You are on page 1of 7

Библиотека „Хришћански извори“ – додаци

,
књига 2

Хришћански културни центар др Радован Биговић
Београд 2018
Библиотека „Хришћански извори“ – додаци, књига 2 Библиотека „Хришћански извори“ – додаци, књига 2
Кор­не­ли­ја Јо­ха­на де Фо­гел: Пла­то­ни­зам
и хри­шћан­ство: очи­глед­на су­прот­ста­вље­ност
или ду­бо­ка за­јед­нич­ка уте­ме­ље­ност?

Уредник:
Презвитер др Александар Ђаковац
Уређивачки савет:
Епископ др Игнатије Мидић
Пла­то­ни­зам
Проф. др Раде Кисић
Протођакон др Предраг Петровић
и хри­шћан­ство:
Протођакон др Златко Матић
Презвитер др Вукашин Милићевић очи­глед­на су­прот­ста­вље­ност
Извршни уредник:
Срећко Петровић или ду­бо­ка за­јед­нич­ка
Пре­вод са ен­гле­ског:
Алек­сан­дра Стој­ко­вић
уте­ме­ље­ност?
Ре­дак­т у­ра пре­во­да:
Ирина Ра­до­са­вље­вић и Бојан Те­о­до­си­је­вић
Дизајн, слог, и прелом:
Срећко Петровић
Тираж: 500 Кор­не­ли­ја Јо­ха­на де Фо­гел
Штампа: ДонатГраф
Издавачи:
Хришћански културни центар др Радован Биговић
За издавача:
Презвитер др Вукашин Милићевић
© Сва права задржана. Ова публикација не сме се, у деловима или Хришћански културни центар др Радован Биговић
у целини, умножавати, фотокопирати и постављати на интернет
без писменог одобрења издавача. Београд 2018
Помени Господе слушкињу твоју Александру
Увод

У се­ћа­ње на Хајн­ри­ха Де­ри­ја,
до­брог и ува­же­ног при­ја­те­ља.

Сажетак: У свом члан­ку “Die an­de­re The­o­lo­gie” из 1971, го­ди­
не, Хајн­рих Де­ри твр­ди да пла­то­ни­зам, на сва­ки на­чин дру­га­чи­ји
од хри­шћан­ства, ни­је имао ни­ка­квог ути­ца­ја на хри­шћан­ство, и
да не по­сто­ји пла­то­ни­стич­ки до­при­нос хри­шћан­ском уче­њу – те
га ни­је мо­гу­ће ни про­на­ћи у цр­кве­ним све­до­чан­стви­ма. Аутор про­
тив ове тврд­ње пр­во утвр­ђу­је ко­је пер­спек­ти­ве су за­јед­нич­ке пла­
то­ни­зму и хри­шћан­ству: ви­дљи­ве ства­ри ни­су крај­ња ствар­ност,
оне са­мо упу­ћу­ју на ап­со­лут­ну ствар­ност ко­ја се на­ла­зи бес­крај­но
из­над њих. Пла­то­ни­зам је до­при­нео из­ра­жа­ва­њу хри­шћан­ске ве­ре:
све­до­чан­ства мо­же­мо про­на­ћи у де­ли­ма цр­кве­них ота­ца, од Ју­сти­
на Му­че­ни­ка до Ав­гу­сти­на, и у фор­му­ла­ци­ја­ма цр­кве­них дог­ма­та од
Ни­ке­је до Хал­ки­до­на.

Кључ­не ре­чи: пла­то­ни­зам, хри­шћан­ство, дог­ма­ти, Оци Цр­кве.

Ми­шље­ње да Ари­с то­тел, бу­д у­ћи не­зна­б о­жац, не­ма ни­
ка­кве ве­зе са Је­ван­ђе­љем Хри­с то­вим, на­сле­ђе­но је од
Мар­ти­на Лу ­те­ра. У том по­гле­д у, не­ма сум­ње, ни Пла­
тон не би про­шао бо­ље. Став ге­не­ра­ци­је Лу ­те­ро­вих
след­б е­ни­ка ли­ков­но је из­ра­зио Ханс Хол­бајн, у цр­те­ж у
из­ра­ђе­ном у ду­б о­ре­зу под на­зи­вом Chri­stus das wa­hre
Licht (Христос је светлост истинита). У сре­ди­шту
сли­ке је Хри­с тос на Го­ри, ко­ји се обра­ћа на­ро­д у. На
дру­гој стра­ни на­ла­зи се ред сле­пих мо­на­х а, ко­ји ко­ра­

7
Библиотека „Хришћански извори“ – додаци, књига 2 Кор­не­ли­ја Јо­ха­на де Фо­гел, Пла­то­ни­зам и хри­шћан­ство

ча­ју не­си­гур­но, пред­во­ђе­ни па­пом, ко­ји на гла­ви има ла­зио се мла­ди фра­ње­вац, ко­ји је имао на се­би ко­шу­љу
ти­ја­ру. Па­па ко­ра­ча иза грч­ких фи­ло­со­фа: Пла­тон је не­бо пла­ве бо­је и буј­не, ду­ге злат­не лок­не. Био је за­ди­
већ пао ду­б о­ко у по­нор и Ари­с то­тел, ко­ји је од­мах иза вљен сли­ком и од­мах ме за­мо­лио за ње­ну ко­пи­ју.
ње­га, са­мо што не пад­не.1 Да­кле, Пла­тон је пр­ви пао у по­нор. Не­ки са­вре­ме­
Та­ко је пр­ва ге­не­ра­ци­ја ре­фор­ми­са­них хри­шћа­на ни на­уч­ни­ци про­блем по­сма­тра­ју на исти на­чин. Је­дан
ми­сли­ла о грч­кој фи­ло­со­фи­ји. Не­ма сум­ње да је то би­ од њих је Н. Хајл­дахл (N. Hyldahl), ко­ји та­кав став из­
ла ре­ак­ци­ја про­тив го­то­во оп­ште­при­хва­ће­ног ари­с то­ но­си у де­лу Phi­lo­sop­hie und Chri­sten­tum. Eine In­ter­pre­
те­ли­ја­ни­зма ме­ђу про­фе­си­о­нал­ним те­о­ло­зи­ма. У но­ви­ ta­tion der Ein­le­i­tung zum Di­a­log Ju­stins [Философија и
је вре­ме (по­сле 1960. г.), на­и­ла­зи­мо на слич­ну по­ја­ву хришћанство. Једна интерпретација Увода у Јустинов
у Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви. Тих го­ди­на, то­ком пре­да­ва­ња Дијалог] (1966).2 Аутор сма­тра да не по­с то­ји ни­ка­кав
на те­му о до­дир­ним тач­ка­ма грч­ке фи­ло­со­фи­је и хри­ кон­ти­ну­и­тет из­ме­ђу Ју­с ти­но­вог пла­то­ни­зма и ње­го­ве
шћан­ске ве­ре, спо­ме­ну­ла сам Хол­бај­но­ву сли­к у и по­ка­ ве­ре у Хри­с та, што је углав­ном би­ло оп­ште­при­хва­ће­но.
за­ла ње­ну ре­про­д ук­ци­ју. Ме­ђу на­шим сту­ден­ти­ма на­ Дру­ги је био по­кој­ни Хајн­рих Де­ри (He­in­rich Dörrie),

1 2
Ba­sel, Kup­fer­stic­hka­bi­nett No. 1914, 318, из 1527. го­ди­не. Док­тор­ска те­за на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­т у Уни­вер­зи­те­та у Ар­ху­су.

8 9
Библиотека „Хришћански извори“ – додаци, књига 2 Кор­не­ли­ја Јо­ха­на де Фо­гел, Пла­то­ни­зам и хри­шћан­ство

фи­ло­лог ко­ји је по­све­тио жи­вот из­у­ча­ва­њу пла­то­ни­зма Уоп­ште­но го­во­ре­ћи, чак и ка­да су пла­то­ни­с тич­ки
пр­вих ве­ко­ва и ко­ји је у ра­спо­ну од 1955. до 1981. г. об­ еле­мен­ти при­хва­та­ни, увек би би­ли пре­о­бра­жа­ва­ни и
ја­вио низ пу­бли­ка­ци­ја. Де­ри опи­с у­је пла­то­ни­зам пр­вих ли­ша­ва­ни зна­че­ња ко­је су има­ли за пла­то­ни­с те. Мо­
ве­ко­ва углав­ном као фи­ло­со­фи­ју има­нент­ног ло­го­са. гло би се чак ре­ћи да је при­хва­та­ње не­ке пла­то­ни­с тич­
Са­мо из­у­зет­но се ја­вља иде­ја тран­сцен­дент­ног no­us-a, ке фра­зе увек би­ло пра­ће­но де­пла­то­ни­за­ци­јом: реч је
a и та­да је – ов­де има у ви­д у Ал­би­на – пре пре­у­зе­та од ста­вља­на у слу­жбу „очи­глед­ном ан­ти­пла­то­ни­зму“, ве­ри
Ари­с то­те­ла не­го од Пла­то­на. у јед­ног Бо­га, Твор­ца не­ба и зе­мље.
На пи­та­ње „Шта је био пла­то­ни­зам по­зне ан­ти­ке?“, Пла­то­ни­з ам и хри­шћан­с тво су би­ли ме­ђу­соб­но
Де­ри од­го­во­ра у члан­к у из 1971. го­ди­не.3 Пла­то­ни­зам, су­прот­с та­вље­ни као две ја­сно од­р е­ђе­не и не­спо­ји­в е
пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, ни­је пред­с та­вљао „се­к у­ла­ те­о­ло­ги­је. Хри­шћа­ни су, да­к ле, увек би­ли ан­ти­пла­
ри­зо­ва­ну“ фи­ло­со­фи­ју у са­вре­ме­ном сми­слу. Ни­је био то­ни­с ти. Мно­го то­г а је ре­че­но о кон­ти­н у­и­те­т у: на­ша
ни ре­ли­ги­ја ин­те­лек­т у­а л­ца (eine Ge­bil­de­ten-Re­li­gion), то је на­у ч­нич­ка ду­жност да ја­сно уста­но­ви­мо раз­ли­ке.
би би­ла су­ви­ше уска де­фи­ни­ци­ја. Био је фи­ло­со­фи­ја, Кли­мент, Ори­ген, Јев­се­ви­је, Ам­вро­си­је и Ав­гу­с тин
али фи­ло­со­фи­ја чи­ја ме­та­фи­зи­ка је укљу­чи­ва­ла и уче­ су­прот­с та­вља­ли су се пла­то­ни­зму свим сво­јим мо­ћи­
ње о спа­се­њу. Упра­во због то­га хри­шћа­ни ни­с у мо­гли ма (ha­ben al­les da­ran­ge­setzt dem Pla­to­ni­smus se­i­nen Rang
да при­хва­те пла­то­ни­зам. У пи­та­њу је би­ла дру­га ре­ли­ und se­i­ne Wir­kung stre­i­tig zu mac­hen).5 Та­ко­зва­ни кон­
ги­ја. Оно што је за­пра­во пре­у­зе­то ни­је би­ло ни у ком ти­н у­и­тет ни­је био ни­шта дру­го до кон­ти­н у­и­тет ре­чи.
сми­слу су­шти­на пла­то­ни­зма, већ са­мо оно не­бит­но: „Хри­шћан­ски пла­то­ни­з ам“ ни­ка­да ни­је по­с то­јао. У
пла­то­ни­с тич­ки је­зик, ме­та­фо­ре, по­ре­ђе­ња, књи­жев­на су­шти­ни, во­ђе­на је те­шка бит­ка из­ме­ђу два ја­сно од­
пи­та­ња. Све то је ство­ри­ло ути­сак кул­т ур­ног кон­ти­ ре­ђе­на ве­р о­и­спо­в е­да­ња.
ну­и­те­та ко­ји је био ва­жан ин­те­лек­т у­а л­ци­ма јер им је Де­ри су­прот­с та­вља два ни­за дог­ми.6 С јед­не стра­не,
олак­ша­вао пре­ла­зак из па­ган­с тва у хри­шћан­с тво. Али пла­то­ни­с тич­ких: (1) по­јам сте­пе­но­ва­ња у Бо­жан­с тву,
хри­шћан­ски Оци су би­ли му­дро уз­др­жа­ни од при­хва­ (2) веч­ност и не­с тво­ре­ност све­та, (3) от­кри­ва­ње Ло­го­
та­ња „су­шти­не“ пла­то­ни­зма. Као при­мер, Де­ри на­во­ди са у дав­на вре­ме­на (Urof­fen­ba­rung) (4) се­о­бу ду­ша, (5)
Ата­на­си­ја Ве­ли­ког ко­ји је при­хва­та­ју­ћи „до­брог Бо­га“ по­вра­так ду­ше ко­ја по­се­ду­је зна­ње.
Пла­то­но­вог Ти­ме­ја, од­луч­но од­ба­цио иде­ју о agat­hon С дру ­ге стра­не, хри­ш ћан­ских: ве­ру у јед­на­кост Бо­
(до­бру) ко­је би би­ло из­над ње­га.4 га Оца, Бо­га Си­на и Све­тог Ду­ха, ства­ра­ње све­та, от­
кри­ве­ње кроз Ису­са Хри­ста, од­ба­ци­ва­ње се­о­бе ду ­ша,
и ко­нач­но, „спа­се­ње“ ве­ром а не зна­њем. По­врх то­га,
3
Штам­па­но у Theol Rundschau 36 (1977), 285–302 (= H. Dörrie, Pla­to­
5
ni­ca mi­no­ra, München 1976, 508–523). Op. cit., 521.
4 6
Op. cit., Plat. min. 518. Оp. cit., 522.

10 11
Библиотека „Хришћански извори“ – додаци, књига 2 Кор­не­ли­ја Јо­ха­на де Фо­гел, Пла­то­ни­зам и хри­шћан­ство

уче­ње о „вас­кр­се­њу те­ла“ би­ло је на­ро­чи­то ан­ти­п ла­то­ огра­ни­че­на са­мо на ари­јан­с тво: би­ла је при­с ут­на и у те­
ни­стич­ко. Ни­је ли он­да, ме­ђу ­тим, оправ­да­ни­је го­во­ри­ о­ло­шкој ми­сли ра­них хри­шћан­ских апо­ло­ге­та, а са­свим
ти о „хри­ш ћан­ском ан­ти­п ла­то­ни­зму“? очи­глед­но и код Ори­ге­на. О Бо­гу Оцу се код ових пи­са­
На Де­ри­је­ву не­до­у­ми­ц у од­го­во­рио је in­ter alia Е. П. ца го­во­ри као о auv­to,qeo,j, o` qeo,j и auv­to­a­ga­qo,j, о Си­ну као
Ма­је­ринг (Е. P. Me­i­je­ring).7 Oн са­свим ис­прав­но ис­ти­че qeo,j и av­ga­qo,j. Алек­сан­дриј­ска уче­ња дру­гог и тре­ћег ве­
да пла­то­ни­зам ни­је био са­мо школ­ска фи­ло­со­фи­ја ко­ја ка има­ла су ути­цај на по­то­њу алек­сан­дриј­ску те­о­ло­ги­ју.
је по­с то­ја­ла на­по­ре­до или у су­ко­бу са хри­шћан­с твом Ари­је је та­ко осло­нац за сво­је ста­во­ве мо­гао да про­на­ђе
– пла­то­ни­зам се на­ла­зио у ми­сли­ма и ср­ци­ма мно­гих и ме­ђу схва­та­њи­ма ра­ни­јих хри­шћан­ских те­о­ло­га.
хри­шћан­ских те­о­ло­га. У сво­јим раз­ми­шља­њи­ма о са­др­
жа­ју Сим­во­ла ве­ре они су се слу­жи­ли пла­то­ни­с тич­ким Ма­је­ринг је био у пра­ву. Тре­ба­ло би са­мо на­гла­си­ти
об­ли­ци­ма ми­шље­ња. Ни­је се ра­ди­ло са­мо о „ре­чи­ма“. да озна­ча­ва­ње Бо­га Оца са o` qeo,j и Ло­го­са са qeo,j се­же
Ко­ли­ко је њи­хо­во те­о­ло­шко раз­ми­шља­ње би­ло ду­бо­ко све до Фи­ло­на, avrc­hgo,j-а алек­сан­дриј­ске те­о­ло­шке тра­
про­же­то пла­то­ни­с тич­ком ме­та­фи­зи­ком мо­же се ви­де­ ди­ци­је. Ту, без ика­кве сум­ње, мо­же­мо на­ћи ко­ре­не на­
ти из јед­ног или два при­ме­ра: уче­ња (1) о веч­ном Бо­гу, кло­но­с ти ра­них хри­шћан­ских те­о­ло­га ка суб­ор­ди­на­ци­
и (2) о од­но­с у из­ме­ђу три лич­но­с ти Све­те Тро­ји­це. ји. Са­свим је си­гур­но да ни­је пла­то­ни­зам био оно што
је не­по­сред­но уоб­ли­чи­ло њи­хо­во ми­шље­ње.
(1) Пла­то­ни­с тич­ко схва­та­ње ин­те­ли­ги­бил­них Исто ва­ж и и за Де­ри­јев став да је це­ло­к уп­но хри­
фор­ми као са­вр­ше­ног и веч­ног Би­ћа угра­ђе­но је у хри­ шћан­ско уче­ње, она­ко ка­ко је оформ­ље­но у 4. и 5. ве­к у,
шћан­ски по­јам Бо­га чи­је је истин­ско име „Онај ко­ би­ло усме­ре­но про­тив пла­то­ни­зма. На­рав­но да то ни­је
ји ЈЕ­С ТЕ“ (Изл. 3, 14). Ма­је­ринг де­ли Па­нен­б ер­го­во био при­мар­ни оквир хри­ш ћан­ског учења фор­м у­ли­с а­
(Pan­nen­berg) ми­шље­ње да је ово пла­то­ни­с тич­ко уче­ње ног у Ни­ке­ји, Кон­с тан­ти­но­по­љу и Хал­к и­до­н у. Његов
за­пра­во пре­пре­ка ве­ри у Бо­жи­је де­ло­ва­ње у исто­ри­ циљ је, ка­ко Ма­је­ринг пра­вил­но за­па ­жа, ви­ше био да
ји. Грч­ки те­о­ло­зи су га, упр­кос тој по­те­шко­ћи, ка­ко он под­ву ­че ја­сну де­мар­ка­ци­о­н у гра­ни­ц у пре­ма је­ре­си­ма,
твр­ди, јед­но­гла­сно при­хва­ти­ли. нај­п ре пре­ма гно­с ти­ци­ма, а за­тим пре­ма ари­јан­ци­ма.
Пла­то­ни­с ти су би­ли уме­ша­ни са­мо по­с ред­но.
(2) Прет­по­с тав­ка по­с то­ја­ња раз­ли­чи­тих ступ­ње­ Не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је Ф. Ри­кен (F. Ric­ken) je
ва Бо­жан­с тва та­ко­ђе је би­ла ти­пич­но пла­то­ни­с тич­ка опи­сао засебне на­чи­не на ко­је су три вр­ло раз­ли­чи­та
кон­цеп­ци­ја. Ипак, ка­ко за­па­жа Ма­је­ринг, она ни­је би­ла грч­ка те­о­ло­га ра­ног че­твр­тог ве­ка – Јев­се­ви­је Ке­са­риј­
ски, Ари­је и Ата­на­си­је – „при­ми­ла“ пла­то­ни­с тич­к у он­
7
Нај­пре у пре­да­ва­њу истом кру­гу на­уч­ни­ка са­бра­них у Ге­тин­ге­ну, то­ло­ги­ју.8 Aрије ни­је био је­ди­ни ко­ји је ко­ри­с тио грч­ке
ја­ну­а­ра 1971, об­ја­вље­ном у Theol. Rundschau 36 (1971), 303–320, под на­
сло­вом „Zehn Ja­hre For­schung zum The­ma Pla­to­ni­smus und Kirchenväter“;
8
по­том “Wie pla­to­ni­si­er­ten Chri­sten?“ у Vig. Chr. 28 (1974), 15–28. Fri­e­do Ric­ken S. J., „Zur Re­zep­tion der pla­to­nischen On­to­lo­gie

12 13