You are on page 1of 76

ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ

ОДНОСИМА 1918–1992

каталог изложбе
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

Издавач
Архив Србије и Црне Горе
Београд

Главни и одоворни уредник


Миладин Милошевић

Уредник
Нада Петровић

Ауори изложбе и каалоа


Душан Јончић
Др Гојко Маловић

Увод
Проф. др Милан Ристовић

Сарадници
Милан Медаковић
Нада Пантелић
Сава Станковић
Сава Савићевић

Лекор
Бранка Косановић

Дизајн корица
Александар Ристић

Технички уредник
Александар Ристић

ISBN 978-86-80099-24-8

2
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ
ОДНОСИМА 1918–1992

Каталог изложбе

Аутори изложбе и каталога

Душан Јончић
Др Гојко Маловић

Београд 2008

3
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

4
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ
ОДНОСИМА 1918–1992.

Приказати место и деловање југословенске државе у сложеном сплету међународних односа у


временском распону од краја Првог светског рата до почетка 1990-их година, а на основу докумената из
домаћих архива, вишеструко је сложен задатак. Искушења која су пратила историју југословенске државе
нису заобилазила ни архивску грађу, што се посебно односи на грађу насталу као резултат спољне политике
Краљевине до 1941. године. Током Другог светског рата грађа је уништавана и одношена као ратни плен,
тако да је већина докумената који су садржавали податке о разгранатој и динамичној спољнополитичкој
делатности Краљевине нетрагом нестала. Непостојање најважнијих документа чини да је истраживање
спољне политике Краљевине Југославије испреплетено са често нерешивим проблемима. На другој страни,
архивски фондови о међународним активностима социјалистичке Југославије стављају истраживаче, па
тако и ауторе ове изложбе, на „методолошке муке“ другачије природе: како из разноврсног обиља
архивских докумената изабрати она која ће посетиоце изложбе моћи да упознају барем са неким од
најважнијих сегмената и тренутака њене богате спољнополитичке историје.
Подела на две логичне хронолошко-проблемске целине (1918–1945. и 1945–1992) и 23 тематска
поглавља у којима су груписана 302 документа довољно говоре о сложености не само задатка пред којим су
се нашли приређивачи већ и о изузетно богатој и динамичној историји југословенске државе. Овај избор је
логичан оквир за упознавање са неким од најупечатљивијих и најважнијих феномена спољне политике
југословенске државе.
Држава, која је под различитим именима (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевина
Југославија, Демократска Федеративна Југославија, Федеративна Народна Република Југославија,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Савезна Република Југославија) и политичким и
идеолошким системима постојала на простору централног Балкана готово седам и по деценија затворила је
круг свог постојања у крвавом расулу током последње деценије 20. века. Ратови у којима је нестала као
држава били су и потпуно поништење идеја на којима је настала, почивала и успевала да преживи периоде
криза који су је често потресали из темеља.

5
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

Од тренутка када је регент Александар Карађорђевић 1. децембра 1918. у Београду, пред делегацијом
Народног вијећа и представницима српске владе, прогласио „…уједињење Србије са земљама независне
државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца“, нова држава се
нашла сучељена са великим спољнополитичким искушењима, која су угрожавала њен опстанак и као
одговор наметала осмишљавање и вођење изузетно сложене политике. Међуратни период, како то јасно
указују и документа на изложби, протекао је у борби за међународно признање, територијално заокружење
и одређивање граница у оквиру новог међународног поретка, за проналажење места у сигурносном систему
великих сила (пре свега уз ослонац на Француску), склапање савеза са државама које су имале сличне
спољнополитичке проблеме (страх од хабзбуршке рестаурације и ревизије мировних уговора) у и напорима
да се неутралишу активности спољнополитичког окружења опасне по опстанак државе (у југословенском
случају, на првом месту агресивна политика фашистичке Италије и неких југоисточноевропских суседа, као
што су Мађарска и Бугарска).
Краљевина Југославија је чланством у Малој Антанти, деловањем у оквиру Балканског пакта и
чланством у Лиги народа постала значајан чинилац општеевропског сигурносног система, а њена спољна
политика делила је све његове недоречености и мане. Избијање у први план агресивне спољне политике
фашистичке Италије и националсоцијалистичке Немачке, уз неадекватан одговор Француске и Велике
Британије, довело је до промена на политичкој карти Европе усмерених на поништавање постојећег
поретка. То је почетком 1930-их година неминовно појачало осећање угрожености југословенске државе
повећано слабљењем мотивисаности традиционалних великих савезника (пре свега Француске) за
одлучнију подршку Југославији.
У држави изнутра нагризаној бројним нерешеним противречностима, свест о постојању обруча
ревизионистички и непријатељски настројених суседа, у чијем се друштву на северним југословенским
границама после анексије Аустрије 1938. нашао и Трећи рајх, навела је део југословенске политичке елите да
после убиства краља Александра I Карађорђевића 1934. године потражи излаз у промени
спољнополитичког правца (не одричући се формално ни старих савеза), посебно током мандата
председника владе Милана Стојадиновића. Под све тежим притиском атмосфере тријумфализма политике
силе коју су водиле Немачка и Италија, тражен је модус који би омогућио „прилагођавање“ новом, у све
већој мери преовлађујућем и по њен опстанак опаснијем спољнополитичком окружењу. Распад
међународног поретка под ударом Немачке и Италије (аншлус, разбијање Чехословачке, окупација
Албаније) био је увод у нови светски рат, који је на почетку лишио Југославију макар симболичног ослонца и
подршке старих ратних савезника. Грчевити покушаји да се избегне потпуно увлачење у један од ратујућих
табора и да се задржи неутралност били су неуспешни и довели су до изнуђеног приступања Југославије

6
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

Тројном пакту. То је изазвало бурну негативну реакцију становништва, пре свега у српским крајевима,
војни удар и промену на челу државе. Ово „проналажење душе“, како га је окарактерисао Винстон Черчил,
имало је високу цену: брутални напад осовинских армија с циљем да се са карте Европе збрише
југословенска држава.
Други светски рат је био највеће и најтрагичније искушење – до њеног суноврата у вртлог свеопштег
хаоса политичке кризе и ратова у којима је „друга“ Југославија окончала своје постојање као држава и била
одгурнута у историју. Разарање и комадање државне територије 1941. године од стране осовинских држава и
домаћих колаборациониста није избрисало међународноправни и државни континуитет Југославије чији
су носиоци у избеглиштву током рата били монарх и део политичке елите.
Поставка у другом делу пружа добро структурисану и проблемски груписану слику главних, добро
уочених, различитих фаза спољнополитичког деловања социјалистичке Југославије. Нови идеолошки и
политички систем, заснован на комунистичкој идеологији – поред позивања на одбацивање „старе државе“
– био је принуђен да се, конструишући свој међународни правни легитимитет, позива и служи темељима
које је поставила Краљевина Југославија. Кратак период првих послератних година, током којег је
Југославија била најистакнутији и идеолошки „најправовернији“ члан групе земаља „народних
демократија“, делујући на међународном плану синхронизовано са општим правцима политике Совјетског
Савеза, окончан је ломом, „замрзавањем“ веза и изолацијом, изазваним сукобом око Информбироа. То је
довело до постепеног, изнуђеног окретања Западу и грађења другачије, самосталније политике.
Нова ситуација наметнула је југословенској политици потребу да на политичкој карти
хладноратовског света уочава много више нијанси и потражи своје место у некој врсти политичког,
идеолошког и геостратешког међупростора. Политичка, економска и војна сарадња социјалистичке
Југославије са државама које су припадале западном блоку била је редак феномен у временима заоштрених
односа два идеолошки непомирљива блока и говори о посебности „југословенског случаја“.
Балансирање југословенске спољне политике између сарадње са Западом и Истоком, са којим су
односи нормализовани средином 1950-их година, испреплетено је са рађањем најамбициознијег
спољнополитичког пројекта социјалистичке Југославије – стварањем покрета несврстаних (чије је
коауторство дељено са Индијом и Египтом). Покрет који је требало да окупи све бројнију групацију земаља –
бивших колонија које су стекле независност – био је замишљен, пре свега на југословенској страни, као
алтернатива блоковској подели и растућа снага на међународној сцени. То је било и својеврсно окретање
Југославије ка глобалним проблемима и „светској политици“. Оваква пракса и (самонаметнута) улога биле
су претешке за земљу те снаге, величине и стварног значаја, али их је специфичност „југословенског пута“ у
констелацији односа на релацији Исток-Запад (и уз њихово прећутно прихватање) учинила могућим.

7
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

Присуство Југославије на међународној сцени било је веома уочљиво, као и интензитет њеног
спољнополитичког деловања у покрету несврстаних, у ОУН, односима са европским државама, са суседима
на Балкану, посебно током 1960-их и 1970-их година. Београд је био место у коме је одржано неколико
кључних међународних скупова (1961. године Конференција шефова држава и влада неангажованих
земаља, 1977–78. Конференција о европској безбедности и сарадњи).
Критички став према политици водећих сила у појединим кључним моментима послератне
историје међународних односа, као што је био случај током интервенције Варшавског пакта у
Чехословачкој 1968, или према америчкој политици у југоисточној Азији, такође говори о постојању
препознатљиве „индивидуалности“ и изграђене спољнополитичке доктрине југословенске државе. Не би
никако требало занемарити ни снагу утицаја ни велике амбиције Јосипа Броза Тита, дуговечног и
свеприсутног југословенског председника и вође југословенских комуниста, који је имао последњу реч и у
доношењу свих важнијих спољнополитичких одлука.
Ова упадљива улога Југославије у међународним односима била је све више у раскораку са
унутрашњим проблемима. Убрзавање процеса растакања државе и све већи замах кризе, на који постојећи
систем – сем позивања на излизане идеолошке флоскуле и даље продубљивање унутрашњих супротности –
није имао одговор, неминовно су утицали и на пад међународног угледа. Југословенска држава је од субјекта
међународних односа од краја 1980. и нарочито после почетка ратне метастазе њене дезинтеграције
почетком 1990-их, постала њихов најозбиљнији проблем и објекат, који је изгубио и дотадашњи
спољнополитички идентитет.
Проф. др Милан Рисовић

8
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

ПЕРИОД 1918–1945.

I. БОРБА ЗА МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ


ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ И ЊЕНИХ
ГРАНИЦА 1918–1920.

Стварање Југославије и њено међународно


признање 1919–1920.

1. Проглашење стварања Краљевства Срба, Хрвата


и Словенаца, у Београду 1. децембра 1918.
Иван Тишов, Уље на лану

9
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

2. Наредба Министарства иностраних дела Краљевства


СХС дипломатским заступништвима у иностранству
о промени заглавља на актима и печатима, сходно
називу државе Краљевство Срба, Хрвата и
Словенаца, 8. децембар 1918.
АЈ-388-3-422

3. Акт у коме се наговештава да је Француска вољна да


призна стварање Краљевства Срба, Хрвата и
Словенаца, 2. јануар 1919.
АЈ-334-1-1

4. Писмо Роберта Лансинга, државног секретара САД –


Анти Трумбићу, министру иностраних дела
Краљевства СХС, од 6. фебруара 1919, у коме Влада
САД поздравља уједињење југословенских народа у
једну државу.
4
АЈ-334-1-1

Конференција мира у Паризу и одређивање


граница Југослaвије 1919–1920.

5. Отварање Конференције мира у Версају код Париза,


18. јануар 1919.
фоорафија, АЈ, 377

6. Предлог Делегације Краљевства СХС на Конфе-


ренцији мира у Паризу да Вудро Вилсон, председник
САД, арбитрира по питању граница Југославије са
Италијом, 1919.
АЈ-334-1-1
5

10
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

7. Версајски мировни уговор са Немачком, 28. јун


1919.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

8. Сенжерменски мировни уговор са Аустријом, од


10. септембра 1919, који је Делегација Краљевства
СХС на Конференцији мира у Паризу потписала
5. децембра 1919.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

9. Нејски мировни уговор са Бугарском, од 27. новем-


бра 1919, који је Делегација Краљевства СХС на
Конференцији мира у Паризу потписала 5. децембра
1919.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

10. Тријанонски мировни уговор са Мађарском, 4. јун


1920.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
10
11. Уговор између главних сила савезних и удружених
Пољске, Чехословачке, Државе СХС и Румуније о
извесним границама између ових држава, Севр код
Париза, 10. август 1920.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

11
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

12
12. Политичка карта света успостављена уговорима са
Конференције мира у Паризу, 1919–1920.
АЈ, Збирка лакаа и караа

13. Карта Корушке пред плебисцит о њеној државној


припадности: Аустрији или Југославији, 1920.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

12
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

II. ЈУГОСЛАВИЈА У ОКРИЉУ ВЕРСАЈСКОГ


СИСТЕМА ЕВРОПЕ 1919–1934.

Југославија у Друштву народа 1919–1939.

14. Пакт Друштва народа постао је обавезујући општи


међународни акт, који је унет у све уговоре о миру са
пораженим државама у Првом светском рату,
1919–1920. Међу оснивачима Друштва народа била је
и Краљевина СХС.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

15. Здање у Женеви, седиште Друштва народа које је


разматрало међународна питања у периоду
1919–1939. године.
фоорафија, АЈ, 377
15
16. Експозе министра иностраних дела Момчила
Нинчића у Народној скупштини Краљевине СХС о
спољној политици Краљевине СХС, 17. март 1924.
АЈ-334-2-13

17. Критика југословенске спољне политике народног


посланика др Анте Трумбића, у Народној скупштини
Краљевине СХС, 1926.
АЈ-72-3-6

18. Међународни уговор о одрицању држава на рат


(Бријан-Келогов пакт), коме је приступила
Краљевина СХС, Париз, 27. август 1928.
МСП Реублике Србије, Збирка међународних уовора

13
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

Уговори о пријатељству и трговини Југославије


са великим европским државама 1921–1933.

19. Уговор о миру и пријатељству између Краљевине


СХС и Турске Републике, Анкара, 28. октобар 1925.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

20. Уговор о пријатељском споразумевању између


Краљевине СХС и Француске, Париз, 11. новембар
1927.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

21. Уговор о трговини између Краљевине СХС и Нема-


чке, Берлин, 6. октобар 1927.
20а МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

22. Др Момчило Нинчић, министар иностраних послова


Краљевине Југославије (КСХС), 5. јануар 1922–27. јул
1924; 6. новембар 1924–6. децембар 1926; 27. март
1941–10. август 1943.
фоорафија, АЈ, 377

23. Уговор о пријатељском расправљању спорних


питања (концилијацији) између Краљевине СХС и
Сједињених Америчких Држава, Вашингтон, 21.
јануар 1929.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

20б

14
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

Односи Југославије са суседним државама


1920–1933.

24. Закон о Конвенцији између Краљевине СХС и


Краљевине Грчке о унапређењу транзита преко
Солуна, 1924, по коме је Југославија имала право
слободног коришћења Солунске луке све до 1974.
године.
АЈ-72-45-184

25. Војислав Маринковић, министар иностраних


послова Краљевине Југославије (КСХС), 27. јул
1924–6. новембар 1924; 17. април 1927–3. јул 1932.
фоорафија, АЈ, 377

26. Уговор о трговини и пловидби између Краљевине


СХС и Републике Албаније, Београд, 2. јун 1926.
25
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

27. Протокол о разграничењу Краљевине СХС и


Албаније, Фиренца, 22. јул 1926.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

28. Закон о уговору о трговини и пловидби између


Краљевине СХС и Републике Грчке, Атина, 2.
новембар 1927.
АЈ-72-45-185

27

15
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

29. Пакт пријатељства и судског расправљања између


Краљевине СХС и Републике Грчке, Београд, 27. март
1929.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

30. Споразум између Краљевине СХС и Краљевине


Бугарске о одржању доброг реда и безбедности на
граници, Софија, 14. фебруар 1930.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

31. Закон о допуни Конвенције од 14. фебруара 1930.


о ликвидацији двовласничких имања између Југосла-
вије и Бугарске, Софија, 3. јун 1933.
АЈ-72-42-171

32. Посета бугарског цара Бориса Београду, септембар


1934.
фоорафија, АЈ, 377

33. Трговински уговор између Краљевине СХС и Краље-


вине Мађарске, Београд, 24. јул 1926.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

34. Конвенција закључена између Краљевине СХС и


Краљевине Мађарске, која се односи на заштићивање
и очување граничних ознака на граници, Београд, 24.
јул 1926.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
34

16
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

35. Конвенција између Краљевине СХС и Краљевине


Мађарске о избегавању двоструког опорезивања,
22. фебруар 1928.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

36. Богољуб Јевтић, министар иностраних послова


Краљевине Југославије, 3. јул 1932 – 24. јун 1935.
фоорафија, АЈ, 377

III. ЈУГОСЛАВИЈА И ИТАЛИЈА 1920–1930.

37. Први уговор између Краљевине СХС и Краљевине


Италије, потписан у Рапалу, 12. новембра 1920.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

38. Конвенција царинског режима и пограничног


промета између Задра и суседних територија у
Краљевини СХС, Рим, 23. октобар 1922.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

39. Карта разграничења Краљевине СХС и Краљевине


Италије из 1922, у подручју Ријеке, Кварнера и Истре
АЈ, Збирка лакаа и караа

40. Уговор о трговини и пловидби између Краљевине


СХС и Краљевине Италије, Београд, 14. јул 1924.
Службене новине КСХС, бр. 266-LXXXVII/1928.
37

17
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

41. Закон о Споразуму о Ријеци између Краљевине


Италије и Краљевине СХС, Рим, 27. јануар 1924.
АЈ-72-46-189

42. Нептунске конвенције – споразуми Краљевине


Италије и Краљевине СХС, којима је регулисано
више питања између две државе, потписани у
Нептуну (Италија), 20. јул 1925.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

IV. ЈУГОСЛАВИЈА У МАЛОЈ АНТАНТИ 1920–1938.

43. Дефанзивна конвенција између Краљевине СХС и


Чехословачке Републике, којом су се штитиле од
евентуалних територијалних претензија Мађарске,
42а Београд, 14. август 1920.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

44. Протокол о исправци међудржавне границе


Краљевине СХС и Краљевине Румуније, Београд,
24. новембар 1923.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

45. Уговор о трговини и пловидби између Краљевине


СХС и Чехословачке Републике, Праг, 14. новембар
1928.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
42б

18
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

46. Општи акт мирења, арбитраже и судског


расправљања између држава Мале антанте,
Београд, 21. мај 1929.
Службене новине КСХС, бр. 280-CXIII/1929.

47. Закон о пакту и организацији Мале антанте,


Женева, 16. фебруар 1933.
АЈ-72-40-159

47а 47б

19
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

48. Састанак Сталног савета Мале антанте у Синаји


(Румунија), 10. децембар 1936.
рафика, АЈ-334-28-70

49. Састанак Сталног савета Мале антанте у Синаји


(Румунија), 30. август 1937.
фоорафија, АЈ-74-191-264

50. Предводници великих европских сила: Немачке,


Велике Британије, Француске и Италије, творци
Минхенског споразума, којим је разбијена
Чехословачка а Мала антанта престала да постоји,
у јесен 1938 – Фотомонтажа
АЈ-377

48
V. БАЛКАНСКИ СПОРАЗУМ 1934–1938.

Односи Југославије, Турске, Грчке и Румуније


1934–1938.

51. Уговор о пријатељству, ненападању, судском


расправљању, арбитражи и концилијацији између
Краљевине Југославије и Републике Турске, Београд,
28. новембар 1933.
МСП Реублике Србије, Збирка међународних уовора

52. Посебна угодба управа ПТТ Краљевине Југославије


и Краљевине Румуније и Републике Турске
и Републике Грчке о сарадњи у области пошта
и телекомуникација, Београд, 9. април 1935.
МСП Реублике Србије, Збирка међународних уовора
51

20
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

53. Саопштење о заседању Саветодавног већа држава


Балканског споразума, у Београду, 7. мај 1936.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

54. Посета Београду делегације Тур-


ске Републике на челу са пред-
седником владе Исмет-пашом
Иненијем, април 1936.
фоорафија, АЈ-377-ЗПОФ,
Збирка фоорафија енерала
Љубомира Марића, 2/119

54
55. Уговор о настањивању, трговини и пловидби између
Краљевине Југославије и Краљевине Румуније,
Београд, 13. мај 1937.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

56. Споразум о ненападању између Бугарске и држава


Балканског споразума, Солун, 31. јул 1938.
МСП Реублике Србије, Збирка међународних уовора

57. Састанак Милана Стојадиновића, председника Владе


Краљевине Југославије и И. Инени-паше,
председника Владе Турске Републике, у Анкари, 1938.
фоорафија, АЈ, 377

21
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

58. Декларација Сталног савета Балканског споразума,


са састанка у Анкари, 27. фебруар 1938.
АЈ-37-31-232

59. Посета Григора Графенкуа, министра спољних


послова Румуније, Београду, 2. фебруар 1939.
фоорафија, АЈ, 377,OЗФ-38

VI. НОВА ОРИЈЕНТАЦИЈА У СПОЉНОЈ


ПОЛИТИЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1934–1939.

Југословенска прагматична спољна политика


1934–1939.

60. Уговор о трговини и пловидби између Краљевине


Југославије и Краљевине Бугарске, Београд, 24. мај
1934.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

61. Посета краља Александра I Карађорђевића


Француској, октобар 1934.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-74
62. Божидар Пурић, посланик Краљевине Југославије
у Паризу, 1935–1940.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

63. Расправа о спољној политици Краљевине Југославије


и њеним унутрашњим проблемима (на енглеском
језику), 1936.
АЈ-334-34-101
61

22
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

64. „Нова оријентација Југославије“, расправа Лазара


Марковића, 1937.
АЈ-334-34-101

65. Уговор о пријатељству између Краљевине Југосла-


вије и Краљевине Бугарске, Београд, 24. јануар 1937.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

66. Сусрет Милана Стојадиновића,


председника Владе Краљевине
Југославије и Георгија
Кјосеиванова, председника
Владе Краљевине Бугарске,
у Нишу, 30. октобар 1938.
фоорафија, АЈ, 377, ЗПОФ
Збирка фоорафија
енерала Љ. Марића

67. Преглед спољне политике


Краљевине Југославије
1918–1938, од Вој.
М. Радовановића, 1938.
66
АЈ-334-34-101

Југославија и јачање Немачке и Италије


1934–1939.

68. Трговински уговор између Краљевине Југославије


и Немачке, Београд, 1. мај 1934.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

23
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

69. Политички споразум између Краљевине Југославије


и Краљевине Италије, Београд, 25. март 1937.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

70. Председник Министарског савета Краљевине


Југославије Милан Стојадиновић и гроф Галеацо
Ћано, министар иностраних послова Краљевине
Италије, после потписивања Политичког споразума
између Краљевине Југославије и Краљевине Италије,
Београд, 25. март 1937.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38
70
71. Извештај Агенције „Авала“ о споразуму између
Југославије и Италије, из Београда, 25. марта 1937.
АЈ-335-24

72. Министар спољних послова Немачке Константин


фон Нојрат на Авали приликом посете Краљевини
Југославији, 1937.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

73. Састанак Милана Стојадиновића, председника


Министарског савета Краљевине Југославије са
канцеларом Немачке Адолфом Хитлером, Берлин,
7. јануар 1938.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38, Ф-2

74. Споразум између Краљевине Југославије и


Краљевине Италије о регулисању међусобних
трговинских размена и плаћања, Рим, 7. јануар 1938.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
73

24
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

75. Посета грофа Галеаца Ћана, министра иностраних


послова Краљевине Италије, Београду, јануар 1939.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

76. Кнез намесник Павле и кнегиња


Олга Карађорђевић у посети
италијанској краљевској
породици у Риму, 9–14. март
1939.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-74

77. Акт Министарства иностраних


послова Краљевине Југославије
„Наши односи са Немачком у
1939.“
76
АЈ-334-16-41

78. Иво Андрић, посланик Краљевине Југославије у


Берлину 1939–1941.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

79. Војна парада у Берлину, у част посете кнеза


намесника Павла Карађорђевића Немачкој, 2. јун
1939.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-37

80. Протокол између Немачке и Југославије о регули-


сању царинских питања за Протекторат Чешке и
Моравске, Келн, 7. јун 1939.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
78

25
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

VII. ПОЧЕТАК ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА


И ЈУГОСЛАВИЈА 1939–1941.

Југословенска спољна политика „строге


неутралности“ 1939–1941.

81. Изјава југословенске владе о неутралности


Краљевине Југославије на почетку Другог светског
рата, Београд, 4. септембар 1939.
Време, 5. сеембар 1939.

82. Нота Илије Шуменковића, амбасадора Краљевине


Југославије у Турској упућена Александру
Терентијеву, амбасадору СССР-а у Турској, којом га
обавештава да је Влада Краљевине Југославије
успоставила дипломатске односе са Владом СССР-а,
Анкара, 1. јул 1940.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

83. Испраћај посланика Краљевине


Југославије Милана
Гавриловића из Београда у
Москву, јул 1940.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

84. Уговор о пријатељству


Краљевине Југославије и
Краљевине Мађарске, Београд,
12. децембар 1940.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
83

26
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

85. Потписивање Уговора о пријатељству


између Краљевине Југославије и
Краљевине Мађарске, Београд,
12. децембар 1940.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

86. Констатација намесника кнеза Павла


Карађорђевића о неспремности Југо-
славије за вођење рата, 28. децембар
1940.
АЈ-797-3КП, 5/0241
85
87. Изјава Драгише Цветковића, председника Мини-
старског савета, о двогодишњици Владе на чијем је
челу, 5. фебруар 1941.
АЈ-38-95-227

VIII. АПРИЛСКИ РАТ И ОКУПАЦИЈА


ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941.

Приступање Југославије Тројном пакту


25. марта 1941.

88. Писмо сер Роналда Кембела, посланика Велике


Британије у Београду – Драгиши Цветковићу,
председнику Владе Краљевине Југославије, у коме му
предочава опасности по Југославију ако приступи
Тројном пакту, 20. март 1941.
АЈ-138-4-24

27
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

89. Протокол о приступању


Краљевине Југославије Тројном
пакту, који је потписао
председник Владе Краљевине
Југославије Драгиша Цветковић,
у Бечу 25. марта 1941.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

90. Председник Владе Краљевине


Југославије Драгиша Цветковић
и министар спољних односа
Немачке Јоаким фон
Рибентроп, после потписивања
90
приступања Југославије Тројном
пакту, у Бечу 25. марта 1941.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

91. Манифестације народа током


војног пуча у Београду, 27. март
1941.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

92. Краљ Петар II Карађорђевић


полаже заклетву пред
патријархом Српске
православне цркве Гаврилом
Дожићем, после доласка на
престо Југославије, 27. март
1941.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

92

28
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

Априлски рат и окупација Југославије 1941.

93. Уговор о пријатељству и ненападању између


Краљевине Југославије и СССР-а, Москва, 5. април
1941.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

94. Београд после немачког бомбардовања, 6. април 1941.


фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

95. Прокламација краља Југославије Петра II


Карађорђевића, 6. април 1941.
АЈ-138-4-6
93a
96. Потписивање капитулације Војске Краљевине
Југославије о окончању рата Југославије са Немачком
и њеним савезницима, у чешкој амбасади у Београду,
17. април 1941.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-38

96 93б

29
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

IX. ЈУГОСЛАВИЈА НА СТРАНИ


АНТИФАШИЗМА 1941–1945.

Спољнополитичка делатност Владе Југославије у


избеглиштву 1941–1945.

97. Закон о Споразуму о изнајмљивању и позајмљивању


између Сједињених Америчких Држава и Краљевине
Југославије, Вашингтон, 24. јул 1942.
Службене новине Краљевине Југославије,
бр. 9–I, 18. сеембар 1942.

98. Посета краља Југославије Петра II


Карађорђевића председнику САД
Френклину Рузвелту, у Белој кући
у Вашингтону, 24. јун 1942.
фоорафија, АЈ, 377

99. Споразум о Балканској унији


између Југославије и Грчке,
Лондон, 27. фебруар 1942.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
98
100. Потписивање Споразума о Балканској унији између
Југославије и Грчке, Лондон, 27. фебруар 1942.
фоорафија, АЈ, 377

101. Декларација Владе Краљевине Југославије, под


председништвом Слободана Јовановића, о ратним
циљевима и главним питањима спољне политике
Југославије из фебруара 1942.
АЈ-103-3-33

30
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

102. Извештај о одговору Владе СССР-а на


Меморандум Владе Краљевине Југославије, из
септембра 1942, о односу четника и партизана.
АЈ-103-3-33

103. Техеранска конференција лидера савезничких


држава: Јосифа В. Стаљина, Френклина Рузвелта и
Винстона Черчила, 28. новембар – 1. децембар 1943.
фоорафија, АЈ, 377

Унутрашњи ослободилачки и револуционарни


фактори у спољној политици Југославије

104. Декларација Другог заседања АВНОЈ-а, Јајце,


29. новембар 1943.
АЈ-50-1-1

105. Министарски савет


Демократске Федеративне
Југославије под
председништвом Јосипа
Броза Тита, Београд,
7. март 1945.
фоорафија, АЈ, 377

105

31
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

106. Декларација о проглашењу Федеративне Народне


Републике Југославије, Београд, 29. новембар 1945.
АЈ-15-1-21

ПЕРИОД 1945–1992.

X. УЧЕШЋЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА ОСНИВАЧКОЈ


КОНФЕРЕНЦИЈИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

107. Списак чланова југословенске делегације на


Оснивачкој конференцији ОУН и преглед питања
о којима ће се расправљати на првом делу првог
заседања ОУН, 19. децембар 1945.
АЈ, 507, IX, 144/XXVIII-1-24

108. Закон Привремене народне скупштине ДФ


Југославије о Повељи Уједињених нација усвојеној у
Сан Франциску 26. јуна 1945, 24. август 1945.
АЈ, 15-101-526

109. Иван Шубашић, министар иностраних послова,


7. март 1945–17. октобар 1945.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

108

32
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

XI. ЈУГОСЛАВИЈА И ДРУГЕ ДРЖАВЕ „НАРОДНЕ


ДЕМОКРАТИЈЕ“ 1945–1948.

110. Закон о Уговору о пријатељству, узајамној помоћи


и послератној сарадњи између Југославије и СССР-а
од 11. априла 1945, 10. јун 1945.
АЈ, 15-15-262

111. Указ о ратификацији Уговора о пријатељству,


узајамној помоћи и сарадњи у миру између ФНР
Југославије и Чехословачке Републике, 21. мај 1946.
АЈ, 15-15-264

112. Совјетско-југословенски коминике о боравку


делегације југословенске владе у Москви, са
маршалом Јосипом Брозом Титом на челу, 8. јун 1946.
MИЈ, Архив ЈБТ, КМЈ, I-1/7 112

113. Указ о ратификацији Уговора о пријатељству


и узајамној помоћи између ФНР Југославије и НР
Албаније, 20. јул 1946.
АЈ, 15-15-264

114. Указ о ратификацији Уговора о миру са Бугарском,


23. август 1947.
АЈ, 15-15-267

115. Реферат Едварда Кардеља на Информативном


саветовању представника комунистичких партија,
у Варшави, септембар 1947.
АЈ, 507, IX-119/ IV-1

114

33
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

116. Телеграм Милована Ђиласа Јосипу Брозу Титу о


сусрету са Јосифом В. Стаљином поводом албанског
питања, проблема наоружања и извоза метала, 19.
јануар 1948.
MИЈ, Архив ЈБТ, КМЈ, I-3-б/651

XII. СУКОБ СА ИНФОРМБИРООМ 1948–1953.

117. Резолуција Информбироа о стању у Комунистичкој


партији Југославије и Изјава ЦК КПЈ поводом
Резолуције ИБ, 28, 29. јун 1948.
АЈ, 507, IX-119 /I-39

118. Едвард Кардељ, министар иностраних послова,


31. август 1948 –14. јануар 1953.
117a
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

119. Коментар Моше Пијаде поводом Ноте Владе СССР –


Влади ФНР Југославије, 31. мај 1949.
АЈ, 507, IX-119/I-45

120. Бела књига о агресивним поступцима влада СССР,


Пољске, Чехословачке, Мађарске, Румуније, Бугарске
и Албаније према Југославији, 1951.
АЈ, 507, IX, 1/IV-1

121. Записник са седнице Секретаријата Политбироа ЦК


КПЈ на коме је закључено да се на дневни ред идућег
заседања Генералне скупштине ОУН стави „Жалба на
непријатељске поступке земаља источног блока
против Југославије“, 2. октобар 1951.
АЈ, 507, III/56
117б

34
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

122. Преглед граничних инцидената извршених у времену


1948–1952. од стране ИБ земаља, крај 1952. године
АЈ, 507, IX, 119/IV-89

XIII. ОДНОСИ ЈУГОСЛАВИЈE СА ЗАПАДОМ


1945–1950.

123. Споразум Администрације Уједињених народа за 121


помоћ и обнову и Демократске Федеративне
Југославије, март 1945.
АЈ, 50-94-196

124. Извештај о раду југословенске делегације на


Лондонској конференцији Генералне скупштине
ОУН, 14. фебруар 1946.
АЈ, 507-СКЈ, III/14

125. Станоје Симић, министар иностраних послова,


1. фебруар 1946–31. август 1948.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

126. Указ о ратификацији Уговора о миру са Италијом,


23. август 1947.
АЈ, 15-15-268

127. Реферат о спољнополитичким питањима на трећој


пленарној седници ЦК КПЈ, који је представљао
основу југословенске спољне политике у наредним
годинама, 29. децембар 1949.
АЈ, 507, II /7
125

35
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

128. Записник са седнице Политбироа ЦК КПЈ на којој


је закључено да се свим средствима треба борити
против економског притиска Запада па и по цену
ревизије Петогодишњег плана и смањења
инвестиција, 13. фебруар 1950.
АЈ, 507, III/48

129. Пријем код амбасадора САД у Југославији Џорџа


Алена, Блед, 3. јул 1950.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ,
KПР, Фооека, 7/6

129
XIV. БАЛКАНСКА ПОЛИТИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ
1945–1954.

Југословенска помоћ Демократској армији Грчке

130. Списак предатог ратног материјала Демократској


армији Грчке, 15. децембар 1946.
АЈ, 507, IX, 33/III-8

131. Забелешка о разговору Јосипа Броза Тита, Едвардa


Кардељa и Милована Ђиласа са Никосом Захарија-
дисом и Јаоанисом Јоанидисом, 21. фебруар 1948.
МИЈ, Архив ЈБТ, КМЈ, I-2-а/35

132. Ранковић Александар – Маршалу Јосипу Брозу Титу,


о ситуацији у Буљкесу и борбама између
монархистичких трупа и јединица Демократске
армије на грчкој граници према Југославији, 7. јул
1949.
АЈ, 507, II Д/137
131

36
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

133. Писмо Јосипа Броза Тита Александру Ранковићу,


грчким рањеницима, 8. јул 1949.
АЈ, 507, IX, 33/I-69

Југословенска помоћ Албанији

134. Депеша из Албаније о манифестацијама приликом


признања НР Албаније, на којима су масе узвикивале
Титово име, и о писању листа Башкими, 16. новембар
1945.
АЈ, 507, IX, 1/I-28

135. Реферат Енвер Хоџе у вези са посетом Југославији


1946. године „Какав значај има и ша је дирекно
или индирекно учинио Тио за Народно-
ослободилачку борбу Шиара, као и значај оа
данас у израдњи и одбрани независноси Албаније“
АЈ, 507, IX, 1/I-124
137
136. Указ о ратификацији Уговора о усклађивању
привредних планова, о царинској унији и
изједначењу валуте између ФНР Југославије и НР
Албаније, 27. децембар 1946.
АЈ, 15-15-266

Балканска федерација

137. Саопштење о Споразуму између делегација влада


ФНР Југославије и НР Бугарске, на Бледској
конференцији, 30. јул – 1. август 1947.
АЈ, 507, IX-15 /I-91
139а

37
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

138. Депеша ЦК КПЈ упућена Георги Димитрову, у којој се


износи став о стварању федерације између
Југославије и Бугарске, 14. март 1948.
АЈ, 507, IX-15 /I-103

139. Анкарски споразум – Уговор о пријатељству и


сарадњи између Југославије, Грчке и Турске, фебруар
1953.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора

140. Пријем председника Републике Јосипа Броза Тита


код председника Републике Турске Бајара у Анкари,
13. април 1954.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 27/35

139б 141. Посета председника Републике Јосипа Броза Тита


Грчкој – у двору са краљем Павлом и краљицом
Федериком, 2. јун 1954.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 29/60

142. Пријем министара спољних послова Грчке,


Турске и Југославије код председника
Републике Јосипа Броза Тита, на Бледу,
после потписивања Уговора о савезу,
политичкој сарадњи и узајамној помоћи
између Југославије, Грчке и Турске, 9. август
1954.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 31/17
142

38
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

XV. ПОДРШКА ЗАПАДА ЈУГОСЛАВИЈИ


1950–1955.

143. Пријем амбасадора САД Џорџа Алена и америчке


делегације код председника Републике Јосипа Броза
Тита, поводом извршења помоћи Југославији,
9. август 1951.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 10/130

144. Потписивање Уговора о војној помоћи САД 144


Југославији, 14. новембар 1951.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 12/67

145. Предлог Владе ФНРЈ Президијуму Народне


скупштине ФНРЈ, за ратификацију Споразума о
привредној сарадњи између влада ФНРЈ и САД,
4. фебруар 1952.
АЈ, 15-16-282

146. Извод из разговора Јосипа Броза Тита, председника


Владе ФНРЈ и Едварда Кардеља, министра
иностраних послова са Eнтони Идном, министром
иностраних послова Велике Британије, приликом
посете Е. Идна Југославији, 22. октобар 1952.
АЈ, 507, IX, 133/VII-9

147. Коча Поповић, министар иностраних послова,


25. јануар 1953–23. април 1965.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510
147

39
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

148. Пријем акредитива посланика Западне Немачке др


Хауса Крола, 18. фебруар 1953.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 18/65

149. Белешка о разговорима председника Републике


Јосипа Броза Тита приликом посете Великој
Британији, 16–21. март 1953.
АЈ, 513, XXXIV-MП-III-2/91-4

150. Порука председника САД Двајта Ајзенхауера


председнику Републике Јосипу Брозу Титу са
честиткама поводом споразума о тршћанском
питању, 5. октобар 1954.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1084

149 151. Посета министра иностраних послова САД Џона


Форстера Далса Југославији, 6. новембар 1955.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 49/104

152. Порука председника Републике Јосипа Броза Тита


председнику САД Двајту Ајзенхауеру. Информише га
о спољној политици Југославије и одјецима недавне
посете Далса Брионима, децембар 1955.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1089

152

40
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

XVI. НОРМАЛИЗАЦИЈА ОДНОСА СА


СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ ЗЕМЉАМА 1954–1959.

153. Писмо секретара ЦК КПСС Никите С. Хрушчова


Јосипу Брозу Титу, о потреби поновног успостав-
љања пријатељских односа на државном и
партијском нивоу, 22. јун 1954.
АЈ, 507, IX, 119/I-48

154. Писмо Извршног комитета ЦК СКЈ упућено ЦК


КПСС у коме се прихвата совјетска иницијатива
о потреби нормализације међусобних односа,
11. август 1954.
АЈ, 507, IX, 119 /I-50

155. Декларација влада ФНР Југославије и СССР-а,


потписана 2. јуна 1955. у Београду за време званичне
посете делегације Владе Совјетског Савеза од 26. маја
до 2. јуна 1955.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора 154

156. Потписивање Београдске


декларације, 2. јун 1955.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ,
KПР, Фооека, 45/71

157. Пријем акредитива од совјетског


амбасадора Николаја Павловича
Фирјубина, 24. септембар 1955.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ,
KПР, Фооека, 49/22
156

41
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

158. Декларација о односима Савеза комуниста


Југославије и Комунистичке партије Совјетског
Савеза, потписана у Москви, 19. јун 1956.
АЈ, 507, IX, 119/I-69

159. Посета Југославији парламентарне делегације НР


Бугарске коју је предводио први секретар ЦК КП
Бугарске Тодор Живков, 22. септембар – 8. октобар
1956.
АЈ, 507, IX, 15/I-166

160. Свечани пријем у Савезном извршном већу у част


румунске делегације, 21. октобар 1956.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 69/92

161. Писмо Централног комитета СКЈ Председништву


Партије мађарских трудбеника, у коме поздравља
постављење новог државног и политичког
161
руководства и Декларацију Владе НР Мађарске,
28. октобар 1956.
АЈ, 507, IX, 75/I-34

162. Писмо Никите С. Хрушчова и Георги Маљенкова


Јосипу Брозу Титу, Едварду Кардељу и Александру
Ранковићу, у вези са догађајима у Мађарској,
5. новембар 1956.
АЈ, 507, IX, 119/I-76

163. Саопштење о сусрету делегације Владе ФНРЈ и ЦК


СКЈ са делегацијом Владе СССР и ЦК КПСС, на коме
су разматрани међусобни државно-партијски
односи, 1–2. август 1957.
АЈ, 507, IX, 119/I-104

42
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

164. Порука председника Министарског савета ДР


Немачке Валтера Улбрихта председнику Републике
Јосипу Брозу Титу, о питањима везаним за поновно
уједињење двеју немачких држава, 22. август 1957.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/814

165. Посета делегације ЦК Пољске уједињене радничке


партије и Владе НР Пољске Југославији, 10–16.
септембар 1957.
АЈ, 507, IX, 101/I-68

166. Посета југословенске државно-партијске делега-


ције Совјетском Савезу, приликом прославе
40-годишњице Октобарске социјалистичке револу-
ције, 5–20. новембар 1957.
АЈ, 507, IX, 119/I-106

XVII. ОДНОСИ ЈУГОСЛАВИЈЕ СА


164
ИСТОЧНОЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА 1960–1978.

167. Белешка Државног секретаријата за иностране


послове о југословенско-албанским односима,
26. новембар 1960.
АЈ, 507, IX, 1/I-335

168. Посета председника Президијума Врховног совјета


СССР-а Леонида Иљича Брежњева Југославији –
потписивање заједничког југословенско-совјетског
саопштења у згради Савезног извршног већа,
3. октобар 1962.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 199/107
168

43
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

169. Посета првог секретара ЦК КП Бугарске Тодора


Живкова Југославији, 25. јануар 1963.
АЈ, 507, IX, 15/I-208

170. Почетак југословенско-совјетских разговора у Белој


вили приликом боравка Никите С. Хрушчова, првог
секретара ЦК КПСС и председника Министарског
савета СССР-а у Југославији, 21. август – 4. септембар
1963, 26. август 1963.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 219/175

171. Посета Југославији румунске државно-партијске


170 делегације, коју је предводио Георги Георгију Деж,
20–30. новембар 1963.
АЈ, 507, IX, 107/ I-27

172. Посета југословенске делегације Мађарској –


Званични разговори, 11. септембар 1964.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 250/72

173. Посета југословенске делегације, коју је предводио


Јосип Броз Тито, Совјетском Савезу – Сусрет са
првим секретаром ЦК КПСС Леонидом Иљичом
Брежњевим, 18. јун 1965.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 278/62

174. Посета првог секретара Мађарске социјалистичке


радничке партије Јаноша Кадара Југославији –
Разговори на Ванги са председником Републике
Јосипом Брозом Титом, 11. септембар 1965.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 286/6
174

44
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

175. Посета генералног секретара ЦК КПСС Леонида


И. Брежњева Југославији, 22–25. септембар 1966.
АЈ, 507, 119/I-288

176. Забелешке о југословенско-румунским разговорима,


28. мај – 1. јун 1968.
АЈ, 507, IX, 107/I-124

177. Одговор Владе СФРЈ и ЦК СКЈ на изјаву ЦК КПСС и


Владе СССР-а, у коме се изражава неслагање са
тумачењем ставова југословенске владе поводом
оружане интервенције Варшавског пакта против
ЧССР-а, 30. август 1968.
АЈ, 507, IX, 119/I-351

178. Порука генералног секретара ЦК КПСС Леонида И.


Брежњева председнику СКЈ Јосипу Брозу Титу, о
совјетско-југословенским односима и наводном
подстицању антисовјетског расположења у
Југославији, о односима влада ЧССР и СССР,
17. октобар 1968. Одговор Јосипа Броза Тита од
5. новембра 1968.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1007

179. Порука првог секретара ЦК БКП и председника


Савета министара НР Бугарске Тодора Живкова
председнику Републике Јосипу Брозу Титу, у вези
са ситуацијом и перспективама бугарско- 178

југословенских односа, 6. децембар 1969.


МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/126

45
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

180. Посета генералног секретара ЦК КПСС Леонида


И. Брежњева Југославији (са заједничком совјетско-
југословенском изјавом), 22–25. септембар 1971.
АЈ, 507, IX, 119/I-476

181. Порука председника Републике Јосипа Броза Тита


генералном секретару ЦК КПСС Леониду
И. Брежњеву. Информише га о посети САД и Великој
Британији и разговорима са америчким пред-
седником Картером и британским премијером
Калаганом, 24. август 1978.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1042

XVIII. ПОКРЕТ НЕСВРСТАНИХ 1954–1989.

182. Заједничка изјава председника Републике Јосипа


Броза Тита и индијског премијера Џавархарлала
181 Нехруа, приликом посете Јосипа Броза Индији,
22. децембар 1954.
АJ, 507, IX, 42/V-10

183. Потписивање југословенско-


индијске декларације,
6. август 1955.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 46/136

184. Посета Јосипа Броза Тита Египту –


Званични разговори у палати Кубех,
Каиро, 30. децембар 1955.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 52/55

183

46
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

185. Званични разговори Тито-Нехру-


Насер на Брионима, 18. јул 1956.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 65/76

186. Порука индијског премијера


Џавархарлала Нехруа председнику
Републике Јосипу Брозу Титу
о агресији енглеско-француских
и израелских снага на Египат,
31. октобар 1956. Одговор Јосипа
Броза Тита, 7. новембар 1956.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/364
185
187. Извештај о посети Јосипа Броза Тита земљама Азије,
Африке и Грчкој, децембра 1958 – марта 1959.
АЈ, 507, III-83

188. Састанак „петорице“ – Тито,


Нехру, Насер, Сукарно, Нкрумах,
приликом XV заседања Генералне
скупштине ОУН у Њујорку,
29. септембар 1960.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ,
KПР, Фооека, 143/125

189. Порука председника Републике


Гане др Кване Нкрумаха пред-
седнику Републике Јосипу Брозу
Титу, о догађајима у Конгу,
22. фебруар 1961.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/259

188

47
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

190. Посета југословенске делегације, коју је предводио


Јосип Броз Тито, Мароку – Свечани дочек у Фесу и
уписивање Јосипа Броза Тита у златну књигу,
3. април 1961.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 160/151
191. Београдска конференција неангажованих земаља –
Отварање Конференције, 1. септембар 1961.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 176/45

192. Порука Прве конференције неангажованих земаља у


Београду председнику САД Џону Кенедију,
септембар 1961.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1097

192 193. Председник Републике Јосип Броз Тито са


председником Насером и премијером Нехруом за
време тројних разговора у палати Кубех у Каиру,
19. новембар 1961.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 183/73

194. Порука председника Републике Јосипа Броза Тита


в.д. генералног секретара ОУН У Танту, у вези са
кубанском кризом и мерама које треба да предузме
Генерална скупштина ОУН, 30. октобар 1962.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/889

195. Порука председника Републике Кипар архиепископа


Макариоса председнику Републике Јосипу Брозу
Титу, поводом агресије турских војних снага на
Кипар, 2. јануар 1964.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/601
194

48
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

196. Посета председника Алжира


Ахмеда Бен Беле Југославији –
Потписивање југословенско-
алжирске декларације, 12. март
1964.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ,
KПР, Фооека, 238/154

197. Каирска конференција – Предсе-


дник СФРЈ Јосип Броз Тито са
председником Насером и aрхиепи-
скопом Макариосом, 14. октобар
1964.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ,
KПР, Фооека, 254/169
197
198. Посета премијера Цејлона Сири-
маво Бандаранaике Југославији–
Разговор са председником Репу-
блике Јосипом Брозом Титом,
7. септембар 1966.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ,
KПР, Фооека, 310/22

199. Тројни састанак у Њу Делхију –


Заједничка конференција за
штампу: Индира Ганди, Гамал
Абдел Насер, Јосип Броз Тито,
24. октобар 1966.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ,
KПР, Фооека, 317/54
199

49
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

200. Излагање Јосипа Броза Тита о раду и резултатима


Конференције несврстаних земаља у Лусаки, 8–10.
септембар 1970.
АЈ, 507, III-147

201. Посета председника СФР Југославије Јосипа Броза


Тита Арапској Републици Египат, фебруар 1971.
АЈ, 507, IX, 25/ III-36

202. Информација о резултатима Четврте конференције


несврстаних земаља у Алжиру, 18. септембар 1973.
АЈ, 507, IV/222 (прилог 7/г)

203. Посета либијског вође Моамера ел Гадафија


Југославији – Свечана вечера у СИВ-у, 18. новембар
1973.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 532/54

204. Телеграм председника СФР Југославије Јосипа Броза


Тита принцу Нородому Сихануку, шефу државе
Камбоџе. Честита ослобођење Камбоџе, 17. април
1975.
204 МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/553

205. Посета председника Кубе Фидела Кастра Југославији


– Вечера у Белој вили на Брионима, 6. март 1976.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 605/93

50
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

206
206. Шеста конференција несврстаних земаља у Хавани –
Говор Јосипа Броза Тита на генералној дебати,
4. септембар 1979.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 703/54

207. Информација о посети председника Арапске


Републике Египат Хосни Мубарака Југославији,
15. септембар 1982.
АЈ, 803-135-142

208. Извештај делегације СФР Југославије о раду и


резултатима Седме конференције шефова држава
или влада несврстаних земаља у Њу Делхију, 1. јул
1983.
АЈ, 507, II (1/8)

51
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

209. Информација о посети председника Председништва


СФР Југославије Веселина Ђурановића Индији,
27–30. август 1984.
АЈ, 803-185-12

210. Сусрет председника Председништва СФР Југо-


славије Синана Хасанија са Фиделом Кастром на
Осмој конференцији шефова држава или влада
несврстаних земаља у Харареу, 2. септембар 1986.
фоорафија, ТАНЈУГ, Фоо служба, L-11133/19

211. Информација о посети председника Државног и


Министарског савета Републике Кубе и првог
секретара КП Кубе Фидела Кастра Југославији, 17.
септембар 1986.
АЈ, 803-247-118

211
212. Информација о посети председника Египта Хосни
Мубарака Југославији, 22. јул 1987.
АЈ, 803-270-160

213. Информација о посети Југославији председника


Републике Зимбабве и председника Афричке
националне уније Зимбабвеа Роберта Габријела
Мугабеа, 23–26. јануар 1989.
АЈ, 507, IX, 140/69

214. Говор председника Председништва СФР Југославије


Јанеза Дрновшека на Деветом самиту несврстаних у
Београду, 4. септембар 1989.
фоорафија, ТАНЈУГ, Фоо служба, L-12191/11

52
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

XIX. ОДНОСИ ЈУГОСЛАВИЈЕ СА ОСТАЛИМ


ДРЖАВАМА 1955–1979.

215. Информација о преговорима за регулисање питања


југословенских потраживања од Западне Немачке,
1955.
АЈ, 507, IX, 87/IX-84

216. Пријем акредитива од кинеског амбасадора Ву Сју


Чуана, 26. мај 1955.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 45/1

217. Посета Јосипа Броза Тита Француској – Разговор са


председником Републике Рене Котијем у Јелисејској
палати, 7. мај 1956.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 55/34

218. Белешка Државног секретаријата за иностране


послове о ставу ФНР Југославије о Суецком
проблему, 1956.
АЈ, 507, IX, 25/IV-14

219. Порука председника САД Двајта Ајзенхауера 217


председнику Републике Јосипу Брозу Титу, у вези са
ситуацијом у Европи после догађаја у Мађарској и
совјетске интервенције, 12. новембар 1956.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1091

220. Белешка Државног секретаријата за иностране


послове о неким питањима у вези са признањем ДР
Немачке од стране ФНР Југославије, 27. октобар 1957.
АЈ, 507, IX, 86/I-29

53
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

221. Посета председника грчке владе Константина


Караманлиса Југославији – Разговори на Ванги са
Јосипом Брозом Титом, 1. јул 1960.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 139/32

222. Сусрет председника Републике Јосипа Броза Тита са


председником САД Двајтом Ајзенхауером у Њујорку
приликом XV заседања Генералне скупштине ОУН,
22. септембар 1960.
фоорафија, МИЈ, АЈБТ, KПР,
221 Фооека, 142/158

223. Порука председника Републике Јосипа Броза Тита


председнику САД Џону Кенедију, о односима и
сарадњи Југославије и САД, 7. април 1963. Одговор
председника САД Џона Кенедија, 30. април 1963.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1098

224. Посета југословенске делегације Сједињеним


Америчким Државама – Сусрет Јосипа Броза Тита са
председником САД Џоном Кенедијем, 17. октобар
1963.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 231/25

225. Порука председника САД Линдона Џонсона


председнику Републике Јосипу Брозу Титу, у вези са
политичком ситуацијом и догађајима у Вијетнаму,
13. март 1965.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1101

224

54
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

226. Марко Никезић, државни секретар за иностране


послове, 23. април 1965 – 25. децембар 1968.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

227. Потписивање Протокола између СФР Југославије и


Ватикана, у Београду, Вељко Зековић, председник
Комисије за верска питања и монсињор Агостино
Касароли, 25. јун 1966.
фоорафија, АЈ, 377, ОЗФ-144-243

228. Порука председника израелске владе Леви Ескхола


председнику Републике Јосипу Брозу Титу, о
ситуацији на Блиском истоку и арапско-израелском
сукобу, 5. јун 1967.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/495

229. Порука председника САД Линдона Џонсона


председнику Републике Јосипу Брозу Титу, у којој га
обавештава о ставовима САД у вези са кризом на
Блиском истоку, 19. септембар 1967.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1104

230. Заједничка изјава о обнови дипломатских односа


између СФР Југославије и СР Немачке, у Паризу,
29. јануар 1968.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
230
231. Порука председника Републике Јосипа Броза Тита
председнику САД Линдону Џонсону, у којој износи
ставове владе СФРЈ поводом војне интервенције
СССР-а и његових савезника у Чехословачкој,
26. октобар 1968.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1105

55
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

232. Мирко Тепавац, државни секретар за иностране


послове, 25. април 1969 – 1. новембар 1972.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

233. Забелешке о разговорима председника Републике


Јосипа Броза Тита са председником САД Ричардом
Никсоном, 30. септембар – 1. октобар 1970.
АЈ, 507, IX, 109/V-88

234. Забелешка о разговорима председника Републике


Јосипа Броза Тита са немачким канцеларом Вили
Брантом у Келну, 11. октобар 1970.
АЈ, 507,IX, 87/II-222

235. Забелешка о разговору председника Републике


Јосипа Броза Тита са Жоржом Помпидуом,
232 председником Републике Француске, 23. октобар
1970.
АЈ, 507, IX, 30/V-129

236. Посета Јосипа Броза Тита Ватикану – У Ватикану са


папом Павлом VI, 29. март 1971.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 459/161

237. Пријем енглеске краљице Елизабете II и принца


Филипа на Брионима код председника Републике
Јосипа Броза Тита, октобар 1972.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 504/99
236

56
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

238. Милош Минић, савезни секретар за иностране


послове, 16. децембар 1972 – 17. мај 1978.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

239. Посета немачког канцелара Вили Бранта Југославији


– Званични југословенско-немачки разговори, 19.
април 1973.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 515/54

240. Порука председника ДР Кореје Ким Ил Сунга


председнику СФР Југославије Јосипу Брозу Титу,
у којој га моли за подршку влади Северне Кореје за
мирољубиво уједињење земље, 7. јул 1973.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР I-1/646

241. Уговор Југославије и Италије о решењу неких


граничних питања потписан у Осиму код Анконе,
10. новембар 1975.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
241
242. Посета председника САД Џералда Форда Југославији
– Вечера у згради Савезног извршног већа, 3. август
1975.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 587/45

243. Порука грчког премијера Константина Караманлиса


председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу, у вези са грчко-
турским спором, 25. мај 1976.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/288

57
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

244. Посета председника Републике Француске Валери


Жискар Дестена Југославији – Званични југо-
словенско-француски разговори, 7. децембар 1976.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 630/71

245. Порука председника САД Џими Картера председни-


ку СФРЈ Јосипу Брозу Титу у вези са попуштањем
затегнутости између САД и СССР и односима
Северне и Јужне Кореје, 5. август 1977.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1127

246. Извештај о посети председника СФРЈ Јосипа Броза


Тита Совјетском Савезу, ДНР Кореји и НР Кини,
6. октобар 1977.
АЈ, 507-СКЈ, III/215

245
247. Посета југословенске делегације,
коју је предводио Јосип Броз
Тито, Сједињеним Америчким
Државама – Званични југо-
словенско-амерички разговори у
Белој кући, 7. март 1978.
фоорафија, МИЈ,
Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 668/37

247

58
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

248. Јосип Врховец, савезни секретар за иностране


послове, 17. мај 1978 – 17. мај 1982.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

249. Извештај о посети председника ЦК КП Кине и


председника Државног савета НР Кине Хуа Куо
Фенга Југославији, 19. септембар 1978.
АЈ, 507, III/225

250. Пријем бившег америчког министра иностраних


послова професора др Хенрија А. Кисинџера код
председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, 14. октобар
1979.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 705/40

251. Порука председника Президијума Врховног совјета


СССР-а Леонида И. Брежњева председнику СФРЈ
251
Јосипу Брозу Титу, о заоштравању односа између
СССР и САД, Авганистану и иранско-америчким
односима, 1. март 1980.
МИЈ, Архив ЈБТ, KПР, I-1/1046

XX. ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ


ОДНОСИМА 1980–1990.

252. Извештај о званичној и пријатељској посети


председника САД Џими Картера Југославији, 10. јул
1980.
АЈ, 803-81-37

59
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

253. Долазак премијера Велике Британије Маргарет


Тачер у Југославију, 24. септембар 1980.
фоорафија, ТАНЈУГ,
Фоо служба, L-7421/13

254. Пријем америчког државног секретара за одбрану


Вајнбергера код председника Председништва СФРЈ
Петра Стамболића, 3. децембар 1982.
фоорафија, ТАНЈУГ,
Фоо служба, L-8786/20

255. Лазар Мојсов, савезни секретар за иностране


послове, 17. мај 1982 – 15. мај 1984.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

256. Информација председника Савезног извршног већа


Милке Планинц о посети Великој Британији,
23. новембар 1983.
АЈ, 803-164-211

257. Информација о посети Југославији председника


Републике Француске Франсоа Митерана,
21. децембар 1983.
АЈ, 803-165-214
257
258. Информација о званичној посети председника
Председништва СФРЈ Мике Шпиљка САД,
17. фебруар 1984.
АЈ, 803-169-223

259. Информација о радној и пријатељској посети


потпредседника Председништва СФРЈ Видоја
Жарковића СССР-у, 8. март 1984.
АЈ, 803-171-227

60
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

260. Раиф Диздаревић, савезни секретар за иностране


послове, 15. мај 1984 – 30. децембар 1987.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

261. Информација о посети Југославији председника НР


Кине Ли Сијенијена, 19. септембар 1984.
АЈ, 803-186-14

262. Извештај о званичној и пријатељској посети краља


Шпаније Хуана Карлоса I Југославији, 22–24. мај 1985.
AJ, 507, IX, 122/IX-7

263. Информација о посети председника СИВ-а Милке


Планинц СССР-у, 10. јул 1985.
АЈ, 803-212-57

264. Информација о посети председника Председништва 262


СФР Југославије Радована Влајковића ДНР Кореји и
НР Кини, 16. април 1986.
АЈ, 803-235-99

265. Будимир Лончар, савезни секретар за иностране


послове, 31. децембар 1987 – 12. децембар 1991.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

266. Југословенско-совјетска декларација о међусобним


односима потписана у Београду, 15. март 1988.
МСП Реублике Србије,
Збирка међународних уовора
266

61
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

267. Сусрет Лазара Мојсова, председника Председништва


СФРЈ са Михаилом С. Горбачовом, генералним
секретаром ЦК КПСС, 15. март 1988.
фоорафија, ТАНЈУГ, Фоо служба, L-11587/9

268. Информација о посети члана Председништва СФР


Југославије Веселина Ђурановића Великој
Британији, 30. март 1988.
АЈ, 803-286-190

269. Мишел Рокар, председник француске владе са


председником СИВ-а Анте Марковићем, у Београду,
7. децембар 1989.
фоорафија, ТАНЈУГ, Фоо служба, L-12375/11

270. Информација о сусрету савезног секретара за


иностране послове Будимира Лончара са министром
268 иностраних послова СР Немачке Хансом Дитрихом
Геншером, 6. децембра 1990. у Бону.
АЈ-130

271. Сајрус Венс, државни секретар САД, код Анте


Марковића, председника СИВ-а, 14. децембар 1990.
фоорафија, ТАНЈУГ, Фоо служба, L-12881/12

270

62
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

XXI. ОДНОСИ СФР ЈУГОСЛАВИЈЕ


СА СУСЕДНИМ ЗЕМЉАМА 1979–1989.

272. Посета председника Републике Италије


Сандра Пертинија Југославији – Свечана
вечера у част председника Пертинија, 11.
октобар 1979.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 705/26

273. Анализа Председништва СФР Југо-


славије „Односи и сарадња СФРЈ са
суседним земљама“, 21. мај 1980.
АЈ, 803-79-33
272

274. Информација у вези са званичном пријатељском


посетом Југославији председника Републике Грчке
Константина Караманлиса, 11. новембар 1980.
АЈ, 803-88-50

275. Информација о званичној пријатељској посети


председника Председништва СФР Југославије
Цвијетина Мијатовића Републици Италији и посети
Ватикану, 24. децембар 1980.
АЈ, 803-92-56

276. Информација Савезног секретаријата за иностране


послове о односима СФР Југославије са суседним
земљама, 21. јун 1983.
АЈ, 507/III (1/9)

276

63
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

277. Информација о посети председника Председништва


СФР Југославије Петра Стамболића НР Мађарској,
6. април 1983.
АЈ, 803-150-178

278. Информација о посети председника СР Румуније


Николае Чаушескуа Југославији, 18. април 1984.
АЈ, 803-174-233

279. Предлог ставова Председништва о задацима спољне


политике СФР Југославије у односу према Албанији,
12. децембар 1984.
АЈ, 803-195-26

280. Разговори министара иностраних послова


277 Југославије и Италије, Раифа Диздаревића и Ђулија
Андреотија, 2. фебруар 1985.
фоорафија, ТАНЈУГ, Фоо служба, L-10388/3

281. Председник СИВ-а Бранко Микулић дочекује


аустријског канцелара Франца Враницког, Блед,
18. фебруар 1987.
фоорафија, ТАНЈУГ, Фоо служба, L-11256/25

282. Информација о резултатима састанка министара


иностраних послова балканских земаља, 23. март
1988.
АЈ, 803-285-189

283. Шеф италијанске дипломатије Ђулио Андреоти у


Београду, јануар 1989.
фоорафија, ТАНЈУГ, Фоо служба, L-11941/19
282

64
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

XXII. ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ


ОРГАНИЗАЦИЈАМА 1975–1990.

284. Конференција о европској безбедности и сарадњи


у Хелсинкију – Јосип Броз Тито председава
преподневној седници Конференције, 31. јул 1975.
фоорафија, МИЈ, Архив ЈБТ, KПР,
Фооека, 586/9

285. Конференција о европској безбедности и сарадњи


(КЕБС), Београд, Милош Минић, министар
иностраних послова за говорницом, 1977.
фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

286. Извештај са заседања Мешовите комисије на 284


министарском нивоу између СФР Југославије и
Европске економске заједнице, одржаног 27. октобра
1977. у Београду.
АЈ-130-7714

287. Шеста конференцијa UNCTAD-a у Београду, 9. јун


1983.
фоорафија, ТАНЈУГ, Фоо служба, L-9190/29

288. Информација о раду и резултатима мадридског


састанка КЕБС-а, 16. септембар 1983.
АЈ, 803-159-201

289. Информација савезног секретара за иностране


послове Лазара Мојсова о састанку Комитета 8
несврстаних земаља (шефова држава или влада) за
Палестину на нивоу министара иностраних послова у
Њу Делхију, 18–20. новембар 1983.
АЈ, 803-163-210
289

65
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

290. Информација о активностима делегације СФР


Југославије на 39. заседању Генералне скупштине
ОУН, Групи 77, Министарском састанку несврстаних
земаља и Комитету осморице за Палестину
у Њујорку, 10. октобар 1984.
АЈ, 803-188-17

291. Информација о резултатима Министарске конфе-


ренције несврстаних земаља у Пјонгјангу, 17. јун
1987.
АЈ, 803-268-156

292. Стратегија односа СФР Југославије са европским


економским и политичким групацијама (ЕЕЗ, ЕФТА,
СЕВ, ЕС), 8. јун 1988.
АЈ, 803-292-202

293. Лазар Мојсов, председник Председништва СФР


Југославије, на Министарском састанку „Групе 77”,
април 1988.
293 фоорафија, АЈ-377, ОЗФ-510

294. Париска повеља за нову Европу, завршни акт


Париског заседања КЕБС-а, 13. децембар 1990.
АЈ-130

66
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

XXIII. ГУБЉЕЊЕ СПОЉНОПОЛИТИЧКОГ


ИДЕНТИТЕТА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1991–1992.

295. Дочек делегације Европске заједнице у Београду –


Ђани де Микелис са Будимиром Лончаром, јун 1991.
фоорафија, ТАНЈУГ,
Фоо служба, L-13433/8

296. Заједничка декларација усвојена на Брионима, на


састанку министарске тројке Европске заједнице и
југословенског и словеначког политичког врха, 7. јул
1991.
АЈ, 130

297. Оцене и ставови Савезног извршног већа поводом


Декларације о Југославији са ванредног састанка
Савета министара Европске заједнице у Бриселу,
27. август 1991.
АЈ, 130

298. Извештај са отварања Конференције о Југославији 296


у Хагу, 7. септембар 1991.
АЈ, 130

299. Резолуција 713 о Југославији, коју је усвојио Савет


безбедности Уједињених нација на заседању 2
5. септембра 1991.
АЈ, 130

67
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

300. Информација о санкцијама Европске заједнице


Југославији – Савет министара Европске заједнице
усвојио је пакет рестриктивних мера против
Југославије и њених „некооперативних република“,
14. новембар 1991.
АЈ, 130

301. Документи о Југославији које је Савет министара


Европске заједнице усвојио 17. децембра 1991.
у Бриселу.
АЈ, 130

302. Меморандум Савезног извршног већа о југосло-


венској кризи упућен генералном секретару
Уједињених нација Бутросу Бутросу Галију,
299 5. фебруар 1992.
АЈ, 130

302

68
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

САДРЖАЈ

ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992 ....................................................5


(проф. др Милан Ристовић)

ПЕРИОД 1918–1945.

I. БОРБА ЗА МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ .........................................................9


И ЊЕНИХ ГРАНИЦА 1918–1920.

II. ЈУГОСЛАВИЈА У ОКРИЉУ ВЕРСАЈСКОГ СИСТЕМА ЕВРОПЕ 1919–1934. ...................................................13

III. ЈУГОСЛАВИЈА И ИТАЛИЈА 1920–1930..................................................................................................................17

IV. ЈУГОСЛАВИЈА У МАЛОЈ АНТАНТИ 1920–1938..................................................................................................18

V. БАЛКАНСКИ СПОРАЗУМ 1934–1938. ...................................................................................................................20

VI. НОВА ОРИЈЕНТАЦИЈА У СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1934–1939. ..........................................22

VII. ПОЧЕТАК ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ЈУГОСЛАВИЈА 1939–1941................................................................26

VIII. АПРИЛСКИ РАТ И ОКУПАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941. .....................................................................................27

IX. ЈУГОСЛАВИЈА НА СТРАНИ АНТИФАШИЗМА 1941–1945. .............................................................................30

69
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

ПЕРИОД 1945–1992.

X. УЧЕШЋЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА ОСНИВАЧКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ .......................................................................32


ОРГАНИЗАЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

XI. ЈУГОСЛАВИЈА И ДРУГЕ ДРЖАВЕ „НАРОДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ“ 1945–1948. ...............................................33

XII. СУКОБ СА ИНФОРМБИРООМ 1948–1953. ...........................................................................................................34

XIII. ОДНОСИ ЈУГОСЛАВИЈE СА ЗАПАДОМ 1945–1950. ...........................................................................................35

XIV. БАЛКАНСКА ПОЛИТИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1945–1954.........................................................................................36

XV. ПОДРШКА ЗАПАДА ЈУГОСЛАВИЈИ 1950–1955...................................................................................................39

XVI. НОРМАЛИЗАЦИЈА ОДНОСА СА СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ ЗЕМЉАМА 1954–1959.......................................41

XVII. ОДНОСИ ЈУГОСЛАВИЈЕ СА ИСТОЧНОЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА 1960–1978. ............................................43

XVIII. ПОКРЕТ НЕСВРСТАНИХ 1954–1989......................................................................................................................46

XIX. ОДНОСИ ЈУГОСЛАВИЈЕ СА ОСТАЛИМ ДРЖАВАМА 1955–1979. ..................................................................53

XX. ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1980–1990.........................................................................59

XXI. ОДНОСИ СФР ЈУГОСЛАВИЈЕ СА СУСЕДНИМ ЗЕМЉАМА 1979–1989. ........................................................63

XXII. ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА 1975–1990...........................................................65

XXIII. ГУБЉЕЊЕ СПОЉНОПОЛИТИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1991–1992...........................................67

70
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

Издавач

АРХИВ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ


Васе Пелагића 33, Београд
www.arhiv.sv.gov.yu
e-mail arhivscg@sezampro.rs

За издавача
Миладин Милошевић, в. д. директора

Тираж
500
Прво издање

Штампа
М-граф, Трстеник

71
ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992

CIP - Каталогизација у публикацији


Народна библиотека Србије, Београд

327(497.1)"1918/1992'(083.824)

ЈОНЧИЋ, Душан
Југославија у међународним односима
1918-1992 : каталог изложбе / аутори изложбе
и каталога Душан Јончић, Гојко Маловић ;
[увод Милан Ристовић]. - 1. изд. - Београд :
Архив Србије и Црне Горе, 2008 (Трстеник :
М-граф). - 72 стр. : илустр. ; 20 х 20 cm

Тираж 500. - Југославија у међународним


односима 1918-1992.: стр. 5-8.

ISBN 978-86-80099-24-8
1. Маловић, Гојко [аутор]
а) Међународни односи - Југославија -
1918-1992 - Изложбени каталози
б) Југославија - Спољна политика -
1918-1992 - Изложбени каталози
COBISS.SR-ID 152647436

72