^ITANKA

za drugi razred osnovne {kole

Uputstvo
Pri~e i pesme tvoje ~itanke skrivaju tajna zrna lepote i ovde-onde u wima ~u~e rasuta sjajna zrna dobrote. Prona|i gde su te lepe re~i, podvuci neke slike sna`ne, objasni likove i ose}awa, zapamti wihove misli va`ne. Kada otkrije{ taj tajni svet, probaj sad i ti u svome srcu, u svojoj ma{ti i svojoj svesci da stvori{ sli~an il’ boqi cvet.

Vodi~
zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo gramatika kwi`evnost govorna ve`ba istra`ujemo re{avamo doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i re~nik

2

MOJE DRU[TVO I JA

^ITAMO pri~e i pesme o drugarstvu U^IMO I VE@BAMO ‡ basna ‡ osobine lika u pri~i ‡ poslovice TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ ~estitku ‡ da objasni{ kako se igraju `murke ‡ da re{i{ ukr{tenice ‡ da napravi{ limunadu s medom prema receptu

Jovan Jovanovi} Zmaj Dobri prijateqi Prijateqi dobri {to imaju dele. na primer ovako: [ta zna~i kad se ka`e sre}a sija? Navedi igre kojima se igra{ sa svojim prijateqima. [ta zna~i izraz desilo se zlo i naopako? PA@QIV ISKREN QUBAZAN SEBI^AN LUKAV DOBAR GRUB [ta zajedno rade dobri prijateqi u ovoj pesmi? 4 . Oboj samo ona poqa na lopti u kojima su re~i koje opisuju prijateqstvo. dok im sre}a sija. tad zajedno pla~u. zajedno s’ vesele. Navedi {ta jo{ mo`e da sija. A kad im se desi zlo i naopako.

. Potra`i u re~niku {ta zna~i re~ zbrojati. Ali nikom to ne ka`i. kao drugu ‡ {u-{u-{u. Sam potra`i.. jer ‡ ina~e za{to bi se zvale tajne? I ja imam tajnu jednu vrlo va`nu..... Podvuci i objasni re~i koje kazuju kakvih sve tajni ima. Neko svoju tajnu sla`e... Sutra rano: Ba{ onamo: 5 . Neko svoju tajnu ne bi ispri~ao ni u snu. Neko {apne: samo tebi. Neko lepu i beskrajnu. Obi~no su tajne glavne izmi{qene i qubavne. Prona}i }e{ vrlo lako i vide}e{ da je tako. desne. Hodi bli`e: Drugom bojom podvuci stihove u kojima se kazuje kako se pona{amo kad imamo tajnu... na{e... neko tu`nu ili sme{nu. moje. Smisli i napi{i kakva se tajna krije u re~ima „{u-{u-{u“ u slede}a tri stiha: Hodi bli`e: {u-{u-{u. leve. tvoje. va{e. ~udne. Nikom drugom ‡ samo tebi pri{apnu}u jutros wu. Al’ i druge kad se zbroje. Obja{wewa nepoznatih re~i mo`e{ da na|e{ u re~niku koji se nalazi na kraju ^itanke. [u-{u-{u. vrlo vrednu.. {u-{u-{u. sjajne. Neko odmah mami ka`e.. neko zlu. Ba{ onamo .... sve jednako mnogo zna~e.Miroslav Anti} Tajna Svako ima neku tajnu: {u-{u-{u.. {u-{u-{u. Sutra rano .

. Kada nekog sretne{ to je onda su . to je onda . . . 2. 4. te devoj~ice! Znaju samo za lutke i sli~ne trice. . izvode samo glupe stvari: ~upaju nam kosu ili se keze. Objasni {ta zna~i: Ko za wih mari? Re{i ukr{tenicu. t Kada se s nekim rastaje{.Toma Slavkovi} Ogovarawe Ih. 4. ka`em ti: de~aci su bezveze! [ta misli{. 2. slovo azbuke 6 . Najlep{i deo biqke 7.. Ama. Posavetuj de~aka i devoj~icu kako da se boqe dru`e. Sve su to mamine maze i bakine princeze. 1. Ko za wih mari. Napi{i {ta zna~i ogovarawe. Ama. . . . . 3. . koja se ose}awa kriju u ovoj pesmi? Prona|i u re~niku {ta su trice. ka`em ti: devoj~ice su bezveze! Ih. ti de~aci! Samo se biju kô ludaci. . 1. 3.

‡ Ho}u da mu pozajmim kwigu. 7 . Ne}u ‡ Ho}u da mu poka`em kako da uradi zadatak. Pazi na veliko slovo. Adresiraj je. ‡ Ho}u Napi{i svom drugu ili drugarici ~estitku za ro|endan. Ne}u da budem cicija. Ne}u mu podmetnuti nogu.Ho}u-ne}u [ta ne}u da uradim svom drugu ‡ drugarici (nastavi daqe): [ta ho}u da uradim za svog druga ‡ drugaricu (nastavi daqe): ‡ ‡ ‡ ‡ Ne}u otkriti wegovu tajnu.

jeknu lav. grivat. Sko~i lav veselo i izqubi mi{a kao najboqeg prijateqa. „Sa mnom je gotovo!“ „Neka. Sad je video kad ko kome mo`e vaqati. Smisli i ispri~aj kako je lav pomogao mi{u. kidao. Bli`io mu se kraj. [to je vi{e snage upotrebqavao. re~e mi{. besneo. repat. Nastavi ovu pri~u. bre malac. sve se vi{e zaplitao. sa {apurda~ama kao lopate. podrugnu se lav. de~ko“. 8 . pu{taj“.@an Lafonten Lav i mi{ Bio jednom jedan lav ‡ i to kakav! Velik. pa izgricka mre`u u parampar~ad. Ovo je basna. mo`da }u ti nekad u `ivotu biti od koristi!“ „Ti?!“. Stigav{i na lice mesta. Objasni za{to se lav promenio. pisnuo je mi{. Mi{ je. Napi{i kako se lav pona{ao prema mi{u na po~etku pri~e. taj je jednom uhvatio oma{kom mi{a ‡ ovoli{na! „Lave. ovoli{ni. {ta je gotovo a {ta nije vide}emo!“. malac. „Neka ti bude. Prona|i u re~niku {ta zna~e izrazi i re~i: itekako se zapetqati. Podvuci re~enicu iz koje se vidi kako se lav pona{ao prema mi{u na kraju pri~e. „Kako ti. Basne su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi. E. mo`e{ meni ovakvom biti od koristi?“ „Nikad se ne zna“. re~e lav i pusti mi{a. ~uo lavqu riku i pohitao da vidi {ta se doga|a. rekao je: „Bogme se jedan itekako zapetqao!“ „Pro|i me se“. „nemoj me u`inati. odgovori mi{. Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje lav. Ubrzo posle toga lovci razape{e mre`u za divqa~ i lav se zaplete u wu. zubat. urlao ‡ uzalud. neka“. „samo ti miruj. podrugnuti se i parampar~e. me|utim. iz mre`e se nije mogao ispetqati. Trzao se.

Kako mo`e neko ko je mr{av da pomogne debelom? 9 . Kako mo`e da pomogne nizak visokome? Kako mo`e da pomogne neko ko je debeo onome ko je mr{av? Smisli i napi{i.Kako poma`emo jedni drugima Razmisli i napi{i kako mo`e da pomogne neko ko je visok onome ko je nizak.

‡ @iv. Najzad se izme|u vrba i jova pokaza siv mlinski krov. `iv. To{o.. sve dok `uta lopta ne odsko~i daleko u stranu. „Ovdje `ivi poqski mi{ @ivko Brki} s familijom i s hromim ujakom Cijukalom. ‡ Aha. `iv? ‡ pitali su vrapci. buvolov~e @u}o. i nastade okretawe. a ma~ak To{o stade ispred wega i povika: ‡ Mijau. pretvori se u @u}u i. . dr`i ga! ‡ podrugqivo povika za wim To{o. da samo znate kako sam jurio ma~ka To{u! Jurio sam ga. kotrqawe i re`awe.. jurnu punom brzinom prema ma~ku To{i urlaju}i: ‡ Oprosti se s repom i u{ima. ‡ Eno ga sjedi pred ulazom u svijet. [arov prile`e na ivici kukuruza. ‡ [arove. ovuda je maloprije pro{ao onaj tvoj @u}o! Obojica dobro otvori{e o~i i polako krenu{e kroz kukuruze prema mlinu. pra{ewe. tamo po~iwe zec. ‡ Eno ga! ‡ uzviknu ma~ak To{o. ze~ja porugo. prevrtawe.. da se ne bi osramotio pred koko{kama. @u}o od velikog ~uda proguta la` koju je upravo htio da ka`e. strugnu niz rijeku prema selu. jakako! ‡ {epurio se @u}o. On se tamo ko~operio i glasno se hvalio: ‡ Au-vau. Uz put se [arov svaki ~as zadr`avao ~itaju}i pomo}u nosa ze~je tragove..“ Ma~ak To{o. ma~ak To{o sav se nakostrije{i od velike qutine i do|e sli~an velikom je`u. lajawe. kradqiv~e bra{na. ski~awe. wu{kao je oko rupa poqskih mi{eva i po raznim znacima. vi{e ih ne}e{ vidjeti! Poput oluje.Branko ]opi} Do`ivqaji ma~ka To{e Ma~ak To{o i [arov raspali{e da pje{a~e uz rijeku prema onome klancu na ~ijem je ulazu bio ~i~a Tri{in mlin. grebe po vratima i mijau~e: „@u}ove-juna~ino. @u}o se sru~i do kukuruza. ali ma~ak To{o muwevitom brzinom odsko~i u stranu. izi|i mi na megdan. jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata. koliko su je noge nosile. a @u}o se istog trenutka sudari s velikim [arovom i. pusti me naprijed. To{ino srce sve je ja~e udaralo. samo wemu vidqivim. a ti se sakrij iza mojih le|a.“ [to su se primicali bli`e ~i~a Tri{inom mlinu. pusti me da u|em!“ Dok je to iz kukuruza prislu{kivao. 10 ‡ @iv. ~itao spisak uku}ana. [arov naprijed. ugleda{e na maloj zaravni pred mlinom gomilu koko{aka i vrabaca i me|u wima psa @u}u. Tek {to su izi{li na kraj wive. dr`i ga. Dvije lopte muwevito su se prevrtale i letjele jedna preko druge. a To{o iza wega. U istom trenutku [arov pomirisa neki trag u kukuruzima i po~e da re`i: ‡ Oprezno. pa onda. pa kad @u}o jurne ovamo. la`ove jedan. opet. „Idi ovim tragom ‡ pisalo je mirisavim ze~jim {apama ‡ i ta~no gdje on prestaje. sko~i i do~ekaj ga. prase}a wu{ko! Iznena|en. .

koji je protjerao kradqivca @u}u! Ehej. Te osobine se vide iz wegovog pona{awa. pona{awe osobina Mesto radwe ove pri~e je: Hvali se pred koko{kama. poruga. 3. bilo je uzdaha da su {umjele sve okolne vrbe i jele i toliko pri~awa da o tome i danas brbqaju svrake i vrapci. Ostali likovi iz ove pri~e su: Popuni tabelu o osobinama psa @u}e. bacio uvis bra{wavu kapu i povikao: ‡ Ovamo. 2.^i~a Tri{o je vidio iz mlina zavr{etak te velike borbe. nakostre{iti se. klanac. bilo je tu zagrqaja da se od wih naherio mlin. @u}a i [arov se bore. ^itawe tragova `ivotiwa. pas [arov i ~i~a Tri{a prijateqi i objasni ih. po re~ima „[arov pomirisa neki trag u kukuruzima“ mo`e se zakqu~iti da je godi{we doba u kojem se de{ava radwa leto. Glavni lik ove pri~e je: Svaki lik iz pri~e ima neke osobine. Susret prijateqa. prilegnuti. Zna~i. Doma}i zadatak: Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu: 1. vreme radwe u ovoj pri~i je: leto). To{o. a kad je jo{ prepoznao i svog To{u. sko~io je od radosti kao jarac. da te tvoj ~i~a zagrli! Ovamo i toga hrabrog [arova. la`qiv je 11 . stara hajdu~ino. pa suza radosnica da se orosila ~itava ledina pred mlinom. jakako. hvalisav je Vreme radwe u ovoj pri~i je: (Zapazi neke detaqe koji }e ti pomo}i da otkrije{ vreme doga|awa. 4. npr. strugnuti. pra{iti. ko~operiti se. (Odlomak iz kwige Do`ivqaji ma~ka To{e) Podvuci mesta u pri~i iz kojih se vidi da su ma~ak To{a. U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i: raspaliti. naheriti se i ledina. @u}a se hvali{e. Opi{i borbu psa @u}e sa psom [arovom.

12 . U desetoj ba{ti. mnogo vo}a raste. 8. u `umancu pi{e „I[“ ‡ ti `muri{. u gnezdu jaje. 3. 5. kru{ka. u jaju belance. {qiva. Na {qivi gnezdo. 4. Ovde napi{i jo{ neke razbrajalice koje zna{. 9. 7. Nau~i ovu razbrajalicu napamet. jabuka. Treba}e ti za neku igru. 6. Navedi imena igara u kojima koristi{ razbrajalice.Razbrajalica za `murke 1. u belancu `umance. 2.

Kako se igraju `murke Gledaj ove slike i opi{i kako se igraju `murke. 13 .

Kada hodam zemqa podrhtava poda mnom. `aba. sviwa i slon?!“ Jedna antilopa. Obi~no se bez druga {eta{ obalom reke i govori{ sam sa sobom. {to se za tebe ne mo`e re}i. jak i. Moje o~i su pitome i qupke kao u `abe. A mo`da bi `aba mogla da bude wegov prijateq? Ovde se sa `aqewem priseti da je `abu pre nekoliko dana prigwe~io. ali ba{ sam lep de~ko!“. „Nije da se hvalim. „Imam usta puna zdravih. Mo`da majmun? No. Ona mu se pribli`i i re~e: „Ti si mo`da lep kao nilski kow i verovatno simpati~an drugim nilskim kowima. podse}a na sviwsko groktawe. Bio neki nilski kow koji je mislio da je lep. Me|utim. zgodan momak. re~e samom sebi. ~ula je {ta je nilski kow rekao o sebi. priseti se da je jednom upla{io majmuna. kad je mislio da ga niko ne gleda.Radomir Putnikovi} Nilski kow i antilopa Va`nije je biti dobar i qubazan prema drugima. zagazi u baru pokraj reke i zagleda se u svoj lik u vodi. Mo`e{ li mi re}i koliko prijateqa ima{?!“ Nilski kow je mislio ko mu je prijateq. jakih zuba kao u kowa. 14 . koja je do{la na obalu reke da se napije vode. ja mislim da nije mnogo va`no kako neko izgleda. Glas mi je zvu~an. Jednom. Nilski kow je mislio i mislio i izme|u svih `ivotiwa nije mogao da na|e ni jednu koja mu je bila prijateq. Noge su mi stabilne i sna`ne kao u slona. Mo`da mu je slon prijateq? Wemu je neu~tivo okrenuo le|a. uop{te. Ko jo{ mo`e da se pohvali da ima najlep{e {to imaju kow.

nesebi~nost.“ Nilski kow je bio veoma zadovoqan {to }e antilopa da bude wegov prijateq. istina. mr`wa. drugarstvo. tolerancija. Ni jedna jedina kapqica tom prilikom nije poprskala antilopu. po{tovawe. Skromna i dobronamerna. ponos. Da bi joj pokazao kako mo`e da bude pa`qiv. Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u. pa`wa. qubav. dobrota. Prona|i i podvuci jednom bojom re~i kojima se opisuje kako izgleda nilski kow. „Ja }u da budem tvoj prijateq. saose}awe. zakora~io je veoma polako u reku. antilopa je stajala pred wim i ~ekala odgovor. Za{to nilski kow nije imao prijateqe? Objasni {ta zna~i re~enica: Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u. Me|utim. p r i j a t e q s t v o 15 . la`. Upi{i u ukr{tenicu samo re~i koje ozna~avaju prijateqstvo: Drugom bojom podvuci re~enice u kojima se govori kakva je i kako izgleda antilopa. `elim da za mene u~ini{ jednu malenkost. Molim te da vi{e ne ska~e{ u vodu kad ide{ da se kupa{.Nilski kow se zastide zbog ovoga. „Zna{ {ta?“. Izgledala je veoma qupko. re~e antilopa naposletku. hrabrost. pravda.

ni radosti dok ne deli{ s kime. (srpska poslovica) Prijateqstvo je kao biqka: ako je ne neguje{ ‡ uvenu}e. ve} jedan drugome ~uvaju ponos. (srpska poslovica) Prijateq se u nevoqi poznaje. (srpska poslovica) Objasni kako si razumeo ove poslovice. [ta zna~i izraz ~uvati nekome ponos? [ta zna~i izraz vu}i nekoga za nos? 16 . (srpska poslovica) Prijateqi se ne vuku za nos. ni prole}a dok sunce ne sine.Narodne poslovice o prijateqstvu Kad led po~ne da puca. Oboj istom bojom dva lista sa poslovicama koje imaju sli~no zna~ewe. Poslovica je kratka i mudra narodna izreka o `ivotu. (eskimska poslovica) Ni u {ali ne treba vre|ati prijateqa. zna}e{ ko ti je prijateq. (latinska poslovica) Nema zime dok ne padne iwe.

Za pripremu ove limunade potrebne su: • 2 ka{ike meda • 1 limun • 2 ~a{e vode 1. Sipaj sok u mawi bokal i dodaj med. Limun iseci napola. 2. Pripremi je i popij zajedno sa svojim drugom. (Neka ti neko stariji pomogne!) Iscedi iz wega sok. Sipaj u bokal vodu i dobro prome{aj. 2. Dobro prome{aj. Doma}i zadatak: Napi{i u svesci jo{ jedan recept i nacrtaj ono {to ti je bilo potrebno. Limunada s medom se lako i brzo pravi. 4.Limunada s medom Recept za dve osobe 1. 3. sve dok se med i sok ne sjedine. 17 . 3. 4.

Basne glavni lik. Pove`i po~etak re~enice sa pravim nastavkom. vreme i mesto radwe Poslovice su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke.. Upi{i broj osvojenih poena. U pri~i se odre|uje su kratke i mudre narodne izreke o `ivotu Podse}amo se GLAVNI LIK u pri~i OSOBINE LIKA vide se iz wegovog pona{awa.. ostali likovi.SETI SE {ta smo nau~ili. VREME RADWE u pri~i MESTO RADWE u pri~i 18 .

[TA OSE]AM, [TA OSE]A[

^ITAMO pri~e i pesme koje govore o ose}awima U^IMO I VE@BAMO ‡ zagonetke ‡ re~i koje se rimuju ‡ re~i koje imaju sli~no zna~ewe ‡ re~enice (upitna, zapovedna, obave{tajna) TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da smisli{ i napi{e{ zagonetke ‡ da napi{e{ sastav o poklonu koji te je obradovao ‡ da sastavi{ spisak za kupovinu ‡ da dovr{i{ strip ‡ da napi{e{ vic

Jovan Jovanovi} Zmaj

Mrak
Mislio bi ~ovek Kad pogleda mrak Da je stra{no mo}an, Da je silno jak. To bi bilo naopako ‡ Al’ na sre}u nije tako: Sve}icu za`e`i, Mrak od tebe be`i.

Prona|i u re~niku i napi{i {ta zna~e re~i:

Prona|i i upi{i re~i koje imaju sli~no zna~ewe.

za`e}i ‡ mo}an ‡
e je, b oji ms e , ak

Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje kakav je mrak.

20

s

tr

se pla{im pomr~in a {i mo}a bri n

mr

Napi{i za{to nam se ~ini da je mrak stra{no mo}an.

ah m

`i, be , jak

az i odl tam a
n sila

Kako se de~ak ose}ao u mraku?

Za{to?

Kako se de~ak ose}ao kada je upalio svetlo?

Za{to?

Kako se ti ose}a{ kada si u mraku?

Nacrtaj ovde sebe, upla{enog.

Napi{i ~ega se pla{i{.

21

U re~niku pi{e {ta zna~i re~ prkosan. A na kraju ‡ nije {ala ‡ sa grane je sama pala. jo{ za leta. Potra`i zna~ewe na kraju ^itanke. poku{ao mrki meda. . leta. Al’ se kru{ka nije dala. Poku{ali mali{ani. da je skinu sa drveta. znala. .Nikola Jeremi} Prkosna kru{ka Pored puta kru{ka `uta na visokoj stoji grani. . . deda. {ala. meda. . Napi{i kako bi meda ispri~ao ovaj doga|aj. 22 . poku{ali svi odreda. drveta. pre vremena. Kako bi kru{ka ispri~ala ovaj doga|aj? Smisli i napi{i re~i koje se rimuju. Sve je redom obrukala. .

Malo te`e zagonetke Upi{i odgovaraju}i broj u kru`i} pored crte`a. 23 . travom ide ‡ ne {u{ka. 3. majke nema. Ko se tako ve{to krije OKLOP IMA VITEZ NIJE Setio se Miki {ta je KORWA^A JE. nit bu{nu. Smisli i napi{i zagonetke za stolicu i za prozor. Nit {u{nu. a u ku}u do|e. a svako se jutro ra|a. Oca nema.Qubivoje R{umovi} Lake zagonetke Ko }e prvi da se seti KRILA NEMA POQEM LETI Setio se jedan Petar TO JE VETAR. 1. A ko li }e ovo biti IGLE IMA NE ZNA [ITI Setila se Nena sama JE@ S BODQAMA. Zagonetka je igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor. 2. Vodom ide ‡ ne bu}ka. Smisli i napi{i zagonetke za kru{ku i za medveda.

kad ne}e{. donela sam ti ~okoladu s le{nikom“. Namrgodio se. istina. ka`e mama tek {to se vratila sa pijace. A kad je pod sestrinim zubima zakrckao le{nik. Sestra ga je pa`qivo ra{irila. I qutina se vratila. sigurno da bih uzeo. kakve ste. ponavqa tiho. Ni sa kim ne razgovara. Nije htela da ga pusti da se du`e igra u dvori{tu. ali neki wegovi drugovi ostali su i posle wega. Kada se jutros probudio. svega se setio. Bio je. odgovori Sima. vaqda. „Mama ti je dvaput nudila. Od we je ostao samo komad svetlog staniola. „Simo. „Dobro. mrko je {apnuo Sima. ispravila savijene uglove i stavila me|u listove kwige. [to nisi uzeo?“ „Da mi je bar jo{ jednom ponudila. Za inat. samo je trepnuo. Poje{}emo je tvoja sestra i ja. U ruci joj pun zembiq. Samo je on morao da ode ku}i. „Ne mogu“.“ Ko se u pri~i inatio? U re~niku }e{ na}i zna~ewe re~i inat i zembiq. Ni{ta ne pita.“ Sima i daqe }uti.Zlata Vida~ek Inat Sima se sino} naqutio na mamu. Ali ona nije htela. Usne stisnuo i napu}io. Nisi. „Uzmi! Vrlo je ukusna. jo{ uvek qut?“ „Ne mogu“. „Eto. Ni{ta mi niste ostavile!“. [ta je Sima trebalo da u~ini? Kako se ~ovek ose}a kada se inati? 24 . Ubrzo vi{e ~okolade nije bilo. Sko~io je s kreveta. Za vreme ve~ere je }utao i oti{ao na spavawe qut. ve} mrak.

25 . Smisli i napi{i naslov. ? ! Za{to pla~e{ Ja sam se naqutila Kupi mi ~okoladu Ne vi~i na mene Gde je moja ~okolada On me je obradovao Doma}i zadatak: Seti se nekog doga|aja kada si se inatio.Re~enice U pri~i „Inat“ prona|i i iz we prepi{i po jednu: upitnu re~enicu Gledaj sliku i napi{i o woj po jednu: upitnu re~enicu zapovednu re~enicu zapovednu re~enicu obave{tajnu re~enicu obave{tajnu re~enicu Na kraju svake re~enice stavi odgovaraju}i znak: . Opi{i ga.

Evo tih darova! Napi{i koje nam darove daje jesen. Evo tih darova! Ove lepe darove Jesen nam je dala. . Draga na{a jeseni.Jovan Jovanovi} Zmaj Hvala Evo. . Spisak . gro`|a bela. Napravi spisak onoga {to `eli{ da kupi{. Wegovih cvetova. . Od srca ti hvala! Napi{i kako razume{ stihove: [to nam cve}e obe}alo. . Draga na{a jeseni. . Od srca ti hvala! Setimo se prole}a. [to nam cve}e obe}alo. Smisli druga~iji naslov za ovu pesmu. Zamisli da treba da ide{ na pijacu. 26 . kru{aka! Ove lepe darove Jesen nam je dala. . Vo}a svakojaka: Gro`|a crna. Jabuka. draga de~ice. . .

• Kako si se ose}ao kada si dobio poklon? • [ta si tada rekao? • [ta si tada pomislio? 27 . Seti se nekih detaqa.Napi{i sastav o tome kako si se obradovao poklonu. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. Pi { emo s as tav • Kada si dobio poklon? • Ko ti ga je poklonio? • Koji je to bio poklon? • Opi{i kako je izgledao.

U~ini mu se da je u ustima onog drugog psa ve}e par~e mesa. spazio je u vodi svoju senku. izgubi iz vre}e. [ta je pas pomislio kada je video senku u vodi? Jedna narodna poslovica ka`e: Ko tra`i ve}e. Objasni {ta zna~i re~ zavist. DOSTRA TRASH SEB ]ASRE Zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an. Posle toga pas se ~udio kako u isti mah nestado{e oba komada mesa. Objasni po ~emu su sli~ne ta poslovica i ova pri~a. Prolaze}i pored reke.Dositej Obradovi} Pas i wegova senka Nosio pas par~e mesa. te mu ga voda odnese. Ova pri~a je: a) poslovica b) basna v) zagonetka BAQUV 28 . Otkrij i napi{i re~i koje ozna~avaju ose}awa. pa sko~i da mu ga otme. Pri tome ispusti svoj komad. Pomislio je da je u vodi neki drugi pas.

4. 3.Dovr{i ovaj strip. 29 . 1. 2. Smisli i napi{i {ta je pas u sebi govorio.

Dragomir \or|evi} Ej kako bih Ej kako bih rado pisnô Da je prawe beskorisno I digao bune Na one sapune Ej kako bih i to smesta Zabranio ona testa I pre{ao glatko Na {nicle i slatko Ej kako bih da ne boli Rekô re~-dve i o {koli I uz zvuke reske Pocepao sveske Ej kako bih vi{e-mawe Ukinuo i spavawe I kô svaki pravi @iveo na javi Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i pisnuti. 30 . 3. rezak i java. 4. Napi{i protiv ~ega se sve de~ak buni u ovoj pesmi. 2. testo. U ~emu se ne sla`e{ sa ovim de~akom? Izbroj koliko ova pesma ima stihova. Izbroj koliko ova pesma ima strofa. Napi{i u ~emu se sla`e{ sa ovim de~akom. 1.

(iduq) (agonots) (subotua) (a}uk) (atekar) (oatep) 31 . 2. Objasni de~aku iz ove pesme {ta je to {to je lepo u {koli. Zavr{i ove re~enice: Dobro se ose}am kada Qut sam kada Brinem se kada Radujem se kada Re{i rebuse.Postavi tri pitawa de~aku iz ove pesme. 3. 1.

i preo. Samo je jedna devoj~ica. redovno odlazila do kaveza iza ~ijih je re{etaka `iveo tigar.. pitomije. ~ije je plavo teme jedva dopiralo ~uvaru do pojasa. pomisli ~uvar ne veruju}i sopstvenim o~ima: wu{ke oslowene o {ape. a devoj~ica izvadi crtanku i stavi je sebi pod uzglavqe. Zatim je. ona tigra voli vi{e od roditeqa!“ ‡ prolete joj kroz glavu.. sve dok se vrt ne zatvori ili je roditeqi ne odvuku ku}i. ~as gnevno udarao o re{etke. „Pa. „Ako ovako nastavi. ‡ Dosta je meni tih gluposti. 32 Devoj~ica je prosto bila op~iwena tim repom. pa le`e. pustio tigra iz kaveza! Devoj~ica je s tugom gledala zarobqenu zver. makar na tren.Grozdana Oluji} [arenorepa U buci zoolo{kog vrta mali{ani su obi~no zastajali pred kavezima s majmunima. zapamti! ‡ pripreti qubomorno. pa ni{ta. uprte u devoj~icu. a tigar je. odbijaju}i hranu. ‡ Pusti me da ga pomilujem! ‡ zamoli devoj~ica jednoga dana ~uvara. ^uvaru se ~inilo da i zver posmatra devoj~icu s ne`no{}u u o~ima. ali mala je nao~igled svih sve br`e kopnela. pa uzdahnu. jer se ~as umilno uvijao tigru oko {apa. stajala ne`no gledaju}i u zver ~ije su se zenice pri jakoj svetlosti skupqale u o{tru crnu prugu. kad bi neko. kako mu kretwe postaju bla`e a o~i. pa odlazili da se dive slonovima i fokama. re{en da sutra o svemu obavesti upravnika. ‡ I majka qutito zalupiv{i vratima iza|e iz detetove sobe. a ovaj zadrhta od u`asa i odlu~i da je ni za trenutak ne ostavqa samu s tigrom. tigar je le`ao. tr`e je i odvu~e od kaveza. Je li mogu}e da je to ona ista zver ~iji urlik ledi krv u `ilama i qudima i `ivotiwama. a udarac {ape ugiba re{etke kaveza? S ~u|ewem i nevericom ~uvar je gledao kako se tigar u detetovom prisustvu mewa. pru`ao {apu ka woj. kao da pogledima vode neki nemi. a te iste ve~eri otkri da je ~itava devoj~icina crtanka ispuwena crte`ima mo}ne prugaste zveri. pa gurnu crtanku u ladicu. pa le`e. Zatim jo{ jednom obi|e vrt. Na trenutke mu je jedva uspevalo da ga prepozna. kopneo je i tigar. uskoro ga ne}e ni biti!“. ‡ Nema vi{e odlazaka u zoolo{ki vrt. tajni razgovor. leta i zime kao {are s tigrovih le|a u rep. on bi se kao psi} sklup~ao kraj detetovih nogu. [ta sve nisu ~inili roditeqi da joj pomognu. „Pa. Aj. gledao u devoj~icu. Majka s nelagodno{}u opazi suzu u oku devoj~ice. Nedeqe i meseci su prolazili ulivaju}i se u prole}a. . ali ~itave no}i ne sklopi oka od vatru{tine i povra}awa. promrmqa ~uvar setiv{i se da ve} danima kraj tigrovog kaveza nije video plavokosu devoj~icu. U svom kavezu. Niko nije mogao da odredi od ~ega boluje. Ko zna koliko je puta devoj~ica dolazila! Koliko dugo stajala i gledala u tigra! Zvezde dane ne broje. ^ak su i crte` s tigrom stavili iznad detetovog kreveta. „Verovatno tigar za wom tuguje!“ ‡ pogleda jo{ jednom izmr{avelu zver. samo da je kavez otvoren!“. ali on je iz dana u dan postajao sve tawi i sve mawi. kao da ne{to naslu}uje.

„Kad jede? Kada spava?“. obradovana. Majka nehotice podi`e pogled ka zidu i kriknu. on potr~a ka tigrovom kavezu. „Da se nije tigar u ma~ku pretvorio?“. pa ushi}ena detetovim sve br`im oporavkom zaboravi svoja pitawa. pravo u wu.. Devoj~ica je ve} po~iwala da ustaje sa kreveta i pomalo hoda po sobi pra}ena prugastom {arenorepom ma~kom. prekori samu sebe. „Nije tigar vrabac. „Pa ona to kao pas stra`ari!“. prolete majci kroz glavu. pomisli. Istoga trena. Od zebwe majka zadrhta. dobro!“ Ve} pred kraj toga dana majka opazi da devoj~ica lak{e di{e i. crnom prugom umesto zenica. Stigav{i nadomak kaveza. I prozor i vrata bili su zatvoreni. gorele su wene o~i.Dugo nije mogao da zaspi. 33 . tr`e ga urlik tigra. {arenorepa ma~ka i prela. Kraj samog detetovog uzglavqa le`ala je prugasta. Kao ki{a niz oluk tekli su dani. ali tigru ni traga. Iza prozora rumenila se zora.. a kada je zaspao. pa da izleti kroz re{etke!“ Jo{ jednom optr~a prazan kavez. pred samu zoru. gledao je prugasti. „Sawam li ja ovo?“. {arenorepa ma~ka sa o{trom. U detetovom krevetu le`ala je ista takva prugasta. zaboravi i tigra i svoju zebwu. a [arenorepa se od we nije odvajala. ne veruju}i sopstvenim u{ima. {arenorepi tigar. upita se. a devoj~ica se smejala. a ipak joj je odnekud poznata. o~igledno. Zaboraviv{i ~ak da obu~e kaput. Sa crte`a. Otkuda ma~ka? Nikada sli~nu woj nije videla. kao `i{ci. pa odmahnu rukom. upita se kad vide zakqu~ana vrata i prazan kavez. pa ~itav zoolo{ki vrt. U mraku. detetova majka ~u devoj~icin razdragani smeh i. sko~i s kreveta. on zastade kao ukopan. Devoj~ica se sve ~e{}e smejala. „Ma~ka je ma~ka. „Ne budali!“. a maloj je uz wu. Ulete u detetovu sobu i gotovo zaneme od ~uda.

`i`ak.Kona~no. Vidi u re~niku {ta zna~e re~i: {arenorep. do|e i dan da krene u {kolu. kako se pona{aju. zebwa. Podvuci u pri~i slede}a mesta i objasni ih: • • • • devoj~ica gleda tigra u kavezu tigar gleda devoj~icu tigar se mewa kada upoznaje devoj~icu tigar i devoj~ica postaju prijateqi Za{to je majka zabranila devoj~ici da odlazi u zoolo{ki vrt? Smisli i napi{i poruku ove pri~e. Opi{i glavne likove iz ove pri~e ‡ devoj~icu i tigra. budaliti. Prilikom opisivawa seti se re~i kojima ih pisac opisuje i objasni kako ih zami{qa{. vatru{tina. kopneti. Za koji deo pri~e mo`e{ re}i da se u stvarnosti nije mogao dogoditi? (e{ip es jat ilov es ok) 34 . uzglavqe. Opi{i kako izgledaju. ladica. Lik devoj~ice: Lik tigra: Za{to se devoj~ica razbolela? Re{i rebus. op~initi. a ~uvar. koje su wihove osobine. prolaze}i kraj nedeqama praznog kaveza. Ona razdragano zgrabi torbu i polete niz ulicu. Istoga trena [arenorepe nestade. unapred se raduju}i susretu s drugovima i drugaricama iz razreda. neverica. ushi}en i razdragan. iza re{etaka ugleda tigra.

^uo sam kako ona pevu{i kada joj sunce sine u du{i. Objasni stihove: ^uo sam kako ona pevu{i kada joj sunce sine u du{i. ^uo sam kako livade zri~u kako `ubore i pu}puri~u. Mada mi svaki ne`ni zvuk prija meni je ipak najmilija Starinska svirka maj~inog glasa blaga kô `ubor re~nih talasa. [ta zna~i: Kada se otac naobla~i? Objasni za{to pesnik ka`e da livada zri~e.Dobrica Eri} ^uo sam ^uo sam kako p~elica zuji kad med iz cveta kroz wu prostruji. ^uo sam kako ki{a pqu{ti i kako zrela p{enica {u{ti. Sve sam ja ~uo i znam {ta zna~i kada se otac naobla~i. ^uo sam kako majka pla~e i krije suze u maram~e. `ubori i pu}puri~e? Kako pesnik opisuje maj~in glas? Zna~ewe re~i pu}purikati prona}i }e{ u re~niku. Za{to? 35 . Koje ose}awe u tebi izaziva ova pesma? Napi{i koji zvuci tebi najvi{e prijaju.

XA. ^uo jedan leptir ovo. \O. C. Plakali su ispod duda. QA. \. ^A. \E. Za{to su roditeqi bili zabrinuti? Izgovaraj glasno vi{e puta: Napi{i kako su se roditeqi pona{ali kada su bili zabrinuti. gu{~e na{e `uto?“ „Ne znam“. na{e lu~e. dru`e! Pojela ga mo`da `aba. LA. ka`e gusan beli. a gde bi ina~e? Najeo se kao prasac. ^E. CE. dve gu{~ije glave?“ A kad ~uo koga tra`e.“ A guski je bilo `ao. ^O. \A. plakali su prosto svuda i guska i gusak. LE. Q. ne mo`e da ga~e“. pa ih pita: „[ta je novo. QE. [ta je gusan na to znao. LO. ^I. no se i on rasplakao. VE. pa im ka`e: „Ba{ ste guske prave! Ta eno vam va{eg lole na zelenoj bari dole.Andra Frani~evi} Zabrinuti roditeqi Rekla guska gusku ju~e: „Gde je. V. LI. jao. ^. jao. du{o. VA. nasmeja se. XI. VO. „nema lole ve} dan celi. XO. il’ prebila nogu baba {to joj jede ru`e“. 36 . QI. a) pla{qivo je b) pa`qivo je v) neodgovorno je X. kuku meni. VI. CO. pa sve: „Jao. CA. U re~niku prona|i zna~ewe re~i lola. VU LU QU CU ^U XU \U Koja je osobina gu{~eta iz ove pri~e? Podvuci odgovor koji smatra{ ta~nim. CI. QO. L. XE. Nekud je odlutô. pla~e kao pqusak. \I.

pa podviknu: „Mir! Mo`e ona i sama da odgovori!“ Za{to mama kengur ne voli ki{ne dane? ‡ Zato {to se tada deca igraju unutra. 37 . Za{to ptice u jesen lete na jug? ‡ Zato {to im je daleko da hodaju. Napi{i jedan vic koji zna{.[aqiva strana U~iteqica proziva |ake: „Neda Doki}!“ \aci u horu odgovaraju: „Nije tu!“ U~iteqica se naquti.

. Zaokru`i slovo ispred odgovora za koji misli{ da je ta~an. ! ? RE^I KOJE SE RIMUJU 38 MEDA ‡ DEDA . iz ku}e ne izlazi. Upi{i broj osvojenih poena.. Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. mrak ‡ tama ‡ pomr~ina Ovo su: a) re~i sa sli~nim zna~ewem b) re~i sa suprotnim zna~ewem ^itav dan ide.SETI SE {ta smo nau~ili. Ovo je: a) poslovica b) zagonetka Podse}amo se OBAVE[TAJNE RE^ENICE ZAPOVEDNE UPITNE .

KO DOBRO ^INI. DOBRIM MU SE VRA]A ^ITAMO pri~e i pesme koje govore o dobrim delima U^IMO I VE@BAMO ‡ odvojeno pisawe re~i ‡ slogovawe i rastavqawe re~i na kraju reda ‡ potvrdne i odri~ne re~enice ‡ samoglasnici i suglasnici ‡ re~i sa uve}anim zna~ewem ‡ re~i sa umawenim zna~ewem ‡ pisawe dve ta~ke i zareza TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ pri~u o stonogi koja kupuje cipele ‡ da objasni{ kako se do~ekuju gosti ‡ da pomogne{ mravima da se mimoi|u na putu ‡ da popuni{ tabelu ‡ pesnici i pesme .

Uh. Budalo. oprosti. 3. to me boli! 2. Izvini. U re~niku na|i {ta zna~e re~i pardon i u~tivo. ne guraj me! 4. Molim te.Dragan Luki} Pardon Sreo slon u {etwi stonogu i zgazi joj trideset i tre}u nogu. 4. U~tivo surlu podigô slon i rekô: „Pardon“. some? . je l’ boli? Kad te neko slu~ajno gurne. Gde gleda{. 3. 1. molim. Izvini. @ao mi je. prijatno. Kad nekoga gurne{. ha. nisam namerno. i z v i n i 40 Zaokru`i samo one re~enice kojima se pokazuje lepo pona{awe. 2. Objasni iz ~ega se vidi da je slon bio u~tiv? Upi{i u ukr{tenicu re~i u~tivosti: izvoli. hvala. 1. Ha. pazi malo.

Upi{i u tabelu imena pesnika i naslove pesama koje smo dosad u~ili. Ime pesnika Dobri prijateqi Toma Slavkovi} Mrak Qubivoje R{umovi} Hvala Naslov pesme Strana 4 20 23 30 Dobrica Eri} 40 41 . Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.Smisli {aqivu pri~u o tome kako je stonoga krenula sa slonom da kupi cipele. Daj pri~i naslov.

vi{e nemam ~ime da te po~astim. pri|e s druge. A lisica li`e li. pa veli: „Izvini. dragi. Ba{ }u te lepo po~astiti. i lizne ga i omiri{e ga. pa je razmazala po tawiru. stavio na sto i ka`e: „Jedi.Ruska narodna basna Lija i `dral Sprijateqe se lija i `dral. Sutradan do|e lija `dralu u goste. ali ni{ta ne mo`e da uhvati. kumo. kquca. Do|i ti sad k meni u goste“. tako joj se i vratilo. ode k wemu i pozove ga k sebi u goste. pri|e mu s jedne strane. lupkao. A lija nakuvala ka{e. kume. ne quti se. kumo. i na tome. a ku}i se vratila prazna stomaka. Od tog doba prestalo je prijateqstvo lisice i `drala. ali nikako da do|e do jela. kume.“ Liji bi krivo. „Pa. On pripremio ~orbu s mesom. Mislila je da }e se najesti za celu nedequ dana. vi{e nemam ~ime da te po~astim“. Po~ela lija da se vrti oko bokala. Pojela ka{u. Postavila i nudi: „Jedi kumi}u. sama sam pripremila“. do|i. dok nije sve pojeo. @dral tup-tup kqunom po tawiru. Kako je uzajmila. @dral joj odgovara: „Hvala. nemam ni{ta drugo“. A `dral kquca li. li`e ka{u i svu je sama pojela. nasuo u bokal s uskim grli}em. kumo.“ Po|e `dral na gozbu. lupkao. Ne mo`e da glavu uvu~e u bokal. Naumila lija da po~asti `drala. 42 . „Do|i. jedi golubi}u.

Nekada se te re~i govore i iz milo{te. Smisli i napi{i naslov: za prvi deo pri~e Za{to? Objasni za{to je ova pri~a basna. Nastavi daqe: kum ‡ kumi} golub ‡ golubi} Kako je `dral po~astio liju? cvet ‡ ku}a ‡ list ‡ ‡ ‡ Napi{i na koga se iz ove pri~e odnose ove poslovice? Kako poseje{. Kako prostre{.Kako je lisica po~astila `drala? Postoje re~i kojima se ne{to umawuje. Ozna~i to jednom crtom. onako }e{ i le`ati. Za{to je prestalo prijateqstvo izme|u lisice i `drala? Podeli ovu pri~u na dve celine. onako }e ti ni}i. za drugi deo pri~e 43 .

a nisu iskrene. nasuti po~astiti 44 . Podvuci re~enice kojima se opisuje kako je lija poku{avala da pojede ka{u iz bokala. Prona|i i prepi{i neke re~enice iz ove pri~e koje su kazane qubazno. samo u pet re~enica. i je `drala prijateqstvo lisice prestalo Dopi{i re~i sa sli~nim zna~ewem.Basnu „Lisica i `dral“ ispri~aj kratko. Napi{i pravilno ove re~enice: svu pojela lisica ka{u je se lisicu `dral na naqutio stomaka vratila praznog se lisica Re{i rebuse.

Gost: Doma}in: Gost: Doma}in: Do~ek Gost: Doma}in: Gost: Doma}in: Poslu`ivawe Gost: Doma}in: Gost: Doma}in: Ispra}awe 45 .Kako se do~ekuju gosti Gledaj slike i napi{i {ta ko govori.

„Bato. te dobi dva nejednaka par~eta. dva. kazalo je mla|e me~e kroz pla~. teta-lijo. me~i}i?“ Me~i}i joj objasnili oko ~ega se sva|aju.. jer se svaki pla{io da wegov deo ne bude mawi. i{li i najedanput. porasli i jednoga dana re{e da po|u u svet i tra`e sre}u. Me~i}i rasli. „Pa zar se oko toga sva|ate? Po{to ste mi oboje dragi. kazalo je starije me~e. par~i}i nisu isti!“. Uze lisica sir i tresnu ga o jedan paw. I{li.. 46 . na|u pove}i komad tvrdog sira. nasred puta. evo. ja }u da vam podelim sir. „Teta-lijo. Po~eli su da se sva|aju oko podele sira. re~e mla|e me~e.Ma|arska narodna pri~a Lakomi me~i}i Preko devet visokih planina ‡ u desetoj ‡ u jednoj gustoj {umi `ivela je me~ka sa dva me~eta.“ „Ba{ ti hvala. I{li oni tako. kazala je lisica. ja sam mnogo gladan!“. Obe}ali su me~i}i da }e je poslu{ati i po{li na put. Oborili glave i jedva hodaju. Za to vreme pojeli su svu hranu koju su poneli. „Ala ste sme{ni!“. Kako su se samo obradovali {to }e koliko-toliko da utole glad! Ali im je ta radost bila kratkotrajna. viknu starije me~e. Ogladneli. pa do{la i upitala me~i}e: „Oko ~ega se to sva|ate. {to si do{la da nam podeli{ sir“. Na rastanku ih je majka zagrlila i savetovala da se u `ivotu nikada ne sva|aju i ne odvajaju jedan od drugoga. „I ja sam gladan“. i{li ‡ dan. ^ula tu sva|u lisica. teta-lijo.

a me~i}i su okretali svoje crne nosi}e ~as na jednu. budite strpqivi. 47 . dragi moji me~i}i! Znam ja svoj posao. Me~i}i polaze u svet 3. „kad smo lakomi. Neka vam je prijatno. To je kazala i pru`ila im po jedno malo. dragi moji me~i}i! Ako i drugi put budete imali ne{to za deobu. „Tako nam i treba“. Lisica im deli sir 8. Lisica je delila. Ogladneli su 5. polako. slobodno pozovite mene.“ I tako je lisica nastavila da deli sir grickaju}i ~as jedan. ~as na drugu stranu o~ekuju}i da komadi sira budu jednaki. viknu sada mla|e me~e.“ I lisica od ve}eg komada odgrize pove}e par~e. „Opet nisu jednaki!“. tako da je onaj mawi komad ispao ve}i. Nalaze komad sira 6. Ozna~i deo pri~e iz kojeg se vidi da su me~i}i bili lakomi.„Polako. delila dok se nije najela ‡ i pojela sve ‡ a onda im je kazala: „Evo. [ta je reklo starije me~e Napi{i {ta je majka savetovala me~i}ima. „Ama.“ U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ lakom. Me~i}i rastu pored majke 2. kazalo je starije me~e. male{no par~e tvrdog sira. Sva|aju se 7. sad su komadi}i sira potpuno jednaki. Napi{i jo{ neku re~ koja ima sli~no zna~ewe kao re~ lakom. ~as drugi komad. Lisica odlazi 9. ja }u vam majstorski podeliti“. mahnula repom i oti{la. mili moj! Nemoj da se brine{ zbog toga. Popravi}u ja to. [ta je iskustvo? [ta su me~i}i nau~ili iz svog iskustva? Doma}i zadatak: Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu 1. Majka ih ispra}a 4.

Crtica treba da se nalazi na granici sloga. 1. Tres nu o je : tras. Rekao bih: „Evo ti. Mja o mrd nu br kom. Slogovawe Prepi{i pravilno ove stihove. Hte o je mi{ Mi {a da i ma slat ki {a. tor tu me si i na sto mi je do ne si. devoj~ica 48 u~ionica ogledalo . Pove`i slogove u re~i. Jedno slovo se nikada ne ostavqa samo na kraju reda. Dao bih mu sve i naqutio se zauvek na wega. a onda bismo bacali nov~i} ili vukli drvce. 2. mi{ u ru pu tr kom. gladnice!“ 3.Predlo`i kako da se pravedno podeli sir. 4. Podelio bih sir na pribli`no jednake delove i pustio brata da izabere deo za sebe. a wemu {ta ostane. Rastavqawe re~i na kraju reda Re~i se na kraju reda rastavqaju crticom. Zaokru`i najboqe re{ewe. Sir bih podelio na dva dela. po vi si o glas: U staj. Mja o. Uzeo bih koliko ja ho}u.

Samoglasnici i suglasnici
Na{ jezik ima pet glasova koji mogu da se pevaju i da sami ~ine slog: A, E, I, O, U. Oni se zovu samoglasnici.

BBB, MMM... Ne mo`e da se peva...

AAAAAAAA EEEEEEEE IIIIIII OOOOOOO UUUUUUUU

Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami ~ine slog, ve} slog ~ine sa samoglasnikom. Zovu se suglasnici i ima ih dvadeset pet. Ponekad R mo`e da gradi slog i tada se naziva slogotvorno R. Na primer, u re~ima: dr-vo, prvak, gr-lo.

Podeli re~i na slogove pomo}u uspravnih crta. U ku}ice upi{i koliko svaka re~ ima slogova. Dobi}e{ pravilan niz brojeva.

u na{oj ulici zapa`amo neodoqivog qubopitqivog zanimqivog ~upavog malog psa Kad se re~i na slogove ne bi delile, one bi se preko strane prel 49
Re{i rebuse.

e. il

Odvojeno pisawe re~i
Kada se li pi{e odvojeno? Li se pi{e odvojeno kad se pita: Da li? Je li? Jesi li?

Da li su me~i}i bili gladni? Je li lija podelila sir? Jesu li sada me~i}i siti?

Kada se ne pi{e odvojeno?

Ne se pi{e odvojeno kada neko ne{to: ne radi, ne peva, ne zna, ne ume.

Izuzetka ~etiri znam: ne}u, nemoj, nemam, nisam.

Napi{i pravilno ove re~enice.

Dalisusvejabukedali? Neznamdalisusvedali. Jajabukavi{enemam.
50

Potvrdne i odri~ne re~enice
Odgovori na pitawa ili potvrdnim ili odri~nim re~enicama. Ako ne zna{, odgovor potra`i u enciklopediji.

Da li je kru{ka povr}e? Mo`e li pas da se popne na drvo? Da li se papir pravi od drveta? Znaju li mravi da naprave med? Mogu li ma~ke da vide u mraku? Mo`e li voda da se pretvori u paru?
Potvrdne re~enice: 1. 2. 3.

Odri~ne re~enice: 1. 2. 3.

Dve ta~ke i zarez
Kada re|am il’ nabrajam, zarezima re~ odvajam. Ispred toga stavqam zna~ke od dve ta~ke.

Stavi : i , tamo gde je potrebno.

Najvi{e volim ovo vo}e jabuke tre{we jagode kajsije i {qive. Od povr}a volim gra{ak kupus paradajz i {argarepu.

51

Du{ko Trifunovi} Dva jarca Dva su jarca vrlo prosta po{li preko uskog mosta jedan s jedne strane a drugi s druge strane Skupili se navija~i da gledaju ko je ja~i ili jedna strana ili druga strana Stali jarci pa se mjere onda po~e da se dere jedan s jedne strane drugi s druge strane Sklawaj mi se ru`na stoko baci}u te u duboko vi~e jedna strana vi~e druga strana Kad su do{li nasred mosta jedan re~e ‡ sad je dosta i sa jedne strane i sa druge strane Vratimo se svaki sebi da do tu~e do{lo ne bi ni sa jedne strane ni sa druge strane Vrati{e se pa se smiju pusti qude da se biju i sa jedne strane i sa druge strane Vi ste ovu pri~u znali niste ni vi s kru{ke pali jedan s jedne grane drugi s druge grane 52 .

Prona|i u pesmi i plavom bojom zaokru`i stihove kojima se poziva na dogovor.Prona|i u pesmi i zaokru`i crvenom bojom stihove kojima zapo~iwe sva|a. a da se ne posva|aju. 53 . Re~i sa umawenim zna~ewem Dopuni: jarac ‡ jar~i} ruka ‡ ma~ka ‡ kamen ‡ noga ‡ buba ‡ Re~i sa uve}anim zna~ewem Dopuni: jarac ‡ jar~ina ruka ‡ ru~etina ma~ka ‡ kamen ‡ noga ‡ buba ‡ Gledaj sliku. Predlo`i kako da se mravi mimoi|u na tesnom putu. Seti se i napi{i kako su se pona{ali jarci u narodnoj basni „Dva jarca“.

Te se moja krila okore{e. Pokrio se zelenom dolamom. [iri krila. sura tico orle! [to je tebi dobra u~inio. 54 Ja ne mogo' s kril'ma poletiti. mukom se zamukla! Kako m' nije dobra u~inio. Po woj plove kowi i junaci. Bog donese Kraqevi}a Marka. Te zapaja{ rawena junaka“. U~inio Kraqevi}u Marko? Mo`e{ znati i pametovati.Narodna pesma Marko Kraqevi} i orao Le`i Marko kraj druma careva. Uze mene iz krvi juna~ke. te mu ~ini{ lada. A moja se krila zakvasi{e. Na kopqu je sura tica orle. Car Murate i kne`e Lazare. Quckoga se naranismo mesa I krvi se qucke napojismo. Te me gaze kowi i junaci. Te zapaja rawena junaka. Doletismo i gladne i `edne. A mi tice doletismo gladne. Kow do kowa. Po obrazu srmajli maramom. Pade krvca kowu do strma{ca I junaku do svil'na pojasa. vilo. ^elo glave kopqe udario. Pa me metnu na jelovu granu. Planu sunce iz neba vedroga. Za kopqe je [arac kowic svezan. A moje je dru{tvo odletilo. Al' besedi sura tica orle: „Mu~i. Kad izgibe vojska na Kosovu I obadva cara poginu{e. . Odnese me u goru zelenu. Ja ostado' nasred poqa ravna. Iz nebesa sitan da`d udari. Pa me metnu za sebe na [arca. Te se moja krila poopra{e I ja mogo' s kril'ma poletiti. Poletiti po gori zelenoj. Al' besedi iz gorice vila: „O Boga ti. U~inio Kraqevi}u Marko? [iri{ krila. junak do junaka. A u kqunu nosi vode ladne. I u kqunu nosi{ vode ladne. Marku ~ini lada.

[iri krila. U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i: drum. mukom se zamukla! Prona|i i podvuci stihove koji govore o tome kako se orao pona{a prema Marku Kraqevi}u. Objasni ukratko koje je prvo dobro u~inio Marko orlu.Le`i Marko kraj druma careva. Marko Kraqevi} je veliki junak. Ka`i {ta zna{ o tome u nekoliko re~enica. udariti. Objasni kako zami{qa{ rawenog Marka i orla koji stoji na wegovom kopqu. sur. nedarce. srmajli. 55 . mu~ati. sura tico orle! [to je tebi dobra u~inio. O wemu su ispevane mnoge juna~ke (epske) pesme. Al' besedi sura tica orle: „Mu~i. vilo. te mu ~ini{ lada. krvca. zapajati. I u kqunu nosi{ vode ladne. dru`binica. dolama. ^elo glave kopqe udario. danak. strma{ce. besediti. Epska ili juna~ka pesma je narodna pesma koja govori o nekom doga|aju ili junaku. Pokrio se zelenom dolamom. varo{. Prona|i pet re~i iz pesme koje u sebi imaju slogotvorno r. Napi{i koje osobine krase orla u pesmi. Napi{i koje osobine krase Marka Kraqevi}a. Al' besedi iz gorice vila: „O Boga ti. A u kqunu nosi vode ladne. Te zapaja rawena junaka. kopqe. za{titnik slabih i branilac pravde. Ispi{i ih na linijama. Marku ~ini lada. da`d. Te zapaja{ rawena junaka“. U~inio Kraqevi}u Marko? [iri{ krila. Po obrazu srmajli maramom. zamuknuti se. okoreti se. Ozna~i stihove koji govore o tome koje je drugo dobro u~inio Marko orlu. Objasni {ta zna~e stihovi: Spomiwe se Kraqevi}u Marko kao dobar danak u godini. Za kopqe je [arac kowic svezan. Na kopqu je sura tica orle.

Xonatan je besneo kao tigar. nek je maca milion! Xonatana je to qutilo. za{to je ma~aka malo? A ja lajem kao grom.?! Zato se nemojte ~uditi {to je [ebestova ponekad zadirkivala Xonatana: Alo. de{ava. boqe nam reci ~ime se hrani. kada su se Mah i [ebestova oprostili sa Xonatanom ispred {kole i seli u svoju klupu. I prozvala je Maha da ka`e {ta zna o ze~evima. a ina~e se dru`io sa Mahom i [ebestovom i povremeno je ujutru be`ao od gospo|e Brzonogi}ke. Mahu. danas }u vas ispitivati iz poznavawa prirode.Milo{ Macourek Mah i [ebestova Mah i [ebestova bili su |aci 3-b odeqewa. `ivi u {umi. ku}i. alo. u u~ionicu je u{la u~iteqica i rekla: Deco. pobogu.. da bi ih dopratio do {kole. i tako je i govorio sve izokola ‡ obi~an zec `ivi u {umi. Ali Mah o ze~jim zubima nije imao pojma i u~iteqica je rekla: Dovoqno. Gospo|a Brzonogi}ka nije takve izlete podnosila. kada bi se svi ~etvoro sreli na stepeni{tu. sedi. dr`’ se! . Mah je o ze~evima vrlo malo znao. gospo|a Brzonogi}ka je vikala: Xonatane.. `ivi u {umi. dobro je znao za ze~eve sa pavlakom. svaki put je istr~avala za wim i zvala: Xonatane. stanovali su u istoj stambenoj zgradi i i{li zajedno u {kolu. bio je to pravi cirkus. 56 Jednom. Sutra }u ponovo da te prozovem i ako ne bude boqe. alo. gospo|a Luki}ka je vri{tala od straha. svako malo dete zna da obi~an zec ne `ivi u po{ti ili u poslasti~arnici. Xonatane. koliko ima zuba i ostalo. ti{e! A stanari su izletali iz stanova ‡ {ta se to. a pas tr~i br`e i od jedne Brzonogi}ke. Samo. sve dok u~iteqica nije rekla: Slu{aj. Ali to tr~awe nije bilo ba{ skroz uzaludno: Mah i [ebestova su bar na vreme bili u {koli. {to je veoma zdravo. a gospo|a Brzonogi}ka bi se izjurcala po sve`em vazduhu. ku}i! Samo {to Xonatana nije bilo tako lako uhvatiti ‡ Xonatan je bio pas. U ku}i je `ivela gospo|a Brzonogi}ka sa psom Xonatanom i gospo|a Luki}ka sa ma~kom Micikom i. Micika je frktala kao hr~ak.

nek je maca milion! I samo {to je to rekla. zna{ li {ta je to milion ma~aka? I [ebestova se lupila po ~elu i rekla u slu{alicu: Alo. taj ~ovek izigrava psa. da je zujalo u u{ima. ba{ lepo od vas {to nam je dajete. crnih i prugastih. nego boqe mi ka`i {ta }emo s tom slu{alicom. ma~ke na drve}u. mi ne znamo {ta da radimo s tim ma~kama. jer nao~are je bez nao~ara te{ko tra`iti. Samo {to je. pa je rekla: Pa dobro. pa ta slu{alica ozbiqno radi. taj ~ovek je bio izgubio nao~are i nije ih mogao na}i. Samo {to nije imala kome. izvadio iz xepa istrgnutu telefonsku slu{alicu i pru`io je [ebestovoj. za{to je ma~aka malo?. ka`i. po{to tako lepo poma`ete starim qudima. ‡ Mo`e{ u wu da vi~e{. Osmehnuo im se. jer se svuda naokolo odjednom stvorila u`asna gomila ma~aka. I [ebestova je bila zblanuta od toga. sre}om. I Mah je rekao: [ebestova. ali {ta }e nam ona. belih. Ma~ori su sedeli na ulici. nijednog ma~eta. Pa. preko we ne mo`emo razgovarati. zar nisam maler? Ali. Prvo je do{la k sebi [ebestova i rekla: Zna{ {ta. u podne. to je prosto fantasti~no! I oboje su vrteli glavom sve do ku}e. a ja }u da sedim kod ku}e i u~im o ze~evima. alo. ali {ta sada s tim ma~kama? Ako ih povedem ku}i. Mah imao nao~are. ma~ora i ma~i}a. alo. gde je taj ~ovek? Ali [ebestova je rekla: Svejedno. nijednog ma~ora. da se kladimo da je taj ~ovek izgubio nao~are! I bio je u pravu. Mahu. ti popodne mo`e{ da se igra{ sa Xonatanom. vidi {ta radi! Ali Mah odmahnu glavom: [ebestova. iz slu{alice za~u: Ka`ete milion ma~aka? Molim. zavr{ila {kola i kad su svi oti{li ku}ama. Mahu. 57 . i stari gospodin se obradovao i rekao: Da znate. a ma~i}i na krovovima i svi su mjaukali. pa je na{ao te nao~are. alo. blago tebi. samo {to je to izustio. ne{to }u vam dati. po va{oj `eqi! I Mah i [ebestova su zurili kao u privi|ewe. mo`ete li ih ponovo skloniti? A iz slu{alice se za~ulo: Molim vas. jer je taj stari gospodin ve} bio oti{ao. al’ si ti }aknuta! [to bi izigravao psa? Tako star ~ovek ne}e da izigrava psa. ~udio se Mah.I kada se posle. prasnuo je u smeh Mah i [ebestova se tako|e nasmejala i rekla u {ali: A ja lajem kao grom. toliko ma~aka! Zar je za to kriva ta slu{alica? I Mah re~e: Pa da. kako god `elite! I u tren oka naokolo nije bilo nijedne ma~ke. Mora da sam lud. molim vas. na{i }e me izbaciti. ugleda jednog neobi~nog ~oveka koji je ~etvorono{ke puzio po travi i [ebestova re~e: Gledaj. to je nemogu}e. I htede da je vrati. Mah re~e [ebestovoj: [ebestova.

kada ga je u~iteqica slede}eg dana prozvala. Ali Mah je prasnuo u smeh: Ha. bi}e odmah dole! I uzeo slu{alicu i rekao: Molim vas. koliko na le|ima. [ebestova. tako da je Mah. I dok si rekao keks. kako se ta deca igraju. brojali zube i dlake. I Mah je klimao glavom: Stvarno. doveo im je mnogo prijateqa. ha. i sa wima su se igrali celo popodne jurke. ha. kada obi~no idu da spavaju i kada opet ustaju. bi}ete ze~evi. I ve} je Xonatan na prozoru imao krila. ka`em ti. a {ta za ve~eru. i [ebestova je rekla: Sirotica mala. ta Brzonogi}ka ga je ponovo zatvorila. {ta jedu za ru~ak. I dala je Mahu peticu kao vrata. zar ne? Ali [ebestova je rekla: Ja mislim da bez veze brine{. dok nije sleteo pravo pred [ebestovu. jo{ izdaleka ih je pozdravqao lave`om. Iz kwige „Mah i [ebestova“ Sa ~e{kog prevela: Slavica Markovi} 58 . ha. i [ebestova mu je {aputala: Mahu. [ebestova i Xonatan bili su ze~evi i skakutali su ka {umi. a Mah je odozdo vikao da poleti ve} jednom. na prvom spratu. i pri tom su pri~ali o ze~jem `ivotu. bi}e ptica. I Mah je napr}io nos: Zna{ {ta. s takvim ~udovi{tem se ipak ne}emo igrati. tek }e{ ti videti {ta }emo sve do`iveti s wom. sutra }e{ odgovarati o ze~evima. {ta ~eka. imam ideju! Za{to ne bismo mogli da se igramo sa ze~evima? I odmah rekao u slu{alicu: Molim vas. a Mah je seo i sme{io se. U tome je Mah ponovo prasnuo u smeh: Ha. ako ho}e{. i Xonatan je zamahnuo krilima i po~eo da se spu{ta sve ni`e i ni`e. kad ho}ete da budete ze~evi. ta slu{alica je prava senzacija. da li bi Xonatan mogao da bude ptica? A iz slu{alice se za~ulo: Za{to da ne?! Kada `elite da bude ptica. ne mo`e{ samo da se igra{. ha. ne{to tako super jo{ nisam video. mora{ da u~i{. koliko dowih. govorio gotovo ceo ~as o tome koliko ze~evi imaju gorwih zuba. koliko dlaka imaju na stomaku. a iz slu{alice se za~ulo: Polako. mi bismo stra{no hteli da se pretvorimo u tri zeca. Tamo su sreli starog zeca sa sedim brkovima i kada su mu rekli ko su. Mah. koliko obi~no imaju dece. I u~iteqica nije htela da veruje svojim u{ima i pomislila je da li je uop{te mogu}e da |ak 3-b zna o ze~evima vi{e od we. Izgledao je ~udno ‡ krila mu nisu ba{ mnogo pristajala.Xonatan je sedeo na prozoru.

Kako se pojavila gomila ma~aka? [ta je u~iteqica rekla Mahu kad nije znao da odgovori na weno pitawe? Re{i rebus.Odgovori na slede}a pitawa o tekstu: Ko je tra`io izgubqene nao~are? Napi{i imena glavnih likova ove pri~e. 59 . Gde je sedeo Xonatan po{to mu gospo|a Brzonogi}ka nije dala da iza|e? Kako je Mah nau~io lekciju o ze~evima? Smisli i upi{i naslove u `ute ku}ice iznad svakog poglavqa ove pri~e. Pazi na veliko slovo! Za{to je stari gospodin poklonio telefonsku slu{alicu Mahu i [ebestovoj? Napi{i imena ostalih likova iz ove pri~e.

. Upi{i broj osvojenih poena. likovno. Oboj glasove u tabeli prema uputstvu Samoglasnike crvenom bojom. Suglasnike plavom bojom. Je silise javila mami Podse}amo se KADA NABRAJAM. matematiku. svet oko nas. PRVO STAVIM DVE TA^KE. 60 . A ONO [TO NABRAJAM ODVAJAM ZAREZIMA.SETI SE {ta smo nau~ili. A N B W V O G P D R \ S E T @ ] Z U I F J H K C L ^ Q X M [ Prepi{i pravilno re~enice: dali si zakasnio u{kolu Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. strani jezik.. U {koli imam slede}e predmete: srpski jezik. muzi~ko. fizi~ko i izborni predmet.

MA [TA MI RE^E

^ITAMO pri~e i pesme o neobi~nim doga|ajima U^IMO I VE@BAMO ‡ re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice ‡ pisawe velikog i malog slova ‡ re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli ‡ bajka ‡ {aqiva pri~a TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ {aqivu pri~u ‡ da napi{e{ bajku o princezi, princu i zlom ~arobwaku ‡ da napi{e{ pismo detli}u ‡ da nacrta{ detli}a

Rusomir Arsi}

Nestrpqewe
Dosta mi je zime suve, staze prazne, {ume gluve. Dosta mi je jakih slana, maglu{tina sa svih strana. Nestrpqewe ve} me ste`e, hajde po~ni jednom sne`e.
Za{to je de~ak nestrpqiv? Koja jo{ re~ ima sli~no zna~ewe kao re~ nestrpqewe? Zaokru`i.

lewost

uznemirenost

dosada

Re{i zagonetku.

Prona|i u pesmi i podvuci one re~i koje slikaju suvu zimu, to jest zimu bez snega. To su, na primer, re~i: staze prazne, jake slane i dr. Objasni kako zami{qa{ te slike.

Bele p~ele na zemqu sele.

62

Re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice
Re~i koje imenuju predmete, bi}a i pojave nazivaju se imenice.

Zajedni~ke imenice
• Ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava • Pi{u se malim slovom

Vlastite imenice
• Ozna~avaju li~na (vlastita) imena • Pi{u se velikim po~etnim slovom Marko Sawa Esma [ebestova Petrovi} @u}a Belka [arac Avala Fru{ka gora Kopaonik Sava Dunav Morava Beograd Ni{ imena i prezimena qudi nazivi zemaqa nazivi naseqa nazivi reka nazivi planina imena `ivotiwa

Bi}a
~ovek devoj~ica qudi de~ak obu}ar u~iteqica brat je` `ivotiwe pas lav koko{ka rak bumbar kopriva luk masla~ak krompir bor tre{wa biqke

Predmeti
olovka ta{na {kola ku}a put voz lopta xemper haqina lewir krov kola~

Pojave
vetar ki{a putovawe vatra poplava buka re~ duga svetlost mrak

London Kupinovo Sremska Mitrovica Srbija Francuska Ma|arska

63

kola zeqa itd. da ga u ovom kazanu skuvamo. Kad je to ~uo. [ta je tebi u woj {aqivo? U re~niku potra`i zna~ewe re~i parala`a. Objasni razliku u zna~ewu izraza: struk zeqa. 64 . a drugi Parala`a. {aka zeqa. Iznutra }e ga praviti sedamdeset i sedam najve{tijih majstora. tovar zeqa. nego kuda }emo s wim? Mora}emo da spojimo sva dvori{ta u selu. naru~je zeqa. {ta }e vam toliki kazan? ‡ Bogme. {to zeqe jede. granatije od najvi{e jele. Toliko }e biti {irok da }e majstori morati da vi~u iz sveg glasa kako bi se ~uli. od wega se hrani. ~udo nad ~udesima! Bi}e ve}i od najve}e ku}e u selu. Jedan se zvao La`a. Ovo je jedna {aqiva narodna pri~a. kao da iz morske pu~ine zahvati{ ~a{u vode. naramak zeqa. ako i kod nas nikne onoliki struk zeqa koliko kod vas. brate. La`a upita: ‡ A. Sve `ivo. ‡ To je stra{ilo bo`je ‡ po~e da obja{wava La`a ‡ vi{e od ikakvog hrasta. a na wemu se ni{ta ne prime}uje. La`a srete Parala`u i re~e mu: ‡ Jesi li ~uo za onaj struk zeqa {to je iznikao u na{em selu? ‡ Kakvo zeqe? Ne ja ‡ odgovori Parala`a. debqe od bilo kog jablana. Parala`a uzvrati: ‡ A jesi li ti ~uo za onaj kazan {to ga mi seqani gradimo? ‡ Ne ja ‡ odgovori ‡ a kakav kazan? ‡ Kazan. jer u jedno ne mo`e da stane. Pogledaj u re~niku. Ispod wega se mo`e celo selo okupiti i u hladu spavati.Narodna pri~a La`a i Parala`a Bila jednom dva ~oveka. pobogu brate. Ali sve je to lako.

Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. {ta su oni radili? • [ta je bilo najsme{nije? • Kako si se tada ose}ao? 65 . emo s as tav • Kada se to dogodilo? Gde? • Da li je jo{ neko bio tu? • Opi{i {ta se dogodilo. • Ako je bilo drugih.Ovde opi{i {aqivi doga|aj u kojem si i ti u~estvovao. Pi { • Prvo napi{i naslov.

ve zem ~e ko ke va {ti kli ra mo [ta ti je u pesmi najsme{nije? pak za qa ri u Podvuci u pesmi sme{ne slike i ispri~aj kako ih zami{qa{. ve~e Podeli sa dru{tvom uloge i odglumi ovu pesmu.Qubivoje R{umovi} Utorak ve~e ma {ta mi re~e U Novom Sadu svanulo ve~e Ma {ta mi re~e Ju`na Morava uzvodno te~e Ma {ta mi re~e Na svakom drvetu klikeri zve~e Ma {ta mi re~e U [tipu me~e u{tipke pe~e Ma {ta mi re~e U brzom vozu {i{ali kozu Ma {ta mi re~e I kao tre}e Zemqa se ve~eras ne okre}e Niti {ta radi Niti spava Zemqa ve~eras zabu{ava Ma {ta mi re~e Objasni za{to se u pesmi stalno ponavqa: Od slogova sastavi re~i. Dobi}e{ neke re~i iz pesme. Ma {ta mi re~e. 66 .

Korice ima ‡ no` nije. listove ima ‡ drvo nije. a neke malim slovom. Novi Sad Suva planina Jovan Jovanovi} Zmaj ve~e me~e drvo voz koza u{tipak ‡ vlastito ime ‡ grad ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ zajedni~ko ime za pojavu ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Ju`na Morava ‡ Re{i zagonetke. a dawu taman. 67 .Veliko i malo slovo Odgovori za{to se neke re~i pi{u velikim. No}u svetao.

vidim. U~iteq: Se}am se. ali i prekju~e si zakasnio. i mi smo ti ovde ~estitali. vidite.. Pri~ao si nam. A u ponedeqak? Ako se ne varam. Se}a{ li se? Mi{a: Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. ali ti si zakasnio i u utorak.. pa dok su se svi izre|ali da mi ~estitaju. pa se vidi samo sredwi deo scene koji prikazuje jedan kraj u~ionice.. da! U ponedeqak mi je bio ro|endan. Oprostite. u subotu. U~iteq: Pa lepo... U~iteq: Da. imali bismo ispuwenu celu nedequ i ti bi zaslu`io peticu iz ‡ zaka{wavawa. Mi{o. ka{qawe i smeh drugih |aka koji se ne vide. pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor.) U~iteq: Dakle..) U~iteq: Vidim. Niko nije smeo otvoriti vrata... Mo`e se ~uti `agor. u sredu. da mi{ ne bi pobegao. pokidala mi se vezica na cipeli. Tako nam je tata naredio. Ka`i glasno da te ceo razred ~uje.. Tako ti je u tome pro{lo pet minuta.. to su bili pekari!“ Tako je pri~ao. zakasniti. kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko sam se opekao.. se}am se i ja. Mi{a: Jeste.. a za to vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina bio mnogo boqe pe~en nego danas. se}am se. Sve nas je zadr`ao neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po xepovima da na|e novac. Mi{a: Jesam.. Mi{o. Vide se u~iteq i Mi{a. znam.... ali i ju~e si zakasnio. i sve tako. U~iteq: Znam. (Zakora~i levom nogom da poka`e.. Mi{a: Peticu? 68 . Dobro.. Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra. sad znamo za{to si sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu. ka`i lepo za{to si opet zakasnio. „E.. evo.. U~iteq: Lepo. ti si i u ponedeqak zakasnio? Mi{a: Da. to je bilo prekju~e. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus. to je bilo zato {to sam se zadr`ao kod pekara. Mi{a: Oprostite.Gvido Tartaqa Zna on unapred (Pozornica je samo delimi~no otvorena. Se}a{ li se? Mi{a: Se}am se vrlo dobro. Doneli mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je morali pretakati iz jedne {oqe u drugu. da. pa sam tra`io drugu i nisam je na{ao. a iza wih tabla.

nisam se video s wom tri godine. Ne mo`e{ znati danas za sutra. Ovo je tekst za glumu. Uvredi}e se ako odem iz ku}e ~im do|e. ba{ pred po~etak {kole. U~iteq: Tetka? Pa {ta onda? Mi{a: Pa onda. Zavesa [ta misli{. ^itaj ga sa drugom po ulogama. naravno.. Ali.. Mi{a: Znam.. Glumite Mi{ino i u~iteqevo pona{awe. Sastavi re~enice u kojima }e{ upotrebiti zadate re~i. Ujutru. znate. Treba da posedim s wom bar pet minuta. treba da nam stigne tetka iz Ni{a.. ti ne zna{ unapred da }e{ zakasniti..... kako je Mi{a unapred znao da }e da zakasni? Re{i rebus...... |ak ‡ ki{a pas ‡ vrata u~iteq ‡ o~i 69 . znam i za sutra! U~iteq: Kako to? Otkud mo`e{ znati unapred?! Mi{a: Znam.U~iteq: Da. peticu..

Kakav je lek doktor prepisao bolesniku? Doma}i zadatak: Odglumi sa nekim ovu pesmu. al’ umreti ne}e. vi popijte sama. Na osnovu ove pesme napi{i tekst za glumu. Nemojte je qubiti da na vas ne pre|e. gledajte je samo. Limunadu pravite u velikim ~a{ama. Pipnite joj obraze. lutka mi je bolesna. Lek }u joj propisati.“ Doktor sedi uko~en sa ozbiqnim mirom. 70 .“ Re{i rebuse. zvala sam vas amo. ako joj se ne pije. Prona|i u re~niku zna~ewe re~i influenca. meni se bar ~ini: u`asno je vrelo. uz to. nek je protrqa va{a baba Nata. pipa bilo lutkino.Jovan Jovanovi} Zmaj Pera kao doktor „Gospodine doktore. pa drma {e{irom: „Influenca velika. Smisli {ta }e govoriti doktor i devoj~ica. pipnite joj ~elo. pra{ak svakog sata.

71 . gledajte . Podvuci glagole. . . zida. .Re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli [ta ko radi? Lekar Peva~ Zidar Voza~ Svira~ Lovac Pisac Glumac Slikar ^uvar Ispod svake slike napi{i {ta ko radi. da li je i to glagol? U pesmi „Pera kao doktor“ podvuci neke glagole i prepi{i ih. peva. . Re~i: le~i. . le~i. . Ako sedim. zvala . peva. zida ozna~avaju radwu i zovu se glagoli.

ali je preko leta u dokolici bila smislila da im naslika no}u po prozorima puno srebrnih {uma. Predve~e stigne ona u neko selo kad su deca ve} spavala. . Potra`i wihovo zna~ewe. ‡ Kuc! Kuc! ‡ pokuca na prvi prozor tiho kao kad mraz pucketa. 72 U re~niku pi{e {ta zna~e re~i: ki~ica. Kako se ovim slikama bila pro~ula. Ne sme samo mama nalo`iti pe}i. mahne drugi put. kao da je neka ~arobnica. istina. Nije imala. ~im se po selima i gradovima saznalo da opet dolazi. Slikarki Zimi bilo je to lako: mahne jedanput svojom studenom ki~icom. deca su joj izlazila daleko u susret. ‡ Spavaju ve} ‡ pomisli Zima ‡ sad }u im na prozoru ostaviti sliku. pa neka se raduju sutra kad se probude ‡ i po~e {arati po oknu {apu}u}i: Naslika}u borove srebrom okovane i srebrne dvorove i srebrne grane.Desanka Maksimovi} Slikarka zima Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. A i {to ne bi! ^im bi ih deca iscepala i isprqala. istog ~asa su nicali drugi novi. i nikne dvorac sav od biqura u kome umesto svetiqaka sijaju srebrne zvezde. jer }e slika odmah s prozora pobe}i. i uka`e se sle|ena reka koja kao da te~e ispod vrba pod snegom. u}i }e u dvorove srebrnasta vila. Ona im je dobro}udno dozvoqavala da se vaqaju i ska~u po skutovima wene bunde. mahne tre}i put. Iz sobe se ~ulo samo de~je duboko disawe. a stvori se na prozoru srebrn list paprati ili sle|ena jelova gran~ica. ni{ta naro~ito da im daruje. zver~ica i ku}a. Slete}e na borove ptica svetlih krila. biqur i skut.

nastavi put. na neke su de~ica naslonila noseve i svojim dahom ih izbrisala. Re{i rebus. Ukraj puta su stajali ~etinari i molili: Zimo. hladno}a je quta. ve{tice i vile. kuc! na prozor. po|e daqe. dobra Zimo. Ukrasiv{i i tu prozore. a deca i tamo spavaju. zadovoqna {to je u~inila dobro delo. Samo deca nisu stigla da ih se dovoqno nau`ivaju. daj im malo svoje ode}ice bele. Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke {ake navu~e im bele rukavice pa. pogledaj na jele. `ure}i da na{ara {to vi{e prozora i {to vi{e dece da obraduje. svih wih brzo je nestalo: neke je otopilo sunce. neke vatra u pe}i. dobra Zimo. po{la je daqe. Da li je tekst „Zna on unapred“ sa strane 68 bajka? Za{to? 73 . A kad je jutro svanulo i deca se izbudila. Stvori se tad pred drugom ku}icom. patuqci. kako se slikarka i bojala. daj mi malo svoga mekanoga skuta. pa po|e daqe. Po ~emu ova pri~a li~i na bajku? Bajke su pri~e o ~udesnim doga|ajima. Koja ti se od tih slika najvi{e svi|a? Za{to? Prona|i u bajci i podvuci slike koje je zima naslikala deci. U wima se pojavquju bi}a koja ne postoje: zmajevi. a`daje.Dovr{iv{i rad. pokri vrt. Usput ~u kako je zove neki vrt: Zimo. pa opet kuc!. na{la su po prozorima srebrne slike {to ih je no}u i{arala Zima. Ona otcepi levi skut svoje haqine.

pa sam upitala: „U~itequ. Ona je. 74 . koja je u {kolu dolazila povezana `utom maramom. nego ih polako spustiti jednu do druge da se vidi jesu li ~iste. Sutradan sam i ja. mene dugo nije bila poslu`ila sre}a da sretnem kakvu zver~icu. treba li lupati rukama?“ (Uo~i toga dana su mi rekli da ~iku ne smem u {koli zvati tako. Ovo je jedno od wenih kazivawa o detiwstvu. U~iteq Nedeqko Savi}. Otkako sam postala |ak. Napisala je mnogo lepih kwiga za decu. stoji kraj stola i zapoveda: „Spustite svi ruke na klupe!“ To mi se vaqda u~inilo odve} malo kao {kolski postupak. Spasenijom. Na odmoru sam ponaj~e{}e bivala s wom.) Ne. izjedna~ena s drugovima. nego u~iteqem. koga sam do ju~e zvala ~ikom. rukama nije trebalo lupati. zvanom {amija. kao i ostala deca. Koga je devoj~ica `elela da vidi u {umi? Desanka Maksimovi} je na{a velika kwi`evnica.Desanka Maksimovi} Polazak u {kolu Vidim sebe prvog dana {kole. pri~ala kako sam srela dve veverice. kao i ostali |aci. Spuznula je muwevito niz stablo i za sekund me je radoznalo pogledala. U klupi sam sedela sa jedinom devoj~icom u razredu. I bila je prava sve~anost kada je preda me u dedinom bukviku isko~ila crnkasta vesela veverica. prvo zapo~iwala razgovor o tome koliko je usput videla ze~eva ili veverica i jazavaca.

Pi { emo s as tav 75 . Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. princu i zlom ~arobwaku Nastavi da smi{qa{ i pi{e{ zapo~etu bajku.Bajka o princezi.

S T A B L O B U C K [ O X P R H N U O N M I R O V A O N X S V E B S L E T E O I [ ] A T S R C I ^ N R R [ A K N V L H U D E T L I ] E N F L N P A A [ [ T P M A Imenice: Glagoli: 76 . nastavio let. Kako zami{qa{ detli}a iz ove pesme? Nacrtaj ga. U ovoj ukr{tenici kriju se imenice i neki glagoli iz ove pesme.Zorica Bajin-\ukanovi} Detli} U zimsku ba{tu sleteo detli} {arenog repa. Zaokru`i ih i ispi{i. Onda je ponovo prhnuo. Ba{ta odjednom sinula. li~io je na cvet. Dok je na stablu mirovao. postala nekako lepa.

Detli}evo pismo Napi{i odgovor detli}u. 77 .

boli ga grlo!“ „Imate gosta? Da nije stranac?“ „Pravo ste rekli. iz zoo-parka. za jedan sat.“ ^udom se ~udi na{ doktor Jan: „Kakav bolesnik?! Je l' trospratan?!“ „Doktore. 78 . Ka`ite samo: na koji sprat?“ „Na kome spratu? Te{ko je re}i. imamo gosta. a to je ‡ drugi i tre}i sprat.“ Kako je do{lo do zabune u ovoj pesmi? Ovu pesmu je napisao Za{to je ova pesma sme{na? Ova pesma ima ^emu se doktor ~udio? strofa i stihova. boli ga ~itav ‡ drugi i tre}i. zovemo. Pogledaj tekst za glumu na strani 68. @irafu jednu boli nam vrat. Jest. Pretvori ovu pesmu u tekst za glumu (dramski tekst). to nije varka. jeste. znate.Branko ]opi} Bolesnik na tri sprata Na{ega starog doktora Jana telefon zove s Kalemegdana: „Doktore dragi. Afrikanac!“ „Do}i }u brzo. hitno je vrlo.

mlad. Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. o mo}ne sile. nao~it. sede pa re~e: Prezirem rad! Drugi gotovan nema{e kud. trud i mufte. Koji ti je gotovan najsme{niji? [ta je gavran poru~io gotovanima? Prona|i u re~enici re~ gotovan i napi{i {ta ona zna~i. 79 . pro{lo je vreme izmotavawa! Smisli i napi{i {ta bi rekao osmi gotovan. prezirati. bacite jedno pe~eno pile! Uto se javi gavran sa grane: Ne dajem ni{ta za gotovane! Dosta je bilo mufte davawa. U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i: nao~it. Prvi gotovan. Sedmi je sedeo budan i jadan i ponavqao: Ja sam gladan! O sveto nebo. dodade na to: Prezirem trud! Tre}i gotovan le`e pod dud: Nek radi onaj ko je lud! ^etvrti brzo prona|e hlad: Ima vremena.Qubivoje R{umovi} Jednoga dana Jednoga dana pre sedam dana srelo se sedam gotovana. jo{ sam mlad! Peti gotovan ve} je spavao. {esti ni glasa nije davao.

. Pove`i zelenom strelicom re~i koje pripadaju imenicama. Podse}amo se VELIKIM SLOVOM SE PI[E: Devoj~ica Marija Petrovi} iz Kraqeva ide u drugi razred. na po~etku re~enice li~no ime prezime 80 ime mesta . Napi{i potvrdnu re~enicu Ne volim da jedem spana}.SETI SE {ta smo nau~ili. sedimo igram IMENICE selo mrav GLAGOLI jede Petar 2. Napi{i odri~nu re~enicu I{li smo u bioskop.. Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. 1. Upi{i broj osvojenih poena. Pove`i plavom strelicom re~i koje pripadaju glagolima.

5. PORODI^NO STABLO ^ITAMO pri~e i pesme o porodici U^IMO I VE@BAMO ‡ uspavanke ‡ subjekat i predikat ‡ pisawe znaka navoda ‡ kako se recituje ‡ zaplet u pri~i ‡ zagonetke TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da smisli{ dve zagonetke ‡ da napi{e{ pri~u o mla|em bratu ‡ da ilustruje{ pesmu ‡ da odglumi{ pri~u .

U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~ radin. kao bela vila. bela vila u svilu povila. a p~elica medom zadojila. Hajde da upore|ujemo: Rumen Napi{i kakav Jova treba da postane. nek je hitar kao lastavica.Narodna pesma Majka Jovu u ru`i rodila Majka Jovu u ru`i rodila. od koga bi sve mogla da tra`i pomo}? 82 . Ova pesma je uspavanka. nek je radin kô p~ela malena. Pevana je deci pred spavawe da bi lep{e i lak{e zaspala. lastavica krilom pokrivala: nek je rumen kô ru`a rumena. kao kao rosa. nek je bijel kô bijela vila. kao Rumen Beo Beo Vredan Vredan Hitar Hitar Jak Jak Sjajan Sjajan Ko mu poma`e da dobije te osobine? Kad bi majka `elela da joj Jova bude umiqat. kao ru`a. kao kao kao kao kao kao div. ru`ica ga na list do~ekala. kao jabuka.

Predikat je ona re~ u re~enici koja kazuje {ta radi subjekat. PREDIKAT u prvoj re~enici je SPAVA. MAJKA SEDI. Predikat se odre|uje pitawem: ‡ [ta radi subjekat? [TA RADI JOVA? [TA RADI MAJKA? JOVA SPAVA. Re~ majka je SUBJEKAT u drugoj re~enici. PREDIKAT u drugoj re~enici je SEDI. Re~ Jova je SUBJEKAT u prvoj re~enici. Subjekat se odre|uje pomo}u pitawa: ‡ O kome ili o ~emu se govori? ‡ Ko vr{i radwu? Druga va`na re~ je PREDIKAT. 83 .Subjekat i predikat Jova spava. U re~enici JOVA SPAVA govori se o Jovi. Subjekat je ona re~ u re~enici koja kazuje o kome ili o ~emu se govori ili ko vr{i radwu. U re~enici MAJKA SEDI govori se o majci. Majka sedi.

Da te podsetim. „Ti ima{ lutku kao {to je ova moja. Laura se zamisli: „U redu. . upitala je Meri radoznalo. Laura se smejala: „Pogodi!“ Tomi je zatvorio o~i i uporno mislio. David se ba{ quqao u dvori{tu. pije iz boce i ‡ da bi mu pomogla ‡ rekla je jo{ jednu stvar: „Pored toga {to si ~uo. „Znam. „Imamo ne{to novo u ku}i“. uzvrati Laura. Skakutala je niz ulicu i ba{ je bila stigla do Tomijeve ku}e.“ 84 „E. pevu{ila je Laura. pevala je dok je prilazila Merinoj ku}i. David se nasmejao: „Pa to je bar lako pogoditi. „A {ta to?“. koja je bila mama ostalim lutkama. Laura?“. uzviknu Laura. „Mi imamo ne{to novo u ku}i“. „A {ta imate?“. upitao je. To nije te{ko da se pogodi.“ Meri di`e najve}u lutku. „Psetance?“ Laura se zakikota: „Pogre{no!“ Nastavila je put niz ulicu. radoznalo }e on. re~e Laura pobedonosno. „Pogodi!“. zamolio je David.Odri Korn Laurina tajna „Imamo ne{to novo u ku}i“. „Pomo}i }u ti ako ti odam dve stvari. De~ak Bili igrao se loptom kada mu je Laura rekla {ta ima u ku}i: budi qude no}u. Imate nov budilnik“. ba{ si sme{na. vikao je Bili i ‡ pogodio je. Tomi se igrao u pesku i gradio zamak. Laura mu je ponovila da je u wenoj ku}i ne{to novo. „A {ta je to novo. „Pomozi mi“. ka`u da podse}a na mene“. „Pogodi!“. vikala je dok je prolazila kraj Davidove ku}e. „Pogre{no“. znam!“. A vi? Da vas podsetimo: Laura je dobila sestru. Meri je bila priredila ~ajanku za svoje lutke i one su sve bile za stolom. To budi qude dok je jo{ mrak“. otcvrkuta Laura i po|e daqe. Ona pla~e i uz to pije iz boce. I nastavi da tr~ka ulicom. Budi qude dok jo{ traje mrak i pije iz bo~ice.“ „Pogre{no!“.

neka je slatka. 85 . Pove`i zagonetke s wihovim re{ewem na slici.Prona|i u pri~i i podvuci re~i kojima je Laura opisivala svoju malu sestru. Podvuci u jednoj od zagonetki re~i sa umawenim zna~ewem. Bockava lopta u travi stoji. Ovde letuje. a neka `uta. a neka quta. David. skriveno od lista slatko zrno blista. Doma}i zadatak: Smisli zagonetke za {kolsku torbu i olovku. Neka je crvena. kratak kquni}. da je dodirne svako se boji. zeleno odelo. tamo zimuje. Prona|i u pri~i i ozna~i sve upitne re~enice. {iqat repi}. Meri i Bili radili kada ih je Laura srela. Podvuci drugom bojom re~enice u kojima se ka`e {ta su Tomi. Drveno mi telo. Navedi re~i iz kojih se vide Laurina ose}awa. Crn kaputi}.

Za{to protestuje de~ak u ovoj pesmi? U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ protest. 86 .) Objasni za{to je travi potrebna ki{a. Na brata ja imam prava kao na ki{u trava zar da idem u kra|u da steknem sestru mla|u.Vladimir Andri} Protestna pesma Meni je dosadno. (Prona|i ih u uxbeniku Svet oko nas. mama imaj to u vidu. tata svakom je potrebna sestra i mora da ima brata. Navedi neka de~ja prava koja zna{. Objasni za{to bi voleo da ima{ brata ili sestru.

e P i{ mo sa stav 87 . Svakoj slici daj naslov.Posmatraj ove slike o de~aku koji je dobio brata. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. a onda napi{i pri~u.

Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i: nazadak i snop. {tapi}i se razmako{e i on jedan po jedan prelomi bez po muke. to je lako! Tako bi moglo i nejako dete!“ Otac zavr{i: „Evo vam. Sinovi su se nasmejali: „E. jer je to sasvim lako“. onome }u dati deset dukata“. Svih sedam sinova poku{a da prelomi snop: probali su ovako i onako. On odre{i uzicu kojom je bio snop vezan. 88 . Napi{i kako je otac pokazao sinovima da je va`no da se ne sva|aju. Jedanput skupi sinove oko sebe. pa im pokaza sedam prutova ~vrsto povezanih u jedan snop i re~e: „Koji od vas ovaj snop prelomi. kao {to ste sami rekli. kad se ~uvari me|u sobom sva|aju. Sva|aju}i se zanemari{e sav ku}ni posao i sve im po|e naopako. I naposletku svaki re~e da ne mo`e. Lako je grabiti onde gde nema ko da ~uva. mo`e slomiti i nejako dete“. deco. slike i prilike va{e. Bilo je sebi~nih i r|avih suseda koji su se radovali wihovom sva|awu i wihov nazadak skretali su na svoju korist.Narodna pripovetka Sedam prutova Imao otac sedam sinova. sedam sva|alica. A otac }e im onda: „^udim se {to ne mo`ete. Ne budete li snop. otac se veoma zabrinu. Videv{i da }e biti zlo i naopako. bi}ete sedam prutova koje.

Biti o{tar i drzak prema drugima. Otvoreno re}i kad ti ne{to smeta. Deca sa ove slike se sva|aju oko quqa{ke. 89 . 9. Probaj da prelomi{ svaki prut posebno. Biti miroqubiv. Pove`i ih kon~i}em u snop. 4. Pokazati drugu da ti je va`an. Zaokru`i ono {to misli{ da je potrebno da bi qudi bili slo`ni. 7. 6. 10. Napi{i kako bi ti re{io problem. Napi{i {ta si zapazio. a }utati o svojim `eqama. ]utati o problemu. 2. Objasni {ta zna~i poslovica: Sloga ku}u gradi. 5. 3. 1. a nesloga razgra|uje. Poku{aj da ceo snop odjednom slomi{. Slu{ati druge. Slu{ati predloge drugih.Prona|i sedam prutova. Uvek da bude kako ti ka`e{. Razumeti druge. Ne vre|ati druge. 8.

Pro~itaj ga. Smisli za sliku druga~iji naslov. Ilustruj ovu pesmu. Da li ume{ da je otpeva{? Napi{i nazive kompakt diskova ili kaseta koje rado slu{a{. Opi{i kako se pona{ao sre}ni tata petao u dvori{tu.Miroslav Anti} Nezgoda Kroz dvori{te ju~e sre}ni tata petao s pili}ima svojim prvi put pro{etao. Za{to je tata petao bio sre}an? Na ove stihove komponovana je pesma koju peva Dragan Lakovi}. Pravio se va`an krilima je lupao. 90 . pa u bunar upao i sav se okupao! Smejali se pili}i ~ulo se do neba: Ba{ si tata {eprtqa! Tako ti i treba! U re~niku pi{e zna~ewe re~i {eprtqa.

Pro~itaj ga i zaokru`i naslov koji bi mu najvi{e odgovarao. • Siroma{na ro|aka • Ko je najja~i • Dobri prijateqi Napisao i nacrtao Dobrosav Bob @ivkovi} 91 .Ovo je strip iz de~jeg ~asopisa „Veliko dvori{te“.

spusti korpu pred kapiju i zakuca: „Kuc. Kad Ma{in tata otvori kapiju. a korpa ostade pred kapijom. Naberu devoj~ice jagoda. pa nai|e na jednu ku}icu. „Medo. pa re~e: „Se{}u na travicu. pa }u gledati. i{ao. a Ma{a izlazi iz korpe i smeje se. progovori devoj~ica iz korpe. uprti korpu i po|e daqe. sad te ne pu{tam. On pobe`e u {umu. Pomilova devoj~icu {apom i re~e: „E. odnesi u selo mome tati i mami malo jagoda. dozivale ‡ we nema. Ma{a lutala. I{ao medved. Malo posle eto ti medveda. lepo. Dok se medved spremao za put. kuc! Otvarajte. Kad je stigao u selo. Osta}e{ kod mene“. mislila devoj~ica. poje{}u jagodicu“. „Ali ih nemoj usput pojesti“. vidim!“. devoj~ica u|e u korpu i pokri se jagodama. re~e devoj~ica. Mislila. re~e medved. „Vidim. Medved se upla{i. 92 . doneo sam vam od Ma{e jagoda!“ Psi zalaja{e i pojuri{e medveda. pa smislila. „Ja }u se popeti navrh krova.Ruska narodna pri~a Medved i devoj~ica Jednoga dana po|e Ma{a s drugaricama u {umu po jagode. U|e unutra i sedne.“ „Gledaj!“. kad ‡ nigde Ma{e. Medved uprti korpu i po|e. Dozivale su je. lutala.“ Medved pristane.

Drugom bojom podvuci re~i koje govori Ma{a. 2. Takvo mesto u pri~i zove se po~etak zapleta. „ „. 93 . Prona|i u tekstu i napi{i: pet imenica pet glagola Sigurno si zapazio da radwa u pri~i po~iwe da se zapli}e u re~enici: .. Posle ovoga zaplet se pove}ava. Redosled doga|aja u pri~i: 1. Znaci navoda se pi{u na vi{e na~ina: „ “.. Odglumi s nekim ovu pri~u. Proveri znawe na stranama 63 i 71. Me|u navodnike stavqamo ta~no navedene ne~ije re~i. Znak navoda Re~i koje izgovaraju medved i Ma{a ozna~ene su znacima navoda. Umesto znaka navoda nekada se pi{u i crte ‡. Podvuci u pri~i „Medved i devoj~ica“ re~i koje izgovara medved. 4. Koje su osobine medveda? 3.Glavni likovi iz pri~e su: Pro~itaj ponovo ovu pri~u i napi{i: Vreme radwe u pri~i: Kako se Ma{a dosetila da se vrati ku}i? Mesto radwe u pri~i: Napi{i koje su Ma{ine osobine. » «. kad ‡ nigde Ma{e. 5.

Ima u tom selu jedno roze cve}e jedan junak mamin koji jesti ne}e Ja predla`em za wih dvoje da se na|u da se spoje Ne treba ih prutom biti ve} ih treba o`eniti Pa neka se cve}ka sa suprugom ne}ka. Napi{i koje su osobine gospo|ice iz pesme. U re~niku prona|i zna~ewe re~i cve}ka i ne}kati se. Ispri~aj {ta si zapazio. Dobi}e{ sliku.Qubivoje R{umovi} Ima jedno mesto Ima jedno mesto iza sedam mora gde ceo svet spava Spavati se mora Ima u tom mestu gospo|ica prava koja nikad nikad ne `eli da spava Ima jedno selo iza sedam gora gde sva deca jedu jer jesti se mora. Koje su osobine maminog junaka? Uporedi ove dve ne}kalice sa likom Sime iz pri~e „Inat“ sa strane 24. 94 . Spoj slova po azbu~nom redu.

a znak du`u pauzu. odlu~nije. Pesma mo`e da se recituje na vi{e na~ina. Ovo je jedan od predloga. On ne}e da jede. Znak zna~i: izgovori glasnije. besno. kao kad se razgovara. Tamo gde su stihovi ozna~eni sa treba da recituje{ lagano. treba je recitovati na {aqiv na~in. Izgovori jasno slede}e brzalice: ^etiri ~avke ~u~e na ~unu. On ne}e da jede. 95 . da odgrize crn vrh. Znak ozna~ava kra}u pauzu. kao da pri~a{ bajku. tu`no i veselo. Po{to je ova pesma {aqiva. On ne}e da jede. On ne}e da jede. Pokreti ruku i tela dok se recituje treba da budu umereni. Svraka skaka na dva kraka. Otud ide crn trn. }utawe.Recitovawe Priprema Slede}u re~enicu izgovori na vi{e na~ina: upla{eno.

‡ Jer mi ovuda hodamo ‡ odgovori majka. A kako ti zami{qa{ livadu? Kako zami{qa{ Bambijevu mamu? Za{to je Bambi od leptira pomislio da je cvet? Za{to je od skakavca pomislio da je trava? Navedi Bambijeve osobine. gore-dole. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi. ‡ Za{to on tako visoko ska~e? ‡ zapita Bambi.. qubi~astim i crvenim glavicama procvetale deteline i rasko{nosjajnim zlatnim zvezdama.. naizgled brzo. mi vam zaista ne}emo ni{ta u~initi. Objasni kako zami{qa{ Bambija. ‡ Gle. pa ipak polako. danas prvi put u svom `ivotu na livadi ‡ objasni mu Bambi. Neprestano su se kome{ali. kako visoko ska~e! ‡ Nije to trava ‡ objasni majka ‡ to je dobri mali skakavac. eto. pa se di`e da se poigra. Bambi je zadivqeno gledao za leptirom koji se ne`no odvojio od jedne stabqike i odlebdeo u kolebqivom letu. Zaista je izgledalo da je to putuju}e cve}e koje ne mo`e ostati mirno na svojoj stabqici.Feliks Salten Eno gde leti cvet Zelena livada bila je posuta zvezdama belih krasuqaka. Rado bi ih pogledao izbliza.. Sad Bambi vide da je mno{tvo takvih leptira preletalo vazduhom nad livadom. 96 ‡ Ja te se ne bojim ‡ odgovori mali skakavac {u{kavim glasom.. ‡ Oh! ‡ obrati se Bambi skakav~i}u koji je sedeo nasred tawira jedne tratin~ice ‡ nemojte se bojati. Podvuci opis livade. ali mu se ne pru`i prilika. (Odlomak iz kwige Bambi) Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i: kolebqiv i tratin~ica. . tako bi rado bar jednog dobro razgledao. ‡ On nas se boji. ‡ Ja sam se samo u prvi mah prepao.. Bambi je gledao za svakim leptirom. u igri koja ga odu{evi. zadivio ga je bujan `ivot koji je pr{tao pod wegovim koracima. ‡ Gle ‡ kliknu Bambi ‡ onamo ska~e komadi} trave! Oho .. majko ‡ povika Bambi ‡ eno leti cvet! ‡ To nije cvet ‡ re~e majka ‡ to je leptir. Kad je zatim opet pogledao na zemqu. koje je masla~ak pru`ao uvis. pa treba biti oprezan. ‡ Ja sam.

. . Uporedi ovu pesmu s pesmom Majka Jovu u ru`i rodila sa strane 82. ~uje kroz damare slepe: ve} sam lepo kao {to su lepe...Du{ko Radovi} Lepo je sve {to je malo ^im se ne{to malo. Svaka zvezda od hiqadu zvezda.. svaka pesma od bezbroj pesama!. u pokretu.. [ta riba govori svojoj bebi? 97 . svaka ptica od hiqadu ptica.... grani ili vodi.. malo rodi. prvi dan mu uz quqa{ku tepa: Budi lepo kao {to je lepa.. oglasiti se i damar. strepeti. . svaka ptica od hiqadu ptica!. Dan ga bodri: rasti i ne strepi.. svaka klica od hiqadu klica. glasu ili cvetu ‡ sluti... Svaka buba od hiqadu buba. svaka klica od hiqadu klica. bi}e{ lepo kao {to su lepi..... ^im se ne{to uspravi nad travom ‡ lupi glavom po prostranstvu plavom.. [ta zapa`a{? Za{to je lepo sve {to je malo? Potra`i u re~niku zna~ewe re~i: bodriti. Kako zami{qa{ da mama buba tepa svojoj bebi? Kojim re~ima joj tepa? Smisli {ta govori mama ptica svom mladuncu kad ga mazi. na kamenu. Svaka buba od hiqadu buba. klica.. ^im se ne{to oglasi u svetu. svaka riba od hiqadu riba!.

Upi{i broj osvojenih poena. Podse}amo se ME\U NAVODNIKE STAVQAMO TA^NO NAVEDENE NE^IJE RE^I. U prvoj re~enici re~ u~iteqica je: a) subjekat b) predikat Podvu~ena re~ u drugoj re~enici je: a) subjekat b) predikat Objasni {ta su to uspavanke. U~iteqica pi{e. Zaokru`i slovo ispred odgovora za koje misli{ da su ta~ni. „Sutra idemo u selo“... 98 . Leptir leti. Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. re~e tata.SETI SE {ta smo nau~ili.

^ITAMO pri~e i pesme o tome kako se raste U^IMO I VE@BAMO ‡ rod imenica ‡ jednina i mno`ina imenica ‡ pravo i prenosno zna~ewe re~i ‡ re~enice (obave{tajne. stih ‡ pri~a. upitne. proza ‡ kwi`evne i nekwi`evne re~i ‡ skra}enice za mere TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ pozivnicu za ro|endan ‡ da sastavi{ mali re~nik ‡ da izdvoji{ vest iz novina ‡ da napravi{ nevidqivo pismo ‡ da napravi{ spisak kwiga ‡ da sprovede{ anketu o povr}u ‡ da napi{e{ kratku pri~u .6. zapovedne) ‡ pesma. KAKO SE RASTE 5.

3. ustaj. tiho joj ka`u: „Razvigor!“ Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ razvigor. 5. 2. o.Branko ]opi} Visibaba i razvigor Razvigor zove tiho i slabo: „Budi se. ~itav hor. Prona|i u pesmi i ispi{i re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagole). visibabo!“ A cveti} ne`ni glavicu mi~e. 4. 1. pod snegom {ap}e: „Ko me to vi~e?“ Pupoqci mrki. Ko je pozvao visibabu? Kada ju je pozvao? Gde je tada bila visibaba? Kako ju je pozvao? Za{to ju je pozvao? 100 . 6. Odgovori na slede}a pitawa u vezi sa ovom pesmom. 7.

ga je upla{ilo. Ma{a. 101 . ta{na. poqe. a uz imenice sredweg roda re~ to. slovo. sneg. klavir. peva~ica. 1 2 3 4 5 6 7 je padala celog jutra. zima. jelka. hleb. u~enik. je oglasilo kraj ~asa. kqu~. M ili S . Uz imenice mu{kog roda mo`e da stoji re~ taj. uz imenice `enskog roda re~ ta. }ebe. Uro{. `enskog i sredweg roda. je zakasnio u {kolu. pero. selo.Rod imenica Imenice mogu biti mu{kog. pismo. brdo. mu je rekla da u|e u u~ionicu. mu{ki rod (taj) ~ovek deda petao brod ma~ak medved ovan `enski rod (ta) `ena baba koko{ka stolica ma~ka me~ka ovca sredwi rod (to) dete unu~e pile dugme ma~e me~e jagwe Slede}e imenice rasporedi po rodu (neka ti pomognu re~i taj. igra~ka. Mu{ki rod (taj): @enski rod (ta): Sredwi rod (to): Dopuni re~enice imenicama u odgovaraju}em rodu i u kvadrati}e upi{i @ . je bila ispisana. to): u~iteq. ta. veverica. je bio zbuwen.

a }urka joj tikve sadi na drvetu. Ja sam ~udo video: }uran babi vodu nosi u re{etu na ramenu. Dali }uran babi vodu nosi? kilometar metar cm cm km km m m mm mm santimetar milimetar centimetar Zec kolo nevodi. ‡ godina 102 . na kamenu. ‡ minut god. ~ ili h ‡ ~as s. ‡ godina d. ‡ ovog meseca g. Smisli jedno sme{no ~udo i napi{i ne{to o wemu. Ispravi nepravilno napisane re~i. Skra}enice za mere se pi{u i }irilicom i latinicom bez ta~ke. na kurjaku zvonce. m. ‡ dan o.. Jesamli ~udo video? ~. ‡ ove godine o. Na lisici perce. ]urka tikve nesadi. lisica ga dvori. g. ‡ sat min. One koje se upotrebqavaju za pojmove koji ozna~avaju vreme pi{u se ili s ta~kom ili bez we.[aqiva narodna pesma Sme{no ~udo Ja sam ~udo video: zec kolo vodi. Objasni {ta je {aqivo (sme{no) u ovoj pesmi.

su ~ekala da pre|u su pokazali zeleno . ruka ‡ kow ‡ ma~ke ‡ putevi ‡ ruke medved ‡ `ena ‡ jezera ‡ ogledalo ‡ gradovi ‡ drug ‡ reka ‡ nos ‡ grad Dopuni re~enice slede}im imenicama u jednini ili u mno`ini: drugarica. Petar i Milan su pogledali u semafor i po~eli da prelaze ulicu. jer ozna~avaju vi{e predmeta ili bi}a. Na drugoj ulice ~ekale su ih . . Ove imenice su u mno`ini. ulica. jer ozna~avaju jedan predmet ili jedno bi}e. strana. dete. svetlo. semafor. kao {to je zapo~eto. 103 . de~ak. Slede}e imenice napi{i u jednini ili u mno`ini.Jednina i mno`ina imenica Napi{i imena bi}a ili predmeta sa slika: Ove imenice su u jednini.

da se iskreke}emo. ve} u prozi. te vas zovem: Do|ite na `ur u vrbaku! Izvolite. molim vas. pri~u mo`e{ i da pro{iri{. moje gospe fine. Po ovoj pesmi napi{i pri~u. kreketale nismo. Tvoja pri~a ne treba da bude u stihu. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe. Ako `eli{. da nas `eqa mine!“ Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ nervoza i izraz da nas `eqa mine (vidi pod minuti). Ona se sastoji od stihova. ro|ene. 104 . Izbroj i napi{i koliko stihova ima u ovoj pesmi. Pa nervozu zbog toga dobila sam jaku. Za{to je `aba bila nervozna? Da se podesetimo: ovo je pesma.Andra Frani~evi} Poziv na kreketawe Jutros `aba `abama uputila pismo: „Cele zime.

Ne zaboravi da je adresira{. Pazi na velika slova! Pozivnica Ko poziva: Koga: Za{to: Gde da do|e: Kada: 105 . Mo`e{ i da je ukrasi{.Ovde ispi{i pozivnicu za svoj ro|endan.

zo.. hotel.aaa...lii.Dimitar Inkiov Lopov Otkad Klara zna slova......jeeekkk.l....ooo.“ „Gde?“..v pooo....“ „Bbaa..nnn... Tata je novine ostavio na stolu.... dok sve nas ne zaboli glava i ne po~nemo da be`imo od we. izjavila je i po~ela da sri~e: „Ppp. ~ita kao luda.poo.uuu..poo.ppp.reee..reeewe. Ssssvaaakoog daaanaaa nnoovee pqqaa~kee.}eee“. Ooopaaasaaan looopov possseee}uuuje kuu}eee. Klara je smesta zgrabila novine i po~ela da ~ita.....zo..“ Za vreme vo`we ~ita i registarske brojeve kola ispred nas.... pritisne nos na prozor i po~iwe glasno da sri~e: „Hhhh..wee....aaa... sleti na wih kao p~ela na cvet i ~ita glasno naslove. ^im negde vidi slova. po~iwe iz tih stopa da ~ita.pooo.“ 106 .. O.. Kad autom idemo u grad i stojimo na semaforu.. banka. „Ho}e{ da ti ne{to pro~itam?“ „Ne}u!“ „Ne zna{ {ta propu{ta{“.. a on i mama su oti{li kod tetka-Eme. „[ta re~e?“ „Pooliciiijskooo uuu.. Pravi je dave`. hteo sam da znam.....l..ooo.cciiijss.....kooo uuu. „Pooo graaaduuu.ssseee}uu... Tako je bilo i onog dana kada je tata doneo ku}i novine u kojima je bila pri~a o lopovu.....k.hotee.ooo... Kad mama ili tata donesu novine ku}i.sssniii..

Puno para za koje }emo kupiti `vake da ne}e stati u na{u sobu. Ve} dugo nisam nikog ujeo. Prevela: Sne`ana Turun~i}-Dauner Za{to je de~ak pomislio da se ispod kreveta krije lopov? Opi{i kako si se ose}ao kad ti se u~inilo da negde ne{to {u{ka. Bili smo sami kod ku}e. moramo da ga uhvatimo!“ „Ali ja se stra{no pla{im!“ „Kukavice!“ „Nisam!“ „Doka`i mi to!“ „Kako?“ „Ti }e{ da dr`i{ lopova dok ga ja ne ve`em. predaj se! Znamo gde si! Iza|i ispod kreveta!“ Ali od lopova ni traga ni glasa. 107 . Slede}e re~enice napi{i koriste}i skra}enice. {ta }emo ako lopov provali i kod nas?“ Rekla je kô iz topa: „Veza}emo ga!“ „A ko }e da ga dr`i dok ga ne ve`emo?“. I.“ „A {ta ako poku{a da pobegne?“ „Onda ga ujedi za nogu! Ti dobro ujeda{. Klara je iz kuhiwe donela veliku varja~u. zna{ {ta. Klari je bilo stra{no krivo.“ „Sad sigurno jo{ boqe ujeda{“. Objasni {ta zna~i poslovica: U strahu su velike o~i. a ja sam se naoru`ao viqu{kom. {aputao sam. „zubi su ti ve}i. grizu}i tatinu papu~u. „Neee. 2) Od Ivanove ku}e do {kole ima ta~no 2 kilometra i 11 metara. sigurno }emo dobiti nagradu.“ „Ma to je bilo pre. „Po na{em gradu?“ „Sad sam ti ~itala!“ „Klaro. Ispod kreveta je iza{ao [nufi. sigurno bismo dobili nagradu i imali punu sobu `vaka“. ~uje{ li? Ne{to {u{ti ispod kreveta! ’Ajde da pobegnemo!“.Odjednom sam se upla{io.“ Kad je tako. 1) Prole}e je po~elo 21. „Klaro. hteo sam da znam. Onda smo oti{li u spava}u sobu i Klara je izdavala naredbe: „Lopove. ube|ivala me je. Laknulo mi je. marta ove godine u 6 ~asova i 22 minuta. spreman sam da pomognem. kad sam bio mali. I dan-danas kukumav~i: „Da ispod kreveta nije bio [nufi.

Bili smo sami kod ku}e. 108 . 1. 3. tri upitne i tri zapovedne re~enice. 3. Obave{tajne re~enice 2. Opi{i lopova iz jednog filma. Ja sam se upla{io. 1. Pobegli smo. 2. Zapovedne re~enice 2.U pri~i „Lopov“ prona|i i ispi{i: tri obave{tajne. 1. Objasni kakvim glasom ih izgovara{. 3. Obrati pa`wu na koji na~in izgovara{ upitnu. a na koji zapovednu re~enicu. Kakvi su ti pokreti? Napi{i naziv nekih crtanih ili igranih filmova u kojima se pojavquju lopovi. Doma}i zadatak: Slede}e potvrdne re~enice pretvori u odri~ne: 1. Upitne re~enice 2. 3.

De~ak iz ove pri~e ka`e za svoju sestru da je pravi dave`. presednik odelewe Pavletov Slavicin Koje novine voli{ da ~ita{? Milicin komadant 109 . Iseci i ovde zalepi neku vest iz novina. Napi{i jo{ neke re~i koje ti i tvoje dru{tvo upotrebqavate kad ho}ete da ka`ete da je neko dosadan. dave` ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ dosadna osoba lep Napi{i ispravno nekwi`evne re~i: sumqiv nesnosqivo mlo{tvo Napi{i koje se novine ~itaju u tvojoj ku}i. Objasni {ta ovde zna~i re~ dave`. Ovde napravi mali re~nik re~i koje upotrebqava tvoje dru{tvo.

Kako obja{wava{ posledwa dva stiha ove pesme? [ta zna~i: mi{ice kô gvo`|e? 110 .Qubivoje R{umovi} Ako `eli{ mi{ice Ako `eli{ mi{ice kô gvo`|e jedi belo ili crno gro`|e Ako `eli{ snagu zbiqa mu{ku onda ne sme{ zaobi}i kru{ku Ako `eli{ na sve biti imun jedi cedi sredi `uti limun Ako `eli{ ruke kao kanxe prosto gutaj sve`e pomoranxe Ako `eli{ ve{tine sa strane okomi se na krive banane Ako `eli{ da izgleda{ be{we svakodnevno upra`wavaj tre{we Ako `eli{ biti bistre glave beri one jagode iz trave I uop{te ko god ne{to ho}e mora jesti i voleti vo}e Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ imun.

dobiti zeleno svetlo 3. re~ gvozden. 3. strana . 2. obrati zelen bostan 7. strana . kompir i buraniju.Pravo i prenosno zna~ewe re~i izrazi Neke re~i mogu da imaju pravo i prenosno zna~ewe. a prenosno: ~vrst. di}i sve ~etiri uvis Prona|i u sadr`aju na kraju ^itanke nazive drugih pesama Qubivoja R{umovi}a i tri pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja i ispi{i ih. Deda ka`e da ga mlogo bolu noge. Weno pravo zna~ewe je: napravqen od gvo`|a. vu}i nekog za nos 5. Zoricin brat mi se falio da je ufatio neke zecove. 1. prenosno zna~ewe . u~initi ne{to zabraweno izgrditi zlo pro}i udariti po licu po~eti sa odmarawem raditi potajno varati nekoga dobiti dozvolu Podvuci nekwi`evne re~i u re~enicama: 1. strana . U kvadrati} ispred odgovora upi{i broj za koji misli{ da odgovara izrazu. strana . jak kao gvo`|e. o~itati lekciju 6. Bole me glava. strana . strana . Na pijac sam kupila {angarepu. strana 111 . pre}i punu liniju 4. gvozdeni mi{i}i bistra glava glava porodice kameno srce Proveri pravo i prenosno zna~ewe izraza. raditi ispod `ita 2. dati nekome po wu{ci 8. strana . 4. Na primer. pa nosim {em{ir.

4. par~e papira. {ibica Kako se ogled izvodi 1. Ovo je odlomak iz kwige „Mali ku}ni ogledi 1“ u izdawu Kreativnog centra. [ta }e se desiti Po{to se papir osu{i. poruka }e nestati. Sa~ekajte da se papir osu{i. posuda sa vinskim sir}etom ili limunovim sokom. poruka }e opet biti vidqiva. Zama~ite ~a~kalicu u sir}e ili limun dok budete pisali poruku. 3. Prelomite ~a~kalicu ‡ wen debqi kraj koristi}ete kao olovku. Kako si se ose}ao posle izvedenog ogleda? Re{i rebus.Nevidqivo pismo Napi{ite poruku koju niko ne}e mo}i da vidi ukoliko vi to ne `elite. 112 . Prinesite plamen sve}e papiru sa porukom. Ako prinesete papir plamenu sve}e. sve}a. Poku{aj da izvede{ ovaj ogled uz pomo} odrasle osobe. 2. Tvoja zapa`awa pri izvo|ewu ogleda: Potreban materijal: ~a~kalica.

Oboj broj ispred kwige koja ti se najvi{e dopada. drugim narodima i sli~no. 3. gradovima. 6. 1. Napi{i kratku pri~u u kojoj }e{ pomenuti ove tri re~i: pismo. 5. 113 . `ivotiwama. torba.Napravi spisak Ovde napravi spisak kwiga koje ima{ ili za koje si ~uo. 2. 4. pas. a koje govore o biqkama. zemqama.

Za{to je de~ak nezadovoqan? [ta je u ovoj pesmi {aqivo? 114 . al’ bi suze kao ki{a tekle sve zbog one {argarepe puste. za mene se {argarepa bari. Ja priznajem praziluk i cvekle i {qivike. moj ~emerni jade.Vladimir Andri} [argarepa Ja prihvatam vo}e i povr}e i kukuruz i {e}ernu repu i prihvatam orah ispred ku}e. pa i {ume guste. za me `ivot vi{e nema ~ari i ve} znadem za me nema nade. Sudbo moja. slutim kako ni~e {argarepa. ne prihvatam samo {argarepu. na moj u`as i na moju tugu. U ba{tama kad su no}i duge i kad slavuj zavija u lugu.

Mala anketa Ispitaj svoje dru{tvo iz {kole i napi{i u tabeli koje se povr}e voli. 3. 2. 1. 4. a koje ne voli. 2. 2. 3. Neomiqene vrste povr}a su: 1. 6. Saop{tewe o rezultatima ankete Rezultati pokazuju slede}e: 1. glasova glasova glasova glasova glasova glasova Omiqene vrste povr}a su: 115 . 5. 3.

116 . Pobe|ena no} je crna osvankom. Zazvi`duka kos veselu ariju. Zraci sunca {umu celu zaliju. osvanak i arija mo`e{ na}i u re~niku na kraju kwige. Kako razume{ stihove: Zna~ewe re~i vit. lastar.Mom~ilo Te{i} Prole}no jutro u {umi Na brezi se wi{u viti lastari. Napi{i kojim re~ima se u pesmi opisuju: drve}e u {umi ‡ srna ‡ Pobe|ena no} je crna osvankom. Novim li{}em hrast se kiti prastari. sunce ‡ Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. Protr~ala mlada srna proplankom. [umskih ptica zazvoni{e horovi i Suncu se pokloni{e borovi. ptice ‡ Zraci sunca {umu celu zaliju.

[kole su veliki ~udni dvorci koje osvoje hrabri osnovci svakog septembra pu{~anom paqbom i olovkama ‡ duga~kom sabqom. napamet znaju svu svoju decu. Za{to su {kole kao velike i dobre mame? [kola je kao 117 . Za{to su {kolske klupe `uti mali avioni? Za{to se u pesmi ka`e da su {kole kao velike mirne ovce? Smisli i napi{i sa ~im bi ti uporedio {kolu. i bajke pri~aju o mesecu.Dragan Luki} [kola [kole su velike mirne ovce koje oka~e veliko zvonce pa zvone. Za{to su {kole kao veliki i ~udni dvorci? Svakog septembra kad jesen stupi po dva su borca u {kolskoj klupi. [kole su velike i dobre mame. zvone i decu gone u `ute male avione. stotinu dece neguju same.

SETI SE {ta smo nau~ili. o{tar no` bistar ~ovek zelena trava o{tar jezik bistar potok zelen momak Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke. Zaokru`i crvenom bojom primere u kojima su re~i upotrebqene u prenosnom zna~ewu. Upi{i broj osvojenih poena. Mlogi qudi su prekqu~e nosili neke bqak majce. 1. Podvuci nekwi`evne i razgovorne re~i u re~enici: 2.. Podse}amo se PRI^A JE PISANA U PROZI IMENICE MOGU BITI mu{kog `enskog sredweg roda u jednini u mno`ini PESMA JE PISANA U STIHU 118 ..

7. sada{wost i budu}nost – pisanje latinicom ‡ kako se pro{iruje re~enica ‡ re~i koje se rimuju ‡ basna TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da napi{e{ pri~u o mamama i wihovoj deci ‡ da napi{e{ oglas ‡ da napi{e{ natpis za pekaru ‡ da nacrta{ mapu mesta na kojem raste zelenvil ‡ da prepri~a{ pri~u . [TA SVE UMEM ^ITAMO pri~e i pesme o tome {ta sve ~ovek mo`e i ume U^IMO I VE@BAMO ‡ pro{lost. [TA SVE MOGU.

MAMA! se budi{ .... MAMA! te neko juri . da nas podi`u i da nas vode. MAMA! . MAMA! ne zna{ {ta ho}e{ ..... MAMA! spava{ .... Svi {to po svetu tr~e i lete neke su dobre mame dete.Du{an Radovi} Mama Kad Kad Kad Kad Kad Kad Kad Kad Kad Kad seva ..... Mame su va`ne da nas rode.. MAMA! . re~ je uglavnom o mamama.. Objasni {ta zna~e stihovi: Kad seva .. a onda nas je rodila mama.... MAMA! si gladan .. MAMA! Napi{i kada bi jo{ dozivao mamu: Kad ne zna{ {ta ho}e{ .. MAMA! se pewe{ .. MAMA! Kad Kad 120 .... MAMA! ne{to ne zna{ . na svim stranama. Najpre je bio mrak i tama. MAMA! ne mo`e{ . MAMA! silazi{ .. MAMA! U celom svetu..

e P i{ mo sa stav 121 . Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.Mame i wihova deca Posmatraj ove fotografije i smisli pri~e o wima.

a u fabrici za ~okoladu. ne voli novac.Branko ]opi} Oglasi „Kupusnog lista“ Nudi se direktor Poletan. Prona|i u re~niku zna~enje re~i poletan i sektor. {e}erne stvari njegov su sektor. 122 . Doma}i zadatak: Razmisli o tome {ta ti voli{ i {ta ume{ da radi{. spreman de~ak osnovac. Jedina mana – priznajem gre{an – mnogo sam je{an! Podvuci u pesmi stihove koji govore o osobinama de~aka. ne pije vino. pisanim slovima. pa napi{i jedan sli~an oglas za sebe. Prepi{i ovu pesmu latinicom. zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu.

.. Imenica ma~ke stoji u... Koja je vrsta kazivawa: U {umici na jednoj no`ici? 6 7 8 9 10 Na kraju zapovednih re~enica stavqa se.. 123 ... Kratka {ala ili dosetka zove se.... Ko tra`i ve}e.. Re~i koje ozna~avaju imena su. izgubi iz vre}e je. Re~ koja ozna~ava radwu zove se.. Pesma kojom se uspavquju deca zove se.Ukr{tenica 1 2 3 4 5 Re~ u re~enici koja kazuje {ta radi subjekat... Kratka pri~a u kojoj se govori o `ivotiwama.... a misli se na qude je..

zatvore radnje i odsele se iz grada. Naposletku. Tre}i se zamislio. Konkurencija je bila velika i poslovi su i{li sasvim slabo. Smisli i ukrasi natpis za svoju pekaru. Prona|i i zna~enje re~i mu{terija. Drugi ne bude lenj. Zamisli da si pekar i da ima{ pekaru. Sva trojica se po~nu domi{ljati kako }e privu}i {to vi{e mu{terija. Prva dvojica su bila stra{no ljuta {to ih je ovaj tre}i kroja~ nadmudrio. a u re~niku }e{ prona}i {ta ovde zna~i.Engleska narodna pri~a Tri kroja~a Tri kroja~a otvore svoje radnje u istoj ulici. Prvi postavi iznad svoje radnje tablu sa natpisom: Najbolji kroja~ u gradu. Re~ firma ima vi{e zna~enja. Pi{i latinicom. nije odmah mogao da se seti nekog jo{ privla~nijeg natpisa. Skinu svoje firme. Za{to su se prva dva kroja~a odselila iz grada? Pi{i latinicom. 124 . i on stavi tablu na kojoj je velikim slovima napisao: Najbolji kroja~ u ovoj ulici. pa br`e-bolje napi{e: Najbolji kroja~ na svetu.

Pro{lost ‡ sada{wost ‡ budu}nost Pro~itaj slede}e re~enice: Ja sam ~itao. Ma[ka je sko[ila. PRO?LOST Ja sam pevao. Ja se /alim. 125 . Radwa u ovoj re~enici se de{ava sada ‡ u sada{wosti. To su Zavr{i zapo~etu tabelu. Sawa dolazi. SADA?WOST Ja pevam. Napi{i kako nazivamo re~i koje ozna~avaju radwu. Ja }u ~itati. Radwa u ovoj re~enici }e se de{avati u budu}nosti. Radwa u ovoj re~enici se de{avala u pro{losti. BUDU}NOST Pas ]e lajati. Ja ~itam.

‡ 126 .Qubivoje R{umovi} Lave majka mu stara Lave majka mu stara Proglasi mene za cara Pa onda iz nekog hlada Gledaj kako se vlada Izda}u naredbe stroge Da prasci peru noge Zebre da peru zube I da se tigrovi qube Naredi}u lukavoj liji Da vi{e ne lovi patke Nisu ni patke krive [to su glupe i slatke Lave majka mu stara Proglasi mene za cara Pa onda iz nekog hlada Gledaj kako se vlada Napi{i koje }e naredbe izdati de~ak kad bude bio car. stara ‡ ‡ ‡ ‡ cara Podvuci plavom bojom re~i iz ove pesme koje ozna~avaju radwu (glagole). Napi{i koje se re~i u pesmi rimuju.

• Smisli i napi{i sastav pod naslovom: „Kad bih bio car“ („Kad bih bila carica“). e P i{ mo sa stav • [ta bi ti kao car voleo da ima{? • Kako bi `eleo da bude{ obu~en? • [ta bi sve uradio kad bi bio car? • Kako bi pomagao drugima? 127 . Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

... Ne zna{ kada su se rodili na{i baba i deda.. to nije ni{ta! – pu}nula je teta. pa re~e: – Znam da se cipela obuva na nogu i da je rukavica pravljena za ruku. ma {ta mi re~e! – podsmevala mu se teta. On je imao tetku koja se tome glasno smejala.. Planina Vrhovil i planina.Leopold Suhodol~an O de~aku koji je mnogo znao Ne znam da li ste ~uli za de~aka koji je tvrdio da mnogo zna. ne zna{ kako se pravi sapun... De~ak razmisli. Sa slovena~kog prevela: Slavica Markovi} 128 .. – Pa to odavno i vrapci znaju. {ta pa ti zna{?! – O. – O. ja ve} znam koliko ima sati! – Ih. Reka Modravil pak te~e dolinom Travavil. Raste na planini Kopavil – objasnio je ozbiljno de~ak. pa je rekao teti: – Po{to sve znate. – Ohoj. Dolina Travavil se prostire izme|u Vrhovila i planine Stenovil. moram zaliti salatu! – povikala je teta i pobegla. pa je upitao: – Teto. da li znate ba{ sve? – Sto puta vi{e od tebe i mnogo vi{e od toga.. De~ak se i tre}i put zamislio. a vi. Ne zna{ kada je vladao najve}i austrijski car. a de~ak je nastavljao: – Planina Kopavil se podi`e iznad reke Modravil. – Ali ti jo{ ne zna{ kako se kuva supa i pravi salata. Teta je kao dete odmahivala glavom... Ka`u da mu je rekla: – Eh. De~ak je nabrao ~elo i jo{ jednom se zamislio.. – Gde ti je ta planina Kopavil? – [ta? I to ne znate? – ~udio se de~ak.. – Na planini Kopavil?! – zinula je od ~uda teta... recite mi gde raste zelenvil? – Zelenvil? – zgranuto ga pogleda teta. – A {ta je pa to? – Ne znate? Zelenvil je zelenvil..

. Kako zami{lja{ zelenvil? Nacrtaj mapu na kojoj se vidi kako zelenvil raste na planini Kopavil iznad reke Modravil koja te~e. 129 ..Podvuci u pri~i re~enice u kojima se tetka podsmeva de~aku. (pro~itaj u tekstu).

a na}i }e{ i neobi~no zna~ewe glagola qu{titi. Tako|e prona|i u re~niku {ta je solfe|o i ko je bio Paganini. 130 . Za{to je de~ak u ovoj pesmi nesre}an? Opi{i jedan posao koji najvi{e voli{ da radi{. Napi{i {ta ti ne voli{ da radi{.Dragomir \or|evi} Ja sam bio sre}no dete Ja sam bio Sre}no dete O kome se Mnogi brinu Dok mi nisu Jednog dana Kupili tu Violinu Sad drugari Qu{te fudbal A ja note I solfe|a Od ve`bawa @igaju me Jadni prsti Vrat i le|a Sviram tetki I susetki Babi dedi Ujni strini Znoj se s moga Lica cedi Svi me zovu Paganini Tata smi{qa Svetsku slavu Ja tu nemam [ta da brinem Iz dvori{ta ^ujem ciku Ali ne smem Da prekinem Stru`em cvilim [kripim gudim Kako koja Zora svane Mrzim svaku Tvoju `icu Violino Moj du{mane U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~ du{man. a mora{.

gledati.Gramati~ka ukr{tenica Prona|i u ukr{tenici i zaokru`i slede}e glagole: lajati. ploviti. te}i. zvati. {iti. pecati. roniti. voleti. m g l e d a t i z i l a ` f v e h v s o j ~ p e } i u l d a lj l s i { } i a t v o l e t i t t z v a t i { i i p i t i o i p e a t i m j t | r o n i t i nj i i d` c 131 . pe}i. glodati. misliti. veslati. vu}i. piti.

prijatequ! Dao bih ja rado svoju brzinu za tvoje o{tre i sna`ne rogove. Podvuci i objasni re~enicu koja ti li~i na narodnu poslovicu. Kad se jednom sastado{e. ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ spor o{tar pametan neprijateq Na ~emu je zec zavideo biku? vredan ne`an svetlost 132 . strani {ta su basne. Pogledaj na 8. re~e mu: ‡ Blago tebi kad si tako brz! Ti mo`e{ da umakne{ i najopasnijem neprijatequ! Ni{ta u `ivotu ne bih vi{e `eleo nego da sam i sam tako brz. Nasmeja se zec ~uv{i bika. Tada bih mogao da pobegnem od svakog neprijateqa.Narodna basna Bik i zec Spazi bik zeca gde kao strela be`i preko poqa. pa }e mu re}i: ‡ Luda je tvoja `eqa. Re~i sa suprotnim zna~ewem: brz jak Napi{i na ~emu je bik zavideo zecu. pa mu pozavide na brzini. Ovo je basna. Boqe ponosito se boriti s neprijateqem nego celog veka sramno pred wim be`ati.

Razmisli. . 1. pre podne. . pa ka`i kako mo`e{ da je pro{iri{. 3. na ki{obrane. prijatna. hladna. Na {ta sve ki{a mo`e da pada? na drve}e. na krovove.Pro{irivawe re~enica Pogledaj ovu kratku re~enicu: Ki{a pada. Kratka re~enica „Ki{a pada“ mo`e da se pro{iri ovako: Cele ve~eri hladna ki{a pada na krovove. Kakva sve mo`e da bude ki{a? sitna. dosadna. Pro{iri re~enicu „Ki{a pada“ na svoj na~in. 2. . Kada ki{a pada? danas. . cele ve~eri. 133 .

Svaki od sinova pri`eqkivao je da posle o~eve smrti ba{ on do|e do ku}e. a tre}i ‡ ma~evalac. iako bi prodajom ste~eni novac mogao podeliti me|u sinovima. a da nekome ne u~ini na`ao. Onaj {to je postao kova~ morao je da potkiva kraqeve kowe. pa najstariji re~e da bi hteo da postane kova~. dobijao bi poneki udarac. Onaj najmla|i. pa kad se zatim vratite. Dogodi se ba{ da je svaki od wih na{ao vaqanog majstora kod koga je ne{to ~estito mogao nau~iti. Onaj {to je nau~io za berberina brijao je samo otmenu gospodu i tako|e dr`ao da je ku}a ve} wegova. Tako nije znao {ta da zapo~ne. ali bi stiskao zube i ne bi se qutio. 134 . ali od imawa nema{e ni{ta do ku}e u kojoj je `iveo. Kona~no na|e izlaz. ma~evalac. jer je ona bila jo{ od wegovih predaka. jer je mislio: „Ako se pla{i{ od jednog udarca. Neka svaki nau~i po zanat. Zatim odredi{e vreme kad }e se sva trojica vratiti ku}i. ali ocu su sva trojica bila podjednako draga. drugi ‡ berberin. onome ko se poka`e kao najboqi majstor ‡ ostavi}u ku}u“. To sinove zadovoqi. pa je za sebe mislio: „Sada ti vi{e ni{ta ne nedostaje: dobi}e{ ku}u“. pa krenu{e na put. A da proda ku}u ‡ ni to nije hteo. te sinovima re~e: „Po|ite u svet i oku{ajte sre}u.Bra}a Grim Tri brata Be{e neki ~ovek koji je imao tri sina. ku}u nikad ne}e{ dobiti“.

{ta ja umem“. „dolazi kao poru~en!“ On uze pliticu i sapun. Kad otac to vide. ku}a je tvoja“. „ako se drugi vaqano ne zalo`e. oni se vrati{e ocu. te ostade tako suv kao da je bio ne~im potpuno za{ti}en. kad dojuri{e jedne ko~ije u kojima je bio neki gospodin. Ali nisu znali kako da na|u najboqu priliku i da poka`u svoje ve{tine i ume}e te sedo{e da se dogovore. te mu. re~e kova~. 135 . kako je po~ela da pada ki{a. a da ga pri tom ne pose~e i ne povredi ni za dlaku.Kad je proteklo odre|eno vreme. tako|e u trku. tako da na wega ne pade nijedna kap. A kad ki{a udari ja~e. zamahivao je ma~em sve br`e i br`e. ku}a je tvoja. „To mi se dopada“. „Ti si qudina“. re~e otac. pa kowu koji je jurio odvali ~etiri potkovice. izvu~e ma~ i zapo~e wime unakrst zamahivati nad svojom glavom. ja ne znam kome da ostavim ku}u. zadivi se i re~e: „Ti si izveo najve}u majstoriju. a zatim ga u punom trku nasapuna i obrija mu br~i}e. On dotr~a do ko~ija. o~e. Dok su tako sedeli.“ Tad re~e tre}i brat: „Dozvolite mi. „Sad }ete videti. uzviknu berberin. i najzad tako jako da je sipala kao iz kabla. „radi{ isto tako dobro kao i brat ti. pa po~e praviti penu sve dok se zec ne pribli`i. „Eh!“.“ Ne potraje dugo. o~e. re~e otac. odjednom dojuri zec preko poqa. da i ja poka`em svoju ve{tinu“ i. ponovo prikova ~etiri nove.

ostala dvojica su toliko tugovala da se i oni razbole{e i ubrzo pomre{e. (S nema~kog preveli Bo`idar Zec i Milan Tabakovi}) Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i: plitica. zaradi{e mnogo para. zalo`iti se i zavetovati se. A po{to su bili tako ume{ni kao majstori i tako se voleli kao bra}a. bave}i se svaki svojim zanatom.To zadovoqi ostalu dvojicu bra}e. @iveli su tako zadovoqno do starosti i kad se jedan od wih razbole i preminu. i kako su bili tako dobro obu~eni i spretni majstori. polo`i{e svu trojicu u jedan grob. Prepri~aj ovu pri~u koriste}i podsetnik: 1) bra}a polaze u svet 2) izu~avaju zanate 3) vra}aju se ku}i 4) pokazuju ocu {ta su nau~ili 5) ostaju zajedno do kraja `ivota Koje su poruke ove pri~e? 136 . Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi {ta je otac ose}ao prema svojim sinovima. oni se dogovori{e i ostado{e sva trojica u ku}i. Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi kako se odnosio prema ku}i. [ta je otac tra`io od svojih sinova? Podvuci i objasni re~enicu iz koje se najboqe vidi da su bra}a slo`na i da se po{tuju. Ali. kao {to su se ranije zavetovali i zato {to su se toliko voleli.

Stevan Rai~kovi} Kad po~ne ki{a da pada Kad po~ne ki{a da pada: [ta rade deca? [ta rade stari? Gde to sa poqa nestanu stada A s krova ‡ dimni~ari? [ta rade {eta~i u parku Kad ki{a se sliva niz pru}e? Ribari: da li tad barku Okrenu u pravcu ku}e? Kad po~ne ki{a da pada I po asfaltu da zvoni: [ta radi ma~ka koja ba{ tada Uveliko mi{a goni? ^ika li pile pod strehom kopca Kad ki{a se na dvori{te sru~i? Da l' pla~e `ena kraj konopca gde prostrla je ve{ da su{i? Kad po~ne ki{a da pada svi tr~e: krov ili streha. Samo se ribe ba{ tada Zagrcnu pod vodom od smeha. Odgovori na pitawa koja su postavqena u pesmi: [ta rade deca kad ki{a pada? [ta tada rade stari? Za{to se Samo ribe ba{ tada / Zagrcnu pod vodom od smeha? [ta rade ribari kad pada ki{a? 137 . Ozna~i u pesmi strofu koja ti se najvi{e svi|a i objasni je.

a b v pro{lost budu}nost sada{wost Zaokru`i naranxastom bojom subjekat slede}e re~enice. Pliva}u na takmi~ewu. Podse}amo se IMENICE SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU IMENA GLAGOLI SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU RADWU 138 . Upi{i broj osvojenih poena.. Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke.. Upi{i odgovaraju}e slovo u kru`i} ispred re~enice. Zaokru`i zelenom bojom re~i u nizu koje imaju sli~no zna~ewe. Pevao sam u horu. Crtam na ~asu likovnog.SETI SE {ta smo nau~ili. tih bistar mudar stra{an pametan Maja peva.

8. LETWE PUSTOLOVINE ^ITAMO pri~e i pesme o letwim pustolovinama U^IMO I VE@BAMO ‡ re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem ‡ narodne pri~e o `ivotiwama TVOJ ZADATAK ]E BITI ‡ da potra`i{ re~ u re~niku ‡ da napi{e{ predlog za promene u {koli ‡ da sastavi{ adresar svog dru{tva ‡ da napi{e{ razglednicu .

kô iz ~esme. A iz kljuna. pi{e: {éva ` zool. a iz `buna {evin kljun. Podatke o ptici {evi mo`e{ da na|e{ jo{ i u re~nicima i enciklopedijama. Za{to se ova pesma zove „^arolija“? Obele`i stihove koje }e{ recitovati glasnije i stihove koje }e{ recitovati ti{e.Ivica Vanja Rori} ^arolija Iza le|a jednog druma izviruje jedna {uma. koji je izdala Matica srpska iz Novog Sada. 140 . mala poqska ptica peva~ica Alauda. i dan i no} teku pjesme! Prepi{i ovu pesmu latinicom. Nau~i napamet ovu pesmu. Iz te {ume viri `bun. Evo primera! U „Re~niku srpskohrvatskoga knji`evnog jezika“. Podvuci u pesmi stihove koji govore o tome kako {eva peva. Potra`i u nekom re~niku srpskog jezika zna~enje nepoznatih re~i. Vidi stranu 95.

U Prosvetinoj „Maloj enciklopediji“ o ptici {evi pi{e: U knjizi „Ptice Srbije“. koju je napisao Javor Ra{ajski. o ptici {evi pi{e: 141 .

u onome {to radi{ i u onome {to misli{. ^esto je putovao po zemqi i savetovao qude kako da pametno i pravedno postupaju. Onda dobro ponudi drugima. ‡ Tako ga. pa }e ga i drugi tebi davati. nisam jo{. {ta u pri~i zna~i re~ dobro? Prona|i u ^itanci naslov poglavqa koji odgovara ovoj pri~i i prepi{i ga. ‡ Kuda ide{. pa ga susrete sveti Sava. prijatequ? ‡ upita ga. Prona|i u sebi dobro. ‡ Jesi li ga negde na{ao? ‡ E bogami. ne}e{ ni na}i. ‡ Svetitequ. svetitequ. putovao. Osnovao je srpsku crkvu. vrati se ku}i i u~ini kako mu svetiteq re~e. pa bi dobro i wemu i onima oko wega. Putovao. tra`im dobro po svetu ‡ odgovori mu mladi}. sinko.Simeon Marinkovi} Sveti Sava i mlad ~ovek Neki mlad ~ovek po{ao u svet da na|e dobro. najmla|i sin srpskog vladara Stefana Nemawe. [ta misli{. 142 . Mladi} se zahvali svetitequ. Sveti Sava je Rastko Nemawi}. nego zagledaj se u sebe. prvi srpski kwi`evnik.

U u~ionici Posmatraj sliku i napi{i da li de~aku wegovi drugovi ~ine dobro. Napi{i {ta bi ti rekao ovom de~aku da bi se on boqe ose}ao. Za{to? 143 .

144 . Ze~e. Usred {ume u gustom {ipragu zec kurjaku udario {ljagu.Vlada Stojiljkovi} Prgav momak Na proplanku (glavnom {umskom trgu) zec lisici udario ~vrgu. Napi{i {ta ti je u ovoj pesmi sme{no. Prona|i ih u re~niku i ovde napi{i {ta one zna~e. Kraj potoka svoj {umi na oku zec medvedu zviznuo frljoku. pomori}e{ pola {umskog `ivlja! Podvuci u pesmi nepoznate re~i. prgav{tino divlja. ze~e.

Neki medved je medvedina. Legenda: Re~i sa umawenim zna~ewem Re~i sa uve}anim zna~ewem Odgovaraju}im bojama iz legende podvuci re~i u prethodnom tekstu i re~i koje se nalaze na listu. a neki je medvedi}. a neka je ~vrgetina. re~i umaweno zna~ewe uve}ano zna~ewe ma~ka olovka vu~i} ru~erda listi} kravica gran~ica ma~kica ma~ketina `aba ~etka ta{netina ~a{a planin~ina ki{a kofa zgradurina 145 .Re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem Mali momak je mom~i}. a neka je {umetina. Neki potok je poto~ina. Mali zec je ze~i}. a veliki ze~ina. Neka {uma je {umica. a neki je poto~i}. Neka ~vrga je ~vrgica. Dopuni tabelu. a veliki mom~ina.

A kow ni da ~uje. Jadno magare bilo je preko mere natovareno. 146 . pouku. Zato zamoli kowa da mu pomogne i ponese deo tereta. Podvuci pouku koja bi najvi{e odgovarala ovoj basni. Neki qudi od drugih tra`e samo korist za sebe. da bi mu mnogo boqe bilo da je poslu{ao magare i da mu je pomogao. a. U nevoqi je dobro pomo}i drugome. Smisli i napi{i re~i kojima je kow izrazio kajawe na kraju basne. pou~an savet. I ova pri~a je basna. Smisli i napi{i {ta je kow odgovorio. b. tj. v.Prema Dositeju Obradovi}u Kow i magare Putovali zajedno kow i magare. Sad kow shvati. Kada magare sasvim oslabi i pade mrtvo. zakqu~ak. Svaka basna ima naravou~enije. jer }e ina~e izdahnuti. Starijem treba uvek ukazati po{tovawe. gospodar natovari na kowa ne samo sav teret nego i ko`u uginulog magareta. Kako se ose}alo natovareno magare? Smisli i napi{i re~i kojima je magare zamolilo kowa za pomo}. ali kasno.

Bili su sigurni da im ne}e uma}i. Jedan lovac se spremio da joj odere krzno. Jedan lovac umalo da nagazi na wu. Iznenada sko~i lija i za~as nestade u gusti{u. Mrtva. Lovci se okupi{e oko we. Jo{ topla. Psi je owu{i{e. A ona le`i opru`ena. Lovci nisu stigli da ispale nijedan metak.Narodna pri~a Staro lijino lukavstvo Zimus je grupa lovaca opkolila jednu lisicu u {umarku. [ta je u sebi govorila dok je smi{qala kako da se sna|e? [ta su lovci govorili kad su lisicu na{li opru`enu? Za{to narod ka`e: Ne veruj lisici ni kad je mrtva? [ta se za lisicu jo{ ka`e u narodu? 147 . Smisli i napi{i {ta je lisica u sebi govorila kad se na{la u nevoqi. Zalaja{e nekoliko puta i ostavi{e je.

tla~iti. huqa i nitkovski. Podvuci stihove iz kojih se vidi kako su `abe prihvatale wegove re~i i objasni ih. Slu{ale ga `abe velike i male. [ta je patak uradio u jednom trenutku? Doma}i zadatak: Po ovoj pesmi napi{i pri~u. 148 . zato neka niko nikoga ne gwavi. niko ne sme tla~it one {to mu nisu krivi. al' nitkovski rade. Objasni {ta je hteo da ka`e. Podvuci sve ono o ~emu je govorio patak ukraj bare. Svako ima prava da slobodno `ivi. Podvuci i objasni stihove za koje misli{ da su poruka ove pesme.Jovan Jovanovi} Zmaj Patak i `abe Ako ste dokoni pro~itajte ovo: stari patak ukraj bare dr`ao je slovo. mir i qubav blagoslov je pravi. Sloga. i da niko nikog ne treba da dira. Govorio patak o vrlini mira. kad patak u}uta desilo se ovo: Jedan `abac mali pobli`e je stao ‡ a patak ga zgrabi pa ga progutao. slatke su mu re~i jedva do~ekale. Prona|i u re~niku zna~ewe izraza i re~i: dr`ati slovo. blagoslov. Iz ovog se ne{to i nau~it' dade: huqe lepo zbore. Slu{ale su `abe ovo krasno slovo.

. Kad mrav zrno sru{i. Lasto. Prona|i u re~niku {ta zna~e slede}e re~i i izrazi: katarka. U ribe peraja srebrnoga sjaja.Vladimir Andri} Daj mi krila jedan krug More ima barku. ze~e. ribo. da vidim dubine. svi~e. Da me `elja mine da vidim dubine. Ze~e. budi drug – daj mi fenjer jedan krug! Pozajmi mi mo} da osvetlim no}. Zbog ~ega? Objasni zna~enje slede}ih stihova: Tako mi se baza {irom morskih staza. 149 . budi drug – daj peraja jedan krug! Da me `elja mine... Da oslu{nem i ja kako `ito klija. More. budi drug – daj mi u{i jedan krug! Da oslu{nem i ja kako `ito klija. budi drug – daj mi barku jedan krug! Tako mi se baza {irom morskih staza... budi drug – daj mi zvezdu jedan krug! Bi}u lep{i jo{. jedro i katarku. Ribo. Nebo. kad stavim taj bro{. Nastavi pesmu.. lasto. budi drug – daj mi krila jedan krug! Da obi|em lug. Na nebu se zvezde kao ptice gnezde. No}u kraj `ivica svetli fenjer svica. Koja ti se pesnikova `elja najvi{e svi|a? Podvuci stihove koji iskazuju tu pesnikovu `elju i objasni ih. Lasta ima krila – leti sve do Nila.. da me `elja mine. bazati. `ivica i bro{. ~uju ze~je u{i.. da odem na jug. nebo. Smisli {ta bi ti tra`io od nekoga da ti da „jedan krug“.. more. Svi~e..

jade. tugo. strani {ta pi{e o pravom i prenosnom zna~enju re~i. Objasni prenosno zna~enje stihova: po njemu je. njegovo je srce Njegov `ivot to su / / / / popanula slana kilo pau~ine puno ljutih rana trice i ku~ine 150 . nedelju dana po njemu je. Na njemu je. popanula slana Na njemu je.Vladimir Andri} Predlog Ko je bio miran joj. tugo. jade. kilo pau~ine {ta sad roditelji sa njim da u~ine Ko je bio miran dve nedelje dana njegovo je srce puno ljutih rana Njegov `ivot to su trice i ku~ine {ta sad {kolske vlasti sa njim da u~ine Takav junak mora bar do Zlatibora na zraku i travi da se oporavi Pogledaj na 111.

151 . Predlog Zapazio sam da Zato predla`em da Re{i rebuse.Seti se ne~ega {to ti smeta u {koli i {to bi `eleo da se promeni. Napi{i svoj predlog.

152 . Ne zaboravi da napi{e{ adresu. Opi{i to mesto na razglednici koju }e{ uputiti drugu ili drugarici.Doma}i zadatak: Za`muri i zamisli mesto na kojem bi voleo da se lepo odmori{.

upi{i adrese i telefonske brojeve svojih drugova i drugarica. Ne zaboravi da bi mogao da im se javi{! Ime i prezime Adresa Broj telefona 153 .Adresar moga dru{tva Pre nego {to ode{ na raspust.

Upi{i broj osvojenih poena. 1..SETI SE {ta smo nau~ili. patuqci. Podse}amo se kwi`evnost pesma pri~a bajka (pri~a o ~udesnim doga|ajima u kojoj se pojavquju zmajevi. ve{tice i vile) u prozi u stihu basna (pri~a u kojoj `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi) poslovica (kratka i mudra narodna izreka o `ivotu) zagonetka (igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor) 154 . fla{ica torbica supica sukwica sukwa supa torba fla{a fla{etina sukwetina torbetina supetina Proveri ta~nost svojih odgovora u re{ewu koje se nalazi na kraju ^itanke.. a`daje. Pove`i re~ u sredini sa odgovaraju}im re~ima sa uve}anim i umawenim zna~ewem.

Unesi ose}awa u svoj rad (tugu. 6. Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{. Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. 155 . Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad. 5. 3. Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{. upitnik ili uzvi~nik. 2. Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu.Pravila za dobro pisawe 1. Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov. qutwu. iznena|ewe). 10. radost. uzbu|ewe. 7. Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem). Na kraju re~enice stavi ta~ku. 8. Tvoj sastav treba da ima po~etak. 9. Nazive mesta i imena qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom. sredinu i kraj. 4.

Uspavanke su pesme koje se pevaju deci pred spavawe. zar ne? strana 138 (1 poen) tih bistar mudar sra{an pametan strana 154 1. od 2 do 5 poena Moglo je i vi{e da se u~i. ostali likovi. Imenice Glagoli selo sedimo (1 poen) (1 poen) mrav igram (1 poen) (1 poen) Petar jede strana 80 (1 poen) 2. b) (1 poen) (1 poen) strana 60 1. mlogi prekqu~e bqak majce o{tar jezik 2. fla{ica torbica supica sukwica sukwa supa torba fla{a fla{etina sukwetina torbetina supetina (4 poena) 156 . strana 118 1. Volim da jedem spana}. Maja peva.Re{ewa strana 18 Basne Poslovice U pri~i se odre|uje su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi su kratke i mudre narodne izreke o `ivotu glavni lik. a) b) (1 poen) (1 poen) (1 poen) 2. a) 2. (1 poen) A N B W V O G P D R \ S E T @ ] Z U I F J H K C L ^ Q X M [ 2. (1 (1 (1 (1 poen) poen) poen) poen) 3. v) a) b) (1 poen) 2. Nismo i{li u bioskop. vreme i mesto radwe (1 poen) (1 poen) (1 poen) strana 38 1. (1 poen) od 11 do 25 poena ^estitamo! Odli~no si savladao gradivo iz srpskog jezika za drugi razred! od 6 do 10 poena Dobro je. ali u tre}em razredu budi jo{ boqi. o{tar no` bistar ~ovek bistar potok zelena trava zelen momak 1. Da li si zakasnio u {kolu? Jesi li se javila mami? 1. strana 98 1.

a ozna~ava dan dobro ‡ ovde ozna~ava dobrotu. zvuk. Izr. jarbol 157 . vrlinu dolama (turski) ‡ vrsta kaputa koji se ne zakop~ava. varati nekoga D dave` ‡ dosadna. dati zavet. pri~ati biqur ‡ kristal blagoslov ‡ ovde zna~i: sre}a bodriti ‡ podsticati. dru{tvo drum (gr~ki) ‡ put izra|en za saobra}aj automobila i drugih vozila. vitak. obmawivati. koji ne spava jakako ‡ naravno. koja mnogo gwavi dugim pri~awem da`d ‡ ki{a damar ‡ `ivac da me `eqa mine ‡ da zadovoqim svoju veliku `equ danak ‡ re~ sa umawenim zna~ewem. slaba svetlost. u te`ak polo`aj J java ‡ stawe onoga koji je budan. {vrqati. tumarati besediti ‡ govoriti. cesta du{man (turski) ‡ veliki neprijateq @ `ivaq ‡ qudi koji naseqavaju neki kraj. zabrinutost. plemenitost. koji se specijalnom iglom ka~i za ode}u budaliti ‡ govoriti ili ~initi gluposti V varo{ (ma|arski) ‡ naseqe. veoma se upetqati u ne{to. govoriti dru`binica ‡ oni koji su ne~im povezani. ponekad sa dragim kamewem. prikupiti na jedno mesto zebwa ‡ briga. napev B bazati ‡ i}i bez ciqa. nesnosna osoba. plami~ak Z zavetovati se ‡ zare}i se. gradi} vatru{tina ‡ re~ s uve}anim zna~ewem koja ozna~ava visoku temperaturu vit ‡ koji je izrastao u visinu. nemir. dru`ina. prekinuti svoj govor. prkosno pona{awe. hrabriti bro{ ‡ deo nakita. zakleti se. dabome jova ‡ listopadno drvo koje raste du` reka i potoka K katarka ‡ stub za podizawe jedara na brodu. drugovi. naj~e{}e pletena. skupiti. za no{ewe namirnica s pijace I imun ‡ otporan prema zaraznim bolestima inat ‡ protivqewe ne~ijoj voqi. stanovni{tvo `ivica ‡ `iva ograda od grmqa i {ibqa `i`ak ‡ ovde zna~i: fitiq koji gori u posudici s uqem. mukom (se) zamuknuti zna~i: u}utati. krik. zapasti u te{ko}e. umuknuti. prijateqi. ve} se preklapa i opasuje pojasom dr`ati slovo ‡ dr`ati govor.RE^NIK A arija (italijanski) ‡ melodija. izaziva~ki stav influenca ‡ grip itekako se zapetqati ‡ mnogo. sve~ano obe}ati zavist ‡ ose}awe nezadovoqstva {to drugi ima ne{to {to sam nema{ i `eqa da se to ima za`e}i ‡ zapaliti zalo`iti se ‡ ovde zna~i: potruditi se zamuknuti (se) ‡ u}utati. tanak vu}i nekoga za nos ‡ podvaqivati nekome. strah zembiq (turski) ‡ torba. umuknuti zapajati ‡ napajati nekoga nekom te~no{}u zbrojati ‡ sabrati.

osvojiti osvanak ‡ svanu}e. mr{aviti. zapu{teno zemqi{te lola ‡ mangup. zaostajawe. komadi} ne~ega pardon (francuski) ‡ izvini. zgodan naramak ‡ koli~ina ne~ega (ovde: zeqa) koja se mo`e poneti na ramenu naru~je ‡ koli~ina ne~ega koja se mo`e nositi u rukama naheriti se ‡ nakriviti se. odri~no odgovarati. tesnac. uznemirenost ne}kati se ‡ odbijati ne{to. potcewivawem prilegnuti ‡ ovde zna~i: zauzeti le`e}i polo`aj radi skrivawa 158 . uporedi: zamuknuti (se) mu{terija (turski) ‡ onaj koji kupuje. stekne {to vi{e. zora. lep. badava. nakrenuti se u stranu neverica ‡ neverovawe. otvrdnuti op~initi ‡ o~arati. naprasit. naje`iti se (o dlakama. ovolicni. razmetati se. razdra`qiv prgav{tina ‡ prgav ~ovek prezirati ‡ misliti o ne~emu sa omalova`avawem. podlo O ovoli{ni ‡ ovoliko mali. perju. propadawe nakostre{iti se ‡ di}i se uvis. stvrdnuti se po povr{ini. slabiti. veka i nenadma{ni majstor svirawa na violini parala`a ‡ osoba koja nekome ponavqa la`. zeqa i sl. sumwa nedarce ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja ozna~ava grudi. kosi i sl. xabe. koji ima mo}. silu mufte (turski) ‡ besplatno. uspraviti se. Izr. klisura klica ‡ biqni zametak u semenu iz kojeg se razvija nova jedinka kola ‡ koli~ina ne~ega (sena. zapre`no vozilo kolebqiv ‡ ovde zna~i: promenqiv. kupac N nazadak ‡ nazadovawe. gramziv. }utati.) nao~it ‡ dopadqiv. nezasit lastar ‡ mlad list koji izbija na grani. neujedna~en kopqe ‡ oru`je koje se sastoji od duga~ke motke sa {iqkom na jednom kraju kopneti ‡ ovde zna~i: gubiti snagu. podsmehnuti se poletan ‡ pun odu{evqewa poruga ‡ ovde ozna~ava nekog ko je postao ruglo i sramota pra{iti ‡ dizati pra{inu prgav ‡ koji se lako naquti.ki~ica ‡ slikarska ~etkica klanac ‡ uzani prolaz izme|u planina. vragolan Q qu{titi ‡ ovde zna~i: mnogo i dugo igrati neku igru M malac ‡ mali. osvit P Paganini ‡ italijanski kompozitor iz 19. venuti ko~operiti se ‡ praviti se va`an. mladica. poma`e nekome u lagawu parampar~e ‡ mali deo. ne~asno. oprosti pisnuti ‡ progovoriti plitica ‡ plitka ovalna ~inija. izdanak ledina ‡ neobra|ena zemqa. na tu| ra~un mu~ati ‡ ne govoriti ni{ta. gotovanski.) koja mo`e da stane u jedna kola. da nas `eqa mine ‡ da do`ivimo ne{to lepo. mali{an minuti ‡ pro}i pored nekoga ili ne~ega. nedra nervoza ‡ napetost. ~inijica podgurnuti se ‡ narugati se. govoriti „ne}u“ nitkovski ‡ kao nitkov. prijatno mo}an ‡ koji se odlikuje velikom snagom. malecki oglasiti (se) ‡ ovde zna~i: javiti se. pohlepan. pojaviti se na nekom mestu okoreti se ‡ pretvoriti se u koru. uporedi: {epuriti se (2) krvca ‡ pesni~ki: krv kurjak ‡ vuk L ladica ‡ fioka lakom ‡ koji `eli da za sebe prigrabi. zaneti.

koji radi po svojoj voqi. razmetati se. tri~arije. zabosti uzglavqe ‡ deo kreveta na kojem je glava ushi}en ‡ odu{evqen. udarac {akom 159 . o{tar (zvuk) S sektor (latinski) ‡ glavni posao. radostan. razdragan u~tivo ‡ na u~tiv na~in. bunde ili kaputa snop ‡ skup ve}eg broja pojedina~nih predmeta. koli~ina robe koja se odjednom mo`e natovariti na kowa tratin~ica ‡ livadska biqka. uzengija strugnuti ‡ pobe}i. hleb ili kola~i. uporedi: ko~operiti se {iprag ‡ gusto izraslo {ibqe. krasuqak trice ‡ quske od samlevenog zrnevqa `ita koje pri sejawu ostaju u situ. dobro raspolo`en. siv T testo ‡ masa od bra{na i vode ili mleka od koje se prave pite. trapava osoba {epuriti se ‡ 1. nevaqalac. hodati ko~operno {ire}i. uporedi: ushi}en raspaliti ‡ ovde zna~i: po~eti ne{to brzo. energi~no raditi (pevati. raznobojan rep {eva ‡ mala poqska ptica peva~ica {eprtqa ‡ nespretna. pristojno F firma (latinski) ‡ natpis nad nekom radwom frqoka ‡ }u{ka. tr~ati. mu~iti tovar ‡ starinska mera za te`inu. nitkov C cve}ka ‡ ovde: osoba koja ima mane ^ ~uvati nekome ponos ‡ brinuti da nekoga ne uvredimo [ {aka ‡ koli~ina ne~ega {to mo`e stati u {aku (ovde: zeqa) {arenorep ‡ onaj koji ima {aren. dlaku (o pticama i `ivotiwama) 2. pokvarewak. udarac rukom po glavi H huqa ‡ lo{. ovde se misli na peciva tla~iti ‡ ugwetavati. strahovati strma{ce ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja ozna~ava metalnu papu~icu koja visi na kai{u sa svake strane sedla. Izr. srmajli marama ‡ marama protkana srebrnim nitima strepeti ‡ bojati se.prkosan ‡ koji ne popu{ta drugome. bezvredna. dr`ati se oholo. grmqe {qaga ‡ {amar. neva`na stvar trud ‡ napor koji se ula`e pri vr{ewu umnog ili fizi~kog rada U udariti ‡ ovde zna~i: ukucati. tamnosiv. hodati di`u}i glavu. podao ~ovek. stremen. uma}i struk zeqa ‡ jedna stabqika zeqa studen ‡ hladan sur ‡ pepeqastosiv. mekiwe. zabiti. `buwe. kostre{e}i perje. rezanci. bez zna~aja. trice i ku~ine ‡ ono {to je bez vrednosti. brzo otr~ati. zadu`ewe skut ‡ dowi deo haqine. pe{a~iti) rezak ‡ prodoran. hodati. srebra. tvrdoglav protest ‡ izrazito neslagawe s ne~im pu}purikati ‡ ispu{tati glas pu}-puru} (kao prepelica) R radin ‡ vredan razvigor ‡ prole}ni vetar koji poma`e da biqke procvetaju i olistaju razdragan ‡ veseo. a slu`i da se u wu stavi noga pri jahawu. tako|e i: bezvredne stvari. povezanih u jednu celinu solfe|o (italijanski) ‡ melodijsko ve`bawe (bez re~i) srmajli (turski) ‡ koji je od srme.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 LAKE ZAGONETKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 DOBRI PRIJATEQI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 KAKO SE IGRAJU @MURKE . . . . . . . . . 17 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . [TA OSE]A[ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10‡11 RAZBRAJALICA ZA @MURKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 TAJNA. 26 PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . 19 MRAK. . . . . . 6 HO]U-NE]U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ UPUTSTVO MOJE DRU[TVO I JA . . . . . . 35 ZABRINUTI RODITEQI. . . . . . 28‡29 EJ KAKO BIH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 [TA OSE]AM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 HVALA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 160 . . . . . . . . . . . Miroslav Anti} . . . . . . . . 20‡21 PRKOSNA KRU[KA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 OGOVARAWE. . . . . . . . . . . . Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 LIMUNADA S MEDOM (recept za dve osobe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32‡34 ^UO SAM. Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @an Lafonten . . . 30‡31 [ARENOREPA. . . . Zlata Vida~ek . . . . . . . . . . . . . . . Nikola Jeremi} . . . . . . . Dobrica Eri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 [AQIVA STRANA . . . . . . . . . Grozdana Oluji} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . 37 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . 7 LAV I MI[. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 KAKO POMA@EMO JEDNI DRUGIMA . . Branko ]opi} . . . . . . . Toma Slavkovi} . . . . Radomir Putnikovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14‡15 NARODNE POSLOVICE O PRIJATEQSTVU . . . . 27 PAS I WEGOVA SENKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Qubivoje R{umovi} . . . . . . 9 DO@IVQAJI MA^KA TO[E (odlomak). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 INAT. . . . . . . Dositej Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Andra Frani~evi} . . . . . 13 NILSKI KOW I ANTILOPA. . . . . . . . . . . . . .

KO DOBRO ^INI, DOBRIM MU SE VRA]A . . . . . . . . . 39
PARDON, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40‡41 LIJA I @DRAL, ruska narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42‡44 KAKO SE DO^EKUJU GOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 LAKOMI ME^I]I, ma|arska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . 46‡47 SLOGOVAWE, RASTAVQAWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 SAMOGLASNICI I SUGLASNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 ODVOJENO PISAWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 DVA JARCA, Du{ko Trifunovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52‡53 MARKO KRAQEVI] I ORAO, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . .54‡55 MAH I [EBESTOVA, Milo{ Macourek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56‡59 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

MA [TA MI RE^E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
NESTRPQEWE, Rusomir Arsi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 RE^I KOJE OZNA^AVAJU IMENA ‡ IMENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 LA@A I PARALA@A, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 UTORAK VE^E MA [TA MI RE^E, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . 66 VELIKO I MALO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 ZNA ON UNAPRED, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68‡69 PERA KAO DOKTOR, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 RE^I KOJE OZNA^AVAJU RADWU ‡ GLAGOLI . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 SLIKARKA ZIMA, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72‡73 POLAZAK U [KOLU, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 PI[EMO BAJKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 DETLI], Zorica Bajin-\ukanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 DETLI]EVO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 BOLESNIK NA TRI SPRATA, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 JEDNOGA DANA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

161

5.

PORODI^NO STABLO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
MAJKA JOVU U RU@I RODILA, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 SUBJEKAT I PREDIKAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 LAURINA TAJNA, Odri Korn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84‡85 PROTESTNA PESMA, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 PRI^A PO SLIKAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 SEDAM PRUTOVA, narodna pripovetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88‡89 NEZGODA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 STRIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 MEDVED I DEVOJ^ICA, ruska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 ZNAK NAVODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 IMA JEDNO MESTO, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 RECITOVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 ENO GDE LETI CVET, Feliks Salten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 LEPO JE SVE [TO JE MALO, Du{ko Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

6.

KAKO SE RASTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
VISIBABA I RAZVIGOR, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 ROD IMENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 SME[NO ^UDO, {aqiva narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 JEDNINA I MNO@INA IMENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 POZIV NA KREKETAWE, Andra Frani~evi} . . . . . . . . . . . . . . . 104‡105 LOPOV, Dimitar Inkiov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106‡109 AKO @ELI[ MI[ICE, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 PRAVO I PRENOSNO ZNA^EWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 NEVIDQIVO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 NAPRAVI SPISAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 [ARGAREPA, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 PROLE]NO JUTRO U [UMI, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 [KOLA, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

162

7.

[TA SVE MOGU, [TA SVE UMEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
MAMA, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 MAME I WIHOVA DECA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121 OGLASI „KUPUSNOG LISTA“, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 UKR[TENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 TRI KROJA^A, engleska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 PRO[LOST ‡ SADA[WOST ‡ BUDU]NOST . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 LAVE MAJKA MU STARA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . 126 PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 O DE^AKU KOJI JE MNOGO ZNAO, Leopold Suhodol~an . . . . . 128‡129 JA SAM BIO SRE]NO DETE, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . 130 GRAMATI^KA UKR[TENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 BIK I ZEC, narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 PRO[IRIVAWE RE^ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133 TRI BRATA, Bra}a Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134‡136 KAD PO^NE KI[A DA PADA, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . 137 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

8.

LETWE PUSTOLOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
^AROLIJA, Ivica Vanja Rori} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 IZ ENCIKLOPEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 SVETI SAVA I MLAD ^OVEK, Simeon Marinkovi} . . . . . . . . . . . . 142 U U^IONICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 PRGAV MOMAK, Vlada Stojiljkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 RE^I SA UMAWENIM I UVE]ANIM ZNA^EWEM . . . . . . . . . . . . . 145 KOW I MAGARE, prema Dositeju Obradovi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 STARO LIJINO LUKAVSTVO, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . 147 PATAK I @ABE, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148 DAJ MI KRILA JEDAN KRUG, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149 PREDLOG, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 NAPI[I SVOJ PREDLOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 RAZGLEDNICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 ADRESAR MOGA DRU[TVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

163

. . . . . . . . . . . . . . .165‡167 164 . . . . . . . . .156 RE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160‡164 TEMATSKI SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .PRAVILA ZA DOBRO PISAWE . . . . . . . 155 RE[EWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157‡159 SADR@AJ . . . . .

43. 100 subjekat i predikat 83 znak navoda 93 rod imenica 101 skra}enice za mere 102. 76. 100 napi{i naslov za svako poglavqe pri~e 59 re~i koje se rimuju 22. 79. 108 dovr{i re~enice 31 slogovawe 48 samoglasnici i suglasnici 49 rastavqawe re~i na kraju reda 48 slogotvorno r 49. 55 odvojeno pisawe re~i 50 napi{i pravilno re~enice 44. 111 pro{lost. sada{wost. strofe 30. zapovedna. 93. 107 zagonetke 23. 85. 93. mesto i vreme radwe 11. 59. 85 ime pesnika ‡ naslov pesme 41 epska (juna~ka) pesma 55 pore|ewe 82 glavni lik pri~e. 85. 53. obave{tajna re~enica 25. 34. 107 jednina i mno`ina imenica 103 kwi`evne i nekwi`evne re~i 109. budu}nost 125 pro{irivawe re~enica 133 PI[EMO ro|endanska ~estitka 7 kako se igraju `murke 13 spisak za kupovinu na pijaci 26 poklon 27 strip 29 165 .TEMATSKI SADR@AJ KWI@EVNOST basna 8. 150 upitna. 76. 145 pravo i prenosno zna~ewe re~i 111. 116. 93 od slogova sastavi re~i 66 veliko i malo slovo 67 re~enice od zadatih re~i 69 glagoli 71. 44 re~i sa suprotnim zna~ewem 132 re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 43. ostali likovi. 132. 126 stihovi. 146 razbrajalica 12 poslovice 16. 48 potvrdne i odri~ne re~enice 51 dve ta~ke i zarez 51 imenice 63. 104 {aqiva narodna pri~a 64 bajka 73 pesma 104 proza 104 pri~a 134 uspavanka 82 zaplet 93 naravou~enije 146 GRAMATIKA re~i koje imaju sli~no zna~ewe 20.

{aqiva pri~a 41 kako se do~ekuju gosti 45 Marko Kraqevi} i orao 55 {aqivi doga|aj 65 bajka o princezi.15. 69. 44. 62. 67. 73. 34. 49. 65. 76. 131 spoj slova 94 ISTRA@UJEMO mali ku}ni ogled 112 mala anketa 115 166 . 123. princu i zlom ~arobwaku 75 odgovor detli}u 77 opis psa i ma~ke 77 zagonetke 85 pri~a o mla|em bratu 87 pri~a poziv na kreketawe 104-105 pozivnica 105 mali re~nik 109 spisak kwiga 113 kratka pri~a 113 mame i wihova deca 121 oglas 122 natpis za pekaru 124 kad bih bio car 127 posao koji voli{ da radi{ 130 ~arolija 140 predlog za promene u {koli 151 razglednica 152 adresar moga dru{tva 153 GLUMIMO utorak ve~e ma {ta mi re~e 66 zna on unapred 69 pera kao doktor 70 medved i devoj~ica 93 GOVORNA VE@BA lav i mi{ 8 objasni poslovice 16 ~uo sam ‡ objasni stihove 35 izgovaraj glasno 36 Marko Kraqevi} i orao 55 nestrpqewe 62 utorak ve~e ma {ta mi re~e 66 ima jedno mesto 94 recitovawe 95 lopov 107 tri brata 136 daj mi krila jedan krug 149 CRTAMO I BOJIMO prijateqstvo 4 oboj listove 16 nacrtaj sebe upla{enog 21 nacrtaj detli}a 76 ilustruj pesmu 90 oboj broj 113 zelenvil 129 RE[AVAMO zagonetke 23. 55. 112. 85 rebuse 31. 151 ukr{tenice 6. 70.

osobine lika 18 basne 18. 138 glagoli 80. 38. 154 bajka 154 pro{lost. 138 predikat 138 potvrdna i odri~na re~enica 80 veliko i malo slovo 80 subjekat i predikat 98 znaci navoda 98 uspavanke 98 pravo i prenosno zna~ewe re~i 118 pesma ‡ stih. 154 rima 38 zagonetke 38. vreme. pri~a ‡ proza 118.mala enciklopedija 140-141 predlog 151 DOMA]I ZADATAK prepri~aj pri~u 11 napi{i jo{ jedan recept 17 seti se nekog doga|aja kada si se inatio 25 lakomi me~i}i 47 pera kao doktor 70 bolesnik na tri sprata 78 smisli zagonetke 85 potvrdne i odri~ne re~enice 108 oglas 122 patak i `abe 148 razglednica 152 SETI SE [TA SMO NAU^ILI glavni lik. zapovedne. 128 subjekat i predikat 98 obave{tajne. upitne re~enice 38 samoglasnici i suglasnici 60 odvojeno pisawe re~i 60 dve ta~ke i zarez 60 imenice 80. budu}nost 138 re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 154 SMISLI I NAPI[I tajna 5 kako poma`emo jedni drugima 9 poruka pri~e 34 glavne osobine lika 34 Mah i [ebestova 59 jednoga dana 79 lepo je sve {to je malo 97 sme{no ~udo 102 objasni poslovicu 107 {kola 117 kow i magare 146 staro lijino lukavstvo 147 167 . 154 poslovice 18. mesto radwe. sada{wost. 154 re~i koje imaju sli~no i suprotno zna~ewe 38.

2) ^itanka : za drugi razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}. .Beograd : Kreativni centar. profesor Violeta Babi} Du{an Pavli} Neda Doki} Slobodan Miladinov Neboj{a Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464. 38 20 483. izd. : ilustr. Marinkovi}.^ITANKA za drugi razred osnovne {kole tre}e izdawe autori Dr Simeon Marinkovi} Mr Qiqana Marinkovi} Slavica Markovi} Danijel Savovi} Violeta Babi} Prof. godine. u~iteqica. .000 Ÿ Kreativni centar. 22 h 24 cm Tira` 30. re~nik izradila Violeta Babi}]. . ilustrovao Danijel Savovi} . dr @ivojin Stanoj~i}. . O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu An|elka Ru`i}. 24 40 659 CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. Slavica Markovi} . .167 str.163.016:821. Filolo{ki fakultet u Beogradu Branka Popovi}. ISBN 86-7781-353-5 1. Beograd 37. Simeon COBISS.Re~nik: str.SR-ID 130093324 ilustrovao re~nik izradila recenzenti lektor grafi~ki urednici tipografsko oblikovawe priprema za {tampu izdava~ urednik za izdava~a {tampa tira` copyright Violeta Babi} Dejan Begovi} Publikum 30. 2006 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u drugom razredu osnovne {kole re{ewem broj 6-00-28/2005-06/04 i produ`io va`ewe re{ewa za {kolsku 2006/07. godinu re{ewem broj 6-00-2/2006-06 od 4. 157-159. .3. 2006 (Beograd : Publikum). Qiqana Marinkovi}.41+821(075. januara 2006.000.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful