Mitrić Darijo

Komunikacija u organizaciji

SADRŽAJ

1. UVOD 2. POJAM I PROCES KOMUNIKACIJE 3. OBLICI KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI 4. PROBLEMI U KOMUNICIRANJU

2 3 4 5

1

Kada ljudi dele zajednički jezik. Ako se izbegavanjem komunikacije izbegava odgovor na poruku. 2 . Ljudi kreiraju interne mentalne mape realnosti bazirane na sopstvenom iskustvu. Komunikacija je složen proces. komunikaciju. Komunikacija utemeljuje veze i čini ljudsku organizaciju i saradnju mogućom. Kada imamo problem da razumemo druge ljude ili da nas drugi razumeju. Ljudi su svesni da mnogi od njihovih problema u ličnim i profesionalnim vezama jesu rezultat loše komunikacije. Jedini izbor koji se može napraviti kod komunikacije jeste da li će se komunicirati efektivno. ili imaju zajedničke poslovne i druge interese. možda čak i ispravniji od našeg. prirodna tendencija je da okrivimo drugu osobu. Različitosti vode poteškoćama. Efektivna komunikacija započinje uočavanjem činjenice da niko ne doživljava svet na isti način i da pogledi drugih mogu biti isto toliko ispravni. tj. UVOD Hronika istorije ljudske civilizacije ukazuje na važnost komunikacije na mnogo načina. Kada komuniciraju bez obzira da li neverbalno kroz gestove i akcije. kulturu ili religiju. ili verbalno putem govora ili pisano. mogu da postave i lako održavaju veze. u kome postoje mnoge mogućnosti za nastanak greške. ljudi to rade na bazi svojih mentalnih mapa.Mitrić Darijo Komunikacija u organizaciji 1. ipak će se poslati poruka ali to neće biti željena ili nameravana.

Tok informacija između učesnika je kontinualan i recipročan. osećaja i stavova. potreban je model koraka koji čine proces komunikacije. vizuelno. Ovi podaci se filtriraju kroz: verovanja. govorno ili preko nekog drugog kanala. Ljudi imaju različito obrazovanje. pokušava da prenese informaciju iznoseći činjenice ideje ili osećanja kreiranjem poruke. Komuniciranjem ljudi koordinišu svoje aktivnosti sa drugima. da je efektivna komunikacija stvar pažljivog pakovanja ideja. Modeli procesa komuniciranja Model je pojednostavljeni simbolički prikaz. primalac pokušava da restruktuira pravo mišljenje pošiljaoca. Zašto se javljaju problemi u komuniciranju.procesa Prikazuje da se smisao kreira u svesti primaoca. Takođe utiče na značenje koje ljudi pridaju rečima ili izrazima lica. akcije ili izrazi. Kada se ostvari uzajamno razumevanje. Modeli prenosa (transmisije) predstavljaju način na koji obično razmišljamo o govoru i komunikacionom procesu. interpretiramo poruku osobe i u odgovoru kreiramo svoju poruku. Uopšteno model nije dobar za razumevanje ljudske komunikacije. Model prenosa (transmisije) Većina modela komunikacionog procesa je bazirana na dve osnovne komponente modela psihologije ponašanja stimulus . dodirivanjem. Komuniciramo kad god šaljemo poruku nekome i kada razmišljamo o tome šta je neko zauzvrat rekao. vrednosti. Modeliranje je prirodan proces i modele koristimo kao. koristeći simbole kao što su reči. pošiljaoca i primaoca. Izvodimo zaključke i iz reči i iz gestova. iskustvo i lične potrebe. Proces komuniciranja zahteva najmanje dve osobe. Uspešnost upravljanja zavisi od jasnog prenošenja i interpretiranja poruka tako da ljudi mogu da rade zajedno. odgovorio. Ovi principi se prime-njuju bez obzira na to koji je broj pošiljalaca i primalaca. neki izobličuju. a neki generalizuju. slušanjem. Model sistema . što zapravo nije slučaj. Iz ove prenete poruke.Mitrić Darijo Komunikacija u organizaciji 2. Osnovna svrha lanca je da prenosi ideje na način na koji će ih primalac shvatiti kako treba. Osnovni problem sa transmisionim modelom komunikacionog procesa jeste da kreira pogrešan utisak. 3 . uloge se menjaju.odgovor. vizuelne modele i verbalne modele. To utiče na njihovu sposobnost da shvate poruke koje primaju od drugih ljudi. tzv. mirisanjem ili probanjem. Modeli transmisije podrazumevaju da pošiljalac pakuje ideju u jezičku ambalažu i onda prenosi primaocu. kako bi nam pomogli u shvatanju kompleksnih subjekata. Pošiljalac prenosi simbole na primaoca preko nekog medija. čulnih podataka gledanjem. Kada primalac odgovori pošiljaocu. Pošiljalac inicira komunikaciju. fizičke modele. Značenje za pošiljaoca se fomira na osnovu podataka dobijenih preko čula. komuniciranje je efektivno. POJAM I PROCES KOMUNIKACIJE Komunikacija je jedna od osnovnih kompetentnosti uspešnih ljudi i obuhvata sposobnost slanja i primanja informacija i prenošenja i razumevanja tuđih misli. Većina modela je manja od realnih objekata i ne sadrži sve detalje. svako odgovara drugom davanjem povratne informacije. generičke i naučne modele ponašanja i tekuće fizičko i emotivno stanje pošiljaoca.

Formalni kanali mogu da ometaju tok komunikacije u organizaciji i ljudi će funkcionisati bez poznavanja cele slike ako se oslanjaju samo na informacije koje su vertikalne ili horizontalne po svom pravcu. OBLICI KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI Dva osnovna oblika komunikacije u organizaciji su formalna i neformalna komunikacija. Menadžeri se trude da ostvare koordinaciju ohrabrujući povratne veze. Organizacije moraju međusobno da razmenjuju informacije u vezi sa trenutnim stanjem stvari. necenzurisane su i reflektuju opšte pogled zaposlenih i verovatno će davati verodostojniju sliku različitosti mišljenja unutar kompanije. između dve osobe ili između jedne osobe i svih ostalih članova mreže simultano. pisanih i neverbalnih signala. mreže možemo podeliti u dve grupe. Mreža obuhvata tok govornih. tekuće ideje i predloge pre nego ugovorene politike. odnosi se na sistematske metode koje pomažu zaposlenima da prenesu svoja gledišta i ideje menadžmentu. putem koga ljudi prenose informacije i glasine. Postojeća struktura organizacije utiče na meru u kojoj će se vršiti horizontalna komunikacija. 4 . Ova tri tipa su povezana i nazvana kontigentnim modelom komuniciranja u kome se pažnja menadžera pomera sa jednog vida na drugi kako se menja okruženje. Jedan od problema silazne komunikacije jeste da ne dopušta komentare. Vertikalnu komunikaciju obuhvata silazna i uzlazna komunikacija. Menadžment obezbeđuje koordinaciju ohrabrivanjem bočnih interakcija. zato što svaki član može da komunicira sa svim ostalim članovima. Ukoliko menadžment ne kreira mehanizme koji će dozvoliti informacijama da se kreću na gore. zato što tok komunikacije ide samo od jedne osobe i ka njoj. Prema stepenu centralizacije. čime se povećava i rizik lošeg komuniciranja. komunikacioni kanali treba da pokriju veću oblast. u koju spadaju lanac. Neformalni sistem komuniciranja. Mogu biti izvor ranih informacija u vezi sa tim šta se dešava negde drugde u organizaciji. a bočna komunikacija obuhvata horizontalnu komunikaciju. To se dešava širom organizacije i duž svih hijerarhijskih nivoa. povratna sprega feedback obuhvata ulaznu komunikaciju. Najviši stepen centralizacije ima mreža u obliku zvezde. Prvu grupu čine centralizovane mreže komuniciranja. tj. kako bi poslali poruku ljudima koji se nalaze ispod njih u hijerarhijskoj strukturi. njihovi odbori će svoje pona-šanje bazirati na netačnim informacijama. tako da menadžeri neće jasno znati kako primaoci reaguju na poruku. Fomalni kanali su obično usklađeni sa hijerarhijskom strukturom organizacije. Sa rastom organizacije. Horizontalna komunikacija duž odeljenskih ili funkcionalnih granica povezuje ljude na istim hijerarhijskim nivoima unutar organizacije. Prenošenje planova predstavlja silaznu komunikaciju. kako bi svaka posebna jedinica bila spremna da da svoj doprinos realizaciji projekta u skladu sa zahtevima.Mitrić Darijo Komunikacija u organizaciji 3. kvalitativne pre nego kvantitativne. Menadžeri koriste silaznu komunikaciju odozgo na dole. Informacije koje se prenose na ovaj način su drugačije. višekanalna mreža. Uzlazna komunikacija odozgo na gore. Y i zvezda. Najmanje centralizovana je višekanalna mreža. a drugu grupu decentralizovane čine krug. Interpersonalna mreža je model komunikacionog toka između pojedinca tokom vremena. Izdvajaju se na osnovu medija koji se koriste za prenos poruka. podataka.

Mitrić Darijo Komunikacija u organizaciji 4. Makro . Osnovne barijere su:  pretrpanost informacijama. sadržaj poruke i način na koji je pošiljalac prenosi čine veliki deo procesa komuniciranja kao i sama poruka. Mikro .  brojnost medija. zbog barijere koje narušavaju svaku vezu u lancu komunikacije.  opšta mišljenja pošiljaoca i primaoca. postaju barijera za njihovo korišćenje.  izbor medija. kanal koji koristimo za prenos poruke u velikoj meri utiče na poruku koju prenosimo. ova segmentacija često vodi do toga da se ljudi fokusiraju previše na svoj ugao posmatranja.  pritisak vremena. komunikacija se mora uklopiti sa raspoloživim vremenom. takođe primalac ima mišljenje i pošiljaocu koje će oblikovati značenje i interpretaciju koje će on pridodati poruci. PROBLEMI U KOMUNICIRANJU Ako bi komunikacija bila savršena.barijere su vezane za okruženje u kome se odvija komunikacija. čime se smanjuje efekat komunikacija.  informacija kao novac. 5 .  buka se odnosi na sve što ometa nameravani tok komunikacije. koji pružaju sve veći obim javnih. pošiljalac ima svoje mišljenje o primaocu.  departmentalizacija. a nedovoljno na ostale igrače. različitih informacija. prilikom planiranja slanja poruke. informacija ima veliku vrednost. Ne možemo pretpostaviti da je poruka koja je poslata ista kao i poruka koja je primljena. primalac bi uvek shvatio poruku na način na koji je pošiljalac i nameravao. vodi sve većem broju komunikacija.barijere se vezuju za neposrednu situaciju komuniciranja i obuhvataju:  poruka pošiljaoca.