Univerzitet “Braća Karić” Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”

Prof. dr Uro{ N. ]ur~i} Doc. dr. Miljana Barjaktarović

BANKARSKI

portfolio
MENAD@MENT
Strategijsko upravljanje bankom, bilansima i portfolio rizicima banke
Treće dopunjeno i prera|eno izdanje

Beograd, 2008. godine

III

Bankarski portfolio menadžment III izdanje Autori: Prof. dr. Uroš N. Ćurčić Doc. dr. Miljana Barjaktarović Recenzenti: Prof.dr. Milutin Ćirović Prof. dr. Boško Živković Lektor: mr Aleksandar Ječmenica

IV

Knjigu posve}ujemo na{im porodicama!

V

Vrednost novca izra`ava vrednost dru{tva po{to ga je dru{tvo i stvorilo!

Ralph Waldo Emerson

VI

PREDGOVOR
tre}em izmenjenom i prera|enom izdanju
Od prvog izdanja ove knige (1995.god.), prošlo je trinaest godina (u međuvremenu je štampano drugo izdanje 2002.god.) U tom periodu je došlo do krupnih promena u našem ekonomskom I političkom okruženju. Tim promenama je započeo process spoljnjeg i unutrašnjeg preobražaja zemlje. Relativno brzo je rešena ekonomska i politička izolacija zemlje, a prcesi prestrukturiranja na unutršnjem planu, među kojima je najvažnija privatizacija u privredi, te reforma I konsolidacija bankarskog sektora, su sada na samom kraju. To je dovelo do bitnog uticaja na funkcionisanje tržišta, privrede i banaka. Polaze}i od toga da je ova vrsta literature svakim danom kod nas sve aktuelnija, tre}im izdanjem ove knjige, autori su nastojali da na jedan ne{to druga~iji na~in zaokru`e i kompletiraju aktuelniju strukturu ovog izdanja uklju~uju}i izmene u prvom (dve nove glave) i drugom delu (jedna nova glava) i potpuno novi tre}i deo knjige (tri nove glave) knjige, {to zna~i umesto starih sada {est novih glava: • faktori strukturnih promena u bankarstvu (1), • promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu (2), • upravljanje kapitalom poslovne banke (6), • upravljanje rastom vrednosti banke (7), • upravljanje korporativnim performansama banke(8), i • upravljanje portfolio performansama banke (9). Dakle, klju~ne promene teksta drugog izdanja odnose se na zamene teksta starih glava tekstom novih {est glava, usled ~ega je do{lo do promene strukture rada unutar delova knjige, tako da ovo tre}e izdanje ima isto pet delova i sedamnaest glava kao i drugo izdanje. U ostalim delovima nisu vr{ene bitne izmene, sem manjih pogolj{anja teksta i, naravno, ispravki {tamparskih gre{aka. Novinu predstavlja pregled klju~nih

VII re~i i izraza upotrebljenih u knjizi. Knjiga je ilustrovana slikama i pregledima, koji upotpunjuju nastojanje autora da ~italac izlo`enu materiju lak{e prati. Da se podsetimo. Prvo izdanje, autor je okvirno formulisao 1990.godine za vreme svog boravka i rada u Njujorku (1987-1991.). Tada je po~eo proces prikupljanja literature i pisanje prvih tekstova iz pojedinih delova rada. Kasnije je tekst dogra|ivan i pro{irivan, da bi zadobio kona~nu formu 1995.godine, kad se pojavilo prvo izdanje knjige. Drugo izdanje knjige ‘Bankarski portfolio menad`ment’ (2002.godine) predstavlja zaokru`enu i kompletiranu celinu filozofije bankarskog menad`menta, kojom se osvetljavaju mnogi aspekti i podru~ja upravljanja bankom kao profitno orijentisanom finansijskom institucijom. Za drugo, pro{ireno izdanje ove knjige autor se koristio i novom literaturom koju mu je bila dostupna. Tre}e izmenjeno I prera|eno izdanje je ,, kao {to smo ve} naveli, strukturno znatno izmenjeno, mada je po obimu ostalo gotovo isto. Naime, znatan doprinos ovom izdanju doprinelo je i doktorska teza dr Miljane Barjaktarovi}, ~ime su prve dve glave unele znatnu sve`inu i aktuelnost izlo`enoj materiji. Pored toga, novinu predstavlja i {esta glava, koja se odnosi na veoma aktuelnu materiju upravljanja kapitalom banke. Naravno, ovde tako|e treba posebno ista}i aktuelnost teksta celog tre}eg dela knjige (tri nove glave), koje obra|uju tematiku strategijskog upravljanja rastom vrednosti banke, upravljanja korporativnim I portfolio performansama banke. Naime, danas se i kod nas banke kupuju i prodaju, a njihova cena zavisi u najve}em delu od njihove vrednosti. Otuda je ve}a vrednost banke focus menad`ment tima svake banke, a tome doprinose ostvarene ve}e korporativne i portfolio performance tokom poslovanja banke. Novi Sad, februar 2008.godine Autori

VIII

KRATKI SADR@AJ Predgovor tre}em izmenjenom i prera|enom izdanju
Uvodne napomene Deo prvi: SAVREMENI BANKARSKI MENAD@MENT Glava 1: Faktori promena u bankarstvu Glava 2: Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu Glava 3: Strategijski menad`ment u bankarstvu

Deo drugi:
UPRAVLJANJE BILANSOM I KAPITALOM BANKE Glava 4: Upravljanje bilansom i agregatima banke Glava 5: Upravljanje prihodima i rashodima banke Glava 6: Upravljanje kapitalom poslovne banke

Deo tre}i:
UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE Glava 7: Upravljanje rastom vrednosti banke Glava 8: Upravljanje korporativnim performansama banke Glava 9: Upravljanje portfolio performansama banke

Deo ~etvrti:
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE Glava 10: Upravljanje bonitetom poslovnih banaka Glava 11: Principi upravljanja rizikom poslovne banke Glava 12: Proces upravljanja rizikom banke

Deo peti:
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE Glava 13: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke Glava 14: Upravljanje rizikom hartija od vrednosti Glava 15: Upravljanje rizikom kamatne stope Glava 16: Upravljanje rizikom deviznog kursa Glava 17: Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti

Prilozi Klju~ne re~i i izrazi O autoru

IX

S A D R @ A J U v o d n e n a p o m e n e...................................................................................... 1 Deo prvi. SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU........................................................................................................8 Glava 1. Faktori strukturnih promena u bankarstvu...............................................10
1.1. Pojam, suština i fokus bankarske delatnosti…….............................................11 Definisanje poslovne banke...11. Vrste banaka i finansijskih institucija...12. Geografski fokus i poslovna orijentacija banaka i finansijskih firmi ...14. 1.2. Faktori koji izazivaju promene u bankarstvu................................................... 20 Promena spoljnih faktora bankarske sredine....20. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje...21. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje…23. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje...25 1.3. Uticaj promena na interno poslovanje banaka..................................................27 Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje…27. Pove}anje broja bankarskih usluga na tr`i{tu...28. Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring... 29. Pove}an rizik od lo{eg poslovanja ili bankrotstva...29. Evaluacija finansijskih institucija i tr`i{te novca i kapitala..........30 1.4. Uticaj promena na strukturu bankarstva.......................................................... 31 Strukturne promene u finansijskom sektoru...31. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu...32. Najva`niji merd`eri i akvizicije u bankarstvu...36. Makroekonomske snage koje podsti~u konsolidaciju...40. Sile koje ko~e konsolidaciju...42. Efekti konsolidacije, udru`ivanje i budu}i trendovi....44 Literatura..................................................................................................................47

Glava 2. Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu....................................49
2.1. Promene i konkurentnost bankaka na trzištu....................................................50 Trendovi promena i konkurentnost banaka...50. Konkurencija na tr`i{tu depozita i kredita... 51. Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova…52. Konkurencija na razvijanju uslu`nih programa... 53. Stvaranje nebankarskih institucija...54. 2.2 Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji........................................................56

X Promene u bankarstvu Centralne i Jugoisto~ne Evrope… 56. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasni{tva... 57. Finansijska intermedijacija i efekti op{tih promena…59. Tranzicioni procesi u na{em bankarstvu..........................................61 2.2. Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka ..........................................63 Promene u domenu upravlja~kih procesa...63. Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka…64. Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke...65. Uticaj promena na na{e bankarstvo...66. 2.3. Perspektiva razvoja bankarstva.........................................................................67 Literatura..................................................................................................................68

Glava 3. Strategijski menad`ment u bankarstvu......................................................69
3.1. Strategija upravljanja poslovnom bankom.......................................................70 Uloga i zna~aj strategije poslovne banke...70. Strategijski faktori poslovanja banke...71. Savremene marketing miks strategije...74. Odnos razvoja strategije i njene primene...80. 3.2. Strategijsko planiranje u poslovnoj banci...................................................... 81 Elementi i proces planiranja u banci...81. Zna~aj i su{tina strategijskog planiranja...82. Ciljevi strategijskog planiranja banke...84. Struktura i proces strategijskog planiranja...84. 3.3. Strategija razvoja organizacione strukture.......................................................86 [ta je organizaciona struktura banke?...86. Kada je organizaciona struktura problem?...87. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura...88. Strategija upravljanja performansama organizacione strukture...93. 3.4. Strategija uspe{nog upravljanja promenama.....................................................96 Strategija prilago|avanja banke okru`enju...96. Strategija upravljanja promenama...97. Proces upravljanja promenama...98. Otpor i minimiziranje otpora promenama u banci...100. Literatura................................................................................................................102

Deo drugi
UPRAVLJANJE BILANSOM, PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE...........104

Glava 4. Upravljanje bilansom i agregatima banke..............................................106
4.1. Upravljanje bilansnom strukturom banke.......................................................107 Bilans i bilansna struktura banke...107. Upravljanje bilansom poslovne banke...109. Upravljanje portfolio strukturom bilansa...113. Upravljanje odnosima aktiva – pasiva...115. 4.2. Upravljanje bankarskim resursima i agregatima.............................................118

XI Bankarski resursi i agregati...118. Metode i instumenti rasta bankarskih resursa...119. Strategija formiranja bankarskih agregata...122. Strategija upravljanja odnosima agregata i resursa banke...123. 4.3. Upravljanje izvorima - obavezama banke.....................................................125 Upravljanje strukturom izvora banke...125. Upravljanje deoni~kim kapitalom banke...128. Upravljanje izvorima depozitnog novca...130. Upravljanje dugoro~nim dugom...133. 4.4. Upravljanje imovinom - sredstvima banke...................................................134 Bazi~na struktura aktive poslovne banke...134. Upravljanje gotovinom banke...136. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija...137. Upravljanje portfoliom hartija od vrednosti...139. Literatura................................................................................................................140

Glava 5. Upravljanje bilansom prihoda i rashoda banke.......................................143
5.1. Su{tina bilansa uspeha banke.........................................................................144 Pojam i zna~aj bilansa uspeha banke...144. Okvir i sadr`aj bilansa uspeha banke...146. Izvori prihoda i generatori rashoda u bilansu uspeha banke...147. Profitabilnost u bilansu uspeha banke...148. 5.2. Upravljanje prihodima banke........................................................................150 Dimenzije upravljanja ukupnim prihodom banke...149. Upravljanje vrstom i strukturom ukupnih prihoda banke...151. Upravljanje neto kamatnom marginom banke...153. Upravljanje vrstom i strukturom nekamatnih prihoda banke...156. 5.3. Upravljanje rashodima banke.........................................................................157 Struktura i dimenzije ukupnih rashoda banke...157. Informacije za planiranje i analizu kamatnih rashoda banke...159. Operativno planiranje nekamatnih rashoda banke...161. Relacije tro{kova i obima poslovanja banke...163. 5.4. Upravljanje operativnim tro{kovima banke...................................................165 Koncept operativnih tro{kova u bankarstvu...165. Sistemi alokacije operativnih tro{kova u bankarstvu...165. Koncept standardnih tro{kova u bankarstvu...167. Kontrola alokacije i redukcija operativnih tro{kova...170. Literatura................................................................................................................172

Glava 6. Upravljanje kapitalom poslovne banke…………..................................174
6.1. Kapital poslovne banke...................................................................................175 Koncept kapitala banke…175. Uloga kapitala u poslovanju banke.. 177.Funkcije kapitala u poslovanju banke...178. Merenje kapitala banke...179. 6.2. Struktura kapitala banke.................................................................................180 Oblici izvora kapitala banke... 180. Na~in pribavljanja kapitala banke...181. Komponente bilansne strukture kapitala banke…183. Kapital i rizi~na aktiva banke...184.

XII 6.3. Planiranje rasta kapitala .................................................................................186 Su{tina stope adekvatnosti kapitala banke...186. Uticaj rasta aktive na kapital banke...187. Planiranje rasta profita i kapitala banke... 189. Planiranje adekvatnosti kapitala…190 6.4. Međunarodni standardi kapitala.....................................................................192 Su{tina utvr|ivanja standarda adekvatnosti kapitala… 192. Primena kapitalnih standarda Bazel I u bankama…193. Primena kapitalnih standarda Bazel II u bankama…194. Strategije pove}anja kapitala banke..... 195 Literatura................................................................................................................198

Deo tre}i
UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE ...........................200

Glava 7. Upravljanje rastom vrednosti banke………...........................................202
7.1. Koncept vrednosti banke................................................................................203 Pojam i faktori vrednosti banke...203. Razli~iti koncepti i tipovi vrednosti banke ...204. Relacije me|u konceptima vrednosti...205. Konceptualni okvir vrednosti banke..206. 7.2. Elementi upravljanja rastom vrednosti banke………………………..……...207 Potreba i nu`nost upravljanja rastom vrednosti banke...207. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke...209. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke…212. Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom..213. 7.3. Metode i okviri rasta vrednosti banke…….....................................................215 Metode i tempo rasta vrednosti banke…215. Pentagon okvir za utvr|ivanje {ansi restruktuiranja...217. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke…218. Kreiranje uve}avanja vrednosti deoni~ara...221. 7.4. Suština procesa fuzije i akvizicije...................................................................224 Pojam i su{tina fuzije i akvizicije banaka…224. Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka…225. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka…227. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti…229 Literatura................................................................................................................232

Glava 8. Upravljanje korporativnim performansama banke.................................233
8.1. Identifikacija korporativnih performansi banke…………………………....234 Pojam i su{tina korporativnih performansi banke…234. Vrste korporativnih performansi banke… 235. Kontrola kvaliteta performansi…238. Kapacitet i alokacija rizika banke…239. 8.2. Planiranje korporativnih performansi banke……………………………….241

288 10......... Portfolio pristup bankarskom poslovanju…266...... Merenje korporativnih performansi banke…………………………...……....... Literatura......249 Profitabilnost kao vrhunska performansna mera banke…249.......................... Obim i struktura vanbilansnih aktivnosti banke…281... Merenje performansi kreditnog portfolija banke…271......1.265.....................289 ....260... Analiza korporativnih performansi banke..... Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti……………………........ Generisanje profita u investicionom portfoliju banke…275.....268 Performanse kreditne politike banke…268.............. Pasivna i agresivne menad`ment strategije portfolija… 276.. Rejting sistemi performansi banaka... Druge mere korporativnih performansi poslovanja banke.......4...3............... Upravljanje portfolio performansama banke……….......................... Portfolio koncept alociranja resursa banke…268.............2............ Vrste analiza korporativnih performansi banke…256....... Za{tita i regulisanje bankarskog sistema................ 9................1......3... Rizik korporativnih performansi banke…258...............274 Pobolj{anje performansi investicionog portfolija banke…274...........4.. Upravljanje performansama investicionog portfolija…………………….. Neto kamatna margina kao komponenta profitabilnosti…251..284 Deo ~etvrti UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE…………....... Upravljanje bonitetom poslovnih banaka... Literatura.261 Glava 9................ Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika…272 9............ rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti…281. Konverzija portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti…282...... Upravljanje performansama kreditnog portfolija…………………………..255 Analiza korporativnih performansi banke…255............254.286 Glava 10........... Upravljanje portfolio performansama banke………………………………264 Pojam i su{tina portfolio teorije…264....... Komponente profitabilnosti kao performanse banke…253................... Kvalitet...... Strategije dospe}a u investicionom portfoliju…277 9........ Proces finansijskog planiranja performansi banke…..247 8.. Prognoziranje u procesu dizajniranja performansi banke…243....280 Pojam i su{tina vanbilansnih aktivnosti banke…280.... Finansijsko planiranje korporativnih performansi banke…245...... Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci… 270.............................XIII Slo`enost planskog oblikovanja performansi banke…241......................263 9. 8............ Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu…...

..304.363...3...... Vrednovanje performansi poslovnih banaka..315..... Literatura………………………………………………………………….349....2.....347.......4......2.............352.... Upravljanje kompetitivnom profitabilno{}u banke............360. 10.289.... Merenje i rizik ekonomi~nosti banke.... Rizik insolventnosti poslovne banke........ Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL.358........................329........ Rizik nelikvidnosti poslovne banke.........296.. 10...........325 Osnovni principi poslovanja banke....368...............311......................... Razlozi analize i ocene boniteta banaka.......354.........319.. Neophodnost ocene boniteta banaka............370 ...XIV Potreba za{tite bankarskog sistema zemlje.325........339 Pojam i sus{tina likvidnosti banke... Principi upravljanja rizikom poslovne banke..295........3....................... Likvidnost poslovanja banke.... Interaktivno dejstvo principa poslovanja... Ciljevi regulisanja bankarskog sistema...............327 Pojam i su{tina solventnosti banke......332.....313................346..... Principi upravljanja rizikom banke................ Planiranje solventnosti poslovne banke.. Ekonomi~nost poslovanja banke.324 11....... Merenje kvaliteta performansi poslovanja banaka......339....... Komfornost sistema poslovnog bankarstva. Ekonomski modeli organizovanja banke......4....321 Glava 11............... Na{a iskustva na podru~ju ocene boniteta banaka.......304 Maksimiziranje profita i vlasni~kih performansi.........302......... Faktori insolventnosti banke. Profitabilnost poslovanja banke...... Teorije optimalne likvidnosti banke..........327.....358 Pojam i su{tina profitabilnosti banke........................325........ Faktori i modeli likvidnosti banke............ Pristup utvr|ivanju i merenju boniteta banaka.... Solventnost poslovanja banke…………………………............ FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD.......... Merenje solventnosti banke.... Principi u upravlja~kom procesu banke...... Sistemi ranog otkrivanja slabosti poslovanja banaka........350 Su{tina ekonomi~nosti poslovanja banke... 10...................... Faktori profitabilnosti banke...... Instrumenti merenja performansi poslovnih banaka..343............ 11.........1.... Merenje likvidnosti poslovne banke.........317.296 Pojam i komponente boniteta banke.290...... Upravljanje pozicijom likvidnosti banke... Literatura.......... 11............... 11...... Ostali modeli ranog upozorenja lo{eg poslovanja....308................350. Merenje i rizik profitabilnosti banke.300.........……................. 11.326.......336...........293.............313 Praksa federalnih agencija u SAD.. Poverenje u bankarski sistem zemlje.. Karakteristike banaka sa visokim performansama... Upravljanje ekonomijom obima banke…357...5..307.....299......330..................333..341........ Me|unarodni standardi solventnosti banke..

408 13... Upravljanje rizikom dugoro~nog kredita. Proces kontrole i procene rizika banke...399..373 Pojam izvesnosti.......381 Koncepti rizika poslovne banke.. Mere za{tite banke od mogu}ih rizika...... Faktori efikasnog kreditiranja privrede.. Prevaljivanje rizika na druga lica........................ Osiguranje i samoosiguranje plasmana banke..…………404 Deo peti UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE...........391.............2....376..... Su{tina kreditne sposobnosti investitora................. Pojam i vrste rizika poslovne banke..............3...... 13....... Rizik naplate odobrenog kredita............427.446...........407 Glava 13..426 Pojam i svrha analize kreditnog rizika. Literatura……………………………………………………………...........372 12............... Identifikacija izlo`enosti banke riziku.....373.389...............391 Problem merenja i alokacije rizika banke...........424....409.....444...............400....411............416.. Ovla{}enja i limiti za odobravanje kredita.......420.... 13......399 Distribucija i diversifikacija rizika....... Vrste i funkcija kreditnog rizika....437...... Merenje rizika poslovne banke........ Kreditna politika i odlu~ivanje o kreditu..........401.... Indikatori rizika poslovne banke............430.... Upravljanje rizikom kratkoro~nog kreditiranja..................426..1........................................4......381..... Definisanje rizika u poslovanju banke........ Kontinuitet procesa upravljanja rizikom..... rizika i neizvesnosti....4..438. Neki indikatori lo{eg poslovanja firmi.... Su{tina i vrste kreditnog rizika............395...3.............387.......... Analiza i .. Rangiranje kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca........ Su{tina ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca.... Vrste i podru~ja rizika poslovne banke..2.... Metode procene kreditne sposobnosti investitora....398... Metode analize i ocene kreditne sposobnosti........................ Osiguranje depozita privrede i gra|ana................447........380..........374... Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti............ Predvi|anje lo{eg poslovanja firmi.1.....403....446 Neizvesnost u dono{enju dugoro~nih odluka.. Finansijska piramida rizika banke...........449.............................................. Koncept i proces upravljanja rizikom banke..413.... Kriti~ne ta~ke dono{enja odluke o kreditu.............................. 12.... Faktori ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca..421.....392.... 12. Klasifikacija rizi~ne aktive banke..... Zahtevi i potrebe preduze}a za kreditom......418.. Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke. Proces upravljanja rizikom banke.425................ Finansiranje i osiguranje rizika banke.................418 Klju~ni aspekti kreditne politike banke..409 Su{tina kreditnog rizika...........383... 13.. 12..443..XV Glava 12..

.. Strategije upravljanja portfolio rizicima.482 Formiranje investicionog portfolija banke......6...........3.....................524 15.......525..............XVI selekcija investicionih projekata...465............... 15. 14.....518..496.................488.............................. su{tina i uloga kamatne stope. Literatura....... Upravljanje rizikom me|unarodnog kredita.. Performanse i bonitet hartija od vrednosti................ 463 Vrste kreditiranja stanovni{tva..466... Upravljanje rizikom prinosa hartija od vrednosti............484...........529........... Struktura i kvalitet investicionog portfolija.515.......486........ Ro~na struktura kamatnih stopa......... 13...... Poslovanje banaka na sekundarnom tr`i{tu hartija....5.......................... 15.... Metode predvi|anja izostanka pla}anja hartija................463.....482........513.................. Rizik zemlje i suvereniteta dr`ave...... Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata..........................526....493..472.455.508.478 Glava 14......... Upravljanje rizikom kreditiranja stanovni{tva..501............... Su{tina...... Analiza faktora rizika kamatne stope...........1........535.........................2....... Teorije formiranja tr`i{nih kamatnih stopa......490 Proces emitovanja hartija od vrednosti............ 14. Emitovanje i plasman hartija kod nas...... Rangiranje investicionih projekata u rizi~nim tr`i{nim uslovima...........................481 14........453.531........................... Plasman hartija preko me{ovitih fondova............ Uticaj inflacije na kamatnu stopu........... Faktori rizika kamatne stope.....4.........531 Su{tina rizika kamatne stope........................ Specifi~nost ocene kreditne sposobnosti........ Merenje izlo`enosti riziku kamatne stope............... Upravljanje rizikom pojedinih vrsta kredita. Upravljanje strukturnim rizicima portfolija...505.........469........ Vrste i modeli obra~una kamatnih stopa.. 13.. Emitovanje i plasman hartija od vrednosti..............................503...........501 Dimenzije rizika hartija od vrednosti.3... Metode ocene kreditne sposobnosti.. uloga i formiranje kamatne stope....... Relativizacija rizika hartija od vrednosti.....472 Vrste i karakteristike me|unarodnih kredita............2..............510................533.. Formiranje cena hartija od vrednosti...536 ..... Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti...........499......... Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti..476..........522 Glava 15.....................490...460. 14............ Struktura i instrumenti finansijskog tr`i{ta..................................... Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope.1........... Relativizacija rizika zemlje i suvereniteta dr`ave...474....... Poslovanje banke hartijama od vrednosti........510 Principi upravljanja investicionim portfolijom..525 Pojam.................. Rangiranje boniteta emitenata hartija..533.... Literatura...

. 17..567.2..........543......... Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa....595 ................ Klasi~ni oblici za{tite od rizika deviznog kursa... Bilansna izlo`enost riziku deviznog kursa.................. Rizik neispunjenja ‘delimi~nih’ obaveza........................ Vrste vanbilansnih aktivnosti............547......1.574... Za{tita od rizika vanbilansnih aktivnosti. Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti.......4..558.......591... Pojam............562.567................... Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti.................568............584 Portfolio rizik i rizik isporuke.582.................. 15...... ARBL model merenja kamatnog rizika.......568 Su{tina izlo`enosti riziku deviznog kursa......... Literatura........ Pokrivanje rizika iz profita............... Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti.......... Faktori konverzije rizika vanbilansnih pozicija. Teorije formiranja deviznih kurseva.................... su{tina i zna~aj deviza..................580.....584............ Vrste rizika u vanbilansnim aktivnostima.......XVII Metode merenja rizika kamatne stope... Vrste vanbilansnih aktivnosti.....................592.........4.........539........... Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa.. 594........579 Su{tina i nastajanje vanbilansnih aktivnosti...................................578 17.572 Proces upravljanja rizikom deviznog kursa......587..............................563. ugovaranje i naplata provizije................560..3.................. funkcije i struktura deviznog tr`i{ta.. 16.565.4.......545 Strategija upravljanja rizikom kamatne stope............591..............573........................ Obele`ja savremenog deviznog tr`i{ta.............545. 16.... Relativizacija rizika kamatne stope...........572..... 16.......3..........575...... Literatura............592 Potreba konverzije rizika vanbilansnih aktivnosti..... Rizik neispunjenja ‘punih’ obaveza............................... Politika regulisanja kamatne stope..................... DURATION model merenja kamatnog rizika..........2.... Transakciona izlo`enost riziku deviznog kursa. Instrumenti relativizacije rizika kamatne stope........587 Precizne i jasne poslovne procedure...........................1..... GAP analiza osetljivosti banke na kamatni rizik..........................563 Pojam i uloga deviznog tr`i{ta....... Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa....... Vrste deviznih kurseva...553 Glava 16..... Visina.................. 17...........................................579.. Literatura........................586.... Pojam................536......... Vrste izlo`enosti riziku deviznog kursa.. Ekonomska izlo`enost riziku deviznog kursa............570...........587...569...........555 16..542..............556..556 Pojam deviza i valuta..............571.......... 17.551..........577 Glava 17.............................. U~esnici na deviznom tr`i{tu.... Na~in formiranja deviznih kurseva. Funkcije i struktura deviznog tr`i{ta.................. Savremeni oblici za{tite od rizika deviznog kursa.....................

...597 Klju~ne re~i I izrazi.................................................................................................XVIII Prilozi......................................................................615 ............................................

Prvo. o ~emu }e biti vi{e re~i tokom teksta uvodnih napomena. mogu nastupiti vrlo ozbiljne sistemske posledice. osve`ena bankarska literature i ne{to izmenjene potrebe u visokom obrazovanju studenata (Bolonjski process). Ako prvo podru~je nije dobro regulisano. poslovnih) mora biti profitabilno. poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurno{}u. globalizacija bankarskog poslovanja i sve o{trija konkurencija dovele su do smanjenja profitne mar`e. po{to je poslovanje banke uvek sadr`avalo u manjoj ili ve}oj meri rizik. a sigurnost postaje jedan od osnovnih principa poslovanja banke. i podru~je odnosa poslovnih banaka u depozitnoj i kreditnoj funkciji sa komitentima i klijentima banke i monitoring njihovog poslovanja. poslovanje banaka (komercijalnih. podru~je regulative operativnog delovanja banke i mera centralne banke usmerenih na kreditno poslovanje. a porastom deregulacije tr`i{ta i konkurencije u finansijskim uslugama. Stoga su dva esencijalna principa va`na i vezana za savremeno bankarstvo: sigurnost i profit. Drugo. organizaciju i poslovanje sa inostranstvom uklju~iv{i i supervizorstvo (monitoring). i dalje od nastanka banaka pa do dana{njih dana. poslovanje banaka postaje sve vi{e rizi~no.. Bankama pripada klju~no mesto u okviru finansijskog sistema imaju}i u vidu funkcije koje obavljaju i finansijska sredstva kojima posluju. usovili su i neke nu`ne promene ud`benika za predmet Menad`ment u bankarstvu. ostaje da je kvalitet upravljanja poslovanjem banke jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja. obezbedi prihvatljiv (razuman) iznos za rezerve za budu}e nepredvi|ene doga|aje i obezbedi objektivan (fer) prinos za deoni~are. odnosno do manjeg prostora za ostvarivanje profita. izmenjeno i dopunjeno izdanje Dinami~ne promene u bankarskom okru`enju. Deregulacija finansijskih tr`i{a. Me|utim. Naime. 1 . {to bi osetile ne samo banke ve} i privreda i gra|ani. koja treba da omogu}e da preduze}a i banke na najbolji na~in obavljaju svoje poslove. da podmiri operativne tro{kove i normalne gubitke. ako banka `eli da ima poverenje javnosti i ako `eli da kontinuirano obavlja svoje poslovanje da bi za{titila depozitare. Zato su posebno zna~ajna tri podru~ja za ove institucije: • • • podru~je regulative privrednog i posebno podru~je monetarno-kreditnog sistema.UVODNE NAPOMENE uz tre}e prera|eno.

U poslovnoj saradnji sa bankama u svetu doma}e banke moraju imati zadovoljavaju}i bonitet. istovremeno. Specijalizacija kao osnovni kriterijum za organizovanje oblika bankarske delatnosti postepeno se napu{ta i ustupa mesto univerzalnosti kao preovladavaju}em obliku organizovanja bankarskih institucija. {to se dokazuje certifikatom prvorazredne me|unarodno priznate revizorske agencije. kako se to radi u savremenim bankama razvijene tr`i{ne privrede. do{lo je do bitnih promena u regulaciji bankarskog poslovanja.komitenti i klijenti banke. ~ak i po nekoliko godina. Danas je u bankarstvu sve ve}a potreba efikasnog i efektivnog upravljanja rizikom. sposobnost spre~avanja da do rizika do|e otkrivanjem ranih simptoma rizika i sposobnost smanjenje gubitaka zahtevaju visok nivo kvaliteta menad`ment tima za upravljanje bankom.UVODNE NAPOMENE 2 Me|utim. {to je uslovilo i promenu klasi~nog tipa i oblika organizovanja banaka. profitabilno poslovanje i razvoj u uslovima obavljanja bankarskih poslova sa sve ve}im rizikom (vi{e vrsta i {ira podru~ja rizika). vojni~ki re~eno. . Uslovi koji su do pre dve decenije bili relativno stabilni u du`em periodu. pa ~ak i dnevnim.poslovno bankarstvo . a posebno u poslednjoj deceniji. drugo i tre}e podru~je mogu zna~iti ve}i ili manji rizik za dru{tvo ili za banku. ulazak u poslove sa visokim rizicima i. Banke su u takvim uslovima izlo`ene dejstvu mnogobrojnih rizika. kako godi{njim tako mese~nim. sada su podlo`ni brzim promenama. koji danas postaje kriti~ni faktor uspeha banke. jer se nalaze na prekretnici na~ina vo|enja poslovne politike banke i pojedinih bankarskih poslova u slobodnijem delovanju tr`i{ta. ‘mora u hodu ga|ati pokretna meta’. Opstanak. Ovim radom autori su nastojali da pru`e konsekventan materijal iz podru~ja strategijskog menad`menta u bankarstvu sa posebnim akcentom na upravljanje portfolio rizicima. U prethodne ~etiri. ve} i na kompletnu vertikalnu strategijsku povezanost procesa i instrumentarija na relaciji centralna banka . Odluke moraju uva`avati budu}i razvoj doga|aja. Ovim se poja~ava konkurentska borba i sve je te`e ostvariti zadovoljavaju}u stopu profita. racionalno kori{}enje resursa i organizovano upravljanje rizicima. znanje i ve{tina upravljanja rizikom. Zato se ukazuje ne samo na metode i postupke upravljanja rizikom u bankarskim poslovima. sposobnost preduzimanja ve}ih rizika tj. {to zahteva strategijski pristup poslovanju. Menad`ment banke u ovakvim uslovima postaje klju~ni faktor uspeha. Ovo je posebno zna~ajno za na{e banke sada poslea tranzicije. To nije lako ispuniti u uslovima promena kad se. To zna~i da banke moraju imati viziju sopstvenog razvoja i brzo donositi poslovne odluke. nedeljnim. Zato je analizi rizika i upravljanju rizikom u bankarskim poslovima i posve}ena ova knjiga.

{to se vidi iz slede}eg kratkog sadr`aja: Deo prvi: SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU Glava 1: Faktori strukturnih promena u bankarstvu (nova) Glava 2: Promene. U drugoj glavi akcenat je na na nu`nim promenama u okviru samih banaka. dakle sa ukupno sedamanest glava od ~ega su {est sasvim nove. U prvoj glavi autori razmatraju faktore strukturnih promena u bankarskom okru`enju i nastoje objasniti {ta je to banka kao finansijska institucija. od ~ega je prvi deo sa dve nove glave (prva i druga). razmatraju se savremeni trendovi u bankarstvu i strategijski menad`ment. komponovana je i izmenjena struktura sadr`aja knjige. koji je izlo`en u tri glave. u kojoj i dalje ima pet delova. kompletno promenjen tre}i deo sa tri nove glave. konkurentnost i tranzicija u bankarstvu (nova) Glava 3: Strategijski menad`ment poslovne banke Deo drugi: UPRAVLJANJE BILANSIMA I KAPITALOM BANKE Glava 4: Upravljanje bilansom i agregatima banke Glava 5: Upravljanje prihodima i rashodima banke Glava 6: Upravljanje kapitalom poslovne banke (nova) Deo tre}i: UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE (novi) Glava 7: Upravljanje rastom vrednosti banke (nova) Glava 8: Upravljanje korporativnim performansama banke (nova) Glava 9: Upravljanje portfolio performansama banke (nova) Deo ~etvrti UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE Glava 10: Upravljanje bonitetom poslovnih banaka Glava 11: Principi upravljanja rizikom poslovne banke Glava 12: Proces upravljanja rizikom poslovne banke Deo peti: UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE Glava 13: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke Glava 14: Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti Glava 15: Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope Glava 16: Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa Glava 17: Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti U prvom delu knjige. drugi deo sa jednom novom glavom (tre}om). na konkurentskom odnosu me|u bankama i procesu tranzicije. U tre}oj glavi autori izla`u osnovne elemente i proces .UVODNE NAPOMENE 3 Polaze}i od takve postavke.

U jedanaestoj glavi izla`u se osnovni principi upravljanja rizikom banke. pa delom i bonitet pojedine banke. koje doprinose rastu profita. podrazumevaju}i tu i faktore eksterne sredine. ukazuje se na slo`enost procesa upravljanje korporativnim rizicima u banci u tr`i{nim uslovima. {to ima za svrhu maksimiziranje profita. a time I rastu vrednosti banke. {to se odra`ava na stabilnost bilansa i kontinuitet poslovanja banke. U devetoj glavi ukazuje se na neophodnost i zna~aj upravljanja i portfolio performansama (kreditni i investicioni portfolio). kojima treba upravljati I koje doprinose rstu vrednosti banke. koji se odnosi na upravljanje rastom i performansama banke U sedmoj glavi je re~ o upravljanju rastom vrednosti banke. kao nezaobilaznom elementu u tr`i{nim uslovima poslovanja.UVODNE NAPOMENE 4 strategijskog bankarskog meand`menta. U petom delu knjige fokusira se tematika na upravljanje portfolio rizicima. U dvanaestoj glavi ukazuje se na neophodnost sistemskog upravljanja rizikom na nivou banke. koji ~ini osnovu za upravljanje finansijskim resursima i agregatima banke. pa je od bitnog zna~aja njihova tr`i{na vrednost. upravljanje portfolio rizicima predstavlja upravljanje rizicima srodnih poslova u banci. U ~etvrtom delu knjige. Od kvaliteta celokupnog pristupa upravljanju bankom. zavisi poverenje javnosti u bankarski sistem. Postojanje. sa tri nove glave (7. u desetoj glavi. U tom kontekstu. ~ijim rastom treba upravljati. U petoj glavi izla`e se upravljanje bilansom uspeha banke odnosno prihodima i rashodima banke. koji ima tri glave (10. . osvetljava se bonitet kao bitna komponenta savremenog tr`i{nog poslovanja banke. Najkra}e. U tekstu se posebno nagla{ava da je uloga kapitala klju~na za sigurnost i kontinuitet poslovanja banke. i 9). To se posebno odnosi na upravljanje rastom profita kao najzna~ajnijom korporativnom performansom banke. analize i planiranja kapitala banke. To se vr{i preko nekoliko formalnih i neformalnih bilansa i preko upravljanja kapitalom banke. U {estoj glavi izla`u se osnovni elementi uloge. U ~etvrtoj glavi se razmatra bilans stanja. 8. Tre}i deo knjige je potpuno zamanjen novim. U osmoj glavi ukazuje se na zna~aj pobolj{anja korporativnih performansi banke. koji predstavlja okosnicu savremenog upravljanja bankom. Akcenat je dat na plasmane. U drugom delu knjige (ima tri glave) izla`e se tematika efikasnog i efektivnog finansijskog upravljanja bankom i kapitalom banke. kamatnu stopu i devizni kurs. Brojne su mogu}nosti odnosa aktive i pasive. Danas se banke kupuju i prodaju. Ukazuje se na to da ‘zdravlje’ banke u mnogome zavisi od toga koliko menad`ment tim banke uva`ava principe upravljanja rizikom banke. razvijanje i kori{}enje metoda i tehnike koje se primenjuju u procesu upravljanja rizikom bitan su uslov za efikasno upravljanje rizikom banke. i 12). 11.

Kako je kamatna stopa cena novca. opcija i svopova. . kako bi se mogu}i kreditni rizici sveli u prihvatljive granice. koji je u korelativnoj vezi sa du`inom roka vra}anja kredita. Najnoviji pristupi polaze od potrebe konvertovanja rizika vanbilansnih aktivnosti u kreditne rizike banke. ~ime dolazi do njihovog ‘uklju~ivanja’ u bilansne pozicije banke. Visina i vrsta kamatnih stopa. zna~ajne su za plasmane banke i raskoraci ili gep-ovi. U trinaestoj glavi raspravlja se o upravljanju kreditnim rizicima banke. Kona~no. mogu da budu manifestovani kao rizik kamatne stope i mogu zna~ajno uticati na profitabilnost poslovanja banke. Krediti predstavljaju najobimnije plasmane komercijalne banke i najzna~ajniji izvor kamatnih prihoda banke. i 17) fokusira veoma zna~ajne portfolio rizike banke i zato je najobimniji. Plasmani u hartije od vrednosti su drugi po zna~aju plasmani u aktivi savremenih banaka. primenjuju se razne tehnike za{tite kako deviznog hed`inga tako i primene za{tite putem fju~ersa. uz koje se obezbe|uju izvori sredstava. U petnaestoj glavi se raspravlja o riziku kamatne stope.UVODNE NAPOMENE 5 preko kojih kategorija banka preuzima na sebe rizike plasmana (u su{tini tu|ih sredstva) i tako ostvaruje potrebne prihode. U {esnaestoj glavi predmet izlaganja je upravljanje rizikom deviznog kursa. 15. Me|utim. oni su bankarski poslovi koji nose i visok stepen rizika. 14. koji se pojavljuju tokom poslovanja banke. To su aktivnosti banke koje nemaju svog direktnog odraza na bilans stanja banke. ali mogu indirektno – u odre|enim okolnostima – da generi{u prinudne kredite i tako dovedu banku do ostvarivanja eventualnih gubitaka. Posebno se posve}uje pa`nja mehanizmu ocene boniteta izdavalaca harija od vrednosti kako bi se smanjio rizik ovih plasmana. Otuda su napori banke usmereni na relativizaciju ove vrste rizika. sedamnaesta glava posve}ena je upravljanju rizikom vanbilansnih aktivnosti. Naime. to rizik kamatne stope pro`ima celokupno poslovanje banke. kao posledica konverzije jedne u drugu odnosno strane u doma}u valutu tokom odre|enog vremena. ovaj deo knjige (izlo`en je u pet glava (13. U cilju relativizacije rizika deviznog kursa. Banke i njihovi komitenti i klijenti posluju i sa inostranstvom. Omogu}avaju banci ostvarivanje i ekonomi~no odr`avanje likvidnosti. U ~etrnaestoj glavi izla`e se problem upravljanja rizikom hartija od vrednosti. obezbe|uju dodatnih prihoda na privremeno slobodna nov~ana sredstva i smanjuju rizik ukupnih plasmana banke. 16. Otuda se analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotra`ioca mora posvetiti najve}a pa`nja. tako da se pojavljuje i rizik deviznog kursa.

To omogu}uje ~itaocu da sagleda sva bitna podru~ja bankarskog menad`menta i upozna se sa klju~nim aspektima strategijskog. kada je vi{e povezana sa globalnim tr`i{tima nego sa lokalnim i regionalnim. stabilizuje svoj rast i razvoj i pove}a svoje u~e{}e na tr`i{u. Vi{e nego ikada ostvarivanje jedne zadovoljavaju}e stope povrata sredstava za banku i deoni~are tra`e od banke visokih performansi: • • • maksimiziranje prihoda. naglo se pove}ava operativni i finansijski rizik za banke svih veli~ina i u svim situacijama. bez obzira na svoju veli~inu i lokaciju. kontrolu tro{kova. Svaka bankarska institucija. Dana{nje u~estale promene tra`e od menad`ment tima banke znanja. predstavlja poslovni entitet koji se bori da: pove}a svoju zaradu-profit. a o nekima se tek ne{to ~ulo ili se samo pone{to zna. i konzistentno dobar menad`ment.plasmanu (ulaganju) sredstava radi ostvarenja profita. Sada{nje vreme kod nas je vreme tranzicionih promena. Za uspe{no upravljanje bankom u deregulisanom tr`i{tu potrebno je znatno vi{e. Su{tina strategije u banci nije vi{e pitanje da li treba preduzeti rizik ili ne. Zbog toga. pa i svakom bankarskom poslu. sposobnosti i ve{tine da se ostvari profit u svim preduzetim poslovnim poduhvatima.UVODNE NAPOMENE 6 Struktura rada obuhvata klju~na podru~ja bankarskog menad`menta. Potrebno je ne samo znanje iz savremenog menad`menta. Kao rezultat ovih pa i drugih kretanja. U privredi danas. Spora kretanja na tr`i{tu su pro{lost. ve} koliki rizik banka mo`e preduzeti polaze}i od strategijskog pristupa poslovanju . To zahteva novu poslovnu filozofiju i novi pristup re{avanju poslovnih problema u bankama i procenu poslovnih rizika pre ula`enja u pojedine poslovne i finansijske poduhvate. Ove ciljeve je u pro{losti bilo znatno lak{e ostvarivati nego danas. Menad`ment treba da se . Podjednaku va`nost dobija i strategija izlaska banke iz nekog lo{eg posla. takti~kog i operativnog menad`ment procesa u banci. Bankarske institucije i zaposleni u bankama moraju raditi marljivo i efikasno da bi ostvarili istu stopu povra}aja anga`ovanih sredstava i za{titili svoju profitnu marginu od dalje progresivne erozije. ve} sposobnost i ve{tina da se znanje adekvatno primeni u praksi. nije zna~ajno samo upravljati rizikom na nivou banke ve} i u svakom njenom funkcionalnom delu. Posebno je to va`no {to znamo da su mnogi ovi elemenati jo{ uvek nedovoljno poznati u na{im bankama. postepeno se su`ava tradicionalni prostor zarade i profita za banke.

obveznica). Literatura kojom su se autori slu`ili je skoro u celini inostrana. pre svega. Knjiga je. namenjena kao ud`benik studentima. savremenoj tehnologiji i upravlja~kom informacionom sistemu. zasnovanu na savremenom agresivnom marketingu. nau~nim i stru~nim radnicima koji se po raznim osnovama bave ovom problematikom. po{to je bankarstvo proteklih pedeset godina bilo manje. Februara. Rizici koji su nastajali u bankarskom poslovanju bili su potpuno socijalizovana kategorija. ali se nadamo da mo`e korisno poslu`iti zaposlenima u bankama i kolegama profesorima. 2008.godine Autori . najve}im delom iz SAD. finansijskom menad`mentu.UVODNE NAPOMENE 7 sve vi{e oslanja na profesionalnost u poslu. strategijskom planiranju. vi{e ili potpuno regulisano. a neki od bankarskih poslova nisu ni obavljani (emitovanje i promet hartija od vrednosti – deonica. a ni centralna banka nije bila u takvoj ulozi i funkciji. To je i razumljivo s obzirom da kod nas ove literature i nema.

konkurentnost i tranzicija u bankarstvu • Strategijski menad`ment u bankarstvu .DEO PRVI SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU U p r v o m d e l u: • Faktori strukturnih promena u bankarstvu • Promene.

zavisi od mnogobrojnih promena u {irem i u`em okru`enju. Pri tome se nastoji ukazati na sve ve}u konkurentnost i elemente tranzicionog procesa. da mnogobrojni faktori uti~u na nu`nost pove}anja konkurentske sposobnosi svake banke. Uspe{no poslovanje u tr`i{nim uslovima bez strategijskog menad`menta (planiranja. potrebno je. ostvariti i rast i razvoj. koja. Izlaganje u drugoj glavi ukazuje. kako se vidi iz teksta prve glave. Na{e bankarstvo danas je pod direktnim i indirektnim uticajem faktora globalnih strukturnih promena iako je preko pet decenija bilo organizovano na temeljima dru{tvene svojine. stavljaju}i akcenat na promene u strategijskom menad`mentu banke. i • strategijski menad`ment u bankarstvu. • promene. organizovanja i kontrole) je samo sre}an izuzetak. To se naro~ito odnosi na primenu strategijskog planiranja. poznato je. pa je normalno da se posle tranzicije cele na{e privrede i one transformi{u u prava akcionarska dru{tva. konkurentnost i tranzicija u bankarstvu. pored toga.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 9 Napomene uz sadr`aj prvog dela knjige Namera je autora da izlaganjem u tri glave prvog dela knjige upoznaju ~itaoce sa promenama klju~nih faktora strukturnih pomeranja u okru`enju u kojem poslovne banke obavljaju svoju delatnost i prilago|avaju svoje poslovanje tim promenama. strategijskog upravljanja organizacionom strukturom i strategijskog upravljanja promenama. a da ne govorimo o strategijskom planiranju. Banka koja nije u samom vrhu konkurentnosti te{ko da mo`e da maksimizira profit. To zna~i da vi{e od pola veka na{e banke su{tinski nisu imale tr`i{ni nastu u poslovanju. Naime. Tranzicija na{eg bankarstva stavlja sve na{e banke u pribli`no istu startnu tr`i{nu poziciju. Mada je opstanak na tr`i{tu primarni cilj svake banke kao u~esnika. Dakle. Planiranje u na{im bankama nije bila ~esto upotrebljavana re~. odnosno da ostvari vrhunske performance. da to nije i dovoljno. a na njima je da se izbore za svoje mesto na tr`i{tu. Primena strategijskog menad`menta bankarstvu podrazumeva korenite promene u poslovnoj filozofiji svake na{e banke. ako ga uop{e ima. . prvi deo knjige obuhvata izlaganje dimenzionisano u tri glave: • faktori strukturnih promena u bankarstvu. a to je maksimiziranje profita. Upravo vlasni~ka tranformacija banaka je tek sada prava osnova i za menad`ment tranziciju.

su{tina i fokus bankarske delatnosti Faktori koji izazivaju promene u bankarstvu Uticaj promena na interno poslovanje banaka Uticaj promena na strukturu bankarstva . FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU O k v i r g l a v e: • • • • Pojam.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 10 Glava 1.

1. Beograd. 1997. bankarskog i finansijskog tržišta. god.. str. Naime.. koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove.:3 b a n k a je akcionarsko dru{tvo sa sedi{tem u Republici Srbiji. Prve banke su za svoju osnovnu delatnost imale promenu jedne vrste novca u drugu. Krstaški ratovi u XVIII veku i sl.. usluga koje pru`aju klijentima i pravnom osnovu njihovog postojanja. koja obavlja neke od raznih ili sve bankarske funkcije. i Bank of England 1694. 1407. (“Murašu” je bila čuvena u Vavilonu) kao prve specijalizovane institucije u Grčkoj i Rimu su se počele baviti poslovima menjanja i čuvanja novca Razvoj trgovine i pomorstva (otkriće Amerike. 4 3 www. Definisanje poslovne banke. POJAM.2 Prema Zakonu o bankam.1.400. Ovakvo poslovanje je bilo ozakonjeno 1000 god. I tada 3.: primanje... čiji je zakon najstariji u bankarstvu.co.p. b a n k e su finansijske institucije koje su sposobne da uzimaju i kreiraju kredit i koje su prete`no usmerene na posredovanje u oblasti kredita. Član 2. 1967. To je bio period industrijalizacije. 11 .1 Mogu se definisati u smislu ekonomskih funkcija koje imaju. 1 Ćurčić U. a mo`e obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.1.yu. Banco di Genova. kreiranje odgovaraju}ih instrumenata dr`anja imovine transaktora i organizovanje racionalnih oblika i metoda pla}anja u ekonomskom sistemu. Data status. posredovanje u plaćanju i čuvanju deponovanog novca pod zaštitom tadašnjih vladara i hramova. npr.S. kasnije za vreme vladavine Hamurabija. Tada je stvorena i prva banka u Amstedamu za čije je poslovanje garantovao grad Amsterdam. pre nove ere. pla}anje. god. prenos. god. savremene trgovine. Zakon o bankama (“Službeni glasnikRS” br. doprinose stvaranju prvih banaka. Novi Sad.S. Casa di Sant Giogio isl. Hidgins S. Male trgovačke kuće “tezauri”. Bankarski menadžment i finansijske usluge.) Odobravanje kredita na bazi depozita su prve započele banke nemačkih porodica Fugger i Welser početkom XVI veka kada banke u Holandiji počinju sa emisijiom vrednosnih papira (čekova).).nbs.organizacija i poslovanje banka. 107/2005) 4 Vučković M. poslovale sa inostranstvom.n. Poslovne banke su deo finansijskog sistema ~ije su funkcije: • • • mobilizacija i koncentracija sredstava suficitnih transaktora. pre pojave samog novca (VIIv.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 11 1. Beograd. vreme zlatnog standrda itd.. U Italiji su u XII veku nastale privatne banke plemićkih porodica (Medići u Firenci i Spanoochi u Sieni). god. str.. sakupljanje. Naučna knjiga. odobravale kredite i emitovale certifikate o deponovanim novčanim sredstvima (1320.e) su bile moćne institucije. 2005. U drugoj polovini XVII veka u Evropi se osnivaju i prve emisione banke Sveringen Risks Bank 1668. Feljton. razvoja kapitalizma... Marketing poslovne banke. Bankarstvo . 2 Rose P. alokacija istih deficitnim transaktorima.4 B a n k o m se smatra i svaka organizacija. SU[TINA I FOKUS BANKARSKE DELATNOSTI 1.

yu.1.) poslove zastupanja u osiguranju poslove za koje je ovla{}ena zakonom druge poslove ~ija je priroda srodna ili povezana sa ta~kama ovog stava a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke. Encyclopedia of Banking and Finance. poslove kupoprodaje deviza.5 Prema Zakonu o bankama6 (čl. tako i na me|unarodnom tr`i{tu. devizno-valutne i menja~ke poslove platnog prometa izdavanje platnih kartica poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti.G. 1983. prodaju i naplatu potra`ivanja (faktoring i forfeting i sl.I. To su: Komercijalne banke: prikupljaju depozite i odobravaju zajmove privredi i stanovni{tvu Štedionice: prikupljaju {tedne uloge i odobravaju zajmove privredi i stanovni{tvu Zadru`ne banke: poma`u poljoprivrednim proizvo|a~ima i odobravaju potro{a~ke kredite Hipotekarne banke: odobravaju hipotekarne zajmove za stambene objekte i investicione projekte Lokalne banke: manje lokalno orjentisane komercijalne banke i {tedionice 5 Glenn M. Niko osim banke ne mo`e se baviti primanjem depozita.co. menja~ke poslove i razne nov~ane usluge (~uvanje depozita. Vrste banaka i finansijskih institucija Razli~ite vrste finansijskih institucija danas nazivaju sebe bankom. davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica. Bankers Publishing Company. Zakon o bankama . Član 4. 65 6 www...4) banka mo`e da obavlja slede}e poslove: depozitne poslove (primanje i polaganje depozita) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita) devizne. str.. investiranje. poslove poverenja) kako na doma}em. br. poslovi kastodi banke i sl) brokersko dilerske poslove izdavanje garancija. avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) kupovinu.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 12 pozajmljivanje. 107/2005 7 Ibidem.7 1.2.nbs. starateljstvo. osim ako je za to ovla{}en zakonom. član 5 . Garcia F. Boston. posredni{tvo. “Službeni glasnikRS”.

Status and the challenges of strategic and operatinal management in Serbian banks and insurance environment”.INVESTICIONI – TRGOVAČKI PORTFOLIO tržište Slika br. 8 . “Risk Management.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 13 Centralne finansijsko privredne banke: ve}e komercijalne banke locirane u vodećim finansijskim centrima Investicione banke: garantuju emisiju hartija od vrednosti svojih klijenata Trgova~ke banke: obezbeđuju zajmovni i akcijski kapital za kompanije Me|unarodne banke: komercijalne banke prisutne u vi{e zemalja Poslovne banke sa velikim ovla{}enjima: veće komercijalne banke. Univerzalnost poslovanja banke8 Banke afilijacije: u potpunom ili delimi~nom vlasni{tvu holding komp. Beograd. unov~avaju ~ekove. 2006.1. ili stupaju kao zalagaonice i kompanije koje se bave rentiranjem Ivanović P. 1.. pru`aju usluge korporacijama i dr`avama Banke koje pru`aju usluge bankama: obra~un ~ekova i trgovina hartijama od vrednosti UNIVERZALNA BANKA – FINANSIJSKA KOMPANIJA – BANKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU regulativa depozit Komercijalna banka kredit trgovanje depozitima Brokersko-dilersko društvo trgovanje hartijama od vrednosti FINANSIJSKA univerzalna banka osiguranje kredita Osiguravajuće društvo osiguranje od rizika finansijsk i derivati KOMPANIJA hartije od vrednosti Investiciona banka KREDITNI . seminar: Univerzitet “Braća Karić”& University of Business and Finance Switzerland & Akademija za bankarstvo. Banke koje odobravaju posebne beneficije: odobravaju zajmove i pravo na kori{}enje zajma. Februar.

organizacija nov~anih transfera obezbe|enje finansijskih usluga i saveta povezivanje doma}eg sa međunarodnim finansijskim sistemom kreiranje novca podsticanje »pojedinaca i institucija na {tednju i i dalji plasman iste pojedincima i institucijama radi investiranja u nove projekte.10 podsticanje ostvarivanja osnovnih ciljeva i zadataka teku}e i razvojne ekonomske politike zemlje (rast privrede.. te{ko je na}i podesnu definiciju koja bi obuhvatila razli~ite vrste kompanija koje pru`aju finansijske usluge. bonitetom i portfolio rizicima banke. funkcije banke su: formiranje adekvatnog finansijskog potencijala. posredni{tvu (intermedijerstvu). uz po{tovanje bankarskih principa (naro~ito sigurnosti i likvidnosti) u ~ijoj osnovi le`e poverenje i solventnost. Bankarski portfolio menadžment . str.9 Shodno navedenom.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 14 Univerzalne banke: pru`aju skoro sve finansijske usluge koje su prisutne na dana{njem tr`i{tu Centralne banke: posluju na bazi ovla{}enja od strane dr`ave i sl. Prema geografskom prisustvu ili pokrivenosti tr`i{ta. str. 3 10 . kvalitetom.posluju na lokalnim tr`i{tima. a koje sebe nazivaju bankama Su{tina delatnosti banaka je u depozitno kreditnim transakcijama.1. 2002. Kombinacija bankarstva na veliko i malo usmereno je na poslovni miks korporativnog i bankarstva na malo.posluju na regionalnim tr`i{tima ili monetarni centri odnosno multinacionalne banke posluju na nacionalnim odnosno internacionalnim tr`i{tima. bilansima. Feljton. 9 Ćurčić U. Bankarstvo na veliko ima komercijalni ili korporativni fokus. proizvode i usluge«.Strategijsko upravljanje bankom. 17 Ibidem. Geografski fokus i poslovna orijentacija banaka i finansijskih firmi Banke mogu da budu kategorisane prema njihovoj poslovnoj orijentaciji i mogu se grupisati u tri grupe: bankarstvo na veliko. poverenju i stabilnosti. bankarstvo na malo i kombinovano (bankarstvo na veliko i malo). dok bankarstvo na malo fokusira poslovanje sa stanovni{tvom. optimizacija agregatne i strukturne alokacije kredita. otvaranje radnih mesta i rast `ivotnog standarda i sl.. 1. Novi Sad. komercijalne banke mogu da budu komunalne banke . regionalne banke . Shodno tome.3.) Navedene funkcije ukazuju na jo{ uvek dominantnu funkciju banke kao klju~nog u~esnika na finansijskom tr{i{tu.

dok tr`i{te malih poslova obuhvata korporacije sa prodajom ispod $ 10 miliona. bankarstvo na malo je posao velikog volumena sa mnogim servisnim provajderima. Nasuprot bankarstvu na veliko ili korporativnom bankarstvu. • kreditne zajmove na bazi akcija (equity credit loans). Srednje tr`i{te obuhvata kompanije sa godi{njom prodajom od $ 50 do $ 250 milona. kao {to su komercijalni papiri i obveznice niskog kvaliteta (junk bonds). U SAD. • stambene kredite (residential mortgages). Bankarstvo na veliko obuhvata grupe proizvoda i usluga me|u kojima su najva`nije: • kreditiranje (lending). bankarstvo na malo ~ine grupe finansijskih proizvoda i usluga. kao {to su penzioni fondovi i dr`avne agencije. po~ele su da vi{e posve}uju pa`nje korporativnim uslugama baziranim na proviziji i naknadama uklju~uju}i menja~ke poslove. trgova~kom bankarstvu. • lizing (leasing). str. New York. 526.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 15 Bankarstvo na malo (retail banking). str. korporativnom upravljanju gotovinom. • komercijalni hipotekarni krediti (commercial mortgage credits). banke dele tr`i{te bankarstva na veliko u nekoliko nivo razli~itih poslova. • usluge starateljstva (trust services) itd. Barrons Business Guides. 12 Ibidem. institucionalnim korisnicima. trgovinu hartijama od vrednosti. garantovanju u poslovima sa hartijama od vrednosti itd. • depozitne usluge (deposit services) i • individualne penzione ra~une (individual retirement accounts). koji se bore za u~e{}e na tr`i{tu. obuhvata bankarske proizvode i usluge. Ustvari. koje uklju~uju: • potro{a~ke kredite (installament loans). 11 Bankarstvo na veliko (wholesale banking ili corporate banking) je bankarstvo koje nudi proizvode i usluge corporacijama sa zdravim finansijskim izve{tajima. koje banka nudi naj{iroj publici. savetodavne usluge u korporativnim integracijama-spajanjima i pripajanjima. 1990. • zajmovi za obrtna sredstva (working kapital loans). Komercijalno bankarstvo razvilo se odgovaraju}i na poraslu konkurenciju na tr`i{tu iz alternativnih finansijskih izvora. Tako za najve}e postoji tr`i{te Fortune 500 i Fortune 1000 obuhvataju}i 1000 najve}ih korporacija u SAD.Dictionary of Banking Terms. • upravljanje gotovinom (cash management). .12 11 Thomas Fitch: 677.

Privatno bankarstvo. Privatno bankarstvo (Private banking) moderno shva}eno. u ovom smislu. U SR Nema~koj nema nikakve razlike izme|u komercijalnih i investicionih banaka kao {to je to u SAD. obuhvata bankarske usluge uklju~uju}i kreditiranje i investiciono upravljanje (ulaganje u hartije od vrednosti) za bogate pojedince. Prednosti ovog tipa bankarskog sistema su da omogu}avanju bolje kori{}enje informacija o korisnicima i omogu}ava bankama prodaju vi{e proizvoda i usluga pod jednim krovom ne{to sli~no kao finansijski supermarket. koje dr`e deoni~ku poziciju u kompanijama. koje je bilo pod revizijom dr`ave i javno nudilo bankarske usluge. str. Prvobitno je bilo organizovano u formi partnerstva. 655.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 16 Univerzalno bankarstvo (Univesal Banking) karakteristi~no je za neke evropske zemlje (SR Nema~ka. upisuju korporativne deonice i rade investicione poslove u funkciji investicionih savetnika za velike korporacije. koje je upoznato sa svim proizvodima i uslugama svoje institucije i na toj osnovi treba da popravi konkurentsku poziciju svoje banke). odobravaju kredite. Normalno je. Klasi~no privatno bankarstvo podrazumeva pojedin~no ili porodi~no privatno vlasni{tvo banke (ne deoni~ko). Ibidem. svaka ugovara da proda zadati deo hartija od vrednosti. Engleska itd.). Univerzalne banke u SR Nema~koj bave se skoro svim bankarskim poslovima: primaju oro~ene depozite. odnosno underwriting. koje su tako|e i korisnici kredita. koji kupuje hartije od vrednosti od emitenta kao principal i preuzima na sebe odgovornost i rizik distribucije hartija od vrednosti investitorima. Privatno bankarstvo prvenstveno predstavlja kreditne usluge i manje je zavisno od prihva}enih depozita nego bankarstvo na malo. Usko sa ovim terminom povezani su i izrazi: personal banker. da nekoliko investicionih bankara uzima u~e{}e u ponudi hartija od vrednosti. personal financial advisor. . naplati odgovaraju}i deo provizije (underwriting fee ili spread). a bazira na konceptu relationship bankaing (na visoko obu~enom kontaktnom maloprodajnom osoblju banke. i za uzvrat. Glavni nedostatak je da univerzalni bankarstvo omogu}ava koncentraciju ekonomske mo}i u rukama velikih bankarskih institucija.14 Monofilijalske banke (Unit banking) su bankarski sistemi koji egzistiraju u nekoliko dr`ava SAD i koji zabranjuju filijalsku mre`u ili da banka sa 13 14 Ibidem. izvedenu kao finansijski posrednik (investment banker). bilo je ~esta forma bankarstva u SAD u devetnaestom veku. 13 Investiciono bankarstvo (Investment banking) podrazumeva prodaju i distribuciju nove ponude hartija od vrednosti. Proces kupovine i distribucije hartija od vrednosti je poznat pod nazivom garantovanje upisa hartija od vrednosti. 461. str.

str. tako i po federalnim propisima.godine. tipi~no zaposlenim u toj istoj firmi.) je multi filijalsko bankarstvo. od kojih se po zakonu zahteva da odobravaju odre|eni procenat svojih kredita (oko 70 15 16 Ibidem.16 Kreditne ustanove (Credit Union) su neprofitne {tedne institucije. koji prima depozite ili odobrava kredite. {tedne banke i {tedne i kreditne asocijacije. Bankarstvo u vi{e dr`ava razvijalo se u tri razli~ite faze: 1) kao reginoalno. 326. Me|utim. Polifilijalsko (Filijalsko) bankarstvo (Branch banking. mogu odobravati stambene zajmove i izdavati kreditne kartice. Filijala je. generalno. vi{e od dve tre}ine dr`ava imalo je zakonodavstvo sa pojedinim zabranama za bankarstvo u vi{e dr`ava (interstate banking). u ovom smislu. koje odobravaju personalne kredite i nude drugim korisnicima bankarske usluge kod li~nog u~e{}a obi~nih obveznica. {tedno-kreditne asocojacije retko koriste ovu mogu}nost otvaranja filijala {irom vi{e dr`ava. Ova ograni~enja se prevazilaze na razne na~ine. dozvoljavaju}i spajanja i pripajanja bankarskih holding kompanija u geografskom regionu. koja po~nje sredinom 1980-tih godina na recipro~noj bazi me|u dr`avama. dozvoljeno je kreditnim institucijama da nude mnoge te iste usluga kao i komercijalne banke. Neke srednje-zapadne i jugo-zapadne dr`ave u SAD limitiraju komercijalnim bankama da nude bankarske usluge putem jednofilijalske banke (zvanom unit bank). Posle 1989.15 Bankarstvo u vi{e dr`ava (interstate banking u SAD) predstavlja ekspanziju bnakarstva preko grani~nih linija dr`ava kroz akvizicije bankarskih holding kompanija. Filijalsko bankarstvo ne bi trebalo poistove}ivati sa bankarstvom u vi{e dr`ava (interstate banking). Deregulacijom bankarske industrije posle 1970-tih. U SAD zakonodavstvo svake pojedine dr`ave strogo kontroli{e otvaranje novih filijala. . Ibidem. mada su {tedna i kreditna udru`enja. 2) regionalnoj ekspanziji u okviru zakonodavstva pojedine dr`ave dozvoljavaju}i spajanja i pripajanja sa bankama posle odre|enog roka i 3) eventualno neograni~eno bankarstvo u dr`avama {irom SAD. bilo preko bankarskih holding kompanija. 91. koje kupuju lokalne banke. bilo preko federalnog zakonodavstva (dual banking system). Mnoge kreditne ustanove mogu nuditi kamtonosne transakcione ra~une. kako osnovanih po zakonima pojedinih dr`ava. izuzeta od ovih ograni~enja. [tedno-kreditne asocijacije (udru`enja) (Savings and loan association ili Thrift institution) su institucije osnovane na federalnom ili dr`avnom nivou. Kreditne institucije registrovane na federalnom nivou. posluje u vi{e od jedne poslovne jedinice koja pru`a sve bankarske usluge.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 17 dr`avnom dozvolom ili nacionalna banka. svaki objekat banke izvan glavne centrale odnosno sedi{ta banke. str.

Mogu biti vlasni{tvo depozitara kao zajedni~ke {tedne banke ili kao deoni~ke {tedne banke emituju}i obi~ne akcije za publiku. institucija i drugih izvora tr`i{ta novca. {tedne i kreditne asocijacije su pro{irile njihovu tradicionalnu ulogu na potro{a~ke kredite. zalihama i opremom. Zajedni~ke {tedne i kreditne asocijacije su. koje su skupljale {tednju od ~lanova da bi finansirale okrupnjavanje odnosno pripajanje poseda.pove}anje i opadanje kamatne stope na 17 Ibidem. {tedne i kreditne asocijacije u SAD bile su organizovane u devetnaestom veku kao dobrovoljne asocijacije. Ovi krediti su osigurani sa ra~unima priliva. vlasni{tvo depozitara. koje prihvataju potro{a~ke depozite i investiraju svoja sredstva primarno u rezidentnu stambenu izgradnju i visoko kvalitetne hartije od vrednosti. ove kompanije iskustveno imaju nisku stopu proma{aja.godine kao tradicionalna uloga u kreditiranju rezidentne stambene izgradnje. Finansijske kompanije tendiraju da budu kamatno osetljive . . one ne primaju depozite ve} ih radije pribavljaju od banaka. Generalno. 542. prete`no na severo-istoku. Finansijske kompanije tipi~no u`ivaju visoke kreditne rejtinge i zbog toga u mogu}nosti da pribavljaju sredstva po najni`im tr`i{nim stopama {to im omogu}ava da odobravaju kredite po stopama ne mnogo ve}im nego banke. [tedne banke se nalaze u {esnaest dr`ava SAD.godine. [tedne i kreditne asocijacije mogu biti zajedni{ko vlasni{tvo ili deoni~ke korporacije. izdavanje kreditnih kartica i nu|enje raznih komercijalnih kredita u saglasnosti sa zakonom. Nakon 1982. Za razliku od banaka. (3) comercial finance companies tako|e zvane komercijalne kreditne kompanije (commercial credit companies) odobravaju kredite proizvo|a~ima i velikoprodaji. str. po teoriji. Sada{nja regulatorna struktura kreirana je 1933. Prvobitno.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 18 %) kao stambene kredite. financijske kompanije mogu se svrstati u tri kategorije: (1) finansijske potro{a~ke kompanije (cosumer finance companies) nazvane i kao kompanije malih kredita (small loan companies) ili kompanije direktnih kredita (direct loan companies) pozajmljuju novac pojedincima u skladu sa zakonom. (2) prodajne finsijske kompanije (sales finance companies) tako|e zvane akceptne kompanije (acceptance companies) kupuju maloprodajne i veleprodajne papire od automobila i drugih potro{nih i kapitalnih dobara dilera. Finansijske kompanije (finance companies) su uklju~ene u odobravanje kredita pojedincima i poslovnim firmama. 17 [tedne banke (Savings bank) su depozitarne finansijske institucije. Mnoge {tedne i kreditne asocijacije su vlasni{tvo akcionara bilo preko direktnog vlasni{tva bilo preko {tednih i kreditnih holding kompanija.. Iako se njihovi korisnici obi~no ne kvalifikuju za kredite kod banaka.

brokerske usluge za nekretnine. ovi svi uklju~eni odnosi su profitabilniji nego poslovanje samo po jednom osnovu finasijskih potreba potro{a~a. po{to se novac ne mora slati od jedne do druge institucije. osiguranje. mogu obavljati finansijske transakcije i prigodnije i efikasnije planirati.19 Interne finansijske kompanije (Captive Finance Company) obi~no podru`nice u potpunom vlasni{tvu ovih kompanija. Rastu}i je trend. kao i bankarske usluge. Ove podr{ke su visokog leverid`a na kojima podru`nice posluju i osiguravaju njihovo aktivno u~e{}e na tr`i{tu komercijalnih papira i obveznica. Nedepozitne institucije (insurance companies. mati~ne kompanije ~esto odobravaju subordinarne kredite da bi ih dodali njihovoj kapitalnoj poziciji. pension plans) skupljaju novac preko prodaje polica osiguranja ili primljenih doprinosa zaposlenih i ispla}uju ih po osnovu legitimnih zahteva ili korisnika penzija. ~ivotno osiguranje garantuje pla}anje korisnicima kada osigurana osoba umre. neke velike maloprodajne organizacije nude deonice. ~amce. pla}aju premije jednoj osiguravaju}oj kompaniji koja ih rambursira u slu~aju nastanka gubitka. Za institucije. Neke naj~e{}e forme osiguranja pokrivaju poslovne rizike. automobile. radni~ke kompenzacije i zdravlje. instrumenti tr`i{ta novca. bankarski depoziti ili krediti. Finansijski supermarketi (Financial Supermarket) su kompanije koje nude {iroku skalu finansijskih usluga pod jednim krovom. U {irem ekonomskom smislu. {tedne banke. kreditna udru`enja) pla}aju kamatu na depozite i investiraju depozitni novac prete`no u kredite. str. ku}e. Ibidem. Za potro{a~e. {tedno-kreditne asocijacije. str. Na primer. 144. 145-148. 60. obveznice. Osigurava~ profitira sa investiranjem premija koje prima. 20 Osiguranje i osiguravaju}e kompanije (Isurance and insurance companies) su sistemi putem kojih pojedinci i kompanije. str. Premda ove podru`nice stoje na sopstvenom finansiranju. koje su usesre|eni na potencijalne hazarde. 18 19 Ibidem. 20 Ibidem. Iz tih razloga javnost smatra da su finansijske kompanije ne{to {to se odnosi i na nov~ane deonice (money stocks).FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 19 tr`i{tu direktno uti~e na njihov profit. da mnoge institucije obavljaju depozitne i nedepozitne funkcije. Depozitne institucije (banke. imaju}i sva njihova sredstva u okviru jedne institucije. Institucije ~esto postaju finansijski supermarketi u nameri da pokriju sve poslove svojih potro{a~a. primarno egzistiraju da bi finansirale kupovine potro{a~a od mati~ne kompanije. 18 Finansijske institucije (financial institutions) prikupljaju sredstva od publike da bi ih ulagala u finansijsku aktivu kao {to su deonice. .

FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 20 osiguranje prenosi rizik od pojedinaca na ve}u grupu. visok stepen konkurencije me|u bankama.1. da komunalne banke imaju orijentaciju na bankarstvo na malo (uklju~iv i male poslove). konvergenciju specijalizovanog prema univerzalnom poslovanju.2. koje stvaraju uslove za: visok stepen konkurentnosti me|u bankama i nebankarskim finansijskim institucijama. sekjuritizacija i sl.2. regionalne banke imaju orijentaciju na kombinovani miks bankarstva na veliko i malo. koja ima bolje mogu}nosti da pokrije gubitke. globalizacija. . koju jo{ vi{e zao{travaju nebankarske finansijske institucije ulazak u velike poslove i sa visokim stepenom poslovnog rizika. 21 Ibidem. 202. finansijske inovacije.. takti~kih i operativnih odluka. dinami~na organizaciona struktura i mogu}nost brzog prilago|avanja promenama u okru`enju. 21 Aproksimativna veza izme|u geografskog i tr`i{nog fokusa i poslovne orijentacije je. diversifikaciju i restrukturiranje finansijskih institucija i tr`i{ta. FAKTORI KOJI IZAZIVAJU PROMENE U BANKARSTVU 1. evolucija bankarstva u netradicionalne poslove i sl. apsolutna samostalnost u dono{enju poslovnih odluka u sve vi{e deregulisanim uslovima na tr`i{tu bankarskih proizvoda i usluga. 1. mada neki od njih obavljaju i bankarstvo na malo posebno za bogatu klijentelu (private banking). Spoljnji faktori koji dodatno kreiraju uslove u kojima banke posluju su: deregulacija. str. te`nja ka univerzalnosti u obavljanju bankarskih i drugih poslova. konsolidaciju. tehnologija. Promena spoljnih faktora bankarske sredine Savremene banke u zemljama razvijenih tr`i{nih privreda karakteri{e: velika samostalnost u odnosu na dr`avne institucije i kontrolne organe. strategijski marketing pristup u dono{enju razvojnih. dok monetarni centri imaju orijentaciju bankarstva na veliko. potpuna oslonjenost na automatizaciju poslovanja u svim poslovnim procesima.

2. posebno u oblasti investicionog bankarstva. Thomson. banke obezbede adekvatan kapital. izbegavanje zloupotreba i odgovornost. najsigurniji i najkonzervativniji finansijski transaktori. i stvaraju »strah« da }e za kratko vreme: zna~ajno porasti op{ti rizik poslovanja. omogu}i konkurentnost. Regulativom je zakonodavac nastojao i nastoji da: za{titi sredstva gra|ana i poverenje u finansijski sistem. stepen teritorijalnog {irenja. dezintermedijaciju u poslovanju banaka koje su primorane da prihvataju manje provizije. banke primene adekvatne sisteme finansijskog izve{tavanja ra~unovodstvenih standarda. kao i »same« banke.. New York..1) i 22 Koch T. omogu}i fer raskrinkavanje. odgovaraju}u alokaciju resursa i fer opho|enje.22 Regulative su u bankarstvu postojale i postoje u mnogo »oblika i boja«. S.2. 2003.. preuzimaju vi{e rizika. minimalni odnos kapitala prema ukupnim sredstvima. obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema. i razlika izme|u banaka i drugih finansijskih institucija se toliko smanjiti ili nestati da }e dovesti u pitanje opstanak banaka. {ire svoju bazu klijenata kroz netradicionalne poslove. minimum obavezne rezerve. integraciju sa drugim institucijama. Bank Management. restrikcije na lepezu usluga koju banka mo`e da ponudi i sl. razvijaju kanale distribucije proizvoda i usluga i sl. osiguranja. nisu banke i ~lanice monetarnog sistema zemlje i ne podle`u strogoj zakonskoj regulativi kao banke. 1. Navedeni faktori su toliko promenili uslove poslovanja banaka. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje Banke su najvi{e regulisani poslovni entiteti. Macdonald S.South-Western. 19 . banke izgubiti tradicionalnu ulogu kreditno depozitnih institucija. vanbilansnog poslovanja. str. One su propisivale i propisuju: maksimalnu kamatnu stopu koja je banka mogla da plati na depozite.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 21 stvaranje nebankarskih finansijskih institucija koje se bave bankarskim i drugim finansijskim poslovima. W.

Loznica. Ona je u suštini porez na bankarske operacije jer banke ne zarađuju kamatu na ova sredstva. a moraju da ih odvoje. investiciono bankarstvo i osiguravaju}a društva. ukidanje podele na komercijalno bankarstvo. smanjujući na taj način sopstvenu likvidnost i profitabilnost 24 Milijarde dolara koje su bile deponovane na starijim instrumentoima štednje sa relativno niskim prihodima. ve}i stepen konkurentnosti banaka na bazi razlika u kamatnim mar`ama. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje Obavezna rezerva kod centralne banke u obliku nekamatnih ili niskokamatnih keš depozita je odličan primer regulacije. kao i na beskamatnim tekućim računima. ostvarivanje ve}ih prinosa na aktivu. 2003.. Data status. 25 Rose P. garantovala profit ali i uskra}ivala nove mogu}nosti. pove}anje broja novih proizvoda i usluga25 na interbankarskom tr`i{tu. Zelena{kih kamata). Beograd. kori{}enje finansijskih inovacija (opcije. 1. 21 26 krajem 1999 god.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 22 Regulacija je smanjivala rizik. provizijama i drugim elementima konkurencije.24 paralelno u~estvovanje banaka i nebankarskih institucija na finansijskom tr`i{tu.3. tj.S. Upravljanje rastom i performansama banke.. brokerske usluge.2. 19. 2005. zakonodavac nametao nove i banke ih ponovo zaobilazile. je uklonilo prepreke i omogu}ilo: fleksibilnije poslovanje i tr`i{no pona{anje banaka. naknada i provizija. underwriting hartija od vrednosti i sl). svopovi. slobodnije formiranje cena.23 Radikalno smanjenje dr`avne regulacije (deregulacija) i liberalizacija uslova pod kojima banke posluju na nacionalnom i me|unarodnom tr`i{tu. Od II Svetskog rata do danas banke su u svetu konstantno restrukturirale svoje poslovanje da bi zaobi{le regulative. terminski aran`mani). str. 23 . Hidgins S. Bankarski menadžment i finansijske usluge.27 formiranje finansijskih holding kompanija i raznovrsnost finansijskih usluga koje mogu da ponude (osiguranje.26 poslove fuzija i akvizicija na nacionalnom i me|unarodnom tr`i{tu.S. naknadama. u SAD je donet zakon kojim se ukidaju razlike između ovih institucija 27 Ćurčić U.proces implementacije novih restrikcija ili modifikovanje postoje}ih) se naziva regulatorna dijalektika (naro~ito izra`ena u SAD u toku zadnje dve decenije). naro~ito na {tednim i teku}im ra~unima itd.. str. ja~anje vanbilansnog poslovanja banaka.. pretočile su se na račune koji su donosili znatne prihode sa promenljivom prihodnom stopom u skladu sa tržišnim uslovima. kamata (otklanjanje tzv.. Mladost-holding. Ovaj proces regulacije i tr`i{nog odgovora (finansijska inovacija) i nametanja nove regulative (reregulacija .

org/publ/bppdf/bispap28. 3 28 29 .. Inovacije u platnim sistemima (ATM. karti~arstvo i sl. 1/2000. kreiranje novih finansijskih proizvoda i usluga kombinovanih sa inovacijama finansijskog inzenjeringa29 (finansijski derivati30) za upravljanje rizicima (risk management) efikasniji i br`i protok informacija. januar 2001 30 Mishkin F. Niš. visokog stepena standardizacije i konkurentnosti. udobnost. tj.bis. konverziju u robu. pove}anje efikasnosti.. Lak{u konsolidaciju. Tako|e su doprinele standardizaciji finansijskih proizvoda i omogu}ile efikasniju ponudu istih preko elektronskih kanala distribucije kroz: Krstić B. promenu tradicionalnih kanala distribucije proizvoda i usluga u elektronske.pdf. velike robne ku}e i druge komapanije mogu preko svojih finansijskih institucija da razviju poslove pru`anja finansijskih usluga svojim kupcima). Bank for International Settlements. poverenje i lako}u obavljanja slo`enih transakcija naro~ito u pogledu pla}anja i odobravanja kredita kvalifikovanim klijentima.an overview”. brzu evaluaciju kreditne sposobnosti klijenata). Bankarski menadžment. marketing i distribuciju proizvoda i usluga korisnicima31 (upotreba direktne poste ili telemarketinga u ponudi standardizovanih proizvoda. Hawkins J.. IMF. 2004.. Tehnolo{ki napredak je integrisao e-biznis. str. “ What will tehnology Do to Financial Structure?” BrookingWharton Papers on Financial Services. “Report on consolidation in financial sector”. e-bankarstvo. prate promene performansi i sl. S.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 23 Upotrebom moderne tehnologije banke danas mogu da menjaju bilans iz dana u dan.28 Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi stvaraju tehni~ku bazu za momentalno preno{enje informacija i obradu podataka (npr. 2006. trgovinu hartijama od vrednosti. Strahan P. 249-287 31 http://www. promociju konkurentskog tr`i{ta.Group of Ten. internet bankarstvo i omogu}io bankama: Pove}anje ekonomije obima (economy scale) i obuhvata (economy scope). povezivanje i konkurenciju. Mihaljek D. publikacija..E. Ekonomski fakultet. ”The banking industry in the emerging market economies: competition.. adekvatne nivoe korisni~ke za{tite i sl. str. kupuju i prodaju delove aktive. povezivanje nefinansijskog sektora sa finansijskim (npr. sigurnost i pouzdanost platnog i finansijskog sistema. stvaranje virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove isklju~ivo putem Interneta itd. smanjenje broja zaposlenih i fiksnih tro{kova poslovanja tj. iz sata u sat. consolidation and systemic stability. menjaju strukturu finansiranja pasive.) su obezbedile komfornost u upravljanju bankarskim transakcijama.

2.07 1.02 Elektronsko poslovanje je omogu}ilo komfornost i poverenje ali je donelo bankama i rizike a najve}i je rizik zaostajanje u primeni savremene tehnologije.11 0. uvid u napla}ene ~ekove.. Thomson.32 0.) elektronske proizvode i usluge sa rokom plaćanja kao {to su: debitne kartice. ali prema nekim istra`ivanjima sprovedenim u SAD li~na prodaja u bankarstvu }e zadr`ati naklonost mnogih klijenata.South-Western.55 0.02 Internet 0.4. 21 32 .27 PC dial up 0.01 GSBCGC 1. god.) isporuku finansijskih proizvoda.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 24 tradicionalne elektronske usluge (telefonsko bankarstvo. kreditne kartice. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje Ćurčić U. Loznica. S.52 0. str.14 0. 31 33 Procene od strane: US Department of Commerce u 1998. 2003. Α. str.07 Telefon 0. Mladost-holding.1. odlaganje podataka komjuterskih aplikacija itd. odr`avanje i razvijanje odnosa sa korisnicima.32 raspolaganje u svakom minutu saldima gotovine na ra~unima. razvoj elektronskih usluga: vrednosne kartice. sni`enje tro{kova bankarskih transakcija (tab.27 0.06 0. I dalje }e bele`iti rast u budu}nosti.01 0.br. W.. Macdonald S. autorizaciju automatskih pla}anja.. Poseban je zna~aj Internet bankarstvo koje omogu}ava: savr{enu informisanost korisnika. Upravljanje rastom i performansama banke. 2003. Goldman Sach& Boston Consalting Group C 34 Koch T. pla}anja ra~una.1.. slobodne doma}e po{tanske transfere. Booz. Bank Management. Tabela broj 1.54 ATM 0.1. 1.. internet bankarstvo i on-line investiranje. Tro{kovi bankarskih transakcija (u $)33 USDCΑ BAHΒ Filijala 1. bankomati – ATM i sl. Allen&Hamilton u 1997 god. Β. New York.

pobolj{avaju konkurentsku poziciju. kreiraju strukturne promene u bankarstvu. bankomate. i sl.2. ulaze na nova tr`i{ta i kreiraju jeftinije i efikasnije kanale distribucije. instrumentima. smanjuju odliv depozita. Stvorene su sa ciljem da: se njima trguje javno i da stvaraju nova finansijska tr`i{ta koja pove}avaju likvidnost. Tabela br. Internet banking i sl. razvijaju instrumente za za{titu od rizika (fju~ersi.1. Finansijska inovacija 1961 Depozitni certifikati (Negotiable CDs) 1963 Eurodolari (Eurodolars) 1970 GNMA je kreirala pasa-thrugh certifikates 1971 Osiguranje tre}ih lica kao garancija za municipalne obveznice 1972 NOW ra~uni 1972 Valutni fju~ersi – razvoj i trgovanje na Chicago Mercantile Exchange 1973 MONEY MARKET MUTUAL Fondovi 1973 Po~etak trgovine opcijama na akcije Chicago Board Options Exchange 1976 1978 1981 1981 Po~etak trgovine fju~ersima na dr`avne obveznice na Chicago Mercantile Exchange Po~etak trgovine fju~ersima na dr`avne obveznice na Chicago Bord of Trade Pojava kamatnih svopova (Interest rate swaps) Hartije sa fluktuiraju}om kamatom i euroobveznice (Floating-rate notes and Eurobonds) . novih usluga. menjaju sadr`aj bankarskih bilansa i kombinuju unakrsne usluge. menjaju strukturu ponu|enih sredstava kroz nove proizvode i usluge. smanjuju rizik ili tro{kove poslovanja. i finansijske konglomerate putem merd`era i akvizicija drugih poslovnih entiteta. Hronolo{ki posmatrano uvo|enje inovacija na finansijskom tr`i{tu SAD:35 God. menjaju poresku poziciju. konsolidaciju i konvergenciju. opcije. One su katalizator evolucije finansijskih usluga i restrukturiranja finansijskih tr`i{ta. institucijama i taktikama vo|enja posla. Naj~e{}e se javljaju u obliku novih hartija od vrednosti.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 25 Finansijske inovacije su nastale i nastaju kao rezulat promena u regulativi.). organizacionih formi i kanala distribucije.

trgovine i proizvodnje. credit cards) MUTUAL fondovi za municipalne obveznice (Mutual funds for bankqualified municipal bonds) Planovi osiguranja za kori{}enje kreditne kartice banke (Byers assurance plans for bank credit card purchaces) Osiguranje za kupovine kreditnom karticom (insurance on credit card purchase) AT&T univerzalna kreditna kartica (AT&T Universal credit card) Opcije na kamatne svopove i kreditne derivate (options on interest rate swaps.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 26 1983 1983 1983 1983 1984 1985 1987 1988 1989 1990 1990 1991 1993 1994 1995 1996 1997 1997 1998 2000 2001 Razvoj fju~ersa na eurodolare (Development of Eurodolars Futures) Razvoj opcija na fju~erse dr`avnih hartija od vrednosti (Develop.3. Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje Globalizacija je proces koji je doprineo brisanju geografskih granica. leases. of options on Treasury bond Futures) Razvoj opcija na fju~erse eurodolara (Development of options on Eurodolar Futures Prva emisija kolateralizovanih hipotekarnih obveznica (Collateralized mortgage obligations first issue) Upotreba JUNK BONDS u preuzimanjima kompanija putem duga (Junk Bonds to finance LBO) Sekjutizacija auto zajmova.3. credit derivatives) Popularizovan berzanski indeks (Stock index CDs popularized) Kreditne kartice (credit cards with photos) Prepeid debitne kartice (prepaid debit cards) Široka upotreba automatizovanih sistema pla}anja (extensive use of automated bill pay) Upotreba Internet bankarstva (use of Internet banking) Aktivna upotreba kreditnih derivata (active use of credit derivatives) Aktivno tr`i{te sekjuritizovanih zajmova (active market in securitized nonguaranteed portions of small bussines loans) Uvo|enje fju~ers ugovora na li~ni bankrot (introduction of futures contract on personal bancrupties) Elektronska prezentacija ~eka (electronic check presentment-ECP) Weather derivatives 1.1. lizinga i kreditnih kartica (securitized car loans. UTICAJ PROMENA NA INTERNO POSLOVANJE BANAKA 1. efikasnoj . internacionalizaciji finansijskog tr`i{ta.

imf. svako moguće mesto poredi u potrazi za boljom cenom. smajnile poreze i provizije i povezale monetarne kontrole kako bi pospešile trgovinu. kvalitetom i dostupnošću. manje na komercijalno. Africi (COMESA. 14. komercijalizacija interneta i elektronskog poslovanja. njihovi prihodi se mere stotinama milijardi $. 159 . Beograd. tehnološki napredak i internacionalizacija. To je impozantan iznos ako. u po~etku su kreirale filijalske mre`e po celom svetu. multinacionalne banke i kompanije38 i sl.39 Multinacionalne banke su pro{irile svoje poslovanje u druge zemlje putem: izgradnje sopstvenih filijalskih mre`a akvizicije (kupovine) strane banke ili kupovinom manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke.pacifičkom regionu (APEC). roba i kapitala na takvom tržištu generisalo je stvaralačku radnu energiju neviđenih razmera. Cilj je da se u budućnosti ukinu sve trgovinske restrikcije i da jedna valuta bude u Evropi.cia. jun 2005.gov. samo 31 zemlja u svetu ima veći GDP (drštveni bruto proizvod) ostvaren u toj godini.Na pragu je stvaranje jedinstvenog tržišta čitave američke hemisfere (FTAA ili ALCA) koje će biti znatno veće od EU. str. euro se koristi u finansijskim transakcijama “na veliko”. instrumenata tr`i{ta novca i kapitala kao i stvarnju mega tr`i{ta36 i me|usobnom uticaju ekonomija zemalja. com (prihod korporacija) 39 Pojedinac može sa svog računara da pretražuje ponudu usluga lociranu bilo gde na planeti. Delta press. ECOVAS) i dr. . zbog specifi~nosti poslovanja sa privredom i stanovni{tvom te`e se uskla|uje sa globalnim kretanjima. transferne cene. god. da smanji troškove konverzije valuta i inflaciju.. a od januara 2002.40 To se uglavnom odnosi na investiciono bankarstvo. prema istom izvoru.37 Inovacije. str. godine je i zvanično postao novac zemalja EU. U novije vreme postoji jaka tendencija 36 Dašić D. u iznosu od $288mlrd. god. septembar 2000.. 38 Snaga multinacionalnih kompanija je ogromna. Danas EU čine 25 zemalja. SAD su postale svetski ekonomski džin zahvaljujući pre svega stvaranju jednog prostranog i velikog slobodnog tržišta od obala Atlanskog do Tihog okeana. Od eura se očekuje.Đ. 61. na osnovu saglasnosti 12 zemalja Zapadne Evrope eliminisale veći deo trgovinskih restrikcija. merd`eri i akvizicije. Npr. www. a kasnije su menjale strategiju – kupovinom (akvizicijama) banaka na va`nijim novim tr`i{tima. Najnovijim proširenjem od 1. Od januara 1999. ”International Capital Markets”. uvele standardizaciju proizvoda. 2005. Slobodno kretanje ljudi.cfm?TITLE=international+Capital+Markets&aut h_ed=&subject=&ser_note=All&datecrit=During&Lang_F=All&brtype=Date&YEAR=Year&sub mit=Search . 40 http://www. kao i stvaranje mega tržišta u Aziji (AFTA). The World Factbook-Rank Order – GDP.maja 2004. da poveća cenovnu konkurenciju i izvozne mogućnosti za zemlje korisnice eura. Azijsko..fortune. Kompanija Wall Mart Stores (SAD) je ostvarila godišnji prihod za 2004 god. (GDP država) i www. Principi internacionalne ekonomije.org/external/pubs/cat/shortres. 37 Zemlje lideri Evropske unije su 1992. su doprinele tim procesima. One su dobile odgovaraju}e licence od doma}e Centralne banke (ili neke nadle`ne institucije). International Monetary Fund. god tržište EU se uvećalo sa 380 na 455 mil stanovnika. što je on donekle ispunio. pojedinci i kompanije pretražuju globalno. Monetarnu politiku za jedinstvenu valutu propisuje Evropska Centralna Banka (Frankfurt).FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 27 razmeni valuta.

2. provizije za usluge. Beograd. tehnologiju i sl.. 1. U EU je do{lo do stvaranja »jedinstvenog paso{a« za sve banke registrovane na teritoriji EU.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 28 globalizacije komercijalnog bankarstva u zemljama u razvoju. Klijenti su postali veoma osetljivi na kamatu ~iju lojalnost banke mogu veoma brzo da izgube ako se pojave jaki konkurenti. donelo je i donosi ekonomski preporod. sa tendencijom {irenja u odnosu na tradicionalne izvore prihoda. Standardi kapitala. To pove}ava tro{kove poslovanja i rizik. Cilj je da se formira jedinstveno bankarsko tr`i{te kao sastavni deo finansijskog tr`i{ta. omogu}ava br`i ekonomski rast. ponude finansijskih proizvoda na internacionalnom nivou od strane efikasnih globalnih konkurenata. 42 Stepen rasta tržišta kapitala EU beleži manje stope rasta od SAD i Japana. otvaranje vi{e novih radnih mesta. pove}anje standarda ljudi. Globalno poslovanje. jo{ vi{e u tranziciji. supervizorstvo i monitoring 41 Šire o tome: Ćirović M. klijenata koji su vi{e obrazovani i sve zahtevniji. banaka i drugih finansijskih institucija koje glase na doma}u ili strane valute i trgovina na me|unarodnom sekundarnom finansijskom tr`i{tu. maj 2001. znanje. “Tendencije u evropskom bankarstvu i mogućnosti domaćih banaka”. koji god deo sveta da je zahvatilo. 1.3. . ali i otvara nove mogu}nosti za nove izvore prihoda.42 Internacionalizacijom finansijskog tr`i{ta se stvaraju mogu}nosti: 43 pozajmljivanja i plasiranja finansijskog potencijala na nacionalnom i internacionalnom nivou. U EU je u toku proces integracije tržišta kapitala sa ciljem stvaranja jedinstvene panevropske berze vrednosnih papira 43 Npr. ve}a ulaganja. Pove}anje broja bankarskih usluga na tr`i{tu Tendencija ubrzanog pro{irenja spektara finansijskih usluga koje banke nude se poslednjih godina pove}ala pod pritiskom sve ve}e konkurencije drugih finansijskih kompanija. nove oblike i ve{tine organizacije i menad`menta. To su univerzalne institucije koje imaju pravo da otvore filijale ili na drugi na~in vr{e sve bankarske aktivnosti na teritoriji EU. kao i zbog razvoja tehnologije. pa su banke na tim tržištima prisiljene da imitiraju ponudu konkurenata ili da nude kvalitetnije proizvode da bi sačuvale učešće na tržištu. emisije hartija od vrednosti od strane multinacionalnih kompanija. globalni provajderi (npr banke iz Spanije u Latinskoj Americi) su postale pretnja nacionalnim i lokalnim provajderima. Jugoslovensko bankarstvo. kroz direktne kanale distribucije.3.3.41Tipi~an primer je na{a zemlja.

supervizorski nadzor i tr`i{na disciplina. problemati~ni zajmovi i loše poslovanje. Supervizorstvo ili monitoring podrazumeva nadzor nad poslovanjem banaka od strane Centralne banke u cilju u postizanja ravnote`e izme|u ciljeva banaka i strategijskih ciljeva dru{tva. (slika br. uticali su na pove}anje bankrotstva banaka i drugih finansijskih kompanija {irom sveta.3.1. To se manifestuje u stvaranju uslova za ostvarivanje odgovaraju}ih visokih poslovnih standarda i njihovog permanentnog pove}anja putem kontinuiranog pra}enja rada banaka. standardi uklju~uju i rizike vanbilansnih aktivnosti i pro{irenje na tr`i{ne rizike (rizik kamatnih stopa i rizik deviznih kurseva). Economic Perspectives.2.) 44 Vise o tome u: Bliss R. Cilj je spre~avanje banke da se izlo`i preteranom riziku. utvr|ivanje eksplicitne ciljne adekvatnosti kapitala sa respektom rizika i procenjivanje saglasnosti sa utvr|enim ciljevima banke. prvi kvartal 2001. koji je predvideo jedinstvene stope kapitala prema ponderisanoj rizi~noj aktivi velikih me|unarodnih banaka u zemljama G1044. Pove}an rizik od lo{eg poslovanja ili bankrotstva Deregulacija i pove}anje konkurencije izme|u banaka i nebankarskih finansijskih institucija.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 29 Pove}an op{ti rizik poslovanja i bankarske krize su dovele do stvaranja Bazelskog sporazuma jula 1988. i to: identifikacija i merenje svih materijalnih rizika. odnos kapitala prema nivou rizika. uklju~uju}i ne samo bilansnu sumu ve} i koeficijente kreditnog rizika. U praksi je veliki broj zemalja pristupio sporazumu koji je predvideo: pove}ane stope kapitala u odnosu na dosada{nju praksu jedinstvene stope kapitala za svaku klasu rizi~ne aktive banaka. Federal Reserve Bank Chicago.. .4. Utvr|ena su osnovna tri oslonca: minimalni kapitalni standardi. 1. “Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of Some Salient Issues”. god. Banke su utvrdile i interne procese upravljanja rizikom sa ciljem odr`avanja adekvatne stope kapitala.

5 46 Gup B..gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index. Pove}ana konkurencija na tr`i{tima novca i kapitala doprinosi opadanju tr`i{nog u~e{}a banaka u ukupnoj finansijskoj aktivi. Jones K. 20 45 .html ... str.E. prodajom komercijalnih papira i drugih hartija od vrednosti.. John Wiley &Sons. Rast profita i cena akcija ohrabruje konsolidaciju i konvergenciju. Internacionalizacija poslovanja banaka.. Banking Industry: Is the “Long.2. Evaluacija finansijskih institucija i tr`i{te novca i kapitala Navedene promene zna~ajno uti~u na vrednost finansijskih institucija.5. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review. Velike.3.The Management of Risk. zna~ajno uslo`njavaju procenu istih.D. 2005. To ukazuje na potrebu da se banke vrednuju i kako proceniti ciljnu banku.S. Commercial Banking .. Kolari J. »Consolidation in the U. Critchfield T. 1.46 http://www. 2006. proizvodi i usluge.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 30 [D] Slika br. nova tr`i{ta. Broj bankrota banaka 1934-2003 u SAD45 1. str.W. visoko kvalitetne korporacije pozajmljuju jeftinija sredstva od zajmova banaka na tr`i{tima kapitala.fdic.

Konsolidacija je kreirala velike uslu`ne finansijske institucije. split48 47 . Prometej. Najve}i broj M&A nastaje udru`ivanjem finansijskih institucija na nacionalnim tr`i{tima. 49 Joint Ventures je aražman dveju ili više komanija koje ulažu sredstva u neki projekat od zajedničkog interesa i upravljaju tim projektom proporcionalno uloženim sredstvima. produktivnije i tro{kovno . Fuzije i akvizicije. su nastale kroz konsolidaciju kao oblik udru`ivanja resursa sli~nih poslovnih entiteta u ve}e i malobrojnije poslovne entitete. njihovog pro{irivanja. za sada uglavnom razvijenih tr`i{nih privreda (SAD.M&A) kao osnovnih oblika transfera vlasni~kih prava kompanija.49 “Report on consolidation in financial sector”. prave fuzije su merdžeri jednakih (mergers of equals) sa sličnim nivoom akcijskog kapitala. IMF.1. strate{ke ili ugovorne alijanse (strategic aliances).efektivnije poslovanje. s tim da takođe proporcionalno učestvuju u raspodeli profita odnosno gubitka. divesticije (divestments) i dekompovanja (breakup). split-off. zemlje Zapadne Evrope. Divesticije suprotno akvizicijama znače prodaju delova aktive od strane kompanije. Novi Sad.Group of Ten. 2004. akcionari te kompanije su ispla}eni od strane kompanije koja vr{i preuzimanje i koja uspostavlja upravlja~ku kontrolu nad preuzetom firmom koja nastavlja sa radom u nekoj od mogu}ih organizacionih formi (filijala ili divizija) u okviru mati~ne kompanije. Merd`eri ili fuzije su spajanja vlasni{tva dve kompanije. u užem smislu tj. Zna~ajn porast prestrukturiranja poslovnih entiteta se bele`i i kroz: zajedni~ka ulaganja (joint ventures). promene i mogu}nosti za profitabilnije. U ukupnom broju nastalih M&A najve}i broj je ipak izme|u banaka (oko 60% od ukupnog broja ili 70 % od ukupne vrednosti nastalih M&A). isecanje akcija (equity-carve-out).4. kontrakcije. {to se odnosi na akcijski kapital (neto aktivu) kao i na operacije obe kompanije koje postaju jedna kompanija. korporativne kontrole i prestrukturiranja. obima poslovanja i sl.4. UTICAJ PROMENA NA STRUKTURU BANKARSTVA 1. Ćirović M.). januar 2001. Japan i sl. Pri tome slabija kompanija prestaje da postoji kao pravni entitet.48 Akvizicije su poslovne transakcije preuzimanja ili kupovine vlasni{tva slabije kompanije. uglavnom su to finansijske holding kompanije ili konglomerati nastali kroz M&A razli~itih finansijskih institucija..47 Promene nastaju putem spajanja i pripajanja (‘mergers and acquisitions’ . Internacionalni merd`eri su re|i. Strateške alijanse su aranžmani koje dve ili više kompanija zaključuju u cilju koordinacije u poslovanju. ne osnivaju se nove kompanije već se koordiniraju akcije na osnovu ugovora postojećih kompanija. Koriste se kao oblik prestrukturiranja kroz izdvajanja (spin-off). Strukturne promene u finansijskom sektoru Strukturne promene u finansijskom i realnom sektoru. vrednosti. Termin merdžer se koristi i u širem smislu tako da obuhvata i akvizicije.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 31 1.

[D] Slika br. Talas megaspajanja je zna~ajno smanjio broj banaka i pove}ao koncentraciju finansijske aktive u velikim bankama.3.2.. str. U evro-zoni je putem fuzija formirano 15 od 30 najve}ih banaka pri ~emu je prose~na veli~ina pet najve}ih banaka udvostru~ena. Dekomponovanje kompanije znači podela na samostalne poslovne entitete po principu da će svaki od njih ostvariti bolje pojedinačne rezultate nego konglomerat. 11 . Bankarstvo.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 32 1. Bridge Company.4. 2001.50 up i sl.. Smanjenje broja banaka u SAD U Evropi je bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije i uvo|enjem evra. U manjim evropskim zemljama na pet najve}ih banaka dolazi vi{e od 50% nacionalnog bankarskog tr`i{ta. dok u Belgiji i Holandiji dve najve|e banke dr`e preko 90% bankarskog poslovanja. Beograd.1. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu Tr`i{na koncentracija banaka predstavlja u~e{}e pet najve}ih banaka u aktivi svake zemlje. 50 Ćirović M.

html .52 Konsolidacija. Ako se ovaj trend nastavi. 1. »Consolidation in the U.) 54 Synkey J. mutual fondovima. god. sa 14. opasti na 650054..gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.580 u 1999. firmama koje trguju hartijama od vrednosti.. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review.. Jones K. str. broj banaka }e do 2005. 19 to je rezulat ukljanjanja geografskih barijera za fuzije i akvizicije 1997. 45 55 više o tome: Ferguson R.F. novembar 1998. Commercial Bank Financial Management .godine. 53 http://www. On takođe dozvoljava kreaciju bankarskih holding kompanija koje mogu da upravljaju tako širokim spektrom poslova. str. 2002. Od velike ekonomske krize 1933. 2003. br.S.D..55 Paralelno tome do{lo je do porasta broja filijala sa 3112 na 63684 u periodu od 1935-1999. brokerskim i dilerskim kućama.fdic. 3 52 Ćurčić U. 2002. Rast bankomata je http://www. god (GLB – The Gramm-Leach-Bliley Act). Banking Industry: Is the “Long. GLB Act dozvoljava bankama.. Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27. Prentice Hall.4: Promena u strukturi i koncentracija banaka u SAD51 Nakon 1997.In the Financial . godine u SAD se 50 vrhunskih banaka fuzionisalo u samo 6 mega banaka. Mladost-holding. 9.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 33 [D] Slika br. da slobodno ulaze u duge poslove i konsoliduju iste. udru`ivanje i konkurencija su smanjili broj za oko 40%...god. na 8. 51 . a do 2008. Upravljanje rastom i performansama banke. na 3-4 hiljade.Services Industry.fdic. oktobra. FDIC/OTS Sumary of Deposits (dec. Loznica. asset menadžerima i dr.500.. do kraja 80-tih godina broj komercijalnih banaka u SAD se kretao od 14. dok se za slede}ih 50 o~ekuje da }e se integrisati u 7 mega banaka. i broja poslovnica sa 17237 na 72265. Critchfield T. 2006. u SAD (RiegleNeal Interstate Banking Act) i preostalih restrikcije za proizvode i usluge 1999.300 do 15..360 u 1979. osiguravajućim kompanijama. i 8100 u 200153 godini. god. BIS Review.

59 Ćurčić U.strategijsko upravljanje rastom i performansama banke. National Central Banks. str. Banking Industry: Is the “Long.56 [D] Slika br. 2003. Na opadanje broja banaka58 je uticalo i bankrotstvo samostalnih banaka koje su kasnije pripojile velike banke («purchase and assumption .fdic. 57 http://www.. Critchfield T. bankarske holding kompanije sa jednom bankom(OBHCs) i holding kompanije sa više banaka. Promene u broju banaka od 1983-2003 god. Upravljanje rastom i performansama banke. 1. Tabela broj 3: Praksa teku}eg rapidnog koraka fuzija i akvizicija59 Podru~je 1. danas je taj odnos 2:1.kupovina i preuzimanje» ili P& A). Mladost-holding. 79 . eliminisane su me|udr`avne bankarske restrikcije Primenom GLB Act–a iz 1999.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 34 do 1983. »Consolidation in the U..godine bio jednak broju filijala. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review.S. str.4.. 2006.html Jones K.5. dozvoljena je konsolidacija u FSI Primena op{te prihva}enih ra~unovodstvenih principa nasuprot 2. Izve{tavanje ra~unovodstveni i 56 “Payment system in the EU” European Central Bank. Loznica.57 filijala..D. u SAD57 Do sli~nih kretanja je do{lo i kod nebankarske konkurencije. National Bankers. dok je u Japanu oko 0..multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHCs). 2000. Regulacije i propisa Indikatori – faktori Smanjenje restrikcije za filijale Primenom RNIB Act–a iz 1994. U EU prose~na pokrivenost filijalama je: na 1000 stanovnika 0.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index. 4 58 U Američkom bankarstvu postoji tri organizacione forme: nezavisne banke (banke koje nisu udružene sa holding kompanijom).

4. od grada do sela..4. Nema~koj. posebno na procese M&A i efikasnost internacionalnih banaka u Francuskoj. Ekonomski faktori Regulatornih ra~unovodstvenih principa Standardi fer vrednosti Propisi o eliminisanju metoda interesnog urdu`ivanja Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja podataka Porast koncentracije finansijskih institucija na nacionalnom nivou Pove}anje snage i kvaliteta zarade Ekspanzija ponude finansijskih usluga Ravnomeran rast cena bankarskih akcija Porast broja banaka Redukcija bankrota banaka Ekonomski rast Niske kamatne stope Izobilje novca raspolo`ivog za investiranje Vi{ak finansijskog kapitala Dominantna organizaciona forma u SAD su postale bankarske holding kompanije (BHC) i multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHC) (kontroli{u oko 3 od svaka 4$) u SAD.3. Velikoj Britaniji i 60 Marshall J.60 Ovakav pogled na strukturu bankarskog tr`i{ta SAD predstavljen je modelom: Struktura tr`i{ta Pona{anje Performanse Furash-ov `argon: «željene performanse }e biti postignute {ta god banke radile». Do 1999. 1. US Banker online. ¨Cela bankarska struktura se pretvara u centralizovanu gde ~etiri od pet institucija dominira tr`i{tem.. Najva`niji merd`eri i akvizicije u bankarstvu Stotine istra`iva~kih studija ukazuju na trendove u internacionalnim finansijskim institucijma. 2 . 1996.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 35 standardi 3. str. ”Interview: Firebrand in Navy and Gray”. od regije do same dr`ave.godine }e 300 organizacija imati 85% svega {to banke rade. Tehnolo{ki napredak Poslovno iskustvo 5. Španiji.

proširile svoje poslovanje na brokerske poslove. bankrotstvom malih i pove}anjem velikih banaka. U periodu 1980-90 godine u SAD je nastalo 7773 merd`era izme|u banaka.it/repository/files/csing.63 Berger A.. emitovale nove akcije u vreme povoljnih kretanja na berzi. Societe Generale-Credit du Nord Portugalu Banco Comercial Portugues i Banco Portugues do Atlantico Va`niji noviji merd`er je stvoren izme|u HVB i Uni Credito (2005. Fortis (Generale de Bank-ASLK-CGER Bank).Credit Foncier.gruppointesa. prodale svoje neefikasne filijale.4: M&A izme|u velikih banaka Zemlje Fuzije i akvizicije Španiji BSCH (Banco Santander-Banco Central Hispano-Banesto) i BBVA(Banco Bilbao-Argentaria) Austriji BankaAustria (Bank Austria-Creditansalt) i Erste bank (Girop Credit.)62 Izuzev stvaranja M&A na tr`i{tu Evrope. Taj proces je u vezi sa pove}anjem kapitalnih zahteva.Bankers Trust Francuskoj BNP Paribas (BNP-Paribas). Banques Popularies-Natexis.CIC. poslove sa hartijama 61 . IMF Publication. stvoreni su i veliki prekograni~ni (internacionalni) M&A.pdf 63 Velike banke su se pozicionirale kao kupci.Erste SparCasse) Italiji: San Paolo IMI (Instituto Bancario san Paolo di Torino-IMI) i Banca Intesa (Banco Ambrosiano Veneto-Cariplo-CPP-BCI) Nema~koj: Hypo Vereinsbank (Bazerishe Vereinsbank-HypoBank) i Deutche Bank . Merita-Nordenabanken-Unidamark.61 U tom periodu je pet najve}ih evropskih banaka udvostru~ilo svoju veli~inu i stvoren je ve}i broj M&A. i to: Dexia (Credit Local de France-Credit Communal de Belgique). MUTUAL fondove. “Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross. Credit Mutuel . dale su otkaze višku zaposlenih. Caisse dEparagne.Border Banking Performance”.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 36 SAD tokom devedesetih godina.N. 2000. BSCH-Totta& Acores. smanjile troškove poslovanja. 62 http://www. Bank Austria-Hypovereinsbank i dr. Tabela broj 1.) i izme|u italijanskih banaka Banca Intesa i SanPaolo IMI (2006. ING-Banque Brussels Lambert.

5.V. i 1. Japan Sakura Bank i Sumitomo Bank HSBC Holdings PLC. Institucija pripajanja Pripojena institucija Mizuho Holdings. 1999.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 37 Pregled nastanka zna~ajnijh M&A. AG. osiguranje i druge poslove gde se može lako zaraditi provizija.5. Tabela br.A. Druge su pokušale da smanje sredstva i da se fokusiraju na komitente. 2001 2000.6. Novije me|unarodne bankarske M&A. Fuji Bank i The Industrial Bank Of Japan Banking Corporation. da ih različitim vrstama usluga vežu na dugi rok i osiguraju sebi opstanak i profit. S.godine je dat u slede}im tabelama br. V. u svetu u periodu 1996-2001. nastojeći da ih upoznaju bolje.Inc. Michigan National Corp. 2001. 1. . 2000. Nemačka 2001. Španija Banco de Estado de Sao Paolo. SAD Bankers Trust Company Deutshe Bank. Credit Commercial De France Britanija Banco Santander. N. 1.Japan Dai-Ichi Kangyo Bank. i oslobodile se »zavisnosti« od visine kamatne marže. od vrednosti. Brazil ABN Amro Holdings.

(The banker) .1998 18.09. Citigroup.1998. 13.11.P.6 17.04.08.1995 Institucija spajanja Travelers Nations Bank Norwest Chase Manhattan Bank One First Union Fleet Financial Nations Bank Wells Farago Firstar Chemical Banking Nations bank Institucija spajanja Citicorp Bank America Wells Farago Capital J.1 15.2000 13.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 38 Slika br.6 64 www.06.1997 14.1999 29.04.3 29.6.6 10. 08.com.3 34.10.04.1996 10.4 9.9 14.1997 18.1999 28.03.1998. States Vrednost u mlrd$ $72.6 34.08.04.9 Bank Boston Barnett Bank First Interstate Bank Mercantile Bankcorp Chase Manhattan Boatmens Bank 10 11 12 30.1995 30. 1.6. Zna~ajniji merd`eri u SAD Rrang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Datum 6. Najve}e banke u svetu: mart 200564 Tabela broj 1. Morgan&Co First Chicago NBD Core Fin.1998.8 10. 13.5 61.08.

Federal Deposit Insurance Company (FDIC).7: Zna~ajnija neprijateljska preuzimanja (akvizicije) Datum 2001 2000 1995-96 1995 65 Target (meta ili ciljna banka) Sun Trust ($103mlrd) North Fork Bancorp Melville.7.. Broj nastalih nacionalnih i internacionalnih merdžera u SAD (1984-2003god. Jones K.8 66 Neprijateljsko preuzimanje Irving Trusta od strane Bank of New York 1987..gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index. Banking Industry: Is the “Long. str.D.god. smatra se prekretnicom u ovoj aktivnosti i delatnosti.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 39 [D] Slika broj 1.fdic.S. ($25mlrd) NY First Interstate($55mlrd) Bank of Boston($47mlrd) http://www. Banking Review. NY ($14mlrd) Wells Fargo($74mlrd) Banc One ($92mlrd) Wachovia ($74mlrd) Dime Bancorp. 2006. . “Consolidation in the U.66 ajve|će neprijateljsko preuzimanje je Well Fargo-va uspe{na kupovina First Interstate Bank 1996. Tabela br 1.)65 Pravilo neprijateljskog preuzimanja glasi: ¨jedi ili }e{ biti pojeden¨. Critchfield T. Strange Trip” About to End?”..html . (to je bio prvi posao ovakve vrste za ovu glavnu američku banku i najveću u to vreme – ponuda od $1.4 mlrd).

2mlrd) Marshall Illisley($5mlrd) Wilmington Trust($2.8mlrd) Security ($1.4mlrd) Norstar ($3. finansijsku stabilnost. 2000.N.6mlrd) New York Corp.9mlrd) Michigan National($6.The Riegle-Neal Interstate Banking i Branching Efficiency Act (1994.) i Gramm. Conifer 1989 1987 1987 1986 1986 1985 1985 1984 1983 1983 1982 1981 NCNB ($55.). Jedinstveni evropski akt (1986 god. 68 Prekograničnu konsolidaciju i univerzijalizaciju poslovanja banaka su omogućili i pomogli sledeći zakoni i programi:U EU.5mlrd) Florida banks($2.7mlrd) Midlantic ($6. u SAD.3mlrd) Statewide Bancorp($0. god.5mlrd) national 1.8mlrd) Firs Interstate($52.1mlrd) Bank America ($107mlrd) The Group($3.4. Makroekonomske snage koje podsti~u konsolidaciju Procese konsolidovanja podsti~u:67 Zakoni – oni mogu odobravati ili zabranjivati M&A zbog njihovih uticaja na konkurenciju. IMF Publication.8mlrd) Florida Coast($0.6mlrd) Union Commerce($1. . konflikte komercijalnog i investicionog bankarstva i sl.Leach-Blliley Act (1999. “Globalization of Financial Institutions: Evidence From CrossBorder Banking Performance”. god.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 40 C&S($23.2mlrd) Delaware Trust($1..6mlrd) Southeast banking Corp($5.3mlrd) Irving Trust($24.Single Market Programme (1977god).8mlrd) Commonwelth ($1.68 interesa irme|u O tome više u: Berger A.6mlrd) Bancorp Banks Bancorp Barnet Banks ($6.) Bankarska zajednička direktiva (1989god.5mlrd) Meridian ($5.5mlrd) Fleet Financial Group ($10mlrd) Comerica ($9.) 67 .4.9mlrd) Huntington Bancshares($3.

koja zna~ajno smanjuje marginalne prinose i “tera” banke da pove}avaju obime poslovanja da bi ostvarile ekonomiju obima (economy scale) i obuhvata (economy scope) i generisale ve}i prinos na sredstva i kapital Restrukturiranje i deregulacija bankarskih sistema69 Globalizacija – Istra`ivanja pokazuju da multinacionalne korporacije o~ekuju od banaka da poseduju neophodnu ekspertizu i miks proizvoda da bi mogli da odgovore njihovim investicionim potrebama ili upravljaju rizicima u bilo kojoj delatnosti korporacije Dr`ava. o ograni~enje obima dozvoljenih transakcija. “vrednost akcionara” ili fokus na prinos na sredstva (return on assets) i prinos na akcijski kapital (return on equity). Menad`eri su pod stalnim pritiskom da pove}aju ove koeficijente kroz nove izvore profita i optimalnu alokaciju sredstava. Vlade mogu razvijati programe konsolidacije sa ciljem stvaranja Nacionalnog šampiona i dominacije na globalnom tržištu. Japanu.i o poku{aje minimiziranja tro{kova dru{tva u slu~ajevima gre{aka (neuspeha) Regulative su se uglavnom u prethodne dve decenije fokusirale na zastitu kupaca i prevenciju gresaka. proces koji je imao razli~it uticaj na konsolidaciju u zavisnosti od finansijskog sistema. ali je teško utvrditi da li su veći značaj u njihovom nastajanju imale reforme regulative ili tehnološki napredak. u Francuskoj. U Japanu u vreme krize banaka 90-tih razvijene su investicije vlade ciji je zadatak bio da podrze rekonstrukciju i konsolidaciju bankarskog sektora.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 41 Povećana konkurencija . inovacije i finansijski inženjering. Skandinaviji i Velikoj Britaniji u rešavanju problema propalih institucija nadzorni organi vlasti su podsticali merdzere ili su forsirali likvidaciju i prodaju najslabijih institucija. superviziju i upravljanje kapitalom bazirano na riziku: Standardi korporativnog upravljanja tj. o javno vlasni{tvo nad institucijama. Politika vlade u nastojanju da umanji socijalne rashode izazvane neuspehom spa{avanja institucija koje propadaju.70 Uvo|enje eura. o odobravanje/neodobravanje odluka za pojedina~ne transakcije merd`era. sa fokusom na tr`i{nu disciplinu. Sada se baziraju na povecanje efikasnosti kroz pove}anu konkurenciju. 70 Npr. 69 . postavljanje ograni~enja ili zabranjivanje prekograni~nih merd`era). M&A su njihov direktan rezultat. kroz: o uticaj na konkurenciju na tr`i{tu i uslove ulaska (tj. Postoje izvesni dokazi da su tehnoloske inovacije u mobilizaciji depozita podstakle deregulaciju i da je razvoj tehnologije bio ključni faktor koji je omogućio finansijskim institucijama u SAD-u da prevazidju funkcionalna i geografska ogranicenja.

izme|u sektora. gre{ke u informisanju.neki projekti konsolidacije odbijeni su na osnovu obja{njenja da bi mogli rezultirati dominancijom na tr`i{tu. sto objasnjava njihov mali broj.nacionalna regulativa koja se odnosi na prosle|ivanje podataka i poverljivost mo`e delovati preventivno na konsolidaciju72 razlike u kulturi . {to uklju~uje duga odlaganja. (2) postoji potencijal za ekonomije obima. kod internacionalnih merd`era i akvizicija (razlike u jeziku. merama vlade koja ih može učiniti skupljim i dugotrajnijim nego u ostalim delatnostima. od 15-20% ih smatra umereno važnim. sa tendencijom da umanje barijere konsolidaciji preko-granice. potrebama klijenata. tro{kove i neizvesnost profesionalne tajne . (1) stvara se pove}ani potencijal za generisanje prihoda sa pove}anjem tr`i{ta. Oni se razlikuju od tr`i{ta do tr`i{ta i od zemlje do zemlje. Ovakav razvoj doga|aja je dodatno motivisao banke da se konsoliduju da bi odr`ale ranije poslove sa velikim korporacijama. i tro{kove ulaska banke u Npr. 71 . Struktura akcionara i menadžmenta. Ovi faktori odre|uju lako}u.vlade mogu {tititi doma}e preduzetni{tvo postavljanjem visokih prepreka za strane kupce koji nameravaju da kupe ve}inski udeo nekih institucija Vlasni{tvo vlade nad finansijskim institucijama ograni~ava konsolidaciju po{to bi ona morala da se izvede putem privatizacije politika konkurencije .71 To su uglavnom: Za{tita “nacionalnih šampiona”. Ona se mogu smanjiti npr. Euro doprinosi i povezanosti tr`i{ta kapitala ~ija integracija ima tri glavna efekta na motive konsolidacije banaka. tj. i na taj na~in uticao na motive za konsolidaciju kroz otklanjanje privilegija u pogledu cena koje su u`ivale mnoge banke na nacionalnim tr`i{tima. Za preuzimača može biti veoma rizično da izvede akviziciju bez saradnje ciljnog menadzmenta i akcionara s obzirom na specifičnost bankarskog poslovanja. neki merd`eri moraju pro}i test vlasti nadle`nih za konkurenciju u nekim zemljama. zaštita prava malih akcionara takođe može ograničavati neprijateljska preuzimanja. smanjenje tro{kova i (3) odre|ena veli~ina institucije uti~e na diversifikaciju rizika u toj industriji. poreska politika i sl. neprijateljska preuzimanja su mnogo omrazenija od prijateljskih merdzera. Sile koje ko~e konsolidaciju Faktori koji ko~e konsolidaciju su naj~e{}e regulative. razlike u korporativnom upravljanju.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 42 Euro je brzo doveo do integrisanog tr`i{ta novca. specijalno uspostavljenih kanala distribucije i sl). kulturne razlike. poslova sa stanovni{tvom i privredom. 1.5. na~inu komunikacije.koje se mogu javiti na korporativnom nivou. Treba istaći da se očekuje da će tokom vremena ove regulatorne razlike između zemalja isčeznuti.4. regiona ili zemalja. 72 Oko 60% intervjuisanih smatra da su i regulatorne prepreke “vrlo vazne” smetnje prekograničnoj konsolidaciji. tro{kovi upravljanja slo`enim sistemima.

organizaciona struktura i strategijsko upravljanje i dono{enje odluka jedne kompanije govore mnogo o tome da li se konsolidacija mo`e smatrati validnom poslovnom opcijom. zaposlenim. 40% se izjasnilo da je smetnja i za domaće merdžere koji uključuju preduzeća iz različitih segmenata industrije.oko 70% ispitanika. oko 50% smatra da su kulturna ograničenja srednje bitna kod oba tipa merdžera 73 . struktura kapitala – na~ini pove}anja kapitala variraju.vrsta tr`i{ne neefikasnosti koja mo`e pove}ati nesigurnost dobiti koja se o~ekuje od merd`era ili akvizicije. Rastu}a složenost velikih transakcija poslednjih godina je pove}ala zna~aj me|unarodnih ra~unovodstvenih standarada u procesima stvaranja M&A problemi u proceni aktive nedostatak transparentnosti .crossshareholdings sa drugim institucijama Ne iznenađuje da su rezultati intervjua isticali da su kulturne razlike bile najvažnije u pogledu konsolidacije prekograničnih integracija i integracija na različitim segmentima. tzv. zajednicom i vladom. Razlike u korporativnoj kulturi i korporativni identiteti preduze}a su smatrani naro~ito problemati~nim kod merd`era izme|u jednakih. kupcima. Strategije odbrane uklju~uju isplatu provizija menad`erima. tako variraju i mogu}nosti uticaja na nadzorni odbor u vezi sa dono~enjem odluke o konsolidaciji.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 43 razli~ite oblasti i regione. Oni mogu biti pripisivani velikim razlikama u ra~unovodstvenim standardima u vi{e zemalja i sektora nedostatak kompatibilnosti finansijskih izveštaja – mo`e ukazati na postojanje neizvesnosti u pogledu rizika procene imovine institucija uklju~enih u transakciju. Vlasni~ka struktura . Takav uticaj je ~ini se najve}i kod preduze}a koja se uglavnom zasnivaju finansiranju nekretnina i opreme postojanje defanzivnih strategija . ”zlatne padobrane” ili pravne i tehni~ke prepreke kao {to su kompleksni ugovori o vlasni{tvu (“otrovne tablete”) ili sklapanje tzv. na njihove relacije sa akcionarima.odbrana od preuzimanja je najja~a kada je finansiranje iz privatnih izvora i ve}i deo vlasni{tva je u privatnim rukama. Poku{aji akvizicija ~esto postaju neprijateljski i neomiljeni u slu~ajevima kada postoji velike razlike u poslovnoj kulturi: 73 neadekvatni informacioni tokovi .ako su informacije asimetri~ne i nesigurne i ukazuju na skrivene tro{kove banka mora pa`ljivije proceniti rizik kada ulazi u akviziciju korporativno upravljanje – zna~ajne su razlike u zakonima i regulativi izme|u zemalja u pogledu funkcija odbora direktora i srednjeg menad`menta koje uti~u na me|usobne veze ova dva tela koja donose odluke.

strategija kombinovanja poslova sa visokim zaradama npr. Mo`e uticati na pove}anje stepena interdepedencije izme|u velikih kompleksnih institucija kroz: (1) me|ubankarske zajmove. Slo`enost konsolidovanih institucija tako|e ote`ava procenu njihovog stvarnog stanja i one su izazov za regulatorne autoritete i supervizore po{to njihov porast mo`e da ima ozbiljne i te{ke posledice po finansijski sistem (domino-efekat). kod investicionog bankarstva sa stabilnijim kod životnog osiguranja mogu voditi do gubitka cilja i podcenjivanja snage kupaca . Dvostruko oporezivanje na teritoriji dve zemlje mo`e biti prepreka konsolisdaciji. Efekti konsolidacije. Supervizori u mnogim zemljama primenjuju politiku “prevelika da propadne” tj. uklju~uju}i veli}inu i barijere za ulazak novih kompanija. derivati i upravljanje aktivom su nacionalnog 74 Npr. to mo`e pove}ati sistemski finansijski rizik. podcenjivanje tro{kova ili kompleksnost upravljanja velikim i heterogenim institucijama i te{ko}e prilago|avanja drugim korporativnim kulturama74 poreska politika . ali ne garantuje profit koji uglavnom zavisi od kvaliteta upravljanja finansijskom institucijom.investicione aktivnosti i poslovi na tr`i{tu novca i deviznom tr`i{tu. Komercijalne banke i osiguravaju}e kompanije uglavnom bele`e pove}anu efikasnost kroz ekonomiju obima. Me|utim. udru`ivanje i budu}i trendovi Konsolidacija pove}ava koncentraciju finansijskih institucija. smanjuje rizik geografskom diversifikacijom poslovanja.4.konsolidacija mo`e dovesti do smanjenja poreskih obaveza ali kod prekograni~nih merd`era direktni i indirektni tro{kovi nametnuti oporezivanjem mogu investiciju u~initi nerentabilnom. Efekti konsolidacije na konkurenciju zavise od uslova tra`nje i ponude na relevantnim ekonomskim tr`i{tima. Tr`i{ta »wholesale banking« proizvoda-poslovi sa privredom ili bankarstvo na veliko . Istra`ivanja pokazuju da samo relativno male banke mogu pove}ati efikasnost sa pove}anjem veli}ine. (2) OTC derivate. rapidne promene koje se de{avaju na finansijskom tr`i{tu mogu redukovati te efekte u budu}nosti. ponuda i tra`nja su geografski lokalnog karaktera. pove}ati tro{kove likvidnosti za neke institucije. uticati na formiranje kamatnih stopa ali nema nekog ve}eg uticaja na monetarnu politiku. Istra`ivanja pokazuju da novonastale konsolidovane firme »ohrabrene novom veli~inom« ulaze u visokorizi~ne transakcije. Ona mo`e redukovati konkurenciju na finansijskom tr`i{tu. (3) sisteme pla}anja i poravnanja i sl.6.tj. 1.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 44 tro{kovi kompleksnosti . konsolidacija mo`e da pove}a moralni hazard kod velikih banaka ohrabruju}i ih da u|u u velike rizike i na taj na~in pogor{aju tr`i{nu disciplinu. Za proizvode »retail bankinga«.

Istra`ivanja u Italiji i SAD pokazuju. zajam za automobil. To je {ansa za druge nekonsolidovane banke i druge finansijske institucije da pokriju to tr`i{te. se ostvaruju zna~ajne u{tede u poslovanju i pove}ava obim prodaje istih. malih i srednjih preduze}a. obezbedile opstanak. Udru`ivanje u industriji finansijskih usluga podrazumeva integraciju banaka i drugih provajdera finansijskih usluga kroz kombinaciju i ekspanziju delokruga njihovih proizvoda i usluga. Neophodnost udru`ivanja proisti~e iz ~injenice da je diferencijaciju u ponudi finansijskih proizvoda i usluga te{ko ostvariti. ra~uni {tednje. snize tro{kove i uve}aju profite. mogu omogu}iti smanjenje rizika i pove}anje kreditiranja od strane finansijskih institucija nakon konsolidacije. Naime. Prose~nom klijentu banke je potreban teku}i ra~un.. brokerske usluge.75 Na taj na~in su stekle imid` i prepoznatljivost na tr`i{tu kao ”finansijske robne ku}e” koje prate reklamni slogani “Va{a banka-institucija koja pru`a sve finansijske usluge”.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 45 ili internacionalnog obima pri ~emu elektronsko bankarstvo zna~ajno redukuje konkurenciju. The Future of Banking. Yale University Press.. kroz unakrsnu prodaju proizvoda i usluga tzv. i FIRST UNION su kupili MONTGOMERY SECURITIES i WHEAT FIRST NATIONS BANK je kupila BOATMEN’S BANCSHARES. 74 . Konsolidacija }e se najverovatnije nastaviti kroz univerzijalizaciju provajdera finansijskih usluga i specijalizaciju organizacionih delova unutar istih za odre|ene tr`i{ne segmente. jer su razlike izme|u istih gotovo neprimetne. osiguranje i hipoteka. New Haven. str. BARNETT BANKS i BANK AMERICA (BANK OF AMERICA) 75 Pierce J. da komercijalne banke u ovim zemljama nakon konsolidacije zna~ajno smanjuju odobravanje kredita malim preduze}ima zbog pove}anog rizika. Udru`ivanje se vr{i kroz M&A izme|u banaka i drugih nebankarskih finansijskih institucija {to za rezultat ima stvaranje bankarskih holding kompanija i finansijskih holding kompanija. Zna~ajnija udru`ivanja u finansijskom sektoru SAD od 1990 do 2000. kao {to je »credit scoring system«. 1991.«cross seling« na jednom mestu. usluge bankomata. rast i razvoj.. godine su: MELLON BANK JE KUPIO DREXEL CORPORATION NATIONS BANK CORP. Nove tehnologije. U ove procese banke ulaze da bi lak{e izvr{ile dezintermedijaciju svog poslovanja i prilagodile se promenama u okru`enju. Vo|enje principom ekonomije obima banke i druge finansijske institucije su kroz udru`ivanje videle mogu}nost da ponude sve finansijske proizvode i usluge na jednom mestu (univerzalni finansijski super marketi).

Dobar primer mo`e biti internet bankarstvo. Finansijske institucije se u budu}nosti mogu specijalizovati kroz tehnologiju i vertikalnu integraciju. ali i ne-finansijskih entiteta kao {to su proizvodja~i iz domena inofrmacionih tehnologija i telekomunikacija. koje u ovom pogledu ima perspektvu. postoja}e dalja konsolidacija i udru`ivanje izmedju finansijskih institucija.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 46 CITIBANK I TRAVELERS PROSPERTY i CASUALTY CORP. a druge mo`e nabavljati od specijalizovanih proizvo|a~a (bilo izvan ili u samom finansijskom sektoru). da bi opstale na visokokonkurentnom tr`i{tu. scenario specijalizovanih institucija se ne preporu~uje za mala tr`i{ta. Mnoge institucije wholesale i retail banking su zauzele globalnu perspektivu. po{tuju}i ~injenicu da }e sa daljim rastom preduze}a rasti i njihova kompleksnost i te{ko}e u upravljanju. LUFKIN i JENRETTE INC. UBS AG’S JE KUPIO PAINE WEBBER GROUP BB&T JE KUPIO preko 70 regionalnih osiguravaju}ih dru{tava. Krajnja budu}nost bankarskog sektora jo{ nije poznata! Budu}i trendovi konsolidacije mogu se sagledati kroz slede}e scenarije. Scenario 3: Ugovorno bankarstvo. Manje banke.TRUST CORP. Ovaj trend se o~ekuje i u budu}nosti. Shodno tome.S. Praznine mogu popuniti neke regionalne institucije specijalizovane npr. brokerskih ku}a i sl. je kupio U. ve} za velika kao {to je tr`i{te SAD. Scenario1: Univerzalne institucije.u poljoprivredi. »spas«« nalaze u specijalizaciji poslova »krojenih po ukusu« malog biznisa.. METLIFE JE KUPIO GRAND BANK iz Kingstona CREDIT CUISSE GROUP JE KUPIO DONALDOSON. li~nom pristupu i marketing orjentaciji prema klijentima i njihovim potrebama (customization) za finansijskim proizvodima i uslugama. Zavisno od komparativnih prednosti odre|ene banke. za vo|enje malih i srednjih preduze}a npr. odvajanje “proizvodnje” i “isporuke” finansijskih proizvoda korisnicima. Konkurencija }e se zasnivati na brendovima. kvalitetu proizvoda i usluga i cenama. koja je vlasnik SALOMON SMITH BARNEY su formirale CITIGROUP DEUTSCHE BANK (NEMAČKA) JE KUPILA BANKERS TRUST (NJUJORK) CHARLES SCHWAB CORP. ona mora da proizvodi samo one proizvode koje sama ima u ponudi. ali u segmentu prodaje regionalno prisustvo mo`e biti pod pritiskom po{to su prednosti obima ograni~ene razlikama u lokalnoj kulturi. Scenario 2: Specijalizovane institucije. Optimalna veli~ina i struktura institucija mo`e zavisiti delimi~no i od veli~ine tr`i{ta na kome institucija posluje. .

“Risk Management.. 2006. dugoro~no gledano neke }e propasti. Kolari J. Bliss R. Ferguson R. bonitetom i portfolio rizicima banke. 2000. Novi Sad. Hawkins J. 15. oktobra. maj 2001.. Bank for International Settlements. Prometej. 10. Bankers Publishing Company. 5..an overview”. “Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross. »Consolidation in the U.. 2006. 7. Mladost-holding. ”International Capital Markets”. “Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of Some Salient Issues”.D. Bankarski portfolio menadžment . IMF Publication. 12. BIS Review. 6.. Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27. . Razli~iti specijalizovani proizvo|a~i.I. Ćirović M.The Management of Risk. Ivanović P. Garcia F. seminar: Univerzitet “Braća Karić”& University of Business and Finance Switzerland & Akademija za bankarstvo. 2002.N. npr. consolidation and systemic stability. Encyclopedia of Banking and Finance. Iako }e se konsolidacija izme|u ponu|a~a finansijskih usluga nastaviti u kra}em roku. Kako }e se sve to izbalansirati ostaje nam da vidimo u budu}nosti. 2005. digitalnim potpisima itd. 4. Critchfield T. septembar 2000. Beograd. Februar.Đ. Banking Industry: Is the “Long. Ćirović M. Berger A. Principi internacionalne ekonomije. Federal Reserve Bank Chicago.. Glenn M. Gup B. 2001. 13.Strategijsko upravljanje bankom..G.. mogu u~initi mogu}im da internet podr`i sve finansijske usluge. ”The banking industry in the emerging market economies: competition. 2005. prvi kvartal 2001... International Monetary Fund.. Commercial Banking . 2004. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review.. Delta press.E. Jugoslovensko bankarstvo.Status and the challenges of strategic and operatinal management in Serbian banks and insurance environment”.Border Banking Performance”.. 2003. Boston. 9. Beograd. Bankarstvo. Bridge Company. Loznica. kvalitetom. bi se tako|e mogli konsolidovati. Novi Sad. 14.. John Wiley &Sons. Feljton. Ćirović M. 9. Fuzije i akvizicije. 11. u oblasti procesa pla}anja. 8.W. novembar 1998. 1983. “Tendencije u evropskom bankarstvu i mogućnosti domaćih banaka”.. Upravljanje rastom i performansama banke.. Ćurčić U. Beograd. LITERATURA: 1. 2. 3. Dašić D.. Beograd.. Mihaljek D. bezbednosti.. 2006. Economic Perspectives.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 47 Mostovi izme|u personalnog finansijskog softvera i vebsajtova finansijskih institucija u kombinaciji sa prednostima u pouzdanosti. bilansima.S. Jones K. Ćurčić U.

Citigroup. S.fdic. Ekonomski fakultet.. www.S. Prentice Hall..nbs. Data status. Strahan P. Bank Management.SouthWestern. Koch T. 23. Hidgins S. Bankarski menadžment. . Englewood Cliffs. 2005. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Bankarski menadžment i finansijske usluge.co.gov http://www. “ What will tehnology Do to Financial Structure?” Brooking. Macdonald S. New Haven. ”Interview: Firebrand in Navy and Gray”. Niš. 22. 25..Group of Ten.imf. IMF.gruppointesa. (The banker) http://www. Yale University Press. 1990. Bankarstvo .bis. Thomson.com.In the Financial Services Industry. Beograd.. National Bankers. US Banker online. http://www.yu.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 48 16. 18. The Future of Banking.. www. .organizacija i poslovanje banka. 2002. 2004.org. 1967. Inc. Krstić B. National Central Banks. Vučković M. W. “Report on consolidation in financial sector”. S. 2003..F.org. Prentice-Hall. Fourth Edition. Barrons Business Guides. 21.. Naučna knjiga. 1996.. 24. 107/2005 http://www. Philip Kotler: Marketing Management Analysis. 17... Zakon o bankama . New York. januar 2001.it.. Mishkin F. 2000.E. 1980. 1/2000. New Jersey. 20. New York. 19. Rose P. 26. Synkey J. Planning and Control.. Pierce J. Marshall J. Beograd. Commercial Bank Financial Management . 1991.Wharton Papers on Financial Services. “Službeni glasnikRS” br... “Payment system in the EU” European Central Bank.S.

Glava 2. PROMENE. KONKURENTNOST I TRANZICIJA U BANKARSTVU O k v i r g l a v e: • • • • Promene i konkurentnost banaka na tr`i{tu Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka Perspektiva razvoja bankarstva .

a {ta nije?” Da bi opstale na tr`i{tu. da se uklju~uju u razne poslovne aktivnosti kao {to su: osiguranje. Može se takođe dobiti i kartica General Electric-a. IBM-a i mnogih drugih nebanakrskih finansijskih institucija i nefinansijskih kompanija..4 Konkurentnost je zna~ajno porasla i postavlja se pitanje “{ta je banka.9%. banke su samo pre jednog veka dr`ale dve tre}ine ukupne finansijske aktive.. lizing. Trendovi promena i konkurentnost banaka Videli smo. Tako|e se sve vi{e orjenti{u na tr`i{ta. International Comparisons and Theoretical Perspectives« Clarendon Press. a danas je taj procenat opao na samo jednu petinu (2003 godine je iznosilo samo 22. Charles Schwab-a.. Nemačkoj 47. kreditne unije. 4 Canals J. brokerske kuće. (softverske kompanije koja omogućuje plaćanje računa putem svog Qicken softvera). General Motorsa-a. » Universal Banking.7% Italiji čak 81%. str 327 5 Glass Steagall zakon je stvorio tri razlicita sektora: komercijalno bankarstvo.3 U~e{}e ostalih finansijskih institucija je malo.. John Wiley&Sons. PROMENE I KONKURENTNOST BANAKA NA TR@I[TU 2. benzinske pumpe. Klijenti imaju više izbora nego ikada pre 2 Gup B. Pod takvim pritiscima slabije banke ili propadaju ili se pripajaju finansijskim konglomeratima. da bi bile sposobne da se bore na visoko-konkurentnom globalnom tr`i{tu. osiguravaju}im dru{tvima. prihvatanjem i primenom nove menad`ment i marketing filozofije upravljanja bankom. institucionalnim investitorima i sl. Takođe takvu uslugu mogu dobiti kod Intuit-a. da su navedeni trendovi promena zna~ajno redukovali broj banaka na finansijskom tr`i{tu. faktoring. ili kod virtuelne banke (celokupno poslovanje obavlja preko interneta). u SAD. ali u postepenom porastu. Oxford.1. Zahvaljuju}i deregulaciji »bankarstvo je iz stanja ograni~ene konkurencije do{lo u stanje pove}anog rivalstva«. SAD-u kod lokalne komercijalne banke. Bank Holding zakon je odredio aktivnosti usko vezane za bankarstvo i .. Španiji 55. Commercial Banking .). investiciono bankarstvo i osiguranje.7%). Ford Motors-a.1. upravljanje diversifikovanim portfolijima utr`ivih hartija od vrednosti i sl.W. banke su prinu|ene da se »otimaju« za klijente sa drugim nebankarskim finansijskim institucijama (investicionim bankama. ili za isti mogu dobiti popust kod brokera kao što je Charles Schwab. Kolari J.The Management of Risk. 15 3 učešće komercijalnih banaka u ukupnoj aktivi se kreće: u Francuskoj 54%.1 Tako na pr. štedno – kreditne zadruge.2 Na tr`i{tu EU su dominantne jo{ uvek komercijalne banke i {tedionice. 1997. Merrill Lynch -a. robne kuće ili nacionalne finansijske kompanije.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 50 2. penzionim fondovima. str. Oni koji žele kreditnu karticu mogu da je dobiju kod bilo koje depozitne institucije.1. 2005. Deregulacija 80-tih i 90-tih godina na bankarskom tr`i{tu SAD5 je dovela do nastanka `estoke konkurencije i ulaska nebankarskih 1 Klijenti mogu otvoriti tekući račun u npr.E. Prudential-a. mutual štedne banke. kao što je Merrill Lynch.

7 I druge kompanije kao što su American Expres. Konkurencija na tr`i{tu depozita i kredita Vreme regulacije je »primoralo« banke da osmisle razli~ite metode privla~enja klijenata u sferi {tednje i depozita (organizovanje ru~kova u presti`nim restoranima i dru{tvene igre. New York. kao rezultat dogovora nekoliko investicionih banaka. visoka stopa inflacije i pad kamatnih stopa na depozite su stvorili uslove za nastanak novih finansijskih institucija. aparati za doma}instva i sl. Bez direktne konkurencije su u periodu od 1978-81 god. Banke su u periodu regulacije izgubile veliki broj korisnika kredita. Sears i sl. 1980-tih. Mc Faden zakon je ograničio geografsko tržište banaka tj. ubedilo je investitore da . W. 6 Koch T.) u cilju diferencijacije usluga od drugih. S.8 Banke su taj ograničio spektar aktivnosti koje kompanija može da ima ako poseduje banku.. Macdonald S. itd. Bank Management. Oni su ponudili atraktivniju kamatu i mobilisali depozite sa tržišta i investirali ih u hartije od vrednosti (Tresaury Bills). Razvoj Junk Bonds tržišta je proširio konkurenciju na tržištu kredita na srednja preduzeća koja su kao zajmotražioci niže reputacije.1. 2003. pod sličnim uslovima nude korisnicima svojih kreditinih kartica mogućnost da investiraju u malovolumenske depozite uz primamljivu kamatu. Thomson....8 na 186mlrd$. Household International.. pritisak konkurencije i niske kamate na korporativne hartije od vrednosti Money Mutual Funds su mnoge velike klijente banaka usmerile na jefitinije izvore sredstava (emisijom hartija od vrednosti posredstvom fondova) od bankarskih kredita. GE. Ovi fondovi su izgubili na atraktivnosti kada je 1987. ali do tada su izgubile značajan broj klijenata u korist investicionih banaka i fondova. 10 Glass Steagal-ov zakon je zabranjivao komercijalnim bankama da same izdaju hartije i one su izgubile korporativne korisnike kredita.6 Komercijalizacija interneta i internacionalizacija poslovanja ~ine dostupnim informacije o raspolo`ivoj ponudi na finansijskim tr`i{tima {irom sveta. koji su ih zamenili komercijalnim hartijama po nižoj ceni. Tek 1987. Thomson. Bank Management. često se kreiraju nove usluge kao popusti na životno osiguranje. Visoki tro{kovi izvora sredstava. Ograni~ena ponuda.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 51 konkurenata na bankarsko tr`i{te SAD. banke su dobile dozvolu od da emituju i trguju hartijama od vrednosti.South-Western.god. popusti na putovanja.2. Ne ~udi onda {to je konkurencija na tr`i{tu {tednje i depozita o{tra!7 Sli~no je i na tr`i{tu kredita. države u Sad su odlučivale strukturi filijala banaka na domaćem i međunarodnom tržištu. razni paket aranzmani. New York. bankama dozvoljeno da nude slične uslove. nekoliko investicionih banaka. depozitne certifikate i druge visokoprinosne hartije od vrednosti.South-Western. To se kasnije reflektovalo i na tr`i{ta drugih zemalja. 2. Cilj je da se klijenti zadrže na duže rokove. str 8 Merrill Lynch je prvi počeo otvaranjem kamatonosnog tekućeg računa (interest bearing cheking account) što je bankama bilo zabranjeno Tada su nastali i Money Market Mutual fondovi. god. str. razli~ite vrste poklona. 8 Koch T. 2003. U tom periodu državne obveznice na tri meseca su imale za 9% veću kamatu nego banke.. Macdonald S. S. godine uvećali aktivu sa 10. W.

Banke su ubrzo shvatile da su sredstva odobravale kompanijama pred bankrotom. TYCO nije propao ali je ušao u ogromne dugoročne dugove. Male i srednje banke su nastavile da se koncentri{u na kredite. savetodavne usluge. svopove. Rast kredita. marketing orjentacijom i prilago|avanjem politike cena. vanbilansna aktivnost banke. je bila tako niska da je kamata na obveznice od 3. tj. opcije. Rast Junk Bonds je smanjio ukupnu količinu kvalitetnih kredita i kamatnu maržu i povećao rizik za banke. Preduzeća emitenti su na taj način došla do velikih izvora sredstava na duži rok i pod povoljnijim uslovima od bankarskih kredita (cena Junk Bonds je bila niža od cene bankarskih kredita). a drugi ugovorile po većoj kamati. . Prosečna kamatna stopa na depozite u bankama. Naime. Prikupljena sredstva od kamate i su obveznice neklih preduzeća (rangirane kao Ba) solidne investicije. Ovaj trend nije bez rizika. mnogo zaraditi ili izgubiti. za koju kao zalogu koristi odobreni zajam. 9 Sekjuritizacija je finansijska inovacija. smanjuje se rizik ukupnog kreditnog portfolija banke. one su indikator monetarne politike (na bazi razlike između kamatnih stopa Junk Bonds i stopa niskorozičnih državnih obveznica). Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova Vanbilansno poslovanje se odnosi na izdavanje akreditiva. kojom se sredstva banke (zajmovi) konveruju u hartije od vrednosti koje se dalje prodaju na finansijskom tr`i{tu. Na taj na~in se “uklanja” kredit iz bilansa banke i rastere}uje kapital za nove plasmane. lizing. osiguranje i sl. fju~erse. i početkom 2002. Njihovim obavljanjem banke mogu u}i u veliki rizik odnosno. Banke preuzimaju potencijalne obaveze. godine sa bankrotom ENRONa i KMART-a i problemima sa TYCO i drugim firmama. kao rizi~nih plasmana. STAND BY akreditive. a sa druge strane proda hartiju od vrednosti.5% ili čak 5% bila i više nego dovoljna da kompenzuje rizik obveznice. obavezuje banke da pove}aju obavezne rezerve i kapital. 2. I danas je tržište Junk Bonds veoma aktivno. garancija. banka odobri zajam.1. 9 Ovo je dramatično demonstrirano krajem 2001. a to je skupo i smanjuje profit banke. koje je akumulirao ne emitujući hartije već od bankarskog sektora. Pripadaju}u kamatu investitoru koji je kupio hartiju od vrednosti podr`anu aktivom (asset – backed securities) banka pla}a u kontinuitetu iz kontinuiranih prihoda koje ostvaruje po osnovu odobrenog (inicijalnog) zajma. Ove transakcije se ne evidentiraju u bilansu banke i pru`aju velike mogu}nosti zarade putem generisanja provizija i naknada od ovih poslova. Kako su se ove nefinansijske kompanije približavale bankrotu berze novca i kapitala su se pred njima zatvorile tako da su neophodna sredstva tražili od banaka. Tako da neposredno pre bankrota ENRON i KMART su povećali svoje pozajmljivanje od banaka koje su ubrzo neki deo kredita otpisale. i u slu~aju da tre}e lice ne izvr{i obavezu za koju je banka izdala garanciju ili izvr{ila pla}anja banka snosi rizik transakcije. menja~ke poslove. starateljske poslove.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 52 problem poku{ale da prevazi|u ulaskom u investiciono bankarstvo i druge usluge koje generi{u proviziju.3. ja~anjem veza sa glavnim klijentima.

kori{}enjem elektronskih platnih sistema FEDWIRE i Barjaktarović. Proces je skup zbog tro{kova emisije hartija od vrednosti i provizija za kreditne garancije (pobolj{anje kvaliteta hartije od vrednosti kroz garantovanje od strane osiguravaju}ih ku}a i drugih institucionalnih investitora. te se pove}ava likvidnost banaka. FORD.4.10 2. Za{to se Microsoft posmatra kao pretnja bankama? Mnogi analiti~ari tvrde da je to zbog tehnolo{kog napretka i rapidnog porasta obavljanja transakcija elektronskim putem posredstvom pametnih kartica (smart). ona je u ovoj ulozi investicioni bankar koji zara|uje proviziju servisiranjem kredita bez preuzimanja kreditnog rizika. Njihova strategija se bazira na stvaranju ekonomije obima na bazi prodaje automobila i nekretnina kao najvrednijih stvari koje prose~ni ljudi kupuju. Beograd.1. 1/2004. Ako banka prodaje ceftifikate sa kreditom kao zalogom. Udruženje banaka Srbije. Po osnovu ovih aktivnosti banke u SAD su povećale beskamatne prihode za 0. regulatori dozvoljavaju da banka ta sredstva prenese iz bilasa u vanbilansno poslovanje. Sekjuritizacija elimini{e i kamatni rizik. osnivaju auto-dilerske ku}e i razvijaju sli~ne programe unapre|enja programa prodaje. mre`a bankomata (ATM) i Interneta. Gotovina jo{ uvek dominantna po pitanju broja transakcija. Ona ne mora da odvaja rezerve u slu~aju da korisnik kredita nije u stanju da ispuni sve svoje obaveze. 10 . Hipoteke su najpopularnije jer su sli~ne {irom svih tr`i{ta. ali su iznosi minimalni. Bankarstvo. tako da se ukupna koli~ina sredstava zarobljenih u rezervama smanjuje. Profitabilnost ovih kompanija se zbog diferencijacije poslovnih aktivnosti mo`e meriti sa profitabilno{}u komercijalnih banaka.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 53 glavnice po osnovu zajma. Visokorizi~ni krediti malim i srednjim preduze}ima se retko sekjurtizuju zato {to je te{ko odrediti njihov kvalitet da bi se iskoristili kao zaloga u emitovanju hartija od vrednosti. M. banka koristi da ispuni obaveze prema vlasnicima hartija od vrednosti. banka za tu uslugu pla}a naknadu). Transakcije na veliko.7% (od 1985-2000 god. Platni promet je za banke postao visoko konkurentno tr`i{te koje se sve vi{e bazira na elektronskim sistemima pla}anja. Konkurencija na razvijanju uslu`nih programa Bankama konkuri{u i multinacionalne kompanije kao {to su GENERAL MOTORS. Najbolji zajmovi za sekjuritizaciju su oni sa standardnim karakteristikama ro~nosti. » Sekjuritizacija active u bankama«. DAIMLER CHRYSLER i TOYOTA koje finansiraju kupovinu automobila za svoje kupce. cene.). veli~ine. kolaterala i sl. Komercijalni zajmovi su zbog njihove diversifikovanosti manje popularni jer su vi{e izlo`eni riziku. ali prvo sebi uzima proviziju.

vanguard. Macdonald S. 17 12 npr.South-Western. 15 npr. www.com.). com 13 npr. www. npr.com. Druge zemlje imaju znatno skromniju strukturu ovih institucija. Washington Mutual.washingtonmutual. www. poslove upravljanja aktivom klijenata. nekretnine i druga 11 Koch T.specijalizovana za trgovinu {tednim depozitima i odobravanje hipotekarnih zajmova i drugih oblika kredita pojedincima i doma}instvima12 {tedionice .javno prodaju akcije koje predstavljaju u~e{}e u vrednosti i dobit od pula akcija. New York.com. MORGAN STANLEY itd. više o instituciji na: www.. Franklin Templetion Tax-Free Money Fund i Scudder Tax-Free Money Fund www. i American federal Savings Bank: www. W. Bank Management. American Credit Union of Milwaukee.com.americanfsb. Atlas Savings and Loan association. investicione banke nude usluge emisije i trgovine hartijama od vrednosti. 2003.mycreditunion. Stvaranje nebankarskih institucija Navedene promene su uticale na stvaranje nebankarskih finansijskih konkurenata karakteristi~nih za visoko razvijene tr`i{ne privrede.flatbush. www. odobravaju potro{a~ke kredite i hipotekarne zajmove doma}instvima i investiraju u hartije od vrednosti visokog kvaliteta13 kreditna udruženja .prodaju akcije na tr`i{tu u okviru velike grupe razli~itih vrsta kapitala (uklju~uju}i investicije u robu.scuder. Fidelity i The Vanguard Group www. www.trguju {tednim depozitima. (MERRILL LYNCH.) 2. To su: {tedna i kreditna udru`enja .prikupljaju kratkoročna likvidna sredstva od pojedinaca i institucija koji kupuju u~e{}e u fondu i investiraju ih u kvalitetne kratkoro~ne hartije od vrednosti15 investicioni fondovi ..americancu.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 54 CHIPS su malobrojne ali su iznosi visoki.prikupljaju depozite i odobravaju zajmove svojim ~lanovima kao neprofitna udru`enja pojedinaca koji imaju zajedni~ke karakteristike.org.com) 14 npr.com ..franklitempletion. str. dobijaju na zna~aju uvo|enjem elektronskog ~eka. Thomson.5. savetodavne usluge u poslovima M&A. visoke zarade na {pekulativnim visokorizi~nim poslovima na finansijskom tr`i{tu i sl.com 16 npr. Čekovi su drugi najkori{}eniji metod pla}anja u SAD (preko 10% svih transakcija u 2000. istog poslodavca14 fondovi tr`i{ta novca . S. atlasbank.1. Chicago Post Office Employees Credit Union . obveznica i ostalih hartija od vrednosti kojima se profesionalno upravlja16 hed`ing kompanije . Investiciono bankarstvo11 odnosno.fidelity. godini.com . www.

). www. GE Capital.institucije za ugovornu {tednju.. čiji je profit u 2001. American Express Credit Card i Sears Roebuck Acceptance Corp. www. Household Finance.com 19 npr.com. To su veličine koje čine GECS konkurencijom i najvećim bankama u Americi.gmacfs.odobravaju zajmove trgovinskim preduze}ima. iznosio 5. dok je dobit GE iznosila 13. Capital One Corporation.kupuju i prodaju hartije od vrednosti u ime svojih klijenata i za svoj sopstveni ra~un. Associates First Capital.com 21 General Electric Capital Services (GECS) je kompanija u vlasništvu General Electrica i najveća kompanija za pružanje finansijskih usluga i velikim stepenom diversifikacije istih.2.com. www.com.se specijalizuju za hipotekarne zajmove. www. sredstava u 2001. faktoring ili lizing poslove. Najvećih dvadeset kompanija koje pružaju finansijske usluge imaju ukupna sredstva veća od 10 mlrd.smithbarney. .4 mlrd$.com) 18 npr.ubswarburg. investiraju i pru`aju profesionalne savetodavne usluge korporacijama i dr`avama18 finansijske kompanije .magnum..21 emitovanjem komercijalnih papira i dugoro~nih obveznica i pozajmljivanjem sredstava direktno od banaka.gecapital. GECS takođe odobrava razne potrošačke i komercijalne kredite (174 mlrd. 20 npr. pojedincima i doma}instvima pozajmljivanjem sredstava na finansijskom tr`i{tu19 finansijske holding kompanije ili konglomerati – prodaju sve vrste finanijskih proizvoda i usluga20 osiguravaju}e kompanije – {tite od rizika lica ili imovinu preko javno prodatih polisa i upravljaju sistemom penzionih planova preduze}a i pojedinaca penzioni fondovi . www. god. www. god. Salomon Smith Barney i Morgan Stanly.capitalone. van potpune regulative 17 brokerske i dilerske kompanije . sredstva usmeravaju u kupovinu dr`avnih obveznica. Mangum Group.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 55 manje likvidna i rizi~nija sredstva) i ta oblast je jo{ uvek u velikoj meri.7 mlrd$. kreditiranje preduze}a. UBS Warburg AG. Pored finansiranja kupovine automobila.morganstanley. kao što je GECS. Mnoge od njih su u vlasništvu neke matične kompanije. GMAC Financial Services www. od ukupno 425 mlrd. Turn Key Hedge Funds.com.com.household. 2. Household Finance. obveznica preduze}a i u stambene kredite (niski prinosi. www. visoka stabilnost) druge kompanije koje pru`aju finansijske usluge . www.com. PROMENE U BANKARSTVU ZEMALJA U TRANZICIJI 17 npr.turnkeyhedgefunds.

1. kao osnovni izvor sredstava i kreditnog potencijala banaka je bio klju~ni problem u finansiranju i oporavku preduze}a. privatizacije dr`avnih banaka. dereguli{u i otvore tr`i{te za strane investitore. Me|utim.bolje performanse). 2006. godine.). Kao takva omogu}ila je sebi »luksuz« da u uslovima nepostojanja gotovo nikakve konkurencije kroz monopolske kamatne mar`e kreira enormne profite.. Austrijske i italijanske banke su prve iskoristile mogu}nost da »odu na istok«.bis.org/publ/bppdf/bispap28. za neke je jo{ uvek. Program reforme bankarskog sektora u ovim zemljama je obuhvatio: svojinsku transformaciju banaka i politiku konkurencije. The World Bank.od klju~nog zna~aja za performanse ukupne ekonomije. Promene u bankarstvu Centralne i Jugoisto~ne Evrope Bankarstvo je u predtranzicionom periodu bilo tradicionalno za{ti}ena industrija restrikcijama ulaska stranih i osnivanja doma}ih banka.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 56 2. 3 23 O tome više u: Stiglitz J. 1994. konsolidacije i ulaska stranih banaka na ovo tr`i{te.godine 22 http://www. Vlasni~ka transformacija u realnom sektoru je imala za cilj stvaranje profitno orjentisanih preduze}a putem stranih direktnih investicija i zajedni~kih ulaganja (nova znanja. Mihaljek D.pdf. “The Role of State in Financial Markets”. Vlasni~ka transformacija banaka se odvijala putem ulaska stranih banaka sa jakim renomeom. Washington . Nizak nivo {tednje stanovni{tva. da izgrade robustan bankarski sistem {to je u tesnoj vezi sa oporavkom preduze}a. redefinisanje poslovnih strategija.2. Hawkins J.23 Cilj tranzicionih ekonomija je bio. jakom bazom kapitala i visokom poslovnom tehnologijom. Annual Conference on Development Economies. The banking industry in the emerging market economies: competition.. korporativno upravljanje . str. Imaju}i u vidu da je »alokacija i monitoring upotrebe kapitala u realnom sektoru – {to je u kompetenciji finansijskog sektora . Bank for International Settlements. proizvodne tehnologije. rekapitalizaciju banaka.. globalizacija se pro{irila i na ovaj deo sveta u naterala banke da u velikoj meri promene stari na~in poslovanja.. consolidation and systemic stability. Reforme finansijskog sektora u tranzicionim ekonomijama su zavisile i od reforme u realnom sektoru. Procenat ukupne aktive se u periodu od 1994-1999..an overview. One su preuzele dominantnu ulogu u procesima konsolidacije i kontrole ovih tr`i{ta.22 Bankarski sektor Centralne i Jugoistočne Evrope je ispoljio primetan razvoj u toku poslednjih 15 godina tranzicije (1990-2005. Ove promene su zna~ajno pove}ale konkurentski pritisak na banke i dovele do osnivanja novih institucija.

ostvarile visoko učešće stranih direktnih investicija i visok stepen finansijske intermedijacije.) i zajmovi koji bi mogli postati nenaplativi u budu}nosti. porezi i sl. Latvija i Litvanija. Isti procenat je zabele`en u Če{koj Republici (u Poljskoj 53%). godine strano u~e{}e je bilo vi{e od 60% u ukupnoj bankarskoj aktivi. „prstenasto ogra|ivanje“. tj. Najuspe~niji metod privatizacije je bio prodaja stranim bankama putem javnih licitacija da bi se obezbedila transparentnost. Ali ~ak i sa vladinom garancijom mogu pro}i godine dok se bilansi ne o~iste od ranijih „grehova“. Češka.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 57 pove}ao sa 8% na 56%. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasni{tva Ulazak stranih banaka sa reputacijom. Problemi su bili i skrivene obaveze (vanbilansne stavke. god.24 Ukupna veli~ina bankarskog sektora u ovim zemljama je jo{ uvek mala sa niskim stepenom intermedijacije.25 Za rekonstrukciju bankarskih sistema ove zemlje su uglavnom izdvajale od 5-15 % GDP-a. velikim iznosima kapitala i visokom tehnologijom razbija oligopolsku strukturu doma}ih banaka i stvara pogodan ambijent za pove}anje konkurentnosti. Ove zemlje su sprovele odgovarajuće zakonske i institucionalne reforme. ostvarile visok rast per capita dohotka. Klju~ni problem je bio rekapitalizacija banaka. Mađarska. tj. bitno smanjile učešće države u u industrijskom i bankarskom sektoru. straha od koncentracije vlasni{tva u rukama bogatih Osam novih zemalja se pridružilo EU u maju 2004. Nedostatak poverenja u banke je lo{e uticao na potra`nju za akcijama banaka. Sve zemlje su. ponudile garancije tzv. i krajem 1999. Ovo je veliki i dinami~an region sa izvanrednim mogu}nostima rasta i prosperiteta. Potencijalni kupci obi~no tra`e neke vrste garancija ili mehanizama koji bi im omogu}io prodaju kupljene imovine ukoliko bi se ispostavilo u izvesnom periodu da je kupovina bila lo{a. uklanjanje neperformansnih zajmova iz bilansa banaka koji su u tranzicionom periodu toliko narasli da ih banke nisu mogle pokriti iz sopstvenog kapitala i rezervi. U nekim od dr`ava privatizacija banaka je dovela do neslaganja javnih i privatnih interesa. 25 Redefinisanje poslovnih strategija se bazira na uspostavljanju zdravijih tržišnih kriterijuma da ne bi ponovo došlo do stvaranja neperformansnih zajmova i bazira se na selekciji kreditnih zahteva. Slovačka. Ma|arska je preuzela lidersto u procesu privatizacije. korišćenju kolaterala i zaštitnih klauzula. 2. Estonija. Ovaj metod se nije mogao primeniti u svim zemljama zbog nedostatka menad`ment timova koji bi sproveli uspe{no taj posao. izuzev Poljske.: Poljska. Iskustva Ma|arske i Če{ke ukazuju da se isplati „~i{}enje“ bilansa banaka i transparentnost poslovanja banaka pre privatizacije. Slovenija. neispla}ene obaveze.2. kao i na uvođenju savremene metodologije vezano za upravljanje kreditnim rizicima 24 .2.

). udeo koji daje dr`avi pravo da stavi veto na strate{ke odluke banke.26 Uni Credito grupa je neosporni lider u regionu (ukupna anga`ovana aktiva 70mlrd€). nedostatkom upravlja~kih ve{tina. ili 224% u Evro zoni.27 27 U Belorusiji je veliko učešće državnih banaka i proces restrukturiranja je u najranijoj fazi. U Bugarskoj je privatizacija banaka zavr{ena 2003. su doveli do propadanja ve}eg broja novoosnovanih banaka. Nasle|e nepostojanja adekvatnih zakona u bankarstvu ili njihova neadekvatna primena. Hrvatska 90%. dok 5 vode}ih stranih banaka dr`e 2/3 tr`i{ta.godine prodajom Štedne Banke Raiffeisen banci. uklju~uju}i pet vode}ih banaka koje kontroli{u polovinu tr`i{ta. Ma|arska 85%. godine: Slova~ka i Če{ka 95%. Privatizacija u Albaniji je zavr{ena 2004. U Če{koj Republici nakon razo~arenja u vau~ersku privatizaciju realnog sektora.godine je dostigao 66% u Jugoistočnoj Evropi. Mada predstavlja zna~ajno pobolj{anje. BiH 80%. Strane banke poseduju vi{e od 80% tr`i{ta. politi~kim pritiscima i sl. Stepen finansijskog posredovanja. U~e{}e stranih banaka u ukupnim sredstvima bankarskog sektora krajem 2005. Slovenija 40%. godine. sa ukupnim tržišnim učešćem . dok je prodaja druge velike banke CEC u toku (2006. Rumunija 54%. Srbija 46%.godina. korporacija i finansijskih institucija. U Hrvatskoj i BiH stranci poseduju 90% bankarskog sektora. Stranci poseduju ¾ bankarske aktive. Ma|arska je ve}inu banaka prodala inostranim strate{kim partnerima (10 banka od 1995-2000. Akcije najve}e OTP banke su prodate preko berze malim investitorima zadr`avanjem samo jedne zlatne akcije u banci koja daje dr`avi pravo veta na izbor izvr{nog odbora i supervizora. Hrvatska zauzima vode}e mesto 114%. nedovoljnim osniva~kim kapitalom iz tog perioda. mereno bankarskom aktivom kao % GDP-a. U Rumuniji je velika dr`avna banka BCR prodata Erste banci. pet vodećih stranih banaka pokriva ¾ tr`i{ta. Bugarska 78%.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 58 pojedinaca. Poljska Srbija i Rumunija oko 70%. Velike dr`avne banke su bile optere}ene nenaplativim lo{im zajmovima. Bugarska 80%. to je jo{ uvek ispod prose~nog nivoa od 80% u novim zemljama ~lanicama EU. zatim Erste Bank (oko 50mlrd€).godine). U Ukrajini su ostale dve državne banke. Na taj na~in se obezbe|uje zaštita od mogućih naglih promena u bankarskoj orjentaciji. Oshadbank i Ukreximbank. vlasti su odlu~ile da prodaju tri najve}e dr`avne banke. 2005. S druge strane ovakvi aran`mani bi mogli da budu problem za akcionare i da pokrenu pitanja o budu}em netr`i{nom uticaju dr`ave na komercijalne odluke tih banaka. KBC i Societe Generale oko 39 mlrd€. Raiffeisen banka (oko 42mlrd€). Mehanizam uticaja dr`ave je osmi{ljen kao.

Slova~koj 4%. depoziti su tako|e pokazali zna~ajan rast.2. Zajmovi se ~esto koriste za uvoz potro{a~kih roba {to pove}ava spoljnotrgovinski deficit. uglavnom privredi. Srbija tako|e bele`i zna~ajan rast potro{a~kih zajmova. naročito one sa slabim performansama. Finansijska intermedijacija i efekti op{tih promena Banke u ovom regionu karakteri{e agresivna tr`i{na penetracija i oprezna politika odobravanja zajmova. Krediti stanovni{tvu bele`e veliki rast u odnosu na GDP u celom regionu. NIP Ekonomist Media Group. Beograd (različiti brojevi iz 2005-06. Beograd (različiti brojevi iz 2005-06 god. Državna Sberbank je najveća banka u Rusiji sa ućešćem od 28% u ukupnoj aktivi. 27 Ekonomist. Ma|arskoj i Poljskoj 35%.) 27 krediti stanovništvu beleže veliki rast u regionu izuzev Slovenije (razlog je verovatno visok per capita dohodak i manje potrošačke potrebe u odnosu na ostale zemlje u regionu). Uprkos porastu potro{nje.) . {to remeti monetarnu i makroekonomsku stabilnost i rezultira uvo|enjem restriktivnih mera od strane centralnih banaka (pove}anje kamatnih stopa. u odnosu na GDP u svim zemljama regiona (posebno Če{koj i Hrvatskoj 65%. koje su planirane za privatizaciju. Centralne banke Hrvatske. Banke alociraju sredstva u dr`avne hartije od vrednosti. Sloveniji i Slova~koj 55%. Bugarskoj 60%.god. Ukupan broj banka je znatno opao u poslednjih nekoliko godina. obavezne rezerve) u cilju obuzdavanja rasta potrošačkih zajmova bez negativnog uticaja na kredite preduzećima. Beograd (različiti brojevi iz 2005-06. Če{koj 9%. u skorije vreme postaju manje atraktivne po{to pada prinos. novu tehnologiju i know-how i konvergenciju prema bankarstvu razvijenih tr`i{nih privreda kroz: uvo|enje novih efikasnih tr`i{nih koncepcija i filozofija poslovanja (marketing i menad`ment). Poljskoj 7%. Ma|arskoj 11%. NIP Ekonomist Media Group. Rumuniji i Srbiji 2% kao % GDP-a. od 10%. Takva konsolidacija je obezbedila neophodni kapital. konsolidacija u ovom sektoru je tek započeta. Spoljnotrgovinski deficit može biti problematična ako se ne može finansirati nedugovnim prilivima (strane direktne investicije) i može ozbiljno ugroziti valutnu stabilnost zemlje. Rumuniji i Srbiji 25%).29 Navedeni podaci ukazuju na povratak poverenja u banakrski sistem u regionu.3.) 30 29 Ekonomist.): u Hrvatskoj 12%.28 Hipotekarni krediti tako|e bele`e zna~ajan rast (kao % GDP-a u 2005. NIP Ekonomist Media Group.god. Bugarskoj 5%. obaveznih rezervi). Banke su smanjile učešće loših zajmova u svojim portfolijima i počele da ostvaruju dobre performanse. Rumunije i Bugarske su uvele takođe niz različitih restriktivnih mera (kamatne stope. 27 Ekonomist.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 59 2. Ekonomski oporavak je doveo do smanjenja učešća loših zajmova i stabilizovanja povrata na prosečnu aktivu za ceo bankarski sektor. Zakonom propisani vi{i nivo kapitala je bila mera koja je naterala banke da se konsoliduju.g. Me|utim.

Tranzicioni procesi u na{em bankarstvu 30 http://www. bez obzira na njegov doprinos bankarstvu razvijenih zemalja. str. Me|utim. dok doma}im bankama ostaju neprofitabilna i visokorizi~na preduze}a. cena ulaska stranih banaka je preuzimanje najprofitabilnijih doma}ih kompanija ili grana. kreditne i debitne kartice.bis. 4 . redukciju tro{kova i pove}anje profitabilnosti. Efikasnost informacione tehnologije je najve}a na finansijskim tr`i{tima u poslovima sa hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima (hedging i speculating).. Hawkins J. berze.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 60 agresivnu tr`i{nu penetraciju.2. akvizicije doma}ih sa stranim bankama. Elektronsko poslovanje u regionu jo{ uvek nije pretnja tradicionalnom na~inu poslovanja. Dezintermedijacija bankarskog poslovanja »pla{i« banke da ne izgube postoje}e klijente. Bank for International Settlements. consolidation and systemic stability. Nedovoljna upotreba informacionih tehnologija smanjuje mogu}nosti investiranja i dono{enja upravlja~kih odluka banaka da iskoriste savremene strategije rasta i razvoja kroz konsolidaciju i udru`ivanja. tr`i{te novca. tr`i{te kapitala kao i razvijen realni sektor kao osnova funkcionisanja takve finansijske infrastrukture. uvođenje novih analiti~kih i tehnoloških postupaka.4. Dodatno ih optere}uje i »digital devide« pristup bankarskim servisima koji }e uglavnom biti primenljiv za klijente vi{eg obrazovnog nivoa dok }e servisi za siroma{nije postepeno i{~ezavati.30 Korisnost informacione tehnologije u ovim zemljama je najve}a u operativnim transakcijama.org/publ/bppdf/bispap28. upotreba interneta {to zna~ajno redukuje tro{kove prodaje u odnosu na tradicionalne kanale distribucije (mre`e filijala). 2006. Smanjile su operativne tro{kove i koncentrisale se na klju~ne poslove koji generi{u visoke stope prinosa.pdf.. primenom marketing koncepta i drugih priznatih ve{tina upravljanja u bankama razvijenih tr`i{nih privreda.. To podrazumeva visok stepen razvijenosti finansijskih institucija i tr`i{ta. korporativno upravljanje i poboljšanje kvaliteta funkcionisanja banaka. Banke u nekim od ovih zemalja su uspostavile bolje i ~vr{}e veze sa korporativnim klijentima. Najvi{e su u upotrebi bankomati (ATM). 2. “The banking industry in the emerging market economies: competition. pove}anje profitabilnosti i pobolj{anje drugih performansi ne samo banaka ve} i preduze}a pove}anje konkurencije u bankarskom sektoru i sl. Mihaljek D.an overview”.

stagnacije i opadanja rasta GDP-a i per-capita dohotka. To je dovelo do kolapsa celokupnog privrednog. sankcije. od op{tine do federacije nezainteresovanost banke za rezultate investicione politike. poslovne banke nisu to bile u pravom smislu. Nepovoljni razvoj kasnijih događaja samo je još više ispoljio već postojeće probleme. pad `ivotnog standarda. još veće (raspad SFRJ. 32 Prema analizi revizorske firme Cooper&Lybrand. nastaje period privredne. telekomunikacija i automatizacije itd. dru{tvene i politi~ke krize (vra}anje inostranih dugova. bombardovanje). rat. i kreditirale “što šta” što bi opet “neko ocenio da treba”.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 61 Osnovne karakteristike socijalisti~kog bankarstva u na{oj zemlji su bile: veoma jak uticaj dr`ave i kontrolnih institucija na poslovanje banaka. usporenja. politi~ki i oru`ani sukobi i sl. ukupni potencijalni gubici u bankarskom sektoru su iznosili blizu 10 milijardi USD. Hiperinflacija U razvoju našeg banakrskog sistema od Drugog svetskog rata do danas. kompjuterske tehnologije. sankcije. u uslovima dezintegracije Narodnih banaka republika i pokrajina i Narodne banake Jugoslavije (NBJ) i uslovima dogovorne ekonomije. kamata na devizne {tedne uloge dosti`e i do 18% na mesečnom nivou. naro~ito strategijskog planiranja nekonkurentnost me|u bankama i mali gotovo simboli~an broj drugih finansijskih institucija odsustvo analize i procene rizika ulaganja sredstava u pojedine investicione projekte. Tako su u zemlji “nicali” investicioni objekti koji su svojom neefikasnošću. jačanja sive ekonomije radi preživljavanja.). ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa ogromnim nesagledivim i dugoročnim posledicama 31 . što je dovelo do postepenog prestanka rada privrede. ali stvorio i nove. rat. proma{ene investicije nizak nivo automatizacije poslovanja. i dovelo celu zemlju u stanje siromaštva. a ne da li je to bilo opravdano ulaganje na bazi ekonomskih principa. Raspad SFRJ 1991.31 Oko 80-tih god. neradom i gubicima bili opterećenje za ionako slabu efikasnost i nisku akumulativnost privrede. visoke stope inflacije. ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa ogromnim nesagledivim i dugoro~nim posledicama. ~ijom nominalnom vredno{}u ne mo`e da pokrije ni tro{kove {tampe nov~anica. krute i stati~ne forme organizacione strukture uglavnom zbog karaktera radnog odnosa odsustvo svake vrste korporativnog planiranja. One su bile izvršioci organa vlasti i pojedinaca.godine. Pojavljuju se piramidalne banke. jak uticaj politi~kog faktora na poslovanje banke na svim nivoima. bombardovanje je dovelo do postepenog kolapsa celokupnog privrednog. pad investicija.32 Dr`ava po~inje emitovati enormne koli~ine novca.

Klju~ni faktori za ostvarivanje ove strategije su bili: unutra{nja politi~ka podr{ka. finansijska podr{ka me|unarodne zajednice. strategije rekonstrukcije bankarskog sistema su imale za cilj: vra}anje poverenja u bankarski sistem. Strane banke. Shodno tome.. Hypo-Aplpe-Adria Bank. neke su pripojene drugima. Beobanka. Volksbank..godine ulazak stranih banaka na na{e tr`i{te se vezuje za kupovinu doma}ih banaka u dr`avnom ili privatnom vlasni{tvu (Banca Intesa. Restruktuiranje je bilo predvi|eno po fazama i to: 1) priprema za intervenciju od 12. Od kraja 2004. brzo i efikasno restruktuiranje u ‘jednom potezu’. 3) intervencija Agencije za sanaciju banaka od jula 2001. Danas u Srbiji posluje 38 banaka. 4) privatizacija banaka od 2002. Credit Agricole Group. Neke banke su likvidirane. ve} su direktno otvorile svoje predstavni{tvo u Srbiji a zatim i poslovnice (Raiffeisenbank.godine. dosledna primena pravnog i instucionalnog okvira za likvidaciju. kada je na doma}em tr`i{tu postojalo blizu 90 banaka.195%. godine je zabele`io zna~ajan rast.459. 2) intervencija NBJ od juna do septembra 2001.. u zavisnosti od na~ina na koji su u{le na na{e tr`i{te. utvr|ivanje realnog bilansa stanja i bilansne strukture banaka. a ostale privatizovane.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 62 tokom 1993.g.2001. Proces tranzicije banaka je po~eo 2001. gubitkom gotovo u celini dinarske {tednje. bilansna suma i plasmani .godine.godine. prelazi na godi{njem nivou 352. op{ta ekonomska situacija u zemlji.g.275. Bankarski sistem u periodu 2003-06. gubitak dinarske i devizne {tednje u piramidalnim bankama. Greenfield banke su banke ~iji na~in ulaska nije bio kupovina neke doma}e banke. raspolo`ivost finansijskih sredstava za ove namene. do marta 2002. novi dinar je fiksno vezan za nema~ku marku 1:1 i prekinuta hiperinflacija. Izgubljeno poverenje u bankarski sistem tokom prethodne decenije uzrokovano nemogu}no{}u podizanja devizne {tednje. Alpha Bank. Societe Generale Bank i Pro-Credit Bank). Jugobanka i Invest banka).). National Bank of Greece. HVB Bank. uklju~uju}i ~etiri velike (Beogradska banka. stvaranje trajno profitabilnih banaka. Erste Bank. delimo na greenfield i ostale strane banke. itd. hiperinflacijom.105. anga`ovanje inostranih finansijskih institucija u procesu restruktuiranja i privatizacije banaka.2000. EFG Eurobank.06.godine je uveden stabilizacioni program. Piraeus Bank i dr.godine. Laiki Bank. U drugoj polovini januara 1994.

spre~iti eventualni budu}i monetarni udari i {to pre stvoriti uslovi. konverzijom duga u državne obveznice. Instrumenti prilago|avanja banaka navedenim promenama su u efikasnom menad`mentu i efektivnom liderstvu koji mogu da: 1) 2) 3) 4) 5) poprave performanse zaposlenih. Tako|e je veoma va`no obezbediti takvu bankarsku tr`i{nu strukturu. 4/2006.3. dok je kretanje obaveznih rezervi banaka kod NBS i repo plasmani.. za{titili komitenti i klijenti od eventualnog mnopolskog pona{anja pojedinih banaka. još uvek je daleko od zadovoljavajućeg nivoa (prema podacima iz decembra 2004 god. odraz napora NBS da sterili{e visoku likvidnost sistema (Prilog broj 1. 2. 3-4 mlrd. Kvartalni monitor-ekonomskih trendova i politika u Srbiji. Od tog momenta polako je počela da raste dinarska i devizna štednja na računima poslovnih banaka. PROMENE U MIKROEKONOMSKOM POSLOVANJU BANAKA 2. „Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006“. 34 Više o tome u: Ždrale J. ali s obzirom na njihovo {irenje kroz konsolidaciju i u druge regione efekti su se osetili i na bankarskim tr`i{tima biv{ih tranzicionih ekonomija. Prikupljena štednja je u stranoj valuti. FREN. 33 Početak vraćanja tzv. razviju odgovornu i fleksibilnu organizacionu strukturu.3. za njegovu eksternu konvertibilnost. razviju proizvode i usluge koje tra`i tr`i{te. naro~ito u domenu ja~anja upravlja~kih procesa. tj. domino efekta. Beograd. Vi{e su se osetile u poslovanju tr`i{no orjentisanih banaka. . Promene u domenu upravlja~kih procesa Promene su se dogodile i u internom poslovanju banaka. poprave kvalitet usluga. se smatra početkom vraćanja poverenja u bankarski sistem.1.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 63 komitentima su udvostru~eni. pored interne. privatizacija dr`avnih banaka je zavr{ena. a veoma mali procenat je u dinarima. pod dejstvom konkurencije.)34 Septembra 2006. eura je još “pod dušecima”). da bi se. plasmani u hartije od vrednosti su zanemarljivi. Činjenica je da }e se sa konsolidacijom bankarskog sektora na ovim prostorima i dalje nastaviti. o`iveti i osna`iti bankarski princip sigurnosti. pove}aju produktivnost. stare devizne štednje. te preko principa stabilnosti za{tititi bankarski sistem zemlje od mogu}ih lan~anih negativnih efekata bankrotstva banaka odnosno od tzv. Pored toga. Mora se i dalje ja~ati poverenje u na{ dinar. za{tititi depozitare preko osiguranja {tednje stanovni{tva. dok depoziti komitenata bele`e zna~ajan rast.33 Usled nerazvijenosti finansijskog tr`i{ta u Srbiji.

ve{tine kao i napor u uspe{nom re{avanju poslovnih problema banke. primeni marketing koncepcije. str.38 Ćurčić U. Menad`eri stavljaju akcenat na fizi~ke interne resurse banke. Oni treba da predvide tok i pravac budu}ih promena u okru`enju. uspe{noj kontroli faktora uspeha banke.. Data status.. Naime.Strategijsko upravljanje bankom. Od njih. 5 38 Ibidem. ali i od svih zaposlenih se zahtevaju nova znanja. marketing{ke i upravlja~ke ciljeve i klju~ne korporativne ciljeve: • dodatnu vrednost. 2006. razvoju inovacija proizvoda i usluga. finansijske.. 32 36 Kotler Ph. i sa sa vi{e efekata upravljaju onim {to je ve} postoje}e nego {to menjaju “status quo”. • rast i • razvoj banke. zadr`avanja i pove}anja broja kupaca putem stvaranja. Marketing menadžment.2. Pod pritiskom konkurencije oni su u stalnom nastojanju da pobolj{aju performanse. Feljton. Lane K. 312 37 Kotler Ph. bilansima. sposobnosti. lo{e strategijske i takti~ke odluke je mogu ko{tati bankrota.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 64 6) razviju prodajnu kulturu35 i 7) set konceptualnih. Prentice Hall. Bankarski portfolio menadžment . konkurentskoj bazi tro{kova. upravljanju informacijama. str. isporuke i komuniciranja superiorne vrednosti za kupce. str. Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka Marketing je “analiziranje. Planing and Control. kvalitetom.. upravljanju rizikom. po~inju sa vizijom i fokusiraju napore kolektiva na pretvaranje vizije u realnost. 2002. 2. polazi se od toga da «lideri podsti~u ljude i vuku ih napred za sobom. organizovanje. tehnologiju. njen kapital.36 Marketing je »profitabilno zadovoljavanje potreba«. (autorizovani prevod) Beograd. bonitetom i portfolio rizicima banke. stavljaju fokus na vrednosti doprinosa i aspiracije. str... opremu. Marketing Management Analysis. Kvalitet menad`menta je u: na~inu rukovo|enja. primeni savremene tehnologije. humanih i tehni~kih ve{tina i sl.. politika i aktivnost sa gledanjem da se zadovolje potrebe i `elje određenih kupaca pri rentabilnom poslovanju”. Englewood 35 Cliffs New York. da reaguju na njih prilagođavanjem poslovnih aktivnosti da bi se ostvarili o~ekivani rezultati. 6 . planiranje i kontrola izvora orjentisanih prema kupcima.3.37 Marketing menad`ment je umetnost i nauka izbora ciljnih tr`i{ta i sposobnost pridobijanja. Novi Sad. Lo{ menad`ment i slabi lideri vode u probleme banku. strategijskom planiranju i adekvatnosti kapitala.

marketing je nu`nost. rast i razvoj uz zadovoljavaju}i profit. trebalo bi da je 70% nacionalnog dohotka namenjeno potrošnji . socijalni proces.500 $ per capita. Uslovi poslovanja su značajno promenjeni ali se u državnim bankama se razmišlja još uvek u dobroj meri na stari način.god. Projektno i korporacijsko finansiranje privrede banku orjenti{e na pojedna~ne projekte klijenata umesto na kompletno tzv. posebno dugoro~ne. promociju i sl. promene u strukturi radno sposobnog stanovništva Promene u našoj privredi i nivo GDP per capita 3260$ u 2005 . Njena primena poma`e banci da svoju dru{tvenu misiju koja }e biti ispunjena u onoj meri u kojoj budu zadovoljni korisnici proizvoda i usluga banke. Samo promocija-ekonomske propagande u cilju prikupljanja štednje građana. zahteva i `elja sada{njih i budu}ih korisnika proizvoda i usluga. zna~ajan instrument.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 65 Po~eo je da se razvija u bankama tek 60-tih godina. doprinese realizaciji ciljeva banke. u formi reklame i promocije da bi zainteresovao gra|ane za {tednju. planiranje i razvoj proizvoda i usluga. Ona je počela još u vreme postojanja SFRJ. su uslovi u nаšoj zemlji u kojima je primena marketinga realno moguća. Marketing postaje sredstvo. nekretnine ili stabilnu valutu. nivo potrošačke sposobnosti u oblasti široke potrošnje. onda }e se i banka lak{e odlu~iti za ulaganje u isti. On usmerava poslovanje banke na zadovoljavanje potreba. korporacijsko finansiranje preduze}a. Koncepcija marketinga banke podrazumeva: orjentaciju na korisnike. Uslovi koji treba da postoje u zemlji da bi se marketing koncepcija primenila su sledeći:39 odgovarajuća razvijenost tržišnih odnosa. Zamah dobija nakon deregulacije i intenzivne konkurencije koju je ona donela i drugih promena na tr`i{tu. U uslovima velikih oscilacija u promenama kamatnih stopa i ubrzane inflacije treba ili obustaviti kreditiranje ili izvršiti naplatu kredita ili finansijska sredstva transformisati u kurentnu robu. identifikovanje njihovih potreba i `elja i zadovoljavanje istih. Njemu prethodi ekspertiza projekata u koji banka namerava u}i. da bi se sa~uvala vrednost glavnice pozajmljenih sredstava. visina nacionalnog dohotka bi trebala da bude oko 2. 39 . koncepcija i poslovna filozofija prilago|avanja i borbe banaka za opstanak na deregulisanom tr`i{tu. Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke Kreditiranje sa promenjivim kamatnim stopama: treba da za{titi banku od rizika kamatne stope ugovaranjem promenljive kamatne stope na plasmane.39 2. U dana{njim uslovima poslovanja banaka.3. u nekim bankama 80-tih god.39 Sve do ulaska stranih banaka na naše tržište banke su marketing kao koncepcija nije primenjivan. koja na toj osnovi ostvaruje opstanak. integralni napor i racionalnu orjentaciju banke da kroz aktivnosti istra`ivanja tr`i{ta.3. ako ona poka`e da je projekat profitabilan.

ovla{}enjem zaposlenih da koriste svoja uverenja u poslovanju sa korisnicima proizvoda i usluga. Dobrom broju na{ih banaka nedostaje organizovanje na savremenim tr`i{nim osnovama. tj. to je nu`nost da bi se savladao gap zaostalosti zbog desetogodi{njeg perioda izolacije. snabdevanje i konkurente. postizanjem upravljačke opredeljenosti na nivou top menad`menta za kontinuirani popravak kvaliteta. konzervatizma i neracionalnosti. To su valjani razlozi za korenitu unutra{nju reformu banaka. proizvode i usluge i na interno poslovanje.3. pozicionirale se veoma brzo na tr`i{tu. . koju su tradicionalno imale doma}e banke. 2.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 66 Sekjuritizacija o kojoj je ve} bilo re~i Kontinuirano pobolj{anje kvaliteta finansijskih proizvoda i usluga: identifikacijom prirode svojih proizvoda i usluga. skupljanjem i analiziranjem relevantnih informacija koje se odnose na potrebe korisnika. su sada ne{to {to se naglo razvija na na{em tr`i{tu. platnih kartica. stagnacije i nerada. Mada su strane banke iskoristile “slatko nasle|e”. onako kako su oni vi|eni od strane korisnika i utv|ivanjem odgovaraju}ih metoda izvr{avanja da bi dostigli ove ciljeve. konkurenata. obezbe|enjem saglasnosti o za{titi privatnosti li~nih informacija korisnika i sl.4. metode i tehnike da bi se smanjio jaz zaostalosti i omogu}ilo progres prema Evropskoj uniji i svetu. corporate bankinga (poslovi sa privredom). tako da jo{ uvek imaju karakteristike tradicionalizma. Nu`no je ulo`iti velike napore i brzo raditi na otklanjanju nedostataka i primenjivati savremenu poslovnu filozofiju. najve}e u regionu. kategorizacijom korisnika. Bankarski sistem je restrukturiran. utvđivanjem svoje misije kvaliteta i ciljeva. e-bankarstva. Trendovi poput retail bankinga (poslovi sa stanovni{tvom). tr`i{ta. naročito retail i da pod izgovorom visokih rizika i ”stroge zakonske regulative” formirale nerealno visoke cene proizvoda i usluga. Ulaskom stranih banaka na na{e tr`i{te bankarsko poslovanje je po~elo da zaživljava na tr`i{nim principima poslovanja. delimi~no izvr{ena fuzija i akvizicija nekih banaka i skoro zavr{en proces privatizacije banaka. Uticaj promena na na{e bankarstvo I na{e bankarstvo su zahvatile napred navedene promene. regulatorne sredine i klju~nih atributa kvaliteta. oligopolsku poziciju.

kao i tržište korporativnih kredita. Finansijske aktive se zna~ajno pove}avaju u odnosu na GDP {to je povoljan potencijal za ekspanziju svih finansijskih institucija. Još uvek je akcenat na potrošačkim kreditima. limitiranih izvora sredstava. niskog stepena konkurencije. kamatne mar`e i provizije }e biti sve manje. Finansijske institucije }e morati da diversifikuju svoju delatnost da bi ostvarile zadovoljavaju}i odnos prinosa na sredstva i kapital. Uspe{nije }e biti one banke koje: . Me|utim.obezbe|uju dobre dugoro~ne veze sa klijentima putem odgovaraju}ih marketing strategija (CRM i sl) . sektor informacione tehnologije i sektor telekomunikacija spadaju u najpopulzivnije delatnosti ekonomskog i tehnolo{kog razvoja. PERSPEKTIVE RAZVOJA BANKARSTVA Finansijski sektor.imaju visok stepen primene i efikasnosti u kori{}enju informacione tehnologije . Konkurencija }e i dalje rasti. jeftinije i kvalitetnije finansijske proizvode i usluge i bolje se uklapaju u strukturu tra`nje . pošto dodatna sredstva mogu dobiti od svojih centrala ili od drugih stranih banaka. Istvremeno su i depoziti stanovništva nastavili trend rasta. Kamatne stope su prilično visoke iz više razloga. banke }e svakako o~ekivati pove}ana kontrola poslovanja od strane regulatornih tela koja .4. imaju}i u vidu da su one organizacioni nosioci platnog prometa.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 67 Rast kreditnog portfolija domaćih banaka je limitiran nivoom depozita. kod kojih se dr`e transakcioni depoziti koji se koriste za pla}anja (nov~ani transferi). fokusiraju se na ostvarenje strategijske pozicije banke u budu}nosti i sl.imaju kvalitetniji menad`ment koji ima znanje. shodno tome banke u stranom vlasništvu su u boljoj poziciji. Njihove stope rasta prevazilaze stope rasta GDP-a u svetskim razmerma. 2. zbog visokih rizika. ve{tine i sposobnosti neophodne za upravljanje bankom . Kreditna funkcija je utemeljena uglavnom na prilivima iz donacija. Komercijalne banke }e i dalje imati poseban status. god.imaju zacrtanu viziju i misiju.nude bolje. U prvoj polovini 2004. restriktivne monetarne politike i sl. ono {to }e dodatno optere}ivati banke je sve ve}a opreznost odr`avanju likvidnosti i napori da se odr`i adekvatan nivo kapitala nasuprot profitabilnosti. limitiranih sredstava. Shodno tome. retali banking je povećao rast za 33%. Banke i druge finansijske institucije }e uzeti u~e{}e u finansijskom potencijalu u zavisnosti od toga koje i kakve }e strategije koristiti. inostranih kreditnih linija i nekih razvojnih kredita.

Feljton. 40 Kaufman H.41 Neophodna }e biti odgovaraju}a stru~na znanja iz oblasti upravljanja rizicima (posebno kreditnog i tr`i{nih rizika) da bi se smanjivanjem nivoa rizika na mikro nivou i kroz kompetenciju regulativnih vlasti obezbedila sistemska stabilnost bankarskog sektora. Oxford.) posebno zna~ajnih za upravljanje rizicima i {pekulacije na finansijskom tr`i{tu. Gup B. bonitetom i portfolio rizicima banke. Bankarstvo.. Ekonomist. S. Beograd (različiti brojevi iz 200506 god.. “Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy Significance”. Bank Management. Thomson. Budu}nost komercijalnih banka }e i dalje zavisiti od trendova deregulacije i informacione tehnologije. trendovi ukazuju na budu}e hazardno finansijsko tr`i{te sa sve ve}im oscilacijama cena bankarske i finansijske aktive. 2005. 6. svopova. {iriti i komplikovati finansijsko tr`i{te. M. Economic Review. Barjaktarović. 1994.) . Bankarski portfolio menadžment ... Koch T. Beograd.E. New York. opcija i sl. “Financial Markets in 2020”.Strategijsko upravljanje bankom. Federal Reserve Bank of Kansas City prvi kvartal. Oni su osnova za finansijski in`enjering tj. . » Universal Banking. W. bilansima.W. Federal Reserve Bank of Kansas City. posebno finansijskih derivata (fju~ersa. 4. 1997. Macdonald S. » Sekjuritizacija aktive u bankama«.40 Fokus }e biti usmeren na smanjivanje rizika koje snose pojedinci.. Commercial Banking . Shodno navedenom. stvaranje novih izvedenih oblika finansijskih proizvoda koji }e dalje kreirati. Udruženje banaka Srbije. naročito u domenu finansijskih inovacija. Hawkins J. Ćurčić U. 2003.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 68 }e sputavati razvoj banaka u odnosu na manje regulisane nebankarske finansijske institucije. 2. 1/2004. 3.an overview. John Wiley&Sons... International Comparisons and Theoretical Perspectives« Clarendon Press. Bank for International Settlements. Kolari J. 2002.. consolidation and systemic stability. 2006. LITERATURA: 1.The Management of Risk. kvalitetom. NIP Ekonomist Media Group..SouthWestern. The banking industry in the emerging market economies: competition. Canals J. Economic Review. Novi Sad. 1994. 7. 41 Sanford Ch.. Mihaljek D. institucije i sistem kao celina.

com www.bis. 4/2006.turnkeyhedgefunds. 1994.. Marketing menadžment. www. www.com. Federal Reserve Bank of Kansas City prvi kvartal. Kotler Ph. 9.com..household..... Kvartalni monitor-ekonomskih trendova i politika u Srbiji.pdf.mycreditunion. www.gmacfs. Economic Review.com . Prentice Hall.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 69 8. www. Englewood Cliffs New York. 1994.magnum.com. (autorizovani prevod) Beograd.com.com http://www.org/publ/bppdf/bispap28. Annual Conference on Development Economies. Sanford Ch. Federal Reserve Bank of Kansas City. The World Bank. www. „Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006“. Stiglitz J. Data status. FREN. 2006. Kotler Ph. Planing and Control. www. 1994. Economic Review. 12..americanfsb.com) www.americancu. 13.. www.com www.com .washingtonmutual. Beograd.morganstanley. Kaufman H. www.vanguard.com. www. www.scuder.com. Lane K. 11. www. “The Role of State in Financial Markets”.com www.smithbarney. Ždrale J.com. Washington www.ubswarburg.capitalone.gecapital.org. 10.franklitempletion.. “Financial Markets in 2020”. Marketing Management Analysis.com. “Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy Significance”.

STRATEGIJSKI MENAD@MENT U BANKARSTVU O K V I R I Z L A G A N J A: • • • • Strategija uspe{nog upravljanja bankom Strategijsko planiranje u poslovnoj banci Strategija razvoja organizacione strukture banke Strategija uspe{nog upravljanja promenama u banci .Posao bez vizije je kao fudbal bez plana igre! GLAVA 3.

Sve one moraju imati svoje ishodi{te u strategiji banke kao osnovnom pravcu kretanja banke i vremenu. da obavlja poslove racionalno.1. na primer: mareketing strategiju banke. Uloga i zna~aj strategije poslovne banke Re~ strategija uzeta je iz arsenala vojne terminologije. str. str. 231. U literaturi postoji {ire i u`e shvatanje strategije. Storrs and Charls E. Smatra se da je racionalnost pojedinih planskih odluka i procesa u celini ve}a ako se planske odluke tretiraju posebno. strategiju kvaliteta usluga. Third Edition. Strategija je planska odluka kojom se usmerava poslovna aktivnost banke u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva. Otuda je za banku od izuzetnog zna~aja odnos strategije i operativnog poslovanja.1. Beograd. strategija je vizija odnosno okvir u kojem se odre|uju priroda i pravci akcija banke. STRATEGIJA USPE[NOG UPRAVLJANJA BANKOM 3.1. politika kao stavova. 2) Dr Benjamin B. 1982. Illinois. na~ela i kriterijuma koji usmeravaju proces odlu~ivanja i akcije i strategije kao na~ina ostvarivanja tih ciljeva. da nudi proizvode i usluge koji imaju pro|u na tr`i{tu i koji banci donose profit. Veza strategije i operative i njihova uslovljenost se mogu videti na slici 3-1: 2) 1) Upravljanje marketingom. 1) Jednostavno. godine. Dow Jones . u knjizi: The Bankers” Handbook. [ire shvatanje strategije polazi od toga da je strategija upravlja~ka odluka koja obuhvata ciljeve i politike i na~ine njihovog realizovanja. Baughn. Strategijska dimanzija zna~i da banka ‘radi prave stvari’ i da bude efektivna na tr`i{tu odnosno. kao stanja kojima poslovna aktivnost banke te`i. Zato su procesi formulisanja. Tobia and John W. povezane ali razli~ite faze u planiranju. Edited by: William H. Zimmerman: Strategy and Resource Allocation. politika i strategije kao posebnih planskih odluka. grupa autora. Walker. Savremena administracija. redaktor: prof. . Tregoe.Irwin.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 70 3. a operativa je ono ‘kako’ se radi. odnosno. Strategija je ono {to banka `eli da bude i kako da posluje. Strategija je ono ‘{ta’ se radi. Strategija se mo`e odnositi na ostvarivanje primarnih ciljeva banke i na ostvarivanje parcijalnih ili pojedina~nih poslovnih ciljeva. godine. Thomas I. Operativna se odnosi na internu efikasnost tj. Homewood. da bi stigla tamo gde `eli. 1988. Strategija banke treba da ima dve klju~ne dimenzije: operativnu i strategijsku. 144. da banka “radi stvari na pravi na~in”. Dr Peter M. strategiju cena. U`e shvatanje strategije polazi od ciljeva. dr Mom~ilo Milisavljevi}. zatim strategiju kori{}enja ljudskih potencijala i druge strategije.

Strategijski faktori poslovanja banke Pri fomulisanju strategijske vizije banke. te kona~no grupa 3) Ibidem. . 3. kako u ono {to je banka bila ju~e. a najva`nije {ta se `eli da bude sutra.1. tr`i{ta i miksa. zatim grupa faktora u tehnologiji poslovanja. ali je u budu}nosti uspeh sumnjiv u budu}nosti 3 4 Jasna strategija.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 71 [ta Kako P O S Efektivno L O V A N J Neefektivno E STRATEGIJA Jasna Nejasna 1 2 Jasna strategija i efektivna Nejasna strategija ali operativa imale su jednak efektivna operativa imale su uspeh u pro{losti i ima}e ga uspeha u pro{losti. kao i na {ta je stavljen akcenat? (5) Koje se klju~ne sposobnosti zahtevaju? (6) Koje su smernice za budu}i rast banke i povra}aj sredstava? Odgovori na ova pitanja tra`e duboka poniranja u su{tinu poslovanja banke. slede faktori grupe marketing. Na prvom mestu je op{ti ili generalni menad`ment.ono {to je vu~e napred? [ta je ‘zamajac’ novog poslovnog razvoja banke? [ta je budu}i horizont .2.delokrug proizvoda i usluga. nu`no je imati u vidu strategijske faktore uspeha banke u narednom periodu. ali Nejasna strategija i neefektivna operativa imale neefektivna operativa imale su ponekad kratkoro~no su neuspeha u pro{losti i uspeha u pro{losti. ali porast ima}e tako|e neuspeha u konkurencije ~ini uspeh budu}nosti sumnjivim u budu}nosti Slika 3-1: Odnos strategije i operativnog poslovanja Za definisanje jasne strategijske vizije banke smatra se da treba jasno i precizno formulisati odgovore na slede}a pitanja: 3) (1) (2) (3) (4) [ta su bazi~na verovanja .uverenja banke? [ta je vode}a snaga banke . str. {ta je ona danas. 145. Smatra se da su to ~etiri grupe faktora.

strategije rasta i poslovnih portfolio planova poslovanja banke.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 72 faktora koja obuhvata finansije. kao posebne celine. Svaka od navedenih grupa pa i svaki faktor uspe{nog poslovanja banke zaslu`uju posebnu stru~nu analizu. ciljeva.strategijsko planiranje. Misija i ciljevi odre|uju mogu}e strategije i njihov izbor. Strategijski menad`ment proces mo`e se definisati kao upravlja~ki proces razvijanja i odr`avanja jednog stalnog odnosa izme|u banke i njene spoljne sredine kroz razvoj korporativne misije. Dakle. Chicago.godine. da bi se ostvario optimalni rast banke u datim uslovima. koja je osnova za definisanje ciljeva poslovanja. biti u u okviru ove glave posebno obra|eni. Ovde }emo samo ukratko sagledati navedene faze strategijskog menad`ment procesa. Navodimo ih pojedina~no u okviru svake grupe: 4) GENERALNI MENAD@MENT • Upravljanje kvalitetom • Upravljanje procenom i motivacijom • Upravljanje rizikom • Osetljivost na promene MARKETING • Ponude proizvoda • Usluge klijentima • Segmentacija • Marketing ve{tine TEHNOLOGIJA POSLOVANJA • Tehnolo{ka spremnost • Distribucija FINANSIJE • Dostup kapitalu • Cene • Upravljanje odnosima aktive . Sve ovo traba da na|e svoj kvantitativni izraz u portfolio planovima poslovanja banke – strategijskim. dok }e elementi strategijskog menad`menta . 1983. Bank Administration Institute. . kako bi se u projektovanju vizije strategije banke precizno izmerile prednosti i nedostaci banke u odnosu na konkurenciju i {to bolje iskoristile povoljne {anse koje tr`i{te pru`a. izlaganje prvo.za odre|eni vremenski period: 4) Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic Position. 5. strategija razvoja organizacione strukture i strategijsko upravljanje promenama. banka prvo mora definisati svoju misiju. str.pasive. takti~kim i operativnim .

Koliko god da su svi prethodno navedeni elementi va`ni za pravilno definisanje. ciljevi moraju biti 5) Philip Kotler: Marketing Management Analysis. Ciljevi moraju biti: hijerarhijski. Englewood Cliffs. godine. 65. pove}anje u~e{}a na tr`i{tu. Prvi je istorija banke odnosno istorija njenih ciljeva i politika. da se izraze kvantitativno. Tre}i je uticaj mi{ljnja sredine. svrha ili su{tina postojanja banke u privrednoj i dru{tvenoj sredini. Menad`ment mora transformisati misiju banke u set odre|enih ciljeva i zadataka kojima }e se operativno podr`ati misija. misija banke treba da ostane fokus usmeravanja energije zaposlenih u slede}ih deset ili dvadeset godina. dividenda (stopa povrata deoni~kog kapitala). Peti je da banka mora bazirati svoju misiju na svojoj osobenoj kompetenciji odnosno sposobnosti. profit i liderstvo su rezultat pravilne orijentacije banke i vi{e govore od same misije.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 73 M is ija b a n k e B a n ~ in i c ilje v i B a n ~ in a s tra te g ija ra s ta B a n ~ in i p o rtfo lio p la n o v i kazuje slika 3Klju~ne faze ovog procesa po 2. gde je god to mogu}e. kvantitativni. New Jersey. Fourth Edition. ciljevi treba. razumevanje i shvatanje misije banke. Jednom kada nastane i bude definisana. realni i konzistentni. Za shvatanje misije mora se imati u vidu pet klju~nih elemenata. 5) Slika 3-2: Strategijski menad`ment proces Misija banke je razlog. diversifikacija rizika i inovacije. Da bi bili lak{e shva}eni i za svakog razumljivi.. str. Planning and Control. Sa promenom uslova i razvojem i rastom banke mo`e se donekle menjati i njena misija. Ostvarljivi ciljevi su samo realno postavljeni ciljevi. . 1980. Inc. Hijerarhijski ciljevi predstavljaju skalu ciljeva od najva`nijih ka manje va`nim. ^etvrti su ban~ini resursi. Kona~no. Naj~e{}i ciljevi su profit (stopa povrata ukupnih sredstava). Drugi se ogleda u sada{njim karakteristikama menad`menta i vlasnika. Dakle misija nije ne{to {to se menja svakih nekoliko godina u zavisnosti od promena sredine ili neodgovaraju}ih prilika. koji uva`avaju realne mogu}nosti ostvarenja. Prentice-Hall.

New York. odnosno da se ostvare ciljevi. Beograd. Ona uklju~uje izbor pravaca ostvarenja ciljeva i alokaciju resursa. Pri definisanju profitnih i tro{kovnih centara.godine. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. Ovo kombinovanje marketing instrumenata naziva se marketing miksom. Neil H. nego ve}i obim prodaje uz ni`e cene). i Dr Uro{ N. • planskoj nezavisnosti od drugih poslova. Pri tome “top menad`ment” treba da identifikuje tzv. Kada banka jednom odredi svoju misiju i ciljeve. strate{ke poslovne jedinice banke ili profitne i tro{kovne centre. na Harvard University. koji me{aju i “doziraju” pojedine instrumente marketinga i tako dobijaju kombinacije tih instrumenata ili tzv. (2) integrativan rast i (3) diversifikovani rast. 1992. John Wiley and Sons. ali u ode|enoj kombinaciji njihov uticaj je ve}i. Savremene marketing miks strategije banke Da se samo podsetimo. i • koristi od strategijskog planiranja.1. Borden. . Strategija banke je koncept kako ostvariti rast i razvoj u deregulisanoj sredini.3.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 74 me|usobno konzistentni s obzirom na razli~itu prirodu nekih ciljeva (ne ve}i obim prodaje uz ve}e cene.6) Koncept marketing miksa “podrazumeva 6) Izraz “marketing mix” prvi je uveo u marketing terminologiju profesor na Graduate School of Business Administration. godine. Precizno definisanje profitnih i tro{kovnih centara banke treba da omogu}i menad`ment timu banke da racionalno izvr{i alokaciju svojih resursa u cilju postizanja maksimalnog profita banke. menad`eri u marketingu su osobe. godine prvi put to spomenuo u jednom svom radu. str. Friars and Robert N. pitanje je koji je najbolji put da se tamo stigne. Slede}i bitan zadatak “top menad`menta” banke je oblikovanje ban~inih portfolio planova. najva`niji marketing instrumenti banke su: proizvod ili usluga. Po njemu. ona zna kuda `eli da ide. • konkurenciji. cena. menad`ment tim banke mora voditi ra~una o slede}im bitnim karakteristikama: • jasnoj misiji. marketing mix. strana 210. Odgovor na to treba da da ban~ina strategija. Vidi o ovome detaljnije: Eileen M. • strukturi funkcija ili programa centara. 1987. 173-175. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solutions. kanali distribucije i promocija. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar. • odgovornom menad`eru. 3. kada je 1948. • vrsti poslova. Me|utim. Svaki od ovih instrumenata ima svog odre|enog uticaja na obim i poslovni uspeh banke. Banka mo`e da bira jednu od tri alternativne strategije rasta: (1) intenzivni rast.

Za kakvu }e se kombinaciju instrumenata banka odlu~iti. promenjivih) sa kojima preduze}e (banka) mo`e da se prilago|ava uslovima sredine i aktivno uti~e na ostvarenje ciljeva marketing aktivnosti. 8) J. tj. 1970. godine. problem je u tome kako da se ukupna sredstva (izdaci) optimalno alociraju na pojedine instrumente marketing miksa da bi se dobili maksimalni efekti.. onda je re~ o sinergetskom efektu.. kako }e ih programirati za uspe{no ostvarenje svojih ciljeva.integraciju svih marketing aktivnosti da se zadovolje potrebe porto{a~a i ostvare ciljevi poslovanja . Cilj je da se ostvari najbolji odnos izme|u ukupnih izdataka za marketing miks i ostvarenja prihoda realizacijom proizvoda i usluga banke. kao {to pokazuje slika 3-3. 1979. Polaze}i od komitenata i klijenata. P ro izv o d C ena P o tro {a ~ M e sto P ro m o cija Slika 3-3: Marketing miks koncept Marketing miks proizilazi iz velikog broja alternativnih kombinacija instrumenata marketinga i pogodan je nastup na pojedina tr`i{ta ili pojedine segmente tr`i{ta.P. 7) Prof. New York.dr Mom~ilo Milisavljevi}: Marketing.. Ako se me|usobnom kombinacijom instrumenta u marketing miksu dobije ve}i efekat nego {to je to prost zbir efekata svih pojedina~nih kombinacija u okviru svakog instrumenta. zavisi od o~ekivanih efekata u odnosu na ulaganja u pojedine instrumente marketing napora banke.Tanjug. 61.. 11-3. . Culliton: The Concept of Marketing mix.W. Ekonomski fakultet .8) sva ~etiri bazna instrumenta marketinga usmerena su na porto{a~a ili korisnika usluga. Ovo dobrim delom zavisi i od toga kakav zna~aj banka daje pojedinim instrumentima marketing miksa i njihovoj kombinaciji jednog sa drugim. varijabla. i neophodan je da objasni mogu}nost kombinovanja instrumenata pri nastupu na pojedinim delovima tr`i{ta odnosno tr`i{nim segmentima. McGraw-Hill Book Company. Koncept odra`ava sistemski pristup . Buell. {to i jeste cilj strategije njihovog me|usobnog kombinovanja u marketing miks.” 7) Prema Culliton-u. str. godine. u Handbook of Modern Marketing.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 75 odgovaraju}u kombinaciju instrumenata (sredstava. str. edited by V.

. Berry and Thomas W. Dakle. Donnelly. institucionalnim pozicioniranjem istovremeno i uporedo provodi i pozicioniranje linije proizvoda i usluga. Dow Jones .Polo`ajna razmatranja 9) James H.Odluke o kanalima prodaje i izbori . Za pozicioniranje su zna~ajna tri elementa pozicioniranja: (1) institucionalno pozicioniranje.Odluke o ljudskim resursima i izbori III POZICIONIRANJE NA TR@I[TU POTRO[A^A . Pluralisti~ki nastup podrazumeva da se sa pozicioniranjem banke ili tzv. 1985. cena.Irwin.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 76 Moderno bankarstvo visoko razvijenih zemalja razvilo je i koristi razli~ite strategijske mogu}nosti za pove}anje sopstvenog profita. 9) Konciznu sadr`inu svakog od nabrojanih elemenata pozicioniranja prikazuje slika 3-4: Elementi pozicioniranja: I INSTITUCIONALNO POZICIONIRANJE .Odluke o cenama i izbori .Strukturalne odluke i izbori .. pozicioniranje je proces ostvarivanja i odr`avanja jednog posebnog mesta banke na tr`i{tu ili njenih proizvoda i usluga. Dok je izbor ciljnog tr`i{ta odnosno tr`i{nog segmenta kriti~na ta~ka u procesu segmentacije kod strategije tr`i{nog pozicioniranja. Jr. godine. (2) marketing miks pozicioniranje i (3) pozicioniranje na tr`i{tu porto{a~a.Upravlja~ke odluke i izbori II MARKETING MIKS POZICIONIRANJE . 96. Ponekad je to jo{ {ire i vr{i se pozicioniranje komitenata i klijenata banke i pozicioniranje rentabilnosti. pa`ljivi izbor strategijskog marketing miksa je presudno kod uspostavljanja dugoro~ne i sveobuhvatne veze sa komitentima i klijentima (“relationship banking”). Leonard L. str. Homewood. Illinois. (1) Strategija tr`i{nog pozicioniranja razvila se u uslovima deregulacije bankarskih tr`i{ta i podrazumeva pluralisti~ki nastup banke na ciljnom tr`i{tu. Repozicioniranje je proces menjanja postoje}e pozicije banke na tr`i{tu.Funkcionalne odluke i izbori .Odluke o proizvodima i uslugama i izbori . Me|u najvi{e eksploatisanim u praksi su dva pristupa: (1) tr`i{no pozicioniranje (“market positioning”) i (2) izgra|ivanje dugoro~ne kompleksne veze sa korisnicima usluga (“relationship banking”). kanala distribucije i strukture zaposlenih.A Strategy Vision. pri ~emu dolazi do promena u strukturi delatnosti i vrsti proizvoda i usluga u cilju zadovoljavanja potreba drugog tr`i{nog segmenta. Thompson: Marketing Financial Services .

mogu}nost diferencijacije u odnosu na konkurenciju i sagledavanje i izbor najbolje koristi za komitenta (analiza konkurentnosti banke). Koje osnovne korake banka mora da preduzme da bi identifikovala tr`i{nu poziciju i razvila odgovaraju}u marketing strategiju. analizu konkurentnosti i internu analizu. Na osnovu ove tri analize mogu}e je utvrditi poziciju banke na tr`i{tu i dati odgovore na pitanja: • • • Ko su ban~ini ciljni komitenti i klijenti? Koje komitente i klijente banka `eli da ima u budu}nosti? Koje marketing akcije treba banka da preduzme da bi stigla kuda `eli? Na osnovu definicije i analize tr`i{nih segmenata. na osnovu ~ega se defini{e plan marketing akcije banke. sagledava se jasno}a planirane pozicije i mesta banke na tr`i{tu (interna analiza). s jedne strane. s druge strane.Razmatranja poslovne orijentacije .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 77 .Kriterijum razvoja institucionalne rentabilnosti Slika 3-4: Komponente strategije pozicioniranja Pozicioniranje igra osnovnu ulogu u marketing strategiji po{to ono podrazumeva i povezuje marketing analizu.Kriterijum razvoja potreba porto{a~a . vr{i se izbor najprikladnijih tr`i{nih segmenata za opslu`ivanje (tr`i{na analiza). pokazuje slika 3-5. .

privla~enje novih komitenata i klijenata treba shvatiti kao prvu fazu. nakon ~ega treba stvarati uslove da bi oni {to du`e ostali 10) Eileen M. Polaze}i od navedenih uslova. Friars and Robert N. sve je te`e vezivati komitente i klijente za banku na du`i rok. John Wiley and Sons. a ne samo kao puko sticanje novih. Karakteristike tih uslova mogu se najkra}e izraziti u slede}em: • • • • sve je u`i prostor izme|u tro{kova pribavljanja sredstava i cene odobrenih kredita. . a okru`enje nestabilno. 1987. New York.godine. Zapravo. a sve lak{e izgubiti.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 78 Tr`i{na analiza: -veli~ina -lokacija -trendovi Definicija i analiza tr`i{nih segmenata Selekcija najprikladnijih tr`i{nih segmenata za opslu`ivanje Interna analiza banke: -sredstva -smetnje -vrednosti Analiza konkurentnosti banke: -prednosti -slabosti -teku}a pozicija (ocenjena od komitenata) Jasno}a planirane pozicije i mesta na tr`i{tu Plan marketing akcije Selekcija nagla{enih koristi za komitenta Analiza mogu}nosti za uspe{nu diferencijaciju konkurencije Slika 3-5: Razvijanje strategije tr`i{nog pozicioniranja 10) (2) Strategija marketing miks dugoro~ne i celovite veze sa komitentima i klijentima (“relationship banking”) nastala je kao jedan od na~ina da banka ostvari uspeh i u uslovima deregulisanog bankarskog tr`i{ta i ve}ih rizika u poslovanju. novac je sve te`e zaraditi. menad`ment banke po~inje da razmi{lja na sasvim druga~iji na~in nego ranije. 218. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solution. str. Marketing treba shvatiti prvenstveno kao zadr`avanje postoje}ih komitenata i klijenata i to na du`i rok. kamatne stope su promenljive.

Leonard L. adresa stanovanja. cilj je novi broj korisnika. da je vezivanje komitenata i klijenata za banku na du`i rok ‘ugaoni kamen’ marketing koncepta sada i ubudu}e. Komitent i klijent nisu bezimeni i uslu`uju se na individualnoj bazi. Potro{a~. vrsti delatnosti. Zato se i smatra. s jedne strane. Mo`e se primetiti da se pravi razlika izme|u izraza porto{a~. mu{terija. prose~nim depozitima itd.. Pregled 3-1: Razlike izme|u dva pristupa banke prodaji usluga Razlike izme|u uobi~ajenog pristupa i dugoro~nog vezivanja: UOBI^AJENI PRISTUP DUGORO^NO VEZIVANJE (order-taking banking) • U fokusu su korisnici usluga tj. korisnik. njihove specifi~ne zahteve i sli~no. mase ili segmenta. Komitenti su firme o kojima banka ima sve bitne podatke o imenu.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 79 vezani za banku. • Poenta je na dugoro~noj i sveobuhvatnoj vezi. Oni su pod ovim izrazima bezimeni za banku i tretiraju se kao deo tr`i{ta. Illinois. dok je kod drugog pristupa bitno da ve} postoje}em komitentu prodamo jo{ jednu uslugu vi{e i tako ga ve`emo sveobuhvatno na du`i rok (pregled 3-1. zanimanje i druge biografske podatke. • Profitabilnost se ocenjuje na pojedina~noj usluzi. vrsti i obimu kredita. veli~ini. Isto tako banka ima sve va`nije podatke o klijentu. privla~enje novih je samo prva faza ili me|ufaza. Jr. Donnelly.11) Klju~na razlika izme|u uobi~ajenog poslovanja banke (“order-taking banking”) i vezivanja klijenata na du`i rok (“relationship banking”) je u tome. 11) James H. 112. menad`mentu. Dow Jones . s druge strane. zatim vrste usluga koje koristi. • Primaran je prodajni kontakt preko {alter-radnika banke. i komitenta i klijenta. Berry and Thomas W. adresi. .). kao {to su: ime i prezime. • Polazno stanovi{te je zdovoljenje “dela” potreba. str. • Primaran je prodajni kontakt preko stru~njaka marketinga. godine. Homewood. • Profitabilnost se ocenjuje na ukupnim uslugama klijentu. Thompson: Marketing Financial Services A Strategy Vision. (relationship banking) • U fokusu su klijenti.Irwin. 1985. mu{terija. • Polazno stanovi{te je zadovoljenje “ukupnih” potreba. {to je kod prvog poenta na pove}anju broja novih komitenata i klijenata i tako na pove}anju obima prodaje. korisnik su ovde statisti~ke kategorije i njihove potrebe se posmatraju u proseku i sumarno. • Poenta je samo na prodaji uglavnom jedne usluge.

Me|utim. 12) Segmentacija tr`i{ta Upravljanje komunikacijama Sr` usluga Dugoro~na veza preko Vo|enje ra~una Slika 3-6: Klju~ni elementi dugoro~nog vezivanja Proces ostvarivanja dugoro~ne veze banke sa komitentima i klijentima zapo~inje segmentacijom tr`i{ta nude}i im ono {to za izabrano tr`i{te ili tr`i{nu ni{u predstavlja sr` usluge koja im treba. definisana strategija ili njena primena? Za dobar uspeh banke je bitno da razvoj strategije prati njena implementacija i da je normalan rezultat te 12) Vidi o ovome detaljnije: Dr Uro{ N. da postoje}em komitentu i klijentu proda petu uslugu nego da jednu uslugu proda novom komitentu i klijentu. 1992. banka posebnu pa`nju poklanja klju~nim elementima dugoro~nog vezivanja i nastoji da kod ve} postoje}eg komitenta i klijenta “stvori” mogu}nost prodaje jo{ neke od usluga iz asortimana banke.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 80 Na osnovu ovih elemenata. Beograd. Ako se uspostavi veza komitenta i klijenta sa bankom. 182-184. koji se ogledaju u pitanju: [ta nije dobro. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar.otvaranje odgovaraju}ih ra~una. {to }e zavisiti od osoblja banke. Cur~i}: Marketing poslovne banke. . on se prihvata i realizuje se prvi deo posla . Nakon toga. str. Smatra se da je lak{e i profitabilnije za banku. stalna veza i komunikacije predstavljaju jedan od klju~nih oslonaca “dr`anja” komitenta u a`urnosti o svim njegovim poslovima sa bankom i stalnom iznala`enju mogu}nosti da mu banka obavi jo{ neku vrstu poslova. Odnos razvoja strategije i njene primene Od izuzetne je va`nosti veza izme|u razvoja strategije i njene primene. 3. Sledi zatim upoznavanje sa cenama i mogu}nostima da se obavi vi{e poslova preko banke.4. Na toj relaciji mo`e do}i do krupnih nesporazuma. ova veze banke sa komitentima i klijentima tra`i strategijski pristup u kojem pet klju~nih elemenata igra bitnu ulogu (slika 3-6).1.godine.

dovode do ste~aja. Kada stvari krenu lo{e. novac. ali 13) James H. slabiji menad`eri obi~no okrivljuju strategiju ili izvr{ioce. 1989. merenja. Kona~no. STRATEGIJSKO PLANIRANJE U POSLOVNOJ BANCI 3. . Donnelly. Bonoma: The Marketing Edge: Making Strategies Work. prvenstveno menad`ment tima. Uspeh zavisi od zdrave strategije i njene efektivne primene. and Steven J. dovode do te{ko}a u poslovanju. Strategija razvoja novog proizvoda i usluge ne mo`e biti uspe{na bez mehanizma kojim banka ovo usmerava odnosno kojim upravlja ovaj proces. opremu. 1985. a skoro nikad sebe. nagra|ivanja i potpune upravlja~ke podr{ke.2. Banka ne mo`e efektivno primeniti uspe{nu prodajnu strategiju bez obuke. Tako. Elementi i proces planiranja u banci Radi ostvarivanja bazi~nog cilja i drugih ciljeva i zadataka koji treba da doprinesu ostvarivanju bazi~nog cilja. 3. dovodi do niza nepredvidivih situacija i sa pravom se naziva “kockanjem”.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 81 kombinacije poslovni uspeh banke. Jr. Free Press.godine. Dobro formulisana strategija i dobra primena dovode do uspeha banke. 47-48.14) Primena strategije Dobra Slaba Razvoj strategije Dobar USPEH TE[KO]E Slab KOCKANJE STE^AJ Slika 3-7: Veza izme|u razvoja i primene strategije Slika 2-7 pokazuje ~etiri kombinacije razvoja i primene strategije banke. 14) Thomas V. Dobro formulisana strategija uz njenu slabu primenu ili sabota`u. 13) Odnos izme|u razvoja strategije i njene implementacije se smatra kriti~nim.godine. {to pkazuje slika 3-7. Upravljanje tim procesom podrazumeva smi{ljenu aktivnost. Skinner: The New Banker Developing Leadership in Dynamic Era. Dow Jones-Irwin Homewood. str. Nasuprot tome. banka treba na odgovaraju}i na~in da stavi u “pogon” sve svoje resurse: ljude. New York.1. slabo formulisana strategija uz njenu doslednu primenu.2. mo`emo navesti nekoliko elemenata tome u prilog: • • • Banka ne mo`e izvr{iti efektivnu implementaciju strategije bez kvalitetnih kadrova i odgovaraju}e podr{ke organizacione strukture. 12-14. Illinois. str. pa se ve}ina sla`e u tome da je nemogu}e odediti da li je strategija dobra ili lo{a ako njena primena nije odgovaraju}a. lo{e formulisana strategija i njena slaba implementacija.

pove}anje u~e{}a na tr`i{tu. Tu aktivnost ~ini upravlja~ki proces koji se sastoji od tri elementa odnosno tri faze. Sam proces planiranja ilustruje slika 3-8:15) An aliza Ko n tro la Org an izo v an je Plan iran je Im p lem en tacija Slika 3-8: Elementi i faze procesa planiranja Planiranje je poslovna aktivnost putem koje menad`ment tim banke usmerava svoje poslovanje u pravcu ostvarivanja zacrtanih ciljeva. a da ga je ve}ina banaka po~ela primenjivati. postoje i mnogi drugi razlozi za primenu strategijskog planiranja. prepoznaje-identifikuje probleme i da tra`i odgovaraju}a re{enja. Scheuing and K. tek oko 1970. New York. smatra se da su banke u SAD po~ele sa primenom dugoro~nog strategijskog planiranja oko 1960. da proces planiranja uklju~uje i tra`i odgovore na slede}a tri pitanja: (1) Gde je banka sada? (2) Gde bi `elela da bude? i (3) Kako da stigne tamo? 3. iako praksa razvijenih zemalja ne bele`i njegovu davnu primenu u bankarstvu. 331. 6. E. Sinkey. koje smo ranije ve} pomenuli: (1) planiranje.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 82 i cele strukture ni`ih rukovodilaca banke. str. Me|utim. Johnson. razvoj i profitabilnost. E. Third Edition.2. Homewood. Naime. . A. ne samo puka egzistencija. (2) organizovanje i (3) kontrola. 16) Joseph F. gde je o{tro izra`ena konkurentska borba i gde je sve te`e ostvariti postavljene ciljeve kao {to su rast. 16) 15) E. godine. Dow JonesIrwin. str. Smatra se. MacMillan Publishing Company. i sli~no. Opstanak je najva`niji fundamentalni razlog za primenu metoda i tehnika strategijskog planiranja. godine. 1989.2. 1986. Me|utim. da budu prvi u inovacijama. usvajaju}i celokupni proces. Gaida: Profitable Service Marketing. M. Zna~aj i su{tina strategijskog planiranja Za{to je strategijsko planiranje va`no? Nave{}emo samo nekoliko razloga da bi se istakao njegov zna~aj. da gleda unapred.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Planiranje ban~ine aktivnosti ima posebnu va`nost u deregulisanoj bankarskoj sredini. da budu lider u bankarstvu.godine. godine. Jr. Planiranje omogu}ava menad`ment timu da sagledava bli`u i dalju budu}nost. logi~no je da menad`ment timovi nekih banaka `ele mnogo vi{e: maksimiziranje profita. Illinois.

17) Pri tome treba imati u vidu da je tr`i{te podvrgnuto evoluciji menjanja potreba korisnika usluga. industriju finansijskih usluga. kao graditelj bez crte`a ili kao trener tima bez plana igre. str. konkurentnosti. Planiranje i poslovni planovi treba da pomognu u dono{enju i usmeravanju upravlja~kih odluka. Menad`eri su jednostavno uzimali trendove poslednjih pet ili deset godina i na toj osnovi projektovali odnosno ekstrapolirali planske veli~ine u narednih pet ili vi{e godina. ^este. Strategijsko planiranje se bazira na klju~nom konceptu evolucije tr`i{ta i strategijskom prilago|avanju. a naro~ito po~ev{i od 1980. To je razlog za{to je strategijsko planiranje potrebno.godine. U savremenoj. 17) Philip Kotler: Marketing Management Analysis. 1980. ve} ni da opstane u svojoj delatnosti. zakona. u krajnjoj liniji. Naime. Me|utim. To su momenti kada banka treba da koristi svoje {anse. iznenadne i neo~ekivane promene su stvarnost deregulisanog bankarskog tr`i{ta. Englewood Cliffs. u dinami~kim.. banka mora pratiti ove promene i pa`ljivo odmeravati zahteve za kontinuiran uspeh na tr`i{tu. neo~ekivana inflacija. tehnologije. koje ve} u drugom momentu tra`e neku drugu kombinaciju napora banke. Menad`eri kona~no postaju svesni da je jedina stvar izvesna: iznena|enja i sve vi{e iznena|enja. izuzev mo`da samo lude sre}e. Planinng and Control. banka ne samo da ne mo`e da dominira na tr`i{tu. banka bez strategijskog i planskog pristupa razvoju. figurativno re~eno. zahtevaju druk~iji sistem i pristup planiranja. gde mnogobrojne finansijske institucije ~ine tzv.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 83 Dono{enje upravlja~kih odluka zadire u bli`u ili dalju budu}nost poslovanja banke. Ekstrapolativno formalno planiranje vi{e nije od koristi i ustupa mesto strategijskom planiranju. U takvim uslovima. {to dovodi do diskontinuiteta i potrebe naglih zaokreta u poslovanju i prilago|avanja banke novonastalim uslovima. da se ta nova {ansa na tr`i{tu iskoristi. {to podrazumeva primenu strategijskog marketing miksa. godine. Inc. 64. U stabilnim uslovima sistem planiranja se zasnivao na ekstrapolaciji doga|aja iz pro{losti i sada{njosti i njihovoj projekciji u budu}nost. Tako. promene kamatnih stopa itd. radi kao kuvar bez recepta. Bez strategijskog planiranja. nestabilnim i neizvesnim uslovima ovakav na~in planiranja postaje sasvim neprimenjiv i neupotrebljiv. pojave kao {to su iznenadno menjanje propisa. proboj nove tehnologije. Fourth Edition. da ima ve}u sigurnost za opstanak na tr`i{tu. New Jersey. . pogotovu u razvijenim tr`i{nim privredama. odnosno da postane dominantna institucija ili. rapidno promenjenoj i promenljivoj finansijskoj sredini. Prentice-Hall.. sasvim je jasno da banka koja planira ima ve}e {anse da bude lider.

zna~aj pojedinih ciljeva je razli~it imaju}i u vidu vremenski gap. koju treba da koriste komitenti i klijenti.demografska sredina .: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services O^EKIVANJA BAZA PODATAKA Industry. 347. 3. Rast u~e{}a na tr`i{tu 3. Sli~no je i kada je u pitanju pobolj{anje presti`a banke u finansijskoj sredini.2. godine. kao i u postizavanju konkurentske prednosti banke.prognoze . Ciljevi strategijskog planiranja banke Strategijsko planiranje zapo~inje procesom definisanja ciljeva.ANALIZA SREDINE Publishing Company. Zna~aj pojedinih ciljeva strategijskog planiranja 18) mo`e se videti u pregledu 3-2. Tako na primer. obezbe|ivanje konkurentskog prinosa na sredstva i kapital najva`niji je cilj strategijskog plana banke kako u pro{losti tako i u budu}nosti. Pregled 3-2: Zan~aj nekih od va`nijih ciljeva strategijskog planiranja Ciljevi 1. Me|utim. nova tehnologija. Nova tehnologija za interno kori{}enje U pro{losti 1 2 3 4 5 6 7 8 U budu}nosti 1 3 2 8 6 5 4 7 Nema sumnje. New York. Obezbediti konkurentski prinos na sredstva i kapital 2. u pro{losti je kao cilj bila na sedmom mestu. Popravka presti`a u finansijskoj sredini 5.teku}a situacija . Do pomeranja dolazi i kad je u pitanju zna~aj opstanka u konkurentskoj sredini. Jr. Naime.atraktivnost tr`i{ta Eksterna: zajednice op{tine deoni~ara klijenata Interna: . Sinkey. Smanjiti portfolio rizik 6. MacMillan Eksterni: . 1989. Opstanak u jednoj ja~oj konkurentskoj sredini 4. str. va`nost pojedinih ciljeva nije ista u pro{losti sa onima koji treba da budu ostvareni u budu}nosti.istorijski sa tr`i{ta . PLAN PLANIRANJA 18) Joseph F. Posti}i konkurentsku prednost 7. Me|utim.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 84 3.top menad`ment - Eksterna: .3. Struktura i proces strategijskog planiranja U vezi sa strukturom i procesom strategijskog planiranja smatramo korisnim da izlo`imo {emu su{tinE te strukture i procesa (slika 3-9). dok u budu}nosti treba da bude na ~etvrtom mestu. Third Edition.ekonomska sredina .2. Nova tehnologija za kori{}enje od strane komitenata i klijenata 8.4.scenariji . nije sa svim ciljevima stategijskog planiranja tako.

SPOLJA[NJE OKRU@ENJE: 19) Ibidem. mogu}nosti-{anse “opportunities” i pretnje -“threats”) .je prikazana na slici 3-10. UNUTRA[NJE OKRU@ENJE: Potencijali Slabosti . slabosti –“weaknesses”. str. 333.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 85 Slika 3-9: Nivoi i struktura strategijskog planiranja 19) SWOT-matrica (kratica SWOT je sastavljena od po~etnih slova ~etiri re~i: potencijal-snaga -“strengths”.

STRATEGIJA RAZVOJA ORGANIZACIONE STRUKTURE BANKE 3. [ta je organizaciona struktura banke? Jedan od najva`nijih principa menad`menta je da strategija banke treba da diktira organizacionu strukturu. Ovaj deo analize obi~no obuhvata ~injenice o tr`i{tu banke. Isto tako. da li se slabost mo`e pretvoriti u potencijal.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 86 Opasnosti Mogu}nosti Suprotstaviti se Iskoristiti Slika br. Otuda je veoma va`no poznavati su{tinu i karakteristike organizacione strukture. potencijale ili slabosti banke. • Formalizacija je stepen obuhvatanja pravila.1. analiza poslovanja. to je struktura vi{e specijalizovana. 3. 3-10: SWOT matrica Izbe}i Tra`iti SWOT analiza se vr{i u dva dela. ili ako je izvr{eno delegiranje ‘niz’ organizacionu strukturu. opremi i tehnologiji. O organizacionoj strukturi banke treba razmi{ljati kao o anatomiji banke. odeljenja. to je organizaciona struktura formalizovanija. da li potencijal mo`e postati slabost. Organizaciona struktura omogu}ava menad`mentu .3. marketingu.. portfolio analiza. Veoma je va`no ‘otkriti’ da li mogu}nosti odnosno {anse skrivaju u sebi opasnosti.3. Prvi deo predstavlja odre|ivanje grupe klju~nih faktora u banci i njenom okru`enju. i obrnuto. • Centralizacija je stepen koncentracije dono{enja odluka u okviru ‘top menad`menta’. ona tada postaje manje centralizovana odnosno vi{e decentralizovana. sektori koji usmeravaju rad pojedinaca i grupa u procesu ostvarivanja ciljeva i strategije banke. U tom okviru su poslovi. upravljanju itd. razvoju. i obrnuto. politika i procedura u opisima poslova i zadataka: {to su ekstenzivnija pravila i procedure. zaposlenima. opasnosti. o ~emu se sa~injavaju posebne analize kao {to su: analiza okru`enja. finansijskim resursima. konkurenciji. Ona obezbe|uje osnovu i okvir u kome banka funkcioni{e. analiza i ocena strategijske pozicije banke itd. Drugi deo SWOT analize odnosi se na podatke koji ukazuju na mogu}nosti odnosno {anse. Postoje tri bitne karakteristike na kojima po~iva svaka organizaciona struktura (videti sliku 3-11): • Specijalizacija je stepen podeljenosti ili ra{~lanjenosti unutar razli~itih vrsta poslova: {to je ekstenzivnija organizaciona podela.

. i (2) koordinacija koja uklju~uje integraciju ciljeva specijalizovanih jedinica (odeljenja) u pravcu postizanja strategijskih ciljeva banke. str. Berry and Thomas W. sporost u adaptaciji promenama. Su{tina promene je u tome da je funkcionalna organizaciona struktura okrenuta internim faktorima banke. 1985.2. Donnelly. Uticaj promena spoljnih faktora na organizacionu strukturu je veoma bitan i zbog toga banka treba da se prilago|ava promenama. Karakteristika razvoja organizacione strukture banke posle deregulacije je da se ona razvija od funkcionalne prema tr`i{no usmerenoj organizacionoj strukturi.3. i mogu}a dvosmislenost tuma~enja zadataka. Illinois. Postoje brojni uzroci koji mogu izazvati vi{estruke probleme u obavljanju operativnih poslova. 3. dakle prema njenom unutra{njem ustrojstvu i resursima koje 20) James H. Thompson: Marketing Financial Services A Stretegic Vision. Homewood.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 87 SVRHE Deoba poslova KARAKTERISTIKE Specijalizacija Centralizacija Koordinacija Formalizacija Slika 3-11: Svrhe i karakteristike organizacione strukture 20) banke da izvr{i dva va`na zadatka: (1) pojedina~no izvr{avanje zadataka preko specijalizacije (podele bankarskih poslova na manje jedinice) u cilju postizanja efikasnosti performansi. nepreciznost zadataka. Kada je organizaciona struktura problem? Kada poslovi u banci ne idu dobro. Leonard L. Jednostavnije re~eno. nekoordinacija izme|u grupa. 62. Jr. Dow Jones-Irwin. jedan od potencijalnih uzroka mo`e biti i organizaciona struktura. godine.. proces oblikovanja organizacione strukture banke uklju~uje ra{~lanjavanje poslova u banci i njihovo “ponovno” objedinjavanje preko organizacione strukture tako da se ostvare strategijski ciljevi banke. koji se ispoljavaju kao: • • • • • konflikti me|u grupama.

) (1) Funkcionalna organizaciona struktura. banka treba da ima tr`i{no okrenutu. prema onom {to banka nudi tr`i{tu (pa je zovemo i tr`i{no okrenutom organizacionom strukturom.3. njene veli~ine. 3. Uporedo sa promenama u okru`enju. implementaciju promena i prevazila`enje otpora promenama. zahtevima i `eljama. Otuda svaka organizaciona struktura ima svoje specifi~nosti i razlike. razvoju odgovaraju}e organizacione strukture primerene vremenu i promenama u okru`enju. Smatra se da su pojedini poslovi u banci deo . Smatra se da banka koja `eli prati dinami~ne promene u svom okru`enju u savremenim tr`i{nim uslovima mora najmanje jednom u svakih {est meseci vr{iti odgovaraju}a preispitivanja i eventualne promene u svojoj organizacionoj strukturi i prilago|avati je okru`enju u kojem egzistira. organizaciona struktura banke mo`e biti: (1) okrenuta internim faktorima ili funkcijama (pa je zovemo i funkcijalna) ili (2) okrenuta spoljnim faktorima tj. fleksibilnu.3. upravljanju promenama koje uklju~uje identifikaciju momenta kada su promene potrebne. a prvenstveno od: vrste banke. ~esto nazivana i “tradicionalnom”. koje se ogledaju u: • • • razvijanju organizacione strukture tako. po{to je u praksi evidentno da postoje banke koje uporno poku{avaju ‘ju~era{nju’ organizacionu strukturu primeniti na ‘sutra{nje’ probleme. zasniva se na podeli banke po funkcijama odnosno po vrsti bankarskog posla. ali istovremeno i brojne sli~nosti. Me|utim. na najefikasniji na~in i da kod svih zaposlenih kroz organizaciju i njene promene stvara izazov u pravcu ostvarivanja visokih performansi. da svaki zaposleni mo`e obavljati svoj posao na najbolji tj.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 88 kontroli{e. ve} samo u funkciji pore|enja sa tr`i{nom organizacionom strukturom (jer se u savremenom bankarstvu smatra prevazi|enom). okrenuta je prema unutra i fokusira pove}anje efikasnosti kori{}enja internih resursa. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura Organizaciona struktura banaka kao samostalnih finansij{kih institucija je zavisna od mnogobrojnih faktora. bez obzira na razlike i sli~nosti. u uslovima kada je sredina nestabilna i nepredvidiva. dok je tr`i{na organizaciona struktura okrenuta prema vani tj. Na taj na~in banka se uklju~uje u proces upravljanja promenama svoje organizacione strukture. kojom se ovde ne}emo mnogo baviti. strukture poslova. odgovornu i odgovaraju}u na promene osetljivu organizacionu strukturu. podru~ja koje pokriva itd. prema komitentima i klijentima i njihovim potrebama.

ovakva organizaciona struktura je dobra tako dugo dok je bankarska sredina.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 89 jedinstvenog posla koji banka treba da obavi i da njihovom integracijom banka treba da ostvari efikasnost. kako smo ve} rekli. Onog trenutka kada bankarska sredina postane nestabilna. Marketing funkcija mo`e biti “podignuta” na isti organizacioni nivo sa ostalim funkcijama (krediti. Tako se bez sumnje posti`e uspeh u ostvarivanju efikasnosti poslovanja. Prvi znakovi borbe banke u ovim momentima su izazovi prihvatanja marketing koncepcije i marketing funkcije. Va`ne odluke su ekskluzivna nadle`nost “top menad`menta”. postaje bitno “~iji je to posao tj. Funkcionalna organizaciona struktura po~iva na visokoj specijalizaciji poslova. Polje doprinosa svakog zaposlenog op{tim ciljevima banke je namerno ograni~eno. odeljenju i poslu. {ta kome detaljno pi{e u opisu poslova i zadataka”. predvidivo i izvesno. prednosti funkcionalne organizacione strukture ne mogu se vi{e koristiti i postaju njene slabosti. relativno stabilna. Specijalizacija. U ovakvoj organizacionoj strukturi stav zaposlenih je da postignu ta~nost. koji je rezultat prednosti specijalizacije rada. predvidiva i izvesna. dok operativna . U takvim uslovima bitno je posti}i efikasnost poslovanja tj. po{to detaljni opisi poslova i procedura “otklanjaju” potrebu za samostalnom procenom i prosu|ivanjem. Naravno. Individualne inicijative su obeshrabrene. nepredvidiva. U takvim uslovima menad`ment tim mo`e sa dosta preciznosti i do u detalje definisati o~ekivane aktivnosti i odluke svakog pojedinca. Visok stepen centralizacije upravljanja ~ini lanac “komandi” suvi{e dugim i dono{enje odluka suvi{e dugo traje. Svakodnevne rutinske aktivnosti omogu}avaju menad`erima da razviju ekstenzivna pravila i procedure i da upravljaju svakom akcijom i odlukom. Zaposleni su time jednostavno upu}eni na takvo pona{anje i po{to su oni pla}eni da rade svoj posao u skladu sa opisima svojih poslova i ograni~avaju se isklju~ivo i samo na svoje poslove i zadatke za koje su eksplicitno odgovorni. ali to ~esto zna~i izjedna~avanje samo u pogledu organizacionog re{enja. urednost i efikasnost u svakom sektoru. sredstva). neizvesna i dinami~na. centralizovanog dono{enja odluka i visoko rutiniziranog na~ina izvr{avanja zadataka odnosno obavljanja poslova. Naime. pa odeljenja i slu`be deluju suvi{e svaka za sebe. Nesporno je da funkcionalno orijentisana organizaciona struktura banke “daje” relativno dobre rezultate u uslovima kada je okru`enje relativno stabilno. efikasno koristiti interne resurse odnosno racionalno se pona{ati i “raditi stvari na pravi na~in”. centralizacija i formalizacija su prednosti sve dok se banka ~e{}e ne susre}e i ne posluje u vanrednim i izuzetnim okolnostima. Ovakva organizaciona struktura ne omogu}ava razvoj i delovanje pojedinaca koji se mogu boriti na na~in koje zahteva jedna konkurentska sredina.

Dakle. O~igledno je da banka pritom ve} uvi|a potrebu menjanja dosada{njeg pristupa i kre}e ka postepenom ali sporom napu{tanju funkcionalne organizacione strukture i svesno ili nesvesno ~ini napore i prve korake u pravcu tr`i{nog prilago|avanja svoje organizacione strukture. i nije okrenuta internim faktorima tj. tr`i{no orijentisana organizaciona struktura banke omogu}ava primenu strategije banke koja se najkra}e mo`e izraziti: biti na pravom tr`i{tu sa pravim proizvodom i uslugama i u pravo vreme. PREDSEDNIK BANKE Odnosi sa privredom Odnosi sa gra|anima Ulaganja u nekretnine Upravljanje sredstvima Operativno poslovanje Slika 3-12: Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura Prednosti tr`i{no orijentisane organizacione strukture nad funkcionalno orijentisanom organizacionom strukturom banke su: • Organizaciona struktura usmerena je i ‘gleda’ na tr`i{te. Kojom }e brzinom banka to prilago|avanje vr{iti. Ako je spoljni pritisak ekstremno intenzivan i ako je evidentno podr`an od korisnika usluga i servisne baze. koji }e na vreme prepoznati te uslove i uvideti potrebu menjanja postoje}e organizacione strukture. dakle napolje. funkcionalno orijentisana struktura postaje sve vi{e inkopatibilna sa tr`i{no orijentisanom strategijom banke. one uglavnom i radije respektuju kriterijum efikasnosti nego kriterijum efektivnosti. (2) Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura banke je takva organizaciona struktura koja uva`ava zahteve tr`i{ta i pojedinih tr`i{nih segmenata na koje je banka upu}ena ili namerava da u njih u|e. [ematski ova organizaciona struktura upro{}eno je predstavljena slikom 3-12. Pojavljivanje marketing sektora u funkcionalno orijentisanoj organizacionoj strukturi banke ukazuje na tranzitno stanje. unutra ka funkcijama banke. .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 90 orijentacija ka efikasnosti ostaje duboko usa|ena. prvenstveno zavisi od spoljnih uslova i “pronicljivosti” top menad`menta. pa kada se donose klju~ne odluke.

a ne pozicija u hijerarhiji. Tr`i{no orijentisana struktura ohrabruje zaposlene da rade “prave stvari” da bi bili efektivni. Pravilo koje postaje op{teva`e}e je da se koristi svaki izazov za promene i svaki novi na~in u obavljanju poslova je vi{e pravilo nego izuzetak. Od svakog pojedinca se o~ekuje da iskoristi svaku priliku da zadovolji potrebe korisnika i da na taj na~in ostvari svaki mogu}i interes za banku u poslu. Tr`i{no okrenuta organizaciona struktura banke je relativno nespecijalizovana. Adaptabilan i fleksibilan na~ina pona{anja postaje norma koja se mora po{tovati. koji igraju veoma va`nu ulogu u kreiranju i dono{enju odluka o vrstama proizvoda i usluga banke i na~inu njihovog prezentiranja korisnicima (‘product manager’ i ‘sales representative’). nestabilnom i neizvesnom sredinom. Za re{avanje poslovnih problema banke vi{e nije od zna~aja pozicija na verikalnoj skali organizacione strukture banke nego analiza i ekspertiza problema koji se re{ava. Srednji menad`ment tendira da nestane po{to zaposleni po~inju da razumevaju i prihvataju op{te ciljeve banke radije nego ranije funkcionalno orijentisane ciljeve. Poslovi pojedinih izvr{ilaca su definisani izrazom o~ekivanih rezultata pre nego zahtevanim akcijama. Sposobnost razumevanja o~ekuju}eg pona{anja zamenjuju pravila i procedure. Takva struktura olak{ava poslovne akcije i odluke koje su potrebne za adaptaciju banke u skladu sa promenama snaga u sredini i da bi se postigla odgovaraju}a efektivnost. Dono{enje odluka se vr{i od strane pojedinaca koji imaju potrebnu ekspertnost ‘niz’ celu organizacionu strukturu. sa ovakvim pona{anjem nova tr`i{no orijentisana organizaciona struktura “proizvodi” sasvim nove vrste poslova. Dakle. Naravno. ali oni nalaze svoj puni smisao i ekspandiraju}i potencijal tek u nedvosmislenom tr`i{nom pristupu poslovanju i razvoju proizvoda i usluga. decentralizovana i neformalna. primarni kriterijum za u~estvovanje u dono{enju odluka je ekspertnost. Tipi~ni poslovi su relativno {irokog horizonta sa prili~nom {irinom individualne diskrecije u dono{enju odluka. Zaposleni shvataju i razumeju u ~emu je njihov doprinos op{tim ciljevima banke. Istina je da takvi sli~ni poslovi postoje i u funkcionalno orijentisanoj organizacionoj strukturi. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura je kompatibilna sa promenljivom. Za tr`i{no orijentisanu organizacionu strukturu je bitno da polazi od potreba korisnika proizvoda i usluga banke i da ima tr`i{no orijentisane sektore i odeljenja sve do najvi{eg nivoa organizacije. .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 91 • • • Lanac komandi je relativno kratak sa relativno malo menad`ment pozicija u odnosu na broj koji egzistira u funkcionalnoj organizacionoj strukturi.

Uprkos svemu tome. 69. Naravno. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura nije u mogu}nosti da iskoristi sve prednosti ekonomi~nosti koje pru`a specijalizacija poslova.21) Pregled 3-3: Neke karakteristike tr`i{ne i funkcionalne organizacije banke ORGANIZACIONA STRUKTURA POSLOVNE BANKE FUNKCIONALNO ORIJENTISANA Dominantne karakteristike Visoko specijalizovana Visoko centralizovana Visoko formalizovana TR`I{NO ORIJENTISANA Dominantne karakteristike Manje specijalizovana Vi{e decentralizovana Manje formalizovana Sekundarne karakteristike Detaljan opis poslova Duga~ak lanac komandi Funkcionalni sektori Pona{anja usmerena na efikasnost Sekundarne karakteristike Generalni opis poslova Kratak lanac komandi Proizvod/korisnik sektori Pona{anja usmerena na efektivnost Kompatibilna sredina Stabilna. . 3. str. pored toga {to mora biti. izvesna Kompatibilna sredina Nestabilna. a pove}ana je i mogu}nost gre{aka. mora poznavati i sve proizvode i usluge koje banka nudi i njihove procedure.4. predvidiva. Strategija upravljanja performansama organizacione strukture 21) Ibidem. po{to su dominantni poslovi u ovakvoj organizaciji relativno nespecijalizovani. nepredvidiva neizvesna Dominantne vrednosti Efikasnost i poslovna nefleksibilnost Dominantne vrednosti Efektivnost i markeitng fleksibilnost Cena ko{tanja tr`i{no orijentisane organizacione strukture banke u komparaciji sa funkcionalno orijentisanom organizacionom strukturom je u relativnom gubitku efikasnosti. necentralizovano dono{enje odluka uzima ne{to vi{e napora i vremena pojedinaca. svaki zaposleni. ekspert u svojoj specijalnosti.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 92 Navodimo samo nekoliko bitnih razlika tr`i{no orijentisane organizacione strukture u odnosu na funkcionalno orijentisanu strukturu banke pregled 3-3. samo ne{to ve}a efektivnost mo`e sve te nedostatke da lako kompenzira. Strategije banke kao {to su ‘relationship banking’ i ‘cross-selling’ zahtevaju isto tako dobro poznavanje nespornih potreba korisnika na tr`i{tu.3. Dalje. tako re}i.

prodor na nova tr`i{ta i nove segmente od interesa za banku. Zna~i. 4. izbor i uvo|enje novih proizvoda i usluga. pobolj{anja u naporima treba da rezultiraju u pobolj{anju produktivnosti i kori{}enju internih organizacionih resursa banke. Planski napor u prilago|avanju organizacione strukture banke promenama ima nekoliko kriti~nih ta~aka. Donnelly-u. 23) Ibidem. tj.23) Pregled 3-4: Kriti~ne dimenzije planiranja i efikasnosti i efektivnosti PLANIRANJE I KRITI^NE DIMENZIJE ORGANIZACIONIH PERFORMANSI: Planiranje. {to se najbolje vidi iz pregleda 3-4.dobru vezu sa promenama nego {to se rade sada.da se stvari rade na pravi na~in. 23. kao organizaciona performansa. 24. str. Dimenzija ‘efikasnosti’. 3.da se rade prave stvari. svoje sredine (da ima jasnu strategiju) Dimenzija ‘efektivnosti’ organizacione performanse usmerena je na ‘{ta’ u organizacionoj strukturi banke. ~iji se kvalitet razlikuje kada su u pitanju organizacione performanse efektivnosti i efikasnosti. usmerena je na ‘kako’ u organizaciji. U zavisnosti od promena u okru`enju i unutar banke name}e se i potreba menjanja organizacione strukture banke. 22) Ibidem.napore (bolje kori{}enje resursa). Su{tina efektivnosti kao organizacione performanse banke je fokusiranje ‘da se rade prave stvari’. 3.pogled prema vani. ~iji je fokus na EFIKASNOSTI. 2. Ovakav pristup banke organizaciji uklju~uje novu strategiju. odnosno kako }e banka sti}i tamo kuda je odlu~ila. Su{tina efikasnosti kao organizacione performanse je ‘da se stvari rade na pravi na~in’.22) postoje dve veoma razli~ite i veoma va`ne dimenzije performansi organizacione strukture banke i to: (1) organizaciona efektivnost i (2) organizaciona efikasnost. str. 1. fokusira prirodu i pravce organizacione strukture odnosno kakvu organizaciju `elimo.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 93 Prema J. ~iji je fokus na Planiranje. Ovo podrazumeva spremnost banke da na najbolji na~in koristi svoje raspolo`ive resurse u ‘proizvodnji’ svojih proizvoda i usluga.pogled prema unutra.rezultate (ostvarenje ciljeva). usmereno je na: 1.da se stvari rade bolje 4.H. . 2. Organizaciona struktura sa dobrim performansama nema potrebe da se menja po{to nije do{lo do bitnih promena u ‘vezi’ banke i okru`enja (banka ima dobru vezu sa okru`enjem odnosno jasnu strategiju) niti do internih pomeranja. usmereno je na: EFEKTIVNOSTI.

• Koncentracija na popravke “KAKO” dovoljna je za pre`ivljavanje i skromnu profitabilnost. kao na kriti~nu dimenziju performanse organizacione strukture. Postoji tesna veza izme|u performansi efektivnosti i efikasnosti organizacione strukture banke. Dobra veza sa promenom sredine. promenom sredine.tradicionalanih. • Problem nije u tome da se nastavi fokusiranje na pitanje “KAKO”. ve} pa`nja mora da bude usmerena na “[TA”.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 94 Na osnovu elemenata navedenih u pregledu 2-4. Lo{a veza sa resursa. odnosno koliko dugo sredina ostaje stabilna. Situacija neprilago|avanja organizacione strukture promenama je karakteristi~na i za mnoge manje privredne banke. promenom sredine. mo`emo zaklju~iti slede}e: • Sve dok nema promena u okru`enju banke. Njihovi menad`ment timovi ne menjaju svoj fokus planiranja i ne prilago|avaju organizacionu strukturu uporedo sa promenom sredine. {to treba imati u vidu prilikom ocene potreba za menjanjem organizacione strukture i strategije usmeravanja njenog razvoja. veza sa promenom Dobra veza sa sredine. One su i dalje ‘otporne’ na svaku promenu u domenu finansijskih usluga. koje prikazuje slika 313. . {tedionice i kreditne ustanove u SAD. nije to samo na{ “specijalitet”. {to va`i samo onda kada istovremeno nastaju promene u okru`enju i kada pitanje “[TA” postane relevantno. Lo{a Rasipanje resursa. 25. Naro~itu pa`nju treba obratiti na slede}e ~etiri kombinacije veza efikasnosti i efektivnosti. str. koje bi se razlikovale od njihovih dosada{njih . (1) (2) Neefikasno Rasipanje resursa. ve} i dalje usmeravaju svoje napore na organizacionu performansu “efikasnost” ignori{u}i dimenziju ‘efektivnost’. nema potrebe za dono{enje odluka koje se odnose na “[TA” u organizacionoj strukturi. Me|utim. EFIKASNOST 24) Ibidem. Neprilago|enost organizacione strukture promenama okru`enja je karakteristi~na za ve}inu na{ih ‘ve}ih’ banaka u sada{njem momentu.24) VEZA EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI: EFEKTIVNOST (rezultati) (napori) Neefektivno Efektivno (3) (4) Efikasno Racionalno tro{enje Racionalno tro{enje resursa.

Odnosno. Ova veza performansi organizacione strukture predstavlja jednu vrlo frustriranu situaciju. ali je pri tome neefikasna. ^etvrta kombinacija . raspolaganje ‘vi{kom’ efikasnosti ne}e joj omogu}iti da povrati svoju efektivnost. Me|utim.efikasna i neefektivna veza (3). a efikasnost je potreban uslov za pre`ivljavanje posle dostizanja efektivnosti. Ona ‘radi prave stvari’. ali da je pri tome efektivna. banka ‘radi pogre{ne stvari’ i pritom jo{ ih ne radi dobro. Ova veza pokazuje da banka nije efikasna ni na mobilizaciji internih faktora odnosno ona je neracionalna i rasipa svoje resurse.godine. Situacija je te{ko odr`iva na du`i rok. U stvari. ali veoma efikasno posluje.neefikasna i efektivna veza (2). Posao se obavlja sa velikom efikasno{}u sa kojom to ne bi trebalo raditi. Razmotrene dimenzije organizacionih performansi upu}uju na dva zaklju~ka: • • Prvo. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar. usled izgubljene veze sa promenama u okru`enju. “Rade prave stvari” i “na pravi na~in”. . Istovremeno. banka se sporo prilago|ava promenama u okru`enju i nema rezultata. U stvari. Tre}a kombinacija .efikasna i efektivna veza (4). Pokazuje ozbiljne znakove te{ko}a i ne mo`e se odr`ati na tr`i{tu. Beograd. tako da racionalno tro{e svoje resurse. Efikasnost im je na zavidnoj visini. 25) 25) Vidi o ovome detaljnije: Dr Uro{ N. ali ih radi vrlo efikasno. Drugo. Ovo su banke kojima se upravlja na najbolji na~in. kada jedna banka po~ne da gubi svoju efektivnost.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 95 Slika 3-13: Veza efikasnosti i efektivnosti Prva kombinacija . uo~ava se da nema jasnu strategiju niti dobru vezu preko svoje organizacione strukture sa svojim okru`enjem. Ovaj primer pokazuje da je mogu}e da banka ima neefikasnu organizaciju. 1992. Druga kombinacija . ]ur~i}: Marketing poslovne banke. str. banka nije prilagodila organizaciju promenama na tr`i{tu i ‘radi pogre{ne stvari’. banka nema jasnu strategiju. 267-269. efektivnost je temelj uspeha. Imaju jasnu viziju svoje budu}nosti i jasnu strategiju. Imaju lidersku poziciju na tr`i{tu i jasnu razvojnu perspektivu. To zna~i da banka ima jasnu strategiju i dobru vezu sa svojim okru`enjem. Takva situacija mo`e da egzistira u slu~aju kada je tra`nja tako velika ili cena visoka da neefikasnost u poslovanju mo`e da bude kamuflirana preko dobre realizacije i tako apsorbovana na tr`i{tu.neefikasna i neefektivna veza (1). neracionalno trosi resurse. Njihova organizaciona struktura je uvek u adekvatnoj vezi sa efikasno{}u i efektivno{}u. Odr`ava se na tr`i{tu uz te{ko}e.

26) Op{ti ekonomski uslovi Tehnologija Pravo i finansije Tra`ioci finansijskih usluga Institucije finansijskih usluga Finansijske usluge KORISNICI FINANSIJSKIH USLUGA Slika br. u neprestanoj borbi sa konkurencijom. onda su to banke koje ostvaruju natprose~ne rezultate ili. na poslovni sistem banke uti~u promene koje nastaju u okru`enju. kako se to ka`e. 3-14: Spoljni faktori okru`enja Jasno je da na tr`i{tu opstaju samo oni koji. 3. Fraser and Lyn M. Naime. Illinois. 1990. ne gube bitke i iz tih okr{aja izlaze ja~i. na poslovni sistem banke deluju mnogobrojni egzogeni i endogeni faktori. 18. smatra se da za to sve ve}u i ~ak presudnu ulogu ima menad`ment tim banke. Pri tome treba imati u vidu da je efikasnost (racionalni napori izra`eni u tro{kovima) samo normalan preduslov za ostvarivanje efektivnosti (rezultati izra`eni u profitu). Da bi banka kao privredni subjekt ostvarila svoje ciljeve u tr`i{noj privredi. a isto tako i promene koje nastaju u samom poslovnom sistemu banke. To zna~i da upravlja~ka funkcija postaje dominantna u deregulisanoj 26) Donald R.1.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 96 Dakle. ona mora obezbediti sinhronizovanu aktivnost u svim segmentima svog poslovanja. pri ~emu je dobra veza sa promenama u okru`enju temelj poslovne orijentacije i uspeha banke. Da bi banka ostvarila vrhunske performanse. Strategija prilago|avanja banke okru`enju Banka je jedan zaokru`eni poslovni sistem i podlo`an je uticajima okru`enja. Fraser: Evaluting Commercial Bank Performance A Guide to Financial Analysis. Rolling Meadows. To se posti`e upravlja~kim mehanizmima u cilju optimizacije ostvarivanja poslovnih ciljeva banke.4. Ili kra}e. banke koje ostvaruju visoke ili vrhunske performanse. str. efikasna i efektivna organizaciona struktura banke je preduslov uspe{nog poslovanja. . Kada je re~ o bankama.4. Faktori koji uti~u na institucije finansijskih usluga prikazani su slikom 3-14.go. STRATEGIJA USPE[NOG UPRAVLJANJA PROMENAMA U BANCI 3. Bankers Publishing Company.

Upravljanje promenama je ve{tina koju menad`eri banke moraju savladati. (4) primena procesa strategijskog planiranja i (5) popravljanje performansi zaposlenih.3. banka mora imati jasno definisanu strategiju. 1989. Dow Jones-Irwin. ali i centralne banke i kontrolnih institucija. Promene u okru`enju su kriti~ni element i izazov menad`mentu banke. ako menad`ment tim nije u stanju da defini{e odgovaraju}u strategiju i primeni je na promene.godine. Illinois. mora imati jasne i precizne odgovore na sr` eksternih ili internih promena: kako reagovati na promene i kakvu strategiju pri tome primeniti. . Pri tome je korisno znati da promene nastaju kako u eksternoj tako i u internoj sredini banke. Ako se pri tome jasno defini{e strategija banke. Naime. str. Upravljanje promenama je proces koji uklju~uje pet faza koje ilustruje slika 3-15.2. (3) razvijanje prodajne i tr`i{ne orijentacije. 55. 3. Homewood. sposobnost i ume{nost i efekte pojedinih delova banke i banke kao celine. novi menad`ment tim. 28) Ibidem. njome se omogu}uje strategijski odgovor na promene. ekonomske. Proces upravljanja promenama Proces upravljanja promenama mo`e biti onoliko uspe{an koliko i same promene. a to je: (1) spajanje kultura dveju banaka. Skinner: The New Banker Develop Leadership in a Dynamic Era. Donnelly and Steven J. str. Strategija upravljanja promenama Promene u novom bankarskom okru`enju su faktor broj jedan tr`i{nih uslova u savremenom privre|ivanju banke. 51-52.4. (2) reorganizovanje jedne banke. 28) 3. na temelju teku}ih informacija o ostvarivanju planiranih ciljeva. menad`ment tim banke. pa je zato strategija upravljanja promenama jedan od va`nih faktora ~ijom kontrolom mora ovladati menad`ment banke. konkurencija itd. U zna~ajnije interne promene spadaju: organizaciona struktura. Me|u zna~ajnije promene u eksternoj sredini mogu se ubrojiti: tehnolo{ke.4.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 97 finansijskoj sredini. onda tim gubi sve pozicije da dalje obavlja tu funkciju. poslovna filozofija itd. Strategija upravljanja promenama treba da glasi: da se banka u ostvarivanju svojih ciljeva nastoji prilagoditi eksternim promenama uti~u}i svesno i aktivno na interne promene. {to je jedan od zna~ajnih elemenata upravljanja rizikom. 27) Za upravljanje promenama. 27) James H. Odnosno. Efektivnost upravljanja procesom promena zavisi od sposobnosti menad`ment tima da ‘u hodu’ menja sopstvena znanja. Otuda kvalitet i struktura menad`ment tima banke zaslu`uju posebnu pa`nju u prvom redu deoni~ara banke. pravne.

(2) revizori i kontrolori skre}u pa`nju na neadekvatan kreditini portfolio .sele svoje poslovanje u druge banke . In te rv e n c ija i p re o rije n ta c ija 3 . Ukoliko menad`ment tim ne podr`i nu`nost promena.konkurencija. da je ono {to oni u tom momentu znaju.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 98 S N A G E P R O M E N A (e k s te rn e i in te rn e ) 1 . Druga faza je prihvatanje promena i tra`enje na~ina da se one primene i izvr{i preorijentacija postoje}eg pona{anja i aktivnosti banke. neadekvatno i neprimenjivo. Prva faza procesa upravljanja promenama nastaje pod pritiskom eksternih ili internih snaga za promenama. Naime.krediti sa gubicima i (3) klju~ni rukovodioci podnose ostavke. nedovoljno. Id e n tifik a c ija z a s tu p a n je i 2 . P r im e n a i p ro c e n a P R IH V A T A N J E P R O M E N E Slika 3-15: Proces upravljanja promenama 29) Prve tri faze procesa usmerene su na identifikaciju i dijagnostiku potreba za promenama. . Jedna od 29) Ibidem. i shvatanja menad`menta da su promene potrebne. Stoga je od posebnog zna~aja uloga menad`ment tima. str. 62. kao {to su: (1) dobri komitenti i klijenti napu{taju banku . jer u suprotnom mo`e nastati vi{e {tetnih posledica za banku. dok preostale dve faze fokusiraju primenu i prevazila`enje otpora promenama. Iz b o r i o b a v e z a 5 . i da moraju u~iti novo. D ija g n o z e i p o tv rd e 4 . ili pak obeju. menad`ment tim i zaposleni u banci moraju shvatiti. ne}e se u ovom kontekstu dogoditi ni{ta.

Izvr{avanje toga zadatka mogu}e je sprovesti na osam nivoa. pri ~emu se moraju utvrditi i kriterijumi za merenje ostvarenja postavljenih ciljeva. kao {to su: mi{ljenje kolektiva. Otpor i minimiziranje otpora promenama u banci 30) Ibidem. Ovde se mora i}i duboko u su{tinu promena celokupnog poslovanja banke i na utvr|ivanje konkretnih specifi~nih ciljeva promena u banci. Menad`ment tim svestan toga treba da povede efikasnu akciju u cilju definisanja potreba za promenama i upoznavanja sa ~injenicama. teku}e i istorijske informacije i direktno posmatranje pona{anja na radnim mestima. .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 99 realnih opasnosti je da se u banci poku{aju tra`iti odgovori i re{enja u primeni promena na stari tradicionalni na~in. Menad`ment tim ne mo`e proceniti efektivnost promena bez utvr|ivanja konkretnih. 79. Zato ova faza zahteva skupljanje informacija. 3.4. Pri tome se mora ra~unati na faktor vreme. mi{ljenja klju~nih rukovodilaca. ^etvrta faza obuhvata izbor re{enja ranije dijagnozom utvr|enog problema i stvaranje obaveze za one koji to moraju primeniti. isticanje razlika u mi{ljenju.4. specificnih ciljeva (koji se utvr|uju u ~etvrtoj fazi). kao {to to pokazuje slika 3-16: Nizak nivo Visok nivo Prvi nivo: Drugi nivo: Tre}i nivo: ^etvrti nivo: Peti nivo: [esti nivo: Sedmi nivo: Osmi nivo: Organizaciona struktura (poslovi i odelenja) Poslovna politika i procedura Kadrovska politika i procedura Ocena i popravka radnih performansi Pona{anje izme|u grupa Pona{anje u okviru grupa Pojedina~na pona{anja Pona{anja pojedinih grupa . pa ~ak i {tetno. da je odr`avanje pozicije ‘status quo’ neprihvatljivo. str. Tre}a faza uklju~uje dijagnozu svih simptoma problema i zahteva od menad`menta da potvrdi da problemi promena fakti~ki egzistiraju. koje mora biti odgovaraju}e da bi se primenila izabrana re{enja.ciljevi Strukturni ciljevi Kadrovski ciljevi Slika 3-16: Osam nivoa napora ciljnih promena 30) Peta faza je kona~na faza i uklju~uje primenu i procenu re{enja da bi se otkrile gre{ke izbora i otpori promenama.

Donnelly. potencijalne konsekvence i njihov uticaj – razli~ito. koje su se razvile tokom mnogo godina i imaju jak uticaj na to da banke ostanu tradicionalno organizovane. Sumnje u menad`ment tim se ponovo pojavljuje kao barijera efektivnom upravljanju bankom u deregulisanoj sredini. Skinner: The New Banker . . (2) Nedostatak poverenja. (4) Mala tolerancija promena. oni im onda jednostavno daju otpor. Kulture u mnogim bankama u realnosti su kolekcija subkultura ili ‘klanova’. Jr. Bankari. odluke i uverenja bila pogre{na. Interesi banke i saradnika nisu prioritetniji. dok promene na koje oni ne uti~u. Da li }e promene uklju~iti samo dodatnu obuku ili }e zna~iti totalnu reorganizaciju banke. U njihovom inciranju promena vide pozitivnije rezultate. Smatra se da upla{ena osoba razmi{lja samo o svom interesu kada daje otpor promenama. mi razmi{ljamo o sebi i o tome {ta }emo dobiti. To je obi~no onda kada ljudi potpuno ne razumeju za{to se promene de{avaju i kakve su implikacije.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 100 Promene u bankama izazivaju racionalne i iracionalne otpore od strane zaposlenih. Ljudi }e dati otpor promeni ako oni strahuju da }e izgubiti ne{to {to vredi. Illinois. Smatra se. Ljudi mogu jasno da razumeju da su promene neophodne. slobode u dono{enju odluka. Mnogi menad`eri procenju da su potrebna neophodna uskla|ivanja sa promenama i da su njihova ranija pona{anja. posebno ako promene zahtevaju razvoj novih ve{tina. Mala tolerancija promena je mogu}a i kod menad`era. Po{to zaposleni u banci gledaju na promene – njihove namere. znaju da ljudi ~esto imaju otpor promenama. kada se predla`u promene. oni ~esto imaju razli~ite procene situacije. mo`e se desiti veliko nerazumevanje. smatraju skuplje. Dow Jones-Irwin Homewood.godine. Kada strahujemo od gubitka. 1989. 84-86. Nepoverenje se ~esto bazira na drugim faktorima nastalih tokom godina kao ‘dobra’ zasluga menad`ment tima. da postoje ~etiri naj~e{}a razloga otpora promenama i to: 31) (1) Sopstveni interes.Developing Leadership in a Dynamic Era. 31) James H. bolje je da se u|e u su{tinu razloga otpora promenama. U bankama gde je veliko nepoverenje u upravlja~ki tim. neki ljudi strahuju od gubitka mo}i. koji poku{avaju da izgrade prodajnu orijentaciju. ali su emotivno nemo}ni da u~ine tranziciju. (3) Razli~ite procene. and Steven J. koji imaju otpora prema promenama da bi spasili obraz. kontrole nad resursima. Umesto samopouzdanja da }e zaposleni imati otpora prema promenama ili reagovati na pojedina~an na~in. prijateljstva i presti`a. str.

Menad`eri treba da poka`u interes za saradnike. koji se koriste u razli~itim situacijama i u raznim kombinacijama:32) (1) Edukacija i komuniciranje. Komunikacija i edukacije poma`e u pripremi ljudi za promene. ukazivanje na neophodnost i logiku promena. (3) Oprema i podr{ka.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 101 Uspe{no upravljanje promenama u banci podrazumeva spoznaju. Reduciranje otpora mo`e se ~esto posti}i i kroz pregovore. Ljudi moga da kooperiraju kada im se 32) Ibidem. redukcijom promotivnih prilika. pomo}i }e pove}anju njihovog doprinosa promenama. Zaposleni mogu da budu manipulasani sa informacijama koje dobijaju. Kanalisanje puta. (6) Manipulacija i kooperacija. oni }e promene vi{e respektovati i obi~no im davati manji otpor. mogu pomo}i u dizajniranju i implementaciji stih. (5) Eksplicitne i implicitne korekcije. S druge strane. kratkoro~nim promenama i iskrivljenim promenama. . da promene budu podr`ane. ali i stalno informisanje svih tokom celog vremena. (4) Pregovaranje i saglasnost. Minimiziranje otpora mo`e da smanji vreme potrebno za promene na prihvatljivo ili tolerantno. 86-87. Zaposleni mogu uvek da budu naterani na prihvatanje promena sa pretnjom gubitka posla. str. (2) U~e{}e i uklju~ivanje. Razumljivo je da ovakva pona{anja su rizi~na i pove}avaju verovatno}u ve}ih problema na putu promena i pove}avaju nepoverenje u menad`ment tim banke. Kriti~ni momenat u implementaciji je. dodeljivanjem lo{eg posla i gubitkom privililegija. Imaju}i u vidu ljude na koje }e promene uticati. da ukazuju na va`nost promena itd. povr{nim promenama. Veoma dobar na~in za minimiziranje otpora promenama je da po~ne borba sa njim pre nego {to otpor nastanae. zaista mo`e smanjiti otpor promenama. suprostavljaju}i jedno odeljenje drugom i sa obezbe|ivanjem krivih informacija. Ako ljudi ose}aju da njihova pona{anja i ideje se uklju~uju u napore za promenama. Minimiziranje otpora promenama mo`e se posti}i raznim brojnim metodama. da budu dobri slu{aoci. lo{e implementirane promene ne}e rezultirati u promenama. Diskusije i analize ~esto mogu da pomognu menad`erima iz razli~itih funkcionalnih odeljenja banke da identifikuju ta~ke pregovaranja i saglasnosti. To je naro~ito va`no za menad`ere da su spremni da daju podr{ku i pomognu opremom promene. kada znaju da su strah i zabrinutost u srcu svih promena. da je otpor promenama jedan prirodan ljudski odgovor i da se moraju preduzeti koraci za miniziranje otpora.

3. u Handbook of Modern Marketing. Fourth Edition. Homewood.Irwin. izlaganje prvo 4. Planning and Control. James H. Donnelly. Third Edition. 1985. New Jersey. Jr.A Strategy Vision. 1982. Donnelly. James H. New Jersey. Skinner: The New Banker Developing Leadership in a Dynamic Era. Prof. u knjizi: The Bankers” Handbook.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Storrs and Charls E. 1983. Tobia and John W. 1988. M. Chicago. Thompson: Marketing Financial Services . Englewood Cliffs. Homewood. 7. Inc. . John Wiley and Sons. 1992. E. Dr Uro{ N. 1979. A. Illinois. Dow Jones . Third Edition. Walker. Edited by: William H. Thomas I. New York. and Steven J. Planinng and Control. grupa autora. Fourth Edition. Ekonomski fakultet . 9. Gaida: Profitable Service Marketing. Illinois. Ove metode su vrlo rizi~ne i imaju visoku verovatno}u ‘ga{enja vatre’ dodavanjem ulja u dugom roku. McGraw-Hill Book Company. New York. 8. Free Press. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar.Tanjug. Jr. Jr. Leonard L. Bonoma: The Marketing Edge: Making Strategies Work. Baughn. Savremena administracija. Dr Benjamin B. Upravljanje marketingom. Zimmerman: Strategy and Resource Allocation.W. Dr Peter M. 10. Illinois. 5. 1980. LITERATURA: 1. New York. Beograd. New York. godine 2. Prentice-Hall.dr Mom~ilo Milisavljevi}: Marketing. Dow Jones-Irwin Homewood. Prentice-Hall. 14. E.godine. Tregoe. 1987. 12. 1985. 11.. edited by V. Englewood Cliffs. Homewood. 1986. E. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solutions. Illinois. Sinkey. 6. Dow Jones . MacMillan Publishing Company. Philip Kotler: Marketing Management Analysis. Bank Administration Institute.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 102 daju glavne i vidljive uloge u dizajniranju i implementaciji promena. 1970. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. 1980. Friars and Robert N.. Eileen M. Thomas V. J. Philip Kotler: Marketing Management Analysis. Inc. Johnson. dr Mom~ilo Milisavljevi}. Scheuing and K. Berry and Thomas W. Dow Jones-Irwin. Joseph F. 1989. Beograd. 13. 1989. Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic Position.. redaktor: prof.Irwin. Culliton: The Concept of Marketing mix.P. Buell.

Bankers Publishing Company. 1990. 1984. Donald R. New York. Gary A. 1984. 16. Rosella Bammister: Financial Planning for Bankers. Rolling Meadows. 19. White: Strategic Planning for Bankers. Fraser: Evaluting Commercial Bank Performance A Guide to Financial Analysis. Illinois. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Emmanuel N. Preager. Rose: Financial Forecasting in Banking. . Massachusets. Giroux and Peter S. 17. American Bankers Association.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 103 15. Washington. 1986. Washington. Fraser and Lyn M. 18. American Bankers Assotiation. 1981. UMI Research Press. William V.

DEO DRUGI UPRAVLJANJE BILANSIMA I KAPITALOM BANKE S a d r ` a j d r u g o g d e l a: • Upravljanje bilansom i agregatima banke • Upravljanje prihodima i rashodima banke • Upravljanje kapitalom poslovne banke .

Naime. Upravljanje prihodima i rashodima banke ima za svrhu ostvarenje ciljne profitabilnosti banke. To su. tako su va`ni i kamatni rashodi. da poma`u menad`ment timu banke u ostvarivanju profitabilnog poslovanja banke. Upravljanjem poslovnim miksom aktive i pasive menad`ment tim banke uti~e na likvidnost. Kako su za svaku banku va`ni kamatni prihodi. Preko bilansa uspeha iskazuju se kamatni prihodi i rashodi i nekamatni prihodi i rashodi banke. da se podsetimo. a kamatni rashodi merilo funkcije obezbe|enja izvora sredstava.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 105 Napomene uz sadr`aj drugog dela knjige Efikasno i efektivno finansijsko upravljanje bankom vr{i se preko nekoliko formalnih i neformalnih bilansa. bilansi stanja banke. . stabilnost i propisane uslove. Zato banka mora kontinuirano odr`avati potreban nivo kapitala. pored navedenih bilansa. analize poslovanja i poslovni izve{taji banke. koji u~estvuju u ukupnim prihodima preko 80%. analiza i izve{taja o poslovanju banke. izlaganje u ovom delu knjige je dato u tri glave: • upravljanje bilansom i agregatima banke. Za uspe{no i stabilno poslovanje banke. • upravljanje prihodima i rashodima banke. Upoznavanje sa ovom materijom. bitan elemenat je upravljanje kapitalom banke. izvori ili obaveze u bilansu stanja banke predstavljaju dati poslovni miks pasive. i • upravljanje kapitalom poslovne banke. Kamatni prihodi su merilo uspe{nosti kreditne aktivnosti banke. kako bi obezbedila sigurnost. Upravljanje bilansom stanja predstavlja najva`niji segment upravljanja finansijskim resursima i agregatima banke. ima i tri slede}e funkcije: da {titi {tednju i depozite od eventualnog bankrota banke. Dok jedni slu`e za javnost i kontrolne institucije. pre svega. koji zajedno formiraju neto kamatne prihode ili neto kamatnu marginu. i da zadovoljava propisane minimalne standarde adekvatnosti kapitala. Ina~e. pored neophodnog uslova za osnivanje banke. bilansi uspeha banke (prihoda i rashoda banke). da kapital posebno deoni~ki. da apsorbuje eventualne kreditne gubitke nastale tokom redovnog poslovanja. solventnost i profitabilnost banke. dok plasmani ili imovina banke predstavlja dati poslovni miks aktive. drugi pak iamju za svrhu. Preko bilansa stanja izra`avaju se stanja resursa (izvora sredstava) i stanja agregata (plasmana sredstava) banke kao rezultata promena za odre|eni period.

UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE OKVIR ^ETVRTE GLAVE: • • • • Upravljanje Upravljanje Upravljanje Upravljanje bilansnom strukturom banke bankarskim resursima i agregatima izvorima – obavezama banke imovinom – sredstvima banke . treba ga iskoristiti! GLAVA 4.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 106 Bilans postoji svakog trenutka.

1) Re~ BILANS je latinskog porekla i poti~e od re~i “bilan”. and Acquisitions – The Fair Value Approach. Da bi bilans banke bio {to pogodniji za analiti~ki pristup upravljanju pozicijama u bilansu banke. francuski izraz za bilans je tako|e “bilan”. koja ozna~ava dvostranu vagu. stopa rezerve likvidnosti. 2001. a slede}i koeficijenti mogu slu`iti kao kontrolni pokazatelji:2) • • • • • • stopa gotovine. Za sada se ne}emo upu{tati detaljnije u na~in i metodologiju izra~unavanja ovih koeficijenata. Valuations. Ina~e. Mi }emo ovde analizirati bilans na nivou banke. kao pogodno oru|e za upravljanje bilansnom strukturom banke. italijanski “ bilancio”. koji pokazuje samo kreditne i ostale funkcionalne plasmane na strani aktive i izvore sredstava kojima se pokrivaju navedeni plasmani na strani pasive. John Wiley & Sons. stopa likvidnosti. ta~no i nename{teno bilans stanja i bilans uspeha.1) Upro{}eno re~eno. Second Edition. New York. UPRAVLJANJE BILANSNOM STRUKTUROM BANKE 4. 218-219. i stopa kapitala.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 107 4.1.godine.1. Na osnovu bilansa banke mo`emo dobiti niz korisnih informacija za upravlja~ke potrebe menad`met tima banke. oblikuju}i tako svakodnevno. na nivou sistema poslovnih banaka i na nivou bankarskog sektora. U engleskoj odnosno anglosaksonskoj literaturi taj izraz je “balance” odosno “balance sheet”. 2) Zabiholah Rezaee: Financial Institutions. po{to se apsolutne i strukturalne promene odra`avaju u apsolutnim iznosima na profit banke i stabilnost njegovog ostvarivanja. sredstava u aktivi i obaveza u pasivi. Bilans i bilansna struktura banke Bilans banke je pregled njenih finansijskih pozicija tj. po{to }emo se tim pojedina~nim problemima baviti u nastavku teksta u okviru ove glave. neto bilans banke. potrebno je koristiti tzv. Mergers. Bilansi mogu biti na nivou jedne banke. banka prima depozite vode}i ih kao obavezu banke i ‘proizvodi’ kredite vode}i ih kao sredstva banke. str. stopa solventnosti. . stopa kreditiranja.1. Naro~ito su pogodni za operativno poslovanje. nema~ki “bilanz”. U ovome se i nalazi obja{njenje za zna~aj upravljanja sredstvima i obavezama banke. te deoni~kog kapitala kao posebnog oblika izvora sredstava.

solventnost banke se bilansno iskazuje preko deoni~kog kapitala i rezervi. Ako banka prihodima pokriva tro{kove. po{to bilans banke u svakom momentu pokazuje stanje izvora i plasmana banke. Nau~na knjiga. 4) 3) .: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. Vidi o tome detaljnije: Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. 5) Podaci navedeni iz Biltena Narodne banke Jugoslavije za 1999. strana 27. Third Edition.5) Ibidem. ako su ro~no i valutno izbalansirane vrednosti aktive i pasive. Jr. Valutna uskla|enost aktive i pasive garantuje pokrivanje valutnog rizika usled promene valutnog kursa. Oro~eni depoziti 2. data je i struktura bilansa komunalne banke i velikih banaka nov~anih centara (“money centar banks”). Beograd. Gotovina 5. S obzirom da ne raspola`emo drugim podacima. Ro~na uskla|enost bilansa garantuje pokrivanje rizika nelikvidnosti. Ostale obaveze 5. godine prikazana je u pregledu 4-2. 1989.3) Tipi~na struktura bilansa jedne banke srednje veli~ine u razvijenoj tr`i{noj privredi (SAD) data je u pregledu 4-1. 1992. godine strana 134-135. Depoziti po vi|enju 3. Kona~no. Joseph F. Prose~na struktura konsolidovanog bilansa na{ih banaka na dan 31. To se naro~ito odnosi na poslove mobilizacije depozita i odobravanja raznih vrsta kredita. dati su podaci iz zbirnog konsolidovanog bilansa banaka sa aspekta ro~nosti – kratkoro~na i dugoro~na aktiva i pasiva. Ostala aktiva UKUPNO: 60% 27% 3% 6% 4% 100% PASIVA 1. Krediti i diskonti 2. 1990. Deoni~ki kapital UKUPNO: 44% 30% 11% 7% 8% 100% Za bilans banke je bitna ravnote`a i ro~na uskla|enost.4) Pregled 4-1: Tipi~na struktura bilansa banke AKTIVA 1. ~ime se brani stabilnost poslovnog sistema banke. Pored ove strukture. godine. Sinkey. Uravnote`enim bilansom banke smatra se. Samo desetak godina ranije. strana 135. Likvidna aktiva 4. ta struktura je izgledala znatno duga~ije. Depoziti i obaveze na nov~anom tr`i{tu 4. Plasmani u hartije 3. 12. maksimiziranje profita posti`e se na osnovu optimalnog obima i strukture izvora i plasmana i maksimiziranjem razlike izme|u nivoa prihoda i tro{kova banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 108 Osnovni smisao bilansa banke je omogu}avanje uvida u strukturu i su{tinu svakodnevnih a posebno va`nijih poslovnih operacija i poslova banke. MacMillan Publishing Company. perfektno uravnote`en bilans banke zahteva da se likvidnim rezervama pokrije rizik neblagovremenog pla}anja. New York. Po{to je banka profitno orijentisana institucija. godinu.

2.7% 100% PASIVA 1.9% 56. dok velike dru{tvene banke imaju a`urne samo neke od segmenata poslovanja banke (na primer: poslovanje sa gra|anima). dok ra~unovodstvo banke mora biti stalno a`urno i uredno. tehni~ki i kadrovski opremljene banke u razvijenim tr`i{nim privredama (SAD. poslovnim firmama i dr`avnim institucijama i u formi hartija od vrednosti.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 109 Pregled 4-2: Struktura konsolidovanog bilansa na{ih banaka AKTIVA 1.1. Kratkoro~ni izvori 2. Upravljanje bilansom poslovne banke Upravljanje bilansom banke podrazumeva poznavanje kompozicije njenog bilansa i me|usobnog odnosa ra~una u njenom bilansu. ovakvu brzinu posti`u dobro organizovane. to je u banci DUGUJE.9% 55. {to zna~i da banka treba da ima dnevno bilans stanja i bilans uspeha. Pored ovoga. Dugoro~ni plasmani 3.9% 0. Najve}i deo obaveza odnosno pasive poslovne banke sastoji se od potra`ivanja doma}instava. Ostali delovi pasive 4. bilans poslovne banke se sastoji uglavnom od finansijskih sredstava umesto od fizi~ke aktive. Japan).0% 15. Osnovni identitet bilansa izra`ava se relacijom: SREDSTVA = OBAVEZE + NETO VREDNOST Za razliku od proizvodnih preduze}a. 4. Ranije smo videli kakva je strukturalna kompozicija jedne komercijalne banke u razvijenoj tr`i{noj privredi. Nema~ka. koji se razlikuju od ra~unovodstvenog sistema preduze}a. Ova finansijska sredstva su prete`no u formi kredita doma}instvima.2% 100% Aktuelni podaci o ro~noj i strukturalnoj uskla|enosti bilansa banke obezbe|uju se preko bankarskog ra~unovodstvenog i bankarskog informacionog sistema. to je u banci POTRA@UJE. . ra~unovodstveni sistem u privredi mo`e da trpi i odre|enu nea`urnost. Ostali delovi aktive UKUPNO: 35. Kapital banaka UKUPNO: 28. Bankarski ra~unovodstveni sistem razlikuje se od ra~unovodstvenog sistema preduze}a i po tome6). poslovnih firmi i dr`avnih institucija po osnovu depozita po vi|enju i oro~enih depozita. Naravno.4% 7. Kratkoro~ni plasmani 2. Za analiti~ki pristup analizi bilansa banke. {to se u banci ra~uni glavne knjige treba da dnevno bilansiraju. zatim ono {to je u privredi POTRA@UJE. Dugoro~ni izvori 3. U na{im uslovima tu ukupnu a`urnost posti`u neke manje privatne i me{ovite banke. potrebno 6) Bankarski ra~unovodstveni sistem razlikuje se od ra~unovodstvenog sistema u privredi: ono {to je u kontnom planu privrede DUGUJE.

koji se koristi za finansiranje aktive banke. va`na su tri pravca akcije: (1) pove}anje njenog operativnog 7) Joseph F. Kona~no. Drugi slu~aj. Banka pove}ava rizik. ili ve}a profitabilnost a manja likvidnost. Znatni iznosi Visok stepen Pove}ava Pove}ava sredstava koji se odnose finansijskog leverid`a rizik prinos na kapital banke Prvi slu~aj ukazuje na male {anse banke koja ima malo fiksne aktive i nizak poslovni leverid` da uve}a svoj profit.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 110 je poznavanje i razumevanje internih odnosa me|u bilansnim ra~unima. Jedan od takvih pokazatelja odnosa jeste finansijski leverid` banke ili finansijski oslonac (‘financial leverage’). Efekat takvog pona{anja mo`e biti ili ve}a likvidnost a manja profitabilnost. MacMillan Publishing Company. Va`nost i implikacije strukture bilansa banke i navedene tri karakteristike bilansa date su u pregledu 4-3.godine. Primera radi. Veli~ina i kompozicija bilansa banke su va`ne zbog njihovog efekta na rizik (varijabilnost prinosa) i na prinos (profitabilnost). Isto tako. Pregled 4-3: Implikacije strukture bilansa na uspeh banke GLAVNE KARAKTERISTIKE BILANSA KOMERCIJALNE BANKE 7) Implikacija na banku: Karakteristike Va`nost Rizik Prinos 1 Malo fiksne ili fizi~ke Nizak stepen poslovnog Smanjuje Smanjuje aktive leverid`a rizik prinos 2. ako banka `eli da pove}a svoju profitabilnost. Third Edition. Sinkey. banka `eli da udovolji i tra`nji za kreditima. 26. 1989. ali pove}ava i prinos. One ukazuju na uticaj upravlja~kih odluka menad`ment tima i promena okru`enja banke.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. O ovome }e biti re~i u kasijem izlaganju. . mora imati odgovaraju}i stepen likvidnosti da udovolji tra`nji za povla~enjem depozita. Jr. str. New York. kada banka ima zna~ajne depozite. To se mo`e izraziti kao iznos duga odnosno depozita. tre}a karakteristika banke je da ima visok stepen finansijskog leverid`a i visok multiplikator deoni~kog kapitala. ali i na smanjenje svog profita. Znatni iznosi Zahtevi da banka bude Smanjuje Smanjuje kratkoro~ne pasive likvidna rizik prinos (depozita) 3. Ovakva banka uti~e na smanjenje rizika. Ovo dovodi do toga da banka mora da bude likvidna i tako smanjuje rizik ali i prinos. Rezultati sumirani u pregledu 4-3 su posebno va`ni za proces dono{enja odluka od strane menad`ment tima banke.

Sinkey. godine. 1989. 27. Upravljanje porezima 6. ve} i sa aspekta regulatornih i kontrolnih institucija dr`ave. FDIC)9) Ibidem.Op{ti tro{kovi . 10) Prva faza (Op{ta) Upravljanje aktivom Upravljanje pasivom Upravljanje kapitalom Upravljanje pozicijom rezervi pasive Upravljanje op{tom ili kreditnom pozicijom pasive Upravljanje dugoro~nim dugom Upravljanje kapitalom Druga faza (Specifi~na): Upravljanje pozicijom rezervi Upravljanje likvidno{}u Upravljanje investicijama Upravljanje kreditima Upravljanje fiksnom aktivom (Uklju~uju}i i vanbilansne aktivnosti) Tre}a faza (Izve{taj o generisanju bilansnih prihoda i tro{kova) Profit = Prihod . Svaka od ovih akcija }e dovesti do varijabilnosti profita banke odnosno do pove}anja rizika.Tro{kovi kamata . OCC. Upravljanje likvidnomm banke Slika 4-1: Upravljanje bilansom banke u tri faze Upravljanje bilansom banke nije zna~ajno samo sa aspekta menad`menta banke (profita) i deoni~ara (dividende). New York. Third Edition. 8) U regulisanoj sredini je manji rizik. koje izme|u ostalog. Joseph F. Jr. 9) Skra}enice FED.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 111 leverid`a pribavljanjem vi{e fiksne aktive. Upravljanje razlikom kamate i provizijama 4.aktivnostim a 3.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. str. Upravljanje vanbil. Slika 4-1 prikazuje proces upravljanja bilansom banke u tri faze. MacMillan Publishing Company. Tako su regulatorne institucije u SAD (FED. 28.Porez Politike za ostvarivanje ciljeva: 1. Ovo je konzistentno pravilo u finansijskoj teoriji o osnovnoj ceni odnosno riziku prinosa: ve}i prinos na sredstva povla~i sa sobom ve}i rizik. (2) smanjenje njene likvidnosti i oslanjanje na ‘kupovinu’ likvidnosti ili jednostavno smanjivanje svoje likvidnosti bez poku{avanja upravljanja obavezama i (3) pove}avanje njenog finansijskog leverid`a uz oslanjanje na ve}u aktivu i/ili na smanjenje svoje kapitalne baze. imaju federalnih kontrolnih agencija u SAD 10) 8) . ali i manje {anse za visok profit. OCC i FDIC su po~etna slova naziva federalnih intucija u SAD. Kontrola op{tih tro{kova 5. str. Upravljanje kapitalom 2.

da imaju adekvatnu likvidnost i adekvatni kapital. pojedinih pozicija aktive u odnosu na pozicije pasive. Druga faza upravljanja bilansom je vi{e specifi~na i u fokusu upravljanja su posebni delovi u okviru tri navedene celine op{teg pristupa upravljanju bilansom banke uklju~uju}i i vanbilansne aktivnosti. Uvid u rezultate poslovanja banke preko izve{taja o poslovanju (o profitu i gubicima) ukazuje na simptome performansi bilansa banke. Kao rezultat promena.1. za rizik. da bi zadovoljio i deoni~are i regulatorne institucije. Upravljanje bilansom banke ili bilansnom strukturom banke ili portfolio upravljanje ima svoje upori{te u modernoj portfolio teoriji. Da se podsetimo. ukupnu pasivu (obaveze) i kapital banke. pojedinih pozicija odnosno grupa pozicija pasive. Maksimiziranje profita treba da se ostvari navedenim politikama za ostvarivanje ciljeva (profita i dividende). prva faza upravljanja bilansom je op{ta faza i akcenat je dat na ukupnu aktivu (sredstva). Za upravljanje bilansnom strukturom banke. koja se razvila sredinom 50-tih godina. ukupna pasiva bilansa banke ukazuje na obim mogu}nosti banke.rezultate i posledice upravljanja bilansom banke. ono {to je dozvoljeno bankama.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 112 primarno zainteresovane za sigurnost i ~vrsto}u odnosno o~uvanost bankarskog sistema odnosno. pojedinih segmenata odnosno portfolija aktive. 4. banke mogu o~ekivati da nastave da rade ono {to su radile u pro{losti tj. Tre}a faza upravljanja bilansom usmerena je na podru~je generisanja prihoda i tro{kova banke. da dr`e samo dozvoljen iznos fiskne aktive uz tra`enje od njih. Upravljanje portfolio strukturom bilansa Upravljanje portfolio strukturom banke predstavlja odgovaraju}u portfolio alokaciju resursa banke. Kao {to se vidi na slici 4-1. Upravljanje bilansnom strukturom i odnosima aktiva pasiva. . ovi modeli. koja se odnosi na krajnje ishode . a ukupna aktiva na propulzivnu snagu banke. Me|utim. iako elegantni. pokazali su se previ{e restriktivni i kompleksni za prakti~nu upotrebu. od primarnog je zna~aja poznavati relacije izme|u: • • • • strukture aktive i strukture pasive.3. Njihova glavna vrednost proiza{la je iz njihove pronicljivosti. Prve primene su se ogledale u formi linearnih i kvadratnih modela programiranja. ostvaruje se rizikom uslovljeni profit. ~iji je krajnji cilj uspe{nije upravljanje rizikom banke.

itd. ova struktura aktive i pasive bilansa poslovne banke (slika 4-2) omogu}uje: • • • • • • • odgovaraju}i odnos plasmana prema izvorima.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 113 Polaze}i od jedne sasvim upro{}ene {eme bilansa poslovne banke. AKTIVA 1/3 Portfolio kredita 1/3 Portfolio hartija od vrednosti 1/3 Portfolio rezervi. odgovaraju}i odnos kapitala prema plasmanima. odgovartaju}i odnos oro~enih depozita prema depozitima po vi|enju. odgovaraju}i odnos depozita i kapitala banke radi potrebnog stepena solventnosti. njena idealna vrednosna struktura aktive i pasive u savremenim uslovima prikazana je na slici 4-2. odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi. odgovaraju}i nivo leverid`a.ORO^ENI HARTIJE DUGORO^NI DUG FIKSNA AKTIVA DEONI^KI A A Slika 4-3: Hipoteti~ka struktura bilansa banke . fiksne aktive i PASIVA Depoziti po vi|enju 1/2 Oro~eni depoziti 2/5 Deoni~ki kapital Slika 4-2: Idealna bilansna struktura aktive i pasive Sa stanovi{ta upravljanja rizikom banke. odgovaraju}u srazmeru plasmana u kredite i hartije radi odr`avanja zadovoljavaju}eg nivoa likvidnosti i profitabilnosti banke. AKTIVA REZERVE BANKE PASIVA DEPOZITI .PO VI\ENJU KREDITI .

30 (S + L) ili S = 43 L (S vi{e ili jednako). Polaze}i od toga. Pojednostavljena struktura aktive i pasive bilansa banke predstavljena je na slici 4-4: AKTIVA HARTIJE OD VREDNOSTI KREDITI PASIVA DEPOZITI PO VI\ENJU ORO^ENI DEPOZITI KAPITAL BANKE Slika 4-4: Pojednostavljena struktura bilansa banke Ako se prinos od hartija od vrednosti ozna~i sa rs. strana 403405. onda se prihod banke I (income) mo`e izraziti slede}om jedna~inom: I = rsS + rlL Problem maksimiziranja funkcije prihoda ima slede}a ograni~enja: • • • ograni~enje bilansa banke dato S+L = 100 (manje ili jednako 100). a tro{kovi depozita i kapitala nulom. Jr. i ograni~enje obima kredita L = 35 (vi{e ili jednako).: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Third Edition. New York. 11) Joseph F.fondovi banke (“capital”). . Sinkey. bilans banke se mo`e predstaviti slede}om jednostavnom formulom: 11) gde je: S+L = D+T+C S = hartije od vrednosti (“securities”) L = krediti (“loans”) D = depoziti po vi|enju (“demand deposits”) T = oro~eni depoziti (“time deposits”) C = deoni~ki kapital . upravljanje rizikom banke podrazumeva kontinuirano uskla|ivanje odnosa pozicija aktive i pasive u bilansu banke. godine. a prinos na kredite sa rl. ograni~enje likvidnosti banke dato S = 0. 1989.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 114 Dakle. MacMillan Publishing Company.

1988. Gotovina za recikla`u (zadr`ana zarada) Slika 4-5: Uloga menad`era u firmi finansijskih usluga 13) 12) Dr Arnold A. 50. Edited by: William H. Illinois. Naravno. pa investirana (odluke o dividendi) 5. godine. Jr. MacMillan Publishing Company. miks. Jasno je da profit banke ovisi o mogu}nosti ili sposobnosti odnosno kapaciteta banke za preuzimanje rizika. Storrs and Charls E.pasiva Upravljanje aktivom i pasivom banke je strategijsko planiranje. Baughn. (2) depozitima. New York. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability Mangement. Thomas I. ostvarivanje ovog cilja treba da se kontinuirano posti`e preko optimalne kombinacije i nivoa aktive (sredstava) i pasive (izvora) i finansijskog rizika. Mo`e se re}i da je kapacitet banke za preuzimanje rizika limitiran: (1) kapitalom. novac i tr`i{te kapitala 1. Investiranje . Dow Jones-Irwin.godine. str. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana 4. str. kapacitet rizika banke mora biti alociran izme|u njegovih razli~itih korisnika na na~in koji maksimizira o~ekivani prinos. Third Edition. Po{to se upravljanje aktivom i pasivom banke uklju~uje u bazi~an rast i anga`ovanje sredstava. Priliv gotovine 2. u knjizi: The Bankers” Handbook. Walker. S obzirom na njegov limit. stopu senzibilnosti. 13) Joseph F. Sinkey. Gotovina vra}ena. ono predstavlja ‘finansijsko srce’ banke. 1989. dospe}e. kvalitet i likvidnost sredstava i obaveza banke. . Third Edition. (3) regulativom i (4) kreditnim rejtingom. Korelativni odnos alokacije sredstava i rizika u izvesnoj meri pokazuje i slika 4-5 koja predstavlja ulogu menad`era u banci kao firmi finansijskih usluga.4. 347.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 115 4. Homewood. Upravljanje odnosima aktiva .plasman gotovine 3. primena i kontrola procesa. 12) Cilj upravljanja aktivom i pasivom banke je ostvarivanje jednog stabilnog. UPRAVLJANJE SREDSTVIMA (Transakcije finansijskih sredstava) 2 UPRAVLJANJE IZVORIMA I KAPITALNE ODLUKE (Transakcije finansijskih sredstava) 1 Poslovanje banke 3 Finansijski menad`er 4 5 Depozit.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry.1. {irokog i stalno rastu}eg toka neto prihoda od kamata odnosno razlike izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. koji uti~e na obim.

MacMillan Publishing Company. mora poznavati ulaz gotovine. New York. 1989.. kvalitet i kvantitet poslovanja banke (na primer: stopa profitabilnosti.pasiva 14) Definicije: Neto kamatna margina = prihod od neto kamatne stope: aktiva koja donosi zaradu. gde je prihod od neto kamatne stope = porez .pasiva odra`ava se na performanse poslovne banke. Upravljanje gotovinom banke i odnosima aktiva . 366. pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni rezultati. Fokus upravljanja performansama kroz odnose aktiva . Odluke o upravljanju aktivom uglavnom uklju~uju transakcije u finansijskoj aktivi a ne u stvarnoj aktivi. Jr. Third Edition. O performansama banke bi}e detaljnije re~i kasnije.dividenda itd. upravljanje pasivom. bilo da je re~ o upravljanju aktivom ili upravljanju pasivom. Najkra}e.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. uglavnom se radi o odlukama o finansijskim transakcijama. drugo. 14) Joseph F.ekvivalent prihoda od kamatne stope . finansijski menad`er u banci mora poznavati su{tinu terminologije kao {to je upravljanje aktivom. tr`i{ni novac dodatno kroz tr`i{ta kapitala. koja pokazuje odnos prinosa na kapital i rizika prinosa na kapital banke preko neto margina kamatne stope ili neto kamatne margine. godine.pasiva mo`e se jasno videti na slici 4-6. upravljanje odnosima kapital . stopa likvidnosti). Kao {to se vidi. str.tro{kovi kamata. kvalitet aktive. .UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 116 Na slici 4-5 mo`e se videti da finansijski menad`er u banci ima skoro iste zadatke kao i finansijski menad`er u svakoj drugoj nefinansijskoj firmi uz slede}e napomene: prvo. OP[TE PERFORMANSE BANKE Prinos (na kapital) Rizik (promene prinosa) Prinos na anga`ovana sredstva Neto nekamatne margine Leverid` multiplikatora kapitala Neto margina kamatne stope Promene neto nekamatne margine Promenljiva neto kamatna margina Prom. Sinkey. kamatne stope Promenljivost obima Promenljivost miksa Miks stope obima Slika 4-6: Upravljanje performansama aktiva .

365. 17) Kenneth R. Baker. Koncept efekta neto kamatne margine podrazumeva nivo i varijabilnost op{te pozicije banke sa aspekta rizika prinosa produktivne aktive. Aktiva koja donosi zaradu ili produktivna aktiva = ukupna aktiva . godine. str.pasiva. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach. koji mo`e pomo}i bankarskim menad`erima u re{avanju slo`enih problema. Ibidem.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 117 Neto nekamatna margina = (nekamatni prihod-nekamatni tro{kovi): aktiva koja donosi zaradu. 16) 15) . miks) gde je: NIM = neto kamatna margina f = funkcija stopa = kamatna stopa obim = obim produktivne aktive miks = varijante kamatnog prihoda i kamatnih tro{kova U savremenoj bankarskoj literaturi isti~u se dva metoda upravljanja odnosima aktiva .pasiva17) Sistem metoda upravljanja odnosima aktiva pasiva podsti~e okvir razmi{ljanja. Va`na podru~ja koja treba da budu pokrivena su: (1) (2) (3) (4) (5) produktivna aktiva i njena profitabilnost. koji kombinuje nekoliko delova komponenti 16) i (2) prakti~ni model upravljanja odnosima aktiva . neto operativni prihod.druga aktiva. Atlanta Trust Company of Georgia. 1983.pasiva. {to se mo`e predstaviti i slede}om funkcijom: 15) NIM = f (stopa.: Asset-Liability Management IV. (September). Course Outline. i osetljivost stope. 1978. To su: (1) sistem metod upravljanja odnosima aktiva . neto prihod. i u isto vreme pomo}i im u dana{njoj stalno promenljivoj sredini. adekvatnost kapitala. Jr. obim. Banking. Jasno je da varijabilnost neto kamatne margine (ili rizika upravljanja odnosima aktiva pasiva) determini{u: kamatna stopa. godine (April 20). James V.gotovina i dug . jedan na~in mi{ljenja. obim i miks varijanti kamatnih prihoda i kamatnih izdataka.fiksna aktiva . 114. str.

Bankarske resurse i agregate. Produktivna aktiva donosi banci kamatu odnosno prihod. Drugim re~ima. Ulaganja u fiksnu aktivu su preduslov obavljanja delatnosti banke. name{taj. oprema banke).). ~ine: (1) finansijski potencijal banke i (2) finansijski plasmani banke. koje banka mo`e da plasira u kredite i hartije od vrdnosti.nov~ana sredstva. Za banku su va`ni plasmani u tzv. gde kreditni plasmani predstavljaju klju~ni agregat banke. Nedepozitni bankarski resursi predstavljaju dopunske resurse banke i oni su: kreditni izvori (dugoro~ni dug). otpisana i glavnica i kamate. itd. obuhvataju kreditne i druge plasmane. Bankarski resursi i agregati U bilansu banke. kreiranja nov~ane mase i pove}anja obima depozita. aktivi banke. mogu se analizirati i sagledavati bankarski resursi i agregati. produktivnu aktivu. (4) GAP ili ne GAP. koje banka mo`e usmeriti u razli~ite vrste plasmana. to je banka produktivnija odnosno efikasnije iskori{}ava svoje osnovne resurse .po vi|enju. te plasmani otpisani u celini tj. Pod bankarskim resursima podrazumevamo izvore sredstava banke i to: depozite kao klju~ni resurs . (5) hed`ing GAP-ova sa fju~ersima kamatne stope i (6) ALM u budu}nosti (ALM = Asset Liability Managament). Pod ban~inim agregatima podrazumevamo plasmane u okviru finansijskog potencijala. defini{e se kao zbir izvora svih sredstava. kao resurs banke. finansijski potencijal odgovara ukupnom zbiru kreditnih i nekreditnih plasmana banke tj.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 118 Prakti~ni model upravljanja odnosima aktiva . 4.1. Finansijski potencijal. i produktivna aktiva mo`e postati neproduktivna (plasmani koji su u sporu zbog nepla}anja kamate i drugi plasmani na koje je izvr{en otpis kamate.2. kao agregat banke. Najve}i deo neproduktivne aktive u svakoj poslovnoj banci odnosi se na rezerve (standardne ili programirane rezerve likvidnosti) i fiksnu aktivu banke (zgrade. Me|utim.pasiva fokusira slede}ih {est podru~ja: (1) u~e{}{e na tr`i{tu naspram profitabilnosti. tr`i{ni izvori (emisija i prodaja hartija od vrednosti) i deoni~ki . jednaki su zbiru ukupne aktive i odgovaraju ukupnom iznosu finansijskog potencijala. [to je povoljniji odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi. u naj{irem smislu re~i.2. Pitanje je samo u kojoj meri se ti resursi koriste. (3) teku}e strategije za borbu sa deflacijom. UPRAVLJANJE BANKARSKIM RESURSIMA I AGREGATIMA 4. finansijski plasmani. Zato treba praviti razliku izme|u produktivne i neproduktivne aktive. (2) korisnost sredstava. dok neproduktivna aktiva ne donosi banci ni kamatu ni prihod. oro~ene i {tedne depozite. pored iskazivanja tokova i strukture kreditnih plasmana. Kreditni potencijal predstavlja kvantum slobodnih sredstava. S druge strane.

kao {to su: krediti kod centralne banke. da su obe pozicije u ravnote`i. Sa bilansnog i strukturnog aspekta.godine. Beograd. Banka ulazi u zonu nelikvidne pozicije kada su stvarne rezerve ispod programiranih i kada su ukupni plasmani (kreditni i nekreditni) iznad obima kreditnog potencijala. str. Nau~na knjiga.2. banka mo`e. 1990. (2) superlikvidna i solventna banka i (3) neleikvidna i nesolventna banka)). (2) superlikvidna pozicija. mogu}e su tri karakteristi~ne pozicije banke: 18) (1) ravnote`na pozicija. da se problem solventnosti mora posmatrati isklju~ivo u vezi sa gubitkom banke i deoni~kim kapitalom banke i ne mo`e se staviti znak jednakosti izme|u superlikvidnosti i solventnosti banke odnosno nelikvidnosti i nesolvnetnosti banke. i da su u ravnote`i ukupni plasmani (kreditni i nekreditni) sa kreditnim potencijalom. str. Savremena administracija.2. kada to uslovi nala`u. Beograd. sve dok su se banke dr`ale ravnote`nih pozicija tj. superlikvidne i nelikvidne pozicije banke zahteva posmatranje dve pozicije aktive i dve pozicije pasive banke. Me|utim. Naime. relacija ban~inih resursa i agregata. 55. 4. 1975. i (3) nelikvidna pozicija. inostrani krediti. Smatramo. 19) Dr Milutin ]irovic: Monetarno . ve} i gubitak na nivou makroekonomskog sistema u smislu blokiranja dela dru{tvene akumulacije. Posmatranje ravnote`ne. To su: (1) programirani i stvarni nivo obaveznih rezervi prema centralnoj banci19) i (2) kreditni potencijal i ukupni plasmani (kreditni i nekreditni). Metodi i instrumenti rasta bankarskih resursa Relativno brz i stabilan ekonomski razvoj u razvijenim tr`i{nim privredama i nedovoljna raspolo`iva bankarska sredstva za plasiranje doveli su donekle do promene do tada poznatih bankarskih strategija i metoda rasta bankarskih resursa. . obezbe|ivati i dodatne izvore sredstava na kreditnom tr`i{tu i tr`i{tu kapitala. 138. U vezi sa ovom fusnotom dajemo i slede}u napomenu: Ovde se u celini ne mo`emo slo`iti sa stavom citiranog autora. Zato i nismo citirali solventnost u navedene tri karakteristi~ne pozicije banke ((1) ravnote`na pozicija. izdavanje i prodaja dugoro~nih hartija od vrednosti. Pri tome treba naglasiti da svaka jedinica neplasiranog kreditnog potencijala zna~i ne samo za banku odre|eni gubitak.kreditni sistem. dok su plasirale samo onoliko sredstava koliko je to omogu}avao raspolo`ivi kreditni 18) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 119 kapital banke. Za ravnote`nu situaciju banke bitno je. To zna~i da nema razlike izme|u stvarnih i programiranih rezervi. Superlikvidna pozicija banke podrazumeva vi{ak stvarnih rezervi u odnosu na programirane rezerve odnosno neiskori{}eni kreditni potencijal.

Koeficijente bankarske apsorpcije sredstava dobijamo na osnovu odnosa finansijskog ili depozitnog potencijala prema dru{tvenom proizvodu ili agregatnom dohotku zemlje. Rast bankarskih resursa je determinisan: (1) stopom rasta depozitnih izvora. (2) stopom rasta nedepozitnih izvora. mre`e. 141-142. Beograd. s druge strane. i `elja za brzim rastom obima poslovanja. Na osnovu teorijskih i empirijskih uop{tavanja proizilazi da depozitni izvori treba da ~ine ne{to iznad ~etiri petine ukupnih izvora. Zapravo. dok je manje od jedne petine banka oslonjena na nedepozitne izvore razli~itog spektra. prema kome se naj~e{}e i meri veli~ina odnosno obim rasta pojedina~ne banke. najve}i zna~aj ima depozitni potencijal. postoje tri grupe faktora koji opredeljuju formiranje bankarskih resursa:20) (1) Prva grupa faktora odnosi se na makrofinansijske uslove formiranja dru{tvene akumulacije i {tednje. nije bilo potrebe da se razmi{lja o dodatnom pribavljanju novih izvora sredstava. sigurnosti i poverenja i sposobnosti banke da primenjuje nove metode i instrumente poslovanja. str.finansijski sektor. Za rast bankarskih resursa bitan je ne samo kvantitet nego i njihova struktura i kvalitet. godine. Tu spadaju momenti lokacije. (2) Druga grupa faktora odnosi se na institucionalne i strukturne komponente finansijskog sistema u okviru koga je bitna pozicija sektora poslovnih banaka u odnosu na nebankarsko . Naravno. (3) Tre}a grupa faktora ti~e se mikrofinansijskih momenata odnosno svih faktora koji se vezuju za pojedina~nu banku kao organizovani finansijski mehanizam.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 120 potencijal. Strukturni aspekti rasta bankarskih resursa ukazuju na odnose ravnote`e ili neravnote`e osnovnih agregata u odnosu na komponovane elemente ukupnih bankarskih izvora. kompetitivnosti. uticali su na banke da donekle promene tradicionalni pristup rastu depozita kao najva`nijeg izvora bankarskih resursa. Nezadovoljena tra`nja za kreditima. najjednostavnije merenje rasta bankarskih resursa mo`emo ostvariti preko pra}enja stope pove}anja finansijskog i depozitnog potencijala banke ili preko koeficijenta bankarske apsorpcije sredstava. . Prema savremenoj bankarskoj teoriji. Nau~na knjiga. s jedne strane. fleksibilnosti. 1990. profila. {to smo ve} naveli kod razmatranja globalne strukture elemenata pasive u bilansu banke. 20) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. (3) stopom bankarske transformacije sredstava i (4) stopom obnavljanja bankarskih resursa preko infuzije jednom plasiranih sredstava.

i (7) ‘overdraft’ aran`mani. Transakcije su pokrivene ugovorima o pojedina~noj vrednosti. (5) Depozitni ra~uni nov~anog tr`i{ta (“money market deposit accounts”) su novijeg datuma u bankama razvijenih tr`i{nih privreda. visok stepen likvidnosti. 146-150. koje su oko {ezdesetih godina prvi put emitovale najve}e ameri~ke banke u cilju efikasnije mobilizacije depozitnih resursa. (3) Aran`mani o rekupovini hartija od vrednosti (“repurchase agreements”. (1) Depozitni certifikati (“certificates of deposits”. ceni. destimulativna kamata. Depoziti su osigurani. Re~ je o posebnim aran`manima sa poslovanjem na teku}im ra~unima. Svrha im je da se izbegne zakonska restrikcija pla}anja kamate na teku}e ra~une. {to je kasnije i legalizovano. (2) NOW aran`mani (“negotiable order of withdrawal”) su specijalni ra~uni kod banaka. dok je za nivo ispod minimalnog. (6) zajedni~ki fondovi nov~anog tr`i{ta. (4) Svip aran`mani (“sweep accounts”) predstavljaju nov na~in mobilizacije nov~anih sredstava komitenata banke. CDs) su specifi~ni vrednosni papiri. gde se salda vi{kova sredstava automatski konvertuju u kamatonosne hartije od vrednosti. koji su istovremeno i {tedni (po{to nose kamatu) i teku}i (po{to se preko njih mogu vr{iti pla}anja). Repos. (5) depozitni ra~uni nov~anog tr`i{ta. (2) NOW ra~uni. Bitne karakteristike ovog instrumenta je utr`ivost. ve}a kamatna stopa u odnosu na klasi~ne depozite i visoka nov~ana denominiranost. Obrnuto. dospelosti (najdu`e 90 dana) i kamati. (4) svip aran`mani. a iznad minimalnog daje se stimulativna. . str. koji predstavljaju fleksibilan mehanizam privla~enja slobodnih nov~anih sredstava preko nov~anog tr`i{ta. (3) aran`mani o rekupovinama hartija od vrednosti. Regulator minimalnog nivoa stalnog depozita je visina kamate: za minimalni je odre|ena. Ulo`ena sredstva nisu osigurana. (6) Me{oviti fondovi nov~anog tr`i{ta (“money market mutual fund”) su novi tipovi visoko kvalitetnih kratkoro~nih finansijskih instrumenata za 21) Ibidem. banka }e konvertovati ove hartije u likvidna nov~ana sredstva.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 121 Najva`niji finansijski instrumenti ostvarivanja rasta finansijskih resursa u savremenom bankarstvu su:21) (1) depozitni certifikati. RP) su kratkoro~ni dr`avni vrednosni papiri. a ulaga~i ne snose tr`i{ni rizik po{to se ugovorima pokrivaju ulo`ena sredstva i kamata.

To su slede}i faktori:22) (1) diskontne operacije centralne banke. (5) gotov novac u opticaju. Sli~an efekat na kreditni potencijal imaju dr`avne obveznice kod centralne banke (uz korekciju stope obaveznih rezervi). banka formuli{e svoju strategiju formiranja agregata saglasno promenama odnosno rastu kreditnog potencijala. personalni krediti bez ispitivanja kreditne sposobnosti. godine. Bitne karakteristike ulaganja u ove instrumente su: sigurnost. strana 152. Porast monetarnih rezervi (deviznih i zlatnih) zna~i i porast depozita kod poslovnih banaka. Kako smo ve} naveli. Preko diskontnih operacija centralne banke nastaje pove}anje depozita ili rezervi poslovnih banka kao posledica specifi~nog kreditiranja privrede preko sistema poslovnog bankarstva. Drugim re~ima. bez ugovora. (7) Overdraft ra~uni (“overdraft checking account”) predstavljaju automatsko kreiranje kreditnih linija {tedi{ama.2. (4) monetarne rezerve zemlje. gotov novac pri ~emu treba imati u vidu dva teorijska aspekta: prvi. “cash” odnosno ATM kartice (“automated teller machines cards”). i (8) depoziti iz inostranstva kod centralne banke. Smatra se da promene ili rast kreditnog potencijala na nivou sektora poslovnog bankarstva determini{e neoliko grupa faktora. dok druga ~etiri imaju suprotno odnosno negativno dejstvo na kreditni potencijal. (7) depoziti dr`ave kod centralne banke. da se sa rastom dohotka po stanovniku 22) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Nau~na knjiga. Iznosi i vreme kredita su ograni~eni. . Beograd. likvidnost i kamatonosnost. Prva ~etiri faktora kontinuirano doprinose pove}anju kreditnog potencijala poslovnih banaka. Polaze}i od toga. (3) dr`avne obveznice kod centralne banke. To su tzv. 4. Strategija formiranja bankarskih agregata Osnovni bankarski oslonac za formiranje agregata je kreditni potencijal banke. To je. {to se odra`ava na porast kreditnog potencijala (depozit umanjen za obaveznu rezervu). to je vi{ak rezervi banke iznad nivoa standardnih ili programiranih rezervi. stabilnost. (6) obavezne rezerve. Nagli porast imaju krediti poznati kao debitne kartice (“debit cards”) i gotovinske tj. (2) kreditiranje poslovnih banaka od centralne banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 122 mobilizaciju slobodne disperzovane {tednje. pre svega. 1990.3. ~ije je dejstvo razli~ito u pojedinim uslovima i periodima. druga ~etiri faktora deluju iscrpljuju}e na kreditni potencijal poslovnih banaka.

To prvenstveno zavisi od strategije formiranja bankarskih agregata svake pojedina~ne banke. 1990. 4. bitna osnova za generisanje prihoda banke odnosno profitabilnosti. i od same banke zavisi kako }e formirati svoj kreditni potencijal saglasno svim ostalim faktorima koji imaju autonomno dejstvo na samu banku. Nau~na knjiga Beograd.2. Strategija upravljanja bilansnom strukturom i odnosima plasmani . (2) razmatranje totalne pozicije banke. Isto je ako se to radi sa smanjenjem stope obavezne rezerve. godine. str.izvora odnosno strategiju upravljanja bilansnom strukturom banke. i (3) eksplicitno procenjivanje neizvesnosti. jasno je da otplate inostranih kredita smanjuju kreditne potencijale poslovnih banaka.4. Pri tome je bitno napomenuti da su obim i struktura plasmana banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 123 pove}ava margina novca. Kreditni rizik se manifestuje. kao nemogu}nost naplate kredita prema ugovorenim rokovima dospelosti. 154-155. Nema sumnje. Analiza ove vrste rizika treba da uka`e na potrebnu selekciju budu}ih du`nika i na smanjenje kreditnog rizika. {to ~ini klju~ rasta i razvoja svake banke. Rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica 23) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Sa pove}anjem stope obavezne rezerve dolazi do smanjenja kreditnog potencijala banaka. rizik nelikvidnosti i kamatni rizik. Bez rasta bankarskih resursa. navedeni faktori linearno uti~u na finansijske tokove u sistemu poslovnog bankarstva i imaju podjednake efekte na svaku poslovnu banku. ali pro{irivanjem depozitne baze na koju se stopa primenjuje. ~iji je oslonac kreditni potencijal. Strategije upravljanja odnosima agregata i resursa banke Osnova za formiranje i rast bankarskih agregata su bankarski resursi (izvori ili potencijali) i rast bankarskih resursa. pod analizom strukture rizika podrazumevamo kreditni rizik. . I kona~no. Prvo. da se usled novih tehnologija pla}anja i transfera smanjuje nov~ana masa kod transaktora. banka nema mogu}nosti da ostvari rast svojih agregata (plasmana). i drugi. Pove}anje depozita dr`ave kod centralne banke tako|e zna~i smanjenje nivoa depozita kod poslovnog bankarstva. njene snage u kori{}enju {ansi penetracije tr`i{ta. Zato je va`no da banka odr`i odre|ene uskla|ene odnose izme|u rasta agregata (plasmana) i rasta resursa (izvora). kao {to smo ve} rekli. Strategija formiranja bankarskih agregata podrazumeva strategiju formiranja plasmana . Me|utim. kao {to ih naplata potra`ivanja pove}ava.izvori sadr`i tri bitne komponente: 23) (1) strukturu stopa rizika. mogu}nosti da udovolji tra`nji za kreditima i da minimizira slabosti u plasiranju sredstava odnosno minimizira kreditni i drugi rizik.

a {to dovodi do blokade vitalnih funkcija banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 124 neuskla|enosti izvora i plasmana. Naro~ito je va`no da se porede ostvareni sa procenjenim rizicima i da se uka`e na mogu}nosti kori{}enja operacija supstitucije rizika i postizanje odre|enih potencijalnih efekata. povoljni. Pri tome su bitne procene efekata stepena kori{}enja resursa i zadovoljenja nosioca tra`nje. Tre}i princip strategije plasmani .pasiva odnosi se na pozicioniranje banke kao institucije u okru`enju i na finansijskom tr`i{tu. Ovo se radi pomo}u alternativnih strategija za pojedine mogu}e varijante ili scenarije budu}ih ekonomskih i finansijskih uslova. 156. {to se reflektuje na tro{kove i prihode banke. Scenario sa najve}im koeficijentima verovatno}e (A) zaslu`uje i najve}u paznju kod selekcije najbolje strategije. supstituciji i transferu rizika u okviru zadovoljenja kriterijuma op{tih performansi banke. {to se manifestuje kao nedostatak likvidnih sredstava. Efekat ovog uticaja je u korelaciji sa strukturom bilansa i sa internom i eksternom strukturom kamata. Eksterna struktura kamatnih stopa podrazumeva odstupanje kamatnih stopa banke u odnosu na kamatnu stopu na globalnom finansijskom tr`i{tu. Druga bitna komponenta strategije aktiva . Kamatni rizik je rezultat promena nivoa i strukture kamata na finansijskom tr`i{tu. ve} strategija (C) koja ostvaruje stabilniji neto profit u uslovima razli~itih scenarija. manje povoljni i nepovoljni ekonomski i finansijski uslovi. Uskla|ivanje pozicije banke treba da doprinosi minimizaciji. likvidnost i prihod banke. U nastavku navodimo jedan takav metodolo{ki pristup izbora strategije banke u razli~itim rizi~nim uslovima ekonomskih i finansijskih kretanja. Veli~ina rizika je u funkciji neadekvatne konverzije delova aktive u likvidna sredstva ili kupovinu dodatnih sredstava pod nepovoljnim uslovima. Klju~ni elementi preko kojih se testiraju alternativne strategije su verovatno}e ostvarivanja i efekti na: stabilnost. Kompozicija pozicija u okviru aktive i pasive i njihove ravnote`ne pozicije imaju presudan zna~aj za ispoljavanje kamatnog rizika. . Poslovanje banke na finansijskom tr`i{tu podlo`no je rizicima. 4-4: Razli~iti scenariji strategija na profit u rizi~nim uslovima 24) Ibidem.izvori odnosi se na predvi|anje budu}ih ekonomskih i finansijskih uslova poslovanja. II. ali ne mora biti odabran. sigurnost. Interna struktura kamatnih stopa odnosi se na odstupanje kamatnih stopa banke u odnosu na zvani~nu kamatnu stopu u zemlji. Svaki scenario ima svoje efekte (I. str. Efekti bankarskih strategija na profit banke: 24) Pregled br. III i IV) odnosno mogu se interpretirati kao veoma povoljni.

Ta kapitalna baza je osnovni resurs. ne smatraju se instrumentima kapitala. Sobzirom da je u bankama stalno prisutna oskudica potencijala u odnosu na potrebe za plasmanima. dugoro~ni dug i rezerve za gubitke. Kada je re~ o izvorima sredstava odnosno pasivi bilansa banke. Zadovoljavanje potreba komitenata i klijenata. Kratkoro~ne obaveze. Tendencija pove}anja u~e{}a kredita i dugoro~nih depozita. da bi obezbedila dovoljan rast resursa.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 125 IV (5%) 95 122 117 O~ekivana vrednost 115. bez obzira na njihove izvore. Kapital deoni~ara banke. i depoziti privrede i gra|ana. koji joj omogu}ava da funkcioni{e kao finansijski posrednik.8 107.6 Scenario Strategija A B C I (50%) 117 107 112 II (30%) 120 102 115 III (15%) 110 112 112 Za ban~inu politiku i strategiju formiranja resursa bitne su dugoro~ne tendencije ekonomskih i finansijskih promena u okru`enju. Bankarstvo po~inje kada jedna finansijska institucija formira kapitalnu bazu. te smanjenje likvidnih sredstava i nekreditnih plasmana su dugoro~ne promene koje banka mora imati u vidu za formulisanje adekvatne strategije mobilizacije resursa. 4. pove}avanje institucionalnih zadu`enja i ja~anje konkurentnosti u cilju apsorbovanja dru{tvene akumulacije. dugoro~ni dug banke. Kapitalna baza. Pri tome samo veli~ina banke nije od presudnog zna~aja. ali u okviru realnih resursa banke. UPRAVLJANJE IZVORIMA .OBAVEZAMA POSLOVNE BANKE 4. predstavljaju osnovne komponente svake strukture kapitala. mora biti vitalna i adaptabilna na promene. koja obezbe|uje apsorpciju neo~ekivanih gubitaka.3. osnova za adekvatnu aktivnu strategiju svake banke je pove}anje kamatonosnih izvora (jer beskamtnih vi{e nema).0 113. njenu strukturu ~ine: • • • kapital deoni~ara.3.1. privrede i stanovni{tva je nesporna misija banke. Ako banka pri tome `eli o~uvati poverenje javnosti. obezbedi}e jedan nivo poverenja javnosti i . Upravljanje strukturom izvora banke Ve} smo naveli {ta ~ini globalnu strukturu bilansa poslovne banke.

Third Edition. 329. 26) Interni izvor kapitala mogu biti i zadr`ane nagrade deoni~arima. Depoziti privrede i gra|ana predstavljaju osnovne ban~ine izvore i oslonac kreditne aktivnosti banke. Regional and Global. Illinois. Na tri ilustracije bilansa banke (slike 4-7. ‘proizvodi’ odre|ene efekte na bilans banke. Obi~ne deonice su najva`nija forma kapitala banke i reprezentuju oslonac prosperiteta banke. Primarni interni izvor kapitala je tzv. Prentice Hall.27) PRIMARNE REZERVE DEPOZITI SEKUNDARNE REZERVE KREDITI HARTIJE DEONI^KI KAPITAL Slika 4-7: Inicijalni konceptualni bilans banke 25) Timothy P. Walker. str. u knjizi: The Bankers Handbook. 1990. plasmane u hartije od vrednosti. Izvori kapitala mogu biti podeljeni u dve grupe: (1) interni izvori i (2) eksterni izvori. po{to oni manje ovise od tr`i{nih faktora.banci25) da sakuplja depozite i vr{i funkciju finansijskog posrednika. Hartman and John E. 4-8. banka kao finansijska institucija bez depozita ne mo`e generisati plasmane bilo koje vrste. . Baughn. Mack: Capital Planning and Management. 27) Duane B. 1988.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 126 prevazila`enje bilo koje brige o likvidnosti. str. Spencer: Managing Commercial Banks Community. kako direktne kredite privredi tako i indirektne kredite tj. kao i sredstva od prodaje postoje}e aktive. godine. Drugim re~ima. Graddy and Austin H. Storrs and Charls E. Interne izvore kapitala treba da obezbedi top menad`ment banke. te transakcija koje generi{u novi kapital. zadr`ana zarada (koju ~ini neto prihod banke umanjen za dividendu ispla}enu deoni~arima). Dow Jones-Irwin. Upravljanje izvorima sredstava banke predstavlja optimalno kombinovanje navedenih pozicija pasive u cilju ostvarivanja efikasne likvidnosti i efektivne profitabilnosti poslovanja banke. godine. New Jersey. Kombinovanje pozicija aktive i pozicija pasive bilansa banke. menad`mentu i zaposlenima. Thomas I. Englewood Cliffs. i na taj na~in omogu}uje jednoj instituciji . Banka bez depozita ili sa skromnim depozitima ne mo`e da vr{i svoju bazi~nu funkciju posredovanje u finansijskim transakcijama. 279. Homewood. 26) Eksterni izvori kapitala uklju~uju prodaju obi~nih i prioritetnih deonica (nove emisije) i dugoro~ni dug. Edited by: William H. i 4-9) prikaza}emo neke promene na strani izvora sredstava i njihov odraz na pozicije aktive i promene u okviru aktive i njihov uticaj na promene u okviru strukture pasive odnosno izvora sredstava u bilansu banke.

Minimiziranje kamatnih tro{kova banke Va`nost odnosa sa komitentima UPRAVLJANJE IZVORIMA PREVAZILA@ENJE PROPISANIH OGRANI^ENJA Slika 4-10: Tri aspekta upravljanja pasivom banke .UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 127 Smanjenje depozita PRIMARNE REZERVE SEKUNDARNE REZERVE KREDITI DEPOZITI DEONI^KI KAPITAL Kupovina sredstava Slika 4-8: Pozicija rezervi u upravljanju izvorima PRIMARNE REZERVE DEPOZITI SEKUNDARNE REZERVE KREDITI Stalni porast kapitala DEONI^KI KAPITAL Kupljena sredstva Slika 4-9: Pozicija kredita u upravljanju izvorima Kona~no. zaslu`uje pa`nju da se pogledaju tri aspekta upravljanja pasivom odnosno izvorima sredstava u bilansu banke (slika 4-10).

sastoji od tri komponente: (1) vrednosti obi~nih i prioritetnih deonica. Jr. Va`nost i uloga deoni~kog kapitala u upravljanju bankom jasno je izra`ena u slu`benom izve{taju Udru`enja ameri~kih banaka29) (‘American Bankers Association’): (1) da obezbedi ubla`avanje i apsorbovanje povremenih (nepredvi|enih) gubitaka tako da depozitari budu za{ti}eni sve vreme. kojih se banka mora pridr`avati. Podaci pokazuju da se najve}i deo deoni~kog kapitala u bankama u SAD generi{e iz zadr`ane zarade. Regional and Global. Spencer: Managing Commercial Banks Community. New Jersey. po~etnom i naknadnim prodajama deonica banke. koju zahteva banka za operativno poslovanje. godine.3. Deoni~ki kapital se formira i poti~e od prodaje obi~nih deonica i prioritetnih deonica. 29) Duane B. Graddy and Austin H. 28) . Sinkey. 28) 4. Veli~ina deoni~kog kapitala osigurava banci odre|eni nivo sigurnosti i stabilnosti i poverenje javnosti i njenih komitenata i klijenata (depozitara). Joseph F. u osnovi. deoni~ki kapital banke se.2. od nepodeljenog profita. (3) da odgovara zahtevima supervizorskih vlasti u pogledu adekvatnosti kapitala u odnosu na podno{ljivi rizik. Posmatraju}i to u procentima.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 128 Minimiziranje kamatnih tro{kova banke. str. Third Edition. (5) da obezbedi mehanizam za odr`avanje discipline protiv nerezonskog rasta (dodatna funkcija deoni~kog kapitala). u~e{}e deoni~kog kapitala ‘poreklom’ iz zadr`ane zarade kre}e se ~ak izme|u 45 do 65 procenata. MacMillan Publishing Industry. te va`nost odnosa sa komitentima. dakle. vi{kova ostvarnih kupoprodajom deonica. godine. Deoni~ki kapital se. razlike izme|u cene po kojoj se obi~ne deonice prodaju i njihove nominalne vrednosti) i (3) zadr`ane zarade ili nepodeljenog profita. sa druge strane. posti`e se uz prevazila`enje zakonskih i drugih ograni~enja. Englewood Cliffs. od rezervi za nepredvi|ene slu~ajeve i od drugih rezervi kapitala. 1990. 559. (4) da uveri javnost u sposobnost promptnog izvr{avanja obaveza i da kontinuirano uslu`uje zajednicu ~ak i pod uslovima koji uzrokuju gubitke na kreditima i kod prodaje hartija od vrednosti.: Commercial Banke Financial Management in the Financial Services Industry. New York. kasnije. formira i uve}ava iz vi{kova i odre|enih rezervi. 1989. 423. (2) vi{kova (tj. s jedne strane. str. Upravljanje deoni~kim kapitalom banke Deoni~ki kapital banke (‘bank equity capital’) je kapital banke formiran. Ali. (2) da obezbedi sredstva za zgrade banke. opremu i drugu neproduktivnu aktivu. Prentice Hall.

UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 129 Zbog navedene va`nosti.Teku}a 1. Kratkoro~na 1.Fiksna 2. Zgrade. kako bi stekla prednost da iskoristi svoje {anse za profitabilni rast. a u banci 8 procenata. kapital je najva`niji resurs banke. Odluke o kapitalu banke i dividendi su va`ne upravlja~ke funkcije menad`menta banke. nastoji se da se standardizuje (propi{e) njegova veli~ina i u~e{}e u strukturi ukupnih izvora banke. 567. U proizvodnom preduze}u deoni~ki kapital iznosi oko 40 procenata. Dugoro~na 2. Na slede}em primeru (pregled 4-5) vidimo o~igledne razlike u kompoziciji bilansne strukture jedne proizvodne firme i jedne poslovne (komercijalne) banke. Stoga je i bazi~ni problem sa kojim se suo~ava svaka banka.Kratkoro~ni aktiva 60% pasiva 30% aktiva 75% dug 80% 2. Svi ovi elementi i njihova priroda. treba re}i da svaka finansijska institucija ima sopstvene karakteristike koje odre|uje njen potrebni stepen adekvatnosti kapitala. uti~u na potreban nivo adekvatnosti kapitala banke. Na primer.Deoni~ki kapital 40% oprema 2% kapital 8% 100% 100% 100% 100% Postoji velika razlika izme|u strukture aktive i strukture pasive u proizvodnom preduze}u i jednoj poslovnoj banci. . Me|utim. Zato planiranje eksternih i internih izvora rasta kapitala ima va`nu ulogu u upravlja~kom procesu o kapitalu i dividendi. koju deoni~ki kapital ima u bilansu banke. profitabilnost i kvalitet njenog menad`menta. Ako kapital banke postane neadekvatan. 30) Ibidem.Deoni~ki 3. U bilansu banke neadekvatnost kapitala je determinisana kompleksnim interakcijama na njenu likvidnost.Dugoro~ni 2. O~igledne su i ostale razlike u izvorima sredstava i u strukturi aktive. Po{to kapital omogu}ava banci da sti~e sredstva i obaveze i podr{ku svom operativnom poslovanju. da generi{e dovoljno kapitala. str. 3. time se limitira stopa rasta banke na tr`i{tu.30) Pregled 4-5: Razli~ito u~e{}e kapitala u strukturi bilansa Kompozicija bilansa i deoni~ki kapital Proizvodna firma Komercijalna banka 1. kvalitet zarade i mogu}nost rasta i potrebe za novim kapitalom samo su neke od klju~nih poslovnih odluka koje su usko povezane sa determinisanjem ban~inog sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala.Teku}a 1.Dugoro~ni aktiva 40% dug 30% aktiva 23% dug 12% 3. Me|unarodnim standardom solventnosti ili adekvatnosti kapitala ({to je ameri~ki izraz za solventnost) ovo u~e{}e je utvr|eno na nivou od minimum 8 procenata.

New York. (2) dobit posle poreza ali pre dobiti ili gubitaka hartija od vrednsoti i (3) neto dohodak (posle poreza i dobitaka ili gubitaka hartija od vrednosti. U takvim uslovima. Ova mera profita mo`e se izraziti na vi{e na~ina. Sinkey. Oni su oslonac ban~ine kreditne aktivnosti. 267-268. jeste pokazatelj uspe{nosti ulo`enog kapitala. banka bi morala (1) prona}i na~in i re{enje za o~uvanje supstance kapitala postoje}ih deoni~ara od obezvre|enja. naro~ito u periodu hiperinflacije. Dinamika u~e{}a depozita u ukupnim izvorima banaka najbolje se vidi iz 31) Joseph F.3. 25. 1989. podrazumeva znatno slo`eniji pristup. Upravljanje izvorima depozitnog novca Depozitni novac spada u najstarije izvore bankarskih sredstava. 4. Zapravo. koji kupuju deonice novih emisija. Slede}a tri su u naj~e{}oj upotrebi: (1) dobit pre poreza i dobiti ili gubitaka hartija od vrednosti. Ovde se postavljaju tri klju~na pitanja: (1) kako sa~uvati realnu supstancu postoje}ih deoni~ara.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 130 Prinos na deoni~ki kapital (‘return on equity’ ili skra}eno ROE). naj~e{}e su u upotrebi i tri mere kapitala banke: (1) ukupan deoni~ki kapital (koji se sastoji od obi~nih deonica. Banka koja nema rast depozitnog potencijala nema ni mogu}nosti rasta kreditnog portfolija. prinos na deoni~ki kapital je merenje profita po dolaru deoni~kog kapitala. . (2) ukupan deoni~ki kapital plus rezerve za gubitke i (3) ukupan deoni~ki kapital plus rezerve plus kapitalni dug. MacMillan Publishing Company. (2) kako realno vrednovati nove deonice novih emisija u inflatornom periodu naro~ito u toku hiperinflacije i (3) kako obezbediti jednak upravlja~ki tretman starih i novih deoni~ara. kao jedan od izvora generisanja kapitala banke. 32) Ibidem. To se odnosi kako na ve} postoje}e deoni~are tako i na nove. naro~ito inflatornim uslovima. Jr.3. str. godine str. (2) realno vrednovati deonice novih emisija i (3) obezbediti podjednak realni materijalni i upravlja~ki tretman svih (starih i novih) deoni~ara.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Indystry. 31) Kapitalni leverid` (‘capital leverage’) je odnos ukupne aktive banke prema ukupnom deoni~kom kapitalu i izra`ava se merom multiplikatora deoni~kog kapitala (“equity multiplier”): 32) Ukupna aktiva EM (equity multiplier) = ------------------------------Ukupni deoni~ki kapital Upravljanje deoni~kim kapitalom u nestabilnim. Third Edition. Izvori depozitnog novca imaju u strukturi izvora sredstava poslovnih banaka dominantno u~e{}e. vi{kova i nepodeljenog profita). Isto tako.

str. Banke razmi{ljaju kako da pove}aju svoj depozitni potencijal preduzimaju}i razne mere da osvoje potencijalne komitente i klijente. potreba. respektuju}i napred navedene faktore koji uti~u na formiranje depozitnog potencijala. i spoljnofinansijski tokovi. Zato savremene banke. fizi~ke karakteristike i personal. a razlika od 7 % se odnosi na razne inostrane depozite. nivo ekonomske aktivnosti. [to se ti~e ro~nosti. Faktori formiranja depozita na nivou jedne banke su prema bankarskoj teoriji: (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) konkurentnost kamatnih stopa. Time banke unose u svoje poslovanje marketing dimenziju pribavljanja (mobilizacije) sredstava. godine bilo 90 %. Edward W. 34) 33) . Beograd. stopa razvijenosti i integrisanosti banaka. monetarno-kreditna politika. Reed and Edward K.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 131 bilansa ameri~kih banaka. 163-166. one se konkurentski agresivno bore za depozitare. individualne banke nemaju kontrolu nivoa svojih depozita. Prentice-Hall. rast i razvoj. Osnovna baza za rast i razvoj banke odnosno za pove}anje obima poslovanja su depoztiti. i momenat po~etka rada. vrste usluga koje banka nudi. stanovni{tvo sa 35 %. Po{to su depoziti tako va`ni za njihovo profitabilno poslovanje. 144-146. New Jersey. Najva`niji faktori koji odre|uju nivo depozita poslovnog bankarstva u celini su: 33) (1) (2) (3) (4) (5) 34) stopa agregatne {tednje dru{tva. Tako. Fourth Edition. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. pa one zato moraju da uti~u na nivo koje `ele da imaju. 1989. je u~e{}e ukupnih depozita 1960. Sektorska struktura depozita pokazuje. Nau~na knjiga. Inc.godine. godine.. 8 % se odnosi na depozite finansijskih institucija. 1990. a sredinom sedamdesetih godina oko 87 procenata. stopa inflacije. u svom poslovanju polaze od tr`i{ta. str. da privreda u~estvuje sa 50 %. Englewood Cliffs. fundamentalna politika i snaga banke. lokacija. zahteva i `elja sada{njih i budu}ih komitenata i klijenata. oko 40 procenata se odnosi na oro~ene depozite. Gill: Commercial Banking. Me|utim.

(3) mesto (kanale distribucije) i (4) promociju (ili na engleskom: four Ps odnosno: product. Upravljanje dugoro~nim dugom . upravljanje rizikom. i specijalne depozite. Odnos izme|u finansijskog leverid`a i izlo`enosti banke riziku meri se pomo}u multiplikatora deoni~kog kapitala (‘equity multiplier’). (2) cenu. oro~ene depozite. Dakle. Kao rezultat toga poslovne banke treba u svom bilansu da imaju optimalnu kombinaciju relativno likvidne i visokokvalitetne aktive u svojim portfolijima radi zadovoljavanja svojih potreba za likvidno{}u i visokog stepena finansijskog leverid`a (‘financial leverage’) kori{}enje duga odnosno depozita za finansiranje aktive (kredita). zna~ajna je vrsta i ro~na struktura depozita. Prema do sada poznatoj i prihva}enoj uop{tenoj podeli. Pri tome banka koristi ~etiri osnovna marketing miks instrumenta: (1) proizvod i uslugu.4. 4. Ove dve karakteristike depozita su va`ne zbog toga {to depoziti imaju kriti~ne implikacije na likvidnost i na izlo`enost riziku aktive banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 132 Klju~ni elemenat uspe{nog marketinga banke je prepoznavanje da su marketing napori usmereni ka korisniku i da marketing polazi od identifikacije potreba korisnika proizvoda i usluga banke. profitabilnost i pove}anje obima poslovanja banke. Su{tina marketing mobilizacije nov~anih sredstava je u tome da se privu~e {to vi{e depozitara. place and promotion). upravljanje odnosima aktiva / pasiva. kreditna analiza. depozite mo`emo grupisati kao: (1) (2) (3) (4) depozite po vi|enju. depoziti su od presudnog zna~aja za stabilnost. price. {to se skra}eno predstavlja kao pet Ps (odnosno na engleskom five Ps). {tedne uloge. na {to du`e vreme i sa {to manjom cenom. Veoma su va`na dva aspekta bankarskih depozita: (1) kratkoro~na priroda potra`ivanja depozitara i (2) veliki volumen potra`ivanja u odnosu na neto vrednost ili na kapital deoni~ara. Sa tog aspekta.3. Neki autori u ovaj miks uklju~uju i peti instrument: ljude (people). Izazov profesionalaca marketinga je u sposobnosti integrisanja marketing ideja u razmatranje o drugim institucionalnim funkcijama koje pokazuju antagonizam kao {to su: likvidnost. ciljevi kontrole itd. sa {to ve}im depozitima.

Englewood Cliffs. sti~e i ima pravo na povrat ulo`enih sredstava u fiksnim iznosima po rokovima dospe}a. Deonice se prodaju i kupuju po tr`i{noj vrednosti koja se obi~no razlikuje od njihove nominalne vrednosti.37) Ranije smo videli {ta sve ~ini deoni~ki kapital i kako se do njega dolazi. godine. koja je nezavisna od rezultata koji banka ostvaruje i ispla}uje se imaocu obveznice u odre|enim rokovima. kada jednom kupi deonicu. nisu opozive pre dana dospe}a i imaju obaveznu klauzulu konverzije zahtevaju}i od izdavaoca zamenu obveznice za obi~ne deonice u budu}nosti po sada{njoj ceni. str. godine to iznosilo 8. Kapitalne obveznice se kvalifikuju kao dodatni kapital banke ako imaju originalna dospe}a od najmanje sedam godina (SAD). godine. 37) Duane B. Tako. str. 1990. ali ne i za za{titu depozitara. deoni~ar mo`e i da pokloni deonicu. koja se smatra dodatnim kapitalom banke. Me|utim. s druge strane. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Regional and Global. 35) .36) Pribavljanje dodatnog kapitala putem obveznica je u SAD sve do 1960-tih godine samo simboli~no (oko jedne desetine procenta u ukupnom kapitalu). New York. 36) To su: “Equity contract notes” i “Equity commitment notes” vidi detaljnije: Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. Naravno. Deonice nose dividendu. uve}anog ili pak smanjenog nominalnog kapitala. ukoliko ne}e da ~eka dospe}e. 104. i ne ulazi u limit banke za rizi~ne poslove. ne mo`e je vratiti banci u zamenu da mu banka isplati vrednost kapitala. obveznica i duga banke po ovom osnovu. koja je promenljiva veli~ina i zavisi od ostvarenog rezultata poslovanja banke tokom i na kraju godine (visine profita ili gubitka). Kupovinom obveznice. New Jersey. 532. Barrons. Postoje dve varijante ovih klauzula. postoji bitna razlika izme|u deonica i deoni~kog kapitala s jedne strane. banka vr{i i uve}avanje deoni~kog kapitala na nekoliko opisanih na~ina. i dugoro~ni dug banke nastao na osnovu emitovanja obveznica tako|e ~ini deo ukupnog kapitala banke odnosno njen dodatni kapital.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 133 Pribavljanje dodatnog kapitala banka vr{i i putem emitovanja kapitalnih obveznica (‘capital note or debenture’). Dodatni kapital banke pribavljen emitovanjem obveznica ima istu namenu kada je re~ o ulaganju u zgrade i opremu banke.35) Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva. Imalac obveznice tako|e mo`e. Deoni~ar. da bi krajem 1987. vlasnik ili imalac obveznice (obligacije). Deoni~ar samo mo`e da proda deonicu i da na taj na~in do|e do svog nominalno ulo`enog.8 procenata. Prentice Hall. Me|utim. Kapitalne obveznice nose fiksnu godi{nju kamatu. Graddy and Austin H. 1990. prodati obveznicu na tr`i{tu hartija od vrednosti i tako do}i do ulo`enih sredstava.

39). ^ak linija pritiska pokazuje da na promene u relativnim tro{kovima uti~u upravlja~ke odluke koje se odnose na odgovaraju}u finansijsku strukturu. New York. Joseph F.SREDSTVIMA BANKE 4. MacMillan Publishing Company. str.4. zahteva se dokumentovanje jednog broja faktora. 39) 38) . finansijskom riziku i tro{kovima sredstava banke 38) Odluke o leverid`u (slika 4-11) uti~u na tro{kove ban~inih sredstava kroz njihov uticaj na rizik prekora~enja tro{kova. Sinkey-u.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 546. Third Edition. Naime. da bi se osnovala jedna komercijalna banka u SAD. Pa`nju }emo usmeriti na fiksnu i produktivnu aktivu banke. prema J. Jr. Bazi~na struktura aktive poslovne banke Ve} napred smo naveli prose~nu strukturu aktive poslovne banke i zato smatramo da je ovde ne treba posebno navoditi i time ponavljati ve} ono {to je re~eno. Sinkey.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 134 ODLUKA O LEVERID@U FINANSIJSKI RIZIK RIZIK PREKORA^ENJA TRO[KOVA KOMPONENTE DEONI^KOG KAPITALA KOMPONENTE DUGORO^NOG DUGA TRO[KOVI SREDSTAVA BANKE Slika 4-11: Odluka o leverid`u. 31. F.4. UPRAVLJANJE IMOVINOM .1. me|u kojima su najva`niji: (1) op{ti karakter menad`menta banke. godine. Ibidem. str. 1989. Interaktivni proces ima snagu za oblikovanje jedne optimalne finansijske strukture za banku na isti na~in kao {to to ~ine i nefinansijke institucije. (2) perspektiva budu}e zarade banke. 4.

formira se fiksna aktiva. Re{avanje problema alokacije sredstava sastoji se u tome da se prodajom sredstava ostvare prihodi po visokoj stopi prinosa i rizikom koji banka mo`e da apsorbuje. po{to je poslovanje banke podlo`no dinami~kim uticajima i promenama tokom vremena. obi~no deoni~kog kapitala. Poslovna banka je profitna institucija i zbog toga struktura njene aktive mora biti podre|ena ostvarivanju profita. Me|utim. brzina i dostupnost podataka i informacija). Anga`ovanjem sredstava banke. Me|utim. konkurentni. (2) plasmani u hartije od vrednosti i (3) razni oblici gotovine. . odgovaraju}u tehni~ku odnosno kompjutersku opremu i aplikacije (‘hardware’ i ‘software’) i odgovaraju}e telefonske. pored dr`avnog.. efektivnost i kvalitet poslovanja banke (visok nivo stru~nosti i sposobnosti menad`menta i drugih bankarskih stru~njaka. Zato treba voditi ra~una o faktorima koji na to uti~u.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 135 (3) adekvatnost strukture kapitala banke. Upravljanje sredstvima se svodi na konverziju depozita i kapitala u gotovinu i produktivnu aktivu banke. Sli~no je i sa uslovima za osnivanje banke kod nas. banka mora oblikovati tzv. Upravljanje imovinom ili sredstvima banke je izraz koji se koristi da opi{e na~ine alokacije slobodnog finansijskog potencijala na razne alternative ulaganja (investiranja). Dakle. Iskustva pokazuju da je odnos produktivne prema neproduktivnoj (fiksnoj aktivi i rezervama) dva prema jedan. u osnovi postoje tri alternative: (1) plasmani u kredite. i nacionalno odobrenje). primat se daje menad`mentu banke. ta~nost. pored menad`menta i mogu}nosti budu}e zarade odgovaraju}eg zakonski utvr|enog cenzusa deoni~kog kapitala itd. {to nije slu~aj kod nas. (4) finansijska istorija i kondicije banke (relevantno samo za banke koje uklju~uju. i (5) udobnost i potrebe podru~ja koje }e banka opslu`ivati. Zato je bitan odnos produktivne prema fiksnoj aktivi u strukturi ukupne aktive banke. atraktivni i profitabilni proizvode i usluge. u praksi je dosta te{ko odr`ati odre|eni odnos. koja je nu`na za po~etni i kasniji rad banke. odnosno aktivu koja banci donosi zaradu. Kada je re~ o alternativama ulaganja poslovne banke. telegrafske odnosno telekomunikacione veze. kako se vidi iz navedenih uslova. fiksnu aktivu da bi ispunila osnovne zakonske i stvarne uslove za rad sa privredom i gra|anima: da ima odgovaraju}e poslovne prostorije za rad sa korisnicima usluga. kako na strani onih koji deluju na visinu obima poslovanja i obima prihoda (obim i struktura produktivne aktive) tako i u pogledu onih koji treba da obezbede efikasnost.

pri ~emu je naro~ito va`na struktura produktivne aktive.godine.krediti i hartije od vrednosti . Gill: Commercial Banking. (2) odnos izme|u banke i njenih depozitnih i kreditnih komitenata i klijenata je odnos poverenja i prilago|avanja. Kada je re~ o portfoliju kredita.plasmani u kredite i hartije od vrednosti . visine i vrste kamatnih stopa (fiksne i/ili promenljive) itd. Inc. 110. Pri tome se moraju imati u vidu klju~ni principi upravljanja rizikom banke: likvidnost i profitabilnost poslovanja banke. New Jersey. onda je to va`no sa aspekta dospe}a (kratkoro~ni. str.obezbe|uje glavninu prihoda svake poslovne banke. Banka treba da plasira slobodna nov~ana sredstva na nivou da pri tome odr`i zadovoljavaju}i stepen likvidnosti. dugoro~ni). Reed and Edward K. a koja se mogu anga`ovati u produktivnu (u kredite i plasmane hartija od vrednosti) i u neproduktivnu aktivu (izdvajanje u obaveznu rezervu). 4. (3) deoni~ari banke i ostali ulaga~i zahtevaju stopu prinosa prilago|enu riziku ulaganja i konkurentnu sa prinosom primerenom i raspolo`ivom za sli~na ulaganja. Va`no je da se plasiranjem slobodnih nov~anih sredstava posti`e planirani nivo profitabilnosti.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 136 Na upravljanje sredstvima u poslovnoj banci uti~u slede}i faktori: 40) (1) zakonom i propisima stipulisane norme. ~iju primenu kontroli{u regulatorne i kontrolne institucije po{to banke spadaju u institucije sa najve}im stepenom regulacije.zaslu`uje posebnu pa`nju i bi}e analiziran sa aspekta usmeravanja sredstava banke vode}i ra~una o svim principima i rizicima poslovanja banke. . banka mora voditi ra~una i o strukturi svakog portfolija posebno.2. Upravljanje gotovinom banke Upravljanje gotovinom banke spada u domen upravljanja likvidnosti banke i predstavlja `ilu kucavicu operativnog poslovanja banke. Upravljanje gotovinom banke ima svog uticaja kako na likvidnost banke tako i na profitabilnost banke. Obim i struktura produktivne aktive zaslu`uju posebnu pa`nju jer produktivna aktiva . Svaki od ovih segmenata ili portfolija . a naro~ito o likvidnosti i profitabilnosti. konstantno (i nepotrebno) odr`ava visok i nepotreban nivo slobodnih nov~anih sredstava na 40) Edward W. Pod gotovinom ovde podrazumevamo slobodna i neanga`ovana sredstva na `iro ra~unu banke.. Najlo{ija je varijanta da banka danima. Pri tome je bitno da se i kako se svakodnevno uti~e na modeliranje strukture aktive banke. srednjero~ni.4. Prentice-Hall. zatim sa granskog aspekta ili disperzije kredita. Englewood Cliffs. 1989. Pored ovog globalnog aspekta ulaganja sredstava.

Upravljanje slobodnim nov~anim sredstvima zahteva da top menad`ment banke vodi politiku portfolio strukture aktive i da se na taj na~in usmeravaju plasmani u likvidnu i produktivnu aktivu. postepeno na rate u okviru roka. Saglasno tome. u vrste i na rokove. (2) plasmane u hartije od vrednosti.4. (2) top menad`ment ne smatra da ih treba anga`ovati u produktivnu aktivu (kredite i hartije). Stoga je va`na dimenzija kreditnog rizika koji se u .3. jeste da kreditni portfolio ima dominantno u~e{}e ne samo u ukupnim plasmanima ve} i u aktivi banke. sve do pedesetih godina. Krediti su skoro kod svih poslovnih banaka dominiraju}i oblik plasmana. Prema tome. Plasmani u kredite donose ve}i prihod banci. po{to }e se na taj na~in izgubiti kontrola nivoa prose~ne interne i eksterne kamatne stope. krediti u najve}em delu doprinose i prihodu banke. Ako banka ne vodi takvu politku. koji najvi{e odgovaraju budu}oj finansijskoj situaciji banke odnosno njenoj likvidnosti. To zna~i da banka u tom slu~aju postupa zato {to: (1) ima previ{e likvidnih sredstava i nema potrebe i na~ina da ih anga`uje. Karakteristika savremenih poslovnih banaka u razvijenim tr`i{nim privredama.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 137 `iro ra~unu. Tek posle 1960. (3) top menad`ment nema smelosti da takva sredstva privremeno anga`uje s obzirom na skora{nje obaveze prema komitentima (krediti). i (3) izdvajanje u obaveznu rezervu prema tome kako je to regulisano sa centralnom bankom (na po~etku roka tj. ili pak na kraju roka odjednom u ukupnom iznosu). u~e{}e kreditnih plasmana. kao {to je to SAD. pa i kod nas. godine i dalje. kretalo se najvi{e do jedne ~etvrtine ukupnih plasmana. su{tina upravljanja privremeno slobodnim odnosno neanga`ovanim sredstvima na `iro-ra~unu banke obuhvata slede}e strategije: (1) plasmane u kredite odnosno pu{tanje odobrenih kredita ili tran{i korisnicima kredita koji nisu iskoristili postoje}i obim. kreditni plasmani prelaze polovinu i pribli`avaju se u~e{}u od oko 60 % od ukupnih plasmana. mo`e do}i do bitnog naru{avanja ne samo likvidnosti ve} i profitabilnosti banke. ali su i znato rizi~niji u odnosu na plasmane u hartije od vrednosti. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija U bankama razvijenih tr`i{nih privreda. Ove promene pove}anja plasmana u kredite u okviru ukupnih plasmana smanjuju obim i u~e{}e plasmana u hartije od vrednosti. 4. a time naru{iti planirana stopa profitabilnosti banke. odmah i u celokupnom iznosu. vra}anje pozajmica ili izdvajanja u obaveznu rezervu. odobravanje novih i plasiranje na finansijskom tr`i{tu (berzi novca). Sli~ne tendencije zapa`aju se i bankama drugih razvijenih tr`i{nih ekonomija.

promet. potro{nju). To su promene u okru`enju koje. Naj~e{}e se podela bankarskih kredita u kreditnom portfoliju vr{i: (1) po ro~nosti kredita tj.). klju~nu ulogu imaju stru~nost i sposobnost kreditnog referenta. ili kao trajna nemogu}nost izmirenja obaveza delimi~no ili u celini.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 138 ovom portfoliju za banku smatra normalnim i prihvatljivim. {to se manifestuje kao nelikvidnost du`nika. Pojedini nivoi kreditnog rizika za kredite koje je banka odobrila nisu isti. 41) . ovla{}enja i odgovornosti i doprinosa ostvarivanju ciljeva banke posebno primarnog cilja . volja i mogu}nost za vra}anje kredita prema ugovoru o kreditu. po vrsti obezbe|enja itd.profita. Od eksternih faktora bitnu ulogu imaju budu}i uslovi poslovanja zajmotra`ioca. jasnu i preciznu kreditnu politiku. kvalitet pojedinih kredita banke determini{e ukupan nivo kvaliteta kreditnog portfolija.41) Od kreditnog referenta zavisi u kojoj meri }e se u}i u su{tinu analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca i. Kreditni portfolio banke mo`e se podeliti po vi{e osnova. Postoje razne okolnosti pod kojima banka odobrava kredite. Naime. mogu imati ozbiljne posledice na sposobnost i mogu}nost vra}anja kredita (poslovanje sa gubitkom itd. Ovde pod “normalnim okolnostima” podrazumevamo. Od internih faktora. pod normalnim okolnostima. sanaciju. (3) po sektorima kojima su krediti namenjeni (proizvodnja. da banka ima jasnnu poslovnu politiku. onda se te{ko mo`e govoriti o “normalnim okolnostima”. proceniti budu}a spremnost i sposobnost. Struktura kreditnog portfolija banke je jedan od elemenata koji uslovljava stepen izlo`enosti banke riziku posebno kreditnom riziku. pored menad`menta preduze}a. Kvalitet ukupnog kreditnog portfolija banke zavisi od kvaliteta pojedina~nih kredita. srednjero~ne i kratkoro~ne). izvoz. Sve ono {to je iznad toga naru{ava ili ugro`ava profitabilnost banke. potro{nja). tako da se stepen rizika formira posebno za svaki kredit. U takvim okolnostima. a u okviru nje. svrsi za koju se krediti koriste (za proizvodnju. Ako to nije u okviru navedenih relacija. postoji normalan sklad stru~nosti. Na to mogu uticati kako interni tako i eksterni faktori. i (4) i po drugim kriterijumima koji se izvode iz ovih osnovnih (po na~inu kori{}enja. Kreditni rizik mo`e se manifestovati kao privremena nemogu}nost korisnika kredita da plati svoje dospele obaveze. uvoz. na osnovu realnih parametara iz pro{losti i sada{njosti. od “top menad`menta” preko kreditnog menad`era. {to se manifestuje kao ste~aj nad korisnikom kredita odnosno du`nikom. Sve zavisi od toga {ta se pri tome uzima za bazu. (2) po ekonomskoj nameni kredita tj. vremenu na koje je kredit odobren odnosno u kom roku ga treba vratiti (dugoro~ne. otkup.). pa do kreditnog referenta. sposobnosti.

Ovo }e omogu}iti zapo~eti procesi transformacije vlasni~ke strukture privrede i banaka. tokom poslednjih 45 godina do{lo do smanjenja u~e{}a plasmana u hartije u vrednosti sa 75 % po~etkom pedesetih godina na oko 40 procenata u poslednjih nekoliko godina. Upravljanje portfoliom hartija od vrednosti Gledaju}i kretanja u~e{}a plasmana u hartije od vrednosti u bankama razvijenih tr`i{nih privreda. dosno{enje zakonskih propisa o poslovanju hartijama od vrednosti.4.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 139 Izlo`enost banke riziku u okviru kreditnog portfolija zahteva respektovanje nekoliko principa upravljanja kreditnim rizikom: (1) pridr`avanje najpovoljnije strukture alokacije slobodnih nov~anih sredstava sa aspekta bilansa banke.4. osnivanje i rad posredni~kih finansijskih institucija i uvo|enje u promet na finansijskom tr`i{tu {ire lepeze finansijskih instrumenata. Zapravo. slobodna nov~ana sredstva banke mogu se . re~ je o tome da privremeno slobodna nov~ana sredstva doprinose profitabilnosti banke. (2) pridr`avanje pravila diversifikacije kreditnog rizika na {iroj lepezi du`ni~ke strukture na pojedine oblasti. mo`emo konstatovati da je vremenom. i (4) strogu selekciju zajmotra`ioca imaju}i u vidu sve navedene principe. Otuda je i portfolio hartija od vrednosti u bilansima tih banka zna~ajan. Me|utim. 4. mi na to ovde ukazujemo zbog budu}eg zna~aja. na primeru banaka SAD. (3) preciznu analizu kreditne sposobnosti svakog zajmotra`ioca. To je tra`ilo od banaka i nove pristupe u mobilizaciji sredstava i primenu novih strategija rasta bankarskih resursa odnosno izvora sredstava. {to je uslovilo i ve}u tra`nju bankarskih kredita. {to zna~i plasiranje sredstava u kreditni portfolio prema optimalnoj strukturi aktive banke. Naime. hartije od vrednosti i poslovanje njima ima za banke daleko ve}i zna~aj nego {to je to sada kod nas. ipak primat pripada likvidnosti banke. dok je u na{im bankama samo simboli~an. Mada je akcenat na profitabilnosti. Ovo nije bila posledica samo motiva ve}e zarade banaka ve} i visoke i relativno stabilne stope ekonomskog rasta u svim tr`i{nim privredama. privredne grane. kako bi se odobrili samo krediti za koje kreditna analiza utvrdi da postoje prihvatljivi nivoi kreditnog rizika. gde je razvijeno finansijsko tr`i{te i gde je razu|ena mre`a posredni~kih finansijskih institucija. grupacije i pojedina preduze}a i firme. koji bi i kod nas hartije od vrednosti uskoro trebalo da imaju u bankarskom poslovanju. U bankama razvijenih tr`i{nih privreda. Plasman sredstava u hartije od vrednosti banka vr{i uglavnom radi: (1) pove}anja profitabilnosti i (2) odr`avanja zadovoljavaju}eg stepena likvidnosti.

sigurno i bez mnogo formalnosti plasirati u odre|ene vrste hartija od vrednosti i na taj na~in se ostvaruju prihodi banke. Dr Milutin ]irovic: Monetarno . 1990. (September). 3. Ekonomski institut Beograd. Sinkey. Illinois. 2. Pod kvalitetom portfolija hartija od vrednosti banke podrazumevamo takve hartije od vrednosti koje omogu}avaju banci sigurnost u investiranju. Jr. Joseph F. Mada i plasmani u hartije od vrednosti nose sa sobom odre|eni kreditni rizik. Beograd. 1989. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Banka mo`e svakodnevno da svoje ‘vi{kove’ sredstava plasira pod odre|enim uslovima i da tako doprinese profitabilnosti privremeno slobodnim sredstvima. New York. 4. Edited by: William H. 1976. Savremena administracija. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. o ~emu }emo kasnije posebno govoriti.: Asset-Liability Management IV. LITERATURA: 1. Third Edition. Dr Arnold A. Third Edition. (April 20). Baker. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach. sa ne{to manjim prinosom od prinosa po kreditima. ali su zato skoro bez rizika za razliku od poznatog visokog kreditnog rizika. Jr. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability Mangement. sigurnost i prinos. Beograd. Jedno od bitnih obele`ja protfolija hartija od vrednosti banke jeste njihov kvalitet i struktura. 1983. Beograd. posebno obveznice i to dr`avne. 5. Nau~na knjiga. Atlanta Trust Company of Georgia. Istovremeno.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. 6. 1988. Banking. jasno je da su hartije od vrednosti. O ovome se detaljnije govori u ~etrnaestoj glavi ove knjige. Homewood. Thomas I. .. pridr`ava hijerarhije faktora koji determini{u likvidnost. 1978. MacMillan Publishing Company. James V. 1995. Walker. Naime. Kenneth R. Baughn. tj. Dow JonesIrwin. Struktura investicionog portfolija banke podrazumeva da se banka. 7. banka mo`e relativno brzo do}i do sredstava prodajom hartija od vrednosti na finansijskom tr`i{tu odnosno ‘unov~iti’ hartije od vrednosti i tako obezbediti zadovoljavaju}i stepen likvidnosti. Storrs and Charls E. prilikom formiranja obima i strukture hartija od vrednosti.kreditni sistem.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 140 relativno brzo. povrat ulo`enih sredstava preko njihove prodaje i naplatu prihoda. ipak postoje razlike izme|u kreditnog rizika i rizika u plasmanu hartija od vrednosti. Course Outline.

16. New York. 1985. 1999. Englewood Cliffs. Lexington Books. Hartman and John E. Eric H. 15. Compton: Inside Commercial Banking. Edited by: William H. 1985.. New Jersey. New York. 1990. Prentice-Hall. Walker. Virginia. Haslem: Commercial Bank Management. . Yair E.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 141 8. 1988. 1990. Thomas I. Orgler and Benjamin Wolkowitz: Bank Capital. Regional and Global. New York. Emmanuel N. Peter S. Reed and Edward K. Novi Sad. Graddy and Austin H. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. 1985. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. Englewood Cliffs. 1989. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Feljton. 18. The Dryden Press. Homewood. Baughn. 1987. Third Edition. 10. Dow Jones-Irwin. 9. John Wiley & Sons. 1976. Joh Wiley and Sons. Eric N. Prentice Hall. Reston. 1984. dr Uro{ N. Compton: New World of Commercial Banking. Inc. Prof. The Dryden Press. Reston Publishing Company. Duane B. New York. New Jersey. New York. Preager. Timothy P. Frank P. Fourth Edition. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. 1985. New York. John A. Johnson and Richard D. Illinois. Gill: Commercial Banking. Edward W. Fraser: Financial Institutions. 12. 19. Storrs and Charls E. 13. New York. Rose and Donald R. Barrons. Second Edition. 11. Mack: Capital Planning and Management. 14. 17. u knjizi: The Bankers Handbook. Johnson: Commercial Bank Management.

UPRAVLJANJE BILANSOM PRIHODA I RASHODA BANKE OKVIR PETE GLAVE: • • • • Su{tina bilansa uspeha banke Upravljanje prihodima banke Upravljanje rashodima banke Upravljanje operartivnim tro{kovima banke .Profit je krajnji cilj svake poslovne aktivnosti banke! GLAVA 5.

vrstu i strukturu.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 144 5. pa i visine prihoda banke pre poreza. uklju~iv{i profit ili gubitak za odre|eni (specifi~ni) vremenski period. U nedostatku EPS mere. Pojam i zna~aj bilansa uspeha banke Bilans prihoda i rashoda banke je finansijski izve{taj koji sumarno prikazuje finansijsko poslovanje banke. racionalnost sastavljanja i mogu}nost ‘upotrebe’ takvog bilansa u upravlja~ke svrhe. Da bi to bilo efikasno. str. neto prihod je njegov prihvatljivi supstitut.1. Njemu.1. Cates: How Banks Make Money. SU[TINA BILANSA USPEHA BANKE 5. te njihov uticaj na visinu profita banke. Gogel. 1987. Tako su bitne promene koje su vezane za kamatne prihode i kamatne rashode banke. Zbog toga je neophodno da menad`ment tim banke raspola`e i podacima bilansa uspeha u kra}im vremenskim periodima. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. neophodno je poznavati dinamiku kretanja svih kategorija u okviru prihoda i rashoda banke. 1) David C. kao i bilans stanja banke. da bi se moglo svesnom akcijom i dono{enjem odgovaraju}ih korektivnih odluka usmeravati poslovanje banke ka ve}em profitu. obi~no. New York. Editors: Eileen M. prethodi i sa njim ~ini celinu bilans stanja aktive i pasive banke za isti period. Joh Wiley & Sons.1. sastavljanje bilansa uspeha ima za cilj upoznavanje menad`ment tima. Druga je stvar da li takav bilans uspeha treba iskazivati s obzirom na tehni~ke mogu}nosti. Prvi korak za banku je u definisanju profitabilnosti. teorijski postoji svakog momenata i rezultat je nastalih promena u poslovnoj aktivnosti banke. Naime. 1) Bilans uspeha banke. Najbolja definicija za banke je ona koja se oslanja na njene tri dimenzije: na povrat ulo`enih sredstava ( return on assets-ROA). 86. borda direktora. Naravno. najmanje na kraju svakog meseca. povrat deoni~kog kapitala (return on equity-ROE) i rast zarade po deonici (earnings per share-EPS). koje u svim komercijalnim bankama ~ine okosnicu neto kamatnih prihoda banke. deoni~ara i kontrolnih institucija sa ostvarenim pokazateljima kona~nog uspeha banke za odre|eni period vremena izra`enog u visini ostvarenog profita banke. Uobi~ajena praksa i obaveza banaka u visoko razvijenim tr`i{nim privredama je da se zvani~ni rezultati po osnovu bilansa uspeha javno objavljuju po isteku svakog kvartala i jednom godi{nje po isteku godine. Zato je od izuzetne va`nosti da banka upravlja bilansom banke tokom izve{tajnih perioda i da menad`ment tim banke uti~e na krajnje rezultate banke – posebno na visinu profita. . njihov obim. sa stanovi{ta upravlja~kih potreba banke. Friars and Robert N. na krajnji rezultat banke uti~u i nekamatni odnosno ostali prihodi i tro{kovi banke.

dolara 200. 2) U okviru nekamatnih izdataka su rezervacije za mogu}e kreditne gubitke 13.0 1. 05.0 mil.0 4. a 90% ostaje kao neto prihod posle poreza ili profit. 03. a njegova raspodela ukazuje da 10% ide na porez. dolara i plate i beneficije zaposlenih 30.nekamatni prihodi 215.00 Navedeni pregled pokazuje da su u strukturi ukupnog prihoda banke dominantni kamatni prihodi. 08.02 6. U nekamatnim izdacima su dve bitne stavke: rezervacije za mogu}e gubitke u kreditnom portfoliju (13. koja stavka direktno umanjuje kamatne prihode banke. .00 93. koji u~estvuju sa 93%.0 95.00 10.65 0. kao finansijskog izve{taja za period od jedne godine (pregled 5-1).05% u odnosu na ukupan prihod) i plate i beneficije zaposlenih (30. nekamatni izdaci iznose 42.65%. dok nekamatni prihodi sa svega cca 7%. Bez rezervacije za mogu}e kreditne gubitke. ne{to preko 4% od ukupnog prihoda banke i slu`i za raspodelu odnosno isplatu dividende. ROE kao prinos deoni~arima na deoni~ki kapital i EPS kao rast tr`i{ne zarade po jednoj deonici.02 6.00 93.kamatni prihodi . U ovom slu~aju neto prihod posle poreza ili pak profit. Me|utim. dolara ili 13. 09. i eventualno.kamatni izdaci . Neto prihod pre poreza Porezi na neto prihod Neto prihod posle poreza 10.0 150. za reinvestiranje u deoni~ki kapital banke.58 100.35 69.0 15.0 mil.00 73.00 90.0 55. neophodno je ukazati na zna~aj svih kategorija izdataka odnosno tro{kova u odnosu na ukupne prihode banke.77 25. dolara tj.nekamatni izdaci 2) 205. dolara ili sa 19% u~estvuju u ukupnim prihodima banke. Veli~ina profita banke meri se navedenim pokazateljima odnosno koeficijentima: ROA kao pokazatelj racionalnosti kori{}enja ukupnih sredstava. Ukupni izdaci(tro{kovi) banke U tome: . u~e{}e kamatnih izdataka u ukupnim prihodima banke je oko 70%. Pregled 5-1: Relativni zna~aj tro{kova i poreza u prihodima banke Redni broj Opis kategorija u bilansu uspeha Iznosi u mil.83 07.0 mil.98 04.17 26.0 Struktura u procentima 01. Ukupan prihod banke U tome: .0 mil.0 100.98 100. Neto prihod pre poreza iznosi 10.0 ili 6.95% u strukturi ukupnog prihoda banke). dok je nekamatnih izdataka ne{to preko 25 procenata.18 100.47 4. dolara. Zna~aj uvida u raspodelu ukupnih prihoda izlo`i}emo na primeru jednog hipoteti~kog bilansa prihoda i rashoda jedne ameri~ke banke. 02.dolara ili 4.0 mil. 06.0 mil.0 9.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 145 Da bi se jasnije sagledao globalni zna~aj bilansa uspeha banke. iznosi 9.

02. 05. pokazuje pregled 5-2. Krediti. poreze i dividendu. New York. 14. 29. aktive koja donosi zaradu. Ova dva faktora se reflektuju u bilansu uspeha banke. Sa o~ekivanjem da se u budu}nosti redukuje razlika (‘spread’). banke poku{avaju da osvetle svoje tro{kove (‘burden’). 08. koji ~ine glavni deo portfolija produktivne aktive banke. tro{kove (‘burden’). naknade) Nekamatni izdaci (‘overhead’) Neto nekamatni prihodi (‘burden’) Prihod pre poreza i dobitaka (gubitaka) na hartijama Porez na prihod Neto operativni prihod Dobici (gubici) na hartijama od vrednosti Neto prihod Dividende Pove}anje zadr`ane zarade =6-7 =5-8 = 9 . 03. Ppo{to je pozitivna razlika potrebna da pokrije kreditne gubitke banke. 06. 12. 13. Da bi to mogle u~initi. Klju~ni nekamatni izdaci za banke su plate i naknade.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 146 5. Odnos me|u pozicijama =1-2 =3-4 Naziv klju~nih pozicija u bilansu uspeha banke Kamatni prihod Kamtni izdaci Neto kamatni prihod (‘spread’) Rezervacije za kreditne gubitke Neto kamatni prihodi posle rezervacije za kreditne gubitke Nekamatni prihodi (provizije.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.12 = 13 +/. one treba da pove}avaju nekamatne prihode (provizije i naknade) i/ili redukuju svoje op{te tro{kove i tako pove}avaju operativnu efikasnost. broj 01. Zbog toga i nije iznena|enje da banke sa finansijskim te{ko}ama u pro{losti imaju probleme sa svojim 3) Joseph F. str. MacMillan Publishing Company. glavni su izvor prihoda banke. Jr.14 Komercijalne banke se opisuju kao opstanak na la`nom obave{tenju (‘spread dope’).1. 1989. to je ono {to fiksira njihov polo`aj odnosno odr`ava ih da opstaju.10 = 11 +/. 10. Third Edition. 09. 07. 11. Sinkey. Okvir i sadr`aj bilansa uspeha banke U zavisnosti od date veli~ine bilansa stanja. 15. koji se zasniva na konceptu kamatne margine. . Tipi~an format bilansa uspeha banke. profitabilnost se primarno defini{e kompozicijom bilansa stanja i njenom operativnom efikasno{}u. 3) Pregled 5-2: Tipi~an format bilansa uspeha banke Red.2. 04.

Kamatni prihodi banke su rezultat (umno{ka) obima i vrste plasmana banke po odre|enoj kamatnoj stopi za odre|eni period i odnose se na prihode po osnovu napla}enih kamata na sve plasmane koji se vode u aktivi (aktivne kamate). investicioni portfolio banke odnosno portfolio hartija od vrednosti. kako zbog visine i u~e{}a ovih prihoda u ukupnim prihodima.1.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 147 kreditnim portfolijima. {to obezbe|uje tzv. tako i zbog pojave mogu}ih gubitaka. i nekamatni prihodi i nekamatni rashodi banke. Banke koje su oti{le pod ste~aj. o rashodima u vezi sa produkcijom proizvoda i izvr{avanjem usluga i tezultatu ovih odnosa izra`enom u neto prihodu ili profitu banke. imale su tako ozbiljne kreditne gubitke da su im oni jednostavno izbrisali njihovu teku}u zaradu. pore|eni sa nefinansijskim firmama. Izvori prihoda i generatori rashoda u bilansu uspeha banke Bilans prihoda i rashoda je zvani~ni izve{taj o prihodima banke od prodatih proizvoda i usluga. Koncept bilansa prihoda i rashoda banke zasniva se na iskazivanju stanja svih prihoda i rashoda banke nastalih kao rezultat ili posledica promena u obimu. neto prihod je dobra aproksimacija raspolo`ivog toka gotovine za pla}anje dividende banke. rezerve za kreditne gubitke i kapital. Prihodi i rashodi banke dele se na dve osnovne kategorije: • • kamatni prihodi i kamatni rashodi banke. Po{to negotovinski prora~uni za banke nisu stvarni. Bez eksternog kapitala. 5. Od obima i strukture ovog portfolija banke i strategije koju banka koristi u upravljanju portfoliom hartija od vrednosti zavisi}e i doprinos . Klju~ni izvor ukupnih prihoda komercijalne banke su plasmani u kredite. rast aktive i isplata dividende su nametnuti stopom profitabilnosti tako da je interna stopa generiranja (g) kapitala jednaka proizvodu racija retencije (RR) i povrata deoni~kog kapitala (ROE). Drugi po zna~aju izvor kamatnih prihoda (ili gubitaka) su plasmani u hatrije od vrednosti. ako se kapitalni raciji odr`avaju. Izvor pla}anja dividende banke ~ini njen profit posle poreza uve}an za depresijaciju.3. koji banci obezbe|uju prete`ni tj. Zato se kreditnom portfoliju banke posve}uje izuzetna pa`nja. koji direktno umanjuju efekat ovog portfolija banke. ^ak za kmunalne banke sa ograni~enim pristupom kapitalnim tr`i{tima zadr`ana zarada tendira da bude jedini izvor kapitala. Zarada zadr`ana od strane banke je njen glavni izvor kapitala. najve}i deo ukupnog prihoda. stanju i strukturi kategorija koje se iskazuju u bilansu stanja banke. Ovi problemi se manifestuju u formi neproduktivne aktive i kreditnih gubitaka.

debitnih i ke{ kartica i prihode po osnovu zakupa (sefovi). dr`avne institucije i op{tu publiku. nisu zanemariva ni ostala dva cilja. struktura i u~e{}e ovih prihoda u ukupnim prihodima banke je razli~ita za banke i kre}e se od simboli~nih nekoliko procenata (kao {to je to slu~aj sa na{im bankama). 5. str. New York. U na{im bankama u~e{}e ovog portfolija u strukturi aktive bilansa banke je jo{ uvek simboli~no (ne radi sekundarno tr`i{te hartija od vrednosti. a nema jo{ ni potrebnog asortimana hartija od vrednosti).1. koji analiziraju njene performanse za svrhu tr`i{ta kapitala. fiksne prihode po osnovu kreditnih. Nekamatni rashodi su plate i beneficije zaposlenih. pa do zna~ajnijeg u~e{}a od 10. Profitabilnost u bilansu uspeha banke Komercijalne banke su organizovane da ostvaruju profit. goriva i drugi razni tro{kovi banke povezani sa operativnim poslovanjem banke u odre|enom periodu na koji se odnosi bilans prihoda i rashoda. vode. Obim. Nekamatni prihodi odnose se na prihode banke napla}ene po osnovu provizija i naknada za izvr{ene usluge. koja se odnose na: smanjenje rizi~nosti plasmana i na ostvarivanje prihoda. depozitare. tro{kovi struje. tro{kovi zakupnine. Compton: Inside Commercial Banks. Nekoliko pokazatelja profitabilnosti je razvijeno da bi odredilo uspeh ili efektivnost banke u upravljanju resursima pod njihovom kontrolom. 85. Me|utim. John Wiley & Sons. Kamatni rashodi su obra~unata i pla}ena kamata na razne vrste depozita koje dr`i stanovni{tvo (a vista i oro~ena {tednja) i privreda (a vista salda i depozitni certifikati. profitabilnost je isto tako va`na i za njen menad`ment tim. 1983. grejanja.4. ~ija ‘prolazna’ ocena upravo zavisi od nivoa ostvarene profitabilnosti banke. Ovi pokazatelji se ~esto koriste da odrede u kojoj meri dobro funkcioni{e data banka. Zato je va`no merenje profitabilnosti za sve njene konstitutivne delove: deoni~are. amortizacija i zakup opreme. . Second Edition. Mada je prioritetni cilj ovog portfolija banke da obezbedi efikasno i efektivno upravljanje likvidnom pozicijom banke. kao oro~eni depoziti) kod banke i kamata na uzete kredite na tr`i{tu novca i kapitala te na kredite uzete od drugih finansijskih institucija. Ovi pokazatelji uklju~uju:4) 4) Eric N.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 148 ovog portfolija kamatnim i ukupnim prihodima banke. 15 i vi{e procenata (u nekim bankama u visoko razvijenim tr`i{nim privredama).

adekvatnost kapitala (Capital Adequacy – CA). Kratkoro~ne strategije ne mogu da budu posmatrane izolovano. a ne samo tokom jedne godine. ROA koeficijent pokazuje efektivnost kori{}enja ukupno anga`ovanih resursa banke. 5. {to pokazuje njen kapital racio. tako|e. Zarada po deonici ili EPS racio je finalni koeficijent koji se dobija deljenjem preostalog neto prihoda banke sa prose~nim poznatim brojem deonica. Koeficijent profitabilnosti iskazan kao ROA dobija se kada se zarada pre transakcija sa hartijama od vrednosti podeli prose~nom ukupnom aktivom za odre|eni vremenski period. Ovaj pokazatelj je va`an za deoni~are i pokazuje kojim tempom se vra}a ulo`eni novac deoni~ara. Ovaj P/E racio se komparira sa istim koeficijentima drugih banaka i finansijskih institucija. to je ve}a njena pojavna finansijska snaga. kao druga mera profitabilnosti banke. UPRAVLJANJE PRIHODIMA BANKE .2. tako da ovaj pokazatelj ukazuje na povrat kapitalne baze. a deonice banke se prodaju na tr`i{tu po $ 25. Koeficijent adekvatnosti kapitala meren kao CA je tre}i racio profitabilnosti. Rezultati politike dono{enja odluka direktno uti~u na profitabilnost njenih racija u odre|enoj godini.ROA). tradicionalno poznat kao kapital racio. Ovaj podatak se naj~e{}e koristi kao klju~ni indikator u analizi performansi banke. Ako EPS iznosi $ 5 po deonici. i zaradu po deonici (Earning per Share – EPS). koristi i za odre|ivanje koliko se visoko kotiraju (cene) akcije banke na tr`i{tu.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 149 povrat ukupnih anga`ovanih sredstava (Return on Assets . On se dobija deljenjem ukupnog deoni~kog kapitala sa ukupnom aktivom banke. Va`an je kao merilo na nivou makroaspekta i ukazuje kakva je efektivnost kori{}enja ukupnih anga`ovanih sredstava banke. Ve}i ili manji koeficijent ROA ukazuje na ve}u ili manju efektivnost upotrebe resursa banke. ali ih treba analizirati tokom du`eg vremena. onda je cenovnozaradni racio pet (price/earning racio . one moraju da se razmatraju u svetlu rezultata u dugom roku. Pokazatelj se. • • • • Koeficijent profitabilnosti meren kao ROE. Kompletna analiza profitabilnosti banke zahteva pregled svih njenih racija performansi tokom du`eg vremenskog perioda. [to je ja~a kapitalna pozicija banke. dobija se kada se zarada banke pre transakcija sa vrednosnim papirima podeli sa deoni~kim kapitalom. ali mo`e da bude i posledica ve}e ili manje stope rasta ukupne bilansne sume.P/E). povrat deoni~kog kapitala (Retun on Eqity – ROE).

mesta i na~ine gde i kako se prihod ostvaruje. to se ovaj cilj. kao rezultata njenog poslovanja sa ukupno anga`ovanim raspolo`ivim sredstvima. nekamatnih i drugih prihoda banke. u okviru kojih se organizuju slede}i poslovi: • • 5) komercijalni krediti odnosno krediti sa privredom. Leonard P. str. Boston.1. ukupan prihod. hartija od vrednosti i eventualne druge plasmane (ponekad i centralna banka pla}a simboli~nu kamatu na obaveznu rezervu). teorijski gledano. Kako je krajnji cilj svake banke ostvarenje odnosno maksimiziranje profita. nego maksimizirati odnosno minimizirati. minimiziranjem izdataka po osnovu pasivnih kamatnih i smanjenjem operativnih tro{kova poslovanja banke. Kamatni prihod je rezultat naplate tzv. tako da je ove veli~ine pre potrebno optimizirati. . aktivnih kamatnih stopa na sva plasirana sredstva u obliku kredita.2. tj. Bankers Publishing Company. Ukupni prihodi banke se sastoje od kamatnih. Prakti~no. kamatni izdaci i operativni tro{kovi banke su u funkciji profita banke i mora se u procesu ostvarivanja ovih kategorija voditi ra~una o tr`i{noj ili marketing poziciji banke. 1985. mo`e ostvariti maksimiziranjem prihoda po osnovu aktivnih kamatnih stopa.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 150 5. 10. U vezi sa tim.5) DIMENZIJE UKUPNOG PRIHODA BANKE Organizaciona Proizvodno-uslu`na Korisni~ka Slika 5-1: Dimenzije ukupnog prihoda banke Organizaciona dimenzija prihoda banke obuhvata funkcionalna mesta ostvarivanja prihoda banke. Dimenzije ukupnog prihoda banke va`ne su za upravlja~ki tim banke odnosno njen menad`ment tim i prikazane su na slici 5-1. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. neophodno je sagledati dimenzije ukupnog prihoda banke. Dimenzije upravljanja ukupnim prihodom banke Ukupni prihod banke su svi prihodi koje banka ostvari tokom jedne godine. potro{a~ki krediti odnosno krediti sa stanovni{tvom.

{to podrazumeva prilago|avanje proizvoda i usluga banke i njene organizacione strukture. 1985. Korisni~ka dimenzija prihoda banke obuhvata prihode koje banka ostvaruje prema tr`i{nim segmentima i to: • • • u poslovima na veliko odnosno poslovima sa privredom. ukupan prihod banke sadr`i dve bitne komponente: • • kamatni prihodi na plasirana i izdvojena sredstva. 5. • razne vrste usluga. u poslovima na malo odnosno poslovima sa stanovni{tvom. provizije. Virginia.2. Upravljanje vrstom i strukturom ukupnih prihoda banke Ukupni poslovni (naziva se i operativnim) prihod banke se defini{e kao iznos redovnih i periodi~nih prihoda tokom jedne godine. poznato je da su za komercijalnu banku najva`niji kamatni prihodi banke. naknade i drugi prihodi banke. .Text and Readings. U konkurentskim uslovima banke nastoje da pove}anje ukupnih 6) John A. Reston. Proizvodno-uslu`na dimenzija prihoda banke podrazumeva prihode koji se ostvaruju po osnovu pojedinih vrsta i obima proizvoda i usluga banke kao {to su: • razne vrste kredita. Naime. i drugi poslovi koji donose prihode banci. Najve}i ili glavni deo ukupnog prihoda komercijalna banka ostvaruje naplatom kamate putem raznih vrsta kreditnih plasmana. internacionalni odnosno poslovi sa inostranstvom. Kod nekih banaka se taj odnos kre}e i preko 80% u korist kamatnih prihoda. trust poslovi ili poslovi poverenja. Sagledavanje dimenzija prihoda banke je va`no za njenu strategijsku orijentaciju na tr`i{ne segmente. Haslem: Commercial Bank Management .2.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 151 • • • poslovi starateljstva odnosno tzv. • razne vrste depozita. str.6) Dakle. i • drugi razni prihodi. i nekamatni prihodi od raznih usluga. struktura i odnos kamatnih i nekamatnih prihoda banke. Reston Publishing Company. i po osnovu raznih drugih poslova. Za savremenu komercijalnu banku je veoma bitna veli~ina. 18.

ali zato imaju i manju stopu kreditnog i kamatnog rizika. po vrsti korisnika itd. Banke planiraju obim i strukturu plasmana prema obimu i strukturi izvora sredstava. Kamatni prihod predstavlja miks obima. kako bi izbegle nepovoljne posledice konkurentske borbe na tr`i{tu depozita i kredita. Kratkoro~ni krediti. ~ine osnovu za primenu odgovaraju}ih kamatnih stopa. koji se odobravaju obi~no na period 3 i 5 godina. Ostvareni ostali prihodi i rashodi banke uti~u na krajnji rezultat odnosno profit banke. imaju ne{to manju kamatnu stopu od dugoro~nih. Kod na{ih banaka taj procenat se penje i do 95% u korist kamatnih prihoda na kredite koji se uglavnom plasiraju privredi. koja za sobom .UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 152 prihoda tra`e u skretanju ka nekamatnim prihodima. 15 i vi{e godine. Planirani obim i struktura plasmana i izvora sredstava. ali i manju stopu kreditnog i kamatnog rizika. Po roku dospe}a i visini kamatne stope krediti se kao izvor kamatnih prihoda mogu svrstati u slede}e grupe: • Dugoro~ni krediti. imaju ve}u kamatnu stopu od ostalih kredita. U zavisnosti od promena koje se de{avaju u oba miksa. visine i vrste pasivnih kamatnih stopa pribavljenih sredstava (izvora). po pravilu. Krediti u kreditnom portfoliju. drugog ili tre}eg faktora na kamatne prihode i kamatne izdatke banke u odre|enom vremenskom periodu. Kamatni prihodi banke su rezultat smi{ljenog i organizovanog plasiranja privremeno slobodnih nov~anih sredstava u razne veste kredita. Srednjoro~ni krediti. vr{i se i uticaj jednog. koji postepeno supstitui{u navedene dugoro~ne kredite u poslovnom banksarstvu. mogu biti svrstani u grupe po neoliko osnova: po roku dospe}a. nose ni`u kamatnu stopu u odnosu na dugoro~ne i srednjoro~ne. ali nose sa sobom i ve}i kreditni i kamatni rizik (rizik naplate). Predstavljaju glavni izvor kamatnih prihoda banke. kao bazi~ni osnov kamatnog prihoda banke. po{to ve} godinama nema znatnijeg obima poslovanja sa stanovni{tvom. visine i vrste aktivnih kamatnih stopa plasiranih sredstava u razne vrste kredita. kao zna~ajnog faktora kamatnih prihoda. vi{e doprinose ukupnom prihodu banke po jedinici plasiranih sredstava.zbog visine rizika – povla~i i visinu kamatne stope. Kamatni izdaci predstavljaju miks obima. koji se odobravaju na 7. Podaci ukazuju da se u~e{}e kamatnih prihoda u ukupnim prihodima banaka u tr`i{nim privredama aproksimativno kre}e od 80 do 90%. koji se odobravaju na period do 1 godine ili najdu`e do roka od dve godine. 10. • • . po nameni. Kamatni prihod po osnovu aktivne kamate na plasirana sredstva u kredite predstavlja glavni izvor ukupnog prihoda svake komercijalne banke. Sa aspekta generisanja kamatnih prihoda va`na je podela kredita po roku dospe}a.

3. prezentuje na osnovu pristupa koncepta neto kamatnog prihoda i neto kamatne margine. {to bitno uti~e na konkurentsku sposobnost banke u pogledu visine aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. iako su kamatni prihodi najva`niji prihodi svake komercijalne banke. uglavnom. koji im omogu}avaju naplatu specifi~nih vrsta usluga. Naime. Banke ulaze u razne nove poslove. To se de{ava zbog razli~itog konkurentskog pritiska na pasivne i aktivne kamatne stope i ima svog odraza na neto kamatnu marginu i. postepeno smanjuje.2. kona~no. .UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 153 Nekamatni prihodi banke podrazumevaju naplatu prihoda po osnovu provizija. 5. Neto kamatni prihod je razlika izme|u ukupnog kamatnog prihoda i ukupnih kamatnih izdataka. KAMATNI PRIHOD . [ematski to pokazuje slika 5-2. njihov relativni zna~aj se. na profit banke.minus Rezervacije za kreditne gubitke = jednako Neto kamatni prihod posle rezervacije za gubitke Slika 5-2: [ema koncepta neto kamatne margine Ovakav pristup se danas koristi kao univerzalni model ne samo finansijskog planiranja bilansa uspeha ve} i kao model finansijskog izve{tavanja. Upravljanje neto kamatnom marginom banke Bilans uspeha u izve{tajima se.minus Kamatni izdaci = jednako Neto kamatni prihod . Va`nost izvora ovih prihoda postaje sve va`nija za komercijalne banke. naknada i drugih oblika ostvarivanja prihoda u formi ostalih prihoda. pod pritiskom konkurencije.

0% ili vi{e od 7. 1987. cenom i rizi~no{}u kredita. To se posebno odnosi na visinu kamatne stope. Da se podsetimo. koja nastoji da bude konkurentna i na tr`i{tu depozita i na tr`i{tu kredita. . Friars and Robert N. i promenom svih navedenih faktora tokom vremena. miksom finansijskih obaveza (izme|u jeftinih depozita po vi|enju. svesnim i nesvesnim stepenom rizika kamatne stope. naziva se neto kamatni prihod. Ovaj iznos razlike izme|u aktivne i pasivne kamatne stope. Opstanak banke. da bi ih plasirala na tr`i{tu tako|e pod odre|enim uslovima tra`nje – visini kamatne stope. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. Cates: How Banks Make Money. 86. mo`e uticati i na smanjnje profita ili ~ak ugroziti profit. New York. Dve najva`nije komponente ovog racija neto kamatne margine su: prinos produktivne aktive i prinos praga profitabilnosti. Upravljanje kamatnim prihodima u uslovima konkurentske borbe banaka na tr`i{tu mo`e se najlak{e objasniti na jednom konkretnom primeru komercijalne banke. Editors: Eileen M. rokovima. podrazumevaju njeno stalno prilago|avanje ponudi i tra`nji finansijskih sredstava. koja predstavlja cenu novca kao robe. preko ni`ih kamata {tednje do oro~enih certifikata sa visokim kamatnim stopama). Na toj ‘transformaciji’ tu|ih sredstava. banka na tr`i{tu pribavlja privremeno slobodna nov~ana sredstva pod odre|enim uslovima ponude – visini kamatne stope. Neto kamatna margina je racio koji reflektuje odnos neto kamatnog prihoda prema prose~noj produktivnoj aktivi.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 154 Nivo i volatilnost neto kamatnog prihoda su determinisani:7) • • • • • miksom produktivne aktive izme|u kategorija niske i visoke zarade. Kretanje neto kamatne margine je bitan pokazatelj kamatnih prihoda i kamatnih rashoda banke. a posebno njen rast i razvoj na konkurentskom tr`i{tu. {to u odre|enim uslovima. str. Smanjenje neto kamatne margine mo`e bitno uticati na smanjenje neto kamatnih prihoda. Joh Wiley & Sons. Prinos produktivne aktive objedinjava bruto zaradu na svu finansijsku aktivu (kamatni prihod podeljen sa produktivnom aktivom). {to se manifestuje na neto kamatni prihod. Druga mera objedinjava tro{kove finansiranja strukture produktivne aktive (kamatni izdaci podeljeni sa produktivnom aktivom). Gogel. Banke u konkurentskim uslovima nastoje 7) David C. banka u svoje ime i za svoj ra~un ostvaruje razliku izme|u prose~ne aktivne kamatne stope (po kojoj plasira sredstva) i prose~ne pasivne kamtne stope (po kojoj nabavlja sredstva). Ona se retko nalazi ni`e od 3.0 %. rokovima itd.

. Istovremeno........ To ilustruje slika 5-3. radi ve}eg obima plasmana..5% Neto kamatna margina. kredite.. Istovremeno se na drugoj strani pojavljuje i problem plasiranja pove}anog obima sredstava.. postaje sve te`e plasirati pribavljena sredstva. Rezultat takvog suprotnog kretanja u kamatnim stopama ima za posledicu smanjenje kamatnog i neto kamatnog prihoda pri istom obimu poslovanja.... tj.5%.. izme|u ostalog.. 2% Promena stopa Kamata na kredite.7. u konkurentskim uslovima... pre svega depozita... pove}anje kamatnih prihoda zbog ve}eg obima plasmana... 8% Pasiva Kamata na depozite. moraju smanjivati aktivne kamatne stope na plasmane. pove}anjem kamatne stope privuku {to vi{e depozita...... Ovaj proces se odvija na slede}i na~in: Pasivne kamatne stope..UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 155 da.. Dakle. {to realno zahteva smanjnje kamatne stope na plasmane.6.. Ovo dovodi do smanjenja neto kamatne margine sa 2% na 1%.. {to se naravno.. banka sni`ava kamatnu stopu na kredite sa 8% na 7.5% Kamata na depozite.. Istovremeno.. Aktiva Postoje}e stope Kamata na kredite..5%. pri ostalim istim uslovima. banka pove}ava kamatne stope na depozite sa 6% na 6. imaju tendenciju rasta u cilju pribavljanja {to obimnijih i kvalitetnijih izvora sredstava. negativno odra`ava na profit banke.. ... pa se. o~igledne su slede}e posledice na kamatne prihode i profit banke: • • smanjenje kamatnih prihoda zbog ni`e kamatne stope na kredite.. To dovodi do pada neto kamatne margine. 6% Neto kamatna margina. izme|u ostalog. 1% Slika 5-3: Proces smanjenja neto kamatne margine Iz navedene slike mo`e se zaklju~iti slede}e: U nameri da pove}a odnosno privu~e ve}i obim depozita.

mo`e tra`iti izlaz u pravcu napora da se taj prihod nadomesti iz drugih izvora. 18. 5. Velike banke imaju ve}u lepezu nezavisnosti ‘ostalih’ prihoda od bilansnih ili kamatnih prihoda banke. str. rekupovina preostalog duga po diskontu i druga odstupanja prihoda od stvarnog operativnog profita. pored pove}anja obima poslovanja. najbolji analiti~ki John A. jedini izvor koji banci stoji na raspolaganju. prihodi od fiducijarnih aktivnosti (poslovi starateljstva itd. i smanjenje profita banke zbog pada neto kamatne margine. Smatra se. prihodi od finansiranja lizinga (leasing). naknade za usluge po depozitnim ra~unima. da dva elementa nekamatnog prihoda prouzrokuju analiti~ke probleme. deonice). Drugi je neto realizovana dobit ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti. brokerskih svopova kamatne stope. pored pove}anja obima poslovanja. 8) . ~ime omogu}uju i ostvarivanje njihovog ve}eg obima i ve}eg relativnog u~e{}a u ukupnim prihodima banke. Reston. Upravljanje vrstom i strukturom nekamatnih prihoda banke Nekamatni i ostali prihodi predstavljaju naknade. komisionih trgova}kih poslova banke itd. Virginia. koji se odnose na provizije.). naknade i pla}anje raznih usluga {irokog spektra. provizije po osnovu sindikacije kredita. nakanda i provizija po poslovanju sa akreditivima. koje banka treba da nudi svojim korisnicima. Nekamatni prihodi se sastoje od provizija po osnovu poslova starateljstva (trust poslovi). jesu ve}i nekamatni prihodi. provizije i druge prihode za odre|ene bankarske poslove.4. Reston Publishing Company.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 156 • • pove}anje kamatnih rashoda zbog ve}e kamatne stope i ve}eg obima depozita. druge naknade za usluge. komisione i druge provizije. 1985. i drugi operativni prihod (od iznajmljivanja depozitnih boksova itd. Banka. Haslem: Commercial Bank Management . po{to su oni diskrecioni i nepovratni. pa ako je mogu}e i pove}a. Podru~ja na kojima ove banke ostvaruju nekamatne prihode jesu: 8) (1) (2) (3) (4) (5) (6) prihodi (kamate i dividenda) na hartije od vrednosti (obveznice. Dakle. Prvi je kapitalni dobitak – dobitak na prodaji prostorija banke.Text and Readings. Dakle. profita po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti. Dok je prodaja hartija od vrednosti uvek javna – uprkos materijalnosti. Neke velike banke mogu imati {ira podru~ja ostvarivanja nekamatnih prihoda.).2. konkurentsko pona{anje banke u domenu kamatnih stopa i kamatnih prihoda dovodi do negativnih efekata na obim kamatnih prihoda i profita banke.

Isto je i sa poslovima lizinga. UPRAVLJANJE RASHODIMA BANKE 5. To i nije bilo potrebno. Uslovi se pomalo menjaju. Na{e banke decenijama nisu gotovo ni{ta napla}ivale u domenu usluga gra|anima (na primer. Cates: How Banks Make Money. 5. Editors: Eileen M. Kod nekih na{ih banaka ve} susre}emo naplatu dela usluga po teku}im ra~unima. New York. Na ovaj na~in analiza i kompariranje operativnog prihoda jesu o~i{}eni od iskrivljavanja dobitaka/gubitaka. kojima }e se i doma}e banke morati prilago|avati. naknadu za komisione usluge i iznajmljivanje depozitnih boksova. jedva da je simboli~nu pa`nju posve}ivala nekamatnim prihodima. str.3. koja je dugo trajala.1. Struktura i dimenzije ukupnih rashoda banke Va`no je da se razume razlika izme|u izdataka i tro{kova. banke su primorane da tra`e deo prihoda na drugoj strani. Naime u o{troj konkurentskoj borbi banaka i nebankarskih institucija. Joh Wiley & Sons. . 1987.3. Jedan izdatak 9) David C. Recimo. zatim poslova starateljstva. Ulaskom stranih banaka na na{e bankarsko tr`i{te. a kontribucija dobitaka/gubitaka (posle poreza) neto prihodu mo`e da bude analizirana i komparirana. koja se vodi na tr`i{tu kredita i depozita. pa ~ak i za opstanak banke na tr`i{tu. Friars and Robert N. na{e banke ne ula`u u hartije od vrednosti i ne obavljaju trgovinu hartijama od vrednosti. Izdaci se agregiraju u tro{kove kada postoji izgradnja vrednosti i identifikacije tro{kova. Deo nedostaju}ih prihoda mora}e se tra`iti u domenu nekamatnih prihoda. od {tampe ~ekova. Praksa na{ih banka. U odnosu na poslove koje obavljaju banke u razvijenim tr`i{nim privredama i koji donose nekamatni prihod. itd. Gogel.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 157 pravac je ‘poni{tavanje’ (brisanje) dobitaka/gubitaka hartija od vrednosti iz ‘operativnog prihoda’ i vra}anje u ‘neto prihod’ posle pla}anja poreza. itd. gde se sve te`e ostvaruje potreban obim kamatnih prihoda i posti`e zadovoljavaju}a neto kamatna margina. na{e banke mnoge od tih poslova ne obavljaju ili ih samo delom i simboli~no obavljaju. 88. jer nije ni bilo prave konkurencije me|u bankama u domenu borbe za tr`i{te depozita i tr`i{te kredita. sve ve}i zna~aj imaju nekamatni prihodi banke. te nemaju ni prihode (kamate i dividenda) po ovom osnovu. do slanja izvoda. obavljale su besplatno gotovo sve poslove po teku}im ra~unima. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. nasta}e novi konkurentski uslovi.). 9) Ve} smo naglasili da u konkurentskoj borbi za profit.

i • ostalo. kolektivni set izdataka mo`e da bude jednak tro{kovima kada se pojavi mogu}nost za nastanak jedne jasne vrednosti ili cene. Gogel. va`no je sagledati dimenzije ukupnih izdataka banke. • op{te tro{kove banke. dakle ne~ega {to ima svoju cenu i {to banka mo`e nekom prodati. . IZDATAKk nasuprot = TRO[KU Izdatak Tro{ak Stvarno pla}eni iznos Vrednost ili cena = Slika 5-4: Razlike izme|u izdatka i tro{ka Kao i kod prihoda. Me|utim.11) Organizaciona dimanzija izdataka uklju~uje: • komercijalnu funkciju preko poslova sa privredom. str. I ovde su prisutne tri dimenzije izdataka: organizaciona. • tro{kove filijala. • potro{a~ku funkciju u vezi sa poslovima sa gra|anima. 11) Ibidem. • tro{kove uslu`nih centara. 10. 10) Svrha nastanka tro{kova i jeste u tome. str. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. 1987. • starateljstva kao funkciju poslova poverenja. izdatak se ne priznaje kao tro{ak odnosno ne mo`e postati tro{ak. Sve do onog momenta dok se izdatak ne vezuje za stvaranje vrednosti odre|enog proizvoda ili usluge. 9.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 158 sam po sebi ne sadr`i vrednost. 10) David C. Friars and Robert N. da se pomo}u njih kreira nova vrednost odre|enog proizvoda ili usluge. Slika 5-4 ilustruje razlike izdataka i tro{kova. Cates: How Banks Make Money. Joh Wiley & Sons. linije proizvoda i usluga i korisni~ka dimenzija. New York. Editors: Eileen M. • tro{kove remonta opreme.

• depozite privrede i stanovni{tva.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 159 Dimenzija linije proizvoda i usluga odnosi se na: • kredite privredi i stanovni{tvu. U glavnu knjigu slivaju se podaci o prihodima. koji po prirodi ne pripadaju glavnoj knjizi. kao {to se koriste za analizu tro{kova.2. kako u organizacionom pogledu tako i u segmentu proizvoda i usluga. Zato glavna knjiga predstavlja izvor informacija kako za menad`ment tim u svrhu efikasnog upravljanja tako i za regulatorne agencije i publiku u svrhu kontrole i informacija. oslanjaju se na glavnu knjigu i druge sisteme kao kanale ili provajdere informacija. tro{kovima isplata i stanjima (saldima). Informacije za planiranje i analizu kamatnih rashoda banke Upravljanje vrstom i strukturom kamatnih rashoda vr{i se pomo}u analize tro{kova. ali u globalne usmerenosti na tr`i{tu. Podaci koji se obra|uju vode poreklo od vrsta ra~una u glavnoj knjizi banke.3. Analiza tro{kova predstavlja informaciju u okviru upravlja~kih informacija. • prodaju proizvoda i usluga na malo. analiza tro{kova treba da bude permanentna tj. mogu da budu ura|eni preko ove vrste menad`ment informacionog sistema bez uznemiravanja glavne knjige. op{tim tro{kovima. Alokacije i transferi. na on line bazi. uzimati i preme{tati podaci o poslovnim aktivnostima banke bez uznemiravanja integriteta glavne knjige. i • ostalo. koje treba da pomognu menad`ment timu da efikasno upravlja i donosi racionalne odluke. U su{tini. gde je klju~na podela bankarskih poslova na poslove na veliko i poslove na malo. i • ostalo. koja se subordinira sa glavnom knjigom ili posebno od nje. Analiza tro{kova treba da bude u bazi podataka. stanjima (saldima) i poslovnim aktivnostima banke. • usluge privredi i stanovni{tvu. 5. tro{kovima. Veza je jedan put od glavne knjige prema menad`ment informacionom sistemu. Za ove svrhe va`ni su podaci i upravlja~ke informacije. Menad`ment informacioni sistemi. Za tu svrhu slu`e izve{taji i analize o prihodima. Korisni~ka dimenzija podrazumeva: • prodaju proizvoda i usluga na veliko. . Na taj na~in mogu se dobijati. Navedene dimenzije podrazumevaju pra}enje tr`i{ne okrenutosti banke.

Potrebno je uraditi i test za validnost ovih podataka. ~ime je manja . menad`ment informacioni sistem mo`e da bude uskla|en sa su{tinom ra~unovodstvenog sistema. analiza tro{kova mora obazrivo obezbediti adekvatnu reviziju postoje}ih podataka. Nisu povezane na bazi povratne sprege sa osnovnim ra~unovodstvenim it Izve{taji o: prihodima tro{kovima stanjima aktivnostima Slika 5-5: Dvostrani tokovi informacija iz glavne knjige upravlja~ke informacije prema su{tini ra~unovodstvenog sistema. Esencijalno je biti u poziciji da se izgrade podaci za Javno izve{tavanje Finansijsko izve{tavanje regulatora Su{tina GLAVNA KNJIGA RA^UNOVODSTVA sistema ra~unoSnabdeva se: prihodima vodstva op{tim tro{kovima tro{kovima isplata i stanjima Tok u jednom pravcu Upravlja~ke informacije Slobodne forme kori{}enja podataka. mora biti protuma~en.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 160 Po{to su potencijalni aran`mani podataka za upravlja~ke informacije prakti~no beskona~ni. Ako podatak nije prihvatljiv. [to je manje specifi~an.

Tok informacija iz glavne knjige u dva smera pokazuje slika 5-5. slika prikazuje koncept kako jedan informacioni sistem mo`e da bude povezan sa su{tinom ra~unovodstvenog sistema. to{kove zgrade. Illinois. Ovi tro{kovi se alociraju prema stopi kori{}enja ukupnog prihoda. Homewood. (2) Prodajni tro{kovi uklju~uju tro{kove referenata za ra~une (teku}e i druge). Storrs and Charls E. putovanja. Op{ti i administrativni tro{kovi uprave su svi oni koji se u banci ne mogu nigde direktno rasporediti. Bankers Publishing Company. Dakle. sa svim tro{kovima u odeljenjima servisne podr{ke ili druge tro{kove direktno povezane sa podr{kom produkcionoj funkciji. transport. Dow Jones-Irwin. To se odnosi na institucionalno ogla{avanje. na 12 isto jedan. Cost Systems and Pricing Policies. (3) Op{ti tro{kovi uprave su takvi tro{kovi koji se ne mogu direktno pripisati nekoj aktivnosti ili funkciji. sigurnosti opreme itd. plate izvr{nih direktora i tro{kove regularnog izve{tavanja. a na 20 izvr{ilaca mo`da 2 kontrolora). indirektne podr{ke i op{te ili administrativne podr{ke. oni se ~esto izostavljaju iz analize tro{kova proizvoda. 368.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 161 kredibilnost u takav menad`ment informacioni sistem. Thomas L. U stvari. ukupnim ostalim tro{kovima ili nekim drugim veli~inama relativnog merenja. str. str. u knjizi: The Bankers’ Handbook. zakupnina i snabdevanje. Walker. Op{ti tro{kovi uprave mogu se klasifikovati kao tro{kovi: direktne podr{ke.3. 24.12) Slika 5-5 pokazuje razliku izme|u glavne knjige ra~unovodstva i upravlja~kih informacija. ogla{avanja proizvoda. 1988. Boston. 1985. Edited by: William H Bauhgn. John Zimmermann and Diane White: Profitability Analysis. a dugoro~nije gledano ti isti tro{kovi mogu da budu i varijabilni. 13) (1) Direktni produkcioni tro{kovi su tro{kovi koji se mogu direktno vezati za funkciju ili za autput jedinice banke. Indirektni op{ti tro{kovi podr{ke se odnose na neke tro{kove personalnog odeljenja. 12) 13) Leonard P. Third Edition. u kratkom vremenu neki od tro{kova mogu da budu fiksni. Ideja je da se razume volatilnost integriteta podataka onog momenata kada napuste ra~unovodstveni sistem. U ove tro{kove se uklju~uju personalni tro{kovi (zaposleni u operativi. (2) prodajni tro{kovi i (3) tro{kovi op{te uprave. Direktni produkcioni tro{kovi mogu da imaju obe . direktni kontrolori). Po{to se mnogi od ovih tro{kova klasifikuju kao administracija ra~una ili izdaci servisa korisnika. 5. U najve}em broju slu~ajeva treba koristiti procenu njihove povezanosti sa tro{kovima produkcione jedinice. Direktni tro{kovi podr{ke uklju~uju sve tro{kove produkcionog menad`menta iznad pozicije direktnih kontrolora. zabave i sli~no. . Operativno planiranje nekamatnih rashoda banke Nekamatni tro{kovi banke kao finansijske institucije mogu se klasifikovati kao: (1) direktni produkcioni tro{kovi. Cole: Cost Analysis and Control in Banks.3.fiksne i varijabilne komponente u zavisnosti od kapaciteta ograni~enja i promene volumena zaposlenih (jedan kontrolor na 10 izvr{ilaca.

775 Profitabilnost se ostvaruje u strategijskim poslovnim jedinicama ili jedinicama odgovornosti. koji imaju svog uticaja na profit banke. 270-273. 14) Operativni plan profitnog centra prikazan je u pregledu 5-3. . 1999. te op{ti i administrativni centri. profitnim i tro{kovnim centrima.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 162 Podela na fiksne i varijabilne tro{kove. 14) Prof. u koje spadaju: direktni i indirektni centri podr{ke. koji uklju~uju: direktne profitne centre i direktne produkcione centre. Feljton. str. tro{kovi banke se mogu klasifikovati kao varijabilni i fiksni. administrativni i tro{kovi uprave Izvr{ni direktori Kontrolori Drugi centri op{te uprave 120 100 180 4.200 7.. Bez obzira na profil strategijske poslovne jedinice.400 300 300 Neto margina Drugi prihodi Direktni tro{kovi prodaje Osoblje Zakup Oprema Ogla{avanje Ostalo 7. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke.400 (225) Tre}i profitni nivo Op{ti. Varijabilni nastaju u direktnoj proporciji sa obimom poslovne aktivnosti banke.800 300 500 60 20 80 280 (940) Prvi profitni nivo Direktni produkcioni tro{kovi Obrada podataka Knjigovodstvo Testiranje i prenos Uskla|ivanja Obrada kredita Drugi produkcioni centri 350 200 900 80 30 1. Strategijske poslovne jedinice ili profitni centri su klju~ni operativni generatori profita banke. Sa stanovi{ta klasifikacije tro{kova. a fiksni ostaju isti bez obzira na promene obima poslovanja. bitno je da se u okviru nje obavljaju kreditni i depozitni poslovi. ove strategijske jedinice mo`emo svrstati u dve grupe: (1) direktne centre.760) Drugi profitni nivo Direktni i indirektni tro{kovi podr{ke Osoblje Odr`avanje zgrada Usluge drugih centara 30 5 190 4. dr Uro{ N. tj.175 (400) ^etvrti profitni nivo 3. (2) centre op{tih tro{kova uprave. U odnosu na senzitivnost promene obima poslovanja. Pregled 5-3: Operativni plan jednog hipoteti~nog profitnog centra Kategorije prihoda i tro{kova profitnog centra Prihod od sredstava Zadu`enja za neto kori{}ena sredstva Rezervacija za kreditne gubitke Pojedina~ne stavke Ukupno planirano 8.160 (2. Novi Sad.

. Formula je jednostavna: Ukupni relevantni tro{kovi : obim = prose~ni tro{kovi po jedinici Prose~ni tro{kovi po jedinici podrazumevaju stavljanje u odnos ukupnih aktuelnih tro{kova – fiksnih i varijabilnih . Naime. 1985. To su tro{kovi koji se ne Drugo. Potpuna apsorpcija pokriva sve relevantne tro{kove i volumene u istom vremenskom okviru. koji se defini{u kao tro{kovi koji se menjaju sa promenom obima poslovanja. Bankers Publishing Company. metod procenta vremena ili jednostavno nestandardni pristup tro{kovima. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. treba utvrditi varijabilne tro{kove. redosled poslova bi menjaju u zvisnosti od kretanja obima poslovanja. nedeljni i dnevni operativni plan. to je situacija u kojoj egzistira jedna inverzna relacija izme|u tro{kova i volumena prose~nih tro{kova po jedinici. Ovaj metod se ponekad pripisuje metodu alokacije izdataka. 5. Visok volume Prvo.prema stavkama obima poslovanja.15) Trend odnosa cena/obim Visoki tro{kovi Prose~ni tro{kovi Niski tro{kovi Nizak volumebio slede}i: U vezi sa tim. 15) Leonard P. Uop{teno gledaju}i.4. tro{kovi po jedinici su ve}i kod niskog obima i ni`i kod ve}eg obima poslovanja. Koncept prose~nih tro{kova bazira se na potpunoj apsorpciji svih relevantnih tro{kova. 35.3. U konstruisanju jednog proseka tro{kova po jedinici obim igra veliku ulogu u odre|ivanju jedinice tro{kova. To pokazuje slika 5-6. str. Relacije tro{kova i obima poslovanja banke Odnosi tro{kova i obima poslovanja banke najbolje se mogu sagledati putem metodologije prose~nih tro{kova. Boston. treba definisati i utvrditi fiksne tro{kove.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 163 Stoga je od velikog zna~aja da svaki profitni centar ima svoj mese~ni. kao aktuelna tehnika tro{kova.

Posle ove ta~ke poslovanje banke je profitabilno i banka iz zone gubitaka ulazi u zonu profitabilnosti. Kao {to je i vidljivo na navedenoj slici. Pove}anjem obima poslovanja smanjuju se tro{kovi po jedinici obima usled dergesivnog dejstva ekonomije fiksnih tro{kova. UPRAVLJANJE OPERATIVNIM TRO[KOVIMA BANKE 5.4. a drugim delom sadr`e komponentu varijabilnih tro{kova za odre|ene zone obima poslovanja. 5.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 164 Tre}e.4. banka treba da dostigne odgovaraju}i obim poslovanja da bi dostigla ta~ku profitabilnosti (gde se seku krive ukupnih tro{kova i ukupnog obima poslovanja). koji jednim delom sadr`e komponentu fiksnih. Ukupni tro{kovi i ukupni prihod Ukupni prihod Ukupni tro{kovi Varijabilni tro{kovi Fiksni tro{kovi Obim poslovanja Slika 5-7: Odnos tro{kova i obima poslovanja banke Slika 5-7 pokazuje kako se pona{aju fiksni i varijabilni tro{kovi u odnosu na rast obima poslovanja banke. treba utvrditi i postojanje relativno fiksnih tro{kova.1. Koncept operativnih tro{kova u bankarstvu Koncept tro{kova u bankarstvu .

Cole: Cost Analysis and Control in Banks. 16) Definisane vrednosti Izdaci Izdaci A Izdaci B Izdaci C ZADACI AKTIVNOSTI PROIZVODI Slika 5-8: Koncept tro{kova u bankarstvu Kako se vidi na slici. Tro{kovima se smatraju tro{kovi koji se mogu povezati sa proizvodom ili uslugom koja je isporu~ena. aktivnost ili proizvod.2. Proces alokacije mora da bude razumljiv za korisnike da bi bio prihva}en. izdaci su privremeni dok ne postanu zadatak. Alociraju se sredstva. Zato u bankarstvu treba razlikovati tro{kove od izdataka.4. proizvodima i korisnicima usluga. 23. Alokacije sredstava se koriste u bilansne svrhe. str. . kao u~e{}e u ukupnom prihodu. te se u tome i pravi razlika izme|u izdataka i tro{kova. 1985. Bankers Publishing Company. konzistentne. Grafi~ki predstavljen. Su{tina svake alokacije je njen kredibilitet. Boston. Tro{kovi sadr`avaju vrednost ili cenu. 16) Leonard P.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 165 Tro{kovna terminologija za finansijske institucije razlikuje se od terminologije tro{kova u proizvodnji zbog nerobne bankarske baze. taj koncept izgleda kao na slici 5-8. proizvodima ili korisnicima. Tada se tro{ak ra~una kao elemenat vrednosti proizvoda i usluge. Sve alokacije moraju da budu nepristrasne. prihodi i izdaci i oni mogu da budu razbijeni po organizacionim delovima. Alokacije su u mnogim instancama veoma zastupljene u glavnoj knizi ra~unovodstva. 5. Neke banke jednostavno ne raspore|uju svoj prihod po organizacionim delovima. Alokacije prihoda se koriste u nameri raspore|ivanja kamatnog prihoda (od kredita) po organizacionim delovima (profitnim centrima) i proizvodima (kada ih ima vi{e) i. Integritet i ta~nost podataka je tako|e veoma va`na. poznatije. Koncepti i sistemi alokacije operativnih tro{kova banke Alokacija je arbitrarna i rezultat je ne~ije procene i odluke. logi~ne i konceptulano obja{njive.

koji primaju na sebe izdatke u ime organizacija. kona~no. $ 27 20 29 26 25 23 150 Slika 5-9: Proces alokacije tro{kova u bankama Izbor koncepta alokacije tro{kova za kori{}enje je u funkciji onoga {to se `eli posti}i su{tinom merenja. korisnika. alokacija izdataka je naju~e{}e povezana sa analizom tro{kova. postoje tro{kovni i prihodni centri. broj zaposlenih.17) Tro{kovni i prihodni centri Proces alokacije Metod ili sistem alokacije tro{kova Organizacioni pulovi primaoca Prihodni centar A $ 22 Prihodni centar B $ 62 Prihodni centar C $ 61 Ukupno $ 150 • $15 • $20 • $18 • $31 • $50 • $16 Uk$150 Proizvodi: Proizvod Proizvod Proizvod Proizvod 1 2 3 4 $ $ $ $ 17 38 24 71 Ukupno $ 150 Neto izdaci efektuirani posle transfera Korisnici: A B C D E F Uk.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 166 Me|utim. U osnovi. To pokazuje slika 5-9. str. To je posao analiti~ara tro{kova da alocira ove izdatke nepristrasno za svrhu merenja profitabilnosti. broj obra|enih stavki. Primaoci moraju da budu u stanju da razumeju alokaciju. . proizvoda i. Za formulisanje koncepta alokacije tro{kova mogu da budu kori{}eni neki od slede}ih elemenata: • • • 17) broj partija ra~una. 152. Ibidem.

do{le su kao `elja preko pedeset godina. tako|e. Mnoge forme standardnih tro{kova. Koncept standardnih tro{kova egzistira ve} mnogo godina. On mo`e da bude kontrolisan kao kriterijum.3. Ideja je. Sistem alokacije. koje su jedinstvene za finansijske institucije. Koncept standardnih tro{kova u bankarstvu Standardni tro{kovi su propisana metodologija za razvoj tro{kova. procenat od ukupnog. baza za upore|ivanje.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 167 • • • • • • utro{eno vreme. kamatni izdaci. jedinica/obim. treba da bude dovoljno fleksibilan. Ban~in program merenja za utvr|ivanje standarda mora obuhvatiti oba ova faktora. Koncepti kori{}eni za alokaciju tro{kova mogu se svrstati u slede}e kategorije: • • • • • procenat utro{enog vremena. direktni tro{kovi. Standard je osnova. Promene dolaze zbog rasta. . zna~ajni proseci. usavr{avanja i filozofskih promena. i direktna identifikacija Sigurno je. Industrijski in`enjering meri zadatke u dve razli~ite svrhe: zaposlenost i tro{kove. Sve varijante standardnih tro{kova odnose se na neku formu konzistentnog merenja rada ili poslovne aktivnosti. za koju vrednost jedna aktivnost ili proizvod treba da bude vodi~ za postizanje jednoobraznosti. da sistem treba da bude pripremljen za promene. 5.4. Su{tina standardnih tro{kova je da se propi{e koliki tro{kovi bi trebali biti pri nekim datim parametrima i tehnikama. Ovo merenje je srodno industrijskom in`enjeringu u traganju za utvr|ivanjem referensne ta~ke za odmeravanje koja jedinica vremena treba da bude. prihodi. Jedan sistem alokacije trebao bi da bude refleksija filozofije top menad`menta banke. korisnost merenja resursa. da mo`e da prihvati promene. Specifi~ni koncept treba da bude izabran kao jedan koji najbolje odgovara ili obja{njava podeljenost alociranih tro{kova. i iznajmljeni prostor. da su sistemi alokacije ne{to arbitrarno i subjektivno.

promene u fizi~koj opremi. Usavr{avanje standarda rada mo`e uklju~iti kori{}enje vremenske dozvoljenosti da pokrije li~no vreme. putem kojeg je ta~nost ne{to manja nego kod drugih metoda. personalnoj politici i drugim sli~nim faktorima mogu izmeniti vrednost svakog faktora pojedina~no. Oni bitno uklju~uju sve druge operativne izdatke izuzev kompenzacija. to je razborito da se vr{i revizija stopa rada najmanje jednom godi{nje. str. povremenog rada. Mogu tako|e da uklju~e i rezervacije za vanredne stavke. Stope rada su rezultat plata. Operativnu aktivnost uskla|ivanja nivoa tro{kova na ukupan nivo izdataka prikazuje slika 5-10. str. Ipak. 114. Ove komponente mogu se menjati tokom vremena.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 168 Da se bolje razume. 97. podatak o tro{ku je uporediv sa ovim standardima. Stope rada su rezultat kalkulisanja kompenzacija na bazi ~asova. kojih nema na listi izdataka. Standardi mogu da budu razvijeni kori{}enjem jednostavne forme kao {to je li~no vo|enje dnevnika. stope rada. neophodno je sagledati elemente sistema standardnih tro{kova. Drugi operativni tro{kovi jednog centra su svi oni {to se svrstavaju u izdatke izuzev kompenzacija. zamor i zaka{njenje. i druge operativne stope tro{kova. Po{to je svaka od komponenti predmet promene. prekovremnog. Baziran na razvijenim standardima. standardi omogu}avaju razvoj jedinice tro{kova. Ukupni lokalni op{ti tro{kovi + plus Ukupni op{ti tro{kovi . bonusa i beneficija koje se porede sa raspolo`ivim satima centra koji se meri. Mogu da budu ad`astirani da uklju~e amortizaciju za takve stvari kao {to su istra`ivanja i razvoj. Ibidem. vremensku dozvoljenost. Razvoj standarda rada i vremena je su{tina standarda tro{kova. Sistem standardnih tro{kova treba da sadr`i slede}i minimum elemenata: 18) • • • • standarde rada i vremena. Reorganizacija. 19) Ukupni tro{kovi po srandardu (uklju~iv direktne) + plus 18) 19) Ibidem.

ali se kontrola vr{i odozdo na gore. tada bilo koji nestandardni tro{kovi koji egzistiraju treba da se dodaju ukupnim u cilju uskla|ivanja sa ukupnim izdacima banke. ili odozdo na gore u organizacionoj hijerarhiji ili odozgo na dole. Ponekad se izvesna mesta kontrole i uputstva utvr|uju na bazi odozgo prema dole. koja predstavlja dijagram toka aktivnosti uskla|ivanja nivoa tro{kova sa ukupnim tro{kovima banke. a mora da pravda svoje . Upravo opisani sistem alokacije dozvoljava horizontalnu kontrolu izdataka. Ukupan iznos je uskla|en sa ukupnim izdacima banke.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 169 Slika 5-10: Uskla|ivanje ukupnog nivoa izdataka banke Suma ovih izdataka je jednaka ili treba da bude uskla|ena sa ukupnim izdacima banke. 5. {to zna~i da jedan organizacini deo pravda samo svoje izdatke svom menad`ment timu.4. Ako je banka primenila parcijalno sistem standardnih tro{kova. Ovaj dijagram reflektuje agregiranje svih tro{kova koje banka preuzima na sebe preko ukupnog sistema standardnih tro{kova. Ovo ilustruje slika 5-10.4. Kontrola alokacije i redukcija operativnih tro{kova banke U ve}ini banaka izdaci u organizacionim delovima se kontroli{u na vertikalnoj osnovi.

U nekim bankama kontrola tro{kova mo`e da bude samo stvar prolaza svih narud`bina i faktura preko kontrolora za odobrenje i pla}anje. svaki primalac alokacije ispod grupnog nivoa ima efekat koji ~ini sistem slo`enijim. Neke to koriste kao sredstvo da bi ostale profitabilne. da alocira od najni`eg tro{kovnog centra (ili odeljenja) na najvi{i organizacioni nivo (gupu) na strani primaoca. Jedan sistem alokacije. str. Bez obzira koji je slu~aj u pitanju. postoje mnoge prilike za u{tede kroz identifikaciju i redukciju prekomernih i drugih nepotrebnih izdataka. Mnoge banke gledaju na suzbijanje tro{kova kao na sredstvo za pove}anje profita. . 20) Najvi{i organizacioni deo Organizacije alokacije Grupa Sektor Odeljenje Organizacije primaoci Grupa Sektor Odeljenje Prihvat a Najni`i entitet tro{kovnog centra Saveti analize {k Arbitra`a Slika 5-11: Proces kontrole alokacije tro{kova Kao {to se vidi i na slici.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 170 izdatke onim organizacionim delovima od kojih zahteva podr{ku. To pokazuje slika 5-11. Ovo sve mo`e da bude 20) Ividem. Ovo je posebno zna~ajno za kontrolu nekamatnih izdataka. koji je sasvim upotrebljiv treba da bude takav. 166. To mo`e tako|e da bude i mese~ni pristup kontroli varijanti prema planu. ne mo`e se isklju~iti potreba kontrole tro{kova bilo u jednoj ili drugoj formi. Naime.

kompenzacije (plate. i procenat miksa specifi~nih stavki ostalih operativnih izdataka prema ukupnim izdacima. 1984. Izme|u ostalih. izdaci obrade podataka prema ukupnim izdacima banke. 21) Ibidem. Ali. beneficije).). Primer zadnje navedene stavke mogao bi da bude miks tro{kova prostorija. putovanja. str. ukupni izdaci za kompenzaciju prema prihodu. osiguranje itd. {to mo`e ukazivati na mogu}u potrebu redukcije ovih izdataka. Preager. ukupni izdaci prema prihodu. stvari postaju mnogo slo`enije. procesna oprema. kada banka raste.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 171 adekvatno u nekim okvirima. ukupni izdaci prema veli~ini aktive. kompjuteri. prevoza. novi sistemi. marketing. zgrade). prose~na plata po zaposlenom u banci. pod kontrolom treba da budu slede}i izdaci: 21) • • • • kapitalne kupovine i lizing (automobili. . ukupan broj pomo}nog osoblja prema veli~ini aktive. izdaci za kompenzacije prema ukupnim izdacima banke. Virginia. Za optimalnu profitabilnost banke oni moraju biti pod kontrolom. 2. Za kontrolu ukupnih izdataka banke koriste se koeficijenti koji mogu da budu utvr|eni za komparaciju. Emmanuel Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. odr`avanje. Naime. Tada kontrola mora da bude vi{e formalizovana. prekovremeni. glavni projekti (novi proizvodi. 1985. Haslem: Commercial Bank Management . John A. Neki od tih koeficijenata su slede}i: • • • • • • • • • ukupan broj zaposlenih prema veli~ini aktive. po{tarine i ogla{avanja prema ukupnim izdacima. 279. putovanja. LITERATURA: 1. Nekamatni izdaci mogu da erodiraju profit. New York. i drugi operativni izdaci (PTT.Text and Readings. postoje studije koje obezbe|uju iskustvene proseke ovih izdataka za razne veli~ine banaka i miks za pojedine linije ovih stavki. Reston Publishing Company. nove funkcije). Reston.

Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. New Jersey. 19. 1987. 7. Virginia. 1999. Joseph F. J. Prentice Hall. Garcia: How to Analyse a Bank Statement. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. Boston. Homewood. Boston.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 172 3. Bankers Publishing Company. 1985. Duane B. New York. 1985. Haslem: Commercial Bank Management. Sinkey. Leonard P. 5. New York. Johnson: Commercial Bank Manage ment. New York. Walker. 1985. Revell: Cost and Marfins in Banking – Organisation for Economic Cooperation and Development OECD. Richard D. 10. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Inc. Feljton. Edward W. Paris. Leopold A. Joh Wiley and Sons. Cates: How Banks Make Money. 1988. Croom Helm. Prof. New York. Third Edition. MacMillan Publishing Company. London. Novi Sad. 9. Prentice-Hall. Gill: Commercial Banking. New York. 14. . Englewood Cliffs. 1985. 1989. 17. 8. Gogel. John Zimmermann and Diane White: Profitability Analysis. Fourth Edition. 1978. 13.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. Graddy and Austin H. S. 12. R. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Frnak P. New Jersey. Storrs and Charls E. Reed and Edward K. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Eric H. Preager. J. Bernstein: Financial Statement Analysis – Theory. London. L. Morgan and 13 other selected banks. Compton: Inside Commercial Banking. Jonson and Richard D. Irwin. Emmanuel N. Reston Publishing Company. Application and Interpretation.. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. Revised Edition. 18. Illinois. G. Homewood. 11. Edited by: William H Bauhgn. Jr. Second Edition. Reston. David C. Friars and Robert N. F. Barrons. 4. Steven I. MacMillan Press. S. Joh Wiley & Sons. Third Edition. 1985. 1990. Thomas L. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. Dow Jones-Irwin. 1990. The Dryden Press. 1985. Editors: Eileen M. John A. 1984. 6. 1986. Bankers Publishing Company. Deutsche Bank. 1989. Illinois. Cost Systems and Pricing Policies. 16. 1985. 15. Wilson: Banking Policy and Structure – A Comparative Analysis. Englewood Cliffs. dr Uro{ N. Davis: Exelence in Banking – A profit of superior management based on insight into Citibank. Regional and Global. New York.

UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 173 .

Oslonac je znak sigurnosti! GLAVA 6. UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE OKVIR [ESTE GLAVE: • Kapital poslovne banke • Struktura kapitala banke • Planiranje rasta kapitala banke • Me|unarodni standardi kapitala banke .

Da bi banka imala funkcionalnu stabilnost i sigurnost. Preko kreditnog portfolija banka ostvaruje najve}i obim prihoda. Banka preko produktivne aktive. To mo`emo prikazati i slede}om jedna~inom: SREDSTVA minus OBAVEZE = KAPITAL Odnosno: NETO VREDNOST BANKE = SREDSTVA minus OBAVEZE Aktiva banke je veoma bitna sa aspekta ostvarivanja prihoda. Prihodi preko ostvarenog profita doprinose ostvarenju odnosno pove}anju kapitala banke.1. Zato se putem efektivne realizacije poslovne politike (preko prihoda i profita) obavlja kontinuirano uskla|ivanje aktive/pasive banke i tako obezbe|uje zadovoljavaju}i obim i struktura kapitala.1.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 175 6. KAPITAL POSLOVNE BANKE 6. naro~ito deoni~kog kapitala. Na drugom mestu je zna~aj portfolija hartija od vrednosti sa znatno manjim doprinosom prihodima banke (kamatnim i dividendnim). zahteva i sve ve}i obim kapitala banke. koju ~ine kreditni i investicioni portfoliji. neophodan je odgovaraju}i obim i struktura kapitala. da kontinuirano omogu}ava banci efektivnu realizaciju poslovne politike i sigurnost {tednje i depozita u tr`i{nim uslovima rizika. Kao {to smo ve} ranije analizirali. Zato se s pravom smatra da je fundamentalna uloga kapitala. tj. U uslovima kada bi obaveze prema{ile ukupnu aktivu. Vrednost kapitala je istovremeno i neto vrednost banke i ona je ve}a ukoliko je i ova razlika ve}a. Koncept kapitala banke Konvencionalno shvatanje kapitala banke polazi od toga da kapital predstavlja razliku izme|u vrednosti zbira akrive i obaveza u bilansu banke. Stalno pove}anje obima poslovanja banke izra`enog preko sve ve}eg zbira bilansa.1. ove knjige . Bez odgovaraju}eg obima i structure kapitala.1 u~e{}e kapitala u savremenim uslovima u bilansu banke mo`e se predstaviti upro{}enom {emom bilansne strukture banke (6-1): 1 Vidi detaljnije u glavi 4. kamatnih prihoda. ostvaruje klju~ne prihode (kamatne i druge). banka nema sigurnosti u obavljanju svojih poslova u rizi~nim tr`i{nim uslovima. tada bi banka imala gubitak i ne bi mogla da nastavi da obavlja svoju redovnu delatnost.

banka kao nova finansijska institucija ili finansijska institucija u osnivanju. kapital predstavlja neku vrstu garancije i poverenja javnosti u njeno poslovanje. fiksne aktive i OBAVEZE Depoziti po vi|enju 1/2 Oro~eni depoziti 2/5 Akcijskii kapital Slika 6-1: Mesto i u~e{}e kapitala u {emi bilansa banke Kapital je klju~ni elemenat osnivanja banke. da je nivo i struktura kapitala veoma bitna i tokom kontinuelnog poslovanja banke. uz ostale neophodne uslove. banka pribavlja po~etni kapital putem procesa emitovanja i prodaje akcija na primarnom tr`i{tu kapitala i tako dolazi do potrebnog obima akcijskog kapitala. prvo formira kapitalnu bazu. Uloga kapitala u poslovanju banke Dakle. Naime. pre svega. Kapitalna baza. Ovaj process uskla|ivanja rasta obima kapitala sa nivom poslovanja naziva se kapitalizacijom.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 176 SREDSTVA 1/3 Portfolio kredita 1/3 Portfolio hartija od vrednosti 1/3 Portfolio rezervi. Dakle. kao odnos obima kapitala i ukupne aktive bilansa banke. kako bi se odr`avala kriti~na ravnote`a izme|u obima poslovanja i nivoa o~ekivanih rizika. Me|utim. To se. Otuda stopa kapitala.3 Naime.1.2. odnosi na potreban nivo deoni~kog kapitala banke. pri tome treba imati u vidu. predstavlja jednu od najva`nijih pokazatelja performansi svake Potreban startni nivo deoni~kog kapitala za osnivanje banke kod nas je 10 mil evra u dinarskoj protivvrednosti. sa rastom i razvojem poslovanja – pove}anjem obima bilansa banke treba da raste i obim formiranog kapitala.2 Kapital je neophodan pri formiranju banke. obezbe|uje osnovu za po~etak rada novoosnovane banke. 3 Visina deoni~kog i drugog kapitala ili neto vrednost banke ~ini jedan od klju~nih faktora poverenja javnosti u banke i bankarski sistem zemlje 2 . 6. kako bi se obezbedili ili privukli neophodni resursi za po~etak poslovanja banke – depoziti privrede i {tednja stanovni{tva. Drugim re~ima. po~etak poslovanja banke podrazumeva da je banka zadovoljila sve pozitivne zakonske propise i da mo`e po~eti da obavlja funkciju finansijskog posrednika. koji je predvi|en pozitivnim zakonskim propisima (poznat kao kapitalni census).

privredna i bankarska sredina postajale su sve rizi~nije. o ~emu }e biti re~i kasnije u ovoj glavi (Bazel I i Bazel II). Naime. doprineli su.4 U savremenim uslovima taj trend se lagano zaustavlja.1. U tom cilju. U ovom kontekstu. rizi~noj aktivi 9.3. a prema tzv.2%. ja~a tr`i{na disciplina i tako dolazi do smanjenja stope rizika poslovanja banaka. a 1875. potrebi ja~anja sigurnosti bankarskog poslovanja. kapital prividno ima pasivnu ulogu. ali to nije zna~ilo i proporcionalno pove}anje bankarskog rizika. Tokom zadnjih pedeset godina. To se pre svega odnosi na regulatornu (minimalnih standardnih stopa). Funkcije kapitala u poslovanju banke Kapital ima fundmentalnu ulogu u izra`avanju snage i stabilnosti poslovanja banke.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 177 banke. visina kapitala predstavlja indikator prihva}enog rizika od strane deoni~ara-vlasnika banke. banke razvijenih tr`i{nih privreda ve} oko dvadeset godina nastoje da standardizuju stope rizika. globalizacije i sekjuritizacije na finansijskim tr`i{tima. 5 6. Bilansno posmatrano. dok ‘de facto’ predstavlja nisko-tro{kovni resurs za odr`avanje sigurnosti i poverenja javnosti u poslovanje banke. Mada kapital nema direktne povezanosti sa performansama 4 Stopa kapitala se kroz istoriju bankarstva stalno menjala. Stopa kapitala prema ukupnoj aktivi bila je 1972. Istorija bankarskog poslovanja u razvijenim tr`i{nim privredama u pro{lom veku zabele`ila je trend stalnog smanjenja stope kapitalizacije. Procesi deregulacije. .godine 7. ali istovremeno i oja~ati poslovanje svake banke u pogledu preduzimanja {to ve}ih rizika.4%.godine stopa je bila ~ak 35%. Dakle. stabilizuju se stope kapitalizacije.godine 10%. Krajnji cilj ovih zajedni~kih aktivnosti na me|unarodnom planu jeste bolje pokrivanje rasta potencijalnih rizika u poslovanju banaka putem adekvatne kapitalizacije. Upravo se putem kordinirane akcije banaka u razvijenim tr`i{nim privredama nastoji u bankarsko tr`i{te uneti {to vi{e slobodne inicijative. da bi to pojasnili treba po}i od nekih istorijskih ~injenica. Njegova je funkcija da apsorbuje rizike odnosno gubitke u poslovanju banke. {to je istovremeno zna~ilo i pove}anu stopu rizika u bankarskom poslovanju imaju}i u vidu da je odnos kapital/aktiva pokazatelj poslovnog rizika banke. zajedno sa promenom strukture bankarstva. To se najbolje vidi iz podataka za ameri~ko bankarstvo: prva stopa kapitala bila je 1940. 5 O me|unarodnim standardima kapitala poznatim pod nazivom Bazel I i Bazel II bi}e posebno re~I kasnije u ovoj glavi. stogodi{nji razvoj banaka smanjio je stopu kapitala (leverid`a) petostruko. strukturnu (primarni i ostali kapital) i koordinativnu (bilansno izve{tavanje i adekvatne stope kapitalizacije) komponentu kapitala banaka.

Za{titna funkcija (protective function) kapitala podrazumeva obezbe|enje solventnosti i kontinuiteta rada banke u kriznim uslovima. neadekvatnost kapitala se otkriva tek nakon formiranih gubitaka. prebroditi relativno te{ke krizne situacije i da odbrani svoj poslovni sistem. 221. da banka mo`e ostvariri gubitak tokom poslovanja. da je ova funkcija povremenog tj.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 178 banke. 6 .7 Dakle. To zna~i. za{titna funkcija kapitala banke je relativizovana bar {to se ti~e relativno manjih uloga. Beograd. dobre poslovne posebno profitne performanse ~ine jedinu pravu i trajnu garanciju stabilnosti poslovanja banke. Bankarska teorija i praksa nagla{avaju tri bitne funkcije kapitala banke: • • • za{titu depozitara. {to je od izuzetne va`nosti kod odabiranja banaka od strane komitenata i klijenata. visoku izlo`enost poslovnim. i nastaviti poslovanje. U uslovima osiguranja depozita. koja osigurava {tedne uloge do 100. pokriti ga na teret deoni~kog kapitala. Dakle.000 dolara kod jedne banke za jednog {tedi{u. 1990. a da se trajna stabilnost poslovnog sistema banke brani preko odr`avanja zadovoljavaju}eg stepena kompetitivnosti. Osiguranjem depozita u bankarskom sistemu SAD je obezbe}eno kod specijalizovane federalne organizacije pod nazivom FDIC (Federal Deposit Insurance Company). str. po`arnog karaktera. odnosno kada je kapital nedovoljan za njihovo pokrivanje (u slu~aju bankrota). i regulativnu funkciju. Nau~na knjiga. pokrivanje neo~ekivanih gubitaka. Funkcija apsorbovanja neo~ekivanih gubitaka omogu}ava banci kontinuitet obavljanja poslovanja do potpunog poslovnog oporavka.6 Krupni ulozi dele sudbinu poslovnog uspeha odnosno neuspeha banke i izlo`eni su riziku ostvarenja gubitaka i eventualnog bankrota banke. Ova funkcija poma`e prilikom internog ili eksternog rangiranja performansne sposobnosti banaka. efikasnosti i racionalnosti poslovanja banke. banka mo`e preko ove funkcije kapitala. ali i za osnivanje ili odre|ivanje statusa banaka kao finansijskih institucija. 7 Vidi op{irnije: dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Regulativna funkcija kapitala podrazumeva institucionalno utvr|ivanje i kontrolu minimalnih standarda kapitala tokom poslovanja banaka. posebno kreditnim rizicima i nepredvi|ena mogu}nost ostvarivanja gubitaka. kao i garanciju depozitarima isplate sredstava (u celini ili delu) u slu~aju ga{enja banke. dok se kapital mo`e smatrati samo kao va`an povremeni oslonac funkcionalnosti i operativne sposobnosti banke. Treba ista}i. odnosno rezervacije za kreditne gubitke.

Banka sa visokom stopom (racijom) kapitala prema sredstvima je vi{e za{ti}ena od teku}eg . str. (2) deoni~ki kapital prema rizi~noj aktivi. i (4) deoni~ki kapital prema kreditima i eskontima. Barrons Bussines Guide. 10 Joseph F. koriste se i pokazatelji koji uzimaju u obzir primarni i sekundarni kapital podeljen sa prose~nim ukupnim sredstvima uve}anim za dozvoljene gubitke na kreditima i zakupu (total capital ratio). New York.8 Postoji nekoliko standardnih obrazaca za merenje adekvatnosti kapitala banke ili kapital racija (capital ratio). str. koriste se i bilansni raciji (balance sheet rations).1. banka se kalsifikuje kao problemati~na. I obrnuto.74 % (jednako ili manje).Klasifikovana sredstva Prose ~ na sredstva Klasifikovana sredstva su ona. sumnjiva ili gubitak (ocena bazirana na ispitivanju kvaliteta sredstava). 627. ako je NCR = 2. 104. 9 Ibidem. Naravno. Pored ovih pokazatelja. (3) deoni~ki kapital prema ukupnim depozitima. koristi se stopa neto kapitala (neto capital racio = NCR):10 NCR = Kapital + Rezerve .operativnog poslovnog gubitka nego banka sa ni`om stopom racijom.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 179 6. pored navedenih pokazatelja. Sinkey. str. New York.4. MacMillan Publishing Company. Jr. . 54. 8 Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Polaze}i od te klasifikacije. Ovde va`i jedno op{te pravilo: {to je ova stopa ve}a za banku. od kojih su ova ~etiri naj~e{}e u upotrebi: (1) deoni~ki kapital prema ukupnim sredstvima. 1989.9 Za ocenu da li je banka problemati~na ili nije sa aspekta solventnosti. zatim pokazatelj agregatnih kredita prema ukupnom kapitalu (loans capital ratio).:Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. Merenje kapitala banke Kapital racio ili stopa kapitala je klju~ni finansijski racio za merenje adekvatnosti kapitala banke. koja su ve} ozna~ena kao: nestandardna. No. ovo ipak zavisi o relativnom riziku i mogu}nosti za nastanak gubitka svake banke. 1990. Kalsifikacija sredstava obuhvata produktivnu aktivu banke i ocena se izvodi slo`enim postupcima. to je banka kapitalno zdravija i bolja. Third Edition.

koja je divergentna sa stopom prinosa ovih hartija (koja smanjuje stopu prinosa). Konvertibilni preferebilni stokovi imaju unapred definisane konverzione stope u zajedni~ke stokove kapitala. Eksterni izvori kapitala banke su: zajedni~ki ili op{ti stokovi (cammon stock). tako i onog za regulativni rast kapitala banke. To se odnosi. str. Zajedni~ki stokovi (cammon stock) su tradicionalni izvori formiranja akcijskog kapitala (equity capital). za koji sastavlja bilanse. Trajni preferabilni stokovi imaju ve}a prava tj. Prilikom osnivanja. banka procenjuje mogu}nosti doprinosa internih izvora budu}em rastu kapitala banke. trajni preferibilni stokovi (perpetual preferred stock).1. 227.2. Slede}i oblik ulaganja su preferibilni stokovi sa flotiraju}im stopama prinosa koji se uskla|uju sa promenama stope prinosa kratkoro~nih dr`avnih papira. Interni izvori poti~u iz ostvarenih prihoda umanjenih za ispla}ene dividende deoni~arima banke. iz eksternih izvora. Tek nakon prvog poslovnog i slede}ih ciklusa. Oni prihvataju najve}i stepen rizika u zamenu za sticanje potencijalnog vlasni{tva. Eksterni izvori uklju~uju sve oblike tr`i{no privu~enog kapitala. 11 U bankarskoj praksi re~ je o apresijaciji vrednosti hartija u rasponu 0d 10-30% iznad tr`i{ne vrednosti ovih akcija I redukciji dividendne stope od 2-4%. pre svega.2. U slu~aju bankrota. ovaj vid sticanja kapitala banke nije naro~ito popularan. postoje konverzije ovih uloga od strane emitenata (banaka) u subordinarni dug nakon isteka odre|enog vremena. STRUKTURA KAPITALA BANKE 6. Nau~na knjiga Beograd. ovi akcionari. banka prikupljaobezbe|uje neophodan kapital po propisanom cenzusu. su na poslednjem mestu kod raspodele ostatka imovine banke. Oblici izvora kapitala banke Bankarska teorija i praksa ukazuju na dva klasi~na izvora formiranja kapitala banke: eksterne i interne izvore.11 Me|utim. Ovde banka zadr`ava pravo otkupa ovih hartija nakon odre|rnog vremena. Zbog dvostrukog oporezivanja (na nivou banke i na nivou akcionara).UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 180 6. Pri tome se utvr|uje konverziona premija (pove}ava tr`i{nu vrednost). kao ulaga~i. Konverzija je opcija akcionara koja se zasniva na ostvarivanju potencijalnih prednosti izme|u apresijacije vrednosti hartija i redukcije dividendne stope. kako onog za osnivanje banke. ve}i stepen sigurnosti u pogledu imovine u procesu eventualne likvidacije banke u odnosu na zajedni~ke stokove. konvertibilni preferebilni stokovi (convertibile preferres stock) i preferibilni stokovi sa prilagodljivim stopama (adjustable-rate preferred stock). na odre|ene fiksne stope prinosa na ulo`ena sredstva. . Vidi detaljnije: dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo.

poznatog kao reinvestiranje. Interni izvori treba da budu osnova za formiranje budu}eg rasta kapitala banke. U tom kontekstu treba imati u vidu i stopu oporezivanja dividendi. uve}anjem deoni~kog kapitala preko odricanja deoni~ara od dela ili cele dividende. da dobiju odobrenja nadle`nih komisija i institucija i da emituju primarnu emisiju deonica. kao primarnog kapitala. 6. te njihovom prodajom obezbede propisani finansijski census za rad banke. i pribavljanje sekundarnog kapitala (dugoro~nog duga) putem emisije dugoro~nih obveznica. finansijski census za osnivanje banke je 10 miliona eura u dinarskoj protivvrednosti. pribavljanje sekundarnog kapitala putem emisije obveznica. koja mo`e da igra ulogu podsticaja ili destimulacije formiranja odgovaraju}e stope kapitala ili promene structure izvora formiranja kapitala banke. odnosno isplatom manjih stopa dividendi.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 181 dr`avnim hartijama sa petogodi{njim dospe}ima i obveznica dr`ave sa najdu`im rokovima dospe}a.12 Pribavljanje dodatnog deoni~kog kapitala tokom redovnog rada banke. koji se bilansno vodi kao obaveza banke i mo`e se u svakom momentu povu}i. navodimo nekoliko postupaka pribavljanja kapitala i to: - pribavljanje deoni~kog kapitala za po~etak rada novoosnovane banke. Pri tome treba razlikovati pribavljanje deoni~kog. pribavljanjem dodatnog kapitala iz 12 Prema nasim propisima u Republici Srbiji. kao i subordinarni dug banke (kvazi capital). postoje prava kupovine kapitala u narednim periodima po fiksnim cenama (warrants). Da bi to ukratko objasnili. Osim ovih ulaganja. pa formiraju prete`no kapital iz internih izvora. . pribavljanje dodatnog deoni~kog kapitala. podsticaja ili destimulacije formiranja odgovaraju}e stope kapitala ili promene structure izvora formiranja kapitala banke.2.2. pre svega propisanog finansijskog cenzusa. To se pre svega odnosi na banke koje `ele da imaju ve}u stopu ekspanzije. i drugi. potrebno je izme|u ostalog. {to zavisi od interesa kreditora banke. Pribavljanje deoni~kog kapitala za po~etak rada novoosnovane banke vr{i se po odre|enoj strogo propisanoj proceduri. Na~in pribavljanja kapitala banke Pribavljanje kapitala banke vr{e po strogo propisanoj proceduri. poznatog kao dokapitalizacija. da dva ili vi{e zainteresovanih fizi~kih i/ili pravnih lica formiraju inicijativni odbor za ispunjavanje potrebnih propisanih uslova. Naime. vr{i se tokom poslovanja banke i mo`e se obaviti na dva na~ina: prvi.

6. ne samo po svom obimu. da banka u slu~aju gubitaka.3. propusti da na vreme obezbedi ovaj sklad. odnosno dugoro~nih subordinatnih obveznica sa rokom dospe}a od najmanje sedam godina. Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva. To zna~i. ali ne i za za{titu depozitara i ne ulazi u limit banke za rizi~ne poslove. Motiv kupovine deonica je dividenda. Komponente bilansne strukture kapitala banke Kapital banke je veoma bitna pozicija u bilansu banke. Navedeni postupci I metodi obezbe|ivanja dodatnog kapitala banke nisu me|usobno isklju~ivi. Dakle. nastati pozicije. ~ak i da joj neko pokloni sredstva. Obe varijante zna~e pravni nestanak eniteta banke. kapitalnih hartija od vrednosti. U osnovi.2. od veoma jednostavnih. capital se deli na primarni i sekundarni. ve} i prema svojoj odgovaraju}oj strukturi. Va`nost odr`avanja deoni~kog kapitala na potrebnom nivou je zna~ajna za prevazila`enje kriznih situacija. Dodatni kapital banke ima istu namenu kada je re~ o ulaganju u zgrade i opremu banke. Takav motiv je za{ti}en zakonskim propisima u svakoj tr`i{noj privredi. kao {to }emo kasnije videti. Naime.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 182 eksternih izvora naknadnim. a ne pokrivanje gubitaka. ve} joj ostaju samo dve lo{e mogu}nosti: pripajanje nekoj drugoj kapitalno sna`nijoj banci (koja }e je bez njene volje pripojiti pod odre|enim uslovima) ili jednostavno bankrot. Postoje razli~ite klasifikacije kapitala u bilansu banke. Naime. koji bi bili jednaki ili ve}i od deoni~kog kapitala banke. Pribavljanje sekundarnog kapitala banka vr{i putem emisije netrajnih preferencijalnih deonica i du`ni~kih tj. ona ga ne mo`e upotrebiti umesto gubitaka upravo zbog specifi~nog na~ina formiranja deoni~kog kapitala banke. kada banka vi{e ne mo`e da obnovi ni jedan od navedena dva postupka. da banka u situaciji ostvarenih gubitaka preko obima deoni~kog kapitala nema izbora. odnosno veli~ini. odnosno sekundarnim emisijama deonica banke poznatog kao dokapitalizacija. imaju obaveznu klauzulu zamene za obične deonica u budu}nosti po sada{njoj ceni i smatraju se dodatnim kapitalom banke. Pri tome treba imati u vidu. To drugim re~ima zna~i. a komponente . pa do veoma slo`enih. njen menad`ment tim. kupovinom obveznice. njen imalac sti~e pravo na povrat ulo`enih sredstava uz fiksnu godi{nji kamatnu stopu po rokovima dospe}a. nisu opozive. da banka mora kontinuirano odr`avati ravnote`nu poziciju rasta deoni~kog kapitala sa tempom rasta active bilansa banke. potrebno je posebno naglasiti: banka ima najve}u poslovnu sigurnost za opstanak ako posluje profitabilno. nema vi{e mogu}nosti pribavljanja dodatnog deoni~kog kapitala. ukoliko banka ili preciznije re~eno. mogu u rizi~nim uslovima (a rizik sredine je sve ve}i).

rezerve i dugoro~ni dug banke. u su{tini predstavlja reinvestiranu dividendu. predstavljaju redovne ili obi~ne izvor prikupljanja deoni~kog kapitala. na~ina utvr|ivanja minimalnih stopa kapitala itd. To je i najmasovniji 7.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 183 kapitala se smatraju: deoni~ki kapital. Redovne ili obi~ne deonice banaka 2. 12. Da bi sagledali bitne komponente bilansne strukture kapitala banke. Vi{kovi fondova kapitala 3. najzna~ajniji izvor deoni~kog 6. Danas. kako bi se {to vi{e 13 Vidi detaljnije: Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. odnosno primarni kapital banke. Zadr`ani profit Slika br. . trebalo da se podeli deoni~arima reinvestiraju preko dodatnih deonica u deoni~ki (8+11) banke. DEONI^KI KAPITAL I (1+2+3) 5. a razlikuje se i po kvalitetu funkcionalne upotrebe u odnosu na primarni deoni~ki kapital. UKUPNI KAPITAL BANKE kapital Te tri komponente. veoma je va`no da se i kod nas bilansna {ema standardizuje u pogledu iskazivanja ukupne bilansne strukture. ali ga oni 11. adekvatnosti obima i stope kapitala. odnosno deo profita koji bi SEKUNDARNI KAPITAL (9+10) kao dividenda. da je udeo ovih elemenata strukture u ukupnom kapitalu banke relativno skroman. O jednim i drugim delovima sekundarnog kapitala ve} je bilo re~I. a ovde dodajemo samo to. Trajne preferencijalne deonice Gotovo u svakoj banci kaoKAPITAL IIdru{tvu. Sekundarni kapital banke ~ine naredne dve stavke: netrajne preferencijalne deonice i subordinarne obveznice. 1995. 6-2: Struktura bankarskog kapitala13 4.. Beograd. 245. ~ine osnovu deoni~kog kapitala. 9. Netrajne preferencijalne deonice Zadr`ani profit Subordinarne obaveznice 10. DEONI^KI deoni~kom (4+5) kapitala bankeRezerve za gubitke po kreditima deonice. uklju~uju}i trajne preferencijalne deonice i reserve za gubitke po kreditima. Ekonomski institute. PRIMARNI KAPITAL U bilansnom pogledu. str. (6+7) 8. vi{kovi fondova kapitala predstavljaju suficit banke kao rezultat uspe{nog poslovanja banke. kada je preko polovine na{ih banaka u ve}inskom inostranom vlasni{tvu. navodimo slede}u {emu: 1.

Rezervacija za kreditne gubitke je stavka izdataka koja se preko bilansa uspeha izdvaja na ra~un rezervi u bilansu stanja. ali i najrizi~niji posao banke. U manje rizi~nu aktivu banke spada i investicioni portfolio. Jr. kako utvr|ivanja i formiranja strukture. Dozvoljena norma kreditnih gubitaka i rezervacija gubitaka reprezentuju prvu liniju odbrane protiv kreditnih gubitaka. Ova mera mo`e da se koristi kao ex post pokazatelj kvaliteta kredita.14 A klju~ni izvor zarade banke su prihodi od kredita. 541. kreditnih gubitaka i rasta kredita. Kapital banke je va`an. rezervacije za kreditne gubitke. Sinkey. Neto kreditni gubici su jednaki kreditima za otpis minus nadoknada. . odnosno kontrolu tro{kova. po{to je klju~ni izvor kapitala zarada banke. tako i bilansnog iskazivanja strukture standardizovanog kapitala. 537. i sumnjivi krediti.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 184 pribli`ili svetskim standardima u ovoj oblasti.4. Kapital i rizi~na aktiva banke Kreditni portfolio i investicioni portfolio su delovi aktive bilansa banke gde se pojavljuje u ve}oj ili manjoj meri rizi~na aktiva banke. 15 Ibidem. str. odnosi se na plate zaposlenih i tro{kove uprave kreditnog portfolija. Disciplina kreditnog portfolija odnosi se na respektovanje. MacMillan Publishing Company. 1989. Kvalitet kreditnog portfolija odre|uju tri klju~na faktora: kapital. zarada i disciplina. Slede}i tro{ak banke. neizvr{eni krediti. pored novca. gubi kontrolu nad rastom i kvalitetom svog kreditnog portfolija. ~ije zarada i kapital postaju slabiji. Banka. Zbog toga }emo ovde analizirati samo rizi~nost odnosno kvalitet plasmana u kredite. New York. Slede}i podaci iz kreditnog portfolija predstavljaju mere kvaliteta kredita u kreditnom portfoliju i to:15 • • • • • • neto kreditni gubici.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. poznato je iz bankarske teorije i prakse. dozvoljenost kreditnih gubitaka. Naime. Third Edition. da su krediti tradicionalno najmasovniji. 6.2. odnosno portfolio hartija od vrednosti i sa znatno manjim stepenom u~e{}a u aktivi nego kreditni portfolio. str. 14 Joseph F. krediti kojima je istekao rok dospe}a.

U savremenom bankarskom okru`enju konkurentski pritisci zahtevaju racio dozvoljenosti gubitaka u kreditnom portfoliju u rasponu od 1. pred bankom stoje dva nimalo laka izbora: pokrenuti proces sanacije korisnika zajma ili. Su{tina stope adekvatnosti kapitala banke 16 Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. Substandardni krediti su oni koji pokazuju lo{ije performanse od predvi|enih.25 do 1.3.3. (2) sumnjive kredite. svrstavaju se u tri kategorije: (1) krediti kojima je istekao rok od 30 do 89 dana. Sumnjivi krediti.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 185 Dok su neki kreditni gubici nu`an sastavni deo kreditnog poslovanja. . PLANIRANJE RASTA KAPITALA BANKE 6. 6. Dalje. predstavljaju ustvari neizvr{ene kredite. kojima je istekao rok dospe}a. 1995. kreditni gubici }e ‘pojesti’ njene dozvoljene (normirane) rezerve. i (3) kredite sa gubitkom. Sumnjivi su sa pove}anim rizikom naplate.1. {to zna~i dok uplate nisu stvarno primljene. mnoge banke su sklone da dr`e saldo rezervi koji obezbe|uje ‘amortizer’ protiv neo~ekivanih kreditnih gubitaka. Globalna klasifikacija kredita u kreditnom portfoliju banke deli kredite na standardne i problemske kredita. str. njenu teku}u i zadr`anu zaradu. (2) krediti kojima je istekao 90 i vi{e dana i (3) sumnjivi krediti. klasifikacija problemskih kredita ih razdvaja na:16 (1) substandardne kredite. Ekonomski institut Beograd. a krediti sa gubitkom su ve} otpisani krediti. Druga i tre}a linija odbrane banke protiv kreditnih gubitaka su njena teku}a zarada i njena zadr`ana zarada. 131. oni se ne evidentiraju. Krediti ~iji je rok istekao 90 dana ili vi{e. U ekstremnim slu~ajevima. Po utvr|ivanju problemskih kredita. kada popusti pa`nja banke oko kreditnog portfolija. pak. kao rezultat javiti nesolventnost i bankrot (likvidacija). a ako i ona ne uspe. Krediti. i}i na njegovu likvidaciju. ide se u proces likvidacije korisnika kredita. neizvr{eni i sumnjvi krediti. Praksa banaka je uglavnom i prvenstveno usmerena na sanaciju. koji se svi~uju na gotovinskoj bazi.5 procenata od ukupnog obima kredita. tako da }e se bez jedne eksterne infuzije deoni~kog kapitala (emisije).

nivo ili stopa dividendi. stopa adekvatnosti kapitala (ili stopa potrebne kapitalizacije) je funkcija vi{e varijabli. U savremenim uslovima poslovanja banaka. Stopa kapitala ustvari mo`e da slu`i samo kao gruba aproksimacija adekvatnosti kapitala. tokove ukupnog i neto prihoda. stopa rasta aktive. Kapital banaka opravdava svoj smisao u uslovima kombinovanja kvantitativnih i kvalitativnih elemenata komponovanja obima i strukture kapitala od strane 17 18 Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Teorijski posmatrano. Ibidem. kvalitet i sposobnost deoni~ara banke. 224. S druge strane recipro~no gledano.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 186 Stopa kapitala predstavlja odnos ukupnog obima kapitala prema ukupnoj aktivi bilansa banke i izra`ava se koeficijentom adekvatnosti kapitala banke. razvoja ili kreditnog rejtinga banaka. i visinu tro{kova banke. Ustvari. odnosno stimulisanog ili destimulisanog razvoja ekonomije obima. od kojih su najva`nije slede}e:17 - stopa profitabilnosti. 1990. koji se izra`ava merom multiplikatora deoni~kog kapitala. imamo kapitalni leverid`. str. . odnosno koji predstavlja odnos ukupne aktive prema deoni~kom kapitalu i predstavlja polugu-oslonac sigurnosti zdravog kontinuiranog poslovanja banke. potencijalnu varijabilnost depozita. sposobnost banke da zadovoljava finansijske potrebe optimalnih ekonomsko-finansijskih podru~ja. odnosno adekvatnog obezbe|enja banke protiv neo~ekivanih gubitaka. str. kvalitet operativnih procedura. utr`ivost ili likvidnost active. i postoje}e stope kapitala prema aktivi. Nau~na knjiga Beograd. 223. integrisanja ili diversifikacije poslovne mre`e banaka. stopa kapitala se sve vi{e koristi i kao kontrolni instrument nadle`nih institucija nad poslovanjem banaka. Uspostavljene minimalne standardne stope kapitala sve se vi{e koriste kao uslov formiranja. obezbe|enje stabilnosti poslovanja banke tra`i daleko kompleksnije sagledavanje i analizu indikatora performansi pozicije banke i to:18 - kvalitet poslovne politike.

uva`avaju}i diferenciju razli~ite publike. Svaka banka. isto tako i potreba za novim kapitalom. visoke profitne performanse su najbolja i najsigurnija pretpostavka kontinuiranog rasta obima kapitala. Pri tome ostaje fundamentalna teza da su zadovoljavaju}e performanse poslovanja najve}i stepen obezbe|enja sigurnosti poslovanja banke. da obnavljanje ravnote`ne stope primarnog kapitala treba da bude na kontinuiranoj bazi. i izvori za formiranje kapitala banke. koji predstavlja su{tinu kapitala banke (tzv. Bankama je potreban odgovaraju}i nivo i struktura kapitala da bi:19 (1) (2) (3) (4) odr`ale poverenje publike. Ovaj nivo adekvatnosti kapitala. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. po{to je odre|en od strane menad`ment tima banke. U politici kapitalizacije banke. Ovde je bitno posebno ista}i. . To zna~i. dr Uro{ N.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 187 banaka i odgovaraju}ih nadle`nih kontrolnih institucija. kao finansijska institucija. da bi apsorbovale eventualne gubitke i da bi podr`ale sopstveni rast i razvoj. da se primarni kapital formira kontinuirano i treba da bude osnovica za pokrivanje dinami~nog rasta bankarskih resursa. su samo neke od glavnih poslovnih odluka koje su usko povezane sa odre|ivanjem sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala banke. focus se stavlja na formiranje primarnog kapitala banke. 19 Prof. Pri tome je neophodno da se strategijskim planom precizno utvrde i jasno defini{u: - ukupan obim kapitala.2. Feljton Novi Sad. 1999. koga ~ine tri klju~na elementa: (1) zajedni~ki (equity) kapital. reprezentuje bazu od koje evoluiraju mnoge statisti~ke performance. a uslovi za to su ravnote`na stopa ostatka neto prihoda i stopa rasta aktive. Kvalitet zarade i kapacitet rasta.3. 99. Naime. str. (2) rezerve za pokri}e kreditnih gubitaka i (3) ostali primarnoi kapital. zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala i sigurnosti poslovanja banke 6. da bi nudile odgovaraju}u za{titu depozitarima. stopa rasta kapitala. core capital). ima jedinstvene karakteristike koje odre|uju njen nivo adekvatnosti kapitala. Uticaj rasta aktive na kapital banke Kapitalizacija u savremenom bankarstvu postaje nu`ni nerazdvojni deo poslovne master strategije svake banke.

njegovo procentualno u~e{}e bi iznosilo 5. koji vi{e nego i jedna druga menad`ment funkcija. planiranje kapitala je svakodnevni proces. ako se `eli zadr`ati ista stopa u~e{}a kapitala u zbiru teku}eg bilansa kao i u po~etnom bilansu. dugoro~no odre|uje stabilnost i sigurnost banke kao finansijske institucije. povrat anga`ovanih sredstava ili na specifi~na pobolj{anja profitnih performansi.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 188 Uticaj rasta aktive na volumen kapitala banke mogu}e je sagledavati na relativno jednostavan i lak na~in na slede}em primeru: polazimo od posmatranja pretpostavjena dva pojednostavljena bilansa banke. Planiranje rasta profita i kapitala banke Profitni ciljevi mogu se odnositi na povrat deoni~kog kapitala. stavke u bilansima izra`ene su milionima dinara. mora pove}ati i obim kapitala za 50%. ali istovremeno predstavljaju i procentualno u~e{}e u zbiru bilansa.3. kako bi se odr`ala adekvatna stopa kapitala po me|unarodnim standardima. Dakle. teku}i na kraju godine. {to je daleko ispod standardne stope od 8%. da je obim poslovanja porastao za 50% i da se. To pokazuje slede}a slika broj 6-5. sa pojednostavljenom strukturom i rastom navedenih stavki u aktivi I pasivi bilansa banke. Ukupan zbir teku}eg bilansa ve}i je za 50% od zbira po~etnog bilansa. ve} da kapital ostane na nivou po~etnog bilansa. odnosno u aktivi i pasivi po~etnog i teku}eg bilansa. Ako banka `eli da ostane u svom poslu i da stabilno posluje kao nezavisna . 6. ukupna aktiva) i tri pozicije u pasivi (kapital. Ako banka ne u~ini napore u cilju pove}anja obima kapitala sa 8 na 12 miliona dinara. a to je 8%. 6-3: Rast kapitala u bilansu banke Kao {to se vidi iz navedene slike 6-5. Naime. po~etni i teku}i bilans banke koji se sastoje samo od tri pozicije u aktivi (krediti. odnosno obima poslovanja. prvi na po~etku godine i drugi. shodno tome. ostala aktiva.3. Profitabilnost banke je va`na sa dva aspekta: deoni~ara i regulatornih institucija. To zna~i. ostala pasiva i ukupna pasiva). PO^ETNI BILANS (1) Krediti Ostala UKUPNO:10 60 Depoziti Kapital 92 8 TEKU]I BILANS (2) Krediti 90 Depoziti Kapital 138 12 Ostala aktiva60 UKUPNO:150 UKUPNO:10 UKUPNO:150 Slika br. Zato menad`ment tim banke mora kontinuirano pratiti uskla|enost rasta kapitala sa rastom bilansa.3%.

koje banka ne mo`e da kontroli{e.5 % povrata sredstava u jednogodi{njem periodu bez radikalnih operativnih zahvata u poslovanju banke. str. prvi i glavni zadatak je da utvrdi potencijalni rast profitabilnosti. polaze}i od 0.40 % kroz zna~ajno popravljanje operativnih performansi i ostvarenje dugoro~nih ciljeva profitabilnosti. Naime. Ova kapitalna baza je ban~in osnovni resurs koji joj dozvoljava obavljanje funkcije finansijskog posrednika. S druge strane. banka treba da odredi gde `eli da bude za pet godina i da taj put ostvari etapno na realno mogu} na~in. inflacija itd. 96. Planiranje kapitala reprezentuje disciplinu prognoziranja adekvatnog nivoa kapitala u 20 Ibidem.stopa povrata deoni~kog kapitala. potrebe za pove}anjem kapitalnih izdataka i drugih stavki. Fokusiranje kontrole kvaliteta performansi banaka mo`e se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika.stopa povrata ukupnih sredstava.). Profit se kao stopa izra`ava razli~itim performansama i to kao:20 . ve} tako|e i realni nivo optimalnog profita baziran na ograni~avanjima postavljenim pred operativu kao {to su: nedostatak kvalitetnih menad`era. racionalno kori{}enje resursa).zarada po jednoj deonici (dividenda). . Ova baza reprezentuje permanentnu obavezu prema investitorima u bankarskom poslu i zbog toga generi{e nivo poverenja prema institucijama kojima je dozvoljeno prikupljanje i dr`anje depozita. Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja banaka usmerava menad`met tim na kontrolu internih faktora (kao na primer.60 % povrata sredtava na stopu od 1. . koje mogu uticati da poslovanje iz godine u godinu da ono postaje skuplje nego {to je anticipirano. mogu}e je posti}i. nemogu}e je i}i sa postoje}e stope 0. Banka mo`e po~eti sa radom tek kada obezbedi kapitalnu bazu. (1) Profitabilnost kao prinos na ukupnu aktivu (Return on Assets-ROA). Na primer. U strategijskom planiranju profita treba biti realan i da nije mogu}e praviti velike skokove iz godine u godinu.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 189 finansijska institucija u mogu}e predvi|enoj budu}nosti.60 % povrata kao proseka za protekle tri godine na prosek od budu}ih pet godina od 1. kada se zamisli dugoro~na linija profitabilnosti. ne samo maksimalni potencijalno mogu}i profit. (2) Profitabilnost kao prinos na deoni~ki capital (Return on Equity-ROE). koje banka mo`e da kontroli{e i na razvijanje strategija banke da se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okru`enju. . Profitni ciljevi moraju uzeti u obzir.

Cilj planiranja kapitala je da se osigura odgovaraju}i kapital za podr{ku banke i pra}enje njenog strategijskog plana. U politici kapitalizacije banke. 21 Timothy P.4. Mack: Capital Planning and Management. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razli~itih publika. Ovde je bitno posebno ista}i. u knjizi: The Bankers Handbook. 332. Baughn. koga ~ine tri klju~na elementa: (1) zajedni~ki (equity) kapital. Illinois. Efektivno planiranje kapitala treba da anticipira budu}e zahteve za kapitalom koji rezultiraju od tehnolo{kih promena ili porasta nivoa poslovne aktivnosti banke. To zna~i. Dow Jones-Irwin. Anticipiranje potreba za dodatnim kapitalom mo`e obezbediti menad`ment timu banke tr`i{nu prednost u sticanju dodatnog kapitala. da obnavljanje ravnote`ne stope primarnog kapitala treba da bude na kontinuiranoj bazi. da se primarni kapital formira kontinuirano i treba da bude osnovica za pokrivanje dinami~nog rasta bankarskih resursa. core capital). Homewood. koji predstavlja su{tinu kapitala banke (tzv.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 190 svakoj individualnoj bankarskoj instituciji shodno uslovima ekonomske sredine u kojoj posluje. Hartman and John E.21 Planiranje kapitala je proces odre|ivanja odgovaraju}ih komponenti i nivoa kapitala u sredini konsistentnoj sa pretpostavkama strategijskog plana banke. Thomas I. focus se stavlja na formiranje primarnog kapitala banke. stopa rasta kapitala. str. Edited by: William H. Proces planiranja kapitala po~inje sa razmatranjem ekonomske sredine i budu}e zarade banke. Planiranje adekvatnosti kapitala Kapitalizacija u savremenom bankarstvu postaje nu`ni nerazdvojni deo poslovne master strategije svake banke. i izvori za formiranje kapitala banke. a uslovi za to su ravnote`na stopa ostatka neto prihoda i stopa rasta aktive. Storrs and Charls E. Nadprose~ne zarade obezbe|uju menad`ment timu banke dodatnu fleksibilnost u planiranju kapitala. da obezbe|uje adekvatan prinos teku}im i budu}im investorima koji ne mo`e biti prenagla{en. 1988. Third Edition. Va`nost internog generisanja kapitala i kapaciteta je. 6. .3. Pri tome je neophodno da se strategijskim planom precizno utvrde i jasno defini{u: - ukupan obim kapitala. Kapital je jedan ekonomski deficitaran strategijski resurs i zbog toga je plan kapitala klju~na komponenta op{tih planskih napora banke. (2) rezerve za pokri}e kreditnih gubitaka i (3) ostali primarni kapital. Walker.

4 16.25 %.700 62. {to }e uticati na promenu baznog odnosa kapital/aktiva od 7.449 66.7 7. banka mora pristupiti infuziji kapitala. koji polaze od toga da je: (1) (2) (3) (4) projektovani rast prose~ne aktive na godi{njem nivou od 7 %.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 191 Adekvatnost kapitala ili solventnost banke podrazumeva sposobnost banke da efektivno apsorbuje svoje poslovne gubitke ili smanjenja vrednosti svoje aktive. .60 % na prose~nu aktivu.11 5godin a 14.250 71.1 19.08 Slika br.0 931.4 20.8 7.4 992. Menad`ment tima treba unapred da zna slede}e: ako kapital banke padne ispod granice od 7 % tokom navedenog perioda od pet godina. Tako. 99.5 771. da je zarade 0. da je zadr`ano 75 % od ukupne zarade.4 7. 6-4: Uticaj rasta aktive na poziciju kapitala banke22 37) Navedena slika 6-6 prikazuje podatke. odnosno bankarstvo u tranzicionim privredama. Bankarske supervizorske agencije u SAD defini{u kapital banke na ciljnom nivou kao primarni i sekundarni kapital.8 7. dr Uro{ N. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. me|unarodni standard solventnosti je u 1992.000 60. 6.1 17.025 81.108 76. str.0 725.4.godini utvr|en na nivou od minimum 8 % od ukupne aktive banke.17 3godina 12.6 7. ME\UNARODNI STANDARDI KAPITALA 22 Vidi detaljnije: Prof.1 15. 1999.6 821. Elementi Prose~na aktiva Zarada banke Suma dividende Kapital banke Kapital/ aktiva % Bazna 10. Me|unarodni standardi adekvatnosti kapitala su utvr|eni u procentu u odnosu na ukupnu aktivu.8 874. da bi zadovoljile kreditne zahteve i zahteve depozitara.0 15.0 7.21 2godina 11.25 1godina 10. mada je taj standard danas i znatno ve}i za neke zemlje.14 4godina 13. koji komercijalne banke moraju odr`avati sve vreme. Feljton Novi Sad.

godine pod nazivom Principi kontrole bankarskih stranih institucija (kasnije poznat kao Konkordat). tada odlu~io da poku{a zaustaviti dalju eroziju kapitalnih standarda u bankarskim sistemima i da ula`i ve}i zajedni~ki napor u cilju ve}e konvergencije u postupcima i modelima merenja adekvatnosti kapitala.2. Re~ je o podsticanju namere za pribli`avanje zajedni~kih stavova i standarda u cilju harmonizacije tehnika kontrole u zemljama ~lanicama. 6.4. u kome su dati principi za podelu kontrole izme|u kontrolnih vlasti doma}ina i mati~nih vlasti. Bazi~ni koncept metodologije utvr|ivanja adekvatne stope kapitala polazi od toga. Su{tina utvr|ivanja standarda adekvatnosti kapitala Bazelski komitet za bankarsku kontrolu ustanovili su guverneri centralnih banaka zemalja grupe 10 krajem 1974. a njegov revidirani 1983. Prvi dokumenat Komiteta pojavljuje se 1975. adekvatna stopa kapitala jeste ona koja odr`ava zadovoljavaju}u institucionalnu strukturu banke i {titi banku od negativnih efekata neo~ekivanih gubitaka. odnosno ga{enju neke od banaka.1. U tom smislu. Komitet je. i planirani prirast kapitala za razvoj i stabilnost banke.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 192 6. Komitet je izradio platformu za redovnu saradnju me|u zemljama ~lanicama po pitanjima kontrole banaka. da teku}i gubici banke treba da budu pokriveni iz teku}ih prihoda.godine. Naime.4. To nije bio nikakav formalni niti nadnacionalni kontrolni akt. Ovaj poduhvat je doveo do stvaranja jednog {irokog konsenzusa o jedinstvenom pristupu ponderisanog merenja rizika za bilansne i vanbilansne stavke poslovanja banaka. po~etkom 80-tih godina postojala je zabrinutost {to se koeficijenti kapitalne adekvatnosti velikih me|unarodnih banaka pogor{avaju ba{ u vreme rasta rizika prezadu`enih zemalja. U prve dve decade Komitet je najve}u pa`nju posvetio pitanju adekvatnosti kapitala banaka. prihode vlasnika kapitala (akcionara). da funkcija kapitala ima svoj puni smisao jedino u uslovima neo~ekivanih gubitaka i pri eventualnoj likvidaciji. U tr`i{nim uslovima poslovanja polazi se od toga. Primena kapitalnih standarda Bazel I u bankama . uz podr{ku guvernera grupe 10. koji treba da budu dovoljni da pokriju: - teku}e neo~ekivane gubitke. Ustvari.godine nakon prete}ih poreme}aja na deviznim I bankarskim tr`i{tima.

Ovi procesi se sastoje od ~etiri elementa: • • • • identifikacija i merenje svih materijalnih rizika. odnosno portfolio banke. Ovaj model je ugra|en u Bazel II i nazvan je Standardni model. Banking Regulations. Comprehesive Version. Bazelski sporazum. odnosno Bazel I je ponudio primenu minimalnih standarda adekvatnosti kapitala od 8% uz progresivnu primenu do kraja 1992. Naime. izlo`en i drugim kao {to su: kamatni. 23 . da je poslovanje banke. robni i cenovni rizici.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 193 Globalna kriza zadu`enosti tokom osamdesetih godina dovela je do usvajanja Bazel I standarda 1988. Ovim se prakti~no dozvolilo bankama da na osnovu ovog International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards. u BiH 12%). (2) da obezbedi jednu op{tu internacionalnu definiciju kapitala banke. u Srbiji 12%. dok je u zemljama sa ve}iom izlo`enosti riziku taj procenat bio ve}I (u Hrvatskoj 10%.godini dolazi do pro{irenja pojma tr`i{nog rizika i do upotrebe modela tr`i{nog rizika. Privredni pregled. pored kreditnog rizika. 2007. ovim predlogom je inkorporiran u tekst Sporazuma veoma va`an novi stav. Da bi se ovaj nedostatak otklonio. devizni. Smatra se da je osnovni nedostatak Bazel I standarda adekvatnosti kapitala u tome {to se isklju~ivo odnosio na kreditni rizik I {to se na sve vrste I visine kredita primenjivao isti standard koeficijent kapitalne adekvatnosti (CARCapital Adequacy Ratio) od minimalnih 8% (u Evropskoj uniji I SAD). ne samo u ~lanicama grupe 10. prevod.godine. donela niz neobavezuju}ih normi o tr`i{nom riziku. 2004. Bazelski komitet utvrdio je za superviziju banaka u poku{aju da: (1) kreira nivo za poslovnu utakmicu na internacionalnom podru~ju za efektivnu borbu na globalnom tr`i{tu. ve} i sa svim drugim zemljama u kojima posluju me|unarodne grupacije banaka.23 Tokom primene Bazela I u praksi nastojalo se da se pobolj{aju norme. Bazel II – Me|unarodna saglasnost o merenju kapitala. odnos kapitala prema nivou ukupnih rizika. pa je slede}i va`an korak u obliku predloga nagovestio Bazel II u 1993. str. Bazelska Komisija je posle usvajanja osnovnog dokumenta. A Revised Framework. Banke su utvrdile interne procese upravljanja rizikom za evaluiranje rizika potrebnog za adekvatnost kapitala. 10.god.godine i tako postao platforma za poslovanje. Beograd. U 1995. i procenjivanje saglasnosti sa utvr|enim ciljevima banke. i (3) utvrdi rizi~no bazirane kapitalne standarde bankarskih organizacija {irom sveta. utvr|ivanje eksplicitnih ciljeva adekvatnosti kapitala sa respektom rizika.

ako kapital postane neadekvatan.godine. Primena kapitalnih standarda Bazel II u bankama Po~etkom 1999. (2) treba li se od banaka zahtevati da procene i odr`avaju op{tu adekvatnost kapitala u odnosu na zacrtane rizike. uredno i pouzdano razotkrivaju informacije koje se odnose na strukturu kapitala i izlo`enost riziku.godine. Efektivna tr`i{na disciplina i supervizija zavise da li ili ne banke pravovremeno. Bazelski komitet utvrdio u Bazelu II tri osnovna oslonca ili stuba:24 minimalne kapitalne standarde. i (4) treba li intervenisati u ranom stadiju i za{tititi kapital od padanja ispod nivoa za{tite i treba li zahtevati brzu ‘lekarsku’ pomo}. same odrede svoje potrebe za kapitalom.godine. 6-10. Bazelski komitet sa~inio je predlog novog sporazuma poznatijeg kao Bazel II. u~esnici na tr`i{tu mogu proceniti i doneti odluku o sopstvenom riziku u poslovanju sa takvim institucijama. . Pet godina kasnije. Kona~na verzija ovog novog sporazuma objavljena je juna 2004. koji je zasnovan na razvijenim sofisticiranim modelima procene rizika. supervizorki nadzor i tr`i{nu disciplinu. (3) treba li preispitati i evaluirati internu procenu adekvatnosti kapitala i strategiju banke i njenu preteranost sa propisanim kapitalnim koeficijentima. Tre}i oslonac odnosi se na tr`i{nu disciplinu koja daje bankama vi{e inicijative da upravljaju njihovim rizicima i odr`avaju adekvatan kapital. a u SAD od juna 2007.godine. str. Ovaj model je prepoznatljiv u Bazelu II I naziva se interni model procene rizika. 6.godine i on je postao zakonski va`e}i za ~lanice EU od januara 2007. (2) sopstvenom internom rejtingu saglasno sa procenom mogu}nosti propusta i jedinstvenim profilom rizika. 24 Ibidem.3. Drugi oslonac zahteva budan supervizorski nadzor i preispitivanje adekvatnosti kapitala preko slede}ih principa supervizije: (1) da li vlasti zahtevaju da banke posluju iznad minimuma regulisanih kapitalnih koeficijenata. Na osnovu relevantnih i objektivnih tr`i{nih informacija. Efektivnost tr`i{ne discipline u kontrolisanju preduzetog rizika od strane banaka zavisi od adekvatnosti izno{enja u javnost-razotkrivanja informacija na tr`i{tu i realnosti i kvaliteta prakse razotkrivanja u bankama. od 1998.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 194 modela. Prvi oslonac zahteva zdravi minimum kapitalnog standarda koji efektivno i ta~no prepoznaje stepen kreditnog rizika baziran na: (1) standardnom pristupu da kapitalni zahtevi budu povezani sa eksternom procenom – kreditnim rejtingom.4. od banaka se zahteva da imaju regulatorni capital kao za{titu od tr`i{nih rizika.

Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavljaju disciplinu predvi|anja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala za pojedina~nu finansijsku instituciju u odre|enoj ekonomskoj sredini. I na{a zemlja }e morati da prilagodi svoje zakonodavstvo saglasno Bazelu II tokom procesa pristupanja EU. postaje bitan process upravljanja rizikom unutar banke (VaR-Value at Risk)). odnosno da svakoj pojedina~noj transakciji Var-om izmeri rizik. da preko polovine banaka na na{em tr`i{tu su sa sedi{tem u EU i moraju da posluju u skladu sa Bazelom II. Novina je i pra}enje odnosa rizika i prinosa. Strategije pove}anja kapitala banke U cilju smanjenja rizika insolventnosti banke i odr`avanja zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala ili solventnosti banke.4. Zadatak planiranja kapitala je da odr`ava nivo adekvatnost kapitala u stalno promenjivoj ekonomskoj sredini koji je prihvatljiv . 6. I banke i regulatori mora}e da poseduju ne samo formalnu i zakonsku. Kod nas je situacija takva. Smatra se da primena Bazela II zna~I pravu revoluciju u bankarstvu. koju donose Bazel II standardi. Naime. Bazel II zahteva najmanje pet godina relevantnih istorijskih podataka da bi se adekvatno primenjivali modeli za merenje rizika. Ovo moraju da prate i reforme obrazovnih programa u okviru ekonmskih i matemati~kih studija. neophodno je finansijskim planom postaviti kao cilj: maksimiziranje bogatstva deoni~ara i projektovati strategijskim planom dugoro~ni rast i ciljni profit.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 195 Glavna novina. Za ove poslove bi}e im potrebni novi mladi bankarski stru~njaci sa visokim i specijalizovanim znanjima iz menad`menta rizikom (Professional Risk Manager)i iz kvantitativnih finansija (Financial Risk Manager) kao specijalisti sa profesionalnim licencama. kreditnog i operativnog) i visine kapitala i rezervi.4. je promena koncepta regulacije: umesto apriori zadatog minimalnog kapitala ili koeficijenta kapitalne adekvatnosti. sa aspekta banaka. Finansijskim planom treba projektovati obim i strukturu kapitala banke i nivo dividende. Mnoge postoje}e procedure u bankarstvu mora}e da se ili menjaju iz temelja I zna~ajno modifikuju. koju banka treba da ostvari. a smatra mase da je po`eljno imati podatke koji obuhvataju bar jedan biznis ciklus. Bankarski sistem se {titi od rizika uskla|ivanjem visine rizika (tr`i{nog. nego i profesionalnu kompetenciju.

215. zemlje koje `ele ve}u konkurentnost svojih banaka. ban~ino tr`i{te maloprodaje i velikoprodaje. Kod velikih banaka planiranje kapitala je slo`enije imaju}i u vidu njihovu razu|eniju strukturu kapitala. u zemljama sa ve}om izlo`enosti riziku. Slo`enost planiranja kapitala je. Osim toga. 1999. koje je konzistentno sa ban~inim strategijskim poslovnim planom. Prihva}eni me|unarodni standardi adekvatnosti kapitala banaka (Bazel I) i konstitui{u minimalnu adekvatnost kapitala banaka. 250. 4 %. mogu propisivati i ve}e stope adekvatnosti kapitala od navedenih 8 procenata. dok subordinarne obveznice (dugoro~ni dug) mogu iznositi najvi{e 50 % od primarnog kapitala banke tj. Naravno. zavisna od veli~ine banke. 26 .godine.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 196 za raznoliku publiku. Tako su. 1995. Feljton Novi Sad. rejting agencije i regulatorne odnosno kontrolne institucije. ali i voditi politiku diferencijacije prema visini stvarne stope adekvatnosti kapitala. planiranje kapitala je jednostavnije. dr Uro{ N. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. kada stopa kapitala padne na 2 % ili ni`e). ti procenti su ve}i. U okviru ukupnog kapitala koji predstavlja ovih 8 %. str. za podr{ku banke u ostvarenju njenog strategijskog poslovnog plana. Kod manjih banaka. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Beograd. Proces planiranja kapitala po~inje sa ispitivanjem i proverom ekonomske sredine i prespektive zarade banke. Pri tome je va`na postoje}a struktura 25 Prof. Cilj planiranja kapitala je da osigura adekvatan kapital. Ekonomski institute. koja iznosi 8 % od ponderisane rizi~ne aktive i vanbilansnih stavki. ulaga~i. kao strategijski resurs. sve depozitne institucije u SAD svrstane po ovom osnovu u pet grupa i to:26 (1) dobro kapitalizirane institucije (stopa iznad predvi|ene) (2) adekvatno kapitalizirane institucije (stopa na normiranom nivou) (3) subkapitalizirane institucije (prestanak isplate dividendi i obnova kapitala) (4) znatno subkapitalizirane institucije (odmah pove}anje kapitala ili fuzija sa bankama sa visokim stopama kapitala) (5) kriti~no subkapitalizirane institucije (uvo|enje starateljstva. 50 procenata kapitala (zna~i 4 %) treba da ~ini primarni kapital banke. regulatorne institucije).25 Planiranje kapitala je proces odre|ivanja komponenti i nivoa kapitala u jednoj sredini. rejting agencije. uglavnom. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razne publike (korisnici usluga. str. ulaga~e. na osnovu propisa iz 1991. ali i od visine interno procenjenih rizika banke (Bazel II).

[anse za prikupljanje novih izvora kapitala zavise od teku}eg prinosa na kapital banke. Mack: Capital Planning and Management. prema podacima za ameri~ke banke u perodu 1934 . Third Edition. Illinois. godine (period od 50 godina) svi bankroti banaka su bili povezani Tre}a Analiza to{kova Optimalna struktura sa tri vrste rizika. 6-5: Proces planiranja dodatnog kapitala banke U osnovi. Rizik likvidnosti kapitala dominirali su faza dodatnog i kreditni rizikBenefit analiza posle 1930. Homewood. Druge forme rizika. a naro~ito mogu}nost internog generisanja kapitala. Thomas I. Efektivno planiranje kapitala bi trebalo da anticipira budu}e zahteve za adekvatnost kapitala saglasno tehnolo{kim promenama ili pove}anom nivou poslovne aktivnosti banke. Sa aspekta istorijske perspektive.27 U su{tini. dok je rizik kamatne stope bio posle 1980. 332-333. str. godine. Baughn. Edited by: William H. Dow Jones-Irwin. Storrs and Charls E. proces planiranja pove}anja kapitala uklju~uje tri faze: Projekcije dodatnog Projekcije kapitala aktivnosti banke Slika br. 1988.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 197 kapitala. da je samo ve}i odgovaraju}i nivo kapitala banke mogao da spasi banke od ovih bankrotstava. godine.1983. 27 . postoje tri strategija da banka obazbedi pove}anje kapitala i to: Prva Potreban iznos Nivo aktivnosti faza dodatnog kapitala Bilans stanja (1) smanjenje visine baze na koju se primenjuje veli~ina kapitala banke (sekjuritizacija kredita) (2) smanjenje isplate dividende deoni~arima (interno generisanje kapitala) Druga Eksterni i interni Nivo profita (3) dodatne emisije i plasmani deonica na tr`i{tu (eksterno generisanje faza kapital banke Nivo dividende kapitala). Hartman and John E. Anticipiranje potrebe za dodatnim kapitalom mo`e omogu}iti menad`mentu da iskoristi prednost i iskoristi {anse na tr`i{tu za prikupljanje dodatnog kapitala. u knjizi: The Bankers Handbook. kao {to su tehnolo{ki rizik i rizik deviznog Timothy P. Sasvim je jasno. Walker.

11. 6. Englewood Cliffs. Reston. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. Orgler and Benjamin Wolkowitz: Bank Capital. Haslem: Commercial Bank Management.. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Reid Nagle and Bruce Peterson: Capitalization Problems in Perspektive. 14. New York.. Mack: Capital Planning and Management. Edited by: William H. Inc. Barrons. Englewood Cliffs. 1985. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Reston Publishing Company. 1989. Reed and Edward K. New York. postali su va`niji u depozitnom poslovanju banka i imaju svog uticaja na performanse bankarskog poslovanja. Beograd. 1988. Frank P. The Dryden Press. edited by: Richard C. New York. Thomas I. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Johnson and Richard D. 1990. Second Edition. New York. 1990. Joh Wiley and Sons. 7. 28 Reid Nagle and Bruce Peterson: Capitalization Problems in Perspektive.28 LITERATURA: 1. 9. 2.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 198 kursa. Eisenbeis. 13. Eric N. Beograd. Joseph F. Dow Jones-Irwin. Hartman and John E. 3. Johnson: Commercial Bank Management. Storrs and Charls E. New York. Graddy and Austin H. Nau~na knjiga. Walker. John Willey and Sons. The Dryden Press. Edward W. 1984. 5. Gill: Commercial Banking. Lexington Books. 1989. Prentice Hall.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. Compton: New World of Commercial Banking. Virginia. MacMillan Publishing Company. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. u knjizi: The Bankers Handbook. Homewood. 1985. 1990. Aspinwall and Robert A. New York. John A. New Jersey. New York. Ekonomski institut Beograd. 1985. Regional and Global. New Jersey. 8. Prentice-Hall. 10. Third Edition. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Sinkey. New York. Yair E. Baughn. 1987. Emmanuel N. . Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. 302. str. 12. Eisenbeis. Preager. Duane B. 1976. John Willey and Sons. Fourth Edition. Third Edition. Eric H. 1985. 1995. 1985. Aspinwall and Robert A. Compton: Inside Commercial Banking. New York. Timothy P. 4. edited by: Richard C. Illinois. Jr.

The Word Bank. A Revised Framework. Banking Regulations. Zagreb. Ilinois. second edition. 2003. Beograd. 18. Bank Administration Institute. Sonja Brajovi} Bratanovi}: Analyzing and Managing Banking Risk: A Framework for Assessing Corporate Governance and Financial Risk. Mate. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. 2007. 16. dr Uro{ N. Novi Sad. Feljton. 2004. Austin.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 199 15. 1999. 2006. International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards. Prof. Donald R. 1988. prevod. prevod. Douglas V. 17. Hennievan Greuning. Comprehesive Version. Rolling Meadows. Scampini: Modern Banking – A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions. . Bankers Publishing Company. Privredni pregled. Bazel II – Me|unarodna saglasnost o merenju kapitala. Hakala and Thomas J.

DEO TRE]I UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE S a d r ` a j t r e } e g d e l a: • Upravljanje rastom vrednosti banke • Upravljanje korporativnim performansama banke • Upravljanje portfolio performansama banke Napomene uz sadr`aj tre}eg dela knjige .

Upravljanje performansama na ni`im nivoima organizacione strukture banke je od posebnog zna~aja za kvantitet i kvalitet njenih korporativnih performansi. elementi upravljanja rastom vrednosti banke. Akcenat se stavlja na strategijsko upravljanje rastom vrednosti. zatim se obra|uje koncept vrednosti banke.. i tako postane lider na tr`i{tu. Najve}i doprinos performansama banke ima kreditni portfolio i zato upravljanje kreditnim portfolijem ima prvorazredni zna~aj za menad`ment tim banke. Drugi po zna~aju performansi je investicioni portfolio banke ili portfolio hartija od vrednosti. metode i okvire rasta vrednosti banke. te sam rast vrednosti banke fuzijom i akvizicijom. bankom se mora efikasno i efektivno upravljati. • upravljanje korporativnim performansama banke. obima. To se posti`e u menad`ment upravlja~kom procesu. koji fokusira elemente. Polazi se od toga da ima vi{e vrsta performansi od kojih su najva`nije finansijske performance banke.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 201 NAPOMENE U cilju ostvarivanja rasta vrednosti. Da bi se na to ukazalo. odnosno performansi banke. ostvareni nivo korporativnih performansi zavisi od ostvarenog nivoa performansi u pojedinim delovima banke ili portfolio celinama. Cilj uspe{ne banke je da nastoji da ostvari vrhunske finansijske performance. Razli~ito upravljanje dovodi do razli~itih rezultata. i • upravljanje portfolio performansama banke. . U savremnim rizi~nim uslovima poslovanja. Potrebno je da se banka i svi njeni funkcionalni delovi osposobe za ostvarivanje vrhunskih performansi u deregulisanoj konkurentskoj tr`i{noj sredini. prvo se analizira zna~aj vrednosti banke. Pomeranje krive tra`nje u svoju korist predstavlja jedan od pouzdanih na~ina uspe{nog poslovanja i rasta vrednosti banke. Drugim re~ima. Ova materija se izla`e u ovom tre}em delu knjige u tri slede}e glave: • upravljanje rastom vrednosti banke. ~iji doprinos je evidentan za banku u rizi~nim tr`i{nim uslovima. veli~ine i ve}eg stepena uspe{nosti. name}e se ozbiljan zadatak menad`ment timu banke da efikasno i efektivno upravlja rastom vrednosti banke. od kojih je profit najva`nija finansijska performansa. va`nu ulogu i zna~aj imaju korporativni elementi i ostvarene korporativne performance banke. metode I na~ine rasta vrednosti banke. U tom naporu banke. korporativnim i portfolio performansama banke.

UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 202 GLAVA 7. UPRAVLJANJE RASTOM VREDNOSTI BANKE OKVIR SEDME GLAVE: • Koncept vrednosti banke • Elementi upravljanja rastom vrednosti banke • Metode i okviri rasta vrednosti banke • Rast banke fuzijom i akvizicijom .

Vrednost nije stati~ki ili homogeni koncept. Second Edition. Tako na primer. John Wiley & Sons. 2) Ibidem.1. Cena je aktuelni finansijski iznos utro{en radi pribavljanja neke aktive. 1) . rada. u principu. 165. • relativna oskudnost. U ovom slu~aju. str. kapitala i menad`menta). 166. KONCEPT VREDNOSTI BANKE 7. tro{ak mo`e daleko da prevazi|e vrednost. cena i tro{ak su razli~iti koncepti i retko su jednaki finansijski iznosi. • stepen uklju~enog vlasni{tva. • likvidnost i tr`i{nost aktive. fokus }e biti usmeren na vrednost. Pojam i faktori vrednosti banke Sam koncept vrednosti nije tako po{ten ili iskren pristup kao {to mnogi ljudi veruju. Tro{ak tipi~no zna~i finansijsku vrednost faktora proizvodnje (zemlje. and Acquisitions – The Fair Value Approach. Mergers. zavisi od nekoliko faktora:1) • strane za koju se radi procena ili evaluacija. i • svrhe evaluacije. Na primer izraz: ‘On je preplatio onu ku}u’ pokazuje razliku izme|u cene koju je neko platio za ku}u i vrednosti ku}e. 2001. Dakle. Vrednost. Valuations. dinami~ki koncept vrednosti bilo koje aktive zavisi od mnogobrojnih faktora. koju neko drugi smatra realnom. Po{to je ovde u pitanju vrednost. • ta~ke u vremenu za koju se vr{i procena. • lokacija aktive. Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. Najjednostavnije. • rok procene vrednosti.1. Sli~na razlika egzistira izme|u vrednosti i tro{kova. a cena i tro{ak }e biti razmatrani samo u eksplicitnim slu~ajevima.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 203 7. • vrednost substituta. • potencijal kori{}eenja aktive. i • fizi~ke kondicije aktive.1. tro{kovi razvoja trgova~kog centra ne mogu reflektovati njegovu vrednost ako je lociran u sredini koja izgubi svoj najve}i broj zaposlenih dan nakon otvaranja {oping centra. vrednost bilo koje aktive.godine. New York. koji se menjaju tokom vremena i to:2) • ukupna ekonomska sredina. str. • tipa vrednosti kojom se meri. Koncept vrednosti se razlikuje od cene ili tro{kova.

da li je aktiva u produktivnom kori{{}enju i da li kao takva ima vrednost. Fer tr`i{na vrednost poznata je i kao tr`i{na vrednost i kao gotovinska vrednost. • osigurana vrednost. ve} uslovi pod kojim izvesnim pretpostavkama se vr{i evaluiranje aktive.1. Vrednost u razmeni je su{tinski suprotna od vrednosti u kori{}enju i odnosi se na deo aktive koji se 3) Ibidem. vrednost zavisi od lica koje vr{i procenu. • unutra{nja vrednost. Drugim re~ima. Unutra{nja vrednost. • interesna vrednost. {to }emo ista}i u najkra}im crtama. .2. Zato je va`no i neophodno da se sagledaju razli~iti koncepti vrednosti koji se mogu koristiti u proceni vrednosti banke i to:3) • investiciona vrednost. i • spasena vrednost. je koncept koji se ~esto koristi u finansijksim analizama za procenu vrednosti deonica baziranu na svim poslovnim ili investicionim ~injenicama i okolnostima. kori{}enje i interpretacije. Da se podsetimo. svrhe. Fer tr`i{na vrednost je determinisana kao cena bazirana na specifi~an dan kada voljni kupac `eli platiti voljnom prodavcu uz sve relevantno znanje. • knjigovodstvena vrednost. str. vremena i mno{tva drugih faktora. ne postoji samo jedna prava vrednost. • vrednost preme{tanja.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 204 7. • vrednost u kori{}enju/vrednost u razmeni. gde razli~iti koncepti vrednosti imaju razli~ite definicije. Su{tina je u tome. • gudvil vrednost (‘goodwill’). 166-172. • likvidaciona vrednost. Fer vrednost je standardna vrednost koja se odnosi na pravne slu~ajeve i primenjuje u nekim specifi~nim transakcijama (slu~ajevi sudske prakse). poznata i kao fundamentalna vrednost. • fer vrednost. Ovo kazivanje ima direktnu primenjivost na evaluaciju. Vrednost u kori{}enju nije tip vrednosti. To je ~esto iznena|enje za bankare i druge profesionalce kada ~uju da je zna~enje vrednosti slo`enije nego ‘{to ne{to vredi’. Investiciona vrednost obi~no zna~i vrednost budu}ih beneficija vlasni{tva neke specifi~ne aktive specifi~nog kupca. Navedeni koncepti se me|usobno razlikuju. Razli~iti koncepti i tipovi vrednosti banke Jedna stara kineska poslovica ka`e: ‘Mudrost po~inje sa nazivanjem stvari njihovim pravim imenom’.

kao {to je fer tr`i{na vrednost ili investiciona vrednost. Interesna vrednost je ne{to kao posmatrana vrednost i nije standardna vrednost. da obe{teti vlasnika u slu~aju gubitka. Slika 7-1 ilustruje kako na razli~ite nivoe budu}eg prihoda od poslovanja uti~u razli~iti tipovi vrednosti.3. Osigurana vrednost je deo aktive koji je osiguran na neku vrednost.1. i vrednost prisilne likvidacije nije ista stvar kao prihod od poslovanja. Spasena vreednost je iznos aktive posle prodaje. ali mo`e da na|e kupca. koji nije vi{e od koristi teku}em vlasniku i nalazi se van upotrebe. Vrednost redovne likvidacije je koncepcijski ista kao vrednost prinudne likvidacije. mo`e se sagledati odnos me|u raznim tipovima vrednosti koji su ranije opisani. Gudvil (‘goodwill’) je specifi~an tip neopipljive aktive koja se pojavljuje kada posao kao celina ima ve}u vrednost nego vrednost njegove opipljive i specijalno identifikovane neopiljive aktive. Likvidaciona vrednost ne predstavlja sam za sebe tip vrednosti. U k u p n a v r Ukupna vrednost posla Gudvil vrednost Vrednost aktive neopipljive . Vrednost prisilne likvidacije je druga najni`a potencijalna vrednost. Knjigovodstvena vrednost je ukupna knjigovodstvena vrednost aktive umanjena za knjigovodstvenu vrednost pasive i jo{ je poznata kao neto vrednost ili knjigovodstvena vrednost deoni~kog kapitala. Vrednost preme{tanja jedne aktive je jednostavno tro{ak pripajanja nove aktive sa istom koristi.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 205 mo`e odvojiti od operativnog entiteta. ve} uslove u kojima se vr{e valuiranje (prisilna ili redovna likvidacija). ali sa prakti~ne perspektive to je verovatno najni`a vrednost koje poslovanje mo`e da donese. 7. izuzev {to se obi~no primi ve}a vrednost s obzirom da je dozvoljeno vi{e vremena da se na|e kupac. koji nije ista stvar {to i nivo prihoda od poslovanja (prihod od prodaje nekog komada neupotrebljive opreme). Najni`a razumljiva vrednost poslovanja je vrednost otpatka opipljive aktive. Kao i vrednost otpatka. Ne koristi se za evaluaciju i ekonomske procene vrednosti ve} predstavlja samo ra~unovodstveni i poreski koncept. Relacije me|u konceptima vrednosti U okviru koncepta vrednosti ukupnog poslovanja.

: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. kapitala poreske tro{kova + 5) Joseph F. vrednost u kori{}enju i vrednost redovne likvidacije su teoretski jednake.te{ko}a Edition. Kumulativna vrednost je ukupna vrednost poslovanja. tako raste i gudvil i vrednost firme. 54. Konceptualno. . va`nost opipljive aktive postaje zna~ajnije.173. 7.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 206 Slika 7-1: Odnos izme|u tipova vrednosti i budu}eg prihoda4) Vrednost u kori{}enju opipljive aktive tipi~no raste sa prihodom od poslovanja do ta~ke u kojoj je vrednost u kori{}enju jednaka vrednosti zamene aktive. Kao i kod opipljive aktive. New York. 1989. Vrednost identifikovane neopipljive aktive tako|e tendira da raste kao prihod od rasta poslovanja. ali ako poslovanje postaje uspe{nije. vrednost jedne bankarske institucije mo`e se izraziti kao vrednost koja se sastoji od tri komponente preko slede}e formule:5) Vrednost Sada{nja Sada{nja Vrednost akcijskog vrednost vrednost 4) bankarske = Ibidem. i tada vrednost u kori{}enju prevazilazi vrednost redovne likvidacije. Na nivou nule prihoda. Evaluacija poslovanja najvi{e se meri ukupnom vrednosti poslovanja. Ovo je vrednost opipljive i neopipljive aktive i ona raste paralelno sa o~ekivanim budu}im prihodom od poslovanja. kao i prihod od poslovanja. str. Konceptualni okvir vrednosti banke Evaluiranje ili vrednovanje jedne bankarske firme mo`e se izraziti na vi{e na~ina. Po{to zarada ukupnog poslovanja raste.1. str. McMillan Publishing Company. Sinkey. Jr. Gudvil vrednost }e uvek rasti sa zaradom u poslovanju po{to se gudvil ra~una kao razlika izme|u vrednosti ukupnog poslovanja i vrednosti opipljive i identifikovane neopipljive aktive.4. Third firme banke za{tite duga fin. va`nost identifikovane neopipljive aktive raste.

ve} i nu`nost. 4. upravljanje rastom vrednosti banke u savremenim promenjivim uslovima nije samo potreba.2. te vrednost poreske za{tite povezana sa dugom. likvidnost i tro{kovi bankrota. ^ak {ta vi{e. U ~istoj akcijskoj firmi.2. 7.. ako se tro{kovi finansijskih te{ko}a-nevolja apsorbuju od strane dr`ave preko garancija za depozite. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . mora posebno da se analizira. odnosno biti usmerena na upravljanje rastom vrednosti banke. U bankarstvu. tro{kovi finansijskih te{ko}a-nevolja su kompleksna interakcija tro{kova odr`avanja likvidnosti. Dakle. Jednom. . vrednost firme je jednaka tr`i{noj vrednosti njenih akcija. tro{kovi resursa i tro{kovi kapitala). kada firma postane oslonjena na dugove. John Wiley & Sons.Measuring and Managing the Value of Companies. 1991.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 207 Slika 7-2: Konceptualna jedna~ina vrednosti banke Cilj menad`ment tima banke je da maksimizira vrednost svoje banke. Bez kori{}enja duga. Jednom. Potrebno je da ima tako formulisanu strategiju. koja }e fokusirati na vrednost banke. McKinsey & Company. Inc. punoj izazova i pretnji uspe{no poslovala. poreske beneficije i tro{kovi finansijskih nevolja interaktivno determini{u optimalnu strukturu kapitala banke. Da bi se preventivno za{tilo puno kori{}enje nov~anih pomo}i dr`ave ili garancija. Potreba i nu`nost upravljanja rastom vrednosti banke Da bi neka firma ili banka u savremenoj poslovnoj sredini.1. Vrednost duga je jednaka sumi sada{nje vrednosti komponenti poreske za{tite duga i tro{kova finansijskih te{ko}a-nevolja. tako da redukuju stepen finansijskog leverid`a. tada je na~in za maksimiziranje vrednosti firme da uzme kredita koliko je to god mogu}e. tro{kova bankrota. sa akcijskim kapitalom. primarna determinanta vrednosti treba da bude tr`i{te i produkcioni uslovi (kamatne stope. nije dovoljno da ima kvalitetne proizvode i usluge ili sposobne ljude. New York. regulatori depozitarnih institucija zahtevaju da banke dr`e adekvatan kapital. tj. ELEMENTI UPRAVLJANJA RASTOM VREDNOSTI BANKE 7. regulacije kapitala i osiguranja depozita. str. kada firma postane oslonjena na kori{}enje duga i obaveza (depozita).6) 6) Tom Copeland.

preko razumevanja koncepta vrednosti i svoje upravlja~ke sposobnosti.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 208 Ovi faktori mogu se sumirano sagledati u slici 7-3 oja ukazuje na potrebu upravljanja rastom vrednosti banke. da savladaju mnoge faktore me|u kojima su: . uslovi su se znatno promenili i menad`eri sada moraju. Me|utim. SNAGE DELOVANJA U OKRU@ENJU Igra na vi{e nivoa Raspolo`ivo je vi{e kapitala Top talenti su vi{e mobilni Vi{e informacija je rasoplo`ivo Turbolencija je stati ovde @ivotni ciklus Faktor tro{kova Globalna konkurencija Deregulacija Devizni kurs Kamatna stopa Poslovi su dezintegrisani Vertikalna integracija Horizontalna integracija Vlasni{tvo nasuprot kontroli Multiposlovni krahovi T R @ I [ T E PROMENE NA TR@I[TU KAPITALA AKTIVNOSTI DEONI^ARA NEEFEKTIVNE ODBRANE PREUZIMANJA TR@I[TE ZA KORPORATIVNU KONTROLU Slika 7-3: Potreba upravljanja rastom vrednosti banke Praksa u razvijenim privredama pokazuje. da su top menad`eri pre pedesetak godina mogli uspe{no da vode firme samo sa grubim razumevanjem vrednosti.

S druge strane. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke Postoje razli~iti ciljevi poslovanja menad`met timova u komercijalnim bankama.2. talenat. promene u tro{kovima. koje maksimiziraju cene akcija. ili da banka postane dominantna institucija na podru~ju bankarskih usluga.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. koje uti~u na vrednost. moraju se izbe}i dva fundamentalna koncepcijska propusta: prvi. U firmama ~ije se akcije javno ne prodaju na tr`i{tu i u kojima su menad`eri i 7) Joseph F. Krajnji cilj menad`ment tima banke je. Third Edition. 1989. Za velika javna preduze}a ovaj cilj je obi~no preveden u poslovni cilj maksimiziranja cene akcija. . str.2. da je korporativna strategija samo stvar odlu~ivanja u kojem poslu treba biti. 7. da se makismizira bogatstvo ili dugoro~ni prinos-povrat ulo`enih sredstava vlasnicima (deoni~arima) banke. Faktori promena su deregulacija. Da bi se uspe{no poslovalo i opstalo u ovakvoj poslovnoj sredini.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 209 • • • intenzivna konkurencija na vi{e nivoa. servisna podr{ka i informacije. da je poslovna strategija samo stvar najbolje konkurentske borbe na tr`i{tu proizvoda i usluga i drugi. volatilnost kamatnih stopa i deviznih kurseva itd. dogodile su se fundamentalne promene na tr`i{tu kapitala u vezi sa preuzimanjem i kontrolom. 49. da eksplicitno kreiraju vrednost. Sli~ni konkurenti na tr`i{tu moraju obratiti pa`nju na nekoliko elemenata kao {to su: raspolo`ivost kapitalom. poslovna sredina je postala ekstremno nestabilna i turbolentna. To posebno uti~e na kreiranje odluka menad`era koje uti~u na vrednost firme. Cilj koji je povezan sa odobrenjem rada. ili bi trebalo da bude.7) Cilj finansijskog menad`era u bilo kom preduze}u je obi~no utvr|en u izrazu maksimiziranja bogatstva njegovih vlasnika. menad`eri firme mogu najbolje zadovoljiti raznolike potrebe ili `elje njihovih velikih grupa deoni~ara. McMillan Publishing Company. Preko upravlja~kih aktivnosti. Osim toga. brzo dono{enje odluka u turbolentnim uslovima. New York. Strategija mora da inkorporira ove ciljeve. Menad`ment tim mo`e videti kao ciljeve rast aktive i rast kredita. dezintegracija i multiposlovnih povezivanja. sve manjim strpljenjem deoni~ara da toleri{u slabe performanse i pojavama preuzimanja i restruktuiranja firmi. je ispunjavanje potreba zajednice u kojoj je banka locirana. Sinkey. Jr. Vlasnici banke su ulo`ili svoj kapital i cilj menad`ment tima banke treba da bude maksimiziranje dugoro~nog prinosa na to investiranje. globalna konkurencija. i menjanje situacije na tr`i{tu usled dezintegracije poslova odnosno vertikalnih i horizontalnih integracija.

novac i tr`i{te kapitala 1.plasman gotovine 3. kao porodi~ne banke. mogu}e je da menad`eri maksimiziraju korist odobrenu od vlasnika bez striktne privr`enosti kriterijumu bogatstva deoni~ara (preporu~ivanje dividendne politike prema njihovim li~nim potro{nim potrebama bez posebne brige za maksimiziranje cene akcija). Osim toga. je pristup teku}e vrednosti budu}eg toka gotovine. str. menad`eri mogu najbolje da zadovolje vlasnike maksimiziranjem vrednosti njihovog vlasni{tva. . Investiranje . pa investirana (odluke o dividendi) 5. kao i za monetarne centre.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 210 vlasnici firmi. 52. To se obezbe|uje putem slede}e formule:9) P= 8) 9) N Dt ------------- Ibidem. Ibidem. ~ije se akcije prodaju na aktivnom tr`i{tu. Za banke. Slika 7-4 pokazuje rad finansijskog menad`era. str. Priliv gotovine 2. Maksimiziranje cena akcija je va`nije za velike nacionalne i regionalne banke. UPRAVLJANJE SREDSTVIMA (Transakcije finansijskih sredstava) 2 UPRAVLJANJE IZVORIMA I KAPITALNE ODLUKE (Transakcije finansijskih sredstava) 1 Poslovanje banke 3 Finansijski menad`er 4 5 Depozit. maksimiziranje cena akcija nije zna~ajan poslovni cilj. Za ovakve banke. Gotovina za recikla`u (zadr`ana zarada) Slika 7-4: Uloga menad`era u firmi finansijskih usluga 8) Cilj maksimiziranja bogatstva deoni~ara preko maksimiziranja cena akcija vi{e odgovara ve}im nego manjim bankama. 50. Manje banke uglavnom su tesno povezane i kontrolisane od strane porodica. Naj~e{}e primenjivan model vrednovanja kori{}en od strane finansijskih menad`era. mnoge individualne banke su jednovlasni~ke ili su efektivno kontrolisane od strane multibankarskih holding kompanija. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana 4. Gotovina vra}ena.

{to bi moglo prouzrokovati korigovanje cena akcija na dole. 7. koji uti~u na vrednost. Model toka gotovine balansira rizik i prinos (povrat) sadr`an u toku gotovine i tako|e eksplicitno ra~una na prora~un (pode{avanje) vremena prihoda toka gotovine kroz diskontovani proces. Mogu}a varijabilnost u o~ekivanom budu}em prihodu mogla bi prouzrokovati porast u zahtevanoj stopi prinosa od strane investitora. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke Sposobnost da se upravlja rastom vrednosti banke je jedan esencijalni deo razvoja zdrave korporativne i poslovne strategije odnosno. Sposobnost banke da podupire rast aktive se ograni~ava odgovaraju}im nivom kapitala. Pove}anje zarade pra}eno preko odobravanja rizi~nijih kredita mo`e prouzrokovati pad vrednosti akcija. Ispla}ene dividende investitorima smanjuju kapital i ograni~avaju rast osim ako se novi deoni~ki kapital osigurava putem prodaje novih obi~nih akcija. Menad`ment tim mo`e pove}ati o~ekivanu budu}u zaradu investiranjem i promenom finansijskog miksa firme. ako tr`i{te oseti da je pove}ani kreditni rizik ve}i nego nadoknada rasta zarade. Operativno. koji je opet pod uticajem rizi~nosti i varijabilnosti toka zarade. Maksimiziranje bogatstva deoni~ara zahteva da menad`ment tim balansira o~ekivani prinos sa rizikom. Kriterijum maksimizacije bogatstva deoni~ara obuhvata vi{e od jedne alterantive cilja maksimiziranja zarade. Krajnji cilj upravljanja bankom je maksimiziranje bogatsva vlasnika banke. strategija koje kreiraju vrednost za deoni~are i odr`avaju prednost korporativne kontrole na .2.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 211 t=1 (1 + k)t gde je: Dt = dividende za vlasnike firme za period t k = zahtevana stopa prinosa-povrata za investitore u akcije Faktori. i koje poku{avaju da maksimiziraju cene akcija u firmi. moraju preduzeti upravlja~ke aktivnosti koje pozitivno uti~u na o~ekivanu zaradu i istovremeno limitiraju izlo`enost riziku. rizik mora da bude balansiran sa porastom o~ekivane zarade. koje su u ovom eksplicitnom razmatranju rizika i prora~una uklju~ene. ali ta aktivnost ne bi bila u najboljem interesu vlasnika ako ona su{tinski pove}ava varijabilnost budu}eg toka gotovine. menad`eri banaka koje javno prodaju svoje akcije.3. Efekat politike dividende na evaluaciju akcija banke se komplikuje sa regulatornim ograni~enjima koja se odnose na adekvatnost kapitala. Da bi se najbolje zadovoljio interes vlasnika banke. su dividende. koje su opet zavisne od zarade firme i povrata (prinosa) zahtevanog od deoni~ara.

Inc. 1991. 7. Investiranje Identifikovanje restrukturnih prilika: • Upravljanje analizom restruktuiranja (pentagon pristup) • Utvr|ivanje poslovnih strategija i planova • Razvijanje restruktuiranja i ekspanzionih scenarija 2. str. McKinsey & Company. ali su relativno otvoreni i jasni u njihovim ciljevima i primeni. sasvim je jasno.10) Pregled 7-1: 1. .. Evaluacione tehnike i pristupi mogu da budu kompleksni u njihovim detaljima.4. restruktuiranje i primenu nove poslovne filozofije kreiranja vrednosti. Upravljanje procesom rasta vrednosti banke mo`e se obuhvatiti u tri faze: investiranje. Izvr{avanje programa Izvr{avanje programa restruktuiranja • Izvr{avanje internih inicijativa Ubrzavanje rasta Pove}avanje margina Smanjenje tro{kova Dokapitalizacija • Izvr{avanje eksternih inicijativa Prodaja poslova Rekapitalizacija Pripajanje novih poslova 3. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke mogu se detaljnije videti na pregledu 7-1. New York.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 212 tr`i{tu. Promena poslovne filozofije Izgra|ivanje pristupa upravljanjem vrednosti • Ugra|ivanje vrednosti u planiranje • Ponovo razmi{ljanje o procesu investiranja kapitala • Veza kompenzacija sa kreiranom vredno{}u • Razvijanje strategije komuniciranja investiranja • Preoblikovanje uloge top menad`menta Naime. pa su otuda finansijske manipulacije u ovom smislu veoma retka pojava. 71. Veza izme|u zdrave strategije i kreacije vrednosti je veoma tesna. da se fokus upravljanja rastom vrednosti ne mo`e kreirati kroz finansijske manipulacije. Kreiranje vrednosti mo`e se ostvariti kroz razvoj zdravog i pouzdanog strategijskog i operativnog planiranja poslovanja banke.Measuring and Managing the Value of Companies. Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom 10) Tom Copeland. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . John Wiley & Sons.2.

ogromna dividenda Li i Upravljanje aktivom ili pasivom? Pasiva Bolje vlasni{tvo ili prodaja nekom? Vlasni{tvo Finansijski miks (dug. akcije proiritetne itd.pove}anje prihoda .akvizicija Efikasnije poslovanje: . . a ne samo na promene u zaradi po deonici nakon svakog kvartala.interno investiranje .UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 213 Visoke performanse banke dolaze od kreiranja {to je mogu}e ve}e vrednosti od poslovanja i aktive koju banka poseduje. koje upravljaju dobro svojom vredno{}u.tender .totalna . VE]A VREDNOST SAMOSTALNO ILI SA NEKOM DRUGOM BANKOM? Aktiva Bolje vlasni{tvo ili prodaja nekom? Vlasni{tvo Nepromenjeno Kombinovanje sa novom aktivom: . opra{tanje Rekupovina deonica: . u mogu}nosti su da posvete vi{e vremena na fokusiranje vo|enja i kreiranja vrednosti od svog poslovanja. kapital. Drugim re~ima. Top menad`eri u bankama.) Svop ili rekakapitalizacija Struktura dospe}a duga Novi dug ili prioritetne deonice Nova emisija deonica Prodaja Subsidijarni dug Refundiranje duga.otvoreno tr`i{te Slika 7-5: Upravljanje perspektivnom vrednosti banke Upravljanje vredno{}u u banci zahteva fokus na dugoro~no vo|enje povrata toka gotovine. ve}a vrednost banke je rezultat upravljanja bankom – poslovanjem i aktivom – na jedan superiorniji na~in. kao i voljnost nepristrasnog adaptiranja na vrednosno orijentisanom pogledu korporativnih aktivnosti koje raspoznavaju poslove po onom {ta oni i treba da budu – investicije u produktivnu aktivu koja donosi povrat iznad njihovih oportunitetnih tro{kova kapitala.smanjenje t {k Prodaja Li{avanje Prestanak okretanja Isknji`avanje deoni~kog kapitala Pripajanje ili prodaja Likvidacija: .

7. Novi Sad. merenje performansi. 1991. njenih performansi i dividende kao uve}anja bogatstva deoni~ara. stvara se osnova za dugoro~nu orijentaciju za fokusiranje rasta vrednosti banke. McKinsey & Company. U su{tini. Prvi uklju~uje restruktuiranje koje osloba|a vrednost koja je u klopci firme.3. Ovaj aspekt aktivnosti mo`e odmah da poka`e rezultate koji se mogu rangirati od osrednjih do spektakularnih. To uklju~uje utvr|ivanje prioriteta baziranih na kreiranju vrednosti: planiranje. drugo izdanje. stimulativnih kompenzacionih sistema u pravcu vrednosti deoni~ara i komuniciranje sa investitorima u izrazima kreiranja vrednosti.11) koju karakteri{e sposobnost adaptiranja jednim prodorskim na~inom poslovanja i voljno{}u da se iskoriste povoljne {anse i kreira pove}ana vrednost. integrisati u poslovnu i korporativnu strategiju banke. Drugi aspekt upravljanja procesom vrednosti odnosi se na razvoj vrednosno orijentisanog pristupa vo|enju i upravljanju bankom posle restruktuiranja. ]ur~i}: Marketing poslovne banke.3. Prihvatanjem vrednosti kao krucijalnog cilja od strane deoni~ara. 158-160. kao {to je na primer. Za uspe{no upravljanje rastom vrednosti banke neophodno je transformisati poslovnu i upravlja~ku filozofiju banke i vrednost. 12) Prof. str. Kona~no i mo`da najva`nije. John Wiley & Sons. str. 1997.Measuring and Managing the Value of Companies. 11) . ovaj na~in uklju~uje potrebu razvoja i institucionalizacije filozofije upravljanja vredno{}u kroz organizacionu strukturu banke. Feljton. 29. METODE I OKVIRI RASTA VREDNOSTI BANKE 7.1. kao izraz. Ovo mo`e da bude i veoma nepovoljno za firmu (potreba ad`astiranja discipline na relativno visokom nivou dugova). skok cena deonica samo u toku jednog meseca. New York. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . proces vrednosno orijentisane filozofije banke ima dva jasna aspekta. Teorija i praksa poslovnog bankarstva poznaju vi{e metoda od kojih se tri naj~e{}e spominju:12) Tom Copeland. dr Uro{ N.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 214 Navedena slika 7-5 pokazuje upravljanje perspektivnom vredno{}u banke. Metode i tempo rasta vrednosti banke Rast vrednosti banka mo`e da ostvari na razli~ite na~ine.. Inc.

ve} i kvalitativno. Pod ovim se podrazumeva da do|e. informacione sisteme. finansijska sredstva) i ima svojih prednosti i nedostataka. ~ime banka ostvaruje niz prednosti na tr`i{tu. ja~a konkurentska sposobnost i ve}a disperzija rizika. zatim se smanjuje broj neprofitabilnih filijala. Me|u najva`nije faktore izbora kori{}enja metoda rasta vrednosti banke spadaju: veli~na banke. Metod eksternog rasta omogu}ava banci da relativno brzo pobolj{a svoje pokazatelje profitabilnosti. organizaciji i poslovnim navikama. da bi banka po~ela ostvarivati rast. Koji }e od ovih metoda banka koristiti zavisi od mnogobrojnih eksternih i internih faktora. ~ime se uti~e na smanjenje fiksnih tro{kova i tro{kova upravljanja. odnosno kombinacija navedena dva metoda. nedovoljna spremnost da se realno utvrdi i kvantificira veli~ina i struktura neiskori{}enih sopstvenih uslu`nih kapaciteta. . da se metod eksternog rasta {iroko primenjuje u savremenom bankarstvu. opremu. Prednosti se ogledaju u tome da: metod zahteva manja ili ~ak ne zahteva ulaganja. mora interno oja~ati da bi bila sposobna da se konkurentski bori na drugim tr`i{tima i sa sna`nijom konkurencijom. Nedostaci se ispoljavaju kao: mogu}a ograni~enja u postoje}oj tehnologiji. isturenih {altera). Praksa u razvijenim tr`i{nim privredama u zadnjoj deceniji je pokazala. banka koristi da bi u odre|enim uslovima maksimalno iskoristila prednosti uz istovremeno minimiziranje nedostataka oba metoda (na primer. Metod internog rasta vrednosti banke se oslanja uglavnom na sopstvene resurse (prostor. ne samo do prostog kvantitativnog objedinjavanja resursa dve ili vi{e banaka. kao i od navedenih karakteristika – prednosti i nedostataka – ovih metoda. Ovaj metod se ostvaruje preko procesa fuzije i akvizicije banaka. racionalnijeg kori{}enja finansijskih sredstava itd. ukidanja 'vi{ka' ili neprofitatabilnih poslovnih jedinica (filijala. banka mo`e br`e reagovati na promene na tr`i{tu i metod ne zahteva period pripreme. prvo. kao {to su: ve}a stopa profitabilnosti poslovanja.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 215 • • • metod internog rasta. ve} da pri tome do|e i do stvarnog smanjenja 'vi{kova' radne snage. ljude. ekspozitura. boljeg kori{}enja informacionog sistema. ne samo kvantitativno. metod eksternog rasta. izabrani pravac razvoja banke. definisani ciljevi banke (na primer: obim izvora ili ciljna profitabilnost). nastup banke na inostrano tr`i{te). Banka. produktivnosti i ekonomi~nosti. Metod kombinovanog rasta. U tom slu~aju i eksterni rast banke ima svoj smisao ako se on ostvaruje. i metod kombinovanog rasta.

ili (4) se pak uklju~ivati u 'trku' sa inovacijama. Svaka od ovih mogu}nosti zahteva poznavanje tr`i{nih segmenata i tr`i{ta banke u celini. u sferi kreditno-monetarne politike. razni elementi psiholo{ke prirode. Pored strategije izbora kori{}enja metoda rasta. snaga i struktura konkurencije na ciljnom tr`i{tu. {to prvenstveno podrazumeva nisku ili normalnu stopu inflacije.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 216 - stepen saturacije ciljnog tr`i{ta. (2) slediti lidera-vo|u.2. U relativno stabilnim uslovima poslovanja. obim. mere dru{tva u privredi i. i mere dru{tveno-politi~ke zajednice u oblasti kreditno-monetarne i finansijske sfere. Su{tina pitanja je: kojim faktorima je determinisan tempo rasta vrednosti banke i kojom brzinom treba ostvarivati tu stopu rasta? Na ova strategijska pitanja menad`ment tim banke treba blagovremeno dati odgovore i determinisati ih strategijskim planom i poslovnom politikom banke.3. pred banku se postavlja i pitanje strategije ostvarivanja tempa rasta vrednosti banke. kako }e menad`ment tim banke iskoristiti prednosti. Pentagon okvir za utvr|ivanje {ansi restruktuiranja . postoje}a dru{tvena. 7. ne bi se smeli zanemariti slede}i. posebno. kako bi formulisao realan tempo rasta vrednosti banke i u tom pravcu usmerio sve aktivnosti u poslovnim segmentima banke. kvalitet i struktura raspolo`ivih sredstava. Menad`ment tim banke treba da ima u vidu endogeno i egzogeno delovanje navedenih faktora. da se `eljeni tempo rasta banke ostvari. politi~ka i ekonomska klima. politi~ka klima i doga|aji. atraktivnost i {irina asortimana proizvoda i usluga. kao i sopstvenih internih mogu}nosti. obim. (3) oslanjati se na strategiju modifikacije proizvoda i usluga prema zahtevima odre|enog tr`i{nog segmenta. mo`e se relativno lako i pouzdano pratiti tempo rasta pojedinih konkurentskih bankarskih institucija i strategijski se opredeljivati za jednu od mogu}nosti: (1) i}i ispred konkurencije. Dakle. kao {to su: izabrani metod rasta. oslanjaju}i se na sopstvenu proizvodno-uslu`nu superiornost. izabrana strategija diversifikacije. pored navedenih faktora. stepen rizika koji banka mo`e preuzeti. odnosno umanjiti dejstvo nedostataka. izbor metoda rasta banke zavisi i od toga. koje svaki navedeni metod ima. i drugi faktori. Prilikom razmatranja brojnih faktora koji determini{u tempo rasta vrednosti banke.

UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 217 Na primeru jednog analiti~kog okvira za utvr|ivanje prilika restruktuiranja u pet dimenzija.13) Teku}a tr`i{na vrednost Gap teku}e percepcije Vrednost kakva jeste 1 Maksimalne {anse prodora 5 2 OKVIR RESTRUKTUIRANJA Optimalno restrukturana vrednost Strategijske i operativne {anse Ve}a vrednost sa internim popravkama Ukupne {anse kompanije 3 [anse za prodaju i akviziciju 4 Ve}a vrednost sa eksternim popravkama Slika 7-6: Pentagon okvir za procenjivanje prilika restrukturiranja Proces restruktuiranja se sastoji od pet faza i to: • prva. McKinsey & Company. da bi se iskoristile {anse i sinergetski efekti u strategijskom pripajanju odre|enih poslova). Inc. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . kako bi se izvr{ila komparacija sa ukupnom tr`i{nom vrednosti). New York. razumevanje teku}e tr`i{ne vrednosti (revizija performansi sa aspekta deoni~ara. • tre}a. vrednost firme kakva jeste (potrebno je proceniti vrednost svake komponente portfolija na bazi projektovanog budu}eg toka gotovine. Pentagon okvir (slika 7-6. koja se vr{i analiziranjem tr`i{ne situacije i tr`i{nog potencijala.Measuring and Managing the Value of Companies. 1991. potencijalna vrednost sa internim pobolj{anjima (poku{aj da se proceni vrednost svakog posla sa agresivnijim planovima i strategijama i na 13) Tom Copeland.) pokazuje kako teku faze procesa restruktuiranja odnosno procenjivanja {ansi. • druga. 35.. . str. uzimaju}i u obzir klju~ne prilive i odlive. mo`e se sagledati mogu}nost restruktuiranja postoje}eg poslovanja firme. John Wiley & Sons.

dr Uro{ N. Kompariranje vrednosti mo`e pomo}i da se identifikuju ‘gap’-ovi u percepcijama izme|u investitora i menad`ment tima firme oko perspektive poslovanja. koncentracijom na pakete proizvoda i usluga. Naime. osnivanje nove firme.3.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 218 • • toj osnovi proceni potencijalna vrednost firme i budu}a vrednost performansi svakog posla i firme kao celine). i peta. bonitetom i portfolio rizicima banke. i kona~no. na li~ne kontakte i uz ve}u primenu automatizacije u poslovanju. Od izuzetne va`nosti je kvalitet ~elnih i klju~nih ljudi u banci. kvalitetom. bilansima. prema teoriji je odre|en od tri bazi~ne snage: (1) vlasni~kim preferensama. kao cilj banke. otkup od strane menad`menta ili tre}e strane. optimalno restruktuirana vrednost firme (uzimaju se u obzir interna i eksterna perspektiva i izra|uje plan restruktuiranja na osnovu ~ega se preduzimaju konkretne poslovne akcije). potrebno je proceniti teku}u i potencijalnu internu vrednost poslova baziranu na o~ekivanim tokovima gotovine i komparirati iste sa eksternom prodajnom vredno{}u. 14) . (5) pru`anjem najvi{eg nivoa kvaliteta usluga. da bi se razvile opcije restruktuiranja. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. potencijalna vrednost sa eksternim pobolj{anjima (podrazumeva ~etiri scenarija: prodaju strategijskom kupcu-drugoj firmi koja bi mogla da uspe{nije posluje i ostvari sinergiju. da je jedan od klju~nih faktora uspeha moderne banke njen menad`ment tim. po{to se maksimiranje profita banke ostvaruje preko pobolj{anja konkurentske pozicije banke i to:14) (1) obavljanjem {irokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna banka). Novi Sad. 7.3. kao {to su: maksimiranje profita. 325. (3) odr`avanjem {irokog spektra ponu|enih proizvoda i usluga. (4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti. (2) pona{anjima i odlukama menad`ment tima i (3) dru{tvenim uticajem. (2) preko davanja ve}eg zan~aja srednjem tr`i{tu. drugi alternativni ciljevi. Prof. koji se ispoljava kroz pravnu i ekonomsku sredinu. str. 2002. ~etvrta. Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti. podsticaj za inovacije. pra}enje i ocena rada uz adekvatno nagra|ivanje. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak. Feljton. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju. likvidacija).

upravljanje likvidnom pozicijom.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 219 maksimiranje veli~ine. str. Grafi~ki prikaz vidi na slede}oj slici 7-7:15) VLASNI^KE PREFERENSE PONA[ANJE I ODLUKE MENAD@MENT TIMA BAN^INI CILJEVI DRU[TVO: PRAVNA I EKONOMSKA SREDINA POLITIKE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA BANKE 1. upravljanje kapitalom. posle deregulacije finansijskog tr`i{ta. da maksimizira zaradu svojih deoni~ara. satisfakcija ili tro{kovne preference. Upravljanje kapitalom 5. zbog kojih jedna 15) Ibidem. Ostvarivanje zadataka menad`ment tima u promenjenim uslovima. Bazi~ne funkcije menad`ment tima banke su: planiranje. Upravljanje porezima 6. Za ostvarivanje bazi~nog cilja banke. njegovi zadaci su danas. Upravljanje pozicijom likvidnosti 4. aktivnostima Slika br. neophodno je ‘o`iveti’ i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja. Upravljanje razlikom kamatne stope 2. 7-7: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti Polaze}i od bazi~nog cilja poslovne banke. Naime. i upravljanje vanbilansnim aktivnostima. banka mo`e koristiti slede}ih {est strategija: upravljanje razlikom kamatne stope. Mada su bazi~ne funkcije menad`menta ostale iste. da se listi razloga. Kontrola tro{kova . . postao je kriti~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. 326. organizovanja i kontrole. upravljanje porezima. Upravljanje vanbil. organizovanje i kontrola. kontrolu tro{kova. menad`ment tim banke treba na najbolji na~in da ostvaruje svoje funkcije. znatno o{trije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogor{anih uslova za ostvarenje profita.izdataka 3. sasvim je jasno.

Graddy and Austin H. New Jersey. 17) 16) . mo`e dodati i lo{ kvalitet menad`menta. 2001. Regional and Global. recimo ameri~ko bankarstvo. Maksimizacija bogatstva akcionara zna~i. Valuations. Spencer: Managing Commercial Banks – Community. Prentice Hall.4. ali se to ne mo`e re}i i za znanja iz menad`menta. Znanja i sposobnosti. pored znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji. bogatstva deoni~ara:17) • • • povrati ili tok gotovine akcionarima banke (mogu}nost dividende). (2) dodatu ekonomsku vrednost (‘economic value added’ ili ‘EVA’). New York. ~ak i tamo se ose}a nedostatak stru~nih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara. Kreiranje uve}avanja vrednosti deoni~ara Sa utvr|ivanjem maksimizacije bogatstva akcionara. Duane B. svaka konsolidacija i povezivanje u industriji finansijskih usluga. 327. str. ose}a se nedostatak upravo kvalitetnog menad`menta. Second Edition. 291-292. 35. and Acquisitions – The Fair Value Approach. rizik performansi akcionara banke (visina dividende).16) 7. Odnosno.godine.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 220 banka mo`e da ode u ste~aj. Mergers. tj. i Ibidem. Postoji nekoliko tehnika za merenje internih performansi koje se u banci mogu koristiti za procenu uve}avanja vrednosti deoni~ara.3. kao bazi~nog kriterijuma odlu~ivanja ili merenja performansi. nema sumnje da su danas znanja zaposlenih o klasi~noj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na visokom nivou. kao {to je to. John Wiley & Sons. Naime. Kreiranje ili uve}avanje vrednosti ili bogatstva deoni~ara bi trebalo biti jedan od najva`nijih ciljeva banke kao finansijske institucije. Englewood Cliffs. Mada se do sada u bankama menad`ment nije vrednovao kao klju~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. str. koji imaju i znanja i sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima. rizik i prinos se razmatraju simultano. str. pored lo{e plasiranih kredita i pada ekonomije. I zaista. moraju biti pro{irena na probleme menad`menta i moraju biti na vi{em nivou od sada{njeg. danas i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja. za sprovo|enje daljih reformi u bankarstvu. Smatra se da tri faktora interaktivno determini{u vrednost u~e{}a banke. koje danas moraju posedovati menad`eri u bankama. 18) Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. 1990. obavlja se u nameri da se pobolj{a uve}avanje vrednosti deoni~ara kombinovane finansijske institucije. prora~un vremena povrata ili toka gotovine (rokovi dividende). Te tehnike obuhvataju:18) (1) procenu rizika (‘risk assessment’). da se svaka odluka evaluira u znaku njenog uticaja na vrednost (cenu) ban~inih akcija.

rizika likvidnosti). Kada je koeficijent EVA pozitivan. Poslovi fuzije i akvizicije mogu se smatrati uspe{nim u pobolj{anju kreacije vrednosti deoni~ara kada oni pove}avaju dodatnu tr`i{nu vrednost (‘market value added’ ili skra}eno ‘MVA’). MVA je razlika izme|u tr`i{ne vrednosti . da bi se procenilo na odgovaraju}i na~in koliko }e banka biti uspe{na u kreiranju bogatstva svojih deoni~ara posle fuzije. Ovaj metod obuhvata aktivnost identifikacije svih tipova rizika uklju~iv{i: kreditne. Tradicionalna mera prihoda je razmatrala samo jedan tip tro{kova kapitala – kamatu na dug – dok je ignorisala tro{kove finansiranja putem deoni~kog kapitala. Koncept EVA podrazumeva da jedna investicija mora generisati prinose najmanje ekvivalentne tro{kovima kapitala. da bi se smatrala profitabilnom i ekonomski opravdanom. Model EVA izjedna~uje razliku izme|u zvani~no objavljenog neto prihoda i finansijskih tro{kova kapitala koji terete zaradu (EVA = neto prihod – tro{kovi kapitala i investiranja). Ovi tro{kovi treba da budu procenjeni i uklju~eni u merenje performansi. a kada je negativan. u nameri da uve}aju kreiranu vrednost svojih deoni~ara. operativne i politi~ke rizike. (1) Procena rizika je metod koji fokusira procenu rizika i rizika upravlja~kih jedinica u cilju merenja uve}avanja vrednosti deoni~ara. tr`i{nog rizika.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 221 (3) balansiranu bodovnu kartu (‘balanced scorecard’ ili ‘BSC’). a ne u neku drugu. strategijske. koji determini{e projektovani iznos maksimalnog gubitka pojedinog portfolija tokom datog perioda. Finansijska institucija treba inkorporirati sve tipove potencijalnih rizika u njen interni model rizi~ne vrednosti (‘value-at-risk’ ili skra}eno ‘VAR’). tr`i{ne. Tro{ak kapitala je izmereni tro{kovni prosek dugoro~nog duga i deoni~kog kapitala koji deoni~ari i holderi obveznica treba da zarade investiranjem u jednako rizi~ni investicioni poduhvat. EVA meri kombinovane performanse banke bazirane na njenom prinosu na ukupan kapital – deoni~ki i dugoro~ni dug. Procene rizi~ne vrednosti treba da su bazirane i odre|ene na pona{anju i kretanjima navedenih faktora rizika (kreditnog rizika. Finansijske institucije treba da mere i upravljaju prirodom internih odnosa svih njihovih rizika i da ih minimiziraju na oprezno prihvatljiv nivo poslovnog rizika. (2) Dodata ekonomska vrednost (‘economic value added’ ili skra}eno ‘EVA’) mo`e da se koristi u proceni uve}avanja vrednosti deoni~ara preko seta matrica koje determini{u da li aktuelni neto prihod po izve{taju prema{uje predodre|enu o~ekivanu zaradu. to ozna~ava uve}avanje vrednosti. Koncept EVA meri koliko su dobro deoni~ari pripojene banke nagra|eni za investiranje ba{ u tu kombinovanu banku. to pokazuje da vrednost deoni~ara opada.

satisfakcije zaposlenih) u proceni uve}anja vrednosti deoni~ara. Efektivni BSC treba da vr{i balansiranje izme|u vode}ih performansi. preporuke i druga ovla{}enja zaposlenih. Robert S. interno poslovanje. BSC metod je relaativno nova tehnika merenja originalno razvijena od Kaplan-a i Norton-a 1992. Operativno merenje odnosi se na produktivnost.19) BSC pristup sugeri{e ravnote`u izme|u finansijskih mera (neto prihoda. inovativnosti. satisfakciju korisnika. satisfakcije korisnika. Harvard Business School Press. 123-215. Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance. str. Finansijske mere uklju~iv: neto prihod. Merenje uklju~uje trening kod ku}e i na poslu.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 222 fuzionisane banke i njenog investiranog kapitala (uklju~uju}i deoni~ki kapital i dugoro~ni dug): MVA = tr`i{na vrednost fuzionisane banke minus investirani kapital MVA = sada{nja vrednost o~ekivane budu}e EVA vrednosti EVA = prihod po ra~unovodstvenim izve{tajima minus tro{kovi kapitala CCh = veli~ina prose~nih tro{kova kapital i investirani kapital. operativnu efikasnost i efektivnost. profitabilnosti. tehnolo{ki napredak i sigurnost. Kaplan and David P.godine. zaradu po deonici i prihod od novih proizvoda se ultimativno koriste za procenu uve}anja bogatstva deoni~ara. uklju~uju}i deoni~ki kapital i dugoro~ni dug (weighed average cost of capital. Mere u~enja i rasta determini{u u kojoj meri je radna snaga spremna i motivisana da bude kreativna i inovativna. 1998. inovacije proizvoda. (3) Balansirana bodovna karta ili izbalansirana lista merila (‘balanced scorecard’ ili ‘BSC’) je metod koji se naj~e{}e koristi kao tehnika procene uve}anja vrednosti deoni~ara. Ove mere omogu}uju finansijskoj instituciji da proceni kvalitet svojih proizvoda i usluga za popravljanje satisfakcije i zadovoljenje potreba korisnika. Merenje korisni~ke perspektive koristi se za procenu satisfakcije korisnika preko informacija o ponavljanju poslova ili o lojalnost korisnika. Norton: The Balanced Scorecard – Measures that Drive Performance. i porast zaposlenih i u~enje. odnosno vode}ih indikatora i zaostaju}ih indikatora. Klju~na karakteristika BSC metoda je da on meri finansijske i nefinansijske faktore uklju~uju}i: • • • • finansijske indikatore. operativnu marginu. invested capital including both equity and debt = capital charges CCh). 19) . kontinuiranu profesionalnu edukaciju. povrata investicija) i nefinansijskih mera (kvaliteta proizvoda i usluga.

pripoji-preuzme jednu ili vi{e manjih banku i nastavi poslovanje pod svojim postoje}im imenom Preuzimanju banaka putem fuzije i akvizicije prethodi analiza. Pri tome. obi~no ve}a banka. 1) Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. i mogu li one kontinuirano da pobolj{avaju i uve}avaju vrednost deoni~ara. obi~no sa novim imenom. odnosno preuzimaju. 332. To se.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 223 • • • • kako vas vide va{i korisnici. pre svega. {to kontinuirano doprinosi i rastu vrednosti banke kao finansijske institucije. ranije banke gube svoj identitet i nastavljaju svoje poslovanje kao nova banka. kako one izgledaju njihovim deoni~arima. Ekonomski institut. SU[TINA PROCESA FUZIJE I AKVIZICIJE 7. kako one mogu da pobolj{aju kvalitet i da budu efikasnije i efektivnije. Takav proces upro{}eno ilustruje slede}a jedna~ina: 1) V(AB) > V (A) + V (B) gde je: V = vrednost banke A = banka koja vr{i preuzimanje B = banka koja se preuzima (ciljna banka) Sinergetski efekti mogu se o~ekivati u pove}anoj efikasnosti poslovanja nove banke. 7. ~iji je primarni zadatak da sagleda efekte fuzije i akvizicije na vrednost budu}e banke. 1995. str. Pojam i su{tina fuzije i akvizicije banaka Fuzija ili spajanje (‘merger’) je aktivnost spajanja dve ili vi{e banaka u jednu.1. Cilj je da se spajanjem ili preuzimanjem banke ili banaka dobije ve}a vrednost budu}e banke od zbira vrednosti banke i banaka koje se spajaju.godine. . novu banku. Akvizicija ili pripajanje (‘acquisition’) je aktivnost kada jedna. Metodologija BSC je korisna za finansijske institucije putem koje treba da se osigura ostvarivanje njihovih ciljevati sa obezbe|ivanjem odgovora na napred navedena pitanja. odnosi na slede}e elemente poslovanja: • pove}anje ekonomije obima. Ovo se zasniva na o~ekivanim sinergetskim efektima procesa preuzimanja banaka. novom filozofijom i novim stilom poslovanja.4.4. Beograd. Efikasnije i efektivnije poslovanje banke pozitivno uti~e na vrednost performansi. ali ne uvek.

Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka Primarni motiv. • racionalnija prodajno-poslovna mre`a. {to se preko jednog racionalnog tr`i{nog mehanizma izbacivanja iz sistema re{ava pitanje banaka sa slabim performansama. John Wiley & Sons. Mergers and Acquisitions – The Fair Value Approach. 7. projektovna evaluacija budu}e nove banke mo`e se sagledati na osnovu diskontovanog toka profita koji bi nova banka trebalo da ostvari u narednom periodu. Drugi. Nu`an zbog toga. {to se osnivanjem novih banaka pove}ava konkurentska snaga na bankarskom tr`i{tu. Rast bogatstva deoni~ara fuzijom i akvizicijom entiteta ili je razultat vrednosti kreirane tom fuzijom i akvizicijom ili mo`e rezultirati od transfera bogatstva sa imaoca obveznica na imaoce deonica sa nepromenjenom ukupnom tr`i{nom vredosti kombinovanog entiteta. i pove}anjem njihovog pristupa pouzdanijoj poslovnoj mre`i. i • kvalitetniji menad`ment tim banke. Tre}i. povezan je sa klju~nom svrhom egzistencije svakog poslovnog entiteta – maksimiziranjem vrednosti deoni~ara. • pristup na nova tr`i{ta.2. Valuations. 2001. i koristan. Bankarska teorija i praksa poznaju tri pristupa za testiranje i evaluaciju vrednosti nove banke nastale spajanjem ili pripajanjem banaka. u odnosu na kombinovanu stopu prinosa koju bi ostvarile dve banke. • pove}anje finansijskog potencijala. evaluacija bankarske firme polazi od tr`i{ne vrednosti deoni~kog kapitala banke na osnovu teku}e berzanske cene jedne deonice pomno`enom ukupnim brojem emitovanih deonica. Second Edition. To mo`e da bude postignuto:2) • pobolj{anjem efikasnosti i efektivnosti kombinovanih institucija preko • • ekonomije obima i smanjenja tro{kova. 2) Zabiholah Rezaee: Financial Institutions. . Novi talasi fuzija i akvizicija u protekloj deceniji u bankarskom i finansijskom sektoru SAD to potvr|uju.4. New York.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 224 • ve}a konkurentska sposobnost. 84. Proces fuzije i akvizicije banaka u razvijenim tr`i{nim privredama je nu`an i koristan. str. koji stoji gotovo iza svake fuzije i akvizicije banaka u industriji finansijskih usluga. pove}anjem njihove tr`i{ne snage preko prodajnih cena i naknada za usluge. Prvi. za evaluaciju se mo`e koristiti knjigovodstvena vrednost banaka i to kao razlika izme|u prilago|ene knjigovodstvene vrednosti bankarskih aktiva i vrednosti njihovih obaveza.

Ekspanzija ponude finansijskih usluga 4. eliminisane su me|udr`avne bankarske restrikcije 3. Drugi faktori koji mogu da budu va`ni u fuziji i akviziciji su: sinergija.u podeli rizika i u{tedi tro{kova. koji je po~eo ranih 1980-tih. Smatra se. da je talas megafuzija i akvizicija deo trenda ujedinjenja u industriji finansijskih usluga. i 1999. To je evidentno preko opadanja broja finansijskih institucija u periodu izme|u 1985. Ravnomeran rast cena bankarskih deonica 5. prisustvo na tr`i{tu. Standardi fer vrednosti 3. Ipak. Primena RNIB Act-a iz 1994. Tehnolo{ki napredak Poslovno iskustvo 4. Regulacije i propisa Indikatori-faktori 1. dozvoljena je konsolidacija u FSI 1. Ekonomski faktori 3) Ibidem.3) Pregled 7-2: Podru~je 1.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 225 Kada se dva entiteta kombinuju. sli~ni izazovi moraju da budu odgovaraju}e usmereni da osiguraju uspeh ovih poslovnih poteza. kultura. Pove}anje snage i kvaliteta zarade 3. Redukcija bankrota banaka 1. Porast broja banaka 6.godine (kada je broj komercijalnih banaka opao za 40%). Primena op{te prihva}enih ra~unovodstvenih principa (GAAP) nasuprot Regulatornih ra~unovodstvenih principa (RAP) 2. . Propis o eliminisanju metoda interesnog udru`ivanja Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja podataka Internet bankarstvo Kori{}enje Web stranica 1. Porast koncentracije finansijskih institucija na nacionalnom nivou 2. smanjenje tro{kova. Primena GLB Act-a iz 1999. fuzionisani entitet o~ekuje ve}u zaradu-profit. Ekonomski rast 2. 5. 88. Praksa teku}eg rapidnog koraka fuzija i akvizicija ukazuje na nekoliko karakteristi~nih faktora (pregled 7-2). pove}anje prihoda. ekonomija obima. Niske kamatne stope 2. Smanjene restrikcije za filijale 2. Izve{tavanje i ra~unovodstveni standardi 3. pove}anje poslovanja i teritorije. Fuzije i akvizicije su postale ~esta praksa u industriji finansijskih usluga u SAD. str.

Drugo.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 226 3. Izobilje novca raspolo`ivog za investiranje 4. 7.3. Kada se razmatra posao fuzije i akvizicije. bilo kakav porast broja fuzija i akvizicija bio bi nemogu} bez eliminacije tradicionalnih me|udr`avnih ograni~enja i restrikcija filijala. Prvo. Navedeni pregled 3-1 daje sumarni iskaz mogu}ih determinati fuzije i akvizicije finansijskih institucija. Vi{ak finansijskog kapitala Izazovi za obavljanje poslova fuzije i akvizicije uklju~uju prilike da se: (1) postigne profitabilni posao (tj. podstaklo je kao nikad rastu}i talas fuzija i akvizicija u bankarskoj industriji. ^etvrto. nivo koncentracije daje tr`i{tu ve}u snagu i kupovnu mo} za pripajanje drugih banaka.4. koje rezultiraju od visokih zarada raspolo`ivih za investiranje. finansijska korist za deoni~are za obe institucije) i (2) prinudno ujedinjuju eventualne prepreke tokom procesa kombinovanja ljudskih i fizi~kih resursa. Grafi~ki predstavljene. treba da se istra`e i procene finansijske prilike i srodne prepreke (na primer. svrha je da se pomo}u navedenih uzroka objasni i razume najve}i broj nedavnih fuzija i akvizicija. aktivnosti procesa fuzije i akvizicije su na slici 7-8: Kupac Pre~i{}ava poslovni plan Formira M&A tim Utvr|uje M&A plan Utvr|uje ciljne kriterije Identifikuje kandidate Analizira ciljeve Rangira ciljeve PROCES FUZIJE I AKVIZICIJE Faza strategijske pripreme Prodavac Pre~i{}ava poslovni plan Analizira sopstvenu banku Utvr|uje vrednost fran{ize Uve}ava vrednost Razvija prodajni dokument Identifikuje potencijalne kupce Fini{ira strategiju pregovora Utvr|uje ponudu Pregleda poreske konsekvence Poma`e u dijalogu Fini{ira strategiju pregovora Kontaktira ciljeve Preliminarno razgovara Pi{e Internet pismo d ib k Utvr|uje finalnu transakciju Osigurava pristanak Finalizuje finansiranje Kompletira transakciju Faza pregovora i istra`ivanja Faza finalizacije i integracije Pregleda kona~ni ugovor Kompletira transakciju . Tre}e. razli~ita korporativna kultura). su{tinski napredak u informacionoj tehnologiji. izvanredno obilje finansijskog kapitala (novca) i cena deonica. komunikacijama i obradi podataka igra va`nu ulogu u olak{avanju i obavljanju virtuelno mogu}e fuzije i akvizicije u bankarskoj industriji. Dopu{taju}i da je nemogu}e identifikovati sve uzroke i efekte teku}ih fuzija i akvizicija u praksi industrije finansijskih usluga. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka • Proces fuzije i akvizicije dve bankarske organizacije je ekstremno slo`en. on zahteva du`i vremenski period i velike napore i kupca i prodavca.

nivo kapitala i sistem isporuke).UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 227 Slika 7-8: Poslovne aktivnosti banaka u procesu fuzije i akvizicije U ovom procesu. . Prva faza bilo koje fuzije ili akvizicije odnosi se na razvoj strategije koja defini{e pravac banke i utvr|uje dugoro~ne ciljeve kojima banka treba te`iti. sa~initi plan fuzije i akvizicije (rok. strukturu transakcije. miks aktive. organizacioni. Druga faza fokusira proces fuzije i akvizicije koji se odnosi na pregovaranje i istra`ivanje. pravni. • faza pregovaranja i istra`ivanja. strukturu obaveza. izvr{iti anlizu kandidata. pa sve do integracije entiteta. izvr{iti identifikaciju kandidata. operativni. ra~unovodstveni i poreski. formirati tim za fuziju i akviziciju (ljudi iz klju~nih ban~inih funkcija). Tokom procesa. i uraditi preliminarnu evaluaciju i finansijsku studiju izvodljivosti. korisnike i tr`i{nu poziciju. do ta~ke na kojoj treba pripremiti finalni ugovor o fuziji ili akviziciji. U ovoj fazi fuzije i akvizicije postoje ~etiri klju~na aspekta i to: • • 4) strategija pregovaranja. finansijske i poreske apekte i strategiju pregovaranja). Ova faza obuhvata sedam tipi~nih poslovnih koraka koje treba obaviti i to: • • • • • • • sa~initi strategijski plan (fokus. kvalitet kreditnog portfolija. pravac i ciljeve banke za horizont tri do pet godina). i faza finalizacije i integracije. Ibidem. kontakt sa kandidatom i preliminarni razgovori. str. 303-304. evaluacija mora da bude jedan va`an input u procesu dono{enja odluka – od incijalne ciljne analize. lokaciju. utvrditi kriterije za izbor kandidata (veli~inu. ako se o~ekuje da fuzija ili akvizicija bude uspe{na. Proces fuzije i akvizicije mo`e se sa`eto predstaviti u tri opse`ne faze:4) • faza strategijske pripreme. moraju se pa`ljivo razmotriti svi aspekti takvog poduhvata: poslovni. Ova faza pokriva aktivnosti od inicijalnog kontakta izme|u kupca i prodavca.

spada u poslove novijeg datuma. i pa`ljiva provera performansi i vrednosti banke.godine nastale su mnoge fuzije i akvizicije banaka u SAD i u svetu. Bank One i First Chicago. ukupna transakcija je zavr{ena i po~inje posao integrisanja entiteta. U ovoj fazi transakcioni termini su finalizovani. itd. koji su slo`eni. {to zahteva izuzetno stru~an i profesonalni odnos formiranih timova. {to obuhvata pet glavnih aspekata: • • • • • finalizaciju ugovora. U stvari. Wells Fargo i Norwest.5) Ibidem. menad`ment timova i organa upravljanja u bankama. Obavljanje ove tri faze procesa: faza strategijske pripreme. U periodu od 1990. 7. ili u varijanti pro{irenja tr`i{ta na razli~itim lokalnim tr`i{tima. Bank Ameica i Nations Bank. i integraciju entiteta. koja je obuhvatala razli~ite finansijske usluge kao {to su komercijalno bankarstvo. Najvi{e publikovana megafuzija bila je Citicorp i Traveler sa procenjenom vrednosti kombinovane aktive od 669 milijaldi dolara.4. Socete Generale i Paribus. (2) {irenjem u nove poslovne linije i (3) eliminisanjem ranijih konkurenata. su validne taktike pozicioniranja sa namerom da pomognu kombinovanim kompanijama da se efektivnije bore na globalnom tr`i{tu: (1) podr`avanjem postoje}ih poslovnih linija. Union Bank o9f Swizerland i Swiss Bank Corporation. finalizaciju transakcija. postoje dva tipa poslovnih kombinacija u industriji finansijskih usluga: (1) konsolidacija i (2) povezivanje. dugoro~ni i odgovorni. str.4. bilo gradskom ili ruralnom. zbog evaluiranja efekata i politika odgovornosti u poslovima fuzija i akvizicija. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti Aktivnosti i transakcije fuzija i akvizicija banaka obavljaju se na postoje}em tr`i{tu izme|u banaka na istom tr`i{tu. do 1999. Tako je u 1998. {to pokazuje slika 7-9. investiciono 5) . Me|u najve}im se smatraju: Citicorp i Travelers.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 228 • • pismo namere. Fuzije i akvizicije.godini. 74-76. kratki finalni pregled. konsolidacije i povezivanja. Bank Boston i Fleet Financial Group. faza pregovaranja i istra`ivanja i faza finalizacije i integracije fuzije i akvizicije. Deutsche Bank i Bankers Trust. Va`no je uo~iti i praviti razliku izme|u poslovnih kombinacija na postoje}em tr`i{tu i poslovnih kombinacija na pro{irenom tr`i{tu. vrednost fuzija i akvizicija banaka u SAD dostigla najve}i nivo vrednosti od 674 milijarde dolara. saglasnost regulatora i deoni~ara. Tre}a i poslednja faza u procesu fuzije i akvizicije je finalizacija i integracija.

kroz fuzije i akvizicije.6) bankarstvo. Dono{enjem GLB Act-a 1999.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 229 Postoje}e tr`i{te Konsolidacije Poslovne kombinacije Pro{ireno tr`i{te Postoje}e tr`i{te Pro{ireno tr`i{te Povezivanje Slika 7-9: Poslovne kombinacije u procesu fuzija i akvizicija Konsolidacija povla~i za sobom kombinaciju resursa sli~nih finansijskih institucija (na primer. brokerskih ku}a. upravljanje aktivom. osiguravaju}im kompanijama i investicionim firmama. Me|utim. na sa`et na~in. str. kreditnih unija. udru`enih -‘mutual’ fondova). brokerske poslove sa hartijama od vrednosti i osiguranje imovine. kao i da nude ostale bankarske usluge ({tedne i teku}e ra~une). Ovaj novi talas povezivanja doneo je mogu}nost bankama. odnosno firmi finansijskih usluga (osiguravaju}ih kompanija. ilustruje. koje su sposobne da odobravaju potro{a~ke i poslovne kredite. banaka me|usobno. banaka i bankarskih holding kompanija). 6) Ibidem. osiguranje od nesre}ih slu~ajeva i `ivotno i osiguranje. Povezivanje zna~i ekspanziju polja rada ili {irine finansijske institucije u razne finansijske usluge kroz fuzije i akvizicije banaka i drugih finansijskih institucija. firmi za preuzimanje rizika emitenata hartija od vrednosti. da stanu pod jedan korporativni krov. 83. udru`enih fondova. . udru`enim fondovima.godine u SAD. to je dovelo do potrebe da se vi{e pa`nje posveti politikama odgovornosti za poslove fuzije i akvizicije u industriji finansijskih usluga. Slika 7-10. banke su se suo~ile sa rastom konkurentske pozicije osiguravaju}ih kompanija. u kojim segmentima su te odgovornosti neophodne.

regulatori i supervizori ne . verovatno. (2) superviziju institucija i (3) tr`i{nu disciplinu. najbolja politika odgovornosti za promene u kombinovanim institucijama. Tr`i{no vo|ena odgovornost i disciplina su.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 230 Bazni standardi rizika kapitala Regulacija kapitala Bazelski sporazum Finansijska modernizacija Modeli kreditnog rizika Politike odgovornosti za fuzije i akvizicije Efektivna kontrola procesa Supervizija institucije Praksa upravljanja rizikom Interna struktura kontrole Modeli vrednosti u uslovima rizika Finansijski izve{taji i ki k j Izve{tavanje interne kontrole Supervizorsko evaluiranje izve{taja Modeli a|ustiranja tr`i{nog rizika Tr`i{na disciplina Slika 7-10: Politike odgovornosti za procese fuzija i akvizicija Politike odgovornosti usmerene su na tri podru~ja: (1) regulaciju kapitala. Bankarski autoriteti.

1998. 2001. Valuations. drugo izdanje. Prof. John Wiley & Sons. Feljton. Tom Copeland. da za{tite su{tinski negativne spolja{nosti institucije. 9. Inc. Duane B. str. Irwin. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . New York. Prof. 3. . 2. Me|utim. New York. New York. 5.Measuring and Managing the Value of Companies. Jr. 1991. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. Norton: The Balanced Scorecard – Measures that Drive Performance. korisnike. Novi Sad. Rose: Commercial Bank Management. moraju za{titi porast tr`i{ne snage od fuzija i akvizicija. third edition. McKinsey & Company. Anthony Saunders: Financial Institutions Management – A Modern Perspective. Irwin. 1997. Prentice-Hall. Joseph F. Englewood Cliffs. Third Edition. kvalitetom. Mergers. MacMillan Publishing Company. 8. 6. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 1994. Graddy and Austin H. 4. Sinkey. 375-397. 1989. Kaplan and David P. tako|e. Feljton. 1990.. Robert S. Second Edition. bilansima. 1995. tako i na pro{irenom tr`i{tu.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 231 treba da se uklju~uju direktno u mikro upravljanje institucijama koje se fuzioni{u. Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance. oni treba da procene odgovornost nadzora. Peter S. Kreatori politike i regulatori. 7. kako na postoje}em. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. Harvard Business School Press. 2002. John Wiley & Sons. dr Uro{ N. Novi Sad. koji obezbe|uju krajnju osnovu sigurnosne mre`e. dr Uro{ N.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Regional and Global. bonitetom i portfolio rizicima banke. industriju finansijskih usluga i sistem i obveznike poreza. L I T E R A T U R A: 1. Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. and Acquisitions – The Fair Value Approach. New Jersey.

Profit je krajnji cilj svake poslovne aktivnosti banke! GLAVA 8. UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM PERFORMANSAMA BANKE OKVIR OSME GLAVE: • • • • Identifikacija korporativnih performansi banke Planiranje korporativnih performansi banke Merenje korporativnih performansi banke Analiza korporativnih performansi banke .

izvr{enje. njenog uspeha. Obavljanje pojedina~nih savkodnevnih poslova uti~e na ostvarivanje profita banke. Dakle. performanse banke mogu da budu vrhunske. Niskim performansama smatraju se oni pokazatelji (na primer. srednje ili niske. Srednje performanse predstavljaju one veli~ine koje ostvaruju banke oko visine prose~nog nivoa pokazatelja (na primer. je izazov svake dobre. IDENTIFIKACIJA KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. 6) Performanse (na engleskom ‘performance’) u svom op{tem zna~enju izra`ava funkcionalnu sposobnost. pa i i srednje odnosno prose~ne performanse. profitabilnosti) koji tendiraju smanjenju od prose~nih ka minimalnim pokazateljima. postoji veoma ~vrsta i jasna veza izme|u ostvarivanja dugoro~nih i kratkoro~nih performansi u poslovanju banke. pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni rezultati. koji se iskazuje tokom i na kraju godine. najve}a stopa profitabilnosti.1. profitabilnosti) cele grane ili grupe sli~nih banaka. Ostvariti lidersku poziciju i vrhunske performanse na tr`i{tu i biti prvi. borba za prvo mesto odnosno lidersku poziciju u o{troj konkurenciji podrazumeva skladnost svih napora banke usmerenih ka jedinstvenom krajnjem cilju: ostvarenju profita. od velikog zna~aja je da banka ostvaruje vrhunske. u~inak. stopa likvidnosti i sli~no.6) Performanse banke su ogledalo njene vrednosti. kvalitet aktive. kao {to su. Posmatrane kao odnos jedne banke prema svim drugim bankama ili bankama u okviru jedne uporedive grupe (‘peer group’).KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 234 8. Vrhunske performanse banke predstavljaju pokazatelje najve}eg stepena uspe{nosti poslovanja banke. na primer. a ponekad ~ak i lo{e banke. kao {to je. Naime. delo. Ostvarivanje profita kao dugoro~ne performanse. kao i njene efikasnosti i efektivnosti poslovanja. kvalitet i kvantitet poslovanja banke.1.1. vezano je za ostvarivanje niza drugih kratkoro~nih vrsta performansi banke. ostvarenje. njene veli~ine. Pojam i su{tina korporativnih performansi banke Najkra}e. na primer: stopa profitabilnosti. . U tr`i{nim uslovima. kao bitnih preduslova za ostvarivanje profita.

naturalne i vrednosne performanse. finansijskim pokazateljima (visina ukupnog prihoda. pona{anja. da bi se njihova veli~ina lak{e poredila sa drugima bankama.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 235 8. merljive i nemerljive performasne. marketing. profita). broj {tedi{a. tj.2. • poslovni ugled i reputacija. tako i na nivou pojedinih organizacionih delova banke (filijala. planiranim veli~inama i sa ostvarenim veli~inama banke u prethodnom periodu. Merljive performanse se lak{e planiraju (finansijske. ekspozitura). • imid`. Vrste korporativnih performansi banke Osnovni smisao iskazivanja performansi banaka je u njihovom pore|enju sa performansama drugih banaka. Nemerljive performanse se ne mogu kvantificirati i te`e . Vrednosne performanse odnose se na iskazivanje ostvarenih rezultata i pokazatelja u banci i njenim organizacionim delovima. dok se funkcionalne performanse banke odnose na iskazivanje vrednosnih podataka o veli~ini i uspe{nosti pojedinih funkcionalnih delova banke (obim kredita. U praksi susre}emo razli~ite vrste performansi banke. • poslovna filozofija. performanse zaposlenih) i postoji ve}a mogu}nost njihovog ostvarivanja i kontrole. Op{te performanse predstavljaju op{ti izraz uspeha banke iskazan obi~no u vrednosnim. tako i na njene funkcionalne delove. od kojih mo`emo navesti samo neke najva`nije: • poslovna kultura i stil • finansijske performanse. obim depozita). • gudvil (‘goodwill’). i korporativne i portfolio performanse. obim {tednje. Naturalne i vrednosne performanse se ~esto koriste kao kombinacija u iskazivanju ostvarenih rezultata banke ili nekog njenog organizacionog dela. broj depozitara) kako na nivou banke. • upravlja~ke performanse. • marketing performanse. i • performanse zaposlenih.1. Tako se performanse mogu svrstati u slede}e grupe: • • • • op{te i funkcionalne performanse. Navedene performanse banke mogu se grupisati prema razli~itim kriterijima. Op{te i funkcionalne performanse se odnose kako na banku kao celinu. tro{kova. Naturalne performanse odnose se na iskazivanje ostvarenih naturalnih veli~ina (broj korisnika kredita. Mogu se koristiti i pokazatelji u procentualnom izrazu. Merljive i nemerljive performanse banke su zna~ajne sa aspekta njihovog planiranja i ostvarivanja.

posebna pa`nja }e biti posve}ena i drugim finansijskim performansama banke. imid`. Pored ovih najva`nijih finansijskih performansi. sistem merenja performansi zaposlenih i sistem nagra|ivanja za ostvarene 7) goodwill ozna~ava neopipljivo posedovanje. New York. second edition. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. One su i najva`nije koroporativne performanse banke. Korporativne i portfolio performanse predstavljaju kombinaciju merljivih (finansijskih. 326. odnosno nov~ani izraz uspe{nosti poslovanja banke. upravlja~kih) i nemerljivih (poslovna filozofija. Rosenberg: Dictionary of Banking Financial Services. prvenstveno na kreditni i investicioni portfolio. visina i prihva}enost cena proizvoda i usluga u odnosu na konkurenaciju. a me|u najva`nijim pokazateljima za deoni~are banke je stopa profitabilnosti banke merena odnosom profita prema ukupnom deoni~kom kapitalu. jer mo`e uvek bolje. Performanse upravlja~kog sistema odnose se na performanse menad`ment tima i upravlja~kog sistema u kontinuiranom pobolj{anju produktivnosti i kvaliteta. druge korporativne performanse i one pokazuju poslovnu orijentaciju banke i na~in ostvarivanja poslovnih rezultata banke. Upravlja~ke performanse uklju~uju bazi~ne elemente sistema upravljanja performansama koji uklju~uje: sistem utvr|ivanja standarda performansi. personalne i internet). Me|u najva`nijim performansama za dru{tvo je stopa profitabilnosti banke merena odnosom profita prema ukupnoj aktivi. marketing. str. 288. po{to se preko njih sageldava poslovna uspe{nost banke sa aspekta dru{tva i sa aspekta deoni~ara banke. efektivnost promocije u pomeranju krive tra`nje u korist banke (obave{tavanje i ube|ivanje). 1985. John Wiley & Sons. kultura. drugo. Korporativne i portfolio performanse reprezentuju uspe{nost poslovanja na dva nivoa banke: prvo. . i Jerry M. gudvil) performansi banke. kultura. prihva}enost proizvoda i usluga banke od strane komitenata i klijenata (satisfakciju). O nemerljivim performansama je bilo ve} re~i kod izlaganja o korporativnom identitetu banke. Barrons Business Guides. 1990. koje su veoma zna~ajne sa tr`i{nog aspekta. odnosno definitivno ih ostvariti (dobar imid`). efikasnost kanala distribucije (fizi~ke. gudvil7)). New York. pa ih je samim tim te`e i ostvarivati. a neke od njih je te{ko i posti}i. Me|u najva`nije marketing performanse spadaju: visina u~e{}a banke na tr`i{tu. Marketing performanse banke predstavljaju. portfolio performanse se odnose na odre|ene delove odnosno segmente poslovanja banke. koje omogu}ava banci nastavljanje poslovanja i zara|ivanje profita po stopi koja prevazilazi normalnu ili osnovnu stopu profita u ostalim poslovima ili delatnostima sli~nog tipa. po va`nosti. naro~ito finansijske performanse. Finansijske performanse banke predstavljaju op{ti svodni. str. odnose se na op{te performanse banke kao entiteta. ugled.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 237 ih je planirati (poslovna filozofija.

menad`ment tim banke mo`e da razvija strategije banke i da se na taj na~in minimizira uticaj eksternih faktora kao {to su promene u okru`enju. tehnolo{kog razvoja. 2003. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. Illinois. odnosno na takvo struktuiranje aktive i pasive bilansa banke. MacMillan Publishing Company. Kontrolu kvaliteta ovih performansi poslovanja banke usmerava menad`met tim na interne i eksterne faktore. Sistem nagra|ivanja se zasniva na diferencijaciji performansi. bonitetom i portfolio rizicima banke. dr Uro{ N. 10) Joseph F. 9) Vidi detaljnije: Prof. 1990. marketing miksa. kvalitet kredita. pre svega. i poreske obaveze. Bank Administration Institute Rolling Meadows. i relationship banking (dugoro~na veza banke sa klijentima). Third Edition. Novi Sad. Feljton. 60-63. Kontrola kvaliteta performansi banke Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornmansi banke mo`e se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. Jr. koje }e omogu}iti banci da maksimizira prihode i minimizira tro{kove.8) Poseban zna~aj u ostvarivanju performansi zaposlenih ima kori{}enje diskrecionog napora zaposlenih. pozicioniranja. Roth and Marjolijn van der Velde: Retail Banking Strategies – Opportunities for the 1990s. Me|utim. str. 266.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. inflacija i sli~no. . str. i to: • • • • • poslovni miks. Sinkey. na finansijske resurse.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 238 performanse. Banka treba da razvija u tom pravcu slede}e strategije: • • • • • segmentacije. 98-103.1. bilansima. New York.3. 8) Aleda V. Menad`ment tim banke ne mo`e da kontroli{e uticaj eksternih faktora na kvalitet performansi banke. Racinalno kori{}enje resursa odnosi se. Kvantitativno merenje performansi zaposlenih je u korelativnom odnosu sa op{tim performansama i profitabilnosti banke. prihode od usluga. str.9) 8. 1989. nivo tro{kova.10) Kontrola internih faktora odnosi se na racionalno kori{}enje resursa koje banka mo`e da kontroli{e. jer su van dometa njegove kontrole.

Strategija marketing miksa 4. Nivo tro{kova 5. Kapacitet i alokacija rizika banke Ostvarivanje profita. Edited by: William H. Storrs and Charls E. Illinois. zavisi}e visina i kvalitet ostvarenih performansi banke. koriste}i pozicioniranje i repozicioniranje banke kao insttitucije. Dr Arnold A. Strategija ‘relationship banking’ Slika 8-1: Performanse banke i kontrolisani i nekontrolisani rizici Od sposobnosti menad`ment tima da kontroli{e faktore unutra{nje sredine i da se adekvatnim strategijama prilago|ava faktorima spoljne sredine. Preuzimanje rizika od strane banke ili kapacitet rizika banke je limitiran: 11) • • 11) veli~inom kapitala banke. Prihod od usluge 3. Baughn. 8. kao klju~ne performanse banke. str. Dow Jones-Irwin. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. Strategija pozicioniranja 3. Op{te performanse banke Prinos na deoni~ki kapital banke (ROE) Prinos na ukupna sredstva (ROA) LEVERID@ (EM) RIZIK (Promenljivi ROE)) Faktori sredine koje banka kontroli{e: 1. Na slici 8-1 grafi~ki ilustrujemo uticaj menad`ment tima banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike u poslovanju banke. Kvalitet kredita 4. obimom depozita banke. Poslovni miks 2. Poreske obaveze Faktori sredine koje banka ne kontroli{e: 1.4. Thomas I. Strategija tehnolo{kog razvoja 5. podrazumeva preuzimanje odre|ene veli~ine rizika. Third Edition. Walker.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 239 Formulisanje odgovaraju}ih strategija podrazumeva usmeravanje poslovne aktivnosti banke na odre|ene tr`i{ne segmente. 347.1. Strategija segmentacije 2. Homewood. u knjizi: The Bankers’ Handbook. . koje ne mo`e da kontroli{e. 1988. kombinacije instrumenata marketing miksa i grade}i vi{estruku dugoro~nu vezu banke sa komitentima i klijentima.

menad`ment tim banke odre|uje osnovnu strategiju i na~in alokacije raspolo`ivog kapaciteta rizika.likvindnost . mora se alocirati na njegove razli~ite korisnike na na~in da se maksimizira o~ekivani profit.rast kredita .KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 240 • • regulacijom.alokacija kredita .nabavke Kreditni rizik Cilj motrenja: .12) RIZIK BANKE Rizik kapitalnih izdataka: .kreditni raciji Finansijski rizik (ALCO) Rizik pogre{nog ulaganja {tedi{e Cilj motrenja: . i kreditnim rejtingom.mre`a filijala . ona mora koordinirati politike: rizika kamatne stope. Bazirano na povoljnim prilikama i {ansama banke. 348. Bez obzira u koji posao banka ulazi. . kreditnog rizika i rizika likvidnosti. Tome se moraju prilagoditi organizaciona struktura.sistem bankomata . str.GAP (razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa) Rizik produkcije usluga: .nabavke Rizik kamatne stope Cilj motrenja: . kreditnog rizika i rizika likvidnosti. Po{to je kapacitet rizika banke limitiran.upravljanje gotovinom . Kapacitet rizika i sistem njegove alokacije pokazuje slika 8-2. 12) Ibidem. ekonomskim izgledima i prognoziranom odnosu rizik . rizik ‘proizvodnje’ usluga i finansijske rizike (kamatne stope.profit. broj zaposlenih i kompjuterska podr{ka.diskontno poslovanje . kredita i finansiranja). da bi napori i poslovna aktivnost banke u ovom delu bili efektivni. onda je odgovaraju}i komitet (odbor) odgovoran za upravljanje tim finansijskim rizikom.pogre{no ulaganje sredstava Slika 8-2: Sistem alokacije rizika banke Kad menad`ment tim odlu~i koliki je kapacitet rizika namenjen za finansijski rizik.trust poslovi .kompjuterski sistem . Tipovi rizika uklju~uju izlo`enost kapitala riziku. To zahteva i posebne metode i na~ine merenja rizika kamatne stope.

Uop{teno govore}i. 3-16. svaki uspeh koji menad`ment tim ima u pove}anju profitabilnosti zavisi u velikoj meri od primene planiranja. U komercijanom bankarstvu prognoziraju se inputi u procesu finansijskog planiranja tako da teku}i resursi mogu da budu efikasno kori{}eni i da ostvare ciljeve individualne banke. leverid`. Ina~e da se podsetimo. PLANIRANJE KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. da bi se odlu~ilo danas {ta }e se raditi u budu}nosti. strategijsko planiranje. Zaista. Kod nas treba da se intenzivira potreba za sofisticiranim tehnikama planiranja i prognoziranja. finansijsko prognoziranje. planiranje je integracija finansijskog prognoziranja sa analizom i kontrolnom procedurom u nameri da se postignu formulisani ciljevi jedne banke. 1) Gary A. ne mo`e ni{ta uraditi. ukratko }emo se upoznati sa osnovnim pojmovima i elementima tog procesa. Slo`enost planskog oblikovanja performansi banke Pre nego {to razmotrimo celinu procesa planiranja korporativnih performansi banke. ako banka ne zna kuda treba i}i. (1) Planiranje. revision G. po{to ne zna {ta treba da uradi ili kako to treba da uradi. Ako banka nema plan.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 241 8. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application. prognoziranje. Giroux and Peter S. str. (2) Prognoziranje. Osnovni elementi ovog procesa su:1) (1) (2) (3) (4) (5) (6) planiranje. odnosno odlu~ivanje danas {ta }e se raditi kasnije. Priroda prognoziranja vezana je za budu}a o~ekivanja poslovanja banke. Drugim re~ima. Formalno planiranje je jedno od najefektivnijih raspolo`ivih oru|a za reduciranje rizika. 1981. UMI Research Press. Me|utim.1. planiranje je skicranje iz pro{losti. Michigen. tr`i{ni i ekonomski uslovi u nedavnoj pro{losti uslovili su bolje razumevanje potrebe i vrednosti formalnog planiranja. svaki pravac }e joj biti dobar izbor i voditi upravo tamo. imaju}i u vidu o~ekivane promene u na{em bankarstvu u narednom periodu. i cenovno/zaradni racio. .2. Koncept planiranja nije ni{ta novo.2. kada i kako }e se to raditi i ko }e to uraditi. Giroux 1970.A. University of Arisona.

Bazirano je na mi{ljenju (prosu|ivanju) menad`ment tima o najverovatnijem setu uslova i najverovatnijem kursu akcije banke. organizacije. njene geografske pokrivenosti ({irine) i diverzifikiacije njenih proizvoda i usluge. Strategijsko planiranje podrazumeva da menad`ment tim banke defini{e misiju. 38-46. na nivou strategijskih poslovnih jedinica). 1999. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. (4) Strategijsko planiranje. {to zavisi od veli~ine institucije. . politi~kih.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 242 (3) Finansijsko prognoziranje. Ovako formulisani dugoro~ni ciljevi i strategije banke postaju okvir u kome se vr{i planiranje unutar organizacionih delova banke. Planiranje kao aktivnost u jednoj instituciji mo`e egzistirati na vi{e nivoa (na nivou banke. ekonomskih. kulturnih). polugu i kao pojam se odnosi na pozajmljeni novac u cilju porasta prinosa na investirani kapital. Su{tina je u tome. da banka predvidi potrebu prilago|avanja internih faktora (poslovne filzofije. str. finansijskih resursa i marketing instrumenata) u narednom periodu. kako bi se ostvarili planirani ciljevi i performanse. Novi Sad. dugoro~ne ciljeve i strategiju za ostvarivanje ciljeva.2) Definisanje misije banke Determinisanje ciljeva banke Planiranje na nivou strategijskih poslovnih jedinica banke Izbor strategija na nivou banke i strategijskih poslovnih jedinica banke Slika 8-3: Proces strategijskog planiranja na nivou banke Proces strategijskog planiranja na nivou banke obuhvata planiranje promena eksternih faktora bankarske sredine (demografskih. Feljton. Finansijsko prognoziranje se defini{e kao jedna procena najverovatnije finansijske pozicije banke za jedan ili vi{e budu}ih perioda. dr Uro{ N. Mo`e se posmatrati sa dva aspekta: bankarskog i finansijskog. pravnih. (5) Leverid` (‘leverage’). Leverid` zna~i oslonac. tehnolo{kih. ljudi. Bankarski aspekt leverid`a podrazumeva 2) Prof.

Naime.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 243 kori{}enje kupljenih sredstava na tr`i{tu novca ili pozajmljen od depozitara da se finansira kamatonosna. New York. potrebno je bri`ljivije finansijsko prognoziranje i pa`ljivo finansijsko planiranje kriti~nih inputa u procesu dono{enjaq upravlja~kih odluka. Da bi se leverid` odr`ao da ne bude previsok.) 4) Ibidem. praksa savremenih banaka u razvijenim tr`i{nim privredama pokazuje. koje ~ine za{titu od gubitaka. odnosno produktivna aktiva. Kada se posmatraju vrednosti P/E na berzanskim listama za deonice raznih preduze}a mo`e se uo~iti velika razlika izme|u deoni~arskih firmi u istoj grani i prose~nih kompanija u razli~itim granama. Banke investiraju novac svojih depozitara u kredite po ve}im stopama dovoljnim da pokriju tro{kove pozajmljivanja sredstava i operativne tro{kove i da ostvare zaradu odnosno profitnu marginu (‘spread’). 1990.4) Kada se radi o firmama u istoj grani onda je re~ o razlikama koje poti~u iz ostvarenih razli~itih stopa profitabilnosti kompanija u okviru iste privredne grane. U sve rizi~nijim uslovima treba ostvariti sve bolje profitne performanse i rast. str. Leverid` raste kada aktiva banke raste br`om stopom od deoni~kog kapitala kao {to su obi~ne deonice. da su za prognoziranje i planiranje ra|ene studije za pojedine izabrane banke. Barron’s Business Guides. Procedure prognoziranja i planiranja. teku}a praksa prognoziranja i planiranja nikad do sada nije u bankarstvu pa`ljivo dokumntovana. Prognoziranje u procesu dizajniranja performansi banke Klju~ne interne finansijske odluke postaju sve kompleksnije. u principu krediti. U takvoj ekonomskoj bankarskoj sredini. Kada se analizira kretanje P/E izme|u kompanija u razli~itim privrednim granama. 350-351. 8. 475. bankarski menad`eri u savremenim bankama susre}u se sa dono{enjem sve slo`enijih odluka. Kao rezultat inovacija u upravljanju sredstvima.2. onda te razlike postoje zbog diferencijalnog polo`aja razli~itih privrednih grana u privrednom sistemu. sa porastom slo`enosti i obimom rizika.3) (6) Cenovno/zaradni racio (‘price/earning racio’ ili jednostavno ‘P/E racio’). Ovi podaci se objavljuju kvartalno.2. komercijalne banke dr`e minimalni nivo deoni~kog kapitala u odnosu na ukupnu aktivu. . P/E racio (‘price/earnining ratio’) je multiplikator koji pokazuje kakav je odnos izme|u tr`i{ne cene deonice i godi{njeg prinosa te deonice. {to se mo`e desiti ako banka raste previ{e rapidno ili odobrava previ{e riskantne kredite. Uprkos potrebi za kompetentne i bri`ljive procedure prognoziranja i planiranja. koje treba da 3) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. str. odnosno za poslednja ~etiri kvartala.

deviznih kurseva. a posle fuzija i akvizicija – vidi glavu 1. Krucijalni faktor za razvoj jednog realnog finansijskog plana banke je funkcija finansijskog prognoziranja (slika 8-4). . tr`i{ne fliktuacije u ekonomskim uslovima. Analize performansi banaka tako|e pokazuju. va`ne su za planiranje i merenje performansi banaka u uslovima rizika. Ekonomska i finansijska sredina postaje za komercijalno bankarstvo konkurentnija i sve slo`enija. te specifi~nih varijabla u bankarstvu. finansija. postaju sve komplikovaniji zadatak za prognoziranje i planiranje u svakoj banci. Faktori kao {to su promena kamatnih stopa. Ume{nost ovog koraka potencira u banci potrebu za ta~nijim prognoziranjem u okviru {irokog spektra ekonomskih faktora. ove knjige.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 244 koriste zaposleni u bankama. Banke se vi{e okre}u rastu koriste}i inovativne izvore sredstava sa manjim racijom deoni~kog kapitala.5) Brojne promene u okru`enju usmeravaju menad`ment timove banaka u razvijenim tr`i{nim privredama u pravcu razvoja nove filozofije planiranja i kontrole i novog modus operendi u novim poslovima (na primer ‘leasing’). I u samim bankama nastaju va`ne promene kao {to su promene u informacionoj tehnologiji i transferu. Komercijalne banke imaju u`u marginu za planske gre{ke i moraju da posvete veliki zna~aj prognoziranju ako `ele da izbegnu katastrofalne rezultate. Ovim promeneama se te{ko odupiru i banke u razvijenim tr`i{nim privredama i statistike pokazuju da je sve vi{e banaka koje ne mogu da prate ove trendove. FINANSIJSKO PLANIRANJE Godi{nje bud`etiranj Kapitalno bud`etiranj FINANSIJSKO PROGNOZIRANJE Upravljanje bilansom Slika 8-4: Mesto prognoziranja u procesu finansijskog planiranja 5) Tako je. da su zarade i druge dimenzije performansi sve vi{e ispod o~ekivanja kao posledica neta~nog prognoziranja budu}ih ekonomsko-finansijskih uslova poslovanja. 80-tih i 90-tih godina u SAD do{lo do velikih promena u pogledu broja banaka kao posledica prvo bankrota. na primer.

odnosno cost-benefit osnovi. Michigen. Giroux and Peter S. Finansijsko planiranje korporativnih performansi banke Finansijsko planiranje predstavlja razvoj strategije za dono{enje odluka tokom jednog odre|enog vremenskog perioda. analiziranje alternativa. koji se danas koriste. ako je potrebno. Svaka od navedenih funkcija finansijskog planiranja je tesno povezana u planskom procesu. Razumevanje me|usobnog odnosa izme|u bud`etiranja i upravlja~kih odluka za nameru maksimiziranja koristi. UMI Research Press. godi{nje bud`etiranje uklju~uje i sve druge upravlja~ke procese u banci uklju~uju}i personalne motivacije. Ono obuhvata tri me|usobno povezane funkcije (vidi sliku 8-4):6) (1) godi{nje bud`etiranje. Aktuelni godi{nji rezultati banke moraju da budu evaluirani u odnosu na godi{nji bud`et i. tako i za proces kontrole. Giroux 1970. (2) kapitalno bud`etiranje i (3) upravljanje bilansom. implementiranja i kontrole finansijskih akcija u okviru fiskalne godine banke. To je jedan formalni upravlja~ki proces za oblikovanje komuniciranja. koje su rezultat finansijskog planiranja. str. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application. Kontrolne informacije obezbe|uju povratnu spregu (‘feedback’) i predstavljaju vodi~ za eventualnu reviziju bud`eta. Virtuelno. finansijskih odluka baziranih na eksternim faktorima i projektovanje teku}e i budu}e finansijske pozicije banke na tr`i{tu. Drugim re~ima. projektuju sada{nju vrednost ulaska gotovine i izlaska za specifi~ne investicione projekte 6) Gary A.A. Sofisticirani modeli kapitalnog bud`etiranja. revision G. 1981. portfolio pristup i dono{enje odluka o cenama. (2) Druga va`na komponenta finansijskog planiranja je kapitalno bud`etiranje. University of Arisona.2. zahteva finansijsko prognoziranje kao dela aspekta odnosnog planskog procesa svake funkcije. 23. 8.3.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 245 Funkcija finansijskog prognoziranja ima dve me|usobno povezane aktivnosti: (1) (2) prognoziranje uslova eksterne konkurentski i regulatorni faktori) i bankarske sredine (ekonomski. spremni za korektivnu akciju. Planiranje je esencijalno kako za proces bud`etiranja. Ono uklju~uje analizu dugoro~nih {ansi bankarskog investiranja generalno uzev{i na osnovi relacije tro{kovi-korist. (1) Godi{nje bud`etiranje je esencijalni element u procesu finansijskog planiranja. finansijsko prognoziranje je srce finansijskog planiranja kao jedna od nekoliko va`nih komponenti planskog procesa u banci (slika 8-4). auditing i kontrolu i evaluiranje performansi banke. .

Ono ne mo`e da bude izvr{eno uspe{no ukoliko je izolovano od dinami~ne organizacije koja je oblikovana kao vodi~ za usmeravanje.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 246 sa podesnim uskla|ivanjem rizika projekata i obezbe|uju menad`ment tim sa kriterijumima za odluke o prihvatanju ili odbijanju svakog specifi~nog dugoro~nog projekta. ve} i faze upravlja~kog procesa u celini. Na primer. tro{kove i neto zaradu. kapitalno bud`etiranje i upravljanje bilansom. dugoro~no kapitalno bud`etiranje se primenjuje preko porasta toka gotovine (‘cash flow’) u godi{njem bud`etiranju. me|usobno su povezane. Relativno ~esta neuspe{nost projekata koja se de{ava u bankama je posledica nedostatka adekvatne kontrole i povratnih informacija (‘feedback’). prihode i neto zaradu.. odluka da se izgradi nova zgrada banke u osnovi je odluka kapitalnog bud`etiranja. tri funkcije planiranja: godi{nje bud`etiranje. ona }e imati i direktni uticaj na upravljanje bilansom banke. Planiranje je zaista jedan integralni proces i uklju~uje sve aspekte bankarskog poslovanja. Dakle. na primer. sve se rade operativno preko alokacije godi{njeg bu`eta. Kontrola je me|u najva`nijim od njih. ^ak {ta vi{e. Ne manje va`no je i finansijsko prognoziranje. Dakle. koje mo`e da bude kori{}eno da obezbedi procenu toka sredstava u banci. po{to }e nova zgrada imati uticaj na tro{kove. Neke od odluka upravljanja bankom primenjuju se u procesu razmatranja sve tri planske funkcije simultano. (3) Upravljanje bilansom. kao i drugi ciljevi banke u prognoziranim promenama pozicije bilansa banke. budu}e promene u kamatnim stopama. Me|utim. To isto je prisutno i u portfolio promenama kombinovano aplikacijama upravljanja bilansom. Svi aspekti upravljanja bilansom su tesno povezani jedan sa drugim i njihov uspeh krucijalno zavisi od adekvatnih kontrolnih procedura. kao {to smo videli. godi{nje alokacije bud`eta moraju da budu takve da pokriju konstrukciju tro{kova eksploatacije i funkcionisanja nove zgrade kao investicije. pa prihva}eni projekti moraju da budu pa`ljivo evaluirani pre nego po~ne njihova implementacija. kreditnu tra`nju. Kapitalno bud`etiranje ne uklju~uje samo elemente planiranja. Linearno programiranje i simulaciona analiza mogu da budu kori{}eni da se. odnosi se na planiranje finansijske pozicije tokom relevantnog planskog horizonta. Prvo. rast banke. (2) upravljanje stopom adekvatnosti kapitala. funkcija upravljanja bilansom banke }e biti pozvana da na|e na~ina da pove}a zaradu sa namerom da nadoknadi pad profitne pozicije banke. kao konsekvence trasiraju zarada banke. poznato i kao portfolio planiranje ili upravljanje odnosima aktiva-pasiva. za . (3) upravljanje ulaganjima u kredite i hartije od vrednosti i (4) upravljanje pasivom. kao posledica ve}ih od o~ekivanih tro{kova konstrukcije. Glavne komponente upravljanja bilansom su: (1) odr`avanje likvidnosti i upravljanje nov~anom pozicijom banke. Ako neto zarada opadne.

. Proces finansijskog planiranja performansi banke Glavni inputi u procesu finansijskog planiranja komercijalne banke su: (1) faktori eksterne sredine banke. 27. Slede}a slika (8-5) ilustruje proces finansijskog planiranja u banci:7) EKSTERNA SREDINA Analiza ekterne sredine O~ekivane promene sredine Finansijsko prognoziranje budu}e sredine Analiza scenarija alternativnih odluka Zvani~ni plan banke Teku}a finansijska pozicija Implementacij a plana Sposobnost top menad`menta Kontrolne procedure Slika 8-5: Tok procesa finasijskog planiranja u banci Slika procesa planiranja prikazuje tok procesa sa glavnim inputima: sredina.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 247 uspe{no planiranje neophodna je interdisciplinarna i me|usektorska saradnja u okviru poslovnih aktivnosti i zaposlenih u banci. finansijska pozicija i ciljevi menad`ment tima (dati zajedno kao eksterni) u 7) Ibidem.2. (2) teku}a finansijska pozicija banke i (3) ciljevi menad`ment tima banke. str.4. 8.

kredite i depozite. od menad`ment tima kao . Mnoge banke pripremaju svoje planove sa nagla{enim rastom ciljeva uklju~uju}i tu ukupnu aktivu. prognozu sredine i analizu alternativnih odluka i razli~ite ekonomske scenarije. Analiza teku}e ekonomske sredine individualne banke. Budu}e finansijske performanse banke zavise od sposobnosti menad`ment tima da anticipira i pripremi se za budu}e ekonomske i druge promene u okru`enju. To je vitalna faza u procesu planiranja. tesno je povezana sa finansijskim prognoziranjem i planskom funkcijom. Menad`ment tim mo`e. ubedljivo ide u prilog {irokom kori{}enju kvantitativnog planiranja.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 248 planskom procesu. Obrnuto. formalni finansijski planovi mogu da budu utvr|eni u okviru perspektive ciljeva menad`ment tima. cilj maksimiziranja profita je da bude ‘tempiran’ u okvire regulisanih ograni~enja i mora imati vezu sa rizicima kojima su sredstva depozitara izlo`ena. posebno za velike banke. nadle`ni organ za plan banke (obi~no je to komitet za plan) treba da razmotri konsekvence nekoliko alternativnih finansijskih odluka i nekoliko razli~itih ekonomskih scenarija. Maksimizacija profita ili zarade po deonici je popularna me|u agresivno vo|enim finansijskim institucijama. tra`nja kredita i kamatnih stopa. Svaki plan zavisi od njegove uspe{ne implementacije i uspe{ne komunikacione mre`e. Ovi faktori su uzeti kao ‘dati’ u okru`enju i na njima se zasniva izrada finansijskog plana banke. kvantitativne tehnike optimizacije. Kada menad`ment tim banke prikupi relevantne istorijske podatke. U ovoj fazi elementi finansijske pozicije banke. ne samo da razume zna~aj teku}eg ekonomskog razvoja. Postoji u bankarskoj literaturi nekoliko razli~itih pristupa za izvr{avanje ove faze uklju~uju}i simulaciju. posebno regionalni i nacionalni uslovi. uti~u jedni na druge. Po{to su komercijalne banke glavni snabdeva~i potro{a~kih kredita i glavni izvor poslovnih i dr`avnih kredita (u SAD). Pre nego {to se formalni (zvani~ni) planovi finaliziraju. Va`nost ekonomskog prognoziranja je u tome. Formalni finansijski planovi inkorporiraju jedan broj upravlja~kih implikacija ve} tokom samog procesa planiranja. Naravno. reginalni i nacionalni ekonomski uslovi imaju velik uticaj na performanse pojedina~ne banke. tehnici prognoziranja i kompjuterskoj bazi informacionog sistema. ve} da bri`ljivo i ta~no anticipira budu}e ekonomske i druge promene u okru`enju. lokalni. potencijalne promene u toj finansijskoj poziciji i o~ekivane promene sredine. u strogo regulisanoj poslovnoj aktivnosti kakvo je komercijalno bankarstvo (kao {to je u SAD). da se predvide nivoi depozita. Danas u savremenom bankarstvu postoji {iroka skala ciljeva. Kompleksnost ovih interaktivnih procesa. kvalitativne scenario analize i trend analizu. {to je dobro obra|eno u bankarskoj literaturi. one imaju zna~ajan uticaj na lokalnim tr`i{nim podru~jima i na nacionalnom tr`i{tu kao celini.

predstavlja probu efikasnosti kontrolnih procedura. jednako je va`no da se ostvari brz protok informacija koje se odnose na performanse. kvalitetom. bonitetom i portfolio rizicima banke. Ako se profitabilnost kao performansa rangira visoko ili na samom vrhu ciljeva banke. Kada se pojave zna~ajniji neskladi izme|u aktuelne i planirane finansijske pozicije.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 249 donosioca odluka do nosioca odgovornih za implementaciju odluka. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. skra}eno ROA) i defini{e se kao:16) 16) Prof. deficit u sistemu internih komunikacija mora da bude brzo identifikovan i iskorenjen.3. mo`da i promene u samom formalnom planu banke. prvo. Profitabilnost kao vrhunska performansna mera banke U svim fazama procesa planiranja i ostvarivanja ciljeva banke. Iskustva su pokazala. kako bi trebalo da izgledaju ciljevi banke? Ovo je od izuzetnog zna~aja i posebno kako uti~e metod prognoziranja na merenje aktualnih performansi banke. Feljton. Slabost u komunikacionoj mre`i banke blokira}e ili iskriviti efikasnost i brzi protok informacija vitalnih za obe stvari: formulisanje plana i izvr{enje plana. ukupnu aktivu (Return on Assets.1. Kako je ve} ranije navedeno. Implementacija svakog finansijskog plana }e gotovo odmah po~eti da uti~e na generisanje performansi banke i zato generisanje novih podataka treba odmah da bude analizirano. ove razlike moraju da se evaluiraju i preduzmu korektivne akcije. tj. I to. . str. a posebno. jedan od najte`ih i najmanje obra|enih problema u bankarskoj literaturi jeste kako bi trebalo definisati i meriti ciljeve banke kao finansijske institucije. Nakon {to se plan banke razvije. predstavljaju inpute u procesu planiranja. Tako menad`ment tim mo`e brzo evaluirati u kojoj meri banka kao celina i njeni pojedini delovi ostvaruju planske ciljeve i zadatke. Podaci o menjanju finansijske pozicije banke i menjanje eksterne sredine. 2002. bilansima. pa je. 8. postavlja se pitanje kako bi ona trebalo da se meri? Kako treba menad`ment tim da se pona{a i kako da odlu~uje ako banka ostvaruje zadovoljavaju}i progres u pravcu ostvarivanja profitnog cilja. Ako planiramo da ostvarimo opipljive koristi.3. Novi Sad. MERENJE KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. potrebno definisati i istra`iti merenje njene profitabilnosti. profitabilnost je najkriti~nija performansa banke. sa ovog aspekta. da je proces planiranja jedan od najefektivnijih mehanizama le~enja nedostataka u komunikacionoj mre`i banke. ~ija su protiv-te`a njihovi tro{kovi. 328333. dr Uro{ N. Jedna od naj~e{}e kori{}enih mera profitabilnosti je prinos na ukupno prose~na anga`ovana sredstva.

Po{to su deoni~ari anga`ovali svoj novac u banku sa rizikom u nameri da ostvare zaradu po konkurentnoj stopi prinosa. koje je dru{tvo u~inilo raspolo`ivim za rad banke. o~igledno najve}a slabost koeficijente ROA kao mere. Vi{i nivo ROE koeficijenta obi~no vodi i vi{oj ceni akcija banke na tr`i{tu. 1999. deoni~ki kapital uklju~uje deoni~ki kapital banke. . ROE je mera profitabilnosti koja je naju`e povezana sa cenom akcija banke. struktura njenog deoni~kog kapitala. str. da je ona jednostavna u na~inu na koji banka finansira svoje poslovanje (tj. depozita i nedepozitnih pozajmica). koje se odnose na kapital i dr`e za budu}e nepredvi|ene slu~ajeve. Klju~na prednost ove mere profitabilnosti je. dr Uro{ N. po{to je ROA racio pokazatelj ili koeficijent efektivnosti. ^ak {ta vi{e. ROE mo`e lako da se upore|uje me|u bankama i tokom vremena. jeste njen nedostatak da poka`e zaradu deoni~ara bnake (stepen povrata deoni~kog kapitala). To se ozna~ava kao ROE (Return on Equity) i izra~ava se na slede}i na~in:17) Neto prihod posle poreza ROE = -----------------------------------------Prose~an deoni~ki kapital gde je: ROE = stopa prinosa na deoni~ki kapital banke U ovom slu~aju. Po{to je to koeficijent. Feljton.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 250 Neto prihod posle P ~ k ki gde je: ROA = stopa profitabilnosti na ukupno prose~na anga`ovana sredstva Ovaj racio profitabilnosti predstavlja indeks efektivnosti banke i menad`ment tima banke u kori{}enju svih resursa. kao kompariranje u bankarstvu kao delatnosti i tokom vremena. 96-97. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. on mo`e da se koristi kao kompariranje jedne banke prema drugoj. nepodeljeni profit i rezerve. Me|utim. vi{kove. klju~na mera profitabilnosti trabalo bi da bude zarada banke u odnosu na kontribuciju iznosa kapitala njegovim vlasnicima ili prinosom na deoni~ki kapital. Novi Sad. poreza ROA = 17) Prof.

da su koeficijenti ROA i ROE povezani jedan sa drugim. menad`ment tim banke ne treba nikada da bude zadovoljan ~injenicom da samo zna koliko je banka profitabilna. zove se i leverid`om.2. To je mera efikasnosti i efektivnosti sa kojom banka posreduje izme|u zajmoprimaca i depozitara i reflektuje uspeh politike cena banke. Ovaj racio kalkuli{e razliku (‘spread’) izme|u kamata i zara|enog dividendnog prihoda i njenih tro{kova pozajmljenih sredstava. to isklju~uje gotovinu i fiksnu aktivu (zgrade. Naravno. moramo da znamo ne{to o komponentama svake mere profitabilnosti i koliko ove komponente me|usobno uti~u jedna na drugu tokom vremena. . Neto kamatna margina tako|e reflektuje: (1) slabljenje ekonomije ukazuju}i na slabljenje u periodu rasta kamatnih stopa i rasta ekonomije kada stope opadaju. produktivnu aktivu). koristi se i nekoliko drugih mera profitabilnosti banke. Banka ~iji se koeficijent ROA visoko rangira.3. Jedna od njih je i neto prihod posle poreza prema aktivi koja donosi zaradu (‘Net Income After Taxes to Earning Assets’) i naziva se indeksom prose~nog neto prinosa (‘yield’) zara|enog na svu kamatonosnu aktivu (tzv. 8. U planiranju i procesu ostvarivanja ciljeva. ve} predstavlja nu`ne uslove da bi banka poslovno funkcionisala. To najbolje ilustruje slede}a jedna~ina: Prose~na ukupna aktiva ROA x -----------------------------------. (2) intenzitet konkurencije po{to ja~e konkurentsko tr`i{te tendira da redukuje kamatnu marginu. opremu. inventar) koja ve} sama po sebi ne generi{e prihode za banku. mo`e se smatrati da ima osrednji ROE racio {to ukazuje na preterani oslonac na deoni~ki kapital u finansirnju aktive. Druga {iroko prihva}ena mera profitabilnosti je neto kamatna margina (‘Net Interest Margin’) koja je rezultat merenja odnosa neto kamatnog prihoda prema ukupnoj aktivi ili samo aktivi koja donosi zaradu (produktivnoj aktivi). postoji potreba da se postavi slede}e pitanje: Za{to je banka postigla stopu prinosa koju je postigla? Da bi se dao odgovor na ovo pitanje. Neto kamatna margina kao komponenta profitabilnosti U finansijskim analizama. koja proporcija aktive banke se finansira dugom (depozitima i nedepozitnim pozajmicama) kao suprotna deoni~kom kapitalu (sredstva ulo`ena od strane akcionara i zadr`ana zarada).KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 251 Sasvim je o~igledno.= ROE Prose~an deoni~ki kapital Koeficijent ili racio koji se dobije odnosom ukupne prose~ne aktive prema prose~nom deoni~kom kapitalu. s vremena na vreme. Naravno. Racio leverid`a (‘leverage’) pokazuje.

ako efektivni legalni plafoni kamatnih stopa pokrivaju substancijalnu proporciju depozita banke. mo`emo iz toga sagledati slede}e jednostavne sekvence kalkulacije prinosa na aktivu individualne banke. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application. prvo. opadanje koeficijenata profitabilnosti ROA mo`e da bude prouzrokovano padom nekamatnih prihoda. tako|e mo`e doprineti pro{irenju neto kamatne margine u zavisnosti od toga. revision G. Jedna od prvih stavki.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 252 Da bi ilustrovali ovaj aspekt. rast nekamatnih tro{kova. ovi mogu zadr`ati tro{kove depozita na ni`em nivou i omogu}iti rast margine kao rasta kamatne stope. su`avaju}i tako prostor neto kamatne margine.A. od koeficijenta ROA. 37. Giroux and Peter S. 1981. tro{kovi depozita mogu br`e ekspandirati nego prose{na zarada (‘yield’) na kredite i hartije od vrednosti.3. . Period padanja kamatnih stopa. Me|utim. sugeri{u}i tako da bi menad`ment tim trebalo da obrati posebnu pa`nju na ove aspekte poslovanja u proteklom periodu. Giroux 1970.ROA i ROE na njihove glavne komponente. Komponente profitabilnosti kao performanse banke Ako promene u neto kamatnoj margini ne obja{njavaju za{to je ROA profitabilnost individualne banke opala ili porasla. str. jeste neto kamatna margina. UMI Research Press. 8. koju menad`ment tim treba da sagleda.Kamatni tro{kovi/prose~na aktiva = Neto kamatna margina/prose~na aktiva + Nekamatni prihod/prose~na aktiva . University of Arisona.18) Ukupan kamatni prihod/prose~na aktiva . koja meri razliku (‘spread’) izme|u kamatnog prihoda na aktivu i kamatnih tro{kova na izvore sredstava banke. Polaze}i. 18) Gary A.Rezervacija za kreditne gubitke/prose~na aktiva . analiti~ar bi trebalo pa`ljivo da istra`i ostale komponente ROA.Porezi na prihod/prose~na aktiva = Prihod pre specijalnih transakcija/prose~na aktiva + Dobici (gubici) od hartija/prose~na aktiva = Neto prihod/prose~na aktiva (ili ROA) Ova jedna~ina mo`e da pomogne menad`ment timu banke u ta~nom odre|ivanju razloga neadekvatnog ili opadaju}eg koeficijenta ROA.3. kako rapidno opadaju stope depozita. gubitaka na kreditima ili poreza. alternativno. mo`e tako|e da ima uticaja na opadanje. Ovaj racio je poznat kao visoko opsetljiv u poslovnom ciklusu. Na primer. treba da ra{~lanima dva naj{ire kori{}ena indikatora profitabilnosti . U periodu rasta kamatnih stopa. Michigen.

Druge mere korporativnih performansi poslovanja banke Performanse banke ne mogu da se mere samo profitom. Opadanje iskori{}enosti sredstava ~esto indicira nepovoljne promene u miksu sredstava ili prinosu na sredstva. Mada brinu o tome treba da brinu i regulatorne vlasti zadu`ene za osiguranje sredstava publike. Pri fokusiranju pa`nje menad`ment tima na specifi~na podru~ja problema. mada je profit najva`niji pokazatelj za svaku bankarsku instituciju. ako profitna margina opada.. str. Na primer. 38. prate promene tokom vremena preko takvih indikatora rizika kao {to su: racio aktive 19) Ibidem. sa bliske distance.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 253 Stopa povrata deoni~kog kapitala mo`e tako|e da bude pukotina u svojoj komponenti za analizu za{to je ovako merena profitabilnost banke opala ili porasla tokom datog vremenskog perioda. Vlasnici banke i depozitari su koncentrisani na uticaje rizika na njihova sredstva i na najve}u opasnost od bankrota. Multiplikator kapitala reflektuje promene u proporciji sredstava banke koje dolaze od deonica i zadr`ane zarade. Komponente profitabilnosti ROE su:19) ROE = Profitna margina x Iskori{}enost x Multiplikator posle poreza aktive kapitala gde je: Neto prihod posle poreza Profitna margina = ----------------------------------posle poreza Ukupan operativni prihod Ukupan operativni prihod Iskori{}enost aktive = -----------------------------------Ukupna prose~na aktiva Multiplikator kapitala Ukupna prose~na aktiva = ----------------------------------Prose~ni deoni~ki kapital Svaka od gornjih komponenti ukazuje na razli~ite aspekte poslovanja banke kao jedno od obja{njenja za{to je profit ostvaren takav kakav je. to je obi~no jedan indikator problema kontrole tro{kova.3. . nasuprot depozitima i drugim formama obaveza i dugova. 8. Ove grupe ~esto. ROE model pokazuje da mo`e da bude prvi korak u pravcu pronala`enja re{enja problema zarade banke.4.

kako operativnih i op{tih tro{kova sa jednakom pa`njom na kamatu na depozite. tako i nad tro{kovima radne snage i na jak marketing program da pribavi najmanje skupe depozite. Tro{kovi banke. plate i op{ti tro{kovi prema ukupnim agregiranim operativnim tro{kovima.ljude. visoki racio prihoda od kredita i hartija od vrednosti prema ukupnim kreditima i investicionim plasmanima. visoka proporcija kredita u odnosu na ukupnu aktivu obi~no pove}ava zaradu. Rast bilo kojeg od ovih racija tendira ka koristi deoni~arima kao finansijski leverid`. Rezerve stvorene za kreditne gubitke u odnosu na ukupne kredite mogu da budu va`ne. mogu}e i ograni~ene resurse . ali rezultira u ve}oj potrebi za kratkoro~nom likvidnosti. kobna politika kreditiranja mo`e doneti banci velike te{ko}e. ma{ine i prirodne resurse. su sna`no ekspandirali u proteklim godinama i tako suzili operativnu marginu. Vi{i racio depozita po vi|enju u odnosu na oro~ene i {tedne depozite tipi~no sni`ava finansijske tro{kove rasta sredstava. Mnogi finansijski analiti~ari tesno dovode u vezu sa promenama u kreditnom portfoliju iznose obustavljenih lo{ih kredita. po{to ove rezerve {tite depozitare i deoni~are. Na primer. informati~koj opremi i kancelarijskim prostorom. nasuprot problemima u veoma va`nom kreditnom portfoliju. kredita kojima prete gubici. posebno kamata na pozajmljena sredstva. Rizik je tesno povezan i srodan sa kontrolom kvaliteta kredita banke. ali mo`e slabiti depozitorski amortizer sigurnosti i ‘privla~i’ regularna proveravanja. tipi~no se ra~una da su oni vi{e nego polovina anga`ovanih svih resursa banke. Po{to donose oko dve tre}ine svih prihoda banke. u odnosu na ukupne kredite ili na godi{nji operativni prihod. Samtra se. To zahteva neposrednu kontrolu. pokazuju}i komparativnu kontribuciju ban~inim sredstvima od depozitara kao klju~nih kreditora organizacije nasuprot deoni~arima. zaposleno{}u. Efikasnost je klju~ni faktor u bankarstvu kao {to je to i u ment tim `eli da naefektivnije koristi za to raspolo`ive. ali istovremeno i poslovni rizik i zahteva vi{e zaposlenih na svaku nov~anu jedinicu aktive. Od svih mera. Esencijalno je va`no dr`anje operativnih tro{kova na {to ni`em nivou u odnosu na prihode i izvr{avanju ve}e aktive i neto prihoda kao napora svakog zaposlenog. Klju~ni indikatori efektivnosti kontrole tro{kova su koeficijenti kamate na depozite prema ukupnim kamatnosnim depozitima i ukupni operativni tro{kovi. Jaka proporcija . u efikasnosti menad`ment tima malo ih je va`nije od kontrole tro{kova. Miks ili kompozicija portfolio aktive i pasive banke uti~e na sve faze njenog poslovanja. Po{to su krediti najva`nija aktiva banke.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 254 prema deoni~kom kapitalu indiciraju}i proporciju aktive finansiranu sa deoni~kim kapitalom ili racio depozita prema deoni~kom kapitalu. da su najprofitabilnije banke danas one koje ~vrsto dr`e uzde nad kontrolom rasta tro{kova. To tako|e zna~i.

prihod od investicija oslobo|enih poreza prema ukupnim takvim investicijama i ukupno pla}eni porezi prema prihodu pre poreza. 8.1. kao i o svim drugim korporativnim finansijskim performansama biti re~i i u narednim izlaganjima. otpis kredita itd). . • prinos na deoni~ki kapital (ROE). ANALIZA KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. me|u kojima su najva`niji: 1) • prinos na aktivu (ROA).4. Racionalno upravljanje porezima obi~no je povezano sa takvim indikatorima kao {to su: racio investiranja u razne forme i oblike oslobo|ene poreza prema ukupnoj aktivi.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 255 aktive banke na pribavljanju hartija od vrednosti. Savremene komercijalne banke se suo~avaju sa rastu}im izdacima za poreze na svim nivoima. gube deo svog tr`i{nog u~e{}a. Analiza korporativnih performansi banke Analiza korporativnih performansi banke je komparativno posmatranje pokazatelja o ostvarenim rezultatima banaka. postoji jaka veza u rastu izme|u velikih i malih komercijalnih banaka. Godi{nji rast novog deoni~kog kapitala je posebno va`an po{to on obezbe|uje bazu za dalju ekspanziju depozita i kredita u budu}em periodu. nekamatni prihod. gotovine i dr`avnih obveznica u odnosu na aktivu i depozite po vi|enju komparirane sa oro~enim i {tednim depozitima. u savremenoj bankarskoj sredini je ponekad klju~ za ve}u efikasnost. Banke koje su nau~ile da efikasno upravljaju svojim poreskim obavezama. dok rapidno pove}avanje kredita i depozita ~esto vodi brzom rastu tro{kova zaposlenih i novih zgrada. Ponekad preokupacija za rastom {teti zaradi banke. ali }e rezultirati u manjoj zaradi. mo`e banci obezbediti adekvatan amortizer likvidnosti. jak rast ukupne aktive iz godine u godinu. naro~ito obveznika sa niskom zaradom. Ovo su razlozi za{to i planeri i finansijski analiti~ari posmatraju takve portfolio miks indikatore kao {to su: racio ukupnih kredita. Banke ~iji je rast slabiji u depozitima i kreditima nego njihove konkurencije. imaju ve}e {anse za za{titu svoje neto zarade. Porezi su jedna od najve}ih stavki koje treba oduzeti od operativnog prihoda. Me|utim. Za komercijalne banke koje imaju kontrolu problema tro{kova. 1) O ovim najva`nijim korporativnim performansama banke ve} je bilo re~i u ranijim izlaganjima. rast je vi{e ne{to kao prirodni dar. ve}u profitabilnost i ni`i op{ti rizik. depozita i deoni~kog kapitala. i • drugi klju~ni pokazatelji banaka (neto kamatni prihod.4. O njima }e. Kona~no.

da se evaluira progres u pogledu ispunjavanja ciljeva i zadataka banke utvr|enih od strane menad`ment tima banke i da se kompariraju performanse banke sa srodnim i sli~nim bankama. Evaluiranje korporativnih performansi uklju~uje analizu bazi~nih finansijskih izve{taja i konstrukciju racija. Rangiranje uz pomo} ‘pravila palca’ ~esto se koristi za rangiranje banaka kao {to su komunalne. pasive i kapitala prema ukupnoj aktivi. 359. Vrste analiza korporativnih performansi banke Naj~e{}e analize performansi. Cilj analize korporativnih performansi je. Grupisanje banaka se koristi kao metod za izvo|enje kvalitetnijeg pore|enja i analize performansi pojedina~ne banke u odnosu na druge iste ili sli~ne banke po odre|enim karakteristikama (veli~ine bilansa. depozita. analiza performansi rangira banke kao finansijske institucije u okviru pir (‘peer’)2) grupe ili grupa finansijskih institucija sli~ne veli~ine aktive. tako i u odnosu na prosek delatnosti.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 256 Generalno. str. uklju~uju:3) (1) komparaciju izve{taja od perioda do perioda. To je uglavnom zbog podataka. . broja zaposlenih itd.2. te da menad`ment tim mo`e preduzeti odgovaraju}e akcije u cilju osna`ivanja performansi u slabim podru~jima i da ih oja~a ili odr`i nivo kvaliteta performansi u sna`nim podru~jima poslovanja banke. New York. Analiti~ke tehnike su bogatije u internim nego u eksternim analizama. koje koriste banke kao finansijske institucije. (2) uobi~ajene izve{taje koji se odnose na svaku stavku aktive. Svrha analize korporativnih performansi banke je u tome. i svaku stavku bilansa prihoda prema ukupnom operativnom prihodu. 1985. 8. regionalne ili monetarni finansijski centri. kako u odnosu na konkurenciju. Procedure za generisanje bankarske operativne statistike uklju~uju razvoj komparativnih bilansnih razlika kao 2) Formiranje ‘peer’ grupe banaka je ranije obja{njeno. tipa industrije koju primarno uslu`uju ili po nekim drugim kriterijima. 3) Frank P. i (4) racio analize. da se globalno uo~e i osvetle snage i slabosti banke.4. (3) indeksirane finansijske izve{taje koji mere rast ili kontra akciju na klju~nim finansijskim ra~unima. depozitne baze. odnosno pasivi. The Dryden Press. Johnson and Richard D. koje razvijaju pun smisao odnosa izme|u pojedinih ra~una ili grupa ra~una. po{to menad`ment tim banke poseduje informacije i podatke koji nisu dostupni javnosti. kredita.). koji identifikuju klju~ne komponente performansi. Johnson: Commercial Bank Management.

tada va`nih promena na ra~unu ne mora da bude. Ako nisu konfirmirane. redosled dospe}a i zarade. od jednog do drugog perioda. ^ak i ako se promena kompozicije pojavi u materijalnom smislu. Dodatne analize mogu uklju~iti racio analizu ili analizu specifi~nih transakcija koje prouzrokuju neo~ekivane rezultate. trend ne mora da bude dovoljno va`an da garantuje pa`nju u budu}nosti. kao {to su dozvoljenost za gubitke na kreditima i kapitalu. tada istra`ivanje trenda postaje va`no. Uobi~ajeni (standardni) izve{taj formira vertikalnu analizu. Limitiranje delokruga analize poma`e analiti~aru u odre|ivanju produ`enja i tipa dodatnih analiza potrebnih da objasne va`nost promena na ra~unu. Ova analiza slu`i da ta~no odredi klju~na podru~ja koja zahtevaju dodatne analize da objasne va`ne trendove. Analiti~ari kompariraju aktuelne rezultate izra`ene kao procente pove}anja ili smanjenja promena u odnosu na planirane ili o~ekivane rezultate. . tada treba ozna~iti doga|aje koji treba da dovedu do promena. ali ne prezentuje stepen i intenzitet va`nih promena. Dok uporedivi izve{taji indiciraju apsolutne iznose promena. promene u kompoziciji mogu objasniti stepen porasta i stepen smanjenja stanja na ra~unu. Ra~uni na kojima promene nisu ostvarene u skladu sa planom ili o~ekivanjima. a indeksirani finansijski izve{taj formira horizontalnu analizu. Ako je promena u kompoziciji `eljena. Indeksirani finansijski izve{taji identifikuju veli~inu i zna~aj promena porasta ili opadanja finansijskih veli~ina na individualnim ra~unima bilansa stanja i bilansa uspeha. Uobi~ajeni (standardni) izve{taj izra`ava individualne ra~une bilansa stanja kao procenat od ukupne aktive i individualne ra~une bilansa prihoda i rashoda kao procenat od ukupnog operativnog prihoda. Zbog toga va`ne promene u kompoziciji bi trebalo smatrati kao va`ne promene u trendu. Me|utim. ako je promena u kompoziciji neo~ekivana ili nije u okviru ranga prihvatljivog za menad`ment tim banke. predmet su daljih detaljnijih analiza. analiza daje posmatra~u bli`e indikacije bitnih promena u okviru bilansa stanja i bilansa uspeha. koji obja{njavaju izvesne rezultate banke. Komparativni (uporedivi) izve{taji ilustruju apsolutne iznose promena na ra~unima. analizu promena na specifi~nim ra~unima. Svrha analize uobi~ajenog (standardnog) izve{taja je da suzi prostor za reviziju analiti~ara na klju~na podru~ja koja uti~u na profitabilnost banake izra`enu koeficijentima ROA i ROE. Ako promene u proporciji reprezentuju odstupanje od teku}eg i pro{log trenda.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 257 pripremu za uobi~ajene (standardne) bilanse i indeksa za pore|enja: priprema finansijskih racija. Kada ih posmatramo zajedno. tada delokrug analize postaje ograni~en. Ova kompozicija ili miks merljivog odnosa izra`ava procentualnu distribuciju promena.

O~igledno je. potrebno je da banka odnosno njen menad`ment tim: Prof. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. rizi~no preduzeta pona{anja mogu dovesti do generisanja gubitaka. 117. Feljton. moraju se simultano posmatrati prinosi i rizici banke. str. Da bi se analizirale korporativne profitne performanse. da se ulog vr{i u tom smislu. a koja zavisi od stope prinosa produktivne aktive. da budu}i neto rezultat bude pozitivan. Novi Sad. Da bi se ostvarila zadovoljavaju}a stopa prinosa na ukupnu aktivu. ali mora se razumeti i kao relacija o~ekivane profitabilnosti. kvalitetom.godine.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 258 8.4. 4) . dr Uro{ N. najve}i uticaj ima stopa prinosa na produktivnu aktivu. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. Rizik korporativnih performansi banke U svetu bankarstva nagrada za preduzeti rizik je stalno prisutna. Cilj upravljanja rizikom je da se optimizira rizik u o~ekivanoj realnosti (‘risk-reward tradeoff’). razvijanje kredita sa visokom marginom rizi~nim korisnicima pove}ava zaradu u kratkom roku. ako rizici postanu realnost. Tu vezu pokazuje napred navedena grafi~ka slika 8-6. posebno kada je u pitanju profitabilnost. Analizom treba utvrditi uticaj raznih faktora na visinu i kvalitet op{tih performansi banke. bonitetom i portfolio rizicima banke.3. Na primer. ali istovremeno pove}ava i {anse budu}ih gubitaka. Me|utim. Preduzimanje rizika generi{e visoka o~ekivanja zarade putem raznih mehanizama.4) Na stopu profitabilnosti banke sa aspekta strukture aktive. U ovom slu~aju postoji nagrada za preduzeti rizik. bilansima. Op{te performanse Rizik Prinos (ROE) Prinos Kontrolisani interni faktori Poslovni miks Generisanje prihoda Uticaj kvaliteta kredita Leverid` (EM) (ROA) (volatilnost zarade) Nekontrolisani faktori okru`enja Kontrola tro{kova Slika 8-6: Uticaj rizika na performanse banke Merenje performansi banke je zbog toga logi~an slede}i korak u definisanju rizika. 2002.

Jedan od na~ina da se minimiziraju gubici u kreditnom portfoliju je.4. Drugi vid za{tite se odnosi na ukupnu veli~inu. FHLBB (Federal Home Loan Bank Board). Me|utim. {to je osnova za dono{enje kona~ne odluke o kreditu – da li ga banka odobrava ili ne odobrava. FDIC (Federal Deposit Insurance Company). kolateral i tr`i{ni uslovi). Profesionalno procenjivanje kreditnih rizika vr{i se prilikom analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. kapital.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 259 • • • profesionalno procenjuje kreditne rizike. ove odluke su po svojoj prirodi veoma rizi~ne. klijentu banke. . tj. {to je preduzimanje rizika nu`ni uslov budu}e profitabilnosti. da se vr{i diversifikacija kredita na grane i delatnosti. Rejting sistemi performansi banaka Banke zbog svog zan~aja i funkcije. Analiziraju se faktori kreditne sposobnosti zajmotra`ioca (karakter. te banka na osnovu toga donosi sud o tome. To je zbog toga. kapacitet. obezbede procenu uslova poslovanja i efikasniju alokaciju kontrolisanih sredstava banke. performansama banaka mora posve}ivati odre|ena pa`nja. njegovi finansijski izve{taji i izve{taji nezavisnih kreditnih rejting agencija. Efikasnost i efektivnost menad`ment tima banke podrazumeva. da se odluke o kreditu donose brzo i da te odluke kod svakog odobrenog kredita imaju pozitivan uticaj na profitabilnost banke. i svojom efikasno{}u i efektivno{}u doprinosi ve}oj stopi profitabilnosti. koje imaju za privredu. da bi se postigla ve}a stopa sigurnosti plasiranih sredstava.4. poznaje na~ine na koje se minimiziraju gubici u kreditnom portfoliju. Zato se kvalitetu poslovanja. moraju delovati u okviru jedinstvenog sistema zemlje po{to njihova poreme}ena funkcija mo`e imati nesagledive posledice po ~itavu nacionalnu ekonomiju. NCUA (National Credit Union Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency) preduzele su odre|ena istra`ivanja za sa~injavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje slabosti u poslovanju banaka. Zato je odobravanje kredita u fokusu upravljanje rizicima i usko povezano sa stopom profitabilnosti banke. omogu}uju}i tako da se smanji tro{ak 5) Sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija u SAD i to: FRS (Federal Reserve System).5) Funkcija primene navedenih sistema je da ‘pokriju’ periode izme|u redovnih periodi~nih kontrola banaka. odnosno obim kredita koji se mo`e odobriti jednom komitentu. da li }e zamotra`ilac mo}i i hteti da vrati kredit. Ovo su samo neke od ve}eg broja kontrolnih agencija banaka u SAD. 8. I tre}i vid za{tite banke od kreditnih rizika je koliki pojedina~ni kredit banka uop{te mo`e da odobri imaju}i u vidu svoj kreditni potencijal i deoni~ki kapital. tj.

Kada se banka jednom ozna~i kao slaba ili potencijalno slaba. Me|utim. zarada (‘earnings’) i likvidnost (‘liquidity’). Prentice-Hall.aktiva (‘asset’) upravljanje (‘management’). (2) analiti~kih izve{taja (o performansama). CAEL je bankarski rejting sistem baziran na ~etiri komponente: kapitalu (‘capital’). Third Edition. New York. ‘other non-bank subsidiaries’. Spencer: Managing Commercial Banks Community. strana 623. Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne agencije (FRS. koji bi se koristio za utvr|ivanje rejtinga holding banaka. Englewood Cliffs. Vidi: Duane B. sredstva . 333-339. bilansima. Prentice-Hall Englewood Cliffs. New Jersey.7) U praksi su u upotrebi dva poznatija rejting sistema: (1) FED-ov8) rejting sistem za holding kompanije BOPEC i (2) CAMEL jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem za ispitivanje i procenu kvaliteta op{tih performansi banaka. 9) Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od slede}ih pet re~i: kapital (‘capital’). Jr. Novi Sad. 1990. MacMillan Publishing Company. 7) Izve{taj se sa~injava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim problemima i njihovim uzrocima. FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i sa~injavaju jedinstveni izve{taj o ban~inim performansama sa detaljnim informacijama i finansijskim racijima. koji dozvoljavaju jednom analiti~aru ili kontroloru da izvr{i detaljnu finansijsku analizu finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i pra}enja problema identifikovanih kroz proces kompjuterskog pra}enja. Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjuterskog pra}enja.000 osiguranih komercijalnih banaka i odre|en broj dr`avnih kontrolnih banka. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je zavr{io skladniji CAEL monitoring sistem. 8) BOPEC je skra}enica po~etnih slova: ‘bank subsidiaries’. godine.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su ‘pale’ (nisu pro{le) na odre|enim racio testovima. Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. ovakvi izve{taji se rade kvartalno za cca 14. a detaljnije o tome i o CAMEL rejtingu vidi: prof. Regional and Global. New Jersey. performansama zarade (‘earning performance’) i likvidnosti (‘liquidity’). bonitetom i portfolio rizicima banke. Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu kompjuterskog sistema posmatranja. dr Uro{ N. str. godine. CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije za kontrolu banaka 21. ]ur~i}. Graddy and Austin H. 2002. parent company’. . Joseph F. koji bi se koristio u procesu nadzora. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Ina~e. Graddy and Austin H. Feljton. Sinkey. tri federalne kontrolne agencije (FRS. 195. str.9) 6) Duane B. Ina~e.6) Procedura kompjuterskog pra}enja banaka ostvaruje se na slede}i na~in. Da bi zajedni~ki ostvarile svoju funkciju. 1990. ‘capital adequacy – consolidated’. kvalitetom. U 1987. ‘earning consolidated’. kvalitet sredstava .aktive (‘asset quality’). Regional and Global.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 260 eventualnog ste~aja ili mo`da i spase banke koje bi eventualno mogle oti}i pod ste~aj. FDIC i OCC). 622. radi se analiza u cilju odre|ivanja obima i veli~ine finansijskih problema i identifikacije njihovih mogu}ih uzroka. str. 1989. godine. niti su se slo`ile sa jedinstvenim rejting sistemom. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje.novembra 1979. pomenute agencije se nisu slo`ile oko jedinstvenog rejting sistema.

Drugi. Thomas I. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. Davis and Robert N. str. bilansima. Hanter & David B. 1989. AddisonWesley. Prof. kvalitet menad`ment tima. dr Uro{ N. Edited by: David B. Roth and Marjolijn van der Velde: Retail Banking Strategies – Opportunities for the 1990s. 1984. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. Feljton Novi Sad. u knjizi: Customer-Focused Marketing of Financial Services. 3. 1990. Feljton.Executive Insights and Solutions. 2. 6. Friars and Robert N. 2002. Reading. zaradu i likvidnost). Zenoff. John Ex Rodgers: Creatong a New Name . Zenoff. 5. 1980. A Case Study. . Deal and Allen A. (2) procenjivanja va`nih me|usobnih odnosa izme|u komponenti i (3) analiziranja ja~ine snage i zan~aja klju~nih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih karakteristika. Aleda V. bonitetom i portfolio rizicima banke. 1987. ]ur~i}. Edited by: David B. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Illinois. 8. u knjizi: The Financial Services Handbook . Dow Jones10) Prof. Third Edition. Stanley M. Prentice-Hall. Editors: Eileen M. John Wiley & Sons. Kennedy: Corporate Cultures. Massachussets. New York. Philip Kotler: Marketing management: Analysis. po kome ispitiva~ mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke (solventnost. Baughn. u knjizi: Customer-Focused Marketing of Financial Services. Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. Walker. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. 7. 333-339. Harper & Row Publishers. Edited by: William H. dr Uro{ N. New York. CAMEL rejting sistem banke se bazira na dva rejting elementa. Prema tome. Novi Sad. New Jersey. Gogel: Managing Reorganization During the Transition. Bank Administration Institute Rolling Meadows. kvalitet aktive.The New England. Englewood Cliffs. Dr Arnold A. Prvi. Fourth Edition. drugo izdanje. ve} jedna nezavisno odre|ena mera op{tih performansi banke kao finansijske institucije. New York. Terrence E. Storrs and Charls E. komponovani rejting nije jedan prosti aritimeti~ki prosek ovih pet pojedina~nih komponenti. Gogel. Zenoff: The Marketing od a New Bank Image Westpac. kvalitetom.10) L I T E R A T U R A: 1. Planning and Control. Harper & Row Publishers. 1997. 4.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 261 FED-ov rejting sistem koristi komponentni pristup koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova i karakteristika rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije. Janet N. 1989. celovit sud o finansijskoj snazi institucije se izra`ava preko jednog komponovanog rejtinga.

1991. Pohlman: A Framework for Strategic Planning. Illinois. 1985. 1988. Joh Wiley &Sons. 11. Jerry M. Novi Sad. Hakala and Thomas J. str. Chicago. Rosenberg: Dictionary of Banking Financial Services.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 10. 1988. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. 2002. Douglas V. Donald R. Second Edition. Brown Albert: High Performance Banking . 1990. Tom Copeland.. Homewood. Inc. Jr. Illinois. 1985. Sinkey.. John Wiley & Sons. Scampini: Modern Banking . 14. New York.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 262 Irwin. Feljton. . Illinois. 12. New York. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. James H. Berry and Thomas W. Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert A. New York. Homewood. Dow Jones –Irwin.Bank Administration Institute. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . 1990. MacMillan Publishing Company. Second Edition. Joseph F. McKinsey & Company. Third Edition. 1985.How to Improve Earnings in Any Bank. New York. Barrons Business Guides. Bank Administration Institute.Strategijsko upravljanje bankom. 13. 1989. 17. John Wiley & Sons. 9. Jr. Thompson: Marketing Financial Services – A Strategic Vision. Uro{ N. Donnelly. 16. bilansom i portfolio rizicima banke. 15. Austin. ]uri}: Bankarski portfolio menad`ment .A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions. Eisenbeis.Measuring and Managing the Value of Companies. Illinois. 375-397. Leonard L. Rolling Meadows. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Jerry E. Bankers Publishing Compani. New York.

GLAVA 9. UPRAVLJANJE PORTFOLIO PERFORMANSAMA BANKE OKVIR DEVETE GLAVE: • Pojam i su{tina portfolio koncepta • Upravljanje performansama kreditnog portfolija banke • Upravljanje performansama investicionog portfolija banke • Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti banke .

odluku o alokaciji aktive. kori{}enje ovog izraza se {irilo na razna podru~ja drugih delatnosti i aktivnosti i danas se usko povezuje sa upravlja~kim konceptom. str. New York.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 264 9. portfolio optimizaciju. Merenje performansi je Joseph F. Tako|e se naziva i portfolio teorija upravljanja (‘portfolio mamagenet theory’) ili moderna portfolio teorija (‘modern portfolio theory’). str. i merenje performansi. Sinkey.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.1) Razvoj upravlja~kog koncepta na portfolio osnovi rezultirao je u portfolio teoriju. predvi|a i kontroli{e vrste i iznose o~ekivanih rizika i prinosa. Tokom vremena. 1989. Esencijalno za portfolio teoriju su njene kvantifikacije odnosa izme|u rizika i prinosa i preduzimanja koje investitori moraju da kompenzuju za samopouzdanje. 2) Thomas Fitch: Dictionary of Finance and Investment Terms. Third Edition. Portfolio teorija u svom pristupu se oslanja na ~etiri bazi~ne faze:2) • • • • evaluaciju sigurnosti. i druge. Evaluacija sigurnosti opisuje svet aktive u terminima o~ekivanog prinosa i o~ekivanog rizika.1. 1) . 1990. pregled. New York. Barron’s Business Guides. Jr. 392.1. Portfolio teorija se odvojila od tradicionalne analize sigurnosti u pomeranju akcenta sa analiziranja karakteristika individualnih investicija ka determinisanju statisti~kih odnosa me|u individualne hartije od vrednosti koje obuhvata krajnji portfolio.1. MacMillan Publishing Company. Sofistificirani pristup dono{enju investicionih odluka koji dozvoljava investitoru da klasifikuje. koja zna~i list knjige. foglio. 324. Pojam i su{tina portfolio teorije Izraz portfolio poti~e od italijanske re~i portafoglio. Odluku o alokaciji aktive determini{e kako aktiva treba da bude distribuirana me|u vrstama investicija kao {to su deonice ili obveznice. odnosno preduzimanje na sebe rizika. nositi na sebi teret. Ova re~ se sastoji od dve komponente latinskih re~i: prve. Portfolio optimizacija je pomirivanje rizika i prinosa u selekciji hartija od vrednosti koje }e biti uklju~ene tako {to se odre|uje koji portfolio deonica nudi najbolji prinos uz dati dati nivo o~ekivanog rizika. U vreme Hri{}anskog Rimskog Carstva. izraz portfolio se koristio u vezi sa ~uvanjem va`nih dr`avnih dokumenata. POJAM I SU[TINA PORTFOLIO KONCEPTA 9. portare u zna~enju ~uvati.

Portfolio menad`er je profesionalac odgovoran za portfolio hartija od vrednosti individualnog investitora ili institucionalnog investitora. nepokretnosti ili druga aktiva imaju najbolju priliku za profit za bilo koje vreme. ipak. Portfolio kombinuje dr`anje vi{e od jedne deonice. Me|utim. odnosno kao portfolio finansijske aktive. Portfolio beta skor (‘beta score’) odnosi se na volatilnost jednog individualnog portfolija hartija od vrednosti. plan u~e{}a u profitu. Portfolio menad`er mo`e da obavlja poslove za: udru`eni fond. Beta meri volatilnost jedne deonice u odnosu na tr`i{te kao celinu. po{to one gube vrednost. koji predstavljaju klasi~nu i jo{ uvek najva`niju formu bankarskih plasmana. Mada se danas ovaj izraz koristi gotovo za sve plasmane banke u cilju ostvarivanja profita. ekvivalenta gotovine (visoko likvidne hartije) ili druge aktive od strane jednog individualnog investitora ili institucionalnog investitora. portfolio obuhvata kako hartije od vrednosti. obveznice. kada su u pitanju li~ne usluge – investicioni savetnik (‘investment counsel’). Svrha portfolija je redukovanje rizika putem diversifikacije.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 265 pore|enje svake performanse deonice (rizika) u odnosnom tr`i{tu (sistematski rizik) i u odnosnoj industriji na koju se odnosi hartija od vrednosti (rezidualno). Beta 1 zna~i da deonica ima istu volatilnost kao i tr`i{te. pa je i kod nas ve} dugo vremena poznat pod izrazom portfelj hartija od vrednosti. ^esto se naziva i menad`er novca (‘money manager’) ili specijalno. mere}i ga sa BETA koeficijentima hartija od vrednosti koje ga ~ine. Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu Danas se u bankarstvu izraz portfolio koristi u jednom investicionom kontekstu – pre svega u konceptu ulaganja finansijskih sredstava u kreditne i plasmane u hartije od vrednosti. ekvivalenti gotovine. menad`er prodaje fju~ers . portfolio koncept je isto tako {iroko prihva}en i u proizvodnim i u uslu`nim delatnostima i firmama. osiguravaju}u kompaniju. 9. portfolio beta skor i portfolio osiguranje.2. menad`er ima fiducijarnu odgovornost da razborito. Standard & Poor’s 500 Stock Index). najvi{e se vezivao za portfolio hartija od vrednosti. investicije u nekretnine. {to se reprezentuje putem indeksa (kao {to je na primer. Kao {to }emo kasnije videti. odnosno oprezno upravlja aktivom i bira da li deonice. Portfolio osiguranje odnosi se na aktivnosti portfolio menad`era kada koristi fju~er indeks deonica da za{titi portfolio od pada cena na tr`i{tu. uzimaju}i ga kao celinu. obveznice. banku. Usko sa izrazom portfolio sre}emo i izraze kao {to su portfolio menad`er. tako i plasmane u razne vrste kredita. robe. Za proviziju koju prima.1. starateljski fond. Umesto da prodaje aktuelne deonice.

Plasmani sredstava: Produktivni:____70% • krediti • hartije Neproduktivni:_ 30% • gotovina • rezerve • fkiksna aktiva UKUPNO: 100% Izvori sredstava: Tu|i izvori:____92% • {tednja gra|ana • depoziti privrede • uzeti krediti Vlastiti izvori: • deoni~ki kapital______8% UKUPNO: 100% Slika 7-1: Struktura izvora i plasmana banke Kao {to pokazuje slika 7-1. plasmani banke. Ve}i deo produktivnih plasmana ~ine krediti.3. gotovo u celini. Posebne okolnosti na tr`i{tu. Zna~ajan deo aktive ~ine neproduktivni plasmani banke kao {to su: gotovina uklju~iv i `iro ra~un banke. To pokazuje slika 7-1. dakle predstavlja obavezu. Obavezna rezerva je stvar propisa. obavezna rezerva i fiksna aktiva. kao {to je ‘crni ponedeljak’. baziraju na izvorima na koje banka pla}a kamatu (92%). dok fiksna aktiva predstavlja uslov osnivanja i rada banke kao institucije. Stavke gotovine i rezervi su uslov kontinuiteta finansijskog poslovanja banke. Saldo gotovine i `iralnog novca predstavlja uslov blagajni~kog i bezgotovinskog poslovanja banke. Portfolio pristup bankarskom poslovanju Banka je profitno orijentisana finansijska institucija koja. dok je manji deo usmeren u hartije od vrednosti. najkra}e re~eno. 9. ako se pad nastavi. Na prikupljena sredstva putem {tednje gra|ana. Banka prikuplja privremeno slobodna sredstva gra|ana i privrede sa namerom da ta privremeno slobodna sredstva putem plasmana usmeri tamo gde postoji potreba za njihovim produktivnim kori{}enjem. delom na njega uti~u propisi i tendira da bude optimiziran. To su produktivni plasmani na koje banka napla}uje kamatu od strane korisnika kredita (70%). on ponovo kupuje fju~erse po ni`oj ceni.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 266 indeks. koriste}i profit kao nadoknadu gubitaka u portfoliju deonica.1. obavlja poslove prikupljkanja i plasiranja tu|ih sredstava u cilju zarade odnosno profita. . banka pla}a kamatu za njihovo kori{}enje (pasivna kamata banke). elimini{u ovu portfolio za{titu.

1. da komercijalna banka koristi i do 92% tu|ih izvora na koje pla}a kamatu i da mora voditi ra~una o {to ve}em u~e{}u produktivne aktive u odnosu na neproduktivnu aktivu koja ne donsi prihode.3) Tako. kredita. 1990. 3) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. ~ije u~e{}e se kre}e i do 92%. . po{to je plasman imovina banke kod korisnika kredita. po{to banka tu|a sredstva. str. 468. ta tu|a sredstva plasira putem kredita peduze}ima i gra|anima koji imaju potrebu za novcem na koji napla}uje kamatu. ta~no se zna kome pripada svaki dinar {tednje. banka ima rizik ispunjenja obaveza prema komitentima i klijentima banke – {tedi{ama. su{tina bankarskog poslovanja izra`ava se u dvostranom riziku banke.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 267 Komercijalna banka je specifi~na institucija koja posluje sa tu|im novcem. To predstavlja rizik ispunjenja obaveza banke Na strani aktive.4. {to predstavlja dodatnu zaradu banci na povremeno slobodna sredstva na `iro ra~unu banke. Na strani pasive banke. Prema datoj slici 7-1 jasno se vidi. na koja pla}a kamatu. portfolio poslova poverenja ili starateljstva (‘trust’ poslovi). u aktivi bilansa banke imamo kreditni portfolio (svi kreditni plasmani). uzete kredite. depozitarima i poveriocima kredita. Banka ne kupuje svoje izvore – {tednju gra|ana. Preduze}e kupuje repromaterijal. na primer. Plasmani – kreditni i u hartije od vrednosti – predstavljaju za banku poslovni rizik. proizvodnog preduze}a i banke. investicioni portfolio ili portfolio hartija od vrednosti. prera|uje ga u gotove proizvode i njih kao svoju robu prodaje na tr`i{tu. Na strani pasive. portfolio fiksne aktive itd. Dakle. banka putem svog mehanizma. 9. portfolio ozna~ava klasifikaciju aktive od strane menad`ment tima na grupe srodnih aktivnosti. depozite privrede. banka ima rizik povrata (naplate) plasmana (kreditnih i plasmana u hartije od vrednosti) – koji u~estvuju i preko 70% kao produktivna aktiva u ukupnoj aktivi – i ostvarivanja zarade (naplate kamata i zarade na plasmanima u hartije od vrednosti). depozita. Dakle. Portfolio koncept alociranja resursa banke U savremenom bankarskom poslovanju. Osim toga. Plasmani predstavljaju imovinu banke i ovaj posao predstavlja za banku i imovinski rizik. gde se nalaze izvori sredstava banke. banka vr{i i plasmane u hartije od vrednosti. pla}anju obaveza preduze}a. Barron’s Business Guides. Na strani aktive. To su obaveze banke i banka u svakom trenutku mora biti u stanju da odgovori tim obavezama – isplati {tednje. New York. ona ih samo koristi pod odre|enim uslovima – pla}a odre|enu kamatu za kori{}enje tog novca. investira da bi naplatila kamatu za njihovo kori{}enje. vra}anje o roku uzetih kredita. u ovom smislu postoji velika razlika izme|u.

rizik vra}anja kredita i . I jedan i drugi faktor bitno uti~u na ostvarivanje performansi svakog portfolija banke.). da se ti ciljevi ostvare.2. Procena rizika kamatne stope posmatra (1) promene nivoa kamatnih stopa tokom o~ekivanog roka vra}anja kredita i (2) rizik raspolo`ivosti izvora sredstava za kontinuirano podmirivanje novih i postoje}ih kredita po kamatnim stopama koje }e osigurati kontinuiranu profitabilnost kredita. Kreditiranje kao poslovna aktivnost banke uklju~uje preduzeti rizik. krediti stanovni{tvu (kao {to su krediti za stambenu izgradnju.). U vezi s tim. Politika cena mora da uzme u obzir tro{kove izvora sredstava. u kojem su krediti svrstani prema grupama korisnika kredita. da svaki portfolio i subportfolio banke treba da ima jasno postavljene ciljeve i zadatke. procenu kamatnog rizika i rizika vra}anja kredita. Ume{no strategijsko planiranje poma`e da se dinami~ki i kompleksno osvetle postoje}e pozicije. Od toga }e i zavisiti nivo ostvarenih performansi svakog portfolija i subportfolija. kao {to su: akcije. primena strategijskog planiranja u poslovanju banke i drugi. Portfolio hartija od vrednosti je obi~no drugi po veli~ini portfolio u aktivi bilansa komercijalnih banaka. Samo da se podsetimo: za ostvarivanje vrhunskih performansi banke od zna~aja su dva faktora: prvi.2. kako bi se njihovim ostvarivanjem moglo svakodnevno doprinositi postavljenim profitnim ciljevima.1. menad`ment tim banke treba da sagleda sopstvene snage i slabosti i da proceni mogu}i stepen prihvatanja rizika.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 268 U komercijalnim bankama najve}i portfolio je kreditni portfolio. kao {to su: komercijalni krediti (podeljeni prema roku dospe}a. Procena rizika vra}anja kredita se re{ava analiziranjem kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Cena kredita mora da bude fleksibilna da osigura adekvatan prinos. kao i nivo ostvarenih profitnih performansi banke kao celine. sagledaju budu}e mogu}nosti – {anse i opasnosti na tr`i{tu. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA KREDITNOG PORTFOLIJA 9. odnosno kretanje elemenata spoljnjeg okru`enja. te da se identifikuje strategija za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Pri tome treba naglasiti. obveznice i druge hartije od vrednosni. mogu}nost preduzimanja rizika u poslovnim poduhvatima. Performanse kreditne politike banke Klju~ne performanse kreditnog portfolija uklju~uju razmatranje dva faktora: procenu o~ekivanih rizika i procenu o~ekivanih prinosa. prema bli`oj nameni itd. Njegova struktura je razli~ita i zavisi od politike ulaganja menad`ment tima banke u vrste hartija od vrednosti. potro{a~ki krediti itd. 9.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

269

tro{kove povezane sa odobravanjem i procesiranjem kredita. Komercijalno kreditiranje uklju~uje mnogo vi{e varijabli povezanih sa rizikom i tro{kovima administriranja od individualnih kredita. Po{to su potro{a~ki i stambeni krediti, generalnio posmatrano, vi{e standardizovani i snose aproksimativno iste tro{kove za svaki kredit, kod komercijalnih kredita svaka od varijabli mora se razmatrati za svaki kredit posebno. Portfolio rizik je rizik, koji je predusredsre|en na pojedini portfolio, i koji }e dovesti do potencijalnih problema u vra}anju kredita u slu~aju da neki segmenti ekonomije ili specifi~na geografska lokacija do`ivi ekonomske te{ko}e. Minimizacija portfolio rizika vodi redovnoj likvidaciji kredita sa obnovom u novi ili kredit boljeg kvaliteta. U vezi sa tim, teoretski, banka mo`e na}i profitabilniji i manje rizi~niji kredit putem smanjenja kredita bez tra`enja dodatnih i skupljih sredstava u scenariju koji opada ili ne raste. Limitiranje portfolio rizika mo`e da uklju~i neke od slede}ih alternativa:13) • • • • •

utvr|ivanje limita veli~ine kredita prema tipu zajmotra`ioca, uvo|enje restrikciju kredita za neke delatnosti ili tipove zajmotra`ilaca da bi se izbegla neumerena koncentracija, uvo|enje ograni~enja kredita za specifi~na geografska podru~ja gde rizik vra}anja mo`e da bude ve}i od lokalnih te{ko}a ili te{ko}a zajmotra`ioca, kori{}enje kreditne participacije da bi se redukovala veli~ina i koncentracija zahteva zajmotra`ilaca prema banci, i uvo|enje kupovne participacije da pobudi diversifikaciju delatnosti i zajmotra`ilaca.

Da bi banka osigurala pridr`avanje navedenih alterantiva za limitiranje portfolio rizika, korisno je da ima kreditnu politiku u pisanom obliku. Pored toga, korisno je da banka testira svoju kreditnu politiku. Jedan od pristupa sugeri{e slede}e elemente i osnove merenja:14) • • • •

vrsta posla, tj. u~e{}e kredita u `eljenim (ili ne`eljenim) kategorijama, struktura kredita, odnosno rokovi, uslovi, instrumenti obezbe|enja pla}anja, u skladu sa namenom i ro~no{}u, broj izuzetaka, analiza kredita, tj. odre|ivanje rejtinga od strane nezavisne funkcije kreditne analize, broj rizi~nih plasmana ~ija se kategorija rizika promenila, zakonska dokumentacija, odnosno koliko je u skladu sa propisima i poslovnom politikom banke, broj izuzetaka,

13) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985, str. 133-134. 14) Ibidem, str. 175.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

270

uskla|enost sa politikom, tj. kreditni zahtevi, analiza du`nika, kompletirano i odobreno ili odbijeno u skladu sa politikom banke, broj izuzetaka.

Ova merenja mogu da budu odre|ena i izvedena od strane nezavisne funkcije analize kredita i kreditna politika se mo`e prema bodovima i rangirati, te tako izraziti performanse kreditne politike banke. 9.2.2. Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci Kreditni portfolio trebalo bi da se prati u ~estim intervalima po pitanju prose~nog rizika prema rejtingu odre|enom od strane kreditnih menad`era, u njihovom normalnom procesu rejtinga. Vi{im nivoima rizika trebalo bi dati neznatno ve}i ponder u cilju da se osigura postoje}a pozicija. Definicije kategorije rizika trebalo bi da po~inju sa teku}im regulatornim definicijama i tada ih pro{iriti zaklju~cima o kvalitetu na osnovu preciznije skale gradacije. Rejting ponderisanog prose~nog rizika za banku trebalo bi da bude u nadle`nosti grupe koja se bavi kreditnom politikom, a koja je istovremeno i odgovorna za nezavisni pregled (pra}enje) rejtinga izvr{enog od strane kreditnih referenata, kao i za pra}enje zahteva za promenama rejtinga. U kreditnom procesu, potrebno je po}i od slede}ih elemenata: • • • • • •

svaki elemenat kreditnog procesa mora biti identifikovan, mere moraju biti definisane, strategijski uticaji se moraju uzeti u obzir, elementi ove tri funkcije moraju biti koordinirani, kako bi se ostvarili svi ciljevi banke u oblasti upravljanja kreditnim rizikom, razli~iti ponderi moraju biti dodeljeni da odra`avaju prioritete u upravljanju rizicima u sferi kreditne aktivnosti, i svaki od tri elementa treba definisati u tabeli rezultata sa adekvatnim definicijama bodovnih kategorija.15)

Ocena performansi kreditnog menad`ment tima ili referenta, mo`e se izvr{iti preko slede}i elemenata: • • • • •
15)

obima - kao procenta ciljne veli~ine, procenta portfolija - po kategorijama, usluga - vremena posve}enom klijentu i `albi klijenta, cene - kao procenta ciljne cene zasnovane na riziku i tro{ku izvora, naplate - kao procenta od otpisanih kredita,
Ibidem, str. 176.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

271

profitabilnosti - kroz profitabilnost pojedina~nog izvr{ioca ili slu`be u komparaciji sa planiranim ciljem.

Ovo su elementi na koje mogu uticati kreditni menad`eri i kreditni referenti, {to mo`e detaljnije da osvetli kvalitet kreditnog procesa banke. 9.2.3. Merenje performansi kreditnog portfolija banke Polaze}i od stvarnog stanja u na{im bankama, kreditni portfolio predstavlja, ne samo klju~ni deo, ve} najve}i, dominantni deo aktive. Hartije od vrednosti u~estvuju simboli~no u aktivi, a po svojoj prirodi i siroma{tvu asortimana ne spadaju u rizi~ne plasmane banke. Imaju}i to u vidu, kvalitet plasmana banke mo`e se izraziti uglavnom preko dva pokazatelja: kvalitetom aktive i kvalitetom kreditnog portfolija.

Kvalitet aktive ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka susre}e u svom poslovanju. Volumen nenapla}enih plasmana, a posebno kredita, koji se nalazi u aktivi, mo`e imati za posledicu, ne samo smanjenu profitabilnost, ve} mo`e negativno da uti~e i na likvidnost, ali i da ugro`ava i solventnost banke. Kvalitet aktive meri se: u~e{}em kreditnih plasmana u ukupnoj aktivi i odnosom produktivne prema ukupnoj aktivi. Kvalitet kreditnog portfolia (ili kvalitet aktive) ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka suo~ava u svom poslovanju. Kvalitet kreditnog portfolija se izra`ava koeficijentom kao odnosom o~ekivanih potencijalnih gubitaka prema ukupnim kreditima. U na{im uslovima, ovaj koeficijent se kre}e u relaciji od 3,73 do 50,65 %, dok u SAD od 1,25 do 1,5 %. Osim ovih koeficijenata koji se koriste u banci za kreditni portfolio, finansijski raciji se koriste u kreditnoj analizi zajmotra`ioca i korisnika kredita i odnose se na : 16)

Likvidnost:
Meri sposobnosti korisnika kredita da generi{e gotovinu za izmirivanje kratkoro~nih obaveza: teku}i racio = teku}a sredstva/teku}e obaveze.

Upravlja~ka efikasnost:
Meri efikasnost sa kojom menad`ment tim koristi aktivu u generisanju prodaje i profita: prose~ni period naplate = prose~no napla}ena potra`ivanja/dnevnu prodaju, obrt zaliha = prodaja/prose~ne zalihe, obrt fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu ukupan obrt aktive = prodaja/ukupnu aktivu.
16)

Ibidem, str. 178.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

272

Leverid`:
Meri iznos duga ili finansijskog leverid`a firme i pokri}a pla}anja kamate na dug: dug prema aktivi = ukupan dug/ukupnu aktivu, dug prema deoni~kom kapitalu = dugoro~ni dug/neto vrednost deoni~kog kapitala.

Profitabilnost:
Meri profitabilnost firme prema njenoj aktivi ili prodaji: Prinos na obim prodaje = neto prihod/prodaju, prinos na aktivu = neto prihod/ukupna aktivaq, prinos na deoni~ki kapital = neto prihod/neto vrednost deoni~kog kapitala. Merenje performansi kreditnog portfolija mo`e obuhvatiti razli~ite elemente i polaziti od razli~itih osnova merenja. Tako, jedan od pristupa merenju performansi obuhvata slede}e elemente:17) • • • • • •

koncentraciju (zastupljenost), odnosno procenat sektorske raspore|enosati plasmana, dospe}e, odnosno procentualna zastupljnost plasmana prema razli~itim grupama dospe}a, kamatne stope, odnosno u~e{}e u ukupnom kreditnom portfoliju kredita odobrenih po fiksnoj ili promenjivoj kamatnoj stopi, kao i kredita po posebnim aran`manima, te prose~an prinos po kategorijama rizika, obezbe|enje, odnosno procentualni udeo kapitala izlo`en razli~itim tipovima obezbe|enja, namena, tj. procentualni udeo kapitala izlo`en razli~itim tipovima kredita, po namenama, trendovi i kretanja - u~e{}e kredita ~ija se klasifikacija po stepenu rizika pogor{ala u posmatranom periodu.

Elementi mogu biti izra`eni i u bodovima, kako bi se u odnosu na standard moglo izraziti odstupanje u pojedinom kreditima, koji ~ine osnovu izra`avanja ukupnih perfomansi kreditnog portfolija. 9.2.4. Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika Izlo`enost banke kreditnom riziku zahteva aktivnost menad`ment tima u tri me|uzavisne faze:18)

17) 18)

Ibidem, str. 184. Mark J. Flannery: A Portfolio View of Loan Selection and Pricing, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985, str.457.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

273

Prvo, menad`ment tim mora identifikovati sistemske rizike koji se smatraju
karakteristi~nim za kreditni portfolio. Za jednu banku, na primer, mo`e se smatrati veoma va`na regionalna recesija, dok drugu banku mo`e vi{e da brine efekat promene deviznog kursa na njene korisnike kredita. U ovom sagledavanju va`nu ulogu igraju statisti~ka i ekonomska analiza, ali ~esto puta i veliko bankarsko iskustvo. Bazi~na poenta se ogleda u tome, da eksplicitno ili implicitno, svaki kredit banke reprezentuje uverenje u budu}i kurs razvoja ekonomije. Sa eksplicitnim identifikovanjem relevantnih rizika i njihovih verovatno}a, banka }e biti u daleko boljoj poziciji da utvrdi svoju op{tu izlo`enost riziku i odgovaraju}u cenu rizika.

Drugo, mora da bude dizajniran i instaliran sistem izve{tavanja sa jednim
brojem odgovaraju}ih upravlja~kih kategorija kredita. Jedan optimalni sistem }e zahtevati substancionalnu preliminarnu analizu da odredi kako bi trebalo grupisati ili izvr{iti kategorizaciju iznosa kredita. Potencijalni korisnici mogli bi da budu sortirani u set kategorija koji pokrivaju glavninu reakcija na eksterne udare. Incijalno oblikovanje kategorija kredita obuhvata i mogu}e evaluiranje istorijskih iskustava o kreditu (kod jedne ili vi{e banaka) koriste}i statisti~ke tehnike i uvode}i pro{le odnose me|u vrste kredita. Adekvatnost postoje}ih kategorija kredita mora tako|e da bude periodi~no revidirana, po{to i banka revidira svoju procenu relevantnih kreditnih rizika.

Tre}e, menad`ment tim mora odrediti razli~ite premije rizika za tipove, odnosno vrste kredita za koje veruje da postoje razli~ite izlo`enosti riziku. Jednostavno, susretanje konkurencije sa svim vrstama i iznosima kredita i (implicitno ili eksplicitno) uzimanje u obzir (akceptiranje) procene rizika drugih banaka. Jedan vi{i nivo odre|ivanja cene kredita zahteva da banka projektuje mogu}i zna~aj udara, relevantnog za svaku kategoriju kredita, prevede ove udare na rang efekata na ukupan profit i utvrdi kreditne uslove koji }e generisati dovoljno visok o~ekivani profit da kompenzira nagove{tene rizike.
Banka mo`e da vr{i preventivnu i naknadnu relativizaciju kreditnog portfolio rizika. Preventivna relativizacija rizika kreditnog portfolia obuhvata:19) • • • • • •
19)

analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca, uzimanje kolaterala ili zaloge za ‘poja~anje’ kreditne sposobnosti, ugra|ivanje u ugovoru o kreditu odre|enih za{titnih klauzula, ugovaranje odre|enih vrsta kamatnih stopa (promenjivih), diversifikaciju kreditnog portfolija, distribuciju kreditnog portfolija, i

Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 548-549.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

274

planiranje sredstava za budu}e gubitke u kreditnom portfoliju.

Naknadna relativizacija rizika kreditnog portfolija obuhvata: • • • • • • diversifikaciju kreditnog portfolia, veli~inu pojedina~nog kredita, klasifikaciju kredita (klasifikovana aktiva), rezerve za pokri}e gubitaka kreditnog portfolija, adekvatnost kapitala banke, i utr`ivost zaloge.

Naravno, neke postupke relativizacije je te{ko razdvojiti, pa se oni pojavljuju u obe navedene grupe. 9.3. UPRAVLJANJE PORTFOLIJA 9.3.1. PERFORMANSAMA INVESTICIONOG

Pobolj{anje performansi investicionog portfolija banke

Upravljanje performansama investicionog portfolija banke je slo`ena upravlja~ka aktivnost. Pre nego {to detaljnije osvetlimo neke od strategija upravljanja performansama investicionog portfolija, da vidimo postoje li na~ini kojima se mogu popraviti postoje}e performanse. Naime, i ovde treba po}i od davno poznatog stava: postignutim nikad ne treba biti zadovoljan. Odnosno, smatra se da postoji sedam na~ina da se poprave performanse u portfolio menad`mentu, pri ~emu je potrebno:28) (1) utvrditi svoju meru – definisati i analizirati, {to je to {to se poku{ava da ‘tu~e’, odnosno da se ostvari, (2) upoznajti svoje limite i ograni~enja, (3) imati svoju filozofiju investiranja i u okviru nje po{tovati dva pravila: prvo, kupovati relativno rastu}e zarade i drugo, kupovati po prihvatljivom raciju cena-zarada, (4) razviti sopstvenu investicionu strategiju, (5) koncentrisati svoj portfolio na relativno manji broj kompanija, (6) biti fleksibilan, jer ni{ta nije izvesnije od promene, (7) pratiti kontinuirano, odnosno meriti performanse i biti performansno orijentisani menad`er.
Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 382-391.
28)

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

275

9.3.2.

Generisanje profita u investicionom portfoliju banke

Hartijama od vrednosti se trguje preko tri razli~ite tr`i{ne strukture poznate kao: brokersko trgovanje, dilersko trgovanje, i tr`i{no trgovanje. Za banke kao firme od zna~aja je drugi i tre}i vid, dok je prvi, odnosno brokersko trgovanje hartijama od vrednosti, karakteristi~no za poslovanje sa gra|anima. Da ka`emo i to, da je komercijalnim bankama u SAD prvo bilo zabranjeno, a kasnije dozvoljeno ograni~eno trgovanje deonicama. Dileri banaka generi{u profit trguju}i hartijama od vrednosti i porastom vrednosti zaliha kupljenih hartija od vrednosti. Njihovi profiti poti~u od trgovanja hartijama od vrednosti, odnosno od prodaje hartija od vrednosti po ve}oj ceni (ni`oj kamatnoj stopi) nego {to su kupili vrednosne papire. Odnos izme|u prodajne (‘asked’) i kupovne (‘bid’) cene u svakom momentu izra`ava razliku (‘spread’). Dileri dr`e zalihe hartija od vrednosti nazvane pozicija, kao {to i svaki trgovac `eli da dr`i zalihe robe na polici kad mu{terija do|e da je kupi. Njihova strategija zaliha je u osnovi ista kao i kod drugih trgovaca. Iznos i kompozicija zaliha vrednosnih papira, koje svaki diler dr`i, zavisi od: • • • •

predvi|enog obima prodaje u svakoj emisiji ili grupisanom dospe}u, tro{kova finansiranja, o~ekivanih promena kamatne stope, i oblika krive prinosa.29)

[to je ve}a predvi|ena prodaja u narednom periodu pojedinih ili svih hartija od vrednosti, ve}a }e biti zaliha pojedinih vrsta ili svih hartija od vrednosti. Me|utim, zalihe hartija od vrednosti zahtevaju i finansiranje. Finansiranje vr{e banke po kamatnim stopama koje su blizu onih na kredite banka – banci, ili na nivou dnevne eskontne stope. Razlika izme|u tr`i{nog prinosa hartija od vrednosti i tro{kova finansiranja pla}enih banci ili trgova~kog departmenta, odnosi se na neto tro{kove finansiranja (‘cost of carry’)30) ili jednostavno ‘carry’. Odluka o visini zaliha hartija od vrednosti zavisi i od pravca i veli~ine o~ekivanog kretanja kamatne stope. Kona~no, dileri koriste i strategiju nagiba krive prinosa hartija od vrednosti. Na osnovu navedenog, faktori koji uti~u da dileri dr`e ve}i obim i ukupnu sumu hartija od vrednosti zavisi od:
29) George G. Kaufman: The Securities Aktivities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 672. 30) Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 14.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

276

(1) ve}e o~ekivane prodaje, (2) ni`ih tro{kova finansiranja i pozitivnijih neto tro{kova finansiranja (‘carry’), (3) o~ekivanja ve}eg pada kamatne stope, i (4) pozitivnije nagnutosti krive prinosa.
Ovi faktori uti~u i na kompoziciju dospe}a zaliha hartija od vrednosti u portfoliju banke. Poslednja dva od navedenih faktora tendiraju da zahtevaju vi{e rizika nego prva dva. Ako se stope kre}u suprotno o~ekivanjima ili kriva prinosa postaje u nagibu manje pozitivna ili ~ak negativna, dileri mogu do`iveti gorko iskustvo gubitaka na svojim zalihama hartija od vrednosti. 9.3.3. Pasivna i agresivne menad`ment strategije portfolija

Najva`nija odluka koju menad`ment tim banke mora doneti je, da li }e koristiti aktivnu ili pasivnu menad`ment strategiju u investiranju u hartije od vrednosti. Pasivna meand`ment strategija zasniva se na tipu strategije ‘kupi i ~ekaj’ prema kojoj se hartijama od vrednosti u porfoliju ne trguje. Koriste}i pasivnu strategiju, transakcije, administrativni i personalni tro{kovi investicionog portfolija su minimalni. Aktivna menad`ment strategija uklju~uje u~estalo trgovanje hartijama od vrednosti sa ciljem maksimiziranja prinosa portfolija. Aktivna menad`ent strategija mo`e uklju~ti trgovanje radi:31) • • •

ostvarivanja pune prednosti o~ekivanog kretanja kamatnih stopa, preduzimanja akcija radi ostvarivanja profita od povremnih neuskla|enosti u cenama hartija od vrednosti, i kori{}enja sofisticiranih svoping tehnika.

Aktivna menad`ment strategija rezultira u ve}em broju transakcija i ve}em obimu administrativnih i personalnih tro{kova. Pove}anje o~ekivanih prinosa mora se balansirati nasuprot ovim pove}anim tro{kovima. I ne samo to. Po{to se portfolio mora restruktuirati da bi se prilagodio o~ekivanom kretanju kamatnih stopa, aktivna meand`ment strategija ~esto uklju~uje i pove}ani rizik. Smatra se, da tri faktora mogu uticati na izbor menad`ment strategije: stil, pristup tr`i{tima i kvalifikacije personala. Za efikasnost u aktivnom trgovanju, investicioni portfolio banke mora biti dovoljno velik. Male banke sa limitiranom veli~inom portfolija, verovatno, nisu u stanju da prevazi|u dodatne tro{kove povezane sa aktivnim trgovanjem. One tako|e, verovatno nemaju isti
31) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985, str. 283.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

277

stepen pristupnosti tr`i{tima obveznica kao i velikim monetarnim bankarskim centrima. Da bi odr`ale portfolio aktivnog trgovanja, banke moraju da zaposle specijalizovani personal. Male banke, sa limitiranim resursima, ne mogu efikasno da zaposle takav personal. Zbog toga se aktivna menad`ment strategija naj~e{}e mo`e sresti kod velikih banaka. Ni odluke u velikim bankama za aktivnu menad`ment strategiju investicionog porfolija se ne donose automatski. Menad`ment tim mora proceniti veli~inu dodatnog prinosa, a koji }e generisati aktivna strategija i koji mora biti najmanje dovoljan da pokrije dodatne tro{kove i eventualni dodatni rizik povezan sa modifikacijom dospe}a. Naime, u velikim bankama, a posebno u velikim multinacionalnim institucionalnim investitorima (‘institutional investors’), primenjuju se dve posebne aktivne strategije, poznate kao strategije bikova i strategije medeveda, koje koriste dve razli~ite situacije na tr`i{tu deonica.

Strategija bikova odnosi se na tr`i{ne situacije kada se o~ekuje rast cena akcija i
kada te velike firme ili banke, koje se zovu se bikovi (‘bulls’) kupuju akcije u nadi da }e njihova cena porasti u budu}nosti i da }e njihovom prodajom ostvariti zaradu. Skra}eno, strategija se izra`ava: kupi sad, prodaj kasnije. Druga je strategija medveda (‘bears’) i odnosi se na tr`i{nu situaciju kada se o~ekuje pad cena akcija. Velike firme ili banke, koje kao kupci o~ekuju pad cena akcija polaze od pretpostavke da }e cene i dalje padati. Strategija se u najkra}em mo`e izraziti: prodaj sada, kupi kasnije, pri ~emu }e se stvoriti mogu}nost kupovine ve}eg obima akcija (kada njihova cena bude ni`a). 9.3.4. Strategije dospe}a u investicionom portfoliju

Jedan od klju~nih elemenata u investicionom portfoliju je kompozicija dospe}a. Odluka o dospe}u mora da bude doneta bez obzira na to da li je prihva}ena aktivna ili pasivna menad`ment strategija. Kompozicija dospe}a portfolija uklju~uje presek hartija od vrednosti u skladu sa razli~itim godinama dospe}a. Odluka uklju~uje maksimalno dospe}e do kojeg roka je banka voljna da investira i distribuira sredstava preko izabranog maksimuma dospe}a. Kompozicija dospe}a uti~e na cenu i rizik reinvestiranja portfolija. Banka mo`e koristiti dve strategije u izboru kompozicije dospe}a. Obe strategije zahtevaju limitirani menad`met i to:32) • •

strategiju merdevina, i strategiju tegova.

32)

Ibidem, str. 284-285.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

278

Strategija merdevina je vrlo jednostavna za primenu. Banka mora specificirati
maksimalna dospe}a i kada ih specificira, investiciona sredstva distribuira jednako u segmente dospe}a do maksimalnog dospe}a. Po{to hartije od vrednosti imaju rok dospe}a, sredstva se koriste za kupovinu hartija pri maksimalnim dospe}em. To rezultira u portfoliju jednakim procentom sredstava u okviru maksimalno specificiranog dospe}a. To mo`emo ilustrovati tako, da se 10% od ukupnog investicionog portfolija investira u svaki segment hartija od vrednosti sa dospe}em od 1 do 10 godina. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju (sa rokom dospe}a od 1 godine) za pla}anje, ta sredstva se koriste za kupovinu hartija od vrednosti sa rokom dospe}a od 10 godina (slika 9-4). 10% od ukupnih portfolio sredstava

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Godine dospe}a
Slika 9-4: Struktura merdevina investicionog portfolija Tro{kovi transakcija su minimalni pri kori{}enju ove strategije. Cilj strategije merdevina je minimiziranje administrativnih tro{kova i istovremeno, ostvarivanje prose~ne zarade. Naime, po{to se investicioni portfolio distribuira ravnomerno tokom razli~itih dospe}a, strategija rezultira na nivou prose~ne stope prinosa. Strategija tegova je druga strtategija dospe}a koja se primenjuje u investicionom portfoliju banke. Ova strategija zahteva investiranje u kratkoro~ne i dugoro~ne hartije od vrednosti bez investiranja u srednjoro~ne hartije od vrednosti. Kada se portfolio prika`e po dospe}u, investiranje je koncentrisano u kratkoro~nom i dugoro~nom spektru dospe}a, ocrtavaju}i pri tome pojavu praznina, {to i opravdava naziv strategije. Investicioni portfolio na slici 9-5 je podeljen na dva dela, tj. sa 50% sredstava u kratkoro~ni i 50% sredstava u dugoro~ni deo hartija od vrednosti. Kratkoro~ni

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

279

deo je limitiran sa dospe}em do 5 godina sa 10% od ukupnog portfolija u svakoj godini u hartije od vrednosti od 1 do 5 godina dospe}a. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju, sredstva se investiraju u hartije sa rokom dospe}a 5 godina. Dugoro~ni deo od 5% od ukupnog portfolija je investiran u segment hartija sa rokom od 16 do 25 godina. Kada hartijama dospe rok od 15 godina, one se prodaju na sekundarnom tr`i{tu i investiraju se u hartije od vrednosti sa rokom dospe}a od 25 godina. Primer na slici 9-5 ilustruje takav slu~aj i ne zna~i primenu bilo kog optimalnog miksa.33)
50% na kratki rok 10 5 50% na dugi rok

% od ukupnih portfolio sredstava

1 10

2

3

4

5

16

17

25

Godine dospe}a

Slika 9-5: Kompozicija tegova investicionog portfolija Strategija tra`i prodaju dugoro~nih obveznica kada one dostignu srednjoro~ni rok dospe}a i investiranje u dugoro~ne obveznice na kraju segmenta dospe}a. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju za pla}anje, one se reinvestiraju na kraju dospe}a kratkoro~nog segmenta. Superiorni prinosi generisani primenom strategije tegova zavise od stepena ro~ne strukture kamatnih stopa tokom pojedina~nog perioda dr`anja. 9.4. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI 9.4.1. Pojam i su{tina vanbilansnih aktivnosti banke

Promene koje nastaju ne vezuju se direktno za sredstva i obaveze banke, te zbog toga i ne uzrokuju promene u bilansnoj strukturi banke. Dakle, su{tina ovih promena je, da se one de{avaju na tu|im sredstvima i obavezama, odnosno, da se one evidentiraju ‘ispod bilansne crte’ i da njihovi kona~ni rezultati mogu uticati na poslovni rezultat odnosno profit banke.
33)

Ibidem, str. 286.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

280

Vanbilansne aktivnosti se nazivaju i uslovljenim poslovnim operacijama banke. Poslovi se obave sada, napla}uju se prihodi, a u budu}nosti, dok je posao ‘`iv’, mo`e da do|e i do negativnih efekata za banku. Dakle, zato se vanbilansne aktivnosti i nazivaju uslovljenim, jer postoji rizik izvr{enja tih obaveza u budu}nosti i kada banka mo`e snositi negativne posledice. Rast vanbilansnih aktivnosti banaka je` posledica:16) • • smanjvanja ‘prostora’ za zaradu, odnosno smanjenja neto kamtne margine, ve}ih zahteva regulatornih agencija za pove}anje kapitala banaka.

Konkurencija me|u bankama na podru~ju kamatnih stopa dovodi do pove}anja pasivnih (pove}anje izvora) i do smanjenja aktivnih kamatnih stopa (pove}anje obima kredita), {to se manifestuje kao smanjenje neto kamatnog prihoda odnosno, neto kamatne margine. To zna~i, da banke moraju tra`iti mogu}nosti da nadoknade taj deo prihoda iz drugih izvora, da bi, pri svim ostalim istim uslovima, zadr`ali nivo ostvarenih korporativnih profitnih performansi. Nadoknadu ‘izgubljenih’ neto kamatnih prihoda banka mo`e ostvariti na vi{e na~ina. Prvi je, da pove}a obim poslovanja, {to se neminovno dobija kao posledica gornje aktivnosti kroz pove}anje obima izvora i pove}anje obima kredita. Me|utim, po pravilu, samo to nije dovoljno da nadoknadi negativni efekat smanjenja neto kamatnog prihoda. Drugi va`an na~in neutralisanja negativnog efekta na profit je pove}anje nekamatnih prihoda, gde su vanbilansne aktivnosti jedan od bitnih izvora. Ovakvi uslovi poslovanja – potreba za ve}im prihodima s jedne, i zahtevi regulatorskih agencija za ve}im kapitalom, s druge strane, ~esto iziskuju da se banke uklju~uju u sve slo`enije operacije svojih komitenata i klijenata, pri ~emu se pove}ava broj limitiraju}ih faktora krajnjih ishoda takvih poslovnih aran`mana (kreditni rizik, rizik kamatne stope, valutni rizik). 9.4.2. Obim i struktura vanbilansnih aktivnosti banke

Posledica takvog poslovanja je brz rast vanbilansnog poslovanja, koji je ~esto ve}i od obima bilansnog poslovanja banaka. U stvari, radi se o poslovnim aran`manima u koje je banka uklju~ena na razli~ite na~ine, a koji ne uti~u na
16) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvlaitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 594.

ovi poslovi predstavljaju veliki izazov za svaku banku. akceptirane menice i indosamenti).UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 281 strukturu aktive i pasive bilansa banke. finansijske garancije (kreditne garancije. po{to nekamatni prihodi u uslovima o{tro izra`ene konkurencije u visini kamatnih stopa mogu ‘smanjiti’ kamatne prihode i tako smanjiti korporativne profitne performanse banke. prihodi od otvorenih akreditiva itd. kamatni fju~ersi). Zahvaljuju}i prihodnom doprinosu korporativnim performansama od vanbilansnih aktivnosti. investicione aktivnosti (terminske devizne transakcije. U okiru vanbilansnih aktivnosti. Dakle. ne samo da banka mo`e da ‘izgubi’ ciljni prihod ili njegov deo. {to }e uticati na smanjenje korporativnih profitnih performansi banke. prodata aktiva sa pravom na regres. ve} mo`e da ima i druge. valutni svopovi i izbori. 9. koje se mogu manifestovati kako gubicima. . str. trajnije posledice po bilansnu ravnote`u (naru{avanje leverid`a). cilj banke je da u|e u one poslove vanbilansnih aktivnosti. Osnovne vrste vanbilansnih aktivnosti mo`emo svrstati u tri grupe:17) 1. kamatni svopovi. Me|utim. Dakle. 595.4. koje }e joj doneti visoke nekamatne prihode. ovi poslovi mogu imati i negativne posledice po poslovanje banke.3. Na ovaj na~in se ‘pobolj{avaju’ korporativne profitne performanse banke. nesolventnost). Cilj je. ali imaju ve}i ili manji uticaj na prihode i profit banke. 2. rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti Ciljne performanse vanbilansnih aktivnosti odnose se na generisanje nekamatnih prihoda od vanbilansnih aktivnosti kao {to su: prihodi od provizije za izdate garancije. tradicionalne menice i trgova~ke aktivnosti (akreditivi. tako i drugim posledicama (nelikvidnost. banka mo`e zna~ajno popraviti svoju ukupnu konkurentsku poziciju i ostvariti zadovoljavaju}e profitne performanse. neopozivi i ‘standby’ akreditivi. Zbog toga. ako stvari krenu lo{e. Poslovanje velikih banaka u savremenim uslovima pokazuje. Ovi poslovi su atraktivni zato {to banka pri tome ne anga`uje gotovo nikakva sredstva. banke obavljaju razli~ite vrste bankarskih aktivnosti. da se ostvare {to ve}i nekamatni prihodi i tako doprinese korporativnim performansama banke. 17) Ibidem. 3. da one pridaju veliki zna~aj vanbilansnom poslovanju upravo iz razloga pove}anja nekamatnih prihoda. a prihodi mogu biti zna~ajni. revolving garancije i robne menice). Kvalitet.

Faktori konverzije vanbilansnih operacija su razli~iti za pojedine vrste vanbilansnih aktivnosti i zasnivaju se na verovatno}i gubitaka na tim poslovima. da je poslovno iskustvo u proceni i merenju rizika vanbilansnih aktivnosti dosta skromno. propust evidentiranja operacije. pri ~emu nastaje prinudna forma kredita. Pored navedena dva portfolio rizika. Za konverziju rizika stavki vanbilansnih operacija mogu}a su dva metoda merenja rizika po ugovorima o kamatnim stopama i deviznim kursevima: (1) . {to tako|e mo`e dovesti do smanjenja ciljnih nekamatnih prihoda. gre{ke u kompjuterskom sistemu. gubitka finansijskih sredstava. potrebno je uzeti u obzir sve vanbilansne aktivnosti i nivo rizi~nosti pojedinih vanbilansnih operacija. ne samo kod na{ih. izvr{enje operacije sa pogre{nim komitentom.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 282 Smatra se. odnosno po{tivanja minimalnog standarda kapitala od 8%. Time se dobija realnija slika rizi~ne aktive banke. tj. Radi za{tite nivoa solventnosti banke. valutni rizik. Kre}u se u rasponu od 0% do 100% {to zavisi od vrste vanbilansne operacije. neizvr{enja operacije. 9. Posledice za banku mogu biti mnogobrojne: od nemogu}nosti izvr{enja. da banka putem kredita suspstitui{e. Tada se vanbilansno evidentirana garancija za pla}anje ‘pretvara’ u prinudni kredit i ‘seli’ u bilans banke. To zna~i. Rizik isporuke u ve}ini slu~ajeva se doga|a u podru~ju rizika operativne efikasnosti. Ogleda se u neizvr{enju garantovanih obaveza od strane komitenta banke.4. propust naplate dospelih iznosa. Ote`avaju}a okolnost le`i u ~injenici. Ovi rizici se manifestuju kako u okviru vanbilansnih aktivnosti. Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija se zasnivaju na istim ili sli~nim koeficijentima bilansnih operacija i svode se na koeficijente kreditnog rizika. tako i u bilansnim transakcijama. Kreditini rizik se smatra naj~e{}om formom portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti. odnosno izvr{ava u celini obavezu umesto komitenta. da vanbilansne aktivnosti naj~e{}e kreirarju dve vrste portfolio rizika i to: kreditni rizik i rizik isporuke. vanbilansne aktivnosti mogu ‘kreirati’ i rizik kamatne stope.4. u kreditni portfolio banke. Konverzija portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti Postojanje stvarnih rizika u obavljanju vanbilansnih aktivnosti zahteva njihovu valorizaciju i konvertovanje u kreditne rizike i ‘uklju~ivanje’ u ukupne rizike u bilansu banke. odnosno. ve} i kod inostranih banaka. rizik deviznog kursa. To su slede}e vrste rizika isporuke: prevara. pa ~ak i do gubitka reputacije.

0 % Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija banke dati su u slede}em pregledu 7-2. februara 1990.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 283 valorizovanje prema tr`i{tu ili teku}a izlo`enost i (2) valorizovanje po osnovu originalne izlo`enosti svakog ugovora.0 % Ugovori o deviznim kursevima 2. str. Joseph F. 4. Terminski ugovori (tj. str.0 % (2%+3%) 3. godine. MacMillan Puublishing Company.18) Faktori konverzije i ‘dodaci’ po metodu teku}e izlo`enosti smatraju se privremenim i mogu biti izmenjeni kao rezultat kretanja kamatnih stopa i kurseva u uslovima nestabilnosti. 19-21. godine.0 % 5. Direktne supstitucije kredita (op{te garancije zadu`enosti uklju~uju}i ‘standby’ akreditive za servisiranje kredita kao finansijske garancije za kredite i hartije). 19) 18) . str. Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim kreditnim supstitucijama (na primer: ‘standby’ akreditivi).19) Pregled 7-2: Kreditni konverzioni faktori vanbilansnih aktivnosti POSLOVNA AKTIVNOST BANKE I KONVERZIONI FAKTORI a) Konverzioni faktor 100 procenata 1. Beograd. 1990. 638. ako ve} nije uklju~ena u bilans. Jr. Sli~ne opise faktora konverzije naveli su: Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti. Beograd. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini i prodaji aktive sa regresom.0 % 1. i Dragi{a Vukovi}: Komitet za bankarske propise i kontrolu Me|unarodna saglasnost o obimu kapitala i standardima za kapital. Sinkey. do ekvivalentnog kreditnog iznosa banka dolazi primenom jednog od slede}a dva niza konverzionih faktora na pretpostavljene iznose glavnice svakog instrumenta prema prirodi instrumenta i njegovoj ro~nosti (pregled 7-1): Pregled 7-1: Konverzioni faktori Ro~nost Do jedne godine Jedna godina do dve godine Za svaku godinu preko toga Ugovori o kamatnim stopama 0.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. godine. Na osnovu kori{}enja metode originalne izlo`enosti svakog ugovora. 1989. Jugoslavensko bankarstvo br.2. 9. februar 1989. Udru`enje banaka Jugoslavije. 3. 2.5 % 1. ugovorne obaveze) za kupovinu aktive uklju~uju}i i finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (‘drawdown’). New York. godine. 50. b) Konverzioni faktor 50 procenata European Banker od 20. Third Edition. Jugoslavensko bankarstvo br.

