Jedno od klju nih pitanja svake nauke je njen predmet.

Predmet prou avanja sociologije je ljudsko dru tvo kao celina, sa mnogostrukim pojavama i odnosima. Medjutim, s obzirom na slo enost, povezanost i dinamiku dru tvenih pojava postoje razli ita shvatanja o predmetnoj odredjenosti sociologije. Razlike postoje i s obzirom na stav nau nika o tome ta je klju ni momenat koji treba istra iti u dru tvu, prostornoj ili vremenskoj dimenziji. -------------------------------------------------------------Zato najpre osvrt na klasi na shvatanja premeta sociologije, a zatim i na sam predmet sociologije u kontekstu vi e bitnih elemenata koji ga odredjuju. 1. NASTANAK I KLASI NA SHVATANJA O PREDMETU SOCIOLOGIJE

Razmi ljanja o dru tvu i analize dru tvenih pojava sre emo jo kod anti kih mislilaca, ali se smtra da je sociologija kao nauka nastala sredinom etrdesetih godina XIX veka, u epohi kapitalizma, sa razvojem modernih industrijskih dru tava i njen primarni predmet je bio izu avanje tog tipa dru tva. Od svog nastanka je okrenuta savremenim problemima u dru tvu, a u tom prvom periodu i pitanjima dru tveno-istorijskog razvoja. Za utemeljiva a sociologije vezuje se ime Ogista Konta, koji je ovoj nauci dao ime. On je u svojim istra ivanjima, imao pozitivisti ki metodolo ki pristup, koji podrazumeva zasnovanost saznanja o dru tvu na realnim, pozitvnim injenicama. U skladu sa ovim, po njemu, predmet sociologije je izu avanje dru tva preko socijalne statike i socijalne dinamike. Medjutim, Kont je smatrao da dru tvo treba da se analizira sa ljim da se reorganizuje, ali ne i da se menja, te je on utemeljiva gradjanskog smera u sociologiji. Za razliku od njega, Marks je analizirao dru tvo istra uju i inioce koji mogu biti pokreta ke snage menjanja dru tvenih uslova i koje dovode do njegovog istorijskog razvoja. I Marks je insistirao na objektivnom utvrdjivanju zakonitosti koje vladaju u dru tvu, ali je po njemu cilj sociologije promena dru tva. Za prvi period razvoja sociologije kao nauke vezuju se i prva empirijska istra ivanja u cilju potvrdjivanja teorijskih stavova ± Mrks, Dirkem, Veber. Medju klasicima gradjanske sociolo ke teorije treba pomenuti Herberta Spensera, engleskog sociologa, koji je uveo ideju evolucije u sociologiju. Tako je predmet sociologije razmatranje dru tvenih pojava, kao postepeni razvoj od ni ih ka vi im, od jednostavnijih ka slo enijim oblicima, s tim da karakteristike dru tva kao celine treba obja njavati preko individua. Maks Veber, predstavnik nema ke gradjanske sociologije, smatrao je da u prou avanju dru tva treba po i od pna anja pojedinca, pa je po njemu socilogija nauka koja te i da razume dru tveno postupanje, nastoje i da ga i uzro no objasni. Emil Dirkem, jedan od klasika sociologija, smatrao je da sociologija trba da prou ava dru tvene pojave kao dru tvene injenice koje se iskazuju preko dru tvenih ustanova. Od savremenih teoreti ara, pomenu emo Sorokina koji smatra da je predmet sociologije prou avanje odnosa izmedju raznih klasa socijalnih pojava, odnosa izmedju socijalnih i nesocijalnih pojava, kao i prou avanje op tih osobina koje su zajedni ke svim klasama socijalnih pojava. Na kraju mo emo shvatanje o predmetu u gradjanskoj sociologiji klasifikovati na slede i na in: - nauka o dru tvenom pona anju ljudi nauka o o dru tvenim grupama i njihovim medjusobnim odnosima da se bavi dru tvenim ustanovama nauka o dru tvenim oblicima nauka o totalnim dru tvenim pojavama 2. PREDMET SOCIOLOGIJE

konkretnu dru tvenu zajednicu pa i celo ove anstvo. Savremeni svet karakteri u brojne razlike medju narodima i dr ava. taj svet je isprepletan mno tvom veza. njegovu strukturu i dinamiku. ali i o onim koji dolaze kao rezultat medjunarodnih uticaja. Deo prou avanja dru tva i prou avanja nas samih je i razumevanje dru tvenog sveta. ZNA AJ I MOGU NOSTI SOCIOLOGIJE KAO NAUKE S obzirom da je su jo u toku klasi nog perioda sociologije. u okviru globalnog dru tva u medjuzavisnosti svetskih procesa i uticaja. i nekada mogu biti presudni. pa samim tim i uzajamni odnos oveka i dru tva. Iz toga proizilazi mo tvo problema koji zaokupljuju svakog oveka. nau no obrazlo i i uka e na inioce njegove strukture i op te zakonitosti razvoja. inioci i tendencije zakonitosti promena i razvoja dru tva. U prou avanju konkretnog dru tva. nastla kao odgovor na krizu svoga vremena. kao i dru tvene tvorevine kao rezultat ljudske delatnosti. Time se ne podrazumeva izolovanost u odnosu na druge globalne dru tvene celine. karakteristike koje su zajedni ke za ljudsko dru tvo uop te. za obja njenje dru tvenih inilaca koji uti u da na ivot ima odredjeni tok tok u konkretnom dru tvenom sistemu i u itavoj ljudskoj zajednici. Jednom re ju: Predmet sociologije je dru tvo kao celina dru tvenih odnosa koji se uspostavljaju u razli itim oblicima dru tvenog ivota. su tinu dru tvenih pojava. Brojna empirijska istra ivanja koja se danas vr e u socilogiji donekle su zanemarila zna aj sociologije kao teorijske nauke. obja njavaju i ispoljavanje i funkcionisanje dru tvenih pojava. do tridesetih godina XX veka. na in povezivanja i medjusobnog uticaja elemenata te strukture. postavlja se pitanje ta je predmet i koji su zadaci savremne sociologije. ve u svoj sistem saznanja uklju uje i empiriska istra ivanja kojima na objektivan na in nastoji da potvrdi teorijsku osnovu. sociologija utvrdjuje i stvarni sadr aj dru tva. Sociologija dru tvo analizira kao konkretno odredjeni. Medjutim. mo e se re i da preovladjuje zalaganje za jedinstvo teorije i prakse kao postulat za nau ni pristup sociologije. sociologija utvrdjuje njihov uticaj na dru tvo i obrnuto. sociologija je uop tavaju a nauka jer ima naj iri okvir istra ivanja: Prou ava dru tvo kao celinu. Pored forme. i sa oscilacijama koje prate razvoj sociologije. ispoljavanja. danas treba da nam pru i saznanja za razumevanje dru tvenih situacija. neosporno je da je predmet sociologije globalno dru tvo. Ali. Kako se ljudska egzistencija ostvaruje u prirodi. 3. doprinosi jasnom sagledavanju interesa pojedinaca. sociologija prou ava i povezanost prirode i dru tva. dru tvene procese i odnose. Sociologija prou ava i oveka kao dru tveno bi e. Stoga. sociologija treba da vodi ra una i o elementima koji su deo njegove unutra nje dinamike razvoja. dru tveno-istorijski sistem u kome postoji povezanost i uslovljenost dru tvenih pojava. kao to je npr. Sociologija kao op ta dru tvena nauka nije samo op ta teorija o dru tvu. pa i kada se interesuje za posebne dru tvene pojave.Bez obzira narazlike oko toga ta odredjuje su tinu dru tva ili koji je adekvatan nivo sociolo ke analize. a ovek svojim radom posreduje izmedju prirode i dru tva. ve obrnuto. Pove anje samorazumevanja. Sociologija. savremena sociolo ka misao ispoljava tendenciju vra anja produbljenim teorijskim saznanjima dru tvenih uslova i kretanja. kroz sociolo ka saznanja. uz poku aj da se ono objektivno sagleda. postavljana velika teorijska pitanja o dru tvu. i klasi ni predstavnici sociologije su vr ili proveru saznanja empirijskim putem i ve je dosta kritike u savremenoj sociolo koj misli izre eno na ra un usko prakti ne funkcije sociologije. Globalno dru tvo podrazumeva ostvarenje svih njegovih funkcija u jednom dru tvenom obliku. prostorno i vremenski odredjenom. Sociologija prou ava dru tveni ivot. Ovakav pristup nalazimo i u delima najzna ajnijih klasi nih sociologa. Po obimu problematike koji prou ava. Pored prou avanja konkretnih istorijskih dru tava socilogija prou ava i ono to je zajedni ko svim ljudskim dru tvima. dr ava. interesa i uticaja. grupa i .

pa se javljaju i kao posebni sociolo ki zakoni. Sociolo ki zakoni proizilaze iz slo enosti sociolo kog determinizma koji obuhvata geografsku. (npr. i to one vrste determinizma koja se odnosi na uzro ne veze izmedju pojava od kojih jedne izazivaju. Univerzalni zakoni su oni koji se odnose na itavu stvarnost. i pru aju saznanja kako da izgradimo humanije dru tvo. SOCIOLO KI ZAKON Sociolo ki zakom predstavlja spoznaju determinizma u dru tvu. Sociolo ki zakoni se odnose na utvrdjivanje uzro nih. za razliku od prirodnog. Oni otkrivaju su tinske veze izmedju odredjene vrste pojava. manje apsolutan. vreme i uslov postojanja i razvoja uop te. tj. ideologije i politike) socijalne evolucije i socijalne revolucije i dr. odredjuju. op te i su tinske. sociolo ki zakoni su op ti zakoni. (npr. ve i pona anje oveka koji pripada jednom odredjenom dobu i njegovoj kulturi kao specifi nom. grupama. zakoni u dru tvenim naukama i sl. politi ku i drugu deterministi ku strukturu. odnsoima. Sociolo ki zakoni zna i. Sociologija je dru tvena nauka: o dru tvenim pojavama. Posebni nau ni zakoni su zakoni koji va e u pojedinim naukama. Tako sociolo ka istra ivanja doprinose prakti nim politi kim akcijama i socijalnim reformama.) U odnosu na njih sociolo ki zakoni su posebni nau ni zakoni. tendencijski.)U odnosu na zakone posebnih dru tvenih nauka. pored dru tveno-istorijske pojave u totalitetu obuhvataju i posebne dru tvene pojave koje su poseban slu aj op teg pravila. na ina proizvodnje i politi kih odnosa) elemenata idejne nadgradnje (umetnosti i religije. imaju u vidu ne samo oveka i njegov na in. proizvode druge. moralnu. zakon protivure nosti i dr. tako to jednu dru tvenu pojavu obja njava mno tvom socijalnih i prirodnih uslova i njihovom uzajamnom vezom. uve amo ljudske slobode. ve i kako to mo e da se promeni. Sociolo ki determinaizam je kao i dru tveni determinizam. S obzirom na slo enost odnosa u dru tvu. Stoga je sociolo ki determinizam ispitivanje veza i odnosa odredjenih pojava ili grupa pojava sa drugim socijalnim i ne-socijalnim (prirodnim) pojavama. institucijama i idejama ± o dru tvenom ivotu u njegovoj celovitosti. a vi e statisti ki. ekonomsku. Saznanje i razumevanje treba da nam pru i odgovore ne samo zbog ega se ne to de ava. o procesima. nu nih veza izmedju: meterijalne i duhovne kulture prirode i dru tva elemenata socijalno-ekonomske strukture dru tva (dr ave i prava. Vi e ili manje verovatni. ukoliko su te veze relativno konstantne. dru tvena uzro nost ispoljava se kroz svrsishodnu delatnost. nu ne. ali se ne bavi ponaosob ve njihovim kompleksnim ispitivanjem. Tako su i sociolo ki zakoni tendencijski. Sociolo ki zakoni medjutim. Sociolo ki zakon je iskaz o objektivno postoje im vezama izmedju raznih vrsta socijalnih pojava kao i socijalnih i nesocijalnih pojava. posebnom dru tvenom miljeu. Sociolo ki zakoni razlikuju se od univerzalnih i posebnih nau nih zakona. dru tvenoj strukturi i razvoju. svesna i voljna pona anja ljudi.dru tvenih zajednica. biolo ku. Zakoni dru tvene veze su op teva e i za sva ili ve inu dru tava u ve ini istorijskih dru tvenih epoha. . Zakon kretanja. 4. Zakon odbijanja i prelamanja svetlosti. univerzum.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful