You are on page 1of 3

Po�tovane kolege, ovo je definitivno moja tema.

Par godina sam skroz u SMPS i na
osnovu gomile merenja te mirisa spr�enih FET-ova u ranu zoru - zakljucio sam bitnu
stvar: 50Hz transformatori nemaju nikakve �anse protiv ovih malih genijalnih
stvarcica! I to vec u poredenju sa "obicnim", hard switched varijantama, a ne daj
bo�e nekim LLC ZVS pomenutim pricama!
Izuzetna tema, sa mnogo korisnih informacija - samo napred.
Za pocetnike ili one koji nisu puno radili sa ovom vrstom napajanja dodacu neke
bitne detalje koje sam otkrio radeci sa SMPS:
-------------------------------------------------------
-Na prvom mestu - TRAFO je srce SMPS i pri motanju mora biti pedanto i uniformno
namotan, bez �urbe. Korisno je voditi racuna o DOBROJ izolaciji (teflon traka se
pokazala super re�enjem). Ukoliko se �eli postici �to manje "curenje" EMI (smetnji)
mo�e se koristiti tehnika koju je neko vec pomenuo - Mota se pola navojaka
primara , pa se preko njega posle izolovanja postavi izolovana bakarna traka koja
se spaja na "hladni" kraj primara (half-bridge), pa sekundar, pa izolacija, pa
druga polovina primara! Iole ozbiljniji transformatori , pogotovo za rad na vecim
ucestanostima i za srednje i vece snage motaju se iskljucivo VF pletenicom (ili
Litz-Wire) - sa vi�e paralelnih CuL provodnika, a ukoliko se u sekundaru tra�e vece
struje - ne bi bilo lo�e koristiti pomenute bakarne trake! Nije lo�a ideja
premazati lak po svakom sloju namotaja posebno, cime ste postigli i osigurali
dodatnu mehanicku cvrstocu namotaja i izbegli pojavu bilo kakvih cujnih �umova iz
trafoa.
Posle motanja i testiranja, te eventualne empirijske korekcije - OBAVEZNO SMPS
trafo dobro mehanicki ucvrstiti (ako je EI-profil, onemoguciti razdvajanje jezgra)
jer ukoliko se jezgro razdvoji u radu - te�ko vama i va�em napajanju :).
Transformator koji je je dobro namotan, dimenzionisan te proracunat se ne greje
preterano mnogo ali ukoliko napajanje poseduje prisilno hladjenje - nije na odmet
staviti ga na "promaju"! :) Ukoliko motate trafo i nemate dovoljno mesta za
namotaje, ili radite na vr�noj ivici snage trafoa (vecina koristi one iz ATX
napajanja) - UVEK je bolje spojiti dva jezgra i koristiti ih kao jedno (ukoliko se
povr�ina srednjeg stuba poveca 2 puta ,iskoristiva snaga trafoa za datu ucestanost
raste do 4 puta). Cinjenica je da trafo postaje glomazniji i maltretiranje je
praviti posebno kalemsko telo, ali se trud jako isplati jer motate manje namotaja,
trafo je hladniji i ima rezervu snage!
Voditi racuna da jezgra budu ista!!
Snage od preko 300W sa ATX trafoima mo�da jesu moguce "na silu" ali iz datasheetova
za njih se vidi da su dozvoljene snage za njih do 250W MAX (mislim da staro EI-33
ima 120W a na napajanju je pisalo 250 W hehe) na oko 100 Khz kako bi temperatura i
zasicenje jezgra bili u okvirima normale ! Zato je bolje sastaviti jezgro od dva
ili vi�e "kineza" i biti siguran , nego posle rizikovati celo napajanje.. Ako neceg
ima - to su onda kineska napajanja za rashod :)
------------------------------------------------------
PREKIDACKI ELEMENTI u sklopu primara i sekundara moraju da budu �to br�i - kako bi
gubitci bili �to manji. �otki diode u sekundaru moraju da imaju �to manji pad
napona i MORAJU da izdr�e sve eventualne pikove kako ne bi do�lo do proboja.
Ako je potrebno mnogo snage je bolje ici na varijantu H mosta nego juriti sna�ne
(skupe) tranzistore za half-bridge!
Snubber kola (kola za "upijanje" pikova i "ringinga") moraju biti �to kvalitetnije
dizajnirana (posebnu pa�nju treba obratiti na kondenzatore)! Ne dozvolite da zbog
kodenzatora jeftinijeg za 15 din izgubite Mosfet ili IGBT koji ko�ta mnogo vi�e!!
Pazite se samooscilovanja! Polo�aj i debljina vodova je bitna! Ukoliko se
samooscilovanje i pojavi, probajte prvo da na no�ice tranzistora navucete feritne
perlice! Postoji i fora sa protivfaznim namotajem koji se mota na pobudni
transformator (ukoliko ga napajanje poseduje).Naime, u seriju sa glavnim primarom
se doda kalem koji ima svega 1-3 navojka preko pobudnog trafoa i to tako da je
ostvarena negativna povratna sprega. Ako napajanje "propi�ti" zamenite krajeve
protivfaznog namotaja. To je primenjeno u ATX napajanjima za racunar.
Kontrolerska kola i elektroniku cesto volim oklopiti ili staviti u metalnu kutijicu
od starih modula iz rashodovanih TV prijemnika.
------------------------------------------------------------------------------
SIGURNOST po Vas i po delove - ja uvek na seriju sa napajanjem koje popravljam ili
pravim postavljam jak potro�ac na fazni provodnik (pegla ili grejac od bojlera)
kako biste izbegli eventualno pregorevanje komponentni ukoliko postoji gre�ka pri
prvom pu�tanju u rad. Isto tako , u primaru pri testiranju uredaja valja koristiti
kondenzatore (posle greca) koji su manjeg kapaciteta kako biste izbegli eksploziju
ako neki MOS, IGBT ili bipolarac "zakuca" ! Ova dva pomenuta trika su mi spasla
MNOGO tranzistora (ne ba� uvek jeftinih)! Izbegavajte provere temperatura "na prst"
jer su naponi koji se javljaju opasni po �ivot! Izbegavajte ceprkanje po napajanju
dok je isto pod naponom narocito sa obe ruke u isto vreme (mogucnost blokade
mi�ica)!

Kolega emiSar me "provalio" hahaha. Naime, pri rasturanju kineskih napajanja obicno
proverim vremensku konstantu oscilatora ili ukoliko napajanje daje znake �ivota-
poteram ga u rad te izmerim frekvenciju oscilovanja i saznam na kojoj frekv. je
radio trafo (cesto pada u opsegu 50-90 KHz, mada bilo je i nap. sa 35KHz isl.) - pa
prema toj frekvenciji i proracunavam trafo! Mada de�avalo se da trafoi "kinezi"
cesto rade i znatno preko radne frekv. napajanja.

Jo� jedan savet ljudima koji se upu�taju u SMPS
Najbitnije za trafo, pored frekvencije rada, je da se prilagodi (premotava) �to
tacnije za napon koji ce davati - mnogo bolje nego kompenzovati gre�ke premotavanja
raznim spregama i PWM-om , jer se javljaju veliki gubitci i pregrevanja.
Ne uspe sve "iz prve" (koliko li ih je samo zamirisalo kod mene), uvek postoji
muka, ali pravim ljubiteljima je to izazov! NPR:

Naime, moja ideja i pocetnicka gre�ka je bila da uvek premotavam sekundar na vi�i
napon pa smanjujem napon povratnom spregom (�irinom impulsa) - GRE�KA .. Evo i
za�to je to gre�ka - neprilagodenje po impedansi - ukoliko trafo na sekundaru ima
previ�e navojaka, a mi to kompenzujemo PWM metodom, zbog doticnog neprilagodenja se
preopterecuje primar i imamo stra�ne gubitke - pregrevanja switcheva i samog
trafoa. Znaci trafo MORA biti �to bolje i tacnije premotan i proracunat za �eljeni
napon i to taj koji se tra�i na izlazu! Samo to je uslov za veliku efikasnost
uredaja..
"Gadanje" broja navojaka i debljine �ice empirijski je cesto bio moj metod po�to ,
na�alost, cesto se de�ava da je za trafoe koje "cupam" iz kr�eva nemoguce naci
detaljne podatke.

A �to se tice cene- �tedna varijanta je odlican izbor za nas siromahe u Srbiji, jer
cesto se de�avalo da zovem firmu i pitam koliko ko�ta trafo za tu i tu snagu (50Hz)
i za dvokanalni snaga� izade preko 10K dinara (preko 100Eur)! A ja onda spojim par
veselih "kineza" - trafoa da rade zajedno, H most nekih finih mos-ova, mucim se par
sati da nadem optimum namotaja, igram se osciloskopom, namotam pobudu - znojim se
malo oko merenja i testiranja i - eto meni napajanja iste snage, boljih
karakteristika , daleeeko lak�eg po te�ini za manje od 10Eur!! Dodu�e ako su
potrebni ozbiljniji kondenzatori u sekundaru to onda ko�ta, ali njih nisam racunao
jer trebaju i za klasicno napajanje. A i tu postoji u�teda jer je mnooogo lak�e
isfiltrirati 100KHz nego 50Hz (uz upozorenje da ESL mora biti mali) ali kombinujem
elektrolite sa klasicnim , malo boljim blokovima i dobijam jako dobre rezultate! I
na kraju - neizmerno zadovoljstvo kad to sve proradi!! Napon stabilan u volt, bez
ikakvog bruma, za�tita , sve lagano k'o perce! I 'ladno k'o ta�tin pogled (i
srce) :))

A �to se "planara" tice, pa za�to ne bi bilo moguce? Kada bi teoretski neki npr.
MOSFET bio bez parazitnih kapaciteta, sa 0 Ohma Rds on, bez parazitnih
induktivnosti i bio spojen provodnicima koji su idealni (bez gubitaka) - mogao bi
da bude velicine 1mm (i manje) i da "gura" 2 Megavata (i mnogo vi�e) bez
hladnjaka !!
Gubitci i nesavr�enosti su razlog grejanju i mukama.. Kod planara je odlicna
magnetna sprega, visoka frekvencija rada, te jako mali skin efekat - za�to ne bi
bilo moguce? Nema razloga da postoji neverica.. :)
Materijali i tehnologija napreduju iz dana u dan..