljio specifičan ukus francuskog dvora. Kralj Luj XIV pozvao je Berninija u Pariz 1665. Ovde je bilo dosta poteškoća sa harmonizacijom dužine i visine. Pored toga. ispred oltara. Artikulacija centralnog dela je bogata i ima 7 delova. To se jasno vidi u rešenju horizontalnog plana.Najkonvencionalnije i najneoriginalnije je bilo treće rešenje. On je dopunio projekat i dodao ukrasne elemente u enterijeru. Prvi primer je palata Ludovisi (danas palata Montecitorio). Cela dužina pročelja na kojoj se nalazi 25 prozora podeljena je u ritmu 3-6-7-6-3. Sasvim u duhu baroka. koju je radio za porodicu pape Inokentija X. tako što je divovski red stubova postavio iznad rustificiranog prizemlja.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka U eksterijeru crkve ima. Portik crkve je jedini ukrašeni deo inače vrlo strogo rešene fasade i dinamički element u vrlo složenoj organizaciji građevine. i deo severnog krila. Ustvari. oba zida duboko zalaze u vezu sa ovalnim telom crkve i portikom. naglašen ulaz uokviren toskanskim stubovima. Kasnije je front palate udvostručen. godine i na licu mesta mu objasnio kako želi da se dopuni palata koja je već imala zapadno. dok se u prizemlju na mestima pilastara nalaze rustično obrađeni i naglašeni detalji. Već je bilo rečeno o Berninijevom udelu na palati Barberini. Palatu Kiđi Bernini je projektovao 1664. pa je imala znatan uticaj na autore izvan Italije. Njihov konkavni oblik suprotstavlja se konveksnom cilindru korpusa crkve i ojačava dinamički kvalitet cele strukture. dosta profinjenih detalja. Motiv edikule na portiku odgovara istom detalju u enterijeru. Bernini je sukcesivno uradio tri predloga. a bočni delovi po 3. svedeno i stuži kao baza za dva gornja sprata sa kolosalnim pilastrima koji su postavljeni tako gusto da prozorski otvori prvog sprata (piano nobile) zauzimaju ceo prostor između njih. Treći veliki Berninijev zadatak bio je projekat za kraljevsku palatu Luvr u parizu. U profanoj arhitekturi Bernini se ogledao na palatama. a potisak spolja primaju volute. Problem sa kojim se Berniini suočio na Luvru bio je tipičan za Italijanske autore koji nisu bili navikli da rešavaju dugačke frontove. Osim toga. balkon izad njih i naglašeno obrađen prozor prvog sprata. isti arhitektonski oblik izgleda kao pozitiv i negativ istog motiva. a oltarska edikula razdvaja vernike od svete tajne. Prizemlje je veona strogo. -U drugom predlogu Bernini je pošao od svog rešenja za palatu Kiđi. takođe. ali su ostali glavni ukrasni elementi. portik poziva i privlači vernike da pristupe u crkvu.

Pored toga. samostalne u prostoru. Odma po dolasku kući. ali se interes kralja Luja XIV usmerio ka izgradnji Versaja. Bernini je naišao na veliki otpor francuskih arhitekata. Bernini nije odustao od ideje da ih ipak izgradi. Služio je kao najveći izazov i predmet mržnje drugom velikanu rimskog baroka. Pri projektovanju Luvra. Bernini je imenovan "arhiektom crkve Sv. Primenom obostranog niza stubova stvoren je tunel koji je veoma raskošno ukrašen. 1599 –Rim. Bernini je počeo da radi na četvrtoj varijanti. kojem je posvećivao najviše pažnje. Posle smrti Karla Maderne. Petra Bernini je pokušao da popravi jer je bio nezadovoljan proporcijama fasade koju je Karlo Maderna projektovao i izveo ispred korpusa crkve koju je Mikelanđelo projektovao.Porta del Popolo. 1667) Jedan od najznačajnijih ličnosti rimskog baroka stoji odvojeno od svih ostalih.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka uglove kvdrata osnove kako ne bi prekinuo liniju prostorija. ali i pogrebnih povorki. Od arhitektonskih rešenja izdvaja se novo ceremonijalno stepenište-Scala Regia. FRANCESCO O BORROMINI (Bisone. ali ne i u francuskom koji je lako rešavao komunikaciju vestibila sa stepeništem i salonima. Pored ideje s bočnim kulama. godine. Kraljev ministar Kolber odbio je Berninijev projekat i rad na Luvru poverio Klod Perou. tako da je stvoren specifičan utisak širokih i svečanih stepenica. od kojih je samo južna urađena. pisao je pamflete i pozorišne komade koje je sam režirao i izvodio. Pokazalo se da ni taj projekat nije lak za izvođenje. Bez obzira na inovacije koje su uneli ostali arhitekti kao 57 . Ostale Berninijeve aktivnosti su bile brojne i teško je zamisliti kako je sve postizao da usaglasi. kako bi osigurao statičku stabilnost. Položaj ulaza u Vatikansku palatu bio je dosta specifičan i skučen. Imao je još jedno zaduženje. 1629. kao zametak budućeg velikog baroknog trga. Kamen temeljac za građevinu bio je svečano postavljen tri dana pre njegovog povratka u Rim. Sam objekat crkve Sv. Petra" u Rimu. ali ga je kralj poštovao i podržavao. Pored navedenih projekata tek treba izneti njegov glavni zadatak. Frančesku Borominiju. koji po obimu i nameni imaju i arhitektonske konotacije. U čast dolaska Švedske kraljice Kristine podigao je jednu od kapija . uzak. godine srušena. Petra. Njegov rad u okviru ove titule obuhvata veliki broj vajarskih dela. To je pre svega baldahin iznad glavnog oltara i stolica-katedra Sv . Kako je to projekat koji je bitno uticao na razvoj urbanističke discipline on će biti analiziran kasnije. I ona nije bila završena usled tehničkih poteškoća. On je bio glavni režiser svih karnevala i veselih rimskih svečanosti. Najveći i najupečatljiviji poduhvat Bernini je izveo rešavajući urbanistički i arhitektonski prostor ispred crkve Sv. još i sužen s jedne strane. pa je zato pokušao da ih postavi nezavisno od fasade. Bernini nije uspeo da realizuje ni obnovu Mikelanđelovog tetrastilnog portika za koji je verovao da će razbiti uniformnost Madernine fasade. Bernini je projektovao visoke kule sa tri etaže.Petra. pa je 1646. Uz Maderninu fasadu. Arhitektura Borominija obeležava nov pravac kojim se kreće arhitektura prve polovine XVIII stoleća. To je bilo potpuno u italijanskom duhu.

on je uveo novi i uznemiravajući pristup starim problemima. Boromini je bio neuravnotežen čovek. jedan od najpoznatijih arhitekata u Rimu toga doba. Rainaldi. graditelj izvođač radova. pa pošto su naručioci bili zadovoljni. Kako bi pokazao šta zna. Otac mu je bio ugledni arhitekta. kada je Bernini imao problema sa stabilnošću kula koje je želeo da postavi na krajevima pročelja Sv. To se dogodilo oko 1645. bio izraziti praktičar. on je zanemario princip modula. Prema svim izvorima. Petra vodio je Bernini i Boromini je nastavio da radi za njega. odnosno uobičajenim procesom stvaralaštva). Boromini je ovu crkvu i svoje kasnije građevine zasnivao na geometrijskim jedinicama – 58 . bio slavljen kao prva ličnost rimskog graditeljstva. Boromini je prvo projektovao klaustar i trpezariju. čak ga je više usmeravao da se bavi arhitekturom nego što je to Maderna činio. Boromini je. Kortona. Petra. Taj pristup su jasno sagledali i vrednovali njegovi savremenici. Svoj talenat i snagu je utrošio tako što je više od jedne decenije klesao grbove. od početka je bio obeležen nizom konflikata. Obe građevine je projektovao Karlo Maderna.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka što su Bernini. iako su po godinama bili skoro vršnjaci. međutim. jer je znao da je Bernini u tim elementima najslabiji. balustrade na crkvi Sv. a Boromini je prešao tridesetu bez nekih posebnih priznanja. U nekim delima. U literaturi je ovaj kompleks poznat i pod nazivima San Carlo alle Quattro Fontane. Bernini mu je ostavljao veliku slobodu u radu. jer su njihovi karakteri i njihov pristup arhitekturi bili suviše različiti Bernini je u najvećoj meri bio još uvek “uomo universale” koji je slikarstvo i skulpturu smatrao dovoljnom podlogom za bavljenje arhitekturom. pa se zaposlio po rođačkoj liniji. godine. Arhitektonskih poslova dugo nije imao. odnosno mere nastale multipliciranjem modula koji je najčešće bio prečnik stuba. iz Lombardije. suština renesansne tradicije nije bila uzdrmana. Prilika se Borominiju ukazala tek 1634. međutim. svi su se slagali da je njegova arhitektura ekstravagantna i u velikoj suprotnosti sa normalnim. Najviše je kritikovao tehničke nedostatke objekata. Razlike u statusu. Maderna je imao veliki uticaj na Borominija. Posle smrti Maderne. festone. Ni Boronimi to nije uspeo u svojim radovima kojima se vezivao za starije arhitekte XVI veka. Godine koje je Boromini utrošio kao izvođač radova bile su za njega krajnje ponižavajuće i čekao je priliku da kritikije Berninija. Crkva se smatra jedinstvenim primerom arhitektonskog baroknog rešenja. Bernini je. kako je na maloj i nepravilnoj lokaciji to izveo. Pri projektovanju. bio je nadzornik radova na gradilištima palate Barberini i San Andrea della Valle. Karla Boromejskog. koji je digao ruku na sebe u trenutku nervnog rastrojstva. Boromini je pre nego što je došao u Rim postao kamenorezac. Njihov odnos. Pre svega. U Rim je došao sa severa. Na istoj građevini radio je ogradu od kovanog gvožđa. godine kada je španski monaški red trinitaraca naručio u Rimu manastr Sv. oslanjajući se na srednjovekovne oblike i proporcionisanje. radove na crkvi Sv. naime. tako da je on izrazio želju da bude sahranjen u istoj grobnici sa njim. Sledeći iskustva obojice. (Kada je Bernini spominjao Borominija u Parizu. a najbliži rođak bio mu je Karlo Maderna. mislili su pritom na prekid sa dotadašnjim projektovanjem koje je bilo zavisno od antropomorfnih proporcija. Boromini je tu renesansnu tradiciju započetu kod Bruneleskija napustio i usmerio se drugim proporcijskim istraživanjima. Longi. međutim. Lokacija se nalazi u blizini palate Brberini na raskršću ulica koje na uglovima imaju zgrade sa fontanama. dobio je i izradu same crkve. Petra. smetala je Borominiju.

Boromini je u enterijeru transponovao tri različita strukturalna tipa: valovitu donju zonu. širom Evrope. Iznad ove osnove. međutim. Stubovi u gornjoj zoni obuhvataju celinu koja je 59 . Ustvari. ali koji su ostvarili kontinualnost i homogenost malog prostora upravo svojom naglašenom brojnošću. Njegov proces razmišljanja nije znači bio u pravcu stvaranja plana koji se u celini kao i u svojim delovima sastoji od dodavanja modula. koja daleko poreklo ima u oblicima Hadrijanove vile kod Tivolija. U horizontalnom planu crkva je zasnovana na dva jednakostranična trougla sa zajedničkom osnovicom duž transverzalne osovine objekta. heksagona. Smenjivanjem glavnih i sporednih udubljenja zidova stvoren je određeni ritam.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka celinam. isprekidan nišama. zajedno sa oltarskim i ulaznim prostorom obradili kasetama koje se po visini smanjuju i tako sugeriraju da se radi o većoj dubini od stvarne. gde se otvori nalaze sakriveni iza stilizovanih listova koji daju utisak da je kupola odvojena od masivnog i kompaktnog korpusa građevine. Najviše pažnje privlače stubovi koji su grupisani u nizovima po 4 u intervalima. sa razmacima oko podužne i poprečne osovine. To je bio srednjovekovni način razmišljanja pa se smatra da je to znanje poneo još iz Lombardije. tri različita strukturalna tipa predstavljaju stepenik kojim je Boromiri znatno unapredio arhitektonsku misao i omogućio dalja istraživanja u severnoj Italiji i dalje. Kupola je ovalne osnove i obrađena je dubokim kasetama u oblicima oktogona. Ova kruta geometrija je zatim oblikovana kao zatalasani zid. Boromini je motiv. on ih je ustvari dva puta ponovio. Sistem artikulacije zasniva se na kombinovanju malih i gigantskih stubova što se kao ideja javilo još kod Mikelanđelovih radova (na palatama Kampidolja). delovao protivno ideji zbog koje je kombinacija nastala. ali i iz same baze kupole. kupolu na ovalnoj osnovi koja je po tradiciji mogla biti podignuta samo iznad osnove zgrade istog oblika Ova sloboda i oštroumnost u komponovanju. Boromini je projektovao i neobičnu kupolu. To je na prvom mestu veoma snažan i jak antablman. On je pošao putem deljenja koherentne geometrijske celine na geometrijske podceline. Osvetljenje se dobija iz laterne. Taj se oblik udaljio od Berninijeve ideje klasično postavljenih kaseta. Odstupio je od postavljanja svoda kao što se to inače radilo iznad kružnih i ovalnih osnova (po tipu Panteona) i ubacio je prelaznu zonu sa pandantifima koja mu je omogućila neprekinutu zakrivljenost ovalne kupole. U zoni pandantifa nalaze se i poprečne niše koje su. on je nad ovalnom osnovom podigao konstrukciju karakterističnu za kvadratne i pravougaone osnove. prelaznu zonu sa pandantifima koja potiče iz plana grčkog krsta. što daje saćasti izgled. krsta. koji uprkos ustalasanosti ostaje čvrsta horizontalna prepreka za oko posmatrača lako uočljiva i prati duž celog obima crkve. zato što su elementi drugačije povezani. postavio ih je u dve ravnopravne zone čime je. Umesto da ujedini front prolazom kolosalnih stubova. U to se ubrajaju i sami stubovi koji po svojoj prirodi nisu imali pravac. ustvari. primenio na nov način. Fasada crkve rađena je znatno kasnije i predstavlja poslednje Borominijevo delo. Određeni elementi čine celinu prostora koherentnom iako sve deluje promenljivo. kraja u kojem je bila jaka zidarska tradicija. U gornjoj zoni taj ritam je promenjen. Delovi ispod pandantifa imali su funkciju stubaca kao što se to javlja u osnovi grčkog krsta.

Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka suprotna onoj u donjoj zoni. ono što je dole otvoreno. Umesto da formira prema tradiciji glavni heksagonalni prostor sa nižim delovima u uglovima trougla. nije nikada koristio takve elemente. Za razliku od kvadrata. prebogatom plastičnom dekoracijom gde oko nigde ne može da se odmori od utisaka. U donjoj zoni mali stubovi uokviruju niše sa okruglim prozorima i služe kao oslonci za niše sa statuama. U upotrebi čak nije bio ni heksagon. a druga kroz dva ugla. Karla. mali stubovi uokviruju niše i nose panele. Pristup je sličan kao kod crkve San Karlino. dva manja. Tačke prodora leže na prečniku i zvezdolika linija se dobija spjanjem tačaka. nastavlja zvezdoliki plan od kojeg se svaki segment otvara u prozor. Boromini je ponovo izabrao sistem triangulacije. koja kod njega nije bila podređena arhitekturi. Polukružni ispadi koji zamenjuju špiceve jednog trougla određuju krug sa radijusom od polovine stranice trougla. a čija krila prerastaju u zaštitni luk iznad niše. Veoma je snažno naglašena vertikalnost. Iznad niše Sv. Tako plan proizašao iz heksagona nema saglasja. Drugi veliki projekat Boromini je dobio za crkvu San Ivo Arhigimnazije (danas univerzitet La Sapienza). kupola zatvara korpus građevine bez prelaznih formi. gore. a ne da se njene krivine vide. Ovaj osećaj je potenciran vrlo oštro definisanim vencem. već može biti i konfliktnih situacija. šestokraka zvezda je bila isključena iz projekta. gore je zatvorerio i obrnuto. Boromini je u tim mestima postavio kolosalne stubove naglašavajući da posmatrač može da registruje jedinstvo i homgenost celog crkvenog prostora. Ovaj problem Boromini je uspešno rešio. Svaki krak je artikulisan u tri dela. 60 . kod heksagona jedna osovina prolazi kroz stranice. Pročelje se sastoji od tri dela. Suprotno od crkve Sv. Karla Boromejskog nalazi se medaljon. Njegov metod je bio revolucionaran. Boromini je u ukrase uključio još i fantastične elemente. Crkvu je trebalo podići u istočnom delu izduženog kortilea koji je arhitekta Đakomo dela Porta već bio izgradio. Iznad ovog korpusa je smeštena jedna od najsnažnijih kupola. Na fantastičan način meša se tehnička virtuoznost i religijski simbolizam nebeske i zemaljske zore. jer se nije nikada odvojio od narativnosti u skulpturi. kao što su na primer kerubini koji uokviruju nišu sa Sv Karlom Boromejskim. Pored toga medaljon završen lukovičasto potpuno anulira efekat venca kao horizontalne prepreke. Očigledno je da se Boromini služio principom koji naglašeno podvlači polarizaciju unutar iste teme. koji prenosi zvezdoliki oblik na visinu. gde se iste strane suprotstvaljaju drugim stranama kroz dve glavne osovine. Velika je snaga izraza koju Boromini iskazuje i koja nije primerena drugim autorima tog vremena. ali ovog puta trouglovi formiraju pravilan zvezdoliki šestokrak. kao suprotnost otvorenim duž drugih strana kortilea. tako da je stvorena obrnuta situacija. tipično je za zreli barok. a to isto povezuje i unutrašnjost sa spoljašnošću crkve. Spolja San Ivo koristi dela Portin okvir u koji se smešta crkva sa polukružnim pročeljem i zatvorenim arkadama. Boromini je sledio tradiciju da zatvori kupolu. identična koja uokviruju veći. Pored svih arhitektonskih veština. U donjoj zoni dva bočna konkavna dela i konveksni centralni deo čvrsto su međusobno povezani neprekinutim. Razlog je bio jednostavan. Ova obrada fasade sa minimumom golog zida. snažnim vencem koji prati talasastu liniju u gornjoj zoni tri dela su konkavna i venac iznad je podeljen na segmente. na primer. Otvor za vrata ima kontrast u isturenoj konveksnoj kutiji. Bernini. oktogona. Ona ustvari. Pre crkve San Ive della Sapienza.

Boromini je morao da se uklopi.) 61 . Rainaldi je bio zamislio osnovu grčkog krsta. nije mogao da se potpuno iskaže. sažimaju ili proističu jedan iz drugog. kao što su trijade u enterijeru. obuhvatajući projektom izuzetno visok tambur i razvijenu krivinu kupole. koje ustvari imaju tri različita karaktera. tako česte u romanici i gotici severne italije. podržan je koherentnim ritmom alternacije plitkih niša uokvirenih pilastrima i visokih krakova krsta uokvirenih stubovima. piramida je krunisana lanternom sa dvostrukim stubovima i konkavnim udubljenjem između. Sličnost sa malim hramom iz Baalbeka je upadljiva. njegova porodična palata pretvori u jedan od najvećih u Rimu. San Ivo se mora smatrati Borominijevim remek delom. iznad je postavljena stepenasta piramida. plitku kupolu. Struktura njegove kupole ima pet delova: prvo se iznad korpusa zgrade diže heksagonalni tambur koji konveksno ispada iznad konkave ulaza.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka kao što je to bio običaj nakon Bruneleskija. Boromini je potencirao tenziju. One su se koristile pre vizantijskih pandantifa koji su se koristili u renesansi. Kod nekih manjih objekata primenio je i trompe. Za razliku od Berninija koji je arhitekturu tretirao kao pozornicu dramatičnih događaja izraženih kroz skulptoralnu dramatičnost. a prostor deluje kao oktogon To je naglašeno skulptoralnim elementima. i jedan centralni veći. ali sa kratkim kracima. koja se javlja ispod ukrasnog dela pojačava taj vertikalizam. (Rainaldi je bio zamislio plitak tambur i široku. Jedna vrsta atike iznad venca. podeljena rebrima kao kontraforima. Uvlačenjem krakova. jer je na toj građevini on iskazao potpun repertoar arhitektonskih elemenata kojima je suvereno vladao. uzdiže se završna spirala koja . Agneze na trgu Navona dobio kada je prvobitni graditelj Karlo Rainaldi bio otpušten. Sva druga dela su ostala ili nedovršena ili su lokacijski tako postavljena da on.ih povezuje kao vodeći element. Spirala je monolitna i skulptoralna. Vertikalizam je sugeriran jako naglašenim vencem koji udružuje i povezuje luke između nosećih stubova. Iznad ove tri zone. Uz palatu se nalazila jedna starija crkva i Sv. Treba podvući naročito Borominijevo okretanje srednjovekovnoj tradiciji severne Italije. Celo telo je bojeno belo. a ne odgovara nijednom elementu ni spolja ni unutra. Oktogonalni prostor koji se kao slika odražava i u uređenju poda. svaki od šest delova tambura podeljen je na dva manja. Agneza je trebalo da je zameni. bočna. Ona je čvorište energije koja se oslobađa u velikoj gvozdenoj kugli postavljenoj na samom vrhu. koji je želeo da trg na kojem se nalazila . tamo gde se dve konveksne strane sučeljavaju postavljeno je ojačanje koje daje vitalnost i tenziju zgradi. Naručilac je bio papa Inokentije X. Ipak on je uspeo da manjim izmenama promeni karakter projekta. samo su stubovi od crvenog kamena. kao autor. crkva San Ivo je predstavnik najdinamičnije koncepcije arhitekture. na način kako se motivi prepliću. tako da se ima utisak da su i stupci i kraci iste širine. naročito kolorističkim tretmanom enterijera. Prostor pripremljen za stupce ukrasnog dela je zatvorio i tako obradio da izlaze iz zida. Kako je projekat već bio počeo da se realizuje. Boromini je porudžbinu za crkvu Sv.

Petra. Glavni ulaz deluje kao da je simetrično postavljen prema unutrašnjem rasporedu. a to je ono što ovu. Na fasadi je Boromini spojio opšti sakralni izraz i elemente ukrasa sa elementima profanih građevina. ipak u njemu nije ostvarena ona živost i kompaktnost kao kod San Karlina. To je crkva San Andrea della Fratte. Kongregacija 62 . međutim. Ivo. Sastoji se od tri superponirana dela. Iza oratorijuma izgrađeni su delovi manastirske celine. Boromini je ponovo pošao od prostornog razvoja ritmičkih trijada. Glavni utisak na posmatrača ostvaruje se vizurom kupole i kule koje se vide kada se ide niz ulicu Capo le Cose. ali se javljaju četiri dijagonalno postavljena kontrafora. obeležen sjajnim pročeljem oratorijuma. ali se sastoji od po dva kerubina između kojih su duboke konkave. na žalost. Najdonji je masivni kvadrat. prozori. Nakon smrti pape Inokentija X. Filipa Nerija. Ivo. Boromini je ovde s lakoćom ostvario. čija organizacija nema veze sa unutrašnjom dispozicijom. kula zvonika i kupole. Boromini je radio na još jednoj crkvi koju je započeo drugi autor. Treća zona je.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka Znatno više slobode Boromini je imao u spoljašnjoj obradi crkve. druga zona je kružna i otvorena. Projekat je. proširio je fasadu i na delove fasada okolnih zgrada čime je dobio prostor za slobodostojeće kule-zvonike zavidne visine. inače običnu. Kupola je. Ono što nije pošlo za rukom Berniniju. tako i Borominijevog koncepta građevine koja stremi nebu. koja ima uglove flankirane stubovima. iako je po veličini i značaju manastir bio značajniji od manastira Sv. otvorena. U unutrašnjosti se malo vidi od njegovih izmena. što je usavršena verzija onoga što je već viđeno na crkvi Sv. Završetak kule je krunisan sa četiri izvučene volute koje nose krunu. situacija se promenila i sad je Boromini izgubio posao. To predstavlja vrhunac trijumfa kako vere. I u ovom slučaju je lokacija zadatka bila ograničena. odnosno kocka u prostoru. takođe. Ovaj objekat je Boromini napustio i on je ostao nedovršen. kao što su. ostala samo u projektu. U Borominijevom opusu postoje još dve crkve Santa Maria dei Sette Dolori i Zajednice za propagandu vere. Iznad se nalazi jedna neproporcionalno teška balustrada koja pritiska taj kružni tok stubova. jer se oratorijum gradio odma uz crkvu Santa Marla in Vallicella. unutrašnju dekoraciju. Daleko je značajnije uređenje eksterijera. U spoljašnosti Sv. kao što su kolosalni redovi u donjoj zoni koji su objektu obezbedili koherentnost. Pored toga. Visoka atika i timpanon u centru. lanternu na kupoli i fasadu iznad venca. na primer. a vratio se Karlo Rainaldi. sledi na izvestan način model antičkih monopterosa. crkvu izdvaja. Ivo. zatvorena u jedan tambur. koju je gradio Gaspare Guerra. Tamo gde je Rainaldi imao vestibil. pa su tako stvorena četiri jadnaka lica. kao na crkvi Sv. ali one se ređe spominju i manje cene. iako to nije tačno. Ova struktura trebalo je da bude krunisana lanternom koja je. Boromini je uvukao fasadu i završio je konkavno. koja se sastoje od široke konkave tambure i uže konkave delova sa kontrforima. Ni na jednoj crkvi do tada nije ostvarena takva sagledljivost na prvi pogled. Karla Boromejskog. Kontrast kupoli je kula u severo-istočnom delu crkve. Specifičan problem rešavao je Boromini u malom oratorijumu (kapeli) u okviru manastira bratstva kongregacije Sv. Tu se može uočiti određena ideja koja povezuje njegovo rešenje i Berninijeve kule uz pročelje crkve Sv. jednostavna plastika na fasadi crkve i zvonika nisu bili Borominijeva zamisao. Agneze može se uočiti i prostorna inspiracija fasadom crkve Sv. Odma je izmenio (pokvario!) ono što još nije bilo završeno. istovremeno.

a parni imaju motiv prozora iznad portala. Ali. Iznenađujuće bogato je rešen samo prozor iznad portala. takođe. Usled toga što je svaku strukturu podređivao 63 . tako da je malo šta moglo da se uradi u enterijeru. ali nijednu nije u potpunosti izveo. uokvirio je kolosalnim redom pilastara kroz celu visinu broda i u tako dobijene niše postavio je tabernakule sa skulpturama svetaca. Od ostalih elemenata dekora ističu se duboke niše u donjoj zoni koje zidu daju punoću zatim prozori u prvoi zoni koji imaju timpanone. kasnoantička bazilika iz IV veka bila se u XVII veku skoro srušila. b. Postojao je čitav niz problema. b) uveo i ritam nižih tabernakula i viših arkada (a. Daleko interesantnija bila je obrada fasade ka ulici di Propaganda. kao na San Filippo Nerri fasada je imala dvostruku funkciju za crkvu i za palatu. Posebno vešto Boromini je uradio jedan delikatan zadatak u enterijeru crkve San Giovanni in Laterano. A. Svaki. dok je u donjoj zoni centralni deo konkavan. a timpanon pojačava ovaj utisak. I ovde. B. Svaki drugi prozor ima isti motiv kao portal. Ovde se spominju samo Palazzo Spada. Tri centralna dela sugeriraju ritam tako što su neznatno izbačeni i razdvojeni od bočnih dodatnim polupilastrom. Jedna od tih lokacija bila je na uglu Španskog trga. Sve je sažeto i pojednostavljeno. što je stvorilo jedan ritam poznat još kod Bramantea. kao zbijeni u uskom prostoru između velikih pilastara. Glavni deo fasade ima 5 delova povezanih pilastrima. Iako postoji jedinstvo svih 5 delova. B). u gornjoj zoni tu se nalazi duboka niša. sve zakošeno u blagoj konkavi. Ova stara. Kod biblioteke su ormani za knjige sastavni deo arhitekture i to je bila nova koncepcija koja će postati prototip za biblioteke u XVIII veku. Zato je Boromini do najvišeg stepena razvio tehničku preciznost malterske obrade opeke. a. Najveći podihvat u profanoj arhitekturi bila je zgrada Collegio di Propaganda Fide. zatim rešenje prozora na drugom spratu. Može se uočiti da se Bernini celog svog života bavio modelovanjem prostora i masa i da se to odvijalo kroz evoluciju i transformaciju ključnih motiva koji su bili njegova specifičnost. koji su opet slobodni i uokvireni zidom. Isto se ponavlja i na drugom spratu. Kapiteli imaju samo nekoliko uspravnih kanelura. biblioteka Alessandrina u severnom krilu arhigimnazije Sapienza. kako ne bi konkurisala fasadi crkve Santa Maria in Vallicella. Bernini je zgradi već bio i napravio fasadu sa trga. pa čak i kod Albertija. Fasada je po prvi put krunisana oblikom timpanona koji se sastoji od krivih i pravih linija. Oblik timpanona uslovljen je je vertikalnim tendencijama na fasadi. tako dobijeni stubac. Duža osovina crkve postavljena je paralelno sa ulicom. Jezuiti su bili na vrhuncu moći i svojim zgradama zauzimali su centralne pozicije u Rimu. Palazzo Pamphilli na trgu Navona. Centralni deo je vrlo blago konkavan i čini kontrast prema ravnim linijama fasade. trijada centra je naglašena. Palazzo Falconieri.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka je tražila da fasada ne bude od kamena. Boromini je došao na ideju da poveže po dva stuba bazilike i da ih objedini unutar jednog stubca. a fasada ima potpuno nesvakidašnji karakter palate. ali deluju. od tla do vrlo oštrog venca. ali u znatno pojednostavljenoj formi. venac je bez friza. ali je prostor bio vrlo nezgodnog oblika. Ostali prozori su. Podela na 7 delova artikulisana je sa džinovskim redovima pilastera. dekorisani. Što se tiče profanih građevina. koji kao da sabijaju podeoni horizontalni venac. Boromini je pored ritma uvedenog smenom visokih stubaca i nižih arkadnih otvora (A. Između stubaca su formirane arkade. pa je trebalo popraviti i dati joj savremeniji izgled unutrašnjosti. Boromini je bio vezan za nekoliko njih.

i to od onih kojima se posebno divio od Mikelanđela i Paladija. kao što su.Slično je i sa redovima. pa je zato odlučeno da se crkva preuredi i preradi u dvojnu građevinunu koja je dobila naziv crkva Sv. a da nije plastično obrađena. Osnova ove crkve je u obliku grčkog krsta sa apsidalnim završecima.-1669. BAROKNA ARHITEKTURA U ITALIJI Uz Berninija i Borominija u Rimu se ističe i ličnost Pjetra da Kortone. da Kortona insistira na utisku jedinstva centralnog plana logičnim rasporedom redova. Izrazite individualnosti. Martine. Iznad pandantifa ukrašenih reljefom i još jednog sada kružnog venca podignut je visoki tambur perforiran prozorima koji su dimenzija kao da su na ravnoj površini. Nešto je. Luke i Sv. Umesto valovitog zida. S druge strane. njihove ideje. Školovao se prevashodno za slikara. Pilastri zauzimaju plan ispred stubova. a zid je podeljen na tri altemativna plana. Bernini i njegove pristalice smatrali su da je on razorio prihvaćene konvencije i pravila dobre arhitekture. elemente helenizma. Enterijer crkve je potpuno bele boje tako da je plastika posebno naglašena. Ova sličnost u detaljima slikarstva i plastične dekoracije tako je bliska da je bilo moguće stvoriti iluziju produbljenog prostora. odnosno završava arhitektura. Kako je uz akademiju bila jedna stara crkva da Kortona je dobio dozvolu da je ponovo izgradi i tu uredi svoju grobnicu Tokom radova na pripremi za građenje tu je pronađeno telo Sv. Kao kontrast oštrim formama donje zone svodovi apside su bogato ukrašeni. pri čemu je dodao i treću dimenziju. Kupola je od rebara sa kasetiranom ispunom. oštre i uglaste forme.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka osnovnom geometrijskom konceptu. Njegovo pravo ime bilo je Pietro Berrettini (1596. ali kako je poticao iz grada Kortone. Martine i postala je jedna od najznamenitijih baroknih crkava u Rimu. on se udaljio od renesansne metode projektovanja u masama i modulima. Sve je plastično obrađeno i skoro da nema pedlja zidne površine koji se vidi. 64 . ritmički jasnom ''kosturu'' građevine. pozajmio i od drugih autora. on se aktivno bavio paralelno slikarstvom i arhitekturom sve do smrti. Kada je bio u zenitu slave njegove kolege su mu iskazale veliko poštovanje izabravši ga za rukovodioca (principe) akademije di San Luca na 4 godine. dinamičkom. uz istovremeno korišćenje veoma glatkih.). za vreme njegovog života. Martine i Luke uočava se veliki uticaj firentinskog oblikovanja. ipak. na primer. ali za razliku od mnogih drugih umetnika čiji se razvojni put može pratiti iz godine u godinu do vrhunca zrelosti i slave Pietro da Kortona je bio jasno formirana ličnost već u svojoj 26 godini. On je dugo bio u drugom planu jedino zato što sve do II svetskog rata nije postojala iscrpna analiza njegovog arhitektonskog opusa. i okrenuo se ka funkcionalnom. stubovi ispred kupole i u apsidama se različito odnose prema zidu. U analizi dekorativnih elemenata Sv. mekanih oblika. Da Kortona je ovaj način obrade uveo prvo u svoje slikarstvo. Osa od ulaza ka oltaru neznatno je duža od poprečne. po njemu je dobio svoje umetničko ime. a zatim i u arhitekturu. Boja je bila očigledno značajan faktor kojim se naglašava bogatstvo plastičnih ukrasa na zidovima i redovima. gde se ne zna gde počinje slikarstvo. Skroz oko crkve pilastri i stubovi su homogeni članovi jonsko reda.

To je luk koji povezuje dve polovine zgrade. javlja se i kod Albertija na crkvi San Sebastiano. 65 . Martine i Luke). korišćene prave forme. Andrei al Kvirinale. Druga novina na fasadi je stav autora da stilski redovi (stubovi) imaju više funkciju uokviravanja. tako da izgleda kao da oni pritiskaju zid između njih. ali u obrnutom smislu. dok su kasete u kupoli u stvari rascvetani oblici. Centralni deo fronta u obe zone je široko otvoren. Osnovne crte ovog njegovog stava jasne su i na drugim objektima. Na crkvi Santa Maria della Pace. naglašena struktura na drugi način. ali je to poslužilo samo kao motiv za centralni deo iznad veoma isturenog portika i velikih konkavnih bočnih krila koja obuhvataju centralni front. Ovom metodom da Kortona je postigao dinamičnu koordinaciju unutrašnjosti i spoljašnjosti građevine. Oštro je istaknut portal dok je u gornjoj zoni središnji deo utonuo u odnosu na bočne delove. To je motiv koji je u znatno skromnijoj meri koristio Bernini na Sv. Fasada Sv. Isto se vidi i u spoljašnjoj obradi gde se iznad prozora nalaze vrlo mekani oblici dvostrukih voluta koji se ponavljaju i na laterni u obliku voluta.-1662. u prizemlju u obliku portika.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka Da Kortonin način smenjivanja oštrih i mekanih linija uočava se. Na prvom mestu. veoma plastično razdvaja spoljašnjost od unutrašnjosti. Dalji korak u monumentalizovanju ideje da Kortona je napravio na fasadi Sv. na primer. odnosno preko snažnih venaca.). Tako se bočni delovi crkve javljaju kao vrata na pozornici iza kojih se kriju ulice iza trga. odnosno kao da zatalasanost proističe iz stalnog aktivnog stiskanja s bokova. Sam front crkve rezultat je urbanističkog zahvata koji je da Kortona izveo formirajući mali trg ispred crkve. na primer. Nekoliko glavnih elemenata fasade imalo je puno uticaja na arhitekte kasnijih generacija. Marie ip via Latta (1658. Objedinjavanje centralne i bočnih strana obavljeno je završnim krovnim timpanonom koji isto ima u sebi segmentni prekinuti deo. odnosno da dele krivinu zida na jasno definisane delove. dok su na spratu oštro sečeni pilastri jasno i reljefno istaknuti ispred zida. Ovaj princip suprotstavljanja mekanih i oštrih oblika javlja se i na detaljima. Crkvu je tretirao kao pozornicu. pa izgleda da su njih dvojica istovremno došli na ideju formiranja krivolinijskog fronta. To je isto vreme kada je Boromini radio oratorijum Sv. pa je u centralnom delu upotrebljen. a na spratu u obliku lođe. čiju je fasadu uredio (na crkvi iz ranijih godina primenio je sistem elemenata kao kod Sv. koji ima oblik glavice šrafa čime se prekida krovni venac i stvara prostor za grob pape Aleksandra VII. veliki jako istureni portik. a trg kao auditorijum. Martine i Luke predstavlja korak napred u dotadašnjoj tradiciji. okolne kuće kao lože. U donjoj zoni stubovi su skoro utisnuti u mekanu masu zida. Ulični front nije dozvoljavao da se fasada zatalasa. pa je zato. Na krajevima građevine nalaze se po dva pilastra. hram u Baalbeku). Ovaj motiv poznat je iz helenističke i rimske imperijalne arhitekture (Dioklecijanova palata u Splitu. Ovde je još više naglašen klasičan motiv stubova na frontu koji su kristalisani i jasno definisani kao jedini motiv. Filipa Neri. u obradi kupolnih elemenata. stroge za timpanon i doprozornu dekoraciju. Završni motiv je ogroman timpanon sa segmentnim timpanonom unutar sebe. U enterijeru su za prozore. što celoj fasadi daje pomalo ekstravagantan izgled.

projekat za novu crkvu u Firenci. eliptično formirana kupola pripada crkvi Santa Maria di Monte Santo. Osnova crkve Santa Maria in Kompitelli ima osnovu koja predstavlja prerađeni plan crkve Sv. Rainaldi je tu projektovao dve simetrično postavljene crkve sa velikim i upadljivim kupolama. Marije in Kampiteli. U Rainaldijeva dela treba uvrstiti još i rešenje spoljašnjeg omotača oko apside na staroj. Uža. preko polustubova do slobodnostojećih stubova formirana je fasada bez većih ukrasnih elemenata osim kapitela na ovim elementima i timpanonima. Veliki broj motiva i elemenata sa fasada crkve Sv. bazilikalnoj crkvi kod koje je Rainaldi jedinstvenom površinom objedinio centralnu staru apsidu i bočne kapele papa Siksta V i Pavla V. sagledljivu sa velike udaljenosti. Pošto su. a veća. Rainaldi. dok je velika Villa de Pigneto srušena. sa pravilnim porticima. impresivnu masu. kružna kupola. u jednu jedinstvenu. nije završio ove gradjevine. ali je bio predviđen znatno veći broj elemenata. nešto transformisani. sve je trebalo da bude razbuktano u plastično izvajanim skulpturama i detaljima koje je njegov asistent Karlo Fontana. Rim je postao veliki centar u kojem se unapređivala barokna arhitektura. Agneze. Zahvaljujući Berniniju. Pored navedenih radova Rinaldi je paralelno radio i kao urbanista. Martine i Luke. Glavna osobenost pročelja je završetak krova u obliku prekinutog timpanona sa ubačenim segmentnim lukom. crkvi Santa Maria de Miracoli. Sa trga su u centar Rima vodile tri radijalno postavljene ulice.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka Iako je da Kortona postao čuven po ovim arhitektonskim delima. Nešto mlađi od prve trojice bio je Karlo Rainaldi (Carlo Rainaldi. Udarne vizurne tačke bile si one na sučeljavanju ovih ulica. Paralelno sa fasadom Sv. znatno umanjena praktično postala nevidljiva. Struktura i raspored masa sličan je kao kod prethodne crkve. U tom svojstvu je projektovao veliki trg iza Narodne kapije (Porto del Popolo). a na široj lokaciji kružnu. koji se može smatrati tipičnim baroknim arhitektom. od kojih se ovde pominju samo neki od njih. međutim. Rainaldi je radio i pročelje crkve San Andrea Vale. koju je u grubom obliku projektovao i izveo. Bernini. Lično je govorio da mu je arhitektura zabava u slobodno vreme. Igrom stilskih redova od pilastera. sakrivena iza pročelja. Od ostalih radova treba istaći konkurs za izgradnju Luvra u Parizu na kojem je izgubio od Berninija. on je bio još poznatiji po fantastično bojenom slikarstvu kojim se primarno bavio. Borominiju i da Kortoni. i na ovoj fasadi. Tokom projektovanja prednost je data oblikovanju fasade. kao i sa Sv.-1691.). Marie in via Lata mogu se prepoznati. nakon Rainaldijeve smrti znatno uprostio dajući im klasičnije oblike. 1611. dok je kupola. parcele bile različitih veličina simetričnost je postignuta na jedan veoma znalački način. pa su svoje izmene uneli Bernini i Karlo Fontana. Na užoj lokaciji crkva ima ovalnu kupolu. fasada crkve San Andrea della Valle i kompleks od dve crkve na Narodnom trgu (Piazza del Popolo). Volute su simbolično postavljene u obliku uskih vitica. 66 . međutim. Pročelja obeju crkava su skoro klasična. Postavljene na ovaj način one stvaraju utisak identičnosti po veličini i obliku. On je ostao upamćen po tri značajna dela iz druge polovine XVII veka. To su crkve Santa Maria in Campitelli. Pomalo u senci ove trojice velikana stvarali su brojni drugi graditelji izrazitih individualnih karakteristika.

Umesto da se arhitektura stubova oktogona u donjoj zoni prenese u tambur. Od njegovih profanih građevina ističu se palata Selvisti i lođa u dvorištu palate Borgeze. zatim girlanda koja dinamično vezuje dva luka.).). najviše se izdvaja Baltazare Longena (Baltassare Longhena. Ova fasada je izuzetno bogato naseljena stubovima i samo na prvi pogled ima sličnosti sa crkvom Santa Maria in Kampiteli. nastao po tipu kasnoantičkih hrišćanskih svetilišta (crkve Sv. zatim nagomilavanje elemenata u završnom timpanonu. U elevaciji su slobodno interpretirani severnoitalijanski oblici potekli od Bramantea. Ovaj motiv celoj fasadi daje izuzetnu snagu. Glavna karakteristika fasade su po tri stuba sa svake strane centralnog dela u obe zone po vertikali. To je bila zavetna crkva (ex voto) kojom su venecijanci zahvaljivali Bogu što nisu svi pomrli od kuge tokom 1630. Zbog te kupole često se nepravedno zapostavljao ostali elementi strukture koji zahtevaju detaljnu analizu. U proučavanju baroknih crkava u Rimu treba obratiti pažnju i na crkvu Santi Domenico e Sisto. uvodom u kasnija znatno veća i grandioznija urbanistička rešenja javnih stepeništa kao što su špansko u Rimu i niz drugih po Evropi. koja tako svaki stub pretvara u izolovanu jedinicu. On je bio savremenik Berninija i po dužini života se može meriti sa njim. a koje se grana u dva zakrivljena kraka. Uska fasada koju su dorađivali i neki drugi autori ne bi bila toliko značajna da nema izuzetno rešeno stepenište kojim se prilazi. pročelje crkve Santi Vincenzo i Anastasio koja se nalazi na trgu Trevi. 67 . skoro skulptoralnog izražaja. Konstance u Rimu. arhitektura ostalih delova Italije ne može se po snazi stvaralaštva meriti sa Rimom. Od Paladija potiče koloristički tretman enterijera. su zidovi i ispuna.-1660. Osnovni oblik osnove je pravilni oktogon sa deambulatorijumom. Svi konstruktivni delovi građevine urađeni su od sivog kamena. Elelementi timpanona su tako zbijeni da deluju snagom pritiska stvarajući odgovarajući naboj koji je svojstven baroku. obe u Rimu. Uz Karla Rainaldija treba istaći još i arhitektu Martina Longija mlađeg (Martino Longhi. koju je projektovao Vencenzo della Greca (rodom iz Palerma). sve do osamdesetih godina. jer je iznad svakog kapitela na vencu između donje i gornje zone postavljena po jedna figura proroka. Od čitavog niza stvaralaca koji su radili u tom periodu. i koristili se idejama rimskih arhitekata.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka koji je takođe ponudio rešenje. a ima i drugih paladijevskih elemenata. a na određen način naglašava centralni karakter naosa. na primer) koji se nije ponovio u renesansi. ali ne i u elevaciji. na tom mestu je formirao drugačiju apsidu sa otvorenim. zato što su kasnije često ponavljani od strane mlađih generacija. Ova koloristička shema nije sasvim nova. Glavna razlika ogleda se u različitom tumačenju stubova. 1598. transparentnim portikom. a čisto beli.-1682. To se može smatrati preludijem. Jedan od tih karakterističnih baroknih elemenata je školjka koja je stisnuta u segmentnom luku na horizontalnom vencu. dolazi do prekida. koja je podcrtana u donjoj zoni razmakom između ovih stubova i onih koji se nalaze na ivicama fasade. Danas se silueta Venecije ne može zamisliti bez kupole ove crkve koja je smeštena na ulazu u kanal Grande. To sve zajedno doprinosi efektu veličanstvenosti i masivnosti. Sličnost sa antičkom i srednjovekovnom arhitekturom zadržava se samo u osnovi. godine. koji je ostavio jedno veoma upečatljivo delo. Tokom XVII veka. Kapitalno delo Longene je crkva Santa Maria della Salute. 1602.

koju je Longena projektovao sasvim u duhu renesansnih ideja Sansovina i Sanmikelija.) koji je sledio stvaralaštvo renesansnog arhitekte Đorđa Vazarija. On je dovršio Galeriju Ufici. Petra. Crkva je početkom XX veka srušena. a radio je još i vatromete. I 1624. Trinita). matematiku i arhitekturu u Rimu. dok ona u oltarskom prostoru ima kružni tambur od opeke i flankirana je sa dva zvonika. Glavni predstavnik barokne škole u Firenci je verovatno Bernardo delle Đirandole (delle Girandole.-1608. Guarini je pristupio redu trinitaraca.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka Visoki postamenti za stubove takođe se mogu videti kod Paladijevih građevina. Glavna kupola po svemu sledi oblik kupole crkve Sv. na licu mesta. gde je projektovao i izgradio crkvu svoga reda. Filipa Nerija. već je drvena konstrukcija presvučena olovom (što je bio venecijanski običaj). Svestrano obdaren. ali su zato na interesantan način stigle u Španiju. rimski arhitekta. U Španiji je ovaj oblik postao veoma omiljen. 1536. Niz godina on je. Kao veoma mlad. pa je kao monah učio teologiju. pa je verovatno zato njegov arhitektonski izraz više dekorativne nego strukturalne prirode. Sve to zajedno daje eneterijeru određenu strogost i čistoću izraza. posmatrana sa bilo koje strane deluje kao završena celina. fortifikacije i scenografije. 06. 17. dekorater i vajar. preko crkve koju je izgradio u gradu Lajoli. mogao da posmatra crkvu San Karlo ale kvatro fontane i oratorijum Sv. Od profanih građevina interesantna je palata Pezaro. učinila je da ovaj grad stekne i primat u arhitekturi na kraju XVII veka. Njih je importovao Karlo Fontana. proveo kao sveštenik predavajući teologiju. Anne la Royale. filozofiju. što se jasno uočava u pristupu njegovih dela. Njegova želja je bila da se crkva može sagledati odma u celini. Tu je. Autor je s naporom uspeo da i u spoljašnjoj arhitekturi zadrži oktogonalni oblik. Spoljni omotač nije izrađen od kamena. pa je to verovatno bio razlog zašto je izabrao oktogonalnu osnovu koja daje homogenu sliku u vidnom polju. zatim. Kao držače kupole upotrebio je velike dekorativne i funkcionalne volute koje daju luksuznu notu celoj građevini.) U XVII stoleću na severu Italije došlo je do začajnih političkih promena. GUARINO GUARINI (Modena. Posle toga je preseljen u Pariz. St. III 1683. Glavni i najupadljiviji elementi fasade su kapele koje u donjoj zoni deluju tako da crkva. Centralne građevine sa deambulatorijumom ostale su retkost u Italiji. Trojstva (St. Naglo je počela da se razvija država vojvodstvo Pijemont. Druga palata je Rezoniko sa rustificiranim redom stubova u prizemlju. filozofiju i matematiku u Modeni i Mesini. Guarino Guarini stoji po svojoj specifičnoj individualnosti negde između Borominija i Kortone ali je po iskazivanju interesovanja za neke druge discipline sasvim neobična ličnost vredna posebne analize. Ličnost Guarina Guarinija koji je živeo u glavnom gradu Pijemonta Torinu.-Milano. ali je ostala zabeležena u njegovoj knjizi ''Architettura civile" koja je posthumno bila 68 . bio je slikar. pročelje crkve Sv. koja će kasnije imati odlučujuću ulogu u ujedinjenju Italije tokom XIX veka. a da pritom ništa ne žrtvuje u enterijeru. Marka ima zgusnute kupole). Velika kupola je dvostruka. čime sledi venecijansko-vizantijska tradicija (crkva Sv.

Savoja. iako se tada znalo za stavove Kopernika i Galileja. a ustvari se tu nalazi jedno od najneobičnijih konstrukcija. kao kod San Karlina. Iznad pandantifa je visoki tambur sa šest velikih lučno zasvedenih prozora u alternaciji sa pilastrima i to udvojenim. Veliki pilastri postavljeni u centru luka nemaju nikakvu funkciju.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka izdata 1737. Osnova crkve je bila u obliku grčkog krsta sa zatalasanom fasadom. međutim. u Torinu su ostale tri crkve centralnog plana. Od sakralnih građevina kapela Svetog Pokrova (Sintissima Sindone) i crkva Sv. U sledećem redu opet od centra do centra segmentnih lukova su razapeti novi luci i tako šest puta za redom. Guarini je slobodno interpretirao pandantife iz arhitekture slobodnog grčkog krsta. Guarini je. Potpuno je promenio značenje pravilne artikulacije. U tri pandantifa nalaze se veliki prozori koji odgovaraju prozorima u lucima. koja se kao nedovršena srušila i bila zamenjena novom koju je izgradlo arhitekta Juvara. palata Karinjano (Palazzzo Carignano. Cilindrično telo kapele bilo je artikulisano u pravilnim razmacima kolosalnim pilastrima i manjim redovima.). Ta konfliktna situacija sa zonama povezuje ga i sa manirizmom. Lorenca (San Lorenzo) ubrajaju se u najkvalitetnija dela italijanske barokne arhitekture. Ukratko. kojim je Hrist bio pokriven nakon skidanja sa krsta. što je u arhitekturi poznato kao Paladijevski motiv. Iznad njih se nalazi složeni ornamentalni motiv. a još više se to uočava u obliku ukrasa. Ovim postupkom dolazi do čudnih kontradikcija u slaganju elemenata. 1679. međutim prevazišao iznenađujućim disonantnim odnosima. Vladajuća kuća Pijemonta. Najekstravagantniji deo svih Guarinijevih građevina bio je tambur sa kupolom. dok je svetilište La Consolata manje interesantno. tri kružna vestibila u centralnom prostor. Pre nego što je došao u Torino veruje se da je proputovao Španiju i Portugaliju. godine. 69 .) i Collegio Nobili (1678. Guarini ga je. Ovde je kupola bila patuljasta i ukrašena sistemom međusobno prepletenih dvojnih rebara. koja je nešto kasnije bila uništena u čuvenom snažnom zemljotresu. Guarini je u Torino stigao kao zreo stvaralac i za 17 godina koliko mu je ostalo do smrti stvorio je svoje najslavnije građevine. Za takvu relikviju oni su kod Guarinija naručili projekat velike kapele na istočnom kraju katedrale i u čvrstoj vezi sa vojvodskom palatom. gde je u Lisabonu projektovao crkvu Santa Maria della Divina Providenza. a tako premošćeni delovi smenjuju se sa otvorenim delovima. koje se ovde spominje zato što se on u njemu zalaže za geocentrični sistem. od centra do centra luka tambura razapeti su segmentni luci. prilagodio ih tako da ima 3. Iznad tako jasno definisanog tambura očekivala bi se i takva kupola. Guarini se često povezuje i upoređuje sa Borominijem i moguće je da triangularna geometrija potiče iz tog uticaja. poremetio normalni tok i uveo je prvo kenveksne ispade. što je građevinski potpuno bespredmetno i nelogično. došla je u posed jedne od najsvetijih hrišćanskih relikvija – svetog pokrova. Dva po dva dela je premostio velikim lukom. U Parizu je napisao i jedno izuzetno naučno delo. pošto je iznad cilindra postavio zonu sa pandantifima. Pored crkve San Filipo Neri. Takvo konzervativno poimanje univerzuma sasvim je u suprotnosti sa slobodom kojom se upuštao u konstrukcijske bravure pri rešavanju kupola na crkvama. to jest nijedna zona ničim ne ukazuje šta će se dogoditi u sledećoj zoni. a ne 4 i upotrebio ih je kao prelaz između kružnog tela kapele i kružnog tambura. Logično bi bilo očekivati da se ovakvo cilindrično jezgro završi polusfernom kupolom.

U profanoj arhitekturi njegovo ostvarenje palate Karinjano (Carignano) ostaje zabeleženo kao prva civilna građevina sa zatalasanim zidom fasade. Rebra formiraju osmokraku zvezdu završenu u vrhu pravilnim oktogonom. Postoje. Impresija je naglašena specifičnom primenom boje. U podužnoj osi nalazi se kapela Santa Maria Maggiore. a iznad je manji tambur i kupola. Lorenca. međutim. značajne razlike. Guarini u svojoj knjizi "Architettura civile" piše: ''Svodovi su glavni delovi arhitekture" i čudi se kako je o tome tako malo pisano. Iza konstrukcije od 16 crvenih stubova nalaze se niše sa statuama. Lorenca sa španskomavarskom strukturom iz VIII veka (kao džamija u Kordobi) uvek se mora isticati. To je sve pri vrhu skupljeno nizom vrlo čistih prstenova. Ustvari. Cela zgrada podređena je svojom geometrijom dogmi Sv. Ova revolucionarna ideja Guarinija može se shvatiti tek kada se uporedi sa crkvom Sv. To je postignuto perspektivnim smanjivanjem lukova. uokvirene belim pilastrima. pri čemu se može naslutiti divljenje za gotske građevine. Iznad svega je lanterna sa visokim tamburom visine kao cela glavna kupola. Šta je pritom imao na umu može se protumačiti čitanjem dela njegove knjige u kojem raspravlja o razlikama koje postoje u romanskoj i gotskoj arhitekturi. a u centru lebdi sveti golub snažno osvetljen sa 12 ovalnih prozora lanterne. ali subjektivno. pošto njihov svod leži na konstrukcijskom skeletu od rebara. Osnova je oktogon koji svojim krivinama zalazi u glavni prostor. ova konična (kupasta) konstrukcija nije naročito velika.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka Između lukova su otvori podeljeni vertikalnim rebrom što se sve ogleda i sa spoljašnje strane kao konstrukcijski skelet kupole. Iznad pandantifa nalazi se galerija sa ovalnim prozorima između kojih je 8 stubaca koji nose rebra za svod. Iznad venca bez ikakve najave javlja se uznemiravajuća zbrka cik-cak stepenasto poređanih masa što odgovara segmentnim rebrima u unutrašnjosti. Guarini je eliminisao zidnu masu između rebara. optička iluzija se nalazi unutra kao da se radi o velikoj visini. U blizini kapele Presvetog Pokrova nalazi se crkva sv. Kupole i njihova organizacija su na prvom mestu. 70 . Spoljašnjost je isto tako upečatljiva kao i unutrašnjost i ovde. Pandantifi su smešteni po dijagonalnim osama i na tom nivou oktogon je transforrnisan u grčki krst sa vrlo kratkim kracima. Ono što je Bernini želeo da predloži za fasadu Luvra. U sledećoj zoni sledi iznenađenje. ali su svi objedinjeni snažnim neprekinutim vencem koji jasno naglašava oktogon. Na vrhu. a iznad je opet jedna struktura slična pagodi kojoj ništa ne odgovara u unutrašnjosti. Spolja je to oblik tambura u kojem se ustvari nalazi glavna kupola. Agneze na trgu Navona u Rimu arhitekte Borominija. što je neuobičajeno. Glavni motiv donje zone su 6 velikih prozora tambura sa snažno naglašenom ondulacionom linijom iznad njih. Trojstva. Pandantifi i luci ovog krsta funkcionalno su potpuno odvojeni od nosača u donjoj zoni. Posebno je interesantan slog i ornament u opeci koji su po karakteru skoro arapski. Statue su bele. opet. U Španiji kupole nisu prozračne. jedna novina smenjuje drugu. na crnoj pozadini. Kontrast crnog mermera i pozlate u donjim zonama i sivog kamena u kupoli ublažuje tonske vrednosti na većoj udaljenosti. Sličnost kupole Sv. kupola se završava dvanaestrostranom zvezdom. Glavne karakteristike Guarinijeve sakralne arhitekture preuzimane su i transformisane širom Evrope. ovde je sada realizovano i to u opeci. Motivi se smenjuju pod čudnim uglovima.

1612-1670). reda. Dalje proširivanje unutrašnjeg dvorišta počeo je čak Lemersje 1624. čime je napravio cenzuru između postojećeg renesansnog i novog krila koje je tek trebalo izgraditi. Palata Luksemburg poseduje osobene karakteristike njegovog stila. To novo krilo bilo je replika Leskoovog dela. U duhu italijanskog baroka izgradio je jedno krilo dvorca Bloa. To se nastavilo i početkom XVII veka kada je Bernini duže vreme boravio u Parizu.). Nasledio ga je @ak Lemesije koji je bio znatno mlađi i vrlo raspoložen da prihvati barokne karakteristike. U Parizu je dugogdišnja gradnja Luvra omogućila da se ogledaju razne generacije arhitekata i graditelja. 1585. Za to su najviše bili zaslužni graditelji Salomon de Bros (Salomon de Brosse.) i @ak Lemersije (Jacques Lemercier. U rekonstrukciji srednjovekovnog dvorca Luvra za vreme renasanse arhitekta Lesko je bio izgradio samo jedno krilo. Fasada je komponovana u dve zone sa snažno naglašenim elementima kao što su stubovi.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka BAROKNA ARHITEKTURA U FRANCUSKOJ U periodu renesanse u Francuskoj je bio vidan uticaj italijanske umetnosti. Najveća rezidencija izgrađena u XVII veku je dvorac Vo-le-Vikont (Vaux-le Viconte) koji je projektovao arhitekta Luj le Vo sredinom ovog stoleća. a iznad je postavljen krov specifičnog oblika koji će postati karakteristika francuske arhitekture u narednim generacijama. nacionalni stil koji ima znatno više odlika klasične (antičke) arhitekture. Njegov udeo u izgradnji Luvra nije tako značajan kao drugih autora. Druga značajna građevina koju je on izgradio je Mezon Lafit (Maison Lafitte) koju karakteriše sistem povezanih. Ova fasada sastoji se iz jedne monumentalne kolonade udvojenih stubova na visokom postamentu sa potpuno ravnim krovnim završetkom (atikom) i timpanonom na sredini. Rešenje isturenih završnih delova na krajevima fasade uz kolonadu tipično su francusko rešenje. ali sa dosta slobode u izrazu. ali međusobno razdvojenih paviljona. On je 71 .-1666. Centralna kupola je velike visine i sa obiljem ukrasa što uopšte nije u saglasnosti sa obradom pročelja.-1624. U gornjoj zoni su postavljene karijatide kao oblik stilskog. godine Luj le Vo je dovršio dvorište. Građenje je započeo Mansar. medjutim. Zato su se francuski arhitekti napregli da stvore osoben. godine i ukrasio ga sa izvanredno obrađenim Paviljonom sa satom (Pavillori de I'Horloge). a pre njega još i Vinjola.) i i Luj le Vo(Luis Le Vaux. a dovršio Lemersje. 1541.-1654. i 1664. timpanoni i niz dekorativno obrađenih voluta koje drže glavni brod. Crkva Val-de-Gras (Val-de-Grace) nastavlja pravac u kojem je građena crkva Sorbone. Salomon de Bros je imao veoma istančano osećanje za zidanje crkvenih građevina. Pokazalo se. a po svom radu stoji na prelazu iz renesanse u barok. a deset godina kasnije Klod Pero je ponudio rešenje za čuvenu istočnu fasadu Luvra kojom je eliminisao projekte Berninija i Pjetra da Kortone. dve zone kao crkva Il Đezi u Rimu i interesantnu osnovu u kojoj je oltarski prostor iste dužine kao i brod. Fransoa Mansar predstavlja veliko ime francuske arhitekture. pilastri. 1598. Crkva kod Sorbone koju je projektovao ima kupolu. ali i za projektovanje profanih građevina. Između 1650. Fransoa Mansar (Francois Mansart. da francuski ukus nije naklonjen bogatstvu baroknih detalja.

tako se i Versaj . Ova crkva može se smatrati vrhuncem francuskog izraza u arhitekturi XVIII veka. za razliku od ovakvog pristupa oblikovanja versajske kapele. bogato ukrašene galerije. dograđivao uz pomoć nekoliko generacija arhitekata. gde su se održavale čuvene noćne zabave. Kao Luvr u Parizu tako se i Versaj može smatrati svedokom francuske arhitektonske istorije. koja stoji na pola puta između baroka i klasicizma.). Treba odma reći da je Versaj sa svojom arhitekturom teškog baroka smatran prilično van mode u salonima Pariza. 1573. odnosno dramatično. godine. Na prostoru izabranom za građenje nalazio se stariji lovački dvorac kralja Luja XIII. a zatim je proširio celu palatu. Iza zgrade se nalazi bašta koju je uredio Le Notr (Le Notre). @jl-Arduen Mansar je bio autor i sasvim drugačije koncepcije crkve Invalida (Domes des Invalides). Ovaj projekat i njegova realizacija može se smatrati prototipom za znatno veći projekat . Kroz otvor u donjoj kupoli sagledava se gornja kupola koja je bogato oslikana i osvetljena skrivenim prozorima.-1652. On sam je bio svestrana ličnost (uomo universale) i bavio se scenografijom. On je dogradio bočna krila 1678. kostimografijom. Engleska je bila još udaljenija od Italije u smislu prihvatanja izvesnih elemenata. Park je uredio Lenotr sa nizom radijalno postavljenih staza i sa alejama koje duboko zadiru i stapaju se u pejsaž.) početkom XVII veka. ili je primenjena jedva skrivena alegorija. @ak-Anž Gabriel još je dodao niz zgrada u stilu klasicizma. Ogledanje fasade u vodi još više ih dramatizuje. postavljen je dvorac.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka uspeo da ukomponuje veliki centralni salon u osnovu. koja se smatra remek-delom iluzionizma i dekorativnosti. Glavna vrednost.kraljevsku rezidenciju Versaj. Paralelno sa ovim dvoranama salonima teku velike. Ceo enterijer je podređen glorifikaciji vladara. Unutrašnjost palate koja je delo Lebrena (Lebruin) i njegovih saradnika temelji svoju vrednost na monumentalnosti koja je postignuta nizanjem svečanih dvorana. Početkom XVIII veka (1706. Najpoznatija je Galerija ogledala (Galerie des Glaces). Kroz ovu skromnu analizu može se uočiti koliko su već francuski arhitekti različito poimali barok u odnosu na italijanske autore. kod koje su preko puta niza prozora postavljena ogromna ogledala. međutim. Sve dvorane su međusobno povezane po dužoj osi (enfilade). ali njegov rad je utopljen u znatno veći obim dogradnji koje je obavio @il-Arduen Mansar (Jules Harduin-Mansart). U taj barok ubraja se i kapela Versaja koju je projektovao @il-Arduen Mansar. BAROKNA ARHITEKTURA U ENGLESKOJ Vezu engleskih arhitekata sa Italijom uspostavio je Inigo Džouns (Inigo Jones. Time se stvara teatralna atmosfera. U drugoj poloviru XVII veka gradnju je započeo Le Vo. Na platformi koja je razdvojena vodenim ogledalom od ostalog terena. Međutim. Slično kao i u slučaju Luvra koji je postepeno uvećavan od manje srednjovekovne građevine. jer su površine zidova ukrašene slikarstvom i skulpturom sa takvim programima da se direktno veliča monarh. nije toliko u arhitekturi građevina već u izvanrednoj i promišljenoj sintezi enterijera i parka koji okružuje palatu. tako da ceo unutrašnji prostor deluje kao scenografija. Unutrašnji prostor je zamišljen vrlo barokno. što je i bila jedna od karakteristika baroknih abijenata. maskama za 72 .

je kuća za svečanosti (Banqueting O House) u okviru velike palate Vajthol (Whitehall). Fasada ovog dela je artikulisana stubovima u centralnom delu i pilastrima sa strane čime se naglašava veličina. Tokom daljeg rada. kojoj je dao fine i skladne proporcije. 1631. Oni su tražili longitudinalni plan sa dugačkim oltarskim prostorom. ali su proporcijski odnosi izuzetno promišljeni. Podeoni venac između prizemlja i sprata koji se vidi u spoljašnjoj arhitekturi ustvari ne odgovara unutrašnjem prostoru koji je jedinstven po visini. Verovao je da arhitektura mora da bude disciplinovana. godine. tako da je jedan kritičar to čak komentarisao na sledeći način: ''Jedna polovina Sv. Džouns je težio da gradi u čistoj i razumljivoj renesansi. Njegov projekat Kraljičine kuće (Queen's House) u Griniču pored Londona sa rustično obrađenjm prizemljem. Pavla u Koven Gardenu (Covent Garden) čiji je projekat bio zasnovan na Vitruvijevom hramu u toskanskom stilu od opeke. Tu je unutra čuvena prostorija dvojne kocke (Double Cube) sa izuzetno visokom zasvedenom tavanicom koju je oslikao Piter Pol Rubens. jedna od najcenjenijih ličnosti u arhitekturi Engleske. morao je da nađe kompromisno rešenje kako bi zadovoljio svešteničke zahteve. Pavla. Renove crkve su bile jeftinije i brzo su se gradile. Zato je engleska arhitektura paladijevska u najvećoj mogućoj meri. Nakon povratka iz Italije. iako u osnovnoj zamisli sledi oblik i izraz Bramanteovog Tempijeta. glatkim zidovima sprata i centralnom kolonadom koja formira lođu. odnosno dužina sale. dominantnu centralnu kupolu kao baroknu odliku.-1723. Znatno poznatija. Pavla izgrađena je da sakrije drugu polovinu". Kada je 1665. Upravo radi toga. međutim. Praktično cela zgrada hrama podignuta 73 . Nakon požara u Londonu sve građevine morale su se podizati od kamena i opeke. sve zajedno je veoma uspešna lična interpretacija paladijevih ideja. Po svom obrazovanju Ren je bio astronom i kao profesor je radio u Oksfordu. pa je i taj posao bio poveren Renu. Cela arhitektura je znatno više elaborirana i ukrašena nego što je to kod Kvins Hausa. U početnoj fazi bio se opredelio za relativno stari centralni plan italijanskog tipa. Kupola predstavlja jedan od najlepših baroknih oblika. koji je tada radio projekte za Luvr. Za taj zadatak on je pripremio veliki broj planova i maketa. Ipak. Ovo usaglašavanje nije ostalo bez posledica po tkivo građevine. a namena joj je bila da se u njoj izlažu portreti koje je radio slikar Van Dajk. Mnogi elementi su morali biti prikriveni. čitav niz elemenata je bio vrhunskog kvaliteta. tako da nije prihvatao ništa što nije u potpunosti razumeo. muška (pod uticajem Vitruvijeve podele) i bez afektacija. Prihvatajući takvu osnovu Ren je uspeo da nametne veliku. a gradnja je strogo nadgledana. godine boravio u Francuskoj upoznao je Berninija.). To poznanstvo ga je definitivno opredelilo za arhitekturu. on je prihvatio posao glavnog arhitekte kraljevstva. Od Džounsovih dela treba još spomenuti crkvu Sv. zbog istorijskih događaja koji su se tu odigrali. U požaru je stradala i katedrala Sv. Veliki požar skoro potpuno je uništio stari centar Londona 1666.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka pozorište i drugim umetničkim disciplinama. on se divio Paladiju i njegovu misao je preneo i usadio u englesku arhitekturu. sa veoma jednostavnim portikom. To je pružilo priliku da se kao autor posebno iskaže sir Kristofer Ren (Cristopher Wren. tako da se iz Pariza vratio sa velikom bibliotekom dela iz oblasti arhitekture i skicama. Kako su anglikanske crkve imale relativno jednostavni program.

Martin-in-the-Fields). Fišer fon Erlah (Fisher von Erlach. arhitekte Juvare. Turci su se povukli iz centralnih delova Evrope.-1723. godine kada su princ Evgenije Savojski i vojvoda od Malboroa sjajno potukli francusku vojsku u bitci kod mesta Blenhaj na Dunavu. crkva Sv Karla Boromejskog (Karlskirche). a broj stubova je udvostručen kako bi izraz bio dinamičniji. ali u sprezi sa takvim postavljanjem u okruženje ona se više tretira kao romantična iluzija viteške slave nego realna struktura. da su dobro uklopljeni u pejsaž.) studirao je u Rimu za vreme Berninijeve starosti i bio je pod snažnim uticajem njegovog skulptoralnog tretiranja arhitekture. a katolička crkva je povratila svoju samouverenost.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka je na visinu u obliku kupole. očišćenom od svakog rastinja. pa su se u germanskim zemljama začele neke progresivne ideje u arhitekturi toga doba. Palata je ustvari suprotstavljena pejsažu tako što je smeštena na potpuno ravnom platou. dvorac Hempton Kort (Hampton Court) je samo započet i nije dovršen. tako da liče na kompoziciju crkve Superga kod Torina. ali to je uspelo samo u nekim delovima. u Oksfordu biblioteku Redklif Kamera (Radcliffe Camera) u obliku rotonde. Drugi veliki projekat Kristofera Rena. koju su u austrijsku prestonicu uvela dvojica arhitekata Fišer fon Erlah i Lukas fon Hildebrant. Martin-u-polju (St. Ova palata nastala je nakon 1704. U Engleskoj je baroknu arhitekturu u punom smislu ostvario Sir Džon Venbro (John Vanbrugh) na dvorcu Hauard (Howard) i čuvenoj Blenam palati (Blenheim). Za razliku od komplimenata koji se upućuju objektima. završio se veliki tridesetogodišnji rat. ovde je izražena težnja ka suprotnom efektu. liči na prvi pogled na Borominijevu crkvu sv. Njegova želja je bila da stvori engleski Versaj. Baroknu završnicu predstavlja rad arhiteke Džemsa Gibsa (James Gibbs. Tehničku pomoć u izradi palate pružio je arhitekta Nikolas Houksmor (Nicolas Hawksmoor) koji je izgradio i čitav niz vrlo uspelih baroknih crkava u Londonu. a i nije realizovan onako kako ga je autor zamislio. Kompozicija građevine jeste barokna. koji je u Londonu projektovao crkvu Sv. a ne kuća. 1682. Situacija je bila povoljna. Zato se ova građevina najčešće opisuje kao vojni spomenik. Zahvalnost vojvodi od Malboroa je bila izražena kroz poklon u vidu izgradnje palate. Njegovo glavno delo. Ovi zvonici i stubovi su prilično udaljeni od centralne kupole. Prva palata koju je na taj način obradio bila je 74 . Uz bočne zvonike ovde se pojavljuju i visoki trijunfalni stubovi po ugledu na antičke stubove Trajana i Marka Aurelija. BAROKNA ARHITEKTURA U NEMA^KOJ I AUSTRIJI Krajem XVII veka Austrijska carevina počela je da igra značajnu ulogu u Evropi.). Lukas fon Hildebrant je izgradio čitav niz palata i letnjikovaca na kojima je ukras bio preterano izražen. Agnez. Smatra se da je on uspeo još bolje da sintetizuje dugačke fasade. ponajmanje dom.-1754. U profanoj arhitekturi Fišer fon Erlah je pokušao da monumentalnost Versaja postigne na velikorn dvorcu u Šenbru kod Beča. Prvi barokni oblici na ovim područjima veoma mnogo duguju arhitekturi Borominija i Guarinija. 1656.

Ova arhitektura pripada poslednjoj fazi baroka koja se naziva rokoko.Razvoj arhitekture naselja – Arhitektura baroka zgrada Gornjeg belvedera. To je biskupska rezidencija u Virburgu. tenziji. ali na vedar i veseo način. Luci. na kojoj se ukrasi gomilaju. Osnova crkve je sastavljena od krugova koji se međusobno presecaju. pritisku. više ispoljava u arhitekturi. Najfantastičnija primena ukrasa je na letnjoj palati u Drezdenu. Uz ovu crkvu treba spomenuti i drugu građevinu koju je Nojman projektovao. Arhitekta Baltazar Nojman (Balthasar Neumann) projektovao je hodočasničku crkvu u Filcnhajligenu (Vierzhnheiligen). U toj građevini je verovatno postignut ideal barokne arhitekture. totalno prožimanje prostora što proizvodi neverovatan utisak na gledaoce. u Nemačkoj se rokoko znatno. Severnije od Beča barokna arhitektura je bila sve življa i vedrijih oblika. Oltar se. balkoni i skoro lebdeće kupole potpuno su prekrivene arabeskom isprepletenih cvetova. Iako je poreklo rokokoa francusko. plastično izraženih oblaka. sa slikarstvom venecijanskog majstora Tiepola u enterijeru. neuobičajeno nalazi u sredini unutrašnjeg prostora. a u rokokou su svi pokreti lepršavi kao igra. Najpoznatiji deo te palate je Cvinger (Zwinger) arhitekte Mateus Popelmana (Mathaus Pope. Rokoko nije poseban stil. to je deo baroka kao što postoji cvetna gotika ili zrela renesansa na kraju tih stilskih pravaca. 75 . U baroku postoji naglasak na naponu. takođe bogatu dekorativnim elementima. andjelčića i drugih ukrasa. U Francuskoj je rokoko znatno vezan za uređenje enterijera i druge lepe umetnosti. Osnovne razlike su pre svega u poimanju svetlosti u građevini.llmann).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful