You are on page 1of 4

Predmet logike: forma i sadržaj istinitost i ispravnost mišljenja

-Šta je logika?
-Šta je mišljenje?
-Šta je misao?
-Šta je predmet psihologije, a šta predmet logike?
-Koja vrsta misli zanima logiku?
Logiku smo definisali kao nauku (filozofsku disciplinu) o zakonima i principima ispravne misli. Danas
ćemo raspravljati o pojmu ispravnosti. Posebnu pažnju obratićemo na vezu istinitosti i ispravnosti.

Ispravnost i istinitost
Razliku između ispravne i neispravne misli objasnićemo na primeru zaključka.

Zaključak
Primer zaključka:

Svi ljudi su smrtni.


Svi Grci su ljudi.
Svi Grci su smrtni.

U gornjem primeru, pred nama se nalazi jedna složena misao. Zašto složena? Prvo, treba obratiti
pažnju na činjenicu da se primer sastoji od tri rečenice. Svaka od tih rečenica izražava jednu misao.
Svakom od tih misli se nešto tvrdi, svaka od tri rečenice izražava jednu tvrdeću misao. Prema tome,
zaključak je misao koja se sastoji od dve ili više tvrdećih misli i u skladu sa tim predstavlja složenu
misao.

Rekli smo da svaka od, u gornjem primeru navedenih, rečenica izražava jednu tvrdeću misao. Tvrdeće
misli od sada ćemo nazivatai sudovima, a rečenice koje izražavaju sudove nazivaćemo iskazima.
Prema tome, zaključak se sastoji od dva ili više sudova.

Sudove od kojih zaključivanje polazi nazvaćemo premisama (u ovom slučaju to su "svi ljudi su
smrtni" i "svi Grci su ljudi"). Sud do kojeg dolazimo zaključivanjem nazvaćemo („svi Grci su smrtni")
konkluzijom.
-Da li je prva premisa istinita? Da li je druga premisa istinita? Da li je konkluzija istinita?
-Da li konkluzija sledi iz premisa? Da li premise povlače konkluziju? Da li moram tvrditi
konkluziju ako tvrdim premise? Da li moram tvrditi da je konkluzija istina ako tvrdim da su
istinite premise?
Konkluzija, dakle, u našem primeru, sledi iz premisa (premise povlače konkluziju). Zaključak u kome
konkluzija sledi iz premisa nazivamo valjanim, ispravnim, pravilnim, itd. Ja ću ga, od sada pa u
buduće, dosledno nazivati isrpavnim. Relaciju sleda/povlačenja koja postoji između premisa i
konkluzije nazivamo u logici implikacijom, i kažemo da premise impliciraju konkluziju.

***
Da li je gornji zaključak ispravan zato što su sudovi od kojih je obrazovan istiniti? Da li je dovoljno da
sudovi koji sačinjavaju zaključak budu istiniti da bi zaključak bio ispravan. Drugim rečima, da li je
istinitost (svih) sudva zaključka dovoljan uslov njegove ispravnosti? [Na času smo sa T i ne-T
obeležavali istinitost odnosno lažnost premisa, a sa znakom za štikliranje ispravnost zaključka. Sa X
smo obeležavali neispravan zaključak.]

-Pretpostavimo da konkluzija gornjeg primera glasi "šaran diše na škrge". Da li bi tada konluzija
bila istinita? Da li bi ona sledila iz premisa?
Činjenica da konluzija i premise mogu biti istinite, a da pri tome konkluzija ne sledi iz premisa, tj. da
premise ne impliciraju konkluziju, pokazuje nam da istinitost sudova nije dovoljan uslov ispravnosti
zaključka. Pokažimo to na primeru sa kojim smo se već susreli:
Neki Srbi su duhoviti.
Neki Francuzi su pesnici.
Neki pesnici su duhoviti.
I premise i konkluzija u ovom slučaju su istiniti, ali je očigledno da konkluzija ne sledi iz premisa. Ako,
kojim slučajem, to nije dovoljno očigledno, razmotrimo sledeći primer u kome su premise i konkluzija
istiniti, ali konkluzija definitivno ne sledi iz premisa:
Neki Srbi su duhoviti.
Neki Francuzi su pesnici.
Sve ptice su kičmenjaci.
Činjenica da konluzija i premise mogu biti istinite, a da pri tome konkluzija ne sledi iz premisa, tj. da
premise ne impliciraju konkluziju, pokazuje nam, ponovimo, da istinitost sudova nije dovoljan uslov
ispravnosti zaključka.

***
Da li je, međutim, neophodno da premise i konkluzija budu istniti da bi zaključak bio valjan? Drugim
rečima, da li je istinitost sudova nužan uslov ispravnosti zaključka? Razmotrimo sledeći primer:
Ko laže, taj krade.
Ko krade, taj ubija.
Ko laže, taj ubija.
-Kada bi bilo istina da svako ko laže krade, a svako ko krade ubija, da li bi onda moralo biti
istinito da svako ko laže ubija?
Svi gušteri su žirafe.
Sve žirafe su ptice.
Svi gušteri su ptice.
-Da li je prva premisa istinita? Da li je druga premisa istinita? Da li je konkluzija istinita?
-Da li konkluzija sledi iz premisa?
I premise i konkluzija su očito neistiniti. Međutim, mi ipak osećamo da je zaključak ispravan, tj. da
konkluzija sledi iz premisa. To nam pokazuje da da istinitost sudova nije čak ni nužan uslov
ispravnosti zaključka.
***
U prethodnom primeru videli smo kako ispravno zaključivanje koje polazi od neistinitih premisa
dovodi do neistinite konkluzije. Međutim, ispravno zaključivanje koje polazi od neistinitih premisa
može slučajno dovesti i do istinite konkluzije. To nam pokazuje sledeći primer sa krokodilima, ljudima
i Japancima:
Svi krokodili su ljudi.
Svi Japanci su krokodili.
Svi Japanci su ljudi.
-Da li je prva premisa istinita? Da li je druga premisa istinita? Da li je konkluzija istinita?
-Da li konkluzija sledi iz premisa?
Valjanim zaključivanjem iz neistinitih premisa pukim slučajem izveli smo istinitu konkluziju.

***
Ako sad rezimiramo ono što smo do sada obradili, onda možemo da izdvojimo četiri slučaja. U prvom
slučaju radilo se o istinitim premisama i istinitoj konkluziji, i konkluzija je sledila iz premisa. U
drugom slučaju radilo se o istinitim premisama i istinitoj konkluziji, ali konkluzija nije sledila iz
premisa (drugim rečima, nije se radilo o pravom, nego samo o prividnom zaključku). U trećem slučaju
radilo se o neistinitim premisama i neistinitoj konkluziji, i konkluzija je sledila iz premisa. U četvrtom
slučaju radilo se o neistinitim premisama i istinitoj konkluziji, i konkluzija je sledila iz premisa.

Ispravnim zaključivanjem koje polazi od neistinitih premisa slučajno smo dobili istinitu konkluziju (4).
Neispravnim zaključivanjem koje polazi od istinitih premisa slučajno smo dobili istinitu konkluziju (2).
Međutim, ako su premise istinite, i ako konkluzija sledi iz premisa, tj. ako premise stvarno
impliciraju konkluziju, onda i konkluzija mora biti istinita (1).

Sve nam to pokazuje da pojmove ispravnosti i istinitosti treba jasno razlikovati. Ispravnost zaključka
nije sigurna garancija istinitosti konkluzije. Međutim, ovo razmatranje nam pokazuje da između
ispravnosti i istinitosti postoji tesna veza. Ako ispravno zaključujemo polazeći od istinitih premisa,
konkluzija mora biti istinita.

Forma i sadržaj
Navedeni slučajevi zaključivanja su primeri jednostavnih zaključaka. U takvim jednostavnim
slučajevima mi neposredno "vidimo" i "osećamo" da je zaključak ispravan odnosno neispravan. Na
osnovu čega mi to "vidimo" i "osećamo"? Utvrdili smo da ispravnost zaključka ne zavisi od istinitosti
premisa. Ako još jednom pogledamo naše primere u kojima je reč o ribama, škrgama, lažljivcima,
kradljivcima, Japancima, krokodilima, Srbima, Francuzima itd. moglo bi nam se učiniti da ispravnost
ili neispravnost ovih zaključaka lako "vidimo" i "osećamo" zato što je u njima reč o nečemu što dobro
poznajemo – naime, nama je dobro poznato značenje pojmova od kojih su obrazovani ovi sudovi.

Međutim, uzmimo ovakav primer:

Svi Lemuriformes su Prosimii.


Svi Daubentonioidea su Lemuriformes.
Svi Daubentonioidea su Prosimii.

-Da li je prva premisa istinita? Da li je druga premisa istinita? Da li je konkluzija istinita?


-Da li znamo šta su to Lemuriformes, Prosimii i Daubentnonioidea?
-Da li konkluzija sledi iz premisa?

Uzmimo sad ovakav primer.

Svi Diptera su Pterygota.


Svi Brachycera su Diptera.
Nijedan Brachycera nije Pterygota.

Premda ne znamo o kakvim životinjama je tu reč (možda čak ni to da je reč o životinjama), jasno
vidimo/osećamo da je zaključak neispravan.

Prema tome, lako uviđamo da sadržaj našeg zaključka, tj. ono o čemu je reč u premisama, kao i
njegova poznatost ili nepoznatost, nisu važni za razlikovanje ispravnog od neispravnog zaključka.
„Uviđanje“ i „osećanje“ ispravnosti/neispravnosti zaključka ne zavisi od sadržaja zaključka. Iz toga
možemo da uvidimo da ni ispravnost/neispravnost zaključka ne zavisi od sadržaja zaključka.

Ako u naša dva gornja primerka označimo Daubentnonioidea (Diptera) velikim slovom A,
Lemuriformes (Pterygota) pomoću B, a Prosimii (Brachycera) pomoću C, onda forme ili sheme dva
prethodna zaključka možemo prikazati na sledeći način:
Svi B su C.
Svi A su B.
Svi A su C.

Svi B su C.
Svi A su B.
Nijedan A nije C.

Svaki zaključak prvog oblika nužno je ispravan. Svaki zaključak drugog oblika nužno je neispravan.
Prema tome, ispravnost odnosno neispravnost zaključka nužno zavisi od njegove forme.

Za kraj, rećićemo da logiku isključivo zanima ispravnost misli. Logika se ne bavi pitanjem da li je
pojedina misao istinita. Istinitošću sudova koje smo navodili u dva poslednja primera bavi se biologija.
Logika samo ispituje da li je i pod kojim uslovima zaključak ispravan. Prema tome, logiku treba da
definišemo kao nauku koja se bavi formama ispravne misli.