You are on page 1of 481

UN I V E RZIT

RZITET
ET U BEOGRADU

Branislav Todorovic

PROJEKTOVANJE
POSTROJENJA
ZA CENTRALNO GREJANJE

MAS INSK I FAKU I.TET I.TET


Ikograd O(l '1) .
Ikngrad . ~ ()(}
I 1} A ~ ,. v'
I.. :It I) , ,,

Dr Branislav Todorovic
Todorov ic

PROJEKTOV ANJE POSTROJENJA


ZA CENTRALNO GREJANJE
X izdanje

ReCenze1l1i
Recenzellti
sic, dip!' info
Perisic,
Zivoj in Peri info
Mr Radmilo Savic, dip!. into
Savie, dipl. in!.

h davoc
Izd(]l.IOC
MASINSKI
M ASINSKI FAKULTET
UNIVERZITET A U BEOGRADU
UNIVERZITETA
Kralj icc
Kralji Marij c 16, Beograd 111
cc Marijc 11 120
20
Tel. 0 11 3370-350, 3302-384
11 3370-350,3302-384
F.ks
Faks 0 011
11 3370-364
s. hg.:1
www. ma s.
w\\'w. C. y u
hg .:1C.yu

I,,'
I.,' r:,
l :tllI \ 'ah"U
IO\'! ~'fI
PI\
P!u( i\ ld
lr" dr lvl (l~ Nt.:JI..'lj
ito; kll\
Nf...'J I.: ljJ,,\ I\ Ie. dd;m
IC Lld ;ul

I ~', Ii
l( I':, hul..
II I..

! )~ \1..:
!l' \1.:1,':
1- ":11111:11 h r. I ~I ' I\ It.... '.\ PI'II"
111( 1:11 () hr.ld'l\il prIll
" ,·,j,,\.'d n lk ""\Hll
l1",'J",:dnlk h 110:
,111 11'. 'l ~ /;1
/:I l/da\
I.l d:.l\ :ll' \"U ..dd:ul1
:I ( ku n ... l
k Jal lhl-.l

tl! 'II" 11.1


hi ... 1. 11111'11
.1 ,1. 11 111'11 >.lInl..
>, III !t,. 'I1 1I !I lkJ".111:
d ... I11:11
,':f:",h! n 1): 21t1j'~
•.: 11"; ", j "11:'201;'::' ' ,lt
, hIL
l l~~

J " ('~ II ) pt l llll' ! , ll.. . 1

.... ., ;'.. .
\.

//,l\"j ~' J.llh."U


/. 1 :.!
1\.IJ /.1 J.ll h.I" llklllll"li
l.: h lll "ll
t .In''!,''kll
111 .·1 •• , )" . 1lIL'l.
111\' 1,,1111 , 1.. 1 !l..•. kUl1
llt11,\·" k . !ll l' !l
t.. . llllIl·~ll.,;\
K l l1\· ~ II ~\ .1
. 1 ~I.
~I . Ik,,::I.ld
Ikll;': I .ld

/ .tlin
.<1 In II//11
"I'/ ,.,/11
I/ O 1" , ' \((/111/,,
/ 11 "\ 111/ ie'
IIIIIIIJIl/1I 1111 ; (' i {<lIi/kllllillll
t;Jlilk" "iltlllll'/;
,'\.1 ,'1"111<1
'1:.1 11 (// 11 ,.1=.Ja
:atir::'<I)'lIl11
,f WO III -:(II1r=. ::dannn~
/l~ 1I 1111/111'
II/I/ fl r
PREDGOVOR X IZDANJU
Od prvog izdanja ove knji ge pr051 proslo 0 je jc 40 godina. Bilo Bi lo jc to izdanje sa osnovrum osnovni m
upustvima i neophodnim podacima poda cima za izradu projckta iz nastavnog programa progr ama
tadasnjcg pred prcdme meta ta Grcjanje
G rcjanje i provctrava
provctravanjc. nje. koji jc je predavao
prcdavao profesor
profcsor Milo rad
UroScvic. Svako novo izdanje je bila dopunjava
Uroscvic. dopu njava no i prilagodavano aktu akt uelnostima
elnostima u
te hnici grejanja, pa jc tako
tc taka knjiga
knj iga od tridcsctak Uu prvom pJVom izda izdanju,
nju, Uu prelhodnol1l
prethodnom
izda nju iz 2000 godinc
dcvc tolll izdanju godi nc bila mnogostruko obi obimnija.
lllnija. avo
Ovo najnovijc, X izdanjc,
obllhvata eak
obuhvata ca k 500 strana. strana. O Ono no jo doplI
dopunjcno njcno poglav poglavljc ljc m 00 da ljinskom
lj inskol11 grcjanju
grejanj u,. koje jc je
napi sao Pc.!
na p isao P c; tar VCl
V<l s ilj cvi c. diplo
cvic. d ipio mi
lll irani ra ni 1ll m a~<I ~ in s ki
k i inzc n; nj cr iz prcdu7.cca
prcduzcca Bc ooggrr ad skc s kc
klTa ll
d c klra n c, vi sc ~odi ~ llji
c , sa viscgudi; nji lll
ll1 iskU S[VOIll
iskuSIV Ol11 ii'
Ii'.. prohl cJ1l L' l1l :lt ikc dalji
;Hikc daljinskih
llski h s iste ma . Kao st s tuLl
utlt.:e nl
M;t~ill
M:I; s kng [ak
ins\.:.()g lakuullh ct..: 1a lk: ()~r: ldll
ta II UL'ogr:td icll} it;
u .... . 'tic:!!l it.: pn:a U:lI1j:l il. jL'
piTa i'I n:Ulj:1 dJlog oJ
jcdllog o J Ilajr:l
najnlunijih
iji h i/.tI:lIlja,
il'.lJ:inj a .
~1V()g:1 pil
<I llVOg:\ p il la sc ppri ri hvat
h v~ltiin
o Ja knj kojt.: Je
knjii1i' i 1iz7. kOJt.: JC Il11I.:c k<ttb
k 'td ~, tll:io
ul: io da
d a svoj do uo prin(l;-i ()pi s i v allj~
p rillOs opisiV<l 111
IIJt.: 1l1
k(lll1~
I] kl n {::lris
lll1 CI1{ lr i s anj
allj t.:
C Jll gr:l
gr:ld :-. kih
l bk ih l.cC llliilllt :-.~ i:-.tL
:ClllI lrli l.o\', lll 1 :-, { c rna
ll1 a grc
~r c i:l llj :t .o M
jallja k:to P()h~
Mce llnii,, kao lit l: lI live
po krc: la2u
kknj gc i ns
njii1!c nSllnUV llnlll :lll\
llV[1olll nJ"u it.jL:. lilllL
: llI \ orU lilllt.:. ]ltini
ul:i nill
" \'c
\\:Ilikll
iko zadovn
zat!o\'l llll:.IV{)
j:.IVo :1 huduCim korissnil.:i
hlill uCim kori n il.:i lll
lll:.t:1
k nli~t.:.
nl i ~t,; l\ ,IlI0t-
1 1ll~ I,;.!U
lI c": in
i () ua Se II1I p0'l
lll 1i' na;u
n aj u S:IS: I si, klllO
...; i'l1.."1I1 ~ rLj
llJ g.
0111 rcj :l: l nj:
nj' 1
l ku
ko jjii pn.:
pn.:II1
ll! ()d ll <J in
oUl1il bnja nis
izdanj:1 u
Il isli
.... . ;II..!Ji:L
:HJ li: Lv: :l. O
V: illl:to T,O ,lkl S~ kok
'lklll st.:. k(l k t-:t
~ :t 1\ : [[:l V: \ ~i l iL\'i(
:11"r V:t;o.ll jcvi( plidru i. ill \\'Lcoj
p l hJrll i.ill \.:~ oi gru
grupi
pi rr::ullii
lll l;i li s l uJ
l] slu c llal
J":ll aw~ 1 ij
l110liil
I1lO lih IlL nc kkadasnj
:u.l asnjihih ~~aar; l dnikJ , koji
raLlllika koji su :-. u dav:tli
dav:t! i s\'oj dopril1os
d opr inos (lvoj o voj knji zi. Nji
knj izi. ll1il S:lll1
Nj illl;[ sam St; St,;
I;dl
1.: 1I1 v;il V:ll ii ,)
t) 11
II :! pllll
:1 p HlC i ItlI p rLd
tll11t),i f,t lvn
n.:df,u r illl<t V II i V '"
vnrillla III izd :lIl j:\,, kOj:
:tJl j:t Sli i 1I
koj:1l Sll U (l VI )!1l p
OVI)111 j1l1ll ovije
O!lovlj e n:l
n: 1 na
~tr: t!J1:1111
... 11':11 : 111 1 :1:1 kOle
Ktl lt.: sle d,.;.
d ..:.
P n..:dd :ll
Pn.: :t 1'c.,: lIl
II I O\l(l0\'11 ill.Lti/d anit,;
nit: II II '':'t: l! IIPII
I:II lIJlll tltI ll,H
n:H.h d:\ d :1 l:L klljig:11 obkS:
(:c "'"jig: ttt 1111 :\SL!\'ll
Ill:I k.7;: I[1 :IS L I\ ' ll il'i
ic i m :t
n1:l
~~pn}\"(
pnl\' I Hkll
Hk[Jit.: ic 1I:lII;1 SIs1:lv llng prll.
:IVIlIl:! p rll.:!..!.:.r:II11 ;\ il pr
r :II 11 ;1 p redm ,.; II:]
t.:dll1L :I kn ii ji kk nll
l1li )..!:1
~; ! olIlhr:ldllico
lr:td tl j..: . d:l l\.: sl
d:\ (\,: . .; tu
udlh.':
e lllllil11
l i lll:l~1
j1nllltlc i ~~;; lvI
pnllltlci : tI.. li val1
\ v l:tdi v: lllii t;
L ;.!faui\
;.! ra J i\'< ;t.\. :1 PI\lld:t:ill(JlI1:1
pl\ ll e kl:ulll! l1:1 hi h ili l i II ve
vLkk p ri lu ruei d a ~L'
ei da l1 t.:l·L'..·f.
:-.1.: IH..:6 ~ pUb
PObL'LIC. IL'.
Inatiu
I;I(J U P( \ll:t
p (ll t <t k neopilnd:
b 'otk n t,;( lpIH l b lll
1 ll l/;ot\ I'rojL' k :!1 11.
l ,rtljl.:k:11 11,11 [..,]." 111
tll 111.;
ile lad I:!U C e i dohiitt
d(li li j u pLl p \) 1 1I.: ku 1l(IVlI
Ile Jl(lVlI
il1 lf~lnn
Jil : H:'ii II!.
I ll'rll :tl p t.
Aktl
Akl' hu
hU lk ue pn!rt.: ;\ 1I 1
/,; \ X
p nlre hht.:l..' 1:1 /.d.!.l lln jl..·
Il.d " 111111 hl ~I.:
jl,: IItl "-nll/llu ... c ,nbl:L
)hi:Lvi vil" Lt i drut-;I p~I:! I ;t v l ia
dJ'lI t!'1 J1o;,!lavli a "'oi:1 /.a Ilvn
klli:! 1.:1 tlVn
lI
1/lI.d,llli
Llli cL' IlmI'...-i U
u hilh il a dtlti l' kl
kr:q,t
:IJ .1 1:1\ , ::'1..' 11:1. .],I IIU ld
1:IVI'l:Il:1. ldltiju ,b\\. I ;~":
0.1..' knJ....1l1':!
lt;,!;.1\ ulI
ulI:qm.:Ji
;\ prl·Ji.o i\ lo lo!tJll
lllll l·il;t( )l'1..' 1i
Ci (:!llCt.:
k ..: t1l\'
I..;t II IS ll i k,.'
l...llIIS lV tl I).!.
l~ i/U:Ulj
i/ d :lllj:1:\ d:d:1l 11
n 1--:
\.. ;li
\ /(1u n:l Il :L~~:I: l L'e"'\...tO ill1 JlJ
.... h.t· 11 t lPIlII :'~ !It,;C.. klllL'
PI III' k, 'lL Ili ni iL'lI:1I1
jL'd :Ul :LlItu r. pll~IH
a ll l(l ]', p t 1!!11[1t)1\\t1
tI

II ntlhla
U , ti I.;hlll
h LI:.ti 1I.;IIlU ke kt.:,, lie
il L' 1Il\l/L' d :1 II pt)
Jl l\) / l' d:1 pll lI pU PIlIl IH"'"()~1! IIhl';,!lll.:.
I/ h q! llL' .

lJ Ik ograu ll .
ll:.!rauu.
m:II:1 .lOll
111:11:\ ~tl d ]ll ":
2( 0)) :!t1dlll e
II
/I B. Todorovic PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

PREDGOVOR VIII IZDANJU

U prethodnom izdanju iz 1993. godine,


godinc, slozeni tckst
lekst nisam imao priliku da redigujem,
rcdigujcm,
zbog moje mojc odsutnosti iz Beograda, pa se potkralo vise stamparskih greSaka. grciiaka. Tehnicki
Tchnicki
kvalitct starnpe
kvalitet stampe kao i harlije hartijc koja je u tadasnjim teskirn teskim ekonomskim prilikama u zemJji zcmlji
mogla da sc nabavi, nisu bili na nivou mojih zelja.
Za ovo ova izdanje grcSke su ispravljene, ispravljcnc, hartija je kvalitetna. pa s obzirom i na
modcrniju
mod..:rniju tehniku tchniku stampe, slikc i tabcle tabc\e su ovoga putajasnije, puta jasnije, a tekst tckst razgovetniji.
Ova izdanje je ixlgalijc
Ovo bogalije za poglavljc a0 (crmofizickilll lcrmofizickim osobinama osobinallla gradevinskih objckata,
u kojcm jc je posebna paznja paznj<l ukazana difuziji rare pare kroz zidovc. zidove. U ovom OVOIll lckslu
tckstu su korisccni
korisecni
racunski
ra cuns ki prilllcri
primcri i slikc slike iz diplolllskog
diploms kog rada MOlllira Vuloviea, sa odrcdcnilll
ra da Momira odredcnim korekcijama
korckcijama i
rpril;1goc1J\·Jnj
r il:lgoda\"an jim illl:Ja..
P(l~ I:1\'ljc
P0f: i ;1\'i jc 0I) pancinlll11 ~rej;lI1jll , (:iji
p:mclno ll1 1-!!"Cj;lIljll. (:iji jc
j..: <lul!)r
<lu llJr k:tbkllkn 1I \I prc
p n.: timdnllll1.
th mJIlom , t:lkll
t:lk o i 1I
\I 'MIlVIH11
H11 iztia
izd :l-·
nnju. koiq.:a
ju . koi<.: :\ i<.:k~ :lI1d
pl ;\kksa : lr Sld:1I111\·ic.
nd:lr S lcl"a nm ·iC. I n:1I1111
n:ll no je jc (\opllnje
dl1plInjc llo. no . Mcd utilll.. png
Med litilll pl lgi:wijc
l:wljc 11 0 pril11Clll
pri m c ni
~n \;trn c cncrgijc
soiarnc cIlcrg ij..: jc je iZllstavijc
iz()s tav ljc flo. jcrr r;,spo
no , jc r;,s po ioi.ivi
ln /.ivi prostor lIijc linzvllijav:11l
nije dnzvnlj av:lo dad a sc O\'a
Il\'a tCIll;ltib
tcm: lli k:t
iz lnl.i
iCl7i UU nCl1p
nC<1 p i1ntinlllllllhill1u
ll< KIIlOIll IlhilllU .
Kak(l
Ka k(1 ('\ knji~;1
<'\ a knji till~ pCV; 1
g:1 dospcv: 1 u ,Te
\TCIl1C bd :1 sc
ln c k:td UOI11 ;ll'"
se dom <lca inuuslrij;1 ohb~ li g
induSirija u Ilhi:Lqi ~rcj;llIja kii -·
l"<': jan j:1 i kli
m ;lti zaei
mati zaL'ijc je p< ponovo
1I1 0V() hudi , 1I U kllji zi su Sli illf(lrtn:lcijc
illform :lcijc i porukc mnogih proizvotiac;l,
pnrukc Illnogih proizvodac:t, UJ1UCC upu cc IlL'
nL'
projc kt:lnlillla,
kt aIllima. izvod izvntia(:im:J r;ldnva i inVcs
aCi m:l r:ldova inves litllril))
titorim :1. a.
U dodalku
doda t ku lnjigc k.11ji gc su priio;i.cflc
s u pril ozenc nllvc nove 1;lhck !allc le sa podacima
pod ac ima za dimcn7.iollisanj,·
dimcm.iollis:tnjl· o;vnc ecvnc
mrc;ic
Illrc zc poslHljc
postIojc nja nj a za ccntr"jllll
CC Illra lnn grcjanjc
grcj :mj c.. Osim Osilll labelc za celicnc
t:lllelc 7.<1 cclicIlC ec ccvi. lindal"
vi. dod a ta jc i t:lbcl
tabelaa zaz.a
cC
cC\'i\'i oJ
od haf:ra
h:lf:ra..
POIIU1)(
1'111)) )C 1I for lllir:lllj
mir;lnjllll 1:lhcl:t
1;ll1c l;l i i/.r;ld
i/.r:ld l lI()IIllvih
vi h L1l1clili
Ull c liiJ eerICz.;I,
n d .:I, prll;l.iii
prll z iii s u m mii s;lr;ldlli
s: tr:ldni ci
kalcdrc
k:l tcd rc 11.1. 1 lcrmll
tc r1110 icilll iku !\1
tcilllikll ;I;i lbkl
i\1:t;i lbJ..11g
lg fr Ir:lJ..lIli·l:i
:lkli lt c l:I., i\1;lj;1
M aj:t R ;ldlljkllVic
;ldoj kuvic i !\liiaAtil a NllV()selac,
Novosc b c,
dipillrnir: 11l1 Ill:lSillSki
diploIl1ir:ti11 m:ls ills ki ill/.Clljcl
in/.c lljc l i.
R cccn/.ij
CCCIl/.i.jllu Il()vih
Il()viil dciova
dc lova kni knjl~c IIJlCIt jc
igc "pe je i/vr~io
i /vr~ io /.1 Ijin Pcri
VIljin
i .iv, Pc ri ~ic,
~i ' , dip\.
dip!. I));tsinski inz.cnjcr,
masins ki in/.elljer,
isk usSIlnii pr<lJckl:1I11
isku prnjc kta ll t iz "Fne "Fnc rgoprnje
rgoprojckl:i".kt ;I". <In ;lkn ~;IV<,:S
\lIl:lk" Il O i strUl'IlU
';IVcSlltl bn Sin
sl ruL'llCl k:to Slu jc 10to lIcini<l /~1
ucillio i 'l~l
prcll!ndl1l1
p rc t hodlh I I/d:IId: lI1j C.
SI;II11l'arij:l
S t:lI11parija T c l!nllill,kll';:
lln<ll' l'k,,!.: f:IKu
Llkli illl cl:\
ct: 1 jcje PIlk:i7
Jl<l k:i7::t!ti ;1 vc \'e ltko
liku strp1slrpillcc nj c lokolll
tukom raznii1
rawill i/.II1 CIl:1
i/m CII:J
klljc
knjc S:Ulll lllatl i p"~
S:1I1l 11lUO p",1c1c Jll
pJcd:II'
cd:qe lc.:Ic k,
k~ I:1 1I ;~l:lIlliHI
t: 1 II 1:11111"1.. N:I N;I l< lI lIIICC illl sc J~krcll()
II 11 :t.~t!lValjlljcm.
I~k re n u z;tlwaljllje m.
\'\1 1/,1.1njc
0\"(1
0 J/J,ll1 jc jc jc I1n:ISI;t!1l
:JSt:ti<l PI J1<l~1c
1~ 1c l:I
t:leC1l1l
n(l .'U ~IIJ ll t : 1 "d
.,0 gllJII1;1 oJ prV(l.Jl rV(l ~.
~. J.."jc
k" jc jc biill prelc.:cC:t
bilo prcl '.:\ ,we
\1VC

klliigc. 1'1~.1I11)
kJlji,;:c. J'1~,l n<1 je jc s:t
S: I ic
i clllllJl d: 1 ~:
ll<1111 d:1 ~; I lI ec.: illjCllIIll
il1j e lllIll i'i pr;I\'k:i
pr;l\'k;J\Il:l ma iI dOpllll:llll:1
dO PUIl:II11;1 pruzi
pru:i.i IljCl11ll1
nje nllll
ktH i'IlI(!Ill.1
k,lri,nI Cll1 l.1 Ihllrchnc Jl, )~btk e. lIPlIhl\·.1
Il< Hrehn c ih)l.btJ..c. II PUh l\':t i I1hFI.~lll
1 1h j: I.~ IIJ c
<.: nj
ni:: 1.

:;3 I.L\.
1.1\ .111%.
il)%.
PREDGOVOR
PR£DGO VOR III

PREDGOVOR VI IZDANJU

Proslo je desct godina od prethodnog, VI izdanja knjige "Projektovanje postrojenja


centralnog grejanja", koje je odavno rasprodato. Zelja je bila da se novo izdanje znatno
dopuni i postane pregled ne sarno najvaZnijih najvainijih primera prirnera proracuna, vee i teorijskih osnova
koji se predaju u okviru predmeta predrneta Grejanje i provetravanje na Masinskom Masinskorn fakultetu
u Beogradu. Medutim, ta namera narnera nije u potpunosti ostvarena. Za pisanje teksta knjige
ne phodno je poldanjanje
nephodno poklanjanje pune painje sa sarnorno tom poslu, sto podrazumeva oslobadanje
od mnogih rnnogih obaveza. I pored ogTomne ogrornne zelje, podstaknute kako potrebom studenata, studenata ,
ta ko i svescu 0 ncopho
tako neophodnosti dnosti ispunjenja nastavnickc duznos duznosti, ti, svoj zadatak sam sarno
de
delimicnoiimicno izvrSio. izvriiio. Vreme Vrerne u korne kome jc knjiga pisa pisana na verovatno je najmanje najmanjc pogodno za to.
T dke d ke priiikc prilikc u Kojima kojim a sc se nas la ia Srbij
Srbijaa i Ilcvoljc Ilcvoije kojc koje su iz njih pro izisle izislc nisu ozvo lile OJ
ni su odozvoLilc dJ
sc knji zi L.i pOlpuno
pOlpun o posvclim posvclilll..
O bcca nj c oalo
Obccanj studeillim a da
o a lo studclllima d a CC lc ks l sya sva ka ko hili spr cma n 7.a
sprcrnan za slampu
sla mp u pryih prvih dana d a na
janu
januara ara 199:-1. 1993. gnd godillc illc ispunjaya
ispunjavalll, rn , odricuci sc zbog loga nc kih pO" poglavlja iaylja 1Iu cclini, a nc nckih
kih
JJclilllicllo.
c lirnicilo. Tako T a ko jc je iZOS
izoslao L;IO leksl leks l 0 rcglliisa n::guli sanju nju grcjnih
grcj llih ins lalacija, lalaeija , cCYllim n;vnilll vodovim<I yoooyim a i
CCY lloj arm
ccvlloj annalUri a luri ideo i oco pogla vlja ylja 0u panclnllill
pa lle ln n m grej;lI1ju.
grej:lI1ju. Mcuulim M eulilim , knji knjiga ga je d Ollci a Illnogo
jc doncla mllogo
Ilovi
novihh infnnnacijinfn fm acij :\, ;l, kojc
koj c s licnalicnJ izo a llja Ilnce sao
izuanja sad6.c 6:c u Ill Ilh.:c ri 1Iu kojojkoj(lj je jc In ooY vocd e posli
pllsli g l1111 nUllJ. 0 . To se sc
\Kinosi
udnosi nJ na iSlo iSlorijski
rij ski ra zvoj zvllj grejanja
grcj a nj a na n ~\ IlJSCIll
nasc l11 llu, uslove uslovc lI gndllosli goonosli i IlJ l1 a IXL'gled
pn:glco lIli lIlicaja
c \j :\
spo
s po ljnc ijnc klil11 klilll c na grejno g rcjno poslrojcnjc. Prorac Prora cun un po lrc hne ko
pOlrcbnc kolilicine
cinc loplolC loplo lC po najnovijilll na jnovijim
I1nCc lll ackilll no
lllack.im nOfm,Jln
rmarn a jc lIklj uk.ljull ce ccnll u lcks leks l sa S\'jlll s\' illl nco
nenpphodnim hod l1il11 POli podac ;lc illl
illl<la.. Deo
n co knji gc P(ls·
knji!,:c pos-
vcec lln jc i prilllcni pri l11 e ni cirkui;teionih
cirk lll ;lcio nih Plllll pUlllpi pi , bo i r: r:hlspodcii
podc li p riti s:lb U
pritis:lka u g!,:rcjllilll
rcjn illl sis siste lc l11im
milll ;1. a.
JJcd Cd n()cc
IH)CCvvni ni sistc illi Sli dc l;ti.j nn ra
s u dCI:ti.jnn r:l zzlll
lll :il
:lt r: lni,i, aJ lIkijucc
r:lll lIk lj ucc lln jc i lItI v\)d vo d 1Iu pril11CI1
pr inl c nllU sUllccve
s un l:CVC ecnc llc r·r-
gi je.. l'()sc
::ijc hl1illl pof!lavljclll
i'OSC hllilll pOf!.lavljclll se sc cil a i;tc lI v\
t ilai;tc \'ud)tlii 1I p,)slcdi
p' lslc.:di cc k, k' lj)jcc p il:l zc il.
rn iz/.iLt
prni i/. prck
p rd.itl:1 ili:1 ::rcj<lnj<1.
g rcjanj:1.
:"(lV
\:( 'VllS tlSII 1Iu lldll(\SlI
tld l1<ls lI l1a na s li ec ll:tn:\ izdanj
izdanjaa jc i JJCll Cll knlkn jii ~c OdllllSi
nd n,)si nna:1 kOl kOlllnvc nvc 1ll:t1 ilt bpaci
Ill a lilt kap:l ciIlel: C[;1.1.
U ;.ciji
;;.<..:Iji oa
da sc knj iga slo pre preJ;1 U
prc prcd:1 S l ~\mpll
u SI:IIllP U S\'C~
S\ 'C~ IIH)H) Sli z:ld6.ani
Z;ld r'l.:lII i svi prilllcri pnlraclIn:1
w i prilllcri pwr:lclIn :\ iz if.
prc lhodntlf!
ll Hldnof! i7 izoa nja . lako d ;1
.o :l1lja, s u i zvr~
a Ilniisu zvr ~<.:enen <.: p,1[ l ehl1c i/.m
pOlr<.:hnc il'lll<.:e llnce , kao
k:)(\ n:1na pri prilllemc r ohc k: zav:lllje
ohclcZav:lIljc
ce
c<': \'i n:u.ivnim prc
\'i nazj\'llilll prcccn niicilll
cilll :.la 1I mill mill.. 1i' .lll Cdu
J7J11 cdll osuln;.!.
osu l,,:.!. In l)SI:lj cC oh:lvcz:1
III ()Slaj Oh:I\'CZ:1 :tll a ullnLI
o r:1 I.a za slcdece
slcdc cc
i/(I:lIljc.
i/d: lIljc .
S: lrao ll l:\ sa h i \ ',·.~~ii rll
S:lr;ldl1la nl sudc ~ ud c nlim\lli rn :l.; l , knri ~ce ~c<.: l1
nllcc m: 1ll:l,lc:
i<.: lI lj:
Ij: tia k".Ic ~1I
t1 ;1 k".IC ~ 1I S:lkllpilt
s:lkllp ill Il,k()1llI" kn lll i/.r;ldil.l: 'Lkc
"\ ill dtl iplol11
';\("I'Iill ip ll)ll1sSkilli; ill r: 1 lova .- 1III cc
r:lt!ova CC I1nlll
Il I S:11ll
S: II11 ih. Ih. 1IU !l1:,nl"1
Ill:, 11 1"1 ilt iii \'cc'nj
\'CL:"j I1mc K' 1ri.i. vnditl
v( )di" - Pl p rn bl:I\'lj:ljllll
l'dSl:t\'lj:lj
.'\ lIu l,
:\ l,)rulrU p (l~c o~ch h ll () z;IJll\·n
Z~IJtl\·nlljj sslvo lvo .. T n osce:ll1
nscC:tIl.lc dU~ Ulc ln
lc du;:ul<': l lI 1l:lj ll1 l:llioj gC
n:ljmLlti(\j ~c ll cr:lciji
c r : l L' ij i w
~\(oj lj ili
ii1 s luLlc
lud c lI :l- :\-
I:\. 1
1:1. / ..,,(\r;
" r: llli l'u l)(lvil'. N
ll li ]'(\PUVil·. N;)I:al ; lI ~ i Niko
Niklllic lic i 1)1 i) J:;,'::111
':::IIlU11 KtI\";ICl'yi
Kn\: \Cl'\, icli kllji ~ II1I p".;k
cu ., knji j1l h k s\'ng S\ ' ( I ~ dip
dipl"h lllli
llli r:r:l·
l-
111'1
111 :1 n;
n:ls ls l:I\'ili
l:I \'ili S:I Ill lltlill da
sa IllIHlIll o :t ~ ::tl raJuju
raJ uju . ( in i1lllcc ni
lli ca
<.:a d:1 Ic' pp",:I:'\'ljc
J: , 1-: ,,~ I :t v lj c "Tcrm(
"T Crlll,)tii'ik: )tl/.i k:i1 i'gr:I~r: ldcldc "," , (i
ci iiji j..:
jc
i,,'l:II
k, wi\(\ II Llrr N:II: I,,:I J\
N: i\ :ls:t ~jk' l li c.
ik'lli c . u pLlslcd
p()slc dlll1jjL'1ll c lll trc
Ir-:IllluUlk lkllli i/.dq:I
i/.()<;[ :I\·II\·lj CIH)
CIIlI i/ i/o~ 1 :l; l nlIll p
pC.
,,:. 1lt.:
Il Cll1I1l1:lIljlllc
lll:lI1jll lc Il.lCIl
nj cll
IIdC l) II
Ildc" II pllp lCllli lIVC kll
l <.: lll i ,wc klltiji;:,..:.
:.:,..:. N;I;1 p ll·Jlll;.!
re·J ln:.! IILLc,' c"C I1n/C/ CIII:
Il I:l1 1(1 l)ll;:,I: I\llc'c· ce
In l)lI:.:,l;tdl <.:<.: i hili h ill I'"SC
pusc hl\(hlll )l
' IY
lY IlTotIarovif: PROJEKTOI'ANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO
B.TodOlTlVii: C£NTRALNO GREJANJE
GR£JANJ£

Stampauo, Ss obzirom da predstavlja problcmatiku


Stampaoo, problcmaliku za. koju su zainteresovane i druge
strukc..
Milko Komatina
Midw Krmatina je knjizi doprineo svojim diplomskim radom 0 k1imatskim kIimatskirn i metc-
rnete-
oroJoSkim uticajima na zahteve grejanja, a sa Batom Vermezoviecrn,
oroloSkim Vermezoviecm, koji jejc diplomirao pre
pomeoutih, ~io
svih pomenutih, Za dco 0 jednoccvnim sistemima koristio sam tekst
kootakt.. 'bl
ilgubio sam kootakL tckst
iz njegovog diplomskiog cada, rada, lIZ ubcdcnjc da nei:e
uz ubedcnjc ncCc zameriti sto nisam bio u moguenosti cia
moguCnooti da
ga 0 tome obavcsIim pre neg<> 510 0Ya knjiga dodc u njegovc
ncgo Sto rukc.
njegove ruke.
ZadoYoljstvo mi jc i 510 sam uspco da ubcdim A1eksandra Stefanoviea, dip\. ing.,
'bldo\'Oljstvo
svog dugogodiSnjeg
dugogodiSnjcg kolegu, izvrsnog projcktanta i odlicnog poZl1avaoca
poznavaoca nauke
naukc 0 toploti,
da napi:Se
napi:Sc pogIavJje grcjanju.. Dco koji obuhvata teorijske
pogIavije 0 panelnom grejanju_ teorijskc osnove ukljueen
osnovc ukIjueen
oi"ekivanje da Cc i ovo
je u knjigu, lIZ oeekivanje pogJavlje biti
OV'O pogIavlje bili upotpunjeno u sledeecm izdanju, sto
ini. St.efanoviC
mi je inZ. StcfanoviC Cvrsto obcCao.
obeCao.
U pripremi slika pomogli su 50 mi Dragan Jakovljcvic, apsolvcnt
apsolvent MaSinskog fakultcta,
fakulteta,
lehniear Nejkov, kao i najmlada saradnica Katcdre
tehnii"ar MiCa Ncjkov, Termotehniku - DUSanka
Katcdrc za Tcrmotchniku DuSanka
Adna<k.--vit, dipliog..maS..
Adna<k.""\.jC, dipling..mas..
Zahvaljujcm sc na trudu prilikom priprcmc tcksta na raeunaru, doskora<injcm
Zabvaljujcm doskora.<injem stu-
dentu, Vladimiru M Petrovieu Petrovifu i njeg(M>.j 50pruzi A1eksandri.
njegO\'Oj supruzi Alcksandri.
Uz pominjanjc svih onih koji 50 su uCcslVovali
uecstvovali u rcalizaciji
reaJizaciji ove
ovc knjigc, nc zaboravljam
zaboravljarn
dd3:t ona u vC\ikom
\"Clikorn svom
worn dclu ohuhvala
ohuhvata a::olcksl
(X(l lekst ranijih izu,lDja,
izuanja, n;\
na knmc jt: jc lako
tako prcdano
preoano
r:ltiivaqqcm
r.ldiv Br.mislav 7j\'kovic,
a"i<;tcnt Br,mislav 7jvkovic, magi.slaT
rnagistar Tdmickih naukanauka,, lllOj
llIoj najhli7.i saraonik.
najbli7.i saradnik.
Tckst
T cksl jc prcglcdao
prcg\cdao uvaicni
uv.u..cni kokga 7jyojin
Ziyojin Pcrisic,
I\:risic, koji jcjt: izvrsio n:o.:l1ZIju
reo.:m.lju knjigc,
knjige,
p..:JanUlO. sa puno
r,:Jamoo. voljc, na ecmu
puna "oljc, ecrnu mu sc zalwaljujcm.
zah\-aljujcm.
Korisnikc knjigc, Sludcntc,
Korisnlkc studcntc, a IXlS<:hno
poschno projektante, mlllim oa
projcktanlc, llIoiim da mi ukaZu na grdkc,grdke, ali i da
<bju Kk;C 1'1
<hju idejc za dopunu slcdro:g iY.danja, uz rom
slcdciXg izdanja, poziv oa
da - mo7..oa
mn7.A1a i oni s,uni
sami - opisolll
OpiSOlll nekog
ncko!,:
problema koii koji su prouOJi rcSil~ daju s ~ doprlnos unaprcdcnju (lYe
prouCiIi i rciili, ove knjigc.
~c idim da propustim
propustirn da sc w<inim
izvinirn i zahvalim wojoj porodici :.r.a
zahvaiim svojoj strpljenjc i razu-
za strpljcnjc razll-
rn,-'"\<U1jc 1'1
m,,"vanjc rnojc usJ"cdsrcdcnosti
za Casovc mojc usredsrcdenosti na pisanje
pisanjc (lve knjigc, roschno
poschno IOkom zavrsnog
Inkom 7..avrsnog
rada dcfinilivnorn uoblieavanju
racla na njcnom dcfinitivnom uobliCavanju 1'1
za Slampu
slampll .

•. Bcogrddu
Bcoo,pdu
31. dt.u:mbra
d..'CCmbra 1992
1992. J\ulor
SADRZAJ
1. UVOD
1.UVOD
1.1. NAClNI
NACrNI GREJANJA
1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ GREJANJA U USLOVIMA DOMACIH DOMACrH PRlUKAPRIllKA 4
KLIMA II NJEN UTICAl NA GREJANJE
2. KllMA 21
2.1.
2.1 . UVOD 21
2.2Kl1MA
2.2.Kl1MA 21
23. VLAi:NOST
VLAZNOST SPOLJNJEG
SPOUNJEG VAZDUHA 24
2.4. SUNCEVO ZRACENJE 26
2.5. VETAR 31
3. TERMI
TERMICKI CKI USLOVI
USlOVI UGODNOSTI 35
3. 1. UVOD 35
3.2. PRIJEM TOPLOTNlI I1 NI\.DRA2:.A.JA
PRIJE M TOPlOTNlI NI\DRAZAlA 36
METAI30UZAM
3.3. METAllOUZAM 36
3(i
3.~
3A.. TERMI CKI PARAMETRl SREDl NE
PARAMETRI SREDINE -1~o
0
3.5. VAlONOV (V,'YON) DIJAGRAM
AJONOV (WYON) 45
-1 5
4.TERMOFIZICKE OS081
4.TERMOIlZICKE OSOBINENE GRADEVlNSKlH MA TERIJA.LI\
MATERIJALA 55
4.1.
4. 1. OMOTACZGRADE
OMOTAC ZGRADE 55
-1~ .2.
. 2 . PRENOS
PltENOS TOPlOTE
TOPLOTE KROZ ZIDOVEZJDOVE 55
-1n.3.. TERM!
TERMICKA
CKJ\. IZOLACIJA ZIDOVA
4.4.. DIFUZIJA VODENE
4A VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE
G RAD EVINSKE KONS·mUKCIJE 59
5<)
~ . 5 . PRITI
4.5. SO VOD
PRITISO VODENEENE PARE
PAR E U GRAD
GRADEvINSKOJ
EV!NSKOJ KONSTRUKCIJI
KONSTRUKCIJ I 69
(i<)
~ .6. DIFUZIJA VODENE PN{
4.6. PARE E PRl
PRI KONDENZACIJI
KOND ENZACIJ I U ZONI 1 I RA VNI Z1DA
RAVNI ZIDA 75
.n.
4.7. M MERE ZASTITE 00
ERE ZASnTE OD KONDENZAOJE S-I
84
s5.. POTREI3NA
POTR E I3NA KOU KOUCINA TOPLOTE ZA GREJANJE
CINA TOPlOTE 87
87
5. 1. KOEFIOJEN
5.1. KOEIlOJEN PROLAZA TOPlOTE TOPLOTE - k ss
POVRSINA KROZ KOJU PROLAZI TOPlOTA
5.2. rOVRSINA TOPLOTA - F <)5)
lJ
5.3. UNUTRASNJA PROJEKTNA
PROJE KTNA TEMP TEMPERATURA·
E RATURA - I. 96
SA. TEMPTEMPERATURE
ERATURE NEGREJAN1H PROSTORIJA 9S
'.IS
5.5. SPOUNJA PROJEKTNA TE TEMPERATURA
MPERATURA f(XI
((XI
5.6. DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU ZAGR EVANJU - Z. 11)3
Ill]
5.7. DODATAK NA UTICAl UTICI\J ZRACENJA 10-1
104
5.8. DODATAK NA STRANE SVETA - Z
5.8. Z... 105
JO'S
5.9. 7.AGREVANJE
ZAGREVANJE VAZDUIIA KOJI PRODIR PROOIRE E U PRO TORIJU
PROSTORIJU IUS
5. 1 DOOATAK NA UTICI\J
0. DODATAK
10. un CAl VI.:TRJ\z..
VI.:TRA - Z, 1116
Jllli
1I. J)ODATAK NA
5.11.
5. A UTI CI\J
CAl II 1-"1 I.TRACIJE
FILTRACIJ V:\7J)U IIA
E VA7J)UI IA - 0,
0, 1!J7
1117
VI PROJ£KTO VA NJ£ POSTROJ
B.Todorovic PROJEKTOVANJE £NJA ZA C£NTRALNO
POSTROJENJA GREJANJ£
CENTRALNO GREJANJ£

5.12. KARAKTERISTIKA PROSTORlJE


PROSTORlJE - R lOB
5.13. KARAKTERISTIKA ZGRADE - H 109
5.14. DODATAKNA
5.l4. DODATAK NA VISlNU PROSTORIJA - 2"z" 110
5.15. SPECIFlCNA
5.lS. KOUCINA TOPLOTE - q
SPECIFICNA POTREBNA KOLIClNA 110
5.1
5.16.6. UPUTSTVA I PRIMERl
PRIMER! PRORACUNA 111
III
5. 17. UNAPREDENJA U PRORACUNU POPTREBNE KOLIClNE
5.17. KOLlClNE TOPLOTE 118
6. G REJANJE SA DNEVNIM
GREJANJE DNEVNJM I NEDELJNIM PREKIDIMA
PREKIDJMA 139
6.1. USLOVI UZ GREVANJA
UZGREVANJA 142
]42
UKLJUCIVANJA UZGREVANJA
6.2. OPTIMALAN TRENUTAK UKLJUClVANJA 143
G REJNATELA
7. GREJNATELA 145
7.1. VRSTE GREm
GREJNlI-IlH TELA 146
7.2. RASPORED GREJNlH
GREJNIH TELA U PROSTORIJI 150
ANJE TOPLOTE PRJ
7.3. ODAV ANJE RAZU CJTIM USLOVIMA
PRI RAZLiCITIM 152
7.4. PRORACUN GREJNlHGREINIH TELA 154
7.5. OBELEZA
OBE LE:l.A V ANJE GGREJNIH
REJNIH TELA 161
S. KOTLOVI
8. 165
X.!.
8. 1. UVOD 165
R.2. KOTLOVI
8.2. KOTLOVl ZA RAZNE VRSTE GORrvAGORIVA 166
S.:l. PRIM ENJENI
83. PRIMENJ ENI MATERIJALI 1I KOTLOVSKE
KOTLO VSKE KONSTRUKClJE
KO NSTRUKClJ E 167
S
so!..! . KONSTIWKC
KONST I{U K C IJ U E K OTI.()V
O TLOV r\ 17()
171l
s5.
S S. SPI
SP I T Ir-Inc-
I ( 'OSTI K O T I.OYS K III KO
'OST I KOTI.OVSK K ONST STlnF,U KC
K C U;\
IJ ;\ 17-1
"'\ 1. npl.on-<o
, .. IflW I .(YI NO O I 'TLR
'TUZlEfI:N.lI
( I;NJ I · K n
O ll.U Sk
I I.() VS l{ U N IIII'()VR
k lll ( j;RF..IN III I'()VR SI , J\ 177
.'~..-.l
-. l ;O I) ISN.l I: O PTl
D ISNJE PT I ·cRECrN.1E
. R I I I:N .l 1' ( ;I {ZU
UNOC 11:.\1\;\
OG SIS 11:.\ /\ 17X
s.s.
SS. ~SIC;U
I ;URIZ OSN I U
'OSN UR I: \).'\JII
IZLD/\J 17'1
17')
"~ 'I I{ i\ 1. \ Iru
'J. . \\IZi\1. \{;\ VO
U R,\ YO I) DlLN cN III K ( YIII.()\'.
ll1 K() 1.0\,,\\ I S2
S. \lI . (JS
S.ili. OS IGU R,\ N JJE E I'/\
I ' /\ IZN
R N III K<YII.()V,\
K ( }\ I .OV .. \ II X')
~-I

".1
'\.1 1. .\ .\Rt--I.·\
I{!\L\ IrU U IZI\ I'A IZN
l z/\ I';\I ZN III K OTO T I.U\·/\
I.U\ ·,\ 1~5
IK:=i
f , () I11L\\{N
1I ',J) ICl c
..,\Ri" ICI: 201
"1. 1 KO 11
n .:\I ZI IC
... \I {N l e I:
I': ('
CI:N I \{/\.I.M)(;
I'. ' 1IV i\ Z I :.1
\.\. ()( j ( ;RI :.I ,\
, \ "J
~ J ,\
,\ 2(11
"-: j( IRI(l:-J
'.: ( ;( II{I()~ ICI
I (' I 2(1S
20S
",' ; .. I)I\\~J.
I) I \I~ J .. \k
\K 2111
2 111
,I
.J :' . I'IZ
I' I{ ( )I{. \(L IN "'\
I\{ . \(UN \-,:,,\1',\( '11 I:I ,\
1' . \( '111:1 kO 11_\
t\ K() 11 _\ 21(1
2111
'1"
'I <; 1/I/..13())\{
I)( K( I 11 ,,\\
I{ K() 211
''IJ c, K ( ) II.,\I{
I, K() N\(',\
II., \I {N I(,,\ 1./ _..\ I !'(NO
I ' (N() ((i(
;( lIZI
I I{ I\\ ,()
( I 2 12
( ;()) I)
'1 .- (;( lllI S J/\ I'O
SNJ/\ I'U TR ( l';NJA I ()
TI{()SNJ.t\ ( >I'I .() II
I'I.{) I L: 2 13
'I '>' . 1'(
'I \{( lS~J
I'I)I I R()S . J,\. \ (;ORiV.\
( j () I{IV\ 2 1I}
RF 1. 1·" \ '( ).
"" IZI : I .I· I"·( J.\I ZI Y
q., \1 \1 / .. \ n1'1 ·r
;(.. '0 () C()\{
C UR Il V( I) 22 1
I,I.' (,,,
')" '( , , 1\ '''11
''' 1 1 \1,(
\ 1,(lN'NII S li n "J
11 ,( 'J ... \ NJ
N J,.. \
ill I l'\'()1)
l ' \ '()\) 225
!(I: 1I1)~()I)
!Cl2 1\ I :-' I II ·N/
Il,,()I)I\\ · N/ II Sh.O
:--.K( JII S
S II ·\(
\ ("· I(l;--:
I (I~ .. \I{;\()""H
\I';\()SI I U J1...·\\N.l
f\! .1 I ·.·. ~2 7

1(1
III;; S II 1.1 '\ '>.11'
Zl IJA".I
I l{l 1 1I c\ C1 ·',Y\, I i\ \I t\
A
,r
1 I
__' -

III.":
III.":.. I'RO
PIZO I{ ,\ .. \(U
c"U .; 1':\1 ),\ IPR
1':\1)'\ ' IZITI T IS".
I:--' K . \ 2111
210
III" I Ie .\.1 1.(
II I.:' U 11(',\.1 I ( ,K
II';: ,\1
,\I .N III ( ) 11'( 11 '( liZ.
)\{ ,\\ I' 1" I S Il '/l.
1' IZ V. U .I ,\
.. \ i'I.I
i'!.lll ; U ( '1:\'1
LJ ('I:V I Ii'v\
VI ,\ 2.; 5
III.{•. 1'1':'<
111( PR ( )/{ )J{ ,\('UN
,\(Ul" I',\\) / \ I'R III SK.
/'/\1) /\ SK .\\ 21,7
1) \ ()(" I \',,\I'(
II 1)\(ICI \ . \ 1'( ISI
' \1 I{ClIl
I,() 1I ""< 1. \ (; I{
1.\(; \\ '11
I{\\ 'II .\( ·I(I;\()( (;R I ··JI:\
' \(1. '()(;j (jl{l .. \ N.1
N.I ,\ 2i I
.• ,• I• \ ','( 11 1
) 211
SADRJ~
SADRJ-A VII

11.2. TEMPERATURE
TEMPE RATURE RAZVODNE I POVRATNE VOD VODE E 245
11.3. UPUTSTV A ZA PRORACUN
113. 246
11.4. POSTROJENJA SA HLADENJEM HLADE NJ E M VODE U CEVNOJ MREZI 259
12. JEDNOCEVNI SISTEMI CENTRALNOG C ENTRALNOG GREJANJA 277
, 12.1. UVOD 277
12.2. NACINl
NACINI POST AVUANJA CEVNE CE VNE MRE MREZE ZE 278
12.3. SA
123. SAVREMENI
VREMENI JEDNOCEVNJ JEDNOCEVNI SISTE SISTEMI MI 283
12.4. DIMENZIONISANJE
DlMENZIONISANJE GREJNIH GREJNlH TELA T E LA 286
12.5 DIMENZIONISANJE CEVNE MREZE GRA VITAClONlH VITACIONIH SISTEMA 290
12.6. ODREDIVANJE GRAVITACIONOG GRAVITACIONOG NAPORA 294
12.7. VENTTLZAJEDNOCEVNO
VENTIL ZA JEDNOCEVNO GREJANJE 296
12.8. UPOREBENJE JEDNOCEVNIH I DVOCEVNIH SISTEMA 298
PRIMERl II UPUTSTV A ZA PRORACUN
12.9. PRIMERI 299
12.10. POSTROJENJA SA HLADENJEM VODE U CEVNOJ MREZI MREZl 309
13. PUMPE U SISTEMlMA SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA 325
32.5
13.1. OPSTE 0 PUMPAMA 325
13.2. CENTRIFUGALNE PUMP PUMPE E U POGONU 326
133.
13.3. SNAGA PUMPE 329
13.4. RADNA TACKA PUMPE I KARAKTE KARAKTERISTlKE RISTIKE CEVOVODA 329
13.5. RAD PUMPI U REDN REDNOJ O J I PARA!.PJ\R J\ r. E LNOJ vEZI VEZI 333
13.6. RACV
RI\C VANJ ANJ E CEVN E MIU::Z.r: MIU-:Z !: 33('
336
14. ISTEMI G RAJ ANJA SA PRI NU
ISTE MI GRAJJ\NJA NU)) D .NOM OM CIRKUU\C IR KUU\ C IJOM IJ O M 3Yi
33<)
14
14..1. PRORAC
1. PRO RAC UN UN E VN E MREZ
EVNE M REZE I: 33')
33lJ
14.2. UPUTSTVO ZA Z A PR ORJ\ O R ,'\CUN . UN 341
3--l 1
14.3. J EDNOCEVNA
EDNO C EV NA POSTR POST RO O J ENJI~ JA A .147
.~47
IS. PRITISC
15. PRITI SCII U SIST SISTEMIMA E MIMA VO VODr: D!: 'OC O G G RI:J R UANJA ,\ NJA .,5-'
15. 1. UVOD 35.;
15.2. OPSTJ
O PST! PO JMO\lI JM OV I :153
15.3. STATI
STI\T ICKI C KI PRITI S,\ SAI( K U .ST,\ TANJ N.lU U \1IR OVA NJAI
\ 1I ROVJ\N .I /\J PRI PRlRO
PRIRODNOMD NO M
STR UJ AN J U VO
STRUJANJ VODr: DE .; 55
15.4. RA R ASSI'ODPO D E LA LJ\ I'RITISKA
PRITI S I0\ U SIS SIST["[\ r::\ lIt:
L S/\ I'RIINU
S.·\ !'R I UD !) , OM
OM
C1 RK U I.AC
CIRK I.J\C[J IJOMOM -'57
15.5. PO I.OZAl E
POI.OZAJ KS I',\ ' /.. IONO(; SL
U-:S S\ ; [)I> ·\ IR.·\
I 1{ .·\ S I'OI)IJ
I'O I) I: I.t\ PR I n S KA
.!\ 1'1{1 KJ\ .,5')
35 l )
15A
IS.Il. POM
rOM I::R.-\
IO Rt\ NJE 'J E UIN J lJ IJr':
L I'I'[{III
R II ISI · ·\ l ' \ 11I,l)
S I'-·\ llI U ) I 1{,\l) R/\I) U :;()2
3f>:!
15.7. UTI
UT I iAJ \J RE R E U US U S,\ /\ NJ;\
NJ/\ I'I{O I OK )K,\ ,\ "~ ,\\ R,\ SI'ODEL SI'O D E LU U I'RITlS KA
I'RITI. ·KJ\ :;65
-,(,)
PJ\NEL
16. PANE L 0 "~ ,J~ IEJ AN JI ~'::
:JJ\N 3(.,;
3(.
IIl.1.
16. P RI~TE(;E
1. PIU,TE(; E!)A[),\ J\SNJ ASNJI:G I;(; 1'.\I' , \ i': l:l .. .( )(; (;
I: I.:"()(; C;R[{II:..I/\
::'I,\ NJ/\
'J /\ .'(,S
."'(,S
16.2.
1C,.2. I'R E 'OS 'l"0
I' Rt:: TO 1' I'I.O
1.0TI: TI : //.I~ J{ ,\,\ ((··I·
I ·N.K I1 II ': \1
\I .'(,'1
:t(, I)

16.3. R AZ1VI E
RJ\ZM I':: /\/ \ TO 1'1.01' 1.0 I I: I· /J{
/ .R ,\ (· ( ·II·.'- II .\ 1I
:-- 11 .,71>
16.4.
lu.4. I'APA 1] U . ' 0 CRI'.I,C~ RI 'J .. \ 1" NJJ I· .'!{II
11i.5.
IIl.5. PApJ\ N' lOt.
El. KA() K.'\ O GR G RII'JNO 'J NO rEl I loU) .o I ~.I1 ~J I (;( ;( )\'
)\ . I'I'R()IZ;\(
RO I{ ,\ (UN N .;s (,
16.1l. I'R E D1"O S·111 1 .. \ N I: 1' '\!\!
16.(,. I' REDl'OSTI I MJ\ I : I', \ N 1' 1.:"( )( ; ( ; R I' ·\N .I I · I. ~()(; (;I {I' J ·\ N.I !\ .N2
I G.7. IZVO
16.7. I) [N JI: I'I\N
I7.VO[)[NJI: I'AN II:I.N()(;' I .N( )(; (dU ( ;(U ' 11,\", \,1I \ ."n
I Il.~.
[(). s. PA
PJ\ ,I IOU
r: u SA U U.I'K.I: K n,I C>il ('~ I i' i\ll (;1,1
C; I, 1 J.1 \\(( '1\1.·\
I. 1..\ .1("
. \(1 ~

Iii').
Iii.'). I'OSE
I'OSEIl III'
i\: 1I 1',\ 1\'1:
1: 1.
1.11 IIII I
~j

PJ\I{ 0 C;R
17. PARNU C;I{II:.IA
' JA '.II N I S~;
'.11 ' NIS () ( ; I'I{III
h. ()(; I'I{ I II :-'h.
:-'''. \ 1 1~. )
I II')
VIII B.Todorov;c
B. Todorov;c PROJ£ KTO VANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO
PROJEKTOVANJE C£NTRALNO GREJANJ£
GREJANJE

17.1. UVOD 409


17.2.PRINOP
17.2. PRlNOP RADA 410
SISlEM SA GORNJIM RAZVOOOM
17.3. SISTEM RAZVODOM 413
17.4.POVRATAKKONDENZATAU KOTAO
17.4.POVRATAKKONDENZATAUKOTAO 414
17.5. UPUTS1VAI PRIMERI PRORACuNA 416
18.
) 8. DALIINSKO
DALJINSKO GREJANJE 425
18. 1. UVOD
18.1. 425
18.2. SISTEM DAUINSKOG
DAUlNSKOG GREJANJA 429
18.3. IZBOR TEMPERATURNOG
TEMPERA TURNOG REZIMA RADA TOPLANE 435
18.4. UPRA VLJANJE RADOM TOPLANA 436
18.5. TOPLOVODNA MREZA 437
18.6. PREDAJNE STANICE-POTROSACI 447
18.7. KOMBINOVANA
KOMBINOV ANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRlCNE
ELEKTRICNE
ENERGIJE
ENERGlJE 457
18. 8. ZASTlT
18.8. ZASTIT A OD KOROZIJE I KOTLOVSKOG KAMENCA 458
19. OGRANICENJE POTROSNJE ENERGIJE ZA GREJANJE 461
19. I. UVOD
19.1. 461
19.2. OGRANICENJA GODISNJE POTROSNJE
OGRANlCENJA GODlSNJE 463
19.3 PRORAC:UN
PRORACUN POTREBNE KORlSNE ENERGIJE 465
465
:W. LITERA TURA
20. LlTERA 467
41i7
DODA T AK
DODATAK ~6lJ
46'J
T ABELA
TABE LA. I (:<:
Cdie Iic m:
nc cevi (d ill1t: nzijc, tcZina
(dil11cnzijc, tci.ina , ,;adri.aj
sadri.aj vode)
TA13ELA
T AI3 El.J\ II GlIstinll vo(k 0<1
G ustina "(lek ~O UO
O<J 40 un 100 °C
TABEU\
TAI:3 E U\ III N<I)1Of
Na po r 1Iu Pa )1ri pri tt:lllpc
t<:m pcra tu ra ma vode
raturalll:l voue Uu uS)1onskoll1 kraku <xl
uspo nsko m krakll od Y5 l)S,, lJO, gS i XU
YO, RS SO "C i
tcmpcra tura l1la Uu sibzno
tCl11pcratllral1la silaznol11 m kra ku oct
kraku 95 do SO
lid Sl5 50 °C
TAl3 ELA IIV
T ABELA V Gmja
Grcjanjt:nj c to )1lol11
plu m vodol11:
vudom: to pio tni proto
to)1lotni prot okk
TAI3El.J\
TA13ELA V Gn:j anjc top
G rt:janje to p 110m
0 m vnuo
v<ldu m: mascni )1rotok
protok
TABELA
TAB E LA VI V I a) Kocfieijc
Kocficije nt ntii Illc snih otpora;
mcsnih G ub it ak pr
o tpora; b) Gubitak i l i.~ka
pritis vod a SO
ka - voua RO "C; c) G ub itak pri
ubitak tiska
pritis ka
vlxJcna ra
- "ouena para nt
A13 I:::Ij \ VII
T AI3El.J\ G rcjanjc p~
V I i Grcjanjl: parom nisk"" pritiska
rom nisku"
TABELA
T A BE LA VIII V I i I Grcja njc to
G rcjanjt: toplo vO<lll l11 sa
plo m v()dum 5.1 h"b rno l11 cc
hakarnolll u:vnlll11 mrcZolll: lop
vn()111 mrcZoll1: illtn i prutok
l O)1lotni protok
,.

1. UVOD
1.1. NACINI GREJANJA
1.1.1. Zagrevni uredaji
Svi zagrevni uredaji koji se danas koriste za grejanje prostorija dele se na dYe dye
osnovne grope: na lokalneIokalne uredaje i postrojenja centralnog grejanja. Lokaini Lokalni uredaji
su oni kod kojih se topiotatoplota i proizvodi i odaje u prostoriji koja se greje. Uredaji kod
kojih se toplota razvija na jednom centraL10m mestu, a tro~i na v~e razliCitih mesta,
do kojih se transportuje pomo6i pomoeu nekog posrednika, predstavljaju postrojenja central-
nog grejanja. Elementi centralnog postrojenja preko kojih se vcli odavanje toplote
okolini nazivaju se grejna tela. te la.
Svi zagrevni uredaji tre ba d a zadovolje te hnicke. este
treba es te tske i cekok o no m~k e za ht eve
kao i odredcne
odredene us love bezbednosti. Od njihove njihovc prilagodenosti
prilagode nosti ovim uslovima zavisi
pogodnost uredaja za prime nu.
Vainost pojedinih uslova biee u raznim slueajevima i razlicitog znaeaja. To ee za-
visiti od niza Ci nilaca, kao sto su name na prostorija koje se greju, greju. raspo loziva fin a ns ij-
finans
ska sredstva
sredstva.. arhitek tonska konccpcija
a rhite ktonska koncepcija objekta, raspo lozivi energetski
obje kta, raspolozivi e ne rgetski izvori itd .
Tehnicki uslovi SII diktirani
Sli diktira ni zahtevima oseeaja ost.:C<ija ugodnosti ljudiIjudi koji boravc
borave IIu greja-
grt.:ja-
nim prostorija ma . Prvi medu njima prcdstavljCl
prostorijama. predstavlja obezbedenjc
obezbcdenje karakte ristika sredine iI
karakteristika
granicama zone zo ne ugodnosti, od odnosno odnava nje temepe
nosno odri.avanje tcmepe ratura, vlaznosti i stmjanja stmjanjil
vazdllha, kao
vazduha, k(lo i odgova
odgovarajuCi
rajllCihh te mpe
mpera ratura
tura okulnih povrSiin<l
okolnih povrs n<l i prostornog ugla zTace zracc -
nja. Pri tome je najvaznije da pros
nji!. prosto to rijil
rija bude stn ravnnmernijc
ravnnmernije zagrej;tna,
zagreja na, od odnnsno
nos no
da temperaturna
tempcratllrna polja
po lja u ho rizo
rizontnt ail lnim i ve rtik alnim presecima
vertikalnim prcsecima budu budll sto uniformnija.
uniformnij;.1.
raspodelu
Isto vazi i za raspode brJ:ine i re
lu brlinc relativne vlaznost i.
lativnc vlainost
Mozda je od svih w ih tetcrmickih uslova najteZl:
rmickih IIslova najtcZe ispuniti
ispllniti zahtev
zahtcv povoljnih
povo ljnih tempeatu
tcmpeat llfa ra
oko lnih povrsina i prostornog ugl<l
okolnib ugla zra \';c nja koji mogu biti od odluclIjllceg
zraecnja odlucuju6.:g lIticaja
utieaja na
ugodnos t. Zadovoljavajuca vrednmt
ugodnost. vrednost i raspodel<l
raspodela te mperatura.
mpera tura. vlal.nosti i brlincbrJ:inc strll
stru -
janja vazd
vazduha pros toriji kao i ne
llha IIu prostoriji utralis<l nje neugod nog dejstva rashladnih povrsina.
neutralisa puvrs ina.
moze se sc post iCi naj povoljnijim
postiCi izboro m vrste
povolj nijim izboroOl vrstc lok
lokaa lnih lIredaja
uredaja odnnsno
odnos nCl grejn
grejnihih telil
tela i
pravilnim izboro m mt.:stil
mesta na kame kome se postavljaju.
postilvljaju .
Loka lni zagrevni
zagrcvni urcdaji
IIrcdaji kao i grejna tda svih vrs t" ta.. odaj
odajuu toplo tll zracc
zral'enjem
njem i
konvekcijom. NaCin na koji Cc okolini o kolini biti pred ata veta vcCa koliCina toplo te. zavisi prve prvc n-
stveno od vrste
vrst e uredaja i grejnog
grcjnog tela a 7zatim .atim i od Olt:sta post avlj<l nj <l. Na osnovll
mesta postavljanj;L osnovu ra/.-
raz-
matranja uslova lIgod nos ti ljudi,
ugodnosti Ijudi, najpovo ljnije da sc toplot toplo taa predaje
pn:dajc ooko ko lini IImen.:-
UOlcre·

J
2 B. TodoroviC PROJEKrOVANJE POSTROJENJA ZA CENI'RALNO
TodorlwiC PROJEKrOVANlE ORE/AN}E
CENTRALNO GREIANJE

nim ZTaeeojem
Zl"aeeojem i koovekcijom kojom se ocre ncCe prekomerno zagrevati vazduh iii uticati uticali
da raspodela temperature po prostoriji bude neravnomerna.
Neki IokaIni uredaji a ~
Nek:i grejna tela ccotralnih
poseboo grejoa ccntraInih postrojenja koja irnaju vrlo viso-
teIqJelaturu izazivaju ose6Ij suvore vazduha. Taj oseeaj
ku teIqJt:taturu ose6ij je posledica sagorevanja i
ugljeoi->anja deliCa pmine,
ugljeoisanja pmme, orgamL-ih
oTfilnsL-ih prin:¥:sa u vazduhu i dr., koji dospevaju do sluzo..
kote disajoih organa i nadrafuju je. Osim ovog naana stvaranja nepovoljnog kvaliteta
koie disajnih kvalileta va-
zduha u prostorij~ uticaj pojedinib pojedioih zagrevnih uredaja more mmc odavanjem ugljenmonoksida,
ugljerunonoksida,
ugljendioksida, Cadi itd, da se negativno negalivno odrazi na sastav vazduha a time i na uslove disa-
oja
nja Zbog toga zagrevni uredaj IOOra bili takav da ~to
mora hiti ~lo manje utiee ulire na pogoclanjc 1kvaliteta . .vaJileta
vazduha u prostoriji i ccloj zgrad~ koje se !OOZe moZe pro!lirili
proSiriti i na bliZu bLiZu okolinu zgrade, sto slo sc
Opel
opet odraz.aYa
odrafaYa na zagadenje vazduha naselja i gradova
U procenjivanju i uporedivanju vrednosti pojedinih zagrevnih uredaja neosporan
znaeaj imaju i estctski zaht(.-vi, zaht~ koji se odnose kako na gradevinski objekat, tako i na
sam zagrevni uredaj.
Zagrevni uredaji DC srneju da kvare
ne smeju bare ni spolj~nji ni unutrasnji izgled zgrade. Na
loS utisak zagrevni uredaji utifu ulib! veliCinom i izgledom dimnjaka dirnnjaka kao i dimnim dirnnim gasovi-
rna i njihovim sastojcima sastojcirna koji prljaju fasadu zgrade zgradc i menjajumenjajll joj prvobitnu
prvobilnu boju. Na
unutraSnji
unutralinji izgled uticaj je dalcko veti, pa uredaje treba birati tako da ne budu budll vcliki,
da budu skladnog oblika i da se uklapaju u unutrasnju arhitektum.
Vrlo Ccsto odlllCujuci
od lllCujuCi cinilac \l\I izbom zagrevnog uredaja, uredaja. ccnt cc ntra ralnog
lnog grl:j;tnjil
grej;lnja iii
samih
sa mih grej grejnihnih tela,
te la, imaju
imajll ekonornski
ekonomski razlozi. "ko Ako se ostali IltiC;lji IItiC;lji z;me marl: i za
zanemare htcva
zahteva
sarno
sa rno najekonomicnije
najeko no micnije grejanje, onda sc se problem ~'V()di ~'Vodi nilna iznal;1Zl:nje
iznalilzenje najpovo ljnijl:g
niljpovoljnijeg
odnosa
ud nosa izmedll inves inveslicionih
ticio nih i cksploalacionih
eksploiltacionih troskova. t roskova. U LJ tom pogledll
poglcdu je lako i/.-
lakll iz-
vriiiti izborizbo r koji povlaci manjc manje invcsticijc,
invcslicije, dok sc troskovi korisecnja
se lroskovi korisecnjil post rojenjarojl:oja ntl ud -
redujll
reduju slozenijom analizom ana lizom Pri tome treba trcba obllhvatiti
obuhvatiti potrosnjll
potrosnju goriva goriva.. rezim eeks ks--
ploatacije
ploa tacije (prekide loicnja, lo:i.enja, br/.inu
brJ:inu zagrev;tnja
zagrevanja iis!.), sl.), podobnost
podobnos t reglilacionih
reglllileionih sistema i
primenjcni
primenjeni sle ste pen rcgulacije,
regulacije, trajnost uredaja itd.
U proccni :r.agrcvnih
z.agrcvnih uredaja S obzirom na uslovc uslove bczbcdnosti, treba voditi racuna (ln
vtxliti raclina
mogucnosti izbijanja (Xl:i.ara,
mogucnosti pozara, prodiranja sletnih stctnih gas()va
gasova 1Iu prostorije zgrildil, zgrada, 0 zastiu:
zastia:nnsti nosti
od eksplozije
cksplozije ko tlova. lsto
kotlova. Isto tako jc je (Xltrcbno
potrcbno proocniti obczbcdenost od izliva
proccniti obczbcclcnost izlivanj;1
nja vodevodl: i
ed lektrii' .l1og lIdaril.
c ktrii::nog udara. Sve ove ovc opasnosti
opasnosli rctko dolaze dolazc do izrazaja jc: r jc
izra:i..aja jer kod svi
je kud wihh zag,rl'vnih
L.agn:vnih
urc:daja a posehno
ltrl:daja poscbno kod kOO pn~trojc:nja
pn~trojc nja ccntr,ilnog
u:ntr.i!nog grejil·rejanja,nja, poslignuta
postignllta vrio vdika tilCllost II i/.-
vd ika t;lcnust
vocknju . .los
vodcnjll Jos se rclillivno U:.~ t o dcSaVil
re lativno ccsto dcSava i izliv'lTlje
izlivanje vodc voue II postrojenjima
postrojc: njima vodcllog
voti c nog gre grc: janj,l
j;tnj;1
kao puslcdicl' ~ mr/.ava nj a pojcdinih dclova
poslediL'l: smr/.avaoja delova postrojc:nja.
postrojenja, sto se sc: pravilnim projckprojl:ktovanjem
tovanjem i
dobrom
dubrom montaZom monta;f,om moze mozc potpuno izbcCi.
Osim navcdcnih,
navede nih, u pojcdinim slliCajevima ~ l uCajevima mogll mogu se javiti javit i i pose bni lIsloviuslovi koji kllji po
po--
n(;kad
nc kad im<ljuimaju primarni znacaj. znai:aj. Tako
T<lko na primeprimer, r, IIu gotovim iii sarno grllho gruho ozidanim
OI.idanim oh-
je ktima
ktim;l,, okolnosti
okolnos ti gradevinske prirodc mogll da iskljll iskljul:c
U: primc
primCI111l1l1 nckih
ne kih 1.;lgrcvnih
z;lg,rl' vnih
lIn.:daj;l.
lIredaja . Vkol.iko
Uko liko nema mest<l Zit
nc ma mcsla kotlamiclI,, cc
za kotlarniw ccntralno
ntralno grcjagrcjanjl:njc se nc moze mOZl: primcn
primcnitil i.
a'1 sa
sarnarna kons tnlkcija zgrade, vdicina
konstfllkeija vdiCi na prozora, za zah\l,;vi arhitektc iis!.
ht evi arhitekte uslovljilvajllll iii eli
sl. lIslovljavaj eli--
od rcde nc sistcme
minisu odrcdl:nc sisteme grejanja.
Prcma to
!'rella tome
me wi ~'Vi :r.agrcvni \II\xlilji, kako loka
7.ah'Tcvni lIn.;d'lji, lokalni titko i ccntr;tlni
lni tako ccntralni ([l<lscbno
(posehno ovi dmgi). mp- mn-
r;tju
ril jll sc podvrCi analizi s oiJzimm
Sl: [l<xlvrCi olT/.imm na nil navcdenc Odrcdlljllci koliko ~'Vaka vrsta zado-
IIslove. Odredlljlllii
nilvetkne llslove.
volj;tv<l
vo ljav;1 ow ow liS love. dobijil
uslove. dohij« sc njihova vn.:dn< l-~t i [l<,dohnost
njihov;1 vrcdnost podohnost :1.Z;<1I odn:dcni
odn.:(il'ni slue;lj.
sluc;lj. rripri u: u: mll
rnll
projekt
rrojl' a nt Itr,'bit
klanl proccni koja od osohina trd)a
rl'ha da prou;ni trd)" da prevag,nc
pn.:vagnc (prilikom r"sav;lnj;1 grl'ja-
(pri likom rl's;lvanj;1 gr"ja-
1. UVOD 3

primarni su higijemld
nja bolnice primami higijenski uslovi, za reprezentativne
reprczentativne zgrade to su -esletske
-estetske osobine,
.za komfoma poslrojenja
postrojenja - uslovi
usiovi strogog odd.avanja ugodnosti itd.).

1.1.2. Postrojenja centralnog grejanja


Postrojenja za grejanje, kod kojih se
Poslrojenja sc top Iota razvija na jednom jcdnorn centralnom
centralnorn mestu roestu i
odatlc razvodi preko tzv. nosioca toplote do elemenata za odavanje toplote koji se
odatle
nalaze na me
naJaze vik razlicitih rnesta mesla u zgradi, nazivaju se sistemirna za centralno grejanje.
Uredaji centralnog grejanja su ustvari energetska encrgctska postrojenja, po~to objedinjavaju
vi~e eleroenala
vise elemenata razlicitih osnovnih funkcija, medusobno spojenih u celinu. Ovi ele- cle-
mcnti proizvode,
menti proizvodc, transportuju i odaju toplotu na mestirna mestima gde gdc je to potrebno a kom- korn-
binuju se
.binuju sc sa pomocnim
pornocnirn uredajimaurcdajirna koji sarno dopunjuju postrojenja utieuCi na njegov
ekonornicniji i bezbedniji rad. U ove pomotne
pravilniji, ekonomicniji pomoene uredaje spadaju regulacioni,
kontrolni i sigumosni uredaji.
Kao elementi
e1ementi za proizvodnju toplote najCesCe najeesCe se primenjuju
primcnjuju kotlovi koji uglavnom
iskoriscujll hemijsku
iskoriscuju hernijsku energiju
cnergiju goriva i sagorevanjem
sagorevanjcm je transformisu
transforrnisu u toplotnu. lzu- Izu-
zelno,
zetno, kada postoje narocito. narocito. povoljni lIslovi, uslovi, toplota se dobija iz elektricne energijc encrgijc
koriseenjem e1ektricnih e1cktricnih zagrejaea.
zagrcjaea . Osim toga, primenu primcnu u postrojenjima cenlralnog centralnog
gTejanja nalilze
grejanjil nitlazc i prirodni izvori lopic topic vodc u oblikll obliku r<lznih
raznih toplotnih vrela, kilo kilO i slIn
511n--
CcV(l enagija
Ccva e ne rgija . Za Z a gn;janjc
grej a nje u sklopu indllslrijskih objekala objckata vrlo jc ckonomicno korislili
je ekonomii':.no koristili
o lpadnll loplolu loplotll razlii':.itih pro izvodnih proccsa. U novije vreme javlja
razlicilih proizvodnih javljll se 5e i primena
prime na 10-
plo
plOlm: lm; pumpe . lJ LJ svim ovim slui':.ajevima
sillcajevima neposredni izvnri izvori toplole
loplole za postroje postrujenje nje ce
cc n-
Ir(l lnog grejanja
Iralnog grcj'lIlja SII razmenjivai':.i
razmenjivaci loplote.
Tril
Tra nsporl loplolnc toplolnc ec nergijc
ne rgije od kotla, cc1d,tricnoglcktricnog grcjaCa
grejilCa iii rill.mcnjivac<l
rilzmcnjivaca loplole loplol c
o bavlj
obavlj se il ~c kroz cevovode
cevovouc koji obrilzujll
obrazujll Izv. (A;vnll mrd.ll poslroje
ccvnll mrc:i.u postroje nja . Kao nos inci
ioci 10·
to ·
plote koristeko risl e sc plvenslvcno
prve nsl vcno voua voda iii vmlcna
vode na pant pilra i preko
prcko ovih f1uida f1l1ida loplnla
loplola se 5e IIu pn·
po-
lrebnoj kolicinikoli cini dopre
dllprema ma do proslorija
prostorija knjl.: koje sesc zilgrcvajlL
zagrcv<lju. Samo zagrl.:v<lnjl.:
zagrevanje Sl.: se ob<lvlja
obavlja
grcjnim
grejnim Iclima tdimil Ij. c1emcnlima
I.:k:menlima koji od mlajuaju top lotu i I<lko
toplOIU tilko z<lgrcvaju
zilgrevaju sreuinu sredinu u kojoj kojnj se sc
n<l lazc. Topla
nalazc. T o plil voda
voua se SI.: U
u njima
njimil hladi
hhldi i ziltim
zalim vrilCa
vntCa do izvora
izvor;.r loplot
loplote l.: gde
gul.: se
SI.: po
pnnnvo
novo I.a-
za -
greva dil ua hi opel hi bilaIii nsposobljl.:na
nsposoblje na za Zit prenoscnjl.:
pn:noscnje loplnle.top lo le. YodVodena e na pa parara sc U u grL'jn
grcjnim im
le lima ko
Iclima nd c llzujL
kOll(knzuj e' oshl\1i1daju
os i<liJadaj uci ci svoj
svojull lo loplo
plo lu
lU ispar<lvilnja
ispar;lvii nja (kondenzilcijl'),
(konuenl.ill.:ijc), 1;lko tako da d;1 1Iu
edemenal
le mCl1<l1 /.;1 prn izvodnju loplole
Dt proizvolinju lo plol e sla illon dol;lIi
sl ;t1n do l;l/i voda.
vmla. kojil
koja l.agrL'vanjem
/.agrevanje m ispilrav;t is parilva i po· p"-
nav
n<lv lj;1
lj<l svoj radni eikills.ciklu s.
Poslroje
Poslrojcnja nj;1I.a
/';1 ce nlalnll
nlalno greja
grcjanjenj e koja kao nosioce loplo1l' knrisl c isk
toploll' knriste iskljucivo
ljul:ivo va/.dull
iii vazd
v<lzd llh uh u1I ko mbinaciji
mbin aciji sa vodom iii pamm, pilrtlm, prcds
prcdslavljaju
lavljaju Izv. tl..V. vazdusmt
vilzdlls na pOSI post rnjc·nja
rnjl·nja .
Pos
Posto lO se nvi un.: daji ohicno
sc ovi koris1l' i za
nhicnn koristc I.a provc lnlv;lnjl' oni su
provetrilvanje Sll i/.dvojcni
izdvojl'ni iz i/. ggnntpe po ·
tpL' P"-
stroje nj;1 nj<l 1.;1
za cc nlra
n : nl lno ,::rejanjc
r;tlno II/e m smishl.
grejanjc 1I lIzcm sm isill .
PoslrojL'nja
Poslroje ~." (,'l'ntralnu
nja 1.;1 l'e nl r;lino greja
grejanje
njl' imaju ni/. nil. prL'unosii
prl'd nos li n;l<I
nitd lokaln im IIrl'lll;ljim;1
lo kalnilllllrn ; tiim ~t ;lii
ali
vred nos nosll ()vill pre dnosli Ire ila
nvih prcdllllsii l>;1 rnlCc'
prnc"njiv;lli
nji v;t li od s luillcaja ~llIcaj;t jer
(:aja do sillcajil jcr lavisi
I.avis i od urni;tj;t
urn i;lj;1
sa kojim
kOj im sc lIpornluje.
upored lljc.
T ako na prima
Tako primcr,, cc nl nlralno pOSlrtljc nje posmat.rano
ral no postmje posmalrallo prema pre ma pecimape6ma IIu kojima ~at.0 ~a go -­
reva
revil C-vrslo
i:-v rslo gorivo,
gori vo, lIskduslcd loga Slo stn Sl:sc sagnrevanje
sagorcvanjc obavlj;r
ob;lvlja Ilit nil sa mll jednolll
safllo jed nom ll1estu,meslu.
omogllcujc hnlju
omogucujl: holjll konlrolll
kOlllrolu proC proccsaCS<I s<lgorcvanja
s;tgoreva nja a lime time i VCCl:
Vl'ee iskorisccnje
iskoriscenje f,miva t.(\I·iv;] . Ishl-
ISIu-
vrc me mello ll() je i/.he)!,nulo
i/.hcgllul o i razn()se
raznllsc nje goriv;t skuplj;tnjL' r..:pcla
gori v;1 i skupljilnjc pe pda na vise mesla ml'st;t n'k cd,' I.gr; t-
/.g r;l-
uprosee niji jc
dc, uprosCl: jt: rad Okllok n (!,rcja
(', rcjanja
nja ohj,·
llhjl'kl;r
.kl;1 i IImanjlljc
IImanjujc sc' St' opasnosl
llpasnosl od 0<1 rnjaVL'
pnj;lVl' poi.a!';t
poi.;II';1
4 B.Towbcwil ,PB01ElfJOV.ANlEPOSTROJENlA ZA CENTRALNO
B.TocboHil ,PBOTEKI'OYANlEPOSTROIENlA CENI'RALNO GREIANJE
GREJANJE

od cen~ grejanja je OImgu6euo


Osim toga, tkod omogueeoo postavljanje
postavljaoje grejnih tela
lela i uz spolj-
ne rashladne ~
De ~ioI;. ~ ~eduje povoljnije
lto ~cduje povoljoije uslove UgodDosli.
ugOOnosti. a grejna tela zau-
zimaju mesta toja oajIRmje mogn da posltde
najmanje mogu nameni. Nasuprot tome, sve 10-
poslure drugoj nameoi.
kalne pea se povczuju sa dimnjacima !mji
kaloe koji su u unutrunjim
uuutrunjim zidovima, zidovirna, ~to oije nije dobro
rcienje sS ohlirom
IcieDje obzirom oa ravnomcmu rasporlelu,
na I3VIIOmcmu raspodelu. karakteristika srcdine. Isto tako, svojom
sredine. Islo
veliCinom DO potrebnim sIo~nim
kao i po1Icbnim sIo~oim prostorom Z,1 prist pristup,up, pee zahteva viSe korisnog
. prostora prostorije. '
Ekooomifuost ocnIIaIoih sistCICI grcjanja
Ekonomifuost a:ntI3loih gn;janja naroCito do1azi do izrafaja kod onih postro-
jenja 1:00 kojib je predvidcoo i osh::ucoo
kod 1:ojih ost\--:lrcoo boljc rcgulis.mjc. Centralno grejanje obezbeduje
bolje rcguliSi!njc.
zagrevanje i sporcdnih odeljenja. ~to
sporednih odeljcnja. ~Io tookOO grcjanja peCima oijc nijc shJtaj.
slutaj. Medutim, gotovo sve
dobre stranc zagrevaop mogu docS
strane rentraloog zagrcvanj:1 dOCi u pi!anje
pi:anje ako postrojcnje
poslrojcnje oije nije uradeno ka-
ko treba tj. ako rdenje nije najboljc odabmno, odabmoo, dobro proraeunato iii pravilno i valjano iz-
vedeno. Ukoliko biIo l:oji L:op 00 0Yih us10va oije nije dovoljno strueno struCno i savremeno L'ipunjen, po-
savrcmeno io;punjcn,
root.e lako
strojenje IDOt.e tako da postanc
postaoc po'JOO DCZ2dm'OIj.c;tvll.
po'JOd OCZ2dmulj.c;tvu. .
Kada 6e ee sc primcnili
primcoiti ccntralno grej<:nje a u kom slubju drugi uredaji, OOreduje
<:culralno grcj?nje odreduje se
pre svega prerna prcma eL:onomienosti
cL:ooomienosli u ehploalaciji eL:Sploataciji kao i prikbdnosti s obzirom na po- po·
slufivanjc. U slueaju
sluZivanjc. slutaju L:ada
kada se sc cadi godisnjoj potro~nji
radi 0 vclikoj godiSnjoj polro~nji goriva, dakle daklc 0 velikoj
vclikoj
polrcbnoj
potrcbnoj koliCini
kolicini loplole
toplote za grcjanje loze~ju bez
grejanje i 10zeJ;lju bcz dugih prckida, investicioniinvcsticioni trosko-
vi poslaju scl.:undami a ctsploalacioni
postaju scl-undarni clsploalacioni odlucuj!!Ci. To zotlci zntlci da za svaki sian stan Stl
sa viSe
vi!ic
slambcnu zgradu Cal: i sa malljim brojc
prostorijtl iIi za stambcnu
prostorija brojcm m stanova,
slanova, kada sc grcjc goto-
vo neprckidno
neprck idno prcko cdc zimt:, zimc. dobzi dolazi u obzir
ohzir s<Jmo ccnlr,:lno grcj,mjc grcjanje jer jL:r pn;dnosli
pn;dJ10Sli
cc
u.:nnlralnog
lril lnog poslrojc njilnja pulpuno edemini!iu lcminisu ()SI; I : ~ urcdaje.
OSla:c Preimll~s
uredajc. Preimll ~s lva pos laju j()~ iz·
poslaju il.·
rill.ilijaa kadil
ra/.ilij kada sc rddinidi 0 vdim poslrojenJima.
postrojenJimii. pa se poslrojenja ccnlralnog cenlralnog gn;janja go- go·
IIlVO
l\lVO isk ljllcivo
ljllCivo primcnjujll /.;, zagrL:vanje vdikih
zagrevanjc vclikih zgrada, zgradil , blokova zgrada i slambenih
siambenih
nasclja.
nasclja .
I)ug jc bio pUI
Dug put u istoriji
isloriji Covci:anslva
Covceanstva do!: sc doslo do dan<Jsnjih sislt..: ma grejanja
danasnjih sistema grcjanja i
klimalil.aeijc . NilgDvcSlaji
klimilti/ilcijc. N<lg<JvcSlaji ffi(x.kn;ih
rTKxkrnih sistema j:l\'ljalijavljali su j()~~ 1I dilvnim
S li se j() davnim vrl:vn;menima.
l1lcnima. a li
Ire bale Sll
tn.- bilk SII da
d<l sc o~"ojc mnoge
SC osvojc 'ehnologij~ i znanja
rnnogc tehnologijc manja da dil bi grcjanjc
grejanjc dobilo danasnji i/' i/.-
gled.
gln l. prceiznost
prcciznost i "valitct.
kV<llitcl.
Da
I)a bibi se silgkdilO taj dugi n;lpor
sc sagkdao n ~lpur prethodnih
prcthndnih gencracij;1
ge ncracij;1 izlozic("
izlnzi6<: sc iSlorijski prl"
iSlllrijski pre·
'led fir;lZvllja
'kd lzvoja e nergc
nerge lik,,'
ti k..: i grej anja kao !~i
grcjanja l' m; grane.
:~il'nt; !!,ran~. pre s\'(;ga
s\\;ga IIu nasnj
nasoj srcdini.
s rcdini , Pri 10m
~ sc dali
ce da l i i (lsvrt
osvrl nil ~,'t: rc
na ~;\T rdc\o'an
levanlne lne liS love koji su
uslove Zil razvoj em:rgd
SII I.a cn~rgelikc ik c i grejanja
grcjanja hili
od IIliUtja.
uliUtja.

1.2. ISTORUSKI RAZVOJ


,
GREJANJA U USLOVIMA
CREJANJA
OOMACIH PRILlKA
PRILIKA
1.2.1. NaCini ~..a~vanja od pr.Jistorijc dn
Nacini ;r.a,,-cvanja do XVII veka
vcka
Kori.~{-e njc encrgctslih
Korist-e energelskill izvor:t poCinje 1I prai:;lorijskllm
iZVOr:i pocinjL: pril istorijskllm dllbu. bda su
dobu, \.;ada kllrisl i-
Sli Ijudi korist i·
Ii Suncc za su~e nje k07£ I!hijcnih
Iii suknje I~hjjenih ii nlli~Jj a pravec;
Zinlli!lj;1 prave';; scbisebi odC<:-u
o::lc<:'U i postclju.
poslclju.
I'ronalal.akk Vilt
I'ronalaza vaIn::rc prcd:;lavljao tl()~ildilj u iSloriji Ijlltlskol'
revolt:cion:lrni do:!.adaj
prcd::t;tvljao jc revoit:cion:lrni Ijudskllg roda ,.
I'ra istorijs\..i covek kori.... i (~I..O:I:I stvaranj:.:
I'raislorijski (;ovek korl.·ai (!ryo :
1 :I stvara!lj:.: vi,lre. unmi II pct'inc gde se ona
un(lsi je II peCine gdc on;, siaino
stalno
odrbva. sllli:cCi
odri.wa. sllli.cCi za :1';1 priprcm:1 h~a ne. o.w·~ tlj : lvil njc i n Jgrevanjt:.
h!'anc. oW'; llj:lvanjl' z:lg/evanje. V;llra Sl' v ;lt!"a SL: i danas wa -
Wil·
1.CJmD
1.UWD 5

kodnevno koristi. ali je praktifua primcna primena dobijeoe loploletoplole lokom wkovavekova dobila gcr go-
. lovo neogranirene razmere. Zalo sc prona\az;lk
tovo neogranil:ene pronallWlk valre OZDaQtva kao poretak
vatre oznabva pol:etak svesne
proizvodnje toplote i prvim korakom u pro~ljenom proomljeoom korucenju encrgije.
,. Razvitak grejanja pratire Icroz istoriju Bcograda u kojoj so se
prati6e sc Irroz sc preplilali
preplitali Irultumi
name raznih naroda,
uticaji i navike naroda. od starih Kclta. Rim1jana i svega onoga ~to so doncli
Kelta, Rim\jana
German a , Ugara,
Sioveni, preko Germana,
Sloveni, Ugara. Vizantijaca, Turaka, Anstrijanaca,
Austrijanaca, do lrenutka
trenutka kada
poslao, bar ~to
je svet postao, ~lo sc tire
til:e tehnike, bliska zajednica u kojoj sc znanje i iskustvo br-
zo prenosilo. Medutim, prijem informacija i manja nije owk uvek dovoljan da sc se osvoji
tehnolo~i postupak proizvodnje, pa danas postoje posloje podele na razvijenc zemlje i one
koje su u razvoju.
N~a zemlja spada u grupu onih koje so u razvoju. razvoju, l:emu
reoru je doprinco
doprineo lok tok istorijs-
kih dogadaja,
dogadaja. odnosno reOeksija
refleksija moogih
mnogih politiBcih intcresa
interesa koji so owL: mtro
uvek ootro poga-
podruqa, ~to sc d~va i danas. To mac
dati n~a podruCja,
dali mao staIno gubljenje korab koraka za tehni-
kom onih najnaprednijih.
Sa prvim svesno izgradenim zaIdonima h1adoore i ncvremena
zakIonima od h1adno6e poanje i njihovo
nevremena pOCinje
zagrevanje. Na podruCju daDa!njeg dafla!njeg Bcograda i njegove ~ire okolinc (Lepeoski (Lcpenski vir),
najslarija nasclja datiraju od 2000 godioe
najstarija godine pre D.e.,
D.C., iz vremena ncolita,
neolita. m1adeg kame-
DOg
nog doba, kada su Ijudi ziveli zivcli u plcmeoskim
plemenskim zajednicama_
zajednicama Stanovalo se sc u zeorunicarna
zemunicama
i pleterirna
plelerima - kolibama od ispreplctanog
isprep1etanog pruea oblepljenog blatom Kao izvor toplote
i svetlosti koristilo se otvoreno
olvorcno ognjiSte
ognjiStc sa slobodnim plamcnom. Iskuslva Iskustva su ubrmubrLO
taha
ta!.."a da se tczi
tezi uzarenom
uzarcnom drvetu, a uveliko rurnur, Cijim sc zraecnjern
uvcliko sc koristi i rumur, zraecnjem :t.a.
za-
grevala okolina. Pri tome su se dimni dirnni gasovi sirili po prostoriji, nc ne obczbcdujuCi uvek
i dobre higijenske uslove.
Odvodenje
Odvodcnje dima van prostorijc poeinje oslavljanjcrn ostavljanjcm olvora krovu. ali sc
otvora na krovu, se na
pronalazak dirnnjaka
dimnjaka Cekalo
i':ckalo jos veoma
VCOrrul dugo, sve do dolaska Kelta i Rimljana.
U predelu usea Save u Dunav smatrd smalra sc da su sc KeltiKclli pojavili poCclkorn
poCclkom 111 v. pre
[Le.
n.e. i da su tu osnovali vea: nasclje. nascljc. Prcma Rimskim izvorima, izvorima. iz log
tog vrcmena
vremcna potiCe
potiee i
naziv naseobine Singidunum, koji je, tumaCi tumaci sc, izveden od imena imcna kcltskog
kellskog plcmena
plcmcna
kojc se tu naselilo
nasclilo - Singaja iii iLi Singi,
Siogi, i reci "dounon·
'dounon' iIi ·duidi",
'duidi', sto bi lrebaJo
lrcbalo da znaci
znaCi
oaselje
naselje iii ulvrdenje.
utvrdenje.
Pojavom Rimljana, 85. gg., .• zahvaljujuCi stalnom ncprijatcljstvu
ncprijateljstvu plemcna
plerncna na levoj
Ievoj
obali Dunava, izgradena
izgradcna su ulvrdenja
utvrdcnja dui duZ grdnica
gf"dnica Rimske pokrdjine Mezije. Taku Tako na
podrucju tadasnjcg
tadilSnjeg Singidunuma prvo raste jaku jato utvrdcnjc
utvrdenje a zatim sc razvija samou-
pravni rimski grad, za koji sc prel~tavljaprct:>OStavlja da sc prostrirao
prosLrirdo do danaSnjeg
danilSnjeg Zcleznika.
Zeleznika.
U ojcmll
njemu su bile podignute mnoge jayne zgrade,
rnnogc jaYne zgradc, hramovi i kupatila.
kupalila. Kua:
Kuee su bile veli-
arhilekturc, pune svetla.
kc i lepe, u stilu tadasnje rimske arhitckturc, ~-vetla, gradcne
gradene od kamena
kamcna koji je
dovozen iz predela danasnjeg T;lsmajdana
bio dovoZcn Tasmajdana i TopCidcra.
Topl-idera. I30gate kuCe su irnale
Uogate kuee ~-vo­
imale wo-
ja !"llpatila
I,:upatila - tcrmc,
h.:rrnc, dol.:
dok su za ostalo stanovoiSlvo
stanovnLStvu podiz.ana
podizana javna kupatila. Hilo ih j..: jc
viSe u gradll. Terme
Termc su bile znaeajne i kao mcsta roesta okupljanja, a irnaleimale su uvek dvostru-
dvostru -
prostorija, po.~to
ki broj istih prost.orija, mu.~karci i 'i.cnc
poSto su muskarci zene bili Slrogo
strogo izdvojcni.
izdvojeni. I'.agrcvanje
/'..agrcvanje pro-
storija je bilo hipokaustima.
hipokaustirna.
Zagrevanje
Zagrevanjc domova bilo je pomoCu pomoeu mangala i mangal (Ialin.<iki(Iatinski fukulus) je u stvari
prva pee 1Iu istoriji
isloriji tehnike
tchnikc zagrevanja.
zagrcvanja. Sastojao sc od brolV.anc bron:r.ane posudicc sa nozicama,
u kojoj sc se raspaljivao eumllr
eumur u lankomtankom sloju. Mangal je postavljan u srcdinu sredinu prostori-
proslori-
je, sa stalnom opasnoSCu
opasnuSCu ncpotpllnog
ncpotpunog sagorevanja rdZVijanja ugljenmonoksida.
sagorcvanja i rrtzvijanja
M~gaIi su se oddavali se kroz vekove parIarnent je, na primer, bio
yekove i engleski parIament
~w.van mangalima S'le
zagre.valiJDangaJima S\'e do kraja xvm
XVTII veka. Starije generacije ih parote i pritaju
prieaju da
su kod
kffif nas 0 bili mangiili ad
bill mangali od bakra iii
ill mesinga i da sri u bogatijim kueaIna
kuearna slufili
sluiili kao
ukras i 23.pripremanje
za.pnpremanje kafe. Takvi mangali imali poklopac za lof~ni dec (stika
rnangali su irnali
1.1).
,

]. J Izglcd mal/gala
Sli/W 1.
Slika

LJ ri mskim
U rimsk im kupa tilimalilima . lc tc rmama zitgrcvanjc
zilgreva njc pomocu
pomoclI hipo kallslkil llstaa u1I stvari jc je bila
pn:tei:a ce
prcteCii cc ntra lnog grejanja.
grcja nja. Loziste
Lozisle se lazila izva n zgradc
5e na lazilo zgrilde i 1I njc mu su SlI sesc lozila dr-
va . Prod
Produktiukli sago reva nja su odvode
SlI od vode ni kroz mcduproslo
med llprnstorr ispod
ispa d pod a zagrevClnih
zagrevanih pro pro--
stnrija
sln iIi baze
rija iii bazemt nil -. kada. Uvode ni su
kadil. Uvoele SlI i u
II sa me prosprostorije posebne otvo
to rije kroz poscbne otvore re 1Iu poLiu
pa dll
iii odvodeni
iIi odvode ni 1IU ail lmos
tmosferufe ru (v
(videl
idc tii poglav lje 15). Da bi sc na kriticnim pa
poglavlje povvr.sina
r.sina ma spre -
cila kokonLienzacija.
nd cnzacij il . kroz zidovezielovc tetermi je bilo s lu
rmi jc lllcajeva propllstanja
eajeva propusta nja dimnih gas gasova
ova kroz
kanille. obrazovil
kamtle. obrazovanc nc sspccija lnim oblicima
pccijalnim o blicima cigli. lako da sc prime na hipo
tako dil kaustaa maze
hipokaust moze
s matra
malra ti i pOl:e
pOCelkotko m podnog i zidnog pa panene lnog grej,mja rim~kih tc
grej'lnja . Ostaci rim~kij, te rmi i hi po-
hipo-
kallsta
ka usta nadc ni su u Bcogradll
SlI 1I Bcogradu na mes meslutll ddaa nas
nasnjc
nje Francllske
Fra ncuskc a mbasad ec i 1Iu pa rku rkll na
Studc
St udc nl sko m trgu. ali najveCi primc rci hipob
ntsko usta se nal
hipokallstil aze 1Iu SSrem~koj
mtlaze re m~ k oj Mi1rovici.
Mitrovici.
kraj I3cograd
Beograd a, a. ne kadasnjem Sirmijumll (s
kadas nje m Sirmijumu (slika
lika 1. 2).
Vcknv i su pros li do prvih daljih iz mc na 1Iu lehnici
Vekov tc hnici zagrevanja kao najrasprosnajrasprns lra tra njc
nje .-
nije m vidu
nijc vidll ko risec
risecnjanja lotopIoLne
plo Lne encrgijc.
e nergije. T ec izmc
izme nc veza
vcza ne
nc suSlI za pe riod kadil kad;t su Slo-
ve nii nascljava
vcn nasdj;1Va li podnl
podruejc cje na lISClI
uscu Save u Dunav. O ni Sll su tu dosli poectko
poectkom m VI ve ka kit i
nasdili padinu pre
nasclili prc ma Dunavu.
f)un avu . Ku KuCc primitivnc. uko
Cc su im bile male i primitivne, ukopanc d 'Iimicllo
pa ne ddimicl1n
u 7.e
1I 7,e mlju. krovom
mljll. sa krovo m odo d sslamc.
lamc. Iz log vrc,me
vrcmcna na nad e n je os tatak kucc
ostatak kuCc ciji je jc pod bio od oel
nahoja glinL'
naboja glinc ait ognjiste od pCCcnc peCe ne ze mlje. Dru
zc mljc. Druga ga nalilzis ta iz kas nijeg
nalaz islit nijcg pe riodriod"a o lkriva-
lkriva
ill
jll pcci mtprilvljc
napravljenc nc s lobod
lo bod nim rcda.njem
n:danje m kitmena.
kilmc na. onhraZltju
brilz;uiu ci
ci zi dove i obli
z iLiove o bli go rnj i clc(J
gornji IIc()
1. UVOD 7

LoZi~ta
Lozi~ta su jo~ uvek otvorena a okrenuta su prerna ulazu u dom, ~to navodi na zaklju-
tak 0 svesnom usmeravanju veteg
eak veeeg odavanja toplote ka najhladnijem delu kute. ku6e.
peCi ~iji je gornji den
Nadeni su ostaci i jedne peei deo u oblik-u
obliku kupole od perene gline a
lom te od redane opeke. To je vee period X veka kada se u Evropi pojavljuju karnini
loziste kamini
lozi~ta. U tadasnjem
i peei sa potpunim ozidivanjem lozista. tada~njem Beogradu, a ovaj naziv grada se
prvi put pojavljuje u pisanim dol,:umentima
dolmmentima 878 god., menjaju se vlastodrSei
vlastodclci od kojih
svako donosi neSto obieaja, ruseei prethodno podignuto.
nesto od svoje kulture i obitaja, .

Stika 1.2 Os/aci


o.r/aci hipokll/l.
hipokllll.\·/ll iizz IlIlC
Cklldll.l-lljCg
kllda..l"lljeg Sinllijlll/l{/
Sinllijll1llil

Prncva l Ikognlda
I3cogn,d a kao kaD g rad radskog nasl: lj a pod S rbima
s kog nasL: rbimn zabelczL:ll
zabclcZl.:n je 1Iu pc riodll riodu d l.:s po--
L:s po
13
la S Sieiefana
fana Laza reviea. rcvica. Dcspol
DL:spol S Ido ida n jc dobiodllbio l3eograd
l3cogrnd ad od Ugara na doz ivo ln lnll
o upra-
vlja nj c i loa za vrc mc njcgovc vladavinl.: vladavine o d 1403- 1-103- 1427
1-127 gad god . grad sc znatno zllalno proii pros irio. Po- Po -
dignu
dignulL: lc su mnogc j;lVne javnl.: gra d ..:vin..:, bolnic..: i crkvc.
L:v in c. bolnicL: crkv..:. Cve Cvcta la je Irgovina
lala trgovina i zaniit zanalsl slvo.
vo.
Pllsloj;do
pos lo j;lio jL: jl: Irgova
Irgovacko cko i riilno prislanis
ra ln o pris tc a grad
lanis ic: g rad je imao prL:ko pre ko :;OO()()
."iOOOn s ianovnika
tanovnik ;1..
'Lgradl:
Zgnllk su loi d anl.:
,.ida nL: na iI.: IL:mm..:c: ljima
ijima oodd iomije nog kamena.
lo mljL: lmg kamen;;, loidovi zidovi su bili od oel mlboja
naboja loe mljc
zL:mljc
a krovov
kfOVClVii od lako f.apaljivc I.apaljivc IrskL:. Irsk..:. Prc lpos lavlj 'l
lposlavlj" sc da se ela su sc loagrl.:valc: lI
zagrL:vak ug i<wnom g lavnom man -·
ga lima
li ma i pL' pc eim
c im a Sil sa nlvnrcnim
nlvorenimiozislim;1. Inz islilll;1.
Od 142(,j·ur, gn go d . po pocinjc
cinj L: opsada T ura ka i 1:;2
llpsaela Turaka goel.. l3cograd
1."i2 1. god i3eograd pad padiia 1I u njihov<.:
njihllve ruk rllke.l'.
radd Irpi vel
ira ik ..:L: prollle
vc lik p ro mc n..: broju, a pos<.:b
nL: IIu brujll, pos..: bnono u eL: lni ckom
ckum sas s;;s lavll
la vll slanuvnislo.
s tanov ni sta . Uga rs ki
z.iva lj na
ziva napll.~
plls la IIkogra kogril dd,, s rpski se uglav ug];tv no lll m nas ilno iscljava a Illllslilllansko
muslimansko :,:;lallOV- Ianov-
niiitv()
nis lvo do elO lazi
liiZi IIu g rad . I'n.;os
I'n;os la li Srbi S rbi 152R god 'ot! . poscd
posccillju ujll sa rno 62
samo (,2 kll Ce. A.
ku Cc. A 10 to j<.
j(;: vr<.:lllc
vreml' if jy
kojeg pOliCepOliu; plvi plv i plan jcdnc jednc mas inc za ndri.ava vcS tacke l;Iim(;,
udri.avil njc vdlackL: eije jc ericzc
kiilllc. cijc crlL:zL: iz ra-ra ·
el io l.A!o
dio I ,Co nard
nardo n dacia V Vinci oko 1:;00
in ci ok" '(ld .
l."i()() god
Turci pOlpun o Ill<.
Tlire i pOlpuno m..:: njajll
njaju lik i karakl ka rakl c r grada koji koj i prima iSlocnjacka
istocnja eka obclczja
obcl<.:zja . l'ost(l
Posit)
jc bi
jl: bio~) mnogo razruik raloruik n priliko osvaj;mja . po novo se
prilik o m osvajanja. izgraelujl.:: , ali se
s<.: izgraduj<. SL: prvo IIrcd ujc'
urcduj<.:
lvrelava
tv rdava . LJ U li cc sc se ka ldrlllislI,
ldrmisu, pod ii.u izu sc mnnge novl.:
s<.: IllnugL: mWL: kuce, dZnmijc i amami.
kuc<.:, di.amijc ilmami. Dnlga Druga Pt) Pll -
lavina
lavi na XV I v<.:kil v<.:b j<.: jc dodoba ba p rot..va
ro<-va la i3cograela
Ikograda pod Turc Turcima ima . (irati
( irad je pos lao
jc pus tao vaJ,na
va:/.na ras-
krsni
krsnit:;lo ] vojni h i IrgovilckihIr 'oVilck ih rllh.: pUl cva. I'o'~'()j ak- .su
v;1. l'osllJjak lI sl
s l'lInc
:II:'1C kolonijc (Cirka .I cv rcja i Du -
irk<! . .Icvn;ja
brov
brov"lI ",lnnail kokojjii Ssu
lI i najv isc Irgovali
na jvisc Irgova li po rproslran ros lrl1J)oo mlurskom
m lurskom Qlrslvll Bilo jt:
o lrslvu . Ililn jc 3700
37(l() duduell-
e,,·
<
\
8 B. Todorovit
Todorovic PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREIANJE

na, 7 earsija. hr~kih i jevrejskih crkava, osnovnih, srednjih i bogo-


Carlija, 217 dfamija, 9 hrBeanskih
slovskih n:ola kao i muslimanski
muslima.nski univerzitet - Medresa Mehmeda Sokoloviea. Deo
yaro~i uz Dunav je bio centar trgovine i zanatstva, pa je zbog svega toga Beograd bio
izuzetno bogat grad, sa oko 100000 stanovnika i brojnom vojskomvojskorn
U gradu je bilo preko 7000 amama i njih su Turd
U Turci gradili po uzoru na rirnske
rimske
terme. Kupanje je bilo obavezno pre i posle molitve. Bogate kure
terrne. kuee su irnale
imale sopstvcne
a za ostalo stanovni~tvo su podizani javni amami.
amarni. To su po konslrukciji
konstrukciji bile jed no-
vi~e odeljenja: eekaonice sa ~edrvanoml,
l
slavne
stavne gradevine sa vik redrvanom , prostorijama za kupa-
nje, rezervoarom za vodu i lozionicom koja se zvala "Culhan".
Amami su gradeni uglavnom od kamena,
karnena, izuzetiio od cigala, sa obaveznom )J".-upo-..'upo-
10m koja je bila pokrivena olovom
olovorn Najdufe su se saeuvala tri: jedan uz konak knegi-
nje Ljubice, drugi u donjem delu Kalemegdanske tvrdave, kod koga se jasno uoCava
lozi~te
lozi~le i odzak, kao i rezervoar za toplu vodu sa pulouoblim svodom od opeke, re- rc-
zervoar za hladnu
h1adnu vodu i kupatila - jedno za hladno,
h1adno, drugo za toplo kupanje. TreCi je
Admirala Geprata, niZe od Vaznesenske crk-ve.
u ulici Adrnirala crJ..:ve.
Sve do XVII veka osvetljavanjc domova bilo je pomoCu porn<>6.I luCa od borovine, koje se
pojavilo cim su preslala ognji~ta .
prestala da se koriste otvore.na ognjisla
.
1.2.2. Energetika Bcograda
Beograda u periodu od XVII - XIX veka
U jc:el
U jcd nom paiodupcrioclll XVII vcb, vc\.;<I, Beograd je bio bin izuzelno lepa, bogal:l bogal" i vclibt
veli\.;a isloc-
islllC-
njacka
nja ckil viims. \.;ojoj je vla.
VilrllS. 1Iu kojoj vl;I.~I.
~I. bio
bo i 1Iu cc/oj
ccloj Srbiji i na 13alkanskom
l3al\.;ans\.;om poilloslrvll.
poluoslrvu. dri:ala
Tllr~\.;a carevinii
Tur~b lAIreVinil knja koja je jc II 10 vrcme bilil
10 vrc:me bila nil
na vrhum:u
vrhunell moei.
mo6.
1ecluli
1cdu m. krajem XVII veb.
lim. veka. lacnije
tacnije od IIGRR.GRR. god. i lokomIllkllm XVIII veka.vL:\.;a. Beograd
poslajc :i.rtva
ZrlVil allslrijsko
auslrijskn - lurskih llirskih ralova sa prvim periodom allslrijske vlasli oel nd 171
1717.- 7.-
1739.. god . LJ
1739 U loku allslrijs\.;e vladavinc razvijajll sc Iri varosi. Dunavska
illIslrijske vladavine Dunilvskil II pn.:dclll
Dorenla,
Dorco Iii , II kojll \.;oju su se dose/ doscl ili iii mnllg
mnogii kolonisli Ncmci Nemei posle odlaska ndlas\.;a lurskog slanov-
slanllV-
nislva.. Dobila
nislvil Dobi lil je naziv Karlstal Karlslal iii Nemacka
Nemilcb Yaros,Yaros. Sil sa svim uprilvnim
upravnim i adminislraliv-
adminislr<l1iv-
nim 1.gfi,da
zgn luilmilm;, allslrijs\.;
il llslrijsk ·' vlasli.
vlasli. Srpska vilros
yaros se nala1.ila \.;rajll Okll
nillazila II kraju nko danasnje Saborne
dilnilsnjc Saborm:
crkvl'.
erkvc. aii In.:01
Irec, V ;'fllS. kojil
yaros. koj" sc razvijillil
ra1.vijala vavann saneil
sa nea na silvskoj
silvs\';oj padini nbllhvalalil
nbuhVillilla je kose
d(lnasnjih
d,lI1i1s IIlie ,l Srpsk ih vladaril,
njih IIlic vladara. NarodN(lmd no nogg rronla.
rmnla. Vojvoele
Vojvode Milcn\.;a
Milcnka i S(lrajcvske
Silrajcvske IIli uli -
cc . ()va. I;:V.. Nova Ikogradska
Ova. If.\! Ikllgradska VilroS, varos, jejc pn.:
premama popisll od 1733/34. god. imala 95 ku 0t
\.;\101
sa ROO slitnovnika
slanovnikil .
cm(lcb, Yaros
cmacka yaros je u delll d;lI1asnje
d,lI1as nje IIliu: Caril /)lIsilnil bila poru!icna
Ca ra J)lIsanil porusena zbog rcgulaei-
rcgulaci-
j . pa j..:
je. je to paiod
period u komc jc izgradeno izgratleno novih R5 kuca. \.;uca. prvi pul po principima cvrop- ~vrop­
skog nacina grad gradnjc.njc. Z gradc Sll su bilc
bile OUod opcke
opeke i mallera. sa visokim t<lvanicama. tavanicama. vcli-
kim promrirm'
pro/llrima i allslrijskim
iIl,sl rij.\k im l.idanirn pecim(l
I.iuanim pl'c ima . 11LJ nnvim
novim kllCama
ku0tma SrpskcSrps\.;c varosi 1.(1za 1.(1-
za-
gre a njL' ~II.
g rcVitnjc ~u. pored
pon;d n. rclkih obl<.: pljcnih peCi
: lkih oblcpljenih peei i ddalje
a lje korisceni
korisecni bakarni mangali. mangali.
Iko!!fi,d dohij(l 1Iu rclalivno
Ik ol:!rad dohija relalivnn kkral\.;om vrcml.: ns\.;om razuohljll
n llkom vrcmenskom ra1.doblju pUlpuno
plltpuno nov izglcdizgkd .
Allstrijski
Au . . lrijski car
lAIr Karko VI pOlpislije plllpisujc 1724.In-t god.
gou . ukaz 0 izgradnji Brcograda Brt:ograda i dve novo novo--
potlignlilce zgrade narocilo su sc
potii)!nlli islicaJc svojom monumcnlalnos('U.
se iSlicalc monumcnlalnosclI. To je jc bila palata
pal<lta
pnnca Ald.sanuril
prinlAl Alcksaml r<l Vil Vilcmbcrii\.;og. prcdscdnika srpske administraoije
<.: mlx:rskog, prcuscdnika administracijc od 1720-1733.

I Vod,)sko\.;k iii Ccsma.


Vodnsko u;sma. ohicno
obicl1o sa viSe lula.
Sit vise hda . sa bazenom kru:t.nog
\.;rul.nog iii visL'ugaonol:!
visclrgaonog
oblik
ohlil,."a
I. UVOD
1. 9

. gOd.
gOO. i koja se nalazila u ulici Cara Du~ana.
Du ~a na . Zajedno sa zgradom g1avne strafe,
str~e, jezuit-
..' skim manastirom i ~kolom, ~kolo m, cinila
tinila je lepu
tepu i skladnu celinu. Druga velika zgrada podig-
nuta u tom periodu bila je A1eksandrova iii Vitembergova kasarna. Zauzirnala Zauzimala je veli-
ki prostor u krugu dana~njih ulica Knez Mihajlove, Mihajlove. Zmaj lovine i Obilieevog Obilirevog venca.
Ova ogromna kasama imala je prizemJje i dva sprata, eetiri retiri velika ulaza u1aza i 312 prozo-
ra Oba
fa 'objekta projektovali su i gradili
Ob,i"objekta gradjli Austrijanci, prema uzorima becke betke arhitektu-
arhltektu-
re toga vremena. Bile su grejane, kao i slicne
Ie Becke palate, velikim zidanim
slitnc Betke zidarum petima
prelqivenim
prelqiverum ukrasnim plocicama. ploticama. Peti su se nalazile u uglovima prostorija kroz koje
su prolazili dimnjaci celom visinom zgrade. zgrade. U srpskom delu varo~i najveee zdanje je
trebalo da bude Mitropolitski dvor, medutim podataka 0 njegovom zamenju zavclenju nema.
Nije bio zavden zavmen do 1737. god. i ne zna se da Ii. Ii, je gradnja uop~te privedena kraju za
vreme austrijske uprave.
'. Od svih objekata iz tog pe preostala je sarno kuea u Gratanitkoj
rioda preoslala
perioda Graeanickoj ulici broj
JO. Njena osnova je oblika pravougaoruka,
.lO. pravougaonika. ali je dozidivanjem dobita dobila formu tirilicnog
tirilitnog
slova G. Krov je visok sa visokim prostorom pros to rom tavana. Zidana je od cigle velicine velitine 33 em
a unutra oblozena slojem kamena i maitera, maItera, sto slo govori 0 masivnosti zgrade, velikoj
mogucnosti akumulaeije toplote, kao i malim rna lim potrepotrcbama bama u eenergiji ne rgiji za zagrevanjc.
Posle kratkog pe riod a naglog razvoja pod auslrijskom
period austrijskom vladavinom, Beograd 1739.
god. po novo osvajaju Turci. Varos je u razruknom
ponovo razruk nom stanju, prljava, prljava. bez ijcdne ijedne velike
gradevine.
gradevinc. Gornjc Go rnjc spratove objekata podignutih pod austrijancima Turd Turci su na merno
namcrno
rusili posto
pOS IO nisu ze lc li i volc
zelcli volclili d;t
dll se
sc pepc nju uz stc sle pcnicc.
pc nicc. Os OSlalo talo jc za pis,tnopisa no da:
d a: " Sarna
Sama
ya ros ima za lostan izgled
yaros izglcd voj niekih pu
vojniekih s t o~e nja
pusto!ic nj a ... M<t
M"lo lo koja ku ea im<t ima prozorc sa s<t ssta-
ta-
klo
\Jo m.m, vee su najCdCc
najecsCc oble plje ni hartijo hartijom m iii zjape ootvore ni" Kuga koja
tvllrc ni." koj<t se
5e pojavila da- d a-
la jc gradu ,we avc linjski
t injsk i izg!ed.
izglcd.
Te
Tekk pos lcd led njih dcccnija
deccnija XV II vcka doi;tzi uol;tzi douo po ponovnog mtscljavit nja grada
nov nng nascljavanja grad<t i pove-
pove -
ea nja broja hrisea nskog stanov sta nov nistv<t
nistva.. Krajem
Kr<tje m log tog vc ka I3cograd
vekit Bcograd ima oko 25000 s ta-
novnik a. O bnavlja se pOfll porllse varos Ui' l1lalll
se na yaros malu P()pll mllc drl.avnnee vl
I1l()C drl.av as ti. BeogrmJ
vlas Beograu jc u 10 tll
vreme
vre me bio bez ikakvih kn munalnih ureli urcli aaj,t,ja, uli
uliccce SllSli bile bel: bel. osve tljcnja, a vod"
osvetljenja. vod a se
uzimala
llzimil la sa Ccs
Ccsmimi koje su 511 bile rctko
re tko rasporctic
rasporcdene nc po pll varosi.
va rosi. 1)0 Do ovih mi voda sc
oviil Ccs l1li do--
se do
vod
vodila il<t starim vodov ima sa 13111buluc
sta rim vodovima Bulbll klcra ra i iz MalogM,tillg Mnkrng
Mllkrng 1.1Ig;1.l .ug;1.
Srpska
S rpska ku 6a ca s kraj,t
kraja XV III veka vc ka im;tl
im;t!;ta jL' jc' glav
glavnu nll i cc ntralnll
ce ntra lnu sllbu
sobu sa otvOfcn
o tvorcnim im llg-
og-
njistcm
njislem u ssredinire dini.. oko koga Sll su sesc sakuplj,ti
sakup lj,tlii ukuc;tni.
ukU Citn i. Ov.tjOvaj cent cenl ra ln i izvo
ralni izvorr Illplll
toplotele bio
bin
jed ini 1Iu ku ei. Nad vatro
je jedini vatrol1lm jc
je bill
bin obeSe
obdc n vcliki kol kOlm).tO IIU kOlne
kO lne sc kuva lo za cdu Celli Pll-
pn-
rod
rodiicu.eu. Z bog ovakvog na naeina grcja nj
cina greja nja. Ikograd o ll1 su vrio
a. l3eogradom vrlo Ccs Ccsto to hara
haralili poza ri. koji Sll su
unislavali cit
unistitvali ave dclove grada.
cilavc grada .
Za osvctljava
osvc tljavilnjc nje domova
do movil sve SV · dndll XV II veka vcka slu/.io
slu.i.io jc:
jc luIll e od borovinc. U
ml horovine. lJ XVII Vc' VL' -
ku . D ubrovea ni. koj
1m, kojii Sll
su imali svojll
svoju kllill
klllnnijllnij u na l)<)r60
/)orcolu. Iu. dodonnosc ose "Iukijcrnu
"Iukijernu"" - lampu.
koja jc imala
kojil ima la oblik'
oblik- !evka
levka pos lavljc
lavlj.: nog I1<mpaekc.
n;to j1itckc. Ova lampa la mpa je jc ko ristilaa ka
koristil kaoo goriv()
gnriv(l
mas t iii
J1lilsl iii ulje iIa svellosl
svellos l jc dilvao
uavall plamc
plame ni ziza ZiZitkk ou
uei plil
plalnalnil iii
ii i ku 6ine.
eine.
Dok jc je zahvaljujuei
zahvaljujuci va lri covek
valri (;ovc k veslacki proil:vlloio loplo
veslacki proil.vtluio loplolu lu ou
ud najranijih pra islo- ist ll-
rijsk ih dana,
danil. hladc njc nj e se du go svod ilo na prime
svodilll primenu llu prirounog
pri rod nng !edit, leda. snega iii hlaol1\:
hladn.:
vod e planinskih potoka
vode potoka.. iskljucivo Zit odrJ.avaudr/.avit nje njc hranc. prvc prve nslveno
nstve no ulovljenc
ulovlje ne divlja-
ci. J-irana smcS tana i u hlaone
Hrana jc smdtilna hladne peCi ne. ita poslojc
peCine. posloje nalazi cil<lvih c.":il iw ih lavirimtla
lavirinitt a i smdtaj-
smd taj -
pros torija
nih proslo zemlji od
rija u zcmlji 00 pre 5(KK) god godina. ina. koj.: jc covek cove k gradio titkodc tilkod e Zit cuvit nj.:
l:uvanj.:
os novll egipalksih
hranc. Na !lsn()VU egipalks ih rresaka
rrL'sakil i.i.l./. ]()()() golii ne pre n.e .. ulvroc
:lO(}O gmline ulvrdc no jt: je dil
da sc
se u 10 10
10 B. Todoro"i/'
Todorovic PROJEKT'OVANJE
PROIEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

vreme znalo da Wadenje


h1adenje naslaje i kao posledica isparavanja vode. Na jednoj freski
frcski se
vidi rob koji lepezom izaziva strujanje
slrujanje vazduha iznad eupova.
rupova.
Nema nikakvih dokaza i dokumenata
dokumenala koji bi govorili 0 praktifuim
praktienim primenama
prime nama
hlade
blade nja na leriloriji
teritoriji Beograda, ali je verovatno
verovalno da su Beogradani, ako ne ranije, a
onda u XV1 veku, skladi~tili
skladi~lili led u loku
lol..-u zime, da bi ga u loplim
toplim danima koristili
korislili za
rashaldivanje hrane i verovalno
verovatno za pravljenjc
pravljenje sladoleda. Vlvrdeno
Utvrdeno je da su Turci 10
~inili 1553. god., proizvodeCi sladoled meSanjem
me~anjem leda i snega sa smol..-vama
smok..vama i drugim
voeem. Prvi zapis 0 kori~eenju led a u najblaoj
najbl~oj okolini Beograda po tire iz 1721. god.,
potire
kada je prirodni led vaden iz Tami~a i Dunava za potrebe panreva&e pivare.

1.2.3. Nova arhitektura Srbije u XIX veku


Devetnaesti vek po~inje I srpskim ustankom
Devetnaesli uSlankom i razvijanjem nacionalne naeionalne svesti svesli 0 po-
novnom stvaranju srpske driave. Beograd ima lvrdavu Ivrdavu sa gornjim i donjim gradom,
yaros opkoljenu sancem i de.
varos de.oo varosi izvan kapija i sanreva. Liniju tadasnjeg sanca
d e limi~no oznaeavaozna~va pravac pravae koji bi danas vodio od Obilieevog prema Topli~inom i
Kosan~ieevom vencu, a prema Dunavu linijpm Skadarskc Skadarske ulicc. Izvan [zvan sanca, oko da-
nas njcg
njeg Savskog pristanisla,
pristanista, bila jc je Savska va'ros, a na padini iznad ulice G avrila Prin-
Gavrila
cipa nalazilo se se lo Savamala. lspod
selo Ispod Tasmajdana prostiralo se selo Palilula, dok su
se oko Skitd
sc Skad a rsk e ulicc i Z Zd c nog vc nca
denog nalazilc dve cigansk
nea nalazile ciganskee male.
male. Na prostunl prostonJ d a-
nas njcnje pijacc na Z e kno lcno m ve neu nc\l bila jl.; jc ve lika bar,!. LJkupno jl.;
bar;!. IJkllpno jc bilo nk nkoo 25000
250()O do
~n()o() ssta
30()OO ta novnik a. Turc::iTUr<:;i su zivcli
zive li unut
unlll a r zidina
zidin a i IIII sa moj Ivrd tvrd avi ., Srhi
S rhi uuglilvlHlm
gl1lvnom na
s;) vskoj padini, do k Sll
savskoj su Jcvrcji.
Jcv reji, kojih je jc bilo dost dostail u ladas
tadas nje
njcm m Ik ogradll,
Beograd zivl.; li u .ie:
II , 7.ivc jc--
vrl.;jskoj ma
vrcjskoj mahali hali - od da d;mnasas njc 1I1icc
ulil.!<.! Ca ra f)
C ara usanil prcma
Dusana pre: ma f)unaVlI.
J)unaVlJ.
Srpski deo Ikograda Bcograd a sc se: od Ig06
IHOG god. nalazi nalazi 1Iu mk nJk a mil
ma Srba -us -lIs la
til nika i razvija se se:
pod njihovo m upravom, upravll m, sve wc do propas
prnpas ti IIsta uslankil,nkil, 18 13. god .
Iz lih
tih danil,
da nil, kada sc se: u skromnim r'l/.mCrilma pocinjalo
r;l/.mcramil poeinjil sa gradnjmTl.
lo Sil grildnjo m. po tiiX I)ositcjev
pOliCe \)osilcjev Iili ·-
l'e:j iIi Visoka sko
ccj 5ko la,
l<l, podignul
podignut 1la IIRO ROKR. god. IIu kojoj
klljOj su dit nits smcsteni
danas smcsle ni Vukov i I)nsilejev \)osilejev mu-
/l'j. Ova zgradil
/l;j. zgradit jc je najstarija
najslilrija ku6
k1l6 1, u danas
danasnje njc m Ik ogradu.
ogrildu. 11it fXxlignul
podignutail jc po jos uvek lipie- lipic-
lu rskllj ko nccpciji grade nj".
110 11Irskoj uodine 11'2.1.
nja. (iodine Ig2.1. izgradem,
v.gradem. je kllCa kuCa u uliei Kra Kralja lja I'e
I)elr"
lra bmj brtlj G, r.,
bo porodi('
k:to porodiena ; na ku6 1 IrgovCil
trgovCil N,Illl11a
Nil\lma leka Icb (d aaml.~n il.~ nj a ka fana "Kod znak"
b .rana znabl pitanja"). ( iradc na
ic
ie od opc opd.:cke sa spoljnim
spllljnim zidzidovima
ovima ckhc dcbe lim 7-1 em, a omall omallee risa na krcenim
krecnim mait mall ecrom,
fOm, dok
jc krov fXlkrive
je pokrivc n ecramido
ec ra mido m. Na krovu sc se zit pazaju dva dimnitka
7.apazajll dimnaka slo ukazujcukazuje da je za!!,rc- za/;',re·
va nj.: bilo, fXl
nje bila, po woj~'Voj prilici limcnim pcCi pccima ma uz doditlno
dodalno zitgrevitnje
zitgn:va nje mangamitnga lima, kuji koji se sc u bo· bo -
f,a tim ku6:t
f.<llim kU Ca mam3 svc ~'VC vise kurislc
korisle i kao ukrilS. ukras. (iodine
(iodinl: 182-1. sagr,HJe
silgr.lde na jc prvaprv;t veCa
vc61 zgrad a od
Ivrdog mil rrutttcl:rijala
rijala i 10tn je zgrada damL~dan ;L~ nje dlL~evne
njc dlL\eV nC IXllnil.!<.!.
bolniCl:. Islovrcmcno
Islovre mcno .Icvrc.ii
.fevrcji zidaju svoju svojll
o~ novnll
novnu sko skolu lu i obnavljajll
obnavljaju sinilgogll.
Vz Srbc, Jevreje
Uz Srhc, T urke, U
kvrejc i Turkc, u Ik ogradll i.ivc
Beogradll krmc ni.
i.ive Jcrme ni, J\lba
Alba nci,
nei, ( irei, CinoC incalri ri i Hu 1 ~ lI ga-
gil ­
ri o O ko
ku lna scla.
sclil , ncne samo Pa lillilil
lilulil i Silva ma la,
Silvil m;t! a, vee
Vl'e i Vraea r i C rve ni krst. krsl. pnstc
poskpe pc no Sl' sc
uklapaju
lIklil paju II u grad , it grad je po stilu zivo la ta jns
jos lIvck pod ulicajc ulicaje m Istok
ISlok a, prc ~'Vcga
a , pre ~'Vega lur-
skih obieaja i navikil navika.. Ku KuCc ee su bill:
bile zastrvene Cilimimil. mind
Zitst rvenc cilimima. minderluci
c rluci su sc ku rislili
kurisl iii za Sl' sc--
duseci za sspava
de njc. a dllseci pava nje. Jus nvc
njc . .los nve k sc kuva kUVil nil otvorenoj viltri. U naeinu
olvorenoj vatri. nacinu zilgrevanjil
zil /;', rl:vanja
prcovladuju milng,di, milnga li. alia li u novijim
nllvijim kuCit ku ea ma pocinje
pllcinje i uvodenje
uvodl: nje peCipcCi . Ilcogritd
Beograd i dilljl: daljc
nc ma ku cnog vod ovod a, grild
ne grad skog sao braeaja braCitjil i owc osvc tlje
tljc nja, pa sc m mil ma le prime nc 1Iu
za nats lVll , cncrge
natslVlI e nc rge tske plllrcpOlre hc se svod c iskljucivo iskljuCivo nil grcia g,rc ia njc
nje i kuva
kuvanjc njc . T Too je jc doha
dolla
I . WOD
UVOD /I
/1

kada je lJames ames Watt Wa tt u E ngleskoj vee ko


Engleskoj nstruisao prvo
konstruisao pIVO parno pamo grejanje (1750. god god.) .) i
kada je Evropa bila na pragu vrelovodnog vre lovodnog zagrevnog siste sistemama (Perkins u E ngleskoj
Engleskoj
1831. god.). U to vreme je izvedena prva pIVa ventilacija kao i hJadenje vazduha pomotu pomoCu
led
leda,a, ope
opett u Engleskoj.
lako sa zaostatkom, Beograd po~inje da se priblifava priblQava evropskoj eivilizaciji. civilizaciji. Grad
menja izgled od 1830. god., kada je Srbija dobila dobita veCu slobodu i kada je porela da se
izgraduje srpska ddava. drZava. Beograd se razvija u novim privrednim i d~tveno-politi dMtveno-poLiti~­ ~­
kim uslovima, kao sedi~te i srpske i turske uprave. Dolazi do prirnetnih primetnih urbanisti~ko­
gradevinskih promena i od poluorijentalne poluorije ntalne varo~i Beograd dobija izgled varo~kogase varo~kogase­­
lja evropskog tipa. Zidaju se zgrade od tvrdog materijala za ddavne drZavne potrebe i stam-
bene lruee
kuee od slabijeg materijala. Iz tog perioda safuvani saeuvani su Ko Konak nak Kneginje Ljubice
kod Sabome crkve i Konak Kneza Milo~a u To¢ideru. To~ideru.
. Konak Kneginje Ljubice, koji je u toku 1979. god. restaurisan, sagraden je od izu-
zetno rnasivnih zidova, od austrijske opeke sa kamenim poja~njima poja~njima.. Debljina spol!-
nih zidovaje 94 em, cm, ~to ukazuje na koeficijent prolaza toplote od oko 0,8-1,0 W/m .
Zgrada ima niz dimnjaka, dirnnjaka, a grejanje je bilo bito kaljevim i limenim Limenim peCima. Danas se u
ovoj zgradi nalazi uvede uvedeno no centralno grejanje.
Cetrdesetih godina XIX veka, po~to je postao presto prestonica nica Srpske knefevine, Beo-
grad dozivljava najveci skok u svom dotad dotad~njem~ nje m razvitku. Slovak Franc F ranc Janke pravi
prvi regul acio ni plan novog 13eograda
regulaeioni I3cograda na pros toru Vraea
prosloru Vraeara ra i dajc
daje plan r~ k o n s lruk cij c
pla n re;;konslrukeijc
Te razija. U lice li re sc
se prvi pUI osvclljavajll [enje fc njerima,
rima, a sia sla novnisivo
novnistvo broji oko nko 12000 Ijll Iju -
di. U 10 vrc vre me se sc zidzida;t prvi hOle
ho te l. "S rpska krunakruna",", 18·m god god.,., uU (lim;tS
danasnjoj njllj lizlln
UZlIn M Mir- ir-
kovoj uli ci br. 1, 1. uII eijoj
cijoj je
jc b1izini
blizini U u islo
iSlo vrevrc me
mc izgradcn
izgrade naa i zgr;td;tzgrildil Cvetka
Cvc\ ka Rajevi
Rajcvi6ca1
(bivsa Rea Rca lna gimnilzija).
gimnaz ija). Slamp;nija,
Sla mparij a, pos ta i apo lc ka vce Sll pos
vec Sli lojil li od
posloja1i nd 1833 -34.
god.,
god ., a voj nil sko skollaa i gimnazija
gimnaz ijil od 1839.god.
183Y.god. I'rvo pozo rislc liCe iz 184
risle po li.x: IR4 1. god .,.. biblin-
teka i ml1Zcj
muzej od 1842. god., vojna fabrika rabrika iz pc rioda 1850- 1870. god., prva pivilra
pcrioda pivil ra iz
1850., a god godincine 1863. pod ignlll jc prvi pa rni mlin.
OVll izgradnjll
Ovu izgradnju jilvnih ohjckala objckil la i zilecl"k
ZilCel<lk indllslrijc
induslrijc pril praliti zid il nj e mnoslva
zidanjc mnos lva slambcsla mbe -
nih kuca,
kll ca, ;ta li ., slo
510 jc
je poscbno
posc hno znacajno.
zniloljnn. i izgntd
izgradnjanja savskog
silvskog prislanis
prislil nis la,l<l, slo z nac
na eii i ciohi-
dn hi -
janjc prvog reenog san
janje sanbbn,racilja na parni pllgo
b lja nit pogo n.
Razvnj Beograda iJi
Razvoj lkograda hi iJill
bin i veeih
vccih raz me ril ra da
dil nije bilo nap(; nape lc le aalnlOsrcr(;
lmosi'c re kall kao pllskdi
poslcdi -
cc du
ee a liz ma izmcd
dualizmil izmed llu Srhij(;
Srhije i Turske
Turskc 1I oblasoblilSIlii pn
polil lilicko
icko - ckonmm
ekonlllmkih kih i sncija
soeija lnih od -
nosa. Vrhlln ac za lcgnulih
nasa. Vrbllnac k gnulih od nosa o be bc ld:e
kzc n jt:jc 1862. godine incide
ISr,2. godinc incicicnlom nl o m na (:lIkur
(:u kllr Cl' Ce' -
smi. Do lilzi laz i du o nJza nog slik
do OTlIzilnog oba izm0dll
sllkoba izmedll S Srba
rbil i Tliraka.
Turaka, pos poslele c0ga
ccga sc Turei Turci pOVl
pllvlacc ill:e u1I
gradskll
gradsku Ivrdavlltvrda vu i visc bis()vabtsova bnmbarclujll
bo mba rcllljll Ilcograd
Beograd kada oslcClljll oS lceujll 357 157 ku kll ea, I () n)!k
b " ail 2() ru se
do Ic te melja
mc lja..
Godinc
God 1867. iz l3cogrilda
ine lR67. Ikograda od laze pos
odlazc poslcdkdnjinji dc
cI (; lovi Ilirskih
Ill rskih Irupa
Impa prv prvimim srpskim Ppa- i)-
robrodom, ilit isle
robroclom, is\(; god incin0 I:milija
I:milijann .Ios imnvic prilvi
.Illsimnvic prav i n:gulil
regul acio cionini pliln
plan Ikogra
Ikogracl; da,), ko jijim l1l
se IIsvaja rt ogo na loi
IIsvajil o rlogo ln i sish.:
siSICIll
m IIlica hlokova. II. log pe
ulica i hlokuva. ri oda pOlice i bo
pcrioda lnie ) II1I Vid
bolniCiI V idin in--
skoj lllici (doskorasnji-l
uli ci (clos oena klinika
koras njil ocn,) klinik a 1Iu ul. I);.ordi.il V
III. I)zorcli.a Vil.~
'I.~ in gl()ni-l
glon a)) . \ J njoj 'SLi ll /a grl'janje'
Iii grei:t njc'
boles nick
niekih ih sllbil kori.\Cc ne
soba korisCc ka ljevc pt:ci
n0 kaljt:vc peci saSa lozc
lozt: njc m iz if. hodnik
hodn ik;1. il.
U pcriodll
pc riod1l1UO(,.- 117(,.- IX78.
IR7R. Srbij
Srbij;1a vndi
vodi clva
cl va rata
rala sa Tllrskom
Tursko m pos posle koji h skdi
le k()jih pri.l.nava -
slcdi prizllilvil-
nje ddrl.avnc
rzav nc nczi-lvisnns
nCf.aviSnos li, li. P,) Beograd lako dobija
pa I'kograd dohija lIs lI s lovc:
l<W(; za dm dnl gll vc ve likll
liku rawraw svoje il.-
gTadnjc.. l'odizlI
gTadnjc I'od izlI SC sc: Narodn pOf.oristc:, dvor ( daml.~
Narodnnn puzorisle. cl aml.~ nja Skupslina
Skllpstin a grad grada) a) i zelc.l.nic!;;,
zt: k/.ni e!;;t
sta nica
Sla nie t..
12 B.TodorVl'ic
B. TodorTJI';c PROJ£KfOVANJE
PROJEKfOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
GRFJANJE

Slikf1
Slikll 1.3 KO/wk
KOllllk Kllcgillje
KllcKilljc Ijllhicc zidllll/ridc.\"c/ih
zidllJl /ridc.re/ill godill{l
godillll dcvc/II{lc.\·/og "ckll
dCI'dllllcS/oK I'ck{l

;In>dnll
itn,dnll rO/uris
pO/.uriSI<.: s..: lagrev~lo
t!.; sc I.agrevillo Il1nogobrojnim gvozdo:nim gv(}zlknim pccima po:cim<l kojl: su hile
kllj<.: Sli l ~ro ­
hill' r; l~po
rl',kClll'
rl'd lll' po hnillvima, gakriji
pll hoillvima, gakrij i i gbJalis gll:dalistu, lli. pa o01k lk i na sarnoj
sa moj pllzornici.
rllzornil:i. ToraoTllpilll vazduh
v;v.dllh III odI
hrlljnih
hru inih pcci peci i gglt:dalal:i'.
k:dalaca. za kojl: jL' hi
Z<i koi<.:je bilo lll 7 14 ml:sta sl:tknjl: i (If)
mesla za s<':lkni<.: 6() stajanja./.agro:v;lll
slajanja. /.agrev;ll) je ohi -
lat(l
lal " lav;
lavansklI1sk i proS
proSlor pll/o rista ., p<J
lllr rlll.orisla p<l ~ 11u zanimljiv<.:
zanill1ljivl: rriu.: prl'ma
priu: rrl' m" Kojima
kojirna Sit Sli Sl: pllsk rrnJsI
se pnsle prnls l;,\'"
;t\',·
II pOl<lrisno:
II pOl.llris lavan..:: uvla
ne lavan<. uvlacc ik ilt: praljl' i/. il Suscdsl
slisedstva va daua hi bi lall10
tal1lo slisik:
susilt: I1Iblj<.:.
nlbljl:.
/.~ r ; ,d ; , s larog
/.grada laro£, dvnradvora imala il1lala j<.: jl: po slihama
sobarna i holinicirnahmlnil:ima hllgalllllkrwknc
hllgato ukras..: no: kalj"w Pl'Cj p" c i
(1(
ll tl1 11l;ljolike.
Illajll lik c po pll III.Clrll
u/.oru Ila n;1 hechecki ki d vo
vor. r. dok j<.: jl: zcil:/nitkit tani l:;1 grcjana
zci<.:l.llicbt s lanica kOll1hiIH)V;ln ll.
g rejana komhilH,vilnll.
k;tiic
k;ti il'vvill1
im i lill1c'
lill1l' llim
nirn !1c·cima
pe c irn;1.. I(;tije K;tije ve
vc' p<.:cpl:cii Sli
s u hik
hilt: 1III kitllcc larijal11a i cd..aollicallla
btm;darijama cekallilieallla pry,)!;!. prv"g
r;lI.rL'da
r;,/rl' J a a lillll·litllL"llc
ll <.: rl:c o ~ lalilll
p<.:c i IIu () I ; tiirn cdte k: a ; ltltlicall1 ; 1.
n ni <.:illll;1.
1' ,)It)\"in()tll
I'o ln\'j nll lll X IX veLI wbt It\I IkograduIk o gradll je jako ril/.vijl·n
jl' jak() ra/.vij,·n csnar "l1lumdi.ija" - w
l'Snar "Illurndi.ija" svec;rr;I.
<.: c;tr;t. kll
klliiii
s u rrlli/vodili
proi/.vlldili w w..:ce otl c istllg
·c<.: od islt'g guvedeg,
gov<': lk g. ovc ovCijl:g
ijq; iii kozijq;
kO/ijq; loja \(ilzvojel1l pcdar~
loja.. Rill.VOicll1 pcdar~tl v a
vlls l;lI1c' swc..:
o s lilnc w ce.:: zam..:nj
lalllcnjujll uiu Il.v.
t/V. lojanil:c'
Injilni(;l' i 1I u boga
bogatijim lijirn kukucal11a
c;lrna Sl:
s<.: korisll:
korisiL" ccira<.:i
ira l:i i lustni
Ilisini sa ~a
vL"l: im hrlliclll
vl'cirn hrojcl1l sVL"caw eca . SwCc Swce Sli su i/.vor sWl SVL" tlosti
los li i na prvim prl'dslavarna
prL'dstaval11a 1I pO/oristll . Ka
U pOI.OrisllI I(a -
s nijl: ula;.e 1Iu prim
nij" 1I1;1/.C pril11l:' nll
nu lamp<.
I;ll11re: na p':: pGtroicj "gas", koj<.:
l roiL-j iii "gas". koje dnbijajll
dobijaju ohlik llb lik renjna
fcnin;1.. (iodim' (iodilll'
I ~) . 1I
IX) u h"ug
bl'llg ralbkoj
ra lbkoi vil van>si
rlls i j<. jt:: hilo :l(,2 knj<.:ra. it~ lXl-i4.
] (, 2 knjaa. lXX4 . god
gu d . .ic
jt: evilil:ntirano
cvid <.: nlirano (d 1I op;'- op;' -
tin~kih
lin ~ kih i 2:>5 2~S Ill"hanu;ijs
Jl1t:handzijs kih fc njenl..
knjera
Kr~je
l( riljem l11 XIX
X IX vl:LI Ik llgra d jt:
v<.:ka Ikllgratl je In: hao bao da dohije gasno gil s nn osvl:tljenjl',
()svclljcnie. ali St' ipak ,'~
Sc' irak "~ Ialll
Ial"
knjnil11a i pclrokjll
na knjnima pl:lrokju .
() uvodenju
lIvodcnjll g radskng raLiskog ckktricnog<.:kk lr ic nog osvctljl:nja
osv<.:ll.icnja jc je hilo
bilo rrvih liogovora JX~4.
prvih dngovora IXX4. god g(ld .
~edlilirn.
~L·dutim. prva sija sijalie~ jc zasv<.:lld"
li ca j<.: zasvl: tkl a IX!m I XX!). god.
god . IIu bastibasli Karam: "Kod "!(od Skllpslin<.:",
skupstinl:". ciii.ic ciji je
s op~ lvenik
sops l venik llilhavio lokomnhilu Illkornobilu i gcnaator. g<': ll<.:ralor. T Tl:l1lciji prve l'L'kktri
<.: mdji rrve cnl: l:Cn
kklri cll<': trak Sli
<':":1l 1rak su pos-
pos -
lilv lil' lli IIX')
litvljcni X')I.!. gml.
)!.lld . i 1lL-()f,rad
Ikof,rild je jc IIX')]
x'n . gml. god . dohin Liohio ekklril'no
ckktricno oswl lIswt ljenjl".
ljcnjl". 1·. Lkklri
ld"ri c llana
eL"l1tr;tia
el"lll r" l" il' it' illl.d;1
illl,tia Iri P;lrtlL"
rarlll' 111,,\inc ukupnc' ~na
mil \ illl' IIkllpn,· ~ n" ge gc 4-11
4.1 1.1
.\ kW . /.a il'd a n kWh n'nll:!\;' n ' nll ;d;, i,' iL"
1. UVOD
1, 13

trosila 2,8 kg sleskog uglja, uglja. Prvo jc je bilo 70 lucnih lampi od po 1000 sve6! svcQi 1I 11 glavnim
ulicama i 1000 sijalica od po 16 svcQi, sveea, a prcdvidcna
predvidena je jc bila ugradnja 3000 - 5000 sijali-
domaCinstvima, Tramvaj na elektricni
ca u domaCinstvima. clcktricni pogon se pusta u1I saobraeaj saobraQij 1894. 1894, god" god ., na
liniji Terazije - Topcider, u dufini duiini od 5 km, kID, kada pocinju da nestaju ncstaju tramvaji sa konj-
skorn vuCom vueorn a elektricnom
elektricnorn energijom e nergijom se kasnije kasoije snabdevaju i gradski vodovod i za-
natstvo. U to vreme Beograd ima 21 industrijsko preduzeee.
natstvo,
Godine 1889. u Beogradll Beogradu se sc pocinje sa kopanjem 5 velikih bunara na Maki~lI Makisu,, a
1892. god. vodovod ulazi u beogradske kuee.1899. grad dobija i kupatila na Savi, sa
odeljenjima za kupanje u toploj vodi. Nekako u to vreme je izgradena i fabrika seee-
nesto ranije fabrika tekstila - "Cohe".
ra, a neSto "Cohe ".
Godina 1755. oznaeava poeetak vestackog pravljenja pravljcnja leda, a rashaldna postroje postrojenja nja
se proizvode tek od sredine XIX veka. U svetu je 1875, 1875. god, god. postojalo samo sarno desetak
tal'Vih proizvodaea.
tak.-vih proizvodaea,
Prvi amonijacni komprcsor kompresor u Beogradu ugraden je 1895, god, u pivari Borda Vaj-
1895. god.
ferta ., To je bio proizvod tipa "Linde", kapacit kapaciteta e ta 52 kW, kW.
Kao posledicu razvijcne razvijene industrije mesa, koja svoj poeetak belczi belezi 1845, 1845. god god".. kada
jc
je trgovac Franjo Sozen osnovao 1Iu Be ogradll pogon za proizvodnju i preradu
Beogradll prcradu mesa. mesa,
Srbija ima 1896, 1896. god ., 20 "izote rmicnih" vagona za transport mesa, a 1898, 1898. sc se puspusta ta u
rad i prva hladnjaea u klanici Srpskog klanicnog dm~tva 1I 11 Beogradu ., Hladnjaca Hladnjilca jc je
ima la dva dVil amonija
a mo nija cna \;lla komprcso
kompn:s<lfa \.;;Ipacil c ta od o ko 250 kW.
ra k;lpacit kW, IlladIlIadcnjc l: lljc .ic
jc bilo sl slaa--
no m vodom
vudom i on ls., hl adc nill1
"
nim V ;Uddllh
V;ll' lihon lll.
m. a 1III kl klaa nici
niei jc jc hilo pe pCIt hladioni
hl adi o ni ea ca korisllL'
ko ri snc po-
vrsim: od XR,
vrsinc XXii 01mo..
" . sa mO" m ogli Ct H '~ C llI odrl.ava
lI cnnSCt o(\rzava nj;1 le lc mpe
mpc ralUrc 1III njill1i1njimil oJ od + 2 ddon +(,"C,
avo
Ova ras hladno pos lro lro.ic jl'lljc jc shl
njl:.ie slll i,ilo
/.ilo i /.il1.;1 ppl'llil.vodnj
rn il.vod nj ll 201 201 kda
kdil dn dncvno.
cvno. itil ra rass hlalkllo
hla lkn o
meso se
mcso sc koris
kuris lilo 1.;1
1.<1 lok ;dllli ppnO lrns
lo kitlnll II'(),~ njll II ll gr;ldli . kao i 1';1
gr;ldll.!.:ao Z;I izvol. I:r;mellskll .,
iZVOl. 1Ill I:ngkskll. I,'rimcllskll
I\ lIslrij
J\ uslrijllu,. pa cakc;lk iillII I\ frikll.l.
Afrikl
PI' 'ma
Pn' : ll1a po pisll IXI)9,
popisll IW)l). god ., Ikogr; Ikngr;l(\ jc zavr~
I<I jl' z; lvr~ i ()
o XIX
X IX ve\.:vck sa 55()()()
550()() s lanovnik
lanovni\;;t. a . koji
knji Sli~u
~ I il nova
stil novalili IIu 54.J
5-1-1 X kll
ku ca 'i i,. od ko jihh jc
IllI koji jl' :WI}X
_(l'lX hilo ot\ nd l\' gradee ., 11
rLi ..: grad
I\'rdl: LJ 10 vrc mc .i<'
vn': Il1' jt' rpnsns "illja
; jalo
ill
3 17 gos iio nica i kafi.l ka ra nil, II)X') <l lI ca n;1
n;I. I'JX<J dli ll;1 rildillniGI. 2i r;ld il Hl ica, 1 17 ma gaJ',
gal'.a i 1-1l) konjll ea. Odd
} ,W konju s ni ca , O
svih
w ih po pisan ih sla
popisanih fl OV;1 lIl vn
slanov;1 vnkn lcn l) ll j,' "51,7' ; ima
jl' da "52.7'; imil n,'t\
nl'dos l;ilkl'c IIu ,.s~mis
osl;I1k mi s luhl l.agr,'v;
I.a grl·vanjalnja", ".
In(l(\;, Siano
Ina':·c. sla novii Sll
su hili 1I"l lI"l a\'
av no m ,~;;1I jl'l
ll <Hll j,'dnll
lll n lll
m .,\ Illmm
n IHHll 1(,:"
l(':";) njillliljl'
; ) i II n,iil11a ,iI.' i.iV
z iwl·lo vi iie' od Pl'
lo visc j1n--
in..: SI;lIl1lvllik
lov inc s ia nov nik a.a,

1.2.4.
1.2.4, Razvoj ~rcjanja
~rcjall.ia 1I
II XX
XX vcku do II s\'ctsko~
S\'ctsko~ rata.
"t: 11)()
Vl'C I. !!olldi
I'J() 1. god inl' nc IIII Iko," r;Hhl i,i\'i
Ikop.r;ldli i.i\·i (,-l I-I (I ~ 1 : II1I1I1l\nikit
()-I ., I.JO 'l\ nika ., l' I' r,'
rl'm;1
m;1 ankl'a nkl'lili Ii:
II. 1')(17.
I()()7, glldi gmli -
nl' vcc'
nc vccilla slalllhl'
ina Slitllll nih ,.!;!r:,d
ll.' llih ,<!rad ;.;1 j,' jl' i' P'1l1 hi
i'pI)d h i!!
gij"i j"fl~kll
n, kng!! millimllm;1.
mi nimlll1l;l. I I slarijim ~ Iarijilll na n ; l ,~ l'ijil1la
djilll : 1 \l'\L'

jos ko
jas kn risll' Illall g;di
ri siL' m;llI .~; di 1<1
la lag l;t gl\l'c·vanj l'. II
'V; lIl jl.', II IlC )VCl/ id ;llIim:1
IH'Vllliti ;lnim;1 !..k;dja ;dj:I\·l·\',' pl'I.'
pl'cii i k;lmini.
k;lmini , a II skrollllli~kro lllni -­
jim ,~la n llv im;1
la ll<lv i m ; 1 !!o\'llllk
);!,\'o/,knL' n,' pn :i, :i.
Pilrn;1 Cl' nl
P;l rnil "I.' r; dn;1
n I rid ~ ' r,' ja n j:1
n;1 :'rl'j;ln ~l' vn"
j;1 ~,' \ ·, ...· 1I\'l.'i
u\'d ikoikol1\·Olk IIV(" k 1'P" <1 gra.~ r; ldo
d ll v iil1l ; 1 1;
1ll;1 ;;1j1;ldlil'
1p;ld nl.' 1:\'I'I'j1l'
I :\'\'1 '111.' 1I 1
Dn;/(k
Dr..:/(il' nll ~odi lll.' lIII k1jlll"'
I')(HI. goliillL'
nu jc I')()(l, kljll l'L' 1I0IHI 11II rad \11'\1' plY'l d.djin,kn
d.tljin, ko <!I" ~rl' jalljl'
ja njc Sit sa cc\'ovodolll
t'cV()VOdOlll 1,,1 IHI
10-10 III
1040 m Sit
sa IIkllpIlI
I1kllpnll' II 'I gr;lti;1. );!,l'ad ;1. (iod
( io din in,'l' 11)0
I')() 1 IIl'l Ikoglad lgl; ILi jc jl.' n;1
na pl1ll1
pllill da duhi.i"dohij" Pl'\'l) prVIll'l'll
c,' n--
traln
Ira ln oll grcj;lIljl·.
grc j;lIlj,', 1'0 IIlI).','WI
govoill llli ~ ;I fit'lll
rin llllJlllllll "I'"
"I'n hllll:lnn
hlm:ln n .1.: I\.lm~ " il
,\,: KUI-t." IllldilllpL·sll'. pOt'l'
il IllldimpcS1l', pOt"' l,, ~ l'
lo ~,'
uV(](icn jc lll rp ail mo
sa lIvolil'njelll cL· nlra
rnll ,).'~. l.'c' nlr <tlIlnll:'
HI .~ ..c~:rl·
r,' ja llj a II
j:lllja kllhhiinjl·
1I kll nj,',. pc j1l' ri,)ni p;lviljon,' (()Jp\
ril)ni c,' i paviljoll" p~ lL'
1l.'
dri,avll:lc
dr2avnal' lho o lnicl'
ln ilx 1l;1 1);1 Vr;I,';llll
\'1';1,';' 111 ,M,'dlllill1
\ kdl ili in., \'n ' 1"0"; I'I(), .god l.'lldi
'
m' /hog
inl' li lli".-' 1,',kn
Il'\k"b ' ;1 11II I'l'ali/:t
r,,;t li/ ;I,'il'
l' ijii
OVon po<l ll lwa la,
ovo" podltlwa l;l. r"~c'
rL'~L' lIj"11l
n jL'11l ,;-',lllli,J.II,lvcI
lllli,l..I,lv;, "I :llk\'ill,kihh dl'
'·I :llk\'ill,!..i tida,I... r;ld,wi
rallt\\'i '11 \lI pprd:i rl'kinllllllli i i
14 B, TodolT7I';~ PROJEKTOJIANJE
B. Todorul'it ZIt CENTRALNO GREJANJE
PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA

prcllo se na izradu plana za lokalno grejanje modernim pecima. peCima. Ova Ovo je dovelo do
razmimoilaZenja u stavovima u samom ministarstvu, pa je jo~ u toku godine obnov-
razmimoilafenja
ljen ugovor sa istom firmom za nastavak radova, a odeljenje prosekture je ubareno u
plan izrade grejanja. Dogovoreno je da postrojenje bude zavmeno u novembm 1903.
godine, po ceni od 87.439,65 tadasnjih dinara u zlatu, uz izmenu prvobitnog plana, za
koji je zakljureno da nije bio dobar. Novi projekat, medutim, rnedutim, nije bio izraden ni do
kraja januara 1904. godine, pa kako su se pojavili i dodatni troskovi tro~kovi za izgradnju ma-
~inske hale i sistema razvoda, dolazi do ponovnog odlaganja radova. Na licitaciji Mi-
sinske
nistarstva gradevinskih dela, 24. maja 1904. godine, preduzirnac preduzimac Vasa Tesic dobija
koncesiju za izradu masinske hale za kotlove, supe za ugalj i cevnog razvoda. To nije
dovoljno da se radovi nastave bez teSkoCa. teskoCa. Zbog ZOOg nepovoljnog zemljista, cija sondafa sondaZa
prethodno nije obavljena, troskovi rastu na 200.000 dinara. Sledi forrniranje kornisije
za nadzor 24. febmara februara 1905. godine. Postrojenje je pusteno urad tek 5. avgusta 1906.
godine (prema podacirna podacima i dokumentima Arhiva Srbije).
Iste 1906. godine 1I u Beogradu je otvorena nova osnovna skala skola u ulici Kralja Petra
vise Sabome
SaOOme crl.:ve. crJ..:ve. Bita
Bila je to prva beogradska skola sa centralnim parnim grejanjem.
SkdcCe godine zavmen je hotel "Moskva", kao prvi hotel u Beogradll
SkdcCc Beogradu sa ccntrillnimccntralnim
parnim grejanjem. Isti sistem sislem grejanja je lIgriiden ugraaen u zgradu Bcogradskc Bcogrildske zadmge zadruge 1I u KiI-
Ka-
radordevoj Ulici, ulici, koja jc je podignuta istovremcno iSlovremcnu sa hOlclom hotelom "Moskva".
U In
tn vrl'mc Beograd Bcogrilcljc razvijcn 1Iu indll~
jL: vee bio razvijen indu~ lrijslrij~kom
\.;om pog!cdll
pogkdu i 190R. 190X. goclinc
godinL: jl' imall im;Hl
22 prcdllze61
pn:duzeC<1sa masinama milsinama n;, n;1 ntcni
ntl:ni pogon. jccln\1jedllo na vodc vo(klli. ni. a -10 iHl
ml p;lrni
parni (lti
()(I k\
\.;, )jii1
)jih jl' Wil-
W; I-
\.;0 I.a ~~dx:
ko c1X' proizvodilll paru 1I ~llps l w nim kollarnio
u sllpslwnim \.;ollarnio lm;1. lllla. NL:kitko
Ncbl\.;o 1Iu IOIll
IIH11 pniotill
pe riodu ec je je
c!c\.;lrificiran
l' kklrificiran i ZL:mun. Zcmlln. kuji koji jc dobio
dubio Ic rmoL: rmoclcklranll
kklranll 1')01. IlJ() I. godinl·.
godinl'. 1I LJ 1Ilcogrndll
3l'ogrilthl Sl' po pokre
krccc ce
induslrijskil
indllslrijsk;, !cdara.
lcdara. kllja koja imilima posc
poscbanban znaeaj
znac..lj za poljllprivrL:clnll
poljoprivrctinu Srbiju .
Cc grcjilnja sc svc vvise
nlralna !,-rcjanjit
Ccnlritlml i.~c lItl gr;lt.luju.
gracluju. ali illi prcdslavljajtl
predslavljaju lIug!;lvnom gi;lvnom pri privill'!,-iju
vil q !,iju jilv-jllv-
nih zgrnda,
zgrod il . Ccnlralno
Cc ntrillno grcjanjc UtI slambc sl il mbc nim zgradalnil
zgritdama iz log vre vremcna
mcna jc rl'l\.;osl.
rclkosl. prl" prl'-
ovladujl'
oVlauujc lokalno grl'janje soba
lo\.;alno grljanjc soh;1.. .!cdml
.lcdn;1 od lakvihlak vih kll \.;u b l jc oona na sa zcknim
zc knim plocicilmn
plocicamil 11;1 na
fa
fit Sildi.
sildi. nil
nn IIglli
uglu Kralja
Kra ljit I'clra
Pclra i LJzlIn
LJzlln Mirk ovc uli cc. CL:. uII kojoj su Sli sc pmslorijc zil grcvak grcvilk
pccima lipit
"irskim" pccimil lipa "Nc ufang". millra sc da jc prva sl ;unbc
llfilng". S millril illnhcna na I-"rada
zgradil.. koja jl' im,,!;, imilla
l'l' nlril
l'c nlralno
lno gn.:janjl'
grcjit njl' sa clc c lcmc mc nlima pmizwdcnim
proizwticnim IIu M;ldarskoj, Madarskoj, hilit bilit kukllbb l knja
koja i (I;,n;,s
dan;ls
pos it)
POS lo ji na 1Iugluf'.11I ul
ulicc
icc 1)I)tIlIrc
re l)anicica
I)a ni i'ica i I)zord
I)I.t1Ttl /.a Vilsingloll;1.
aSlll gh Hl;1.
I J pniot.lu
pniodu do llit Il;tlk
lk ait nskih ra rit lovit
lova.. I') 12. gmlinl·.
godin \.:, Ikograd do ti o hijitj"
hija jl)S s nd
ndlllik\
o liko) javnih
jilv nih
I.graclit sa
I.grada ccnlritlnim
S it cc nlr;tinim grl·jitnjc
r,rc janjc m. 'I'll To su Iml L: li "Ilrislol".
Illlicii "I l rislol", 'l're":'l
Trec,l musk"
mllska gimllazija
gilllnill,ijit i dtil'. r.
Ml·c\ulim.
rvkdulim. nailazc naila:!.c ope opc l godinc
godine Ics Id kih razaranja
ra zaranj;l,. jc jcrr posk
poslc Ilalkitnskih
Ilalkanskih ritlova ralovil ICJI I1J1 2. i
1c)I:l.
I')D . godine. dolazi I svc lski ril l. l, I'JI-I.-I'JIX.
191-1.-19IX. godine, i 10 Uu vrelllc vrc m ' kadakauit jc Ikograd
pocco brl.!)
poceo brm da se sc razvij a i nadoknaclllje
nadoknaelujc propuslc propllsII.: nll,no, kada katlil jc
je bilo okonko IJO.OO()
90.0()O sianovni
slanovni -·
kit i o\.;n
kil ok n 19.000
IC).()OO kll kliCa.
ca. KlIKu CcCL: SII
su vcCinom
v<:cinom hile bile prir.l'mnc
pri/.<:mnc ., vlazncvlazne i sa spralnllm
spralnom visinlll1l visinoI1l
ispod 2 ml' ml'llra ra .
I'm.l aci 0 pOlrosnji cd lcklricne
Podaci c klricnL: clll:rr,ijc
cTll:rgije Zit 1') IlJ 13.
I]. godinll
!;odinll pokazuju
pokilWjU da je jc ilcograd
Iletlgrittl IIII
1() vre
10 vrcmcml' Ililnil 1I1icntl
lllil:no osv<:lljc
osve lljenje njc 1Ilm~
lllro ~ io ]) 1(, MWh. MWh . l)omilCinslva
L)omilcinslva Sli SII pOlrosilit
pOlnlsila -I2l! ·1211
MWh. kilTll:d
kiln{;claa rijc i lok Itlkaa li )]]] 5 MWh.
MWh, iIa svi mo mu lori i aparali svega .s.s,-l
aparilti svc!;a :):),-1 MWh. 'l'ramvajiTranwaji
najvcCi potrosilci
Sll hili najveCi polrosilci sa 499 MWh. l'roccnjL: I'rocenjenn no je jL: da
cia jc prosccnil
prosccna prodajnaprotl;ljna ccnit ccn;l
1I kWh Il' godine iznosila n.5X
tl' !;odinc O•.'i~ dimlra
dinilfa .
LJ periodll
lJ pc riotill oel pUCc lka XX vcka
tid pocelka VCbl do I SVL:lsko!;
sv<:\skog rillil, rala , Srbija sc zalazc il.!;radnjll Ci-
zillazc za izgradnjll ci -
lavog
lav0r, SiSll'lna hladnjit l:a i profcsor Dordc
siSll'l1lil hlatlnjilca Dorde S SIliinojevic.
;tnojcvi( i'izicari'izic<iT i prvi rekll1l'
rL: klor Ikograd
Ilcor,T<ld--
I . UVOD
1. 15
/5

1>kog
-skog univerziteta, urestvuje 1903. godine u osnivanju Medunarodnog instituta za
hladenje
bladenje kao intemacionalne
intemacionaIne meduvladine organizacije. On pik i prvu domaeu lcnji-
jz ove oblasti, koja je pod naslovom "Induslrija
gu .iz "Industrija h1adnOCc" objavljena na naSem i
frailcuskomjeziku 1909. godine. Dana 19. maja 1908. godine u Beogradu je osnovan i
'francuskomjeziku
komitet Srbije za Industriju h1adenja, prvi takav komitet u Evropi.
vet 1900. godine ugraduje se i pu~ta p~ta u uradrad amonijacno rasbladnorashladno postrojenje u
pivari Bajloni, kapaciteta 93 kW.
. U toku 1910. godine p~taju se urad jos dva kompresorska rashiadDa rashladna postrojen-
ja. Jedno je u fabrici salame u Mladenovcu, koja je bila vlasIilltvo vlasMtvo Paje Jovanoviea.JovaDoviea.
AmonijaCni kompresor je imao kapacitet 52 kW, a dYe dye hladionice
h1adionice POVrSiDU
povrSinu od 230
2
m • Postrojenje je proizvodil() i 2,5 t leda na dan.
'.I. Beograd je kraj I svetskog rata doeekao sa manje od 50.000 stanovnika. Bio je
TaZoren bombardovaDjem
'T3Zoren bombardovanjem teske te~ke artiljerije i ponovo je morae intenzivno da se gradi.
Po zavrSetJ.:u
zavrletl.:u rata dolazi do forrniranja formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Siovenaca, Slovenaca, odnosno
Jugoslavije sa Beogradom kao prestonicom, koja naglo raste. Godine 1919. u njemu
JugosIavije
zivi 111.000,1929. godine vee 288.215, da hi 1940. godine godiDe imao 320.000 stanovnika.
U programu obnove posle I svetskog rata usIa je i Beogradska elektricna ccntrala,
koja je na kraju rata imala ut..:upni kapacitct kapaeitel od oko 3,5 MW. CentraJa Centrala jc je za proizvod-
nju
DjU toplotne energije za dobijanje mehanicke rnehanicke pogonske snage imala irnala 5 parnih kotlova kotJova
2 2
sa po 120m zagn;vne zagrevne povrSinc,
povrSine, kao i 9 kullova kotlova sa pu po 200 m povrSine.
povrSine, koji su radili rauili sa
pritiskom
pritisko m od ud 9 almosrna.
atmoS rl:ra.
Godine 1918.
Godinc 191 R. O Opslinski
pstinski odhorodoor lkograda
Ikogr<lda je jc odlu
odlllCio
Cio da prellzme
pn;uzme poslnve poslovl: ce cennlrale.
tra le.
SID
sto se zbogzhog spora
spnril sa koneeskonccsio ionarim<l
narimil oslv",rlljc
os tVilrujl: lektek 1926. godine.
god inl:. No.No, bczbez obziril
nbzir'" na
ovu leskoclI.
td koCli. lad<lsnj;1
tadasnjil opslinsk",
ops tinska uprilva
upfi1Va vecl922.
Vl:C 1922. godinl:
gndine iz sredslav",
sredslavil zajma lIllgrad gr"'dlljc
ujc
2
u lozionielJ
lozio ni eu cenlr",le
ccntralL: jns jos Iri
tri parn", kOllaa sa po 2(,0
pil mil kOll 2iiO m ml l.agrevm: povrSine, priliska
zagrl:vnl: povrsinl:. priliskit 13 al at -
mosrera,
mos re ra, uz dvedVl: klipne pllmpe 1.,1 nap<ljenje
Zil napiljl: nje kOllova vodom.vodom, eimecimc je jc oomoguecnn
mogucl:no nap,l- napa -
janje pamparnee turbine sa S<i gcncrillorom
gl: Dl:ril toro m snilge
snagl: 1350 kW, kW. koja je jl: lakodl:
I",kode ladatau a ugrade
ugr",d<.:n",
lla..
2
Cetjri
Celiri god godineine kasnije dodaju se jos dva parmi kOlla od nd po 39() m povriiine
pnvrSine i priliska
prilisk",
od 13 a!mosreril.
atmosreril. kau kao i jedna parmI pilma lurbina snagc 1000 kW. Poskdnje
turbina sniigc Poslcdnje prnsirl:
prosin:njc nje prvc
prve
beogradske l: kktri enc c..:nlrille
bcogradskl: eleklricne Cl: nlrak u razdnbljll
razdoblju doll dll II svt:!skog
svc\skog ratarala, llskuilo
IIskdilo jc jc 1<)21(
192K gouigod i--
ne. O na dobija jns dv", dVil kotla
koll", zagn.:vne
zagn;vnc povrSine
povriii m; od ou po 390 m' m'~ i 11Irbim;
Illrbinu sa s'" gc ncril
nn",I<)-
lo -
rom snage 5. 100 kW.
Krajem 1932. 1<)32. godine
godinl: Ik Ikogradska
ograuska dcklriena
cleklricmt cenlrala
Cl: nlrala smanjujl:
smanjuje proizvlld
proizvudnjll.njll. ita
1933. godinl:
godine nOV<i nOV<l eclcklrana
kkl rana "Snaga i sve svellosl"
llos l" prcuzim<i
prcllzim<l napajanje
napaj<lnje beograd
beogrildskl' ske clckl
deL: 1-·
ricnc
riene mrcZe.
mrl:ze. Ce ntralll
Ccnlril lu je izgradila gru grup<l
pa banit!;a
b"nilka iz 113azcia
3azel;, knjc
koje sc pojavljuju b,o bto k"nkon -
cesionari.
cesio nari. Kapacilct
Kapaeite! (lve nove clcklricne c1e k!ricne eenlrale
ce nlra le j<..:
jc hio 19,2 MW.
bio 19.2 MW, ali itli je 193H.
193X, £nuillL'
godinl'
povec-1n na 331.7
poveean 1.7 MW.
MW, pa se sc poj,wio
pOjilVio problem iskorisCcnja
isknrisecnja viska encrgije.
c ne rgije. Opstimt
O pslinit je je'
prcko biroa 1'<1 ;r,,1 propa~itndll
propagandu edcklril.llcleklric:n<..: energije
c ncrgijc nudilit
nud ila silvn:mene
s<lvremcne cleklro-Ierlllicl..c
d e kl ro-krmi ckc
apa rate. 1'0
aparalc. Po kllkuca ma se
c;,mit dl:mon.~lrirani lIsisivaci
sc delllonslririlni LlsisivaCi za Zit prasinu i dntgi
unt gi itP,Hilli
<iparilti Zit domilcin-
dOlllacin-
stva, ailiiu se nije
Siva. nijl: posligao 1.djc i.cljcnini erek<l!'
e rebt l.
T rcei e1ek!ro-cnergetski
Trcei clektro-energetski izvor na nil podrucju Bcograda
Bcogr<ida je podignu!
podignut n<l ml mestll
meslLl da ·
naS njeg Drvnog komhinat<i
naSnjcg kombinalil "Ikogr<id".
"Beograd". TlI TLI jl:jc prvo !'l.gradenu
izgrildenll preduzcCc
prcuuzeCc ·S!rugara
"Slrugara M<I MiI--
kis".
kiS", od cijccije proizvodnje su tls oSI<ljali
tajali drveni olpaci.otp<ici. pomtlclI
pomocLi kojih je jl: moglo godisnjc
gouis nje dit
se proizvcdc 2.5 2,5 do 3,53.5 miJiona
miJionit kWh cleklricne cne cncrgije.
rgijc. lnaec.
InaCe, Zit Z<i pogun
pogon S<imcsame slru-
gare bila je jc dovoljnit
dovoljna jed nit Irecina
jl:dna IreCi na ()vih
ovih otp",d<lkit.
olpadaka. a n<..:iskorisC<:ni
nl:iskorisec ni olpaci
otpa<..:i SlI
SLi f.£lLlf.imali
zau/.imali
16 B.Todorovit
B.Todorovic PROJEKTOVANJEPOSfROJENJA
PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE

ogromnu povrlinu pominu i bili stalna staJna opasnost od po~ara. pofara. Istovremeno, u blizini slmgare. slmgare, na
desetak bunara bile su postavljene pumpe za vodu koja se iz dubinskih slojeva pum-
pala u g\avni glavni rezervoar na Belim vodama. vodarna. Svaka pumpa imala imaJa je svoj pose ban pogon
sa lokomobilama
\okomobilama koje su opsillfivale opsl~ivale vi§e vi~e ekipa ma~inista ma§inista i lofata, 10~aCa. smenjujuCi se u tri
smene. Nalazeci NaiazeCi re§enje re~enje u korist jed jednih drugih, 1924. godine je potpisan ugovor iz-
nih i drugih.
medu strugare i Beogradske op~tine op§tine 0 elektrifikaciji 16 vodovodnih crpki i tako lako je st-
vorena osnova za novu elektranu iz koje se prvo eJektrificiraju elektrificiraju Topcidersko Topcidersko. brdo. brdo,
Dedinje i Beograd do Mostara. Godine 1930. iz stmgare strugare se izdvaja preduzeec "Elck- "Elek-
tro- Maki§"Mak~" a.d. Beograd, koje se usmerava na snabdevanje Srbije elektricnom encr- ener-
gijom
Izrnedu dva svetska rata Beograd dobija sarno jednu hladnjaeu. To je bilo 1928.
Izmedu
godine. kada je osnovana Javna komunalna klanica u kojoj su privatni mcsari
godine, mesari klali
stoku. Bila je opremJjena opremljena kompresorskim rashladnim postrojenjem i imala jednu
prostoriju za zamrzavanje i hladenje do -20°C kapaciteta za 2 vagona roba i visc ville ko-
mora za hladenje do oko 0 O°C.°C.
ShvatajuCi da je za Jugoslaviju, Jugoslaviju. kao poljoprivrednu zemIju zemlju sa razvijeDim razvijenim stoear-
stvom, ncophodno neophodno slalno stalno povceanje
povcCanje kapacilcta kapacilcla magacinskog proslora i hladnjaca,
1938. godine sc osnivil osniva u Beogradu Privilcgovano Privilegovano akcionarsko drustvo. druslvo. Ono je imalo
u planu izgradnju silosa, silosa. podruma za alkoholna piCa piea i sislcm
sistcm lanaca hladnjaea hladnjai:a.. Prip-
remni radovi raclovi SlI S lI zapaccI hlaunja c~ Sll
zapoCc lii i hlaunjact.: su pr~dvidcnc
prt.:dviut.:ne na mcslll mt.:s tu clanjasnjcg
d;mjas njt.:g hipndroma.
hipodroma.
u11 ·ZI.ck:znik
L"lt.:z nikuu i :I.c Zcmllnll
munu . Z Zhog hog ra ralala llvaj pl"n jc
nva j rliln llSlao
jt.: os ncoslvarcn
lan ncoslva rcn .
Sin Sl:
SIn Iii':c grt.:janja
sc lil:c 'rcjanja,, svc svt.: vc(vceet.: /.grad koj~ Sli
f.grati t.:. kojt.: su oiJnovljl'ne
obnovljene iii podignllll' IIu pniotiu
iii podignule pniodll iz· iz-
medII
me du dva uva ra rala ta imal
ima il.:' Sli
su lIvcdeno
uwtk no ccnl Cl: nlralno
ra lno grcja
grt:ja nje nje.. 11u rrvo
prvom m rcdun:du pa parno ni ~ ko g pri-
rno.. ni~ko
I i~ka . Svc dn un I rid riu t.:sc
~sc il ih god
"od ina lIgrad ugrad ivani iva ni Sli kOllukO lluvii ncmackt.:
ncmackc proi.l.vou proi/.vod njl' nj l' i i ~k ~ k Ijllcivo
Ijlli::ivo
sc Iro~ioro ~ i o ug,ilj.
uga Ij.
U
Udti 1<):1 I. godinc gmlin t.: st.: S~ lIgradlljll
II "racllljll.. roredpored do 1;ld lad ail slailln koriscc nog rarno£.
slaiIlo koris(enog parnng g rej;tnja
rl-j;tnja . si- s i-
~ k l11i ~a 10
skmi lo rplom
io m vodom. / .gra da;, I(o lilfcevllg
votl o m. :I.grilli l;,rccvog llarndt10g
nar!l(lnll" uni 1IIlivcr/.il
vc rf. il t.:~ la jc hilil jedn;1 oti
hila juln<l 0<1
rvi h ~a
rprvih sa o Ilvivim naCinom
l11 naCi no m zagrcVitnja.
zagrt.:v;tnj a. l<.o Ko mbinovililo
mbin uv;lIlO parno i vodcno g r~janjc je rrime
votl c nn gn:janj..: prime -
nnjL'
jc l1non u palali
pa la li "Is "ls lra " na n;1 Trgu
T rgll Re R cp llbli kc.
pllbli k~ . I J kO kOII;tl l;lrnici ove zgrade
rni t.:i ow zgradc.. koja kllja jc dV;1tl V;t spr;II;1
s rr;ll;t
pud
pod IcmljnICl11ljo l11. m. hilahil a su S m c~ iL'na
s u smes ll"Il a -l
-I parna
pam" kOlla ko lla "Na "N alillna l"-nl'
lill ll ;t!"- Ill' mil ckl:
ch ' rprni/.vlldnjl·.
ro i/.vmlnj,·. ko ~1I
kojiji Sll
lui.eni koboill.
koh.so m. SiSlclll pamo!!, grl'
S is lt.:111 p;trnug gr"jj,alnjanja .il·
j,' iJi,)lI
bill lI ve VL'lkll
tkn 1I lu Ink,ilillla
k; ti iIll;t 1Iu pril.emljll
pril.,·ml jll i pmlov-pm lll -
nim pr p nll~I
l~ l {)
orfi.iilma
ij a l11a nilna m~·ml· dutllI~pr; ll ll.
~ pr;tl il. () <I d 1Tl~'
m l' dll~pr;tI:1
d ll~ pr il la ka \'i \ ' i ~ iilll
l11 spra lllvilllil lI gr:llknll
s pra lllviIlla gra lkll ll jl' j~'
gre,ia nje
greja ll,i~' v\ldom
Vlldol11 <)(}170 f)()170 "C "(" kojakojil se f.<l grt.:v;t! iI 1I rro
sc 1.,lgrevitiit li \'slrlljnil11
pnl li\'slrlljn ap a r;tlima para -vlld
illl ;Iparalilllil -vodit;1.. I I
posd)J1olll
posei> no m aparal apa ra tllll pripr..
prip rema .: maIlClna j~ pl a rpnlrosna
Inpla
jt.: lo () l ro~ ll a voda.
votia . <Iit 1III hioskopskoj
bioskll pskoj sa salili.. 1III kojoj
kojo j ,iL'jl'
da ll ;t~ rpOl.OriSle
thlna\ ozo rislc "Bosko "130s ko Buha". hilo hiln,i~ jt: poslrojc:njl'
poslro j<.: njc za Yl'll vc nllilacijll
ilacijll .
/:I.grada
.grada Skllpslinc
Skllrs tint: jc jl' i/.gradena
if.grati c na 1lcnl,. godinl:.. iako Sli prvi fildovi
<Xlii. godillc radovi na Iljoj njoj zapocL'li
zapol:cli
jos 1I prvoj prvo j U 'ce-Iliji ovog ve
dt.:ccniji vc ka . Projeklima
l'ro jc klima jt.: jc hilo pfedvide-no
bilo predvitie llo cL'nlralllll grcjanjl·. J1nl-
t.:cnlralno grcjanjc. pro-
v~ lr;t
vt.: l ra\'anjL'
Vanjl· i prva klimalit.acija,kli malinlCija , otl ud kojc Sl' nakll:,dlHl lllilisialo, j~r
na kn:tti l1o odllslalo. jt.:r SL' Slllalr;t!"
sDlalrillo da d ;t
Skllpslina
Skll pslina kli nc radio radi o ll lIgradcni
gradc ni knllcwikOllovi SlI Sli hili dOll1aec proizvolinjc, iz Z
tl oma( e rrnizvotinjt.:, Zrenj'lninsk~'
rt.: njaninskl·
rahrikc.
fabrik e . a lrosin
lros io sc uga lIga lj if. Rcsavc
Resav..: i Trhovlja
Trilov lja .
Ucograd j~
13eograd jt.: lCJ:lK
1<)3)( gndine
glllJint.: dobio
dohio jetinlljcdllll iZUZ<.
izu7.c: lnll
tllll gradevinll . To jc: prvi "oblakoder"
To.it.: "oblakodt.: r" 1I
gradu koji.ickoji.i~ podignlll na mcslu mt.:stu slare karan~ "1\.Ibanija"
start.: kafiln..: "l\Jbanija " sa 7 l10rmalnih normalnib Spral!)v",spralova, ail na
njima kula od -44 sprata, sa lIkllpnOIl1 lIkurnom visinom od mJ SCI 5(, m~t;tra
mclilfil .. I u ovoj zgradi jt.: jc bilo
prcdvid~no
prcdvid klimalizovanjc kal1t.:..:
c no klimatizovanjc kalll:l:lariskih
la riskih rros proslorija.
torija. oel nd ecgac..:ga s..: op~1 naknadno odlls-
sc: oJ1ct OtillS-
ta lo..
la lo
II.UVOD
.UVOD 17

U vezi sa izradom postrojenja za grejanje u zgradi "Albanija", poznato je je da je


vodena diskusija oko ekonomicnosti projektovanog rdenja, reSenja, koje je uradio inZenjer wenjer F.
Kne~ek. Iz prepiske nadzornog organa, inZe
Knerek. w e njera Pe Petratra Ristiea, vidi se da se u to vre-
..me
me iafunalo
iafunaIo sa periodom grejanja od 180 dana, i da je raeunato da se 20-30 dana go-
d~nje lou
di§nje lou punim kapacitetom Takode je pronade pronadeno no pismo fabrici "A Veste Vesten n d.d." iz
Celja.
Celja, kojim su porueeni radijatori. Trafeno Tr~e no je da ova grejna tela "izdde bez ikakvog
(trideset)
defekta 30 (tridese t) godina, da instalacija ne korodira, bilo da se greje toplom vo-
dom ill iii pacom
parom niskog napona" ..
Prvo panelno grejanje u Beogradu je ugradeno u zgradi Francuskog poslanstva, u
d~njoj Francuskoj ambasadi u Pariskoj ulici. Tavanice su konstrukciono izvedene
da.ruclnjoj izvede ne
od cevi malihrnalih pre
precnika
cnika koje su istovremeno bile i grejne povrSine. Prvi domaCi sis tern
paneJnog grejanja je primenjen na Univerzitetskoj decjoj klinici.
panelnog
klirnatizaciju se prvi put ugraduje pred II svetski rat
Postrojenje za klimatizaciju raL To je bilo u
"M~estik" i u sali
zgradi hotela "Mafestik" sa Ii bioskopa "Beograd" na Terazijama.
"M~estik " prvo klimatizaciono
U hotelu "Mafestik" postrojenje
klirnatizaciono postroje nje je ugradeno u hotelskom hoteIskom ba-
m.
ru. Projektant je bio inZenjer Volohov, koji je proje projektovao
ktovao i prvu laboratoriju za gre-
janje i provetravanje
prove travanje u starom delu de lu zgrade dan~njdan~njeg eg M~inskog fakuiteta. fakulteta.
Klimatizacija bioskopske sale je uradila evropska filijala ame americke "Carrier"
ricke firme "Carrie r"
iz Frankfurta, koja dobila ovaj proje projekal kat na izradu preko, preko. u 10 vreme,
to vre najpoznalijegg
me, najpoznatije
ppreduzcCa
red uzcCa za projc projckte vanje
ktova nje grcjanja i provctrava
prove trava nja "ADEMP", "ADEM P", ciji je glavni stm stmc- i':-
njak bio inZeinZenjcr
nje r Muhin. Visina ulaga ul aga nja nijc bi bila
la ma la, ali su rad evi
a li Sll ovi bili izvedc
izvede ni do-
bro i na vremc. Bioskop
bra Bieske p jc je svei':a
SVCOIOO no ootvoren uinc. film
19-10. go dine.
tvo re n juna 19-10. rilmomo m "Ope rc ta" Vili-
"O pe n;ta" V ili-
ja Friea
Friea,, a ko mc me ntari
nt a ri su bili da jc atmesfera
d a je atmos fe ra bilil jake svct:a
bil i! jako svei':a na id i uaa je klimatizacija
klimatizaeija va- Vi!-
zduha
zd "funkcionisala
uh a "funk cio nisali! Ix:sprckorno".
Ix:spreko rno". Za eovo vo postro
pos troje jenje
nj c se zna zn a d;1
dil jcje koristile
kori stilo freo n 12. 12,
parne
pa rne ke ko tlovc
tlove "Strebel",
"S tre be l", 2 ke
ko mpreso ra itd . R Razvou
azvod vazd vazdllhallha je bio zidnanim kanalima. ka na lima ,
a Covek zilduzcn
zaduic n za rad pestrojcpos troje nja stanovao
s ta novao je na ma mansardi
nsa rdi iste isle zgrade. pil pa jc spro-
spro -
vee vezu sa komandnom
veo vew ko ma ndno m tablom tablo m de uo svog
svag slana
sta na i odaouatle tle mogao da upravlja pos poslrojc-
troje -
njem.
nje m.
I nt eresa
e n;sa nlno
ntno je da d a sc
se Iriuesetih
tridese tih gouinil
gad ina pojavilil
pojav iJa id cja 0 pprvom rvo m dualjinskom
a ljinsko m grejanjll
gr cja nju
u !3eogradu,
l3cegrildu. po ugledu na mnoge evro pskc grauove, grauove. je jerr DrcLuen
D rel.ue n jc imao svoj svoj daljin
d a lj in--
ski
ski sislem
siste m ou 1900. ged
od 1900. god ine.
inc, Le Lc njingrad otl od 192-t gnuine
In ·t goLi ine ~J~I Z jns 7:)0 ssisle
jos 7S0 iste ma po raz raznim
nim
gradovima ecvropskog
vro pskog ko konlincnla
ntine nt a.. :I_ dja jc
I'.clja je hil;t
hi la da se ko ris le t<.: sla ril i a mortizovana
sta ra mortizova na po po--
strojenja
slroje nja za proizvod
proizvodnju nju eclektricne
lc ktrii::ne e nergijc
ne rgije i uvc
uvedu d u lurbine
turbine sa ppro ro livprilisko
ti vpritisko m i od o duu--
zimanjem
zimanje m pa pare.
re. I eva
ova ideja jc jt: propala
p ro pa la zbog neekonomicnosli
neeko no mii::nos ti eclog cc log podllhv<l
pod uhva la ta..
I lako
ta ko sa prvim klimatizacija
klimatizaeijama ma i id ejamacja ma 0 loplifikaeionom
toplifik acio no m sisl sist e mll
mu nailazi
nil ilazi II
sve lski
tski raLra t. Beograd sc se razara
raza ra po :19.]9. pulput u svojoj istoriji
iSlnriji i po ponovo
novo gubi mnogo onog o nog
stc je urade
sto jc uradc no i izgrade
izgradeno.no, ddaa hibi oopel pocinj;tlo
pe t we poi::inja gO I()V()
lo go ispoCctka
toV() ispoi::c tk a..

1.2.5. Bcogmdska cnt~rgctika od II syctskog


Bcogntdska cnt~rg-etika s"ctsko~ rata
U pcpcriod
ri oduu od 1941. do 1944. godine. godi ne , Ikogrild
Beogra d su bombardovilli
bo mba rdova li Ncmci i sa savcznici
vcz niei
ukupno 11 put Os teec no je iii pont~eno
putita.. OstcCcno pOnlsl'no sknrn I] D.nOQ
.()OQ zgrilda.
zgrad a , tramvajske
tra mvajske mrde
8W~r,
80~(.. vodovoua
vocinvoda i k;tnaliziicije IX% . it slal1ovnislvoje
ka na lizacije IWYr,. sta novni1;tvojc smiinje
s ma njeno GO.noll Ijudi.
no Zit GO.OOO Ijud i.
17grilunjil pos/c ra
I/ grad njil posh.: rillta;1zasniv;t Sl" 0;1
zasniv;1Sl' n;1 novolll
novom gc~l"nL'raln<llll
nL'fa lnol1l ullrhanist i ck() m pla
rhiin isti(:kom plilllli.
llll, po ko -
me ~e
\C Ikograci
Ikograd siri u svim pravcima i lada pprvi plll prclazi
rvi put prclal. i reke
rc k<.: SavII
SilVII i 1)1Imlv.
D u nav. Cir;td
Cirad
18 B.Todorovic
8. PRO/EJ<.TOVAN/E POSTROJ£NJA
TodortJ l';" PNOJElI.TOVANJ£ POSTRO/EN/A ZA CENTRALNO GREJANJE
GR£JANJE

se spaja sa Zemunom,
Ze mllnom, uz koji se podiZe Novi Beograd, pre svega sve ga kao stambeno ntlsc-
ntlse-
lje.
Ije.
stanovnika u gradu bao
Broj sttlnovnika brzo rtlste,
raste, tako da Beograd stalno oskudeva 1Iu sttlmbc- stambc-
nom prostom, a energetske potrebe grada se povecavaju srazmerno sa brojem sta-
novnika. Sarno u 1947. godini Beograd je dobio preko 150.000 stanovnika, i dok je
1939. godine po stanovniku bilo 13,9 m2 stambene povrsine, 1953. godine je sarno
9,5m2. Godine 1970. BeogrtldBeograd prelazi 800.000 stanovnika, atI od rata rtlttl do tog mome
moment nt a
podignuto je 100.000 stanova, sa preko 5 miliona kvadratnih metara stambene po-
vrsine. U istom pcriodu kapacitet gradskog vodovoda je za 600% veti prcma stanju
od 1944. godine, a vozila gradskog saobrtlcaja
saobracaja 1970. godine prevoze 350 miliona put- pul-
nika godisnje.
U zagrevanju Beograda prvi put se javlja daljinsko grejanje. grejanje. Ono
O no se izgraduje na
Novom Beogradu, ali ne i paralelno sa prvim stambenim objektima, koji su jos uvek uve k
bili zagrevani pojedinacnim
pojedinaenim pecima na evrsto gorivo. gorivo. Toplana na Novom Beogradu je
podignuta tek 1965. godine, iako je jos 1948. godine bilo predvideno da se izgrade
dYe toplane uglavnom za to podmeje podmcje grada. Prvi objekti koje je jc trebalo napajati 10- to-
plot nom energijom iz ovih toplana bili su zgrada Saveznog izvrsnog veea,
plotnom veta, hotela
hoteIa "Ju-
goslavija", Studentski grad i stambeno naselje "Tosin bunar". bunar". Kako je realizacija ovog
plana odlozena, svi ovi objekti su dobili svojc posebne kotlarnice, sem naselja "Tosin
bunar".
Pustanjem
Pustanjcm 1Iuradrad toplane na Novom Beogradu pocinje lizaeija daljinskog snab-
poeinje rea lizacija
devanja Beograda toplotnom energijom. Temperatura razvodne vode 1Iu daljinskom
sistemu je 140 °C, a kapacitet toplane je 580 MW 1I11 delu de lll proizvodnje toplotne energi-
je i 105 MW 1Iu proizvodnji elektriene eenergije. ne rgije . S obzirom na pomenllte
pomenute temperature
razvodne i povratne vode i ravan leren, tere n, ocenjcno je da ee Ce pritisak u kucnim postroje -
njima biti niZi od dozvolje nog za livene radijaton:,
radijatorc, pa je lIsvoje
usvojeno prikljuCi-
no direktno prikljuei-
vanje, jeft inije rde
vanje. kao jeftinije ugradivani konvektori, islo
reSc nje. U zgradama u kojima su lIgradivani isla se na
indirektno prikljueivanje.
prikljueivanje. Svi kasnije gradeni objekti Sll su ovaku prikljlleivani,
prikljueivani, bez obzi-
ra na grejna te la u njima.
Osim Novog Beograda, stambena stambe na naselja
naseljtl se podau
podizu i na desnim obaltlma
obalama Save i
Dunava na kojima se stari d ~o Beograda siri. Ttlko Tako su izgradcna naselja Karaburma,
Ktlraburma,
Banovo brdo, Ktlnarevo
Kanarevo brdo, Miljakovae, Sumice Sumiee i dr. Krajem 1971. godine na lIzoj uzoj
teritoriji grada jcje bilo oko 1200 individualnih
individllalnih kotlamiea,
kotlamica, od kojih oko 700 na evrsta, a
oko 500 na teena goriva. Sarno u opsinama Slari Stari grad, Vraear i Savski venae nalazilo
se 727 kotlarnica.
Od 1978. godine u okvim radne organizacije "Beogradske eIektrane" cIektrane" nalaze se
skoro sve veee kotlarnice u 8eogradu.
skora Beogradu. Osim top lane na Novom Beogradu Beogradll koja trolii
trosi
teena goriva, ovaOVtl organizacija
orgtlnizacija kontrolise rad jos 71 kotlarniea, od kojih su 6 na ugalj,
ustale na teeno gorivo. Proizvodnja toplotne energije se ne meri u najvecem broju
a ostale
kotlarnica,
kotlarniea, a tamo i gde se meri, memi instmmcnti ne pokazuju dovoljnu tecnosl.
merni instmmenti teenos!.
Medutim, ukupni kapacitet
kapaeitet svih ovih kotlarnica je oko 580 MW, sto sa toplanom na
Novom 8Beogradu
eogradu daje kapaeitet
kapaeitc.-:t oko 1160 MW. Duk Sll su prvi daljinski sistemi snabde-
pOlrosaCe iskljueivo
vali potrosaee iskljucivo energijom za zagrevanje, u poslednjim sistemima se vdi vrSi
snabdevanje i za pripremll
pripre mu topic
tople potrosne vode (naselja "8anjiea",
"Banjica", "Braca Jerkovic",
"Galenika",
"Galcnika", "Cerak").
"Ccrak").
1. UVOD 19

Prvi objek ti koji su izgrade izgradeni ni posle II svetskog rat rataa i poseduju klimatizaciju
klima tizaciju su
zgrade Oo Doma ma sindikata
sind ika ta i Saveznog izvrsnog veea veca i to sa sarno
rno u sala
salama.
ma. Zgrada bivseg
Centalnog komitetako mite ta je sezdesetih godina prva ko mple tno klimatizovana
kompletno klimatizova na i predstavlja
prvu prime nu klimatizacionog pos troje nja visokog pritiska u ovom delu Evrope.
postroje Evro pe. Ug-
rade
radenn je trocevni siste m, oprema je firme "Carrier",
sistem, "Carrie r", a aulomatska
automatska regulacija je sa ele- e le-
mentima fabrike fa brike "Saute r". U ko kotlarnici
tlarnici su 4 ko kotla
tla "Steam block", kapaci kapacitete ta 1972
2
MW, a objeka
objekatt ima 25000 m povrlline. povrsine. Proje
Projektaktant
nt je bio dipL
dipt. ini.
ini. Ladislav Vicek.
Posle hotela
ho tela "MaZestik"
"MaZestik" koji je klimat izvova n pred rat i u kome je ugrade no po so-
klimatizvovan so-
ba ma pa ne lno grejanje,
bama greja nje, prvo ovahoovak"Vo grejanje posle rata je ugrade no u zgradi Savez-
nog izvrSnog veca. Primenjeni
izvrS nog veea. Prime njeni su panelni siste mi ko kombinovani
mbinova ni sa vazdusnim zavesa-
rna pod prozorima.
prozo rima. PanelniPa ne lni su grejali i hladili, a vazduh koji se ubacivao u pros prostorije
to rije
imao je cilj da zimi sprecava neprijata neprijatann uticaj hladnih prozorskih povrSina ida ne do- do -
zvoli pojavu ko kondndeenzacije.
nzacije. PaPaneLi
neli su ugrade
ugradeni ni i na parkingu
pa rkingu ispred glavnih ulaza, radi
toplje nja snega.
snega. Inace,
InaCe, zgrada ima klimatizaciju u nizu veCih i manjih sa sala
la i predstav-
Ija izuzetno
izuze tno os ostvarenje
tva re nje u tc tchnici
hnici grejanja i klimatizacije, na ko komeme su radili najbolji
slrucnjaci
stru cnj aci toga pe period
riod a, na Celu sa prof. Mladenom
Mlade nom Popovicem.
Popoviee m.
Hotel
Ho te l "Jugoslavija"je prvi hotelsko-ugos
hotelsko-ugostiteljski
titeljski objekat koji se klimalizuje
klimatizuje ve ventila-
ntila-
lor-k onvekto rima. Hote
tor-konvektorima. Hole l ima podstanicu za prikljuCe prikljuee nje na daljinski toplovodni
to plovodni sis-
te rn, ali i vlastitu
vlas titu ko kotlovsku
tlovsku centralu snage preko pre ko 2,0 MW.
Postepe no se svi novi veCi obje kti oopste
Postepeno pste namene
na me ne klimatizuju, a i u mnoge mooge postoje-
ee
Ce se lIvodi klimatizacija. Veeina VeCina bioskopskih dvorana je klimaizovana. klimaizova na. Robne ku kueeCe
su 1Iu prodajno
prodajnom m prostoru takod e klima tizovane iii zagreva
klimatizovane zagrevane ne vazduho
vazduhom, m, a na ulazima
se pos tavljaju vazdusne zavese (robna ku kucaca "Beograd
"Beograd"" na Te Terazijama,
raz ija ma, "Beogradanka".
"Beogradaoka".
"Merkator"
"Merka to r" na Novom Novo m Beogradu).
Beogradski sajam sa svojim ogromoim ogromnim zapreminama
zapre minama bio je poseban pose ba n izazov za za-
greva nje i proveprovetravanje.
travanje. T Tuu je prvi putpUI razmalra
razmatrano no 0 prime
primeni ni toplotne
toplo tne pumpe za Zit ko-
riseenje
risee ~o plo tne e
nje toplotne energije
nergije reke
re ke Save. Po Ponudu
nudu i predlog je dal dalaa firm
firmaa "Escher
"Esche r - Wyss".
spo rlskih dvorana,
Niz sportskih dvo ra na, hala "Pionir", "Vozdovac", "Pinki" i dr. zagreva ne su vazdus-
de. zagrevane
nim pute m. I ae aerodromska
rodromska zgrada u Surcinu SlIrcinll je klimatizovana.
klimalizovana.
Prime na klimatizacije povlaci ugradnju velikog ve likog broja rashladnih postrojenja.
postroje nj a. Ug-
raduju se ko kompresorska
mpreso rska rashladna postrojenja sa freonima freo nima kao rashladnim sredstvi-
rna.
rna. Parale
Pa rale lno sa slambeslambenimnim i javnim zgradama, rasla je i beogradska indllstrija. industrija. Fab-
rike, kao "Galenika",
"Gale nika", imaju klimatizovane pogone, pogo ne, a kao energetski
e ne rge tski potrosaci javljajll
javljaju
hladnjace.
se i velike hladnj ace.
Prva hladnjaea
hladnjaca posle rata sagradena sagrade na je 1948. godine u Batajnici, Batajniei, gde jc je U1I okviru
tadas
tadasnje nje vojne eekonomije
ko no mije bila i klanica i poslroje
postrojenjenje za preradu
pre radu inIeka.
inJeka. Godine 1954.
je pocela izgradnj
izgradnjaa pe lospratne hladnjace na Vilinim vodama, pre
petospratne prema
ma Ounavu,
Dunavu, sa
skladisnim pros prostorom 2.50.0 t robe. Z
to rom za 2.500 ZavrSena
avrsena je 1957. godine, a kasnije je u blizini
podignutaa hladnjaca Beograd, pa velika
ove podignut ve lika hladnj
hladnjaeaaea "Centroproma"
"Centroproma" u Surcinu .
AUlomo
Automobilski bilski sao bracaj 1Iu Beogradu dozivljava pravu eekspanziju
saobracaj kspanziju oko 1965. godine
i grad lros
trosii ogromne kolicine be benzina goriva . Kada je puste
nzina i dizel goriva. pustenn u javni saobraeaj
saobracaj
i lIkljllcen
ukljucen u veliki medun arodni pro
medunarodni promel
mel aerodrom 1Iu SurCinu,Surcinu, pOlrosnja ga goriva
riva za
mlazne mo moto to re postaje vidna u lIkupnoj
ukupnoj po tros nji Beograda.
potrosnji Beograda.
20 B.T()(iorol'ic PROJEKTOVANJEPOSTROJENJA ZA CENTRALNOGREIANJE
8.To<iorrJII;c

Na leteritoriji
riloriji Bcograda obavlja se i proizvodnja elektricne energije. Pored pome-
nute toplane na Nuvom Beogradu, koja danas radi vise kao rezervna, postoje
nule loplanc posloje velike
termoelektrane,
le npr. "Nikola Tesla" u Obrenovcu, koja je pustena urad 1970. godine.
rmoeleklrane, npr.
Godine 1970. osnovano je u Beogradu drustvo
druslvo za grejanje, hladenje i klimalizaciju
(KGH) pri Savezu masinskih i eleklrolehnickih
elektrotehnickih inienjera i tehnicara Srbije, sa prvim
predsednikom profesorom Miloradom Urosevieem. Drustvo 1972. godine pokrece pokreee
casopis iz ove oblasti energetike i pocinje sa praeenjem primene suneeve
prvi strucni Casopis sunCeve
energije
e ne rgije u oblasti grejanja. Beograd je i steciste stalnih skupova jugoslovenskih struc-
njaka iz oblasti grejanja, hladenja i klimatizacije. Deseti jubilarni seminar odrian je
1979. godine u Centru "Sava", sa skoro 1000 ueesnika.
uCesnika. Na seminaru su podeljene prve
plakete za iivotno
iivolno dele u oblasti KGH.
Od 1970. godine sve znacajnije jayne i drustvene zgrade u Srbiji, posebno u Beog-
radu, imaju ugradene sisteme klimatizacije: Vojno Medicinska Akademija na Banjici,
Klinicki centar, zgrada Energoprojekta, hoteH Interkontinental i Hajat,Hajat. staro Narod-
no pozoriste koje je modernizovano i prosireno, nova zgrada Ateljea 212 itd. Beog-
rad se spusta i pod zemlju tako da stanica podzemne ieleznice
zeleznice kod spomenika Vuku
Karadiicu dobija najmode rniji ventilacioni sistem.
sistem
2. KLIMA I NJEN UTICAJ NA
GREJANJE
2.1. UVOD
Pa rame lri unulrasnje
Paramelri unulras nje sredine
sred ine koje Ireba
tre ba da obezbeduju klimatizaeioni
klimalizacioni ssistemi
isle mi od-
red uju se pre
reduju prema ma za htevima
hlevima kokomfo
miora ra ljudi iii lehnoloskog
le hnoloskog procesa koji ceee se u njoj os-
Ivariva li. Od znacaja su za de finis
tvariva Cinisaa nje karakle
karaklerislika
rislika e leme
lemenata klimalizacionih pos-
nata klimatizacionih
lroje nja,
troje nj a, aalili ne 1I meri
me ri kao spoljni klimatski uslovi od kojih direktno zavise eksploata-
eksploa ta-
cioni i inves ticioni troskovi celog pos lrojenja. Za
postrojenja. lo klima predstavlja uticaj koji pro-
Zalo
jekt a nt mora da poznaje da bi mogao da ga obllhvati
jektant obuhvati 1Iu proracunima i dime nzionisa-
nju klimalizaeio
klimatizacionog nog poslrojenja,
postroje nja, pa 1I 10m
tom ciljll slede osnovni pojmovi klimatologije.

2.2. KLIMA
Ci lav niz me lcreoloskih
tc reoloskih eelemenata
lemenata karaktc
karakle rise slanje almosfe re. Ovi eele-
stanje spoljne atmosfere. le-
menti
me nti su tetempera
mpe ratllr:l vlai nosl, ve
tura,, vlainost, tar, vazdllsni pritisak, suneevo zraeenje,
velar. zrace nje, ooblacnost
blacnost i
padavine. Svojim zajcdnii:kim uticajima ulicajima obrazuju
obrazujll slanje spoljne atmosfere,
almosfe re, poznato
poznalo
pojmo m vre
pod pojmom vreme.
me.
Pojam klimeklime., medutim,
medlltim, podrazumeva
podrazllmeva prosecno stanje vremena
vre mena u nekom mestu iii
siroj oblasti, posmatrano
posmatra no u loku toku kraeeg
kraceg iii duzeg pe rioda.
rioda. Zbog toga, da bi se klima
nekog mesta
mesla upozna
upoznala, vrsi se stalno praee
la, vrsi nje i slatislicko
praeenje stalisticko obradivanje podataka
podalaka svih
meteoroloskih
meleo roloskih eiemenala.
eie menata.
U le hnici grejanja.
tehnici grejanja, od svih klimalskih
klimatskih i me le
te roloskih elemenata,
elemen,ala, uzimaju se u ob-
zir tempera
temperatura lura i ve
velar, zraee nja uopslava
tar, dok se uticaj sunecvog zraeenja uopstava i obuhvata
obuhvala korek-
turnim fa
lurnim kt orima. Za razliku od grejanja, kod projektovanja vazdusnih poslrojenja
faklorima.
(klimalizacija, prove
(klimatizacija. provetravanje,
travanje, vazdusno grejanje) obuhvata
obuhvala se i uticaj relativne
relalivne vlai-
nosli spoljneg vazduha,
nosti vazduha , a prilikom projekt ovanja klimalizacionih
projektovanja klima tizacionih postrojenja obracu-
nava se i efekat
efeka t suneevog zraeenja.
zraeenja.

21
22 8. Todorovic PROf
B.7OOo,0\';0 EKTOVA NJ E POSTROJ
PROJEKfOVANJE ENJA ZA C
POSTROJENJA CENTRALNO G RFJANJE
E,vrRA LNO GREJANJE

2.2.1. Temperatura
Spoljni
Spo ljni vazduh
vazd uh zagreva e ne rgija suneevog zrace
nergija zracenja indirektno
nja indire ktno pn:ko
preko povrs inskih
slojevil ze mlje.
slojcva mJje. S obzirom
obziro m na promenu uslova zraeenja zra ee nj a Sunea, usled
us led oobrtanja
brta nja i kre ta til -
nja Ze mlje, vrednosti
vrednos ti te mpera ture vazduha pe riodicno se menjaju
mpe rature me njaju u toku dana
da na i go-
dine. Ova prome
pro me na moze bitno da varin! varira usled
us led promcne oblacnosti
o blacnosti atmos
atmos[e(e re
re., struj a-
stfllja-
njll meSa nja
njil i mesa njll vazdusnih
vllZdusnih m masasaa rllZ licitih te mpe
razlicitih ratura, kao i pod uti
mperaturil, caje m pad
utieaje avin il.
padavinil.
U meteoroloskim os matrilnjima i pro prollcavanjll
ucavanju klime, pose bno se mere me re iii izracll-
iz racu-
navaju srednje dnevne tGmpe tempe rature, maksima
maksimalne lne i minimalJ:!e
minimalJ:le dnevne te mpe mpera ra tu
ture,
re,
srednjc mesccnc, sred
srednje mesccne, nje godisnje i maksimalne odnosno minimalne
srGdnje minima Inc godisnje te mpe-
rature.
rll turG.
Sred njil dnevna
Srednja d nev na te mpe ra tura dobija
tempe do bija se kaokilO aritmeticka
aritme ticka sredina te mpe ra raturnih
turnih
vred nos ti iz me
vrednos mcrenih
renih sva
svakokogg sata
sa ta u toku 24 Casa.Cas;!. Pos
Posto ovakilv naein
to je ovakav nacin skup
ship i kompli
kompli--
kovan,
kova n, to se srednja
sred nj a dnevna vrednost
vrednos t eesCesto
to izracunavil
izracunava na os osnovu
novu registrovanih te m-
peratura
pera tura u 7,14, 21 cas a po oobrascu:
7.14, i 21 brascu:
t"1=t7 +tI4+2t21 (2.1)
(2.1)
4

t
•4tDC)
e 1948-1962
JA/II.JAR
JA/II..JAR
2

.f!
0
' .
-4 "

2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24

Stika
Slika 2.1 Prom ella dllcvllc
dllevlle ltemperatllre II Beogradll
empcraJllre II (I J)
Bcogradll za vedar (t
i oblacafl dall (tv
(Iz) IIjallllurtl.
IIjallllUrtt.

srednjaa dnevna vrednost zanemarljivo


Ovakvo proracunata srednj odstllpa od sn:d
zane ma rljivo malo odstupa sre;;d--
nje dnevne tetemperature dobijene
mperature dobije ne prema
premll casovnim te mperaturama.
mperatura ma.
Srednja
Srcdnj a mcsecna temperatura predstavljaa srednjusre dnju vrednost srednjih dnevnih
temperatura.
te mpe ratura. Slicno
Slieno tome,
tome , srednja godisnja temperatura
godisnj a te mperatura se izracunava kao srednja
vrednost srednjih mesecnih temperatura.
te mperatura.
Najvisa i niljniZa
Nlljvisa tempe ratura predstavljaju maksimalnu odnosno minimal-
najniZa dnevna temperatura
nu vrednost temperature
tempe rature u toku dana. Maksimalna i minimalna te temperatura
mperatura u tokll
toku
2. KLIl>lA I NlEN
NJ£N UTICAl
UTICAJ NA GREfANlE
G REfANJE 23

n ajvi~a odnosno najniia


godi ne su najvisa najnih vred
vrednost
nost te
temperature
mpe ra ture koje su se pojavile u toh, tohl
posmalrane kalendarske
posmatrane ka le ndarske god ine.
Za
Z a sta tisticku ana analizu
lizu tempera turnih podataka
poda taka ko
koriste
riste se d0.i
du1.i pe
periodi
riod i vre
vremena.
me na,
eak
Cak i pe
periodi
riod i od vise dese tina godina.
godina.
Na sli ci 2.1
slici 2. 1 prikazan je tok temperature
tempe rat ure vazd uha u 8eograd
Beogradu u za vedre dane
da ne mese-
ca januara, na osnovu easov Casovnih
nih vrednosti
vred nos ti izmerenih
iz men:;nih u periodu
pe riodu od 1948. do 1962. go-
di ne (II)'
dine (I,). Na istoj slici,
slici , upo rede nja
nj a radi, uerta
ucrta na je i prosecna dnevna pro promena
me na te m-
peratura
peratu ra za oblacne dane (t2) istog meseea. meseca . Obe krive imaju izraz izwzitu
it!J te nd e neiju
nciju pe-
riodicne osei
oseilaeije
laeije sa pe ririodo
odo m od 24 easa
Casa i sa minima lnim vrednostima
vrednos tima te mpe rature
u ra nim jula
ranim juta rnjim Casovima
casovima pred izlazakizlaza k Sunea. Maksimalne
Ma ksima lne te mpe ra ture se gotovo go tovo
uvek jjavljaju
av ljaju neko liko casova posle pod neva, neva , odnosno posle tre nutka nutk a u kokome
me suneevi
suncevi
zraci dospevaju na ze mlju pod najvecim uglom.
zraci
Upo rede nje m krive II I, i t2 uocava se primetna
primetn a raz lika u samom toku casovnih
vrednosti.
vrednosti. U prvom slucaju,slu caju, koji se odnosi na vedre da dane,
ne, dnevni skok
sko k temperature
te mpe rature je
izraz itiji m:go
izrazitiji nego u slu caju oblacnih dana. Ova pojava je posledica
slucaju poslediea cinjenice
cinje ni ce da Zemlj
Zemljaa
tokom vedrog vreme vre mc na danju prima veeu vecu kol
kolicinu
icinu e ne rgije suncevih zrakova, a da se
noeu inte nzivnije hladi.hl adi. Suprotno tome, oblacno vre me stiti stili zemljinu
ze mljinu povrsinu
povrsinll i od
primanjaa i aod
primanj d odavanja toplote
toplo te zraeenjem,
zraee nje m, pa je te mpe raturna oseilaeija u ovakvim
danima upadljivo blaza. bl;lza.

24
22 ·
20
18

a0 U 16

5 14
S
I' 12
8.
8-
E 10
B
8B
6
4
2
0
~
1 2 3 4 5 8 7 8 8 10,11
10 , 11 12

Slika 2.2 GodiSlrji


Codis"ji tok temperatllre
temperalllre II Beogradll
Bcogradll prema
pre",a podacima ZIl
za period 1988-1985.

T
Tok
ok godiSnjih tetemperatura,
mperatura, slicno dnevnoj prome ni, takode ima svoju svojll oscilaeijll
oseilaciju
slueaju sa periodom od 12 meseei. Maksimalne te mpe
koja je u ovom sIueaju rature na sever-
mperature
he misfe ri Zemlje,javIjaju
noj hemisferi Z emJje.javljaju se obicno jula
juia meseea, kada se od SlInca
Slinea prima i najveca
najveea
kolicina toplotne
topiotne eenergije.
ne rgije.
godi~njaa promena
Na slici 2.2 prikazana je godisnj prome na te mperature
mpe rature u Beogradu
8 eogradu (period
(pe riod obuh-
vaec nih temperaturnih
vaeenih tempe raturnih podataka.1888-1962.
podataka ,1888-1962. godine), konstruisana na osnovu prosec-
te mpe ratura.
nih srednjih mesecnih temperatura.
2-1
U B. TO<forol';c PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE
B.Todorov;c GREJA NJE

Mcsta u pod ru cjima ko


podrucjima ntine ntalne klime imaju vecu
kontinentalne veeu razliku
raz li ku maksimalnih
maks ima lnih i mini-
m<l lnih
Lnih dnevnih te mpe mpera tura, sto nije slucaj kod primorskih gradova, kod kojih su
ratura, SlI te
raz li ke blaie,
razlike blaie . sto je posle dic.1
dica duleg zagrevanja i hlade
hladenja
nja mora nego kopna.
ko pna. Na
Naravno
ravno
da je u tom poglcdu
poglcd u i vege tacija kontine
kont ine nt alnih predcla od zn
ntalnih acaja.
znacaja.

2.2.2. Uticaj spoljne


spoljoe temperature oa postrojeoja centralnog
na postrojenja ceotraloog
greJaoJa
greJanJa
D nevni tok te
Dnevni temperature
mperature se prime tno odraiava na trenutno potrebno odavanje odava nje
toplo te postroje nja za grejanje.
toplole greja nje. Minimalne dnevne tempe te mperature
rature se, kako je vee po-
me nu to, javljaju u ranim jutarnjim Casovima. kada se obicno i ukljucuju
nulo, ukljueuju postrojenja u
rad. To T o znaci da ce Ce postroje nje u tim lrenucima
postrojenje tre nucima (tzv. period uzgrevanja) morati ne
sarno da snabdeva zgradu veeom kolicinom koliCinom toplote zato sto se sc ona u toku noCinoei ohla-
dil
dila,a, vee i SlO
sto se pe riod uz
sc period grevanja poklapa sa najniiim
uzgrevanja najniZim spoljnim dnevnim tempe ratu-
temperatu-
r<l ma.
rama.
Godisnja prome na te mpe rature odreduje duiinu
temperature pe rioda, odnosno broj
duzinu grejnog perioda,
d ana rada postrojenja.
dana Ekstre mnc te
postrojenja. Ekstremne mpe rature uticu na insta
temperature lisa ni toplotni
instalisani toplo tni kapacitet
postrojenja a zajedno sa duz inom perioda grejanja i na godiSnju
duzinom godisnju utrosenu kolicinu
toplo te,
toplot e, a time i na eksploatacione
eksploa tacione troskove.
pc rioda greja
G ranice p.:rioda nja odredene su onom
grejanja ono m srcdnjom
srednjom dnevnom te mpc ratu ro m
tempcraturom
pri kojoj tre ba poce ti
pri odnos no prckinuti
ti odnosno prekinuti sa greja nje m. Ova te
grejanjem. mpe ratura u daljinskim
temperatura d a ljinskim
sisle
s is te mima
mimit grejanja nits iznosi 12 °C. Prema tome grejni period obuhvala period
grejitnjit kod nas pe ri od
koji je ogra niccn da
ogritniecn nima Sit
danimit sa srednjim lemperaturitma niiim od 12 D
lempe raturama niZim c.
°C.

2.3.VLAZNOST SPOLJNJEG VAZDUHA


S<lcl riaj vlage u spoljnjem vazduhll
Sitdriaj vazduhu neprckidno varira prema pre ma kolicini voclee ne pare
kolicinj vod
ispar<lva zc
koju ispanwa mJjin <l povrsina
zcmJjinit povrsin a i vegetacija.
vcge t<lcija. Kolicina
Ko licina zemJjinog
ze mJjinog is paravanja se menja
isparavanja
u zavisnosti od te
II mpe rature vazduha.
temperature vazduha. Pri visim te mpe mturama ze
viSim temperaturama mJjina povrsina
zemJjinit povrsin<l in-
isparava , sadriaj vlage u vazduhu
tc nzivnije isparava, vazduhll pos taje veei
postaje veci p<l
pa pa rcijalni pritisak vodc
parcijalni vodcnene
pare
pa vazduhu ras
re u vazdllhu te. Prema
raste. Pre ma lome,
tome, pritisak
pritisitk pare u vazduhu u toku danit dan a se menja
mt: nja sa
p ro me nom temperature vazduha.
prome vazdllha.
Medutim, maksimalno isparenje ispare nje ze mJjc nije praceno
zemJje prace no i najveCim
najveeim vrednostima rcla- rc la-
tivne vlainosti cp, koja je odnos parcijalnnog pritiska vodene
vlaznosti <p, vode ne pare p,!, smes i vazduh-
P'1' u smesi vazdllh-
pritisk a zasieenja
para i pritiska zasicenja pzpz za odgovarajucu
odgovarajucll temperaturu vazduha:

= P'l'
cp =
<p pvp (2.2)
pz
pz
Posto sa po ras to m te
porastom mperature pritisak zasicenja raste izrazitije
temperature izraz itije nego pritisak vo-
dene pare, to visim temperaturama
de ne pare. tempe raturama odgovarajll
odgovaraju nize
niZe relativne vlainosti. Prema tome,
najniie
najniZe rela tivne vlainosti se javljaju u toku letnjih dana, u popodnevnim casovima.
relativne
D nevni prosecni tok re
Dnevni lativne vlainosti u Bcogradu, prema podacima
relativne podadma iz pe riod a
period
1951 -1 980 dat je na slici
1951-1980 slid 2.3, za mesece juli i decembar, a na slici 2.4 je prikazana nje-
na godisnja promt; na i to izdvojeno
prom<;:na izdvojcno za 7, 14 i 21 Cas, kao i tok srednje relativnc vlai-
2. KLIMA I N] EN UTIC1J
NJ£N UTICA] NA GRElANJ£
GREJAN] £ 25

nosti
nos ti za svi
svihh 24 casa.
casa. Na slici 2.5 je prikazana kriva prolile ne parcija lnog pritiska
p a rcijalnog priliska u 10-
ku god ine (svi podaci na pomenutim
godine lieu iz period
po me nutim slikama po ticlI pe riod a 1951-1980. godine).

1ro
1Cll

90
december
dec:erTlt.

IJ.J
BO
~

J 70

j IJ.J
BO
~

o 2 4 B
8 8 10 12 14 18 18 20 22 24
...... tIII
dobe .... [IIJ

Stika 2.3 DlleYlli


Slika Dllevlli tok re/aJivlle
reiaJivllc v/nblosti Beogradll prellla
y/ai.tlosti 1/ Bcogradll prema podacillla
podacima
iz perioda 1951-1987, za decelllbar
decem bar ijl/li.

100

90

eo
~ 7h
7"
)J.. 70 Z\h
21h

If

60 '\ 14h
~

. 50
50

1 2 3 4 5 B 7 B 9 10 11 12
Ii a:I
Stika 2.4 Godiffrja
Slika Godisllja varijacija rewtivlle
rewtivfle vw1.flosti yodene pare 1/ 7, 14 i 21
vlai.llosti vodefle ca.s·,
2J cas,
kao i tok srednje
sredflje d"evne
dnevflc Yredllosti
vredllosti prema podacima iz perioda 1851-1980. god.
26 Todoro,,;c PROJ£KTOVANJ£
8. TodofOl';t PROJEKTOVANJE POSTROJ£NJA
POSTROJENJA ZA C£Ifl'RALNO
CENTRALNO GREJANJE
GREJANJE

16
16

i
<:
<:"
14

t 12

'E 10 ·
"E
:i.
-e~8
8. 8
:t
6

0
1 2 3 4 5 B 7 8
B 98 10 11 12
~
rT-=i

Slika 2.5 Godisllja promelle parcijablOg priJislw


Slilw priJiska vooene
yodelle pare II vazdllhll,
yazdllhll, prema podilcima
podacima
iz 1951-1980. godine.

2.3.1. Uticaj vlaZDosti


vlaznosti spoljnjeg
spoljDjeg vazduha na
Da uslove u prostorijama
Kod svih vrsta parnog i vodenog centralnog grejanja spoljni ...vazduh
azduh uti&: na vlai-
nost vazduha u grejnom prostoru u smislu smanjenja relativne vlainosti. Ovo je pos-
lediea razmene unutrasnjeg i spoljasnjeg vazduha, usled nezaptivenosti grejanih pros-
torija s jedne strane i male sadriioe
sadriiue vodene pare u spoljnjem vazduhu u toku niskih
zirnskih
zimskih tempe ratura, s druge strane.
Ovakva klima u prostoriji stvara neprijatan oseeaj suvoCe a poboljsava se zahvalju-
juCi odavanju vlage Ijudi iii drugih unutrasnjih izvora. Ukoliko je bolja zaptivenost
prostorije iii ako unutrasnji izvori ne daju dovOljnu kolicinu
koliCinu vlage, vazduh u prostoriji
bi trebalo ovlaiivali
ovlaiivati lokalnim aparatima za vlaienje.
Kod raznih vrsta klimatizl\cionih
klimatizl\eionih postrojenja iii provetravanja, kod kojih se spoljni
vazduh prinudno ubacuje u znatnim kolicinama u prostorije, uticaj malog sadriaja
vlage spoljnjeg vazduha je itekako znacajan za uslove u grejanim sredinama. Jer, Jee, uko-
liko
Iiko je veca kolicina spoljnjeg vazduha, utoliko su unutralinji
unutraSnji izvori vlage u manjem
stepenu u mogucnosti da relativnu vlainost prostorije podignu na potrebnu vrednost.
Zbog toga se vazduh u ovakvim
ovak:vim slueajevima uzlIZ zagrevanje i obavezno vlaii u toku
procesa njegove pripreme za grejanje.

2.4. SUNCEVO ZRACENJE


Sunce zraci energiju kao erno telo cija je temperatura povrline 6000 °e,
°C, a centar
centae
unutrasnjosti Sunea,
Sunca, prema teorijskim proraeunima, irna ima temperaturu red redaa
6
6o
4O.1Q C.0
40·10
2. KLIMA If NJENUTlCAJ
NJEN UTlCAJ NA GREJANJE 27

Suncevo zraee nje koje dospeva na spoljnu ivicu zemlj


Suneevo zemljine
ine almosfere,
almos[cre, lZv. tzv. ekst
ckstrale-
rale-
res trijsko zraee nje, menja se propo
zraeenje, rcionalno kvadratu odslojanja Zemlje od Sunca.
proporcionalno
Jacinll ovog zraeenjll
Jacina zra ee nja koje dospeva na nll povrsinu poslavljcnu no rmalno pre ma ~ravcu
poslavlje nu normalno
prosliranja zrakova pri sred njoj udaljcnosti
prostiranja udaljenosti Slince-Zemlja
Sunce-Zemlja iznosi
iz nosi oko
oko1350l 350 W/m . Ova
vrednos predstilvlja lZv.
vred nos lt predstllvlja tzv. sola rnu konslantu.
konst antu.
Nakon proprolaza
laza kroz a tmos [e [eru sunecvi zraci padaju na ze mljinu povrsinu.
ru slineevi povrsinu. Intenzi-
Inlenzi-
te lt zrace nj a koje Ze mlja prima zavisi od fizickih
le fizicki h osobina atmosfere
atmosfere,, SIO sto se odriava u
slablje njnju jacine zraec
u jacinc zraee nja.
nj a. Medutim,
Medulim, koli cina c nergije
kolicina ne rgije koju prima Ze mlja za visi i od
zavisi
ugla pod kojim suneevi zraci zraci na ilaze, drugim recima zavisi od polozaja !:>unca
nailaze, ~unca i Zem-
Ije UII od rede
rcde no m tre nulku, odnosno od doba godine god ine i da na. Bas zbog zOOg loga inle inte nzite lt
slIncevog
suneevog zrace nj a koje prima ne ko mes to na Ze Zc mlji ima svoju dn vnu i godisnju pe pc--
riodicnost !itoslO se odraZava
od raiava na pe riodiriodicnoj
cnoj varijaciji dnevnih i godisnjih
godis njih lempete mpe ra!
ra ~l:Ira
ura ,
kilO nepos red
kao noj pos
rednoj ledici zagrevanja Ze mljc
poslediei mlje sllneevim
sllncevim zracenjem.
zraeenjem.
Suneevo zzraecnjc
Slineevo raccnje koje dospeva na zemljinu zemljinll povrsinu
povrsinll de
delili se prema nacinu prosti- proSli-
ranja
ra direklno i difuzno.
nja na direktno difllzno. Za razliku od direktnog, koje Zemlja prima ne posre posred- d-
prosliranje m zrakova, di[llZno
nim prostiranje difl1Zno je indirektno
indire ktno i poslediea
posledica fizickih osobina atmosfe-
reo Nairne.
reo dec direktnih
Nairne, deo direklnih suncevih zrakova IIu prolazu kroz atmosferu nailazi na mole -
kule kiseo
kiseonik a, azOtil,
nika, azota, vod e ne pare i de liee prasine, od kojih se refle
vodene re fl e ktuje iii bivil
biva ap-
sorbovan pa zatim emitovan. I na nil taj nilcin
naein izvesna kolicina zracenja ipak stigne sligne do
povrsine ze mlje . u vidu (ZV.
zemlje, tzv. rasutog odnosno difuznog zraeenja. zraeenja.
Zbir
Z direklnog
bir dire ktnog i difuznog zraccnja
zraeenja prepredstavlja ukllpno sllneevo zraeenje koje pri-
dstavlja ukupno
ma neko mes to na zemljinoj povrsini. povrsini. Intenzilel
I ntenzitet ovog zraecnja
zraeenja na vertikalne ravni nil na
zc mljinoj povrsini
zemljinoj zilvisi od njihove orijentacije prema stranama
povrs ini zavisi strilnama sveta.
I.Jkupno
Ukupno sunecvo
suneevo zraecnje koje dospeva na horizonlalnllhorizontalnu ravan na ze mljinoj povr-
zemJjinoj
sini, u me teo rologiji sc se naziva global
globalno zracenje.
no zraccnje.

mXDl
m:ml
9I7XJ
9GOO

.
.;;-
E
"-
BOD
8(XIJ

7I:XXJ
70Xl

..
~
., BOD
6OCO

I flIIl
5(XIJ

i
4£DJ
4CID

:IID
:IDJ .

2(XD
2CrD

HXD
HIll

0 , , , ~ ,
1 2 3 4 5 B 7 B 9 10
10 11 12
..-:I
ITBB:i

Slika 2.6 Sredlrje


Stika Sred,rje dnevne slime dijllZllog
dijllZ/lOg zracenja u Beogradll

Na slid
slici 2.6 predstavljena je kriva srednjih dnevnih suma difuznog zraeenja za pe-
izraienim u k1 po jednom Ikvadratnom
riod 1961-1980. godine, izraZenim .'vadratnom
• metru, dok je na slid
slici
28 8.Todorol·ic
lJ. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJE 'lA CENTRA L NO G
'fA ZA CENTRALNO REIA NJE
GREJANJE

d ata promena
2.7 data pro me na global
globa lnog
nog zraeenja ali svede nog na 1 cm 22 (obe krive su do
svedenog bije ne
dobije
Ijubaz
Ij no~cu H
u baz no~eu idrometeoroloskog zavoda Srbije
Hidrometeoroloskog ).
Srbije).

00

70

N
<II 60
§5
""-~ 50
~c:

!'l 40·
40 ·
~
C
c
il 30
~
"'20

10

.L-r---.---r-~-~---r----r----" --,
0 -'--,.-----.--.,.-~-~--r--------r---. --.
-- , -_r, --~-,r-
-,---r---
2 3 4 5 678 9 10 11 12

Slika 2.7 Sredllje


,""redllje mcscclle slIIne glohalllog
mcscclIe slime globaillog zracellja II
/I Beograd/l
Beogradll

2.4.1. Trajanje Suncevog zracenja


Trajanje suncevog zraecnja iii kako se u meteorologiji
meteo rologiji naziva sijanje Sunca, preds-
l<lvlja
t<lvlja pe riod u toku koga je jt: intenzite
intenzi te t dirc ktnog suncevog zracenja
zraeenja veCi od 140 W/m2
pri kojcm
kojc m predmeti
predme ti obasjani Suncevom svc sve tloseu
tloscu bacaju ostre senke. Duzina trajanja
Suncevog sijanja zavisi od geografske
geogra(ske sirinc mesta. mesta, nadmorske visine, relje [a zemljis-
re ljefa
ta , do
la, dobaba godine i oblacnosti.
oblacnosli. Na jednom islom istom mestu jacina i Irajanje
trajanje Suncevog sjaja
proporcionalni uglu pod kojim dospcvaju Suncevi zraci, a obrnuto proporcionalni
su propon;ionalni proporciona lni
ssttee pe nu oblacnosti.
penu
R ela tivno Irajanje
e lalivno trajanje Sunccvog sjaja predstavlja
predslavlja odnos izmedu stvarnog mogueeg
slva rnog i moguceg
trajanja sijanja Sunca. Moguce
Moguee (pote ncijalno) trajanje Suneevog sjaja predstavlja
(potencijalno)
ukupan broj cas ova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznad horizonta, tj. period
od njegovog izlaska do zalaska. U labe tabe li 2.
2. I[ date relativnog sijanja Sunca
dille su vrednosti relalivnog
Beogradu a u tabeli 2.II
u 8eogradu 2.I1 casovno trajanje sijanja kao srednje vrednosti iz perioda pe rioda
os malranja 1925-1960. godine.
osmatranja

Tabela 2.1 Rclalivno sijanje


sijanjc Sunca u Beogradu
neogradu (%)
('Yo)
Mescc
Mesec 1 11 IIII
II IV
IV V VI VlI
Vl! VIll
VlII IX X Xl Xl!
XII
Reist.
Rclat.
sijsnjc
sijanje 26 33 41 48 52 58 66 66 6t
61 49 30 23

Pre ma podacima iz tabele 2.1 vidi se da je prosecno relativno sijanje Sunca najve-
Prema
Cc u vedrim le
ee tnjih mesecima, kada je i period mogueeg sijanja najveCi s obzirom na
lelnjih
2. KL1 IJE UTlC
M4. I ItVJ£tV
KU AlA U tVA GREJAtVJE
UT IG.AJ GREJAtVJ£ 20

duiinu dana. 17.Iz titbcle 2.11


lilbclc 2. TI vidi se da
d a prosccno
p rosccno traja nje
njc sunecvog
suneevog zraec nja u junu i
10, 1 Cas.
julu iznosi 10,1

Tabcla 2. 11 Prosccno lrajanjc


Tabcl a 2.1I lrujanjc doevnog ssijanja
ijanja Sunca
S unca (h)

I Mes«i I I I II 1 III IV I V I VI I VII I VIII I IX I X I XI I XII


I C.SO\; I 2..4 I 3.4 J 4,9 6.5 I 7.8 I 9,0 I 10. 1 I 9.2 I 7,7 I 5.4 I 2.g I 2. 1

Nil slici 2.8 prikaza ne


Na nc su prosecne
prosecnc mesecne sume trajanja sijanja Sunca, iz kojih se
vidi doaa jc
je period
pe riod sija nja najduii
najdui i u junu i iznosi ndneS to vise od 280 sati,
sali, za razliku od
od
dccembra kadakad a je pe riod sija nja svega 60 Casova .

350

250 ·
;S

Ii
c
:>
200
2(lJ

I!: 150

100

50

0 .---. --~- , -
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
~
n-=i

SLikn 2.8 MeseCtlU


Stika Meseclla proseclla trajallja sijanja Slmca
SllIlca II/1 Beogradu,
Beogradll,
prema posmaJranjima iz pcrioda
prcma perioda od 1926-1986. godine

2.4.2. Oblacnost
OblaCDost
Inlenzitet
Inlenzile t suneevog zraeenja zavisi od oblacnosti
suneevogzraeenja oblacnosli neba i broja vedrih dana. Ovo jc je
znaCajan korisee nju sunecve
znaeajan dodatak, posebno pri koriseenju suneeve encrgije
energije u syrhe
snhe grejanja. Oblac-
nost se procenjuje vizuelno i iskazuje u desetinama nebeskog svoda prekrivenog obla- oblil -
cima. I ona se posmatra najmanjc
eima. najma njc lri
tri puta
pula u toku dana,
dana , u 7, 14 i 21 Cas
cas pri ecmu
Ccmu sc
srcdnja dnevna oblacnost izra[-unava
izrai:"Unava prema:

Nm=N7+N~I+N21
N ,=N7+Nll+N 21
nJ 3
(2.2)

Prilikom promene
prome ne oblacnosti
oblacnosli ne uzima se u obzir da Ii je Sunce 1I
u momentu os-
matranja oblacima iii je nezaklonjeno, vee se nebo
malranja prekrive no oblaeima promatra u svojoj
neOO promalra
celini.
30 TodorOl';c PROJEKfOVANJE
B. Todorovic ZA C£NTRr1LNO
PROJEKTO IIA NJE POSTROJENJA ZIt CENTR4LNO G REJANJ£
REJANJE

Na slici prika7.l1 na je prosecna oblacnos t neba


slici 2.9 prikazilna iz nad Beograda.
nebi! iznad Beograda, pre premama os ma
matt--
ranjima H idrometcoroloskog 7.avoda
Hidrometcoroloskog pe ri odil ad 1946- 1970. god ine
zavoda iz perioda ine.. Najma njnjaa pro-
secna oblacnost
secnil oblacnos t je tokom
jc toko m jllna
juna meseca i iz nosi ako
iznosi oko 2 desetine
dcset ine ncba, sto s to se sa
SI:: poklapa Sil

najvecim
najvccim brojcm
brojem casova
CaS()V3 sija nj a SunC:I
sijanja Su nca pre ma dijagramu na slici
s lici 2.8.

10

B
_ 7
a
~

"~ 6

~u 5
.!1
.g 4

:Jj 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12

S/ika 2.9 Ob/atl/os/


Sli/W Oh/ac/losl II Beogradll
8eogradl/

2.4.3.
2.4.3, Uticaj suncevog zracenja na uslove u prostoriji
Posto maksima
maksimalni lni kapacitet
kapa ci tct pos trojenja za grejanje treba da bude takav t1a ua zado-
volji
vo lji i najt de
eZe uslove.
uslove, to su minimalne te mpe mperature
rature merodavne dime nzionisanjc
me rodavne za dimenzio nisanje
postrojenja i njegove inves investieione troskkove.
tieio ne tros ove. Kako se ove temperature
tempera ture javljaju iii iIi pre
izlaska Sunea iii iIi pos
posleh~ njcgovog
njegovog zalaska, to suncevo zracenje ne mCl direktnog
za las ka , 10 dire ktnog utieaja
uticl1ja
pri e kstre
ksln::mnim
mnim spoljnjim lempe te mpe ramturnim us lovima i u lim
turnim uslovima tim lre nucima sc
tre nueima se ne odrazava
na kapacile
kapaeite t grejanja.
grejanja. Mesta na ze zemljinoj
mJjinoj povrsini primaju zimi manju ko kolicinll
licinu sun-
ceve ne rgije nego le ti, zbog malog
i:eve e nergije rna log upadnog ugla suncevih zrakova prema prcma ho horizonlu.
rizontu.
kratkog lrajanja
kralkog zraeenja
traj anja zrai:e nja u toku dana i slabije propustljivos
propustljivosli ti almosfere
atmosfere zbog ceste i:es te
oblacnosti.
oblacnos ti. Medut.im
Medutim i ova smanjena kolicina (opIOle, toplo te, posebno
poseb no u loku to ku vedrih dana.
ved rih dana,
zagreva zidove zgrada i u njima se de delimicno akllmulise. Poslediea
limicno akumulise. Posledica ovoga je da pros-
torije okrenutc
okre nute preprema jllgu zahtevaju ma
ma jugu manju
nju popolicinu
lici nu toplote grcjanje i pri najni-
to plote za grejanje
zim te mpe raturama. nego naprime severna
nap rime r seve rna oorijcntisane sobe. Proslo
rije ntisa ne sobe. Prostorije
rije sa takvim
oorijcntacijama
rije ntacija ma treba snabdevati
snabdevali neSto vecom veco m kolicinom loplatetoplot e..
U iznelom preglcdu
pregledu dat dal je osvrt
osv rt na ulicaj
utieaj suncevog zraccnja pri minimalnim dnev-
nim te mperalurama. Medutim.
temperaturama. Medulim, u loku toku dana, kada kacta su spoljne le te mpe rature vise.
vise, pa ti ti--
za htevi za grejanjem bIaZi,
me i zahlevi blaZi, suncevo zraee nje direklnim
zrai:enje direktnim prodorom u prostorije
kroz prozorc golovo trenutno i u vrlo velikoj
gotovo lrenutno ve likoj meri
me ri smanjuje potreban kapacitelt greja-
potre ban k;lpaeite
nja. U takvim pe
nja. periodima
riodima trebatre ba greja
grejatiti manjim intenzi
intenzitetom,
te tom, a regulacioni urcdaj uredaj i
2. KUMA 1
I NJENUTfCAJ GREJA NJE
N}EN UTICA} NA GlmAN}E JI

drugi prateCi
pra teCi apa rati treba da oomogua:
ra ti lreba poslrojenje bao
moguCe da se postrojenje brzo podesava prema Ire-
tre-
nUlnim Ces to
nutnim i ees lo vrlo kra lk
tk o trajnim promcnama za hl
ht eva grcjanja
grcjanja..

2.5. VETAR
U a lmosfe
lmos( ri, liS led
ri , lIs1 nejednakog zagrcvanjil
ed nejcdnakog zagrcvanja zc ze mljine povrsine
povrsinc dolazi do lempe le mpe ra-
turnih raz
lurnih razlika
lika kao i raz lika lik a 1Iu priliscima
pritiscima u1I slIsed
susednim nim vazdllsnim
vazdusnim masamasama, sto lIzrokllje
ma, slO uzrokllje
njihovo pomc po mc ranje
ril njc u svim pravcima pravcim<l . S Strujanje
lrujanje vazduha
vazdu hil u pribliZno horizo nt a lnom
nl alno m
pravell
pravcll naz nazin in se ve lar, tar, koji prcdsl
predslavlja mcteorolos
ilvlj a mc lcoroloski ki c1eme nalnat definisan pravccm
pravcc m
slruja nja, jaci jacino
no m i bainom.
brzinom.
Jr ve lar,
lar, kao i vcCiveCinana me leoroloskih
teorolosk ih e/eclc mcmenanalala , ima svojc
svoje dnevne
dncvne i godisnje kilrak-
karak-
teristicne
terisl.icne prome ne ne.. Dncvno
Dnevno strujanje vazdusnih mas a je poslcdica sunCevog su ncevog zracenja
najjace je u po pod nevnim casovima, kada je vazdllh nlljvise
i najjaee najvise zagrejan. U 1lo0 m rn pe riodu
dana topliji donji slojcvi
d<lna lopliji slojevi vazduha kreclI kreeu se nav ise, a go rnji hladniji nan
navise, na nile.
iZe. Hladnije
mase vazduhavazdu ha brie strujc, struje, pa je kao poslcd posledica ica loga
toga vclar
vetar uzlIZ ze povrsinu vCCe
zC mljinu povrSinu vea:
baine nego (Zv.
brzine Izv. visinski ve ta r.
velar.
U toku
loku godine, srednja sred nja brlina
brli na vetra
ve lra je veca
vcca zimi nego le li zbog pojava izrazitih izrazilih
razlika pritiska
priliska u pojedinim oblasti rna.
pojcdinim oblastima.
Pravac i brzina
ba ina velrova odreduju
odreelllju se i me re rc iSlovre
iSlovrcmeme no sa ostalim me leoroloskim
teoroloskim
ele mc nlima.
ntima. Podaci
rodaci 0 pravcupravcll dajudajll sc na os novu visegodisnjih os malra nja i predstav-
matranja predslav-
ljIj ajll
aju scse grafick
gra[i ck i 1I obliku
obl iku tzv. ruze vetrov<l.
vctrova. U tilkvo takvom m grafiku pravacc je predslavljen
gra fiku prava prcdslavlje n
pomoeu duzi
pomoclI e1l1zi koje su SlI u sraz meri sa lIces
\I srazmcri uCeslanoseu dllvanja 1I procenlima
tanoSClI dllvanjn procentima oel ukupnc du-
od ukupne e1u-
zine
zinc plls posmatranog
matranog pe rioda riod a i imaju odgova rajuci rajlll:i pravac prema stranama
slranama sveta.
syc ta.

50'1
50'/..
!
I w~-+-_.
WE-1i---Z
w ~f-- ? 100 ' .
\
\ ">---..<. ""- ISO 1.
1501.
mJ$ 1001. " _~ mi.
mi.
/
8 /'
8 /'
6
~ ~/ ~~
2
'--~-+---:':----<
N E S
5 W N N E S W N
LETO
50'_
/
1001.
W/~-l I
\ 150'_
150 '.
I
1
!

fl~~N E 5
S W N

Stika 2.10 Rllze


Ruze velrova za Beograd, za zimski (levo),
(Ievo), telllji (dcsllo) i cetogododisnji
lelllji (desllo) celogododislrji period
(dole) sa srednjim bninama
brzinama velrova po pravcll
pravcu duvallja
dllvallja
32 lJ. Tot/ura l'it PROJEKrO
B.Todull'Jl'ic V.4NJE POSTROJENJA 24
I'ROJEKrOVANJE ZIt CENTR4.LNOGREJANJE
CENTR4LNO GRElANJE

U lokll
loku god ine.ine . srednja brlina brzina ve lra je veta veCa zimi nego le li zbog zOOg pojava izrazilih
raz lika pril iska \Iu pojcdinim
priliska pojedinim obi as I ima.
oblaSlima.
Pravac i brzina velrovave lrova odrcduju se i mere iSlovre me mcnono sa oslalim
ostalim me leoroloskim
lc me nlima. Podaei
e lcmcnlima. Podaci 0 pravcu daju daj\l se sc nanit os novu visegodisnjih os malranja i predslav.
osmalranja predS lav-
Ijaju
Ij aj\l se graficki u \I obliku Izv. nIze ve
Izv. ruze velrova
lrova.. U lakvom
takvom grafiku pravac pravilc je
jc predslavljen
pomocu duz
pllmOCtl kojt: su
dlil i kojl: u srazmeri S(l
S\I II uCcsl(lnoscu duvanja u proee nlima od ukllpnc
sa uCcslanoscu ukllpne du du-o
zine posm<llranog
posmillranog pe riod a i imaju odgovar(ljuei
perioda odgovarajllCi prav(lc slranama svela.
pravac prema siranama svcla.
N(l
Na sliei
slici 2.10 pribza
prikaza ne su ruze nIze velrov(l
velrova za Beograd, na osnovu me re renja
nja iz periodil
period(l
1888-1%2. godine i 10
od 1888-1962. 10 izdvojeno
izdvoje no za Z(l zimski.
zimski, lelnji
le lnji i cclogodisnji
ec logodisnji pe riod . Uz svakisV(lki
dijagram dal je i preglcd pregled srednjih brl.ina ve lra za razlicil razlicilee pravce.
pn'IVce. U cenlralnom kru· kru-
gu upis(ln
upisan je podalak 0 lrajanju Irajanju Izv. tisine, lisine , zapravo 0 periodu bez vetra. velra. Iz nIze
rule velrn-
velro-
va za zimu.. moze se l1slanoviti
Zil zimu lIslanoviti da dil IIu periodu od 1.S0 150 promila lLkllpnog
ukl1pnog zimskog perio-
dil dllva
da velar iz praveil
duva velilr pravea severo-islok prosecnom brzinom od cak cilk do 6 mls. Vreme bez
velril je zimi IIu Irajanjll
vclril Irlljanju od 216 promila. U loku leta IClil najCesCe ullvanje velra
nlljeesCe t1uvanje pra v-
vetra je iz prav-
zapada, a brzine SlI
ea zapilda. su ujednace
ujednilce ne na svim orijenlaeijama.
orijcnlacijamil.
Ruzil vetroVil
RlIz(I ve trovil daje
dajc pod(ll(lk IICcslanosti duvanja iz pojedinih prilvilcil,
podalilk 0 lIccsliinosli pojilvll
prilv<lc<l, ali pojava
pojedinih brzinilbrl.in(l sesc ocilava poscbno.posebno. Na slid 2.l1 prikazana je godisnja prnsecnil prose{;na
IICcs talost
lICcst,l Zl1 l3eograd,
lost za l3eogratl. Zil raz lii':ile visinc iznitd
razlicile iznad povrsine 1111 lin . Na samom till,tlu, brzinll
brzina od
J0 m/s jilvlja
10 5C u oko 7Q
javlja se 7'?0,;) cas
CaS(lVil
ova godis njeg pe riodil,
godisnjeg riod a, odnosno IIu prosecnom
prosccnom godisnjcm
godisnjem
Iraja njll od GOO CilSOVi\.
Irajanjll blsova.

40 -
41) ti~
tio

1500m
30··
30
3000m
20 - ~ 5500m
10 -

mi.

tI I I I I
o 10 20
2D 30 40

2.1 J I'rosecllu
Slika 2.1/ I'roseclla godi.fllja IIceslulo,
IIces(alost
\'1 hrzi/la
hrzi/lu ve(rova prema podacimu
velrovu II Beogradll premu podacima iz
periodu /955 -1959. godille,
perioda 1955 godilll!.

2.5.1. Uticaj vetra na uslove u prostoriji


Pri vcCim stnIjanja vazduha
vecim brzinama strujanja vazdllha raste konve ktivna predaja
konvektivnil predilja loplote
loplole svih
spoljnih povrsina zgrade pa je poveean
povrSina zgrilde povecan i ukupiln
ukllpan prolaz toplole
toplote kroz spoljne zidove i
prozore, Osim loga,
prozore. dcjstvom velra spoljni hladan
toga, pod dejstvom hladiln vazduh prod ire kroz sve ne
ne--
2. KLIMA I NJEN UTICAJ NA GREJANJE 33

zaptivene de love zgrade, a 10to su uglavnom procepi prozora i vrala,


vrata, i sniZava tempera-
tempe ra-
turu grejanog prostora. Na laj taj nacin, preko oba ova efekta, velar
vetar povecava pOlrebnu
potrebnu
toplote za grejanjc, pa se njegov ulicaj
kolicinu toplole uticaj mora predvideli
predvide ti prilikom odredivanja
toplotnog ucinka postrojenja.
toplolnog
toplote za grcjanje, vetar
Osim na povecanje potrebne kolicine loplote velar utiee i na raspode
raspode--
te mperature po prostorijama, sto je posebno izraieno u dclu
lu temperature dc1u zgrade koja je pod
udarom vetra. Vazduh koji prod ire kroz procepe spoljnih povrSina,povrsina, i pored mesanja
mciianja
sa unutrasnjim zagrejnim vazduhom ima relativno
relalivno nisku temperaturu, ciji nepovoljan
uticaj na ugodnost Ijudi dolazi do veceg izraiaja usled brzine strujanja vazduha koja
ulicaj
je posebno izraiena u slojevima pri podu prostorije. taj nacin su uslovi ugodnosli
proslorije. Na laj ugodnosti
ugrozeni
ozbiljno ugroze ni i ostaje da se nepovoljan uticaj vetra sprecava i sto viSe neutralise.
neutralise.
To se postiZe
posliZe dobrom zastitom
zaslilom zgrada drveeem, boljim zaptivanjem
zaplivanjem procepa i poslav-
Ijanjem grejnih tela ispod prozora i u blizini vrata.
Posto su sarno jedna iii dye fasade zgrade istovremeno izlozcneizlozene dejstvu vetra, to
su povecani zahtevi
zahlevi za grejanjem zapaieni prvenstveno
prvenslvcno u onim prostorijama koje se
nalaze u delu zgrade kome pripadaju ove fasade. To znaci da se poveeanje povceanje potrebnc
potrebne
kolicine toplote
toplole ne menja u istom
islom odnosu u svim prostorijama
proslorijama zgrade, stoslo otdava
otezava
ravnomemo zagrcvanje
zagrevanje i poslizanje
postizanje polrebnih
potrebnih temperatura u svim delovima zgrade,
tako da vetar zbog toga ima gotovo najnepovoljnije dejslvo
lako dejstvo na poslrojenjc.
postrojenje. Otklanja-
nje ove posledice velra
vctra povlaci veee investicije, jer zahleva
vece inveslicije, zahteva podelu postrojenja na zo-
precizne regulaeione
ne, preeizne regulacione uredaje i dr.
3. TERMICKI USLOVI UGODNOSTI
3.1. UVOD
Kli matski uslovi na Zemlji su oduvck utica
KJ imatski uti ca li na ceo zivi sve svet,
t, pa tako inai na evo luciju
Coveka. Pods ta taknut
knut urode nim nago no m za prd prcZivljavanje, neand
ivljava nje, nea ndee rtalac "ho mo e rec-
tus", pocinje ddaa menja me nj a i prilagodava svoJu zivotnu
zivo tnll ooko linu. Oa bi prc7.iveo
ko linu. prcZiveo o n se skla-
nja u peCinu,
pecinu . pre prekriva
kriva te lo zivotinjskom
zivo tinj5ko m kozom,
kozo m. a va vatra
tra koju otkriva
o tkriva postaje
pos taje osnovno
oorud
rudee u borbi
bo rbi za zivo!.
Napre tkom te hnike , covek danas danasnjicc
njicc jc 11II mogucnosti
moguenosti da ostvari klimatskc us uslove
love
u prostrorima
II pros trorima u kojima zivi i radi, koji ce za njega biti najprijatniji . Ostva rivanje m
klimatskih
ovih klimat skih uslova. tzv. termi te rmi ckih lIslova
uslov<l ugodnosti, ispllnice se os novni krite ri-
ugodnosti. ispunice
prijata n bo ravak Covcka
jum za prijatan Covc ka 1I odrede
odredc no m prostoru
pros to ru , odnosno njcgovanjegova te rmicka
ugodnos !.t.
Osnovni
Os novni raz log pos tojanja toja nja grejne i klima
klimatizacione
tizacio ne te hnike, kilO b o i ce lokllpne
celo kupne indus t-
rijc koja se bavi, je
5e time bavi. ostvarivanjc
jc ostva rivanjc termickc
te rmi ckc ugodn osti Ijudi IIu prosto rima u kojima
zive i rade. Zasto Zalito je Ijlldima
Ijudima ncophodno da o bezbede bczbede te termickll
rmicku ugodnost?
ugodnos t? Cove Covekk je
toplokrvno biec, bi te, sa svojstvom oddavanja
svojstvo m oddava nj a pri bliZ no konstantnc tcles
pribliZ teles ne te mpe rature
pri razlicitim te tc rmi
rmickim
ckim uslovima okoline kao kil O i pri razlicitim aktivnostima.
aktivnostima . Me haniz-
mom prcnosa
pre nosa toplote izmedu coveka i okolinc uspostavlja
toplo te izmedll uspos tavlja se te termicka
rmicka fCwno teza te la.
ravno tcza
Opseg tcrmi tcrmickih
ckih parametara
parame ta ra okoline pri kojima se covek najprijatnijc oseea oseca u datom
proston!
prosto ru predstavlja
preds tavlja oblas
oblastt termicke ugodnos ti. ti. Va
Vann ove oblasti.
oblasti, i pored uspost
uspostavlje-
avlje-
termicke
ne te rmicke ravnotcZe
ravnotde covek se sc ne oseea
oseca llgodno.
ugodno.
Prc ma ASI-IR
Pre AS I-ffi AE (Americka
(Ame ricka asocijacija za greja grejanje,
nje, hlade nje i klimatizaciju) tcr- ter-
micki uslovi
lIslovi lIgodnosti odrede ne osobe su definisani kao "ono
ugodnosti odredene Mono stanje svesti koje izra-
zava zadovoljstvo te termickim stanjcm
rmickim stanje okoline". Jasno je da svaki'covek
m okoline". svaki'cove k ima sllbjektiv-
subjektiv-
nu proccnu
proce nu llgodnosti
ugodnosti za razlicite
razliCite nivoc aktivnosti, sto o tcZava td ava posao inZe inie nje ra ciji
projekti tre ba dil da oomoguee
moguee stvaranje
stvara nje llslova
uslova koji ee Ce biti prihvatljivi i zad ovo ovoljavajuCi
ljavajllei za
veti broj Ijudi.
veci
Obzirom
O bzirom da je osnovni cilj grejanja i klimatizacije klimalizacije postizanje te termicke
rmicke ravnoteze
tela u oblasti ugodnosti, neophodno je upoznati procese pre prenosa
nosa toplote
(oplote koji se odvi-
jaju izmedu Coveka i okoline, kao i procese unlltar unutar covekovog te la prouzrokovane
prollZfokovane
termickim
te rmickim dejstvom okoline.

35
.J6 B.
B Todorol'ii: C£l<TR.fL~·O GREJANf£
PROJEIG'OI·:·fNJ£ POSTROJENJA Z4 CENTR..fLI\·O
Todor01TC PROJEKrol·:·fNJ£ GREJANJ£

PRljEM TOPLOTNIH NADRAZAJA


3.2. PRUEM
Medu
Mcdu obiljem poruka koje neprckidno neprokidno prist au u mozak. naJaze
pristiZu nalaze se i one
onc koje
kojc po-
tazuju L.-valilalivnc
L:azuju L.-vati tativDC promene termickog stanja Covekove okol.ine. OU.l.irom
Covckove okotinc. OITLirom da koiakoza
prcdstavlja jcdinstve
jedinslve n omolac Covekove Covckovc organske unutraSnjosti.
unutrasnjosti. da bi odredeni
odrcdcni spolj-
ni nadraiaj u vidu termicke promcne prorncne stanja
staDja u okolini uOpStc
uopsle stizali
slizali do mozga ncop-
neop-
hodno je da dcjstvuje
dejstvuje na koiu.
kozu. Ncrvni sistem
sistcm prima nadraiaj, prcnosi ga do mozga i
dovodi do reakcijc.
rcakcijc. Nadraiaj primaju senzorni receptori koji se nalaze nalazc u koii i koji
toji se
mogu
mogo podcliti
podelili na mchano-receptorc
mchano-receptore i lermo-reccptorc.
termo-reccptorc. registrujuCi
rcgistrujuCi odgovarajuCu
odgovarajucu Vr5- VTS-
tu fiziCl:og
lu fiziCkog nadraiaja. Covckov Covekov Culni
Culm sistem
sistcm vrSi
vrii izbor nddraiaja, prima isti isli prcko re-
ceplora toji
ccptora koji ga IransformiSu
Irans[ormiSu od ulaznog signala (toplola)(toplota) u senju nervni.h impulsa ko-
seriju nervru.h
ji se prcnase
prenose kroz nervni ne rvni sistem
sistem. Kada stigne
sligne do mozga,
mozga. nervni
ncrvni impuls toji
koji ima svojst-
va elcklrienog impuL~a. kao svojevrsna ulazna informacija 0 nadraiaju,
elcktrienog irnpulsa, nadraiaju. biva obraden.
Obradenc informacijc prosleduju sc hipolalamusu,
Obradcne centru u mozgu I.:oji
hipotalamusu. cenlru koji osim sto510
predstavlja
predslavlja osnovni rcgulatorregula lor telesne
telcsne lemperalure
temperature reguliSc
reguliSe i osceaj gladi,
g1adi. i iedi,
zedi. i po-
dciava aktivnosl
aktivnost hipo[ize.
hipof1ZC. tao
kao i rad drugih zlezda. Nakon obrade informacija, opel opet
pulcm
pulc mrczc neurona.
m mrezc ne urona. javlja se odgovor na nadraiaj okoline u vidu odgovarajuCc rc-
aL:cije.
al.:cije.
komponenlc rr., reakcija
Pored flZioloske komponente rcakcija organizma odrcdena jc i psiholoiikom
psiholoSkom P, p.
kao i povralnim dejstvom
tao istih R.
dc-istvom islih R
PsiholoSka komponcnta
kompone nta formira se na osnovu mcnlalnog mentalnog stanja osube, prcdhod-
osube. predhod·
nih isl-ustava sa odrcdcnim nadraj..ajcm,
nadraiajem, vrslom aktivnosli kojom se
vrstom aktivnosti sc osoba lrenutno
Irenulno
bavi ild. Povratna komponenta
itd. Povralna komponcnla mje nijc uve
uvekk m:ophodna
ncophodna za odredivanje reakcije
rcakcije organiz-
rna.. Ona
ODa moie bili posledica kratkotrajDc
kratkolrajne iii dugotrajne adaptacije organizma
orgaDizma na od-
redcni Dadra7-<1j,
nadw..aj. lZV. tzv. akJimalil.acije.
aklimalizacije.

F. P

SL 3.1. SemaLski
,i5eTTUJ1ski prikDz rrokcije organivna
priJw.z reakcije organivrw fUlloploiru luuJraiPje
fUlloploine luuJrajp,je

3.3. METABOUZAM
Metabolizam naziv za proccs dobijanja
Metabotizam je Daziv dobijaDja energije
eDergije iz uncle hrdne.
brane. On se vrii
vrSi oksi-
hraoe. koja zavisi od slepena
dacijom hrane, aklivnosti individuc. Osim sto
stepeDa aktivnosti 5to se slvara,
slvara. energi-
ja sc ovim proccsom i ·skladiSti" u tclu.
tdu, Ie
te sc
se moic
moze reCi da sc metabolizam
metabotizam odvija ne- nc-
prelidno
prekidno cilavog
Citavog zivola.
zivota, pri remu mvonivo metabotizma
mclabolizma toji mirovanju, lJu
koji se odrLava u mirovanju.
lcicCem
Ieiceem polozaju. predstavlja tzv. bazalni metabotizam
prcdslavlja lZV. metabolizam. Dco energijc
cncrgije dobijcn meta-
mcla-
bolizmom koristi
botizmom korisli sc obavljanje f1zickih
se za obavljanjc aktivnosti, za funkcionisanje razlicitih unul-
flZickih aktivnosti.
3. TERMICKI USLO FI
VI UGODNOSTl
UGODNOSTI 37

rasnjih organil
organa i sl..
s1., a deo se IransfromiSc toplolu. Upra.vo ova un~~ra~nj~
Iransfromik u loplolu. unu~ra~nj~ .prod~kci­
ja loplole treba da je uvek u lermickoj
termickoj ravnotczi
ravnoleli sa okoh no nomm stabdlZuJu
stabtllZUJu Ct 1I odrzava-
juCi
jllci le lesnu temperaturu konslant
lelesnu konstant nom.
nom. . . .
Reakcija me tabotabolizma
lizma na odredene
odrede ne tople iii hlad ne LIusloveSlove oko hne mamfest
mantfesl uJe se
opst im poraslom
opsl porastom iii sniZenjem nivoa nivOil me
metilho
taho lizma naj koji ima u o.~l as~i
lizmil u\I odnosu na oonaj as ~i
llgodnosti
ugodnosti . ZilZa hladne
hl adne uslove okoline karakte risticna je poja~a sek un?arne
karakl e risticnil un? arne :ea~cIJe
~ea~cIJe v~­
soko frekve
rrekve ntne misicne kontrakcije
kontrakeije u vidu drhtaja. ReakcIJa ReakclJa drhtaJa
drhlaJ a (akttvnlJa
(akltvmJa oks OkS l-
dacija) i misicna lenzija
tenzija dopunjuju pOlrebu Zil za loto plolom,
plolo m, koja se jilvljil
javlja kada je odava-
njc loplole
nje toplo te up rkos svodenja na najmanju mogucu me ru, jos uvek vece od lelesne te lesne pro-
dukcije loplote. Obzirom da covecje te telo
lo putem
pute m me tabo lizma stvara toplotnll
toplo tnll eenergi-
ne rgi-
odrlava nje konsl<lntne
ju, odrZava kons ta nlne lelesne
telesne lempe
le mpe raralure
ture mo ra se regulisa ti kako u od nosu na
lerrnicke
termii:ke promene od nosu na te rmi cke me tabolicke prome ne.
pro me ne okoline tako i u odnosu
Reakcije organizma
o rga ni7.ma uslovljene
uslovlje ne termickim prome nama sta stanja
nja okoline i nivoonivoom m fi-
zicke aktivnosli
aktivnosti nisu podednake na sve uticaje.uticajc. NekeNcke sesc javljaju us led vecc
vece ose
osetljivoSli
tljivos ti
na promene u me tabolizmu, neke na promene te mperature okoline, re relativne vlaz-
lativnc
ild. Skup
nosti itd. Sirup mehanizma,
me hanizma, kojim se covekova llnutrasnjostunutrasnjost prilagodava te rmickim
promenama IIu okolini predstpredstavlja
avlja teles nu termoregulaciju. Obzirom na nivo i kvalilet kvalit e t
spoljasnjih i metabolickih
metabolick ih te termickih
rmickih prome na , te rmorcgulacione
rmoregulacione rea keije kcije na takve na -
draiaje mogu bilibiti fizioloske
fizioloskc i culne (oselne).
(osetne). G lavne fizioloske rea keije kcije Sll:
su: eirkulaeio-
cirkulacio-
na reglllacija
regulaeija (vasomotorna regulacija)
regulileija) i regulacija srcanih olkucaja,
otkucaja, prome na u le te m-
pcraturi
peraturi kOle
koze i telesnog
teles nog jczgra kao i regul
reglllacija
acija nivo
nivoaa znojenja.
G lav ne culne reakcijc
lavne reilkcije su te micke
mickc senzacije (osccaj(osecaj tolote iii niskih te mpe ra tura) i
koze pri znojenju.
osecaj vlainosti kOle znoje nju.

3.3.1. Cirkulaciona (vasomotorna) regulacija


KJv, obzirom da je sastavljena preldno
Krv, prctdno od vode,vode. odlikllje
odW,:uje se visokim toplolnim
toplotnim ka-
paci teto m i velikom toplotnom provodljivoseu.
pacitetom provodljivoscu. Ispod povriiine koze nalazi se rnrda mrda finih
krvnih sudova a protok krvi, odnosno prcnetaprc ne ta toplota
top Iota kozi se podesava
podeSava velicinom samih
sarnih
sudova koji se sire iii skupljaju 510 predstavlja tzv. vasomotomu regulaciju.
regulaciju.
Kada je telo izlozeno niZim te temperaturama
mperaturama okoline, vasokontrakcijom, odnosno
skupljanjern krvnih sudova, umanjuje se sc protok krvi prema potkoznim slojevima. Us-
led toga je i nail
nih te mpe ratura koze, posebno ekstre eks tre mite ta, a samim
sarnim tim je smanjeno i
odavanje
odava nje toplote sa tela, sto jc i cilj u hlad
hladnim
nim sredinama. U slucaju visokih tempe ra-
tura u prostoru u kom se nalazi Covek, odavanje toplote okolini jt( jC( otezano. Da bi se
ono obezbedilo dolazi do sirenja potkoznih krvnih sudova, protok krvi je veCi a raste rast e
i temperatura
temperalura povriiine
povrsine koze, sto sve omogucava da se prenese toplota iz jezgra tela
prema povrsini
povrSini koze i okolini na nivou potrepotrebnom
bnom za uspostilvljanje
uspostavljanje toplotne
toplolne ravno-
tele.
Ide.

3.3.2. Regulacija nivoa srcanih otkucaja


Nivo srcanih otkucaja
olkucaja je jed
jedan
an od osnovnih fizioloskih kontrolnih memehanizama
hanizama
koji omogucava regulaciju snabdevanja organizma kiseonikom, a time i regulisanje
odavanja toplote za razlicite
razliCite stepene aktivnosti, termicke
terrnicke uslove sredine i kvalite
kvalitete
te
J.v
3,V TodofTJI'IC I'ROf
B. Todorm·ic POSTROJ£NJA ZIt CENTRALNO GREJANf
EKTOV.4NJE I'OSTROJENJA
PROJEKTOV.4NJE £
G REJA NJ£

odevenos
odevenastiti . Povecan
Poveca n protok krvi refle ktuje se briim
rcflektuje brl.im srca nim otku caj ima i obratnn.
otkueajima obratno. la-
ko
ka je nivo srca nih otkllcaja osetljiv
oset ljiv na ec mo tivno
t ivno stanj
stanjee individue, kao i niz dru gih re
drugih rc -
akcija sto se ovde ncee
neee razmatrati. promene u broju srca nih olkucaja
razmatrati, promcne otk ucaja desavaju se us-
us -
prome na u toplotnom optereeenjll
led promena optereecnj u iz okolinc
okoline iii promenom nivoa metabolizma.

3.3.3. Znojenje
Karakteristicna
Karak te risticna termoreglilaeiona
termoregu lae iona reakeija
reakcija na visoke te mperampe ra ture okoline kao i
LI povceane fizicke aktivnosti je rashladivanje lela
liSS love povccane tela me hanizmom isparavanja vla -
ge. Ona se ncprekidno
neprekidno vriii
vrSi u pluCima tokom povriiine koze, a po potrebi
toko m disanja i sa povrSine polrcbi i
pri pojacanom vlaienju tela luee njem znojnih zlezdi.
Glibi takk vode
GlIbita vod e sa povrSine kOle
kozc je difuzioni proces pareijillnog
proccs uzrokovan razlikom parcijalnog
priliska zasieenja
pritiska zilsicenja vodene pare na kozi koii i parcija lnog pritiska pare \Iu okolnom vazduhll
parcijalnog vazd uhu .
Obzirom da se ovaj proees kao i praces proces disa nja odvija neprekidno, Ireba treba naglasili
naglasiti da
ne spadaju u termoregulacione
termoregulaeione reakcije.
rea keije. Gubit
Glibitak
ak vode iz pluca me hanizmom
hanizmo m disanja
disa nja
zavisi od me tabo lickog nivoa u telll telu i pOlrebe
potrebe za kiseonikom.
kiseoniko m. Ukupni gubilak toplot ec
Ukup ni gubitak
isparavanjem vlage sa kozc pluca naziva sc
kOle i pluea se "Iatentno
"Iate ntno odavanje toplote".
odava nje toplo te". U mirova-
2
nju covek ovim procesom izgubi oko 40 g!h vode, odnosno odnos no oko 12 W/m .
Z noje nje koje kontrolise covekov le
nojenje termoreglilacioni siste m poci
rmoreglilacioni sistem nje kada odavilnjc
pocinje od ava njc
top lote lela
loplole te la kanvckcijo
ko nvekeijo m i zraecnjem
zrai:cnje m uz lalentno
late ntno odavanje
odava nje laplote
toplo te padne ispod nivoanivoi!
neop hodnog za odriavanje
odrZavanjc toplo tne ravno
toplotne teze. Z
ravnoleZe. nojne lzlezde
Znojne lezde koje !cze
Ide duboko u ko-
ii se aktiviraju
li pojacano
aktivirajll na pojaca lucenje
no luce poraSlom te mpe ra lure
nje porastom hipolalamusa,
ture hipo talamusa. sto je posk-
poslc-
diea boravka u loplim toplim sredinama
sredi na ma iii viseg slepena
stepena fizicke aklivnosti.
aktivnosti. Intenzivml
Intenzivna akliv-
ak tiv-
nos
nostt lzlezda
lezd a za us love mirovanja i lake odevenosti,
odevenos ti. pocinje vee vec pri te mpera
mperaturama
tura ma vaz-
duha od oko 2S d dc.
c. U slucaju da je kapacitet isparavnja vlage dovoljno visok, pa znoj
isparava
ispa rava direktno iz pora u kozi, kOla koza ostaje suva, a pojacano
pojaca no znojenje se neee ni osc -
liti.
titi. U ovakvim us uslovima, isparanje
lovima, ispara nje vlage tela moze dostiCi i veoma visoke nivoe, nivoe. a da
se to ne ad.-azi
od.azi na neprijatan subjektivan osecaj_ osecaj.
Z noj je solucija od preko 99% vod vodee uz mineralne
rnineralne sastojke od kojih je najvai:niji
najvainiji
NaCI. Prekome
Prekamerno rno aktivno znojenje moze imati i nega tivan efekat na covekovo
zdravlje.
zdravlje, obzirom da bi se gubile velike ve like kolicine mine mo raju
rninc ralnih sastojaka koje se moraju
nadoknaditi kao sslo to se mora nadoknaditi i izgubljena voda.

3.3.4. Srednja temperatura koze


Temperatura kOlekoze utice
utiee na odavanje toplote oko okolini
lini koje se odvija zraccnjem.
zraccnjem.
kondukcijom, ali diktira i kolicinu isparavanja vode
konvekcijom i kondukeijom. ne pare sa tela pod
vodene
odredenim uslovima pritisaka vodene pare i strujanja vazduha oko tela. tela_
koze na ccloj
Temperatura kOle celoj povrSini
povriiini tela nije jednaka, a temperaturske
tempe raturske razlike iz-
medu teles
telesnog
nog jezgra i povrSine
povriiine koze
kOle variraju. Ove varijaeije na pojedinim de delovima
lovima
lela najizraienije
te la najizraZe nije su u uslovima hladne okoline kad kadaa mogu da dostignu vrednost
vrednosl i do
10 dc. Sa porastom temperature okoline, razliciti delovi tela i koze kOle se nejednako zag-
revaju, tako da je telu na te mperaturi vazduha od oko 32°C
temperaturi 32 °C temperatura kOle
koze goto-
ujednaee na. Opseg u kojem varira temperatura
vo ujednaeena. tempe ratura koze
koie na pojedinim mestima krecc
kreec
3. TERMfCKJ
TERM(CKl USLO V( UGODNOSTI
USLOVf UGOD NOSTI 30
3Q

DC do 42 "C. Uko
se od 15 "C lik o se ove razlikc
Ukoliko razlike oddavaju
odrl.avaju u duzc
dllze m vrcmenskom
vrcmc nskom periodll,
pe riodu .
dolaz
dolllZii do stc lnih
tnih poslcdica.
pos l diclI.

~,2
1.4,0

)2 ,0 14.8

1J,2
Jl, Z

JO,4
JD, .4
35, 2
35,2

)0,0
36,8
111 , 8
1"

] .2. Raspodela temperatllre IIll


Slika. 3.2. Ila predlljoj stralli
siralli covecjeg tela pri temperatllrama
temperalllrama
okolille od 20 DC (levu)
(levo) do 30]0 DC (desllo).

3.3.5. Unutrasnja telesna temperatura


Unutras njaa le
Unulras nj teles
les na le
te mpe ratura
ra tura pre
predst avlja reakciju
dstavlja reakeiju tela
te la na loplo
toplo tno
lno op te reee nj
o pte njee
mctabolickog pore kl a. Teles
metabolickog Telesna
na te mpe ratura jc
je od redc na nivoom
odrcde to plottne
nivoo m toplo ne meta bolic·
bo lic·
ke prod ukcije
ukeije i pre
prc noso
nosom m [oplo te od lelesnog
toplote telesnog jezgra ka kozi i sa koze u okolinu.
o ko linu. Nor·
No r·
malna te lesna te mpera
telesna tura u mirovanju i za ugodne
mpe ratura ugod ne uslove ookoline jc relalivno
ko line je relativno konsl-
konsl ·
antn a, i kreee se u uskim granicama od 36,1 DC do 37,4 D
anln 0C.
c. OOva
va te mpe rll
ra tura koja za·
visi od melabolizma
metabolizma i vee navede nih uticaja,
ulicaja, varira toko m dana, dostiZuci minimum u
to kom
ra rum jllI
ranim jUlarnjim
arnjim casovima, a maksimllm
maksimum u kasnim veeernjim casovima.casovima.

3.3.6. Culne (osetne) reakcije


Za razliku od fizioloskih reakcija,
rc akcija, koje se mogu objektivno izmcriti, odred odrt:diva nje
ivanje
subjektivnih eulnih reakcija nisu ide nticne za sve ljude,
rulnih reakeija Ijude, a mogu biti
blli razlicit
razlicilee i kod isl e
osobe u zavisnosti vremena
zavisnosli od vre Subjektivne proccne
mena dogadanja. Subjeklivne procene Ic sta nja oko·
te rmickog sla
line sadIiane
sad dane su u dYe osnovne culne rcakcijerea kcije - le
te rmickim senzacijama i ose tnom
znoje nju .
Terrnicke senzacije (Ioplo·hladno)
Termicke senzacijc (toplo·hladno) policll
poticu od nadraZivanja
nadraZivllnja specija
spccijalnih
lnih nervruh krajeva·
nervnih krRjeva-
termoreceptora. Tenmoreceptori
termoreceplora. vi.~ih tempe ratura razlikuju se od receptora
Termoreceplori za senzacije viSih receplora
za oseeanje hladnog. U oblasti zone ugodnosti njihova aktivnost je minimalna
mirumalna da bi se van
ave
ove zone pod odredenim razIil'U od terrnickih
odrederum nadraiajima aktivirali. Za razlil'll termickih senzacija,
scnzacija, koje
postoje
postojc i u hjadrum toplim uslovima okoline, oselno zpojenje je reakcija primen.ljiva
hladnim i u loplim primenljiva sa-
40 8.
B. Todorovic PROJEII.TOVANJ£
PROJ£II.TOVA NJ£ POSTROJENJA
POSTROJ£NJA ZA C£NTRALNO GREIANJE
G REJANJ£

mo na uslove
us lovc u top lim sred
toplim inama a pod odredenim
sredinama od redenim kombinacijama
ko mbinacijama temperature,
te mperatu re, vlainos-
ti, brzinc strujanja
stmjanja vazduha
vazd uha i mctabolickog
metaboliCkog mvoa.nivoa.
Kadaa je vazdu
Kad vazduh h takvog stanja
sta nja da
d a moze da d a primi vecu kolicinu
ko licinu vodene
vod e ne pare,
pa re, znoj
jos iz po
isparava joil pora
ra koze i sa njene
nje nc povrSine, ne obrazujuCi
o brazujuCi tecni sloj. Pod ovim us uslo-
lo-
vlainaa oblast koze je minimalna,
virna. vlain minima lna, a potrebna
po tre bna toplola isparavanja
to plola ispa ravanja oduzela
o duze ta je iz
te la
la.. Medutim, kad kadaa se poveca nivo znoje znojenja
nja iii vlainost
vlai nost vazduha,
vazduh a, isparavanje
ispa rava nje znoja
se smanjuje pa ce sc se kapljice znoja sirili
siriti izmedu
izmcdu pora na povrsini kote koze i koza pos postaje
taje
vlaina. Daljim
vla7.ml. Da ljim po porastom
ras torn intenziteta znoje nja koza Ce biti prckrivena
inte nzite ta znojenja prekrive na debljim
de bljim tecnim
slojem
sloje m sto dovodi
d ovodi dod o veeeg otpora
o tpora prenosu
pre nosu toplote
toplo te iz tetelesnog
lesno g jezgra i sa povrs
povrsine
ine is-
pa ravanja, ppaa Ce se toplo
paravanja, toplota isparavanja
ta ispa uzimati
rava nja uzima ti iz vazduha Cimecime ee smanjiti
ce se sma njili ras-
hladni efekat
e fe kal znojenja.
znoje nja. Osetno
Ose tno znojenje
znoje nje zavisi od brLine stmjanjastrujanja vazduha je jerr uve
uvekk
nova masa
mas a vazduha dolazido lazi u ko
kontakt
ntakt sa porvsino
porvsinom tela.
m te Ukoliko
la. Uko liko toga nema,
nema , sloj V3Z-
V ClZ -
duha
duh a ako
oko tetela
la se zasicuje vlagom te mogucnos
moguenostt isparavanja
ispa rava nja postaje minimalna.
minima lna.

3.4. TERMICKI PARAMETRI


PARAM ETRI SREDINE
Promena
Prome na u te termickom
rmicko m stanju okoline dovodi
oko line dovo di do namsavanja
na rusavanja termicke
te rmicke ravnoteze
ravno teze
coveka.
cove ka. Pokre
Po kre nuce se Icrmoregulacio
termoregulacioni ni mehanizam,
me haniza m, manifeslovace
manifestovace se razlicite reak- re ak -
cije a njihov obim, uslovlje uslovljeri promenljivim
ri prome nljivim tcrmic"im
te rmickim parametrima ookolinc, ko linc, odrediec
ve licinu i nacin
naCi n pre nosa to
prcnosa plo te izmedu cove
toplote covekaka i okoline.
oko line. Faktori ugo dnosti, koji de-
ugodnosti,
finisu te rmicke uslove sredine
termii:ke sredine,, a Cijom prome nom se narusava
cijom promenom te rmicka ravnoteza su
namsava termicka su::
- temperatura
te mpe ra tura vazduha po suvom suvo m le rmo me tru
termometm
- srednja
s re dnja telemperatura
mpe ra tura zraccnja povrsina koje okruZuju coveka
zrace nja povrSina cove ka
relativna
- re vlaznost vazduha
la tivna vlainost
stmjanja vazduha
- brzina strujanja
Uz ove spo spoljne
ljne faktore
fakt o re na uspostavljanje te termicke
rmicke ravnoteze osccaj termicke
ravno teze i oseeaj te rmick e
ugodnosti
ugodnos ti uuticu ticu i neki
ne ki licni faktori kao slo sto su: stepen
ste pe n odevenosti,
od eve nosti, pol, starost, zdravs
po l, starosl, zdravsl- t-
veno i mentalno
me ntalno stanje,
st anje , stepen
ste pe n fizi cke aktivnosti,
fizicke aktivno sti. telesna
te lesna grad a, vrsta hra ne, dnevni
hrane,
radni rita
ritam m i dr. P ri ana
de. Pri lizi termicke
analizi te rmicke ugodnosti coveka cove ka od licnih faktora
faktor a uglavno
uglavnom m se
sc
razmatraju
raz ma traju stepen aktivnosti
ste pe n aktivnos ti i stepen odevenosti
ste pe n odeve nosti..
I aka
ako covek
cove k ne reaguje
re aguje podednako na sve faktore fa kto re ugodnosti tre treba
ba imati
ima ti u vidu da
je nemoguce
ne mo guce posmatrati
posma trati uticaj samo sarno jcjcdnog,
dnog, vee da se mora posmatrati istovremeni istovre me ni
ulicaj vise faktora
uticaj fakto ra na ugodnosl
ugodnost coveka. Obzirom O bzirom na ovo analiza uticaja pojedinih pojcdinih fak-
lora
tora ugodnosli-te mpe ra ture, relativne
ugodnosti-temperature, re lalivne vlainosti i brzine stmjanja
strujanja vazduha biee izve- izve -
pre ma dominaciji
d e ne prema
dene d o minaciji ulicaja odrede nog faklora
uticaja odrcdenog faktora u datoj sredini.
sre dini.

3.4.1. Fangerov model odavanja toplote


Energija
E ne rgija koja se stvara oksidacionim procesom u telu, me metabolicka
tabolicka energija
ene rgija M,
delom
de lo m se pretvara
pre tva ra u mehanicku
me hanicku eenergiju
ne rgiju W, delom
de lom ostajc toplota tela
ostaje kao loplota te la H:

M=H+W (3.1)
3. TERMICKI
TERMICK/ USLOVI UGODNOSTI
UGODNOSTl 41

PredpostavljajuCi da se za telo u termickoj


tennickoj ravnotezi moze za nemariti skladiSte
zanemariti nje
skladiStenje
toplote, Fanger polazi od toga da ee sva generisana top Iota H bit~ odata u ok?linu.
Smatrajuci te lo koje
SmatrajuCi da je teIo kojc se nalazi
naIazi u blizini termicke
tennicke neutralnostl
neutraInosli bez drhtanJa, da
vasoregulacija ne reagujc Ie da telesno
vasoreguIacija teIesno jezgro i koza predstavljaju jedinstvenu oblast,
obIast.
jednacinu toplotnog
topIotnog bilansa
biIansa je izrazio na sledeCi nacin:

H=M-W
H =M-W (W) (3.2)

(3.3)

K=R+C (3.4)
gde su pojed ine oznake:
pojedine
H - proizvedena topIota
toplota u teIu
telu
Ed - toplota odata difuzijom vodene pare kroz kozu
Es..
~ - topIota
toplota odata isparavanjem znoja sa povrSine
povdine koze
Ere - "Iatentna" topIota
toplota odata isparavanjem u pluCima pri disanju
L - "suva" topIota
toplota odata disanjem
K - top Iota prenela
toplota preneta sa koze na spoIjnu povrSinu odeee (kondukcija kroz odecu
spoljnu povdinu
R - toplota povdine odeee
topIota odata zraeenjem sa spoljne povrSine
toplota odata konvekcijom sa spoIjne
C - topIola spoljne strane povrSine
povdine odeee
M - metabolicka energija
spoljne mehanicke efikasnosti
Ako se uvede pojam spoIjne efikasnosti"" = W/M sledi:

H = M(I-'7) (W)
H=M(l-,,) (3.5)
Kako se unutrasnja toplota okolinu kroz kozu, koja pretslavlja
topIota tela odaje u okoIinu pretstavlja telesni
omotac, unutrasnja topIota
toplota po jedinici telesne povrSine
povdine se moze izrazili
izraziti sa:

H M
- = - ( 1 - ' 7 ) (W 1m2) (3.6)
A Du A Du

U gomjem iznosu ADu predstavIja


predstavlja spoIjnu
spoJjnu povrlinu telesnog
teIesnog omotaca, odnosno
povdinu
povrlinu koze nagog tela preko koje se odaje
odajc toplota u okolinu. i koja po Dubois-u
iznosi:

(3.7)
Za Coveka prosecne visine h= 1,73 m i tezine m=70 kg, ova vrednost iznosi
ADu=1.8 m 2
Metabolicka energija po jedinici Dubois-ove povrline M/ADu pretstavlja se jedini-
~m ~met·. Ova jedinica je definisaoa
definisana kao metabolicki nivo osooo
osobe koja mirno
mimo sedi i
IZnosl 1 met = 58,2 W/m . Za zdravu musku osobu od 20 godina, maksimalni kapaci-
!ZOOSl
-12 D.Todorovic
B.Todorovic PROJ£KrOVANJ£POSTROJ£NJA
PROJEKTOVA NJE POSTROJENJA ZA C£NTRALNOGRElANJ£
CENTRALNO G REJANJE

le I me labolicke
labo licke e nergije
ne rgije je M = 12
M=1 mel,
2 me l, dok
do k za oso bu od 70 godin a ova vrednosl pada
osobu pad"
na M= 7 me mel.l. Ma
Maksimalni kapacile li
ksima lni kapaeile ti za ze ne su za 30% niZi.
niii.
Odala
Oda ta loplola
loplo la di ijo m vode ne pare kroz kozu Ed Uednacina 3.3) predSlavlja
fuzijo
difuz predslavlja deo
lale nlnog
ntnog oodava
dava nja lotoplo te isparava njem koji ne spada u lermo
plo le regulacio ni proces.
le rmoregulaeio
Pre lpos
lposlavlja
tavlja se da se ispa rava nje ddava
deSava sa iii ispod povrsine koze. O Ovaj loplolni
vaj loplo gll -
tni gu-
bil ak propo rcio
bitak rciona
na lan je razliei iz medu pritiska zasice
zas ice nja vode ne pa re Ps na te mpe ra -
pare
pareijalnog
turi koze Is i pareija priliska vode ne pare p, u oko lnom vazduhu :
l.nog pritiska

Ed = f(p
f(ps, , p,
p,)) (3.g)

Pri lisa k zas


Prilisa zasice vodene
iee nja vode ne pare zavisi
zavis i od te
le mpe ratu re koze i njegove vrednos
ralure vrednosltii u
o psegu adod 27 "C
°C do
d o 37 °C mogu se apaproksima predstaviti linea rnm zavisnscli
roksima tivno predslavili zavisnscll o<leid
le
te mpe rature
ralure Is,
Is. pa je:

E d = f(t ,. p.) (3.9)


(3 .0)

Ere
En: i L zajcdno
zajedno cine ukupnu loplolnu odalu dis anje llL
toplo tnu odatu m. Ova toplo lno odava njc
O vo loplo nje od-
nd -
nas i se na pre nos toplo le te i vode ne pa re sa sluzokozc,
slllzokoze, koja oblaZe respiralo rni tmkl trnkl .
na uda hnul vazduh. pluCima,
vazdub. U pluCi ma, vazduh se za zagreva
greva skoro do unulras nje njc le lesne
lcs ne lem-
tem-
ralure
pe ra lure i o bogacuje se vode nom paro pa rom.m. Izdisa
Izdisanjenje m. vazdu sna masa slmji
vazdusna slruji kroz respi-
ralorni
ra lo rni Irakt u suprolno
suprotnom m sme m.ru, usled eega<:ega se dec toplo le te delirnicno
d e limicno vraca le te lll, a
od rede na ko
odrede kolicina ko nd e nzuje na zidovima respiralivnog
licina vode kond tra kl a. I pored toga
respira\ivnog Irakl
SIO se izvesna koli
SID kolicina toplole
cina toplo tila le lu,
le i vlage vra lila lu , izd a hnut
hnlll vazduh je i lopliji i vl vlaz
az niji
od ud aahnulog vazduha. Ere funkcij a
hnulog vazduh a. E", je (unkcija plllcnog "ve nlilacionog"
ntilacionog" mase nog proloka m, i
mr
raz like u sad
razlike aju vlage izdahnulog Wex i udahnutog
saddriaju ud a hnlllog vazduha Wo'
Sta
Sla nje izda hnlllog
hnut og vazduh a u izvesnoj me ri zavisi od sta nja ud a hnutog hnulog vazduh a. a, IIel '
se raz lika u sadriaju
saddaju vlage izda hnulog i ud ahnlllog
izdahnulog ahnulog vazduha pos le niza aproksimacij;1
posle aproksima cij"
moze predslaviti (unkciji od pa
preds laviti u [unkciji parcijalnog pritiska vod
reija lnog priliska vodee ne pare udahnulog
udahnutog vazduha.
Kako plucni ve ntilacio ni maseni
ntilacioni mase ni pro lotokk zavisi od nivoa mela bolizma
melabo lizma 10 vaii:
to vaii:

E rc = f(M,
Ere f(M , p,) (3. 10)
(3.10)

Osetljiva
Ose tljiva iii tzv_
lZv. suva lo plola
loplo odala disanjem L javlja se kao posledica
la odata poslediea razlike
razlikc II1I
le mpe ra turi iz medu
izme izdahnutog
du izd ahnutog i udahnll
udahnutog tog vazduha. Obzirom
O bzirom dad a je i ovo oblik rcs-
res-
piralivnog
pirativnog gubitk
gubilkaa toplo te to i za taj sluCaj
toplote slucaj vaie cinje nice a0 zavisnos li
ti stanja
slanja izdahnll
izdahnu--
tog vazduha, kao i 0 zavisnosti ventilaeionog
log venlilaeionog masenog proloka od nivoa me taboliz-
rna, Ie
te se L moze predstavili u funk eiji pa rame
funkciji ra me lra:
tra:

f(m"l cx,
L= f(m"t ex ,tI,. ) = f(M . ta) (3. 11)

su::
gde su
tex - te mpe ratura izdahnulog vazduha
lex
ts - te mpe ratura ud a hnutog vazduha
Mehanizam
Me hanizam pre nosa "suve" loplote K sa koze na spoljnu povrSinu ode&:odete je komp-
komp -
likovan i sad driii u sebi ~va lri
tri nacina pre nosa loplote: zraee nja i
toplote: unutrasnje procese zraeenja
ko nvekcije u vazdusnom sloju izmedu koze i odece. i konduktivni transport
transporl kroz odc-
3. TERAffCKl
TF.R.'vffCKf USLOVf UGODNOSTf -/3

U. Za lakse definisanje ovog nacina odavanja toplote te la, uvedena je bezdimenzio-


CU.
nalna velicina lei. Ova velicina predstavlja
predslavlja odnos ukupnog otpora
olpora prolazu top lote od
toplote
povrsine koze povrSine odevenog te la pre ma toplotnom otporu
koie do spoljne povrline Olporu odece od
2
0,155 m °C/W, sto je vrednost koja odgovara najpovoljnijoj odeCi za temperaturu
okoline od 20 0c. ledinica ove velicine je clo stirn sto je 1 clo = 0,155 m22o°C/W.
20°C. e/W. Obzi-
rom na velicinu J[d,
d, K predstaviti u funkciji ld
K se moze predslaviti Id i razlike izmedu srednje tem-
koie ts i srednje temperature povrsine
perature koze povdine odeee td'

(3.12)

Toplolni otpor odredenog kompleta odeee zavisi od debljine i poroznosti svakog


Toplotni
odece. Promene u sadriaju vlage u odeCi, usled promena vlainosti
pojedinacnog sloja odeee.
vazd uha, malo uticu na koduktivni otpor, osim ako odeca nije potpuno mokra. Pored
vazduha,
otpora provodenju toplote materijala od kojeg je odeca, na ukupni otpor odeeeodece izves-
tan utica imaju i vazdusni slojevi koji se nalaze izmedu tekstilnih slojeva. Za slucaj si-
roke odeee moguCa je i pojava strujanja vazduha kroz odecu, u zavisnosti od propust-
Ijivosti materijala odeee. U tabUci
tablici 3.1 prikazane su neke vrednosti Id za pojedine
komplete odeee:

3.1 Vrcdnosti loplotnog


Tabcla 3.1 toplotDog olpora
otpora odcce
Vrsta
Vrsla odeee t,
I" t,
f"
Naga osoba 0 I,D
1,0
Sorts
SOrlS 0,1 I,D
1,0
Tipiena
TipiCna lcopska OOeea (sorts,l
tcopska odcCa aka kosulja - kIalak
(sorts,laka keatak rukav, lake pamucne 0,3-0,4 1,05
1.05
earape i sandale)
Carape
Laka cadna odeCa ((Iak
radna odeea pamuCni donji Yes,
Iak pamueni veS. cadne pantalone, radna pa-
radne panlalone,
mUCna kosu lja,
muena k05ulja, lake vunene Carape
earape i lake cipcle)
tipele) 0,6 1,1
1,1
Tipieno poslovno odelo
TipiCno OOelo (pamueni
(pamuCni donji Yes,
veS. kosulja, panlalone,
pantalone, sako,
kIavala, earape
keavala, Carapc i cipele)
cipcle) I,D 1,15
1.15
Tipieno poslovno odelo
TipiCno OOelo sa lakSim kapulom
kaput om 1,5 1,15
1.15
TeSka vunena odeCa
OOeea (polama)
(polarnal 3-4 1,3-1,5

Odavanje toplote zraeenjem sa spoljne povdine odece moze se predstaviti Stefan-


Bolcmanovim zakonom:

(3.13)

Velicine u gomjoj jednacini su:


/i- koeficijent ernisije
t;- e rnisije zraeenja spoljne povrsine odece
a -- Stefan-Bolcmanova konstanta
(J

a = 5,6697'10-8
(J (W/m2~)
5,6697' 10-8 (W/m 2
J<")
T dd -- srednja temperatura spoljne povdine odeee (K)
Tr - srednja temperatura zraeenja (K)
Aar - efektivna povdina
Aerr povrSina zraeenja
Aerr == fej(fd
Aar fel(fd 'ADJ
'AIAI
felT - efektivni
efek tivni faklor povrSine koji pretstavlja odnos izmedu efektivne
faktor zraeenja povdine
povrSine zraeenja odeee i ukupne spoljne povdine
povdine povrSine odeee_ Vrednost fakto-
44
.J.J B. Todorovic PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRA
CENTRALNO GREJANJE
LNO G REIANJE

ra felT
fef[ dobije
dobijena eks perime ntalno i izno$i: za sedeCi polozaj fefr
na je eksperime elT =0,696,
=O,696, a
poloiaj stajanja fef[=O,725.
za poloZaj felT = 0, 725. Faktor feff
fef[ je nezavisan od pola, tezine, visi-
ne, vrednosti Anu ADu i te lesne konstrukcije.
konstrukcije.
fd - faktor
fd faklor povecanja povrSine
povrsine odavanja toplote usled odeee - odnos povrsine povrSine
odeve
odevenog nog tela
te la pre ma povriiini
prema povrSini nagog tela.
fd=Aci/ADu
fd=Aci/Anu
U tabeli 3.1 liZ uz vrednost za Id (clo) date su i vrednosti fd za pojedine komple kompletete
odeee.
odeee.
Prenos
Pre nos toplote konve kcijom sa spoljne povrSine odece odeee predstavljen je jednacino
jednacinom: m:

(3.14)

Gde je a c koeficijent pre·nosa


pre'nosa toplote konvekcijom, cija velicina zavisi od vrste
strujanja i rezima konvektivnog prenosa toplote (prinudna iii prirodna konvekcija
konvekcija,, la-
minami
rrunarni iii turbulentni rdim strujanja).
U slucaju prirodnog strujanja vazduha, odnosno malih brzina strujanja vazduha,
a c zavisi od razlike (td - t. ), dok za veee brzine strujanja a c zavisi od same brzine stru-
janja vazduha.
Pretpostavlja se da kod osoba koje se na nalaze
laze u oblasti termicke
terrrucke ugodnosti, pri
umerenim temperaturama
tempera turama vazduha i normalnoj aktivnosti znojnih zlezda say izluceni
VeliCina E,.. zavisi od stepena aktivnosti, odnosno unutrasnje produkcije
znoj ispari. Velicina
toplote H:

H
= ff((--))
Esw =
A Du
(3.15)

Zamenom navedenih velicina


ve licina toplotnih gubitaka u jednacinama (3.3) i (3.4) jedi-
ne dYe fizioloske velicine
ve liCine koje figurisu su temperatura koze ts i toplota odata ispara-
vanjem znoja sa povriiine kombi naciju velicina ts i E,.. jednaci-
E"". Za odredenu kombinaciju
povrSine koze E,...
na toplotne ravnotde biee zadovoljena.
t (oc)
5 E
Asw (met)
3S
35 du
34
3- 2
33
32
31
30
29
H __11_
" _ (met)
28 -A-(met)
-A- (met)
du Adu
27 ~--~----~----~----~--~
2 3 2 3 4
-
Slika 3.3 Zavisnost temperaJllre kOle
Slilm kote od
ad Slika 3.4 Zavisllost
Zavisnost odaJe
adaJe toplote
flivoa aktivllosti
IIivoa a/ctivflosti isparavalljem
isparavanjem Z/loja od
od IIivoa aktivnosti
flivoa a/ctivnosti
3. TERMICKI
TERMICKl USLOVl UGODNOSTI ./5
-15

Na dijagramu slike 3.3 i 3.4 prikaza


prikazana koze ts i
na je zavisnost srednje temperature kot.e
isparava nje m znoja sa povrSine koze E.w
toplote odate isparavanje E,.. od stepena
stepe na ak M/A~.
tivnosti M/ADJ·
aktivnosti
PretpostavljajuCi da je poznata vrsta i rezim konvektivnog strujanja aaDo kao i mo-
Pretpostavljaju6i
gucnost izracunavanja vrednosti td Fangerova jednacina termicke ugodnos ugodnosti ti bi6e u
funkciji sledeCih prome
promenljivih
nljivih velicina:

(3.16)

ld'
Id' fd ve licine koje zavise od vrste odece
- velicine
M/AL\],
M/ADJ' 1], 1'], V - ve
velicine
licine koje zavise od stepena aktivnosti
ta, Pa, t, v - termicki
te rmicki parametri okoline
KoristeCi jednacinu
je dnacinu termicke ugodnosti (3.15) mogu6e je za odredenu vrstu odece
i nivo aktivnosti izracunati kombinacije parame parametara
tara okoline, koje 6e odgovarati opti-
malnoj termickoj
te rmickoj ugodnosti osobe, u stacionarnim uslovima.uslovima. Obzirom da je jednacina
termicke ugodnosti obrazovana na osnovu osnoYU niza pretpostavki treba naglasiti da se nje-
na tacnost dovodi u pitanje za ekstremne vrednosti promenjljivih
prome njljivih velicina koje u istoj
figurisu.
ReSenja jednacina (3.15)
Resenja (3 .15) data su u vidu dijagrama na kojima krive predstavljaju
pre dstavljaju li-
nije ugodnosti i cije tacke odgovaraju optimalnim kombinacijama promenljivih ter- te r-
mickih parame
parametara tara okoline za odredeni stepen aktivnosti i odevenosti. Dijagrami
ugodnosti na slikama 3.5, 3.6 i 3.7 dati su za us love srednjeg stepena aktivnosti i ode-
venosti.
venosti.
Fanger-ova jednacina termicke ugodnosti i rezuItati rezultati do kojih je doSao
dosao imaju siro-
ku oblast prime
primene, ne, od analize termickih
te rmickih uslova okoline do projektovanja grejnih i kli-
malizacionih postrojenja.
matizacionih

3.5. VAJONOV (wyON) DIJAGRAM


3.5.1. Uvod
Pored uticaja na tennicku ravnoteru Coveka, odnosno oseeaj tennicke
te rmicku ravnotefu termicke ugodnosti, tem-
peraturska promena okoline se odraZava
odraiava i na neke druge aspekte u zivotu Coveka, kako
mentalne tako i ftzicke
flzicke prirode. NajveCi dec svog zivota Covek prpvede u zatvorenom
prostoru: dnevnoj sobi za boravak u slobodnom vremenu, spava60j spavaeoj sobi, kllhinji,
1..1Ihinji,
kancelariji, fabrickoj hali, ucionici
uCionici itd.
itd. Svaka odredena prostorija ima svoju namenu
odgovarajueoj aktivnosti koja se u njoj obavlja. U slueaju prostora za stanovanje,
prema odgovaraju60j
tennicki parametri okoline treba da zadovolje zahtev ugodnosti i tako obezbede
odredeni termicki
prijatan boravak u istim U radnim prostorima (fabricka hala, ucionica, kancelarija itd.)
tennicki parametri osim sto moraju da obezbede ugodan boravak, neophodno je da
termicki
obezbede i neometano obavljanje aktivnosti liZ uz maksimalnu eflkasnost.
eftkasnosl. Ovaj dodatni
uslov, zahtevani tennicki
termicki uslovi u cilju maksimalne eftkasnosti odrede ne aktivnosti ili
eflkasnosti odredene
(narocito u industriji), Cesto
procesa (naroeito l:esto imaju prioritet nad uslovima ugodnosti. Neka
dosadaSnja ispitivanja pokazalu su da se pojedine aktivnosti (naroeito one u kojima je
46
-16 8. Todorovic
Todorovii PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE

me ntalna angaZovanost svedena na minimum) najefikasnije obavljaju na te mpe raturam<l


temperaturama
koje ne spadaju u oblast ugodnih temperatura, medutim postavilo se pitanje da Iili je ovo ova
merodavno i pri duiem vre vremenskom
menskom pe periodu.
riodu.
Velicina i znaeaj uticaja te tempe ratu rsk ih prome na na spregu ugodnosti,
mpe raturskih ugodnos ti, kvalit
kvaliteta
e ta
rada i me ntalnih i fizickih mogucnos
mogucnostiti coveka moze se sagledati u studiju D.P. Wyon-
a "Efekat klime zatvorenih
zatvore nih prostora na produktivnost i fizicko - me mentalne
ntalne mogucnosti
Ijudi".
Smanje nje produktivnosti 1Iu uslovima normalnog toka privredivanja privred ivanja najcesee je
izazvano izostankom sa posla lIsled boles ti iii nes
usled bolesti retnim
nesre tnim slllcajem
slucajem na radnom mestu .
Klima radnih prosto
prostora,
ra, u kojima Ijudi borave trecinu treCi nu dana, sigurno da utiee na poras po ras t
iIi smanje nje frekvence kojom se navede ni dogadaji (bolest iii
iii iIi nesre
nes rettni
ni slucaj na rad-
nom mes mestu) deSavaju. Da bi se ovakvi rizici izbegli iii
tu) desavaju. iIi bare m sveli na minimum, neo p-
hod
hodno no je bilo ispitati.
ispitati, uticaj te rmickih uslova prostora na Ijude.
Na slici 3.5 prikazan je pojedpojednostavljeni
nostavlje ni grafik, dobijen na os osnovu
novu sumiranih re-
zultata
zulta ta veeeg broja ispitivanja. Na proce ntu ntlJalnoj skalili moze se procitati procentu
alnoj ska alno
procentualno
smanje nje « 100% ) iIi povecanje (> 100%) posmatrane karakte
smanjenje ristike. Tri prikaza-
karakteristike.
te mpe raturske skale prilagodene
ne temperaturske prilagode ne su odredenim stepenima stepe nima odeve nosti i metabolic-
odevenosti me tabolic-
koj produkciji toplote, odnosno stepenu aktivnosti. aktivnostL Skala A odgovaodgovara kombinaciji
ra ko mbinaciji la-
kog rada i lake odevenosti od I.:t= l.:t= 0,6 cIo,
clo, ka
kaoo i kombinaciji lakog rada u sedeeem po-
lozaju
loh odevenosti l.:t=1
ju i srednjoj odevenosti Id=l cIo.
clo. Skala B se odnosi na rad u sedeeem polozaju od
W/m2 lIZ
60 W/m2 uz laku odevenost 0,6 cIo, clo, a skala e C za laki rad ad od 80 W/m2
W/m2 i srednju odeve-
nost (1,0 clo).

3.5.2. Rezultati ispitivanja u hladnim uslovima prostora


Ulaskom u oblast hladnije strane opsega ugodnosti, kao primarni te rmo-regula-
termo-regula-
cioni proces javlja se vasokontrakcija, odnosno skupljllnje skupljanje krvnih sudova. Automatski
opada srednja te mperatura koze, a ekstremiteti
temperatura eks tre mite ti gube prioritet
priorite t nad metabo licko m
metabolickom
(unutrasnjom) toplotom u korist unutrasnjihunutras njih vitalnih organa-mozga, srca, pluca, je tre
jetre
toplo tni gradijent dui
itd., usled eega se razvija toplotni ekstremiteta.
duZ ekstre dovodii do ubr.w-
mite ta . Ovo dovod ubrla-
nog postizanja nove, nile ravnotezne temperature
niZe ravnoteine te mperature ekstrerniteta.
ekstremiteta. VreVreme
me u kojem se
dostigne termicka ravnoteia iznosi 10 -15 minuta, dok je za noge po
te rmicka ravnotda tre bno i po ne ko
potre ko--
sat i obzirom na njihovu vecu toplotnu otpornost (bolja cirkulacija, "gmblji" kvali-
liko sati
te
tett koze u odnosu na ruke, bolja izolovanost usled prekrivenosti odeeom i obucom).
U slucaju
slucajll da Ijudi stoje iIiiii hodllju
hodaju u toku svoje aktivnosti oni ce ee nesvesno koristiti svo-
misiee za stvaranje dodatne toplote, sto neec
je rnisiee nece biti moguce u slucaju kada se aktiv-
nost obavlja u sedeeem polohju. Za odredenu kombinaeiju sobne temperature, te mpe rature, ste-
pena
pe na aktivnosti i odevanja nije lako predvidepredvideti priblilnu temperaturu prstiju.
ti cak ni pribliZnu
studijll Lewis-a (1983. godina) tempe
U studiju ratura prstiju radnika u fabriei, muskog pola i
temperatura
bele boje koze pale su sa 34°C 34 °C (pri temperaturi prostora od 24°C), na 20°C 20 °C (pri
te mpe raturi prostora od 10
temperaturi °C). Radna aktivnost
10°C). ak tivnost se izvodila stojeci,
stojeCi, u odeCi
odeci koja je
obezbedivala
o bezbedivala te termo-neutralnost
rmo-neutralnost na 19 °C, u trajanju od po 6 sati. satL Pod potpuno istim
uslovima tempetemperatura
ratura prstiju radnika erne boje koze pala je sa 34 34°C
°C pri 24 °C pros-
tora, na 20 20°C °C pri temperaturi
te mperaturi prostora od 16°C, brzina
16 °C. Osetljivost vrhova prstiju i brlina
njihovih pokre
pokretata veoma je zavisna od temperature
te mpe rature prstiju. Prava zavisnost brzine i
3. TERMICKI USLOVI
USL OJlI UGODNOSTI
UGODNO!>TI 47
-17

osetljivost prslijll kod odredene


ose tljivost prsliju odrede ne kombinacije
kombinacijc le mpe ralure
lempera lure prostora, ak livnos ti i ode-
venosli,
venos li, pokazuje sma nje nje ave ove karaklerislike
karakler islike prsliju za 50%, za temperatum te mpera tum prsliju prstiju
od oko 15 0 ,nil
0
, na te mperaluri proslora
mpe ralliri pros lo ra od 6 °C (odnosi se na te mpe ra lursku skalu A).
ratursku
Regist rovana jc
Registrovana je i smanjena manualna pokretljivost pokre tljivos t i spre spretnost
tnos t kod oobe be gmpe rad ni -
kil, za citav niz indllslrijskih
ka, induslrijskih ope operacija.
racija. T Temperatura
e mperatura prstiju pri reduk redukovanojovanoj ma nu -
elnoj spre tnosl
tnoslii kre tala se u opsegll od 30 - 25 "e,
kretilla "C, eak i pri te mpe rill
tempe llri prostoril
ril tllri prost o ra od
18 °C.
°C, sto je donj
donjaa gran
gra nica op lima lnih ugod
icil oplimalnih ugodnih nih te mpera
tempe ra turil. Osim navednih,
naved nih, me merere ni
su i nek
nekii drll
drugigi aspekti
aspek ti manuelnih
ma nu e lnih karak te teris tika kod kojih je registrovano
rislika regis trova no smanjenje
smanje nje
od oko 20% za isti opseg prome na temperature prostora. Pad produktivnosti prodllktivnosti se po -
kalilo
kazao i kroz broj ne isp ravnihh varova
ispravni vilrova koji se lItrostmcioul rostm cio sma
smanjenje nje m temperalure
tempe rature
prostora sa 18 °C na 6 °C. 0c.
O bziro m da mozak
Obziro Oloza k spada u oorga rganene sa visokim
visok im toplotnim prioritetom
prio rite tom 1I hlad hladnim
nim
uslovima, logicno je da d a se ne mogu oee kiva ti znacajniji z nil cajniji efekti hladnih
hlad nih uslova odrede- od rede-
prostora
nog pros tora na nil Ole
me nt alne sposll
sposo bnosti.
bnos ti . U pre thodno spomenutim e kspe rime ntim(l ntima
primecena je te nd e neija
primccena ncija ka briebriem ritmll rada i veeoj opreznosti, ali
m ritmu a li samo
sarno u umere no
uslovimil . Pri jako niskim
hladnim uslovima niski m It;mperat urama, ritam rad
tc::mpe raturama, radaa je bio izuzetno spor.
La ngk ilde je 1973. godine ispitivao
Langkilde ispi tivao od red~ ne aspekte
red.:: nc:: aspek te mentalnih
me ntalnih karakteristika za ko-
je je poznato
pozna to da Sll su ose tljive na toploto plo tu,
tu . aalili nije naiho
naiSao na znacajno sma smanjenje
nje nje istih,
ca k ni pri tempe raturama koje Sll
eak Sli bile za 4 °C ispod individllalnih
individualnih optimalnih te mpe-
ratura . Ve rno n-ova ispitiva
Vernon-ova ispitivanjanja iz 1936. godineglldine pokazala Sli su poras
porastt od 30% fabrickih
reea pri padu
nes reca padll te mperature prostora Sil sa 20°C na 12 °C (prava (prilva 1 u odnosu na nil te m-
peraturskll skalu
peratursku ska lll A). Sasvim
Silsvim je r3ZlImna
rallimna pre tpostavka tpostavk a d a je smanjena manu e lna
spretnost
spre tnost u Ve rno novim e kspe rime ntima lIZrok uzrok po porasta fabrickih
rasta fabri ckih nes reca. Naved Navedenie ni
rezultati
rezu ltati fizick
fizickihih i me nt alnih karakkarakteristika
teristika ukilzllju
ukazuju da toplot na neugod
toplo tna ne ugodnosl nosl uzroko-
vana hlad
hladnimnim uslovima
lIslovima prost ora o ra predstavlja
preds lavlja znacajan pore mecajni faktor, sto je dovo dovo--
Ijan raz
razlog ogranice
log za ogra nice no smanjenjc
smanje njc te mperature
mpe rature prostora u kojima Ijudi rad e i zive.

3.5.3. Rezultati ispitivanja u toplim uslovima prostora


Inieijativni te rmo regu
Inicijativni laeio ni proces koji se javlja dejstvom toplih te
regulacioni rmi ckih uslo-
termickih
va, koji odgovaraju toploj stra strani
ni optimalne zone ugodnosti, je sirenje krvnih sudova. sudova .
Oa bi se odala sto veca
veea toplota
to plota o kolini.
ko lini, automatski se povecava srednja tempe ra tura
koze, a ekstre mite ti de
deluju
luju kao rasrashladna kako bi se postigla ista te mpe ratu-
hladna povrsina kalo
ra koze kao i na ostalim
os talim dcde lovima te la
la..
Problem koji se jav lja pri radu u toplim te rmickim uslovima je relativno suze
javlja na
suzena
mogucnost prilagodavanja poveca noj loplotnoj toplotnoj produkciji, obzirom da ljudiIjudi smatraju
smatrajll
ugodnim te mpe rature prstiju iznad 30 °C. Kada u toku niskog ste stcpe
pe na aktivnosti (rad
u sedecem
sedeeem po lozaju des na strana te mpe raturske skale A) tempe te mpe ratura koze dostigne
34 °C, aktivira se
vrednost od 34°C, sc termoregulacio
termoregulacioni ni proces aktivnog znojenja.
znojenja. Za vre me
vreme
traj anja ovog procesa toplotna produkeija
trajanja produkcija se znaeajno smanjuje. Ako se postigne za-
dovoljavajuci
dovoljavajuCi nivo smanjenja toplotne produkcijc produkeije gubi se potre
pot reba
ba za aktivnim znoje-
njem,
nje m, a otkloniee
otklonicc se i pra!eCi
prateCi proble mi ovog procesa - gubitak tecnosti, poslizanje
adekvatnog isparavanja kroz odecu, odccu, higije nski problem mirisa te tela
la i dr. U termoregu-
te rmoregu-
lacionom nagonn ka smanjenju toplotne produkeije
laeio nom smislu, nago produkeijc moze biti izuzetno jak te se
nesvesno uspo
usporava
rava rit am rad a, nesvesno se zauzima ugodniji i re relaksirajuCi
laksirajuCi polozaj
-Ill 11 Tod(NU4';c PROI£KTQFAN J£ POSTRO/£,WA ZA CENTR.4 U V GR£JANI£

sedenja iii i:ak


Cak gubi motivacija za rad. Ovc nesvcsDC
nesvcsoc rcaL:cije
rcakcije mogu da budu izuzetno
fiL:as ne u smanjenju
ce fiL:asne smanjcnju produkcije
produkcijc toplole.

150
15 0 °°C zOJ 10 k rr od(~O
C zOllok od( ~O W/
W/m2)
m21 ulnorm i{1.01C
ol nol odec i{1.0J
uJnor molnol L O)
CLO) C
10 15 20 25 30 0 C

I~ 0
14

13 0
130

120

11 0
11 2" ~(iene)
~ LZe ne}

o k r od ((0,6
lLo 0,6 CLO)
C LO) polozoju(l,O CLO)
Rod u sedecem polozoju(t,O
1'o
0c0
10
10 15 25 30 DC
°C A
A

90 \
\ \y-- Men
Mentol
to lnn e osobine

8600
\ \
\
\
\
70
70
.,.
Ugo~o.n \
Ugoqon
\ \
\
\3
o secoJ \
60
'\--~
--l-- Tempo rodo
\
50 5 4\

°C zo rod u
U sedecem polozoju(60Wtm2)
polozoju(60Wfm2) u lokoj odeci(o.6 CLO)
IJ IJ IJ J IJ B
10 15 20-
20- 25 3
30 0 ° C
Slika 35 Uticoj lonpaahua otoIUre " rutInoj D"aIini
3.
J. TERMICKJ USLOVI UGOONOSTI
TERM/CKJ USLOV/ UGODNOSTI 49

Vee spomcnuti Vemon-ov eksperi eksperimc mcnt nt obuhvalio ispitivanje


obuhvatio je ispitiva uCcstalosti fa
nje lICcstalosti fabric-
brie-
ncsreea 1I uslovima poveea
kih nesreca povceancne temperature
tcmperature prostora. U poredenju po rede nju sa freJ.,'vencom
freJ,.'vencom
fabrickih nCSrCc,l na 20 °C, pri tempera
fabriekih nCSrec.l temperaturi prostora od 27°C registrovano
turi proslora regislrovano je poveea-
nje od 30% fabrickih
fabrick ih nesreea kod ispitanika
isp it anika muskog pola (prava 2'; temperaturska
skala A), dok je poveeanjc
poveeanje za ispitanike zenskog pola (2") bilo oko 10% 10%..
Niska efikasnost radnika u vidu pojavc pojave nezgoda moze se objasniti smanjenjcm smanjenjem
pilZnjc i opreza usled uticaja tople
pilZnje lople sredine.
srcdine. Ovo predstavlja indirektan rezullat rezultat teinje
teznje
ka smanjenju metabolicke loplotne produkcije i postizanja
me tabolieke toplotne poslizanja tcrmicke ravnoteZc bez
te rrnicke ravnotezc
ueesea aktivnog znojenja.
znoje nja . U Africi gde su Ijudi svih rasa aklimatizovani na tople uslo-
ve sredine, aktivno znojenje je prihvaecno kao neizbezno ali lIZ niiu nilu temperaturu
te mperaturu za
poee
poeetaktak reagovanja aktivnim znoje nje njemm pa su i karakteristike industrijskog rada bile
belje na 26°C
bolje 26 °C nego na 20 °C. Obzirom na klimll tog geografskog pojasa, karakteristi-
ke industrijskog rada dostigle su vrhunac za te mpe raturu od 32 °C, da bi na tempe
temperaturu tempera- ra-
turi od 38 °C znaeajno opale.
Efcka poveea nja te mpe rature na smanjenje mentalnih mogucnosti
Efeka t povecanja moguenosti Ijudi potvden
je od niza autora, od kojih je posebno irtcresanlan i... te resantan eksperiment
ekspcriment Wyon-a i Ryd-a sa
skoIskom
skolskom decom od 9 do 11 godina. godina. Prva grupa dece bila je izloze izlozena temperaturama
na te mperaturama
od 20 °C, 27 °C i 30°C, a druga temperaturama od 20°C i 30°C. Deca su ispitivana
standardnim testovima u okviru normalnog skolskog easa, pod nadzorom njihovih
ucitelja
ucite lja.. Praee
rraeenn je eerekat
fekat temperature na brzinu eitanja Citanja i sposobnosti razumevanja
razumcvanja
procitanog teksta. U obe grupe bitno su smanjene obe sposobnosti (brL:ina (brt:ina citanja
i;itanja i
razumevanje te ksta) pri temperaturi od 30°C, za razliku od tempe
teksta) rature od 20°C
temperature 20 °C
potvrdena
koja je potvrde na kao optimalna i za koju su posmatrane me ntalne sposobnosti imale
svoj maksimum (prava 3 desna strana tempe temperaturske
raturske skale A). Za prvu grupu dece
ra tura od 27 °C je takode proizvela
tempe ratura proizve la efekat znacajnog pada u posmatranoj ka-
rakteristici ali je on bio nesto manji nego pri temperaturi te mperaturi od 30 °C.
pukazuje zavisnost ritma rada od povecanja temperature Obzirom da je
Prava 4 pokazuje
za kancclarijsko osoblje registovan pad u konccntraciji, koncentraciji, odnosno da se za 30 do 50%
umanjila mentalna sposobnost pri temperaturama te mperaturama koje odgovaraju granici poeelka poeetka
aktivnog znojenja (25 QC), sasvim jc je jasno da ec ee se ritam rada bitno
bitnu usporiti obzirom
na teznju
teZnju smanjenja metabolieke produkcije toplote.
smanje nja metabolicke
Mentalne sposobnosti ljudi Ijudi testirane Sll i u funkciji dinamickih tempe[aturskih tempcraturskih
promena u pe riodima od 60 rninuta.
periodima minuta. Na osnovu dobijenih rezultata (koji nisu prika-
zani na slici)
sLici) zakljueeno je da je subjektivna tolcrancija temperaturskih
tempe raturskih promena veca veea
pri radu nego pri mi.rovanju, odmoru . Ve
rnirovanju, odnosno odmoru. VeLike
Like temperaturske promene (razli-
rninimuma i maksimuma do 8 °C, u periodu
ka minimllma pe riodu ad od 32 minuta) poveeale
povecale su nivo aktiv-
nosti, ali su izazvale termickll
terrnicku neugodnost. Za period duze od 60 minuta, te termoregu-
rrnoregll-
lacija zauzima stacionaran rdim rdi m regulisanja, te mentalna menta Ina sposobnost postaje stroga
[unkcija
funkcija temperature
te mperature u odredenom vremenu. vre menu.
lzlomljcna linija 5 pokazuje procenat Ijudi koji su se izjasnili da im je odredena
lzlomljena
temperatura prostora, odnosno temperatllrski
temperaturski opseg ugodan, pri odgovarajueoj kom-
binaciji stepena odevenosti
odevcnosti i aktivnosti. Tako ee ce se za kombinaciju na temperaturskoj
tcmperaturskoj
skali A 80% ispitanika izjasniti "ugodno" ·ugodno· za temperaturski
tempe raturski opseg od ad 19-23 °C, a isti
·ugodnih" odgovora na skali 8
procenat "ugodnih" B odgovara temperaturskom opsegu od
50
50 B.
D.To<iofTJv;t:
TO/loro!'i, PROJEKfOVANJE
PROJEKrOVA NJE POSTROJENJA
POSTROJENJA ZA
ZA CENTRALNO
CENTRALNO G REJA NJE
GREJANJE

22-26 °C.DC, na skali C temperalurskom


SkilLi C temperaturskom opseguopscgll od 16-20 0 c. Na osnovu izloze
DC. nog moze
izlozenog moZe
da Zi!k ljuci da se oplimalna
di! se zakljuci optimalna ugodna le mperalurska zona krece
tcmpcraturska kreee u rasponu u 44"C. 0c.
lako su ideje i postavljeni mode modeliIi koji obr<lzuju
obrilzlIju osnovu koncepla
koncepta ugodnosti uni- lIni-
verl alni, usvojene projektne vrednosli
verlalni, termi cke paramelre
vrednosti za lerrnicke parametre prostora (Iempe
(tempe ratura.
ratura,
rclalivna
relativna vlaZnost,
vlilZnost, brzina
b12ina strujanja vazduha) kao i redosled vainosti vaZnosti tih faklora
faktora moze
bili
biti bitno razlicit u zavisnosti od gcografsko
geografsko klimalskih
klimatskih uslova
lIslova podrucja
podcucja za koji se pro-
jektuje izabrani sistem grejanja iii klimatizacije.
klimatizacijc. Ove varijacije u "ugodnoj"
"ligodnoj" tempera-
te mpcra-
turi prostora mogu se zadovaljavajuee
zadovoljaviljllee objasniti i promenom u spoljasnjoj
spoljilsnjoj lemperatll
tempe ratll -
rio U zirnskom periodu spoljasnja te mperatura
mpcratura je nih od unutrasnje koja se odr2av<l odr2avil
izabranim
izilbranim sistemom grejanja, dok je jc u letnje m periodu spoljasnja
spoljasnjil temperatura
temperilturil visa
od unutrasnje
unutCilsnje za koju se projektuje klim<llizacioni
projek tuje klimatizilcioni sistem. Pri usnjanju
usvajanju vrednosli
vrednosti
projektnih parametara unutrasnjih
u.nutrasnjih prostora treba voditi racuna da se osim ispunjenja
ispunje nja
krite rijuma ugodnosti obezbedi sto manjc
kriterijuma manje "Ioplotnih
"toplotnih sokova" koji se desavaju
desavajll usled
uslcd
velikih
vclikih razlika u termickim
tcrmickim uslovima spoljne
spoljnc i unutrasnje sredine.
sredine, pri prelasku
prelaskll iz jed-
jcd-
ne u1I drugu.
drugll .
Na osnovu navednih fizioloskih i psihofizickih zahteva u ovom poglavlju moze da
se zakljuci
za kljuci da se neutralna-ugodna
ncutralna-ugodna lemperatura
temperatura prostora moze predvidcti u zavisnos-
ti od spoljasnjih te mperaturnih uslova, te da ee ista biti zadovoljavajuca za potrebc
temperaturnih potrcbe
temperaturske
te mpe raturske ugodnosti Ijudi. !judi.

3.5.4. Vlazoost
Vlaznost vazduha
Ulieaj vlainosti vazduha na ugodnost
Utieaj ugod nost coveka nijc tako delaljno
Ct..weka nije detaljno proucavana kao
proucavilna kilo
temperaturom. Ovo jc sasvim razumljivo
sto je to slucaj sa temperaturom. razumJjivo obzirom da vlainost
vlaZnost vaz-
duha ne utiee
utice direktno na toplolno oplereeenje tela lela vee odreduje kapaeitet
kapacitet isparavil-
isparava-
nja koje prima vazduh, a time i rashladnu efikasnost znojenja. Obzirom da jc te rmo-
rcgulacioni
regulacioni proces znojenja karakterislican
karakteristican za vise
viSe lemperature,
tempe rature, lermicka
termicka ravnoteza
ravnoteZa
Ic la je u
lela 1I lakvim
takvim uslovima
lIslovima zavisnija od isparavanja Ie te se moze oeekivati da ee ce na tim
lemperalurama
le mpe raturama vrednost relativne
relativnc vlainosti biti kriticnija.
Moguea
Mogllca kolicina
kol.icina isparavanja znoja od(edena
odredena je razlikom izmcdu izmedu parcijalnog pri-
liska
tiska zasiecnja
zasiccnja vode
vodene ne pare na lemperaluri
temperaturi koze i parcijalnog priliskapritiska pare 1Iu okol-
nom vazduhu. Pareijalni
Parcijalni prilisak
pritisak zasieenja vodene pare za kozu zavisi od temperature
tempeCilture
koze i kreec se od 50 do 62 mbar slo odgovara le temperatura
mperaturama rna koze od 33 DC °C (oblast
ugodnosti) do 37°C (znaeajno
ugodnosli) (znacajno toplolno
loplolno optereecnje).
optereeenje). Za lOp lople
Ie i vlaine uslove okoli-
ne, sa fizioloske tacke gledista parcijalni pritisak
prilisak zasieenja vodene pare daje dovoljno
lacan i korislan opis lIslova
tacan uslova vlainosli
vlaznosti vazduha,
vazdllha, obzirom da se direklno
direktno odnosi na po-
tencijal
le ncijal isparavanja sa tela.lela. Opis vlainosli
vlaZnosli vazduha relalivne vlainosti moze
vazdllha velicinom relativne
veoma eesto
eeslo da zavara i navede na pogresne zakljllcke.
zakljucke. Na primer.
primer, relativnoj vlaznos-
ti od '1'=
If'=100% temperaturi vazduha od 25 DC
100% na temperatllri °C odgovara pareijalni
parcijalni pritisak zasiee-
zasiee-
temperaturu koze od 33 °C. Vazdllh
nja pare koze oko 50 mbar za temperatllcu Vazduh u kontaklu
kontaktu sa ko-
zorn
zom se zagreva do temperature od 31 do 32 °C, a relativna relalivna vlainost
vlainosl istog se smanjuje
omogucavajuei proces isparavanja. Medulim
omogucavajuci Medlltim za 'I' lemperaturi od 50°C
If' = 50% na temperaturi
odgovarajuCi pritisak zasieenja vodene pare biee bice oko 62 mbar sto slo je pribliZna vred-
prilisak pare za kozu.
nost i za pritisak kozu. Pod ovakvim uslovima proces isparavanja sa koze je
nemogue. Uticaj
nemoguc. Ulicaj pritiska
priliska zasieenja vodcne
vodene pare Zitza odredeno stanje
slanje vazdllha
vazduha povecan
3. TERMIC/(J
3. TERMIC K1 USLOVI UGODNOSTI 51
51

osceaje m vlainosli
je sa oseeajem vlaz nos ti koze
koie (videli
(vide l i "culne
"eulne rea keije"). Dok
reakeije"). [ ok jc koza suva nivo znojenja znojenj a
i isparava nja zavisi sarnosa mo od me melabolicke
labo lieke loplolne produkcije "suvog" odava
prod ukeije i "suvog" odavanja nja lop-
top-
lote. Do odredene
lole. od rede ne vlainosli
vlai nos li vazdllha
vazduha isparava
isparavanjc njc sc
se deSava
ddava sa same sa me povrsine koze a
rasWadna
ras efikasnosl
hlildn a efik as nos t je maksimalna . Pre laskom
Prelasko m odredene
odrede ne graniec
graniee vlaznosli vazduha,vazduh a,
isparavanje se sc i dalje deilava
dcSava aalili je lImilnje
lImil njc na pa se javlja ne ncpprija
rija lan
la n osecaj lIsled
usled pove-
Cane vlai nosti koze.
Ca ne vlainosli koie.
Pri le mpe ralurllma
Pri ral uril ma vazdllha
vazduh a od 20-25 °C, nivo vlaz nos nosliti ne ma lIticaja
llticaja na fiziolos
fizioloskkee
cliine reakeijc,
eulne rea kcije, lako da su prome ne rc re lalivne vlainosli
vlai nos ti od 30% do 85 % sko skoro ro nepri-
metne.
melne. Za le mperamperaturelure iznad 25 "C lIulicaj ticaj vlainosli vazdllha ocigledniji, pove
vazd u ha je sve oeigledniji, pove--
cani Slisu vlainosl koze. le mpe ralura koze i nivo znoje nja.
temperatura nj a. Na unul ras njll le
unulrasnju teles te m-
les nu tem-
peratum
pera tunJ i broj srca nih oolkucaja,
sreanih tkucaja, promene
prome ne u vlainosli
vlai nosti vazduh
vazduhaa lIlicu
utieu pri nes to visim
pri nesto
tempe ralurama
lempe ralura ma i pritiscima ire nja vodene
pritiseima zas iCenja vode ne pare. PorastPo ras t u brLini
brzini struja
strujanjanj a vazduha
ponistava
ponislava ulicaj vlaznosli
vlaz nosl i (poveca
(povecana na konveklivna
ko nve ktivn a loplolna
toplo tna razme na) le gra niee fi-
Ie se granice fi -
zioloski
zioloskihh i eulnih
culnih rcakcija
reakcija na povecapoveeanu nu vlainos
vlainoslt vazduha pome po me raju ka visim vrednos-
tima.
lima. Prihva
Prihvalljivo odrediva nje projeklnih
tljivo upulstvo za odredivanje projektnih granicnih
granienih vrednos
vrednosltii dao je
Ewe
Ewert. rt. U cilju razumevanja rezulta rezullala la do kojkojiihh je dosllo
dosao pOlre
polrebnobno je upoznali se sa ne ne--
kim fiz ioloskirn
fizio loskim od likama
lika ma res pira tivnog lrakta. Unulrasnji
respiralivnog U nutras nji zidovi nosa, respiratorni
respiralorni
pulevi, pluea, pa eak
putevi, cak i sllpljikave
sup ljikave celije-alveole
celije-alveo le prekrivene
pre krive ne Sll su Slllzokozom koja pose-
duje dlaciee
dlacice koje SlI su IIu konslantnom
ko ns tantnom njihanjll.
njiha nju. Upravo
U pravo ove dlaeicedlaciee sprecavaju
sprecavllju lldahnu-
ud ll hnu-
tu prasinu
lu pras inu da se za le pi pi za SlllZOkozu.
sluzokozu. Ewe rl rt je oolkrio
lkrio dadll velieina
ve licina proto
proloka ka sluzi zavisi
zavis i
lIglavno m od relalivne
uglavnom re la livne vlainosli ud ahnlllog
vlaznosli llda hnulog vazdllh
vazduhaa (sl.3.6). Kada re lativna vlainosl vlllznosl
zna tno ispod vrednos
padne znatno vrednosli li od 40%
40%,, prolok
pro tok se llspo rava, sluz se za
usporava, le pi za s luzokozu
zalepi
dlacica se uspo
i kre ta nje dlaeica rava. Pos iedicil
usporava. ledica ovoga je da bllklerije
bakl e rije i virusi na naiilaze
lllze na
nil po-
voljne liSus love za raz mnozava nje. Na osnovu
razmnozavanje. os novu ove sludije,
stlld ije, moze da se za klju ci da ler-
zakljuei te r-
ugodnos ti odgovara oopseg
mickoj ugodnosli pseg rela tivne vlainos
relalivne vlainosli ti izmedu
iz medll 40% i 60% 60%.. Za ZII unu tras-
unlllras-
nje lempe
te mpe ra ture u zimsko
ralure zimskom m periodll,
pe riod u, rcla tivna vlai
rclalivna nos l lre bll
vlainosl ba da se krerekreCe do maksi-
malnih
ma lnih 50%, da hi bi sc izbegao
izbcgao rizik od ko nd e nzacije .
kondenzaeije.

~ 10
-10 _10
~ 10
c
E 9 .s 9
.5
.....
...... E
B
.....
......
E PU5ACI
PU5A C I E 8 N E PU5AC I
E E
7 7
N 6 N 6
:J
" 5'.i "
:J

'" 5
~

.x
oX
4 '"
0 oX 4
0
0
~
3 0 3
a..
Il. ~
~

2 a.. 2
Il.

1 1
0 0
10 2030
20 30 40 5060 70 80 90 100 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
<P 1"/0)
'P l"!ol <P I"Io)
'P1%l
0) bl
Slilea 3.6 Nivo pr%ka
Slika protolea slll
slllzi zavisllosti
zi II zavi. relativllee vlaz,lOs/i
f llosli od re/a/ivll vlablOsti Ildahll/og
/Idahlltog vazdllfla
vazdllha
52 B.Todorovic PROJEKlOVAN JE POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJE
PROJEKT OVA NJE

3.5.5. Strujanje vazduha


Strujanje vazduha utiee na postizanje termicke ravnotde dvojllko. Od br.line brline stru-
vt:licina konvektivne razme
janja zavisi velicina ne toplote kao i kapacitet
razmenc kapaeitet isparavanja vazdll-
ha, odnosno rashladna efikasnost znojenja. Pad tempe temperature
rature vazduha is pod tempera-
ispod
ture koze prollzrokuje da ova dva efekta dejstvuju u istom isLom smeru. Vece strujanje vaz-
duhs uvek proizvodi rashladni efekat,
duha cfekat, koji se povecava sa sniZavanjem
snaavanjem te mperature
vazduha. Medutim, kada je temperatura vazduha visa ad od temperature kaze, efek ti Cc
temperalure koze,
dejstvovati u suprolnom
suprotnom smeru. S jedne slrane, inlenzivnije vazdusno strujanje
strane, intenzivnije slrujanje ce
izazvati poveeanu
izazva ti poveca konvektivnu
nu konvek tivnu razme nu toplote i zagrevanje tela, a sa druge strane
povecaee kapacitet isparavanja odnosno rashladnu efikasnost, jer ce u dodir sa ko-
poveci\ee kapaeitet
zorn nailaziti nove vazdusne
vazdllsne mase ciji je pareijalni
parcijalni pritisak vodene manji.. Struja-
vadene pare manji
nje vazduha u zatvorenom prostoru prouzrokovano je prirodnim prirodnim konvektivnim stru-
jama i infiltracijom. Ovo sarno po sebi cesto nije dovoljno da se obezbedi zadovolja-
vajuce vazdllsno
vajuCe vazdusno strujanje cije je prisustvo neophodno radi stvaranja ugodnih te tcrmic-
rmic-
kih uslova odredenog prostora. Uvodenjem odgovarajueeg ventilacionog iIi klimatiza-
ventilaeionog iii
cionog sistema u takav prostor moguce je obezbediti
eionog obezbediLi zeljenu velicinu brzine
brline vazduha
vazduha,,
obzirom na ostale termicke parametre.
parametre.
Suvise veliko vazdusno strujanje u smislu ve velike
like brzine i proloka prouzro-
protoka vazduha prollZro-
kuje promaju koja se moze definisati kao pore poremeeaj
mecaj termickih uslova koze rashladu-
jucim e[ektom strujanja vazduha
juCim efektom vazduha..

26r----.----,-----r----.--~~

u
o 24r-----~~~~
or:i
..c.
::l

"od
"tJ
N 22
>
o
"-
L-

Zo 20
"-
L-
V
tV
a.
0..

~ 18~~~~--~~--~----~----~
18~~~~--~~--_4----_4----~
r-
t-

16~O--~~--~~~~--~~--~
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5
Brzina vazduha, m/s

Stika 3.7 Opseg termitke IIgodnosti: brzi"e strojanja i temperatllre Vazdllha


vazdllha
3. TERMICKI
TERMICKl USLOVr
USLOVl UGODNOSTf
UGODNOSTI 53

Kada ovaj rashladujuCi


rashladlljuCi efekal
efekat pcede
prede odredenu
odcedenu vrednost, promaja se dozivJjava dozivljava
ne ugodna, te se javljaju zahtevi za visim temperalurama
kao neugodna. prostora iii za zaustav-
te mperalurama prosloca zauslav-
Ijanjem ventilacionog VerovalnoCa da ee Ijudi osetiti promaju u datom pros-
ve ntilacionog sistema. VerovatnoCa
tom zavisi kako ad
loru od brzine i tempe rature vazduha, tako t<lko i od vrste i slepena
stepena aktivnosti
povcSine tela koja je izlozena vazdusnom stmjanjll
povrSine lela strujanju i karakte
karakleru
m vazdusnog kretanja
(kontinualno-diskontinualno). lzuzctna
(konlinualno-diskontinualno). lzuzelna osctljivost
osetljivoSI na promaju pokazuju potiljak i
nozni zglobovi. Preporueeni
Prcpomeeni opseg brzina stmjanjastrujanja vazduha,
vazduha , koji odgovara oblasti
tcrmicke ugodnosli, prikazan je na slici 3.7.
termicke ugodnosti,
Dati dijagram formiran
formican je na osnovu mere merenjanja u zatvorenom prostoru.
prosloru, za Ijude
prosecno odevene,
prosccno odevene. u sedeeem polozaju,
polozaju. sa delovanjem vazdusnog stmjanja strujanja na pred -
tela. Aka
njoj strani lela. Ako je vazdusna stmja
struja usmerena
usme rena prema vratu iii noznim zglobovima,
vrednost od 0,15 mls.
treba da je ogranicena na vrcdnost rn/s. Ljudi koji obavljaju fizicki rad cad (visok
aktivnosti) mogu da tole
stepen aklivnosli) tolerisu brzinc i do 0,5 mls
risu brzine rn/s dok bi za fizicki neaklivne
neaktivne Iju-
vrednost od 0,1 m/s bila neugodna .
de cak i vrednosl
Pri odredivanju projeklnog
projektnog opsega brzine slmjanja treba vodili
slrujanja vazduha lreba yoditi racuna 0
ostalim te
oslalim termickim
rmickim parametrima.
paramelrima, kao i 0 drugim uticajima kao sto su broj osoba koje
ee boraviti u odredenom prostoru,
prostom, aktivnosl
aktivnost koja ee obavljali, licni uticaj i oslalo.
Ce se obavljati. ostalo.
4. TERMORIZICKE O SOBINE
OSOBINE
GRADEVINSKIH MATERIJALA
4.1. OMOTAC ZGRADE
Pod o mo tacc m zgradc
zgradt: pO drazumevaju se svi
podrazumevaju svi granicni elee le mc nti koji odvajaju gra-
menti
devinski objc
objckaka t od spoljne oko line i ze
okolinc lT'ljista na kome
zelT'ljista ko me je podignut: fasadni zidovi sa
vratima i prozo rima. krovn<1
prozorima. kmvna ko nstrukcij<1 kao i os
konstrukcija nova zgrade na kojoj ona Ie"Li
osnova le"Li na llu.
tlu.
Osim svojih me hanickih
ha nickih funk cij<1,, omotac
funkcija o mo tal: ima
im<l zadalak
z<lda tak da stiti
stili uoutraSojj
unutraSnjj prostOI'"
prosto("
spo ljnih visokih
od uticaja spoljnih v!sokih iii niskih
niskib temperatura,
te mpe ra tura, od padavina, ve bukc i drugih
t..-a, buke
velr-a,
spoljnih nencpovo ljnos ti. Al
povo ljnosli. Alii i da istovremeno rnogueava pristup prirodoe
istovre mc no o mogucava prirodne svetlosti
svetIostj u
IInutrasnjos t zgrade kao i vizue
IInutrasnjost vizlle lni kont
ko nt akt Ijudima II njoj sa okolnomoko lnom prirodom
prirodom.
Priliko m projcktovanja
Prilikom projektova nja zgraelc mora se oaCi naei optima
optimalanla n oelnos izrnedu
izmedu samih zido- zida-
va i prozorskih
prozo rskih povrsina.
pOYrsina. s5 obziro
ubzirom m na zabt eve zgrade za cenergijom
zahteve ne rgijo m za zagrcvanje zj- zi-
mi i hlatlcnje
hlatlc njc !eti.
leli. Ovo
Ova jc potre bno je jerr staklene povriiim;
poveSim; lIZ sve svoje predoosti,.
prcdoosti. posc-
duju mnogo
mnago manji ootpor lpo r provodenju
provode nju toplote
toplo te 1Iu odnosll
odnoslI na zidove, pa sa energetsl.;og
energetstog
stanovis
stanovistata predstavljaju najs labijc elemcnte
preelstavljajll najslabije ele me nt e svake fasade.
fasad c. Ta ojihova nepovoljna oso-
njihova ncpovoljna OS(}-

bina sc ublazava ugradiva nje m kvalitetnijih


ugradivanjem koostrukcija pro'LO
halitetnijih konstrukcija ra, a !.:ada je to nedo-
pnYLora,
vo ljno. oonda
voljno. nda scse povcCava o tpar prolazu
otpor to plo te kroz zidove boljim izolacijama,
prolazll toplote izolacijarna. lako
lalm
da proscca
proSCl;i\ n otpor
o tpo r prolazu toplote kroz fasadu fasadll budc
bude uvecan.
uveean.
Sa poveea nje m sadriaja vlage u gradcvinsko
poveca njem gradevinskom m materijalu,
mate rijalu, smanjuje se ojcgovnjegov 01-
por provode nju toplo te, pa se mo
toplote. mora ra voelili
voditi ral;una
racuna 0{1 prodiranju vlage u konslrukcione
konstrukcione
ele mente zgradc,
clemente zgradc. narocito u spoljnim zidovima. Zato prilikorn projektovanja
Zalo se prilikom projektovaoja zgra-
de racunski kontrolisu
kontrolislI nje na te
njena rmorlZicka svojstva, proveravaJu otpori provodeoju
termoflZicka provodenju
prodiranje vodenc pare.
toplote kao i prodiranjc

4.2. PRENOS TOPLOTE KROZ ZIDOVE


Priliko m proraeunavaoja
Prilikom pot re bne kolicine toplote za grejaoje
proraeunavanja potrebne grejanje usvaja se da je
te mpe ratura konstantna.
spoljna temperatura konstantna. Ova
Ovo stoga
sloga sto u zirnsko
zimskomm periodu varijacija spoljne
temperature tokll 24 Casa oko srednjc dnevne temperature
tempera ture u toku tempe rature nije
nile ve lil.:a. usled
vel.i1;:a. uslcd mt-
trat-
kog traja nja suoccvog
trajanja obla~-nosti zirni. Zalo
zraCeoja i velike oblal':nosti
sunccvog zr-aCcnja usIovima grejanja.
Zato se u uslovima gn:;janja.
kada sc unutrasnje temper-ature
te mperature odriavaju
odrZavaju na odredcnoj VTCdnosti lrampart
trampart loplote
toplote

55
-'6
56 B. Todoro l·ic
B.TrxforeJ PROJEKI'OIiANJE POSTROJENJA ZA CENTR4LNO
l'ic PROJEKfOVANJE GREIANJE
CENTR4 LNOGREIANJE

kroz zidove i krovne


krovm! konstrukeije
konstrukcije prakticno
praklicno odvija u slacionarnim
stacionarnim uslovima, cime se
proracnni u znatnoj me ri uprosCavaju.
proracuni
Transpor( toplote
Transport (oplote kroz
hoz zid jc
je kombinacija provode nja (oplo te kroz masu zida, pre
toplote prc--
laza
laz a to plo te sa unutrasnjeg vazduha na
plote nCt zid kao i sa dmge
druge strane zid
zidaa na spoljni VilZ
vaz--
duh, pri cemu se vrii i prenos toplote zrace nje m. m. Z a eleme nte gradevinskih konstruk
konstruk--
i':ijc su
cija cijc dc bljinc daleko
SlI debljinc dalc ko manjih dime
dimc nzija od njihovih povriina, prolaz toplote se
praklicno pravclI, normalnom na povrsinu zida. U tom slllCaju,
prakticnn odvija u jed nom pravell, slueaju, pri
slacionarnim uslovima, prolaz toplote se racuna po poznatom obrascu:
stacinnarnim

q = k (III - Ie) (4.1


(4.1))
odnosno, S obzirom na relaciju

(4.2)

(4.3)

U gornjim izrazima su korisCene


koriseene sledeee oznake
ozna.ke::

q - spccifii':ni
specificni toplotni protok [ ; ~]
vi~eslojnog
Rllk - ukupni toplotni otpor vi~es lojnog zida prolazu topiote,
toplote, cija je vrednost zbir
pojedinacnih otpora svakog sloja:

11 " o· 0.
2:-'
IJ

Rut =- + + (4.4)
au
all A;
;= 1

W
k - koeficijent
koeficijcnt prolaza toplote [ 2 ]
m ·K

1
(4.5)
k -
1
au
all
+ " 0 +
; A;
iO;
2:-;
'a
1
·a,J

a"ll -- Icoeficijent
a Koeficijent prelaza toplota sa valduha
vazduha u prostoriji na unutrasnju spoljnu
spoIjnu povr-

sinu ZI'd a [[
smu zida
y'
2W
zW ]]
m ,K
. K
4. TERMORlZICN£
TERMORlZ1CNE OSOBIN£
OSOBINE GRAD£VlNSKlH
GRADEHNSKlH OBJ£KATA
OBiEKA TA 57

a. - koeficijcnt pre
a, laza toplote
prelaza toplot e sa spoljas ne povrSinc
spoljasne povrS inc zida na spoljni vazduh

o
~ . .'
toplotni otpo
." . . 2 ' K]

m
_/ I -_ toplotnl o tporr I-tog sloJa zid
zidaa W
A·I [ VV

~ ; - dcbljina
0; dc bljina sloja "in [m)
slnja "in [mJ

A - koe ficije nt provodenja


koeficijent provode nja toplot
toplotee sloja "i" [~ ''. _m_]
"in [-VV-2=-- ~]
m ·K

"<1
;

_--tu

t us
, lcJ.u
'Id.

t ---,
t e- - - Ruj ~----~---~~Ru
f - - - - - t - - - - t - - - - l Ru

Ii [m]

Slika.4.1.
S/ika.4.1. TemperaJllrt/O
TemperaJllrtlo polje II vise.rlojflom zidll
II v;seswjflom

Da bi se odredila temperatura u nekom sloju zida iii zidnih povrsina, toplotni


toplolni
protok do sloja cija se temperatura izraeunava:
izracunava:

I - /.
J

*'
U
q= (4.6)
1 ~~ .
- 1 + .6 o·'
~ -_
all
all ;=1 A;
se izjednacuje prolokom kroz celu debljinu zida, koji je definisan jednacinom
izjednaeuje sa protokom
(4.3), odakle je:

I · -_ t
J U
- III -Ie . [ -
Rut all
1 + *'
~-
;=1
15;]
Ai
[,C] (4.7)
58
511 8. Todorovic PROJEKlOI-'ANJE
B. ZI1 CENTRALNO GREIANJE
PROJEKI O FA NJ£ POSTROJENJA ZA GR£JA NJ£

Tempe
Te ratura
mpera tura uunutrasoje
nutras nje povrsinc
povrS ine zid a moze
moZe da se izracuna
iz racuna prema
pre ma izrazu
iz razu::

(4.8)

Analogno prethodnom,
Ana logno prc thodno m, tempera
te mpera tura spoljasnje
spo lj as nje povrsine
povrS ine zida je od
zid a jc rede na pre mil
odrede mil::

I
e.l
-- I I" -
"-R
- [1
- I e' -+ 2:" -
A
15;] ['Cl (4.9)
uk au ;= 1 i

Za pra1..-ticnc
prai-ticnc-proracune, merodavne
' proracune, merod karakl e ristike
avne karakt rislike poje dinih mil
mate
te rijil la i koefici
rij ala kocfi ci,-
jenti
jc nti prolaza, pre laza i provode
pro laza, prc provodc nja to plo
plote tl tabe
datiti su (I
te da ta be lama slcdeceg
sledeceg poglavlja
pogla vlja..

4.3. TERMICKA IZOLACIJA ZIDOVA


lzolacioni
lzo lacioni slojevi
sloj evi povecavaju otpor provode nju toplole
otpo r provodc toplo te kroz
k roz zzidove
iclove pa se sc sma
smanjlljl:
njlljc
pro laz to plote kroz njihovu konstrukcijll,
toplote ko nstrukeijll, sto doprinos i manjoj po tre bnoj koliCini top-
ko licini lop-
lo te za grejanje.
Izolacio
lzo lacio na masa se moze ugraditi lIgraditi sa spoljne iii unutrasnje
unutras nje stra ne zid a, iii kao s lnj loj
1I njegovoj unutrasnjos
unulrasnjos ti.ti. Ako je izolacija pos tavlje na na spoljnoj spo ljnoj stra ni zida,
zida. o nd a su
te mpe ra ture mase zida nae. nae. T ime se umanjujll
lImanjuju dilal
dilat acije e leme nata
na ta fasade, ocinos no
rasad e , oclnos
loplola nap reza nj
top lo ta napreza njaa konstmktivnih
konstruktivnih eciemenata,
le me nata , cime se sp recava pojava na prslin<l u zi-
sprecava
dovim<l. U tako postavljenoj
dovima. izolaciji
pos tavlje noj izo laciji glavna mas a<I zida jc je ko ncc
nce ntrisana
ntris<l na pre ma lInlllr-
unutr-
asnjem
<Isnje m prostoru
p ros to ru , pa se
sc po prekidu
prckidu grejanja akllmlilisann
akumulisan a to plo ta 1Iu njoj post epe e pe nn os-
lobada
lobad a i pre nosi
nosi 1I prostoriju,
u pros to riju, te se cluze
dllze odrl.avajll
odrLavajll zaclovolj
zad ovo ljavajuce
ilVajuce te tempe
mpe ra ture unu -
la
ta r zgrade.
Na sslici
lici 4.2 prikaza
prik aza na je ko nstrukcija jednog jednoslojnog zid a bez izo izolacije,
lacije, ((bez
bez
"iz")) sa lIcrtanim
sloja "iz" ucrta nim rasporedo
raspo reclo m te mpe ratura za ne ku od rede nll
odrede nu spoljnu
spo ljnu i lInlitras-
lInutras -
nju te mpc
mpe ratlinI.
raturu . Ako se doda izolacija, otpo r prolazu
izolaeija, olpor pro lazu toplote bi se povecao pa Sl: s~
kroz zid transportova
transportovatiti manja ko licina toplote, to plotc, sto je i cilj izolaeionog
izo lacionog sloja. Tempera-
T e mpe ra -
tumo po lje se me nja i u takvim ta.kvim uslovima manje su raz like l.ike te mpe ratura
ra tura izmedu spo spolj-
lj-
njeg vazduh
vazdllhaa i spo
spoljne povrsine
ljne povrsi ne zida, od nosno izmedll
odnosno izmedu lInlltrasnjeg
unlltras njeg vazd uha i odgova-
vazduha odgova -
pov rsinc zzida
rajuce povrSine ida iii, drugim recima, lInlltras
unu tras njnjaa povrSina
povcSina zida ce imati visu a spo spolj-
lj-
na na u te mpe rat ratuuru
ru u slucaju
slucajll pos toja nj a izolacije.
izoJa cije. Masa
Mas a zida prema prostoriji
pre ma prosto riji ima vi-
vi -
se te mpe rature,
ra ture , s to je pn:dnos t ovakvog postav pos tavljljanja
a nja izolacije koja do lazi laz i do izrazaja
po prekidu greja grejanja.
nja.
Na slikama 4.2.b4. 2.b i c prikazana Sll su po lja tempe ratura
ra tura kada je izolacioni
izo lacio ni sloj sa unut-
rasnje strane zida i za slueaj kad a je postavlje pos tavlje n 1I njegovoj sredini.
s red ini. U poglavlju 0 po t-
rebnoj kolicini toplot
to plotee za grejanje na laze se tabeJe tabe le sa te rmofizickim karakte karakteristikama
ristik ama
razlicitih mate rij rijala merodavnim
aJa i me koefieijentima pre nosa toplote,
rodavnim koeficijentima to plo te , koji su potrebni za
primenu
prime nll jednacina 4.1 - 4.9.
-I. TERMORlZICN£
4. TERMORIZICNE OSOBIN£
OSOBINE G RA FJEVINSKlH ODlE!(ATA
GRAflEVINSKlH OBJEKATA
59 .

i z. i z. iz .
I.
I.
tv
tv tv
tu

1.-"'-1

0)

Stika 4.2. Tempera/lima po/ja


Slika polja 1I zidu her.
II zidll iz~lacije (plllle !illijc)
bez izolilcije lillije) i sa izolilciollim s/ojem IllJ
izolacioT/im slojem Ila
spo/jlloj
spoljT/oj (a), <ida ((b),
IlIl1ltra!m joj stralli zida
(a) , ItIlIltraslljoj b), kao i IIIIlljegovoj
IIjegovoj IlII1lJraSlljosti
IIIIIlJraSlljosti (c).

4.4. DIFU ZIJA VODENE PARE KROZ GRADEVINSKE


4.4. DIFUZIJA
KONSTRUKCIJ
KONSTRUKCIJEE
Od svi
svihh mogllcih
moguCi h nac nacina
ina Iransporta
transpo rta vlage
vlagc kroz gradevinskt:
gradevins kt: ko nstrllkeije (absorpci-
nstrukcije (abso rp ci-
ja, kapilarni efebt
cfekat , di(Ul.ija
difLU.ija),
), posebno kroz zidovc zgrada IIu Kojima se xc zirni
zimi ododriava
rLava
visa temperatura
tc mpc ratura od spo spoljne,
ljnc, od najveeeg
najvcteg lltieaja je di(uz
uticaja jc difLU.ija
ija vod
vodee ne
nc pare.
pa rc. O na sc~e odvi-
odvi·
ja ill
i u materijalima
mate rij ulima koji Sll nehigroskopni
su nc hi groskopni i ncsposob
ncsposobni ni za kapilarnu
kapila rnu llsisava njl: vlage.
usisavanjt: vlage .
Mo lck uli vodenl:
lekllii vodcm: pare Ide tde da se sc ravnome
ravno me rno ras raspodcle
podcle u pros
prostoru
to ru II wim pravci-
u svim pravl:i-
rna. Pri tomc,
tome, kada su Sll dYe
dve sredine 1Iu kontaktu,
ko nt aktll, ani
a ni tde
tdc da se krecll iz sredine veccg
sc krecu veceg
pareijalnog pritiska vodcnc
parcijalnog vodcne pare ka sredini naeg niZeg pritiska,
pritiska. dakle vlainije ka sllvlj
dak1e iz vlaznijc suvlj oj
uj
sredini, svc
srcdini, sve dok
dok scse ne llspostavi
uspos tavi ravnotda. U lIslovima ravnoteZe ravnotdc broj mo molekula
le kula koji
prelazi
pre laz i iz jedne u dru drugu sredinu se izjcdn
gu sredinll izjcdnacava
acava pa se llslaljena
ustaljcna vlaZvla.Znosl menja.
nos t ne menj a.
Ovaj proccs Iranspo rtaa vodenc
tra nsporl vode ne pare sa tendcn cijo m izjednacavanja
te ndc ncijom izjednacavanj a vla.Znosti
vl aZnos ti naziva
sc difuzija
di fuzij a vodene
vode ne pare,
pare , a kao njena
nje na posJedica
pos Jedica dolazi
do lazi do prodora vlage vlagc 1Iu zidove
zidovc zgrazgra--
da, kondenzovanja
da , nje nog konde nzova nja IIu slojcvima
slojevima konstrukcijc,
ko nstruk cijc, pa cak i na njihovim unutrasnjim
stranama. To povlaci
povlaci mnoge nepovoljne posledice poslcdiee:: vecc
vece gubitke
gubitk e toplote
toplo te objekata,
objc kata, rara--
materijala,
zaranjc materij mirisa, ne
ala, pojavu neprijatnih rnirisa, nehigijenske
higijenske llslove.
uslove . Zbog svega toga to ga se
prilikom projektovanja
projcktovanja zgradezgrad e mora izvrsiti i proveproverara mogllcnosti
mogucnos ti kondenzaeijc
ko nd e nzacije vlavlage
ge
koja prod ire di(uzijom
prodire difuzijom i raspolozivim tehnickim
te hni ckim sredstvima spreCiti njena nje na pojava. Za-
to projektna dokumentaeija
dokume ntacij a gradevinskih objekataobjckat a mora da d a sadRi
sad rZ i ideo koji se odno-o dno -
si na difuziju vodene pare. pa re .

Proracun difuzije vodeoe


4.4.1 Proracuo vodene pare
Oifuzija
Di(uzija vodene pare se odvija kroz vilZduh
vazduh koji cini ispunu skeleta
ske1eta gradevinskog
gradevinsko g
materijala.
mate rijal a. Kriseher
Krischer je postavio model na osnovu koga se difuzija tretira
trc tira kao kretanje
kre tanje
vod e ne pare u mirnom vazduhu. On je definisao i faktor otpora difuziji P.
vodene p, kao odnos
protoka vodene pare kroz sloj mirnog
rnirnog vazduha i f1uksa
f1uks a kroz sloj iste debljine odrede
odrede--
60 B. T()(!om,.ic' PROJEKroVANJE
8.1'odort)l'ic PROJEII.TOVANJE POSTROf
POSTROJr:NJA Z4 CENTRALNO
F.NJA ZA CENTRA L NO GREfA NJE
GREfANJE

nog matcrijala.
malcrija la. pri svim jed jednnakim
ak im re leva
levantnim
nlnim uslovima
usJovima.. Na laj naein je omoguceno
taj nacin omoguce no
da se svi z akoakoni
ni d ifuzijc vodene pare kroz vazduhvazdllh prime ne na porozne
po rozne -gradevinske
mat crijalc.
malc rija lc .
Specificni protok
Spccificni p ro lok vodcne
vodc ne pare
pa re. koja prod ire kroz neki malerijal
ne ki ma difuzijom.
lerijal difuz ijo m. prema
prc ma
zako nu Fiek-a
zakonu F ick-a definisa
defi nisa n je izrazo m:
m:

(4.10)
(4. 10)

gde je:

nl difuzije vode
D - koeficije nt vodene
ne pare kroz odrede
odredeni
ni mate rij al [m 2
malc rijal / s] ;
s];

C - koneentracija vod ene pare [kg / m 3


ko nce ntracija vodene 3
];

Z bog m
Zbog malih
alih pritisaka para
pa ra se smatra
smalra idealnim gasom, je::
gas om, pa je

( 4.11)

U izrazu
iz razu (4.11) su primenjene
prime njene sledeee owake:
oznake:

v - specificna
spe cificna zapremina vodene
za pre mina vode ne pare [m3]
kg

R~
R; -- gasna
gas na konSlanla vode nu paru [ J ] ;(
konstanta za vodenu
kg·K
obra titi painju da je za otpor pro-
;(obratiti

pustljivosti
pustljivos li pare korisce na oznaka R pa je zato gasna konstanta oznaeena
koriscena oznace na
zvezdicom)

p - pareijalni
parcija lni pritisak vodene
vode ne pare [Pa]
[Pa ;1;
T - te mpe ratura vodene
vode ne pare [K);
[K] ;

x - pravac
prava c difuzije
di(uzije vodene
vod e ne pare [m).
[m] .

Ako se u jedn
jednacinu
acinu 4.10 uvedc izraz 4.11. Fick-ov zakon dobija oblik:
obJik:

(4.12)
( 4. 12)

gde je
.s. TERMORlZ1CNE
4. T£R.IfORl7.ICNE OSOBlNE.
OSOBIN£ GRADEV1NSKlH
GRAD£VINSKlH OBJEK4TA
08J£K4TA 61

1l =- -
D - --k'oe f'"
' oe f'"
ICIJe nt propustljivosti
proPlist Ij ivos t i ne
vod e nc pare od red
redee nog materijala
matcrijala
R;'T
Wd ·T

kg ]
[m
m's'
's' Pa

p<lre 1Iu proccsu


Speeificni prot o k vodene p"re proeesu difuz
difuzije zakonom
ije definisan je i za konnm Steffan-a:

g' __ D Po
Po . ap
iJp [ kg ] (4. 13)
4.13)
- Po-P at' m 2 ·s
po-p ill'

p< < Pli.


Kako je P< PH. to jt:
je Po-(Po - p) pa za
Po-CPo -p) zakon
ko n Steffan-a prelazi
pre lazi u Fick-ov:

iJp
ap
g =-1l'
=-Jr'-- (4. 14)
( 4.14)
at'
ill'

Negativan predznak ozna&wa oznacava da se difuzija uvek odvija 1Iu pravcu smanjenja grad gradi-i-
je nta k0ncentradje. od nos no u praveu
kf)nce ntradje. odnosno pravcu smanjenja pritiska.
S obzirom na vclici
vdicinc ne pritisaka vodene
vodcne pare, moze se smatrati da dfl je f1uks
f1l1ks vodene
pare difuzijom kr)zkroz gradcvinskc demcnteclement e dcfinisan
definisan Fiek-ovim
Fick-ovim zako nom pa sc
zakonom se ovaj
primenjllje
primc njllje u praksi.
Krisherov
Krishcrov faktor
fakt o r ootpo p. koji se koristi 1I
tpo ra difuziji )/. u proracunima difuzije
difuzijc vodene
vod e ne
pare dcfinisan
dcfini. a n je
jc kao odnos otpora difllziji nckog odredenog matcrijala Rm pre
odredcnog materijala ma ot-
prema
poru vazdusnog sloja R Rvy iste ddebljine
e bljine i pri istim relevantnim
relcvantnim uslovima
lIslovima..

_
_ Rill
R'll
It
II (4.15)
R,o
R,.

gde je

Rill
R'll ==
o
-a otpor d'f
d'C ...
... vo d eene
I UZIJ!
UZIJI pilre k'°roz
ne pare .. I
roz mateflJal
mfiteriJa [m,,s,pa]
[m 2
s,pa] ;
1l
Jr 1ll
m '' kg

R o
R"v == - a otpor
d'[
olpor d'r'" ... vo dene
I UZIJI
llZlJI e ne pare k'roz
°roz vazduh [m 22
.,s,pa]
S . pa]
Jr v
1lv ~
kg ,•

Jr m --
1l koeficije nt propustljivosti
koe fieijent propllstljivosti materijala kroz koji prolazi para difuzijom u toku
Is kroz kocku ivica 1m, pri razlici
razliei pritisaka na nasprarnnim
naspramnim stranama od IPa
lPa

kg· m ]
[ m 2 ·s· Pa

v-koeficijent
Jrv-koeficijent
1l propustljivosti pare u vazduhu [ kg ]
m·s·Pa
m · s·Pa
62 B.Tooorov;c PROJ£KT'O ~ :A. . 1£
B.Todorovit PROJEKT'O~:A. '1E POSTROJ£NJA
POSTROJENJA ZA CENTRALNOGREJANJF.
CENTRALNOGREJA NJE

Zaa gradevi~~kc
Z gradevinskc materijale faktor
faklor Olpora
olpora jc dat
dal 11 li..abrane su vrednosti kojc
tJ tabeli 4.1. lZabrane koje
se kod vceine aulora poklapaju i kojc sc korisle za izraeunavanjc propuslljivosti
autora pok.lapaju propustljivosli Jr.
Te.

Tabcla 4.1 F
Fllktor
.. ktor otpora
otporn diruziji vodcnc pore
pore,.
f'

Gradevinski
G radcvinski malerijul
matcrUal
PeSca r, beton
PeUar, belo n 8
10
Beton
Bcton sa sljunko
sljunkomm 15
. 21,2
Armirani
Armira ni beton 30
Laki beton
beto n .- 4-8
..
Z
Zid
id od opeke 6,8
9,3-10
9,3·10
Crep 37·43
Gas i peno belon • ~_ 3,5-5,5
3,5·5,5
5," 7,5
5,'·
Gips 6,2
Vrste maltera:
- krecni 9,0
12,0
- poduzni . 10,0
"" 11,'
eemenlni
cemenlni 16,5
23,0
Azbest
Azbesl .- cement ploce:
•- nepresovane 37
·- presovane 51
Drvo: ..
..
Smreka 4% lel.tei. vlage 230
II6%
"6% " 160
.." 8% .." 110
Crvena bukva
bul.-va 10% tel.
tez. vlage 70
.." 15%
15%"" 11
" 30% " 2
" 50% .." 1,9
Sperploca 100
Termoizolacioni
Termoizolaciooi mattrijall
materijali
Ploce od plute: 5-30
5·30
1,5-14
1,5·14
·- Ekspandirana pluta 5,2-9,8
5,2·9,8
.'-' Zasmoljena
Zasrnoljena pluta 2,5
Stiropor 15·50
4()'loo
40-100
8()'21O
80-210
13()'370
130-370
Staklena i mineralna vuna , 1,17·1,27
Poliuretan 4()'60
40-60
Peno staklo 00
.s. TERMO RlZ ICNE
.f. TERMORIZ /CNE OSOIlINE G R,t DEVINSIt7 H 0
050111,111£ (;RAD£VIN5K1H 81£ KII7:'1
08J£KA7:' 1 6.1

[parka
[pa rka 1,7
Ploce od lIlekog
m ' kog Iesanila
Icso nil a 1.5 em em II
2.5 em
COl 6,8
S.Ocm
5.0 cm 4,5
10 em CIll 3,8
PV
PVC C - pella
pena 200-400
Znpth'n
Zn plh'nii malcrijnli
matcrijali
Mo ll op rell
Molloprcn 7,0
Asfall
Asrlli l 85
Krovna lepc
Krovnn nka
le pcllb 3500
Flirumc ilska
Bil'Ulllc nska cmulzija
emulzija sa vrucim bilum . prema premu zo m
zom 55 000-138 000
Bitumcn
Bil umc n po ellg!.lO ng!. anuto
ulo rima 85 ()oo- 108000
85000- I08 000
l3itum
Bitum cn-papir 0, 15 111m
c n-pupi r (l,15 mOl 600
l3itu I11CIl-ka rlOIl
l3ilumcn-karl o n 0,7111111
n.7 mlll J 500
1500
Fli lul11c llska spccijn
Bilumcnska spccijalna lilil ha rlija
harl "SOO"
iju "500" 10000-25
10000-25000000
Krovna harlija, sa obc obe stm stralle
nc bitum izimna 2 mm
bitumizirana 10 000
10000
Tcr i bilumellska
bilumc nska krovna hnrt hartija
ija sa predim l'regnir.
prcdiml'regnir. 80000
80 000
Fo lije:
PVC
PV C - fo lija 0, 1-0,2 mm
folija 30000 65 000
A1umin ij umska folija
A1uminijumska fo lija 0,05 mm 111111 700 000
Vapo rex: sa bilumenom
Vaporex: bilume nom 0,8 mm mOl 6400
no rmalan
normalan O,801m
0,8 mm 3 500
3500
Vrstc premaza
jednoslru ki 0,04
Diofan: jednoslruki 0.04 111111
mm 12000
12 000
c.Ivostruk
uvoslrukii 1,0 mm 200000
200 000
Vezivnc bojc
Vezivne 2U0-6OO0
200-6000
Dcsperzione i em
DesplOrziont: u Izione boje:
c mulzione
l3ez ulja 670-5200
Sa uljem
ulie m 210-6250
Lakovi:
hlor- kakaucuk
ucuk lak 70000-1 JO 000
70 000-1 JO
polivinilhlo rid lak la k 25000-50000
poliuretan
po liurelan lak 13 000
13000
ulja ni lak
uljani 20 000-
000-27
27 000
ulja ne boje 9800-24000
Propustljivi premazi:
Propuslljivi
Isa minera
/sa lima, tUlkalom,
mincra li01a, tutkalom, kreco krecom/ ml 180-2 15
180-215
,

4.4.2 Transport vodene pare u stacionarnim uslovima


Po fr-ick-ovom
ick-ovo m zakonll
zakonu protok vodene pare kroz neki zid se odreduje
odrcduje anaiogno jed-
nodimenzio
nodime nainom lransportu
nzionainom transportu topiote, izrazom;

(4. 15)
(4.15)

u kome je:
6./
6-1 B. Todaro,-it
Torlofm';c PROJEKfOVANJE Zr1 CENTRALNO
PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA GREIANJE
CENTR4LNO GR£lANJE

G - ukupna ko licina
liCina vodene pare pre ne
nete
te difuzijom [kg];
[kg] ;

KD - koeficijent
koeficije nt pro laza vodene pare [
prolaza 2 kg ];
m ·s·Pa

F - povrsina date p~egrade [m 2 ] ;

p,_. Pu
p". PII - parcijalni pritisci vode
vodene
ne pare sa obe strane
stra ne pregrade,
pregrade. odnosno 1I

spo ljnje
ljnjc m i lInutrasnje
lInlltrasnje m vazduhll
vazdllhll kada je 1I pitanju spoljni zid [Pa J
u pitanjll

r - vre me odvijanja difllzije


difuzije vode ne pare [s 1
vodene

Pri tome mozc' se de finisati i specificni protok vodene pare, s obzirom na

g =G- [kg]
F·r
F ·r m 2 ·s
kao :

(4.16)

4.4.3 Koeficijent prolaza vodene pare difuzijom


Za difuziju
di(uziju vodene pare (4.15 i 4.16) kroz nekll
neku pregradu, zid iii membranu de fini-
defini-
ficije nt prolaza vodene pare KD •, analogno prolazu toplote.
san je koe ficijent toplote, sledeCim izra-
zorn:

1
( 4.17)
- 1 +6
" -0' + - 1
{Ju i 1tj f3e
u kome je:
f3,.,
f31<> f3e - koeficijent
koeEicijent prelaza vode ne pare sa unlltrasnjeg
vodene unutrasnje g vazduba
vazduha na lInutrasnju
unutrasnju po-
vrsinll pregrade, odnosno sa spoljasnje povriiine
vrsinu povrSine pregrade na spoljasnji vaz-

duh [
dub kg ]_
],
m 2 ·s·
's· Pa •

R di = -OJ
n
- otpor provodenJu' vo dene pare dl'fuz"IJom "roz
n ji
k-rcz SIoJ' Zl'd a
I, [m2 kg,s,pa]
's,pa] ;
4. TERMORIZICNE
TF:RMORIZICNE OSOIllNE GR4EJEVINSKlH
GRIfEJEVINSKlH OBJ£
OBJEKA
KA TA 6J
65

0,
0, - dcbljina
dl' bljina ssloja I
loja Iml
ml;;

1l; -kodicije
.IIi-ko 'ficijc nl pa roprovodljivoS li datog sloja [[
paroprovodljivoS kg ]] .
kg
m·s · Pa .
m · s·Pa

Kao slo 51: vidi


s lo Sl: vicli iz izraz
izrazaa (4.17) prolaz voclcne
vodcne pare difllzijom kroz zid se
sc , analngno
analogno
prolazu tnpln
lopln tc, sasloji
sas loji iz I ri osnovne pojave:
pojave:
prclaza
a) pre laza vlldl'nc pan; sa unulrasnjeg
vodenc pltrC unutras njcg vazdllha na lInlllrasnju
unulrasnju povrsinll,
b) provodenja vod e nc pare kroz slojeve pregradc,
provodcnja vodcnc
c) prclaza vodene pa n; sa spoljasnje povrsine pregrade na spoljasnji vazdllh sa
pare
dmge
dfllge sl
st rane zida .

4.4.4 Prelaz vodene pare - konvektivna difuzija


Pri difllZiji vo ~ lene
difuziji vo' lcne pare
pnrc kroz zid, po analogiji
analngiji sa prelazom loplole. uvodi se kon-
vektivna difuzija. O na Sl' SL' j,wlja
javlja kao pre ''HZ vode ne pare iz vazduha na povr,
az mase vodene ~inu
povrsinll
zida odnosno sa povrsine zida na vilzduh.
vazdllh.
Osnovni konvektivne difuzije je
O snovni uzrok konveklivne jc rl1zlika
retzlika koncentraeija
koncenlracija vodne pare
petre u vazduhll
vazduhu
i u granicnom sloju zida. Predslavlja
Predstavljn st:
SI:: jednaCinom:
jcdnacinom:

gIl = (1,, C",s) [kg / m


·(C" - CII,S)
fl,,'' '(C" 2
. s] (4.18)
( 4.18)

u kojoj je:

/1,:
flIt' - koeficijent pre 1,IZ<I
koe ficijenl pn: mase [ ~l ]
laza masc

C,,; C",s
Cu,s - koncenlracija
koncentracija vodl:l'le
VOcll:flC pllre
pi'lrc u vazduhu
vazcluhu daleko od zida i u granicnom SIOjll
sloju

.'
zida
zlda [kg]
m J .
rn)

Uz koriseenje jednacine slanja idealnog gasa C =


jednacinc stanja f'f} iz (4.18) se dobija slede-
Rd·T
lSi izraz:
Ci

= {3 :, . ( _
{3;, ) _ {.11 . ( _ ) [ kg ]
gil R;
R;'T ,T Pu Pu.~
PU,J --IuU P" flu...
p" PU..J m 2 .s
,s (4.19)

gde je:
fl" - koeficijenl
(111 koeficijent prelaza vodene pare sa uftulrasnjeg
uautrasnjcg vazduha Aa
na unutrasnju povrSi-

nu zida [ 2 kg ];
1,,2·
f!' '5s Pa
66 11 TodonMc PROJEKIO.~L\:JE POSTROJENJA 2.-1 CENr~1Li\iO GREIAN JE

p~
P~ , Po..s pareijalni pritisaJ,;.
p"" - pan:ijalni priLisal.: vodcnc unulra!;-njem vazdubu na udaJjcnju
vodeoc pare u unutraSnjem udaljenju od zi-

da i u granienom ljda IPa 1·


granienoID sloju 7jda 1-
definiSc i preJaz
Analogno sc dcfiniSc prelaz vodcoc
vodenc pare sa spoljasnje
spoJjasnjc povrliine pregrade na spo-
povcline prcgradc
IjaSnji vazdub:
ljaiinji vazduh:

(4.20)
(-t20)

gde jc:
gdc je:
Pc - tocficijcnt
tocficijcnl prelaza vodenc
prclaza vodcoc pare sa spoljasnjc povrSine na spoljasnji
povrSinc Da spoJjaiinji vazduh

tg ]
[ m 2 -s-Pa -

Prilitom izraeunavanja tocfJcijcnta


tocfJCijcnla prelaza vodcne pare moie
prclaza vodenc moic sc tonslili Nusselt-
torislili Nusscll-
Lewis-ova leorija 0 relaciji prenosa loplote
rclaciji prcnosa toplole i vlage
vlagc toje je definisana izrazom:
jc dcfinio;ana

a A
/1' - -----;-. (-t21)
(.l.21 )
Dr-(L,)J
u tome jc:
n

a - tocficijcnl prel37.3 toplolC (bc-L


prclaz.a loplote (bc--L zraecnja)
zral:cnja) pn postojanju prcJaza
prelaza mase
masc

lA - tocficijent vodenc pare u vazdubu [ W ]


tocficijcnl difuzijc vodcnc
m·K
m -K

Drr -- tocficijcnl
D kocficijcnl difuzije vodcne pare u vazrluhu
difuzijc vodcnc vazduhu [ ~2]

~
L,. ==~
1-.. primcnjujc za boo Imji slueaj islovremenog pre-
- Lcwis-ov broj toji sc primenjuje prc-
Dr
nosa loplole
nasa rnase.
toplote i ID3SC_

a = -1A-
p-Cp
p·Cp
..L ficj'
. - .. .JCnl lop10lnc
r...:-
...oc.....!)Cnl
___11_
toe pnnuwJlVOSll
•_
pn..u ....JIVOSIl -
[m2]
s
._

Odavde sc DJOl.e dobili izraz za


maZe dobiti izraConavanjc fJ tao:
Z3 izraConavanje
-I, T£RMORI
-I. Z /CW/o' OSOIJINE
TERAlOR1Z1C'NIo' GRADEVINSKIII
OSOBINE GRADEl 'ltVSKlIl OBJF.KATA
OIJJI,KATA 61

pa sc dobija
do bija

1I
a,.."
al'.11 Ov AfI,. ,. II11 ).1
(Jr,..... = R' .7"
{Jr , 7' 4,22)
( 4.22)
A.,.. (
A.... P <e...
,.. '. CP
CPr, ...... '0"
·0"
tI e ,II

gdc Sll
gde A,,,.;
SlI A",.; P,;.. i C pr
p",..... - koe ficije nt loplol
fi eijc nl lo plo tm: provodljivos ti . gustin
ne provodljivosli. gllsti naa i speeificna
specifii::na toplOlil
to plo l<l
vazduha nil
vazdllha na ailpsolutnim
p o lu tnim le
te mpe ril tllrama Tc i 7;,.
rillurama 7;.. R~ gils na ko n~ lan t a nll a za
Zil vodenu
vode nu paru
panl..
Trebil na pomcnut
Treba pomenulii dil sc se koe fi eije nti pre
koeficije lazn vode ne pil
prelaza re Pc
pilre {Jc od nos no fl .. ne llzima-
llZi ma-
ju proracunll
o bzir pri pro
jll u obzir rai::unu f1uk sa vodene
f1l1ksa vode ne pare kilo kao ve
velicina
li\'; in il vrlo niskog reda reda,. M edlltim.
Medlltim.
11 pro
1I proracunima su o buhv
poglavlju o ni SlI
raclIni ma koji slcde u ovo m poglavljll buh va~e a~c ni .,

4.4.5 Provodenje vodene pare - konduktivna difuzija


Fluks vod e nc pa re kroz pregradu
ne pare pregrad u osim od raz r<lz like parcijalnih
pareijil lnih pritisaka
pritisil Ka vode ne pa-
re IIu vazollhll
vazduhu.. sa jedne i sa dru ge ,stranc zida.
tranc zid a. zav isi
is i i od o tpo
tpornos
rnos ti mate
ma tc rijala
rij ala na prn-
pro-
puslanjc nalogij i sa zavis
pllsta njc vlage. po a nalogiji nos~u lop
zav is nos~ll top lolotnog Ouksa od toplo
lnog fluksa to plo tne pprovod
rovod ljivos ti
mate rijala,
malerija la.
Provode
I' rovode nje vlage kroz viseslojni mate mal e rij
rijal. slo je vee o bllhv
a l. sto buhvacea~e no
n o izrilzo m zaZit pro-
laz vlage (-t
lal. vlagc (4. 16 i 4, L7) je ddinisano
4. 17) de fin isa no jednacinom:
jcdn acino m:

P, ..,,-PS'
-P, .
g= ' '. ( 4.24)
4,24)
IRdi 2:
i
R rli

jc::
u1I kojoj je
p",,: fl
P,.c: p$,•...,. - parcija lni pritisci vodcne
vade ne pare 1Iu vazduhu
val.dllhu sa obc stram: zid<la [Pill
strane zid [Pal;;

R<Ii
Rdi = -
Vi.
-c5 ' - olpor
.. ...
d'I' .. ' d
o tpo r dlhlZl)l
IUZ IJ1 vodenc
vo e ne pa re ._
pll rc kroz
..
..: roz S510OJ) "I"
I
1·,_, [[mm'2
2
, s· Pll ]
s, Pa ] ;
;
kg
7l
lr i
.,
Il,
lr, - koe[icije
koe [icije nt provode pa re "i" sloja [
p rovode nja pare kg ] .,
' s·' 1'a
m 's Pa

4.4.6 Koeficijenti provodenja vodene pare


Keo[icijent
Keofieije nt provodc nja vode ne pare nekog materijala.
provodcnja odgovara
mate rija la, koji odgova koeficije
ra koefi ntu
cije nhl
provodenja kod pre nosa toplote,
ro plo te, definisan
definisa n je u jednacini 4.12 kao:
68 B. Todorovic PROJEKrOVA
Todoro1'ic PROJ£ NJE POSTROJ5NJA<Z-4
KTO VANJE POSTROJ5NJA' ZA CENfRALNO
C£NTRALNO G REJA
REfA NJ£
NJE

7C
1C = D III (4.25)
",
'" R;
R·d .· T
gde je:

v~dene pare kroz mate rijal


rija l [ ~
2
Dm - kodicije nt difllz
difuz ije ];

R,/ - gasna
gas n<l ko
konSlanta
nsta nl a za vode nu P<lru
pa ru [ J
kg·K
] Uos
Uos jed no
nomm se skreec p<Iinja
palnja da
dtt j.:
je

i za oolpor
lpo r pro
propustljivosti
puslljivosti pa
pare
re korisce na ozna ka sa R, pa je gasna konstanla
oznaka ko nstanta
oznacena
oznace n<l zvezdicom)

T - te mpe
mperatura
ra tura pri odvija difuzija [Kl
pri kojoj se odvij<l [K] .

Odnos o lportt
lpora provode nja nj<l vode
vodenc
nc pa
pare
re ne
nekog
kog malerijala
ma te rij<lla pre m<l
mCl provodc
provodcnju
nju vaz-
duha jc pozna
dllha poz na!;) vclicina
la ve preko
licina pre faklora
ko odnosa fakt ora olpora
otpora difuziji It.
II. .

1£ = R",
It Rill
R,.
/(

a l.:ako
kako je

R",:::::r:::-
RIII = -
o6
lC m

sledi iz (4.12):
slcdi (4. 12):

D" D,.
It=--
1£=--
D",
Dill

pa izraz (4.25) postaje

lC III
1/1 = ---R-"-'
D"
-R-"-'-T- (4.26)
}l' d'

U gomjim izrazima indeksi "m" "mn oznaeavaju materijal kroz


keoz koji se vcli
vcii difuzija vodene
pare, "c!"
"d" se odnosi na vodenu paru a "v" "1''' na vazduh. Pri difuziji vodene pare kroz zid koji
razdvaja prostore razlicitih temperatura,
te mperatura, J.:ao
kao merodavna temperatura T u jednacinarna
jednacinalTh1
lIsvaja se srednja vrednost temperature sa abe
(4.25) i (4.26) usvaja obe strane zida:
(,()
n :/U"fORI Z
-I. TI-:R.""ORI
.f. Z/{'.VJ::
l r .V/:: OSOlJl I: G R4DEv/NSKI//
OSOIJI NE 081 J:K-f
R4D£VINSKIII OB! F./(,I .,:.,
7:·1

Dila hi Sl:
O Sl: odrcdi o kocficijt:
kocfi cijt: nl
nt provode nja pare jednill:i
pa re prc ma jedn ni (4.26)
ill:ini (4. 26) ko ris ti sc vi-
se ObrilZ<l C<1 od koji
obrilzacil kojihb se
5C najcescc
najcdicc prime njuju Schrimc
Schrime r-ov, 1I
II oblikll:
llblikll:

IJ =~
D ??6 . (7'
=~. - "-'(T )UI
)l.81 [~2 2]] (-U7)
( 4.27)
,.v Pn 273
PH s s

jl: 1'".
IIu kome .ie PH-hilro mdarsk
metilrskii pritisa vazd ll hil l Pa I·
prilisakk vazduha J.

4.5 PRITISCI VODENE PARE U GRADEVINSKOJ


KONSTRUKCIJI
D iruzija vodl:nl:
Oiruzija vode nc pa parere kroz nc nckiki gril devinski clement
grildevinski c le me nt zavisi od otporao tpora miltnijala
ma te rija la
pro laz lI vlage
prolazu vlage,, koji jejc me rod ava n za IIspostavljnnjc
merodavan lIspos tav lj il njc vclicinil pa rcija lnih ppritisab
parcijalnih vodl~
rilisa ka vod e ­-
ne pare u matcrijalu
ma tcrij il lu . U 1I5poslavijenom
lIsposl<lv lje no m polju
po lju pritisil ka 1I zidll,
pritisilkil zidll , vodcna
vodc na parapa ra prodirc
prodi rc
od lilcaka
tilC<l1;a sa vi!i
viiliim
m ppre mn tackama sa ni~
re ma ni~jimm pa rcijillnim pritiscimil
parcijalnim pritiseimil vodene
vod e ne ppilre.
a re. P ri
Pri
lo me ce
lome cc doci
doCi do ko nd ec nzacije
nzac ije IIu slojcvima
s lojevima II Kojima
kojimil je pa rcija lni pritisilk
jc p<trcijalni pritisil k vlldcne
vod e ne pare
veci
vcCi o odd priliska
p rilisk<l zas ice nj a na lc
zasicl:nja tc pe raluri koja je u islom
peraluri islo m s510ju
lojll lIspostavljcna.
lIspos tavljc na. Zil to se za
ZiltO
spo ljne zidove,
spllljne ka ra kl c ris tiene ckmente
zidove , kao karaktcrislicnc c leme nt e za difllzijll
diClIz ijll vode
vodenene pare,
pa re, prethodnll
pre lhodno in a-
izril-
cll navaj ll vredn
cllnavaju osli tcmpcrailira
vre dnllsti tL: mpL: ralli ril i aha p rit is kil.. Proraclini
oba pritiska Proraellni Sli baziril ni na konstanlnim
Sll bazirani ko ns lantni m
le mpcra lu Hl ma odnosno
te mpcralurama od nos no priliscima
pritiscima sa oobc be stranc
sl ra ne gradevinskog ec lc ntaa iz eega
me nt
leme p ro i-
ccga proi-
zilazi d dilil je ukllpni prnlnz
prnlilz vodcnc
vodc nL: pa re kroz celu
pare ko ns fruk eiju jcdnak
cl"lu konstrukciju je dnak protoku
prof o ku kroz
krnz
sva
svakiki od
o d njeni
nje nih slnjevfl:
h slojeva:

g,. c = gll.j ( 4.27)


(4.27)

gde je g,,,. p ro to k vlage kroz ce


gU t. prolok lu de
cclu bljinu zida
debljinu zid il a gll.j
gu j kroz bilo koji sloj, na prime r, od
od
st ra ne zida u koju
slrane kojllulaz
ulazii vlaga rilvni ''j'' uII Snrftllj
vla ga do nekc ravni sa moj ko nslruk ciji zida (slika 4.3).
konstrllkciji
Korisleci iz raz (4.
Ko risleCi izmz 16) i (4.
(4.16) 17) za di[lIzijll
(4.17) vode nc pare
difllZijll vodenc pa re kao i (4.24) p rovode nj e .
(4.2-1) za provodcnje,
sledi (4.28)

_---'I'-'~,'-'
PIt ----'.P-,
Pc"_ _ _ p" - Pj
Pi

{I
1I
+ 2: --'
- +I
{J"II7C
"0 ·
I+
;=
-
+-.
j = I;r;
l j
1
/3"
{3"
--~
flu
{J"
*'
+ -(
\
2:!i
1 +L,.
i

;=
,

1 ll ij
j = l:n
(4.28)
(4.28)

oda klc se dobijil:


odaklc dobija:

_
p" -
i+11 - 1'"
Pili"
Pil 1
p" - P. jJ,
15O..
[1 *'
l '' --{J
l
~ ;rc0;
fJ + L,.
i5 j ]]
L- :n 0. (.U 9)
(-1.29)
I -'
/I
II

- + 2:-' +-.- +- u ,=1 1,


1= 1
fi" ;=i= 1 1l
{3" 7t i PII
f3u
. U gornjim
go rnjim izrazima
iz razima parcijalni
parcija lni pritisci vlldene
vode ne pa re 1I llnlltrasnjcm
pare unutras njc m i spoljnem
spo ljne m vaz-
izracunavajll iz njihovih re
duhu se izraclInavajll lativnih vlainos
relativnih ti i pritiska zasieenja
vlainosti z<tsieenja vod e ne pare
vodene
odgovarajllcim temperatura
na odgovarajuCim te mpe ra tura mil:
rna:
70 nTnduIYJl'ic' f'f?OJD<.TO
n. 7'n</orOl 'i,' f'{?OfF:l(T I~-1NJF
OVA I'OSTROf £Nf A 2.-1 C£NTRALNOGREJANf
NfF POSTROJ£NJr1 E
C£I'..rI'RALNOGREfANJE

30))
' .30
f " ..

Nil
Na slici 4.3 prikazan
pri kaza n je ddijagram
ijagra m za vlazan
vl aza n vazduh, koji daje dajl: zavisnosl t c mp e r ~,,, -­
zavis nost tl:mpl:ra'd
e nt a lpijc IIII,, relativnc
re, entalpije rc la tivnc i apo
apolutnc
lutnc vlainos
vlalnosti cp i x i pr
ti <p pritisaka
itisaka vode ne pa pare
re 1I vazduh
vazdllhll.u.
tzv. Molijerov
Mo lijerov dijagram,
d ijagra m, Sa porastom
poraslo m te temperature
mpe rature ad od tacke
taeke 1 na 2, sadIiaj
sadrlilj vodcnc
vod cnc
pare xXli\I stanju zas
parc zasiecnj
iec njaa sc
se poveolVa
poveeava (taeke
(tacke 1" I" i 2"), a pritisak zasice nja vazduha ra ~slc
zasicenja k
od PI na 1'2- P2. Pritisei
Pritisci zasiee
z<lsiccnja
nja se mogu ocitava
oeitavatiti ddirek
irek tno sa dijagrarna
dijagrama iii ko koristiti
ristit i po-
ddaci datiti 1I
aei da 11 Tabe
Tabclili 4.1I
4.1T zavisno
za visno od tempe
te mpe rature vazd uha. Kada je 1Iu pitanjll pit a nju parcija
pa reija lr.i
lr. i
prilisak
pritisa k vodene
vode ne pare u vazdllhuvilZduhll,, ond
ondaa se 11u dijagramu
dijagra mu moze za zapaziti
paz iti da zavisi
zavisi od s'lcl
s'lclr-
r-
hja vlagc
zaja tacke I i 2), stirn
vlage ((taeke S tim sto je sadsadIiaj
riaj pare od znacaja
znaeaja za vrednnst
vrednost re relativnl:
la tivne vlal.-
vlaz-
nos li.
ti. Z a isti sad sadrLaj
rl.aj vlage
vla gc razlieit
razlicitee Sll
su re lativne
lat ivne vlai
vlaZnosti
nos ti pri razlieitim
raz licitim temperatura-
te mpe ra tu ra-
taeke 1. i 2. rcla
rna (za lacke relativne vlaznosti su 60% i 40%
t ivne vlaznosli 40%). ).

h[[ kJ!I<g
h kJlkg I
t [OC ] 60
t[OC t:=s~~r;.=\==:7\==::=:=:~
t:=S~~~=\=~7\::::==:~

125

h = 1'((0
1'Q.0 kJ/I<g
kJlkg

10
60 pritiaak
ao vodene
40 PD
pare Po
-10 u[mbar]
20

0
10 20 30 40 xX[g/kg]
[g/kg]
sadrhj
.adrbj
"'x,
dx, vlagc

SSl.l. 4.3 Molijerov


Molijcrov II-x dijagram zu VILzZWI
dijagrum za v/ai.all vazdl/II
vazdllh

G ra ficko predslavlj
Grafieko predstavljanje
a nje parcijalnog
pareijalnog pritiska se vrsi slicno le temperaturskom
mperaturskom poljn.
poljn.
prema udaljenju
ud a lje nju uoeenog sloja, obicno od spoljne slra strane
ne zida. To se moze uciniti
ucini ti i za-
za-
visno od otpora
o tpora difuziji,
di fuz iji, i u oba slucaja promena pritiska je lineama
lineam a fllnkcija.
hmkcija. Mcdll
Medu--
lim,
tim, kad
kadaa su otpo ri difuziji vode
otpori ne pare veliki, pritisak
vodene prilisak zasieenja
zasiecnja nije lineamo
line amo zavisna
fllnkcija
funkcija dcbljine
de bljine sloja vee je parabolicna funkeija
funkcija (slika 4.4)
4.4)._ Zato
Z alo se preponlclIjl'
preponlcnjl'
graficko prikazivanje promene
p romene pritisaka 1I u ko
konstrukciji
nstrukciji u zavisnosli
zavisnosti od otpora difllziji.
difuziji.
pomoeu dijagrama
pomocu dijagram a Glassa
G lassa (slika 4.5). U takvom predstavljanju je i promena
ta!.:vom predslavljanju pro me na pritiska
prit iska
4. TERMORI2Ir.NE
-I. 0.50811 EliR4DEVISSKlII
T£RAfORIZltN£ OSOBIN£ 08J£JVtT,1
GR4DEVI.\'SKJII 08J£KAT,j 71

zasicc nja vodc


vodcne ne pare kroz sloj odrcdenog ma lcrija la prava linijil. slO uprosclIJe
malcrijala uproscuje ana-
a na-
lizu.. dozvo
lizll ljavajuCi da se
dozvoljavi\juti sc racun sil mo
r<lcu n sprovodi sa povrs im: izmedu
rno za granicnc povrsinc izmedll sloJcva .

p"
[PaaJl
[P
Pu "

Pe"

5li [mJ
[m]

Sf. 4.4 Dijagram pritiska


.'II. pritisko zasiccllja vodcllc parc visesfojllc
viseslojllc grudcvillskc
gradcvillskc komtmkcijc
kO/L\·tmkcijc

p"
p
[PaJ
P..

Pu
Puos"
,$"

Pc"
Pc"

1/13.

SI. Glas~'er-ov dijagram pritiska


Sf. 4.5 Glasser-ov pritisko ZQ.ricellja vodelle pare /I gradevillSkoj
gradevimkoj kOllstmkciji

napomenuti da GJasser-ovi dijagrami postaju


Treba napomcnuti poslaju nepogodni za prikazivanje di-
vode ne pare, ako u sastavu
fuzije vodene konslrukcije egzislira parna barijera,
saslavu gradevinske konstrukcije
koja ima otpore difuziji vodene pare dalcko veCe
vete od drugih slojcva. Sloga ih je ne mo-
gute zajedno prikazali
guCe prikazati na apcisi, pa se u ovakvim slueajcvima na apcisli. Rdi ,
apcislI, umcsto RtJj,
nanose debljine tih sJojeva o.
72
72 13.Todorol'ic
8.Todorol';c PHOJEKTO I·:,tNJI:;
PROJE/(TOI<·I NJJ.: POSTROJENJA Z..1 CENTR4LNO
POSTROJENJA ZA CENTR·ILNO GIlliIANJE
GREJANJE

Tabcla 4.11. I'rilisak zasicenju


Tubela zasiccnja ,'odcnc
"odcnc pare

rTcmpe-
I
Tempe-
r:\ IIII
r" Ufar:1
I'ri li~~ak
Prili 1,,'si~cnj01 vIJ~cm:
ak l.;ui~cl1ja VIIU':IIt' 1' 31('(' u
1';11 IJ klJa
kl' ..

0.0 0.1
0. 1 0.1
0.2 0.)
O.J 0,4
0.4 0 ,.,$
1 0.6
0.6 0,7
0.7 O,H
D,R 0,9
O,~
(DC) 0.0

5,(,21 ~ . fi5J
\(,5J 55.fiB4
, ('~4 5,7 I (, 5,7"8
5,7'18 5,780
5.780 5,811
5,H12 5,844
5.84'1 5,87(,
5,871> 5,908
5.908
.15 5.fi21 5,7 ' "
5,320 5~ ....14,~
14 ,~ 5 . .177 5.10~
5,10X 5,4.1')
5,4 .11) 5,478
5 .478 5,499
5,0199 5,52<)
5.52') 5,5(,0
5,560 5,590
34 5.320
).1 5.057
5,057 ..s,O~7
1,OH7 5,115 5 ,I4J
5, 14) 17~
5.17~
5, 5,201
5.20 I 5.23 I 5,2(00
5,2(,0 5.289
5,289
3J 5,OJ
5.0J I
4.755 44.7R
.73 I 4,R03
4.ROR 4 .~.l5
4,XJ5 4.81,:1
4 .Hh:l 4.3~9
4.889 4,'117
4.'1 17 4.1),15
4,1145 4,97.\
4.'17.1 5.001
32
3:!
4.54)
4.543 44,.nO
•.170 4,595
4.595 4.622 44.647
,64 7 4.(,73
4,67J 44,700
,700 4,727
.1.111 11,49.1
4,49:1 ·1,518
-l.S 18

:::(:: Ii
4,440 I
}O
30 4.24.1 4 ,,2(,7
4.267 4,21}
4,2'11I 4..1
4 ..116
1(, 1.340
4.340 4,361>
4,366 4.J90 4,415 4.440 4,466

2Q
29 4,00(,
4.006 4,02R
4,018 4.05
4.051I 4.075 .,m9
4,Oryry 4. 122 4,146
4.146 4,170 4.194
4. 194 4.218

),823 ..l,R·I(,
1,8-ll, J,~('8
J,M6H 3.890
3,B90 J.912 3,9)(,
3,9]6 ),1)59
3.')59 3.932
3.981
28 .1.7HIl
.1.780 ..1.~00
\,HOO 3,823
).5R(,
3.5R(, .1 .(·07
.W7 3,(I.'!i
J.(i'!' .1,(o4M
.1 .1>4 8 3.671
3,671 J,692 3.7 JoI
3.714 3.7)5
],7.15 3.758
27 .' .565
.1.565

2(0
210 .1.1,3('1
,3'; I J,.1HO
J,.1XO J.400 .l,4~()
.1,420 I J.'I, IO
J,' I,IU ,01(,0
.1 .oJ(.O 3,'132
3.'131 3.502
, 3.527
J .527 0J ,54.1

~$
:!$
24
.1,
.l, 1(,7
\c,7
2,98.1
3, I1S(,
J,

3,001
J,OOI
R{~ ),205
3,205
3,019
J,Ol9
~!.!
•.'! 2J
.1,0.18
.1,0.18
2.1 l,l·i.l
', ,!IjJ

33.055
.055
3.262
.1.262
),074
.1,074
3.2M3
3 .283
3.09J
J.W3
I 3.301
3.)0 1
.1.111
3 ..•.121
3,DO
3.DO
I 3,.140
3. 149
J . 14'l
2.98.1
2,85'1 22.M77
.M77 2,894
2.894 2.913 2,931)
2.930 2.947
2.'147 2.965
2.%5
2.l
2.1 2,80')
!,RO'I :!.H26
::!.M 16 2.R4:!
22,(.75
,(,75 2.(,1) I1
2.69 2.70')
2.711') 1,725
2,725 2.742 2.753
2.75R 2.775
2.175 2. 79 I
2,7')
~2
:2 :Ui·U
2.(,4:\ 2.659
2,659

2,5].1
2.5).1 !.5·17 1,5 (1.1
l,S('] 2,579
2.579 2.595
2,595 2.6
2,(' IIII 2.C,:!7
2.6:!7
2211 ~ .4X(1
~.4H(1 :!.$O2
25U2 2,S 17
2.517
1,,151 22.:.166
,)6(, 2 ..UQ
U:) 2 ..1 1}5
2.J'JS 2,410
1.410 12,·.2(1
,.11(, 2.44 1
2."4 2.455 1.'171
2.·'71
20
10 22,.137
•.1J7 U51
19 2. JI)6
2, 196 2.2 10
2.210 2,12.1
2.22.1 ~.2J. K
:!.2J,K 2,251
2,2 51 2.2(,6
1.266 2.179
2. 279 2.294 2 ••..109
10') 2.313
2.323

18 2.0(0
2,06) 2,075 2,0~9
2.0~9 2.102
2,
, 101 1. 11 5
2.115 2. 129
119 2.142
2.1 42 2,1 55
2.155 2.169
1, 169 2.1~~
2.
182
1 I
17 1,'1.17 1,(4
1,1'}4'J
1) 1,96 I1
1.% ,'nil
I1,1)7'1 J .')3(,
,'}36 1/)99
1,999 2,OJJ
2,OiJ 2,O~5
2 .0 ~5 ::!,O37
2.037 2,050 !
1.050.
I
\C,
110 I,XI7
I.M17 1.82')
1.82'1 I.S'" 1,85J
I.Ms] I ,MC,S
1,8(,5 1.877 \.1:89
J,!IS'I 1.9011
1,90 I.'> IJ
1,') iJ 1.925 1I
:,
15 1.704
1.7Cl<l 1,7\(,
1,71 II 1,726
1.72e. 1,7JX
1,7.1M 1,7,1'1
1,7,19 1,760
1.7(,0 1.772
1,772 1.782
1.732 1.7<)4
1.7'14 1.806

1.(iOR 1,(1 :!f)


1.629 1,(,40
1.1>40 1,650
1,650. 1,66 I1 1,672
1.672 II.MO
,MU 1.69(,
14 I,.I'JR
I.S'JR I.ms I.r. I M
X

I I)
IJ 1,4'17
1.497 1, 50.6
1.506 1.5 17
I.517 1,5 ~(1
1,5:!6 un
1.5.17 1.54(, 1557
1.557 ,
1.5(,8
1.568 1.577 1,588
1.588
- -- - I,.I<I'J 1,458 1,463
1.468 1,477
1.477 1.488
1.4MB
12
J2 1,40.1
1.40.2 1,412 \.4211
1.42 1,4JO
1,43U 1,440
1,4·HI 1,'14'1

1,311 I,Jjo
1,3JO 1,.lJX
1,3JM 1..14.8 /.357
l,J57 1,3(;5
I,J(i5 1.374
I.J74 I,J~4
I.JH4 J.J93
1.39J
II 1.J
UI2 12 1.321
1. 2)6
1.13C. 1,244
1.244 1.2S:!
1.2S::! I.:Y,I
1.2(,1 1,2(,9
1,2(';9 1.277
1.271 1,286
J.2~6 /,294
1.294 1..104
i..l04
10 1,227
1.127
/,15(,6 I. 1M
1.164 1, 17~
1.172 1,17R
1,178 I, I R(,
I,IRC, 1,194 1.202 1,212
1.212 1.220
9 1.147
1,147 1,15

8 I.Dn
1.072 I,mm
1,080 1,IlS6
I.08r. 1,0')4
Ul'14 1. 102 1,09'1
1.09'/ !.I 17
\.117 1.11 .~
1.125 un
1.132 1,140
1.140.

/,016 1.022
1.0.12 1,029
1,0.29 1,03';
I.OJ,; 1,044
1.044 1.050
1.0.50 1.058 1.065
7 1,001 1,008
1.008 1.0.16
, 6(, 0..935
0,935 0,94 J
0,941 0.Q4
0,Q488 0,'154 0.'16 1
0.'161 0.9(oM
O.%R 0,974
0..974 0,981
0..981 0,988
0.988 0,9901
0.99"

0,901 0,909
0..909 0,916
0.916 00.Q22
.n2 0.92~
0.918
5 0,872
0.M7! 0,R7R
0.878 O,R84
0.,884 0,X90
0.M90 0 ,897
0.897 0..902
0,836 00,841
,84 2 0.848 0,854 0.,8(>0
0,8(.0 0.8(06
0.8(,6
4 0.8\.1
0.8 1.1 0.,8 18
0.818 0,825
0.,825 0.830
0..830 0,8J6
0.774 0.,780
0,780 0,785
0.785 0,790
0.790 0,7%
0,796 0,7Q9
0,799 0.808
0..808
3 0,758
O,75R 0.7(,2 0 ,768
0,768 0..774
0,72(, 0,7:12
0,7.12 0.136
0..136 0,74 1
0.741 0,74(,
0..74(, O.75~
0.751
12 1),705
0,705 0.710.
0..710 0,716
0.716 0.721 0.726
0,667 0.(,70 0,676
0 ,676 0,681 0 ,685
0,685 0,690
0.,690. 0,6%
0..696 0.701
I 0.657 0..6('1
0.6('1 ..,, -'
._
- ----
4, TERMORlZI(:NE
4. TERMORIZ/(:NE OSOBINE GRAfJEJlT
G RADEJ'TNSKlH OBi
NSKlH 0 81 EK4TA 73

.0
.0 0,(, 10
0.(,10 0 ,(' 1_5
0,<11.5 0,(,20 O,h24
0.1> 24 O.f,lH
OJ.2H 0 .(,.1.1
0,6.13 0.(,.17
0,6 ,17 U,643
U.643 00,(04
.(,477 00,65
.<0522

0 0.(01 a
0,(01 0 0O,(.OS
.(.05 0.(,00
0,(.00 0,5%
0.5 % 0O ,591
, S~ I O , S~7
0.S ~7 O,5RI
O, SR I 'U.3 7(,
'0) 7(. 0,572
0.5 72 OJ(.7
0 _~ (, 7

- I 0,56
0,5611 0,557 5']
0,5 5.1 0,54R
0 .54R O,5
O , 5 '1~
1~ 0 .5 3 ~
O,53Y 0 5 35 o,nl
0,5 .1 I U_125
U5 15 ,511
0 .5 21

- 2 O,S
0.5 16 0,5 1.1
0 ,5 IJ 0,5 08
0.508 O,5 Q.1
0,501 0,500 0 ..196
0:1 96 OA92
0.492 O,4RR
OARR 00,484
,484 0O,4KO
.4XO , !I
--.1.1 O,H5
0.175 0.472 0,1(,8
0,4 li8 00.4(04
,4(,4 0 ,4(,0
0,4(10 () ,~
(),~ 56 0 .452
0.452 (1 ,448
0,448 O,4oJ4
0,4 "4 O,44 U
O,44U

- 4
-4 0,1.1(,
OA.1(· 0 ,1 .1.\
0,1 ,1.\ 0,429 0 ,425
0,425 0,-1 23
0.'11.) 00,4 1~
,4 19 0 ,4 15
0,415 U,4 12
U,412 U,408 0 ,404
0,404

- 5 0,40 1
0,401 0,.197
0,397 0,]')
0) ')55 0,.19 1
0,391 0)88
0']88 0,384
0..184 0,)
0 ,388 1 0,)77
0 ,.177 0 )75
0.175 0 ,)71
0,)71

-6 0,)(,8
O,JGS 0,3(,5
0,)(.5 0,) 6 1
0,)61 0.359 0)56
0,356 0 ,.152
,352 0O ,34Y
)4~ 0,34
O,J477 00,3
,)44
44 Or l40

-7
-7 0,).17
0).17 O,) J5
0 ,3.15 0,.132
0,332 0 ,) 29
,329 00.127
,327 00,J2J
)2.1 0 ,320
0,320 0,)17
0 ,31 7 00,.1 IS
,.115 00,.1
,.1 12

-8 O.JO')
O"l()<) 0,307 0)04
OJ04 0..1 0 1
0..101 O,2'1? 0.21)(\
0.'2tJ6 0 ,2 ~3
0,29) 0 ,291
0,291 0,288
0.288 O. IRS
0, 285

- 9
-9 0,283
0,28.1 U,lH
U. 2R I O.17~
O .1 7 ~ 0,17(.
0.17(.
-
0,273 00,271
.271 00,269
,209 0 .267
,267 O.l(,tJ
0.1(," 0, 2(01
O.UoI
- 10 J.26 0
1.1,2(1 0 ,157
0,157 0,2555
0.25 0, 251
0,252 0,25 1I ,248
0 .24S O ,2 ~ S
0,145 0,244
0,24" 0, 241
0 .141 0,240
0 .140

- II 0,237
0.D7 00,235
.2.15 0,1.n
0,1 .13 0,1)
0,23 I 0,230
O. D O 0,227
0.227 0,225
0.215 O,2D
0 .22J ,2211
0 .22 0.11
D. :!: 1'11'

- 12
-12 0,217
0.217 ,215
0 .2 15 0,2 fJ
O,21J 00,211
,211 (,.209
(,.20? 0,207
0, 207 O,:
W5
0,205 O , ~Q.I
O,~().I U
n :~O
;~ o I 0,200
0. 200

- /3
-13 O, I9M
I9M O,l lI(,
0.1'1 (, a,l'is
0,1 <i5 0O , 19.1
I ~.1 O, 19
0, I ~I1 0 ,,1189
89 O ,1~8
O,IRS 0, 185
0,185 ,184
0 .184 0,18.1
0.1 8.1

-14
-I' IXI
O, IKI 0 , 1'/1)
D. I '/'-) 0, 177
0,177 0 , 176
0,176 1),175
1).175 U, 17)
0,173 0 ., 171 0 ,169
0.169 oO., I(,
re.8S D, 1f,7
0,1f,7

IS
- 15 0, 1('5
O,1C,5 0,1 (>4
O,IM O,l h.1
O,lll.\ I) , IM)
I),IM) O, I.\'}
O,I.,)I} 00,1.17
,1.1 7 0, 15(,
0,105(1 0,
0 , 155 0.
0, 15)
153 0 ., 152
- I(')
IG 0,1
0,15511 0.141'
0 .1 4'1 0O ,. 148
I~ H 0, 147
0,147 00,11
.14.,11 0 , 144 0,
0 , 14.1 0,141
0.1 4 1 0 .: 40
0.:40 O,I.l'J
O,I .W

-17 0, 137
1)7 0,1 )6
0,136 0 ,13 5
0,1l5 0 , 1).1
O,I J.1 0 ,1.1 2
0,1.12 0,1)
0 ,13 I 00,129
, 129 0 ,,128
128 :!7
0 ,127
0,1 00,115
,1 25
- IR
In O, I2S
0,12 5 0, 124
114 0 ,1 2.1
23 0, 12 1 0, 120 0 , 119 0, 117
0,117 0, 11 6
0,11 0, 11(,
0,11 00,115
, 115
--I~
I <J 00,, 114 0,11 2
0,112 0. 111
0,111 0, 1 "
0,1 0, 10'1
0,10'1 0O., 10&
IOS 0 ,1 07
0,107 00,105
, 105 00,105
, 105 0, 1().I
O,f(~

- :!o
.20 0 , 10.1
10,1 0 , 10
1011 0, 10 1
0,101 0,
0 ,1100
00 O.O~N
0,099 Il,O<J<J
0,099 o,on
0 ,097 0O,U96
,096 O , O~5
O,U9S 0.U'J5
0,0'15

4,5, 1 Uporedivanje toka parcijalnog pritiska i pritiska zasicenja


4.5.
Kad a sc
Kada se u dijagramu za neku gradcvinsku
gradevinsku konstrukciju ucrtaju tokovi parcijalnog
pritiska i pritiska zasicenja vodene pare (slika 4,6) i konstatuje da sc linije njihove
promcne
pro mcne nigde ne seku,
seku. onda u uslovima za koje je vde
vrsena provcra. nece doCi do kon-
na provera,
denzacije vlage jer je u svim slojevima parcijalni pritisak ispod pritiska zasieenja,
zasieenja. Ako
obmuto. onda mo~e nastupiti kondenzovanje
bi bilo obmuto, kondenzovanjc vodene pa re u jednoj ravni,
pare ravni. tzv
ravni kondenzacije iii citavoj zoni konstrukcije - zoni ko
ravni ndenzacije (slike 4,7 i 4.8).
kondenzacije(slike 4,8),
7~ 8. Todorovic
B. Todoro"ii: PROJEKTOV.4NJ£
PROJEKroV.4NJE POSfROJENJA 2,.1
Z,I CENTRA LNO G
CEJVfRALNO REJANJE
GREJA NJE

I .ss luj
I. loj 2 .s1oj
.• loj 3 .s
.• luj

prili s ak
z ass iccnj
za icc nj a

Po
"' r-I .......
········ 1··
". .
I
..\
' \'\........ -.
".
....... ....
ija Irli"" .-'-.
--'"
rr. .'..
parcijalrli"-'
pare
prili sa
sakk . p,
vvodenc
o denc pare
, I

r,-I
I

R d,
R",

SI. 4.6 Polje priliska vodellc gradevillske kOlLumkcijc


vode/le pare gradevinske hex. kO/lde/lZllcije
kOTLflrukcije bez kO/ldcllzacije vodef/c
vode/lc pare

I.
1. .s 1oj
loj .s1oj
2 .• 1oj 3.s1oj
3 .s loj

--- ------ --------------- --------


--- -------------
------- -------------
-------
--

----
--- ---
Po
..--------
------- --
r .. ' -' -

--- -- -
-- K
f---- i p,
-----:--
-- '---
II
p,
---- - --------------- --------------- ---------------
1/~.
1_1_~_• .yr_----R-.-,--~~---R-,2----~-----R-d~
R" Rdl
1 --~~~I~/P,
Rd3 liP.

SI. 4.7 Polje priJiska vodene ptJFe


par-e "u siutaj"
swfuju kondenzacije "II ravlli
ravn;
4. TERMORlZI(NE 05081 E GRAFJEVINSKlII
TERI\{ORIZ /CNF. OSOBINF. OBIEKATA1
Ofl.,t fJEVINSKl l1 OBlEIiAT; 75

l .sloj
.s loj 2.s 10
1ojj 3.s]oj
3.sJ oj

..-- ----------------, -- ------------ -r--------------- --


----------------
Pu

-- -- - ,
Pu ------,
,
--- -'---- --
- -
r----r- I----------~~
-- -
- ', K1
Kl

~
P k1
K2
- -- -- __ ______ __ _ " Pc "
-... .
- - - - _____ " t'I,-P_c_
--
I - ---- ------- I
i
Pc
Pc
--
-'-- - - ----- -- --- ----- -- ------
----r ---- ---- -- --·
---- _-
_ --r----- ----------, 1-
.. - - - -- - - - - - - - - - - 1 -

Rd I R dZ Rd
Rd 3J
, II
R
Rd.
d.
II

SI 4.8 Polje
Poljc priti!)ka vodc/le pare sa kOlldellzacijom
priti.\·ka vodelle kO/ldellUlcijom II/l "zolli"

4.6 DIFUZIJA VODENE PARE PRI KONDENZACIJI U


ZONI I RA VNI ZIDA.
Kada
Kac.Ja linija pritiska zasieenja
zasicenja preseea
preseca liniju parcijalnog pritiska vodene pa p a re. kitll
re . k<to
u tackama K1 i K2 na slieislici 4.8. onda postoji kondenzaeija
kondenzacija u zidu izmedu ravni Kojima
kojima
pripadaju pomcnllte tacke. Zbog pojave kondenzacije. protok votlene pare koji se na
pomcnute tacke.
jednoj strani prenosi na zid a na drugoj iz njega na vazduh, vazdllh, nije mec.Jusobno
medllsobno jednak.
Kolicina vlage koja je kondenzovana 1I u zidu
zic.Ju izraclInava
izracunava se kao njihova razlika .
Na jednu stranu zida dospeva vodena para u kolicini:

_ PIt
.
g,,/ = P" -- PKl
PKL = PIt
p" - PKI
PKI kg ] (4.31 )
- R
Rtiki KI o. [ m 2 ·s
+ L..i.
,,1 1 KI 0
rikl
-f3Pu +2:-'
__
u i= I 7C
;=-1 7C;;

Sa druge strane zid napuSta:


76 B. Tm/orrJ"ic PROJ EKrO J
Todof»l"ic PROJE.KTO I ·:·1NJ
~·1 NJ E.
E POSTROJENJA
POSTROJF:NJA ZA CENTRALNO
CEN TRA L NO GRFJA NJE
O RBANJE.

P K2 - P, kg ]
[ m 2 ·s ( 4.32)
el O. 1
L -'+ -{J~
i= K 2 Jrj

U go rnjim izrazima su ko
gornjirn risce nc sledeCc
korisce sle de ec ozna ke :
oznake:
P "k l - pritisak zasicenjil
zas ice nj a vodene P<1[C
p<l re na ravni koja de
delili unlltrilsnji
unlltrasnji slivi
slIvi deo zidit
zidil od

zo ne kond e nzacije [Pal


zone [Pal;;

l?,JJd
I?tik l -- otpor difuziji
difuz iji vod e ne pa re slojeva zida izrnedll
pare izmedu unutrasnjeg vazdllha i ravni
2
m2 . s· pa]
rn .s.
pojave konde nzeije Kl
ko nd enzcije kg .
[ kg

P" Kl -
P"K2 pritisak zasicenja
zas ice nj a vode ne pare na
nil ravni
rilvni koja de
delili zonu kondenzacije
kondenzaeije od SPll-

IjIjasnjeg,
as njeg, suvog dela
de la zida
zidil [Pal;
[Pa];

R dk2 -
I?dk2 otpor
o tpo r difuziji vod
vo dec ne pare slojeva gradevinske konstntkcije
konslrukcije izmedu krajnje

m2 , pa]]
,s ,pa
ravni kond e nzacije K2 i spoljne strane zida
kondenzacije z ida .
[ kg

Kolicina kond
Kolicinil ko nd e nzovane vodene pare
pa re koja ostaje lInutar zida data je izrazom:

kg ] ( 4.33)
[ m2 ·s
'5

Ukupna
U kupna kolicina kondenzovane
ko lici na kond vode ne pare u toku je
e nzova ne vodene jednog
dnog dana je:

gkoll .z.. =gkoll.


gkoll.z · 24· d
= gkoll. ·24·d (4.34)
gdc
gde je d - ukupno trajanje pojave difllzije vodene
difuzije vod e ne pare u danima, za posmatrano
posma trilno
vre me nsko razdoblje.
vremensko razdoblje.

U slucaju konde nzacije u ravni zida, proracun kondenzovane


kond e nzaeije konde nzovane vodene pare se vrsi
na isti naein
nacin stirn sto
5 tim s to se umesto
umes to sloja-zone kondcnzacije
konde nzacije ovde javlja sarno jednil
jedna ra-
van. Merodavni pritisak zasieenja je sa "obe strane" ravni isti, onaj koji se odnosi na
tu ravan, pa u jednacinarna
jednacinama 4.31
4.31 i 4.32 treba izvrSiti korekciju:

PKl -pIQ
PKi pIQ =PK
Primer 1.
Izracunati
Izraeunati temperaturno
te mpe raturno polje, polje parcijalnih
parcijaJnih pritisaka i pritisaka zasieenja za
spoljni zid koji se sastoji od slojeva krecnog maltera,
malte ra, opeke, plute i cementnog
cernentnog malte-
rnalt e-
ReZlllta te predstaviti zavisno od otpora
ra. Rezultate olpora difuziji u Glasserovom
GJasserovorn dijagramu.
dijagrarnu. Deblji-
D e blji-
.s.
4. TERMORIZ
T£RlvfORlZICN£ OS081N£ GRADEVlNSKIfi
ICNE OSOD1N£ G RAD£VINSKlH OlJJEfV1TA
OBJEKATA 77

nc
ne slojcva
slojeva su da
dattee u Tabcli
Tabcli 4.11,
4.Il, ait spoljni i unutrasnji
unlltrasnji uslovi su:
SlI: tempe
te mpe ra
rature
lure 0 ·C
°C i
20°C a rclalivne
20·C rehllivne vlainosti 80% odnosno
od nos no 60%.

TubelH 4.11 Fizickc


Tabclll F izickc osob
osobine z ida
inc zadlltog zldn

Malc rijal
Malcrijal dcblJina [mJ
dcbljina c5«5 [011 koeficijCI11 to
koeficijcnt IOpl.
pl. fakLOr
f"klor olpora difuziji
dU'uziji
rovod. ).IW/mK]
pprovod. A rW/mK] pa rc f.IfI
vod . P3
kre ~ni
krceni mailer 0.02 0.81 9.0
oopeka
pcka 0.24 0.57
0.51 6.8
plula 0.04 0.042 10.0
CCll1c nll1i maltcr
cClllcntni mall.:r 0.Q2
0.02 1.4 16.5

[zraclInavanje te mperaturskog polja jc


lzracunavanje je bazirano na toplotnom fluksu
fluk su kroz celu
eelu
prt: ma obrascu
debljinu zida a prema obraseu (4.1.), ukljucujuci
ukljllcujuCi i olpor
otpor prolazu toplote llZ
uz kocfici-
koe fiei -
je nte za prelilZ
jente pre laz toplole
to plo te prema
pre ma Tabeli 5.1:

qllk
f/"k = 1
til -
(5 .
4 ()
tt'
1 1 0,02
0,Q2
20-0
20-0
0,24 0,04
0,02 1 = 12,70
12,70
[W]
[~]
m 2

- +2: - '+ - - +-
+ - - +- - +-
+ - +- - + +--
8 081 O,O~2
0,81 0,57 0,042 U
I,~ 25
a "ll I Ai a.
U.

Tempe rature u karakteristicnim


Temperilture karakterislicnim slojevima Sll
su racunate pre ma obraseu
racllnate prema obrascu (4.7):

/i = /"

Temperature kao i pritisci izracunavani Sll su za unlltrasnju


unutrasnju stranu
straml zida.
zida, ravan dodira
krecnog ma malte
lte ra i eigle,
cigle, za slojeve na svakih 8 em cm u masi zida od eiglt:.
ciglt:. u slojevima
slujevima
plut
plutee na dotlirnim
dodirnim povrsinama sa susednim slojevima, kao i u ravnima gde su dcbljint:: tlcbljim:
plllt
plul e lcm
Icm i 2em.
2cm. lzracunate
Izracunale temperature su SlI prikazane u Tabeli 4.
4.V
V u1I prvoj koloni. aII
na osnovu njih su SlI odredeni
odretleni i pritisei
pritisci zasiee
zasieenjanja vodene
votlene pare
parc pre ma Tabcli
Tabeli 4. II (druga
kolona
ko lona u Tabeli 4.V)4. V)
Z
Zaa odrcdivanje ve!iCina
velicina pareijalnog
parcijalnog pritiska
priliska vodenc
vodene pare u ovom primeru su SlI racll-
ra cu-
nati
nal i koefieijcnti
kodicijcnli konveklivnog prenosa vlage iako se ovi mogu mugu u prakticnim proracll-
proracu-
nima zanemariti.
zanemariti. Koeficijent
Koeficijenl prelaza
pre laza mase vlagevlagc sa unutrasnjeg
unlltrasnjeg vazduha na povrsinu
zida
ziti a je
jc izraclinat
izracunal prema izrazu 4.22 za koji koji su bili neophodni poqaci 0 fizickim osobi- osnbi-
nama vazduha koji Sli su navcde
navedeni u tabclili 4.111.
ni lItabe

Tahcla 4.111
.1.1 II Osohinc "lIz!lllha
\'azdllha

Tcmpera
Tcmperaturalura Gustina Specir. top lola
Specif. Koefi. IOpl. provo
f°C]
l°c] [kg/m3J 1]
Iks:/m [J/kgKI rW/mKl
[W/mKl
1,,_20°C
lu- 20• C Pu= 11,205
Pu- ,205 C op.,,= 1005 ).,, =0,0259
A,,=O,0259
1I,=O"C
,=OOC p,=l,293 C.....
v".= =1005
1005 ).. -0,0244
A.=O,0244

vod enu paru je: R; =


Gasna konstanta za vodenu Ro
=462 JJ I/ kg'
kg· K ,. pa je kocficijent
koeficijent difuzije
difuz.ije
vodene izrazu ((4.26):
vodcne pare u vazduhu prema izrazll ~.26):
73
78 B.
D. Todorovic PROJEKTOVA
PROJEKfOVANJE POSTROJENJA
1E PO!>T ROJENJA ZA CENTR·1LNO
CENTR4LNO GGREJANJE
REJA NJE

D . = 2,26
D. Tm ))1.8
2,26 . ( Tm 1= 2,26 .,(( 28:1
1.81 283 )1 .811=
)1.8 10- 5
2,412 .10-
=2,412. 5 [rn2]
• P/j
PH 273 1.10 5 273 s
S

gdc je:
gde jt: :

T=T.+T" 293+273
293 + 273
283 [K]
m 2 2
Od ~ vd e se dobija:
Odavde dobija:

1
5
(3 =
{J 8 . 2,412.10- .( 0,0259 ) 3 =52 . 10-