1989. Sharpe: Analiza obveznica. New York. Alexander i William F. Alan Siegel & Kenneth M. Nekori{}ene finansijske obaveze. Chicago. Joseph F.Strategijsko upravljanje bankom. Sinkey.State-of-theArt Research. David Sutton: Understanding the Stock Market SelfTeaching Seminars. 1991. Gordon J. u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of- . 1989. Portfolio and Investment Management . 1995. Dessa Fabozzi: Survey of Bonds and MortgageBacked Securities. Novi Sad. 1990. Editor: Frank J.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 284 1. Dr Albert Mahrabian: Your Inner Path to Investment Success Insights into the Psychology of Investing. varanti i ‘standby’ akreditivi za parcijalne transakcije). Regional and Global. Graddy and Austin H. Komercijalni akreditivi d) Konverzioni faktor 0 procenata 1. Nau~na knjiga. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment . 1990. One of Series of Hands On Workshops Dedicated to the Serious Investor. Chicago. Chicago. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Frank J. za dobro izvr{enje posla. 1990. 10. Probus Publishing Company. Prentice-Hall. Feljton. 5. 6. Ekonomika. koje imaju orginalno dospe}e od jedne godine ili manje i koje su bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme. New Jersey. Probus Publishing Company. 1989. 2. 4. Transakcije povezane sa neizvesno{}u (garancije za u~e{}e na licitacijama. 11/91 9. Analysisi and Strategies. MacMillan Publishing Company. Fabozzi and T. Richard Saul Wurman. 8. Nekori{}ene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospe}a preko jedne godine uklju~uju}i garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije. Fabozzi. 7. Access Press Publication. 3. Jr. Illinois. Uro{ N. New York. Spencer: Manging Commercial Banks Community. 2. Beograd. Porobus Publishing Company. Illinois. c) Konverzioni faktor 20 procenata 1. bilansom i portfolio rizicima banke. Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money & Markets. 3. Illinois. Beograd. Duane B.: Commercial Bank Financial Management in the Service Industry. Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF-‘revolving underwriting facilities’) i mehanizmi garantovanja kratkoro~nih obaveza preko emisije kratkoro~nih hartija od vrednosti (NIF-‘note issuance facilities’). Englewood Cliffs. L I T E R A T U R A: 1.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

285

the-Art Research, Analysis and Strategies, Probus Publishing Companies, Chicago, Illinois, 1989. 11. George G. Kaufman: The Securities Activities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. 12. David I. Hoffland: A Model Bank Investment Policy, Financial Analysts Journal, Maj-June 1978. 13. Frank J. Fabozzi: Introduction, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. 14. The FDIC’s Manual of Examination Policies, Section H, revised, December 1, 1962. 15. Robert D. Arnott and Roger G. Clarke: Active Asset Allocation, u knjizi: Portfolio & Investment Management State of the Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. 16. John Ward Logan: Managing the Investments Portfolio of the Bank, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. 17. Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. 18. Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985.

DEO ^ETVRTI UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE S a d r ` a j ~ e t v r t o g d e l a: • Upravljanje bonitetom poslovnih banaka • Principi upravljanja rizikom poslovne banke • Proces upravljanja rizikom poslovne banke

1

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

287

Napomene uz sadr`aj ~etvrtog dela knjige
Upravljanje rizikom svake banke u tr`i{nim uslovima je slo`en proces. Od kvaliteta celokupnog pristupa upravljanju bankom, podrazumevaju}i tu i faktore eksterne sredine, zavisi poverenje javnosti u bankarski sistem, pa delom i bonitet pojedine banke. ‘Zdravlje’ banke umnogome zavisi od toga koliko menad`ment tim banke uva`ava principe upravljanja rizikom banke i u kojoj meri je izgradio sopstvene metode i tehnike koje primenjuje u procesu upravljanja rizikom banke. ^etvrti deo knjige sadr`i upravo tu materiju svrstanu u tri glave:
• • •

upravljanje bonitetom poslovnih banaka, principi upravljanja rizikom poslovne banke, i proces upravljanja rizikom poslovne banke..

U jednom tr`i{nom ambijentu, gde se znaju ‘pravila igre’, banke se same bore za poverenje javnosti odnosno svoj bonitet. Ne mo`e biti poverenja javnosti u banke ako se javno ne zna kolika je neto vrednost banke, kakva je stabilnost njene zarade i kakav je kvalitet njenih informacija. Klju~ne performanse banaka moraju biti pouzdane i javno objavljene. Kao i u svim razvijenim tr`i{nim privredama, neko u ime dru{tva mora vr{iti nadzor nad bankama odnosno vr{iti superviziju i monitoring. Naravno, banke ne treba ekonomski sputavati, ali treba izgraditi efikasne mehanizme monitoringa teku}eg poslovanja. Poslovanje banke u tr`i{nim uslovima podrazumeva upravljanje rizikom.. To se ostvaruje pridr`avanjem osnovnih principa upravljanja poslovanjem banke i to: solvenmtnosti ili adekvatnosti kapitala, likvidnosti, ekonomi~nosti i profitabilnosti. Odr`avanje adekvatnosti kapitala zahteva od menad`ment tima banke kako odgovaraju}u visinu kapitala prema mogu}im kreditnim gubicima i depozitima tako i prema me|unarodnim standardima kapitala. Odr`avanje likvidne pozicije banke je neophodno svakodnevno, dok je profitabilnost banke va`na na du`i rok.
Rizik poslovanja banke u raznim formama predstavlja ne{to {to je imanentno svakodnevnim poslovima. Zato je potrebno da banke imaju spremne odgovore na pojedine rizi~ne situacije po principu ‘{ta ako se desi’. Dakle, proces upravljanja rizikom banke podrazumeva razra|enu metodologiju i postupke koji za svaku vrstu rizika obuhvataju: identifikaciju, procenu, kontrolu, finansiranje i administriranje. Najve}i problem je u identifikaciji i proceni eventualnih rizika, mada ni ostale faze nisu lako izvodljive. Svrha ovog posla je da banka pripremi odgovore na eventualna nepovoljna poslovna iznane|enja.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

288

Poverenje se sti~e godinama, a gubi za tren!

GLAVA 10. UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

OKVIR DESETE GLAVE:
• Za{tita i regulisanje bankarskog sistema • Neophodnost ocene boniteta poslovnih

banaka • Merenje kvaliteta performansi poslovnih banaka • Sistemi ranog otkrivanja slabosti poslovanja banaka

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

289

10.1. ZA[TITA I REGULISANJE BANKARSKOG SISTEMA 10.1.1. Potreba za{tite bankarskog sistema zemlje Jo{ odavno je poznata istina da je bankarsko poslovanje od velikog zan~aja za ukupni `ivot zemlje. O tome se u SAD pisalo jo{ pre vi{e od dva veka. Thomas Paine 1) pisao je o tome: “^itava zajednica ima koristi od poslovanja banaka. One olak{avaju privredni `ivot zemlje. One ubrzavaju kupovinu i pla}anje robe u zemlji. Od toga koristi ima dru{tvo, pa je otuda du`nost i obaveza dr`ave da za{titi banke.” Banke moraju da imaju za{titu dru{tva putem ~vrste regulative po{to su one finansijske institucije od javnog poverenja. Posebno je pitanje {ta ta regulativa treba da sadr`i i do kog stepena treba da reguli{e poslovanje banaka odnosno do kog stepena treba da se monetarne vlasti “me{aju” u poslovanje banaka. Isto tako ne manje zan~ajno je i po{tovanje minimuma finansijske discipline, koja je pretpostavka nu`ne kontrole poslovanja banaka. Mo`e se nazreti da iz ovoga proizilazi niz dilema koje nisu definitivno razre{ene od kada je i banaka. To se pre svega odnosi na pitanje da li banke treba da budu privilegovane i ko o tome treba da odlu~uje. I druga pitanja preko dva veka ~ekaju odgovore i, po{to su jo{ uvek sporna, prepu{tena su proveri vremena da se na|u najbolja re{enja. Tako, jo{ nije sasvim jasno {ta se smatra bankom iako ima bezbroj poku{aja definisanja banke, koje proizvode i usluge banka ‘proizvodi’, gde i u kojoj formi banka treba da dobije dozvolu za svoje poslovanje, itd. Naravno, u celom tom kompleksu posebno pitanje je osiguranja depozita. Na{e iskustvo u ovom pogledu mo`e biti pou~no, kako za na{u praksu tako i za bankarsku teoriju, u smislu pouke kako ne treba raditi ili kako ne bi trebalo postupati u pravnoj regulativi bankarskog poslovanja i jo{ vi{e u njenom sprovo|enju u praksi. Dovoljno je samo da se podsetimo na ‘propalu’ deviznu {tednju gra|ana biv{e SFRJ, ~ime je “sistemski i potpuno” zadao sna`an udarac poverenju stanovni{tva u na{e poslovno bankarstvo, od koga se jo{ ni sada nije oporavilo, a te{ko je prognozirati i kada }e. Sada va`e}i zakonski propis se nastoji ispo{tovati (isplata po 150 DEM u 2000-toj godini tek je izmirena u decembru, a redovno te~e isplata ~etiri puta po 110 DEM u 2001.godini). Tek {to su na{i gra|ani postali svesni gubitka stare devizne {tednje, skoro istovremeno se pojavljuje “viskoprofitabilna” mogu}nost dinarske i devizne {tednje kod novoformiranih privatnih i me{ovitih “banaka”, prvo
1) Vidi: B.Hamond: Banks and Politics in America, Princeton University Press, Priceton, New Jersey, 1957. godine, str. 60.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

290

“Jugoskandikbanke”, a potom “Dafimentbanke”, “Inosbanke” i jo{ mnogo manjih {tedionica, menja~nica, agencija itd. Ako se period propasti stare devizne {tednje mo`e ozna~iti kao “prva velika prevara” gra|ana biv{e SFRJ od strane dr`ave, onda se pojava i propast devizne (i dinarske) {tednje kod privatnih banaka mo`e nazvati “drugom velikom prevarom” gra|ana SRJ. Tako je jedan ogroman broj gra|ana bio dva puta prevaren u relativno kratkom vremenu od dve godine. 10.1.2. Ciljevi regulisanja bankarskog sistema Tradicionalno je shvatanje da banka treba da zadovolji tri svrhe ili cilja svog osnivanja i postojanja: (1) sigurnost, (2) stabilnost i (3) strukturu. Ova tri cilja banke odnose se na: (a) za{titu depozitara i sredstava osiguranih depozita, (b) za{titu ekonomije od nestabilnosti odnosno promenljivosti finansijskog sistema i (c) za{titu komitenata i klijenata od monopolske snage banke. 2) Da bi se shvatila su{tina ova tri cilja, potrebno ih je detaljnije objasniti. (1) Sigurnost bankarskog poslovanja je jedan od bitnih ciljeva koje savremena banka treba da ispuni. Sve do izbijanja velike ekonomske krize (1929.g.) za{tita depozita u bankama od rizika (u SAD) nije posebno postojala, ve} se kao i druga poslovna obaveza banke mogla realizovati samo iz ste~ajne mase banke u likvidaciji. Dakle, isto kao i kod svake druge firme kad do|e u bezizlazne te{ko}e. Posle velike ekonomske krize u SAD se 1933. godine osniva Federalna kompanija za osiguranje depozita (“Federal Deposit Insurance Company”) ili skra}eno FDIC) 3) , koja ima za cilj osiguranje depozita u bankama SAD. (2) Stabilnost kao cilj bankarskog poslovanja usko je povezana sa ciljem makroekonomske stabilnosti tj. ukupne stabilnosti dru{tvene ekonomije. Ovde napominjemo latentnu opasnost: ako u ste~aj ode jedna banka, ona mo`e da lan~ano povu~e jedan broj banaka tj. da do|e do lan~anog ste~aja poznatog po nazivu ‘domino teorije’. Po ovoj teoriji, ste~aj jedne banke prenosi se kao virus zaraze na druge banke i zbog toga sistemski mora biti ‘ugra|ena’ za{tita od kolapsa. Stabilnost i sigurnost mogu se posmatrati i kao elementi nekih makroekonomskih i mikroekonomskih motiva. Na makroekonomskom nivou, snabdevanje novcem je jedna od determinanti ukupne ekonomske aktivnosti ili
2) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 153. 3) Posle velike ekonoske krize, Kongres Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava osniva 1933. godine Federalnu agenciju za osiguranje depozita “Federal Deposit Insurance Corporation” ili skra}eno FDIC, koja osigurava depozite komercijalnih banaka do odre|enog limitiranog iznosa. Tako se {tedni ulozi osiguravaju po jednom imenu - ra~unu do 100.000 US dolara.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

291

kako monetaristi ‘tvrde’ najva`nija. Alterantiva je posmatranje makroekonomskog transmisijskog mehanizma, koji fokusira kamatne stope (Keynes) ili snabdevanje bankarskim kreditom kao kriti~ne veze. Mada su savremene poslovne banke samo jedan od kreatora novca u ekonomiji, one su ipak najva`nija komponenta procesa snabdevanja ekonomije novcem. Upravo da bi se za{titilo snabdevanje ekonomije novcem i dao centralnoj banci oslonac da preduzima kontrolu rezervi banaka, kamatnih stopa, kredita, ovim se vr{i regulacija poslovanja banaka. Krajnji cilj regulisanja bankarskog poslovanja i osiguranja depozita je odr`avanje poverenja javnosti u bankarski sistem. Na mikroekonomskom nivou, fokus je na limitiranju izlo`enosti riziku individualnih banaka i izolaciji ste~aja banaka radi izbegavanja “domino efekta” u okviru bankarskog sistema. 4) Da bi se ovo i uradilo, bankarske vlasti poku{avaju obezbediti za svaku individualnu banku da posluje na jedan ‘zdrav i siguran’ na~in. Glavno oru|e za promptnu detekciju potencijalne insolventnosti banke je poseban monitoring poslovanja svake pojedina~ne banke (‘on-site examination’). Ova vrsta regulative za preventivu ste~aja manifestuje se u faktorima poslovanja banke kao {to su kapital, zahtevi likvidnosti, standardi kvaliteta aktive i kompilacije zakona i regulative. Bankarske vlasti u SAD koriste propisane na~ine uticaja odnosno intervencija u poslovnu aktivnost banaka (stalne i povremene naloge, preme{tanje -- smenjivanje slu`benika, zahtevane injekcije kapitala) radi kontrolisanja pona{anja banaka u `eljenom pravcu. Sa te`njom ka mikroekonomskom cilju preventivnog limitiranja ste~aja, bankarske vlasti o~ekuju da odr`e poverenje javnosti u bankarski sistem. (3) Struktura kao cilj se najbolje mo`e videti i izraziti u stepenu konkurentnosti i efikasnosti u bankarskoj delatnosti. Povezanost strukture i konkurencije se obezbe|uje preko tzv. IO modela, gde je IO skra}enica od: industrijske organizacije. Polaze}i od datih uslova ponude i tra`nje, IO5) model potencira vezu u relaciji na slici 10-1. PERFORMANSE STRUKTURA PONA[ANJE

Slika 10-1: Primenjenost ‘IO’ modela na banke

4) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, Macmillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 154. 5) Ibidem, str. 154-155.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

292

gde je: struktura = broj banaka na tr`i{tu, pona{anje = pona{anje banaka na tr`i{tu, performanse = kvantitet i kvalitet proizvoda i usluga banaka. Fundamentalna va`nost modela je u tome da ukazuje na zna~aj: {to je vi{e banaka na tr`i{tu, to je manja {ansa nekonkurentskog pona{anja i ve}a {ansa za visokokvalitetne proizvode i usluge, koji se nude po konkurentnim cenama. U okviru bankarske delatnosti, konkurentne cene za korisnike proizvoda i usluga zna~e ni`e kamatne stope na kredite i ve}e stope na depozite. Ako pak egzistira monopolski profit u bankarstvu, banke se ohrabruju da ulaze, ako je to dozvoljeno, u borbu za dalji neumereni profit. Konkurentski ciljevi su u konfliktu sa ciljevima sigurnosti i stabilnosti i zato zakonodavci i donosioci uredbi i uputstava moraju na}i korisnu ravnote`u izme|u ova dva konfliktna cilja. Ostali u~esnici u ovoj konkurentskoj borbi sa svojim interesima u rezultatu su banke i njihovi komitenti i klijenti. Interesi obe ove grupe treba da se uva`e prilikom re{avanja konfliktnosti ciljeva. Razvoj bankarstva u SAD i evoluciju pojedinih re`ima bankarstva6) koji su bili karakteristi~ni za pojedine periode u poslednjih dvesta godina ilustruje pregled 10-1. Pregled 10-1: Razvojne etape ameri~kog bankarstva RAZVOJ AMERI^KOG BANKARSTVA U POSLEDNJIH 200 GODINA Opis re`ima Period Dominantni ciljevi Povla{}eno 1776 -Nekonkurentska struktura (koja se bankarstvo 1837. manifestovala zabranom nacionalnog bankarstva) Slobodno 1838 -Konkurentska struktura i efikasnost bankarstvo 1932. bankarstva Kartelno 1933 -Sigurnost i stabilnost bankarstvo 1978. Konkurentsko 1979 -Bolji balans izme|u konkurentnosti i (ali sigurno) danas efikasnosti prema sigurnosti i stabilnosti bankarstvo

6) Thomas F. Huertas: The Regulation of Financial Institution A Historical Perspective on Current Issues in “Financial Services”, George Benston, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1983. godine, str. 6-27.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

293

Savremena faza je nazvana ‘izbalansirano bankarstvo’ po{to je izbalansiralo dve grupe ciljeva: konkurentnost i efikasnost, s jedne strane, i sigurnost i stabilnost, s druge strane. ^ak u poslednjoj deceniji promocija konkurentnosti i efikasnosti su uzeli veliki zamah na tr`i{tu bankarskih proizvoda i usluga. 10.1.3. Poverenje javnosti u bankarski sistem zemlje Smatra se da je klju~ni izraz i pokazatelj ja~ine banke onaj koji pokazuje stepen za{tite banke od izlo`enosti riziku. Re~eno finansijskim jezikom, to je neto vrednost ban~ine aktive, i kad se od ukupne aktive banke odnosno njenih sredstava oduzmu njene ukupne obaveze. Za banku je od bitnog zna~aja da ona obezbedi interno generisanje svog primarnog kapitala putem zadr`avanja dela zarade deoni~ara odnosno profita. Dakle, pozitivna i stabilna zarada je `eljeni potez svake banke, po{to je ona “propusnica” za siguran i zdrav rast banke uz adekvatnost odr`avanja kapitala. U razvijenoj tr`i{noj privredi, gde su finansijski tr`i{ni mehanizmi razvijeni i egzistiraju ve} decenijama, ne postoji problem informacija o bankama kao zan~ajnim finansijskim institucijama. Ako se `eli da korisnici bankarskog sistema steknu poverenje u sistem, moraju imati lak i jeftin pristup istinitim i realnim informacijama svakoj banci u sistemu kao {to su: realna neto vrednost i varijabilnost odnosno stabilnost zarade. Dakle, poverenje u bankarski sistem zemlje je funkcija neto vrednosti imovine banke, stabilnosti njene zarade odnosno zarade deoni~ara i kvaliteta dostupnih informacija. Model poverenja javnosti u bankarski sistem zemlje, koji se prema J.F. Sinkey-u 7) mo`e izraziti u obliku jedna~ine, ima funkciju: Poverenje = f (neto vrednosti, stabilnosti zarade i kvaliteta informisanja) Ako neto vrednost, zarada i kvalitet informacija rastu, uz ostale iste odnosno neizmenjene uslove, ra{}e i poverenje u bankarski sistem zemlje. Ako se u funkciju poverenja u bankarski sistem uklju~i i element osiguranja depozita, kao svojevrsna garancija bilo dr`ave, bilo specijalizovane za to institucije, onda se poverenje u bankarski sistem mo`e izraziti kao funkcija neto vrednosti, stabilnosti zarade, kvaliteta informacija i garancija za depozite. 8) Poverenje = f (neto vrednost, stabilnost zarade, kvalitet informacija i garancija za depozite)
7) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 157. 8) Ibidem, str. 157.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

294

Visina osiguranja ili garancije za depozite zavisi od volje i mogu}nosti dr`ave.9) Osiguranje depozita je jedan od bitnih faktora poverenja u bankarski sistem zemlje. U SAD, kako smo ranije naveli, vladina agencija FDIC u ime dr`ave osigurava depozite banaka do iznosa od 100.000 dolara po jednom ra~unu, {to banke posebno pla}aju u vidu odgovaraju}eg godi{njeg procenta sa pla}anjem u mese~nim iznosima. Uloga i va`nost dr`avne garancije najlak{e se mo`e demonstrirati u slu~aju oslabljenih institucija banaka. Po napred navedenoj funkciji poverenja, oslabljene finansijske institucije odnosno banke su one koje imaju malu ili negativnu neto vrednost, nestabilnu zaradu, nerealne i skupe informacije odnosno slab kvalitet informacija. U deregulisanoj finansijskoj sredini takve banke bile bi prvi pravi kandidati za ste~aj. Me|utim, ako se garancije dr`ave shvate kao jasne, one mogu nadoknaditi ili ~ak prevazi}i {tetne karakteristike poslovanja osigurane institucije. Kod nas, u periodu posle Drugog svetskog rata, za dinarsku i deviznu {tednju stanovni{tva garantovala je Narodna banmka Jugoslavije odnosno dr`ava, po{to je Narodna banka dr`avna institucija. Ostali depoziti stanovni{tva i svi depoziti privrede i neprivrede, nisu bili osigurani niti je ko za njih garantovao. Oni su delili sudbinu poslovanja i solventnosti banke iza koje su stajali osniva~i banke garantuju}i za njeno poslovanje svom svojom imovinom (solidarna odgovornost). Ako bi se desilo da banka ode u ste~aj odnosno da bankrotira, svi poverioci bi, sem {tedi{a banke, delili proporcionalno svom potra`ivanju, ostatak imovine banke preostale posle podmirenja teku}ih obaveza. Krajem 1989. godine do{lo je donosen je Aakona o Agenciji Federacije za osiguranje depozita i sanaciju banaka (“Sl. list SFRJ br. 84/89). Iako je Agencija osnovana 1989. godine sa sedi{tem u Beogradu, s obzirom na posle toga nastale politi~ke i druge probleme, koji su eskalirali raspadom SFRJ, ona nije prakti~no za`ivela ni u jednom segmentu svoje delatnosti. Izolovano posmatrano, ideja je u osnovi bila dobra i jedini nedostatak su bile nadolaze}e okolnosti. Prema Zakonu, Agencija je osnovana kao specijalizovana finansijska organizacija Federacije, koja osigurava depozite banaka, kontroli{e osigurane banke i provodi sanaciju banaka. Budu}i ekonomski doga|aji i u okviru ‘su`ene’ Jugoslavije su pokazali kolike su velike negativne posledice nedostatka jedne ovakve institucije (pojava i na~in rada ‘Jugoskandika’, ‘Dafiment banke’, ‘Inosbanke’ itd.). Ono {to je bitno
9) Kao {to smo ve} ranije naveli, maksimualni iznos osigurane sume depozita u SAD je 100.000,00 US dolara po jednom ra~unu. Pre toga, ta suma je bila limitirana na 40.000,00 US dolara po jednom ra~unu u banci. Naravno, {tedi{a mo`e imati ra~une kod vi{e banaka i osiguran mu je kod svake banke samo po jedan ra~un. Ako ima dva ra~una kod jedne banke, osiguran mu je iznos samo na jednom ra~unu.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

295

ovom prilikom ista}i jeste da je profil Agencije bio takav da je ona imala pravo kontrole poslovanja banaka koje su osigurale depozite. U okviru te kontrole, ukoliko bi se ukazala potreba, mogla je da nalo`i banci da otkloni nepravilnosti u svom poslovanju i da ~ak smeni organe upravljanja i povu~e dato osiguranje depozita. To u zna~ajnoj meri doprinosi gra|enju i odr`avanju stepena poverenja javnosti u bankarski sistem zemlje u celini. 10.1.4. Komfornost sistema poslovnog bankarstva Pored poverenja neophodnog za celinu bankarskog sistema zemlje, za poslovno bankarstvo je zna~ajna funkcija i komponenta njegove komfornosti. Za{to? Zato {to poslovne banke, kao i sve druge profitno orijentisane firme i institucije koje nude svoje proizvode i usluge na tr`i{tu na kome se kontinuirano vodi konkurentska borba, nastoje zadobiti lojalnost novih i zadr`ati poverenje postoje}ih korisnika svojih proizvoda i usluga. Korisnik bankarske usluge opredeli}e se za jednu od vi{e banaka koje mu nude iste ili sli~ne vrste usluga i koje re{avaju njegove finansijske probleme. Klju~ni faktor tog opredeljenja, uz ostale iste uslove, jeste kvalitet usluge i komfornost koje mu banka nudi. To je sasvim prirodno i logi~no i mo`e se potvrditi na bezbroj izabranih alternativa kupca. Ilustrujemo to primerom izbora jedne prodavnice u kojoj kupujete hleb i mleko. Za{to ba{ toj, a ne u drugoj prodavnici, gde su i hleb i mleko potpuno isti? Odgovor je jednostavan: u pitanju je lep{i ose}aj komfora u jednoj nego u drugoj prodavnici. Isto je to i sa izborom banke. Previ{e regulisano tr`i{te bankarskih proizvoda i usluga ~ini banke geografski i po asortimanu nekomfornim za korisnike, pa je to onda vi{e prinuda nego slobodan ekonomski izbor. Me|utim, u datim uslovima deregulacije, va`ni faktori komfornosti sistema poslovnog bankarstva su cena i kvalitet bankarskih proizvoda i usluga. U poslovnom bankarstvu kvalitet se mo`e meriti brzinom i pouzdano{}u koje banke kao finansijske institucije u svojim poslovnim kontaktima obezbe|uju. Za pojedina~nu banku komfornost se mo`e izraziti kao funkcija geografske pokrivenosti, {irine asortimana proizvoda i usluga, prose~nih tro{kova i kvaliteta tj. brzine i pouzdanosti. Izra`eno jedna~inom, to je funkcija: 10)

gde je:

Komfornost = f (G, PU, T, K)

10) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financal Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 158.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

296

f = funkcija G = geografska pokrivenost PU = {irina asortimana proizvoda i usluga T = prose~ni tro{kovi (procenjene opreme banke) K = kvalitet (brzina i pouzdanost). Izuzev cenovnog faktora, komfornost korisnika je u pozitivnom odnosu sa argumentima navedene funkcije. Ako se ban~ina mre`a poslovnih jedinica {iri, ako se {iri asortiman proizvoda i usluga banke, ako raste kvalitet uslu`ivanja (brzina i pouzdanost), i komfornost korisnika usluga banke se pove}ava. Suprotno, ako se prose~ni tro{kovi bankarske opreme pove}avaju, korisni~ka komfornost se smanjuje. Nema sumnje da su stabilnost, sigurnost i struktura tr`i{ta bitni faktori poverenja u bankarski sistem zemlje i da omogu}uju komfornost korisnicima proizvoda i usluga poslovnog bankarstva. Naravno, treba imati u vidu da to ne dolazi samo po sebi. Za takve uslove su odgovorni kako centralna banka, tako i regulatorne institucije, ako ih ima. Gledano na du`i rok i u funkciji odr`avanja poverenja u bankarski sistem, korist regulatornih agencija je neprocenjiva. Nema potrebe posebno nagla{avati da se poverenje te{ko sti~e, lako gubi, a veoma te{ko i sporo vra}a. Da bi se postigli ciljevi (stabilnost, sigurnost i odgovaraju}a tr`i{na struktura), centralna banka i regulatorne agencije kao monetarna vlast treba kontinuirano da prate poslovanje banaka, vr{e monitoring, ekonomskim i drugim merama vr{e usmeravanje i korekcije i koordiniraju poslovno pona{anje banaka i nebankarskih institucija. O supervizorstvu i monitoringu bi}e jo{ posebno re~i. 10.2. NEOPHODNOST OCENE BONITETA BANAKA 10.2.1. Pojam i komponente boniteta banke Bonitet poti~e od latinske re~i ‘bonus’, koja zna~i dobar, predstavlja skup osobina jednog subjekta koje ga ~ine dobrim i sigurnim du`nikom. Kada je re~ o bonitetu banke, onda se pod tim pojmom prvenstvno podrazumeva kreditna sposobnost banke koja se procenjuje po tome kako ona posluje i kako odgovara svojim obavezama.11) Sli~no se o bonitetu govori i na na~in da je to pojam koji obuhvata celokupno poslovanje tj. poslovnu sposobnost preduze}a ili banke ne samo u datom momentu, ve} trajnije u budu}nosti. 12)
11) Finansijski leksikon, redaktor dr Ivo Peri{in, Informator, Zagreb, 1962. godine, str. 45. 12) Privredni leksikon, Informator, Zagreb, 1961. godine, str. 62.

na~in i kvalitet plasiranih sredstava tj. O kreditnoj sposobnost preduze}a }emo kasnije detaljnije govoriti u sklopu razmatranja principa upravljanja kreditnim rizikom banke. konkurencija itd. Mada je ocena boniteta va`an posao banke.13) gde se detaljnije pravi razlika izme|u boniteta banaka i boniteta preduze}a. ovde ga pri analizi stavljamo u drugi plan. bilo da je re~ o preduze}u kome se daju krediti. pored boniteta banke kao privrednog subjekta i pravnog entiteta. Upravo radi toga i radi za{tite ulaga~a i depozitara. dr`ava i propisuje odre|ene restriktivne i kontrolne mere i vr{i neposredan nadzor nad poslovanjem banaka. pojmu boniteta se posve}uje ne{to vi{e pa`nje u ‘Ekonomskoj enciklopediji’. Dakle. 170. dok obim kratkoro~nih kredita je determinisan obimom kratkoro~nih izvora. Ovo svojstvo pretpostavlja materijalnu solidnost i dobru reputaciju u poslovnom svetu. a jo{ uvek se ne posve}uje dovoljna pa`nja od strane kontrolnih i dr`avnih 13) Ekonomska enciklopedija. te oblika. 1984. Beograd. bonitet preduze}a zavisi od njegove kreditne sposobnosti i likvidnosti. . kako bi u prvi plan istakli va`nost i zan~aj boniteta banke. tehnologija. takav kvalitet sredstava i plasira. pa se u zavisnosti od toga. Zato je va`no ista}i neke elemente pojma boniteta banke i posebno boniteta preduze}a. Usko sa bonitetom banke treba posmatrati i bonitet preduze}a kao ban~inog du`nika. odnosno obim dugoro~nih izvora odre|uje obim dugoro~nih kredita. Savremena administracija. u analizu uklju~uju i tr`i{ni elementi. str. savremenost proizvodnje. pri ~emu se posebno analiziraju stanja. s druge strane. Za plasiranje sredstava va`i bankarsko pravilo: kakav kvalitet sredstava banka prima. na~ina i strukture plasmana. va`no je znati {ta se smatra bonitetom preduze}a kao ban~inog du`nika. Ovde se pod pojmom boniteta podrazumeva formalno i materijalno svojstvo subjekta koje ga ~ini sigurnim du`nikom bilo da je re~ o banci u koju se ula`u sredstva. i to iz dva razloga: prvi razlog je u tome {to se ovom pitanju kod nas nije posve}ivala.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 297 Me|utim. kredita te`e je sagledati. oblici i vrste zaliha i tok gotovine u preduze}u (‘cash flow’). s jedne strane. kratkoro~ni). druga knjiga. Dok se visina i kvalitet kapitala odnosno izvora sredstava banke mo`e odmah videti iz bilansa banke. I ovde se pravi razlika zavisno od du`ine perioda vra}anja kredita (dugoro~ni. pored internih faktora. serdnjoro~ni. godine. Najkra}e re~eno.deoni~kog kapitala) i visine i strukture sredstava i rezervi. Bonitet banke kao du`nika zavisi u prvom redu od visine njenog kapitala (osniva~kog -. Sada samo da naglasimo da se kreditna sposobnost preduze}a kao du`nika utvr|uje na osnovu bilansa i izve{taja o finansijskom poslovanju preduze}a.

(3) Pod pojmom kvaliteta menad`menta u kontekstu boniteta banke podrazumevamo stru~nost.14) ovde }emo se na njih osvrnuti najkra}e. obavlja se sa nejasno utvr|enim ciljevima i vi{e povremenim proverama. (1) Pod kapitalom banke u smislu njenog boniteta podrazumevamo samo ~isti deoni~ki kapital prikupljen prodajom emitovanih deonica i ~ijom sumom se zadovoljava ili prema{uje zakonom propisani minimum (cenzus) za valjanu registraciju banke kao finansijske institucije i koji istovremeno zadovoljava potrebnu stopu adekvatnosti kapitala banke. kvaliteta menad`menta. o strukturu i kvalitet aktive u ~etvrtoj glavi. koje se 14) O kvalitetu menad`menta govori se u prvoj glavi. Mada se o ovim elementima u ovoj knjizi raspravlja vi{e puta odnosno na vi{e mesta.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 298 organa. i drugi razlog vidimo u ~injenici da i ono {to se na tom planu radi. njihova struktura i stepen rizi~nosti. (3) kvalitet menad`menta. Plasmani u hartije od vrednosti su izuzetno zan~ajni sa aspekta stepena brzine transformacije u likvidna sredstva. Pri tome treba imati u vidu sve vrste kredita i njihovu ro~nost i druge plasmane kao {to su plasmani u hartije od vrednosti i njihovu strukturu. (4) Zarada deoni~ara ili dividenda je najva`nija odnosno treba da bude najva`nija vlasni~ka preferenca deoni~ara banke. . Mo`e se re}i da nedostaje stalni monitoring poslovnog bankarstva po~ev od ispunjavanja osnovnog zakonskog i poslovnog cenzusa u kapitalu. Bonitet banke je kompleksan pojam. (4) nivo zarade deoni~ara i (5) uvek zadovoljavaju}i stepen likvidnosti banke. (2) kvalitet i strukturu aktive. merenje i ocenu boniteta poslovne banke. nezavisnost i integritet dono{enja valjanih poslovnih odluka od strane ‘top’ menad`menta banke (generalnog i izvr{nih direktora). To je u deregulisanom bankarskom tr`i{tu i o{troj konkurentskoj borbi izme|u bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija jedna od najva`nijih komponenti boniteta banke. sposobnost. (2) Pod kvalitetom i strukturom aktive se u prvom redu podrazumeva kvalitet svih vrsta plasmana banke. o kapitalu u jedanaestoj glavi. visine dividendi i stepena likvidnosti. preko pra}enja kvaliteta i strukture aktive. inventivnost. Visoku i stabilnu dividendu mo`e donositi samo visokoprofitabilno poslovanje banke. Svaki od navedenih elemenata je slo`en od vi{e pokazatelja i svi zajedno izra`eni preko zajedni~kog imenitelja mogu poslu`iti za analizu. pod kojim treba podrazumevati: (1) obim i kvalitet kapitala banke.

Priroda bankarskog poslovanja je takva da putem plasiranja primljenog depozitnog i drugog novca ostvaruje profit. Me|utim.2. Pri tome se. (5) Konstantno zadovoljavaju}i stepen likvidnosti banke podrazumeva da banka uvek i na vreme izvr{ava svoje dospele obaveze uz minimalno vreme zadr`avanja nov~anih sredstava na `iro-ra~unu. koji su sa aspekta povra}aja plasiranih sredstava manje ili vi{e rizi~ni za banku. Naime. rizik banke je ve}i odnsno ako je rok plasiranja sredstava kra}i. Razlozi analize i ocene boniteta banaka Banka. Pod hipoteti~kom pretpostavkom nemenjanja svih ostalih uticajnih faktora. kao samostalna finansijska institucija. Istvovremeno. a i da bi se izbegle posledice koje poga|aju {iroke slojeve stanovni{tva. kontinuirano javno objavljuju.2. zbog svoje uloge u privrednom `ivotu svake zemlje. po prirodi svog poslovanja. Dodu{e. . nego i druge propise koji treba da preciznije reguli{u pojedina pitanja rada i poslovanja banaka kao finansijskih institucija.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 299 ogleda u natprose~nom prinosu na anga`ovana sredstva. koje upotpunjuju asortiman osnovnih proizvoda i usluga banke. funkcioni{e i omogu}ava racionalno i stabilno funkcionisanje celokupne privrede i dru{tvene strukture i svakodnevnog `ivota gra|ana. ali kojima ostvaruje i zaradu na drugi na~in. treba imati u vidu jo{ neke ~injenice. banka deo profita ostvaruje i putem {irokog spektra usluga. 10. u pogodnoj formi. susre}e sa mnogobrojnim vrstama poslovnih i neposlovnih rizika. bankarstvo spada i u delatnosti koje su podlo`ne ~estim sistemskim. organizacionim i drugim promenama i po tome spada u najnestabilnije privredne grane. To se naro~ito odnosi na bitna pitanja funkcije za{tite ulaga~a odnosno depozitara. visina rizika je u funkciji rokova plasiranih sredstava i op{teva`e}e je pravilo: ako je rok plasiranja sredstava du`i. Dr`ava bi. Banka odobravaju}i kredite ‘ulazi’ u raznovrsne poslove. i rizik banke je manji. trebala biti zainteresovana da se u bankarstvu ne dogodi tzv. op{te je poznata ~injenica da je bankarstvo jedna od delatnosti u svetu sa najvi{e prisutne i razu|ene pravne regulative. Otuda nije samo va`no doneti dobar zakon o bankama i finansijskim institucijama. a koje omogu}ava i visok nivo dividendi deoni~arima. ono mora da opstaje. Posebno je va`no postojanje i aktivnost institucija koje treba da kontroli{u poslovanje banaka i da to. Pre nego {to damo analizu nekoliko najva`nijih faktora koji zahtevaju analizu i ocenu boniteta banke. posluje u tr`i{nim uslovima i motivisana maksimizacijom profita. ‘domino efekat’. radi stabilnosti privrede.

3. Najva`niji ciljevi banke su profit i dividenda. mora}e pre ili kasnije da uvede ovakvu praksu kao stalnu i normalnu.2. Postoji potreba da se periodi~no ostvaruje uvid javnosti u stanje i ostvarene rezultate poslovanja banaka. kojim se kod nas postepeno kre}e. koje su predmet kupoprodaje na tr`i{tu hartija od vrednosti. Izlo`enost i istinitost bilansa stanja i bilansa uspeha banke javnosti je bitna pretpostavka za odluke budu}ih kupaca deonica te banke. takva praksa kod nas je jo{ uvek na samom po~etku i samo je parcijalna. Profit je op{ti cilj uspe{nosti banke i preduslov opstanka i razvoja banke. Istinitost takvih podataka garantuju posebne stru~ne i ovla{}ene institucije i agencije. pravac razvoja tr`i{nih odnosa. kvalitet menad`menta itd. vrsta delatnosti kojom se bavi. poslovne banke u tr`i{nim privredama su prete`no deoni~ka dru{tva. Merenje boniteta poslovnih banaka izra`ava se preko odre|enih informacija i podataka za koje su zainteresovani deoni~ari banke. nameravani kupac ban~ine deonice ima potrebu i pravo da zna kakvo je stanje konkretne banke i kakve rezultate ona ostvaruje. {to zna~i da one emituju sopstvene deonice. banka ima obavezu. javnost i monetarne vlasti. Ove ciljeve nije lako ostvariti u deregulisanom tr`i{tu i o{troj konkurentskoj borbi bez strategijskog planiranja i permanentnog pra}enja ostvarenja planiranih ciljeva. 10. njegov polo`aj na tr`i{tu i rezultati koje ostvaruje. obaveza i rezultata banke ukazuju na zna~aj ‘zdravog’ poslovanja banke u tr`i{nim uslovima za svakog deoni~ara bez obzira na veli~inu deoni~kog kapitala u konkretnoj banci. Me|utim. Istini za volju. Od presudne je va`nosti da se svaka vrsta plasmana sredstava banke permanentno kontroli{e upravo sa aspekta rizi~nosti naplate kredita.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 300 Me|utim. Naime. treba uzeti u obzir i druge faktore rizika plasmana kao {to su: kreditna sposobnost du`nika. Stoga je neophodno permanentno vr{iti monitoring teku}eg poslovanja banaka kako bi se na vreme spre~ile ve}e nepo`eljne posledice. posmatrano dinami~ki. te javno objavljivanje odre|enih podataka o stanju imovine. kao {to se to radi u svim razvijenim tr`i{nim privredama na svetu. uglavnom su to jo{ do . Analiza i ocena boniteta banaka prilikom po~etnog i kasnijih emitovanja deonica i tokom redovnog poslovanja. da svoje stanje i rezultate poslovanja javno objavljuje. {to je `ivotna realnost. Pri tome. Dividenda je deo profita koji pripada deoni~arima kao prinos na ulo`eni deoni~ki kapital i koji treba da zadovolji vlasni~ke preference. Na `alost. Pristup utvr|ivanju merenja boniteta banaka Uspe{nost banaka pretpostavlja planiranje i ostvarivanje primarnih i drugih ciljeva poslovanja banke. S druge strane. uz pretpostavku menjanja svih drugih faktora u funkciji vremena. kada su u pitanju deoni~ari na{ih banaka.

To zna~i da bi banke. . Regional and Global. menad`ment tim mo`e izabrati jednu od starih dobro poznatih strategija. New Jersey. Naime. U takvim okolnostima. Me|utim. Englewood Cliffs. Utvr|ivanje standarda za ovo izve{tavanje i uvo|enje tr`i{ne vrednosti za iskazivanje stanja imovine unelo bi realniji pristup vrednovanju boniteta banaka i stvaranja odre|enog stepena poverenja u banke i njihovo poslovanje. To je naro~ito va`no kod eventualne pojave takvih gubitaka koji bi mogli dovesti do insolventnosti banke. 16) Duane B. menad`ment banke mora hitno preduzeti odre|ene mere protiv daljeg nastajanja gubitaka i u smislu smanjenja ve} nastalih. treba imati u vidu da banka kao deoni~ko dru{tvo ne bi smela biti pod kontrolom du`nika. to je u interesu kako samih banaka tako i {ire dru{tvene zajednice. Graddy and Austin H. koji se ~esto manifestuje u volji da se friziraju finansijski izve{taji. 611. odnosno u bankarstvu tzv. koja asocira na fudbalsku strategiju ‘duge lopte’ 16) (‘long bomb’). Veliki problem u takvim izve{tajima predstavlja realna procena neto imovine banke i rezultata poslovanja. u slu~aju nastanka tolikih gubitka. kako prema kontrolnim organima tako i prema deoni~arima. Deoni~ari u ovakvim uslovima i nisu toliko zainteresovani za dividendu kao prinos na svoj deoni~ki kapital koliko za mogu}nost dobijanja {to ve}ih kredita. Poseban problem predstavlja kvalitet finansijskih izve{taja banaka i nedostatak standarda po kojima se oni rade. str. Spencer: Managing Commercial Banks Community. posebno centalne banke i kontrolnih institucija. a mogle bi posti}i i ve}e cene svojih vrednosnih papira na sekundarnom tr`i{tu hartija od vrednosti.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 301 kraja netransformisana dru{tvena preduze}a. Otuda i problem kvaliteta podataka na kojima se ti izve{taji zasnivaju. Jedno od klju~nih pitanja u poslovanju banaka je blagovremeno otkrivanje ranih signala previ{e preduzetog rizika u poslovnim poduhvatima banke. Ni{ta manji problem nije i u samom ‘top menad`mentu’ banaka. visoko rizi~nu strategiju prinosa za smanjenje gubitaka. kada banci zapreti opasnost da postane insolventna15). uslovno re~eno sa boljim bonitetom. Ovo bi dovelo do mogu}nosti pouzdanije procene ‘vrednosti’ banke od strane deoni~ara. kada gubici banke postanu toliki da prema{uju deoni~ki kapital banke (“equity capital”). To samo po sebi i ne bi trebalo da bude tako lo{e. godine. koji su uz to i slaba preduze}a i naj~e{}e sa slabim poslovnim performansama (niskim profitom ili gubicima). Preduzimanje visokorizi~ne strategije mo`e biti vrlo opasno po aktivu 15) Insolventnost banke javlja se onog trenutka. 1990. imale bolju prodaju svojih emisija deonica i tako se diferencirale prema bankama sa slabijim performansama. Rano otkrivanje neuralgi~nih ta~aka u poslovanju banaka ima za cilj da se na vreme spre~i nastajanje ve}ih gubitaka u pojedinim segmentima odnosno portfolijima banke. Naravno. Prentice-Hall.

str. Graddy and Austin H. Predlozi rizika kapitala usmereni su na vrste aktivnosti u koje je uklju~ena banka. godine.finansijskoj reviziji). . godine. Sasvim je jasno da postoje klju~ne razlike izme|u predloga osiguranja rizi~nog kapitala i predloga osiguranja rizika depozita po vrsti informacija koje se koriste za procenu preduzimanja rizika od strane banke. Prakti~no. kao {to je zarada i kvalitet aktive. Zakon je menjan i dopunjavan tako da je donesen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Sl. Procena valjanosti kreditnog portfolija treba da se zasniva na pojedina~noj analizi boniteta zan~ajnijih 17) O osiguranju depozita vidi fusnote broj 3. godine (Sl. New Jersey. 1990. godine Elemente za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka kao uslov za izdavanje hartija od vrednosti. kriti~ka analiza kreditnog portfolija je najva`niji izvor i osnov za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka. po{to se ona mogu veoma brzo istopiti. 40/89). Spencer: Managing Commercial Banks Community. Prentice-Hall Englewood Cliffs. januarom 1991. Predlog osiguranja rizika depozita usmeren je na merenje performansi banke. godine tj.2. Prva pozicija se bazira na statisti~kim pokazateljima koji sugeri{u ove performanse i obezbe|uju merenje najbolje prognoze problema banke. Me|utim. {to u krajnjoj konsekvenci zna~i da ove vi{e rizi~ne aktivnosti banke trebada budu kapitalizirane na vi{em nivou. Davanje prvih mi{ljenja o bonitetu banaka kao uslova za izdavanje hartija od vrednosti vr{eno je na bazi elemenata: 20) • • • jedinstvenih pokazatelja o poslovanju banaka.februara 1990.list SFRJ br. sa 1. do kraja decembra te godine da ispune odre|ene zakonske i druge propisane uslove za osnivanje u deoni~ka dru{tva. Drugi pristup za merenje preduzetog rizika od strane banke se bazira na sagledavanju da su odre|ene aktivnosti nesumnjivo vi{e rizi~ne nego druge. 18) Duane B. 19) Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama donesen je 1989. januarom 1991.sredstva banke.list SFRJ br. i 9. 10/89) i po njemu su sve banke trebale tokom 1990. Na{a iskustva na podru~ju ocene boniteta banaka Potreba za analizom i ocenom boniteta banaka od strane odre|ene nezavisne (dr`avne) institucije pojavila se kod nas uporedo sa osnivanjem banaka kao deoni~arskih dru{tva saglasno tada novom zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama. i nalaza i izve{taja o izvr{enoj EFR (ekonomsko . nalaza i mi{ljenja preventivne i inspekcijske kontrole. ova strategija 17) nije opasna za osigurane depozite banke. Regional and Global. 612. godine. 20) Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije propisala je 2. 19) Ovla{}ena finansijska institucija za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka kod nas je Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije.4. banke koje su ispunile zakonske uslove po~ele su sa radom kao deoni~ka dru{tva sa 01. 18) 10.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 302 . Prema ovim elementima.

.korisnika kredita. 21) od kojih navodimo samo neke: (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) ukupan obim aktive / obim fondova. Pored ocene valjanosti kreditnog portfolija. Pored navedenog. (2) odnos ukupnih kredita prema ukupnim depozitima i (3) odnos oro~enih prema ukupnim depozitima. Pored ocene valjanosti kreditnog portfolija i navedenih jedinstvenih pokazatelja o poslovanju. 21) Jedinstveni pokazatelji su bili utvr|eni ~lanom 16. treba koristiti i podatke utvr|ene kao jedinstveni pokazatelji. treba koristiti i podatke o bankama dobijene preventivnom kontrolom. smatra se da je za ocenu valjanosti kreditnog portfolija banke potrebno utvrditi i slede}e: 1. osnovna sredstva banke / obim fondova. (9) spisak velikih kredita (sa u~e{}em u fondovima preko 50 %). 2. kreditnu strategiju banke. 10/89) i izmenama i dopunama objavljenih u Slu`benom listu SFRJ br. za davanje mi{ljenja o bonitetu banke korisno je uzeti i druge podatke i odnose kao {to su: (1) odnos nov~anih sredstava prema ukupnim depozitima. rizike u vezi sa koncentracijom velikih iznosa kredita samo na jednog ili manjeg broja du`nika (mo`da jo{ i problemati~nih). obim garancijskih poslova / obim fondova. nedovoljnu diversifikaciju du`nika po kreditima na razne oblasti i grane privrede. ukupan obim sredstava gra|ana / obim fondova.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 303 du`nika . 4. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Slu`beni list SFRJ br. uzeti krediti iz inostranstva / obim fondova. pomenutog Zakona o bankama (objavljena u Slu`benom listu SFRJ br. b) ukupan obim rizika / obim fondova. pri ~emu su zna~ajni podaci o veli~ini kredita. nerizi~ni plasmani / obim fondova obim rizi~nih plasmana: a) gradiranih: 15 %. 40/89 i Odluke o bli`im uslovima primene odredaba ~lana 16. rizike koji ‘prate’ ve} odobrene kredite (neadekvatno obezbe|enje odobrenih i neiskori{}enih kredita). (10) ukupna visina svih velikih plasmana i garancijskih poslova (preko 20% fondova) / obim fondova. 25 %. 50 %. podatke dobijene inspekcijskom kontrolom i podatke i nalaze o izvr{enoj ekonomsko finansijskoj reviziji (EFR) banaka. uzeti krediti u zemlji / obim fondova. 3. u~e{}u i frekvenciji u ukupnim potra`ivanjima banke. 75 % i 100 % da bi se dobio ukupan obim kreditnog rizika. Naravno. 45/89).

stepena pokri}a stalnih sredstava i stepena pokri}a obrtnih sredstava. stepen otpisa opreme i u~e{}a stalnih sredstava u poslovnim sredstvima. 22) Navedeno Metodolo{ko uputsvo objavljeno je u Glasniku Republike Srbije. akumulacije prema kapitalu i stepena reprodukcione sposobnosti. na li~ne kontakte i uz ve}u primenu automatizacije u poslovanju. odnosa ukupnih potra`ivanja prema ukupnim obavezama. Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije donosi Metodolo{ko uputstvo o jedinstvenom na~inu rada SDK u vezi sa davanjem mi{ljenja o bonitetu izdavalaca dugoro~nih hartija od vrednosti iz privrede i dru{tvenih delatnosti. (5) pru`anjem najvi{eg nivoa kvaliteta usluga. (4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti. (3) odr`avanjem {irokog spektra ponu|enih proizvoda i usluga. (2) pokazatelji likvidnosti putem pokazatelja: trenutne likvidnosti.3. (4) ostali pokazatelji kao {to su: materijalna ulaganja po radniku.3. po{to se maksimiranje profita banke ostvaruje preko pobolj{anja konkurentske pozicije banke i to: (1) obavljanjem {irokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna banka). 22) kojim se. dana vezivanja potra`ivanja i dana vezivanja ukupnih obrtnih sredstava. op{te likvidnosti. 10. . stepena finansijske stabilnosti.1. koncentracijom na ‘pakete proizvoda i usluga’. a to su: (1) pokazatelji finansijske stabilnosti preko pokazatelja: finansijske sigurnosti. ure|uju jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta poslovanja pravnih lica privrede po polugodi{njim i godi{njim obra~unima. (2) preko davanja ve}eg zna~aja srednjem tr`i{tu.godine. MERENJE KVALITETA PERFORMANSI POSLOVANJA BANAKA 10.grupe pokazatelja. dana vezivanja zaliha. (3) pokazatelji poslovne uspe{nosti preko: bruto dobiti po radniku. odnosa kupaca i dobavlja~a. teku}e likvidnosti.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 304 Polovinom 1991. stepena samofinansiranja. akumulacije po radniku. izme|u ostalog. stepena akumulativne sposobnosti. Maksimiziranje profita i vlasni~kih performansi Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju da je jedan od klju~nih faktora uspeha moderne banke njen menad`ment tim. stope zadu`enosti. Metodologija za izra~unavanje jedinstvenih pokazatelja obuhvata ~etiri vrste . ostvarenog gubitka po radniku.

banka mo`e koristiti strategije: (1) upravljanje razlikom kamatne stope (“interest spread management”). . satisfakcija ili tro{kovne preference. znatno o{trije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogor{anih uslova za ostvarenje profita. pored lo{e plasiranih kredita i pada ekonomije. mo`e dodati i lo{ kvalitet menad`menta. kao cilj banke. Za ostvarivanje bazi~nog cilja banke. (5) upravljanje porezom (“tax management”). Naime. maksimiranje veli~ine. Mada su bazi~ne funkcije menad`menta ostale iste. (2) pona{anjima i odlukama menad`ment tima i (3) dru{tvenim uticajem koji se ispoljava kroz pravnu i ekonomsku sredinu. kao {to su: maksimiranje profita. Polaze}i od bazi~nog cilja poslovne banke da maksimira dobit svojih deoni~ara. Bazi~ne funkcije menad`ment tima banke su: planiranje. (2) kontrola tro{kova (“control of burden”). neophodno je ‘o`iveti’ i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja. organizovanja i kontrole. Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak drugi alternativni ciljevi. Grafi~ki prikaz je dat na slici 10-2. podsticaj za inovacije i pra}enje i ocena rada uz adekvatno nagra|ivanje. (3) upravljanje likvidno{}u (“liquidity management”). Ostvarivanje zadataka menad`ment tima u promenjenim uslovima postalo je kriti~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. prema teoriji je odre|en bazi~nim snagama: (1) vlasni~kim preferensama. sasvim je jasno da se listi razloga zbog kojih jedna banka mo`e da ode u ste~aj. menad`ment tim banke treba na najbolji na~in da ostvaruje svoje funkcije. posle deregulacije finansijskog tr`i{ta. organizovanje i kontrola. (4) upravljanje kapitalom (“capital management”). njegovi zadaci su danas.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 305 Od izuzetne je va`nosti kvalitet ~elnih i klju~nih ljudi u banci. i (6) upravljanje vanbilansnim aktivnostima (“management of off-balance sheet activities").

2. 5. 55. Kontrola tro{kova . 1991. Jr. Severna Karolina. MacMillan Publishing Company. ali se to ne mo`e re}i i za znanja iz menad`menta. prilikom diskusije u Kongresu SAD o tezama za reformu i dodao: “Vi ne mo`ete dobiti novac za pokrivanje gubitaka iz vazduha. str. New York. 24) “Osnovni problemi savremenih banaka su u upravljanju rizikom. Upravljanje porezima 6. rekao je John G.” Vidi: The New York Times. kao {to je na primer ameri~ko bankarstvo. ^ak i tamo ose}a se nedostatak stru~nih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara. Upravljanje kapitalom 5. Sinkey. str. Upravljanje vanbilansnim aktivnostima Slika 10-2: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti 23) Znanja i sposobnosti. a ne ono {to ~ine reformisti i ~lanovi Kongresa”. nema sumnje da su danas znanja zaposlenih o klasi~noj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na visokom nivou.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. godine. Upravljanje likvidno{}u 4. Sunday. Naime. Medlin.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 306 VLASNI^KE PREFERENCE PONA[ANJE I ODLUKE MENAD@MENT TIMA BAN^INI CILJEVI DRU[TVO: PRAVNA I EKONOMSKA SREDINA POLITIKE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA BANKE 1. Upravljanje razlikom kamatne stope 2. godine. Third Edition. predsednik First Wachovia Corporation iz Winston-Salem-a. June 16. section The Week in Review. 24) 10. moraju biti pro{ireni na probleme menad`menta i moraju biti na vi{em nivou od sada{njeg. Mada se do sada u bankama menad`ment nije vrednovao kao klju~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. 1989. koji imaju znanja i sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima. USA. .izdataka 3. Karakteristike banaka sa visokim performansama 23) Joseph F.. koje danas moraju posedovati menad`eri u bankama.3. pored znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji. On mora do}i od klijenata i deoni~ara. danas se i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja. za sprovo|enje daljih reformi u bankarstvu ose}a nedostatak upravo kvalitetnog menad`menta. Jr.

studije o finansijskim institucijama sa visokim performansama su potvrdile da efektivni menad`ment igra glavnu ulogu u ostvarivanju natprose~nih rezultata profitabilnosti i konkurentnosti. kontroli tro{kova i konzistentno dobrom 25) James H. Sadr`aj ovih menad`erskih aktivnosti je u uspe{noj politici cena proizvoda i usluga (kredita i usluga). Me|utim. Efekti su razli~iti po{to stvarni uzroci razlika u performansama nisu procesi ili forme ovih upravlja~kih aktivnosti. Nema sumnje da takve iste aktivnosti preduzimaju i menad`eri u bankama koje ostvaruju niske performanse. Zaposleni pojedinci na razli~itim poslovima doprinose ovim aktivnostima. Jr. znanje i sposobnost uti~u na stvaranje razlika u performansama me|u bankama kao finansijskim institucijama pri su~eljavanju sa sli~nim tr`i{nim i ekonomskim faktorima. ve} da se posao uradi. nesporno je da sve vi{e i vi{e menad`erska ve{tina. organizuju njihovo izvr{avanje. Strategijski i marketing planovi omogu}avaju menad`erima da mogu imati aktivnu ulogu u vo|enju banke kao samostalne profitne finansijske institucije na tr`i{tu. 57. godine. ali sa sasvim razli~itim efektima. Thompson: Marketing Financial Services A Strategic Vision. str. koncipiraju i razvijaju dugoro~ne strategije. maksimiziranju Klju~ne karakteristike banaka sa visokim performansama ogledaju se u prihoda. . Illinois. 1985. minimiziranju kreditnih gubitaka. Me|utim. kontroli i upravljanju tro{kovima. Donnelly. One su potrebne i nu`ne i one omogu}avaju banci da postigne osrednjost u sistematizovanju na~ina da se ostvare ciljevi. mnogo va`nije je znati da efektivni menad`eri ne mogu i ne moraju biti eksperti u svim poslovima (odobravanju kredita. politici cena usluga. investiranju u hartije od vrednosti). Ove aktivnosti ne mogu same od sebe ~initi razliku. 25) Ostali faktori. itd. inflacija. Menad`eri nisu odgovorni da urade posao. Dow Jones-Irwin. Odgovornost menad`menta je da ih uveri da se aktivnosti izvr{e na visokom nivou kompetencije u koordinaciji sa odgovaraju}im aktivnostima. Naime. kao {to su konkurencija. defini{u kratkoro~ne profitne planove. Studije o bankama sa visokim performansama tako|e ukazuju i na to da njihovi menad`eri formuli{u i postavljaju finansijske ciljeve.. ekonomski rast zan~ajni su i uti~u na razliku u performansama.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 307 U prethodnom izlaganju jasno je nagla{en zna~aj strategijskog planiranja kao jednog od krucijalnih elemenata menad`menta u poslovanju banke u deregulisanoj i konkurentskoj sredini. Homewood. Berry and Thomas W. Efektivni menad`eri se razlikuju od donje granice performansi. ve} njihov sadr`aj. limitiranju obaveza fiksne aktive i maksimiziranju prihoda od hartija od vrednosti. Leonard L.

Svi se svode na ve}i ili manji izbor odre|enih koeficijenata ili racija.kapital (‘capital’) . Banking. • kontrola ‘personalnih’ izdataka preko efikasnog kori{}enja manjeg broja zaposlenih radije nego preko niskih plata. 10.prinos na deoni~ki kapital (‘return on equity’) Druga grupa: . (3) konzistentno dobar menad`ment: • velike komparativne prednosti manjim faktorima koji se mogu kontrolisati. manji izdaci za zakupninu. • odr`avanje dovoljne fleksibilnosti u strukturi aktive za brzo prihvatanje promena kamatnih stopa. Olson: How 1000 High Performance Banks Welthered the Recent Recession. 495-496. • minimiziranje gubitaka na kreditima kroz odgovaraju}u kreditnu analizu. (2) kontrola izdataka: • mala ulaganja u fiksnu aktivu. . • male komparativne ali velike apsolutne prednosti u upravljanju ve}eg broja faktora koji se mogu kontrolisati.profitabilnost (‘profitability’) . New York.prinos na sredstva (‘return on assets’) .likvidnost (‘liquidity’) . str.racio likvidnosti (‘liquidity ratio’) 26) William F.3. pa se po tome i ~itava analiza performansi banke naziva racio analiza (‘ratio analysis’). Instrumenti merenja performansi poslovnih banaka Postoji vi{e pristupa merenju performansi poslovnih banaka. Barrons’ Business Guide. 27) Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms. Ford and Dennis A. poslu`i}emo se slede}im pregledom: 26) (1) maksimiranje prihoda: • podsticanje kredita sa visokim prihodima odnosno kroz odgovaraju}u cenu radije nego preko velikog volumena kredita uz nisku cenu. str.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 308 menad`mentu.kapital racio (‘capital ratio’) Tre}a grupa: . godine. • odgovaraju}a kontrola op{tih i diskrecionih tro{kova kao {to su ‘ostali tro{kovi poslovanja’. • maksimiranje prihoda od vrednosnih papira oslobo|enih poreza. Radi jasnije ilustracije detalja u okviru ova tri podru~ja. 37. racio analiza obuhvata ~etiri op{te kategorije merenja performansi banaka i bankarskih holding kompanija: 27) Prva grupa: . April 1978. 1990. Prema jednom pristupu.3.

koje fokusiraju klju~na podru~ja upravlja~kih performansi. Druge obaveze pozajmljeni novac : ukupne obaveze II. Veliki denominirani certifikati : ukupne obaveze 6. New Jersey. 1990. Graddy and Austin H. Praksa ameri~kih banaka je pokazala da su pokazatelji dovoljni za merenje performansi banke svrstani u {est grupa {to pokazuje pregled 10-2. .Hall. Likvidnost obaveza 5. Komercijalni i industrijski krediti dospeli do jedne godine : ukupni komercijalni i industrijski krediti B. Raciji produktivne aktive 8. Ukupni krediti : ukupna sredstva 9. Englewood Cliffs. Krediti pojedincima : ukupna sredstva III. Prentice . Regional and Global. godine. Racio analiza je jedna od tehnika za procenjivanje operativnih karakteristika poslovanja banke razvijaju}i tako standardizovano merenje njenih performansi. (Ukupni vrednosni papiri + prodata federalna sredstva) : ukupna aktiva 3. Kupljena federalna sredstva i vrednosni papiri prodati sa pravom kupovine : ukupne obaveze 7. Raciji finansijske strukture 12. 10-2: Pregled finansijskih racia banke I. Ukupna sredstva : neto vrednost 28) Duane B. Za odgovore na razna pitanja operativne efikasnosti potrebno je imati ~itav set finansijskih mera. sa planiranim veli~inama i sa veli~inama banke ostvarenim u prethodnom periodu. Izra`ene veli~ine mogu se uporediti sa drugim bankama. Dr`avne obveznice : ukupna aktiva 2. Reprezentante kvaliteta performansi banaka mogu se meriti i mnogo razu|enijim pokazateljima odnosno koeficijentima. Racia likvidnosti A. Tr`i{na vrednost vrednosnih papira : knjigovodstvena vrednost hartija od vrednosnih papira 4.korigovani racio rizika kapitala (“risk adjusted capital ratio’) Ovi koeficijenti (raciji) se koriste za analizu teku}eg i predvi|anje i planiranje budu}eg poslovanja i finansijskih uslova zajmotra`ioca iz privrede. Pri tome se koriste klju~ni finansijski pokazatelji ili raciji. str. (Ukupni krediti+vrednosni papiri):ukupna sredstva 10. po{to relativno brzo daje odgovore na mnoga pitanja potrebna menad`ment timu banke.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 309 ^etvrta grupa: . 186-187. Komercijalni+industrijski krediti:ukupna sredstva 11.racio rizika sredstava (‘asset risk ratio’) . Spencer: Managing Commercial Banks Community. Ova analiza je korisno sredstvo za upravljanje operativom banke. 28) Pregled br. Likvidnost sredstava 1.

266. Poslovni miks 2. Raciji neto kamatne mar`e 21. Raciji profitabilnosti 24. Operativni izdaci : operativni prihod 17. 1989. Izdaci za stanovanje-zakup : operativni tro{kovi 20. Neto prihod : ukupna sredstva (ROA) 26. Neto kamatna mar`a VI. Strategija pozicioniranja 3.(gotovina i dugovna salda +dr`avne obveznice) 15.nekamatni prihod): produktivna aktiva V. Subordinantni dug : neto vrednost 14. godine. Nivo tro{kova 5. . Neto prihod : operativni prihod (ROI) 25. Prihod od kamate : produktivna aktiva 22. Jr. Raciji tro{kova poslovanja 16. str. Neto prihod : neto vrednost (ROE) Op{te performanse banke Prinos na deoni~ki kapital banke (ROE) Prinos na ukupna sredstva (ROA) LEVERID@ (EM) RIZIK (Promenljivi ROE)) Faktori sredine koje banka kontroli{e: 1.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Kvalitet kredita 4. Third Edition. Sinkey. Izdaci za kamatu : produktivna aktiva 23. New York. (Nekamatni izdaci . Plate i beneficije zaposlenih: operativni tro{kovi 18. Neto vrednost : ukupna sredstva . Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja banaka usmerava menad`met tim na kontrolu internih faktora (na 29) Joseph F. Prihod od usluge 3.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 310 13. Ukupni izdaci za kamatu : operativni tro{kovi 19. Strategija tehnolo{kog razvoja 5. MacMillan Publishing Company. Strategija marketing miksa 4. Strategija ‘relationship banking’ Slika 10-3: Kontrolisani i nekontrolisani rizici 29) Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornansi banaka mo`e se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. Zarada pre kamate i poreza: ukupni tro{kovi kamate IV. Poreske obaveze Faktori sredine koje banka ne kontroli{e: 1. Strategija segmentacije 2.

3. raspolo`ivosti kredita. (2) nivou rizika i (3) stopi povrata na ulo`ena sredstva. (4) regulatorne institucije (radi osiguranja. biti analizirani i vrednovani u smislu klju~nih performansi banke. Dow JonesIrwin. . godine. i (5) studenti (radi prou~avanja stvarnih “slu~ajeva”. u: The Bankers” Handbook. 386-388. za{tite komitenata i klijenata. Baughn. sigurnosti kolaterala).4. Olson: Evalution of Financial Performance. ciljevi pojedinaca. izme|u mnogih uzimaju}i u obzir svrhu. Na primer. Storrs and Charles E. u SAD se smatra da je pet razli~itih grupa zainteresovano za ocenu finansijskih performansi banaka: (1) menad`ment tim banke (radi odr`avanja likvidnosti. Zato je bitno koji se podaci tom prilikom koriste. Walker. (3) komitenti i klijenti (radi sigurnosti depozita. 30) Dr Ronald L. edited by: William H. interni podaci banaka. sigurnosti i o~uvanosti bankarskog sistema. i za razvijanje strategija banke da se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okru`enju. analiziraju i interpretiraju razli~iti podaci i informacije. Na slici 10-8 ilustrujemo uticaj banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike poslovanja. 1988. Korisno je kad su iz vi{e izvora: podaci regulatornih i kontrolnih institucija i komisije za vrednosne papire. pra}enja kontrolnih ta~aka rizika i ostvarenja nivoa profitabilnosti). Thomas I. (2) procene odnosa i (3) procene detaljnih podataka (“benchmark statistic”). koje banka ne mo`e da kontroli{e. izve{taji i drugi. vreme i tro{kove. Illinois. inflacija). 10. Za odluku nije dovoljna samo visina kamatne stope ili stopa dividende u proteklom periodu. (2) ulaga~i (radi sigurnosti ulaganja. Dakle. ve} podaci o: (1) veli~ini banke. grupa ili institucija opredeljuju vrste podataka koji }e. te primene zakona). ako se dese). Vrednovanje performansi poslovnih banaka Ulaganje pojedinaca na {tednju (depozit) da bi se ostvarila odre|ena kamata ili kupovina deonica da bi se ostvarila dividenda zahtevaju ocenu finansijskih performansi banaka koje su tom prilikom interesantne za izbor. koriste se. koje banka mo`e da kontroli{e. Vrednovanje i procena finansijskih performansi banaka je apsolutno zavisna od raspolo`ivih podataka. Homewood. 30) U zavisnosti od potreba za procenom i vrednovanjem performansi poslovnih banaka. sigurnosti transfera. njihove simulacije i odgovora na ta pitanja. str. Ovi podaci se mogu obezbediti preko: (1) odre|enih finansijskih pokazatelja.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 311 primer: racionalno kori{}enje resursa). stabilnosti prihoda i niskog rizika). Third Edition.

Rizik u bankarskom poslovanju mo`e se kategorisati na vi{e na~ina. Proces upravljanja rizikom poslovne banke. ‘gap‘ izve{taji. sa~initi pore|enja i izvesti odgovaraju}e zaklju~ke. efikasniji menad`ment. Kona~no. ve}e znanje i vi{e tr`i{nog prostora za upravljanje svakodnevnim finansijskim rizicima. . neophodno ih je analiti~ki srediti u odgovaraju}e izve{taje. efikasniji kompjuterski sistem. Kona~no. (2) nivou rizika i (3) stopama povra}aja sredstava. ve}i obim poslovanja. vrednosti aktive po teku}oj tr`i{noj ceni i odnosu produktivne prema ukupnoj aktivi (sredstava koja ‘zara|uju’ u odnosu na ukupna sredstva). firmi i institucija. 32) O rizicima u bankarskom poslovanju vi{e se govori u glavi 12. Ovi analiti~ki izve{taji obi~no sadr`e informacije o: (1) veli~ini banke. veli~ina banke odre|uje i njenu ekonomsku snagu. 391. senzitiviteta kamatne stope i adekvatnosti kapitala. {to omogu}uje ekonomiju obima. analiza trajanja (“duration”) i simulacija. stepena diversifikacije ili koncentracije. Upravo zato {to gubitak mo`e nastati mimo o~ekivanja menad`ment tima. ve}i kapital zna~i ve}i kreditni limit. ve}i volumen transakcija. koriste se posebne metode za vrednovanje performansi i to analiza varijacije kamatne stope. ve}u fleksibilnost. to se re{ava prodajom postoje}e aktive ili kupovinom novih izvora. Likvidnost komercijalnih banaka meri se sposobno{}u ‘pretvaranja’ aktive u likvidna sredstva. pove}anja izvora sredstava i upravljanja aktiva / pasiva miksom. Kvalitet aktive uglavnom se procenjuje preko kvaliteta kreditnog portfolija. U principu. To je va`na baza za procenu performansi banke. likvidnosti banke. veli~ina deoni~kog kapitala je osnov za solventnost banke tj. 32) Ovde }emo se ukratko osvrnuti samo na finansijski rizik sa aspekta: kvaliteta aktive. Na ovom mestu samo se doti~emo rizika sa aspekta vrednovanja performansi banke od strane zainteresovanih lica. Nivo finansijskog rizika banke mora biti konzistentan sa sposobno{}u banke da apsorbuje gubitke i generi{e prihvatljivu stopu prinosa. str. Velika aktiva zna~i da banka treba vi{e kapitala. (1) Veli~ina banke je prvo finansijsko merilo za koje su mnogi ljudi zainteresovani prilikom vrednovanja banke. sigurnost da }e joj kapital deoni~ara i rezerve pokriti gubitke i da }e mo}i da isplati depozite i vrati uzete kredite u celini.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 312 Nakon sakupljenih raspolo`ivih podataka. Senzitivitet kamatne stope zna~i da mo`e do}i do njene promene i banka po tom osnovu mo`e ostvariti gubitak koji nije o~ekivala. 31) (2) Sama veli~ina banke nije adekvatna ni dovoljna mera njenih finansijskih performansi. izra~unati odgovaraju}e koeficijente (‘racije’). 31) Ibidem. Likvidnost banke je sposobnost da zadovolji anticipiranu tra`nju za sredstvima kako depozitara tako i zajmotra`ilaca.

za nadoknadu inflatornog pritiska na operativne tro{kove i za porast prinosa ulaga~ima.4. Ovo su samo neke od ve}eg broja kontrolnih agencija banaka u SAD. platama i beneficijama. banke sve te`e ostvaruju potrebni profit. podaci o neto kamatnom prihodu. Praksa Federalnih agencija u SAD Savremeni uslovi poslovanja banaka sve vi{e tra`e od banke kao privrednog subjekta da ulazi u poslove koji joj mogu doneti ve}i profit. funkciju nadzora i super . NCUA (National Credit Union Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency). FDIC (Federal Deposit Insurance Company). to bi trebao biti i ve}i prinos odnosno povrat sredstava. pa su banke suo~ene sa situacijom da. Profitabilnost se meri prinosom na sredstva.1. FHLBB (Federal Home Loan Bank Board). Banke zbog svog zan~aja i funkcije koje imaju za privredu moraju delovati u okviru jedinstvenog sistema zemlje po{to njihova poreme}ena funkcija mo`e imati nesagledive posledice po ~itavu nacionalnu . prinosom na deoni~ki kapital i drugim merama. zatim tr`i{na vrednost njihovih deonica. Razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (“interest spread”) postaje sve manja. Rast bilansa banke je pokazatelj za zadovoljavanje rastu}ih potreba komitenata i klijenata banke. Zato se kvalitetu poslovanja banaka mora posve}ivati odre|ena pa`nja. veli~ina zarade banke je u funkciji sa veli~inom rizika. Dugo vremena je to bilo samo kroz tzv. moraju ulaziti u rizi~ne poslove izla`u}i se tako opasnosti poslovanja sa gubicima. Me|utim. SISTEMI RANOG OTKRIVANJA SLABOSTI U BANKAMA 10.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 313 (3) Profit i rast banke obezbe|uju bankarima i ulaga~ima (menad`mentu i deoni~arima) kompenzaciju za uspe{no upravljanje rizicima banke po principu: {to je ve}i rizik izdataka. Ta istra`ivanja su rezultirala u komponovanju odre|enih sistema nadzora za rano otkrivanje kriti~nih ta~aka u poslovanju banaka. sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija33) u SAD preduzelo je odre|ena istra`ivanja za sa~injavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje slabosti u poslovanju banaka. 10. nelikvidnosti. . naknadnu kontrolnu funkciju.dru{tvenu ekonomiju. U sve ve}oj konkurentskoj borbi u uslovima deregulacije i globalizacije finansijskih i bankarskih tr`i{ta. te gubicima u kreditnom portfoliju banke. sada mnogo vi{e nego ranije. takvi poslovi obi~no sa sobom nose i ve}i preduzetni~ki rizik. Funkcija primene navedenih sistema je da ‘pokriju’ periode izme|u redovnih periodi~nih kontrola banaka i obezbede procenu uslova poslovanja depozitnih 33) To su: FRS (Federal Reserve System). Za deoni~are je prinos na deoni~ki kapital najva`nija mera. Me|utim.vizorstva. insolventnosti itd. op{tim neto tro{kovima. Dakle.4.

35) Izve{taj se sa~injava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim problemima i njihovim uzrocima. ovakvi izve{taji se rade kvartalno za cca 14. pa do naloga suda ili pak odustajanja od intervencije. neke kombinacije od navedenih.banke. str. . preduzimaju se ubrzano mere daljeg ispitivanja. Ina~e. Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu kompjuterskog sistema posmatranja. Regional and Global. Spencer: Managing Commercial Banks Community. FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i sa~injavaju jedinstveni izve{taj o ban~inim performansama sa detaljnim informacijama i finansijskim racijima. Tamo gde je finansijska situacija ozbiljna. New Jersey. koje bi mogle eventualno oti}i pod ste~aj. pra}enje individualnih racija i njihovo kompariranje sa kriti~nim vrednostima. radi se analiza u cilju odre|ivanja obima i veli~ine finansijskih problema i identifikacije njihovih mogu}ih uzroka. Ovakva inicijativa i uvid u poslovanje banaka od strane kontrolnih 34) Duane B. godine.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 314 finansijskih institucija. tri federalne kontrolne agencije (FRS. Graddy and Austin H. kombinovanje racija u komponovani bodovni sistem i rangiranje institucija od najbolje do najgore na osnovu bodova. da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su ‘pale’ (nisu pro{le) na odre|enim racio testovima.000 osiguranih komercijalnih banaka i odre|en broj dr`avnih kontrolnih banka. omogu}uju}i tako da se smanji tro{ak eventualnog ste~aja ili mo`da i spasu institucije -. Priroda ove akcije mo`e da ima razli~itu formu i mo`e da varira od jednog telefonskog razgovora sa menad`mentom banke. 34) Procedura kompjuterskog pra}enja banaka ostvaruje se na slede}i na~in. nastaje intervencija kontrolnih institucija. ovi sistemi omogu}uju efikasniju alokaciju kontrolisanih sredstava banke. 35) Kada analiti~ki pokazatelji potvrde postojanje ozbiljnih finansijskih problema. koji dozvoljavaju jednom analiti~aru ili kontroloru da izvr{i detaljnu finansijsku analizu finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i pra}enje problema identifikovanih kroz proces kompjuterskog pra}enja (‘computer screening’). Da bi zajedni~ki ostvarile svoju funkciju. Kada se banka jednom ozna~i kao slaba ili potencijalno slaba. Osim toga. 1990. Prentice-Hall Englewood Cliffs. (2) analiti~ki izve{taji (o performansama). 622. Tehnika kompjuterskog pra}enja sastoji se od jednog ili vi{e zahvata i to: • • • • pra}enje individualnih racija identifikuju}i institucije koje su ‘pale na dno’ iste grupe. Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjutersko pra}enje.

FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD 36) Da bi procenio ‘sigurnost i ~vrstinu’ bankarske holding kompanije.E. druge podru`nice i mati~na kompanija) reflektuju kontribuciju svake komponente fundamentalnoj finansijskoj ~vrstini holding kompanije.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. (2) druge neban~ine podru`nice (O-other-nonbank subsidiaries). FED upotrebljava jedan rejting sistem koji se zasniva na pregledu polja procesa rada banke. MacMillan Publishing Company. On koristi komponentni pristup. Rejtinzi konsolidovane zarade i konsolidovane solventnosti ili adekvatnosti kapitala prepoznaju va`nost regulatorskog mesta ovih faktora i njihovih odlu~uju}ih uloga u odr`avanju finansijske snage i podr`avanju karakteristika rizika cele holding banke. dok je upravlja~ki komponovani rejting svestrana procena ukupnog menad`menta holding banke (ban~inih podru`nica.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 315 agencija doprinela je ja~anju tr`i{ne discipline i podstakla aktivnost banaka na planu preduzimanja mera za kontrolu sopstvenog rizika.P.odli~an) do pet (5 . koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova karakteristika rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije. {to prikazuje slika 10-4 .konsolidovanu (E-earnings consolidated) i C (5) solventnost . Celoviti rejting sistem holding banke je sumarno izra`en kao (B.konsolidovanu (C-capital adequacy . Sistem predstavlja jednu upravlja~ku informaciju i superkontrolno oru|e oblikovano da utvrdi uslove bankarske holding kompanije na jedan sistemski na~in.C) : (F.4. 195. Jr. Third Edition. godine. Finansijski komponovani rejting je odre|en od ispitiva~a – revizora: te`inski prosek elemenata BOPEC-a. 1989.M) gde je F finansijski i M upravlja~ki komponovani rejting. 36) Joseph F. .O. Sinkey. Dola`enje do jedne sveop{te procene finansijskih uslova. (2) procenjivanja va`nih me|usobnih odnosa izme|u komponenti i (3) analiziranja ja~ine snage i zan~aja klju~nih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih karakteristika. str. Prva tri elementa BOPEC rejtinga (podru`nice banke. O P (3) mati~nu kompaniju (P-parent company). 10.consolidated). ostalih podru`nica i mati~ne kompanije). E (4) zaradu .2. New York.lo{) spu{taju}i se na: B (1) podru`nice banke (B-bank subsidiaries). bankarska holding kompanija vrednuje se na skali performansi kvaliteta od jedan (1 .

4. Regional and Global.1.1. pomenute agencije se nisu slo`ile oko jedinstvenog rejting sistema.5. U 1987. niti su se slo`ile sa jedinstvenim rejting sistemom. Ina~e. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je zavr{io skladniji CAEL monitoring sistem. Rejtinzi se iskazuju za svih pet elemenata u relaciji 1 do 5: najbolji mogu}i rejting: BOPEC = (1. Spencer: Managing Commercial Banks Community. po kome ispitiva~ mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke.5) FM = (5. str.aktiva (“asset”) upravljanje (“management”). FDIC i OCC). i • najlo{iji mogu}i rejting: BOPEC = (5. CAEL je bankarski rejting sistem baziran na ~etiri komponente: kapitalu (“capital”). New Jersey. Prentice-Hall. . 1990.5.3. zarada (“earnings”) i likvidnost (“liquidity”).aktive (“asset quality”).S). koji bi se koristio za utvr|ivanje rejtinga holding banaka. 623. Englewood Cliffs. CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije za kontrolu banaka 21.1. performanse zarade (“earning performance”) i likvidnost (“liquidity”). Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL Jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem (skra}eno zove CAMEL) 37) koristi se za ispitivanje i procenu uslova i stanja jedne finansijske institucije. Odre|ivanje finansijske pozicije banke se bazira na dva rejting elementa: prvi. koji bi se koristio u procesu nadzora.novembra 1979. 10. Me|utim. sredstva .U). Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne agencije (FRS. Graddy and Austin H. kvalitet sredstava . po kome se celovit sud o finansijskoj snazi institucije izra`ava preko • 37) Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od slede}ih pet re~i: kapital (“capital”). i drugi. godine. Vidi: Duane B.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 316 Bilans holding banke (konsolidovani) Ban~ine podru`nice Druge neban~ine podru`nice Mati~na kompanija CAMEL rejting sistem Bilans holding banke ili portfolio rizik Ban~ine Zarada podru` nice (konsolidovana) Kapital (konsolidovani) Slika 10-4: FED-ov rejting sistem bankarske holding kompanije Svrha FED-ovog rejting sistem je da iska`e rejtinge bankarske holding kompanije.5.1) FM = (1. godine.

ilustruje Jedinstveni CAMEL rejting sistem.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 317 jednog komponovanog rejtinga. vidimo da rejting 1 pokazuje finansijsku snagu. 1990. Slika 10-5. 5: Velika mogu}nost ste~aja Slika 10-5: Jedinstveni CAMEL rejting sistem Prema tome. kao i komponovana. svaka pojedina~na dimenzija performanse banke. 5: Nezadovoljavaju} i Vidna slabost Komponovani rejting br.38) Dakle. 4: Finansijski uslovi Komponovani rejting Komponovani rejting br. 2: Zadovoljavaju}i Rejting br. Prentice Hall. 1: Jak Rejting br. komponovani rejting koji iskazuje CAMEL jedinstveni sistem. nije jedan prosti aritimeti~ki prosek ovih pet pojedina~nih komponenti. 2: Bazi~no zdrav. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 1: Solventnost Kvalitet aktive Menad`ment Rejting br. 3: Dovoljan Marginalan Zarada Likvidnost Rejting br. ve} jedna nezavisno odre|ena mera op{tih performansi finansijske institucije. se rangira na skali od 1 (jedan) do 5 (pet). ispitiva~i poku{avaju da odrede ban~inu sposobnost da 38) Duane B. godine. . Englewood Cliffs. Graddy and Austin H.3: Rejtinzi pojedinih dimenzija Komponovani rejtinzi Finansijska snaga Komponovani rejting br. 624. Ako se poslu`imo primerom na slici 10-5. Dimenzije performansi Vrednovanje rejting performansi Rejting br. potrebna hitna akcija Komponovani rejting br. 4: Oslabljena finansijska pozicija. male slabosti Komponovani rejting br. Regional and Global. dok je slabost banke izra`ena rejtingom 5 i ukazuje da banka treba urgentnu korektivnu akciju. [to se ti~e procene adekvatnosti kapitala odnosno solventnosti. New Jersey. str.

Tehni~ka sposobnost. Ste~aj je daleka mogu}nost.1.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 318 odr`i svoje teku}e i projektovane nivoe rizika sredstava. Ispitiva~i vr{e pregled svih kredita sa predeterminiranom obustavom odnosno otkazivanjem kredita (‘dollar cut-off point’). ”Peer group” komparacije se koriste u vezi sa tr`i{nim informacijama da bi se odredila dovoljnost nivoa zarade banke. Komponovani rejtinzi svih pet faktora indiciraju op{ti kvalitet banke i to: • • • • • 1 = Bazi~no zdrav.veliki nov~ani centri (“money center banks”) ili stotine kada su u pitanju komunalne odnosno op{tinske banke. Ispitiva~ procenjuje tako|e i internu kontrolu.5. Kvalitet sredstava se prosu|uje proverom kredita. Barron’s Business Guide.39) Adekvatnost zarade se proverava preko uslova i visine prinosa deoni~ara.5) Dakle. Posebno treba imati u vidu. godine. New York. banke se kompariraju sa drugim bankama po uporedivim veli~inama sa respektovanjem profitabilnosti i drugih podataka.1) Najlo{iji mogu}i rejting: CAMEL = (5. do 5 = lo{. ‘Peer group’ komparacije racija kapitala su veoma va`ne u ovom procesu procene. dok su slabosti otklonjive u normalnom kursu poslovanja. U okviru svake grupe. toka gotovine u relacijama normalnih potreba zajmoprimca. klasifikuju se kao nestandardni. lokaciji. Zhteva se temeljita supervizija.operativne procedure i ‘popustljivost’ u primeni zakona i bankarske regulative. Istra`iva~i su slobodni u oceni ‘te`ine’ svakog elementa po svojoj diskreciji.5.1. . numeri~ki koefgicijenti za svaki faktor se rangiraju od 1 = najbolji. The Uniform Bank Performance Reporting System klasifikuje banke u 20 razli~itih grupa. da svih pet kriterijuma imaju jednaku ‘te`inu’.1. poslovnom miksu. 5 = Ekstremno visoko neodlo`an ste~aj ili verovatno}a ste~aja u bliskom roku. poslovno . i mogu imati pet ili {est banaka kada su u pitanju banke . 1990.5. Vidi: Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Relativni iznosi klasifikovanih kredita i investicija ~ine bazu za odre|ivanje rejtinga kvaliteta sredstava. str. 4 = Neumeren obim ozbiljnih finansijskih slabosti ili kombinacija drugih nezadovoljavaju}ih uslova. Peer group analiza se koristi od strane banaka da utvrde svoje finansijske performanse u odnosu na konkurentske banke na njihovom tr`i{tu. Peer grupe se odre|uju prema veli~ini banke. 457. sumnjivi ili kao gubitak. vo|stvo (liderstvo) i upravlja~ka sposobnost se razmatraju u proceni kvaliteta menad`menta. Krediti koji pokazuju neke slabosti ili preterani rizik. te kontribucija baznom 39) “Peer group” ozan~ava klasifikaciju komercijalnih banaka po veli~ini aktive i drugim karakteristikama. Najbolji mogu}i rejting: CAMEL = (1. 3 = Institucija ima kombinaciju finansijskih i operativnih slabosti rangiranih od umerenih do jako lo{ih. 2 = U osnovi zdrav.

Funkcija ‘proricanja’ niskog rejtinga banke ima kompoziciju prikazanu slede}om jedna~inom: 40) Prob = f (LS. banke sa niskim rejtingom se pobli`e posmatraju sa ciljem da se utvrdi koje mere korektivne akcije treba preduzeti. u ameri~koj bankarskoj praksi koriste se kao oru|e prognoze i indeks rizika banke i ozna~ava se sa ‘I’. CO.4. Englewood Cliffs. Na tako iskazanoj rejting listi.4.poslovni rashodi / operativni . Likvidnost se rangira na bazi sposobnosti banke da podmiruje tra`nju klijenata za depozitima i kreditima bez preteranog napora. OR = operativni . str. Banke koje imaju iskazan relativno ve}i ili visok komponovani rejting obavezuju kontrolne institucije na relativno manji nadzor. Odre|ivanje adekvatnosti ban~ine likvidne pozicije se bazira na strukturi dospe}a investiranih sredstava. 1990. CI) gde je: Prob = verovatno}a. 615. Posle analiziranja ovih pet individualnih rejting komponenti. godine. New Jersey. Graddy and Austin H. Pored verovatno}e niskog rejtinga banke. CO = ukupni nastali tro{kovi / (neto prihod + rezerve za kreditne gubitke). CI = komercijalni i industrijski krediti / ukupni krediti. Spencer: Managing Commercial Banks Community. da }e jedna banka dobiti jedan nizak rejting. ispitiva~ dolazi do sveukupne procene o poslovanju banke i na toj osnovi do jedinstvenog komponovanog rejtinga banke. koji predvi|a mogu}nost da jedna banka primenom tog modela mo`e dobiti nizak rejting. . ali ne i na preduzimanje mera korektivne akcije. Ostali modeli ranog upozorenja lo{eg poslovanja Rano upozorenje za otkrivanje elemenata lo{eg poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija sve vi{e zaokuplja stru~ne ljude u kontrolnim institucijama kako bi {to ranije mogli preduzeti mere upozorenja i odre|ene korektivne akcije u tim institucijama. stepena ‘isparljivosti’ depozita. LS = krediti i zakupi (‘leases’) / ukupni izvori sredstava. nedepozitnih davanja kredita i senzitiviteta kamatne stope. EQ. Regional and Global. 10.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 319 kapitalu banke (‘equity capital’).poslovni prihodi. Prentice-Hall. Tako su ekonomisti FRB (Federal Reserve Bank u New York-u) razvili jedan model ranog upozorenja te{ko}a u banci. 41) Prognozirani 40) Duane B. EQ = deoni~ki kapital banke (‘equity capital’) / ustanovljeni rizik sredstava. OR. izvr{enja kredita. Takav nizak rejting ukazuje da se mo`e o~ekivati da }e u banci u dogledno vreme nastati i ve}e te{ko}e.

koje su potencijalne da koriste sredstva osiguravaju}eg fonda. X5 = procenat od neto kredita ‘charge-off’” godi{nje prema ukupnim sredstvima.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 320 indeks rizika banke ‘I’ je konstruisan u obliku jedna~ine sa {est nepoznatih ‘x’ vrednosti uz primenu odgovaraju}ih unapred utvr|enih koeficijenata za svaku ‘x’ veli~inu i izra`en je slede}om funkcijom: I = 0.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Service Industry. Third Edition. 1989. Indeks rizika je razvijen od strane FDIC (Federal Deposit Insurance Company) i sastavlja se na osnovu tri izve{taja poslovne banke: izve{taja o podacima po pozivu (‘Call Data Report’). Kao {to se vidi.other problems). str. Ako je indeks rizika banke negativan.177X4 + 0. vodi listu banaka klasiranih u tri grupe prema o{trini problema: (1) ostali problemi (OP.adekvatnost kapitala (X1). Sa indeksom rizika banke kombinuju se i rezultati CAMEL rejting sistema. Od ovako utvr|enog indeksa rizika banke zavisi i premija koju banka pla}a na osiguranje depozita. X3 = procenat od ‘nonaccruing’ kredita prema ukupnim sredstvima.818 .0.0. u kompoziciji ovog indeksa se nagla{ava kvalitet kredita po{to je naj~e{}i problem banaka koje idu u ste~aj nekvalitetan kreditni portfolio. izve{taja o uslovima (‘Report of Condition’) i izve{taja o prihodu i dividendama (‘Report of Income and Dividends’). X2 = procenat kredita sa rokom dospe}a vi{e od 90 dana prema ukupnim sredstvima. 622. kvalitet kredita (X2 do X5) i povrat sredstava profitabilnost (X6. indeks rizika banke ima {est varijabli i tri bitne dimenzionalne funkcije usmerene na: solventnost . godine.151X1 + 0. a CAMEL rejting 1 i 2. X4 = procenat od ponovo ugovorenih kredita prema ukupnim sredstvima. zna~i da je banka u zoni rizika iznad normale i treba da pla}a dvostruko ve}u premiju osiguranja depozita odnosno 1/6 mese~no (od ukupno 1 posto godi{nje). (2) ozbiljni problemi (SP-serious problems) i (3) potencijalni za isplatu u celini (PPO41) Joseph F. zna~i da je banka u zoni normalnog rizika i treba da pla}a standardnu premiju osiguranja depozita od 1/12 procenta mese~no (od ukupno 1 posto godi{nje). ROA Return of Assets). Jr. Sinkey. X6 = procenat od neto prihoda godi{nje prema ukupnim sredstvima. 4 i 5. Kao {to se vidi.0. Ameri~ka agencija FDIC prilikom monitoringa banaka.265X3 + 0.211X2 . tj. New York. MacMillan Publishing Company. Ako je indeks rizika banke pozitivan i CAMEL rejting 3.347X6 gde je: X1 = procenat primarnog kapitala prema ukupnim sredstvima.151X5 . .

godine. Huertas: The Regulation of Financial Institution A Historical Perspective on Current Issues in “Financial Services”. Informator.500 u 1985. redaktor dr Ivo Peri{in. George Benston. mada nisu alarmantni (pregled 10-3). 43) Pregled 10-3: Podaci o broju problemati~nih banaka Godina Ukupno osigurano FDIC problem lista Broj Broj % 1970 13. Priceton. ali i koje su bankrotirale. and Acquisitions – The Fair Value Approach. 1989 3. Englewood Cliffs. 43) Ibidem. 4. U zadnjih osam godina (1991-1999) situacija se znatno propravila. Tako je za poslednjih osamnaest godina u SAD prime}en porast broja ‘problemati~nih’ banaka. i 415. 1983. Prentice-Hall. 5. Ekonomska enciklopedija. Princeton University Press. Mergers. Informator. 1984. Third Edition. Sinkey. Zagreb. 626. Privredni leksikon. str. 44) Zabihollah Rezaee: Financial Institutions.godine (ispod 20 banaka godi{nje). da je u praksi sve ve}i broj poslovnih banaka koje imaju probleme. Zagreb. John Wiley & Sons.840 250 2. 6.500 1.8 630. 1961. 627. u tom periodu do{lo je do: (1) smanjenja godi{njeg broja bankrota banka – posebno posle 1995. MacMillan Publishing Company. New York.79 1987 14. 42) Praksa ameri~kih banaka pokazuje da su problemi bankrota sve izra`eniji. Jr. Banke su postale profitabilnije i finansijski zdravije sa prose~nim godi{njim povratom aktive (ROA) iznad jednog procenta i sa godi{njim prose~nim povratom deoni~kog kapitala iznad 15 procenata. Valutations. str. str. 2001. 4.89 Indeks 104. New Jersey.44) LITERATURA: 1. B. (2) pove}an je broj spajanja i pripajanja banaka i (3) opadanja ukupnog broja komercijalnih banaka sa 14.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 321 problems pay-off). druga knjiga.05 203 0.godini na 8.Hamond: Banks and Politics in America. Second Edition. Joseph F. Savremena administracija.14 29 puta Podaci govore. Beograd. 2.0 1987/70 Bankrotiralo Broj % 7 0. Finansijski leksikon. Thomas F. . 1957.575 12. 1962. 42) Ibidem. Naime.600 u 1999.godini. New York.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. New Jersey.

1985 12. J. Olson: Evalution of Financial Performance.) 10. edited by: William H. 16. June 16. Croom Helm. Thomas I. London. 18. Donnelly.) 9.. 1991. Illinois. Prentice-Hall. Emmanuel N. 13. William F. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. ???? 19. Dow Jones-Irwin. New York. Illinois. Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama (Sl. Reston. 15. New Jersey. April 1978. 11. John A. Virginia. Frank P. Paul F. Jr. Berry and Thomas W. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Sl. Leonard L. godine. Barron’s Guide. Olson: How 1000 High Performance Banks Welthered the Recent Recession. Walker.list SFRJ br. . ???? 20. 1985. Storrs and Charles E. Banking. 1990. 8. Homewood.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 322 7. Johnson and Richard D. section The Week in Review. The New York Times. 1988. New York. The Dryden Press. Dr Ronald L. New York. 1990. Regional and Global. 14. Preager. Homewood. Englewood Cliffs. Sunday. Johnson: Commercial Bank Management. 1985. 1984.list SFRJ br. 1986. G. Third Edition. 40/89. Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms. Dow Jones-Irwin. Wilson: Banking Policy and Structure – A Comparative Analysis. Duane B. S. 1985. Baughn. Bank Control and Audit. Ford and Dennis A. Thompson: Marketing Financial Services A Strategic Vision. 1983. Graddy and Austin H. Jannott: The Effective Bank Supervisor. Reston Publishing Company. James H. Haslem: Commercial Bank Management. u: The Bankers” Handbook. 17. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 10/89.

1.Likvidnost je potrebna banci kao vazduh ~oveku! GLAVA 11. PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE OKVIR JEDANAESTE GLAVE: • Principi i na~ela upravljanja rizikom banke • Solventnost kao izraz sigurnosti banke • Likvidnost kao izraz kontinuiteta poslovanja banke • Ekonomi~nost kao izraz poslovnosti banke • Profitabilnost kao izraz uspe{nosti poslovanja banke 11. PRINCIPI I NA^ELA UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE .

visoka likvidnost banke.1. likvidnosti i urednosti.2. ako su prekomerna i nisu plasirana. Ovde }emo analizirati principe upravljanja rizikom banke i to: solventnost. odr`avanje likvidnosti zahteva da se vodi ra~una i o dimenziji te likvidnosti izra`enoj preko visine slobodnih nov~anih sredstava na `iro ra~unu banke koja. koji je bilo mogu}e ostvariti kratkoro~nim plasiranjem slobodnih nov~anih sredstava. Ako bi se trebalo opredeliti za prednost kod po{tivanja ova dva . Jasno je da cilj banke nije odr`avanje nepotrebno visoke stope likvidnosti. i profitabilnosti tj. Drugim re~ima. likvidnost.1. Me|utim. rentabilnosti. poslovanje banke na ovim principima mora biti usmeravano i kontrolisano jer nepridr`avanje ovih principa ili nedovoljna kontrola poslovanja banke samo po jednom principu mo`e prouzrokovati negativan uticaj na poslovanje banke mereno i drugim principima. Osnovni principi poslovanja banke Maksimiranje profita. kao klju~nog pokazatelja uspe{nosti poslovanja banke. Kada je u pitanju uspe{nost poslovanja banke. 11. ve} optimalne likvidnosti. ukaza}emo na neke aspekte njihovog me|uodnosa odnosno na njihovo interaktivno dejstvo i dejstvo na profitabilnost banke. likvidnost i rentabilnost tri klju~na principa koja banka ne sme da prenebregne u svom poslovanju. izra`ena preko neplasiranih sredsatva na `iro ra~unu banke. pridr`avanje svih ovih principa je od izuzetne va`nosti kako za poslovanje same banke tako i za poslovanje njenih komitenata. Pre toga. ekonomi~nost i rentabilnost. kao ciljne ekonomske funkcije poslovne banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 325 11. koja }e banci uvek omogu}iti blagovremeno izvr{avanje njenih obaveza. To je u suprotnosti sa principom profitabilnosti banke. ne donose prihod banci. primorava banku na po{tivanje osnovnih principa dobrog bankarskog poslovanja ili principa dobrog privrednika: (1) (2) (3) (4) solventnosti i sigurnosti. Me|utim.1. Interaktivno dejstvo principa poslovanja Ostvarivanje ovih principa nije u praksi ni lako ni jednostavno. ekonomi~nosti i efikasnosti. Dakle. koja ide na {tetu profitabilnosti banke. u praksi banaka se smatra da su solventnost. pa i za stabilnost privrednog sistema zemlje u celini. tim pre ako se ima u vidu njihov me|usobni dinam~ki odnos i interakciono delovanje u funkciji vremena. Po|imo od primera: jedan od va`nijih principa poslovne banke je da bude likvidna. negativno uti~e na stopu profitabilnosti banke zbog izgubljenog prihoda odnosno profita.

Dr`ati se principa u procesu upravljanja rizikom banke u svakom poslu i na svakoj poziciji organizacione strukture banke nije nimalo lak zadatak. Kad to ka`emo. kako bi za{titila integritet svog poslovanja. U narednom izlaganju bi}e vi{e re~i o svakom od navedenih principa poslovanja banke nagla{avaju}i rizike u koje banka ulazi usled njihovog naru{avanja. u okviru raspolo`ivih mogu}nosti. . ako se ostvari u visini iznad ban~inih rezervi i time po~ne ugro`avati deoni~ki kapital banke. onda je sigurno da se likvidnosti banke mora dati prioritet u odnosu na profitabilnost po svaku cenu. mogu}e je da do|e i do uticaja na solventnost. (3) mogu}nost da se meri uticaj pojedinih faktora u okviru pojedinog principa upravljanja rizikom. Va`nije je imati u vidu njihovo dejstvo u dinami~kom ostvarivanju procesa poslovanja banke. profitabilnost da. (4) mogu}nost da se izrazi odnosno kvantificira rizik po ovim kriterijumima u pojedinim vrstama bankarskih poslova. i (5) kori{}enje iskustva na ve} zavr{enim poslovima i na toj osnovi planiraje elemenata za nove bankarske poslove uz eliminisanje odnosno minimiziranje uticaja odre|ene vrste rizika. (2) faktore koji determini{u svaki princip upravljanja rizicima u pojedinim bankarskim poslovima. kako bi se njihovo delovanje koristilo u svakom pojedina~nom poslovnom bankarskom poduhvatu.1. banka se mora strogo pridr`avati navedenih principa. rekli smo da likvidnost mo`e uticati na profitabilnost.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 326 principa. Pored interakcionog delovanja likvidnosti i profitabilnosti. ali uz kontinuirano odr`avanje ban~ine likvidnosti. niti pak njihovo stati~ko i izolovano dejstvo na pojedini segment poslovanja banke. Zbog mogu}ih takvih uticaja. odr`ala poverenje deoni~ara i izvr{ila svoju dru{tvenu misiju odr`avanje sopstvene stabilnosti i stabilnosti privrednog sistema. Dakle. Gubitak mo`e uticati na solventnost. Naredna izlaganja imaju za svrhu da se. onda smatramo da pri tome treba po}i od su{tine elemenata od kojih treba poznavati: (1) su{tinu svakog od navedenih principa i njihov ‘domet’ u upravljanju rizicima pojedinih vrsta bankarskih poslova. {to mo`e imati i posledicu ostvarivanja gubitaka.3. u|e u su{tinu svakog od navedenih principa upravljanja rizicima banke i osvetle mehanizmi za njihovo minimiziranje. Naime. 11. Principi u upravlja~kom procesu Principi upravljanja rizikom banke nisu samo elementi koji se posmatraju izolovano svaki za sebe.

u na{oj poslovnoj praksi se dosta ~esto ova dva pojma poistove}uju. kao uslov poslovanja banke u svetskim razmerama. neta~nosti i razlika u shvatanju su{tine pojma solventnosti i njegovom definisanju. saglasno tome.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 327 11.Golijaninu1). godine. ve} mo`e da dovede i do poslovne zablude. . godine. drugo izdanje. mada ima nekih elemenata koji imaju sli~nosti i me|usobne uslovljenosti. i Dr Ante Katunari}: Banka . ne samo da mu se interno mora posve}ivati du`na pa`nja. Tog poistove}ivanja ovih pojmova ima i u na{oj literaturi. Zagreb. 1984. Zato }emo ovde poku{ati da {to konciznije izlo`imo pojam i su{tinu principa solventnosti banke i uka`emo na njegovu vezu sa drugim principima upravljanja rizikom u bankarskom poslovanju. 109-113.Teorija. prvo izdanje. Me|utim. a posebno za one banke koje se bave poslovima sa inostranstvom. Pojam i su{tina solventnosti banke U na{oj bankarskoj literaturi vrlo retko sre}emo napise o ovom pojmu. Mada bankarska teorija ukazuje na korisnu potrebu razlikovanja pojma i sadr`ine solventnosti od pojma i sadr`ine likvidnosti banke. Privredni pregled. poslovanje. 1) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. Kao {to rekosmo. 235. [kolska knjiga. tim pre {to se ovom principu kod nas jo{ uvek ne posve}uje dovoljna pa`nja. Zagreb.2. 567572.2. Beograd. U onome {to je napisano ima dosta nepreciznosti. 1977. 1983. To nas obavezuje da ovaj problem ne{to detaljnije obradimo. str. Tako prema M. pod pojmom solventnosti podrazumeva se sposobnost du`nika da u celini izmiruje svoje dospele nov~ane obaveze. 2) Vidi o tome detaljnije: Dr Milan Kne`evi}: Banka . SOLVENTNOST POSLOVNE BANKE 11. Za na{e promenjene uslove poslovanja on tako|e treba da bude od sve ve}eg interesa za na{e banke i njihove deoni~are. vrlo ~esto se stavalja znak jednakosti izme|u izraza i pojmova solventnosti i likvidnosti banke. Kako }emo kasnije videti. predstavlja nesposobnost izmirenja dospelih obaveza. Poduze}e Banka. godine. ve} }e to morati imati na umu svaka banka koja se `eli baviti poslovima sa inostranstvom po{tivaju}i tako novi me|unarodni standard solventnosti. str.Organizacija i poslovanje. Insolventnost. o~igledno je da ti izrazi ne zna~e isto ni u teoriji ni u praksi. Stoga smatramo nu`nim da {ire izlo`imo ovaj princip poslovanja banke jer je on veoma bitan za njene poverioce. str.2) Takvo poistove}ivanje ova dva pojma ne samo da je pogre{no. organizacija.Principi i praksa bankovnog poslovanja.1. ^esto se mo`e ~uti u razgovoru me|u na{im poslovnim ljudima ‘firma mi nije solventna’ misle}i pri tome da im firma nema novca i ne mo`e da plati neku obavezu.

To. Maisel. pa i banka. za svakog privrednog subjekta je od zna~aja struktura njegovog raspolo`ivog kapitala i izvora tog kapitala odnosno stvorenih obaveza. i (3) veli~ine ban~inog inicijalnog kapitala.2. Bitno je da nesolventnost banke proizilazi iz strukturalnih promena u bilansnoj ravnote`i banke i vezana je za ostvarivanje i iskazivanje gubitka. nesolidno gazdovanje 3) Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. Chicago. mo`e ali i ne mora prouzrokovati nesolventnost banke. poslovanje sa gubicima. treba ne{to vi{e u}i u su{tinu strukture bilansne ravnote`e banke. smatra se da nastanku insolventnosti mogu doprineti i uticaji brojnih drugih faktora. Suprotno. solventnost banke podrazumeva da je realna vrednost aktive jednaka obimu pasive. obaveza i kapitala u portfolijima banke. u bankama adekvatnost kapitala ili solventnost rigoroznije je definisana. kapitalom koji je vlasni{tvo deoni~ara banke. . Me|utim. opet. nenaplative ili pak fiktivne plasmane. Radi shvatanja su{tine nesolventnosti banke. rizik insolventnosti banke zavisi od slede}ih faktora: 3) (1) nivoa o~ekivanog prihoda i njegove naplate. Me|utim. svaki privredni subjekt. globalno gledaju}i. edited by Sherman J. Iznos potrebnog kapitala zavisi od rizika insolventnosti. neuskla|enost ro~ne strukture sredstava i plasmana. Ostvarenje i iskazivanje gubitka. Naime. 11. Iznos kapitala koji se smatra adekvatnim prili~no {iroko varira u proizvodnim preduze}ima. Drugim re~ima. (2) verovatno}e odstupanja od o~ekivanog prihoda. onda jedan deo aktive predstavlja nekvalitetne. godine. zavisi od kombinacije i strukture sredstava. dovodi u vezu sa nominalnim kapitalom banke. 1981. Veli~ina gubitka banke se.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 328 Globalno gledano. treba da ima adekvatan kapital prema svojim obavezama. jasno je da se formalna bilansna ravnote`a izra`ava preko jednakosti zbira aktive i pasive banke. str. u zavisnosti od njegove veli~ine. Sa stanovi{ta finansijskog rizika. sa stanovi{ta solventnosti banke. Kada je banka nesolventna. kao {to su na primer: nelikvidnost. 6. Faktori insolventnosti banke Insolventnost banke mo`e biti izazvana brojnim faktorima. The University of Chicago Press. koji se smatraju odgovaraju}im za datu privredu. kako spoljnim tako i unutra{njim.2. Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena sredstva odnosno kada ostvareni gubici prema{uju njen deoni~ki kapital. {to naravno zavisi od tipa preduze}a i pona{anja njegovih vlasnika i kreditora prema riziku.

neuskla|enost ban~inih proizvoda i usluga sa zahtevima tr`i{ta itd. str. str. . tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. 5) ^esto banku mogu na ovo navesti ukazane ili prognozirane mogu}nosti visokih profita. godine.2. Maisel. tako da uticaj nepredvi|enih doga|aja ne bude nadmo}an. str. Tre}e lice tj. 2. jednom definisani adekvatni kapital je iznos potreban da obezbedi da se verovatna insolventnost u budu}nosti smanji ispod predodre|enog nivoa. Chicago. godine.4) Mada se uticaj navedenih faktora mo`e smatrati indirektnim. {to mo`e ‘zaslepiti’ njihov portfolio rizik. investicija ili drugih aktivnosti u podru~ja gde nepredvi|eni doga|aji mogu prouzrokovati gubitke i koji mogu bitno uticati na poslovni uspeh banke. Beograd. Banka mo`e postati insolventna i kada svesno ili nesvesno previ{e koncentri{e svoje aktivnosti u podru~ja poslovanja gde se mogu o~ekivati nepredvi|eni doga|aji. 5) Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. oni mogu u znatnoj meri uticati na rast gubitka banke i na taj na~in pove}avati izvesnost insolventnosti banke. odnosno kad koncentri{e previ{e svojih kredita. (2) Rizik nediversifikacije ili rizik od nepredvi|enih doga|aja. osiguranje mo`e garantovati za{titu depozitarima od gubitka. opasnost da }e depozitari ili oni koji su pozajmili novac banci izgubiti svoja sredstva kad banka bankrotira mogla biti eliminisana osiguranjem depozita. Poznavanje ovakvih opasnosti mo`e koristiti banci za smanjenje ukupnog nivoa njenih rizika da ostvari gubitak na jednom prihvatljivom nivou. Recimo. U stvari.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 329 sredstvima. The University of Chicago Press.3. (3) Banka mo`e da pove}a kapital tako da je on dovoljan da apsorbuje bilo koji gubitak koji nastane kao specifi~na verovatno}a.Teorija. edited by Sherman J. 1981. na inostranom tr`i{tu ili pak samo kroz vanbilansne aktivnosti. Smatra se da postoje ~etiri glavna pristupa koja su korisna i omogu}uju bankama da identifikuju i smanje svoje rizike: (1) Jedna od najva`nijih potreba banaka je da diverzifikuju sredstva i obaveze. 235. Merenje solventnosti poslovne banke 4) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . 2-3. organizacija. mo`e se meriti procenom verovatno}e distribucije sa mogu}im ishodima mimo onih koji su predvi|eni. Privredni pregled. poslovanje. na parcijalnom tr`i{tu. (4) Sa ta~ke gledi{ta javnosti. 1983. nedostatak diversifikacije mo`e prouzrokovati koncentraciju kredita u okviru jedne industrijske grane.6) 11. Ve}e u~e{}e ovakve distribucije koja le`i ispod o~ekivanih doga|aja je mnogo opasnije. 6) Ibidem.

iako se odnosi na veli~inu i funkciju kapitala u bilansu banke. 9) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms.8) Ovde }emo se zadr`ati na testovima adekvatnosti kapitala. Maisel. Barrons’ Business Guide. str. (3) procenjivanje o~ekivane vrednosti u portfolijima banke. godine. Testovi adekvatnosti kapitala su metodi za merenje dovoljnosti kapitala banke povezani sa njegovim procenjenim bilansnim stepenom rizika. str.Commununity. od kojih su ~etiri naj~e{}e u upotrebi: 7) Sherman J. .Maisel-u7). 1981. 8) Duane B. Ovo ipak zavisi od relativnog rizika i mogu}nosti za nastanak gubitka svake banke. to je banka kapitalno zdravija i bolja. s druge strane. Kapital racio ili stopa kapitala je klju~ni finansijski racio za merenje adekvatnosti kapitala banke. i testovi adekvatnosti kapitala i standardi adekvatnosti se menjaju tokom vremena. Englewood Cliffs. Adekvatnost kapitala je jedan relativni koncept koji zavisi od prirode aktive i pasive banke i njene strukture. godine. (4) procenjivanje distribucije funkcija o~ekivanog prinosa. Regional and Global. koji podrazumevaju jedinstven proces od pet me|usobno povezanih faza: (1) razdvajanje poslovanja banke u homogene aktivnosti ili portfolio aktivnosti banke. 1990. 42. (2) procenjivanje neto vrednosti svakog portfolija.operativnog poslovnog gubitka nego banka sa ni`om stopom racijom. i veli~ina i u~e{}e depozita i kreditnih izvora. koji koriste menad`eri banke i regulatorne agencije da bi odredili da li je banka zdrava ili ne. 1990. sjedne strane. str. Pri tome su bitni veli~ina i strukturalno u~e{}e deoni~kog kapitala.9) Postoji nekoliko standardnih obrazaca za merenje adekvatnosti kapitala banke ili kapital racija (“capital ratio”). Maisel: The Meashurement of Capital Adequacy.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 330 Merenje solventnosti banke. Prema Sh. Naravno. Chocago. Banka sa visokom stopom (racijom) kapitala prema sredstvima je vi{e za{ti}ena od teku}eg . I obrnuto. New York. i (5) veza kapitala i rizika. Prentice-Hall. New Jersey. 104. 570. zahteva primenu slo`ene procedure i respektovanje uticaja nekoloko me|uzavisnih faktora. The University of Chicago Press. Standardi adekvatnosti su bazne mere nivoa povezanosti kapitala sa porfoliom rizika. godine. Ovde va`i jedno op{te pravilo: {to je ova stopa ve}a za banku. edited by Sherman J. u knjizi: Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. Spencer: Managing Commercial Banks . Graddy and Austin H. merenje solvantnosti banke mo`e se vr{iti primenom i uva`avanjem nekoliko kriterija.

Banka se klasifikuje kao problemati~na ako je NCR = 2. str. Regional and Global. likvidnost sredstava. str.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 1990. Spencer: Managing Commercial Banks . Sinkey. Englewood Cliffs. zatim pokazatelj agregatnih kredita prema ukupnom kapitalu (‘loans capital rtatio’).Community. koriste se i bilansni raciji (‘balance sheet rations’). 627. 54. Graddy and Austin H. New Jersey. MacMillan Publishing Company.10) Za ocenu da li je banka problemati~na ili nije sa aspekta solventnosti. 12) Duane B. Third Edition. izdatke (the burden of meeting occupancy expenses). (‘equity capital to loans and discounts’). 1989. 10) Ibidem. Prentice-Hall. Procena pouzdanosti banke i vrednovanje adekvatnosti njenog kapitala od strane nacionalne banke obuhvata slede}ih osam faktora:12) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) kvalitet menad`menta. kvalitet i karakter vlasni{tva. koristi se stopa neto kapitala (‘neto capital racio’ = NCR) prema slede}oj jedna~ini: 11) NCR = Kapital + Rezerve . (‘equity capital to total assets’) (2) deoni~ki kapital prema rizi~noj aktivi. New York. .Klasifikovana sredstva Prose ~ na sredstva Klasifikovana sredstva su ona koja su ve} ozna~ena kao: nestandardna. str. (‘equity capital to risk assets’) (3) deoni~ki kapital prema ukupnim depozitima. istorijat zarade (the history of earnings and of the rentention thereof). godine. 574. i ban~in kapacitet da zadovolji sada{nje i budu}e potrebe svog poslovnog podru~ja uzimaju}i u obzir konkurenciju sa kojom se suo~ava.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 331 (1) deoni~ki kapital prema ukupnim sredstvima. Pored ovih pokazatelja. Jr. godine.74 % (jednako ili manje). potencijalna “isparljivost” depozitne strukture kvalitet poslovnih (operativnih) procedura. 11) Joseph F. sumnjiva ili gubitak (ocena bazirana na ispitivanju kvaliteta sredstava). koriste se i pokazatelji koji uzimaju u obzir primarni i sekundarni kapital podeljen prose~nim ukupnim sredstvima uve}anim za dozvoljene gubitke na kreditima i zakupu (‘total capital ratio’). Pored ovih pokazatelja. i (‘equity capital to total deposits’) (4) deoni~ki kapital prema kreditima i eskontima.

Community. banka nema gubitak i normalno je da je solventna. teorijski. godine. banka bude u poziciji da ne ispunjava svoje dospele obaveze ili izra`eno ne{to druga~ije. kao agregatna vrednost ban~ine pasive. . dajemo upro{}enu strukturu bilansa banke i ilustrujemo to u slikama 11-1. Rizik insolventnosti poslovne banke “Rizik insolventnosti je mogu}nost da u odre|enom vremenskom periodu. (b) da ima iskazan gubitak i da je solventna.”13) Naime. Teku}e rezerve i neprofitna aktiva Profitna aktiva Depoziti i druga pasiva Deoni~ki kapital banke Slika 11-1: Po~etni bilans solventne banke Kada je re~ o prvom slu~aju. u pogledu insolventnosti. 11-2. koja prevazilazi njena ukupna sredstva. 1990. Radi jasnijeg sagledavanja situacija u kojima se banka mo`e na}i. banka se mo`e na}i u tri situacije. ako nije ve}i od nominalnog kapitala banke u pasivi. i 113. (a) da nema gubitka i da je solventna.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 332 11. Prentice-Hall. 568. Spencer: Managing Commercial Banks . Graddy and Austin H.2. str. u drugom slu~aju. ~ak i kad banka ostvari i iska`e gubitak. po{to svojim nominalnim kapitalom i depozitima pokriva svu svoju zdravu aktivu odnosno izvori i sredstva banke su u ravnote`i. Englewood Cliffs. New Jersey. banka je i dalje solventna jer svojim 13) Duane B. i (c) da ima iskazan gubitak i da je insolventna. Regional and Global.4. Teku}e rezerve i neprofitna aktiva Profitna aktiva Deoni~ki kapital banke Depoziti i druga pasiva Iskazan gubitak Slika 11-2: Gubitak i solventnost banke Dakle.

Planiranje solventnosti poslovne banke U cilju smanjenja rizika insolventnosti banke i odr`avanja zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala ili solventnosti banke. godine. koji se manifestuje kao nelikvidnost. a da je pri tome nesolventna.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 333 nominalnim kapitalom. 569. ali i njihovu bitnu razliku. Edited by: Richard C. .15) Pri tome ne treba izgubiti iz vida me|usobno povezan odnos solventnosti i likvidnosti. John Wiley & Sons. Finansijskim planom treba projektovati strukturu kapitala banke i nivo dividende.14) Teku}e rezerve i neprofitna aktiva Depoziti i druga pasiva Profitna aktiva Iskazan gubitak Deoni~ki kapital banke Slika 11-3: Gubitak i insolventnost banke Iz navedene ilustracije vidi se razlika izme|u obi~nog nedostatka sredstava. i strukturalnih pomeranja pra}enih ostvarenjem visine gubitka preko nominalnog iznosa deoni~kog kapitala. a da pri tome ne re{i problem nesolventnosti. str. str. Razli~ite performanse 14) Ibidem. New York. u knizi: Handbook for Banking Strategy. Pri tome treba imati na umu da je svaka banka u ve}oj ili manjoj meri podlo`na riziku. banka mo`e da obezbedi likvidnost. Eisenbeis.5. 297. 15) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. To ilustruje slika 11-3. 1985. Situacija u kojoj je banka insolventna nastaje u trenutku kad ostvareni i iskazani gubitak prema{uje nominalni kapital banke i on nije dovoljan za pokri}e gubitka. te zbog toga banka dolazi u poziciju da ne mo`e da izvr{i i sve svoje obaveze prema komitentima. Naime. koju banka treba ostvariti. kao {to mo`e biti nelikvidna. pri tome treba po}i od zahteva za minimizacijom tro{kova sredstava kojima se to mo`e ostvariti. neophodno je finansijskim planom postaviti kao cilj: maksimiziranje bogatstva deoni~ara i projektovati strategijskim planom dugoro~ni rast i ciljni profit (slika 11-4). Naravno. Aspinwall and Robert A. {to se ~esto zanemaruje. 11. mo`e pokriti u celini gubitak i da ne do|u u pitanje isplate sredstava po osnovu raznih drugih obaveza.2.

dok je rizik kamatne stope bio posle 1980. 297. u knizi: Handbook for Banking Strategy. 1985. godine (period od 50 godina). Rizik likvidnosti i kreditni rizik dominirali su posle 1930. Graddy and Austin H. Druge forme rizika kao {to su tehnolo{ki rizik i rizik deviznog 18) Duane B. godine. svi bankroti banaka su bili povezani sa ove tri vrste rizika. Eisenbeis. New York. Englewood Cliffs. Sasvim je jasno da je samo ve}i odgovaraju}i nivo kapitala banke mogao da spasi banke od ovih bankrotstava. 18) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective.Community. Prentice-Hall.15) Cilj: Maksimiziranje bogatstva akcionara Strategijski plan: Dugoro~ni rast i ciljni profit Plan profita: Godi{nji rast i ciljni profit Projektovana struktura kapitala Ciljna struktura kapitala Projektovane dividende Ciljna politika dividende Finansijski plan: Minimiziranje tro{kova sredstava Slika 11-4: Proces finansijskog planiranja18) Sa aspekta istorijske perspektive. Ssaglasno razli~itim geografskim lokacijama i nacionalnim i regionalnim ekonomijama. prema podacima za ameri~ke banke u perodu 1934 -1983. Spencer: Managing Commercial Banks . str. John Wiley & Sons. oni uti~u na ostvarivanje razli~itih performansi poslovanja. godine. New Jersey. Regional and Global. me|u kojim su naro~ito zna~ajni: sposobnost menad`ment tima i konkurentnost. . 1990. Ovi faktori uti~u na pojavu tri klju~ne kategorije rizika u bankama: (1) kreditini rizik. 596. Aspinwall and Robert A. (2) rizik kamatne stope i (3) rizik likvidnosti.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 334 banaka uslovljene su razli~itim faktorima. str. Edited by: Richard C. godine. godine.

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 335 kursa. ulaga~i. Illinois. rejting agencije. odr`avanje adekvatnosti kapitala obezbe|uje jedan ‘sloj’ za{tite. Dow Jones-Irwin. Walker. ulaga~e. kao strategijski resurs. godine. 302. 19) 11.2. za podr{ku banke u ostvarenju njenog strategijskog poslovnog plana. Prvo. koji limitira potencijalne gubitke za agencije za osiguranje depozita. godine. rejting agencije i regulatorne odnosno kontrolne institucije. str. regulatorne institucije). Storrs and Charls E. Baughn. Cilj planiranja kapitala je da obezbedi adekvatan kapital. 17) Timothy P. 1988. Homewood. adekvatnost kapitala zajedno sa osiguranjem depozita poma`e eksternoj 16) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. Me|unarodni standard solventnosti banke Regulisanje merenja i utvr|ivanje standarda za adevatnost kapitala zapo~eto je iz tri razloga. 17) Planiranje kapitala je proces odre|ivanja komponenti i nivoa kapitala u jednoj sredini konzistentna je sa ban~inim strategijskim poslovnim planom. [anse za prikupljanje novih izvora kapitala ovise o teku}em prinosu na kapital banke. u knizi: Handbook for Banking Strategy. Slo`enost planiranja kapitala je uglavnom ovisna od veli~ine banke. Thomas I. 332-333. Third Edition. Kod manjih banaka planiranje kapitala je jednostavnije. str. . New York. a naro~ito mogu}nost internog generisanja kapitala. Kod velikih banaka planiranje kapitala je slo`enije imaju}i u vidu njihovu razu|enu strukturu kapitala.16) Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavljaju disciplinu predvi|anja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala za pojedina~nu finansijsku instituciju u odre|enoj ekonomskoj sredini. John Wiley & Sons. Pri tome je va`na postoje}a struktura kapitala. 19) Ibidem. Efektivno planiranje kapitala treba da anticipira budu}e zahteve za adekvatnost kapitala saglasno tehnolo{kim promenama ili pove}anom nivou poslovne aktivnosti banke. 329. Mack: Capital Planning and Management. Eisenbeis. Edited by: William H. postali su va`niji u depozitnom poslovanju banaka i imaju svog uticaja na performanse bankarskog poslovanja. ban~ino tr`i{te maloprodaje i veleprodaje. Anticipiranje potrebe za dodatnim kapitalom mo`e omogu}iti menad`mentu da iskoristi prednost i iskoristi {anse na tr`i{tu za prikupljanje dodatnog kapitala. 1985. Hartman and John E.6. Zadatak planiranja kapitala je da odr`ava nivo adekvatnosti kapitala u stalno promenjivoj ekonomskoj sredini koji je prihvatljiv za raznoliku publiku. str. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Proces planiranja kapitala po~inje ispitivanjem i proverom ekonomske sredine i prespektive zarade banke. Drugo. Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razne publike (korisnici usluga.

kao i Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. str. godine pod nazivom: Me|unarodna konvergencija merenja kapitala i standarda kapitala. koje mogu biti elementi nelojalne konkurencije u me|unarodnom bankarskom poslovanju. New York. 124. (2) zahtevi za kapitalom su varirali saglasno tipu i veli~ini banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 336 kontroli bankrotstva banaka. 1985. Eisenbeis. 22) Vidi: ABA Banking Journal. 302-303. Edited by: Richard C. Najva`niji razlog ovakvog pristupa je da se izbegnu ili minimiziraju razlike u nacionalnim pristupima i propisima. uticale su na regulisanje standarda adekvatnosti kapitala u bankama na tri na~ina: (1) zahtevi za kapitalom su varirali tokom vremena. 22) Pregled 11-1: Kategorije rizika pozicija u bilansu banke a) K a t e g o r i j a r i z i k a 0 % 20) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. Naime. 20) Priroda subjektivnosti merenja adekvatnosti kapitala i evolucija banaka tokom vremena. 21) Inicijativni materijal . godine. Barron’s Business Guide. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Tre}e. str. obim i strukturu poslovanja. gubitak poverenja depozitara mo`e ‘minirati’ i zapretiti ‘zdravlju’ banke. standardi kapitala slu`e da za{tite neosigurane kreditore. 532-534. i (3) zahtevi za kapitalom su varirali i me|u regulatornim institucijama. Time se u praksi prevazilaze razli~itosti tretmana i merenja adekvatnosti kapitala svake banke bez obzira na njenu veli~inu. navode se pojedine kategorije rizika i njihova ‘te`ina’ u okviru pojedinih pozicija u bilansu banke. 1990. Zbog ovih razloga je adekvatnost kapitala banaka va`an objekt regulacije u tr`i{nim privredama preko 80 proteklih godina. str. New York. . godine. 21) Potreba za izradom novog me|unarodnog standarda solventnosti proistekla je iz namere centralnih banaka i poslovnih banaka razvijenih kapitalisti~kih zemalja da se kapital banaka tretira i meri na isti na~in. AspinWall and Robert A. U pregledu 11-1. John Wiley & Sons. October 1988. Inicijativa za izradu novog me|unarodnog standarda solventnosti odnosno adekvatnosti kapitala potekla je od centralnih banaka razvijenih zemalja da prvenstveno one kao kontrolne institucije ujedna~e svoj pristup u definisanju sastavnih delova kapitala poslovnih banka i rizi~nosti njihovih plasmana. godine.osnove za op{te prihvatljivi standard solventnosti banaka koje se bave me|unarodnim poslovanjem izradio je Komitet za bankarsku regulativu i nadzornu praksu u okviru Banke za me|unarodne obra~une (BIS) sa sedi{tem u Bazelu i objavio ga u decembru 1987. koji ne mogu imati kompletnu informaciju o ekonomskoj situaciji banke.

• potra`ivanja od banaka udru`enih u zemlje van OECD sa ostatkom dospe}a do jedne godine i krediti sa ostatkom dospe}a do jedne godine garantovani od tih banaka. ve} se vode kao vanbilansne aktivnosti. • potra`ivanja sa kolateralom (osigurana) u gotovinu ili uz jemstvo OECD centralnih vlada ili garanciju OECD centralnih vlada. I njih je mogu}e svesti na kreditni rizik i tako izraziti kao ukupan rizik sadr`an u bilansu banke. i druga osnovna (fiksna) sredstva. fabrike i oprema. To se izra`ava preko kreditnih faktora konverzije pozicija vanbilansne aktivnosti banke u pregledu 11-2. • druga potra`ivanja od centralnih vlada i centralnih banaka zemalja u OECD (Organization for Economic Cooperation and Development).____________________________________________________________ Pored navedenih kategorija rizika u bilansnim pozicijama banke. b) K a t e g o r i j a r i z i k a 0-50 % (sa nacionalnom diskrecijom) • potra`ivanja od pravnih lica doma}eg javnog sektora (isklju~uju}i centralnu vladu) i krediti garantovani od tih lica. e) K a t e g o r i j a r i z i k a 100 % • potra`ivanja od privatnog sektora. • potra`ivanja od pravnih lica iz javnog sektora izvan OECD (isklju~uju}i centralne vlade) i krediti garantovani od takvih lica. • potra`ivanja od centralnih vlada i centralnih banaka denominirana u nacionalnu valutu i koja glase na tu valutu. • nepokretna imovina i druge investicije (uklju~uju}i nekonsolidovane investicione participacije u drugim kompanijama. rizik je prisutan i u bankarskim poslovima koji se ne registruju u bilansu banke.kori{}eno od strane zajmoprimca ili koje je rentirano. • gotovinske stavke u procesu naplate.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 337 • gotovina.i izdata u toj valuti .vidi pre navedeno). . d) K a t e g o r i j a r i z i k a 50 % • krediti u potpunosti osigurani hipotekom na stambeno vlasni{tvo koje je ili }e biti zauzeto . • sva druga sredstva. • potra`ivanja od centralnih vlada izvan OECD (ukoliko nisu denominirana u nacionalnu valutu . • potra`ivanja od privrednih (komercijalnih) kompanija u vlasni{tvu javnog sektora: • prostorije (ku}e). • potra`ivanja od banaka udru`enih u OECD i krediti garantovani od tih banaka. • potra`ivanja od banaka udru`enih izvan OECD sa ostatkom dospe}a preko jedne godine. c) K a t e g o r i j a r i z i k a 20 % • potra`ivanja od multilateralnih razvojnih banaka i potra`ivanja garantovana ili kolateralom osigurana od tih banaka. • kapitalni (nov~ani) instrumenti izdati od drugih banaka (ukoliko nisu oduzeta od kapitala).

638.Komercijalni akreditivi d) Konverzioni faktor 0 procenata 1. za dobro izvr{enje posla. mo`e do}i i do bankrota banke. To je rizik vanbilansnih aktivnosti banke. varanti i ‘standby’ akreditivi za parcijalne transakcije). b) Konverzioni faktor 50 procenata 1. 19-21. 2.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 338 Pregled 11-2: Konverzioni faktori vanbilansnih pozicija banke23) a) Konverzioni faktor 100 procenata 1.Nekori{}ene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospe}a preko jedne godine uklju~uju}i garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije. banka mo`e do}i u manje ili ve}e te{ko}e pri izvr{avanju takvih ‘prinudnih’ obaveza.Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim kreditnim supstitucijama (na primer:’standby’ akreditivi). c) Konverzioni faktor 20 procenata 1.Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF . 2. ugovorne obaveze) za kupovinu aktive uklju~uju}i i finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (‘drawdown’). Sli~ne opise faktora konverzije su naveli: Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti. Mnoge vanbilansne uslovne obaveze su potencijalne stvarne obaveze banke i mogu u odre|enom momentu postati realne obaveze. Third Edition. ako velike garantovane kreditne obaveze prerastu u stvarne.______________________ Da bi se dobila ukupna te`ina rizi~nosti poslovanja banke. Sinkey. februar 1989.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. New York.Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini. Posebno je opasno za banku.“note issuance facilities’).Nekori{}ene finansijske obaveze koje imaju originalno dospe}e od jedne godine ili manje i koje su bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme. moraju se uzeti u obzir i rizici vanbilansnih aktivnosti i tako izraziti ukupni kreditni rejting banke. godine. prodaji aktive sa regresom. 23) Joseph F. Beograd. 1989. str. .Transakcije povezane sa neizvesno{}u (garancije za u~e{}e na licitacijama. Jugoslavensko bankarstvo br. Jr. koje mogu u odre|enim situacija.Direktne supstitucije kredita (op{te garancije zadu`enosti uklju~uju}i ‘standby” akreditive za servisiranje kredita kao i finansijske garancije za kredite i hartije od vrednosti). zna~iti i gubitak za banku. 4. MacMillan Publishing Company.2. str.Terminski ugovori (tj.“revolving underwriting facilities’) i mehanizmi garantovanja kratkoro~nih obaveza preko emisije kratkoro~nih hartija od vrednosti (NIF . 3. godine. ako ve} nije uklju~ena u bilans. 3. Ako se to desi.

Posebno je va`an aspekt odr`avanja ban~ine likvidnosti na zadovoljavaju}em ili optimalnom nivou.3. 393.1. taj princip izvr{avanja obaveza banke ‘ne treba tako striktno shvatiti’. Third Edition. Me|utim. da se osigura raspolo`ivost sredstava za izvr{enje obaveza po razumnoj ceni u svako vreme”. Illinois. Baughn. treba imati u vidu jo{ nekoliko elemenata: (1) rezerve likvidnosti banke. ^ak se po nekoliko meseci ne izvr{avaju i fiksne i garantovane obaveze prema inostranim bankama i me|unarodnim finansijskim institucijama. Brojni su primeri. (2) stepen lako}e pretvaranja dela njene kratkoro~ne aktive u gotov odnosno `iralni novac. Polaze}i od ovih elemenata. to ipak nije dovoljno za preciznije razumevanje ovog na~ela upravljanja rizikom banke. Dakle. Edited by: William H. Polaze}i od starog bankarskog pravila da ‘pasiva odre|uje aktivu’. da na{e banke ni po nekoliko meseci ne izvr{avaju svoje obaveze. ve} prihvatljiva cena sa aspekta banke. ali ipak mogu}e. 1988.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 339 11. u knjizi: The Bankers’ Handbook.25) Likvidnost banke u najop{tijem smislu podrazumeva da je banka sposobna da o roku izvr{ava svoje dospele obaveze. poznato je da banka odr`ava svoju likvidnost sinhronizovanjem rokova plasmana (aktive) prema rokovima dospe}a svojih obaveza (pasive). a da istovremeno na{a ni jedna banka jo{ uvek nije oti{la pod ste~aj. pod likvidno{}u banke podrazumevamo njenu poslovnu sposobnost da u svakom momentu mo`e izvr{iti svoje dospele obaveze po prihvatljivoj ceni 26) (kamatnoj stopi).sa primljenim depozitima i uzetim kreditima za likvidnost.24) Zatim postoji stav da “likvidnost banke podrazumeva njenu sposobnost da udovolji anticipiranoj tra`nji za sredstvima kako depozitara tako i zajmotra`ioca”. 202. 26) Pojam likvidnosti kod na{ih banaka ve} du`e vreme nije u skladu sa teorijskim postavkama. Tako. Da bi se bolje shvatio princip likvidnosti banke. Illinois. . koje nastoje izraziti su{tinu likvidnosti. Dow Jones-Iewin. 25) Dr Ronald L.3. Olson: Evalution of Financial Performance. Stigum and Rene O. godine. smatra se da je “likvidnost banke sposobnost. kako prema komitentima u me|usobnim odnosima u zemlji tako i prema partnerima i bankama u inostranstvu (obaveze po otvorenim akreditivima i sli~no). godine. banka mora uskla|ivati rokove dospe}a svojih plasmana sa rokovima dospe}a izvora sredstava . pa se ovim va`nim ban~inim na~elom rizika moramo detaljnije pozabaviti. Neverovatno. i (3) uticaj kamatne stope na rentabilnost banke. Jr. str. nije u pitanju bilo koja cena sredstava. praksa na{ih banaka je ve} po ko zna koji put dokazala da kako na poslovanju u okvirima doma}eg tr`i{ta tako i na inostranom. Homewood. Walker. Storrs and Charls E. 1983.Strategies for Risk Control and Profit. Naime. Nave{}emo samo neke od njih. Dow Jones-Irwin. Pojam i su{tina likvidnosti banke Bankarska teorija i praksa poznaju niz definicija. Thomas I. LIKVIDNOST POSLOVNE BANKE 11. Problem likvidnosti banke zaslu`uje da se detaljnije objasni. Branch. Naime. Ako su ti 24) Marcia L.: Managing Bank Assets and Liabilities . str. Homewood.

{to ne daje niti mo`e da daje `eljene rezultate.aktive dr`ati u takvom obliku koji se vrlo brzo mo`e pretvoriti u gotov odnosno `iralni novac.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 340 primljeni depoziti i uzeti krediti prete`no kratkoro~ni i podlo`ni ~estim ili sezonskim promenama. i pored formalno izvr{ene transformacije vlasni~kih odnosa u banci. mora pronalaziti nove izvore sredstava. Banka. 27) Me|utim. To se naro~ito de{ava kada do|e do nepredvi|enih i iznenadnih situacija i promena i kada banka “pretera” u transformaciji ro~ne strukture. u praksi je to vi{e izuzetak nego pravilo. To je naro~ito prisutno onda kada banka nije u stanju da brzo izvr{i potrebnu konverziju svoje kratkoro~ne aktive u gotov novac. koja sa sobom ‘povla~e’ i problem relativno visoke cene. kako eskontne stope centralne banke tako i promene kamatne stope na tr`i{tu novca. Kad je re~ o problemu likvidnosti banke u na{im uslovima. banka mora jedan deo svojih plasmana . postavlja se pitanje da li je. 1983. Obi~no su to kratkoro~na sredstva. poslovanje. A nju je i nemogu}e izvesti u sada{njoj 27) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . ne mo`e to uraditi po istoj ili ni`oj kamatnoj stopi. godine. treba imati u vidu jo{ dve stvari: korenite dru{tvene promene i prisustvo velikih poreme}aja (neefikasnost privrednog sistema. Isto tako je sigurno da se najmanji problemi u odr`avanju likvidnosti banke mogu o~ekivati . da bi izvr{ila dospele obaveze. I ne samo to. Tada dolazi do uticaja likvidnosti na profitabilnost banke. neutralisati te probleme. Naime. pa banka. O~igledno je da je odgovor negativan.ako su kratkoro~ni i dugoro~ni plasmani banke sinhronizovani sa kratkoro~nim i dugoro~nim izvorima sredstava banke.). Kada je re~ o problemu nelikvidnosti. pa mora obezbediti dodatne izvore sredstava (pozajmice po trenutno mogu}oj ceni). koji }e. 232.plasmana. mogu}e uspe{no i efikasno upravljati likvidno{}u banke. Privredni pregled. iako bi relativno lako mogla re{iti konverziju dela svoje likvidne aktive u gotov novac. naro~ito u uslovima u~estalih promena visine kamatne stope. Beograd. naglasak se jo{ uvek daje na ekspanzivnu kreditno monetarnu politiku. organizacija. sigurno je da dugoro~niji ban~ini izvori sredstava omogu}uju banci odr`avanje dugoro~nije aktive . Naime. Ovo staro bankarsko pravilo po{tivanja ro~ne strukture danas se u bankarskoj praksi prili~no izmenilo. ima dosta i neslaganja o tome kako transformacija treba da se izvede. ^ak. bar za kratko vreme. mo`e imati i velike posledice na rentabilnost banke. Problem likvidnosti banke. koja dolazi u situaciju da naru{ava svoju ro~nu strukturu. jer jo{ uvek nije do kraja izvedena odgovornost u upravljanju bankom.Teorija. a prisutna su i nerazumevanja su{tine neophodnih promena. jo{ uvek je taj proces na samom po~etku. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. str. nemogu}nost funkcionisanja kreditnomonetarnog sistema itd. Uprkos sna`no izra`enim tendencijama za velikim promenama u domenu vlasni{tva. .

koji i zbog tog nisu u poziciji da konsekventno. (2) Teorija unov~ive aktive polazi od sposobnosti banke da transformi{e svoje kratkoro~ne delove aktive u gotovinu. (3) teoriju anticipativne dobiti i (4) teoriju uskla|ivanja obaveza. ali to va`i u uslovima kad nelikvidnost nije pogodila ve}i broj banaka. ve} ga uglavnom i nema u vlasni~koj strukturi deoni~ara i banke. Teorije optimalne likvidnosti banke Upravljanje likvidnim sredstvima banke treba da omogu}i banci da odr`ava svoju likvidnost. ~lanovi upravnog odbora banke su iz reda deoni~ara zainteresovani za kredit (a ne dividendu). ni kod deoni~ara. 29) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. 11.2. proces proizvodnje. a zatim i u samoj strukturi ban~inih izvora. (2) teoriju unov~ive aktive. jo{ uvek prete`no dru{tvenoj svojini izvesti odgovornost za upravljanje likvidno{}u kad je to na toj osnovi nemogu}e. zalihe gotovih proizvoda i naplatu potra`ivanja od kupaca. str. problem se svodi na kreditiranje realno postoje}e proizvodnje i zaliha i na namensku upotrebu kredita. a ni kod banke. Po{to pokrivaju zalihe ili su vezani za pripremu proizvodnje. . ona je izvodljiva tek sa znatnijim udelom privatnog kapitala. Me|utim. Kona~no. 257. ali i od samih specifi~nih potreba banke u datom vremenu. U deregulisanom tr`i{tu i nestabilnim uslovima ova teorija ne daje sve potrebne odgovore. 29) (1) Teorija komercijalnog kredita polazi od toga da se banka bavi isklju~ivo odobravanjem kratkoro~nih kredita sa dospe}em do 90 dana. Upravljanje likvidnim sredstvima sastoji se od utvr|ivanja svakodnevnih potreba banke za likvidnim sredstvima i na~inom pokrivanja tih potreba. Postavlja se pitanje kako u takvoj. Beograd. ve} je dominantan motiv dobijanje kredita. U na{im uslovima ova mogu}nost je dosta ograni~ena s obzirom na relativnu skromnost vrste i 28) Naime. Va`no je da banka raspola`e dovoljnim obimom lako unov~ive aktive. sada{nja struktura vlasni{tva u banci samo je formalno promenjena: biv{i osniva~i banke su svoj osniva~ki fond ‘pretvorili’ u deoni~ki kapital. bitnu okosnicu i motiv kupovine deonica banke kod ve}ine deoni~ara ne ~ini mogu}nost ostvarivanja dividende odnosno zarade. Kod ovog pristupa treba voditi ra~una o tro{kovima koji mogu nastati ovim transakcijama. prvo kod deoni~ara banke. Naime. Kvantifikacija nivoa potrebnih likvidnih sredstava ili adekvatnog likvidnog potencijala zavisi od veli~ine i vrste svake banke. 1990. to se vra}anjem kredita prirodnim putem obnavljaju likvidna sredstva.28) [to se ti~e odgovornosti. godine. Osim toga. pa je zato i treba shvatiti uslovno.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 341 strukturi vlasni{tva banke. privatni kapital ne samo da nije predominantan. Mo`e imati dobar efekat sa kombinacijom odre|enog nivoa rezervi likvidnosti banke. mogu}e je pobolj{ati kvalitet upravljanja i preciznije definisati i izvesti odogovornost za likvidnost banke.3. operativno i efikasno lociraju odgovornost za likvidnost banke. Nau~na knjiga. Pristup formiranju optimalnog likvidnog potencijala poznat je kroz ~etiri teorije: (1) teoriju komercijalnog kredita.

a kao najva`niji mogu se navesti slede}i: 30) Nerealne pretpostavke teorije pribavljanja novih likvidnih sredstava su: (1) relativno nerazvijeno finansijsko tr`i{te. Ibidem. mo`e se re}i da se ova teorija naj~e{}e potvr|uje u svakodnevnoj praksi. U na{im uslovima re|e se doga|a da banka prati i da se vezuje za profitabilnost pojedina~nih poslova svojih komitenata. (3) slaba likvidnost ukupnog bankarskog sektora.30) pa se u praksi zbog toga smatra ograni~enom.3. finansijski organizam banke u praksi ipak nije tako jednostavan. 11. (2) slabo razu|en instrumentarij hartija od vrednosti. Polaze}i od izre~ene premise bankarskog poslovanja da ‘pasiva odre|uje aktivu’. a onda se tra`e re{enja kako to prevazi}i dodatnim sredstvima. na prvi pogled za odr`avanje likvidnosti banke ne bi trebalo biti problema. str. oslanjanje banke na budu}u dobit svojih komitenata i klijenata predstavlja realnu osnovu za kompenzaciju manjeg stepena likvidnosti banke. O~igledno je da navedene teorije za formiranje optimalnog likvidnog potencijala ne mogu pojedina~nom primenom dati prave odgovore za re{avanje problema likvidnosti u praksi banke. Me|utim. Faktori i modeli likvidnosti poslovne banke Vi{e faktora uti~e na sposobnost banke da bude likvidna. 258. Prvo se banka preforsira u domenu plasmana i to kredita. veliki problem predstavlja vremenska neuskla|enost potreba banke i budu}e dobiti njenih komitenata i klijenata. (3) Teorija anticipacije dobiti zasniva se na povezanosti likvidnosti banke sa ostvarivanjem budu}e dobiti svojih komitenata i klijenata. ^ak i njihove kombinacije mogu biti samo polazna osnova za re{avanje ovog slo`enog problema. (4) uticaj centralne banke na tokove likvidnih sredstava na nov~anom tr`i{tu jo{ nije dovoljan i (5) jo{ nije izgra|en efikasan informacioni sistem. (4) Teorija pribavljanja novih likvidnih finansijskih sredstava polazi od sposobnosti banke da svoje trenutne te{ko}e re{ava pribavljanjem sve`ih likvidnih sredstava. Me|utim. Me|utim.3. kad je u pitanju poslovanje na{ih banaka. niti se svi tokovi priliva i odliva sredstava banke mogu tako uprostiti da bi imali prakti~nu upotrebu. Po{to dugoro~ni plasmani imaju manji stepen likvidnosti.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 342 obima hartija od vrednosti kojima banke rade i koje se nalaze na na{em finansijskom tr`i{tu. Naredna izlaganja imaju za svrhu da uka`u na brojne faktore koji determini{u likvidnost banke i na slo`enost merenja njihovog pojedina~nog uticaja na nivo i stepen likvidnosti banke. Ova teorija polazi od nekih nerealnih pretpostavki. .

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 343 (a) (b) (c) (d) (e) brzina obrta plasiranih sredstava banke. godine. str. Jedan od pogodnih pristupa ili modela re{avanja problema likvidnosti banke je tzv. porast nov~anih depozita. Graddy and Austin H. godine. dinamika i struktura izvora sredstava i plasmana koja je zavisna od realizacije i brzine prometnog procesa i od subjektivnih odluka depozitara i raznovrsni redoviti objektivni faktori sa kojima se depozitari susre}u tokom realizacije proizvodnog ciklusa.Community. [kolska knjiga. 1977. [kolska knjiga. str. po{to je likvidnost determinisana brojnim faktorima bilansne strukture i faktorima u okviru aktive i u okviru pasive.32) Pul sredstava banke je jedan od pristupa upravljanja likvidno{}u banke i po~inje utvr|ivanjem standarda likvidnosti tj. Vidi: Banka . 1984. 569. uskla|enost ro~ne strukture plasmana sa izvorima sredstava banke.31) IZVORI SREDSTAVA BANKE Depoziti po vi|enju [tedni ulozi Oro~eni depoziti Kratkoro~ne nedepozitne pozajmice Drugostepe ne menice i obveznice Kapital fondovi banke PUL SREDSTAVA BANKE Prioritetno kori{}enje sredstava banke Primarne rezerve Sekundarne rezerve Krediti Kratkoro~ne hartije od vrednosti Slika 11-5: Pul sredstava banke Odr`avanje likvidnosti banke je slo`en proces. Prentice-Hall. . pa time i na likvidnost: faktor ro~nosti izvora sredstava. 271.Organizacija i poslovanje. Regional and Global. poslovanje.Teorija. mogu}nost pribavljanja kredita na tr`i{tu novca ili od drugih banaka i institucija. New Jersey. opseg. Englewood Cliffs. 32) Duane B. Zagreb. koji uti~u na kretanje priliva i odliva sredstava banke. Zagreb. organizacija. Dr Ante Katunaric navodi slede}e faktore. iznosa i vremena potreba banke za 31) Dr Milan Kne`evi}: Banka . str. koga ovde izla`emo u obliku grafi~kog prikaza na slici 11-5. 1990. godine. Spencer: Managing Commercial Banks . pul sredstava banke (‘pool of funds approach’). 109. i (f) stepen naplate dospelih kredita i pripadaju}ih kamata. bonitet ukupnih plasmana banke i stepen njihove pojedina~ne likvidnosti.

Prentice-Hall. Me|utim. proceni i intuiciji menad`menta banke. Slede}a alokacija sredstava su sekundarne rezerve. Model. 34) Edward W. Englewood Cliffs. salda kod drugih depozitnih institucija i stavke gotovine u procesu naplate. Fourth Edition. 122. godine.. op{te uslove (mogu}nost pribavljanja sredstava i njihovu cenu) i zahteve likvidnosti (potrebe za izvr{avanjem obaveza). da ne obezbe|uje bazu za utvr|ivanje standarda likvidnosti. U stvari. str. drugo. ovi standardi se baziraju na iskustvu. i {esto. New Jersey. te mogu}u sekjuritizaciju. Alokacija sredstava se vr{i u svakom centru nezavisno od drugih centara i menad`ment mora formulisati politiku alokacije sredstava u okviru svakog ovog centra. prva alokacija sredstava su primarne rezerve. 34) Model alokacije sredstava polazi od toga da je iznos likvidnih potreba banke povezan sa izvorima iz kojih ih dobija. . sekundarne rezerve eksplicitno obezbe|uju prinos i time doprinose profitabilnosti banke. 33) Ibidem. 33) Drugi model likvidnosti banke poznat je pod imenom model alokacije sredstava za upravljanje sredstvima (‘the asset allocation model for asset management’) i mo`e se predstaviti slikom 11-6. da zahtevana zaloga ozbiljno smanjuje va`nost sekundarnih rezervi kao izvora likvidnosti. Za razliku od primarnih rezervi. Gill: Commercial Banking. Pristup re{avanju likvidnosti preko pula sredstava banke podvrgnut je i mnogim kritikama jer se smatra: prvo. da nipoda{tava interaktivnu ulogu aktive i pasive u obezbe|ivanju sezonske i cikli~ne likvidnosti. str. peto. zasniva se na formiranju nekoliko likvidno-profitabilnih centara (~etiri centra) u banci za alokaciju sredstava dobijenih iz razli~itih izvora. ~etvrto. da ne uzima u obzir “isparljivost” individualnih ra~una depozita. Inc. da pul sredstava zamu}uje ~injenicu da se realna dugoro~na sigurnost banke nalazi u njenoj sposobnosti da generi{e adekvatnu zaradu. 272-273. fleksibilna strategija sa sekundarnim rezervama likvidnosti ~ini ugaoni kamen kontinuiteta odr`avanja likvidnosti banke. koje obezbe|uju za{titu likvidnosti za prognozirane potrebe u gotovini i dr`e se u kratkoro~nim hartijama od vrednosti na otvorenom tr`i{tu. da ignori{e likvidnost obezbe|enu kreditnim portfoliom kroz kontinuelan tok sredstava od pla}anja otplata i kamata. tre}e. Kada finansijski menad`er banke utvrdi stanje sredstava. 1989. Uop{teno govore}i. Reed and Edward K. Konceptualna kategorija ovih sredstava uklju~uje ukupnu gotovinu. mogu}e je upravljati likvidno{}u banke i pomo}u koeficijenata ili finansijskih racija likvidnosti.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 344 gotovinom. kako se vidi i na slici 11-6. depozite kod centralne banke.

elimini{e vi{kove likvidnih sredstva i alocira dodatna sredstava na kredite i hartije od vrednosti. Me|utim. pa ga ovde ne}emo ni izlagati. Mogu}a su i odre|ena pobolj{anja ovih pristupa uva`avaju}i neke od navedenih kritika i limita. Izvori sredstava Depoziti po vi|enju [tedni depoziti Alokacija sredstava Primarne rezerve Sekundarne rezerve Krediti Oro~eni depoziti Hartije od vrednosti Kapitalna sredstva Fiksna aktiva Slika 11-6: Model alokacije sredstava Pored navedena dva modela re{avanja likvidnosti. model linearnog programiranja. Ostali limiti ovog modela su isti kao i kod pula sredstava. A to zna~i da u tom procesu treba obezbediti konsekventno planiranje nov~anih 35) Ibidem. izuzev nekih. . koji u dobroj meri stoje. postoji i tre}i. mogu}nost slabe veze izme|u njih itd. modeli su dosta jednostavni i primenjivi u praksi. 124-127. Na taj na~in bi se ovi modeli u~inili jo{ boljim i zadovoljili bi potrebe prakse banaka. Bez obzira na navedene nedostatke modela. To su alokacija sredstava iz razli~itih centara. Drugi limit je u ‘prisvajanju’ sredstava odnosno izvori sredstava su nezavisni od njihovog kori{}enja. To je matemati~ki model35) (ili tehnika) koji se koristi u nau~nim pristupima za teorijsko re{avanje poslovnih problema.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 345 Principijelna prednost ovog metoda je da smanjuje tj. tzv. nemaju sistemski pristup re{avanju ovog za banku va`nog i. model ima i limite koji pogor{avaju njegovu efektivnost. moglo bi se re}i. Pri tome treba imati u vidu praksu na{ih banaka. `ivotnog principa banaka. koje. str. pove}avaju}i time profitabilnost banke. Upravljanje likvidno{}u podrazumeva upravljanje tokovima gotovine u banci.

. Naj~e{}e je u upotrebi indikator likvidnosti banke pra}en preko odnosa ukupnih kredita prema ukupnim depozitima. cikli~nih oscilacija obima depozita i o~ekivanog obima tra`nje kredita od strane komitenata. Za odre|ivanje adekvatnosti likvidnosti u okviru ove okosnice. Reed and Edward K. 1989. Barron’s Business Giude. po{to ne uzima u obzir da se likvidnost mo`e posti}i preko kreditnog tr`i{ta i tokova prihoda. str. Zbog toga je va`an obim likvidne aktive u ukupnoj aktivi bilansa banke i on se odre|uje u zavisnosti od stepena sezonskih varijacija depozita. Me|utim. visoka vrednost ovog indikatora ukazuje na rizik da bi neke kredite trebalo prodati sa gubitkom. i (4) ukupni krediti podeljeni ukupnim depozitima (‘total loans divided by total deposits’). Inc. 1990. 37) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. godine.4. str. New York. Englewood Cliffs. (2) ukupni depoziti podeljeni pozajmljenim sredstvima (‘total deposits divided by borrowed funds’). to se ne smatra samo sposobno{}u pretvaranja likvidne aktive ve} i sposobno{}u ekonomske jedinice da se zadu`uje i da generi{e gotovinu iz poslovanja. da bi se udovoljilo zahtevima depozitara. . 128. Gill: Commercial Banking. organizovanje da se planirani tokovi i ostvare i kontrolu ostvarene likvidnosti u odnosu na planiranu. dok su likvidna sredstva za pokrivanje kreditne 36) Edward G. Fourt Edition.36) Sa aspekta merenja likvidnosti banke. Merenje likvidnosti sa stati~kog aspekta podrazumeva procenu posedovane aktive koja se mo`e pretvoriti u gotovinu. Merenje likvidnosti poslovne banke Likvidnost mo`e biti posmatrana kao stati~ki i kao dinami~ki koncept. New Jersey. 358. Ovo je u`i koncept likvidnosti. Postoje ~etiri primarna indikatora ili racija likvidnosti:37) (1) gotovina i nezalo`ene utr`ive hartije od vrednosti podeljene ukupnom aktivom (‘cash and unpledged marketable securities divided by total assets’). (3) promenljiva sredstva podeljena likvidnom aktivom (‘volatile funds divided by liquid assets’). Prentice-Hall. godine. treba komparirati postoje}a likvidna sredstva sa o~ekivanim likvidnim potrebama.3.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 346 tokova ulaza i izlaza sredstava. bitno je pra}enje indikatora i instrumenata likvidnosti banke. Obim likvidonosnih sredstava za pokrivanje depozitnih oscilacija (sezonskih i cikli~nih) ima primarno mesto. 11. Kad posmatramo likvidnost sa dinami~kog aspekta. Niska vrednost ovog indikatora pokazuje visoku likvidnost i potencijalno nizak profit.

39) Donald B. Homewood. Stope rasta kredita ne bi smele biti formirane iznad stopa rasta depozita.obezbe|enje likvidnosti poslovnih banaka. 1988. godine. i druga. na koju je banka mogla ili nije mogla uticati. 249.regulisanje kreditnog potencijala i sekundarne . 1990. i (2) sekundarne rezerve likvidnosti. Kad je re~ o aktivnostima na koje je banka mogla uticati. nije svejedno sa aspekta likvidnosti. Stabilne stope rasta depozita siguran su pokazatelj odr`avanja optimalne zone likvidnosti. 302. U praksi ameri~kih banaka isti~u se posebno dve mere likvidnosti: prva. Storrs and Charls E. Illinois. Beograd. Dinami~ki aspekt likvidne pozicije banke zahteva korelativno pra}enje stopa rasta depozita i kredita. 11. banka se okre}e ka strukturiranju aktive u cilju obezbe|enja solventnosti i profitabilnosti. Third Edition.39) Va`no je shvatiti da rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica neke od prethodnih aktivnosti banke. mora se prodavati aktiva banke da bi se podmirila tra`nja odnosno obaveze banke. str. Mavrides: Funding Source and Strategies for Banks of Various Sizes. . Walker. Rizik nelikvidnosti poslovne banke Rizik nelikvidnosti obi~no se odnosi na nemogu}nost obnavljanja ili nadome{tanja sredstava za izvr{enje dospelih obaveza banke uz prihvatljivi (rezonski) tro{ak. Osnovno pravilo upravljanja likvidno{}u banke je diversifikacija izvora sredstava i dobavlja~a u okviru svakog izvora. Thomas I.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 347 tra`nje od sekundarnog zna~aja.3. godine. kao instrumenta za regulisanje kreditne politike poslovnih banaka: (1) primarne rezerve likvidnosti. Klju~ne funkcije rezervi likvidnosti su: primarne .38) Po utvr|ivanju potrebnog obima likvidnog potencijala. bitno je za 38) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. str. Kad je re~ o plasmanu sredstava. izdiferencirana su dva nivoa rezerve likvidnosti.5. razlika izme|u likvidnih sredstava i kratkoro~nih obaveza. gledano kratkoro~no. Dow Jones-Irwin. one se uglavnom manifestuju kao plasman ve} prikupljenih sredstava ili kao odliv postoje}ih depozita. Mnoge banke tako|e prate rizik nelikvidnosti kori{}enjem razli~itih mera u procesu odr`avanju likvidnosti. Reifler and Lazaros P. pa kad je tra`nja ve}a. Baughn. Naime. dospe}a obaveza na 5. Edited by: William H. Nau~na knjiga. Rizik nelikvidnosti se ispoljava kao odnos raspolo`ivih sredstava banke prema tra`enim sredstvima. Polaze}i od teorijskog pristupa problemu likvidnosti i postoje}e bankarske prakse. 13 i 27 nedelja bazirana na prognozi kretanja obima kredita i obima depozita po vi|enju. kome banka odobrava i plasira kredit. u knjizi: The Bankers’ Handbook.

plasman sredstava u kratkoro~ne likvidne hartije od vrednosti stalno odr`ava na odre|enom nivou. Isto tako. Ako pak dolazi do odliva sredstava van finansijskih kanala banke. pored strogog pridr`avanja ro~ne strukture i trenda kretanja pojedine vrste depozita. pa ~ak i depozitar. 11.6. zavisi i od strukture i intenziteta dospe}a obaveza na strani pasive. platiti svoje obaveze firmi odnosno preduze}u. Ovo je najmanje rizi~an posao re{avanje teku}ih nelikvidnih pozicija banke kako sa stanovi{ta likvidnosti tako i sa stanovi{ta profitabilnosti. kao {to su nagli veliki odlivi nekih depozita. Bankarska teorija i praksa polaze od toga da se stepen likvidnosti meri vremenom potrebnim za pretvaranje pojedinih delova aktive u gotov odnosno `iralni novac ili nov~ana sredstva kod centralne banke. Stepen likvidnosti banke zavisi od strukture aktive i pasive bilansa banke. {to bi bilo najpovoljnije) ubrzo ili postepeno vratiti u nov~ane tokove banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 348 banku da li ta sredstva sasvim odlaze iz nov~anog ‘krvotoka’ banke ili }e tim sredstvima zajmoprimac. (2) sekundarnu likvidnost i (3) tercijarnu likvidnost banke. Ovakvim operativnim postupcima pozitivno se uti~e na smanjnje rizika nelikvidnosti uz najmanje iritiranje rizika profitabilnosti. Praksa na{ih banaka pokazuje da je takav pristup problemima likvidnosti vi{e izuzetak nego pravilo. i pored svih drugih problema. bitno je da }e se ta sredstva u celini ili bar jedan deo (a mo`da i uve}ana.3. Kad se ovome doda i problem nelikvidnosti izazvan faktorima na koje banka ne mo`e da uti~e. Upravljanje pozicijom likvidnosti banke . Jasno je da je na{im bankama u sada{njim uslovima izuzetno te{ko odr`avati zadovoljavaju}i nivo likvidnosti s obzirom na sve manje mogu}nosti da raspola`u visokolikvidnom aktivom i na potrebu zadr`avanja ve}ih iznosa neplasiranih sredstava na `iro-ra~unu banke. koje je tako|e komitent iste ove banke. To zna~i da stepen likvidnosti mo`e biti razli~it u zavisnosti od stepena unov~ivosti pojedinih delova aktive banke. ili ne dolazi odmah do odliva finansijskih sredstava banke. To zna~i da banka u svakom momentu ima mogu}nost brzog pretvaranja potrebnog iznosa hartija od vrednosti u gotov novac potreban za re{avanje nastalog problema likvidnosti. Prema stepenu likvidnosti razlikujemo: (1) primarnu likvidnost. dolaze u neprihvatljivo duge periode nelikvidnosti. Praksa inostranih banaka je da se. Bitno je da kroz ove finansijske operacije ne dolazi. o kojima smo ve} govorili. Upravljanje likvidno{}u je va`no za banku bilo koje veli~ine. Zato je za upravljanje likvidno{}u od zna~aja pronala`enje ne samo likvidnih sredstava ve} likvidnih sredstava sa pozitivnom razlikom aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (‘positive spread’). onda je jasno za{to na{e banke.

bilo na du`i ili kra}i rok. Stretegijsko planiranje likvidnosti se ne mo`e posmatrati kao proces planiranja u u`em smislu tj. Zbog obaveza prema deoni~arima da obezbedi profitabilno poslovanje banke i zadovoljavaju}i nivo dividende. [to se ti~e tehni~ke strane planiranja likvidnosti banke. ovaj dinami~ni operativni posao ne mo`e se u uslovima dinami~nih promena efikasno organizovati bez primene sofisticiranih metoda i programskih aplikacija kompjuterske tehnike. treba imati u vidu da je te{ko odrediti standarde likvidnosti po{to budu}a tra`nja nije poznata. ~iji depozitni poterncijal ~ini sr` likvidnog potencijala banke.depozitara u pogledu potreba anga`ovanja depozita i budu}im ve}im prilivima i odlivima depozita. U savremenim uslovima kompjuterske tehnike i telekomunikacija. s druge strane. . To su obi~no ‘veliki’ komitenti i depozitari. Upravo zbog toga menad`ment tim treba da bude pokreta~ sistemskog re{avanja problema likvidnosti banke i upravljanja likvidno{}u banke u kontekstu upravljanja bilansom i bilansnom strukturom banke. Me|utim. (2) kontinuirano organizovanje poslova odnosno organizacioni napori zaposlenih da se taj plan ostvari i (3) svakodnevna kontrola ostvarivanja plana i korekcija neadekvatnih aktivnosti. podrazumeva: (1) planiranje i svakodnevno a`uriranje plana priliva i odliva sredstava banke. treba po}i od navedenih modela i sa~initi metodologiju planiranja i pra}enja priliva i odliva sredstava za odre|ene periode respektuju}i pri tom ro~nu strukturu sredstava i obaveza i pojedine stepene likvidnosti aktive. i snage autoriteta odnosno ovla{}enja koja ima u banci. mada ima vi{e pristupa.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 349 Sistemski pristup re{avanju problema likvidnosti banke. Polazna osnova za uspe{no re{avanje likvidnosti banke su principi odr`avanja likvidnosti koje je prihvatio menad`ment tim banke i koji su obavezni za sve nivoe upravlja~ke strukture banke. Strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva projekciju dugoro~nih trendova kretanja faktora koji determini{u likvidnost banke. Efektivno strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva planiranje i pra}enje kretanja depozita klju~nih komitenata . Uspostavljanje takvog mehanizma komunikacija sa ve}im depozitarima omogu}ilo bi banci blagovremenu informaciju o namerama komitenata . samo u okviru pozicija kretanja ulaza i izlaza gotovine na ra~unima banke.depozitara banke. ali ~esto i veliki korisnici kredita. neizbe`na je odgovornost prve linije menad`ment tima banke za nelikvidnost banke. s jedne strane. Upravljanje svim pozicijama aktive i pasive uti~e ili mo`e da uti~e na likvidnost banke. kod kojih iznenadne promene odnosno odlivi sa `iro ra~una mogu izazvati bitan poreme}aj u likvidnoj poziciji banke. Zato je za nelikvidnu poziciju banke najodgovorniji menad`ment tim banke.

maksimiziranje profita i dividende deoni~ara. pa je kontrola tro{kova jedan od klju~eva uspeha. u kapital banke preko ponovne kupovine deonica odnosno preko tzv. kao jedan od principa upravljanja rizikom poslovne banke. A za gubljenje poverenja dovoljna je jedna nesmotrenost ili nerazumevanje. za takva kretanja je zainteresovano i dru{tvo. proces posredovanja se sastoji od dva dela: (a) uzimanja i pozajmljivanja ili ~istog posredni~kog dela. U su{tini. ukupni izdaci se grupi{u u tri kategorije: (1) kamatni izdaci. Ekonomi~nost poslovanja banke Ekonomi~nost. Razlike izme|u ovih kategorija izra`avaju se kao neto kamatni prihod (kamatni prihod minus kamatni izdaci) odnosno neto nekamatni prihod (nekamatni prihodi minus nekamatni rashod). u sredstva koja donose zaradu u produktivnu aktivu i. U bankarskoj praksi je uobi~ajeno da banka odvojeno evidentira i vodi kamatni i nekamatni prihod i kamatne i nekamatne izdatke. i (b) tzv. ~iji je osnovni zadatak da izvede transformaciju pasive izvora sredstava. ekonomije obima. Ekonomska efikasnost ima svoje implikacije na sigurnost i ~vrstinu banke i na kvalitet i cene njenih proizvoda i usluga. Uostalom. Banka u ovom procesu treba da ima inicijativu. (2) rezerve za gubitke na kreditima ili izdaci za kreditne gubitke i (3) drugi operativni ili nekamatni izdaci. Ekonomska efikasnost poslovanja banke mo`e biti jedno od zna~ajnih oru|a menad`ment tima banke usmereno na tro{kove poslovanja banke. . U okviru knjigovodstvenog pra}enja izdataka. empirijske evidencije i kontrolnog merenja. Otuda je jasno da banka mora uspostaviti funkcionalnu vezu izme|u tro{kova. ‘proizvodnog’ dela. Operativni ili nekamatni izdaci banke sastoje se od pet stavki: (1) plate. Od efikasnosti poslovanja banke treba da imaju koristi kako deoni~ari banke tako i njeni komitenti i klijenti. mo`e pozitivno doprineti ostvarivanju primarnog cilja banke .4. ako je uspe{na u tom procesu. nefunkcionalno poslovanje. EKONOMI^NOST I POSLOVNOST BANKE 11. zadr`avanja zarade. (3) neto izdaci za prostorije. Banka kao finansijski posrednik.1. 11. Za uspostavljanje odnosa poverenja potrebne su godine. ali i opstanka banke u budu}nosti. koji uklju~uje i poslovnu podr{ku banke i ostalo tzv.4. kamatne i nekamatne izdatke. (4) izdaci za opremu i (5) drugi izdaci. (2) beneficije zaposlenih.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 350 Bitna pretpostavka ovakvog na~ina upravljanja likvidno{}u banke jeste me|usobno poverenje odnosno poverenje komitenata u banku.

zakup i oprema .ostali izdaci Ukupno: 15 % 5% 10 % 30 % Preostalih 70 procenata ukupnog prihoda banke.30 70 . 1989. 29. Jr. Sa beneficijama zaposlenih toiznosi 10 do 25 procenata od ukupnog prihoda banke.40) a njihova struktura je slede}a: . 309.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.30 25 .20 10 . Baughn. Sinkey. u knjizi: The Bankers’ Handbook.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 351 Od ovih pet nekamatnih izdataka plate su glavni izdatak. smatra se da je u~e{}e ovih pet vrsta nekamatnih izdataka oko 30 procenata od ukupnog prihoda banke. godine. . MacMillan Publishing Company. treba da pokrije kamatne izdatke.plate i beneficije .20 20 . Walker.40 Procenat Op{ti Tro{kovi Tro{kovi Tro{kovi tro{kovi filijala centralnog procesinga procesinga proizvoda banke Tro{kovi poslovne nabavke Ukupni tro{kovi < 10 100 % 15 . Illionis. Udeo operativnih tro{kova u jednoj (ilustrativno) tipi~noj banci sa ra{irenom poslovnom mre`om (filijala. ekspozitura. Kao reprezentativni prosek. Dow Jones-Irwin. Storrs and Charls E. godine. Third Edition. 1988. str. Thomas I. agencija i {altera) prikazuje slika 117. Edited by: William H. kreditne gubitke. 41) Lowell Bryan and Paul Allen: Geographic Strategies for the 1990s Preparing for a Smart Endgame. New York. poreze i da zadovolji ciljni nivo profita banke. 41) Jedinstveni tro{kovi 10 . a ukupni operativni izdaci (od 1 do 5) iznose od 20 do 40 procenata ban~inog prihoda. str. Third Edition.85 Slika 11-7: Struktura operativnih tro{kova banke 40) Joseph F. Homewood.

Dow Jones-Irwin Homewood. 1988. Depoziti 2. (1) Model banke kao finansijskog posrednika posmatra banku jednostavno kao poslovnu firmu koja prodaje prikupljena sredstva i usluge kori{}enja sredstava u efikasnom tr`i{nom sistemu. godine. Nedepozitni zajmovi 3. Ekonomski modeli organizovanja banke Da bi se obezbedili odre|eni efekti na ekonomi~nost banke kao institucije. Storrs and Charls E. 11. Rose: The Economics of the Banking Firm. Druga produktivna aktiva Slika 11-8: Model banke kao finansijskog posrednika 42) Dr Peter S. finansijsko planiranje i konsalting usluge Tok sredstava sposobnih za kreditiranje ORGANIZACIJA BANKE Tok sredstava sposobnih za kreditiranje Prodaja usluga za kori{}enje sredstava da bi se obezbedili povra}aj sredstava i adekvatan rast kapitala banke: 1. . Investicije u vrednosne papire 4. primenjuju se uglavnom dva modela organizovanja ekonomi~nosti rada banke: (1) model finansijskog posrednika i (2) model ekonomske jedinice. Lizing potra`ivanja 3. Third Edition. Thomas I. Ovaj model banke mo`e se izraziti na na~in prikazan na slici 11-8. Illinois. Osiguranje. Krediti 2. Penzioni planovi 4. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 189. Walker.4. str. Baughn.2. Edited by: William H.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 352 Navedna slika prikazuje na odnos jedinstvenih prema ukupnim operativnim tro{kovima banke sa ra{irenom mre`om poslovnih jedinica.42) Prodaja usluga u prikupljanju sredstava da bi se obezbedili ciljni nivoi zadu`ivanja i kapitala banke: 1.

kombinuju}i produktivne faktore i tehnologiju u jedan dovoljno efektivni i efikasni miks. (2) Model banke kao ekonomske jedinice podrazumeva organizovanje i upravljanje zaposlenima i drugim deficitarnim realnim resursima. efikasnost isporuke usluga i naplata ostvarenog prihoda Slika 11-9: Model banke kao ekonomske jedinice Koli~ina ili iznos autputa finansijskih proizvoda i usluga koji mo`e biti ‘proizveden’ mo`e se definisati za svaku banku kao njena produkciona funkcija: Izlaz bankarskih = f (zemlja.selekcija ciljnih tr`i{ta. . 192. obezbe|enje kostura za primenu tehnologije za kombinovanje produktivnih faktora i generisanje planiranog nivoa autputa banke Finansijske usluge Prihod od prodaje Cena i distribucija finansijskih usluga . kapitalna usluga dobra) 43) Ibidem. izbor redosleda cena.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 353 Kao {to se vidi iz grafi~kog prikaza ovog modela.43) mo`e se jasnije videti na slici 11-9. upravlja~ka sposobnost. potro{a~e i dr`avu i ostvaruju}i u tom procesu odgovaraju}i profit. shvatanje banke kao finansijskog posrednika podrazumeva da banka prima inpute u vidu depozita. Naime. kredita sa tr`i{ta novca i deoni~kog kapitala prodaju}i hartije od vrednosti i deonice. generi{e utr`ive autpute po konkurentskoj ceni. vreme zaposlenih. i realizuje autpute u vidu kredita snabdevaju}i novcem poslovne firme. putem organizacije ‘proizvodnog’ procesa finansijskih proizvoda i usluga.zemlja ili prirodni resursi. banka kao i svaka druga firma. Model banke kao ekonomske jedinice . str. vreme zapo{ljavanja i obuke i kapitalnih dobara putem pisanih i nepisanih ugovora Faktori inputa Faktori pla}anja Organizacija banke. Zakup faktora produkcije .organizovanje i usmeravanje realnih resursa u ‘produkciji’ finansijskih proizvoda i usluga.

Illinois. . u knjizi: The Bankers’ Handbook. moraju se razlikovati kratkoro~ni i dugoro~ni periodi u dono{enju odre|enih odluka. koje svrstavamo u dve grupe:44) (1) mere efektivnosti obezbe|enja izvora uz najni`e mogu}e tro{kove. Merenje i rizik ekonomi~nosti banke Ekonomi~nost poslovanja banke predstavlja va`nu kategoriju i princip upravljanja rizikom poslovanja banke. Storrs and Charls E. Walker. Baughn.kred ⎥ a it ⎦ ⎣ prikupljen sredstva ⎦ ⎣ 44) Dr Peter S.3.4.indikatori tro{kova sredstava: ⎡ Ukupninekamatni ⎤ ⎡Ukupnopla}ena ⎤ ⎢ ⎥ tro{kovi ⎢ ⎥+⎢ ⎥ kamata ⎡ Prose ~ ni istorijski ⎤ ⎣ ⎦ ⎢prikupljan sredstava ⎥ ja ⎣ ⎦ • 100 ⎢tro{kovisredstavabanke⎥ = ⎢ ⎥ Prose ~ na ukupnaprikupljen sredstva a ⎢ ⎥ (%) ⎣ ⎦ ⎡Ukupnopla}ena ⎤ ⎡ Ukupninekamatni ⎤ ⎥ ⎢ kamatana ⎥ + ⎢ tro{kovi ⎥ ⎥ ⎢ ⎢ i ⎡ Jedinstven marginalni ⎤ ⎥ ⎢ nova sredstva ⎥ ⎢prikupljan sredstava ja ⎦ • 100 ⎦ ⎣ ⎢tro{kovisredstavabanke⎥ = ⎣ ⎢ ⎥ ⎡Prose ~ na nova ukupna⎤ ⎡zahtevanerezerve ⎤ ⎢ ⎥ ⎢ (%) ⎣ ⎦ ⎥ − ⎢ i neisk. Pona{anje autputa bankarskih usluga tokom vremena je kriti~ni faktor koji mora biti preispitivan od strane menad`menta. Sa gledi{ta ekonomske perspektive i efektivnosti menad`menta. Postoje zna~ajni indikatori merenja upravlja~ke aktivnosti banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 354 Inputi vremena zaposlenih i upravlja~kih sposobnosti. (1) Mere efektivnosti banke u osiguranju jednog optimalnog miksa izvora sredstava uz najni`e mogu}e tro{kove . godine. Thomas I. Third Edition. 190-191. 1988. i (2) mere efektivnosti kori{}enja sredstava uz najve}i mogu}i prinos. Dow Jones-Irwin Homewood. Edited by: William H. Rose: The Economics of the Banking Firm. str. prirodnih resursa (zemlja) i kapitalne opreme transformi{u se u bankarske autpute uz primenu teku}e menad`mentu raspolo`ive tehnologije i sposobne tro{kovno-efikasne produkcije. 11.

aktive (%)⎦ 0 ⎡ Racio sredstava ⎤ Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera • 100 ⎥= ⎢ Ukupni depoziti ⎣ kod brokera (%)⎦ ⎡Stopa bruto prinosa ⎤ Pr ihod od produktivne aktive ⎥ = Ukupna prose ~ na produktivna aktiva • 100 ⎢ ⎣ produktiv. ⎤ ⎢ ⎥ koji pokriva tro{kove Ukupni tro{kovi kamate ⎢ ⎥= • 100 sredstava banke ⎢ ⎥ Ukupnaprose ~ naproduktivna aktiva ⎢ ⎥ (%) ⎣ ⎦ Mere rizika vezane za izvore sredstava banke: ⎡ Racio sredstava ⎤ Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera • 100 ⎢ ⎥= Ukupni depoziti ⎣ kod brokera (%)⎦ (2) Mere efektivnosti banke u postizavanju jednog optimalnog miksa kori{}enja sredstava sa najve}im mogu}im prinosom: Indikatori stope povrata sredstava: ⎡Stopa bruto prinosa ⎤ Pr ihod od produktivne aktive ⎥ = Ukupna prose ~ na produktivna aktiva • 100 ⎢ ⎣ produktiv.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 355 ⎡ Ukupno pla}ena ⎤ ⎡ Ukupni nekamatni ⎤ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ tro{kovi ⎥ ⎢ kamata na ⎥+⎢ ⎡ Jedinstveni marginalni ⎤ ⎢ nova sredstva ⎥ ⎢ prikupljanja sredstava ⎥ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎢ ⎥ ⎢ tro{kovi sredstava banke⎥ = ⎡ Prosecna nova ukupna ⎤ ⎡ Zahtevane rezerve⎤ • 100 ⎢ ⎥ ⎢ (%) ⎣ ⎦ ⎥−⎢ ⎥ ⎣ prikupljena sredstva ⎦ ⎣ i neisk. aktive (%)⎦ ⎡ Racio sredstava ⎤ Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera • 100 ⎥= ⎢ Ukupni depoziti ⎣ kod brokera (%)⎦ Mere rizika vezane za izvore sredstava banke: . kredit ⎦ ⎡ Prelomna ta ~ ka prinosa.

Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Cobb. onda se efektivnost meri odnosom ostvarenih tro{kova na jednu nov~anu jedinicu prihoda. va`no je da banka posluje efikasno odnosno ekonomi~no. 763. Kad se to svede na jednu nov~anu jedinicu.Douglas-ov model obima ekonomije banke. koji se mo`e predstaviti slede}om jedna~inom: 45) BOC = a + b (BO) + c (POL) + d (POB) + RET 45) David B. . u knjizi: Handbook for Banking Strategy. New York.4. John Wiley & Sons. Za predvi|anje optimalnog obima ekonomije banke. naj~e{}e se koristi tzv. Eisenbeis. str. Pri tome va`nu ulogu igra ekonomija obima poslovanja banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 356 : ⎡Racio reproduktivne ⎤ Ukupni krediti i zakup sa dospe}em od 90 ili vi{e dana • 100 ⎢ ⎥= aktive (%) Primarni kapital ⎣ ⎦ ⎡Racio kreditnog⎤ Ukupni prosecni krediti i zakup • 100 ⎢ kapacitieta (%) ⎥ = Ukupna prosecna aktiva ⎣ ⎦ ⎡Racio osiguranja⎤ Tr`i{na vrednost svih vrednosnih papira ⎢ vrednosti (%) ⎥ = Knjigovodstvena vrednost svih vrednosnih papira • 100 ⎣ ⎦ ⎡Racio kreditnog⎤ Ukupni prosecni krediti i zakup • 100 ⎢ kapacitieta (%) ⎥ = Ukupna prosecna aktiva ⎣ ⎦ 11. Upravljanje ekonomijom obima banke U uslovima smanjene neto kamatne mar`e i jake kompetitivnosti me|u bankarskim i nebankarskim institucijama. Da se podsetimo: efikasnost poslovanja je ostvarivanje istih efekata sa {to manjim tro{kovima odnosno sa odre|enim tro{kovima ostvarivanja {to ve}ih efekata ili rezultata.4. 1985. godine. Humphrey: Cost and Scale Economies in Bank Intermediation.

u knjizi: The Bankers’ Handbook Third Edition.c. Dow Jones-Irwin. Walker. Po{to je prethodna jedna~ina u logaritmima. Baughn. merenje ekonomije obima je sasvim jednostavno: Ekonomija obima (SCE) = procenat promena u tro{kovima =b procenat promena u izlazu Uklju~uju}i cene radne snage i kapitala u prvoj jedna~ini. godine. u knjizi: The Bankers’ Handbook Third Edition. statisti~ki parametri BO = ban~ini izlazi (autputi) POL = cena radne snage POB = cena zgrada RET = termin slu~ajne gre{ke Parametri a. 1988. 46) Dr Peter S. Homewood. Ekonomija obima (SCE) je odredejena veli~inom koeficijenta i to: (1) SCE manje od 1 postoji ekonomija obima (prose~ni tro{kovi padaju) (2) SCE jednako 1 nema ekonomije obima (prose~ni tro{kovi su konstantni) (3) SCE ve}e od 1 postoji neekonomija obima (prose~ni tro{kovi rastu) Kratkoro~no gledano. Walker. Baughn. zajedno uti~u kao i afilijacije holding kompanije. fleksibilnost upravljanja ekonomijom obima banke limitirana je fiksnim resursima. Thomas I. str. Thomas I. slu`e kao ‘ostale konstantne stvari’.b. Edited by: William H. broj slu`benika u filijalama. 46) Dr Peter S. 195-196. 1988. b. godine.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 357 gde je: BOC = operativni tro{kovi banke a. i druge kontrolne varijable. Rose: The Economics of the Banking Firm. str. Edited by: William H. c i d u navedenoj regresionoj jedna~ini se mere u prirodnim logaritmima i predvi|aju se statisti~ki. Illinois. Illinois. Storrs and Charls E.d = prirodni logaritmi. 195-196. tako da se efekat tro{kova menjanja ban~inog autputa reflektuje na ekonomiju obima. Storrs and Charls E. u dugoro~nom periodu nema fiksnih resursa46) i mogu}e je posti}i totalnu fleksibilnost upravljanja: obimom. . Homewood. Rose: The Economics of the Banking Firm. Me|utim. Dow Jones-Irwin. tehnologijom i organizacionom strukturom.

PROFITABILNOST POSLOVNE BANKE 11. Regional and Global. doprinose i poreze. ve}e dobiti. Posebna pa`nja banke kao institucije treba da bude usmerena na visinu kamata koje pla}a depozitarima i na visinu kamata koje napla}uje od korisnika zajmova. Zbog toga. posebno. Graddy and Austin H. godine. kako prema depozitarima tako i prema zajmoprimcima. Mada je istovremeno na{ao svoje mesto u planiranju i analizi poslovanja proizvodnih i drugih preduze}a. New Jersey. najverovatnije. akumulaciju i rezerve.1. Razlika izme|u ove deve vrste kamata (‘interest spread’) predstavlja glavni izvor neto prihoda banke i njenog profita. Ovaj problem je.Community. 1990. jednostavno bio ignorisan. Tako je banka bila dovedena i u materijalnom smislu u poziciju ‘servisa udru`enog rada’ isklju~uju}i time svaki njen motiv za ostvarivanje ve}eg prihoda i.deoni~are. dok kamata i provizije koje snose zajmoprimci moraju biti dovoljno niske da generi{u potrebne prihode na 47) Duane B. pripada osniva~ima banke. [ematski to bi izgledalo kao na slici 11-10. Englewood Cliffs. Kao institucija banka mora biti kompenzirana za obezbe|ivanje prednosti u konkurentskoj borbi na tr`i{tu. duboko kosilo sa na{im samoupravnim i dohodovnim sistemom. transformacije i pozajmljivanja novca sredstava.5. Smatralo se da sve {to banka ostvari iznad svojih rashoda. naravno. bar {to se ti~e bankarstva. u na{oj bankarskoj literaturi u poslednjih pedesetak godinaskoro da i nemamo ozbiljnijih radova na ovu temu. Spencer: Managing Commercial Banks .5. Kamata pla}ena depozitarima mora biti dovoljno visoka da zainteresuje {tedi{e. Po{to kao finansijski posrednik obavlja proces primanja. administrativne tro{kove. 27. str. . te putem reinvestiranja u akcije .u kapital banke obezbedila pove}anje svog potencijala.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 358 11.deoni~ara. Banka kao institucija mora obezbe|ivati tokom svog poslovanja dobit za akcionare . druge tro{kove. Pojam i su{tina profitabilnosti banke Banka kao i svaki privredni subjekt u uslovima tr`i{ne privrede i poslovanja po principu privrednog ra~una mora svojim prihodima pokrivati svoje rashode i ostvarivati dobit. U stvari pravi motiv poslovanja banke jeste da ostvari {to ve}i profit kako bi time {to vi{e doprinela pove}avanju dividendi svojih akcionara . bilo funkcionalnih kao banka bilo ostalih kao radna zajednica. u banci za njega jednostavno nije bilo mesta.47) U savremenoj tr`i{noj privredi i deregulisanom bankarskom tr`i{tu banka nastoji izbalansirati svoje konkurentske sposobnosti i mogu}nosti. Profitabilnost banke u na{em socijalisti~kom bankarstvu je bila shva}ana kao prevazi|ena kategorija kapitalisti~kog na~ina privre|ivanja {to se. Prentice-Hall. ona ima odre|ene operativne izdatke.

Ova razlika mora biti dovoljna da pokrije operativne izdatke. Me|utim. te kona~no neto dobit i adekvatan prinos za deoni~are. Ukoliko deoni~ari nisu zadovoljni dobijenom dividendom. administrativne tro{kove. aktivnih i pasivnih kamata (‘interest spread’). kako onih usmerenih ka depozitarima tako i onih usmerenih ka zajmotra`iocima. iako su za takvo pona{anje stvorene neke polazne formalne pretpostavke. oni }e dobijena sredstva jednostavno ulo`iti u kupovinu deonica druge banke ili ih ~ak usmeriti u drugi sektor privrede. Krajnji rezultat treba da se pojavi kao razlika izme|u tzv. 29. Potrebno je u~initi jo{ dosta toga u sistemskom okru`enju i u samim bankama. str. 48) Ibidem. Prvi i osnovni uslov takvog pona{anja je karakter vlasni{tva. Takvu uskla|enost ovih tokova mo`e obezbediti banka koja ima dobro planiranu marketing strategiju svojih proizvoda i usluga.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 359 finansijska sredstva. 48) Krajnji zajmoprimci Napla}en a BANKA Pla}ena kamata Krajnji depozitari ⎡Razlika⎤ ⎡Napla}ena od ⎤ ⎡Pla}ena ⎤ ⎢ kamate⎥ = ⎢zajmoprimaoca⎥ − ⎢depozitarima⎥ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ + Provizije. naknade i drugi nekamatni prihod Eksterno reinvestiranje Operativni izdaci Administrativni tro{kovi Doprinosi i porezi = PROFIT Interno reinvestiranje Adekvatan prinos Seljenje kapitala u druge sektore Neadekvatan prinos Zadr`ana zarada Deoni~ari Dividende Novo investiranje Slika 11-10: Proces ostvarivanja profita i dividende Dakle. sistem tr`i{nog pona{anja je sasvim jasan. . na{a situacija i uslovi jo{ uvek ne dozvoljavaju komitentima banke da se tako pona{aju u praksi. doprinose i poreze.

Banke koje u ovim oblastima imaju jasne ciljeve i strategiju su efikasnije i efektivnije od onih koje to nemaju. kamatne stope. Smatra se da su banke (u SAD) sa aktivom manjom od $ 25 miliona premale za ostvarivanje maksimalne efikasnosti. ekonomski uslovi. Poznato je u teoriji i praksi da se nov~ana sfera vrlo sporo prilago|ava promenama. konkurentski uslovi. godine. Prentice-Hall. str.5. New Jersey. kadrove. Faktori profitabilnosti poslovne banke Upravljanje profitabilno{}u banke ili. 11. Nave{}emo nekoliko faktora koji uti~u na profitabilnost banke:49) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) menad`ment tim. podrazumeva poznavanje bilansne strukture banke kako u njenom stati~kom tako jo{ vi{e u dinami~kom smislu. Reed and Edward K. procenat uposlenih resursa. rashode i profit banke.. veoma sporo menjaju stvarni odnosi banaka prema okru`enju i u samim bankama. Veli~ina banke je faktor koji ukazuje da su male banke manje profitabilne nego velike banke. Englewood Cliffs. bez obzira na u~estale formalne promene. koja ima uticaja na prihode i rashode banke. kako na strani aktive tako i na strani pasive. rukovo|enje i kontrolu. Od njihove veli~ine i posebno od razlike 49) Edward W. da bankarski aparat spada u najtvrdokornije i da se. dobici i gubici hartija od vrednosti.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 360 Kada se to re{i. Menad`ment tim je klju~ni faktor profitabilnosti banke i obuhvata: planiranje. Sektori ekonomije koji su depresirani smanjuju mogu}nost ostvarenja profita banke.2. i gubici na kreditima i obnovljeni krediti. . 1989. Profitabilnost banaka zavisi u velikoj meri od ekonomske uspe{nosti i stabilnosti sredine u kojoj banka radi i koju opslu`uje. veli~ina banke. rentabilno{}u. kako se to kod nas nazivalo. Fourth Edition. profitabilnost banke mo`e biti iskazana na osnovu stvarnog ili planiranog stanja na odre|eni dan. organizovanje. Stati~ki posmatrano. Kamatne stope najdirektnije uti~u na prihode. Gill: Commercial Banking. Inc. Dinami~ki aspekt profitabilnosti polazi od ~injenice da se profitabilnost menja svakog momenta pod dejstvom mno{tva ~inilaca tokom svake poslovne promene. Na profitabilnost banke uti~u brojni faktori. mo`e se i}i dalje na prestrukturiranje celokupnih odnosa u upravljanju prostom i pro{irenom reprodukcijom. 201-202.

banka dr`i portfolio hartija od vrednosti radi prihoda. Iznos koji }e biti alociran na kredite i hartije od vrednosti je zna~ajna odluka menad`menta i ona zavisi od mnogih faktora uklju~uju}i i likvidnost banke. ali i radi likvidnosti.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 361 izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (‘interest rate spread’). banka ostvari dobitak ili gubitak. Dobici i gubici u portfoliju hartija od vrednosti uti~u na profitabilnost banke. Zato je korisno osvrnuti se na tzv. Me|utim. umnogome zavisi i nivo profitabilnosti banke. Kona~no. Analiza navedenih faktora i njihov evidentni uticaj na nivo profitabilnosti banke ukazuju na nu`nost upravljanja profitabilno{}u banke. Stepen konkurentnosti banke. Konkurentska pozicija banke uti~e na profitabilnost putem smanjenja sredstava raspolo`ivih za banku i preko porasta stopa koje treba platiti na ta sredstva. varira sa {irinom tr`i{ta banke. ciklus planiranja profita u banci koji ilustruje slika 11-11. Kad se hartije prodaju. gubici na kreditima i obnovljeni krediti imaju uticaj na profitabilnost banke. koji egzistira na tr`i{tu. . Od procenta uposlenih resursa odnosno iznosa resursa banke u produktivnu aktivu zavisi i rast prihoda i profitabilnosti.

u pogledu prihvatanja njihovog izgleda u budu}nosti. . Prentice-Hall. str. Graddy and Austin H. Englewood Cliffs. ulaganje u hartije od vrednosti. Regional and Global. rast sredstava banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 362 Kratkoro~na ekonomska Prva faza Procena anga`ovanih dt Upravljanje aktivom Procena izvora sredstava Upravljanje pasivom Druga faza Tre}a faza A. Scenariji godi{njeg plana fi Izve{taj menad`ment timu i grupi za strategijski plan Zvani~ni plan i godi{nji bud`et ^etvrta faza Informativna baza i kju~ni izve{taji PROFITNI CENTRI Mese~ni izve{taji o profitu Odgovornost za izve{taje Zvani~ni pisani izve{taji Kanali diskusije Slika 11-11: Ciklus planiranja profita Prva faza 50) planskog procesa po~inje konsultacijom sa ekonomskim jedinicama . Spencer: Managing Commercial Banks .Community. 147. Posle konsultacija priprema se ekonomska prognoza i distribuira na profitne centre i na centre upravljanja aktivom i pasivom. Ovaj dokument ima nekoliko funkcija: obezbe|uje informacije o poslovnoj sredini koje mogu biti kori{}ene u strategijskom procesu planiranja i obezbe|uje osnovu za razvoj profitnih ciljeva za razli~ite profitne centre u okviru banke. godine. New Jersey. 50) Duane B. 1990. Preliminarni planovi profita B.portfolijima kao {to su: kreditiranje.

Spencer: Managing Commercial Banks .. koji obezbe|uje okvir za dono{enje poslovnih odluka. (2) profitabilnost na nivou pojedina~nog korisnika (komitenta i klijenta) proizvoda i usluga banke i (3) profitabilnost poslovanja banke kao celine. uklju~uju: cenu novca. Graddy and Austinb H.51) Pregled 11-3: Pra}enje profitabilnosti proizvoda/usluge banke Naziv ra~una Broj ra~una Za analizu perioda od 199 51) Duane B. Merenje i rizik profitabilnosti banke Profitabilnost poslovanja banke mo`emo meriti na vi{e na~ina i na vi{e nivoa. struktura obaveza.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 363 Druga faza se odnosi na izve{tavanje profitnih centara o autputima iz procesa koji sadr`e razne potencijalne scenarije budu}ih performansi. Prentice-Hall. (1) Profitabilnost pojedinog proizvoda ili usluge odnosno pojedina~nog ra~una ili partije mo`e se sagledati prema {emi pregleda 11-3. ^etvrta faza predstavlja prihvatanje zvani~nih planova i pripreme za njihovo konkretno izvr{avanje. Englewood Cliffs. Navedeni plan profita predstavlja operativni plan akcija. koji mogu varirati. New Jersey. Ovde se opredeljujemo za merenje profitabilnosti poslovanja banke na tri nivoa: (1) profitabilnost na nivou proizvoda ili usluge (tj. 378380. ekonomsku stopu rasta i stopu inflacije. . visina i struktura internog bud`eta. Neki od inputa u pojedine scenarije. Regional and Global. Slede}a pitanja koja zaslu`uju pa`nju u ovoj fazi su: projekcije tro{kova. godine. Tre}a faza uklju~uje sagledavanje performansi tokom slede}e godine i kompatibilnost operativnih planova sa op{tim strategijskim planom i poslovnom strategijom banke. pojedinog ra~una odnosno partije) banke. 1990.3.5. stopu povrata sredstava. Inc. str. adekvatnost kapitala itd.Community. 11.

vra}ene stavke _________________ .poslati novac _________________ .poslata zadu`enja _________________ .obavest o depozitu _________________ .telegrafski transferi _________________ .skupljanje gotovine _________________ DODATNE STAVKE __________________________ _________________ __________________________ _________________ Din Din Din Din Din Din Din ______ Din _________________ Din ______ Din Din Din Din Din Din Din Din Din ______ ______ ______ ______ ______ ______ ______ ______ Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din .valutne transakcije _________________ .poslati ~ekovi _________________ .primljeni ~ekovi _________________ .PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 364 ANALIZA ZARADE Prose~ni saldo _________________ Minus: prose~na neprikupljena sredstva _________________ Prose~na prikupljena sredstva _________________ Minus: obavezna rezerva _____ % _________________ Prose~ni neto saldo za plasman _________________ Zarada putem kredita _____ % _________________ ANALIZA IZDATAKA Odr`avanje ra~una .

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 365 UKUPNI TRO[KOVI USLUGA _________________ Neto profit (ili gubitak) _________________ Ako je gubitak.nenapla}.rezerva ____% Din _________ Neto saldo za ulaganje Din ________ .sredstava Din _________ Prose~no napla}eni saldo Din _________ Minus: obav. to tra`i dodatni saldo _________________ Din Din Din Potpis odgovornog lica ________________________ (2) Profitabilnost na nivou korisnika proizvoda i usluga ili profitabilnost na nivou pojedina~nog komitenta i klijenta banke mo`e se izra~unati i dinami~ki pratiti pomo}u {eme date u pregledu 11-4. Pregled 11-4: Pra}enje profitabilnosti na nivou korisnika usluga Naziv ra~una__________________________________________________________ ___ Broj ra~una _____________________________________________________________ Pripada ra~unima ________________________________________________________ __________________________________________________ ______ Brojevi ra~una __________________________________________________________ __________________________________________________________ Period za analizu _______________________________________________19_______ Krediti ________________________________________________________________ _ IZVOR I KORI[]ENJE SREDSTAVA Prose~an saldo kredita Din ________ Prose~an saldo Din _________ Minus: pros.

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 366 Ukupan saldo za ulaganje ________ Alocirani kapital Ostatak sredstava Neto kori{}ena sredstva ________ Din Din _________ Din _________ Din PRIHODI I TRO[KOVI Prihodi Bruto prihod od kredita Din ________ Zadu`enja za usluge Din _________ Provizija po kreditu Din _________ Obrada kredita Din _________ Druge provizije Din _________ Ukupno napla}ene provizije Din ________ Ukupan prihod Din ________ Tro{kovi Tro{kovi analize ra~una Din _________ Kamata na depozite Din _________ Tro{kovi odr`avanja kredita Din _________ Tro{kovi provizija kredita Din _________ Obrada kredita Din _________ Drugi tro{kovi usluga Din _________ Ukupni tro{kovi usluga Din ________ Alocirani kapital ____% Din _________ Ostatak sredstava ____% Din _________ Ukupno tro{kovi bankarskih sredstava Din ________ Ukupni tro{kovi Din ________ Neto prihod pre poreza Din ________ MERE PROFITABILNOSTI Prinos na alocirani kapital ____ % Prinos na neto kori{}ena sredstva Prinos na ukupno pozajmljena sredstva ______% ______% ______% Potpis odgovornog lica _______________________ .

ROA = ROE : EM). menad`met tim }e biti uspe{an u maksimiziranju profita banke. MacMillan Publishing Company. Merenje profitabilnosti ukupnog poslovanja banke podrazumeva primenu odre|enih modela izra~unavanja i iskazivanja profitabilnosti. . New York.4. godine. tj. Banka mora da te`i ka nivou profita. Sinkey. 1989. Defini{e se kao neto prihod podeljen ukupnim ili prose~nim deoni~kim kapitalom. Merenje profitabilnosti je po nov~anoj jedinici sredstava i smatra se jednim od najboljih ra~unovodstvenih merenja op{tih performansi svake firme pa i banke (ROE = ROA x EM. ROE : (PM X AU)). 271-272. str.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 367 (3) Menad`ment tim svake banke. Multiplikator deoni~kog kapitala EM (‘equity multiplier’). Mo`e biti dekomponovan u merenje performansi i leverid` faktora (ROE = ROA x EM). preduzima mere radi: 52) (1) maskimiziranja prihoda uklju~uju}i kamate i provizije. koji }e zadovoljiti njene poverioce i deoni~are visinom prinosa na njihova sredstva tako da banka ima dovoljno duga i kapitala za efikasno poslovanje. Upravljanje kompetitivnom profitabilno{}u banke Primarni cilj banke kao finansijskog posrednika je ostvarivanje kompetitivne stope prinosa na kapital. Kako banka mo`e posti}i i odr`ati konkurentsku profitabilnost? Bankari znaju da nije lako odgovoriti na 52) Joseph F. za{titni prihod. Prinos na deoni~ki kapital ROE (‘return on equity’). To je racio ukupnih sredstva prema ukupnom deoni~kom kapitalu (EM = ROE : ROA. Jr. To je ukupni prihod podeljen ukupnim ili prose~nim sredstvima. u uslovima date sredine i regulatornih prinuda. (2) minimiziranja tro{kova uklju~uju}i kamate i op{te tro{kove. Izra`ava merenje profitabilnosti sa aspekta deoni~ara.5. Izra`ava merenje prihoda po nov~anoj jedinici sredstava. i (3) izbegavanja poreza (tzv. • • • 11. Third Edition. od kojih su najva`nije i prihva}ene kao op{ti standard slede}e mere: • Prinos na ukupno anga`ovana sredstva odnosno ROA (‘return on assets’). Ako se postignu i ostvare ove tri mere. prihod na koji se ne pla}a porez odnosno koji je oslobo|en pla}anja poreza). Iskori{}enost sredstava AU (‘asset utilization’). Defini{e se kao neto prihod podeljen ukupnim ili prose~nim sredstvima.: Commercial Bank Financial Managrment in the Financial Services Industry.

Storrs and Charls E. U eri deregulacije. cene proizvoda i usluga. Miks kori{}enja sredstava je bitan sa stanovi{ta odnosa plasmana u kredite i u hartije od vrednosti i veli~ine banke. miks izvora sredstava. sredstava i prihoda nego nisko profitne banke i. . Smatra se da su za postizavanje i odr`avanje konkurentske profitabilnosti va`ni slede}i faktori:53) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) veli~ina banke. obezbe|uju svojim zaposlenim ve}e plate i bonuse. ‘core’ depozita odnosno sa niskim stopama fluktuacije oro~enih depozita. Baughn. Pobolj{anje 53) Dr Peter S. saglasno tome. Veli~ina banke merena ukupnom aktivom je prvi preduslov za ostvarivanje ekonomije obima. Ovde su prisutne dve tendencije: smanjenje operativnih tro{kova i pove}anje plasmana u kredite gde je ve}a profitabilnost. sa deregulacijom i rapidnim promenama u tehnologiji. Thomas I. 198-201. Nema sumnje da je i tip organizacije banke jedan od faktora koji uti~u na profitabilnost banke. smatra se da postoje razlike u tro{kovima. produktivnosti i efikasnosti izme|u sistema banke sa mnogo filijala. Za ostvarenje superiornih profitnih performansi banke va`no je imati u fokusu planiranja slede}e faktore: 54) (1) Produktivnost zaposlenih. Visokoprofitne banke imaju bolju kontrolu svojih operativnih tro{kova i kamatnih izdataka nego prose~ne i niskoprofitne banke. [to je banka ve}a. Illinois. Mada o tome postoji relativno malo studija. 1988. finansijskih konglomerata i malih banaka. Walker. Edited by: William H. str. Visokoprofitne banke imaju vi{e stope neto prihoda.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 368 ovo pitanje. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 202-203. Homewood. i tip organizacije banke. to je manje va`an faktor portfolio miksa u oblikovanju profitnih performansi. istra`ivanja su pokazala da su profitabilnije banke sa visokom stopom tzv. kontrola izdataka. 54) Ibidem. miks kori{}enja sredstava. Promena tehnologije informacija i automatizacija izazvali su u bankama razli~ite optimume primene u zavisnosti od veli~ine i poslovne orijentacije svake banke. kad tr`i{te odre|uje kamatne stope depozita i kredita. bankarske holding kompanije. [to se ti~e miksa izvora sredstava. Smatra se da banka sa aktivom ispod USD 25 miliona ne mo`e biti profitabilna. Third Edition. godine. Dow Jones-Irwin. Rose: The Economics of the Banking Firm. Zaista. sve je te`e na}i odgovor na ovo pitanje. politika cena postaje kriti~ni faktor uspe{nih performansi banke. tehnologija. str.

LITERATURA: 1. Ako se ove tehnike koriste stru~no. da se sa pove}anjem u~e{}a banke na tr`i{tu pove}ava i njena profitabilnost. Beograd. (3) Efektivno upravljanje rastom i razvojem. 1983.Teorija. kao {to su GAP analiza. . [kolska knjiga. (2) Efikasnost upravljanja porezima. po{to one pa`ljivo upravljaju svojim rastom i ~vrsto dr`e pod kontrolom potencijalni rast operativnih tro{kova. Privredni pregled. Dr Milan Kne`evi}: Banka Organizacija i poslovanje. finansijski fju~ersi i opcije. organizacija. O~igledno je da superiorne performanse u bankama danas zavise od brojnih krucijalnih dugoro~nih i kratkoro~nih odluka. poslovanje. brigu o karijeri i pobolj{anje programa obuke. DURATION analiza. one mogu znatno doprineti profitabilnosti banke na dva na~ina: suprotstavljanjem {teti operativne margine od rasta kamatnih tro{kova na depozite i kompenziranjem gubitaka na hartijama od vrednosti i kreditima prema negativnim promenama kamatnih stopa na tr`i{tu . Neto kamatna margina velikih banaka je ~esto klju~ni faktor u determinisanju godi{nje profitabilnosti i ona je osetljija na promene kamatnih stopa od neto kamatne margina malih banaka. Smatra se da }e ovaj faktor biti jo{ va`niji u budu}em poslovanju banaka u cilju ostvarivanja visokih performansi. izlo`enosti riziku i efikasnosti kojom svaka banka reaguje na promene potreba korisnika svojih proizvoda i usluga. Zagreb. Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . Visokoprofitne banke efektivno koriste hed`ing tehnike upravljanjem rizikom kamatne stope. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. performansama orijentisan menad`ment. Smatra se. prvo izdanje. kojima se oblikuju nivoi autputa. agresivnije kori{}enje automatizacije. Kontrola nad izdacima za poreze i efektivan menad`ment nad zaradama koje podle`u i koje ne podle`u porezima obi~no su superiorni u okviru visokoprofitnih banaka. Visokoprofitne banke obi~no br`e rastu od banaka sa prose~no ostvarenim zaradama. Margina izme|u kamatnih stopa na aktivu i kamatnih stopa na pasivu je daleko va`nija nego sam pravac promena kamatnih stopa u odre|ivanju {ta se de{ava sa profitom banke. Treba pri tome imati u vidu da }e korist od produktivnosti zahtevati otvorenost ka promenama. 2. 1984. a to su studije istra`ivanja i pokazale.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 369 produktivnosti zaposlenih u bankama zahteva}e ubudu}e bolje analize i poznavanje tro{kova banke i efektivno kori{}enje dugoro~nog i kratkoro~nog planiranja. (4) Upravljanje izlo`eno{}u riziku kamatne stope. kontinuitet istra`ivanja tr`i{ta.

9. Illinois. 5. Dow Jones-Iewin.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 370 3. edited by Sherman J. Illinois. Stigum and Rene O. New Jersey. Maisel. 1977. 1989. Third Edition. Lowell Bryan and Paul Allen: Geographic Strategies for the 1990s Preparing for a Smart Endgame. drugo izdanje. New York. Edited by: William H. Inc. Walker. Poduze}e Banka. Illinois. Mack: Capital Planning and Management. Sinkey. Nau~na knjiga. 1983. Jugoslavensko bankarstvo br. Walker. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Spencer: Managing Commercial Banks Commununity. Englewood Cliffs. Eisenbeis. 19. 17. Prentice Hall. 1990. Baughn. 8. Beograd. februar 1989. Duane B. Homewood. 1981. John Wiley & Sons. Prentice-Hall. Homewood. Fourth Edition. Storrs and Charls E. Third Edition. godine. Walker. 7.: Managing Bank Assets and Liabilities Strategies for Risk Control and Profit. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Branch. New York.. 1988. Dow Jones-Irwin. 4. Thomas I.. 14. 15. Regional and Global. Maisel: The Meashurement of Capital Adequacy. Donald B. October 1988. Graddy and Austin H. Third Edition. u knjizi: The Bankers’ Handbook. New Jersey. Englewood Cliffs. strana 104. Dow Jones-Irwin.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Joseph F. Jr. Chocago. Third Edition. Reed and Edward K. 16. Dr Ronald L. 1989. 1988. Marcia L. The University of Chicago Press. Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti. Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. Barrons. 12. Chicago. edited by Sherman J. Timothy P. Edited by: William H. Jr. Homewood. New York. Dr Ante Katunari}: Banka Principi i praksa bankovnog poslovanja. Edward W. Illinois. Baughn. Edited by: Richard C. 1990. The University of Chicago Press. Reifler and Lazaros P. Hartman and John E. Sherman J. Beograd. 1985. Storrs and Charls E. 13. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. u knjizi: Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. 1990. 1990. Storrs and Charls E. Homewood. Thomas I. Zagreb. Olson: Evalution of Financial Performance. 1981. Barron’s. Gill: Commercial Banking. 11. Maisel. Aspinwall and Robert A. Dow Jones-Irwin. Baughn. .2. 6. Mavrides: Funding Source and Strategies for Banks of Various Sizes. 10. MacMillan Publishing Company. 18. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Edited by: William H. Thomas I. Third Edition. 1988. New York. u knizi: Handbook for Banking Strategy. ABA Banking Journal.

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 371 Edited by: William H. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Illionis. Storrs and Charls E. 1985. Humphrey: Cost and Scale Economies in Bank Intermediation. Rose: The Economics of the Banking Firm. Edited by: Richard C. Storrs and Charls E. Frank P. Thomas I. . 1984. Dow Jones-Irwin. New York. 23. Preager. 21. New York. 1988. Dow Jones-Irwin Homewood. Aspinwall and Robert A. Johnson: Commercial Bank Management. Emmanuel Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Third Edition. Dr Peter S. David B. Edited by: William H. Johnson and Richard D. John Wiley & Sons. 22. Homewood. Baughn. Walker. New York. Baughn. Thomas I. The Dryden Press. Walker. Eisenbeis. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 1985. 1988. 20. Illinois.

PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE OKVIR DVANAESTE GLAVE: • Pojam i vrste rizika u poslovanju banke • Koncept i proces upravljanja rizikom banke • Merenje rizika poslovne banke • Mere zaštite banke od mogu}ih rizika .Upravljati rizikom zna~i uticati na njegovo smanjenje! GLAVA 12.

ali ih je nemogu}e eliminisati. usluga.1. rizika i neizvesnosti u tr`i{noj privredi Koncept tr`i{ne privrede podrazumeva slobodno delovanje ekonomskih zakona u domenu ponude i tra`nje roba. novca i nov~anih vrednosnih papira u okviru jedne nacionalne privrede .1. ali se ne mo`e eliminisati. Rizik je. novca ili vrednosnih papira. niko nema stoprocentnu sigurnost da }e uspeti prodati svu svoju proizvedenu koli~inu proizvoda ili prodati odgovaraju}u raspolo`ivu ‘koli~inu’ usluga po odgovaraju}im povoljnim cenama. str. kako to ka`e dr D. sam na~in proizvodnje i prodaja roba i usluga nepoznatom kupcu u tr`i{noj privredi uvek nose sa sobom odre|eni stepen poslovnog rizika. kao {to su banke u SAD i zemljama Zapadne Evrope. 38. pro{iruje i van granica jedne zemlje i podrazumeva se pod izrazom globalizacije u me|unarodnim ekonomskim i finansijskim odnosima. proizvodnog ili uslu`nog preduze}a ili banke rizik se mo`e smanjiti ili u najboljem slu~aju minimizirati. Polaze}i od navedenih tr`i{nih uslova. Dragi{i}. Mogu}e je neke vrste rizika smanjiti i minimizirati. POJAM I VRSTE RIZIKA U POSLOVANJU BANKE 12. nepoznatom kupcu.dr`ave. slobodno delovanje ekonomskih zakona u me|unarodnim razmerama treba shvatiti uslovno s obzirom da svaka dr`ava unutar svojih granica ima specifi~nosti i manje ili ve}e ekonomske intervencije i ograni~enja. “imanentna kategorija robne proizvodnje i ne mo`e se eliminisati. radne snage. Dakle. U takvim uslovima. o kojoj smo ranije ne{to govorili. U savremenim uslovima ta se sloboda. godine.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 373 12. 1967.1. posluju u uslovima veoma o{tre konkurencije kako u okviru samih bankarskih institucija tako i {ire uklju~uju}i i nebankarske institucije. a ne podle`u propisima koji va`e za banke i koji su obi~no rigorozniji. U savremenim tr`i{nim privredama razvijenih kapitalisti~kih zemalja isti tr`i{ni mehanizam deluje i kad je u pitanju ponuda i tra`nja radne snage. Beograd. Naro~ito veliki izazov za banke su upravo nebankarske institucije koje rade skoro sve poslove kao i banke. . po pravilu. primorava banke i 1) Dr Dragoljub Dragi{i}: Teorijske osnove istra`ivanja tr`i{ta. ali je ~injenica da je on uvek prisutan. svaki privredni subjekt nudi svoje proizvode odnosno usluge.” 1) Istra`ivanjem tr`i{ta od strane pojedina~nog privrednog subjekta. Taj rizik mo`e biti ve}i ili manji. Savremene banke u razvijenim tr`i{nim privredama kapitalisti~kih zemalja. Naime. Pojam izvesnosti. pod odre|enim uslovima. respektuju}i pri tom specifi~ne propise pojedinih zemalja. Takva tr`i{na situacija na bankarskim tr`i{tima. Nau~na knjiga.

Polaze}i od toga da se poslovi mogu obavljati pod razli~itim okolnostima. Third Edition. Po pravilu. MacMillan Publishing Company. Stvarna promena = predvi|enoj promeni Neizvesnost je nepredvi|ena promena i nepredvi|eni doga|aj. Rizik mo`e imati materijalnu i nematerijalnu komponentu. New York.2) Smatra se da poslovi ~ije se izvr{enje o~ekuje pod normalnim uslovima ili pak poslovi za koje se o~ekuje da }e sa sigurno{}u biti ostvareni . . rizik je ne{to {to je u su{tini predvidivo. Izvesnost = nema promena ili su zanemarive Me|utim. Upravo ta odstupanja od unapred predvi|ene verovatno}e jeste mogu}i rizik.2. da se poslovi obave u ve}oj ili manjoj meri bolje ili lo{ije nego {to se o~ekivalo. Sinkey. rizika i neizvesnosti jasno ukazuje na mogu}e domete i granice mogu}nosti upravljanja poslovnim rizicima u bankarstvu. korisno je sagledati slede}e pozicije.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Jr. 12. Stvarna promena = predvi|ena promena + nepredvi|ena promena Navedena kategorizacija uslova poslovanja preko izvesnosti. Ne mo`e se pouzdano meriti. Definisanje rizika poslovne banke Da bi se rizik u bankarskom poslovanju mogao precizno definisati. 1989.1. str. mo`e se desiti.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 374 druge finansijske institucije da raznim inovacijama posti`u bolje tr`i{ne performanse i da budu ekonomski i finansijski sna`nije kako bi lak{e podnele o~ekivani ili neo~ekivani rizik. Materijalna se mo`e reflektovati u gubitku dela ili 2) Joseph F. Rizike u bankarstvu treba osvetliti sa vi{e aspekata kako bi se moglo njima {to uspe{nije upravljati.izvr{eni ne trpe nikakav rizik ili je on zanemariv odnosno u granicama normale. svaka neizvesnost i neplanirano i iznenadno de{avanje u pojedinim poslovnim aktivnostima banke predstavljaju rizik. mada postoje statisti~ke metode kojima se mogu izra`avati verovatno}e nastaka neke promene i nekog doga|aja. 392-393. Za takve sigurne i nepromenljive uslove u kojima se obavljaju poslovi ka`e se da se poslovi obavljaju u uslovima izvesnosti. Dakle. neophodno je poznavati su{tinu rizika u bankarskom poslovanju. godine. ali se ne zna u kojem se stepenu mo`e ostvariti u budu}nosti.

Me|utim. 66. godine. dok se rizik nematerijalne prirode mo`e iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imid`a. 1986. Ako bankarski menad`eri kontroli{u ove portfolije rizika i efikasnost poslovanja svojih firmi. izgleda i sli~no. Finnerty: Corporate Financial Analysis: A Comprehensive Guide to Real-World Approaches for Financial Managers. 1985. oni ne moraju da brinu o insolventnosti banke ili o eventualnom neuspehu banke (bankrotstvu). 392. 3) Portfolio poti~e od italijanske reci ‘portafoglio’. 68. rizik se mo`e najbolje razumeti u portfolio kontekstu. kada se ka`e da je dogo|aj predmet neizvesnosti. Danas se portfolio koristi da bi ozna~io ‘portfolio finansijske aktive’. njene funkcije. koja se sastoji prete`no od kredita. ali i na status koji mo`e imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke. New York. promenama depozita i sa sposobno{}u du`nika da vrate kredite. Vlasnici ovog portfolija smatraju sadr`aj ovog portfolija veoma va`nim posebno akcentuju}i dve stvari: (1) sigurnost . 1989. Za bankare i zajmodavce upo{te portfolio neizvesnost raste sa promenama u kamatnim stopama. 5) Postoji niz definicija rizika. godine. str. Risk and Insurance Management Society. ali su svi mogu}i izlazi i njihova relativna verovatno}a pojedina~no poznati.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 375 celine neke stvari. ove nepoznanice generi{u tri bazi~na portfolio rizika sa kojim se banke suo~avaju: (1) rizik kamatne stope. zna~i nositi i ‘foglio’ {to zna~i list ili pregled. Zato je veoma va`no poznavanje rizika pri odre|enoj stopi kapitalizacije sredstava. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. str. sa raznih aspekata.rizik i (2) vrednost portfolija. 6) Risk Management Glossary. 4) Razlikujemo rizik od neizvesnosti. 5) John D.3) Danas se portfolio u banci povezuje sa produktivnom aktivom. Naro~ito je va`no razumevanje kako rizik ‘ulazi’ i uti~e na proces stvaranja vrednosti. Neizvesnost je jasno nedovoljna sa ta~ke gledi{ta dono{enja odluka. Sinkey. Nave{}emo neke definicije koje vrlo precizno. Sa finansijske ta~ke gledi{ta. McGraw-Hill Book Company. Kasnije je re~ ‘portfolio’ ozna~avao va`na dr`avna dokumenta. U ve}ini slu~ajeva podru~je mogu}eg ishoda mo`e biti pribli`no sa puno smisla i (mo`da subjektivno) mogu}e ili mera relativne verovatno}e slu~aja mo`e biti povezana sa svakim mogu}im ishodom. Third Edition. New York. . godine. Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Komponente vode poreklo od latinske re~i “portare”. MacMillan Publishing Company. Ka`e se da je doga|aj predmet rizika. kada postoji vi{e nego jedan mogu}i izlaz. Naravno. str. defini{u rizik:6) (1) verovatno}a gubitka ili izlo`enost gubitku. 4) Joseph F. smatra se da ni jedan od mogu}ih ishoda ni njihova relativna verovatno}a nisu poznati. (2) rizik likvidnosti i (3) kreditni rizik. New York.

Vrste i podru~ja rizika poslovne banke Prema W. . . 12. . (3) opasnost koja mo`e uzrokovati gubitak. 1990.strani ili internacionalni rizik. U okviru svake od ovih grupa. .~isti rizik. 7) William T.finansijski rizik.rizik upravljanja odnosima aktiva / pasiva. (7) odstupanja od stvarnih gubitaka.spekulativni rizik.pretpostavljeni rizik. bilo da su vezane za uspeh obavljanja pojedinih poslova banke ili da su sumarno iskazane preko bilansa uspeha banke.T. str.7) rizici u bankarskom poslovanju dele se u tri grupe: (1) portfolio rizici.rizik prevare (malverzacije) .3.1. 15-17.rizik ulaganja. (6) gubitak potencijalonog iznosa nov~ane jedinice (dolara). Sa aspekta banke.subjektivni rizik. (2) rizici isporuke i (3) rizici finansijske revizije. . .tr`i{ni rizik.normalni doma}i rizik. godine. svrstane su odre|ene vrste rizika i to: (1) Portfolio rizici dele se u dve grupe: (a) Kreditni ili rizici nepla}anja: .rizik leverid`a i adekvatnosti kapitala. (4) opasni poduhvati ili uslovi koji pove}avaju verovatno}u u~estalosti ili ozbiljnosti od gubitaka.objektivni (ciljni) rizik. Bankers Publishing Company. Rolling Meadows. .Applying Cost-Effective Controls and Procedures. .rizik vanbilansnih aktivnosti. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions . Illinois. i (9) psiholo{ka neizvesnost u odnosu na gubitak.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 376 (2) mogu}nost ili {anse za nastanak gubitka. Pojave koje za kona~ni rezultat imaju gubitak u nov~anom izrazu. (b) Rizici kamatne stope: . . . (8) mogu}nost da stvarni gubici odstupaju od o~ekivanih. predstavljaju rizike banke. (5) imovina ili osoba izlo`ena gubitku. bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odnosno za funkciju banke kao nov~anog posrednika izme|u onih koji imaju “nezaposlen” novac i onih kojima taj novac treba da bi ga ‘uposlili’. . Thornhill-u. .

tako|e rizici ljudskih resursa i 8) Ibidem. (5) neopipljive resurse tj.rizik detekcije. (3) Rizici finansijske revizije: .rizik prevare (malverzacija).rizik prevare (malverzacija). . telekomunikacije. 19-20. . (4) naturalne resurse tj. zemljotresi. transportni rizici. (2) ljudske resurse tj.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 377 . .rizik uro|enosti. . mogu se sa aspekta izlo`enosti riziku klasifikovati u tri grupe: (1) direktna izlo`enost riziku.rizik likvidnosti. (3) finansijske resurse tj. interni ili eksterni kriminal. . kapital. . zaposlene i njihovu kompetenciju da vr{e odre|ene im poverene poslove.rizik vanbilansnih aktivnosti. .~isti rizik. eksplozija.rizik kupovne snage.~isti rizik. .nesistemati~ni rizik.sistemati~ni rizik. kreditore i kolateral. u ovu kategoriju se mogu uklju~iti i prirodne opasnosti kao {to su: munje i gromovi. . koja uklju~uje: sve direktne fizi~ke {tete rizika koje bi mogle rezultirati u parcijalnom ili totalnom gubitku. energiju i druge korisne resurse.~isti rizik.supsidijarni rizik. na kojima mo`e do}i do {tete ili gubitaka.rizik operativne efikasnosti. fiksnu aktivu svih tipova i oblika. . koji mo`e rezultirati do opasnosti pod ljudskom kontrolom. pouzdane i poverljive politike. (2) Rizici isporuke: . . protivpo`arne usluge itd. depozite.rizik kontrole. . poplave i oluje. ovde se mogu uklju~iti: vatra. o{te}ena ili uni{tena aktiva. str.tehnolo{ki rizik. . Svi navedeni ban~ini resursi. . Identifikacije izlo`enosti rizicima bankarskog poslovanja obuhvataju slede}e ban~ine resurse: 8) (1) fizi~ke resurse tj. vodu.

New York. navodimo okvir za analizu rizika kao primer {ta takva analiza rizika obuhvata. kona~no. 1989. Kao {to pokazuje navedena slika.Bilasni ili portfolio rizik . MacMillan Publishing Company. Ukupan efekat rizika banke odra`ava se na visinu profita banke kao poslovni rizik banke. nesposobnost ili povrede u nesre}nim slu~ajevima. koja uklju~uje nenamerne ili namerne nepravde individualcima ili posebnim javnim li~nostima (delikt) kao suprotstavljanje kriminalnim nepravdama u dru{tvu. str.vode}e .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 378 korisnika usluga uklju~uju}i smrt.9) KONCEPT HOLDING BANKE Isporuka finansijskih usluga Bankarske Nebankarusluge ske usluge Mati~ne usluge Regulisanje (ure|enje) holding Regulisanje rizika Konsolidovani bilans Ban~ine Ostale Mati~na podru`nice podru`nice kompanija : . koja uklju~uje: doga|aje koji bi mogli prouzrokovati ili gubitak zarada ili pove}ane tro{kove (izdatke) evaluirane operativnim poslovanjem.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. te rizi~ne ta~ke i vrste rizika su brojne. Poslovni rizik (‘business risk’) je varijabilnost profita banke koji bi egzistirao ~ak i ako bi bio 9) Joseph F.Tehnolo{ki rizik . Jr. (2) indirektna izlo`enost riziku. 396. rizik ljudskih resursa i njihovih porodica ili korisnika usluga mo`e uklju~iti kidnapovanje.Rizik poslovne efikasnosti . uzimanje za taoce i povrede od terorizma. {to ~ini poslovanje holding sitema slo`enijim. godine.Rizik vanbilansnih aktivnosti Rizik isporuke: . . ljudski resursi treba da budu u vezi sa akcijama koje rezultiraju kao kori{}enje droge ili alkohola. (3) izlo`enost riziku preko odgovornosti za tre}a lica. Na slici 12-1.Rizik tr`i{ne strategije Slika 12-1: Okvir za analizu rizika holding banke Analiza rizika holding banke treba da uka`e na klju~ne ta~ke i procese nastanka rizika.. ugovornu ili statutarnu odgovornost i odgovornost direktora instituciji. Sinkey.Rizik afilijacije .

regulacija itd. 5) Segmentacija tr`i{ta. 9) Tr`i{no pozicioniranje. 12. 2) Likvidnost i repozicioniranje sredstava.1. Inc. Pobednik }e biti u stanju da plati ljude koji uspe{no ostvaruju rezultate. banka treba da preduzme na podru~ju finansijskih usluga aktivnosti11) u kojima }e dominirati slede}e karakteristike: 1) Profitabilnost. Regional and Global. godine. . Graddy and Austin H.4.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 379 totalno finansiran deoni~kim kapitalom. 541. Pobednik }e biti u stanju da vr{i selekciju tr`i{nih ni{a. Ne}e nabavljati sredstva da bi ih dr`ao do dospe}a. organizuje i upravlja efektivno diskretnim tr`i{nim segmentima. 7) Integrisana struktura poslova. 8) Restrukturiranje kompenzacione politike. 4) Pove}ana produktivnost.) 10) U cilju smanjenja negativnog dejstva efekata na profit. str. Prentice-Hall. Pobednik }e biti u stanju da ostvari superiornost proizvoda u bilo kojem konkurentskom tr`i{nom segmentu. Pobednik }e biti u stanju da se oslobodi sredstava kad ona vi{e ne odgovaraju knjigama ili profilu rizika institucije. Spencer: Managing Commercial Banks . Pobednik }e biti u stanju da identifikuje. New Jersey. Pobednik }e gledati da organizuje diskretne poslove i da uslu`uje pojedina~ne setove potreba korisnika usluga.Community. konkurencija. 3) Pozitivna margina. Korisnik usluga }e ultimativno birati najbolji proizvod na tr`i{tu bez obzira ko ga nudi. Produktivna aktiva treba da bude finansirana na uskla|enoj ili hed`ing bazi. Pobednik }e biti u stanju da organizuje i efektivno koristi supsidijarno poslovanje kao jednu integrativnu jedinicu. Pobednik ostvaruje {to ni`e nefinansijske tro{kove da bi razvio nove. Finansijska piramida poslovne banke 10) Duane B. Gubitnici verovatno imaju previ{e kapitala i ostvaruju neodgovaraju}i prinos. Ovo }e biti posebno va`no za manje institucije kao glavne konkurente koji se u njima kre}u. 1990.. Kompenzacije hijerarhijske strukture }e biti stvar pro{losti za pobednika. Ni`e margine }e iziskivati potrebu ni`ih tro{kova. Poslovni rizik raste sa okru`enjem u kojem banka posluje (asortiman proizvoda i usluga. 6) Kompletne i konkurentne linije proizvoda. Pobednik }e biti u stanju da zaradi adekvatan prinos na kapital ~ak i sa ni`om neto kamatnom mar`om. Klju~ efektivnog menad`menta je saznanje u kom poslu (delatnosti) ste prisutni. July 1983. koje mo`e definisati nasuprot svima koji dolaze. jeftinije na~ine distribucije i posti`e ve}u produktivnost. Englewood Cliffs. 11) Gorge Vojta: The Magazine of Bank Administration. Pobednik }e biti u stanju da ostvari razuman (umeren) profit u toku svake faze poslovnog ciklusa.

godine. Third Edition.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 380 U pogledu stabilnosti ukupnih raspolo`ivih izvora. (2) drugi “sloj” sredstava je po obimu ne{to manji od prvog. zatim sredstva osiguravaju}ih kompanija. Prihodi i dugoro~ni rast 1. 12) John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and Investment Terms. koji nemaju neke sigurnosti za uspeh. srednjeg i visokog rizika ulaganja pokazuje slika 12-2. znatno manji i od prvog i od drugog sloja. pa do niskog. 1991. pa tek onda sredstva poslovnih banaka. Visoki rizici 3. anga`ovan je i plasiran u spekulativne poslove koji mogu doneti relativno dobar prihod ako se dobro obave. (3) tre}i “sloj” je relativno manji deo plasiranih sredstava. donose visoke profite. Strukturu rizi~nosti mogu}ih ulaganja sredstava po~ev od zadovoljavaju}e sigurnosti i likvidnosti. najmasovnija i najstabilnija sredstva ~ine sredstva penzionih fondova. Spekulacije 2. u obliku piramide rizika ulaganja. ali ako se poduhvati uspe{no okon~aju. . 4 3 2 4. Likvidnost i sigurnost 1 Slika 12-2: Struktura rizi~nosti finansijske piramide12) Kao {to pokazuje slika 12-2. ali jo{ uvek znatan po svom u~e{}u u ukupnim plasmanima i treba da donosi relativno dobar prihod i da obezbe|uje mogu}nosti dugoro~nog rasta banke. str. New York. Barrons’ Business Guides. koje obezbe|uje pristojan i stabilan prinos na investirana odnosno plasirana sredstva. relativno mali deo plasiranih sredstava u visokorizi~ne poslove. 147. i (4) ~etvrti “sloj” predstavlja. u strukturi rizika finansijske piramide razlikujemo nekoliko ‘slojeva’ rizi~nosti ulaganja finansijskih sredstava: (1) prvi “sloj” predstavlja najobimniji deo plasiranih sredstava banke i treba da ima karakteristike sigurnog i likvidnog ulaganja.

(4) Rizik klijenata. 7-11. Tehnolo{ki napredak u ‘proizvodnji i isporuci’ finansijskih odnosno bankarskih usluga (bankomati itd.) u~inili su ih udobnijim i efikasnijim za pristup korisnika sredstvima i informacijama. tri tehnolo{ke snage su dovele do promena u depozitnim institucijama odnosno bankama: (1) elektronika. koja zna~i: (1) T = rizik tehnologije (‘technology risk’). MacMillan Publishing Company. Glavna implikacija ovih tehnolo{kih promena je da su istisnute papirne transakcije i ljudska energija elektronskom slikom i elektir~nom energijom. profit i kapital banke. KONCEPT I PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE 12. 1989. str. (2) automatizacija i (3) telekomunikacije. veoma su dinami~ne.adekvatnosti kapitala. profit i kapital banke. godine. (2) R = rizik promene propisa (‘risk of reregulation’). Rizik propisa je rizik koji nepredvi|ene akcije za promenu propisa ili neaktivnost mogu imati na profit i kapital banke. (3) Rizik kamatne stope. Za korisnike bankarskih proizvoda i usluga bitne su dve prakti~ne stvari u bankarstvu: udobnost i pristupnost sredstvima i informacijama. zaradu i kapital banke. 14) (2) Promena propisi ili reregulacija. (1) Tehnologija se mo`e definisati kao ‘tehni~ki metod za ostvarivanje prakti~nih ciljeva (svrha)’. (4) C = rizik korisnika (“customers risk”). Ovo je rizik koji nepredvi|ene promene kamatnih stopa mogu imati na neto kamatni prihod. Sinkey. Rizik tehnologije ili tehnolo{ki rizik manifestuje se u tome da }e tehnolo{ke promene u~initi postoje}i sistem usluga i na~ina isporuke zastarelim. {to mo`e imati negativnih posledica na zaradu. U stvari. Rizik da }e konkurenti preuzeti klijente i tr`i{te {to mo`e imati posledica na potencijal.1. Smatra da je pet faktora kriti~no u tom procesu promena obuhva}enim skra}enicom TRICK.2. 14) Ibidem. Ovaj rizik ukazuje na verovatno}u da bi banka mogla da postane insolventna. . 401. Sinkey-u. Jr. (3) I = rizik kamatne stope (‘interest rate risk’). str.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 381 12. Ova vrsta rizika se ~esto naziva i poslovni rizik ili rizik konkurencije.13) promene u okru`enju ili ekonomskoj sredini u kojoj banke posluju. New York. odnosno ako svi 13) Joseph F. Koncepti rizika poslovne banke Prema J. Third Edition.: Commercial Banks Financial Management in the Services Industry.2. (5) K = rizik adekvatnosti kapitala (‘risk of kapital adequacy’). (5) Rizik solventnosti .

Mi }emo se ovde ograni~iti na jednu. str. godine. kojom prilikom se ocenjuje efektivnost performansi postoje}e organizacione strukture i reorganizacijom nastoji do}i do racionalnije.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 382 navedeni rizici pokazuju da }e profitni potencijal oslabiti i da }e kapital banke eventualno da se smanji . ovde ih ne}emo ponavljati. odnosno: TRICK + racionalna sopstvena korist = finansijska inovacija Kad je re~ o riziku poslovne banke kao depozitno-kreditne institucije. Bankers Publishing Company.i{~ezne.Thornhill: Risk Management for Financial Institutions . 15. .15) Naravno. to mo`e imati posledice na adekvatnost kapitala banke. 1990. Illinois. Strukturne inovacije u organizacionoj formi su tako|e deo ovog procesa. Pod stalnim pritiskom navedenih rizika. postoje razli~ite podele finansijskog rizika u poslovanju banke. Rolling Meadows. Po{to smo ih naveli kod razmatranja vrsta rizika. godine. koja po na{em mi{ljenju najbolje odra`ava koncept rizika jedne banke kao depozitno-kreditne institucije. 16) KONCEPT RIZIKA Portfolio rizik Rizik revizije Rizik isporuke Kreditni rizik Rizik kamtne stope Slika 12-3: Koncept rizika banke Svaka od navedenih grupa rizika obuhvata vi{e tipova finansijskog rizika banke. koncept rizika banke je predstavljen slikom 12-3. 531. finansijske inovacije.Applying Cost-Effective Controls and Procedures. 1990. New York. Prema W. Jedna od takvih inovacija je promena organizacione strukture ili reorganizacija. str. on se defini{e “kao neizvesnost da }e sredstva zaraditi ocekivanu stopu prinosa ili }e mozda nastati gubitak”. 16) Wiliam T. Zato se sa pravom mo`e re}i da su potencijalni uslovi za nastanak navedenih pet rizika i sagledana racionalna sopstvena korist u stvari finansijska inovacija. 15) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. menad`ment banke treba da nalazi racionalna re{enja uklju~uju}i i tzv. Barron’s Business Guides. efikasije i efektivnije organizacione strukture. Thornhill-u.

rizik likvidnosti. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 1990. zarada i usluga od uticaja slu~ajnih gubitaka ili zadr`avanjem {tete na prihvatljivom minimumu ‘tro{kova rizika’. Third Edition. 19) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms.2. rizik refinansiranja. To se ~ini kombinovanjem faktora kao {to su: interna politika banke. kontroli i finansiranju slu~ajnih izlo`enosti gubicima. str. osnovni rizik.gubici koji su samoosigurani. godine. str. (2) premije osiguranja sredstava pla}ene bankarskim osiguravaju}im kompanijama za usluge i finansijsku za{titu protiv katastrofalnih gubitaka i rizika koje banka ne mo`e snositi bez ovakve za{tite. gde se hed`ing kamatne stope primenjuje kao jedna menad`ment tehnika.tro{kovi administriranja bankarskom upravlja~kom funkcijom rizika i osiguranja. smatra se da se to odnosi na ban~inu funkciju kupovine osiguranja. 1990. U {irem i prihvatljivijem smislu. 18) Douglas G. 531. 19) 17) Prema drugim klasifikacijama rizika u banci. Kontinuitet procesa upravljanja rizikom Upravljanje rizikom banke defini{e se na razne na~ine. imamo podelu na slede}e tipove rizika: kapitalni rizik. 534. kreditni rizik. godine. Walker.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 383 Ovim `elimo da uka`emo na ~injenicu da postoje razli~iti prilazi i konceptualni okviri rizika banke. to se koristi u op{toj proceni. New York. Svrha primene tehnika upravljanja rizikom je o~uvanje bankarskih resursa. str. Baughn. Storrs and Charls E. to se odnosi na upravljanje dinamikom rizika koji okru`uju aktivnosti kreditiranja i depozita. rizik kamatne stope. (3) tro{kovi kontrole rizika sredstva koja se koriste za kontrolu rizika (preventiva gubitaka) i smanjenje nepredvidivih gubitaka. rizik isporuke. Hoffman: Risk Management. neosigurani ili zadr`ani u okviru zaklju~aka politike osiguranja. Barron’s Business Guides. {to treba imati u vidu prilikom analize rizika u poslovnim aktivnostima banke. politi~ki rizik. Thomas I. 1988. Illinois. Homewood.2. rizik reinvestiranja itd. Vidi detaljnije: Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms.17) 12. i ugovori sa osiguravaju}im kompanijama i samoosiguranjem. i (4) izdaci upravljanja . . New York. rizik sistema pla}anja. Barron’s Business Guides. U naju`em smislu. rizik druge zemlje. Edited by: William H. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izlo`eno{}u bankarskog posla razli~itim tipovima rizika. rizik razmene. Pri tome se ‘tro{kovi rizika’ defini{u kao: 18) (1) zadr`ani gubici . 438-439. Dow Jones-Irwin. ~ak u jednom {irem i jednako korektnom kontekstu. godine. operativni rizik. Ili.

pre svega. . Edited by William H. 21) Douglas G. Hoffman: Risk Management. Third Edition. potencijalno izlo`enom katastrofalnom gubitku takvom. Proces upravljanja rizikom banke je. Baughn.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 384 Ina~e. Illinois. proces se sastoji od nekoliko logi~nih faza: rizik ili identifikacija izlo`enosti riziku. ~iji je cilj da za{titi sredstva i profit organizacije (banke) u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego {to oni nastanu. To ilustruje slika 12-4. 1985. 439. merenje i vrednovanje identifikovanih izlo`enosti. 68. i finansiranje preko osiguranja i drugih sredstava. str. Storrs and Charles E. u knjizi: The Bankers’ Handbook. kontrola ovih izlo`enosti kroz eliminaciju i/ili smanjenje.” 20) Upravljanje procesom rizika u banci uklju~uje pet me|usobno povezanih elemenata odnosno faza: (1) identifikaciju izlo`enosti riziku. Risk and Insurance Management Society. koji moraju biti od strane banke kontinuirano procenjivani. mo`e nastaviti funkcionisanje bez ozbiljnih nevolja za svoju finansijsku stabilnost. New York. jedan upravlja~ki proces i zbog toga on mora biti primenjivan u kontinuitetu. (2) ocenu odnosno procenu rizika. 1988. banka je stalno izlo`ena novim rizicima. Dow Jones-Irwin. upravljanje rizikom (‘risk management’) se defini{e na slede}i na~in: “Disciplina upravljanja. (4) finansiranje rizika. i (5) upravljanje rizikom. Procena rizika Identifikacija izlo`enosti riziku U pravljanje rizikom Finansiranje rizika K ontrola rizika Slika 12-4: Kontinuitet upravljanja rizikom 22) 20) Risk Management Glossary. Thomas I. Dru{tvena i pravna sredina u kojoj banka posluje tako|e se konstantno menja. Homewood. kao {to ga ~ine bog. ljudska gre{ka ili sudije u sudu. godine. kontrolisani i finansirani. U praksi. (3) kontrolu rizika. finansiranje ostatka izlo`enosti. str. Kao rezultat toga. tako da organizacija (banka) u slu~aju velikog gubitka.21) Aktivnosti banke podrazumevaju kontinuirano uklju~enje u odgovaraju}e svakodnevne promene sredine. Walker. godine.

2. 5. str. Poznavanje ‘vrednosti’ resursa. UPRAVLJANJE 12. disciplina upravljanja rizikom u bankarstvu nije jo{ potpuno razvila op{teprihva}ene principe sli~ne onima koje. Alokacija tro{kova finansiranja rizika u okviru operativnih jedinica na pravi~noj. KONTROLA RIZIKA 6.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 385 Kao disciplina upravljanje rizikom (‘risk management’) je relativno nova disciplina. na primer. U praksi banaka mogu biti od korisni vode}i principi prikazani u pregledu 12-1. Merenje ‘teku}eg’ rizika. Koordinacija kontrole rizika u okviru ciljeva organizacije. Kompletno poznavanje glavne izlo`enosti slu~ajnim gubicima. Odr`avanje sistematskog monitoringa efektivnosti raznih programa kontrole rizika. Anga`ovanje top menad`menta. Jasno kretanje ka godi{njim ciljevima. Ona se razvila od delatnosti osiguranja. V. imaju preduze}a 22) Ibidem. 7. Kreiranje podstreka za smanjenje rizika i potencijalnih ili aktuelnih tro{kova gubitka. (ADMINISTRACIJA) 13. Jasno oblikovana struktura upravljanja rizikom. 14. Pregled 12-1: Vode}i principi u procesu upravljanja rizikom banke23) Elementi I. PROCENA RIZIKA 3. Kompletno poznavanje resursa. . FINANSIRANJE 9. 11. 440-441. III. ^vrsto komuniciranje sa svim nivoima koji u~estvuju u upravlja~kom procesu. Aplikacija {irokog pristupa finansiranja rizika RIZIKA koriste}i sva raspolo`iva finansijska sredstva. jer se u osiguranju shvatilo da se tradicionalnim procesima osiguranja ne mogu vi{e efektivno i ekonomi~no re{avati problemi rizika u svim situacijama. razumljivoj i prihvatljivoj osnovi. Odr`avanje odgovaraju}e finansijske za{tite od ‘katastrofa’. 23) Ibidem. 4. Po{to je mlada. IV. II. Prognoza ‘budu}eg’ rizika i gubitaka. IDENTIFIKACIJA IZLO@ENOSTI Vode}i principi 1. 10. 8. 15. str. 440-441.

: Regulatory Attitudes toward Risk. Sinkey. edited by David B. New York. godine. Ballinger Publishing Company. 353. Eisenbeis. 25) Granica o~ekivanog rizika kamatne stope i potencijalne zarade Idetifikacija nivoa prihvatljivosti rizika i profitabilnosti Primena strategija upravljanja rizikom * Gap analiza * Trajanje * Simulacija * Prognoza kamatne stope * Ekonomski i poslovni izgledi * Planovi mogu}nosti * Rekonstrukcija bilansa * Transakcije na sekundarnom tr`i{tu * H d`i b i 24) Joseph F. u knjizi: Handbook for Banking Strategy.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 386 ili profesionalno ra~unovodstvo.Doma}i rizik . Massachusetts. 1989. str. svaka bankarska organizacija mo`e lak{e proceniti relativnu efektivnost svojih napora upravljanja rizikom. Primenjuju}i navedene principe. Lam: Marketing Thrifts: Escaping the Gap Trap. navodimo jo{ jedan pristup procesu upravljanja rizikom.Rizik upravljanja aktiva . Cambridge. 1985. Edited by: Richard C.pasiva Rizik leverid`a Kreditni rizik . 25) Charlotte A. na slici 12-6. godine. . 140. str. u knjizi: Marketing Financial Services. John Wiley & Sons. Zenoff. Aspinwall and Robert A.Rizik kra|e Slika 12-5: Rizici poslovanja banke i isporuke usluga Radi ilistracije. Chamberlain and James C. Okvir za identifikaciju i analizu rizika banke mogu biti bilans banke i aktivnosti koje su vezane za isporuku finansijskih usluga. Jr. Jedan takav koncept prikazuje slika 12-5:24) KONCEPT Isporuka finansijskih usluga Rizik efikasnosti poslovanja Supsidijarni rizik Mati~ne usluge Bilans banke Rizik kamatne stope .Inostrani rizik .

str. Identifikacija izlo`enosti banke riziku Prvi i najlogi~niji korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija va`nih bankarskih resursa sa najve}om izlo`enosti gubicima. oni treba da se identifikuju prema izvoru i obi~no uklju~uju neku kombinaciju sa korisnicima usluga. Slede}i korak sastoji se u identifikaciji klju~ne izlo`enosti gubicima koja mo`e nepovoljno uticati na ove resurse. str. saobra}ajna sredstva i oprema u lizingu (avioni. Edited by: William G. blanketi kreditnih karata. oprema za obradu podataka. brodovi i sli~no). godine. Inicijalno. . Navedeni proces identifikacije izlo`enosti riziku bankarskih resursa nije zavr{en njihovim nabrajanjem i sa~injavanjem popisa. kamioni. poverenje publike. koji se sastoje od kapitala. vrednosnih papira i plemenitih metala. Hoffman: Risk Management. Thomas I. koji uklju~uju raspolo`ivost vode i energije i za banku sa respektom najkriti~nije neprekinute procese obrade podataka koje obezbe|uje oprema za obradu podataka. u okviru kojih su: zgrade banke. depozita i kolaterala (zaloga) u obliku gotovine.2.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 387 Slika 12-6 Proces upravljanja rizikom 12. specijaliste i slu`benike u okviru orgnizacije i va`ne korisnike. (3) finansijske resurse. telekomunikacione usluge. Storrs and Charls E. Illinois. name{taj. 1988. kriti~na arhiva. vagoni. u knjizi: The Bankers’ Handbook. politika osposobljavanja i protivpo`arna za{tita mogu biti danas od najkriti~nijih nematerijalnih resursa banke. 440-442. komitenata i klijenata na prihvatljivom nivou je od izuzetnog zna~aja za banku i bankarski sistem. klju~ za identifikaciju fizi~kih resursa je finansijska odgovornost kao direktno vlasni{tvo. koje je te{ko identifikovati u mnogim slu~ajevima. (4) prirodne resurse. koje mogu biti najkriti~nije za savremenu banku. Baughn. 442-444. koji su najkriti~niji resurs svake banke i gde proces identifikacije uklju~uje klju~ne direktore. unutra{nje ure|enje. Dow Jones-Irwin. ovaj korak treba da uklju~i sistematski i kontinuiran popis resursa koji se mogu u banci klasifikovati na: 26) (1) fizi~ke resurse. 27) Ibidem. Third Edition.3. Homewood. ova izlo`enost riziku mo`e se klasifikovati u ~etiri glavne grupe: 27) 26) Douglas G. deoni~arima i dr`avnim agencijama. komitente i klijente van banke. ali je njihov efekat i te kako vidljiv i realan: swift. Walker. (5) nematerijalne resurse. pravna odgovornost preko lizinga i profesionalno-stru~na odgovornost kod poslova poverenja (‘trust’ poslovi). (2) ljudske resurse. U globalu.

naj~e{}i tipovi izlo`enosti odgovornosti sa kojima se banke suo~avaju su: ogla{avanje. mogu se pimeniti slede}a sredstva i tehnike: . koja mo`e biti za banku katastrofalna. koja za banke mo`e biti jedan od najkriti~nijih problema rizika. . bonusi i premije zposlenima. Pri tome treba imati u vidu dva glavna cilja: (1) skupljanje informacija o izlo`enosti riziku mora biti na sistemati~noj osnovi za kasnije aplikacije tretiranja i merenja rizika i (2) da se kreira svesnost o klju~noj izlo`enosti gubicima u svim procesima operativnog poslovanja. te izlo`enost riziku op{tih tro{kova. 28) (1) Prvo. itd. (2) indirektna izlo`enost riziku. koja mo`e biti prouzrokovana ljudskom nepa`njom (vatrom.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 388 (1) direktna izlo`enost riziku uklju~uje direktnu fizi~ku {tetu koja mo`e rezultirati u parcijalnom ili totalnom gubitku resursa banke. koja uklju~uje odluke koje se odnose na specifi~ne poslovne linije. tr`i{na izlo`enost riziku se ponekad razlikuje od izlo`enosti riziku kamatne stope.godi{nji ili u~estaliji utvr|eni intervjui o riziku sa klju~nim bankarskim slu`benicima. indirektna {teta mo`e nastati u prihodu od kamate. {pekulativna kategorija uklju~uje tri glavna finansijska poslovna rizika: kredit. oluje. uklju~uje potencijalni gubitak na zaradama ili ekstra tro{kove kontinuiteta poslovanja kao posledice direktnih fizi~kih {teta i gubitaka. transportnim rizikom. 28) Ibidem. kompenzacije zaposlenim. eksplozijom. Metode identifikacije klju~ne izlo`enosti riziku su vi{e subjektivne nego objektivne prirode i zato se njihova identifikacija mora postaviti na {to {iroj osnovi. ugovorne obaveze. profesionalna odgovornost. ako do|e do prekida telekomunikacionih veza sa glavnim podru~jem rada banke. dok druga izlo`enost riziku uklju~uje strategijski rizik. zatim ako do|e do prekida i zastoja u obradi podataka itd. poplave. tr`i{na i druga izlo`enost riziku predstavljaju ~etvrtu grupu klasifikacije rizika.. (3) izlo`enost riziku kroz odgovornost prema tre}im licima predstavlja tre}u va`nu kategoriju izlo`enosti gubitku koja uklju~uje podru~je pravne odgovornosti prema tre}im licima i sastoji se od neinternacionalnog ili internacionalnog delikta. 445. ugovorene ili zakonske odgovornosti. direktna izlo`enost riziku tako|e uklju~uje i opasnosti kao {to su zemljotresi.. na koje se ~esto pozivaju profesionalnci upravljanja rizikom. diskriminacija. str. nekontrolisane birokratije i r|avog upravljanja. beneficije zaposlenih i korisnika usluga. likvidnost i kamatnu stopu. vandalizmom kao internim i eksternim kriminalom). kao deo napora u skupljanju informacija o izlo`enosti riziku. (4) {pekulacije.

Eisenbeis. John Wiley & Sons. Pregled 12-2: Izve{taji i podaci za identifikaciju potencijalnih rizika banke Opis Istra`ivanja poslovanja banke Klasifikacija aktive i vrednovanje ban~inih politika. Teku}e zadr`avanje 90 120 dana kao limit efektivnosti Sve banke Podaci sa tr`i{ta Promena cena vrednosnih papira i dividende preko ugovorene cene Trgovanje na tr`i{tu deonica Dnevno za dane trgovanja Izvor Frekvencija Raspolo`ivost Samo za banke koje aktivno trguju 29) Joseph F. fizi~ke inspekcije i/ili izve{taji na klju~nim lokacijama banke (oprema za obradu podataka. Aspinwall and Robert A. (2) podaci iz finansijskih izve{taja i ra~unovodstva. prakse i procedura Pregled banaka na terenu Obi~no samo jednom godi{nje.4. . str. ali ~e{}e za problemati~ne banke Sve banke Finansijski izve{taj Izve{taj o uslovima. deo ovih tehnika. Sinkey. dati u pregledu 12-2. 1985.). kao {to je utvr|eni intervju.pripremanje godi{nje dokumentacije o utvr|ivanju rizika za operativne jedinice. treba da slu`i za kreiranje svesnosti poslovnog personala o izlo`enosti riziku. 361-362. 12.specijalna procena obrade podataka i drugih klju~nih operacija povezanih sa utvr|ivanjem interne me|uzavisnosti i u~e{}a izlo`enosti. a me|u ostale se mogu uklju~iti: . (2) Drugo.2. (3) podaci sa tr`i{ta (povratni). pregled literature svetskog bankarstva i osiguranja za nove i neuobi~ajene slu~ajeve gubitaka. Jr. godine. telegrafske transfer lokacije itd.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 389 - revizija glavnih ugovora i pravnih sporazuma sa stanovi{ta izlo`enosti riziku prihva}enom u ovim dokumentima.: Regulatory Attitudes Toward Risk. Indikatori rizika poslovne banke Postoje tri vrste podataka za identifikaciju potencijalnih rizika29) u poslovanju banke: (1) podaci za pregled .istra`ivanje poslovanja banke. New York. .godi{nji ‘budu}i’ pregled upozorenja izlo`enosti gubicima. . Edited by: Richard C. prihodu i dividendi (ra~unovodstveni podaci) Izve{tavanje bankarskim agencijama Za najve}e banke.

Third Edition. Problem merenja i alokacije rizika banke Ostvarivanje profita podrazumeva preuzimanje odre|ene veli~ine rizika. determinisano veli~inom P1 u odnosu na Po. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. str. Dow Jones-Irwin. naravno. Homewood. u knjizi: The Bankers’ Handbook. D1 = dividenda na kraju godine. godine. ^etvrto. ako je cilj sistema ranog upozorenja da slu`i kao pomo} u rasporedu banaka za predgled (revizuju). Tre}e. .3.3. Thomas I. 12. P = sada{nja cena. Storrs and Charls E. Pove}anje ili sni`enje cene je. Drugo. 347. MERENJE RIZIKA POSLOVNE BANKE 12.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 390 vrednosnim papirima Odli~na Dobar / Odli~an Ne koristi se Pouzdanost Potencijal ranog upozorenja Teku}a upotreba Dobra Kasnija istra`ivanja treba da budu relevantna Te{ka Dobra Dobar Koristi se. 1988. onda istorija prethodnih pregleda treba da obezbedi va`ne informacije. P1 = cena na kraju godine.1. Baughn. Illinois. (2) obimom depozita banke. ali ne efektivno Samo nekoliko komentara u vezi sa ovim podacima. tr`i{ni podaci mogu biti pouzdaniji. Po = cena na po~etku godine. godi{nji prinos na deonice (H) sastoji se od dobitka prinosa i dividendnog prinosa (dobitka) ili u simbolima: P1 − P0 H = P⋅ P0 P0 + D1 gde je: H = godi{nji prinos na deonice. Prvo. po{to bankari ponekad poku{avaju iskriviti ili ulep{ati svoje finansijske izvestaje. Edited by: William H. 30) Dr Arnold A. Walker. Preuzimanje rizika od strane banke ili kapacitet banke za preuzimanja rizika je limitiran: 30) (1) veli~inom kapitala banke. klasifikacija aktive sastoji se uglavnom od procene revizora da }e nastati gubici na kreditima ili su sumnjivi ili ispod standarda.

trust poslovi .alokacija kredita . Klasifikacija rizi~ne aktive banke 31) Ibidem. broj zaposlenih i kompjuterska podr{ka da bi napori i poslovna aktivnost banke u ovom delu bili efektivni. Bazirano na povoljnim prilikama i {ansama banke. kreditnog rizika i rizika likvidnosti.pogre{no ulaganje sredstava Rizik kamatne stope Cilj motrenja: .diskontno poslovanje . ona mora koordinirati politike: rizika kamatne stope. Po{to je limitiran. kapacitet rizika banke mora biti alociran me|u njegove razli~ite korisnike na na~in da maksimizira o~ekivani profit.nabavke Rizik produkcije usluga: . ekonomskim izgledima i prognoziranom odnosu rizik . 348.rast kredita . str. Tome se moraju prilagoditi organizaciona struktura.kreditni raciji Slika br.upravljanje gotovinom .sistem bankomata .nabavke Finansijski rizik (ALCO) Rizik pogre{nog ulaganja {tedi{e Cilj motrenja: .profit. 12. Tipovi rizika uklju~uju izlo`enost kapitala riziku.likvindnost .2. onda je odgovaraju}i komitet (odbor) odgovoran za upravljanje tim finansijskim rizikom. menad`ment banke odre|uje osnovnu strategiju i na~in alokacije raspolo`ivog kapaciteta rizika. . RIZIK BANKE Rizik kapitalnih izdataka: .GAP (razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa) Kreditni rizik Cilj motrenja: . Merenje rizika i sistem alokacije pokazuje slika 12-7. kreditnog rizika i rizika likvidnosti. rizik “proizvodnje” usluga i finansijske rizike (kamatne stope.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 391 (3) regulacijom i (4) kreditnim rejtingom.3. Bez obzira u koji posao banka ulazi. kredita i finansiranja). Ovde se ne}emo upu{tati u metode i na~ine merenja rizika kamatne stope.mre`a filijala .kompjuterski sistem . 12-7: Veza merenja rizika i sistema alokacije31) Kad menad`ment tim odlu~i koliki je kapacitet rizika namenjen za finansijski rizik.

77-78. koja je u upotrebi u FDIC agenciji (‘Federal Insurance Deposit Corporation’) odnosno u Federalnoj korporaciji za osiguranje depozita banaka u SAD. Illinois. da li su preuzeti rizici u okviru prihvatljivih normi. pa do visokog rizika).Effective Controls and Procedures. Rolling Meadows. Vi{e od normalnog rizika 5.do D+ D D do F FDIC premija standardna standardna standardna +10% standardna +25% standardna +40% standardna +50100% [ema klasifikacije rizika u FDIC korporaciji zasnovana je: (1) na klasifikaciji 6 grupa rizika (od normalnog. Menad`ment tim banke (ili odgovaraju}i komitet banke). zasnovana je na proceni svih rizi~nih pozicija aktive banke koriste}i: (1) preglede kreditnih rejtinga kredita banke. str. {ema koja je u upotrebi u FDIC korporaciji. Gotovinski kredit 6. i (2) Moody ili Standard & Poor rejting klasifikaciju za hartije od vrednosti Pregled 12-4. Smatra se naime da postoji nekoliko faza kroz koje banka mora izvr{iti klasifikaciju svog poslovanja da bi realno ocenila. (2) na alfa rejtingu sistematizovanom od A pa do F i (3) na FDIC premiji za osiguranje rizika od standardne do uve}ane za 100 procenata. kao {to je to. Prihvatljiv rizik 4. [ema klasifikacije rizika FDIC sa rejtingom i premijom vidi se na pregledu 12-3. .32) Pregled 12-3: Klasifikacija rizika. Bankers Publishing Company. ilustruje {emu klasifikacije rizi~ne aktive banke:33) Pregled 12-4: Klasifikacija pozicija rizi~ne aktive banke 32) William T.Applying Cost . U tu svrhu poslu`i}emo se {emom klasifikacija rizika i rizi~ne aktive banaka.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 392 Izlo`enost poslovanja banke riziku mo`e se sagledati preko bilansnih pozicija aktive. Visoki rizik Alfa rejting A+ do AB+ do BC+ do C C. 33) Ibidem. godine. koja sledi. rejtinga i premija Klasifikacija rizika 1. treba da utvrdi standarde za reviziju i klasifikaciju rizika prema odre|enoj {emi. Thornhill: Risk Management for Financial Institution . str. [ema klasifikacije rizika. Normalan ili bez rizika 2. 75. Ovu {emu treba da imaju svi oni koji su uklju~eni u kontrolni proces rizika banke. Minimalni rizik 3. 1990. recimo.

neosigurani ____ .sezonski ____ .ban~ini akcepti ____ 1 Stepeni rizika 2 3 4 5 6 ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ . Krediti a) Potro{a~ki .prva ____ .nenamenski (“ATM”) ____ .ostali ____ Ukupno krediti: ____ b) Hipoteke .osigurani ____ .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 393 Klasifikacija rizika aktive 1.robni ____ .nekretnine ____ .poljoprivredni ____ .u ratama (otplate) ____ .studentski ____ . Vrednosni papiri (a) Investicioni portfolio ____ (b) Trgova~ki portfolio ____ 2.druga ____ .ostale ____ Ukupno hipoteke: ____ c) Privredni .

ostalo ____ Ukupno privredni: ____ 3. Ponovno zaposednuta aktiva: a) Nekretnine ____ b) Drugo ____ c) Ukupno: ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ .akreditivi ____ .strane banke ____ . Drugi vanbilansni rizici a) Stendby L/Cs ____ b) Ostalo ____ c) Ukupno: ____ 5.lizing opreme ____ .repos ____ .strane dr`ave ____ .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 394 .participacije ____ .terminski ____ . Nov~ana tr`i{ta a) Fju~ersi ____ b) FX kupljeni ____ c) FX prodati ____ d) Ukupno: ____ 4.strane firme ____ .

^injenica je da je situacija u vezi sa naporima za kontrolu rizika ~esto fragmentarna i administrativno se pristupa kontroli u razli~itim podru~jima menad`menta. to je klju~ni elemenat koji diferencira upravljanje rizikom od upravljanja osiguranjem. U jednoj bankarskoj instituciji to je lak{e re}i nego uraditi. Proces kontrole i procene rizika banke Kontroli rizika se ~esto pripisuje kao da je srce procesa upravljanja rizikom. Pojedine banke u razvijenim zemljama imaju formirane posebne slu`be. da li je banka preduzela vi{e rizika u bilo kojoj klasifikaciji ili u agregatu od planiranog. menad`ment banke bi treba da odredi.3. Ako takvih slu~ajeva ima. Pri tome }e mnogo pomo}i pisana politika kontrole rizika banke prihva}ena od top menad`menta i sa kojom su upoznati svi zaposleni. U su{tini. . pa ~ak i radne komitete radi efektivne kontrole rizika u svom poslovanju.eliminacija rizika gubitka ili najmanje redukcija finansijskog uticaja od bilo kojeg gubitka i njenog mesta u kontinuitetu upravljanja rizikom je u verovanju da je ona bolja da ubla`i potencijalne gubitke nego jednostavno da finansira njihove tro{kove. Bez centralne koordinacije i upravljanja rizikom te{ko se mogu posti}i rezultati kontrole adekvatni naporima. Naime. koordinacija napora kontrole rizika treba da dolazi sa vrha. menad`mnet tim treba da inicira odgovaraju}e upravlja~ke akcije da se elimini{u ili smanje takvi rizici {to je mogu}e pre. Incijalna teza podr{ci naporima efektivne kontrole rizika tra`i koordinaciju kontrolnih mera u okviru op{tih organizacionih ciljeva.3. Njen cilj .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 395 Agregati ukupno: ____ Standard/Regularni kriterij ____ Komparacija sa dve prethodne linije ____ Povoljna pozicija ____ Nepovoljna pozicija ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ Posle detaljne revizije rizika u navedenom pregledu. 12.

sigurnost elektronskog tranfera sredstava itd. (5) finansijsku reviziju i kontrolu (revizorski napori treba da se smatraju kao integralni deo op{teg organizovanog programa kontrole rizika. 451. koje su integralni deo procesa upravljanja imovinom i rizikom izazvanim vatrom i drugim direktnim fizi~kim o{te}enjima i opasnostima). (6) kontrolu ugovornih obaveza ({to podrazumeva odr`avanje produktivne radne veze sa ban~inom internim i eksternim pravnim savetnikom za reviziju od{teta. centralnu koordinaciju i upravljanje. {to pretpostavlja korisne i aktuelne informacije. (4) kontrolu i za{titu procesa obrade podataka i operativnih centara banke (u nekim bankama su ove funkcije razdvojene ili decentralizovane). fleksibilnost-prilagodljivost promenama). otkupnine i procedure osloba|anja i programe obuke voza~a i korisnika transportnih sredstava banke). Storrs and Charls E. Third Edition. Baughn. izgradnje i odr`avanja imovine banke. Walker. godine. revizorska funkcija i funkcija obezbe|enja u banci smatraju se kao ‘o~i i u{i’ napora upravljanja rizikom banke. osiguranja i drugih glavnih propisa za va`na pravna dokumenta). aktivnosti kreditiranja. Homewood. Thomas I. (8) druge napore kontrole rizika (koje su ~esto decenralizovane i uklju~uju: kontrolu izlo`enosti gubitku sredstava automatizovanog operativnog poslovanja. str.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 396 U ve}ini banaka efektivno koordiniran program kontrole rizika obuhvata slede}e oblasti: 34) (1) aktivnosti sigurnosti i obezbe|enja banke.35) 34) Douglas G. Navodimo jedan primer matrice utvr|ivanja rizika u banci. u~e{}e organizacionih jedinica. pisana dokumenta. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 35) Ibidem. posebno u podru~ju interne i eksterne izlo`enosti kriminalu. 1988.). (3) kontrolu za{tite i odr`avanja imovine banke (ovde se podrazumevaju aktivnosti planiranja. . Illinois. (7) planiranje nepredvi|enih slu~ajeva i nesre}a (efektivni plan nepredvi|enih slu~ajeva mora uklju~iti slede}e: obaveze menad`menta. str. Edited by: William H. (2) aktivnosti sigurnosti ljudskih resursa (koje obuhvataju za{titne mere od kidnapovanja. 448-449. testiranje i a`uriranje planova. Proces kontrole rizika podrazumeva i maksimalne napore za smanjenje rizika i potencijalnih ili stvarnih tro{kova gubitka. funkcije pregleda i revizija. Takve informacije treba da omogu}i stalni efektivni monitoring sistem svih programa kontrole rizika. Dow Jones-Irwin. Hoffman: Risk Management. Eventualni propusti u svim navedenim oblastima mogu se korigovati naporima koordinacije kontrole rizika.

koje bi mogle izazvati posledice u procesu 4-6 meseci na alternativnom mestu. Kontrola okru`enja kopija (‘backup-a’): 1986.3. koji su se desili u 1985. godini. Aktivnosti programirane za naredne dve godine: Hardware backup: Banka }e se pretplatiti na brzi servis za backup za procesne aplikacije.500. 12. proveru i tranzit. Program finansiranja ban~inog rizika treba da bude tako oblikovan da obezbedi najve}i stepen stabilnosti i tro{kova pokri}a. Plan nepredvi|enih slu~ajeva: U vezi sa {iroko postavljenim planom napora banke bi}e sa~injen i plan obrade podataka. 12-5: Matrica programa kontrole rizika 1. Software backup: aplikacije se kopiraju (‘backup’) nedeljno. U to }e se uklju~iti i redosled godi{njeg testiranja. Ekstra izdaci i tro{kovi su procenjeni na $ 2.4. ali odr`avanjem najni`ih op{tih i direktnih tro{kova iz godine . i pri tome nije do{lo do prekida procesa obrade podataka. imali su posledicu u vlasni~koj {teti $ 7. 2. operativnih centara u slu~aju direktne fizi~ke {tete i gubitaka. godine instaliran je jedan pomo}ni erkondi{n u prostriji za obradu podataka. Ve}i po`ari u prostorijama telekomunikacionih centara.25 miliona. Finansiranje i osiguranje rizika banke Primarni cilj finansiranja rizika je da obezbedi banci dovoljna sredstva za saniranje eventualno nastalih situacija gubitaka. godine postavljen je jedan izoregulatorni generator. 3. Snaga kopija: 1981. svi duplikati se ~uvaju na posebnom mestu.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 397 Pregled br. MERE KONTROLE RIZIKA Glavne aktivnosti na licu mesta Hardware backup: neformalni sporazum sa prijateljski raspolo`enim konkurentom. PROCENA RIZIKA Izlo`enost gubitku Banka nije nikad pretrpela zna~ajan gubitak u procesu obrade podataka. podaci u fajlovima se kopiraju (‘backup’) dnevno. IZLO@ENOST GUBITKU Ekstra tro{kovi operativnih centara Tro{kovi podvrgnuti kontinuitetu poslovanja procesa obrade podataka. Maksimalna verovatno}a gubitka Osoblje u upravljanju procesom obrade podataka i upravljanju rizikom imaju konstruisan scenario {teta.

Ovaj cilj sadr`i potrebu za: 36) (1) zadr`avanje rizika u okviru finansijskih kapaciteta banke utvr|enih studijom njenih teku}ih finansijskih resursa i upravlja~kog nivoa averzije prema riziku. Illinois. str. Proces upravljanja rizikom podrazumeva da banka treba da preduzme {irok pristup finansirnju rizika u kori{}enju svih raspolo`ivih finansijskih resursa. Prvi korak u ovom pristupu treba da bude razra|en organizacioni mehanizam. konvencionalne osiguravaju}e aran`mane. To zna~i da banka treba da determini{e svoj godi{nji ‘bol’ ili svoju ‘jao ta~ku’ za samoosiguranje od gubitaka. Distribucija i diversifikacija rizika 36) Duglas G. godine.1. (2) kori{}enje eksternih fondovskih resursa (kao {to je osiguranje) sa najni`om tro{kovnom bazom za za{titu protiv katastrofe. Walker. i (3) kreaciju maksimalne stabilnosti ban~inih dugoro~nih tro{kova rizika.4. Storrs and Charls E. Interni metodi uklju~uju jednu ili vi{e alternativa kao {to su direktni expensing. postgubitno finansiranje ili aran`mane u~e{}a u riziku kroz vezane osiguravaju}e kompanije. 1988. Eksterne opcije mogu uklju~iti. Edited by: William H. dug. a na nivou menad`ment tima rizik averzija. U okviru direktive zadr`avanja rizika na granici za dono{enje odluka.4. MERE ZA[TITE BANKE OD MOGU]IH RIZIKA 12. Drugi mogu uklju~iti kreditne linije. zatim varijacije toka gotovine ili retrospektivna procena planova. 12. U su{tini. Baughn. . Smatra se da se mo`e praviti razlika izme|u zadr`avanja rizika i limita odobravanja kredita. 452. Thomas I. ali time nisu limitirane. Dow Jones-Irwin. direktiva ili politika zadr`avanja rizika. banka treba da razmotri interne metode i eksterne izvore finansiranja. To bi morao biti utvr|en gubitak po tromese~jima i na godi{njem agregatnom nivou i revidiran godi{nje u svetlu menjanja uslova. Third Edition. dr`avno finansiranje ili od{tetu.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 398 u godinu sa namerom obezbe|enja njenih potreba za za{titom protiv katastrofalnog gubitka. Homewood. ‘normalni gubitak’ je nivo gubitka koji se o~ekuje da nastane iz godine u godinu. rezerve sredstava ili knjigovodstvene rezerve za gubitke. Hoffman: Risk Management. Ovaj nivo obi~no }e se bazirati na kombinaciji faktora uklju~uju}i zaradu banke. u knjizi: The Bankers’ Handbook. odluke se i za jedno i za drugo donose na isti ili sli~an na~in. deoni~ki kapital i nivo duga.

Plasman u jednu vrstu vrednosnih papira mo`e biti neprofitabilan. Pri izboru na~ina i oblika preventivne za{tite. ako kupovina . Na jednoj strani rizik se manifestuje u dr`anju i o~uvanju prikupljenih depozita privrede i stanovni{tva. {to podrazumeva sklapanje takvih ugovora bilo o depozitima bilo o plasmanima ili o drugim poslovnim aran`manima. redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja podrazumeva: (a) osiguranje depozita kod specijalizovanih institucija odnosno agencija. (2) osiguranje kod zvani~nih redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja. banci stoje na izboru ~etiri mogu}a na~ina: (1) distribucija i diversifikacija rizika. (4) Prevaljivanje rizika na poslovnog partnera ili druge u~esnike u poslu. Su{tina teorije distribucije je da u plasiranju svojih sredstava banka ne sme i}i na specijalizaciju tj. ako se banka ipak odlu~i da investira ekskluzivno u deonice. (1) Distribucija i diversifikacija rizika. Ovakav polo`aj banke na tr`i{tu zahteva da banka prona|e takve na~ine i oblike za{tite od rizika koji }e na najbolji na~in odgovarati pojedinim vrstama depozita i plasmana. (c) izdvajanjem i formiranjem posebnih rezervi rizika. na primer.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 399 Banka je jedna od retkih institucija koja u tr`i{nim uslovima istovremeno na sebe preuzima dvostrani poslovni rizik. (3) Osiguranje depozita i plasmana kod zvani~nih organa. pogotovu ne samo jednog poljoprivrednog preduze}a. Kad je u pitanju banka i njena poslovna aktivnost na podru~ju bilo koje vrste plasmana sredstava. U vezi sa distribucijom i diversifikacijom rizika korisno se podsetiti na dobro poznati popularni izraz ‘ne stavljaj sva jaja u jednu korpu’. (b) diversifikacijom kreditnog portfolija i drugih plasmana. ovaj princip u tr`i{noj privredi i deregulisanom finansijskom odnosno bankarskom tr`i{tu zna~i veoma mnogo sa stanovi{ta preventivne za{tite banke od rizika. Zna~i. a na drugoj strani rizik se manifestuje prilikom plasiranja prikupljenih sredstava u kredite (kratkoro~ne. (2) Samoosiguranje podrazumeva sopstveni napor banke da svojim natprose~nim profitabilnim poslovanjem {titi depozite privrede i gra|ana i plasmane preko: (a) ve}e stope adekvatnosti kapitala od prose~ne. {to je jo{ izvesnije. uobi~ajne ili propisane. gde se banka maksimalno za{ti}uje od nastanka rizika. ne}e u istom stepenu. (3) samoosiguranje i (4) prevaljivanje rizika na partnera u poslu. na ulaganje sredstava u samo jednu vrstu vrednosnih papira. Teorija diversifikacije plasmana banke polazi od toga da banka smanji rizik od nastanka mogu}ih gubitaka. hartije od vrednosti i druge plasmane. a da se istovremeno ne smanji prihod banke. srednjoro~ne i dugoro~ne kredite). Ili. deonica ili pak obveznica. ne treba da kupuje deonice samo poljoprivrede. (b) osiguranje plasmana kod redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja i (c) jemstvo i garancije dr`ave ili centralne banke za {tednju gra|ana i inokredite. ali je uvek manja verovatno}a da }e ‘bolest’ zahvatiti sve vrste plasmana ili.

deonica `eleznice. 10 %. kod dono{enja odluke o kreditu zna~ajno je kakvo je poslovanje komitenta odnosno kakvu distribuciju i diversifikaciju svog poslovanja ima zajmotra`ilac. Rezultat ovog osiguranja je poverenje u bankarski sistem. Kao rezultat toga. Prakti~na primena ovog principa je inkorporirana u klju~na zakonska akta o bankarskim i finansijskim institucijama u smislu da banka ne mo`e dati kredit vi{e od 10 % (ili vi{e. 12. po jednom ra~unu u jednoj banci.limitiraju visinu kredita jednom zajmotra`iocu na odre|enom nivou od na primer.000. deonica javnih i drugih preduze}a. . oni istovremeno vrlo malo znaju {to je FDIC. Me|utim. ali na znatno ni`em nivou nego kad postoji uklju~eno vi{e preduze}a iz raznih delatnosti. MacMillan Publishing Company. str. godine iznosi do USD 100. po{to mu preti ‘domino efekt neuspeha’ od naglog povla~enja depozita.37) Svaki iole stru~an i odgovoran menad`ment tim banke zahteva}e uvek da banka odobrava kredite ve}em broju poslovnih partnera sa manjim iznosima umesto manjem broju korisnika kredita sa ve}im iznosima. FDIC obavlja regularne funkcije: (1) pristupa. Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Sinkey. na primer izme|u: dr`avnih deonica.2. {to tako|e predstavlja osiguranje ili smanjenje rizika. Third Edition. Kao sudskog 37) Sve poslovne banke na svetu ograni~avaju .000. New York. onda kupovina treba da bude distribuirana. onda se distribucija rizika osigurava samo u okviru razli~itih preduze}a iz poljoprivrede. 38) Joseph F. 1989. Uz ovu funkciju. deonica poljoprivrede.38) FDIC posluje po dva osnova ili kapaciteta: kao korporacija i kao sudski izvr{itelj. godine. 12 % ili pak 15 procenata. U svojoj delatnosti kao korporacije ona ispla}uje osigurane depozitare i obezbe|uje potrebno finansiranje i garantovanje izvr{itelju. Osiguranje depozita privrede i gra|ana Depozitno osiguranje je najva`niji faktor u izgradnji poverenja javnosti u pojedine banke. Osigurana suma depozita od 1982. godine osigurana suma je iznosila USD 40.4. Isto tako. po{to razna dospe}a vrednosnih papira omogu}avaju razli~ite termine naplate. Do 1982. (3) regulacije depozitnih stopa i (4) dispozicije neuspe{nih i slabih banaka. ali vrlo malo znaju i o osiguranju depozita i poslovanju FDIC. dok ljudi znaju da su njihovi depoziti osigurani. 200. postoji i poverenje u bankarski sistem kao celinu.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 400 deonica treba da bude ban~ina specijalnost. Ako se specijalizacija banke u kupovini deonica obavi samo na nivou poljoprivrede. (2) istra`ivanja. Diversifikacija je isto tako va`na sa stanovi{ta za{tite protiv gubitaka. 25%) od iznosa kreditnog potencijala jednom zajmotra`iocu ili pak druga ograni~enja u pogledu plasmana banke.

Kako smo videli ranije. Illinois. Regional and Global. Na to primenjuje odre|ene rejtinge za kredite i za obveznice.39) Depozitno osiguranje predstavlja jedan atipi~an ugovor kojim depozitar eksplicitno ne preuzima obavezu pla}anja premije osiguranja. proizvodni kapaciteti. na osnovu ~ega se dobija ukupan rejting banke kao institucije. udvostru~ena: umesto 1/24 procenta. dok je fond rizika izraz samoosiguranja banke. Sa porastom izlo`enosti banaka riziku.3. 608611. pa ~ak i dvostruko tj. To su: (1) zaloga. godine. godine. To je osnova za visinu premije za osiguranje depozita. obveznice. Spencer: Mnaging Commercial Banks . zalihe kurentnog materijala i gotove robe. Prentice-Hall.). Savremena bankarska teorija i praksa banaka razvijene tr`i{ne privrede izgradile su nekoliko modela za{tite banaka od rizi~nih plasmana. Englewood Cliffs. 1990. Zaloga i institucionalno osiguranje predstavljaju osiguranja uz pomo} tu|ih sredstava ili institucija. deonice itd. Osigurane banke u SAD pla}aju fiksnu godi{nju premiju ili procenu 1/12 od 1 procenta od njihove ukupne vrednosti procenjenih depozita od strane FDIC (‘Federal Deposit Insurance Company’). po{to nominalno banka pla}a to osiguranje. ~iji iznos slu`i kao redukovanje rizika mogu}ih gubitaka u 39) Duane B. mogu}nost prodaje na tr`i{tu. 40 %. koja varira i mo`e biti ve}a od standardne za 10 %. str. potra`ivanja.Applying Cost-Effective Controls and Procedures..PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 401 izvr{itelja. FDIC vr{i klasifikaciju aktive i utvr|uje standarde rizika za pojedine pozicije rizi~ne aktive.Community. sada se pla}a 1/12 procenta od 1 procenta mese~no. Osnovni kvalitet koji zaloga treba da ima jeste njena utr`ivost tj. Bankers Publishing Company. Inc. primarna obaveza FDIC je da pravedno distribuira aktivu bankrotiranih banaka depozitarima i op{tim kreditorima. str. 1990. i stopa osiguranja koju primenjuje FDIC je posle 1980. 100 procenata. Rizi~nost kredita je u funkciji roka du`ine otplate kredita odnosno roka u kojem kredit treba da se otplati odnosno vrati. (1) Zaloga je jedna vrsta osiguranja kredita kad banke imaju kreditno pokri}e kao zalogu u obliku razli~itih vrsta imovine ili aktive du`nika (kao {to su fizi~ka trajna dobra. Osiguranje i samoosiguranje plasmana banke Za{tita banke od rizi~nih plasmana mo`e se vr{iti na vi{e na~ina. nepokretnosti. (2) institucionalno osiguranje i (3) fond rizika. vrednosni papiri. 40) 12. 25 %. 76. 40) William T. . Graddy and Austin H. Thornhill: Rik Management for Financial Institutions . Rolling Meadows. oprema. godine.4. New Jersey.

. godine. Zaloga je. u funkciji ja~anja obezbe|enja kreditora od rizika. Re~ je uglavnom o izvoznim kreditima za koje poslovne banke sa ovim institucijama ugovaraju metode i instrumente osiguranja naplate kreditnog potra`ivanja u odgovaraju}em obimu i pod odgovaraju}im uslovima. podatke o visini formiranih fondova kreditnih rizika za sedam ameri~kih banka.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 402 slu~aju da du`nik nije u mogu}nosti da otpla}uje kreditnu obavezu u ugovorenim rokovima. godinu navodimo u pregledu 12-6. (2) Institucionalno osiguranje. I u praksi na{eg bankarstva se pokazala efikasnom i korisnom kao vid pokrivanja rizika u oblasti stambenih kredita i kredita za redovno poslovanje. 35. ‘tre}eg sveta’. Zaloga ima dva obele`ja: - prvo. septembra 1989. slabe ekonomske performanse i nezadovoljavaju}i obim profita. Za 1988. nego na~in pokrivanja rizika eventualno o~ekivane kreditne nesposobnosti ili delinkvencije du`nika. (3) Fond rizika banaka. tr`i{na vrednost zaloge mora biti najmanje jednaka ili ve}a od vrednosti kreditnog potra`ivanja i zavisnih tro{kova naplate iz zaloge u momentu nastanka kreditnog rizika. drugo. Business Section. US dolara Izdvojeno u fond rizika 41) Prema The New York Times-u od 23. visok stepen zadu`enosti. ona nije garancija da }e se kredit vratiti odnosno platiti. regled 12-6: Fondovi kreditnih rizika u nekim ameri~kim bankama41) Banka Iznos duga u mlrd. str. Zna~aj kreditnog rizika u bankarskom poslovanju mo`e se najbolje sagledati na primeru nekoliko velikih ameri~kih banaka u rezervaciji sredstava za pokrivanje gubitaka po osnovu nemogu}nosti naplate kredita odobrenih firmama u zemljama tzv. slabu finansijsku poziciju. Posebni oblik osiguranja kredita je institucionalno garantovanje ili obezbe|ivanje bankarskih kredita kod specijalnih dr`avnih institucija. u tom pogledu. po{to se na osnovu pokri}a sti~e prioritet naplate kreditnog potra`ivanja u slu~aju bankrotstva du`nika. U bankarskoj praksi zaloga pojednostavljuje proceduru odobravanja kredita i omogu}ava kreditiranje i onih zajmotra`ilaca koji imaju marginalnu kreditnu sposobnost. Primarno pravo kreditora i - zadovoljavaju}a realna procena vrednosti zaloge su klju~ne poluge za pokrivanje gubitaka u slu~aju nastanka kreditnog rizika.

6 ili 23 % 2.9 mlrdi US dolara. P.4 42. banka formalno ‘popravljala’ poziciju nelikvidnosti svog komitenta. Vo|eni zajedni~kim problemom. banke su fondovima rizika u proseku pokrile 29 % ukupnog iznosa duga.9 ili 30 % 2.4 8. da je bilo odobravanja kredita za premo{}avanje problema nelikvidnosti pojdinih banaka i firmi. Ina~e u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova. J. Bankers Trust UKUPNO: 9.godine) pokazuje. tokom poslovnih pregovora i koncipiranja ugovornih klauzula. Tada bi komitent vratio sredstva internoj banci.3 ili 29 % Uvidev{i ubrzo da su potcenili ovaj problem. Chase Manhattan 5. a nakon korekcije navedene tri banke.2 4. banka }e zajmotra`iocu odobriti kredit ako obezbedi garanciju druge banke ili druge likvidne firme. Citicorp 2.4. Bank America 3. Praksa na{ih bankarskih institucija iz vremena udru`enih. Chemical Bank 6. Drugim re~ima. to pokri}e je u proseku iznosilo ~ak 38 procenata ili 16. a interna banka bi tako ‘dovela’ komitenta u stanje zadovoljavaju}e likvidnosti. ovi fondovi rizika pojedina~nih banaka prerasli su u neke vrste zajedni~kih fondova rizika na konzorcijalnoj osnovi. To se de{avalo u onim slu~ajevima kad je na primer. banka koja obavezno u~estvuje u . koji nema ili nije voljan dati zalogu u vidu imovine kao vid sigurnosti vra}anja kredita banci. Prevaljivanje rizika na druga lica Postoje odre|ene okolnosti u kojima banka odobrava kredit zajmotra`iocu. Banka bi tada ocenila da komitent ima izmirene dospele obaveze i da je kreditno sposoban. a interna banka osnovnoj banci. Morgan sa 18% na ~ak 78 procenata.0 6.4 mlrde US dolara od ukupno 42.0 ili 29 % 12. Ovo pokazuje koliko je ozbiljan problem rizika naplate dugova odnosno kredita odobrenih zemljama ‘tre}eg sveta’. J. svaki partner nastoji da preuzme na sebe {to manji poslovni rizik.0 7. Me|utim. ako to propusti da vrati korisnik kredita. kod koje je komitent. Morgan 7. 12. neke od ovih banaka su naknadno pove}ali iznose fondova rizika i izdvojile u rezerve za otpis dugova: Manufacturers Hanover Trust sa 23 % na 38 %. Kako navedeni podaci pokazuju.2 ili 24 % 1.4. Time bi krug ‘popravke’ nelikvidne pozicije komitenta bio zatvoren. Banka bi odobrila pozajmicu (kratkoro~ni kredit) internoj banci.1 ili 18 % 1. Chase Manhattan sa 32 % na 48%.5 ili 31 % 1.9 4.0 3. Manufactures Hanover Trust 4.0 ili 32 % 1.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 403 1.9 2. te mu i zvani~no odobrila kredit.P. {to zna~i da }e ta druga banka ili firma vratiti kredit banci. osnovnih i internih banaka (izme|u 1975 i 1990. te napora banaka i na~ina za njegovo re{avanje.

INCOTERMS predstavlja skra}enicu i zna~i: International Rules for the Interpretation of Trade Terms. Dr Dragoljub Dragi{i}: Teoriske osnove istra`ivanja tr`i{ta. Illinois. Gorge Vojta: The Magazine of Bank Administration. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 1990. Sinkey. Hoffman: Risk Management. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Joseph F. deviznog kursa itd.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 404 trgova~kim pregovorima sa svojim komitentom. John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and Investment Terms. New York. Risk and Insurance Management Society.Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures. finansijski. Edited by: William H. Third Edition. 3. Englewood Cliffs. 7. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 8. 5. Risk Management Glossary. Nau~na knjiga. Thomas I. Finnerty: Corporate Financial Analysis: A Comprehensive Guide to Real-World Approaches for Financial Managers. New York. 1986 4. 1991. (ima 11 klauzula). Homewood. LITERATURA: 1. Duane B. Storrs and Charls E. Dopunjavana su do sada dva puta: 1953. Walker. 1986. July 1983. kada su zamenjena Pravila donesena 1936.godine. New York.godine na kongresu MTK odr`anom u Be~u. Beograd. Wiliam T. Third Edition. Inc. 2. Prva Pravila su doneta 1936.) u {to ve}oj meri prevali na drugog partnera (kupca ili prodavca). Rolling Meadows.. Jr. William T. 6. kada su usvojena dva nova termina. Douglas G. Bankers Publishing Company. Rolling Meadows. Baughn. Illinois.godine od strane Me|unarodne trgovinske komore u Parizu. 9. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Beograd. U ovom poslu se primenjuju poznati trgova~ki termini ili klauzule. Bankers Publishing Company. 1989. 1985. 1988. Regional and Global. 1990. McGraw-Hill Book Company. Third Edition. MacMillan Publishing Company. i 1967. New Jersey.godine na kongresu MTK odr`anom u Montrealu. Illinois. 42) . 1967. Barrons. nastoji da rizike (kao {to su robni. godine. Prentice-Hall. John D. str. Vidi detaljnije: Mr Budimir Staki}: Priru~nik za spoljnotrgovinsko poslovanje. Stru~na knjiga. Dow Jones-Irwin. Graddy and Austin H. 11. poznatiji pod skra}enicom INCOTERMS42). New York. koje defini{u obaveze kupca i prodavca u vezi sa ugovorenim poslom i precizan momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca za svaku ugovorenu klauzulu. 10. 1990. Barron”s. New York. 140-166. 1990.

1998. Johson and Richard D. . 1980. Johnson: Commercial Bank Management. Edited by: William H. Storrs and Charls E. Ballinger Publishing Company. Third Edition. Joel Bessis: Risk Management in Banking. edited by David B. Frank P. The New York Times od 23. Thomas I. John Wiley and Sons. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. Lam: Marketing Thrifts: Escaping the Gap Trap. 15. Preader. New Jersey.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 405 12. The Dryden Press. Prentice-Hall. New York. Chamberlain and James C. Cambridge. Illinois. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Third Edition. Zenoff. Englewood Cliffs. 17. New York. Second Edition. Emmanuel N. 1988. 1989. Howard Crosse and George H. Hempel: Management Policies for Commercial Banks. Eric H. Homewood. New York. Baughn. New York. 14. Compton: Inside Commercial Banking. John Wiley and Sons. Dr Arnold A. Massachusetts. 13. septembra 1989. Charlotte A. Dow JonesIrwin. 19. u knjizi: The Bankers” Handbook. 16. 1984. 1985. Walker. 18. 1985. u knjizi: Marketing Financial Services.

DEO PETI UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE S a d r ` a j p e t o g d e l a: Upravljanje rizicima kreditnog portfolija banake Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa Upravljenje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti banke 1 • • • • • .

je analiza i ocena kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. grane kojoj pripada emitent hartija i rezultate samog emitenta hartija od vrednosti. Izlo`en je u pet glava: • • • • • Upravljanje kreditnim rizikom banke. Akcenat je dat na plasmane. Centralna ta~ka u upravljanju kreditnim rizikom kako kratkoro~nih tako i dugoro~nih kredita. kamatnu stopu i devizni kurs. kako poslove u pasivi tako i poslove u aktivi. Otuda je upravljanje kreditnim rizikom od izuzetnog zna~aja za menad`ment tim banke. Mada su plasmani u hartije od vrednosti zna~ajni i za odr`avanje likvidnosti banke. Naro~ito su va`ni odnosi kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive. Terminski ugovori. oni posredno uti~u i na smanjenje kreditnog rizika (hartije su manje rizi~ne). Za uspe{no poslovanje hartijama od vrednosti banka treba da prati indikatore aktivnosti na tri nivoa: privrede kao celine. Istovremeno. preko faktora konverzije.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 407 Napomene uz sadr`aj petog dela knjige Upravljanje portfolio rizicima predstavlja upravljanje rizicima srodnih poslova u banci. preko kojih kategorija banka preuzima na sebe rizike plasmana u su{tini tu|ih sredstva i tako ostvaruje potrebne prihode. Krediti predstavljaju najobimniji portfolio plasmana svake komercijalne banke. i Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti. gde mo`e da se javljaju pozitivni negativni jazovi – gep-ovi. kamata na kredite je najve}i. Slede}i po obimu i zna~aju za prihode banke su plasmani u hartije od vrednosti. opcije i svopovi su derivati preko kojih se banka {titi od rizika kamatne stope i rizika deviznog kursa. pa prema tome i najva`niju izvor prihoda banke. Upravljanje rizikom kamatne stope. Stoga je upravljanje rizikom kamatne stope bitno za uspe{no poslovanje banke. Upravljanje rizikom deviznog kursa. Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti podrazumeva valorizovanje i svo|enje rizika vanbilansnih aktivnosti. ovaj deo knjige fokusira portfolio rizike banke i zato je najobimniji. Kamata predstavlja cenu novca kojim banka posluje. na kreditne rizike u bilansu banke. . Banka treba da se {titi od vanbilansnih rizika tako {to treba da ima jasne i precizne procedure za ove poslove naro~ito u ugovaranju obaveza banke. Upravljanje rizikom hartija od vrednosti. Naime. Rizik kamatne stope pro`ima celokupno poslovanje banke.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 408 Jedine dve ta~ke u kreditiranju su izvesne: odobravanje i naplata kredita. UPRAVLJANJE RIZIKOM KREDITNOG PORTFOLIJA BANKE OKVIR TRINAESTE GLAVE: • • • • • • Su{tina i vrste kreditnog rizika banke Kreditna politika i odlu~ivanje o kreditu Upravljanje rizikom kratkoro~nog kredita Upravljanje rizikom dugoro~nog kredita Upravljanje rizikom kreditiranja stanovni{tva Upravljanje rizikom me|unarodnog kredita . GLAVA 13. Ono izme|u je borba sa rizikom!.

Klju~nu ulogu u tom procesu imaju analiza i ocena kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. New York. za{titila od mogu}ih kreditnih rizika. kako bi se preventivno. 1989. godine. funkcija kreditnog rizika mo`e se izraziti kao: 1) kreditni rizik = f (interni faktori.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. ali i posledi~no. eksterni faktori) Iako je modeliranje kreditnog rizika odnosno njegove funkcije relativno lako postaviti u op{tem obliku. kako oni koji su pod kontrolom zajmotra`ioca tako i oni koji su van kontrole zajmotra`ioca ili korisnika kredita. Na mogu}nost i volju zajmotra`ioca ili korisnika kredita uti~u mnogobrojni faktori. kreditni rizik ili kvalitet kreditnog portfolija banke zavisi od dva seta faktora: (1) egzogenih faktora (stanje ekonomije.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 409 13.1. str. i (2) da li je zajmotra`ilac s p r e m a n da vrati kredit koji namerava da uzme. . jeste u tome da se unapred odnosno pre zaklju~enja ugovora o kreditu {to preciznije utvrdi: (1) da li je zajmotra`ilac s p o s o b a n da vrati kredit koji namerava da uzme. Su{tina kreditnog rizika Rizik je neraskidiva komponenta svakog prose~nog ili normalnog kreditnog posla. bez obzira da li je re~ o pojedincu kao vlasniku firme ili doma}instvu ili je re~ o preduze}u. veoma je slo`en proces njegovog konkretnog utvr|ivanja i merenja. MacMillan Publishing Company. Polaze}i od ovako datog op{teg okvira modeliranja kreditnog rizika ili kvaliteta kredita. pa su se razvile razne koncepcije i modeli za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. prirodne okolnosti) i (2) endogenih faktora (delokrug upravlja~ke diskrecije i filozofije). Naime. SU[TINA I VRSTE KREDITNOG RIZIKA 13. Klju~na uloga analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Praksa ameri~kih banka u ovom segmentu bankarskog poslovanja je veoma razu|ena. odnosno da li }e biti sposoban onda kad kredit dospeva. Kreditni rizik banke podrazumeva nemogu}nost ili nevoljnost zajmotra`ioca da odobreni i iskori{}eni kredit mo`e i ho}e da vrati banci. Zato banka kao kreditna institucija mora obaviti sva prethodna sagledavanja i analizu poslovanja zajmotra`ioca. odnosno da li }e biti spreman onda kad kredit dospeva.1. korporaciji ili kompaniji. Jr. 492-494. Sinkey. 1) Joseph F.1.

1980.Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance. Pri tome se smatra da je sposobnost zajmotra`ioca njegova objektivna karakteristika. 176. . {to je predstavljalo relativno sigurnu osnovu poverenja banke u zajmotra`ioca. 1933. banka treba {to preciznije da izmeri rizik vra}anja kredita. 159. koliko god je to mogu}e. Boston. 206. 1983.Jurkovi}: “Razvojna i kreditna sposobnost investitora” u zborniku: Poslovne finansije.4) 2) P. Bankers Publishing Company. Ako se po|e od toga da je kreditna sposobnost zajmotra`ioca ‘‘mogu}nost uzimanja. Merenje mogu}nosti uzimanja.Munn and F. od kojih su tri najzna~ajnija i proizilaze iz sagledavanja: karaktera (“character”) = moralni rizik (“moral risk”). Eighth Edition. koji su fokusne ta~ke analize i ocene kreditne sposobnosti. Merenje ova dva faktora je dosta slo`eno i unapred se zna da je u praksi gotovo nemogu}e u potpunosti izvr{iti ta~no merenje rizika. 4) Vidi op{irnije: Glenn G. X Aufl. 191. {to omogu}ava smanjenje poslovnog rizika na kriti~nim ta~kama. Revised and Expanded. a u savremenim uslovima vi{e ozna~ava odgovaraju}u strukturu sredstava i izvora sredstava zajmotra`ioca. Zagreb. kapaciteta (“capacity”) = poslovni rizik (“business risk”) kapitala (“capital”) = rizik vlasni{tva (“property risk”). kori{}enja i vra}anja kredita. Narodne novine.L. Sam pojam kreditne sposobnosti razli~ito je definisan u literaturi. njegov poslovni ugled i karakteristike menad`menta preduze}a ~iji je vlasnik ili njime upravlja. str. godine. godine. i 229. Moralni rizik se vezuje za li~ne osobine zajmotra`ioca. str. pri ~emu se polazilo i od razli~itih na~ina merenja. uveriti da je maksimalno za{ti}ena od vi{e vrsta rizika.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 410 Upravo iz ova dva elementa. kori{}enja i vra}anja kredita pod odre|enim (ugovorenim) uvjetima kreditiranja”. Rizik vlasni{tva se vezuje za kapital zajmotra`ioca. str. Poslovni rizik se vezuje za kapacitet preduze}a shva}en u dvostrukom smislu: kao stvarni proizvodno-tehni~ki kapacitet i kao finansijski kapacitet odnosno izvor prihoda za vra}anje duga. kori{}enja i vra}anja kredita odnosno kreditna sposobnost zajmotra`ioca merila se tradicionalno merenjem imovine zajmotra`ioca. 3) Banka se pre odobravanja kredita mora. Posebnu ulogu ovaj elemenat ima u odobravanju hipotekarnih kredita. Poslovni rizik se ~esto ‘pokriva’ kolateralom. Leitner: Bilanztechnik und Bilanzkritik. a spremnost subjektivno svojstvo njegovog menad`menta. 2) onda se kao osnovni problem postavlja pouzdano merenje te mogu}nosti uzimanja. a time nije mogu}e ni njegovo potpuno otklanjanje. 3) F. 303. godine. Berlin.

Jr. a koji je determinisan: 6) grupom egzogenih. 483. godine.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. mo`e nastati. Mi }emo se ovde zadr`ati na analizi kreditnog rizika banke. Eisenbeis.2. godine. U okviru prve vrste rizika. Altman: Managing the Commercial Lending Process.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 411 13. Eksterni faktori mogu uticati na pojavu i nastanak kreditnog rizika na pojedinim tr`i{tima banke. 6) Joseph F. inflacija. situacija tako|e mo`e biti ista kao {to je navedena i za pla}anje otplate ili rata glavnog duga. Naime. Prema E. rizik kontribucije kreditnog portfolija. str. New York. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Vrste i funkcija kreditnog rizika U osnovi. ili bi hteo ali ne mo`e usled raznih finansijskih te{ko}a u koje je trenutno ili trajnije zapao. i grupom endogenih faktora. . Smatra se da kreditni rizik zavsi od dva seta faktora koji daju op{ti okvir za modeliranje kreditnog rizika ili kvaliteta kreditnog portfolija. sve zavisi kako je ugovorena kamatna stopa. kako smo ve} videli. da li je fiksna ili je promenljiva i kakvo je kretanje kamatnih stopa na finansijskom tr`i{tu. John Wiley & Sons. Kreditni rizik je izra`en kroz kvalitet kreditnog portfolija banke. str. Aspinwall and Robert A. [to se kamate ti~e. operativni rizik. rizik sindikacije kredita. eksternih ili spoljnih faktora kao {to je dr`avna regulativa u privredi. a za multinacionalne banke i kretanje 5) Edward I. 1989. rizik prevare i malverzacija. Sinkey. postoje dve vrste kreditnog rizika: jedna je vezana za povrat glavnice ili rata glavnog duga. a druga je povezana sa pla}anjem kamate kao prinosa na plasirana sredstva. 1985. Altman-u. takva situacije da du`nik ne}e da plati dospelu ratu kredita. 492. rizik ulaganja ili rizik kamatne stope. New York. Ali i ne mora biti ista.1. internih faktora ili faktora subjektivne upravlja~ke diskrecije.I. koja je vezana za povra}aj glavnice. MacMillan Publishing Company. Neki autori smatraju da postoji {ira skala rizika koji su povezani sa odobravanjem kredita. Edited by: Richard C. najva`nije kategorije rizika koje su u vezi sa funkcijom komercijalnog kreditiranja su: 5) (1) (2) (3) (4) (5) (6) kreditni rizik ili rizik vra}anja kredita. Merenje uticaja ovih faktora mo`e se dovesti u vezu sa makroekonomskim performansama u relevantnim tr`i{nim podru~jima banke kao {to su: personalni prihodi. prirodne nesre}e i katastrofe.

494. Kreditni miks se meri odnosom u~e{}a komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima. Kreditna politika se proverava koeficijentom (“ratio”) odnosa ukupnih kredita prema ukupnoj aktivi. 493. vi{e odobrenih kredita povla~i za sobom i ve}i mogu}i gubitak na kreditima. neto kreditni gubitak mo`e se izraziti slede}om jedna~inom: 8) 7) Ibidem. Pona{anje kreditora u pravcu preduzimanja nivoa kreditnog rizika. Ako obim kredita raste. koje banka mo`e da kontroli{e. Ako ekonomska aktivnost ima tendenciju rasta. Ako je ve}a koncentracija na ove kredite. reflektuje se izme|u ostalog u kreditnoj politici banke. Klju~ne interne determinante kreditnog rizika su: (1) obim kredita. ve}a je i mogu}nost kreditnih gubitaka. reflektuju se u pona{anju menad`ment tima odnosno kreditnih menad`era u pogledu nivoa preduzimanja kreditnog rizika. Odnosno. Ekspertize kreditnih referenata su izraz njihove sposobnosti. Druga grupa faktora direktno uti~e na rizi~nost ili kvalitet kreditnog portfolija banke preko neadekvatne poslovne filozofije menad`ment tima ili neadekvatnog pona{anja pri preduzimanju nivoa rizika. neizvr{eni krediti) kroz sigurno i zdravo poslovanje banke i/ili njihovo pona{anje u vezi sa preduzimanjem nivoa kreditnog rizika (stepen diversifikacije kreditnog portfolija. Sumiraju}i interne determinante kreditnog rizika. kvalitetu kreditne analize banke. kreditnom nadzoru i ekspertizama kreditnih referenata. koji nije direktno vidljiv. Banke sa visokom sklono{}u za preduzimanje kreditnog rizika promi{ljeno odobravaju kredite sa visokom verovatno}om propusta tj. postoji me|uzavisnost nivoa ekonomske aktivnosti i pojave gubitaka na kreditima. a posledica je ve}i gubitak u kreditnom portfoliju. raste i kreditni rizik. (2) kreditna politika i (3) kreditni miks. korisnici kredita imaju ve}e te{ko}e pri vra}anju kredita i gubici na kreditima }e biti ve}i. str. Ve}i koeficijent pokazuje i ve}u agresivnost kreditne politike banke. ako su svi ostali uslovi nepromenjeni. . Me|utim. nenaplativosti. obu~enosti i iskustva u ovim poslovima. 8) Ibidem. str. ako nivo ekonomske aktivnosti po~ne da pada. korisnicima kredita je lak{e da ostvaruju profit i da vra}aju uzete kredite i tada }e gubici na kreditima biti mali ili na normalnom nivou. Interni faktori. gubici na kreditima. menad`ment tim banke i kreditni menad`eri mogu uticati na efekte ovog uticaja na performanse banke (kao {to su zarada. Naime. pa`ljiv rad na kreditnoj analizi).UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 412 bruto nacionalnog proizvoda (‘GNP’).7) Mada je prva kategorija faktora determinisana spolja.

fokus menad`ment tima banke je na internim faktorima.1. 29-54. meren sa EBIT prema ukupno pla}enoj kamati. koji se koristi za izra`avanje agregatnog kvaliteta kreditnog portfolija banke. koje su dobre za razlikovanje firmi kojima preti i kojima ne preti propast: (1) prinos na sredstva. 10) Kratica EBIT je od izraza: zarade pre kamate i poreza ili u orginalu: ‘Earnings before interest and taxes’. str. Narayanan: “ZETA Analysis: A New Model to Indentify Bankruptcy Risk of Corporations”. FAIL = broj ili vrednost teku}ih obaveza po pogre{nim poslovima Po{to banke nemaju direktnu kontrolu nad eksternim faktorima koji uti~u na kreditni rizik. meren sa EBIT10) prema ukupnim sredstvima. merena zadr`anom zaradom (BS) prema ukupnoj aktivi. ECY = prihod stanovni{tva uskla|en sa stopom inflacije. merena petogodi{njim prosekom tr`i{ne vrednosti firminih obi~nih deonica prema ukupnom dugoro~nom dugu. (4) kumulativna profitabilnost. (2) stabilnost zarade. C&I = koeficijent komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima. Haldeman and P. 9) Edward Altman.ECY + FAIL) gde je: NLL = neto kreditni gubici VOL = obim kredita. R. Ovde }emo ih obraditi ne{to detaljnije. Journal of Banking and Finance 1.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 413 NLL = (VOL + LAR + C&I + INC . i (7) veli~ina. 1977. Me|u takve modele spada i tzv. Altmanov-a ZETA analiza i Chesser-ov kredit skoring sistem odnsono model koji se koristi za monitoring korisnika kredita odnosno du`nika banke. 13.3. merena teku}im sredstvima prema teku}im obavezama. . ZETA analiza (‘Zeta Analysis’)9) je izraz koji defini{e model za identifikovanje rizika bankrota korporacija. merena ukupnom aktivom firme. Predvi|anje lo{eg poslovanja firme Pored op{teg izraza za modeliranje kreditnog rizika. INC = prihod banke. (3) dug za usluge. merena inverzno standardnom gre{kom prognoziranom desetogodi{njim trendom prinosa na sredstva. koriste se i modeli za predvi|anje kvaliteta poslovanja pojedinih komitenata banke odnosno zajmotra`ilaca. (5) likvidnost.G. LAR = koeficijent kredita prema aktivi. Altman i njegovi saradnici su prona{li sedam varijabli. (6) kapitalizacija.

81 i manji od 2. Graddy and Austin H. Model i Zeta skoring sistem je korisno oru|e za odre|ivanje op{te kreditne sposobnosti tra`ioca kredita i poslovanja komitenta banke.012X1 + 0. Englewood Cliffs. (5) likvidnosti. New Jersey. i (7) veli~ine. Me|utim. [to se ti~e procene poslovnih kredita. (2) za upravljanje potra`ivanjima. 1990. (3) za interne kontrolne procedure i (4) za strategije ulaganja.Community. Prentice-Hall. 11) Duane B. preduze}e spada u grupu zdravih. 481.999X5 gde je: X1 = neto obrtni kapital : ukupna aktiva X2 = zadr`ana zarada : ukupna aktiva X3 = zarada pre kamate i poreza : ukupna aktiva X4 = tr`i{na vrednost ukupnog deoni~arskog kapitala : knjigovodstvena vrednost ukupnog duga X5 = prodaja : ukupna aktiva Vrednovanje rezultata: ako je Altman Z manji od 1. Regional and Global.033X3 + 0.006X4 + 0.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 414 Ovih sedam varijabli su dizajnirane za merenje slede}ih dimenzija poslovanja banke: (1) teku}e profitabilnosti. (3) pokrivenosti kamata. ako je Altman Z jednak ili ve}i od 2. godine. ovaj proces bodovanja je neubedljiv (zona ignorancije).90. Spencer: Managing Commercial Banks . Funkcija ovog modela je slede}a: 11) Altman Z = 0. (6) leverid`a. . kompanija spada u grupu sa problemima. (2) rizika ili varijabilnosti prinosa. treba imati u vidu da Zeta model nije kredit skoring mehanizam niti supstitut za procenu kreditnih referenata. Altmanov model ili ZETA skoring model je vrsta multidiskriminacione analize za predvi|anje finansijskih uslova firme.014X2 + 0. str. (4) kretanja dugoro~ne profitabilnosti. Ovaj model se preporu~uje kao komplementarni: (1) za procenu poslovnih kredita.81. ovaj model sugeri{e kvantitativnu procenu komplementarnu sa vi{e kvalitativnim i intuitivnim pristupom kreditnih referenata.90. ako je Altman Z ve}i od 1.

ovaj pristup je tipi~an okvir koji se koristi da se izgradi kredit skoring ili modeli za proveru kredita. 13) Ibidem. Me|utim.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 415 Za procenu tra`ioca i korisnika komercijalnih kredita. MacMillan Publishing Company.4009X4-0. 506. X5 = fiksna aktiva prema neto vrednosti. to odre|uje pripadnost firme grupi nesaglasnosti sa ugovorom o kreditu. Ovaj model.24X1+0. ima funkciju: Y = -2.0053X2-6. X4 = ukupan dug prema ukupnoj aktivi.50. 1 1 + e−y Procenjena vrednost Y mo`e se posmatrati kao indeks du`nikove sklonosti ka nesaglasnosti. gde se nesaglasnost ne defini{e samo kao propust ve} svaka radnja koja mo`e imati za posledicu rezultat pla}anja kredita koja manje odgovara zajmodavcu u odnosu na ugovorene uslove. koji se sastoji od {est varijabli.0791X5-0. X6 = obrtni kapital prema neto prodaji.ako je P manje ili jednako 0. Kredit skoring modeli 12) Joseph F. 1989. str.0434+-5. Ovaj Chesser-ov kredit skoring model (‘credit scoring model’) je u su{tini model za proveru kredita. .1020X6 gde je: X1 = (gotovina + utr`ivi vrednosni papiri) prema ukupnoj aktivi.6507X3+4. Vi{a vrednost Y izra`ava ve}u verovatno}u odstupanja (nesaglasnosti) pojedina~nog du`nika od ugovora o kreditu. str. .71828. firma pripada grupi saglasnosti sa ugovorom o kreditu. New York.komitentom. X2 = neto prodaja prema (gotovina+utr`ivi vrednosni papiri). 505. X3 = EBIT prema ukupnoj aktivi. Sinkey.50.12) Svrha ovog modela je da predvidi nesaglasnost sa orginalnim ugovorom o kreditu sa korisnikom kredita . godine. banke koriste kredit skoring sistem (‘credit scoring system’) koji je razvio Chesser.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Varijabla Y se koristi u slede}oj formuli da odredi verovatno}u nesaglasnosti P: 13) P= gde je: e = 2. Jr. Pravilo grani~nih vrednosti je: ako je P ve}e od 0.

vila. (6) Lepe nove kancelarije. Ekonomska politika broj 2065 od 28. 15) Mr Branko Ljuti}: Signali opasnosti pred propast firme. Firme koje mogu biti od interesa za banku su one koje nameravaju tra`iti kredit. kad je kredit ve} odobren i nalazi se u kori{}enju ili ga treba vra}ati. (10) Direktori koji koriste vojne ~inove. (12) Isuvi{e papira i dokumenata upravnog odbora. (5) Statua osniva~a firme u prijemnoj sobi. “ZETA” modela 14) uspe{nija u pogledu prognoze rezultata firme u bliskoj budu}nosti nego {to su to pojedini spoljni znaci u poslovnoj aktivnosti firme. Polaze}i od toga da svaki metod ima svoje dobre i lo{e strane i da mnogo toga zavisi od na~ina kako se metod koristi i kako se rezultati interpretiraju. oktobra 1991. Me|utim. (7) Lepa nova sekretarica. titule.1.4. pa im ta obaveza predstoji u narednom periodu. zatim one koje ve} tra`e kredit (zajmotra`ioci) i firme koje su ranije uzele kredit i treba da ga po~nu vra}ati ili su ga delimi~no vratile. (8) Jahta. koriste se modeli za proveru odnosno monitoring kredita. Smatra se da me|u najuo~ljivije znake op{te opasnosti da firma tone spadaju: 15) (1) Tablice automobila sa niskim brojevima. 13. (9) Direktor marketinga koji brzo govori. i vrlo jednostavnim monitoringom nekih postupaka u firmi koja tone. mogu se koristiti i lako uo~ljivi signali.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 416 obi~no se koriste prilikom odlu~ivanja o odobravanju kredita (da ili ne). za sigurnije procene treba koristiti rezultate kombinacije vi{e metoda. koji mogu skrenuti pa`nju posmatra~u da se u firmi koja je od interesa za banku ne{to negativno de{ava. Neki indikatori lo{eg poslovanja firme Pored navedenih modela predvi|anja lo{eg poslovanja firmi. 14) O primeni ovog modela u praksi i rezultatima koji se njime posti`u bi}e re~i kasnije. (2) Zastava firme istaknuta na jarbolu. (4) Akvarijum u sobi poslovnog odbora. nije na odmet poslu`iti se. (3) Fontana u predvorju firme. Nema sumnje da je primena tzv. . apartman firme. (11) Opsesija izbegavanja poreza. termine. Me|utim. (13) Odsustvo kvalifikovanog ra~unovo|e u upravnom odboru. Pre odobravanja kredita firmi korisno je pre ulaska u slo`ene analize i procene kreditne sposobnosti obratiti pa`nju na neke karakteristi~ne pojave i manifestacije njenog poslovanja. godine. bar u prvim procenama.

Prentice-Hall Inc. str. Upozoravaju}i signali iz firme koji su povezani sa problemima vra}anja (otplate) kredita mogu se svesti na slede}e: 16) (1) Nenormalno ka{njenje u prijemu finansijskih izve{taja. Spencer: Managing Commercial Banks . 13. New Jersey.. pojedinosti o direktorima koji vode preduze}e. godine. 415. pla}anja i drugih dokumenata. Dow Jones . Edited by: William H. (8) Otkrivanje nelegalnih aktivnosti. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Englewood Cliffs. str. 1990. (6) Pove}ano kori{}enje prekora~enja ra~una (‘overdrafts’). 659-660. (7) Slom ili drugi rascepi u poslovanju korisnika kredita. (2) Neo~ekivana kreditna raspitivanja o korisniku kredita od ostalih finansijskih institucija. KREDITNA POLITIKA I ODLU^IVANJE O KREDITU 13. Za banku je od izuzetne va`nosti saznanje o menad`erskom timu firme tj. Storrs and Charls E. Homewood. (9) Neo~ekivani zahtevi za novi kredit ili za obnavljanje postoje}eg kredita. Jr. Walker. Graddy and Austin H.: Handling Problem Loans. Third Edition. Thomas I. da su to ljudi koji kao pojedinci imaju li~ne kvalitete (volju i mogu}nost) i obrazovne sposobnosti (znanje i ume}e) da mogu preokrenuti situaciju u preduze}u na bolje.2. Preterano prijateljski odnos sa bankom. . Gotovo iste signale opasnosti navode i Willard Alexander and Gerald R. Regional and Global. (5) Neodgovorno pona{anje korisnika kredita (odsutnost sa posla ili preterano u`ivanje pi}a). Downey. Illinois. Klju~ni aspekti kreditne politike banke 16) Duane B. (4) Promene u lokalnoj poslovnoj sredini (zatvaranje firmi sa puno zaposlenih ili ulazak novih konkurenata). Previ{e banaka sa kojima se posluje.2. (3) Promena u pona{anju korisnika kredita (neodazivanje na telefonske pozive ili u~estali odgovor: ‘van kancelarije’). Ostali znaci koji vam se u~ine sumnjivim. godine. (10) Neo~ekivane presude protiv korisnika kredita ({tetni ugovori ili utaja poreza).Community. Baughn. Naravno. i procena. 1988.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 417 (14) (15) (16) (17) Premnogo revizora. ovim nije iscrpljen broj obele`ja koja su od zna~aja za ukazivanje na ispoljene slabosti firme ili pak da se te slabosti ve{to prikrivaju skretanjem pa`nje na druge manje va`ne podatke ili manifestacije.Irwin.1.

Jr. s jedne strane. Ilustracije radi. Third Edition. str. New York. okvir kreditne aktivnosti banke i. MacMillan Publishing Company. navodimo okvirni sadr`aj kreditne politike jedne ameri~ke banke:17) I. 571. Kreditna politika treba da te`i ka maksimiranju profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru prihvatljivog rizika za banku. s druge strane.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. POLITIKA RAZNIH KREDITA (1) Krediti za izvr{ne direktore. SPECIFI^NE KATEGORIJE KREDITA (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) Privredni (komercijalni) krediti Poljoprivredni krediti Krediti za stambenu izgradnju Krediti bankama i filijalama VISA i revolving krediti Stambeni krediti podru`nicama banke Akreditivi Krediti za finansijske obaveze Neplanirani (ne`eljeni) krediti III. direktore i deoni~are (2) Krediti za zaposlene 17) Joseph F. godine. jasnu svakodnevnu operativnu proceduru sa ciljem da se kreditna strategija i procedura razume i efikasno koordinira putem ban~ine organizacione strukture. OP[TA POLITIKA KREDITA (1) Menad`ment (2) Poslovno podru~je (3) Saldo kreditnog portfolija (4) Upravljanje kreditom (5) Odnos kredita prema depozitima (6) Zakonski kreditni limit (7) Ovla{}enje za odobravanje kredita (8) Odgovornost za kredite (9) Kamatne stope (10) Vra}anje kredita (11) Zaloga (kolateral) (12) Informacije i dokumentacija (13) Koeficijent (racio) delinkvencije (14) Rezerve za gubitke na kreditima (15) Otpisi kredita (Charge-offs) (16) Produ`enje ili obnavljanje dospelih rata kredita (17) Zakon o potro{a~kim kreditima i regulativa II.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 418 Kreditna politika banke treba da predstavlja. . 1989. Sinkey.

Englewood Cliffs. Takvi izuzetni slu~ajevi su: 18) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) krediti firmama koje nisu komitenti banke. Prochnov. KVALITATIVNA KONTROLA (1) Kreditno odeljenje (2) Revizija kredita (3) Odeljenje za sanaciju V. . kapitalni krediti za nabavku. Jr. godine. Graddy and Austin H. krediti osigurani deonicama koje nisko cenovno kotiraju i nisu utr`ive. Menad`ment tim banke mora obezbediti takvo osoblje u kreditnom sektoru koje }e mo}i da obezbedi odre|eni nivo kreditnog portfolija i da uspe{no upravlja rizikom rasta kredita i rizikom u specifi~im kreditnim situacijama. fuziju ili otkup. str. Izuzeci za odobravanje kredita se re{avaju samo posle konsultacije sa odgovaraju}im komitetom. godine. vlasni{tvo. New Jersey. krediti za novo poslovanje. visoka stopa rasta kredita mo`e imati za posledicu ni`i nivo kvaliteta kredita. Harper and Row Publishers. Ronald Casper: Bank Credit Policy. Razvoj kreditne politike zahteva kompatibilnost sa njenim poslovnim ciljevima. Regional and Global.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 419 (3) Stambeni krediti za podru`nice banke (4) Konflikt kamatne stope IV. Prentice-Hall. U praksi treba re{avati i izuzetke. u knjizi: Bank Credit. 19) Ralph Gilpatrick. marketing i kreditnim strategijama. kreditne linije za nove poslovne poduhvate. 414. 1990. ulazak na nova kreditna tr`i{ta ili pak slabiji razvoj kreditne ekspertize. New York. str.Community. Naime. Smatra se19) da se efektivna kreditna politika banke treba prepoznati po: (1) uspe{nom menad`mentu kreditne aktivnosti. 115. 1981. Va`no je da banka ima odgovaraju}i stru~ni kadar. edited by: Herbert V. koji zahteva upravljanje ne samo odobravanjem kredita ve} tako|e i njegovom naplatom. krediti za kupovinu nepokretnosti u cilju zarade. koji }e biti garancija za odgovaraju}i nivo kvaliteta kreditnog porfolija i odr`avanje nivoa kreditnih gubitaka sa obimom rasta kreditne aktive. 18) Duane B. Spencer: Managing Commercial Banks . and T. KOMITETI (1) Komitet direktora upravnog odbra za kredite (2) Komitet slu`benika za kredite (3) Komitet revizora za kredite Normalno je da pisana kreditna politika ne mo`e pokriti sve budu}e slu~ajeve odobravanja kredita.. Inc. krediti van poslovne teritorije banke. Kreditni portfolio kod ve}ine poslovnih banaka ima najve}e u~e{}e u njihovoj ukupnoj aktivi i predstavlja osnovni izvor prihoda banke.

kreditni menad`eri i kreditni referenti imaju razli~ite limite za odobravanje kredita zajmotra`iocima odnosno korisnicima. a sa smanjenjm ban~inog kreditnog portfolija smanjuju se i ovla{}enja odnosno limiti za individualno odobravanje kredita. godine. 479. Altman: Managing the Commercial Lending Process. Eisenbeis.000. New York. u skladu sa kreditnom politikom banke. (9) Drugo kreditno osoblje mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 5. (5) Pomo}nik potpredsednika mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 25. John Wiley & Sons. (6) Pomo}nik blagajnika mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 15.000. (3) Vi{i potpedsednik mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 250. (7) Menad`er filijale mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 15. Ovla{}enja za odobravanje kredita na individualnim razli~itim nivoima se pove}avaju sa veli~inom banke.000. u knjizi: Handbook for Banking Strategy.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 420 (2) zahtevima za integraciju upravljanja aktivom i pasivom banke usled halapljivosti za kamatnim stopama i sve ve}om zavisnosti banke od kupovine sredstava. Na primer. Edited by: Richard C.000. pojedini menad`eri banke.000. 1985. 13.000.2. Tako. (8) Pomo}nik menad`era filijale mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 10. (2) Izvr{ni potpredsednik mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 500. Aspinwall and Robert A.000.000. str. . vi{i potpredsednik jedne velike njujor{ke banke mo`e odobriti novi kredit do iznosa od USD 10 miliona. 20) Edward I. implementirani i kontinirano pod monitoringom. Ovo ovla{}enje se koristi uslovno i ograni~eno i obavezno se koriste saveti kreditnog komiteta direktora za svaki neuobi~ajeni ili ve}i obim finansijskog zahteva za kreditom. (4) Potpedsednik mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 100. Ovla{}enja i limiti za odobravanje kredita Zavisno od veli~ine banke. jedna regionalna banka srednje veli~ine ima slede}a ovla{}enja i kreditne limite: 20) (1) Predsedavaju}i upravnog odbora i predsednik banke imaju ovla{}enja za odobravanje kredita do limita koji je odre|en zakonom i propisima. dok isti nivo u jednoj srednjoj banci mo`e to da u~ini do iznosa od USD 250.2. (3) odobrenju kredita i sistemu upravljanja kreditom koji moraju biti pa`ljivo razra|eni.000.

Prochnov. . .zahteva . 1989. .poseta zajmotra`iocu i razgovor o zahtevu .provera podataka sa trgova~kim firmama . godine.provera podataka u drugim bankama . 1981. 488-587. Herper & Row Publishers. MacMillan Publishing Company.kriju budu}i kreditni rizici.dono{enje ocene o kreditnoj sposobnosti zajmotra`ioca 21) Proces. Walker. Mo`e se re}i da ne postoji rizik odobrenja kredita.analiza izve{taja o poslovanju zajumotra`ioca . New York. po{to se na tim ta~kama ogledaju . Kriti~ne ta~ke dono{enja odluke o kreditu Dono{enje odluke o kreditu je proces koji se odvija u nekoliko faza i na nekoliko nivoa. Thomas I.alternativne mogu}nosti re{enja problema DRUGA FAZA Prikupljanje podataka o zajmotra`iocu . Bitnu komponentu tog procesa ~ine stru~ni kadrovi osposobljeni za kreditnu analizu.provera podataka u sudskim knjigama .razgovor sa zajmotra`iocem. Jr.analiza prikupljenih podataka o zajmotra`iocu ^ETVRTA FAZA Ocena informacija dobijenih finansijskom analizom PETA FAZA Dono{enje ocena i odluka: . edited by: William H. Baughn.3. (3) Bank Credit. Sinkey.2. Celokupno ovo poglavlje je posve}eno kriti~nim ta~kama odobravanja kredita.provera ban~inih izve{taja o dosada{njem poslovanju zajmotra`ioca TRE}A FAZA Finansijska analiza prikupljenih podataka . str. 1-7.provera i kori{}enje izve{taja agencija za kreditiranje dobavlja~a . Homwwood. Da bi se taj proces detaljnije sagledao. godine.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 421 13. str. faze i elementi dono{enja odluka o kreditima u ameri~kim komercijalnim bankama navedeni saglasno slede}im izvorima: (1) Joseph F. Third Edition. Dow Jones-Irwin. ve} rizik vra}anja kredita koji treba sagledati prilikom odobravanja kredita. edited by: Herbert V. Illinois. (2) The Bankers” Handbook. Storrs and Charls E. Navodimo faze i elemente dono{enja odluka o kreditu u praksi ameri~kih komercijalnih banaka: 21) PRVA FAZA Sagledavanje realnog problema . str. godine.partnerima .komparacija sa njegovim vi|enjem problema. New York.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 603-667. 1988. potrebno je izvr{iti njegovu dekompoziciju i ukazati na kriti~ne faze i elemente u okviru faza odobravanja kredita.

kolateral .Vlasni{tvo imovina . Naime. New Jersey.Z-SCORE Krediti gra|anima Mere: .karakter .Stabilnost posla .UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 422 . Prentice Hall Englewood Cliffs. itd 23) .kapital .Dun & Bradstreet NACIS.Community.kapacitet .Finasijski racio . Spencer: Managing Commercial Banks . dajemo grafi~ki prikaz na slici 13-1.Kreditni izve{taj . 22) Duane B. . str. primarna koncentracija pa`nje kreditnog referenta je usmerena na volju i mogu}nost tra`ioca kredita da vrati kredit. Graddy and Austin H.Drugi dugovi ODBIJANJE PRIHVATANJE Cena kredita Prinos Rizik Maksimiziranje bogatstva deoni~ara Udovoljavanje zahtevima za{tite potro{a~a Slika 13-1: [ematski prikaz ta~aka rizika u procesu odobravanja kredita Iz navedenog {ematskog prikaza procesa ispitivanja i provere za odobravanja kredita vidljiv je i proces formiranja cene kredita i uticaj kreditnog posla na profit i zaradu deoni~ara (dividendu). 458.uslovi Volja za pla}anjem Krediti privredi Mere: .dono{enje odluke o kreditu (da ili ne) Radi lak{eg uvida u navedene kriti~ne ta~ke u procesu dono{enja odluke o kreditu.22) KREDITNI RIZIK Sposobnost pla}anja . kad potencijalni korisnik kredita podnese zahtev za odobravanje kredita. Regional and Global. 1990. godine.

Zahtevi potencijalnih du`nika banke po osnovu kredita moraju se pa`ljivo analizirati. 1981.2. Ako postoji ‘vi{ak’ sredstava.du`nik vratiti kredit u skladu sa odredbama originalnog ugovora o kreditu i da du`nik poseduje ili }e posedovati sredstva za vra}anje kredita. Herper & Row Publishers. Prochnov. Prentice Hall.4. Potrebe preduze}a za obrtnim sredstvima utvr|uju se na osnovu pomenutog toka gotovine bud`eta. operativne izdatke. . Kad je re~ o potrebi za dugoro~nim kreditima. koriste se slo`enije analize i projekcije i to zahteva projekciju seta izve{taja za du`i period. 474-475. Zahtevi i potrebe preduze}a za kreditom Za utvr|ivanje potreba za dugoro~nim kreditom za obrtna sredstva mo`e se. Tre}a faza dobije se kao razlika izme|u prve i druge faze i predstavlja neto tok gotovine (neto ulaz gotovine i neto izlaz gotovine). pored projektovanja bilansa i izve{taja. u su{tini. dividende). Ako je evidentan nedostatak gotovine (‘manjak’). ide se na pozajmljivanje sredstava (kredit). 24) Bank Credit. Proces provere prethodne volje i mogu}nosti tra`ioca kredita i analiza elemenata kredita (‘five Cs of credit’) mogu dati odgovor na to pitanje. To zahteva projekciju budu}eg operativnog poslovanja. Prva faza zapo~inje projekcijom prihoda odnosno priliva gotovine (prodaja za gotovo. kapitalne izdatke. 1. godine.Community. Ova finansijska projekcija ostvaruje se u pet faza. Graddy and Austin H. Druga faza predstavlja odbitne stavke i odnosi se na projekciju izdataka u gotovini (za materijal. plate. 1990. Regional and Global. godine. NACIS (‘National Credit Information Service’) je Nacionalna agencija za kreditne informacije. koristiti formula o eksternom finansiranju potreba (‘External Financing Need’ .EFN): 25) 23) Dun & Bradstreet (D&B) samostalna i nezavisna kompanija koja izra|uje kreditne izve{taje i rejtinge bazirane na izve{tajima i informacijama iz industrije i na osnovu sopstvenih informacija. New Jersey. bilans toka gotovine.24) neophodno je sa~initi finansijsku projekciju dugoro~nog rasta profitabilnosti zajmotra`ioca. zadr`ane zarade (dividende) deoni~ara i drugih podataka. kako prihoda tako i tro{kova. Finansijska projekcija toka gotovine bud`eta (‘cash flow budget’) koristi se za analizu zahteva zajmotra`ioca za potrebnim obrtnim sredstvima. ^etvrta faza predstavlja plus ili minus tre}e faze {to je.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 423 Banka }e biti zadovoljna ako utvrdi da }e korisnik kredita . Spencer: Managing Commercial Banks . edited by: Herbert V.23) izve{taja o prihodima (profitu i gubitku). str. New York. 25) Duane B. pla}anje dugova. Peta faza je rezultat bilansa gotovine u ~etvrtoj fazi. 13. finansijskih izve{taja. str. po~inje otplata dugova i eventualno ulaganje sredstava (investiranje). Englewood Cliffs. naplate preko ra~una i ostali prilivi gotovine). Pored detaljne analize bilansa.

godine. Me|utim. 13. Me|utim. razuman. razvojne tendencije bilansnih struktura u visoko razvijenim tr`i{nim privredama pokazuju zna~ajna pomeranja u pogledu u~e{}a kredita u ukupnoj aktivi poslovnih banaka. sa stanovi{ta merenja kreditnog rizika korisno je prilikom razgovora kreditnog referenta povodom zahteva tra`ioca kredita sagledati i slede}e momente: (1) Da li je posao realan. Faktori efikasnog kreditiranja privrede U savremenim tr`i{nim uslovima privre|ivanja do{lo je i do strukturalnih promena u bankama u pogledu na~ina napajanja privrede odnosno privrednih jedinica potrebnim sredstvima. . str.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 424 T ek u } a o b r t n a T ek u } i i zv o r i sr ed st v a ⎡ Pr ed v i | en a ⎤ o b r t n i h sr ed st av a E FN = • ⎢ p r o m en a p r o d aj e ⎥ − • ⎣ ⎦ Pr o d aj a Pr o d aj a ⎡ Pr ed v i | en a ⎤ ⎡ Pr o j ek t o v an i n et o ⎤ ⎡ ⎡ O ~ ek i v an i r aci o ⎤ ⎤ ⎢ p r o m en a p r o d aj e ⎥ − ⎢ p r i h o d p o sl e p o r eza ⎥ • ⎢ 1 − ⎢ i sp l a} en e d i v i d en d e ⎥ ⎥ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎣ ⎦⎦ Pri utvr|ivanju potreba za eksternim finansiranjem firme treba praviti razliku da li se radi o novoosnovanoj firmi ili o firmi koja je ranije osnovana i ima vi{egodi{nju poslovnu aktivnost. Boston. Eighth Edition. ako se radi o firmi sa du`im periodom poslovanja. poznat i stabilan ili relativno nepoznat. Tako praksa ameri~kih banka 26) Glenn G. 1983. Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance. onda se zahtevi za finansiranje razvoja novog proizvoda ili nove tehnologije mogu proveravati sa aspekta realnosti podataka. Ako je re~ o novoosnovanoj firmi. Munn and F.L. Naime.5. porastu ili stagnaciji? (3) Da li se koriste moderni metodi proizvodnje i prodaje? (4) Kakvu reputaciju u`ivaju proizvodi firme u trgovini? (5) Kakav je racio profita investiranog kapitala u poslednjih pet godina? (6) Koji je: (a) rang fluktuacije bruto profita? (b) procenat operativnih izdataka prema bruto profitu? (c) rang fluktuacije ovih procenata? (d) margina profita gornjih operativnih izdataka i njihov rang ili fluktuacija? 26) Svi navedeni modeli analize i utvr|ivanja potreba podnosioca zahteva za kredit mogu biti korisni u otkrivanju kriti~nih ta~aka u procesu odobravanja kredita. Revised and Expanded. onda banka odnosno kreditni referent nema izbora nego da prihvati projektovane podatke. 149. nov i rizi~an? (2) Da li je obim posla u opadanju.2. Bankers Publishing Company.

a nivo profita klju~ni indikator selekcije ulaganja slobodnih nov~anih sredstava. godine. kreditne odluke banke treba dominantno da se zasnivaju na kreditnoj sposobnosti subjekata i rentabilnosti (profitabilnosti) plasmana. Nau~na knjiga. • tre}e. • ~etvrto. Otuda se i kriterijumi 27) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. banke treba da procenjuju stepen kreditnih rizika i da budu osposobljene da neutralizuju i pokrivaju nastale rizike. Ovo treba da va`i i za manje razvijene zemlje. 286. kako bi se odr`avala osetljiva ravnote`a izme|u samostalnosti. neophodno je da postoje jaki alternativni izvori finansiranja. str. nego je glavni problem u izboru najboljih pravaca plasmana resursa. Dana{nja teorija stoji na stanovi{tu. potrebna je decentralizovana i optimalna struktura bankarskog sektora. Beograd. koja je osnova za sve ve}i obim alokacije dru{tvene akumulacije i efikasnosti privrednih investicija. • drugo.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 425 pokazuje da je u~e{}e kredita u aktivi poslovnih banaka u stalnom porastu. koji podsti~u zdravu konkurenciju. mesta i poslovnog poduhvata. 1990. Na{e banke su profitne institucije i li{ene su politi~ke direktive u domenu kreditiranja. sve vi{e su zavisna od bankarskog sektora. Efikasnost bankarskog finansiranja privrede determini{e nekoliko osnovnih faktora kao {to su: 27) • prvo. • peto. . Nema sumnje da je to jedan od pokazatelja u kom pravcu se poja~avala celokupna aktivnost banaka i da su se na ovom podru~ju doga|ale mnoge promene u cilju preventivne za{tite od mogu}ih kreditnih rizika. a dvadeset godina kasnije (u sedamdesetim). U tome le`i fundamentalna va`nost kreditne analize i kreditne politike banaka. Profitni motiv treba da bude osnovni usmeriva~ pravca. imaju}i u vidu oskudnost akumulativnih resursa. Naime. Dakle. taj procenat se popeo na oko 65 procenata. Sve ovo je neophodno da bi se ispunili kriti~ni uslovi efikasne i racionalne alokacije bankarskih kredita. Na{a preduze}a su ostala bez vlastitih sredstava za obrtne svrhe i bez sredstava sposobnih za investiciona ulaganja. banke treba da imaju visok stepen poslovne autonomije. operativnosti i stabilnosti njihovih poslovnih sistema. koja }e pokrivati finansijske potrebe optimalnih proizvodno-prometnih podru~ja zemlje. ono je u pedesetim godinama bilo oko 31%. Sada{nja praksa na{ih banaka u domenu kreditiranja se postepeno menja u odnosu na raniju praksu. ali da su i pod monitorstvom odgovaraju}ih dr`avnih i monetarnih institucija. da u razvijenim finansijskim sistemima vi{e nije osnovni problem u formiranju dovoljnog kvantuma bankarskih potencijala. obaraju tro{kove finansiranja i istovremeno predstavljaju komplementarne mehanizme.

Osnovna svrha izrade kreditne analize je. potrebno je precizno definisati uslove pod kojima }e biti odobren. Pri tome treba imati na umu da je neke od faktora koji uti~u na sposobnost i mogu}nost zajmotra`ioca da }e vra}ati kredit te{ko ili ~ak vrlo te{ko proceniti. inflacioni trendovi. ~injenica je da su neke banke.3. UPRAVLJANJE RIZIKOM KRATKORO^NOG KREDITA 13.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 426 ulaganja ograni~enih i skupih sredstava moraju zao{triti prema tr`i{nim uslovima. Mnogi faktori mogu uticati da poslovanje zajmotra`ioca u budu}nosti bude nedovoljno rentabilno ili ~ak nerentabilno da zajmotra`ilac ostvari gubitak. pa do kadrovskih faktora. Govore}i generalno.3. kao {to su planirane ili neplanirane promene menad`met tima. . 13. su{e. banke moraju biti osposobljene da utvr|uju potrebe preduze}a za kreditnim sredstvima. koji mora preuzeti na sebe i u slu~aju da rok vra}anja kredita mo`e biti i produ`en. Pri tome je od zna~aja kako ekonomska pro{lost i sada{njost tako i ekonomska budu}nost zajmotra`ioca. energetska kriza). tu procenu mora uraditi kreditni referent banke na {to je mogu}e realniji na~in kroz pripremu finansijskih projekcija. Odnosno. Me|utim. poplave. po~ev od uzroka izazvanih vi{om silom (vremenske nepogode. ako jedan kredit treba da bude odobren. odlazak ili smena pojedinih visoko stru~nih specijalista itd.1. da utvrdi postoji li i da li }e i ubudu}e postojati volja i sposobnost odnosno mogu}nost zajmotra`ioca da otpla}uje eventualno odobreni kredit u skladu sa uslovima ugovora o kreditu. Uzroci takvom poslovanju zajmotra`ioca mogu biti razli~iti. Me|utim. Pri tome. pogotovu banke u razvijenim tr`i{nim privredama. politi~ki nemiri. Pojam i svrha kreditne analize rizika Osnovni razlog za izradu kreditne analize poslovanja zajmotra`ioca je merenje rizika ili nepla}anja odnosno nevra}anja kredita koji treba da mu se odobri. izrada kreditne analize je u osnovi ista ili treba da bude ista u svim poslovnim bankama. rat). uzroka ekonomske prirode odnosno tr`i{nih faktora (op{ta privredna recesija. Banka odnosno kreditni referent mora utvrditi stepen rizika i volje i mogu}nosti. Smatra se da su u tom poslu najvi{e napredovale ameri~ke banke. U ameri~kim poslovnim bankama neki se elementi i funkcije kreditne analize kod jednih nagla{avaju vi{e a kod drugih manje. grad. oti{le daleko napred u primeni ekonomskog instrumentarija i matemati~kih modela u identifikaciji kreditnih i drugih rizika u procesu odobravanju kredita svojim komitentima i klijentima.

28) Za ove potrebe mi }emo se ograni~ti na kratak opis analize ovih pet faktora. str. 13. a da treba biti vra}en u budu}em periodu. kreditna analiza manje-vi{e u svim bankama sastoji od nekoliko aktivnosti: (1) prikupljanja podataka i informacija. Crigger: An Ocean of ‘Cs’. dok je moderna koncepcija inkorporirala u svoju ‘formulu’ jo{ navedena dva (‘Collateral’ i ‘Conditions’). Stoga se. na kojima }e se zasnivati procena kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. sredstava i neto vrednosti ? 28) Klasi~na koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotra`ioca uklju~ivala je samo prva tri faktora tj. najkra}e re~eno. Naravno. ~ijom konsekventnom primenom treba do}i do {to pouzdanije dijagnoze ekonomskog i finansijskog stanja zajmotra`ioca.2. Vidi o ovome detaljnije: Jack R. kao {to su rizik zemlje sa kojom preduze}e ima poslovne odnose (‘country risk’) i drugo. u The Journal of Commercial Bank Lending. i (3) ocene relevantnosti podataka i informacija za njihovo kori{}enje za projekcije budu}eg poslovanja zajmotra`ioca.’Capacity’. savremeno poslovanje preduze}a ne odvija se danas samo unutar zemlje ve} i sa inostranstvom. Su{tina analize je na dobijanju {to pouzdanijih odgovora na slede}a pitanja: (1) Da li }e zajmotra`ilac mo}i izvr{avati svoje obaveze onako kako dospevaju? (2) Da li su realna i likvidna njegova potra`ivanja i kurentne njegove zalihe? (3) Da li zajmotra`ilac dosti`e zadovoljavaju}i obim prodaje i u odnosu na ulo`eni obrtni i fiksni kapital? (4) Da li zajmotra`ilac zara|uje realnu stopu prinosa na obim prodaje. ‘3 Cs of credit’(‘Character’. U narednom izlaganju }emo obraditi navedene procese aktivnosti analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. .3. December 1975. U principu. (2) pripreme i analize skupljenih podataka i informacija. Su{tina ocene kreditne sposobnosti Su{tina ocene kreditne sposobnosti svodi se na analizu i ocenu karakteristika i specifi~nosti kredita kao komponenti kreditnog rizika.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 427 Ono {to je bitno u svakoj kreditnoj analizi jeste da se kredit odobrava sada. 2-8. godine. svaki kreditni posao ima svoje karakteristike i specifi~nosti i tra`i poseban pristup i proveru sa aspekta analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotra`ioca poznata je u literaturi pod nazivom pet kreditnih elemenata odnosno ‘five Cs of credit’. pa se ova koncepcija pro{iruje i drugim faktorima.’Capital’).

smanjiti vrednost njegove aktive u odnosu na bilansne vrednosti do momenta kada kreditori po~nu snositi gubitke po osnovu datog kreditnog posla? (7) Da li je finansijsko stanje zajmotra`ioca stabilno. Bankers Publishing Company. Englewood Cliffs. Rolling Meadows. godine. nestabilno ili ne{to izme|u? 29) U zavisnosti od toga da li zajmotra`ilac tra`i kratkoro~ni. sirovina i materijala. New Jersey.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 428 (5) Do koje granice se mo`e smanjivati stopa profita zajmotra`ioca. kao {to su: kvalitet menad`menta. ova projekcija zahteva i pa`ljivu analizu njegove snage i slabosti. nu`no je u analizu i ocenu kreditne sposobnosti inkorporirati odgovaraju}u vremensku dimenziju. str. Racija leverid`a 29) Edward W. Prentice-Hall. efikasnost njegove organizacije proizvodnje. 1989. Finansijski izve{taji i analize koji se koriste za ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca baziraju se na logi~noj vezi izme|u osnovnog operativnog poslovanja i ra~unovodstva ili finansijskih reprezentanata ove aktivnosti. efektivnost njegovog marketinga. Racija likvidnosti IV. str. 30) William T. Racija strukture tro{kova Politike III. nivoa likvidnosti i profitabilnosti. onda je odnos izme|u ovih pet kriti~nih elemenata finansijskih racija kao {to je prikazan na slici 13-2. 30) V. To je naro~ito va`no za projekciju rentabilnosti zajmoprimca za vreme trajanja obaveze vra}anja kredita. godine. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures. Pet tipova koeficijenata (racija) predstavljaju dosta dobru meru efektivnosti specifi~ne poslovne aktivnosti. raspolo`ivost i cena radne snage. Profitabilnost Standardi I. te vrednost bilo kojih neopipljivih stvari kao {to su patentno pravo i licencni ugovori i mogu}nost eventualnih obaveza. 234. Gill: Commercial Banking. fizi~ka kondicija opreme. renta ili otplata kredita? (6) Koliko }e se. 103. a da se pri tom ne ugrozi njegova sposobnost da izmiruje obaveze kao {to su kamate. Racija aktivnosti II. uslova ponude i tra`nje i budu}e perspektive grane zajmotra`ioca. Illinois. u slu~aju bankrotstva zajmotra`ioca. . zdravlje njegovih zaposlenih. srednjoro~ni ili pak dugoro~ni kredit. Isto tako. 1990. Reed and Edward K. Ova projekcija zahteva prou~avanje: konkurentskih uslova. strukture tro{kova. Ako je profitabilnost osnovni cilj.

0X = -1 Manje od 0. Oni imaju dvostruku ulogu: dono{enje odluka o kreditu kao o glavnom delu plasmana sredstava banke i dnevno zadovoljavanje potreba komitenata banke za kreditom.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 429 Slika 13-2: Odnos izme|u finansijskih racija Bankarski kreditni menad`eri posluju u institucionalnoj i ekonomskoj sredini koja se stalno menja i postaje sve kompleksnija. Pregled 13-1: Primer jednog kreditnog skoring modela kompanije “M” Karakteristike Rang Zbir bodova Va`nost Ukupn a va`nos t -1 15 0 Vreme u poslu (delatnosti) Menad`ment iskustvo Dug / neto vrednost racio Stepen Manje od 1 godine = 2 Vi{e od 6 godina = 5 Manje od 5 godina = 0 Vi{e od 10 godina = 5 Vi{e od 2. Zato se s pravom smatra da kreditni referenti imaju klju~nu poziciju u poslovanju banke. Boston. Primenu tehnike diskriminacione anlaize u ‘credit scoring’ modelu mo`emo videti na primeru kompanije “M”. (2) ubrzavanje toka gotovine (‘cash flow’) preko intelektualne pomo}i i napora i (3) pove}avanje profitabilnosti preko mudrog produ`enja kredita. Zato je neophodno da kreditni menad`eri harmonizuju poslovanje kreditnog portfolija sa ostalim plasmanima banke. . kredite vra}a uredno. me|unarodne konkurencije i zakona i propisa koji se odnose na poslovanje zajmotra`ioca. kreditni menad`eri i referenti moraju poznavati uslove u kojim posluje svaki zajmotra`ilac. u procesu odobravanja kredita. Warren Gorham and Lamont.31) To se vidi u pregledu 13-1. a nekoliko ra~una je platio sa zaka{njenjem do 30 dana. str. To uklju~uje i za{titu kreditnih plasmana kroz: (1) izbegavanje odobravanja lo{ih kredita (uz mogu}i gubitak). godine. kreditor treba da poznaje uticaj sredine.2 do 1. njen vlasnik i menad`er je ranije radio kao menad`er 13 godina. iz bilansa se vidi njegov debitni / neto vrednost racio 1.5X = 4 Visok stepen = 0 -1 5 0 1 3 2 31) Richard Bort: Corporate Cash Management Handbook. koja je u poslu dve godine. 4-15. ima povoljnu ocenu menad`menta (nije bilo bankrota). Zbog toga. Dalje. tok gotovine USD 5 miliona za prethodnu godinu. 1989. obim prodaje kompanije je bio USD 37 miliona. najvi{e od toga je ulo`eno u opremu da bi se pro{irio posao. njegove planove i perspektivu razvoja.

13. I ne samo to. Stru~ni ljudi . {to pokazuje da ona (kao i sve one koje imaju vi{e od 30 bodova). Ako je ukupan zbir bodova manji od 12. neophodno je uzeti u obzir sve okolnosti koje su od uticaja za takav sud.3. Tako u okviru ovog raspona bodova imamo slede}e klasifikacije zajmotra`ioca: sa zbirom 12 do 17 bodova zajmotra`iocima je. kompanija “M” dostigla je vrednost zbira bodova 38. Ako je zbir bodova izme|u 12 i 30.3. Pri tome je neophodno analizirati sve pojave vezane za pro{lost i sada{njost zajmotra`ioca. takvi zajmotra`ioci se moraju dalje analizirati. kao marginalnim. ali se mora pribaviti jo{ vi{e dodatnih informacija. Faktori ocene kreditne sposobnosti Po{to je analiza kreditne sposobnosti zajmotra`ioca osnova na kojoj treba da se zasniva i izvede ocena o njegovoj kreditnoj sposobnosti. Njihova interpretacija je manje-vi{e ista. pri ~emu se smatra da su prva tri bitna. ali je nu`an makar rutinski pregled kreditnih informacija pre odobravanja kredita. imaju jako opravdanje za kredit i odli~an kreditni rizik.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 430 1 4 1 1 3 2 1 12 2 konkurencije Trgova~ko iskustvo Uva`avanje menad`menta Tok gotovine Monopol = 2 Slabo = 0 Odli~no= 5 Nisko uva`avanje = 2 Visoko uva`avanje = 2 < 1 % od prodaje = -2 > 2 % od prodaje = 5 3 3 9 Ukupna va`nost bodova 38 U navedenom primeru datom u pregledu 13-1. kompanije sa zbirom bodova 26 do 30 su obi~no dobre i zadovoljavaju kreditni rizik. kompanije sa zbirom 18 do 25 bodova mogu biti kreditno prihvatljive. Mi }emo se poslu`iti samo onim tekstovima koji na najbolji mogu}i na~in . neophodno obezbe|enje kredita putem garancija ili akreditiva. Analizom treba obuhvatiti i budu}e uslove poslovnog ambijenta zajmotra`ioca srazmerno du`ini nameravanog perioda kreditiranja.32) 32) Brojna je ameri~ka bankarska literatura u kojoj se navode i analiziraju ovi faktori. a da druga dva samo upotpunjuju i pro{iruju analizu ekonomskog ambijenta zajmotra`ioca i ukazuju na mogu}nost obezbe|enja datog kredita. samo je razlika u dubini poniranja u analizu svakog pojedina~nog faktora.kreditni referenti u ameri~kom poslovnom bankarstvu ve} du`i niz godina se za pripremu odluke o kreditu slu`e analizom tri odnosno pet faktora kreditne sposobnosti nazvanim ‘3 Cs of Credit’ odnosno ‘5 Cs of Credit’. tra`ilac kredita se automatski odbija. A granica da se mo`e odobriti kredit je najmanje 30 bodova.

Third Edition. PrenticeHall Englewood Cliffs. godine. Edited by William H. Prentice-Hall.konjunktura . Uslovi (‘conditions’) . (5) Duane B. str. 495. u knjizi: The Bankers’ Handbook.moralni rizik 2. (3) kapital ili bogatstvo.Community. Reed & Eduward K. zaloga ili osiguranje. 216-221. Karakter (‘character’) . kao {to su: (1) (2) (3) (4) karakteristike zajmotra`ioca (‘character’) ili volja za pla}anje. u analizu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca obi~no se uklju~uje ve} navedenih pet faktora. Storrs and Charls E. kapacitet zajmotra`ioca (‘capacity’) ili sposobnost . a nalazi se konkretno navedena u spisku literature. New York. str. 743-750.mogu}nost pla}anja. ‘five Cs of credit’.bogatstvo . Kapacitet (‘capacity’) . kapital zajmotra`ioca (‘capital’) ili bogatstvo du`nika. (2) Eduward W. Sinkey: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. New Jersey. godine.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 431 Na{a savremena bankarska praksa je dosta skromna u metodama analize kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Spencer: Managing Commercial Banks . Baughn. 1981. New York. dobar gra|anin (‘character’ ili ‘good citizen’). Kapital (‘capital’) . Harper & Row. 33) Sinkey. (‘capital’ ili ‘wealth’). Dow Jones-Irwin. str. Regional and Global. Third Edition. (2) kapacitet ili tok gotovine (‘capacity’ ili ‘cash flow’). (4) zaloga ili obezbe|enje.sigurnost . Graddy and Austin H. str.. ibidem. (5) uslovi poslovanja zajmotra`ioca (‘conditions’) odnosno ekterni. Englewood Cliffs. Gill: Commercial Banking. godine. 2-4.. U dosada{njoj praksi na{ih banaka vi{e se ovom problemu prilazilo sa formalne nego sa su{tinske strane. (3) Steven J. Publisher. ako je potrebno. 33) Veze i karakteristike navedenih faktora sa vrstama rizika pokazuje pregled 13-3.dobar gra|anin .rizik zaloge 5. koja je kori{}ena u ovom radu.. U praksi ameri~kog poslovnog bankarstva. Prochnow.poslovni rizik 3. Zato }emo se osloniti na inostrana iskustva odnosno iskustva banaka u razvijenim tr`i{nim privredama. ekonomski uslovi. 459-460. Da navedemo samo neke: (1) William H. Thomas I. Kolateral (‘collateral’) .tr`i{ni rizik ili najsa`etije izra`avaju elemente merenja kreditnog rizika. Fourth Edition. Bryan: The Banker and the Credit Decision. str. . tzv.tok gotovine . Edited by Herbert V. str. uslovi obezbe|enja kredita (‘collateral’). (‘collateral ili security’) i (5) uslovi ili ekonomski ambijent (‘conditions’ ili ‘economic environment’). MacMillan Publishing Company. godine. Ovih pet navedenih faktora upravljanja kreditom (Cs) izra`ava se i kao: (1) karakter. Beck: Financing Leveraged Buyouts. i druga literatura. 1990. u knjizi: Bank Credit. (4) Joseph F.. Pregled 13-3: Veze faktora ocene kreditne sposobnosti i rizika 1. 495. 1989. Homewood Illinois.imovinski rizik 4. Walker. 1989.

New York. Fokus. 1989. Ispitivanje kvaliteta upravljanja 34) Dr Bo{ko @ivkovi} i Zorica Vidi}: Analiza i ocena kreditne sposobnosti preduze}a u ameri~kom komercijalnom bankarstvu. Pregled 13-4: Elementi i indikatori karaktera zajmotra`ioca Elementi Odgovornost Integritet Ta~nost Doslednost Indikatori Osobine li~nosti menad`era . pa se dolazi do odvojene analize i ocene: (1) karakteristika zajmotra`ioca u smislu njegovih osobina i njegovog poslovnog ugleda i (2) karakteristika preduze}a kojim on upravlja kao vlasnik ili menad`er. sa stanovi{ta kreditne sposobnosti va`niji je karakter preduze}a od karaktera pojedinca kao menad`era ili vlasnika preduze}a.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 432 Prva ~etiri kriterijuma odnose se na ocenu sposobnosti pla}anja zajmotra`ioca. i 36. godine. maj. Beograd. 1990. godine. 1967. ili pak karakteristike zajmotra`ioca. preglednost. u`e shvatanje izraza ‘karakter’. analiza i regulisanje. 1988. Jugoslovensko bankarstvo 5/89. (2) pripadnost vrsti delatnosti i (3) pravni status. redaktor: dr Branko Vasiljevi}. strana 38-39. godine. i Ranko Jeli}: Rizici u poslovnim bankama. Naime. Zato se pod izrazom ‘karakter’ nastoje otkriti osobine preduze}a kao {to su: (1) poslovna reputacija. 33.vlasnika preduze}a Poslovna iskustva sa zajmotra`iocem: sopstvena iskustva i iskustva njegovih najva`nijih kupaca i dobavlja~a Blagovremenost izmirenja obaveza Stanje poslovnih knjiga (a`urnost. Smatra se da se najpouzdanije informacije o kvalitetu upravljanja preduze}em dobijaju procedurom finansijske analize. str. 312-318. 35) dajemo u pregledu 13-4. 35. [ire shvatanje karaktera zajmotra`ioca uklju~uje i druge elemente u analizu za ocenu njegove kreditne sposobnosti.Bartles: Credit Management. 35) R. pouzdanost) [to se ti~e karaktera preduze}a. magistarski rad. polazi od opisivanja njegovih li~nih osobina stavljaju}i u fokus njegovu spremnost da vrati kredit pod ugovorenim uslovima. . u uslovima odvojenosti svojine od upravljanja preduze}em bez obzira ko je vlasnik. Bartles. Najpogodinije elemente i indikatore za ocenjivanje karaktera zajmotra`ioca u smislu njegovih li~nih osobina i poslovnog ugleda oboje preporu~uje R. godine.34) (1) Karakter zajmotra`ioca Savremeni pristup sagledavanju karaktera zajmotra`ioca je dobio ne{to druga~iji sadr`aj nego {to se to mo`e zaklju~iti iz samog izraza ‘karakter’. preuzeto iz: Rizici u bankarskom poslovanju. dok se peti kriterijum odnosi na op{te uslove poslovanja u grani zajmotra`ioca. The Ronald Press Company. UBJ. Beograd. Beograd. str.

Jeli}. grane i oblasti. iz izve{taja kreditnih agencija. Po nekim autorima. kapacitet zajmotra`ioca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva kapacitet u dvozna~nom smislu: (1) kao proizvodni kapacitet i (2) kao finansijski kapacitet. Na osnovu ovih primarnih (granskih) i sekundarnih (teritorijalnih) pore|enja. str. (3) prihod ostvaren prodajom deonica i (4) sredstva dobijena od drugih kreditora. Naro~ito su va`ne informacije o budu}em poslovanju zajmotra`ioca. Banka ih mo`e obezbediti na vi{e na~ina i iz vi{e izvora. dobija se jasnija slika o kreditnoj sposobnosti preduze}a u odnosu na relevantne veli~ine iste delatnosti.36) Me|utim. (2) horizontalna i vertikalna efikasnost menad`menta preduze}a i (3) li~na i kolektivna sposobnost menad`menta za dono{enje i realizovanje strategijskih odluka.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 433 preduze}em zasniva se na proveri nekoliko klju~nih elemenata funkcionisanja menad`menta u preduze}u kao {to su: (1) sposobnost da formuli{e i realizuje razvojnu i teku}u poslovnu politiku. Pripadnost vrsti delatnosti kao determinanta karaktera kreditne sposobnosti zajmotra`ioca ima za svrhu da omogu}i realnu komparaciju odre|enih parametara sa drugim preduze}ima iste grupacije. Naime. ve}i broj autora smatra da je u analizi kapaciteta preduze}a poenta na finansijskim tokovima i da se kapacitet meri o~ekivanim neto tokom gotovine (‘net cash flow’). Time }e se utvrditi njegova pravna sposobnost za uzimanje i vra}anje kredita. Prilikom pojave novog do tada nepoznatog zajmotra`ioca. {to je pretpostavka za dalji rad na analizi kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. uvid u poslovne knjige i intervjui sa najva`nijim poslovnim partnerima preduze}a. To podrazumeva da se informacije mogu obezbediti direktno od zajmotra`ioca. (2) prihod ostvaren prodajom aktive. ibidem. . banku kao kreditora prvenstveno interesuje da li }e zajmoprimac imati pozitivan neto tok gotovine i da li }e mo}i u narednom periodu ostvariti dovoljan profit za vra}anje kredita bez naru{avanja i ugro`avanja dostignutog nivoa poslovanja. Za analizu kapaciteta preduze}a kao faktora kreditne sposobnosti va`no je obezbediti odgovaraju}e informacije. nu`no je utvrditi njegov konstituivni svojinski karakter odnosno interni i eksterni pravni status i njegov odnos sa okru`enjem. ban~ine dokumentacije i drugih 36) R. Izvori informacija o poslovnoj reputaciji zajmotra`ioca su: neposredni intervjui sa menad`ment timom preduze}a.vra}a odobreni i uzeti kredit. Zajmoprimac mo`e vratiti kredit banci koriste}i jedan od slede}ih izvora: (1) ostvarenu dobit. 38. (2) Kapacitet zajmotra`ioca Pod kapacitetom zajmotra`ioca se podrazumeva njegova sposobnost da otpla}uje .

Kapital reflektuje akumulirano bogatstvo zajmotra`ioca i u odre|enom obimu je indikator uspeha u pro{losti. Pri tome treba imati u vidu da je merenje kapitala subjekt iskrivljenosti prouzrokovan varijacijama vrednovanja specifi~ih sredstava (aktive). Pregled 13-5: Elementi i indikatori kapaciteta zajmotra`ioca Elementi Dobit Budu}a dobit Postoje}i dug Struktura tro{kova Indikatori Obim prodaje Margina profita .UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 434 sli~nih dokumenata. Time bi se verovatno morale koristiti jedna ili vi{e preostalih nabrojanih mogu}nosti za vra}anje kredita. Za analizu kapitala va`no je kori{}enje elemenata i indikatora navedenih u pregledu 13-5. Imovina zajmotra`ioca je gornja granica visine kredita i oslonac sigurnosti vra}anja kredita. ali i u slu~ajevima zahteva za hipotekarne kredite. ve} i druge zahteve ovog priliva. Pri tome treba biti obazriv po{to obi~no knjigovodstvena vrednost ne reflektuje tr`i{nu vrednost. (3) Kapital zajmotra`ioca Kapital zajmotra`ioca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva finansijsku vrednost komitenta odnosno njegove firme i meri se kao neto vrednost imovine vlasnika. mogao bi se pojaviti nedostatak sredstava za vra}anje kredita.dobiti Obim posla i njegova priroda Lokacija Licence i marke proizvoda Tr`i{na reputacija preduze}a Kvalitet upravljanja Kontinuitet odnosno prekid u poslovanju Kratkoro~ni i dugoro~ni dugovi Operativni tro{kovi Kapacitet ne reflektuje samo anticipativni tok gotovine. apsorbuju projektovani priliv. Analiza ovog faktora koristi se u analiti~ke svrhe u standardnim procedurama utvr|ivanja kreditne sposobnosti tra`ioca kredita. na primer plate ili porez. a dobija se tako {to se od ukupnih sredstava (aktive) oduzmu ukupne obaveze (pasiva). Pregled 13-5: Elementi i indkatori kapitala zajmotra`ioca Elementi Fizi~ka aktiva Indikatori Sopstvena neto imovina . Ako druge obaveze ili prioritetni zahtevi. va`nu ulogu ima analiza elemenata i indikatora navedenih u pregledu 13-5. Za analizu kapaciteta zajmotra`ioca.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

435

Kapitalna ulaganja

Kamata na planirana ulaganja Najva`niji kreditori Likvidaciona vrednost Tro{kovi konfiskacije

U posebnim slu~ajevima, kad se radi o visokim rizicima i kad standardna analiza kapitala i uvid u navedene elemente i indikatore nisu dovoljni, kreditna analiza se sa rutinske pro{iruje na analizu strukture realne aktive zajmotra`ioca (zalihe materijala i gotovih proizvoda, potra`ivanja, oprema, zemlji{te) i da se tako obezbedi naplata kredita u slu~aju likvidacije firme. (4) Uslovi obezbe|enja kredita Obezbe|enje kredita (‘collateral’) ima za svrhu pokri}e ‘slabih’ ta~aka kreditne sposobnosti preduze}a - zajmotra`ioca. Kolateral se mo`e odnositi na bilo koja pogodna sredstva (u aktivi) kojima zajmotra`ilac raspola`e kao specifi~nom zalogom radi obezbe|enja vra}anja kredita. Zalo`na aktiva se ponekad dopunjava ili preme{ta na kori{}enje kod supotpisnika radi garantovanja vra}anja kredita. U tom slu~aju banka mora ispitati kreditnu sposobnost i zajmotra`ioca i supotpisnika. Tamo gde postoje u dobroj meri realni izgledi za uspe{no obavljanje posla, a ocena kreditne sposobnosti je pokazala da preduze}e zajmotra`ilac ima jednu ili vi{e uo~enih slabosti ili nedostataka, kreditna sposobnost se mo`e “poja~ati” odgovaraju}im kolateralnim pokri}em. Slabe ta~ke mogu biti izra`ene kao: nedovoljna raspolo`ivost spostvenog kapitala, nedovoljni finansijski kapacitet ili nepovoljne konjunkturne situacije. To zna~i da u normalnim uslovima, kad je kod preduze}a utvr|en i projektovan visok stepen kreditne sposobnosti i da se ne uo~avaju ‘slabe’ ta~ke koje bi iziskivale odre|ena ‘poja~anja’, nema ni potrebe za dodatnim pokri}em kreditnog rizika kolateralom. Naravno, pri tome treba imati u vidu individualnosti i osobenosti svakog zajmotra`ioca, {to }e uslovljavati i eventualnu (stvarnu) potrebu za dodatnim obezbe|enjem vra}anja kredita.

(5) Uslovi poslovanja zajmotra`ioca Uslovi poslovanja preduze}a odnose se, pre svega, na ekonomsku sredinu odnosno konjunkturu37) u kojoj preduze}e posluje ili na prilike zaposlenosti u
37) Konjunktura je latinski izraz i zna~i: a) sticaj okolnosti, a u obi~nom govoru: dobra prilika za zaradu, b) sva obele`ja koja karakteri{u tr`i{nu privredu, a odnose se na: kretanje ponude i

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

436

preduze}u. Va`no je da analiza kreditne sposobnosti obuhvati razmatranje uslova ekonomske sredine u okviru kojih zajmotra`ilac posluje, ekonomske projekcije u periodu vra}anja kredita i druge karakteristike budu}eg du`nika koje ~ine njegovu posebnu osetljivost na fluktuacije u ekonomiji. U zavisnosti od rokova vra}anja kredita, vr{i se i analiza i sagledavanje budu}ih uslova poslovanja zajmotra`ioca. [to je period vra}anja kredita du`i, to su manje mogu}nosti za realno sagledavanje trendova budu}ih tr`i{nih kretanja u sredini u kojoj preduze}e posluje. Za kratke rokove vra}anja kredita relativno je lak{e sagledati trendove budu}ih promena i njihove efekte na poslovanje preduze}a. Problem postaje jo{ slo`eniji ako se radi o delatnostima koje podle`u sezonskim i sekularnim oscilacijama aktivnosti preduze}a. * * * Prema iskustvu ameri~kog poslovnog bankarstva, karakteru se daje najve}a te`ina u najve}em broju kreditnih analiza. Volja da se izvr{i jedna odgovorna obaveza smatra se kriti~nim elementom u kredino-du`ni~kim odnosima. I pored toga, zajmotra`ilac tako|e mora imati sposobnost ili kapacitet za pla}anje. Dodatno, treba da postoji realna verovatno}a da }e ekonomski uslovi ostati takvi da se klijentova sposobnost pla}anja ne}e pogor{ati. Ako se to ipak dogodi da se ekonomski uslovi pogor{aju ili da je zajmoprimac specijalno osetljiv na ekonomske promene, mo`e se sa~initi odgovaraju}i cikli~ni plan prilago|avanja takvim okolnostima (reprogramiranje otplate kredita). U slu~aju da klijent postane nevoljan ili nesposoban da plati i du`nik odbije saradnju sa bankom da re{i pote{ko}e, tada je potrebno u}i u posed kolaterala ili kapitala i prodati ga da bi se izmirile obaveze. Me|utim, to je poslednja mera. Ban~in posao je kreditiranje a ne likvidacija aktive finansijski iscrpljenih firmi ili individualaca.38) Takve procedure zahtevaju vreme, skupe su i ~esto rezultiraju finansijskim gubicima, a isto tako i gubitkom dobrog ugleda (‘goodwill’). Svrha kolaterala je da obezbedi ja~u pobudu zajmoprimca da plati obaveze na dan dospe}a. 13.3.4. Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti Za analizu faktora kreditne sposobnosti zajmotra`ioca koriste se kako interni podaci o zajmotra`iocu tako i eksterni izvori informacija o zajmotra`iocu kojima ne raspola`e banka ve} razne druge firme, agencije i ustanove. Dakle, pored onih podataka i informacija koje o zajmotra`iocu poseduje banka, korisno je raspolagati i drugim izvorima i saznanjima kako bi se kredibilitet
tra`nje, cene, hartije od vrednosti, zarade, dividende, proizvodnju itd. Vidi: Bratoljub Klai}: Rije~nik stranih rije~i, Zora, Zagreb, 1962. godine, str. 783. 38) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer, ibidem, str. 460.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

437

zajmotra`ioca ‘osvetlio’ sa vi{e aspekata i uglova. Ali, koliko god su interne i eksterne informacije i podaci va`ni i bitni za sagledavanje stanja zajmotra`ioca, one ipak moraju biti ‘verifikovane’ kroz zajedni~ki razgovor predstavnika banke - kreditnih referenata i menad`ment tima firme zajmotra`ioca. Smatra se da je sadr`ina takvog intervjua manje-vi{e tipi~na i da se uglavnom svodi na dobijanje odgovora na slede}a pitanja: 39) (1) (2) (3) (4) (5) (6) razlozi zbog kojih zajmotra`ilac tra`i kredit; razlozi zbog kojih tra`eni kredit odgovara poslovnoj politici banke; dokazi o sigurnosti kreditnog posla; informacije o kontinuitetu rasta zajmotra`ioca; informacije o kompetetnosti menad`menta zajmotra`ioca; informacije o karakteru proizvoda i usluga iz proizvodnog programa preduze}a; (7) informacije o izvorima i pouzdanosti snabdevanja preduze}a sirovinama i reprodukcionim materijalom; (8) informacije o konkurentnom polo`aju preduze}a u grani, i (9) informacije o planovima razvoja zajmotra`ioca. Ina~e, osnovu internih podataka i informacija banke o zajmotra`iocu ~ine upravo razni poslovni i finansijski izve{taji zajmotra`ioca, njegov bilans stanja i bilans uspeha, te drugi dokumenti zajmotra`ioca o povremenim i specifi~im problemima. To su, pre svega, razni pregledi i prikazi, koje radi zajmotra`ilac za svoje potrebe i koji, naj~e{}e, iskazuju interesantne podatke relevantne za utvr|ivanje njegove kreditne sposobnosti. Ali, bez obzira do kakvih se podataka do{lo, banka odnosno njeni kreditni referenti obavezno vr{e proveru svih a naro~ito klju~nih podataka, od kojih mo`e da zavisi kona~an sud o kreditnoj sposobnosti zajmotra`ioca i {to mo`e biti presudno za dono{enje odluke o kreditu. Proces kreditne analize i kori{}eni podaci variraju u zavisnosti od tipa kredita (privreda, stanovni{tvo). Analiza finansijskih izve{taja je verovatno naj~e{}e kori{}ena tehnika procene kreditne sposobnosti. Svrha podataka i informacija je da obazbedi pouzdan oslonac za procenu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Ali, za takvu svrhu neophodno je raspolaganje kvalitetnih poslovnih izve{taja i informacija zajmotra`ioca. Takvi podaci se obezbe|uju procedurom obavezne revizije bilansa preduze}a. Drugi bitan uslov je dovoljna ra{~lanjenost bilansnih podataka, {to dobrim delom zavisi i od kvaliteta bilansnih {ema i kontnih planova koje propisuje dr`ava.

39) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 38.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

438

Pored podataka koji se obezbe|uju od zajmotra`ioca putem intervjua, zatim iz izve{taja i analiza preduze}a i podataka banke o preduze}u, korisno je imati i odre|ene eksterne podatke i izve{taje, koje vode i izra|uju nezavisna kreditna udru`enja i kreditne agencije. Ovakav sistem eksternog informisanja najrazvijeniji je u SAD. Kreditna udru`enja i razmena informacija su pod kontrolom Nacionalnog udru`enja kreditora, koje finansira istra`ivanja i utvr|uje standarde u analizi kreditne sposobnosti. Kreditne agencije su komercijalne nezavisne ustanove op{teg ili specijalizovanog profila delatnosti, koje prikupljaju i saop{tavaju informacije iz ove oblasti. Deo ovih informacija se publikuje u specijalnim publikacijama, a dodatne detaljnije informacije dostavljaju se na poseban zahtev. Jedna od najve}ih kreditnih agencija Dun & Bradstreet (skra}eno: D & B)40) zasniva svoje poslovanje na izve{tajnim podacima i na sopstvenim analiti~kim podacima tri miliona kompanija iz SAD i Kanade. D & B Kompanija obezbe|uje rejtinge procenjene finansijske snage, promptnost pla}anja, adekvatnost kapitala i statisti~ke podatke o racijima finansijskih performansi rejtingovanih kompanija. 13.3.5. Metode analize i ocene kreditne sposobnosti Pored ve} navedenih metoda za rano otkrivanje slabosti u poslovanju firmi komitenata banke, za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca koriste se i odre|eni finansijski raciji zajmotra`ilaca. Prema prvoj racio analizi, koju je 1932. godine sa~inila kreditna agencija Dun & Bradstreet Inc., navodi se “14 va`nih racija”.41) Raciji su varirali prema vrsti delatnosti, a posebni su kori{}eni za banke, osiguranje, rudnike itd. Posebno su (1982. godine) ustanovljeni raciji za adekvatnost kapitala u bankama, gde se koriste dve glavne mere adekvatnosti kapitala: (1) primarni kapital prema ukupnim sredstvima i (2) ukupni kapital prema ukupnim sredstvima. Prema D.B. Graddy & A.H. Spencer-u,42) naj~e{}e su u upotrebi ~etiri grupe finansijskih racija u analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotra`ioca: likvidnost, aktivnost, leverid` i profitabilnost. Uz dodatak jo{ nekoliko u okviru dve grupe, navodimo ih detaljnije u okviru svake grupe:

1. Likvidnost
40) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 208. 41) Glen G. Munn and F.L. Gracia: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine, str. 811. 42) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 477.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

439

1.1. Teku}a aktiva : teku}a pasiva 1.2. Teku}a aktiva - zalihe : teku}a pasiva

2. Aktivnost
2.1. Potra`ivanja x 360 : godi{nja prodaja na kredit 2.2. Cena ko{tanja prodate robe : prose~ne zalihe 2.3. Neto prodaja : neto obrtni kapital 2.4. Neto prodaja : fiksna aktiva 2.5. Neto prodaja : ukupna aktiva

3. Leverid`
3.1. Ukupan dug : ukupna aktiva 3.2. Ukupan dug : deoni~ki kapital 3.3. Zarada pre kamate i poreza : ukupno pla}ena kamata 3.4. Prihod raspolo`iv za pokri}e fiksnih obaveza : fiksne obaveze

4. Profitabilnost
4.1. Bruto profit : neto prodaja 4.2. Neto profit posle poreza : prodaja 4.3. Neto profit posle poreza : ukupna aktiva 4.4. Neto profit posle poreza : neto vrednost Nave{}emo u najkra}im crtama samo ono {to je najva`nije za svaki od navedenih racija kao metoda kreditne analize.43) Pored navedenih koeficijenata, koriste se i drugi, koji imaju iste ili sli~ne ciljeve: da se bolje i sa vi{e aspekata osvetli ostvareni i programirani kvalitet poslovanja zajmotra`ioca.44)
43) Charles S. Dickerson: Financial Analysis for Credit Decisions, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.na 640-649. 44) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 104-106. Elementi na kojima treba da se, po W.T. Thornhill-u, zasniva dono{enje ocene o kreditnoj sposobnosti zajmotra`ioca i dono{enje odluke o kreditu su: - bazi~ni raciji analize finansijskih izve{taja; - raciji uzroka i posledica; - model potencijalnog ste~aja. Bazi~ni raciji analize finansijskih izve{taja razvrstani su u pet grupa i to: (1) raciji aktivnosti, (2) raciji strukture tro{kova, (3) raciji leverage-a, (4) raciji likvidnosti i (5) raciji profitabilnosti. U okviru svake od ovih grupa racija nalazi se po nekoliko konkretnih koeficijenata ili odnosa, koji igraju va`nu ulogu kod sagledavanja kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. (1) Raciji aktivnosti: (1.1) koeficijent obrta zaliha = prodaja/zalihe (1.2) koeficijent obrta fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu (1.3) koeficijent obrta ukupne aktive = prodaja/ukupnu aktivu (2) Raciji strukture tro{kova: (2.1) stopa bruto profita = prodaja manje tro{kovi prodaje (isklju~uju}i depresicijaciju i rentu)/prodaju (2.2) racio tro{kova prodaje = tro{kovi

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

440

(1) Racija likvidnosti (‘liquidity ratios’) su indikatori sposobnosti preduze}a zajmotra`ioca, u izvr{avnju njegovih teku}ih obaveza. Re~ je o dva pokazatelja likvidnosti: jednog u {irem, i drugog u u`em smislu. (1.1.) Teku}i ili op{ti racio likvidnosti (‘cuurent liquidity ratio’) izra`ava se odnosom obrtnih sredstava prema teku}im obavezama. To je pokazatelj raspolo`ivosti obrtnih sredstava preduze}a zajmotra`ioca u odnosu na teku}e kratkoro~ne obaveze. U ameri~koj praksi se smatra po`eljnim da odnos teku}ih obrtnih sredstava prema teku}im kratkoro~nim obavezama bude 2:1. Naravno, ovo pravilo, koje se u ameri~koj praksi popularno naziva ‘pravilo palca’ (‘rule of tumb’), treba uzeti dosta uslovno, {to zavisi od svake konkretne situacije i vrste aktivnosti preduze}a. Ina~e, visok pokazatelj ovog racija ukazuje na neefikasnu upotrebu kapitala, a suprotno, isuvi{e nizak pokazatelj je znak prisutne nelikvidnosti preduze}a. (1.2.) Racio likvidnosti u u`em smislu (‘quick ratio’ ili ‘acid test ratio’) predstavlja o{trije merilo likvidnosti preduze}a zajmotra`ioca i izra`ava se odnosom obrtnih sredstava umanjenih za zalihe prema teku}im obavezama. O{trina ovog pokazatelja je u relativnom te`em pretvaranju zaliha u likvidna sredstva po knjigovodstvenoj vrednosti, {to je razlog da se izuzimaju iz obtrnih sredstava. U ovom slu~aju po`eljnim se smatra odnos 1:1, pri ~emu treba voditi ra~una da }e kvalitet pokazatelja zavisiti od mogu}nosti naplate potra`ivanja i rokova u kojima dospevaju obaveze. (2) Racija aktivnosti (‘aktivity ratios’) pokazuju efikasnost kori{}enja raspolo`ivih sredstava u ostvarivanju prihoda preduze}a. Grupa ovih pokazatelja zasniva se na odnosu pojedinih delova ili pozicija aktive prema
prodaje/prodaju (2.3) racio op{tih i administrativnih tro{kova = op{ti i administrativni tro{kovi/prodaju (2.4) racio depresijacije i rente = depresijacija plus renta/prodaju (3) Raciji leverage-a: (3.1) leverage ratio = ukupan dug/ukupna sredstva (3.2) racio pokri}a fiksnih tro{kova = prihod raspolo`iv za pokri}e fiksnih tro{kova/fiksne tro{kove (3.3) potreba uplate u amortizacioni fond pre oporezivanja prihoda = uplata za amortizacioni fond/1.0 minus stopa poreza (4) Raciji likvidnosti (4.1) teku}i racio = teku}a sredstva/teku}e obaveze (4.2) obrtna sredstva = teku}a aktiva minus teku}e obaveze (4.3) koeficijent brzine obrta = teku}a sredstva manje zalihe/teku}e obaveze (5) Raciji profitabilnosti (5.1) stopa mar`e na ukupan prihod = neto prihod/bruto prihod (5.2) povra}aj inveticija = neto prihod plus kamata/ukupna sredstva (5.3) povra}aj neto vrednosti = neto prihod/neto vrednost Raciji uzroka i posledica obuhvataju dve grupe pokazatelja. Oni se koriste kao dopuna za sagledavanje kreditne sposobnosti zajmotra`ioca i komplementarni su sa prvom grupom bazicnih racia analize finansijskih izve{taja. Te grupe su: (1) raciji uzroka i (2) raciji efekata. Vidi: William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 104107.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

441

ostvarenom prihodu preduze}a. Izlo`i}emo ukratko su{tinu ~etiri grupe ovih pokazatelja. (2.1.) Prose~ni period naplate (‘average collection period’) je odnos neto potra`ivanja od kupaca prema godi{njem obimu prodaje podeljenom na 360 dana. Predstavlja prose~an period izra`en u danima, u kojem se vr{i naplata potra`ivanja od kupaca. Poredi se na nivou grane i uo~avaju odstupanja. Odstupanja na ni`e ukazuju na relativno du`e kreditiranje kupaca, {to treba da ima svog odraza na prihod, tro{kove i dobit. (2.2.) Koeficijent obrta zaliha (‘inventory turnover ratio’) ocenjuje likvidnost postoje}ih zaliha. Nizak koeficijent obrta zaliha mo`e rezultirati iz slabih prodajnih napora, zastarele robe ili nedovoljne kontrole kvaliteta. (2.3.) Koeficijent obrta obrtnih sredstava (‘net working capital turnover ratio’) meri adekvatnost obrtnog kapitala za podr{ku prodaje. Dok visoka stopa obrta uop{teno pokazuje efikasnost kori{}enja obrtnih sredstava, previ{e velika stopa mo`e biti signal budu}ih problema. Na primer, smanjenje nivoa zaliha }e dovesti do porasta koeficijenta obrta obrtnog kapitala, me|utim budu}a prodaja mogla bi biti ugro`ena da promtno izvr{ava porud`bine. Esktenzivno kori{}enje kratkoro~nog duga }e tako|e dovesti do porasta stope obrta obrtnog kapitala. (2.4.) Koeficijent obrta fiksnih sredstava (‘fixed asset turnover ratio’) je finansijska mera kori{}enja kapaciteta. Ona pokazuje koliko su postrojenja i oprema neophodni za podr{ku nov~ane jedinice prodaje. [to je ve}i koeficijent, to je ve}a efektivnost kori{}enja fiksne aktive. (2.5.) Koeficijent obrta ukupne aktive (‘total asset turnover ratio’) je pokazatelj prodajnog autputa po nov~anoj jedinici ukupne aktive. Ovaj koeficijent pokazuje adekvatnost obima prodaje u odnosu na ukupne resurse (aktivu) firme. (3) Raciji finansijskog leverid`a ili poluge (‘financial leveradge ratios’) su koeficijenti za merenje sposobnosti firme za sticanje i servisiranje dodatnog duga. (3.1.) Stopa zadu`enosti (‘debit ratio’) pokazuje procenat ukupnih resursa obezbe|enih od kreditora. Ponekad pokazuje druga~ije odnosno indicira mogu}u za{titu kreditora od pogor{anja vrednosti aktive. (3.2.) Odnos ukupnog duga prema deoni~kom kapitalu (‘debit to equity ratio’) je pokazatelj zadu`enosti na nov~anu jedinicu deoni~kog kapitala.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

442

(3.3.) Koeficijent pokrivenosti kamate (‘interest coverage ratio’) pokazuje odnos zarade pre poreza prema ukupnoj pla}enoj kamati. (3.4.) Koeficijent pokrivenosti fiksnih obaveza (‘fixed charge coverage ratio’) pokazuje odnos raspolo`ivog prihoda za izmirenje fiksnih obaveza. (4) Raciji profitabilnosti (‘profitability ratios’) reflektuju menad`menta da koristi resurse firme u generisanju profita. sposobnost

(4.1.) Stopa mar`e bruto profita (“gross profit margin ratio”) je najva`niji element u odre|ivanju kona~nog nivoa profitabilnosti. To je komparacija prihoda koji poti~e od prodaje proizvoda prema tro{kovima proizvodnje odnosno nabavke (u trgovini) prodate robe. (4.2.) Stopa mar`e prinosa (‘net profit margin ratio’) pokazuje odnos neto profita prema vrednosti neto prodaje, odnosno pokazuje koliko se ostvaruje prinosa na nov~anu jedinicu vrednosti prodaje. (4.3.) Stopa prinosa na ukupna sredstva (‘return on investment - total assets – ratio’) je pokazatelj profitabilnosti ukupne aktive odnosno stopa prinosa na ukupna sredstva. Pokazuje efikasnost upravljanja ukupno anga`ovanim sredstvima. (4.4.) Stopa prinosa na nominalni kapital (‘retun on stockholders equity ratio’) je merenje efikasnosti menad`menta u odnosu na deoni~ki kapital. To po mnogima predstavlja kona~ni kriterijum efikasnosti menad`menta. Pojedinci obi~no ula`u u poslove sa anticipacijom da }e ulaganja generisati prinos koji }e prevazi}i druge otvorene mogu}e opcije. 13.3.6. Rangiranje kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca Rangiranje kreditne sposobnosti vr{i se preko slede}ih elemenata (pregled 136):45) (1) kompetentnost menad`menta preduze}a, (2) ocena kreditne sposobnosti preduze}a od nezavisnih firmi i institucija van banke, (3) ocena data od strane banke, i (4) ukupni rejting zajmotra`ioca.

Pregled 13-6: Komponente rangiranja kreditne sposobnosti zajmotra`ioca
45) Analytical Methods in Banking, Edited by Koloman J., New York, 1976.godine, str. 289.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

443
Interna ocena visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok grani~ni grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni Ukupni rejting visok visok prose~an visok visok prose~an prose~an grani~ni grani~ni visok prose~an grani~ni prose~an prose~an grani~ni prose~an grani~ni grani~ni prose~an grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni neprihvatljiv

Kompetentnost menad`ment tima

Eksterna ocena

visok Visoka dobar zadovoljavaju}i

visok Prose~na dobar zadovoljavaju}i

visok Grani~na dobar zadovoljavaju}i

Zahtevi zajmotra`ilaca su razli~iti sa vi{e aspekata, kako sa stanovi{ta obima tra`enog kredita, svrhe kojoj }e kredit slu`iti i vrste posla koji }e se uz pomo} kredita obaviti tako i sa aspekta sigurnosti vra}anja kredita, stope profitabilnosti koju kreditirani posao treba da ostvari itd. Kad se tome doda i skoro stalni nedostatak raspolo`ivih resursa odnosno kreditnog potencijala, postavlja se pitanje, kako banka da se opredeli za izbor pojedinih kreditnih opcija u uslovima kad vi{e zajmotra`ilaca ispunjava od minimalnih ka maksimalnim uslovima kreditne sposobnosti. Za izvo|enje redosleda odnosno za rangiranje zajmotra`ilaca po kreditnoj sposobnosti, koriste se napred navedeni elementi da bi se dobio kona~an rang zajmotra`ilaca. Kako se vidi iz pregleda 13-6., prvo se vrednuje kompetentnost menad`ment tima zajmotra`ilaca, koja mo`e biti: visoka, prose~na i grani~na. U okviru svake od ove tri gradacije kompetentnosti menad`menta, dolazi eksterna ocena tako|e

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

444

gradirana na tri nivoa: visok, dobar i zadovoljavaju}i. Dalje sledi interna ocena kao: visok, prose~ni i grani~ni. Kona~ni je ukupan rejting kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca, kao rezultat ukupno izvedenog kvaliteta prethodnih vrednosti sva tri kriterijuma. 13.3.7. Rizik naplate odobrenog kredita Ka`e se da banka ‘nikad’ ne odobrava lo{ kredit, kredit postaje lo{ samo posle odobrenja. Po{to banka putem kreditiranja obezbe|uje glavni izvor prihoda, va`no je da ima kontrolu gubitaka na kreditima i da ih odr`ava na relativno maloj margini, kako bi mogla da ostvari zadovoljavaju}i profit i dividendu. Zbog toga bankari nastoje da kontinuirano budu u toku sa efektima poslovanja du`nika, kako bi blagovremeno mogli uticati na povoljne ishode za banku. Problem kredita nastaje kad se kod du`nika javlja kriza gotovine i du`nik nije u mogu}nosti da raspolo`ivom gotovinom podmiruje operativne potrebe i izvr{ava dospele obaveze. Dakle, kad je kredit ve} odobren i kad je zajmoprimac povukao sredstva sa ra~una banke na svoj ra~un odnosno kad je kredit iskori{}en, jedan od primarnih zadataka kreditnog referenta je pra}enje poslovanja zajmoprimca i procena odre|enih doga|aja i promena u pona{anju menad`menta zajmoprimca. Evo nekih promena koje mogu biti interesantne za banku pre nego {to nastanu problemi vra}anja kredita: 46) (1) Glavni problemi mogu nastati u poslovanju firme ako se de{avaju promene u menad`mentu du`nika, pogotovu ako iz firme ode klju~ni ~ovek generalni direktor, ili pak klju~ni ~ovek iz prodaje {to, po pravilu, dovodi do pogor{anja poslovanja; (2) Banka bi morala biti svesna i va`nih promena u li~nim navikama i obi~ajima postoje}eg menad`ment tima du`nika, koje nisu direktno povezane sa poslovanjem firme kao {to su zdravstveni problemi, razvod, smrt bliskog prijatelja; (3) Promene u trendu industrije, koje mogu uticati na poslovanje du`nika da on ne mo`e vi{e da posluje konkurentski profitabilno kao {to je pad tra`nje odre|ene robe, pad kupovne mo}i potro{a~a; (4) Nova konkurencija u industrijskom rastu mo`e da prouzrokuje smanjenje prodaje i pad profitabilnosti. (5) Pogor{anje u celoj ekonomiji mo`e ‘pretvoriti’ jedan dobar kredit u lo{ kredit usled inflacije, recesije;
46) Willard Alexsander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 658.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

445

(6) Rapidan rast poslovanja - ekspanzija tako|e mo`e voditi du`nika u probleme. Kad prodaja do`ivljava bum, menad`ment obi~no postaje previ{e ambiciozan i nastoji da pove}a kapacitete, `eli da u~ini previ{e i prebrzo i obi~no ne sti`e pravovremeno da kompletira dodatne ma{ine i kadrove, {to dovodi do odre|enih problema; (7) I dr`avna regulativa mo`e da prouzrokuje va`ne probleme u slabljenju konkurentnosti u industriji. Naravno, ovi problemi mogu prouzrokovati te{ko}e kod du`nika i va`no je da ih banka “otkrije” pre po~etka vra}anja kredita. Me|utim, kad problemi nastanu i kad se po~nu reflektovati na vra}anje kredita, banka pri tome treba imati na umu va`ne sugestije za smanjenje rizika naplate kredita. To se naro~ito manifestuje prilikom ka{njenja odnosno prekora~enja roka vra}anja kredita i pri tome se treba truditi da se postupa na slede}i na~in: (1) Nikad ne dozvolite korisniku kredita (du`niku) da se ose}a da je samo jedan od mnogih delinkvenata. Poku{ajte da izazovete odre|eni stepen saradnje sa du`nikom. (2) Kad du`nik propusti bilo koji deo ugovora, odmah determini{ite razlog. (3) Sa~inite plan akcije za saradnju sa du`nikom za servisiranje duga u budu}nosti. (4) Budite tvrdi ali pozitivni, kad aktivirate zalogu (kolateral) du`nika. (5) Izbegavajte prete}a pisma (izve{taje) du`niku. (6) Kontaktirajte du`nika na najpodesniji na~in. (7) Ne raspravljajte se pri neispunjenju prvog pla}anja rate po ugovoru, ve} to smatrajte kao rutinsku stvar. 47) Ako situacija zahteva preduzimanje fizi~kog posedovanja zaloge (kolaterala), odluka treba da bude izvr{ena odmah. Svako ka{njenje mo`e prouzrokovati kori{}enje pre~eg prava od strane drugih kreditora. Krajnji ishodi mogu biti: 48) kontinuitet poslovanja, likvidacija posla, izbor bankrotstva.

13.4. UPRAVLJANJE RIZIKOM DUGORO^NOG KREDITA

47) Duane b. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 416. 48) WillardAlexander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, str. 662-666.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

446

13.4.1. Neizvesnost u dono{enju dugoro~nih odluka U savremnim tr`i{nim uslovima, gde je slo`enost dono{enja odluka o odobravanju kredita sve ve}a i gde se vr{e sve kompleksnije pripreme za njihovo dono{enje i u uslovima gde su potrebe nosilaca privrednih aktivnosti sve vi{e izra`ene za investicionu aktivnost i za dugoro~ne kredite, te`i{te razmatranja banke po zahtevima za dugoro~ne kredite se sve vi{e pomera na ocenu o valjanosati investicionih programa i projekata, a sve manje na trenutni bonitet zajmotra`ioca. Naime, trenutni bonitet zajmotra`ioca je samo prvi va`an uslov i utisak o njegovoj ekonomskoj snazi, uspehu i te{ko}ama sa kojima se suo~ava. Pri tome se mogu, i obi~no se koriste, i faktori analize i ocene kreditne sposobnosti kao i za kratkoro~no kreditiranje. Me|utim, dugoro~no kreditiranje privrede nosi sa sobom znatno ve}i stepen rizika u odnosu na kratkoro~no kreditiranje privrede. Poznato je da se sa pove}anjem perioda na koji se kredit odobrava pove}ava i stepen rizika povra}aja kredita. Te{ko je odrediti granicu kad merljivi i predvidivi rizik prelazi u neizvesnost. Savremena brzina menjanja faktora u okru`enju je takva da treba ra~unati uz ma kakva predvi|anja, da }e do}i do korenitih tehnolo{kih promena, nivoa znanja i ekonomskih uslova u toku veka jednog investicionog projekta, koji je retko kada manji od 5 godina. Su{tina sagledavanja dimenzije rizika i neizvesnosti je u tome, da se svestranom stru~nom analizom i ocenom investicionog projekta rizik ubla`i odnosno da se uticaj elemenata neizvesnoti locira u prihvatljive granice. Iz navedenih konstatacija proizilazi da je za banku kao kreditora va`no sagledavanje kako kreditne sposobnosti invesitora, kratkoro~ne i posebno dugoro~ne, tako i validnosti investicionog projekta. ^ak je poenta na valjanosti investicionog projekta, po{to njegovim aktiviranjem treba ostvariti profitabilnu proizvodnju u budu}em periodu iz koje }e se obezbediti vra}anje dugoro~nog kredita. Smatra se da brojni faktori uti~u na rizik investicija, a time i na rizike njihovog finansiranja, i oni su ve}i:49) (1) (2) (3) (4) ako je vek investicionog projekta du`i, ako je vrednost investicionog projekta ve}a, ako je tehnologija investicionog projekta slo`enija, ako je re~ o grani u kojoj presudan uticaj imaju savremena znanja, inovacije (na primer: elektronika), (5) ako je proizvodni asortiman ve}i, visoko supstituivan drugim proizvodima i ima visoko elasti~nu tra`nju,
49) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 46-47.

Mada je u ovom slo`enom poslu analize i ocene investicionog poduhvata nu`an odre|eni redosled aktivnosti. smatra se da je korisno da ovaj slo`eni posao banke obave u tri dela: (1) u prvom delu se putem op{tih metodolo{kih pristupa formira gruba slika performansnosti i kreditne sposobnosti investitora. nema sumnje da je potrebno uzeti u obzir sve eliminacione elemente prethodnih razmatranja kako samog investitora tako i investicionog projekta. ekonomskih i dru{tvenih efekata predlo`enog projekta. Pri tome se mogu desiti tri situacije: prva. ocene kreditne sposobnosti invstitiora i o~ekivane performansnosti predlo`enih . pa je i ne uzimamo u obzir.4. Svi navedeni aspekti zahtevaju vi{edimenzionalnu. da je investitor kreditno sposoban i da je dobar projekat. Sa stanovi{ta banke je va`no da se prilikom konkretnog investicionog zahvata. (2) kreditna sposobnost investitora.2. tj. da je investitor kreditno sposoban. pri kome se ra~una na kreditna sredstva banke. (2) drugi deo je znatno slo`eniji i obuhvata kompleksnu i egzaktnu analizu o~ekivanih finansijskih. naro~ito njena dugoro~na dimanzija. U cilju zadovoljavanja ovih kriterija. 13. (3) tre}i deo predstavlja sintezu analiti~kih ocena prva dva dela. druga. Su{tina kreditne sposobnosti investitora Banka kao kreditor treba da kompleksno sagleda kako kreditne sposobnosti zajmotra`ioca tako i valjanost svakog investicionog projekta zajmotra`ioca. i tre}a. detaljnu stru~nu analizu. Egzaktno utvr|ivanje performansi i efektivnosti investicionog projekta u du`em budu}em periodu treba da pokrije visok stepen rizika plasmana banke. kako bi se u krajnjoj konsekvenci donela odgovaraju}a odluka: prihvatiti investicioni projekat i odobriti investicioni kredit ili odbiti zahtev za investicioni kredit po{to je analizom projekta ocenjeno da ne obezbe|uje dovoljnu sigurnost povra}aja ulo`enih sredstava. (3) validnost konkretnog investicionog projekta.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 447 (6) ako je privredna stabilnost zemlje manja. koja je u dobrom delu standardizovana i predstavlja prvi selekcioni filter. a projekat dobar. da je investitor kreditno nesposoban. Teoretski je mogu}a situacija koja polazi od toga da je investitor kreditno nesposoban i da je projekat lo{. uzmu u obzir tri aspekta: (1) mogu}nosti banke da prati konkretan investicioni projekat. a da je projekat lo{. i sli~no.

Fizionomija. str. Kona~no. sposobnost servisiranja dugova i otplatne mogu}nosti i stepen za{ti}enosti od strane dr`ave. Beograd. razvojnu perspektivu i marketing orijentaciju investitora. Druga grupa indikatora kreditne sposobnosti investitora obuhvata stepen konkurentnosti na tr`i{tu. kvalitet poslovne strategije i politike te stopa kapitalizacije bilansa. 1990. 366. patentima. Profitabilnost u proteklom periodu investitora je pouzdan indikator uspe{nosti njegovog poslovanja. kod ocene kreditne sposobnosti investitora fokusira se analiza profitabilnosti. obim slobodne. (7) rizik poslovnih proma{aja i gubitaka po osnovu ve} ranije sklopljenih aran`mana investitira. . 50) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Tre}a grupa indikatora pokazuje stopu rasta obima preduze}a u proteklom periodu. stepen inovacija i timsko kreiranje poslovnih poduhvata. stepen optere}enosti obavezama izvan ovog ugovora. 50) U okviru prve grupe indikatora. kojom se dolazi do elemenata za formulisanje kona~ne kreditne odluke i izbora najboljeg investicionog projekta. adekvatnost raspolaganja licencama. razvoja i tr`i{ne propulzivnosti investitora. nevezane aktive preduze}a. struktura i adaptabilnost poslovne strategije i politike su tako|e dobri indikatori performansi zajmotra`ioca. za{titnim znakovima. (9) postojanje eventualnih prikrivenih poreza. stepen promenljivosti uslova privredne grane. godine. Nau~na knjiga. kao garancija za prosperitet uspe{nog poslovanja. stepen likvidnosti i solventnosti. Pri tome se naro~ita pa`nja posve}uje analizi determinanti uspe{nosti. (8) realnost finansijskog izve{taja u pogledu imovinske pozicije. (10) zalo`na sposobnost.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 448 projekata. sposobnost adaptacije. U okviru ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca treba sagledati kadrovske resurse. Kod novih preduze}a ne postoji takav indikator i zbog toga se ulaganja smatraju izuzetno rizi~nim. 51) Ibidem. tj. stopa kapitalizacije predstavlja pouzdan indikator stabilnosti investitora i krajnji izvor za naplatu plasiranog zajma. 368. ostalim poslovnim pravima i pozicijama (‘goodwill’). str. nivo tehnologije i opremeljenost proizvodnih kapaciteta. sposobnost investitora da realizuje i izvr{ava osnovne odredbe ugovora. Kao pogodan standardizovani pristup oceni kreditne sposobnosti investitora koriste se testovi spremnosti investitora da odgovori unapred definisanim uslovima ugovora o zajmu preko indikatora kao {to su: 51) (1) (2) (3) (4) (5) (6) sposobnost apsorbovanja odgovaraju}eg obima i uslova kredita. stepen razvijenosti i stabilnosti poslovnog sistema.

Redding: Longer Term Lending. Baughn. (3) dividendna odluka (motiv zarade). sa stanovi{ta preduze}a.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 449 (11) (12) (13) (14) (15) periodi~no izve{tavanje banke o bilansnim stanjima. godine. Dakle. Smatra se da. i kratkoro~ni.4. godine. Dow Jones-Irwin. Stevens. nadzor poslovnog integrisanja investitora. Third Edition. Metode procene kreditne sposobnosti investitora Vrednovanje investicionog projekta zasniva se na manje ili vi{e neizvesnim pretpostavkama. 1979.3. ograni~avanje novog zadu`ivanja preduze}a. str. Homewood Illinois. rangiranje i izbor investicionog projekata koriste}i se pri tome odre|enim metodama. Cilj je da se sa {to vi{e elemenata sagledaju uslovi i mogu}nosti efektivnosti investicije. 13. John Wiley and Sons.T. str. Storrs and Charls I. Stoga se procena sposobnosti investitora svodi na efektivnost poslovanja investitora posle investicionog zahvata i njegovu sposobnost za vra}anje dugoro~nog kredita. 689-693. Edited by: William H. odnosno u funkciji su ja~anja pristupa kvalitetu. slede}i va`an posao banke usmerava se na analizu. Kvantitativni pristupi omogu}uju pobolj{anje kvaliteta odlu~ivanja. (2) finansijska odluka (nov~ano pra}enje aktivnosti). vrednovanje. . 53) Donald S. sankcije u uslovima nesolventnosti i/ili bankrotstva. Walker. da maksimizira dobit odnosno dividendu deoni~ara i da maksimizira tr`i{nu vrednost deonica. Pri tome. 1-3. 1988. Jr. Metode za procenu sposobnosti vra}anja dugoro~nog kredita odnosno rapolo`ivosti sredstava za vra}anje dugoro~nog kredita su: 53) 52) G.: Economic and Financial Analysis of Capital Investments. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Zajedno sa procenom validnosti investicionog projekta. odr`avanje ugovorene stope trajnih obrtnih sredstava. postupcima i kriterijumima. New York. Odgovori na navedena pitanja su korisni indikatori banci o kreditnoj sposobnosti investitora odnosno zajmotra`ioca. dono{enje ekonomskih odluka ima tri klju~ne ekonomske implikacije: 52) (1) investiciona odluka (ekonomski motiv). osnovni ili primarni ciljevi preduze}a su: dugoro~ni. Thomas I. mogu ~initi pouzdanu osnovu za procenu rizika investicionih ulaganja odnosno za odobravanje dugoro~nog kredita. To se izra`ava stepenom neizvesnosti de{avanja odre|enih doga|aja u budu}nosti koju pokriva period otplate investicije. da odr`ava kontinuitet proizvodnje i prodaje. U tom pravcu }emo ukratko razmotriti metode za procenu sposobnosti vra}anja dugoro~nog kredita.

Formula se mo`e predstaviti na slede}i na~in: Zarada posle poreza (ATX) Plus: Negotovinki tro{kovi (amortizacija.AOB) Minus: Kamata na novi kredit (posle efekta poreza) (Δ INT) Minus: Pove}anje obrtnog kapitala (tj. i (3) finansijske kriterije.FX . (3) koncept pokri}a celog perioda otplate kredita (‘the years’ coverage concept’). 1986. (2) izve{taj o toku gotovine. str.(CMLTD . Edited by: Mike Kaufman. .D .AOB).krupna oprema trebala bi se sama finansirati) (FX) Minus: Teku}a dospe}a dugoro~nog duga koji je ve} u knjigama (CMLTD . Homewood. 399.ΔWC Za izbor pojedina~nog projekta treba imati u vidu slede}e grupe kriterija: (1) marketing kriterije.ΔINT . Dow Jones-Irwin. izvorima i kori{}enju (metoda ‘cash flow’). (1) Metoda FATSATL (‘Funds Avalilable To Service Additional Term Loan’) je pristup koji posmatra generisanje sredstava putem zarade i raspolo`ivih za servisiranje otplate dodatnog duga. (2) tehni~ke kriterije. Illinois.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 450 (1) bankarski koncept toka gotovine pod imenom metod FATSATL (‘funds available to service additional term loans’).54) 54) The Capital Budgeting Handbook. na stalnom nivou prometne aktive ili neto razlika izme|u teku}ih sredstava i teku}ih obaveza) (Δ WC) = SREDSTVA RASPOLO@IVA ZA SERVISIRANJE DODATNOG KREDITA Formula sa skra}enicama izgleda ovako: FATSATL = (ATX + NCC) . godine. depresijacija i promene u odlo`enom porezu (NCC) = Gotovina iz poslovanja (ATX + NCC) Minus: Dividende (ako je normalno pla}ena zajmotra`iocu) (D) Minus: Izdaci za fiksni kapital (obi~no kupovina male opreme .

Englewood Cliffs.55) koji se mo`e predstaviti i slede}om relacijom: neto profit + depresicijacija . 472. 1981. koje ~ine: (1) potra`ivanja. kako bi se podmirile obaveze prema otplatama kredita. taj proces podrazumeva kru`ni tok tranformacije jednog oblika sredstava u drugi i to polaze}i od gotovine. 1990. . koje omogu}avaju proizvodnju savremenog. (5) kvantitativna kontrola i (6) ra~unovodstveni metod. Pa. Sinkey. Milling: Cash Flow Problem Solver Procedures and Rationale for the Independent Businessman. kvalitetnog i relativno jeftinog proizvoda respektuju}i raspolo`ive materijalne.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 451 Marketing kriteriji polaze od tr`i{ta odnosno od potreba kupaca i potro{a~a budu}ih proizvoda i usluga. Spencer: Managing Commercial Banks . 6. 55) Joseph F. 497. Pored navedenih elemenata marketing kriterija. Prentice-Hall. 58) Duane B. str.porast potra`ivanja . ljudske i finansijske resurse za novu proizvodnju. Bez sagledavanja tr`i{ne dimenzije ne mogu se o~ekivati zadovoljavaju}i efekti profitabilnosti. MacMillan Publishing Company. 57) Ibidem. str.57) Na osnovu navedenih komponenata ili elemenata procesa toka gotovine. Da bi se bolje razumeo koncept i proces toka gotovine. Ustvari. New Jersey.. 56) Bryan E. (2) Koncept toka gotovine (‘cash flow concept’) ili proces toka gotovine56) mo`e se predstaviti kao jedan sistem cirkulacije i transformacije sredstava. godine. Graddy and Austin H. str. Sr` finansijskog kriterija mo`e se najlak{e izraziti preko koncepta toka gotovine. godine. (3) kreditna politika. potra`ivanja i naplate. New York.Community. str. Jr. Cilj je ostvariti pozitivan neto tok gotovine. 1989. Rander. veoma su va`ni projektovana visina cene proizvoda i usluga i budu}i kanali prodaje na koje se projekat oslanja. Ne malu pa`nju zaslu`uje i na~in komunikacije sa budu}im kupcima i potro{a~ima u cilju blagovremenog upoznavanja sa svim elementima marketing miksa novog projekta. 18-87. Regional and Global. Chilton Book Company. koje su projektom definisane kao finalni outputi. (2) prodajni uslovi.porast zaliha + porast dugovanja = tok gotovine. va`no je da projekat ispuni i odre|ene tehni~ke i finansijske kriterije. Pored fizi~kih karakteristika budu}eg proizvoda i njegove upotrebne vrednosti. godine. Me|u najva`nije tehni~ke kriterije spadaju vrsta tehnologije i njena koncepcija. ukazujemo na komponente upravljanja procesom toka gotovine.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.58) koje prikazuje slika 13-3. (4) zalihe. razlikuje se pet faza u konstrukciji bud`eta toka gotovine. zaliha. funkcionalnog. preko materijala.

minus ^ETVRTA FAZA Saldo gotovine Ako je TRE]A FAZA PETA FAZA Iznad minimuma ili umanjenje salda gotovine: .otplata duga . koji podrazumeva razmatranje uklju~enja teku}eg iznosa projektovane kamate za prvu godinu na sve druge godine idu}i unazad otprilike pet godina i idu}i unapred pet.pozajmljivanje novih sredstava Slika 13-3: Faze u procesu toka gotovine (3) Koncept pokri}a celog perioda otplate kredita (‘the years coverage concept’) je tre}i pristup koji uzima u obzir ukupan dugoro~ni dug du`nika. po{to je to dugoro~ni kredit sa rokom koji banke odobravaju.pla}anje duga .investiranje vi{ka Ispod minimuma ili umanjenje salda gotovine: .naplata putem ra~una .UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 452 PRVA FAZA Procena primanja gotovine: . Ovaj pristup ima dva jedinstvena aspekta: prvi. ako neko koristi tu .minus Procena tere}enja gotovine: . dodaju}i mu odgovaraju}e tro{kove finansiranja i dele}i dobijeni iznos merama toka gotovine. onda se mo`e zaklju~iti da preduze}e mo`e na}i finansiranje kod neke banke.dividende DRUGA FAZA = jednako Neto tok gotovine: + neto priliv gotovine .prodaja za gotovinu . Dobijeni iznos je indikacija broja godina da se otplati dug.drugi priliv gotovine .operativni izdaci . Ako je broj godina pokri}a u okviru normalnog bankarskog ranga otprilike period pet do sedam godina.kupovina materijala .neto odliv gotovine + plus ili .

koji se sastoji u tome da se dividenda i kapitalni izdaci posle prve godine smatraju diskrecionim i da nisu uklju~eni u koeficijent pokrivenosti. metodologija Svetske banke IBRD i L-M tj. oblasti ili regiona. Ovaj posao se obavlja u tri faze: (1) predinvesticiona analiza. razvojni i dru{tveni. Bankarski ili klasi~ni pristup fokusira mikroekonomske i mikrofinansijske kriterije:. kvalitet. Beograd. objektivnu i bri`ljivu analizu. primenjuju se odre|eni pristupi pri analizi i selekciji investicionih projekata. 1990.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 453 istu kamatnu stopu i ostvaruje zaradu u nekoliko pro{lih godina pod normalnim uslovima kori{}enja bankarskog kredita. u profitabilnost. ekonomski i finansijski resursi uslovljavaju strogu. 371. Nau~na knjiga. Bankarski ili klasi~ni pristup se primenjuje kod finansiranja projekata u kojima krediti banke imaju primarno u~e{}e. informacije). rizik investicionog projekta i investitora.4. likvidnost. Analiza i selekcija investicionih projekata Ograni~eni proizvodni. Dru{tveni pristup fokusira odre|ene dru{tveno-ekonomske kriterije ocene i izbora najkrupnijih infrastrukturnih projekata. interno finansiranje. Little-Mirrlees metoda).59) Za analizu i selekciju investicionih projekata. ocenu i selekciju investicionih programa i projekata. Razvojni pristup analizi i oceni investicionih projekata se koristi kod projekata bitnih za razvoj odre|ene privredne grane. (2) preliminarna ocena. (2) metod interne stope rentabilnosti i (3) metod povra}aja sredstava.4. str. Cilj je da se izborom projekata omogu}i racionalno kori{}enje postoje}ih resursa i ostvare najpovoljniji finansijski. onda se mo`e zaklju~iti da du`nik ima dovoljno uslova za kredit: drugi. i 59) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. banke uglavnom koriste tri poznata (alternativna) metoda ocene investicionih projekata: (1) metod neto sada{nje vrednosti. potrebno je izvr{iti njihovu svestranu ocenu i analizu. Razvojni i dru{tveno-ekonomski pristupi koriste pragmati~ne metode iterativnog i sintetizovanog valorizovanja odre|enih kriterija (UNIDO metodologija. Ovde }emo se zadr`ati na {iroj aplikaciji bankarskog pristupa analizi i selekciji investicionih projekata. ekonomski i dru{tveni rezultati. tro{kovi. godine. 13. . koji imaju {ire dru{tveno-ekonomske implikacije (bezbednost. Da bi se to u praksi ostvarilo. pa usled toga banke i nastoje da ograni~e rizik u ovim investicijama i za{tite svoja ulo`ena sredstva. Pri analizi i oceni investicionih projekata. koji mogu biti: bankarski.

kriterij mo`e biti i unapred zadana minimalna ili standardna stopa profitabilnosti. oceni finansijske adekvatnosti. koja se dobija odnosom bruto akumulacije prema ukupnim investicionim ulaganjima i treba da je ve}a od nule. 61) Ibidem. Minimalni uslov uspe{ne preliminarne ocene jeste nulta ili pozitivna stopa dru{tvene profitabilnosti ili jednaka (ve}a) u odnosu na dru{tvenu standardizovanu stopu. Finansijska realnost projekta ocenjuje se na osnovu funkcije likvidnosti u toku aktivizacionog perioda i otplatnog potencijala investitora. Svaki od navedenih parametara predstavlja elemenat na osnovu koga se mo`e parcijalno izvesti ocena o pojedinim segmentima investicionog projekta. tr`i{na sposobnost investitora. 374-375. op{ti ekonomsko-finansijski aspekti.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 454 (3) ocena finansijskih efekata investicionih projekata. koji ne zadovoljavaju osnovne zahteve i tandardizovana i uniformisana. 371. Ukupna preliminarna ocena investicionog projekta zasniva se na indikativnim performansama mikroekonomske i mikrofinansijske efektivnosti projekta i to na: 61) (1) (2) (3) (4) oceni mikroprofitabilnosti. lokacija. . Ova ocena direktnih i indirektnih efekata se zasniva na sintezi merljivih i kvalitativnih pokazatelja. str. i oceni elemenata neizvesnosti u realizaciji projekta. pa se gruba provera performansi projekta vr{i na osnovu analize slede}ih parametara: 60) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) identifikacija projektnog programa. str. Ocena dru{tvenoekonomske efikasnosti projekta podrazumeva utvr|ivanje efekata na dru{tvenoekonomski razvoj zemlje. Mikroprofitabilnost projekta ocenjuje se na bazi stope bruto kumulativnosti. oceni dru{tveno-ekonomske efikasnosti. tehni~ko-tehnolo{ka re{enja. Stope likvidnog i 60) Ibidem. Me|utim. tr`i{na propulzivnost. Predinvesticiona analiza predstavlja najgrublju selekciju projekata. finansijska sposobnost investitora. Kod vi{e alternativnih projekata utvr|uje se relativno najve}a stopa kao selekcioni kriterij preliminarne ocene. {to predstavlja o{triji kriterij selekcije. preliminarna prihvatljivost.

4. Pri tome se utvr|uje margina rizika u razli~itim scenarijima privrednih uslova i tokova. Obi~no su u primeni slede}i kriteriji: akumulacija na anga`ovana poslovna sredstva.62) Smatra se da sva tri metoda istra`uju celovitu finansijsku validnost investicionih projekata i selekciju zasnivaju na kriteriju profitabilnosti i likvidnosi investicionih ulaganja. dok se metod interne stope profitabilnosti smatra 62) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo.autputa. svode inpute i autpute pa i sve efekte na sada{nju vrednost. Potom se istra`uje stepen verovatno}e ostvarivanja pojedinih scenarija kretanja obima proizvodnje i cena. Zato i imaju o~itu prednost nad stati~kim metodama. Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata Investicioni projekti.5. 1990. da bi se dobila afirmativna preliminarna ocena finansijske realnosti projekta. Realnost nastupanja nepovoljnih kretanja i visok stepen osetljivosti projekta (na nepovoljna kretanja u toku ekonomskog veka projekta) su indikatori za negativnu preliminarnu ocenu projekta. Visok stepen rizika nepovoljnih kretanja osnovnih indikatora kvaliteta budu}e proizvodnje treba da bude signal za isklju~ivanje projekta iz dalje procedure. stekli su uslove za izradu investicionih studija i dalju selekciju po osnovu finansijskih efekata i rizika sa ciljem da se odaberu investicioni projekti koji nude najve}e finansijske efekte uz minimalne rizike ulaganja finansijskih sredstava. Beograd. Nau~na knjiga. Preliminarna ocena projekta obuhvata i analizu elemenata neizvesnosti realizacije i `ivota projekta. Me|utim.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 455 otplatnog potencijala treba da su jednake ili ve}e od nule. . Metod neto sada{nje vrednosti je bazi~ni metod. (2) metod interne stope profitabilnosti (ISP) i (3) metod povra}aja ulo`enih sredstava (PUS). Obi~no se ide na utvr|ivanje minimalnog praga profitabilnosti u uslovima mogu}eg najni`eg obima ekonomije projekta i najnepovoljnijih cena resursa i finalnih proizvoda odnosno usluga. koji su zadovoljili predinvesticionu analizu i “dobili” pozitivnu preliminarnu ocenu. 379-385. pri ~emu se stvaraju uslovi uporedivosti svih elemenata u projektima. kako bi se utvrdio o~ekivani nivo rizika. godine. Merenje finansijskih efekata vr{i se pomo}u: (1) stati~kih i (2) dinami~kih metoda. dinami~ki metodi koriste tehniku diskontovanja tj. pri ~emu je osnovni cilj da se utvrdi realnost projekta u uslovima nepovoljnih varijacija obima poslovanja i cena inputa . dobit po radniku. neto devizni efekat. 13. utro{ak energije po jedinici proizvoda itd. Stati~ki metodi polaze od kriterija validnosti projekta u izabranom periodu odnosno izabranoj godini aktivizacionog perioda projekta. Dinami~ki metodi investicionih projekata su: (1) metod neto sada{nje vrednosti (NSV). str. investiciona ulaganja u osnovna i obrtna sredstva po radniku.

Su{tina metoda je u pristupu da novac u budu}em periodu ima manju vrednost u odnosu na sada{nju zbog: rizika povra}aja ulo`enih sredstava. Zasnovan je na diskontovanju odnosno na svo|enju na sada{nju vrednost svih nov~anih tokova vezanih za investicioni projekat. Podrazumeva ocenu validnosti investicionih projekata putem diskontovanja nov~anih tokova. Utvr|uje profitabilnost invest