1

PRi
Ru
čnik
O RAČUNOVODSTVENOM,
PORESKOM I CARINSKOM
POSLOVANjU NEVLADINIH
ORGANIZACIJA U REPUBLICI
SRBIJI
Pripremili:
Srđan Stošić
dr Milan Negovanović
Ivan Antić
2
Izdavanje ove publikacije omogućio je Institut za održive zajednice (ISC),
uz podršku američkog naroda kroz donaciju USAID-a br. 169-A-0006-
00104-00. Mišljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora i
nužno ne odslikavaju mišljenje ISC-a, USAID-a ili Američke vlade.
3
1. Uvod ..................................................................................5
2. Platni promet NVO i plaćanja gotovim novcem .....7
1. NVO mora da posluje preko tekućeg računa ...................................... 7
2. Uplata gotovine na tekući račun ........................................................ 8
3. Dnevni pazar ..................................................................................... 9
4. Dnevno podizanje gotovine bez podnošenja dokumentacije ........... 9
5. Podizanje veće količine gotovog novca ............................................10
6. Isplate u gotovom novcu bez ograničenja ........................................10
7. Kategorija „blagajnički maksimum“ je ukinuta ................................11
8. Dnevnik blagajne (blagajnički izveštaj) ...........................................11
9. NVO i izmirivanje potraživanja i obaveze kompenzacijom,
cesijom, asignacijom i preuzimanjem duga .....................................12
10. Obaveštavanje Poreske uprave o podizanju gotovine ....................12
11. Devizno poslovanje NVO..................................................................13
12. Evidentiranje prometa preko fskalne kase ....................................13
3. Računovodstvo NVO ...................................................15
1. Koji kontni okvir primenjuju NVO? ....................................................15
2. Da li NVO moraju da primenjuju Međunarodne
računovodstvene standarde? ............................................................15
3. Poslovne knjige i računovodstvene isprave ......................................15
4. Analitičko projektno računovodstvo NVO .........................................18
5. Dostavljanje fnansijskih izveštaja NVO ............................................19
6. Revizija fnansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja NVO ............ 20
4. Obaveze NVO kod isplata zarada i
drugih primanja ..........................................................21
1. Uvod ..................................................................................................21
2. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima .................................21
3. Naknade troškova zaposlenima ...................................................... 34
4. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade .............. 34
5. Rad na određeno vreme .................................................................. 35
6. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima .............................. 36
7. Obračun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenih
u međunarodnim organizacijama, diplomatskim i konzularnim
predstavništvima, primanja iz druge države (Obrazac PP OPO) ........ 68
8. Primanja na koja se ne plaća porez na dohodak ............................. 72
9. Podnošenje pojedinačne poreske prijave na Obrascu PPP................74
5. Zakup nepokretnosti od strane NVO ......................76
1.Uvod ...................................................................................................76
2. Koje su obaveze zakupodavca ? ........................................................76
3. Koje su obaveze zakupca ? ................................................................76
4. Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnosti
od fzičkih lica? ................................................................................. 77
5. Kako se utvrđuje porez na dohodak građana na
prihode od davanja u zakup nepokretnosti ? ................................... 79
6.Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? ........................................ 80
7. Kako knjižiti zakupninu? .................................................................. 83
8. Da li se PDV plaća na prihod od zakupnine? ..................................... 83
9. Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti? ................... 85
10. Kako se tretiraju troškovi sitnih opravki i korišćenja
zakupljene nepokretnosti? .............................................................. 86
11. Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti koji
ostvaruje nerezident za nepokretnu imovinu u Srbiji ? ................... 87
12. Primer ugovora o zakupu ............................................................... 88
6. Zakup pokretne imovine od strane NVO ................91
1. Uvod ................................................................................................. 91
2. Kako se utvrđuje porez na prihod od davanja
u zakup pokretne imovine ? ............................................................. 91
3. Kako obračunati zakupninu i popuniti poresku prijavu
PP OPJ-4 ? ......................................................................................... 94
4. Kako knjižiti zakupninu? .................................................................. 97
5. Kako tretirati troškove održavanja zakupljene stvari ? ................... 97
6.Kako tretirati troškove korišćenja zakupljene stvari?....................... 97
7. NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV) 99
1. Uvod ................................................................................................. 99
2. Poreski položaj NVO kada nisu poreski obveznici ........................... 99
3. Obveznici poreza na dodatu vrednost – NVO
koje se bave oporezivom delatnošću ..............................................101
4. Prava i obaveze NVO – poreskih obveznika ...................................102
SADRŽAJ
+
5. Obavezni sadržaj računa koje izdaje NVO koja je obveznik PDV
i sadržaj računa NVO koja nije obveznik PDV ..................................102
6. Što se smatra ukupnim prometom u smislu člana 33. Zakona
o PDV, kao kriterijuma za obavezu ulaska u krug obveznika
PDV? ...............................................................................................102
7. Na primljene donacije se ne obračunava PDV .................................105
8. Na članarine se ne plaća PDV ......................................................... 106
9. Da li je NVO dužna da plati PDV na članarinu i donacije
ako je obveznik PDV? .......................................................................107
10. NVO kao mali poreski obveznik i njen interes
da se prijavi u sistem PDV............................................................... 108
11. Rokovi za podnošenje evidencionih poreskih prijava
za PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću ..................... 108
12. Rokovi za podnošenje poreskih prijava na obrascu PPPDV
i plaćanje PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću ......... 109
13. Nadležni poreski organ kome se podnosi poreska prijava ............110
14. Ispravljanje grešaka u evidencijama i poreskim prijavama ..........110
15. Vođenje poreske evidencije .......................................................... 111
16. Rok za čuvanje poreske evidencije ................................................112
17. NVO kao obveznik PDV dužna je da uplati obračunati PDV
iako nije naplatila svoje potraživanje od kupca ..............................112
18. Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti
i srazmerni poreski odbitak.............................................................112
19. Poreski položaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica i
preduzetnika koji daju donacije i humanitarnu pomoć .................114
20. Slučajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDV
sama obračunava obavezu za PDV ..................................................126
21. Poreske olakšice za međunarodne organizacije čiji je status
izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih
predstavništava ..............................................................................128
22. Obaveza plaćanja PDV u slučaju otuđenja dobara
nabavljenih uz poresko oslobođenje ..............................................132
23. Tradicionalne crkve i verske zajednice ..........................................132
8. Nevladine organizacije u carinskom sistemu
Republike Srbije ....................................................... 134
1. Uvod ................................................................................................134
2. Oslobođenje pravnih lica i drugih lica od plaćanja
uvoznih dažbina ..............................................................................134
9. Porez na dobit kod NVO .......................................... 139
1. Uslovi za oslobođenje od poreza na dobit kod NVO ........................139
2. Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodima
ostvarenim na tržištu? ................................................................... 140
3. Podnošenje poreskog bilansa i poreske prijave
za porez na dobit .............................................................................141
4. Pitanje poreske osnovice ................................................................142
10. Porez na poklon i NVO ........................................... 144
1. Uvod ............................................................................................... 144
2. Donacije u novcu ............................................................................ 144
3. Donacije u stvarima i pravima ....................................................... 146
4. Poresko oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija .... 146
5. Poresko oslobođenje od poreza na poklon za donacije koje se
primaju u skladu sa bilateralnim međunarodnim ugovorima ........147
6. Utvrđivanje i plaćanje poreza na poklon ....................................... 148
7. Mišljenja Ministarstva fnansija o porezu na poklon kod NVO ........149
11. Porez na imovinu kod NVO ................................... 152
1. Uvod ................................................................................................152
2. Poreski obveznik .............................................................................153
3. Šta je osnovica za porez na imovinu? ..............................................154
4. Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu?....................154
5. Podnošenje poreske prijave za prava na nepokretnosti .................155
6. Poreska oslobođenja .......................................................................155
7. Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti ...........156
12. Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO ..... 158
1. Uvod ................................................................................................158
2. Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava? .......................159
3. Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava ............ 160
4. Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava .....161
5. Poreske stope ..................................................................................162
6. Poreska oslobođenja .......................................................................163
7. Podnošenje poreske prijave na Obrascu PPI-4 ................................165
13. Poreske olakšice za lica koja daju donacije i
dotacije NVO .............................................................. 166
3
1. Uvod
Počev od 2000. godine, Srbija sprovodi intenzivne poreske reforme, koje su na početku imale
za cilj da oštrim restriktivnim merama doprinesu suzbijanju sive ekonomije, nametnu poresku
disciplinu i reformišu bankarski sistem. Drugi talas poreskih reformi imao je za cilj podsticanje
investiranja i zapošljavanja, kako bi se poboljšao standard građana. Treći talas poreskih refor-
mi ima za cilj proširenje poreske osnovice, smanjivanje opterećenja poreskih obveznika i pra-
vedniji sistem oporezivanja prema ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Prioritet poreske
politike je usaglašavanje poreskih propisa sa propisima zemalja članica EU i stvaranje poreskog
okruženja koje će biti u funkciji dinamičnog privrednog razvoja.
Iako poreski status nevladinih organizacija (NVO) čini manji deo ukupne poreske politike,
valja naglasiti da je manjkavost postojećeg poreskog i računovodstvenog sistema u Srbiji to što
ne postoji jasno defnisan sistem olakšica i stimulacija za razvoj NVO sektora. Nevladine orga-
nizacije se, uglavnom, tretiraju kao mala i srednja preduzeća. Važno je istaći da se nevladine
organizacije (udruženja, fondovi i fondacije) osnivaju radi ispunjenja određenih društveno kori-
snih ciljeva, a ne zbog profta, tako da je u tom kontekstu stvaranje povoljnog poreskog okruženja
za delovanje NVO od kritičnog značaja za njihov opstanak i ispunjavanje važne uloge koju
imaju u demokratskom društvu.
Naša prva ideja je bila da pripremimo kratku brošuru koja će na jednostavan način
približiti odredbe propisa koje direktno utiču na poslovanje nevladinih organizacija. Nakon
pripreme prve verzije teksta, bilo je jasno da je, u uslovima postojećeg obilja propisa, nemoguće
pripremiti samo „kratku i jednostavnu“ brošuru, te smo se odlučili za sistematski prikaz pore-
skih, carinskih, računovodstvenih i fnansijskih aspekata rada nevladinih organizacija u Srbiji.
Prikaz je vrlo detaljan i u nekim svojim delovima pretežno namenjen specifčnim profesijama
unutar NVO (na primer, knjigovođama).
Osnovna namera ovog priručnika je da nevladinim organizacijama olakša primenu brojnih
i ponekad protivurečnih poreskih, carinskih i računovodstvenih propisa. Stoga je u priručniku
na instruktivan način objašnjena primena važećih propisa u ovoj oblasti. Osim toga, nadamo
se da će priručnik biti od koristi državnim organima kako bi konzistentno primenjivali ove
propise. Konačno, nadamo se da je izdavanje ovog priručnika važan korak u otvaranju javne
diskusije koja treba da dovede do izmena onih propisa koji predstavljaju smetnju za fnansijsku
održivost NVO sektora u Srbiji.
Priručnik je pripremljen uzimajući u obzir propise koji su doneti zaključno sa «Službenim
glasnikom» br. 63/2007.
Evropski centar za neproftno pravo, Budimpešta
Građanske inicijative, Beograd
Beograd, septembar 2007. godine
6
7
2. Platni promet NVO i plaćanja gotovim novcem
1. NVO mora da posluje preko tekućeg računa
Plaćanje se vrši bezgotovinski, prenosom sredstava sa računa NVO na račun poverioca,
i to je osnovni način plaćanja, ali se u praksi ne može izbeći i gotovinski način plaćanja,
koji se vrši preko blagajne NVO.
NVO su dužne da za plaćanja u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na
tom računu i da vrše plaćanja preko tog računa u skladu sa zakonom i ugovorom o otvaranju
i vođenju računa koji je zaključen sa bankom, u skladu sa članom 3. stav 1. Zakona o platnom
prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/2003 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/2004).
Naime, osnovni način plaćanja između pravnih lica i preduzetnika je bezgotovinsko plaćanje,
koje se vrši prenosom sredstva sa računa dužnika na račun poverioca.
Otvaranje računa kod banke vrši se na način propisan Odlukom o uslovima i načinu otva-
ranja, vođenja i gašenja računa kod banke („Službeni glasnik RS“, br. 33/2005).
Prenos sredstava sa računa dužnika na račun poverioca vrši se nalogom za prenos, koji je
kao jedan od četiri osnovna instrumenta platnog prometa, propisan Odlukom o obliku, sadržini
i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa („Službeni glasnik RS“, br.
57/2004 i 82/2004).

Međutim, plaćanja licima koja nemaju otvoren tekući račun kod poslovne banke i koja nisu
dužna da za plaćanja i naplatu otvore tekući račun, NVO vrše gotovim novcem, preko blagajne.
Isto tako, NVO mogu da neka plaćanja pravnim licima i preduzetnicima – imaocima poslovnih
računa kod banke, u određenim slučajevima vrše gotovim novcem, preko blagajne.
Način plaćanja gotovim novcem bliže je uređen Odlukom o načinu plaćanja gotovim novcem
u dinarima za pravna lica i za fzička lica koja obavljaju delatnost („Službeni glasnik RS“, br.
57/2004 i 114/2005 – u daljem tekstu: Odluka o gotovom novcu), koju je doneo guverner Naro-
dne banke Republike Srbije, na osnovu ovlašćenja iz člana 3. Zakona o platnom prometu.
Blagajničko poslovanje, kao sastavni deo fnansijskih poslova, kojim se izmiruju obaveze
prema poveriocima i vrši naplata potraživanja od dužnika u gotovom novcu, pored propisa o
platnom prometu, uređeno je i računovodstvenim propisima. Prema članu 7. stav 2. Zakona o
računovodstvu („Službeni list SRJ“, br. 71/2002), dnevnik blagajne je knjiga u koju se dnevno
beleže sve pojedinačne poslovne promene, koje nastaju kod gotovinskih naplata i isplata i na
kraju radnog dana iskazuje stanje (saldo) novca u blagajni. Pravilnikom o Kontnom okviru i
8
sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS“,
br. 53/2004, . . . i 51/2005), propisan je račun 243 – Blagajna, preko kojeg se knjiži dnevni promet
ukupnih uplata i isplata preko blagajne, a saldo na ovom računu treba da odgovara stanju novca u
blagajni (kasi) i u blagajničkom dnevniku (posebna pomoćna knjiga).
2. Uplata gotovine na tekući račun
NVO je dužna da istog, a najkasnije narednog dana, gotov novac primljen po bilo kojem
osnovu uplati na svoj tekući račun, otvoren kod poslovne banke
NVO, pored novčanih sredstava koje drže na tekućim računima otvorenim kod poslovnih ba-
naka, raspolažu i gotovim novcem, koji naplaćuju po raznim osnovima od članova, građana i
drugih lica, u okviru obavljanja svoje delatnosti.
NVO koja se bavi nekom privrednom delatnošću, (prodajom knjiga, ugostiteljstvom i dr.) pri-
mljen gotov novac, kao i gotov novac primljen po drugim osnovima, dužna je da uplati na svoj
tekući račun, koji vodi kod poslovne banke, istog, a najkasnije narednog radnog dana, u skladu sa
tačkom 4. Odluke o gotovom novcu.
Gotov novac primljen po bilo kojem osnovu, pre uplate na svoj tekući račun kod banke, NVO
može do momenta uplate kod banke, da drži u svojoj blagajni. Posebno ističemo, da se taj novac
ne može koristiti za plaćanja i isplate. Naime, u slučaju kada postoji potreba za plaćanjem go-
tovim novcem (razne sitne nabavke, popravke i sl.) ili za isplate u gotovom novcu (za službeno
putovanje, pomoć i sl.), tada se za te potrebe mora podići gotov novac sa tekućeg računa kod
banke i o tome mora postojati dokumentacija, bez obzira što istovremeno NVO poseduje gotov
novac u blagajni.
U slučaju da se iz bilo kojih razloga ne izvrši isplata delom ili u celini podignutog gotovog no-
vca, NVO je dužna da neisplaćeni iznos vrati (uplati) istog dana, a najkasnije narednog dana na
svoj tekući račun.
Ako NVO dinare primljene u gotovini po bilo kojem osnovu ne uplati kod banke istog dana,
a najkasnije narednog radnog dana, članom 50. stav 1. tačka 2) Zakona o platnom prometu
predviđena je kazna za privredni prestup od 300.000 do 3.000.000 dinara. Za privredni prestup
kažnjava se i odgovorno lice u NVO novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
9
3. Dnevni pazar
Dnevni pazar se može predavati blagajni, a može i direktno na tekući račun
NVO koja obavlja promet dobara i usluga i po tom osnovu prima gotov novac, a koji po pravilu,
registruje kroz fskalnu kasu, primljeni gotov novac može da preda blagajni, koja je dužna istog a
najkasnije narednog radnog dana da taj novac uplati na tekući račun kod poslovne banke.
Međutim, primljeni gotov novac (dnevni pazar) se može direktno uplaćivati na tekući račun
kod banke, bez posredstva blagajne.
Prema tome, propisima nije predviđena obaveza da se gotov novac primljen po osnovu dne-
vnog pazara, prethodno položi u blagajnu NVO, pa da se iz blagajne vrši uplata na žiro račun.
Za takvo „šetanje“ novca nema ni potrebe, ako postoje tehničke i druge mogućnosti da se gotov
novac direktno položi na tekući račun kod banke. Novac koji je direktno uplaćen na tekući račun
ne knjiži se u računovodstvu preko blagajne, već onako kako je zaista sprovedena poslovna pro-
mena.
Za uplatu gotovog novca na tekući račun (uplata dnevnog pazara i gotovog novca primljenog
po drugom osnovu), koristi se nalog za uplatu, propisan Odlukom o obliku, sadržini i načinu
korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa.
4. Dnevno podizanje gotovine bez podnošenja dokumentacije
NVO mogu da sa svog tekućeg računa kod poslovne banke podižu dnevno iznos do
100.000 dinara, bez podnošenja na uvid dokumentacije za čije plaćanje, odnosno isplatu
podižu taj novac.
NVO svakodnevno jednostavno i efkasno mogu vršiti sitne nabavke (kancelarijskog i drugog
potrošnog materijala, sredstva za održavanje čistoće, goriva, reprezentacije i sl.), odnosno isplate
po raznim osnovima ako se radi o manjim iznosima (akontacije za službeno putovanje, pomoć i
sl.), bez prethodno pripremljenih raznih obračuna, obrazaca, naloga za uplatu poreza i doprinosa
i sl. Međutim, podrazumeva se da NVO treba da poseduje pravno-valjanu dokumentaciju na
osnovu koje je izvršila isplatu podignutog gotovog novca (račune, priznanice, obračune i sl.) i to
istog, a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podigla gotov novac sa tekućeg računa.
Na osnovu te dokumentacije će izvršiti knjiženje zaduženjem odgovarajućih računa troškova, ma-
terijala, inventara i dr., uz odobrenje računa 243. Naime, gotov novac se može podizati sa tekućeg
računa kod banke, bez podnošenja na uvid dokumentacije, dnevno do 100.000 dinara, u skladu
sa odredbom tačke 1. stav 3. Odluke o gotovom novcu. Taj novac treba da se utroši odnosno
isplati iz blagajne, istog a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podignut. Preostali,
neutrošeni iznos gotovog novca, odnosno iznos za koji ne postoji pravno-valjana dokumentacija
10
o utrošku gotovog novca, NVO mora istog, a najkasnije narednog dana da vrati (uplati) na svoj
tekući račun.
5. Podizanje veće količine gotovog novca
Za podizanje govotog novca u iznosu od 100.000 dinara i preko ovog iznosa NVO je
dužna da podnese originalnu dokumentaciju na uvid banci.
Podizanje gotovog novca u iznosu većem od 1.300.000 dinara, mora da se najavi banci tri radna
dana ranije. Izuzetak od ovog pravila je podizanje gotovog novca za isplatu zarada i drugih ličnih
primanja na koje se u skladu sa propisima plaćaju porezi i doprinosi, kada ne postoji obaveza
najave podizanja gotovog novca u iznosu većem od 1.300.000 dinara. Ako raspolaže dovoljnom
količinom gotovog novca, banka može ovaj i veće iznose da isplati i bez najave.
6. Isplate u gotovom novcu bez ograničenja
NVO mogu bez ograničenja vršiti isplate u gotovom novcu u dinarima, podignutom sa
svog tekućeg računa na osnovu originalne dokumentacije, u skladu sa tačkom 1. Odluke
o gotovom novcu.
Plaćanje, odnosno isplata u gotovom novcu u skladu sa navedenom odredbom Odluke o go-
tovom novcu, vrše se isključivo na osnovu originalne dokumentacije iz koje se mogu utvrditi
iznos, osnov i namena tog plaćanja (obračun i druga dokumentacija o isplati zarada, rešenje o
službenom putovanju, rešenje nadležnog organa o isplati naknade štete, ugovor o delu, autor-
skom delu i drugim ugovorima uz naknadu, ugovor o zakupu i dr.), a koja se banci prilikom po-
dizanja sredstava, obavezno podnosi na uvid i overu i na koju banka stavlja datum prijema, pečat
i potpis.
Iako to navedenom odlukom nije precizirano, podrazumeva se da se plaćanje gotovim novcem
bez ograničenja, po pravilu, vrši licima koja nemaju tekući račun kod banke, odnosno koja nisu
obavezna da otvore taj račun (pravna lica i preduzetnici, uključujući i NVO, po članu 3. stav 1.
Zakona o platnom prometu, obavezni su da međusobna plaćanja vrše preko računa otvorenih
kod banke).
Prilikom isplate gotovog novca nalog mora biti potpisan od strane primaoca sredstava sa une-
tim brojem lične karte lica koje je sredstva podiglo kao i unetim mestom izdavanja lične karte.
Prilikom podizanja gotovog novca sa žiro računa za isplate zaposlenim i drugim fzičkim lici-
ma, za koje su Zakonom o porezu na dohodak propisane obaveze za plaćanje poreza i doprinosa
po odbitku, NVO je dužna da banci podnese i naloge za plaćanje tih obaveza.
11
7. Kategorija „blagajnički maksimum“ je ukinuta
U postojećim propisima kategorija «blagajnički maksimum» ne postoji, osim za
ovlašćenog menjača, odnosno za menjačnice
Zakon o platnom prometu i Odluka o gotovom novcu i drugi propisi o platnom prometu nisu
predvideli blagajnički maksimum kao iznos gotovog novca koji može najviše da se drži u blagajni,
s obzirom na to da je prema ovim propisima, primljen gotov novac po bilo kojem osnovu, kao i
podignut gotov novac sa tekućeg računa koji je ostao neisplaćen u toku dana, NVO je dužna da
istog, a najkasnije narednog radnog dana, uplati na svoj tekući račun kod poslovne banke.
Prema tome, kategorija „blagajničkog maksimuma“ ne postoji i eventualne odluke NVO o
blagajničkom maksimumu iz ranijih perioda, donete na osnovu propisa koji se odavno prestali da
važe, takođe su nevažeće, jer nemaju uporišta u postojećim propisima.
8. Dnevnik blagajne (blagajnički izveštaj)
Sve uplate i isplate u gotovom novcu hronološki se registruju u dnevniku blagajne –
blagajničkom izveštaju za svaki dan kada postoji promet u blagajni.
Blagajnički dnevni izveštaj je pomoćna poslovna knjiga u koju se beleže sve dnevne pojedinačne
poslovne promene, koje nastaju u vezi sa poslovanjem gotovim novcem. Naime, u blagajnički dne-
vni izveštaj unose se podaci (opisno) o dokumentaciji i ispravama na osnovu koje se vrši prijem
novca u blagajnu (članarine, primljen podignut novac sa tekućeg računa kod banke i sl.). Isto tako,
u blagajnički dnevni izveštaj unose se i podaci o ispravama na osnovu kojih se vrše isplate gotovog
novca iz blagajne (isplate zarada, isplate akontacija po službenom putovanju, isplate po ugovoru
o delu, po autorskom delu, isplate naknade štete fzičkom licu, povraćaj neutrošenog gotovog no-
vca podignutog sa tekućeg računa prethodnog dana i sl.). Blagajnički dnevnik se sastavlja za svaki
dan kada je bilo uplata, odnosno isplata iz blagajne. Podaci u dnevniku se unose hronološki, pre-
ma vremenskom redosledu transakcija. Na kraju dana sabiraju se ukupne uplate i ukupne isplate
izvršene tog dana iz blagajne. Ukupnim isplatama dodaje se stanje preneto iz blagajne prethodnog
dana i od tog zbira oduzima se zbir ukupnih isplata tog dana i utvrđuje stanje gotovog novca na
kraju dana u blagajni. To stanje treba da je jednako saldu na računu 243 – Blagajna, a u slučaju
neslaganja za utvrđeni manjak zadužuje se blagajnik, a za višak se iskazuju prihodi.
Dnevnik blagajne (original) sa nalozima za uplatu i isplatu i priloženom dokumentacijom –
ispravama, dostavlja se knjigovodstvu na knjiženje, a kopija ostaje u blagajni.
Izgled, sadržina i način sastavljanja dnevnika blagajne, nisu propisani.
12
9. NVO i izmirivanje potraživanja i obaveze kompenzacijom, cesijom, asignacijom i
preuzimanjem duga
NVO može svoja plaćanja obveza i naplatu potraživanja u zemlji, osim neposrednim
plaćanjem, obavljati i kompenzacijom, cesijom, asignacijom ili preuzimanjem duga.
Izmirivanje obaveza putem kompenzacije, asignacije, cesije i preuzimanjem duga, uređuju sledeći
propisi:
– Zakon o platnom prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“,
br. 43/2004), i
– Zakon o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85 i 57/89 i „Službeni list
SRJ“, br. 31/93).
Prema odredbi člana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu, pravna lica i fzička lica koja obavljaju
delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno
dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.) prebijanjem (kompenzacija) i na
drugi način u skladu sa zakonom.
Za NVO nije uobičajeno da račun bude u blokadi, imajući u vidu način fnansiranja i raspola-
ganja sredstvima. Međutim, ukoliko se račun NVO nađe u blokadi, NVO ne mogu izmirivati obave-
ze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja), odnosno cedenti (ustupioci
potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja
po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno
na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u
penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice).
Obaveze izmirene na način iz st. 2. i 3. člana 46. Zakona o platnom prometu, evidentiraju se
preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu krajem meseca.
10. Obaveštavanje Poreske uprave o podizanju gotovine
Banka je dužna da svakodnevno obaveštava nadležni organ (poresku upravu prema sedištu
NVO) o isplatama gotovog novca koje su izvršene prethodnog dana sa računa NVO.
13
11. Devizno poslovanje NVO
NVO može da drži devize na deviznom računu kod banke ili da ih proda toj banci. Uslovi
pod kojima banke otvaraju devizne račune i način vođenja tih računa uređeni su Odlukom
o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata.
U praksi, banke od NVO traže da im se, odmah po prispeću sredstava na devizni račun ili uko-
liko prime sredstva od nerezidenata, dostave informacije o šifri osnove naplate, broj i godina kon-
trolnika; nalog za prodaju deviza Narodnoj banci Srbije, ukoliko su primljena sredstva namenjena
za plaćanja u zemlji (shodno Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći) i kopiju dokumenta
po kome je ostvarena naplata.
NVO može da obavlja plaćanja u devizama i prima devizna novčana sredstva iz inostran­
stva, preko računa otvorenog u poslovnoj banci u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju
(„Službeni glasnik RS“, broj 62/2006). Izuzetno, u zemlji, prema odredbama člana 34. stav 4. Zako-
na o deviznom poslovanju, NVO mogu plaćati bezgotovinski u devizama, između ostalog, zakup-
ninu i depozite kao sredstva obezbeđenja. Devizna sredstva kojima NVO raspolaže na deviznom
računu mogu se koristiti i za plaćanja u zemlji, tako da se poslovnoj banci kod koje se vodi devizni
račun daje nalog za prodaju deviza i uplatu dinarskog iznosa na račun otvoren u poslovnoj banci,
a onda se sprovode dinarska plaćanja.
12. Evidentiranje prometa preko fskalne kase
Ako se NVO bavi nekom delatnošću za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa
preko fskalne kase, NVO je dužna da primenjuje Zakon o fskalnim kasama, isto kao i
pravna lica i preduzetnici.
Tako na primer, ukoliko je u okviru NVO otvoren kafć samo za članove udruženja, smatra se
da se radi o ugostiteljskoj delatnosti koja se mora evidentirati preko fskalne kase. Na restoran
u kojem se pružaju usluge ishrane i pića članovima udruženja odnose se odredbe Zakona o
turizmu i on se iz aspekta ovog zakona ne može smatrati restoranom zatvorenog tipa, već ima
isti status kao i drugi restorani. Usluga konzumacije pića za članove udruženja koja se naplaćuje,
mora da se evidentira preko fskalne kase u skladu sa odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fskal-
nim kasama.
1+
13
3. Računovodstvo NVO
Računovodstvo, odnosno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje fnansijskih izveštaja NVO vrši
se u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ br. 46/2006) i pratećim
podzakonskim propisima.
Većina NVO se, u zavisnosti od vrednosti imovine, godišnjeg prihoda i prosečnog broja zapo-
slenih, razvrstava u mala pravna lica što dovodi do niza specifčnosti u pogledu obaveze primene
MRS/MSFI, revizije fnansijskih izveštaja, vrste fnansijskih izveštaja itd.
1. Koji kontni okvir primenjuju NVO?
NVO vode poslovne knjige na istom kontnom okviru i fnansijske izveštaje sastavljaju
na istim bilansnim šemama (obrascima fnansijskih izveštaja) kao i preduzeća, zadruge,
preduzetnici i druge dobitne organizacije.
Do 2004. god. NVO su koristile poseban kontni okvir za druga pravna lica koji se razlikovao od
kontnog okvira za preduzeća, zadruge, preduzetnike i ostale dobitne organizacije.
2. Da li NVO moraju da primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde?
NVO nemaju obavezu primene Međunarodnih računovodstvenih standarda/Međuna­
rodnih standarda fnansijskog izveštavanja (MRS/MSFI) prilikom procenjivanja bilan­
snih pozicija i sastavljanja fnansijskih izveštaja.
NVO biraju između MRS/MSFI i nacionalnog računovodstvenog propisa – Pravilnika o priz-
navanju i procenjivanju imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika. Taj
izbor se utvrđuje opštim aktom – pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama.
Smatramo da NVO nemaju interes da primenjuju MRS/MSFI i preporučujemo da se opredele
za Pravilnik o procenjivanju i priznavanju za mala pravna lica i preduzetnike. MRS/MSFI su kom-
pleksni i zahtevni, stalno se menjaju, njihov prevod nije blagovremeno raspoloživ, a sa druge stra-
ne nema suštinskih razlika između pomenutog pravilnika i MRS/MSFI. Pravilnik za mala pravna
lica i preduzetnike u potpunosti je usklađen sa međunarodnim standardima.
3. Poslovne knjige i računovodstvene isprave
NVO je dužna da vodi sve poslovne knjige kao i dobitne organizacije, a to znači dnevnik,
glavnu knjigu i pomoćne knjige.
Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva. Nije moguće da NVO po-
16
slovne knjige vodi i fnansijske izveštaje sastavlja po sistemu prostog knjigovodstva
1
. Najvažnije
pomoćne knjige koje treba da vode NVO su: knjiga osnovnih sredstava i inventara, knjiga prim-
ljenih i izdatih računa, delovodna knjiga (delovodnik), analitička evidencija dobavljača i prihoda,
obračuni zarada i drugih ličnih naknada, blagajnički dnevnik itd.. Potrebno je voditi i razne ostale
evidencije u skladu sa propisima o porezu na dodatu vrednost, deviznom poslovanju i sl.
U NVO gde postoje gotovinske isplate (mada uvek treba težiti poslovanju preko računa i goto-
vinske isplate svesti na najmanju moguću meru) treba voditi računa o važnosti urednog vođenja
dnevnika blagajne i prateće blagajničke evidencije (nalog blagajni da naplati i nalog blagajni da
isplati). Dnevnik blagajne je hronološka evidencija u koju se unose poslovne promene koje nastaju
po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni NVO. Dnevnik blagajne zaključuje
se na kraju svakog radnog dana i dostavlja računovodstvu na knjiženje istog, a najkasnije nared-
nog dana.
Ukoliko se NVO bavi nekom privrednom delatnošću potrebno je da se pridržava propisa koji
regulišu tu oblast. Na primer, ako se NVO bavi prometom robe na malo (udruženje penzionera
prodaje ogrev) mora da vodi evidencije koje su zahtevane propisima o trgovini.
Knjiženje svih poslovnih promena nastalih u aktivnostima NVO vrši se isključivo na osnovu
urednih, pravnovaljanih računovodstvenih isprava. Računovodstvena isprava predstavlja pisani
dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim
knjigama tako da se iz nje može saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od
strane lica koja su ovlašćena za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava. Isprava može
biti u pisanom ili elektronskom obliku, a potrebno je da bude likvidirana (prekontrolisana) i odo-
brena što se dokumentuje potpisom ovlašćenog lica. Da bi se sprečile fnansijske malverzacije,
protivpravno prisvajanje sredstava i zloupotrebe službenog položaja raznih vrsta koje rezultiraju
u protivpravnom sticanju imovinske koristi, računovodstvena isprava treba da bude potpisana i
overena službenim pečatom NVO.
Fotokopija računovodstvene isprave je osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da
je na njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave, sa potpisom odgovornog lica NVO.
Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisa-
nom ili elektronskom obliku, potvrđuju da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski
tačna i da prikazuje poslovnu promenu. Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica
koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose. Primera radi,
lice koje u NVO obavlja blagajničke poslove ne može vršiti kontrolu – likvidaturu blagajnične do-
kumentacije. Računovodstvene isprave sastavljene na računaru mogu da imaju elektronski potpis
Sistem prostog knjigovodstva se primenjuje kod fnansijskog izveštavanja pojedinačnim donatorima za realizovane projekte, a na
osnovu odobrenih budžeta („primljeno – potrošeno“).
17
osobe koja je ispravu sastavila ili autorizovan digitalni potpis (do sada u našoj zemlji nije zaživela
primena Zakona o elektronskom, odnosno digitalnom potpisu).
Rok za dostavljanje računovodstvenih isprava računovodstvu na knjiženje je 3 dana, a rok za
knjiženje istih od dana dostavljanja 5 dana (pravilo 3+5). Naime, prema Zakonu o računovodstvu i
reviziji (član 11.), lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava dužni su da potpisa-
nu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave računovodstvu odmah
po izradi, odnosno prijemu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je poslovna prome-
na nastala, odnosno u roku od tri dana od dana prijema. Lica koja vode poslovne knjige, posle
sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave
proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema.
Za dnevnik blagajne je zakonom propisan kraći rok - da se zaključuje na kraju svakog radnog
dana i dostavlja računovodstvu istog, a najkasnije narednog dana.
NVO je dužna da uredno čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige i fnansijske izveštaje
i da opštim aktom odredi odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način
čuvanja. Računovodstvene isprave, poslovne knjige i fnansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili
korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrđenih zakonom. Računovodstvene isprave, poslov-
ne knjige i fnansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama NVO, odnosno kod privrednih
društava ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga. Ako se poslovne knji-
ge vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, mora da se obezbedi i memorisanje
aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.
Rokovi za čuvanje su sledeći:
Finansijski izveštaji 20 godina
Izveštaj o izvršenoj reviziji 20 godina
Dnevnik i glavna knjiga 0 godina
Pomoćne knjige 5 godina
Isplatne liste i analitičke evidencije zarada ako predstavljaju bitne podatke o
zaposlenom
Trajno
Isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige 5 godina
Prodajni i kontrolni blokovi, pomoćni obrasci i slična dokumentacija 2 godine
NVO treba da ima opšti akt o računovodstvu i računovodstvenim politikama kojim posebno
treba da budu uređena sledeća pitanja: organizacija računovodstva i interne računovodstvene
kontrole, uslovi koje treba da ispunjava zaposleno lice za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje
18
fnansijskih izveštaja (stručna sprema, radno iskustvo, uverenje o osposobljenosti i stručnosti,
sertifkat profesionalnog udruženja, poznavanje stranog jezika itd.) ili odredba da se ti poslovi po-
veravaju privrednom društvu ili preduzetniku (agenciji) registrovanom za računovodstvene po-
slove, računovodstvene politike i računovodstvene procene potrebne za sastavljanje fnansijskih
izveštaja, kretanje računovodstvenih isprava, vrste poslovnih knjiga i analitičkih evidencija koje
se vode itd. Takođe, potrebno je imati i analitički kontni plan.
Vrlo često NVO nema knjigovođu u radnom odnosu već te poslove poverava drugome. Treba
imati na umu da se shodno članu 17. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji poslovi vođenja
poslovnih knjiga i sastavljanja fnansijskih izveštaja na bazi ugovora mogu poveriti privrednom
društvu ili preduzetniku registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga, koji ima zaposlena
lica kojima poverava te poslove i koji ispunjavaju uslove iz opšteg akta NVO. Zakonski zastup-
nik ili drugi organ upravljanja NVO odgovoran je za istinito i pošteno prikazivanje fnansijskih
izveštaja, a ne knjigovođa.
4. Analitičko projektno računovodstvo NVO
Pored ofcijelnog, odnosno standardnog računovodstva potrebno je da NVO vodi po­
sebne računovodstvene evidencije. One se sastavljaju za potrebe sastavljanja fnansijskih
izveštaja (sa relevantnim podacima ­ prihodi/rashodi, novčani prilivi/odlivi i sl.) koji se
odnose na konkretan projekat i njihove revizije na eventualni zahtev stranog ili domaćeg
fnansijera.
Te evidencije se mogu koncipirati kao analitika ofcijelnog, standardnog računovodstva (ovo
ćemo u nastavku zvati projektno računovodstvo) ili kao posebne vanbilansne evidencije.
Knjigovodstvene evidencije za određeni projekat vode se kao posebni analitički (četvorocifreni,
petocifreni) računi defnisani analitičnim kontnim planom u okviru redovnog knjigovodstva. Pre-
dnost ovakvog načina je da nema dvostrukog knjiženja, svaka poslovna promena knjiži se je-
danput, s tim da se na osnovu analitike konta opredeljuje kom projektu pripada.
Primera radi, za troškove naknada po autorskim ugovorima koji se vode na računu 523, a koje
su zastupljene kod skoro svih NVO, jer se u značajnoj meri oslanjaju na spoljne saradnike, može
se otvoriti poseban četvorocifren račun za naknade koje se isplaćuju po pojedinim projektima.
Isplaćene autorske naknade spoljnim saradnicima po Projektu 1 koji fnansira donator A mogu da
se evidentiraju na posebnom analitičkom računu 5231. Isplaćene autorske naknade spoljnim sara-
dnicima po Projektu 2 koji fnansira donator B mogu da se evidentiraju na posebnom analitičkom
računu 5232 itd. Na taj način na računu 523 biće evidentirane sve isplaćene autorske naknade
u toku određenog perioda i nema duplih evidencija, a na četvorocifrenim računima iskazuju se
naknade po pojedinim projektima.
19
Ili, na računu 659 – Ostali poslovni prihodi iskazuju se ukupni prihodi po osnovu primlje-
nih donacija i dotacija fzičkih i pravnih lica, preduzeća, organizacija iz zemlje i inostranstva. U
okviru ovog računa za donacije za Projekat 1 uplaćene od donatora A može se predvivideti konto
6591, a donacije za Projekat 2 uplaćene od donatora B konto 6592 itd.
Ukoliko se žele sagledati prihodi i rashodi, novčani prilivi i odlivi koji se odnose na Projekat
1 koji fnansira donator A potrebno je uzeti u obzir podatke sa četvorocifrenih računa klase 5 i 6
koji nose poslednju oznaku 1. Isto tako, ukoliko se žele sagledati prihodi i rashodi, novčani prilivi
i odlivi koji se odnose na Projekat 2 koji fnansira donator B potrebno je uzeti o obzir podatke sa
četvorocifrenih računa koji nose poslednju oznaku 2.
Na ovaj način sastavljanje fnansijskih izveštaja za projekte 1 i 2 je jednostavno, pogotovu u
uslovima automatske obrade podataka kada se vođenje knjiga vrši na računaru.
Drugi način ustrojstva analitičkog projektnog računovodstva je da se vode posebne vanbilan-
sne evidencije. One se mogu voditi ručno ili na računaru (u programima kao što je Excel). Forma
i sadržina ovakvih vanbilansnih evidencija nisu propisani.
Savremeni računovodstveni programi omogućuju vođenje analitičke evidencije i preko drugih
parametara, a ne samo preko analitičkog broja konta.
5. Dostavljanje fnansijskih izveštaja NVO
Pošto većina NVO predstavlja mala pravna lica na kraju godine od fnansijskih izveštaja
sastavljaju i dostavljaju Narodnoj banci Srbije: Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički
aneks. NVO ­ mala pravna lica ne sastavljaju Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o pro­
menama na kapitalu i Napomene uz fnansijske izveštaje.
Sastavljene, od organa upravljanja odobrene i od strane zakonskog zastupnika i računovođe
potpisane fnansijske izveštaje (Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički aneks) NVO dostavlja
Narodnoj banci Srbije do 28. februara. Pošto se NVO ne registruju kod Agencije za privredne
registre fnansijski izveštaji se ne dostavljaju Agenciji za privredne registre.
Godišnji fnansijski izveštaji mogu se dostaviti NBS u pismenoj formi ili u elektronskoj formi.
Dostavljanje godišnjih fnansijskih izveštaja u pismenoj formi NVO vrši se na adresu: Naro-
dna banka Srbije, 21101 Novi Sad, poštanski fah 5000. U pismenoj formi fnansijski izveštaji se
dostavljaju u dva primerka: jedan za NBS, a drugi za NVO. Drugi primerak fnansijskih izveštaja
nakon izvršene računske, formalne i logične kontrole i provere njihove ispravnosti NBS overava
i poštom dostavlja NVO.
Osim u papirnoj, fnansijski izveštaji se mogu dostaviti i u elektronskoj formi. Ukoliko se NVO
opredeli za elektronski način to se vrši primenom posebnog programskog paketa, odnosno sof-
20
tverske aplikacije NBS. Kada se fnansijski izveštaji dostavljaju u elektronskoj formi to se vrši na
disketi, CD-u ili feš memoriji, plus u pismenoj formi.
Osim NBS godišnji fnansijski izveštaji dostavljaju se do 10. marta i nadležnom poreskom or-
ganu uz poreski bilans PBN-1 i poresku prijavu PDN.
Postoje određene specifčnosti vezane za sastavljanje Statističkog aneksa NVO. Prva je po-
punjavanje AOP 603 – Oznaka za vlasništvo u tabeli za opšte podatke o NVO. U praksi se često
postavljalo pitanje koju oznaku upisati u ovo polje - 1 za društveno, 2 za privatno, 3 za zadružno,
4 za mešovito (dva ili više oblika vlasništva) ili 5 za državno? Prema svojoj vlasničkoj strukturi
NVO treba da unese odgovarajuću oznaku za vlasništvo. Ukoliko nijedna oznaka ne odgovara
vlasničkoj strukturi unosi se oznaka 0 – bez oznake.
Drugo na šta kod Statističkog aneksa NVO treba da obrate pažnju su podaci koji se unose u
AOP 686 a koji se odnose na primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratna sredstva u
novcu ili naturi od inostranih pravnih i fzičkih lica.
6. Revizija fnansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja NVO
Većina NVO su mala pravna lica te nemaju obavezu zakonske revizije godišnjih fnan­
sijskih izveštaja, niti obavezu da korigovane fnansijske izveštaje sa mišljenjem revizora
ili samo mišljenje revizora ako nije izvršena korekcija dostave NBS. Takođe, NVO nema
obavezu obelodanjivanja, odnosno javnog objavljivanja fnansijskih izveštaja u štampi,
časopisima ili putem sajta.
Međutim, vrlo često su NVO u skladu sa ugovorom i sporazumom sa stranim ili domaćim
fnansijerom određenog projekta obveznici revizije pravilnosti poslovanja, i namenskog trošenja
dobijenih sredstava.
To nije zakonski propisana (tzv. statutarna) revizija, već revizija na zahtev donatora i ona se, po
pravilu, odnosi na konkretan projekat fnansiran od tog lica, a može da se odnosi i na celokupno
godišnje poslovanje organizacije. Tada je potrebno sastaviti poseban fnansijski izveštaj u formi
Bilansa uspeha ili Izveštaja o tokovima gotovine u kome su prikazani prihodi i rashodi, odno-
sno novčani prilivi i odlivi koji se odnose na projekat, odnosno organizaciu. I ovu reviziju vrše
ovlašćeni revizori zaposleni u preduzeću za reviziju koje ima dozvolu za obavljanje ovih poslova
koju daje Ministarstvo fnansija, s tom razlikom da se izveštaj revizije ne dostavlja Narodnoj banci
Srbije i drugim državnim organima, već onome ko je naručio reviziju, a to je donator – fnansijer
projekta.
21
4. Obaveze NVO kod isplata zarada i drugih primanja
1.Uvod
Iako je fzičko lice obveznik poreza na dohodak građana saglasno članu 6. Zakona o po­
rezu na dohodak, NVO kao isplatilac naknade fzičkom licu, dužna je da prilikom isplate
obustavi porez na dohodak.
Oporezivanje dohotka koja ostvaruju fzička lica uređeno je odredbama:
• Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 61/06
i 65/06 – ispravka – u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak);
• Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Služeni glasnik RS“, br. 84/04, . . .
i 62/06)
Na osnovu ovih zakona donet je veći broj podzakonskih akata, čiju primenu objašnjavamo u
nastavku.
Prema odredbama člana 101. Zakona o porezu na dohodak, porez po odbitku iz člana 99.
ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava,
obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji
važe na dan isplate prihoda.
U nastavku ćemo dati objašnjenja koja se odnose na oporezivanje zaposlenih u NVO, kao i na
isplate koje su uobičajene za NVO (autorski honorari, ugovor o delu, humanitarna i solidarna
pomoć fzičkim licima).
2. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima
Prilikom isplata zarada zaposlenima, NVO imaju ista prava, obaveze i odgovornosti kao
i drugi poslodavci – pravna lica i preduzetnici.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada za NVO uređena su
odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05), Prema odredbama člana 12.
stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života
i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti,
smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene
nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Zaradama zaposlenih smatraju se primanja po osnovu rada koja ostvare lica koja su kod poslo-
davca zasnovala radni odnos. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu:
– na neodređeno vreme,
– na određeno vreme,
22
– sa nepunim radnim vremenom,
– za obavljanje poslova sa povećanim rizikom,
– za obavljanje poslova van prostorija poslodavca,
– sa pripravnicima,
– sa direktorima,
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga
potpišu zaposleni i direktor, odnosno drugo ovlašćeno lice u NVO.
Po pitanju utvrđivanja visine zarade, isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa na te zarade,
rad na određeno i rad na neodređeno vreme u svemu su izjednačeni.
2.1. Šta čini zaradu prema Zakonu o radu
Prema članu 104. Zakona o radu zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje
u skladu sa Zakonom radu, opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod pojmom zarada podrazumeva se bruto zarada, tj. zarada koja u sebi sadrži porez i dopri-
nose koji se plaćaju iz zarade, kako je to i propisano članom 105. stav 2. Zakona o radu.
Zaradu zaposlenih čini:
– zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
– zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl),
– druga primanja u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu čine:
1. Osnovna zarada,
2. Zarada za radni učinak, i
3. Uvećana zarada.
U ugovorima o radu mora se iskazati novčani iznos osnovne zarade.
Članom 108. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini
utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade
– najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom
odnosu („minuli rad“) – 0,4% od osnovice.
23
Zakonom propisani procenti uvećanja zarade su najniži procenti koje je poslodavac dužan da
primeni. Opštim aktom ili ugovorom o radu mogu se utvrditi procenti u većem iznosu.
Zakonom je takođe propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova, procenat
uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Prema Zakonu, osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u sk-
ladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. U osnovicu za obračun uvećane zarade ne
uključuje se radni učinak koji je sastavni deo zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
Pri tome, nema smetnje da se opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi da osnovicu za
uvećanu zaradu, pored osnovne zarade, čini i radni učinak.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima
pravo na uvećanu zaradu.
2.2. Naknade troškova i druga primanja koja se ne smatraju zaradom
Zaradom se ne smatraju sledeće naknade troškova:
1) za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio
smeštaj i ishranu bez naknade;
Zaradom se ne smatraju sledeća druga primanja:
1) otpremnina pri odlasku u penziju;
2) naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže
porodice u slučaju smrti zaposlenog. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca
zaposlenog;
3) naknada štete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;
4) poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina života, za Božić i Novu godinu u vrednosti do
neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana
(do 5.000,00 dinara);
5) premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje do 3.000 dinara;
6) premija za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda;
7) premija za kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju
sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite;
8) jubilarna nagrada, i
9) solidarna pomoć.
2+
2.3. Druga primanja i naknade koja se smatraju zaradom
Imajući prethodno u vidu, sledeća druga primanja zaposlenih smatraju se zaradom:
– otpremnine koje se isplaćuje zaposlenima prilikom sporazumnog raskida radnog odnosa,
– naknada za ishranu u toku rada (u daljem tekstu: topli obrok);
– regres za korišćenje godišnjeg odmora;
– terenski dodatak;
– poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina života, za Božić i Novu godinu u vrednosti preko
neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana
(preko 5.000,00 dinara).
– naknada za odvojeni život;
– korišćenje službenog automobila za potrebe zaposlenih (u neposlovne svrhe), kao i pogodnosti
po osnovu korišćenja stanova i stambenih zgrada;
– sva druga davanja zaposlenima, u robi ili novcu, a koja nisu izuzeta iz zarade (pokloni povo-
dom 8. marta i drugih praznika, davanja poklona deci preko 15 godina starosti i dr.);
– naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa rada ako se isplaćuje preko cene prevozne karte u
javnom saobraćaju;
– naknada troškova smeštaja i ishrane na terenu, ako ti troškovi nisu dokumentovani, i
– sve druge naknade troškova zaposlenima koje nisu izuzete iz zarade.
Pored prethodnog, zaradom se, u smislu Zakona o radu, smatraju i sve naknade zarade koje
se isplaćuju na teret poslodavca:
– odsustvovanje sa rada u vreme državnih i verskih praznika koji su neradni dani,
– za dane godišnjeg odmora;
– za dane plaćenog odsustva;
– za dane vojne vežbe i poziva državnih organa;
– za bolovanje (do 30 dana) na teret poslodavca;
– za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog;
– zbog prekida rada po naredbi državnog organa, i
– u drugim slučajevima kada poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo na
naknadu zarade.
NAPOMENA: sve ono što je prehodno nabrojano da čini zaradu, kumulira se sa prethodnim
„redovnim“ isplatama zarade (ili predstavlja akontaciju zarade) i na to se, naravno plaćaju svi po-
rezi i doprinosi kao na redovne zarade, pa se po tom osnovu i ostvaruju sva prava kao i na zarade
(iskazuje se u okviru zarade u obrascu matične evidencije, tj. u Obrascu M-4).
23
2.4. Stope poreza i doprinosa na zarade zaposlenih
Zakonom o porezu na dohodak i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
propisana su oslobođenja za pojedine kategorije zaposlenih. Imajući u vidu da bi detaljnija
objašnjenja u velikoj meri opteretila ovaj priručnik, u nastavku dajemo šematski prikaz stopa
poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u zemlji.
Napomene uz tabelu:
1. Stopa poreza od 12% koja je u tabeli data kao podvučena (12,00%) označava da se porez
obračunava i obustavlja od bruto zarade, a da je poslodavac oslobođen obaveze da uplati tako
obračunati porez.
Doprinosi na teret
zaposlenog

Doprinosi na teret
poslodavca



Red
br.

Novozaposlena lica

P
o
r
e
z

n
a

z
a
r
a
d
e

PIO

Z
d
r
a
v
s
t
v
o


N
e
z
a
p
o
-
s
l
e
n
o
s
t

PIO

Z
d
r
a
v
s
t
v
o


N
e
z
a
p
o
-
s
l
e
n
o
s
t

K
o
m
o
r
e


A. Lica koja ispunjavaju uslove za poreske olakšice i olakšice za doprinose
1

Pripravnik koje je na dan zaključenja
ugovora o radu mlađi od 30 godina i
koje je kod Nacionalne službe za
zapošljavanje prijavljen kao
nezaposleno lice. (Član 21v stav 1.
Zakona o porezu i član 45a stav 1.
Zakona o doprinosima)
12,00
%

11,00
%

6,15%


0,75
%

0,00
%

0,00
%

0,00
%

2

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu mlađi od 30 godina i
koje je kod Nacionalne službe za
zapošljavanje prijavljeno kao
nezaposleno lice. (Član 21v stav 2.
Zakona o porezu i član 45a stav 2.
Zakona o doprinosima)
12,00
%

11,00
%

6,15%


0,75
%

0,00
%

0,00
%

0,00
%

3

Lice sa invaliditetom. (Član 21g.
Zakona o porezu i član 45b Zakona o
doprinosima)
12,00
%
11,00
%
6,15%

0,75
%
0,00
%
0,00
%
0,00
%
P
o

s
t
o
p
a
m
a

p
r
o
p
i
s
a
n
i
m

n
j
i
h
o
v
i
m

o
d
l
u
k
a
m
a

26
4

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu starije od 45 godina
(a mlađe od 50 godina) i koje je kod
Nacionalne službe za zapošljavanje
prijavljeno kao nezaposleno lice
najmanje 6 meseci bez prekida ili je
korisnik novčane naknade za vreme
nezaposlenosti. (Član 21d Zakona o
porezu i član 45a Zakona o
doprinosima)
12,00
%

11,00
%

6,15%


0,75
%

2,20
%

1,23
%

0,15
%

4a

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu bilo starije od 45
godina (a mlađe od 50 godina) i koje
je zasnovalo radni odnos posle 01.01.
a pre 01.09. 2006. godine. (član 45a
Zakona o doprinosima pre izmena)
12,00
%

11,00
%

6,15%

0,75
%

2,20
%

1,23
%

0,15
%

5

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu starije od 50 godina i
koje je kod Nacionalne službe za
zapošljavanje prijavljeno kao
nezaposleno lice najmanje 6 meseci
bez prekida ili je korisnik novčane
naknade za vreme nezaposlenosti.
(Član 21d Zakona o porezu i član 45a
Zakona o doprinosima)
12,00
%

11,00
%

6,15%

0,75
%

0,00
%

0,00
%

0,00
%

5a

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu bilo starije od 50
godina i koje je zasnovalo radni
odnos posle 01.01. a pre 01.09. 2006.
godine. (član 45a Zakona o
doprinosima pre izmena)
12,00
%

11,00
%

6,15%

0,75
%

0,00
%

0,00
%

0,00
%



B. Invalidna lica u preduzećima za
radno osposobljavanje
0,00%

11,00
%
6,15%

0,75
%
11,00
%
6,15
%
0,75
%


V. Svi ostali zaposleni

12,00
%
11,00
%
6,15%

0,75
%
11,00
%
6,15
%
0,75
%


Zarade za novembar 2006. godine
i ranije mesece

14,00
%
11,00
%
6,15%

0,75
%
11,00
%
6,15
%
0,75
%

27
2. Na red. br. 4a i 5a iskazani su zaposleni koji su zasnivali radni odnos u period od 1. januara do
31. avgusta 2006. godine. Prema Zakonu o doprinosima ta lica su imala pravo na oslobođenje
od plaćanja doprinosa, ali prema Zakonu o porezu nisu imali pravo na oslobođenje od
plaćanja obračunatog poreza na zarade.
3. Napominjemo da se na zarade za novembar 2006. godine i ranije mesece, bez obzira na to
kada se isplaćuju, porez obračunava po ranijim propisima, tj. po stopi od 14%.
2.5. Osnovice za obračun poreza i doprinosa
Počev od zarade za decembar 2006. godine, a za isplate od 1. januara 2007. godine, osnovicu
za porez na zarade čini obračunata bruto zarada umanjena za propisani iznos od 5.000,00 koji se
usklađuje sa Zakonom o porezu na dohodak. Usklađeno poresko oslobođenje od 1. februara 2007.
godine do 31. januara 2008. godine iznosi 5.050,00 dinara.
Na zarade za novembar 2006. godine i ranije mesece, bez obzira na to kada se isplaćuju, porez
se obračunava po ranijim propisima, tako da osnovicu čini isplaćena bruto zarada.
Na sva primanja koja se, u smislu Zakona o radu, smatraju zaradom, osnovica poreza na zarade
umanjuje se za propisani neoporezivi iznos od 5.050,00 dinara.
Pravilnikom o načinu i postupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske
osnovice („Službeni glasnik RS“, br. 116/06 i 37/07 – u daljem tekstu: Pravilnik o umanjenju osno-
vice) precizirano je da se poreska osnovica umanjuje i pri isplati naknada zarade na teret drugih
isplatilaca (bolovanje na teret Zavoda, porodiljsko odsustvo), izuzev naknade invalidima rada II
i III kategorije.
2.5.1. Umanjenje osnovice poreza na zarade u punom iznosu (5.050) i u srazmernom iznosu
U određenim slučajevima, osnovica za porez na zarade ne može se umanjiti u punom već u
srazmernom iznosu. Imajući u vidu odredbe Pravilnika o umanjenju poreske osnovice, možemo
zaključiti sledeće:
1. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, ima pravo na puno
umanjenje osnovice kada je za ceo mesec primio zaradu u smislu Zakona o radu (uključujući
i sve naknade zarade koje po Zakonu o radu čine zaradu).
2. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, srazmerno
umanjenje osnovice može se utvrditi samo u slučaju zasnivanja, mirovanja ili prestanka ra-
dnog odnosa, tj. samo u slučaju da ne ostvaruje zaradu i naknade zarade za pun mesec (za
pun fond radnih sati).
Srazmerno umanjenje poreske osnovice utvrđuje se srazmerno sa brojem časova za koje je za-
posleni primio zaradu i naknadu zarade za određeni mesec u odnosu na pun fond radnih časova
za taj mesec, tj. po sledećoj formuli:
28
Srazmerno umanjenje osnovice poreza = puno umanjenje (5.000,00) h (časovi na radu +
časovi naknada na teret poslodavca) / pun fond radnih časova.
Časovi naknada na teret poslodavca su:
– časovi odsustvovanja na dane državnih i verskih praznika,
– bolovanja do 30 dana,
– časovi plaćenog odsustva,
– časovi godišnjeg odmora,
– časovi prekida rada bez krivice zaposlenog,
– časovi odsustvovanja zbog vojne vežbe i poziva državnih organa.
Pun fond radnih časova utvrđuje se tako što se broj dana u mesecu umanji za dane subota i
nedelja i pomnoži brojem 8.
3. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom a u istom mesecu ostva-
ruje zaradu i naknadu zarade na teret drugih isplatilaca (na primer: vratio se sa bolovanja
preko 30 dana), onda i za zaradu i naknadu zarade ima pravo na ukupno umanjenje poreske
osnovice od 5.000,00. To znači da će se umanjenje od 5.000,00 deliti na zaradu i naknadu
zarade, i to prema srazmeri časova za koje prima naknadu, odnosno zaradu u odnosu na pun
fond radnih časova u mesecu.
Pravilnikom o umanjenju osnovice propisana je specifčna primena poreskog umanjenja na
zarade i naknade zarada koje ostvaruju invalidi rada II i III kategorije. Naime i ova lica imaju
pravo na puno umanjenje osnovice poreza od 5.050,00 dinara, s tim što se ne utvrđuje srazmera
za deo koji se odnosi na zaradu i deo koji se odnosi na naknadu zarade. Naime, zarada invalida
rada umanjuje se u punom iznosu od 5.050,00 dinara dok se na naknadu zarade ne primenjuje
poresko umanjenje. Pri tome nije od uticaja to što invalid rada radi sa skraćenim radnim vreme-
nom, tj. za ovog zaposlenog, izuzetno, punim fondom časova rada smatra se broj časova na bazi
četvorostanog dnevnog radnog vremena.
Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili više poslodavaca,
kod svakog poslodavca ostvaruje pravo na srazmerno umanjenje poreske osnovice. Srazmera se
utvrđuje prema ugovorenom radnom vremenu kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno
vreme.
Ako zaposleni radi kod više poslodavaca i ukupno ostvaruje puno radno vreme, zbir srazmer-
nih umanjenja poreske osnovice biće jednak punom umanjenju. Ako zaposleni radi kod jednog
ili više poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, zbir srazmernih umanjenja poreske
osnovice biće manji od umanjenja u punom iznosu.
Radi praćenja ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza u slučaju rada sa nepunim red-
nim vremenom kod jednog ili više poslodavaca, Pravilnikom su predviđena dva obrasca:
29
1. Obrazac I – Izjava o radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, koji će zaposleni sa
nepunim radnim vremenom podnositi poslodavcima kako bi ih obavestili kod kojih još po-
slodavaca rade sa nepunim radnim vremenom, i
2. Obrazac obaveštenja o zaposlenima sa nepunim radnim vremenom koje će poslodavac,
uz OPJ, dostavljati poreskom organu.
Umanjenje poreske osnovice kada se zarada isplaćuje u delovima
Prema Pravilniku o umanjenju poreske osnovice, poslodavac u punom iznosu umanjuje po-
resku osnovicu već pri isplati prve akontacije zarade. Ukoliko zaposleni radi sa nepunim rad-
nim vremenom, prilikom isplate akontacije zarade umanjiće poresku osnovicu za pun srazmerni
pripadajući iznos (na primer: ako kod jednog poslodavca radi sa 50% radnog vremena, kod tog
poslodavca ostvaruje umanjenje poreske osnovice za 2.500. Prilikom isplate akontacije zarade
osnovicu poreza umanjiće za svih 5.050,00 dinara).
U slučaju kada je prvi deo zarade manji od 5.050,00 dinara (bruto), tako da pri akontaciji za-
rade nije bilo moguće umanjiti poresku osnovicu za pun iznos, kod naredne isplate zarade osno-
vica poreza umanjiće se za preostali iznos, tj. za razliku između punog umanjenja i iskorišćenog
umanjenja. Ako je u međuvremenu došlo do povećanja umanjenja po osnovu usklađivanja, to
povećanje ne utiče na preostalo pravo na umanjenje.
Odredbama člana 3a. Pravilnika o umanjenju poreske osnovice propisano je da se visina
neoporezivog iznosa (iznos od 5.050 dinara) utvrđuje i obračunava prilikom konačne ispla­
te zarade kod poslodavca za odgovarajući mesec, u slučaju kada poslodavac isplatu zarade,
odnosno dela zarade za taj mesec vrši u tom mesecu. Ovaj član primenjuje se počev od ispla­
te zarade za mesec maj 2007. godine.
To znači da, ako poslodavac zaradu isplaćuje u delovima, počev od zarade za mesec maj
2007. godine, prilikom isplate akontacije zarade koja se isplaćuje u mesecu za koji se za­
rada obračunava (npr. 20. maja za maj a konačnu zaradu 10. juna), neće umanjivati osnovicu
za obračun poreza na zarade. Umanjenje obračunatog poreza izvršiće prilikom konačne isplate
zarade za mesec.
Međutim, ako akontaciju zarade za mesec isplaćuje u narednom mesecu (npr. 1. juna za maj, a
konačnu zaradu 10. juna), umanjenje poreza biće obračunato prilikom isplate akontacije.
2.5.2. Osnovica za socijalne doprinose
Osnovicu za socijalne doprinose (i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) čini isplaćena
bruto zarada, odnosno najniža mesečna osnovica ako je bruto zarada niža od najniže mesečne
osnovice, odnosno najviša mesečna osnovica ako je bruto zarada viša od najviše mesečne osno-
vice.
30
Najnižu mesečnu osnovicu čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene
u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove sta-
tistike i primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka.
U vreme pisanja ovog priručnika najniža osnovica u iznosu od 12.265,00 dinara utvrđena je na
osnovu proseka za period januar–mart 2007. godine, objavljena je u aprilu 2006, a primenjuje se
od 1. maja do 31. jula 2007. godine
Najviša mesečna osnovica utvrđuje se u visini petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade
isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog or-
gana nadležnog za poslove statistike. Najviša mesečna osnovica primenjuje se od prvog u nare-
dnom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom
u Republici. U vreme pisanja ovog priručnika najviša osnovica iznosi 185.585,00 dinara i
primenjuje se za mesec jun 2007. godine.
2.5.3. Srazmerna najniža mesečna osnovica
Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, ostvarena zarada i naknade
zarada, radi primene najniže propisane osnovice, ne porede se sa punom najnižom osnovicom,
nego sa srazmernom najnižom osnovicom.
Srazmerna najniža osnovica primenjuje se u sledećim slučajevima:
– radni odnos započeo ili prestao u toku meseca,
– deo meseca zaposleni je radio, a za deo meseca prima naknadu zarade na teret drugih isplati-
laca (bolovanje preko 30 dana, porodiljsko i dr.)
– invalidi rada koji rade sa skraćenim radnim vremenom (ako rade 50% radnog vremena pri-
menjuje se 50% najniže propisane osnovice).
Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice utvrđuje se srazmerno broju dana, odnosno časova
rada za koje se plaća doprinos u odnosu na broj dana u mesecu, odnosno mogući broj časova
rada.
Po našem mišljenju, jednostavnije je srazmeru utvrđivati prema broju dana u mesecu, nego
prema časovima rada. Ovo je i zbog toga što se u matičnoj evidenciji staž računa prema danima
provedenim u osiguranju (i za koje je plaćen doprinos), a ne prema časovima rada. Na primer,
zaposleni je zasnovao radni odnos 16. januara 2007. godine. U januaru je radio 16 dana (od 31) i
toliko mu se priznaje i u staž osiguranja. Srazmerna najniža osnovica bi se dobila tako što se pro-
pisana najniža osnovica pomnoži sa 16 i podeli sa 31.
Kod rada sa nepunim radnim vremenom situacija je drugačija. Ako zaposleni sa nepunim
radnim vremenom radi samo kod jednog poslodavca, doprinose obračunava najmanje na punu
propisanu osnovicu. Ako radi kod dva ili više poslodavaca, kod svakog poslodavca utvrđuje sraz-
31
merni iznos najniže osnovice, s tim da ukupna osnovica kod svih poslodavaca ne može biti niža
od najniže osnovice.
2.5.4. Osnovica za članarine komorama
Osnovice za obračun članarine komorama propisuju se odlukama privrednih komora. Po
pravilu, osnovicu za obračun članarine čini bruto zarada zaposlenog (bez umanjenja i olakšica).
Propisano umanjenje osnovice poreza na zarade ne utiče na osnovicu za obračun članarine ko-
morama.
2.6. Obaveza uplate doprinosa bez isplate zarade
Članom 51. Zakona o socijalnim doprinosima propisana je obaveza poslodavca da ukoliko ne
isplati zaradu do 30. u tekućem mesecu za prethodni mesec, obračuna i uplati socijalne do-
prinose iz zarade i na zaradu najkasnije do tog roka. Osnovicu za obračun doprinosa bez isplate
zarade čini najniža propisana mesečna osnovica.
Prilikom obračuna i uplate doprinosa bez isplate zarade, poreskoj upravi se podnosi Obrazac
PP OD. Obrazac PP OPJ se ne podnosi jer nema isplate zarade i obračuna poreza na zarade.
2.7. Kumulativni obračun doprinosa na zarade i naknade zarada
Iako Zakonom o radu to nije striktno propisano, zarada se utvrđuje i obračunava za mesec. Ona
se može utvrditi i kao nedeljna zarada i isplaćivati nedeljno, ali se, zbog potreba obračuna socijalnih
doprinosa na zarade (primena najniže i najviše osnovice) mora obračunati i za mesec. Dakle, ako
se zarada isplaćuje u delovima, ti delovi moraju se kumulirati i mora se napraviti konačan
obračun zarade za kalendarski mesec. Zbog toga je i poreska prijava PP OD napravljena tako
da se na njoj vrši kumuliranje zarada za mesec.
Iako Zakon o radu pravi jasnu razliku između zarada i naknada zarada koje se isplaćuju na teret
poslodavca, propisi o socijalnim doprinosima za potrebe obračuna socijalnih doprinosa ne pra-
ve tu razliku, tako da je mesečna osnovica za obračun socijalnih doprinosa (koja se poredi sa
najnižom i najvišom mesečnom osnovicom) zbir zarade i naknada zarade (koje se isplaćuju na
teret poslodavca i na koje se doprinosi obračunavaju po istim stopama) isplaćene za mesec za koji
se vrši obračun. Drugim rečima, mesečnom osnovicom za obračun socijalnih doprinosa smatra se
zbir: zarade, naknade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, naknade
za dane godišnjeg odmora, naknade za dane plaćenog odsustva (u skladu sa članom 77. Zakona o
radu), naknade za bolovanje do 30 dana, naknade za prekid rada bez krivice zaposlenog, naknade
za dane vojne vojne vežbe i naknade za odazivanja na poziv državnog organa.
Prema tome, za zaposlene koji su u određenom mesecu ostvarili zaradu i neke od navedenih
naknada zarade, poslodavac sastavlja jedan obrazac PP OD u kojem na rednom broju 1 iskazuje
zbir zarada i pomenutih naknada zarada.
32
2.8. Minimalna zarada
Poslodavac mora zaposlenom da isplati za puno radno vreme i za standardni učinak mini-
malnu zaradu. Osnovica za obračun socijalnih doprinosa je minimalna zarada, ukoliko je bruto
minimalna zarada viša od najniže osnovice. Ukoliko je bruto minimalna zarada niža od najniže
osnovice, osnovica za obračun doprinosa je najniža osnovica. Minimalna zarada se uvećava za
minuli rad, rad za dane državnih praznika, za rad noću i prekovremeni rad i za iznose toplog
obroka i regresa.
2.9. Obaveza vođenja evidencije zarade i naknade zarade
Prema članu 122. Zakona o radu, poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i
naknadi zarade.
Zakonom je propisano da evidencija sadrži, za svakog zaposlenog, podatke o: zaradi, zaradi po
odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade.
Po pravilu, evidencija o zaradama i naknadama zarada, zajedno sa obračunima, vodi se na
računaru, gde se i vrši obračun zarada i poreza i doprinosa na zarade.
Međutim, Zakon nalaže da se vodi i „papirna“ evidencija, jer se u istom članu propisuje da:
„Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste. Evidenciju
potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade.“
2.10. Uplata i usmeravanje poreza i doprinosa
Porez na zarade usmerava se prema prebivalištu zaposlenog. Isto važi i za isplatioca na teritoriji
grada koji ima više opština. Na primer, poslodavac iz Beograda, porez na zarade usmerava prema
opštinama gde je prebivalište zaposlenih, što znači da podnosi više naloga za prenos za uplatu po-
reza na zarade (u poziv na broj odobrenja unosi broj opštine prebivališta zaposlenog, što znači i
da kontrolni broj po modelu 97 računa za svaku opštinu). Zbog toga se uz poresku prijavu PP OPJ
podnosi i Specifkacija uz PP OPJ.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti
usmeravaju se prema opštini na kojoj je sedište poslodavca (za ove doprinose uvek idu 4 naloga
– PIO na teret zaposlenog, PIO na teret poslodavca, nezaposlenost na teret poslodavca, nezaposle-
nost na teret zaposlenog). Napominjemo da se u poziv na broj odobrenja za uplatu doprinosa unosi
kontrolni broj po modelu 97, šifra opštine prema sedištu poslodavca i PIB isplatioca.
Uplata doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kako na teret zaposlenog, tako i na
teret poslodavca, vrši se prema matičnoj flijali, odnosno prema njenoj ispostavi gde je izvršena
prijava zaposlenih. Zaposleni čije je prebivalište na teritoriji grada Beograda prijavljuju se prema
33
sedištu poslodavca. Sve ispostave po opštinama na teritoriji grada Beograda obuhvaćene su jednom
Filijalom za grad Beograd. Prema tome, bez obzira na kojoj opštini grada Beograda je prebivalište
radnika, zaposlenog kod poslodavca čije je sedište na teritoriji grada Beograda, ovaj zaposleni se
prijavljuje ispostavi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u opštini gde se nalazi sedište
poslodavca. Zaposleni čije je prebivalište na teritoriji druge flijale Republičkog zavoda za zdrav-
stveno osiguranje u odnosu na sedište poslodavca koje je na teritoriji Filijale za grad Beograd, prija-
vljuju se flijali – ispostavi na čijem području se nalazi prebivalište zaposlenog. Za poslodavce van
Beograda, ukoliko je ista flijala na kojoj se nalazi sedište poslodavca i prebivalište zaposlenog, iako
može da bude različita ispostava u okviru iste flijale, prijavljivanje zaposlenog se vrši prema ispo-
stavi gde je sedište poslodavca. U slučaju da je sedište poslodavca (osim Beograda) na teritoriji jedne
matične flijale, a prebivalište zaposlenog na teritoriji druge matične flijale prijavljivanje zaposlenog se
vrši matičnoj flijali, odnosno ispostavi gde je prebivalište zaposlenog.
2.11. Poreske prijave (po odbitku) na zarade i njihovo dostavljanje
Prilikom obračuna i isplate zarada popunjavaju se sledeće poreske prijave:
– Za porez na zarade sastavlja se poreska prijava PP OPJ. Uz poresku prijavu PP OPJ sastavlja
se i Specifkacija uz PP OPJ, na kojoj se prikazuje usmeravanje poreza na zarade prema
opštinama na kojima zaposleni imaju prebivalište. Ove prijave sastavljaju se prilikom svake
isplate zarade i nema njihovog kumuliranja;
– Za socijalne doprinose sastavlja se poreska prijava PP OD. Ukoliko se zarada za jedan me-
sec isplaćuje u više delova, vrši se njihovo međusobno kumuliranje. Kumuliranje je neopho-
dno zbog primene najniže i najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa.
Sastavljaju se posebne (odvojene) poreske prijave PP OD za:
– zarade zaposlenih,
– razliku zarada, odnosno plata izabranih, imenovanih i postavljenih lica,
– naknada za privremene i povremene poslove,
– naknada za privremene i povremene poslove preko zadruge, ako privremene i povremene
poslove obavlja zadrugar koji nije stariji od 26 godina i ako je na redovnom školovanju, za
njega se ne sastavlja PP OD.
Zbirne poreske prijave PP OD, PP OPJ i Specifkacija uz PP OPJ podnose se Poreskoj upravi
jednom mesečno, i to u roku od 5 dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u
prethodnom mesecu.
Izuzetno, zbirnu poresku prijavu za porez po odbitku veliki poreski obveznici podnose Pore-
skoj upravi istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate
prihoda koji se oporezuje po odbitku.
3+
3. Naknade troškova zaposlenima
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a
u skladu sa odredbama člana 118. Zakonom o radu o radu i to:
1. za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3. za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj poseb-
nim propisima;
4. smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ukoliko poslodavac nije zaposlenom obezbedio
smeštaj i ishranu;
5. za ishranu u toku rada;
6. za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi naknadu ovih troškova na način i u visini
predviđenoj ugovorom o radu, odnosno opštim aktom, ali najmanje u visini predviđenoj Zako-
nom o radu.
Naknade troškova zaposlenim prema članu 40. Pravilnika o kontnom okviru za privredna
društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Službeni glasnik RS“, br. 114/2006), knjiži
se na računu 529 – Ostali lični rashodi, osim izdataka za ishranu u toku rada i za regres za
korišćenje godišnjeg odmora, koji se knjiže kao zarada.
4. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade
Poslodavac je dužan, u skladu sa svojim opštim aktom, da zaposlenom isplati druga pri­
manja koja nemaju karakter zarade. Druga primanja propisana su odredbama člana 119.
Zakona o radu, i obuhvataju:
1. otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade;
2. naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice, a
članovima uže porodice u slučaju smrti smatraju se deca i bračni drug, i
3. naknadu štete zbog povreda na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac je obavezan da, prema članu 158. Zakona o radu, isplati i otpremninu zaposlenom
koji je proglašen tehnološkim viškom.
Poslodavac takođe može da predvidi opštim aktom i:
– isplatu deci zaposlenih starosti do 15 godina života kao poklon za Božić i Novu godinu u
visini neoporezivog iznosa predviđenog Zakonom o porezu na dohodak građana (član 119.
stav 2. Zakona o radu);
33
– premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica
nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija (član 119. stav
5. Zakona o radu);
– jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć (član 120. stav 1. tačka 1) Zakona o radu);
– druga primanja (isplata zaposlenim pri rođenju deteta, isplata naknade za odvojen život i
slično).
5. Rad na određeno vreme
Zakon o radu, pored rada na neodređeno vreme, predviđa mogućnost zasnivanja radnog
odnosa i na određeno vreme, tako da ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno
ili određeno vreme (član 31. Zakona o radu). Obračun poreza i doprinosa identičan je
obračunu za zaposlene na neodređeno vreme.
Zakonom o radu su utvrđeni slučajevi za ovaj oblik rada. Prema odredbi člana 37. Zakona o
radu radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju:
• sezonski poslovi (poslovi koji, po pravilu, traju određeni period, sezonskog karaktera, kao što
su poslovi u građevinarstvu, ugostiteljstvu za vreme turističke sezone, određeni poljoprivre-
dni radovi i sl.).
• rad na određenom projektu (poslovi na istraživačkom projektu ili projektu iz oblasti kulture
i sl.).
• privremeno povećan obim posla (u pitanju su poslovi koji su po svojoj prirodi stalni poslovi,
ali se u određenom periodu obim posla poveća tako da poslodavac ne može da ih obavi sa
postojećim brojem zaposlenih, kao što su poslovi koji treba da se završe u određenom roku
i sl.).
• zamena privremeno odsutnog zaposlenog (to su poslovi koji kod poslodavca treba da se
izvršavaju za vreme kad je zaposleni odsutan, do njegovog povratka, zbog bolesti, zamene
porodilje, mirovanje radnog odnosa i sl.).
Poslodavac može da zasnuje radni odnos na određeno vreme dok postoji potreba za oba-
vljanjem tih poslova neprekidno ili sa prekidima, a najduže 12 meseci, a u slučaju zamene odsut-
nog zaposlenog, do njegovog povratka.
Prema odredbi člana 37. stav 2. Zakona o radu, prekidom rada se ne smatra prekid rada kraći
od 30 dana.
Ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos na određeno vreme treba da sadrži sve elemente
koje propisuje član 33. Zakona o radu. U ugovoru treba da se navede slučaj za koji se zasniva ra-
dni odnos na određeno vreme i da se odredi vreme trajanja rada na određeno vreme, što u praksi
uglavnom nije slučaj, već poslodavac prilikom zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme
36
ne navede slučajeve koji su zakonom propisani, niti odredi trajanje radnog odnosa, zbog čega
često dolazi do nepotrebnih sporova.
Kod trajanja rada na određeno vreme bitno je istaći da se određivanje trajanja radnog odnosa
odnosi na posao koji se obavlja, a ne na zaposlenog. To znači, ukoliko između zasnivanja radnog
odnosa na određeno vreme nije bilo prekida, ili je bio prekid kraći od 30 radnih dana, taj posao
može da traje najduže 12 meseci. Dešava se da zaposleni radi više godina na istim poslovima na
određeno vreme, pri čemu poslodavac, recimo na svakih pet – šest meseci, odjavljuje i prijavljuje
zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje, a zaposleni neprekidno radi. U takvim slučajevima
se radi o očiglednoj zloupotrebi Zakona, pa kod konačnog prestanka takvog rada, zaposleni ima
mogućnost da u postupku pred sudom dokaže da su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa
u radni odnos na neodređeno vreme.
Do prerastanja radnog odnosa, prema odredbi člana 37. stav 4. Zakona o radu, dolazi ako
zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni od-
nos. Iz navedene odredbe može da se zaključi da radni odnos može da preraste u radni odnos
na neodređeno vreme, bez obzira na to po kojem osnovu je zasnovan radni odnos na određeno
vreme.
6. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima
Prilikom obavljanje svoje delatnosti NVO se u velikoj meri oslanjaju na rad spoljnih saradnika.
Prilikom isplata naknada za rad tim saradnicima, obračunavaju se porez i socijalni doprinosi. U
nastavku dajemo prvo opšta objašnjenja koja se odnose na sve vrste ugovora sa spoljnim saradni-
cima, a zatim objašnjavamo specifčnosti za pojedine oblike ugovora.
6.1. Prijavljivanje na osiguranje spoljnih saradnika
U slučaju kada poslove po ugovoru o delu, autorskom ili drugom ugovoru a za koji se prima
naknada, obavlja penzioner ili nezaposleno lice koje nije osigurano ni po jednom osnovu, po-
stoji obaveza podnošenja prijave na penzijsko i invalidsko osiguranje na Obrascu M­1/SP, i to
nezavisno od obaveze podnošenja obrazaca M­UN i M­UN/K o uplati doprinosa. Ova obave-
za je potvrđena mišljenjem Ministarstva za socijalna pitanja, br. 011–00–101/2002–03 od 25. 06.
2003. godine, iz kojeg citiramo sledeće:
„Postoji obaveza prijavljivanja na osiguranje osiguranika iz člana 12. stav 1. tačka 3) navedenog
zakona (Zakona o PIO), tj. svih lica koja nisu na drugi način obuhvaćena obaveznim osiguranjem,
odnosno svih lica koja nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti ili osiguranici
poljoprivrednici (sadašnji Obrazac M-1/PZ). Posebno ističemo da kod korisnika penzije koji oba-
vlja ugovorene poslove takođe postoji obaveza prijave na osiguranje, s obzirom na to da korisnik
penzije nema svojstvo osiguranika. Međutim, imajući u vidu odredbe člana 90. navedenog zakona,
37
da je fond na teritoriji Republike kod kojeg je korisnik starosne penzije ostvario pravo, nadležan za
ponovno određivanje penzije u slučaju da se korisnik penzije zaposli, odnosno obavlja samostalnu
delatnost, prijavu na osiguranje treba dostaviti Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kod
kojeg je korisnik i ostvario pravo na penziju. To znači da i uplatu doprinosa treba vršiti tom fondu,
pre svega iz razloga praktičnosti (kod ponovnog određivanja prava).“
Lice koje obavlja poslove iz člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona o PIO treba da da izjavu (ili dostavi
kopiju prijave na osiguranje) poslodavcu, kako bi poslodavac mogao da zna kom fondu da uplati
doprinos.
6.2. Angažovanje korisnika invalidske i porodične penzije po ugovoru o delu, odnosno
po drugim ugovorima
Prema odredbama člana 25. Zakona o PIO, osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju kada
nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, gubitak radne sposobnosti za obavljanje bilo kakvog
posla. To znači da bi ovaj osiguranik teško bio sposoban za bilo kakvo radno angažovanje, ali ima-
mo i invalidske penzionere koji su penziju ostvarili po odredbama starog Zakona o PIO (do 01.
aprila 2003. godine) kada su uslovi za ostvarivanje ovog prava bili blaži.
Sa korisnikom invalidske penzije moguće je zaključiti ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, uz
naknadu.
Kao i za ostala lica angažovana po ovom osnovu, poslodavac mora da prijavi na osiguranje
penzionera nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, s obzirom na to da penzioner
nema svojstvo osiguranika. Ovo prijavljivanje na osiguranje ne bi trebalo, samo po sebi, da dovede
do ponovne ocene radne sposobnosti invalidskog penzionera, niti do obustave isplate invalidske
penzije, međutim u praksi je moguće da do toga ipak dođe. U smislu navedenog, dato je mišljenje
Ministarstva za rad i zapošljavanje, br. 011–00–00362/2003–02 od 29. januara 2004. godine. Ova
lica bi, ipak, trebalo da imaju u vidu odredbe člana 96. Zakona o PIO. Naime, prema mišljenju
Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011–00–00542/2005–02, od 25.07.2005.
godine, postoji mogućnost preispitivanja.
„Članom 96. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da ukoliko postoji
osnovana sumnja da je došlo do promena u stanju invalidnosti, Fond za penzijsko osiguranje može
po službenoj dužnosti pokrenuti postupak za utvrđivanje promena u stanju invalidnosti. Ako u
tom postupku organ veštačenja utvrdi da je došlo do promena u stanju invalidnosti korisnika in-
validske penzije, odnosno da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla, prestaje mu pravo na
invalidsku penziju.
Prema tome, korisnik invalidske penzije usled promena u stanju invalidnosti može da započne
obavljanje određenih poslova.
38
Međutim, ako bi došlo do pokretanja postupka utvrđivanja promena u stanju invalidnosti i ako
bi organ veštačenja utvrdio da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla, prestalo bi mu pravo
na invalidsku penziju.
To znači da osnov prestanka prava na invalidsku penziju nije sama činjenica da je korisnik
invalidske penzije započeo obavljanje određenih poslova, već ako u postupku utvrđivanja promena
u stanju invalidnosti bude utvrđeno da ne postoji invalidnost.“
Ukoliko porodični penzioner bude radno angažovan bilo po ugovoru o delu, bilo po drugom
ugovoru kod kojeg se za ostvareni rad plaća naknada, obustavlja mu se isplata porodične penzije
za vreme za koje je obavezno osiguran. Naime, prema odredbama člana 117. stav 3. Zakona o PIO
(„Službeni glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005 i 101/2005), propisano je da se ko-
risniku porodične penzije koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja isplata porodične penzije.
6.3. Lica za koja se plaća doprinos za zdravstveno osiguranje kod autorskih ugovora i
ugovora o delu
Lica koja su obavezno osigurana u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju
su, između ostalih:
– lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske,
odnosno studentske zadruge, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na
godine života, ako nisu na školovanju (član 17. stav 1. tačka 14);
– lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osno-
vu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao i po osnovu
drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena
naknada) (član 17. stav 1. tačka 16).
Odredbama člana 8. stav 1. tačka 16) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
uređeno je da su navedena lica obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Svojstvo osiguranika koji je obavezno osiguran na zdravstveno osiguranje može se steći samo
po jednom osnovu osiguranja. Ukoliko je lice osigurano po drugom osnovu (po osnovu zapo-
slenja, obavljanja samostalne delatnosti, poljoprivredne delatnosti, samostalni umetnici, kao
korisnik penzije, tj. penzioner), tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne
plaća. Članom 21. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisan je prioritetni osnov osiguranja,
koji isključuje druge osnove osiguranja. Osiguranici koji su osigurani po osnovu prioritetnog osi-
guranja (zaposlenja, obavljanja samostalne delatnosti, obavljanja poljoprivredne delatnosti, ko-
risnici penzije), ukoliko su angažovani po osnovu ugovora o delu ili drugog ugovora kod kojeg
se ostvaruje ugovorena naknada, na njihovu naknadu ne obračunava se doprinos za zdravstveno
osiguranje, jer pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruju prema prioritetno utvrđenom osnovu
osiguranja.
39
Odredbom člana 28. Zakona o zdravstvenom osiguranju, nije propisana obaveza obračuna do-
prinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti po stopi od
2%, za lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu i ostalih
ugovora kod kojih se ostvaruje ugovorena naknada.
6.4. Obaveze NVO kod isplata autorskih honorara spoljnim saradnicima ­ rezidentima
Oporezivanje prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima, i prava indu-
strijske svojine uređeno je odredbama čl. 52. do 60. Zakona o porezu na dohodak.
Predmet oporezivanja su naknade koje autori ostvare po osnovu autorskog prava, srodnih
prava, kao i prihodi od prava industrijske svojine.
Obveznik poreza na ove prihode je fzičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava, odnosno
vlasnik prava industrijske svojine, ostvaruje naknadu po tom osnovu. Obračun i uplatu ovog po-
reza vrši isplatilac – NVO prilikom isplate neto iznosa, s obzirom na to da je u pitanju porez po
odbitku. Obveznik poreza na ove prihode je i naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava i
prava industrijske svojine i svako drugo fzičko lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama.
Poreska osnovica prema članu 55. Zakona, je oporezivi prihod od autorskih prava i prava in-
dustrijske svojine koji predstavlja razliku između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao
pri ostvarivanju u očuvanju prihoda.
Troškovi koji se priznaju prilikom utvrđivanja prihoda zavise od toga ko je obveznik (sticalac
prihoda) i od toga šta je predmet oporezivanja:
+0
Red.
br.
Obveznik i predmet
oporezivanja
Normirani troškovi Stvarni troškovi Ostali troškovi

Autori i nosioci srodnih
prava
Priznaju se prema
članu 56. Zakona
(60%, 50% ili 40%
– u zavisnosti od
vrste autorskog dela
ili srodnog prava)
Na zahtev autora i
nosioca srodnih
prava umesto
normiranih priznaju
se dokumentovani
stvarni troškovi
Svim obveznicima
priznaje se kao trošak
u punom iznosu
naknada koju plaćaju
za usluge
odgovarajućoj
autorskoj agenciji,
organizaciji
za zaštitu muzičkog
autorskog prava i
preduzećima i drugim
pravnim licima
ovlašćenim za prodaju
i naplatu prihoda od
autorskih dela
2
Naslednik imovinskog
autorskog i srodnog
prava i svako drugo lice
koje ostvaruje naknadu
po tim osnovama
He priznaju se He priznaju se
3
Vlasnik prava industrijske
svojine (autor ili bilo koji
drugi)
He priznaju se
Troškovi koji se
priznaju propisani su
članom 57. Zakona
Normirani troškovi propisani su članom 56. Zakona i utvrđeni su u visini od 40%, 50% i 60%
i to:
1) za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za
umetničku fotografju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru i tehnikama: freska, grafka,
intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografju, modno kreatorstvo i
umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.) – 60% od bruto prihoda;
2) za slikarska dela, grafčka dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu
plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade
fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora
nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanje prostora i hor-
tikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografju, naučna, stručna,
književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela
i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih
dela (sviranje i pevanje, pozorišna i flmska gluma, recitovanje), snimanje flmova i idejne
skice za tapiseriju i kostimografju kada se ne izvode u materijalu – 50% od bruto prihoda,
3) za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvo-
dnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i
za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u prethodnim tačkama – 40% od bruto
prihoda.
+1
Na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima i prava industrijske
svojine plaćaju se sledeće obaveze:
– porez na dohodak građana po stopi od 20% na bruto naknadu umanjenu za normirane
troškove propisane u članu 56. Zakona o porezu na dohodak građana u visini od 40%, 50%
i 60%;
– doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za autorske ugovore po stopi od 22%. Izuzetno,
u slučaju kada osiguranik podnese na uvid potvrdu o prestanku plaćanja doprinosa za PIO na
ugovorene naknade, dobijenu od nadležnog fonda za PIO po kojoj je izmirio godišnju oba-
vezu (za tekuću godinu) po osnovu doprinosa za PIO, ovaj doprinos se ne uplaćuje Fondu.
– doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% i to samo u slučaju da autor nije
osiguran po osnovu zdravstvenog osiguranja po drugom osnovu (zaposlenja, obavljanja sa-
mostalne delatnosti, poljoprivrede, i dr.),
Porez na dohodak građana i socijalni doprinosi su porezi po odbitku koje je, prilikom isplate
ugovorene naknade, dužan da obračuna i uplati isplatilac naknade, odnosno NVO koja angažuje
fzičko lice po ugovoru o autorskom delu.
Naknada za autorski ugovor može se ugovoriti u neto ili u bruto iznosu. U slučaju da
je naknada ugovorena u neto iznosu, tada je potrebno izvršiti preračunavanje neto u
odgovarajuće bruto iznose primenom odgovarajućih koefcijenata.
Koefcijenti za preračun neto u bruto:
Stopa normiranih
troškova
Porez 20%
+ doprinos za PIO 22%
Porez 20%
Porez 20%, doprinos za PIO 22% i
zdravstveno osiguranje 2,3%
2 3 4
40% ,33689840 ,3636364 ,4832394
50% ,26582278 , ,3726836
60% ,2092308 ,08695652 ,2774655
Koji će se od navedenih koefcijenata primeniti zavisi od toga:
– da li se na autorski ugovor plaća doprinos za PIO ili ne. Naime, ako osiguranik podnese na
uvid potvrdu o prestanku obaveze plaćanja doprinosa za PIO na ugovorene naknade, dobije-
nu od nadležnog fonda za PIO po kojoj je izmirio godišnju obavezu (za tekuću godinu) po
osnovu doprinosa za PIO, ovaj doprinos se ne uplaćuje fondu PIO. U ovom slučaju autor i
naručilac posla (NVO) mogu ugovoriti da se ovaj doprinos ne obračunava, a mogu ugovoriti
da se ovaj doprinos obračunava ali ne uplaćuje fondu, nego se isplaćuje autoru;
– da li je autor osiguran po osnovu zdravstvenog osiguranja ili ne;
+2
– da li su u pitanju strani državljani ili samostalni umetnici (strani državljani nisu obveznici
doprinosa a samostalni umetnici plaćaju doprinose po rešenju poreskog organa, pa se na
njihove naknade obračunava samo porez po stopi od 20%).
Primer obračuna prihoda po ugovoru o autorskom delu sa normiranim troškovima:
Na osnovu ugovora o autorskom delu, NVO isplaćuje naknadu dvojici autora od kojih je jedan
obveznik zaposleno lice, a drugi lice koje nije osigurano ni po jednom osnovu. Ugovorena je neto
naknada od 100.000 dinara za posao istraživanja i sastavljanja stručnog izveštaja o sprovedenom
istraživanju (stopa normiranih troškova iznosi 40%).
Red.
br.
O P I S Nezaposleni Zaposleni
2 3 4
Ugovorena neto naknada 00.000,00 00.000,00
2
Koefcijent za preračun
,4832394 ,3368984
3 Bruto prihod (red. br. h red. br. 2) 48.323,94 33.689,84
4 Normirani troškovi (red. br. 3 h 40%) 59.329,58 53.475,94
5 Oporezivi prihod (red. br. 3 – red. br. 4) 88.994,36 80.23,90
6 Porez na dohodak građana (red. br. 5 h 20%) 7.798,87 6.042,78
7 Doprinos za PIO (red. br. 5 h 22%) 9.578,76 7.647,06
8
Doprinos za zdravstveno osiguranje
(red. br. 5 h 2,3%)
0.946,3 –
9 Naknada za isplatu (red. br. 3 – 6 – 7 – 8) 00.000,00 00.000,00
NVO – naručilac posla po ovom obračunu vrši uplatu poreza po odbitku (poreza na dohodak
građana, doprinosa za PIO i doprinosa za zdravstveno osiguranje) i popunjava poresku prijavu PP
OPJ-2 koju podnosi poreskoj upravi najkasnije do 5. u narednom mesecu. Takođe, popunjava i
Obrazac M-UN/K, koji dostavlja nadležnom fondu PIO u istom roku.
Izuzetno, veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata,
a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.
+3
32
PP OPJ-2
Isplatilac _________ NVO „SLOGA“ ___________
Sedište isplatioca ___ Mladenovaþka br. 6 _____
(adresa i opština isplatioca)
PIB ________________ 100017456 ____________
Matiþni broj ____________ 070211__________
Šifra delatnosti isplatioca _____91330__
REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO FINANSIJA
PORESKA UPRAVA
Organizaciona jedinica_ „ýUKARICA“ _
Potvrda o prijemu:
PORESKA PRIJAVA
O OBRAýUNATOM I PLAûENOM POREZU NA PRIHODE OD AUTORSKIH
I SRODNIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE
Primalac prihoda je osiguranik na PIO:
(zaokružiti samo jedan od ponuÿenih rednih
brojeva)
Isplata izvršena: 4.06. 2007. godine
1. zaposleni
2. samostalna delatnost
3. poljoprivrednik
Vrsta prihoda: __ AUTORSKI HONORAR ___
Unose se celi brojevi, bez decimala
Red.
br.
OPIS Iznos Uplatni raþun
1 2 3 4
1. Prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske
svojine (þl. 52–53. Zakona) 133.690
2. Troškovi:
2.1. normirani troškovi (1. x 40%) 53.476
2.2. stvarni troškovi
3. Oporezivi prihod (1. – 2) 80.214
4. Porez na dohodak graÿana (3. x 20%) 16.043 840-711131843-95
5. Doprinos za PIO na teret primoca prihoda (3. x 22%) 17.647 840-721117843-60
6. Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret primaoca prihoda
(3. x ____%)
7. Iznos za isplatu (1. – 4. – 5. – 6) 100.000
U _______________________, dana ___4.06.__ 2007. godine
Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi taþni, tvrdi i overava: Poresku prijavu u Poreskoj upravi
kontrolisali:
PORESKU PRIJAVU ODGOVORNO LICE
POPUNIO (ML.) ISPLATIOCA
__________________ ____________________
1. ___________________
2. __________________
++
U prethodnom primeru
2
pokazali smo kako izgleda obračun poreza i doprinosa na autorske
ugovore ako se za obračun primenjuju stope normiranih troškova, a dali smo popunjen Obrazac
PP OPJ-2 samo za zaposleno lice. Popunjen obrazac MUN dajemo kod ugovora o delu.
Troškovi naknada fzičkim licima po ugovoru o autorskom delu knjiže se u bruto iznosu na
teret računa 523 – Troškovi naknada po autorskim ugovorima, u korist računa 465 – Obaveze
prema fzičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale
obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje.
Umesto normiranih troškova, na zahtev autora mogu se priznati stvarni troškovi.
Tada bi se bruto zarada utvrđivala sledećim koefcijentima:
1. B = ST + 1,25N – za naknade gde se obračunava samo porez na dohodak građana, a ne
obračunavaju se doprinosi za socijalno osiguranje;
2. B = ST + 1,724137931N – za naknade gde se obračunava porez na dohodak građana, dopri-
nos za PIO, a ne obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje, i
3. B = ST + 2,1881838N – za naknade gde se obračunavaju i porez i socijalni doprinosi,
gde B – predstavlja bruto zaradu, ST – stvarne troškove, i N – neto zaradu.
Porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje usmeravaju se prema sedištu isplatioca.
U skladu sa članom 59. Zakona o porezu na dohodak građana prihode od autorskih i srodnih
prava i prava industrijske svojine koje obveznik (autor, nosilac srodnih prava ili vlasnik prava
industrijske svojine) ostvario za delo koje je stvarao duže od jedne godine, prilikom utvrđivanja
prihoda dele se, na zahtev obveznika na onoliko jednakih delova koliko je godina delo stvarano
ali ne duže od pet godina. U tom slučaju u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo ostvarenog
prihoda.
Obračun i isplate naknade po osnovu autorskih ugovora nerezidentima
Oporezivanje prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava
industrijske svojine i za nerizidente regulisano je odredbama čl. 52. do 60. Zakona o
porezu na dohodak građana. Međutim, kod oporezivanja nerezidenata treba imati u
vidu i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je naša zemlja zaključila sa
drugima.
U slučajevima kada se prihod od autorskih i srodnih prava kao i prava industrijske svojine
isplaćuje nerezidentima, iz zemalja sa kojima naša zemlja ima zaključen ugovor o izbegavanju
dvostrukog oporezivanja, porez koji se obračunava po našim propisima ne može biti veći od
poreza obračunatog po stopama iz tih ugovora.
2 Sve poreske prijave koje su pomenute u priručniku a nisu prezentirane u izvornom obliku mogu se skinuti sa sajta Poreske Uprave
www.poreskauprava.sr.gov.yu.
+3
Kod obračuna poreza na prihode nerezidenata, isplatilac primenjuje odredbe ugovora o izbe-
gavanju dvostrukog oporezivanja. Nerezident mora da dokaže status rezidenta države sa kojom
naša zemlja ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i da je on stvarni vla-
snik prihoda, što je uređeno odredbama člana 107a Zakona o porezu na dohodak građana. U
stavu 2. člana 107a propisano je da status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbe-
gavanju dvostrukog oporezivanja, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili dru-
gim odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čije je
rezident.
Kada nerezident Republike ispunjava oba navedena uslova (potvrda rezidentnosti koju daje
nadležno ministarstvo u zemlji nerezidenta i pružanje dokaza da je stvarni vlasnik prihoda) tada
isplatilac primenjuje stopu poreza po odbitku koja je za te prihode određena u ugovoru koji je
zaključen sa državom rezidentnosti primaoca tih prihoda.
Ako isplatilac prihoda, tj. NVO primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog opo-
rezivanja, a nisu ispunjeni uslovi, pa je posledica manje plaćeni porez, snosiće razliku između
plaćenog poreza i dugovanog poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak.
Kada se vrši isplata nerezidentu koji je iz države sa kojom naša zemlja nema zaključen ugovor
o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primenjuje se stopa od 20%.
U slučaju kada se obračun vrši po propisima naše zemlje, poreski organ je dužan da na zahtev
nerezidenta izda potvrdu o porezu koji je plaćen u Republici Srbiji, u skladu sa članom 107a stav
4. Zakona o porezu na dohodak.
Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za PIO po osnovu
autorskih ugovora. U tom smislu dato je i tumačenje Ministarstva za socijalna pitanja br. 413–00–
00189/2004–04 od 22. 03. 2004. godine, koje smo citirali u poglavlju 6.6. ovog dela priručnika.
Obračun se vrši na obrascu PP OPJ-2 i podnosi se Poreskoj upravi u istom roku kao i za rezi-
dente.
6.5. Primanja po ugovoru o delu
Članom 199. Zakona o radu propisano je da poslodavac može sa određenim licem da
zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji
imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno vršenje
određenog fzičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor se može zaključiti i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture
u skladu sa zakonom, pri čemu ovaj ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim
ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav
kolektivni ugovor zaključen.
+6
Ugovor o delu zaključuje se isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca,
što znači da se, po pravilu, ugovor o delu ne može zaključiti za bilo koji stalni posao u NVO. Ako
se poveća obim posla ili treba zameniti odsutnog radnika, u tim slučajevima nije moguće sa dru-
gim licem zaključiti ugovor o delu, već treba zaključiti radni odnos na određeno vreme ili ugovor
o privremenim ili povremenim poslovima.
Kod ugovora o delu radi se o ugovaranju obavljanja konkretnog posla, dela, bilo fzičkog ili in-
telektualnog, koji se samostalno obavlja i kod kojeg nije bitno vreme obavljanja posla – vremensko
trajanje nije zakonom ograničeno, već je poenta na samom poslu, na primer ugovor o čišćenju
prostorija, krečenju i sl.
Ugovor o delu zaključuje se sa fzičkim licem u pisanom obliku, saglasno sa odredbama člana
199. stav 4. Zakona o radu. Ugovor se sastavlja u skladu sa odredbama čl. 600. do 629. Zakona o
obligacionim odnosima.
Prema odredbama Zakona o radu, poslodavac nije dužan da vodi evidenciju o ugovorima, za
koje se ne zasniva radni odnos, u koje, pored ostalih, spada i ugovor o delu (vođenje evidencije
je bilo obavezno prema odredbama člana 129. stav 3. Zakona o radnim odnosima do njegovog
ukidanja 21. 12. 2001. godine).
Ugovor o delu može da se zaključi i sa penzionisanim licem ako je starosni, porodični i invali-
dski penzioner.
Na prihode po ugovoru o delu plaćaju se sledeće obaveze:
– porez na dohodak građana po stopi od 20% na osnovicu koju čini iznos bruto naknade
umanjen za normirane troškove po stopi od 20%;
– doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22% na istu osnovicu na koju
se plaća porez na dohodak građana;
– doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na na istu osnovicu na koju se
plaća porez na dohodak građana, ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigu­
rano po drugom osnovu.
Prema odredbama člana 6. stav 1. tačka 18) Zakona o socijalnim doprinosima, ugovorena nak­
nada je naknada u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje
tu naknadu.
Bruto prihod obuhvata iznos naknade koja se isplaćuje fzičkom licu, kao i iznos svih drugih
izdataka na koje se obavezao isplatilac, a koji su u vezi sa vršenjem njihovog posla, kao što su
naknada troškova službenog putovanja, odnosno dnevnice, smeštaj i dr. Primer obračuna poreza i
doprinosa u ovakvim slučajevima dat je u poglavlju gde objašnjavamo primanja članova upravnog
i nadzornog odbora.
+7
Ako po ugovoru o delu prihod ostvaruju samostalni umetnici, doprinos za PIO se ne
obračunava i ne plaća, zato što oni plaćaju doprinos po rešenju Poreske uprave. Za ostala lica (za-
posleni, preduzetnici, poljoprivrednici, penzioneri, nezaposleni i dr.) obračunava se doprinos za
PIO. Ako su po ugovoru o delu angažovani strani državljani, ne obračunava se doprinos za PIO.
Ako je lice zdravstveno osigurano po drugom osnovu (po osnovu zaposlenja, obavljanja sa-
mostalne delatnosti, poljoprivredne delatnosti, samostalni umetnici, kao korisnik penzije, tj. pen-
zioner), tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne plaća.
Ako je predmet ugovora o delu usluga koja je po Zakonu o PDV oporeziva, prilikom isplate
ugovorene naknade isplatilac takođe treba da vodi računa o tome da li lice koje je evidentirano za
PDV, odnosno da li je obveznik PDV ili ne. Ukoliko se radi o licu koje je obveznik PDV, a predmet
ugovora je usluga koja je po Zakonu o PDV oporeziva, prilikom isplate naknade po osnovu ugo-
vora o delu na račun obveznika uplaćuje se neto naknada uvećana za PDV (s obzirom na to da to
lice treba i da plati PDV).
Za ove prihode ne postoji mogućnost priznavanja stvarnih troškova.
Ako se naknada za poslove po ugovoru o delu ugovara u neto iznosu, tada je potrebno, radi
utvrđivanja navedenih obaveza, izvršiti preračunavanje neto iznosa u odgovarajuće bruto iznose
primenom odgovarajućih koefcijenata.
Bruto iznos naknade dobija se primenom sledećih formula:
Stopa normiranih
troškova
Porez 20%
+ doprinos za PIO 22%
Porez 20%
Porez 20%, doprinos za PIO 22% i
zdravstveno osiguranje 2,3%
20% ,506024 ,904762 ,768034
1. Koefcijent za preračun neto na bruto 1,5060241 koristi se u svim slučajevima kada se iz
ugovorene naknade obračunava i plaća porez po stopi od 20%, doprinos za PIO po stopi
od 22%, odnosno u svim slučajevima kada je sklopljen ugovor sa licem koje je obavezno
osigurano na zdravstveno osiguranje po drugom osnovu (zaposlenja, obavljanja samostalne
delatnosti, poljoprivredne delatnosti, korisnici penzije).
2. Koefcijent 1,1904762 primenjuje se u slučajevima kada se na ugovorenu naknadu
obračunava samo porez na dohodak građana. To je u slučaju da je ugovor zaključen sa samo-
stalnim umetnicima koji doprinose plaćaju po rešenju Poreskog organa, strane državljane i
lica koja su oslobođena plaćanja doprinosa po osnovu uplaćenog doprinosa na najviši iznos
godišnje osnovice.
3. Koefcijent 1,768034 primenjuje u svim slučajevima kada je zaključen ugovor sa licem koje
nije osigurano po drugom osnovu, pa se obračunavaju i plaćaju i porez na dohodak građana
i doprinos za PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje.
+8
Isplatilac naknade po ugovoru o delu dostavlja sledeće poreske prijave:
1) Obrazac PP OPJ­6 i Specifkacija dostavljaju se Poreskoj upravi;
2) Obrazac M–UN ili Obrazac M–UN/K dostavlja se odgovarajućoj flijali Fonda za pen­
zijsko i invalidsko osiguranje.
Isplatilac ostalih prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu Poreskoj upravi jednom mesečno,
i to u roku od pet dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mese-
cu, u skladu sa članom 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Izuzetno
veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u
roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. Prijave o uplati doprinosa
se podnose u istom roku kao i prijave za porez na dohodak građana.
Uz poresku prijavu PP OPJ­6, podnosi se specifkacija uplate poreza prema opštinama, koja
čine sastavni deo te prijave, na obrascu Specifkacija uz poresku prijavu ______. U obrazac
specifkacije, koja se podnosi uz poresku prijavu, isplatilac unosi podatke o uplati poreza na
dohodak građana (iskazanog u poreskoj prijavi) prema opštini kojoj se usmerava porez. Porez na
dohodak za ostale prihode usmerava se prema opštini na čijoj teritoriji primalac prihoda ima
prebivalište, odnosno boravište.
U nastavku dajemo primer popunjenog Obrasca PP OPJ-6. Kao što se iz popunjenog Obrasca
vidi, iznos doprinosa za PIO na teret primaoca prihoda, obračunat primenom propisane stope
doprinosa na oporezivi prihod sa red. br. 3 unosi se pod red. br. 5. Obrasca PP OPJ-6. Pod red. br.
6. unosi se iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret primaoca prihoda, za lica koja nisu
zdravstveno osigurana po drugom osnovu, obračunat primenom propisane stope doprinosa na
oporezivi prihod sa red. br. 3.
Primer obračuna naknade po osnovu ugovora o delu:
NVO je angažovala dva lica da obave posao po ugovoru o delu. Jedno lice je nezaposleno i nije
osigurano ni po jednom osnovu, dok je drugo lice zaposleno. Ugovoren je neto iznos u visini od
14.140,00 i 16.600,00 dinara.
+9
Red.
br.
O P I S Nezaposleno lice Zaposleno lice
2 3 4
Ugovorena neto naknada 4.40,00 6.600,00
2 Koefcijent za preračun ,768034 ,506024
3 Bruto prihod (red. br. h red. br. 2) 25.000,00 25.000,00
4 Normirani troškovi (red. br. h Č 20%) 5.000,00 5.000,00
5 Oporezivi prihod (red. br. 3 – red. br. 4) 20.000,00 20.000,00
6 Porez na dohodak građana (red. br. 5 h 20%) 4.000,00 4.000,00
7 Doprinos za PIO (red. br. 5 h 22%) 4.400,00 4.400,00
8 Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. br. 5 h 2,3%) 2.460,00 0,00
9 Naknada za isplatu (red. br. 3–6 –7–8) 4.40,00 6.600,00
Kao što se iz obračuna vidi, bruto naknada za ova lica (trošak isplatioca) je ista za oba lica, ali
je neto naknada za nezaposleno lice manja, zato što se iz bruto naknade plaća i doprinos za zdrav-
stveno osiguranje. Ukoliko bi za oba lica bila ugovorena jednaka neto naknada, trošak poslovanja
isplatioca bio bi manji kod zaposlenog lica.
U nastavku dajemo popunjen primerak Obrasca PP OPJ-6 za nezaposleno lice i Obrazac M-
UN.

30

31
39
PRIJAVA O UPLATI DOPRINOSA Obrazac M-UN
PO OSNOVU UGOVORENE NAKNADE, ODNOSNO NAKNADE PO OSNOVU
UGOVORA O DOPUNSKOM RADU I VISINI TE NAKNADE
ZA _2007_ GODINU
Broj MF rolne i pozicije
Red.
broj
Naziv obeležja Prostor za odgovore
1. Naziv (prezime i ime) i sedište isplatioca
naknade
NVO «Perspektiva»
2. Registarski broj
isplatioca naknade
6003586926
3. Poreski identifikacioni broj isplatioca
naknade
100002581
4. Matiþni broj registra 07041268
5. Jedinstveni matiþni broj osiguranika 2003956710097
6. Prezime i ime osiguranika Antiü Ivan
7. Kategorija osigurnika a) zaposleni
(b) samostalne delatnosti
v) poljoprivrednik
g) korisnik penzije
8. Osnov za isplatu ugovorene naknade
ugovor o delu
9.
Visina ugovorene naknade*
Visina uplaüenog doprinosa
20.000
4.400
* Oporeziv prihod koji služi kao osnovica na koju se plaüa doprinos
Datum isplate ugovorene naknade i uplate doprinosa 10.06.2007.
U________________, dana____________god.
Broj i datum prijave:
Primio:
Uneo:
Podnosilac prijave
(M.P.)
____________________
(potpis ovlašüenog lica)
32
Troškovi naknada fzičkim licima po ugovoru o delu knjiže se u bruto iznosu na teret računa
522 – Troškovi naknada po ugovoru o delu, u korist računa 465 – Obaveze prema fzičkim licima
za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze, dopri-
nose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje.
6.6. Oporezivanje prihoda po osnovu konsultantskih usluga i usluga stranih eksperata
– nerezidenata
Isplate za obavljanje konsultantskih usluga domaćih i stranih eksperata na projektima
koje isplaćuju domaći rezidenti (domaće NVO), po našem mišljenju, imaju isti tretman
kao i ugovor o delu.
Strana fzička lica – nerezidenti Republike su, po pravilu, obveznici poreza na dohodak građana
na prihod ostvaren u Republici, osim ako je sa državom čiji su rezidenti potpisan ugovor o izbe-
gavanju dvostrukog oporezivanja. U ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primanja
po osnovu konsultantskih i sličnih usluga su uređena na više načina, u zavisnosti od toga o kojim
delatnostima se radi i od toga za čije potrebe se usluge rade.
Prema odredbama člana 14. srpskog ugovora, dohodak koji ostvari rezident države ugovornice
od profesionalnih delatnosti ili od drugih samostalnih delatnosti oporezuje se samo u toj državi,
osim ako za obavljanje svojih delatnosti ima stalnu bazu koju redovno koristi u drugoj državi
ugovornici. Izraz „profesionalne delatnosti“ posebno obuhvata samostalne naučne, književne,
umetničke, obrazovne ili nastavne delatnosti, kao i samostalne delatnosti lekara, advokata,
inženjera, arhitekata, stomatologa i računovođa.
Kada se radi o zaradama, naknadama i drugim sličnim primanjima, osim penzije, koje plaća
država ugovornica ili njena politička jedinica ili jedinica lokalne samouprave fzičkom licu, za
usluge učinjene toj državi ili toj političkoj jedinici ili jedinici lokalne samouprave, oporezuju se
samo u toj državi.
Za ostale vrste dohotka koji nisu navedeni u ugovorima, gde se mogu svrstati razni poslovi
po ugovoru o delu (osim navedenih u članu 14. ugovora i osim poslova za potrebe države) delo-
vi dohotka rezidenta države ugovornice, bez obzira na to gde nastaju, oporezuju se samo u toj
državi (državi rezidentnosti).
Prema odredbama člana 107a. Zakona o porezu na dohodak građana, kod obračuna poreza
po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju
dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom
je Srbija (SFRJ, SRJ, Srbija i Crna Gora) zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,
i da je on stvarni vlasnik prihoda. Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbega-
vanju dvostrukog oporezivanja, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim
33
odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je re-
zident. Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,
a nisu ispunjeni navedeni uslovi, što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, snosiće razliku
između plaćenog poreza i dugovanog poreza po ovom zakonu.
Nadležni poreski organ, na zahtev nerezidenta, dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u
Republici. Ugovori određuju da je nadležan organ države ugovornice, po pravilu, ministar fnan-
sija te države, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik. U slučaju Srbije, ovaj organ je Ministarstvo
fnansija, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik (državni sekretar).
Pored toga, kod određenih vrsta ugovora između države i stranih organizacija (npr. Ujedinjene
nacije) se ne plaća PDV, s obzirom na to da su se ugovorne strane obavezale da sredstva angažovana
za realizaciju projekta budu oslobođene poreza, taksi, carina i drugih dažbina. U nastavku dajemo
izvode iz mišljenja br. 413–00–00189/2004–04 od 22. 03. 2004. godine, koja je dalo Ministarstvo
fnansija i ekonomije, a odnose se na porez na dohodak građana:
„Prema odredbi čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br.
24/2001 i 80/2002 – dalje: Zakon), porez na dohodak građana plaćaju fzička lica na prihode iz
svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom. Pri tome, za poreski tretman prihoda
fzičkih lica nije značajan izvor sredstava iz kojih se prihodi ostvaruju (donacije i dr.).
Obveznici poreza na dohodak građana na prihode ostvarene na teritoriji Republike Srbije su
fzička lica, kako rezidenti, tako i nerezidenti Republike Srbije, saglasno sa odredbama čl. 7. i 8.
Zakona. Smatramo da je prihod nesporno ostvaren na teritoriji Republike Srbije ako je isplatilac
prihoda pravno lice – rezident Republike Srbije.
Prihodi koje ostvaruju domaća i strana fzička lica po osnovu konsultantskih usluga imaju
poreski tretman ostalih – drugih prihoda iz člana 85. Zakona.“
„Nema pravnog osnova da fzička lica – državljani Republike Srbije, koja su angažovana na
projektu Programa UN za zaštitu životne sredine – Fond za globalnu zaštitu životne sredine
(UNEP-GEF) „Uvođenje nacionalnog zakonskog okvira za biobezbednost“, lokalno kao pružaoci
usluga (konsultanti, eksperti i dr.), budu oslobođena obaveze plaćanja poreza na dohodak građana
na prihode koje ostvare po tom osnovu, saglasno sa Zakonom o porezu na dohodak građana
(„Službeni glasnik RS“, br. 24/01 i 80/02), kao i sa članom IX Sporazuma između SFRJ i Programa
UN za razvoj („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/88).
Kada se radi o fzičkim licima – stranim državljanima koja su angažovana na navedenom
projektu, ta lica (konsultanti, eksperti i dr.) su saglasno sa članom IX prethodno navedenog Spo-
razuma, obuhvaćena privilegijama i imunitetima predviđenim u odeljcima 18 i 19 Konvencije
o privilegijama i imunitetima UN i specijalizovanih agencija, što, između ostalog, podrazumeva
3+
oslobođenje poreza na platu, honorare i druga primanja koja im isplaćuje OUN, odnosno specija-
lizovane agencije. (Ministarstvo fnansija, br. 413–00–483/2004–04 od 31. 05. 2004. godine)“
„U slučaju kada se isplata prihoda fzičkom licu vrši u stranoj valuti, preračun u dinar, radi
utvrđivanja osnovice poreza, vrši se u skladu sa članom 32. Zakona o poreskom postupku i pore-
skoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, . . . i 70/2003).
Pod zvaničnim kursom centralne emisione banke po kojem se transakcije u stranoj valuti iz kojih
proizlazi oporezivanje, konvertuju u dinar, u primeni odredbe člana 32. stav 1. tačka 1) Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podrazumeva se srednji zvanični kurs Narodne
banke Srbije na dan kada je transakcija obavljena, odnosno za poreze po odbitku na dan
isplate ostvarenog prihoda. (Ministarstvo fnansija i ekonomije, br. 413–00–00915/2003–04 od
2. 10. 2003. godine)“
Datum kada je usluga obavljena utvrđuje se na osnovu Naredbe o određivanju dana pružanja
usluga u spoljnoj trgovini („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005). Ako dan pružanja usluge nije
određen, odnosno odrediv na osnovu ugovora, za usluge istraživanja i pružanja i korišćenja infor-
macija i znanja u privredi i nauci, usluge izvođenja naučnoistraživačkog projekta ili dela projekta,
za obuku kadrova, obavljanje konsalting poslova, usluge atestiranja i druge usluge u spoljnotrgo-
vinskom prometu, danom pružanja usluge smatra se dan pružanja tih usluga naveden u ugovoru,
odnosno odgovarajućoj ispravi o pruženoj usluzi.
Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za PIO po osno-
vu ugovora o delu, autorskih ugovora i ostalih ugovora po osnovu kojih se ostvaruje naknada,
prema mišljenju Ministarstva za rad i zapošljavanje br. 011–00–68/2004–03 od 27. 02. 2004. go-
dine, a koje glasi:
„S obzirom na to da je uslov za sticanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti, prema
članu 12. stav 1. tačka 3) Zakona, nepostojanje drugog osnova osiguranja, a da su strani državljani
osigurani saglasno sa propisima države čiji su državljani, smatramo da ne postoji osnov da se na
njih primeni navedena odredba zakona u smislu sticanja svojstva osiguranika samostalnih delat-
nosti. Ovo je naročito i iz razloga što postojeće konvencije (međunarodni ugovori) o obaveznom
socijalnom osiguranju ne sadrže odredbe kojima se bliže uređuje ovo pitanje, kao i činjenice da se
najčešće radi o ugovorima koji se zaključuju za obavljanje posla kratkog vremenskog trajanja (npr.
održavanje koncerta, učestvovanje na šahovskom turniru, Beogradskom maratonu i sl.) i jedno-
kratnim uplatama ugovorene naknade.
Iz svih navedenih razloga, a na osnovu postojećih propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju
i okolnosti obavljanja ugovorenih poslova, strani državljani i lica bez državljanstva nisu obvez-
nici uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu obavljanja poslova iz
člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.“
33
Koefcijent za preračun sa neto na bruto, kada se na naknadu plaća samo porez na dohodak
građana, iznosi 1,190476.
Prilikom isplate naknade sastavlja se Obrazac PP OPJ-8, s obzirom na to da se ne plaćaju dopri-
nosi za socijalno osiguranje i Specifkacija, a porez se usmerava prema sedištu poslodavca.
6.7. Primanja članova upravnog i nadzornog odbora
NVO mogu članovima svojih upravnih odbora ili drugih organa upravljanja isplaćivati
nadoknadu za obavljanje poslova, u skladu sa svojim opštim aktima.
Prihodi po osnovu članstva u upravnom i nadzornom odboru se smatraju drugim prihodima
čije je oporezivanje uređeno odredbama člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana. Sva
objašnjenja u vezi poreza i doprinosa, koefcijenata za preračun sa neto na bruto, obrazaca koji se
dostavljaju i drugo, data su kod ugovora o delu i odnose se na primanja aktivista NVO.
Podsećamo da bruto prihod obuhvata iznos naknade koja se isplaćuje članu upravnog ili nad-
zornog odbora, kao i iznos svih drugih izdataka na koje se obavezao isplatilac, a koji su u vezi
sa vršenjem njihovog posla, kao što su naknada troškova službenog putovanja, odnosno dnevnice,
smeštaj i dr.
Tako, na primer, troškovi dnevnica za dolazak na sednice upravnog odbora imaju isti tret­
man kao i naknada za članstvo u upravnom odboru i podležu plaćanju javnih prihoda na isti
način. Isto tako, ako se stranom državljaninu nadoknade troškovi dolaska na sednicu i smeštaja
u hotelu, ove naknade smatraju se primanjem za članstvo u upravnom odboru. Pri tome, nije
značajno da li se članu upravnog odbora isplaćuje novac za pokriće ovih troškova ili se troškovi
plaćaju neposredno prevozniku ili hotelu.
Primer obračuna poreza i doprinosa na naknade članovima upravnog i nadzornog odbora
Član upravnog odbora primio je neto naknadu u iznosu od 15.000 dinara. Pored toga su mu
nadoknađeni troškovi putovanja (korišćenje sopstvenog vozila) u iznosu od 5.000 dinara. Član
upravnog odbora je zaposleno lice – rezident Srbije.
36
. Neto iznos naknade (5.000 + 5.000) 20.000,00
2. Koefcijent za preračun na bruto ,506024
3. Bruto naknada (red. br + red. br. 2) 30.20,48
4.
Normirani troškovi
(20% od red. br. 3)
6.024,0
5.
Oporeziva osnovica
(red. br. 3 – red. br. 4)
24.096,39
6.
Porez na dohodak građana
(20% na red. br. 5)
4.89,28
7. Doprinos za PIO (22% na red. br. 5) 5.30,20
8
Neto iznos za isplatu
(red. br. 3 – red. br. 6 – red. br. 7)
20.000,00
Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora knjiže se u bruto iznosu na teret
računa 526 – Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora, dok se naknade ostalim
licima knjiže na teret računa 525 – Troškovi naknada fzičkim licima po osnovu ostalih ugovora,
u korist računa 465 – Obaveze prema fzičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto
naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine za porez i doprinose
za socijalno osiguranje.
6.8. Prihodi članova upravnog odbora – nerezidenata
Strana fzička lica – nerezidenti Republike su, po pravilu, obveznici poreza na dohodak
građana na prihod ostvaren u Republici po osnovu članstva u upravnom odboru, osim
ako je sa državom čiji su rezidenti potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezi­
vanja i ako je nerezident dostavio isplatiocu prihoda dokaz o rezidentnosti druge države
sa kojom postoji ugovor.
Prema odredbama člana 16. srpsko-crnogorskog nacrta Ugovora, ugovora o izbegavanju dvo-
strukog oporezivanja zaključenog sa drugim državama, kao i rešenja sadržanog u Modelu ugovo-
ra OECD i Modelu ugovora UN, „primanja direktora i druga slična primanja koja ostvari rezident
države ugovornice, u svojstvu člana odbora direktora kompanije koja je rezident druge države ugo-
vornice, mogu se oporezivati u toj drugoj državi.“
37
Pod članstvom u odboru direktora, po našem mišljenju, podrazumeva se i članstvo u uprav-
nom odboru.
Kada je reč o tumačenju izraza „naknade direktora“, pod njim se podrazumevaju ne samo pri-
manja u novcu, već i primanja koja se ostvare u naturalnom obliku ili u vidu drugih pogodnosti
(pravo preče kupovine akcija, korišćenje stana, upotreba automobila, hotelski troškovi, pogodnosti
zdravstvenog i životnog osiguranja, povlastice po osnovu članstva u nekom klubu). Nasuprot ovo-
me, eventualne naknade koje se ostvare po osnovu obavljanja za preduzeće neke druge delatnosti
(konsultacije, davanje saveta, radni odnos) ne spadaju u polje primene člana 16, već su regulisane
ostalim odgovarajućim članovima ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Prema tome, naknade članovima upravnog odbora nerezidentima oporezuju se u Srbiji za
članstvo u upravnom odboru srpskog preduzeća. Sva objašnjenja koja smo dali u poglavlju 6.7.
ovog članka odnose se i na isplate nerezidentima.
Nadležni poreski organ, na zahtev nerezidenta, dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom
u Republici.
6.9. Volonterski rad, stručno osposobljavanje i usavršavanje
U Srbiji ne postoji Zakonom defnisani pravni okvir za volonterski rad. U toku je procedu­
ra za usvajanje Zakona o volontiranju koju je pokrenula inicijativa za zakonsko rešavanje
statusa volontera ­ IZVOR. U vreme pisanja ovog Priručnika, Nacrt Zakona predat je
Pokrajinskoj skupštini AP Vojvodine na usvajanje.
Zakonom o radu nije uređena kategorija volonterskog rada, kao oblika rada van radnog odno-
sa, ali je odredbama člana 201. uređeno stručno osposobljavanje i usavršavanje, koje se može sma-
trati volonterskim radom. Institucija volonterskog rada uređena je posebnim propisima u oblasti
zdravstva i socijalne zaštite, sudstva, vojske i sličnim delatnostima kojima se volonter defniše
kao fzičko lice koje se, u skladu sa propisima, po osnovu ugovora o volonterskom radu nalazi
na stručnom osposobljavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa. U delatno-
stima za koje nije propisano obavezno stručno osposobljavanje i usavršavanje, a volonteri se ne
angažuju posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, ne može se koristiti povoljan fskalni
tretman koji ima volonterski rad (proizvodnja, trgovina, poljoprivreda, nevladin sektor i drugo).
Delatnost udruženja građana u velikoj meri se zasniva na dobrovoljnom radu fzičkih lica –
članova udruženja koji ne ostvaruju nikakvu nadoknadu za svoje radno angažovanje. Ukoliko
se ovim licima nadoknađuju troškovi koje oni imaju na ime službenog puta (radi dolaska na sa-
stanke, posete srodnoj organizaciji i sl.), a ne primaju nikakvu drugu nadoknadu po osnovu svog
radnog angažovanja, ova primanja su izuzeta od oporezivanja, a detaljna objašnjenja dajemo u
poglavlju 6.13 u ovom delu priručnika.
38
Naknada koju eventualno ostvaruju ova lica oporezuje se u skladu sa članom 85. Zakona o
porezu na dohodak građana. Na tu nadoknadu obračunavaju se i socijalni doprinosi, na isti način
kao i za primanja po ugovoru o delu (poglavlje 6.5. ovog dela priručnika).
U nastavku ćemo u najkraćim crtama objasniti obračun poreza i doprinosa za primanja volon-
tera, imajući u vidu da se i u NVO može pojaviti ovakav oblik ugovora (npr. Crveni krst Srbije).
Prema odredbama člana 31. stav 3. Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava nezapo-
slenih lica („Službeni glasnik RS“, br. 35/97, 52/97, 22/98, 8/2000, 29/2000, 49/2001, 28/2002),
Zavod može, u skladu sa zakonom; da organizuje i osposobljavanje pripravnika – volontera sa
visokom, višom ili srednjom stručnom spremom, bez zasnivanja radnog odnosa kao i osposoblja-
vanje nezaposlenih lica sa visokom stručnom spremom, koji imaju prosečnu ocenu najmanje 8,00
ostvarenu u toku školovanja i upisali su magistarske studije – talenti (u daljem tekstu: talenti).
Osposobljavanje pripravnika – volontera, vrši se bez zasnivanja radnog odnosa, zaključivanjem
ugovora o volonterskom radu, u trajanju od 12 meseci za visoku, 9 meseci za višu i 6 meseci
za srednju stručnu spremu. Za vreme osposobljavanja pripravnici – volonteri imaju pravo na
novčanu pomoć u mesečnom iznosu utvrđenom fnansijskim planom i programom rada Zavoda,
za godinu u kojoj se program realizuje.
Lica sa kojima je zaključen ugovor o volonterskom radu imaju pravo na obavezno socijalno
osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Za lica koja su angažovana po ugovoru o volonterskom radu, a pri tome ne ostvaruju ugovo­
renu naknadu za rad, poslodavac je dužan da plati:
1) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja
prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću po stopi od 4%;
2) doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti
po stopi od 2%.
Osnovice doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog
oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osigu-
ranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u slučajevima utvrđenim zakonom je
najniža mesečna osnovica doprinosa. Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od
mesec dana, obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice
doprinosa, srazmerno sa brojem dana u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.
Za lica koja su angažovana po ugovoru o volonterskom radu, a pri tome ostvaruju ugovorenu
naknadu za rad, poslodavac je dužan da plati:
1) porez na druge prihode prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana po stopi
od 20% na bruto osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova;
39
2) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja
prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću po stopi od 4%;
3) doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na istu osnovicu na koju se plaća
porez na dohodak građana, ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigurano po
drugom osnovu.
Porez na dohodak i doprinos za zdravstveno osiguranje obračunavaju se na teret fzičkog lica.
U osnovicu za obračun ulaze, pored osnovne naknade, i druge naknade troškova, ako ih isplatilac
isplaćuje volonteru (naknada za prevoz, naknada za ishranu i dr.).
Doprinos za PIO obračunava se na teret isplatioca. Osnovica doprinosa za penzijsko i inva-
lidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profe-
sionalne bolesti, u slučajevima utvrđenim zakonom je najniža mesečna osnovica doprinosa,
odnosno ugovorena naknada ako se ostvaruje i ako je viša od najniže mesečne osnovice
doprinosa. Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su
uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na srazmerni
iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa
utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa srazmerno sa brojem dana u mesecu za koji
postoji obaveza obračuna doprinosa.
6.10. Stipendije i krediti učenicima i studentima
Primanja po osnovu stipendije i kredita učenika i studenata koja ostvaruju fzička lica koja
nisu u radnom odnosu kod davaoca stipendije, odnosno kredita preko neoporezivog iznosa, sa
stanovišta poreza na dohodak građana, imaju karakter ostalih – drugih prihoda na koje se porez
plaća u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana.
Ova primanja nisu uređena Zakonom o radu, već se isplate po osnovu stipendija i kredita
učenicima i studentima vrše na osnovu opštih akata isplatioca (pojedinačni kolektivni ugovor,
pravilnik o radu, odluka direktora i dr.). Opštim aktom uređuju se kriterijumi i uslovi za do-
deljivanje stipendija, odnosno kredita, dok se ostali detalji, po pravilu, regulišu ugovorom (visina
naknade, odnosno kredita, rokovi vraćanja, uslovi u pogledu uspeha koje mora da zadovolji sti-
pendista i slično).
Visina neoporezivog dela stipendije, odnosno kredita učenicima i studentima utvrđena je
odredbama člana 9. stav 1 tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana i iznosi 6.000 dinara
mesečno. Na iznos preko neoporezivog dela obračunava se porez na druge prihode prema odre-
dbama člana 85. Zakona.
Stipendije se, prema odredbama člana 7. Pravilnika o oslobađanjima, mogu isplaćivati
učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta:
60
1) u skladu sa zakonom kojim se uređuje učenički i studentski standard u Republici Srbiji
(Zakonom o učeničkom i studentskom standardu, koji je objavljen u „Službenom glasniku
RS“, br. 81/92, . . . i 101/2005);
2) od strane davalaca, u čiju delatnost, pored ostalog, spada i stimulisanje, odnosno
pomoć u školovanju učenika i studenata (državne organizacije i institucije, nevladine
organizacije, dobrotvorne i druge organizacije, fondacije, fondovi, zadužbine i dr.);
3) od strane preduzeća i drugih pravnih lica, odnosno preduzetnika, u funkciji rešavanja i
obezbeđivanja njihovih kadrovskih potreba.
Pravo na poresko izuzimanje po osnovu stipendija i kredita ne može se ostvarivati za stipen-
dije i kredite koji se isplaćuju:
1) licima koja su zaposlena kod davaoca stipendija ili kredita;
2) učenicima koji pohađaju osnovnu školu (obavezno osnovno obrazovanje).
Nema smetnji da se isplata stipendija i kredita vrši deci zaposlenih kod poslodavca koji isplaćuje
stipendije, odnosno kredite, pod uslovom da pohađaju srednju ili višu školu, odnosno fakultet.
Međutim, ako se deci svih zaposlenih isplaćuje pomoć za pokrivanje troškova školovanja, sa
stanovišta poreza na dohodak građana, ova primanja imaju poreski tretman zarade zaposlenih. S
tim u vezi Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje br. 414–00–66/2004–04 od 14. 6. 2004. godine.
Podatak o vrsti srednje ili više škole, odnosno fakulteta koje pohađa stipendista važan je zbog
utvrđivanja uslova iz Pravilnika, a to je da li se stipendiranjem te vrste obrazovanja obezbeđuju i
rešavaju kadrovske potrebe isplatioca stipendije.
Po našem mišljenju, ugovor o stipendiranju ne mora da sadrži odredbu o obaveznom zapo-
slenju stipendiste po okončanju školovanja od strane isplatioca stipendije, već isplatilac stipendije
može uneti u ugovor odredbu o naknadnoj odluci da li će stipendistu zaposliti, ukoliko pokaže
odgovarajuće rezultate na školovanju i sl. Inače, u ugovor se može uneti i odredba o obavezi
vraćanja ili ukidanja stipendije ukoliko stipendista ne pokaže odgovarajući uspeh u školovanju,
što mora da bude uređeno u ugovoru, s tim da je to samo mogućnost, ali ne i obaveza.
Prema mišljenju Ministarstva fnansija i ekonomije Republike Srbije broj 414–00–00152/2001–
04 od 28. 11. 2001. godine, „davanja koja se vrše fzičkim licima (koja nisu u radnom odnosu kod
davaoca), nezavisno od toga što se nominuju kao stipendije i krediti od strane davaoca, ako nisu
u funkciji rešavanja i obezbeđivanja njihovih kadrovskih potreba, ne mogu imati poreski tretman
stipendija i kredita učenika i studenata u smislu navedenih odredaba Zakona i Pravilnika“.
Naknada određenih troškova stipendistima, koji nisu u radnom odnosu sa isplatiocem (troškovi
udžbenika i stručne literature, troškovi grafčkih i drugih tehničkih usluga, troškovi kurseva stra-
nih i programskih jezika i dr.), koje isplatilac, pored stipendije, isplaćuje svojim stipendistima, čini
61
prihod fzičkog lica. Ova vrsta naknade nije izuzeta od oporezivanja odredbom člana 9. Zakona o
porezu na dohodak građana. Ona ima karakter drugih prihoda na koje se, prema članu 85. stav 1.
tačka 11) Zakona o porezu na dohodak, plaća porez po odbitku po stopi od 20%, i to po odbitku
normiranih troškova. Poreski obveznik je fzičko lice, primalac naknade, jer ostvaruje prihod, a
porez, saglasno sa članom 101. pomenutog zakona, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisa-
ni račun isplatilac prihoda.
Na stipendije i kredite date učenicima i studentima ne obračunavaju se doprinosi za socijalno
osiguranje, s obzirom na to da se naknada ne isplaćuje po osnovu ugovora kod kojih se za izvršen
posao ostvaruje naknada, već po osnovu ugovora o stipendiranju, odnosno kreditiranju. Na iznos
iznad neoporezivog iznosa stipendija, odnosno kredita (iznad 6.000 dinara) obračunava se porez
po odbitku po stopi od 20% na bruto osnovicu umanjenu za normirane troškove po stopi od
20%.
Preračun neto iznosa u bruto iznos se vrši primenom koefcijenta 1,190476.
Ukoliko se isplata stipendije vrši učeniku osnovne škole, ova isplata se oporezuje kao ostali
prihodi bez poreske olakšice, odnosno porez se plaća na ceo iznos po umanjenju 20% nor­
miranih troškova ako se radi o detetu čiji staralac nije lice zaposleno kod isplatioca.
Ukoliko se stipendira učenik osnovne škole čiji je staratelj lice zaposleno kod isplatioca,
ovakva isplata ima tretman zarade.
Poresko izuzimanje po osnovu stipendija i kredita ne može se ostvarivati ako se isplaćuju
licima koja su zaposlena kod davaoca stipendija ili kredita, već one predstavljaju zaradu.
Međutim, izdaci za stručno usavršavanje i obuku zaposlenih za potrebe obavljanja poslova kod
poslodavca nemaju karakter zarade i na njih se ne plaća porez na dohodak građana i doprinosi za
socijalno osiguranje, pod uslovom da se plaćanje troškova stručnog usavršavanja vrši na osnovu
validnih dokumenata o troškovima.
Ugovor o stipendiranju mora da sadrži odredbe o ugovornim stranama iz kojih se može utvr-
diti identitet stipendiste, kao i podatak o školi, odnosno fakultetu koji stipendista pohađa, zatim
podatke o visini stipendije, načinu, uslovima i rokovima isplate i eventualnog vraćanja sredstava.
Knjiženje obračunate stipendije vrši se na teret računa 529, uz odobrenje računa 469 (za neto
iznos) i odobrenje računa 489 (za porez).
Isplatilac stipendije dužan je da dostavi poresku prijavu nadležnoj organizacionoj jedinici Po-
reske uprave na Obrascu PP OPJ­8 i Specifkaciju.
Primer popunjenog obrasca PP OPJ–8 za isplatu stipendija dajemo na sledećoj strani.
62
Primer obračuna stipendije i obrasca PP OPJ­8:
NVO je isplatila stipendiju učeniku srednje škole Jovanu Topaloviću u iznosu od 3.700,00 di-
nara i studentkinji Nataši Petrović u iznosu od 7.000,00. Neoporezivi iznos po stipendisti je 6.000
dinara.
Red.
br.
Opis
Do neoporezivog
iznosa
Preko
neoporezivog
iznosa
Ukupno
2 3 4 5
Neto iznos stipendije ukupno 9.700,00 .000,00 0.700,00
2 Koefcijent za utvrđivanje bruto iznosa
stipendije
,90476
3 Bruto iznos stipendije
(r. br. kol 4 h r. br. 2)
9.700,00 .90,48 0.890,48
4 Normirani troškovi (r. br. 3 kol 4 h 20%) 238,0
5 Poreska osnovica
(r. br. 3 kol 4 – r. br. 4 kol. 4)
952,38
6 Obračunati porez (r. br. 5 kol. 4 h 20%) 90,48
7 Neto za isplatu (r. br. 3 – r. br. 6) 9.700,00 .000,00 0.700,00
Objašnjenje: Stipendija se utvrđuje u neto iznosu i ona je ukupno 10.700 dinara od čega je
neoporezivo 9.700 dinara (6.000+3.700), a 1.000 je oporeziva. Iznos koji je oporeziv pretvara se u
bruto iznos primenom koefcijenta 1,190476.
6.11. Nagrade, novčane pomoći i druga besteretna davanja fzičkim licima koja nisu za­
poslena kod isplatioca
Nagrade, novčane pomoći i druga besteretna davanja fzičkim licima koja nisu zaposlena
kod isplatioca oporezuju se u skladu sa odredbama člana 85. stav 1. tačka 11) Zakona o
porezu na dohodak građana. Nikakvi izuzeci za NVO nisu propisani. Na ove prihode ne
plaćaju se doprinosi za socijalno osiguranje, imajući u vidu da se ne isplaćuju kao nakna­
da za rad, već kao besteretno davanje.
Isplate, kao i druga davanja u robi, proizvodima i dr. penzionisanom licu (kao jubilarne na-
grade, novogodišnji pokloni, pokloni za 8. mart, regres za godišnji odmor, razne pomoći i dr.) i
63
50
PP OPJ-8
Isplatilac __________________
Sedište isplatioca
__________________________
(adresa i opština isplatioca)
PIB _______________________
Matiþni broj ________________
Šifra delatnosti isplatioca
__________________________
REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO FINANSIJA
PORESKA UPRAVA
Organizaciona jedinica _______
Potvrda o prijemu:
Uplatni raþun poreza na druge zarade:
PORESKA PRIJAVA
O OBRAýUNATOM I PLAûENOM POREZU NA DRUGE
PRIHODE - PRIMANJA IZNAD NEOPOREZIVOG IZNOSA
(STIPENDIJE I KREDITI UýENIKA I STUDENATA, HRANARINE SPORTISTA
AMATERA, POMOû ZA SLUýAJ SMRTI, PUTNI TROŠKOVI
I DRUGA PRIMANJA KADA SE NE PLAûAJU DOPRINOSI
ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE)
Isplata izvršena:___________200__. godine
Unose se celi brojevi, bez decimala
Red.
br.
OPIS Iznos
1 2 3
1. Broj lica kojima se isplaüuju primanja iznad neoporezivog iznosa 1
2. Iznos primanja koja se isplaüuju 10.700
3. Neoporezivi iznos primanja 9.700
4. Iznos primanja koje se oporezuje (2 - 3) 1.000
5. Iznos primanja koja se oporezuju sa sadržanim porezom na dohodak
graÿana
1.190
6. Normirani troškovi (5 x 20%) 238
7. Oporezivi iznos primanja (5 - 6) 952
8. Porez na dohodak graÿana (7 x ____%) 190
9. Iznos za isplatu (3 + 5-8) 10.700
U_________________________, dana___________200__. godine
Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi taþni, tvrdi i overava:
PORESKU PRIJAVU POPUNIO (M.P.) ODGOVORNO LICE ISPLATIOCA
_______________________ _________________________
Poresku prijavu u Poreskoj upravi kontrolisali:
1. _____________________
2. _____________________
6+
drugom fzičkom licu, koje imaju humanitarni značaj (kao što je to pomoć invalidu rata, pomoć
za lečenje, davanje lekova i dr.), a to lice nije u radnom odnosu sa isplatiocem, odnosno nema
status zaposlenog, imaju karakter drugih prihoda i vrše se u skladu sa pojedinačnim kolektivnim
ugovorom, odnosno sa opštim aktom NVO.
Osim navedenih isplata i druge isplate fzičkom licu, koje nije u radnom odnosu sa isplatiocem,
smatraju se drugim prihodom fzičkog lica, kao što su:
– naučne nagrade koje dodeljuje fond (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije, br. 434–
01–00055/2003–04 od 16. 2. 2003. godine;
– nagrade povodom jubileja licima koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca;
– novčane nagrade za ostvarene uspehe, osvojene medalje;
– nagrade koje vlasnici konjskih grla ostvaruju na konjskim trkama;
– isplate fzičkom licu po osnovu sponzorisanja ili donatorstva naučnih radova, knjiga, dokto-
rata, učešća na kongresu u zemlji i inostranstvu i slično;
– isplata pomoći za lečenje fzičkom licu u zemlji i inostranstvu, ako to lice nije u radnom
odnosu sa isplatiocem;
– materijalna pomoć fzičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, uključujući i decu rad-
nika (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije Republike Srbije, br. 414–00–00152/2001–
04 od 28. 11. 2001. godine;
– isplata pomoći licu koje nije u radnom odnosu za pokrivanje troškova smeštaja i lečenja u
domu za slepe (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije Republike Srbije, br. 414–00–
207/2001–04 od 12. 10. 2001. godine;
– novčane naknade polaznicima škola i seminara (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije
Republike Srbije, br. 414–00–212/2001–04 od 26. 10. 2001. godine;
– novčane naknade najboljim studentima, kao i naknade naučnim radnicima za prisustvovanje
savetovanjima, konferencijama i sl. koje zadužbina isplaćuje od slučaja do slučaja, u skladu sa
kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije
Republike Srbije, br. 413–00–00119/2004–04 od 8. 4. 2004. godine;
– oprost duga po osnovu stambenog kredita bivšem zaposlenom, odnosno licu kome je pre-
stao radni odnos kod kreditora (Mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije, broj 414–00–
59/2002–04 od 18. 06. 2002. godine;
– isplata regresa zaposlenom kome je prestao radni odnos (mišljenje Ministarstva fnansija i
ekonomije Republike Srbije, br. 414–00–284/2001–04 od 21. 11. 2001. godine;
– sve druge neimenovane isplate fzičkim licima, koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca; s
tim u vezi, Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je mišljenje br.413-00-01-058/2006-
04 od 9. 10. 2006. godine, iz kojeg citiramo sledeće:
63
„Naime, odredbama člana 85. stav 1. tač. 11) i 13) Zakona, propisano je da se novčane pomoći
i druga besteretna davanja fzičkom licu, kao i naknade troškova i drugih rashoda licima koja nisu
zaposlena kod isplatioca, smatraju drugim prihodom fzičkog lica koji se oporezuje porezom na
dohodak građana. “
Oporezivanje ovih isplata vrši se u skladu sa odredbama člana 85. stav 3. Zakona o porezu na
dohodak građana, što znači da podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak građana po stopi od
20%, na osnovicu koju čini bruto iznos umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Preračun sa neto na bruto iznos vrši se primenom koefcijenta 1,190476.
Prilikom ovih isplata, isplatilac prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu nadležnoj organi-
zacionoj jedinici Poreske uprave na obrascu poreske prijave PP OPJ­8 i Specifkaciju. Isplatilac
ostalih prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu Poreskoj upravi jednom mesečno, i to u roku
od pet dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu, u skla-
du sa članom 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Izuzetno, veliki
poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku
od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.
Primer obračuna:
1. Neto iznos 10.000,00
2. Koefcijent 1,190476
3. Bruto iznos (red. br. 1 h red. br. 2) 11.904,76
4. Normirani troškovi (red. br. 3 h 20%) 2.380,95
5. Osnovica za porez na dohodak građana (red. br. 3 – red. br. 4) 9.523,81
6 Stopa poreza 20%
7. Iznos poreza (red. br. 5 h red. br. 6) 1.904,76
8. Neto iznos (red. br. 3 – red. br. 7) 10.000,00
6.12. Naknada troškova službenih putovanja i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena
kod NVO – isplatioca, a obavljaju neki posao za NVO uz naknadu (honorar)
Kada poslodavac (NVO) isplaćuje troškove vezane za ishranu, hotelski smeštaj i prevoz
na službenom putu licima koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca, a obavljaju za nje­
ga neki posao uz naknadu (honorar), i rezidenti su Republike Srbije, pored poreza na
66
dohodak građana po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, obračunava i plaća
i doprinos za penzijsko­invalidsko osiguranje.
Ukoliko poslodavac upućuje na službeni put lice koje nije u radnom odnosu kod njega, poreska
oslobođenja iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana (za dnevnice, troškove smeštaja,
putne troškove) ne važe, izuzev u slučajevima iz člana 85. stav 4. Zakona o porezu na dohodak.
Na ove izdatke plaća se i doprinos za PIO ukoliko se radi o naknadi troškova i drugih rashoda
licima koja obavljaju neki posao za isplatioca. Naime, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu
politiku, dalo je mišljenje broj 414–00–10/2005–07 od 20. juna 2005. godine, sledeće sadržine:
„Članom 12. stav 3. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br.
34/03, 64/03 i 84/04) utvrđeno je da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja obavljaju
poslove po osnovu ugovora o delu, odnosno poslove po osnovu autorskih ugovora, kao i poslove po
osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po dru-
gom osnovu. Prema članu 201. stav 5. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni
glasnik RS“, br. 34/03, 64/03 i 84/04), doprinos za osiguranike koji ostvaruju ugovorenu naknadu
za obavljanje poslova iz člana 12. stav 1. tačka 3) ovog zakona, obračunava i isplaćuje isplatilac
ugovorene naknade na teret osiguranika, prilikom isplate ugovorene naknade.
Odredbom člana 205. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno je da se u pogle-
du načina utvrđivanja doprinosa, rokova, kamata, načina plaćanja i ostalog što nije uređeno ovim
zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na zastarelost, poreska oslobađanja i olakšice i otpisa,
primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona kojim
se uređuje poreski postupak. U skladu sa navedenom odredbom, a prema članu 85. stav 1. tačka
13) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02 i 135/04) kojim
je utvrđeno da prihodi po osnovu naknada troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena
kod isplatioca spadaju u grupu ostalih prihoda koji po svojoj prirodi čine dohodak fzičkog lica,
smatramo da na naknade za ishranu, hotelski smeštaj i troškove prevoza koji se isplaćuju licima
koja nisu zaposlena kod poslodavca a koja se upućuju na službeni put u zemlji i inostranstvu plaća
se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos se plaća na osnovicu na koju se plaća
porez po stopi od 22%.“
Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici doprinosa za PIO po osnovu oba-
vljanja poslova iz člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju (ugovor
o delu, ugovor o autorskom pravu, i drugi ugovori kod kojih se za izvršeni posao ostvaruje nak-
nada). Iz prethodno navedenog proizlazi da ukoliko poslodavac naknađuje troškove službenog
putovanja stranom licu, ne obračunava se doprinos za PIO, već samo porez na dohodak građana
po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana.
67
Za osnivača NVO koji nije zasnovao radni odnos u NVO, kada mu se naknađuju troškovi
službenog putovanja u zemlji i u inostranstvu, takođe se obračunava porez i doprinos za PIO kao
i za druga lica koja nisu u radnom odnosu, s obzirom na to da se poresko oslobođenje za naknadu
troškova odnosi samo na zaposlene (član 18. Zakona o porezu na dohodak građana).
Na naknade troškova i rashoda koje se ne isplaćuju po osnovu rada, ne plaća se doprinos za
PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje. Međutim, ovakve isplate mogu se vršiti u izuzetnim
slučajevima, kada za to postoji ekonomsko ili neko drugo opravdanje, jer se inače ne mogu priz-
nati kao rashod poslovanja.
O poreskom oslobođenju koje je odredbama člana 85. stav 4. Zakona o porezu na dohodak,
propisano za dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja, detaljnije
pišemo u nastavku.
6.13. Naknada troškova po osnovu službenih putovanja licima koja ne primaju nikakvu
naknadu od NVO
Poresko oslobođenje predviđeno je članom 85. stav 4. Zakona za dokumentovane naknade
troškova po osnovu službenih putovanja najviše do iznosa tih troškova koji se priznaju zaposleni-
ma po članu 18. tač. 2) do 4) Zakona, samo ako se isplata vrši fzičkim licima koja nisu zaposlena
kod isplatioca, i to:
1) upućenim, odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom nakna-
de troškova u skladu sa zakonom i drugim propisima;
2) članovima predstavničkih i izvršnih tela Republike, teritorijalne autonomije i lokalne sa-
mouprave, u vezi sa vršenjem funkcije;
3) upućenim na rad u Republiku, po nalogu inostranog poslodavca, a u vezi sa delatnošću
domaćeg isplatioca;
4) ako dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarnim, zdravstvenim, vaspit­
noobrazovnim, kulturnim, sportskim, naučnoistraživačkim, verskim i sličnim delat­
nostima, sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama,
savezima i udruženjima, nevladinim organizacijama, kao i u drugim nedobitnim orga­
nizacijama, i ako po osnovu te saradnje ne ostvaruje naknadu za radno angažovanje.
Poresko oslobođenje važi samo za navedena lica.
Ne plaća se porez na druge prihode na primanja navedenih lica po osnovu:
– dnevnice za službeno putovanje u zemlji do iznosa od 1.200 dinara, odnosno dnevnice za
službeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog or-
gana;
– naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;
68
– naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u jav-
nom saobraćaju, a kada je, saglasno sa zakonom i drugim propisima, odobreno korišćenje
sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge dobrotvorne svrhe – do iznosa 30%
cene jednog litra super benzina, a najviše do 3.500 dinara mesečno.
Osnovni uslov da bi naknada troškova bila izuzeta od oporezivanja je da su troškovi dokumen­
tovani. Dokument za priznavanje dnevnice za službeno putovanje je putni nalog, dok se za
priznavanje troškova smeštaja mora priložiti račun hotela. Za troškove prevoza takođe se mora
priložiti račun, a ako upućeno lice koristi sopstveno vozilo, potrebno je da priloži obračun pređenih
kilometara.
Tako na primer, troškovi prevoza članova kulturno-umetničkog društva radi nastupanja u dru-
gom mestu, sportista radi sportskog takmičenja, članova udruženja na kongres ili u posetu drugom
udruženju ne podležu obavezi obračuna poreza na dohodak građana, ako se radi o licima koja za
svoj anganžman ne primaju nikakvu nadoknadu.
U svim drugim slučajevima kada poslodavac upućuje na službeno putovanje lice koje nije kod
njega u radnom odnosu, naknada troškova po osnovu službenih putovanja ima tretman ostalih
prihoda na koje se plaća porez na druge prihode (20% poreza na dohodak na osnovicu umanjenu
za 20%), na ime normiranih troškova. To znači da ako NVO isplaćuje naknadu troškova spoljnim
saradnicima ili funkcioneru koji prima neku nadoknadu za rad, ovo poresko oslobođenje ne važi
za njih.
7. Obračun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenih u
međunarodnim organizacijama, diplomatskim i konzularnim predstavništvima,
primanja iz druge države (Obrazac PP OPO)
Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u drugoj državi ili iz druge države, kod
diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne or­
ganizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije,
dužan je da sảm obračuna i uplati porez po odbitku, ako porez ne obračuna i ne uplati
isplatilac prihoda.
Prema članu 2. Zakona o porezu na dohodak, porez na dohodak građana plaća se na prihode
iz svih izvora, sem onih koji su ovim zakonom posebno izuzeti. Prema tome, porez se plaća na
prihode koje rezidenti Republike Srbije ostvare kod isplatioca drugih država, kao i kod diploma-
tskih i konzularnih predstavništava strane države ili kod međunarodne organizacije. Obaveza
obračuna i uplate doprinosa postoji nezavisno na koji način isplatilac vrši isplata takvog prihoda
rezidentu Republike Srbije. Ako je isplatilac pojedinačne isplate prihoda pravno ili fzičko lice
– rezident Republike, prema članu 101. Zakona o porezu na dohodak, dužan je da obračuna po-
69
rez po odbitku. Naime, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćen prihod, isplatilac
obračunava, obustavlja i uplaćuje poreze i doprinose na propisane račune u momentu isplate
prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate.
Međutim, ako isplatilac nije rezident Republike Srbije, obaveza obračuna i podnošenja poreske
prijave propisana je za lice koje ostvaruje prihode. Tako je odredbama člana 107. Zakona o porezu
na dohodak građana propisana obaveza obračuna i uplate poreza i doprinosa od strane obveznika
poreza i doprinosa.
Obavezu obračuna i plaćanja poreza, obveznik poreza ima i u slučaju ako porez po odbi-
tku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik
obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. Dakle, ako rezident Republike – fzičko lice primi
od inostranog isplatioca naknadu za obavljanje određenih poslova, na iznos tog primanja dužan
je da obračuna propisane poreze i doprinose zavisno od vrste primanja. Takođe, dužan je da sam
uplati porez i da nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom
porezu najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je primio zaradu ili druge prihode.
Nadležnost poreskog organa određuje se prema mestu prebivališta, odnosno boravišta obvez-
nika, odnosno poreska prijava podnosi se poreskom organu i prema mestu prebivališta lica koje
ostvaruje prihod iz kojeg se plaća porez po odbitku. Vrsta ostvarenih prihoda za koje se pod-
nosi prijava i sadržina poreske prijave propisani su Pravilnikom o obrascima poreske prijave o
obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima od strane fzičkog lica
(„Službeni glasnik RS“, br. 11/05).
Pravilnikom se propisuje obrazac poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku
koju dostavlja fzičko lice kao poreski obveznik, kada sam obračunava i uplaćuje porez na doho-
dak građana po odbitku (porez po odbitku) na zaradu ili drugu vrstu prihoda koju ostvaruje u ili
iz druge države članice, odnosno druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva
strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika ili službenika takvog
predstavništva, odnosno organizacije ili kod drugog isplatioca, ako porez po odbitku ne obračuna
i ne uplati isplatilac prihoda, odnosno ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja
i plaćanja poreza po odbitku, u skladu sa članom 107 Zakona o porezu na dohodak građana.
Prema tome, poreski obveznik lice koji ostvaruje prihod u drugoj državi ili iz druge države kod
diplomatskog i konzularnog predstavništva strane države međunarodnih organizacija, ako ispla-
tilac nije obračunao porez po odbitku dužan je sam da obračuna poreze i pripadajuće doprinose
na sledeće prihode:
• zarade i druga primanja po osnovu zaposlenja;
• prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine;
• prihode od nepokretnosti;
70
Ɉɛɪɚɡɚɰ ɉɉ ɈɉɈ
ɊȿɉɍȻɅɂɄȺ ɋɊȻɂȳȺ
ɆɂɇɂɋɌȺɊɋɌȼɈ ɎɂɇȺɇɋɂȳȺ
ɉɈɊȿɋɄȺ ɍɉɊȺȼȺ
Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢɨɧɚ ʁɟɞɢɧɢɰɚ
_________________________
ɂɦɟ ɢ ɩɪɟɡɢɦɟ ɩɨɞɧɨɫɢɨɰɚ ɩɪɢʁɚɜɟ - ɩɨɪɟɫɤɨɝ ɨɛɜɟɡɧɢɤɚ
_______________________________________________________________
ɉɪɟɛɢɜɚɥɢɲɬɟ/ɛɨɪɚɜɢɲɬɟ (ɚɞɪɟɫɚ ɢ ɨɩɲɬɢɧɚ)
_______________________________________________________________
ȳɆȻȽ ____________________________
Ȼɪɨʁ ɬɟɥɟɮɨɧɚ _____________________
ɉɨɬɜɪɞɚ ɨ ɩɪɢʁɟɦɭ:
ɉɈɊȿɋɄȺ ɉɊɂȳȺȼȺ
Ɉ ɈȻɊȺɑɍɇȺɌɈɆ ɂ ɉɅȺȶȿɇɈɆ ɉɈɊȿɁɍ ɉɈ ɈȾȻɂɌɄɍ ɂ ɉɊɂɉȺȾȺȳɍȶɂɆ
ȾɈɉɊɂɇɈɋɂɆȺ ɇȺ ɁȺɊȺȾɍ/ȾɊɍȽɍ ȼɊɋɌɍ ɉɊɂɏɈȾȺ ɈȾ ɋɌɊȺɇȿ
ɎɂɁɂɑɄɈȽ ɅɂɐȺ ɄȺɈ ɉɈɊȿɋɄɈȽ ɈȻȼȿɁɇɂɄȺ
ɡɚ ɩɪɢɯɨɞ ɩɪɢɦʂɟɧ ____________ 200_. ɝɨɞɢɧɟ
ȼɪɫɬɚ ɨɫɬɜɚɪɟɧɨɝ ɩɪɢɯɨɞɚ: (ɡɚɨɤɪɭɠɢɬɢ ɫɚɦɨ ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɩɨɧɭɻɟɧɢɯ ɪɟɞɧɢɯ ɛɪɨʁɟɜɚ)
1. ɡɚɪɚɞɚ ɢ ɞɪɭɝɚ ɩɪɢɦɚʃɚ ɩɨ ɨɫɧɨɜɭ ɡɚɩɨɫɥɟʃɚ 4. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɨɫɬɢ
2. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɚɭɬɨɪɫɤɢɯ ɢ ɫɪɨɞɧɢɯ ɩɪɚɜɚ ɢ ɩɪɚɜɚ 5. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɞɚɜɚʃɚ ɭ ɡɚɤɭɩ ɩɨɤɪɟɬɧɢɯ ɫɬɜɚɪɢ
ɢɧɞɭɫɬɪɢʁɫɤɟ ɫɜɨʁɢɧɟ 6. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɢɝɚɪɚ ɧɚ ɫɪɟʄɭ
3. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɤɚɩɢɬɚɥɚ: 7. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɨɫɢɝɭɪɚʃɚ ɥɢɰɚ
3.1. ɤɚɦɚɬɚ 8. ɩɪɢɯɨɞɢ ɫɩɨɪɬɢɫɬɚ ɢ ɫɩɨɪɬɫɤɢɯ ɫɬɪɭɱʃɚɤɚ
3.2. ɞɢɜɢɞɟɧɞɟ ɢ ɭɞɟɥɢ ɭ ɞɨɛɢɬɢ 9. ɞɪɭɝɢ ɩɪɢɯɨɞɢ
ɉɨɞɧɨɫɢɥɚɰ ɩɪɢʁɚɜɟ - ɩɨɪɟɫɤɢ ɨɛɜɟɡɧɢɤ ʁɟ ɨɫɢɝɭɪɚɧɢɤ ɧɚ
ɉɂɈ: (ɡɚɨɤɪɭɠɢɬɢ ɫɚɦɨ ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɩɨɧɭɻɟɧɢɯ ɪɟɞɧɢɯ ɛɪɨʁɟɜɚ)
1. ɡɚɩɨɫɥɟɧɢ
2. ɫɚɦɨɫɬɚɥɧɚ ɞɟɥɚɬɧɨɫɬ (ɭɤʂɭɱɭʁɭʄɢ ɢ ɧɟɡɚɩɨɫɥɟɧɟ)
3. ɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɧɢɤ
ɉɪɢɯɨɞ ʁɟ ɢɫɩɥɚʄɟɧ:
(ɡɚɨɤɪɭɠɢɬɢ ɫɚɦɨ ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɩɨɧɭɻɟɧɢɯ ɪɟɞɧɢɯ ɛɪɨʁɟɜɚ)
1. ɢɫɩɥɚɬɨɦ ɧɚ ɪɚɱɭɧ ɭ ɛɚɧɰɢ (ɧɚɡɢɜ ɛɚɧɤɟ ɢ ɛɪɨʁ ɪɚɱɭɧɚ)
__________________________________________________
2. ɢɫɩɥɚɬɨɦ ɭ ɝɨɬɨɜɨɦ ɧɨɜɰɭ
3. ɭ ɞɪɭɝɨɦ ɨɛɥɢɤɭ
ɍɧɨɫɟ ɫɟ ɰɟɥɢ ɛɪɨʁɟɜɢ, ɛɟɡ ɞɟɰɢɦɚɥɚ
Ɋɟɞ.
ɛɪ.
Ɉɉɂɋ ɂɡɧɨɫ
ɍɩɥɚɬɧɢ ɪɚɱɭɧ ʁɚɜɧɢɯ
ɩɪɢɯɨɞɚ
1 2 3 4
1. Ɉɫɬɜɚɪɟɧɢ ɩɪɢɯɨɞ
2. ɂɡɧɨɫ ɩɪɢɯɨɞɚ ɢɡɭɡɟɬ/ɨɫɥɨɛɨɻɟɧ ɨɞ ɩɥɚʄɚʃɚ ɩɨɪɟɡɚ (ɡɚɤɨɧɫɤɢ ɨɫɧɨɜ
____________________________)
3. Ɉɫɬɜɚɪɟɧɢ ɩɪɢɯɨɞ ɤɨʁɢ ɫɟ ɨɩɨɪɟɡɭʁɟ (1. - 2)
4. Ɍɪɨɲɤɨɜɢ:
4.1. ɧɨɪɦɢɪɚɧɢ ɬɪɨɲɤɨɜɢ (3. ɯ ____%)
4.2. ɫɬɜɚɪɧɢ ɬɪɨɲɤɨɜɢ
5. Ɉɩɨɪɟɡɢɜɢ ɩɪɢɯɨɞ - ɩɨɪɟɫɤɚ ɨɫɧɨɜɢɰɚ (3. - 4)
6. Ɉɛɪɚɱɭɧɚɬɢ ɩɨɪɟɡ ɧɚ ɞɨɯɨɞɚɤ ɝɪɚɻɚɧɚ (5. ɯ ____ %)
7. ɉɨɪɟɡ ɧɚ ɞɨɯɨɞɚɤ ɝɪɚɻɚɧɚ ɩɥɚʄɟɧ ɭ ɞɪɭɝɨʁ ɞɪɠɚɜɢ ɱɥɚɧɢɰɢ ɢɥɢ ɞɪɭɝɨʁ
ɞɪɠɚɜɢ
8. ɍɩɥɚʄɟɧ ɩɨɪɟɡ ɧɚ ɞɨɯɨɞɚɤ ɝɪɚɻɚɧɚ (6. - 7)
9. Ɉɫɧɨɜɢɰɚ ɞɨɩɪɢɧɨɫɚ ɡɚ ɨɛɚɜɟɡɧɨ ɫɨɰɢʁɚɥɧɨ ɨɫɢɝɭɪɚʃɟ
10. Ɉɛɪɚɱɭɧɚɬɢ ɢ ɩɥɚʄɟɧɢ ɞɨɩɪɢɧɨɫɢ (ɢɡ ɨɫɬɜɚɪɟɧɨɝ ɩɪɢɯɨɞɚ)
10.1. ɞɨɩɪɢɧɨɫ ɡɚ ɉɂɈ
10.2. ɞɨɩɪɢɧɨɫ ɡɚ ɡɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ ɨɫɢɝɭɪɚʃɟ
10.3. ɞɨɩɪɢɧɨɫ ɡɚ ɨɫɢɝɭɪɚʃɟ ɡɚ ɫɥɭɱɚʁ ɧɟɡɚɩɨɫɥɟɧɨɫɬɢ
ɍ _________________, ɞɚɧɚ ___________ 200 _. ɝɨɞɢɧɟ
ɉɨɞ ɤɪɢɜɢɱɧɨɦ ɢ ɦɚɬɟɪɢʁɚɥɧɨɦ ɨɞɝɨɜɨɪɧɨɲʄɭ, ɢɡʁɚɜʂɭʁɟɦ ɞɚ ɫɭ ɩɨɞɚɰɢ ɭ ɨɜɨʁ ɩɪɢʁɚɜɢ
ɩɨɬɩɭɧɨ ɬɚɱɧɢ:
ɉɨɞɧɨɫɢɥɚɰ ɩɪɢʁɚɜɟ - ɩɨɪɟɫɤɢ ɨɛɜɟɡɧɢɤ
______________________________________
ɉɨɪɟɫɤɭ ɩɪɢʁɚɜɭ ɭ ɉɨɪɟɫɤɨʁ ɭɩɪɚɜɢ
ɤɨɧɬɪɨɥɢɫɚɥɢ:
1. ______________________
2. ______________________
Petar Mihajlović
Vranjska br.07, Vračar
039373357
0 2245-486
Vračar
06. 7
30.000
30.000
6.000

24.000
4.800

4.800
24.000
5.280
840-79843-30
840-7235843-88
U Beogradu 6. 02. 7
71
• prihode od davanja u zakup pokretnih stvari;
• prihode od igara na sreću;
• prihode od osiguranja lica;
• prihode od kapitala (kamate dividende i udeli u dobiti);
• prihodi od sportista i sportskih stručnjaka;
• drugi prihodi po osnovu ugovora o delu, trgovinskog zastupanja, volonterskog rada, i
drugih prihoda iz člana 85. Zakona.
Poresku prijavu iz člana 1. Pravilnika, poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi na Obrascu
PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim dopri-
nosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fzičkog lica kao poreskog obveznika, koji je
odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U Obrazac PP OPO novčani iznosi unose se u dinarima bez para.
Poresku prijavu na Obrascu PP OPO poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi – organiza-
cionoj jedinici nadležnoj prema mestu svog prebivališta, posebno za ostvarenu zaradu i svaku
drugu vrstu prihoda navedenu na obrascu te poreske prijave, najkasnije u roku od 15 dana od
dana kada je primio zaradu ili drugu vrstu prihoda.
U Obrascu PP OPO iskazuju se i podaci o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
(pripadajući doprinosi) koje poreski obveznik obračunava i plaća iz ostvarenog prihoda istovre-
meno sa obračunom i plaćanjem poreza po odbitku iskazanog u toj poreskoj prijavi, saglasno
članu 65 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
72
8. Primanja na koja se ne plaća porez na dohodak
Prema odredbama člana 9. Zakona, ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostva-
rena po osnovu:
1) propisa o pravima ratnih invalida;
2) roditeljskog i dečijeg dodatka;
3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje;
4) naknada za vreme nezaposlenosti;
5) materijalnog obezbeđenja u skladu sa zakonom;
6) naknada iz zdravstvenog osiguranja, osim naknade zarade (plate);
7) naknada iz osiguranja imovine, izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist, kao i nakna-
da iz osiguranja lica kojima se nadoknađuje pretrpljena šteta, ukoliko ona nije nadoknađena
od štetnika;
8) naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zara-
de (plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu);
9) pomoći u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika – do
35.000 dinara;
10) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih van-
rednih događaja;
11) organizovane socijalne i humanitarne pomoći;
12) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 6.000 dinara;
13) naknade za ishranu – hranarine koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski
klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – u mesečnom iznosu do 5.000 dinara;
14) naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela u kazneno-
popravnim ustanovama;
15) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama;
16) naknada za rad lica u organima za sprovođenje izbora ili za popis stanovništva;
17) penzija i invalidnina koje se ostvaruju po osnovu prava iz obaveznog penzijskog i invali-
dskog osiguranja, odnosno vojnog osiguranja;
18) otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim
se uređuje rad;
19) otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je
radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi – do iznosa koji
je utvrđen tim zakonom;
73
20) jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u proce-
su restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju, u skladu sa
Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije,
restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, broj 64/05) – do iznosa
utvrđenog tim programom, a za lica starija od 50 godina života – bez ograničenja iznosa;
21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici;
22) naknada koje, u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije, nadležni državni organ
isplaćuje vojnicima (na služenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj službi), studentima vojnih
akademija, učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škola za rezervne vojne ofcire;
23) naknada koje se, u skladu sa propisima koji uređuju unutrašnje poslove, isplaćuju učenicima
srednje škole unutrašnjih poslova;
24) premija, subvencija i regresa iz budžeta Republike, koji se isplaćuju na poseban namen-
ski račun otvoren kod poslovne banke, obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i
šumarstva, odnosno poljoprivrednicima, upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava, u
skladu sa posebnim propisima;
25) PDV nadoknade, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koja se
isplaćuje licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na kata-
starski prihod, saglasno sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
26) nagrada učenicima i studentima ostvarenim za postignute rezultate tokom školovanja i
obrazovanja, kao i osvojenih na takmičenjima u okviru obrazovnog sistema.
U vezi sa ostvarivanjem prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. tač. 10) do 13)
člana 9. ovog Zakona, a na osnovu ovlašćenja iz Zakona, ministar fnansija doneo je Pravilnik
o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili
oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i
studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu
solidarne pomoći za slučaj bolesti („Službeni glasnik RS“, br. 31/2001 i 5/2005).
„Troškovi besplatnog obrazovanja, odnosno edukacije za određene stručne poslove za polaznike
seminara (studenti, postdiplomci i sl.), izabrane po utvrđenim kriterijumima, kao i drugi troškovi
koji su u funkciji obezbeđenja uslova za sprovođenje takvog obrazovanja, odnosno edukacije, a koje
(u okviru registrovane delatnosti obrazovanja), plaća institut, nevladina organizacija i sl., neposre-
dno (po računima, fakturama i dr.) preduzećima i drugim organizacijama (za predavanja, literatu-
ru, smeštaj, ishranu, prevoz i dr.), ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana po Zakonu.
Međutim, ukoliko pojedina fzička lica (polaznici škola i seminara, predavači i dr.) od instituta
ostvaruju i direktna primanja (u gotovu, na lični račun i sl.), takva primanja imaju karakter osta-
lih – drugih prihoda iz člana 85. st. 1. i 2. Zakona“.(mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije br.
414–00–212/2001–04 od 26. 10. 2001. godine).
7+
Poresko oslobođenje po osnovu organizovane socijalne i humanitarne pomoći može da se
ostvari na primanja koja imaju karakter socijalnog i humanitarnog davanja, odnosno pomoći za
saniranje i ublažavanje posledica teško narušene socijalne sigurnosti i teške humanitarne situacije
određenog lica ili grupe lica iz sredstava koja su obezbeđena organizovanom akcijom priku­
pljanja pomoći sa učešćem više davalaca, odnosno donatora, najčešće uz podršku sredstava
informisanja, odnosno humanitarnih organizacija – uplatom na poseban namenski otvoren
tekući račun lica za lečenje (operacija i sl.) u inostranstvu i nabavku lekova i pomagala pod
propisanim uslovima. Prema tome, plaćanja po osnovu organizovane humanitarne i socijalne
pomoći u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Pravilnika, ne podležu oba-
vezi plaćanja poreza na dohodak građana. U tom smislu je i dato mišljenje Ministarstva fnansija i
ekonomije, br. 414–00–299/2001–04 od 14. 12. 2001. godine.
9. Podnošenje pojedinačne poreske prijave na Obrascu PPP
Obveznik podnošenja Obrasca PPP je svako pravno i fzičko lice koje je isplatilac prihoda
na koje je plaćen porez po odbitku, odnosno doprinos za obavezno socijalno osiguranje,
uključujući i NVO.
Podnošenje pojedinačne poreske prijave za porez po odbitku propisan je odredbama člana
41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br.
80/2002, . . . i 85/2005). Obrazac pojedinačne poreske prijave propisan je Pravilnikom o obrascu
pojedinačne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno so-
cijalno osiguranje po odbitku na teret primaoca prihoda („Službeni glasnik RS“; br. 128/03).
Prema članu 3. Pravilnika, pojedinačna poreska prijava – Obrazac PPP, podnosi se jednom
godišnje Poreskoj upravi – organizacionoj jedinici prema sedištu isplatioca prihoda, a obvez­
nici Centra za velike poreske obveznike Obrazac PPP podnose Centru za velike poreske
obveznike (Save Maškovića 3­5). Zakonom je propisana obaveza podnošenja Obrasca PPP jed-
nom godišnje poreskoj upravi, najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
Isplatilac prihoda koji je menjao sedište u toku godine Obrazac PPP ponosi svojoj organiza-
cionoj jedinici na čijoj teritoriji na dan podnošenja obrasca ima sedište.
Isplatilac koji je u toku godine prestao sa poslovanjem dužan je da podnese Obrazac PPP za
isplate izvršene u periodu poslovanja u toj godini kada je prestao sa poslovanjem.
Obrazac PPP može se podneti i u elektronskom obliku na magnetnom mediju u „csv“ formatu
(na disketi ili CD-u). Poreski obveznici Centra za velike poreske obveznike prijavu mogu podne-
ti samo u elektronskom obliku, a ostali uz elektronski zapis obavezno dostavljaju i odštampani
Obrazac PPP.
73
Obrazac PPP podnosi se i kada NVO isplaćuje prihode nerezidentu. U slučaju isplate priho­
da nerezidentnim licima, koji nemaju JMBG, za ta lica treba dostaviti posebno popunjene
odgovarajuće delove PPP (II - IV), i podatke o tom licu kojima isplatilac raspolaže (na primer,
umesto JMBG dostavlja se broj pasoša, umesto prebivališta, naziv države čiji je on državljanin i
sl.). Po našem mišljenju, na tim posebno popunjenim delovima Obrasca PPP trebalo bi u naslovu
dodati „nerezidenti“.
76
5. Zakup nepokretnosti od strane NVO
1.Uvod
Retko se u praksi dešava da NVO obavlja delatnost u prostorijama koje su njihovo
vlasništvo, već se iznajmljuju lokali, stanovi, garaže i druge nepokretnosti od pravnih a
od najčešće fzičkih lica. Ugovor o zakupu je specifčan vid ugovora kojim se zakupodavac
obavezuje da zakupoprimcu preda nepokretnost na korišćenje, a ovaj se obavezuje da mu
za to plaća određenu zakupninu.
Osnovna pitanja koja se odnose na ugovor o zakupu uređena su odredbama čl. 576. do 599.
Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 57/89 i „Službeni list SRJ“
31/93, 22/99 i 44/99 – u daljem tekstu: ZOO). Za ugovore o korišćenju poslovnog prostora po
osnovu zakupa ne postoji obaveza overavanja kod suda ili u opštini kao što je to slučaj kada se radi
o ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti.
Ugovor se sastavlja u pisanoj formi, u kome precizno treba defnisati sve elemente, a naročito
prava i obaveze ugovornih strana,uzimajući u obzir odredbe ZOO. Ugovori o zakupu mogu se
zaključivati u stranoj valuti, a plaćati u dinarima, a može se ugovoriti i plaćanje u devizama, sagla-
sno odredbama člana 34. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“, br. 62/2006).
2. Koje su obaveze zakupodavca ?
Obaveze zakupodavca utvrđene su odredbama čl. 569. do 580. ZOO. Zakupodavac je
dužan da zakupcu preda nepokretnost u ispravnom stanju, da je održava u ispravnom
stanju i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj.
Zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje ne-
pokretnosti, a koje bi on sam bio dužan da učini. Prema odredbama člana 570. stav 3. ZOO, na
teret zakupca padaju samo troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari u okviru
nepokretnosti koja je predmet zakupa. Zakupac je dužan da zakupodavca obavesti o ovim popra-
vkama.
Zakupodavac je odgovoran za materijalne nedostatke zakupljene nepokretnosti koje smetaju
njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, a zakupac je dužan da ga obavesti o svakom nedostatku
koji uoči u toku zakupa.
3. Koje su obaveze zakupca ?
Obaveze zakupca određene su odredbama čl. 581. do 585. ZOO. Zakupac je dužan da
zakupljenu nepokretnost koristi onako kako je određeno ugovorom ili namenom nepo­
kretnosti. On odgovara za štetu koja nastane korišćenjem zakupljene nepokretnosti pro­
tivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da li je nepokretnost koristio on, ili neko
drugo lice koje radi po njegovom nalogu.
77
Na teret zakupca padaju samo troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari u
okviru nepokretnosti koja je predmet zakupa.
Zakupac je dužan da po prestanku zakupa nepokretnost preda neoštećenu i u stanju u kojem
je bila kad mu je predata u zakup.
Zakupac je dužan da plaća zakupninu u rokovima koji su određeni ugovorom ili zakonom. U
nedostatku ugovora ili zakona, zakupnina se plaća u rokovima koji su uobičajeni za mesto gde je
nepokretnost predata u zakup.
Ako nije drukčije ugovoreno ili u mestu predaje nepokretnosti uobičajeno, zakupnina se plaća
polugodišnje kada je ugovor o zakupu na jednu ili više godina, a ako je ugovor na kraće vreme,
po isteku tog vremena (član 583. ZOO).
Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu u roku od 15
dana pošto ga je zakupodavac pozvao na plaćanje, ali ugovor ostaje na snazi ako zakupac isplati
iznos dužne zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten.
4. Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnosti od fzičkih lica?
Na zakup ili podzakup nepokretnosti (zemljišta, stambenih i poslovnih zgrada, delova
tih zgrada, stanova, delova stanova, poslovnih prostorija i garaža), obračunava se i plaća
porez na prihode od nepokretnosti. Na prihode od nepokretnosti ne obračunavaju se i ne
plaćaju socijalni doprinosi.
Obaveze NVO su defnisane odredbama čl. 66. do 71. Zakona o porezu na dohodak građana
(„Službeni glasnik RS“, br. 24/2001, . . . 62/2006 i 65/2006 ispravka, u daljem tekstu: Zakon o po-
rezu na dohodak).
Prihode od nepokretnosti, u skladu sa odredbama člana 66. stav 2. Zakona o porezu na doho-
dak građana, čine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje
se obavezao zakupac, odnosno podzakupac. To znači da u zakupninu ulaze i adaptacije, moderni-
zacije i rekonstrukcije koje ostaju vlasniku nepokretnosti.
Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fzičko lice koje izdavanjem u zakup ili pod-
zakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu (član 67. stav 1. Zakona o porezu na doho-
dak). Međutim, NVO kao zakupac, obavezna je da prilikom isplate zakupnine obračuna,
obustavi i uplati na propisane račune porez na dohodak, u skladu sa članom 101. Zakona o
porezu na dohodak.
Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod iz člana 66. stav 2. ovog zakona, umanjen
za normirane troškove u visini od 20%.
78
Izuzetno, prilikom utvrđivanja oporezivog prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu
iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima i turistima za koje je plaćena boravišna taksa,
normirani troškovi se priznaju u visini od 50% od bruto prihoda.
Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti, na njegov zahtev, umesto normiranih troškova
priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese
dokaze. Stvarnim troškovima smatra se i iznos jednogodišnje amortizacije, obračunate prime-
nom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju.
Ako je obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup, od zakupnine koju ostvaruje
odbija se zakupnina koju plaća zakupodavcu.
Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%, saglasno sa odredbama člana 69. Zako-
na o porezu na dohodak građana.
Fizičko lice je obavezno da kao zakupodavac podnese poresku prijavu za porez na dohodak
građana na obrascu PPDG-2 u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora i onda kada ugovo-
rom nije predviđena visina zakupa. Međutim, nadležni poreski organ može, po prijavi, kao i u po-
stupku kontrole, u skladu sa članom 70. Zakona o porezu na dohodak građana, paušalno utvrditi
osnovicu za obračun poreza na dohodak u visini koja odgovara tržišnim prilikama.
Ukoliko nadležni poreski organ u postupku kontrole utvrdi da nije ugovorena zakupnina u cilju
izbegavanja poreske obaveze, on može utvrditi porez na dohodak građana za prihod od zakupa.
Naime, prema članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik
RS“, br. 80/2002, . . . i 62/2006), poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini
(načelo fakticiteta). Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za
utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao. Kada su na propisima su-
protan način ostvareni prihodi, odnosno stečena imovina, Poreska uprava će utvrditi poresku
obavezu u skladu sa zakonom kojim se uređuje odgovarajuća vrsta poreza.
Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od nepokretnosti podnosi se poreskom or­
ganu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost.
Prijava za prihode od zakupa nepokretnosti podnosi se na na Obrascu PPDG-2 – Poreska
prijava za utvrđivanje poreza na prihode od nepokretnosti za ____ godinu, u skladu sa članom 3.
Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana („Službeni gla-
snik RS“, br. 7/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava). Obrazac PPDG-2
sadrži podatke:
1) o poreskom obvezniku;
2) o nepokretnosti od koje se ostvaruju prihodi i osnovu sticanja prihoda;
3) o zakupcu, odnosno podzakupcu;
4) za utvrđivanje poreza.
79
5. Kako se utvrđuje porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepo-
kretnosti ?
Porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepokretnosti plaća se:
– po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, ako je zakupac – isplatilac
prihoda pravno lice –NVO
– po rešenju poreskog organa, ako isplatilac prihoda nije pravno lice ­NVO.
Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezident-
nog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i
državni organi i organizacije.
Porez po odbitku obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune isplatilac u momentu
isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod.
Porez po rešenju plaća sam obveznik – fzičko lice zakupodavac. Do donošenja rešenja o
utvrđivanju akontacije poreza za tekuću godinu, obveznici poreza na prihode od nepokretnosti,
dužni su da plaćaju akontacije poreza u visini koja odgovara poslednjoj akontaciji iz prethodne
godine (član 112. Zakona o porezu na dohodak građana).
Obveznik koji ostvaruje prihode od nepokretnosti u ili iz druge države članice, odnosno druge
države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne
organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan
je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna
i ne uplati isplatilac prihoda (član 107. Zakona o porezu na dohodak).
Imajući u vidu da se zakupnina najčešće ugovara u neto iznosu, potrebno je preračunati neto
iznos zakupnine na bruto iznos, radi obračuna poreza.
Ukoliko je zakupodavac fzičko lice koje nije obveznik PDV, na usluge zakupa nepokret-
nosti se ne obračunava i ne plaća PDV. Koefcijent za preračun sa neto na bruto iznos, kada se na
naknadu ne plaća PDV iznosi 1,1904762.
Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu ne plaća PDV, a umesto nor-
miranih se priznaju stvarni troškovi, glasi:
B = StT + 1,25N
gde je: B – bruto iznos naknade; StT – nominalni iznos stvarnih troškova; N – neto naknada
bez stvarnih troškova.
Kada je zakupodavac fzičko lice koje je obveznik PDV, ono je dužno da na zakup obračuna
PDV po stopi 18%. Koefcijent za preračun sa neto na bruto je isti kao i kad fzičko lice nije obvez-
80
nik PDV. Osnovica za obračun PDV je bruto zakupnina (neto + porez na dohodak građana). U
nastavku dajemo koefcijente za preračun u bruto koji u sebi sadrže i PDV. Ovi koefcijenti
se ne koristi prilikom obračuna, ali su korisni kod ugovaranja zato što se na osnovu njih
može utvrditi cena koštanja zakupa, ako zakupac nije obveznik PDV ili je obveznik, a ne
može da odbije prethodni PDV (bavi se delatnošću iz člana 25. Zakona o PDV). Koefcijent za
preračun sa neto na bruto iznos, koji u sebi sadrži PDV, kada se na naknadu plaća PDV iznosi
1,4047611. Preračunata stopa PDV koja se utvrđuje na bruto iznos koji u sebi sadrži i PDV iznosi
15,254237%.
Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu plaća PDV, a umesto normira-
nih se priznaju stvarni troškovi, glasi:
Bpdv = 1,18StT + 1,4749999N
gde je: Bpdv – bruto iznos naknade sa PDV; StT – nominalni iznos stvarnih troškova; N – neto
naknada bez stvarnih troškova i PDV.
6.Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ?
Isplatilac prihoda od zakupa nepokretnosti popunjava poresku prijavu na Obrascu PP OPJ–4, u
skladu sa odredbama člana 13. Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza, koji
podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave jednom mesečno, i to u roku od pet dana
po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu, u skladu sa članom 41.
stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Izuzetno veliki poreski obveznici
podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od
dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.
Kod zakupa nepokretnosti popunjava se prvi deo Obrasca PP OPJ-4. Prilikom obračuna pore-
za na prihode od zakupnine polazi se od toga da se zakupnina ugovora u bruto iznosu bez PDV.
Obračunati PDV se ne iskazuje u ovom obrascu, već je zakupodavac koji je obveznik PDV dužan da
ga iskaže u Obrascu PP PDV.
Uz poresku prijavu PP OPJ­4, podnosi se specifkacija uplate poreza prema opštinama, koja
čine sastavni deo te prijave, na obrascu Specifkacija uz poresku prijavu ______. U obrazac spe-
cifkacije, koja se podnosi uz poresku prijavu, isplatilac unosi podatke o uplati poreza na dohodak
građana (iskazanog u poreskoj prijavi) prema opštini kojoj se usmerava porez. Porez na dohodak na
prihode od nepokretnosti i na ostale prihode usmerava se prema opštini na čijoj teritoriji prima­
lac prihoda ima prebivalište, odnosno boravište. Naime, prema odredbama člana 18. stav 3. tačka
1) Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza, u kolonu 2. Specifkacije unosi se
šifra opštine na čijoj teritoriji zaposleni, odnosno drugi primalac prihoda ima prebivalište, odno­
sno boravište – prema kojoj je usmerena uplata poreza na dohodak građana, iz čega proizlazi
81
da se kod svake vrste prihoda gde se sastavlja specifkacija porez usmerava prema prebivalištu,
odnosno prema boravištu fzičkog lica.
Uplatni računi za uplatu javnih prihoda za prihode od zakupa nepokretnosti dati su u tabeli.
Primer obračuna zakupnine
Zakupodavac fzičko lice izdao je u zakup nepokretnost pravnom licu – NVO, a ugovorena neto
zakupnina iznosi 280.000 dinara mesečno. Ugovorom je uređeno da primalac usluge – zakupac
obračunava zakupninu i izdaje dokument o obračunu naknade. Zakupac je izdao dokument o
obračunu, a zakupodavac se pismeno saglasio .
U nastavku dajemo primer obračuna koji izdaje primalac usluge – zakupac, a na sledećoj strani
dajemo popunjen Obrazac PP OPJ-4. Uz ovaj obrazac se dostavlja i Specifkacija uz poresku prijavu.
Zakupodavac:
Bobičić Mirjana, Beograd
Ulica Maršala Birjuzova 53
PIB (JMBG): 7096697005
Zakupac:
„NVO“ Centar za prava manjina
Ul. Gospodar Jovanova 2
PIB: SR 98765432
Beograd 30.06.2007.
OBRAČUN USLUGE ZAKUPA BR. 1/2007
za period od .06. do 30.06.07. godine
za zakup stana u Beogradu Gospodar Jovanova 2
po Ugovoru br 0/2007 od 27.05.2007 godine
1.
Vrednost zakupa (poreska osnovica za PDV)
333.333
a.
Normirani troškovi (20%)
66.667
b.
Oporezivi prihod (red. br. – red. br. a)
266.666
v.
Porez na dohodak građana (red. br. b Č 20%)
53.333
g.
Iznos za isplatu (red. br. – red. br. v)
280.000
Obračun sastavio
Janko Janković
M. P.
Odgovorno lice
Petar Petrović
Saglasan sa obračunom–
zakupodavac Bobičić Mirjana
82
PP OPJ-4
PORESKA PRIJAVA
O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI
I OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI
Isplata izvršena:___________200_ godine
Unose se celi brojevi, bez decimala
Red.
br.
OPIS Iznos Uplatni račun
2 3 4
I PRIHODI OD NEPOKRETNOSTI
. Prihodi – ugovorena zakupnina (član 66. stav 2. Zakona) 333.333
2. Troškovi:
2.. Normirani (. x 20 % 66.667
2.2. Stvarni
3. Oporezivi prihod (. – 2) 266.666
4. Porez na dohodak građana (3. x 20 %) 53.333 840–743843–82
5. Iznos za isplatu (. – 4) 280.000
II PRIHODI OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI
6. Prihod – ugovorena zakupnina (član 82. Zakona)
7. Troškovi:
7.. Normirani (6. x ____%)
7.2. Stvarni
8. Oporezivi prihod (6. – 7)
9. Porez na dohodak građana (8. x ____ %)
0. Iznos za isplatu (6. – 9
III UKUPNO PLAĆENI POREZ
.
Ukupno obračunat i plaćen porez na prihode od nepo-
kretnosti i od davanja u zakup pokretnih stvari (4. + 9)
53.333
83
7. Kako knjižiti zakupninu?
Knjiženje troška zakupnine kod zakupca-NVO, u slučaju kada je zakupodavac fzičko lice, vrši
se stavom 525/465, 489, u iznosu koji se odnosi na obračunski period. Ako je zakupodavac obvez-
nik PDV, prethodni porez knjiži se na teret računa 270 (ili 272), a u korist računa 465.
Zakupnina koja se plaća za više meseci unapred, ali ne više od 12 meseci, knjiži se na teret
računa 280 – Unapred plaćeni troškovi, a na kraju obračunskog perioda prenosi se odgovarajući
deo na teret računa 525. Ako se zakupnina plaća unapred za period duži od 12 meseci, tada se
knjiži na teret računa 014 – Ostala nematerijalna ulaganja.
8. Da li se PDV plaća na prihod od zakupnine?
Obaveza obračunavanja i plaćanja PDV kod prihoda od davanja u zakup nepokretnosti
zavisi od toga da li je fzičko lice – zakupodavac poreski obveznik ili ne.
Naime, ukoliko ispunjava uslove propisane članom 8. Zakona o PDV, odnosno samostalno
obavlja delatnost davanja u zakup kao trajnu aktivnost u cilju ostvarivanja prihoda i pri tome
u prethodnih 12 meseci ostvaruje promet veći od 2.000.000, fzičko lice je dužno da se prijavi
nadležnom poreskom organu za evidentiranje u sistem PDV, da obračunava PDV na usluge zaku-
pa i da se pridržava odredbi Zakona o PDV, nezavisno od toga da li je svoju delatnost registrovalo
ili ne (da vodi PDV evidencije, obračunava i plaća PDV, podnosi poreske prijave na obrascu PP-
PDV, itd.).
Međutim, u skladu sa odredbama člana 33. stav 3. Zakona o PDV, zakupodavac – fzičko lice
može do podnese poresku prijavu na Obrascu EPPDV, ako je u prethodnih 12 meseci ostvario
promet veći od 1.000.000 dinara, ako za to ima interes.
Osnovica za obračun PDV je bruto zakupnina, odnosno bruto prihod iz člana 66. stav 2.
Zakona o porezu na dohodak.
Ukoliko je fzičko lice obveznik PDV, ono je dužno da izda račun ili drugi dokument koji služi
kao račun (obračun, ugovor i sl.) za izvršenu uslugu ili isporučeno dobro i iskaže PDV na računu
u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o PDV. Međutim, iz praktičnih razloga, bolje je da račun,
odnosno dokument o obračunu izda primalac usluge, odnosno dobra, u skladu sa članom 43.
Zakona o PDV, pri čemu je potrebno da se izvršilac posla pismeno saglasi sa iskazanim PDV.
Ukoliko je zakupac obveznik PDV, porez iskazan na računu može se koristiti kao prethodni
porez, tako da PDV ne utiče na cenu zakupa, osim ako je zakupac lice koje nije obveznik PDV.
Naime, račun ili drugi dokument o obračunu može izdati obveznik kao primalac usluga pod
sledećim uslovima:
8+
1) ako obveznik – primalac dobara i usluga ima pravo da iskaže PDV u računu;
2) ako između obveznika koji izdaje i obveznika koji prima dokument o obračunu postoji sagla-
snost da obračun prometa dobara i usluga izvrši primalac dobara i usluga;
3) ako je dokument o obračunu dostavljen obvezniku koji je isporučio dobra ili uslugu;
4) ako se obveznik koji je isporučio dobra i usluge pismeno saglasio sa iskazanim PDV.
Za razliku od poreza na dohodak gde porez plaća isplatilac – pravno lice ili preduzetnik, obvez-
nik obračuna i plaćanja PDV je fzičko lice zakupodavac. Prema tome, isplatilac prihoda je dužan
da obračuna i plati porez po odbitku (porez na dohodak građana), a iznos PDV, zajedno sa ugo­
vorenom neto naknadom isplatiće fzičkom licu jer je obveznik PDV to lice a ne isplatilac
naknade. Obračunati PDV isplatilac prihoda iskazuje kao prethodni porez na računu 270, osim
kod zakupa stanova i stambenih objekata. Naime, u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 4) Zakona o
PDV, na usluge zakupa stanova i stambenih objekata, ako se koriste za stambene potrebe, ne plaća
se PDV, bez prava na odbitak prethodnog poreza. Međutim, ukoliko se stanovi i stambeni objekti
koriste za druge potrebe, PDV se obračunava, ako je zakupodavac obveznik PDV.
Prema odredbi člana 12. stav 3. tačka 1) Zakona o PDV, kao mesto prometa usluge koja je
neposredno povezana sa nepokretnošću smatra se mesto gde se nalazi nepokretnost, tako da se
PDV obračunava samo na zakup nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji.
Obaveza obračuna PDV na uslugu iznajmljivanja nepokretnosti postoji i u slučaju kada se ne-
pokretnost nalazi u Republici, a uslugu iznajmljivanja te nepokretnosti vrši strano lice koje u Re-
publici nema sedište ili stalnu poslovnu jedinicu. U tom slučaju strano lice treba da odredi pore-
skog punomoćnika kao poreskog dužnika (koji ne mora da bude i obveznik PDV), a ako ne odredi
poreskog punomoćnika, poreski dužnik je lice kojem je nepokretnost data u zakup. Saglasno sa
odredbom člana 10. stav 2. Zakona ovaj poreski dužnik ako je istovremeno i obveznik, dužan je da
ispuni obavezu koja je ovim zakonom propisana za obveznika, osim izdavanja računa.
Na osnovu navedenih odredbi Zakona o PDV proizlazi da obaveza obračuna PDV na usluge
zakupa poslovnog prostora postoji:
– u slučaju da se nepokretnost koja se iznajmljuje nalazi u Republici, a uslugu iznajmljivanja
vrši obveznik PDV;
– u slučaju kada se nepokretnost nalazi u Republici, a uslugu iznajmljivanja te nepokretnosti
vrši strano lice koje u Republici nema sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, strano lice mora da
odredi poreskog punomoćnika kao poreskog dužnika (koji ne mora da bude obveznik PDV),
a ako ne odredi poreskog punomoćnika, poreski dužnik je lice kome je nepokretnost data u
zakup (član 10. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV).
U slučaju da je obveznik PDV dao u zakup nepokretnost koja se nalazi u Republici (osim sta-
nova i stambenog objekta, ako se koristi za stambene potrebe), dužan je da obračuna PDV po
opštoj stopi od 18%.
83
Ukoliko je obveznik PDV poreski dužnik po osnovu člana 10. stav 1. tač. 2) ili 3) Zakona, po-
reski punomoćnik, odnosno zakupac – korisnik usluge, a uslugu davanja u zakup nepokretnosti
koja se nalazi u Republici vrši strano lice, poreski punomoćnik ili zakupac kao obveznik iskazuje
obavezu za PDV (po internom obračunu) i u isto vreme, saglasno sa odredbom člana 28. stav 5.
Zakona, isti iznos iskazuje kao prethodni porez.
Ukoliko je zakupodavac domaće lice koje nije obveznik PDV (nije evidentiran za PDV), obave-
za za obračun PDV ne postoji.
U pogledu vremena pružanja usluge zakupa nepokretnosti prema odredbi člana 15. stav 1.
tačka 2) Zakona o PDV smatra se da je usluga pružena danom kada je prestao pravni odnos koji
je osnov pružanja usluge, bez obzira na to da li je zakup nepokretnosti ugovoren na određeno ili
neodređeno vreme. Kako se najčešće za ovakvu vrstu usluga izdaju periodični (najčešće mesečni)
računi, promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun (po-
slednjeg dana u mesecu).
Prema odredbama člana 16. stav 1. Zakona o PDV, smatra se da je PDV obaveza nastala danom
kada se izvrši promet usluga (poslednjeg dana u mesecu ako se izdaje periodični račun) ili naplata
ukoliko je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa usluga.
Kada je naknada za uslugu zakupa plaćena unapred (avansno), obaveza obračunavanja PDV nastaje
u momentu naplate, odnosno u momentu isplate zakupodavcu. Ako je ugovoreno plaćanje zakup-
nine po isteku određenog perioda (meseca, tromesečja, polugodišta i dr.), obaveza obračunavanja
PDV nastaje po isteku ugovorenog perioda, tj. zadnjeg dana u mesecu, tromesečju i dr.
9. Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti?
Imajući u vidu odredbe ZOO po kojima je zakupodavac dužan da održava nepokretnost
u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj,
ako zakupac preuzme na sebe obavezu održavanja zakupljene stvari (nepokretnosti),
zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje
stvari, a koje bi on sam bio dužan da učini. Prihode od nepokretnosti čine ostvarena
zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac,
odnosno podzakupac.
Tako, na primer, troškovi adaptacije poslovnog prostora koji je dat u zakup a koje snosi zaku-
pac imaju tretman zakupnine, o čemu je Ministarstvo fnansija i ekonomije dalo mišljenje br.
414–00–00200/2003–04 od 19.01.2004. godine.
Troškovi popravki, rekonstrukcija, adaptacija poslovnog prostora, kao i troškovi telefonskih,
vodovodnih i elektro priključaka, ukoliko ih snosi zakupac, predstavljaju prihod od nepokretnosti
za zakupodavca u skladu sa odredbama člana 66. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana.
86
Prihodima od nepokretnosti smatraju se i sredstva koja zakupac uloži u prostor koji je uzeo
u zakup (dovršenje gradnje, adaptacija, rekonstrukcija, modernizacija i sl.). U praksi je vrlo čest
slučaj da je predmet ugovora o zakupu nedovršeni objekat ili poslovni prostor koji je potrebno
adaptirati, a da se zakupac obavezuje da umesto da plaća zakupninu za određeni period, sop-
stvenim sredstvima dovrši ili adaptira poslovni prostor. Troškovi koji nastanu s tim u vezi takođe
predstavljaju zakupninu, nezavisno od toga što se ona ne isplaćuje direktno zakupodavcu, i opo-
rezuju se na isti način kao i zakupnina.
Međutim, u slučaju ako se radi o montiranju uređaja od strane zakupca koji se mogu demon-
tirati a da se pri tom ne remeti nepokretnost u građevinskom smislu, tada ovi troškovi ne pre-
dstavljaju prihod od nepokretnosti, o čemu je Vrhovni sud Srbije doneo presudu U. 2679/02 od
5.02.2003. godine .
10. Kako se tretiraju troškovi sitnih opravki i korišćenja zakupljene nepokretnosti?
Pod troškovima sitnih popravki izazvanih redovnom upotrebom stvari koji padaju na
teret zakupca, kod nepokretnosti mogu se podrazumevati troškovi krečenja, sitnih po­
pravki bravarije, sanitarija, instalacija, zamena delova uređaja, zamena sijalica, zamena
osigurača, i slično. Ako je ove popravke vršilo lice koje je obveznik PDV, tada zakupac
– obveznik PDV može da koristi prethodni PDV uz ispunjenje uslova propisanih Zako­
nom o PDV. Zamena sanitarija, adaptacije i slične intervencije ne mogu se smatrati sit­
nim popravkama.
Ugovorom o zakupu potrebno je urediti na čiji teret padaju troškovi korišćenja zakupljene
nepokretnosti, odnosno troškovi struje, telefona, komunalnih usluga (čišćenja, iznošenja smeća,
potrošnje vode, grejanja) i sl. Ukoliko ovi troškovi padaju na teret zakupca (što je u skladu sa ZOO),
oni mogu da budu uključeni u iznos zakupnine, a mogu i da se posebno iskazuju. Na koji način
će se oni prevaljivati na zakupca zavisi od toga da li su zakupodavac i zakupac obveznici PDV.
S tim u vezi, Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. 413–00–00143/2005–
04 od 25.08.2005. godine, a čiji deo glasi: „troškovi PTT, električne energije, komunalni i slični
troškovi koji nastaju od strane zakupca u toku korišćenja nepokretnosti – stana po osnovu ugovora
o zakupu, a koje zakupac plaća direktno javnim, odnosno javno komunalnim preduzećima na
osnovu ispostavljenih računa koji glase na ime zakupodavca, odnosno vlasnika nepokretnosti, po
našem mišljenju ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana na prihode od nepokretnosti.“
Zakupac ne može da koristi PDV sadržan u računima za struju, telefon, komunalne usluge i
dr. kao prethodni porez, s obzirom na to da računi glase na ime zakupodavca, a zakupodavac ne
može iskazati PDV na računu zato što nije poreski obveznik.
87
Međutim, kada su zakupodavac i zakupac obveznici PDV, onda zakupodavac može da na
računu pored osnovne cene zakupa iskaže i troškove korišćenja i da na ukupnu vrednost zaračuna
PDV. Ovako zaračunati PDV može se koristiti kao prethodni porez.
11. Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti koji ostvaruje nerezident za nepokret-
nu imovinu u Srbiji ?
Ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je zaključila Srbija (Jugoslavija,
Srbija i Crna Gora) određuje se da se dohodak koji rezident države ugovornice ostvari
od nepokretne imovine, koja se nalazi u drugoj državi ugovornici oporezuje u toj drugoj
državi (državi izvora).
Ovo je zbog toga što postoji neposredna ekonomska veza između nepokretne imovine i države
izvora – države ugovornice u kojoj se nepokretnost nalazi. Ovo rešenje primenjuje se kako na
dohodak ostvaren neposrednim korišćenjem nepokretne imovine, tako i na dohodak koji se
ostvari iznajmljivanjem ili korišćenjem na drugi način. To znači da se za nepokretnu imovinu
koju nerezident poseduje u Srbiji prihod od zakupa te imovine oporezuje u Srbiji.
Obaveza podnošenja poreske prijave poreskom organu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost
na obrascu PPDG-2 važi i za nerezidente.
Ako je vlasnik nekretnine u Srbiji fzičko lice nerezident, a zakupac srpsko pravno lice, odno-
sno preduzetnik, zakupac je dužan da obračunava i plaća porez na prihode od nepokretnosti po
odbitku prilikom isplate prihoda nerezidentu. Poreska osnovica, poreska stopa, obrasci koji se
podnose isti su kao i kada je zakupodavac rezident. Izuzetak čini usmerevanje. Naime, porez na
dohodak usmerava se prema sedištu isplatioca, s obzirom na to da nerezident nema prebivalište,
odnosno boravište u Srbiji. S obzirom na to da nerezident ostvaruje prihode koji se oporezuju
po odbitku, za koje nije obavezno podnošenje poreske prijave, ne postojati obaveza određivanja
punomoćnika, saglasno odredbama člana 14. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji.
Ako je vlasnik nekretnine u Srbiji fzičko lice nerezident, a zakupac fzičko lice rezident, porez
se plaća po rešenju poreskog organa. Prema odredbama člana 14. stav 2. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji, poreski obveznik – nerezident Republike koji nema stalnu
poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teri-
toriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan je da u roku od deset dana od
dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji
Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.
Ugovori određuju metod koji će primenjivati Srbija i druga država ugovornica za eliminisanje
dvostrukog oporezivanja dohotka od nepokretne imovine. Pri tome, Srbija i druga država ugo-
88
vornica mogu primenjivati isti ili različit metod. U ugovorima koje je Srbija (Jugoslavija, SCG) do
sada zaključila, primenjuju se sledeći metodi:
– metod izuzimanja kod kojeg se dohodak rezidenta države ugovornice koji se, u skladu sa
odredbama ugovora, oporezuju u drugoj državi ugovornici, izuzimaju od oporezivanja u
državi rezidentnosti;
– metod kredita prema kojem rezidentu države ugovornice, koji ostvaruje dohodak, koji se
prema odredbama ugovora, oporezuje u drugoj državi ugovornici, država rezidentnosti odo-
brava odbitak od poreza na dohodak tog rezidenta iznos koji odgovara porezu na dohodak
koji je plaćen u drugoj državi ugovornici.
Međutim, odbitak od poreza na dohodak u državi rezidentnosti ne može biti veći od njenog
poreza na dohodak, na kapitalni dobitak i na imovinu koji podležu oporezivanju u drugoj državi
ugovornici.
12. Primer ugovora o zakupu
Forma ugovora o zakupu nije propisana zakonom. Pri davanju u zakup imovine zaključuje
se ugovor o zakupu kojim se zakupodavac obavezuje da preda određenu imovinu na upo­
trebu zakupcu. Zakupac se obavezuje da mu za to plaća zakupninu i da mu po isteku
određenog vremena vrati neoštećenu imovinu. U nastavku dajemo primer ugovora o
zakupu nepokretnosti između pravnih lica.
Ugovor o zakupu poslovnog prostora
zaključen dana _____________ u _________________, između _____________________________ iz
_________________, ul. __________________, br. _______, tekući-račun br. ________________, koga
zastupa __________________________ kao zakupodavca (u daljem tekstu: Zakupodavac)
i __________________________________ iz _____________ , ul. _______________, br. _________,
tekući-račun br. ___________________, koga zastupa __________________________ kao zakupca (u
daljem tekstu: Zakupac).
Zakupodavac i zakupac su se sporazumeli o sledećem:
Član .
Zakupodavac se obavezuje da preda Zakupcu na korišćenje poslovni prostor koji se nalazi u _________
_____, ul. _________________________, br. _________, čija je površina ______ m
2
. Poslovni prostor se
sastoji od ____________________ prostorija (pomoćnih prostorija, skladišta i sl.).
89
Član 2.
Poslovni prostor je (nije) opremljen opremom za obavljanje delatnosti, koja je popisana i predata u
ispravnom stanju Zakupcu uz zapisnik o primopredaji poslovnog prostora.
Član 3.
Zakupodavac se obavezuje da zakupcu preda na korišćenje poslovni prostor koji je predmet ovog ugovo-
ra u roku od ___________ dana od dana zaključenja ugovora.
Zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi pričinjenu štetu, ako bez opravdanih razloga ne ispuni
obavezu iz prethodnog stava.
Član 4.
Zakupac će poslovni prostor koristiti za obavljanje __________________________ delatnosti i ne može
ga koristiti za druge namene bez saglasnosti zakupodavca.
Član 5.
Poslovni prostor daje se u zakup za period od __ godina, od dana zaključenja ugovora.
Član 6.
Zakupac se obavezuje da plaća zakupninu u mesečnom neto (bruto) iznosu od ______________ dina-
ra. Zakupnina se plaća unapred, najkasnije do 0. u mesecu za tekući mesec, na osnovu ispostavljenog
računa od strane Zakupodavca (bez ispostavljanja računa).
Član 7.
Zakupac je dužan da snosi troškove upotrebe telefona, električne energije, parnog grejanja, čišćenja i
druge komunalne troškove nastale u vezi sa korišćenjem zakupljenog poslovnog prostora.
Zakupodavac je dužan da redovno plaća troškove iz prethodnog stava i da odmah po dobijanju računa
zahteva refundaciju troškova od zakupca, dostavljanjem knjižnog zaduženja u čijem je prilogu kopija
računa za navedene troškove.
Član 8.
Zakupodavac je dužan da snosi troškove održavanja poslovnog prostora u ispravnom stanju.
Troškove održavanja i popravke opreme u poslovnim prostorijama snosi zakupodavac.
Član 9.
Zakupac nema pravo da vrši bilo kakve promene na zakupljenom poslovnom prostoru (adaptacije i
slično) bez pismene saglasnosti Zakupodavca.
90
Član 0.
Zakupac ne može zakupljeni poslovni prostor dati u zakup drugome (podzakup), bez prethodne pismene
saglasnosti Zakupodavca.
Član .
Ovaj ugovor prestaje da važi istekom roka na koji je zaključen.
Ako po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, zakupac produži da koristi poslovni prostor, a Zakupo-
davac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor na neodređeno vreme, pod istim uslovima
kao i ovaj ugovor.
Član 2.
Ugovor o zakupu može prestati otkazom jedne od ugovorenih strana.
Otkazni rok za otkaz ugovora iznosi _______ dana.
Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od ___ dana po
isteku roka za plaćanje.
Član 3.
Zakupac je dužan da po prestanku zakupa vrati Zakupodavcu neoštećen poslovni prostor u roku od pet
dana, u stanju u kojem ga je primio.
Zakupac ne odgovara za istrošenost poslovnog prostora, uređaja i opreme, koja je nastala redovnom
upotrebom.
Član 4.
Ovaj ugovor sastavljen je u četiri primerka, od kojih su dva za Zakupodavca, a dva za Zakupca.
Član 5.
Za sve što nije uređeno ovim ugovorom primenjivaće se Zakon o obligacionim odnosima.
Član 6.
Ugovorne strane saglasne su da sva pitanja u vezi sa ovim ugovorom rešavaju sporazumno. U slučaju
spora spor će biti rešavan pred nadležnim sudom.
Zakupodavac Zakupac
91
6. Zakup pokretne imovine od strane NVO
1. Uvod
Zakon o obligacionim odnosima potpuno isto tretira i zakup pokretne imovine u odnosu
na zakup nepokretnosti,tako da osnovni elementi iskazani u prethodnom poglavlju važe
i za ovu vrstu zakupa.
Ugovori o zakupu opreme, transportnih sredstava i druge pokretne imovine uređeni su odred-
bama čl. 567. do 599. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 57/89
i „Službeni list SRJ“ 31/93, u daljem tekstu ZOO).
Osnovni elementi za ovu vrstu zakupa su :
­ugovor o zakupu je specifčan vid ugovora kojim se zakupodavac obavezuje da zakupoprimcu
preda određenu stvar na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakup-
ninu.
­za ugovore o upotrebi pokretne imovine po osnovu zakupa ne postoji obaveza overavanja kod
suda ili u opštini kao što je to slučaj kada se radi o ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti.
-ugovor se sastavlja u pisanoj formi, u kome precizno treba defnisati sve elemente, a naročito
prava i obaveze ugovornih strana,uzimajući u obzir odredbe ZOO.
-ugovori o zakupu mogu se zaključivati u stranoj valuti, a plaćati u dinarima, a može se ugo-
voriti i plaćanje u devizama, saglasno odredbama člana 34. Zakona o deviznom poslovanju
(„Službeni glasnik RS“, br. 62/2006).
2. Kako se utvrđuje porez na prihod od davanja u zakup pokretne imovine ?
Prema odredbama člana 82. Zakona o porezu na dohodak građana, prihodi koje obvez­
nik ostvari davanjem u zakup opreme, transportnih sredstava i druge pokretne imovine,
smatraju se ostalim prihodima. Obveznik poreza na dohodak građana za prihode ostva­
rene davanjem u zakup pokretne imovine je fzičko lice koje tu imovinu izdaje u zakup.
Osnovicu za obračun poreza na dohodak čini ostvareni neto prihod. Oporezivi prihod
utvrđuje se kada se od bruto prihoda odbiju normirani troškovi u visini od 20%. Bruto prihod
obuhvata ostvarenu zakupninu i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao
zakupac (popravke, zamena delova i sl.).
Stopa poreza na prihode od zakupa pokretne imovine je 20%.
Prema odredbama člana 82. stav 4. Zakona o porezu na dohodak građana, obvezniku koji to
zahteva i dokumentuje, poreski organ će umesto normiranih troškova priznati troškove amorti-
92
zacije, fnansiranja, investicionog i tekućeg održavanja i druge stvarne troškove u vezi sa stvarima
koje je dao u zakup.
Prema tome, ukoliko ugovorom o zakupu, obavezu održavanja zakupljene stvari umesto
plaćanja zakupnine za određeni period preuzme na sebe zakupac, svi troškovi koji s tim u vezi
nastanu imaju tretman zakupnine na koju se obračunava i plaća porez na dohodak građana. Nai-
me, prihodom od zakupnine smatra se ne samo novčana naknada (zakupnina), već i vrednost svih
realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac.
Porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari plaća se:
– po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, ako je zakupac – isplatilac prihoda
pravno lice-NVO,
– po rešenju poreskog organa, ako isplatilac prihoda nije pravno lice -NVO.
Obračun, obustavljanje i uplatu poreza vrši pravno lice­NVO, kojem je fzičko lice izdalo
u zakup imovinu u momentu isplate prihoda. Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog
lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog
državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije.
Porez po odbitku obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune isplatilac u momentu
isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod. Porez po rešenju
plaća sam obveznik – fzičko lice zakupodavac.
Ako je zakupodavac fzičko lice koje je obveznik PDV, onda postoji obaveza obračuna PDV
na zakup pokretne imovine. Za razliku od poreza na dohodak građana gde porez plaća isplatilac
– pravno lice ili preduzetnik, obveznik obračuna i plaćanja PDV je fzičko lice zakupodavac.
Prema tome, isplatilac prihoda od zakupa dužan je da obračuna i plati porez po odbitku, a
iznos PDV, zajedno sa ugovorenom neto naknadom isplatiće zakupodavcu, jer je obveznik
PDV to lice a ne isplatilac naknade. Obračunati PDV isplatilac prihoda iskazuje kao prethodni
porez na računu 270.
Mesto i vreme prometa usluge zakupa i nastanak poreske obaveze uređeni su odredbama čl.
12, 15. i 16. Zakona o PDV.
Kada je naknada za uslugu zakupa plaćena unapred, obaveza obračunavanja PDV nastaje u
momentu naplate, odnosno u momentu isplate zakupodavcu. Ako je ugovoreno plaćanje zakup-
nine po isteku određenog perioda (meseca, tromesečja, polugodišta i dr.), obaveza obračunavanja
PDV nastaje po isteku ugovorenog perioda, tj. zadnjeg dana u mesecu, tromesečju i dr. Prema
tome, u slučajevima kada zakupac nije u mogućnosti da plaća zakupninu (npr. blokiran mu je
račun), obaveza obračunavanja PDV nastaje po isteku ugovorenog roka plaćanja.
93
Prema odredbama člana 95. Zakona, obveznik poreza na prihode od nepokretnosti iz člana 67.
ovog zakona, kao i obveznik poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82.
ovog zakona, dužni su da podnesu poresku prijavu PPDG­4 i u slučaju kada se ovaj porez plaća
po odbitku, najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu, odnosno
podzakupu. Ova obaveza propisana je za sva fzička lica – zakupodavce, nezavisno od toga da li
je zakupac pravno ili fzičko lice i nezavisno od visine zakupnine. Poreska prijava za utvrđivanje
poreza na prihode od zakupa pokretnih stvari podnosi se prema prebivalištu poreskog obvez­
nika (fzičkog lica – zakupodavca).
Prijava za prihode od zakupa pokretnih stvari podnosi se na obrascu Poreska prijava za
utvrđivanje poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari i na druge prihode na koje se
plaća porez po odbitku za ____ godinu – Obrazac PPDG­4 u skladu sa Pravilnikom o obrascima
poreskih prijava.
Imajući u vidu to da se zakupnina najčešće ugovara u neto iznosu, potrebno je preračunati neto
iznos zakupnine na bruto iznos, radi obračuna poreza.
Ukoliko je zakupodavac fzičko lice koje nije obveznik PDV, na usluge zakupa pokretnih stvari
se ne obračunava i ne plaća PDV.
Koefcijent za preračun sa neto na bruto iznos, iznosi 1,1904762.
Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu ne plaća PDV, a umesto nor-
miranih se priznaju stvarni troškovi, glasi:
B = StT + 1,25N,
gde je: B – bruto iznos naknade; StT – nominalni iznos stvarnih troškova; N – neto naknada
bez stvarnih troškova.
Ovi koefcijenti primenjuju se kod preračunavanja u bruto naknadu nezavisno od toga da li je
zakupodavac obveznik PDV ili ne. Naime, primenom koefcijenta dobija se bruto naknada. Ona
je osnovica za obračun PDV, koji se dodaje na bruto naknadu, dok se porez na dohodak građana
odbija od bruto naknade. Kada je zakupodavac fzičko lice koje je obveznik PDV, ono je dužno da
na zakup obračuna PDV po stopi 18%.
U nastavku dajemo koefcijente za preračun u bruto koji u sebi sadrže i PDV. Ovi koef­
cijenti se ne koristi prilikom obračuna, ali su korisni kod ugovaranja zato što se na osnovu
njih može utvrditi cena koštanja zakupa, ako zakupac nije obveznik PDV ili je obveznik, a ne
može da odbije prethodni PDV (bavi se delatnošću iz člana 25. Zakona o PDV). Preračunata
stopa PDV iznosi 15,254237%.
Koefcijent za preračun sa neto na bruto iznos, koji u sebi sadrži PDV, kada se na naknadu
plaća PDV iznosi 1,4047611.
9+
Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu plaća PDV, a umesto normi-
ranih se priznaju stvarni troškovi, glasi:
Bpdv = 1,18StT + 1,4749999N,
gde je: Bpdv – bruto iznos naknade sa PDV; StT – nominalni iznos stvarnih troškova;
N – neto naknada bez stvarnih troškova i PDV.
3. Kako obračunati zakupninu i popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ?
3.1. Primer obračuna zakupnine
NVO je obračunalo i uplatilo zakupninu za juni 2007. za putnički automobil fzičkom licu u ugo-
vorenom neto iznosu od 10.000 dinara mesečno. Fizičko lice nije obveznik PDV.
Obračun
) Neto iznos zakupnine 0.000,00
2) Koefcijent za preračun ,904762
3) Bruto iznos zakupnine .904,76
4) Normirani troškovi (r. br. 3 h 20%) 2.380,95
5) Oporezivi prihod (r. br. 3 – r. br. 4) 9.523,8
6) Porez na dohodak (r. br. 4 h 20%) .904,76
7) Iznos za isplatu (r. br. 3 – r. br. 6) 0.000,00
93
3.2. Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ­4 ?
Isplatilac prihoda od zakupa pokretnih stvari popunjava poresku prijavu na Obrascu
PP OPJ–4, u skladu sa odredbama člana 13. Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja
i evidentiranja poreza, koji podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave
jednom mesečno, i to u roku od pet dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu
izvršenu u prethodnom mesecu, u skladu sa članom 41. stav 3. Zakona o poreskom po­
stupku i poreskoj administraciji.
Izuzetno veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a
najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.
Prilikom obračuna poreza na prihode od zakupnine polazi se od toga da se zakupnina ugovora
u bruto iznosu bez PDV.
Kod zakupa pokretnih stvari ne popunjava se prvi deo a u delu II – Prihodi od davanja u zakup
pokretnih stvari, u koloni 3 unosi se:
(1) pod red. br. 6 – prihod koji čini ugovorena zakupnina od davanja u zakup ili podzakup po-
kretnih stvari, koja u sebi sadrži porez na dohodak građana;
(2) pod red. br. 7 – iznos troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda
(propisani normirani ili dokazani stvarni);
(3) pod red. br. 8 – oporezivi prihod, kao razlika između prihoda sa red. br. 6. i iznosa troškova
sa red. br. 7;
(4) pod red. br. 9 – iznos poreza na dohodak građana na prihode od davanja u zakup pokretnih
stvari, obračunat primenom propisane stope na oporezivi prihod sa red. br. 8;
(5) pod red. br. 10 – iznos za isplatu, kao razlika između prihoda sa red. br. 6. i iznosa poreza
sa red. br. 9;
3) u delu III – Ukupno plaćeni porez, u koloni 3 na red. br. 11. unosi se iznos ukupno obračunatog
i plaćenog poreza na prihode od nepokretnosti i na prihode od davanja u zakup pokretnih
stvari, kao zbir iznosa poreza sa red. br. 4. i 9.
U koloni 4 – Uplatni račun, podaci se unose na red. br. 9.
Uz poresku prijavu PP OPJ­4, podnosi se specifkacija uplate poreza prema opštinama, koja
čine sastavni deo te prijave, na obrascu Specifkacija uz poresku prijavu ______.
Uplatni račun za plaćanje poreza na prihode od zakupnine dat je u tabeli.
96
PP OPJ-4
PORESKA PRIJAVA
O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI
I OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI
Isplata izvršena:___________200_ godine
Unose se celi brojevi, bez decimala
Red.
br.
OPIS Iznos Uplatni račun
2 3 4
I PRIHODI OD NEPOKRETNOSTI
. Prihodi – ugovorena zakupnina (član 66. stav 2. Zakona)
2. Troškovi:
2.. Normirani (. x 20 %)
2.2. Stvarni
3. Oporezivi prihod (. – 2)
4. Porez na dohodak građana (3. x 20 %)
5. Iznos za isplatu (. – 4)
II PRIHODI OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI
6. Prihod – ugovorena zakupnina (član 82. Zakona) .905
7. Troškovi:
7.. Normirani (6. x _20_%) 2.38
7.2. Stvarni
8. Oporezivi prihod (6. – 7) 9.524
9. Porez na dohodak građana (8. x __20__ %) .905 840-745843-96
0. Iznos za isplatu (6. – 9) 0.000
III UKUPNO PLAĆENI POREZ
.
Ukupno obračunat i plaćen porez na prihode od
nepokretnosti i od davanja u zakup pokretnih stvari (4. + 9)
.905
97
4. Kako knjižiti zakupninu?
Knjiženje troška zakupnine kod zakupca, u slučaju kada je zakupodavac fzičko lice koje nije
obveznik PDV, vrši se stavom 525/465, 489, u iznosu koji se odnosi na obračunski period. Ako
je zakupodavac obveznik PDV, pored navedenih knjiženja, knjiži se i prethodni porez na teret
računa 270 (ili 272), a u korist računa 465.
Zakupnina koja se plaća za više meseci unapred, ali ne više od 12 meseci, knjiži se na teret
računa 280 – Unapred plaćeni troškovi, a na kraju obračunskog perioda prenosi se odgovarajući
deo na teret računa 525. Ako se zakupnina plaća unapred za period duži od 12 meseci, tada se
knjiži na teret računa 014 – Ostala nematerijalna ulaganja.
5. Kako tretirati troškove održavanja zakupljene stvari ?
Prema odredbama člana 570. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zakupodavac je
dužan da održava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši
potrebne opravke na njoj. Ako zakupodavac preuzme na sebe obavezu održavanja zaku­
pljene stvari (pokretne imovine), zakupodavac je dužan da zakupcu naknadi troškove
koje je ovaj učinio za održavanje stvari, a koje bi on sam bio dužan da učini.
Kod zakupa pokretnih stvari (uobičajeno su to motorna vozila), troškovi redovnih servisa, razne
popravke, rezervni delovi i njihova zamena padaju na teret zakupodavca. Isto tako, troškovi u vezi
za registracijom vozila, obaveznim osiguranjem i slično, prestavljaju troškove zakupodavca.
Kada zakupac učini neki od ovih troškova vezanih za održavanje zakupljenog vozila, on treba
da traži od zakupodavca da mu nadoknadi troškove ili umanji naplatu zakupnine. Ukoliko zaku-
pac vrši popravke vozila, kupuje auto-gume, akumulator, delove motora i druge rezervne delove
za zakupljeno motorno vozilo, umesto da plaća zakupninu za određeni period, ovi troškovi pred-
stavljaju troškove zakupnine, ako ih ne refundira od zakupodavca i dužan je da obračuna porez na
dohodak građana (i eventualno PDV, ako je obveznik PDV).
6.Kako tretirati troškove korišćenja zakupljene stvari?
Prema odredbama člana 570. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, troškovi sitnih
opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na
teret zakupca. Zakupac je dužan da obavesti zakupodavca o potrebi opravke.
Po našem mišljenju, pod troškovima koji padaju na teret zakupca mogu se knjižiti na osno-
vu verodostojne dokumentacije sledeći troškovi u vezi sa zakupljenim vozilom: troškovi pogon-
skog goriva, ulje za podmazivanje motora, troškovi pranja vozila, vulkanizerske usluge (krpljenje
guma), putarina i slično.
98
Ostali troškovi, ukoliko ih učini zakupac, imaju za zakupodavca tretman prihoda od zakupa.
Ugovorom o zakupu trebalo bi da se precizira šta je sve uključeno u naknadu koju zakupac
plaća zakupodavcu, kako ne bi dolazilo do sporova u toku trajanja ugovora. Smatramo da bi obli-
gaciono-pravni odnosi između pravnog lica, odnosno radnje i fzičkog lica kod zakupa pokretnih
stvari, prava i obaveze ugovorenih strana morali biti pismeno, jasno i nedvosmisleno uređeni
ugovorom.
Primer ugovora o zakupu je dat u prethodnom poglavlju ali se može iskoristiti i kao primer za
sklapanje ugovora o zakupu pokretnosti uz određene modifkacije
99
7. NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV)
1. Uvod
Porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu PDV) je opšti porez na potrošnju koji se
obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i
prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako Zakonom o PDV nije drukčije
propisano.
PDV je u Republici Srbiji uveden odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07– u daljem tekstu: Zakon o PDV)
Opšta stopa PDV iznosi 18%. Pored opšte stope, na određeni broj dobara i usluga primenjuje
se posebna stopa od 8%, u skladu sa članom 23. Zakona o PDV. Poreska oslobođenja sa pravom
na odbitak prethodnog poreza propisana su odredbama člana 24. Zakona o PDV, dok su poreska
oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza propisana odrebama člana 25. Zakona o
PDV.
Na osnovu Zakona o PDV doneti su podzakonski akti, od kojih su, za NVO najznačajniji:
• Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja
i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV („Službeni glasnik RS“, br.
94/04 i 108/05, u daljem tekstu Pravilnik o poreskim prijavama).
• Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Službeni glasnik RS“, 107/04
i 67/05);
• Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez
prava na odbitak prethodnog poreza („Službeni glasnik RS“, 124/04, . . . i 112/06, u daljem
tekstu: Pravilnik o poreskim oslobađanjima);
• Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na povraćaj i o načinu i postupku refakcije PDV
(„Službeni glasnik RS“, 107/04 i 65/05);
• Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod
kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik RS“, 105/04, 140/04 i 67/05).
2. Poreski položaj NVO kada nisu poreski obveznici
Nevladine organizacije po pravilu nisu obveznici PDV, imajući u vidu da se većina njih
bave isključivo delatnošću koja ne podleže ovoj obavezi.
Sredstva za svoj rad NVO stiču, najčešće, iz članarina svojih članova, priloga, donacija, poklo-
na i dr. Za određene projekte, udruženja i organizacije mogu dobiti sredstva i iz državnog budžeta
i budžeta lokalne samouprave. Pravno lice koje nije obveznik PDV ima isti status kao i krajnji
100
potrošač, pa tako i NVO. Pri kupovini svih dobara i usluga na tržištu, NVO snosi PDV kao trošak
poslovanja.
Kada NVO koja nije obveznik PDV nabavlja dobra ili usluge za sopstvene potrebe ili za potre-
be obavljanja svoje delatnosti od dobavljača koji su poreski obveznici, što je i najčešći slučaj, ona
ima tretman krajnjeg potrošača. To znači da NVO nabavlja dobra i usluge sa obračunatim PDV
od strane dobavljača poreskog obveznika i snosi teret PDV. Naime, obračunati PDV u fakturama
dobavljača povećaće troškove NVO. Kada NVO ova nabavljena dobra daje (poklanja) bez nakna-
de drugim licima, ona neće obračunavati PDV.
Primer 1:
Udruženje građana „A“ prikupilo je članarinu od svojih članova u iznosu od .500.000 dinara. Novčana
sredstva nalaze se na tekućem računu udruženja. Na osnovu statuta, udruženje deo članarine u iznosu od
.000.000 dinara poklanja Domu penzionera za potrebe krečenja, a za ostatak novca u iznosu od 300.000
dinara kupuje od trgovinskog preduzeća poreskog obveznika igračke, a za 200.000 kupuje slatkiše od
trgovinskog preduzeća koje nije poreski obveznik i poklanja ih Domu za nezbrinutu decu.
Kao što smo već istakli, članarina ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i ne podleže obavezi
plaćanja PDV. To znači da udruženje prilikom prosleđivanja (poklanjanja) članarine u iznosu od .000.0000
Domu penzionera ne obračunava PDV, iz razloga što prenos novčanih sredstava bez obaveze primaoca
da izvrši protivuslugu nije predmet oporezivanja PDV.
Prilikom nabavke igračaka (300.000) dobavljač poreski obveznik obračunaće u ulaznoj fakturi PDV od
8%. Obračunati porez povećava troškove poslovanja udruženja, odnosno udruženje se javlja kao krajnji
potrošač. Prilikom nabavke igračaka od dobavljača koji nije poreski obveznik nema obračunatog PDV.
Prilikom poklanjanja igračaka udruženje ne obračunava PDV, odnosno ne izdaje račun u smislu člana 42.
Zakona, već treba da vodi evidencije kome je pomoć upućena (zbog knjiženja u knjigovodstvu).
Primer 2:
Humanitarna organizacija „B“ primila je donaciju u robi (npr. garderoba) od pravnog lica poreskog obvez-
nika. Dobijenu garderobu poklanja izbeglicama – fzičkim licima.
Pravno lice poreski obveznik prilikom poklanjanja robe (garderobe) humanitarnoj organizaciji nema
obavezu izdavanja računa iz člana 42. Zakona , u skladu sa odredbama Pravilnika o računima. Naime,
obveznik PDV koji vrši promet licima koja nisu obveznici PDV nemaju obavezu izdavanja računa iz člana
42. Zakona o PDV. U ovom slučaju može da izvrši interni obračun PDV, jer u skladu sa članom 4. stav 4.
tačka 2) Zakona o PDV, prometom dobara uz naknadu smatra se i svaki promet dobara bez naknade. Kada
humanitarna organizacija poklanja datu garderobu izbeglicama, ne obračunava PDV.
101
3. Obveznici poreza na dodatu vrednost – NVO koje se bave oporezivom delatnošću
NVO mogu sticati sredstva za svoj rad i obavljanjem privredne delatnosti, koja podleže
oporezivanju PDV. Činjenica da je NVO po pravilu nedobitna organizacija ne znači da
se mora uzdržavati od obavljanja delatnosti koja donosi dobit. NVO može obavljati sve
delatnosti koje su utvrđene statutom, osim onih koje su zakonom zabranjene.
Prema odredbama člana 8. Zakona o PDV, poreski obveznik je lice koje samostalno obavlja pro-
met dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti, kao trajnu aktivnost u cilju ostvarivanja prihoda.
Uobičajeno je da su obveznici PDV pravna lica i preduzetnici, odnosno oni koji svojim kupcima
prodaju dobra ili usluge uz naknadu.
Na primer, udruženje građana izdaje u zakup poslovni prostor, organizuje dobrotvorne priredbe,
ima restoran ili kafć, izdaje časopise, značke, ambleme, drži školu plesa i dr. Za obavljanje navedenih
delatnosti NVO ne mora da osnuje privredno društvo, već ih može samostalno obavljati. Međutim,
uobičajeno je da se privredna delatnost mnogo efkasnije i racionalnije obavlja ukoliko se obavlja u
okviru privrednog društva, nego u okviru NVO. Osnovni motiv obavljanja delatnosti (npr. trgovine)
nije u tome da NVO ostvari određeni prihod i dobit, već da se ostvareni prihod iskoristi za oba-
vljanje delatnosti zbog koje je NVO osnovana.
Primer:
Fitnes klub registrovan je kao udruženje građana i vrši usluge rekreacije fzičkim licima. U prethodnih
2 meseci imao je ostvaren ukupan promet dobara i usluga veći od 2.000.000 dinara i postao je poreski
obveznik. U izlaznim fakturama obračunava PDV, ali ima i pravo da koristi prethodni porez, pod uslovima
iz člana 28. Zakona, za umanjenje svoje poreske obaveze po izlaznim računima.
Ukoliko se NVO, pored osnovne delatnosti bavi nekom delatnošću koja podleže PDV, ona
postaje obveznik PDV ako joj vrednost isporučenih dobara i pruženih usluga, osim prometa opre-
me i objekata za vršenje delatnosti (u daljem tekstu: ukupan promet) prelazi iznos od 2.000.000
dinara u prethodnih 12 meseci.
Od 1. Januara 2008. godine cenzus za uključivanje u sistem PDV se menja sa 2.000.000 na
4.000.000 dinara.
Ako se nedobitna organizacija bavi delatnošću koja podleže PDV, ona se može prijaviti u si-
stem PDV i ako proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 1.000.000
dinara (2.000.000 od 1.januara 2008. godine ).
NVO koja se bavi delatnošću koja podleže PDV, a ima promet manji od 2.000.000 dinara
(4.000.000 od 1.januara 2008. godine ) smatra se malim poreskim obveznikom, u smislu člana
33. Zakona o PDV. Nedobitna organizacija koja se bavi delatnošću koja podleže PDV, a koja je u
102
prethodnih 12 meseci ostvarila ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan pro-
met veći od 1.000.000 dinara (2.000.000 od 1.januara 2008. godine ), a manji od 2.000.000 dinara
(4.000.000 od 1.januara 2008. godine ) može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem
evidencione prijave propisane u skladu sa Zakonom o PDV, nadležnom poreskom organu. U
ovom slučaju, obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine.
4. Prava i obaveze NVO – poreskih obveznika
Prema odredbama člana 37. Zakona o PDV, obveznik je dužan da:
1) podnese prijavu za PDV (evidenciona prijava);
2) izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga;
3) vodi evidenciju u skladu sa ovim zakonom;
4) obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave.
Obveznik PDV ima pravo da odbije prethodni porez sa ulaznih računa za svoje nabavke, uz
uslove propisane članom 28. Zakona o PDV.
5. Obavezni sadržaj računa koje izdaje NVO koja je obveznik PDV i sadržaj računa
NVO koja nije obveznik PDV
NVO obveznik PDV dužna je da izdaje račun ili drugi dokument u skladu sa članom 42.
Zakona o PDV za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima.
Obaveza izdavanja računa postoji i ako NVO naplati naknadu ili deo naknade pre nego što
je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje), s tim što se u konačnom računu odbijaju
avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. Sadržina računa propisana je odredbama člana 42. stav
3. Zakona o PDV. Račun se izdaje u najmanje dva primerka, od kojih jedan zadržava izdavalac
računa, a ostali se daju primaocu dobara i usluga.
NVO koja nije obveznik PDV nije dužna da na svojim računima navede klauzulu iz koje proiz-
lazi da PDV nije zaračunat niti da navede član Zakona o PDV na osnovu koga je ona nije obveznik
PDV.
6. Što se smatra ukupnim prometom u smislu člana 33. Zakona o PDV, kao kriterijuma
za obavezu ulaska u krug obveznika PDV?
U skladu sa članom 33. Zakona o PDV, ukupnim prometom smatra se ukupan promet
dobara i usluga bez PDV, osim prometa opreme za vršenje delatnosti, čija je pojedinačna
vrednost najmanje 500.000 dinara bez PDV i osim prometa objekata za vršenje delatno­
sti, bez obzira na pojedinačnu vrednost. Prometom dobara i usluga smatraju se isporuke
dobara i izvršene usluge uz naknadu i bez naknade.
103
Ukupnim prometom dobara i usluga, pored prometa opreme čija je pojedinačna vrednost naj-
manje 500.000 dinara bez PDV i prometa objekata bez obzira na pojedinačnu vrednost, ne smatra
se ni:
I. promet dobara i usluga iz člana 6. Zakona o PDV. Naime, ovim odredbama precizirano je da
se prometom dobara i usluga, u smislu Zakona o PDV, ne smatra:
1) prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski
obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost;
2) prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima, odnosno polovnim plovnim objekti-
ma, ako prenosilac nije poreski obveznik u smislu ovog zakona;
3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili
budućim kupcima;
4) davanje poklona manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim licima.
II. promet dobara i usluga, za koji iz defnicije predmeta oporezivanja PDV iz člana 3. stav 1.
tačka 1) Zakona o PDV, proizlazi da se ne smatra predmetom PDV, a koji se odnosi na:
1) isporuke dobara i pružanje usluga koje se, u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona o PDV, vrše u ino-
stranstvu, tj. čije mesto prometa nije teritorija Republike Srbije;
2) uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene poslovne svrhe obveznika PDV;
3) naplate i isplate šteta po osnovu poslovanja;
4) sredstva koja se naplaćuju ili plaćaju u ime i za račun drugog lica (na primer, kod špeditera,
gde se u ukupan promet uzima samo provizija ili naknada špediteru);
5) članarine;
6) dotacije, donacije u novcu, kao što su dotacije iz budžeta koje nisu neposredno povezane
sa prometom dobara i vršenjem usluga, koje su samo fnansijski priliv, kao i dotacije za koje
primalac nema nikakvih obaveza prema donatoru, odnosno primalac ne vrši promet dobara
i usluga donatoru, primljena novčana sredstva od humanitarnih organizacija i sl.
Po ovom pitanju, navodimo deo mišljenja Ministarstva fnansija br. 413–00–01976/2005–04
od 4.08.2005. godine, koji glasi: „Međutim, ukoliko novčana sredstva koja dobijate kao dona-
ciju koristite za nabavku građevinskog materijala koji će se davati kao humanitarna pomoć,
saglasno sa navedenom odredbom člana 3. Zakona, isporučilac građevinskog materijala, ako
je PDV obveznik, dužan je da obračuna PDV.“
7) subvencije, koje se primaju u vidu novčanih sredstava, a za koje primalac nije izvršio promet
dobara i usluga, odnosno koje nisu neposredno povezane sa prometom dobara i usluga koji
vrši primalac subvencije.
S tim u vezi Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje br. 413–00–2345/2005 od 27.09.2005. go-
dine, koje glasi: „Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik
10+
RS“, br. 84/04, 86/04 i 61/05 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezi-
vanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje
poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz
dobara u Republiku.
Prenos novčanih sredstava nije predmet oporezivanja PDV, pod uslovom da se on ne vrši u
cilju ispunjenja obaveze plaćanja prometa dobara ili usluga.
Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona, poresku osnovicu kod prometa dobara i usluga
čini naknada (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za
isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa
cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim Zakonom nije drukčije pro-
pisano.
Saglasno sa navedenom zakonskom odredbom, ako novčana sredstva u vidu subvencije pre-
dstavljaju deo naknade za promet dobara ili usluga, u tom slučaju u poresku osnovicu za
obračun PDV uključuje se subvencija, u koji nije uključen PDV.
Međutim, u slučaju kada JKP Gradske tržnice primi novčana sredstva (subvenciju) za
funkcionisanje preduzeća, pri čemu taj iznos novčanih sredstava ne predstavlja deo naknade
za promet dobara i usluga koje to preduzeće vrši, u tom slučaju primljena novčana sredstva
ne uključuju se u poresku osnovicu za obračun PDV.“
Po istom pitanju dato je i mišljenje Ministarstva fnansija, broj: 413-00-0026/2007-04 od
5.03.2007. godine, čiji završni deo glasi:
„Saglasno navedenim zakonskim odredbama, kada obveznik PDV – JP Sportski centar „Mla-
dost“ primi novčana sredstva iz budžeta grada Kragujevca za isplatu zarada zaposlenih, kao
i za pokriće troškova otklanjanja štete nastale usled havarije na grejnom sistemu u prostorija-
ma sportske dvorane „Jezero“, ova novčana sredstva ne uračunavaju se u osnovicu za obračun
PDV primaoca sredstava – JP Sportski centar „Mladost“, s obzirom na to da se ne radi o
novčanim sredstvima koja su neposredno povezana sa naknadom za promet koji vrši ovaj
obveznik PDV.“
8) dividende i učešća u dobiti;
9) primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira na to što primljeni avansi podležu
obavezi plaćanja PDV, ne mogu se uzeti u ukupan promet dobara i usluga, jer promet nije
izvršen. Po ovom pitanju Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje br. 413–00–2541/2005–04
od 12.12.2005. godine, čiji završni deo glasi: „U skladu sa navedenim zakonskim odredba-
ma, u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne
uračunavaju se primljena avansna sredstva, nezavisno od toga što je obveznik PDV, u skladu
sa odredbom člana 16. Zakona, dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za opore-
zivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom.“
103
10) kamate (zatezne i druge);
11) kursne razlike;
12) razlike po „valutnoj klauzuli“, i
13) depozit – garancije, pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje prome-
ta dobara i usluga. Po ovom pitanju Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje br. 413–00–
01823/2005–04 od 5.08.2005. godine, čiji deo glasi: „S obzirom da preuzimanje depozita
– garancije koju ste kao zakupodavac primili od frme „SET Computers“) ne predstavlja
predmet oporezivanja prema napred navedenim zakonskim odredbama, nema ni obave-
ze obračunavanja PDV u ovom slučaju, pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za
plaćanje zakupnine, odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod
uslovom da se sredstva depozita, nakon isteka ugovora, vraćaju zakupoprimcu, u skladu sa
ugovorom o zakupu.“;
Po istom pitanju Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje broj: 413-00-1029/2006-04 od
17.11.2006. godine, čiji završni deo glasi:
„Primanje novčanih sredstava – depozita, bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši
protivčinidbu davaocu (promet dobara ili usluga), u konkretnom slučaju depozita za even-
tualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija, ne smatra se pred-
metom oporezivanja PDV.“
III. promet dobara i usluga koji strano lice izvrši obvezniku PDV, nezavisno od toga što je
obveznik PDV za oporezivi promet stranog lica izvršen na teritoriji Republike Srbije poreski
dužnik, što znači da ima obavezu obračunavanja i plaćanja PDV.
7. Na primljene donacije se ne obračunava PDV
Primljena novčana ili druga sredstva, a za koja je primalac sredstava nije obavezan da
izvrši nikakvu uslugu niti da isporuči neka dobra davaocu sredstava ili licu koje on odre­
di, smatraju se donacijom, odnosno poklonom. Na donacije se ne plaća PDV, međutim,
ukoliko je vrednost donacije preko 9.000 dinara, na donaciju se plaća porez na poklon i
primalac donacije je dužan da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi, o čemu pišemo
u posebnom delu ovog priručnika.
U vezi sa tretmanom novčanih donacija, Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je
mišljenje, prema kom primljene novčane donacije bez obaveze primaoca da davaocu donacije
isporuči dobra ili izvrši uslugu, ne uključuju se u ukupan promet za određivanje poreskog perio-
da (mišljenje br. 413-00-02695/2005-04 od 22.12.2005. godine). Deo ovog mišljenja citiramo u
nastavku:
„Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu
davaocu (promet dobara i usluga), ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. Prema tome, u
106
ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju
se primljena novčana sredstva u vidu donacije.“
Primljena novčana ili druga sredstva na ime donatorstva, donacija po ugovoru ili drugom do-
kumentu, a za koja je primalac sredstava nije obavezan da izvrši neku uslugu ili isporuči neka
dobra davaocu sredstava ili licu koje on odredi smatraju se donacijom (od latinske reči „dono,
donare“ koja znači dati, davati bez ikakvog interesa, odnosno bez ikakve protivusluge ili drugog
davanja). Međutim, ukoliko su primljena sredstva uslovljena nekom protivuslugom ili isporukom
dobara, ona se ne mogu smatrati donacijom. .
Na transfere kojima državni organ pomaže fnansiranje programskih i statutarnih zadataka
NVO ne obračunava se PDV. Međutim ako se doznačena sredstva odnose na plaćanje određenog
konkretnog programa koji sprovodi NVO, onda primljeni transfer predstavlja nadoknadu za
obavljenu isporuku dobra ili pruženu uslugu, pri čemu NVO to ne naplaćuje od korisnika, već
od državnog organa. U tom slučaju, radi se o oporezivoj delatnosti i primljena sredstva podležu
obračunu PDV.
Sponzorstvo (za razliku od donatorstva) podrazumeva da primalac sredstava vrši uslugu
sponzoru – davaocu sredstava. Najčešće je to usluga reklame, koja se smatra izvršenom u svim
slučajevima kada primaoci sredstava obelodane sponzore (isticanjem reklame na sportskim
terenima, navođenjem frmi sponzora prilikom raznih kulturnih, sportskih i drugih manifestacija,
bilo prilikom održavanja tih manifestacija, na TV ili u dnevnoj i drugoj štampi i sl.). NVO –
primalac sredstava treba da ispostavi račun ili drugi dokument. Ako je NVO obveznik PDV, račun
mora biti izdat u skladu sa članom 42. Zakona o PDV, sa obračunatim PDV po stopi od 18%.
Primer:
NVO izdaje časopis, u časopisu reklamira proizvode privrednog društva, a istovremeno privredno društvo
uplaćuje donaciju NVO. Ovde se ne radi o donaciji, već o naplaćivanju obavljenih usluga reklame, pa je
NVO dužna da obračuna PDV po stopi od 8%, ako je obveznik PDV.
8. Na članarine se ne plaća PDV
Članarina ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga, ona se naplaćuje od svojih
članova u jednakim iznosima i u određenim vremenskim periodima (mesečno, kvartalno
ili godišnje) i koristi se za izvršavanje ciljeva koji su predviđeni statutom NVO.
Naime, udruženja građana i organizacije nisu poreski obveznici u smislu člana 8. st. 1. i 2. Za-
kona o PDV, jer prikupljanjem članarine, donacija i dr. ne vrše promet dobara i usluga u okviru
obavljanja svoje delatnosti u cilju ostvarivanja prihoda. Članarine koje naplaćuju udruženja od
svih članova moraju biti uređene pod jednakim uslovima za sve članove ili za pojedine kategorije
107
članova (deca, omladina penzioneri, zaposleni, nezaposleni i sl.). Jednaki uslovi ne podrazume-
vaju isti apsolutni iznos članarine za sve članove.
Ukoliko visina članarine zavisi od vrednosti isporučenih dobara ili korišćenja određenih usluga
koje pruža NVO, onda se ne radi o članarini, već o naknadama za izvršene usluge koje ulaze u
ukupan promet.
U vezi sa oporezivanjem članarina koje plaćaju članovi udruženja Ministarstvo fnansija dalo je
mišljenje br. 413–00–31/5–05–04 od 22. 01. 2005. godine a koje glasi:
„Odredbom člana 3. Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka
dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja
delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Članarine (novčana sredstva)koje plaćaju članice (osnivači) udruženja, a koje udruženje isključi-
vo koristi za isplate zarada i drugih primanja zaposlenima u udruženju, plaćanje poreza i doprino-
sa, kao i troškovi poslovanja (struja, voda, telefon), nemaju tretman naknade za izvršene usluge.
Međutim, ukoliko se za članove udruženja vrši posebna usluga za koju se naplaćuje posebna
naknada, na nju je udruženje dužno da obračuna PDV u poreskom periodu“.
Međutim, u praksi se često dešava da se u obliku članarine naplaćuje i neka usluga, pa je teško
razgraničiti članarinu od naknade za izvršenu uslugu. Na primer, ftnes klub je registrovan kao
udruženje građana i naplaćuje članarinu od svojih članova mesečno u jednakim iznosima. Upla-
tom članarine svaki član stiče pravo na rekreaciju u trajanju od 10 sati mesečno. U konkretnom
slučaju, članarina pokriva određeni broj časova za rekreaciju i ne može se tretirati samo kao člana-
rina, već je jedan deo članarina a drugi deo naknada za uslugu zakupa.
Koji deo predstavlja članarinu, a koji deo oporezivu uslugu, utvrđuje se od slučaja do slučaja,
uzimajući u obzir pod kojim uslovima i po kojoj ceni se takve usluge pružaju drugim licima koja
nisu članovi kluba. Tako na primer, ako NVO, pored članarine koja je ista za sve članove, izdaje
časopis i od članova kojima sa dostavlja naplaćuje dodatnu članarinu na ime pretplate za časopis,
tada se u poreskom smislu ne radi o članarini, već o naknadi za isporučeno dobro. Ako je NVO
obveznik PDV, ona bi morala da obračuna PDV na takozvanu dodatnu članarinu, odnosno pret-
platu na časopis.
9. Da li je NVO dužna da plati PDV na članarinu i donacije ako je obveznik PDV?
One NVO koje su obveznici PDV ne obračunavaju PDV na članarinu koju naplaćuju od svojih
članova, niti na donacije, ako se zaista radi o članarini, odnosno donacijama.
108
10. NVO kao mali poreski obveznik i njen interes da se prijavi u sistem PDV
NVO – mali poreski obveznik koji za promet dobara i usluga koristi pretežno svoj rad,
odnosno stvara relativno veću dodatu vrednost nego što su mu troškovi koje mu drugi
fakturišu (sa PDV), ima veći interes da se ne uključi u sistem PDV.
Ako se NVO bavi delatnošću na koju se obračunava PDV, a ostvaruje ili planira da ostvari pro-
met dobara i usluga veći od 1.000.000 a manji od 2.000.000 dinara, ona se može odlučiti da se
uključi u sistem PDV. Pri tome, ona treba da izvrši analizu prednosti i nedostataka koje sistem
PDV pruža poreskim obveznicima.
Ako NVO – mali poreski obveznik planira da u narednih 12 meseci ostvari promet po osnovu
prodaje dobara i usluga veći od 1.000.000, a manji od 2.000.000 dinara, a u međuvremenu mora da
ima veće nabavke dobara i usluga sa obračunatim PDV, onda ona treba da se opredeli da postane
obveznik PDV i pre nego što ispuni uslov da to učini po sili zakona. Pored toga, ako planira veću
nabavku opreme, za NVO je povoljnije da odmah postane obveznik PDV, jer će obračunati PDV
na opremu moći da koristi kao prethodni PDV i da ga povrati ili da ga iskoristi za umanjenje svoje
poreske obaveze po izlaznim računima.
Ako NVO pretežno vrši promet dobara i usluga licima koja su obveznici PDV, onda je i za
nju povoljnije da se opredeli da postane obveznik PDV. Ako se NVO ne opredeli da bude obvez-
nik PDV, prethodni PDV sadržan u računima dobavljača za nju predstavlja trošak, odnosno po-
skupljuje njene nabavke, a PDV ne može da prenese na svog kupca. Ukoliko se prijavi u PDV,
NVO može koristiti prethodni PDV, a istovoremeno i njeni kupci to mogu za PDV koji im ona
obračunava.
11. Rokovi za podnošenje evidencionih poreskih prijava za PDV za NVO koje se bave
oporezivom delatnošću
Lice koje u tekućoj godini počinje da obavlja PDV aktivnost (osim novoosnovanih NVO)
evidencionu prijavu – Obrazac EPPDV i poresku prijavu – Obrazac PPPDV podnosi u
roku od 10 dana po isteku poreskog perioda u kojem je počelo da obavlja PDV aktivnost.
Navedeni obrasci propisani su Pravilnikom o poreskim prijavama.
U skladu sa članom 38. stav 1. Zakona o PDV, Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je
mišljenje br. 413-00-00043/2007-04 od 12. 02. 2007. godine. Prema ovom mišljenju, obveznik
koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet dobara i usluga veći od 2.000.000 dinara,
dužan je da, počev od narednog dana u odnosu na dan kada je ostvario ukupan promet veći od
2.000.000 dinara, izdaje PDV račun, vodi evidenciju, obračunava PDV i da podnese evidencionu i
prvu poresku prijavu u roku od 10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda.
109
12. Rokovi za podnošenje poreskih prijava na obrascu PPPDV i plaćanje PDV za NVO
koje se bave oporezivom delatnošću
Poresku prijavu na Obrascu PPPDV podnose lica iz člana 50. Zakona o PDV nadležnom
poreskom organu u roku od 10 dana po isteku kalendarskog meseca, odnosno kalendar­
skog tromesečja. U istom roku se plaća PDV.
Obaveza podnošenja poreske prijave poreza na dodatu vrednost utvrđena je u članu 50. Zako-
na o PDV.
U poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost – Obrascu PPPDV vrši se obračun PDV za pore-
ski period, tj. za kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje.
Na osnovu poreske prijave plaća se PDV za poreski period ili se podnosi zahtev za povraćaj
PDV, odnosno utvrđuje pravo na poreski kredit.
Poreski period za koji se podnosi poreska prijava – Obrazac PPPDV je:
– kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći
od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci da ostvari ukupan promet
veći od 20.000.000 dinara;
– kalendarski mesec za obveznika koji prvi put započne da obavlja delatnost u tekućoj godini,
za tekuću i narednu kalendarsku godinu;
– kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet
manji od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci da ostvari ukupan pro-
met manji od 20.000.000 dinara.
Svaki obračun PDV za kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje je konačan. Obveznici ne
sastavljaju kumulativne obračune niti utvrđuju konačnu obavezu na kraju godine.
Prema tome, svaka poreska prijava za poreski period je konačna i u njoj se utvrđuje obaveza za
uplatu ili povraćaj PDV, odnosno pravo na poreski kredit.
U vezi sa rokom za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV u slučaju kada je 10. neradni dan
u mesecu (subota, nedelja, praznik), Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je mišljenje br.
430-01-00167/2005-04 od 28. 07. 2005. godine, iz koga citiramo sledeće:
„Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad
organ pred kojim treba da preduzme radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog
dana.“
Prema ovom mišljenju, ukoliko poreska obaveza za plaćanje dospeva u subotu, nedelju ili na
dan praznika, kada su neradni dani za Narodnu banku Srbije, poreski obveznik može da podnese
110
poresku prijavu i nalog za plaćanje PDV u ponedeljak, odnosno prvi naredni radni dan i smatraće
se da je izmirio obaveze u roku.
Tako, na primer, poreska prijava za mesec maj 2007. godine može da se podnese 11. juna 2007.
godine, s obzirom na to da je 10. jun 2007. godine neradni dan.
Napominjemo da, u skladu sa članom 50. stav 2. Zakona, obveznik podnosi poresku prija­
vu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezu plaćanja PDV.
13. Nadležni poreski organ kome se podnosi poreska prijava
Prema članu 2. Pravilnika o poreskim prijavama, poreska prijava na Obrascu PPPDV po­
dnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave na čijem području NVO ima
sedište (flijale sa Spiska organizacionih jedinica Poreske uprave).
Za obveznika NVO koja je, prema obimu svojih poreskih obaveza, svrstana u velikog poreskog
obveznika, prijava se podnosi Centru za velike poreske obveznike (CVPO)
Za obveznika – stalnu poslovnu jedinicu stranog lica (ogranak i dr.) prijava se ponosi organiza-
cionoj jedinici na čijem području ima mesto poslovanja ili sedište.
14. Ispravljanje grešaka u evidencijama i poreskim prijavama
Ako je napravljena greška u obračunu PDV za prethodni period, ne vrši se ispravka u
podacima za tekući period.
Ispravke koje se unose u evidenciju vrše se putem storna ili s predznakom minus. Kada je
obračun PDV za određeni poreski period završen i dostavljen poreskom organu u poreskoj prija-
vi, poreski obveznik ne može u obračun PDV za tekući poreski period da unosi ispravke iz pretho-
dnih poreskih perioda, što posebno napominjemo, jer se u poresku evidenciju za tekući period
ne mogu unositi ispravke iz prethodnih perioda. Ako je napravljena greška u obračunu PDV za
prethodni period, ne vrši se ispravka u podacima za tekući period. U tom slučaju treba izvršiti
izmenu poreske prijave u skladu sa članom 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-
straciji.
Izmenjenu poresku prijavu dužan je da podnese poreski obveznik koji u prvobitnoj poreskoj
prijavi:
– nije iskazao obračunat PDV, a poreska obaveza je nastala u smislu člana 16. Zakona;
– je pogrešno obračunao PDV, odnosno iskazao manji obračunati PDV;
– je iskazao prethodni porez, a nema pravo na odbitak prethodnog poreza ili ne ispunjava
uslove za odbitak prethodnog poreza, kao i ako je pogrešno iskazao veći iznos prethodnog
poreza,
111
– nije uneo ili je pogrešno uneo podatke iz priloga podnesenih uz poresku prijavu, odnosno
koji je iskazao pogrešne podatke u prilozima.
Tako izmenjenu poresku prijavu treba da podnese, obveznik koji u prvobitnoj poreskoj prijavi
nije iskazao obračunat PDV jer nije izdao račun, a izvršio je promet dobara ili usluga, ili je primio
avans u poreskom periodu.
Izmenjena poreska prijava podnosi se uvek kada se utvrdi greška, nezavisno od toga koliko
je vremena prošlo od poreskog perioda kada je ona napravljena do dana podnošenja izmenjene
poreske prijave.
Prema članu 40. stav 3. tog zakona, ako poreski obveznik u roku od 30 dana od dana isteka
roka za podnošenje poreske prijave podnese izmenjenu poresku prijavu, izmenjena poreska
prijava smatraće se prvobitnom, pod uslovom da učinjenim propustom u prvobitnoj prijavi nije
učinjeno krivično delo ili prekršaj iz tog zakona. Izmenjena poreska prijava ne može se podneti
ako je započet postupak kontrole za period za koji se menja poreska prijava do pravosnažnog
okončanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period.
15. Vođenje poreske evidencije
Obaveza vođenja evidencije PDV propisana je članom 46. Zakona o PDV, koji glasi:
„Obveznik je dužan da, radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV, vodi evidenciju
koja obezbeđuje vršenje kontrole. “
Vođenje evidencije PDV uređeno je poreskim i računovodstvenim propisima:
a) poreski propisi o evidenciji PDV su:
– Zakon o porezu na dodatu vrednost;
– Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV.
b) računovodstveni propisi o evidenciji PDV su:
– Zakon o računovodstvu i reviziji;
– Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadru-
ge, druga pravna lica i preduzetnike .
Obveznik je dužan da, na osnovu podataka koje treba da obezbedi u svojoj evidenciji, za svaki
poreski period sastavi pregled obračuna PDV na osnovu kojeg unosi podatke u poresku prijavu.
112
16. Rok za čuvanje poreske evidencije
Prema članu 47. Zakona o PDV, obveznik je dužan da čuva poresku evidenciju najmanje
deset godina po isteku kalendarske godine na koju se evidencija odnosi.
Šta čini poresku evidenciju nije posebno precizirano, pa bi to mogli da budu svi dokumenti na
kojima je iskazan i obračunat PDV kao što su računi (fakture), carinske deklaracije i druga pro-
pisana dokumenti na kojima se iskazuje obračunati PDV, knjige izdatih računa, knjige primljenih
računa, pregledi obračuna PDV, posebne evidencije koje vode određeni obveznici PDV, kao i
poslovne knjige i druge vanknjigovodstvene evidencije o PDV.
U poslovne knjige spadaju dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige, odnosno analitičke
evidencije u kojima se vodi knjigovodstvena evidencija poreskog obveznika. Prema Zakonu o
računovodstvu i reviziji dnevnik i glavna knjiga čuvaju se deset godina, a pomoćne knjige i isprave
na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige čuvaju se pet godina.
17. NVO kao obveznik PDV dužna je da uplati obračunati PDV iako nije naplatila svoje
potraživanje od kupca
NVO koja je obveznik PDV plaća PDV obračunat u računu ili drugom dokumentu, neza­
visno od toga da li je naplatila potraživanje.
Obaveza za PDV dospeva istekom poreskog perioda u kom je izdat račun ili obavljena isporuka
dobra ili usluge, nezavisno od toga da li je račun naplaćen od kupca.
U isto vreme, NVO ima pravo da odbije prethodni PDV koji je iskazan na ulaznim računima
dobavljača po istom načelu, odnosno ima pravo da odbije prethodni PDV iako nije platila račun.
Izuzetno, prethodni PDV se ne može odbiti ako nije plaćen kod uvoza dobara i kod otkupa poljo-
privrednih proizvoda od poljoprivrednika.
18. Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti i srazmerni poreski
odbitak
NVO koja se bavi delatnostima na koje se obračunava PDV i delatnostima koje su
oslobođene PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, dužne su da vrše podelu
prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti.
Delatnosti kojima se mogu baviti NVO, a koje su oslobođene PDV bez prava na odbitak pretho-
dnog poreza, saglasno članu 25. Zakona o PDV, najčešće mogu biti sledeće:
• usluge iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane
lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delat-
nost;
113
• usluge iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane
lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delat-
nost;
• usluga verskog karaktera od strane registrovanih verskih organizacija i sa njima neposredno
povezanog prometa dobara i usluga;
• usluge iz oblasti sporta i fzičkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fzičkim vaspi-
tanjem, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registro-
vana za tu delatnost.
Podelu prethodnog poreza, sadržanog u primljenim računima dobavljača, odnosno plaćenog
pri uvozu, na deo koji ima pravo da odbije od dugovanog poreza i na deo za koji nema to pravo,
dužan je da vrši obveznik koji istovremeno (u istom poreskom periodu) obavlja:
– promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u skladu sa odredbama
člana 28. stav 1. Zakona o PDV, i
– promet dobara i usluga, koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, u
skladu sa odredbama člana 25. Zakona o PDV.
Ova obaveza propisana je odredbom člana 30. Zakona o PDV, a način podele bliže je uređen
Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka („Službeni glasnik RS“,
br. 67/2005.
Podela prethodnog poreza vrši se obavezno prema ekonomskoj pripadnosti, na deo koji
ima pravo i na deo koji nema pravo da odbije od PDV koji duguje, a izuzetno, ako to nije
moguće, podela se vrši prema ostvarenom prometu u srazmernom iznosu, u skladu sa Pravi-
lnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka.
Obveznici PDV koji su, u skladu sa odredbama člana 30. stav 2. do 5. Zakona o PDV u obračunima
PDV za kalendarski mesec, odnosno kalendarsko tromesečje u toku godine utvrđuju srazmer­
ni poreski odbitak na način propisan Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog
poreskog odbitka, dužni su da na kraju godine izvrše ispravku srazmernog poreskog odbitka, u
skladu sa odredbom člana 30. stav 6. Zakona o PDV. Naime, prema ovoj odredbi, „u poslednjem
poreskom periodu, odnosno u poslednjem poreskom periodu kalendarske godine, obvenik PDV
vrši ispravku srazmernog poreskog odbitka primenom procenta srazmernog poreskog odbitka na
iznos prethodnog poreza iz svih poreskih perioda u kalendarskoj godini.“
Po našem mišljenju, osnovni kriterijum za podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj
pripadnosti je kriterijum upotrebe nabavljenih dobara i primljenih usluga, odnosno podela
prethodnog poreza, u zavisnosti od toga da li nabavljena dobra i primljene usluge obveznik ko-
risti:
11+
– za potrebe prometa dobara ili usluga koji obavlja sa pravom na odbitak prethodnog poreza,
ili
– za potrebe prometa dobara i usluga koji obavlja bez prava na odbitak prethodnog poreza.
U vezi sa pravom političke stranke da koristiprethodni porez sadržan u računima za izbornu
kampanju Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. 413–00–226/2007–04 od
08. 03. 2007. godine, iz kojeg citiramo sledeće:
„Međutim, kada obveznik PDV – politička stranka koristi ili će koristiti nabavljena dobra,
odnosno primljene usluge za promet bez prava na odbitak prethodnog poreza (promet za koji je
propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza i promet koji je izvršen u
inostranstvu, ako za taj promet ne bi postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen
u Republici), kao i za aktivnosti koje nisu predmet oporezivanja PDV (npr. izborna kampanja), u
tom slučaju obveznik PDV – politička stranka nema pravo na odbitak PDV obračunatog od strane
prethodnog učesnika u prometu, odnosno plaćenog pri uvozu. “
19. Poreski položaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica i preduzetnika koji daju dona-
cije i humanitarnu pomoć
Donacije i humanitarne pomoći regulisane su odredbama Zakona o donacijama i humani-
tarnoj pomoći („Službeni list SRJ“, br. 10/2001, 61/2001, 36/2002, i „Službeni glasnik RS“, br.
101/2005). Poreski tretman donacija i humanitarne pomoći uređen je Zakonom o PDV, Zakonom
o porezima na imovinu, Zakonom o porezu na dobit preduzeća i Zakonom o porezu na dohodak
građana. U ovom delu priručnika objasnićemo primenu Zakona o PDV u vezi sa donacijama i
humanitarnom pomoći.
19.1. Oporezivanja humanitarne pomoći i donacija koja se daju u novcu
Ukoliko se primaocima pomoći daju novčana sredstva, ne plaća se PDV. U skladu sa čl. 3,
4. i 5. Zakona o PDV, davanje novca kao humanitarne pomoći ili donacije primaocima nije pre-
dmet oporezivanja. Bitno je da iz ugovora o donaciji nedvosmisleno proizlazi da se novčana
sredstva daju u humanitarne svrhe, odnosno donaciju i da nemaju za cilj drugo davanje ili
protivuslugu. U tom smislu dato je i mišljenje Ministarstva fnansija Republike Srbije, br. 413–
00–02045/2005 od 10.10. 2005. godine iz koga citiramo sledeće:
„Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu
davaocu (promet dobara i usluga), ne smatra se predmetom oporezivanja PDV.“
O poreskom tretmanu donacija u novcu i stvarima pišemo detaljnije u posebnom delu ovog
priručnika u kojem je objašnjen porez na poklon.
113
19.2. Oporezivanje humanitarne pomoći i donacija koja se daju u dobrima ili uslugama
Ako se donacije i humanitarna pomoć daju u dobrima ili uslugama (za koja nisu propisana
poreska oslobođenja), onda se promet dobara i usluga oporezuje porezom na dodatu vrednost.
Prema članu 3. Zakona o PDV propisano je da je predmet oporezivanja isporuka dobara i usluga
koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz do-
bara u Republiku. Sa prometom dobara izjednačava se i svaki drugi promet dobara bez naknade
(član 4. stav 4. tačka 2. Zakona). Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz člana
4. stav 4. Zakona smatra se prometom dobara uz naknadu, pod uslovom da se PDV obračunat
u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili
srazmerno.
To znači da u slučaju isporuke dobara bez naknade po osnovu kojih obveznik ne može ostvariti
pravo na odbitak prethodnog poreza, u potpunosti ili srazmerno, nema obaveze obračuna PDV.
Kada obveznik vrši isporuku dobra bez naknade, a pri njihovoj nabavci nije koristio pravo na od-
bitak prethodnog poreza, nije dužan da obračuna PDV.
Kada poreski obveznik daje dobra kao donaciju ili humanitarnu pomoć, obveznik obračunavanja
PDV postoji samo pod uslovom da je PDV obračunat od prethodnog učesnika u prometu kori-
stio kao prethodni porez (u potpunosti ili srazmerno). U vezi sa davanjem humanitarne pomoći
i obračuna PDV dato je i tumačenje Ministarstva fnansija Republike Srbije, broj 413–00–
01058/2006–04 od 22. 09. 2006. godine iz koga citiramo sledeće;
„Saglasno navedenim zakonskim odredbama, ako je obveznik PDV u poreskom periodu u kojem
je izvršio nabavku, odnosno proizvodnju dobara imao pravo da PDV obračunat od strane pretho-
dnog učesnika u prometu, odnosno plaćen pri uvozu, odbije kao prethodni porez u skladu sa Zako-
nom, pri poklanjanju dobara ovaj obveznik je dužan da obračuna PDV na poresku osnovicu koju,
u skladu sa odredbom člana 18. st. 1. i 2. Zakona, čini nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili
sličnih dobara u momentu prometa, a u koju nije uključen PDV.
Međutim, ako obveznik PDV u poreskom periodu u kojem je izvršio nabavku, odnosno
proizvodnju dobara, nije imao pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu,
odnosno plaćen pri uvozu, odbije kao prethodni porez u skladu sa Zakonom, u tom slučaju ovaj
obveznik nije dužan da, pri poklanjanju dobara obračuna i plati PDV. “
U praksi se često dešava da pojedina lica daju humanitarnu pomoć ili donaciju iz sopstvenog
asortimana (na primer proizvođači ili trgovci), a druga vrše nabavku dobara da bi ih poklonila
drugim licima.
U slučaju davanja sopstvene imovine bez naknade na ime humanitarne pomoći, za koje je
poreski obveznik ostvario prava na odbitak prethodnog poreza (pri nabavci ili pri proizvodnji),
poreski obveznik dužan je da obračuna PDV (u skladu sa članom 4. stav 5. Zakona). Osnovicu
116
PDV kod prometa dobara u slučaju davanja poklona, odnosno prometa bez naknade čini nabavna
cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa (član 18. stav 1. Zakona).
Davalac donacije i humanitarne pomoći dužan je da obračuna PDV na osnovicu koju čini
nabavna cena po kojoj se dobra mogu nabaviti u momentu davanja donacije, odnosno po
ceni koštanja za sopstvene proizvedene proizvode.
Primer 1: Preuzeće je donelo odluku da na ime humanitarne pomoći licima iz zemljotresom ugroženih
područja pokloni sopstvene proizvode (sokove) u vrednosti utvrđenoj po ceni koštanja od 450.000 dina-
ra. Obračunat je PDV po stopi od 8% u iznosu 8.000. dinara.
Preduzeće bi izvršilo sledeća knjiženja:
. 5796 Izdaci za humanitarne namene 48.000
620 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za
sopstvene potrebe 450.000
470 Obaveze za PDV 8.000
– za date sopstvene proizvode
2. 980 Troškovi prodatih gotovih proizvoda 450.000
960 Gotovi proizvodi
450.000
– za izlaz proizvoda sa skladišta
Primer 2: Preduzeće koje se bavi trgovinom na veliko donelo je odluku da na ime humanitarne pomoći
pokloni robu iz svog asortimana. Trgovina se bavi prometom mesa i mesnih prerađevina i donela je odluku
da pokloni robu čija je nabavna vrednost 470.000 dinara. Roba se vodi po nabavnoj vrednosti. Proizvodi
su otpremljeni humanitarnoj organizaciji i u internom računu (obračunu) obveznik je obračunao 8%
PDV, što iznosi 84.600 dinara.
Knjiženje:
. 5796 Izdaci za humanitarne namene
554.600
620
Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za
sopstvene potrebe
470.000
470 Obaveza za PDV 84.600
– za datu robu
2 504 Nabavna vrednost robe 470.000
32 Roba 470.000
– prenos nabavne vrednosti na rashode
117
U slučaju kada davalac donacije, odnosno humanitarne pomoći nabavlja dobra u cilju pok-
lanjanja, nema pravo na odbitak prethodnog poreza (nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. stav 1.
Zakona), pa u tom slučaju pri isporuci dobara bez naknade nema obavezu obračuna PDV. Iznos
PDV iskazan na računu pri nabavci robe obveznik neće iskazati kao prethodni porez, a samim tim
nema obavezu obračuna dugovanog poreza kada izvrši isporuku humanitarnoj organizaciji. PDV
iskazan u primljenom računu iskazaće se kao trošak.
Primer 3: Banka poklanja sportsku opremu udruženju građana. Na vrednost dobara koje poklanja,
banka ne obračunava PDV, jer pri nabavci tih dobara nije ni koristila prethodni porez.
Kao što smo prethodno naveli, humanitarna pomoć može biti i u uslugama. Sa prometom dobara
uz naknadu koja je predmet PDV prema članu 5. stav 4. tač. 2) i 3) Zakona, izjednačava se i svako
pružanje usluga bez naknade (usluge prevoza, građevinske, zanatske i druge usluge). Pružanje usluga
bez naknade koje poreski obveznik vrši za potrebe drugih lica, smatra se uslugom pruženom uz nak-
nadu i da je u tom slučaju poreski obveznik dužan da obračuna PDV. Prema članu 18. stav 1. Zakona
o PDV, osnovicom za obračun usluga smatra se cena koštanja tih ili sličnih usluga u momentu
prometa. Cena koštanja utvrđuje se na osnovu stvarno nastalih troškova koji se odnose na tu uslu-
gu. Prema tome, osnovicu PDV ne čini tržišna vrednost usluge.
19.3. Dokumentovanje donacija u novcu, dobrima i uslugama
Kad se donacija daje u novcu, potrebno je da ovlašćeni organ pravnog lica, preduzetnika o
tome donese odluku (uprava, direktor, preduzetnik) i da se novčana sredstva uplate na račun
NVO kojoj je donacija namenjena.
Kad se donacija daje fzičkom licu, takođe je preporučljivo da se novac doznači na žiro ili tekući
račun tog lica. Isplata pomoći u gotovini nije zabranjena, ali je kontrola upotrebe sredstava mnogo
pouzdanija ako se isplate sprovode bezgotovinski.
Humanitarna pomoć i dobrima i uslugama daje se ugroženim fzičkim licima ili humanitarnim
organizacijama koje pribavljaju humanitarnu pomoć za ova lica. To znači da u najvećem broju
slučajeva ne postoji obaveza izdavanja računa. Obračun PDV vrši se internim računom davaoca
pomoći.
Za dokumentovanje donacije u dobrima ili uslugama, potrebno je da postoji verodostojna ispra-
va i kod davaoca i kod primaoca donacije (npr. zapisnik o preuzimanju robe, potpisana otpremnica
i sl, sa navedenom vrstom, količinom i cenom poklona).
19.4. Poreska oslobođenja
Prema članu 24. stav 1. tačka 16a) Zakona o PDV, porez na dodatu vrednost ne plaća se na pro-
met dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zaje-
118
dnicom SCG, odnosno Republikom, a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih
sredstava neće plaćati troškovi poreza. Takođe, dopunjenom odredbom člana 26. stav 1. tač. 1)
i 1a) Zakona o PDV, propisano je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu
ovih ugovora o donaciji, kao i na osnovu drugih ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna
pomoć.
Bliži uslovi o načinu ostvarivanja prava na poresko oslobođenje propisani su Pravilnikom o
poreskim oslobađanjima.
Poreska oslobođenja po osnovu ugovora o donacijama regulisana su odredbama čl. 21a. do
21g. Pravilnika o poreskim oslobađanjima. Pravo na poresko oslobođenje po osnovu ugovora o
donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno sa Republikom Sr-
bijom, pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novačnih sredstava neće
plaćati troškovi poreza, obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši:
1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji, odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje
određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor
o donaciji (implementarni partner);
2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od
strane implementarnog partnera (podimplementarni partner),
3) korisnicima novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji, ukoliko se novčana
sredstva daju, od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera, neposredno kori-
sniku tih sredstava za fnansiranje određenog projekta u Republici, kao i korisniku dobara
ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji, ako je ta dobra ili usluge neposredno platio
davalac donacije,
4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje je od
strane korisnika novčanih sredstava, odnosno korisnika dobara i usluga (korisnik donacije)
angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije.
Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji, može da ostvari samo
obveznik PDV koji neposredno vrši isporuku dobara ili usluga implementarnom, odnosno podim-
plementarnom partneru ili korisniku novčanih sredstva. To znači da ukoliko lice koje neposredno
vrši isporuku dobara po međunarodnom ugovoru o donaciji nabavlja dobra od drugog obveznika
PDV, poresko oslobođenje se ne odnosi na isporuku dobra koju vrši drugi obveznik PDV-a licu
koje neposredno vrši isporuku implementarnom partneru, podimplementarnom partneru ili ko-
risniku donacije. Na primer: pravno lice „Pčinja“ obveznik PDV, zaključilo je ugovor o isporuci
dobara sa implementarnim partnerom zaduženim za sprovođenje projekta po međunarodnom
ugovoru, u zemlji. Međutim, ono nema sopstvenih dobara, nego ih nabavlja od pravnog lica „Ra-
dovnica promet“, da bi ga isporučilo implementarnom partneru. Međutim, pravno lice „Radovni-
ca promet“ koje je obveznik PDV dužno je da obračuna PDV na isporučena dobra pravnom licu
119
„Pčinja“. Pravno lice „Pčinja“ kada isporučuje tako kupljeno dobro implementarnom partneru nije
dužno da obračuna PDV, ali ima pravo da odbije obračunati PDV od lica „Radovnica promet“, kao
prethodni porez.
Republički organ nadležan za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom dostavlja Centrali
Poreske uprave (u daljem tekstu: Centrali) spisak i kopije zaključenih ugovora o donaciji, spisak
implementarnih partnera i podatke o iznosu sredstava koja su predmet donacije.
Implementarni partner dostavlja Centrali spisak podimplementarnih partnera i kopije ugovora
zaključenih sa podimplementarnim partnerom.
Korisnik donacije dostavlja Centrali spisak stranih lica sa kojima ima zaključene ugovore o
prometu dobara i usluga za realizaciju projekta koji je predmet donacije i kopije zaključenih ugo-
vora.
Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji obveznik PDV ostvaruje
ukoliko poseduje potvrdu o poreskom oslobađanju (Obrazac PPO-PDV) koju potpisuje, overa-
va i izdaje ovlašćeno lice implementarnog, odnosno podimplementarnog partnera u tri primerka
koje dostavlja Centrali na overu. Odgovorno lice implementarnog, odnosno podimplementarnog
partnera, dužno je pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije da dostavi
Centrali otisak pečata, podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju
za donacije sa deponovanim potpisima tih lica, i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo
ovlašćenje, u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Potvrda o poreskom oslobođenju za donacije mora da sadrži sledeće:
1) naziv i adresu implementarnog, odnosno podimplemetnarnog partnera,
2) broj i datum potvrde,
3) naziv i broj ugovora, ako je ugovor o donaciji zaveden pod određenim brojem, kao i naziv i
vrednost projekta,
4) naziv, adresu i PIB obveznika PDV koji vrši promet dobara ili usluga uz poresko
oslobođenje,
5) vrednost prometa dobara i usluga po predračunu, odnosno datum i iznos uplaćenih avansnih
sredstava,
6) potpis i pečat ovlašćenog lica implementarnog, odnosno podimplementarnog partnera,
7) broj i datum overe od strane Centrale i potpis ovlašćenog lica.
Izuzetno ako implementarni, odnosno podimplementarni partner nema obavezu da poseduje
pečat u skladu sa propisima svoje zemlje, u tom slučaju, umesto otiska pečata dostavlja Centrali
izjavu da ne poseduje pečat, potpisanu od strane lica ovlašćenog za izdavanje potvrda o poreskom
oslobođenju za donacije.
120
Centrala proverava da li je ugovor o donaciji kod nje evidentiran, overava sva tri primerka
potvrde o poreskom oslobođenju za donacije, pa dva primerka vraća implementarnom, odnosno
podimplementarnom partneru, a treći zadržava za sopstvene potrebe.
Implementarni, odnosno podimplementarni partner dostavlja obvezniku jedan primerak ove-
rene potvrde, a drugi zadržava za sopstvene potrebe. Obveznik PDV na osnovu overene potvr-
de koju je dobio od implementarnog, odnosno podimplementarnog partnera ostvaruje poresko
oslobođenju i u računu o isporuci dobara ili usluga stavlja klauzulu da PDV nije obračunat na
osnovu člana 24. stav 1. tačka 16a) Zakona o PDV.
U slučaju da poreski obveznik vrši isporuku dobara po osnovu ugovora o donaciji neposredno
korisniku novčanih sredstava, poresko oslobođenje može se ostvariti ukoliko poseduje potvrdu
o poreskom oslobođenju za donacije, koju popunjava, potpisuje, overava i izdaje ovlašćeno lice
Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Potvrda se daje u četiri primerka od kojih
dva primerka Ministarstvo dostavlja korisniku donacije, treći Centrali, a četvrti zadržava za svoje
potrebe. Korisnik donacije dostavlja obvezniku jedan primerak potvrde, a drugi zadržava za svoje
potrebe.
Potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sadrži sledeće podatke:
1) naziv i adresu izdavaoca potvrde,
2) broj i datum potvrde,
3) naziv i broj ugovora o donaciji, ako je ugovor zaveden pod određenim brojem, kao i naziv i
vrednost projekta ako se promet dobara ili usluga vrši u cilju realizacije određenog projekta
u Republici Srbiji,
4) naziv, adresu i PIB korisnika donacije,
4a) naziv i adresu stranog lica, ako se promet dobara i usluga vrši stranom licu,
5) naziv, adresu i PIB obveznika PDV koji vrši promet dobara ili usluga uz poresko
oslobođenje,
6) vrednost prometa dobara i usluga po predračunu, odnosno datum i iznos uplaćenih avan-
snih sredstava,
7) potpis i pečat ovlašćenog lica.
Centrala Poreske uprave vodi evidenciju o dostavljenim kopijama ugovora o donaciji, podaci-
ma o iznosu sredstava koja su predmet ugovora o donaciji, o implementarnim i podimplemen-
tarnim partnerima, kopijama ugovora zaključenih između implementarnih i podimplementarnih
partnera korisnicima donacija i stranim licima, kopije ugovora zaključenih između korisnika do-
nacija i stranih lica, kao i o izdatim potvrdama o poreskom oslobođenju za donacije.
Obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga iz člana 24. stav 1. tačka 16a) Zakona o PDV,
121
dužan je u skladu sa članom 3a Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV da
vodi evidenciju o ovom prometu.
Evidencija treba da sadrži sledeće podatke:
1) naziv, adresu i PIB lica kome je izvršen promet dobara i usluga,
2) naziv, broj i datum ugovora o donaciji,
3) broj i datum primljene potvrde o poreskom oslobođenju za donacije,
4) broj i datum računa o izvršenom prometu, i
5) iznos naknade za isporučena dobra, odnosno pružene usluge.
19.5. Poresko oslobođenje pri uvozu dobara koja su namenjena humanitarnoj pomoći ili
donaciji
Odredbom člana 26. Zakona o PDV propisana su poreska oslobođenja kod uvoza dobara. Pre-
ma članu 26. stav 1. tačka 1. Zakona, PDV se ne plaća na uvoz dobara čiji je promet u skladu sa
članom 24. stav 1. tačka 16a) Zakona oslobođen PDV i to promet dobara i usluga koji se vrši u
skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno
sa Republikom, a tim ugovorom je predviđeno da iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati
troškove poreza.
U slučaju da se po osnovu ugovora o donaciji vrši uvoz dobara u Republiku, lice ovlašćeno za
izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije izdaje posebnu potvrdu za uvoz dobara
na zahtev poreskog dužnika.
Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji može se ostvariti pri
uvozu dobara ako uvoz vrše:
1)licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji, odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje
određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor
o donaciji (implementarni partner)
2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od
strane implementarnog partnera (podimplementarni partner),
3)korisnicima novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji, ukoliko se novčana sre-
dstva daju, od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera, neposredno korisniku
tih sredstava za fnansiranje određenog projekta u Republici, kao i korisniku dobara ili uslu-
ga koji su predmet ugovora o donaciji, ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac
donacije,
4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje je od
strane korisnika novčanih sredstava, odnosno korisnika dobara i usluga (korisnik donacije)
angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije.
122
Poreska oslobođenja po osnovu međunarodnih ugovora pri uvozu ostvaruju se na osnovu
potvrde kojom se potvrđuje da se uvoz dobara vrši u skladu sa međunarodnim ugovorom o dona-
ciji, koja mora biti overena od strane Poreske uprave – Centrale, ako potvrdu izdaje implementar-
ni, odnosno podimplementarni partner zadužen za realizaciju projekta u Republici, a ako potvrdu
izdaje ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom u slučaju uvoza od strane korisnika
novčanih sredstava Poreska uprava – Centrala ne overava tu potvrdu. Potvrda sadrži sledeće
podatke:
1) naziv i adresu izdavaoca potvrde,
2) broj i datum potvrde,
3) naziv i broj ugovora o donaciji ako je ugovor zaveden pod određenim brojem, kao i naziv
projekta i vrednost projekta,
4) naziv, adresu i PIB lica za koje se vrši uvoz dobara,
4a) naziv i adresu stranog lica, ako se promet dobara i usluga vrši stranom licu,
5) vrednost uvezenih dobra po računu inostranog isporučioca, i
6)potpis i pečat ovlašćenog izdavaoca potvrde.
Poreski obveznik uz poresku prijavu dostavlja i pregled potvrda o poreskom oslobođenju za
donacije koji sadrži broj i datum ovih potvrda i vrednost prometa dobara i usluga, odnosno uvoza
dobara primljenih u poreskom periodu za koji se podnosi poreska prijava.
Tačkom 1a) člana 26. Zakona predviđeno je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze
na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć.
Poresko oslobođenje za uvoz dobara može se ostvariti i za dobra koja se uvoze na osnovu ugo-
vora o donaciji koje nije zaključila državna zajednica, odnosno Republika, i za dobra koja se uvoze
kao humanitarna pomoć. U tom slučaju postupa se u skladu sa Zakonom o donaciji i humanitar-
noj pomoći. Da bi primalac donacije i humanitarne pomoći bio oslobođen plaćanja carine, drugih
uvoznih dažbina i taksi, uz zahtev za oslobođenje podnosi carinarnici:
– izjavu donatora, odnosno davaoca humanitarne pomoći da se roba šalje besplatno, odnosno
drugi dokaz da se roba plaća iz sredstava prikupljenih po osnovu donacije i pomoći ili iz sre-
dstava ostvarenih realizacija hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava;
– izjavu da će roba biti upotrebljena u humanitarne, naučne, prosvetne, kulturne, sportske,
verske i umetničke svrhe, unapređenje uslova života stanovništva i zdravstvene zaštite,
zaštitu životinja i sl.;
– izvod iz registra ili drugi dokaz da se bavi delatnošću iz prethodne alineje (čl. 5. i 6. Zakona
o donaciji). Na osnovu zahteva carinarnica donosi rešenje o oslobođenju plaćanja carine, a
samim tim i PDV.
123
Ova oslobođenja ne odnose se na situaciju kada dobra ili novac prima fzičko lice.
Da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobođenje, potrebno je da se uvoz vrši u svemu na način
propisan odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. Ukoliko se uvoz vrši po osno-
vu ugovora o donaciji za račun korisnika donacije, bitno je da u jedinstvenoj carinskoj ispravi
korisnik bude naveden kao vlasnik robe, opreme i slično, odnosno kao korisnik uvoza. U tom smi-
slu data su i tumačenja Ministarstva fnansija Republike Srbije, iz kojih ćemo u nastavku citirati
najzanimljivije delove iz dva mišljenja:
„Imajući u vidu navode iz vašeg dopisa, da se u konkretnom slučaju radi o kombi vozilu, koje po
Zakonu o carinskoj tarif („Službeni glasnik RS”, br. 62/05) i Komentaru carinske tarife uz tarifni
broj 87.03 (knjiga Š, str. 1546-1547 ), ne spada u putničke automobile nego u druga motorna vozila
konstruisana prvenstveno za prevoz putnika, pa shodno tome može biti predmet donacije.
Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, možete ostvariti ukoliko nadležnoj carinar-
nici, shodno članu 6. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći, uz zahtev za oslobođenje od
plaćanja uvoznih pomoći, podnesete sledeću dokumentaciju:
1) izjavu donatora, odnosno davaoca humanitarne pomoći iz koje se vidi da se roba šalje be-
splatno, odnosno drugi dokaz da se roba plaća iz sredstava prikupljenih po osnovu donacije
i pomoći ili iz sredstava ostvarenih realizacijom hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja
ustupljenih prava;
2) izjavu da će roba biti upotrebljena u prosvetne svrhe, i sl.;
3) izvod iz registra, ili drugi dokaz da se bavi prosvetnom delatnošću.
Na osnovu podnetog zahteva carinarnica donosi rešenje.
2. Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 i 61/05 – u
daljem tekstu: Zakon) u članu 3. propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara
i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delat-
nosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Saglasno sa odredbom člana 7. Zakona, uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje Repu-
blike.
Prema odredbi člana 26. tačka 1a) Zakona, PDV se ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na
osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć.
Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći („Službeni list
SRJ”, br. 53/01, 61/01 i 36/02), državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, jav-
ne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i domaće i strane humani-
tarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomoć.
12+
Odredbom člana 2. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći propisano je, da donacije i
humanitarna pomoć, mogu biti u robi, osim duvana i duvanskih prerađevina, alkoholnih pića i
putničkih automobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim pravima.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na uvoz motornog vozila, pod uslovom da se
ne radi o putničkom automobilu, koje OŠ „Savo Jovanović” dobija kao donaciju od Putevi Cyprus
Ltd. 41 – CYPRUS, PDV se ne plaća, pod uslovom da se uvoz dobra vrši za račun ove škole, što
znači da je OŠ „Savo Jovanović” u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za stavljanje robe u slobodan pro-
met, tj. uvoz dobara, izdatoj u skladu sa carinskim propisima, navedena kao vlasnik dobara koja
se uvoze, kao i pod uslovom da se uvoz u svemu vrši prema odredbama Zakona o donacijama i
humanitarnoj pomoći. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa ovim zakonom sprovodi nadležni
carinski organ. ” (mišljenje br. 335–00–00400/2006/07 od 08. 12. 2006. godine)
„U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na uvoz leka TMS114/PREZISTA/Darunavir,
koji Klinički centar Srbije besplatno dobija iz inostranstva od kompanije Johnson&Johnson SE, a
koji uvozi „INFARM So“ iz Beograda, PDV se ne plaća, pod uslovom da se uvoz leka vrši za račun
Kliničkog centra Srbije, što znači da je Klinički centar Srbije u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za
stavljanje robe u slobodan promet, tj. uvoz dobara, izdatoj u skladu sa carinskim propisima, nave-
den kao vlasnik robe (dobra) koja se uvozi, kao i pod uslovom da se uvoz vrši prema odredbama
Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa pomenu-
tim zakonom sprovodi nadležni carinski organ. ” (mišljenje br. 413-00-00013/2007-04 od 11. 01.
2007. godine)
19.6. Pravo humanitarnih organizacija na refakciju PDV
Pravo na refakciju PDV uređeno je članom 54. Zakona o PDV i Pravilnikom o postupku ostva-
rivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV.
Pravo na refakciju po osnovu podnetog zahteva imaju organizacije registrovane za humanitar-
nu delatnost za dobra koja im isporučuju u Republici pod sledećim uslovima:
– da je promet dobara oporeziv,
– da je PDV za isporučena dobra iskazan u računu (PDV računu izdatim u skladu sa čl. 42.
Zakona), da je račun plaćen, i
– da su nabavljena dobra otpremljena u inostranstvo kako bi se koristila u humanitarne, do-
brotvorne ili obrazovne svrhe.
Prema tome, humanitarna organizacija može ostvariti pravo na refakciju jedino ukoliko dobra
otprema u inostranstvo. Humanitarna organizacija prilikom nabavke dobara plaća PDV, a s obzi-
rom na to da u većini slučajeva nije u sistemu PDV, nema ni pravo na odbitak prethodnog poreza.
Pravo na refakciju ostvaruje jedino kada otpremi dobra u inostranstvo. To znači da kada vrši
isporuku dobara licima u Republici, nema pravo na refakciju poreza.
123
Inostranim primaocem u smislu člana 24. stav 4. Zakona o PDV smatra se lice koje:
1) je obveznik poreza, a čije je mesto stvarne uprave ili mesto sedišta, odnosno prebivališta van
teritorije Republike Srbije;
2) nije obveznik, a prebivalište ili sedište ima van Republike Srbije.
Poslovne jedinice stranih primaoca koje se nalaze u Republici ne smatraju se stranim primaoci-
ma.
Humanitarne organizacije nemaju pravo na refakciju PDV po osnovu uvoza dobra jer je u
skladu sa članom 26. stav 1. tačka 1a) uvoz dobara na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao
humanitarna pomoć oslobođena PDV.
Zahtev za refakciju humanitarna organizacija podnosi na obrascu REF­2 Poreskoj upravi –
Centrali. Uz zahtev se dostavlja:
• kopija registracije humanitarne organizacije;
• originali i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima u Republici;
• dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo i da se koriste u humanitarne, dobrotvorne ili
obrazovne svrhe;
• podaci o imenu i adresi inostranog primaoca dobara i svrsi korišćenja dobara otpremljenih
u inostranstvo.
Kopija registracije dostavlja se samo prilikom prvog podnošenja zahteva za refakciju PDV.
Kao dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo, potrebno je da obveznik – humanitarna
organizacija raspolaže izvoznom deklaracijom, odnosno overenom kopijom izvozne deklaracije
izdate u skladu sa carinskim propisima, a u slučajevima u kojima se izvoz dobara vrši bez prethod-
nog podnošenja izvozne deklaracije, dokaz o izvršenom izvozu je odobrenje nadležnog carinskog
organa, izdato u skladu sa carinskim propisima i potvrda o izvršenom izvozu dobara koju popu-
njava i overava nadležni carinski organ. Ako se dobra šalju u inostranstvo poštom, brzom poštom
ili železnicom, poresko oslobođenje obveznik može da ostvari ako poseduje dokaz o izvršenoj
isporuci. Kao dokaz može da služi izvozna deklaracija ili odobrenje nadležnog carinskog organa
u slučaju kada se u skladu sa carinskim propisima ne podnosi izvozna deklaracija; poštansko-ca-
rinska propratnica, železnički tovarni list, manifest ili drugi dokument koji se obično koristi u
poštanskom saobraćaju ili kopije tih dokumenata. U skladu sa članom 4. Pravilnika o postupku
ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV, navedeni dokazi moraju
da sadrže sledeće podatke:
1. Naziv i adresu, odnosno frmu i sedište izdavača i datum izdavanja dokaza;
2. Naziv i adresu, odnosno frmu i sedište, kao i PIB obveznika (izvoznika);
3. Uobičajeni trgovački naziv i količinu dobara;
126
4. Mesto i datum predaje dobara, odnosno mesto i datum kada je dobro poslato u inostranstvo;
5. Naziv i adresu, odnosno frmu primaoca dobara u inostranstvu;
6. Potpis i pečat izdavaoca dokaza.
Pored potvrde nadležnih carinskih organa za ovo poresko oslobođenje potrebno je obezbediti
podatke o:
1) nazivu i količini izvezenih dobara;
2) iznosu PDV za dobra nabavljena u Republici, odnosno plaćenom iznosu PDV pri uvozu;
3) datumu plaćanja nabavne cene dobara, uključujući PDV;
4) adresi inostranog primaoca dobara;
5) datumu izvoza dobara;
6) svrsi korišćenja dobara isporučenih u inostranstvo.
Da bi poreski obveznik stekao pravo na refakciju PDV, pored navedenih dokaza mora da pose-
duje i račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza u skladu sa
članom 42. Zakona, i dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez i
da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza. Kao dokaz da je PDV plaćen prilikom uvoza, služi ove-
rena uplatnica ili overen nalog za uplatu.
Centrala, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju, rešenjem odlučuje o zahtevu
u roku od 15 dana od dana ponošenja zahteva i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja
vrši refakciju PDV.
Originali računa, odnosno dokumenta koja predstavljaju dokaz da su dobra otpremljena u ino-
stranstvo i da se koriste u humanitarne, dobrovoljne ili obrazovne svrhe, overeni od strane Cen-
trale, dostavljaju se podnosiocu zahteva zajedno sa rešenjem o refakciji PDV.
20. Slučajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDV sama obračunava obavezu za PDV
NVO koja je poreski obveznik uvek je istovremeno i poreski dužnik. Međutim, u slučajevima
određenim Zakonom o PDV, poreski dužnik može biti i NVO koja nije poreski obveznik. Pore-
ski dužnik je defnisan odredbama člana 10. Zakona o PDV. Najčešće, u ulozi poreskog dužnika,
NVO me može javiti kao:
– poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu
poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici;
– primalac dobara i usluga ako strano lice ne odredi poreskog punomoćnika.
Kada strano lice vrši oporeziv promet dobara i usluga, a nema sedište niti stalnu poslovnu jedi-
nicu u Republici Srbiji, može da odredi domaće lice kao poreskog punomoćnika. Ako je domaće
lice – poreski punomoćnik obveznik PDV, ono obračunava PDV, podnosi poreske prijave i plaća
127
PDV. Poreski punomoćnik nije dužan da izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga
stranog lica.
U slučaju kada strano lice ne odredi poreskog punomoćnika, primalac dobara i usluga oba­
vezan je da obračuna PDV, podnese poresku prijavu i plati PDV, ali nema obavezu da izdaje
račun za promet dobara i usluga koji mu je izvršilo strano lice.
Napominjemo, obveznici PDV za nastali poreski dug ne podnose posebne poreske prija­
ve, već u okviru poreskih prijava na Obrascu PPPDV koje podnose za određen poreski period
iskazuju podatke o nastalom poreskom dugu po navedenim osnovama.
Kada NVO koja je poreski dužnik, a nije poreski obveznik primi dobra ili usluge iz inostran-
stva, ona je dužna da podnese poresku prijavu i plati PDV koji duguje.
Poreski dužnik koji nije obveznik PDV podnosi poresku prijavu samo za period u kojem
je nastala obaveza po osnovu PDV, za razliku od obveznika PDV koji podnosi poreske prija­
ve za svaki poreski period.
Iako to Zakonom nije izričito predviđeno, prema našem mišljenju, za poreske dužnike koji nisu
obveznici PDV poreski period je uvek kalendarski mesec.
Kada je u pitanju primanje dobara od stranog lica, obaveza za PDV se jednostavno utvrđuje,
na osnovu carninskog računa, imajući u vidu da svaki prijem dobara iz inostranstva podleže ca-
rinskom postupku. Međutim, kod utvrđivanja poreza na usluge koje strano lice pruža domaćem
licu nije jednostavno odrediti da li postoji poreska obaveza ili ne. Prilikom utvrđivanja da li je
usluga stranog lica domaćem licu izvršena u Srbiji (jer samo takva usluga podleže oporezivanju),
treba imati u vidu odredbe člana 12. Zakona o PDV. Naime, mesto prometa usluga utvrđuje se na
različite načine, u zavisnosti od toga o kakvoj se usluzi radi. Osnovno rešenje iz Zakona o PDV
je da se mestom usluga smatra mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, tako da
za ovakve usluge ne postoji obaveza primaoca usluga da obračuna PDV, imajući u vidu da usluga
nije pružena u Srbiji. Međutim, neke usluge se oporezuju prema mestu gde je usluga stvarno
pružena (usluge iz oblasti kulture, umetnosti, sporta, nauke i obrazovanja, zabavno-estradne i sl.),
a neke prema sedištu primaoca usluge (iznajmljivanje pokretnih stvari, osim prevoznih sredstava
po osnovu rentakar ugovora, telekomunikacione usluge, usluge savetnika, inženjera, advokata,
revizora, obrade podataka i ustupanja informacija, ekonomska propaganda i dr.)
Primer:
NVO koja nije obveznik PDV organizuje koncert klasične muzike u Novom Sadu. Na koncertu nastupa
izvođač iz inostranstva. NVO kao organizator koncerta je dužna da obračuna obavezu za PDV po stopi
od 8% na vrednost usluge koju je obavio izvođač iz inostranstva, podnese poresku prijavu na obrascu
PPPDV i uplati poresku obavezu. Tako utvrđeni i plaćeni PDV uključuje se u troškove organizacije
koncerta, imajući u vidu da NVO nije obveznik PDV.
128
Obaveza za obračun PDV na vrednost usluge koju je domaćem licu obavio izvođač iz inostranstva
postoji i kada je organizator koncerta NVO koja je obveznik PDV, ali bi se tako obračunati PDV mogao
odbiti kao prethodni.
21. Poreske olakšice za međunarodne organizacije čiji je status izjednačen sa
statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava
Međunarodne organizacije kojima je na osnovu posebnih propisa priznat status
izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava, ne plaćaju PDV na
sve nabavke dobara i usluga u Republici Srbiji koje koriste za službene potrebe organi­
zacije i za lične (privatne) potrebe osoblja čiji je status izjednačen sa statusom diploma­
tskog i konzularnog osoblja. Ovo oslobođenje propisano je odredbama člana 24. stav 1.
tačka 16) Zakona o PDV.
Za razliku od diplomatskih i konzularnih predstavništava koji pravo na poresko oslobođenje
mogu ostvariti pod uslovom reciprociteta, međunarodne organizacije mogu ostvariti poresko
oslobođenje ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom.
Prema članu 18. Pravilnika o poreskim oslobađanjima, nosioci prava podnose organu nadležnom
za inostrane poslove zahtev za izdavanje dokumenta kojim se potvrđuje da je međunarodnim
ugovorom predviđeno poresko oslobođenje za nabavku dobara ili usluga. Ministarstvo inostranih
poslova izdaje dokument kojim potvrđuje da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko
oslobođenje (osnovnu potvrdu).
Nosiocima prava data je mogućnost da ostvare poresko oslobođenje pri nabavci dobara i uslu-
ga na dva načina, i to:
– direktno pri kupovini i uvozu dobara ili usluga, i
– indirektno, podnošenjem Obrasca REF-5 Zahtev diplomatskog i konzularnog predstavništva,
odnosno međunarodne organizacije za refakciju, u skladu sa Pravilnikom o postupku ostva-
rivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV.
21.1. Direktan način ostvarivanja poreskog oslobođenja kod nosioca prava
Direktno poresko oslobođenje za nabavku dobara i usluga za lične i za službene potrebe no-
sioci prava mogu da ostvare ako poseduju dokumentaciju koja je propisana izmenjenim odred-
bama čl. 18. i 19. Pravilnika o poreskim oslobađanjima. U tom slučaju obveznik PDV – prodavac
dobara, odnosno pružalac usluga nosiocima prava ostvaruje poresko oslobođenje sa pravom na
odbitak prethodnog poreza za izvršeni promet, odnosno isporučuje dobro ili pruža uslugu bez
obračunavanja PDV.
129
Poresko oslobođenje za službene potrebe, obveznik može da ostvari ako poseduje:
1) fotokopiju potvrde o reciprocitetu, odnosno dokumenta kojim se potvrđuje da je pore-
sko oslobođenje predviđeno međunarodnim ugovorom, izdatog od strane ministarstva
nadležnog za inostrane poslove (u daljem tekstu: osnovna potvrda);
2) original službenog naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, koji izdaje
ovlašćeno lice nosioca prava.
Službeni nalog izdaje se na Obrascu SNPDV – Službeni nalog za nabavku dobara i usluga
i uvoz dobara, bez PDV.
Službeni nalog izdaje se u tri primerka, od kojih se dva daju obvezniku, a treći zadržava nosilac
prava za svoje potrebe. Ako se službeni nalog na Obrascu SNPDV izdaje za nabavku dobara za
koja se PDV plaća pri uvozu dobara u Republiku, dva primerka izdatih naloga daju se nadležnom
carinskom organu, a treći primerak zadržava nosilac prava za svoje potrebe.
Odgovorni predstavnik nosioca prava (šef misije, stalni predstavnik i dr.) dužan je da, pre izda-
vanja prvog službenog naloga, Centrali poreske uprave dostavi podatke o licima ovlašćenim za
izdavanje službenog naloga sa deponovanim potpisima tih lica, kao i da dostavi obaveštenje o
promenama lica kojima je dato to ovlašćenje u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Pre izdavanja Obrasca SNPDV nosioci prava treba da pribave osnovnu potvrdu koju izdaje
organ nadležan za inostrane poslove. Osnovna potvrda treba da sadrži podatak o postojanju re-
ciprociteta u oslobađanju, odnosno potvrdu da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko
oslobođenje. Ukoliko postoje ograničenja u oslobađanju dobara i usluga (u vrednosti ili količini),
potvrda treba da sadrži i ta ograničenja.
Poresko oslobođenje za promet dobara i usluga i uvoz dobara za lične potrebe (član 17. tačka
2 Pravilnika o poreskim oslobađanjima) obveznik može da ostvari ako poseduje fotokopiju osno-
vne potvrde i original naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, za lične potrebe
nosioca prava, koji izdaje ovlašćeno lice nosioca prava iz člana 17. tačka 1 Pravilnika o poreskim
oslobađanjima, a čiji je potpis deponovan kod Centrale Poreske uprave. Ovaj nalog se izdaje na
Obrascu LNPDV – Nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, za lične potre­
be nosioca prava, koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo. Nalog se izdaje u tri
primerka, od kojih se dva daju obvezniku, a treći zadržava nosilac prava za svoje potrebe.
Odgovorni predstavnik nosioca prava (šef misije, stalni predstavnik i dr.) dužan je da do 31. ja-
nuara tekuće godine dostavi Centrali Poreske uprave spisak lica koja imaju pravo nabavke dobara
i usluga bez PDV sa deponovanim potpisima ovih lica, kao i da dostavi obaveštenje o promenama
spiska lica koja imaju pravo nabavke dobara i usluga bez PDV u roku od 15 dana od dana nastanka
promene.
130
Kada predstavnik diplomatskog ili konzularnog predstavništva i međunarodne organizacije
dođe kod prodavca (trgovina na malo) ili pružaoca usluga sa fotokopijom osnovne potvrde i ori-
ginalom naloga izdatog na Obrascu SNPDV (za službene potrebe) ili LNPDV (za lične potrebe),
prodavac ili pružalac usluga treba da proveri sledeće:
– da li je pravilno popunjen Obrazac SNPDV, odnosno Obrazac LNPDV i da li sadrži broj iz
fotokopije osnovne potvrde;
– da utvrdi da li postoje ograničenja (ograničenja se nalaze u osnovnoj potvrdi). Ukoliko po-
stoje ograničenja u oslobađanju, isporuku dobara ili usluga može da da izvrši samo do visine
ograničenja, i
– da li je Obrazac službenog naloga potpisan i overen od strane ovlašćenog lica međunarodne
organizacije.
Ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi, obveznik poreza – prodavac ili pružalac usluge po-
punjava Obrazac SNPDV, odnosno Obrazac LNPDV u delu koji se odnosi na prodavca, odnosno
pružaoca usluga, i to: tabelu, iznos PDV za koji je ostvareno poresko oslobođenje, podatke o
nazivu, PIB, pečat i potpis ovlašćenog lica isporučioca dobara ili usluga, datum prometa dobara
i usluga.
Nakon provere svih podataka poreski obveznik – prodavac, odnosno pružalac usluga vrši ispo-
ruku dobara ili usluga i overava obrasce SNPDV, odnosno Obrazac LNPDV i zadržava dva pri-
merka ovih obrazaca i fotokopiju osnovne potvrde za svoje potrebe, a treći primerak Obrazaca
SNPDV, odnosno LNPDV vraća nosiocu prava.
Prema našem mišljenju, prodaju dobara i usluga diplomatskim, konzularnim predstavništvima
i međunarodnim organizacijama, obveznik PDV – prodavac na malo treba da evidentira preko
fskalne kase, tj. treba da izda fskalni isečak. Ovo važi za pravna lica i preduzetnike koji moraju da
evidentiraju promet preko fskalnih kasa u skladu sa odredbama člana 3. Uredbe o evidentiranju
prometa preko fskalnih kasa.
21.2. Ostvarivanje poreskog oslobođenja refakcijom plaćenog PDV (indirektno poresko
oslobođenje)
Pravo na reakciju PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim orga-
nizacijama propisano je izmenjenim odredbama člana 55a Zakona o PDV, a način ostvarivanja
tog prava detaljnije je regulisano članom 6b. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj
PDV i o načinu i postupku refakcije PDV („Službeni glasnik RS“, br. 107/04 i 65/05).
Prema odredbama člana 55a Zakona o PDV propisano je da ako se diplomatska ili konzular-
na predstavništva i međunarodne organizacije, odnosno lica iz člana 24. stav 1. tačka 16 Zako-
na ne opredele da izvrše nabavku ili uvoz dobara, odnosno prime usluge, namenjene njihovim
131
službenim, odnosno ličnim potrebama, uz poresko oslobođenje, imaju pravo na refakciju PDV,
pod uslovima koji su Zakonom propisani za ostvarivanje poreskog oslobođenja, i to ako:
1) su isporuke ili uvoz dobara, odnosno pružene usluge oporezive PDV;
2) je PDV za promet dobara i usluga iskazan u računu, u skladu sa ovim zakonom, i ako je račun
plaćen, odnosno ako je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara plaćen;
3) je ukupna vrednost dobara ili usluga, iskazana u računu, odnosno vrednost dobara iskaza-
na u carinskom dokumentu, veća od 50 evra bez PDV, osim za nabavku goriva za motorna
vozila.
Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije
PDV, propisan je postupak i način refakcije plaćenog PDV.
U skladu sa članom 6b Pravilnika, nosioci prava u smislu člana 17. Pravilnika o poreskim
oslobađanjima ostvaruju pravo na refakciju, u skladu sa Zakonom, na osnovu zahteva koji podno-
se Poreskoj upravi – Centrali (ul. Save Maškovića 3–5).
Zahtev se podnosi na Obrascu REF­5 – Zahtev diplomatskog i konzularnog predstavništva,
odnosno međunarodne organizacije za refakciju, koji čini sastavni deo Pravilnika.
Zahtev, odnosno Obrazac REF-5 za svakog nosioca prava, potpisuje, overava i izdaje lice koje
je ovlašćeno za izdavanje službenih i ličnih naloga za nabavku dobara i usluga, bez PDV, u skladu
sa Pravilnikom o poreskim oslobađanjima.
Rok za podnošenje zahteva je 30 dana od isteka kalendarskog tromesečja u kojem su dobra i
usluge nabavljene u Republici ili izvršen uvoz dobara u Republiku.
Uz zahtev (Obrazac REF-5) nosioci prava treba da dostave:
1) original i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima i korišćenim uslugama u Republici
koji glase na nosioca prava i koji sadrže podatak o broju osnovne potvrde propisane Pravi-
lnikom o poreskim oslobađanjima. Računi moraju biti izdati u skladu sa Zakonom o PDV i
moraju biti veći od 50 evra bez PDV, osim u slučaju nabavke goriva za motorna vozila kada
na računu može biti iskazan manji iznos od 50 evra bez PDV;
2) originali i kopije dokumenata o izvršenom uvozu dobara u Republiku.
Ako se nosiocu prava za izvršeni promet dobara i usluga izdaje fskalni isečak u skladu sa pro-
pisom kojim se uređuju fskalne kase, na poleđini tog isečka unose se podaci o nazivu, odnosno
imenu i prezimenu nosioca prava i broju osnovne potvrde i stavlja se pečat i potpis isporučioca
dobara, odnosno pružaoca usluga.
Poreska uprava – Centrala, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju, rešenjem
odlučuje o podnetom zahtevu i to u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Uz rešenje
Poreska uprava – Centrala vraća overena dokumenta (originali i kopije računa) podnosiocima
zahteva. Poreska uprava u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši refakciju PDV.
132
22. Obaveza plaćanja PDV u slučaju otuđenja dobara nabavljenih uz poresko
oslobođenje
Članom 21. Pravilnika o poreskim oslobađanjima propisano je da pre isteka roka od 3 godine
od dana nabavke dobara u Republici, odnosno iz uvoza, dobra nabavljena bez PDV, od strane
nosioca prava ne mogu da budu predmet preprodaje, poklona i dr. drugim licima, ako pre toga
nosilac prava koji je nabavio dobra bez PDV u Republici, odnosno iz uvoza, ne plati PDV koji nije
bio plaćen pri nabavci tih dobara. Otuđenje se ne odnosi na dobra čija je pojedinačna vrednost
do 50 evra u dinarskoj protivvrednosti, koja nosioci prava poklanjaju drugim licima, u skladu sa
njihovim funkcijama.
23. Tradicionalne crkve i verske zajednice
Tradicionalne crkve i verske zajednice imaju pravo na refakciju PDV na osnovu podnetog
zahteva, saglasno članu 55. Zakona o PDV. Tradicionalne crkve i verske zajednice su: Srpska
pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka Evangelička crkva a.v, Jevrejska
zajednica, Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a.v. Tradicionalne
crkve i verske zajednice imaju pravo na refakciju za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja
uvoze, kao i za usluge koje im se pružaju, a koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću,
pod uslovom da je:
1) promet dobara i usluga, odnosno uvoz dobara oporeziv;
2) PDV za isporučena dobra, odnosno pružene usluge iskazan u računu, u skladu sa članom
42. ovog zakona, kao i da je račun plaćen, odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza
dobara prethodno plaćen.
Način ostvarivanja prava na refakciju poreza uređen je odredbama čl. 6. i 6a. Pravilnika o po-
stupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV.
Tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice ostvaruju pravo na refakciju, u skladu sa Zako-
nom, na osnovu zahteva koji upravno telo određeno od strane tradicionalne crkve, odnosno ver-
ske zajednice podnosi Centrali Poreske uprave za sve organizacione delove tradicionalne crkve,
odnosno verske zajednice.
Pre podnošenja prvog zahteva za refakciju, tradicionalna crkva, odnosno verska zajednica, pi-
smeno obaveštava Centralu koje je upravno telo određeno za podnošenje zahteva za refakciju i o
licu ovlašćenom za potpisivanje zahteva za refakciju.
Zahtev za refakciju podnosi se na Obrascu REF 3A - Zahtev tradicionalne crkve, odnosno
verske zajednice za refakciju.
133
Zahtev se podnosi u roku od 60 dana od isteka kalendarskog tromesečja u kome su dobra i
usluge nabavljene u Republici ili izvršen uvoz dobara u Republiku.
Uz zahtev za refakciju dostavljaju se:
1) originali i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima i korišćenim uslugama u Republi-
ci;
2) originali i kopije dokumenata o izvršenom uvozu dobara u Republiku.
Centrala, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju, rešenjem odlučuje o zahtevu
u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja
vrši refakciju PDV. Centrala ovarava originalne račune i druge dokumente i dostavlja ih podno-
siocu zahteva zajedno sa rešenjem.
Račun koji nije izdat u skladu sa članom 42. Zakona o PDV, ne može se upotrebiti u postupku
refakcije PDV.
Dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću u smislu člana 55. Zakona
o PDV, smatraju se:
1) sveće i materijal za proizvodnju sveća;
2) tamjan i materijal za proizvodnju tamjana;
3) briketi;
4) ulje i vino za obredne svrhe;
5) brašno i beskvasni hleb za obredne svrhe;
6) svete sasude i obredni simboli;
7) odežde za sveštenike i verske službenike i materijal za proizvodnju ovih odeždi;
8) građevinske usluge i građevinski materijal koji se koriste za izgradnju, rekonstrukciju, kon-
zervatorske i restauratorske radove i održavanje hramova i drugih zdanja povezanih sa mi-
sionarskom delatnošću tradicionalnih crkava i verskih zajednica, uključujući i materijal za
izradu ikonostasa i ikonopisanje;
9) bogoslužbene knjige, verski kalendari i druga verska izdanja, kao i papir za štampanje tih
izdanja;
10) orgulje.
13+
8. Nevladine organizacije u carinskom sistemu Republike Srbije
1. Uvod
Oblast u kojima se defniše položaj neproftnog sektora u carinskom sistemu Republike
Srbije i u Carinskom zakonu Republike Srbije ne postoji. Neproftni sektor se tretira
potpuno isto kao i svi ostali obveznici plaćanja uvoznih dažbina prema propisanoj carin­
skoj nomenklaturi.
Iz ovoga proizilazi da prava na oslobođenje plaćanja carinskih dažbina neproftni sektor može
jedino izvlačiti iz oblasti carinskih povlastica koje su regulisane odredbama članova 191. do 196.
Carinskog zakona i odnose se na sve obveznike. Zato ćemo akcenat staviti na oslobođenja od
plaćanja uvoznih dažbina i proceduru njihovog korišćenja.
Oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina grupisana su na sledeći način:
­ za strana lica (šefovi stranih država i njihovi izaslanici, međunarodne organizacije i humani-
tarne organizacije, diplomatska i konzularna predstavništva i njihovo osoblje), čl.191
­ fzička lica, čl.192
­ pravna i druga lica, čl.193
­ roba, čl 194
Očigledan je nešto niži nivo carinskih povlastica u onosu na raniji Carinski zakon jer važećim
zakonom nisu utvrđene povlastice za :
• određene korisnike budžetskih sredstava (Vojska Srbije, MUP Srbije i kazneno popravne
ustanove), raniji čl.24 Carinskog zakona
• domaći državljani-povratnici sa privremenog rada u inostranstvu na predmete domaćinstva
i privrednog inventara, raniji čl. 25. st.1 tč.4 Carinskog zakona
• preduzeća za opremu koja se uvozi za zamenu uništene robe, raniji čl.26 st.1 tč.3 Carinskog
zakona
2. Oslobođenje pravnih lica i drugih lica od plaćanja uvoznih dažbina
Neproftnim organizacijama može biti interesantan čl.193 Carinskog zakona pa ćemo se na
njega posebno osvrnuti uz uputstvo o načinu korišćenja povlastica:
133
ČLAN 193
OSLOBOĐENjE PRAVNIH I DRUGIH LICA OD PLAĆANjA UVOZNIH DAŽBINA
(I) Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina:
(1) Organizacije Crvenog krsta ­ na robu koju uvezu iz inostranstva, koja se ne proizvodi
u Srbiji, a koja služi za izvršavanje njihovih humanitarnih zadataka; Radi korišćenja povlasti-
ce iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu:
- izjavu da će uvezenu robu koristiti za izvršavanje svojih humanitarnih zadataka
- potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji
(2) Vatrogasne i spasilačke organizacije i društva ­ na opremu i delove te opreme koji
se ne proizvode u Srbiji, a namenjeni su za gašenje požara i za spasilačke delatnosti; Radi
korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu:
­ potvrdu Ministarstva za unutrašnje poslove kojim se dokazuje da se oprema i delovi te opre-
me uvoze za potrebe vartogasnih odnosno spasilačkih organizacija i društava
- potvrdu Privredne komore Srbije da se oprema odnosno delovi te opreme koji se uvoze ne
proizvode u zemlji
(3) Muzeji i umetničke galerije ­ na zbirke, delove zbirki i pojedinačne predmete koji su
njima namenjeni, kao i arhivi­za arhivski materijal; Radi korišćenja povlastice iz ovog člana,
korisnik podnosi carinskom organu izjavu da su zbirke, delovi zbirki i pojedinačni predmeti koji
se uvoze namenjeni muzeju ili umetničkoj galeriji, odnosno da je arhivski materijal namenjen
arhivi.
(4) Lica, osim fzičkih, koja se bave naučnim, obrazovnim, kulturnom, sportskom, rekrea­
tivnom, humanitarnom, verskom delatnošću, tehničkom kulturom, umetnošću, delatnosti­
ma zaštite prirode, kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta životne sredine ­ na robu koje
se ne proizvodi u Srbiji, a služi neposredno za obavljanje tih delatnosti, osim alkohola i
alkoholnih pića, duvanskih proizvoda i putničkih motornih vozila; Radi korišćenja povlastice
iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu:
- izvod iz registra nadležnog organa da se korisnik povlastice bavi naučnom, obrazovnom,
kulturnom, sportskom, rekreativnom, humanitarnom, verskom delatnošću, tehničkom kul-
turom, umetnošću, delatnostima zaštite prirode, kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta
životne sredine;
- potvrdu Privredne komore Srbije de se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji
- izjavu korisnika povlastice da roba služi naposredno za obavljanje delatnosti.
Carinski organ može zahtevati od korisnika da priloži potvrdu ili mišljenje nadležnog organa
kojim se potrvđuje da roba koja se uvozi služi neprekidno za obavljanje delatnosti korisnika po-
vlastice.
136
(5) Lica, osim fzičkih ­ na robu koju beplatno prime iz inostranstva za naučne, prosvet­
ne, kulturne, sportske, humanitarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zaštitu
životne sredine, osim alkohola, alkoholnih pića, duvanskih proizvoda i putničkih motornih
vozila; Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom
organu:
- izjavu ili fakturu ino-pošiljaoca iz koje se vidi da se roba šalje besplatno;
- izvod iz odgovarajućeg registra iz kojeg se utvrđuje delatnost korisnika povlastice;
- izjavu korisnika povlastice da roba služi za naučne, prosvetne, kulturne, sportske, humani-
tarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zaštitu životne sredine.
Ako korisnik prima iz inostranstva besplatno, u humanitarne svrhe, lekove, sitne medicin-
ske instrumente, ortopedska pomagala, sanitetski materijal, hranu i bezalkoholna pića, tekstilne
proizvode (odeću, posteljinu, ćebad i sl.), obuću i dečje igračke pored dokaza iz stava 1 ovog
člana , podnosi i specifkaciju robe u kojoj je naznačen trgovački naziv i količina, carinski organ o
oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina stavlja zabelešku na deklaraciji.
(6) Lica, osim fzičkih ­ na robu koju besplatno prime iz inostranstva ili je nabave od
sredstava koja su dobila iz inostranstva kao novčanu pomoć, ako je namenjen otklanjanju
posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi, poplave, suše, ekološki
udesi i sl.) ratom ili oružanim sukobom. Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina u
skladu sa odredbom ove tačke, može se ostvariti ako Vlada utvrdi da su posledice elementarnih
nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz oslobođenje od plaćanja
carine i ako se ta roba uveze u roku koji odredi Vlada;
(7) Preduzeća u oblasti zdravstva – na specifčnu opremu, uređaje i instrumente za zdrav­
stvo i njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme kao i za lekove
koji se koriste u bolničkom lečenju koji se ne proizvode u zemlji i ako se uvoze radi opre­
manja i potreba tih preduzeća u skladu sa programima razvoja zdravstva. Radi korišćenja
povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu:
- potvrdu Ministarstva zdravlja kojom se dokazuje da se specifčna oprema, uređaji i nistru-
menti za zdravstvo, njihovi rezervni delovi i potrošni materijal za korišćenje te opreme, kao
i lekovi koji se koriste u bolničkom lečenju, uvozi radi opremanja i potreba pravnih lica u
oblasti zdravstva
- potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji.
(8) Preduzeća za profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalida ­ na opremu i
rezervne delove koji se ne proizvode u zemlji, a koriste se za profesionalno osposobljavanje
i radno angažovanje invalida. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, kori-
snik podnosi carinskom organu:
137
- izvod iz registra nadležnog organa da se korisnik povlastice bavi profesionalnim osposoblja-
vanjem i zapošljavanjem invalida
- potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji
- izjavu korisnika povlastice da roba služi za profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje
invalida.
(9) Lica, osim fzičkih ­ na opremi koja se proizvodi u zemlji a služi neposredno za zaštitu
životne sredine. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi
carinskom organu:
-potvrdu Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine da roba koja se uvozi
služi neposredno za zaštitu životne sredine
-potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji
(10) Lica, osim fzičkih ­ na medalje i plakete koje primaju iz inostranstva radi dodelji­
vanja na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Srbiji. Radi korišćenja povlasti-
ce iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu izjavu o organizovanju
međunarodnog takmičenja u zemlji i da će medalje i plakete dodeljivati na tom takmičenju. O
oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina carinski organ stavlja zabelešku na izjavi.
(II) Odredbe stava 1. tačka 3 do 10 ovog člana primenjuju se i na preduzetnike.
Na kraju ovog dela treba podsetiti i na Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći (Službeni
list SRJ br 10/2001, 61/2001, 36/2007 i Službeni Glasnik RS br 101/2005 ), a vezano za uvoz roba
i usluga.
Članom 1 Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći uređeno je da državni organi, jedini-
ce lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne
ostvaruju dobit, kao i domaće i strane humanitarne organizacije mogu primati donacije i huma-
nitarnu pomoć. Primalac donacije i pomoći ne mogu biti političke stranke.
Donacije i humanitarna pomoć mogu biti u robi (osim duvana i duvanskih prerađevina, alkohol-
nih pića i putničkih automobila ), uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim
pravima. Uvoz robe i usluga po osnovu donacije i humanitarne pomoći, kao i uvoz robe i usluga
koje se kupuju iz sredstava dobijenih od donacija i humanitarne pomoći i iz sredstava ostvarenih
realizacijom hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava je slobodan.
Uvoz robe u skladu sa čl.4. Zakona o donacijama može se vršiti samo ukoliko ispunjava propi-
sane uslove stavljanja robe u promet, odnosno za upotrebu na domaćem tržištu, a usluge u skladu
sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima. Ne može se uvoziti roba čiji je promet i upo-
treba zabranjen u zemlji iz koje se uvozi ili u kojoj je proizvedena, ili ukoliko je odlukom Vlade
zabranjen uvoz te robe radi sprečavanja i ugrožavanja života i zdravlja ljudi i životne sredine.
138
Primalac donacije i pomoći ne može bez prethodnog plaćanja carine robu oslobođenu od ca-
rine prodati ili je upotrebiti u druge svrhe osim u svrhe za koje je donacija, odnosno pomoć data u
roku od tri godine od dana uvoza. U suprotnom, carina će doneti rešenje o naplati carine i drugih
uvoznih dažbina i taksi.
Treba imati u vidu i da se roba oslobođena od plaćanja carinskih dažbina ne može dati u zalog,
na pozajmicu ili kao obezbeđenje za izvršenje druge obaveze.
139
9. Porez na dobit kod NVO
Jedna od najvećih poreskih olakšica za NVO u našem zakonodavstvu odnosi se na
oslobađanje od plaćanja poreza na dobit. Ova olakšica sadržana je u odredbama Zako­
na o porezu na dobit preduzeća («Službeni glasnik RS» br. 25/2001, 80/2002, 43/2003,
84/2004) i pratećih podzakonskih propisa.
U ovom Zakonu NVO se svrstavaju u kategoriju nedobitnih organizacija. Zakon pravi razliku
između nedobitnih organizacija koje knjige vode po kontnom okviru za budžetski sistem (škole,
domovi zdravlja i bolnice, fondovi socijalnog osiguranja itd.) i nedobitnih organizacija koje knjige
vode po kontnom okviru za preduzeća, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica. NVO su ne-
dobitne organizacije koje knjige vode po kontnom okviru za preduzeća, zadruge, preduzetnike i
druga pravna lica.
1. Uslovi za oslobođenje od poreza na dobit kod NVO
Uslovi za oslovođenje NVO od plaćanja poreza na dobit su kumulativni, odnosno aditiv­
ni. Svi propisani uslovi moraju biti ispunjeni da se ne bi platio porez na dobit.
Prema članu 44. Zakona o porezu na dobit preduzeća NVO se oslobađa plaćanja poreza na do-
bit koja, u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje, ostvari višak prihoda nad rashodima
do 300.000 dinara, pod sledećim uslovima:
1) da NVO ne raspodeljuje tako ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima,
zaposlenima ili sa njima povezanim licima;
2) da lična primanja koja NVO - nedobitna organizacija isplaćuje zaposlenima, direktorima i
sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je orga-
nizacija razvrstana;
3) da NVO - nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova,
direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica.
Ukoliko NVO ima višak prihoda nad rashodima manji od 300.000 din. i isti ne raspodeljuje
svojim vlasnicima, direktorima i sa njima povezanim licima
3
, lična primanja koja NVO isplaćuje
zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za
delatnost u kojoj je NVO razvrstana i NVO ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača,
članova, direktora, zaposlenih i sa njima povezanih lica, oslobođena je plaćanja poreza na dobit.
3 Povezanim licima smatra se fzičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa NVO javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na
poslovne odluke. Posedovanje više od 50% ili pojedinačno najvećeg dela akcija ili udela smatra se omogućenom kontrolom. Uticaj
na poslovne odluke postoji i kada lice povezano sa NVO poseduje više od 50% ili pojedinačno najveći broj glasova u organima
upravljanja. Povezanim licem smatra se i ono pravno lice u kome, kao i kod NVO, ista fzička ili pravna lica neposredno ili posredno
učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu, na način predviđen u st. 3. i 4. člana Zakona o porezu na dobit preduzeća.
1+0
Međutim, ukoliko je višak prihoda nad rashodima preko 300.000 din. ili je manji od tog iznosa
ali nije ispunjen jedan od ostalih propisanih uslova (raspodeljivanje tog viška, visina ličnih pri-
manja i raspodeljivanje imovine), NVO je dužna da obračuna i plati porez na dobit. Stopa poreza
na dobit iznosi 10%.
Takođe, pravo na oslobođenje nema ni NVO koja ima monopolski ili dominantan položaj na
tržištu u smislu zakona kojim se uređuje suzbijanje monopolskog ili dominantnog položaja.
NVO ima pravo na oslobođenje od plaćanja poreza na dobit u skladu sa pomenutim članom 44.
Zakona o porezu na dobit, a nema pravo na druge poreske pogodnosti iz ovog Zakona kao što su
poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (za mala pravna lica ovaj kredit iznosi 40%
izvršenih ulaganja, a najviše do 70% obračunatog poreza), poreski kredit po osnovu zapošljavanja
novih radnika na neodređeno vreme itd.
2. Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodima ostvarenim na tržištu?
Prihodi po osnovu dotacija iz budžeta, poklona, donacija i drugih bespovratnih i beste­
retnih davanja, kao i prihodi od članarina ne smatraju se prihodima NVO koji se ostvare
na tržištu.
O poreskom tretmanu – prihoda od donacija, dotacija, poklona i članarina kod nedobitnih
organizacija Ministarstvo fnansija je izdalo sledeće mišljenje:
Odredbom člana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“,br.
25/2001, 80/2002 i 43/2003), propisano je da je poreski obveznik i drugo pravno lice koje nije
organizovano u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu
ili vršenjem usluga uz naknadu.
Prema tome, udruženje građana, kao nedobitna organizacija, nije obveznik poreza na dobit
preduzeća ukoliko prihode ostvaruje isključivo iz donacija, dotacija, poklona, članarina članova
društva i sl., odnosno ukoliko prihode ne ostvaruje prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem
usluga uz naknadu. (Ministarstvo fnansija i ekonomije, br. 413–00–1271/2003–04 od 16. 12.
2003. godine)
Karakteristični primeri prihoda koji su ostvareni na tržištu bi bili: prihodi od zakupnina, priho-
di od kamata, od sponzorstva kada postoji protivusluga od strane NVO, prihodi po osnovu pro-
daje robe, proizvoda i raznih usluga koje se vrše uz naknadu (Npr: komercijalna prodaja knjiga i
drugih izdanja, usluge obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja koje se naplaćuju od
primaoca itd).
O poreskom tretmanu prihoda od kamata nedobitnih organizacija Ministarstvo fnansija izda-
lo je mišljenje sledeće sadržine:
1+1
Odredbom člana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“,br.
25/2001, 80/2002 i 43/2003), propisano je da je poreski obveznik, u skladu sa Zakonaom, i drugo
pravno lice koje nije organizovano u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ako ostvaruje prihode prodajom
proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.
Fond kao nedobitna organizacija obveznik je poreza na dobit preduzeća, ukoliko ostvaruje
prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.
Prihodi od kamate smatraju se prihodima ostvarenim na tržištu i na ovaj prihod se obračunava
i plaća porez na dobit u skladu sa Zakonom, odnosno članom 4. stav 1. tačka 3. Pravilnika o
sadržini poreskog bilansa za druga pravna lica obveznike poreza na dobit preduzeća („Službeni
glasnik RS“,br. 38/2001 i 5/2002).
Međutim, nedobitna organizacija (fond), koja u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje
ostvari višak prihoda nad rashodima do 300.000 dinara, oslobađa se plaćanja poreza na dobit
preduzeća, uz ispunjenje uslova iz člana 44. Zakona o porezu na dobit preduzeća. (Ministarstvo
fnansija i ekonomije, br. 434–01–00055/2003–04 od 16. 12. 2003. godine)
3. Podnošenje poreskog bilansa i poreske prijave za porez na dobit
Forma, sadržina i način popunjavanja poreskog bilansa za porez na dobit NVO uređeni su Pra-
vilnikom o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) – obveznike
poreza na dobit preduzeća («Službeni glasnik RS», br. 19/2005, 15/2006).
Forma, sadržina i način popunjavanja poreske prijave za porez na dobit NVO uređeni su Pra-
vilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“
br. 139/2004, 19/2005, 15/2006, 59/2006).
U praksi je često postavljano pitanje da li NVO koja ima pravo na poresko oslobođenje od
plaćanja poreza na dobit treba da sastavi i nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu
i poreski bilans za ovaj porez? Zakon o porezu na dobit u članu 44. stav 3. sadrži odredbu po kojoj
je NVO dužna da u poreskom bilansu iskaže prihode ostvarene na tržištu i sa njima povezane
rashode. U našem poreskom sistemu za neke vrste poreskih prijava, kao što su poreske prijave za
porez po odbitku (na zarade i druga lična primanja) ne postoji obaveza dostavljanja nadležnom
poreskom organu u slučaju nepostojanja poreske obaveze, dok za druge, kao što je poreska prijava
za PDV, u tom slučaju postoji obaveza dostavljanja „prazne“ poreske prijave
Što se tiče poreske prijave za porez na dobit u slučaju da NVO nema poresku obavezu Mini-
starstvo fnansija je izdalo mišljenje sledeće sadržine:
Prema tome, obavljanjem delatnosti u okviru sprovođenja TEMRUS programa, za koji se fnan-
siranje vrši iz izdvojenih sredstava Evropske komisije u skladu sa ciljevima ovog programa, Tempus
fondacija ne ostvaruje oporezivu dobit u smislu Zakona o porezima na dobit preduzeća.
1+2
Međutim, sve nedobitne organizacije ... dužne su da, saglasno sa članu 63. stav 1. Zakona, da
u propisanom roku, podnesu poresku prijavu i poreski bilans nadležnoj organizacionoj jedinici
Poreske uprave. (Mišljenje Ministarstva fnansija, br. 413-00-391/2003-04 od 27.03.2003. god.)
Na osnovu navedenog proizilazi da NVO i u slučaju da nema prihode i rashode ostvarene na
tržištu i oporezive dobiti, te nema ni obavezu plaćanja ovog poreza, treba da podnese „prazan“
poreski bilans i poresku prijavu za porez na dobit na propisanim obrascima. Opravdanje za to
može se naći u potrebi da nedobitna organizacija dokaže i dokumentuje poreskoj administraciji
da ispunjava propisane uslove za oslobođenje.
Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa na propisanim obrascima je 10. mart.
4. Pitanje poreske osnovice
Potrebno je napomenuti da eventualni porez na dobit NVO utvrđuje za deo prihoda koji ostva-
ri na tržištu prodajom dobara ili vršenjem usluga. Poreska osnovica je višak prihoda ostvarenih na
tržištu nad rashodima koji su nastali u vezi sa tim prihodima.
U slučaju da NVO ima višak prihoda ostvarenih na tržištu nad rashodima koji su vezani za
njih veći od 300.000 din. ili ne ispunjava ostale propisane uslove, te podleže plaćanju poreza na
dobit, osnovica za plaćanje ovog poreza po stopi od 10% je ukupna razlika između tih prihoda i
rashoda.
Primer:
NVO je u toku godine ostvarila prihode na tržištu od 700.000 din. i sa njima povezane rashode od 250.000
din. Osnovica za plaćanje poreza na dobit je ukupna razlika prihoda na tržištu i sa njima povezanih rasho-
da (celokupan višak) koji u primeru iznosi 450.000 din. Porez na dobit je 45.000 din. (450.000 x 0%).
Ukoliko je nastanak određenih rashoda vezan isključivo za prihode ostvarene na tržištu u
poreskom bilansu NVO iskazuju se ukupni takvi rashodi. Ako takvo podvajanje nije moguće,
odgovarajući rashodi koji su povezani sa prihodima ostvarenim na tržištu utvrđuju se, i u poreskoj
prijavi PBN-1 iskazuju, srazmerno učešću prihoda ostvarenih na tržištu u ukupno ostvarenim
prihodima NVO. Primera radi, ukoliko prihodi ostvareni na tržištu čine 45% ukupnih prihoda
NVO rashodi koji se iskazuju u poreskom bilansu utvrđuju se kao 45% pojedinih vrsta rashoda
– nabavne vrednosti prodate robe, troškova materijala, troškova zarada, naknada zarada i ostalih
ličnih rashoda, troškova amortizacije i ostalih poslovnih rashoda.
Kod eventualnog iskazivanja troškova amortizacije NVO u poreskom bilansu iskazuje se
odgovarajući iznos ovih troškova utvrđenih prema računovodstvenim, a ne prema poreskim pro-
pisima. Drugim rečima, ukoliko se u obrascu PBN-1 iskazuju troškovi amortizacije iskazuje se
1+3
srazmeran deo troškova amortizacije koji je povezan sa prihodima ostvarenim na tržištu. Polazna
osnova su troškovi amortizacije utvrđeni prema računovodstvenim propisima (u skladu sa izabra-
nom metodom amortizacije i procenjenim korisnim vekom trajanja osnovnih sredstava), koji su
iskazani u Bilansu uspeha. Kod NVO se ne uzima poreska grupna amortizacija (od I do V amorti-
zacione grupe) u smislu člana 10. Zakona o porezu na dobit i na osnovu njega donetog Pravilnika
o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske
svrhe („Službeni glasnik RS“ br. 116/2004).
Na osnovu poreskog bilansa koji se podnosi na obrascu PBN-1 vrši se sastavljanje poreske
prijave na obrascu PBN. Na osnovu poreske prijave utvrđuje se eventualni iznos konačne obaveze
na ime poreza na dobit NVO tekuće godine i akontacija za narednu godinu.
Poznato je da se u našoj zemlji, a to važi i za NVO, porez na dobit plaća akontativno (do 15. u
mesecu za prethodni mesec) u toku godine, da bi se ka kraju godine na osnovu poreske prijave
utvrdila konačna obaveza i razlika za uplatu ili poreski kredit za naredni period.
NVO koja nema obavezu plaćanja poreza na dobit takođe ne plaća ni porez na kapitalnu do-
bit ostvarenu prilikom prodaje nepokretnosti (uključujući i prava industrijske svojine i udele u
imovini poslovnih subjekata i ostale hartije od vrednosti čija prodaja nije zastupljena pojava u
poslovanju NVO).
Od 2004. god. ni kod preduzeća i ostalih dobitnih organizacija se prilikom prodaje postrojenja
i opreme ne plaća se porez na kapitalnu dobit. To znači da ni NVO ne plaćaju porez na kapitalni
dobitak prilikom prodaje po većoj ceni od sadašnje knjigovodstvene vrednosti postrojenja i opre-
me (najčešće je to računarska oprema, putnički automobili, štampači, fotokopir mašine i druga
oprema).
1++
10. Porez na poklon i NVO
1. Uvod
Na primljene donacije u novcu i u stvarima i pravima (ako se na njih ne plaća PDV)
pojedinačne vrednosti preko 9.000 din. NVO je dužna da obračuna i plati porez na po­
klon po stopi od 2,5%
4
.
Ta obaveza proizilazi iz članova 14. i 15. Zakona o porezima na imovinu (26/01, 45/02, 80/02,
134/04 i 61/07).
U našem zakonodavstvu postoje četiri poreska oslobođenja od poreza na poklon koja su
relevantna za NVO
5
:
1.Porez na poklon ne plaća se na donacije u novcu, stvarima i pravima ukoliko je pojedinačan
iznos donacije (nominalni ili procenjeni tržišni) manji od 9.000 dinara;
2.Porez na poklon ne plaćaju fondovi i fondacije, na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu
koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani.
3.Porez na poklon ne plaća se na donacije koje su primljene u skladu sa ratifkovanim
međunarodnim ugovorima koje je sa drugom državom ili međunarodnom ogranizacijom
zaključio određeni državni organ, a kojim je predviđeno da se iz dobijenih sredstava u zemlji
korisnika ne plaćaju porezi.
4.Porez na poklon ne plaća se na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokraji-
ne, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Poreski tretman donacija u novcu, razlikuje se od poreskog tretmana od donacija u stvarima i
pravima što objašnjavamo u nastavku.
2. Donacije u novcu
Na primljene donacije, kada primalac nema obavezu protučinidbe (da izvrši određenu ispo-
ruku dobara ili pružanje usluga) NVO ne obračunava i ne plaća PDV jer to nije predmet opore-
zivanja Zakona o PDV.
Međutim, donacije u novcu koje NVO prima od domaćih i stranih pravnih i fzičkih lica po
osnovu donacije, dotacije, fnansijske podrške i sl. se sa stanovišta poreskih propisa tretiraju kao
poklon i podležu plaćanju poreza na poklon (2,5% na iznos preko 9.000 din). Prema važećim pro-
pisima u našoj zemlji porez na poklon se plaća i na donacije namenskog karaktera, čija je svrha
trošenja uređena ugovorom i sporazumom sa donatorom, ili, drugim rečima, i kada se primljena
4 Do izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu iz jula 2007. god. poreska stopa je iznosila 5%.
5 Ovde ne navodimo sva poreska oslobođenja već samo ona koja su od značaja za NVO.
1+3
novčana sredstva koriste za fnansiranje određenog projekta.
6
Poreska osnovica je dakle ukupna
novčana suma koja je primljena, a ne ostatak po odbitku neoporizog iznosa.
Porez na poklon plaća se na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa, a po podnetoj poreskoj
prijavi od strane NVO na obrascu PPI-3.
Primer:
NVO je od poslovnog partnera iz inostranstva koji fnansira ugovoreni projekat i nadgleda njegovo ostva-
renje primila na ime fnansijske podrške iznos od 5.000 EUR, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 40.000
din. Pod pretpostavkom da se ne radi o fondu i fondaciji i da ne postoji bilateralni međudržavni ugovor
kojim je predviđeno neplaćanje poreza u Srbiji, NVO je dužna da plati porez na poklon po stopi od 2,5%
na ukupan iznos donacije.
U roku od 0 dana od dana nastanka poreske obaveze (uzmimo da je to dan kada je zaključen ugovor i na
devizni račun su doznačena sredstva) NVO je dužna da nadležnom poreskom organu podnese poresku
prijavu PPI-3 za porez na poklon. U poreskoj prijavi se pored standardnih identifkacionih podataka o
obvezniku navodi broj ugovora o donaciji (poklonu) i datum zaključenja ugovora ili datum prijema dona-
cije, kao i valuta i iznos primljene donacije.
U našem primeru osnovica za plaćanje poreza na poklon je 40.000 din.
Na osnovu podnete poreske prijave naležni poreski organ izdaje rešenje o plaćanju poreza na poklon.
Pretpostavimo da ono glasi na 0.250 din. Rok za plaćanje je 5 dana od dana dostavljanja rešenja.
Napominjemo da se po poslednjim izmenama Zakona o porezima na imovinu (jul 2007. god)
porez na poklon ne plaća na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokrajine, odno-
sno jedinice lokalne samuprave. Shodno tome, ukoliko NVO dobije bez naknade na ime donacije
ili druge pomoći novac, stvari i prava od Republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne sa-
mouprave ne plaća porez na poklon
Primljene donacije u novcu ne uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. Ukupan pro-
met dobara i usluga je bitan za utvrđivanje da li je NVO obveznik PDV ili ne, a ako jeste za koji
poreski period se PDV obračunava ili plaća (mesečno ili tromesečno). O tome je Ministarstvo
fnansija izdalo mišljenje sledeće sadržine:
6 Obaveza plaćanja poreza na poklon na primljene donacije, dotacije i sl. predmet je kritika aktivista udruženja građana i nevladinih
organizacija koji smatraju da se između poklona koji predstavlja besteretni pravni posao i donacija koje NVO troše namenski
za fnansiranje određenog, ugovorom utvrđenog projekta, kao teretnog pravnog posla ne može staviti znak jednakosti. Prema
njihovom mišljenju i gledištu pojedinih pravnih eksperata, novčana sredstva koje je NVO primila od domaćih i stranih pravnih lica
kao podršku njegovim konkretnim aktivnostima i programima, defnisanih ugovorom, predstavljaju poklon sa elementima naloga.
U tim diskusijama se navodi da se u stranoj pravnoj literaturi i poreskoj politici zapadnoevropskih zemalja pravi razlika između
donacije (poklona) kao jednostrano teretnog posla i granta kao dvostrano teretnog posla. Naše aktuelno poresko zakonodavstvo
ne pravi tu razliku što je potvrđeno i mišljenjima nadležnog ministarstva koja navodimo u nastavku. S obzirom na divergentna
mišljenja, a imajući u vidu instruktivnu prirodu ovog priručnika i njegovu osnovnu nameru da posluži za razjašnjenje i pravilnu
primenu važećih poreskih propisa, ostaje nam da konstatujemo da ovaj segment fskalnog sistema zaslužuje da bude preispitan i
pažljivo razmotren od strane nadležnih državnih organa. Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koje su stupile na
snagu . jula 2007. god. nisu izvršene izmene u pogledu oporezivanja donacija udruženja građana i nevladinih organizacija.
1+6
Prema odredbi člana 48. stav 1. Zakona, poreski period za koji se obračunava PDV, predaje po-
reska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostva-
rio ukupan promet veći od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti
ukupan promet veći od 20.000.000 dinara.
Odredbom stava 2. istog člana Zakona propisano je da je poreski period za koji se obračunava
PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethod-
nih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih
12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20.000.000 dinara.
Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu
davaocu (promet dobara i usluga), ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. Prema tome, u
ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju
se primljena novčana sredstva u vidu donacije. (Ministarstvo fnansija Republike Srbije, br. 413–
00–02695/2005–04 od 22. 12. 2005. godine)
Ukoliko NVO dobije novčane donacije za obavljanje delatnosti koje u ukupnom iznosu prelaze
2.000.000 din. ne postaje obveznik PDV, budući da se te donacije ne uračunavaju u ukupan pro-
met dobara i usluga.
3. Donacije u stvarima i pravima
Na besteterna primanja u stvarima i pravima po osnovu kojih NVO nema obavezu proti­
vusluge takođe se plaća porez na poklon od 2,5% na iznose preko 9.000 din.) ukoliko se
ne plaća PDV.
Naime, prema članu 14. stav 6. Zakona o porezima na imovinu poklonom, u smislu ovog zako-
na, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do
4. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje
porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu.
Prema tome, ukoliko je davalac donacije ili humanitarne pomoći obračunao PDV NVO, odno-
sno humanitarna organizacije nema obavezu obračuna i plaćanja poreza na poklon. O nevladinim
organizacijama i porezu na dodatu vrednost detljanija objašnjenje dali smo u posebnom poglavlju
ovog priručnika.
4. Poresko oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija
Prema članu 16. Zakona o zadužbinama, fondacijama i fondovima na sredstva data zadu­
žbini, fondaciji i fondu ne plaćaju se porezi i doprinosi ustanovljeni republičkim propisima.
Odredbom člana 21. stav 1. tačka 5) Zakona o porezima na imovinu fondovi i fondacije
oslobođeni su plaćanja poreza na poklon na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi
isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani.
1+7
Fond i fondacija ima pravo na navedeno poresko oslobođenje pod uslovom da ima rešenje/
odobrenje za rad Ministarstva kulture i upisano je u registar ovih organizacija koje vodi to Mi-
nisarstvo i na poklon primljena sredstva koristi isključivo za namene za koje su fond i fondacija
osnovani, a to znači radi pomaganja stvaralaštva i ostvarivanja humanitarnih i drugih društveno
korisnih ciljeva.
Fondovi i fondacije koji na poklon primljenu imovinu ne koriste za osnovne ciljeve ovih orga-
nizacija, već za druge namene, plaćaju porez na poklon na donacije u novcu i stvarima i pravima
(ako se na njih ne plaća PDV) pojedinačne vrednosti preko 9.000 din.
Treba apostrofrati da se na udruženja građana i nevladine organizacije koje nisu osnovane i ne
rade kao fondovi i fondacije ne odnosi poresko oslobođenje od poreza na poklon.
5. Poresko oslobođenje od poreza na poklon za donacije koje se primaju u skladu sa
bilateralnim međunarodnim ugovorima
Na donacije koje se primaju u skladu sa ugorovorom koji je drugom državom ili
međunarodnom ogranizacijom zaključio određeni državni organ, a kojim je predviđeno
da se iz dobijenih sredstava u zemlji korisnika ne plaćaju porezi, ne plaća se porez na
poklon, PDV i drugi porezi.
Naime, prema članu 16. stav 2. Ustava Republike Srbije («Službeni glasnik 98/2006)
opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori predstavljaju sa-
stavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni
ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni
međunarodni ugovori imaju primat nad nacionalnim pravom.
U vezi sa ovim poreskim oslobođenjem treba imati u vidu dve činjenice:
Prva je da se bilateralnim međunarodnim ugovorima smatraju ugovori (ugovori o saradnji
i tehničkoj pomoći, ugovori o fnansijskoj podršci, ugovori o kreditu ili zajmu, ugovori o dona-
ciji) koje je da drugim državama, odnosno sa međunarodnim organizacijama, zaključila ranije
Državna zajednica Srbija i Crna Gora, a sada Republika Srbija i njeni organi – ministarstva i drugi
državni organi i organizacije.
Druga bitna činjenica je da poresko oslobođenje od poreza na poklon, PDV i drugih poreza, a
za primljena sredstva po osnovu donacija koje se primaju na osnovu bilateralnih međunarodnih
ugovora, može ostvariti ukoliko je ugovorom eksplicitno predviđeno da se iz primljenih sredstava
u zemlji korisnika ne plaćaju porezi. Ukoliko međunarodni ugovor ne sadrži tu odredbu i nji-
me nije predviđeno neplaćanje poreza u Srbiji NVO - primalac donacije nema pravo na poresko
oslobođenje od poreza na poklon.
1+8
6. Utvrđivanje i plaćanje poreza na poklon
Osnovica za plaćanje poreza na poklon na donacije koje NVO prima u novcu, stvarima i
pravima je tržišna vrednost na poklon primljene stvari, na dan nastanka poreske obaveze,
koju utvrđuje nadležni poreski organ.
Kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom
obvezniku - poklonoprimcu, osnovicu poreza na poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti
tekućeg i prethodnih nasleđa, odnosno tekućeg i prethodnih poklona.
Već smo rekli da se porez na poklon plaća po rešenju nadležne organizacione jedinice poreske
uprave.
NVO je dužna da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu za porez na poklon
(Obrazac PPI-3) u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. Danom nastanka ove po-
reske obaveze smatra se dan zaključenja ugovora o poklonu (donaciji), a ako ugovor nije zaključen
u pismenoj formi – danom prijema poklona
Poreska prijava na Obrascu PPI-3 podnosi se:
- na poklon primljenu nepokretnost - poreskom organu na čijoj teritoriji se nalazi nepokret-
nost;
- za istovremeno na poklon primljene nepokretnosti i pokretne stvari - poreskom organu u
opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koju NVO prima na poklon;
- na poklon primljenu nepokretnost iz inostranstva - poreskom organu u opštini na čijoj teri-
toriji NVO ima sedište/prebivalište;
- za nasleđene odnosno na poklon primljene samo pokretne stvari (gotov novac, štedne uloge,
depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, udele u pravnom
licu, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljava-
nom plovnom objektu, upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog
i druge pokretne stvari) - poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji NVO ima sedište/
prebivalište;
- ako NVO nema sedište/prebivalište u Republici, prijava se podnosi poreskom organu u
opštini u kojoj je poklonodavac imao, odnosno ima sedište/prebivalište.
Porez na poklon NVO plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja nadležnog pore-
skog organa.
Uplatni račun je: 840-713311-843-29.
Poklonodavac jemči supsidijarno za plaćanje poreza na poklon. Ukoliko nadležni poreski organ
ne može da naplati porez na poklon od poklonoprimca, naplatiće ga od poklonodavca. Poklono-
1+9
davac koji se ugovorom obavezao da plati porez na poklon jemči solidarno (zajedno se obavezao
sa poklonoprimcem) za plaćanje poreza.
7. Mišljenja Ministarstva fnansija o porezu na poklon kod NVO
U nastavku navodimo nekoliko mišljenja (ne celokupan tekst, već najznačajniji deo) Ministar-
stva fnansija o poreskom tretmanu novčanih donacija i plaćanju poreza na poklon:
Obveznik poreza na poklon nije poklonodavac, već poklonoprimac
Prema tome, na poklon – donaciju u novcu i drugim stvarima i pravima iz člana 14. Zakona
plaća se porez na poklon, ukoliko se na tu donaciju – poklon ne plaća porez na dodatu vrednost
u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost i ukoliko pojedinačna tržišna,
odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji
od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz
člana 14. stav 3. Zakona je rezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Srbije i Crne
Gore, ili u inostranstvu. Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi pred-
met oporezivanja iz člana 14. stav 3. Zakona je nerezident Republike za predmet koji se nalazi na
teritoriji Republike (član 15. st. 2. i 3. Zakona).
Dakle, obveznik poreza na poklon nije lice koje poklon daje, već lice koje poklon prima.
Zakonom o porezima na imovinu nije propisana mogućnost da se obveznik poreza na nasleđe
i poklon oslobodi plaćanja ovog poreza odnosno da mu se poreska obaveza umanji iz razloga koje
u dopisu navodite. (Ministarstvo fnansija Republike Srbije, br.413-00-01058/2006-04 od 22. 09.
2006. godine)
Porez na poklon se plaća na namensku donaciju u novcu radi realizacije
određenog projekta
Razmotrili smo vaš zahtev broj 119/1 od 20.02.2006. godine, koji ste uputili Ministarstvu f-
nansija, a u vezi sa poreskim tretmanom novčanih sredstava koja, na osnovu ugovora o donaciji
zaključenog sa Vestminister fondacijom za demokratiju, dobijate za potrebe realizacije projekta
„Praćenje primene Kodeksa ponašanja lokalnih funkcionera u 10 opština Srbije“.
Prema tome, na poklon – namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta na
koji se plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu
vrednost, porez na poklon se ne plaća.
Na poklon – namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta (na koji se ne plaća
porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost), porez
na poklon se plaća kada njegov pojedinačni iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima
za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
130
Zakonom nije propisano pravo na poresko oslobođenje za donaciju u novcu kada je primalac
donacije Stalna konferencija gradova i opština. (Ministarstvo fnansija Republike Srbije, br. 413-
00-237/2006-04 od 23. februara 2006. godine)
Oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija
Dakle, porez na nasleđe i poklon ne plaća pravno lice – fondacija (ako je osnovana u skladu sa
zakonom kojim se uređuju zadužbine, fondacije i fondovi u upisana u Registar zadužbina, fondacija
i fondova koji vodi Ministarstvo kulture i medija, o čemu je to ministarstvo donelo i odgovarajuće
rešenje saglasno sa Zakonom), koje na poklon primi imovinu (u konkretnom slučaju, prava na
nepokretnosti) koja služi isključivo za namene na koje se, saglasno sa Zakonom o zadužbinama,
fondacijama i fondovima, obrazuju fondacije – pomaganje stvaralaštva i ostvarivanje humanitar-
nih i drugih društveno korisnih ciljeva.
U protivnom, nema osnova za poresko oslobođenje primenom odredbe člana 21. stav 1. tačka 5)
Zakona o porezima na imovinu.
Činjenično stanje koje utiče na postojanje i visinu poreske obaveze, odnosno na postojanje osno-
va za poresko oslobođenje, u svakom konkretnom slučaju, ceni nadležni poreski organ. (Ministar-
tvo fnansija i ekonomije, br. 430-03-00038/2004-04 od 10.02.2004. godine).
Oslobođenje od poreza na poklon po osnovu međunarodnih ugovora
Na poklon – donaciju u novcu (na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zako-
nom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost), porez na poklon se plaća kada njegov pojedinačni
iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na
poresko oslobođenje.
Osim toga, ratifkovani međunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava
imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica.
Dakle, porez na poklon se ne plaća ukoliko je konkretnim međunarodnim ugovorom propisano
da se po osnovu donacije koja je njime uređena porez ne plaća.
Zakon o ratifkaciji Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Re-
publike Nemačke o tehničkoj saradnji i pomoći, objavljen je u „Službenom listu SCG – Međunarodni
ugovori“, br. 1/05.
Imajući u vidu da je Sporazum o lokalnim donacijama, zaključen na osnovu Sporazuma
između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o tehničkoj sa-
radnji i pomoći, a da tim sporazumom oslobođenje od plaćanja poreza na poklon po tom osnovu
nije izričito ugovoreno, smatramo da se na navedenu donaciju porez na poklon plaća ukoliko se na
konkretnu donaciju ne plaća porez na dodatu vrednost.
131
Činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze odnosno osnova za
oslobođenje od plaćanja poreza u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni poreski organ. (Mini-
starstvo fnansija Republike Srbije, br. 430–03–000212/2006–04 od 29. 08. 2006. godine)
132
11. Porez na imovinu kod NVO
1. Uvod
Oporezivanje imovine NVO i podnošenje poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovi­
nu ne razlikuje se od obaveza drugih pravnih lica, preduzetnika i fzičkih lica.
Ono se vrši u skladu sa sledećim propisima:
1) Zakonom o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2001, 80/2002 ,
135/2004 i 61/07– u daljem tekstu: Zakon);
2) Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni gla-
snik RS“, br. 139/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava), i
3) Pravilnikom o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnosti
(„Službeni glasnik RS“, br. 38/2001 – u daljem tekstu: Pravilnik o načinu utvrđivanja osno-
vice).
Porez na imovinu (stopa je 0,4%) plaća se na prava na nepokretnostima koja se nalaze u Srbiji.
Nepokretnostima se smatraju zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije,
garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju, drugi građevinski objekti (bazeni i sl.) i delovi
navedenih nepokretnosti.
Udruženja građana i nevladine organizacije, kao i druga pravna lica, preduzetnici i fzička lica
dužni su da nadležnom poreskom organu podnesu poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imo-
vinu za tekuću godinu najkasnije do 31. marta tekuće godine. Primera radi, poreska prijava za
porez na imovinu za 2007. god. dostavlja se najkasnije do 31. marta 2007. god.
Za porez na imovinu za NVO je relevantna poreska prijava na Obrascu PPI–1 – Poreska prija-
va za utvrđivanje poreza na imovinu za 200_ godinu, koju podnose pravna lica i preduzetnici koji
vode poslovne knjige, i to za imovinu koja im služi za obavljanje delatnosti.
7
NVO plaća porez na imovinu na prava na nepokretnosti iz člana 2. Zakona, i to na:
1) pravo svojine:
2) pravo plodouživanja;
3) pravo upotrebe i pravo stanovanja;
7 Ovde ne pišemo o drugim poreskim prijavama za poreze na imovinu. To su poreska prijava na Obrascu PPI–2 – Poreska prijava za
utvrđivanje poreza na imovinu za 200_ godinu. Ova poreska prijava nije relevantna za NVO jer je podnose preduzetnici koji vode
poslovne knjige za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti i ostali preduzetnici (paušalci) – za imovinu koja im služi za
obavljanje delatnosti i za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti, kao i fzička lica.
O poreskoj prijavi na Obrascu PPI–3 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon koju podnose obveznici poreza na
nasleđe i poklon pisali smo u delu ovog priručnika o porezu na poklon kod nevladinih organizacija.
Postoji još i poreska prijava na Obrascu PPI–4 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava koju podnose
obveznici poreza na prenos apsolutnih prava. O njoj pišemo u posebnom delu ovog priručnika posvećenog porezu na prenos
apsolutnih prava kod nevladinih organizacija.
133
4) pravo vremenskog korišćenja (tajmšering);
5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje,
za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
6) pravo korišćenja gradskog građevinskog, odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog
građevinskog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari.
U praksi se ponekad dešava da zakupac – NVO plati porez na imovinu na poslovni objekat koji
je zakupio i postavlja se pitanje kakav tretman ima ta uplata. Prilikom odgovora na ovo pitanje
treba poći od odredbe član 2. stav 1. tač. 2) i 5) Zakona o porezima na imovinu kojom je utvrđeno
da se porez na imovinu plaća na pravo svojine na nepokretnostima, odnosno na pravo zakupa
stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od
jedne godine ili na neodređeno vreme. Obveznik poreza na imovinu je pravno i fzičko lice koje je
imalac tih prava na nepokretnostima koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije.
Shodno tome, ukoliko zakupac - NVO preuzme obavezu od zakupodavca, za plaćanje poreza
na imovinu na zakupljenu nepokretnosti to bi se smatralo zakupninom (što znači da ta isplata
podleže plaćanju poreskih obaveza kao zakupnina).
2. Poreski obveznik
Ukoliko NVO ima pravo na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije
obveznik je poreza na imovinu. Ukoliko NVO ima pravo na nepokretnosti u inostranstvu
ne plaća porez na imovinu u Srbiji u skladu sa našim propisima, već prema propisima
zemlje gde se nalazi nepokretnost.
Obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti su pravna i fzička lica – rezidenti i ne-
rezidenti, kada su imaoci tih prava na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Ako više pravnih ili fzičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. Zakona na istoj nepokret-
nosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.
Rezident je, prema odredbi člana 2. stav 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni
glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004) pravno lice koje je osnovano ili ima sedište
stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike, a prema odredbi člana 3. stav 2. istog zakona,
nerezident je pravno lice koje je osnovano i ima sedište stvarne uprave i kontrole van teritorije
Republike.
Prema odredbi člana 7. st. 2. i 3. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“,
br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006), rezident je fzičko lice koje:
– na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa;
13+
– na teritoriji Republike neprekidno ili u prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12
meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj godini.
Rezident Republike je i fzičko lice koje je upućeno u inostranstvo ili u drugu republiku radi oba-
vljanja poslova za fzičko ili pravno lice – rezidenta Republike ili za međunarodnu organizaciju.
3. Šta je osnovica za porez na imovinu?
Poreska osnovica poreza na imovinu na prava na nepokretnosti je, prema odredbi člana
7. stav 2. Zakona, vrednost nepokretnosti utvrđena u poslovnim knjigama NVO, u skladu
sa propisima, sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se
utvrđuje i plaća porez na imovinu.
Primera radi, poreska osnovica za 2007. godinu utvrđuje se u visini vrednosti utvrđene u po-
slovnim knjigama NVO na dan 31.12.2006. godine.
Poreska stopa je 0,40%.
Poreska osnovica poreza na imovinu utvrđuje se sa stanjem nepokretnosti po poslovnim knji-
gama na dan 31.12. prethodne godine, pa promene u tekućoj godini nisu značajne za izmenu
poreske osnovice.
4. Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu?
Prema članu 10. Zakona, poreska obaveza nastaje najranijim od sledećih dana:
1) danom sticanja prava, odnosno
2) danom početka korišćenja,
3) danom osposobljavanja;
4) danom izdavanja upotrebne dozvole ili
5) danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
U vezi sa danom nastanka poreske obaveze Ministarstvo fnansija RS je dalo mišljenje broj
011–00–00012/2006–04 od 16.02.2006. godine, čiji izvod glasi:
„Kod nepokretnosti – objekta izgrađenog bez propisane investiciono–tehničke dokumentacije,
za koji iz tog razloga nije izdata upotrebna dozvola, koji se ne koristi, ali je u pretežnom delu (kako
iz zahteva porizilazi u delu od oko 60%) osposobljen za korišćenje, smatramo da je poreska obave-
za nastala danom omogućavanja korišćenja te imovine – objekta.
Naime, pravo je, ali ne i obaveza poreskog obveznika da objekat na kome je vlasnik, koji je ospo-
sobljen za korišćenje (u celini ili delimično) koristi ili ne. Prema tome, dužni ste da za tu imovinu
podnesete poresku prijavu poreskom organu nadležnom prema mestu nepokretnosti.”
133
5. Podnošenje poreske prijave za prava na nepokretnosti
Rok za podnošenje poreske prijave za porez na imovinu (na prava na nepokretnosti koje
se nalaze na teritoriji Republike Srbije) NVO u skladu sa članom 34. Zakona o porezi­
ma na imovinu je 31. mart godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. NVO je dužna da
do kraja marta podnese poresku prijvu za porez na prava na nepokretnosti na Obrascu
PPI–1. Naglašavamo da se ova poreska prijava podnosi samo za imovinu koja služi za
obavljanje delatnosti, odnosno koju NVO ima u svojim poslovnim knjigama.
Odredbom člana 34. Zakona uređeno je da na imovinu koju stekne, započne ili prestane da
koristi u toku godine ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik
podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. Međutim, obveznik
koji je podneo poresku prijavu, prema članu 34. stav 4. Zakona, nije obavezan da za istu imovinu
podnosi novu prijavu, osim u slučaju promene podataka sadržanih u prijavi koji utiču na visinu
poreske obaveze, u kojem slučaju je obavezan da podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od
dana nastanka promene.
Jednom poreskom prijavom treba obuhvatiti sve nepokretnosti NVO na teritoriji iste opštine.
Napominjemo da se poreska prijava podnosi i u slučaju postojanja osnova za poresko
oslobođenje, odnosno pravo na poresko oslobođenje može da utvrdi samo poreski organ, a ne i
sam poreski obveznik tj. NVO.
6. Poreska oslobođenja
Prema odredbi člana 12. Zakona o porezima na imovinu, uz uslov da nepokretnosti nisu trajno
date drugim licima radi ostvarivanja prihoda (svako ustupanje uz naknadu koje u toku 12 meseci
neprekidno ili sa prekidima traje duže od 183 dana), porez na imovinu se ne plaća na prava na
nepokretnosti:
1) u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi, organizacije i službe
jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i direktni i indirektni korisnici
budžetskih sredstava prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno na dobra
u opštoj upotrebi prema propisima kojima se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije;
2) diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovima reciprociteta;
3) u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica regi-
strovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica,
koje su namenjene i isključivo se koriste za bogoslužbene delatnosti;
4) koje su od nadležnih organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepo-
kretnosti u celini, odnosno na posebne delove, koji služe za ove namene;
136
5) poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računato od
početka privođenja nameni;
6) putevi, lučke obale i lukobrane, brodske prevodnice, pruge, aerodromske piste, brane (vo-
doustave), objekte za zaštitu od štetnog dejstva voda, objekte za zaštitu poljoprivrednog i
šumskog zemljišta i druge ekološke objekte;
7) gradsko odnosno javno građevinsko ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini, kad
ukupna površina građevinske parcele, odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište
pod objektom jednog obveznika) ne prelazi 10 ari;
8) skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava, osim ako se koriste za namene po osnovu kojih
se ostvaruje prihod;
9) ekonomske zgrade u poljoprivredi;
10) objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje
komunalnih delatnosti
11) za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće
plaćati porez na imovinu.
Porez na imovinu na nepokretnosti ne plaća se ni:
1) kada ukupna osnovica za sve nepokretnosti tog nosioca prava ne prelazi iznos od 400.000
dinara;
2) kada obveznik – nosilac prava na nepokretnosti bez naknade ustupi nepokretnost na
korišćenje licu prognanom posle 1. avgusta 1995. godine i
3) na prava na nepokretnostima za koja je ugovorom o stranom ulaganju, zaključenim u skladu
sa zakonom pre 1. januara 1992. godine, utvrđeno da se neće uvoditi nove poreske obaveze.
7. Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti
Utvrđivanje poreza na imovinu na nepokretnosti vrši se rešenjem nadležnog poreskog
organa, na osnovu podataka sadržanih u poreskoj prijavi, iz poslovnih knjiga NVO i dru­
gih podataka kojima raspolaže poreski organ.
Godišnji porez na imovinu plaća se akontaciono tromesečno u roku od 45 dana od dana
početka tromesečja, i to:
– za prvo tromesečje do 15. februara;
– za drugo tromesečje do 15. maja;
– za treće tromesečje do 15. avgusta i
– za četvrto tromesečje do 15. novembra.
137
Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu, porez se plaća akon-
taciono u visini obaveze za poslednje tromesečje godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje
i plaća porez (Primera radi, do 15.02.2007. godine, plaća se akontacija u visini plaćenog poreza za
poslednje tromesečje 2006. godine).
Razliku između poreza utvrđenog rešenjem poreskog organa i akontaciono uplaćenog poreza
za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, NVO je dužna da uplati u roku od 15 dana od
dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze.
138
12. Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO
1. Uvod
Porez na prenos apsolutnih prava predstavlja jedan od oblika poreza na imovinu. Pravni okvir
koji je relevantan za oporezivanje prenosa apsolutnih prava čine:
1) Zakonom o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2001, 80/2002,
135/2004 i 61/07 – u daljem tekstu: Zakon) i
2) Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni gla-
snik RS“, br. 139/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava).
Šta je predmet oporezivanja, odnosno na šta NVO plaća porez na prenos apsolutnih prava?
Prema članu 23. Zakona o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod
prenosa uz naknadu:
• stvarnih prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona. To su pra-
vo svojine, pravo plodouživanja, pravo upotrebe i pravo stanovanja, pravo vremenskog
korišćenja – tajmšering, pravo dugoročnog zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa
zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno
vreme i pravo korišćenja gradskog građevinskog, odnosno javnog građevinskog zemljišta ili
ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini preko 10 ari.
• prava intelektualne svojine;
• udela u pravnom licu i hartija od vrednosti;
• prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objek­
tu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog. Upo-
trebljavano motorno vozilo, upotrebljavani plovni objekat, odnosno upotrebljavani vazduho-
plov, u smislu ovog zakona, jeste motorno vozilo, plovni objekat, odnosno vazduhoplov koje
je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano, upisano u propisani upisnik,
odnosno za koje je bilo izdato uverenje ili potvrda o plovidbenosti, odnosno dozvola za upo-
trebu, na teritoriji Srbije i Crne Gore;
• prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno
od njegove površine;
• prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stam­
benih ili privrednih objekata.
• sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne
sudske odluke ili drugog akta državnog organa;
• prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje,
likvidacije ili stečaja;
139
• prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
• prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište.
Prenosom uz naknadu, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se
plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom o porezu na dodatu vrednost.
Ukoliko NVO izvrši neki od navedenih prometa apsolutnih prava uz naknadu podleže plaćanju
poreza na prenos apsolutnih prava. Plaćanje PDV isključuje plaćanje poreza na prenos apsolutnih
prava. Saglasno tome, ukoliko prodavac obračuna PDV, nema obaveze plaćanja poreza na prenos
apsolutnih prava.
Za porez na prenos apsolutnih prava, nije bitno da li je poreski obveznik - udruženje građana,
odnosno nevladina organizacija obveznik PDV ili ne ili obveznik poreza na dobit ili ne.
Primera radi, ukoliko NVO proda, odnosno uz naknadu izvrši promet ne novog, već korišćenog
građevinskog objekta, polovnog, ranije registrovanog putničkog vozila, zemljišta, akcija, obvez-
nica, komercijalnih zapisa drugih pravnih lica i sl. dužna je da plati porez na prenos apsolutnih
prava po propisanoj stopi (osim, ukoliko po ugovoru ovaj porez plaća kupac). U ovakvim i sličnim
slučajevima NVO se pojavljuje kao poreski obveznik u svojstvu prodavca – prenosioca prava.
Moguće je, i u praksi se neretko dešava, da se NVO pojavi kao obveznik poreza na prenos apso-
lutnih prava u svojstvu kupca. To će se desiti kada NVO kupuje ne nov, već korišćen građevinski
objekat, polovan, ranije registrovan putnički automobil, zemljište i sl. i ugovorom je predviđeno
da porez na prenos apsolutnih prava pada na teret kupca.
2. Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava?
Prema Zakonu o porezima na imovinu obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je
prodavac, odnosno prenosilac navedenih prava. Od ovog principa postoje izuzeci od
kojima pišemo u nastavku.
U slučaju prodaje, odnosno prenosa prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog
građevinskog zemljišta, nezavisno od njegove površine, obveznik poreza na prenos apsolutnih
prava je kupac, odnosno lice kome se ono daje na korišćenje.
U slučaju prodaje, odnosno prenosa uz naknadu prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako
se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata obveznik poreza na prenos
apsolutnih prava je korisnik eksproprijacije.
Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik pore-
za je davalac izdržavanja.
160
Kod prodaje, odnosno prenosa uz naknadu prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zako-
na na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa, zatim kod prenosa uz
naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stečaja,
kao i prenosa celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća PDV, obveznik poreza na prenos
apsolutnih prava je lice na koje se prenosi apsolutno pravo.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je kupac ako je tako predviđeno i precizirano
ugovorom. Naime, prema odredbi člana 42. stav 2. Zakona o porezima na imovinu lice na koje je
preneto apsolutno pravo koji se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava
jemči solidarno za plaćanje tog poreza.
Takođe, ne sme se izgubiti iz vida i činjenica da lice na koje je preneto apsolutno pravo jemči
supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava. Ukoliko porez na prenos apsolutnih
prava ne plati, prodavac, prenosilac prava, poreska uprava ima pravo da plaćanje traži od kupca,
odnosno sticaoca prava.
Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni između dva lica, obveznik pore-
za je svaki učesnik u razmeni za koje se pravo prenosi.
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se na prenos tih prava ostvaren na teritoriji Republike
Srbije uz izuzetak kod prenosa prava industrijske svojine i prenosa udela i drugih hartija od vre-
dnosti.
NVO koje je rezident Republike Srbije (a to znači osnovano je ili ima sedište stvarne uprave i
kontrole na teritoriji Srbije) porez na prenos apsolutnih prava plaća i za prenos prava industrijske
svojine, udela i hartija od vrednosti i u Republici Srbiji i u inostranstvu.
Lice – nerezident Republike Srbije (a to znači nije osnovano ili nema sedište stvarne uprave i
kontrole na teritoriji Srbije) je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava samo za prenos prava
industrijske svojine, udela i hartija od vrednosti ostvaren na teritoriji Republike Srbije.
U slučaju da NVO izvrši prodaju građevinskog objekta ili dela građevinskog objekta, zemljišta,
polovnog putničkog automobila u inostranstvu u Srbiji ne plaća porez na prenos apsolutnih prava.
3. Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava
Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka po­
reske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti.
Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u
roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave podnete za ovaj porez, odnosno od dana saz-
nanja nadležnog poreskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti.
161
Ako poreski organ u roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave podnete za ovaj porez,
odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos ne utvrdi poresku osnovicu u
visini tržišne vrednosti, poresku osnovicu čini ugovorena cena.
Kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom
objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog i kod pre-
nosa prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno od
njegove površine poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose, na dan nastanka
poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ.
Kod prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje
stambenih ili privrednih objekata poresku osnovicu čini naknada za eksproprisanu nepokret-
nost.
U slučaju prenosa apsolutnog prava koje nije obuhvaćeno prethodno navedenim slučajevima,
poresku osnovicu čini tržišna vrednost apsolutnog prava, koju utvrđuje nadležni poreski organ.
Kad se jedno pravo na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije razmenjuje za drugo isto-
rodno apsolutno pravo na nepokretnosti na toj teritoriji, poresku osnovicu čini razlika tržišnih
vrednosti prava koja se razmenjuju.
4. Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava
Poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava.
Kad je predmet ugovora o prenosu apsolutnih prava nepokretnost kao buduća stvar, poreska
obaveza nastaje primopredajom, odnosno stupanjem u posed nepokretnosti.
Kad nije sačinjen punovažan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, u smislu zakona kojim se
uređuje promet nepokretnosti, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom kada je kupac,
odnosno učesnik u razmeni stupio u posed nepokretnosti.
Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, poreska
obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja, odnosno danom smrti saugovarača ako je
doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, a ugovorom nije određeno da svojina prela-
zi na davaoca izdržavanja u trenutku smrti trećeg lica.
Ako se prenos apsolutnog prava vrši na osnovu odluke suda, odnosno rešenja nadležnog
upravnog organa, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti te odluke, odnosno danom
konačnosti tog rešenja.
Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava ili odluka suda, odnosno rešenje nadležnog upravnog
organa nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nasta-
la danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos.
162
5. Poreske stope
Poreske stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne, a zavise od vrste
apsolutnog prava koje se prodaje ­ prenosi kao što je prikazano u sledećoj tabeli.
8
Vrsta prenosa Poreska stopa
Prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti 0,3%
Prenos stvarnih prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu 2,5%
Prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu,
upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno vazduhplova
2,5%
Prenos ostalih nepomenutih apsolutnih prava 2,5%
8
Primera radi, ukoliko NVO proda polovan, korišćen građevinski objekat ili deo građevinskog
objekta (stan, sprat, garažu, deo poslovnog prostora), na ime poreza na prenos apsolutnih prava
plaća 2,5%. Poreska osnovica je ugovorena kupoprodajna vrednost (naravno, ukoliko nije manja
od tekuće tržišne vrednosti koju ima pravo da utvrdi poreski organ).
Ovaj porez NVO može platiti i kada se pojavi u ulozi kupca ukoliko je predviđeno da po-
rez na prenos apsolutnih prava kod prometa polovnog, korišćenog građevinskog objekta ili dela
građevinskog objekta, plaća kupac.
Prvi promet novoizgrađenog, nekorišćenog građevinskog objekta koji vrši investitor (to je lice
na koje glasi građevinska dozvola) je promet poreza na dodatu vrednost i plaća se 8% (ako je u
pitanju stan ili stambeni objekat koji se koristi za stanovanje) ili 18% (u ostalim slučajevima).
Kod prvog prenosa, kada se plaća PDV, kao što smo više puta rekli, ne plaća se porez na prenos
apsolutnih prava.
Ukoliko NVO proda poljoprivredno ili šumsko zemljište, plaća na ime poreza na prenos ap-
solutnih prava od 2,5% na ugovorenu kupoprodajnu vrednost (ukoliko ona nije niža od tekuće
tržišne vrednosti koju ima pravo da utvrdi poreski organ). Pomenimo i inverznu situaciju – NVO
kupuje zemljište i plaća porez na prenos apsolutnih prava jer je tako predviđeno kupoprodajnim
ugovorom.
Ukoliko NVO proda polovni putnički automobil koji se vodi u poslovnim knjigama organiza-
cije, koji je ranije registrovan kod MUP-a, na ime poreza na prenos apsolutnih prava plaća 2,5%.
Može se desiti da NVO višak likvidnih sredstava koje trenutno nisu potrebne za tekuće aktiv-
nosti plasira u kupovinu hartija od vrednosti. NVO na ime poreza na prenos apsolutnnih prava
plaća 0,3% ostvarene cene na prodaji.
8 Do jula 2007. stopa poreza na prenos ostalih nepomenutnih apsolutnih prava bila je 5%
163
6. Poreska oslobođenja
Prema članu 31. Zakona o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava ne
plaća se:
• kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, u skladu sa
propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;
• kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavništava
stranih država, pod uslovom reciprociteta;
• kod ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom
odgovornošću, osim prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotreblja-
vanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu;
• kad fzičko lice otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini
sa stanarskim pravom, odnosno pravom dugoročnog zakupa, stekne svojinu ili susvojinu na
toj zgradi, ili stanu, srazmerno učešću društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom
kapitalu prenosioca prava;
• kad pravno ili fzičko lice kome je poljoprivreda osnovna delatnost, odnosno zanimanje priba-
vlja putem razmene poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja;
• kad se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja - bračnog
druga, odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu,
na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja
ugovora;
• kad se prenosi apsolutno pravo na hartijama od vrednosti po odredbama zakona kojim se
uređuje svojinska transformacija, odnosno privatizacija sa emitenta na sticaoca akcija;
• na prenos uz naknadu specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike,
specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama, kao i
putničkih automobila za taksi i "rent a kar" koji su posebno označeni;
• na prenos apsolutnog prava iz čl. 23. ili 24. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta priva-
tizacije, po propisima kojima se uređuje privatizacija, sa subjekta privatizacije na kupca imovine;
• na prenos državnih obveznica drugih zemalja koji vrši Narodna banka Srbije, u funkciji upra-
vljanja deviznim rezervama za potrebe države;
• na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Re-
publike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije, odnosno devizne štednje
građana;
• na prenos dužničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom, čiji je izdavalac Republika,
autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno Narodna banka Srbije;
• na uspostavljanje režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o
16+
određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika
ili njegovog zakonskog naslednika, odnosno na utvrđivanje prava korišćenja neizgrađenog
ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakon-
skom nasledniku, u skladu sa uslovima i po postupku propisanim zakonom kojim se uređuju
planiranje i izgradnja;
• kada je obveznik Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samo-
uprave;
• kada je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće
plaćati porez na prenos apsolutnih prava.
U slučaju prestanka obavljanja taksi ili “rent a kar” delatnosti, kao i u slučaju prodaje ili otuđenja
uz naknadu na drugi način putničkog automobila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre
isteka roka od pet godina od dana nabavke, obveznik poreza je dužan da to prijavi nadležnom
poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, prodaje odnosno
otuđenja, da plati porez na prenos apsolutnih prava koji bi bio dužan da plati da nije koristio
poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana
prijavljivanja. Lice na koje je preneto pravo svojine na upotrebljavanom putničkom automobilu za
taksi ili «rent a kar» koji je posebno označen, solidarni je jemac za izmirenje poreske obaveze po
osnovu poreza na prenos apsolutnih prava.
163
7. Podnošenje poreske prijave na Obrascu PPI-4
Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na osnovu podataka iz poreske
prijave, poslovnih knjiga poreskog obveznika (NVO) i drugih podataka kojima nadležni
poreski organ raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze. Ukoliko je
NVO obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, dužna je da podnese poresku prijavu
na obrascu PPI­4 sa tačnim podacima, u roku od 10 dana od dana nastanka poreske
obaveze sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obave­
ze, osim u slučaju iz člana 39a ovog zakona
9
.
Poreska prijava za porez na prenos apsolutnih prava na obrascu PPI-4 podnosi se poreskom
organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost - u slučaju prenosa apsolutnih prava
na nepokretnosti.
U slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava prijava se podnosi poreskom organu u opštini
na čijoj teritoriji obveznik – fzičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno u opštini
na čijoj je teritoriji obveznik – pravno lice osnovan, odnosno ima sedište. Ako obveznik nema
prebivalište, odnosno boravište, odnosno nije osnovan, odnosno nema sedište u Republici Sr-
biji, za prenos ostalih apsolutnih prava prijava se podnosi poreskom organu na čijoj teritoriji je
prenos ostvaren.
Upis prava na nepokretnosti u zemljišnim, katastarskim i drugim javnim knjigama, ne može
se vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu
na nasleđe i poklon.
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja
od strane nadležnog poreskog organa.
9 Član 39a. Zakona o porezima na imovinu, kada ne postoji obaveza podnošenja ove poreske prijave, odnosi se slučajeve prodaje
hartija od vrednosti preko organizovanog tržišta. Naime, kada se prenos apsolutnog prava na hartijama od vrednosti vrši uz
naknadu u novcu, u Centralnom registru, istovremeno sa saldiranjem novca od strane Centralnog registra, porez na prenos
apsolutnih prava se plaća po odbitku od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava, bez umanjenja za naknade koje obveznik
plaća u postupku sprovođenja prenosa prava pred Centralnim registrom, kao poreske osnovice.
Centralni registar, za prenos hartija od vrednosti na koji se plaća porez na prenos apsolutnih prava, za svakog obveznika
poreza na prenos apsolutnih prava, u ime i za račun obveznika, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani račun javnih
prihoda porez na prenos apsolutnih prava u momentu obračuna naknade učesnicima koji su na fnansijskom tržištu vršili usluge
poreskog obveznika. Za te poslove Centralni registar od NVO može naplatiti proviziju.
166
13. Poreske olakšice za lica koja daju donacije i dotacije NVO
U ovom delu dajemo objašnjenja o poreskim pogodnostima i olakšicama koje imaju lica koja
fnansiraju aktivnosti udruženja građana i nevladinih organizacijama, bilo u novcu, bilo u stvari-
ma – dobrima.
Ukoliko preduzeće, preduzetnik, drugo pravno lice i fzičko lice da novčanu pomoć, odnosno
donaciju u novcu nevladinoj organizaciji nije dužno da obračuna i plati PDV, niti neki drugi po-
rez.
Ukoliko su davanja bez naknade u stvarima, odnosno dobrima, a ne u novcu, ukoliko je
preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik obveznik PDV na taj promet dužno je da obračuna
PDV, ukoliko je u prethodnoj fazi prometa (prilikom nabavke, uvoza, proizvodnje) izvršen odbi-
tak prethodnog poreza. Ukoliko davalac dobara koji je obveznik PDV nije izvršio odbitak pretho-
dnog poreza kod davanja dobara i stvari NVO nije dužan da obračuna PDV.
Donacije, dotacije, pokloni i slična davanja se kod poslovnih organizacija, kao što su predu-
zeća, banke, osiguravajuća društva, preduzetnici itd. evidentiraju na teret rashoda perioda.
U poreskom bilansu, prema Zakonu o porezu na dobit preduzeća, priznaje se, ne ceo, već
određeni deo ovih rashoda i to:
- izdaci za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu
čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od
ukupnog prihoda.
- izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih orga-
nizacija registrovanih za te namene.
- izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 1,5% od
ukupnog prihoda.
- članarine komorama, savezima i udruženjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansu
najviše do 0,1% ukupnog prihoda. Članarine čija je visina propisana zakonom priznaju se kao
rashod u iznosu koji je propisan zakonom.
Što se tiče izdataka za ulaganja u obliku kulture Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture
koja se priznaju kao rashod («Službeni glasnik RS» br. 9/2002) regulisano je šta se smatra ulaganji-
ma u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod u poreskom bilansu najviše do 1,5% od ukupnog
prihoda.
Ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u poreskom bilansu ukoliko omogućuju:
1) stvaranje, proučavanje i očuvanje kulturnih vrednosti;
2) negovanje, očuvanje i obogaćivanje kulturno-istorijskog nasleđa;
167
3) stvaranje uslova za obavljanje i razvoj kulturnih delatnosti;
4) podsticanje međunarodne kulturne delatnosti i saradnje;
5) podsticanje edukacije u oblasti kulture;
6) podsticanje naučnih istraživanja u oblasti kulture;
7) stimulisanje mladih talenata u oblasti kulturnog stvaralaštva.
Ulaganje u oblasti kulture priznaje se kao rashod ukoliko se ulaganje vrši u ustanove kulture,
umetnička udruženja, fakultete, akademije, umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su
registrovana u sledeće podgrupe delatnosti prema Zakonu o klasifkaciji delatnosti i registru jedi-
nica razvrstavanja (“Službeni list SRJ”, broj 31/96), i to:
1) zaštita kulturnih dobara, prirodnih i drugih znamenitosti (92522);
2) delatnost muzeja, galerija i zbirki (92521);
3) umetničko i književno stvaralaštvo i scenska umetnost (92310);
4) kinematografska i video proizvodnja (92110);
5) delatnost biblioteka (92511);
6) delatnost arhiva (92512);
7) delatnost botaničkih i zooloških vrtova i drugih prirodnih rezervata (92530);
8) izdavanje knjiga, brošura, muzičkih knjiga i drugih publikacija (22110).
Ulaganja u oblasti kulture koja se vrše u ustanove kulture, umetnička udruženja, fakultete, aka-
demije, umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti
iz člana 3. ovog pravilnika, predstavljaju izdatke koji se priznaju kao rashod ukoliko su uložena
u investicije namenjene rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih objekata kulture, programske
aktivnosti, produkciju i opremu koja služi za obavljanje delatnosti kulture i umetnosti.
Pokloni i prilozi dati političkim organizacijama ne priznaju se kao rashod u poreskom
bilansu.
Za sve donacije, dotacije, poklone i druga davanja koja privredni subjekti daju NVO uvek je
potrebno da postoji uredna i pravnovaljana dokumentacija pošto se troškovi koji se ne mogu do-
kumentovati ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu.
168
Autori:
Srđan Stošić
Dr Milan Negovanović
Ivan Antić
Izdavači:
Građanske inicijative, Beograd
ECNL, Budimpešta
Korice:
Ivan Valenčak
Priprema i štampa:
Yu TOP agencija, Novi Sad
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
336:061.2(497.11)(035)
СТОШИЋ, Срђан
Priručnik o računovodstvenom, poreskom i carinskom
poslovanju nevladinih organizacija u Republici Srbiji / pripremili
Srđan Stošić, Milan Negovanović, Ivan Antić. - Beograd : Građanske
inicijative ; Budimpešta : ECNL, 2007 (Novi Sad : Yu top agencija).
- 168 str. ; 20 cm
Tiraž 500.
ISBN 978-86-7408-024-5
1. Неговановић, Милан 2. Антић, Иван
а) Невладине организације - Финансијско пословање - Србија
- Приручници
COBISS.SR-ID 224927751

PRi Ru čnik 

Pripremili:

Srđan Stošić dr Milan Negovanović Ivan Antić

O RAČUNOVODSTVENOM, PORESKOM I CARINSKOM POSLOVANjU NEVLADINIH ORGANIZACIJA U REPUBLICI SRBIJI

Izdavanje ove publikacije omogućio je Institut za održive zajednice (ISC), uz podršku američkog naroda kroz donaciju USAID-a br. 169-A-000600104-00. Mišljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora i nužno ne odslikavaju mišljenje ISC-a, USAID-a ili Američke vlade. 

..................................... 83 9......... 9 5.... NVO mora da posluje preko tekućeg računa .....21 2...................................7 1..12 10.. Rad na određeno vreme ........... 77 5.......................... Obračun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenih u međunarodnim organizacijama...................................11 9........... 88 6.. Obaveze NVO kod isplata zarada i drugih primanja ..................... Uplata gotovine na tekući račun ................................ Računovodstvo NVO .................................... Kako se utvrđuje porez na prihod od davanja u zakup pokretne imovine ? ........... Dnevno podizanje gotovine bez podnošenja dokumentacije ................ 91 3................................... 34 5..................... 20 4.......SADRŽAJ 1........................11 8.................................. Kako knjižiti zakupninu? ... Naknade troškova zaposlenima ..........................................Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? ..................... Primer ugovora o zakupu ....................................................... 85 10........ Kako knjižiti zakupninu? ............................... Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade ... Uvod ...... Revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja NVO .....18 5............15 4.......... Uvod ..................74 5................... 94 4............... Kako obračunati zakupninu i popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? .................................................Kako tretirati troškove korišćenja zakupljene stvari?......... Devizno poslovanje NVO...................................................................... Podizanje veće količine gotovog novca ......................... 80 7......... Analitičko projektno računovodstvo NVO.......................................................................15 2................. asignacijom i preuzimanjem duga ........... Dnevni pazar ...... NVO i izmirivanje potraživanja i obaveze kompenzacijom.....................................................91 1. 8 3................ Primanja na koja se ne plaća porez na dohodak ......... Da li se PDV plaća na prihod od zakupnine?...................................19 6.................................................13 12.............. Uvod............................76 3................. Kako tretirati troškove održavanja zakupljene stvari ? ................ Platni promet NVO i plaćanja gotovim novcem ... diplomatskim i konzularnim predstavništvima.10 7..................................101 4......................................... 35 6..................... 91 2... 87 12. Kako se tretiraju troškovi sitnih opravki i korišćenja zakupljene nepokretnosti? ..................................... 83 8.................................................... Da li NVO moraju da primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde?.............. Podnošenje pojedinačne poreske prijave na Obrascu PPP.............102  ...............................................................................................................15 3.......76 4.15 1........................................ Kako se utvrđuje porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepokretnosti ?................. Koje su obaveze zakupodavca ? .....12 11................ Obveznici poreza na dodatu vrednost – NVO koje se bave oporezivom delatnošću .................................. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima ........................Uvod .........76 1.....................................................13 3....... Koje su obaveze zakupca ? .................76 2............. 79 6..............................................21 1.... 97 5............................................. Zakup nepokretnosti od strane NVO ............ Dnevnik blagajne (blagajnički izveštaj) ................................................................................... 72 9... Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnosti od fizičkih lica? .................. 97 6.10 6..........................................21 3...... cesijom..... Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti? .............................................................. Prava i obaveze NVO – poreskih obveznika ............ NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV)99 1................5 2........ Kategorija „blagajnički maksimum“ je ukinuta ........... Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima ................................ 99 3............................ Obaveštavanje Poreske uprave o podizanju gotovine . Evidentiranje prometa preko fiskalne kase ............................................................................................ Zakup pokretne imovine od strane NVO............................................... Poslovne knjige i računovodstvene isprave . 97 7................... 86 11... Koji kontni okvir primenjuju NVO? ......... 34 4............................. 9 4................... Isplate u gotovom novcu bez ograničenja ....... primanja iz druge države (Obrazac PP OPO) ............ Dostavljanje finansijskih izveštaja NVO .................... Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti koji ostvaruje nerezident za nepokretnu imovinu u Srbiji ? ..................... 7 2................. 36 7................. Uvod ............................... 68 8............................................................. Poreski položaj NVO kada nisu poreski obveznici ....... 99 2.........

............................................... 139 1............. Porez na poklon i NVO .................................................................................................... Uvod ........ Rokovi za podnošenje poreskih prijava na obrascu PPPDV i plaćanje PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću ..........162 6............................ Poreska oslobođenja ... Ispravljanje grešaka u evidencijama i poreskim prijavama ......141 4...................... Porez na dobit kod NVO ... Vođenje poreske evidencije . Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodima ostvarenim na tržištu? ...........154 4.....................149 11........... Rokovi za podnošenje evidencionih poreskih prijava za PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću ............132 23.................... Utvrđivanje i plaćanje poreza na poklon ...........................................110 14................ Šta je osnovica za porez na imovinu? ........5................132 8................................................ Obaveza plaćanja PDV u slučaju otuđenja dobara nabavljenih uz poresko oslobođenje ....... Donacije u novcu .......... Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu?................102 7................................ Nevladine organizacije u carinskom sistemu Republike Srbije . 108 11.....................................................................153 3........................................ Što se smatra ukupnim prometom u smislu člana 33.. Da li je NVO dužna da plati PDV na članarinu i donacije ako je obveznik PDV?........159 3.......................155 6....................................158 2...........................156 12............. 108 12........165 13..................... Podnošenje poreske prijave na Obrascu PPI-4 ............................ Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO.. 106 9......................142 10.............. 146 4... Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava .................... 144 1........................................................ Podnošenje poreskog bilansa i poreske prijave za porez na dobit............................................ Poreski obveznik .........152 2.................................... 146 5.........111 16....114 20............................................................................ Poresko oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija ..........................126 21................................................ Uvod ....................... Podnošenje poreske prijave za prava na nepokretnosti .......... Porez na imovinu kod NVO ...............................................112 19............................. 152 1............................... Obavezni sadržaj računa koje izdaje NVO koja je obveznik PDV i sadržaj računa NVO koja nije obveznik PDV ........ Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava? ..............................105 8.....110 15.................128 22................. 144 3...... 158 1.................................................. Zakona o PDV............107 10.... Donacije u stvarima i pravima ............................... 160 4..155 7....................... 140 3......... NVO kao mali poreski obveznik i njen interes da se prijavi u sistem PDV............................. 166  .................................161 5.... Slučajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDV sama obračunava obavezu za PDV .................................................................................................................. Poreske olakšice za međunarodne organizacije čiji je status izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava ................................................ 144 2.................... Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava.................................................................. Uvod ............. Uslovi za oslobođenje od poreza na dobit kod NVO .......139 2...... Poresko oslobođenje od poreza na poklon za donacije koje se primaju u skladu sa bilateralnim međunarodnim ugovorima ................. Poreski položaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica i preduzetnika koji daju donacije i humanitarnu pomoć ................................112 18........ Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti ................................................................... Mišljenja Ministarstva finansija o porezu na poklon kod NVO ...134 2................... Na primljene donacije se ne obračunava PDV ..154 5....... Tradicionalne crkve i verske zajednice ..................... NVO kao obveznik PDV dužna je da uplati obračunati PDV iako nije naplatila svoje potraživanje od kupca ... 109 13................................................................................................................ kao kriterijuma za obavezu ulaska u krug obveznika PDV? ...... Poreska oslobođenja ....... 134 1............... Oslobođenje pravnih lica i drugih lica od plaćanja uvoznih dažbina .............................................. Rok za čuvanje poreske evidencije........ Poreske olakšice za lica koja daju donacije i dotacije NVO.............................102 6... Pitanje poreske osnovice ................ Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti i srazmerni poreski odbitak............................ Poreske stope ....................... 148 7.....................................163 7............. Na članarine se ne plaća PDV .112 17........................................ Nadležni poreski organ kome se podnosi poreska prijava ..........134 9............... Uvod .........................147 6..................

Evropski centar za neprofitno pravo. Beograd Beograd. nadamo se da je izdavanje ovog priručnika važan korak u otvaranju javne diskusije koja treba da dovede do izmena onih propisa koji predstavljaju smetnju za finansijsku održivost NVO sektora u Srbiji. nametnu poresku disciplinu i reformišu bankarski sistem. Osnovna namera ovog priručnika je da nevladinim organizacijama olakša primenu brojnih i ponekad protivurečnih poreskih. tako da je u tom kontekstu stvaranje povoljnog poreskog okruženja za delovanje NVO od kritičnog značaja za njihov opstanak i ispunjavanje važne uloge koju imaju u demokratskom društvu. nemoguće pripremiti samo „kratku i jednostavnu“ brošuru. valja naglasiti da je manjkavost postojećeg poreskog i računovodstvenog sistema u Srbiji to što ne postoji jasno definisan sistem olakšica i stimulacija za razvoj NVO sektora. Treći talas poreskih reformi ima za cilj proširenje poreske osnovice. u uslovima postojećeg obilja propisa. Konačno. Iako poreski status nevladinih organizacija (NVO) čini manji deo ukupne poreske politike. Naša prva ideja je bila da pripremimo kratku brošuru koja će na jednostavan način približiti odredbe propisa koje direktno utiču na poslovanje nevladinih organizacija. Nevladine organizacije se. knjigovođama). tretiraju kao mala i srednja preduzeća. koje su na početku imale za cilj da oštrim restriktivnim merama doprinesu suzbijanju sive ekonomije. a ne zbog profita. Prioritet poreske politike je usaglašavanje poreskih propisa sa propisima zemalja članica EU i stvaranje poreskog okruženja koje će biti u funkciji dinamičnog privrednog razvoja. te smo se odlučili za sistematski prikaz poreskih. Važno je istaći da se nevladine organizacije (udruženja. septembar 2007. Budimpešta Građanske inicijative.1. kako bi se poboljšao standard građana. Uvod Počev od 2000. carinskih i računovodstvenih propisa. carinskih. Nakon pripreme prve verzije teksta. uglavnom. Drugi talas poreskih reformi imao je za cilj podsticanje investiranja i zapošljavanja. Priručnik je pripremljen uzimajući u obzir propise koji su doneti zaključno sa «Službenim glasnikom» br. nadamo se da će priručnik biti od koristi državnim organima kako bi konzistentno primenjivali ove propise. 63/2007. fondovi i fondacije) osnivaju radi ispunjenja određenih društveno korisnih ciljeva. bilo je jasno da je. godine  . računovodstvenih i finansijskih aspekata rada nevladinih organizacija u Srbiji. smanjivanje opterećenja poreskih obveznika i pravedniji sistem oporezivanja prema ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Prikaz je vrlo detaljan i u nekim svojim delovima pretežno namenjen specifičnim profesijama unutar NVO (na primer. Stoga je u priručniku na instruktivan način objašnjena primena važećih propisa u ovoj oblasti. Srbija sprovodi intenzivne poreske reforme. godine. Osim toga.

 .

osnovni način plaćanja između pravnih lica i preduzetnika je bezgotovinsko plaćanje. br. koji je kao jedan od četiri osnovna instrumenta platnog prometa. stav 1. u određenim slučajevima vrše gotovim novcem. Otvaranje računa kod banke vrši se na način propisan Odlukom o uslovima i načinu otvaranja. Blagajničko poslovanje. br. 33/2005). Pravilnikom o Kontnom okviru i  . prenosom sredstava sa računa NVO na račun poverioca. br. preko blagajne. sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa („Službeni glasnik RS“. 57/2004 i 114/2005 – u daljem tekstu: Odluka o gotovom novcu). Naime. br. 43/2004). ali se u praksi ne može izbeći i gotovinski način plaćanja. propisan Odlukom o obliku. NVO su dužne da za plaćanja u dinarima otvore tekući račun u banci. Platni promet NVO i plaćanja gotovim novcem 1. Isto tako. Međutim. koju je doneo guverner Narodne banke Republike Srbije. br. preko blagajne. plaćanja licima koja nemaju otvoren tekući račun kod poslovne banke i koja nisu dužna da za plaćanja i naplatu otvore tekući račun.2. stav 2. vođenja i gašenja računa kod banke („Službeni glasnik RS“. NVO mora da posluje preko tekućeg računa Plaćanje se vrši bezgotovinski. NVO vrše gotovim novcem. pored propisa o platnom prometu. Način plaćanja gotovim novcem bliže je uređen Odlukom o načinu plaćanja gotovim novcem u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost („Službeni glasnik RS“. NVO mogu da neka plaćanja pravnim licima i preduzetnicima – imaocima poslovnih računa kod banke. na osnovu ovlašćenja iz člana 3. br. kojim se izmiruju obaveze prema poveriocima i vrši naplata potraživanja od dužnika u gotovom novcu. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“. koji se vrši preko blagajne NVO. koje nastaju kod gotovinskih naplata i isplata i na kraju radnog dana iskazuje stanje (saldo) novca u blagajni. u skladu sa članom 3. kao sastavni deo finansijskih poslova. dnevnik blagajne je knjiga u koju se dnevno beleže sve pojedinačne poslovne promene. 57/2004 i 82/2004). koje se vrši prenosom sredstva sa računa dužnika na račun poverioca. uređeno je i računovodstvenim propisima. da vode sredstva na tom računu i da vrše plaćanja preko tog računa u skladu sa zakonom i ugovorom o otvaranju i vođenju računa koji je zaključen sa bankom. Prenos sredstava sa računa dužnika na račun poverioca vrši se nalogom za prenos. Zakona o platnom prometu. i to je osnovni način plaćanja. Prema članu 7. 71/2002). Zakona o računovodstvu („Službeni list SRJ“. 3/2003 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“.

gotov novac primljen po bilo kojem osnovu uplati na svoj tekući račun. NVO može do momenta uplate kod banke. otvoren kod poslovne banke NVO.000 dinara. da se taj novac ne može koristiti za plaćanja i isplate. Za privredni prestup kažnjava se i odgovorno lice u NVO novčanom kaznom od 20. a najkasnije narednog dana. Odluke o gotovom novcu. Naime. br.000 do 3. istog. .  . bez obzira što istovremeno NVO poseduje gotov novac u blagajni. Ako NVO dinare primljene u gotovini po bilo kojem osnovu ne uplati kod banke istog dana. u slučaju kada postoji potreba za plaćanjem gotovim novcem (razne sitne nabavke. (prodajom knjiga. pored novčanih sredstava koje drže na tekućim računima otvorenim kod poslovnih banaka. koji naplaćuju po raznim osnovima od članova. ugostiteljstvom i dr. a najkasnije narednog radnog dana.sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća. u okviru obavljanja svoje delatnosti. popravke i sl. NVO koja se bavi nekom privrednom delatnošću. a najkasnije narednog radnog dana. a najkasnije narednog dana na svoj tekući račun.000 dinara. tada se za te potrebe mora podići gotov novac sa tekućeg računa kod banke i o tome mora postojati dokumentacija. a saldo na ovom računu treba da odgovara stanju novca u blagajni (kasi) i u blagajničkom dnevniku (posebna pomoćna knjiga). Uplata gotovine na tekući račun NVO je dužna da istog.000.) ili za isplate u gotovom novcu (za službeno putovanje. raspolažu i gotovim novcem.). građana i drugih lica. pomoć i sl. koji vodi kod poslovne banke. zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS“. u skladu sa tačkom 4. preko kojeg se knjiži dnevni promet ukupnih uplata i isplata preko blagajne. U slučaju da se iz bilo kojih razloga ne izvrši isplata delom ili u celini podignutog gotovog novca. i 51/2005). članom 50.000 do 200. da drži u svojoj blagajni. 53/2004.) primljen gotov novac. pre uplate na svoj tekući račun kod banke. tačka 2) Zakona o platnom prometu predviđena je kazna za privredni prestup od 300. 2. NVO je dužna da neisplaćeni iznos vrati (uplati) istog dana. dužna je da uplati na svoj tekući račun. Gotov novac primljen po bilo kojem osnovu. stav 1. kao i gotov novac primljen po drugim osnovima. . . Posebno ističemo. propisan je račun 243 – Blagajna.

koristi se nalog za uplatu. neutrošeni iznos gotovog novca. obračune i sl.) i to istog. bez podnošenja na uvid dokumentacije za čije plaćanje. već onako kako je zaista sprovedena poslovna promena. goriva. reprezentacije i sl. a može i direktno na tekući račun NVO koja obavlja promet dobara i usluga i po tom osnovu prima gotov novac. Novac koji je direktno uplaćen na tekući račun ne knjiži se u računovodstvu preko blagajne. dnevno do 100. bez prethodno pripremljenih raznih obračuna. odnosno isplatu podižu taj novac. a koji po pravilu.000 dinara.. odnosno iznos za koji ne postoji pravno-valjana dokumentacija  . Za takvo „šetanje“ novca nema ni potrebe. priznanice. inventara i dr. pa da se iz blagajne vrši uplata na žiro račun. podrazumeva se da NVO treba da poseduje pravno-valjanu dokumentaciju na osnovu koje je izvršila isplatu podignutog gotovog novca (račune. propisan Odlukom o obliku. sredstva za održavanje čistoće. bez podnošenja na uvid dokumentacije. u skladu sa odredbom tačke 1.3. primljeni gotov novac (dnevni pazar) se može direktno uplaćivati na tekući račun kod banke. uz odobrenje računa 243. Za uplatu gotovog novca na tekući račun (uplata dnevnog pazara i gotovog novca primljenog po drugom osnovu). obrazaca. koja je dužna istog a najkasnije narednog radnog dana da taj novac uplati na tekući račun kod poslovne banke. sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa.000 dinara. bez posredstva blagajne. odnosno isplate po raznim osnovima ako se radi o manjim iznosima (akontacije za službeno putovanje. primljeni gotov novac može da preda blagajni. Prema tome. registruje kroz fiskalnu kasu. materijala. Međutim.).). NVO svakodnevno jednostavno i efikasno mogu vršiti sitne nabavke (kancelarijskog i drugog potrošnog materijala. Preostali. 4. Naime. naloga za uplatu poreza i doprinosa i sl. istog a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podignut. stav 3. prethodno položi u blagajnu NVO. Dnevno podizanje gotovine bez podnošenja dokumentacije NVO mogu da sa svog tekućeg računa kod poslovne banke podižu dnevno iznos do 100. a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podigla gotov novac sa tekućeg računa. Međutim. Na osnovu te dokumentacije će izvršiti knjiženje zaduženjem odgovarajućih računa troškova. gotov novac se može podizati sa tekućeg računa kod banke. ako postoje tehničke i druge mogućnosti da se gotov novac direktno položi na tekući račun kod banke. propisima nije predviđena obaveza da se gotov novac primljen po osnovu dnevnog pazara. Odluke o gotovom novcu. pomoć i sl. Dnevni pazar Dnevni pazar se može predavati blagajni. Taj novac treba da se utroši odnosno isplati iz blagajne.

autorskom delu i drugim ugovorima uz naknadu. Isplate u gotovom novcu bez ograničenja NVO mogu bez ograničenja vršiti isplate u gotovom novcu u dinarima. u skladu sa tačkom 1. 5.300. Zakona o platnom prometu. pečat i potpis. rešenje nadležnog organa o isplati naknade štete. podignutom sa svog tekućeg računa na osnovu originalne dokumentacije. podrazumeva se da se plaćanje gotovim novcem bez ograničenja. Podizanje veće količine gotovog novca Za podizanje govotog novca u iznosu od 100.000 dinara.o utrošku gotovog novca.000 dinara i preko ovog iznosa NVO je dužna da podnese originalnu dokumentaciju na uvid banci. Izuzetak od ovog pravila je podizanje gotovog novca za isplatu zarada i drugih ličnih primanja na koje se u skladu sa propisima plaćaju porezi i doprinosi. vrše se isključivo na osnovu originalne dokumentacije iz koje se mogu utvrditi iznos. po pravilu. ugovor o zakupu i dr. Iako to navedenom odlukom nije precizirano.). Ako raspolaže dovoljnom količinom gotovog novca. Prilikom isplate gotovog novca nalog mora biti potpisan od strane primaoca sredstava sa unetim brojem lične karte lica koje je sredstva podiglo kao i unetim mestom izdavanja lične karte. 0 . po članu 3. a koja se banci prilikom podizanja sredstava. obavezni su da međusobna plaćanja vrše preko računa otvorenih kod banke). odnosno koja nisu obavezna da otvore taj račun (pravna lica i preduzetnici. NVO je dužna da banci podnese i naloge za plaćanje tih obaveza. vrši licima koja nemaju tekući račun kod banke. mora da se najavi banci tri radna dana ranije. osnov i namena tog plaćanja (obračun i druga dokumentacija o isplati zarada. a najkasnije narednog dana da vrati (uplati) na svoj tekući račun.300. za koje su Zakonom o porezu na dohodak propisane obaveze za plaćanje poreza i doprinosa po odbitku. Plaćanje. odnosno isplata u gotovom novcu u skladu sa navedenom odredbom Odluke o gotovom novcu. uključujući i NVO. Odluke o gotovom novcu. ugovor o delu.000 dinara. rešenje o službenom putovanju. Podizanje gotovog novca u iznosu većem od 1. NVO mora istog. banka može ovaj i veće iznose da isplati i bez najave. stav 1. obavezno podnosi na uvid i overu i na koju banka stavlja datum prijema. 6. Prilikom podizanja gotovog novca sa žiro računa za isplate zaposlenim i drugim fizičkim licima. kada ne postoji obaveza najave podizanja gotovog novca u iznosu većem od 1.

povraćaj neutrošenog gotovog novca podignutog sa tekućeg računa prethodnog dana i sl.). nisu propisani. Na kraju dana sabiraju se ukupne uplate i ukupne isplate izvršene tog dana iz blagajne. NVO je dužna da istog. osim za ovlašćenog menjača. isplate po ugovoru o delu. Dnevnik blagajne (blagajnički izveštaj) Sve uplate i isplate u gotovom novcu hronološki se registruju u dnevniku blagajne – blagajničkom izveštaju za svaki dan kada postoji promet u blagajni. kao i podignut gotov novac sa tekućeg računa koji je ostao neisplaćen u toku dana. Prema tome. u blagajnički dnevni izveštaj unose se i podaci o ispravama na osnovu kojih se vrše isplate gotovog novca iz blagajne (isplate zarada. isplate naknade štete fizičkom licu. Dnevnik blagajne (original) sa nalozima za uplatu i isplatu i priloženom dokumentacijom – ispravama. kategorija „blagajničkog maksimuma“ ne postoji i eventualne odluke NVO o blagajničkom maksimumu iz ranijih perioda. u blagajnički dnevni izveštaj unose se podaci (opisno) o dokumentaciji i ispravama na osnovu koje se vrši prijem novca u blagajnu (članarine. koje nastaju u vezi sa poslovanjem gotovim novcem.  . s obzirom na to da je prema ovim propisima. po autorskom delu. Podaci u dnevniku se unose hronološki. To stanje treba da je jednako saldu na računu 243 – Blagajna. Naime. Kategorija „blagajnički maksimum“ je ukinuta U postojećim propisima kategorija «blagajnički maksimum» ne postoji. uplati na svoj tekući račun kod poslovne banke. dostavlja se knjigovodstvu na knjiženje. odnosno za menjačnice Zakon o platnom prometu i Odluka o gotovom novcu i drugi propisi o platnom prometu nisu predvideli blagajnički maksimum kao iznos gotovog novca koji može najviše da se drži u blagajni. Ukupnim isplatama dodaje se stanje preneto iz blagajne prethodnog dana i od tog zbira oduzima se zbir ukupnih isplata tog dana i utvrđuje stanje gotovog novca na kraju dana u blagajni. sadržina i način sastavljanja dnevnika blagajne. a za višak se iskazuju prihodi. a u slučaju neslaganja za utvrđeni manjak zadužuje se blagajnik. jer nemaju uporišta u postojećim propisima. a kopija ostaje u blagajni. Izgled. isplate akontacija po službenom putovanju. odnosno isplata iz blagajne. Blagajnički dnevnik se sastavlja za svaki dan kada je bilo uplata. prema vremenskom redosledu transakcija.). Isto tako. donete na osnovu propisa koji se odavno prestali da važe. Blagajnički dnevni izveštaj je pomoćna poslovna knjiga u koju se beleže sve dnevne pojedinačne poslovne promene.7. primljen podignut novac sa tekućeg računa kod banke i sl. primljen gotov novac po bilo kojem osnovu. a najkasnije narednog radnog dana. takođe su nevažeće. 8.

Izmirivanje obaveza putem kompenzacije. Prema odredbi člana 46. 2. asignacijom ili preuzimanjem duga. asignacijom i preuzimanjem duga NVO može svoja plaćanja obveza i naplatu potraživanja u zemlji. kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju.  . cesije i preuzimanjem duga. cesija i dr. cesijom. najmanje jedanput mesečno. i – Zakon o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“. odnosno cedenti (ustupioci potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja. NVO i izmirivanje potraživanja i obaveze kompenzacijom. 10.) prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom. po pravilu krajem meseca. br. Obaveštavanje Poreske uprave o podizanju gotovine Banka je dužna da svakodnevno obaveštava nadležni organ (poresku upravu prema sedištu NVO) o isplatama gotovog novca koje su izvršene prethodnog dana sa računa NVO. br. osim neposrednim plaćanjem. i 3. Obaveze izmirene na način iz st. uređuju sledeći propisi: – Zakon o platnom prometu („Službeni list SRJ“. osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu).9. Međutim. solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice). 29/78. 39/85 i 57/89 i „Službeni list SRJ“. obavljati i kompenzacijom. br. Zakona o platnom prometu. 31/93). Zakona o platnom prometu. 43/2004). ukoliko se račun NVO nađe u blokadi. br. asignacije. cesijom. pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca. odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija. Za NVO nije uobičajeno da račun bude u blokadi. imajući u vidu način finansiranja i raspolaganja sredstvima. člana 46. evidentiraju se preko računa kod banke. NVO ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja). 3/2002 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“. stav 2.

prema odredbama člana 34.11. banke od NVO traže da im se. odmah po prispeću sredstava na devizni račun ili ukoliko prime sredstva od nerezidenata. dostave informacije o šifri osnove naplate. 12. i 2. Devizna sredstva kojima NVO raspolaže na deviznom računu mogu se koristiti i za plaćanja u zemlji. smatra se da se radi o ugostiteljskoj delatnosti koja se mora evidentirati preko fiskalne kase. nalog za prodaju deviza Narodnoj banci Srbije. U praksi. 1. stav 4. već ima isti status kao i drugi restorani. Na restoran u kojem se pružaju usluge ishrane i pića članovima udruženja odnose se odredbe Zakona o turizmu i on se iz aspekta ovog zakona ne može smatrati restoranom zatvorenog tipa. Zakona o fiskalnim kasama. preko računa otvorenog u poslovnoj banci u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“.  . broj 62/2006). mora da se evidentira preko fiskalne kase u skladu sa odredbom člana 3. broj i godina kontrolnika. Devizno poslovanje NVO NVO može da drži devize na deviznom računu kod banke ili da ih proda toj banci. NVO može da obavlja plaćanja u devizama i prima devizna novčana sredstva iz inostran­ stva. tako da se poslovnoj banci kod koje se vodi devizni račun daje nalog za prodaju deviza i uplatu dinarskog iznosa na račun otvoren u poslovnoj banci. Tako na primer. a onda se sprovode dinarska plaćanja. isto kao i pravna lica i preduzetnici. između ostalog. Zakona o deviznom poslovanju. Usluga konzumacije pića za članove udruženja koja se naplaćuje. Izuzetno. ukoliko su primljena sredstva namenjena za plaćanja u zemlji (shodno Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći) i kopiju dokumenta po kome je ostvarena naplata. ukoliko je u okviru NVO otvoren kafić samo za članove udruženja. Evidentiranje prometa preko fiskalne kase Ako se NVO bavi nekom delatnošću za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. NVO je dužna da primenjuje Zakon o fiskalnim kasama. Uslovi pod kojima banke otvaraju devizne račune i način vođenja tih računa uređeni su Odlukom o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata. NVO mogu plaćati bezgotovinski u devizama. u zemlji. st. zakupninu i depozite kao sredstva obezbeđenja.

 .

3. Računovodstvo NVO
Računovodstvo, odnosno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja NVO vrši se u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ br. 46/2006) i pratećim podzakonskim propisima. Većina NVO se, u zavisnosti od vrednosti imovine, godišnjeg prihoda i prosečnog broja zaposlenih, razvrstava u mala pravna lica što dovodi do niza specifičnosti u pogledu obaveze primene MRS/MSFI, revizije finansijskih izveštaja, vrste finansijskih izveštaja itd.

1. Koji kontni okvir primenjuju NVO?
NVO vode poslovne knjige na istom kontnom okviru i finansijske izveštaje sastavljaju na istim bilansnim šemama (obrascima finansijskih izveštaja) kao i preduzeća, zadruge, preduzetnici i druge dobitne organizacije. Do 2004. god. NVO su koristile poseban kontni okvir za druga pravna lica koji se razlikovao od kontnog okvira za preduzeća, zadruge, preduzetnike i ostale dobitne organizacije.

2. Da li NVO moraju da primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde?
NVO nemaju obavezu primene Međunarodnih računovodstvenih standarda/Međuna­ rodnih standarda finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI) prilikom procenjivanja bilan­ snih pozicija i sastavljanja finansijskih izveštaja. NVO biraju između MRS/MSFI i nacionalnog računovodstvenog propisa – Pravilnika o priznavanju i procenjivanju imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika. Taj izbor se utvrđuje opštim aktom – pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama. Smatramo da NVO nemaju interes da primenjuju MRS/MSFI i preporučujemo da se opredele za Pravilnik o procenjivanju i priznavanju za mala pravna lica i preduzetnike. MRS/MSFI su kompleksni i zahtevni, stalno se menjaju, njihov prevod nije blagovremeno raspoloživ, a sa druge strane nema suštinskih razlika između pomenutog pravilnika i MRS/MSFI. Pravilnik za mala pravna lica i preduzetnike u potpunosti je usklađen sa međunarodnim standardima.

3. Poslovne knjige i računovodstvene isprave
NVO je dužna da vodi sve poslovne knjige kao i dobitne organizacije, a to znači dnevnik, glavnu knjigu i pomoćne knjige. Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva. Nije moguće da NVO po- 

slovne knjige vodi i finansijske izveštaje sastavlja po sistemu prostog knjigovodstva1. Najvažnije pomoćne knjige koje treba da vode NVO su: knjiga osnovnih sredstava i inventara, knjiga primljenih i izdatih računa, delovodna knjiga (delovodnik), analitička evidencija dobavljača i prihoda, obračuni zarada i drugih ličnih naknada, blagajnički dnevnik itd.. Potrebno je voditi i razne ostale evidencije u skladu sa propisima o porezu na dodatu vrednost, deviznom poslovanju i sl. U NVO gde postoje gotovinske isplate (mada uvek treba težiti poslovanju preko računa i gotovinske isplate svesti na najmanju moguću meru) treba voditi računa o važnosti urednog vođenja dnevnika blagajne i prateće blagajničke evidencije (nalog blagajni da naplati i nalog blagajni da isplati). Dnevnik blagajne je hronološka evidencija u koju se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni NVO. Dnevnik blagajne zaključuje se na kraju svakog radnog dana i dostavlja računovodstvu na knjiženje istog, a najkasnije narednog dana. Ukoliko se NVO bavi nekom privrednom delatnošću potrebno je da se pridržava propisa koji regulišu tu oblast. Na primer, ako se NVO bavi prometom robe na malo (udruženje penzionera prodaje ogrev) mora da vodi evidencije koje su zahtevane propisima o trgovini. Knjiženje svih poslovnih promena nastalih u aktivnostima NVO vrši se isključivo na osnovu urednih, pravnovaljanih računovodstvenih isprava. Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz nje može saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od strane lica koja su ovlašćena za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava. Isprava može biti u pisanom ili elektronskom obliku, a potrebno je da bude likvidirana (prekontrolisana) i odobrena što se dokumentuje potpisom ovlašćenog lica. Da bi se sprečile finansijske malverzacije, protivpravno prisvajanje sredstava i zloupotrebe službenog položaja raznih vrsta koje rezultiraju u protivpravnom sticanju imovinske koristi, računovodstvena isprava treba da bude potpisana i overena službenim pečatom NVO. Fotokopija računovodstvene isprave je osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da je na njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave, sa potpisom odgovornog lica NVO. Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisanom ili elektronskom obliku, potvrđuju da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu. Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose. Primera radi, lice koje u NVO obavlja blagajničke poslove ne može vršiti kontrolu – likvidaturu blagajnične dokumentacije. Računovodstvene isprave sastavljene na računaru mogu da imaju elektronski potpis 
Sistem prostog knjigovodstva se primenjuje kod finansijskog izveštavanja pojedinačnim donatorima za realizovane projekte, a na osnovu odobrenih budžeta („primljeno – potrošeno“). 

osobe koja je ispravu sastavila ili autorizovan digitalni potpis (do sada u našoj zemlji nije zaživela primena Zakona o elektronskom, odnosno digitalnom potpisu). Rok za dostavljanje računovodstvenih isprava računovodstvu na knjiženje je 3 dana, a rok za knjiženje istih od dana dostavljanja 5 dana (pravilo 3+5). Naime, prema Zakonu o računovodstvu i reviziji (član 11.), lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava dužni su da potpisanu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave računovodstvu odmah po izradi, odnosno prijemu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od tri dana od dana prijema. Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema. Za dnevnik blagajne je zakonom propisan kraći rok - da se zaključuje na kraju svakog radnog dana i dostavlja računovodstvu istog, a najkasnije narednog dana. NVO je dužna da uredno čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odredi odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja. Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrđenih zakonom. Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama NVO, odnosno kod privrednih društava ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga. Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, mora da se obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli. Rokovi za čuvanje su sledeći:
Finansijski izveštaji Izveštaj o izvršenoj reviziji Dnevnik i glavna knjiga Pomoćne knjige Isplatne liste i analitičke evidencije zarada ako predstavljaju bitne podatke o zaposlenom Isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige Prodajni i kontrolni blokovi, pomoćni obrasci i slična dokumentacija 20 godina 20 godina 0 godina 5 godina Trajno 5 godina 2 godine

NVO treba da ima opšti akt o računovodstvu i računovodstvenim politikama kojim posebno treba da budu uređena sledeća pitanja: organizacija računovodstva i interne računovodstvene kontrole, uslovi koje treba da ispunjava zaposleno lice za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje 

Isplaćene autorske naknade spoljnim saradnicima po Projektu 1 koji finansira donator A mogu da se evidentiraju na posebnom analitičkom računu 5231. stav 1. za troškove naknada po autorskim ugovorima koji se vode na računu 523. koji ima zaposlena lica kojima poverava te poslove i koji ispunjavaju uslove iz opšteg akta NVO. Treba imati na umu da se shodno članu 17. vrste poslovnih knjiga i analitičkih evidencija koje se vode itd. a koje su zastupljene kod skoro svih NVO. Knjigovodstvene evidencije za određeni projekat vode se kao posebni analitički (četvorocifreni. radno iskustvo. s tim da se na osnovu analitike konta opredeljuje kom projektu pripada. a ne knjigovođa.) koji se odnose na konkretan projekat i njihove revizije na eventualni zahtev stranog ili domaćeg finansijera. kretanje računovodstvenih isprava. sertifikat profesionalnog udruženja. Prednost ovakvog načina je da nema dvostrukog knjiženja. Takođe. 4. Analitičko projektno računovodstvo NVO Pored oficijelnog. One se sastavljaju za potrebe sastavljanja finansijskih izveštaja (sa relevantnim podacima ­ prihodi/rashodi. a na četvorocifrenim računima iskazuju se naknade po pojedinim projektima. jer se u značajnoj meri oslanjaju na spoljne saradnike. petocifreni) računi definisani analitičnim kontnim planom u okviru redovnog knjigovodstva. odnosno standardnog računovodstva potrebno je da NVO vodi po­ sebne računovodstvene evidencije. Vrlo često NVO nema knjigovođu u radnom odnosu već te poslove poverava drugome. potrebno je imati i analitički kontni plan. Isplaćene autorske naknade spoljnim saradnicima po Projektu 2 koji finansira donator B mogu da se evidentiraju na posebnom analitičkom računu 5232 itd. Zakona o računovodstvu i reviziji poslovi vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja na bazi ugovora mogu poveriti privrednom društvu ili preduzetniku registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga. može se otvoriti poseban četvorocifren račun za naknade koje se isplaćuju po pojedinim projektima.  . uverenje o osposobljenosti i stručnosti. Zakonski zastupnik ili drugi organ upravljanja NVO odgovoran je za istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja. standardnog računovodstva (ovo ćemo u nastavku zvati projektno računovodstvo) ili kao posebne vanbilansne evidencije. računovodstvene politike i računovodstvene procene potrebne za sastavljanje finansijskih izveštaja.finansijskih izveštaja (stručna sprema.) ili odredba da se ti poslovi poveravaju privrednom društvu ili preduzetniku (agenciji) registrovanom za računovodstvene poslove. Primera radi. svaka poslovna promena knjiži se jedanput. Te evidencije se mogu koncipirati kao analitika oficijelnog. poznavanje stranog jezika itd. novčani prilivi/odlivi i sl. Na taj način na računu 523 biće evidentirane sve isplaćene autorske naknade u toku određenog perioda i nema duplih evidencija.

a ne samo preko analitičkog broja konta. Bilans uspeha i Statistički aneks. Savremeni računovodstveni programi omogućuju vođenje analitičke evidencije i preko drugih parametara. poštanski fah 5000. Izveštaj o pro­ menama na kapitalu i Napomene uz finansijske izveštaje. Forma i sadržina ovakvih vanbilansnih evidencija nisu propisani. na računu 659 – Ostali poslovni prihodi iskazuju se ukupni prihodi po osnovu primljenih donacija i dotacija fizičkih i pravnih lica. NVO ­ mala pravna lica ne sastavljaju Izveštaj o tokovima gotovine. 21101 Novi Sad. preduzeća. One se mogu voditi ručno ili na računaru (u programima kao što je Excel). Drugi primerak finansijskih izveštaja nakon izvršene računske. Osim u papirnoj. Godišnji finansijski izveštaji mogu se dostaviti NBS u pismenoj formi ili u elektronskoj formi. odnosno sof-  . Isto tako. organizacija iz zemlje i inostranstva. U pismenoj formi finansijski izveštaji se dostavljaju u dva primerka: jedan za NBS. Pošto se NVO ne registruju kod Agencije za privredne registre finansijski izveštaji se ne dostavljaju Agenciji za privredne registre. finansijski izveštaji se mogu dostaviti i u elektronskoj formi. Bilans uspeha i Statistički aneks) NVO dostavlja Narodnoj banci Srbije do 28. a drugi za NVO. Dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja u pismenoj formi NVO vrši se na adresu: Narodna banka Srbije. Dostavljanje finansijskih izveštaja NVO Pošto većina NVO predstavlja mala pravna lica na kraju godine od finansijskih izveštaja sastavljaju i dostavljaju Narodnoj banci Srbije: Bilans stanja. Na ovaj način sastavljanje finansijskih izveštaja za projekte 1 i 2 je jednostavno.Ili. Sastavljene. pogotovu u uslovima automatske obrade podataka kada se vođenje knjiga vrši na računaru. Drugi način ustrojstva analitičkog projektnog računovodstva je da se vode posebne vanbilansne evidencije. Ukoliko se žele sagledati prihodi i rashodi. Ukoliko se NVO opredeli za elektronski način to se vrši primenom posebnog programskog paketa. novčani prilivi i odlivi koji se odnose na Projekat 1 koji finansira donator A potrebno je uzeti u obzir podatke sa četvorocifrenih računa klase 5 i 6 koji nose poslednju oznaku 1. ukoliko se žele sagledati prihodi i rashodi. formalne i logične kontrole i provere njihove ispravnosti NBS overava i poštom dostavlja NVO. a donacije za Projekat 2 uplaćene od donatora B konto 6592 itd. novčani prilivi i odlivi koji se odnose na Projekat 2 koji finansira donator B potrebno je uzeti o obzir podatke sa četvorocifrenih računa koji nose poslednju oznaku 2. 5. U okviru ovog računa za donacije za Projekat 1 uplaćene od donatora A može se predvivideti konto 6591. februara. od organa upravljanja odobrene i od strane zakonskog zastupnika i računovođe potpisane finansijske izveštaje (Bilans stanja.

NVO nema obavezu obelodanjivanja. 3 za zadružno. i namenskog trošenja dobijenih sredstava. Međutim. Tada je potrebno sastaviti poseban finansijski izveštaj u formi Bilansa uspeha ili Izveštaja o tokovima gotovine u kome su prikazani prihodi i rashodi. Postoje određene specifičnosti vezane za sastavljanje Statističkog aneksa NVO. po pravilu. Drugo na šta kod Statističkog aneksa NVO treba da obrate pažnju su podaci koji se unose u AOP 686 a koji se odnose na primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratna sredstva u novcu ili naturi od inostranih pravnih i fizičkih lica. a to je donator – finansijer projekta. odnosno organizaciu. Osim NBS godišnji finansijski izveštaji dostavljaju se do 10. 0 . odnosno novčani prilivi i odlivi koji se odnose na projekat. marta i nadležnom poreskom organu uz poreski bilans PBN-1 i poresku prijavu PDN. 2 za privatno. plus u pismenoj formi.1 za društveno. U praksi se često postavljalo pitanje koju oznaku upisati u ovo polje . već revizija na zahtev donatora i ona se. već onome ko je naručio reviziju. Revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja NVO Većina NVO su mala pravna lica te nemaju obavezu zakonske revizije godišnjih finan­ sijskih izveštaja. vrlo često su NVO u skladu sa ugovorom i sporazumom sa stranim ili domaćim finansijerom određenog projekta obveznici revizije pravilnosti poslovanja. niti obavezu da korigovane finansijske izveštaje sa mišljenjem revizora ili samo mišljenje revizora ako nije izvršena korekcija dostave NBS. odnosno javnog objavljivanja finansijskih izveštaja u štampi. časopisima ili putem sajta. s tom razlikom da se izveštaj revizije ne dostavlja Narodnoj banci Srbije i drugim državnim organima. 4 za mešovito (dva ili više oblika vlasništva) ili 5 za državno? Prema svojoj vlasničkoj strukturi NVO treba da unese odgovarajuću oznaku za vlasništvo.tverske aplikacije NBS. Prva je popunjavanje AOP 603 – Oznaka za vlasništvo u tabeli za opšte podatke o NVO. Takođe. To nije zakonski propisana (tzv. 6. Ukoliko nijedna oznaka ne odgovara vlasničkoj strukturi unosi se oznaka 0 – bez oznake. odnosi na konkretan projekat finansiran od tog lica. I ovu reviziju vrše ovlašćeni revizori zaposleni u preduzeću za reviziju koje ima dozvolu za obavljanje ovih poslova koju daje Ministarstvo finansija. statutarna) revizija. Kada se finansijski izveštaji dostavljaju u elektronskoj formi to se vrši na disketi. a može da se odnosi i na celokupno godišnje poslovanje organizacije. CD-u ili fleš memoriji.

br. 2. obaveze i odgovornosti kao i drugi poslodavci – pravna lica i preduzetnici. Zakona o radu. kao i pravo na druge oblike zaštite.Uvod Iako je fizičko lice obveznik poreza na dohodak građana saglasno članu 6. Prema odredbama člana 101. i 62/06) Na osnovu ovih zakona donet je veći broj podzakonskih akata. humanitarna i solidarna pomoć fizičkim licima). Radni odnos zasniva se ugovorom o radu: – na neodređeno vreme. Prava. . zdravstvenu zaštitu. Obaveze NVO kod isplata zarada i drugih primanja 1. kao i na isplate koje su uobičajene za NVO (autorski honorari. . U nastavku ćemo dati objašnjenja koja se odnose na oporezivanje zaposlenih u NVO. porez po odbitku iz člana 99. • Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Služeni glasnik RS“. isplatilac obračunava. 61/05). ugovor o delu. 135/04. 24/01. 84/04. NVO kao isplatilac naknade fizičkom licu. zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu. Zakona o po­ rezu na dohodak. – na određeno vreme. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima Prilikom isplata zarada zaposlenima. čiju primenu objašnjavamo u nastavku. 24/05. ovog zakona. 80/02. NVO imaju ista prava. odnosno po osnovu rada za NVO uređena su odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“. bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu.  . za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod. u skladu sa zakonom i opštim aktom. br. zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti. Zakona o porezu na dohodak. obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. br. dužna je da prilikom isplate obustavi porez na dohodak.4. stav 1. materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti. . u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda. Prema odredbama člana 12. Oporezivanje dohotka koja ostvaruju fizička lica uređeno je odredbama: • Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“. obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda. Zaradama zaposlenih smatraju se primanja po osnovu rada koja ostvare lica koja su kod poslodavca zasnovala radni odnos. smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti. 61/06 i 65/06 – ispravka – u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak).

odnosno drugo ovlašćeno lice u NVO. Pod pojmom zarada podrazumeva se bruto zarada. kako je to i propisano članom 105. rad na određeno i rad na neodređeno vreme u svemu su izjednačeni. Zakona o radu. – zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. Po pitanju utvrđivanja visine zarade. – sa direktorima. – sa pripravnicima. – druga primanja u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. tj. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor. 2. Članom 108. isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa na te zarade. Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu čine: 1. U ugovorima o radu mora se iskazati novčani iznos osnovne zarade.1. Osnovna zarada.4% od osnovice. Uvećana zarada. stav 2.– sa nepunim radnim vremenom. propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice. Zarada za radni učinak. opštim aktom i ugovorom o radu. zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. 2. – za obavljanje poslova sa povećanim rizikom. Šta čini zaradu prema Zakonu o radu Prema članu 104. bonusi i sl). Zakona o radu.  . Zakona o radu zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu. koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom radu. Zaradu zaposlenih čini: – zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. – za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice. 2) za rad noću i rad u smenama. i 3. 3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice. 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu („minuli rad“) – 0.

čini i radni učinak. 3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu. 2) naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice.00 dinara).2. Pri tome. Opštim aktom ili ugovorom o radu mogu se utvrditi procenti u većem iznosu. 7) premija za kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija. 6) premija za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda.000 dinara. 3) naknada štete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog. za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana (do 5. 4) poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina života. 2. Zaradom se ne smatraju sledeća druga primanja: 1) otpremnina pri odlasku u penziju. opštim aktom i ugovorom o radu. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade.000. pored osnovne zarade.Zakonom propisani procenti uvećanja zarade su najniži procenti koje je poslodavac dužan da primeni. a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite. 4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu. 8) jubilarna nagrada. 5) premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje do 3. procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. Prema Zakonu. osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom. Naknade troškova i druga primanja koja se ne smatraju zaradom Zaradom se ne smatraju sledeće naknade troškova: 1) za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. i 9) solidarna pomoć.  . Zakonom je takođe propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova. 2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji. U osnovicu za obračun uvećane zarade ne uključuje se radni učinak koji je sastavni deo zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. nema smetnje da se opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi da osnovicu za uvećanu zaradu.

00 dinara). – naknada za odvojeni život. – regres za korišćenje godišnjeg odmora. NAPOMENA: sve ono što je prehodno nabrojano da čini zaradu.). – za bolovanje (do 30 dana) na teret poslodavca. a koja nisu izuzeta iz zarade (pokloni povodom 8. davanja poklona deci preko 15 godina starosti i dr. u smislu Zakona o radu. sledeća druga primanja zaposlenih smatraju se zaradom: – otpremnine koje se isplaćuje zaposlenima prilikom sporazumnog raskida radnog odnosa. u Obrascu M-4). – za dane vojne vežbe i poziva državnih organa. pa se po tom osnovu i ostvaruju sva prava kao i na zarade (iskazuje se u okviru zarade u obrascu matične evidencije. – naknada za ishranu u toku rada (u daljem tekstu: topli obrok). marta i drugih praznika. u robi ili novcu. – zbog prekida rada po naredbi državnog organa. i – sve druge naknade troškova zaposlenima koje nisu izuzete iz zarade. smatraju i sve naknade zarade koje se isplaćuju na teret poslodavca: – odsustvovanje sa rada u vreme državnih i verskih praznika koji su neradni dani. naravno plaćaju svi porezi i doprinosi kao na redovne zarade. – za dane plaćenog odsustva. – poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina života. ako ti troškovi nisu dokumentovani. kao i pogodnosti po osnovu korišćenja stanova i stambenih zgrada. tj. – korišćenje službenog automobila za potrebe zaposlenih (u neposlovne svrhe).2. i – u drugim slučajevima kada poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo na naknadu zarade. – sva druga davanja zaposlenima. kumulira se sa prethodnim „redovnim“ isplatama zarade (ili predstavlja akontaciju zarade) i na to se. – za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog. zaradom se.3.000. Pored prethodnog. – za dane godišnjeg odmora. – naknada troškova smeštaja i ishrane na terenu.  . Druga primanja i naknade koja se smatraju zaradom Imajući prethodno u vidu. – naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa rada ako se isplaćuje preko cene prevozne karte u javnom saobraćaju. – terenski dodatak. za Božić i Novu godinu u vrednosti preko neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana (preko 5.

00 % 0. Napomene uz tabelu: 1.75 % 0.15% 0.00 11.00%) označava da se porez obračunava i obustavlja od bruto zarade.00 11. Zakona o porezu i član 45a stav 1. Zakona o porezu i član 45a stav 2. Zakona o doprinosima) Lice sa invaliditetom. Stopa poreza od 12% koja je u tabeli data kao podvučena (12.15% 0. (Član 21g.00 0.4. (Član 21v stav 2. u nastavku dajemo šematski prikaz stopa poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u zemlji.15% 0.00 % % 6.00 % % Komore .75 % 0. (Član 21v stav 1. Doprinosi na teret zaposlenog Zdravstvo Doprinosi na teret poslodavca Zdravstvo Red br.00 0.00 % %  Po stopama propisanim njihovim odlukama 12. Stope poreza i doprinosa na zarade zaposlenih Zakonom o porezu na dohodak i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisana su oslobođenja za pojedine kategorije zaposlenih.75 % 0.00 11. Lica koja ispunjavaju uslove za poreske olakšice i olakšice za doprinose 1 Pripravnik koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljen kao nezaposleno lice.00 % 0.2.00 % % 3 12.00 % % 6. Imajući u vidu da bi detaljnija objašnjenja u velikoj meri opteretila ovaj priručnik.00 0.00 % % 2 12. Zakona o porezu i član 45b Zakona o doprinosima) 6. a da je poslodavac oslobođen obaveze da uplati tako obračunati porez. Zakona o doprinosima) Lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice.00 % 0. Novozaposlena lica Porez na zarade Nezaposlenost Nezaposlenost PIO PIO A.

00 6.20 % 1.15 0.15% 0.00 % % 6.15% 0.00 % 0. godine. (Član 21d Zakona o porezu i član 45a Zakona o doprinosima) ugovora o radu bilo starije od 50 godina i koje je zasnovalo radni odnos posle 01.75 % 0. 2006.09. (član 45a Zakona o doprinosima pre izmena) Lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu starije od 50 godina i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje 6 meseci bez prekida ili je korisnik novčane naknade za vreme nezaposlenosti. 2006.75 11. (Član 21d Zakona o porezu i član 45a Zakona o doprinosima) ugovora o radu bilo starije od 45 godina (a mlađe od 50 godina) i koje je zasnovalo radni odnos posle 01. a pre 01.00 % % 0.00 % % 6. Invalidna lica u preduzećima za radno osposobljavanje V.00% 11. godine.15 % % 4a Lice koje je na dan zaključenja 12.00 11.75 % % % % 0.00 11.00 % % 6.00 % % 14.75 % % % % Zarade za novembar 2006.01. godine i ranije mesece  .23 0.00 11.09. a pre 01.15% 0.00 6.00 6.00 % % 6. (član 45a Zakona o doprinosima pre izmena) B.75 11.75 % % % % 0.00 % 0.75 % 2.75 % 0. Svi ostali zaposleni 12.75 11.4 Lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu starije od 45 godina (a mlađe od 50 godina) i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje 6 meseci bez prekida ili je korisnik novčane naknade za vreme nezaposlenosti.15% 6.23 0.00 0.00 0.01.15 0.00 11.00 % % 5a Lice koje je na dan zaključenja 12.00 % % 6.15% 6.15% 0.15 0.15% 0.00 % 12.00 11.20 % 1.00 11.75 % 2.15 % % 5 12.

050. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom. Umanjenje osnovice poreza na zarade u punom iznosu (5. januara 2007. avgusta 2006.5. godine do 31. a za isplate od 1. januara do 31. godine. porez se obračunava po ranijim propisima. srazmerno umanjenje osnovice može se utvrditi samo u slučaju zasnivanja. Osnovice za obračun poreza i doprinosa Počev od zarade za decembar 2006. po stopi od 14%. januara 2008. ali prema Zakonu o porezu nisu imali pravo na oslobođenje od plaćanja obračunatog poreza na zarade.050) i u srazmernom iznosu U određenim slučajevima. izuzev naknade invalidima rada II i III kategorije.1. Na sva primanja koja se.5. Srazmerno umanjenje poreske osnovice utvrđuje se srazmerno sa brojem časova za koje je zaposleni primio zaradu i naknadu zarade za određeni mesec u odnosu na pun fond radnih časova za taj mesec. 116/06 i 37/07 – u daljem tekstu: Pravilnik o umanjenju osnovice) precizirano je da se poreska osnovica umanjuje i pri isplati naknada zarade na teret drugih isplatilaca (bolovanje na teret Zavoda.000. tj. tako da osnovicu čini isplaćena bruto zarada. po sledećoj formuli:  . godine. godine i ranije mesece. možemo zaključiti sledeće: 1. tj. ima pravo na puno umanjenje osnovice kada je za ceo mesec primio zaradu u smislu Zakona o radu (uključujući i sve naknade zarade koje po Zakonu o radu čine zaradu). Na red. Napominjemo da se na zarade za novembar 2006. februara 2007. osnovicu za porez na zarade čini obračunata bruto zarada umanjena za propisani iznos od 5. bez obzira na to kada se isplaćuju. smatraju zaradom. osnovica poreza na zarade umanjuje se za propisani neoporezivi iznos od 5. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom. godine i ranije mesece. 2. mirovanja ili prestanka radnog odnosa. porez obračunava po ranijim propisima. osnovica za porez na zarade ne može se umanjiti u punom već u srazmernom iznosu.00 dinara. Pravilnikom o načinu i postupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske osnovice („Službeni glasnik RS“. tj. br.00 dinara. samo u slučaju da ne ostvaruje zaradu i naknade zarade za pun mesec (za pun fond radnih sati). u smislu Zakona o radu. 3. 2. godine iznosi 5.2. 2. porodiljsko odsustvo). Imajući u vidu odredbe Pravilnika o umanjenju poreske osnovice. br. Prema Zakonu o doprinosima ta lica su imala pravo na oslobođenje od plaćanja doprinosa. Na zarade za novembar 2006.050. godine. 4a i 5a iskazani su zaposleni koji su zasnivali radni odnos u period od 1. bez obzira na to kada se isplaćuju. Usklađeno poresko oslobođenje od 1.00 koji se usklađuje sa Zakonom o porezu na dohodak.

tj. Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili više poslodavaca.050. i to prema srazmeri časova za koje prima naknadu. Pravilnikom o umanjenju osnovice propisana je specifična primena poreskog umanjenja na zarade i naknade zarada koje ostvaruju invalidi rada II i III kategorije.00 dinara dok se na naknadu zarade ne primenjuje poresko umanjenje.00. zbir srazmernih umanjenja poreske osnovice biće manji od umanjenja u punom iznosu. Pravilnikom su predviđena dva obrasca:  .00 dinara. kod svakog poslodavca ostvaruje pravo na srazmerno umanjenje poreske osnovice. izuzetno. punim fondom časova rada smatra se broj časova na bazi četvorostanog dnevnog radnog vremena. Ako zaposleni radi kod jednog ili više poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno radno vreme. – bolovanja do 30 dana. Radi praćenja ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza u slučaju rada sa nepunim rednim vremenom kod jednog ili više poslodavaca. – časovi prekida rada bez krivice zaposlenog. Naime i ova lica imaju pravo na puno umanjenje osnovice poreza od 5.000. Pri tome nije od uticaja to što invalid rada radi sa skraćenim radnim vremenom. – časovi odsustvovanja zbog vojne vežbe i poziva državnih organa. s tim što se ne utvrđuje srazmera za deo koji se odnosi na zaradu i deo koji se odnosi na naknadu zarade. Pun fond radnih časova utvrđuje se tako što se broj dana u mesecu umanji za dane subota i nedelja i pomnoži brojem 8. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom a u istom mesecu ostvaruje zaradu i naknadu zarade na teret drugih isplatilaca (na primer: vratio se sa bolovanja preko 30 dana). onda i za zaradu i naknadu zarade ima pravo na ukupno umanjenje poreske osnovice od 5.00 deliti na zaradu i naknadu zarade. – časovi godišnjeg odmora. odnosno zaradu u odnosu na pun fond radnih časova u mesecu.050. zarada invalida rada umanjuje se u punom iznosu od 5. Srazmera se utvrđuje prema ugovorenom radnom vremenu kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme.Srazmerno umanjenje osnovice poreza = puno umanjenje (5. 3. – časovi plaćenog odsustva. zbir srazmernih umanjenja poreske osnovice biće jednak punom umanjenju. Ako zaposleni radi kod više poslodavaca i ukupno ostvaruje puno radno vreme. Naime. za ovog zaposlenog.000.000. Časovi naknada na teret poslodavca su: – časovi odsustvovanja na dane državnih i verskih praznika.00) h (časovi na radu + časovi naknada na teret poslodavca) / pun fond radnih časova. To znači da će se umanjenje od 5.

Međutim. Osnovica za socijalne doprinose Osnovicu za socijalne doprinose (i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) čini isplaćena bruto zarada. ako akontaciju zarade za mesec isplaćuje u narednom mesecu (npr. Ukoliko zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom. počev od zarade za mesec maj 2007. neće umanjivati osnovicu za obračun poreza na zarade. kod naredne isplate zarade osnovica poreza umanjiće se za preostali iznos. kod tog poslodavca ostvaruje umanjenje poreske osnovice za 2. juna). umanjenje poreza biće obračunato prilikom isplate akontacije. prilikom isplate akontacije zarade umanjiće poresku osnovicu za pun srazmerni pripadajući iznos (na primer: ako kod jednog poslodavca radi sa 50% radnog vremena.050.00 dinara (bruto). odnosno dela zarade za taj mesec vrši u tom mesecu. prilikom isplate akontacije zarade koja se isplaćuje u mesecu za koji se za­ rada obračunava (npr. Ovaj član primenjuje se počev od ispla­ te zarade za mesec maj 2007. odnosno najniža mesečna osnovica ako je bruto zarada niža od najniže mesečne osnovice. za razliku između punog umanjenja i iskorišćenog umanjenja. koji će zaposleni sa nepunim radnim vremenom podnositi poslodavcima kako bi ih obavestili kod kojih još poslodavaca rade sa nepunim radnim vremenom. Prilikom isplate akontacije zarade osnovicu poreza umanjiće za svih 5.5. Umanjenje obračunatog poreza izvršiće prilikom konačne isplate zarade za mesec. 20. To znači da. Obrazac obaveštenja o zaposlenima sa nepunim radnim vremenom koje će poslodavac. tj. godine. dostavljati poreskom organu. Ako je u međuvremenu došlo do povećanja umanjenja po osnovu usklađivanja.1. i 2. ako poslodavac zaradu isplaćuje u delovima. poslodavac u punom iznosu umanjuje poresku osnovicu već pri isplati prve akontacije zarade. u slučaju kada poslodavac isplatu zarade. U slučaju kada je prvi deo zarade manji od 5. Odredbama člana 3a. Pravilnika o umanjenju poreske osnovice propisano je da se visina neoporezivog iznosa (iznos od 5.2. a konačnu zaradu 10. uz OPJ. to povećanje ne utiče na preostalo pravo na umanjenje. 1. tako da pri akontaciji zarade nije bilo moguće umanjiti poresku osnovicu za pun iznos. godine.050. Obrazac I – Izjava o radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom. juna). 2. odnosno najviša mesečna osnovica ako je bruto zarada viša od najviše mesečne osnovice.  . Umanjenje poreske osnovice kada se zarada isplaćuje u delovima Prema Pravilniku o umanjenju poreske osnovice. juna za maj. maja za maj a konačnu zaradu 10.050 dinara) utvrđuje i obračunava prilikom konačne ispla­ te zarade kod poslodavca za odgovarajući mesec.00 dinara).500.

5. U vreme pisanja ovog priručnika najviša osnovica iznosi 185. nego sa srazmernom najnižom osnovicom. U vreme pisanja ovog priručnika najniža osnovica u iznosu od 12. godine. jednostavnije je srazmeru utvrđivati prema broju dana u mesecu. Ovo je i zbog toga što se u matičnoj evidenciji staž računa prema danima provedenim u osiguranju (i za koje je plaćen doprinos). nego prema časovima rada. odnosno mogući broj časova rada. radi primene najniže propisane osnovice. porodiljsko i dr. januara 2007. 2. Srazmerna najniža mesečna osnovica Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana. a ne prema časovima rada. godine Najviša mesečna osnovica utvrđuje se u visini petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.00 dinara utvrđena je na osnovu proseka za period januar–mart 2007. a za deo meseca prima naknadu zarade na teret drugih isplatilaca (bolovanje preko 30 dana. – deo meseca zaposleni je radio. a primenjuje se od 1. Na primer.) – invalidi rada koji rade sa skraćenim radnim vremenom (ako rade 50% radnog vremena primenjuje se 50% najniže propisane osnovice). Srazmerna najniža osnovica primenjuje se u sledećim slučajevima: – radni odnos započeo ili prestao u toku meseca.265. Ako radi kod dva ili više poslodavaca. objavljena je u aprilu 2006. U januaru je radio 16 dana (od 31) i toliko mu se priznaje i u staž osiguranja. Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice utvrđuje se srazmerno broju dana.585.Najnižu mesečnu osnovicu čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike i primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka. Srazmerna najniža osnovica bi se dobila tako što se propisana najniža osnovica pomnoži sa 16 i podeli sa 31. odnosno časova rada za koje se plaća doprinos u odnosu na broj dana u mesecu. ostvarena zarada i naknade zarada. godine. Ako zaposleni sa nepunim radnim vremenom radi samo kod jednog poslodavca. godine. ne porede se sa punom najnižom osnovicom. doprinose obračunava najmanje na punu propisanu osnovicu. Najviša mesečna osnovica primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. Po našem mišljenju. zaposleni je zasnovao radni odnos 16. maja do 31. kod svakog poslodavca utvrđuje sraz- 0 .00 dinara i primenjuje se za mesec jun 2007.3. jula 2007. Kod rada sa nepunim radnim vremenom situacija je drugačija.

tako da je mesečna osnovica za obračun socijalnih doprinosa (koja se poredi sa najnižom i najvišom mesečnom osnovicom) zbir zarade i naknada zarade (koje se isplaćuju na teret poslodavca i na koje se doprinosi obračunavaju po istim stopama) isplaćene za mesec za koji se vrši obračun. Propisano umanjenje osnovice poreza na zarade ne utiče na osnovicu za obračun članarine komorama. Dakle. Osnovicu za obračun doprinosa bez isplate zarade čini najniža propisana mesečna osnovica. s tim da ukupna osnovica kod svih poslodavaca ne može biti niža od najniže osnovice. Zakona o socijalnim doprinosima propisana je obaveza poslodavca da ukoliko ne isplati zaradu do 30. naknade za prekid rada bez krivice zaposlenog. naknade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. ako se zarada isplaćuje u delovima. Drugim rečima. zbog potreba obračuna socijalnih doprinosa na zarade (primena najniže i najviše osnovice) mora obračunati i za mesec. mesečnom osnovicom za obračun socijalnih doprinosa smatra se zbir: zarade. Obrazac PP OPJ se ne podnosi jer nema isplate zarade i obračuna poreza na zarade. naknade za dane plaćenog odsustva (u skladu sa članom 77. Kumulativni obračun doprinosa na zarade i naknade zarada Iako Zakonom o radu to nije striktno propisano. Ona se može utvrditi i kao nedeljna zarada i isplaćivati nedeljno. Po pravilu. za zaposlene koji su u određenom mesecu ostvarili zaradu i neke od navedenih naknada zarade. Prema tome.4. obračuna i uplati socijalne doprinose iz zarade i na zaradu najkasnije do tog roka. osnovicu za obračun članarine čini bruto zarada zaposlenog (bez umanjenja i olakšica). naknade za bolovanje do 30 dana.merni iznos najniže osnovice. 2. poreskoj upravi se podnosi Obrazac PP OD. Zbog toga je i poreska prijava PP OD napravljena tako da se na njoj vrši kumuliranje zarada za mesec. 2. propisi o socijalnim doprinosima za potrebe obračuna socijalnih doprinosa ne prave tu razliku. u tekućem mesecu za prethodni mesec. Iako Zakon o radu pravi jasnu razliku između zarada i naknada zarada koje se isplaćuju na teret poslodavca.6. Prilikom obračuna i uplate doprinosa bez isplate zarade. Zakona o radu).5. naknade za dane vojne vojne vežbe i naknade za odazivanja na poziv državnog organa.  . zarada se utvrđuje i obračunava za mesec. Osnovica za članarine komorama Osnovice za obračun članarine komorama propisuju se odlukama privrednih komora. ti delovi moraju se kumulirati i mora se napraviti konačan obračun zarade za kalendarski mesec. naknade za dane godišnjeg odmora. poslodavac sastavlja jedan obrazac PP OD u kojem na rednom broju 1 iskazuje zbir zarada i pomenutih naknada zarada. ali se. 2.7. Obaveza uplate doprinosa bez isplate zarade Članom 51.

Zakonom je propisano da evidencija sadrži. što znači da podnosi više naloga za prenos za uplatu poreza na zarade (u poziv na broj odobrenja unosi broj opštine prebivališta zaposlenog. poslodavac iz Beograda. Na primer.2. evidencija o zaradama i naknadama zarada. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti usmeravaju se prema opštini na kojoj je sedište poslodavca (za ove doprinose uvek idu 4 naloga – PIO na teret zaposlenog. odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste. porez na zarade usmerava prema opštinama gde je prebivalište zaposlenih. vodi se na računaru. poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.“ 2. gde se i vrši obračun zarada i poreza i doprinosa na zarade. PIO na teret poslodavca.8.10. Po pravilu. zajedno sa obračunima. Minimalna zarada Poslodavac mora zaposlenom da isplati za puno radno vreme i za standardni učinak minimalnu zaradu. Zbog toga se uz poresku prijavu PP OPJ podnosi i Specifikacija uz PP OPJ. podatke o: zaradi. ukoliko je bruto minimalna zarada viša od najniže osnovice. za rad noću i prekovremeni rad i za iznose toplog obroka i regresa. Ukoliko je bruto minimalna zarada niža od najniže osnovice. šifra opštine prema sedištu poslodavca i PIB isplatioca. jer se u istom članu propisuje da: „Evidenciju overava direktor. Minimalna zarada se uvećava za minuli rad. Isto važi i za isplatioca na teritoriji grada koji ima više opština. rad za dane državnih praznika. zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade. Uplata doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Napominjemo da se u poziv na broj odobrenja za uplatu doprinosa unosi kontrolni broj po modelu 97. Međutim. odnosno prema njenoj ispostavi gde je izvršena prijava zaposlenih. Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade. što znači i da kontrolni broj po modelu 97 računa za svaku opštinu). odnosno naknade zarade.9. kako na teret zaposlenog. Zaposleni čije je prebivalište na teritoriji grada Beograda prijavljuju se prema  . Obaveza vođenja evidencije zarade i naknade zarade Prema članu 122. za svakog zaposlenog. nezaposlenost na teret zaposlenog). tako i na teret poslodavca. Zakona o radu. nezaposlenost na teret poslodavca. Uplata i usmeravanje poreza i doprinosa Porez na zarade usmerava se prema prebivalištu zaposlenog. Zakon nalaže da se vodi i „papirna“ evidencija. 2. osnovica za obračun doprinosa je najniža osnovica. Osnovica za obračun socijalnih doprinosa je minimalna zarada. vrši se prema matičnoj filijali.

– naknada za privremene i povremene poslove preko zadruge. Uz poresku prijavu PP OPJ sastavlja se i Specifikacija uz PP OPJ. za njega se ne sastavlja PP OD. bez obzira na kojoj opštini grada Beograda je prebivalište radnika. – razliku zarada. 2. prijavljuju se filijali – ispostavi na čijem području se nalazi prebivalište zaposlenog.sedištu poslodavca. Kumuliranje je neophodno zbog primene najniže i najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa. a prebivalište zaposlenog na teritoriji druge matične filijale prijavljivanje zaposlenog se vrši matičnoj filijali. odnosno ispostavi gde je prebivalište zaposlenog. Zaposleni čije je prebivalište na teritoriji druge filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u odnosu na sedište poslodavca koje je na teritoriji Filijale za grad Beograd. imenovanih i postavljenih lica. ako privremene i povremene poslove obavlja zadrugar koji nije stariji od 26 godina i ako je na redovnom školovanju. Sastavljaju se posebne (odvojene) poreske prijave PP OD za: – zarade zaposlenih. Ukoliko se zarada za jedan mesec isplaćuje u više delova. ovaj zaposleni se prijavljuje ispostavi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u opštini gde se nalazi sedište poslodavca. Poreske prijave (po odbitku) na zarade i njihovo dostavljanje Prilikom obračuna i isplate zarada popunjavaju se sledeće poreske prijave: – Za porez na zarade sastavlja se poreska prijava PP OPJ. zaposlenog kod poslodavca čije je sedište na teritoriji grada Beograda. Za poslodavce van Beograda. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. na kojoj se prikazuje usmeravanje poreza na zarade prema opštinama na kojima zaposleni imaju prebivalište. – naknada za privremene i povremene poslove. – Za socijalne doprinose sastavlja se poreska prijava PP OD. zbirnu poresku prijavu za porez po odbitku veliki poreski obveznici podnose Poreskoj upravi istog dana kada je izvršena isplata.11. PP OPJ i Specifikacija uz PP OPJ podnose se Poreskoj upravi jednom mesečno. Ove prijave sastavljaju se prilikom svake isplate zarade i nema njihovog kumuliranja. prijavljivanje zaposlenog se vrši prema ispostavi gde je sedište poslodavca.  . Zbirne poreske prijave PP OD. a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. Sve ispostave po opštinama na teritoriji grada Beograda obuhvaćene su jednom Filijalom za grad Beograd. vrši se njihovo međusobno kumuliranje. U slučaju da je sedište poslodavca (osim Beograda) na teritoriji jedne matične filijale. i to u roku od 5 dana po isteku meseca. Prema tome. ukoliko je ista filijala na kojoj se nalazi sedište poslodavca i prebivalište zaposlenog. odnosno plata izabranih. iako može da bude različita ispostava u okviru iste filijale. Izuzetno.

odnosno opštim aktom. da zaposlenom isplati druga pri­ manja koja nemaju karakter zarade. 2. knjiži se na računu 529 – Ostali lični rashodi. za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Druga primanja propisana su odredbama člana 119. Poslodavac takođe može da predvidi opštim aktom i: – isplatu deci zaposlenih starosti do 15 godina života kao poklon za Božić i Novu godinu u visini neoporezivog iznosa predviđenog Zakonom o porezu na dohodak građana (član 119. Pravilnika o kontnom okviru za privredna društva. Poslodavac je obavezan da. druga pravna lica i preduzetnike („Službeni glasnik RS“. br. i 3. Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi naknadu ovih troškova na način i u visini predviđenoj ugovorom o radu. i obuhvataju: 1. a članovima uže porodice u slučaju smrti smatraju se deca i bračni drug. za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. 114/2006). Zakona o radu). ali najmanje u visini predviđenoj Zakonom o radu. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade Poslodavac je dužan. zadruge. za ishranu u toku rada. 4. 6. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji. ukoliko poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu. Naknade troškova zaposlenim prema članu 40. 4. osim izdataka za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. u skladu sa svojim opštim aktom.3. a u skladu sa odredbama člana 118. koji se knjiže kao zarada. najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima. naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice. isplati i otpremninu zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom. prema članu 158. Naknade troškova zaposlenima Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. 3.  . smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu. naknadu štete zbog povreda na radu ili profesionalnog oboljenja. 2. za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu. Zakona o radu. stav 2. 5. Zakona o radu. otpremninu pri odlasku u penziju. najmanje u visini tri prosečne zarade. Zakonom o radu o radu i to: 1.

tako da ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme (član 31.– premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje. Zakonom o radu su utvrđeni slučajevi za ovaj oblik rada. predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa i na određeno vreme.). ugostiteljstvu za vreme turističke sezone. a u slučaju zamene odsutnog zaposlenog. što u praksi uglavnom nije slučaj. Obračun poreza i doprinosa identičan je obračunu za zaposlene na neodređeno vreme. stav 2. već poslodavac prilikom zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme  . pored rada na neodređeno vreme. Prema odredbi člana 37. Zakona o radu. Zakona o radu). • rad na određenom projektu (poslovi na istraživačkom projektu ili projektu iz oblasti kulture i sl. Rad na određeno vreme Zakon o radu.). kao što su poslovi koji treba da se završe u određenom roku i sl. stav 5. Poslodavac može da zasnuje radni odnos na određeno vreme dok postoji potreba za obavljanjem tih poslova neprekidno ili sa prekidima. do njegovog povratka. ali se u određenom periodu obim posla poveća tako da poslodavac ne može da ih obavi sa postojećim brojem zaposlenih. tačka 1) Zakona o radu). Zakona o radu). • zamena privremeno odsutnog zaposlenog (to su poslovi koji kod poslodavca treba da se izvršavaju za vreme kad je zaposleni odsutan.). traju određeni period. zamene porodilje. Prema odredbi člana 37. mirovanje radnog odnosa i sl. • privremeno povećan obim posla (u pitanju su poslovi koji su po svojoj prirodi stalni poslovi. određeni poljoprivredni radovi i sl. stav 1. Zakona o radu. prekidom rada se ne smatra prekid rada kraći od 30 dana. U ugovoru treba da se navede slučaj za koji se zasniva radni odnos na određeno vreme i da se odredi vreme trajanja rada na određeno vreme. kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija (član 119. isplata naknade za odvojen život i slično). zbog bolesti. do njegovog povratka. sezonskog karaktera. po pravilu. – jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć (član 120.). Ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos na određeno vreme treba da sadrži sve elemente koje propisuje član 33. – druga primanja (isplata zaposlenim pri rođenju deteta. 5. Zakona o radu radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: • sezonski poslovi (poslovi koji. a najduže 12 meseci. kao što su poslovi u građevinarstvu.

06. stav 1. odjavljuje i prijavljuje zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje. godine. 6. ili je bio prekid kraći od 30 radnih dana.  . ukoliko između zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme nije bilo prekida. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima Prilikom obavljanje svoje delatnosti NVO se u velikoj meri oslanjaju na rad spoljnih saradnika. svih lica koja nisu na drugi način obuhvaćena obaveznim osiguranjem. Prijavljivanje na osiguranje spoljnih saradnika U slučaju kada poslove po ugovoru o delu. Ova obaveza je potvrđena mišljenjem Ministarstva za socijalna pitanja. Kod trajanja rada na određeno vreme bitno je istaći da se određivanje trajanja radnog odnosa odnosi na posao koji se obavlja. taj posao može da traje najduže 12 meseci. a ne na zaposlenog. tačka 3) navedenog zakona (Zakona o PIO). Do prerastanja radnog odnosa. iz kojeg citiramo sledeće: „Postoji obaveza prijavljivanja na osiguranje osiguranika iz člana 12. prema odredbi člana 37. autorskom ili drugom ugovoru a za koji se prima naknada. postoji obaveza podnošenja prijave na penzijsko i invalidsko osiguranje na Obrascu M­1/SP. obavlja penzioner ili nezaposleno lice koje nije osigurano ni po jednom osnovu. navedenog zakona.1. Posebno ističemo da kod korisnika penzije koji obavlja ugovorene poslove takođe postoji obaveza prijave na osiguranje. bez obzira na to po kojem osnovu je zasnovan radni odnos na određeno vreme. odnosno svih lica koja nisu osiguranici zaposleni. stav 4. 011–00–101/2002–03 od 25. obračunavaju se porez i socijalni doprinosi. imajući u vidu odredbe člana 90. br. a zatim objašnjavamo specifičnosti za pojedine oblike ugovora. osiguranici samostalnih delatnosti ili osiguranici poljoprivrednici (sadašnji Obrazac M-1/PZ). Međutim. zaposleni ima mogućnost da u postupku pred sudom dokaže da su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme. Iz navedene odredbe može da se zaključi da radni odnos može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. niti odredi trajanje radnog odnosa. To znači. 2003. pa kod konačnog prestanka takvog rada. s obzirom na to da korisnik penzije nema svojstvo osiguranika.ne navede slučajeve koji su zakonom propisani. i to nezavisno od obaveze podnošenja obrazaca M­UN i M­UN/K o uplati doprinosa. U nastavku dajemo prvo opšta objašnjenja koja se odnose na sve vrste ugovora sa spoljnim saradnicima. Zakona o radu. pri čemu poslodavac. 6. Prilikom isplata naknada za rad tim saradnicima. a zaposleni neprekidno radi. Dešava se da zaposleni radi više godina na istim poslovima na određeno vreme. recimo na svakih pet – šest meseci. dolazi ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni odnos. tj. zbog čega često dolazi do nepotrebnih sporova. U takvim slučajevima se radi o očiglednoj zloupotrebi Zakona.

da dovede do ponovne ocene radne sposobnosti invalidskog penzionera. zapošljavanja i socijalne politike. poslodavac mora da prijavi na osiguranje penzionera nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja.“ Lice koje obavlja poslove iz člana 12. godine. Sa korisnikom invalidske penzije moguće je zaključiti ugovor o delu. kod kojeg je korisnik i ostvario pravo na penziju. Zakona o PIO. Fond za penzijsko osiguranje može po službenoj dužnosti pokrenuti postupak za utvrđivanje promena u stanju invalidnosti. od 25. godine) kada su uslovi za ostvarivanje ovog prava bili blaži.07. uz naknadu. 011–00–00542/2005–02. „Članom 96. trebalo da imaju u vidu odredbe člana 96. Zakona o PIO. prestaje mu pravo na invalidsku penziju. odnosno da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla. odnosno po drugim ugovorima Prema odredbama člana 25. osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju kada nastane potpuni gubitak radne sposobnosti.2. Kao i za ostala lica angažovana po ovom osnovu. Naime. međutim u praksi je moguće da do toga ipak dođe. ili neki drugi ugovor. 011–00–00362/2003–02 od 29. dato je mišljenje Ministarstva za rad i zapošljavanje. korisnik invalidske penzije usled promena u stanju invalidnosti može da započne obavljanje određenih poslova. postoji mogućnost preispitivanja. gubitak radne sposobnosti za obavljanje bilo kakvog posla. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da ukoliko postoji osnovana sumnja da je došlo do promena u stanju invalidnosti. prema mišljenju Ministarstva rada. odnosno obavlja samostalnu delatnost. ali imamo i invalidske penzionere koji su penziju ostvarili po odredbama starog Zakona o PIO (do 01. To znači da bi ovaj osiguranik teško bio sposoban za bilo kakvo radno angažovanje.2005. br. 6. kako bi poslodavac mogao da zna kom fondu da uplati doprinos. U smislu navedenog. Prema tome. samo po sebi. Ako u tom postupku organ veštačenja utvrdi da je došlo do promena u stanju invalidnosti korisnika invalidske penzije. nadležan za ponovno određivanje penzije u slučaju da se korisnik penzije zaposli. ipak. pre svega iz razloga praktičnosti (kod ponovnog određivanja prava).  . s obzirom na to da penzioner nema svojstvo osiguranika. Ovo prijavljivanje na osiguranje ne bi trebalo.da je fond na teritoriji Republike kod kojeg je korisnik starosne penzije ostvario pravo. prijavu na osiguranje treba dostaviti Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. tačka 3) Zakona o PIO treba da da izjavu (ili dostavi kopiju prijave na osiguranje) poslodavcu. aprila 2003. januara 2004. godine. Angažovanje korisnika invalidske i porodične penzije po ugovoru o delu. Ova lica bi. stav 1. niti do obustave isplate invalidske penzije. To znači da i uplatu doprinosa treba vršiti tom fondu. br.

Osiguranici koji su osigurani po osnovu prioritetnog osiguranja (zaposlenja. po osnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti.Međutim. stav 3. 34/2003. propisano je da se korisniku porodične penzije koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja isplata porodične penzije. bilo po drugom ugovoru kod kojeg se za ostvareni rad plaća naknada. obavljanja samostalne delatnosti. tj. 6.3. 84/2004.  . uređeno je da su navedena lica obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje. ako bi došlo do pokretanja postupka utvrđivanja promena u stanju invalidnosti i ako bi organ veštačenja utvrdio da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla. obavljanja poljoprivredne delatnosti. ukoliko su angažovani po osnovu ugovora o delu ili drugog ugovora kod kojeg se ostvaruje ugovorena naknada. stav 1. tačka 16) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisan je prioritetni osnov osiguranja. između ostalih: – lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske. na njihovu naknadu ne obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje. Svojstvo osiguranika koji je obavezno osiguran na zdravstveno osiguranje može se steći samo po jednom osnovu osiguranja. 64/2004. jer pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruju prema prioritetno utvrđenom osnovu osiguranja. samostalni umetnici. – lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu. prestalo bi mu pravo na invalidsku penziju. stav 1. kao korisnik penzije. ako nisu na školovanju (član 17. 85/2005 i 101/2005). tačka 14).“ Ukoliko porodični penzioner bude radno angažovan bilo po ugovoru o delu. Naime. Ukoliko je lice osigurano po drugom osnovu (po osnovu zaposlenja. prema odredbama člana 117. tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne plaća. penzioner). kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada) (član 17. Članom 21. poljoprivredne delatnosti. već ako u postupku utvrđivanja promena u stanju invalidnosti bude utvrđeno da ne postoji invalidnost. odnosno studentske zadruge. koji isključuje druge osnove osiguranja. br. stav 1. Lica za koja se plaća doprinos za zdravstveno osiguranje kod autorskih ugovora i ugovora o delu Lica koja su obavezno osigurana u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju su. obustavlja mu se isplata porodične penzije za vreme za koje je obavezno osiguran. po osnovu autorskog ugovora. korisnici penzije). Zakona o PIO („Službeni glasnik RS“. Odredbama člana 8. a imaju navršenih 26 godina života. tačka 16). To znači da osnov prestanka prava na invalidsku penziju nije sama činjenica da je korisnik invalidske penzije započeo obavljanje određenih poslova. obavljanja samostalne delatnosti. odnosno bez obzira na godine života.

Odredbom člana 28. Zakona o zdravstvenom osiguranju, nije propisana obaveza obračuna doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti po stopi od 2%, za lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu i ostalih ugovora kod kojih se ostvaruje ugovorena naknada. 6.4. Obaveze NVO kod isplata autorskih honorara spoljnim saradnicima ­ rezidentima Oporezivanje prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima, i prava industrijske svojine uređeno je odredbama čl. 52. do 60. Zakona o porezu na dohodak. Predmet oporezivanja su naknade koje autori ostvare po osnovu autorskog prava, srodnih prava, kao i prihodi od prava industrijske svojine. Obveznik poreza na ove prihode je fizičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava, odnosno vlasnik prava industrijske svojine, ostvaruje naknadu po tom osnovu. Obračun i uplatu ovog poreza vrši isplatilac – NVO prilikom isplate neto iznosa, s obzirom na to da je u pitanju porez po odbitku. Obveznik poreza na ove prihode je i naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava i prava industrijske svojine i svako drugo fizičko lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama. Poreska osnovica prema članu 55. Zakona, je oporezivi prihod od autorskih prava i prava industrijske svojine koji predstavlja razliku između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju u očuvanju prihoda. Troškovi koji se priznaju prilikom utvrđivanja prihoda zavise od toga ko je obveznik (sticalac prihoda) i od toga šta je predmet oporezivanja: 

Red. br.

Obveznik i predmet oporezivanja

Normirani troškovi Priznaju se prema članu 56. Zakona (60%, 50% ili 40% – u zavisnosti od vrste autorskog dela ili srodnog prava) He priznaju se

Stvarni troškovi Na zahtev autora i nosioca srodnih prava umesto normiranih priznaju se dokumentovani stvarni troškovi He priznaju se

Ostali troškovi Svim obveznicima priznaje se kao trošak u punom iznosu naknada koju plaćaju za usluge odgovarajućoj autorskoj agenciji, organizaciji za zaštitu muzičkog autorskog prava i preduzećima i drugim pravnim licima ovlašćenim za prodaju i naplatu prihoda od autorskih dela 

Autori i nosioci srodnih prava

2

Naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava i svako drugo lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama

3

Vlasnik prava industrijske He priznaju se svojine (autor ili bilo koji drugi)

Troškovi koji se priznaju propisani su članom 57. Zakona

Normirani troškovi propisani su članom 56. Zakona i utvrđeni su u visini od 40%, 50% i 60% i to: 1) za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru i tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.) – 60% od bruto prihoda; 2) za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanje prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kada se ne izvode u materijalu – 50% od bruto prihoda, 3) za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u prethodnim tačkama – 40% od bruto prihoda. 

0

Na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima i prava industrijske svojine plaćaju se sledeće obaveze: – porez na dohodak građana po stopi od 20% na bruto naknadu umanjenu za normirane troškove propisane u članu 56. Zakona o porezu na dohodak građana u visini od 40%, 50% i 60%; – doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za autorske ugovore po stopi od 22%. Izuzetno, u slučaju kada osiguranik podnese na uvid potvrdu o prestanku plaćanja doprinosa za PIO na ugovorene naknade, dobijenu od nadležnog fonda za PIO po kojoj je izmirio godišnju obavezu (za tekuću godinu) po osnovu doprinosa za PIO, ovaj doprinos se ne uplaćuje Fondu. – doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% i to samo u slučaju da autor nije osiguran po osnovu zdravstvenog osiguranja po drugom osnovu (zaposlenja, obavljanja samostalne delatnosti, poljoprivrede, i dr.), Porez na dohodak građana i socijalni doprinosi su porezi po odbitku koje je, prilikom isplate ugovorene naknade, dužan da obračuna i uplati isplatilac naknade, odnosno NVO koja angažuje fizičko lice po ugovoru o autorskom delu.

Naknada za autorski ugovor može se ugovoriti u neto ili u bruto iznosu. U slučaju da je naknada ugovorena u neto iznosu, tada je potrebno izvršiti preračunavanje neto u odgovarajuće bruto iznose primenom odgovarajućih koeficijenata.
Koeficijenti za preračun neto u bruto:
Stopa normiranih Porez 20% troškova + doprinos za PIO 22%  40% 50% 60% 2 ,33689840 ,26582278 ,2092308 Porez 20% 3 ,3636364 , ,08695652 Porez 20%, doprinos za PIO 22% i zdravstveno osiguranje 2,3% 4 ,4832394 ,3726836 ,2774655

Koji će se od navedenih koeficijenata primeniti zavisi od toga: – da li se na autorski ugovor plaća doprinos za PIO ili ne. Naime, ako osiguranik podnese na uvid potvrdu o prestanku obaveze plaćanja doprinosa za PIO na ugovorene naknade, dobijenu od nadležnog fonda za PIO po kojoj je izmirio godišnju obavezu (za tekuću godinu) po osnovu doprinosa za PIO, ovaj doprinos se ne uplaćuje fondu PIO. U ovom slučaju autor i naručilac posla (NVO) mogu ugovoriti da se ovaj doprinos ne obračunava, a mogu ugovoriti da se ovaj doprinos obračunava ali ne uplaćuje fondu, nego se isplaćuje autoru; – da li je autor osiguran po osnovu zdravstvenog osiguranja ili ne; 

– da li su u pitanju strani državljani ili samostalni umetnici (strani državljani nisu obveznici doprinosa a samostalni umetnici plaćaju doprinose po rešenju poreskog organa, pa se na njihove naknade obračunava samo porez po stopi od 20%). Primer obračuna prihoda po ugovoru o autorskom delu sa normiranim troškovima: Na osnovu ugovora o autorskom delu, NVO isplaćuje naknadu dvojici autora od kojih je jedan obveznik zaposleno lice, a drugi lice koje nije osigurano ni po jednom osnovu. Ugovorena je neto naknada od 100.000 dinara za posao istraživanja i sastavljanja stručnog izveštaja o sprovedenom istraživanju (stopa normiranih troškova iznosi 40%).
Red. br.   2 3 4 5 6 OPIS 2 Ugovorena neto naknada Koeficijent za preračun Bruto prihod (red. br.  h red. br. 2) Normirani troškovi (red. br. 3 h 40%) Oporezivi prihod (red. br. 3 – red. br. 4) Porez na dohodak građana (red. br. 5 h 20%) Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. br. 5 h 2,3%) Nezaposleni 3 00.000,00 ,4832394 48.323,94 59.329,58 88.994,36 7.798,87 9.578,76 0.946,3 00.000,00 Zaposleni 4 00.000,00 ,3368984 33.689,84 53.475,94 80.23,90 6.042,78 7.647,06 – 00.000,00

7 Doprinos za PIO (red. br. 5 h 22%) 8

9 Naknada za isplatu (red. br. 3 – 6 – 7 – 8)

NVO – naručilac posla po ovom obračunu vrši uplatu poreza po odbitku (poreza na dohodak građana, doprinosa za PIO i doprinosa za zdravstveno osiguranje) i popunjava poresku prijavu PP OPJ-2 koju podnosi poreskoj upravi najkasnije do 5. u narednom mesecu. Takođe, popunjava i Obrazac M-UN/K, koji dostavlja nadležnom fondu PIO u istom roku. Izuzetno, veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. 

PP OPJ-2
Isplatilac _________ NVO „SLOGA“ ___________ Sedište isplatioca ___ Mladenova ka br. 6 _____ (adresa i opština isplatioca) PIB ________________ 100017456 ____________ Mati ni broj ____________ 070211__________ Šifra delatnosti isplatioca _____91330__ REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJA PORESKA UPRAVA Organizaciona jedinica_ „ UKARICA“ _ Potvrda o prijemu:

PORESKA PRIJAVA O OBRA UNATOM I PLA ENOM POREZU NA PRIHODE OD AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE Primalac prihoda je osiguranik na PIO: (zaokružiti samo jedan od ponu enih rednih brojeva) 1. zaposleni 2. samostalna delatnost 3. poljoprivrednik Vrsta prihoda: __ AUTORSKI HONORAR ___ Unose se celi brojevi, bez decimala Red. br. 1 OPIS 2 1. Prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine ( l. 52–53. Zakona) 2. Troškovi: 2.1. normirani troškovi (1. x 40%) 2.2. stvarni troškovi 3. Oporezivi prihod (1. – 2) 4. Porez na dohodak gra ana (3. x 20%) 5. Doprinos za PIO na teret primoca prihoda (3. x 22%) 6. Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret primaoca prihoda (3. x ____%) 7. Iznos za isplatu (1. – 4. – 5. – 6) U _______________________, dana ___4.06.__ 2007. godine Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi ta ni, tvrdi i overava: Poresku prijavu u Poreskoj upravi kontrolisali: 100.000 80.214 16.043 840-711131843-95 17.647 840-721117843-60 53.476 Iznos 3 133.690 Uplatni ra un 4

Isplata izvršena: 4.06. 2007. godine

PORESKU PRIJAVU POPUNIO (ML.) __________________

ODGOVORNO LICE ISPLATIOCA

1. ___________________ 2. __________________ 

____________________

U prethodnom primeru2 pokazali smo kako izgleda obračun poreza i doprinosa na autorske ugovore ako se za obračun primenjuju stope normiranih troškova, a dali smo popunjen Obrazac PP OPJ-2 samo za zaposleno lice. Popunjen obrazac MUN dajemo kod ugovora o delu. Troškovi naknada fizičkim licima po ugovoru o autorskom delu knjiže se u bruto iznosu na teret računa 523 – Troškovi naknada po autorskim ugovorima, u korist računa 465 – Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje. Umesto normiranih troškova, na zahtev autora mogu se priznati stvarni troškovi. Tada bi se bruto zarada utvrđivala sledećim koeficijentima: 1. B = ST + 1,25N – za naknade gde se obračunava samo porez na dohodak građana, a ne obračunavaju se doprinosi za socijalno osiguranje; 2. B = ST + 1,724137931N – za naknade gde se obračunava porez na dohodak građana, doprinos za PIO, a ne obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje, i 3. B = ST + 2,1881838N – za naknade gde se obračunavaju i porez i socijalni doprinosi, gde B – predstavlja bruto zaradu, ST – stvarne troškove, i N – neto zaradu. Porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje usmeravaju se prema sedištu isplatioca. U skladu sa članom 59. Zakona o porezu na dohodak građana prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine koje obveznik (autor, nosilac srodnih prava ili vlasnik prava industrijske svojine) ostvario za delo koje je stvarao duže od jedne godine, prilikom utvrđivanja prihoda dele se, na zahtev obveznika na onoliko jednakih delova koliko je godina delo stvarano ali ne duže od pet godina. U tom slučaju u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo ostvarenog prihoda. Obračun i isplate naknade po osnovu autorskih ugovora nerezidentima Oporezivanje prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine i za nerizidente regulisano je odredbama čl. 52. do 60. Zakona o porezu na dohodak građana. Međutim, kod oporezivanja nerezidenata treba imati u vidu i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je naša zemlja zaključila sa drugima. U slučajevima kada se prihod od autorskih i srodnih prava kao i prava industrijske svojine isplaćuje nerezidentima, iz zemalja sa kojima naša zemlja ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, porez koji se obračunava po našim propisima ne može biti veći od poreza obračunatog po stopama iz tih ugovora.
2 Sve poreske prijave koje su pomenute u priručniku a nisu prezentirane u izvornom obliku mogu se skinuti sa sajta Poreske Uprave www.poreskauprava.sr.gov.yu. 

člana 107a propisano je da status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 2004. 03. što je uređeno odredbama člana 107a Zakona o porezu na dohodak građana.Kod obračuna poreza na prihode nerezidenata. U stavu 2. ovog dela priručnika. samostalno vršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Kada se vrši isplata nerezidentu koji je iz države sa kojom naša zemlja nema zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primenjuje se stopa od 20%. poreski organ je dužan da na zahtev nerezidenta izda potvrdu o porezu koji je plaćen u Republici Srbiji. nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čije je rezident. koje smo citirali u poglavlju 6. i da je on stvarni vlasnik prihoda. Obračun se vrši na obrascu PP OPJ-2 i podnosi se Poreskoj upravi u istom roku kao i za rezidente. Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za PIO po osnovu autorskih ugovora. Kada nerezident Republike ispunjava oba navedena uslova (potvrda rezidentnosti koju daje nadležno ministarstvo u zemlji nerezidenta i pružanje dokaza da je stvarni vlasnik prihoda) tada isplatilac primenjuje stopu poreza po odbitku koja je za te prihode određena u ugovoru koji je zaključen sa državom rezidentnosti primaoca tih prihoda. U tom smislu dato je i tumačenje Ministarstva za socijalna pitanja br.5. pri čemu ovaj ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture. Zakona o radu propisano je da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu. Primanja po ugovoru o delu Članom 199. U slučaju kada se obračun vrši po propisima naše zemlje. ako je takav kolektivni ugovor zaključen.  . isplatilac primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca. Nerezident mora da dokaže status rezidenta države sa kojom naša zemlja ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. u skladu sa članom 107a stav 4. 6. pa je posledica manje plaćeni porez. Ugovor se može zaključiti i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. a nisu ispunjeni uslovi. snosiće razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak. a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari.6. Zakona o porezu na dohodak. godine. tj. Ako isplatilac prihoda. NVO primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 413–00– 00189/2004–04 od 22.

Na prihode po ugovoru o delu plaćaju se sledeće obaveze: – porez na dohodak građana po stopi od 20% na osnovicu koju čini iznos bruto naknade umanjen za normirane troškove po stopi od 20%. već treba zaključiti radni odnos na određeno vreme ili ugovor o privremenim ili povremenim poslovima. dela. Primer obračuna poreza i doprinosa u ovakvim slučajevima dat je u poglavlju gde objašnjavamo primanja članova upravnog i nadzornog odbora. ugovor o delu ne može zaključiti za bilo koji stalni posao u NVO. tačka 18) Zakona o socijalnim doprinosima. smeštaj i dr. 12. Prema odredbama Zakona o radu. stav 4.Ugovor o delu zaključuje se isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca. spada i ugovor o delu (vođenje evidencije je bilo obavezno prema odredbama člana 129. Ako se poveća obim posla ili treba zameniti odsutnog radnika. što znači da se. u tim slučajevima nije moguće sa drugim licem zaključiti ugovor o delu. poslodavac nije dužan da vodi evidenciju o ugovorima. po pravilu. stav 1. a koji su u vezi sa vršenjem njihovog posla. Kod ugovora o delu radi se o ugovaranju obavljanja konkretnog posla. pored ostalih. Zakona o obligacionim odnosima. Bruto prihod obuhvata iznos naknade koja se isplaćuje fizičkom licu. kao i iznos svih drugih izdataka na koje se obavezao isplatilac. do 629. Zakona o radu. saglasno sa odredbama člana 199. ugovorena nak­ nada je naknada u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu. godine). za koje se ne zasniva radni odnos. u koje. Zakona o radnim odnosima do njegovog ukidanja 21. Ugovor se sastavlja u skladu sa odredbama čl. Ugovor o delu zaključuje se sa fizičkim licem u pisanom obliku. 2001. stav 3. koji se samostalno obavlja i kod kojeg nije bitno vreme obavljanja posla – vremensko trajanje nije zakonom ograničeno. 600. bilo fizičkog ili intelektualnog. – doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana. krečenju i sl. – doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12.  .3% na na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana. porodični i invalidski penzioner. Ugovor o delu može da se zaključi i sa penzionisanim licem ako je starosni. na primer ugovor o čišćenju prostorija. ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigu­ rano po drugom osnovu. Prema odredbama člana 6. već je poenta na samom poslu. kao što su naknada troškova službenog putovanja. odnosno dnevnice.

Za ostala lica (zaposleni. izvršiti preračunavanje neto iznosa u odgovarajuće bruto iznose primenom odgovarajućih koeficijenata. odnosno u svim slučajevima kada je sklopljen ugovor sa licem koje je obavezno osigurano na zdravstveno osiguranje po drugom osnovu (zaposlenja. 2. strane državljane i lica koja su oslobođena plaćanja doprinosa po osnovu uplaćenog doprinosa na najviši iznos godišnje osnovice. penzioner). doprinos za PIO 22% i zdravstveno osiguranje 2. tada je potrebno.768034 1. doprinos za PIO po stopi od 22%. radi utvrđivanja navedenih obaveza. Koeficijent 1.506024 Porez 20% . korisnici penzije). Ako je lice zdravstveno osigurano po drugom osnovu (po osnovu zaposlenja. odnosno da li je obveznik PDV ili ne. poljoprivrednici. Koeficijent 1. tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne plaća.) obračunava se doprinos za PIO.3% . prilikom isplate ugovorene naknade isplatilac takođe treba da vodi računa o tome da li lice koje je evidentirano za PDV. ne obračunava se doprinos za PIO. Ako su po ugovoru o delu angažovani strani državljani. tj. zato što oni plaćaju doprinos po rešenju Poreske uprave. obavljanja samostalne delatnosti. Ukoliko se radi o licu koje je obveznik PDV.904762 Porez 20%.Ako po ugovoru o delu prihod ostvaruju samostalni umetnici. doprinos za PIO se ne obračunava i ne plaća.768034 primenjuje u svim slučajevima kada je zaključen ugovor sa licem koje nije osigurano po drugom osnovu. 3. To je u slučaju da je ugovor zaključen sa samostalnim umetnicima koji doprinose plaćaju po rešenju Poreskog organa. Bruto iznos naknade dobija se primenom sledećih formula: Stopa normiranih troškova 20% Porez 20% + doprinos za PIO 22% . penzioneri. poljoprivredne delatnosti. prilikom isplate naknade po osnovu ugovora o delu na račun obveznika uplaćuje se neto naknada uvećana za PDV (s obzirom na to da to lice treba i da plati PDV). samostalni umetnici. a predmet ugovora je usluga koja je po Zakonu o PDV oporeziva.  . Ako je predmet ugovora o delu usluga koja je po Zakonu o PDV oporeziva. poljoprivredne delatnosti. Za ove prihode ne postoji mogućnost priznavanja stvarnih troškova. preduzetnici. nezaposleni i dr. Koeficijent za preračun neto na bruto 1. pa se obračunavaju i plaćaju i porez na dohodak građana i doprinos za PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje. kao korisnik penzije.1904762 primenjuje se u slučajevima kada se na ugovorenu naknadu obračunava samo porez na dohodak građana. Ako se naknada za poslove po ugovoru o delu ugovara u neto iznosu. obavljanja samostalne delatnosti.5060241 koristi se u svim slučajevima kada se iz ugovorene naknade obračunava i plaća porez po stopi od 20%.

3. za lica koja nisu zdravstveno osigurana po drugom osnovu. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu.140. br. i to u roku od pet dana po isteku meseca. U obrazac specifikacije. 6. Ugovoren je neto iznos u visini od 14. dok je drugo lice zaposleno.600. iznos doprinosa za PIO na teret primaoca prihoda. Porez na dohodak za ostale prihode usmerava se prema opštini na čijoj teritoriji primalac prihoda ima prebivalište.00 i 16. Pod red. 2) Obrazac M–UN ili Obrazac M–UN/K dostavlja se odgovarajućoj filijali Fonda za pen­ zijsko i invalidsko osiguranje. Kao što se iz popunjenog Obrasca vidi. u skladu sa članom 41. koja čine sastavni deo te prijave. odnosno boravište. obračunat primenom propisane stope doprinosa na oporezivi prihod sa red. 3 unosi se pod red. stav 3. br.  . Izuzetno veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata. br. 5. U nastavku dajemo primer popunjenog Obrasca PP OPJ-6. Obrasca PP OPJ-6. isplatilac unosi podatke o uplati poreza na dohodak građana (iskazanog u poreskoj prijavi) prema opštini kojoj se usmerava porez. Primer obračuna naknade po osnovu ugovora o delu: NVO je angažovala dva lica da obave posao po ugovoru o delu. Isplatilac ostalih prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu Poreskoj upravi jednom mesečno. podnosi se specifikacija uplate poreza prema opštinama.00 dinara. Uz poresku prijavu PP OPJ­6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. na obrascu Specifikacija uz poresku prijavu ______.Isplatilac naknade po ugovoru o delu dostavlja sledeće poreske prijave: 1) Obrazac PP OPJ­6 i Specifikacija dostavljaju se Poreskoj upravi. unosi se iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret primaoca prihoda. obračunat primenom propisane stope doprinosa na oporezivi prihod sa red. Jedno lice je nezaposleno i nije osigurano ni po jednom osnovu. koja se podnosi uz poresku prijavu. Prijave o uplati doprinosa se podnose u istom roku kao i prijave za porez na dohodak građana. br.

br.00 2.506024 25. br.400.00 4.40.000.00 4.000.00 4.00 6.600.000. br. h Č 20%) Oporezivi prihod (red. 5 h 22%) Doprinos za zdravstveno osiguranje (red.000. ali je neto naknada za nezaposleno lice manja.00 Kao što se iz obračuna vidi. br. br. 5 h 2. 5 h 20%) Doprinos za PIO (red.000. 4) Porez na dohodak građana (red.768034 25. br. zato što se iz bruto naknade plaća i doprinos za zdravstveno osiguranje.  . br. br. 3–6 –7–8) Nezaposleno lice 3 4.400.000.  h red.00 20.460. trošak poslovanja isplatioca bio bi manji kod zaposlenog lica.00 Zaposleno lice 4 6.00 . 2) Normirani troškovi (red.000. 3 – red.00 . U nastavku dajemo popunjen primerak Obrasca PP OPJ-6 za nezaposleno lice i Obrazac MUN. br.00 5.00 20.00 4.40. br.Red.600.00 0.00 5.   2 3 4 5 6 7 8 9 OPIS 2 Ugovorena neto naknada Koeficijent za preračun Bruto prihod (red. bruto naknada za ova lica (trošak isplatioca) je ista za oba lica.3%) Naknada za isplatu (red. Ukoliko bi za oba lica bila ugovorena jednaka neto naknada.00 4.000.

0 .

Osnov za isplatu ugovorene naknade Visina ugovorene naknade* 9.) ____________________ (potpis ovlaš enog lica)  . 4.000 4. dana____________god. Registarski broj isplatioca naknade Poreski identifikacioni broj isplatioca naknade Mati ni broj registra Jedinstveni mati ni broj osiguranika Prezime i ime osiguranika Kategorija osigurnika 6003586926 100002581 07041268 2003956710097 Anti Ivan a) zaposleni (b) samostalne delatnosti v) poljoprivrednik g) korisnik penzije ugovor o delu 20. 5. Podnosilac prijave (M.400 8. 3. 6.06. Naziv obeležja Prostor za odgovore broj 1.PRIJAVA O UPLATI DOPRINOSA Obrazac M-UN PO OSNOVU UGOVORENE NAKNADE. ODNOSNO NAKNADE PO OSNOVU UGOVORA O DOPUNSKOM RADU I VISINI TE NAKNADE ZA _2007_ GODINU Broj MF rolne i pozicije Red. 7.2007. Visina upla enog doprinosa * Oporeziv prihod koji služi kao osnovica na koju se pla a doprinos Datum isplate ugovorene naknade i uplate doprinosa 10. Naziv (prezime i ime) i sedište isplatioca NVO «Perspektiva» naknade 2. Broj i datum prijave: Primio: Uneo: U________________.P.

Kada se radi o zaradama. pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Srbija (SFRJ. obveznici poreza na dohodak građana na prihod ostvaren u Republici. inženjera. koje plaća država ugovornica ili njena politička jedinica ili jedinica lokalne samouprave fizičkom licu. Prema odredbama člana 107a. stomatologa i računovođa. oporezuju se samo u toj državi. naknadama i drugim sličnim primanjima. u zavisnosti od toga o kojim delatnostima se radi i od toga za čije potrebe se usluge rade. gde se mogu svrstati razni poslovi po ugovoru o delu (osim navedenih u članu 14. osim ako je sa državom čiji su rezidenti potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. imaju isti tretman kao i ugovor o delu. doprinose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje. osim ako za obavljanje svojih delatnosti ima stalnu bazu koju redovno koristi u drugoj državi ugovornici. bez obzira na to gde nastaju.6. srpskog ugovora. oporezuju se samo u toj državi (državi rezidentnosti). Srbija i Crna Gora) zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Strana fizička lica – nerezidenti Republike su.Troškovi naknada fizičkim licima po ugovoru o delu knjiže se u bruto iznosu na teret računa 522 – Troškovi naknada po ugovoru o delu. 6. po našem mišljenju. po pravilu. u korist računa 465 – Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze. Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. SRJ. arhitekata. Za ostale vrste dohotka koji nisu navedeni u ugovorima. nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim  . književne. Prema odredbama člana 14. advokata. U ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primanja po osnovu konsultantskih i sličnih usluga su uređena na više načina. obrazovne ili nastavne delatnosti. umetničke. i da je on stvarni vlasnik prihoda. za usluge učinjene toj državi ili toj političkoj jedinici ili jedinici lokalne samouprave. osim penzije. ugovora i osim poslova za potrebe države) delovi dohotka rezidenta države ugovornice. dohodak koji ostvari rezident države ugovornice od profesionalnih delatnosti ili od drugih samostalnih delatnosti oporezuje se samo u toj državi. kao i samostalne delatnosti lekara. Oporezivanje prihoda po osnovu konsultantskih usluga i usluga stranih eksperata – nerezidenata Isplate za obavljanje konsultantskih usluga domaćih i stranih eksperata na projektima koje isplaćuju domaći rezidenti (domaće NVO). Zakona o porezu na dohodak građana. Izraz „profesionalne delatnosti“ posebno obuhvata samostalne naučne. isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta.

a odnose se na porez na dohodak građana: „Prema odredbi čl.). na zahtev nerezidenta. saglasno sa odredbama čl. Ugovori određuju da je nadležan organ države ugovornice. ta lica (konsultanti. dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici. Ujedinjene nacije) se ne plaća PDV. odnosno njegov ovlašćeni predstavnik (državni sekretar). 1. između ostalog. za poreski tretman prihoda fizičkih lica nije značajan izvor sredstava iz kojih se prihodi ostvaruju (donacije i dr. a nisu ispunjeni navedeni uslovi. i 2. U slučaju Srbije. U nastavku dajemo izvode iz mišljenja br. ovaj organ je Ministarstvo finansija. kao i sa članom IX Sporazuma između SFRJ i Programa UN za razvoj („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“. obuhvaćena privilegijama i imunitetima predviđenim u odeljcima 18 i 19 Konvencije o privilegijama i imunitetima UN i specijalizovanih agencija. snosiće razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza po ovom zakonu. 2004. eksperti i dr. po pravilu. br. što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza. 24/01 i 80/02). Prihodi koje ostvaruju domaća i strana fizička lica po osnovu konsultantskih usluga imaju poreski tretman ostalih – drugih prihoda iz člana 85. br. budu oslobođena obaveze plaćanja poreza na dohodak građana na prihode koje ostvare po tom osnovu. Obveznici poreza na dohodak građana na prihode ostvarene na teritoriji Republike Srbije su fizička lica.“ „Nema pravnog osnova da fizička lica – državljani Republike Srbije. koja su angažovana na projektu Programa UN za zaštitu životne sredine – Fond za globalnu zaštitu životne sredine (UNEP-GEF) „Uvođenje nacionalnog zakonskog okvira za biobezbednost“. koja je dalo Ministarstvo finansija i ekonomije. 7. odnosno njegov ovlašćeni predstavnik. Kada se radi o fizičkim licima – stranim državljanima koja su angažovana na navedenom projektu.odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident. saglasno sa Zakonom o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“. osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom. broj 11/88). Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“. carina i drugih dažbina. Pri tome. eksperti i dr. Zakona. porez na dohodak građana plaćaju fizička lica na prihode iz svih izvora. Nadležni poreski organ. 03.). Zakona. lokalno kao pružaoci usluga (konsultanti. podrazumeva  . Smatramo da je prihod nesporno ostvaren na teritoriji Republike Srbije ako je isplatilac prihoda pravno lice – rezident Republike Srbije. i 8. što.) su saglasno sa članom IX prethodno navedenog Sporazuma. Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. ministar finansija te države. s obzirom na to da su se ugovorne strane obavezale da sredstva angažovana za realizaciju projekta budu oslobođene poreza. godine. taksi. 24/2001 i 80/2002 – dalje: Zakon). kod određenih vrsta ugovora između države i stranih organizacija (npr. Pored toga. 413–00–00189/2004–04 od 22. tako i nerezidenti Republike Srbije. kako rezidenti.

kao i činjenice da se najčešće radi o ugovorima koji se zaključuju za obavljanje posla kratkog vremenskog trajanja (npr. 02. honorare i druga primanja koja im isplaćuje OUN. odnosno odrediv na osnovu ugovora. 2003. usluge izvođenja naučnoistraživačkog projekta ili dela projekta.) i jednokratnim uplatama ugovorene naknade. . stav 1. godine. autorskih ugovora i ostalih ugovora po osnovu kojih se ostvaruje naknada. 011–00–68/2004–03 od 27. odnosno specijalizovane agencije. Pod zvaničnim kursom centralne emisione banke po kojem se transakcije u stranoj valuti iz kojih proizlazi oporezivanje. 2004. Beogradskom maratonu i sl. br. danom pružanja usluge smatra se dan pružanja tih usluga naveden u ugovoru. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“. godine)“ Datum kada je usluga obavljena utvrđuje se na osnovu Naredbe o određivanju dana pružanja usluga u spoljnoj trgovini („Službeni glasnik RS“. obavljanje konsalting poslova. br. 413–00–483/2004–04 od 31.oslobođenje poreza na platu. prema članu 12. smatramo da ne postoji osnov da se na njih primeni navedena odredba zakona u smislu sticanja svojstva osiguranika samostalnih delatnosti. 2004. stav 1. 05. održavanje koncerta. stav 1. odnosno za poreze po odbitku na dan isplate ostvarenog prihoda. . 80/2002. a da su strani državljani osigurani saglasno sa propisima države čiji su državljani. (Ministarstvo finansija. usluge atestiranja i druge usluge u spoljnotrgovinskom prometu. br.“  . Iz svih navedenih razloga. učestvovanje na šahovskom turniru. preračun u dinar. 10. odnosno odgovarajućoj ispravi o pruženoj usluzi. za obuku kadrova. prema mišljenju Ministarstva za rad i zapošljavanje br. konvertuju u dinar. Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za PIO po osnovu ugovora o delu. strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu obavljanja poslova iz člana 12. za usluge istraživanja i pružanja i korišćenja informacija i znanja u privredi i nauci. nepostojanje drugog osnova osiguranja. tačka 3) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. a koje glasi: „S obzirom na to da je uslov za sticanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti. i 70/2003). a na osnovu postojećih propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i okolnosti obavljanja ugovorenih poslova. u primeni odredbe člana 32. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. vrši se u skladu sa članom 32. Ovo je naročito i iz razloga što postojeće konvencije (međunarodni ugovori) o obaveznom socijalnom osiguranju ne sadrže odredbe kojima se bliže uređuje ovo pitanje. podrazumeva se srednji zvanični kurs Narodne banke Srbije na dan kada je transakcija obavljena. godine)“ „U slučaju kada se isplata prihoda fizičkom licu vrši u stranoj valuti. 107/2005). br. Ako dan pružanja usluge nije određen. (Ministarstvo finansija i ekonomije. 413–00–00915/2003–04 od 2. tačka 3) Zakona. radi utvrđivanja osnovice poreza. .

Prilikom isplate naknade sastavlja se Obrazac PP OPJ-8.190476. a porez se usmerava prema sedištu poslodavca. Primanja članova upravnog i nadzornog odbora NVO mogu članovima svojih upravnih odbora ili drugih organa upravljanja isplaćivati nadoknadu za obavljanje poslova. iznosi 1. kao što su naknada troškova službenog putovanja. Podsećamo da bruto prihod obuhvata iznos naknade koja se isplaćuje članu upravnog ili nadzornog odbora.7.Koeficijent za preračun sa neto na bruto. Tako. Zakona o porezu na dohodak građana.  . ove naknade smatraju se primanjem za članstvo u upravnom odboru. odnosno dnevnice. s obzirom na to da se ne plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje i Specifikacija. Pored toga su mu nadoknađeni troškovi putovanja (korišćenje sopstvenog vozila) u iznosu od 5. nije značajno da li se članu upravnog odbora isplaćuje novac za pokriće ovih troškova ili se troškovi plaćaju neposredno prevozniku ili hotelu.000 dinara. kada se na naknadu plaća samo porez na dohodak građana. Prihodi po osnovu članstva u upravnom i nadzornom odboru se smatraju drugim prihodima čije je oporezivanje uređeno odredbama člana 85. data su kod ugovora o delu i odnose se na primanja aktivista NVO. a koji su u vezi sa vršenjem njihovog posla.000 dinara. Sva objašnjenja u vezi poreza i doprinosa. Primer obračuna poreza i doprinosa na naknade članovima upravnog i nadzornog odbora Član upravnog odbora primio je neto naknadu u iznosu od 15. Isto tako. kao i iznos svih drugih izdataka na koje se obavezao isplatilac. obrazaca koji se dostavljaju i drugo. Član upravnog odbora je zaposleno lice – rezident Srbije. smeštaj i dr. troškovi dnevnica za dolazak na sednice upravnog odbora imaju isti tret­ man kao i naknada za članstvo u upravnom odboru i podležu plaćanju javnih prihoda na isti način. u skladu sa svojim opštim aktima. ako se stranom državljaninu nadoknade troškovi dolaska na sednicu i smeštaja u hotelu. Pri tome. koeficijenata za preračun sa neto na bruto. 6. na primer.

br. br.024.20.000 + 5. osim ako je sa državom čiji su rezidenti potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezi­ vanja i ako je nerezident dostavio isplatiocu prihoda dokaz o rezidentnosti druge države sa kojom postoji ugovor. dok se naknade ostalim licima knjiže na teret računa 525 – Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora. 6.20 20.39 4. po pravilu.30. 3 – red. Prema odredbama člana 16. br  + red. Bruto naknada (red. „primanja direktora i druga slična primanja koja ostvari rezident države ugovornice. doprinose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje. br. u svojstvu člana odbora direktora kompanije koja je rezident druge države ugovornice. mogu se oporezivati u toj drugoj državi. 3 – red.8.000.89.00 . Koeficijent za preračun na bruto 3. br. srpsko-crnogorskog nacrta Ugovora. 6 – red. br. 5.. 5) 20.48 6. kao i rešenja sadržanog u Modelu ugovora OECD i Modelu ugovora UN. Doprinos za PIO (22% na red. 3) Oporeziva osnovica (red.096. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenog sa drugim državama. 4) Porez na dohodak građana (20% na red. u korist računa 465 – Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze.000.28 5. br. br. 2) 4.00 7.0 24.“  . Normirani troškovi (20% od red. br.506024 30. Neto iznos naknade (5. 5) 8 Neto iznos za isplatu (red.000) 2. 6. obveznici poreza na dohodak građana na prihod ostvaren u Republici po osnovu članstva u upravnom odboru. 7) Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora knjiže se u bruto iznosu na teret računa 526 – Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora. br. Prihodi članova upravnog odbora – nerezidenata Strana fizička lica – nerezidenti Republike su.

Pod članstvom u odboru direktora. Nacrt Zakona predat je Pokrajinskoj skupštini AP Vojvodine na usvajanje. Institucija volonterskog rada uređena je posebnim propisima u oblasti zdravstva i socijalne zaštite. podrazumeva se i članstvo u upravnom odboru. U vreme pisanja ovog Priručnika.9. U toku je procedu­ ra za usvajanje Zakona o volontiranju koju je pokrenula inicijativa za zakonsko rešavanje statusa volontera ­ IZVOR. Volonterski rad. korišćenje stana. Nadležni poreski organ. 6. upotreba automobila. radni odnos) ne spadaju u polje primene člana 16. a volonteri se ne angažuju posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje. vojske i sličnim delatnostima kojima se volonter definiše kao fizičko lice koje se. trgovina. ali je odredbama člana 201. eventualne naknade koje se ostvare po osnovu obavljanja za preduzeće neke druge delatnosti (konsultacije. Prema tome. Zakonom o radu nije uređena kategorija volonterskog rada. povlastice po osnovu članstva u nekom klubu).13 u ovom delu priručnika. a detaljna objašnjenja dajemo u poglavlju 6. posete srodnoj organizaciji i sl. po našem mišljenju. ova primanja su izuzeta od oporezivanja. u skladu sa propisima. davanje saveta. Kada je reč o tumačenju izraza „naknade direktora“. naknade članovima upravnog odbora nerezidentima oporezuju se u Srbiji za članstvo u upravnom odboru srpskog preduzeća. nevladin sektor i drugo).7. već i primanja koja se ostvare u naturalnom obliku ili u vidu drugih pogodnosti (pravo preče kupovine akcija.). hotelski troškovi. kao oblika rada van radnog odnosa. pogodnosti zdravstvenog i životnog osiguranja. ovog članka odnose se i na isplate nerezidentima. a ne primaju nikakvu drugu nadoknadu po osnovu svog radnog angažovanja. poljoprivreda. pod njim se podrazumevaju ne samo primanja u novcu. U delatnostima za koje nije propisano obavezno stručno osposobljavanje i usavršavanje. Delatnost udruženja građana u velikoj meri se zasniva na dobrovoljnom radu fizičkih lica – članova udruženja koji ne ostvaruju nikakvu nadoknadu za svoje radno angažovanje. Sva objašnjenja koja smo dali u poglavlju 6. Nasuprot ovome. sudstva. stručno osposobljavanje i usavršavanje U Srbiji ne postoji Zakonom definisani pravni okvir za volonterski rad. ne može se koristiti povoljan fiskalni tretman koji ima volonterski rad (proizvodnja.  . koje se može smatrati volonterskim radom. po osnovu ugovora o volonterskom radu nalazi na stručnom osposobljavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa. uređeno stručno osposobljavanje i usavršavanje. na zahtev nerezidenta. dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici. Ukoliko se ovim licima nadoknađuju troškovi koje oni imaju na ime službenog puta (radi dolaska na sastanke. već su regulisane ostalim odgovarajućim članovima ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava nezaposlenih lica („Službeni glasnik RS“. u slučajevima utvrđenim zakonom je najniža mesečna osnovica doprinosa. Na tu nadoknadu obračunavaju se i socijalni doprinosi. 2) doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti po stopi od 2%. Osnovice doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. a pri tome ostvaruju ugovorenu naknadu za rad. br. 22/98. da organizuje i osposobljavanje pripravnika – volontera sa visokom. Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana. vrši se bez zasnivanja radnog odnosa. 52/97. poslodavac je dužan da plati: 1) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću po stopi od 4%. u skladu sa zakonom. 28/2002). bez zasnivanja radnog odnosa kao i osposobljavanje nezaposlenih lica sa visokom stručnom spremom. za godinu u kojoj se program realizuje. Za lica koja su angažovana po ugovoru o volonterskom radu. ovog dela priručnika). Crveni krst Srbije). na isti način kao i za primanja po ugovoru o delu (poglavlje 6.00 ostvarenu u toku školovanja i upisali su magistarske studije – talenti (u daljem tekstu: talenti). imajući u vidu da se i u NVO može pojaviti ovakav oblik ugovora (npr. u trajanju od 12 meseci za visoku. a pri tome ne ostvaruju ugovo­ renu naknadu za rad. Zakona o porezu na dohodak građana. Zavod može. Za lica koja su angažovana po ugovoru o volonterskom radu. 29/2000. Lica sa kojima je zaključen ugovor o volonterskom radu imaju pravo na obavezno socijalno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. poslodavac je dužan da plati: 1) porez na druge prihode prema članu 85. 49/2001. 9 meseci za višu i 6 meseci za srednju stručnu spremu. U nastavku ćemo u najkraćim crtama objasniti obračun poreza i doprinosa za primanja volontera.Naknada koju eventualno ostvaruju ova lica oporezuje se u skladu sa članom 85. koji imaju prosečnu ocenu najmanje 8.  . Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa.5. Zakona o porezu na dohodak građana po stopi od 20% na bruto osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. Osposobljavanje pripravnika – volontera. srazmerno sa brojem dana u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa. 8/2000. Prema odredbama člana 31. zaključivanjem ugovora o volonterskom radu. stav 3. 35/97. obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. Za vreme osposobljavanja pripravnici – volonteri imaju pravo na novčanu pomoć u mesečnom iznosu utvrđenom finansijskim planom i programom rada Zavoda. višom ili srednjom stručnom spremom.

Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa srazmerno sa brojem dana u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.2) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću po stopi od 4%. odnosno kredita učenicima i studentima utvrđena je odredbama člana 9. sa stanovišta poreza na dohodak građana. Doprinos za PIO obračunava se na teret isplatioca. Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana. tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana. stav 1 tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana i iznosi 6. već se isplate po osnovu stipendija i kredita učenicima i studentima vrše na osnovu opštih akata isplatioca (pojedinačni kolektivni ugovor. Na iznos preko neoporezivog dela obračunava se porez na druge prihode prema odredbama člana 85. mogu isplaćivati učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta:  . Osnovica doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. Porez na dohodak i doprinos za zdravstveno osiguranje obračunavaju se na teret fizičkog lica. odnosno kredita. ako ih isplatilac isplaćuje volonteru (naknada za prevoz. dok se ostali detalji. ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigurano po drugom osnovu. Zakona. Visina neoporezivog dela stipendije.).3% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana. odnosno ugovorena naknada ako se ostvaruje i ako je viša od najniže mesečne osnovice doprinosa.). odnosno kredita.000 dinara mesečno. 6. prema odredbama člana 7. odluka direktora i dr. a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa. obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. Ova primanja nisu uređena Zakonom o radu. Opštim aktom uređuju se kriterijumi i uslovi za dodeljivanje stipendija. po pravilu. stav 1. Pravilnika o oslobađanjima. naknada za ishranu i dr. pored osnovne naknade.10. U osnovicu za obračun ulaze. odnosno kredita preko neoporezivog iznosa. u slučajevima utvrđenim zakonom je najniža mesečna osnovica doprinosa. Stipendije se. imaju karakter ostalih – drugih prihoda na koje se porez plaća u skladu sa članom 85. pravilnik o radu. rokovi vraćanja. i druge naknade troškova. 3) doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12. uslovi u pogledu uspeha koje mora da zadovolji stipendista i slično). Stipendije i krediti učenicima i studentima Primanja po osnovu stipendije i kredita učenika i studenata koja ostvaruju fizička lica koja nisu u radnom odnosu kod davaoca stipendije. regulišu ugovorom (visina naknade.

414–00–66/2004–04 od 14. u čiju delatnost. ne mogu imati poreski tretman stipendija i kredita učenika i studenata u smislu navedenih odredaba Zakona i Pravilnika“. spada i stimulisanje. koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“. godine. pod uslovom da pohađaju srednju ili višu školu. zadužbine i dr. Nema smetnji da se isplata stipendija i kredita vrši deci zaposlenih kod poslodavca koji isplaćuje stipendije. nezavisno od toga što se nominuju kao stipendije i krediti od strane davaoca. fondacije. s tim da je to samo mogućnost. pored stipendije. br. ugovor o stipendiranju ne mora da sadrži odredbu o obaveznom zaposlenju stipendiste po okončanju školovanja od strane isplatioca stipendije. Pravo na poresko izuzimanje po osnovu stipendija i kredita ne može se ostvarivati za stipendije i kredite koji se isplaćuju: 1) licima koja su zaposlena kod davaoca stipendija ili kredita. sa stanovišta poreza na dohodak građana. a to je da li se stipendiranjem te vrste obrazovanja obezbeđuju i rešavaju kadrovske potrebe isplatioca stipendije. ukoliko pokaže odgovarajuće rezultate na školovanju i sl. ako se deci svih zaposlenih isplaćuje pomoć za pokrivanje troškova školovanja. Međutim. odnosno fakulteta koje pohađa stipendista važan je zbog utvrđivanja uslova iz Pravilnika. odnosno preduzetnika. 3) od strane preduzeća i drugih pravnih lica. troškovi grafičkih i drugih tehničkih usluga. . Naknada određenih troškova stipendistima. . pored ostalog. odnosno pomoć u školovanju učenika i studenata (državne organizacije i institucije. dobrotvorne i druge organizacije. S tim u vezi Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. 11. čini 0 . koji nisu u radnom odnosu sa isplatiocem (troškovi udžbenika i stručne literature. odnosno fakultet. 6. troškovi kurseva stranih i programskih jezika i dr.). nevladine organizacije. 2) od strane davalaca. 2) učenicima koji pohađaju osnovnu školu (obavezno osnovno obrazovanje). Podatak o vrsti srednje ili više škole.1) u skladu sa zakonom kojim se uređuje učenički i studentski standard u Republici Srbiji (Zakonom o učeničkom i studentskom standardu. Po našem mišljenju.). 81/92. 2001. u ugovor se može uneti i odredba o obavezi vraćanja ili ukidanja stipendije ukoliko stipendista ne pokaže odgovarajući uspeh u školovanju. što mora da bude uređeno u ugovoru. godine. ova primanja imaju poreski tretman zarade zaposlenih. koje isplatilac. ako nisu u funkciji rešavanja i obezbeđivanja njihovih kadrovskih potreba. i 101/2005). 2004. ali ne i obaveza. Prema mišljenju Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije broj 414–00–00152/2001– 04 od 28. fondovi. već isplatilac stipendije može uneti u ugovor odredbu o naknadnoj odluci da li će stipendistu zaposliti. Inače. isplaćuje svojim stipendistima. odnosno kredite. . „davanja koja se vrše fizičkim licima (koja nisu u radnom odnosu kod davaoca). u funkciji rešavanja i obezbeđivanja njihovih kadrovskih potreba.

Isplatilac stipendije dužan je da dostavi poresku prijavu nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave na Obrascu PP OPJ­8 i Specifikaciju. saglasno sa članom 101. Knjiženje obračunate stipendije vrši se na teret računa 529. zatim podatke o visini stipendije.  . primalac naknade. uz odobrenje računa 469 (za neto iznos) i odobrenje računa 489 (za porez).190476. i to po odbitku normiranih troškova. Zakona o porezu na dohodak građana. ovakva isplata ima tretman zarade. stav 1. Ukoliko se isplata stipendije vrši učeniku osnovne škole. odnosno kredita (iznad 6. prema članu 85. Ukoliko se stipendira učenik osnovne škole čiji je staratelj lice zaposleno kod isplatioca. kao i podatak o školi. obustavlja i uplaćuje na propisani račun isplatilac prihoda. Na iznos iznad neoporezivog iznosa stipendija. Ugovor o stipendiranju mora da sadrži odredbe o ugovornim stranama iz kojih se može utvrditi identitet stipendiste. plaća porez po odbitku po stopi od 20%. Poreski obveznik je fizičko lice. jer ostvaruje prihod.000 dinara) obračunava se porez po odbitku po stopi od 20% na bruto osnovicu umanjenu za normirane troškove po stopi od 20%. odnosno porez se plaća na ceo iznos po umanjenju 20% nor­ miranih troškova ako se radi o detetu čiji staralac nije lice zaposleno kod isplatioca. odnosno kreditiranju. odnosno fakultetu koji stipendista pohađa. obračunava. uslovima i rokovima isplate i eventualnog vraćanja sredstava. izdaci za stručno usavršavanje i obuku zaposlenih za potrebe obavljanja poslova kod poslodavca nemaju karakter zarade i na njih se ne plaća porez na dohodak građana i doprinosi za socijalno osiguranje. pomenutog zakona. Međutim. Na stipendije i kredite date učenicima i studentima ne obračunavaju se doprinosi za socijalno osiguranje. a porez. Poresko izuzimanje po osnovu stipendija i kredita ne može se ostvarivati ako se isplaćuju licima koja su zaposlena kod davaoca stipendija ili kredita. već po osnovu ugovora o stipendiranju. s obzirom na to da se naknada ne isplaćuje po osnovu ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada. već one predstavljaju zaradu.prihod fizičkog lica. Primer popunjenog obrasca PP OPJ–8 za isplatu stipendija dajemo na sledećoj strani. pod uslovom da se plaćanje troškova stručnog usavršavanja vrši na osnovu validnih dokumenata o troškovima. Ona ima karakter drugih prihoda na koje se. Preračun neto iznosa u bruto iznos se vrši primenom koeficijenta 1. ova isplata se oporezuje kao ostali prihodi bez poreske olakšice. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak. načinu. Ova vrsta naknade nije izuzeta od oporezivanja odredbom člana 9.

stav 1. 3 kol 4 – r.00.00 Objašnjenje: Stipendija se utvrđuje u neto iznosu i ona je ukupno 10.00 .700. Neoporezivi iznos po stipendisti je 6. novčane pomoći i druga besteretna davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca oporezuju se u skladu sa odredbama člana 85. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak građana.00 dinara i studentkinji Nataši Petrović u iznosu od 7. 6.) i  . 4 h 20%) Neto za isplatu (r. 6) 9.000.000.190476.0 952. novčane pomoći i druga besteretna davanja fizičkim licima koja nisu za­ poslena kod isplatioca Nagrade. br.00 0. a 1. 4) Obračunati porez (r.11. br. 3 – r.890. 4 kol.700.700. razne pomoći i dr. penzionisanom licu (kao jubilarne nagrade. novogodišnji pokloni. br. Nikakvi izuzeci za NVO nisu propisani.90.000. br.700 dinara od čega je neoporezivo 9.000 je oporeziva. mart.700). proizvodima i dr. pokloni za 8.00 Do neoporezivog iznosa 3 9. imajući u vidu da se ne isplaćuju kao nakna­ da za rad.000 dinara. 5 kol. 2) Normirani troškovi (r.000+3.38 90.700. br. već kao besteretno davanje. Isplate.00 Preko neoporezivog iznosa 4 . kao i druga davanja u robi. Nagrade.00 9.00 0. br. br.700. Na ove prihode ne plaćaju se doprinosi za socijalno osiguranje.Primer obračuna stipendije i obrasca PP OPJ­8: NVO je isplatila stipendiju učeniku srednje škole Jovanu Topaloviću u iznosu od 3.700 dinara (6. br.   2 3 4 5 6 7 Opis 2 Neto iznos stipendije ukupno Koeficijent za utvrđivanje bruto iznosa stipendije Bruto iznos stipendije (r. Red.48 Ukupno 5 0.700. regres za godišnji odmor.90476 .48 238. 3 kol 4 h 20%) Poreska osnovica (r.  kol 4 h r. Iznos koji je oporeziv pretvara se u bruto iznos primenom koeficijenta 1.48 . br.

OPIS Iznos br. 1 2 3 1. godine Unose se celi brojevi.700 1. POMO ZA SLU AJ SMRTI. bez decimala Red. 5.700 9. 6.6) Porez na dohodak gra ana (7 x ____%) Iznos za isplatu (3 + 5-8) 10. PUTNI TROŠKOVI I DRUGA PRIMANJA KADA SE NE PLA AJU DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE) Isplata izvršena:___________200__. Broj lica kojima se ispla uju primanja iznad neoporezivog iznosa 1 2. godine Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi ta ni.PP OPJ-8 Isplatilac __________________ Sedište isplatioca __________________________ (adresa i opština isplatioca) PIB _______________________ Mati ni broj ________________ Šifra delatnosti isplatioca __________________________ Uplatni ra un poreza na druge zarade: REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJA PORESKA UPRAVA Organizaciona jedinica _______ Potvrda o prijemu: PORESKA PRIJAVA O OBRA UNATOM I PLA ENOM POREZU NA DRUGE PRIHODE . 7. 9. 4. 8. _____________________ 2.3) Iznos primanja koja se oporezuju sa sadržanim porezom na dohodak gra ana Normirani troškovi (5 x 20%) Oporezivi iznos primanja (5 . HRANARINE SPORTISTA AMATERA. dana___________200__. 3.P.PRIMANJA IZNAD NEOPOREZIVOG IZNOSA (STIPENDIJE I KREDITI U ENIKA I STUDENATA.700 U_________________________. _____________________ (M.000 1. tvrdi i overava: PORESKU PRIJAVU POPUNIO _______________________ Poresku prijavu u Poreskoj upravi kontrolisali: 1. Iznos primanja koja se ispla uju Neoporezivi iznos primanja Iznos primanja koje se oporezuje (2 .) ODGOVORNO LICE ISPLATIOCA _________________________  .190 238 952 190 10.

godine. 11. 2001. br. 2.). 414–00–00152/2001– 04 od 28. godine. pomoć za lečenje. a to lice nije u radnom odnosu sa isplatiocem. odnosno sa opštim aktom NVO. 2002. doktorata. 10. imaju karakter drugih prihoda i vrše se u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom. br. s tim u vezi. – novčane nagrade za ostvarene uspehe. 414–00–284/2001–04 od 21. smatraju se drugim prihodom fizičkog lica. godine. godine. odnosno nema status zaposlenog. koje nije u radnom odnosu sa isplatiocem.413-00-01-058/200604 od 9. – isplata pomoći licu koje nije u radnom odnosu za pokrivanje troškova smeštaja i lečenja u domu za slepe (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. – nagrade povodom jubileja licima koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca. 413–00–00119/2004–04 od 8. 11. 4. ako to lice nije u radnom odnosu sa isplatiocem. 2003. 2001. godine. kao što su: – naučne nagrade koje dodeljuje fond (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije.drugom fizičkom licu. – materijalna pomoć fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca. 2006. koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca. br. 434– 01–00055/2003–04 od 16. godine. broj 414–00– 59/2002–04 od 18. – isplate fizičkom licu po osnovu sponzorisanja ili donatorstva naučnih radova. br. – novčane naknade polaznicima škola i seminara (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. uključujući i decu radnika (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. kao i naknade naučnim radnicima za prisustvovanje savetovanjima. 2001. 10. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. 2004. konferencijama i sl. osvojene medalje. – isplata regresa zaposlenom kome je prestao radni odnos (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. odnosno licu kome je prestao radni odnos kod kreditora (Mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije. učešća na kongresu u zemlji i inostranstvu i slično. – isplata pomoći za lečenje fizičkom licu u zemlji i inostranstvu. – nagrade koje vlasnici konjskih grla ostvaruju na konjskim trkama. davanje lekova i dr. – oprost duga po osnovu stambenog kredita bivšem zaposlenom. 10. u skladu sa kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. – sve druge neimenovane isplate fizičkim licima. Osim navedenih isplata i druge isplate fizičkom licu. koje zadužbina isplaćuje od slučaja do slučaja. knjiga. 414–00–212/2001–04 od 26. br. koje imaju humanitarni značaj (kao što je to pomoć invalidu rata. 414–00– 207/2001–04 od 12. iz kojeg citiramo sledeće:  . – novčane naknade najboljim studentima. godine. 2001. 06. br. godine.

3 h 20%) Osnovica za porez na dohodak građana (red.„Naime. što znači da podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak građana po stopi od 20%. Izuzetno. pored poreza na  . hotelski smeštaj i prevoz na službenom putu licima koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca. kao i naknade troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca.904. 3 – red. br. br. 5 h red. tač.190476 11. 5. Isplatilac ostalih prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu Poreskoj upravi jednom mesečno.523. 6) Neto iznos (red. veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata. isplatilac prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave na obrascu poreske prijave PP OPJ­8 i Specifikaciju.190476. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.904.12. br. 4. “ Oporezivanje ovih isplata vrši se u skladu sa odredbama člana 85.95 9. stav 3. br. br. a obavljaju neki posao za NVO uz naknadu (honorar) Kada poslodavac (NVO) isplaćuje troškove vezane za ishranu.76 10. a obavljaju za nje­ ga neki posao uz naknadu (honorar). a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. 6 7.76 2. br. br. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. stav 3. br. 1 h red.000. Prilikom ovih isplata. Naknada troškova službenih putovanja i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod NVO – isplatioca.00 6. Primer obračuna: 1. Neto iznos Koeficijent Bruto iznos (red. 8.380. 2. propisano je da se novčane pomoći i druga besteretna davanja fizičkom licu.81 20% 1. 4) Stopa poreza Iznos poreza (red. 7) 10. u skladu sa članom 41. stav 1.000. 11) i 13) Zakona. Preračun sa neto na bruto iznos vrši se primenom koeficijenta 1. odredbama člana 85. i to u roku od pet dana po isteku meseca. Zakona o porezu na dohodak građana. 3 – red.00 1. br. i rezidenti su Republike Srbije. 3. smatraju drugim prihodom fizičkog lica koji se oporezuje porezom na dohodak građana. 2) Normirani troškovi (red. na osnovicu koju čini bruto iznos umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

stav 1. a prema članu 85. kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu. poreska oslobađanja i olakšice i otpisa. rokova. izuzev odredaba koje se odnose na zastarelost.dohodak građana po članu 85. izuzev u slučajevima iz člana 85. stav 5. Prema članu 201. br. troškove smeštaja. smatramo da na naknade za ishranu. godine. zapošljavanje i socijalnu politiku. obračunava i plaća i doprinos za penzijsko­invalidsko osiguranje. Ukoliko poslodavac upućuje na službeni put lice koje nije u radnom odnosu kod njega. Ministarstvo za rad. doprinos za osiguranike koji ostvaruju ugovorenu naknadu za obavljanje poslova iz člana 12. primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana. prilikom isplate ugovorene naknade. Doprinos se plaća na osnovicu na koju se plaća porez po stopi od 22%. načina plaćanja i ostalog što nije uređeno ovim zakonom. stav 4. 34/03.“ Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici doprinosa za PIO po osnovu obavljanja poslova iz člana 12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno je da se u pogledu načina utvrđivanja doprinosa. Odredbom člana 205. Zakona o porezu na dohodak građana. Na ove izdatke plaća se i doprinos za PIO ukoliko se radi o naknadi troškova i drugih rashoda licima koja obavljaju neki posao za isplatioca. stav 1. U skladu sa navedenom odredbom. i drugi ugovori kod kojih se za izvršeni posao ostvaruje naknada). obračunava i isplaćuje isplatilac ugovorene naknade na teret osiguranika. sledeće sadržine: „Članom 12. 64/03 i 84/04). Zakona o porezu na dohodak građana (za dnevnice. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“. Zakona o porezu na dohodak građana. 34/03. ugovor o autorskom pravu. 24/01. odnosno poslove po osnovu autorskih ugovora. tačka 3) ovog zakona. odnosno zakona kojim se uređuje poreski postupak. br. 64/03 i 84/04) utvrđeno je da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu. putne troškove) ne važe. kamata. hotelski smeštaj i troškove prevoza koji se isplaćuju licima koja nisu zaposlena kod poslodavca a koja se upućuju na službeni put u zemlji i inostranstvu plaća se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. stav 1. dalo je mišljenje broj 414–00–10/2005–07 od 20. ne obračunava se doprinos za PIO. Iz prethodno navedenog proizlazi da ukoliko poslodavac naknađuje troškove službenog putovanja stranom licu. tačka 13) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“. poreska oslobođenja iz člana 18. tačka 3) Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju (ugovor o delu. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“.  . juna 2005. 80/02 i 135/04) kojim je utvrđeno da prihodi po osnovu naknada troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca spadaju u grupu ostalih prihoda koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica. već samo porez na dohodak građana po članu 85. br. Zakona o porezu na dohodak. stav 3. a nisu osigurani po drugom osnovu. Naime. kao i poslove po osnovu drugih ugovora.

Međutim. Zakona za dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja najviše do iznosa tih troškova koji se priznaju zaposlenima po članu 18.Za osnivača NVO koji nije zasnovao radni odnos u NVO. Poresko oslobođenje važi samo za navedena lica. naučnoistraživačkim. ne plaća se doprinos za PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje. 3) upućenim na rad u Republiku. detaljnije pišemo u nastavku. sindikalnim organizacijama. u vezi sa vršenjem funkcije. i to: 1) upućenim. kada za to postoji ekonomsko ili neko drugo opravdanje. stav 4. propisano za dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja. političkim strankama. po nalogu inostranog poslodavca. samo ako se isplata vrši fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca. Zakona o porezu na dohodak građana). privrednim komorama. Zakona o porezu na dohodak. odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa.200 dinara. Ne plaća se porez na druge prihode na primanja navedenih lica po osnovu: – dnevnice za službeno putovanje u zemlji do iznosa od 1. Na naknade troškova i rashoda koje se ne isplaćuju po osnovu rada. O poreskom oslobođenju koje je odredbama člana 85. vaspit­ noobrazovnim. ovakve isplate mogu se vršiti u izuzetnim slučajevima. prema priloženom računu. nevladinim organizacijama. stav 4. – naknade troškova smeštaja na službenom putovanju. takođe se obračunava porez i doprinos za PIO kao i za druga lica koja nisu u radnom odnosu. odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije. i ako po osnovu te saradnje ne ostvaruje naknadu za radno angažovanje. 4) ako dobrovoljno. savezima i udruženjima.13. s obzirom na to da se poresko oslobođenje za naknadu troškova odnosi samo na zaposlene (član 18. Naknada troškova po osnovu službenih putovanja licima koja ne primaju nikakvu naknadu od NVO Poresko oslobođenje predviđeno je članom 85. verskim i sličnim delat­ nostima. 6. 2) članovima predstavničkih i izvršnih tela Republike. sportskim. sa pravom naknade troškova u skladu sa zakonom i drugim propisima. tač. odnosno po pozivu sarađuju u humanitarnim. zdravstvenim. kada mu se naknađuju troškovi službenog putovanja u zemlji i u inostranstvu. jer se inače ne mogu priznati kao rashod poslovanja. kulturnim. kao i u drugim nedobitnim orga­ nizacijama. teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. 2) do 4) Zakona. a u vezi sa delatnošću domaćeg isplatioca.  .

U svim drugim slučajevima kada poslodavac upućuje na službeno putovanje lice koje nije kod njega u radnom odnosu. Tako na primer. Obaveza obračuna i uplate doprinosa postoji nezavisno na koji način isplatilac vrši isplata takvog prihoda rezidentu Republike Srbije. Osnovni uslov da bi naknada troškova bila izuzeta od oporezivanja je da su troškovi dokumen­ tovani. odnosno organizacije.– naknade prevoza na službenom putovanju. prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju. saglasno sa zakonom i drugim propisima. porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora. a ako upućeno lice koristi sopstveno vozilo. dužan je da sảm obračuna i uplati porez po odbitku. ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda. 7. potrebno je da priloži obračun pređenih kilometara. sem onih koji su ovim zakonom posebno izuzeti. ako se radi o licima koja za svoj anganžman ne primaju nikakvu nadoknadu. a najviše do 3. odnosno međunarodne or­ ganizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva. primanja iz druge države (Obrazac PP OPO) Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u drugoj državi ili iz druge države. a kada je. Za troškove prevoza takođe se mora priložiti račun. Dokument za priznavanje dnevnice za službeno putovanje je putni nalog. troškovi prevoza članova kulturno-umetničkog društva radi nastupanja u drugom mestu. članova udruženja na kongres ili u posetu drugom udruženju ne podležu obavezi obračuna poreza na dohodak građana. diplomatskim i konzularnim predstavništvima. naknada troškova po osnovu službenih putovanja ima tretman ostalih prihoda na koje se plaća porez na druge prihode (20% poreza na dohodak na osnovicu umanjenu za 20%). Zakona o porezu na dohodak. prema članu 101. kao i kod diplomatskih i konzularnih predstavništava strane države ili kod međunarodne organizacije. kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države. sportista radi sportskog takmičenja. na ime normiranih troškova. dok se za priznavanje troškova smeštaja mora priložiti račun hotela. dužan je da obračuna po-  . Prema tome. porez se plaća na prihode koje rezidenti Republike Srbije ostvare kod isplatioca drugih država. Ako je isplatilac pojedinačne isplate prihoda pravno ili fizičko lice – rezident Republike. Zakona o porezu na dohodak. To znači da ako NVO isplaćuje naknadu troškova spoljnim saradnicima ili funkcioneru koji prima neku nadoknadu za rad.500 dinara mesečno. odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge dobrotvorne svrhe – do iznosa 30% cene jednog litra super benzina. ovo poresko oslobođenje ne važi za njih. Prema članu 2. Obračun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenih u međunarodnim organizacijama.

kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države. u skladu sa propisima koji važe na dan isplate. Nadležnost poreskog organa određuje se prema mestu prebivališta. • prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine. na iznos tog primanja dužan je da obračuna propisane poreze i doprinose zavisno od vrste primanja. ako isplatilac nije rezident Republike Srbije. isplatilac obračunava. Vrsta ostvarenih prihoda za koje se podnosi prijava i sadržina poreske prijave propisani su Pravilnikom o obrascima poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica („Službeni glasnik RS“. kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. Zakona o porezu na dohodak građana propisana obaveza obračuna i uplate poreza i doprinosa od strane obveznika poreza i doprinosa. Obavezu obračuna i plaćanja poreza. poreski obveznik lice koji ostvaruje prihod u drugoj državi ili iz druge države kod diplomatskog i konzularnog predstavništva strane države međunarodnih organizacija. dužan je da sam uplati porez i da nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je primio zaradu ili druge prihode. odnosno ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. obveznik poreza ima i u slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac. odnosno boravišta obveznika. • prihode od nepokretnosti. odnosno organizacije ili kod drugog isplatioca. obaveza obračuna i podnošenja poreske prijave propisana je za lice koje ostvaruje prihode.rez po odbitku. ako isplatilac nije obračunao porez po odbitku dužan je sam da obračuna poreze i pripadajuće doprinose na sledeće prihode: • zarade i druga primanja po osnovu zaposlenja. u skladu sa članom 107 Zakona o porezu na dohodak građana. Naime. ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda. odnosno druge države. Međutim. 11/05). Pravilnikom se propisuje obrazac poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku koju dostavlja fizičko lice kao poreski obveznik. Tako je odredbama člana 107.  . obustavlja i uplaćuje poreze i doprinose na propisane račune u momentu isplate prihoda. ako rezident Republike – fizičko lice primi od inostranog isplatioca naknadu za obavljanje određenih poslova. br. Dakle. kada sam obračunava i uplaćuje porez na dohodak građana po odbitku (porez po odbitku) na zaradu ili drugu vrstu prihoda koju ostvaruje u ili iz druge države članice. odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika ili službenika takvog predstavništva. Takođe. odnosno poreska prijava podnosi se poreskom organu i prema mestu prebivališta lica koje ostvaruje prihod iz kojeg se plaća porez po odbitku. Prema tome. za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćen prihod.

4. ( ) ) . ____%) / ____________________________) (1. 9.4) (5. 3. 6. :( 1.2) ( 30. . 6.2. . 3.7) (3. ___________ 200 7 _. 2. ____ %) : (3. . 10. 2. ( ) __________________________________________________ 2.280 U Beogradu _________________. 5. ______________________ .000 6. 4. 10.07.1.800 – 4. 1 2 3 4 1.000 30. 5. 3.800 840-79843-30 24. ______________________ 2. 3. ) 3.000 4. 4.2.000 840-7235843-88 5. 7 ____________ 200_.2._______________________________________________________________ Petar Mihajlović / ( ) Vranjska br. ( ) (6. . 2.3. 3. : ( ) 1.1. .1. 02. ( 4. Vračar _______________________________________________________________ ____________________________ 039373357 _____________________ 0 2245-486 Vračar _________________________ : / 06.000 – 24. : 1. 9. 8. 10. 10. : : ______________________________________ 0 1. 6. 8. 7. . : 7.

koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo. saglasno članu 65 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je primio zaradu ili drugu vrstu prihoda. U Obrascu PP OPO iskazuju se i podaci o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (pripadajući doprinosi) koje poreski obveznik obračunava i plaća iz ostvarenog prihoda istovremeno sa obračunom i plaćanjem poreza po odbitku iskazanog u toj poreskoj prijavi. Poresku prijavu iz člana 1. Poresku prijavu na Obrascu PP OPO poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi – organizacionoj jedinici nadležnoj prema mestu svog prebivališta. poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi na Obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika. Pravilnika.  . trgovinskog zastupanja. • prihode od osiguranja lica. posebno za ostvarenu zaradu i svaku drugu vrstu prihoda navedenu na obrascu te poreske prijave. Zakona. • prihode od kapitala (kamate dividende i udeli u dobiti). volonterskog rada. • prihode od igara na sreću. • prihodi od sportista i sportskih stručnjaka. U Obrazac PP OPO novčani iznosi unose se u dinarima bez para. • drugi prihodi po osnovu ugovora o delu. i drugih prihoda iz člana 85.• prihode od davanja u zakup pokretnih stvari.

12) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 6.8. u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – u mesečnom iznosu do 5. 3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje. 10) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. odnosno vojnog osiguranja. odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu). 5) materijalnog obezbeđenja u skladu sa zakonom. 4) naknada za vreme nezaposlenosti. Primanja na koja se ne plaća porez na dohodak Prema odredbama člana 9.  . 13) naknade za ishranu – hranarine koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi. ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu: 1) propisa o pravima ratnih invalida. Zakona. 2) roditeljskog i dečijeg dodatka. 11) organizovane socijalne i humanitarne pomoći.000 dinara. člana njegove porodice ili penzionisanog radnika – do 35. u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi – do iznosa koji je utvrđen tim zakonom. ukoliko ona nije nadoknađena od štetnika. 6) naknada iz zdravstvenog osiguranja. odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba. osim naknade zarade (plate). 7) naknada iz osiguranja imovine. izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate). 9) pomoći u slučaju smrti zaposlenog. 16) naknada za rad lica u organima za sprovođenje izbora ili za popis stanovništva.000 dinara. 17) penzija i invalidnina koje se ostvaruju po osnovu prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.000 dinara. 19) otpremnine. izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist. 8) naknada materijalne i nematerijalne štete. kao i naknada iz osiguranja lica kojima se nadoknađuje pretrpljena šteta. 15) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama. 14) naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela u kaznenopopravnim ustanovama. 18) otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim se uređuje rad.

a na osnovu ovlašćenja iz Zakona. u skladu sa propisima koji uređuju unutrašnje poslove. upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava. organizovane socijalne i humanitarne pomoći. 10. a koje (u okviru registrovane delatnosti obrazovanja). 24) premija. broj 64/05) – do iznosa utvrđenog tim programom. isplaćuju učenicima srednje škole unutrašnjih poslova. ishranu. i 2. U vezi sa ostvarivanjem prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. stipendija i kredita učenika i studenata. ministar finansija doneo je Pravilnik o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine. takva primanja imaju karakter ostalih – drugih prihoda iz člana 85.20) jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju. smeštaj. učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škola za rezervne vojne oficire. studentima vojnih akademija. 22) naknada koje.). st. a za lica starija od 50 godina života – bez ograničenja iznosa. u skladu sa posebnim propisima. postdiplomci i sl. kao i osvojenih na takmičenjima u okviru obrazovnog sistema. tač. odnosno edukacije za određene stručne poslove za polaznike seminara (studenti. literaturu. nadležni državni organ isplaćuje vojnicima (na služenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj službi). 25) PDV nadoknade. neposredno (po računima. ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana po Zakonu. u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije. plaća institut. u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije. 26) nagrada učenicima i studentima ostvarenim za postignute rezultate tokom školovanja i obrazovanja. restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Službeni glasnik RS“. 414–00–212/2001–04 od 26. obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva.(mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije br. hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Službeni glasnik RS“. koji se isplaćuju na poseban namenski račun otvoren kod poslovne banke. 23) naknada koje se. 1. ovog Zakona. subvencija i regresa iz budžeta Republike. ukoliko pojedina fizička lica (polaznici škola i seminara. prevoz i dr.  .. stečaj i likvidaciju. fakturama i dr. u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. 2001. br. koja se isplaćuje licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod. odnosno edukacije.). odnosno poljoprivrednicima. kao i drugi troškovi koji su u funkciji obezbeđenja uslova za sprovođenje takvog obrazovanja. Zakona“. Međutim.). 21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici. 31/2001 i 5/2005). 10) do 13) člana 9. „Troškovi besplatnog obrazovanja. saglasno sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. predavači i dr.) preduzećima i drugim organizacijama (za predavanja. nevladina organizacija i sl. godine). na lični račun i sl.) od instituta ostvaruju i direktna primanja (u gotovu. izabrane po utvrđenim kriterijumima.

pojedinačna poreska prijava – Obrazac PPP. Podnošenje pojedinačne poreske prijave na Obrascu PPP Obveznik podnošenja Obrasca PPP je svako pravno i fizičko lice koje je isplatilac prihoda na koje je plaćen porez po odbitku. . br. Prema tome. Podnošenje pojedinačne poreske prijave za porez po odbitku propisan je odredbama člana 41. Isplatilac prihoda koji je menjao sedište u toku godine Obrazac PPP ponosi svojoj organizacionoj jedinici na čijoj teritoriji na dan podnošenja obrasca ima sedište. br. najčešće uz podršku sredstava informisanja. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“. U tom smislu je i dato mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Poreski obveznici Centra za velike poreske obveznike prijavu mogu podneti samo u elektronskom obliku. godine. Isplatilac koji je u toku godine prestao sa poslovanjem dužan je da podnese Obrazac PPP za isplate izvršene u periodu poslovanja u toj godini kada je prestao sa poslovanjem. ne podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak građana.  . odnosno doprinos za obavezno socijalno osiguranje.) u inostranstvu i nabavku lekova i pomagala pod propisanim uslovima. Zakonom je propisana obaveza podnošenja Obrasca PPP jednom godišnje poreskoj upravi. Obrazac PPP može se podneti i u elektronskom obliku na magnetnom mediju u „csv“ formatu (na disketi ili CD-u). plaćanja po osnovu organizovane humanitarne i socijalne pomoći u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Pravilnika. Obrazac pojedinačne poreske prijave propisan je Pravilnikom o obrascu pojedinačne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku na teret primaoca prihoda („Službeni glasnik RS“. stav 5. 9. 414–00–299/2001–04 od 14. a ostali uz elektronski zapis obavezno dostavljaju i odštampani Obrazac PPP. uključujući i NVO. 80/2002. odnosno humanitarnih organizacija – uplatom na poseban namenski otvoren tekući račun lica za lečenje (operacija i sl. najkasnije do 31. odnosno donatora. i 85/2005). 2001. 12.Poresko oslobođenje po osnovu organizovane socijalne i humanitarne pomoći može da se ostvari na primanja koja imaju karakter socijalnog i humanitarnog davanja. . 128/03). Pravilnika. Prema članu 3. . br. podnosi se jednom godišnje Poreskoj upravi – organizacionoj jedinici prema sedištu isplatioca prihoda. odnosno pomoći za saniranje i ublažavanje posledica teško narušene socijalne sigurnosti i teške humanitarne situacije određenog lica ili grupe lica iz sredstava koja su obezbeđena organizovanom akcijom priku­ pljanja pomoći sa učešćem više davalaca. a obvez­ nici Centra za velike poreske obveznike Obrazac PPP podnose Centru za velike poreske obveznike (Save Maškovića 3­5).

koji nemaju JMBG.  . naziv države čiji je on državljanin i sl. Po našem mišljenju.). za ta lica treba dostaviti posebno popunjene odgovarajuće delove PPP (II .IV). U slučaju isplate priho­ da nerezidentnim licima.Obrazac PPP podnosi se i kada NVO isplaćuje prihode nerezidentu. umesto prebivališta. i podatke o tom licu kojima isplatilac raspolaže (na primer. umesto JMBG dostavlja se broj pasoša. na tim posebno popunjenim delovima Obrasca PPP trebalo bi u naslovu dodati „nerezidenti“.

već se iznajmljuju lokali. bez obzira na to da li je nepokretnost koristio on. 581. a koje bi on sam bio dužan da učini. do 599. br. ZOO. ili neko drugo lice koje radi po njegovom nalogu. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Za ugovore o korišćenju poslovnog prostora po osnovu zakupa ne postoji obaveza overavanja kod suda ili u opštini kao što je to slučaj kada se radi o ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti. garaže i druge nepokretnosti od pravnih a od najčešće fizičkih lica. do 580. 29/78. 39/85. Koje su obaveze zakupca ? Obaveze zakupca određene su odredbama čl. Zakupodavac je odgovoran za materijalne nedostatke zakupljene nepokretnosti koje smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi. 2. Ugovor o zakupu je specifičan vid ugovora kojim se zakupodavac obavezuje da zakupoprimcu preda nepokretnost na korišćenje. ZOO.5. da je održava u ispravnom stanju i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“. br. a plaćati u dinarima. Ugovor se sastavlja u pisanoj formi. na teret zakupca padaju samo troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari u okviru nepokretnosti koja je predmet zakupa. a zakupac je dužan da ga obavesti o svakom nedostatku koji uoči u toku zakupa. u kome precizno treba definisati sve elemente. ZOO. 576. Ugovori o zakupu mogu se zaključivati u stranoj valuti. a naročito prava i obaveze ugovornih strana. 22/99 i 44/99 – u daljem tekstu: ZOO). stav 3. Prema odredbama člana 570. Zakupac je dužan da zakupljenu nepokretnost koristi onako kako je određeno ugovorom ili namenom nepo­ kretnosti.Uvod Retko se u praksi dešava da NVO obavlja delatnost u prostorijama koje su njihovo vlasništvo. 62/2006). saglasno odredbama člana 34. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“. stanovi. 3. On odgovara za štetu koja nastane korišćenjem zakupljene nepokretnosti pro­ tivno ugovoru ili njenoj nameni. Zakupac je dužan da zakupodavca obavesti o ovim popravkama. 57/89 i „Službeni list SRJ“ 31/93. Zakupodavac je dužan da zakupcu preda nepokretnost u ispravnom stanju.uzimajući u obzir odredbe ZOO. 569.  . Koje su obaveze zakupodavca ? Obaveze zakupodavca utvrđene su odredbama čl. Osnovna pitanja koja se odnose na ugovor o zakupu uređena su odredbama čl. do 585. Zakup nepokretnosti od strane NVO 1. a može se ugovoriti i plaćanje u devizama. Zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje nepokretnosti.

u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak). Ako nije drukčije ugovoreno ili u mestu predaje nepokretnosti uobičajeno. Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod iz člana 66. To znači da u zakupninu ulaze i adaptacije. ZOO). Međutim. 66. . a ako je ugovor na kraće vreme. ovog zakona. u skladu sa članom 101. stav 2. Zakona o porezu na dohodak. po isteku tog vremena (član 583. Prihode od nepokretnosti. U nedostatku ugovora ili zakona. Obaveze NVO su definisane odredbama čl. obračunava se i plaća porez na prihode od nepokretnosti. stav 2. zakupnina se plaća polugodišnje kada je ugovor o zakupu na jednu ili više godina. čine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac. Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu (član 67. stambenih i poslovnih zgrada. delova tih zgrada. 24/2001. Zakupac je dužan da plaća zakupninu u rokovima koji su određeni ugovorom ili zakonom. stanova. obustavi i uplati na propisane račune porez na dohodak. NVO kao zakupac. Zakona o porezu na dohodak građana. u skladu sa odredbama člana 66. do 71. ali ugovor ostaje na snazi ako zakupac isplati iznos dužne zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten. Na prihode od nepokretnosti ne obračunavaju se i ne plaćaju socijalni doprinosi. Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu u roku od 15 dana pošto ga je zakupodavac pozvao na plaćanje. obavezna je da prilikom isplate zakupnine obračuna. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“. odnosno podzakupac. umanjen za normirane troškove u visini od 20%. Zakupac je dužan da po prestanku zakupa nepokretnost preda neoštećenu i u stanju u kojem je bila kad mu je predata u zakup. zakupnina se plaća u rokovima koji su uobičajeni za mesto gde je nepokretnost predata u zakup. 62/2006 i 65/2006 ispravka. br. Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnosti od fizičkih lica? Na zakup ili podzakup nepokretnosti (zemljišta.Na teret zakupca padaju samo troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari u okviru nepokretnosti koja je predmet zakupa.  . . . Zakona o porezu na dohodak). 4. modernizacije i rekonstrukcije koje ostaju vlasniku nepokretnosti. poslovnih prostorija i garaža). stav 1. delova stanova.

Fizičko lice je obavezno da kao zakupodavac podnese poresku prijavu za porez na dohodak građana na obrascu PPDG-2 u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora i onda kada ugovorom nije predviđena visina zakupa. paušalno utvrditi osnovicu za obračun poreza na dohodak u visini koja odgovara tržišnim prilikama. 7/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava). saglasno sa odredbama člana 69. Ukoliko nadležni poreski organ u postupku kontrole utvrdi da nije ugovorena zakupnina u cilju izbegavanja poreske obaveze. ako za to podnese dokaze. Zakona o porezu na dohodak građana. odnosno podzakupcu.Izuzetno. prema članu 9. 80/2002. i 62/2006). soba i postelja putnicima i turistima za koje je plaćena boravišna taksa. normirani troškovi se priznaju u visini od 50% od bruto prihoda. kao i u postupku kontrole. Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti. br. Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao. nadležni poreski organ može. Međutim. 2) o nepokretnosti od koje se ostvaruju prihodi i osnovu sticanja prihoda. 3) o zakupcu. umesto normiranih troškova priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda. Zakona o porezu na dohodak građana. u skladu sa članom 70. na njegov zahtev. u skladu sa članom 3. Prijava za prihode od zakupa nepokretnosti podnosi se na na Obrascu PPDG-2 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od nepokretnosti za ____ godinu. Kada su na propisima suprotan način ostvareni prihodi. Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od nepokretnosti podnosi se poreskom or­ ganu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. Ako je obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup. . prilikom utvrđivanja oporezivog prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu iznajmljivanja stanova. 4) za utvrđivanje poreza. odnosno stečena imovina. Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%. on može utvrditi porez na dohodak građana za prihod od zakupa. Obrazac PPDG-2 sadrži podatke: 1) o poreskom obvezniku. . Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“. obračunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju. br. Poreska uprava će utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se uređuje odgovarajuća vrsta poreza. poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini (načelo fakticiteta). Stvarnim troškovima smatra se i iznos jednogodišnje amortizacije. za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao. . po prijavi. Naime.  . Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana („Službeni glasnik RS“. od zakupnine koju ostvaruje odbija se zakupnina koju plaća zakupodavcu.

kao i državni organi i organizacije. Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu ne plaća PDV.25N gde je: B – bruto iznos naknade. odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva.1904762. kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države. obveznici poreza na prihode od nepokretnosti. Koeficijent za preračun sa neto na bruto je isti kao i kad fizičko lice nije obvez-  . ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda (član 107.). dužni su da plaćaju akontacije poreza u visini koja odgovara poslednjoj akontaciji iz prethodne godine (član 112. odnosno druge države. Zakona o porezu na dohodak građana). odnosno organizacije. Zakona o porezu na dohodak). Porez po rešenju plaća sam obveznik – fizičko lice zakupodavac. ono je dužno da na zakup obračuna PDV po stopi 18%. potrebno je preračunati neto iznos zakupnine na bruto iznos. Obveznik koji ostvaruje prihode od nepokretnosti u ili iz druge države članice.5. Do donošenja rešenja o utvrđivanju akontacije poreza za tekuću godinu. StT – nominalni iznos stvarnih troškova. Kada je zakupodavac fizičko lice koje je obveznik PDV. Koeficijent za preračun sa neto na bruto iznos. radi obračuna poreza. ako isplatilac prihoda nije pravno lice ­NVO. Imajući u vidu da se zakupnina najčešće ugovara u neto iznosu. Porez po odbitku obračunava. Kako se utvrđuje porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepokretnosti ? Porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepokretnosti plaća se: – po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda. Ukoliko je zakupodavac fizičko lice koje nije obveznik PDV. odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr. na usluge zakupa nepokretnosti se ne obračunava i ne plaća PDV. obustavlja i uplaćuje na propisane račune isplatilac u momentu isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod. a umesto normiranih se priznaju stvarni troškovi. N – neto naknada bez stvarnih troškova. ako je zakupac – isplatilac prihoda pravno lice –NVO – po rešenju poreskog organa. dužan je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona. Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog lica. kada se na naknadu ne plaća PDV iznosi 1. glasi: B = StT + 1.

isplatilac unosi podatke o uplati poreza na dohodak građana (iskazanog u poreskoj prijavi) prema opštini kojoj se usmerava porez. a ne može da odbije prethodni PDV (bavi se delatnošću iz člana 25. koji podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave jednom mesečno. plaćanja i evidentiranja poreza.Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? Isplatilac prihoda od zakupa nepokretnosti popunjava poresku prijavu na Obrascu PP OPJ–4.254237%. tačka 1) Pravilnika o načinu utvrđivanja. u kolonu 2. Ovi koeficijenti se ne koristi prilikom obračuna.nik PDV. U obrazac specifikacije. Uz poresku prijavu PP OPJ­4. koji u sebi sadrži PDV. odno­ sno boravište – prema kojoj je usmerena uplata poreza na dohodak građana. u skladu sa odredbama člana 13. i to u roku od pet dana po isteku meseca. iz čega proizlazi 0 . Porez na dohodak na prihode od nepokretnosti i na ostale prihode usmerava se prema opštini na čijoj teritoriji prima­ lac prihoda ima prebivalište. Osnovica za obračun PDV je bruto zakupnina (neto + porez na dohodak građana). Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu plaća PDV. koja se podnosi uz poresku prijavu. stav 3. Zakona o PDV). StT – nominalni iznos stvarnih troškova. Naime. odnosno drugi primalac prihoda ima prebivalište. na obrascu Specifikacija uz poresku prijavu ______. stav 3. ali su korisni kod ugovaranja zato što se na osnovu njih može utvrditi cena koštanja zakupa. Preračunata stopa PDV koja se utvrđuje na bruto iznos koji u sebi sadrži i PDV iznosi 15. glasi: Bpdv = 1. odnosno boravište.4749999N gde je: Bpdv – bruto iznos naknade sa PDV. u skladu sa članom 41. podnosi se specifikacija uplate poreza prema opštinama. plaćanja i evidentiranja poreza. a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. Izuzetno veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata. N – neto naknada bez stvarnih troškova i PDV. 6.18StT + 1. već je zakupodavac koji je obveznik PDV dužan da ga iskaže u Obrascu PP PDV. Obračunati PDV se ne iskazuje u ovom obrascu. Koeficijent za preračun sa neto na bruto iznos.4047611. Pravilnika o načinu utvrđivanja. a umesto normiranih se priznaju stvarni troškovi. Kod zakupa nepokretnosti popunjava se prvi deo Obrasca PP OPJ-4. kada se na naknadu plaća PDV iznosi 1. prema odredbama člana 18. koja čine sastavni deo te prijave. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. ako zakupac nije obveznik PDV ili je obveznik. U nastavku dajemo koeficijente za preračun u bruto koji u sebi sadrže i PDV. Specifikacije unosi se šifra opštine na čijoj teritoriji zaposleni. Prilikom obračuna poreza na prihode od zakupnine polazi se od toga da se zakupnina ugovora u bruto iznosu bez PDV.

a ugovorena neto zakupnina iznosi 280.07. Beograd Ulica Maršala Birjuzova 53 PIB (JMBG): 7096697005 Zakupac: „NVO“ Centar za prava manjina Ul. U nastavku dajemo primer obračuna koji izdaje primalac usluge – zakupac. g. Uz ovaj obrazac se dostavlja i Specifikacija uz poresku prijavu. br. godine za zakup stana u Beogradu Gospodar Jovanova 2 po Ugovoru br 0/2007 od 27. 1/2007 za period od . a.333 66. br. Gospodar Jovanova 2 PIB: SR 98765432 Beograd 30.000 Odgovorno lice Petar Petrović Saglasan sa obračunom– zakupodavac Bobičić Mirjana  .000 dinara mesečno.2007 godine 1. br. b. v.333 280. Uplatni računi za uplatu javnih prihoda za prihode od zakupa nepokretnosti dati su u tabeli. OBRAČUN USLUGE ZAKUPA BR.667 266. do 30.  – red.06.da se kod svake vrste prihoda gde se sastavlja specifikacija porez usmerava prema prebivalištu.06.06. a zakupodavac se pismeno saglasio . br. P. Ugovorom je uređeno da primalac usluge – zakupac obračunava zakupninu i izdaje dokument o obračunu naknade. 333. Primer obračuna zakupnine Zakupodavac fizičko lice izdao je u zakup nepokretnost pravnom licu – NVO.05. a na sledećoj strani dajemo popunjen Obrazac PP OPJ-4. b Č 20%) Iznos za isplatu (red. odnosno prema boravištu fizičkog lica. Vrednost zakupa (poreska osnovica za PDV) Normirani troškovi (20%) Oporezivi prihod (red.666 53.  – red.2007. a) Porez na dohodak građana (red. v) Obračun sastavio Janko Janković M. Zakupac je izdao dokument o obračunu. Zakupodavac: Bobičić Mirjana. br.

– 7) Porez na dohodak građana (8. 4. 7.. 0. 7.666 53.2. 2.2.  I . 2. 7. – 4) PRIHODI OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI Prihod – ugovorena zakupnina (član 82. x ____%) Stvarni Oporezivi prihod (6. II 6.PP OPJ-4 O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI I OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI Isplata izvršena:___________200_ godine Unose se celi brojevi. 5. – 9 UKUPNO PLAĆENI POREZ Ukupno obračunat i plaćen porez na prihode od nepokretnosti i od davanja u zakup pokretnih stvari (4. 2. + 9) 53. stav 2. 8.000 840–743843–82 66. – 2) Porez na dohodak građana (3. III . br. x 20 % Stvarni Oporezivi prihod (. Zakona) Troškovi: Normirani (6.333 266.. x 20 %) Iznos za isplatu (. Zakona) Troškovi: Normirani (. bez decimala Red.333 280. x ____ %) Iznos za isplatu (6.667 333. OPIS 2 PRIHODI OD NEPOKRETNOSTI Prihodi – ugovorena zakupnina (član 66. 9.333 Iznos 3 Uplatni račun 4 PORESKA PRIJAVA  . 3.

Kako knjižiti zakupninu? Knjiženje troška zakupnine kod zakupca-NVO. Osnovica za obračun PDV je bruto zakupnina. Zakona o PDV. u skladu sa članom 43. obračunava i plaća PDV. a na kraju obračunskog perioda prenosi se odgovarajući deo na teret računa 525. ali ne više od 12 meseci. ukoliko ispunjava uslove propisane članom 8. prethodni porez knjiži se na teret računa 270 (ili 272). račun ili drugi dokument o obračunu može izdati obveznik kao primalac usluga pod sledećim uslovima:  . odnosno dokument o obračunu izda primalac usluge. tako da PDV ne utiče na cenu zakupa. Zakona o porezu na dohodak. iz praktičnih razloga. Zakona o PDV. da obračunava PDV na usluge zakupa i da se pridržava odredbi Zakona o PDV. osim ako je zakupac lice koje nije obveznik PDV. zakupodavac – fizičko lice može do podnese poresku prijavu na Obrascu EPPDV. pri čemu je potrebno da se izvršilac posla pismeno saglasi sa iskazanim PDV. Naime. odnosno dobra. Međutim. Ukoliko je fizičko lice obveznik PDV.7. nezavisno od toga da li je svoju delatnost registrovalo ili ne (da vodi PDV evidencije.000. porez iskazan na računu može se koristiti kao prethodni porez. odnosno bruto prihod iz člana 66. Zakupnina koja se plaća za više meseci unapred. Naime. Da li se PDV plaća na prihod od zakupnine? Obaveza obračunavanja i plaćanja PDV kod prihoda od davanja u zakup nepokretnosti zavisi od toga da li je fizičko lice – zakupodavac poreski obveznik ili ne. Zakona o PDV.). 8. ono je dužno da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (obračun. Ukoliko je zakupac obveznik PDV. ako za to ima interes. fizičko lice je dužno da se prijavi nadležnom poreskom organu za evidentiranje u sistem PDV. Međutim.000. Ako je zakupodavac obveznik PDV. stav 2. vrši se stavom 525/465.000.) za izvršenu uslugu ili isporučeno dobro i iskaže PDV na računu u skladu sa odredbama člana 42. Ako se zakupnina plaća unapred za period duži od 12 meseci.000 dinara. knjiži se na teret računa 280 – Unapred plaćeni troškovi. 489. ugovor i sl. odnosno samostalno obavlja delatnost davanja u zakup kao trajnu aktivnost u cilju ostvarivanja prihoda i pri tome u prethodnih 12 meseci ostvaruje promet veći od 2. Zakona o PDV. stav 3. tada se knjiži na teret računa 014 – Ostala nematerijalna ulaganja. u skladu sa odredbama člana 33. bolje je da račun. u iznosu koji se odnosi na obračunski period. ako je u prethodnih 12 meseci ostvario promet veći od 1. podnosi poreske prijave na obrascu PPPDV. u slučaju kada je zakupodavac fizičko lice. itd. a u korist računa 465.

ukoliko se stanovi i stambeni objekti koriste za druge potrebe. Naime. osim kod zakupa stanova i stambenih objekata. Prema tome. Međutim. U slučaju da je obveznik PDV dao u zakup nepokretnost koja se nalazi u Republici (osim stanova i stambenog objekta. U tom slučaju strano lice treba da odredi poreskog punomoćnika kao poreskog dužnika (koji ne mora da bude i obveznik PDV). Na osnovu navedenih odredbi Zakona o PDV proizlazi da obaveza obračuna PDV na usluge zakupa poslovnog prostora postoji: – u slučaju da se nepokretnost koja se iznajmljuje nalazi u Republici.1) ako obveznik – primalac dobara i usluga ima pravo da iskaže PDV u računu. tako da se PDV obračunava samo na zakup nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji. stav 2. Prema odredbi člana 12. 2) ako između obveznika koji izdaje i obveznika koji prima dokument o obračunu postoji saglasnost da obračun prometa dobara i usluga izvrši primalac dobara i usluga. Saglasno sa odredbom člana 10. ako je zakupodavac obveznik PDV. – u slučaju kada se nepokretnost nalazi u Republici. ako se koriste za stambene potrebe. 4) ako se obveznik koji je isporučio dobra i usluge pismeno saglasio sa iskazanim PDV. a uslugu iznajmljivanja vrši obveznik PDV. tačka 1) Zakona o PDV. stav 1. a uslugu iznajmljivanja te nepokretnosti vrši strano lice koje u Republici nema sedište ili stalnu poslovnu jedinicu. dužan je da ispuni obavezu koja je ovim zakonom propisana za obveznika. Zakona ovaj poreski dužnik ako je istovremeno i obveznik. ne plaća se PDV. a ako ne odredi poreskog punomoćnika. dužan je da obračuna PDV po opštoj stopi od 18%. tačka 3) Zakona o PDV). kao mesto prometa usluge koja je neposredno povezana sa nepokretnošću smatra se mesto gde se nalazi nepokretnost. stav 2. ako se koristi za stambene potrebe). strano lice mora da odredi poreskog punomoćnika kao poreskog dužnika (koji ne mora da bude obveznik PDV). poreski dužnik je lice kojem je nepokretnost data u zakup. osim izdavanja računa. PDV se obračunava. na usluge zakupa stanova i stambenih objekata. a ako ne odredi poreskog punomoćnika. zajedno sa ugo­ vorenom neto naknadom isplatiće fizičkom licu jer je obveznik PDV to lice a ne isplatilac naknade. tačka 4) Zakona o PDV.  . bez prava na odbitak prethodnog poreza. u skladu sa članom 25. obveznik obračuna i plaćanja PDV je fizičko lice zakupodavac. stav 3. isplatilac prihoda je dužan da obračuna i plati porez po odbitku (porez na dohodak građana). Obaveza obračuna PDV na uslugu iznajmljivanja nepokretnosti postoji i u slučaju kada se nepokretnost nalazi u Republici. a uslugu iznajmljivanja te nepokretnosti vrši strano lice koje u Republici nema sedište ili stalnu poslovnu jedinicu. 3) ako je dokument o obračunu dostavljen obvezniku koji je isporučio dobra ili uslugu. Obračunati PDV isplatilac prihoda iskazuje kao prethodni porez na računu 270. Za razliku od poreza na dohodak gde porez plaća isplatilac – pravno lice ili preduzetnik. a iznos PDV. poreski dužnik je lice kome je nepokretnost data u zakup (član 10.

poreski punomoćnik. Zakona o porezu na dohodak građana. Zakona o PDV. tač. ako zakupac preuzme na sebe obavezu održavanja zakupljene stvari (nepokretnosti).2004. stav 2.Ukoliko je obveznik PDV poreski dužnik po osnovu člana 10. stav 5. stav 1. zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje stvari. obaveza obračunavanja PDV nastaje po isteku ugovorenog perioda. a koje bi on sam bio dužan da učini. Ako je ugovoreno plaćanje zakupnine po isteku određenog perioda (meseca. Kada je naknada za uslugu zakupa plaćena unapred (avansno). predstavljaju prihod od nepokretnosti za zakupodavca u skladu sa odredbama člana 66.01. U pogledu vremena pružanja usluge zakupa nepokretnosti prema odredbi člana 15. Troškovi popravki. o čemu je Ministarstvo finansija i ekonomije dalo mišljenje br. saglasno sa odredbom člana 28. bez obzira na to da li je zakup nepokretnosti ugovoren na određeno ili neodređeno vreme. adaptacija poslovnog prostora. Prihode od nepokretnosti čine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac. kao i troškovi telefonskih. a uslugu davanja u zakup nepokretnosti koja se nalazi u Republici vrši strano lice. Prema odredbama člana 16. na primer. tačka 2) Zakona o PDV smatra se da je usluga pružena danom kada je prestao pravni odnos koji je osnov pružanja usluge. godine. tromesečju i dr. 414–00–00200/2003–04 od 19. polugodišta i dr. zadnjeg dana u mesecu.  . ukoliko ih snosi zakupac. isti iznos iskazuje kao prethodni porez.). obaveza obračunavanja PDV nastaje u momentu naplate. odnosno zakupac – korisnik usluge. tromesečja. tj. rekonstrukcija. odnosno u momentu isplate zakupodavcu. 2) ili 3) Zakona. poreski punomoćnik ili zakupac kao obveznik iskazuje obavezu za PDV (po internom obračunu) i u isto vreme. smatra se da je PDV obaveza nastala danom kada se izvrši promet usluga (poslednjeg dana u mesecu ako se izdaje periodični račun) ili naplata ukoliko je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa usluga. 9. Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti? Imajući u vidu odredbe ZOO po kojima je zakupodavac dužan da održava nepokretnost u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj. Tako. obaveza za obračun PDV ne postoji. troškovi adaptacije poslovnog prostora koji je dat u zakup a koje snosi zakupac imaju tretman zakupnine. Zakona. odnosno podzakupac. vodovodnih i elektro priključaka. Kako se najčešće za ovakvu vrstu usluga izdaju periodični (najčešće mesečni) računi. stav 1. stav 1. Ukoliko je zakupodavac domaće lice koje nije obveznik PDV (nije evidentiran za PDV). promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun (poslednjeg dana u mesecu).

kod nepokretnosti mogu se podrazumevati troškovi krečenja. Međutim. zamena sijalica. Troškovi koji nastanu s tim u vezi takođe predstavljaju zakupninu. S tim u vezi. Na koji način će se oni prevaljivati na zakupca zavisi od toga da li su zakupodavac i zakupac obveznici PDV. kao prethodni porez. zamena osigurača. komunalni i slični troškovi koji nastaju od strane zakupca u toku korišćenja nepokretnosti – stana po osnovu ugovora o zakupu. tada zakupac – obveznik PDV može da koristi prethodni PDV uz ispunjenje uslova propisanih Zako­ nom o PDV. instalacija. adaptacije i slične intervencije ne mogu se smatrati sit­ nim popravkama. sanitarija. električne energije. a mogu i da se posebno iskazuju. iznošenja smeća. oni mogu da budu uključeni u iznos zakupnine.). po našem mišljenju ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana na prihode od nepokretnosti. nezavisno od toga što se ona ne isplaćuje direktno zakupodavcu. sopstvenim sredstvima dovrši ili adaptira poslovni prostor. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br.02.2005. o čemu je Vrhovni sud Srbije doneo presudu U. Ako je ove popravke vršilo lice koje je obveznik PDV.“ Zakupac ne može da koristi PDV sadržan u računima za struju. Kako se tretiraju troškovi sitnih opravki i korišćenja zakupljene nepokretnosti? Pod troškovima sitnih popravki izazvanih redovnom upotrebom stvari koji padaju na teret zakupca. a da se zakupac obavezuje da umesto da plaća zakupninu za određeni period. u slučaju ako se radi o montiranju uređaja od strane zakupca koji se mogu demontirati a da se pri tom ne remeti nepokretnost u građevinskom smislu.08. modernizacija i sl. a čiji deo glasi: „troškovi PTT. grejanja) i sl. zamena delova uređaja. a zakupodavac ne može iskazati PDV na računu zato što nije poreski obveznik. rekonstrukcija. odnosno javno komunalnim preduzećima na osnovu ispostavljenih računa koji glase na ime zakupodavca. godine . a koje zakupac plaća direktno javnim. i oporezuju se na isti način kao i zakupnina. potrošnje vode. 2679/02 od 5. s obzirom na to da računi glase na ime zakupodavca. godine. 10. tada ovi troškovi ne predstavljaju prihod od nepokretnosti. Ugovorom o zakupu potrebno je urediti na čiji teret padaju troškovi korišćenja zakupljene nepokretnosti. komunalnih usluga (čišćenja.  . odnosno vlasnika nepokretnosti. adaptacija. i slično. telefon.2003. U praksi je vrlo čest slučaj da je predmet ugovora o zakupu nedovršeni objekat ili poslovni prostor koji je potrebno adaptirati. odnosno troškovi struje. 413–00–00143/2005– 04 od 25. Zamena sanitarija.Prihodima od nepokretnosti smatraju se i sredstva koja zakupac uloži u prostor koji je uzeo u zakup (dovršenje gradnje. Ukoliko ovi troškovi padaju na teret zakupca (što je u skladu sa ZOO). sitnih po­ pravki bravarije. telefona. komunalne usluge i dr.

a zakupac fizičko lice rezident. obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik. Srbija i druga država ugo-  . Prema odredbama člana 14. Obaveza podnošenja poreske prijave poreskom organu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost na obrascu PPDG-2 važi i za nerezidente. Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti koji ostvaruje nerezident za nepokretnu imovinu u Srbiji ? Ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je zaključila Srbija (Jugoslavija. dužan je da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda. Ovo rešenje primenjuje se kako na dohodak ostvaren neposrednim korišćenjem nepokretne imovine. 11. tako i na dohodak koji se ostvari iznajmljivanjem ili korišćenjem na drugi način. odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice. odnosno boravište u Srbiji.Međutim. To znači da se za nepokretnu imovinu koju nerezident poseduje u Srbiji prihod od zakupa te imovine oporezuje u Srbiji. Ovo je zbog toga što postoji neposredna ekonomska veza između nepokretne imovine i države izvora – države ugovornice u kojoj se nepokretnost nalazi. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike. Ovako zaračunati PDV može se koristiti kao prethodni porez. zakupac je dužan da obračunava i plaća porez na prihode od nepokretnosti po odbitku prilikom isplate prihoda nerezidentu. porez se plaća po rešenju poreskog organa. porez na dohodak usmerava se prema sedištu isplatioca. odnosno preduzetnik. obrasci koji se podnose isti su kao i kada je zakupodavac rezident. stav 3. S obzirom na to da nerezident ostvaruje prihode koji se oporezuju po odbitku. stav 2. Poreska osnovica. poreska stopa. koja se nalazi u drugoj državi ugovornici oporezuje u toj drugoj državi (državi izvora). Ugovori određuju metod koji će primenjivati Srbija i druga država ugovornica za eliminisanje dvostrukog oporezivanja dohotka od nepokretne imovine. ne postojati obaveza određivanja punomoćnika. Ako je vlasnik nekretnine u Srbiji fizičko lice nerezident. poreski obveznik – nerezident Republike koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike. a zakupac srpsko pravno lice. onda zakupodavac može da na računu pored osnovne cene zakupa iskaže i troškove korišćenja i da na ukupnu vrednost zaračuna PDV. Srbija i Crna Gora) određuje se da se dohodak koji rezident države ugovornice ostvari od nepokretne imovine. Izuzetak čini usmerevanje. Ako je vlasnik nekretnine u Srbiji fizičko lice nerezident. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pri tome. saglasno odredbama člana 14. Naime. kada su zakupodavac i zakupac obveznici PDV. s obzirom na to da nerezident nema prebivalište. za koje nije obavezno podnošenje poreske prijave.

skladišta i sl. U nastavku dajemo primer ugovora o zakupu nepokretnosti između pravnih lica. Primer ugovora o zakupu Forma ugovora o zakupu nije propisana zakonom.vornica mogu primenjivati isti ili različit metod. koji se prema odredbama ugovora. 12. – metod kredita prema kojem rezidentu države ugovornice. Zakupodavac i zakupac su se sporazumeli o sledećem: Član . Poslovni prostor se sastoji od ____________________ prostorija (pomoćnih prostorija. ul. __________________. ul. tekući-račun br. U ugovorima koje je Srbija (Jugoslavija.). _________. oporezuje u drugoj državi ugovornici. primenjuju se sledeći metodi: – metod izuzimanja kod kojeg se dohodak rezidenta države ugovornice koji se. br. ___________________. odbitak od poreza na dohodak u državi rezidentnosti ne može biti veći od njenog poreza na dohodak. koga zastupa __________________________ kao zakupca (u daljem tekstu: Zakupac). koji ostvaruje dohodak. u skladu sa odredbama ugovora. br. ________________. ul. _______________. _________. Pri davanju u zakup imovine zaključuje se ugovor o zakupu kojim se zakupodavac obavezuje da preda određenu imovinu na upo­ trebu zakupcu. br. Zakupac se obavezuje da mu za to plaća zakupninu i da mu po isteku određenog vremena vrati neoštećenu imovinu. čija je površina ______ m2. država rezidentnosti odobrava odbitak od poreza na dohodak tog rezidenta iznos koji odgovara porezu na dohodak koji je plaćen u drugoj državi ugovornici. _______. izuzimaju od oporezivanja u državi rezidentnosti. oporezuju u drugoj državi ugovornici. između _____________________________ iz _________________. Zakupodavac se obavezuje da preda Zakupcu na korišćenje poslovni prostor koji se nalazi u _________ _____. _________________________. Ugovor o zakupu poslovnog prostora zaključen dana _____________ u _________________. koga zastupa __________________________ kao zakupodavca (u daljem tekstu: Zakupodavac) i __________________________________ iz _____________ . SCG) do sada zaključila. na kapitalni dobitak i na imovinu koji podležu oporezivanju u drugoj državi ugovornici. Međutim. tekući-račun br.  .

Član 5. Zakupodavac je dužan da redovno plaća troškove iz prethodnog stava i da odmah po dobijanju računa zahteva refundaciju troškova od zakupca. dostavljanjem knjižnog zaduženja u čijem je prilogu kopija računa za navedene troškove. Zakupac nema pravo da vrši bilo kakve promene na zakupljenom poslovnom prostoru (adaptacije i slično) bez pismene saglasnosti Zakupodavca. Poslovni prostor daje se u zakup za period od __ godina. Član 9. čišćenja i druge komunalne troškove nastale u vezi sa korišćenjem zakupljenog poslovnog prostora. Član 6. Zakupodavac se obavezuje da zakupcu preda na korišćenje poslovni prostor koji je predmet ovog ugovora u roku od ___________ dana od dana zaključenja ugovora. najkasnije do 0. Član 7. Poslovni prostor je (nije) opremljen opremom za obavljanje delatnosti. Troškove održavanja i popravke opreme u poslovnim prostorijama snosi zakupodavac. električne energije. Član 4. Zakupnina se plaća unapred. Član 8. Zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi pričinjenu štetu. u mesecu za tekući mesec. Član 3. parnog grejanja. na osnovu ispostavljenog računa od strane Zakupodavca (bez ispostavljanja računa). Zakupac se obavezuje da plaća zakupninu u mesečnom neto (bruto) iznosu od ______________ dinara. od dana zaključenja ugovora. Zakupac će poslovni prostor koristiti za obavljanje __________________________ delatnosti i ne može ga koristiti za druge namene bez saglasnosti zakupodavca. Zakupac je dužan da snosi troškove upotrebe telefona. ako bez opravdanih razloga ne ispuni obavezu iz prethodnog stava.  .Član 2. koja je popisana i predata u ispravnom stanju Zakupcu uz zapisnik o primopredaji poslovnog prostora. Zakupodavac je dužan da snosi troškove održavanja poslovnog prostora u ispravnom stanju.

od kojih su dva za Zakupodavca. Otkazni rok za otkaz ugovora iznosi _______ dana. Član . Član 4. Zakupac ne može zakupljeni poslovni prostor dati u zakup drugome (podzakup). Ugovor o zakupu može prestati otkazom jedne od ugovorenih strana. smatra se da je zaključen nov ugovor na neodređeno vreme. Član 3. Ovaj ugovor sastavljen je u četiri primerka. Zakupac je dužan da po prestanku zakupa vrati Zakupodavcu neoštećen poslovni prostor u roku od pet dana. koja je nastala redovnom upotrebom. a Zakupodavac se tome ne protivi. bez prethodne pismene saglasnosti Zakupodavca. Zakupodavac Zakupac 0 . Član 2. zakupac produži da koristi poslovni prostor. Zakupac ne odgovara za istrošenost poslovnog prostora. U slučaju spora spor će biti rešavan pred nadležnim sudom. pod istim uslovima kao i ovaj ugovor. Ako po isteku vremena za koje je ugovor zaključen.Član 0. Ovaj ugovor prestaje da važi istekom roka na koji je zaključen. Član 5. uređaja i opreme. u stanju u kojem ga je primio. Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od ___ dana po isteku roka za plaćanje. Za sve što nije uređeno ovim ugovorom primenjivaće se Zakon o obligacionim odnosima. a dva za Zakupca. Ugovorne strane saglasne su da sva pitanja u vezi sa ovim ugovorom rešavaju sporazumno. Član 6.

Ugovori o zakupu opreme. br. stav 4. prihodi koje obvez­ nik ostvari davanjem u zakup opreme. do 599. u daljem tekstu ZOO). transportnih sredstava i druge pokretne imovine uređeni su odredbama čl. ­za ugovore o upotrebi pokretne imovine po osnovu zakupa ne postoji obaveza overavanja kod suda ili u opštini kao što je to slučaj kada se radi o ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti. Obveznik poreza na dohodak građana za prihode ostva­ rene davanjem u zakup pokretne imovine je fizičko lice koje tu imovinu izdaje u zakup. 62/2006).6.tako da osnovni elementi iskazani u prethodnom poglavlju važe i za ovu vrstu zakupa. -ugovor se sastavlja u pisanoj formi. Osnovni elementi za ovu vrstu zakupa su : ­ugovor o zakupu je specifičan vid ugovora kojim se zakupodavac obavezuje da zakupoprimcu preda određenu stvar na upotrebu. poreski organ će umesto normiranih troškova priznati troškove amorti-  . 39/85. Prema odredbama člana 82. Bruto prihod obuhvata ostvarenu zakupninu i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac (popravke. u kome precizno treba definisati sve elemente.uzimajući u obzir odredbe ZOO. Oporezivi prihod utvrđuje se kada se od bruto prihoda odbiju normirani troškovi u visini od 20%. Zakona o porezu na dohodak građana. a plaćati u dinarima. Zakona o porezu na dohodak građana. obvezniku koji to zahteva i dokumentuje. a može se ugovoriti i plaćanje u devizama. 2. 567. transportnih sredstava i druge pokretne imovine. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Osnovicu za obračun poreza na dohodak čini ostvareni neto prihod. Uvod Zakon o obligacionim odnosima potpuno isto tretira i zakup pokretne imovine u odnosu na zakup nepokretnosti. zamena delova i sl. 57/89 i „Službeni list SRJ“ 31/93. smatraju se ostalim prihodima. Stopa poreza na prihode od zakupa pokretne imovine je 20%. -ugovori o zakupu mogu se zaključivati u stranoj valuti. 29/78. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“. Kako se utvrđuje porez na prihod od davanja u zakup pokretne imovine ? Prema odredbama člana 82. Zakup pokretne imovine od strane NVO 1. br. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“. saglasno odredbama člana 34.). a naročito prava i obaveze ugovornih strana.

12. prihodom od zakupnine smatra se ne samo novčana naknada (zakupnina). Ako je zakupodavac fizičko lice koje je obveznik PDV. onda postoji obaveza obračuna PDV na zakup pokretne imovine. Ako je ugovoreno plaćanje zakupnine po isteku određenog perioda (meseca. kojem je fizičko lice izdalo u zakup imovinu u momentu isplate prihoda. a iznos PDV. već i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac.zacije. Zakona o PDV.). jer je obveznik PDV to lice a ne isplatilac naknade. obaveza obračunavanja PDV nastaje po isteku ugovorenog perioda. tromesečja. Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog lica. Porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari plaća se: – po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda. obveznik obračuna i plaćanja PDV je fizičko lice zakupodavac. Kada je naknada za uslugu zakupa plaćena unapred. odnosno u momentu isplate zakupodavcu. zadnjeg dana u mesecu. i 16. obustavljanje i uplatu poreza vrši pravno lice­NVO. obaveza obračunavanja PDV nastaje po isteku ugovorenog roka plaćanja. Prema tome. tj. isplatilac prihoda od zakupa dužan je da obračuna i plati porez po odbitku. Porez po rešenju plaća sam obveznik – fizičko lice zakupodavac. finansiranja.). u slučajevima kada zakupac nije u mogućnosti da plaća zakupninu (npr. obaveza obračunavanja PDV nastaje u momentu naplate. obustavlja i uplaćuje na propisane račune isplatilac u momentu isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod. investicionog i tekućeg održavanja i druge stvarne troškove u vezi sa stvarima koje je dao u zakup. polugodišta i dr. Naime. odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr. – po rešenju poreskog organa. tromesečju i dr. Obračun. Za razliku od poreza na dohodak građana gde porez plaća isplatilac – pravno lice ili preduzetnik. Prema tome. 15. ukoliko ugovorom o zakupu. zajedno sa ugovorenom neto naknadom isplatiće zakupodavcu. ako isplatilac prihoda nije pravno lice -NVO.  . Obračunati PDV isplatilac prihoda iskazuje kao prethodni porez na računu 270. svi troškovi koji s tim u vezi nastanu imaju tretman zakupnine na koju se obračunava i plaća porez na dohodak građana. Mesto i vreme prometa usluge zakupa i nastanak poreske obaveze uređeni su odredbama čl. ako je zakupac – isplatilac prihoda pravno lice-NVO. kao i državni organi i organizacije. blokiran mu je račun). obavezu održavanja zakupljene stvari umesto plaćanja zakupnine za određeni period preuzme na sebe zakupac. Porez po odbitku obračunava. Prema tome.

obveznik poreza na prihode od nepokretnosti iz člana 67. koji u sebi sadrži PDV.1904762. Preračunata stopa PDV iznosi 15. kao i obveznik poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. Zakona. Ona je osnovica za obračun PDV. Ukoliko je zakupodavac fizičko lice koje nije obveznik PDV. gde je: B – bruto iznos naknade. Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od zakupa pokretnih stvari podnosi se prema prebivalištu poreskog obvez­ nika (fizičkog lica – zakupodavca). koji se dodaje na bruto naknadu. iznosi 1. Koeficijent za preračun sa neto na bruto iznos. U nastavku dajemo koeficijente za preračun u bruto koji u sebi sadrže i PDV. a ne može da odbije prethodni PDV (bavi se delatnošću iz člana 25. ali su korisni kod ugovaranja zato što se na osnovu njih može utvrditi cena koštanja zakupa. nezavisno od toga da li je zakupac pravno ili fizičko lice i nezavisno od visine zakupnine. glasi: B = StT + 1. ako zakupac nije obveznik PDV ili je obveznik. kada se na naknadu plaća PDV iznosi 1.4047611.Prema odredbama člana 95. a umesto normiranih se priznaju stvarni troškovi. radi obračuna poreza. Imajući u vidu to da se zakupnina najčešće ugovara u neto iznosu. primenom koeficijenta dobija se bruto naknada. N – neto naknada bez stvarnih troškova. ono je dužno da na zakup obračuna PDV po stopi 18%. dok se porez na dohodak građana odbija od bruto naknade. ovog zakona. Ovi koefi­ cijenti se ne koristi prilikom obračuna. najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu. Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu ne plaća PDV. na usluge zakupa pokretnih stvari se ne obračunava i ne plaća PDV. Prijava za prihode od zakupa pokretnih stvari podnosi se na obrascu Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari i na druge prihode na koje se plaća porez po odbitku za ____ godinu – Obrazac PPDG­4 u skladu sa Pravilnikom o obrascima poreskih prijava. Naime. Ovi koeficijenti primenjuju se kod preračunavanja u bruto naknadu nezavisno od toga da li je zakupodavac obveznik PDV ili ne.25N. ovog zakona. Kada je zakupodavac fizičko lice koje je obveznik PDV.  . potrebno je preračunati neto iznos zakupnine na bruto iznos. StT – nominalni iznos stvarnih troškova.254237%. dužni su da podnesu poresku prijavu PPDG­4 i u slučaju kada se ovaj porez plaća po odbitku. odnosno podzakupu. Zakona o PDV). Ova obaveza propisana je za sva fizička lica – zakupodavce. Koeficijent za preračun sa neto na bruto iznos.

76 2. Primer obračuna zakupnine NVO je obračunalo i uplatilo zakupninu za juni 2007. 3 – r.523.000. 3 h 20%) Oporezivi prihod (r. Obračun ) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Neto iznos zakupnine Koeficijent za preračun Bruto iznos zakupnine Normirani troškovi (r.8 .4749999N. Kako obračunati zakupninu i popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? 3.904. gde je: Bpdv – bruto iznos naknade sa PDV. br.000 dinara mesečno. Fizičko lice nije obveznik PDV.904762 . 3 – r.18StT + 1.95 9.380.904.00  .1. 3.000. br. StT – nominalni iznos stvarnih troškova. br. a umesto normiranih se priznaju stvarni troškovi. br. glasi: Bpdv = 1. 6) 0.Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu plaća PDV. za putnički automobil fizičkom licu u ugovorenom neto iznosu od 10. br.76 0. N – neto naknada bez stvarnih troškova i PDV.00 . br. 4) Porez na dohodak (r. 4 h 20%) Iznos za isplatu (r.

6 – prihod koji čini ugovorena zakupnina od davanja u zakup ili podzakup pokretnih stvari. br. (3) pod red. br. unosi se iznos ukupno obračunatog i plaćenog poreza na prihode od nepokretnosti i na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari. br. stav 3. podnosi se specifikacija uplate poreza prema opštinama. br.2. br. 4. obračunat primenom propisane stope na oporezivi prihod sa red. 7 – iznos troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda (propisani normirani ili dokazani stvarni). (2) pod red. Prilikom obračuna poreza na prihode od zakupnine polazi se od toga da se zakupnina ugovora u bruto iznosu bez PDV. u skladu sa članom 41. 9 – iznos poreza na dohodak građana na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari. u koloni 3 unosi se: (1) pod red. Izuzetno veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata. br. 7. koja u sebi sadrži porez na dohodak građana. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ­4 ? Isplatilac prihoda od zakupa pokretnih stvari popunjava poresku prijavu na Obrascu PP OPJ–4.3. br. i iznosa poreza sa red.  . kao razlika između prihoda sa red. podaci se unose na red. (5) pod red. koja čine sastavni deo te prijave. 11. 8. i iznosa troškova sa red. i to u roku od pet dana po isteku meseca. br. (4) pod red. u skladu sa odredbama člana 13. 6. Kod zakupa pokretnih stvari ne popunjava se prvi deo a u delu II – Prihodi od davanja u zakup pokretnih stvari. Pravilnika o načinu utvrđivanja. br. kao zbir iznosa poreza sa red. plaćanja i evidentiranja poreza. 10 – iznos za isplatu. br. Zakona o poreskom po­ stupku i poreskoj administraciji. Uplatni račun za plaćanje poreza na prihode od zakupnine dat je u tabeli. na obrascu Specifikacija uz poresku prijavu ______. 9. i 9. 3) u delu III – Ukupno plaćeni porez. br. a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. Uz poresku prijavu PP OPJ­4. 8 – oporezivi prihod. U koloni 4 – Uplatni račun. br. u koloni 3 na red. br. kao razlika između prihoda sa red. 6. 9. koji podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave jednom mesečno.

– 9) UKUPNO PLAĆENI POREZ Ukupno obračunat i plaćen porez na prihode od nepokretnosti i od davanja u zakup pokretnih stvari (4.524 . stav 2. II 6. bez decimala Red. – 2) Porez na dohodak građana (3. Normirani (. Oporezivi prihod (6.PP OPJ-4 PORESKA PRIJAVA O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI I OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI Isplata izvršena:___________200_ godine Unose se celi brojevi. Oporezivi prihod (. Stvarni 3. 9.2. 2. Zakona) Troškovi: 2. 7. Normirani (6.38 .905 7.905 0.2. + 9) 9.905  . 0. OPIS 2 PRIHODI OD NEPOKRETNOSTI Prihodi – ugovorena zakupnina (član 66.000 840-745843-96 .. x 20 %) Iznos za isplatu (. Stvarni 8. Zakona) Troškovi: Iznos 3 Uplatni račun 4 2. – 4) PRIHODI OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI Prihod – ugovorena zakupnina (član 82..  I . III . x 20 %) 2. 5. x _20_%) 7. br. – 7) Porez na dohodak građana (8. 4. x __20__ %) Iznos za isplatu (6.

kao i troškovi same upotrebe. Kod zakupa pokretnih stvari (uobičajeno su to motorna vozila). Ukoliko zakupac vrši popravke vozila. stav 1. ulje za podmazivanje motora. zakupodavac je dužan da zakupcu naknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje stvari. pod troškovima koji padaju na teret zakupca mogu se knjižiti na osnovu verodostojne dokumentacije sledeći troškovi u vezi sa zakupljenim vozilom: troškovi pogonskog goriva. troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari. 6. stav 3.  . a u korist računa 465. Ako je zakupodavac obveznik PDV. Zakupnina koja se plaća za više meseci unapred. Po našem mišljenju. knjiži se i prethodni porez na teret računa 270 (ili 272). rezervni delovi i njihova zamena padaju na teret zakupodavca. delove motora i druge rezervne delove za zakupljeno motorno vozilo. akumulator. a na kraju obračunskog perioda prenosi se odgovarajući deo na teret računa 525. 489. Zakupac je dužan da obavesti zakupodavca o potrebi opravke. on treba da traži od zakupodavca da mu nadoknadi troškove ili umanji naplatu zakupnine.4. padaju na teret zakupca. u slučaju kada je zakupodavac fizičko lice koje nije obveznik PDV. troškovi pranja vozila. ako je obveznik PDV).Kako tretirati troškove korišćenja zakupljene stvari? Prema odredbama člana 570. vrši se stavom 525/465. ovi troškovi predstavljaju troškove zakupnine. pored navedenih knjiženja. knjiži se na teret računa 280 – Unapred plaćeni troškovi. Ako zakupodavac preuzme na sebe obavezu održavanja zaku­ pljene stvari (pokretne imovine). Zakona o obligacionim odnosima. Isto tako. Zakona o obligacionim odnosima. troškovi redovnih servisa. Kako knjižiti zakupninu? Knjiženje troška zakupnine kod zakupca. razne popravke. zakupodavac je dužan da održava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj. vulkanizerske usluge (krpljenje guma). tada se knjiži na teret računa 014 – Ostala nematerijalna ulaganja. a koje bi on sam bio dužan da učini. Kako tretirati troškove održavanja zakupljene stvari ? Prema odredbama člana 570. umesto da plaća zakupninu za određeni period. obaveznim osiguranjem i slično. Kada zakupac učini neki od ovih troškova vezanih za održavanje zakupljenog vozila. putarina i slično. 5. u iznosu koji se odnosi na obračunski period. ali ne više od 12 meseci. troškovi u vezi za registracijom vozila. ako ih ne refundira od zakupodavca i dužan je da obračuna porez na dohodak građana (i eventualno PDV. kupuje auto-gume. Ako se zakupnina plaća unapred za period duži od 12 meseci. prestavljaju troškove zakupodavca.

kako ne bi dolazilo do sporova u toku trajanja ugovora. ukoliko ih učini zakupac. imaju za zakupodavca tretman prihoda od zakupa. odnosno radnje i fizičkog lica kod zakupa pokretnih stvari. Smatramo da bi obligaciono-pravni odnosi između pravnog lica.Ostali troškovi. prava i obaveze ugovorenih strana morali biti pismeno. Ugovorom o zakupu trebalo bi da se precizira šta je sve uključeno u naknadu koju zakupac plaća zakupodavcu. jasno i nedvosmisleno uređeni ugovorom. Primer ugovora o zakupu je dat u prethodnom poglavlju ali se može iskoristiti i kao primer za sklapanje ugovora o zakupu pokretnosti uz određene modifikacije  .

. • Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik RS“. NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV) 1. 140/04 i 67/05). za NVO najznačajniji: • Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV. u skladu sa članom 23. 107/04 i 67/05). Pored opšte stope. 105/04. • Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Službeni glasnik RS“. Pravno lice koje nije obveznik PDV ima isti status kao i krajnji  .7. 86/04. na određeni broj dobara i usluga primenjuje se posebna stopa od 8%. u daljem tekstu Pravilnik o poreskim prijavama). Na osnovu Zakona o PDV doneti su podzakonski akti. osim ako Zakonom o PDV nije drukčije propisano. Uvod Porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu PDV) je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga. 61/05 i 61/07– u daljem tekstu: Zakon o PDV) Opšta stopa PDV iznosi 18%. 124/04. Zakona o PDV. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Službeni glasnik RS“. postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV („Službeni glasnik RS“. Poreska oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza propisana su odredbama člana 24. Poreski položaj NVO kada nisu poreski obveznici Nevladine organizacije po pravilu nisu obveznici PDV. i 112/06. poklona i dr. • Pravilnik o obliku. br. imajući u vidu da se većina njih bave isključivo delatnošću koja ne podleže ovoj obavezi. 84/04. priloga. 94/04 i 108/05. donacija. dok su poreska oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza propisana odrebama člana 25. iz članarina svojih članova. . PDV je u Republici Srbiji uveden odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“. u daljem tekstu: Pravilnik o poreskim oslobađanjima). najčešće. Zakona o PDV. Sredstva za svoj rad NVO stiču. od kojih su. kao i na uvoz dobara. br. . 2. Zakona o PDV. Za određene projekte. 107/04 i 65/05). • Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na povraćaj i o načinu i postupku refakcije PDV („Službeni glasnik RS“. udruženja i organizacije mogu dobiti sredstva i iz državnog budžeta i budžeta lokalne samouprave. u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga.

a za 200. NVO snosi PDV kao trošak poslovanja. Prilikom nabavke igračaka (300. već treba da vodi evidencije kome je pomoć upućena (zbog knjiženja u knjigovodstvu). To znači da udruženje prilikom prosleđivanja (poklanjanja) članarine u iznosu od . udruženje deo članarine u iznosu od .000) dobavljač poreski obveznik obračunaće u ulaznoj fakturi PDV od 8%. u skladu sa odredbama Pravilnika o računima. što je i najčešći slučaj.0000 Domu penzionera ne obračunava PDV. ne obračunava PDV. garderoba) od pravnog lica poreskog obveznika. Zakona o PDV. Zakona. ona neće obračunavati PDV.000 dinara poklanja Domu penzionera za potrebe krečenja. odnosno ne izdaje račun u smislu člana 42. Primer 1: Udruženje građana „A“ prikupilo je članarinu od svojih članova u iznosu od . Naime. obveznik PDV koji vrši promet licima koja nisu obveznici PDV nemaju obavezu izdavanja računa iz člana 42. stav 4.000. prometom dobara uz naknadu smatra se i svaki promet dobara bez naknade. Primer 2: Humanitarna organizacija „B“ primila je donaciju u robi (npr. Kao što smo već istakli. a za ostatak novca u iznosu od 300. Novčana sredstva nalaze se na tekućem računu udruženja. članarina ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i ne podleže obavezi plaćanja PDV.potrošač. Zakona . obračunati PDV u fakturama dobavljača povećaće troškove NVO. odnosno udruženje se javlja kao krajnji potrošač. Prilikom nabavke igračaka od dobavljača koji nije poreski obveznik nema obračunatog PDV. iz razloga što prenos novčanih sredstava bez obaveze primaoca da izvrši protivuslugu nije predmet oporezivanja PDV. Obračunati porez povećava troškove poslovanja udruženja. Pri kupovini svih dobara i usluga na tržištu. Naime. Prilikom poklanjanja igračaka udruženje ne obračunava PDV. Kada NVO ova nabavljena dobra daje (poklanja) bez naknade drugim licima. U ovom slučaju može da izvrši interni obračun PDV.000. ona ima tretman krajnjeg potrošača.000 kupuje slatkiše od trgovinskog preduzeća koje nije poreski obveznik i poklanja ih Domu za nezbrinutu decu. Kada NVO koja nije obveznik PDV nabavlja dobra ili usluge za sopstvene potrebe ili za potrebe obavljanja svoje delatnosti od dobavljača koji su poreski obveznici.500.000 dinara. tačka 2) Zakona o PDV. Kada humanitarna organizacija poklanja datu garderobu izbeglicama. pa tako i NVO. Dobijenu garderobu poklanja izbeglicama – fizičkim licima.000 dinara kupuje od trgovinskog preduzeća poreskog obveznika igračke. 00 . To znači da NVO nabavlja dobra i usluge sa obračunatim PDV od strane dobavljača poreskog obveznika i snosi teret PDV. Na osnovu statuta. jer u skladu sa članom 4. Pravno lice poreski obveznik prilikom poklanjanja robe (garderobe) humanitarnoj organizaciji nema obavezu izdavanja računa iz člana 42.

000 dinara. već ih može samostalno obavljati. ona postaje obveznik PDV ako joj vrednost isporučenih dobara i pruženih usluga. NVO može obavljati sve delatnosti koje su utvrđene statutom. Zakona o PDV. Zakona o PDV. značke. trgovine) nije u tome da NVO ostvari određeni prihod i dobit.3. drži školu plesa i dr. organizuje dobrotvorne priredbe. odnosno oni koji svojim kupcima prodaju dobra ili usluge uz naknadu.000 dinara u prethodnih 12 meseci. pored osnovne delatnosti bavi nekom delatnošću koja podleže PDV. kao trajnu aktivnost u cilju ostvarivanja prihoda. Činjenica da je NVO po pravilu nedobitna organizacija ne znači da se mora uzdržavati od obavljanja delatnosti koja donosi dobit.000 dinara (4. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (u daljem tekstu: ukupan promet) prelazi iznos od 2. Obveznici poreza na dodatu vrednost – NVO koje se bave oporezivom delatnošću NVO mogu sticati sredstva za svoj rad i obavljanjem privredne delatnosti.000 na 4. a ima promet manji od 2.000. ima restoran ili kafić. Ukoliko se NVO. Primer: Fitnes klub registrovan je kao udruženje građana i vrši usluge rekreacije fizičkim licima. osim onih koje su zakonom zabranjene.000. Međutim.000. Na primer.januara 2008. ali ima i pravo da koristi prethodni porez. u okviru obavljanja delatnosti. Nedobitna organizacija koja se bavi delatnošću koja podleže PDV.000 od 1. godine ). Zakona. Prema odredbama člana 8. U izlaznim fakturama obračunava PDV. Za obavljanje navedenih delatnosti NVO ne mora da osnuje privredno društvo.000 dinara (2. nego u okviru NVO. Uobičajeno je da su obveznici PDV pravna lica i preduzetnici. uobičajeno je da se privredna delatnost mnogo efikasnije i racionalnije obavlja ukoliko se obavlja u okviru privrednog društva. a koja je u 0 . poreski obveznik je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga. Osnovni motiv obavljanja delatnosti (npr. u smislu člana 33. godine cenzus za uključivanje u sistem PDV se menja sa 2. za umanjenje svoje poreske obaveze po izlaznim računima. Od 1. već da se ostvareni prihod iskoristi za obavljanje delatnosti zbog koje je NVO osnovana. Ako se nedobitna organizacija bavi delatnošću koja podleže PDV.000 dinara i postao je poreski obveznik.000. ambleme. ona se može prijaviti u sistem PDV i ako proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 1. U prethodnih 2 meseci imao je ostvaren ukupan promet dobara i usluga veći od 2.000. izdaje časopise. NVO koja se bavi delatnošću koja podleže PDV.000. udruženje građana izdaje u zakup poslovni prostor. pod uslovima iz člana 28. Januara 2008.000 od 1.januara 2008. koja podleže oporezivanju PDV. godine ) smatra se malim poreskim obveznikom.000.000.

nadležnom poreskom organu. ukupnim prometom smatra se ukupan promet dobara i usluga bez PDV. 6. godine ) može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV. od kojih jedan zadržava izdavalac računa. bez obzira na pojedinačnu vrednost. Zakona o PDV. uz uslove propisane članom 28. Što se smatra ukupnim prometom u smislu člana 33.000 dinara (2. Obaveza izdavanja računa postoji i ako NVO naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje). podnošenjem evidencione prijave propisane u skladu sa Zakonom o PDV.prethodnih 12 meseci ostvarila ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 1.000 dinara (4. a manji od 2. 4.000. U ovom slučaju. Obveznik PDV ima pravo da odbije prethodni porez sa ulaznih računa za svoje nabavke. Prava i obaveze NVO – poreskih obveznika Prema odredbama člana 37. Zakona o PDV.000.000. a ostali se daju primaocu dobara i usluga. Prometom dobara i usluga smatraju se isporuke dobara i izvršene usluge uz naknadu i bez naknade. kao kriterijuma za obavezu ulaska u krug obveznika PDV? U skladu sa članom 33.januara 2008. Zakona o PDV za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. 3) vodi evidenciju u skladu sa ovim zakonom. 5.000.000 od 1. 2) izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga. 4) obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave. obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine. čija je pojedinačna vrednost najmanje 500. NVO koja nije obveznik PDV nije dužna da na svojim računima navede klauzulu iz koje proizlazi da PDV nije zaračunat niti da navede član Zakona o PDV na osnovu koga je ona nije obveznik PDV. s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. godine ). Obavezni sadržaj računa koje izdaje NVO koja je obveznik PDV i sadržaj računa NVO koja nije obveznik PDV NVO obveznik PDV dužna je da izdaje račun ili drugi dokument u skladu sa članom 42.000 od 1. Sadržina računa propisana je odredbama člana 42. osim prometa opreme za vršenje delatnosti. stav 3. Zakona o PDV. Zakona o PDV. obveznik je dužan da: 1) podnese prijavu za PDV (evidenciona prijava). 0 .000 dinara bez PDV i osim prometa objekata za vršenje delatno­ sti. Račun se izdaje u najmanje dva primerka. Zakona o PDV.januara 2008.

kao i dotacije za koje primalac nema nikakvih obaveza prema donatoru.“ 7) subvencije. 4) davanje poklona manje vrednosti. stav 1. Zakona.Ukupnim prometom dobara i usluga. ili kao ulog. odnosno polovnim plovnim objektima. 2) uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene poslovne svrhe obveznika PDV. 3) naplate i isplate šteta po osnovu poslovanja.2005. ne smatra se ni: I. vrše u inostranstvu.000 dinara bez PDV i prometa objekata bez obzira na pojedinačnu vrednost. i 12. ovim odredbama precizirano je da se prometom dobara i usluga. isporučilac građevinskog materijala. kod špeditera. koje su samo finansijski priliv. proizlazi da se ne smatra predmetom PDV.09. koje se primaju u vidu novčanih sredstava. saglasno sa navedenom odredbom člana 3. II. godine. dužan je da obračuna PDV. ne smatra: 1) prenos celokupne ili dela imovine. 11. 2) prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima. ako se daju povremeno različitim licima. ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. koji glasi: „Međutim. Zakona o PDV. 5) članarine. pored prometa opreme čija je pojedinačna vrednost najmanje 500. ako prenosilac nije poreski obveznik u smislu ovog zakona. 3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. u smislu Zakona o PDV. 413–00–2345/2005 od 27. Zakona o PDV. 413–00–01976/2005–04 od 4. koje glasi: „Odredbom člana 3. čije mesto prometa nije teritorija Republike Srbije. Po ovom pitanju. tačka 1) Zakona o PDV. u skladu sa čl. primljena novčana sredstva od humanitarnih organizacija i sl. ako je PDV obveznik. S tim u vezi Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. ukoliko novčana sredstva koja dobijate kao donaciju koristite za nabavku građevinskog materijala koji će se davati kao humanitarna pomoć. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik 0 . za koji iz definicije predmeta oporezivanja PDV iz člana 3. godine. a koji se odnosi na: 1) isporuke dobara i pružanje usluga koje se. a za koje primalac nije izvršio promet dobara i usluga. tj.08. navodimo deo mišljenja Ministarstva finansija br. promet dobara i usluga. 6) dotacije. donacije u novcu. promet dobara i usluga iz člana 6. 4) sredstva koja se naplaćuju ili plaćaju u ime i za račun drugog lica (na primer. Naime. kao što su dotacije iz budžeta koje nisu neposredno povezane sa prometom dobara i vršenjem usluga.2005. gde se u ukupan promet uzima samo provizija ili naknada špediteru). odnosno koje nisu neposredno povezane sa prometom dobara i usluga koji vrši primalac subvencije. odnosno primalac ne vrši promet dobara i usluga donatoru. sa ili bez naknade.

u tom slučaju u poresku osnovicu za obračun PDV uključuje se subvencija.2007. u koju nije uključen PDV.“ 8) dividende i učešća u dobiti. Po ovom pitanju Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga.“ 0 . Međutim. čiji završni deo glasi: „Saglasno navedenim zakonskim odredbama. stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge. godine. ne mogu se uzeti u ukupan promet dobara i usluga. br. u koji nije uključen PDV. u slučaju kada JKP Gradske tržnice primi novčana sredstva (subvenciju) za funkcionisanje preduzeća. dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za oporezivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom. ako ovim Zakonom nije drukčije propisano.2005. pri čemu taj iznos novčanih sredstava ne predstavlja deo naknade za promet dobara i usluga koje to preduzeće vrši. ova novčana sredstva ne uračunavaju se u osnovicu za obračun PDV primaoca sredstava – JP Sportski centar „Mladost“. kao i za pokriće troškova otklanjanja štete nastale usled havarije na grejnom sistemu u prostorijama sportske dvorane „Jezero“. 413–00–2541/2005–04 od 12. Prema odredbi člana 17.03. stav 1. u skladu sa odredbom člana 16.12.RS“. kao i uvoz dobara u Republiku. nezavisno od toga što je obveznik PDV. broj: 413-00-0026/2007-04 od 5.“ Po istom pitanju dato je i mišljenje Ministarstva finansija. Prenos novčanih sredstava nije predmet oporezivanja PDV. 86/04 i 61/05 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena avansna sredstva. Zakona. Zakona. Saglasno sa navedenom zakonskom odredbom. godine. jer promet nije izvršen. poresku osnovicu kod prometa dobara i usluga čini naknada (u novcu. 84/04. ako novčana sredstva u vidu subvencije predstavljaju deo naknade za promet dobara ili usluga. u tom slučaju primljena novčana sredstva ne uključuju se u poresku osnovicu za obračun PDV. 9) primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira na to što primljeni avansi podležu obavezi plaćanja PDV. kada obveznik PDV – JP Sportski centar „Mladost“ primi novčana sredstva iz budžeta grada Kragujevca za isplatu zarada zaposlenih. čiji završni deo glasi: „U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. pod uslovom da se on ne vrši u cilju ispunjenja obaveze plaćanja prometa dobara ili usluga. s obzirom na to da se ne radi o novčanim sredstvima koja su neposredno povezana sa naknadom za promet koji vrši ovaj obveznik PDV. u okviru obavljanja delatnosti.

a za koja je primalac sredstava nije obavezan da izvrši nikakvu uslugu niti da isporuči neka dobra davaocu sredstava ili licu koje on odre­ di. Na donacije se ne plaća PDV.000 dinara. Po ovom pitanju Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje prometa dobara i usluga. godine. U vezi sa tretmanom novčanih donacija. promet dobara i usluga koji strano lice izvrši obvezniku PDV. 413-00-02695/2005-04 od 22. prema kom primljene novčane donacije bez obaveze primaoca da davaocu donacije isporuči dobra ili izvrši uslugu. nema ni obaveze obračunavanja PDV u ovom slučaju. čiji deo glasi: „S obzirom da preuzimanje depozita – garancije koju ste kao zakupodavac primili od firme „SET Computers“) ne predstavlja predmet oporezivanja prema napred navedenim zakonskim odredbama. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV.2006.2005. u konkretnom slučaju depozita za eventualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija.10) kamate (zatezne i druge). vraćaju zakupoprimcu. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje zakupnine. 12) razlike po „valutnoj klauzuli“. 413–00– 01823/2005–04 od 5. o čemu pišemo u posebnom delu ovog priručnika. odnosno poklonom. na donaciju se plaća porez na poklon i primalac donacije je dužan da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. ne uključuju se u ukupan promet za određivanje poreskog perioda (mišljenje br. u skladu sa ugovorom o zakupu. odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod uslovom da se sredstva depozita.08. nakon isteka ugovora.“ III.2005. Prema tome. čiji završni deo glasi: „Primanje novčanih sredstava – depozita. i 13) depozit – garancije. 7. ukoliko je vrednost donacije preko 9. godine). godine.12. Po istom pitanju Ministarstvo finansija dalo je mišljenje broj: 413-00-1029/2006-04 od 17. bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara ili usluga). u 0 . što znači da ima obavezu obračunavanja i plaćanja PDV. međutim. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje. 11) kursne razlike. smatraju se donacijom. Na primljene donacije se ne obračunava PDV Primljena novčana ili druga sredstva.11. nezavisno od toga što je obveznik PDV za oporezivi promet stranog lica izvršen na teritoriji Republike Srbije poreski dužnik.“. Deo ovog mišljenja citiramo u nastavku: „Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga).

ukoliko su primljena sredstva uslovljena nekom protivuslugom ili isporukom dobara. jer prikupljanjem članarine. Na članarine se ne plaća PDV Članarina ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga. Međutim. odnosno bez ikakve protivusluge ili drugog davanja). 1.). Na transfere kojima državni organ pomaže finansiranje programskih i statutarnih zadataka NVO ne obračunava se PDV. i 2. Zakona o PDV. koja se smatra izvršenom u svim slučajevima kada primaoci sredstava obelodane sponzore (isticanjem reklame na sportskim terenima. Članarine koje naplaćuju udruženja od svih članova moraju biti uređene pod jednakim uslovima za sve članove ili za pojedine kategorije 0 . onda primljeni transfer predstavlja nadoknadu za obavljenu isporuku dobra ili pruženu uslugu. sa obračunatim PDV po stopi od 18%. bilo prilikom održavanja tih manifestacija.ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije. Ako je NVO obveznik PDV. udruženja građana i organizacije nisu poreski obveznici u smislu člana 8. Zakona o PDV. U tom slučaju. donacija po ugovoru ili drugom dokumentu. a za koja je primalac sredstava nije obavezan da izvrši neku uslugu ili isporuči neka dobra davaocu sredstava ili licu koje on odredi smatraju se donacijom (od latinske reči „dono. sportskih i drugih manifestacija. . ne vrše promet dobara i usluga u okviru obavljanja svoje delatnosti u cilju ostvarivanja prihoda. Naime. Međutim ako se doznačena sredstva odnose na plaćanje određenog konkretnog programa koji sprovodi NVO. donare“ koja znači dati. st. već o naplaćivanju obavljenih usluga reklame. radi se o oporezivoj delatnosti i primljena sredstva podležu obračunu PDV. na TV ili u dnevnoj i drugoj štampi i sl. već od državnog organa. Sponzorstvo (za razliku od donatorstva) podrazumeva da primalac sredstava vrši uslugu sponzoru – davaocu sredstava. pri čemu NVO to ne naplaćuje od korisnika. donacija i dr. NVO – primalac sredstava treba da ispostavi račun ili drugi dokument. navođenjem firmi sponzora prilikom raznih kulturnih. Najčešće je to usluga reklame. kvartalno ili godišnje) i koristi se za izvršavanje ciljeva koji su predviđeni statutom NVO. davati bez ikakvog interesa.“ Primljena novčana ili druga sredstva na ime donatorstva. Primer: NVO izdaje časopis. ona se naplaćuje od svojih članova u jednakim iznosima i u određenim vremenskim periodima (mesečno. 8. račun mora biti izdat u skladu sa članom 42. Ovde se ne radi o donaciji. ako je obveznik PDV. pa je NVO dužna da obračuna PDV po stopi od 8%. ona se ne mogu smatrati donacijom. a istovremeno privredno društvo uplaćuje donaciju NVO. u časopisu reklamira proizvode privrednog društva.

na nju je udruženje dužno da obračuna PDV u poreskom periodu“. 9. Članarine (novčana sredstva)koje plaćaju članice (osnivači) udruženja. 01. odnosno donacijama. utvrđuje se od slučaja do slučaja. već o naknadama za izvršene usluge koje ulaze u ukupan promet. uzimajući u obzir pod kojim uslovima i po kojoj ceni se takve usluge pružaju drugim licima koja nisu članovi kluba. niti na donacije. Da li je NVO dužna da plati PDV na članarinu i donacije ako je obveznik PDV? One NVO koje su obveznici PDV ne obračunavaju PDV na članarinu koju naplaćuju od svojih članova. a koji deo oporezivu uslugu. a koje udruženje isključivo koristi za isplate zarada i drugih primanja zaposlenima u udruženju. odnosno pretplatu na časopis. ako se zaista radi o članarini. zaposleni. u okviru obavljanja delatnosti. U vezi sa oporezivanjem članarina koje plaćaju članovi udruženja Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. godine a koje glasi: „Odredbom člana 3. već je jedan deo članarina a drugi deo naknada za uslugu zakupa. ukoliko se za članove udruženja vrši posebna usluga za koju se naplaćuje posebna naknada. Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. kao i uvoz dobara u Republiku. Na primer. Međutim. Uplatom članarine svaki član stiče pravo na rekreaciju u trajanju od 10 sati mesečno. Jednaki uslovi ne podrazumevaju isti apsolutni iznos članarine za sve članove. u praksi se često dešava da se u obliku članarine naplaćuje i neka usluga. Ukoliko visina članarine zavisi od vrednosti isporučenih dobara ili korišćenja određenih usluga koje pruža NVO. telefon). U konkretnom slučaju. već o naknadi za isporučeno dobro. Ako je NVO obveznik PDV. 413–00–31/5–05–04 od 22.). pa je teško razgraničiti članarinu od naknade za izvršenu uslugu. kao i troškovi poslovanja (struja. Tako na primer. plaćanje poreza i doprinosa. članarina pokriva određeni broj časova za rekreaciju i ne može se tretirati samo kao članarina. fitnes klub je registrovan kao udruženje građana i naplaćuje članarinu od svojih članova mesečno u jednakim iznosima.članova (deca. voda. 0 . Koji deo predstavlja članarinu. ona bi morala da obračuna PDV na takozvanu dodatnu članarinu. 2005. omladina penzioneri. nemaju tretman naknade za izvršene usluge. tada se u poreskom smislu ne radi o članarini. onda se ne radi o članarini. pored članarine koja je ista za sve članove. nezaposleni i sl. Međutim. ako NVO. izdaje časopis i od članova kojima sa dostavlja naplaćuje dodatnu članarinu na ime pretplate za časopis.

Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br.000 dinara. U skladu sa članom 38. odnosno poskupljuje njene nabavke. NVO može koristiti prethodni PDV.10. 2007. a PDV ne može da prenese na svog kupca. a u međuvremenu mora da ima veće nabavke dobara i usluga sa obračunatim PDV. izdaje PDV račun.000.000 a manji od 2. a istovoremeno i njeni kupci to mogu za PDV koji im ona obračunava. Prema ovom mišljenju. vodi evidenciju. a ostvaruje ili planira da ostvari promet dobara i usluga veći od 1. NVO kao mali poreski obveznik i njen interes da se prijavi u sistem PDV NVO – mali poreski obveznik koji za promet dobara i usluga koristi pretežno svoj rad.000 dinara. Ako se NVO bavi delatnošću na koju se obračunava PDV.000.000. 0 . Navedeni obrasci propisani su Pravilnikom o poreskim prijavama.000 dinara.000. godine. ako planira veću nabavku opreme. 02. jer će obračunati PDV na opremu moći da koristi kao prethodni PDV i da ga povrati ili da ga iskoristi za umanjenje svoje poreske obaveze po izlaznim računima. stav 1. prethodni PDV sadržan u računima dobavljača za nju predstavlja trošak.000. odnosno stvara relativno veću dodatu vrednost nego što su mu troškovi koje mu drugi fakturišu (sa PDV). onda je i za nju povoljnije da se opredeli da postane obveznik PDV. dužan je da. Ako NVO – mali poreski obveznik planira da u narednih 12 meseci ostvari promet po osnovu prodaje dobara i usluga veći od 1. Rokovi za podnošenje evidencionih poreskih prijava za PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću Lice koje u tekućoj godini počinje da obavlja PDV aktivnost (osim novoosnovanih NVO) evidencionu prijavu – Obrazac EPPDV i poresku prijavu – Obrazac PPPDV podnosi u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda u kojem je počelo da obavlja PDV aktivnost. Ako se NVO ne opredeli da bude obveznik PDV. Ako NVO pretežno vrši promet dobara i usluga licima koja su obveznici PDV. a manji od 2. onda ona treba da se opredeli da postane obveznik PDV i pre nego što ispuni uslov da to učini po sili zakona. ona se može odlučiti da se uključi u sistem PDV. 11.000. za NVO je povoljnije da odmah postane obveznik PDV. Ukoliko se prijavi u PDV. obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet dobara i usluga veći od 2. Pored toga. počev od narednog dana u odnosu na dan kada je ostvario ukupan promet veći od 2. 413-00-00043/2007-04 od 12.000 dinara. Zakona o PDV. Pri tome.000. ima veći interes da se ne uključi u sistem PDV. obračunava PDV i da podnese evidencionu i prvu poresku prijavu u roku od 10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda. ona treba da izvrši analizu prednosti i nedostataka koje sistem PDV pruža poreskim obveznicima.

Prema tome. 2005. Zakona o PDV. svaka poreska prijava za poreski period je konačna i u njoj se utvrđuje obaveza za uplatu ili povraćaj PDV. godine. kada su neradni dani za Narodnu banku Srbije.000. ukoliko poreska obaveza za plaćanje dospeva u subotu. nedelja. U poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost – Obrascu PPPDV vrši se obračun PDV za poreski period. odnosno kalendar­ skog tromesečja. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. praznik).“ Prema ovom mišljenju. Obveznici ne sastavljaju kumulativne obračune niti utvrđuju konačnu obavezu na kraju godine. 430-01-00167/2005-04 od 28. neradni dan u mesecu (subota. iz koga citiramo sledeće: „Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika. Obaveza podnošenja poreske prijave poreza na dodatu vrednost utvrđena je u članu 50.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci da ostvari ukupan promet manji od 20. odnosno utvrđuje pravo na poreski kredit. za kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje.12.000 dinara. nedelju ili na dan praznika. Zakona o PDV nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana po isteku kalendarskog meseca. za tekuću i narednu kalendarsku godinu.000. – kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. tj. – kalendarski mesec za obveznika koji prvi put započne da obavlja delatnost u tekućoj godini. Rokovi za podnošenje poreskih prijava na obrascu PPPDV i plaćanje PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću Poresku prijavu na Obrascu PPPDV podnose lica iz člana 50.000.000 dinara. 07. U istom roku se plaća PDV.000. U vezi sa rokom za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV u slučaju kada je 10. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba da preduzme radnju ne radi.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci da ostvari ukupan promet veći od 20. Na osnovu poreske prijave plaća se PDV za poreski period ili se podnosi zahtev za povraćaj PDV. Poreski period za koji se podnosi poreska prijava – Obrazac PPPDV je: – kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. rok ističe istekom prvog narednog radnog dana. poreski obveznik može da podnese 0 . odnosno pravo na poreski kredit. Svaki obračun PDV za kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje je konačan.

svrstana u velikog poreskog obveznika. jer se u poresku evidenciju za tekući period ne mogu unositi ispravke iz prethodnih perioda. Tako. kao i ako je pogrešno iskazao veći iznos prethodnog poreza. – je iskazao prethodni porez. Ispravljanje grešaka u evidencijama i poreskim prijavama Ako je napravljena greška u obračunu PDV za prethodni period. 14. stav 2. Zakona. Kada je obračun PDV za određeni poreski period završen i dostavljen poreskom organu u poreskoj prijavi. 0 . Ispravke koje se unose u evidenciju vrše se putem storna ili s predznakom minus. – je pogrešno obračunao PDV. a nema pravo na odbitak prethodnog poreza ili ne ispunjava uslove za odbitak prethodnog poreza. godine neradni dan. poreski obveznik ne može u obračun PDV za tekući poreski period da unosi ispravke iz prethodnih poreskih perioda. odnosno prvi naredni radni dan i smatraće se da je izmirio obaveze u roku. Ako je napravljena greška u obračunu PDV za prethodni period. Za obveznika NVO koja je. poreska prijava za mesec maj 2007. Nadležni poreski organ kome se podnosi poreska prijava Prema članu 2. s obzirom na to da je 10. U tom slučaju treba izvršiti izmenu poreske prijave u skladu sa članom 40. a poreska obaveza je nastala u smislu člana 16. poreska prijava na Obrascu PPPDV po­ dnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave na čijem području NVO ima sedište (filijale sa Spiska organizacionih jedinica Poreske uprave). jun 2007. na primer. godine. ne vrši se ispravka u podacima za tekući period.poresku prijavu i nalog za plaćanje PDV u ponedeljak. Zakona. prema obimu svojih poreskih obaveza.) prijava se ponosi organizacionoj jedinici na čijem području ima mesto poslovanja ili sedište. odnosno iskazao manji obračunati PDV. Izmenjenu poresku prijavu dužan je da podnese poreski obveznik koji u prvobitnoj poreskoj prijavi: – nije iskazao obračunat PDV. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. u skladu sa članom 50. obveznik podnosi poresku prija­ vu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezu plaćanja PDV. ne vrši se ispravka u podacima za tekući period. Pravilnika o poreskim prijavama. 13. što posebno napominjemo. prijava se podnosi Centru za velike poreske obveznike (CVPO) Za obveznika – stalnu poslovnu jedinicu stranog lica (ogranak i dr. godine može da se podnese 11. Napominjemo da. juna 2007.

a izvršio je promet dobara ili usluga. odnosno koji je iskazao pogrešne podatke u prilozima. Vođenje poreske evidencije Obaveza vođenja evidencije PDV propisana je članom 46. koji glasi: „Obveznik je dužan da. stav 3. Obveznik je dužan da. Tako izmenjenu poresku prijavu treba da podnese. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV. “ Vođenje evidencije PDV uređeno je poreskim i računovodstvenim propisima: a) poreski propisi o evidenciji PDV su: – Zakon o porezu na dodatu vrednost. nezavisno od toga koliko je vremena prošlo od poreskog perioda kada je ona napravljena do dana podnošenja izmenjene poreske prijave. na osnovu podataka koje treba da obezbedi u svojoj evidenciji. izmenjena poreska prijava smatraće se prvobitnom. vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole. 15. obveznik koji u prvobitnoj poreskoj prijavi nije iskazao obračunat PDV jer nije izdao račun. Izmenjena poreska prijava podnosi se uvek kada se utvrdi greška. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. za svaki poreski period sastavi pregled obračuna PDV na osnovu kojeg unosi podatke u poresku prijavu. – Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva. zadruge. druga pravna lica i preduzetnike . ako poreski obveznik u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje poreske prijave podnese izmenjenu poresku prijavu.  . Izmenjena poreska prijava ne može se podneti ako je započet postupak kontrole za period za koji se menja poreska prijava do pravosnažnog okončanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period. tog zakona. Prema članu 40. – Pravilnik o obliku.– nije uneo ili je pogrešno uneo podatke iz priloga podnesenih uz poresku prijavu. pod uslovom da učinjenim propustom u prvobitnoj prijavi nije učinjeno krivično delo ili prekršaj iz tog zakona. Zakona o PDV. ili je primio avans u poreskom periodu. b) računovodstveni propisi o evidenciji PDV su: – Zakon o računovodstvu i reviziji.

 . nezavisno od toga da li je račun naplaćen od kupca. knjige primljenih računa. Zakona o PDV. najčešće mogu biti sledeće: • usluge iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga. prethodni PDV se ne može odbiti ako nije plaćen kod uvoza dobara i kod otkupa poljoprivrednih proizvoda od poljoprivrednika. Zakona o PDV. obveznik je dužan da čuva poresku evidenciju najmanje deset godina po isteku kalendarske godine na koju se evidencija odnosi. posebne evidencije koje vode određeni obveznici PDV. a koje su oslobođene PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza. odnosno ima pravo da odbije prethodni PDV iako nije platila račun. knjige izdatih računa. Šta čini poresku evidenciju nije posebno precizirano. od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti. NVO kao obveznik PDV dužna je da uplati obračunati PDV iako nije naplatila svoje potraživanje od kupca NVO koja je obveznik PDV plaća PDV obračunat u računu ili drugom dokumentu. pa bi to mogli da budu svi dokumenti na kojima je iskazan i obračunat PDV kao što su računi (fakture). a koja su registrovana za tu delatnost. NVO ima pravo da odbije prethodni PDV koji je iskazan na ulaznim računima dobavljača po istom načelu. saglasno članu 25. 18. kao i poslovne knjige i druge vanknjigovodstvene evidencije o PDV.16. Izuzetno. odnosno analitičke evidencije u kojima se vodi knjigovodstvena evidencija poreskog obveznika. neza­ visno od toga da li je naplatila potraživanje. a pomoćne knjige i isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige čuvaju se pet godina. U isto vreme. U poslovne knjige spadaju dnevnik. Obaveza za PDV dospeva istekom poreskog perioda u kom je izdat račun ili obavljena isporuka dobra ili usluge. Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti i srazmerni poreski odbitak NVO koja se bavi delatnostima na koje se obračunava PDV i delatnostima koje su oslobođene PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza. carinske deklaracije i druga propisana dokumenti na kojima se iskazuje obračunati PDV. 17. Delatnosti kojima se mogu baviti NVO. dužne su da vrše podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti. pregledi obračuna PDV. Prema Zakonu o računovodstvu i reviziji dnevnik i glavna knjiga čuvaju se deset godina. Rok za čuvanje poreske evidencije Prema članu 47. glavna knjiga i pomoćne knjige.

stav 1. Ova obaveza propisana je odredbom člana 30. na deo koji ima pravo i na deo koji nema pravo da odbije od PDV koji duguje. „u poslednjem poreskom periodu. od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti. obvenik PDV vrši ispravku srazmernog poreskog odbitka primenom procenta srazmernog poreskog odbitka na iznos prethodnog poreza iz svih poreskih perioda u kalendarskoj godini. odnosno kalendarsko tromesečje u toku godine utvrđuju srazmer­ ni poreski odbitak na način propisan Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka. i – promet dobara i usluga. Zakona o PDV. prema ovoj odredbi. stav 6. Zakona o PDV. stav 2. • usluge iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fizičkim vaspitanjem. odnosno u poslednjem poreskom periodu kalendarske godine. br. do 5. u zavisnosti od toga da li nabavljena dobra i primljene usluge obveznik koristi:  . osnovni kriterijum za podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti je kriterijum upotrebe nabavljenih dobara i primljenih usluga. sadržanog u primljenim računima dobavljača. a izuzetno. u skladu sa odredbom člana 30. a koja su registrovana za tu delatnost. u skladu sa odredbama člana 30. Zakona o PDV.• usluge iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga.“ Po našem mišljenju. a način podele bliže je uređen Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka („Službeni glasnik RS“. Obveznici PDV koji su. koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza. podela se vrši prema ostvarenom prometu u srazmernom iznosu. odnosno podela prethodnog poreza. dužni su da na kraju godine izvrše ispravku srazmernog poreskog odbitka. Naime. a koja su registrovana za tu delatnost. Zakona o PDV. od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti. Zakona o PDV u obračunima PDV za kalendarski mesec. u skladu sa odredbama člana 25. Podela prethodnog poreza vrši se obavezno prema ekonomskoj pripadnosti. • usluga verskog karaktera od strane registrovanih verskih organizacija i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga. Podelu prethodnog poreza. 67/2005. u skladu sa Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka. dužan je da vrši obveznik koji istovremeno (u istom poreskom periodu) obavlja: – promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 28. na deo koji ima pravo da odbije od dugovanog poreza i na deo za koji nema to pravo. ako to nije moguće. odnosno plaćenog pri uvozu.

br. odnosno primljene usluge za promet bez prava na odbitak prethodnog poreza (promet za koji je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza i promet koji je izvršen u inostranstvu. 413– 00–02045/2005 od 10. ili – za potrebe prometa dobara i usluga koji obavlja bez prava na odbitak prethodnog poreza. Poreski tretman donacija i humanitarne pomoći uređen je Zakonom o PDV. izborna kampanja). br. u tom slučaju obveznik PDV – politička stranka nema pravo na odbitak PDV obračunatog od strane prethodnog učesnika u prometu. godine iz koga citiramo sledeće: „Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). Zakonom o porezima na imovinu. 2007. 3. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. 4. Zakona o PDV.10. 10/2001. 413–00–226/2007–04 od 08.“ O poreskom tretmanu donacija u novcu i stvarima pišemo detaljnije u posebnom delu ovog priručnika u kojem je objašnjen porez na poklon. br. godine. 61/2001. davanje novca kao humanitarne pomoći ili donacije primaocima nije predmet oporezivanja. Oporezivanja humanitarne pomoći i donacija koja se daju u novcu Ukoliko se primaocima pomoći daju novčana sredstva. kada obveznik PDV – politička stranka koristi ili će koristiti nabavljena dobra. U ovom delu priručnika objasnićemo primenu Zakona o PDV u vezi sa donacijama i humanitarnom pomoći.1. kao i za aktivnosti koje nisu predmet oporezivanja PDV (npr. i „Službeni glasnik RS“. Zakonom o porezu na dobit preduzeća i Zakonom o porezu na dohodak građana.  . 101/2005). odnosno donaciju i da nemaju za cilj drugo davanje ili protivuslugu. 2005. i 5. U vezi sa pravom političke stranke da koristiprethodni porez sadržan u računima za izbornu kampanju Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. U tom smislu dato je i mišljenje Ministarstva finansija Republike Srbije. ne plaća se PDV. Bitno je da iz ugovora o donaciji nedvosmisleno proizlazi da se novčana sredstva daju u humanitarne svrhe. Poreski položaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica i preduzetnika koji daju donacije i humanitarnu pomoć Donacije i humanitarne pomoći regulisane su odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći („Službeni list SRJ“. 36/2002. 19. U skladu sa čl. iz kojeg citiramo sledeće: „Međutim. “ 19. ako za taj promet ne bi postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici). odnosno plaćenog pri uvozu. 03.– za potrebe prometa dobara ili usluga koji obavlja sa pravom na odbitak prethodnog poreza.

pri poklanjanju dobara ovaj obveznik je dužan da obračuna PDV na poresku osnovicu koju. nema obaveze obračuna PDV. ako obveznik PDV u poreskom periodu u kojem je izvršio nabavku. čini nabavna cena. „Saglasno navedenim zakonskim odredbama. Zakona. nije dužan da obračuna PDV. i 2. nije imao pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu. To znači da u slučaju isporuke dobara bez naknade po osnovu kojih obveznik ne može ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza. Kada poreski obveznik daje dobra kao donaciju ili humanitarnu pomoć. pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno. odnosno plaćen pri uvozu. a druga vrše nabavku dobara da bi ih poklonila drugim licima. Zakona o PDV propisano je da je predmet oporezivanja isporuka dobara i usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti. Zakona). st. “ U praksi se često dešava da pojedina lica daju humanitarnu pomoć ili donaciju iz sopstvenog asortimana (na primer proizvođači ili trgovci).2. u skladu sa odredbom člana 18. Uzimanje dobara. u potpunosti ili srazmerno. poreski obveznik dužan je da obračuna PDV (u skladu sa članom 4. za koje je poreski obveznik ostvario prava na odbitak prethodnog poreza (pri nabavci ili pri proizvodnji). 2006. odnosno proizvodnju dobara imao pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu. U vezi sa davanjem humanitarne pomoći i obračuna PDV dato je i tumačenje Ministarstva finansija Republike Srbije. odbije kao prethodni porez u skladu sa Zakonom. kao i uvoz dobara u Republiku. obveznik obračunavanja PDV postoji samo pod uslovom da je PDV obračunat od prethodnog učesnika u prometu koristio kao prethodni porez (u potpunosti ili srazmerno). Osnovicu  . odnosno svaki drugi promet dobara iz člana 4. pri poklanjanju dobara obračuna i plati PDV. Zakona). godine iz koga citiramo sledeće. Oporezivanje humanitarne pomoći i donacija koja se daju u dobrima ili uslugama Ako se donacije i humanitarna pomoć daju u dobrima ili uslugama (za koja nisu propisana poreska oslobođenja). ako je obveznik PDV u poreskom periodu u kojem je izvršio nabavku.19. a u koju nije uključen PDV. broj 413–00– 01058/2006–04 od 22. u tom slučaju ovaj obveznik nije dužan da. stav 4. Zakona smatra se prometom dobara uz naknadu. odnosno proizvodnju dobara. odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa. 09. odnosno plaćen pri uvozu. 1. U slučaju davanja sopstvene imovine bez naknade na ime humanitarne pomoći. stav 5. Međutim. odbije kao prethodni porez u skladu sa Zakonom. onda se promet dobara i usluga oporezuje porezom na dodatu vrednost. tačka 2. stav 4. Sa prometom dobara izjednačava se i svaki drugi promet dobara bez naknade (član 4. Kada obveznik vrši isporuku dobra bez naknade. Prema članu 3. a pri njihovoj nabavci nije koristio pravo na odbitak prethodnog poreza.

600 .000 dinara. 5796 620 470 – za datu robu 2 504 32 Nabavna vrednost robe Roba 470.000 450.PDV kod prometa dobara u slučaju davanja poklona.000 Izdaci za humanitarne namene Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe Obaveza za PDV 554. Zakona). Davalac donacije i humanitarne pomoći dužan je da obračuna PDV na osnovicu koju čini nabavna cena po kojoj se dobra mogu nabaviti u momentu davanja donacije. odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa (član 18. Preduzeće bi izvršilo sledeća knjiženja: Izdaci za humanitarne namene Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe 470 Obaveze za PDV – za date sopstvene proizvode 2.000 450.000 dinara.600 dinara. stav 1. Primer 1: Preuzeće je donelo odluku da na ime humanitarne pomoći licima iz zemljotresom ugroženih područja pokloni sopstvene proizvode (sokove) u vrednosti utvrđenoj po ceni koštanja od 450. što iznosi 84.600 470.000 – prenos nabavne vrednosti na rashode  .000 84.000 470.000 450.000. Obračunat je PDV po stopi od 8% u iznosu 8. 980 Troškovi prodatih gotovih proizvoda 960 Gotovi proizvodi 620 – za izlaz proizvoda sa skladišta Primer 2: Preduzeće koje se bavi trgovinom na veliko donelo je odluku da na ime humanitarne pomoći pokloni robu iz svog asortimana. odnosno po ceni koštanja za sopstvene proizvedene proizvode. Knjiženje: . 5796 48.000 8. dinara. odnosno prometa bez naknade čini nabavna cena. Trgovina se bavi prometom mesa i mesnih prerađevina i donela je odluku da pokloni robu čija je nabavna vrednost 470. Roba se vodi po nabavnoj vrednosti. Proizvodi su otpremljeni humanitarnoj organizaciji i u internom računu (obračunu) obveznik je obračunao 8% PDV.

Zakona o PDV.U slučaju kada davalac donacije. stav 1. Pružanje usluga bez naknade koje poreski obveznik vrši za potrebe drugih lica. stav 4. odnosno humanitarne pomoći nabavlja dobra u cilju poklanjanja. izjednačava se i svako pružanje usluga bez naknade (usluge prevoza. preduzetnika o tome donese odluku (uprava. Obračun PDV vrši se internim računom davaoca pomoći. stav 1. stav 1. direktor. nema pravo na odbitak prethodnog poreza (nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. Poreska oslobođenja Prema članu 24. Sa prometom dobara uz naknadu koja je predmet PDV prema članu 5. zanatske i druge usluge). Dokumentovanje donacija u novcu. dobrima i uslugama Kad se donacija daje u novcu. 19. Iznos PDV iskazan na računu pri nabavci robe obveznik neće iskazati kao prethodni porez. Prema tome. pa u tom slučaju pri isporuci dobara bez naknade nema obavezu obračuna PDV. osnovicu PDV ne čini tržišna vrednost usluge. Humanitarna pomoć i dobrima i uslugama daje se ugroženim fizičkim licima ili humanitarnim organizacijama koje pribavljaju humanitarnu pomoć za ova lica. tačka 16a) Zakona o PDV. Za dokumentovanje donacije u dobrima ili uslugama. sa navedenom vrstom. potpisana otpremnica i sl. 2) i 3) Zakona. Cena koštanja utvrđuje se na osnovu stvarno nastalih troškova koji se odnose na tu uslugu. građevinske. Isplata pomoći u gotovini nije zabranjena. jer pri nabavci tih dobara nije ni koristila prethodni porez. potrebno je da ovlašćeni organ pravnog lica. To znači da u najvećem broju slučajeva ne postoji obaveza izdavanja računa. količinom i cenom poklona).3. porez na dodatu vrednost ne plaća se na promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zaje-  . Zakona). Na vrednost dobara koje poklanja. Kad se donacija daje fizičkom licu. takođe je preporučljivo da se novac doznači na žiro ili tekući račun tog lica. ali je kontrola upotrebe sredstava mnogo pouzdanija ako se isplate sprovode bezgotovinski. PDV iskazan u primljenom računu iskazaće se kao trošak. smatra se uslugom pruženom uz naknadu i da je u tom slučaju poreski obveznik dužan da obračuna PDV. banka ne obračunava PDV. tač. zapisnik o preuzimanju robe. Prema članu 18. humanitarna pomoć može biti i u uslugama. osnovicom za obračun usluga smatra se cena koštanja tih ili sličnih usluga u momentu prometa. Kao što smo prethodno naveli.4. preduzetnik) i da se novčana sredstva uplate na račun NVO kojoj je donacija namenjena. 19. potrebno je da postoji verodostojna isprava i kod davaoca i kod primaoca donacije (npr. a samim tim nema obavezu obračuna dugovanog poreza kada izvrši isporuku humanitarnoj organizaciji. Primer 3: Banka poklanja sportsku opremu udruženju građana.

tač. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera. ono nema sopstvenih dobara. Bliži uslovi o načinu ostvarivanja prava na poresko oslobođenje propisani su Pravilnikom o poreskim oslobađanjima. To znači da ukoliko lice koje neposredno vrši isporuku dobara po međunarodnom ugovoru o donaciji nabavlja dobra od drugog obveznika PDV. 3) korisnicima novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. stav 1. do 21g. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije. neposredno korisniku tih sredstava za finansiranje određenog projekta u Republici. odnosno sa Republikom Srbijom. Međutim. odnosno Republikom. 1) i 1a) Zakona o PDV. odnosno kao humanitarna pomoć. Pravo na poresko oslobođenje po osnovu ugovora o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. 21a. ukoliko se novčana sredstva daju. zaključilo je ugovor o isporuci dobara sa implementarnim partnerom zaduženim za sprovođenje projekta po međunarodnom ugovoru. Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji. a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. poresko oslobođenje se ne odnosi na isporuku dobra koju vrši drugi obveznik PDV-a licu koje neposredno vrši isporuku implementarnom partneru. odnosno podimplementarnom partneru ili korisniku novčanih sredstva. Na primer: pravno lice „Pčinja“ obveznik PDV. dopunjenom odredbom člana 26. Takođe. da bi ga isporučilo implementarnom partneru. propisano je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ovih ugovora o donaciji. kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. a koje je od strane korisnika novčanih sredstava. može da ostvari samo obveznik PDV koji neposredno vrši isporuku dobara ili usluga implementarnom.dnicom SCG. obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši: 1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (implementarni partner). Poreska oslobođenja po osnovu ugovora o donacijama regulisana su odredbama čl. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu. odnosno korisnika dobara i usluga (korisnik donacije) angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije. Pravilnika o poreskim oslobađanjima. 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (podimplementarni partner). Međutim. pravno lice „Radovnica promet“ koje je obveznik PDV dužno je da obračuna PDV na isporučena dobra pravnom licu  . podimplementarnom partneru ili korisniku donacije. nego ih nabavlja od pravnog lica „Radovnica promet“. pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novačnih sredstava neće plaćati troškovi poreza. kao i na osnovu drugih ugovora o donaciji. u zemlji.

odnosno datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava. dužno je pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije da dostavi Centrali otisak pečata. spisak implementarnih partnera i podatke o iznosu sredstava koja su predmet donacije. odnosno podimplementarnog partnera. overava i izdaje ovlašćeno lice implementarnog. odnosno podimplementarni partner nema obavezu da poseduje pečat u skladu sa propisima svoje zemlje. u tom slučaju. podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sa deponovanim potpisima tih lica. Izuzetno ako implementarni. odnosno podimplementarnog partnera u tri primerka koje dostavlja Centrali na overu. ali ima pravo da odbije obračunati PDV od lica „Radovnica promet“. 3) naziv i broj ugovora. kao prethodni porez. adresu i PIB obveznika PDV koji vrši promet dobara ili usluga uz poresko oslobođenje. Potvrda o poreskom oslobođenju za donacije mora da sadrži sledeće: 1) naziv i adresu implementarnog. 4) naziv. 2) broj i datum potvrde.  . potpisanu od strane lica ovlašćenog za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije. 5) vrednost prometa dobara i usluga po predračunu. kao i naziv i vrednost projekta. Pravno lice „Pčinja“ kada isporučuje tako kupljeno dobro implementarnom partneru nije dužno da obračuna PDV. 7) broj i datum overe od strane Centrale i potpis ovlašćenog lica. Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji obveznik PDV ostvaruje ukoliko poseduje potvrdu o poreskom oslobađanju (Obrazac PPO-PDV) koju potpisuje. Republički organ nadležan za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom dostavlja Centrali Poreske uprave (u daljem tekstu: Centrali) spisak i kopije zaključenih ugovora o donaciji.„Pčinja“. 6) potpis i pečat ovlašćenog lica implementarnog. Korisnik donacije dostavlja Centrali spisak stranih lica sa kojima ima zaključene ugovore o prometu dobara i usluga za realizaciju projekta koji je predmet donacije i kopije zaključenih ugovora. ako je ugovor o donaciji zaveden pod određenim brojem. Implementarni partner dostavlja Centrali spisak podimplementarnih partnera i kopije ugovora zaključenih sa podimplementarnim partnerom. odnosno podimplementarnog partnera. Odgovorno lice implementarnog. u roku od 15 dana od dana nastanka promene. umesto otiska pečata dostavlja Centrali izjavu da ne poseduje pečat. odnosno podimplemetnarnog partnera. i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo ovlašćenje.

adresu i PIB korisnika donacije. Korisnik donacije dostavlja obvezniku jedan primerak potvrde. Centrala Poreske uprave vodi evidenciju o dostavljenim kopijama ugovora o donaciji. 2) broj i datum potvrde. a četvrti zadržava za svoje potrebe. 4) naziv. podacima o iznosu sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. tačka 16a) Zakona o PDV. kopije ugovora zaključenih između korisnika donacija i stranih lica. odnosno podimplementarnom partneru. Obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga iz člana 24. o implementarnim i podimplementarnim partnerima. poresko oslobođenje može se ostvariti ukoliko poseduje potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije. 0 . 7) potpis i pečat ovlašćenog lica. Potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sadrži sledeće podatke: 1) naziv i adresu izdavaoca potvrde.Centrala proverava da li je ugovor o donaciji kod nje evidentiran. stav 1. ako je ugovor zaveden pod određenim brojem. kao i o izdatim potvrdama o poreskom oslobođenju za donacije. ako se promet dobara i usluga vrši stranom licu. a drugi zadržava za sopstvene potrebe. U slučaju da poreski obveznik vrši isporuku dobara po osnovu ugovora o donaciji neposredno korisniku novčanih sredstava. kopijama ugovora zaključenih između implementarnih i podimplementarnih partnera korisnicima donacija i stranim licima. 5) naziv. odnosno podimplementarni partner dostavlja obvezniku jedan primerak overene potvrde. Implementarni. pa dva primerka vraća implementarnom. tačka 16a) Zakona o PDV. adresu i PIB obveznika PDV koji vrši promet dobara ili usluga uz poresko oslobođenje. overava i izdaje ovlašćeno lice Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. treći Centrali. a treći zadržava za sopstvene potrebe. potpisuje. Obveznik PDV na osnovu overene potvrde koju je dobio od implementarnog. 6) vrednost prometa dobara i usluga po predračunu. odnosno podimplementarnog partnera ostvaruje poresko oslobođenju i u računu o isporuci dobara ili usluga stavlja klauzulu da PDV nije obračunat na osnovu člana 24. overava sva tri primerka potvrde o poreskom oslobođenju za donacije. 4a) naziv i adresu stranog lica. 3) naziv i broj ugovora o donaciji. kao i naziv i vrednost projekta ako se promet dobara ili usluga vrši u cilju realizacije određenog projekta u Republici Srbiji. stav 1. odnosno datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava. a drugi zadržava za svoje potrebe. Potvrda se daje u četiri primerka od kojih dva primerka Ministarstvo dostavlja korisniku donacije. koju popunjava.

odnosno sa Republikom. Evidencija treba da sadrži sledeće podatke: 1) naziv. stav 1. ukoliko se novčana sredstva daju. odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (implementarni partner) 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (podimplementarni partner). Zakona o PDV propisana su poreska oslobođenja kod uvoza dobara. odnosno pružene usluge. lice ovlašćeno za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije izdaje posebnu potvrdu za uvoz dobara na zahtev poreskog dužnika. a tim ugovorom je predviđeno da iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškove poreza. tačka 16a) Zakona oslobođen PDV i to promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji može se ostvariti pri uvozu dobara ako uvoz vrše: 1)licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. Poresko oslobođenje pri uvozu dobara koja su namenjena humanitarnoj pomoći ili donaciji Odredbom člana 26. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera.  . U slučaju da se po osnovu ugovora o donaciji vrši uvoz dobara u Republiku. PDV se ne plaća na uvoz dobara čiji je promet u skladu sa članom 24.5. 19. odnosno korisnika dobara i usluga (korisnik donacije) angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije. Zakona. tačka 1. 4) broj i datum računa o izvršenom prometu. stav 1. neposredno korisniku tih sredstava za finansiranje određenog projekta u Republici. a koje je od strane korisnika novčanih sredstava. adresu i PIB lica kome je izvršen promet dobara i usluga. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV da vodi evidenciju o ovom prometu. 3) broj i datum primljene potvrde o poreskom oslobođenju za donacije. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu.dužan je u skladu sa članom 3a Pravilnika o obliku. i 5) iznos naknade za isporučena dobra. kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. 2) naziv. broj i datum ugovora o donaciji. 3)korisnicima novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije. Prema članu 26.

kao i naziv projekta i vrednost projekta. Zakona predviđeno je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji. naučne. i za dobra koja se uvoze kao humanitarna pomoć. odnosno kao humanitarna pomoć. adresu i PIB lica za koje se vrši uvoz dobara. koja mora biti overena od strane Poreske uprave – Centrale.Poreska oslobođenja po osnovu međunarodnih ugovora pri uvozu ostvaruju se na osnovu potvrde kojom se potvrđuje da se uvoz dobara vrši u skladu sa međunarodnim ugovorom o donaciji. Zakona o donaciji). 5) vrednost uvezenih dobra po računu inostranog isporučioca. a samim tim i PDV. drugih uvoznih dažbina i taksi. odnosno podimplementarni partner zadužen za realizaciju projekta u Republici. odnosno davaoca humanitarne pomoći da se roba šalje besplatno. – izvod iz registra ili drugi dokaz da se bavi delatnošću iz prethodne alineje (čl. i 6)potpis i pečat ovlašćenog izdavaoca potvrde. Tačkom 1a) člana 26. ako potvrdu izdaje implementarni.  . 4a) naziv i adresu stranog lica. – izjavu da će roba biti upotrebljena u humanitarne. 3) naziv i broj ugovora o donaciji ako je ugovor zaveden pod određenim brojem. verske i umetničke svrhe. Potvrda sadrži sledeće podatke: 1) naziv i adresu izdavaoca potvrde. odnosno Republika. ako se promet dobara i usluga vrši stranom licu. odnosno uvoza dobara primljenih u poreskom periodu za koji se podnosi poreska prijava. Da bi primalac donacije i humanitarne pomoći bio oslobođen plaćanja carine. i 6. uz zahtev za oslobođenje podnosi carinarnici: – izjavu donatora. kulturne. U tom slučaju postupa se u skladu sa Zakonom o donaciji i humanitarnoj pomoći. prosvetne. odnosno drugi dokaz da se roba plaća iz sredstava prikupljenih po osnovu donacije i pomoći ili iz sredstava ostvarenih realizacija hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava. zaštitu životinja i sl. a ako potvrdu izdaje ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom u slučaju uvoza od strane korisnika novčanih sredstava Poreska uprava – Centrala ne overava tu potvrdu. unapređenje uslova života stanovništva i zdravstvene zaštite.. Poresko oslobođenje za uvoz dobara može se ostvariti i za dobra koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji koje nije zaključila državna zajednica. 5. 2) broj i datum potvrde. Na osnovu zahteva carinarnica donosi rešenje o oslobođenju plaćanja carine. sportske. Poreski obveznik uz poresku prijavu dostavlja i pregled potvrda o poreskom oslobođenju za donacije koji sadrži broj i datum ovih potvrda i vrednost prometa dobara i usluga. 4) naziv.

. Prema odredbi člana 26.03 (knjiga Š. u okviru obavljanja delatnosti. stav 1. shodno članu 6. U tom smislu data su i tumačenja Ministarstva finansija Republike Srbije. br. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. odnosno davaoca humanitarne pomoći iz koje se vidi da se roba šalje besplatno. opreme i slično. odnosno kao korisnik uvoza. koje po Zakonu o carinskoj tarifi („Službeni glasnik RS”. tačka 1a) Zakona. Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina. potrebno je da se uvoz vrši u svemu na način propisan odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. jedinice lokalne samouprave. Saglasno sa odredbom člana 7. Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”. državni organi. odnosno drugi dokaz da se roba plaća iz sredstava prikupljenih po osnovu donacije i pomoći ili iz sredstava ostvarenih realizacijom hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći („Službeni list SRJ”. 53/01. Ukoliko se uvoz vrši po osnovu ugovora o donaciji za račun korisnika donacije.  . Prema odredbi člana 1. br. propisano je. da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje Republike. str. iz kojih ćemo u nastavku citirati najzanimljivije delove iz dva mišljenja: „Imajući u vidu navode iz vašeg dopisa. kao i uvoz dobara u Republiku. ne spada u putničke automobile nego u druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz putnika. 2) izjavu da će roba biti upotrebljena u prosvetne svrhe. javna preduzeća. br. druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit. 3) izvod iz registra. 61/01 i 36/02). javne ustanove. 1546-1547 ). 62/05) i Komentaru carinske tarife uz tarifni broj 87. Zakona. i sl.Ova oslobođenja ne odnose se na situaciju kada dobra ili novac prima fizičko lice. da se u konkretnom slučaju radi o kombi vozilu. bitno je da u jedinstvenoj carinskoj ispravi korisnik bude naveden kao vlasnik robe. Na osnovu podnetog zahteva carinarnica donosi rešenje. 2. ili drugi dokaz da se bavi prosvetnom delatnošću. odnosno kao humanitarna pomoć. 84/04. kao i domaće i strane humanitarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomoć. 86/04 i 61/05 – u daljem tekstu: Zakon) u članu 3. pa shodno tome može biti predmet donacije. Da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobođenje. podnesete sledeću dokumentaciju: 1) izjavu donatora. PDV se ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji. možete ostvariti ukoliko nadležnoj carinarnici. uz zahtev za oslobođenje od plaćanja uvoznih pomoći.

Prema tome. 335–00–00400/2006/07 od 08. PDV se ne plaća. hartijama od vrednosti. navedena kao vlasnik dobara koja se uvoze. 42. ” (mišljenje br. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa pomenutim zakonom sprovodi nadležni carinski organ. ” (mišljenje br. a koji uvozi „INFARM So“ iz Beograda. da je račun plaćen. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći propisano je. uslugama. kao i pod uslovom da se uvoz vrši prema odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. alkoholnih pića i putničkih automobila. 413-00-00013/2007-04 od 11. – da je PDV za isporučena dobra iskazan u računu (PDV računu izdatim u skladu sa čl. naveden kao vlasnik robe (dobra) koja se uvozi. izdatoj u skladu sa carinskim propisima. dobrotvorne ili obrazovne svrhe. Zakona o PDV i Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV. koje OŠ „Savo Jovanović” dobija kao donaciju od Putevi Cyprus Ltd. a s obzirom na to da u većini slučajeva nije u sistemu PDV. Pravo humanitarnih organizacija na refakciju PDV Pravo na refakciju PDV uređeno je članom 54. PDV se ne plaća. izdatoj u skladu sa carinskim propisima. To znači da kada vrši isporuku dobara licima u Republici. nema ni pravo na odbitak prethodnog poreza. na uvoz motornog vozila. tj. osim duvana i duvanskih prerađevina. Zakona). i – da su nabavljena dobra otpremljena u inostranstvo kako bi se koristila u humanitarne. uvoz dobara. pod uslovom da se ne radi o putničkom automobilu. pod uslovom da se uvoz leka vrši za račun Kliničkog centra Srbije. 01. uvoz dobara. Pravo na refakciju po osnovu podnetog zahteva imaju organizacije registrovane za humanitarnu delatnost za dobra koja im isporučuju u Republici pod sledećim uslovima: – da je promet dobara oporeziv. pod uslovom da se uvoz dobra vrši za račun ove škole. 12. na uvoz leka TMS114/PREZISTA/Darunavir. 2006. nema pravo na refakciju poreza. novcu. Humanitarna organizacija prilikom nabavke dobara plaća PDV. Pravo na refakciju ostvaruje jedino kada otpremi dobra u inostranstvo. koji Klinički centar Srbije besplatno dobija iz inostranstva od kompanije Johnson&Johnson SE. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa ovim zakonom sprovodi nadležni carinski organ.  .6. kao i pod uslovom da se uvoz u svemu vrši prema odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. 2007. tj. godine) „U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. godine) 19.Odredbom člana 2. humanitarna organizacija može ostvariti pravo na refakciju jedino ukoliko dobra otprema u inostranstvo. da donacije i humanitarna pomoć. imovinskim i drugim pravima. što znači da je OŠ „Savo Jovanović” u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za stavljanje robe u slobodan promet. 41 – CYPRUS. mogu biti u robi. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. što znači da je Klinički centar Srbije u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za stavljanje robe u slobodan promet.

odnosno firmu i sedište. Uz zahtev se dostavlja: • kopija registracije humanitarne organizacije. poštansko-carinska propratnica. navedeni dokazi moraju da sadrže sledeće podatke: 1. • dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo i da se koriste u humanitarne. odnosno overenom kopijom izvozne deklaracije izdate u skladu sa carinskim propisima. odnosno prebivališta van teritorije Republike Srbije. železnički tovarni list. Uobičajeni trgovački naziv i količinu dobara.  . potrebno je da obveznik – humanitarna organizacija raspolaže izvoznom deklaracijom. izdato u skladu sa carinskim propisima i potvrda o izvršenom izvozu dobara koju popunjava i overava nadležni carinski organ.Inostranim primaocem u smislu člana 24. dokaz o izvršenom izvozu je odobrenje nadležnog carinskog organa. Poslovne jedinice stranih primaoca koje se nalaze u Republici ne smatraju se stranim primaocima. Kao dokaz može da služi izvozna deklaracija ili odobrenje nadležnog carinskog organa u slučaju kada se u skladu sa carinskim propisima ne podnosi izvozna deklaracija. Zakona o PDV smatra se lice koje: 1) je obveznik poreza. stav 4. Humanitarne organizacije nemaju pravo na refakciju PDV po osnovu uvoza dobra jer je u skladu sa članom 26. Naziv i adresu. Ako se dobra šalju u inostranstvo poštom. Kao dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo. • originali i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima u Republici. Naziv i adresu. a prebivalište ili sedište ima van Republike Srbije. 2. 3. • podaci o imenu i adresi inostranog primaoca dobara i svrsi korišćenja dobara otpremljenih u inostranstvo. a u slučajevima u kojima se izvoz dobara vrši bez prethodnog podnošenja izvozne deklaracije. dobrotvorne ili obrazovne svrhe. odnosno firmu i sedište izdavača i datum izdavanja dokaza. a čije je mesto stvarne uprave ili mesto sedišta. stav 1. poresko oslobođenje obveznik može da ostvari ako poseduje dokaz o izvršenoj isporuci. brzom poštom ili železnicom. Zahtev za refakciju humanitarna organizacija podnosi na obrascu REF­2 Poreskoj upravi – Centrali. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV. 2) nije obveznik. Kopija registracije dostavlja se samo prilikom prvog podnošenja zahteva za refakciju PDV. tačka 1a) uvoz dobara na osnovu ugovora o donaciji. U skladu sa članom 4. kao i PIB obveznika (izvoznika). odnosno kao humanitarna pomoć oslobođena PDV. manifest ili drugi dokument koji se obično koristi u poštanskom saobraćaju ili kopije tih dokumenata.

odnosno plaćenom iznosu PDV pri uvozu. nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju. može da odredi domaće lice kao poreskog punomoćnika. 5) datumu izvoza dobara. Kada strano lice vrši oporeziv promet dobara i usluga. dobrovoljne ili obrazovne svrhe. 3) datumu plaćanja nabavne cene dobara. Zakona o PDV. 4) adresi inostranog primaoca dobara. Slučajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDV sama obračunava obavezu za PDV NVO koja je poreski obveznik uvek je istovremeno i poreski dužnik. a nema sedište niti stalnu poslovnu jedinicu u Republici Srbiji. služi overena uplatnica ili overen nalog za uplatu. NVO me može javiti kao: – poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu. Naziv i adresu. Ako je domaće lice – poreski punomoćnik obveznik PDV. uključujući PDV. u kojem je iskazan prethodni porez i da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza. – primalac dobara i usluga ako strano lice ne odredi poreskog punomoćnika. Potpis i pečat izdavaoca dokaza. u slučajevima određenim Zakonom o PDV. poreski dužnik može biti i NVO koja nije poreski obveznik. odnosno firmu primaoca dobara u inostranstvu. Da bi poreski obveznik stekao pravo na refakciju PDV. Međutim. Centrala.4. 5. pored navedenih dokaza mora da poseduje i račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza u skladu sa članom 42. Pored potvrde nadležnih carinskih organa za ovo poresko oslobođenje potrebno je obezbediti podatke o: 1) nazivu i količini izvezenih dobara. podnosi poreske prijave i plaća  . 6. Zakona. Originali računa. overeni od strane Centrale. Kao dokaz da je PDV plaćen prilikom uvoza. Poreski dužnik je definisan odredbama člana 10. odnosno dokumenta koja predstavljaju dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo i da se koriste u humanitarne. Najčešće. 20. dostavljaju se podnosiocu zahteva zajedno sa rešenjem o refakciji PDV. ono obračunava PDV. rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od 15 dana od dana ponošenja zahteva i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši refakciju PDV. u ulozi poreskog dužnika. Mesto i datum predaje dobara. 2) iznosu PDV za dobra nabavljena u Republici. odnosno mesto i datum kada je dobro poslato u inostranstvo. a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici. 6) svrsi korišćenja dobara isporučenih u inostranstvo. i dokument o izvršenom uvozu dobara.

treba imati u vidu odredbe člana 12. Na koncertu nastupa izvođač iz inostranstva. ona je dužna da podnese poresku prijavu i plati PDV koji duguje. Međutim. u zavisnosti od toga o kakvoj se usluzi radi. Poreski punomoćnik nije dužan da izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga stranog lica. usluge savetnika. tako da za ovakve usluge ne postoji obaveza primaoca usluga da obračuna PDV. Napominjemo. ali nema obavezu da izdaje račun za promet dobara i usluga koji mu je izvršilo strano lice. kod utvrđivanja poreza na usluge koje strano lice pruža domaćem licu nije jednostavno odrediti da li postoji poreska obaveza ili ne. revizora. obaveza za PDV se jednostavno utvrđuje. neke usluge se oporezuju prema mestu gde je usluga stvarno pružena (usluge iz oblasti kulture. Tako utvrđeni i plaćeni PDV uključuje se u troškove organizacije koncerta. Osnovno rešenje iz Zakona o PDV je da se mestom usluga smatra mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost.). a nije poreski obveznik primi dobra ili usluge iz inostranstva. sporta. podnese poresku prijavu na obrascu PPPDV i uplati poresku obavezu. Prilikom utvrđivanja da li je usluga stranog lica domaćem licu izvršena u Srbiji (jer samo takva usluga podleže oporezivanju).PDV. Zakona o PDV. prema našem mišljenju. ekonomska propaganda i dr. U slučaju kada strano lice ne odredi poreskog punomoćnika. imajući u vidu da NVO nije obveznik PDV. Kada je u pitanju primanje dobara od stranog lica. osim prevoznih sredstava po osnovu rentakar ugovora.  .) Primer: NVO koja nije obveznik PDV organizuje koncert klasične muzike u Novom Sadu. zabavno-estradne i sl. umetnosti. obveznici PDV za nastali poreski dug ne podnose posebne poreske prija­ ve. za razliku od obveznika PDV koji podnosi poreske prija­ ve za svaki poreski period. već u okviru poreskih prijava na Obrascu PPPDV koje podnose za određen poreski period iskazuju podatke o nastalom poreskom dugu po navedenim osnovama. za poreske dužnike koji nisu obveznici PDV poreski period je uvek kalendarski mesec. primalac dobara i usluga oba­ vezan je da obračuna PDV. advokata. podnese poresku prijavu i plati PDV. a neke prema sedištu primaoca usluge (iznajmljivanje pokretnih stvari. nauke i obrazovanja. Kada NVO koja je poreski dužnik. Međutim. mesto prometa usluga utvrđuje se na različite načine. Iako to Zakonom nije izričito predviđeno. inženjera. imajući u vidu da usluga nije pružena u Srbiji. NVO kao organizator koncerta je dužna da obračuna obavezu za PDV po stopi od 8% na vrednost usluge koju je obavio izvođač iz inostranstva. Poreski dužnik koji nije obveznik PDV podnosi poresku prijavu samo za period u kojem je nastala obaveza po osnovu PDV. obrade podataka i ustupanja informacija. na osnovu carninskog računa. telekomunikacione usluge. imajući u vidu da svaki prijem dobara iz inostranstva podleže carinskom postupku. Naime.

Ovo oslobođenje propisano je odredbama člana 24. Pravilnika o poreskim oslobađanjima. i – indirektno. odnosno međunarodne organizacije za refakciju.Obaveza za obračun PDV na vrednost usluge koju je domaćem licu obavio izvođač iz inostranstva postoji i kada je organizator koncerta NVO koja je obveznik PDV. ne plaćaju PDV na sve nabavke dobara i usluga u Republici Srbiji koje koriste za službene potrebe organi­ zacije i za lične (privatne) potrebe osoblja čiji je status izjednačen sa statusom diploma­ tskog i konzularnog osoblja. odnosno isporučuje dobro ili pruža uslugu bez obračunavanja PDV. u skladu sa Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV.1. nosioci prava podnose organu nadležnom za inostrane poslove zahtev za izdavanje dokumenta kojim se potvrđuje da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko oslobođenje za nabavku dobara ili usluga. stav 1.  . Pravilnika o poreskim oslobađanjima. 21. 18. tačka 16) Zakona o PDV. i to: – direktno pri kupovini i uvozu dobara ili usluga. odnosno pružalac usluga nosiocima prava ostvaruje poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za izvršeni promet. 21. međunarodne organizacije mogu ostvariti poresko oslobođenje ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom. podnošenjem Obrasca REF-5 Zahtev diplomatskog i konzularnog predstavništva. U tom slučaju obveznik PDV – prodavac dobara. Poreske olakšice za međunarodne organizacije čiji je status izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava Međunarodne organizacije kojima je na osnovu posebnih propisa priznat status izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava. Direktan način ostvarivanja poreskog oslobođenja kod nosioca prava Direktno poresko oslobođenje za nabavku dobara i usluga za lične i za službene potrebe nosioci prava mogu da ostvare ako poseduju dokumentaciju koja je propisana izmenjenim odredbama čl. Za razliku od diplomatskih i konzularnih predstavništava koji pravo na poresko oslobođenje mogu ostvariti pod uslovom reciprociteta. i 19. ali bi se tako obračunati PDV mogao odbiti kao prethodni. Nosiocima prava data je mogućnost da ostvare poresko oslobođenje pri nabavci dobara i usluga na dva načina. Ministarstvo inostranih poslova izdaje dokument kojim potvrđuje da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko oslobođenje (osnovnu potvrdu). Prema članu 18.

Osnovna potvrda treba da sadrži podatak o postojanju reciprociteta u oslobađanju.Poresko oslobođenje za službene potrebe. Službeni nalog izdaje se u tri primerka. kao i da dostavi obaveštenje o promenama lica kojima je dato to ovlašćenje u roku od 15 dana od dana nastanka promene. Odgovorni predstavnik nosioca prava (šef misije. Pre izdavanja Obrasca SNPDV nosioci prava treba da pribave osnovnu potvrdu koju izdaje organ nadležan za inostrane poslove. odnosno potvrdu da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko oslobođenje. Ovaj nalog se izdaje na Obrascu LNPDV – Nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara. izdatog od strane ministarstva nadležnog za inostrane poslove (u daljem tekstu: osnovna potvrda). a treći primerak zadržava nosilac prava za svoje potrebe. stalni predstavnik i dr. za lične potre­ be nosioca prava. Ukoliko postoje ograničenja u oslobađanju dobara i usluga (u vrednosti ili količini). Nalog se izdaje u tri primerka. tačka 1 Pravilnika o poreskim oslobađanjima. a treći zadržava nosilac prava za svoje potrebe. Centrali poreske uprave dostavi podatke o licima ovlašćenim za izdavanje službenog naloga sa deponovanim potpisima tih lica. za lične potrebe nosioca prava. od kojih se dva daju obvezniku. tačka 2 Pravilnika o poreskim oslobađanjima) obveznik može da ostvari ako poseduje fotokopiju osnovne potvrde i original naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara. obveznik može da ostvari ako poseduje: 1) fotokopiju potvrde o reciprocitetu. Ako se službeni nalog na Obrascu SNPDV izdaje za nabavku dobara za koja se PDV plaća pri uvozu dobara u Republiku.  . pre izdavanja prvog službenog naloga. odnosno dokumenta kojim se potvrđuje da je poresko oslobođenje predviđeno međunarodnim ugovorom. a čiji je potpis deponovan kod Centrale Poreske uprave.) dužan je da. od kojih se dva daju obvezniku. bez PDV. stalni predstavnik i dr. dva primerka izdatih naloga daju se nadležnom carinskom organu. koji izdaje ovlašćeno lice nosioca prava iz člana 17. Službeni nalog izdaje se na Obrascu SNPDV – Službeni nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara. bez PDV. januara tekuće godine dostavi Centrali Poreske uprave spisak lica koja imaju pravo nabavke dobara i usluga bez PDV sa deponovanim potpisima ovih lica. bez PDV. a treći zadržava nosilac prava za svoje potrebe. potvrda treba da sadrži i ta ograničenja. koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo. 2) original službenog naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara. koji izdaje ovlašćeno lice nosioca prava. kao i da dostavi obaveštenje o promenama spiska lica koja imaju pravo nabavke dobara i usluga bez PDV u roku od 15 dana od dana nastanka promene.) dužan je da do 31. Poresko oslobođenje za promet dobara i usluga i uvoz dobara za lične potrebe (član 17. bez PDV. Odgovorni predstavnik nosioca prava (šef misije.

odnosno Obrazac LNPDV u delu koji se odnosi na prodavca. treba da izda fiskalni isečak. Ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi. a treći primerak Obrazaca SNPDV. odnosno LNPDV vraća nosiocu prava. konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama. 107/04 i 65/05). obveznik poreza – prodavac ili pružalac usluge popunjava Obrazac SNPDV. obveznik PDV – prodavac na malo treba da evidentira preko fiskalne kase. prodavac ili pružalac usluga treba da proveri sledeće: – da li je pravilno popunjen Obrazac SNPDV. datum prometa dobara i usluga. a način ostvarivanja tog prava detaljnije je regulisano članom 6b. tj. 21. podatke o nazivu. odnosno lica iz člana 24. br. Prema odredbama člana 55a Zakona o PDV propisano je da ako se diplomatska ili konzularna predstavništva i međunarodne organizacije. Prema našem mišljenju. pečat i potpis ovlašćenog lica isporučioca dobara ili usluga. Ovo važi za pravna lica i preduzetnike koji moraju da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa u skladu sa odredbama člana 3. i to: tabelu. iznos PDV za koji je ostvareno poresko oslobođenje. odnosno prime usluge.2. Ostvarivanje poreskog oslobođenja refakcijom plaćenog PDV (indirektno poresko oslobođenje) Pravo na reakciju PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama propisano je izmenjenim odredbama člana 55a Zakona o PDV.Kada predstavnik diplomatskog ili konzularnog predstavništva i međunarodne organizacije dođe kod prodavca (trgovina na malo) ili pružaoca usluga sa fotokopijom osnovne potvrde i originalom naloga izdatog na Obrascu SNPDV (za službene potrebe) ili LNPDV (za lične potrebe). namenjene njihovim 0 . Nakon provere svih podataka poreski obveznik – prodavac. i – da li je Obrazac službenog naloga potpisan i overen od strane ovlašćenog lica međunarodne organizacije. odnosno Obrazac LNPDV i zadržava dva primerka ovih obrazaca i fotokopiju osnovne potvrde za svoje potrebe. – da utvrdi da li postoje ograničenja (ograničenja se nalaze u osnovnoj potvrdi). odnosno pružalac usluga vrši isporuku dobara ili usluga i overava obrasce SNPDV. Uredbe o evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa. odnosno pružaoca usluga. isporuku dobara ili usluga može da da izvrši samo do visine ograničenja. tačka 16 Zakona ne opredele da izvrše nabavku ili uvoz dobara. prodaju dobara i usluga diplomatskim. Ukoliko postoje ograničenja u oslobađanju. odnosno Obrazac LNPDV i da li sadrži broj iz fotokopije osnovne potvrde. PIB. stav 1. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV („Službeni glasnik RS“.

Poreska uprava u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši refakciju PDV.  . i to ako: 1) su isporuke ili uvoz dobara. veća od 50 evra bez PDV. pod uslovima koji su Zakonom propisani za ostvarivanje poreskog oslobođenja. propisan je postupak i način refakcije plaćenog PDV. i ako je račun plaćen. Računi moraju biti izdati u skladu sa Zakonom o PDV i moraju biti veći od 50 evra bez PDV. Pravilnika o poreskim oslobađanjima ostvaruju pravo na refakciju. Uz zahtev (Obrazac REF-5) nosioci prava treba da dostave: 1) original i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima i korišćenim uslugama u Republici koji glase na nosioca prava i koji sadrže podatak o broju osnovne potvrde propisane Pravilnikom o poreskim oslobađanjima. odnosno pružene usluge oporezive PDV. u skladu sa ovim zakonom. imaju pravo na refakciju PDV. potpisuje. iskazana u računu. odnosno ličnim potrebama. nosioci prava u smislu člana 17. uz poresko oslobođenje. Poreska uprava – Centrala. osim za nabavku goriva za motorna vozila. na poleđini tog isečka unose se podaci o nazivu. odnosno pružaoca usluga. U skladu sa članom 6b Pravilnika. Ako se nosiocu prava za izvršeni promet dobara i usluga izdaje fiskalni isečak u skladu sa propisom kojim se uređuju fiskalne kase. osim u slučaju nabavke goriva za motorna vozila kada na računu može biti iskazan manji iznos od 50 evra bez PDV. rešenjem odlučuje o podnetom zahtevu i to u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. odnosno Obrazac REF-5 za svakog nosioca prava. odnosno imenu i prezimenu nosioca prava i broju osnovne potvrde i stavlja se pečat i potpis isporučioca dobara. Save Maškovića 3–5). 2) originali i kopije dokumenata o izvršenom uvozu dobara u Republiku. u skladu sa Pravilnikom o poreskim oslobađanjima. na osnovu zahteva koji podnose Poreskoj upravi – Centrali (ul. overava i izdaje lice koje je ovlašćeno za izdavanje službenih i ličnih naloga za nabavku dobara i usluga. Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV. Uz rešenje Poreska uprava – Centrala vraća overena dokumenta (originali i kopije računa) podnosiocima zahteva. 2) je PDV za promet dobara i usluga iskazan u računu. bez PDV. koji čini sastavni deo Pravilnika.službenim. u skladu sa Zakonom. Zahtev. odnosno međunarodne organizacije za refakciju. nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju. odnosno ako je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara plaćen. Rok za podnošenje zahteva je 30 dana od isteka kalendarskog tromesečja u kojem su dobra i usluge nabavljene u Republici ili izvršen uvoz dobara u Republiku. Zahtev se podnosi na Obrascu REF­5 – Zahtev diplomatskog i konzularnog predstavništva. odnosno vrednost dobara iskazana u carinskom dokumentu. 3) je ukupna vrednost dobara ili usluga.

23. Tradicionalne crkve. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV.v. odnosno uvoz dobara oporeziv. odnosno iz uvoza. Katolička crkva. ovog zakona. poklona i dr. Pre podnošenja prvog zahteva za refakciju. Zakona o PDV. odnosno verske zajednice ostvaruju pravo na refakciju. odnosno pružene usluge iskazan u računu. Jevrejska zajednica. Tradicionalne crkve i verske zajednice Tradicionalne crkve i verske zajednice imaju pravo na refakciju PDV na osnovu podnetog zahteva. kao i za usluge koje im se pružaju. u skladu sa članom 42. ne plati PDV koji nije bio plaćen pri nabavci tih dobara. 6. dobra nabavljena bez PDV. Otuđenje se ne odnosi na dobra čija je pojedinačna vrednost do 50 evra u dinarskoj protivvrednosti. koja nosioci prava poklanjaju drugim licima. tradicionalna crkva. u skladu sa njihovim funkcijama.22.v. Način ostvarivanja prava na refakciju poreza uređen je odredbama čl. a koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću. saglasno članu 55. odnosno iz uvoza. Tradicionalne crkve i verske zajednice imaju pravo na refakciju za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja uvoze. ako pre toga nosilac prava koji je nabavio dobra bez PDV u Republici. kao i da je račun plaćen. odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara prethodno plaćen. Zahtev za refakciju podnosi se na Obrascu REF 3A . Islamska zajednica. odnosno verske zajednice podnosi Centrali Poreske uprave za sve organizacione delove tradicionalne crkve. 2) PDV za isporučena dobra.  . Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a. Tradicionalne crkve i verske zajednice su: Srpska pravoslavna crkva.Zahtev tradicionalne crkve. na osnovu zahteva koji upravno telo određeno od strane tradicionalne crkve. u skladu sa Zakonom. odnosno verske zajednice za refakciju. pod uslovom da je: 1) promet dobara i usluga. pismeno obaveštava Centralu koje je upravno telo određeno za podnošenje zahteva za refakciju i o licu ovlašćenom za potpisivanje zahteva za refakciju. odnosno verska zajednica. Pravilnika o poreskim oslobađanjima propisano je da pre isteka roka od 3 godine od dana nabavke dobara u Republici. Obaveza plaćanja PDV u slučaju otuđenja dobara nabavljenih uz poresko oslobođenje Članom 21. odnosno verske zajednice. drugim licima. Slovačka Evangelička crkva a. od strane nosioca prava ne mogu da budu predmet preprodaje. i 6a.

smatraju se: 1) sveće i materijal za proizvodnju sveća. 2) tamjan i materijal za proizvodnju tamjana. Račun koji nije izdat u skladu sa članom 42. 6) svete sasude i obredni simboli. rekonstrukciju. uključujući i materijal za izradu ikonostasa i ikonopisanje. 7) odežde za sveštenike i verske službenike i materijal za proizvodnju ovih odeždi. 5) brašno i beskvasni hleb za obredne svrhe. Centrala. verski kalendari i druga verska izdanja. nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju. ne može se upotrebiti u postupku refakcije PDV. 4) ulje i vino za obredne svrhe. Zakona o PDV. kao i papir za štampanje tih izdanja. Centrala ovarava originalne račune i druge dokumente i dostavlja ih podnosiocu zahteva zajedno sa rešenjem. 2) originali i kopije dokumenata o izvršenom uvozu dobara u Republiku.  .Zahtev se podnosi u roku od 60 dana od isteka kalendarskog tromesečja u kome su dobra i usluge nabavljene u Republici ili izvršen uvoz dobara u Republiku. konzervatorske i restauratorske radove i održavanje hramova i drugih zdanja povezanih sa misionarskom delatnošću tradicionalnih crkava i verskih zajednica. rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši refakciju PDV. Dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću u smislu člana 55. 10) orgulje. 8) građevinske usluge i građevinski materijal koji se koriste za izgradnju. 9) bogoslužbene knjige. 3) briketi. Uz zahtev za refakciju dostavljaju se: 1) originali i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima i korišćenim uslugama u Republici. Zakona o PDV.

Uvod Oblast u kojima se definiše položaj neprofitnog sektora u carinskom sistemu Republike Srbije i u Carinskom zakonu Republike Srbije ne postoji.3 Carinskog zakona 2.1 tč. Iz ovoga proizilazi da prava na oslobođenje plaćanja carinskih dažbina neprofitni sektor može jedino izvlačiti iz oblasti carinskih povlastica koje su regulisane odredbama članova 191. st. čl. diplomatska i konzularna predstavništva i njihovo osoblje). međunarodne organizacije i humanitarne organizacije. čl. MUP Srbije i kazneno popravne ustanove). čl. Carinskog zakona i odnose se na sve obveznike. Oslobođenje pravnih lica i drugih lica od plaćanja uvoznih dažbina Neprofitnim organizacijama može biti interesantan čl.26 st. Oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina grupisana su na sledeći način: ­ za strana lica (šefovi stranih država i njihovi izaslanici. raniji čl. raniji čl.193 Carinskog zakona pa ćemo se na njega posebno osvrnuti uz uputstvo o načinu korišćenja povlastica:  . 25.193 ­ roba. Neprofitni sektor se tretira potpuno isto kao i svi ostali obveznici plaćanja uvoznih dažbina prema propisanoj carin­ skoj nomenklaturi. raniji čl.1 tč.191 ­ fizička lica.192 ­ pravna i druga lica. Zato ćemo akcenat staviti na oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina i proceduru njihovog korišćenja.8. čl 194 Očigledan je nešto niži nivo carinskih povlastica u onosu na raniji Carinski zakon jer važećim zakonom nisu utvrđene povlastice za : • određene korisnike budžetskih sredstava (Vojska Srbije. do 196.4 Carinskog zakona • preduzeća za opremu koja se uvozi za zamenu uništene robe.24 Carinskog zakona • domaći državljani-povratnici sa privremenog rada u inostranstvu na predmete domaćinstva i privrednog inventara. Nevladine organizacije u carinskom sistemu Republike Srbije 1.

sportskom.ČLAN 193 OSLOBOĐENjE PRAVNIH I DRUGIH LICA OD PLAĆANjA UVOZNIH DAŽBINA (I) Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina: (1) Organizacije Crvenog krsta ­ na robu koju uvezu iz inostranstva.potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji (2) Vatrogasne i spasilačke organizacije i društva ­ na opremu i delove te opreme koji se ne proizvode u Srbiji. humanitarnom. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. duvanskih proizvoda i putničkih motornih vozila. (4) Lica. verskom delatnošću. obrazovnim.izjavu korisnika povlastice da roba služi naposredno za obavljanje delatnosti. kulturnom. korisnik podnosi carinskom organu izjavu da su zbirke. koja se bave naučnim. rekreativnom. a služi neposredno za obavljanje tih delatnosti. obrazovnom. odnosno da je arhivski materijal namenjen arhivi. koja se ne proizvodi u Srbiji.potvrdu Privredne komore Srbije da se oprema odnosno delovi te opreme koji se uvoze ne proizvode u zemlji (3) Muzeji i umetničke galerije ­ na zbirke. umetnošću. delove zbirki i pojedinačne predmete koji su njima namenjeni. korisnik podnosi carinskom organu: . verskom delatnošću. delovi zbirki i pojedinačni predmeti koji se uvoze namenjeni muzeju ili umetničkoj galeriji. delatnostima zaštite prirode. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. korisnik podnosi carinskom organu: . rekrea­ tivnom. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. tehničkom kulturom. Carinski organ može zahtevati od korisnika da priloži potvrdu ili mišljenje nadležnog organa kojim se potrvđuje da roba koja se uvozi služi neprekidno za obavljanje delatnosti korisnika povlastice. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana. kao i arhivi­za arhivski materijal.izjavu da će uvezenu robu koristiti za izvršavanje svojih humanitarnih zadataka . tehničkom kulturom. osim alkohola i alkoholnih pića.potvrdu Privredne komore Srbije de se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji . kulturnom.izvod iz registra nadležnog organa da se korisnik povlastice bavi naučnom. osim fizičkih. a koja služi za izvršavanje njihovih humanitarnih zadataka. a namenjeni su za gašenje požara i za spasilačke delatnosti. kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta životne sredine. umetnošću. kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta životne sredine ­ na robu koje se ne proizvodi u Srbiji. delatnosti­ ma zaštite prirode. humanitarnom. . sportskom. korisnik podnosi carinskom organu: ­ potvrdu Ministarstva za unutrašnje poslove kojim se dokazuje da se oprema i delovi te opreme uvoze za potrebe vartogasnih odnosno spasilačkih organizacija i društava .  .

duvanskih proizvoda i putničkih motornih vozila. uređaje i instrumente za zdrav­ stvo i njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme kao i za lekove koji se koriste u bolničkom lečenju koji se ne proizvode u zemlji i ako se uvoze radi opre­ manja i potreba tih preduzeća u skladu sa programima razvoja zdravstva. (7) Preduzeća u oblasti zdravstva – na specifičnu opremu. alkoholnih pića. . zdravstvene i socijalne svrhe. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. Ako korisnik prima iz inostranstva besplatno. kulturne. suše. uređaji i nistrumenti za zdravstvo.(5) Lica. kulturne.). humanitarne. poplave. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. osim fizičkih ­ na robu koju beplatno prime iz inostranstva za naučne. sanitetski materijal. korisnik podnosi carinskom organu:  . lekove. ekološki udesi i sl. verske.potvrdu Ministarstva zdravlja kojom se dokazuje da se specifična oprema. kao i za zaštitu životne sredine. hranu i bezalkoholna pića.) ratom ili oružanim sukobom. može se ostvariti ako Vlada utvrdi da su posledice elementarnih nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz oslobođenje od plaćanja carine i ako se ta roba uveze u roku koji odredi Vlada. carinski organ o oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina stavlja zabelešku na deklaraciji. zdravstvene i socijalne svrhe. osim alkohola.potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona.izvod iz odgovarajućeg registra iz kojeg se utvrđuje delatnost korisnika povlastice. njihovi rezervni delovi i potrošni materijal za korišćenje te opreme. ako je namenjen otklanjanju posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi. ortopedska pomagala. kao i lekovi koji se koriste u bolničkom lečenju. korisnik podnosi carinskom organu: . korisnik podnosi carinskom organu: . osim fizičkih ­ na robu koju besplatno prime iz inostranstva ili je nabave od sredstava koja su dobila iz inostranstva kao novčanu pomoć. u humanitarne svrhe. sitne medicinske instrumente. posteljinu. verske. (6) Lica. . a koriste se za profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje invalida. obuću i dečje igračke pored dokaza iz stava 1 ovog člana . prosvet­ ne. kao i za zaštitu životne sredine. sportske. uvozi radi opremanja i potreba pravnih lica u oblasti zdravstva .izjavu korisnika povlastice da roba služi za naučne. ćebad i sl.izjavu ili fakturu ino-pošiljaoca iz koje se vidi da se roba šalje besplatno. podnosi i specifikaciju robe u kojoj je naznačen trgovački naziv i količina. (8) Preduzeća za profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalida ­ na opremu i rezervne delove koji se ne proizvode u zemlji. prosvetne. humanitarne. tekstilne proizvode (odeću. Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa odredbom ove tačke. sportske.

kao i domaće i strane humanitarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomoć. ili ukoliko je odlukom Vlade zabranjen uvoz te robe radi sprečavanja i ugrožavanja života i zdravlja ljudi i životne sredine. javne ustanove.4. alkoholnih pića i putničkih automobila ). O oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina carinski organ stavlja zabelešku na izjavi. jedinice lokalne samouprave. Uvoz robe i usluga po osnovu donacije i humanitarne pomoći. 61/2001. imovinskim i drugim pravima. hartijama od vrednosti. Donacije i humanitarna pomoć mogu biti u robi (osim duvana i duvanskih prerađevina. novcu. javna preduzeća. osim fizičkih ­ na medalje i plakete koje primaju iz inostranstva radi dodelji­ vanja na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Srbiji. korisnik podnosi carinskom organu: -potvrdu Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine da roba koja se uvozi služi neposredno za zaštitu životne sredine -potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji (10) Lica. 36/2007 i Službeni Glasnik RS br 101/2005 ). kao i uvoz robe i usluga koje se kupuju iz sredstava dobijenih od donacija i humanitarne pomoći i iz sredstava ostvarenih realizacijom hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava je slobodan. druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit. a vezano za uvoz roba i usluga. Primalac donacije i pomoći ne mogu biti političke stranke. uslugama. Članom 1 Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći uređeno je da državni organi. Zakona o donacijama može se vršiti samo ukoliko ispunjava propisane uslove stavljanja robe u promet. Ne može se uvoziti roba čiji je promet i upotreba zabranjen u zemlji iz koje se uvozi ili u kojoj je proizvedena.izvod iz registra nadležnog organa da se korisnik povlastice bavi profesionalnim osposobljavanjem i zapošljavanjem invalida . korisnik podnosi carinskom organu izjavu o organizovanju međunarodnog takmičenja u zemlji i da će medalje i plakete dodeljivati na tom takmičenju. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. a usluge u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima. (II) Odredbe stava 1. odnosno za upotrebu na domaćem tržištu. Uvoz robe u skladu sa čl. tačka 3 do 10 ovog člana primenjuju se i na preduzetnike. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona.potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji . Na kraju ovog dela treba podsetiti i na Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći (Službeni list SRJ br 10/2001.izjavu korisnika povlastice da roba služi za profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje invalida. (9) Lica.  . osim fizičkih ­ na opremi koja se proizvodi u zemlji a služi neposredno za zaštitu životne sredine..

carina će doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina i taksi. Treba imati u vidu i da se roba oslobođena od plaćanja carinskih dažbina ne može dati u zalog.  . na pozajmicu ili kao obezbeđenje za izvršenje druge obaveze. odnosno pomoć data u roku od tri godine od dana uvoza. U suprotnom.Primalac donacije i pomoći ne može bez prethodnog plaćanja carine robu oslobođenu od carine prodati ili je upotrebiti u druge svrhe osim u svrhe za koje je donacija.

članova. zadruge. domovi zdravlja i bolnice. Ova olakšica sadržana je u odredbama Zako­ na o porezu na dobit preduzeća («Službeni glasnik RS» br. NVO su nedobitne organizacije koje knjige vode po kontnom okviru za preduzeća.9. 3) da NVO . 43/2003. Zakona o porezu na dobit preduzeća NVO se oslobađa plaćanja poreza na dobit koja. ista fizička ili pravna lica neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju. Svi propisani uslovi moraju biti ispunjeni da se ne bi platio porez na dobit. zadruge. odnosno aditiv­ ni. i isti ne raspodeljuje svojim vlasnicima. 25/2001. člana Zakona o porezu na dobit preduzeća. Posedovanje više od 50% ili pojedinačno najvećeg dela akcija ili udela smatra se omogućenom kontrolom. 84/2004) i pratećih podzakonskih propisa.nedobitna organizacija isplaćuje zaposlenima. 3 Povezanim licima smatra se fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa NVO javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke. direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je NVO razvrstana i NVO ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača.) i nedobitnih organizacija koje knjige vode po kontnom okviru za preduzeća. 2) da lična primanja koja NVO . direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je organizacija razvrstana. zaposlenih ili sa njima povezanih lica.nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača. Porez na dobit kod NVO Jedna od najvećih poreskih olakšica za NVO u našem zakonodavstvu odnosi se na oslobađanje od plaćanja poreza na dobit. pod sledećim uslovima: 1) da NVO ne raspodeljuje tako ostvareni višak svojim osnivačima. na način predviđen u st. u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje. zaposlenima ili sa njima povezanim licima. Povezanim licem smatra se i ono pravno lice u kome. i 4.000 din. Prema članu 44. preduzetnike i druga pravna lica.  . Zakon pravi razliku između nedobitnih organizacija koje knjige vode po kontnom okviru za budžetski sistem (škole. zaposlenih i sa njima povezanih lica. ostvari višak prihoda nad rashodima do 300. kontroli ili kapitalu. članovima. članova. fondovi socijalnog osiguranja itd. 1. direktorima. 80/2002. oslobođena je plaćanja poreza na dobit. lična primanja koja NVO isplaćuje zaposlenima. U ovom Zakonu NVO se svrstavaju u kategoriju nedobitnih organizacija. kao i kod NVO. direktora. 3. Ukoliko NVO ima višak prihoda nad rashodima manji od 300. direktora. Uticaj na poslovne odluke postoji i kada lice povezano sa NVO poseduje više od 50% ili pojedinačno najveći broj glasova u organima upravljanja.000 dinara. preduzetnike i druga pravna lica. direktorima i sa njima povezanim licima3. Uslovi za oslobođenje od poreza na dobit kod NVO Uslovi za oslovođenje NVO od plaćanja poreza na dobit su kumulativni.

000 din. a najviše do 70% obračunatog poreza). godine) Karakteristični primeri prihoda koji su ostvareni na tržištu bi bili: prihodi od zakupnina. Prema tome. stručnog osposobljavanja i usavršavanja koje se naplaćuju od primaoca itd). Zakona o porezu na dobit. Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodima ostvarenim na tržištu? Prihodi po osnovu dotacija iz budžeta. prihodi od kamata. 25/2001. Stopa poreza na dobit iznosi 10%. kao i prihodi od članarina ne smatraju se prihodima NVO koji se ostvare na tržištu. pravo na oslobođenje nema ni NVO koja ima monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje suzbijanje monopolskog ili dominantnog položaja. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“. i 2. O poreskom tretmanu – prihoda od donacija. poklona i članarina kod nedobitnih organizacija Ministarstvo finansija je izdalo sledeće mišljenje: Odredbom člana 1. 80/2002 i 43/2003). ukoliko je višak prihoda nad rashodima preko 300. udruženje građana. 12. prihodi po osnovu prodaje robe. ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. 2. donacija i drugih bespovratnih i beste­ retnih davanja.. poreski kredit po osnovu zapošljavanja novih radnika na neodređeno vreme itd. (Ministarstvo finansija i ekonomije. O poreskom tretmanu prihoda od kamata nedobitnih organizacija Ministarstvo finansija izdalo je mišljenje sledeće sadržine: 0 . poklona. nije obveznik poreza na dobit preduzeća ukoliko prihode ostvaruje isključivo iz donacija.br. br. Takođe. NVO ima pravo na oslobođenje od plaćanja poreza na dobit u skladu sa pomenutim članom 44. ili je manji od tog iznosa ali nije ispunjen jedan od ostalih propisanih uslova (raspodeljivanje tog viška. 2003. propisano je da je poreski obveznik i drugo pravno lice koje nije organizovano u smislu st. a nema pravo na druge poreske pogodnosti iz ovog Zakona kao što su poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (za mala pravna lica ovaj kredit iznosi 40% izvršenih ulaganja. stav 3. usluge obrazovanja. poklona. ovog člana. NVO je dužna da obračuna i plati porez na dobit. 1. dotacija.Međutim. od sponzorstva kada postoji protivusluga od strane NVO. proizvoda i raznih usluga koje se vrše uz naknadu (Npr: komercijalna prodaja knjiga i drugih izdanja. odnosno ukoliko prihode ne ostvaruje prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. članarina članova društva i sl. 413–00–1271/2003–04 od 16. dotacija. visina ličnih primanja i raspodeljivanje imovine). kao nedobitna organizacija.

Međutim.br. Zakona o porezu na dobit preduzeća. 434–01–00055/2003–04 od 16. u tom slučaju postoji obaveza dostavljanja „prazne“ poreske prijave Što se tiče poreske prijave za porez na dobit u slučaju da NVO nema poresku obavezu Ministarstvo finansija je izdalo mišljenje sledeće sadržine: Prema tome. propisano je da je poreski obveznik. 38/2001 i 5/2002). Fond kao nedobitna organizacija obveznik je poreza na dobit preduzeća. Tempus fondacija ne ostvaruje oporezivu dobit u smislu Zakona o porezima na dobit preduzeća. godine) 3. za koji se finansiranje vrši iz izdvojenih sredstava Evropske komisije u skladu sa ciljevima ovog programa. 59/2006). stav 3. odnosno članom 4. ovog člana. br. sadrži odredbu po kojoj je NVO dužna da u poreskom bilansu iskaže prihode ostvarene na tržištu i sa njima povezane rashode. i drugo pravno lice koje nije organizovano u smislu st.br. uz ispunjenje uslova iz člana 44. 15/2006). br. kao što je poreska prijava za PDV.000 dinara. U praksi je često postavljano pitanje da li NVO koja ima pravo na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na dobit treba da sastavi i nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu i poreski bilans za ovaj porez? Zakon o porezu na dobit u članu 44. 25/2001. 19/2005.  . oslobađa se plaćanja poreza na dobit preduzeća. U našem poreskom sistemu za neke vrste poreskih prijava. i 2. Podnošenje poreskog bilansa i poreske prijave za porez na dobit Forma. 12. sadržina i način popunjavanja poreske prijave za porez na dobit NVO uređeni su Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“ br. tačka 3. Prihodi od kamate smatraju se prihodima ostvarenim na tržištu i na ovaj prihod se obračunava i plaća porez na dobit u skladu sa Zakonom. dok za druge. 139/2004. stav 3. ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. ukoliko ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Pravilnika o sadržini poreskog bilansa za druga pravna lica obveznike poreza na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“. stav 1. sadržina i način popunjavanja poreskog bilansa za porez na dobit NVO uređeni su Pravilnikom o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) – obveznike poreza na dobit preduzeća («Službeni glasnik RS». kao što su poreske prijave za porez po odbitku (na zarade i druga lična primanja) ne postoji obaveza dostavljanja nadležnom poreskom organu u slučaju nepostojanja poreske obaveze. (Ministarstvo finansija i ekonomije. nedobitna organizacija (fond).Odredbom člana 1. Forma. 2003. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“. koja u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje ostvari višak prihoda nad rashodima do 300. obavljanjem delatnosti u okviru sprovođenja TEMRUS programa. 1. 19/2005. 15/2006. u skladu sa Zakonaom. 80/2002 i 43/2003).

Ukoliko je nastanak određenih rashoda vezan isključivo za prihode ostvarene na tržištu u poreskom bilansu NVO iskazuju se ukupni takvi rashodi. i u poreskoj prijavi PBN-1 iskazuju. (Mišljenje Ministarstva finansija. Zakona. a ne prema poreskim propisima. Primera radi. Porez na dobit je 45. Ako takvo podvajanje nije moguće. troškova materijala. saglasno sa članu 63. sve nedobitne organizacije . troškova amortizacije i ostalih poslovnih rashoda.000 din. Primer: NVO je u toku godine ostvarila prihode na tržištu od 700.000 din. i sa njima povezane rashode od 250. ili ne ispunjava ostale propisane uslove. br. dužne su da. U slučaju da NVO ima višak prihoda ostvarenih na tržištu nad rashodima koji su vezani za njih veći od 300. troškova zarada. treba da podnese „prazan“ poreski bilans i poresku prijavu za porez na dobit na propisanim obrascima.03. Drugim rečima. Pitanje poreske osnovice Potrebno je napomenuti da eventualni porez na dobit NVO utvrđuje za deo prihoda koji ostvari na tržištu prodajom dobara ili vršenjem usluga.000 x 0%). stav 1. podnesu poresku prijavu i poreski bilans nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.000 din. 4. Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa na propisanim obrascima je 10. god.2003.. (450. odgovarajući rashodi koji su povezani sa prihodima ostvarenim na tržištu utvrđuju se. te podleže plaćanju poreza na dobit. Kod eventualnog iskazivanja troškova amortizacije NVO u poreskom bilansu iskazuje se odgovarajući iznos ovih troškova utvrđenih prema računovodstvenim.000 din. mart. te nema ni obavezu plaćanja ovog poreza. ukoliko se u obrascu PBN-1 iskazuju troškovi amortizacije iskazuje se  .Međutim. ukoliko prihodi ostvareni na tržištu čine 45% ukupnih prihoda NVO rashodi koji se iskazuju u poreskom bilansu utvrđuju se kao 45% pojedinih vrsta rashoda – nabavne vrednosti prodate robe.) Na osnovu navedenog proizilazi da NVO i u slučaju da nema prihode i rashode ostvarene na tržištu i oporezive dobiti. naknada zarada i ostalih ličnih rashoda. da u propisanom roku. osnovica za plaćanje ovog poreza po stopi od 10% je ukupna razlika između tih prihoda i rashoda. 413-00-391/2003-04 od 27. srazmerno učešću prihoda ostvarenih na tržištu u ukupno ostvarenim prihodima NVO.. Poreska osnovica je višak prihoda ostvarenih na tržištu nad rashodima koji su nastali u vezi sa tim prihodima. Opravdanje za to može se naći u potrebi da nedobitna organizacija dokaže i dokumentuje poreskoj administraciji da ispunjava propisane uslove za oslobođenje. Osnovica za plaćanje poreza na dobit je ukupna razlika prihoda na tržištu i sa njima povezanih rashoda (celokupan višak) koji u primeru iznosi 450.000 din.

Kod NVO se ne uzima poreska grupna amortizacija (od I do V amortizacione grupe) u smislu člana 10. Zakona o porezu na dobit i na osnovu njega donetog Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Službeni glasnik RS“ br. štampači.srazmeran deo troškova amortizacije koji je povezan sa prihodima ostvarenim na tržištu. fotokopir mašine i druga oprema). koji su iskazani u Bilansu uspeha. NVO koja nema obavezu plaćanja poreza na dobit takođe ne plaća ni porez na kapitalnu dobit ostvarenu prilikom prodaje nepokretnosti (uključujući i prava industrijske svojine i udele u imovini poslovnih subjekata i ostale hartije od vrednosti čija prodaja nije zastupljena pojava u poslovanju NVO). 116/2004). To znači da ni NVO ne plaćaju porez na kapitalni dobitak prilikom prodaje po većoj ceni od sadašnje knjigovodstvene vrednosti postrojenja i opreme (najčešće je to računarska oprema. Na osnovu poreskog bilansa koji se podnosi na obrascu PBN-1 vrši se sastavljanje poreske prijave na obrascu PBN. ni kod preduzeća i ostalih dobitnih organizacija se prilikom prodaje postrojenja i opreme ne plaća se porez na kapitalnu dobit. putnički automobili. da bi se ka kraju godine na osnovu poreske prijave utvrdila konačna obaveza i razlika za uplatu ili poreski kredit za naredni period. Na osnovu poreske prijave utvrđuje se eventualni iznos konačne obaveze na ime poreza na dobit NVO tekuće godine i akontacija za narednu godinu. Polazna osnova su troškovi amortizacije utvrđeni prema računovodstvenim propisima (u skladu sa izabranom metodom amortizacije i procenjenim korisnim vekom trajanja osnovnih sredstava). porez na dobit plaća akontativno (do 15. god. Poznato je da se u našoj zemlji. u mesecu za prethodni mesec) u toku godine.  . a to važi i za NVO. Od 2004.

Donacije u novcu Na primljene donacije. Poreski tretman donacija u novcu.Porez na poklon ne plaća se na donacije u novcu. dotacije. odnosno jedinice lokalne samouprave.10. Porez na poklon i NVO 1.Porez na poklon ne plaćaju fondovi i fondacije. čija je svrha trošenja uređena ugovorom i sporazumom sa donatorom. i 15.5% na iznos preko 9. 45/02. 2. stvarima i pravima ukoliko je pojedinačan iznos donacije (nominalni ili procenjeni tržišni) manji od 9.000 dinara. finansijske podrške i sl. 80/02.  . Ta obaveza proizilazi iz članova 14. a kojim je predviđeno da se iz dobijenih sredstava u zemlji korisnika ne plaćaju porezi. NVO je dužna da obračuna i plati porez na po­ klon po stopi od 2. Zakona o porezima na imovinu (26/01. Prema važećim propisima u našoj zemlji porez na poklon se plaća i na donacije namenskog karaktera. 5 Ovde ne navodimo sva poreska oslobođenja već samo ona koja su od značaja za NVO.000 din).Porez na poklon ne plaća se na imovinu primljenu od Republike Srbije. i kada se primljena 4 Do izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu iz jula 2007. na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. 2. se sa stanovišta poreskih propisa tretiraju kao poklon i podležu plaćanju poreza na poklon (2. donacije u novcu koje NVO prima od domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica po osnovu donacije. god. drugim rečima. Uvod Na primljene donacije u novcu i u stvarima i pravima (ako se na njih ne plaća PDV) pojedinačne vrednosti preko 9.5%4. 4.Porez na poklon ne plaća se na donacije koje su primljene u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima koje je sa drugom državom ili međunarodnom ogranizacijom zaključio određeni državni organ. Međutim.000 din. 3. autonomne pokrajine. poreska stopa je iznosila 5%. 134/04 i 61/07). razlikuje se od poreskog tretmana od donacija u stvarima i pravima što objašnjavamo u nastavku. kada primalac nema obavezu protučinidbe (da izvrši određenu isporuku dobara ili pružanje usluga) NVO ne obračunava i ne plaća PDV jer to nije predmet oporezivanja Zakona o PDV. ili. U našem zakonodavstvu postoje četiri poreska oslobođenja od poreza na poklon koja su relevantna za NVO5: 1.

novčana sredstva koriste za finansiranje određenog projekta.  . god.6 Poreska osnovica je dakle ukupna novčana suma koja je primljena. predmet je kritika aktivista udruženja građana i nevladinih organizacija koji smatraju da se između poklona koji predstavlja besteretni pravni posao i donacija koje NVO troše namenski za finansiranje određenog. predstavljaju poklon sa elementima naloga. autonomne pokrajine ili lokalne samouprave ne plaća porez na poklon Primljene donacije u novcu ne uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. U roku od 0 dana od dana nastanka poreske obaveze (uzmimo da je to dan kada je zaključen ugovor i na devizni račun su doznačena sredstva) NVO je dužna da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu PPI-3 za porez na poklon. Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koje su stupile na snagu . Pod pretpostavkom da se ne radi o fondu i fondaciji i da ne postoji bilateralni međudržavni ugovor kojim je predviđeno neplaćanje poreza u Srbiji.5% na ukupan iznos donacije. Shodno tome. stvari i prava od Republike Srbije. nisu izvršene izmene u pogledu oporezivanja donacija udruženja građana i nevladinih organizacija.000 din. NVO je dužna da plati porez na poklon po stopi od 2. Porez na poklon plaća se na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa. autonomne pokrajine. Napominjemo da se po poslednjim izmenama Zakona o porezima na imovinu (jul 2007. a imajući u vidu instruktivnu prirodu ovog priručnika i njegovu osnovnu nameru da posluži za razjašnjenje i pravilnu primenu važećih poreskih propisa.000 din. god) porez na poklon ne plaća na imovinu primljenu od Republike Srbije. U poreskoj prijavi se pored standardnih identifikacionih podataka o obvezniku navodi broj ugovora o donaciji (poklonu) i datum zaključenja ugovora ili datum prijema donacije.250 din. kao teretnog pravnog posla ne može staviti znak jednakosti. ostaje nam da konstatujemo da ovaj segment fiskalnog sistema zaslužuje da bude preispitan i pažljivo razmotren od strane nadležnih državnih organa. Ukupan promet dobara i usluga je bitan za utvrđivanje da li je NVO obveznik PDV ili ne. dotacije i sl. što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 40. Na osnovu podnete poreske prijave naležni poreski organ izdaje rešenje o plaćanju poreza na poklon. Rok za plaćanje je 5 dana od dana dostavljanja rešenja. ukoliko NVO dobije bez naknade na ime donacije ili druge pomoći novac. jula 2007. a po podnetoj poreskoj prijavi od strane NVO na obrascu PPI-3. Primer: NVO je od poslovnog partnera iz inostranstva koji finansira ugovoreni projekat i nadgleda njegovo ostvarenje primila na ime finansijske podrške iznos od 5. Prema njihovom mišljenju i gledištu pojedinih pravnih eksperata.000 EUR. S obzirom na divergentna mišljenja. U tim diskusijama se navodi da se u stranoj pravnoj literaturi i poreskoj politici zapadnoevropskih zemalja pravi razlika između donacije (poklona) kao jednostrano teretnog posla i granta kao dvostrano teretnog posla. ugovorom utvrđenog projekta. U našem primeru osnovica za plaćanje poreza na poklon je 40. kao i valuta i iznos primljene donacije. O tome je Ministarstvo finansija izdalo mišljenje sledeće sadržine: 6 Obaveza plaćanja poreza na poklon na primljene donacije. definisanih ugovorom. Naše aktuelno poresko zakonodavstvo ne pravi tu razliku što je potvrđeno i mišljenjima nadležnog ministarstva koja navodimo u nastavku. novčana sredstva koje je NVO primila od domaćih i stranih pravnih lica kao podršku njegovim konkretnim aktivnostima i programima. a ako jeste za koji poreski period se PDV obračunava ili plaća (mesečno ili tromesečno). Pretpostavimo da ono glasi na 0. a ne ostatak po odbitku neoporizog iznosa. odnosno jedinice lokalne samuprave.

4.000 din. stav 1. prema članu 14. do 4. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost.000. Poresko oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija Prema članu 16. 3. poreski period za koji se obračunava PDV.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20.000 dinara. tačka 5) Zakona o porezima na imovinu fondovi i fondacije oslobođeni su plaćanja poreza na poklon na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. stav 1. O nevladinim organizacijama i porezu na dodatu vrednost detljanija objašnjenje dali smo u posebnom poglavlju ovog priručnika. ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. Naime.000 dinara. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije. predaje poreska prijava i plaća PDV kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. Zakona. ne postaje obveznik PDV. fondacijama i fondovima na sredstva data zadu­ žbini. u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost. ukoliko je davalac donacije ili humanitarne pomoći obračunao PDV NVO. (Ministarstvo finansija Republike Srbije. fondaciji i fondu ne plaćaju se porezi i doprinosi ustanovljeni republičkim propisima. 1. br. Prema tome.5% na iznose preko 9. 12. 413– 00–02695/2005–04 od 22. u smislu ovog zakona.000. istog člana Zakona propisano je da je poreski period za koji se obračunava PDV.  . Zakona o porezima na imovinu poklonom.000.000. budući da se te donacije ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga.000. Donacije u stvarima i pravima Na besteterna primanja u stvarima i pravima po osnovu kojih NVO nema obavezu proti­ vusluge takođe se plaća porez na poklon od 2. Zakona o zadužbinama. Prema tome.) ukoliko se ne plaća PDV. odnosno humanitarna organizacije nema obavezu obračuna i plaćanja poreza na poklon.000 din. 2005.Prema odredbi člana 48. stav 6. Odredbom člana 21. Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). nezavisno od postojanja ugovora o poklonu. godine) Ukoliko NVO dobije novčane donacije za obavljanje delatnosti koje u ukupnom iznosu prelaze 2. Odredbom stava 2.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20.

Fondovi i fondacije koji na poklon primljenu imovinu ne koriste za osnovne ciljeve ovih organizacija. a sada Republika Srbija i njeni organi – ministarstva i drugi državni organi i organizacije. Naime. a to znači radi pomaganja stvaralaštva i ostvarivanja humanitarnih i drugih društveno korisnih ciljeva. ne plaća se porez na poklon.Fond i fondacija ima pravo na navedeno poresko oslobođenje pod uslovom da ima rešenje/ odobrenje za rad Ministarstva kulture i upisano je u registar ovih organizacija koje vodi to Minisarstvo i na poklon primljena sredstva koristi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori imaju primat nad nacionalnim pravom. stav 2. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. ugovori o donaciji) koje je da drugim državama.primalac donacije nema pravo na poresko oslobođenje od poreza na poklon. Poresko oslobođenje od poreza na poklon za donacije koje se primaju u skladu sa bilateralnim međunarodnim ugovorima Na donacije koje se primaju u skladu sa ugorovorom koji je drugom državom ili međunarodnom ogranizacijom zaključio određeni državni organ. prema članu 16. PDV i drugih poreza. U vezi sa ovim poreskim oslobođenjem treba imati u vidu dve činjenice: Prva je da se bilateralnim međunarodnim ugovorima smatraju ugovori (ugovori o saradnji i tehničkoj pomoći. plaćaju porez na poklon na donacije u novcu i stvarima i pravima (ako se na njih ne plaća PDV) pojedinačne vrednosti preko 9. Treba apostrofirati da se na udruženja građana i nevladine organizacije koje nisu osnovane i ne rade kao fondovi i fondacije ne odnosi poresko oslobođenje od poreza na poklon. Ukoliko međunarodni ugovor ne sadrži tu odredbu i njime nije predviđeno neplaćanje poreza u Srbiji NVO . PDV i drugi porezi. već za druge namene. zaključila ranije Državna zajednica Srbija i Crna Gora. ugovori o kreditu ili zajmu. ugovori o finansijskoj podršci. Druga bitna činjenica je da poresko oslobođenje od poreza na poklon. Ustava Republike Srbije («Službeni glasnik 98/2006) opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori predstavljaju sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.  . može ostvariti ukoliko je ugovorom eksplicitno predviđeno da se iz primljenih sredstava u zemlji korisnika ne plaćaju porezi. a za primljena sredstva po osnovu donacija koje se primaju na osnovu bilateralnih međunarodnih ugovora. odnosno sa međunarodnim organizacijama. 5.000 din. a kojim je predviđeno da se iz dobijenih sredstava u zemlji korisnika ne plaćaju porezi.

pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu. prijava se podnosi poreskom organu u opštini u kojoj je poklonodavac imao.za nasleđene odnosno na poklon primljene samo pokretne stvari (gotov novac. novčana potraživanja.ako NVO nema sedište/prebivalište u Republici.6. Utvrđivanje i plaćanje poreza na poklon Osnovica za plaćanje poreza na poklon na donacije koje NVO prima u novcu. osnovicu poreza na poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih nasleđa. Porez na poklon NVO plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja nadležnog poreskog organa. upotrebljavanom plovnom objektu. štedne uloge. Poklonodavac jemči supsidijarno za plaćanje poreza na poklon. Već smo rekli da se porez na poklon plaća po rešenju nadležne organizacione jedinice poreske uprave.na poklon primljenu nepokretnost . naplatiće ga od poklonodavca.poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji NVO ima sedište/ prebivalište. . .na poklon primljenu nepokretnost iz inostranstva . Ukoliko nadležni poreski organ ne može da naplati porez na poklon od poklonoprimca. na dan nastanka poreske obaveze. Kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom obvezniku . a ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi – danom prijema poklona Poreska prijava na Obrascu PPI-3 podnosi se: . koju utvrđuje nadležni poreski organ. hartije od vrednosti. Uplatni račun je: 840-713311-843-29. upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog i druge pokretne stvari) . Poklono-  .poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji NVO ima sedište/prebivalište.poklonoprimcu. .za istovremeno na poklon primljene nepokretnosti i pokretne stvari . prava intelektualne svojine. Danom nastanka ove poreske obaveze smatra se dan zaključenja ugovora o poklonu (donaciji).poreskom organu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. odnosno tekućeg i prethodnih poklona. depozite u bankama. NVO je dužna da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu za porez na poklon (Obrazac PPI-3) u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze.poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koju NVO prima na poklon. udele u pravnom licu. . odnosno ima sedište/prebivalište. stvarima i pravima je tržišna vrednost na poklon primljene stvari.

br. godine. dobijate za potrebe realizacije projekta „Praćenje primene Kodeksa ponašanja lokalnih funkcionera u 10 opština Srbije“. Prema tome. Zakona). na poklon – namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta na koji se plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. Zakona je rezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Srbije i Crne Gore. već najznačajniji deo) Ministarstva finansija o poreskom tretmanu novčanih donacija i plaćanju poreza na poklon: Obveznik poreza na poklon nije poklonodavac.000 dinara. Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 3. koji ste uputili Ministarstvu finansija. godine) Porez na poklon se plaća na namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta Razmotrili smo vaš zahtev broj 119/1 od 20.  . Na poklon – namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta (na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost). stav 3. osim u slučajevima za koje je zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. obveznik poreza na poklon nije lice koje poklon daje. a u vezi sa poreskim tretmanom novčanih sredstava koja. Dakle.davac koji se ugovorom obavezao da plati porez na poklon jemči solidarno (zajedno se obavezao sa poklonoprimcem) za plaćanje poreza.413-00-01058/2006-04 od 22. Zakona je nerezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike (član 15. Zakona plaća se porez na poklon. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. 2. porez na poklon se plaća kada njegov pojedinačni iznos nije manji od 9. odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 9. već poklonoprimac Prema tome. ukoliko se na tu donaciju – poklon ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost i ukoliko pojedinačna tržišna. 7. 2006.000 dinara. već lice koje poklon prima. (Ministarstvo finansija Republike Srbije. na osnovu ugovora o donaciji zaključenog sa Vestminister fondacijom za demokratiju.02. 09. i 3. ili u inostranstvu.2006. st. porez na poklon se ne plaća. Zakonom o porezima na imovinu nije propisana mogućnost da se obveznik poreza na nasleđe i poklon oslobodi plaćanja ovog poreza odnosno da mu se poreska obaveza umanji iz razloga koje u dopisu navodite. na poklon – donaciju u novcu i drugim stvarima i pravima iz člana 14. odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja. Mišljenja Ministarstva finansija o porezu na poklon kod NVO U nastavku navodimo nekoliko mišljenja (ne celokupan tekst.

2004. o čemu je to ministarstvo donelo i odgovarajuće rešenje saglasno sa Zakonom). februara 2006. (Ministartvo finansija i ekonomije. ceni nadležni poreski organ. zaključen na osnovu Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o tehničkoj saradnji i pomoći. fondacija i fondova koji vodi Ministarstvo kulture i medija. obrazuju fondacije – pomaganje stvaralaštva i ostvarivanje humanitarnih i drugih društveno korisnih ciljeva. fondacijama i fondovima. porez na nasleđe i poklon ne plaća pravno lice – fondacija (ako je osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju zadužbine. objavljen je u „Službenom listu SCG – Međunarodni ugovori“.Zakonom nije propisano pravo na poresko oslobođenje za donaciju u novcu kada je primalac donacije Stalna konferencija gradova i opština. porez na poklon se ne plaća ukoliko je konkretnim međunarodnim ugovorom propisano da se po osnovu donacije koja je njime uređena porez ne plaća. saglasno sa Zakonom o zadužbinama. smatramo da se na navedenu donaciju porez na poklon plaća ukoliko se na konkretnu donaciju ne plaća porez na dodatu vrednost. 430-03-00038/2004-04 od 10. fondacije i fondovi u upisana u Registar zadužbina. (Ministarstvo finansija Republike Srbije. Imajući u vidu da je Sporazum o lokalnim donacijama. koje na poklon primi imovinu (u konkretnom slučaju. ratifikovani međunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica. Osim toga. br. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. godine) Oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija Dakle. 1/05. u svakom konkretnom slučaju. Dakle. Činjenično stanje koje utiče na postojanje i visinu poreske obaveze.000 dinara. odnosno na postojanje osnova za poresko oslobođenje. prava na nepokretnosti) koja služi isključivo za namene na koje se. br. Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o tehničkoj saradnji i pomoći. porez na poklon se plaća kada njegov pojedinačni iznos nije manji od 9. Oslobođenje od poreza na poklon po osnovu međunarodnih ugovora Na poklon – donaciju u novcu (na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost). a da tim sporazumom oslobođenje od plaćanja poreza na poklon po tom osnovu nije izričito ugovoreno. br. tačka 5) Zakona o porezima na imovinu. nema osnova za poresko oslobođenje primenom odredbe člana 21. 0 . godine).02. stav 1. U protivnom. 41300-237/2006-04 od 23.

430–03–000212/2006–04 od 29. br. 08. godine)  .Činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze odnosno osnova za oslobođenje od plaćanja poreza u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni poreski organ. 2006. (Ministarstvo finansija Republike Srbije.

139/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava). poslovne prostorije. stanovi. Porez na imovinu kod NVO 1. i 3) Pravilnikom o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnosti („Službeni glasnik RS“. dostavlja se najkasnije do 31. god. 135/2004 i 61/07– u daljem tekstu: Zakon). br. Ova poreska prijava nije relevantna za NVO jer je podnose preduzetnici koji vode poslovne knjige za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti i ostali preduzetnici (paušalci) – za imovinu koja im služi za obavljanje delatnosti i za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti. 45/2001. i to na: 1) pravo svojine: 2) pravo plodouživanja. br. Zakona. 38/2001 – u daljem tekstu: Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice). Primera radi.4%) plaća se na prava na nepokretnostima koja se nalaze u Srbiji. Za porez na imovinu za NVO je relevantna poreska prijava na Obrascu PPI–1 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu za 200_ godinu. 3) pravo upotrebe i pravo stanovanja. kao i druga pravna lica.11. Uvod Oporezivanje imovine NVO i podnošenje poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovi­ nu ne razlikuje se od obaveza drugih pravnih lica. Ono se vrši u skladu sa sledećim propisima: 1) Zakonom o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“. koju podnose pravna lica i preduzetnici koji vode poslovne knjige. Udruženja građana i nevladine organizacije. O poreskoj prijavi na Obrascu PPI–3 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon koju podnose obveznici poreza na nasleđe i poklon pisali smo u delu ovog priručnika o porezu na poklon kod nevladinih organizacija. Nepokretnostima se smatraju zemljište. 80/2002 . 2) Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni glasnik RS“. drugi građevinski objekti (bazeni i sl. garaže. zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju. marta tekuće godine. poreska prijava za porez na imovinu za 2007. preduzetnika i fizičkih lica. Postoji još i poreska prijava na Obrascu PPI–4 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava koju podnose obveznici poreza na prenos apsolutnih prava. god. To su poreska prijava na Obrascu PPI–2 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu za 200_ godinu. O njoj pišemo u posebnom delu ovog priručnika posvećenog porezu na prenos apsolutnih prava kod nevladinih organizacija. 7 Ovde ne pišemo o drugim poreskim prijavama za poreze na imovinu. 26/2001. i to za imovinu koja im služi za obavljanje delatnosti. kao i fizička lica. stambene i poslovne zgrade.  .) i delovi navedenih nepokretnosti. marta 2007. Porez na imovinu (stopa je 0. br.7 NVO plaća porez na imovinu na prava na nepokretnosti iz člana 2. preduzetnici i fizička lica dužni su da nadležnom poreskom organu podnesu poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu za tekuću godinu najkasnije do 31.

za plaćanje poreza na imovinu na zakupljenu nepokretnosti to bi se smatralo zakupninom (što znači da ta isplata podleže plaćanju poreskih obaveza kao zakupnina). 24/2001. stav 2. srazmerno svom udelu. br. poreski obveznik je svako od njih. Rezident je. 43/2003 i 84/2004) pravno lice koje je osnovano ili ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. 62/2006 i 65/2006). 25/2001. 5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje. i 3. 80/2002.NVO preuzme obavezu od zakupodavca. rezident je fizičko lice koje: – na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa. za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. stav 1. Poreski obveznik Ukoliko NVO ima pravo na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije obveznik je poreza na imovinu. Prilikom odgovora na ovo pitanje treba poći od odredbe član 2. površine preko 10 ari. Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnostima koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije.  . U praksi se ponekad dešava da zakupac – NVO plati porez na imovinu na poslovni objekat koji je zakupio i postavlja se pitanje kakav tretman ima ta uplata. 2. odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini. 6) pravo korišćenja gradskog građevinskog. tač. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“. a prema odredbi člana 3. Shodno tome. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“.4) pravo vremenskog korišćenja (tajmšering). st. Zakona na istoj nepokretnosti. kada su imaoci tih prava na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. 2) i 5) Zakona o porezima na imovinu kojom je utvrđeno da se porez na imovinu plaća na pravo svojine na nepokretnostima. Ukoliko NVO ima pravo na nepokretnosti u inostranstvu ne plaća porez na imovinu u Srbiji u skladu sa našim propisima. odnosno na pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje. nerezident je pravno lice koje je osnovano i ima sedište stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike. stav 2. istog zakona. Prema odredbi člana 7. prema odredbi člana 2. br. za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. 2. Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. 135/2004. Obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti su pravna i fizička lica – rezidenti i nerezidenti. već prema propisima zemlje gde se nalazi nepokretnost. ukoliko zakupac . 80/2002.

godinu utvrđuje se u visini vrednosti utvrđene u poslovnim knjigama NVO na dan 31. poreska osnovica za 2007. Primera radi. Prema tome. koji je osposobljen za korišćenje (u celini ili delimično) koristi ili ne. dužni ste da za tu imovinu podnesete poresku prijavu poreskom organu nadležnom prema mestu nepokretnosti. smatramo da je poreska obaveza nastala danom omogućavanja korišćenja te imovine – objekta. Šta je osnovica za porez na imovinu? Poreska osnovica poreza na imovinu na prava na nepokretnosti je. čiji izvod glasi: „Kod nepokretnosti – objekta izgrađenog bez propisane investiciono–tehničke dokumentacije. Rezident Republike je i fizičko lice koje je upućeno u inostranstvo ili u drugu republiku radi obavljanja poslova za fizičko ili pravno lice – rezidenta Republike ili za međunarodnu organizaciju. vrednost nepokretnosti utvrđena u poslovnim knjigama NVO. pa promene u tekućoj godini nisu značajne za izmenu poreske osnovice. prema odredbi člana 7. pravo je. Poreska stopa je 0. poreska obaveza nastaje najranijim od sledećih dana: 1) danom sticanja prava.2006. ali ne i obaveza poreskog obveznika da objekat na kome je vlasnik. godine. koji se ne koristi. U vezi sa danom nastanka poreske obaveze Ministarstvo finansija RS je dalo mišljenje broj 011–00–00012/2006–04 od 16.40%. 3) danom osposobljavanja. odnosno 2) danom početka korišćenja. sa stanjem na dan 31.– na teritoriji Republike neprekidno ili u prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj godini. Poreska osnovica poreza na imovinu utvrđuje se sa stanjem nepokretnosti po poslovnim knjigama na dan 31. 4. godine.12. u skladu sa propisima. Zakona.02. Zakona. stav 2. prethodne godine.2006. za koji iz tog razloga nije izdata upotrebna dozvola. ali je u pretežnom delu (kako iz zahteva porizilazi u delu od oko 60%) osposobljen za korišćenje. 3. Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu? Prema članu 10.12. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. Naime. 4) danom izdavanja upotrebne dozvole ili 5) danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način. ”  .

Zakona. obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. NVO. odnosno na dobra u opštoj upotrebi prema propisima kojima se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije. uz uslov da nepokretnosti nisu trajno date drugim licima radi ostvarivanja prihoda (svako ustupanje uz naknadu koje u toku 12 meseci neprekidno ili sa prekidima traje duže od 183 dana). odnosno na posebne delove. odnosno pravo na poresko oslobođenje može da utvrdi samo poreski organ. koje su namenjene i isključivo se koriste za bogoslužbene delatnosti. mart godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. NVO je dužna da do kraja marta podnese poresku prijvu za porez na prava na nepokretnosti na Obrascu PPI–1. prema članu 34. obveznik koji je podneo poresku prijavu. Naglašavamo da se ova poreska prijava podnosi samo za imovinu koja služi za obavljanje delatnosti. Međutim. 4) koje su od nadležnih organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepokretnosti u celini. pod uslovima reciprociteta. 2) diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država. Poreska oslobođenja Prema odredbi člana 12. organizacije i službe jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. a ne i sam poreski obveznik tj. započne ili prestane da koristi u toku godine ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza. Jednom poreskom prijavom treba obuhvatiti sve nepokretnosti NVO na teritoriji iste opštine. stav 4. Zakona o porezi­ ma na imovinu je 31. Zakona o porezima na imovinu. Odredbom člana 34. osim u slučaju promene podataka sadržanih u prijavi koji utiču na visinu poreske obaveze.  . koji služe za ove namene. porez na imovinu se ne plaća na prava na nepokretnosti: 1) u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi. Napominjemo da se poreska prijava podnosi i u slučaju postojanja osnova za poresko oslobođenje. Podnošenje poreske prijave za prava na nepokretnosti Rok za podnošenje poreske prijave za porez na imovinu (na prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije) NVO u skladu sa članom 34. 3) u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica. Zakona uređeno je da na imovinu koju stekne.5. kao i direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem. odnosno koju NVO ima u svojim poslovnim knjigama. u kojem slučaju je obavezan da podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka promene. 6. nije obavezan da za istu imovinu podnosi novu prijavu.

februara. brane (vodoustave). na osnovu podataka sadržanih u poreskoj prijavi. objekte za zaštitu od štetnog dejstva voda. – za treće tromesečje do 15. 10) objekte. Porez na imovinu na nepokretnosti ne plaća se ni: 1) kada ukupna osnovica za sve nepokretnosti tog nosioca prava ne prelazi iznos od 400. Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti Utvrđivanje poreza na imovinu na nepokretnosti vrši se rešenjem nadležnog poreskog organa. objekte za zaštitu poljoprivrednog i šumskog zemljišta i druge ekološke objekte. 7) gradsko odnosno javno građevinsko ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini. avgusta 1995. kad ukupna površina građevinske parcele. i to: – za prvo tromesečje do 15. pruge. maja. iz poslovnih knjiga NVO i dru­ gih podataka kojima raspolaže poreski organ. – za drugo tromesečje do 15. godine i 3) na prava na nepokretnostima za koja je ugovorom o stranom ulaganju. brodske prevodnice. godine.5) poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računato od početka privođenja nameni. zaključenim u skladu sa zakonom pre 1. 9) ekonomske zgrade u poljoprivredi. 8) skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava. odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika) ne prelazi 10 ari. 2) kada obveznik – nosilac prava na nepokretnosti bez naknade ustupi nepokretnost na korišćenje licu prognanom posle 1. Godišnji porez na imovinu plaća se akontaciono tromesečno u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. januara 1992. novembra.000 dinara. utvrđeno da se neće uvoditi nove poreske obaveze. lučke obale i lukobrane. 6) putevi. avgusta i – za četvrto tromesečje do 15. 7.  . aerodromske piste. odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti 11) za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na imovinu. osim ako se koriste za namene po osnovu kojih se ostvaruje prihod.

Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu, porez se plaća akontaciono u visini obaveze za poslednje tromesečje godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez (Primera radi, do 15.02.2007. godine, plaća se akontacija u visini plaćenog poreza za poslednje tromesečje 2006. godine). Razliku između poreza utvrđenog rešenjem poreskog organa i akontaciono uplaćenog poreza za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, NVO je dužna da uplati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze. 

12. Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO
1. Uvod
Porez na prenos apsolutnih prava predstavlja jedan od oblika poreza na imovinu. Pravni okvir koji je relevantan za oporezivanje prenosa apsolutnih prava čine: 1) Zakonom o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2001, 80/2002, 135/2004 i 61/07 – u daljem tekstu: Zakon) i 2) Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 139/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava). Šta je predmet oporezivanja, odnosno na šta NVO plaća porez na prenos apsolutnih prava? Prema članu 23. Zakona o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu: • stvarnih prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona. To su pravo svojine, pravo plodouživanja, pravo upotrebe i pravo stanovanja, pravo vremenskog korišćenja – tajmšering, pravo dugoročnog zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme i pravo korišćenja gradskog građevinskog, odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini preko 10 ari. • prava intelektualne svojine; • udela u pravnom licu i hartija od vrednosti; • prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objek­ tu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog. Upotrebljavano motorno vozilo, upotrebljavani plovni objekat, odnosno upotrebljavani vazduhoplov, u smislu ovog zakona, jeste motorno vozilo, plovni objekat, odnosno vazduhoplov koje je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano, upisano u propisani upisnik, odnosno za koje je bilo izdato uverenje ili potvrda o plovidbenosti, odnosno dozvola za upotrebu, na teritoriji Srbije i Crne Gore; • prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno od njegove površine; • prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stam­ benih ili privrednih objekata. • sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa; • prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stečaja; 

• prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost; • prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište. Prenosom uz naknadu, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom o porezu na dodatu vrednost. Ukoliko NVO izvrši neki od navedenih prometa apsolutnih prava uz naknadu podleže plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava. Plaćanje PDV isključuje plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava. Saglasno tome, ukoliko prodavac obračuna PDV, nema obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava. Za porez na prenos apsolutnih prava, nije bitno da li je poreski obveznik - udruženje građana, odnosno nevladina organizacija obveznik PDV ili ne ili obveznik poreza na dobit ili ne. Primera radi, ukoliko NVO proda, odnosno uz naknadu izvrši promet ne novog, već korišćenog građevinskog objekta, polovnog, ranije registrovanog putničkog vozila, zemljišta, akcija, obveznica, komercijalnih zapisa drugih pravnih lica i sl. dužna je da plati porez na prenos apsolutnih prava po propisanoj stopi (osim, ukoliko po ugovoru ovaj porez plaća kupac). U ovakvim i sličnim slučajevima NVO se pojavljuje kao poreski obveznik u svojstvu prodavca – prenosioca prava. Moguće je, i u praksi se neretko dešava, da se NVO pojavi kao obveznik poreza na prenos apsolutnih prava u svojstvu kupca. To će se desiti kada NVO kupuje ne nov, već korišćen građevinski objekat, polovan, ranije registrovan putnički automobil, zemljište i sl. i ugovorom je predviđeno da porez na prenos apsolutnih prava pada na teret kupca.

2. Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava?
Prema Zakonu o porezima na imovinu obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac navedenih prava. Od ovog principa postoje izuzeci od kojima pišemo u nastavku. U slučaju prodaje, odnosno prenosa prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta, nezavisno od njegove površine, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je kupac, odnosno lice kome se ono daje na korišćenje. U slučaju prodaje, odnosno prenosa uz naknadu prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je korisnik eksproprijacije. Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik poreza je davalac izdržavanja. 

Zakona o porezima na imovinu lice na koje je preneto apsolutno pravo koji se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava jemči solidarno za plaćanje tog poreza. Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni između dva lica. udela i hartija od vrednosti ostvaren na teritoriji Republike Srbije. ne sme se izgubiti iz vida i činjenica da lice na koje je preneto apsolutno pravo jemči supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava. ukoliko nije niža od tržišne vrednosti. Ukoliko porez na prenos apsolutnih prava ne plati. prodavac. poreska uprava ima pravo da plaćanje traži od kupca. odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne. polovnog putničkog automobila u inostranstvu u Srbiji ne plaća porez na prenos apsolutnih prava. Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je kupac ako je tako predviđeno i precizirano ugovorom. Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka po­ reske obaveze. U slučaju da NVO izvrši prodaju građevinskog objekta ili dela građevinskog objekta. Porez na prenos apsolutnih prava plaća se na prenos tih prava ostvaren na teritoriji Republike Srbije uz izuzetak kod prenosa prava industrijske svojine i prenosa udela i drugih hartija od vrednosti. likvidacije ili stečaja. odnosno sticaoca prava.Kod prodaje. ima pravo da u roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave podnete za ovaj porez. obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je lice na koje se prenosi apsolutno pravo. 3. prema odredbi člana 42. odnosno prenosa uz naknadu prava svojine i drugih prava iz člana 23. zemljišta. Takođe. kao i prenosa celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća PDV. Naime. udela i hartija od vrednosti i u Republici Srbiji i u inostranstvu. utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa. 0 . stav 2. zatim kod prenosa uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje. NVO koje je rezident Republike Srbije (a to znači osnovano je ili ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji Srbije) porez na prenos apsolutnih prava plaća i za prenos prava industrijske svojine. prenosilac prava. obveznik poreza je svaki učesnik u razmeni za koje se pravo prenosi. Lice – nerezident Republike Srbije (a to znači nije osnovano ili nema sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji Srbije) je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava samo za prenos prava industrijske svojine.

odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. a ugovorom nije određeno da svojina prelazi na davaoca izdržavanja u trenutku smrti trećeg lica. smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. odnosno rešenje nadležnog upravnog organa nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno. Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava ili odluka suda. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. Ako se prenos apsolutnog prava vrši na osnovu odluke suda. Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. odnosno danom konačnosti tog rešenja. poresku osnovicu čini tržišna vrednost apsolutnog prava. poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti te odluke. poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja. poresku osnovicu čini ugovorena cena. poresku osnovicu čini razlika tržišnih vrednosti prava koja se razmenjuju. Kod prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti. na dan nastanka poreske obaveze. U slučaju prenosa apsolutnog prava koje nije obuhvaćeno prethodno navedenim slučajevima. koju utvrđuje nadležni poreski organ. ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata poresku osnovicu čini naknada za eksproprisanu nepokretnost. Kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu. Kad nije sačinjen punovažan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog i kod prenosa prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno od njegove površine poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose. odnosno danom smrti saugovarača ako je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica. Kad se jedno pravo na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije razmenjuje za drugo istorodno apsolutno pravo na nepokretnosti na toj teritoriji. upotrebljavanom plovnom objektu. poreska obaveza nastaje primopredajom. 4. koju utvrđuje nadležni poreski organ. Kad je predmet ugovora o prenosu apsolutnih prava nepokretnost kao buduća stvar. odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti. odnosno učesnik u razmeni stupio u posed nepokretnosti.Ako poreski organ u roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave podnete za ovaj porez.  . u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti. smatraće se da je poreska obaveza nastala danom kada je kupac. Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava Poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava.

Poreske stope Poreske stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne.5. Ukoliko NVO proda poljoprivredno ili šumsko zemljište. na ime poreza na prenos apsolutnih prava plaća 2. Prvi promet novoizgrađenog. upotrebljavanom plovnom objektu. Kod prvog prenosa. garažu. na ime poreza na prenos apsolutnih prava plaća 2. ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava.5%8 Primera radi. ukoliko NVO proda polovan.5%. deo poslovnog prostora). kao što smo više puta rekli. Ovaj porez NVO može platiti i kada se pojavi u ulozi kupca ukoliko je predviđeno da porez na prenos apsolutnih prava kod prometa polovnog.8 Vrsta prenosa Prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti Prenos stvarnih prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu Prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu.5%. Može se desiti da NVO višak likvidnih sredstava koje trenutno nisu potrebne za tekuće aktivnosti plasira u kupovinu hartija od vrednosti.3% ostvarene cene na prodaji. sprat. Pomenimo i inverznu situaciju – NVO kupuje zemljište i plaća porez na prenos apsolutnih prava jer je tako predviđeno kupoprodajnim ugovorom. odnosno vazduhplova Prenos ostalih nepomenutih apsolutnih prava Poreska stopa 0. nekorišćenog građevinskog objekta koji vrši investitor (to je lice na koje glasi građevinska dozvola) je promet poreza na dodatu vrednost i plaća se 8% (ako je u pitanju stan ili stambeni objekat koji se koristi za stanovanje) ili 18% (u ostalim slučajevima).5% na ugovorenu kupoprodajnu vrednost (ukoliko ona nije niža od tekuće tržišne vrednosti koju ima pravo da utvrdi poreski organ). kada se plaća PDV. a zavise od vrste apsolutnog prava koje se prodaje ­ prenosi kao što je prikazano u sledećoj tabeli. Poreska osnovica je ugovorena kupoprodajna vrednost (naravno. korišćenog građevinskog objekta ili dela građevinskog objekta. NVO na ime poreza na prenos apsolutnnih prava plaća 0. Ukoliko NVO proda polovni putnički automobil koji se vodi u poslovnim knjigama organizacije.3% 2. stopa poreza na prenos ostalih nepomenutnih apsolutnih prava bila je 5%  .5% 2. plaća kupac. plaća na ime poreza na prenos apsolutnih prava od 2. koji je ranije registrovan kod MUP-a. ukoliko nije manja od tekuće tržišne vrednosti koju ima pravo da utvrdi poreski organ). 8 Do jula 2007. korišćen građevinski objekat ili deo građevinskog objekta (stan.5% 2.

6. • kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država. upotrebljavanom plovnom objektu. srazmerno učešću društvenog. • na prenos apsolutnog prava iz čl. odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava. • na uspostavljanje režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o  . ili 24. • na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije. odnosno devizne štednje građana. sa subjekta privatizacije na kupca imovine. specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama. kao i putničkih automobila za taksi i "rent a kar" koji su posebno označeni. stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi. • kod ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva. odnosno privatizacija sa emitenta na sticaoca akcija. jedinica lokalne samouprave. odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu. Poreska oslobođenja Prema članu 31. • kad pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda osnovna delatnost. u funkciji upravljanja deviznim rezervama za potrebe države.bračnog druga. po propisima kojima se uređuje privatizacija. 23. na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora. • na prenos uz naknadu specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike. odnosno društva sa ograničenom odgovornošću. ili stanu. • na prenos dužničkih hartija od vrednosti. autonomna pokrajina. • kad se prenosi apsolutno pravo na hartijama od vrednosti po odredbama zakona kojim se uređuje svojinska transformacija. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije. • kad se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja . pod uslovom reciprociteta. odnosno Narodna banka Srbije. odnosno državnoj svojini sa stanarskim pravom. odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu. u skladu sa zakonom. u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. • kad fizičko lice otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj. Zakona o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se: • kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda. osim prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu. odnosno zanimanje pribavlja putem razmene poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja. čiji je izdavalac Republika. odnosno pravom dugoročnog zakupa. • na prenos državnih obveznica drugih zemalja koji vrši Narodna banka Srbije.

• kada je obveznik Republika Srbija. u skladu sa uslovima i po postupku propisanim zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. Lice na koje je preneto pravo svojine na upotrebljavanom putničkom automobilu za taksi ili «rent a kar» koji je posebno označen. prodaje odnosno otuđenja. odnosno jedinica lokalne samouprave.  . autonomna pokrajina. obveznik poreza je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti. solidarni je jemac za izmirenje poreske obaveze po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava. U slučaju prestanka obavljanja taksi ili “rent a kar” delatnosti.određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika. • kada je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na prenos apsolutnih prava. da plati porez na prenos apsolutnih prava koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza. kao i u slučaju prodaje ili otuđenja uz naknadu na drugi način putničkog automobila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke. od dana nabavke do dana prijavljivanja. odnosno na utvrđivanje prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku.

obustavlja i uplaćuje na propisani račun javnih prihoda porez na prenos apsolutnih prava u momentu obračuna naknade učesnicima koji su na finansijskom tržištu vršili usluge poreskog obveznika. U slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik – fizičko lice ima prebivalište. obračunava. Centralni registar. kada se prenos apsolutnog prava na hartijama od vrednosti vrši uz naknadu u novcu. istovremeno sa saldiranjem novca od strane Centralnog registra. odnosi se slučajeve prodaje hartija od vrednosti preko organizovanog tržišta. odnosno boravište.u slučaju prenosa apsolutnih prava na nepokretnosti. 9 Član 39a. ne može se vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava. u ime i za račun obveznika. odnosno nema sedište u Republici Srbiji. Porez na prenos apsolutnih prava plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja od strane nadležnog poreskog organa. Upis prava na nepokretnosti u zemljišnim. porez na prenos apsolutnih prava se plaća po odbitku od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava. bez umanjenja za naknade koje obveznik plaća u postupku sprovođenja prenosa prava pred Centralnim registrom. Naime. za prenos ostalih apsolutnih prava prijava se podnosi poreskom organu na čijoj teritoriji je prenos ostvaren. odnosno boravište. Za te poslove Centralni registar od NVO može naplatiti proviziju. Podnošenje poreske prijave na Obrascu PPI-4 Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na osnovu podataka iz poreske prijave. a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze. odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon. osim u slučaju iz člana 39a ovog zakona9. odnosno nije osnovan. katastarskim i drugim javnim knjigama. Ako obveznik nema prebivalište. kao poreske osnovice. za prenos hartija od vrednosti na koji se plaća porez na prenos apsolutnih prava. u Centralnom registru.7. u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obave­ ze. odnosno ima sedište.  . poslovnih knjiga poreskog obveznika (NVO) i drugih podataka kojima nadležni poreski organ raspolaže. odnosno u opštini na čijoj je teritoriji obveznik – pravno lice osnovan. dužna je da podnese poresku prijavu na obrascu PPI­4 sa tačnim podacima. Zakona o porezima na imovinu. za svakog obveznika poreza na prenos apsolutnih prava. Poreska prijava za porez na prenos apsolutnih prava na obrascu PPI-4 podnosi se poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost . kada ne postoji obaveza podnošenja ove poreske prijave. Ukoliko je NVO obveznik poreza na prenos apsolutnih prava.

priznaje se. drugo pravno lice ili preduzetnik obveznik PDV na taj promet dužno je da obračuna PDV. ne ceo. humanitarne. Članarine čija je visina propisana zakonom priznaju se kao rashod u iznosu koji je propisan zakonom.5% od ukupnog prihoda. naučne. odnosno donaciju u novcu nevladinoj organizaciji nije dužno da obračuna i plati PDV. preduzetnici itd. kulturne.članarine komorama. već određeni deo ovih rashoda i to: . Ukoliko su davanja bez naknade u stvarima. proučavanje i očuvanje kulturnih vrednosti. Ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u poreskom bilansu ukoliko omogućuju: 1) stvaranje. verske. 2) negovanje. drugo pravno lice i fizičko lice da novčanu pomoć.izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. kao što su preduzeća. pokloni i slična davanja se kod poslovnih organizacija. prema Zakonu o porezu na dobit preduzeća. . očuvanje i obogaćivanje kulturno-istorijskog nasleđa. Donacije. obrazovne.1% ukupnog prihoda. Ukoliko davalac dobara koji je obveznik PDV nije izvršio odbitak prethodnog poreza kod davanja dobara i stvari NVO nije dužan da obračuna PDV. ukoliko je preduzeće. dotacije. uvoza. a ne u novcu.izdaci za zdravstvene. zaštitu čovekove sredine i sportske namene. osiguravajuća društva. odnosno dobrima. bilo u novcu. niti neki drugi porez. ukoliko je u prethodnoj fazi prometa (prilikom nabavke. bilo u stvarima – dobrima. Ukoliko preduzeće. Što se tiče izdataka za ulaganja u obliku kulture Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod («Službeni glasnik RS» br. priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3. . . preduzetnik. U poreskom bilansu. proizvodnje) izvršen odbitak prethodnog poreza.13.izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 1. savezima i udruženjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansu najviše do 0. banke. Poreske olakšice za lica koja daju donacije i dotacije NVO U ovom delu dajemo objašnjenja o poreskim pogodnostima i olakšicama koje imaju lica koja finansiraju aktivnosti udruženja građana i nevladinih organizacijama.  . evidentiraju na teret rashoda perioda.5% od ukupnog prihoda.5% od ukupnog prihoda. 9/2002) regulisano je šta se smatra ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod u poreskom bilansu najviše do 1.

i to: 1) zaštita kulturnih dobara. 4) kinematografska i video proizvodnja (92110). programske aktivnosti.  . galerija i zbirki (92521). fakultete.3) stvaranje uslova za obavljanje i razvoj kulturnih delatnosti. umetnička udruženja. 4) podsticanje međunarodne kulturne delatnosti i saradnje. muzičkih knjiga i drugih publikacija (22110). 5) podsticanje edukacije u oblasti kulture. Ulaganja u oblasti kulture koja se vrše u ustanove kulture. fakultete. produkciju i opremu koja služi za obavljanje delatnosti kulture i umetnosti. 6) delatnost arhiva (92512). broj 31/96). dotacije. 3) umetničko i književno stvaralaštvo i scenska umetnost (92310). Za sve donacije. predstavljaju izdatke koji se priznaju kao rashod ukoliko su uložena u investicije namenjene rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih objekata kulture. akademije. 2) delatnost muzeja. 5) delatnost biblioteka (92511). 7) stimulisanje mladih talenata u oblasti kulturnog stvaralaštva. prirodnih i drugih znamenitosti (92522). umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti iz člana 3. 7) delatnost botaničkih i zooloških vrtova i drugih prirodnih rezervata (92530). umetnička udruženja. 6) podsticanje naučnih istraživanja u oblasti kulture. poklone i druga davanja koja privredni subjekti daju NVO uvek je potrebno da postoji uredna i pravnovaljana dokumentacija pošto se troškovi koji se ne mogu dokumentovati ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu. ovog pravilnika. Pokloni i prilozi dati političkim organizacijama ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu. 8) izdavanje knjiga. umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su registrovana u sledeće podgrupe delatnosti prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavanja (“Službeni list SRJ”. akademije. brošura. Ulaganje u oblasti kulture priznaje se kao rashod ukoliko se ulaganje vrši u ustanove kulture.

ISBN 978-86-7408-024-5 1. Нови Сад 336:061.Србија .168 str. Budimpešta : ECNL.SR-ID 224927751  .Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске. . .11)(035) СТОШИЋ.2(497. Антић. poreskom i carinskom poslovanju nevladinih organizacija u Republici Srbiji / pripremili Srđan Stošić.Приручници COBISS. Неговановић. 2007 (Novi Sad : Yu top agencija).Финансијско пословање .Autori: Srđan Stošić Dr Milan Negovanović Ivan Antić Izdavači: Građanske inicijative. Иван а) Невладине организације .Beograd : Građanske inicijative . Budimpešta Korice: Ivan Valenčak Priprema i štampa: Yu TOP agencija. Novi Sad CIP . . Срђан Priručnik o računovodstvenom. Ivan Antić. Милан 2. Beograd ECNL. Milan Negovanović. 20 cm Tiraž 500.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful