1

SILUETE Broj 103

Dijana Palmer
Danijela

Naslov originala:
Diana Palmer
THE TENDBR STRANGER

Scan : Legenda
Obrada – Viki – Ĉitateljski Raj

2
 I
Sedište je bilo suviše malo za njega, a sad se još i ţena na
susednom sedištu uzmuvala ĉineći prostor još skuĉenijim. On je
pogledao oštro svojim prodornim smeĊim oĉima i ona je pocrvenela.
Brzo je sklonila veliku tašnu na drugu stranu i nastavila da se muĉi sa
sigurnosnim pojasom.
On je uzdahnuo i dalje je posmatrajući ispod oka. Usedelica,
pomislio je nezadovoljno. Odmerio je stidljivo lice zaklonjeno
naoĉarima, veliki bezobliĉni dţemper i bezbojnu sivu suknju, a onda
se okrenuo na drugu stranu. Prokleti turistiĉki letovi, mislio je. Da
nisam zakasnio na prethodni avion, sad ne bih sedeo u ovom
skuĉenom prostoru kao sardina, i to još sa gospoĊicom
Nespretnjaković do sebe.
Nije voleo ţene, a pogotovo sada kad će biti prinuĊen da bude u
društvu jedne od njih od San Antonija sve do Vera Kruza u Meksiku.
On pogleda svoju saputnicu ponovo.
Pobogu, šta li to radi sada? Knjige! Brdo knjiga vadi iz tašne i
smešta ih u prostor za prtljag iznad glave.
Trebalo je da rezervišete jedno sedište i za knjige - nije izdrţao
da ne primeti. Bar da su neke knjige. Po naslovnim stranama bilo je
oĉigledno da su u pitanju ljubavni romani.
Mlada ţena je pocrvenela još više i bojaţljivo pogledala atletski
graĊenog muškarca plave kose i smeĊih oĉiju. Ima lepe ruke, palo joj
je na pamet. Duge i tanke prste, elegantnu šaku, a na unutrašnjoj strani
jedne oţiljci.
- Ţao mi je - promrmlja ona tiho. - No, upravo sam prisustvovala
promociji jednog romana i sad nosim nekoliko primeraka prijateljima.

3
Predaću im knjige posle odmora u Meksiku. Ne usuĊujem se da ih
ostavim u koferu.
- Mora da su vrlo dragocene - reĉe muškarac pomalo zajedljivo.
- Pa, nekima i jesu.
Lice joj se odjednom uozbiljilo i pogledala je kroz prozor. Tek
kad se pojavila stjuardesa i poĉela da demonstrira opremu za
spasavanje, usudila se da kradom ponovo pogleda nepoznatog ĉoveka
kraj sebe.
On je, pak nezainteresovano posmatrao stjuardesu koja je bila
savršeno našminkana i oĉešljana. Lepotica, pomislila bi većina
muškaraca, ali na njega nije ostavila nikakav utisak. Ţene ga uopšte
nisu interesovale, i to već dugo. Trpeo je njihovo prisustvo samo da
povremeno zadovolji izvesne prirodne potrebe, ali i to je bilo samo
povremeno. On pogleda nespretnu saputnicu sa naoĉarkama. Da li ona
zna nešto o prirodnim potrebama. Na licu mu se pojavilo nešto poput
osmeha. Ne, ona sigurno ne zna ništa o njima.
I protiv svoje volje osmotrio je mladu ţenu paţljivije. Lepe ruke,
zakljuĉio je. Bez laka, ali izvanredno lepi i dugi prsti. Onda se naljutio
na sebe što je obratio paţnju na nju i uputio joj je besan pogled.
Devojci je sad prekipelo. Primetila je da njenom saputniku nije
drago što sedi do nje i pomirila se s tim, ali kad je poĉeo da je gleda
nekim ljutitim pogledom, dozlogrdilo joj je. Okrenula se prema njemu
i pogledala ga otvoreno i isto tako ljutito.
Muškarac je odjednom osetio zadovoljstvo. Pazi, nije tako
beţivotna kao što mi se uĉinilo. Ima neke strasti u njenoj duši, A
knjige? Mora da je bibliotekarka, zakljuĉio je. To što su kod nje baš
ljubavni romani ukazuje na potrebu da bude voljena.
Glupi muškarci, mislio je neraspoloţeno. Zanemaruju dobre
devojke poput ove da bi trĉali za našminkanim i nametljivim
ţenskama.
Uto su motori aviona zabrujali i zaĉuo se potmuli ton koji je
oznaĉavao da će avion uskoro poleteti.
Muškarac je pogledao bledo lice devojke do sebe i iznenadio se.
Da li se to ona plaši?

4
 - Mislim da toj kabini uopšte nema pilota – reĉe ona tiho.
- Stvarno?
- Pa, nisam zapazila nijednog uniformisanog ĉoveka u kabini , a
osim toga, vrata su stalno zakljuĉana.
- Moţda unutra kriju nekog priuĉenog robota - nasmeje se
plavokosi muškarac.
- A moţda su našli nekog jadnika i vezali ga konopcima za
pilotsko sedište i protiv njegove volje. - I ona sama se nasmejala
svojoj pretpostavci i taj osmeh joj je neverovatno ulepšao lice.
Da je malo našminkana i da joj kosa ne leti na sve strane, bila bi
mnogo dopadljivija, pomisli on nehotiĉno.
- Ĉitate suviše mnogo tih knjiga - nasmeja se on.
- U pravu ste. - Njoj se oteo uzdah. - Ali, one mi pomaţu da
pobegnem u svet mašte iz surove stvarnost.
- Ja, ipak, više volim surovu stvarnost.
- A ja se osećam sigurnijom u svetu mašte.
Muškarac je posmatrao nekoliko trenutaka a zatim se nasmešio.
- Vi ste jedna ĉudna mala stvarĉica.
- Nisam mala - odvrati ona. - Visoka sam preko sto sedamdeset.
- Za mene ste mali, jer ja imam preko sto devedeset.
Na devojĉinom licu pojavio se blag osmeh. - U tom sluĉaju, slaţem se
s vašom primedbom.
- Imate li i ime? - nasmeja se mladić.
- Danijela. Danijela Kler. Posedujem malu knjiţaru u Grinvilu u
Juţnoj Karolini.
Baš kao što sam i mislio, palo mu je na pamet. - Moje ime je Erik van
Mir. Inaĉe, zovu me HolanĊanin.
- Jeste li stvarno HolanĊanin?
Mladić klimnu glavom. - Roditelji su mi poreklom iz Holandije.
U njenim oĉima pojavila se seta. - Mora da je lepo imati
roditelje. Ja sam bila još dete kad sam izgubila i majku i oca. Nemam
ĉak ni brata ili sestru.

5
 On je naglo promenio temu.
- Nadam se da će uskoro posluţiti ruĉak. Umirem od gladi, jer
nisam jeo ništa od juĉe uveĉe.
- Oh, mora da ste pregladneli! - uzviknu devojka. Poĉela je da
traţi nešto u svojoj tašni dok je avion rulao po pisti. - Imam ovde
parĉe torte sa sveĉanosti posle promocije knjige. Nisam imala
vremena da ga pojedem, pa sam ga ponela. Hoćete li da se posluţite?
Muškarac se, nasmešio. - Hvala vam, radije ću saĉekati ruĉak.
- Kako hoćete. Ja inaĉe pokušavam da skinem visak kilograma.
Bilo bi mi drago kad bih imala deset kila manje.
On je pogledao bez reĉi. Mislio je da nema potrebe da drţi dijetu
i da joj obla figura pristaje baš lepo, ali uzdrţao se od bilo kakvog
komentara.
Da bi spreĉio nastavak eventualnog razgovora, HolanĊanin je
zatvorio oĉi i zavalio se na sedište. Jedva je ĉekao da stigne na svoj
cilj. Let je prošao dosta brzo i bez nekih uzbudljivih dogaĊaja, ali
Erika je na kraju ipak ĉekalo malo iznenaĊenje.
Avion se taman zaustavio i putnici ustali sa svojih sedišta, kad
se zaĉuo tresak iznad Danijeline glave. Njen sused je jedva uspeo da
se skloni od naleta knjiga koje su padale iz prtljaţnika.
Videći Danijelin uţasnut izraz. Erik nije mogao da se ne
nasmeje. Najradije bi izašao napolje s ostalim putnicima. ali bilo mu
je ţao da je ostavi tako nespretnu samu, s knjigama rasutim ispod
sedišta.
- Oh, boţe! - uzdahnu devojka. - To moţe da se desi samo meni.
- Imate li moţda rezervnu tašnu?
- Da, da ....mislim da je imam - promuca ona zbunjeno. Uzela je
mali kofer iz prtljaţnika i postavila ga na sedište. - Treba da je unutra.
I stvarno, rezervna tašna leţala je uredno savijena, baš pored
lepo sloţenih spavaćica i reda intimnog rublja. Eriku nije promakao
sadrţaj kofera, kao ni Danijeli pravac njegovog pogleda. Pocrvenela je
i zbunila se još više.

6
 - Kod kuće sam sasvim druga liĉnost - primeti ona uzdahom. -
Sasvim sam pribrana, ali ĉim se mrdnem negde dalje, evo šta se
dešava!
Mladić se nasmejao.
- Nije to tako strašno. No, moramo saĉekati da izaĊu svi putnici
a onda ćemo zajedao pokupiti knjige. Gde ste odseli?
- Odsela? Oh, mislite u kom hotelu? U Miradoru.
Sudbino, pomisli on. - I ja sam u Miradoru.
Njeno lice se odmah ozarilo, a radostan pogled njenih blistavih
oĉiju doveo ga je do oĉajanja.
- Znate li gde je taj hotel? Jeste li već bili u njemu ranije?
- Da. Dolazim u Meksiko redovno. Jednom ili dvaput godišnje
kad osetim potrebu da se odmorim od svega. Hajde da sad prionemo
na posao.
Sagnuo se i poĉeo da kupi rasute knjige što brţe moţe.
- Znaĉi, vi ţivite u Grinvilu. Da li vam je ovo prvi put da idete
van zemlje?
- Da, i to ne samo iz zemlje, nego i iz Grinvila!
Knjige su bile pokupljene i sloţene u tašnu i njih dvoje poţurili ka
carini.
- Imate li pasoš?
Posle mnogo traţenja po dţepovima i u tašni, pasoš je naĊen.
Danijela je odahnula kad je prošla kroz sve carinske formalnosti
i kad je ĉvrsto drţala svoje stvari uz sebe. Primetila je plavokosog
mladića ispred sebe, ali nije htela da mu se nametne i na putu do
hotela. Bila mu je više nego zahvalna što joj je pomogao da skupi te
nesrećne knjige i to je dovoljno.
Nasmešila se tuţno, jer nije imala nikakvih iluzija o sebi, a
primetila je i HolanĊaninove saţaljive poglede na sebi.
Oh, što nisam lepa kao ona stjuardesa, pitala se gorko.
No, vremena za pusta razmišljanja nije bilo i devojka je pohitala
da naĊe taksi.

7
 Ubrzo se pred njom zaustavio tamnoputi Meksikanac i ljubazno
joj otvorio vrata kola. Na licu mu je sve vreme titrao pomalo ĉudan
osmeh, ali Danijela je bila suviše zauzeta posmatranjem pejsaţa da bi
to primetila.
- Znaĉi hotel „Mirador“ - ponovio je taksista još jednom.
Ona odsutno klimnu glavom, zadivljena divnim, plavim zalivom
koji se pruţao pred njima. Plavo more je ĉinilo oštar kontrast belom
pesku i visokim zelenim palmama koje su se njihale na blagom vetru.
No, Danijela je bila posebno oĉarana prekrasnom arhitekturom. Grad
je osnovan poĉetkom šesnaestog veka i mnoge graĊevine iz tog doba
bile su oĉuvane vanredno.
Uskoro se taksista zaustavio ispred jedne bele zgrade sa dva
sprata.
- Hotel „Mirador” - objavio je.
Danijela je pokupila stvari i izašla. Bila je malo zbunjena što
tako kratka relacija od aerodroma do hotela košta dvadeset dolara ali
platila je bez pogovora. Valjda nisu ovde cene visoke, pomislila je.
Hotel je bio ukusno namešten i soba je delovala vrlo pristojno,
ali na ţalost, nije gledala na zaliv. Ali, šta bi ti htela, upitala se
devojka. Za cenu koju si platila agenciji, dobro si i dobila. Štedela je
dve godine da sebi omogući pristojan odmor negde dalje od kuće i
jedva je sakupila poveću sumu novca za putovanje.
„Idi i provedi se lepo“, terala je njena prijateljica Harijeta Gejnor
koja je i preuzela brigu o knjiţari. Moţda ćeš upoznati i nekog
zgodnog momka. Ali to se njoj neće dogoditi, jer s momcima nikada
nije imala sreće.
Kad se pogledala u ogledalo, Danijelu je obuzelo još veće
neraspoloţenje. Prijatno, ali nezanimljivo lice gledalo je u nju. Uh, što
nisam kao ona stjuardesa, upitala se još jednom i onda polako poĉela
da se raspakuje.

8
 II
Tek predveĉe se Danijela usudila da izaĊe na ulicu. Napolju je
vladala strahovita vrućina, koja joj nije prijala posle prvih prolećnih
dana u Grinvilu. Presvukla se u farmerke i prostranu majicu da ublaţi
vrućinu. Rado bi uzela jednu od onih otvorenih lakih bluzica bez leĊa,
ali nije se usuĊivala zbog veoma izraţenih oblina. Bilo joj je dosta
znatiţeljnih muških pogleda koji su je gutali kad god bi izašla u grad.
Danijela se uputila ka obali zaliva i poĉela da razgleda tezge na
kojima su vešti trgovci nudili svoju robu. Nije mogla da se ne zadivi
šarenoj odeći raĊenoj rukom, raznim slamnim šeširima, korpama i
školjkama.
Arhitektura je privlaĉila svojom zanimljivošću i Danijela je, ne
primećujući, zalazila sve više u stari deo grada. Pred njom se ukazao
veliki brod koji su radnici istovarili, i, obuzeta radoznalošću, devojka
se zaustavila da ih posmatra. Grinvil nije bio ni blizu mora, tako da
nije imala prilike da vidi ogromne brodove iz blizine pa je ovaj ispred
nje fascinirao.
Iznenada, Danijela je primetila pogled jednog od radnika na sebi.
Tek tada joj je postalo jasno da je stajala na istom mestu veoma dugo,
utonuta u misli. Napolju je već padao mrak i ona se osetila nelagodno.
Poţurila je prema hotelu i, na svoj uţas, primetila da je onaj
radnik krenuo za njom. I turista je bilo sve manje i Danijelu je obuzeo
strah.
Moţda je video da sam turista i hoće da mi otme tašnu, mislila je
devojka uplašeno. A šta ako je uvrteo sebi u glavu da traţim
muškarca?

9
 Mada je išla sve brţim korakom, ĉovek je i dalje bio tik iza nje.
Poĉela je da je obuzima sve veća panika, a hotel je još uvek bio
daleko.
U tom trenutku, jedna ruka spustila joj se na rame. Danijela je
skoro vrisnula, a onda je prepoznala plavokosog diva iz aviona.
Odahnula je.
- Oh - oteo joj se uzdah velikog olakšanja dok je zahvalno
gledala visokog muškarca.
HolanĊanin je posmatrao bez reĉi, drţeći cigaretu u ruci, dok mu
je druga još uvek bila na Danijelinom ramenu. Izgledao je sveţije
nego u avionu i nekako veoma siguran u sebe. Kao da ga ništa u
ţivotu ne moţe iznenaditi i uplašiti, palo je devojci na pamet.
- Više ćete uţivati u svom odmoru ako se klonite tog dela grada -
promumlao je HolanĊanin posle nekoliko trenutaka. - Izgleda da ste
već stekli jednog oboţavaoca - primetio je suvo.
- Da, znam. Ja... - okrenula se i pogledala preko ramena.
- Nemojte da se okrećete. Samo ćete ga ohrabriti još više. Inaĉe,
vaš oboţavalac ima pedesetak godina i potpuno je ćelav. Moţda ste
baš takvog i hteli da naĊete? - našalio se, ali ona to nije shvatila kao
šalu i u oĉima joj se pojavio bol.
- Nisam imala nameru da traţim društvo - reĉe ona tiho.
- Jednostavno sam zalutala u stari deo grada. Izvinite.
Danijela ga je ostavila nasred trotoara i ušla u hotel. HolanĊanin
je gledao za njom zbunjeno. Onda ga je obuzeo bezrazloţni bes. Zašto
je morao da se našali na takav naĉin i zašto ona nije mogla da shvati
da se on samo šalio?
Krenuo je za Danijelom, ali ona je već nestala u hodniku.
- Prokletstvo - promrmljao je, slegnuo ramenima i izašao.
Danijela je otišla u svoju sobu trkom i zakljuĉala vrata. Kao da
bi on pošao za tobom, mislila je gorko. Naravno. Erik van Mir je
smatra glupom i ne razboritom, jer stalno upada u neke neprilike.
Bilo joj je neprijatno da se vidi s njim iste veĉeri i zato je
odluĉila da ne izlazi iz sobe. Naruĉila je veĉeru i pojela je u samoći.

10
 Svanulo je još jedno lepo, toplo jutro i Danijela se spremila za
doruĉak. Sada ide u trpezariju, odluĉila je. Neću da vidi da mi je
neprijatno.
Ušla je u veliku belu salu punu cveća i sela za jedan prazan sto.
Naravno, HolanĊanin je već bio tu i ĉitao novine. Ovoga puta bio je
obuĉen sportski i uzane farmerke i polu raskopĉana letnja košulja
stajale su mu dobro.
Utom je muškarac podigao pogled s novina i primetio kako ga
Danijela posmatra s interesovanjem. Nasmešio joj se i klimnuo
glavom, a zatim se vratio svojim novinama.
Danijela je pocrvenela i pokušala da se koncentriše na doruĉak
ali uopšte nije znala šta se nalazi u tanjiru. Razmišljala je o
plavokosom muškarcu koji je toliko zainteresovao. Nije liĉio na nekog
neobrazovanog ĉoveka iz zabitog sela. Naprotiv njegov izgled
ukazivao je na svetskog ĉoveka koji za sobom ima dosta iskustva.
Prestani da misliš o njemu, prekorila je sebe neraspoloţeno. On
moţe biti svetski ĉovek, pametan i naĉitan, ali ti ga se zanimaš
nimalo.
I pored lošeg poĉetka. Danijela je ĉvrsto rešila da uţiva u svom
zasluţenom ĉetvoro dnevnom odmoru. Odmah posle doruĉka vratila
se u sobu i obukla kupaći kostim. Nekako je uspela da obuzda kosu
koja je štrĉala na sve strane i zastala je da se pogleda u ogledalu još
jednom
"Idi u Meksiko. Uţivaj. Nadi nekog zgodnog momka." To su
bile reĉi njene prijateljice. Danijela se nasmeja gorko. Sa ovakvim
izgledom neće privući ni onog koji ne probira.
Iznenada, sinula joj je jedna ideja. Zašto ne bi uĉinila makar
nešto da popravi svoj izgled? Primetila je juĉe da u hotelu postoji
frizerski salon i odmah je sišla da vidi kada je mogu primiti.
Imala je sreće, jer je jedna gošća upravo otkazala šišanje, tako da
je Danijela došla na red odmah. Bez ţaljenja je gledala kako njene
guste ali neuredne kovrdţe padaju na pod. Makaze vešte frizerke
napravile su sasvim drugaĉiju frizuru, takvu koja je isticala njeno
pravilno, ovalno lice.

11
 Kad je izašla iz salona,devojka se već osećala mnogo bolje.
Sredila je bar frizuru ako već ne moţe promeniti naĉin na koji je
graĊena. Da bi sakrila svoje bujne obline , obukla je preko kupaćeg
kostima široku letnju haljinu i zakopĉana do grla uputila se na plaţu.
Blizina azurnoplavog mora i njihanje palmi još više su popravili
njeno raspoloţenje. Raširila je veliki peškir na topli pesak i zaklonjena
suncobranom, spustila se na njega.
Opuštena i zadovoljna, razgledala je okolinu i ostale turiste.
Iznenada je osetila neĉije oĉi na sebi. Malo se okrenula i ugledala
HolanĊanina kako šeta pored mora. Pogled joj se odmah spustio na
njegov preplanuli torzo i snaţne mišice. Na sebi je imao samo šorc
koji je isticao snaţne duge noge.
Danijela je brzo okrenula glavu u suprotnom pravcu da ga više
ne bi morala gledati. Nije se tome nadala, ali plavokosi muškarac
ostavio je na nju veliki utisak i bilo bi bolje da na njega obraća što
manju paţnju.
Muškarac je primetio iznenadni okret Danijeline glave i to ga je
iz nekog razloga iritiralo. Odmerio je devojku koja je leţala na
peškiru. Što li je zakopĉala tu haljinu do grla? Verovatno nije posebno
obdarena u gornjem delu ali zar joj nije jasno da ovako samo još više
skreće paţnju na tu ĉinjenicu.
Nova frizura, primetio je zadovoljno. Odgovara joj. Njene, duge
noge i tanak struk. Ali, ta proklela haljina. Odjednom, HolanĊanin se
trgao, razljutio na samog sebe. Što li je tako posmatra? Zar nije,
rašĉistio sa ţenama jednom zauvek?
Ali, pogled mu se ubrzo vratio na gospoĊicu Nespretnjaković.
Ona nije bila kao ostale ţene. Bila je drugaĉija. Takvu vrstu on još
nije upoznao. Zainteresovao se za nju i poţeleo da je upozna malo
bolje.
Krenuo je prema njoj polako, ne skidajući oĉi s njenog
zamotanog tela.
Danijela ga je primetila krajiĉkom oka i osetila je kako srce
poĉinje da joj kuca sve brţe. Smiri se, rekla je sebi nemilosrdno.
Sigurno ne prilazi zato što mu se sviĊaš.

12
 - Nećete mnogo pocrneti ako ostanete u toj haljini -
primeti on mirno. Spustio se do nje polako, tako da je devojka osetila
miris njegovog losiona.
- Ne bih ţelela da izgorim - promuca ona zbunjeno.
- Da li se još uvek ljutite na mene zbog sinoćne izjave u vezi s
oboţavaocima?
- Pomalo - priznade ona.
Erik joj se pribliţio i pogledao je ozbiljno. - Nisam ţeleo da vas
ismejem ili povredim. Jednostavno, nisam navikao na ţensko društvo.
Već dugo ţivim sam.
- Ĉini mi se da ni ne volite ţenski rod - primeti Danijela
pronicljivo.
Na njegovom licu pojavio se osmeh.
- Povremeno ga i volim... u krevetu. - Nasmejao se glasnije,
primećujući njeno rumenilo. - Nije valjda da vam je neprijatno?
Mislim da su vam poznate te stvari iz romana koje ĉitate u velikim
koliĉinama.
- Pa, u romanima se o tome ne priĉa na taj naĉin - usprotivi se
devojka.
- Mala juţnjakinja - promrmlja HolanĊanin zaĉuĊujuće neţno.
Dopala mu se devojĉina stidljivost j toplina koja je izvirala iz nje. - Da
li vas plašim svojim izjavama?
- Da... ja baš nemam mnogo iskustva s muškarcima. I nisam
toliko putovala kao vi.
- Jeste li uvek tako iskreni?
Ona klimnu glavom.
- Ne volim kad me ljudi laţu. Zato i ja pokušavam da govorim
istinu.
- To je vaše zlatno pravilo? - Erik je iznenada ispruţio ruku i
pomilovao njenu sjajnu, meku kosu. - SviĊa mi se vaša nova frizura.
- Bilo mi je suviše toplo sa dugom kosom... - Danijela je zaćutala
zbunjeno. Nije navikla na muške dodire, a posebno na dodire

13
muškarca poput Erika van Mira. Zbunjivalo je to što su joj njegovi
dodiri prijali i što je ţelela da je on miluje i dalje.
- Zašto nosite tu haljinu? - upita on odjednom. Ruka mu je
nehotiĉno krenula ka tkanini i poĉela da otkopĉava dugmad. - Da li
vam je stvarno potrebna?
Danijela nije bila u stanju da prozbori ni reĉi. U tom trenutku
zaboravila je i gde se nalazi, ĉak i kako se zove.
- Ja... ne, ali... - zamuckivala je nespretno.
- Onda je skinite. Ţelim da vidim kako izgledate. - Njegovi prsti
spretno su otkopĉali i poslednje dugme. Haljina se uskoro našla na
pesku.
Erikov dah se zaustavio. Gledao je zadivljeno Danijeline obline
prekrivene jednodelnim kupaćim kostimom.
- Gospode! - bio je sav njegov komentar.
Devojka je pocrvenela ne znajući gde da se sakrije od
HolanĊaninovog nimalo diskretnog pogleda.
- Zašto? - upita mladić iznenaĊeno. - Zašto se skrivate ispod
haljine?
Danijeli je bilo sve neprijatnije.
- Zato što... pa, eto, muškarci se uvek upilje.
- Naravno da se upilje! Pa, vaše telo je izvanredno!
Ona nikada dosad nije dobila ovako iskreno izreĉeni
kompliment. U prvi mah, pomislila je da joj se HolanĊanin podsmeva,
ali divljenje u njegovim oĉima bilo je stvarno.
- Da li zato stalno nosite velike, bezobliĉne dţempere?
Danijela uzdahnu.
- PrinuĊena sam na to. Muškarci izgleda misle da ţene koje su...
obdarene u tom smislu imaju na umu samo dobru zabavu. Veoma su
mi neprijatni njihovi upadljivi pogledi.
- Mislio sam da uopšte nemate grudi - nasmejao se Erik.
- Pa, niste bili u pravu - Nasmešila se a ona. - Mora da sam
izgledala pomalo ĉudno, zakopĉana do grla na ovoj vrućini.

14
 Ostavite sad tu haljinu i ne brinite se o potencijalnim
udvaraĉima. Ja ću se pobrinuti o njima.
Danijeli je bilo milo kad je ĉula njegove reĉi. Osetila se
polaskanom, ali pomalo i uplašenom. Da li Erik oĉekuje neku
protivuslugu za zaštitu od neţeljenih udvaraĉa?
- Ne traţim ništa zauzvrat. - On kao da je proĉitao njene misli. -
Meni je u ovom ĉasu potreban odmor a ne neka divlja avantura.
- Dobro je, ja ionako ne znam što su to avanture.
- Jeste li devica? - upita muškarac odjednom.
- Da.
- Neobiĉno za ovo vreme.
- Ja verujem da devojke treba da ĉekaju onog pravog, s kim će
provesti ostatak svog ţivota.
- Pretpostavio sam to ... s obzirom na literaturu koju ĉitate. - On
se proteglio i uspavani mišići su se probudili zateţući potamnelu koţu.
Danijelin pogled prilepi se za njih.
HolanĊanin je posmatrao krajiĉkom oka. Bio je dirnut njenim
otvorenim oboţavanjem i mogao se kladiti da su njoj strana sva
milovanja.
Kakva li bi bila kad bi strast odjednom buknula, upitao se
iznenada. Onda se namrštio. Otkad se nije udvarao nekoj devojci? Sve
bi se završavalo vrlo brzo - u krevetu i već narednog dana ta „ljubav”
bila bi zaboravljena.
On je odjednom osetio potrebu da se nekome stvarno udvara, da
je osvaja polako i neţno. Da nauĉi ovu neiskusnu devojku kraj sebe
kako se ljubi, kako se voli i miluje. I sama pomisao da vodi ljubav s
njom, probudila je ţelju u njegovom atletskom telu i to ga je
iznenadilo.
- Zašto se smejete tako? - upita Danijela pomalo zbunjeno.
- Da li stvarno ţelite da ĉujete? - Muškarac se krenuo na stomak
i nasmešio joj se.

15
 Ne razmišljajući, i devojka je promenila poloţaj, tako da su sad
leţali sasvim blizu jedno drugog. Njoj se to ĉinilo normalno i prvi put
se nije osetila nelagodno u društvu jednog muškarca.
Erikove oĉi prešle su preko devojĉinog tela i njegov pogled
zaustavio se na razrezu izmeĊu njenih grudi. Primećujući pravac tog
pogleda, Danijela se pomerila u stranu.
- Nećete ostati u drugom stanju od mojih pogleda - prošaputa on.
- Vi ste uţasan ĉovek!
- Moţda, ali ipak mnogo pouzdaniji od ovih strasnih i
nepredvidljivih juţnjaka oko vas. Moglo bi se reći da sam ja ovde dva
zla manje. Ne brinite, neću vas zavesti.
- Kako da bi to neko i pokušao. - Danijela se nasmejala i
okrenula ponovo na leĊa.
Ovoga puta HolanĊanin je nije zaustavljao nego se nagnuo nad
nju, posmatrajući je pomno.
- Da nismo na javnoj plaţi, dao bih vam nekoliko lekcija o
voĊenju ljubavi. Znajte, gospoĊice, meni se dogodilo nešto što me je
iznenadilo mnogo.
Iz pogleda njenih uţasnutih oĉiju i rumenila ovalnog lica Erik je
proĉitao da ga je ona shvatila.
- Znaĉi, razumeli ste me? Je li moguće da ste ţiveli tako
izolovani od muškaraca u tom vašem gradu?
- Moguće je - promuca ona. - Ali vaš ţivot nije baš bio izolovan i
zaštićen?
- U pravu ste. Ostali biste bez teksta da vam ispriĉam ĉime sam
se sve bavio. Naroĉito onaj deo - dodao je namerno - koji se tiĉe mog
ljubavnog ţivota.
- Vi... niste mnogo romantiĉni.
- Ne, nisam. Povremeno poţelim da sam s nekom ţenom ali,
samo radi seksa, radi zadovoljenja najosnovnijih potreba.
- Mora da postoji razlog vašem izbegavanju ţena.
On klimnu, glavom - I postoji. Imao sam dvadeset ĉetiri godine,
a ona dvadeset osam. Bila je izuzetno iskusna i lepa kao boginja,

16
Zavela me je na palubi jedne jahte i posle toga sam bukvalno poludeo
za njom. Bio sam spreman da dam ţivot za nju. ali njoj su ipak bile
vaţnije pare. Ne razmišljajući i nepromišljeno prokockao sam svu
svoju imovinu, ĉak i ono što sam štedeo za svoje stare i nemoćne
roditelje. Prokockao sam im i kuću. Moj otac je ubrzo posle toga
dobio infarkt i umro. Uskoro posle oĉeve smrti, umrla mi je i majka.
Danijelu je obuzelo saţaljenje. Instinktivno je osetila da je ona
jedina osoba kojoj je Erik ispriĉao ovu tuţnu priĉu.
- A šta je bilo s devojkom koju ste voleli? - upitala je neţno.
- Našla je drugog... bogatijeg od mene.
- Ţao mi je. Sad mi je jasno zašto ste ogorĉeni na ţenski rod.
Ali ...
- Ali… nisu sve ţene tako proraĉunate i tako tvrdog srca, hteli
ste da kaţete?
- I ja sam imala loše iskustvo. Mladić kog sam volela varao me
je s najboljom drugaricom.
- Mora da ste imali veoma strasnu i potpunu vezu - primjeti
muškarac ironiĉno.
- Volela sam ga - odgovori Danijela jednostavno. - No, njega je
više interesovao seks nego emocionalna veza.
- Tako je kod većine muškaraca.
- Izgleda. - Njoj se oteo uzdah. - Zato više volim da budem
sama.
Erik se okrenuo na stranu i pogledao devojku do sebe. - Vaše
prisustvo me uznemirava - priznao je.
- Zašto? Zato što sam tako neiskusna?
- Da. Nikad nisam sreo osobu poput vas.
- Kao što nisam ni ja srela osobu koja liĉi na vas.
Muškarac je sklonio nestašni pramen kose koji je dodirnuo njeno
ĉelo i zagledao se ponovo u obline ispod devojĉinog kupaćeg kostima.
Nije mu promaklo njeno ubrzano disanje, kao ni ĉinjenica da se neţni
pupoljci njenih grudi jasno ocrtavaju na glatkoj tkanini.
Danijela je pokušala da sakrije grudi rukom, ali on je zaustavio.

17
 - Nemate ĉega da se stidite. Meni je drago što sam se i ja vama
dopao. Pošto smo se već upoznali bolje, mogli bismo da budemo i
manje formalni.
- U redu - nasmeši se ona. - Shvati da je mene odgajala stara
tetka koja se nije nikada udavala i savetovala me je...
Erik je napravio grimasu.
- Mogu misliti kakve si savete dobila. - Prekinuo je njenu dalju
ispovest stavivši joj prst na usta. - Dopadaju mi se tvoje usne -
prošaputao je. - Voleo bih da ih poljubim.
I sama pomisao na poljubac uzbudila je Danijelu. Jedan tako
zgodan muškarac ţeli da je poljubi!
- Jesi li dosad primila mnogo poljubaca? - upita on bespotrebno.
- Jedan ili dva - našalila se devojka, mada istina nije bila daleko
od te šale.
- Jesu li to bili pravi poljupci? Onako strasni i duboki?
Danijela je zaustavila dah. Nije znala šta se to dešava s njom.
Izgledalo je kao da joj je telo poludelo od ţelje za ovim još uvek
nepoznatim muškarcem. A kad su se njegovi prsti spustili s njenih
toplih usana preko vrata do ruba kupaćeg kostima, ona nije više znala
za sebe.
- Bezobrazan sam, zar ne? - nasmešio se Erik posmatrajući
devojĉinu reakciju. Pustio je da mu prsti odlutaju još niţe, ispod
gornje ivice Danijelinog kostima. - Ne brini, niko nas ne moţe videti -
uveravao je - jer sam te zaklonio svojim telom. - Koţa ti je meka kao
svila - šaputao je on dovodeći je do sve većeg uzbuĊenja. Primakao se
bliţe njoj i usne su im bile udaljene samo nekoliko centimetara.
Ona je ţelela još. Ţudela je za njegovim dodirom na svome telu i
grudima.
- Ako nastaviš da me gledaš na taj naĉin - pripreti mladić - neću
više biti odgovoran za svoje postupke. Navaliću na tebe bez obzira da
li nas gleda cela plaţa ili ne.
Danijela se trgla. Godinama je ĉekala odmor na nekom
egzotiĉnom mestu poput Meksika, lišavajući se mnogo ĉega. Sve

18
njene prijateljice bile su udate i srećne. Jedino ona nije imala nikoga.
Sad, kad je konaĉno dospela u mesto svojih snova, iznenada se
pojavio muškarac kakvog nije ĉak ni sanjala. Sve bi bilo savršeno da
se ona njemu dopada i da on nema nameru samo da se poigra s njom.
Erik je instinktivno osetio promenu Danijelinog raspoloţenja.
Njene sjajne oĉi postale su za nijansu tamnije i u njima se mogao
proĉitati bol.
- Nemoj da budeš tuţna - prošaputao je neţno. - Ja ne ţelim da te
povredim. Ne igram se s tobom.
- Igraš se. - Ona je znala da će svaki ĉas zaplakati. - Ti...
Njegove usne odjednom su dodirnule njene. Samo toliko da oseti
toplinu dodira, a onda se uspravio ponovo. Prsti su mu nastavili put
preko Danijelinog tela, terajući je da zaboravi svoju tugu.
- Pssst. Nemoj da se protiviš. Niko nas ne vidi. - Opet je usnama
dodirnuo njeno lice i oĉi.
Ona je zaţmurila uţivajući u neobiĉnim osećanjima koje je
plavokosi muškarac budio u njoj.
- Erik - prošaputala je iznenada.
On je zastao i pogledao je neţno. - Da li ti je ovo prvi put?
- Zar... ne moţeš da vidiš i sam?
- Uto se njegova ruka spustila na njene grudi i njena ţelja je bila
ispunjena, ĉinilo joj se kao da je oduvek ĉekala ovaj dodir.
- Hvala ti, hvala...
On to više nije mogao da podnese. Spustio je usne sa njene i
poljubio je, prekidajući na taj naĉin njeno zahvaljivanje. Nije se sećao
kad je poslednji put poljubio neku ţenu s takvom neţnošću.
- Zašto mi se zahvaljuješ? Govoriš tako kao da te ja milujem i
ljubim s nekim posebnim naporom. Kao da me ti ne privlaĉiš isto
toliko koliko i ja tebe.
- Ja... se tebi dopadam? - Ona nije mogla da veruje svojim
ušima.
- Naravno, ti mala, nespretna device. Zar ti nije jasno koliko te
ţelim?

19
 Danijela se nasmešila i taj osmeh obasjao je njeno lice ĉineći ga
još više privlaĉnijim i nevinijim. A on je mislio da je ona nezanimljiva
i dosadna!
Devojka se po prvi put usudila da razgleda atletski graĊeno telo
do sebe. Erik je bio, jednostavno, savršen. Snaţna, preplanula prsa i
široka ramena, uski kukovi i duge, lepo oblikovane noge. Lepe butine.
Preplanule i snaţne, a ne kao kod većine Amerikanaca, bele i mlitave.
- I meni se dopadaju tvoje noge - nasmejao se videći kako ga ona
posmatra s paţnjom.
Danijelino lice odmah je oblilo rumenilo, - Imaš li nešto protiv...
mislim, toga što te razgledam? Delujem kao neka uĉenica.
- Veoma si iskrena - primeti on po drugi put tog dana, - Ne,
nemam ništa protiv što me posmatraš. Samo, to me...
- Da?
- To me uzbuĊuje.
Danijela ga je pogledala iznenaĊeno. - UzbuĊuje te to što te
posmatram?
Erik se nasmešio. - Moţda to ima veze s mojim godinama. A
pored toga, imaš vrlo izraţajne oĉi. Gledajući u njih, taĉno znam o
ĉemu misliš.
- Je li? Dobro, onda mi kaţi o ĉemu mislim sada? - Ona se
trudila da izbaci sve misli iz glave.
Erik se pravio da razmišlja duboko i na licu mu se pojavio
znalaĉki osmeh.
- Misliš kako bi bilo lepo kad bih te pozvao na veĉeru. Šta kaţeš
o tome?
- Volela bih da izaĊem s tobom. Pod uslovom da me ne pojedeš
umesto deserta - našalila se devojka.
- Nije da ne bi hteo, ali pokušaću da se uzdrţim. Ni sam ne znam
kako da se postavim prema jednoj devici. Dosad nisam naišao na tako
retku zverku.
Danijela je pokušala da ne pocrveni, ali to je bilo izvan njene
moći.

20
 - Ne treba da brineš, neću te povrediti Kad bih i vodio ljubav s
tobom, to bi bila ljubav u pravom smislu reĉi, a ne samo seks.
- Ţao mi je - reĉe ona polako.
- Ţao? Zbog ĉega?
- Pa, mislim da bih, volela da mi budeš ljubavnik.
On se trudio da sakrije iznenaĊenje. - Ako ţeliš da budem iskren,
voleo bih i ja da mi pripadneš. No, odjednom se rastuţio i nasmešio
setno. - Da smo se bar sreli pre deset godina.
- Mislim da ti se onda sigurno ne bih dopala - nasmejala se
Danijela. - Bila sam priliĉno punaĉka i još stidljivija nego sada.
- Pa, i ja sam tada bio priliĉno zauzet drugim stvarima - setio se
on. - Baš šteta. - Uzeo je za ruku i poljubio joj dlan. - Koliko ostaješ u
Meksiku?
- Ĉetiri dana.
- Hajde da provedemo ta ĉetiri dana zajedno.
- Posle će mi biti još gore...
Trudićemo se da postanemo samo dobri drugovi ništa više -
uveravao je HolanĊanin. - Neću ni pokušavati da te zavedem.
- A ja ću te sigurno sutradan moliti da uradiš baš to. - Ona slegnu
ramenima bespomoćno. - Ostavio si veliki utisak na mene.
- Kao i ti na mene. - Erik se nasmešio pomalo drsko, spuštajući
pogled prema svom šorcu.
Ona je odliĉno shvatila šta ţeli da joj kaţe i pocrvenela je
strašno. No, u isti mah osetila je neodoljivu ţelju da se i sama uveri u
to.
- Ne brini. Paziću na tebe.
- Ti si.. ti si tako lep - otelo se Danijeli.
- Ni ti nisi ništa lošija - primetio je on. - A ja sam mislio da
uopšte nemaš grudi ! Svašta - bolje graĊenu devojku od tebe još nisam
video!
- Hvala ti.

21
 - Kad bi me J. D. sada video kako „traćim” vreme na jednu tako
neiskusnu devojku, sit bi se nasmejao.
- J. D.?
- Stari prijatelj. - Erik se nasmešio.. - Sada zatvori oĉi i pusti da
te sunce ogreje svojim zracima. A kasnije ćemo poći u obilazak grada.
No, ne na dok - nasmejao se.
Danijela ga je poslušala i sklopila oĉi. Ĉuda se ipak dogaĊaju,
mislila je presrećna. Ovo će, bez sumnje, biti najlepša ĉetiri dana u
njenom ţivotu. Potrudiće se da što više uţiva u njima.

22
 III
Danijeli je bilo milo što je odluĉila da razgleda mali butik u
hotelu. U njemu je našla prekrasnu belu haljinu sa meksiĉkim vezom,
koja joj je stajala odliĉno. Haljina je još više naglašavala njen uski
struk i, zaĉudo, prikrivala grudi.
- Na ţalost, moram da nosim ove naoĉare, mislila je
neraspoloţeno, ali dobra stvar je što joj kroz njih oĉi izgledaju još
krupnije.
Devojka je još jednom bacila pogled na svoj lik u ogledalu i
pošla u prizemlje gde je ĉekao Erik.
- Izgledaš veoma lepo - primeti on odmeravajući je od glave do
pete. Uhvatio je za ruku i pogledao upitno. - Koju kuhinju voliš
najviše: meksiĉku. kinesku, italijansku... ili moţda, ipak više voliš
najobiĉniji stek?
- Stek - odgovori ona s osmehom. Nije joj bilo ni najmanje
vaţno šta će veĉerati. Ono što je bitno, to je da će provesti celo veĉe s
Erikom.
- Imamo isti ukus.
Erik je odveo u obliţnji restoran, poznat u tom kraju po izuzetno
elegantnom enterijeru. Konobari su išli od stola do stola u belim
sakoima i rukavicama, sa ozbiljnim ali ljubaznim izrazom na licu.
Danijela se namrštila iznenada.
- Šta je bilo?
- Ovaj restoran mora da je jako skup - prošaputala je ona.
Erik se nasmešio. - Imaš li nešto protiv da posle pereš sudove?
- Ne, ako ćeš ih ti brisati.
On je zagrlio i privukao sebi.

23
 - Ti si jedna simpatiĉna devojĉica.
- Pazi, moj izgled vara - našalila se Danijela. - Sigurno te je
majka upozoravala na dvoliĉne ţenske kao što sam ja.
- Ali, on samo odmahnu glavom.
- UbeĊen sam da bi se ti jako dopala mojoj majci. Ona je cenila
iskrenost.
Devojka se nasmešila. Bilo joj je milo što Erik ima tako lepo
mišljenje o njoj. Dok su išli ka svom stolu, svi pogledi bili su uprti u
njih. Ţene su posmatrale Erika s neskrivenim divljenjem, upućujući
Danijeli po koji zavidljiv pogled.
Kad su se smestili za sto ukrašen cvećem, on pogleda svoju
partnerku upitno.
- Hoćeš li da naruĉiš sama ili ţeliš da ja uradim to za tebe?
- Ja sam pomalo staromodna - prizna ona - i volela bih da ti
poruĉiš i za mene.
- Kako dama kaţe. Šta ćeš popiti?
- Ja bih kafu.
- Samo kafu?
- Da.
- U redu. Pridruţiću ti se i ja.
Danijela je pogledala Erika pomalo ljubopitljivo. - Ĉini mi se da
si ti proputovao dosta. Jesam li u pravu?
- U pravu si. A ti, s druge strane, nisi putovala nikud iz Severne
Amerike.
- Nisam - osmehnu se ona tuţno. - Uvek sam radila jedan isti
posao i mada sam pomišljala da ga promenim, nisam imala hrabrosti.
- Da, potrebna je hrabrost da se uradi nešto drugo, razliĉito od
dosadašnjeg naĉina ţivota. - Erik je primakao pepeljaru i zapalio još
jednu cigaretu. - Nadam se da nemaš ništa protiv mog pušenja, jer to
je jedna od navika koju ne ţelim da menjam.
- U svakom sluĉaju, od neĉeg se mora umreti jednoga dana -
nasmeši se ona. - Ipak, dokazano je da je pušenje opasno po zdravlje.

24
 - Pušenje je veoma bezopasno u poreĊenju s drugim stvarima
kojima se bavim.
- A ĉime se ti to baviš?
HolanĊanin je razmišljao izvesno vreme pre nego što joj je
odgovorio. Pitao se šta bi Danijela rekla kad bi joj kazao istinu.
Verovatno bi odmah ustala sa stolice i izgubila se iz njegovog ţivota
zauvek. Namrštio se i odluĉio da kaţe samo delimiĉnu istinu.
- Ja sam u vojsci. U izvesnom smislu reĉi.
- Oh. Znaĉi, ti si vojno lice. - Pitala se zašto je oklevao da joj
odgovori odmah. - Je li tvoj posao opasan?
- Da.
- Osećam se kao da sam na nekom kvizu i moram da pogaĊam
ĉime se ti u stvari baviš - nasmeja se devojka. - Ko zna, moţda si ti
špijun.
On odmahnu glavom ozbiljno.
- Špijun ne mogu biti nikako, jer sam suviše visok. Oni moraju
biti niskog rasta da se lakše sakriju u ţbunju.
Danijela se zagledala u svog suseda zaprepašćeno. Onda je
shvatila da se on šali i prasnula je u smeh.
- I oĉi ti se smeju. Jesi li uvek raspoloţena tako dobro?
- Uglavnom jesam. Mada i ja imam svojih „crnih“ momenata.
No, kad sam loše volje, gledam da drugi ne stradaju zbog toga.
- Mogla bi da nabaviš i kontaktna soĉiva - reĉe Erik gledajući
kako joj naoĉare stalno klize s nosa.
- Oh, nemam ţivaca da ih stalno skidam i stavljam i ispiram u
specijalnom rastvoru.
- Mora da ti one smetaju kad se ljubiš.
- Kako misliš smetaju? - Bilo joj je pomalo neprijatno. - Pa,
nemam ja toliko udvaraĉa da bi naoĉare morale da me brinu.
- No - govorio je Erik kao da je nije ĉuo - pretpostavljam da ih
mogu i skinuti. Njoj je zastao dah. Da li to znaĉi da Erik namerava da
je poljubi ponovo?

25
 - Paniĉan strah. To se ocrtava na tvom licu. Jesam li tako
strašan?
- Pa, nisi baš toliko.
- Danijela.
Muškarac je izgovorio njeno ime neţno i na poseban naĉin. Ona
ga je pogledala zahvalno.
- Nemam nameru da te zavedem - ponovio je on. - Ali, u sluĉaju
da se to ipak, desi i jave se i neke posledice, znaj da bismo se venĉali
odmah. Obećavam ti to i ne šalim se.
Danijela je zadrhtala.
- To bi bila visoka cena za jednu pogrešku.
HolanĊanin je pogledao paţljivo. - Misliš? Nisam mislio o braku
koji bi trajao godinama. - Zavalio se u stolicu i na licu mu se pojavio
zamišljen izraz. - Kako li bi to bilo kad bih imao kome da se vratim
posle obavljenog posla?
Devojka se prenula i prekorila sebe što se zanosi zbog jedne
opaske koja nije izreĉena ozbiljno. Ne zaboravi da se on šali, podsetila
je sebe. Mi smo samo dva stranca koja su se srela sluĉajno i koja će
provesti ĉetiri dana zajedno. Uostalom, ne smeš upropastiti ceo ţivot
zbog kratke avanture.
Uto je konobar doneo poruĉenu veĉeru i njih dvoje su prionuli na
jelo. Priĉali su o svakodnevnim stvarima i Danijeli je palo u oĉi da je
Erik veoma dobro poznaje tekuću svetsku situaciju i probleme
naoruţanja.
Muţ moje najbolje prijateljice mnogo ĉita o oruţju i poseduje
pištolj. Posebno ga zanimaju puške od devet milimetara, ne znam ni
da li sam objasnila dobro...
- Da, postoji tako nešto. Ima magacin sa trideset metaka koji
mogu da se izbace u rafalu ili pojedinaĉno. Dobra Stvarĉica.
Ona se nasmejala.

26
 - I ja sam pokušala da pucam, ali na onoj najbezopasnijoj pušci
za veţbe. To je sve što znam o oruţju.
- Ja se više razumem u noţeve nego u vatreno oruţje , primeti
Erik - mada sam se koristio i jednim i drugim.
Izvadio je iz dţepa noţ koji je liĉio na perorez.
Danijela je pogledala noţ sa strahopoštovanjem. Bio je
napravljen od srebrnastog metala, sa izrezbarenom drškom od kosti i
oĉigledno je predstavljao mnogo opasnije oruţje od obiĉnog peroreza.
- Kakav je to noţ? - upita ona razgledajući ga paţljivo.
- Izgleda vrlo neobiĉno.
- Sam sam ga napravio. - Erik je uzeo noţ i vratio ga u dţep.
- Ti si ga napravio?
- Naravno. - Nasmejao se njenom iznenaĊenom izrazu lica. - Pa,
neko mora da pravi i noţeve.
- Da, naravno, ali nisam mislila da ti... Izgleda veoma opasno.
- I jeste. Ne sluţi mi samo za ukras. - Erik je otpio poslednji
gutljaj kafe. - Ţeliš li neki slatkiš?
- Ne. hvala. Nisam ljubitelj slatkih stvari.
- Ni ja. Hajdemo onda da se prošetamo pre nego što se vratimo u
hotel.
- Divna ideja!
Napolju je bilo boţanstveno. Noć je bila topla i prijatna za šetnju
po morskoj obali, a ţut mesec obasjavao je mirnu vodu. Danijela je
bez razmišljanja skinula sandale i potrĉala po vlaţnom pesku. Sa
zadovoljstvom je zagazila u plićak, uţivajući u toplom moru.
- Koliko ono imaš godina? Ĉini mi se da si ipak preterala kad si
spomenula dvadeset šest - našalio se.
- Jesam. U stvari, tek sam navršila deset!
Erik se nasmešio pomalo tuţno.
- Pored tebe se osećam tako starim. - Pomilovao je po obrazu i
po kosi koja je mirisala na slanu vodu. Na plaţi nije bilo nikog sem
njih dvoje.

27
 - A koliko ti imaš godina?
- Trideset šest. - Uzeo je sandale iz njenih ruku i spustio ih u
pesak. - UzbuĊuješ me, Danijela - prošaputao je. Privukao je sebi tako
da je mogla da oseti ĉvrstinu njegovog tela. - Znaš li kako muškarac
reaguje kad je uzbuĊen?
Devojka je osetila kako joj se vrelina razliva po licu, a zatim i po
telu. Bila je svesna njegove muškosti, jer je Erik obuhvatio obema
rukama za kukove i prislonio je uz sebe.
- Nemaš ništa protiv?
Ona odmahnu glavom stidljivo.
- Ne, ali pomalo sam radoznala. Kao što si video i sam, ne znam
mnogo o ovim stvarima.
- Ne plašim te više?
- Ne, više me ne plašiš.
Erik se nasmešio. Privukao je devojku još bliţe sebi. A sada?
Danijela je osetila kako joj noge drhte. Da je Erik nije drţao
ĉvrsto, pala bi.
I on je disao ubrzano. - Ţeleo bih da budemo sami. Ali, moţda je
i bolje što smo na plaţi, jer moram da se uzdrţim hteo-ne hteo.
- Ti me ţeliš? - prošaputala je devojka ĉudeći se. Obuzela je
sreća i u njoj se javio trijumf.
- Da.
Ruke su mu krenule naviše od Danijelinog struka i zaustavile su
se na njenim grudima. Ona ispod haljine nije imala ništa, jer nije
mogla da trpi bilo kakvo stezanje tkanine po ovako toplom vremenu.
- I ti ţeliš mene? - upita on tiho.
Danijela se, osetivši njegove ruke na svojim grudima u prvi mah
sledila, ali ubrzo je njeno uzbuĊenje poraslo. Uzdahnula je nesvesno -
pripijajući se uz Erika.
Njemu nije trebao drugi odgovor.
- Dobro je što nema nikog na plaţi osim nas - rekao je
promuklim glasom. - Ne miĉi se, Danijela.

28
 Podigao je ruke i stavio ih na devojĉina ramena. Uhvatio je laku
tkaninu njene haljine i poĉeo da je spušta niz Danijelina ramena.
Uskoro su se njene grudi našle pred mladićevim zadivljenim
pogledom i on ih je nekoliko trenutaka gledao netremice.
Danijela je uzdahnula još jednom, ţeleći da oseti njegove ruke
na sebi. Naslonila se na Erika, jer su je noge drţale sve slabije.
- Voleo bih da ti mogu videti oĉi - prošaputa muškarac neţno.
Podigao je njeno lice prema sebi, ali nije mogao da je vidi zbog senke.
Pustio je da mu prst; miluju njen vrat i lice, a onda ih je spustio na
glatku koţu Danijelinih ramena.
- Koţa ti je kao svila. Osećam kako drhtiš i to me uzbuĊuje još
više. Krv mi je uzavrela od ţelje za tobom. A tvoj uzdah kad sam ti
skinuo haljinu sa grudi... Slatka, slatka device. Zagrli me ti.
Danijela ga je odmah zagrlila oko vrata, instinktivno osećajući
šta će sad da se desi. I kad su se njegove ruke konaĉno spustile na
pupoljke njenih grudi, telom joj je prošao drhtaj.
- Ţelim da ih poljubim - zaĉuo se Erikov šapat. - Ne boj se, sve
ovo što radimo sasvim je normalno. Nemaš ĉega da se strašiš. U redu?
- A lju ... ljudi?
Danijelin otpor slabio je sve više i bila je potpuno spremna da
mu padne u zagrljaj.
Primetio sam samo jedan stari par nedaleko od onih palmi, ali i
oni su sada otišli. Oh, Danijela, ne pamtim kad mi je bilo ovako lepo s
nekom devojkom.
Ona mu je ponudila svoje grudi, ne stideći se nimalo.
Sutra ću misliti na svoju savest, govorila je u sebi. A sada ću da
uţivam.
- Ţeliš da te poljubim. zar ne?
I ne ĉekajući njen odgovor, HolanĊanin je poljubio te tople usne
koje su toliko ĉeznule za njegovim. Spuštao je poljupce i na Danijelin
vrat i ramena.
- Mogao bih te pojesti, i to ovog ĉasa. - U šali je gricnuo njeno
uvo i ona se trgla uplašeno.

29
 - Erik - uzviknula je pokušavajući da se odmakne.
- Ne plaši se - umirivao je on milujući joj grudi. - Ne bih te
povredio ni za šta na svetu. Opusti se, draga, opusti se. Tako. Lezi.
Lezi na pesak. Ţelim da te osetim...
Muškarac je obuhvatio njeno vitko telo i spustio ga na topli
pesak. Ne ĉekajući da je on poljubi, Danijela je sama potraţila
njegove usne. Bila je vrlo neiskusna i to se primetio odmah, ali Erika
je oduševila njena reakcija.
- Oh, Erik! - otelo joj se s usana.
- Šta ţeliš, draga? - Njene ruke nalazile su se na mladićevoj
košulji i on je pogodio njene najskrivenije misli. - Hoćeš da mi
otkopĉaš košulju?
- Da - odgovori devojka crveneći.
- Otkopĉaj je.
Jednim pokretom Erik se našao na njoj, ţeleći da oseti meko telo
uz svoje. Danijela je osetila njegovu teţinu, ali to joj nije smetalo.
Naprotiv, prijalo joj je saznanje da je Erik tako blizu nje.
Ona nikada dosad nije dodirnula telo nekog muškarca i trebalo
joj je dosta hrabrosti da spusti radoznale prste na HolanĊaninov torzo.
Ali, kad ga je jednom dodirnula, njenog straha je nestalo. Erikovo telo
izgledalo joj je savršeno i pretpostavljala je da se iza te savršenosti
krije i velika snaga.
- Miluj me - reĉe on nekoliko trenutaka kasnije. Onda je naglo
prislonio svoja naga prsa na njena, osećajući kako ĉeţnja u njemu
postaje jaĉa iz trena u tren.
- Da li ti se dopada ovo?
- Ja ... nisam ni sanjala - poĉe ona, ali nije imala snage da završi.
I sama se pripila uz Erika. - Oh, ţelim te! - uzviknula je najzad i
zajecala. - Ţelim te!
- I ja ţelim tebe ,devojĉice - prošaputa on neţno. Poljubio je u
kosu i uozbiljio se. - Ali, ti ne zasluţuješ samo kratku avanturu. Savest
mi ne dozvoljava da te zavedem i onda ostavim.

30
 - Niz Danijeline obraze tekle su suze i on ih je izbrisao
poljupcima.
- Ja ... ja - zamuckivala je ona pomalo zbunjeno.
- Ti si nešto posebno - nastavio Erik, posmatrajući obline njenih
grudi na koje je iznenada pao meseĉev sjaj. Sagnuo se i poljubio ih.
Danijela još uvek nije mogla da doĊe do daha. - Mislim da...
mi...
Ali on je prekinuo.
- Šta kaţeš na to da se venĉamo sutra ujutro?
- Da se ... venĉamo?
On klimnu glavom. - Da, baš to. - Uspravio se i nevoljno
povukao devojĉinu haljinu nazad na glatka ramena.
- Ali...
- Bojim se da nećemo biti u stanju da se zaustavimo na
milovanju - reĉe muškarac i još jednom poljubi neţni pupoljak njenih
grudi. - Ako i izdrţimo veĉeras sutra nas više ništa ne moţe spreĉiti da
vodimo ljubav do kraja. Priznajem da nisam osetio ovakvu ţelju još
od svoje petnaeste godine. I mogu da se kladim da se ti osećaš isto kao
i ja.
- To je taĉno. ali mi se ne poznajemo uopšte - pokuša- vala je
devojka da ga urazumi.
- Upoznaćemo se vrlo brzo - reĉe on suvo - videćeš. Nemaš
pojma koliko te ţelim. Ako ne pristaneš da se udaš za mene, selim se
iz hotela odmah, a sutra putujem u drugo mesto. Neću biti u stanju da
se druţim s tobom, a da ne vodimo ljubav. A ljubav bez braka, opet,
ne dolazi u obzir.
- Ali ...
- Šta imaš toliko protiv braka sa mnom? Jesam li ja tako strašan
tip? - Erik je odjednom postao nestrpljiv. - Koliko je samo devojaka
prosilo mene! Nisam ruţan, zaraĊujem sasvim pristojno i smatram da
sam povoljna prilika. Pa, zašto onda nećeš da se udaš za mene?
- Ali, u pitanju je samo fiziĉka strast - poĉe Danijela, no mladić
odmahnu rukom.

31
 - Prestani da budeš logiĉna! Ja nisam u stanju da razmišljam
trezveno kad sam ovoliko uzbuĊen. Ţelim te. I ti me ţeliš. Onda se
smiluj na mene!
- A da li bismo se razveli posle... hoću da kaţem ...
- Danijela, ja postajem sve stariji. - Dosta mi je avantura i
besmislenih veza s raznim ţenama. Putujem dosta na ţalost, i na to bi
morala da se navikneš. Ali seti se koliko si uţivala malopre kad sam te
milovao. Retko koji par se tako sloţi od prvog trenutka.
- A šta ako se ti zaljubiš u neku drugu kasnije?
- Ja nisam u stanju da se zaljubim posle epizode s onom
devojkom o kojoj sam ti priĉao. Srećom ni ti ni ja nismo deca koja
veruju u veĉitu ljubav. Meni druga neće trebati, ali, ako ti poţeliš da
odeš, neću te zadrţavati.
Danijela je osetila kako se, u njoj nešto slomilo kad je Erik rekao
da više nije u stanju da se zaljubi.
- Odgovori mi - navaljivao je muškarac - tiho, uzimajući njene
ruke u svoje. - Neću te više moliti se udaš za mene.
- Pristajem. - Danijelin glas bio je odluĉan i ozbiljan. Harijeta će
se šlagirati kad ĉuje da se udajem, mislila je. Kao i svi drugi koje
znam. Neće verovati da sam srela ovakvog muškarca na letovanju i da
se on zaljubio u mene. Biće preneraţeni što ću i ja uploviti u braĉne
vode.
Erik se sagnuo i poljubio je.
- Zovem se Erik Dţejms van Mir. RoĊen sam u Holandiji, u
mestu Utreht. Ţiveo sam tamo do puberteta, a onda sam stupio u
vojsku. Ostalo znaš bar neke stvari. Jednoga dana reći ću ti sve. Onda
kad baš budem morao.
Danijela se najeţila i protiv svoje volje.
- To zvuĉi nekako strašno.
On je zagrlio privlaĉeći je sebi.
- Za sada smo vaţni samo nas dvoje. - Stegao je još jaĉe. - Ţeliš
li da ostaneš devica do sutra ujutro?

32
 Danijela je otvorila usta da kaţe: da. Ali, reĉi su joj zastale u grlu
i ona je samo gledala Erika nemoćno. Noć pred njima bila je duga i
nije ţelela da je provede sama.
- Ţelim te toliko mnogo - prošaputa devojka drhtavim glasom.
- Ne toliko koliko ja ţelim tebe.
Sad su već bili pred hotelom. Erik se zaustavio i stavio joj ruke
na ramena.
Veĉeras ćeš postati moja ţena, a sutra ćemo našu vezu i
ozakoniti. Drugaĉije ne moţe biti. - Spustio je laki poljubac na
Danijeline usne. - Na holandskom, udata ţena se zove „mevru”.
Ona ga je gledala s ljubavlju.
- A draga se kaţe „livling“.
- „Livling” - ponovi devojka.
Kad stignemo u moju sobu nauĉiću te i drugim reĉima, ali njima
nećeš moći da se koristiš van kreveta. - I Erik se nasmejao izrazu
Danijelinog lica.

33
 IV
HolanĊaninova soba bila je mnogo lepša od Danijeline. Imala je
pogled na zaliv i odisala elegancijom koja je zadovoljila i kralja.
Danijela je ušla prva i posmatrala Erika nervozno dok je
zakljuĉavao vrata. Izašla je na balkon ne bi li smanjila nervozu i
zbunjenost.
Dok joj je vetar mrsio kosu, devojka se zagledala u veliki, beli
brod u luci.
- Putniĉki brod - objasnio je Erik koji joj se takoĊe pridruţio na
balkonu. - Divan je, zar ne, naroĉito kad je ovako osvetljen.
- Jeste, stvarno je lep. Ne razumem se baš u brodove, ali volim
da ih posmatram.
Erik je pripalio cigaretu i zagledao se u luku zamišljeno. - I ja
sam bio mornar u neku ruku.
- Zaista?
Pre osam godina preselio sam se u Ĉikago, vrlo blizu jezera.
Kupio sam jahtu i ĉesto jedrio. No, jedne noći se opio i jahta se
prevrnula. Pustio sam da potone.
Danijela je ponovo osetila neku nelagodnost od koje joj se jeţila
koţa.
Ali na muškarĉevom licu pojavio se osmeh.
- Ne brini, nisam alkoholiĉar. Pijem veoma retko, a to samo kad
se naĊem u vrlo lošem raspoloţenju. Znaj da neću popiti ni kap pića
kad se venĉamo.
Danijela se nasmešila zahvalno. Nelagodnost je zamenila
toplina. Erik ţeli da se liši mnogo toga posle njihovog venĉanja. To
treba ceniti.

34
 - I ja ću se odreći neĉega što tebi ne odgovara - reĉe ona odluĉno
- ţivećemo tamo gde ti ţeliš.
Mladić odmahnu glavom.
- Ja nemam ništa protiv da se preselim u Grinvil, u tvoje rodno
mesto.
- Ali, ti si zaposlen u Ĉikagu. Zašto bi, inaĉe, ţiveo tamo?
- Moj posao je internacionalan. A u Ĉikagu ţivim zbog
mnogobrojnih prijatelja.
- Ţenskih? - upita Danijela iznenada. Ĉim je to izrekla, pokajala
se.
No, Erik se samo osmehnuo i privukao je bliţe sebi. - Ti si prva
ţena s kojom provodim vreme ove godine. Da li ti to znaĉi nešto?
Danijela je bila zaprepašćena.
- Ali... ali, zar ti nije potrebno ...? - Ni sama nije znala kako da
završi svoje pitanje.
Mislio sam da sam prevazišao svaki fiziĉki zakon - priznao je
Erik - ali to je bilo pre nego što sam upoznao tebe. Ne sećam se kad
sam poslednji put ţeleo nekoga kao sad tebe.
- Jesi li siguran da ţeliš da se oţeniš mnome? - upita devojka
neodluĉno.
- Nemoj da brineš bezpotrebno. - Sagnuo se i poljubio njeno
namršteno ĉelo. - Naravno da ţelim da se oţenim tobom sutra ujutro.
Nisam te slagao samo zato da te uvuĉem u svoj krevet.
- Danijela je pocrvenela. I ona je jednog trenutka pomislila da se
HolanĊanin samo šalio i i da mu je najvaţnije da spava s njom. Sad je
videla koliko je pogrešila.
- Da se nisi ti predomislila?
- Oh, ne! Ali bojim se... - Prsti su joj se poigravali dugmadima
na Erikovoj košulji.
- To je normalno - utešio je muškarac. - I ja sam se prvi put
uplašio pošteno.
- Ne mogu da te zamislim uplašenog.

35
 Priznajem da je to bilo davno. Ali, nisam zaboravio svoje prvo
iskustvo. - Dodirnuo je Danijeline drhtave usne svojim. - Ţelim da
zapamtiš samo jedno, da u ljubavnoj igri nema utvrĊenih pravila.
Svaki par radi ono što mu se sviĊa i u ĉemu uţiva najviše. Jesi li me
razumela?
- Da - uspela je ona da promuca.
- I još nešto: ja sam obiĉan smrtnik, a ne neko izuzetno ljudsko
biće. Doći će momenat kad ću izgubiti kontrolu nad sobom ali to ne
treba da te brine . Ako ti dotle ne doţiviš onaj najlepši trenutak, ja ću
se potruditi da ga doţiviš posle. U redu?
- To sve zvuĉi tako tajanstveno - prošaputala je devojka.
Ujutro ti više neće izgledati tajanstveno.
Erikov pogled polako je prešao preko Danijelinog tela,
odmeravajući ga od glave do pete. - Pupoljak - promrmlja on. - Onda
je iznenada podigao u naruĉje.
Danijela je pokušala da se opusti, ali ukoĉila se još više kad je on
spustio na ogroman krevet. Oĉekivala je da Erik odmah poĉne da se
skida i obuzela je nelagodnost.
Ali on je već bio u stanju da joj ĉita skrivene misli. Seo je na
krevet do nje i pogledao je neţno. Osmeh mu je lebdeo na licu.
- Šta sad oĉekuješ? Da te skinem u jednom dahu i uzmem ono
što sam nameravao?
Danijeline oĉi napunile su se suzama.
- Ţao mi je.
- Seti se kako nam je bilo na plaţi kad sam te spustio na pesak i
poljubio tu ... i tu. - Prsti su mu se spustile na njene grudi. - A ti si
uzdahnula i molila me da ne prestanem.
Danijeline usne otvorile su se nehotiĉno kad je zamislila scenu
na plaţi. Erik je probudio u njoj osećanje za koje nije ni znala da
postoje.
- Tako će biti i sada. - Mladić se sagnuo i poljubio je. - Ali,
ovoga puta neću te pustiti iz zagrljaja.

36
 Danijela je zaboravila sve svoje dileme kad je Erik poljubio
strasno. Zatvorila je oĉi, predajući se novim osećanjima. Uskoro su
njegove ruke poĉele da joj skidaju haljinu, ali ona nije imala baš ništa
protiv. I sama je jedva ĉekala da se njihova tela dodirnu osloboĊena
odeće.
Erikove usne istraţivale su sve kutke njenog deviĉanskog tela,
budeći vatru koja se teško moţe ugasiti. Poljupci su doticali njene
grudi, stomak i bedra, terajući je da izgovara Erikovo ime s ĉeţnjom i
slatkim zaboravom.
Odjednom njegove usne spustile su se na devojĉine butine i ona
je tiho kriknula od zadovoljstva. Neverovatno, pomislila je da ljudi
mogu da osećaju takvo zadovoljstvo i da ga preţive.
Više nije bila svesna šta Erik radi s njom. Leţala je opuštena,
primajući njegove poljupce, ţeleći da se njihova ljubavna igra ne
završi nikad. Nije ni primetila da se i on oslobodio odeće i da je legao
pored nje.
Tek kad je pozvao po imenu tiho. Danijela je otvorila oĉi i
ugledala ga, u svoj veliĉanstvenosti, pored sebe. Pogled joj se
prikovao za njegovo izuzetno telo, za baršunasta prsa, snaţna pleća i
ravan stomak. Erik je imao lepu preplanulu boju i što je iznenadilo
najviše nigde se nije videla bela ivica od kupaćeg kostima. Izgledalo
je kao da je on proveo ceo ţivot na suncu, i to nag.
Erikove ruke milovale su njene najintimnije delove tela i svaki
njegov dodir budio je nove plamenove u njenom već uzbuĊenom telu.
Jednog trenutka Danijela više nije mogla da izdrţi bilo kakvo
odlaganje i, nesvesno, poĉela je da moli Erika da je uzme.
On je bez reĉi podigao lako, kao da je pero, i postavio je iznad
sebe. Sad su njihova tela bila sasvim blizu i mogli su da ĉuju otkucaje
svojih srca.
Ona je zaustila da kaţe nešto, ali ućutala je videći ţudnji u
Erikovim oĉima. Pokušala je da savlada strah, zatvorila je oĉi i
pomerila se. Kriknula je i pomerila se još jednom.
- Pomozi mi, Erik - zamolila ga je stavljajući mu ruke na svoje
kukove. - Molim te... oh!

37
 - Boli te, zar ne? - upita on van sebe. - Ţao mi je, ţao mi je! -
Prsti su mu se zgrĉili u pesnice, jer je osetio da polako gubi kontrolu
nad svojim telom. Ono je prestalo da sluša nareĊenja koja je izdavao
um i poĉelo je da se ponaša po svojoj sopstvenoj ţelji.
Više nije mogao da se obuzdava. Strast u njemu postajala je sve
jaĉa a ĉeţnja neizdrţljiva. - Danijela! - viknuo je u ekstazi.
Ona je otvorila oĉi zbunjeno, ne shvatajući šta se dešava. Bez
daha je posmatrala Erikovo lice na kom se videla ţudnja i neizmerno
zadovoljstvo.
Konaĉno, mladić je otvorio oĉi i pogledao Danijelu pomalo
nejasnim pogledom.
- Mislila sam... da umireš - prošaputa ona crveneći.
- I ĉinilo mi se da ću umreti. - Glas mu je drhtao, kao što mu je
malopre zadrhtalo i celo telo. Posmatrao je devojku ozbiljno. - Videla
si šta se dešava. Jesi li šokirana?
- Pomalo.
Erik je zagrlio jaĉe. - Ĉini mi se da me je taj tvoj pogled i koštao
samokontrole. - Kad sam primetio tvoje sjajne, uzbuĊene oĉi, više
nisam mogao da se uzdrţim.
- Izgledalo je kao da te muĉe do smrti.
Erik se nasmešio. - Tebi je nepojmljivo da zadovoljstvo moţe
biti toliko veliko, zar ne? Ĉim se malo odmorim, pruţiću i tebi takvo
zadovoljstvo.
- Hoćeš li stvarno?
- Da. Trebalo ti je još samo nekoliko sekundi da doţiviš isto što i
ja. A drugi put će mi biti lakše da se kontrolišem.
Danijela ga je pogledala ponosno.
- Ti si sada moj ljubavnik - izjavila je.
Erik je pogledao naniţe. Njihova tela još uvek su bila spojena i
mogao je da oseti njenu toplinu uz sebe. - Da, ja sam tvoj ljubavnik -
odgovorio je polako.

38
 Obuhvatio je rukama Danijeline butine i poĉeo da ih miluje
neţno. Onda je povukao još bliţe sebi i njegovo telo reagovalo je
odmah. Ĉak je i neiskusna Danijela shvatila šta se dogaĊa s njim.
- Znaš šta će se sada dogoditi? - upita je Erik s osmehom.
Pomerio se tako da je Danijela leţala ispod njega na krevetu.
- Sada - uzviknu on vatreno - sada gledaj šta ću da radim! Gledaj
i uţivaj!
Devojka je netremice posmatrala Erika dok joj se pribliţavao.
Njegove usne bile su sve bliţe njenim. Njegovo telo poĉelo je da se
pokreće novim ritmom, budeći novu vatru u njoj. Danijela se izvila
pokušavajući da utekne, ali kao da se predomislila, privila se uz njega
ponovo.
Novo zadovoljstvo proţimalo je njeno telo i ona je bila razapeta
izmeĊu ţelje da pobegne i potrebe da oseti Erikovu ĉvrstinu u sebi.
Ritam je postajao sve brţi. Danijelini uzdasi sve glasniji. Onda je
odjednom nastao mrak i ona je utonula u neki dan zanos.
- Da, ţelim da i ti doţiviš što sam malopre doţiveo ja - ĉula je
njegov šapat kraj uveta. - Da. Danijela! Da!
Ali, ona više nije bila svesna niĉega.
Kad je otvorila oĉi ponovo, videla je Erikovo nasmešeno lice nad
sobom.
- Da li muškarci uvek osete ovako nešto - morala je da zna.
Muškarac odmahnu glavom. - Ja nisam doţiveo ovako nešto
lepo ni s jednom drugom ţenom. I prvi put mi je bilo divno, ali sada
još lepše.
- Hvala ti - prošaputa Danijela dok su joj se oĉi punile suzama.
- Nemoj da mi se zahvaljuješ. - On se sagnuo i poljubio je neţno.
- Kriknula si od zadovoljstva, draga, znaš li to? I to tako glasno da
sam morao da ti prekrijem usne svojima da drugi ne bi ĉuli.
Ĉak ni u najluĊim snovima nisam zamišljala da je ljubav tako
veliĉanstvena.
- Drago mi je što si je iskusila prvi put sa mnom. Hvala tebi što
si me ĉekala.

39
 Danijela se osmehnula.
- Sad mi je milo što nisam popustila ranije.
Erik je odjednom postao zamišljen i namrštio se. - Ja nisam
koristio ništa kao zaštitu. Hoćeš li da sutra odemo kod doktora ili da
saĉekamo kad se vratimo kući? Još mogu da zamislim sa ţenom, ali sa
detetom ...
- Ja... ja bih radije razgovarala s svojim lekarom.
- U redu - nasmeši se mladić.
- A da li ţeliš da jednoga dana imamo decu? - Bilo joj je veoma
vaţno da sazna odgovor na to pitanje.
Erik je sklonio nestašan pramen s Danijelinog ĉela. – Da.
Jednoga dana.
Ona je primetila njegovo kolebanje. - Za sada je suviše rano i
priĉati o tome, zar ne? - upita devojka suvo.
- Za sada mi je dovoljno samo supruga. - Erikov pogled ponovo
je odmerio njeno telo. - Prekrasna si.
- I ti si.
Erik je poljubio neţno. - Bilo bi bolje da odspavamo malo. Sutra
ćemo imati uzbudljiv dan i treba da se pripremimo za njega. Osim ...
ako ti nemaš neke posebne ţelje ...
Danijela je porumenela i odmahnula glavom. Promenila je temu
brzo. - Kad ćemo se venĉati?
U deset pre podne. Onda matiĉar otvara kancelariju, a mi ćemo
se potruditi da budemo prvi na redu.
- Ne kaješ se zbog te odluke?
On odmahnu glavom. - Ne. A ti?
- Oh, ne!
Uskoro su leţali zagrljeni i bez trunke odeće na sebi.
- Ako ţeliš, daću ti jednu od mojih majica. Ona će ti posluţiti
kao spavaćica.
- Nije potrebno. Volim da osetim tvoje telo do svog - reĉe ona
pomalo stidljivo.

40
 - I ja volim to. - Erik je pogledao još jednom i poljubio u ĉelo. -
Laku noć, moja livling - prošaputao je.
- Laku noć. Erik.
Samo nekoliko trenutaka kasnije oboje su utonuli u zdrav,
okrepljujući san.

41
 V
Danijela je sanjala da lebdi, da joj je telo nago i da se leluja.
Protegnula se i nasmešila u snu.
- Ne opiri se, draga - zaĉuo se Erikov glas kao iz neke daljine. -
Ispustiću te.
Danijela je otvorila oĉi polako i videla da se nalazi u Erikovom
naruĉju i da je on polako spušta u kadu.
- Zar ne ţeliš da se osveţiš?
- Naravno da ţelim - promrmlja devojka sanjivo - ali mislila sam
da se pre kupanja ipak probudim.
Erik je spustio u toplu vodu, punu mirišljave pene i pridruţio joj
se i sam. Nasmejao se njenom iznenaĊenom licu. Onda je zapanjeno
zakljuĉio da se nije godinama smejao toliko kao u prethodna dva dana.
- Moraš se probuditi inaĉe ćeš se udaviti.
- Već sam i mislila da sam sada u nekom drugom svetu -
Ispruţila je ruke i pomilovala Erikova maljava prsa.
- Moramo se venĉati - reĉe on odjednom.
- Hoćeš da naĉiniš poštenu ţenu od mene - nasmeja se Danijela.
- Ti i jesi poštena. Prva iskrena devojka koju sam ikada sreo. -
Onda se nasmešio. - Osećam se kao dete koje se igra doktora. - Pustio
je da mu prsti klize preko Danijelinog nasapunanog tela.
- To za tebe nije ništa novo - prekorela ga je ona - ali ja prvi put
milujem jednog muškarca. Još uvek mi je sve novo i nepoznato.
- U redu. Znam da se još uvek nisi oslobodila svoje stidljivosti.
Neću insistirati na intimnosti dok ne budeš spremna.
- Stare devojke imaju mnogo predrasuda - primeti Danijela.

42
 - Oslobodiću te tih predrasuda pre isteka ove nedelje - glasilo je
Erikovo obećanje. - Hoćeš li još sapuna?
Danijela je pustila da je mladić nasapuna i miluje je, ali misli su
joj lutale negde daleko.
- U ĉemu je problem? – trgao je Erikov zabrinut glas.
- Razmišljam o neĉemu što si rekao sinoć. O... o kontracepciji.
- To nam neće predstavljati nikakav problem. Još danas ću otići
u drogeriju i kupiti odreĊena zaštitna sredstva, a kad stignemo kući,
otići ću da se konsultujem sa lekarom. Postoji mali operativni zahvat
kod muškaraca i...
Danijeline oĉi dobile su uţasnut izraz. Taj izraz zaustavio je
Erika usred reĉenice.
- Ti... ti ne ţeliš decu nikada - uspela je nekako da izgovori
isprekidanim glasom.
- Prokletstvo! - otelo se muškarcu. Bio je besan na sebe što se
izrekao. Zašto je uopšte poĉinjala tu temu? - Šta će nam deca? - upita
ljutito. - Ona vezuju ljude i protiv njihove volje.
- A brak?
- Pa, i brak. Ali, to nije isto.
- Nisi mi odgovorio. Ţeliš decu ili ne?
- Ne - odgovori mladić konaĉno, umoran od njenog ispitivanja. -
Ne ţelim ih.
Danijela je bez reĉi ustala iz kade, obmotala peškir oko sebe i
otišla u sobu. Kako moţe i da pomišlja na brak s ĉovekom koga ni ne
poznaje? I kako da provede ceo ţivot bez dece? Deca su stalno bila
prisutna u njenim maštanjima i oduvek je znala da će imati bar jedno...
bilo da se uda ili ne.
Suze su joj zamagliše vid i ona se srušila na krevet. Najbolje da
izaĊe ovog momenta i zaboravi da je ikada upoznala Erika. Deca ...
kako moţe da ne ţeli decu?
Erik je stajao na vratima kupatila i posmatrao je besno. Sve su
one iste. Ţele da ga veţu za sebe. Zašto je Danijela morala spomenuti
decu?

43
 Opsovao je i uputio se prema njoj. Seo je na krevet i uhvatio je
za struk. Poloţio je na ĉaršav tako naglo da je Danijeli zastao dah.
- Erik! - uzviknula je iznenaĊeno.
Njegove usne spustile su se na njene, ali u njima nije bilo
grubosti kao što je oĉekivala. I njegovi prsti koji su lutali njenim
telom bili su neţni.
- Povuci noge. Ovako. - Pomogao joj je da se namesti tako da ga
je obgrlila svojim telom.
Devojka je zadrhtala nehotiĉno, pogoĊena strasnim izrazom
oĉiju koje su je posmatrale netremice.
- Daj mi svoje usne - naredio je. - Sad me poljubi onako kako
sam te uĉio.
Danijela ga je poslušala, osećajući i sama kako ţelja raste u njoj.
Uzdahnula je kad su njegove ruke prešle preko njenih grudi, ovlaš, ali
i to je bilo dovoljno da se uzbudi i poţeli još.
No njegovi prsti krenuli su naniţe i obuhvatili je oko kukova
podiţući ih i pribliţavajući je polako sebi zadrhtala je dok je Erik
milovao još strasnije i slobodnije nego juĉe, otkrivajući joj tako nove i
nepoznate izvore uţivanja.
Onda se njegovo telo spustilo niţe i dotaklo njeno. - Sada -
prošaputao je muškarac - sada ćemo stvarno voditi ljubav.
Danijela je bila zbunjena u prvi mah. Kako: prvi put? Ubrzo je
shvatila šta je hteo da kaţe. Erikovi neţni i lagani pokreti ţeleli su da
je dovedu do cilja polako i sigurno. Strah koji je osetila u poĉetku
nestao je iznenada i ona je poĉela da se opušta. Bilo joj je beskrajno
lepo i Erik je zasluţan što ona oseća svu tu lepotu. Ţelela je svim
srcem da i njemu bude ovako predivno kao i njoj.
- Erik? - prošaputala je nesigurno kad je osetila drhtaje koji su se
budili u njoj.
Od tih istih drhtaja podrhtavalo je i njegovo telo.
- Ljubljena - ĉuo se Erikov šapat. - Ljubljena moja!
Danijela je podigla svoje lice i zagledala se u te sjajne oĉi

44
ispunjene neţnošću. Poljubila je jedan Erikov kapak, pa drugi, pa oba
obraza.
- Tako, mila moja. Ljubi me!
Zatvorio je oĉi uţivajući u toplom dodiru Danijelinih usana.
Znao je da je njeno uzbuĊenje sve veće, da je kraj njihovog puta vrlo
blizu.
- Da, draga. Sada će doći ono najlepše. Sada...
Pogledao je Danijelu i poĉeo da ubrzava tempo, vodeći raĉuna
da mu pokreti i dalje ostanu neţni. Ţeleo je da joj pruţi sve od sebe,
da je uvede u taj njoj nepoznati svet.
Danijela se osećala vrlo ĉudno. Nešto se dogaĊalo u njoj, nešto...
ali nije znala šta. Obuzela je neka ĉudna napetost i svi mišići su joj
postali zategnuti. Bilo joj je sve teţe da diše, a slabi drhtaji koje je
osetila pre nekoliko sekundi, sada su postajali sve jaĉi.
- Ja... bojim se - uspela je nekako da promuca. Stegla je Erika iz
sve snage, kao da traţi podršku od njega.
- Pssst - prošaputa on. I dalje je posmatrao njeno lice, paţljivo
motreći svaki novi izraz. - Sada ćeš osetiti svu lepotu ljubavi. Ono o
ĉemu sam ti govorio. Ne plaši se, ljubavi. Nemoj da se skrivaš od
mene. Pusti me da te gledam...
Danijeli se uĉinilo da se Erik smeši, ali više nije bila sigurna. U
njoj je nešto eksplodiralo i kao da je ispaljeno hiljadu vatrometa.
Uzviknula je glasno, drţeći Erika ĉvrsto, a onda je zaplakala. Plakala
je zbog lepote koju je doţivela.
Samo nekoliko trenutaka kasnije, zaĉula je svoje ime na
Erikovim usnama i osetila je kako se njegovo telo ukoĉilo...
Dugo su leţali zagrljeni ne govoreći ništa. Danijela je bila
poraţena. Znala je da je Erik sada zauvek vezao za sebe i da će ostati s
njim bez obzira na sve. Deca i ne znaĉe sve u ţivotu, pokušavala je da
rezonuje.
- Dosad nisam bio neţan s drugim ţenama - reĉe muškarac
iznenada. - Nisam ni znao da mogu biti tako neţan. Jesam li te
povredio?

45
 Danijela je obrisala suze s lica. – Ne, nisi me povredio. Ali,
nisam oĉekivala da će mi biti ovako lepo.
- I meni je bilo lepo. - Uzdahnuo je. - Mislim da bismo sada
morali da ustanemo.
Ona je pokušala da stane na noge i skoro je pala nazad u krevet.
Kako je samo bio neţan...
Venĉanje je bilo obavljeno brzo. Kad je ceremonija bila gotova,
matiĉar je pozvao novopeĉenog mladoţenju da poljubi svoju suprugu.
HolanĊanin se nagnuo i s osmehom na licu, spustio svoje usne
na Danijeline. Gotovo je, mislio je. Više nema povratka. Ko zna,
moţda im i neće biti tako loše. Ne moţe mu biti dosadno, jer će zbog
posla biti stalno van kuće. Samo da nije ostala u drugom stanju,
pomislio je Erik nelagodno. Ĉim stignemo kući, pobrinuću se da se
zaštitimo oboje. I sama pomisao na dete plašila ga je. Ono bi znaĉilo
okov koji ne bi mogao da raskine nikad.
Danijeli nije izmakao iznenadan trzaj na Erikovom licu i
rastuţila se. Zašto li se oţenio mnome, upitala se neveselo. Od prvog
momenta kad ga je videla, znala je da je on ĉovek koji je dovoljan sam
sebi.
- Da li se kaješ? - upitala ga je malo kasnije, kad su se vraćali u
hotel.
HolanĊanin je zastao i pogledao svoju ţenu pomalo zbunjeno. -
Molim? Zašto da se kajem?
- Zato što smo se venĉali. - Danijela se zagledala u Erikove oĉi,
kao da traţi odgovor u njima. - Tako si ćutljiv. Znam da ja nisam
nešto naroĉito i da se ne poznajemo kako treba. Ali... mi se moţemo i
razvesti - završila je tuţno.
Ćutljiv sam zato što pokušavam da rešim jedan problem, a ne
zato što smo se venĉali. I znaj: niko me ne moţe naterati na nešto što
ne ţelim sam. - Ispruţio je ruku i potraţio njenu. - Volim tvoje
društvo i dobro se slaţemo u krevetu. Šta bi htela više?
- U pravu si. Nisam ni sanjala da ću se udati i naći svog druga.

46
 Erik joj se nasmešio i poljubio joj ruku. - Dobro ti stoji burma -
rekao je gledajući zlatnu burmu na njenom prstu. - Da li ti je sada
bolje kad smo ozakonili našu vezu?
Danijela uzdahnu tuţno. - Šta mogu kad sam staromodna?
- Ne treba da mi se izvinjavaš zbog svog vaspitanja. U svakom
sluĉaju, dopalo mi se što sam ti bio prvi.
Danijelu je iznenadio posedniĉki ton u Erikovom glasu.
Nasmešila se i stegla njegovu ruku. Rumenilo joj se razlilo po
obrazima, ali nije se brinula zbog toga.
- I meni kao da je bilo prvi put - nastavi muškarac tiho. - Kao- da
sam se jutros rodio ponovo. Verovao sam ti kao nijednoj drugoj ţeni.
- I ja sam verovala tebi. Jedna moja prijateljica, koja je dve
godine u braku, ispriĉala mi je kako je muţ ismejao prve braĉne noći.
Erik odmahnu glavom.
- Mislim da bi te bilo kakvo ismevanje dotuklo.
Ona se trgla i pogledala ga iznenaĊeno. - Otkud ti to znaš?
- Razumem te, Danijela. Ni meni ne bi bilo prijatno da si me
ismejala.
Ona je i dalje gledala svog muţa. U oĉima joj se videlo
neskriveno oboţavanje i Eriku je zasmetao taj pogled.
- Nemoj nikada pokušati da me veţeš za sebe - prošaputao je
ozbiljno. - To ne mogu da podnesem. Ni ja neću vezivati tebe.
Nastavili su dalje. Erik se osećao nelagodno. Šta li će biti kad
Danijela sazna istinu o njegovom poslu? Ona sad sigurno misli da je
njen muţ neki rezervni oficir ili nešto sliĉno, s obzirom na to koliko se
razume u armiju.
Kad su stigli u hotel, presvukli su se i otišli na ruĉak. On je ćutao
sve vreme, ne primećujući Danijelin zabrinut pogled na sebi.
- Erik - reĉe ona na kraju - imaš li nekih problema? Mogu li ti
pomoći?
On se samo osmehnuo i odmahnuo glavom. Kad su ponovo bili
u svojoj sobi, pogledao je Danijelu ozbiljno.
- Da li me ţeliš? - upitao je tiho.

47
 Zašto me iskljuĉuje, upitala se mlada ţena. Ţelela bih da
podelim s njim sve.
- Ţelim te - odgovorila je jednostavno.
- Voleo bih da vodimo ljubav opet, ali nisam siguran da li bi ti
mogla da podneseš to.
- Pa... - Danijela je pogledala u stranu.
- Jesi li u stanju da vodiš ljubav sa mnom ovog trenutka?
- Izgleda da, ipak, nisam - priznala je ona. - Mada bih to volela
više od svega. - U knjigama piše da ţene uvek mogu da vode ljubav
i...
- Ţivot je drugaĉiji - utešio je on. - Saĉekaćemo dan-dva dok se
ne oporaviš sasvim. A u meĊuvremenu ću te nauĉiti i nekim drugim
stvarima... što se seksa tiĉe.
Danijela se nasmejala stidljivo, ljutita zbog crvenila koje joj je
već obojilo obraze. - Hoćeš li me stvarno nauĉiti... i drugim stvarima?
- Naravno. - Erik je poljubio i naslonio uz sebe. - Evo, vidiš li
kako reagujem na tvoju blizinu?
- Vidim.
- Onda bolje da se udaljimo jedno od drugog, jer neću
bespotrebno da se muĉim.
Danijela se nasmejala. Ţelela je da mu pomogne, ali nije znala
kako.
- Hajde, obuci kupaći kostim, pa idemo na plaţu - predloţi Erik.
Dok se ona presvlaĉila, njegove oĉi pratile su je budno. Po ko
zna koji put Erik je bio zadivljen bogatstvom Danijelinih oblina.
Mlada ţena primetila je Erikov uţareni pogled na sebi i oklevala
još nekoliko trenutaka. Onda je skupila svu hrabrost i pogledala ga
odluĉno.
- Erik, malopre si spomenuo da postoje i drugi naĉini da se
postigne zadovoljstvo... u seksu. Je li to istina?
Njegove oĉi postale su još sjajnije.

48
 - Da.
Danijela je ispruţila ruke prema svom muţu. Srce je poĉelo da
joj kuca brţe dok je on prilazio polako. Dvoumio se samo nekoliko
sekundi, a zatim se spustio do Danijele.

49
 VI
Dani su prolazili velikom brzinom i uskoro je došao i njihov
poslednji dan odmora. Danijela je produţila svoj boravak u Meksiku
da bi Erik iskoristio svoje slobodno vreme, ali i ta dodatna sedmica
prohujala je velikom brzinom.
Dok je polako pakovala stvari u kofere, mlada je ţena
razmišljala o mnoštvu dogaĊaja koji su se desili u tako kratkom
periodu. Kako li će njene prijateljice reagovati kad saznaju da se
udala? I to za tako zgodnog muškarca... za muškarca o kome zna tako
malo.
Danijela se namrštila. Zašto joj Erik ne priĉa o poslu kojim se
bavi. Rekao je samo da je u vojsci, ali šta, u stvari, radi tamo? Brzo je
odagnala neprijatan osećaj koji je obuzeo. Šta ima toliko da se brineš,
upitala se. Ako ima stvari koje treba da znaš, reći će ti ih Erik sam.
Erik je primetio njen zabrinut izraz lica i prišao joj je. - Jesi li
spremna?
- Da.
Uzela je dva paketa i stavila ih kraj Erikovog kofera.
On se zagledao u njen paket i nasmejao se. - Ti i tvoje knjige.
Sad bar znaš nešto više o stvarima koje se u njima opisuju.
Danijela klimnu glavom crveneći. Selila se svih onih dugih,
neprospavanih noći kad su vodili strasnu ljubav. - Naravno, gospodine
van Mire, sada sam već postala struĉnjak.
- Ne kaješ se ni zbog ĉega, Danijela? - upita muškarac tiho.
- Ne kajem se nimalo. Uvek ću se sećati ovih nekoliko predivnih
dana u Vera Kruzu. - A kaješ li se ti?

50
 - Ţao mi je samo što se nismo sreli ranije. - Pogledao je na sat. -
Moramo poţuriti ako nećeš da zakasnimo na avion.
HolanĊanin je rezervisao mesta unapred, tako da su ušli bez
brige. Danijela je sela pored svog muţa, gledajući ga s neskrivenim
divljenjem. Šta li će Harijeta reći na sve ovo?
Erik je pogledao Danijelu i pogledi su im se sreli. Još uvek nije
mogao da se privikne na ĉinjenicu da je sada oţenjen. Dţon i Gabi će
biti šokirani, palo mu je na pamet. A Apolo, Samson, Drago i Laremos
će mu se smejati od srca, On, HolanĊanin, oţenjen. Neverovatno... ali
lepo.
Verovatno je Gabi uticala da Erik delimiĉno promeni mišljenje o
slabijem polu. Ta hrabra ţena probijala se kroz dţunglu korak u korak
sa svojim muţem i ĉak mu je jednom prilikom spasla i ţivot.
Erik pogleda svoju ţenu još jednom. Da li i ona poseduje
hrabrost koja je tako svojstvena Gabi? Da li bi saĉuvala hladnokrvnost
u odsudnim trenucima i bila spremna da ţrtvuje ţivot za njega?
Pogled mu je pao na torbu punu knjiga kraj njenih nogu. Gluposti,
pomislio je prezrivo. Šta li će Danijela reći kad sazna istinu o njemu?
Jer, istina će neminovno izaći na videlo.
Danijela je primetila u kom pravcu Erik gleda i slegnula je
ramenima.
- Šta ćeš, neke od nas interesuju i gluposti poput ljubavnih
romana, Ali, ovde ima i stvari koje nisi oĉekivao da vidiš kod mene.
I ona je izvadila iz gomile jednu knjigu. Erik je pogledao sadrţaj
iznenaĊeno. Roman je govorio o dva novinara koji su se našli u
najţešćim borbama prilikom revolucije u jednoj srednjoameriĉkoj
drţavi.
- Nisi oĉekivao da ĉitam i ovakve knjige?
Erik je pogleda paţljivo. - Nisam.
- Pa, većina nas sanjari ponekad o borbama i revolucijama,
pitajući se kako li bi bilo da se i sami naĊu tamo.
- Bolje da te ne interesuju takve stvari - reĉe HolanĊanin tiho. -
Danijela - upita je polako - da li si ikada posmatrala ĉoveka koji
umire?

51
 Mlada ţena se trgla, iznenaĊena ĉudnim prizvukom Erikovog
glasa.
- Naravno da nisam.
- Onda nemoj da priţeljkuješ da se naĊeš u situaciji iz koje
moţda ne bi bila sposobna da se izvuĉeš. Revolucije nisu šala.
Erik je potraţio cigaretu u dţepu, a onda primetio da natpis:
„Zabranjeno pušenje” još uvek stoji istaknut. Sledećeg trenutka se
setio da se nalazi u odeljku za nepušaĉe, jer je seo uz Danijelu koja ne
puši.
Prokletstvo, pomisli muškarac. A baš bi mi prijala jedna
cigareta.
- A jesi li se ti našao u takvoj situaciji? - trgao ga je Danijelino
neoĉekivano pitanje.
- Mislim da to ne bi trebalo da te interesuje - odgovori Erik sa
osmehom.
On nije odgovorio grubo, ali Danijela je ipak osetila ţaoku u
njegovim reĉima. Okrenula se prema prozoru i zagledala u pejsaţ
ispod njih. Moraće da nauĉi da obuzdava svoju radoznalost. Erik je
sad njen muţ i ne sme ga gnjaviti raznoraznim pitanjima.
Iznenada, zaĉuo se krik i neko komešanje ispred njih. Danijela je
pogledala u pravcu iz kog se zaĉuo krik i ugledala ĉoveka u smeĊem
odelu kako drţi stujardesu ĉvrsto, ĉovek je liĉio na stranca i bio
tamnoput. Uz stjuardesin vrat drţao je injekciju napunjenu nekom
teĉnošću. Drugi ĉovek, isto tamnoput, ustao je sa svog sedišta i mirno
ušao u pilotsku kabinu.
Iz kabine je dopro glasan jauk i ubrzo je istrĉao kopilot.
- Govori istinu - viknuo on pomalo uspaniĉeno.
Kroz nekoliko sekundi zaĉuo se kapetanov glas i HolanĊanin se
ukoĉio.
- Dame i gospodo, govori kapetan Hol. Menjamo pravac našeg
leta. Molimo vas da ostanete mirni i ponašate se po datim
instrukcijama.

52
 Ĉovek koji je malopre ušao u pilotsku kabinu sad je izašao iz nje
i uzeo mikrofon u ruku.
- Ne ţelimo da povredimo nikog - rekao je. - Znajte jednu stvar:
injekcija uperena u stjuardesin vrat sadrţi hlorovodoniĉnu kiselinu.
Da bi efekat njegovih reĉi bio veći, muškarac je kanuo jednu kap
na sedište i odmah se koţa na sedištu poĉela topiti. Putnici su poĉeli
da šapuću uplašeno.
- Zato, ako vam je stalo da stjuardesa ostane u ţivotu, ponašajte
se po našim nareĊenjima. Ponavljam: niko neće biti povrĊen ako
ostane na svom mestu.
Putnici su oĉigledno shvatili pretnju veoma ozbiljno, jer se niko
nije ni pomerio.
- Profesionalci - promrmlja HolanĊanin. - Mora da im je jako
slalo da pobegnu iz svoje zemlje.
Danijela se trudila da saĉuva hladnokrvnost. - Šta misliš ko su
oni?
- Nemam pojma.
- Ali, sigurno ne bi upotrebili onu injekciju kao što su zapretili,
zar ne?
Erik je pogledao svoju ţenu, ĉiji je naivan izraz lica više
podsećao na neko dete.
- Pobogu, Danijela, naravno da bi je upotrebili!
Danijela je prebledela. Pogledala je muškarca u smeĊem odelu
koji je i dalje drţao stjuardesu ĉvrsto.
- Zar kapetan ne moţe da uradi nešto?
- Moţe. Moţe da izvrši svako njihovo nareĊenje. Otmiĉari ţele
jedino besplatnu voţnju i kad stignu na svoj cilj izaći će iz aviona.
- Zar nisi zabrinut?
- Injekcija nije prislonjena uz moj vrat - reĉe Erik mirno.
Danijela je bila zaprepašćena. Kako moţe biti tako neosetljiv?!
Pa, stjuardesin ţivot je u opasnosti! Za kakvog li se to ĉoveka ona
udala?

53
 Erik je zatvorio oĉi ne obraćajući se na njen prezrivi pogled. Bilo
mu je ţao što je morao da je šokira na ovaj naĉin, ali morao je da
razmisli. Njena pitanja su mu smetala. Poĉeo je polako da smišlja
plan. Ima dva otmiĉara. Oni neće povrediti stjuardesu ako se udovolji
njihovim zahtevima. Samo jedan on njih dvojice je naoruţan.
Oĉigledno, nisu mogli da prenesu ništa metalno zbog senzora na
aerodromu. To je dobro, mislio je HolanĊanin. Moţda imaju noţeve
poput njegovog, ali to već nije veliki problem. I on dobro barata
noţem.
Danijela je pogledala svog muţa ponovo. Pa, on spava, pomislila
je zapanjeno. Usred svega ovoga, on jednostavno spava! Uzdahnula je
nemoćno. Uostalom, šta bi i mogao da uradi? Skoĉi sa sedišta kao oni
junaci iz knjiga i savlada otmiĉare?! Mora biti!
HolanĊanin je polako otvorio oĉi. Ĉovek koji je drţao stjuardesu
pomerio se prema napred i ugurao je na sedište. On i Danijela bili su
blizu njih, samo dva reda udaljeni od nesrećne domaćice aviona.
Drugi otmiĉar je imao u ruci nešto što je liĉilo na ruĉnu bombu i bivao
je sve nervozniji što su bili bliţe cilju.
Umorio se, pomisli Erik, gledajući otmiĉara s injekcijom. A ovaj
drugi verovatno drţi samo imitaciju bombe. Mora da je to jedna od
onih plastiĉnih ruĉnih bombi što ih reklamiraju u poslednje vreme.
Saĉekaće dok ne slete. Ako im bude oboren azil, u redu. Ali, ako
ne bude, onda će stupiti u akciju. Mora uĉiniti nešto makar zbog
Danijele koja je sedela pored njega razoĉarana i tuţna. Bilo je
oĉigledno da je sasvim izgubila veru u svog heroja.
Kad je avion sleteo, muškarac s ruĉnom bombom uputio se u
pilotsku kabin, izašao je iz nje ponovo već kroz nekoliko sekundi sa
zabrinutim izrazom lica.
- Šta je bilo? Šta je bilo? - upita ĉovek koji je drţao stjuardesu.
Ne daju nam da izaĊemo. Daće nam goriva, i to je sve. - Dok je
govorio mahao je ruĉnom bombom na sve strane ne obazirajući se na
uplašene uzvike putnika. - šta ćemo sada? šta ćemo sada? Ne moţemo
nazad.

54
 - Prokletstvo! - namrštio se stariji otmiĉar. - Ići ćemo u Majami,
a onda ćemo već videti šta ćemo dalje.
Otmiĉar s bombom ponovo je ušao u kabinu. Ĉuo se razgovor i
on se uskoro vratio zadovoljan.
- Letećemo u Majami.
- Odliĉno!
HolanĊanin, koji je paţljivo posmatrao šta se dešava, nagnuo se
prema Danijeli.
- Koliko si hrabra, gospoĊo van Mir? - upitao je tiho, tako da ga
je ĉula samo ona.
Danijela se trgla.
- Nisam kukavica - odgovorila je zbunjeno. Šta li to Erik smera?
- Ono o ĉemu ja razmišljam moglo bi te stajati ţivota.
- Govoriš o stjuardesi - zakljuĉi mlada ţena.
- Njen ţivot zavisiće od tebe. - Izraz HolanĊaninovog lica bio je
odluĉan. - Kad se pribliţimo aerodromu, pokušaćeš da odvuĉeš paţnju
otmiĉara koji drţi stjuardesu. Samo ćeš mu odvući paţnju tako da
odmakne tu injekciju nekoliko santimetara od stjuardesinog vrata.
- Zašto da preduzimamo bilo šta? Rekao si da se otmiĉari otići
i...
- Zato što su sada oĉajni i spremni na sve. UbeĊen sam da će
jedan od njihovih zahteva biti oruţje. A kad ga dobiju, za nas više
nema nade.
- Ali, niko im neće dati oruţje.
- Mislim da hoće... kad isprobaju injekciju na nekoliko putnika.
Danijela se stresla. Osećala je da strah u njoj raste, ali zato je
njen muţ izgledao potpuno hladnokrvno. Pogledala ga je s novom
verom. Kako je mogla i da posumnja da je on kukavica?
- Rizikovaćeš svoj ţivot - upozori je Erik još jednom. Mrzeo je
samog sebe što je nagovara da saraĊuje s njim. Zar je potrebno
stavljati njen ţivot na kocku? Ali, zar sme pustiti otmiĉare da rade s
njima šta hoće?

55
 - Nedostajala bih samo Harijeti i, moţda, tebi - odgovori
Danijela s uzdahom.
Erik je odjednom osetio potrebu da je zaštiti. Znao je da ona
nema nikog na svetu osim njega. Isto kao što je njoj stalo do njega,
tako je i HolanĊaninu stalo do nje.
- Moţda bih mogao da sredim sve i sam - poĉe muškarac polako.
- Ne bojim se - Danijela se nasmešila. - Odnosno, bojim se, ali
uradiću ono što mi kaţeš.
Znaĉi, postoji još jedna ţena nalik na Gabi, ţena koja je spremna
da ţrtvuje svoj ţivot za spašavanje drugih. Ova umiljata maĉkica ima i
zube, pomisli Erik s osmehom.
- U redu, tigrice. Evo šta sam smislio ...
Danijela ga je slušala paţljivo, ponavljajući u sebi svaku Erikovu
reĉ. Mora zapamtiti sve, inaĉe će sirota stjuardesa stradati.
Kad je kapetan najavio skoro sletanje u Majamiju, Danijela se
ukoĉila. Po njegovom glasu naslućivalo se koliko je kapetan zabrinut.
Samo da ovo uspe, mislila je mlada ţena. No, nije joj bilo jasno kako
će Erik stići do drugog otmiĉara na vreme. Kad ga stranac bude video
da se pribliţava, jednostavno će baciti bombu i sve će biti gotovo.
Avion je nekoliko puta napravio krug iznad aerodroma i onda se
spustio. Ĉim je stao, HolanĊanin je dodirnuo Danijelinu ruku dajući
joj znak da je vreme za akciju.
Ona je polako ustala trudeći se da zaboravi na svoj strah.
Krenula je napred, prema otmiĉaru s injekcijom.
- Oh, senjor ... - pozvala je otmiĉara.
Muškarac se trgao i stegao stjuardesu još jaĉe. - Šta je bilo? -
viknuo je.
- Ja... moram, molim vas. - Uhvatila se za obliţnje sedište i
nastavila dalje zamuckujući:
- Moram da idem... u toalet... molim vas.
Otmiĉar je opsovao i rekao nešto svom kolegi koji je stajao uz
vrata pilotske kabine.

56
 - Ja moram! - molila je Danijela i dalje.
Opet se zaĉula psovka i onda se otmiĉar s injekcijom nasmejao. -
U redu, idete.
Ona je pošla prema toaletu polako. Još deset koraka, mislila je.
Još sedam. Još dva. Srce joj je udaralo kao ludo, a oĉi, širom otvorene
od straha, oborila je ka podu da otmiĉar ne bi primetio uţas u njima i
reagovao pre vremena.
Molim te, poĊi za mnom, molila je HolanĊanina nemo. Imam
samo dvadeset šest godina. Neću da umrem. Tek što sam se venĉala.
Još jedan korak. I Danijela je zastala, zanjihala se i uzdahnula. -
Tako mi je muka! - viknula je. Nije morala da se pretvara, jer stvarno
se osećala loše. A kad se našla naspram otmiĉara koji je drţao
stjuardesu, odjednom je poletela pravo prema njemu.
Otmiĉar je instinktivno pustio stjuardesu i pruţio ruku da
prihvati Danijelu. Desilo se baš ono što je Erik i predvideo. Istog
trenutka HolanĊanin je bacio noţ koji je pogodio otmiĉara pravo u
stomak. Ovaj je ispustio injekciju i pao na pod previjajući se od bola.
Erik je skoĉio sa sedišta ogromnom brzinom. U nekoliko koraka
našao se pored drugog otmiĉara.
- Ja ... ja ću baciti bombu - zapretio je stranac i podigao je preteći
uvis.
- Hajde, baci je - reĉe HolanĊanin idući i dalje prema njemu.
Sledećeg trenutka već je skoĉio na otmiĉara koji je pao na pod drţeći
bombu u ruci i dalje.
- Eksplodiraćemo! - viknuo je mladi kopilot paniĉno.
U avionu je nastao opšti meteţ.
- Pobogu - promumlao je Erik. - Zar se plašite plastiĉne bombe?!
- I bacio je plastiĉnu imitaciju prema kopilotu.
Mladić je zastao iznenaĊeno a pilot se nasmejao. Okrenuo se
prema HolanĊaninu.
Trebalo je da shvatim i sam zašto je bio toliko nervozan.
- Pa ... pa, to je plastika! -zamuckivao je neiskusni kopilot.
- Zadrţite je kao suvenir. Kako je Lena?

57
 - Ako mislite na stjuardesu, u redu je, ali otmiĉar, koji ju je drţao
nije. Pozovite doktora odmah.
- Hoću. I hvala vam - osmehnuo se pilot.
- Nema na ĉemu. Smetao mi je, jer je spreĉio stjuardesu da
donese kafu koju sam naruĉio.
Pilot se nasmejao od srca. - Kupiću vam litru kafe kad siĊemo.
Nasmejao se i HolanĊanin.
- Drţim vas za reĉ. - Onda je pogledao uspaniĉene putnike i
obratio im se.
- Nemate ĉega da se plašite. To nije bila prava bomba. Sad samo
sedite mirno.
Danijela je još uvek leţala kraj otmiĉara koji se previjao od
bolova i gledala ga zapanjeno. Onda je pogledala stranca za koga se
udala. Ko li je on ?
Plavokosi muškarac posmatrao je svoju ţenu tuţno. Bilo mu je
ţao što je morala da preţivi sve ovo, ali nije bilo drugog izbora.
Sagnuo se i podigao je neţno.
- Biće mu dobro, ne brini - uveravao je tiho. - Hajdemo sad
odavde.
- Dok su išli ka izlazu, pritrĉala im je stjuardesa. - Hvala vam
mnogo, hvala vam oboma!
- To nam je bila duţnost - promrmljao je plavokosi muškarac
smešeći se. - Pobrinite se za ranjenika.
Kopilot se nagnuo nad povreĊenog otmiĉara, pokušavajući da
zaustavi krvarenje, a drugi stjuart stavio je lisice nepovreĊenom
teroristi.
- Saĉekajte malo i povešću vas u upravu - obratio im se kapetan
aviona. - Mislim da ćemo morati razgovarati i s policijom.
- U redu. - Erik je poveo Danijelu prema izlazu, ali uto se setio
neĉeg i okrenuo se. - Kad sve buĊe sreĊeno, hoćete li doneti tašnu i
paket s knjigama koji pripadaju mojoj ţeni?
- Naravno, gospodine.

58
 Danijela je još uvek bila u stanju šoka, ali razaznala je Erikove
reĉi. I pored ove zbrke, on se setio njenih knjiga! Pogledala ga je
uplašenim oĉima.
- Nisam imao izbora - rekao je Erik tiho. - Inaĉe ne bismo imali
nikakve šanse.
- Da ... znam. Jedino... nikad nisam videla nekog...
- Bila si izvanredna. Znam samo još jednu ţenu koja bi bila u
stanju da uradi što i ti sada.
Ali, Danijela je razmišljala o drugoj stvari.
- To što ti radiš ... rekao si...
HolanĊanin se nasmešio i uhvatio je za ruku neţno. - Ja radim
ono za šta me plaćaju... za šta me plaćaju dobro.
Danijela ga je posmatrala s nevericom. Ćutala je dugo. Njega je
obuzeo bes. Šta ga tako gleda? Šta je mislila da je on, knjigovoĊa?
- Plaćenik - prošaputala je mlaĊa ţena zagrcnuvši se.
- Da - uspravio se on još više.
Danijela je osećala da se sav svet ruši oko nje. Nije imala snage
ni da zaplaĉe, razoĉarenje je bilo toliko jako. Sve je mogla da zamisli,
ali ovo...
Njeno razmišljanje prekinuo je kapetan koji ih je poveo u
kancelariju uprave. Uskoro je došla i policija i ispitivanje je trajalo
unedogled. Ali, Danijela nije bila svesna ni gde se nalazi, ni ko sedi
pored nje. Mislila je samo na jedno, za koga li se udala? Nije ni ĉudo
što ne ţeli decu, odjednom joj je sinulo, jer ko zna da li bi deca uopšte
i viĊala svog oca.
Videla je samo jedno rešenje: da se njih dvoje rastanu i svako
nastavi svoj ţivot kao i do sada.
Iznenada je osetila lak dodir na ramenu i videla je da sa Erik i
ona ostali sami.
- Šta sada? - upita ona bespomoćno.
Ponudili su nam smeštaj u hotelu do sutra ujutro.

59
 - Ne ţelim da idem u hotel - odgovori Danijela kategoriĉno. -
Hoću da idem kući. I treba da razgovaramo. Kaţi mi, Erik - pogledala
ga je tuţno - zašto si se ti oţenio sa mnom?
- Zato što sam te ţeleo.
U njenim oĉima odjednom se pojavio bes. - Poţeleo si me i
odluĉio da me dobiješ bez obzira na sve. Zašto mi nisi rekao odmah
ĉime se baviš?
- Zato što sam se plašio da bi pobegla od mene.
- Istina je, ali pobeći ću i sada.
- Mislio sam da je bolje da razgovaramo kad stignemo u Grinvil.
- Ja idem u Grinvil, to je taĉno, ali ti ne ideš.
HolanĊanin je pogledao zaprepašteno. Šta je njoj? More ţena bi
poţelelo da je na njenom mestu i da ga ima za muţa, a ona mu sada
okreće leĊa.
- Ti mala glupaĉo! - otelo mu se i protiv njegove volje.
- Ja moţda i jesam glupaĉa - viknu mlada ţena - ali ni ti nisi
ništa bolji. Imao si loše mišljenje o meni još kad si me ugledao prvi
put i poţeleo si malu avanturu.
- Da, na samom poĉetku sam to i poţeleo - priznao je Erik - ali
sada sam promenio mišljenje o tebi. Cenim te i poštujem. Ti si moja
supruga.
- Malopre si rekao da sam glupaĉa!
I Danijela se odjednom okrenula, uzela svoje pakete i uputila se
ka šalteru za prodaju karata.
- Kuda ćeš?
- Kući.
Erik je osetio kako mu se nešto steglo u grlu. Zar je moguće da
se zaljubio u Danijelu? Nikad nije osećao ovako nešto prema nekoj
ţeni.
- Stani.
Ona je stala, ali se nije okrenula. - Molim?

60
 - Razmisli neko vreme... o nama - reĉe HolanĊanin tiho. - Biću
odsutan nekoliko nedelja zbog posla, ali onda ću doći da razgovaramo.
- Stvarno? Ko zna dali ćeš biti ţiv kroz nekoliko nedelja. -
Danijela je osećala kako joj suze klize niz obraze, ali bilo joj je
svejedno. - Znaj da nisam u stanju da sedim i ĉekam muţa kod kuće i
uz put se pitam da li je još u ţivotu.
- Javiću ti se.
- Kako hoćeš.
Ne usuĊujući se da ga pogleda još jednom, Danijela je prvo
krenula ka šalteru polako, a onda poĉela da trĉi. Glasni jecaji
protresali su joj telo i jedva je ĉekala da stigne kući. A Erik je još dugo
ostao na mestu gde je stajao s Danijelom i gledao je kako odlazi iz
njegovog ţivota.

61
 VII
Sve se izmenilo. Ni poznata lica ni posao nisu mogli da skrenu
njene misli sa Erika.
Harijeta joj u poĉetku nije verovala da je i ona uĉestvovala u
oslobaĊanju aviona od otmiĉara, ali kad je štampa objavila sve detalje,
shvatila je da Danijela govori istinu.
- Plaćenik? - ĉudila se Danijelina prijateljica i koleginica. - Pa.
kako to da nisi pitala ĉime se bavi pre nego što si se udala za njega?
- Da ga vidiš, ne bi se ĉudila. - Danijela nije ţelela da govori o
svom muţu. Htela je da ga zaboravi što pre i da nastavi ţivot po
starom šablonu.
Nijedan muškarac nije toliko zgodan da zaboravi da ga pitaš šta
je po zanimanju. Ĉak ni Dejn.
Danijela je sakrila osmeh. Dejn, Harijetin muţ nije bio nimalo
nalik na Erika: nizak, punašan i prostodušan, sušta HolanĊaninova
suprotnost.
- A gde je on sada? - interesovala se Harijeta.
- Ne znam. Verovatno kod nekog dobrog advokata koji će
završiti brakorazvodnu parnicu što pre.
- Moţda biste ipak mogli da spasite brak.
Mlada ţena odmahnu glavom. - To je nemoguće. Nemam takve
ţivce da izdrţim tempo Erikovog ţivota. Stalno bih se pitala da li je
ranjen ili ĉak i mrtav?
- Pa, verovatno si već donela odluku!
Harijeta je pogledala Danijelu s negodovanjem. Koleginica joj je
bila bleĊa i u poslednje vreme izgubila je apetit. A nekoliko jutara
uzastopce bilo joj je i muka.

62
 - Danijela, da nisi ti u drugom stanju? - morala je da upita.
- Ne to je nemoguća - uţasnula se mlaĊa ţena.
Harijeta je uzdahnula. - I ja sam jednom bila trudna.
- Na ţalost, imala sam spontani pobaĉaj, ali neću zaboraviti
nikad kako sam se loše osećala i uţasno izgledala ... baš kao ti sada.
Danijela je zaplakala tiho. I ona je sumnjala u poslednje vreme
da je moţda u drugom stanju, ali nije se ni usuĊivala da misli o tome.
- Oh, ludice mala - uzviknu Harijeta - pravo si dete. Zar ti nije
palo na pamet da koristiš sredstva za kontracepciju? - Prišla je
Danijeli i zagrlila je zaštitniĉki. Mada je bila samo ĉetiri godine starija
od svoje koleginice, nekad se ĉinilo da je ta razlika mnogo veća.
- Ja sam trudna - prošaputa Danijela.
- To mi je sasvim jasno.
- Oh, Harijeta, tako se plašim! Ja o bebama ne znam ništa!
- Nemoj da se plašiš - tešila je drugarica. - Ja ću biti uz tebe i
nekako ćeš pregurati najgore. Kaţi mi, da li ti ţeliš to dete?
Danijela je zadrhtala.
Jednom sam gledala film kako se beba razvija u majĉinom
stomaku. A onda su pokazali šta se dešava kad se vrši abortus. -
Zadrhtala je ponovo. - Ne mogu dozvoliti da moja beba jednostavno
nestane!
Neki put je to jedino rešenje.
- Znam... ali ja ţelim moje dete! Pitam se da li će on biti
plavokos?
- Moţda će to biti i ona - nasmešila se Harijeta.
- Nema veze. Ja volim male devojĉice. Zar nije to ĉudesno:
osećaš kako se u tebi stvara novi ţivot?
- Jeste - odgovori druga ţena tuţno. - To je bilo najlepše doba
mog ţivota.
Sada ćeš deliti ovo sa mnom. - Danijela je zagrlila drugaricu
neţno.

63
 Trebaće ti vitamini. I moraćeš da preĊeš na odreĊeni reţim
ishrane. - Harijeta je već prešla na praktiĉne stvari.
- I moram kupiti krevetić i kolica... i odelca ...
- Danijela - opomenula je Harijeta - saĉekaj malo. Moraš biti
realna i shvatiti da se trudnoća nekad i ne odrţi do kraja. Moja, je, eto,
trajala samo ĉetiri i po meseca.
Danijela, koja se prvo bila namrštila, sad se osmehnula i
klimnula glavom. - U pravu si. I hvala ti što si mi tako dobar prijatelj.
- Pa, neko se mora brinuti o tebi. Hoćeš li mu reći?
- Kako? - upita Danijela zbunjeno. - Ne znam njegovu adresu.
- Ne znaš gde stanuje ĉovek za kog si se udala?
Danijela je prasnula u smeh kad je videla Harijetino uţasnuto lice.
- Pa, nismo tako mnogo razgovarali.
- Znam. Bili ste zauzeti drugim stvarima. - Harijeta pogleda u
kolegicin stomak znaĉajno.
- Prestani. Osim toga, Erik ne ţeli decu. Šokirao bi se da zna da
oĉekujem njegovo dete. Zato je bolje da se razvedemo i da on ni ne
sazna ništa.
- Kako moţeš da se razvedeš od muškarca kog ne moţeš ni da
naĊeš?
- On je pokrenuo parnicu, a ne ja. I on ima moju adresu.
- Divno. - Harijeta odmahnu glavom. - Kako bi bilo da se sad
vratimo na posao. Vidim da imamo nekoliko kupaca.

***
Danijelu je zdravlje sluţilo dobro i kad joj je doktor prepisao
vitamine i gvoţĊe, poĉela je da blista.
- Vi kao da uţivate što ste u drugom stanju - primetio je doktor
Henri Karter oduševljeno.

64
 Danijela je išla na preglede redovno i sve je bilo u savršenom
redu. Sad je bila već u petom mesecu trudnoće i uţivala je u svakom
trenutku.
- U pravu ste - nasmeja se mlada ţena. - Dodirnula je svoj
stomak neţno. - Mislim da se jutros pomerio prvi put. Osetila sam
nešto poput blagog lepršanja krila neke ptice.
- Da, takvi su prvi pokreti deteta - sloţi se lekar. - Da li vam se
muţ javljao? - morao je da pita.
Danijela odmahnu glavom polako. Osetila je kako je prolaze
ledeni ţmarci.
- Ne. - Pogledala je u pod. - On se moţda nikad neće vratiti.
-Ţao mi je zbog toga. Pitao sam za vašeg muţa zbog
psihosomatskih priprema trudnica. Poţeljno je da je uz njih i njihov
partner.
- DoĊite opet na redovan pregled. I pazite na sebe - dodao je.
Ovo leto je izuzetno vrelo.
- Meni kaţete - promrmlja Danijela koja se znojila stalno, mada
je na sebi imala samo laku letnju haljinu.
Dogovorila se sa sestrom oko sledećeg pregleda i uputila u
knjiţaru veselo. Bila je raspoloţena odliĉno i usput je tiho pevušila.
Kako je divan ovaj svet, mislila je srećno.
Otvorila je vrata knjiţare i našla se licem u lice s HolanĊaninom.
On je bio obuĉen sportski i izgledao je vrlo sveţe. Na licu je
imao novi oţiljak koji je Danijela primetila odmah. Uţasnuto je
shvatila da je Erik privlaĉi kao i ranije: ovih nekoliko meseci
provedenih odvojeno nisu nimalo umanjili efekat koji je plavokosi
muškarac imao na nju.
I on se zagledao u svoju ţenu paţljivo. Prvo što je primetio bio
je Danijelin zaobljeni stomak i odjednom ga je obuzeo uţas. Ono ĉega
se plašio najviše, dogodilo se. Ona je u drugom stanju! Došao je da se
pomire i da je nagovori da nastave ţivot zajedno i vidi šta je našao!
Danijeli nije promakao njegov uţasnuti pogled. Ako je i gajila
neke nade o pomirenju, sada je znala da je to bilo uzalud.

65
 Odjednom joj je prekipelo. Meseci provedeni u usamljenosti,
ispunjeni brigom i strahovanjima. Erikov iznenadni dolazak i
zaprepašćenje što će postati otac, dotukli su je potpuno j i ona se
jednostavno srušila pred njegovim nogama izgubivši svest.
Osvestila se nešto kasnije na leţaju u knjiţari i odmah je
razaznala dva glasa pored sebe.
- Bilo joj je vrlo teško - govorila je Harijeta strogo. - Zdrava je,
ali neće da se odmara.
- Nije trebalo da se oţenim s njom - zaĉuo se grubi odgovor.
- Stvarno ste dobar ĉovek, zar ne? - upita Danijelina koleginica
sarkastiĉno. - To dete nikada nije imalo nikoga da se brine o njoj.
Roditelji su je napustili još kao bebu i rasla je sama, bez roditeljske
ljubavi. Nikada nije imala ni pravog deĉka. Ja sam joj jedina
drugarica. I šta se desilo? Danijela je otišla na zasluţeni odmor, srela
ĉoveka svojih snova i usledilo je nepromišljeno venĉanje. Ali, kad se
ispostavilo da je trudna, vitez na belom konju je napušta kukaviĉki. U
stvari, vi joj ĉinite uslugu. Što pre odete iz njenog ţivota, to je bolje i
po nju i po bebu. .
- I treba da ih ostavim na milost i nemilost vama? Malo sutra.
Oh, ne, pomisli Danijela umorno. Mogla je i pretpostaviti šta će
se dogoditi kad se sretnu HolanĊanin i Harijeta.
- Ne, molim vas - prošaputa mlada ţena s mukom. - Nemojte se
svaĊati preda mnom. Ne mogu to da podnesem.
- Ţao mi je, draga - obratila joj se Harijeta neţno. - Je li ti sada
bolje?
- Jeste. - Uspravila se i pogledala svog muţa koji je posmatrao
besno. - Nemoj tako da me gutaš pogledom - reĉe ona mršteći se - jer
nisam ostala u drugom stanju bez tvoje pomoći.
Harijeta je pokušala da sakrije osmeh. - Ostaviću vas da
razgovarate.
- Razgovaraćemo kod kuće - odgovori Danijela odluĉno. - Tamo
mogu da vrištim i bacam stvari unaokolo. Radnja je suviše mala da
bih u njoj iskalila svoj bes.

66
 Danijelin ljutiti izraz lica naterao je plavokosog muškarca da se
nasmeje. Ponovo je osetio divljenje prema ţeni s kojom se venĉao.
- Nemoj tako da se uzbuĊuješ - posavetovao je - to nije zdravo. -
Uhvatio je za ruku i pogledao Harijetu. - Moţete li ostati bez Danijele
jedan sat?
- Naravno. A moţete li vi provesti ĉitav sat s njom?
- Pokušaću, mama - bocnuo je Erik. - Ne brinite, neću uraditi
vašem jagnjetu ništa zlo.
Ubrzo su Danijela i Erik stigli do zgrade u kojoj je bio njen stan.
Da bi došli do njega, morali su se popeli uz mnoštvo stepenica, a to se
HolanĊaninu nije nimalo dopalo.
- Moraš se preseliti - rekao je oštro - ovo penjanje ne moţe biti
dobro za tebe.
- Molim?
- Hoću da kaţem da se ne moţeš pentrati uz ove silne stepenice...
takva. - Pokazao je na njen stomak.
Danijela se narmštila.
Ja sam „takva” jer nosim tvoje dete. Biće deĉak i zvaće se
Dţošua Erik.
HolanĊanin je ćutao. Koliko je samo ĉeznuo za njom. Ali, njena
trudnoća je pokvarila sve ... i podsetila ga na vremena koja je ţeleo da
zaboravi zauvek.
- Jesi li poneo dokumenta koja treba da potpišem? Ţelim da se
razvedemo što pre.
On je uzdahnuo ljutito i zapalio cigaretu, a da je nije ni pitao da
li joj smeta dim. - Kako da se razvedemo kad si u takvom stanju?
Pretpostavljam da oĉekuješ od mene novĉanu pomoć.
Danijela je prebledela. Mislila je da je Erik više ne moţe
povrediti i da je ono najgore prošlo. Ali, prevarila se.
- Napolje! - viknu ona iznenada.
- Da li je dete uopšte moje? - On je pokušavao da raskine niti
koje su već poĉele da ga vezuju za Danijelu.

67
 Mlada ţena je dohvatila obliţnu porculansku vazu i zavitlala je
na Erika. On se sagnuo i vaza se s treskom razbila u hiljade komadića
udarivši o vrata.
Napolje iz mog stana! Napolje iz mog ţivota? - vikala je ona bez
prestanka. - Mrzim te! Oh, koliko te mrzim! -: Iznenada postalo joj je
muka i potrĉala je u kupatilo.
Nekoliko minula nije znala za sebe i nije bila svesna da je Erik
pored nje i da joj bladi ĉelo mokrim peškirom. I on sam mrzeo je sebe
neizmerno. Pitao se kako ima srca da se ponaša prema njoj tako
bezosećajno i da pogoršava situaciju još više.
- Mrzim te - prošaputa Danijela tiho kad se povratila iz
nesvestice.
- Verujem. - On je drţao za obe ruke i poveo je polako prema
spavaćoj sobi. - Odspavaj malo. Dobro će ti ĉiniti. A posle ćemo
razgovarati.
- Neću ... da spavam.
- No, HolanĊanin se nije obazirao na Danijeline proteste i stavio
je u krevet. Za nekoliko minuta mlada ţena je već spavala dubokim
snom.
On je ostao pored nje gledajući je tako lepu i usnulu. Ni sam ne
znajući zašto, podigao je rub njene trudniĉke haljine i zagledao se u
zaobljeni stomak. Zaĉudo, ona je i dalje bila lepa, ĉak ju je stomak
ĉinio nekako ţenstvenijom. Stavio je polako i oprezno ruku na njega i
pomilovao ga. Njena koţa i dalje je bila glatka i meka.
Iznenada, nešto se pomerilo ispod Erikovih prstiju i on je trgao
ruku uplašeno.
Danijela, koja se probudila u trenutku kad je osetila Erikovu
šaku na sebi, nasmešila se.
- Šta sam to uradio? - upita ona tiho.- Beba se pomerila.
- Pomerila? - HolanĊanin je s nevericom spustio pogled na
Danijelin stomak. Ona je uhvatila njegovu šaku i stavila je na
prejašnje mesto ponovo. I opet se dogodilo ista stvar. Na Erikovom
licu pojavio se osmeh. On se nasmejao sa ĉuĊenjem, a onda mu se
neka toplina razlila telom.

68
 - Kad porastu, onda su im i pokreti snaţniji - objašnjavala je
mlada ţena. - Doktor kaţe da, što se beba više pomera, to je zdravija.
A on se pomera mnogo i ĉesto.
- Nisam znao... nisam dosad video trudnu ţenu izbliza.
- Ne smeta mi što me gledaš - osmehnu se ona.
Sledećeg trenutka njegovi prsti nastavili su da istraţuju
Danijelino telo. Ruka mu je pronašla njene grudi.
- Veće su - primeti on. - I nekako drugaĉije.
- Da, sve su to male promene koje će mi omogućiti da ga dojim
kad se rodi.
HolanĊanin se iznenada trgao i pogledao je iznenaĊeno. - Mislio
sam da ţene više neće da doje decu.
Danijela se nasmešila. - Ja hoću. Paziću ga i negovaću sve
vreme. Pevaću mu i ljuljaću ga dok je mali i igraću se s njim kad
poraste.
- Bićeš dobra majka. - Erik je osećao kako ga nešto steţe u grlu.
Prevario se u pogledu Danijele. Ali, sad je moţda kasno. Ona ţeli
njihovo dete, ali ne ţeli njega. I sama je rekla to. - Ono što sam rekao
malopre - poĉe muškarac tiho - da dete moţda nije moje, nisam to
mislio ozbiljno.
- Stvarno? Otkud znaš da nisam imala tuce ljubavnika otkad si
otišao?
- Vratio sam se da vidim moţemo li spasti naš brak.
- Da. I?
- I sada više ne znam ništa.
Danijela je podigla glavu ponosno. - Ja nisam promenila
mišljenje. Brinuću se o bebi sama. I biće mu lepo sa mnom.
- Kad govoriš o bebi, stalno je spominješ u muškom rodu.
- Zato što je deĉak. Videlo se na ultrazvuku.
Ĉudan osećaj obuzeo je Erika, Mali deĉak. Njegov sin koji će
moţda liĉiti na njega.
- Ne brini, Erik. Ne oĉekujem od tebe ništa. A sad, molim te, idi,
jer imam posla i...

69
 - Ne! - viknu on odjednom. Nećemo se razvesti. Razvod ne
dolazi u obzir. Ona je sad i trudna. Ĉeka njegovo dete... koje ţeli i on.
- Ne ţelim da ţivim s tobom - reĉe mlada ţena odluĉno.
- Ţivećeš!
- Kako ćeš me naterati na to?
- Dopadaš mi se - odgovori Erik nekako rasejano. Stalno je
razmišljao o njenoj trudnoći. - Stvarno mi se dopadaš. Iskrena si i ne
voliš da praviš probleme drugima. Takvu suprugu poţeleo bi svako.
- Glupaĉu poput mene? - podseti ga Danijela hladno.
- Ali, poţeljnu i seksi - promrmlja Erik ljubeći joj kosu. - Ne
ţelim razvod. Ţelim tebe.
- Ja nisam na prodaju.
- Ali, ja te ţelim.
- Znam, ali ţelja nije dovoljna. Pruţio bi mi sebe u pauzi izmeĊu
tvojih poslova... ako bi i ostao ţiv. Ne mogu podneti takav ţivot. Bolje
idi i ostavi me u miru. Ja ţelim ovo dete jako.
- Pa, i imaćeš ga, zar ne? - upita HolanĊanin zbunjeno.
- Hoću, ako se ne dogodi nešto nepredviĊeno... ako sluĉajno ne
pobacim. - U njenom glasu osećao se otvoreni strah.
- Plaši te pomisao da ga izgubiš?
Danijela ga pogleda s nevericom. - Naravno da me plaši!
On se setio jedne druge ţene koju je znao nekada davno koja nije
bila ni nalik na Danijelu. Kako je uopšte mogao poistovetiti njih dve?
Više je nego oĉigledno da Danijela ţeli svoju bebu.
- Nisam u stanju da brinem i o jednom i o drugom - nastavila je
umorno. - A naš sin zasluţuje da doĊe na svet. Ti si odrastao i
sposoban da donosiš odluke o svom ţivotu, ali on zavisi od mene u
potpunosti.
HolanĊanin je ćutao neko vreme. Onda je zapalio još jednu
cigaretu i pogledao svoju ţenu.
- Bavim se detektivskim poslom godinama. To je sve što znam
da radim.

70
 - Ja ne traţim da se ti promeniš.
- Ali, mi smo venĉani.
- Vrlo lako se moţemo i razvesti.
- Ne ţelim taj prokleti razvod! - iznenada je viknuo, oĉiju sjajnih
od besa.
Nekoliko trenutaka je vladala tišina, a onda je Erik progovorio:
- Ĉim sam te ugledao u avionu za Meksiko, znao sam da ćeš mi
doneti neprilike. Mala nespretna prodavaĉica knjiga sa telom i dušom
anĊela. Ušla si u moju krv kao otrov i nećeš izaći tako lako.
- Više nemam telo anĊela - nasmešila se Danijela.
- Sada si u drugom stanju, ali i dalje izgledaš privlaĉno.
- Ĉekaj još dva tri meseca. Onda ću liĉiti na nilskog konja.
- Meni ćeš se dopadati i tada.
HolanĊanin je pogledao svoju ţenu odluĉno. - Moram ići kući da
spakujem stvari i da razgovaram još s nekim ljudima.
- Da se pakuješ?
- Da. Doseliću se kod tebe, sviĊalo ti se to ili ne. Nemam nameru
da te pustim da jurcaš niz ove stepenice i da se ubijaš od posla u
knjiţari. Harijeta je u pravu: treba ti neko ko će paziti na tebe. Ja ću
biti taj... bar dok ne doĊe beba. Posle toga ćemo videti.
Danijela se zagledala u njega zbunjeno, spremna da protestvuje.
- Ali .. tvoj posao ...
- Do Ċavola i moj posao! - prekide je on. - Imam dovoljno novca
u stranim bankama ne samo da te izdrţavam nego i da kupim pola
ovog gradića. Radim zato što mi se taj posao sviĊa, a ne zbog novca.
- Ali...
- Psst. Ne uznemiravaj više bebu. Vratiću se ovamo u subotu.
Stvari su se menjale veoma brzo i Danijela još uvek nije mogla
da se snaĊe. Bez reĉi je posmatrala Erika kako joj se pribliţava.
- Mala sivooka veštica. - prošaputa muškarac. - Poljubi me.
Nisam te osetio uz sebe mesecima.
- Kladim se da si zato bio s drugim ţenama.

71
 Erik odmahnu glavom. - Nisam. Nisam ĉak ni pogledao nijednu.
U pravu si, u mojoj blizini uvek ima lepih ţena, ţena poput boginja,
bez ikakvih principa i s oĉima punim dolara. Ja sam u stanju samo da
mislim na one predivne trenutke kad smo vodili ljubav i stvorili ovo
malo biće u tebi.
Danijela je zadrhtala.
- Da li se sećaš tih trenutaka?
- Naravno. A ti?
- I ja. Ali, ja imam daleko manje iskustva nego ti.
- To nema veze. Tako nešto lepo nisam iskusio ni ja... pre tebe.
- Da li ti je krivo... zbog bebe? - Danijela je jedva skupila snage
da ga pita to.
Erik je pomilovao njeno namršteno ĉelo.
- Biće mi potrebno malo vremena da se naviknem na ĉinjenicu
da ću postati otac. Dugo sam bio lutalica bez igde ikoga.
- Da, znam. Erik... ne moraš da menjaš stil svog ţivota zbog
mene...
Ali, on je stavio prst na Danijeline usne, spreĉavajući je da
govori dalje. Druga ruka pošla mu je ka njenim grudima. Dobro
poznato milovanje zaustavilo joj je dah.
- Sadisto - prekore ga ona.
- Hoćeš li da vodimo ljubav?
Danijela ga pogleda pravo u oĉi. - Ne!
Erik se nasmešio i pomilovao njene grudi ponovo. Kad se
Danijela trgla i pocrvenela, on klimnu glavom.
- Ţeliš da vodimo ljubav isto kao i ja.
- Moja duša ne ţeli. - Ne sme mu dozvoliti da je zarobi i pokvari
ravnoteţu koju je nekako uspostavila u svom ţivotu.
Erik je poljubio ponovo.
- Bio bih neţan. To ne bi smetalo bebi.
- Nije zbog toga. Ali, tako bi me vezao uz sebe još više. Tek
onda bi mi bilo teško da te pustim da odeš.

72
 - Danijela...
- Molim te!
Muškarac je uzdahnuo i pustio je iz svog naruĉja. - U redu. Kako
ti kaţeš. Ali, ipak ćemo biti zajedno... nas troje. - On pogleda
Danijelin stomak sa smeškom.
- I bez seksa - zamoli ona.
- Ako to stvarno ţeliš. - Znao je da će mu biti više nego teško, ali
nije imao drugog izbora.
- Hvala ti.
- Naravno, ako ipak poţeliš da me zavedeš... neću se buniti.
Danijela odmahnu glavom smešeći se. Otpratila ga je do vrata.
- Videćemo se u subotu. Odmori se još malo, a ja ću navratiti u
knjiţaru i reći ću mama - Kvoĉki gde si. I pazi na ove stepenice -
dodao je strogo.
- Razumem, gospodine.
Erik se nasmejao i pošao niz stepenice ostavljajući je da gleda za
njim. Danijela je dugo stajala kraj vrata pre nego što je otišla u sobu i
sela. U šta sam se to upustila, pitala se oĉajno. A taman sam nekako
sredila svoj ţivot. Sada će pored Harijetinih veĉitih saveta imati i
njegove. Napravila je grimsu. Ako njih dvoje nastave da se svaĊaju.
kako su poĉeli, njena trudnoća neće biti nimalo laka.

73
 VIII
HolanĊanin je morao da se nasmeši kad je video Dţonovo i
Gabino preneraţeno lice.
Dţon Bretmen je bio visok i tamnoput ĉovek. Nekada je radio
isti posao kao sada Erik, ali prestao je da se bavi tim opasnim stvarima
i otvorio advokatsku kancelariju u Ĉikagu. Gabi Bretmen je prvo bila
njegova sekretarica, a potom se udala za svog poslodavca. Bolji par se
nije mogao naći nigde, mislio je HolanĊanin koji ih je oboje izuzetno
cenio.
- Oţenjen - ponovio je Dţon još jednom. - Ti?! Erik sleţe
ramenima i nasmeja se. - Gabi je odgovorna za moje venĉanje. Mislio
sam da su sve ţene praznoglave dok nisam upoznao nju.
Dţon je pomilovao obraz svoje mlade ţene.
- Ona je promenila moj pogled na svet - rekao je neţno.
HolanĊanin je ustao i otišao do prozora. Zagledao se u visoke zgrade
pred njim, ali ih video nije.
- Ne znam šta da radim - priznao je. - Prvo sam mislio da
nastavim s poslom i da svako od nas dvoje voĊi svoj ţivot. Ali, ona
kaţe da ne moţe podneti stalnu brigu pošto zna ĉime se bavim.
Dţon je pošao u kuhinju.
- Skuvaću nam kafu. Gabi će te zabavljati dok se ne vratim.
- Svakako. - Mlada ţena je prišla HolanĊaninu i pogledala ga. -
Kad je Dţon jednom prilikom hteo da se vrati starom poslu, zapretila
sam da ću ga napustiti - rekla je iskreno. - Ni ja ne bih bila u stanju da
prolazim kroz takvu agoniju pitajući se da li ću ga videti ponovo ili ne.
Nisam kukavica, ali verovatno bih to postala. Znaš da ţeni nije lako
kad ima muţa poput tebe i nekada Dţona.

74
 - Gabi - poĉe Erik kolebajući se - kako bi se ti osećala da Dţon
ţeli da nastavi posao, a ti si u drugom stanju?
Mlada ţena se trgla.
- Mislim da bih umrla.
HolanĊanin je hteo da kaţe nešto, ali nije mogao. Umesto toga,
pripalio je još jednu cigaretu, pokušavajući da sakrije svoje kajanje.
U tom trenutku Dţon se vratio sa šoljama kafe.
- Znaš li - poĉe stariji muškarac - da je Apolo osloboĊen svih
optuţbi?
- Uspeo si da ga oslobodiš? - obradovao se Erik. Apolo mu je bio
dobar drug i bivši kolega.
Dţon klimnu glavom.
- Nije bilo lako, ali uspeo sam. No, on je bio nevin i to je glavno.
- Muškarac je zaćutao i pogledao HolanĊanina znaĉajno. - Sad je
poĉeo da se bavi novim poslom.
- Kakvim?
- Postao je savetnik. Preorijentisao se na poduĉavanje velikih
korporacija. Već sada ima toliko posla da ne moţe da ga obavi sam.
Zamolio me je da razgovaram s tobom i nagovorim te da mu se
pridruţiš.
- Šta? Da sedim u kancelariji ceo dan? - upita plavokosi mladić
prezrivo.
- Kancelarijski posao? - Dţon odmahnu glavom. - Ni blizu. - idi
i razgovaraj s Apolom.
- Ne znam da li ću moći... da se skrasim na jednom mestu -
odgovori HolanĊanin zamišljeno.
- Ni ja nisam znao. - Stariji muškarac se nasmešio svojoj ţeni. -
No, nije mi trebalo dugo da se odluĉimo šta mi je vaţnije: uzbudljiv,
samoubilaĉki ţivot ili ona.
- Danijela ĉeka moje dete - reĉe HolanĊanin napokon.
- Je li tvoje sigurno?
Erik se nasmešio. - Nema nikakve sumnje.

75
 ***
Nešto kasnije Erik je otišao da vidi svog prijatelja Apola Elejna,
ĉoveka koji je radio s njima u timu.
- Jesi li se umorio od rizika? - nasmejao se crnac, pruţajući
HolanĊaninu ruku u znak pozdrava. - Pomozi mi da saĉuvam punaĉke
direktore i šefove od ucenjivaĉa. To je mnogo bezopasnije i zdravije
od tvog sadašnjeg posla. Osim toga, i plata je dobra.
- Dţon je rekao da će mi se posao dopasti - uzdahnuo
HolanĊanin smeštajući se na stolicu. - Oţenio sam se.
- Ti?! - Apolo nije mogao da poveruje svojim ušima. Onda je
pipnuo svoje ĉelo. - Mora da imam groznicu. Malopre mi se uĉinilo da
si rekao da si se oţenio.
- Jesam. i sin mi je na putu.
Bolje da legnem.
- Tek kad završimo razgovor o poslu.
- Jesi li stvarno zainteresovan?
Erik je klimnuo glavom. - Da. Da budem iskren, ne znam mogu
li izdrţati dugo na jednom mestu... ali, moram pokušati. Ona to
zasluţuje.
Crnac je zazviţdao.
- Voleo bih da upoznam tu damu. Da li pomalo liĉi na Gabi?
HolanĊanin se nasmejao. - Liĉi dosta.
- Nadam se da nema mnogo takvih super ţena oko mene -
stresao se Apolo. - Ko zna šta bi se inaĉe dogodilo sa mnom. Znaš li
da će se ĉak i Lago venĉati, i to sa Gabinom majkom? No, da preĊemo
na posao.
HolanĊanin je pripalio cigaretu i saslušao prijatelja paţljivo.
Povremeno bi klimnuo glavom i nasmešio se. Moţda će mu se posao i
dopasti, ko zna?

76
 ***
Danijela je stajala kraj police s knjigama zaboravivši gde se
nalazi. Stalno je razmišljala o Eriku i njegovom izrazu lica kad je
saznao da je trudna. I šta joj je sve rekao! Kasnije se izvinuo, ali crv
sumnje već je ušao u mladu ţenu.
Erik će ostati s njom dok se beba ne rodi. A šta onda? Kako će
podneti da ga viĊa svaki dan dok u dubini duše zna da će ga uskoro
izgubiti zauvek?
- Prestani - opomenula je Harijeta strogo. - Nemoj da muĉiš
sebe. Bar mu je toliko stalo do tebe da će doći da te ĉuva.
Oĉiju prepunih suza pogledala je Harijetu. - Misliš li da je Eriku
stalo do mene?
Danijelina koleginica klimnu glavom.
- UbeĊena sam da jeste. Kad je svratio do mene na putu na
aerodrom, zvuĉao je veoma iskreno. Moram priznati da mu je stalo do
tebe, i to mnogo.
- Rekao je da mora razgovarati... s nekim ljudima. Šta ako mu
oni povere novi zadatak? Ili ga nagovore da me napusti?
- Znaĉi, to te brine. Nema smisla da muĉiš sebe. Ako je Erik
rekao da će se vratiti, onda sigurno hoće. Ne moţeš vezati takvog
ĉoveka za sebe lancem.
Danijela je zatvorila oĉi oĉajno. - Umrla bih ako bi me ostavio. I
pomisao da sam mu ja teret, uţasava me.
- Mislim da će Erik promeniti mišljenje o tome kad budete više
zajedno - osmehnu se Harijeta. - A sada prestani da brineš. Vaţi?
- Vaţi.
- Ali, to je bilo lakše reći nego uĉiniti. Dani su prolazili jedan za
drugim, a od Erika nije bilo ni traga ni glasa. Danijela je već bila
ubeĊena da se on neće ni vratiti i bila je van sebe od briga i tuge.
Jednog petka, kad su se spremale da krenu kući s posla, Danijela
je zamolila Harijetu da sutradan sama otkljuĉa radnju i poĉne s radom.
Osećala je toliki umor da je morala da se odmori.

77
 Danijelu je probudio neki pokret. Osetila je da je neko seo na
krevet pored nje i da je posmatra. Otvorila je oĉi s mukom. Lice joj je
bledo i imala je tamne podoĉnjake - rezultat napornog rada i mnogo
brige.
Nije moguće, pomislila je kad je pored sebe ugledala svog muţa.
Sanjam li ili je to stvarno on?
HolanĊanin je posmatrao Danijelu s uţasom. Izgledala je gore
nego kad je video poslednji put i to ga je veoma pogodilo.
- Nisam te oĉekivala tako rano - promrmlja mlada ţena sanjivo.
Primetila je Erikovu vlaţnu kosu i mokar kišni mantil.
- Da li to pada kiša?
- Ne pada.... pljusti! - On je ustao s kreveta. - Pretpostavljam da
je Harijeta u knjiţari?
- Da. Hoćeš li da pripremim doruĉak? - Njoj je već i od same
pomisli na hranu bilo muka, ali nije ţelela da Erik oslane gladan.
Ne, hvala. Jeo sam u avionu. Moţeš li ti da jedeš? Danijela je
ustala polako i otišla u kupatilo. Kad se vratim pojesti ću malo tosta.
- Idem da ti spremim nekoliko parĉadi.
Ona ga je pogledala iznenaĊeno i HolanĊanin se nasmejao. Što
me gledaš tako? Pa, znam valjda da preprţim hleb? Kad sam na
zadatku, nas nekoliko se uvek brinemo o kuvanju.
Danijela je ustala polako i otišla u kupatilo. Kad se vratila, miris
prepeĉenog hleba već se širio kuhinjom.
- Hvala ti - reĉe ona sedajući na stolicu.
- Ne izgledaš dobro - primeti muškarac bez uvijanja.
- Ja sam u drugom stanju.
On se osmehu. - Primetio sam.
- Nikad se ne osećam dobro ujutro. To je i uobiĉajeno. A što se
tiĉe mog izgleda, zaboravio si da sam ja jedna nespretna glupaĉa.

78
 - Baš smo dobro raspoloţeni! - No, nijedna njena primedba nije
mogla izbrisati osmeh s Erikovog lica. - Jedi, biće ti bolje.
- Ne ţelim da ti budem teret - reĉe mlada ţena hladno. - Već sam
ti rekla da ne treba da ostaješ ovde zbog mene. Sposobna sam da se
brinem sama o sebi.
- Verujem. Zato i izgledaš tako lepo.
- Izgledala bih lepše kad bi otišao ovog ĉasa! – Danijela je
odjednom zaćutala i udahnula duboko. Erik je primetio paniku u
njenim oĉima i pritrĉao joj je s mokrim peškirom. Stavljao ga je
naizmeniĉno na Danijelino ĉelo i obraze.
- Da li ti je sada bolje? - upitao je malo kasnije zabrinuto.
- Da. - Osećala se tako jadno.
HolanĊanim je stavio ruku na njen stomak i pomilovao ga blago.
- Ovo ovde je moje. Ja sam ga stvorio i biću s tobom sve dok se ne
rodi....
Danijela je odjednom zaplakala.
- Idi, molim te. Ostavi me samu... molim te.
- Nisam ţeleo da razgovaramo dok se osećaš ovako loše - reĉe
muškarac ozbiljno. - Ali, ţelim da me saslušaš. No prvo se vrati u
krevet.
- Neću. Ja ...
- Bez protivljenja!
Danijela je uzdahnula nemoćno i dozvolila svom muţu je
odvede u spavaću sobu ponovo.
- Priĉao sam ti o devojci koju sam voleo...
Ona klimnu glavom.
- Ona je ostala u drugom stanju sa mnom. Nisam to ni znao i tek
kad me je napuštala kazala mi je da je abortirala. Smejala se kao da je
to neki dobar vic: ,,A ĉemu si mislio da ću roditi tvoje dete?” upitala
me je prezrivo - videći moj zaprepašćeni izraz. Jedva je ĉekala da ode
od mene. Neću to nikad zaboraviti. Oslobodila se tog deteta... kao da
je neko smeće.

79
 Danijela je gledala Erika s uţasom. Zašto joj to nije ispriĉao
ranije? Bilo bi joj lakše da je znala razlog njegovog straha. Sada joj je
sve bilo jasno.
Ona je stvorila od mene gorkog i razoĉaranog ĉoveka! Kad sam
saznao da ĉekaš bebu setio sam se svega i mislio sam da će se priĉa
ponoviti. - HolanĊanin je zaćutao, izgubljen u svom bolu. - Ĉak su me
i roditelji omrznuli zbog nje ! Umrli su mrzeći me!
Danijela je uhvatila Erikovu ruku neţno. Suze su joj blistale u
oĉima i saosećala je s njim svim srcem.
- Tvoji roditelji te sigurno nisu mrzeli - rekla je tiho, sigurno su
bili povreĊeni, ali shvatili su razlog tome.
- Otkud ti to znaš?.-Pa, i tebe su roditelji ostavili još kao bebu.
Ona klimnu glavom. Nikakva gorĉina nije se videla na tom
bledom licu i to je zaĉudilo Erika. - Taĉno je da su me roditelji
ostavili. Ali, jasno mi je i zašto: oboje su bili vrlo mladi, i sami deca.
Kasnije su pokušali da stupe u kontakt sa mnom, ali tetka koja se
brinula o meni, kazala je da sam umrla. I nisam više ĉula o njima
ništa.
- Danijela... - U njegovim oĉima pojavilo se saţaljenje.
- Prošlost je prošlost - prekide ga ona s tihim osmehom. - I ne
moţemo je vratiti. Bolje da se koncentrišemo na sadašnjost.
- Da li ti je ţao što si ostala u drugom stanju? - Morao je to da
zna.
Njeno lice zasjalo je od sreće.
- Zar to nije oĉigledno? Nikad nisam bila srećnija! Sada ću i ja
imati nekoga o kome ću se brinuti.
Danijela je još neko vreme leţala mirno, a onda je poĉela da
ustaje. - Moram ići u raduju. Harijeta se sigurno pita gde sam.
To ne dolazi u obzir. Ostaćeš u krevetu danas. Zasluţila si
odmor.
- Ali, mora neko da se brine o knjiţari! - A ko će se brinuti o
bebi?

80
 Hoću da idem. - Uspela je da stavi jednu nogu na pod pre nego
što su je zgrabile njegove ĉvrste ruke i vratile nazad u krevet.
- Koji je broj knjiţare? - upita Erik gledajući svoja ţenu strogim
pogledom.
Ona mu je izdiktirala broj, još uvek zbunjena.
- Halo, Harijeta - zaĉuo se ubrzo HolanĊaninov glas. - Erik ovde.
Zovem vas da javim da Danijela danas neće doći na posao. Odmara se
i moli da vi zakljuĉate radnju pri odlasku.
Sad smo sredili i to - reĉe on zadovoljno. - Nemoj ni da pomisliš
da ću ti dozvoliti da ustaneš. Tek je devet. Ja idem da pospremim
kuhinju.
Danijela je gledala muţa iznenaĊeno svojim krupnim, sjajnim
oĉima. On joj se osmehnuo i poljubio je.
- Ista si kao Gabi.
Ko li je ta Gabi, upitala se ona. Erik je već spomenuo nekoliko
puta, ali nije joj objasnio o kome se radi. Ako je to neka devojka s
kojom se zabavljao ranije, šta onda? No, Danijela je mrzla već i samo
to ime.
Pre nego što je uspela da kaţe bilo šta, HolanĊanin je izašao iz
sobe.
Ona je dugo razmišljala o situaciji u kojoj se našla, ali je na kraju
ipak utonula u san. Kad se probudila, bilo je već kasno popodne. Erik
nije bio u stanu, ali ostavio joj je poruku na stolu: „Otišao sam u
kupovinu. Vraćam se do pet sati.”
Danijela pogleda na sat. Bilo je već skoro pet i ona se obukla
brzo. Erik je zatekao kako sreĊuje raĉune iz knjiţare. Pogledao je
prekorno, ali mlada ţena se nije obazirala na to.
- Ako već ne mogu da idem na posao, uradiću kod kuće ono što
je moguće - rekla je tvrdoglavo. - Ti mi ne daš da izaĊem odavde.
- Kao što mi ni ti ne dozvoljavaš da radim svoj posao.
- Ali moj posao nije riziĉan kao tvoj.
- Slušaj, sad kad sam poĉeo da se navikavam na ĉinjenicu da ću
postati otac, neću da rizikuješ ništa.

81
 - Ispada kao da mene uopšte nije briga za našeg sina.
HolanĊanin odmahnu glavom odluĉno. - Nemam nameru da se
prepirem s tobom. Hteo sam da ti kaţem nešto... u vezi s mojim
boravkom u Ĉikagu.
Njoj zastade dah. Šta će sad ĉuti? Da njen muţ ponovo ide ti
neki pohod na teroriste? Negde u Afriku, Aziju ili ko zna kuda? Nije
se usuĊivala da progovori.
- Moj stari prijatelj i bivši kolega - poĉeo je Erik - osnovao je
savetniĉki biro. U njemu će poduĉavati rukovodioce i ostale vaţne
liĉnosti kako da se bore protiv terorista. Ponudio mi je posao
savetnika... i ja sam pristao.
Danijela nije oĉekivala ovakvu izjavu. Gledala je svog muţa
preneraţeno i širom otvorenih oĉiju. Da li je njemu to- liko stalo do
bebe da će ĉak napustiti i posao koji voli? Tome se uopšte nije nadala.
- To ... to znaĉi da ćeš stalno putovati do Ĉikaga i nazad - uspela
je da promuca.
-Znam. To je dug put, ali zasad je najbolje da ostaneš u Grinvilu.
Mada ti ne bi bilo loše ni u Ĉikagu, jer bi Gabi preuzela brigu o tebi.
Opet ta Gabi.
- Ko je Gabi? - Danijela je morala da zna.
- Gabi Bretmen. - HolanĊanin se nasmešio. - Ona je ţena J. D. o
kome sam ti priĉao. Izvanredno hrabra i odluĉna, spremna da ţrtvuje
svoj ţivot za muţa. Jednom mu je i spasla ţivot. Dok nisam upoznao
nju, mislio sam da su sve ţene lakoma stvorenja i raĉundţije.
Danijela je bila polaskana. Znaĉi, ona liĉi na tu Gabi. Erik ima
lepo mišljenje o njoj.
Videći njeno srećom obasjano lice, HolanĊanin je zagrlio. I
protiv njegove volje, usne su mu se našle na njenim i Danijelini raĉuni
pali su na pod.
- Oh, draga - šaputao je muškarac, osećajući kako ga obuzima
strast. - Oh, moja draga. Livling! - Gurnuo je Danijelu neţno na sofu i
legao pored nje. Koliko je samo ţeli. Oh, koliko je ţeli.

82
 Danijela je osećala Erikovo uzdrhtalo telo do svog i ubrzo je
zadrhtala i sama. Vatra ..koja je ostajala ugašena tako dugo, buknula
je ponovo i sve njene zakletve da neće popustiti, pale su u vodu.
Nesigurno je ispruţila ruke i zagrlila HolanĊanina oko vrata.
- Ţelim te, Danijela. Dozvoli mi da te volim. - On se pomerio
tako da je mogao da joj miluje telo.
Danijela je poţelela da ga zaustavi, ali njegove ruke već su bile
na njenom struku, na njenim grudima. Davno zaboravljeni osećaji
ponovo su se pojavili u njoj i ona se instinktivno privila uz svog muţa.
- Da - prošaputala je tiho. - Da! i - Draga moja!
- Ovde...? - Danijela je pokušala da se obuzda, ali to više nije
bilo moguće.
- Ovde - promrmljao je on privlaĉeći je sve bliţe pazeći da je
sluĉajno ne povredi. - Ovde!
Sve je bilo kao onog jutra u Meksiku. Erik je opet bio beskrajno
neţan, neizmerno paţljiv. Tiho joj je šaputao reĉi ljubavi i uvodio je u
novi svet.
- Erik - šaputale su njene usne.
- Pssst - smirivao je on dok je voleo polako, vodeći raĉuna da ne
povredi njihovo dete. - Pusti me da te volim i uţivaj. Biće ti lepo kao
nikad do sada.
I bilo joj je lepo ... od prvog trenutka kad su im se tela spojila do
eksplozije zadovoljstva koja je oznaĉila vrhunac njihove ljubavi.
- Volim te! - uzviknula je Danijela bespomoćno. - Volim te!
Dugo su leţali zagrljeni i srećni, osećajući se još bliţi jedno
drugom.
- Danijela - pozvao je Erik tiho.
- Molim?
- Nisam mislio da ...
- Znam. Ali, ja sam to ţelela isto toliko kao i ti.
- Jedino s tobom mi je bilo ovako lepo i jedino s tobom sam
osetio svo zadovoljstvo ljubavi.

83
 Ona je bila dirnuta. Obuzela je sreća, ali samo nekoliko
trenutaka kasnije, tuga se ponovo uvukla u njeno srce. Ona mu se
dopada to je taĉno, ali je to i sve. Njihov jedini kontakt je fiziĉki. Sam
Erik je rekao da više nije u stanju da voli nijednu ţenu. No, mislila je
Danijela tuţno, bolje išta nego ništa.

***
HolanĊanin je ipak poveo Danijelu u Ĉikago nakon konsultacije
sa doktorom Karterom. Ţeleo je da upozna njegove prijatelje, ali i da
njegovi prijatelji vide ţenu s kojom se oţenio.
Mada je bila priliĉno iznenaĊena u poĉetku. Danijela je
zakljuĉila da su Dţon, Apolo, Drago i ostali potpuno ..normalni ljudi.
Posle poĉetne zbunjenosti, lepo se sloţila sa svima, a upoznavši Gabi,
znala je da je stekla jednu novu i pravu prijateljicu.
Tih nekoliko dana u Ĉikagu prošlo je brzo i Danijela se, sa
ţaljenjem, vratila nazad u Grinvil.

84
 IX
Harijeta nije mogla da poveruje kad joj je Danijela rekla o
Erikovom novom poslu. Ali, ubrzo se na njenom licu pojavio
trijumfalni osmeh.
- On sigurno oseća nešto prema tebi - rekla je mlada ţena. -
Misliš li da bi tek tako napustio posao koji voli?
Danijela je samo ćutala i nadala se da je Harijeta u pravu.
- Ti si još pravo dete - nastavi Harijeta pokroviteljski. - Upecala
si ga iako on toga još nije svestan.
Bar da je Harijeta u pravu, razmišljala je Danijela. Bar da se
Eriku dopadne novi posao.
Danijela je i dalje mislila o svom muţu dok se penjala na
merdevine da dohvati jednu knjigu. Bila je na pola puta kad se
okliznula. Uplašena, vrisnula je i našla se na podu.
Harijeta joj je pritrĉala, bleda u licu.
- Oh, moja beba! - zajecala je Danijela drţeći se za stomak.
- Sve će biti u redu - pokušala je koleginica da je uteši i potrĉala
je ka telefonu brzo. - Nazvaću hitnu pomoć. Lezi mirno. Da li te nešto
boli?
- Ne znam! - Mislila je samo jedno: da se bebi ne desi ništa. Suze
su joj tekle nize lice i nije se usuĊivala da se pomeri.
Uskoro je stigla hitna pomoć i bolniĉari su je stavili na nosila
paţljivo. Danijeli se ĉinilo da je prošla ĉitava veĉnost dok su stigli do
bolnice. Nije ĉak ni bila svesna da je Harijeta kraj nje i da je drţi za
ruku.
Odmah je pregledao lekar koji nije hteo da kaţe ništa. Kroz
nekoliko minuta Danijela se našla u sobi drhteći od straha.

85
 Nije mogla da zaustavi suze koje su joj neprestano tekle niz
obraze. Harijeta je pokušavala da je uteši govoreći joj da će sve biti u
redu ali uzalud.
Šta li će reći Erik, pitala se mlada ţena paniĉno. Moţda će
misliti da je ona namerno... Danijela se stresla i zaplakala još jaĉe.
U tom trenutku lekar koji je pregledao, ušao je u sobu noseći
rezultate testova. Zamolio je Harijetu da izaĊe i ostao je nasamo s
Danijelom.
- Smirite se - rekao je mladoj ţeni. - Beba je u redu.
Ona je prestala da plaĉe odmah i lice joj je zablistalo od sreće.
- Je li to istina? Da li je s benom stvarno sve u redu?
Doktor se nasmešio.
- Jeste. Bebe su mala ali snaţna biĉa. Dok su u majĉinom
stomaku okruţene su teĉnošću koja ublaţava svaki udar. Vi, liĉno,
malo ste ugruvani, ali ni to nije ništa strašno.
Ona je odahnula. - Dobro je. - Ali, lice joj se iznenada zgrĉilo od
bola. - Šta... šta znaĉe ovi bolovi? - Uhvatila se za stomak.
- Laţni trudovi - objasnio je lekar. - I to je sasvim normalno i ne
treba da vas plaši.
Muškarac je pozvao medicinsku sestru i ona je ušla s injekcijom.
No, pre nego što je stigla da da Danijeli sredstvo za smirenje, pred
vratima se zaĉula neka galama i unutra je upao Erik, zadihan od
trĉanja.
- Jesi li dobro? - upita on trĉeći prema njenom krevetu.
- A beba?
- Sve je u redu, samo sam pala s merdevina i...
On se uhvatio za glavu.
- Gospode! - promrmljao je uţasnuto. Seo je pored Danijele i
zagrlio je kao da se plaši da mu ne pobegne. - Gospode!
Danijela je gledala svog muţa zaprepašćeno. On drhti, pomislila
je. Odjednom, osetila je nešto vlaţno na njegovom licu dok je ljubio
od sreće.

86
 - Oh, najdraţi - prošaputa ona. U magnovenju je shvatila. On je
voli! Ĉinilo joj se da je ceo svet njen i prošlost puna briga bila je kao
rukom odnešena.
- Reakcija - reĉe doktor klimajući glavom. Uzeo je injekciju od
sestre i, umesto Danijeli, dao je Eriku. - Trudnoća je teško vreme i za
buduće oĉeve. - Pogledao je Erika koji je još uvek bio u šoku. -
Doneću vam poljski krevet tako da ćete moći da se odmorite kraj
svoje ţene.
Uskoro su njih dvoje ostali sami. Kad je krevet postavljen, Erik
je odmah legao osećajući kako mu se oĉi sklapaju. - Šta su mi ovo
dali?
- Sredstvo za smirenje. Biće ti bolje kad malo odspavaš. Erik,
volim te - dodala je tiho. - Volim te.
On je uhvatio za ruku ljubeći je. - Bio sam kod J. D. kad je
Harijeta telefonirala. On me je odvezao na aerodrom i smestio u prvi
avion. Ne sećam se ni kako sam stigao dovde... ţeleo sam da ti se
javim veĉeras, da ti kaţem za našu novu kuću. Kraj jezera je i ima
veliko dvorište. Odliĉna za našeg sina.
- Divno - prošaputa ona dirnuto.
- I kad sam ĉuo da si pala, presekao sam se. Mislio sam da ću te
izgubiti i da ću opet ostati sam.
- Nećeš više nikad biti sam. Ja ću uvek biti s tobom. Erik se
pridigao na krevetu i pogledao svoju ţenu odluĉno.
Više neću da te vidim ni blizu nekih merdevina, razumeš? Ĉim
budeš izašla iz bolnice, idemo u Ĉikago. Harijeta će nas posećivati
kad god moţe.
- Da li stvarno ţeliš da budeš sa mnom?
On joj je pripretio prstom. - Ĉekaj samo da ova injekcija
prestane da deluje pa ću ti pokazati koliko to ţelim!
Nekoliko trenutaka kasnije, Erik je zaspao sa osmehom na licu.

87
 X
Šest meseci kasnije, gosti su se okupili kod Erika i Danijele da
proslave dva meseca od roĊenja malog Dţošue van Mira. Beba je
mirno spavala u majĉinom naruĉju dok je otac pored njih blistao od
ponosa.
Harijeta je sedela s muţem i posmatrala goste oko sebe. Bila je
više nego iznenaĊena njihovim sastavom i nikada nije videla ĉudnije
ljude. Bio je tu jedan krupni, tamnoputi muškarac tajanstvenog izraza,
sa suprugom koja se odazivala na ime Gabi, i koja je bila u drugom
stanju. Do njih su sedela dva crnca i jedan sitan muškarac koji je drţao
ruku starije ţene - kako je kasnije saznala, Gabine majke, udovice.
No i pored toga što su gosti bili neobiĉni, Harijeta se nije
osećala uzbuĊeno samo zbog toga, Dţošua je bio njeno kumće!
- Zar nije dobar? - upita je Danijela koja je sela na stolicu do
Harljete. Mališan se u meĊuvremenu probudio i smešio se majci. -
Toliko sam ponosna na njega. Ali, nisam te upoznala s Gabi.
- Gabi Bretmen - predstavila se brineta, tepajući bebi - Ja bih
volela malu devojĉicu - nasmešila se - a moj muţ navija za deĉaka.
Svejedno mi je - rekao je Dţon pridruţujući se ţenama. - Samo
neka je zdravo.
U blizini se zaĉuo glasan smeh i oni su se okrenuli. Apolo je
tapšao Erika po ramenu i pitao ga kako se oseća kao novopeĉeni otac.
- Ne znam šta je ovo - smejao se crnac. - Prvo se svi ţene, a sad
već dolaze i potomci. Šta misliš, da li je to neko zarazno oboljenje?
Opet se zaorio sveopšti smeh i Erik je pozvao svoju ţenu da mu
se pridruţi. Otišli su da donesu još pića za svoje goste i da iskoriste
priliku da ostanu nekoliko trenutaka nasamo.
- Kako ti se sviĊa naš prijem? - upita je Erik s osmehom.

88
 - Nisam se skoro osećala lepše. - Danijela ga pogleda ispod oka.
- A veĉeras kad naši gosti odu, napravićemo malu proslavu... samo
nas dvoje. Bila sam danas kod mog lekara i rekao mi je da je sa mnom
sve u redu.
Erik je zagrlio Danijelu i poljubio je neţno. - To ćemo obavezno
proslaviti. Veĉeras - prošaputao joj je na uvo - veĉeras ću te voleti kao
u Vera Kruzu.
- Znaĉi, hoćeš još jedno dete - nasmeja se Danijela.
- To ćemo još videti.
Danijela je podigla glavu i usnama potraţila njegove. Nekoliko
minuta stajali su sami, zagrljeni, zaboravljajući na ceo svet.

KRAJ

89