Univerzitet “Braća Karić” Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”

Prof. dr Uro{ N. ]ur~i} Doc. dr. Miljana Barjaktarović

BANKARSKI

portfolio
MENAD@MENT
Strategijsko upravljanje bankom, bilansima i portfolio rizicima banke
Treće dopunjeno i prera|eno izdanje

Beograd, 2008. godine

III

Bankarski portfolio menadžment III izdanje Autori: Prof. dr. Uroš N. Ćurčić Doc. dr. Miljana Barjaktarović Recenzenti: Prof.dr. Milutin Ćirović Prof. dr. Boško Živković Lektor: mr Aleksandar Ječmenica

IV

Knjigu posve}ujemo na{im porodicama!

V

Vrednost novca izra`ava vrednost dru{tva po{to ga je dru{tvo i stvorilo!

Ralph Waldo Emerson

VI

PREDGOVOR
tre}em izmenjenom i prera|enom izdanju
Od prvog izdanja ove knige (1995.god.), prošlo je trinaest godina (u međuvremenu je štampano drugo izdanje 2002.god.) U tom periodu je došlo do krupnih promena u našem ekonomskom I političkom okruženju. Tim promenama je započeo process spoljnjeg i unutrašnjeg preobražaja zemlje. Relativno brzo je rešena ekonomska i politička izolacija zemlje, a prcesi prestrukturiranja na unutršnjem planu, među kojima je najvažnija privatizacija u privredi, te reforma I konsolidacija bankarskog sektora, su sada na samom kraju. To je dovelo do bitnog uticaja na funkcionisanje tržišta, privrede i banaka. Polaze}i od toga da je ova vrsta literature svakim danom kod nas sve aktuelnija, tre}im izdanjem ove knjige, autori su nastojali da na jedan ne{to druga~iji na~in zaokru`e i kompletiraju aktuelniju strukturu ovog izdanja uklju~uju}i izmene u prvom (dve nove glave) i drugom delu (jedna nova glava) i potpuno novi tre}i deo knjige (tri nove glave) knjige, {to zna~i umesto starih sada {est novih glava: • faktori strukturnih promena u bankarstvu (1), • promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu (2), • upravljanje kapitalom poslovne banke (6), • upravljanje rastom vrednosti banke (7), • upravljanje korporativnim performansama banke(8), i • upravljanje portfolio performansama banke (9). Dakle, klju~ne promene teksta drugog izdanja odnose se na zamene teksta starih glava tekstom novih {est glava, usled ~ega je do{lo do promene strukture rada unutar delova knjige, tako da ovo tre}e izdanje ima isto pet delova i sedamnaest glava kao i drugo izdanje. U ostalim delovima nisu vr{ene bitne izmene, sem manjih pogolj{anja teksta i, naravno, ispravki {tamparskih gre{aka. Novinu predstavlja pregled klju~nih

VII re~i i izraza upotrebljenih u knjizi. Knjiga je ilustrovana slikama i pregledima, koji upotpunjuju nastojanje autora da ~italac izlo`enu materiju lak{e prati. Da se podsetimo. Prvo izdanje, autor je okvirno formulisao 1990.godine za vreme svog boravka i rada u Njujorku (1987-1991.). Tada je po~eo proces prikupljanja literature i pisanje prvih tekstova iz pojedinih delova rada. Kasnije je tekst dogra|ivan i pro{irivan, da bi zadobio kona~nu formu 1995.godine, kad se pojavilo prvo izdanje knjige. Drugo izdanje knjige ‘Bankarski portfolio menad`ment’ (2002.godine) predstavlja zaokru`enu i kompletiranu celinu filozofije bankarskog menad`menta, kojom se osvetljavaju mnogi aspekti i podru~ja upravljanja bankom kao profitno orijentisanom finansijskom institucijom. Za drugo, pro{ireno izdanje ove knjige autor se koristio i novom literaturom koju mu je bila dostupna. Tre}e izmenjeno I prera|eno izdanje je ,, kao {to smo ve} naveli, strukturno znatno izmenjeno, mada je po obimu ostalo gotovo isto. Naime, znatan doprinos ovom izdanju doprinelo je i doktorska teza dr Miljane Barjaktarovi}, ~ime su prve dve glave unele znatnu sve`inu i aktuelnost izlo`enoj materiji. Pored toga, novinu predstavlja i {esta glava, koja se odnosi na veoma aktuelnu materiju upravljanja kapitalom banke. Naravno, ovde tako|e treba posebno ista}i aktuelnost teksta celog tre}eg dela knjige (tri nove glave), koje obra|uju tematiku strategijskog upravljanja rastom vrednosti banke, upravljanja korporativnim I portfolio performansama banke. Naime, danas se i kod nas banke kupuju i prodaju, a njihova cena zavisi u najve}em delu od njihove vrednosti. Otuda je ve}a vrednost banke focus menad`ment tima svake banke, a tome doprinose ostvarene ve}e korporativne i portfolio performance tokom poslovanja banke. Novi Sad, februar 2008.godine Autori

VIII

KRATKI SADR@AJ Predgovor tre}em izmenjenom i prera|enom izdanju
Uvodne napomene Deo prvi: SAVREMENI BANKARSKI MENAD@MENT Glava 1: Faktori promena u bankarstvu Glava 2: Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu Glava 3: Strategijski menad`ment u bankarstvu

Deo drugi:
UPRAVLJANJE BILANSOM I KAPITALOM BANKE Glava 4: Upravljanje bilansom i agregatima banke Glava 5: Upravljanje prihodima i rashodima banke Glava 6: Upravljanje kapitalom poslovne banke

Deo tre}i:
UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE Glava 7: Upravljanje rastom vrednosti banke Glava 8: Upravljanje korporativnim performansama banke Glava 9: Upravljanje portfolio performansama banke

Deo ~etvrti:
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE Glava 10: Upravljanje bonitetom poslovnih banaka Glava 11: Principi upravljanja rizikom poslovne banke Glava 12: Proces upravljanja rizikom banke

Deo peti:
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE Glava 13: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke Glava 14: Upravljanje rizikom hartija od vrednosti Glava 15: Upravljanje rizikom kamatne stope Glava 16: Upravljanje rizikom deviznog kursa Glava 17: Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti

Prilozi Klju~ne re~i i izrazi O autoru

IX

S A D R @ A J U v o d n e n a p o m e n e...................................................................................... 1 Deo prvi. SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU........................................................................................................8 Glava 1. Faktori strukturnih promena u bankarstvu...............................................10
1.1. Pojam, suština i fokus bankarske delatnosti…….............................................11 Definisanje poslovne banke...11. Vrste banaka i finansijskih institucija...12. Geografski fokus i poslovna orijentacija banaka i finansijskih firmi ...14. 1.2. Faktori koji izazivaju promene u bankarstvu................................................... 20 Promena spoljnih faktora bankarske sredine....20. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje...21. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje…23. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje...25 1.3. Uticaj promena na interno poslovanje banaka..................................................27 Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje…27. Pove}anje broja bankarskih usluga na tr`i{tu...28. Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring... 29. Pove}an rizik od lo{eg poslovanja ili bankrotstva...29. Evaluacija finansijskih institucija i tr`i{te novca i kapitala..........30 1.4. Uticaj promena na strukturu bankarstva.......................................................... 31 Strukturne promene u finansijskom sektoru...31. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu...32. Najva`niji merd`eri i akvizicije u bankarstvu...36. Makroekonomske snage koje podsti~u konsolidaciju...40. Sile koje ko~e konsolidaciju...42. Efekti konsolidacije, udru`ivanje i budu}i trendovi....44 Literatura..................................................................................................................47

Glava 2. Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu....................................49
2.1. Promene i konkurentnost bankaka na trzištu....................................................50 Trendovi promena i konkurentnost banaka...50. Konkurencija na tr`i{tu depozita i kredita... 51. Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova…52. Konkurencija na razvijanju uslu`nih programa... 53. Stvaranje nebankarskih institucija...54. 2.2 Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji........................................................56

X Promene u bankarstvu Centralne i Jugoisto~ne Evrope… 56. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasni{tva... 57. Finansijska intermedijacija i efekti op{tih promena…59. Tranzicioni procesi u na{em bankarstvu..........................................61 2.2. Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka ..........................................63 Promene u domenu upravlja~kih procesa...63. Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka…64. Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke...65. Uticaj promena na na{e bankarstvo...66. 2.3. Perspektiva razvoja bankarstva.........................................................................67 Literatura..................................................................................................................68

Glava 3. Strategijski menad`ment u bankarstvu......................................................69
3.1. Strategija upravljanja poslovnom bankom.......................................................70 Uloga i zna~aj strategije poslovne banke...70. Strategijski faktori poslovanja banke...71. Savremene marketing miks strategije...74. Odnos razvoja strategije i njene primene...80. 3.2. Strategijsko planiranje u poslovnoj banci...................................................... 81 Elementi i proces planiranja u banci...81. Zna~aj i su{tina strategijskog planiranja...82. Ciljevi strategijskog planiranja banke...84. Struktura i proces strategijskog planiranja...84. 3.3. Strategija razvoja organizacione strukture.......................................................86 [ta je organizaciona struktura banke?...86. Kada je organizaciona struktura problem?...87. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura...88. Strategija upravljanja performansama organizacione strukture...93. 3.4. Strategija uspe{nog upravljanja promenama.....................................................96 Strategija prilago|avanja banke okru`enju...96. Strategija upravljanja promenama...97. Proces upravljanja promenama...98. Otpor i minimiziranje otpora promenama u banci...100. Literatura................................................................................................................102

Deo drugi
UPRAVLJANJE BILANSOM, PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE...........104

Glava 4. Upravljanje bilansom i agregatima banke..............................................106
4.1. Upravljanje bilansnom strukturom banke.......................................................107 Bilans i bilansna struktura banke...107. Upravljanje bilansom poslovne banke...109. Upravljanje portfolio strukturom bilansa...113. Upravljanje odnosima aktiva – pasiva...115. 4.2. Upravljanje bankarskim resursima i agregatima.............................................118

XI Bankarski resursi i agregati...118. Metode i instumenti rasta bankarskih resursa...119. Strategija formiranja bankarskih agregata...122. Strategija upravljanja odnosima agregata i resursa banke...123. 4.3. Upravljanje izvorima - obavezama banke.....................................................125 Upravljanje strukturom izvora banke...125. Upravljanje deoni~kim kapitalom banke...128. Upravljanje izvorima depozitnog novca...130. Upravljanje dugoro~nim dugom...133. 4.4. Upravljanje imovinom - sredstvima banke...................................................134 Bazi~na struktura aktive poslovne banke...134. Upravljanje gotovinom banke...136. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija...137. Upravljanje portfoliom hartija od vrednosti...139. Literatura................................................................................................................140

Glava 5. Upravljanje bilansom prihoda i rashoda banke.......................................143
5.1. Su{tina bilansa uspeha banke.........................................................................144 Pojam i zna~aj bilansa uspeha banke...144. Okvir i sadr`aj bilansa uspeha banke...146. Izvori prihoda i generatori rashoda u bilansu uspeha banke...147. Profitabilnost u bilansu uspeha banke...148. 5.2. Upravljanje prihodima banke........................................................................150 Dimenzije upravljanja ukupnim prihodom banke...149. Upravljanje vrstom i strukturom ukupnih prihoda banke...151. Upravljanje neto kamatnom marginom banke...153. Upravljanje vrstom i strukturom nekamatnih prihoda banke...156. 5.3. Upravljanje rashodima banke.........................................................................157 Struktura i dimenzije ukupnih rashoda banke...157. Informacije za planiranje i analizu kamatnih rashoda banke...159. Operativno planiranje nekamatnih rashoda banke...161. Relacije tro{kova i obima poslovanja banke...163. 5.4. Upravljanje operativnim tro{kovima banke...................................................165 Koncept operativnih tro{kova u bankarstvu...165. Sistemi alokacije operativnih tro{kova u bankarstvu...165. Koncept standardnih tro{kova u bankarstvu...167. Kontrola alokacije i redukcija operativnih tro{kova...170. Literatura................................................................................................................172

Glava 6. Upravljanje kapitalom poslovne banke…………..................................174
6.1. Kapital poslovne banke...................................................................................175 Koncept kapitala banke…175. Uloga kapitala u poslovanju banke.. 177.Funkcije kapitala u poslovanju banke...178. Merenje kapitala banke...179. 6.2. Struktura kapitala banke.................................................................................180 Oblici izvora kapitala banke... 180. Na~in pribavljanja kapitala banke...181. Komponente bilansne strukture kapitala banke…183. Kapital i rizi~na aktiva banke...184.

XII 6.3. Planiranje rasta kapitala .................................................................................186 Su{tina stope adekvatnosti kapitala banke...186. Uticaj rasta aktive na kapital banke...187. Planiranje rasta profita i kapitala banke... 189. Planiranje adekvatnosti kapitala…190 6.4. Međunarodni standardi kapitala.....................................................................192 Su{tina utvr|ivanja standarda adekvatnosti kapitala… 192. Primena kapitalnih standarda Bazel I u bankama…193. Primena kapitalnih standarda Bazel II u bankama…194. Strategije pove}anja kapitala banke..... 195 Literatura................................................................................................................198

Deo tre}i
UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE ...........................200

Glava 7. Upravljanje rastom vrednosti banke………...........................................202
7.1. Koncept vrednosti banke................................................................................203 Pojam i faktori vrednosti banke...203. Razli~iti koncepti i tipovi vrednosti banke ...204. Relacije me|u konceptima vrednosti...205. Konceptualni okvir vrednosti banke..206. 7.2. Elementi upravljanja rastom vrednosti banke………………………..……...207 Potreba i nu`nost upravljanja rastom vrednosti banke...207. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke...209. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke…212. Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom..213. 7.3. Metode i okviri rasta vrednosti banke…….....................................................215 Metode i tempo rasta vrednosti banke…215. Pentagon okvir za utvr|ivanje {ansi restruktuiranja...217. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke…218. Kreiranje uve}avanja vrednosti deoni~ara...221. 7.4. Suština procesa fuzije i akvizicije...................................................................224 Pojam i su{tina fuzije i akvizicije banaka…224. Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka…225. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka…227. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti…229 Literatura................................................................................................................232

Glava 8. Upravljanje korporativnim performansama banke.................................233
8.1. Identifikacija korporativnih performansi banke…………………………....234 Pojam i su{tina korporativnih performansi banke…234. Vrste korporativnih performansi banke… 235. Kontrola kvaliteta performansi…238. Kapacitet i alokacija rizika banke…239. 8.2. Planiranje korporativnih performansi banke……………………………….241

........ rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti…281.268 Performanse kreditne politike banke…268.. Merenje korporativnih performansi banke…………………………..255 Analiza korporativnih performansi banke…255.... Merenje performansi kreditnog portfolija banke…271.. Literatura......1.. Upravljanje portfolio performansama banke………........XIII Slo`enost planskog oblikovanja performansi banke…241..289 .................4............4.... Rizik korporativnih performansi banke…258... Portfolio koncept alociranja resursa banke…268.... Kvalitet....... Komponente profitabilnosti kao performanse banke…253........ 9........... Literatura.. Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu….... Druge mere korporativnih performansi poslovanja banke.....249 Profitabilnost kao vrhunska performansna mera banke…249.................. Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci… 270...254......... Generisanje profita u investicionom portfoliju banke…275...... Proces finansijskog planiranja performansi banke…................ Upravljanje portfolio performansama banke………………………………264 Pojam i su{tina portfolio teorije…264.263 9........ Upravljanje bonitetom poslovnih banaka.............. Vrste analiza korporativnih performansi banke…256............3....... Upravljanje performansama kreditnog portfolija…………………………..............1....288 10..... Za{tita i regulisanje bankarskog sistema....2. Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika…272 9....... Obim i struktura vanbilansnih aktivnosti banke…281............3.......... Neto kamatna margina kao komponenta profitabilnosti…251........................................ Prognoziranje u procesu dizajniranja performansi banke…243..............265..... Rejting sistemi performansi banaka...261 Glava 9..284 Deo ~etvrti UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE…………... Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti……………………... Strategije dospe}a u investicionom portfoliju…277 9....... Portfolio pristup bankarskom poslovanju…266...…….........280 Pojam i su{tina vanbilansnih aktivnosti banke…280.......274 Pobolj{anje performansi investicionog portfolija banke…274..........247 8.............. Konverzija portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti…282.................. 8..... Finansijsko planiranje korporativnih performansi banke…245.... Analiza korporativnih performansi banke......... Upravljanje performansama investicionog portfolija…………………….......................... Pasivna i agresivne menad`ment strategije portfolija… 276......................260..............286 Glava 10..

.. Vrednovanje performansi poslovnih banaka............. Merenje kvaliteta performansi poslovanja banaka...313 Praksa federalnih agencija u SAD. Interaktivno dejstvo principa poslovanja.......... Profitabilnost poslovanja banke..347................296 Pojam i komponente boniteta banke.............302.......... Ostali modeli ranog upozorenja lo{eg poslovanja...330.. Principi upravljanja rizikom poslovne banke....354. 11...3. Komfornost sistema poslovnog bankarstva.... Pristup utvr|ivanju i merenju boniteta banaka............350.... Merenje i rizik ekonomi~nosti banke..... Sistemi ranog otkrivanja slabosti poslovanja banaka.326..................304..................... Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL...289. Merenje solventnosti banke...293..336.............. Me|unarodni standardi solventnosti banke............. Merenje i rizik profitabilnosti banke..... 10.........300.........296..304 Maksimiziranje profita i vlasni~kih performansi....…….321 Glava 11.XIV Potreba za{tite bankarskog sistema zemlje........329. Literatura…………………………………………………………………........ 11...............332...............4.................. Planiranje solventnosti poslovne banke..........319..308.. Solventnost poslovanja banke…………………………..4......... Likvidnost poslovanja banke..2...358.......324 11..333.......... Razlozi analize i ocene boniteta banaka. Na{a iskustva na podru~ju ocene boniteta banaka...........325.350 Su{tina ekonomi~nosti poslovanja banke........... Principi upravljanja rizikom banke.339..360.363....................370 ...352...1...........339 Pojam i sus{tina likvidnosti banke..................... Merenje likvidnosti poslovne banke.........313......2......327............ 10........327 Pojam i su{tina solventnosti banke... Principi u upravlja~kom procesu banke.........349................ Rizik nelikvidnosti poslovne banke......3.311.... Literatura.....341........ Faktori profitabilnosti banke....5.299............ Ciljevi regulisanja bankarskog sistema.... 11....................... 11.............. Upravljanje ekonomijom obima banke…357.....368......................343... 10.................... Neophodnost ocene boniteta banaka....317..... Upravljanje pozicijom likvidnosti banke............ Upravljanje kompetitivnom profitabilno{}u banke...... FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD... Teorije optimalne likvidnosti banke.... Instrumenti merenja performansi poslovnih banaka.....295............. Ekonomi~nost poslovanja banke....... Poverenje u bankarski sistem zemlje... Ekonomski modeli organizovanja banke..... Karakteristike banaka sa visokim performansama....346..... Faktori i modeli likvidnosti banke.325 Osnovni principi poslovanja banke.........307....290............. Faktori insolventnosti banke....325......358 Pojam i su{tina profitabilnosti banke..................... Rizik insolventnosti poslovne banke.......315....

. Rangiranje kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca.427.......... Literatura…………………………………………………………….........425................. Identifikacija izlo`enosti banke riziku......... rizika i neizvesnosti........4........................... 12...403...................437.......373...............................418 Klju~ni aspekti kreditne politike banke.......1..372 12... Neki indikatori lo{eg poslovanja firmi..401........399 Distribucija i diversifikacija rizika. Finansiranje i osiguranje rizika banke...... Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke... Kreditna politika i odlu~ivanje o kreditu..374.........426 Pojam i svrha analize kreditnog rizika............. Prevaljivanje rizika na druga lica.408 13................ 13...389..........443..395.... Merenje rizika poslovne banke....421.....447................ Kriti~ne ta~ke dono{enja odluke o kreditu....398....2..426.................... Zahtevi i potrebe preduze}a za kreditom...... Klasifikacija rizi~ne aktive banke.... Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti..... Predvi|anje lo{eg poslovanja firmi.. Analiza i . Vrste i podru~ja rizika poslovne banke......381 Koncepti rizika poslovne banke.. 12.. Mere za{tite banke od mogu}ih rizika......... Ovla{}enja i limiti za odobravanje kredita.......383..... Faktori ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca........ Upravljanje rizikom kratkoro~nog kreditiranja..............2...... 13.376...........420...438..............449. Rizik naplate odobrenog kredita.... Su{tina kreditne sposobnosti investitora.3....400.444. Koncept i proces upravljanja rizikom banke.......... Finansijska piramida rizika banke............ Su{tina i vrste kreditnog rizika...446 Neizvesnost u dono{enju dugoro~nih odluka............ Upravljanje rizikom dugoro~nog kredita....... Faktori efikasnog kreditiranja privrede. 12...............399............... Kontinuitet procesa upravljanja rizikom...4................3.................1. Indikatori rizika poslovne banke..................391 Problem merenja i alokacije rizika banke....... Metode procene kreditne sposobnosti investitora....... Definisanje rizika u poslovanju banke.....413.......409 Su{tina kreditnog rizika....381.411. Proces upravljanja rizikom banke.. Vrste i funkcija kreditnog rizika.........................XV Glava 12................407 Glava 13.........409. 13..373 Pojam izvesnosti.....…………404 Deo peti UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE..380..424......... Su{tina ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca...392..391.....446. Pojam i vrste rizika poslovne banke......... Proces kontrole i procene rizika banke.............430........ Metode analize i ocene kreditne sposobnosti..............387................... Osiguranje i samoosiguranje plasmana banke........418.................416.... Osiguranje depozita privrede i gra|ana.........

526.522 Glava 15.. 13............ Relativizacija rizika zemlje i suvereniteta dr`ave. 14.. Upravljanje strukturnim rizicima portfolija..... Plasman hartija preko me{ovitih fondova.........................513..531...................... Emitovanje i plasman hartija od vrednosti..3. Upravljanje rizikom me|unarodnog kredita....490.................. Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata............. 13.....499.. Literatura. uloga i formiranje kamatne stope............1.................472 Vrste i karakteristike me|unarodnih kredita.533...... 14...................... Formiranje cena hartija od vrednosti.. 15....................................................... Emitovanje i plasman hartija kod nas...... Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti... Relativizacija rizika hartija od vrednosti.........2............531 Su{tina rizika kamatne stope. Merenje izlo`enosti riziku kamatne stope.496......... Struktura i kvalitet investicionog portfolija.....3.455. 15.......518....... Upravljanje rizikom pojedinih vrsta kredita..... Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope.. su{tina i uloga kamatne stope.....................................................453.460............... Upravljanje rizikom prinosa hartija od vrednosti....482.................6..505............508............503.....5..510 Principi upravljanja investicionim portfolijom................ Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti...474............ Teorije formiranja tr`i{nih kamatnih stopa. 14......465....481 14..............490 Proces emitovanja hartija od vrednosti......525....... Faktori rizika kamatne stope..........469.. Upravljanje rizikom kreditiranja stanovni{tva..... Poslovanje banaka na sekundarnom tr`i{tu hartija....... Specifi~nost ocene kreditne sposobnosti. Literatura...........535......... Su{tina........476................... Metode predvi|anja izostanka pla}anja hartija.. Rangiranje investicionih projekata u rizi~nim tr`i{nim uslovima...463....... Struktura i instrumenti finansijskog tr`i{ta........XVI selekcija investicionih projekata.................... Poslovanje banke hartijama od vrednosti.501 Dimenzije rizika hartija od vrednosti.... 463 Vrste kreditiranja stanovni{tva....2...........................472........493... Ro~na struktura kamatnih stopa.............524 15........533.............529...... Rizik zemlje i suvereniteta dr`ave......................... Rangiranje boniteta emitenata hartija....4.........515.510.......... Analiza faktora rizika kamatne stope.. Strategije upravljanja portfolio rizicima.484..........478 Glava 14............488....525 Pojam...............486.....................466......... Uticaj inflacije na kamatnu stopu......1......................501................ Metode ocene kreditne sposobnosti..........536 ................ Vrste i modeli obra~una kamatnih stopa.........482 Formiranje investicionog portfolija banke....... Performanse i bonitet hartija od vrednosti.......

.................. Teorije formiranja deviznih kurseva.....570...........568......XVII Metode merenja rizika kamatne stope.........................2........... Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa..565. Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti........... Instrumenti relativizacije rizika kamatne stope.....................562...... ARBL model merenja kamatnog rizika....... Obele`ja savremenog deviznog tr`i{ta................547..... su{tina i zna~aj deviza....587........ Vrste vanbilansnih aktivnosti........................580........ Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa...569.............592....... Vrste rizika u vanbilansnim aktivnostima........551.. Klasi~ni oblici za{tite od rizika deviznog kursa.586....... 15.......... Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa..........591............. funkcije i struktura deviznog tr`i{ta................ ugovaranje i naplata provizije... Na~in formiranja deviznih kurseva.579....... Relativizacija rizika kamatne stope....578 17..553 Glava 16........4..587 Precizne i jasne poslovne procedure................................................................ GAP analiza osetljivosti banke na kamatni rizik..563...........4...567...... 594........563 Pojam i uloga deviznog tr`i{ta.................... Bilansna izlo`enost riziku deviznog kursa..................................568 Su{tina izlo`enosti riziku deviznog kursa... Vrste deviznih kurseva.... Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti..............556 Pojam deviza i valuta......543..................... Funkcije i struktura deviznog tr`i{ta.........572...2.......584 Portfolio rizik i rizik isporuke.... 17.................539.......... Za{tita od rizika vanbilansnih aktivnosti..............591............ Savremeni oblici za{tite od rizika deviznog kursa.....1........1...584.................... Vrste izlo`enosti riziku deviznog kursa..... Pojam........555 16..................... Literatura....................... Visina..........572 Proces upravljanja rizikom deviznog kursa..577 Glava 17.... 17.............571.............................575.................... 16..............579 Su{tina i nastajanje vanbilansnih aktivnosti....... Faktori konverzije rizika vanbilansnih pozicija.. Ekonomska izlo`enost riziku deviznog kursa... Pokrivanje rizika iz profita.... Politika regulisanja kamatne stope............3... Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti.....542... Literatura....545 Strategija upravljanja rizikom kamatne stope. 16.............558........................ 16........................574...... U~esnici na deviznom tr`i{tu........ 17........................... Pojam..595 ............ Transakciona izlo`enost riziku deviznog kursa.560......................... Vrste vanbilansnih aktivnosti.....536............582...4......3...... DURATION model merenja kamatnog rizika.......567........587..... Rizik neispunjenja ‘delimi~nih’ obaveza.................... Rizik neispunjenja ‘punih’ obaveza........592 Potreba konverzije rizika vanbilansnih aktivnosti. Literatura.....573.556..........................545..........

...............................................................................................................................................597 Klju~ne re~i I izrazi...XVIII Prilozi..........615 ..........................................................

Stoga su dva esencijalna principa va`na i vezana za savremeno bankarstvo: sigurnost i profit. ako banka `eli da ima poverenje javnosti i ako `eli da kontinuirano obavlja svoje poslovanje da bi za{titila depozitare. Bankama pripada klju~no mesto u okviru finansijskog sistema imaju}i u vidu funkcije koje obavljaju i finansijska sredstva kojima posluju. po{to je poslovanje banke uvek sadr`avalo u manjoj ili ve}oj meri rizik. Zato su posebno zna~ajna tri podru~ja za ove institucije: • • • podru~je regulative privrednog i posebno podru~je monetarno-kreditnog sistema. ostaje da je kvalitet upravljanja poslovanjem banke jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja. poslovanje banaka (komercijalnih. 1 .. odnosno do manjeg prostora za ostvarivanje profita. organizaciju i poslovanje sa inostranstvom uklju~iv{i i supervizorstvo (monitoring). obezbedi prihvatljiv (razuman) iznos za rezerve za budu}e nepredvi|ene doga|aje i obezbedi objektivan (fer) prinos za deoni~are. i dalje od nastanka banaka pa do dana{njih dana. a porastom deregulacije tr`i{ta i konkurencije u finansijskim uslugama. Drugo. da podmiri operativne tro{kove i normalne gubitke. poslovnih) mora biti profitabilno. koja treba da omogu}e da preduze}a i banke na najbolji na~in obavljaju svoje poslove. poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurno{}u. osve`ena bankarska literature i ne{to izmenjene potrebe u visokom obrazovanju studenata (Bolonjski process). o ~emu }e biti vi{e re~i tokom teksta uvodnih napomena. Ako prvo podru~je nije dobro regulisano. Me|utim. {to bi osetile ne samo banke ve} i privreda i gra|ani. a sigurnost postaje jedan od osnovnih principa poslovanja banke. izmenjeno i dopunjeno izdanje Dinami~ne promene u bankarskom okru`enju. globalizacija bankarskog poslovanja i sve o{trija konkurencija dovele su do smanjenja profitne mar`e. podru~je regulative operativnog delovanja banke i mera centralne banke usmerenih na kreditno poslovanje.UVODNE NAPOMENE uz tre}e prera|eno. mogu nastupiti vrlo ozbiljne sistemske posledice. Naime. i podru~je odnosa poslovnih banaka u depozitnoj i kreditnoj funkciji sa komitentima i klijentima banke i monitoring njihovog poslovanja. Prvo. Deregulacija finansijskih tr`i{a. usovili su i neke nu`ne promene ud`benika za predmet Menad`ment u bankarstvu. poslovanje banaka postaje sve vi{e rizi~no.

Banke su u takvim uslovima izlo`ene dejstvu mnogobrojnih rizika. U poslovnoj saradnji sa bankama u svetu doma}e banke moraju imati zadovoljavaju}i bonitet. istovremeno. znanje i ve{tina upravljanja rizikom. ‘mora u hodu ga|ati pokretna meta’. Danas je u bankarstvu sve ve}a potreba efikasnog i efektivnog upravljanja rizikom. Zato se ukazuje ne samo na metode i postupke upravljanja rizikom u bankarskim poslovima. kako se to radi u savremenim bankama razvijene tr`i{ne privrede. nedeljnim. To nije lako ispuniti u uslovima promena kad se. Menad`ment banke u ovakvim uslovima postaje klju~ni faktor uspeha. drugo i tre}e podru~je mogu zna~iti ve}i ili manji rizik za dru{tvo ili za banku. sada su podlo`ni brzim promenama. kako godi{njim tako mese~nim. koji danas postaje kriti~ni faktor uspeha banke. U prethodne ~etiri. ve} i na kompletnu vertikalnu strategijsku povezanost procesa i instrumentarija na relaciji centralna banka .poslovno bankarstvo . sposobnost spre~avanja da do rizika do|e otkrivanjem ranih simptoma rizika i sposobnost smanjenje gubitaka zahtevaju visok nivo kvaliteta menad`ment tima za upravljanje bankom. {to je uslovilo i promenu klasi~nog tipa i oblika organizovanja banaka. a posebno u poslednjoj deceniji. . Ovim se poja~ava konkurentska borba i sve je te`e ostvariti zadovoljavaju}u stopu profita. Zato je analizi rizika i upravljanju rizikom u bankarskim poslovima i posve}ena ova knjiga. Uslovi koji su do pre dve decenije bili relativno stabilni u du`em periodu.komitenti i klijenti banke. Specijalizacija kao osnovni kriterijum za organizovanje oblika bankarske delatnosti postepeno se napu{ta i ustupa mesto univerzalnosti kao preovladavaju}em obliku organizovanja bankarskih institucija. Opstanak. ~ak i po nekoliko godina. Ovim radom autori su nastojali da pru`e konsekventan materijal iz podru~ja strategijskog menad`menta u bankarstvu sa posebnim akcentom na upravljanje portfolio rizicima. pa ~ak i dnevnim. profitabilno poslovanje i razvoj u uslovima obavljanja bankarskih poslova sa sve ve}im rizikom (vi{e vrsta i {ira podru~ja rizika). {to se dokazuje certifikatom prvorazredne me|unarodno priznate revizorske agencije. Odluke moraju uva`avati budu}i razvoj doga|aja. ulazak u poslove sa visokim rizicima i. jer se nalaze na prekretnici na~ina vo|enja poslovne politike banke i pojedinih bankarskih poslova u slobodnijem delovanju tr`i{ta. Ovo je posebno zna~ajno za na{e banke sada poslea tranzicije. To zna~i da banke moraju imati viziju sopstvenog razvoja i brzo donositi poslovne odluke. racionalno kori{}enje resursa i organizovano upravljanje rizicima. sposobnost preduzimanja ve}ih rizika tj. {to zahteva strategijski pristup poslovanju. vojni~ki re~eno. do{lo je do bitnih promena u regulaciji bankarskog poslovanja.UVODNE NAPOMENE 2 Me|utim.

U drugoj glavi akcenat je na na nu`nim promenama u okviru samih banaka. koji je izlo`en u tri glave. razmatraju se savremeni trendovi u bankarstvu i strategijski menad`ment. od ~ega je prvi deo sa dve nove glave (prva i druga). U prvoj glavi autori razmatraju faktore strukturnih promena u bankarskom okru`enju i nastoje objasniti {ta je to banka kao finansijska institucija. {to se vidi iz slede}eg kratkog sadr`aja: Deo prvi: SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU Glava 1: Faktori strukturnih promena u bankarstvu (nova) Glava 2: Promene. dakle sa ukupno sedamanest glava od ~ega su {est sasvim nove. konkurentnost i tranzicija u bankarstvu (nova) Glava 3: Strategijski menad`ment poslovne banke Deo drugi: UPRAVLJANJE BILANSIMA I KAPITALOM BANKE Glava 4: Upravljanje bilansom i agregatima banke Glava 5: Upravljanje prihodima i rashodima banke Glava 6: Upravljanje kapitalom poslovne banke (nova) Deo tre}i: UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE (novi) Glava 7: Upravljanje rastom vrednosti banke (nova) Glava 8: Upravljanje korporativnim performansama banke (nova) Glava 9: Upravljanje portfolio performansama banke (nova) Deo ~etvrti UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE Glava 10: Upravljanje bonitetom poslovnih banaka Glava 11: Principi upravljanja rizikom poslovne banke Glava 12: Proces upravljanja rizikom poslovne banke Deo peti: UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE Glava 13: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke Glava 14: Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti Glava 15: Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope Glava 16: Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa Glava 17: Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti U prvom delu knjige. U tre}oj glavi autori izla`u osnovne elemente i proces . komponovana je i izmenjena struktura sadr`aja knjige. drugi deo sa jednom novom glavom (tre}om). kompletno promenjen tre}i deo sa tri nove glave. u kojoj i dalje ima pet delova. na konkurentskom odnosu me|u bankama i procesu tranzicije.UVODNE NAPOMENE 3 Polaze}i od takve postavke.

U tom kontekstu. Tre}i deo knjige je potpuno zamanjen novim. razvijanje i kori{}enje metoda i tehnike koje se primenjuju u procesu upravljanja rizikom bitan su uslov za efikasno upravljanje rizikom banke. Najkra}e. U petom delu knjige fokusira se tematika na upravljanje portfolio rizicima. osvetljava se bonitet kao bitna komponenta savremenog tr`i{nog poslovanja banke. . Danas se banke kupuju i prodaju. Brojne su mogu}nosti odnosa aktive i pasive. {to ima za svrhu maksimiziranje profita. To se vr{i preko nekoliko formalnih i neformalnih bilansa i preko upravljanja kapitalom banke. analize i planiranja kapitala banke. U ~etvrtom delu knjige. koji ~ini osnovu za upravljanje finansijskim resursima i agregatima banke. a time I rastu vrednosti banke. 8. sa tri nove glave (7. ~ijim rastom treba upravljati. koji predstavlja okosnicu savremenog upravljanja bankom. Od kvaliteta celokupnog pristupa upravljanju bankom. U devetoj glavi ukazuje se na neophodnost i zna~aj upravljanja i portfolio performansama (kreditni i investicioni portfolio). U {estoj glavi izla`u se osnovni elementi uloge. U ~etvrtoj glavi se razmatra bilans stanja.UVODNE NAPOMENE 4 strategijskog bankarskog meand`menta. koji se odnosi na upravljanje rastom i performansama banke U sedmoj glavi je re~ o upravljanju rastom vrednosti banke. ukazuje se na slo`enost procesa upravljanje korporativnim rizicima u banci u tr`i{nim uslovima. koji ima tri glave (10. Postojanje. kao nezaobilaznom elementu u tr`i{nim uslovima poslovanja. U tekstu se posebno nagla{ava da je uloga kapitala klju~na za sigurnost i kontinuitet poslovanja banke. To se posebno odnosi na upravljanje rastom profita kao najzna~ajnijom korporativnom performansom banke. {to se odra`ava na stabilnost bilansa i kontinuitet poslovanja banke. U dvanaestoj glavi ukazuje se na neophodnost sistemskog upravljanja rizikom na nivou banke. i 9). zavisi poverenje javnosti u bankarski sistem. pa delom i bonitet pojedine banke. U osmoj glavi ukazuje se na zna~aj pobolj{anja korporativnih performansi banke. podrazumevaju}i tu i faktore eksterne sredine. koje doprinose rastu profita. U petoj glavi izla`e se upravljanje bilansom uspeha banke odnosno prihodima i rashodima banke. 11. i 12). U drugom delu knjige (ima tri glave) izla`e se tematika efikasnog i efektivnog finansijskog upravljanja bankom i kapitalom banke. Akcenat je dat na plasmane. U jedanaestoj glavi izla`u se osnovni principi upravljanja rizikom banke. upravljanje portfolio rizicima predstavlja upravljanje rizicima srodnih poslova u banci. pa je od bitnog zna~aja njihova tr`i{na vrednost. kamatnu stopu i devizni kurs. kojima treba upravljati I koje doprinose rstu vrednosti banke. u desetoj glavi. Ukazuje se na to da ‘zdravlje’ banke u mnogome zavisi od toga koliko menad`ment tim banke uva`ava principe upravljanja rizikom banke.

koji se pojavljuju tokom poslovanja banke. Me|utim. Naime. Plasmani u hartije od vrednosti su drugi po zna~aju plasmani u aktivi savremenih banaka. obezbe|uju dodatnih prihoda na privremeno slobodna nov~ana sredstva i smanjuju rizik ukupnih plasmana banke. Otuda se analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotra`ioca mora posvetiti najve}a pa`nja. 14. i 17) fokusira veoma zna~ajne portfolio rizike banke i zato je najobimniji. 15.UVODNE NAPOMENE 5 preko kojih kategorija banka preuzima na sebe rizike plasmana (u su{tini tu|ih sredstva) i tako ostvaruje potrebne prihode. U petnaestoj glavi se raspravlja o riziku kamatne stope. tako da se pojavljuje i rizik deviznog kursa. Omogu}avaju banci ostvarivanje i ekonomi~no odr`avanje likvidnosti. Otuda su napori banke usmereni na relativizaciju ove vrste rizika. kao posledica konverzije jedne u drugu odnosno strane u doma}u valutu tokom odre|enog vremena. mogu da budu manifestovani kao rizik kamatne stope i mogu zna~ajno uticati na profitabilnost poslovanja banke. oni su bankarski poslovi koji nose i visok stepen rizika. . Najnoviji pristupi polaze od potrebe konvertovanja rizika vanbilansnih aktivnosti u kreditne rizike banke. ~ime dolazi do njihovog ‘uklju~ivanja’ u bilansne pozicije banke. opcija i svopova. Visina i vrsta kamatnih stopa. U cilju relativizacije rizika deviznog kursa. Banke i njihovi komitenti i klijenti posluju i sa inostranstvom. To su aktivnosti banke koje nemaju svog direktnog odraza na bilans stanja banke. zna~ajne su za plasmane banke i raskoraci ili gep-ovi. U trinaestoj glavi raspravlja se o upravljanju kreditnim rizicima banke. ali mogu indirektno – u odre|enim okolnostima – da generi{u prinudne kredite i tako dovedu banku do ostvarivanja eventualnih gubitaka. U {esnaestoj glavi predmet izlaganja je upravljanje rizikom deviznog kursa. kako bi se mogu}i kreditni rizici sveli u prihvatljive granice. Krediti predstavljaju najobimnije plasmane komercijalne banke i najzna~ajniji izvor kamatnih prihoda banke. Kako je kamatna stopa cena novca. Posebno se posve}uje pa`nja mehanizmu ocene boniteta izdavalaca harija od vrednosti kako bi se smanjio rizik ovih plasmana. 16. primenjuju se razne tehnike za{tite kako deviznog hed`inga tako i primene za{tite putem fju~ersa. uz koje se obezbe|uju izvori sredstava. to rizik kamatne stope pro`ima celokupno poslovanje banke. Kona~no. U ~etrnaestoj glavi izla`e se problem upravljanja rizikom hartija od vrednosti. sedamnaesta glava posve}ena je upravljanju rizikom vanbilansnih aktivnosti. koji je u korelativnoj vezi sa du`inom roka vra}anja kredita. ovaj deo knjige (izlo`en je u pet glava (13.

Dana{nje u~estale promene tra`e od menad`ment tima banke znanja.UVODNE NAPOMENE 6 Struktura rada obuhvata klju~na podru~ja bankarskog menad`menta. Podjednaku va`nost dobija i strategija izlaska banke iz nekog lo{eg posla. Potrebno je ne samo znanje iz savremenog menad`menta. Sada{nje vreme kod nas je vreme tranzicionih promena. Bankarske institucije i zaposleni u bankama moraju raditi marljivo i efikasno da bi ostvarili istu stopu povra}aja anga`ovanih sredstava i za{titili svoju profitnu marginu od dalje progresivne erozije. postepeno se su`ava tradicionalni prostor zarade i profita za banke. Svaka bankarska institucija. stabilizuje svoj rast i razvoj i pove}a svoje u~e{}e na tr`i{u. bez obzira na svoju veli~inu i lokaciju. Ove ciljeve je u pro{losti bilo znatno lak{e ostvarivati nego danas. Kao rezultat ovih pa i drugih kretanja. ve} sposobnost i ve{tina da se znanje adekvatno primeni u praksi. U privredi danas. Menad`ment treba da se . naglo se pove}ava operativni i finansijski rizik za banke svih veli~ina i u svim situacijama. Su{tina strategije u banci nije vi{e pitanje da li treba preduzeti rizik ili ne. kada je vi{e povezana sa globalnim tr`i{tima nego sa lokalnim i regionalnim.plasmanu (ulaganju) sredstava radi ostvarenja profita. takti~kog i operativnog menad`ment procesa u banci. To zahteva novu poslovnu filozofiju i novi pristup re{avanju poslovnih problema u bankama i procenu poslovnih rizika pre ula`enja u pojedine poslovne i finansijske poduhvate. kontrolu tro{kova. To omogu}uje ~itaocu da sagleda sva bitna podru~ja bankarskog menad`menta i upozna se sa klju~nim aspektima strategijskog. pa i svakom bankarskom poslu. nije zna~ajno samo upravljati rizikom na nivou banke ve} i u svakom njenom funkcionalnom delu. predstavlja poslovni entitet koji se bori da: pove}a svoju zaradu-profit. sposobnosti i ve{tine da se ostvari profit u svim preduzetim poslovnim poduhvatima. Spora kretanja na tr`i{tu su pro{lost. Zbog toga. Za uspe{no upravljanje bankom u deregulisanom tr`i{tu potrebno je znatno vi{e. ve} koliki rizik banka mo`e preduzeti polaze}i od strategijskog pristupa poslovanju . a o nekima se tek ne{to ~ulo ili se samo pone{to zna. Posebno je to va`no {to znamo da su mnogi ovi elemenati jo{ uvek nedovoljno poznati u na{im bankama. Vi{e nego ikada ostvarivanje jedne zadovoljavaju}e stope povrata sredstava za banku i deoni~are tra`e od banke visokih performansi: • • • maksimiziranje prihoda. i konzistentno dobar menad`ment.

savremenoj tehnologiji i upravlja~kom informacionom sistemu. obveznica). namenjena kao ud`benik studentima. najve}im delom iz SAD. 2008. zasnovanu na savremenom agresivnom marketingu. vi{e ili potpuno regulisano.UVODNE NAPOMENE 7 sve vi{e oslanja na profesionalnost u poslu. Literatura kojom su se autori slu`ili je skoro u celini inostrana. Knjiga je. ali se nadamo da mo`e korisno poslu`iti zaposlenima u bankama i kolegama profesorima. Rizici koji su nastajali u bankarskom poslovanju bili su potpuno socijalizovana kategorija. pre svega. Februara. finansijskom menad`mentu. po{to je bankarstvo proteklih pedeset godina bilo manje. nau~nim i stru~nim radnicima koji se po raznim osnovama bave ovom problematikom. a ni centralna banka nije bila u takvoj ulozi i funkciji. strategijskom planiranju. To je i razumljivo s obzirom da kod nas ove literature i nema. a neki od bankarskih poslova nisu ni obavljani (emitovanje i promet hartija od vrednosti – deonica.godine Autori .

DEO PRVI SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU U p r v o m d e l u: • Faktori strukturnih promena u bankarstvu • Promene. konkurentnost i tranzicija u bankarstvu • Strategijski menad`ment u bankarstvu .

kako se vidi iz teksta prve glave. da mnogobrojni faktori uti~u na nu`nost pove}anja konkurentske sposobnosi svake banke. Planiranje u na{im bankama nije bila ~esto upotrebljavana re~. potrebno je. Uspe{no poslovanje u tr`i{nim uslovima bez strategijskog menad`menta (planiranja. Primena strategijskog menad`menta bankarstvu podrazumeva korenite promene u poslovnoj filozofiji svake na{e banke. da to nije i dovoljno. . koja. a na njima je da se izbore za svoje mesto na tr`i{tu. ako ga uop{e ima. To se naro~ito odnosi na primenu strategijskog planiranja. odnosno da ostvari vrhunske performance. Tranzicija na{eg bankarstva stavlja sve na{e banke u pribli`no istu startnu tr`i{nu poziciju. ostvariti i rast i razvoj. pored toga. Na{e bankarstvo danas je pod direktnim i indirektnim uticajem faktora globalnih strukturnih promena iako je preko pet decenija bilo organizovano na temeljima dru{tvene svojine. a to je maksimiziranje profita. Izlaganje u drugoj glavi ukazuje. prvi deo knjige obuhvata izlaganje dimenzionisano u tri glave: • faktori strukturnih promena u bankarstvu. zavisi od mnogobrojnih promena u {irem i u`em okru`enju. Banka koja nije u samom vrhu konkurentnosti te{ko da mo`e da maksimizira profit. To zna~i da vi{e od pola veka na{e banke su{tinski nisu imale tr`i{ni nastu u poslovanju. i • strategijski menad`ment u bankarstvu. a da ne govorimo o strategijskom planiranju.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 9 Napomene uz sadr`aj prvog dela knjige Namera je autora da izlaganjem u tri glave prvog dela knjige upoznaju ~itaoce sa promenama klju~nih faktora strukturnih pomeranja u okru`enju u kojem poslovne banke obavljaju svoju delatnost i prilago|avaju svoje poslovanje tim promenama. Upravo vlasni~ka tranformacija banaka je tek sada prava osnova i za menad`ment tranziciju. Mada je opstanak na tr`i{tu primarni cilj svake banke kao u~esnika. Naime. strategijskog upravljanja organizacionom strukturom i strategijskog upravljanja promenama. • promene. stavljaju}i akcenat na promene u strategijskom menad`mentu banke. poznato je. Pri tome se nastoji ukazati na sve ve}u konkurentnost i elemente tranzicionog procesa. pa je normalno da se posle tranzicije cele na{e privrede i one transformi{u u prava akcionarska dru{tva. konkurentnost i tranzicija u bankarstvu. organizovanja i kontrole) je samo sre}an izuzetak. Dakle.

FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU O k v i r g l a v e: • • • • Pojam. su{tina i fokus bankarske delatnosti Faktori koji izazivaju promene u bankarstvu Uticaj promena na interno poslovanje banaka Uticaj promena na strukturu bankarstva .FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 10 Glava 1.

npr.S. Naime. Feljton. vreme zlatnog standrda itd.. Poslovne banke su deo finansijskog sistema ~ije su funkcije: • • • mobilizacija i koncentracija sredstava suficitnih transaktora.:3 b a n k a je akcionarsko dru{tvo sa sedi{tem u Republici Srbiji. usluga koje pru`aju klijentima i pravnom osnovu njihovog postojanja. Definisanje poslovne banke. str.n. 4 3 www.S. koja obavlja neke od raznih ili sve bankarske funkcije. 1407.. (“Murašu” je bila čuvena u Vavilonu) kao prve specijalizovane institucije u Grčkoj i Rimu su se počele baviti poslovima menjanja i čuvanja novca Razvoj trgovine i pomorstva (otkriće Amerike. POJAM. Hidgins S. U drugoj polovini XVII veka u Evropi se osnivaju i prve emisione banke Sveringen Risks Bank 1668.) Odobravanje kredita na bazi depozita su prve započele banke nemačkih porodica Fugger i Welser početkom XVI veka kada banke u Holandiji počinju sa emisijiom vrednosnih papira (čekova). savremene trgovine.1 Mogu se definisati u smislu ekonomskih funkcija koje imaju. posredovanje u plaćanju i čuvanju deponovanog novca pod zaštitom tadašnjih vladara i hramova. god.. To je bio period industrijalizacije. bankarskog i finansijskog tržišta. Beograd.400. SU[TINA I FOKUS BANKARSKE DELATNOSTI 1. 1997. kasnije za vreme vladavine Hamurabija. god. Bankarstvo . pre pojave samog novca (VIIv. 2 Rose P. Tada je stvorena i prva banka u Amstedamu za čije je poslovanje garantovao grad Amsterdam... Data status.organizacija i poslovanje banka.e) su bile moćne institucije. god. god. Ovakvo poslovanje je bilo ozakonjeno 1000 god. b a n k e su finansijske institucije koje su sposobne da uzimaju i kreiraju kredit i koje su prete`no usmerene na posredovanje u oblasti kredita. a mo`e obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Male trgovačke kuće “tezauri”. Prve banke su za svoju osnovnu delatnost imale promenu jedne vrste novca u drugu. 1967. Beograd. i Bank of England 1694. Član 2. U Italiji su u XII veku nastale privatne banke plemićkih porodica (Medići u Firenci i Spanoochi u Sieni).p.yu. Novi Sad.2 Prema Zakonu o bankam.4 B a n k o m se smatra i svaka organizacija. pre nove ere..).co. Bankarski menadžment i finansijske usluge.1. koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove. Naučna knjiga. prenos. 1 Ćurčić U. kreiranje odgovaraju}ih instrumenata dr`anja imovine transaktora i organizovanje racionalnih oblika i metoda pla}anja u ekonomskom sistemu. 2005.: primanje. Marketing poslovne banke. Banco di Genova.. odobravale kredite i emitovale certifikate o deponovanim novčanim sredstvima (1320... Casa di Sant Giogio isl. Zakon o bankama (“Službeni glasnikRS” br. čiji je zakon najstariji u bankarstvu.1. razvoja kapitalizma. I tada 3. 107/2005) 4 Vučković M. sakupljanje. poslovale sa inostranstvom. pla}anje. Krstaški ratovi u XVIII veku i sl.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 11 1.nbs. str.1. 11 . alokacija istih deficitnim transaktorima. doprinose stvaranju prvih banaka.

Zakon o bankama . 65 6 www. Niko osim banke ne mo`e se baviti primanjem depozita.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 12 pozajmljivanje.G. devizno-valutne i menja~ke poslove platnog prometa izdavanje platnih kartica poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti. poslove poverenja) kako na doma}em. str. menja~ke poslove i razne nov~ane usluge (~uvanje depozita. posredni{tvo. poslove kupoprodaje deviza.nbs. Vrste banaka i finansijskih institucija Razli~ite vrste finansijskih institucija danas nazivaju sebe bankom. osim ako je za to ovla{}en zakonom.. Garcia F. prodaju i naplatu potra`ivanja (faktoring i forfeting i sl..2. investiranje. davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica.4) banka mo`e da obavlja slede}e poslove: depozitne poslove (primanje i polaganje depozita) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita) devizne. Član 4. br. član 5 .1.yu. tako i na me|unarodnom tr`i{tu. avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) kupovinu.co.. Boston. “Službeni glasnikRS”. 107/2005 7 Ibidem. starateljstvo. To su: Komercijalne banke: prikupljaju depozite i odobravaju zajmove privredi i stanovni{tvu Štedionice: prikupljaju {tedne uloge i odobravaju zajmove privredi i stanovni{tvu Zadru`ne banke: poma`u poljoprivrednim proizvo|a~ima i odobravaju potro{a~ke kredite Hipotekarne banke: odobravaju hipotekarne zajmove za stambene objekte i investicione projekte Lokalne banke: manje lokalno orjentisane komercijalne banke i {tedionice 5 Glenn M.5 Prema Zakonu o bankama6 (čl.) poslove zastupanja u osiguranju poslove za koje je ovla{}ena zakonom druge poslove ~ija je priroda srodna ili povezana sa ta~kama ovog stava a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke. poslovi kastodi banke i sl) brokersko dilerske poslove izdavanje garancija.7 1.I. Encyclopedia of Banking and Finance. Bankers Publishing Company. 1983.

Beograd. “Risk Management. pru`aju usluge korporacijama i dr`avama Banke koje pru`aju usluge bankama: obra~un ~ekova i trgovina hartijama od vrednosti UNIVERZALNA BANKA – FINANSIJSKA KOMPANIJA – BANKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU regulativa depozit Komercijalna banka kredit trgovanje depozitima Brokersko-dilersko društvo trgovanje hartijama od vrednosti FINANSIJSKA univerzalna banka osiguranje kredita Osiguravajuće društvo osiguranje od rizika finansijsk i derivati KOMPANIJA hartije od vrednosti Investiciona banka KREDITNI . Univerzalnost poslovanja banke8 Banke afilijacije: u potpunom ili delimi~nom vlasni{tvu holding komp. Februar. 2006.1.INVESTICIONI – TRGOVAČKI PORTFOLIO tržište Slika br.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 13 Centralne finansijsko privredne banke: ve}e komercijalne banke locirane u vodećim finansijskim centrima Investicione banke: garantuju emisiju hartija od vrednosti svojih klijenata Trgova~ke banke: obezbeđuju zajmovni i akcijski kapital za kompanije Me|unarodne banke: komercijalne banke prisutne u vi{e zemalja Poslovne banke sa velikim ovla{}enjima: veće komercijalne banke. unov~avaju ~ekove. ili stupaju kao zalagaonice i kompanije koje se bave rentiranjem Ivanović P.. seminar: Univerzitet “Braća Karić”& University of Business and Finance Switzerland & Akademija za bankarstvo.Status and the challenges of strategic and operatinal management in Serbian banks and insurance environment”. 1. Banke koje odobravaju posebne beneficije: odobravaju zajmove i pravo na kori{}enje zajma. 8 .

bonitetom i portfolio rizicima banke. dok bankarstvo na malo fokusira poslovanje sa stanovni{tvom. 17 Ibidem.posluju na regionalnim tr`i{tima ili monetarni centri odnosno multinacionalne banke posluju na nacionalnim odnosno internacionalnim tr`i{tima. proizvode i usluge«. 9 Ćurčić U.) Navedene funkcije ukazuju na jo{ uvek dominantnu funkciju banke kao klju~nog u~esnika na finansijskom tr{i{tu. 3 10 . str.. bankarstvo na malo i kombinovano (bankarstvo na veliko i malo). posredni{tvu (intermedijerstvu). kvalitetom. optimizacija agregatne i strukturne alokacije kredita. otvaranje radnih mesta i rast `ivotnog standarda i sl. regionalne banke .3. komercijalne banke mogu da budu komunalne banke .1.9 Shodno navedenom. a koje sebe nazivaju bankama Su{tina delatnosti banaka je u depozitno kreditnim transakcijama. Bankarski portfolio menadžment . 1.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 14 Univerzalne banke: pru`aju skoro sve finansijske usluge koje su prisutne na dana{njem tr`i{tu Centralne banke: posluju na bazi ovla{}enja od strane dr`ave i sl.posluju na lokalnim tr`i{tima.. str.10 podsticanje ostvarivanja osnovnih ciljeva i zadataka teku}e i razvojne ekonomske politike zemlje (rast privrede. bilansima. Novi Sad. te{ko je na}i podesnu definiciju koja bi obuhvatila razli~ite vrste kompanija koje pru`aju finansijske usluge. uz po{tovanje bankarskih principa (naro~ito sigurnosti i likvidnosti) u ~ijoj osnovi le`e poverenje i solventnost. Kombinacija bankarstva na veliko i malo usmereno je na poslovni miks korporativnog i bankarstva na malo. Prema geografskom prisustvu ili pokrivenosti tr`i{ta. Geografski fokus i poslovna orijentacija banaka i finansijskih firmi Banke mogu da budu kategorisane prema njihovoj poslovnoj orijentaciji i mogu se grupisati u tri grupe: bankarstvo na veliko. Feljton. Bankarstvo na veliko ima komercijalni ili korporativni fokus. Shodno tome.Strategijsko upravljanje bankom. poverenju i stabilnosti. 2002. funkcije banke su: formiranje adekvatnog finansijskog potencijala. organizacija nov~anih transfera obezbe|enje finansijskih usluga i saveta povezivanje doma}eg sa međunarodnim finansijskim sistemom kreiranje novca podsticanje »pojedinaca i institucija na {tednju i i dalji plasman iste pojedincima i institucijama radi investiranja u nove projekte.

str. 526. 1990. 12 Ibidem. • depozitne usluge (deposit services) i • individualne penzione ra~une (individual retirement accounts). . • lizing (leasing). • zajmovi za obrtna sredstva (working kapital loans). dok tr`i{te malih poslova obuhvata korporacije sa prodajom ispod $ 10 miliona. kao {to su komercijalni papiri i obveznice niskog kvaliteta (junk bonds). trgovinu hartijama od vrednosti. • komercijalni hipotekarni krediti (commercial mortgage credits). • stambene kredite (residential mortgages). Komercijalno bankarstvo razvilo se odgovaraju}i na poraslu konkurenciju na tr`i{tu iz alternativnih finansijskih izvora. Bankarstvo na veliko obuhvata grupe proizvoda i usluga me|u kojima su najva`nije: • kreditiranje (lending). kao {to su penzioni fondovi i dr`avne agencije. Ustvari. • usluge starateljstva (trust services) itd. obuhvata bankarske proizvode i usluge. po~ele su da vi{e posve}uju pa`nje korporativnim uslugama baziranim na proviziji i naknadama uklju~uju}i menja~ke poslove.Dictionary of Banking Terms. bankarstvo na malo je posao velikog volumena sa mnogim servisnim provajderima. U SAD. • kreditne zajmove na bazi akcija (equity credit loans). bankarstvo na malo ~ine grupe finansijskih proizvoda i usluga. trgova~kom bankarstvu. koji se bore za u~e{}e na tr`i{tu. savetodavne usluge u korporativnim integracijama-spajanjima i pripajanjima. institucionalnim korisnicima. koje banka nudi naj{iroj publici. Barrons Business Guides.12 11 Thomas Fitch: 677. str. Tako za najve}e postoji tr`i{te Fortune 500 i Fortune 1000 obuhvataju}i 1000 najve}ih korporacija u SAD. garantovanju u poslovima sa hartijama od vrednosti itd. koje uklju~uju: • potro{a~ke kredite (installament loans). Nasuprot bankarstvu na veliko ili korporativnom bankarstvu. korporativnom upravljanju gotovinom. 11 Bankarstvo na veliko (wholesale banking ili corporate banking) je bankarstvo koje nudi proizvode i usluge corporacijama sa zdravim finansijskim izve{tajima. banke dele tr`i{te bankarstva na veliko u nekoliko nivo razli~itih poslova. • upravljanje gotovinom (cash management).FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 15 Bankarstvo na malo (retail banking). New York. Srednje tr`i{te obuhvata kompanije sa godi{njom prodajom od $ 50 do $ 250 milona.

FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 16 Univerzalno bankarstvo (Univesal Banking) karakteristi~no je za neke evropske zemlje (SR Nema~ka. 13 Investiciono bankarstvo (Investment banking) podrazumeva prodaju i distribuciju nove ponude hartija od vrednosti. Klasi~no privatno bankarstvo podrazumeva pojedin~no ili porodi~no privatno vlasni{tvo banke (ne deoni~ko). u ovom smislu. upisuju korporativne deonice i rade investicione poslove u funkciji investicionih savetnika za velike korporacije. Univerzalne banke u SR Nema~koj bave se skoro svim bankarskim poslovima: primaju oro~ene depozite. Usko sa ovim terminom povezani su i izrazi: personal banker. Privatno bankarstvo (Private banking) moderno shva}eno. Prednosti ovog tipa bankarskog sistema su da omogu}avanju bolje kori{}enje informacija o korisnicima i omogu}ava bankama prodaju vi{e proizvoda i usluga pod jednim krovom ne{to sli~no kao finansijski supermarket. odobravaju kredite. U SR Nema~koj nema nikakve razlike izme|u komercijalnih i investicionih banaka kao {to je to u SAD. bilo je ~esta forma bankarstva u SAD u devetnaestom veku. koje je upoznato sa svim proizvodima i uslugama svoje institucije i na toj osnovi treba da popravi konkurentsku poziciju svoje banke). Engleska itd. da nekoliko investicionih bankara uzima u~e{}e u ponudi hartija od vrednosti. svaka ugovara da proda zadati deo hartija od vrednosti. 461. personal financial advisor. . naplati odgovaraju}i deo provizije (underwriting fee ili spread). koje je bilo pod revizijom dr`ave i javno nudilo bankarske usluge.). str. 655. Ibidem. Privatno bankarstvo prvenstveno predstavlja kreditne usluge i manje je zavisno od prihva}enih depozita nego bankarstvo na malo. koje su tako|e i korisnici kredita. obuhvata bankarske usluge uklju~uju}i kreditiranje i investiciono upravljanje (ulaganje u hartije od vrednosti) za bogate pojedince. Privatno bankarstvo. izvedenu kao finansijski posrednik (investment banker). a bazira na konceptu relationship bankaing (na visoko obu~enom kontaktnom maloprodajnom osoblju banke. Prvobitno je bilo organizovano u formi partnerstva. koji kupuje hartije od vrednosti od emitenta kao principal i preuzima na sebe odgovornost i rizik distribucije hartija od vrednosti investitorima. koje dr`e deoni~ku poziciju u kompanijama.14 Monofilijalske banke (Unit banking) su bankarski sistemi koji egzistiraju u nekoliko dr`ava SAD i koji zabranjuju filijalsku mre`u ili da banka sa 13 14 Ibidem. str. Proces kupovine i distribucije hartija od vrednosti je poznat pod nazivom garantovanje upisa hartija od vrednosti. odnosno underwriting. Glavni nedostatak je da univerzalni bankarstvo omogu}ava koncentraciju ekonomske mo}i u rukama velikih bankarskih institucija. Normalno je. i za uzvrat.

koja po~nje sredinom 1980-tih godina na recipro~noj bazi me|u dr`avama.15 Bankarstvo u vi{e dr`ava (interstate banking u SAD) predstavlja ekspanziju bnakarstva preko grani~nih linija dr`ava kroz akvizicije bankarskih holding kompanija. 326. 2) regionalnoj ekspanziji u okviru zakonodavstva pojedine dr`ave dozvoljavaju}i spajanja i pripajanja sa bankama posle odre|enog roka i 3) eventualno neograni~eno bankarstvo u dr`avama {irom SAD. [tedno-kreditne asocijacije (udru`enja) (Savings and loan association ili Thrift institution) su institucije osnovane na federalnom ili dr`avnom nivou. Filijalsko bankarstvo ne bi trebalo poistove}ivati sa bankarstvom u vi{e dr`ava (interstate banking).) je multi filijalsko bankarstvo. kako osnovanih po zakonima pojedinih dr`ava. {tedno-kreditne asocojacije retko koriste ovu mogu}nost otvaranja filijala {irom vi{e dr`ava. Bankarstvo u vi{e dr`ava razvijalo se u tri razli~ite faze: 1) kao reginoalno. Ibidem. U SAD zakonodavstvo svake pojedine dr`ave strogo kontroli{e otvaranje novih filijala. dozvoljavaju}i spajanja i pripajanja bankarskih holding kompanija u geografskom regionu. str. str. tipi~no zaposlenim u toj istoj firmi. koje odobravaju personalne kredite i nude drugim korisnicima bankarske usluge kod li~nog u~e{}a obi~nih obveznica. . dozvoljeno je kreditnim institucijama da nude mnoge te iste usluga kao i komercijalne banke. svaki objekat banke izvan glavne centrale odnosno sedi{ta banke. Filijala je. izuzeta od ovih ograni~enja. 91. Kreditne institucije registrovane na federalnom nivou. bilo preko federalnog zakonodavstva (dual banking system). koje kupuju lokalne banke. od kojih se po zakonu zahteva da odobravaju odre|eni procenat svojih kredita (oko 70 15 16 Ibidem. generalno. mogu odobravati stambene zajmove i izdavati kreditne kartice. koji prima depozite ili odobrava kredite.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 17 dr`avnom dozvolom ili nacionalna banka. {tedne banke i {tedne i kreditne asocijacije. Deregulacijom bankarske industrije posle 1970-tih.16 Kreditne ustanove (Credit Union) su neprofitne {tedne institucije. bilo preko bankarskih holding kompanija. mada su {tedna i kreditna udru`enja. Mnoge kreditne ustanove mogu nuditi kamtonosne transakcione ra~une. u ovom smislu. tako i po federalnim propisima. posluje u vi{e od jedne poslovne jedinice koja pru`a sve bankarske usluge. vi{e od dve tre}ine dr`ava imalo je zakonodavstvo sa pojedinim zabranama za bankarstvo u vi{e dr`ava (interstate banking). Ova ograni~enja se prevazilaze na razne na~ine. Posle 1989. Me|utim. Neke srednje-zapadne i jugo-zapadne dr`ave u SAD limitiraju komercijalnim bankama da nude bankarske usluge putem jednofilijalske banke (zvanom unit bank). Polifilijalsko (Filijalsko) bankarstvo (Branch banking.godine.

FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 18 %) kao stambene kredite. zalihama i opremom. one ne primaju depozite ve} ih radije pribavljaju od banaka. str. koje su skupljale {tednju od ~lanova da bi finansirale okrupnjavanje odnosno pripajanje poseda. Prvobitno.godine kao tradicionalna uloga u kreditiranju rezidentne stambene izgradnje. Za razliku od banaka.pove}anje i opadanje kamatne stope na 17 Ibidem. Sada{nja regulatorna struktura kreirana je 1933. [tedne banke se nalaze u {esnaest dr`ava SAD. Finansijske kompanije tipi~no u`ivaju visoke kreditne rejtinge i zbog toga u mogu}nosti da pribavljaju sredstva po najni`im tr`i{nim stopama {to im omogu}ava da odobravaju kredite po stopama ne mnogo ve}im nego banke. Mnoge {tedne i kreditne asocijacije su vlasni{tvo akcionara bilo preko direktnog vlasni{tva bilo preko {tednih i kreditnih holding kompanija. koje prihvataju potro{a~ke depozite i investiraju svoja sredstva primarno u rezidentnu stambenu izgradnju i visoko kvalitetne hartije od vrednosti. (3) comercial finance companies tako|e zvane komercijalne kreditne kompanije (commercial credit companies) odobravaju kredite proizvo|a~ima i velikoprodaji. . Generalno. Nakon 1982.godine. Finansijske kompanije tendiraju da budu kamatno osetljive . {tedne i kreditne asocijacije u SAD bile su organizovane u devetnaestom veku kao dobrovoljne asocijacije. Mogu biti vlasni{tvo depozitara kao zajedni~ke {tedne banke ili kao deoni~ke {tedne banke emituju}i obi~ne akcije za publiku. vlasni{tvo depozitara. izdavanje kreditnih kartica i nu|enje raznih komercijalnih kredita u saglasnosti sa zakonom. 542. Zajedni~ke {tedne i kreditne asocijacije su. [tedne i kreditne asocijacije mogu biti zajedni{ko vlasni{tvo ili deoni~ke korporacije. {tedne i kreditne asocijacije su pro{irile njihovu tradicionalnu ulogu na potro{a~ke kredite. prete`no na severo-istoku. Finansijske kompanije (finance companies) su uklju~ene u odobravanje kredita pojedincima i poslovnim firmama. Ovi krediti su osigurani sa ra~unima priliva. po teoriji. Iako se njihovi korisnici obi~no ne kvalifikuju za kredite kod banaka. 17 [tedne banke (Savings bank) su depozitarne finansijske institucije. ove kompanije iskustveno imaju nisku stopu proma{aja.. (2) prodajne finsijske kompanije (sales finance companies) tako|e zvane akceptne kompanije (acceptance companies) kupuju maloprodajne i veleprodajne papire od automobila i drugih potro{nih i kapitalnih dobara dilera. institucija i drugih izvora tr`i{ta novca. financijske kompanije mogu se svrstati u tri kategorije: (1) finansijske potro{a~ke kompanije (cosumer finance companies) nazvane i kao kompanije malih kredita (small loan companies) ili kompanije direktnih kredita (direct loan companies) pozajmljuju novac pojedincima u skladu sa zakonom.

20 Osiguranje i osiguravaju}e kompanije (Isurance and insurance companies) su sistemi putem kojih pojedinci i kompanije. pla}aju premije jednoj osiguravaju}oj kompaniji koja ih rambursira u slu~aju nastanka gubitka. Institucije ~esto postaju finansijski supermarketi u nameri da pokriju sve poslove svojih potro{a~a. str. Finansijski supermarketi (Financial Supermarket) su kompanije koje nude {iroku skalu finansijskih usluga pod jednim krovom. osiguranje. ~amce. Na primer.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 19 tr`i{tu direktno uti~e na njihov profit. pension plans) skupljaju novac preko prodaje polica osiguranja ili primljenih doprinosa zaposlenih i ispla}uju ih po osnovu legitimnih zahteva ili korisnika penzija. Za institucije. Neke naj~e{}e forme osiguranja pokrivaju poslovne rizike. Rastu}i je trend. ~ivotno osiguranje garantuje pla}anje korisnicima kada osigurana osoba umre. Za potro{a~e. Nedepozitne institucije (insurance companies. kao i bankarske usluge. kreditna udru`enja) pla}aju kamatu na depozite i investiraju depozitni novac prete`no u kredite.19 Interne finansijske kompanije (Captive Finance Company) obi~no podru`nice u potpunom vlasni{tvu ovih kompanija. bankarski depoziti ili krediti. 145-148. Ibidem. automobile. Iz tih razloga javnost smatra da su finansijske kompanije ne{to {to se odnosi i na nov~ane deonice (money stocks). 60. da mnoge institucije obavljaju depozitne i nedepozitne funkcije. str. 144. Ove podr{ke su visokog leverid`a na kojima podru`nice posluju i osiguravaju njihovo aktivno u~e{}e na tr`i{tu komercijalnih papira i obveznica. . neke velike maloprodajne organizacije nude deonice. U {irem ekonomskom smislu. 18 19 Ibidem. instrumenti tr`i{ta novca. mogu obavljati finansijske transakcije i prigodnije i efikasnije planirati. po{to se novac ne mora slati od jedne do druge institucije. imaju}i sva njihova sredstva u okviru jedne institucije. brokerske usluge za nekretnine. 18 Finansijske institucije (financial institutions) prikupljaju sredstva od publike da bi ih ulagala u finansijsku aktivu kao {to su deonice. Osigurava~ profitira sa investiranjem premija koje prima. primarno egzistiraju da bi finansirale kupovine potro{a~a od mati~ne kompanije. Premda ove podru`nice stoje na sopstvenom finansiranju. str. ovi svi uklju~eni odnosi su profitabilniji nego poslovanje samo po jednom osnovu finasijskih potreba potro{a~a. koje su usesre|eni na potencijalne hazarde. obveznice. ku}e. radni~ke kompenzacije i zdravlje. mati~ne kompanije ~esto odobravaju subordinarne kredite da bi ih dodali njihovoj kapitalnoj poziciji. {tedne banke. 20 Ibidem. {tedno-kreditne asocijacije. Depozitne institucije (banke.

2. 1. 202. tehnologija. 21 Aproksimativna veza izme|u geografskog i tr`i{nog fokusa i poslovne orijentacije je. konvergenciju specijalizovanog prema univerzalnom poslovanju. globalizacija. regionalne banke imaju orijentaciju na kombinovani miks bankarstva na veliko i malo. da komunalne banke imaju orijentaciju na bankarstvo na malo (uklju~iv i male poslove). dinami~na organizaciona struktura i mogu}nost brzog prilago|avanja promenama u okru`enju.2. Promena spoljnih faktora bankarske sredine Savremene banke u zemljama razvijenih tr`i{nih privreda karakteri{e: velika samostalnost u odnosu na dr`avne institucije i kontrolne organe. evolucija bankarstva u netradicionalne poslove i sl.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 20 osiguranje prenosi rizik od pojedinaca na ve}u grupu. konsolidaciju. diversifikaciju i restrukturiranje finansijskih institucija i tr`i{ta. finansijske inovacije. takti~kih i operativnih odluka. Spoljnji faktori koji dodatno kreiraju uslove u kojima banke posluju su: deregulacija. mada neki od njih obavljaju i bankarstvo na malo posebno za bogatu klijentelu (private banking). dok monetarni centri imaju orijentaciju bankarstva na veliko. te`nja ka univerzalnosti u obavljanju bankarskih i drugih poslova. FAKTORI KOJI IZAZIVAJU PROMENE U BANKARSTVU 1. koja ima bolje mogu}nosti da pokrije gubitke. potpuna oslonjenost na automatizaciju poslovanja u svim poslovnim procesima. sekjuritizacija i sl. apsolutna samostalnost u dono{enju poslovnih odluka u sve vi{e deregulisanim uslovima na tr`i{tu bankarskih proizvoda i usluga. . str.1. strategijski marketing pristup u dono{enju razvojnih.. koju jo{ vi{e zao{travaju nebankarske finansijske institucije ulazak u velike poslove i sa visokim stepenom poslovnog rizika. koje stvaraju uslove za: visok stepen konkurentnosti me|u bankama i nebankarskim finansijskim institucijama. 21 Ibidem. visok stepen konkurencije me|u bankama.

FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 21 stvaranje nebankarskih finansijskih institucija koje se bave bankarskim i drugim finansijskim poslovima. Regulativom je zakonodavac nastojao i nastoji da: za{titi sredstva gra|ana i poverenje u finansijski sistem. One su propisivale i propisuju: maksimalnu kamatnu stopu koja je banka mogla da plati na depozite. minimalni odnos kapitala prema ukupnim sredstvima. Macdonald S. {ire svoju bazu klijenata kroz netradicionalne poslove. Thomson.. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje Banke su najvi{e regulisani poslovni entiteti. stepen teritorijalnog {irenja. W. banke obezbede adekvatan kapital. dezintermedijaciju u poslovanju banaka koje su primorane da prihvataju manje provizije. obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema. banke izgubiti tradicionalnu ulogu kreditno depozitnih institucija. kao i »same« banke.. 1. odgovaraju}u alokaciju resursa i fer opho|enje. New York.. nisu banke i ~lanice monetarnog sistema zemlje i ne podle`u strogoj zakonskoj regulativi kao banke.22 Regulative su u bankarstvu postojale i postoje u mnogo »oblika i boja«. i razlika izme|u banaka i drugih finansijskih institucija se toliko smanjiti ili nestati da }e dovesti u pitanje opstanak banaka. 19 .South-Western. restrikcije na lepezu usluga koju banka mo`e da ponudi i sl. str.2. posebno u oblasti investicionog bankarstva. Navedeni faktori su toliko promenili uslove poslovanja banaka.1) i 22 Koch T. razvijaju kanale distribucije proizvoda i usluga i sl. izbegavanje zloupotreba i odgovornost. banke primene adekvatne sisteme finansijskog izve{tavanja ra~unovodstvenih standarda. najsigurniji i najkonzervativniji finansijski transaktori. S. omogu}i fer raskrinkavanje. vanbilansnog poslovanja. i stvaraju »strah« da }e za kratko vreme: zna~ajno porasti op{ti rizik poslovanja. Bank Management. omogu}i konkurentnost. integraciju sa drugim institucijama. minimum obavezne rezerve. osiguranja. 2003. preuzimaju vi{e rizika.2.

str. naknada i provizija. terminski aran`mani). ukidanje podele na komercijalno bankarstvo. Bankarski menadžment i finansijske usluge. slobodnije formiranje cena.2. smanjujući na taj način sopstvenu likvidnost i profitabilnost 24 Milijarde dolara koje su bile deponovane na starijim instrumentoima štednje sa relativno niskim prihodima. Mladost-holding.3. Upravljanje rastom i performansama banke. Data status.. u SAD je donet zakon kojim se ukidaju razlike između ovih institucija 27 Ćurčić U. je uklonilo prepreke i omogu}ilo: fleksibilnije poslovanje i tr`i{no pona{anje banaka.. Od II Svetskog rata do danas banke su u svetu konstantno restrukturirale svoje poslovanje da bi zaobi{le regulative. Hidgins S. 21 26 krajem 1999 god. kao i na beskamatnim tekućim računima.. svopovi. pove}anje broja novih proizvoda i usluga25 na interbankarskom tr`i{tu. ja~anje vanbilansnog poslovanja banaka. Zelena{kih kamata).26 poslove fuzija i akvizicija na nacionalnom i me|unarodnom tr`i{tu. naro~ito na {tednim i teku}im ra~unima itd.S. 25 Rose P. ve}i stepen konkurentnosti banaka na bazi razlika u kamatnim mar`ama. pretočile su se na račune koji su donosili znatne prihode sa promenljivom prihodnom stopom u skladu sa tržišnim uslovima..FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 22 Regulacija je smanjivala rizik.proces implementacije novih restrikcija ili modifikovanje postoje}ih) se naziva regulatorna dijalektika (naro~ito izra`ena u SAD u toku zadnje dve decenije). str. zakonodavac nametao nove i banke ih ponovo zaobilazile. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje Obavezna rezerva kod centralne banke u obliku nekamatnih ili niskokamatnih keš depozita je odličan primer regulacije. investiciono bankarstvo i osiguravaju}a društva. provizijama i drugim elementima konkurencije. Beograd. Ovaj proces regulacije i tr`i{nog odgovora (finansijska inovacija) i nametanja nove regulative (reregulacija . 2003. 19..23 Radikalno smanjenje dr`avne regulacije (deregulacija) i liberalizacija uslova pod kojima banke posluju na nacionalnom i me|unarodnom tr`i{tu.24 paralelno u~estvovanje banaka i nebankarskih institucija na finansijskom tr`i{tu. Ona je u suštini porez na bankarske operacije jer banke ne zarađuju kamatu na ova sredstva. 23 . ostvarivanje ve}ih prinosa na aktivu.S. garantovala profit ali i uskra}ivala nove mogu}nosti. 1. tj. a moraju da ih odvoje. Loznica. brokerske usluge. naknadama. 2005. kori{}enje finansijskih inovacija (opcije. underwriting hartija od vrednosti i sl). kamata (otklanjanje tzv.27 formiranje finansijskih holding kompanija i raznovrsnost finansijskih usluga koje mogu da ponude (osiguranje.

Hawkins J. brzu evaluaciju kreditne sposobnosti klijenata). 249-287 31 http://www. stvaranje virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove isklju~ivo putem Interneta itd. Tako|e su doprinele standardizaciji finansijskih proizvoda i omogu}ile efikasniju ponudu istih preko elektronskih kanala distribucije kroz: Krstić B. Ekonomski fakultet. kupuju i prodaju delove aktive.. udobnost.bis. sigurnost i pouzdanost platnog i finansijskog sistema. “ What will tehnology Do to Financial Structure?” BrookingWharton Papers on Financial Services. publikacija. 3 28 29 . 2006. adekvatne nivoe korisni~ke za{tite i sl. iz sata u sat.pdf.. Inovacije u platnim sistemima (ATM.E. Lak{u konsolidaciju. januar 2001 30 Mishkin F. consolidation and systemic stability. konverziju u robu. e-bankarstvo.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 23 Upotrebom moderne tehnologije banke danas mogu da menjaju bilans iz dana u dan.. Bank for International Settlements. velike robne ku}e i druge komapanije mogu preko svojih finansijskih institucija da razviju poslove pru`anja finansijskih usluga svojim kupcima). str. trgovinu hartijama od vrednosti. poverenje i lako}u obavljanja slo`enih transakcija naro~ito u pogledu pla}anja i odobravanja kredita kvalifikovanim klijentima.. Strahan P. 1/2000.) su obezbedile komfornost u upravljanju bankarskim transakcijama.28 Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi stvaraju tehni~ku bazu za momentalno preno{enje informacija i obradu podataka (npr. promociju konkurentskog tr`i{ta. Tehnolo{ki napredak je integrisao e-biznis. ”The banking industry in the emerging market economies: competition. “Report on consolidation in financial sector”. str. povezivanje i konkurenciju. internet bankarstvo i omogu}io bankama: Pove}anje ekonomije obima (economy scale) i obuhvata (economy scope). prate promene performansi i sl. IMF. Bankarski menadžment. karti~arstvo i sl. tj. menjaju strukturu finansiranja pasive. 2004. visokog stepena standardizacije i konkurentnosti. povezivanje nefinansijskog sektora sa finansijskim (npr. Niš.Group of Ten. smanjenje broja zaposlenih i fiksnih tro{kova poslovanja tj. pove}anje efikasnosti. promenu tradicionalnih kanala distribucije proizvoda i usluga u elektronske. kreiranje novih finansijskih proizvoda i usluga kombinovanih sa inovacijama finansijskog inzenjeringa29 (finansijski derivati30) za upravljanje rizicima (risk management) efikasniji i br`i protok informacija.org/publ/bppdf/bispap28. S.an overview”. Mihaljek D... marketing i distribuciju proizvoda i usluga korisnicima31 (upotreba direktne poste ili telemarketinga u ponudi standardizovanih proizvoda.

32 raspolaganje u svakom minutu saldima gotovine na ra~unima. I dalje }e bele`iti rast u budu}nosti. Upravljanje rastom i performansama banke. Macdonald S. W.06 0. Bank Management.br. god. Α. str. 2003. internet bankarstvo i on-line investiranje. sni`enje tro{kova bankarskih transakcija (tab..4. Β.01 0.27 PC dial up 0.) elektronske proizvode i usluge sa rokom plaćanja kao {to su: debitne kartice..02 Internet 0.52 0. Poseban je zna~aj Internet bankarstvo koje omogu}ava: savr{enu informisanost korisnika. Goldman Sach& Boston Consalting Group C 34 Koch T. New York. 21 32 .32 0.27 0. 1..1. kreditne kartice.01 GSBCGC 1.South-Western. odlaganje podataka komjuterskih aplikacija itd. Tro{kovi bankarskih transakcija (u $)33 USDCΑ BAHΒ Filijala 1.07 1. razvoj elektronskih usluga: vrednosne kartice. Allen&Hamilton u 1997 god.14 0.2.55 0. S. Loznica. odr`avanje i razvijanje odnosa sa korisnicima. bankomati – ATM i sl. Booz. ali prema nekim istra`ivanjima sprovedenim u SAD li~na prodaja u bankarstvu }e zadr`ati naklonost mnogih klijenata.02 Elektronsko poslovanje je omogu}ilo komfornost i poverenje ali je donelo bankama i rizike a najve}i je rizik zaostajanje u primeni savremene tehnologije. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje Ćurčić U.) isporuku finansijskih proizvoda. 31 33 Procene od strane: US Department of Commerce u 1998. str. Mladost-holding.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 24 tradicionalne elektronske usluge (telefonsko bankarstvo.. slobodne doma}e po{tanske transfere. 2003. uvid u napla}ene ~ekove.07 Telefon 0.1. Thomson.11 0..1.54 ATM 0. Tabela broj 1. autorizaciju automatskih pla}anja. pla}anja ra~una.

Stvorene su sa ciljem da: se njima trguje javno i da stvaraju nova finansijska tr`i{ta koja pove}avaju likvidnost. smanjuju odliv depozita. Internet banking i sl. Finansijska inovacija 1961 Depozitni certifikati (Negotiable CDs) 1963 Eurodolari (Eurodolars) 1970 GNMA je kreirala pasa-thrugh certifikates 1971 Osiguranje tre}ih lica kao garancija za municipalne obveznice 1972 NOW ra~uni 1972 Valutni fju~ersi – razvoj i trgovanje na Chicago Mercantile Exchange 1973 MONEY MARKET MUTUAL Fondovi 1973 Po~etak trgovine opcijama na akcije Chicago Board Options Exchange 1976 1978 1981 1981 Po~etak trgovine fju~ersima na dr`avne obveznice na Chicago Mercantile Exchange Po~etak trgovine fju~ersima na dr`avne obveznice na Chicago Bord of Trade Pojava kamatnih svopova (Interest rate swaps) Hartije sa fluktuiraju}om kamatom i euroobveznice (Floating-rate notes and Eurobonds) . menjaju poresku poziciju. Naj~e{}e se javljaju u obliku novih hartija od vrednosti. i finansijske konglomerate putem merd`era i akvizicija drugih poslovnih entiteta. institucijama i taktikama vo|enja posla. kreiraju strukturne promene u bankarstvu. Tabela br.1. Hronolo{ki posmatrano uvo|enje inovacija na finansijskom tr`i{tu SAD:35 God. opcije. instrumentima. konsolidaciju i konvergenciju. One su katalizator evolucije finansijskih usluga i restrukturiranja finansijskih tr`i{ta. smanjuju rizik ili tro{kove poslovanja.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 25 Finansijske inovacije su nastale i nastaju kao rezulat promena u regulativi.2. razvijaju instrumente za za{titu od rizika (fju~ersi. menjaju strukturu ponu|enih sredstava kroz nove proizvode i usluge.). pobolj{avaju konkurentsku poziciju. ulaze na nova tr`i{ta i kreiraju jeftinije i efikasnije kanale distribucije. menjaju sadr`aj bankarskih bilansa i kombinuju unakrsne usluge. bankomate. organizacionih formi i kanala distribucije. i sl. novih usluga.

credit derivatives) Popularizovan berzanski indeks (Stock index CDs popularized) Kreditne kartice (credit cards with photos) Prepeid debitne kartice (prepaid debit cards) Široka upotreba automatizovanih sistema pla}anja (extensive use of automated bill pay) Upotreba Internet bankarstva (use of Internet banking) Aktivna upotreba kreditnih derivata (active use of credit derivatives) Aktivno tr`i{te sekjuritizovanih zajmova (active market in securitized nonguaranteed portions of small bussines loans) Uvo|enje fju~ers ugovora na li~ni bankrot (introduction of futures contract on personal bancrupties) Elektronska prezentacija ~eka (electronic check presentment-ECP) Weather derivatives 1. Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje Globalizacija je proces koji je doprineo brisanju geografskih granica. trgovine i proizvodnje.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 26 1983 1983 1983 1983 1984 1985 1987 1988 1989 1990 1990 1991 1993 1994 1995 1996 1997 1997 1998 2000 2001 Razvoj fju~ersa na eurodolare (Development of Eurodolars Futures) Razvoj opcija na fju~erse dr`avnih hartija od vrednosti (Develop. lizinga i kreditnih kartica (securitized car loans. UTICAJ PROMENA NA INTERNO POSLOVANJE BANAKA 1. credit cards) MUTUAL fondovi za municipalne obveznice (Mutual funds for bankqualified municipal bonds) Planovi osiguranja za kori{}enje kreditne kartice banke (Byers assurance plans for bank credit card purchaces) Osiguranje za kupovine kreditnom karticom (insurance on credit card purchase) AT&T univerzalna kreditna kartica (AT&T Universal credit card) Opcije na kamatne svopove i kreditne derivate (options on interest rate swaps. leases.1. efikasnoj .3. internacionalizaciji finansijskog tr`i{ta.3. of options on Treasury bond Futures) Razvoj opcija na fju~erse eurodolara (Development of options on Eurodolar Futures Prva emisija kolateralizovanih hipotekarnih obveznica (Collateralized mortgage obligations first issue) Upotreba JUNK BONDS u preuzimanjima kompanija putem duga (Junk Bonds to finance LBO) Sekjutizacija auto zajmova.

Danas EU čine 25 zemalja. ”International Capital Markets”. god. u iznosu od $288mlrd.gov. (GDP država) i www..imf. svako moguće mesto poredi u potrazi za boljom cenom. SAD su postale svetski ekonomski džin zahvaljujući pre svega stvaranju jednog prostranog i velikog slobodnog tržišta od obala Atlanskog do Tihog okeana. da smanji troškove konverzije valuta i inflaciju.fortune. njihovi prihodi se mere stotinama milijardi $. tehnološki napredak i internacionalizacija. su doprinele tim procesima.40 To se uglavnom odnosi na investiciono bankarstvo. Delta press. Najnovijim proširenjem od 1. merd`eri i akvizicije. pojedinci i kompanije pretražuju globalno. com (prihod korporacija) 39 Pojedinac može sa svog računara da pretražuje ponudu usluga lociranu bilo gde na planeti. www.. One su dobile odgovaraju}e licence od doma}e Centralne banke (ili neke nadle`ne institucije). 14. a od januara 2002. Kompanija Wall Mart Stores (SAD) je ostvarila godišnji prihod za 2004 god. To je impozantan iznos ako. prema istom izvoru. 40 http://www. ECOVAS) i dr. god. Beograd. smajnile poreze i provizije i povezale monetarne kontrole kako bi pospešile trgovinu. samo 31 zemlja u svetu ima veći GDP (drštveni bruto proizvod) ostvaren u toj godini. zbog specifi~nosti poslovanja sa privredom i stanovni{tvom te`e se uskla|uje sa globalnim kretanjima. The World Factbook-Rank Order – GDP. septembar 2000.maja 2004. 2005. Azijsko. a kasnije su menjale strategiju – kupovinom (akvizicijama) banaka na va`nijim novim tr`i{tima. Npr. uvele standardizaciju proizvoda. što je on donekle ispunio.39 Multinacionalne banke su pro{irile svoje poslovanje u druge zemlje putem: izgradnje sopstvenih filijalskih mre`a akvizicije (kupovine) strane banke ili kupovinom manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke. euro se koristi u finansijskim transakcijama “na veliko”. god tržište EU se uvećalo sa 380 na 455 mil stanovnika. u po~etku su kreirale filijalske mre`e po celom svetu.pacifičkom regionu (APEC).. da poveća cenovnu konkurenciju i izvozne mogućnosti za zemlje korisnice eura.cfm?TITLE=international+Capital+Markets&aut h_ed=&subject=&ser_note=All&datecrit=During&Lang_F=All&brtype=Date&YEAR=Year&sub mit=Search . transferne cene. 38 Snaga multinacionalnih kompanija je ogromna. str.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 27 razmeni valuta. International Monetary Fund. U novije vreme postoji jaka tendencija 36 Dašić D. Cilj je da se u budućnosti ukinu sve trgovinske restrikcije i da jedna valuta bude u Evropi. manje na komercijalno. kao i stvaranje mega tržišta u Aziji (AFTA).Đ. godine je i zvanično postao novac zemalja EU.org/external/pubs/cat/shortres. multinacionalne banke i kompanije38 i sl. kvalitetom i dostupnošću. . Monetarnu politiku za jedinstvenu valutu propisuje Evropska Centralna Banka (Frankfurt). Principi internacionalne ekonomije. jun 2005. str. 61. 37 Zemlje lideri Evropske unije su 1992. Od eura se očekuje.Na pragu je stvaranje jedinstvenog tržišta čitave američke hemisfere (FTAA ili ALCA) koje će biti znatno veće od EU.37 Inovacije. roba i kapitala na takvom tržištu generisalo je stvaralačku radnu energiju neviđenih razmera. 159 . na osnovu saglasnosti 12 zemalja Zapadne Evrope eliminisale veći deo trgovinskih restrikcija. instrumenata tr`i{ta novca i kapitala kao i stvarnju mega tr`i{ta36 i me|usobnom uticaju ekonomija zemalja.cia. Africi (COMESA. Slobodno kretanje ljudi. komercijalizacija interneta i elektronskog poslovanja. Od januara 1999.

Globalno poslovanje.3. provizije za usluge.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 28 globalizacije komercijalnog bankarstva u zemljama u razvoju. donelo je i donosi ekonomski preporod.42 Internacionalizacijom finansijskog tr`i{ta se stvaraju mogu}nosti: 43 pozajmljivanja i plasiranja finansijskog potencijala na nacionalnom i internacionalnom nivou. “Tendencije u evropskom bankarstvu i mogućnosti domaćih banaka”. supervizorstvo i monitoring 41 Šire o tome: Ćirović M. kao i zbog razvoja tehnologije. kroz direktne kanale distribucije. Jugoslovensko bankarstvo. Klijenti su postali veoma osetljivi na kamatu ~iju lojalnost banke mogu veoma brzo da izgube ako se pojave jaki konkurenti. ponude finansijskih proizvoda na internacionalnom nivou od strane efikasnih globalnih konkurenata. . nove oblike i ve{tine organizacije i menad`menta. To pove}ava tro{kove poslovanja i rizik. tehnologiju i sl. banaka i drugih finansijskih institucija koje glase na doma}u ili strane valute i trgovina na me|unarodnom sekundarnom finansijskom tr`i{tu. ve}a ulaganja. Standardi kapitala. Pove}anje broja bankarskih usluga na tr`i{tu Tendencija ubrzanog pro{irenja spektara finansijskih usluga koje banke nude se poslednjih godina pove}ala pod pritiskom sve ve}e konkurencije drugih finansijskih kompanija. znanje. sa tendencijom {irenja u odnosu na tradicionalne izvore prihoda.3. otvaranje vi{e novih radnih mesta.. 1. U EU je do{lo do stvaranja »jedinstvenog paso{a« za sve banke registrovane na teritoriji EU. jo{ vi{e u tranziciji.2. Cilj je da se formira jedinstveno bankarsko tr`i{te kao sastavni deo finansijskog tr`i{ta. 1. pa su banke na tim tržištima prisiljene da imitiraju ponudu konkurenata ili da nude kvalitetnije proizvode da bi sačuvale učešće na tržištu. U EU je u toku proces integracije tržišta kapitala sa ciljem stvaranja jedinstvene panevropske berze vrednosnih papira 43 Npr. emisije hartija od vrednosti od strane multinacionalnih kompanija. omogu}ava br`i ekonomski rast. klijenata koji su vi{e obrazovani i sve zahtevniji. To su univerzalne institucije koje imaju pravo da otvore filijale ili na drugi na~in vr{e sve bankarske aktivnosti na teritoriji EU. maj 2001. koji god deo sveta da je zahvatilo. ali i otvara nove mogu}nosti za nove izvore prihoda.41Tipi~an primer je na{a zemlja. globalni provajderi (npr banke iz Spanije u Latinskoj Americi) su postale pretnja nacionalnim i lokalnim provajderima.3. Beograd. 42 Stepen rasta tržišta kapitala EU beleži manje stope rasta od SAD i Japana. pove}anje standarda ljudi.

1. problemati~ni zajmovi i loše poslovanje.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 29 Pove}an op{ti rizik poslovanja i bankarske krize su dovele do stvaranja Bazelskog sporazuma jula 1988. i to: identifikacija i merenje svih materijalnih rizika. To se manifestuje u stvaranju uslova za ostvarivanje odgovaraju}ih visokih poslovnih standarda i njihovog permanentnog pove}anja putem kontinuiranog pra}enja rada banaka..2. Cilj je spre~avanje banke da se izlo`i preteranom riziku. Banke su utvrdile i interne procese upravljanja rizikom sa ciljem odr`avanja adekvatne stope kapitala. U praksi je veliki broj zemalja pristupio sporazumu koji je predvideo: pove}ane stope kapitala u odnosu na dosada{nju praksu jedinstvene stope kapitala za svaku klasu rizi~ne aktive banaka. “Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of Some Salient Issues”. god.) 44 Vise o tome u: Bliss R. Pove}an rizik od lo{eg poslovanja ili bankrotstva Deregulacija i pove}anje konkurencije izme|u banaka i nebankarskih finansijskih institucija. 1. . koji je predvideo jedinstvene stope kapitala prema ponderisanoj rizi~noj aktivi velikih me|unarodnih banaka u zemljama G1044. uklju~uju}i ne samo bilansnu sumu ve} i koeficijente kreditnog rizika. Economic Perspectives. utvr|ivanje eksplicitne ciljne adekvatnosti kapitala sa respektom rizika i procenjivanje saglasnosti sa utvr|enim ciljevima banke. supervizorski nadzor i tr`i{na disciplina.4. prvi kvartal 2001. Utvr|ena su osnovna tri oslonca: minimalni kapitalni standardi. odnos kapitala prema nivou rizika. Supervizorstvo ili monitoring podrazumeva nadzor nad poslovanjem banaka od strane Centralne banke u cilju u postizanja ravnote`e izme|u ciljeva banaka i strategijskih ciljeva dru{tva.3. (slika br. uticali su na pove}anje bankrotstva banaka i drugih finansijskih kompanija {irom sveta. Federal Reserve Bank Chicago. standardi uklju~uju i rizike vanbilansnih aktivnosti i pro{irenje na tr`i{ne rizike (rizik kamatnih stopa i rizik deviznih kurseva).

The Management of Risk. 20 45 .html . 1. str. Commercial Banking .46 http://www. prodajom komercijalnih papira i drugih hartija od vrednosti. 2005. Pove}ana konkurencija na tr`i{tima novca i kapitala doprinosi opadanju tr`i{nog u~e{}a banaka u ukupnoj finansijskoj aktivi. Broj bankrota banaka 1934-2003 u SAD45 1. Critchfield T.3. visoko kvalitetne korporacije pozajmljuju jeftinija sredstva od zajmova banaka na tr`i{tima kapitala..D.. Rast profita i cena akcija ohrabruje konsolidaciju i konvergenciju.S... Internacionalizacija poslovanja banaka.W. proizvodi i usluge.5. Evaluacija finansijskih institucija i tr`i{te novca i kapitala Navedene promene zna~ajno uti~u na vrednost finansijskih institucija.E. zna~ajno uslo`njavaju procenu istih.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 30 [D] Slika br. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review.. 2006. 5 46 Gup B.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index. Banking Industry: Is the “Long. Jones K. To ukazuje na potrebu da se banke vrednuju i kako proceniti ciljnu banku.fdic. Kolari J.2. John Wiley &Sons.. »Consolidation in the U. nova tr`i{ta. Velike. str.

korporativne kontrole i prestrukturiranja. Japan i sl.. produktivnije i tro{kovno . ne osnivaju se nove kompanije već se koordiniraju akcije na osnovu ugovora postojećih kompanija. su nastale kroz konsolidaciju kao oblik udru`ivanja resursa sli~nih poslovnih entiteta u ve}e i malobrojnije poslovne entitete. isecanje akcija (equity-carve-out).47 Promene nastaju putem spajanja i pripajanja (‘mergers and acquisitions’ .4. Strukturne promene u finansijskom sektoru Strukturne promene u finansijskom i realnom sektoru. Strateške alijanse su aranžmani koje dve ili više kompanija zaključuju u cilju koordinacije u poslovanju. uglavnom su to finansijske holding kompanije ili konglomerati nastali kroz M&A razli~itih finansijskih institucija. prave fuzije su merdžeri jednakih (mergers of equals) sa sličnim nivoom akcijskog kapitala. Najve}i broj M&A nastaje udru`ivanjem finansijskih institucija na nacionalnim tr`i{tima.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 31 1.48 Akvizicije su poslovne transakcije preuzimanja ili kupovine vlasni{tva slabije kompanije.efektivnije poslovanje. zemlje Zapadne Evrope. Fuzije i akvizicije. Zna~ajn porast prestrukturiranja poslovnih entiteta se bele`i i kroz: zajedni~ka ulaganja (joint ventures). januar 2001. split48 47 .1.M&A) kao osnovnih oblika transfera vlasni~kih prava kompanija.4. vrednosti. Pri tome slabija kompanija prestaje da postoji kao pravni entitet. 49 Joint Ventures je aražman dveju ili više komanija koje ulažu sredstva u neki projekat od zajedničkog interesa i upravljaju tim projektom proporcionalno uloženim sredstvima. akcionari te kompanije su ispla}eni od strane kompanije koja vr{i preuzimanje i koja uspostavlja upravlja~ku kontrolu nad preuzetom firmom koja nastavlja sa radom u nekoj od mogu}ih organizacionih formi (filijala ili divizija) u okviru mati~ne kompanije. strate{ke ili ugovorne alijanse (strategic aliances).49 “Report on consolidation in financial sector”. Koriste se kao oblik prestrukturiranja kroz izdvajanja (spin-off). Merd`eri ili fuzije su spajanja vlasni{tva dve kompanije. U ukupnom broju nastalih M&A najve}i broj je ipak izme|u banaka (oko 60% od ukupnog broja ili 70 % od ukupne vrednosti nastalih M&A). Prometej. za sada uglavnom razvijenih tr`i{nih privreda (SAD. IMF. 2004. obima poslovanja i sl.). Termin merdžer se koristi i u širem smislu tako da obuhvata i akvizicije. divesticije (divestments) i dekompovanja (breakup).Group of Ten. kontrakcije. split-off. promene i mogu}nosti za profitabilnije. s tim da takođe proporcionalno učestvuju u raspodeli profita odnosno gubitka. Novi Sad. Konsolidacija je kreirala velike uslu`ne finansijske institucije. {to se odnosi na akcijski kapital (neto aktivu) kao i na operacije obe kompanije koje postaju jedna kompanija. Divesticije suprotno akvizicijama znače prodaju delova aktive od strane kompanije. Ćirović M. UTICAJ PROMENA NA STRUKTURU BANKARSTVA 1. u užem smislu tj. njihovog pro{irivanja. Internacionalni merd`eri su re|i.

U manjim evropskim zemljama na pet najve}ih banaka dolazi vi{e od 50% nacionalnog bankarskog tr`i{ta. Bridge Company. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu Tr`i{na koncentracija banaka predstavlja u~e{}e pet najve}ih banaka u aktivi svake zemlje. Smanjenje broja banaka u SAD U Evropi je bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije i uvo|enjem evra.. Dekomponovanje kompanije znači podela na samostalne poslovne entitete po principu da će svaki od njih ostvariti bolje pojedinačne rezultate nego konglomerat.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 32 1. Talas megaspajanja je zna~ajno smanjio broj banaka i pove}ao koncentraciju finansijske aktive u velikim bankama.50 up i sl. Bankarstvo. 11 . dok u Belgiji i Holandiji dve najve|e banke dr`e preko 90% bankarskog poslovanja. 50 Ćirović M..2. Beograd.4. [D] Slika br.1. str. U evro-zoni je putem fuzija formirano 15 od 30 najve}ih banaka pri ~emu je prose~na veli~ina pet najve}ih banaka udvostru~ena. 2001.3.

da slobodno ulaze u duge poslove i konsoliduju iste. i broja poslovnica sa 17237 na 72265. do kraja 80-tih godina broj komercijalnih banaka u SAD se kretao od 14. god. GLB Act dozvoljava bankama. 9. Critchfield T.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index... novembar 1998. udru`ivanje i konkurencija su smanjili broj za oko 40%. na 8.fdic. Commercial Bank Financial Management . 51 . na 3-4 hiljade.S. 2002.55 Paralelno tome do{lo je do porasta broja filijala sa 3112 na 63684 u periodu od 1935-1999. god (GLB – The Gramm-Leach-Bliley Act).. »Consolidation in the U. Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27. 1.fdic.) 54 Synkey J.300 do 15. sa 14.F. On takođe dozvoljava kreaciju bankarskih holding kompanija koje mogu da upravljaju tako širokim spektrom poslova.360 u 1979. oktobra. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review. str. godine u SAD se 50 vrhunskih banaka fuzionisalo u samo 6 mega banaka.. Prentice Hall. Rast bankomata je http://www.500.godine. 19 to je rezulat ukljanjanja geografskih barijera za fuzije i akvizicije 1997. god. i 8100 u 200153 godini.. Ako se ovaj trend nastavi.In the Financial . FDIC/OTS Sumary of Deposits (dec. Loznica. Mladost-holding.god.52 Konsolidacija... str..html . 45 55 više o tome: Ferguson R. Upravljanje rastom i performansama banke. firmama koje trguju hartijama od vrednosti. broj banaka }e do 2005. dok se za slede}ih 50 o~ekuje da }e se integrisati u 7 mega banaka. opasti na 650054.4: Promena u strukturi i koncentracija banaka u SAD51 Nakon 1997. brokerskim i dilerskim kućama. mutual fondovima. osiguravajućim kompanijama. Jones K. 2006. Banking Industry: Is the “Long. 2003. 2002. 53 http://www. br.D.Services Industry. 3 52 Ćurčić U.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 33 [D] Slika br. asset menadžerima i dr. a do 2008. Od velike ekonomske krize 1933.. u SAD (RiegleNeal Interstate Banking Act) i preostalih restrikcije za proizvode i usluge 1999.580 u 1999. BIS Review.

Na opadanje broja banaka58 je uticalo i bankrotstvo samostalnih banaka koje su kasnije pripojile velike banke («purchase and assumption . Upravljanje rastom i performansama banke. National Bankers. »Consolidation in the U. 1. Critchfield T. 2003. danas je taj odnos 2:1. 79 .gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.kupovina i preuzimanje» ili P& A). 4 58 U Američkom bankarstvu postoji tri organizacione forme: nezavisne banke (banke koje nisu udružene sa holding kompanijom).multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHCs). Tabela broj 3: Praksa teku}eg rapidnog koraka fuzija i akvizicija59 Podru~je 1. eliminisane su me|udr`avne bankarske restrikcije Primenom GLB Act–a iz 1999. 2006. Izve{tavanje ra~unovodstveni i 56 “Payment system in the EU” European Central Bank.fdic. Mladost-holding.5. National Central Banks.. u SAD57 Do sli~nih kretanja je do{lo i kod nebankarske konkurencije. str. Regulacije i propisa Indikatori – faktori Smanjenje restrikcije za filijale Primenom RNIB Act–a iz 1994.. dozvoljena je konsolidacija u FSI Primena op{te prihva}enih ra~unovodstvenih principa nasuprot 2.4... 57 http://www.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 34 do 1983. Banking Industry: Is the “Long.S.56 [D] Slika br.html Jones K. dok je u Japanu oko 0.godine bio jednak broju filijala. Promene u broju banaka od 1983-2003 god.D. 59 Ćurčić U. bankarske holding kompanije sa jednom bankom(OBHCs) i holding kompanije sa više banaka. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review.strategijsko upravljanje rastom i performansama banke.. 2000. U EU prose~na pokrivenost filijalama je: na 1000 stanovnika 0.57 filijala. str. Loznica.

US Banker online.3. 4. Tehnolo{ki napredak Poslovno iskustvo 5.60 Ovakav pogled na strukturu bankarskog tr`i{ta SAD predstavljen je modelom: Struktura tr`i{ta Pona{anje Performanse Furash-ov `argon: «željene performanse }e biti postignute {ta god banke radile». od regije do same dr`ave. str. 2 . Nema~koj.godine }e 300 organizacija imati 85% svega {to banke rade. od grada do sela. Najva`niji merd`eri i akvizicije u bankarstvu Stotine istra`iva~kih studija ukazuju na trendove u internacionalnim finansijskim institucijma.. ¨Cela bankarska struktura se pretvara u centralizovanu gde ~etiri od pet institucija dominira tr`i{tem. 1996. 1.. Ekonomski faktori Regulatornih ra~unovodstvenih principa Standardi fer vrednosti Propisi o eliminisanju metoda interesnog urdu`ivanja Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja podataka Porast koncentracije finansijskih institucija na nacionalnom nivou Pove}anje snage i kvaliteta zarade Ekspanzija ponude finansijskih usluga Ravnomeran rast cena bankarskih akcija Porast broja banaka Redukcija bankrota banaka Ekonomski rast Niske kamatne stope Izobilje novca raspolo`ivog za investiranje Vi{ak finansijskog kapitala Dominantna organizaciona forma u SAD su postale bankarske holding kompanije (BHC) i multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHC) (kontroli{u oko 3 od svaka 4$) u SAD.4. ”Interview: Firebrand in Navy and Gray”. Španiji. posebno na procese M&A i efikasnost internacionalnih banaka u Francuskoj. Do 1999. Velikoj Britaniji i 60 Marshall J.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 35 standardi 3.

FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 36 SAD tokom devedesetih godina.63 Berger A. poslove sa hartijama 61 . “Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross. Taj proces je u vezi sa pove}anjem kapitalnih zahteva. prodale svoje neefikasne filijale.N. U periodu 1980-90 godine u SAD je nastalo 7773 merd`era izme|u banaka. MUTUAL fondove. smanjile troškove poslovanja. 2000.Erste SparCasse) Italiji: San Paolo IMI (Instituto Bancario san Paolo di Torino-IMI) i Banca Intesa (Banco Ambrosiano Veneto-Cariplo-CPP-BCI) Nema~koj: Hypo Vereinsbank (Bazerishe Vereinsbank-HypoBank) i Deutche Bank . Caisse dEparagne.pdf 63 Velike banke su se pozicionirale kao kupci. Societe Generale-Credit du Nord Portugalu Banco Comercial Portugues i Banco Portugues do Atlantico Va`niji noviji merd`er je stvoren izme|u HVB i Uni Credito (2005. i to: Dexia (Credit Local de France-Credit Communal de Belgique).4: M&A izme|u velikih banaka Zemlje Fuzije i akvizicije Španiji BSCH (Banco Santander-Banco Central Hispano-Banesto) i BBVA(Banco Bilbao-Argentaria) Austriji BankaAustria (Bank Austria-Creditansalt) i Erste bank (Girop Credit.. bankrotstvom malih i pove}anjem velikih banaka. ING-Banque Brussels Lambert. emitovale nove akcije u vreme povoljnih kretanja na berzi. stvoreni su i veliki prekograni~ni (internacionalni) M&A. dale su otkaze višku zaposlenih.CIC. BSCH-Totta& Acores.gruppointesa.61 U tom periodu je pet najve}ih evropskih banaka udvostru~ilo svoju veli~inu i stvoren je ve}i broj M&A. 62 http://www. Bank Austria-Hypovereinsbank i dr. Tabela broj 1.Bankers Trust Francuskoj BNP Paribas (BNP-Paribas).) i izme|u italijanskih banaka Banca Intesa i SanPaolo IMI (2006. Credit Mutuel . Fortis (Generale de Bank-ASLK-CGER Bank).)62 Izuzev stvaranja M&A na tr`i{tu Evrope. proširile svoje poslovanje na brokerske poslove. IMF Publication.Credit Foncier. Banques Popularies-Natexis. Merita-Nordenabanken-Unidamark.Border Banking Performance”.it/repository/files/csing.

Credit Commercial De France Britanija Banco Santander. Druge su pokušale da smanje sredstva i da se fokusiraju na komitente. Japan Sakura Bank i Sumitomo Bank HSBC Holdings PLC. 2000. 1999. i 1. 2001 2000. S. SAD Bankers Trust Company Deutshe Bank.A. Španija Banco de Estado de Sao Paolo. 1. Michigan National Corp. 1.Inc.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 37 Pregled nastanka zna~ajnijh M&A. AG. Novije me|unarodne bankarske M&A. N.V. 2001. Fuji Bank i The Industrial Bank Of Japan Banking Corporation.5.6. . Nemačka 2001. nastojeći da ih upoznaju bolje. u svetu u periodu 1996-2001. da ih različitim vrstama usluga vežu na dugi rok i osiguraju sebi opstanak i profit.5. Brazil ABN Amro Holdings.Japan Dai-Ichi Kangyo Bank. i oslobodile se »zavisnosti« od visine kamatne marže. Institucija pripajanja Pripojena institucija Mizuho Holdings.godine je dat u slede}im tabelama br. V. od vrednosti. Tabela br. osiguranje i druge poslove gde se može lako zaraditi provizija.

Zna~ajniji merd`eri u SAD Rrang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Datum 6.1998.04. 13.6.8 10. Morgan&Co First Chicago NBD Core Fin.10.1998.6 17. 1.1995 30.6. States Vrednost u mlrd$ $72.1 15.1998 18.9 14.6 34. Citigroup. Najve}e banke u svetu: mart 200564 Tabela broj 1.2000 13.04.04.08.09. 08.04.6 10.com. (The banker) .1999 29.5 61.1997 14.1995 Institucija spajanja Travelers Nations Bank Norwest Chase Manhattan Bank One First Union Fleet Financial Nations Bank Wells Farago Firstar Chemical Banking Nations bank Institucija spajanja Citicorp Bank America Wells Farago Capital J.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 38 Slika br. 13.1998.4 9.1996 10.P.06.3 34.08.6 64 www.03.11.08.1999 28.3 29.1997 18.9 Bank Boston Barnett Bank First Interstate Bank Mercantile Bankcorp Chase Manhattan Boatmens Bank 10 11 12 30.

. 2006. NY ($14mlrd) Wells Fargo($74mlrd) Banc One ($92mlrd) Wachovia ($74mlrd) Dime Bancorp.4 mlrd).god. Federal Deposit Insurance Company (FDIC).S. Critchfield T.66 ajve|će neprijateljsko preuzimanje je Well Fargo-va uspe{na kupovina First Interstate Bank 1996. smatra se prekretnicom u ovoj aktivnosti i delatnosti. Jones K.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 39 [D] Slika broj 1. Strange Trip” About to End?”. Banking Review. str.D. (to je bio prvi posao ovakve vrste za ovu glavnu američku banku i najveću u to vreme – ponuda od $1.8 66 Neprijateljsko preuzimanje Irving Trusta od strane Bank of New York 1987.. ($25mlrd) NY First Interstate($55mlrd) Bank of Boston($47mlrd) http://www. .fdic.)65 Pravilo neprijateljskog preuzimanja glasi: ¨jedi ili }e{ biti pojeden¨.. “Consolidation in the U. Banking Industry: Is the “Long.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html .7: Zna~ajnija neprijateljska preuzimanja (akvizicije) Datum 2001 2000 1995-96 1995 65 Target (meta ili ciljna banka) Sun Trust ($103mlrd) North Fork Bancorp Melville. Tabela br 1.7. Broj nastalih nacionalnih i internacionalnih merdžera u SAD (1984-2003god.

8mlrd) Florida Coast($0.5mlrd) Florida banks($2.) 67 .2mlrd) Delaware Trust($1.).1mlrd) Bank America ($107mlrd) The Group($3. god.5mlrd) Meridian ($5.Single Market Programme (1977god).68 interesa irme|u O tome više u: Berger A.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 40 C&S($23.6mlrd) Union Commerce($1.7mlrd) Midlantic ($6.8mlrd) Firs Interstate($52.4mlrd) Norstar ($3.Leach-Blliley Act (1999.2mlrd) Marshall Illisley($5mlrd) Wilmington Trust($2.. “Globalization of Financial Institutions: Evidence From CrossBorder Banking Performance”. 68 Prekograničnu konsolidaciju i univerzijalizaciju poslovanja banaka su omogućili i pomogli sledeći zakoni i programi:U EU. god.9mlrd) Michigan National($6.4.3mlrd) Statewide Bancorp($0. finansijsku stabilnost. . u SAD. Makroekonomske snage koje podsti~u konsolidaciju Procese konsolidovanja podsti~u:67 Zakoni – oni mogu odobravati ili zabranjivati M&A zbog njihovih uticaja na konkurenciju.3mlrd) Irving Trust($24.6mlrd) Bancorp Banks Bancorp Barnet Banks ($6.) i Gramm. IMF Publication. Jedinstveni evropski akt (1986 god. konflikte komercijalnog i investicionog bankarstva i sl. 2000.8mlrd) Commonwelth ($1.6mlrd) Southeast banking Corp($5.8mlrd) Security ($1.N.6mlrd) New York Corp.The Riegle-Neal Interstate Banking i Branching Efficiency Act (1994.5mlrd) national 1.9mlrd) Huntington Bancshares($3. Conifer 1989 1987 1987 1986 1986 1985 1985 1984 1983 1983 1982 1981 NCNB ($55.) Bankarska zajednička direktiva (1989god.4.5mlrd) Fleet Financial Group ($10mlrd) Comerica ($9.

70 Npr.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 41 Povećana konkurencija .70 Uvo|enje eura. Politika vlade u nastojanju da umanji socijalne rashode izazvane neuspehom spa{avanja institucija koje propadaju.koja zna~ajno smanjuje marginalne prinose i “tera” banke da pove}avaju obime poslovanja da bi ostvarile ekonomiju obima (economy scale) i obuhvata (economy scope) i generisale ve}i prinos na sredstva i kapital Restrukturiranje i deregulacija bankarskih sistema69 Globalizacija – Istra`ivanja pokazuju da multinacionalne korporacije o~ekuju od banaka da poseduju neophodnu ekspertizu i miks proizvoda da bi mogli da odgovore njihovim investicionim potrebama ili upravljaju rizicima u bilo kojoj delatnosti korporacije Dr`ava. Sada se baziraju na povecanje efikasnosti kroz pove}anu konkurenciju. ali je teško utvrditi da li su veći značaj u njihovom nastajanju imale reforme regulative ili tehnološki napredak. postavljanje ograni~enja ili zabranjivanje prekograni~nih merd`era). u Francuskoj. o ograni~enje obima dozvoljenih transakcija. 69 . Vlade mogu razvijati programe konsolidacije sa ciljem stvaranja Nacionalnog šampiona i dominacije na globalnom tržištu. U Japanu u vreme krize banaka 90-tih razvijene su investicije vlade ciji je zadatak bio da podrze rekonstrukciju i konsolidaciju bankarskog sektora. Japanu. M&A su njihov direktan rezultat. Skandinaviji i Velikoj Britaniji u rešavanju problema propalih institucija nadzorni organi vlasti su podsticali merdzere ili su forsirali likvidaciju i prodaju najslabijih institucija. sa fokusom na tr`i{nu disciplinu. o javno vlasni{tvo nad institucijama.i o poku{aje minimiziranja tro{kova dru{tva u slu~ajevima gre{aka (neuspeha) Regulative su se uglavnom u prethodne dve decenije fokusirale na zastitu kupaca i prevenciju gresaka. inovacije i finansijski inženjering. “vrednost akcionara” ili fokus na prinos na sredstva (return on assets) i prinos na akcijski kapital (return on equity). kroz: o uticaj na konkurenciju na tr`i{tu i uslove ulaska (tj. o odobravanje/neodobravanje odluka za pojedina~ne transakcije merd`era. Menad`eri su pod stalnim pritiskom da pove}aju ove koeficijente kroz nove izvore profita i optimalnu alokaciju sredstava. superviziju i upravljanje kapitalom bazirano na riziku: Standardi korporativnog upravljanja tj. Postoje izvesni dokazi da su tehnoloske inovacije u mobilizaciji depozita podstakle deregulaciju i da je razvoj tehnologije bio ključni faktor koji je omogućio finansijskim institucijama u SAD-u da prevazidju funkcionalna i geografska ogranicenja. proces koji je imao razli~it uticaj na konsolidaciju u zavisnosti od finansijskog sistema.

71 . (2) postoji potencijal za ekonomije obima. zaštita prava malih akcionara takođe može ograničavati neprijateljska preuzimanja. kulturne razlike. Oni se razlikuju od tr`i{ta do tr`i{ta i od zemlje do zemlje. 72 Oko 60% intervjuisanih smatra da su i regulatorne prepreke “vrlo vazne” smetnje prekograničnoj konsolidaciji. od 15-20% ih smatra umereno važnim. 1. (1) stvara se pove}ani potencijal za generisanje prihoda sa pove}anjem tr`i{ta. specijalno uspostavljenih kanala distribucije i sl). Struktura akcionara i menadžmenta. gre{ke u informisanju.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 42 Euro je brzo doveo do integrisanog tr`i{ta novca. {to uklju~uje duga odlaganja. Ovakav razvoj doga|aja je dodatno motivisao banke da se konsoliduju da bi odr`ale ranije poslove sa velikim korporacijama. tro{kove i neizvesnost profesionalne tajne . izme|u sektora. poslova sa stanovni{tvom i privredom. i na taj na~in uticao na motive za konsolidaciju kroz otklanjanje privilegija u pogledu cena koje su u`ivale mnoge banke na nacionalnim tr`i{tima. Ona se mogu smanjiti npr. smanjenje tro{kova i (3) odre|ena veli~ina institucije uti~e na diversifikaciju rizika u toj industriji.koje se mogu javiti na korporativnom nivou. poreska politika i sl. merama vlade koja ih može učiniti skupljim i dugotrajnijim nego u ostalim delatnostima. sto objasnjava njihov mali broj.nacionalna regulativa koja se odnosi na prosle|ivanje podataka i poverljivost mo`e delovati preventivno na konsolidaciju72 razlike u kulturi . tro{kovi upravljanja slo`enim sistemima. na~inu komunikacije.vlade mogu {tititi doma}e preduzetni{tvo postavljanjem visokih prepreka za strane kupce koji nameravaju da kupe ve}inski udeo nekih institucija Vlasni{tvo vlade nad finansijskim institucijama ograni~ava konsolidaciju po{to bi ona morala da se izvede putem privatizacije politika konkurencije .71 To su uglavnom: Za{tita “nacionalnih šampiona”. Sile koje ko~e konsolidaciju Faktori koji ko~e konsolidaciju su naj~e{}e regulative. i tro{kove ulaska banke u Npr. regiona ili zemalja.4. Ovi faktori odre|uju lako}u. neprijateljska preuzimanja su mnogo omrazenija od prijateljskih merdzera. neki merd`eri moraju pro}i test vlasti nadle`nih za konkurenciju u nekim zemljama. Treba istaći da se očekuje da će tokom vremena ove regulatorne razlike između zemalja isčeznuti. Euro doprinosi i povezanosti tr`i{ta kapitala ~ija integracija ima tri glavna efekta na motive konsolidacije banaka. kod internacionalnih merd`era i akvizicija (razlike u jeziku.5. razlike u korporativnom upravljanju.neki projekti konsolidacije odbijeni su na osnovu obja{njenja da bi mogli rezultirati dominancijom na tr`i{tu. tj. sa tendencijom da umanje barijere konsolidaciji preko-granice. potrebama klijenata. Za preuzimača može biti veoma rizično da izvede akviziciju bez saradnje ciljnog menadzmenta i akcionara s obzirom na specifičnost bankarskog poslovanja.

ako su informacije asimetri~ne i nesigurne i ukazuju na skrivene tro{kove banka mora pa`ljivije proceniti rizik kada ulazi u akviziciju korporativno upravljanje – zna~ajne su razlike u zakonima i regulativi izme|u zemalja u pogledu funkcija odbora direktora i srednjeg menad`menta koje uti~u na me|usobne veze ova dva tela koja donose odluke. kupcima. tako variraju i mogu}nosti uticaja na nadzorni odbor u vezi sa dono~enjem odluke o konsolidaciji. Strategije odbrane uklju~uju isplatu provizija menad`erima. ”zlatne padobrane” ili pravne i tehni~ke prepreke kao {to su kompleksni ugovori o vlasni{tvu (“otrovne tablete”) ili sklapanje tzv.organizaciona struktura i strategijsko upravljanje i dono{enje odluka jedne kompanije govore mnogo o tome da li se konsolidacija mo`e smatrati validnom poslovnom opcijom. 40% se izjasnilo da je smetnja i za domaće merdžere koji uključuju preduzeća iz različitih segmenata industrije. Vlasni~ka struktura . zajednicom i vladom. Rastu}a složenost velikih transakcija poslednjih godina je pove}ala zna~aj me|unarodnih ra~unovodstvenih standarada u procesima stvaranja M&A problemi u proceni aktive nedostatak transparentnosti . tzv. Takav uticaj je ~ini se najve}i kod preduze}a koja se uglavnom zasnivaju finansiranju nekretnina i opreme postojanje defanzivnih strategija .odbrana od preuzimanja je najja~a kada je finansiranje iz privatnih izvora i ve}i deo vlasni{tva je u privatnim rukama. zaposlenim. Oni mogu biti pripisivani velikim razlikama u ra~unovodstvenim standardima u vi{e zemalja i sektora nedostatak kompatibilnosti finansijskih izveštaja – mo`e ukazati na postojanje neizvesnosti u pogledu rizika procene imovine institucija uklju~enih u transakciju.vrsta tr`i{ne neefikasnosti koja mo`e pove}ati nesigurnost dobiti koja se o~ekuje od merd`era ili akvizicije. oko 50% smatra da su kulturna ograničenja srednje bitna kod oba tipa merdžera 73 . struktura kapitala – na~ini pove}anja kapitala variraju.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 43 razli~ite oblasti i regione. Razlike u korporativnoj kulturi i korporativni identiteti preduze}a su smatrani naro~ito problemati~nim kod merd`era izme|u jednakih.crossshareholdings sa drugim institucijama Ne iznenađuje da su rezultati intervjua isticali da su kulturne razlike bile najvažnije u pogledu konsolidacije prekograničnih integracija i integracija na različitim segmentima. Poku{aji akvizicija ~esto postaju neprijateljski i neomiljeni u slu~ajevima kada postoji velike razlike u poslovnoj kulturi: 73 neadekvatni informacioni tokovi . na njihove relacije sa akcionarima.oko 70% ispitanika.

smanjuje rizik geografskom diversifikacijom poslovanja. Mo`e uticati na pove}anje stepena interdepedencije izme|u velikih kompleksnih institucija kroz: (1) me|ubankarske zajmove. Komercijalne banke i osiguravaju}e kompanije uglavnom bele`e pove}anu efikasnost kroz ekonomiju obima. Za proizvode »retail bankinga«. Dvostruko oporezivanje na teritoriji dve zemlje mo`e biti prepreka konsolisdaciji. Istra`ivanja pokazuju da novonastale konsolidovane firme »ohrabrene novom veli~inom« ulaze u visokorizi~ne transakcije. kod investicionog bankarstva sa stabilnijim kod životnog osiguranja mogu voditi do gubitka cilja i podcenjivanja snage kupaca . rapidne promene koje se de{avaju na finansijskom tr`i{tu mogu redukovati te efekte u budu}nosti. to mo`e pove}ati sistemski finansijski rizik.4. udru`ivanje i budu}i trendovi Konsolidacija pove}ava koncentraciju finansijskih institucija. pove}ati tro{kove likvidnosti za neke institucije. Istra`ivanja pokazuju da samo relativno male banke mogu pove}ati efikasnost sa pove}anjem veli}ine.6. konsolidacija mo`e da pove}a moralni hazard kod velikih banaka ohrabruju}i ih da u|u u velike rizike i na taj na~in pogor{aju tr`i{nu disciplinu. Me|utim. ponuda i tra`nja su geografski lokalnog karaktera. uticati na formiranje kamatnih stopa ali nema nekog ve}eg uticaja na monetarnu politiku. (2) OTC derivate. Tr`i{ta »wholesale banking« proizvoda-poslovi sa privredom ili bankarstvo na veliko . (3) sisteme pla}anja i poravnanja i sl. derivati i upravljanje aktivom su nacionalnog 74 Npr. uklju~uju}i veli}inu i barijere za ulazak novih kompanija. Slo`enost konsolidovanih institucija tako|e ote`ava procenu njihovog stvarnog stanja i one su izazov za regulatorne autoritete i supervizore po{to njihov porast mo`e da ima ozbiljne i te{ke posledice po finansijski sistem (domino-efekat). ali ne garantuje profit koji uglavnom zavisi od kvaliteta upravljanja finansijskom institucijom.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 44 tro{kovi kompleksnosti . Ona mo`e redukovati konkurenciju na finansijskom tr`i{tu. Efekti konsolidacije.konsolidacija mo`e dovesti do smanjenja poreskih obaveza ali kod prekograni~nih merd`era direktni i indirektni tro{kovi nametnuti oporezivanjem mogu investiciju u~initi nerentabilnom. Efekti konsolidacije na konkurenciju zavise od uslova tra`nje i ponude na relevantnim ekonomskim tr`i{tima. 1.investicione aktivnosti i poslovi na tr`i{tu novca i deviznom tr`i{tu. podcenjivanje tro{kova ili kompleksnost upravljanja velikim i heterogenim institucijama i te{ko}e prilago|avanja drugim korporativnim kulturama74 poreska politika .tj. Supervizori u mnogim zemljama primenjuju politiku “prevelika da propadne” tj. strategija kombinovanja poslova sa visokim zaradama npr.

usluge bankomata. Nove tehnologije. godine su: MELLON BANK JE KUPIO DREXEL CORPORATION NATIONS BANK CORP. Istra`ivanja u Italiji i SAD pokazuju. Prose~nom klijentu banke je potreban teku}i ra~un. The Future of Banking. BARNETT BANKS i BANK AMERICA (BANK OF AMERICA) 75 Pierce J. kao {to je »credit scoring system«. Naime. ra~uni {tednje.. rast i razvoj. Zna~ajnija udru`ivanja u finansijskom sektoru SAD od 1990 do 2000. brokerske usluge. U ove procese banke ulaze da bi lak{e izvr{ile dezintermedijaciju svog poslovanja i prilagodile se promenama u okru`enju. snize tro{kove i uve}aju profite. To je {ansa za druge nekonsolidovane banke i druge finansijske institucije da pokriju to tr`i{te. i FIRST UNION su kupili MONTGOMERY SECURITIES i WHEAT FIRST NATIONS BANK je kupila BOATMEN’S BANCSHARES. 74 . mogu omogu}iti smanjenje rizika i pove}anje kreditiranja od strane finansijskih institucija nakon konsolidacije. kroz unakrsnu prodaju proizvoda i usluga tzv.75 Na taj na~in su stekle imid` i prepoznatljivost na tr`i{tu kao ”finansijske robne ku}e” koje prate reklamni slogani “Va{a banka-institucija koja pru`a sve finansijske usluge”.. New Haven. da komercijalne banke u ovim zemljama nakon konsolidacije zna~ajno smanjuju odobravanje kredita malim preduze}ima zbog pove}anog rizika. 1991. Konsolidacija }e se najverovatnije nastaviti kroz univerzijalizaciju provajdera finansijskih usluga i specijalizaciju organizacionih delova unutar istih za odre|ene tr`i{ne segmente. zajam za automobil.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 45 ili internacionalnog obima pri ~emu elektronsko bankarstvo zna~ajno redukuje konkurenciju. Udru`ivanje se vr{i kroz M&A izme|u banaka i drugih nebankarskih finansijskih institucija {to za rezultat ima stvaranje bankarskih holding kompanija i finansijskih holding kompanija. osiguranje i hipoteka. Yale University Press. str. malih i srednjih preduze}a. Vo|enje principom ekonomije obima banke i druge finansijske institucije su kroz udru`ivanje videle mogu}nost da ponude sve finansijske proizvode i usluge na jednom mestu (univerzalni finansijski super marketi).. se ostvaruju zna~ajne u{tede u poslovanju i pove}ava obim prodaje istih. jer su razlike izme|u istih gotovo neprimetne. Udru`ivanje u industriji finansijskih usluga podrazumeva integraciju banaka i drugih provajdera finansijskih usluga kroz kombinaciju i ekspanziju delokruga njihovih proizvoda i usluga.«cross seling« na jednom mestu. Neophodnost udru`ivanja proisti~e iz ~injenice da je diferencijaciju u ponudi finansijskih proizvoda i usluga te{ko ostvariti. obezbedile opstanak.

u poljoprivredi. Scenario 3: Ugovorno bankarstvo. po{tuju}i ~injenicu da }e sa daljim rastom preduze}a rasti i njihova kompleksnost i te{ko}e u upravljanju.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 46 CITIBANK I TRAVELERS PROSPERTY i CASUALTY CORP. ali i ne-finansijskih entiteta kao {to su proizvodja~i iz domena inofrmacionih tehnologija i telekomunikacija. Zavisno od komparativnih prednosti odre|ene banke. . Scenario 2: Specijalizovane institucije. za vo|enje malih i srednjih preduze}a npr. ona mora da proizvodi samo one proizvode koje sama ima u ponudi. »spas«« nalaze u specijalizaciji poslova »krojenih po ukusu« malog biznisa. Optimalna veli~ina i struktura institucija mo`e zavisiti delimi~no i od veli~ine tr`i{ta na kome institucija posluje. ali u segmentu prodaje regionalno prisustvo mo`e biti pod pritiskom po{to su prednosti obima ograni~ene razlikama u lokalnoj kulturi. METLIFE JE KUPIO GRAND BANK iz Kingstona CREDIT CUISSE GROUP JE KUPIO DONALDOSON. kvalitetu proizvoda i usluga i cenama. a druge mo`e nabavljati od specijalizovanih proizvo|a~a (bilo izvan ili u samom finansijskom sektoru). scenario specijalizovanih institucija se ne preporu~uje za mala tr`i{ta. Shodno tome. koje u ovom pogledu ima perspektvu. Krajnja budu}nost bankarskog sektora jo{ nije poznata! Budu}i trendovi konsolidacije mogu se sagledati kroz slede}e scenarije.S. Praznine mogu popuniti neke regionalne institucije specijalizovane npr. je kupio U. Konkurencija }e se zasnivati na brendovima. brokerskih ku}a i sl..TRUST CORP. Ovaj trend se o~ekuje i u budu}nosti. postoja}e dalja konsolidacija i udru`ivanje izmedju finansijskih institucija. UBS AG’S JE KUPIO PAINE WEBBER GROUP BB&T JE KUPIO preko 70 regionalnih osiguravaju}ih dru{tava. Mnoge institucije wholesale i retail banking su zauzele globalnu perspektivu. Manje banke. LUFKIN i JENRETTE INC. Dobar primer mo`e biti internet bankarstvo. koja je vlasnik SALOMON SMITH BARNEY su formirale CITIGROUP DEUTSCHE BANK (NEMAČKA) JE KUPILA BANKERS TRUST (NJUJORK) CHARLES SCHWAB CORP. li~nom pristupu i marketing orjentaciji prema klijentima i njihovim potrebama (customization) za finansijskim proizvodima i uslugama. da bi opstale na visokokonkurentnom tr`i{tu. odvajanje “proizvodnje” i “isporuke” finansijskih proizvoda korisnicima. Scenario1: Univerzalne institucije. ve} za velika kao {to je tr`i{te SAD. Finansijske institucije se u budu}nosti mogu specijalizovati kroz tehnologiju i vertikalnu integraciju.

11. 2003..G. . Ćirović M. 2000. Economic Perspectives. 5. Iako }e se konsolidacija izme|u ponu|a~a finansijskih usluga nastaviti u kra}em roku. Bankarstvo. Mladost-holding.S. Razli~iti specijalizovani proizvo|a~i. seminar: Univerzitet “Braća Karić”& University of Business and Finance Switzerland & Akademija za bankarstvo. ”International Capital Markets”. bonitetom i portfolio rizicima banke. digitalnim potpisima itd. Feljton. Beograd. Kolari J. Ćirović M. Encyclopedia of Banking and Finance. Bank for International Settlements.Status and the challenges of strategic and operatinal management in Serbian banks and insurance environment”. Beograd. 2001. 2006. 2006.. Hawkins J.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 47 Mostovi izme|u personalnog finansijskog softvera i vebsajtova finansijskih institucija u kombinaciji sa prednostima u pouzdanosti. Jones K. Bridge Company. “Tendencije u evropskom bankarstvu i mogućnosti domaćih banaka”. kvalitetom. 6.Border Banking Performance”. ”The banking industry in the emerging market economies: competition..The Management of Risk. Jugoslovensko bankarstvo. septembar 2000. BIS Review. Ćirović M. LITERATURA: 1.an overview”.Strategijsko upravljanje bankom.. maj 2001.W. “Risk Management. Novi Sad. Ćurčić U. bilansima. »Consolidation in the U.I... 15. npr. 4. Ferguson R. Berger A. Gup B. Kako }e se sve to izbalansirati ostaje nam da vidimo u budu}nosti. Bankarski portfolio menadžment . “Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of Some Salient Issues”. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review. 14.. oktobra.E. Bankers Publishing Company. Upravljanje rastom i performansama banke. 2002. 13.. Beograd. 7. Delta press. “Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross... 2006.D. 12. Beograd.. Commercial Banking . Principi internacionalne ekonomije. IMF Publication. John Wiley &Sons. 9.. 9. Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27.Đ. Critchfield T. Dašić D. Garcia F.N. 2.. 8. Fuzije i akvizicije.. 2004. 2005. Ćurčić U. Boston. Prometej. bezbednosti. bi se tako|e mogli konsolidovati. Novi Sad.. Mihaljek D. Federal Reserve Bank Chicago. 10. Loznica. Glenn M. 2005. Ivanović P. u oblasti procesa pla}anja. consolidation and systemic stability. Februar. International Monetary Fund. Bliss R.. 3. prvi kvartal 2001. dugoro~no gledano neke }e propasti.. novembar 1998. 1983.. mogu u~initi mogu}im da internet podr`i sve finansijske usluge.. Banking Industry: Is the “Long.

Englewood Cliffs. Naučna knjiga.. 17. Yale University Press.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 48 16. New York. 25. Philip Kotler: Marketing Management Analysis.nbs. Mishkin F. Niš.S.. 1991. Pierce J.. New Jersey. 18. 2005.Wharton Papers on Financial Services. http://www..imf. Commercial Bank Financial Management .. Zakon o bankama . “ What will tehnology Do to Financial Structure?” Brooking.com.gruppointesa. New York. 20. Koch T.. Marshall J.organizacija i poslovanje banka. Bank Management.. 22. 24. 1967. . Thomson. Barrons Business Guides. januar 2001.. S. S.. Vučković M.. Rose P. Beograd.yu. The Future of Banking. 1996. US Banker online. National Bankers. 23.. Prentice Hall. IMF. (The banker) http://www. Strahan P. Macdonald S.F.gov http://www. . Fourth Edition.In the Financial Services Industry.. 1980..S. Synkey J.. 1990. Bankarski menadžment i finansijske usluge. 2002. “Payment system in the EU” European Central Bank. 26. www. 21. New Haven. 1/2000. Ekonomski fakultet. 2000. 107/2005 http://www. Krstić B. Hidgins S. W. Bankarski menadžment. Inc. 2004. “Report on consolidation in financial sector”. Planning and Control.SouthWestern. ”Interview: Firebrand in Navy and Gray”.it.co. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Data status.org. 2003. Citigroup. Bankarstvo . www.fdic. National Central Banks. Prentice-Hall.E.Group of Ten.bis. Beograd. 19.org. “Službeni glasnikRS” br.

PROMENE. KONKURENTNOST I TRANZICIJA U BANKARSTVU O k v i r g l a v e: • • • • Promene i konkurentnost banaka na tr`i{tu Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka Perspektiva razvoja bankarstva .Glava 2.

Commercial Banking . Merrill Lynch -a.. institucionalnim investitorima i sl. » Universal Banking. benzinske pumpe. Takođe takvu uslugu mogu dobiti kod Intuit-a.W.The Management of Risk.2 Na tr`i{tu EU su dominantne jo{ uvek komercijalne banke i {tedionice.4 Konkurentnost je zna~ajno porasla i postavlja se pitanje “{ta je banka. IBM-a i mnogih drugih nebanakrskih finansijskih institucija i nefinansijskih kompanija. Španiji 55. kreditne unije. Zahvaljuju}i deregulaciji »bankarstvo je iz stanja ograni~ene konkurencije do{lo u stanje pove}anog rivalstva«. ili kod virtuelne banke (celokupno poslovanje obavlja preko interneta).1. u SAD. mutual štedne banke.1. Bank Holding zakon je odredio aktivnosti usko vezane za bankarstvo i . Nemačkoj 47. str.. Prudential-a. penzionim fondovima. Pod takvim pritiscima slabije banke ili propadaju ili se pripajaju finansijskim konglomeratima. John Wiley&Sons. International Comparisons and Theoretical Perspectives« Clarendon Press. Deregulacija 80-tih i 90-tih godina na bankarskom tr`i{tu SAD5 je dovela do nastanka `estoke konkurencije i ulaska nebankarskih 1 Klijenti mogu otvoriti tekući račun u npr. banke su samo pre jednog veka dr`ale dve tre}ine ukupne finansijske aktive. brokerske kuće. robne kuće ili nacionalne finansijske kompanije. (softverske kompanije koja omogućuje plaćanje računa putem svog Qicken softvera). Trendovi promena i konkurentnost banaka Videli smo. Kolari J. Charles Schwab-a.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 50 2.7%).9%..1.1 Tako na pr. PROMENE I KONKURENTNOST BANAKA NA TR@I[TU 2. Tako|e se sve vi{e orjenti{u na tr`i{ta. a danas je taj procenat opao na samo jednu petinu (2003 godine je iznosilo samo 22. Oxford. upravljanje diversifikovanim portfolijima utr`ivih hartija od vrednosti i sl. štedno – kreditne zadruge. 15 3 učešće komercijalnih banaka u ukupnoj aktivi se kreće: u Francuskoj 54%. lizing. banke su prinu|ene da se »otimaju« za klijente sa drugim nebankarskim finansijskim institucijama (investicionim bankama. faktoring. str 327 5 Glass Steagall zakon je stvorio tri razlicita sektora: komercijalno bankarstvo. 1997. General Motorsa-a.). Može se takođe dobiti i kartica General Electric-a. SAD-u kod lokalne komercijalne banke. da se uklju~uju u razne poslovne aktivnosti kao {to su: osiguranje. da su navedeni trendovi promena zna~ajno redukovali broj banaka na finansijskom tr`i{tu.. prihvatanjem i primenom nove menad`ment i marketing filozofije upravljanja bankom. Klijenti imaju više izbora nego ikada pre 2 Gup B.E. osiguravaju}im dru{tvima. a {ta nije?” Da bi opstale na tr`i{tu. 4 Canals J. kao što je Merrill Lynch. ili za isti mogu dobiti popust kod brokera kao što je Charles Schwab. Oni koji žele kreditnu karticu mogu da je dobiju kod bilo koje depozitne institucije. da bi bile sposobne da se bore na visoko-konkurentnom globalnom tr`i{tu.. Ford Motors-a.3 U~e{}e ostalih finansijskih institucija je malo. ali u postepenom porastu. investiciono bankarstvo i osiguranje. 2005.7% Italiji čak 81%.

8 Banke su taj ograničio spektar aktivnosti koje kompanija može da ima ako poseduje banku.2. Macdonald S. ali do tada su izgubile značajan broj klijenata u korist investicionih banaka i fondova. 7 I druge kompanije kao što su American Expres. bankama dozvoljeno da nude slične uslove. popusti na putovanja. nekoliko investicionih banaka. Thomson. New York. itd. str. Cilj je da se klijenti zadrže na duže rokove.South-Western. depozitne certifikate i druge visokoprinosne hartije od vrednosti. visoka stopa inflacije i pad kamatnih stopa na depozite su stvorili uslove za nastanak novih finansijskih institucija. pritisak konkurencije i niske kamate na korporativne hartije od vrednosti Money Mutual Funds su mnoge velike klijente banaka usmerile na jefitinije izvore sredstava (emisijom hartija od vrednosti posredstvom fondova) od bankarskih kredita. W.. Bez direktne konkurencije su u periodu od 1978-81 god. S. Razvoj Junk Bonds tržišta je proširio konkurenciju na tržištu kredita na srednja preduzeća koja su kao zajmotražioci niže reputacije. U tom periodu državne obveznice na tri meseca su imale za 9% veću kamatu nego banke..MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 51 konkurenata na bankarsko tr`i{te SAD. 8 Koch T. 2. Ovi fondovi su izgubili na atraktivnosti kada je 1987. S. Konkurencija na tr`i{tu depozita i kredita Vreme regulacije je »primoralo« banke da osmisle razli~ite metode privla~enja klijenata u sferi {tednje i depozita (organizovanje ru~kova u presti`nim restoranima i dru{tvene igre. 2003.8 na 186mlrd$. Mc Faden zakon je ograničio geografsko tržište banaka tj. Ne ~udi onda {to je konkurencija na tr`i{tu {tednje i depozita o{tra!7 Sli~no je i na tr`i{tu kredita. 1980-tih. često se kreiraju nove usluge kao popusti na životno osiguranje.) u cilju diferencijacije usluga od drugih. str 8 Merrill Lynch je prvi počeo otvaranjem kamatonosnog tekućeg računa (interest bearing cheking account) što je bankama bilo zabranjeno Tada su nastali i Money Market Mutual fondovi. pod sličnim uslovima nude korisnicima svojih kreditinih kartica mogućnost da investiraju u malovolumenske depozite uz primamljivu kamatu.. 2003. razni paket aranzmani. Ograni~ena ponuda. Oni su ponudili atraktivniju kamatu i mobilisali depozite sa tržišta i investirali ih u hartije od vrednosti (Tresaury Bills). Visoki tro{kovi izvora sredstava.South-Western. 6 Koch T.6 Komercijalizacija interneta i internacionalizacija poslovanja ~ine dostupnim informacije o raspolo`ivoj ponudi na finansijskim tr`i{tima {irom sveta. Banke su u periodu regulacije izgubile veliki broj korisnika kredita. Macdonald S. kao rezultat dogovora nekoliko investicionih banaka. Household International. godine uvećali aktivu sa 10. države u Sad su odlučivale strukturi filijala banaka na domaćem i međunarodnom tržištu. 10 Glass Steagal-ov zakon je zabranjivao komercijalnim bankama da same izdaju hartije i one su izgubile korporativne korisnike kredita. ubedilo je investitore da . razli~ite vrste poklona. New York. Thomson.god. banke su dobile dozvolu od da emituju i trguju hartijama od vrednosti.. Bank Management. Tek 1987.. W. GE. To se kasnije reflektovalo i na tr`i{ta drugih zemalja. Bank Management.1.. koji su ih zamenili komercijalnim hartijama po nižoj ceni. god. Sears i sl. aparati za doma}instva i sl.

MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 52 problem poku{ale da prevazi|u ulaskom u investiciono bankarstvo i druge usluge koje generi{u proviziju. godine sa bankrotom ENRONa i KMART-a i problemima sa TYCO i drugim firmama. Rast Junk Bonds je smanjio ukupnu količinu kvalitetnih kredita i kamatnu maržu i povećao rizik za banke. i u slu~aju da tre}e lice ne izvr{i obavezu za koju je banka izdala garanciju ili izvr{ila pla}anja banka snosi rizik transakcije. fju~erse. vanbilansna aktivnost banke. Male i srednje banke su nastavile da se koncentri{u na kredite. garancija. Rast kredita. kao rizi~nih plasmana. Banke preuzimaju potencijalne obaveze. Ove transakcije se ne evidentiraju u bilansu banke i pru`aju velike mogu}nosti zarade putem generisanja provizija i naknada od ovih poslova. ja~anjem veza sa glavnim klijentima. mnogo zaraditi ili izgubiti. Na taj na~in se “uklanja” kredit iz bilansa banke i rastere}uje kapital za nove plasmane. tj. Kako su se ove nefinansijske kompanije približavale bankrotu berze novca i kapitala su se pred njima zatvorile tako da su neophodna sredstva tražili od banaka. I danas je tržište Junk Bonds veoma aktivno.5% ili čak 5% bila i više nego dovoljna da kompenzuje rizik obveznice. Pripadaju}u kamatu investitoru koji je kupio hartiju od vrednosti podr`anu aktivom (asset – backed securities) banka pla}a u kontinuitetu iz kontinuiranih prihoda koje ostvaruje po osnovu odobrenog (inicijalnog) zajma. 2. Ovaj trend nije bez rizika. obavezuje banke da pove}aju obavezne rezerve i kapital. 9 Ovo je dramatično demonstrirano krajem 2001. Naime. Njihovim obavljanjem banke mogu u}i u veliki rizik odnosno. a to je skupo i smanjuje profit banke. opcije. . Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova Vanbilansno poslovanje se odnosi na izdavanje akreditiva.1. savetodavne usluge. je bila tako niska da je kamata na obveznice od 3.3. menja~ke poslove. one su indikator monetarne politike (na bazi razlike između kamatnih stopa Junk Bonds i stopa niskorozičnih državnih obveznica). osiguranje i sl. 9 Sekjuritizacija je finansijska inovacija. starateljske poslove. STAND BY akreditive. i početkom 2002. banka odobri zajam. kojom se sredstva banke (zajmovi) konveruju u hartije od vrednosti koje se dalje prodaju na finansijskom tr`i{tu. marketing orjentacijom i prilago|avanjem politike cena. a drugi ugovorile po većoj kamati. Prikupljena sredstva od kamate i su obveznice neklih preduzeća (rangirane kao Ba) solidne investicije. TYCO nije propao ali je ušao u ogromne dugoročne dugove. svopove. Prosečna kamatna stopa na depozite u bankama. Banke su ubrzo shvatile da su sredstva odobravale kompanijama pred bankrotom. lizing. Preduzeća emitenti su na taj način došla do velikih izvora sredstava na duži rok i pod povoljnijim uslovima od bankarskih kredita (cena Junk Bonds je bila niža od cene bankarskih kredita). za koju kao zalogu koristi odobreni zajam. smanjuje se rizik ukupnog kreditnog portfolija banke. Tako da neposredno pre bankrota ENRON i KMART su povećali svoje pozajmljivanje od banaka koje su ubrzo neki deo kredita otpisale. koje je akumulirao ne emitujući hartije već od bankarskog sektora. a sa druge strane proda hartiju od vrednosti.

Udruženje banaka Srbije. Ona ne mora da odvaja rezerve u slu~aju da korisnik kredita nije u stanju da ispuni sve svoje obaveze. M. Sekjuritizacija elimini{e i kamatni rizik. Bankarstvo. veli~ine. Njihova strategija se bazira na stvaranju ekonomije obima na bazi prodaje automobila i nekretnina kao najvrednijih stvari koje prose~ni ljudi kupuju.10 2. Proces je skup zbog tro{kova emisije hartija od vrednosti i provizija za kreditne garancije (pobolj{anje kvaliteta hartije od vrednosti kroz garantovanje od strane osiguravaju}ih ku}a i drugih institucionalnih investitora. banka koristi da ispuni obaveze prema vlasnicima hartija od vrednosti. » Sekjuritizacija active u bankama«. Za{to se Microsoft posmatra kao pretnja bankama? Mnogi analiti~ari tvrde da je to zbog tehnolo{kog napretka i rapidnog porasta obavljanja transakcija elektronskim putem posredstvom pametnih kartica (smart). tako da se ukupna koli~ina sredstava zarobljenih u rezervama smanjuje. ali su iznosi minimalni. ona je u ovoj ulozi investicioni bankar koji zara|uje proviziju servisiranjem kredita bez preuzimanja kreditnog rizika. Transakcije na veliko. Konkurencija na razvijanju uslu`nih programa Bankama konkuri{u i multinacionalne kompanije kao {to su GENERAL MOTORS. Najbolji zajmovi za sekjuritizaciju su oni sa standardnim karakteristikama ro~nosti. Komercijalni zajmovi su zbog njihove diversifikovanosti manje popularni jer su vi{e izlo`eni riziku. mre`a bankomata (ATM) i Interneta. kori{}enjem elektronskih platnih sistema FEDWIRE i Barjaktarović. osnivaju auto-dilerske ku}e i razvijaju sli~ne programe unapre|enja programa prodaje. 1/2004. Beograd. regulatori dozvoljavaju da banka ta sredstva prenese iz bilasa u vanbilansno poslovanje. FORD.). Ako banka prodaje ceftifikate sa kreditom kao zalogom. ali prvo sebi uzima proviziju.7% (od 1985-2000 god. Visokorizi~ni krediti malim i srednjim preduze}ima se retko sekjurtizuju zato {to je te{ko odrediti njihov kvalitet da bi se iskoristili kao zaloga u emitovanju hartija od vrednosti. te se pove}ava likvidnost banaka.1. kolaterala i sl.4. Profitabilnost ovih kompanija se zbog diferencijacije poslovnih aktivnosti mo`e meriti sa profitabilno{}u komercijalnih banaka. DAIMLER CHRYSLER i TOYOTA koje finansiraju kupovinu automobila za svoje kupce. Hipoteke su najpopularnije jer su sli~ne {irom svih tr`i{ta. banka za tu uslugu pla}a naknadu).MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 53 glavnice po osnovu zajma. Po osnovu ovih aktivnosti banke u SAD su povećale beskamatne prihode za 0. 10 . Platni promet je za banke postao visoko konkurentno tr`i{te koje se sve vi{e bazira na elektronskim sistemima pla}anja. Gotovina jo{ uvek dominantna po pitanju broja transakcija. cene.

Stvaranje nebankarskih institucija Navedene promene su uticale na stvaranje nebankarskih finansijskih konkurenata karakteristi~nih za visoko razvijene tr`i{ne privrede. Washington Mutual. W.com. godini. Investiciono bankarstvo11 odnosno..prodaju akcije na tr`i{tu u okviru velike grupe razli~itih vrsta kapitala (uklju~uju}i investicije u robu. www.com. Franklin Templetion Tax-Free Money Fund i Scudder Tax-Free Money Fund www. Čekovi su drugi najkori{}eniji metod pla}anja u SAD (preko 10% svih transakcija u 2000. visoke zarade na {pekulativnim visokorizi~nim poslovima na finansijskom tr`i{tu i sl. investicione banke nude usluge emisije i trgovine hartijama od vrednosti. New York.1.scuder.).prikupljaju kratkoročna likvidna sredstva od pojedinaca i institucija koji kupuju u~e{}e u fondu i investiraju ih u kvalitetne kratkoro~ne hartije od vrednosti15 investicioni fondovi .mycreditunion.com 16 npr. www.americancu.flatbush.prikupljaju depozite i odobravaju zajmove svojim ~lanovima kao neprofitna udru`enja pojedinaca koji imaju zajedni~ke karakteristike. www.washingtonmutual.. i American federal Savings Bank: www.com .vanguard.org.) 2.com) 14 npr. savetodavne usluge u poslovima M&A. poslove upravljanja aktivom klijenata.com. 15 npr.specijalizovana za trgovinu {tednim depozitima i odobravanje hipotekarnih zajmova i drugih oblika kredita pojedincima i doma}instvima12 {tedionice . (MERRILL LYNCH.South-Western.com. American Credit Union of Milwaukee. npr. To su: {tedna i kreditna udru`enja . str. S.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 54 CHIPS su malobrojne ali su iznosi visoki.com . 17 12 npr. com 13 npr. Atlas Savings and Loan association. Thomson. www. dobijaju na zna~aju uvo|enjem elektronskog ~eka.trguju {tednim depozitima. Fidelity i The Vanguard Group www. nekretnine i druga 11 Koch T. Chicago Post Office Employees Credit Union . Bank Management. obveznica i ostalih hartija od vrednosti kojima se profesionalno upravlja16 hed`ing kompanije . atlasbank. MORGAN STANLEY itd.javno prodaju akcije koje predstavljaju u~e{}e u vrednosti i dobit od pula akcija. odobravaju potro{a~ke kredite i hipotekarne zajmove doma}instvima i investiraju u hartije od vrednosti visokog kvaliteta13 kreditna udruženja . www. istog poslodavca14 fondovi tr`i{ta novca . Druge zemlje imaju znatno skromniju strukturu ovih institucija. Macdonald S. 2003.franklitempletion.5.americanfsb.. www.fidelity. više o instituciji na: www.

2. www. obveznica preduze}a i u stambene kredite (niski prinosi.com 21 General Electric Capital Services (GECS) je kompanija u vlasništvu General Electrica i najveća kompanija za pružanje finansijskih usluga i velikim stepenom diversifikacije istih. Pored finansiranja kupovine automobila. pojedincima i doma}instvima pozajmljivanjem sredstava na finansijskom tr`i{tu19 finansijske holding kompanije ili konglomerati – prodaju sve vrste finanijskih proizvoda i usluga20 osiguravaju}e kompanije – {tite od rizika lica ili imovinu preko javno prodatih polisa i upravljaju sistemom penzionih planova preduze}a i pojedinaca penzioni fondovi . van potpune regulative 17 brokerske i dilerske kompanije .). Household Finance.institucije za ugovornu {tednju. sredstva usmeravaju u kupovinu dr`avnih obveznica.capitalone. Capital One Corporation. čiji je profit u 2001. kao što je GECS.morganstanley. god. Associates First Capital. GECS takođe odobrava razne potrošačke i komercijalne kredite (174 mlrd. god.com. Najvećih dvadeset kompanija koje pružaju finansijske usluge imaju ukupna sredstva veća od 10 mlrd. Mangum Group. www. www. faktoring ili lizing poslove.com.gmacfs. Mnoge od njih su u vlasništvu neke matične kompanije.household. visoka stabilnost) druge kompanije koje pru`aju finansijske usluge . PROMENE U BANKARSTVU ZEMALJA U TRANZICIJI 17 npr. UBS Warburg AG. kreditiranje preduze}a. American Express Credit Card i Sears Roebuck Acceptance Corp.ubswarburg.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 55 manje likvidna i rizi~nija sredstva) i ta oblast je jo{ uvek u velikoj meri.com.com.odobravaju zajmove trgovinskim preduze}ima. dok je dobit GE iznosila 13. www. www.4 mlrd$.21 emitovanjem komercijalnih papira i dugoro~nih obveznica i pozajmljivanjem sredstava direktno od banaka.smithbarney. sredstava u 2001. Salomon Smith Barney i Morgan Stanly. iznosio 5.. investiraju i pru`aju profesionalne savetodavne usluge korporacijama i dr`avama18 finansijske kompanije . To su veličine koje čine GECS konkurencijom i najvećim bankama u Americi. Household Finance. www. .com 19 npr.com) 18 npr.kupuju i prodaju hartije od vrednosti u ime svojih klijenata i za svoj sopstveni ra~un.magnum.turnkeyhedgefunds. od ukupno 425 mlrd.com. www.com.se specijalizuju za hipotekarne zajmove. GE Capital. GMAC Financial Services www. Turn Key Hedge Funds.gecapital. www. 2..7 mlrd$. 20 npr.

da izgrade robustan bankarski sistem {to je u tesnoj vezi sa oporavkom preduze}a.bolje performanse).an overview. Reforme finansijskog sektora u tranzicionim ekonomijama su zavisile i od reforme u realnom sektoru. konsolidacije i ulaska stranih banaka na ovo tr`i{te.23 Cilj tranzicionih ekonomija je bio. Promene u bankarstvu Centralne i Jugoisto~ne Evrope Bankarstvo je u predtranzicionom periodu bilo tradicionalno za{ti}ena industrija restrikcijama ulaska stranih i osnivanja doma}ih banka. jakom bazom kapitala i visokom poslovnom tehnologijom. Mihaljek D. kao osnovni izvor sredstava i kreditnog potencijala banaka je bio klju~ni problem u finansiranju i oporavku preduze}a. One su preuzele dominantnu ulogu u procesima konsolidacije i kontrole ovih tr`i{ta. “The Role of State in Financial Markets”. Nizak nivo {tednje stanovni{tva. Austrijske i italijanske banke su prve iskoristile mogu}nost da »odu na istok«. 1994.org/publ/bppdf/bispap28. Washington . str. The World Bank. consolidation and systemic stability. Hawkins J. Vlasni~ka transformacija banaka se odvijala putem ulaska stranih banaka sa jakim renomeom.. korporativno upravljanje . Annual Conference on Development Economies.22 Bankarski sektor Centralne i Jugoistočne Evrope je ispoljio primetan razvoj u toku poslednjih 15 godina tranzicije (1990-2005.bis. za neke je jo{ uvek.pdf.godine 22 http://www. Vlasni~ka transformacija u realnom sektoru je imala za cilj stvaranje profitno orjentisanih preduze}a putem stranih direktnih investicija i zajedni~kih ulaganja (nova znanja. 3 23 O tome više u: Stiglitz J. Me|utim. Procenat ukupne aktive se u periodu od 1994-1999. godine.2.. dereguli{u i otvore tr`i{te za strane investitore.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 56 2. rekapitalizaciju banaka.. Ove promene su zna~ajno pove}ale konkurentski pritisak na banke i dovele do osnivanja novih institucija. Kao takva omogu}ila je sebi »luksuz« da u uslovima nepostojanja gotovo nikakve konkurencije kroz monopolske kamatne mar`e kreira enormne profite..od klju~nog zna~aja za performanse ukupne ekonomije.1. privatizacije dr`avnih banaka.). Bank for International Settlements. proizvodne tehnologije. globalizacija se pro{irila i na ovaj deo sveta u naterala banke da u velikoj meri promene stari na~in poslovanja.. Program reforme bankarskog sektora u ovim zemljama je obuhvatio: svojinsku transformaciju banaka i politiku konkurencije. The banking industry in the emerging market economies: competition. Imaju}i u vidu da je »alokacija i monitoring upotrebe kapitala u realnom sektoru – {to je u kompetenciji finansijskog sektora . 2006. redefinisanje poslovnih strategija.

Potencijalni kupci obi~no tra`e neke vrste garancija ili mehanizama koji bi im omogu}io prodaju kupljene imovine ukoliko bi se ispostavilo u izvesnom periodu da je kupovina bila lo{a. bitno smanjile učešće države u u industrijskom i bankarskom sektoru.2.2. Najuspe~niji metod privatizacije je bio prodaja stranim bankama putem javnih licitacija da bi se obezbedila transparentnost.25 Za rekonstrukciju bankarskih sistema ove zemlje su uglavnom izdvajale od 5-15 % GDP-a. uklanjanje neperformansnih zajmova iz bilansa banaka koji su u tranzicionom periodu toliko narasli da ih banke nisu mogle pokriti iz sopstvenog kapitala i rezervi. izuzev Poljske.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 57 pove}ao sa 8% na 56%. Nedostatak poverenja u banke je lo{e uticao na potra`nju za akcijama banaka. tj. porezi i sl. Isti procenat je zabele`en u Če{koj Republici (u Poljskoj 53%). ostvarile visoko učešće stranih direktnih investicija i visok stepen finansijske intermedijacije. 2.: Poljska. Klju~ni problem je bio rekapitalizacija banaka. Iskustva Ma|arske i Če{ke ukazuju da se isplati „~i{}enje“ bilansa banaka i transparentnost poslovanja banaka pre privatizacije. Ali ~ak i sa vladinom garancijom mogu pro}i godine dok se bilansi ne o~iste od ranijih „grehova“. Ma|arska je preuzela lidersto u procesu privatizacije. 25 Redefinisanje poslovnih strategija se bazira na uspostavljanju zdravijih tržišnih kriterijuma da ne bi ponovo došlo do stvaranja neperformansnih zajmova i bazira se na selekciji kreditnih zahteva. korišćenju kolaterala i zaštitnih klauzula. i krajem 1999. Slovenija. Problemi su bili i skrivene obaveze (vanbilansne stavke.) i zajmovi koji bi mogli postati nenaplativi u budu}nosti. Estonija. velikim iznosima kapitala i visokom tehnologijom razbija oligopolsku strukturu doma}ih banaka i stvara pogodan ambijent za pove}anje konkurentnosti. „prstenasto ogra|ivanje“. godine strano u~e{}e je bilo vi{e od 60% u ukupnoj bankarskoj aktivi. Mađarska. ostvarile visok rast per capita dohotka. Latvija i Litvanija. Češka. Ove zemlje su sprovele odgovarajuće zakonske i institucionalne reforme. god. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasni{tva Ulazak stranih banaka sa reputacijom. Sve zemlje su. neispla}ene obaveze. straha od koncentracije vlasni{tva u rukama bogatih Osam novih zemalja se pridružilo EU u maju 2004. Ovo je veliki i dinami~an region sa izvanrednim mogu}nostima rasta i prosperiteta. Ovaj metod se nije mogao primeniti u svim zemljama zbog nedostatka menad`ment timova koji bi sproveli uspe{no taj posao. tj. U nekim od dr`ava privatizacija banaka je dovela do neslaganja javnih i privatnih interesa. ponudile garancije tzv. Slovačka.24 Ukupna veli~ina bankarskog sektora u ovim zemljama je jo{ uvek mala sa niskim stepenom intermedijacije. kao i na uvođenju savremene metodologije vezano za upravljanje kreditnim rizicima 24 .

mereno bankarskom aktivom kao % GDP-a. Hrvatska 90%. Hrvatska zauzima vode}e mesto 114%. Na taj na~in se obezbe|uje zaštita od mogućih naglih promena u bankarskoj orjentaciji. dok 5 vode}ih stranih banaka dr`e 2/3 tr`i{ta. U~e{}e stranih banaka u ukupnim sredstvima bankarskog sektora krajem 2005. Privatizacija u Albaniji je zavr{ena 2004. Mehanizam uticaja dr`ave je osmi{ljen kao. korporacija i finansijskih institucija.godine je dostigao 66% u Jugoistočnoj Evropi. zatim Erste Bank (oko 50mlrd€). Rumunija 54%. Ma|arska je ve}inu banaka prodala inostranim strate{kim partnerima (10 banka od 1995-2000. BiH 80%. Bugarska 78%.godina. Velike dr`avne banke su bile optere}ene nenaplativim lo{im zajmovima. Nasle|e nepostojanja adekvatnih zakona u bankarstvu ili njihova neadekvatna primena. udeo koji daje dr`avi pravo da stavi veto na strate{ke odluke banke.26 Uni Credito grupa je neosporni lider u regionu (ukupna anga`ovana aktiva 70mlrd€). godine. su doveli do propadanja ve}eg broja novoosnovanih banaka. uklju~uju}i pet vode}ih banaka koje kontroli{u polovinu tr`i{ta. to je jo{ uvek ispod prose~nog nivoa od 80% u novim zemljama ~lanicama EU. S druge strane ovakvi aran`mani bi mogli da budu problem za akcionare i da pokrenu pitanja o budu}em netr`i{nom uticaju dr`ave na komercijalne odluke tih banaka. nedovoljnim osniva~kim kapitalom iz tog perioda. Slovenija 40%. Raiffeisen banka (oko 42mlrd€). Akcije najve}e OTP banke su prodate preko berze malim investitorima zadr`avanjem samo jedne zlatne akcije u banci koja daje dr`avi pravo veta na izbor izvr{nog odbora i supervizora. KBC i Societe Generale oko 39 mlrd€. dok je prodaja druge velike banke CEC u toku (2006. pet vodećih stranih banaka pokriva ¾ tr`i{ta. Poljska Srbija i Rumunija oko 70%. U Bugarskoj je privatizacija banaka zavr{ena 2003. Ma|arska 85%. Stranci poseduju ¾ bankarske aktive. godine: Slova~ka i Če{ka 95%. Strane banke poseduju vi{e od 80% tr`i{ta. sa ukupnim tržišnim učešćem .27 27 U Belorusiji je veliko učešće državnih banaka i proces restrukturiranja je u najranijoj fazi. Bugarska 80%. politi~kim pritiscima i sl. Oshadbank i Ukreximbank.godine). Stepen finansijskog posredovanja. 2005. U Ukrajini su ostale dve državne banke. vlasti su odlu~ile da prodaju tri najve}e dr`avne banke. U Če{koj Republici nakon razo~arenja u vau~ersku privatizaciju realnog sektora.). Mada predstavlja zna~ajno pobolj{anje. ili 224% u Evro zoni. nedostatkom upravlja~kih ve{tina. U Hrvatskoj i BiH stranci poseduju 90% bankarskog sektora.godine prodajom Štedne Banke Raiffeisen banci. U Rumuniji je velika dr`avna banka BCR prodata Erste banci.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 58 pojedinaca. Srbija 46%.

3. Beograd (različiti brojevi iz 2005-06.28 Hipotekarni krediti tako|e bele`e zna~ajan rast (kao % GDP-a u 2005. Takva konsolidacija je obezbedila neophodni kapital. Državna Sberbank je najveća banka u Rusiji sa ućešćem od 28% u ukupnoj aktivi. od 10%. Ekonomski oporavak je doveo do smanjenja učešća loših zajmova i stabilizovanja povrata na prosečnu aktivu za ceo bankarski sektor.g. depoziti su tako|e pokazali zna~ajan rast. Finansijska intermedijacija i efekti op{tih promena Banke u ovom regionu karakteri{e agresivna tr`i{na penetracija i oprezna politika odobravanja zajmova. NIP Ekonomist Media Group. Krediti stanovni{tvu bele`e veliki rast u odnosu na GDP u celom regionu.god. Ukupan broj banka je znatno opao u poslednjih nekoliko godina. Zajmovi se ~esto koriste za uvoz potro{a~kih roba {to pove}ava spoljnotrgovinski deficit. Banke su smanjile učešće loših zajmova u svojim portfolijima i počele da ostvaruju dobre performanse.): u Hrvatskoj 12%. NIP Ekonomist Media Group. Če{koj 9%. uglavnom privredi. konsolidacija u ovom sektoru je tek započeta. Ma|arskoj 11%.) 27 krediti stanovništvu beleže veliki rast u regionu izuzev Slovenije (razlog je verovatno visok per capita dohodak i manje potrošačke potrebe u odnosu na ostale zemlje u regionu). Rumuniji i Srbiji 25%). Rumuniji i Srbiji 2% kao % GDP-a.29 Navedeni podaci ukazuju na povratak poverenja u banakrski sistem u regionu. Srbija tako|e bele`i zna~ajan rast potro{a~kih zajmova. NIP Ekonomist Media Group. u odnosu na GDP u svim zemljama regiona (posebno Če{koj i Hrvatskoj 65%.god. 27 Ekonomist. 27 Ekonomist. Uprkos porastu potro{nje. Bugarskoj 5%. novu tehnologiju i know-how i konvergenciju prema bankarstvu razvijenih tr`i{nih privreda kroz: uvo|enje novih efikasnih tr`i{nih koncepcija i filozofija poslovanja (marketing i menad`ment).) . {to remeti monetarnu i makroekonomsku stabilnost i rezultira uvo|enjem restriktivnih mera od strane centralnih banaka (pove}anje kamatnih stopa. Ma|arskoj i Poljskoj 35%.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 59 2. Zakonom propisani vi{i nivo kapitala je bila mera koja je naterala banke da se konsoliduju. Beograd (različiti brojevi iz 2005-06 god. Sloveniji i Slova~koj 55%. Centralne banke Hrvatske. Rumunije i Bugarske su uvele takođe niz različitih restriktivnih mera (kamatne stope. Poljskoj 7%. obavezne rezerve) u cilju obuzdavanja rasta potrošačkih zajmova bez negativnog uticaja na kredite preduzećima. obaveznih rezervi). Banke alociraju sredstva u dr`avne hartije od vrednosti.2. Spoljnotrgovinski deficit može biti problematična ako se ne može finansirati nedugovnim prilivima (strane direktne investicije) i može ozbiljno ugroziti valutnu stabilnost zemlje. koje su planirane za privatizaciju.) 30 29 Ekonomist. naročito one sa slabim performansama. Bugarskoj 60%. Beograd (različiti brojevi iz 2005-06. Slova~koj 4%. Me|utim. u skorije vreme postaju manje atraktivne po{to pada prinos.

pove}anje profitabilnosti i pobolj{anje drugih performansi ne samo banaka ve} i preduze}a pove}anje konkurencije u bankarskom sektoru i sl.pdf.bis. Hawkins J. Bank for International Settlements. Dodatno ih optere}uje i »digital devide« pristup bankarskim servisima koji }e uglavnom biti primenljiv za klijente vi{eg obrazovnog nivoa dok }e servisi za siroma{nije postepeno i{~ezavati. bez obzira na njegov doprinos bankarstvu razvijenih zemalja. Me|utim. 4 . Efikasnost informacione tehnologije je najve}a na finansijskim tr`i{tima u poslovima sa hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima (hedging i speculating). primenom marketing koncepta i drugih priznatih ve{tina upravljanja u bankama razvijenih tr`i{nih privreda. To podrazumeva visok stepen razvijenosti finansijskih institucija i tr`i{ta. akvizicije doma}ih sa stranim bankama. korporativno upravljanje i poboljšanje kvaliteta funkcionisanja banaka.an overview”. “The banking industry in the emerging market economies: competition. str.org/publ/bppdf/bispap28.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 60 agresivnu tr`i{nu penetraciju. uvođenje novih analiti~kih i tehnoloških postupaka. Dezintermedijacija bankarskog poslovanja »pla{i« banke da ne izgube postoje}e klijente. 2006. 2. Mihaljek D. consolidation and systemic stability.30 Korisnost informacione tehnologije u ovim zemljama je najve}a u operativnim transakcijama. kreditne i debitne kartice.. Najvi{e su u upotrebi bankomati (ATM).. dok doma}im bankama ostaju neprofitabilna i visokorizi~na preduze}a. berze.4. Elektronsko poslovanje u regionu jo{ uvek nije pretnja tradicionalnom na~inu poslovanja. cena ulaska stranih banaka je preuzimanje najprofitabilnijih doma}ih kompanija ili grana.. Banke u nekim od ovih zemalja su uspostavile bolje i ~vr{}e veze sa korporativnim klijentima. Smanjile su operativne tro{kove i koncentrisale se na klju~ne poslove koji generi{u visoke stope prinosa.2. tr`i{te kapitala kao i razvijen realni sektor kao osnova funkcionisanja takve finansijske infrastrukture. redukciju tro{kova i pove}anje profitabilnosti. Nedovoljna upotreba informacionih tehnologija smanjuje mogu}nosti investiranja i dono{enja upravlja~kih odluka banaka da iskoriste savremene strategije rasta i razvoja kroz konsolidaciju i udru`ivanja. Tranzicioni procesi u na{em bankarstvu 30 http://www. upotreba interneta {to zna~ajno redukuje tro{kove prodaje u odnosu na tradicionalne kanale distribucije (mre`e filijala). tr`i{te novca.

jak uticaj politi~kog faktora na poslovanje banke na svim nivoima. sankcije. proma{ene investicije nizak nivo automatizacije poslovanja. ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa ogromnim nesagledivim i dugoro~nim posledicama. ali stvorio i nove. One su bile izvršioci organa vlasti i pojedinaca. kamata na devizne {tedne uloge dosti`e i do 18% na mesečnom nivou. politi~ki i oru`ani sukobi i sl. usporenja. Raspad SFRJ 1991. dru{tvene i politi~ke krize (vra}anje inostranih dugova.32 Dr`ava po~inje emitovati enormne koli~ine novca.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 61 Osnovne karakteristike socijalisti~kog bankarstva u na{oj zemlji su bile: veoma jak uticaj dr`ave i kontrolnih institucija na poslovanje banaka. Pojavljuju se piramidalne banke. ukupni potencijalni gubici u bankarskom sektoru su iznosili blizu 10 milijardi USD.31 Oko 80-tih god. a ne da li je to bilo opravdano ulaganje na bazi ekonomskih principa. Tako su u zemlji “nicali” investicioni objekti koji su svojom neefikasnošću. i dovelo celu zemlju u stanje siromaštva.). u uslovima dezintegracije Narodnih banaka republika i pokrajina i Narodne banake Jugoslavije (NBJ) i uslovima dogovorne ekonomije. 32 Prema analizi revizorske firme Cooper&Lybrand. sankcije. stagnacije i opadanja rasta GDP-a i per-capita dohotka. pad `ivotnog standarda. bombardovanje). od op{tine do federacije nezainteresovanost banke za rezultate investicione politike. ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa ogromnim nesagledivim i dugoročnim posledicama 31 . pad investicija. neradom i gubicima bili opterećenje za ionako slabu efikasnost i nisku akumulativnost privrede. naro~ito strategijskog planiranja nekonkurentnost me|u bankama i mali gotovo simboli~an broj drugih finansijskih institucija odsustvo analize i procene rizika ulaganja sredstava u pojedine investicione projekte. i kreditirale “što šta” što bi opet “neko ocenio da treba”. visoke stope inflacije. Nepovoljni razvoj kasnijih događaja samo je još više ispoljio već postojeće probleme. još veće (raspad SFRJ. bombardovanje je dovelo do postepenog kolapsa celokupnog privrednog. nastaje period privredne. ~ijom nominalnom vredno{}u ne mo`e da pokrije ni tro{kove {tampe nov~anica. krute i stati~ne forme organizacione strukture uglavnom zbog karaktera radnog odnosa odsustvo svake vrste korporativnog planiranja. telekomunikacija i automatizacije itd. što je dovelo do postepenog prestanka rada privrede. Hiperinflacija U razvoju našeg banakrskog sistema od Drugog svetskog rata do danas. rat. rat. jačanja sive ekonomije radi preživljavanja.godine. kompjuterske tehnologije. poslovne banke nisu to bile u pravom smislu. To je dovelo do kolapsa celokupnog privrednog.

Volksbank.godine. dosledna primena pravnog i instucionalnog okvira za likvidaciju. Shodno tome. strategije rekonstrukcije bankarskog sistema su imale za cilj: vra}anje poverenja u bankarski sistem. Laiki Bank. HVB Bank. neke su pripojene drugima. delimo na greenfield i ostale strane banke. godine je zabele`io zna~ajan rast. prelazi na godi{njem nivou 352.godine ulazak stranih banaka na na{e tr`i{te se vezuje za kupovinu doma}ih banaka u dr`avnom ili privatnom vlasni{tvu (Banca Intesa. Erste Bank. brzo i efikasno restruktuiranje u ‘jednom potezu’. bilansna suma i plasmani . Proces tranzicije banaka je po~eo 2001. a ostale privatizovane. National Bank of Greece.godine. Greenfield banke su banke ~iji na~in ulaska nije bio kupovina neke doma}e banke. kada je na doma}em tr`i{tu postojalo blizu 90 banaka. Beobanka. Hypo-Aplpe-Adria Bank. hiperinflacijom. Strane banke. Piraeus Bank i dr.godine je uveden stabilizacioni program.2000.godine. Od kraja 2004.godine. gubitak dinarske i devizne {tednje u piramidalnim bankama. U drugoj polovini januara 1994. finansijska podr{ka me|unarodne zajednice.195%. Danas u Srbiji posluje 38 banaka. stvaranje trajno profitabilnih banaka. Jugobanka i Invest banka).459. 2) intervencija NBJ od juna do septembra 2001. Alpha Bank. Societe Generale Bank i Pro-Credit Bank). gubitkom gotovo u celini dinarske {tednje... anga`ovanje inostranih finansijskih institucija u procesu restruktuiranja i privatizacije banaka. Bankarski sistem u periodu 2003-06. Credit Agricole Group.275.). Neke banke su likvidirane. ve} su direktno otvorile svoje predstavni{tvo u Srbiji a zatim i poslovnice (Raiffeisenbank. Klju~ni faktori za ostvarivanje ove strategije su bili: unutra{nja politi~ka podr{ka.g.06. uklju~uju}i ~etiri velike (Beogradska banka. raspolo`ivost finansijskih sredstava za ove namene. 4) privatizacija banaka od 2002.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 62 tokom 1993.2001. novi dinar je fiksno vezan za nema~ku marku 1:1 i prekinuta hiperinflacija. EFG Eurobank. u zavisnosti od na~ina na koji su u{le na na{e tr`i{te.105. Izgubljeno poverenje u bankarski sistem tokom prethodne decenije uzrokovano nemogu}no{}u podizanja devizne {tednje. do marta 2002. Restruktuiranje je bilo predvi|eno po fazama i to: 1) priprema za intervenciju od 12. itd. 3) intervencija Agencije za sanaciju banaka od jula 2001. utvr|ivanje realnog bilansa stanja i bilansne strukture banaka.. op{ta ekonomska situacija u zemlji.g.

PROMENE U MIKROEKONOMSKOM POSLOVANJU BANAKA 2. Prikupljena štednja je u stranoj valuti. za{tititi depozitare preko osiguranja {tednje stanovni{tva.)34 Septembra 2006. za{titili komitenti i klijenti od eventualnog mnopolskog pona{anja pojedinih banaka. privatizacija dr`avnih banaka je zavr{ena. za njegovu eksternu konvertibilnost. o`iveti i osna`iti bankarski princip sigurnosti. „Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006“. stare devizne štednje. Pored toga. plasmani u hartije od vrednosti su zanemarljivi. odraz napora NBS da sterili{e visoku likvidnost sistema (Prilog broj 1. . razviju odgovornu i fleksibilnu organizacionu strukturu. a veoma mali procenat je u dinarima. Beograd. tj.3. FREN. dok je kretanje obaveznih rezervi banaka kod NBS i repo plasmani. eura je još “pod dušecima”). poprave kvalitet usluga. 3-4 mlrd. da bi se. 2.. 4/2006. Od tog momenta polako je počela da raste dinarska i devizna štednja na računima poslovnih banaka.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 63 komitentima su udvostru~eni. pored interne. te preko principa stabilnosti za{tititi bankarski sistem zemlje od mogu}ih lan~anih negativnih efekata bankrotstva banaka odnosno od tzv. konverzijom duga u državne obveznice. još uvek je daleko od zadovoljavajućeg nivoa (prema podacima iz decembra 2004 god. Promene u domenu upravlja~kih procesa Promene su se dogodile i u internom poslovanju banaka. Instrumenti prilago|avanja banaka navedenim promenama su u efikasnom menad`mentu i efektivnom liderstvu koji mogu da: 1) 2) 3) 4) 5) poprave performanse zaposlenih. naro~ito u domenu ja~anja upravlja~kih procesa. pod dejstvom konkurencije. razviju proizvode i usluge koje tra`i tr`i{te. domino efekta. 34 Više o tome u: Ždrale J. Tako|e je veoma va`no obezbediti takvu bankarsku tr`i{nu strukturu. spre~iti eventualni budu}i monetarni udari i {to pre stvoriti uslovi.33 Usled nerazvijenosti finansijskog tr`i{ta u Srbiji.3. Vi{e su se osetile u poslovanju tr`i{no orjentisanih banaka. se smatra početkom vraćanja poverenja u bankarski sistem.1. ali s obzirom na njihovo {irenje kroz konsolidaciju i u druge regione efekti su se osetili i na bankarskim tr`i{tima biv{ih tranzicionih ekonomija. dok depoziti komitenata bele`e zna~ajan rast. Činjenica je da }e se sa konsolidacijom bankarskog sektora na ovim prostorima i dalje nastaviti. pove}aju produktivnost. 33 Početak vraćanja tzv. Mora se i dalje ja~ati poverenje u na{ dinar. Kvartalni monitor-ekonomskih trendova i politika u Srbiji.

36 Marketing je »profitabilno zadovoljavanje potreba«.. Od njih.38 Ćurčić U. tehnologiju. kvalitetom. 5 38 Ibidem.37 Marketing menad`ment je umetnost i nauka izbora ciljnih tr`i{ta i sposobnost pridobijanja. bonitetom i portfolio rizicima banke. 2006. humanih i tehni~kih ve{tina i sl.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 64 6) razviju prodajnu kulturu35 i 7) set konceptualnih. str. Kvalitet menad`menta je u: na~inu rukovo|enja. strategijskom planiranju i adekvatnosti kapitala. Prentice Hall. 32 36 Kotler Ph.. polazi se od toga da «lideri podsti~u ljude i vuku ih napred za sobom. marketing{ke i upravlja~ke ciljeve i klju~ne korporativne ciljeve: • dodatnu vrednost. primeni savremene tehnologije. Marketing Management Analysis. Data status. str. finansijske. organizovanje.Strategijsko upravljanje bankom. bilansima. planiranje i kontrola izvora orjentisanih prema kupcima. primeni marketing koncepcije. (autorizovani prevod) Beograd.. razvoju inovacija proizvoda i usluga. ali i od svih zaposlenih se zahtevaju nova znanja. Novi Sad. Marketing menadžment. Lane K. da reaguju na njih prilagođavanjem poslovnih aktivnosti da bi se ostvarili o~ekivani rezultati... zadr`avanja i pove}anja broja kupaca putem stvaranja. sposobnosti. Englewood 35 Cliffs New York. Feljton.2.3. str. isporuke i komuniciranja superiorne vrednosti za kupce. Pod pritiskom konkurencije oni su u stalnom nastojanju da pobolj{aju performanse. po~inju sa vizijom i fokusiraju napore kolektiva na pretvaranje vizije u realnost. politika i aktivnost sa gledanjem da se zadovolje potrebe i `elje određenih kupaca pri rentabilnom poslovanju”. 2002.. lo{e strategijske i takti~ke odluke je mogu ko{tati bankrota. Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka Marketing je “analiziranje. upravljanju rizikom. Planing and Control. Lo{ menad`ment i slabi lideri vode u probleme banku. uspe{noj kontroli faktora uspeha banke. • rast i • razvoj banke. njen kapital. 2. opremu. 312 37 Kotler Ph. Bankarski portfolio menadžment . i sa sa vi{e efekata upravljaju onim {to je ve} postoje}e nego {to menjaju “status quo”. 6 .. upravljanju informacijama. Menad`eri stavljaju akcenat na fizi~ke interne resurse banke. Naime. ve{tine kao i napor u uspe{nom re{avanju poslovnih problema banke. str. stavljaju fokus na vrednosti doprinosa i aspiracije. Oni treba da predvide tok i pravac budu}ih promena u okru`enju. konkurentskoj bazi tro{kova.

onda }e se i banka lak{e odlu~iti za ulaganje u isti. Projektno i korporacijsko finansiranje privrede banku orjenti{e na pojedna~ne projekte klijenata umesto na kompletno tzv. planiranje i razvoj proizvoda i usluga. Uslovi poslovanja su značajno promenjeni ali se u državnim bankama se razmišlja još uvek u dobroj meri na stari način. On usmerava poslovanje banke na zadovoljavanje potreba. Koncepcija marketinga banke podrazumeva: orjentaciju na korisnike. Njemu prethodi ekspertiza projekata u koji banka namerava u}i. koncepcija i poslovna filozofija prilago|avanja i borbe banaka za opstanak na deregulisanom tr`i{tu. rast i razvoj uz zadovoljavaju}i profit. koja na toj osnovi ostvaruje opstanak. Ona je počela još u vreme postojanja SFRJ. u nekim bankama 80-tih god.3. Uslovi koji treba da postoje u zemlji da bi se marketing koncepcija primenila su sledeći:39 odgovarajuća razvijenost tržišnih odnosa.500 $ per capita. marketing je nu`nost. u formi reklame i promocije da bi zainteresovao gra|ane za {tednju. Marketing postaje sredstvo. zahteva i `elja sada{njih i budu}ih korisnika proizvoda i usluga. Samo promocija-ekonomske propagande u cilju prikupljanja štednje građana. promociju i sl. su uslovi u nаšoj zemlji u kojima je primena marketinga realno moguća.3. nivo potrošačke sposobnosti u oblasti široke potrošnje. U uslovima velikih oscilacija u promenama kamatnih stopa i ubrzane inflacije treba ili obustaviti kreditiranje ili izvršiti naplatu kredita ili finansijska sredstva transformisati u kurentnu robu. Zamah dobija nakon deregulacije i intenzivne konkurencije koju je ona donela i drugih promena na tr`i{tu. U dana{njim uslovima poslovanja banaka. visina nacionalnog dohotka bi trebala da bude oko 2. doprinese realizaciji ciljeva banke. promene u strukturi radno sposobnog stanovništva Promene u našoj privredi i nivo GDP per capita 3260$ u 2005 .MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 65 Po~eo je da se razvija u bankama tek 60-tih godina. trebalo bi da je 70% nacionalnog dohotka namenjeno potrošnji . Njena primena poma`e banci da svoju dru{tvenu misiju koja }e biti ispunjena u onoj meri u kojoj budu zadovoljni korisnici proizvoda i usluga banke. integralni napor i racionalnu orjentaciju banke da kroz aktivnosti istra`ivanja tr`i{ta. da bi se sa~uvala vrednost glavnice pozajmljenih sredstava. 39 .god. socijalni proces. ako ona poka`e da je projekat profitabilan. identifikovanje njihovih potreba i `elja i zadovoljavanje istih.39 Sve do ulaska stranih banaka na naše tržište banke su marketing kao koncepcija nije primenjivan. Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke Kreditiranje sa promenjivim kamatnim stopama: treba da za{titi banku od rizika kamatne stope ugovaranjem promenljive kamatne stope na plasmane. posebno dugoro~ne. nekretnine ili stabilnu valutu.39 2. korporacijsko finansiranje preduze}a. zna~ajan instrument.

Ulaskom stranih banaka na na{e tr`i{te bankarsko poslovanje je po~elo da zaživljava na tr`i{nim principima poslovanja. pozicionirale se veoma brzo na tr`i{tu. e-bankarstva. tj. najve}e u regionu. proizvode i usluge i na interno poslovanje. To su valjani razlozi za korenitu unutra{nju reformu banaka. Uticaj promena na na{e bankarstvo I na{e bankarstvo su zahvatile napred navedene promene. . konzervatizma i neracionalnosti. kategorizacijom korisnika. 2. naročito retail i da pod izgovorom visokih rizika i ”stroge zakonske regulative” formirale nerealno visoke cene proizvoda i usluga. metode i tehnike da bi se smanjio jaz zaostalosti i omogu}ilo progres prema Evropskoj uniji i svetu.4. utvđivanjem svoje misije kvaliteta i ciljeva. konkurenata. tako da jo{ uvek imaju karakteristike tradicionalizma. su sada ne{to {to se naglo razvija na na{em tr`i{tu. onako kako su oni vi|eni od strane korisnika i utv|ivanjem odgovaraju}ih metoda izvr{avanja da bi dostigli ove ciljeve. delimi~no izvr{ena fuzija i akvizicija nekih banaka i skoro zavr{en proces privatizacije banaka. to je nu`nost da bi se savladao gap zaostalosti zbog desetogodi{njeg perioda izolacije. platnih kartica. regulatorne sredine i klju~nih atributa kvaliteta. Dobrom broju na{ih banaka nedostaje organizovanje na savremenim tr`i{nim osnovama. stagnacije i nerada. corporate bankinga (poslovi sa privredom). Nu`no je ulo`iti velike napore i brzo raditi na otklanjanju nedostataka i primenjivati savremenu poslovnu filozofiju. Trendovi poput retail bankinga (poslovi sa stanovni{tvom). oligopolsku poziciju. postizanjem upravljačke opredeljenosti na nivou top menad`menta za kontinuirani popravak kvaliteta. ovla{}enjem zaposlenih da koriste svoja uverenja u poslovanju sa korisnicima proizvoda i usluga. Bankarski sistem je restrukturiran.3. koju su tradicionalno imale doma}e banke. snabdevanje i konkurente. obezbe|enjem saglasnosti o za{titi privatnosti li~nih informacija korisnika i sl. Mada su strane banke iskoristile “slatko nasle|e”. tr`i{ta.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 66 Sekjuritizacija o kojoj je ve} bilo re~i Kontinuirano pobolj{anje kvaliteta finansijskih proizvoda i usluga: identifikacijom prirode svojih proizvoda i usluga. skupljanjem i analiziranjem relevantnih informacija koje se odnose na potrebe korisnika.

fokusiraju se na ostvarenje strategijske pozicije banke u budu}nosti i sl.imaju zacrtanu viziju i misiju.imaju visok stepen primene i efikasnosti u kori{}enju informacione tehnologije . Njihove stope rasta prevazilaze stope rasta GDP-a u svetskim razmerma. Banke i druge finansijske institucije }e uzeti u~e{}e u finansijskom potencijalu u zavisnosti od toga koje i kakve }e strategije koristiti. Kreditna funkcija je utemeljena uglavnom na prilivima iz donacija. Finansijske aktive se zna~ajno pove}avaju u odnosu na GDP {to je povoljan potencijal za ekspanziju svih finansijskih institucija.obezbe|uju dobre dugoro~ne veze sa klijentima putem odgovaraju}ih marketing strategija (CRM i sl) . sektor informacione tehnologije i sektor telekomunikacija spadaju u najpopulzivnije delatnosti ekonomskog i tehnolo{kog razvoja. Finansijske institucije }e morati da diversifikuju svoju delatnost da bi ostvarile zadovoljavaju}i odnos prinosa na sredstva i kapital.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 67 Rast kreditnog portfolija domaćih banaka je limitiran nivoom depozita. Još uvek je akcenat na potrošačkim kreditima. inostranih kreditnih linija i nekih razvojnih kredita. restriktivne monetarne politike i sl. kao i tržište korporativnih kredita. 2. Me|utim.imaju kvalitetniji menad`ment koji ima znanje. U prvoj polovini 2004. god. kod kojih se dr`e transakcioni depoziti koji se koriste za pla}anja (nov~ani transferi). Uspe{nije }e biti one banke koje: . Istvremeno su i depoziti stanovništva nastavili trend rasta. shodno tome banke u stranom vlasništvu su u boljoj poziciji. ono {to }e dodatno optere}ivati banke je sve ve}a opreznost odr`avanju likvidnosti i napori da se odr`i adekvatan nivo kapitala nasuprot profitabilnosti. niskog stepena konkurencije.4. PERSPEKTIVE RAZVOJA BANKARSTVA Finansijski sektor. Komercijalne banke }e i dalje imati poseban status. Konkurencija }e i dalje rasti. ve{tine i sposobnosti neophodne za upravljanje bankom . kamatne mar`e i provizije }e biti sve manje. banke }e svakako o~ekivati pove}ana kontrola poslovanja od strane regulatornih tela koja . zbog visokih rizika. pošto dodatna sredstva mogu dobiti od svojih centrala ili od drugih stranih banaka. imaju}i u vidu da su one organizacioni nosioci platnog prometa. Kamatne stope su prilično visoke iz više razloga. retali banking je povećao rast za 33%. limitiranih sredstava. jeftinije i kvalitetnije finansijske proizvode i usluge i bolje se uklapaju u strukturu tra`nje . Shodno tome. limitiranih izvora sredstava.nude bolje.

Budu}nost komercijalnih banka }e i dalje zavisiti od trendova deregulacije i informacione tehnologije. Novi Sad. Commercial Banking . » Universal Banking. Kolari J. S. Feljton. 2. svopova.. 1994. kvalitetom. Federal Reserve Bank of Kansas City prvi kvartal. W. New York. 2002. posebno finansijskih derivata (fju~ersa. » Sekjuritizacija aktive u bankama«. John Wiley&Sons. 1994. “Financial Markets in 2020”.an overview. Bankarski portfolio menadžment . 4.) . “Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy Significance”. stvaranje novih izvedenih oblika finansijskih proizvoda koji }e dalje kreirati. Beograd. The banking industry in the emerging market economies: competition. Mihaljek D. bonitetom i portfolio rizicima banke.Strategijsko upravljanje bankom. Ćurčić U. bilansima. 2006... Bank for International Settlements. Federal Reserve Bank of Kansas City. naročito u domenu finansijskih inovacija. 2005.. 1997.W. 40 Kaufman H. Gup B. consolidation and systemic stability. 6.) posebno zna~ajnih za upravljanje rizicima i {pekulacije na finansijskom tr`i{tu. Canals J. Koch T. 2003. Bank Management. International Comparisons and Theoretical Perspectives« Clarendon Press. Bankarstvo. {iriti i komplikovati finansijsko tr`i{te.. . NIP Ekonomist Media Group. LITERATURA: 1. Oni su osnova za finansijski in`enjering tj.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 68 }e sputavati razvoj banaka u odnosu na manje regulisane nebankarske finansijske institucije. Hawkins J. Macdonald S. Shodno navedenom..41 Neophodna }e biti odgovaraju}a stru~na znanja iz oblasti upravljanja rizicima (posebno kreditnog i tr`i{nih rizika) da bi se smanjivanjem nivoa rizika na mikro nivou i kroz kompetenciju regulativnih vlasti obezbedila sistemska stabilnost bankarskog sektora. 41 Sanford Ch. 1/2004. 7. Beograd (različiti brojevi iz 200506 god. opcija i sl.SouthWestern.The Management of Risk..E. Ekonomist.. Thomson.. 3. trendovi ukazuju na budu}e hazardno finansijsko tr`i{te sa sve ve}im oscilacijama cena bankarske i finansijske aktive.40 Fokus }e biti usmeren na smanjivanje rizika koje snose pojedinci. institucije i sistem kao celina. Udruženje banaka Srbije. Economic Review. M. Barjaktarović. Oxford.. Economic Review.

morganstanley. Data status. Kaufman H..com http://www. The World Bank. Economic Review.household. www.gmacfs.com. 1994. “Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy Significance”.turnkeyhedgefunds. Marketing menadžment. Ždrale J. Kotler Ph. Kvartalni monitor-ekonomskih trendova i politika u Srbiji. Federal Reserve Bank of Kansas City prvi kvartal. Kotler Ph.capitalone. www.smithbarney. “The Role of State in Financial Markets”. Beograd. www. Annual Conference on Development Economies.bis.com) www.com. 11.com..pdf.gecapital. Economic Review.vanguard. www.org. www..com . Sanford Ch.scuder. Englewood Cliffs New York.americanfsb.com.com www. 1994. 13. (autorizovani prevod) Beograd. 10. 12.. FREN. Marketing Management Analysis.com. Stiglitz J. Washington www.com www. www.com. “Financial Markets in 2020”.com. 1994.ubswarburg. Federal Reserve Bank of Kansas City. Prentice Hall. 2006. Planing and Control.. 4/2006. www. www.com www. www..americancu. 9.com ..MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 69 8. Lane K.franklitempletion.washingtonmutual. www..magnum. „Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006“.mycreditunion..com.org/publ/bppdf/bispap28. www.

Posao bez vizije je kao fudbal bez plana igre! GLAVA 3. STRATEGIJSKI MENAD@MENT U BANKARSTVU O K V I R I Z L A G A N J A: • • • • Strategija uspe{nog upravljanja bankom Strategijsko planiranje u poslovnoj banci Strategija razvoja organizacione strukture banke Strategija uspe{nog upravljanja promenama u banci .

str. STRATEGIJA USPE[NOG UPRAVLJANJA BANKOM 3. Third Edition. Strategija je ono {to banka `eli da bude i kako da posluje. Operativna se odnosi na internu efikasnost tj. Strategija je planska odluka kojom se usmerava poslovna aktivnost banke u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva. 2) Dr Benjamin B. da obavlja poslove racionalno. Uloga i zna~aj strategije poslovne banke Re~ strategija uzeta je iz arsenala vojne terminologije. strategiju kvaliteta usluga. godine. na primer: mareketing strategiju banke. 231. U literaturi postoji {ire i u`e shvatanje strategije. Beograd. Tobia and John W. Walker. Strategija banke treba da ima dve klju~ne dimenzije: operativnu i strategijsku. Thomas I. godine. Storrs and Charls E. politika kao stavova.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 70 3. Sve one moraju imati svoje ishodi{te u strategiji banke kao osnovnom pravcu kretanja banke i vremenu. Smatra se da je racionalnost pojedinih planskih odluka i procesa u celini ve}a ako se planske odluke tretiraju posebno. Homewood. Illinois.Irwin. zatim strategiju kori{}enja ljudskih potencijala i druge strategije. Tregoe. 1988. Otuda je za banku od izuzetnog zna~aja odnos strategije i operativnog poslovanja. povezane ali razli~ite faze u planiranju. a operativa je ono ‘kako’ se radi. Zato su procesi formulisanja. na~ela i kriterijuma koji usmeravaju proces odlu~ivanja i akcije i strategije kao na~ina ostvarivanja tih ciljeva. 1) Jednostavno. U`e shvatanje strategije polazi od ciljeva. Dr Peter M. Strategijska dimanzija zna~i da banka ‘radi prave stvari’ i da bude efektivna na tr`i{tu odnosno. Baughn. strategiju cena. strategija je vizija odnosno okvir u kojem se odre|uju priroda i pravci akcija banke. Dow Jones . redaktor: prof. [ire shvatanje strategije polazi od toga da je strategija upravlja~ka odluka koja obuhvata ciljeve i politike i na~ine njihovog realizovanja. kao stanja kojima poslovna aktivnost banke te`i. da bi stigla tamo gde `eli. grupa autora.1. 1982. politika i strategije kao posebnih planskih odluka. str. odnosno. Strategija je ono ‘{ta’ se radi. Edited by: William H. Strategija se mo`e odnositi na ostvarivanje primarnih ciljeva banke i na ostvarivanje parcijalnih ili pojedina~nih poslovnih ciljeva. 144.1. da nudi proizvode i usluge koji imaju pro|u na tr`i{tu i koji banci donose profit. Savremena administracija. u knjizi: The Bankers” Handbook.1. Zimmerman: Strategy and Resource Allocation. da banka “radi stvari na pravi na~in”. . dr Mom~ilo Milisavljevi}. Veza strategije i operative i njihova uslovljenost se mogu videti na slici 3-1: 2) 1) Upravljanje marketingom.

uverenja banke? [ta je vode}a snaga banke . a najva`nije {ta se `eli da bude sutra. Smatra se da su to ~etiri grupe faktora. ali Nejasna strategija i neefektivna operativa imale neefektivna operativa imale su ponekad kratkoro~no su neuspeha u pro{losti i uspeha u pro{losti. zatim grupa faktora u tehnologiji poslovanja. Na prvom mestu je op{ti ili generalni menad`ment. 3.delokrug proizvoda i usluga. te kona~no grupa 3) Ibidem. 145. ali porast ima}e tako|e neuspeha u konkurencije ~ini uspeh budu}nosti sumnjivim u budu}nosti Slika 3-1: Odnos strategije i operativnog poslovanja Za definisanje jasne strategijske vizije banke smatra se da treba jasno i precizno formulisati odgovore na slede}a pitanja: 3) (1) (2) (3) (4) [ta su bazi~na verovanja . kako u ono {to je banka bila ju~e. slede faktori grupe marketing.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 71 [ta Kako P O S Efektivno L O V A N J Neefektivno E STRATEGIJA Jasna Nejasna 1 2 Jasna strategija i efektivna Nejasna strategija ali operativa imale su jednak efektivna operativa imale su uspeh u pro{losti i ima}e ga uspeha u pro{losti. nu`no je imati u vidu strategijske faktore uspeha banke u narednom periodu. kao i na {ta je stavljen akcenat? (5) Koje se klju~ne sposobnosti zahtevaju? (6) Koje su smernice za budu}i rast banke i povra}aj sredstava? Odgovori na ova pitanja tra`e duboka poniranja u su{tinu poslovanja banke. str.1. tr`i{ta i miksa. Strategijski faktori poslovanja banke Pri fomulisanju strategijske vizije banke. ali je u budu}nosti uspeh sumnjiv u budu}nosti 3 4 Jasna strategija.ono {to je vu~e napred? [ta je ‘zamajac’ novog poslovnog razvoja banke? [ta je budu}i horizont . .2. {ta je ona danas.

Sve ovo traba da na|e svoj kvantitativni izraz u portfolio planovima poslovanja banke – strategijskim.za odre|eni vremenski period: 4) Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic Position.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 72 faktora koja obuhvata finansije. Ovde }emo samo ukratko sagledati navedene faze strategijskog menad`ment procesa. Misija i ciljevi odre|uju mogu}e strategije i njihov izbor. Bank Administration Institute. takti~kim i operativnim . kako bi se u projektovanju vizije strategije banke precizno izmerile prednosti i nedostaci banke u odnosu na konkurenciju i {to bolje iskoristile povoljne {anse koje tr`i{te pru`a. strategije rasta i poslovnih portfolio planova poslovanja banke. biti u u okviru ove glave posebno obra|eni. .pasive. Dakle. kao posebne celine. Svaka od navedenih grupa pa i svaki faktor uspe{nog poslovanja banke zaslu`uju posebnu stru~nu analizu. banka prvo mora definisati svoju misiju. Navodimo ih pojedina~no u okviru svake grupe: 4) GENERALNI MENAD@MENT • Upravljanje kvalitetom • Upravljanje procenom i motivacijom • Upravljanje rizikom • Osetljivost na promene MARKETING • Ponude proizvoda • Usluge klijentima • Segmentacija • Marketing ve{tine TEHNOLOGIJA POSLOVANJA • Tehnolo{ka spremnost • Distribucija FINANSIJE • Dostup kapitalu • Cene • Upravljanje odnosima aktive . koja je osnova za definisanje ciljeva poslovanja. strategija razvoja organizacione strukture i strategijsko upravljanje promenama. Strategijski menad`ment proces mo`e se definisati kao upravlja~ki proces razvijanja i odr`avanja jednog stalnog odnosa izme|u banke i njene spoljne sredine kroz razvoj korporativne misije. str. da bi se ostvario optimalni rast banke u datim uslovima. dok }e elementi strategijskog menad`menta . izlaganje prvo. 5. ciljeva. Chicago.strategijsko planiranje.godine. 1983.

Ostvarljivi ciljevi su samo realno postavljeni ciljevi. ^etvrti su ban~ini resursi. Kona~no. diversifikacija rizika i inovacije. . ciljevi treba. ciljevi moraju biti 5) Philip Kotler: Marketing Management Analysis. 65. gde je god to mogu}e. New Jersey. Prentice-Hall. Tre}i je uticaj mi{ljnja sredine. Englewood Cliffs. kvantitativni. Da bi bili lak{e shva}eni i za svakog razumljivi. Drugi se ogleda u sada{njim karakteristikama menad`menta i vlasnika. Peti je da banka mora bazirati svoju misiju na svojoj osobenoj kompetenciji odnosno sposobnosti. 5) Slika 3-2: Strategijski menad`ment proces Misija banke je razlog. 1980. Planning and Control. Prvi je istorija banke odnosno istorija njenih ciljeva i politika. koji uva`avaju realne mogu}nosti ostvarenja. Menad`ment mora transformisati misiju banke u set odre|enih ciljeva i zadataka kojima }e se operativno podr`ati misija.. svrha ili su{tina postojanja banke u privrednoj i dru{tvenoj sredini. Dakle misija nije ne{to {to se menja svakih nekoliko godina u zavisnosti od promena sredine ili neodgovaraju}ih prilika. realni i konzistentni. godine. Naj~e{}i ciljevi su profit (stopa povrata ukupnih sredstava). Inc. Fourth Edition. misija banke treba da ostane fokus usmeravanja energije zaposlenih u slede}ih deset ili dvadeset godina. Sa promenom uslova i razvojem i rastom banke mo`e se donekle menjati i njena misija. da se izraze kvantitativno. Ciljevi moraju biti: hijerarhijski. Jednom kada nastane i bude definisana. Za shvatanje misije mora se imati u vidu pet klju~nih elemenata.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 73 M is ija b a n k e B a n ~ in i c ilje v i B a n ~ in a s tra te g ija ra s ta B a n ~ in i p o rtfo lio p la n o v i kazuje slika 3Klju~ne faze ovog procesa po 2. dividenda (stopa povrata deoni~kog kapitala). Hijerarhijski ciljevi predstavljaju skalu ciljeva od najva`nijih ka manje va`nim. pove}anje u~e{}a na tr`i{tu. profit i liderstvo su rezultat pravilne orijentacije banke i vi{e govore od same misije. razumevanje i shvatanje misije banke. str. Koliko god da su svi prethodno navedeni elementi va`ni za pravilno definisanje.

Savremene marketing miks strategije banke Da se samo podsetimo. 1992.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 74 me|usobno konzistentni s obzirom na razli~itu prirodu nekih ciljeva (ne ve}i obim prodaje uz ve}e cene. Po njemu. i Dr Uro{ N. Svaki od ovih instrumenata ima svog odre|enog uticaja na obim i poslovni uspeh banke. menad`ment tim banke mora voditi ra~una o slede}im bitnim karakteristikama: • jasnoj misiji. pitanje je koji je najbolji put da se tamo stigne. (2) integrativan rast i (3) diversifikovani rast. strate{ke poslovne jedinice banke ili profitne i tro{kovne centre. Beograd.1. nego ve}i obim prodaje uz ni`e cene). ona zna kuda `eli da ide. godine prvi put to spomenuo u jednom svom radu. Borden. Ona uklju~uje izbor pravaca ostvarenja ciljeva i alokaciju resursa. koji me{aju i “doziraju” pojedine instrumente marketinga i tako dobijaju kombinacije tih instrumenata ili tzv.3. Strategija banke je koncept kako ostvariti rast i razvoj u deregulisanoj sredini. Precizno definisanje profitnih i tro{kovnih centara banke treba da omogu}i menad`ment timu banke da racionalno izvr{i alokaciju svojih resursa u cilju postizanja maksimalnog profita banke. Friars and Robert N. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar. John Wiley and Sons. • strukturi funkcija ili programa centara. i • koristi od strategijskog planiranja. najva`niji marketing instrumenti banke su: proizvod ili usluga. marketing mix. cena. Vidi o ovome detaljnije: Eileen M. kanali distribucije i promocija. Ovo kombinovanje marketing instrumenata naziva se marketing miksom. godine. na Harvard University. • odgovornom menad`eru.godine. Me|utim. ali u ode|enoj kombinaciji njihov uticaj je ve}i. Odgovor na to treba da da ban~ina strategija. • konkurenciji. . Slede}i bitan zadatak “top menad`menta” banke je oblikovanje ban~inih portfolio planova. menad`eri u marketingu su osobe. Kada banka jednom odredi svoju misiju i ciljeve. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. New York. str. 173-175. 1987.6) Koncept marketing miksa “podrazumeva 6) Izraz “marketing mix” prvi je uveo u marketing terminologiju profesor na Graduate School of Business Administration. • planskoj nezavisnosti od drugih poslova. Pri definisanju profitnih i tro{kovnih centara. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solutions. kada je 1948. odnosno da se ostvare ciljevi. Neil H. • vrsti poslova. 3. Pri tome “top menad`ment” treba da identifikuje tzv. Banka mo`e da bira jednu od tri alternativne strategije rasta: (1) intenzivni rast. strana 210.

8) J. zavisi od o~ekivanih efekata u odnosu na ulaganja u pojedine instrumente marketing napora banke. Ako se me|usobnom kombinacijom instrumenta u marketing miksu dobije ve}i efekat nego {to je to prost zbir efekata svih pojedina~nih kombinacija u okviru svakog instrumenta. McGraw-Hill Book Company. 1979. Ekonomski fakultet .. i neophodan je da objasni mogu}nost kombinovanja instrumenata pri nastupu na pojedinim delovima tr`i{ta odnosno tr`i{nim segmentima. str.W. godine. 11-3. {to i jeste cilj strategije njihovog me|usobnog kombinovanja u marketing miks.8) sva ~etiri bazna instrumenta marketinga usmerena su na porto{a~a ili korisnika usluga. tj. onda je re~ o sinergetskom efektu. . Ovo dobrim delom zavisi i od toga kakav zna~aj banka daje pojedinim instrumentima marketing miksa i njihovoj kombinaciji jednog sa drugim. Koncept odra`ava sistemski pristup . Polaze}i od komitenata i klijenata. godine. kao {to pokazuje slika 3-3..integraciju svih marketing aktivnosti da se zadovolje potrebe porto{a~a i ostvare ciljevi poslovanja .” 7) Prema Culliton-u. problem je u tome kako da se ukupna sredstva (izdaci) optimalno alociraju na pojedine instrumente marketing miksa da bi se dobili maksimalni efekti. Buell. P ro izv o d C ena P o tro {a ~ M e sto P ro m o cija Slika 3-3: Marketing miks koncept Marketing miks proizilazi iz velikog broja alternativnih kombinacija instrumenata marketinga i pogodan je nastup na pojedina tr`i{ta ili pojedine segmente tr`i{ta.Tanjug.dr Mom~ilo Milisavljevi}: Marketing.. kako }e ih programirati za uspe{no ostvarenje svojih ciljeva. 1970. varijabla. promenjivih) sa kojima preduze}e (banka) mo`e da se prilago|ava uslovima sredine i aktivno uti~e na ostvarenje ciljeva marketing aktivnosti. Za kakvu }e se kombinaciju instrumenata banka odlu~iti.. str. 61. Culliton: The Concept of Marketing mix. New York.P. Cilj je da se ostvari najbolji odnos izme|u ukupnih izdataka za marketing miks i ostvarenja prihoda realizacijom proizvoda i usluga banke.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 75 odgovaraju}u kombinaciju instrumenata (sredstava. u Handbook of Modern Marketing. 7) Prof. edited by V.

Thompson: Marketing Financial Services . Leonard L. Me|u najvi{e eksploatisanim u praksi su dva pristupa: (1) tr`i{no pozicioniranje (“market positioning”) i (2) izgra|ivanje dugoro~ne kompleksne veze sa korisnicima usluga (“relationship banking”). pa`ljivi izbor strategijskog marketing miksa je presudno kod uspostavljanja dugoro~ne i sveobuhvatne veze sa komitentima i klijentima (“relationship banking”). institucionalnim pozicioniranjem istovremeno i uporedo provodi i pozicioniranje linije proizvoda i usluga. (1) Strategija tr`i{nog pozicioniranja razvila se u uslovima deregulacije bankarskih tr`i{ta i podrazumeva pluralisti~ki nastup banke na ciljnom tr`i{tu. cena.Upravlja~ke odluke i izbori II MARKETING MIKS POZICIONIRANJE .Polo`ajna razmatranja 9) James H..Odluke o cenama i izbori .Odluke o proizvodima i uslugama i izbori .Odluke o kanalima prodaje i izbori . Donnelly. kanala distribucije i strukture zaposlenih. godine.Irwin. Homewood. (2) marketing miks pozicioniranje i (3) pozicioniranje na tr`i{tu porto{a~a. Dakle. Pluralisti~ki nastup podrazumeva da se sa pozicioniranjem banke ili tzv.Funkcionalne odluke i izbori . Illinois. Dok je izbor ciljnog tr`i{ta odnosno tr`i{nog segmenta kriti~na ta~ka u procesu segmentacije kod strategije tr`i{nog pozicioniranja. 96.Strukturalne odluke i izbori .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 76 Moderno bankarstvo visoko razvijenih zemalja razvilo je i koristi razli~ite strategijske mogu}nosti za pove}anje sopstvenog profita. Berry and Thomas W.A Strategy Vision. Dow Jones . Jr. . Repozicioniranje je proces menjanja postoje}e pozicije banke na tr`i{tu. Ponekad je to jo{ {ire i vr{i se pozicioniranje komitenata i klijenata banke i pozicioniranje rentabilnosti. 9) Konciznu sadr`inu svakog od nabrojanih elemenata pozicioniranja prikazuje slika 3-4: Elementi pozicioniranja: I INSTITUCIONALNO POZICIONIRANJE . str. pozicioniranje je proces ostvarivanja i odr`avanja jednog posebnog mesta banke na tr`i{tu ili njenih proizvoda i usluga. pri ~emu dolazi do promena u strukturi delatnosti i vrsti proizvoda i usluga u cilju zadovoljavanja potreba drugog tr`i{nog segmenta. Za pozicioniranje su zna~ajna tri elementa pozicioniranja: (1) institucionalno pozicioniranje.Odluke o ljudskim resursima i izbori III POZICIONIRANJE NA TR@I[TU POTRO[A^A . 1985.

Na osnovu ove tri analize mogu}e je utvrditi poziciju banke na tr`i{tu i dati odgovore na pitanja: • • • Ko su ban~ini ciljni komitenti i klijenti? Koje komitente i klijente banka `eli da ima u budu}nosti? Koje marketing akcije treba banka da preduzme da bi stigla kuda `eli? Na osnovu definicije i analize tr`i{nih segmenata. pokazuje slika 3-5. mogu}nost diferencijacije u odnosu na konkurenciju i sagledavanje i izbor najbolje koristi za komitenta (analiza konkurentnosti banke). s jedne strane. analizu konkurentnosti i internu analizu. Koje osnovne korake banka mora da preduzme da bi identifikovala tr`i{nu poziciju i razvila odgovaraju}u marketing strategiju.Razmatranja poslovne orijentacije . s druge strane. vr{i se izbor najprikladnijih tr`i{nih segmenata za opslu`ivanje (tr`i{na analiza). na osnovu ~ega se defini{e plan marketing akcije banke. . sagledava se jasno}a planirane pozicije i mesta banke na tr`i{tu (interna analiza).Kriterijum razvoja potreba porto{a~a .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 77 .Kriterijum razvoja institucionalne rentabilnosti Slika 3-4: Komponente strategije pozicioniranja Pozicioniranje igra osnovnu ulogu u marketing strategiji po{to ono podrazumeva i povezuje marketing analizu.

privla~enje novih komitenata i klijenata treba shvatiti kao prvu fazu. menad`ment banke po~inje da razmi{lja na sasvim druga~iji na~in nego ranije.godine. kamatne stope su promenljive. New York. sve je te`e vezivati komitente i klijente za banku na du`i rok. 1987. nakon ~ega treba stvarati uslove da bi oni {to du`e ostali 10) Eileen M. a ne samo kao puko sticanje novih. novac je sve te`e zaraditi. str. Polaze}i od navedenih uslova. 218. Zapravo. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solution. Marketing treba shvatiti prvenstveno kao zadr`avanje postoje}ih komitenata i klijenata i to na du`i rok. a okru`enje nestabilno. Karakteristike tih uslova mogu se najkra}e izraziti u slede}em: • • • • sve je u`i prostor izme|u tro{kova pribavljanja sredstava i cene odobrenih kredita. .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 78 Tr`i{na analiza: -veli~ina -lokacija -trendovi Definicija i analiza tr`i{nih segmenata Selekcija najprikladnijih tr`i{nih segmenata za opslu`ivanje Interna analiza banke: -sredstva -smetnje -vrednosti Analiza konkurentnosti banke: -prednosti -slabosti -teku}a pozicija (ocenjena od komitenata) Jasno}a planirane pozicije i mesta na tr`i{tu Plan marketing akcije Selekcija nagla{enih koristi za komitenta Analiza mogu}nosti za uspe{nu diferencijaciju konkurencije Slika 3-5: Razvijanje strategije tr`i{nog pozicioniranja 10) (2) Strategija marketing miks dugoro~ne i celovite veze sa komitentima i klijentima (“relationship banking”) nastala je kao jedan od na~ina da banka ostvari uspeh i u uslovima deregulisanog bankarskog tr`i{ta i ve}ih rizika u poslovanju. a sve lak{e izgubiti. John Wiley and Sons. Friars and Robert N.

). s druge strane. dok je kod drugog pristupa bitno da ve} postoje}em komitentu prodamo jo{ jednu uslugu vi{e i tako ga ve`emo sveobuhvatno na du`i rok (pregled 3-1. vrsti delatnosti. mase ili segmenta. Potro{a~. 11) James H. korisnik su ovde statisti~ke kategorije i njihove potrebe se posmatraju u proseku i sumarno. veli~ini. zatim vrste usluga koje koristi. Pregled 3-1: Razlike izme|u dva pristupa banke prodaji usluga Razlike izme|u uobi~ajenog pristupa i dugoro~nog vezivanja: UOBI^AJENI PRISTUP DUGORO^NO VEZIVANJE (order-taking banking) • U fokusu su korisnici usluga tj. mu{terija. Illinois. . • Polazno stanovi{te je zdovoljenje “dela” potreba. Donnelly. mu{terija. vrsti i obimu kredita. i komitenta i klijenta.Irwin. korisnik. zanimanje i druge biografske podatke. • Poenta je samo na prodaji uglavnom jedne usluge. • Primaran je prodajni kontakt preko stru~njaka marketinga. privla~enje novih je samo prva faza ili me|ufaza. Isto tako banka ima sve va`nije podatke o klijentu. str. Homewood. • Profitabilnost se ocenjuje na ukupnim uslugama klijentu. prose~nim depozitima itd. Leonard L. Jr. • Polazno stanovi{te je zadovoljenje “ukupnih” potreba. (relationship banking) • U fokusu su klijenti. {to je kod prvog poenta na pove}anju broja novih komitenata i klijenata i tako na pove}anju obima prodaje. adresa stanovanja. Komitent i klijent nisu bezimeni i uslu`uju se na individualnoj bazi. Dow Jones . s jedne strane. godine.. • Poenta je na dugoro~noj i sveobuhvatnoj vezi. Komitenti su firme o kojima banka ima sve bitne podatke o imenu. • Profitabilnost se ocenjuje na pojedina~noj usluzi. adresi. cilj je novi broj korisnika. Oni su pod ovim izrazima bezimeni za banku i tretiraju se kao deo tr`i{ta. 1985. Mo`e se primetiti da se pravi razlika izme|u izraza porto{a~. kao {to su: ime i prezime. da je vezivanje komitenata i klijenata za banku na du`i rok ‘ugaoni kamen’ marketing koncepta sada i ubudu}e. njihove specifi~ne zahteve i sli~no. • Primaran je prodajni kontakt preko {alter-radnika banke. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing Financial Services A Strategy Vision. Zato se i smatra.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 79 vezani za banku.11) Klju~na razlika izme|u uobi~ajenog poslovanja banke (“order-taking banking”) i vezivanja klijenata na du`i rok (“relationship banking”) je u tome. 112. menad`mentu.

Na toj relaciji mo`e do}i do krupnih nesporazuma. Cur~i}: Marketing poslovne banke. 1992.godine. Odnos razvoja strategije i njene primene Od izuzetne je va`nosti veza izme|u razvoja strategije i njene primene. Sledi zatim upoznavanje sa cenama i mogu}nostima da se obavi vi{e poslova preko banke. ova veze banke sa komitentima i klijentima tra`i strategijski pristup u kojem pet klju~nih elemenata igra bitnu ulogu (slika 3-6). koji se ogledaju u pitanju: [ta nije dobro.1. definisana strategija ili njena primena? Za dobar uspeh banke je bitno da razvoj strategije prati njena implementacija i da je normalan rezultat te 12) Vidi o ovome detaljnije: Dr Uro{ N. on se prihvata i realizuje se prvi deo posla .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 80 Na osnovu ovih elemenata. Smatra se da je lak{e i profitabilnije za banku. . 182-184. 12) Segmentacija tr`i{ta Upravljanje komunikacijama Sr` usluga Dugoro~na veza preko Vo|enje ra~una Slika 3-6: Klju~ni elementi dugoro~nog vezivanja Proces ostvarivanja dugoro~ne veze banke sa komitentima i klijentima zapo~inje segmentacijom tr`i{ta nude}i im ono {to za izabrano tr`i{te ili tr`i{nu ni{u predstavlja sr` usluge koja im treba. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar. Ako se uspostavi veza komitenta i klijenta sa bankom. 3. Beograd. da postoje}em komitentu i klijentu proda petu uslugu nego da jednu uslugu proda novom komitentu i klijentu.otvaranje odgovaraju}ih ra~una.4. Me|utim. banka posebnu pa`nju poklanja klju~nim elementima dugoro~nog vezivanja i nastoji da kod ve} postoje}eg komitenta i klijenta “stvori” mogu}nost prodaje jo{ neke od usluga iz asortimana banke. str. {to }e zavisiti od osoblja banke. Nakon toga. stalna veza i komunikacije predstavljaju jedan od klju~nih oslonaca “dr`anja” komitenta u a`urnosti o svim njegovim poslovima sa bankom i stalnom iznala`enju mogu}nosti da mu banka obavi jo{ neku vrstu poslova.

STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 81 kombinacije poslovni uspeh banke. a skoro nikad sebe. Upravljanje tim procesom podrazumeva smi{ljenu aktivnost. Free Press.14) Primena strategije Dobra Slaba Razvoj strategije Dobar USPEH TE[KO]E Slab KOCKANJE STE^AJ Slika 3-7: Veza izme|u razvoja i primene strategije Slika 2-7 pokazuje ~etiri kombinacije razvoja i primene strategije banke. nagra|ivanja i potpune upravlja~ke podr{ke. Donnelly. prvenstveno menad`ment tima. {to pkazuje slika 3-7. Kona~no. 1985. 14) Thomas V. lo{e formulisana strategija i njena slaba implementacija. mo`emo navesti nekoliko elemenata tome u prilog: • • • Banka ne mo`e izvr{iti efektivnu implementaciju strategije bez kvalitetnih kadrova i odgovaraju}e podr{ke organizacione strukture. str. Banka ne mo`e efektivno primeniti uspe{nu prodajnu strategiju bez obuke. Tako. dovode do te{ko}a u poslovanju. novac. dovodi do niza nepredvidivih situacija i sa pravom se naziva “kockanjem”. . dovode do ste~aja. Nasuprot tome. Strategija razvoja novog proizvoda i usluge ne mo`e biti uspe{na bez mehanizma kojim banka ovo usmerava odnosno kojim upravlja ovaj proces. Uspeh zavisi od zdrave strategije i njene efektivne primene. 12-14. Dobro formulisana strategija i dobra primena dovode do uspeha banke. slabo formulisana strategija uz njenu doslednu primenu. ali 13) James H. merenja. opremu. 3. STRATEGIJSKO PLANIRANJE U POSLOVNOJ BANCI 3.godine. str.2. Elementi i proces planiranja u banci Radi ostvarivanja bazi~nog cilja i drugih ciljeva i zadataka koji treba da doprinesu ostvarivanju bazi~nog cilja. New York. Illinois. Dobro formulisana strategija uz njenu slabu primenu ili sabota`u.1. 47-48. Bonoma: The Marketing Edge: Making Strategies Work. Kada stvari krenu lo{e. slabiji menad`eri obi~no okrivljuju strategiju ili izvr{ioce. 13) Odnos izme|u razvoja strategije i njene implementacije se smatra kriti~nim. pa se ve}ina sla`e u tome da je nemogu}e odediti da li je strategija dobra ili lo{a ako njena primena nije odgovaraju}a. Dow Jones-Irwin Homewood. Jr. and Steven J. banka treba na odgovaraju}i na~in da stavi u “pogon” sve svoje resurse: ljude. Skinner: The New Banker Developing Leadership in Dynamic Era.2. 1989.godine.

razvoj i profitabilnost. gde je o{tro izra`ena konkurentska borba i gde je sve te`e ostvariti postavljene ciljeve kao {to su rast.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 82 i cele strukture ni`ih rukovodilaca banke. New York. Tu aktivnost ~ini upravlja~ki proces koji se sastoji od tri elementa odnosno tri faze. A. Planiranje ban~ine aktivnosti ima posebnu va`nost u deregulisanoj bankarskoj sredini. Scheuing and K. da budu lider u bankarstvu. smatra se da su banke u SAD po~ele sa primenom dugoro~nog strategijskog planiranja oko 1960. da budu prvi u inovacijama. 331. iako praksa razvijenih zemalja ne bele`i njegovu davnu primenu u bankarstvu. str.2. Third Edition. Me|utim. godine. godine. Sam proces planiranja ilustruje slika 3-8:15) An aliza Ko n tro la Org an izo v an je Plan iran je Im p lem en tacija Slika 3-8: Elementi i faze procesa planiranja Planiranje je poslovna aktivnost putem koje menad`ment tim banke usmerava svoje poslovanje u pravcu ostvarivanja zacrtanih ciljeva. Illinois. E. koje smo ranije ve} pomenuli: (1) planiranje. 16) 15) E. 1989. usvajaju}i celokupni proces. prepoznaje-identifikuje probleme i da tra`i odgovaraju}a re{enja. . Planiranje omogu}ava menad`ment timu da sagledava bli`u i dalju budu}nost. ne samo puka egzistencija. Sinkey. 16) Joseph F. E. tek oko 1970. Zna~aj i su{tina strategijskog planiranja Za{to je strategijsko planiranje va`no? Nave{}emo samo nekoliko razloga da bi se istakao njegov zna~aj. Gaida: Profitable Service Marketing. Smatra se. str. postoje i mnogi drugi razlozi za primenu strategijskog planiranja. Homewood. 6. a da ga je ve}ina banaka po~ela primenjivati. M. Opstanak je najva`niji fundamentalni razlog za primenu metoda i tehnika strategijskog planiranja. pove}anje u~e{}a na tr`i{tu. da proces planiranja uklju~uje i tra`i odgovore na slede}a tri pitanja: (1) Gde je banka sada? (2) Gde bi `elela da bude? i (3) Kako da stigne tamo? 3. (2) organizovanje i (3) kontrola. i sli~no. MacMillan Publishing Company. logi~no je da menad`ment timovi nekih banaka `ele mnogo vi{e: maksimiziranje profita. Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry.godine.2. godine. da gleda unapred. Dow JonesIrwin. Me|utim. 1986. Naime. Johnson.

zahtevaju druk~iji sistem i pristup planiranja. kao graditelj bez crte`a ili kao trener tima bez plana igre. nestabilnim i neizvesnim uslovima ovakav na~in planiranja postaje sasvim neprimenjiv i neupotrebljiv. tehnologije. . {to podrazumeva primenu strategijskog marketing miksa. promene kamatnih stopa itd. {to dovodi do diskontinuiteta i potrebe naglih zaokreta u poslovanju i prilago|avanja banke novonastalim uslovima. iznenadne i neo~ekivane promene su stvarnost deregulisanog bankarskog tr`i{ta. radi kao kuvar bez recepta. Englewood Cliffs. banka bez strategijskog i planskog pristupa razvoju. koje ve} u drugom momentu tra`e neku drugu kombinaciju napora banke. Planinng and Control. industriju finansijskih usluga. sasvim je jasno da banka koja planira ima ve}e {anse da bude lider. rapidno promenjenoj i promenljivoj finansijskoj sredini. a naro~ito po~ev{i od 1980. Fourth Edition. banka mora pratiti ove promene i pa`ljivo odmeravati zahteve za kontinuiran uspeh na tr`i{tu. U savremenoj. godine.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 83 Dono{enje upravlja~kih odluka zadire u bli`u ili dalju budu}nost poslovanja banke. neo~ekivana inflacija. 17) Philip Kotler: Marketing Management Analysis. da se ta nova {ansa na tr`i{tu iskoristi. U stabilnim uslovima sistem planiranja se zasnivao na ekstrapolaciji doga|aja iz pro{losti i sada{njosti i njihovoj projekciji u budu}nost. New Jersey. pojave kao {to su iznenadno menjanje propisa. Bez strategijskog planiranja. Naime. u krajnjoj liniji. U takvim uslovima. Ekstrapolativno formalno planiranje vi{e nije od koristi i ustupa mesto strategijskom planiranju. Me|utim.godine. str.. To su momenti kada banka treba da koristi svoje {anse. pogotovu u razvijenim tr`i{nim privredama. u dinami~kim. Prentice-Hall. Menad`eri kona~no postaju svesni da je jedina stvar izvesna: iznena|enja i sve vi{e iznena|enja.. zakona. odnosno da postane dominantna institucija ili. Inc. Strategijsko planiranje se bazira na klju~nom konceptu evolucije tr`i{ta i strategijskom prilago|avanju. figurativno re~eno. Planiranje i poslovni planovi treba da pomognu u dono{enju i usmeravanju upravlja~kih odluka. 17) Pri tome treba imati u vidu da je tr`i{te podvrgnuto evoluciji menjanja potreba korisnika usluga. 64. gde mnogobrojne finansijske institucije ~ine tzv. izuzev mo`da samo lude sre}e. ve} ni da opstane u svojoj delatnosti. konkurentnosti. To je razlog za{to je strategijsko planiranje potrebno. Menad`eri su jednostavno uzimali trendove poslednjih pet ili deset godina i na toj osnovi projektovali odnosno ekstrapolirali planske veli~ine u narednih pet ili vi{e godina. proboj nove tehnologije. 1980. Tako. da ima ve}u sigurnost za opstanak na tr`i{tu. banka ne samo da ne mo`e da dominira na tr`i{tu. ^este.

ekonomska sredina . kao i u postizavanju konkurentske prednosti banke.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services O^EKIVANJA BAZA PODATAKA Industry. dok u budu}nosti treba da bude na ~etvrtom mestu. zna~aj pojedinih ciljeva je razli~it imaju}i u vidu vremenski gap. Struktura i proces strategijskog planiranja U vezi sa strukturom i procesom strategijskog planiranja smatramo korisnim da izlo`imo {emu su{tinE te strukture i procesa (slika 3-9). obezbe|ivanje konkurentskog prinosa na sredstva i kapital najva`niji je cilj strategijskog plana banke kako u pro{losti tako i u budu}nosti. Sinkey.2. New York. Rast u~e{}a na tr`i{tu 3. Nova tehnologija za kori{}enje od strane komitenata i klijenata 8. str. Ciljevi strategijskog planiranja banke Strategijsko planiranje zapo~inje procesom definisanja ciljeva. nije sa svim ciljevima stategijskog planiranja tako. Pregled 3-2: Zan~aj nekih od va`nijih ciljeva strategijskog planiranja Ciljevi 1. Obezbediti konkurentski prinos na sredstva i kapital 2.3.2.ANALIZA SREDINE Publishing Company. PLAN PLANIRANJA 18) Joseph F. Me|utim.teku}a situacija . Posti}i konkurentsku prednost 7.istorijski sa tr`i{ta .scenariji . 347. MacMillan Eksterni: .atraktivnost tr`i{ta Eksterna: zajednice op{tine deoni~ara klijenata Interna: .top menad`ment - Eksterna: . Zna~aj pojedinih ciljeva strategijskog planiranja 18) mo`e se videti u pregledu 3-2. Naime. godine. Me|utim. Tako na primer. 1989. Nova tehnologija za interno kori{}enje U pro{losti 1 2 3 4 5 6 7 8 U budu}nosti 1 3 2 8 6 5 4 7 Nema sumnje. Sli~no je i kada je u pitanju pobolj{anje presti`a banke u finansijskoj sredini. Do pomeranja dolazi i kad je u pitanju zna~aj opstanka u konkurentskoj sredini. Third Edition.4. Jr. koju treba da koriste komitenti i klijenti. nova tehnologija. 3.prognoze .demografska sredina .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 84 3. u pro{losti je kao cilj bila na sedmom mestu. Opstanak u jednoj ja~oj konkurentskoj sredini 4. va`nost pojedinih ciljeva nije ista u pro{losti sa onima koji treba da budu ostvareni u budu}nosti. Smanjiti portfolio rizik 6. Popravka presti`a u finansijskoj sredini 5.

333.je prikazana na slici 3-10.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 85 Slika 3-9: Nivoi i struktura strategijskog planiranja 19) SWOT-matrica (kratica SWOT je sastavljena od po~etnih slova ~etiri re~i: potencijal-snaga -“strengths”. mogu}nosti-{anse “opportunities” i pretnje -“threats”) . slabosti –“weaknesses”. str. SPOLJA[NJE OKRU@ENJE: 19) Ibidem. UNUTRA[NJE OKRU@ENJE: Potencijali Slabosti .

Drugi deo SWOT analize odnosi se na podatke koji ukazuju na mogu}nosti odnosno {anse. analiza poslovanja. sektori koji usmeravaju rad pojedinaca i grupa u procesu ostvarivanja ciljeva i strategije banke. odeljenja. i obrnuto. STRATEGIJA RAZVOJA ORGANIZACIONE STRUKTURE BANKE 3. [ta je organizaciona struktura banke? Jedan od najva`nijih principa menad`menta je da strategija banke treba da diktira organizacionu strukturu. konkurenciji. U tom okviru su poslovi. Veoma je va`no ‘otkriti’ da li mogu}nosti odnosno {anse skrivaju u sebi opasnosti. 3-10: SWOT matrica Izbe}i Tra`iti SWOT analiza se vr{i u dva dela. ona tada postaje manje centralizovana odnosno vi{e decentralizovana. Prvi deo predstavlja odre|ivanje grupe klju~nih faktora u banci i njenom okru`enju. • Formalizacija je stepen obuhvatanja pravila.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 86 Opasnosti Mogu}nosti Suprotstaviti se Iskoristiti Slika br. politika i procedura u opisima poslova i zadataka: {to su ekstenzivnija pravila i procedure.1. Ona obezbe|uje osnovu i okvir u kome banka funkcioni{e. razvoju. o ~emu se sa~injavaju posebne analize kao {to su: analiza okru`enja. finansijskim resursima. to je organizaciona struktura formalizovanija. analiza i ocena strategijske pozicije banke itd. marketingu. portfolio analiza.3. • Centralizacija je stepen koncentracije dono{enja odluka u okviru ‘top menad`menta’.. da li potencijal mo`e postati slabost. potencijale ili slabosti banke. ili ako je izvr{eno delegiranje ‘niz’ organizacionu strukturu. upravljanju itd. 3. Organizaciona struktura omogu}ava menad`mentu .3. Postoje tri bitne karakteristike na kojima po~iva svaka organizaciona struktura (videti sliku 3-11): • Specijalizacija je stepen podeljenosti ili ra{~lanjenosti unutar razli~itih vrsta poslova: {to je ekstenzivnija organizaciona podela. to je struktura vi{e specijalizovana. opasnosti. da li se slabost mo`e pretvoriti u potencijal. opremi i tehnologiji. Isto tako. Otuda je veoma va`no poznavati su{tinu i karakteristike organizacione strukture. i obrnuto. O organizacionoj strukturi banke treba razmi{ljati kao o anatomiji banke. zaposlenima. Ovaj deo analize obi~no obuhvata ~injenice o tr`i{tu banke.

Karakteristika razvoja organizacione strukture banke posle deregulacije je da se ona razvija od funkcionalne prema tr`i{no usmerenoj organizacionoj strukturi.3. jedan od potencijalnih uzroka mo`e biti i organizaciona struktura. Homewood.. Berry and Thomas W. 62. nepreciznost zadataka. proces oblikovanja organizacione strukture banke uklju~uje ra{~lanjavanje poslova u banci i njihovo “ponovno” objedinjavanje preko organizacione strukture tako da se ostvare strategijski ciljevi banke. koji se ispoljavaju kao: • • • • • konflikti me|u grupama. Jr. Leonard L. str. Su{tina promene je u tome da je funkcionalna organizaciona struktura okrenuta internim faktorima banke. i mogu}a dvosmislenost tuma~enja zadataka. 3. Thompson: Marketing Financial Services A Stretegic Vision. Jednostavnije re~eno. . 1985. i (2) koordinacija koja uklju~uje integraciju ciljeva specijalizovanih jedinica (odeljenja) u pravcu postizanja strategijskih ciljeva banke. nekoordinacija izme|u grupa. godine. sporost u adaptaciji promenama. dakle prema njenom unutra{njem ustrojstvu i resursima koje 20) James H. Kada je organizaciona struktura problem? Kada poslovi u banci ne idu dobro. Illinois.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 87 SVRHE Deoba poslova KARAKTERISTIKE Specijalizacija Centralizacija Koordinacija Formalizacija Slika 3-11: Svrhe i karakteristike organizacione strukture 20) banke da izvr{i dva va`na zadatka: (1) pojedina~no izvr{avanje zadataka preko specijalizacije (podele bankarskih poslova na manje jedinice) u cilju postizanja efikasnosti performansi. Postoje brojni uzroci koji mogu izazvati vi{estruke probleme u obavljanju operativnih poslova. Donnelly.2. Uticaj promena spoljnih faktora na organizacionu strukturu je veoma bitan i zbog toga banka treba da se prilago|ava promenama. Dow Jones-Irwin.

na najefikasniji na~in i da kod svih zaposlenih kroz organizaciju i njene promene stvara izazov u pravcu ostvarivanja visokih performansi. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura Organizaciona struktura banaka kao samostalnih finansij{kih institucija je zavisna od mnogobrojnih faktora. kojom se ovde ne}emo mnogo baviti. strukture poslova. ali istovremeno i brojne sli~nosti. Otuda svaka organizaciona struktura ima svoje specifi~nosti i razlike. dok je tr`i{na organizaciona struktura okrenuta prema vani tj. po{to je u praksi evidentno da postoje banke koje uporno poku{avaju ‘ju~era{nju’ organizacionu strukturu primeniti na ‘sutra{nje’ probleme. bez obzira na razlike i sli~nosti. zasniva se na podeli banke po funkcijama odnosno po vrsti bankarskog posla. podru~ja koje pokriva itd.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 88 kontroli{e. fleksibilnu. odgovornu i odgovaraju}u na promene osetljivu organizacionu strukturu. prema onom {to banka nudi tr`i{tu (pa je zovemo i tr`i{no okrenutom organizacionom strukturom. 3. prema komitentima i klijentima i njihovim potrebama. ~esto nazivana i “tradicionalnom”.3. u uslovima kada je sredina nestabilna i nepredvidiva. njene veli~ine.) (1) Funkcionalna organizaciona struktura. a prvenstveno od: vrste banke. razvoju odgovaraju}e organizacione strukture primerene vremenu i promenama u okru`enju. Smatra se da banka koja `eli prati dinami~ne promene u svom okru`enju u savremenim tr`i{nim uslovima mora najmanje jednom u svakih {est meseci vr{iti odgovaraju}a preispitivanja i eventualne promene u svojoj organizacionoj strukturi i prilago|avati je okru`enju u kojem egzistira. da svaki zaposleni mo`e obavljati svoj posao na najbolji tj. implementaciju promena i prevazila`enje otpora promenama. Na taj na~in banka se uklju~uje u proces upravljanja promenama svoje organizacione strukture. okrenuta je prema unutra i fokusira pove}anje efikasnosti kori{}enja internih resursa. koje se ogledaju u: • • • razvijanju organizacione strukture tako. upravljanju promenama koje uklju~uje identifikaciju momenta kada su promene potrebne. Smatra se da su pojedini poslovi u banci deo . organizaciona struktura banke mo`e biti: (1) okrenuta internim faktorima ili funkcijama (pa je zovemo i funkcijalna) ili (2) okrenuta spoljnim faktorima tj. Me|utim. zahtevima i `eljama.3. Uporedo sa promenama u okru`enju. banka treba da ima tr`i{no okrenutu. ve} samo u funkciji pore|enja sa tr`i{nom organizacionom strukturom (jer se u savremenom bankarstvu smatra prevazi|enom).

predvidivo i izvesno. dok operativna . Funkcionalna organizaciona struktura po~iva na visokoj specijalizaciji poslova. ali to ~esto zna~i izjedna~avanje samo u pogledu organizacionog re{enja. sredstva). prednosti funkcionalne organizacione strukture ne mogu se vi{e koristiti i postaju njene slabosti. U takvim uslovima menad`ment tim mo`e sa dosta preciznosti i do u detalje definisati o~ekivane aktivnosti i odluke svakog pojedinca. ovakva organizaciona struktura je dobra tako dugo dok je bankarska sredina. predvidiva i izvesna. {ta kome detaljno pi{e u opisu poslova i zadataka”. kako smo ve} rekli. U ovakvoj organizacionoj strukturi stav zaposlenih je da postignu ta~nost. U takvim uslovima bitno je posti}i efikasnost poslovanja tj. urednost i efikasnost u svakom sektoru.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 89 jedinstvenog posla koji banka treba da obavi i da njihovom integracijom banka treba da ostvari efikasnost. Ovakva organizaciona struktura ne omogu}ava razvoj i delovanje pojedinaca koji se mogu boriti na na~in koje zahteva jedna konkurentska sredina. relativno stabilna. Zaposleni su time jednostavno upu}eni na takvo pona{anje i po{to su oni pla}eni da rade svoj posao u skladu sa opisima svojih poslova i ograni~avaju se isklju~ivo i samo na svoje poslove i zadatke za koje su eksplicitno odgovorni. Naime. pa odeljenja i slu`be deluju suvi{e svaka za sebe. Svakodnevne rutinske aktivnosti omogu}avaju menad`erima da razviju ekstenzivna pravila i procedure i da upravljaju svakom akcijom i odlukom. odeljenju i poslu. Naravno. po{to detaljni opisi poslova i procedura “otklanjaju” potrebu za samostalnom procenom i prosu|ivanjem. Tako se bez sumnje posti`e uspeh u ostvarivanju efikasnosti poslovanja. Va`ne odluke su ekskluzivna nadle`nost “top menad`menta”. Onog trenutka kada bankarska sredina postane nestabilna. Specijalizacija. Polje doprinosa svakog zaposlenog op{tim ciljevima banke je namerno ograni~eno. Marketing funkcija mo`e biti “podignuta” na isti organizacioni nivo sa ostalim funkcijama (krediti. nepredvidiva. centralizovanog dono{enja odluka i visoko rutiniziranog na~ina izvr{avanja zadataka odnosno obavljanja poslova. postaje bitno “~iji je to posao tj. koji je rezultat prednosti specijalizacije rada. Individualne inicijative su obeshrabrene. Prvi znakovi borbe banke u ovim momentima su izazovi prihvatanja marketing koncepcije i marketing funkcije. centralizacija i formalizacija su prednosti sve dok se banka ~e{}e ne susre}e i ne posluje u vanrednim i izuzetnim okolnostima. efikasno koristiti interne resurse odnosno racionalno se pona{ati i “raditi stvari na pravi na~in”. neizvesna i dinami~na. Nesporno je da funkcionalno orijentisana organizaciona struktura banke “daje” relativno dobre rezultate u uslovima kada je okru`enje relativno stabilno. Visok stepen centralizacije upravljanja ~ini lanac “komandi” suvi{e dugim i dono{enje odluka suvi{e dugo traje.

(2) Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura banke je takva organizaciona struktura koja uva`ava zahteve tr`i{ta i pojedinih tr`i{nih segmenata na koje je banka upu}ena ili namerava da u njih u|e. Pojavljivanje marketing sektora u funkcionalno orijentisanoj organizacionoj strukturi banke ukazuje na tranzitno stanje. dakle napolje. Ako je spoljni pritisak ekstremno intenzivan i ako je evidentno podr`an od korisnika usluga i servisne baze. PREDSEDNIK BANKE Odnosi sa privredom Odnosi sa gra|anima Ulaganja u nekretnine Upravljanje sredstvima Operativno poslovanje Slika 3-12: Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura Prednosti tr`i{no orijentisane organizacione strukture nad funkcionalno orijentisanom organizacionom strukturom banke su: • Organizaciona struktura usmerena je i ‘gleda’ na tr`i{te. tr`i{no orijentisana organizaciona struktura banke omogu}ava primenu strategije banke koja se najkra}e mo`e izraziti: biti na pravom tr`i{tu sa pravim proizvodom i uslugama i u pravo vreme. Kojom }e brzinom banka to prilago|avanje vr{iti. O~igledno je da banka pritom ve} uvi|a potrebu menjanja dosada{njeg pristupa i kre}e ka postepenom ali sporom napu{tanju funkcionalne organizacione strukture i svesno ili nesvesno ~ini napore i prve korake u pravcu tr`i{nog prilago|avanja svoje organizacione strukture. Dakle. i nije okrenuta internim faktorima tj. unutra ka funkcijama banke. one uglavnom i radije respektuju kriterijum efikasnosti nego kriterijum efektivnosti. koji }e na vreme prepoznati te uslove i uvideti potrebu menjanja postoje}e organizacione strukture. [ematski ova organizaciona struktura upro{}eno je predstavljena slikom 3-12.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 90 orijentacija ka efikasnosti ostaje duboko usa|ena. pa kada se donose klju~ne odluke. prvenstveno zavisi od spoljnih uslova i “pronicljivosti” top menad`menta. . funkcionalno orijentisana struktura postaje sve vi{e inkopatibilna sa tr`i{no orijentisanom strategijom banke.

Poslovi pojedinih izvr{ilaca su definisani izrazom o~ekivanih rezultata pre nego zahtevanim akcijama. Takva struktura olak{ava poslovne akcije i odluke koje su potrebne za adaptaciju banke u skladu sa promenama snaga u sredini i da bi se postigla odgovaraju}a efektivnost. Zaposleni shvataju i razumeju u ~emu je njihov doprinos op{tim ciljevima banke. Dakle. Sposobnost razumevanja o~ekuju}eg pona{anja zamenjuju pravila i procedure. Za re{avanje poslovnih problema banke vi{e nije od zna~aja pozicija na verikalnoj skali organizacione strukture banke nego analiza i ekspertiza problema koji se re{ava. sa ovakvim pona{anjem nova tr`i{no orijentisana organizaciona struktura “proizvodi” sasvim nove vrste poslova. decentralizovana i neformalna. Od svakog pojedinca se o~ekuje da iskoristi svaku priliku da zadovolji potrebe korisnika i da na taj na~in ostvari svaki mogu}i interes za banku u poslu. a ne pozicija u hijerarhiji. primarni kriterijum za u~estvovanje u dono{enju odluka je ekspertnost. Istina je da takvi sli~ni poslovi postoje i u funkcionalno orijentisanoj organizacionoj strukturi. Adaptabilan i fleksibilan na~ina pona{anja postaje norma koja se mora po{tovati. Srednji menad`ment tendira da nestane po{to zaposleni po~inju da razumevaju i prihvataju op{te ciljeve banke radije nego ranije funkcionalno orijentisane ciljeve. Tipi~ni poslovi su relativno {irokog horizonta sa prili~nom {irinom individualne diskrecije u dono{enju odluka. Pravilo koje postaje op{teva`e}e je da se koristi svaki izazov za promene i svaki novi na~in u obavljanju poslova je vi{e pravilo nego izuzetak. nestabilnom i neizvesnom sredinom. Dono{enje odluka se vr{i od strane pojedinaca koji imaju potrebnu ekspertnost ‘niz’ celu organizacionu strukturu. . Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura je kompatibilna sa promenljivom. Naravno. ali oni nalaze svoj puni smisao i ekspandiraju}i potencijal tek u nedvosmislenom tr`i{nom pristupu poslovanju i razvoju proizvoda i usluga. koji igraju veoma va`nu ulogu u kreiranju i dono{enju odluka o vrstama proizvoda i usluga banke i na~inu njihovog prezentiranja korisnicima (‘product manager’ i ‘sales representative’). Tr`i{no okrenuta organizaciona struktura banke je relativno nespecijalizovana. Tr`i{no orijentisana struktura ohrabruje zaposlene da rade “prave stvari” da bi bili efektivni. Za tr`i{no orijentisanu organizacionu strukturu je bitno da polazi od potreba korisnika proizvoda i usluga banke i da ima tr`i{no orijentisane sektore i odeljenja sve do najvi{eg nivoa organizacije.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 91 • • • Lanac komandi je relativno kratak sa relativno malo menad`ment pozicija u odnosu na broj koji egzistira u funkcionalnoj organizacionoj strukturi.

pored toga {to mora biti. Uprkos svemu tome. ekspert u svojoj specijalnosti. necentralizovano dono{enje odluka uzima ne{to vi{e napora i vremena pojedinaca. Strategije banke kao {to su ‘relationship banking’ i ‘cross-selling’ zahtevaju isto tako dobro poznavanje nespornih potreba korisnika na tr`i{tu.3. tako re}i. 3. po{to su dominantni poslovi u ovakvoj organizaciji relativno nespecijalizovani. Naravno. Strategija upravljanja performansama organizacione strukture 21) Ibidem. Dalje.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 92 Navodimo samo nekoliko bitnih razlika tr`i{no orijentisane organizacione strukture u odnosu na funkcionalno orijentisanu strukturu banke pregled 3-3.21) Pregled 3-3: Neke karakteristike tr`i{ne i funkcionalne organizacije banke ORGANIZACIONA STRUKTURA POSLOVNE BANKE FUNKCIONALNO ORIJENTISANA Dominantne karakteristike Visoko specijalizovana Visoko centralizovana Visoko formalizovana TR`I{NO ORIJENTISANA Dominantne karakteristike Manje specijalizovana Vi{e decentralizovana Manje formalizovana Sekundarne karakteristike Detaljan opis poslova Duga~ak lanac komandi Funkcionalni sektori Pona{anja usmerena na efikasnost Sekundarne karakteristike Generalni opis poslova Kratak lanac komandi Proizvod/korisnik sektori Pona{anja usmerena na efektivnost Kompatibilna sredina Stabilna. svaki zaposleni. predvidiva. a pove}ana je i mogu}nost gre{aka. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura nije u mogu}nosti da iskoristi sve prednosti ekonomi~nosti koje pru`a specijalizacija poslova. . nepredvidiva neizvesna Dominantne vrednosti Efikasnost i poslovna nefleksibilnost Dominantne vrednosti Efektivnost i markeitng fleksibilnost Cena ko{tanja tr`i{no orijentisane organizacione strukture banke u komparaciji sa funkcionalno orijentisanom organizacionom strukturom je u relativnom gubitku efikasnosti. izvesna Kompatibilna sredina Nestabilna. samo ne{to ve}a efektivnost mo`e sve te nedostatke da lako kompenzira.4. 69. mora poznavati i sve proizvode i usluge koje banka nudi i njihove procedure. str.

dobru vezu sa promenama nego {to se rade sada. 1. fokusira prirodu i pravce organizacione strukture odnosno kakvu organizaciju `elimo. Ovo podrazumeva spremnost banke da na najbolji na~in koristi svoje raspolo`ive resurse u ‘proizvodnji’ svojih proizvoda i usluga. odnosno kako }e banka sti}i tamo kuda je odlu~ila.23) Pregled 3-4: Kriti~ne dimenzije planiranja i efikasnosti i efektivnosti PLANIRANJE I KRITI^NE DIMENZIJE ORGANIZACIONIH PERFORMANSI: Planiranje. izbor i uvo|enje novih proizvoda i usluga. str. 4. 2. . 22) Ibidem. prodor na nova tr`i{ta i nove segmente od interesa za banku. Donnelly-u. pobolj{anja u naporima treba da rezultiraju u pobolj{anju produktivnosti i kori{}enju internih organizacionih resursa banke. 3. 23) Ibidem.22) postoje dve veoma razli~ite i veoma va`ne dimenzije performansi organizacione strukture banke i to: (1) organizaciona efektivnost i (2) organizaciona efikasnost. Zna~i. {to se najbolje vidi iz pregleda 3-4.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 93 Prema J.rezultate (ostvarenje ciljeva). ~iji se kvalitet razlikuje kada su u pitanju organizacione performanse efektivnosti i efikasnosti. kao organizaciona performansa. str. Organizaciona struktura sa dobrim performansama nema potrebe da se menja po{to nije do{lo do bitnih promena u ‘vezi’ banke i okru`enja (banka ima dobru vezu sa okru`enjem odnosno jasnu strategiju) niti do internih pomeranja. usmereno je na: 1. tj. Ovakav pristup banke organizaciji uklju~uje novu strategiju.da se stvari rade bolje 4.da se rade prave stvari.pogled prema vani. 23. U zavisnosti od promena u okru`enju i unutar banke name}e se i potreba menjanja organizacione strukture banke. ~iji je fokus na EFIKASNOSTI.pogled prema unutra. svoje sredine (da ima jasnu strategiju) Dimenzija ‘efektivnosti’ organizacione performanse usmerena je na ‘{ta’ u organizacionoj strukturi banke. Su{tina efikasnosti kao organizacione performanse je ‘da se stvari rade na pravi na~in’. Planski napor u prilago|avanju organizacione strukture banke promenama ima nekoliko kriti~nih ta~aka.da se stvari rade na pravi na~in. 2. 24. Su{tina efektivnosti kao organizacione performanse banke je fokusiranje ‘da se rade prave stvari’. usmereno je na: EFEKTIVNOSTI. 3. Dimenzija ‘efikasnosti’.napore (bolje kori{}enje resursa).H. ~iji je fokus na Planiranje. usmerena je na ‘kako’ u organizaciji.

mo`emo zaklju~iti slede}e: • Sve dok nema promena u okru`enju banke. One su i dalje ‘otporne’ na svaku promenu u domenu finansijskih usluga. koje bi se razlikovale od njihovih dosada{njih . Postoji tesna veza izme|u performansi efektivnosti i efikasnosti organizacione strukture banke. Me|utim. (1) (2) Neefikasno Rasipanje resursa. Neprilago|enost organizacione strukture promenama okru`enja je karakteristi~na za ve}inu na{ih ‘ve}ih’ banaka u sada{njem momentu. ve} i dalje usmeravaju svoje napore na organizacionu performansu “efikasnost” ignori{u}i dimenziju ‘efektivnost’. {tedionice i kreditne ustanove u SAD. Lo{a Rasipanje resursa. ve} pa`nja mora da bude usmerena na “[TA”. Dobra veza sa promenom sredine.tradicionalanih. {to treba imati u vidu prilikom ocene potreba za menjanjem organizacione strukture i strategije usmeravanja njenog razvoja. nema potrebe za dono{enje odluka koje se odnose na “[TA” u organizacionoj strukturi. EFIKASNOST 24) Ibidem. Njihovi menad`ment timovi ne menjaju svoj fokus planiranja i ne prilago|avaju organizacionu strukturu uporedo sa promenom sredine. kao na kriti~nu dimenziju performanse organizacione strukture. koje prikazuje slika 313. odnosno koliko dugo sredina ostaje stabilna. str.24) VEZA EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI: EFEKTIVNOST (rezultati) (napori) Neefektivno Efektivno (3) (4) Efikasno Racionalno tro{enje Racionalno tro{enje resursa.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 94 Na osnovu elemenata navedenih u pregledu 2-4. {to va`i samo onda kada istovremeno nastaju promene u okru`enju i kada pitanje “[TA” postane relevantno. Situacija neprilago|avanja organizacione strukture promenama je karakteristi~na i za mnoge manje privredne banke. Lo{a veza sa resursa. • Problem nije u tome da se nastavi fokusiranje na pitanje “KAKO”. nije to samo na{ “specijalitet”. • Koncentracija na popravke “KAKO” dovoljna je za pre`ivljavanje i skromnu profitabilnost. promenom sredine. veza sa promenom Dobra veza sa sredine. . Naro~itu pa`nju treba obratiti na slede}e ~etiri kombinacije veza efikasnosti i efektivnosti. promenom sredine. 25.

efikasna i neefektivna veza (3). Odr`ava se na tr`i{tu uz te{ko}e. ^etvrta kombinacija . Razmotrene dimenzije organizacionih performansi upu}uju na dva zaklju~ka: • • Prvo. U stvari. raspolaganje ‘vi{kom’ efikasnosti ne}e joj omogu}iti da povrati svoju efektivnost. neracionalno trosi resurse. Druga kombinacija .efikasna i efektivna veza (4). Imaju jasnu viziju svoje budu}nosti i jasnu strategiju.neefikasna i neefektivna veza (1). ali je pri tome neefikasna. ali da je pri tome efektivna. ali ih radi vrlo efikasno. banka nema jasnu strategiju. banka nije prilagodila organizaciju promenama na tr`i{tu i ‘radi pogre{ne stvari’. Ona ‘radi prave stvari’. uo~ava se da nema jasnu strategiju niti dobru vezu preko svoje organizacione strukture sa svojim okru`enjem. banka se sporo prilago|ava promenama u okru`enju i nema rezultata. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar. kada jedna banka po~ne da gubi svoju efektivnost. Pokazuje ozbiljne znakove te{ko}a i ne mo`e se odr`ati na tr`i{tu. Takva situacija mo`e da egzistira u slu~aju kada je tra`nja tako velika ili cena visoka da neefikasnost u poslovanju mo`e da bude kamuflirana preko dobre realizacije i tako apsorbovana na tr`i{tu. str. a efikasnost je potreban uslov za pre`ivljavanje posle dostizanja efektivnosti. To zna~i da banka ima jasnu strategiju i dobru vezu sa svojim okru`enjem.godine. usled izgubljene veze sa promenama u okru`enju. 25) 25) Vidi o ovome detaljnije: Dr Uro{ N. Beograd. Ova veza performansi organizacione strukture predstavlja jednu vrlo frustriranu situaciju. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. tako da racionalno tro{e svoje resurse. 1992. ali veoma efikasno posluje. . Ovaj primer pokazuje da je mogu}e da banka ima neefikasnu organizaciju.neefikasna i efektivna veza (2). Drugo. efektivnost je temelj uspeha. Me|utim. Efikasnost im je na zavidnoj visini. Njihova organizaciona struktura je uvek u adekvatnoj vezi sa efikasno{}u i efektivno{}u. banka ‘radi pogre{ne stvari’ i pritom jo{ ih ne radi dobro.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 95 Slika 3-13: Veza efikasnosti i efektivnosti Prva kombinacija . Ova veza pokazuje da banka nije efikasna ni na mobilizaciji internih faktora odnosno ona je neracionalna i rasipa svoje resurse. 267-269. Ovo su banke kojima se upravlja na najbolji na~in. Posao se obavlja sa velikom efikasno{}u sa kojom to ne bi trebalo raditi. Imaju lidersku poziciju na tr`i{tu i jasnu razvojnu perspektivu. Odnosno. Tre}a kombinacija . Istovremeno. U stvari. Situacija je te{ko odr`iva na du`i rok. “Rade prave stvari” i “na pravi na~in”.

a isto tako i promene koje nastaju u samom poslovnom sistemu banke. kako se to ka`e.go. Ili kra}e. pri ~emu je dobra veza sa promenama u okru`enju temelj poslovne orijentacije i uspeha banke. Da bi banka kao privredni subjekt ostvarila svoje ciljeve u tr`i{noj privredi. Pri tome treba imati u vidu da je efikasnost (racionalni napori izra`eni u tro{kovima) samo normalan preduslov za ostvarivanje efektivnosti (rezultati izra`eni u profitu). ne gube bitke i iz tih okr{aja izlaze ja~i. Rolling Meadows. na poslovni sistem banke deluju mnogobrojni egzogeni i endogeni faktori.4. Da bi banka ostvarila vrhunske performanse. banke koje ostvaruju visoke ili vrhunske performanse.26) Op{ti ekonomski uslovi Tehnologija Pravo i finansije Tra`ioci finansijskih usluga Institucije finansijskih usluga Finansijske usluge KORISNICI FINANSIJSKIH USLUGA Slika br. ona mora obezbediti sinhronizovanu aktivnost u svim segmentima svog poslovanja. 1990. Bankers Publishing Company. str. Fraser and Lyn M. Kada je re~ o bankama. To zna~i da upravlja~ka funkcija postaje dominantna u deregulisanoj 26) Donald R. 18.4. onda su to banke koje ostvaruju natprose~ne rezultate ili. 3-14: Spoljni faktori okru`enja Jasno je da na tr`i{tu opstaju samo oni koji. . STRATEGIJA USPE[NOG UPRAVLJANJA PROMENAMA U BANCI 3. Strategija prilago|avanja banke okru`enju Banka je jedan zaokru`eni poslovni sistem i podlo`an je uticajima okru`enja. smatra se da za to sve ve}u i ~ak presudnu ulogu ima menad`ment tim banke. To se posti`e upravlja~kim mehanizmima u cilju optimizacije ostvarivanja poslovnih ciljeva banke.1. Naime.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 96 Dakle. na poslovni sistem banke uti~u promene koje nastaju u okru`enju. u neprestanoj borbi sa konkurencijom. efikasna i efektivna organizaciona struktura banke je preduslov uspe{nog poslovanja. Fraser: Evaluting Commercial Bank Performance A Guide to Financial Analysis. Faktori koji uti~u na institucije finansijskih usluga prikazani su slikom 3-14. 3. Illinois.

ali i centralne banke i kontrolnih institucija. (2) reorganizovanje jedne banke. {to je jedan od zna~ajnih elemenata upravljanja rizikom. Otuda kvalitet i struktura menad`ment tima banke zaslu`uju posebnu pa`nju u prvom redu deoni~ara banke. 28) Ibidem. Odnosno. Donnelly and Steven J. Proces upravljanja promenama Proces upravljanja promenama mo`e biti onoliko uspe{an koliko i same promene. (4) primena procesa strategijskog planiranja i (5) popravljanje performansi zaposlenih. 55.3. onda tim gubi sve pozicije da dalje obavlja tu funkciju. pa je zato strategija upravljanja promenama jedan od va`nih faktora ~ijom kontrolom mora ovladati menad`ment banke. Strategija upravljanja promenama Promene u novom bankarskom okru`enju su faktor broj jedan tr`i{nih uslova u savremenom privre|ivanju banke. Homewood. 51-52. Dow Jones-Irwin. konkurencija itd. ekonomske. 3. Upravljanje promenama je ve{tina koju menad`eri banke moraju savladati. a to je: (1) spajanje kultura dveju banaka. Strategija upravljanja promenama treba da glasi: da se banka u ostvarivanju svojih ciljeva nastoji prilagoditi eksternim promenama uti~u}i svesno i aktivno na interne promene. 27) James H.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 97 finansijskoj sredini. mora imati jasne i precizne odgovore na sr` eksternih ili internih promena: kako reagovati na promene i kakvu strategiju pri tome primeniti. Illinois. Skinner: The New Banker Develop Leadership in a Dynamic Era. str. menad`ment tim banke. Pri tome je korisno znati da promene nastaju kako u eksternoj tako i u internoj sredini banke. (3) razvijanje prodajne i tr`i{ne orijentacije. Upravljanje promenama je proces koji uklju~uje pet faza koje ilustruje slika 3-15. str. . Promene u okru`enju su kriti~ni element i izazov menad`mentu banke. Efektivnost upravljanja procesom promena zavisi od sposobnosti menad`ment tima da ‘u hodu’ menja sopstvena znanja. Naime. banka mora imati jasno definisanu strategiju. Me|u zna~ajnije promene u eksternoj sredini mogu se ubrojiti: tehnolo{ke. pravne. sposobnost i ume{nost i efekte pojedinih delova banke i banke kao celine. Ako se pri tome jasno defini{e strategija banke.godine. poslovna filozofija itd. njome se omogu}uje strategijski odgovor na promene.4. 27) Za upravljanje promenama.4. 28) 3. na temelju teku}ih informacija o ostvarivanju planiranih ciljeva. 1989. ako menad`ment tim nije u stanju da defini{e odgovaraju}u strategiju i primeni je na promene. U zna~ajnije interne promene spadaju: organizaciona struktura. novi menad`ment tim.2.

(2) revizori i kontrolori skre}u pa`nju na neadekvatan kreditini portfolio . . Id e n tifik a c ija z a s tu p a n je i 2 . ili pak obeju. Druga faza je prihvatanje promena i tra`enje na~ina da se one primene i izvr{i preorijentacija postoje}eg pona{anja i aktivnosti banke. ne}e se u ovom kontekstu dogoditi ni{ta. Jedna od 29) Ibidem. Prva faza procesa upravljanja promenama nastaje pod pritiskom eksternih ili internih snaga za promenama. Ukoliko menad`ment tim ne podr`i nu`nost promena. P r im e n a i p ro c e n a P R IH V A T A N J E P R O M E N E Slika 3-15: Proces upravljanja promenama 29) Prve tri faze procesa usmerene su na identifikaciju i dijagnostiku potreba za promenama. D ija g n o z e i p o tv rd e 4 .sele svoje poslovanje u druge banke .konkurencija. i da moraju u~iti novo. str. neadekvatno i neprimenjivo. i shvatanja menad`menta da su promene potrebne. 62.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 98 S N A G E P R O M E N A (e k s te rn e i in te rn e ) 1 . Naime. dok preostale dve faze fokusiraju primenu i prevazila`enje otpora promenama. Iz b o r i o b a v e z a 5 . nedovoljno. da je ono {to oni u tom momentu znaju. In te rv e n c ija i p re o rije n ta c ija 3 . jer u suprotnom mo`e nastati vi{e {tetnih posledica za banku. Stoga je od posebnog zna~aja uloga menad`ment tima.krediti sa gubicima i (3) klju~ni rukovodioci podnose ostavke. menad`ment tim i zaposleni u banci moraju shvatiti. kao {to su: (1) dobri komitenti i klijenti napu{taju banku .

Otpor i minimiziranje otpora promenama u banci 30) Ibidem. Tre}a faza uklju~uje dijagnozu svih simptoma problema i zahteva od menad`menta da potvrdi da problemi promena fakti~ki egzistiraju.ciljevi Strukturni ciljevi Kadrovski ciljevi Slika 3-16: Osam nivoa napora ciljnih promena 30) Peta faza je kona~na faza i uklju~uje primenu i procenu re{enja da bi se otkrile gre{ke izbora i otpori promenama. ^etvrta faza obuhvata izbor re{enja ranije dijagnozom utvr|enog problema i stvaranje obaveze za one koji to moraju primeniti. 79. Ovde se mora i}i duboko u su{tinu promena celokupnog poslovanja banke i na utvr|ivanje konkretnih specifi~nih ciljeva promena u banci. pri ~emu se moraju utvrditi i kriterijumi za merenje ostvarenja postavljenih ciljeva. Zato ova faza zahteva skupljanje informacija. Pri tome se mora ra~unati na faktor vreme. Menad`ment tim ne mo`e proceniti efektivnost promena bez utvr|ivanja konkretnih.4.4. teku}e i istorijske informacije i direktno posmatranje pona{anja na radnim mestima. 3. mi{ljenja klju~nih rukovodilaca. Izvr{avanje toga zadatka mogu}e je sprovesti na osam nivoa. kao {to to pokazuje slika 3-16: Nizak nivo Visok nivo Prvi nivo: Drugi nivo: Tre}i nivo: ^etvrti nivo: Peti nivo: [esti nivo: Sedmi nivo: Osmi nivo: Organizaciona struktura (poslovi i odelenja) Poslovna politika i procedura Kadrovska politika i procedura Ocena i popravka radnih performansi Pona{anje izme|u grupa Pona{anje u okviru grupa Pojedina~na pona{anja Pona{anja pojedinih grupa . Menad`ment tim svestan toga treba da povede efikasnu akciju u cilju definisanja potreba za promenama i upoznavanja sa ~injenicama. pa ~ak i {tetno. koje mora biti odgovaraju}e da bi se primenila izabrana re{enja. isticanje razlika u mi{ljenju.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 99 realnih opasnosti je da se u banci poku{aju tra`iti odgovori i re{enja u primeni promena na stari tradicionalni na~in. str. specificnih ciljeva (koji se utvr|uju u ~etvrtoj fazi). da je odr`avanje pozicije ‘status quo’ neprihvatljivo. kao {to su: mi{ljenje kolektiva. .

(2) Nedostatak poverenja. znaju da ljudi ~esto imaju otpor promenama. odluke i uverenja bila pogre{na. dok promene na koje oni ne uti~u. neki ljudi strahuju od gubitka mo}i. Kada strahujemo od gubitka. Po{to zaposleni u banci gledaju na promene – njihove namere. Bankari. da postoje ~etiri naj~e{}a razloga otpora promenama i to: 31) (1) Sopstveni interes. . prijateljstva i presti`a. U bankama gde je veliko nepoverenje u upravlja~ki tim. posebno ako promene zahtevaju razvoj novih ve{tina. and Steven J. (4) Mala tolerancija promena. Smatra se da upla{ena osoba razmi{lja samo o svom interesu kada daje otpor promenama. mo`e se desiti veliko nerazumevanje. To je obi~no onda kada ljudi potpuno ne razumeju za{to se promene de{avaju i kakve su implikacije.Developing Leadership in a Dynamic Era. ali su emotivno nemo}ni da u~ine tranziciju. smatraju skuplje. Illinois. oni im onda jednostavno daju otpor. Skinner: The New Banker . Jr. U njihovom inciranju promena vide pozitivnije rezultate. Mnogi menad`eri procenju da su potrebna neophodna uskla|ivanja sa promenama i da su njihova ranija pona{anja. Umesto samopouzdanja da }e zaposleni imati otpora prema promenama ili reagovati na pojedina~an na~in. 84-86. Ljudi mogu jasno da razumeju da su promene neophodne. mi razmi{ljamo o sebi i o tome {ta }emo dobiti. Da li }e promene uklju~iti samo dodatnu obuku ili }e zna~iti totalnu reorganizaciju banke. Kulture u mnogim bankama u realnosti su kolekcija subkultura ili ‘klanova’.godine. 31) James H. Sumnje u menad`ment tim se ponovo pojavljuje kao barijera efektivnom upravljanju bankom u deregulisanoj sredini. Ljudi }e dati otpor promeni ako oni strahuju da }e izgubiti ne{to {to vredi. Nepoverenje se ~esto bazira na drugim faktorima nastalih tokom godina kao ‘dobra’ zasluga menad`ment tima. 1989. (3) Razli~ite procene. Interesi banke i saradnika nisu prioritetniji. Smatra se. potencijalne konsekvence i njihov uticaj – razli~ito. Donnelly. oni ~esto imaju razli~ite procene situacije. Mala tolerancija promena je mogu}a i kod menad`era. slobode u dono{enju odluka.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 100 Promene u bankama izazivaju racionalne i iracionalne otpore od strane zaposlenih. str. bolje je da se u|e u su{tinu razloga otpora promenama. kada se predla`u promene. koje su se razvile tokom mnogo godina i imaju jak uticaj na to da banke ostanu tradicionalno organizovane. koji imaju otpora prema promenama da bi spasili obraz. Dow Jones-Irwin Homewood. kontrole nad resursima. koji poku{avaju da izgrade prodajnu orijentaciju.

suprostavljaju}i jedno odeljenje drugom i sa obezbe|ivanjem krivih informacija. Zaposleni mogu da budu manipulasani sa informacijama koje dobijaju. Komunikacija i edukacije poma`e u pripremi ljudi za promene. (4) Pregovaranje i saglasnost. ukazivanje na neophodnost i logiku promena. Imaju}i u vidu ljude na koje }e promene uticati. mogu pomo}i u dizajniranju i implementaciji stih. koji se koriste u razli~itim situacijama i u raznim kombinacijama:32) (1) Edukacija i komuniciranje. Kanalisanje puta. dodeljivanjem lo{eg posla i gubitkom privililegija. kada znaju da su strah i zabrinutost u srcu svih promena. Veoma dobar na~in za minimiziranje otpora promenama je da po~ne borba sa njim pre nego {to otpor nastanae. da budu dobri slu{aoci. str. S druge strane. ali i stalno informisanje svih tokom celog vremena. da je otpor promenama jedan prirodan ljudski odgovor i da se moraju preduzeti koraci za miniziranje otpora. povr{nim promenama.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 101 Uspe{no upravljanje promenama u banci podrazumeva spoznaju. lo{e implementirane promene ne}e rezultirati u promenama. da ukazuju na va`nost promena itd. 86-87. Razumljivo je da ovakva pona{anja su rizi~na i pove}avaju verovatno}u ve}ih problema na putu promena i pove}avaju nepoverenje u menad`ment tim banke. da promene budu podr`ane. oni }e promene vi{e respektovati i obi~no im davati manji otpor. pomo}i }e pove}anju njihovog doprinosa promenama. Minimiziranje otpora mo`e da smanji vreme potrebno za promene na prihvatljivo ili tolerantno. Ljudi moga da kooperiraju kada im se 32) Ibidem. Zaposleni mogu uvek da budu naterani na prihvatanje promena sa pretnjom gubitka posla. zaista mo`e smanjiti otpor promenama. (5) Eksplicitne i implicitne korekcije. . Kriti~ni momenat u implementaciji je. kratkoro~nim promenama i iskrivljenim promenama. Diskusije i analize ~esto mogu da pomognu menad`erima iz razli~itih funkcionalnih odeljenja banke da identifikuju ta~ke pregovaranja i saglasnosti. Reduciranje otpora mo`e se ~esto posti}i i kroz pregovore. redukcijom promotivnih prilika. (6) Manipulacija i kooperacija. (2) U~e{}e i uklju~ivanje. Ako ljudi ose}aju da njihova pona{anja i ideje se uklju~uju u napore za promenama. Minimiziranje otpora promenama mo`e se posti}i raznim brojnim metodama. To je naro~ito va`no za menad`ere da su spremni da daju podr{ku i pomognu opremom promene. (3) Oprema i podr{ka. Menad`eri treba da poka`u interes za saradnike.

Dr Uro{ N. Edited by: William H. 14. 1986. Culliton: The Concept of Marketing mix. Ekonomski fakultet . Buell. Savremena administracija.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Beograd. Jr. Planning and Control. Englewood Cliffs.. Baughn. u knjizi: The Bankers” Handbook. 1970. Beograd. Storrs and Charls E. Johnson. New York. Leonard L. Illinois. Dow Jones-Irwin. Homewood. Berry and Thomas W. 1988. James H. 13. Walker. Homewood. 1983. 3.A Strategy Vision.dr Mom~ilo Milisavljevi}: Marketing.. E. izlaganje prvo 4. 8. 12. 1989. 1992. Philip Kotler: Marketing Management Analysis. Illinois. Sinkey. Illinois. Free Press. godine 2. Tobia and John W. 1979. Bonoma: The Marketing Edge: Making Strategies Work. 11. Inc. McGraw-Hill Book Company. 7. Dow Jones-Irwin Homewood.P. New Jersey. Jr.Tanjug. Eileen M. John Wiley and Sons. Illinois. E. Bank Administration Institute. 1982. Prentice-Hall. 1989. M. Friars and Robert N.godine. 1980. J. Skinner: The New Banker Developing Leadership in a Dynamic Era. Scheuing and K. Tregoe. Donnelly. edited by V. James H. redaktor: prof. 1980. 9.. u Handbook of Modern Marketing. Prof. Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic Position. Englewood Cliffs. New Jersey. LITERATURA: 1. Thomas I.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 102 daju glavne i vidljive uloge u dizajniranju i implementaciji promena. Philip Kotler: Marketing Management Analysis. and Steven J. Dow Jones . ]ur~i}: Marketing poslovne banke. Planinng and Control. Joseph F. A. Homewood. Thompson: Marketing Financial Services . E. New York. MacMillan Publishing Company. Upravljanje marketingom. . Gaida: Profitable Service Marketing. New York.Irwin. Fourth Edition. Donnelly. Ove metode su vrlo rizi~ne i imaju visoku verovatno}u ‘ga{enja vatre’ dodavanjem ulja u dugom roku. Third Edition. 1985. 1985. Inc. Dow Jones . grupa autora. Third Edition. Zimmerman: Strategy and Resource Allocation. New York. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solutions. Dr Benjamin B. dr Mom~ilo Milisavljevi}. 1987.Irwin. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar. 5. Thomas V. 10. Jr. Fourth Edition. Chicago. Dr Peter M. Prentice-Hall.W. 6.

STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 103 15. American Bankers Association. Massachusets. Washington. American Bankers Assotiation. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. 18. Rosella Bammister: Financial Planning for Bankers. 1984. 19. . Emmanuel N. Washington. 1990. Giroux and Peter S. Bankers Publishing Company. William V. 1981. 17. White: Strategic Planning for Bankers. Rose: Financial Forecasting in Banking. Illinois. Fraser and Lyn M. New York. 1984. Preager. UMI Research Press. Donald R. Gary A. 1986. Rolling Meadows. Fraser: Evaluting Commercial Bank Performance A Guide to Financial Analysis. 16.

DEO DRUGI UPRAVLJANJE BILANSIMA I KAPITALOM BANKE S a d r ` a j d r u g o g d e l a: • Upravljanje bilansom i agregatima banke • Upravljanje prihodima i rashodima banke • Upravljanje kapitalom poslovne banke .

da poma`u menad`ment timu banke u ostvarivanju profitabilnog poslovanja banke. pored neophodnog uslova za osnivanje banke. Kako su za svaku banku va`ni kamatni prihodi. izlaganje u ovom delu knjige je dato u tri glave: • upravljanje bilansom i agregatima banke. Ina~e. Za uspe{no i stabilno poslovanje banke. izvori ili obaveze u bilansu stanja banke predstavljaju dati poslovni miks pasive. Upravljanje bilansom stanja predstavlja najva`niji segment upravljanja finansijskim resursima i agregatima banke. bilansi stanja banke. bitan elemenat je upravljanje kapitalom banke. Preko bilansa uspeha iskazuju se kamatni prihodi i rashodi i nekamatni prihodi i rashodi banke. koji zajedno formiraju neto kamatne prihode ili neto kamatnu marginu. Upravljanjem poslovnim miksom aktive i pasive menad`ment tim banke uti~e na likvidnost. tako su va`ni i kamatni rashodi. koji u~estvuju u ukupnim prihodima preko 80%. i • upravljanje kapitalom poslovne banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 105 Napomene uz sadr`aj drugog dela knjige Efikasno i efektivno finansijsko upravljanje bankom vr{i se preko nekoliko formalnih i neformalnih bilansa. da apsorbuje eventualne kreditne gubitke nastale tokom redovnog poslovanja. Zato banka mora kontinuirano odr`avati potreban nivo kapitala. • upravljanje prihodima i rashodima banke. bilansi uspeha banke (prihoda i rashoda banke). analiza i izve{taja o poslovanju banke. Upoznavanje sa ovom materijom. Naime. drugi pak iamju za svrhu. pre svega. To su. Dok jedni slu`e za javnost i kontrolne institucije. da kapital posebno deoni~ki. analize poslovanja i poslovni izve{taji banke. Preko bilansa stanja izra`avaju se stanja resursa (izvora sredstava) i stanja agregata (plasmana sredstava) banke kao rezultata promena za odre|eni period. ima i tri slede}e funkcije: da {titi {tednju i depozite od eventualnog bankrota banke. pored navedenih bilansa. a kamatni rashodi merilo funkcije obezbe|enja izvora sredstava. dok plasmani ili imovina banke predstavlja dati poslovni miks aktive. solventnost i profitabilnost banke. i da zadovoljava propisane minimalne standarde adekvatnosti kapitala. Kamatni prihodi su merilo uspe{nosti kreditne aktivnosti banke. Upravljanje prihodima i rashodima banke ima za svrhu ostvarenje ciljne profitabilnosti banke. . stabilnost i propisane uslove. da se podsetimo. kako bi obezbedila sigurnost.

UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 106 Bilans postoji svakog trenutka. UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE OKVIR ^ETVRTE GLAVE: • • • • Upravljanje Upravljanje Upravljanje Upravljanje bilansnom strukturom banke bankarskim resursima i agregatima izvorima – obavezama banke imovinom – sredstvima banke . treba ga iskoristiti! GLAVA 4.

na nivou sistema poslovnih banaka i na nivou bankarskog sektora. Second Edition.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 107 4. Bilansi mogu biti na nivou jedne banke.1) Upro{}eno re~eno. koja ozna~ava dvostranu vagu.godine. stopa rezerve likvidnosti.1. po{to }emo se tim pojedina~nim problemima baviti u nastavku teksta u okviru ove glave. po{to se apsolutne i strukturalne promene odra`avaju u apsolutnim iznosima na profit banke i stabilnost njegovog ostvarivanja. Mergers. and Acquisitions – The Fair Value Approach. Ina~e. Bilans i bilansna struktura banke Bilans banke je pregled njenih finansijskih pozicija tj. sredstava u aktivi i obaveza u pasivi.1. francuski izraz za bilans je tako|e “bilan”. U ovome se i nalazi obja{njenje za zna~aj upravljanja sredstvima i obavezama banke. Valuations. koji pokazuje samo kreditne i ostale funkcionalne plasmane na strani aktive i izvore sredstava kojima se pokrivaju navedeni plasmani na strani pasive. U engleskoj odnosno anglosaksonskoj literaturi taj izraz je “balance” odosno “balance sheet”. UPRAVLJANJE BILANSNOM STRUKTUROM BANKE 4. stopa solventnosti. 2) Zabiholah Rezaee: Financial Institutions. Naro~ito su pogodni za operativno poslovanje. nema~ki “bilanz”. potrebno je koristiti tzv. te deoni~kog kapitala kao posebnog oblika izvora sredstava. Na osnovu bilansa banke mo`emo dobiti niz korisnih informacija za upravlja~ke potrebe menad`met tima banke. ta~no i nename{teno bilans stanja i bilans uspeha. Za sada se ne}emo upu{tati detaljnije u na~in i metodologiju izra~unavanja ovih koeficijenata. Mi }emo ovde analizirati bilans na nivou banke. 218-219. a slede}i koeficijenti mogu slu`iti kao kontrolni pokazatelji:2) • • • • • • stopa gotovine. New York. oblikuju}i tako svakodnevno. John Wiley & Sons. str. stopa kreditiranja. neto bilans banke. i stopa kapitala. italijanski “ bilancio”. banka prima depozite vode}i ih kao obavezu banke i ‘proizvodi’ kredite vode}i ih kao sredstva banke. . 2001. 1) Re~ BILANS je latinskog porekla i poti~e od re~i “bilan”. kao pogodno oru|e za upravljanje bilansnom strukturom banke.1. Da bi bilans banke bio {to pogodniji za analiti~ki pristup upravljanju pozicijama u bilansu banke. stopa likvidnosti.

ako su ro~no i valutno izbalansirane vrednosti aktive i pasive. Pored ove strukture. strana 27. Ro~na uskla|enost bilansa garantuje pokrivanje rizika nelikvidnosti. Deoni~ki kapital UKUPNO: 44% 30% 11% 7% 8% 100% Za bilans banke je bitna ravnote`a i ro~na uskla|enost. Sinkey. Depoziti po vi|enju 3. po{to bilans banke u svakom momentu pokazuje stanje izvora i plasmana banke. solventnost banke se bilansno iskazuje preko deoni~kog kapitala i rezervi. Valutna uskla|enost aktive i pasive garantuje pokrivanje valutnog rizika usled promene valutnog kursa. Ako banka prihodima pokriva tro{kove. Prose~na struktura konsolidovanog bilansa na{ih banaka na dan 31. 1989. Plasmani u hartije 3. godinu. Nau~na knjiga. 4) 3) . S obzirom da ne raspola`emo drugim podacima. Krediti i diskonti 2. dati su podaci iz zbirnog konsolidovanog bilansa banaka sa aspekta ro~nosti – kratkoro~na i dugoro~na aktiva i pasiva.5) Ibidem.3) Tipi~na struktura bilansa jedne banke srednje veli~ine u razvijenoj tr`i{noj privredi (SAD) data je u pregledu 4-1. Likvidna aktiva 4. godine prikazana je u pregledu 4-2. 5) Podaci navedeni iz Biltena Narodne banke Jugoslavije za 1999. Samo desetak godina ranije. MacMillan Publishing Company. Joseph F. data je i struktura bilansa komunalne banke i velikih banaka nov~anih centara (“money centar banks”). godine. Depoziti i obaveze na nov~anom tr`i{tu 4. ~ime se brani stabilnost poslovnog sistema banke. Beograd. Po{to je banka profitno orijentisana institucija.4) Pregled 4-1: Tipi~na struktura bilansa banke AKTIVA 1.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 108 Osnovni smisao bilansa banke je omogu}avanje uvida u strukturu i su{tinu svakodnevnih a posebno va`nijih poslovnih operacija i poslova banke. strana 135. Third Edition. To se naro~ito odnosi na poslove mobilizacije depozita i odobravanja raznih vrsta kredita. Ostale obaveze 5. ta struktura je izgledala znatno duga~ije. Jr. godine strana 134-135. perfektno uravnote`en bilans banke zahteva da se likvidnim rezervama pokrije rizik neblagovremenog pla}anja.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. 1990. Oro~eni depoziti 2. Kona~no. Ostala aktiva UKUPNO: 60% 27% 3% 6% 4% 100% PASIVA 1. maksimiziranje profita posti`e se na osnovu optimalnog obima i strukture izvora i plasmana i maksimiziranjem razlike izme|u nivoa prihoda i tro{kova banke. 12. New York. Uravnote`enim bilansom banke smatra se. Vidi o tome detaljnije: Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Gotovina 5. 1992.

Nema~ka. Za analiti~ki pristup analizi bilansa banke. Naravno. Ostali delovi aktive UKUPNO: 35. Ranije smo videli kakva je strukturalna kompozicija jedne komercijalne banke u razvijenoj tr`i{noj privredi. poslovnim firmama i dr`avnim institucijama i u formi hartija od vrednosti.9% 56. {to se u banci ra~uni glavne knjige treba da dnevno bilansiraju. Ova finansijska sredstva su prete`no u formi kredita doma}instvima. Japan). dok ra~unovodstvo banke mora biti stalno a`urno i uredno.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 109 Pregled 4-2: Struktura konsolidovanog bilansa na{ih banaka AKTIVA 1. Ostali delovi pasive 4. poslovnih firmi i dr`avnih institucija po osnovu depozita po vi|enju i oro~enih depozita. Osnovni identitet bilansa izra`ava se relacijom: SREDSTVA = OBAVEZE + NETO VREDNOST Za razliku od proizvodnih preduze}a.0% 15.2% 100% Aktuelni podaci o ro~noj i strukturalnoj uskla|enosti bilansa banke obezbe|uju se preko bankarskog ra~unovodstvenog i bankarskog informacionog sistema. U na{im uslovima tu ukupnu a`urnost posti`u neke manje privatne i me{ovite banke. to je u banci POTRA@UJE. .7% 100% PASIVA 1.4% 7. {to zna~i da banka treba da ima dnevno bilans stanja i bilans uspeha. Dugoro~ni izvori 3.1. Najve}i deo obaveza odnosno pasive poslovne banke sastoji se od potra`ivanja doma}instava. bilans poslovne banke se sastoji uglavnom od finansijskih sredstava umesto od fizi~ke aktive. koji se razlikuju od ra~unovodstvenog sistema preduze}a. Bankarski ra~unovodstveni sistem razlikuje se od ra~unovodstvenog sistema preduze}a i po tome6). Kapital banaka UKUPNO: 28. potrebno 6) Bankarski ra~unovodstveni sistem razlikuje se od ra~unovodstvenog sistema u privredi: ono {to je u kontnom planu privrede DUGUJE. ra~unovodstveni sistem u privredi mo`e da trpi i odre|enu nea`urnost. ovakvu brzinu posti`u dobro organizovane. Pored ovoga. Kratkoro~ni plasmani 2. zatim ono {to je u privredi POTRA@UJE. Kratkoro~ni izvori 2. dok velike dru{tvene banke imaju a`urne samo neke od segmenata poslovanja banke (na primer: poslovanje sa gra|anima). tehni~ki i kadrovski opremljene banke u razvijenim tr`i{nim privredama (SAD. Upravljanje bilansom poslovne banke Upravljanje bilansom banke podrazumeva poznavanje kompozicije njenog bilansa i me|usobnog odnosa ra~una u njenom bilansu.2.9% 55. 4.9% 0. Dugoro~ni plasmani 3. to je u banci DUGUJE.

. ali i na smanjenje svog profita. Veli~ina i kompozicija bilansa banke su va`ne zbog njihovog efekta na rizik (varijabilnost prinosa) i na prinos (profitabilnost).godine. MacMillan Publishing Company. tre}a karakteristika banke je da ima visok stepen finansijskog leverid`a i visok multiplikator deoni~kog kapitala. Ovakva banka uti~e na smanjenje rizika. O ovome }e biti re~i u kasijem izlaganju. Rezultati sumirani u pregledu 4-3 su posebno va`ni za proces dono{enja odluka od strane menad`ment tima banke. Ovo dovodi do toga da banka mora da bude likvidna i tako smanjuje rizik ali i prinos. banka `eli da udovolji i tra`nji za kreditima. Pregled 4-3: Implikacije strukture bilansa na uspeh banke GLAVNE KARAKTERISTIKE BILANSA KOMERCIJALNE BANKE 7) Implikacija na banku: Karakteristike Va`nost Rizik Prinos 1 Malo fiksne ili fizi~ke Nizak stepen poslovnog Smanjuje Smanjuje aktive leverid`a rizik prinos 2. Znatni iznosi Zahtevi da banka bude Smanjuje Smanjuje kratkoro~ne pasive likvidna rizik prinos (depozita) 3. 1989. Primera radi. Drugi slu~aj. ako banka `eli da pove}a svoju profitabilnost. Kona~no. One ukazuju na uticaj upravlja~kih odluka menad`ment tima i promena okru`enja banke. Jedan od takvih pokazatelja odnosa jeste finansijski leverid` banke ili finansijski oslonac (‘financial leverage’). str. Va`nost i implikacije strukture bilansa banke i navedene tri karakteristike bilansa date su u pregledu 4-3. To se mo`e izraziti kao iznos duga odnosno depozita.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 110 je poznavanje i razumevanje internih odnosa me|u bilansnim ra~unima. ali pove}ava i prinos. 26. Efekat takvog pona{anja mo`e biti ili ve}a likvidnost a manja profitabilnost. New York. mora imati odgovaraju}i stepen likvidnosti da udovolji tra`nji za povla~enjem depozita. Jr. Isto tako. va`na su tri pravca akcije: (1) pove}anje njenog operativnog 7) Joseph F. kada banka ima zna~ajne depozite. Sinkey. Banka pove}ava rizik. Third Edition.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Znatni iznosi Visok stepen Pove}ava Pove}ava sredstava koji se odnose finansijskog leverid`a rizik prinos na kapital banke Prvi slu~aj ukazuje na male {anse banke koja ima malo fiksne aktive i nizak poslovni leverid` da uve}a svoj profit. ili ve}a profitabilnost a manja likvidnost. koji se koristi za finansiranje aktive banke.

UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 111 leverid`a pribavljanjem vi{e fiksne aktive. Upravljanje kapitalom 2. 1989.Porez Politike za ostvarivanje ciljeva: 1. Third Edition. koje izme|u ostalog. Upravljanje razlikom kamate i provizijama 4. Joseph F. Ovo je konzistentno pravilo u finansijskoj teoriji o osnovnoj ceni odnosno riziku prinosa: ve}i prinos na sredstva povla~i sa sobom ve}i rizik. str.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. ali i manje {anse za visok profit. 10) Prva faza (Op{ta) Upravljanje aktivom Upravljanje pasivom Upravljanje kapitalom Upravljanje pozicijom rezervi pasive Upravljanje op{tom ili kreditnom pozicijom pasive Upravljanje dugoro~nim dugom Upravljanje kapitalom Druga faza (Specifi~na): Upravljanje pozicijom rezervi Upravljanje likvidno{}u Upravljanje investicijama Upravljanje kreditima Upravljanje fiksnom aktivom (Uklju~uju}i i vanbilansne aktivnosti) Tre}a faza (Izve{taj o generisanju bilansnih prihoda i tro{kova) Profit = Prihod . Upravljanje vanbil. ve} i sa aspekta regulatornih i kontrolnih institucija dr`ave. Tako su regulatorne institucije u SAD (FED. MacMillan Publishing Company.Op{ti tro{kovi . (2) smanjenje njene likvidnosti i oslanjanje na ‘kupovinu’ likvidnosti ili jednostavno smanjivanje svoje likvidnosti bez poku{avanja upravljanja obavezama i (3) pove}avanje njenog finansijskog leverid`a uz oslanjanje na ve}u aktivu i/ili na smanjenje svoje kapitalne baze. 9) Skra}enice FED. Sinkey. Jr. Slika 4-1 prikazuje proces upravljanja bilansom banke u tri faze. 27. Kontrola op{tih tro{kova 5.aktivnostim a 3. FDIC)9) Ibidem. New York. Upravljanje porezima 6.Tro{kovi kamata . 8) U regulisanoj sredini je manji rizik. imaju federalnih kontrolnih agencija u SAD 10) 8) . str. OCC. Svaka od ovih akcija }e dovesti do varijabilnosti profita banke odnosno do pove}anja rizika. 28. Upravljanje likvidnomm banke Slika 4-1: Upravljanje bilansom banke u tri faze Upravljanje bilansom banke nije zna~ajno samo sa aspekta menad`menta banke (profita) i deoni~ara (dividende). OCC i FDIC su po~etna slova naziva federalnih intucija u SAD. godine.

Kao rezultat promena.rezultate i posledice upravljanja bilansom banke. Upravljanje portfolio strukturom bilansa Upravljanje portfolio strukturom banke predstavlja odgovaraju}u portfolio alokaciju resursa banke. ostvaruje se rizikom uslovljeni profit. od primarnog je zna~aja poznavati relacije izme|u: • • • • strukture aktive i strukture pasive. ukupnu pasivu (obaveze) i kapital banke. da bi zadovoljio i deoni~are i regulatorne institucije. Za upravljanje bilansnom strukturom banke. pojedinih pozicija aktive u odnosu na pozicije pasive. Tre}a faza upravljanja bilansom usmerena je na podru~je generisanja prihoda i tro{kova banke. Upravljanje bilansnom strukturom i odnosima aktiva pasiva. Prve primene su se ogledale u formi linearnih i kvadratnih modela programiranja. Maksimiziranje profita treba da se ostvari navedenim politikama za ostvarivanje ciljeva (profita i dividende). 4.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 112 primarno zainteresovane za sigurnost i ~vrsto}u odnosno o~uvanost bankarskog sistema odnosno.1. da imaju adekvatnu likvidnost i adekvatni kapital. banke mogu o~ekivati da nastave da rade ono {to su radile u pro{losti tj. Me|utim. Druga faza upravljanja bilansom je vi{e specifi~na i u fokusu upravljanja su posebni delovi u okviru tri navedene celine op{teg pristupa upravljanju bilansom banke uklju~uju}i i vanbilansne aktivnosti. Uvid u rezultate poslovanja banke preko izve{taja o poslovanju (o profitu i gubicima) ukazuje na simptome performansi bilansa banke. pojedinih pozicija odnosno grupa pozicija pasive. koja se odnosi na krajnje ishode . ono {to je dozvoljeno bankama. a ukupna aktiva na propulzivnu snagu banke. ~iji je krajnji cilj uspe{nije upravljanje rizikom banke. Da se podsetimo. da dr`e samo dozvoljen iznos fiskne aktive uz tra`enje od njih. Upravljanje bilansom banke ili bilansnom strukturom banke ili portfolio upravljanje ima svoje upori{te u modernoj portfolio teoriji. iako elegantni. ovi modeli. . Njihova glavna vrednost proiza{la je iz njihove pronicljivosti.3. za rizik. pokazali su se previ{e restriktivni i kompleksni za prakti~nu upotrebu. koja se razvila sredinom 50-tih godina. ukupna pasiva bilansa banke ukazuje na obim mogu}nosti banke. prva faza upravljanja bilansom je op{ta faza i akcenat je dat na ukupnu aktivu (sredstva). Kao {to se vidi na slici 4-1. pojedinih segmenata odnosno portfolija aktive.

AKTIVA REZERVE BANKE PASIVA DEPOZITI .UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 113 Polaze}i od jedne sasvim upro{}ene {eme bilansa poslovne banke. AKTIVA 1/3 Portfolio kredita 1/3 Portfolio hartija od vrednosti 1/3 Portfolio rezervi. itd.PO VI\ENJU KREDITI .ORO^ENI HARTIJE DUGORO^NI DUG FIKSNA AKTIVA DEONI^KI A A Slika 4-3: Hipoteti~ka struktura bilansa banke . odgovaraju}u srazmeru plasmana u kredite i hartije radi odr`avanja zadovoljavaju}eg nivoa likvidnosti i profitabilnosti banke. odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi. fiksne aktive i PASIVA Depoziti po vi|enju 1/2 Oro~eni depoziti 2/5 Deoni~ki kapital Slika 4-2: Idealna bilansna struktura aktive i pasive Sa stanovi{ta upravljanja rizikom banke. odgovartaju}i odnos oro~enih depozita prema depozitima po vi|enju. njena idealna vrednosna struktura aktive i pasive u savremenim uslovima prikazana je na slici 4-2. odgovaraju}i odnos kapitala prema plasmanima. ova struktura aktive i pasive bilansa poslovne banke (slika 4-2) omogu}uje: • • • • • • • odgovaraju}i odnos plasmana prema izvorima. odgovaraju}i odnos depozita i kapitala banke radi potrebnog stepena solventnosti. odgovaraju}i nivo leverid`a.

a tro{kovi depozita i kapitala nulom. New York.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 114 Dakle. ograni~enje likvidnosti banke dato S = 0. Pojednostavljena struktura aktive i pasive bilansa banke predstavljena je na slici 4-4: AKTIVA HARTIJE OD VREDNOSTI KREDITI PASIVA DEPOZITI PO VI\ENJU ORO^ENI DEPOZITI KAPITAL BANKE Slika 4-4: Pojednostavljena struktura bilansa banke Ako se prinos od hartija od vrednosti ozna~i sa rs. Jr. onda se prihod banke I (income) mo`e izraziti slede}om jedna~inom: I = rsS + rlL Problem maksimiziranja funkcije prihoda ima slede}a ograni~enja: • • • ograni~enje bilansa banke dato S+L = 100 (manje ili jednako 100).: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. MacMillan Publishing Company. godine. bilans banke se mo`e predstaviti slede}om jednostavnom formulom: 11) gde je: S+L = D+T+C S = hartije od vrednosti (“securities”) L = krediti (“loans”) D = depoziti po vi|enju (“demand deposits”) T = oro~eni depoziti (“time deposits”) C = deoni~ki kapital .30 (S + L) ili S = 43 L (S vi{e ili jednako). 1989. Polaze}i od toga.fondovi banke (“capital”). Third Edition. Sinkey. strana 403405. a prinos na kredite sa rl. upravljanje rizikom banke podrazumeva kontinuirano uskla|ivanje odnosa pozicija aktive i pasive u bilansu banke. 11) Joseph F. i ograni~enje obima kredita L = 35 (vi{e ili jednako). .

Upravljanje odnosima aktiva . 347. Homewood. koji uti~e na obim. kapacitet rizika banke mora biti alociran izme|u njegovih razli~itih korisnika na na~in koji maksimizira o~ekivani prinos. Walker. primena i kontrola procesa. Jr. 50. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability Mangement. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana 4. Edited by: William H. novac i tr`i{te kapitala 1. kvalitet i likvidnost sredstava i obaveza banke. Gotovina vra}ena. 12) Cilj upravljanja aktivom i pasivom banke je ostvarivanje jednog stabilnog. miks. Investiranje .4. Dow Jones-Irwin. 1988. Jasno je da profit banke ovisi o mogu}nosti ili sposobnosti odnosno kapaciteta banke za preuzimanje rizika.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 115 4. ono predstavlja ‘finansijsko srce’ banke.1. Po{to se upravljanje aktivom i pasivom banke uklju~uje u bazi~an rast i anga`ovanje sredstava. Priliv gotovine 2. stopu senzibilnosti. Sinkey. u knjizi: The Bankers” Handbook. Illinois. Third Edition. godine. pa investirana (odluke o dividendi) 5. str. S obzirom na njegov limit. dospe}e. Third Edition. str. Storrs and Charls E. Naravno. New York. Baughn. Gotovina za recikla`u (zadr`ana zarada) Slika 4-5: Uloga menad`era u firmi finansijskih usluga 13) 12) Dr Arnold A. . Mo`e se re}i da je kapacitet banke za preuzimanje rizika limitiran: (1) kapitalom.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. {irokog i stalno rastu}eg toka neto prihoda od kamata odnosno razlike izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. (3) regulativom i (4) kreditnim rejtingom.pasiva Upravljanje aktivom i pasivom banke je strategijsko planiranje. MacMillan Publishing Company. (2) depozitima.godine. ostvarivanje ovog cilja treba da se kontinuirano posti`e preko optimalne kombinacije i nivoa aktive (sredstava) i pasive (izvora) i finansijskog rizika. UPRAVLJANJE SREDSTVIMA (Transakcije finansijskih sredstava) 2 UPRAVLJANJE IZVORIMA I KAPITALNE ODLUKE (Transakcije finansijskih sredstava) 1 Poslovanje banke 3 Finansijski menad`er 4 5 Depozit.plasman gotovine 3. 13) Joseph F. Thomas I. 1989. Korelativni odnos alokacije sredstava i rizika u izvesnoj meri pokazuje i slika 4-5 koja predstavlja ulogu menad`era u banci kao firmi finansijskih usluga.

ekvivalent prihoda od kamatne stope . New York. O performansama banke bi}e detaljnije re~i kasnije. kvalitet i kvantitet poslovanja banke (na primer: stopa profitabilnosti. str. MacMillan Publishing Company. godine. pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni rezultati. uglavnom se radi o odlukama o finansijskim transakcijama. Fokus upravljanja performansama kroz odnose aktiva . mora poznavati ulaz gotovine. Najkra}e. gde je prihod od neto kamatne stope = porez . kamatne stope Promenljivost obima Promenljivost miksa Miks stope obima Slika 4-6: Upravljanje performansama aktiva . Kao {to se vidi. drugo. 1989. stopa likvidnosti). Jr.pasiva mo`e se jasno videti na slici 4-6. 14) Joseph F. .: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. bilo da je re~ o upravljanju aktivom ili upravljanju pasivom. Odluke o upravljanju aktivom uglavnom uklju~uju transakcije u finansijskoj aktivi a ne u stvarnoj aktivi. koja pokazuje odnos prinosa na kapital i rizika prinosa na kapital banke preko neto margina kamatne stope ili neto kamatne margine. Sinkey. finansijski menad`er u banci mora poznavati su{tinu terminologije kao {to je upravljanje aktivom. 366.dividenda itd.pasiva odra`ava se na performanse poslovne banke. upravljanje pasivom. kvalitet aktive. Upravljanje gotovinom banke i odnosima aktiva .UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 116 Na slici 4-5 mo`e se videti da finansijski menad`er u banci ima skoro iste zadatke kao i finansijski menad`er u svakoj drugoj nefinansijskoj firmi uz slede}e napomene: prvo.pasiva 14) Definicije: Neto kamatna margina = prihod od neto kamatne stope: aktiva koja donosi zaradu..tro{kovi kamata. upravljanje odnosima kapital . tr`i{ni novac dodatno kroz tr`i{ta kapitala. Third Edition. OP[TE PERFORMANSE BANKE Prinos (na kapital) Rizik (promene prinosa) Prinos na anga`ovana sredstva Neto nekamatne margine Leverid` multiplikatora kapitala Neto margina kamatne stope Promene neto nekamatne margine Promenljiva neto kamatna margina Prom.

: Asset-Liability Management IV. To su: (1) sistem metod upravljanja odnosima aktiva . jedan na~in mi{ljenja. 1983. obim. i osetljivost stope. Ibidem. 16) 15) . Aktiva koja donosi zaradu ili produktivna aktiva = ukupna aktiva .fiksna aktiva . miks) gde je: NIM = neto kamatna margina f = funkcija stopa = kamatna stopa obim = obim produktivne aktive miks = varijante kamatnog prihoda i kamatnih tro{kova U savremenoj bankarskoj literaturi isti~u se dva metoda upravljanja odnosima aktiva . Banking.gotovina i dug . neto prihod. 17) Kenneth R. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach. koji kombinuje nekoliko delova komponenti 16) i (2) prakti~ni model upravljanja odnosima aktiva . godine (April 20). Atlanta Trust Company of Georgia. koji mo`e pomo}i bankarskim menad`erima u re{avanju slo`enih problema. Course Outline. (September). Jasno je da varijabilnost neto kamatne margine (ili rizika upravljanja odnosima aktiva pasiva) determini{u: kamatna stopa. 114. {to se mo`e predstaviti i slede}om funkcijom: 15) NIM = f (stopa. obim i miks varijanti kamatnih prihoda i kamatnih izdataka. str. 1978.druga aktiva.pasiva. godine. neto operativni prihod. Baker. 365. adekvatnost kapitala. James V. Jr.pasiva. i u isto vreme pomo}i im u dana{njoj stalno promenljivoj sredini. str.pasiva17) Sistem metoda upravljanja odnosima aktiva pasiva podsti~e okvir razmi{ljanja. Va`na podru~ja koja treba da budu pokrivena su: (1) (2) (3) (4) (5) produktivna aktiva i njena profitabilnost. Koncept efekta neto kamatne margine podrazumeva nivo i varijabilnost op{te pozicije banke sa aspekta rizika prinosa produktivne aktive.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 117 Neto nekamatna margina = (nekamatni prihod-nekamatni tro{kovi): aktiva koja donosi zaradu.

Kreditni potencijal predstavlja kvantum slobodnih sredstava. otpisana i glavnica i kamate. oprema banke). Pod bankarskim resursima podrazumevamo izvore sredstava banke i to: depozite kao klju~ni resurs . Najve}i deo neproduktivne aktive u svakoj poslovnoj banci odnosi se na rezerve (standardne ili programirane rezerve likvidnosti) i fiksnu aktivu banke (zgrade. tr`i{ni izvori (emisija i prodaja hartija od vrednosti) i deoni~ki . Zato treba praviti razliku izme|u produktivne i neproduktivne aktive. jednaki su zbiru ukupne aktive i odgovaraju ukupnom iznosu finansijskog potencijala. [to je povoljniji odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi. Nedepozitni bankarski resursi predstavljaju dopunske resurse banke i oni su: kreditni izvori (dugoro~ni dug). koje banka mo`e usmeriti u razli~ite vrste plasmana. aktivi banke.2. name{taj. produktivnu aktivu. Pitanje je samo u kojoj meri se ti resursi koriste. obuhvataju kreditne i druge plasmane. kreiranja nov~ane mase i pove}anja obima depozita. Za banku su va`ni plasmani u tzv. dok neproduktivna aktiva ne donosi banci ni kamatu ni prihod.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 118 Prakti~ni model upravljanja odnosima aktiva . finansijski potencijal odgovara ukupnom zbiru kreditnih i nekreditnih plasmana banke tj. koje banka mo`e da plasira u kredite i hartije od vrdnosti. ~ine: (1) finansijski potencijal banke i (2) finansijski plasmani banke. (2) korisnost sredstava. Me|utim. S druge strane. kao resurs banke. (3) teku}e strategije za borbu sa deflacijom. gde kreditni plasmani predstavljaju klju~ni agregat banke. to je banka produktivnija odnosno efikasnije iskori{}ava svoje osnovne resurse .2. i produktivna aktiva mo`e postati neproduktivna (plasmani koji su u sporu zbog nepla}anja kamate i drugi plasmani na koje je izvr{en otpis kamate.pasiva fokusira slede}ih {est podru~ja: (1) u~e{}{e na tr`i{tu naspram profitabilnosti. u naj{irem smislu re~i. oro~ene i {tedne depozite. defini{e se kao zbir izvora svih sredstava.). finansijski plasmani. Finansijski potencijal. (4) GAP ili ne GAP.nov~ana sredstva. pored iskazivanja tokova i strukture kreditnih plasmana. kao agregat banke. mogu se analizirati i sagledavati bankarski resursi i agregati. te plasmani otpisani u celini tj. itd. Bankarske resurse i agregate. Produktivna aktiva donosi banci kamatu odnosno prihod. Pod ban~inim agregatima podrazumevamo plasmane u okviru finansijskog potencijala.1. (5) hed`ing GAP-ova sa fju~ersima kamatne stope i (6) ALM u budu}nosti (ALM = Asset Liability Managament). Ulaganja u fiksnu aktivu su preduslov obavljanja delatnosti banke. Drugim re~ima.po vi|enju. UPRAVLJANJE BANKARSKIM RESURSIMA I AGREGATIMA 4. 4. Bankarski resursi i agregati U bilansu banke.

4.2. Superlikvidna pozicija banke podrazumeva vi{ak stvarnih rezervi u odnosu na programirane rezerve odnosno neiskori{}eni kreditni potencijal. 19) Dr Milutin ]irovic: Monetarno . 138. Zato i nismo citirali solventnost u navedene tri karakteristi~ne pozicije banke ((1) ravnote`na pozicija. Beograd. inostrani krediti.2. Za ravnote`nu situaciju banke bitno je. (2) superlikvidna pozicija. da se problem solventnosti mora posmatrati isklju~ivo u vezi sa gubitkom banke i deoni~kim kapitalom banke i ne mo`e se staviti znak jednakosti izme|u superlikvidnosti i solventnosti banke odnosno nelikvidnosti i nesolvnetnosti banke. Metodi i instrumenti rasta bankarskih resursa Relativno brz i stabilan ekonomski razvoj u razvijenim tr`i{nim privredama i nedovoljna raspolo`iva bankarska sredstva za plasiranje doveli su donekle do promene do tada poznatih bankarskih strategija i metoda rasta bankarskih resursa. relacija ban~inih resursa i agregata. str. i da su u ravnote`i ukupni plasmani (kreditni i nekreditni) sa kreditnim potencijalom. Pri tome treba naglasiti da svaka jedinica neplasiranog kreditnog potencijala zna~i ne samo za banku odre|eni gubitak. Smatramo. Naime. To zna~i da nema razlike izme|u stvarnih i programiranih rezervi. 1990. izdavanje i prodaja dugoro~nih hartija od vrednosti. 55. superlikvidne i nelikvidne pozicije banke zahteva posmatranje dve pozicije aktive i dve pozicije pasive banke. (2) superlikvidna i solventna banka i (3) neleikvidna i nesolventna banka)). obezbe|ivati i dodatne izvore sredstava na kreditnom tr`i{tu i tr`i{tu kapitala. dok su plasirale samo onoliko sredstava koliko je to omogu}avao raspolo`ivi kreditni 18) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Beograd. mogu}e su tri karakteristi~ne pozicije banke: 18) (1) ravnote`na pozicija.kreditni sistem. Nau~na knjiga. Sa bilansnog i strukturnog aspekta. Savremena administracija. kao {to su: krediti kod centralne banke. kada to uslovi nala`u. banka mo`e.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 119 kapital banke. To su: (1) programirani i stvarni nivo obaveznih rezervi prema centralnoj banci19) i (2) kreditni potencijal i ukupni plasmani (kreditni i nekreditni). da su obe pozicije u ravnote`i. U vezi sa ovom fusnotom dajemo i slede}u napomenu: Ovde se u celini ne mo`emo slo`iti sa stavom citiranog autora. 1975. ve} i gubitak na nivou makroekonomskog sistema u smislu blokiranja dela dru{tvene akumulacije. Banka ulazi u zonu nelikvidne pozicije kada su stvarne rezerve ispod programiranih i kada su ukupni plasmani (kreditni i nekreditni) iznad obima kreditnog potencijala. sve dok su se banke dr`ale ravnote`nih pozicija tj. str. . i (3) nelikvidna pozicija.godine. Posmatranje ravnote`ne. Me|utim.

Beograd. Tu spadaju momenti lokacije. nije bilo potrebe da se razmi{lja o dodatnom pribavljanju novih izvora sredstava. profila. str. 1990. dok je manje od jedne petine banka oslonjena na nedepozitne izvore razli~itog spektra. 141-142. mre`e. i `elja za brzim rastom obima poslovanja. najve}i zna~aj ima depozitni potencijal.finansijski sektor. Koeficijente bankarske apsorpcije sredstava dobijamo na osnovu odnosa finansijskog ili depozitnog potencijala prema dru{tvenom proizvodu ili agregatnom dohotku zemlje. prema kome se naj~e{}e i meri veli~ina odnosno obim rasta pojedina~ne banke. Na osnovu teorijskih i empirijskih uop{tavanja proizilazi da depozitni izvori treba da ~ine ne{to iznad ~etiri petine ukupnih izvora. kompetitivnosti. godine. . fleksibilnosti. uticali su na banke da donekle promene tradicionalni pristup rastu depozita kao najva`nijeg izvora bankarskih resursa. s jedne strane. 20) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. (3) Tre}a grupa faktora ti~e se mikrofinansijskih momenata odnosno svih faktora koji se vezuju za pojedina~nu banku kao organizovani finansijski mehanizam. s druge strane. (2) stopom rasta nedepozitnih izvora. (2) Druga grupa faktora odnosi se na institucionalne i strukturne komponente finansijskog sistema u okviru koga je bitna pozicija sektora poslovnih banaka u odnosu na nebankarsko . Zapravo. Rast bankarskih resursa je determinisan: (1) stopom rasta depozitnih izvora. Strukturni aspekti rasta bankarskih resursa ukazuju na odnose ravnote`e ili neravnote`e osnovnih agregata u odnosu na komponovane elemente ukupnih bankarskih izvora. sigurnosti i poverenja i sposobnosti banke da primenjuje nove metode i instrumente poslovanja.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 120 potencijal. Naravno. Nau~na knjiga. Prema savremenoj bankarskoj teoriji. Za rast bankarskih resursa bitan je ne samo kvantitet nego i njihova struktura i kvalitet. {to smo ve} naveli kod razmatranja globalne strukture elemenata pasive u bilansu banke. Nezadovoljena tra`nja za kreditima. (3) stopom bankarske transformacije sredstava i (4) stopom obnavljanja bankarskih resursa preko infuzije jednom plasiranih sredstava. najjednostavnije merenje rasta bankarskih resursa mo`emo ostvariti preko pra}enja stope pove}anja finansijskog i depozitnog potencijala banke ili preko koeficijenta bankarske apsorpcije sredstava. postoje tri grupe faktora koji opredeljuju formiranje bankarskih resursa:20) (1) Prva grupa faktora odnosi se na makrofinansijske uslove formiranja dru{tvene akumulacije i {tednje.

a iznad minimalnog daje se stimulativna. RP) su kratkoro~ni dr`avni vrednosni papiri. (6) Me{oviti fondovi nov~anog tr`i{ta (“money market mutual fund”) su novi tipovi visoko kvalitetnih kratkoro~nih finansijskih instrumenata za 21) Ibidem. (3) Aran`mani o rekupovini hartija od vrednosti (“repurchase agreements”. {to je kasnije i legalizovano. (4) Svip aran`mani (“sweep accounts”) predstavljaju nov na~in mobilizacije nov~anih sredstava komitenata banke. (2) NOW ra~uni. Bitne karakteristike ovog instrumenta je utr`ivost. a ulaga~i ne snose tr`i{ni rizik po{to se ugovorima pokrivaju ulo`ena sredstva i kamata. (4) svip aran`mani. i (7) ‘overdraft’ aran`mani. CDs) su specifi~ni vrednosni papiri. Obrnuto. (3) aran`mani o rekupovinama hartija od vrednosti. 146-150. gde se salda vi{kova sredstava automatski konvertuju u kamatonosne hartije od vrednosti. Repos. (5) Depozitni ra~uni nov~anog tr`i{ta (“money market deposit accounts”) su novijeg datuma u bankama razvijenih tr`i{nih privreda. Transakcije su pokrivene ugovorima o pojedina~noj vrednosti. (1) Depozitni certifikati (“certificates of deposits”. (5) depozitni ra~uni nov~anog tr`i{ta. Ulo`ena sredstva nisu osigurana. . destimulativna kamata. str. Re~ je o posebnim aran`manima sa poslovanjem na teku}im ra~unima. ceni. dok je za nivo ispod minimalnog. banka }e konvertovati ove hartije u likvidna nov~ana sredstva. Depoziti su osigurani. koji predstavljaju fleksibilan mehanizam privla~enja slobodnih nov~anih sredstava preko nov~anog tr`i{ta. koji su istovremeno i {tedni (po{to nose kamatu) i teku}i (po{to se preko njih mogu vr{iti pla}anja). (6) zajedni~ki fondovi nov~anog tr`i{ta. (2) NOW aran`mani (“negotiable order of withdrawal”) su specijalni ra~uni kod banaka. ve}a kamatna stopa u odnosu na klasi~ne depozite i visoka nov~ana denominiranost.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 121 Najva`niji finansijski instrumenti ostvarivanja rasta finansijskih resursa u savremenom bankarstvu su:21) (1) depozitni certifikati. Regulator minimalnog nivoa stalnog depozita je visina kamate: za minimalni je odre|ena. koje su oko {ezdesetih godina prvi put emitovale najve}e ameri~ke banke u cilju efikasnije mobilizacije depozitnih resursa. dospelosti (najdu`e 90 dana) i kamati. Svrha im je da se izbegne zakonska restrikcija pla}anja kamate na teku}e ra~une. visok stepen likvidnosti.

1990. Prva ~etiri faktora kontinuirano doprinose pove}anju kreditnog potencijala poslovnih banaka. “cash” odnosno ATM kartice (“automated teller machines cards”). 4. i (8) depoziti iz inostranstva kod centralne banke. Drugim re~ima. . To su tzv. bez ugovora. (5) gotov novac u opticaju. personalni krediti bez ispitivanja kreditne sposobnosti. (3) dr`avne obveznice kod centralne banke. Strategija formiranja bankarskih agregata Osnovni bankarski oslonac za formiranje agregata je kreditni potencijal banke. druga ~etiri faktora deluju iscrpljuju}e na kreditni potencijal poslovnih banaka. stabilnost. Sli~an efekat na kreditni potencijal imaju dr`avne obveznice kod centralne banke (uz korekciju stope obaveznih rezervi). strana 152. (2) kreditiranje poslovnih banaka od centralne banke. Preko diskontnih operacija centralne banke nastaje pove}anje depozita ili rezervi poslovnih banka kao posledica specifi~nog kreditiranja privrede preko sistema poslovnog bankarstva. to je vi{ak rezervi banke iznad nivoa standardnih ili programiranih rezervi. Beograd. ~ije je dejstvo razli~ito u pojedinim uslovima i periodima. Kako smo ve} naveli. (7) Overdraft ra~uni (“overdraft checking account”) predstavljaju automatsko kreiranje kreditnih linija {tedi{ama. Porast monetarnih rezervi (deviznih i zlatnih) zna~i i porast depozita kod poslovnih banaka. Nagli porast imaju krediti poznati kao debitne kartice (“debit cards”) i gotovinske tj. To je. {to se odra`ava na porast kreditnog potencijala (depozit umanjen za obaveznu rezervu). Smatra se da promene ili rast kreditnog potencijala na nivou sektora poslovnog bankarstva determini{e neoliko grupa faktora. likvidnost i kamatonosnost.2. banka formuli{e svoju strategiju formiranja agregata saglasno promenama odnosno rastu kreditnog potencijala. (4) monetarne rezerve zemlje. Nau~na knjiga. (7) depoziti dr`ave kod centralne banke. da se sa rastom dohotka po stanovniku 22) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. gotov novac pri ~emu treba imati u vidu dva teorijska aspekta: prvi.3. Bitne karakteristike ulaganja u ove instrumente su: sigurnost. Iznosi i vreme kredita su ograni~eni.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 122 mobilizaciju slobodne disperzovane {tednje. (6) obavezne rezerve. To su slede}i faktori:22) (1) diskontne operacije centralne banke. pre svega. Polaze}i od toga. godine. dok druga ~etiri imaju suprotno odnosno negativno dejstvo na kreditni potencijal.

Strategija upravljanja bilansnom strukturom i odnosima plasmani . i od same banke zavisi kako }e formirati svoj kreditni potencijal saglasno svim ostalim faktorima koji imaju autonomno dejstvo na samu banku. Pove}anje depozita dr`ave kod centralne banke tako|e zna~i smanjenje nivoa depozita kod poslovnog bankarstva. bitna osnova za generisanje prihoda banke odnosno profitabilnosti. Nema sumnje. Bez rasta bankarskih resursa.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 123 pove}ava margina novca. Zato je va`no da banka odr`i odre|ene uskla|ene odnose izme|u rasta agregata (plasmana) i rasta resursa (izvora). Sa pove}anjem stope obavezne rezerve dolazi do smanjenja kreditnog potencijala banaka. ~iji je oslonac kreditni potencijal.izvora odnosno strategiju upravljanja bilansnom strukturom banke. Me|utim. Nau~na knjiga Beograd. {to ~ini klju~ rasta i razvoja svake banke. Rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica 23) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo.izvori sadr`i tri bitne komponente: 23) (1) strukturu stopa rizika. Prvo. mogu}nosti da udovolji tra`nji za kreditima i da minimizira slabosti u plasiranju sredstava odnosno minimizira kreditni i drugi rizik. To prvenstveno zavisi od strategije formiranja bankarskih agregata svake pojedina~ne banke. kao nemogu}nost naplate kredita prema ugovorenim rokovima dospelosti. navedeni faktori linearno uti~u na finansijske tokove u sistemu poslovnog bankarstva i imaju podjednake efekte na svaku poslovnu banku. Strategija formiranja bankarskih agregata podrazumeva strategiju formiranja plasmana . 4.4. njene snage u kori{}enju {ansi penetracije tr`i{ta. rizik nelikvidnosti i kamatni rizik. Kreditni rizik se manifestuje. godine. i drugi. 154-155. I kona~no. jasno je da otplate inostranih kredita smanjuju kreditne potencijale poslovnih banaka. kao {to smo ve} rekli. str. (2) razmatranje totalne pozicije banke. da se usled novih tehnologija pla}anja i transfera smanjuje nov~ana masa kod transaktora. i (3) eksplicitno procenjivanje neizvesnosti.2. Analiza ove vrste rizika treba da uka`e na potrebnu selekciju budu}ih du`nika i na smanjenje kreditnog rizika. 1990. Strategije upravljanja odnosima agregata i resursa banke Osnova za formiranje i rast bankarskih agregata su bankarski resursi (izvori ili potencijali) i rast bankarskih resursa. kao {to ih naplata potra`ivanja pove}ava. ali pro{irivanjem depozitne baze na koju se stopa primenjuje. pod analizom strukture rizika podrazumevamo kreditni rizik. Pri tome je bitno napomenuti da su obim i struktura plasmana banke. banka nema mogu}nosti da ostvari rast svojih agregata (plasmana). . Isto je ako se to radi sa smanjenjem stope obavezne rezerve.

supstituciji i transferu rizika u okviru zadovoljenja kriterijuma op{tih performansi banke. povoljni. III i IV) odnosno mogu se interpretirati kao veoma povoljni.pasiva odnosi se na pozicioniranje banke kao institucije u okru`enju i na finansijskom tr`i{tu. Svaki scenario ima svoje efekte (I. {to se manifestuje kao nedostatak likvidnih sredstava. likvidnost i prihod banke. manje povoljni i nepovoljni ekonomski i finansijski uslovi. Tre}i princip strategije plasmani . ali ne mora biti odabran. Kompozicija pozicija u okviru aktive i pasive i njihove ravnote`ne pozicije imaju presudan zna~aj za ispoljavanje kamatnog rizika. Pri tome su bitne procene efekata stepena kori{}enja resursa i zadovoljenja nosioca tra`nje. sigurnost.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 124 neuskla|enosti izvora i plasmana. {to se reflektuje na tro{kove i prihode banke. U nastavku navodimo jedan takav metodolo{ki pristup izbora strategije banke u razli~itim rizi~nim uslovima ekonomskih i finansijskih kretanja. Veli~ina rizika je u funkciji neadekvatne konverzije delova aktive u likvidna sredstva ili kupovinu dodatnih sredstava pod nepovoljnim uslovima. Interna struktura kamatnih stopa odnosi se na odstupanje kamatnih stopa banke u odnosu na zvani~nu kamatnu stopu u zemlji. ve} strategija (C) koja ostvaruje stabilniji neto profit u uslovima razli~itih scenarija. Uskla|ivanje pozicije banke treba da doprinosi minimizaciji. Efekat ovog uticaja je u korelaciji sa strukturom bilansa i sa internom i eksternom strukturom kamata. Efekti bankarskih strategija na profit banke: 24) Pregled br. Druga bitna komponenta strategije aktiva . Poslovanje banke na finansijskom tr`i{tu podlo`no je rizicima. Ovo se radi pomo}u alternativnih strategija za pojedine mogu}e varijante ili scenarije budu}ih ekonomskih i finansijskih uslova. Kamatni rizik je rezultat promena nivoa i strukture kamata na finansijskom tr`i{tu. II. a {to dovodi do blokade vitalnih funkcija banke. . 4-4: Razli~iti scenariji strategija na profit u rizi~nim uslovima 24) Ibidem. Eksterna struktura kamatnih stopa podrazumeva odstupanje kamatnih stopa banke u odnosu na kamatnu stopu na globalnom finansijskom tr`i{tu. Scenario sa najve}im koeficijentima verovatno}e (A) zaslu`uje i najve}u paznju kod selekcije najbolje strategije.izvori odnosi se na predvi|anje budu}ih ekonomskih i finansijskih uslova poslovanja. Klju~ni elementi preko kojih se testiraju alternativne strategije su verovatno}e ostvarivanja i efekti na: stabilnost. str. 156. Naro~ito je va`no da se porede ostvareni sa procenjenim rizicima i da se uka`e na mogu}nosti kori{}enja operacija supstitucije rizika i postizanje odre|enih potencijalnih efekata.

UPRAVLJANJE IZVORIMA . predstavljaju osnovne komponente svake strukture kapitala. mora biti vitalna i adaptabilna na promene.OBAVEZAMA POSLOVNE BANKE 4. dugoro~ni dug i rezerve za gubitke.1. te smanjenje likvidnih sredstava i nekreditnih plasmana su dugoro~ne promene koje banka mora imati u vidu za formulisanje adekvatne strategije mobilizacije resursa. privrede i stanovni{tva je nesporna misija banke. ali u okviru realnih resursa banke.8 107. njenu strukturu ~ine: • • • kapital deoni~ara.6 Scenario Strategija A B C I (50%) 117 107 112 II (30%) 120 102 115 III (15%) 110 112 112 Za ban~inu politiku i strategiju formiranja resursa bitne su dugoro~ne tendencije ekonomskih i finansijskih promena u okru`enju. ne smatraju se instrumentima kapitala. Kada je re~ o izvorima sredstava odnosno pasivi bilansa banke. Kapital deoni~ara banke. 4. koja obezbe|uje apsorpciju neo~ekivanih gubitaka. pove}avanje institucionalnih zadu`enja i ja~anje konkurentnosti u cilju apsorbovanja dru{tvene akumulacije. Kapitalna baza. Kratkoro~ne obaveze. Tendencija pove}anja u~e{}a kredita i dugoro~nih depozita. da bi obezbedila dovoljan rast resursa. Zadovoljavanje potreba komitenata i klijenata. bez obzira na njihove izvore.3. Ako banka pri tome `eli o~uvati poverenje javnosti. osnova za adekvatnu aktivnu strategiju svake banke je pove}anje kamatonosnih izvora (jer beskamtnih vi{e nema).0 113. Bankarstvo po~inje kada jedna finansijska institucija formira kapitalnu bazu. Upravljanje strukturom izvora banke Ve} smo naveli {ta ~ini globalnu strukturu bilansa poslovne banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 125 IV (5%) 95 122 117 O~ekivana vrednost 115. koji joj omogu}ava da funkcioni{e kao finansijski posrednik. Ta kapitalna baza je osnovni resurs. i depoziti privrede i gra|ana. dugoro~ni dug banke. Pri tome samo veli~ina banke nije od presudnog zna~aja.3. Sobzirom da je u bankama stalno prisutna oskudica potencijala u odnosu na potrebe za plasmanima. obezbedi}e jedan nivo poverenja javnosti i .

Obi~ne deonice su najva`nija forma kapitala banke i reprezentuju oslonac prosperiteta banke. 26) Interni izvor kapitala mogu biti i zadr`ane nagrade deoni~arima. zadr`ana zarada (koju ~ini neto prihod banke umanjen za dividendu ispla}enu deoni~arima). 27) Duane B. 26) Eksterni izvori kapitala uklju~uju prodaju obi~nih i prioritetnih deonica (nove emisije) i dugoro~ni dug. plasmane u hartije od vrednosti. Izvori kapitala mogu biti podeljeni u dve grupe: (1) interni izvori i (2) eksterni izvori. i 4-9) prikaza}emo neke promene na strani izvora sredstava i njihov odraz na pozicije aktive i promene u okviru aktive i njihov uticaj na promene u okviru strukture pasive odnosno izvora sredstava u bilansu banke. ‘proizvodi’ odre|ene efekte na bilans banke. 329. Baughn. str. New Jersey. Kombinovanje pozicija aktive i pozicija pasive bilansa banke. Mack: Capital Planning and Management. Interne izvore kapitala treba da obezbedi top menad`ment banke. Storrs and Charls E. 4-8. banka kao finansijska institucija bez depozita ne mo`e generisati plasmane bilo koje vrste. godine. kao i sredstva od prodaje postoje}e aktive.banci25) da sakuplja depozite i vr{i funkciju finansijskog posrednika. Homewood. Thomas I. Dow Jones-Irwin. Graddy and Austin H. 1990. Hartman and John E. str. Upravljanje izvorima sredstava banke predstavlja optimalno kombinovanje navedenih pozicija pasive u cilju ostvarivanja efikasne likvidnosti i efektivne profitabilnosti poslovanja banke. Na tri ilustracije bilansa banke (slike 4-7. . kako direktne kredite privredi tako i indirektne kredite tj.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 126 prevazila`enje bilo koje brige o likvidnosti. Prentice Hall. te transakcija koje generi{u novi kapital. Depoziti privrede i gra|ana predstavljaju osnovne ban~ine izvore i oslonac kreditne aktivnosti banke. Englewood Cliffs. po{to oni manje ovise od tr`i{nih faktora. godine. Drugim re~ima. Primarni interni izvor kapitala je tzv. u knjizi: The Bankers Handbook. Edited by: William H. Banka bez depozita ili sa skromnim depozitima ne mo`e da vr{i svoju bazi~nu funkciju posredovanje u finansijskim transakcijama. menad`mentu i zaposlenima. 279. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Walker. Illinois. Regional and Global. 1988. i na taj na~in omogu}uje jednoj instituciji .27) PRIMARNE REZERVE DEPOZITI SEKUNDARNE REZERVE KREDITI HARTIJE DEONI^KI KAPITAL Slika 4-7: Inicijalni konceptualni bilans banke 25) Timothy P. Third Edition.

Minimiziranje kamatnih tro{kova banke Va`nost odnosa sa komitentima UPRAVLJANJE IZVORIMA PREVAZILA@ENJE PROPISANIH OGRANI^ENJA Slika 4-10: Tri aspekta upravljanja pasivom banke . zaslu`uje pa`nju da se pogledaju tri aspekta upravljanja pasivom odnosno izvorima sredstava u bilansu banke (slika 4-10).UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 127 Smanjenje depozita PRIMARNE REZERVE SEKUNDARNE REZERVE KREDITI DEPOZITI DEONI^KI KAPITAL Kupovina sredstava Slika 4-8: Pozicija rezervi u upravljanju izvorima PRIMARNE REZERVE DEPOZITI SEKUNDARNE REZERVE KREDITI Stalni porast kapitala DEONI^KI KAPITAL Kupljena sredstva Slika 4-9: Pozicija kredita u upravljanju izvorima Kona~no.

str. dakle. formira i uve}ava iz vi{kova i odre|enih rezervi. 29) Duane B. u~e{}e deoni~kog kapitala ‘poreklom’ iz zadr`ane zarade kre}e se ~ak izme|u 45 do 65 procenata. Sinkey. opremu i drugu neproduktivnu aktivu. Englewood Cliffs. Regional and Global. MacMillan Publishing Industry. Va`nost i uloga deoni~kog kapitala u upravljanju bankom jasno je izra`ena u slu`benom izve{taju Udru`enja ameri~kih banaka29) (‘American Bankers Association’): (1) da obezbedi ubla`avanje i apsorbovanje povremenih (nepredvi|enih) gubitaka tako da depozitari budu za{ti}eni sve vreme. Third Edition. sa druge strane. (2) da obezbedi sredstva za zgrade banke. Veli~ina deoni~kog kapitala osigurava banci odre|eni nivo sigurnosti i stabilnosti i poverenje javnosti i njenih komitenata i klijenata (depozitara). Ali. kojih se banka mora pridr`avati. te va`nost odnosa sa komitentima. New Jersey. Jr. (5) da obezbedi mehanizam za odr`avanje discipline protiv nerezonskog rasta (dodatna funkcija deoni~kog kapitala). vi{kova ostvarnih kupoprodajom deonica. Posmatraju}i to u procentima. od rezervi za nepredvi|ene slu~ajeve i od drugih rezervi kapitala.3. 423.2. po~etnom i naknadnim prodajama deonica banke. posti`e se uz prevazila`enje zakonskih i drugih ograni~enja. 559.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 128 Minimiziranje kamatnih tro{kova banke. 1990. godine. sastoji od tri komponente: (1) vrednosti obi~nih i prioritetnih deonica. (4) da uveri javnost u sposobnost promptnog izvr{avanja obaveza i da kontinuirano uslu`uje zajednicu ~ak i pod uslovima koji uzrokuju gubitke na kreditima i kod prodaje hartija od vrednosti. (2) vi{kova (tj. 28) 4. Upravljanje deoni~kim kapitalom banke Deoni~ki kapital banke (‘bank equity capital’) je kapital banke formiran. koju zahteva banka za operativno poslovanje. deoni~ki kapital banke se. (3) da odgovara zahtevima supervizorskih vlasti u pogledu adekvatnosti kapitala u odnosu na podno{ljivi rizik. Deoni~ki kapital se formira i poti~e od prodaje obi~nih deonica i prioritetnih deonica. New York. razlike izme|u cene po kojoj se obi~ne deonice prodaju i njihove nominalne vrednosti) i (3) zadr`ane zarade ili nepodeljenog profita. Joseph F. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 1989. str. u osnovi.: Commercial Banke Financial Management in the Financial Services Industry. Podaci pokazuju da se najve}i deo deoni~kog kapitala u bankama u SAD generi{e iz zadr`ane zarade. godine. Graddy and Austin H. kasnije. Prentice Hall. 28) . Deoni~ki kapital se. od nepodeljenog profita. s jedne strane.

kako bi stekla prednost da iskoristi svoje {anse za profitabilni rast.Teku}a 1. Zgrade. Odluke o kapitalu banke i dividendi su va`ne upravlja~ke funkcije menad`menta banke. U proizvodnom preduze}u deoni~ki kapital iznosi oko 40 procenata. da generi{e dovoljno kapitala. time se limitira stopa rasta banke na tr`i{tu. str. Po{to kapital omogu}ava banci da sti~e sredstva i obaveze i podr{ku svom operativnom poslovanju. Stoga je i bazi~ni problem sa kojim se suo~ava svaka banka. Dugoro~na 2.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 129 Zbog navedene va`nosti. treba re}i da svaka finansijska institucija ima sopstvene karakteristike koje odre|uje njen potrebni stepen adekvatnosti kapitala. uti~u na potreban nivo adekvatnosti kapitala banke. koju deoni~ki kapital ima u bilansu banke. Me|unarodnim standardom solventnosti ili adekvatnosti kapitala ({to je ameri~ki izraz za solventnost) ovo u~e{}e je utvr|eno na nivou od minimum 8 procenata.Dugoro~ni 2.Deoni~ki kapital 40% oprema 2% kapital 8% 100% 100% 100% 100% Postoji velika razlika izme|u strukture aktive i strukture pasive u proizvodnom preduze}u i jednoj poslovnoj banci. Zato planiranje eksternih i internih izvora rasta kapitala ima va`nu ulogu u upravlja~kom procesu o kapitalu i dividendi. Svi ovi elementi i njihova priroda. kapital je najva`niji resurs banke. nastoji se da se standardizuje (propi{e) njegova veli~ina i u~e{}e u strukturi ukupnih izvora banke.Deoni~ki 3. 30) Ibidem. 567.30) Pregled 4-5: Razli~ito u~e{}e kapitala u strukturi bilansa Kompozicija bilansa i deoni~ki kapital Proizvodna firma Komercijalna banka 1. Me|utim.Fiksna 2.Kratkoro~ni aktiva 60% pasiva 30% aktiva 75% dug 80% 2. 3. U bilansu banke neadekvatnost kapitala je determinisana kompleksnim interakcijama na njenu likvidnost. a u banci 8 procenata.Dugoro~ni aktiva 40% dug 30% aktiva 23% dug 12% 3. Na slede}em primeru (pregled 4-5) vidimo o~igledne razlike u kompoziciji bilansne strukture jedne proizvodne firme i jedne poslovne (komercijalne) banke. Na primer.Teku}a 1. profitabilnost i kvalitet njenog menad`menta. O~igledne su i ostale razlike u izvorima sredstava i u strukturi aktive. . Ako kapital banke postane neadekvatan. kvalitet zarade i mogu}nost rasta i potrebe za novim kapitalom samo su neke od klju~nih poslovnih odluka koje su usko povezane sa determinisanjem ban~inog sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala. Kratkoro~na 1.

Zapravo. (2) ukupan deoni~ki kapital plus rezerve za gubitke i (3) ukupan deoni~ki kapital plus rezerve plus kapitalni dug. Upravljanje izvorima depozitnog novca Depozitni novac spada u najstarije izvore bankarskih sredstava. naro~ito u periodu hiperinflacije. Isto tako.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 130 Prinos na deoni~ki kapital (‘return on equity’ ili skra}eno ROE). Third Edition. str. vi{kova i nepodeljenog profita). kao jedan od izvora generisanja kapitala banke. 32) Ibidem. banka bi morala (1) prona}i na~in i re{enje za o~uvanje supstance kapitala postoje}ih deoni~ara od obezvre|enja. To se odnosi kako na ve} postoje}e deoni~are tako i na nove.3. 1989. naj~e{}e su u upotrebi i tri mere kapitala banke: (1) ukupan deoni~ki kapital (koji se sastoji od obi~nih deonica. naro~ito inflatornim uslovima. (2) realno vrednovati deonice novih emisija i (3) obezbediti podjednak realni materijalni i upravlja~ki tretman svih (starih i novih) deoni~ara. 25. Dinamika u~e{}a depozita u ukupnim izvorima banaka najbolje se vidi iz 31) Joseph F. Banka koja nema rast depozitnog potencijala nema ni mogu}nosti rasta kreditnog portfolija. Sinkey. Slede}a tri su u naj~e{}oj upotrebi: (1) dobit pre poreza i dobiti ili gubitaka hartija od vrednosti. MacMillan Publishing Company. Oni su oslonac ban~ine kreditne aktivnosti. (2) kako realno vrednovati nove deonice novih emisija u inflatornom periodu naro~ito u toku hiperinflacije i (3) kako obezbediti jednak upravlja~ki tretman starih i novih deoni~ara. podrazumeva znatno slo`eniji pristup. (2) dobit posle poreza ali pre dobiti ili gubitaka hartija od vrednsoti i (3) neto dohodak (posle poreza i dobitaka ili gubitaka hartija od vrednosti. 31) Kapitalni leverid` (‘capital leverage’) je odnos ukupne aktive banke prema ukupnom deoni~kom kapitalu i izra`ava se merom multiplikatora deoni~kog kapitala (“equity multiplier”): 32) Ukupna aktiva EM (equity multiplier) = ------------------------------Ukupni deoni~ki kapital Upravljanje deoni~kim kapitalom u nestabilnim.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Indystry. koji kupuju deonice novih emisija. New York. Ovde se postavljaju tri klju~na pitanja: (1) kako sa~uvati realnu supstancu postoje}ih deoni~ara. prinos na deoni~ki kapital je merenje profita po dolaru deoni~kog kapitala.3. godine str. jeste pokazatelj uspe{nosti ulo`enog kapitala. Ova mera profita mo`e se izraziti na vi{e na~ina. 267-268. Izvori depozitnog novca imaju u strukturi izvora sredstava poslovnih banaka dominantno u~e{}e. Jr. 4. . U takvim uslovima.

godine. Prentice-Hall. fundamentalna politika i snaga banke. Me|utim. stopa razvijenosti i integrisanosti banaka. Gill: Commercial Banking. Time banke unose u svoje poslovanje marketing dimenziju pribavljanja (mobilizacije) sredstava. Osnovna baza za rast i razvoj banke odnosno za pove}anje obima poslovanja su depoztiti. Po{to su depoziti tako va`ni za njihovo profitabilno poslovanje. stanovni{tvo sa 35 %.godine. zahteva i `elja sada{njih i budu}ih komitenata i klijenata. Englewood Cliffs. Reed and Edward K. one se konkurentski agresivno bore za depozitare.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 131 bilansa ameri~kih banaka. [to se ti~e ro~nosti. 8 % se odnosi na depozite finansijskih institucija. oko 40 procenata se odnosi na oro~ene depozite. nivo ekonomske aktivnosti. lokacija. 163-166. godine bilo 90 %. Faktori formiranja depozita na nivou jedne banke su prema bankarskoj teoriji: (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) konkurentnost kamatnih stopa. fizi~ke karakteristike i personal. 1989. a sredinom sedamdesetih godina oko 87 procenata. i momenat po~etka rada. Tako. a razlika od 7 % se odnosi na razne inostrane depozite. monetarno-kreditna politika. Zato savremene banke. respektuju}i napred navedene faktore koji uti~u na formiranje depozitnog potencijala.. 1990. pa one zato moraju da uti~u na nivo koje `ele da imaju. Najva`niji faktori koji odre|uju nivo depozita poslovnog bankarstva u celini su: 33) (1) (2) (3) (4) (5) 34) stopa agregatne {tednje dru{tva. Fourth Edition. potreba. rast i razvoj. i spoljnofinansijski tokovi. Edward W. str. u svom poslovanju polaze od tr`i{ta. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. individualne banke nemaju kontrolu nivoa svojih depozita. vrste usluga koje banka nudi. New Jersey. Sektorska struktura depozita pokazuje. str. 144-146. je u~e{}e ukupnih depozita 1960. stopa inflacije. Nau~na knjiga. da privreda u~estvuje sa 50 %. Beograd. 34) 33) . Banke razmi{ljaju kako da pove}aju svoj depozitni potencijal preduzimaju}i razne mere da osvoje potencijalne komitente i klijente. Inc.

upravljanje odnosima aktiva / pasiva. Izazov profesionalaca marketinga je u sposobnosti integrisanja marketing ideja u razmatranje o drugim institucionalnim funkcijama koje pokazuju antagonizam kao {to su: likvidnost. Odnos izme|u finansijskog leverid`a i izlo`enosti banke riziku meri se pomo}u multiplikatora deoni~kog kapitala (‘equity multiplier’). 4. depoziti su od presudnog zna~aja za stabilnost. Pri tome banka koristi ~etiri osnovna marketing miks instrumenta: (1) proizvod i uslugu. Upravljanje dugoro~nim dugom .UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 132 Klju~ni elemenat uspe{nog marketinga banke je prepoznavanje da su marketing napori usmereni ka korisniku i da marketing polazi od identifikacije potreba korisnika proizvoda i usluga banke. zna~ajna je vrsta i ro~na struktura depozita. (3) mesto (kanale distribucije) i (4) promociju (ili na engleskom: four Ps odnosno: product. Sa tog aspekta. upravljanje rizikom. Kao rezultat toga poslovne banke treba u svom bilansu da imaju optimalnu kombinaciju relativno likvidne i visokokvalitetne aktive u svojim portfolijima radi zadovoljavanja svojih potreba za likvidno{}u i visokog stepena finansijskog leverid`a (‘financial leverage’) kori{}enje duga odnosno depozita za finansiranje aktive (kredita). profitabilnost i pove}anje obima poslovanja banke. kreditna analiza. na {to du`e vreme i sa {to manjom cenom. Ove dve karakteristike depozita su va`ne zbog toga {to depoziti imaju kriti~ne implikacije na likvidnost i na izlo`enost riziku aktive banke. Dakle. place and promotion). {tedne uloge. Su{tina marketing mobilizacije nov~anih sredstava je u tome da se privu~e {to vi{e depozitara.4. ciljevi kontrole itd. Neki autori u ovaj miks uklju~uju i peti instrument: ljude (people).3. (2) cenu. {to se skra}eno predstavlja kao pet Ps (odnosno na engleskom five Ps). i specijalne depozite. price. depozite mo`emo grupisati kao: (1) (2) (3) (4) depozite po vi|enju. oro~ene depozite. Veoma su va`na dva aspekta bankarskih depozita: (1) kratkoro~na priroda potra`ivanja depozitara i (2) veliki volumen potra`ivanja u odnosu na neto vrednost ili na kapital deoni~ara. sa {to ve}im depozitima. Prema do sada poznatoj i prihva}enoj uop{tenoj podeli.

Regional and Global. nisu opozive pre dana dospe}a i imaju obaveznu klauzulu konverzije zahtevaju}i od izdavaoca zamenu obveznice za obi~ne deonice u budu}nosti po sada{njoj ceni. New York. str. Deoni~ar. Tako. i dugoro~ni dug banke nastao na osnovu emitovanja obveznica tako|e ~ini deo ukupnog kapitala banke odnosno njen dodatni kapital. New Jersey. Kapitalne obveznice se kvalifikuju kao dodatni kapital banke ako imaju originalna dospe}a od najmanje sedam godina (SAD).36) Pribavljanje dodatnog kapitala putem obveznica je u SAD sve do 1960-tih godine samo simboli~no (oko jedne desetine procenta u ukupnom kapitalu). sti~e i ima pravo na povrat ulo`enih sredstava u fiksnim iznosima po rokovima dospe}a. ali ne i za za{titu depozitara. kada jednom kupi deonicu. 104.8 procenata. 1990. koja se smatra dodatnim kapitalom banke. koja je nezavisna od rezultata koji banka ostvaruje i ispla}uje se imaocu obveznice u odre|enim rokovima. s druge strane. 532. godine to iznosilo 8. obveznica i duga banke po ovom osnovu. str. 37) Duane B. Kupovinom obveznice.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 133 Pribavljanje dodatnog kapitala banka vr{i i putem emitovanja kapitalnih obveznica (‘capital note or debenture’). prodati obveznicu na tr`i{tu hartija od vrednosti i tako do}i do ulo`enih sredstava. Kapitalne obveznice nose fiksnu godi{nju kamatu. banka vr{i i uve}avanje deoni~kog kapitala na nekoliko opisanih na~ina. postoji bitna razlika izme|u deonica i deoni~kog kapitala s jedne strane. godine. Naravno. Graddy and Austin H. vlasnik ili imalac obveznice (obligacije). i ne ulazi u limit banke za rizi~ne poslove. Me|utim. Englewood Cliffs. Dodatni kapital banke pribavljen emitovanjem obveznica ima istu namenu kada je re~ o ulaganju u zgrade i opremu banke. Imalac obveznice tako|e mo`e. Prentice Hall. Deoni~ar samo mo`e da proda deonicu i da na taj na~in do|e do svog nominalno ulo`enog. Deonice nose dividendu.37) Ranije smo videli {ta sve ~ini deoni~ki kapital i kako se do njega dolazi. ne mo`e je vratiti banci u zamenu da mu banka isplati vrednost kapitala. deoni~ar mo`e i da pokloni deonicu. Deonice se prodaju i kupuju po tr`i{noj vrednosti koja se obi~no razlikuje od njihove nominalne vrednosti. Me|utim. godine. 1990. 35) . da bi krajem 1987. Barrons. 36) To su: “Equity contract notes” i “Equity commitment notes” vidi detaljnije: Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. Postoje dve varijante ovih klauzula.35) Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva. Spencer: Managing Commercial Banks Community. ukoliko ne}e da ~eka dospe}e. koja je promenljiva veli~ina i zavisi od ostvarenog rezultata poslovanja banke tokom i na kraju godine (visine profita ili gubitka). uve}anog ili pak smanjenog nominalnog kapitala.

Naime. MacMillan Publishing Company. UPRAVLJANJE IMOVINOM . 546.1.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 134 ODLUKA O LEVERID@U FINANSIJSKI RIZIK RIZIK PREKORA^ENJA TRO[KOVA KOMPONENTE DEONI^KOG KAPITALA KOMPONENTE DUGORO^NOG DUGA TRO[KOVI SREDSTAVA BANKE Slika 4-11: Odluka o leverid`u. zahteva se dokumentovanje jednog broja faktora. Pa`nju }emo usmeriti na fiksnu i produktivnu aktivu banke. prema J.4.SREDSTVIMA BANKE 4. godine. Third Edition. me|u kojima su najva`niji: (1) op{ti karakter menad`menta banke. F. Interaktivni proces ima snagu za oblikovanje jedne optimalne finansijske strukture za banku na isti na~in kao {to to ~ine i nefinansijke institucije. Sinkey-u. str. finansijskom riziku i tro{kovima sredstava banke 38) Odluke o leverid`u (slika 4-11) uti~u na tro{kove ban~inih sredstava kroz njihov uticaj na rizik prekora~enja tro{kova. ^ak linija pritiska pokazuje da na promene u relativnim tro{kovima uti~u upravlja~ke odluke koje se odnose na odgovaraju}u finansijsku strukturu. (2) perspektiva budu}e zarade banke. str.4. 1989. Jr. Sinkey. Joseph F.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. New York.39). 4. 39) 38) . Ibidem. 31. da bi se osnovala jedna komercijalna banka u SAD. Bazi~na struktura aktive poslovne banke Ve} napred smo naveli prose~nu strukturu aktive poslovne banke i zato smatramo da je ovde ne treba posebno navoditi i time ponavljati ve} ono {to je re~eno.

brzina i dostupnost podataka i informacija). obi~no deoni~kog kapitala. Kada je re~ o alternativama ulaganja poslovne banke. kako na strani onih koji deluju na visinu obima poslovanja i obima prihoda (obim i struktura produktivne aktive) tako i u pogledu onih koji treba da obezbede efikasnost. i nacionalno odobrenje). po{to je poslovanje banke podlo`no dinami~kim uticajima i promenama tokom vremena. ta~nost. banka mora oblikovati tzv. pored menad`menta i mogu}nosti budu}e zarade odgovaraju}eg zakonski utvr|enog cenzusa deoni~kog kapitala itd. kako se vidi iz navedenih uslova. Dakle. u osnovi postoje tri alternative: (1) plasmani u kredite. atraktivni i profitabilni proizvode i usluge. Anga`ovanjem sredstava banke. odnosno aktivu koja banci donosi zaradu.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 135 (3) adekvatnost strukture kapitala banke. Re{avanje problema alokacije sredstava sastoji se u tome da se prodajom sredstava ostvare prihodi po visokoj stopi prinosa i rizikom koji banka mo`e da apsorbuje. Zato je bitan odnos produktivne prema fiksnoj aktivi u strukturi ukupne aktive banke. Upravljanje imovinom ili sredstvima banke je izraz koji se koristi da opi{e na~ine alokacije slobodnog finansijskog potencijala na razne alternative ulaganja (investiranja). (2) plasmani u hartije od vrednosti i (3) razni oblici gotovine. pored dr`avnog. {to nije slu~aj kod nas. Me|utim. Upravljanje sredstvima se svodi na konverziju depozita i kapitala u gotovinu i produktivnu aktivu banke. telegrafske odnosno telekomunikacione veze. primat se daje menad`mentu banke.. koja je nu`na za po~etni i kasniji rad banke. Poslovna banka je profitna institucija i zbog toga struktura njene aktive mora biti podre|ena ostvarivanju profita. Zato treba voditi ra~una o faktorima koji na to uti~u. formira se fiksna aktiva. fiksnu aktivu da bi ispunila osnovne zakonske i stvarne uslove za rad sa privredom i gra|anima: da ima odgovaraju}e poslovne prostorije za rad sa korisnicima usluga. . Iskustva pokazuju da je odnos produktivne prema neproduktivnoj (fiksnoj aktivi i rezervama) dva prema jedan. konkurentni. efektivnost i kvalitet poslovanja banke (visok nivo stru~nosti i sposobnosti menad`menta i drugih bankarskih stru~njaka. i (5) udobnost i potrebe podru~ja koje }e banka opslu`ivati. Me|utim. u praksi je dosta te{ko odr`ati odre|eni odnos. odgovaraju}u tehni~ku odnosno kompjutersku opremu i aplikacije (‘hardware’ i ‘software’) i odgovaraju}e telefonske. Sli~no je i sa uslovima za osnivanje banke kod nas. (4) finansijska istorija i kondicije banke (relevantno samo za banke koje uklju~uju.

a naro~ito o likvidnosti i profitabilnosti. srednjero~ni. 4. visine i vrste kamatnih stopa (fiksne i/ili promenljive) itd. Pri tome se moraju imati u vidu klju~ni principi upravljanja rizikom banke: likvidnost i profitabilnost poslovanja banke. Pod gotovinom ovde podrazumevamo slobodna i neanga`ovana sredstva na `iro ra~unu banke. Upravljanje gotovinom banke ima svog uticaja kako na likvidnost banke tako i na profitabilnost banke. dugoro~ni). Pri tome je bitno da se i kako se svakodnevno uti~e na modeliranje strukture aktive banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 136 Na upravljanje sredstvima u poslovnoj banci uti~u slede}i faktori: 40) (1) zakonom i propisima stipulisane norme. Englewood Cliffs. str. 1989. Prentice-Hall. Obim i struktura produktivne aktive zaslu`uju posebnu pa`nju jer produktivna aktiva . onda je to va`no sa aspekta dospe}a (kratkoro~ni.plasmani u kredite i hartije od vrednosti . Kada je re~ o portfoliju kredita. Inc. pri ~emu je naro~ito va`na struktura produktivne aktive. Upravljanje gotovinom banke Upravljanje gotovinom banke spada u domen upravljanja likvidnosti banke i predstavlja `ilu kucavicu operativnog poslovanja banke. .2.obezbe|uje glavninu prihoda svake poslovne banke. Gill: Commercial Banking.krediti i hartije od vrednosti .4.. zatim sa granskog aspekta ili disperzije kredita. Svaki od ovih segmenata ili portfolija . Pored ovog globalnog aspekta ulaganja sredstava. Va`no je da se plasiranjem slobodnih nov~anih sredstava posti`e planirani nivo profitabilnosti. ~iju primenu kontroli{u regulatorne i kontrolne institucije po{to banke spadaju u institucije sa najve}im stepenom regulacije. banka mora voditi ra~una i o strukturi svakog portfolija posebno. konstantno (i nepotrebno) odr`ava visok i nepotreban nivo slobodnih nov~anih sredstava na 40) Edward W. Reed and Edward K. (3) deoni~ari banke i ostali ulaga~i zahtevaju stopu prinosa prilago|enu riziku ulaganja i konkurentnu sa prinosom primerenom i raspolo`ivom za sli~na ulaganja.zaslu`uje posebnu pa`nju i bi}e analiziran sa aspekta usmeravanja sredstava banke vode}i ra~una o svim principima i rizicima poslovanja banke.godine. New Jersey. Banka treba da plasira slobodna nov~ana sredstva na nivou da pri tome odr`i zadovoljavaju}i stepen likvidnosti. 110. (2) odnos izme|u banke i njenih depozitnih i kreditnih komitenata i klijenata je odnos poverenja i prilago|avanja. a koja se mogu anga`ovati u produktivnu (u kredite i plasmane hartija od vrednosti) i u neproduktivnu aktivu (izdvajanje u obaveznu rezervu). Najlo{ija je varijanta da banka danima.

4. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija U bankama razvijenih tr`i{nih privreda. pa i kod nas. Sli~ne tendencije zapa`aju se i bankama drugih razvijenih tr`i{nih ekonomija. vra}anje pozajmica ili izdvajanja u obaveznu rezervu. u~e{}e kreditnih plasmana. kretalo se najvi{e do jedne ~etvrtine ukupnih plasmana. Ako banka ne vodi takvu politku. 4. To zna~i da banka u tom slu~aju postupa zato {to: (1) ima previ{e likvidnih sredstava i nema potrebe i na~ina da ih anga`uje.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 137 `iro ra~unu. Karakteristika savremenih poslovnih banaka u razvijenim tr`i{nim privredama. Saglasno tome.3. (2) top menad`ment ne smatra da ih treba anga`ovati u produktivnu aktivu (kredite i hartije). ali su i znato rizi~niji u odnosu na plasmane u hartije od vrednosti. godine i dalje. odmah i u celokupnom iznosu. u vrste i na rokove. Plasmani u kredite donose ve}i prihod banci. Prema tome. Upravljanje slobodnim nov~anim sredstvima zahteva da top menad`ment banke vodi politiku portfolio strukture aktive i da se na taj na~in usmeravaju plasmani u likvidnu i produktivnu aktivu. (2) plasmane u hartije od vrednosti. Krediti su skoro kod svih poslovnih banaka dominiraju}i oblik plasmana. ili pak na kraju roka odjednom u ukupnom iznosu). odobravanje novih i plasiranje na finansijskom tr`i{tu (berzi novca). kao {to je to SAD. kreditni plasmani prelaze polovinu i pribli`avaju se u~e{}u od oko 60 % od ukupnih plasmana. Ove promene pove}anja plasmana u kredite u okviru ukupnih plasmana smanjuju obim i u~e{}e plasmana u hartije od vrednosti. su{tina upravljanja privremeno slobodnim odnosno neanga`ovanim sredstvima na `iro-ra~unu banke obuhvata slede}e strategije: (1) plasmane u kredite odnosno pu{tanje odobrenih kredita ili tran{i korisnicima kredita koji nisu iskoristili postoje}i obim. koji najvi{e odgovaraju budu}oj finansijskoj situaciji banke odnosno njenoj likvidnosti. a time naru{iti planirana stopa profitabilnosti banke. Stoga je va`na dimenzija kreditnog rizika koji se u . krediti u najve}em delu doprinose i prihodu banke. mo`e do}i do bitnog naru{avanja ne samo likvidnosti ve} i profitabilnosti banke. sve do pedesetih godina. postepeno na rate u okviru roka. jeste da kreditni portfolio ima dominantno u~e{}e ne samo u ukupnim plasmanima ve} i u aktivi banke. i (3) izdvajanje u obaveznu rezervu prema tome kako je to regulisano sa centralnom bankom (na po~etku roka tj. Tek posle 1960. po{to }e se na taj na~in izgubiti kontrola nivoa prose~ne interne i eksterne kamatne stope. (3) top menad`ment nema smelosti da takva sredstva privremeno anga`uje s obzirom na skora{nje obaveze prema komitentima (krediti).

ovla{}enja i odgovornosti i doprinosa ostvarivanju ciljeva banke posebno primarnog cilja . svrsi za koju se krediti koriste (za proizvodnju. da banka ima jasnnu poslovnu politiku. sposobnosti. Ovde pod “normalnim okolnostima” podrazumevamo. 41) . tako da se stepen rizika formira posebno za svaki kredit. (3) po sektorima kojima su krediti namenjeni (proizvodnja. potro{nja). pa do kreditnog referenta. Kvalitet ukupnog kreditnog portfolija banke zavisi od kvaliteta pojedina~nih kredita. pod normalnim okolnostima. Sve ono {to je iznad toga naru{ava ili ugro`ava profitabilnost banke. Pojedini nivoi kreditnog rizika za kredite koje je banka odobrila nisu isti. a u okviru nje. onda se te{ko mo`e govoriti o “normalnim okolnostima”. od “top menad`menta” preko kreditnog menad`era. postoji normalan sklad stru~nosti.). proceniti budu}a spremnost i sposobnost. Kreditni rizik mo`e se manifestovati kao privremena nemogu}nost korisnika kredita da plati svoje dospele obaveze. Na to mogu uticati kako interni tako i eksterni faktori. i (4) i po drugim kriterijumima koji se izvode iz ovih osnovnih (po na~inu kori{}enja. U takvim okolnostima. kvalitet pojedinih kredita banke determini{e ukupan nivo kvaliteta kreditnog portfolija. Naime. Ako to nije u okviru navedenih relacija. jasnu i preciznu kreditnu politiku. vremenu na koje je kredit odobren odnosno u kom roku ga treba vratiti (dugoro~ne. klju~nu ulogu imaju stru~nost i sposobnost kreditnog referenta. {to se manifestuje kao nelikvidnost du`nika. {to se manifestuje kao ste~aj nad korisnikom kredita odnosno du`nikom. pored menad`menta preduze}a. mogu imati ozbiljne posledice na sposobnost i mogu}nost vra}anja kredita (poslovanje sa gubitkom itd. Struktura kreditnog portfolija banke je jedan od elemenata koji uslovljava stepen izlo`enosti banke riziku posebno kreditnom riziku. sanaciju.41) Od kreditnog referenta zavisi u kojoj meri }e se u}i u su{tinu analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca i. izvoz. promet.profita. potro{nju).UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 138 ovom portfoliju za banku smatra normalnim i prihvatljivim. srednjero~ne i kratkoro~ne). To su promene u okru`enju koje. volja i mogu}nost za vra}anje kredita prema ugovoru o kreditu. Od internih faktora. (2) po ekonomskoj nameni kredita tj. ili kao trajna nemogu}nost izmirenja obaveza delimi~no ili u celini. Sve zavisi od toga {ta se pri tome uzima za bazu. otkup. na osnovu realnih parametara iz pro{losti i sada{njosti. Postoje razne okolnosti pod kojima banka odobrava kredite.). po vrsti obezbe|enja itd. Kreditni portfolio banke mo`e se podeliti po vi{e osnova. Naj~e{}e se podela bankarskih kredita u kreditnom portfoliju vr{i: (1) po ro~nosti kredita tj. uvoz. Od eksternih faktora bitnu ulogu imaju budu}i uslovi poslovanja zajmotra`ioca.

i (4) strogu selekciju zajmotra`ioca imaju}i u vidu sve navedene principe. mo`emo konstatovati da je vremenom. To je tra`ilo od banaka i nove pristupe u mobilizaciji sredstava i primenu novih strategija rasta bankarskih resursa odnosno izvora sredstava. privredne grane. dosno{enje zakonskih propisa o poslovanju hartijama od vrednosti. gde je razvijeno finansijsko tr`i{te i gde je razu|ena mre`a posredni~kih finansijskih institucija. kako bi se odobrili samo krediti za koje kreditna analiza utvrdi da postoje prihvatljivi nivoi kreditnog rizika. na primeru banaka SAD. osnivanje i rad posredni~kih finansijskih institucija i uvo|enje u promet na finansijskom tr`i{tu {ire lepeze finansijskih instrumenata. re~ je o tome da privremeno slobodna nov~ana sredstva doprinose profitabilnosti banke. grupacije i pojedina preduze}a i firme. Naime. (2) pridr`avanje pravila diversifikacije kreditnog rizika na {iroj lepezi du`ni~ke strukture na pojedine oblasti. U bankama razvijenih tr`i{nih privreda. Ovo }e omogu}iti zapo~eti procesi transformacije vlasni~ke strukture privrede i banaka. (3) preciznu analizu kreditne sposobnosti svakog zajmotra`ioca. Me|utim.4. Plasman sredstava u hartije od vrednosti banka vr{i uglavnom radi: (1) pove}anja profitabilnosti i (2) odr`avanja zadovoljavaju}eg stepena likvidnosti. Zapravo. dok je u na{im bankama samo simboli~an. mi na to ovde ukazujemo zbog budu}eg zna~aja. hartije od vrednosti i poslovanje njima ima za banke daleko ve}i zna~aj nego {to je to sada kod nas. Otuda je i portfolio hartija od vrednosti u bilansima tih banka zna~ajan. {to zna~i plasiranje sredstava u kreditni portfolio prema optimalnoj strukturi aktive banke. 4. ipak primat pripada likvidnosti banke. Upravljanje portfoliom hartija od vrednosti Gledaju}i kretanja u~e{}a plasmana u hartije od vrednosti u bankama razvijenih tr`i{nih privreda. koji bi i kod nas hartije od vrednosti uskoro trebalo da imaju u bankarskom poslovanju. {to je uslovilo i ve}u tra`nju bankarskih kredita. slobodna nov~ana sredstva banke mogu se .4.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 139 Izlo`enost banke riziku u okviru kreditnog portfolija zahteva respektovanje nekoliko principa upravljanja kreditnim rizikom: (1) pridr`avanje najpovoljnije strukture alokacije slobodnih nov~anih sredstava sa aspekta bilansa banke. Ovo nije bila posledica samo motiva ve}e zarade banaka ve} i visoke i relativno stabilne stope ekonomskog rasta u svim tr`i{nim privredama. tokom poslednjih 45 godina do{lo do smanjenja u~e{}a plasmana u hartije u vrednosti sa 75 % po~etkom pedesetih godina na oko 40 procenata u poslednjih nekoliko godina. Mada je akcenat na profitabilnosti.

Beograd. Sinkey. Banking. sigurno i bez mnogo formalnosti plasirati u odre|ene vrste hartija od vrednosti i na taj na~in se ostvaruju prihodi banke. Joseph F. 3. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach. O ovome se detaljnije govori u ~etrnaestoj glavi ove knjige. Nau~na knjiga. 7. tj. ali su zato skoro bez rizika za razliku od poznatog visokog kreditnog rizika. Walker. Dr Arnold A. Istovremeno. Struktura investicionog portfolija banke podrazumeva da se banka. 1983. 6. Mada i plasmani u hartije od vrednosti nose sa sobom odre|eni kreditni rizik. Naime. (September). 1978. sigurnost i prinos. Baker. Baughn. Beograd. povrat ulo`enih sredstava preko njihove prodaje i naplatu prihoda. 4. Jr. Storrs and Charls E. 1976. 1995. Jr. Homewood. Edited by: William H. Savremena administracija. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability Mangement. 5. Thomas I.. LITERATURA: 1. Ekonomski institut Beograd. 1988. New York. o ~emu }emo kasnije posebno govoriti. Third Edition. prilikom formiranja obima i strukture hartija od vrednosti. Atlanta Trust Company of Georgia. Kenneth R. . posebno obveznice i to dr`avne. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. banka mo`e relativno brzo do}i do sredstava prodajom hartija od vrednosti na finansijskom tr`i{tu odnosno ‘unov~iti’ hartije od vrednosti i tako obezbediti zadovoljavaju}i stepen likvidnosti. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 2.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 140 relativno brzo. Dr Milutin ]irovic: Monetarno . Jedno od bitnih obele`ja protfolija hartija od vrednosti banke jeste njihov kvalitet i struktura. sa ne{to manjim prinosom od prinosa po kreditima. 1989. Pod kvalitetom portfolija hartija od vrednosti banke podrazumevamo takve hartije od vrednosti koje omogu}avaju banci sigurnost u investiranju. jasno je da su hartije od vrednosti. Illinois. pridr`ava hijerarhije faktora koji determini{u likvidnost. 1990.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry.: Asset-Liability Management IV. James V. Course Outline. MacMillan Publishing Company. Beograd. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Third Edition. Dow JonesIrwin.kreditni sistem. ipak postoje razlike izme|u kreditnog rizika i rizika u plasmanu hartija od vrednosti. Banka mo`e svakodnevno da svoje ‘vi{kove’ sredstava plasira pod odre|enim uslovima i da tako doprinese profitabilnosti privremeno slobodnim sredstvima. (April 20).

1990. The Dryden Press. Prentice Hall. New York. Yair E. Englewood Cliffs. Regional and Global. 1985. Orgler and Benjamin Wolkowitz: Bank Capital. 14. Peter S. 18. New Jersey. Novi Sad. 1985. Preager. Second Edition. Homewood. Walker. Reed and Edward K. New York. 1990. Storrs and Charls E. 16. Haslem: Commercial Bank Management. Gill: Commercial Banking. Fraser: Financial Institutions. New York. Third Edition. Emmanuel N. Compton: New World of Commercial Banking. John A. The Dryden Press. 1988. 9. New Jersey. John Wiley & Sons. 1987. Compton: Inside Commercial Banking. New York. Edward W. Timothy P.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 141 8. Englewood Cliffs. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 1984. Thomas I. Joh Wiley and Sons. Reston. 1989. 1985. u knjizi: The Bankers Handbook. Eric N. 1985. New York. dr Uro{ N. . Edited by: William H. Reston Publishing Company. 11.. 1999. 15. New York. Fourth Edition. New York. Dow Jones-Irwin. Prof. Inc. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Duane B. Eric H. Baughn. Barrons. 13. Feljton. Virginia. Illinois. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Lexington Books. 19. 17. Prentice-Hall. 10. Mack: Capital Planning and Management. Johnson and Richard D. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. 1976. Rose and Donald R. Graddy and Austin H. 12. Johnson: Commercial Bank Management. Hartman and John E. Frank P.

UPRAVLJANJE BILANSOM PRIHODA I RASHODA BANKE OKVIR PETE GLAVE: • • • • Su{tina bilansa uspeha banke Upravljanje prihodima banke Upravljanje rashodima banke Upravljanje operartivnim tro{kovima banke .Profit je krajnji cilj svake poslovne aktivnosti banke! GLAVA 5.

1. borda direktora. Gogel. te njihov uticaj na visinu profita banke. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. vrstu i strukturu. neophodno je poznavati dinamiku kretanja svih kategorija u okviru prihoda i rashoda banke. str.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 144 5. Naime. Uobi~ajena praksa i obaveza banaka u visoko razvijenim tr`i{nim privredama je da se zvani~ni rezultati po osnovu bilansa uspeha javno objavljuju po isteku svakog kvartala i jednom godi{nje po isteku godine. najmanje na kraju svakog meseca. sastavljanje bilansa uspeha ima za cilj upoznavanje menad`ment tima. Druga je stvar da li takav bilans uspeha treba iskazivati s obzirom na tehni~ke mogu}nosti. Joh Wiley & Sons. obi~no. Editors: Eileen M.1. na krajnji rezultat banke uti~u i nekamatni odnosno ostali prihodi i tro{kovi banke. U nedostatku EPS mere. Njemu. Zato je od izuzetne va`nosti da banka upravlja bilansom banke tokom izve{tajnih perioda i da menad`ment tim banke uti~e na krajnje rezultate banke – posebno na visinu profita. kao i bilans stanja banke. 86. Friars and Robert N. koje u svim komercijalnim bankama ~ine okosnicu neto kamatnih prihoda banke. 1) Bilans uspeha banke. prethodi i sa njim ~ini celinu bilans stanja aktive i pasive banke za isti period. njihov obim. da bi se moglo svesnom akcijom i dono{enjem odgovaraju}ih korektivnih odluka usmeravati poslovanje banke ka ve}em profitu. Tako su bitne promene koje su vezane za kamatne prihode i kamatne rashode banke. Naravno.1. pa i visine prihoda banke pre poreza. Prvi korak za banku je u definisanju profitabilnosti. New York. SU[TINA BILANSA USPEHA BANKE 5. . Najbolja definicija za banke je ona koja se oslanja na njene tri dimenzije: na povrat ulo`enih sredstava ( return on assets-ROA). povrat deoni~kog kapitala (return on equity-ROE) i rast zarade po deonici (earnings per share-EPS). uklju~iv{i profit ili gubitak za odre|eni (specifi~ni) vremenski period. 1) David C. teorijski postoji svakog momenata i rezultat je nastalih promena u poslovnoj aktivnosti banke. Cates: How Banks Make Money. neto prihod je njegov prihvatljivi supstitut. deoni~ara i kontrolnih institucija sa ostvarenim pokazateljima kona~nog uspeha banke za odre|eni period vremena izra`enog u visini ostvarenog profita banke. racionalnost sastavljanja i mogu}nost ‘upotrebe’ takvog bilansa u upravlja~ke svrhe. Zbog toga je neophodno da menad`ment tim banke raspola`e i podacima bilansa uspeha u kra}im vremenskim periodima. sa stanovi{ta upravlja~kih potreba banke. Pojam i zna~aj bilansa uspeha banke Bilans prihoda i rashoda banke je finansijski izve{taj koji sumarno prikazuje finansijsko poslovanje banke. Da bi to bilo efikasno. 1987.

0 mil.00 90.nekamatni izdaci 2) 205. Me|utim.98 100. . dolara i plate i beneficije zaposlenih 30. Ukupni izdaci(tro{kovi) banke U tome: .00 10.18 100. Pregled 5-1: Relativni zna~aj tro{kova i poreza u prihodima banke Redni broj Opis kategorija u bilansu uspeha Iznosi u mil. dolara 200. 08. 05.0 95. koja stavka direktno umanjuje kamatne prihode banke. ne{to preko 4% od ukupnog prihoda banke i slu`i za raspodelu odnosno isplatu dividende. za reinvestiranje u deoni~ki kapital banke.35 69. dok nekamatni prihodi sa svega cca 7%. a njegova raspodela ukazuje da 10% ide na porez.00 Navedeni pregled pokazuje da su u strukturi ukupnog prihoda banke dominantni kamatni prihodi.0 4.0 ili 6. dolara. Ukupan prihod banke U tome: .00 93. Zna~aj uvida u raspodelu ukupnih prihoda izlo`i}emo na primeru jednog hipoteti~kog bilansa prihoda i rashoda jedne ameri~ke banke. dolara ili 13.58 100.kamatni prihodi .0 55.83 07. Bez rezervacije za mogu}e kreditne gubitke. 2) U okviru nekamatnih izdataka su rezervacije za mogu}e kreditne gubitke 13.17 26.0 Struktura u procentima 01.kamatni izdaci . iznosi 9. 03.0 150.0 100. a 90% ostaje kao neto prihod posle poreza ili profit. 09. dok je nekamatnih izdataka ne{to preko 25 procenata. ROE kao prinos deoni~arima na deoni~ki kapital i EPS kao rast tr`i{ne zarade po jednoj deonici.00 73.98 04.65 0. Veli~ina profita banke meri se navedenim pokazateljima odnosno koeficijentima: ROA kao pokazatelj racionalnosti kori{}enja ukupnih sredstava.0 mil.0 1.47 4.00 93. U nekamatnim izdacima su dve bitne stavke: rezervacije za mogu}e gubitke u kreditnom portfoliju (13. i eventualno. Neto prihod pre poreza iznosi 10. dolara tj.77 25. 06. nekamatni izdaci iznose 42.0 9. 02.dolara ili 4.02 6.95% u strukturi ukupnog prihoda banke).0 mil.65%.05% u odnosu na ukupan prihod) i plate i beneficije zaposlenih (30.0 mil. U ovom slu~aju neto prihod posle poreza ili pak profit.0 15.0 mil. dolara ili sa 19% u~estvuju u ukupnim prihodima banke. neophodno je ukazati na zna~aj svih kategorija izdataka odnosno tro{kova u odnosu na ukupne prihode banke. koji u~estvuju sa 93%. Neto prihod pre poreza Porezi na neto prihod Neto prihod posle poreza 10.nekamatni prihodi 215.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 145 Da bi se jasnije sagledao globalni zna~aj bilansa uspeha banke.02 6. u~e{}e kamatnih izdataka u ukupnim prihodima banke je oko 70%.0 mil. kao finansijskog izve{taja za period od jedne godine (pregled 5-1).

Sa o~ekivanjem da se u budu}nosti redukuje razlika (‘spread’). banke poku{avaju da osvetle svoje tro{kove (‘burden’). tro{kove (‘burden’).12 = 13 +/. to je ono {to fiksira njihov polo`aj odnosno odr`ava ih da opstaju. 12. Tipi~an format bilansa uspeha banke. 06. Jr. one treba da pove}avaju nekamatne prihode (provizije i naknade) i/ili redukuju svoje op{te tro{kove i tako pove}avaju operativnu efikasnost.10 = 11 +/. Third Edition. 03. Odnos me|u pozicijama =1-2 =3-4 Naziv klju~nih pozicija u bilansu uspeha banke Kamatni prihod Kamtni izdaci Neto kamatni prihod (‘spread’) Rezervacije za kreditne gubitke Neto kamatni prihodi posle rezervacije za kreditne gubitke Nekamatni prihodi (provizije. 13. Okvir i sadr`aj bilansa uspeha banke U zavisnosti od date veli~ine bilansa stanja. koji ~ine glavni deo portfolija produktivne aktive banke. Sinkey. 10. koji se zasniva na konceptu kamatne margine. poreze i dividendu. . profitabilnost se primarno defini{e kompozicijom bilansa stanja i njenom operativnom efikasno{}u. Ova dva faktora se reflektuju u bilansu uspeha banke. glavni su izvor prihoda banke. 3) Pregled 5-2: Tipi~an format bilansa uspeha banke Red.2. Klju~ni nekamatni izdaci za banke su plate i naknade. Ppo{to je pozitivna razlika potrebna da pokrije kreditne gubitke banke.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. MacMillan Publishing Company. 04. 09. 1989. 11. pokazuje pregled 5-2. 15. broj 01. Da bi to mogle u~initi. 05. New York.14 Komercijalne banke se opisuju kao opstanak na la`nom obave{tenju (‘spread dope’). 08. 07. str. 14. aktive koja donosi zaradu. 29. Krediti.1. Zbog toga i nije iznena|enje da banke sa finansijskim te{ko}ama u pro{losti imaju probleme sa svojim 3) Joseph F.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 146 5. 02. naknade) Nekamatni izdaci (‘overhead’) Neto nekamatni prihodi (‘burden’) Prihod pre poreza i dobitaka (gubitaka) na hartijama Porez na prihod Neto operativni prihod Dobici (gubici) na hartijama od vrednosti Neto prihod Dividende Pove}anje zadr`ane zarade =6-7 =5-8 = 9 .

ako se kapitalni raciji odr`avaju. tako i zbog pojave mogu}ih gubitaka. koji direktno umanjuju efekat ovog portfolija banke.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 147 kreditnim portfolijima. {to obezbe|uje tzv. rast aktive i isplata dividende su nametnuti stopom profitabilnosti tako da je interna stopa generiranja (g) kapitala jednaka proizvodu racija retencije (RR) i povrata deoni~kog kapitala (ROE). Prihodi i rashodi banke dele se na dve osnovne kategorije: • • kamatni prihodi i kamatni rashodi banke.1. Izvori prihoda i generatori rashoda u bilansu uspeha banke Bilans prihoda i rashoda je zvani~ni izve{taj o prihodima banke od prodatih proizvoda i usluga. neto prihod je dobra aproksimacija raspolo`ivog toka gotovine za pla}anje dividende banke. investicioni portfolio banke odnosno portfolio hartija od vrednosti. 5. Od obima i strukture ovog portfolija banke i strategije koju banka koristi u upravljanju portfoliom hartija od vrednosti zavisi}e i doprinos . o rashodima u vezi sa produkcijom proizvoda i izvr{avanjem usluga i tezultatu ovih odnosa izra`enom u neto prihodu ili profitu banke. stanju i strukturi kategorija koje se iskazuju u bilansu stanja banke. Banke koje su oti{le pod ste~aj.3. Drugi po zna~aju izvor kamatnih prihoda (ili gubitaka) su plasmani u hatrije od vrednosti. Po{to negotovinski prora~uni za banke nisu stvarni. Kamatni prihodi banke su rezultat (umno{ka) obima i vrste plasmana banke po odre|enoj kamatnoj stopi za odre|eni period i odnose se na prihode po osnovu napla}enih kamata na sve plasmane koji se vode u aktivi (aktivne kamate). Koncept bilansa prihoda i rashoda banke zasniva se na iskazivanju stanja svih prihoda i rashoda banke nastalih kao rezultat ili posledica promena u obimu. koji banci obezbe|uju prete`ni tj. i nekamatni prihodi i nekamatni rashodi banke. Zato se kreditnom portfoliju banke posve}uje izuzetna pa`nja. Zarada zadr`ana od strane banke je njen glavni izvor kapitala. najve}i deo ukupnog prihoda. rezerve za kreditne gubitke i kapital. imale su tako ozbiljne kreditne gubitke da su im oni jednostavno izbrisali njihovu teku}u zaradu. pore|eni sa nefinansijskim firmama. Bez eksternog kapitala. Ovi problemi se manifestuju u formi neproduktivne aktive i kreditnih gubitaka. Izvor pla}anja dividende banke ~ini njen profit posle poreza uve}an za depresijaciju. ^ak za kmunalne banke sa ograni~enim pristupom kapitalnim tr`i{tima zadr`ana zarada tendira da bude jedini izvor kapitala. kako zbog visine i u~e{}a ovih prihoda u ukupnim prihodima. Klju~ni izvor ukupnih prihoda komercijalne banke su plasmani u kredite.

U na{im bankama u~e{}e ovog portfolija u strukturi aktive bilansa banke je jo{ uvek simboli~no (ne radi sekundarno tr`i{te hartija od vrednosti. tro{kovi zakupnine. 85.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 148 ovog portfolija kamatnim i ukupnim prihodima banke. Compton: Inside Commercial Banks. Nekamatni rashodi su plate i beneficije zaposlenih. Ovi pokazatelji se ~esto koriste da odrede u kojoj meri dobro funkcioni{e data banka. Zato je va`no merenje profitabilnosti za sve njene konstitutivne delove: deoni~are. Mada je prioritetni cilj ovog portfolija banke da obezbedi efikasno i efektivno upravljanje likvidnom pozicijom banke. 5. Ovi pokazatelji uklju~uju:4) 4) Eric N. koji analiziraju njene performanse za svrhu tr`i{ta kapitala. Me|utim. tro{kovi struje. John Wiley & Sons. struktura i u~e{}e ovih prihoda u ukupnim prihodima banke je razli~ita za banke i kre}e se od simboli~nih nekoliko procenata (kao {to je to slu~aj sa na{im bankama). a nema jo{ ni potrebnog asortimana hartija od vrednosti).1. dr`avne institucije i op{tu publiku. nisu zanemariva ni ostala dva cilja. kao oro~eni depoziti) kod banke i kamata na uzete kredite na tr`i{tu novca i kapitala te na kredite uzete od drugih finansijskih institucija. goriva i drugi razni tro{kovi banke povezani sa operativnim poslovanjem banke u odre|enom periodu na koji se odnosi bilans prihoda i rashoda. New York. koja se odnose na: smanjenje rizi~nosti plasmana i na ostvarivanje prihoda. fiksne prihode po osnovu kreditnih. amortizacija i zakup opreme. pa do zna~ajnijeg u~e{}a od 10. depozitare.4. Kamatni rashodi su obra~unata i pla}ena kamata na razne vrste depozita koje dr`i stanovni{tvo (a vista i oro~ena {tednja) i privreda (a vista salda i depozitni certifikati. Nekoliko pokazatelja profitabilnosti je razvijeno da bi odredilo uspeh ili efektivnost banke u upravljanju resursima pod njihovom kontrolom. vode. grejanja. Profitabilnost u bilansu uspeha banke Komercijalne banke su organizovane da ostvaruju profit. 1983. str. Nekamatni prihodi odnose se na prihode banke napla}ene po osnovu provizija i naknada za izvr{ene usluge. Second Edition. Obim. ~ija ‘prolazna’ ocena upravo zavisi od nivoa ostvarene profitabilnosti banke. 15 i vi{e procenata (u nekim bankama u visoko razvijenim tr`i{nim privredama). debitnih i ke{ kartica i prihode po osnovu zakupa (sefovi). . profitabilnost je isto tako va`na i za njen menad`ment tim.

i zaradu po deonici (Earning per Share – EPS). Va`an je kao merilo na nivou makroaspekta i ukazuje kakva je efektivnost kori{}enja ukupnih anga`ovanih sredstava banke. tradicionalno poznat kao kapital racio. Ovaj pokazatelj je va`an za deoni~are i pokazuje kojim tempom se vra}a ulo`eni novac deoni~ara. a deonice banke se prodaju na tr`i{tu po $ 25. Ovaj podatak se naj~e{}e koristi kao klju~ni indikator u analizi performansi banke. Rezultati politike dono{enja odluka direktno uti~u na profitabilnost njenih racija u odre|enoj godini. • • • • Koeficijent profitabilnosti meren kao ROE. Koeficijent adekvatnosti kapitala meren kao CA je tre}i racio profitabilnosti.P/E). On se dobija deljenjem ukupnog deoni~kog kapitala sa ukupnom aktivom banke. ali ih treba analizirati tokom du`eg vremena. Koeficijent profitabilnosti iskazan kao ROA dobija se kada se zarada pre transakcija sa hartijama od vrednosti podeli prose~nom ukupnom aktivom za odre|eni vremenski period. tako da ovaj pokazatelj ukazuje na povrat kapitalne baze. 5. Ako EPS iznosi $ 5 po deonici. koristi i za odre|ivanje koliko se visoko kotiraju (cene) akcije banke na tr`i{tu. tako|e.ROA). ali mo`e da bude i posledica ve}e ili manje stope rasta ukupne bilansne sume. ROA koeficijent pokazuje efektivnost kori{}enja ukupno anga`ovanih resursa banke. Kompletna analiza profitabilnosti banke zahteva pregled svih njenih racija performansi tokom du`eg vremenskog perioda. dobija se kada se zarada banke pre transakcija sa vrednosnim papirima podeli sa deoni~kim kapitalom. UPRAVLJANJE PRIHODIMA BANKE . {to pokazuje njen kapital racio. onda je cenovnozaradni racio pet (price/earning racio .UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 149 povrat ukupnih anga`ovanih sredstava (Return on Assets . to je ve}a njena pojavna finansijska snaga. Pokazatelj se. a ne samo tokom jedne godine. [to je ja~a kapitalna pozicija banke. Ve}i ili manji koeficijent ROA ukazuje na ve}u ili manju efektivnost upotrebe resursa banke. kao druga mera profitabilnosti banke. adekvatnost kapitala (Capital Adequacy – CA). Kratkoro~ne strategije ne mogu da budu posmatrane izolovano. povrat deoni~kog kapitala (Retun on Eqity – ROE). Ovaj P/E racio se komparira sa istim koeficijentima drugih banaka i finansijskih institucija.2. Zarada po deonici ili EPS racio je finalni koeficijent koji se dobija deljenjem preostalog neto prihoda banke sa prose~nim poznatim brojem deonica. one moraju da se razmatraju u svetlu rezultata u dugom roku.

1985. ukupan prihod. mesta i na~ine gde i kako se prihod ostvaruje. tj. to se ovaj cilj. teorijski gledano. aktivnih kamatnih stopa na sva plasirana sredstva u obliku kredita. neophodno je sagledati dimenzije ukupnog prihoda banke. hartija od vrednosti i eventualne druge plasmane (ponekad i centralna banka pla}a simboli~nu kamatu na obaveznu rezervu). nego maksimizirati odnosno minimizirati. Dimenzije ukupnog prihoda banke va`ne su za upravlja~ki tim banke odnosno njen menad`ment tim i prikazane su na slici 5-1. kao rezultata njenog poslovanja sa ukupno anga`ovanim raspolo`ivim sredstvima. str. U vezi sa tim. Kako je krajnji cilj svake banke ostvarenje odnosno maksimiziranje profita. kamatni izdaci i operativni tro{kovi banke su u funkciji profita banke i mora se u procesu ostvarivanja ovih kategorija voditi ra~una o tr`i{noj ili marketing poziciji banke. Boston.2. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. minimiziranjem izdataka po osnovu pasivnih kamatnih i smanjenjem operativnih tro{kova poslovanja banke. Kamatni prihod je rezultat naplate tzv. . Dimenzije upravljanja ukupnim prihodom banke Ukupni prihod banke su svi prihodi koje banka ostvari tokom jedne godine. tako da je ove veli~ine pre potrebno optimizirati.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 150 5. mo`e ostvariti maksimiziranjem prihoda po osnovu aktivnih kamatnih stopa. potro{a~ki krediti odnosno krediti sa stanovni{tvom. u okviru kojih se organizuju slede}i poslovi: • • 5) komercijalni krediti odnosno krediti sa privredom. 10. Leonard P. Bankers Publishing Company. Ukupni prihodi banke se sastoje od kamatnih. Prakti~no.1. nekamatnih i drugih prihoda banke.5) DIMENZIJE UKUPNOG PRIHODA BANKE Organizaciona Proizvodno-uslu`na Korisni~ka Slika 5-1: Dimenzije ukupnog prihoda banke Organizaciona dimenzija prihoda banke obuhvata funkcionalna mesta ostvarivanja prihoda banke.

Najve}i ili glavni deo ukupnog prihoda komercijalna banka ostvaruje naplatom kamate putem raznih vrsta kreditnih plasmana. Virginia. i nekamatni prihodi od raznih usluga.6) Dakle.2. Upravljanje vrstom i strukturom ukupnih prihoda banke Ukupni poslovni (naziva se i operativnim) prihod banke se defini{e kao iznos redovnih i periodi~nih prihoda tokom jedne godine.2. Reston. Sagledavanje dimenzija prihoda banke je va`no za njenu strategijsku orijentaciju na tr`i{ne segmente. U konkurentskim uslovima banke nastoje da pove}anje ukupnih 6) John A. 18. Za savremenu komercijalnu banku je veoma bitna veli~ina. str. Kod nekih banaka se taj odnos kre}e i preko 80% u korist kamatnih prihoda. provizije. trust poslovi ili poslovi poverenja. {to podrazumeva prilago|avanje proizvoda i usluga banke i njene organizacione strukture.Text and Readings. i • drugi razni prihodi. Korisni~ka dimenzija prihoda banke obuhvata prihode koje banka ostvaruje prema tr`i{nim segmentima i to: • • • u poslovima na veliko odnosno poslovima sa privredom. Reston Publishing Company.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 151 • • • poslovi starateljstva odnosno tzv. i drugi poslovi koji donose prihode banci. • razne vrste depozita. Naime. naknade i drugi prihodi banke. 5. poznato je da su za komercijalnu banku najva`niji kamatni prihodi banke. . Proizvodno-uslu`na dimenzija prihoda banke podrazumeva prihode koji se ostvaruju po osnovu pojedinih vrsta i obima proizvoda i usluga banke kao {to su: • razne vrste kredita. u poslovima na malo odnosno poslovima sa stanovni{tvom. internacionalni odnosno poslovi sa inostranstvom. Haslem: Commercial Bank Management . • razne vrste usluga. struktura i odnos kamatnih i nekamatnih prihoda banke. 1985. i po osnovu raznih drugih poslova. ukupan prihod banke sadr`i dve bitne komponente: • • kamatni prihodi na plasirana i izdvojena sredstva.

kao zna~ajnog faktora kamatnih prihoda. koji postepeno supstitui{u navedene dugoro~ne kredite u poslovnom banksarstvu. vr{i se i uticaj jednog. Kamatni prihod predstavlja miks obima.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 152 prihoda tra`e u skretanju ka nekamatnim prihodima. Podaci ukazuju da se u~e{}e kamatnih prihoda u ukupnim prihodima banaka u tr`i{nim privredama aproksimativno kre}e od 80 do 90%. Kamatni prihod po osnovu aktivne kamate na plasirana sredstva u kredite predstavlja glavni izvor ukupnog prihoda svake komercijalne banke. Krediti u kreditnom portfoliju. mogu biti svrstani u grupe po neoliko osnova: po roku dospe}a. U zavisnosti od promena koje se de{avaju u oba miksa. visine i vrste aktivnih kamatnih stopa plasiranih sredstava u razne vrste kredita. vi{e doprinose ukupnom prihodu banke po jedinici plasiranih sredstava. koji se odobravaju na 7. • • . Ostvareni ostali prihodi i rashodi banke uti~u na krajnji rezultat odnosno profit banke. nose ni`u kamatnu stopu u odnosu na dugoro~ne i srednjoro~ne. koja za sobom . po nameni. Kamatni prihodi banke su rezultat smi{ljenog i organizovanog plasiranja privremeno slobodnih nov~anih sredstava u razne veste kredita. imaju ne{to manju kamatnu stopu od dugoro~nih. Kamatni izdaci predstavljaju miks obima. Predstavljaju glavni izvor kamatnih prihoda banke. visine i vrste pasivnih kamatnih stopa pribavljenih sredstava (izvora). ali i manju stopu kreditnog i kamatnog rizika. Po roku dospe}a i visini kamatne stope krediti se kao izvor kamatnih prihoda mogu svrstati u slede}e grupe: • Dugoro~ni krediti. koji se odobravaju obi~no na period 3 i 5 godina. ali zato imaju i manju stopu kreditnog i kamatnog rizika. imaju ve}u kamatnu stopu od ostalih kredita. 15 i vi{e godine. Planirani obim i struktura plasmana i izvora sredstava. Kod na{ih banaka taj procenat se penje i do 95% u korist kamatnih prihoda na kredite koji se uglavnom plasiraju privredi. Sa aspekta generisanja kamatnih prihoda va`na je podela kredita po roku dospe}a. po pravilu. Srednjoro~ni krediti.zbog visine rizika – povla~i i visinu kamatne stope. ali nose sa sobom i ve}i kreditni i kamatni rizik (rizik naplate). kao bazi~ni osnov kamatnog prihoda banke. po{to ve} godinama nema znatnijeg obima poslovanja sa stanovni{tvom. drugog ili tre}eg faktora na kamatne prihode i kamatne izdatke banke u odre|enom vremenskom periodu. Kratkoro~ni krediti. Banke planiraju obim i strukturu plasmana prema obimu i strukturi izvora sredstava. ~ine osnovu za primenu odgovaraju}ih kamatnih stopa. kako bi izbegle nepovoljne posledice konkurentske borbe na tr`i{tu depozita i kredita. po vrsti korisnika itd. koji se odobravaju na period do 1 godine ili najdu`e do roka od dve godine. 10.

minus Kamatni izdaci = jednako Neto kamatni prihod . uglavnom. iako su kamatni prihodi najva`niji prihodi svake komercijalne banke.3. Banke ulaze u razne nove poslove. kona~no. pod pritiskom konkurencije. prezentuje na osnovu pristupa koncepta neto kamatnog prihoda i neto kamatne margine. koji im omogu}avaju naplatu specifi~nih vrsta usluga. naknada i drugih oblika ostvarivanja prihoda u formi ostalih prihoda. 5. na profit banke.minus Rezervacije za kreditne gubitke = jednako Neto kamatni prihod posle rezervacije za gubitke Slika 5-2: [ema koncepta neto kamatne margine Ovakav pristup se danas koristi kao univerzalni model ne samo finansijskog planiranja bilansa uspeha ve} i kao model finansijskog izve{tavanja. Va`nost izvora ovih prihoda postaje sve va`nija za komercijalne banke. Neto kamatni prihod je razlika izme|u ukupnog kamatnog prihoda i ukupnih kamatnih izdataka. [ematski to pokazuje slika 5-2. . {to bitno uti~e na konkurentsku sposobnost banke u pogledu visine aktivnih i pasivnih kamatnih stopa.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 153 Nekamatni prihodi banke podrazumevaju naplatu prihoda po osnovu provizija. KAMATNI PRIHOD . Naime. To se de{ava zbog razli~itog konkurentskog pritiska na pasivne i aktivne kamatne stope i ima svog odraza na neto kamatnu marginu i. njihov relativni zna~aj se.2. postepeno smanjuje. Upravljanje neto kamatnom marginom banke Bilans uspeha u izve{tajima se.

Da se podsetimo. Upravljanje kamatnim prihodima u uslovima konkurentske borbe banaka na tr`i{tu mo`e se najlak{e objasniti na jednom konkretnom primeru komercijalne banke. naziva se neto kamatni prihod. Dve najva`nije komponente ovog racija neto kamatne margine su: prinos produktivne aktive i prinos praga profitabilnosti. preko ni`ih kamata {tednje do oro~enih certifikata sa visokim kamatnim stopama). . To se posebno odnosi na visinu kamatne stope. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. Banke u konkurentskim uslovima nastoje 7) David C. Neto kamatna margina je racio koji reflektuje odnos neto kamatnog prihoda prema prose~noj produktivnoj aktivi. koja nastoji da bude konkurentna i na tr`i{tu depozita i na tr`i{tu kredita. banka u svoje ime i za svoj ra~un ostvaruje razliku izme|u prose~ne aktivne kamatne stope (po kojoj plasira sredstva) i prose~ne pasivne kamtne stope (po kojoj nabavlja sredstva). banka na tr`i{tu pribavlja privremeno slobodna nov~ana sredstva pod odre|enim uslovima ponude – visini kamatne stope. 1987. i promenom svih navedenih faktora tokom vremena. Na toj ‘transformaciji’ tu|ih sredstava. cenom i rizi~no{}u kredita. {to u odre|enim uslovima. Kretanje neto kamatne margine je bitan pokazatelj kamatnih prihoda i kamatnih rashoda banke. Druga mera objedinjava tro{kove finansiranja strukture produktivne aktive (kamatni izdaci podeljeni sa produktivnom aktivom). svesnim i nesvesnim stepenom rizika kamatne stope. Cates: How Banks Make Money. Joh Wiley & Sons. mo`e uticati i na smanjnje profita ili ~ak ugroziti profit. str. koja predstavlja cenu novca kao robe. Editors: Eileen M. New York. rokovima itd. Friars and Robert N. rokovima. Prinos produktivne aktive objedinjava bruto zaradu na svu finansijsku aktivu (kamatni prihod podeljen sa produktivnom aktivom).0 %. da bi ih plasirala na tr`i{tu tako|e pod odre|enim uslovima tra`nje – visini kamatne stope.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 154 Nivo i volatilnost neto kamatnog prihoda su determinisani:7) • • • • • miksom produktivne aktive izme|u kategorija niske i visoke zarade. podrazumevaju njeno stalno prilago|avanje ponudi i tra`nji finansijskih sredstava. Gogel.0% ili vi{e od 7. {to se manifestuje na neto kamatni prihod. miksom finansijskih obaveza (izme|u jeftinih depozita po vi|enju. Ovaj iznos razlike izme|u aktivne i pasivne kamatne stope. Smanjenje neto kamatne margine mo`e bitno uticati na smanjenje neto kamatnih prihoda. Ona se retko nalazi ni`e od 3. Opstanak banke. 86. a posebno njen rast i razvoj na konkurentskom tr`i{tu.

. Aktiva Postoje}e stope Kamata na kredite. pri ostalim istim uslovima. pove}anje kamatnih prihoda zbog ve}eg obima plasmana... 2% Promena stopa Kamata na kredite. pa se. {to se naravno.. moraju smanjivati aktivne kamatne stope na plasmane...5%.6.. tj.. Ovaj proces se odvija na slede}i na~in: Pasivne kamatne stope... izme|u ostalog...... banka sni`ava kamatnu stopu na kredite sa 8% na 7.. radi ve}eg obima plasmana... Ovo dovodi do smanjenja neto kamatne margine sa 2% na 1%. 1% Slika 5-3: Proces smanjenja neto kamatne margine Iz navedene slike mo`e se zaklju~iti slede}e: U nameri da pove}a odnosno privu~e ve}i obim depozita... u konkurentskim uslovima. pove}anjem kamatne stope privuku {to vi{e depozita.. 8% Pasiva Kamata na depozite.5% Kamata na depozite. Istovremeno se na drugoj strani pojavljuje i problem plasiranja pove}anog obima sredstava..5% Neto kamatna margina. Dakle. banka pove}ava kamatne stope na depozite sa 6% na 6....... Istovremeno. kredite. To dovodi do pada neto kamatne margine. Istovremeno..7... 6% Neto kamatna margina. pre svega depozita. {to realno zahteva smanjnje kamatne stope na plasmane. postaje sve te`e plasirati pribavljena sredstva. negativno odra`ava na profit banke. imaju tendenciju rasta u cilju pribavljanja {to obimnijih i kvalitetnijih izvora sredstava....... o~igledne su slede}e posledice na kamatne prihode i profit banke: • • smanjenje kamatnih prihoda zbog ni`e kamatne stope na kredite. Rezultat takvog suprotnog kretanja u kamatnim stopama ima za posledicu smanjenje kamatnog i neto kamatnog prihoda pri istom obimu poslovanja.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 155 da. ..5%. izme|u ostalog.. To ilustruje slika 5-3.

Reston Publishing Company. pored pove}anja obima poslovanja.2. Podru~ja na kojima ove banke ostvaruju nekamatne prihode jesu: 8) (1) (2) (3) (4) (5) (6) prihodi (kamate i dividenda) na hartije od vrednosti (obveznice. nakanda i provizija po poslovanju sa akreditivima. deonice).).UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 156 • • pove}anje kamatnih rashoda zbog ve}e kamatne stope i ve}eg obima depozita. koje banka treba da nudi svojim korisnicima. Haslem: Commercial Bank Management . naknade za usluge po depozitnim ra~unima. Neke velike banke mogu imati {ira podru~ja ostvarivanja nekamatnih prihoda. str. Prvi je kapitalni dobitak – dobitak na prodaji prostorija banke. koji se odnose na provizije. provizije po osnovu sindikacije kredita. brokerskih svopova kamatne stope. 1985. komisione i druge provizije. po{to su oni diskrecioni i nepovratni. Virginia. komisionih trgova}kih poslova banke itd. prihodi od finansiranja lizinga (leasing). da dva elementa nekamatnog prihoda prouzrokuju analiti~ke probleme. druge naknade za usluge. provizije i druge prihode za odre|ene bankarske poslove. naknade i pla}anje raznih usluga {irokog spektra. i drugi operativni prihod (od iznajmljivanja depozitnih boksova itd. jesu ve}i nekamatni prihodi. profita po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti. Banka. mo`e tra`iti izlaz u pravcu napora da se taj prihod nadomesti iz drugih izvora. Drugi je neto realizovana dobit ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti. Velike banke imaju ve}u lepezu nezavisnosti ‘ostalih’ prihoda od bilansnih ili kamatnih prihoda banke. i smanjenje profita banke zbog pada neto kamatne margine. rekupovina preostalog duga po diskontu i druga odstupanja prihoda od stvarnog operativnog profita. 5. Dakle. pored pove}anja obima poslovanja. Upravljanje vrstom i strukturom nekamatnih prihoda banke Nekamatni i ostali prihodi predstavljaju naknade. pa ako je mogu}e i pove}a. najbolji analiti~ki John A. Reston.4. jedini izvor koji banci stoji na raspolaganju. Nekamatni prihodi se sastoje od provizija po osnovu poslova starateljstva (trust poslovi).). ~ime omogu}uju i ostvarivanje njihovog ve}eg obima i ve}eg relativnog u~e{}a u ukupnim prihodima banke. Smatra se. konkurentsko pona{anje banke u domenu kamatnih stopa i kamatnih prihoda dovodi do negativnih efekata na obim kamatnih prihoda i profita banke. Dakle.Text and Readings. Dok je prodaja hartija od vrednosti uvek javna – uprkos materijalnosti. 8) . prihodi od fiducijarnih aktivnosti (poslovi starateljstva itd. 18.

kojima }e se i doma}e banke morati prilago|avati. zatim poslova starateljstva. obavljale su besplatno gotovo sve poslove po teku}im ra~unima. 5. naknadu za komisione usluge i iznajmljivanje depozitnih boksova. itd. do slanja izvoda. Editors: Eileen M. Struktura i dimenzije ukupnih rashoda banke Va`no je da se razume razlika izme|u izdataka i tro{kova. pa ~ak i za opstanak banke na tr`i{tu.1. . UPRAVLJANJE RASHODIMA BANKE 5. Recimo. od {tampe ~ekova. nasta}e novi konkurentski uslovi. gde se sve te`e ostvaruje potreban obim kamatnih prihoda i posti`e zadovoljavaju}a neto kamatna margina. To i nije bilo potrebno. sve ve}i zna~aj imaju nekamatni prihodi banke. Uslovi se pomalo menjaju. te nemaju ni prihode (kamate i dividenda) po ovom osnovu.3.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 157 pravac je ‘poni{tavanje’ (brisanje) dobitaka/gubitaka hartija od vrednosti iz ‘operativnog prihoda’ i vra}anje u ‘neto prihod’ posle pla}anja poreza. Na ovaj na~in analiza i kompariranje operativnog prihoda jesu o~i{}eni od iskrivljavanja dobitaka/gubitaka.3. koja je dugo trajala. 88. Ulaskom stranih banaka na na{e bankarsko tr`i{te. 9) Ve} smo naglasili da u konkurentskoj borbi za profit. Jedan izdatak 9) David C. str. U odnosu na poslove koje obavljaju banke u razvijenim tr`i{nim privredama i koji donose nekamatni prihod.). Naime u o{troj konkurentskoj borbi banaka i nebankarskih institucija. banke su primorane da tra`e deo prihoda na drugoj strani. Isto je i sa poslovima lizinga. itd. na{e banke mnoge od tih poslova ne obavljaju ili ih samo delom i simboli~no obavljaju. Joh Wiley & Sons. Friars and Robert N. Na{e banke decenijama nisu gotovo ni{ta napla}ivale u domenu usluga gra|anima (na primer. 1987. New York. Cates: How Banks Make Money. Izdaci se agregiraju u tro{kove kada postoji izgradnja vrednosti i identifikacije tro{kova. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. jer nije ni bilo prave konkurencije me|u bankama u domenu borbe za tr`i{te depozita i tr`i{te kredita. Deo nedostaju}ih prihoda mora}e se tra`iti u domenu nekamatnih prihoda. Praksa na{ih banka. Gogel. koja se vodi na tr`i{tu kredita i depozita. Kod nekih na{ih banaka ve} susre}emo naplatu dela usluga po teku}im ra~unima. a kontribucija dobitaka/gubitaka (posle poreza) neto prihodu mo`e da bude analizirana i komparirana. na{e banke ne ula`u u hartije od vrednosti i ne obavljaju trgovinu hartijama od vrednosti. jedva da je simboli~nu pa`nju posve}ivala nekamatnim prihodima.

str. • op{te tro{kove banke.11) Organizaciona dimanzija izdataka uklju~uje: • komercijalnu funkciju preko poslova sa privredom. I ovde su prisutne tri dimenzije izdataka: organizaciona. Me|utim. Friars and Robert N. Sve do onog momenta dok se izdatak ne vezuje za stvaranje vrednosti odre|enog proizvoda ili usluge. va`no je sagledati dimenzije ukupnih izdataka banke. i • ostalo. 11) Ibidem. da se pomo}u njih kreira nova vrednost odre|enog proizvoda ili usluge. dakle ne~ega {to ima svoju cenu i {to banka mo`e nekom prodati. linije proizvoda i usluga i korisni~ka dimenzija. . Slika 5-4 ilustruje razlike izdataka i tro{kova. 10. • tro{kove uslu`nih centara. IZDATAKk nasuprot = TRO[KU Izdatak Tro{ak Stvarno pla}eni iznos Vrednost ili cena = Slika 5-4: Razlike izme|u izdatka i tro{ka Kao i kod prihoda. 10) David C. 1987. Joh Wiley & Sons. izdatak se ne priznaje kao tro{ak odnosno ne mo`e postati tro{ak. • starateljstva kao funkciju poslova poverenja. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. New York. Editors: Eileen M. str. Gogel. • tro{kove filijala. • potro{a~ku funkciju u vezi sa poslovima sa gra|anima. • tro{kove remonta opreme. kolektivni set izdataka mo`e da bude jednak tro{kovima kada se pojavi mogu}nost za nastanak jedne jasne vrednosti ili cene. 9.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 158 sam po sebi ne sadr`i vrednost. Cates: How Banks Make Money. 10) Svrha nastanka tro{kova i jeste u tome.

• usluge privredi i stanovni{tvu. tro{kovima. mogu da budu ura|eni preko ove vrste menad`ment informacionog sistema bez uznemiravanja glavne knjige. stanjima (saldima) i poslovnim aktivnostima banke. ali u globalne usmerenosti na tr`i{tu. Zato glavna knjiga predstavlja izvor informacija kako za menad`ment tim u svrhu efikasnog upravljanja tako i za regulatorne agencije i publiku u svrhu kontrole i informacija. Analiza tro{kova treba da bude u bazi podataka. Analiza tro{kova predstavlja informaciju u okviru upravlja~kih informacija.3. Korisni~ka dimenzija podrazumeva: • prodaju proizvoda i usluga na veliko. U glavnu knjigu slivaju se podaci o prihodima. tro{kovima isplata i stanjima (saldima). koje treba da pomognu menad`ment timu da efikasno upravlja i donosi racionalne odluke. Na taj na~in mogu se dobijati. Za ove svrhe va`ni su podaci i upravlja~ke informacije. • prodaju proizvoda i usluga na malo. U su{tini. Informacije za planiranje i analizu kamatnih rashoda banke Upravljanje vrstom i strukturom kamatnih rashoda vr{i se pomo}u analize tro{kova. koji po prirodi ne pripadaju glavnoj knjizi. Menad`ment informacioni sistemi. Navedene dimenzije podrazumevaju pra}enje tr`i{ne okrenutosti banke. Podaci koji se obra|uju vode poreklo od vrsta ra~una u glavnoj knjizi banke. analiza tro{kova treba da bude permanentna tj. i • ostalo. • depozite privrede i stanovni{tva. oslanjaju se na glavnu knjigu i druge sisteme kao kanale ili provajdere informacija. kako u organizacionom pogledu tako i u segmentu proizvoda i usluga.2. . Za tu svrhu slu`e izve{taji i analize o prihodima. gde je klju~na podela bankarskih poslova na poslove na veliko i poslove na malo. kao {to se koriste za analizu tro{kova. Alokacije i transferi. op{tim tro{kovima. i • ostalo. 5. na on line bazi. Veza je jedan put od glavne knjige prema menad`ment informacionom sistemu.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 159 Dimenzija linije proizvoda i usluga odnosi se na: • kredite privredi i stanovni{tvu. koja se subordinira sa glavnom knjigom ili posebno od nje. uzimati i preme{tati podaci o poslovnim aktivnostima banke bez uznemiravanja integriteta glavne knjige.

menad`ment informacioni sistem mo`e da bude uskla|en sa su{tinom ra~unovodstvenog sistema. mora biti protuma~en. Esencijalno je biti u poziciji da se izgrade podaci za Javno izve{tavanje Finansijsko izve{tavanje regulatora Su{tina GLAVNA KNJIGA RA^UNOVODSTVA sistema ra~unoSnabdeva se: prihodima vodstva op{tim tro{kovima tro{kovima isplata i stanjima Tok u jednom pravcu Upravlja~ke informacije Slobodne forme kori{}enja podataka. Nisu povezane na bazi povratne sprege sa osnovnim ra~unovodstvenim it Izve{taji o: prihodima tro{kovima stanjima aktivnostima Slika 5-5: Dvostrani tokovi informacija iz glavne knjige upravlja~ke informacije prema su{tini ra~unovodstvenog sistema. Potrebno je uraditi i test za validnost ovih podataka.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 160 Po{to su potencijalni aran`mani podataka za upravlja~ke informacije prakti~no beskona~ni. ~ime je manja . [to je manje specifi~an. analiza tro{kova mora obazrivo obezbediti adekvatnu reviziju postoje}ih podataka. Ako podatak nije prihvatljiv.

sigurnosti opreme itd. Illinois. John Zimmermann and Diane White: Profitability Analysis. u kratkom vremenu neki od tro{kova mogu da budu fiksni. oni se ~esto izostavljaju iz analize tro{kova proizvoda. 368. zakupnina i snabdevanje. U najve}em broju slu~ajeva treba koristiti procenu njihove povezanosti sa tro{kovima produkcione jedinice. na 12 isto jedan. sa svim tro{kovima u odeljenjima servisne podr{ke ili druge tro{kove direktno povezane sa podr{kom produkcionoj funkciji. U stvari. To se odnosi na institucionalno ogla{avanje. Indirektni op{ti tro{kovi podr{ke se odnose na neke tro{kove personalnog odeljenja. Edited by: William H Bauhgn. Third Edition. Op{ti tro{kovi uprave mogu se klasifikovati kao tro{kovi: direktne podr{ke. slika prikazuje koncept kako jedan informacioni sistem mo`e da bude povezan sa su{tinom ra~unovodstvenog sistema. Ideja je da se razume volatilnost integriteta podataka onog momenata kada napuste ra~unovodstveni sistem. 24. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Bankers Publishing Company.fiksne i varijabilne komponente u zavisnosti od kapaciteta ograni~enja i promene volumena zaposlenih (jedan kontrolor na 10 izvr{ilaca. Direktni produkcioni tro{kovi mogu da imaju obe . Direktni tro{kovi podr{ke uklju~uju sve tro{kove produkcionog menad`menta iznad pozicije direktnih kontrolora. Thomas L. Homewood. Boston. indirektne podr{ke i op{te ili administrativne podr{ke. Storrs and Charls E.3. 1985. (2) prodajni tro{kovi i (3) tro{kovi op{te uprave. a na 20 izvr{ilaca mo`da 2 kontrolora). Ovi tro{kovi se alociraju prema stopi kori{}enja ukupnog prihoda. Operativno planiranje nekamatnih rashoda banke Nekamatni tro{kovi banke kao finansijske institucije mogu se klasifikovati kao: (1) direktni produkcioni tro{kovi. putovanja. Walker. U ove tro{kove se uklju~uju personalni tro{kovi (zaposleni u operativi. Po{to se mnogi od ovih tro{kova klasifikuju kao administracija ra~una ili izdaci servisa korisnika. . str. ukupnim ostalim tro{kovima ili nekim drugim veli~inama relativnog merenja. (2) Prodajni tro{kovi uklju~uju tro{kove referenata za ra~une (teku}e i druge). Dow Jones-Irwin. to{kove zgrade. transport. Dakle. ogla{avanja proizvoda. 5. Cost Systems and Pricing Policies. (3) Op{ti tro{kovi uprave su takvi tro{kovi koji se ne mogu direktno pripisati nekoj aktivnosti ili funkciji.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 161 kredibilnost u takav menad`ment informacioni sistem.12) Slika 5-5 pokazuje razliku izme|u glavne knjige ra~unovodstva i upravlja~kih informacija. zabave i sli~no. 13) (1) Direktni produkcioni tro{kovi su tro{kovi koji se mogu direktno vezati za funkciju ili za autput jedinice banke.3. str. Op{ti i administrativni tro{kovi uprave su svi oni koji se u banci ne mogu nigde direktno rasporediti. 1988.Tok informacija iz glavne knjige u dva smera pokazuje slika 5-5. plate izvr{nih direktora i tro{kove regularnog izve{tavanja. direktni kontrolori). a dugoro~nije gledano ti isti tro{kovi mogu da budu i varijabilni. 12) 13) Leonard P.

bitno je da se u okviru nje obavljaju kreditni i depozitni poslovi.. Feljton. profitnim i tro{kovnim centrima. . tj.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 162 Podela na fiksne i varijabilne tro{kove.175 (400) ^etvrti profitni nivo 3. tro{kovi banke se mogu klasifikovati kao varijabilni i fiksni. a fiksni ostaju isti bez obzira na promene obima poslovanja.760) Drugi profitni nivo Direktni i indirektni tro{kovi podr{ke Osoblje Odr`avanje zgrada Usluge drugih centara 30 5 190 4. 1999. ove strategijske jedinice mo`emo svrstati u dve grupe: (1) direktne centre.775 Profitabilnost se ostvaruje u strategijskim poslovnim jedinicama ili jedinicama odgovornosti.400 300 300 Neto margina Drugi prihodi Direktni tro{kovi prodaje Osoblje Zakup Oprema Ogla{avanje Ostalo 7. U odnosu na senzitivnost promene obima poslovanja. Novi Sad.400 (225) Tre}i profitni nivo Op{ti. 14) Prof. koji uklju~uju: direktne profitne centre i direktne produkcione centre. Sa stanovi{ta klasifikacije tro{kova. Bez obzira na profil strategijske poslovne jedinice. 14) Operativni plan profitnog centra prikazan je u pregledu 5-3. te op{ti i administrativni centri. dr Uro{ N. 270-273. Pregled 5-3: Operativni plan jednog hipoteti~nog profitnog centra Kategorije prihoda i tro{kova profitnog centra Prihod od sredstava Zadu`enja za neto kori{}ena sredstva Rezervacija za kreditne gubitke Pojedina~ne stavke Ukupno planirano 8. administrativni i tro{kovi uprave Izvr{ni direktori Kontrolori Drugi centri op{te uprave 120 100 180 4. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. koji imaju svog uticaja na profit banke. str. u koje spadaju: direktni i indirektni centri podr{ke. Varijabilni nastaju u direktnoj proporciji sa obimom poslovne aktivnosti banke.800 300 500 60 20 80 280 (940) Prvi profitni nivo Direktni produkcioni tro{kovi Obrada podataka Knjigovodstvo Testiranje i prenos Uskla|ivanja Obrada kredita Drugi produkcioni centri 350 200 900 80 30 1. Strategijske poslovne jedinice ili profitni centri su klju~ni operativni generatori profita banke. (2) centre op{tih tro{kova uprave.200 7.160 (2.

kao aktuelna tehnika tro{kova. nedeljni i dnevni operativni plan.15) Trend odnosa cena/obim Visoki tro{kovi Prose~ni tro{kovi Niski tro{kovi Nizak volumebio slede}i: U vezi sa tim.4. Visok volume Prvo. treba definisati i utvrditi fiksne tro{kove. metod procenta vremena ili jednostavno nestandardni pristup tro{kovima. Potpuna apsorpcija pokriva sve relevantne tro{kove i volumene u istom vremenskom okviru. redosled poslova bi menjaju u zvisnosti od kretanja obima poslovanja. Naime. to je situacija u kojoj egzistira jedna inverzna relacija izme|u tro{kova i volumena prose~nih tro{kova po jedinici. treba utvrditi varijabilne tro{kove. Ovaj metod se ponekad pripisuje metodu alokacije izdataka.prema stavkama obima poslovanja. koji se defini{u kao tro{kovi koji se menjaju sa promenom obima poslovanja. 35. Koncept prose~nih tro{kova bazira se na potpunoj apsorpciji svih relevantnih tro{kova. U konstruisanju jednog proseka tro{kova po jedinici obim igra veliku ulogu u odre|ivanju jedinice tro{kova. To pokazuje slika 5-6. tro{kovi po jedinici su ve}i kod niskog obima i ni`i kod ve}eg obima poslovanja. Bankers Publishing Company. .3. Boston. Uop{teno gledaju}i.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 163 Stoga je od velikog zna~aja da svaki profitni centar ima svoj mese~ni. Formula je jednostavna: Ukupni relevantni tro{kovi : obim = prose~ni tro{kovi po jedinici Prose~ni tro{kovi po jedinici podrazumevaju stavljanje u odnos ukupnih aktuelnih tro{kova – fiksnih i varijabilnih . Relacije tro{kova i obima poslovanja banke Odnosi tro{kova i obima poslovanja banke najbolje se mogu sagledati putem metodologije prose~nih tro{kova. 15) Leonard P. 1985. str. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. To su tro{kovi koji se ne Drugo. 5.

1. Kao {to je i vidljivo na navedenoj slici. a drugim delom sadr`e komponentu varijabilnih tro{kova za odre|ene zone obima poslovanja. UPRAVLJANJE OPERATIVNIM TRO[KOVIMA BANKE 5. Ukupni tro{kovi i ukupni prihod Ukupni prihod Ukupni tro{kovi Varijabilni tro{kovi Fiksni tro{kovi Obim poslovanja Slika 5-7: Odnos tro{kova i obima poslovanja banke Slika 5-7 pokazuje kako se pona{aju fiksni i varijabilni tro{kovi u odnosu na rast obima poslovanja banke. 5. treba utvrditi i postojanje relativno fiksnih tro{kova.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 164 Tre}e.4. banka treba da dostigne odgovaraju}i obim poslovanja da bi dostigla ta~ku profitabilnosti (gde se seku krive ukupnih tro{kova i ukupnog obima poslovanja).4. Posle ove ta~ke poslovanje banke je profitabilno i banka iz zone gubitaka ulazi u zonu profitabilnosti. koji jednim delom sadr`e komponentu fiksnih. Pove}anjem obima poslovanja smanjuju se tro{kovi po jedinici obima usled dergesivnog dejstva ekonomije fiksnih tro{kova. Koncept operativnih tro{kova u bankarstvu Koncept tro{kova u bankarstvu .

Su{tina svake alokacije je njen kredibilitet. 23. Integritet i ta~nost podataka je tako|e veoma va`na. te se u tome i pravi razlika izme|u izdataka i tro{kova.2. aktivnost ili proizvod.4. . proizvodima i korisnicima usluga. taj koncept izgleda kao na slici 5-8. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. prihodi i izdaci i oni mogu da budu razbijeni po organizacionim delovima. poznatije. Grafi~ki predstavljen. Koncepti i sistemi alokacije operativnih tro{kova banke Alokacija je arbitrarna i rezultat je ne~ije procene i odluke. Alokacije sredstava se koriste u bilansne svrhe. Proces alokacije mora da bude razumljiv za korisnike da bi bio prihva}en. Neke banke jednostavno ne raspore|uju svoj prihod po organizacionim delovima.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 165 Tro{kovna terminologija za finansijske institucije razlikuje se od terminologije tro{kova u proizvodnji zbog nerobne bankarske baze. Boston. proizvodima ili korisnicima. 5. Alokacije prihoda se koriste u nameri raspore|ivanja kamatnog prihoda (od kredita) po organizacionim delovima (profitnim centrima) i proizvodima (kada ih ima vi{e) i. Sve alokacije moraju da budu nepristrasne. Alociraju se sredstva. Tada se tro{ak ra~una kao elemenat vrednosti proizvoda i usluge. Tro{kovima se smatraju tro{kovi koji se mogu povezati sa proizvodom ili uslugom koja je isporu~ena. Zato u bankarstvu treba razlikovati tro{kove od izdataka. konzistentne. Tro{kovi sadr`avaju vrednost ili cenu. str. Bankers Publishing Company. 16) Leonard P. Alokacije su u mnogim instancama veoma zastupljene u glavnoj knizi ra~unovodstva. 16) Definisane vrednosti Izdaci Izdaci A Izdaci B Izdaci C ZADACI AKTIVNOSTI PROIZVODI Slika 5-8: Koncept tro{kova u bankarstvu Kako se vidi na slici. kao u~e{}e u ukupnom prihodu. izdaci su privremeni dok ne postanu zadatak. logi~ne i konceptulano obja{njive. 1985.

proizvoda i. koji primaju na sebe izdatke u ime organizacija. To je posao analiti~ara tro{kova da alocira ove izdatke nepristrasno za svrhu merenja profitabilnosti. $ 27 20 29 26 25 23 150 Slika 5-9: Proces alokacije tro{kova u bankama Izbor koncepta alokacije tro{kova za kori{}enje je u funkciji onoga {to se `eli posti}i su{tinom merenja. kona~no. broj obra|enih stavki. Ibidem. Primaoci moraju da budu u stanju da razumeju alokaciju.17) Tro{kovni i prihodni centri Proces alokacije Metod ili sistem alokacije tro{kova Organizacioni pulovi primaoca Prihodni centar A $ 22 Prihodni centar B $ 62 Prihodni centar C $ 61 Ukupno $ 150 • $15 • $20 • $18 • $31 • $50 • $16 Uk$150 Proizvodi: Proizvod Proizvod Proizvod Proizvod 1 2 3 4 $ $ $ $ 17 38 24 71 Ukupno $ 150 Neto izdaci efektuirani posle transfera Korisnici: A B C D E F Uk. U osnovi. . postoje tro{kovni i prihodni centri. broj zaposlenih. str.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 166 Me|utim. alokacija izdataka je naju~e{}e povezana sa analizom tro{kova. Za formulisanje koncepta alokacije tro{kova mogu da budu kori{}eni neki od slede}ih elemenata: • • • 17) broj partija ra~una. 152. korisnika. To pokazuje slika 5-9.

procenat od ukupnog. Ideja je. tako|e. Koncept standardnih tro{kova u bankarstvu Standardni tro{kovi su propisana metodologija za razvoj tro{kova. Industrijski in`enjering meri zadatke u dve razli~ite svrhe: zaposlenost i tro{kove. korisnost merenja resursa. Sistem alokacije. jedinica/obim.3.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 167 • • • • • • utro{eno vreme. prihodi. On mo`e da bude kontrolisan kao kriterijum. i iznajmljeni prostor. treba da bude dovoljno fleksibilan. Sve varijante standardnih tro{kova odnose se na neku formu konzistentnog merenja rada ili poslovne aktivnosti. do{le su kao `elja preko pedeset godina. koje su jedinstvene za finansijske institucije. 5. Koncepti kori{}eni za alokaciju tro{kova mogu se svrstati u slede}e kategorije: • • • • • procenat utro{enog vremena. Mnoge forme standardnih tro{kova. Specifi~ni koncept treba da bude izabran kao jedan koji najbolje odgovara ili obja{njava podeljenost alociranih tro{kova. da sistem treba da bude pripremljen za promene. Su{tina standardnih tro{kova je da se propi{e koliki tro{kovi bi trebali biti pri nekim datim parametrima i tehnikama. . baza za upore|ivanje. Promene dolaze zbog rasta. Ovo merenje je srodno industrijskom in`enjeringu u traganju za utvr|ivanjem referensne ta~ke za odmeravanje koja jedinica vremena treba da bude. za koju vrednost jedna aktivnost ili proizvod treba da bude vodi~ za postizanje jednoobraznosti. Jedan sistem alokacije trebao bi da bude refleksija filozofije top menad`menta banke. direktni tro{kovi. kamatni izdaci. i direktna identifikacija Sigurno je. Ban~in program merenja za utvr|ivanje standarda mora obuhvatiti oba ova faktora. da su sistemi alokacije ne{to arbitrarno i subjektivno. Standard je osnova. zna~ajni proseci. da mo`e da prihvati promene. usavr{avanja i filozofskih promena. Koncept standardnih tro{kova egzistira ve} mnogo godina.4.

Ukupni lokalni op{ti tro{kovi + plus Ukupni op{ti tro{kovi . Operativnu aktivnost uskla|ivanja nivoa tro{kova na ukupan nivo izdataka prikazuje slika 5-10. neophodno je sagledati elemente sistema standardnih tro{kova. 97. bonusa i beneficija koje se porede sa raspolo`ivim satima centra koji se meri. Baziran na razvijenim standardima. Ibidem. personalnoj politici i drugim sli~nim faktorima mogu izmeniti vrednost svakog faktora pojedina~no.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 168 Da se bolje razume. Drugi operativni tro{kovi jednog centra su svi oni {to se svrstavaju u izdatke izuzev kompenzacija. podatak o tro{ku je uporediv sa ovim standardima. Stope rada su rezultat plata. Razvoj standarda rada i vremena je su{tina standarda tro{kova. Reorganizacija. Ipak. 19) Ukupni tro{kovi po srandardu (uklju~iv direktne) + plus 18) 19) Ibidem. Mogu da budu ad`astirani da uklju~e amortizaciju za takve stvari kao {to su istra`ivanja i razvoj. standardi omogu}avaju razvoj jedinice tro{kova. i druge operativne stope tro{kova. prekovremnog. to je razborito da se vr{i revizija stopa rada najmanje jednom godi{nje. Stope rada su rezultat kalkulisanja kompenzacija na bazi ~asova. Standardi mogu da budu razvijeni kori{}enjem jednostavne forme kao {to je li~no vo|enje dnevnika. Usavr{avanje standarda rada mo`e uklju~iti kori{}enje vremenske dozvoljenosti da pokrije li~no vreme. Sistem standardnih tro{kova treba da sadr`i slede}i minimum elemenata: 18) • • • • standarde rada i vremena. str. kojih nema na listi izdataka. stope rada. Mogu tako|e da uklju~e i rezervacije za vanredne stavke. povremenog rada. zamor i zaka{njenje. vremensku dozvoljenost. str. Po{to je svaka od komponenti predmet promene. promene u fizi~koj opremi. 114. putem kojeg je ta~nost ne{to manja nego kod drugih metoda. Ove komponente mogu se menjati tokom vremena. Oni bitno uklju~uju sve druge operativne izdatke izuzev kompenzacija.

5.4. Upravo opisani sistem alokacije dozvoljava horizontalnu kontrolu izdataka. tada bilo koji nestandardni tro{kovi koji egzistiraju treba da se dodaju ukupnim u cilju uskla|ivanja sa ukupnim izdacima banke. Ponekad se izvesna mesta kontrole i uputstva utvr|uju na bazi odozgo prema dole. koja predstavlja dijagram toka aktivnosti uskla|ivanja nivoa tro{kova sa ukupnim tro{kovima banke. Kontrola alokacije i redukcija operativnih tro{kova banke U ve}ini banaka izdaci u organizacionim delovima se kontroli{u na vertikalnoj osnovi. Ovo ilustruje slika 5-10. ali se kontrola vr{i odozdo na gore. a mora da pravda svoje . ili odozdo na gore u organizacionoj hijerarhiji ili odozgo na dole. {to zna~i da jedan organizacini deo pravda samo svoje izdatke svom menad`ment timu. Ako je banka primenila parcijalno sistem standardnih tro{kova.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 169 Slika 5-10: Uskla|ivanje ukupnog nivoa izdataka banke Suma ovih izdataka je jednaka ili treba da bude uskla|ena sa ukupnim izdacima banke.4. Ukupan iznos je uskla|en sa ukupnim izdacima banke. Ovaj dijagram reflektuje agregiranje svih tro{kova koje banka preuzima na sebe preko ukupnog sistema standardnih tro{kova.

ne mo`e se isklju~iti potreba kontrole tro{kova bilo u jednoj ili drugoj formi. str. Ovo je posebno zna~ajno za kontrolu nekamatnih izdataka. da alocira od najni`eg tro{kovnog centra (ili odeljenja) na najvi{i organizacioni nivo (gupu) na strani primaoca. To mo`e tako|e da bude i mese~ni pristup kontroli varijanti prema planu. svaki primalac alokacije ispod grupnog nivoa ima efekat koji ~ini sistem slo`enijim. Jedan sistem alokacije. Neke to koriste kao sredstvo da bi ostale profitabilne. To pokazuje slika 5-11.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 170 izdatke onim organizacionim delovima od kojih zahteva podr{ku. Ovo sve mo`e da bude 20) Ividem. koji je sasvim upotrebljiv treba da bude takav. postoje mnoge prilike za u{tede kroz identifikaciju i redukciju prekomernih i drugih nepotrebnih izdataka. Naime. Bez obzira koji je slu~aj u pitanju. Mnoge banke gledaju na suzbijanje tro{kova kao na sredstvo za pove}anje profita. 166. 20) Najvi{i organizacioni deo Organizacije alokacije Grupa Sektor Odeljenje Organizacije primaoci Grupa Sektor Odeljenje Prihvat a Najni`i entitet tro{kovnog centra Saveti analize {k Arbitra`a Slika 5-11: Proces kontrole alokacije tro{kova Kao {to se vidi i na slici. U nekim bankama kontrola tro{kova mo`e da bude samo stvar prolaza svih narud`bina i faktura preko kontrolora za odobrenje i pla}anje. .

marketing. {to mo`e ukazivati na mogu}u potrebu redukcije ovih izdataka. ukupan broj pomo}nog osoblja prema veli~ini aktive.). Primer zadnje navedene stavke mogao bi da bude miks tro{kova prostorija. Za optimalnu profitabilnost banke oni moraju biti pod kontrolom. osiguranje itd. i drugi operativni izdaci (PTT. Neki od tih koeficijenata su slede}i: • • • • • • • • • ukupan broj zaposlenih prema veli~ini aktive. . Preager. Emmanuel Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. izdaci za kompenzacije prema ukupnim izdacima banke. 1984. Reston Publishing Company. procesna oprema. ukupni izdaci za kompenzaciju prema prihodu. Reston. prevoza. novi sistemi. pod kontrolom treba da budu slede}i izdaci: 21) • • • • kapitalne kupovine i lizing (automobili. odr`avanje. ukupni izdaci prema veli~ini aktive. str. 21) Ibidem. prekovremeni. po{tarine i ogla{avanja prema ukupnim izdacima. Naime. zgrade). Izme|u ostalih. New York. kompenzacije (plate. LITERATURA: 1. John A. Virginia. izdaci obrade podataka prema ukupnim izdacima banke.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 171 adekvatno u nekim okvirima. postoje studije koje obezbe|uju iskustvene proseke ovih izdataka za razne veli~ine banaka i miks za pojedine linije ovih stavki. prose~na plata po zaposlenom u banci. Ali. beneficije). i procenat miksa specifi~nih stavki ostalih operativnih izdataka prema ukupnim izdacima. ukupni izdaci prema prihodu. nove funkcije). Haslem: Commercial Bank Management . kompjuteri. kada banka raste. 1985. Za kontrolu ukupnih izdataka banke koriste se koeficijenti koji mogu da budu utvr|eni za komparaciju. Nekamatni izdaci mogu da erodiraju profit. putovanja. stvari postaju mnogo slo`enije. 279. glavni projekti (novi proizvodi. Tada kontrola mora da bude vi{e formalizovana. putovanja.Text and Readings. 2.

Prof. New York. Spencer: Managing Commercial Banks Community. J. Homewood. 19.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. 4. 12. 1985. S. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. 18. Jr. 9. Barrons. Prentice Hall. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. Revised Edition. Storrs and Charls E. Regional and Global. 6. Third Edition. Inc. Haslem: Commercial Bank Management. Paris. 1978. Illinois. 1986.. New York. Steven I. 1985. 1989. 1999. Feljton. 1988. Englewood Cliffs. London. Cates: How Banks Make Money. 1990. Joh Wiley & Sons. 15. The Dryden Press. John Zimmermann and Diane White: Profitability Analysis. New Jersey. Edward W. 1984. Dow Jones-Irwin. Jonson and Richard D. 1990. John A. 5. MacMillan Publishing Company. Edited by: William H Bauhgn. Croom Helm. MacMillan Press. 11. Cost Systems and Pricing Policies. Prentice-Hall. Eric H. Virginia. Bankers Publishing Company. u knjizi: The Bankers’ Handbook. David C. F. Deutsche Bank. 16. Englewood Cliffs. Boston. Bankers Publishing Company. 1985. Homewood. Duane B. 14. Wilson: Banking Policy and Structure – A Comparative Analysis. New York. Irwin. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 172 3. Morgan and 13 other selected banks. 8. Revell: Cost and Marfins in Banking – Organisation for Economic Cooperation and Development OECD. Second Edition. Compton: Inside Commercial Banking. 17. Gill: Commercial Banking. Garcia: How to Analyse a Bank Statement. Novi Sad. S. 7. R. New Jersey. Graddy and Austin H. Johnson: Commercial Bank Manage ment. G. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. Davis: Exelence in Banking – A profit of superior management based on insight into Citibank. 1985. Joseph F. Friars and Robert N. New York. 1989. Leopold A. Thomas L. Fourth Edition. Gogel. Reed and Edward K. Leonard P. Third Edition. 1985. 1985. New York. L. Reston Publishing Company. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. Frnak P. 1985. Reston. New York. Preager. 13. 10. Application and Interpretation. Sinkey. Walker. Editors: Eileen M. . Richard D. London. Bernstein: Financial Statement Analysis – Theory. Emmanuel N. Illinois. dr Uro{ N. Boston. Joh Wiley and Sons. 1987. J.

UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 173 .

UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE OKVIR [ESTE GLAVE: • Kapital poslovne banke • Struktura kapitala banke • Planiranje rasta kapitala banke • Me|unarodni standardi kapitala banke .Oslonac je znak sigurnosti! GLAVA 6.

tj.1. Preko kreditnog portfolija banka ostvaruje najve}i obim prihoda. Zato se putem efektivne realizacije poslovne politike (preko prihoda i profita) obavlja kontinuirano uskla|ivanje aktive/pasive banke i tako obezbe|uje zadovoljavaju}i obim i struktura kapitala. KAPITAL POSLOVNE BANKE 6. tada bi banka imala gubitak i ne bi mogla da nastavi da obavlja svoju redovnu delatnost. Da bi banka imala funkcionalnu stabilnost i sigurnost. banka nema sigurnosti u obavljanju svojih poslova u rizi~nim tr`i{nim uslovima. Zato se s pravom smatra da je fundamentalna uloga kapitala. zahteva i sve ve}i obim kapitala banke. Na drugom mestu je zna~aj portfolija hartija od vrednosti sa znatno manjim doprinosom prihodima banke (kamatnim i dividendnim). Banka preko produktivne aktive. Kao {to smo ve} ranije analizirali.1 u~e{}e kapitala u savremenim uslovima u bilansu banke mo`e se predstaviti upro{}enom {emom bilansne strukture banke (6-1): 1 Vidi detaljnije u glavi 4. ove knjige .1. Vrednost kapitala je istovremeno i neto vrednost banke i ona je ve}a ukoliko je i ova razlika ve}a.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 175 6. ostvaruje klju~ne prihode (kamatne i druge). koju ~ine kreditni i investicioni portfoliji. naro~ito deoni~kog kapitala. U uslovima kada bi obaveze prema{ile ukupnu aktivu.1. kamatnih prihoda. Stalno pove}anje obima poslovanja banke izra`enog preko sve ve}eg zbira bilansa. neophodan je odgovaraju}i obim i struktura kapitala. To mo`emo prikazati i slede}om jedna~inom: SREDSTVA minus OBAVEZE = KAPITAL Odnosno: NETO VREDNOST BANKE = SREDSTVA minus OBAVEZE Aktiva banke je veoma bitna sa aspekta ostvarivanja prihoda. da kontinuirano omogu}ava banci efektivnu realizaciju poslovne politike i sigurnost {tednje i depozita u tr`i{nim uslovima rizika. Prihodi preko ostvarenog profita doprinose ostvarenju odnosno pove}anju kapitala banke. Koncept kapitala banke Konvencionalno shvatanje kapitala banke polazi od toga da kapital predstavlja razliku izme|u vrednosti zbira akrive i obaveza u bilansu banke. Bez odgovaraju}eg obima i structure kapitala.

2 Kapital je neophodan pri formiranju banke. kapital predstavlja neku vrstu garancije i poverenja javnosti u njeno poslovanje. Drugim re~ima.3 Naime. 6. Kapitalna baza. sa rastom i razvojem poslovanja – pove}anjem obima bilansa banke treba da raste i obim formiranog kapitala. koji je predvi|en pozitivnim zakonskim propisima (poznat kao kapitalni census). 3 Visina deoni~kog i drugog kapitala ili neto vrednost banke ~ini jedan od klju~nih faktora poverenja javnosti u banke i bankarski sistem zemlje 2 . obezbe|uje osnovu za po~etak rada novoosnovane banke. fiksne aktive i OBAVEZE Depoziti po vi|enju 1/2 Oro~eni depoziti 2/5 Akcijskii kapital Slika 6-1: Mesto i u~e{}e kapitala u {emi bilansa banke Kapital je klju~ni elemenat osnivanja banke. uz ostale neophodne uslove.2. prvo formira kapitalnu bazu. kako bi se obezbedili ili privukli neophodni resursi za po~etak poslovanja banke – depoziti privrede i {tednja stanovni{tva. kao odnos obima kapitala i ukupne aktive bilansa banke. po~etak poslovanja banke podrazumeva da je banka zadovoljila sve pozitivne zakonske propise i da mo`e po~eti da obavlja funkciju finansijskog posrednika. odnosi na potreban nivo deoni~kog kapitala banke. da je nivo i struktura kapitala veoma bitna i tokom kontinuelnog poslovanja banke. banka kao nova finansijska institucija ili finansijska institucija u osnivanju.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 176 SREDSTVA 1/3 Portfolio kredita 1/3 Portfolio hartija od vrednosti 1/3 Portfolio rezervi. Ovaj process uskla|ivanja rasta obima kapitala sa nivom poslovanja naziva se kapitalizacijom. Dakle. pri tome treba imati u vidu. pre svega. Me|utim.1. Naime. banka pribavlja po~etni kapital putem procesa emitovanja i prodaje akcija na primarnom tr`i{tu kapitala i tako dolazi do potrebnog obima akcijskog kapitala. Otuda stopa kapitala. kako bi se odr`avala kriti~na ravnote`a izme|u obima poslovanja i nivoa o~ekivanih rizika. Uloga kapitala u poslovanju banke Dakle. predstavlja jednu od najva`nijih pokazatelja performansi svake Potreban startni nivo deoni~kog kapitala za osnivanje banke kod nas je 10 mil evra u dinarskoj protivvrednosti. To se.

Njegova je funkcija da apsorbuje rizike odnosno gubitke u poslovanju banke. 5 6. . ali to nije zna~ilo i proporcionalno pove}anje bankarskog rizika. Dakle. globalizacije i sekjuritizacije na finansijskim tr`i{tima. Krajnji cilj ovih zajedni~kih aktivnosti na me|unarodnom planu jeste bolje pokrivanje rasta potencijalnih rizika u poslovanju banaka putem adekvatne kapitalizacije. a prema tzv. To se pre svega odnosi na regulatornu (minimalnih standardnih stopa). stabilizuju se stope kapitalizacije.1. Procesi deregulacije. strukturnu (primarni i ostali kapital) i koordinativnu (bilansno izve{tavanje i adekvatne stope kapitalizacije) komponentu kapitala banaka. U ovom kontekstu. 5 O me|unarodnim standardima kapitala poznatim pod nazivom Bazel I i Bazel II bi}e posebno re~I kasnije u ovoj glavi.godine 10%. Upravo se putem kordinirane akcije banaka u razvijenim tr`i{nim privredama nastoji u bankarsko tr`i{te uneti {to vi{e slobodne inicijative. ali istovremeno i oja~ati poslovanje svake banke u pogledu preduzimanja {to ve}ih rizika. Istorija bankarskog poslovanja u razvijenim tr`i{nim privredama u pro{lom veku zabele`ila je trend stalnog smanjenja stope kapitalizacije. visina kapitala predstavlja indikator prihva}enog rizika od strane deoni~ara-vlasnika banke. stogodi{nji razvoj banaka smanjio je stopu kapitala (leverid`a) petostruko.4%.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 177 banke.godine 7.2%.4 U savremenim uslovima taj trend se lagano zaustavlja. Naime. rizi~noj aktivi 9. Mada kapital nema direktne povezanosti sa performansama 4 Stopa kapitala se kroz istoriju bankarstva stalno menjala. kapital prividno ima pasivnu ulogu. Stopa kapitala prema ukupnoj aktivi bila je 1972. Tokom zadnjih pedeset godina. Bilansno posmatrano. potrebi ja~anja sigurnosti bankarskog poslovanja. doprineli su. privredna i bankarska sredina postajale su sve rizi~nije. zajedno sa promenom strukture bankarstva. Funkcije kapitala u poslovanju banke Kapital ima fundmentalnu ulogu u izra`avanju snage i stabilnosti poslovanja banke. o ~emu }e biti re~i kasnije u ovoj glavi (Bazel I i Bazel II).3.godine stopa je bila ~ak 35%. ja~a tr`i{na disciplina i tako dolazi do smanjenja stope rizika poslovanja banaka. To se najbolje vidi iz podataka za ameri~ko bankarstvo: prva stopa kapitala bila je 1940. dok ‘de facto’ predstavlja nisko-tro{kovni resurs za odr`avanje sigurnosti i poverenja javnosti u poslovanje banke. a 1875. banke razvijenih tr`i{nih privreda ve} oko dvadeset godina nastoje da standardizuju stope rizika. {to je istovremeno zna~ilo i pove}anu stopu rizika u bankarskom poslovanju imaju}i u vidu da je odnos kapital/aktiva pokazatelj poslovnog rizika banke. da bi to pojasnili treba po}i od nekih istorijskih ~injenica. U tom cilju.

pokriti ga na teret deoni~kog kapitala. za{titna funkcija kapitala banke je relativizovana bar {to se ti~e relativno manjih uloga.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 178 banke.7 Dakle. 1990. ali i za osnivanje ili odre|ivanje statusa banaka kao finansijskih institucija. da banka mo`e ostvariri gubitak tokom poslovanja. Bankarska teorija i praksa nagla{avaju tri bitne funkcije kapitala banke: • • • za{titu depozitara. Nau~na knjiga.000 dolara kod jedne banke za jednog {tedi{u. 221. a da se trajna stabilnost poslovnog sistema banke brani preko odr`avanja zadovoljavaju}eg stepena kompetitivnosti. i nastaviti poslovanje. i regulativnu funkciju. da je ova funkcija povremenog tj. To zna~i. {to je od izuzetne va`nosti kod odabiranja banaka od strane komitenata i klijenata. neadekvatnost kapitala se otkriva tek nakon formiranih gubitaka. U uslovima osiguranja depozita. Treba ista}i. visoku izlo`enost poslovnim. Regulativna funkcija kapitala podrazumeva institucionalno utvr|ivanje i kontrolu minimalnih standarda kapitala tokom poslovanja banaka. Ova funkcija poma`e prilikom internog ili eksternog rangiranja performansne sposobnosti banaka. Funkcija apsorbovanja neo~ekivanih gubitaka omogu}ava banci kontinuitet obavljanja poslovanja do potpunog poslovnog oporavka. 7 Vidi op{irnije: dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. odnosno kada je kapital nedovoljan za njihovo pokrivanje (u slu~aju bankrota). banka mo`e preko ove funkcije kapitala. odnosno rezervacije za kreditne gubitke.6 Krupni ulozi dele sudbinu poslovnog uspeha odnosno neuspeha banke i izlo`eni su riziku ostvarenja gubitaka i eventualnog bankrota banke. dok se kapital mo`e smatrati samo kao va`an povremeni oslonac funkcionalnosti i operativne sposobnosti banke. Dakle. po`arnog karaktera. dobre poslovne posebno profitne performanse ~ine jedinu pravu i trajnu garanciju stabilnosti poslovanja banke. efikasnosti i racionalnosti poslovanja banke. 6 . Osiguranjem depozita u bankarskom sistemu SAD je obezbe}eno kod specijalizovane federalne organizacije pod nazivom FDIC (Federal Deposit Insurance Company). str. posebno kreditnim rizicima i nepredvi|ena mogu}nost ostvarivanja gubitaka. prebroditi relativno te{ke krizne situacije i da odbrani svoj poslovni sistem. Za{titna funkcija (protective function) kapitala podrazumeva obezbe|enje solventnosti i kontinuiteta rada banke u kriznim uslovima. kao i garanciju depozitarima isplate sredstava (u celini ili delu) u slu~aju ga{enja banke. Beograd. koja osigurava {tedne uloge do 100. pokrivanje neo~ekivanih gubitaka.

9 Za ocenu da li je banka problemati~na ili nije sa aspekta solventnosti. str. 10 Joseph F. sumnjiva ili gubitak (ocena bazirana na ispitivanju kvaliteta sredstava). ovo ipak zavisi o relativnom riziku i mogu}nosti za nastanak gubitka svake banke. New York. 9 Ibidem. Sinkey. (2) deoni~ki kapital prema rizi~noj aktivi. Polaze}i od te klasifikacije. 1990. No. Jr. 627. 1989. i (4) deoni~ki kapital prema kreditima i eskontima. Pored ovih pokazatelja.1.operativnog poslovnog gubitka nego banka sa ni`om stopom racijom. New York. str. . Third Edition. koriste se i pokazatelji koji uzimaju u obzir primarni i sekundarni kapital podeljen sa prose~nim ukupnim sredstvima uve}anim za dozvoljene gubitke na kreditima i zakupu (total capital ratio). I obrnuto. str. pored navedenih pokazatelja.74 % (jednako ili manje). od kojih su ova ~etiri naj~e{}e u upotrebi: (1) deoni~ki kapital prema ukupnim sredstvima.4. Kalsifikacija sredstava obuhvata produktivnu aktivu banke i ocena se izvodi slo`enim postupcima. 8 Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms.8 Postoji nekoliko standardnih obrazaca za merenje adekvatnosti kapitala banke ili kapital racija (capital ratio). banka se kalsifikuje kao problemati~na.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 179 6. MacMillan Publishing Company. 104. koja su ve} ozna~ena kao: nestandardna. to je banka kapitalno zdravija i bolja. Merenje kapitala banke Kapital racio ili stopa kapitala je klju~ni finansijski racio za merenje adekvatnosti kapitala banke. koristi se stopa neto kapitala (neto capital racio = NCR):10 NCR = Kapital + Rezerve . 54. Banka sa visokom stopom (racijom) kapitala prema sredstvima je vi{e za{ti}ena od teku}eg . ako je NCR = 2. zatim pokazatelj agregatnih kredita prema ukupnom kapitalu (loans capital ratio).Klasifikovana sredstva Prose ~ na sredstva Klasifikovana sredstva su ona. Barrons Bussines Guide. Naravno. Ovde va`i jedno op{te pravilo: {to je ova stopa ve}a za banku.:Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. koriste se i bilansni raciji (balance sheet rations). (3) deoni~ki kapital prema ukupnim depozitima.

Zajedni~ki stokovi (cammon stock) su tradicionalni izvori formiranja akcijskog kapitala (equity capital).11 Me|utim. Interni izvori poti~u iz ostvarenih prihoda umanjenih za ispla}ene dividende deoni~arima banke. Oni prihvataju najve}i stepen rizika u zamenu za sticanje potencijalnog vlasni{tva. banka prikupljaobezbe|uje neophodan kapital po propisanom cenzusu. STRUKTURA KAPITALA BANKE 6. trajni preferibilni stokovi (perpetual preferred stock). . Oblici izvora kapitala banke Bankarska teorija i praksa ukazuju na dva klasi~na izvora formiranja kapitala banke: eksterne i interne izvore. pre svega. su na poslednjem mestu kod raspodele ostatka imovine banke. Eksterni izvori uklju~uju sve oblike tr`i{no privu~enog kapitala. iz eksternih izvora. Prilikom osnivanja. To se odnosi. 11 U bankarskoj praksi re~ je o apresijaciji vrednosti hartija u rasponu 0d 10-30% iznad tr`i{ne vrednosti ovih akcija I redukciji dividendne stope od 2-4%. ve}i stepen sigurnosti u pogledu imovine u procesu eventualne likvidacije banke u odnosu na zajedni~ke stokove. tako i onog za regulativni rast kapitala banke. na odre|ene fiksne stope prinosa na ulo`ena sredstva. ovaj vid sticanja kapitala banke nije naro~ito popularan. postoje konverzije ovih uloga od strane emitenata (banaka) u subordinarni dug nakon isteka odre|enog vremena.2. ovi akcionari. Zbog dvostrukog oporezivanja (na nivou banke i na nivou akcionara). Slede}i oblik ulaganja su preferibilni stokovi sa flotiraju}im stopama prinosa koji se uskla|uju sa promenama stope prinosa kratkoro~nih dr`avnih papira. kao ulaga~i.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 180 6. konvertibilni preferebilni stokovi (convertibile preferres stock) i preferibilni stokovi sa prilagodljivim stopama (adjustable-rate preferred stock). banka procenjuje mogu}nosti doprinosa internih izvora budu}em rastu kapitala banke.1.2. U slu~aju bankrota. za koji sastavlja bilanse. Pri tome se utvr|uje konverziona premija (pove}ava tr`i{nu vrednost). Eksterni izvori kapitala banke su: zajedni~ki ili op{ti stokovi (cammon stock). Konverzija je opcija akcionara koja se zasniva na ostvarivanju potencijalnih prednosti izme|u apresijacije vrednosti hartija i redukcije dividendne stope. Vidi detaljnije: dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Trajni preferabilni stokovi imaju ve}a prava tj. Nau~na knjiga Beograd. Konvertibilni preferebilni stokovi imaju unapred definisane konverzione stope u zajedni~ke stokove kapitala. kako onog za osnivanje banke. Tek nakon prvog poslovnog i slede}ih ciklusa. 227. str. Ovde banka zadr`ava pravo otkupa ovih hartija nakon odre|rnog vremena. koja je divergentna sa stopom prinosa ovih hartija (koja smanjuje stopu prinosa).

postoje prava kupovine kapitala u narednim periodima po fiksnim cenama (warrants). podsticaja ili destimulacije formiranja odgovaraju}e stope kapitala ili promene structure izvora formiranja kapitala banke. i drugi. uve}anjem deoni~kog kapitala preko odricanja deoni~ara od dela ili cele dividende. navodimo nekoliko postupaka pribavljanja kapitala i to: - pribavljanje deoni~kog kapitala za po~etak rada novoosnovane banke. To se pre svega odnosi na banke koje `ele da imaju ve}u stopu ekspanzije. Interni izvori treba da budu osnova za formiranje budu}eg rasta kapitala banke. 6. koji se bilansno vodi kao obaveza banke i mo`e se u svakom momentu povu}i. da dobiju odobrenja nadle`nih komisija i institucija i da emituju primarnu emisiju deonica. poznatog kao dokapitalizacija.12 Pribavljanje dodatnog deoni~kog kapitala tokom redovnog rada banke. Osim ovih ulaganja. Na~in pribavljanja kapitala banke Pribavljanje kapitala banke vr{e po strogo propisanoj proceduri. pribavljanjem dodatnog kapitala iz 12 Prema nasim propisima u Republici Srbiji. pribavljanje sekundarnog kapitala putem emisije obveznica. Naime. pre svega propisanog finansijskog cenzusa. Pri tome treba razlikovati pribavljanje deoni~kog.2.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 181 dr`avnim hartijama sa petogodi{njim dospe}ima i obveznica dr`ave sa najdu`im rokovima dospe}a. poznatog kao reinvestiranje. da dva ili vi{e zainteresovanih fizi~kih i/ili pravnih lica formiraju inicijativni odbor za ispunjavanje potrebnih propisanih uslova. koja mo`e da igra ulogu podsticaja ili destimulacije formiranja odgovaraju}e stope kapitala ili promene structure izvora formiranja kapitala banke. . potrebno je izme|u ostalog. te njihovom prodajom obezbede propisani finansijski census za rad banke. finansijski census za osnivanje banke je 10 miliona eura u dinarskoj protivvrednosti. kao i subordinarni dug banke (kvazi capital). kao primarnog kapitala. vr{i se tokom poslovanja banke i mo`e se obaviti na dva na~ina: prvi.2. Da bi to ukratko objasnili. i pribavljanje sekundarnog kapitala (dugoro~nog duga) putem emisije dugoro~nih obveznica. Pribavljanje deoni~kog kapitala za po~etak rada novoosnovane banke vr{i se po odre|enoj strogo propisanoj proceduri. pribavljanje dodatnog deoni~kog kapitala. U tom kontekstu treba imati u vidu i stopu oporezivanja dividendi. pa formiraju prete`no kapital iz internih izvora. {to zavisi od interesa kreditora banke. odnosno isplatom manjih stopa dividendi.

propusti da na vreme obezbedi ovaj sklad.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 182 eksternih izvora naknadnim. njen menad`ment tim. Navedeni postupci I metodi obezbe|ivanja dodatnog kapitala banke nisu me|usobno isklju~ivi. da banka mora kontinuirano odr`avati ravnote`nu poziciju rasta deoni~kog kapitala sa tempom rasta active bilansa banke. To zna~i. Dodatni kapital banke ima istu namenu kada je re~ o ulaganju u zgrade i opremu banke. odnosno veli~ini. Motiv kupovine deonica je dividenda. a ne pokrivanje gubitaka.3. kao {to }emo kasnije videti. mogu u rizi~nim uslovima (a rizik sredine je sve ve}i). ve} i prema svojoj odgovaraju}oj strukturi. U osnovi. kapitalnih hartija od vrednosti. To drugim re~ima zna~i. a komponente . Va`nost odr`avanja deoni~kog kapitala na potrebnom nivou je zna~ajna za prevazila`enje kriznih situacija. njen imalac sti~e pravo na povrat ulo`enih sredstava uz fiksnu godi{nji kamatnu stopu po rokovima dospe}a. nisu opozive. od veoma jednostavnih. ona ga ne mo`e upotrebiti umesto gubitaka upravo zbog specifi~nog na~ina formiranja deoni~kog kapitala banke. capital se deli na primarni i sekundarni. Pri tome treba imati u vidu. Pribavljanje sekundarnog kapitala banka vr{i putem emisije netrajnih preferencijalnih deonica i du`ni~kih tj. ve} joj ostaju samo dve lo{e mogu}nosti: pripajanje nekoj drugoj kapitalno sna`nijoj banci (koja }e je bez njene volje pripojiti pod odre|enim uslovima) ili jednostavno bankrot. ~ak i da joj neko pokloni sredstva. imaju obaveznu klauzulu zamene za obične deonica u budu}nosti po sada{njoj ceni i smatraju se dodatnim kapitalom banke. nastati pozicije. ali ne i za za{titu depozitara i ne ulazi u limit banke za rizi~ne poslove. Dakle. Naime. Obe varijante zna~e pravni nestanak eniteta banke. koji bi bili jednaki ili ve}i od deoni~kog kapitala banke. Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva. Takav motiv je za{ti}en zakonskim propisima u svakoj tr`i{noj privredi. Postoje razli~ite klasifikacije kapitala u bilansu banke.2. pa do veoma slo`enih. ne samo po svom obimu. kupovinom obveznice. nema vi{e mogu}nosti pribavljanja dodatnog deoni~kog kapitala. odnosno sekundarnim emisijama deonica banke poznatog kao dokapitalizacija. 6. ukoliko banka ili preciznije re~eno. Komponente bilansne strukture kapitala banke Kapital banke je veoma bitna pozicija u bilansu banke. Naime. odnosno dugoro~nih subordinatnih obveznica sa rokom dospe}a od najmanje sedam godina. da banka u slu~aju gubitaka. potrebno je posebno naglasiti: banka ima najve}u poslovnu sigurnost za opstanak ako posluje profitabilno. da banka u situaciji ostvarenih gubitaka preko obima deoni~kog kapitala nema izbora. kada banka vi{e ne mo`e da obnovi ni jedan od navedena dva postupka.

To je i najmasovniji 7. str. PRIMARNI KAPITAL U bilansnom pogledu. uklju~uju}i trajne preferencijalne deonice i reserve za gubitke po kreditima. vi{kovi fondova kapitala predstavljaju suficit banke kao rezultat uspe{nog poslovanja banke. navodimo slede}u {emu: 1. 9. ali ga oni 11. UKUPNI KAPITAL BANKE kapital Te tri komponente. 6-2: Struktura bankarskog kapitala13 4. Danas. kada je preko polovine na{ih banaka u ve}inskom inostranom vlasni{tvu. predstavljaju redovne ili obi~ne izvor prikupljanja deoni~kog kapitala. Ekonomski institute. (6+7) 8. 245. O jednim i drugim delovima sekundarnog kapitala ve} je bilo re~I. DEONI^KI deoni~kom (4+5) kapitala bankeRezerve za gubitke po kreditima deonice. adekvatnosti obima i stope kapitala. Redovne ili obi~ne deonice banaka 2.. na~ina utvr|ivanja minimalnih stopa kapitala itd. Sekundarni kapital banke ~ine naredne dve stavke: netrajne preferencijalne deonice i subordinarne obveznice. odnosno deo profita koji bi SEKUNDARNI KAPITAL (9+10) kao dividenda. da je udeo ovih elemenata strukture u ukupnom kapitalu banke relativno skroman. Vi{kovi fondova kapitala 3. u su{tini predstavlja reinvestiranu dividendu. DEONI^KI KAPITAL I (1+2+3) 5. Zadr`ani profit Slika br. 12. kako bi se {to vi{e 13 Vidi detaljnije: Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. najzna~ajniji izvor deoni~kog 6.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 183 kapitala se smatraju: deoni~ki kapital. ~ine osnovu deoni~kog kapitala. trebalo da se podeli deoni~arima reinvestiraju preko dodatnih deonica u deoni~ki (8+11) banke. 1995. rezerve i dugoro~ni dug banke. Trajne preferencijalne deonice Gotovo u svakoj banci kaoKAPITAL IIdru{tvu. Netrajne preferencijalne deonice Zadr`ani profit Subordinarne obaveznice 10. veoma je va`no da se i kod nas bilansna {ema standardizuje u pogledu iskazivanja ukupne bilansne strukture. a ovde dodajemo samo to. odnosno primarni kapital banke. Da bi sagledali bitne komponente bilansne strukture kapitala banke. Beograd. a razlikuje se i po kvalitetu funkcionalne upotrebe u odnosu na primarni deoni~ki kapital. .

. pored novca. 6. kako utvr|ivanja i formiranja strukture. i sumnjivi krediti. dozvoljenost kreditnih gubitaka. Kapital banke je va`an. Disciplina kreditnog portfolija odnosi se na respektovanje. odnosno portfolio hartija od vrednosti i sa znatno manjim stepenom u~e{}a u aktivi nego kreditni portfolio. 14 Joseph F.4. da su krediti tradicionalno najmasovniji. MacMillan Publishing Company. Third Edition. rezervacije za kreditne gubitke. Jr. Dozvoljena norma kreditnih gubitaka i rezervacija gubitaka reprezentuju prvu liniju odbrane protiv kreditnih gubitaka. kreditnih gubitaka i rasta kredita. str. ~ije zarada i kapital postaju slabiji. poznato je iz bankarske teorije i prakse. Ova mera mo`e da se koristi kao ex post pokazatelj kvaliteta kredita. po{to je klju~ni izvor kapitala zarada banke. odnosno kontrolu tro{kova. krediti kojima je istekao rok dospe}a.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 184 pribli`ili svetskim standardima u ovoj oblasti. Rezervacija za kreditne gubitke je stavka izdataka koja se preko bilansa uspeha izdvaja na ra~un rezervi u bilansu stanja. odnosi se na plate zaposlenih i tro{kove uprave kreditnog portfolija. 541. Naime.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. Neto kreditni gubici su jednaki kreditima za otpis minus nadoknada. New York. Zbog toga }emo ovde analizirati samo rizi~nost odnosno kvalitet plasmana u kredite. 537. U manje rizi~nu aktivu banke spada i investicioni portfolio. zarada i disciplina. str.2. Slede}i tro{ak banke. gubi kontrolu nad rastom i kvalitetom svog kreditnog portfolija. Kapital i rizi~na aktiva banke Kreditni portfolio i investicioni portfolio su delovi aktive bilansa banke gde se pojavljuje u ve}oj ili manjoj meri rizi~na aktiva banke.14 A klju~ni izvor zarade banke su prihodi od kredita. 1989. Sinkey. tako i bilansnog iskazivanja strukture standardizovanog kapitala. Slede}i podaci iz kreditnog portfolija predstavljaju mere kvaliteta kredita u kreditnom portfoliju i to:15 • • • • • • neto kreditni gubici. Kvalitet kreditnog portfolija odre|uju tri klju~na faktora: kapital. Banka. neizvr{eni krediti. 15 Ibidem. ali i najrizi~niji posao banke.

Po utvr|ivanju problemskih kredita. pred bankom stoje dva nimalo laka izbora: pokrenuti proces sanacije korisnika zajma ili. kao rezultat javiti nesolventnost i bankrot (likvidacija). a krediti sa gubitkom su ve} otpisani krediti. Substandardni krediti su oni koji pokazuju lo{ije performanse od predvi|enih. mnoge banke su sklone da dr`e saldo rezervi koji obezbe|uje ‘amortizer’ protiv neo~ekivanih kreditnih gubitaka. Praksa banaka je uglavnom i prvenstveno usmerena na sanaciju. 6. str. Druga i tre}a linija odbrane banke protiv kreditnih gubitaka su njena teku}a zarada i njena zadr`ana zarada. 131. 1995. {to zna~i dok uplate nisu stvarno primljene. . Sumnjivi su sa pove}anim rizikom naplate. a ako i ona ne uspe. Sumnjivi krediti.5 procenata od ukupnog obima kredita. ide se u proces likvidacije korisnika kredita. predstavljaju ustvari neizvr{ene kredite. tako da }e se bez jedne eksterne infuzije deoni~kog kapitala (emisije). U savremenom bankarskom okru`enju konkurentski pritisci zahtevaju racio dozvoljenosti gubitaka u kreditnom portfoliju u rasponu od 1. (2) krediti kojima je istekao 90 i vi{e dana i (3) sumnjivi krediti. oni se ne evidentiraju. Krediti ~iji je rok istekao 90 dana ili vi{e. neizvr{eni i sumnjvi krediti. svrstavaju se u tri kategorije: (1) krediti kojima je istekao rok od 30 do 89 dana. kojima je istekao rok dospe}a. Dalje. kada popusti pa`nja banke oko kreditnog portfolija. i}i na njegovu likvidaciju. Ekonomski institut Beograd. Su{tina stope adekvatnosti kapitala banke 16 Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 185 Dok su neki kreditni gubici nu`an sastavni deo kreditnog poslovanja.3. Globalna klasifikacija kredita u kreditnom portfoliju banke deli kredite na standardne i problemske kredita.3. njenu teku}u i zadr`anu zaradu. (2) sumnjive kredite. PLANIRANJE RASTA KAPITALA BANKE 6. Krediti. pak. klasifikacija problemskih kredita ih razdvaja na:16 (1) substandardne kredite. U ekstremnim slu~ajevima. kreditni gubici }e ‘pojesti’ njene dozvoljene (normirane) rezerve. koji se svi~uju na gotovinskoj bazi.25 do 1.1. i (3) kredite sa gubitkom.

odnosno stimulisanog ili destimulisanog razvoja ekonomije obima. Ibidem. tokove ukupnog i neto prihoda. odnosno koji predstavlja odnos ukupne aktive prema deoni~kom kapitalu i predstavlja polugu-oslonac sigurnosti zdravog kontinuiranog poslovanja banke. 1990. imamo kapitalni leverid`. potencijalnu varijabilnost depozita. Kapital banaka opravdava svoj smisao u uslovima kombinovanja kvantitativnih i kvalitativnih elemenata komponovanja obima i strukture kapitala od strane 17 18 Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. koji se izra`ava merom multiplikatora deoni~kog kapitala. str. S druge strane recipro~no gledano. integrisanja ili diversifikacije poslovne mre`e banaka. 224. Teorijski posmatrano. Stopa kapitala ustvari mo`e da slu`i samo kao gruba aproksimacija adekvatnosti kapitala. Ustvari. odnosno adekvatnog obezbe|enja banke protiv neo~ekivanih gubitaka. sposobnost banke da zadovoljava finansijske potrebe optimalnih ekonomsko-finansijskih podru~ja. od kojih su najva`nije slede}e:17 - stopa profitabilnosti.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 186 Stopa kapitala predstavlja odnos ukupnog obima kapitala prema ukupnoj aktivi bilansa banke i izra`ava se koeficijentom adekvatnosti kapitala banke. stopa kapitala se sve vi{e koristi i kao kontrolni instrument nadle`nih institucija nad poslovanjem banaka. kvalitet operativnih procedura. stopa adekvatnosti kapitala (ili stopa potrebne kapitalizacije) je funkcija vi{e varijabli. Nau~na knjiga Beograd. stopa rasta aktive. razvoja ili kreditnog rejtinga banaka. i visinu tro{kova banke. 223. str. U savremenim uslovima poslovanja banaka. i postoje}e stope kapitala prema aktivi. Uspostavljene minimalne standardne stope kapitala sve se vi{e koriste kao uslov formiranja. kvalitet i sposobnost deoni~ara banke. . obezbe|enje stabilnosti poslovanja banke tra`i daleko kompleksnije sagledavanje i analizu indikatora performansi pozicije banke i to:18 - kvalitet poslovne politike. nivo ili stopa dividendi. utr`ivost ili likvidnost active.

str. dr Uro{ N. 99. reprezentuje bazu od koje evoluiraju mnoge statisti~ke performance. Feljton Novi Sad. Bankama je potreban odgovaraju}i nivo i struktura kapitala da bi:19 (1) (2) (3) (4) odr`ale poverenje publike. Kvalitet zarade i kapacitet rasta. 19 Prof. kao finansijska institucija.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 187 banaka i odgovaraju}ih nadle`nih kontrolnih institucija. Pri tome ostaje fundamentalna teza da su zadovoljavaju}e performanse poslovanja najve}i stepen obezbe|enja sigurnosti poslovanja banke. To zna~i. da se primarni kapital formira kontinuirano i treba da bude osnovica za pokrivanje dinami~nog rasta bankarskih resursa. i izvori za formiranje kapitala banke.2. da bi nudile odgovaraju}u za{titu depozitarima. po{to je odre|en od strane menad`ment tima banke. visoke profitne performanse su najbolja i najsigurnija pretpostavka kontinuiranog rasta obima kapitala. ima jedinstvene karakteristike koje odre|uju njen nivo adekvatnosti kapitala. da bi apsorbovale eventualne gubitke i da bi podr`ale sopstveni rast i razvoj. uva`avaju}i diferenciju razli~ite publike. a uslovi za to su ravnote`na stopa ostatka neto prihoda i stopa rasta aktive.3. (2) rezerve za pokri}e kreditnih gubitaka i (3) ostali primarnoi kapital. zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala i sigurnosti poslovanja banke 6. Ovde je bitno posebno ista}i. Ovaj nivo adekvatnosti kapitala. Pri tome je neophodno da se strategijskim planom precizno utvrde i jasno defini{u: - ukupan obim kapitala. koji predstavlja su{tinu kapitala banke (tzv. U politici kapitalizacije banke. 1999. Svaka banka. Naime. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. . isto tako i potreba za novim kapitalom. stopa rasta kapitala. focus se stavlja na formiranje primarnog kapitala banke. koga ~ine tri klju~na elementa: (1) zajedni~ki (equity) kapital. core capital). Uticaj rasta aktive na kapital banke Kapitalizacija u savremenom bankarstvu postaje nu`ni nerazdvojni deo poslovne master strategije svake banke. su samo neke od glavnih poslovnih odluka koje su usko povezane sa odre|ivanjem sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala banke. da obnavljanje ravnote`ne stope primarnog kapitala treba da bude na kontinuiranoj bazi.

ostala aktiva. Naime. Profitabilnost banke je va`na sa dva aspekta: deoni~ara i regulatornih institucija. Zato menad`ment tim banke mora kontinuirano pratiti uskla|enost rasta kapitala sa rastom bilansa. {to je daleko ispod standardne stope od 8%. To pokazuje slede}a slika broj 6-5. odnosno obima poslovanja. odnosno u aktivi i pasivi po~etnog i teku}eg bilansa. 6-3: Rast kapitala u bilansu banke Kao {to se vidi iz navedene slike 6-5. ve} da kapital ostane na nivou po~etnog bilansa. stavke u bilansima izra`ene su milionima dinara. Dakle.3. prvi na po~etku godine i drugi. koji vi{e nego i jedna druga menad`ment funkcija. PO^ETNI BILANS (1) Krediti Ostala UKUPNO:10 60 Depoziti Kapital 92 8 TEKU]I BILANS (2) Krediti 90 Depoziti Kapital 138 12 Ostala aktiva60 UKUPNO:150 UKUPNO:10 UKUPNO:150 Slika br. da je obim poslovanja porastao za 50% i da se. po~etni i teku}i bilans banke koji se sastoje samo od tri pozicije u aktivi (krediti. shodno tome.3%. teku}i na kraju godine. To zna~i. Planiranje rasta profita i kapitala banke Profitni ciljevi mogu se odnositi na povrat deoni~kog kapitala. ali istovremeno predstavljaju i procentualno u~e{}e u zbiru bilansa. njegovo procentualno u~e{}e bi iznosilo 5. Ako banka `eli da ostane u svom poslu i da stabilno posluje kao nezavisna . kako bi se odr`ala adekvatna stopa kapitala po me|unarodnim standardima. sa pojednostavljenom strukturom i rastom navedenih stavki u aktivi I pasivi bilansa banke. planiranje kapitala je svakodnevni proces. mora pove}ati i obim kapitala za 50%. ukupna aktiva) i tri pozicije u pasivi (kapital. Ako banka ne u~ini napore u cilju pove}anja obima kapitala sa 8 na 12 miliona dinara. povrat anga`ovanih sredstava ili na specifi~na pobolj{anja profitnih performansi. ostala pasiva i ukupna pasiva). ako se `eli zadr`ati ista stopa u~e{}a kapitala u zbiru teku}eg bilansa kao i u po~etnom bilansu. Ukupan zbir teku}eg bilansa ve}i je za 50% od zbira po~etnog bilansa. 6. a to je 8%. dugoro~no odre|uje stabilnost i sigurnost banke kao finansijske institucije.3.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 188 Uticaj rasta aktive na volumen kapitala banke mogu}e je sagledavati na relativno jednostavan i lak na~in na slede}em primeru: polazimo od posmatranja pretpostavjena dva pojednostavljena bilansa banke.

racionalno kori{}enje resursa).stopa povrata ukupnih sredstava. . banka treba da odredi gde `eli da bude za pet godina i da taj put ostvari etapno na realno mogu} na~in. S druge strane. Naime. Profit se kao stopa izra`ava razli~itim performansama i to kao:20 .5 % povrata sredstava u jednogodi{njem periodu bez radikalnih operativnih zahvata u poslovanju banke.stopa povrata deoni~kog kapitala. str. . koje banka mo`e da kontroli{e i na razvijanje strategija banke da se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okru`enju. nemogu}e je i}i sa postoje}e stope 0.). U strategijskom planiranju profita treba biti realan i da nije mogu}e praviti velike skokove iz godine u godinu.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 189 finansijska institucija u mogu}e predvi|enoj budu}nosti. Fokusiranje kontrole kvaliteta performansi banaka mo`e se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. mogu}e je posti}i. (1) Profitabilnost kao prinos na ukupnu aktivu (Return on Assets-ROA). koje banka ne mo`e da kontroli{e. Planiranje kapitala reprezentuje disciplinu prognoziranja adekvatnog nivoa kapitala u 20 Ibidem. (2) Profitabilnost kao prinos na deoni~ki capital (Return on Equity-ROE). polaze}i od 0. kada se zamisli dugoro~na linija profitabilnosti. Banka mo`e po~eti sa radom tek kada obezbedi kapitalnu bazu. prvi i glavni zadatak je da utvrdi potencijalni rast profitabilnosti. 96. Ova kapitalna baza je ban~in osnovni resurs koji joj dozvoljava obavljanje funkcije finansijskog posrednika. ne samo maksimalni potencijalno mogu}i profit. potrebe za pove}anjem kapitalnih izdataka i drugih stavki. ve} tako|e i realni nivo optimalnog profita baziran na ograni~avanjima postavljenim pred operativu kao {to su: nedostatak kvalitetnih menad`era. koje mogu uticati da poslovanje iz godine u godinu da ono postaje skuplje nego {to je anticipirano.60 % povrata sredtava na stopu od 1.40 % kroz zna~ajno popravljanje operativnih performansi i ostvarenje dugoro~nih ciljeva profitabilnosti.60 % povrata kao proseka za protekle tri godine na prosek od budu}ih pet godina od 1. Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja banaka usmerava menad`met tim na kontrolu internih faktora (kao na primer. Ova baza reprezentuje permanentnu obavezu prema investitorima u bankarskom poslu i zbog toga generi{e nivo poverenja prema institucijama kojima je dozvoljeno prikupljanje i dr`anje depozita. . Na primer. inflacija itd. Profitni ciljevi moraju uzeti u obzir.zarada po jednoj deonici (dividenda).

Proces planiranja kapitala po~inje sa razmatranjem ekonomske sredine i budu}e zarade banke. Va`nost internog generisanja kapitala i kapaciteta je. core capital). Ovde je bitno posebno ista}i.21 Planiranje kapitala je proces odre|ivanja odgovaraju}ih komponenti i nivoa kapitala u sredini konsistentnoj sa pretpostavkama strategijskog plana banke. stopa rasta kapitala. . Anticipiranje potreba za dodatnim kapitalom mo`e obezbediti menad`ment timu banke tr`i{nu prednost u sticanju dodatnog kapitala. Nadprose~ne zarade obezbe|uju menad`ment timu banke dodatnu fleksibilnost u planiranju kapitala. (2) rezerve za pokri}e kreditnih gubitaka i (3) ostali primarni kapital. Homewood. Storrs and Charls E. a uslovi za to su ravnote`na stopa ostatka neto prihoda i stopa rasta aktive. koji predstavlja su{tinu kapitala banke (tzv. To zna~i. Kapital je jedan ekonomski deficitaran strategijski resurs i zbog toga je plan kapitala klju~na komponenta op{tih planskih napora banke. Illinois. Edited by: William H. i izvori za formiranje kapitala banke. Hartman and John E. da obnavljanje ravnote`ne stope primarnog kapitala treba da bude na kontinuiranoj bazi. u knjizi: The Bankers Handbook. Pri tome je neophodno da se strategijskim planom precizno utvrde i jasno defini{u: - ukupan obim kapitala. Planiranje adekvatnosti kapitala Kapitalizacija u savremenom bankarstvu postaje nu`ni nerazdvojni deo poslovne master strategije svake banke. Efektivno planiranje kapitala treba da anticipira budu}e zahteve za kapitalom koji rezultiraju od tehnolo{kih promena ili porasta nivoa poslovne aktivnosti banke. Walker.3. Cilj planiranja kapitala je da se osigura odgovaraju}i kapital za podr{ku banke i pra}enje njenog strategijskog plana. da se primarni kapital formira kontinuirano i treba da bude osnovica za pokrivanje dinami~nog rasta bankarskih resursa. Third Edition. str. 21 Timothy P.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 190 svakoj individualnoj bankarskoj instituciji shodno uslovima ekonomske sredine u kojoj posluje. focus se stavlja na formiranje primarnog kapitala banke. U politici kapitalizacije banke. Thomas I.4. 332. 6. Baughn. koga ~ine tri klju~na elementa: (1) zajedni~ki (equity) kapital. Mack: Capital Planning and Management. 1988. da obezbe|uje adekvatan prinos teku}im i budu}im investorima koji ne mo`e biti prenagla{en. Dow Jones-Irwin. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razli~itih publika.

Me|unarodni standardi adekvatnosti kapitala su utvr|eni u procentu u odnosu na ukupnu aktivu.4. 1999. {to }e uticati na promenu baznog odnosa kapital/aktiva od 7.0 7.godini utvr|en na nivou od minimum 8 % od ukupne aktive banke.025 81. koji polaze od toga da je: (1) (2) (3) (4) projektovani rast prose~ne aktive na godi{njem nivou od 7 %.17 3godina 12.1 15.14 4godina 13. Feljton Novi Sad.5 771.700 62.4 7.7 7.25 %. 6-4: Uticaj rasta aktive na poziciju kapitala banke22 37) Navedena slika 6-6 prikazuje podatke.60 % na prose~nu aktivu. ME\UNARODNI STANDARDI KAPITALA 22 Vidi detaljnije: Prof.1 19.6 821.8 874.08 Slika br.0 931. 99. da je zadr`ano 75 % od ukupne zarade. me|unarodni standard solventnosti je u 1992. dr Uro{ N. da je zarade 0.4 992.1 17.000 60.25 1godina 10.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 191 Adekvatnost kapitala ili solventnost banke podrazumeva sposobnost banke da efektivno apsorbuje svoje poslovne gubitke ili smanjenja vrednosti svoje aktive.4 20. mada je taj standard danas i znatno ve}i za neke zemlje. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Tako. koji komercijalne banke moraju odr`avati sve vreme.6 7. Elementi Prose~na aktiva Zarada banke Suma dividende Kapital banke Kapital/ aktiva % Bazna 10.0 15.108 76. Bankarske supervizorske agencije u SAD defini{u kapital banke na ciljnom nivou kao primarni i sekundarni kapital. str. Menad`ment tima treba unapred da zna slede}e: ako kapital banke padne ispod granice od 7 % tokom navedenog perioda od pet godina. .8 7. 6.11 5godin a 14.21 2godina 11. odnosno bankarstvo u tranzicionim privredama.0 725. banka mora pristupiti infuziji kapitala.250 71.4 16. da bi zadovoljile kreditne zahteve i zahteve depozitara.449 66.8 7.

UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 192 6.4. Komitet je izradio platformu za redovnu saradnju me|u zemljama ~lanicama po pitanjima kontrole banaka.godine pod nazivom Principi kontrole bankarskih stranih institucija (kasnije poznat kao Konkordat). Bazi~ni koncept metodologije utvr|ivanja adekvatne stope kapitala polazi od toga. Primena kapitalnih standarda Bazel I u bankama . koji treba da budu dovoljni da pokriju: - teku}e neo~ekivane gubitke. To nije bio nikakav formalni niti nadnacionalni kontrolni akt.4.2. Su{tina utvr|ivanja standarda adekvatnosti kapitala Bazelski komitet za bankarsku kontrolu ustanovili su guverneri centralnih banaka zemalja grupe 10 krajem 1974. Komitet je.godine. da funkcija kapitala ima svoj puni smisao jedino u uslovima neo~ekivanih gubitaka i pri eventualnoj likvidaciji. i planirani prirast kapitala za razvoj i stabilnost banke. Ovaj poduhvat je doveo do stvaranja jednog {irokog konsenzusa o jedinstvenom pristupu ponderisanog merenja rizika za bilansne i vanbilansne stavke poslovanja banaka. a njegov revidirani 1983. da teku}i gubici banke treba da budu pokriveni iz teku}ih prihoda. U tr`i{nim uslovima poslovanja polazi se od toga. Naime. adekvatna stopa kapitala jeste ona koja odr`ava zadovoljavaju}u institucionalnu strukturu banke i {titi banku od negativnih efekata neo~ekivanih gubitaka. U prve dve decade Komitet je najve}u pa`nju posvetio pitanju adekvatnosti kapitala banaka. Re~ je o podsticanju namere za pribli`avanje zajedni~kih stavova i standarda u cilju harmonizacije tehnika kontrole u zemljama ~lanicama. prihode vlasnika kapitala (akcionara). Prvi dokumenat Komiteta pojavljuje se 1975. uz podr{ku guvernera grupe 10. u kome su dati principi za podelu kontrole izme|u kontrolnih vlasti doma}ina i mati~nih vlasti.godine nakon prete}ih poreme}aja na deviznim I bankarskim tr`i{tima. odnosno ga{enju neke od banaka. Ustvari. po~etkom 80-tih godina postojala je zabrinutost {to se koeficijenti kapitalne adekvatnosti velikih me|unarodnih banaka pogor{avaju ba{ u vreme rasta rizika prezadu`enih zemalja.1. tada odlu~io da poku{a zaustaviti dalju eroziju kapitalnih standarda u bankarskim sistemima i da ula`i ve}i zajedni~ki napor u cilju ve}e konvergencije u postupcima i modelima merenja adekvatnosti kapitala. U tom smislu. 6.

10. str. ovim predlogom je inkorporiran u tekst Sporazuma veoma va`an novi stav. Beograd. 2007. donela niz neobavezuju}ih normi o tr`i{nom riziku. i (3) utvrdi rizi~no bazirane kapitalne standarde bankarskih organizacija {irom sveta. Bazel II – Me|unarodna saglasnost o merenju kapitala.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 193 Globalna kriza zadu`enosti tokom osamdesetih godina dovela je do usvajanja Bazel I standarda 1988. odnosno Bazel I je ponudio primenu minimalnih standarda adekvatnosti kapitala od 8% uz progresivnu primenu do kraja 1992. Ovaj model je ugra|en u Bazel II i nazvan je Standardni model. Naime. i procenjivanje saglasnosti sa utvr|enim ciljevima banke. utvr|ivanje eksplicitnih ciljeva adekvatnosti kapitala sa respektom rizika. 2004. U 1995. pa je slede}i va`an korak u obliku predloga nagovestio Bazel II u 1993.godine. odnos kapitala prema nivou ukupnih rizika. Smatra se da je osnovni nedostatak Bazel I standarda adekvatnosti kapitala u tome {to se isklju~ivo odnosio na kreditni rizik I {to se na sve vrste I visine kredita primenjivao isti standard koeficijent kapitalne adekvatnosti (CARCapital Adequacy Ratio) od minimalnih 8% (u Evropskoj uniji I SAD). ne samo u ~lanicama grupe 10. Comprehesive Version. u BiH 12%). prevod. Privredni pregled.godine i tako postao platforma za poslovanje. Bazelski komitet utvrdio je za superviziju banaka u poku{aju da: (1) kreira nivo za poslovnu utakmicu na internacionalnom podru~ju za efektivnu borbu na globalnom tr`i{tu. 23 . robni i cenovni rizici. Bazelska Komisija je posle usvajanja osnovnog dokumenta. u Srbiji 12%. Da bi se ovaj nedostatak otklonio. pored kreditnog rizika. A Revised Framework. (2) da obezbedi jednu op{tu internacionalnu definiciju kapitala banke. devizni. da je poslovanje banke. Ovi procesi se sastoje od ~etiri elementa: • • • • identifikacija i merenje svih materijalnih rizika. Bazelski sporazum. odnosno portfolio banke.23 Tokom primene Bazela I u praksi nastojalo se da se pobolj{aju norme. ve} i sa svim drugim zemljama u kojima posluju me|unarodne grupacije banaka.godini dolazi do pro{irenja pojma tr`i{nog rizika i do upotrebe modela tr`i{nog rizika.god. Banking Regulations. Ovim se prakti~no dozvolilo bankama da na osnovu ovog International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards. izlo`en i drugim kao {to su: kamatni. Banke su utvrdile interne procese upravljanja rizikom za evaluiranje rizika potrebnog za adekvatnost kapitala. dok je u zemljama sa ve}iom izlo`enosti riziku taj procenat bio ve}I (u Hrvatskoj 10%.

24 Ibidem. (2) sopstvenom internom rejtingu saglasno sa procenom mogu}nosti propusta i jedinstvenim profilom rizika. Bazelski komitet sa~inio je predlog novog sporazuma poznatijeg kao Bazel II. Drugi oslonac zahteva budan supervizorski nadzor i preispitivanje adekvatnosti kapitala preko slede}ih principa supervizije: (1) da li vlasti zahtevaju da banke posluju iznad minimuma regulisanih kapitalnih koeficijenata.godine. Primena kapitalnih standarda Bazel II u bankama Po~etkom 1999. uredno i pouzdano razotkrivaju informacije koje se odnose na strukturu kapitala i izlo`enost riziku. od 1998. Kona~na verzija ovog novog sporazuma objavljena je juna 2004. Tre}i oslonac odnosi se na tr`i{nu disciplinu koja daje bankama vi{e inicijative da upravljaju njihovim rizicima i odr`avaju adekvatan kapital. Bazelski komitet utvrdio u Bazelu II tri osnovna oslonca ili stuba:24 minimalne kapitalne standarde. Prvi oslonac zahteva zdravi minimum kapitalnog standarda koji efektivno i ta~no prepoznaje stepen kreditnog rizika baziran na: (1) standardnom pristupu da kapitalni zahtevi budu povezani sa eksternom procenom – kreditnim rejtingom.godine. i (4) treba li intervenisati u ranom stadiju i za{tititi kapital od padanja ispod nivoa za{tite i treba li zahtevati brzu ‘lekarsku’ pomo}. (3) treba li preispitati i evaluirati internu procenu adekvatnosti kapitala i strategiju banke i njenu preteranost sa propisanim kapitalnim koeficijentima. Pet godina kasnije. str. Efektivnost tr`i{ne discipline u kontrolisanju preduzetog rizika od strane banaka zavisi od adekvatnosti izno{enja u javnost-razotkrivanja informacija na tr`i{tu i realnosti i kvaliteta prakse razotkrivanja u bankama.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 194 modela. koji je zasnovan na razvijenim sofisticiranim modelima procene rizika. a u SAD od juna 2007. supervizorki nadzor i tr`i{nu disciplinu. u~esnici na tr`i{tu mogu proceniti i doneti odluku o sopstvenom riziku u poslovanju sa takvim institucijama. ako kapital postane neadekvatan.3. 6-10. Na osnovu relevantnih i objektivnih tr`i{nih informacija. 6. Ovaj model je prepoznatljiv u Bazelu II I naziva se interni model procene rizika.godine.godine i on je postao zakonski va`e}i za ~lanice EU od januara 2007. od banaka se zahteva da imaju regulatorni capital kao za{titu od tr`i{nih rizika.godine. (2) treba li se od banaka zahtevati da procene i odr`avaju op{tu adekvatnost kapitala u odnosu na zacrtane rizike. Efektivna tr`i{na disciplina i supervizija zavise da li ili ne banke pravovremeno. . same odrede svoje potrebe za kapitalom.4.

Naime. Zadatak planiranja kapitala je da odr`ava nivo adekvatnost kapitala u stalno promenjivoj ekonomskoj sredini koji je prihvatljiv . sa aspekta banaka. Mnoge postoje}e procedure u bankarstvu mora}e da se ili menjaju iz temelja I zna~ajno modifikuju. da preko polovine banaka na na{em tr`i{tu su sa sedi{tem u EU i moraju da posluju u skladu sa Bazelom II. nego i profesionalnu kompetenciju. koju banka treba da ostvari.4. Kod nas je situacija takva. a smatra mase da je po`eljno imati podatke koji obuhvataju bar jedan biznis ciklus. je promena koncepta regulacije: umesto apriori zadatog minimalnog kapitala ili koeficijenta kapitalne adekvatnosti. Za ove poslove bi}e im potrebni novi mladi bankarski stru~njaci sa visokim i specijalizovanim znanjima iz menad`menta rizikom (Professional Risk Manager)i iz kvantitativnih finansija (Financial Risk Manager) kao specijalisti sa profesionalnim licencama. Bazel II zahteva najmanje pet godina relevantnih istorijskih podataka da bi se adekvatno primenjivali modeli za merenje rizika. Ovo moraju da prate i reforme obrazovnih programa u okviru ekonmskih i matemati~kih studija. Finansijskim planom treba projektovati obim i strukturu kapitala banke i nivo dividende. I banke i regulatori mora}e da poseduju ne samo formalnu i zakonsku. Bankarski sistem se {titi od rizika uskla|ivanjem visine rizika (tr`i{nog. I na{a zemlja }e morati da prilagodi svoje zakonodavstvo saglasno Bazelu II tokom procesa pristupanja EU. neophodno je finansijskim planom postaviti kao cilj: maksimiziranje bogatstva deoni~ara i projektovati strategijskim planom dugoro~ni rast i ciljni profit. odnosno da svakoj pojedina~noj transakciji Var-om izmeri rizik. Novina je i pra}enje odnosa rizika i prinosa.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 195 Glavna novina. Strategije pove}anja kapitala banke U cilju smanjenja rizika insolventnosti banke i odr`avanja zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala ili solventnosti banke. postaje bitan process upravljanja rizikom unutar banke (VaR-Value at Risk)). koju donose Bazel II standardi. Smatra se da primena Bazela II zna~I pravu revoluciju u bankarstvu. kreditnog i operativnog) i visine kapitala i rezervi. Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavljaju disciplinu predvi|anja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala za pojedina~nu finansijsku instituciju u odre|enoj ekonomskoj sredini. 6.4.

UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 196 za raznoliku publiku. Slo`enost planiranja kapitala je. rejting agencije. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. 215. zavisna od veli~ine banke. 50 procenata kapitala (zna~i 4 %) treba da ~ini primarni kapital banke. dok subordinarne obveznice (dugoro~ni dug) mogu iznositi najvi{e 50 % od primarnog kapitala banke tj. Ekonomski institute. 26 . koje je konzistentno sa ban~inim strategijskim poslovnim planom. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. ali i voditi politiku diferencijacije prema visini stvarne stope adekvatnosti kapitala. Tako su. za podr{ku banke u ostvarenju njenog strategijskog poslovnog plana. dr Uro{ N. Naravno. ban~ino tr`i{te maloprodaje i velikoprodaje.25 Planiranje kapitala je proces odre|ivanja komponenti i nivoa kapitala u jednoj sredini. 1999. ulaga~e. zemlje koje `ele ve}u konkurentnost svojih banaka. ali i od visine interno procenjenih rizika banke (Bazel II). ulaga~i. U okviru ukupnog kapitala koji predstavlja ovih 8 %. Kod velikih banaka planiranje kapitala je slo`enije imaju}i u vidu njihovu razu|eniju strukturu kapitala. na osnovu propisa iz 1991. rejting agencije i regulatorne odnosno kontrolne institucije. Pri tome je va`na postoje}a struktura 25 Prof. kada stopa kapitala padne na 2 % ili ni`e). regulatorne institucije). Kod manjih banaka. Proces planiranja kapitala po~inje sa ispitivanjem i proverom ekonomske sredine i prespektive zarade banke. 4 %. ti procenti su ve}i. Prihva}eni me|unarodni standardi adekvatnosti kapitala banaka (Bazel I) i konstitui{u minimalnu adekvatnost kapitala banaka. planiranje kapitala je jednostavnije. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razne publike (korisnici usluga. Cilj planiranja kapitala je da osigura adekvatan kapital. u zemljama sa ve}om izlo`enosti riziku. Osim toga. str. Feljton Novi Sad. uglavnom. str. Beograd.godine. kao strategijski resurs. 1995. mogu propisivati i ve}e stope adekvatnosti kapitala od navedenih 8 procenata. 250. sve depozitne institucije u SAD svrstane po ovom osnovu u pet grupa i to:26 (1) dobro kapitalizirane institucije (stopa iznad predvi|ene) (2) adekvatno kapitalizirane institucije (stopa na normiranom nivou) (3) subkapitalizirane institucije (prestanak isplate dividendi i obnova kapitala) (4) znatno subkapitalizirane institucije (odmah pove}anje kapitala ili fuzija sa bankama sa visokim stopama kapitala) (5) kriti~no subkapitalizirane institucije (uvo|enje starateljstva. koja iznosi 8 % od ponderisane rizi~ne aktive i vanbilansnih stavki.

1983. a naro~ito mogu}nost internog generisanja kapitala. proces planiranja pove}anja kapitala uklju~uje tri faze: Projekcije dodatnog Projekcije kapitala aktivnosti banke Slika br. 1988. Storrs and Charls E. 27 . 332-333. dok je rizik kamatne stope bio posle 1980. postoje tri strategija da banka obazbedi pove}anje kapitala i to: Prva Potreban iznos Nivo aktivnosti faza dodatnog kapitala Bilans stanja (1) smanjenje visine baze na koju se primenjuje veli~ina kapitala banke (sekjuritizacija kredita) (2) smanjenje isplate dividende deoni~arima (interno generisanje kapitala) Druga Eksterni i interni Nivo profita (3) dodatne emisije i plasmani deonica na tr`i{tu (eksterno generisanje faza kapital banke Nivo dividende kapitala). Walker.27 U su{tini.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 197 kapitala. godine. Illinois. [anse za prikupljanje novih izvora kapitala zavise od teku}eg prinosa na kapital banke. Third Edition. da je samo ve}i odgovaraju}i nivo kapitala banke mogao da spasi banke od ovih bankrotstava. godine. u knjizi: The Bankers Handbook. 6-5: Proces planiranja dodatnog kapitala banke U osnovi. Dow Jones-Irwin. Hartman and John E. Druge forme rizika. Sasvim je jasno. str. Mack: Capital Planning and Management. godine (period od 50 godina) svi bankroti banaka su bili povezani Tre}a Analiza to{kova Optimalna struktura sa tri vrste rizika. Edited by: William H. Rizik likvidnosti kapitala dominirali su faza dodatnog i kreditni rizikBenefit analiza posle 1930. Thomas I. kao {to su tehnolo{ki rizik i rizik deviznog Timothy P. prema podacima za ameri~ke banke u perodu 1934 . Baughn. Sa aspekta istorijske perspektive. Anticipiranje potrebe za dodatnim kapitalom mo`e omogu}iti menad`mentu da iskoristi prednost i iskoristi {anse na tr`i{tu za prikupljanje dodatnog kapitala. Efektivno planiranje kapitala bi trebalo da anticipira budu}e zahteve za adekvatnost kapitala saglasno tehnolo{kim promenama ili pove}anom nivou poslovne aktivnosti banke. Homewood.

Prentice Hall. Mack: Capital Planning and Management. 6. Graddy and Austin H. New Jersey. New York. Edward W. Edited by: William H. 8. New York. New Jersey. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Homewood. 1990. Barrons. 5. 4. 14. 1976. Third Edition. Beograd. Fourth Edition. New York. 3. 1985. 1995. Second Edition. Englewood Cliffs.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 198 kursa. Nau~na knjiga. Aspinwall and Robert A. Eric H. Eisenbeis. Reston. 28 Reid Nagle and Bruce Peterson: Capitalization Problems in Perspektive. Sinkey. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Englewood Cliffs. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. Inc. 1988. Johnson and Richard D. 1990. Frank P. 1985. 1989. John Willey and Sons. MacMillan Publishing Company. Joh Wiley and Sons. 302. 1984. New York. 1990. str. 13. New York.. Ekonomski institut Beograd. Haslem: Commercial Bank Management. Prentice-Hall. Thomas I. Dow Jones-Irwin. Regional and Global. 1987. 1985. Lexington Books. Baughn. Yair E. Illinois. Reed and Edward K. Aspinwall and Robert A. Virginia. postali su va`niji u depozitnom poslovanju banka i imaju svog uticaja na performanse bankarskog poslovanja. Compton: Inside Commercial Banking. Reston Publishing Company. Eric N. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Storrs and Charls E. 1989. 7. New York. Emmanuel N. 1985. John Willey and Sons. The Dryden Press. . Johnson: Commercial Bank Management.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. 2. Beograd. 1985. Walker. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Eisenbeis. 10. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 12. 9. The Dryden Press.28 LITERATURA: 1. Preager. New York. Jr. Timothy P.. u knjizi: The Bankers Handbook. Compton: New World of Commercial Banking. Third Edition. Duane B. 11. edited by: Richard C. New York. Hartman and John E. Orgler and Benjamin Wolkowitz: Bank Capital. New York. Joseph F. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. John A. edited by: Richard C. Gill: Commercial Banking. Reid Nagle and Bruce Peterson: Capitalization Problems in Perspektive.

Bankers Publishing Company. 18. second edition. 1988. Donald R. 17. Comprehesive Version. Feljton. Bazel II – Me|unarodna saglasnost o merenju kapitala. The Word Bank. Ilinois. Zagreb. Scampini: Modern Banking – A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions. Bank Administration Institute. Douglas V. A Revised Framework. Rolling Meadows. dr Uro{ N. Hennievan Greuning. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Prof. Banking Regulations. Novi Sad. prevod. prevod. 2007. Hakala and Thomas J. International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards. Sonja Brajovi} Bratanovi}: Analyzing and Managing Banking Risk: A Framework for Assessing Corporate Governance and Financial Risk. 2004. 2006. . 16. Privredni pregled. 1999. Beograd.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 199 15. Austin. 2003. Mate.

DEO TRE]I UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE S a d r ` a j t r e } e g d e l a: • Upravljanje rastom vrednosti banke • Upravljanje korporativnim performansama banke • Upravljanje portfolio performansama banke Napomene uz sadr`aj tre}eg dela knjige .

prvo se analizira zna~aj vrednosti banke. elementi upravljanja rastom vrednosti banke. i • upravljanje portfolio performansama banke. . Cilj uspe{ne banke je da nastoji da ostvari vrhunske finansijske performance. koji fokusira elemente. Razli~ito upravljanje dovodi do razli~itih rezultata. Polazi se od toga da ima vi{e vrsta performansi od kojih su najva`nije finansijske performance banke. korporativnim i portfolio performansama banke. Potrebno je da se banka i svi njeni funkcionalni delovi osposobe za ostvarivanje vrhunskih performansi u deregulisanoj konkurentskoj tr`i{noj sredini.. U tom naporu banke. Ova materija se izla`e u ovom tre}em delu knjige u tri slede}e glave: • upravljanje rastom vrednosti banke. te sam rast vrednosti banke fuzijom i akvizicijom. To se posti`e u menad`ment upravlja~kom procesu. Akcenat se stavlja na strategijsko upravljanje rastom vrednosti. ~iji doprinos je evidentan za banku u rizi~nim tr`i{nim uslovima. metode I na~ine rasta vrednosti banke. Drugi po zna~aju performansi je investicioni portfolio banke ili portfolio hartija od vrednosti. Da bi se na to ukazalo. Pomeranje krive tra`nje u svoju korist predstavlja jedan od pouzdanih na~ina uspe{nog poslovanja i rasta vrednosti banke. veli~ine i ve}eg stepena uspe{nosti.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 201 NAPOMENE U cilju ostvarivanja rasta vrednosti. name}e se ozbiljan zadatak menad`ment timu banke da efikasno i efektivno upravlja rastom vrednosti banke. Najve}i doprinos performansama banke ima kreditni portfolio i zato upravljanje kreditnim portfolijem ima prvorazredni zna~aj za menad`ment tim banke. odnosno performansi banke. od kojih je profit najva`nija finansijska performansa. metode i okvire rasta vrednosti banke. Drugim re~ima. ostvareni nivo korporativnih performansi zavisi od ostvarenog nivoa performansi u pojedinim delovima banke ili portfolio celinama. va`nu ulogu i zna~aj imaju korporativni elementi i ostvarene korporativne performance banke. zatim se obra|uje koncept vrednosti banke. U savremnim rizi~nim uslovima poslovanja. Upravljanje performansama na ni`im nivoima organizacione strukture banke je od posebnog zna~aja za kvantitet i kvalitet njenih korporativnih performansi. i tako postane lider na tr`i{tu. bankom se mora efikasno i efektivno upravljati. • upravljanje korporativnim performansama banke. obima.

UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 202 GLAVA 7. UPRAVLJANJE RASTOM VREDNOSTI BANKE OKVIR SEDME GLAVE: • Koncept vrednosti banke • Elementi upravljanja rastom vrednosti banke • Metode i okviri rasta vrednosti banke • Rast banke fuzijom i akvizicijom .

Po{to je ovde u pitanju vrednost. • stepen uklju~enog vlasni{tva. Sli~na razlika egzistira izme|u vrednosti i tro{kova. koju neko drugi smatra realnom.1.1. U ovom slu~aju. Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. • lokacija aktive. Second Edition. Valuations. • rok procene vrednosti.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 203 7. koji se menjaju tokom vremena i to:2) • ukupna ekonomska sredina. zavisi od nekoliko faktora:1) • strane za koju se radi procena ili evaluacija. • vrednost substituta. • relativna oskudnost.godine. • ta~ke u vremenu za koju se vr{i procena. John Wiley & Sons. 2001. vrednost bilo koje aktive. tro{kovi razvoja trgova~kog centra ne mogu reflektovati njegovu vrednost ako je lociran u sredini koja izgubi svoj najve}i broj zaposlenih dan nakon otvaranja {oping centra. str. i • svrhe evaluacije. Tako na primer. • potencijal kori{}eenja aktive. dinami~ki koncept vrednosti bilo koje aktive zavisi od mnogobrojnih faktora. i • fizi~ke kondicije aktive. tro{ak mo`e daleko da prevazi|e vrednost. Vrednost. Mergers. cena i tro{ak su razli~iti koncepti i retko su jednaki finansijski iznosi. 166. • tipa vrednosti kojom se meri. 165. Koncept vrednosti se razlikuje od cene ili tro{kova. 2) Ibidem. and Acquisitions – The Fair Value Approach. Cena je aktuelni finansijski iznos utro{en radi pribavljanja neke aktive. kapitala i menad`menta). Najjednostavnije. Dakle. New York. fokus }e biti usmeren na vrednost. a cena i tro{ak }e biti razmatrani samo u eksplicitnim slu~ajevima. KONCEPT VREDNOSTI BANKE 7. str. • likvidnost i tr`i{nost aktive. rada. Vrednost nije stati~ki ili homogeni koncept. Pojam i faktori vrednosti banke Sam koncept vrednosti nije tako po{ten ili iskren pristup kao {to mnogi ljudi veruju.1. 1) . Na primer izraz: ‘On je preplatio onu ku}u’ pokazuje razliku izme|u cene koju je neko platio za ku}u i vrednosti ku}e. u principu. Tro{ak tipi~no zna~i finansijsku vrednost faktora proizvodnje (zemlje.

poznata i kao fundamentalna vrednost. gde razli~iti koncepti vrednosti imaju razli~ite definicije. vremena i mno{tva drugih faktora. {to }emo ista}i u najkra}im crtama. Su{tina je u tome. Zato je va`no i neophodno da se sagledaju razli~iti koncepti vrednosti koji se mogu koristiti u proceni vrednosti banke i to:3) • investiciona vrednost. • interesna vrednost.2. ve} uslovi pod kojim izvesnim pretpostavkama se vr{i evaluiranje aktive. Investiciona vrednost obi~no zna~i vrednost budu}ih beneficija vlasni{tva neke specifi~ne aktive specifi~nog kupca. . • unutra{nja vrednost. Razli~iti koncepti i tipovi vrednosti banke Jedna stara kineska poslovica ka`e: ‘Mudrost po~inje sa nazivanjem stvari njihovim pravim imenom’. To je ~esto iznena|enje za bankare i druge profesionalce kada ~uju da je zna~enje vrednosti slo`enije nego ‘{to ne{to vredi’. • osigurana vrednost. • fer vrednost. • vrednost preme{tanja. Vrednost u razmeni je su{tinski suprotna od vrednosti u kori{}enju i odnosi se na deo aktive koji se 3) Ibidem. • knjigovodstvena vrednost. Da se podsetimo. Navedeni koncepti se me|usobno razlikuju. • gudvil vrednost (‘goodwill’). Fer vrednost je standardna vrednost koja se odnosi na pravne slu~ajeve i primenjuje u nekim specifi~nim transakcijama (slu~ajevi sudske prakse). Drugim re~ima. Ovo kazivanje ima direktnu primenjivost na evaluaciju. da li je aktiva u produktivnom kori{{}enju i da li kao takva ima vrednost. svrhe. Fer tr`i{na vrednost poznata je i kao tr`i{na vrednost i kao gotovinska vrednost. 166-172. • vrednost u kori{}enju/vrednost u razmeni. vrednost zavisi od lica koje vr{i procenu. je koncept koji se ~esto koristi u finansijksim analizama za procenu vrednosti deonica baziranu na svim poslovnim ili investicionim ~injenicama i okolnostima. kori{}enje i interpretacije.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 204 7. str. ne postoji samo jedna prava vrednost. • likvidaciona vrednost. Vrednost u kori{}enju nije tip vrednosti. Unutra{nja vrednost. Fer tr`i{na vrednost je determinisana kao cena bazirana na specifi~an dan kada voljni kupac `eli platiti voljnom prodavcu uz sve relevantno znanje. i • spasena vrednost.1.

koji nije vi{e od koristi teku}em vlasniku i nalazi se van upotrebe. 7. Relacije me|u konceptima vrednosti U okviru koncepta vrednosti ukupnog poslovanja. Spasena vreednost je iznos aktive posle prodaje. kao {to je fer tr`i{na vrednost ili investiciona vrednost. ve} uslove u kojima se vr{e valuiranje (prisilna ili redovna likvidacija). ali mo`e da na|e kupca.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 205 mo`e odvojiti od operativnog entiteta. Interesna vrednost je ne{to kao posmatrana vrednost i nije standardna vrednost. da obe{teti vlasnika u slu~aju gubitka. i vrednost prisilne likvidacije nije ista stvar kao prihod od poslovanja. Vrednost prisilne likvidacije je druga najni`a potencijalna vrednost. U k u p n a v r Ukupna vrednost posla Gudvil vrednost Vrednost aktive neopipljive . izuzev {to se obi~no primi ve}a vrednost s obzirom da je dozvoljeno vi{e vremena da se na|e kupac. Likvidaciona vrednost ne predstavlja sam za sebe tip vrednosti. Vrednost preme{tanja jedne aktive je jednostavno tro{ak pripajanja nove aktive sa istom koristi. Vrednost redovne likvidacije je koncepcijski ista kao vrednost prinudne likvidacije. Gudvil (‘goodwill’) je specifi~an tip neopipljive aktive koja se pojavljuje kada posao kao celina ima ve}u vrednost nego vrednost njegove opipljive i specijalno identifikovane neopiljive aktive. Ne koristi se za evaluaciju i ekonomske procene vrednosti ve} predstavlja samo ra~unovodstveni i poreski koncept. koji nije ista stvar {to i nivo prihoda od poslovanja (prihod od prodaje nekog komada neupotrebljive opreme). Osigurana vrednost je deo aktive koji je osiguran na neku vrednost.1. mo`e se sagledati odnos me|u raznim tipovima vrednosti koji su ranije opisani. Kao i vrednost otpatka.3. Slika 7-1 ilustruje kako na razli~ite nivoe budu}eg prihoda od poslovanja uti~u razli~iti tipovi vrednosti. Knjigovodstvena vrednost je ukupna knjigovodstvena vrednost aktive umanjena za knjigovodstvenu vrednost pasive i jo{ je poznata kao neto vrednost ili knjigovodstvena vrednost deoni~kog kapitala. ali sa prakti~ne perspektive to je verovatno najni`a vrednost koje poslovanje mo`e da donese. Najni`a razumljiva vrednost poslovanja je vrednost otpatka opipljive aktive.

1. str. Konceptualno. 54.173. Sinkey. Na nivou nule prihoda. i tada vrednost u kori{}enju prevazilazi vrednost redovne likvidacije. va`nost identifikovane neopipljive aktive raste. vrednost u kori{}enju i vrednost redovne likvidacije su teoretski jednake. ali ako poslovanje postaje uspe{nije. New York. va`nost opipljive aktive postaje zna~ajnije. Third firme banke za{tite duga fin. Gudvil vrednost }e uvek rasti sa zaradom u poslovanju po{to se gudvil ra~una kao razlika izme|u vrednosti ukupnog poslovanja i vrednosti opipljive i identifikovane neopipljive aktive. 1989. Evaluacija poslovanja najvi{e se meri ukupnom vrednosti poslovanja. tako raste i gudvil i vrednost firme. Po{to zarada ukupnog poslovanja raste. kao i prihod od poslovanja. .UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 206 Slika 7-1: Odnos izme|u tipova vrednosti i budu}eg prihoda4) Vrednost u kori{}enju opipljive aktive tipi~no raste sa prihodom od poslovanja do ta~ke u kojoj je vrednost u kori{}enju jednaka vrednosti zamene aktive. Jr. Kumulativna vrednost je ukupna vrednost poslovanja. Vrednost identifikovane neopipljive aktive tako|e tendira da raste kao prihod od rasta poslovanja.te{ko}a Edition. Ovo je vrednost opipljive i neopipljive aktive i ona raste paralelno sa o~ekivanim budu}im prihodom od poslovanja. Kao i kod opipljive aktive.4. 7. vrednost jedne bankarske institucije mo`e se izraziti kao vrednost koja se sastoji od tri komponente preko slede}e formule:5) Vrednost Sada{nja Sada{nja Vrednost akcijskog vrednost vrednost 4) bankarske = Ibidem. McMillan Publishing Company. Konceptualni okvir vrednosti banke Evaluiranje ili vrednovanje jedne bankarske firme mo`e se izraziti na vi{e na~ina. kapitala poreske tro{kova + 5) Joseph F.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. str.

. Inc. Jednom. ako se tro{kovi finansijskih te{ko}a-nevolja apsorbuju od strane dr`ave preko garancija za depozite. 7. tada je na~in za maksimiziranje vrednosti firme da uzme kredita koliko je to god mogu}e. upravljanje rastom vrednosti banke u savremenim promenjivim uslovima nije samo potreba. John Wiley & Sons.1. Dakle. likvidnost i tro{kovi bankrota. sa akcijskim kapitalom. Vrednost duga je jednaka sumi sada{nje vrednosti komponenti poreske za{tite duga i tro{kova finansijskih te{ko}a-nevolja.6) 6) Tom Copeland. 4. kada firma postane oslonjena na kori{}enje duga i obaveza (depozita). kada firma postane oslonjena na dugove. ^ak {ta vi{e. New York. Bez kori{}enja duga. U ~istoj akcijskoj firmi. str. koja }e fokusirati na vrednost banke. McKinsey & Company. Da bi se preventivno za{tilo puno kori{}enje nov~anih pomo}i dr`ave ili garancija. regulacije kapitala i osiguranja depozita. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . Potrebno je da ima tako formulisanu strategiju. vrednost firme je jednaka tr`i{noj vrednosti njenih akcija. odnosno biti usmerena na upravljanje rastom vrednosti banke. primarna determinanta vrednosti treba da bude tr`i{te i produkcioni uslovi (kamatne stope.. poreske beneficije i tro{kovi finansijskih nevolja interaktivno determini{u optimalnu strukturu kapitala banke. tro{kovi resursa i tro{kovi kapitala). 1991. tako da redukuju stepen finansijskog leverid`a. nije dovoljno da ima kvalitetne proizvode i usluge ili sposobne ljude. te vrednost poreske za{tite povezana sa dugom. regulatori depozitarnih institucija zahtevaju da banke dr`e adekvatan kapital. tj. ve} i nu`nost. Potreba i nu`nost upravljanja rastom vrednosti banke Da bi neka firma ili banka u savremenoj poslovnoj sredini. tro{kova bankrota. Jednom. U bankarstvu.2. ELEMENTI UPRAVLJANJA RASTOM VREDNOSTI BANKE 7.2. tro{kovi finansijskih te{ko}a-nevolja su kompleksna interakcija tro{kova odr`avanja likvidnosti. punoj izazova i pretnji uspe{no poslovala.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 207 Slika 7-2: Konceptualna jedna~ina vrednosti banke Cilj menad`ment tima banke je da maksimizira vrednost svoje banke. mora posebno da se analizira.Measuring and Managing the Value of Companies.

preko razumevanja koncepta vrednosti i svoje upravlja~ke sposobnosti.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 208 Ovi faktori mogu se sumirano sagledati u slici 7-3 oja ukazuje na potrebu upravljanja rastom vrednosti banke. da savladaju mnoge faktore me|u kojima su: . SNAGE DELOVANJA U OKRU@ENJU Igra na vi{e nivoa Raspolo`ivo je vi{e kapitala Top talenti su vi{e mobilni Vi{e informacija je rasoplo`ivo Turbolencija je stati ovde @ivotni ciklus Faktor tro{kova Globalna konkurencija Deregulacija Devizni kurs Kamatna stopa Poslovi su dezintegrisani Vertikalna integracija Horizontalna integracija Vlasni{tvo nasuprot kontroli Multiposlovni krahovi T R @ I [ T E PROMENE NA TR@I[TU KAPITALA AKTIVNOSTI DEONI^ARA NEEFEKTIVNE ODBRANE PREUZIMANJA TR@I[TE ZA KORPORATIVNU KONTROLU Slika 7-3: Potreba upravljanja rastom vrednosti banke Praksa u razvijenim privredama pokazuje. Me|utim. da su top menad`eri pre pedesetak godina mogli uspe{no da vode firme samo sa grubim razumevanjem vrednosti. uslovi su se znatno promenili i menad`eri sada moraju.

servisna podr{ka i informacije. moraju se izbe}i dva fundamentalna koncepcijska propusta: prvi. McMillan Publishing Company.7) Cilj finansijskog menad`era u bilo kom preduze}u je obi~no utvr|en u izrazu maksimiziranja bogatstva njegovih vlasnika. Za velika javna preduze}a ovaj cilj je obi~no preveden u poslovni cilj maksimiziranja cene akcija. promene u tro{kovima. 7. i menjanje situacije na tr`i{tu usled dezintegracije poslova odnosno vertikalnih i horizontalnih integracija. da je poslovna strategija samo stvar najbolje konkurentske borbe na tr`i{tu proizvoda i usluga i drugi. Third Edition. Osim toga. Cilj koji je povezan sa odobrenjem rada. koje uti~u na vrednost. Preko upravlja~kih aktivnosti. Sinkey. brzo dono{enje odluka u turbolentnim uslovima. volatilnost kamatnih stopa i deviznih kurseva itd. dezintegracija i multiposlovnih povezivanja.2. je ispunjavanje potreba zajednice u kojoj je banka locirana.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 209 • • • intenzivna konkurencija na vi{e nivoa. Da bi se uspe{no poslovalo i opstalo u ovakvoj poslovnoj sredini. ili bi trebalo da bude. 49. da eksplicitno kreiraju vrednost. Menad`ment tim mo`e videti kao ciljeve rast aktive i rast kredita.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. Strategija mora da inkorporira ove ciljeve. globalna konkurencija. da se makismizira bogatstvo ili dugoro~ni prinos-povrat ulo`enih sredstava vlasnicima (deoni~arima) banke. da je korporativna strategija samo stvar odlu~ivanja u kojem poslu treba biti. Jr. menad`eri firme mogu najbolje zadovoljiti raznolike potrebe ili `elje njihovih velikih grupa deoni~ara. Faktori promena su deregulacija. sve manjim strpljenjem deoni~ara da toleri{u slabe performanse i pojavama preuzimanja i restruktuiranja firmi. S druge strane. koje maksimiziraju cene akcija. Sli~ni konkurenti na tr`i{tu moraju obratiti pa`nju na nekoliko elemenata kao {to su: raspolo`ivost kapitalom. talenat. poslovna sredina je postala ekstremno nestabilna i turbolentna. dogodile su se fundamentalne promene na tr`i{tu kapitala u vezi sa preuzimanjem i kontrolom. New York. To posebno uti~e na kreiranje odluka menad`era koje uti~u na vrednost firme. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke Postoje razli~iti ciljevi poslovanja menad`met timova u komercijalnim bankama. . Krajnji cilj menad`ment tima banke je.2. str. Vlasnici banke su ulo`ili svoj kapital i cilj menad`ment tima banke treba da bude maksimiziranje dugoro~nog prinosa na to investiranje. U firmama ~ije se akcije javno ne prodaju na tr`i{tu i u kojima su menad`eri i 7) Joseph F. ili da banka postane dominantna institucija na podru~ju bankarskih usluga. 1989.

Gotovina za recikla`u (zadr`ana zarada) Slika 7-4: Uloga menad`era u firmi finansijskih usluga 8) Cilj maksimiziranja bogatstva deoni~ara preko maksimiziranja cena akcija vi{e odgovara ve}im nego manjim bankama. UPRAVLJANJE SREDSTVIMA (Transakcije finansijskih sredstava) 2 UPRAVLJANJE IZVORIMA I KAPITALNE ODLUKE (Transakcije finansijskih sredstava) 1 Poslovanje banke 3 Finansijski menad`er 4 5 Depozit. 52. Naj~e{}e primenjivan model vrednovanja kori{}en od strane finansijskih menad`era. str. mnoge individualne banke su jednovlasni~ke ili su efektivno kontrolisane od strane multibankarskih holding kompanija. Za ovakve banke. Manje banke uglavnom su tesno povezane i kontrolisane od strane porodica. Gotovina vra}ena. Investiranje . . menad`eri mogu najbolje da zadovolje vlasnike maksimiziranjem vrednosti njihovog vlasni{tva.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 210 vlasnici firmi. Maksimiziranje cena akcija je va`nije za velike nacionalne i regionalne banke. kao i za monetarne centre. ~ije se akcije prodaju na aktivnom tr`i{tu.plasman gotovine 3. Ibidem. maksimiziranje cena akcija nije zna~ajan poslovni cilj. Za banke. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana 4. Slika 7-4 pokazuje rad finansijskog menad`era. novac i tr`i{te kapitala 1. str. To se obezbe|uje putem slede}e formule:9) P= 8) 9) N Dt ------------- Ibidem. 50. pa investirana (odluke o dividendi) 5. Priliv gotovine 2. kao porodi~ne banke. mogu}e je da menad`eri maksimiziraju korist odobrenu od vlasnika bez striktne privr`enosti kriterijumu bogatstva deoni~ara (preporu~ivanje dividendne politike prema njihovim li~nim potro{nim potrebama bez posebne brige za maksimiziranje cene akcija). je pristup teku}e vrednosti budu}eg toka gotovine. Osim toga.

Da bi se najbolje zadovoljio interes vlasnika banke. koji je opet pod uticajem rizi~nosti i varijabilnosti toka zarade. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke Sposobnost da se upravlja rastom vrednosti banke je jedan esencijalni deo razvoja zdrave korporativne i poslovne strategije odnosno.3. Sposobnost banke da podupire rast aktive se ograni~ava odgovaraju}im nivom kapitala. koji uti~u na vrednost. ako tr`i{te oseti da je pove}ani kreditni rizik ve}i nego nadoknada rasta zarade. menad`eri banaka koje javno prodaju svoje akcije. moraju preduzeti upravlja~ke aktivnosti koje pozitivno uti~u na o~ekivanu zaradu i istovremeno limitiraju izlo`enost riziku. Operativno. Kriterijum maksimizacije bogatstva deoni~ara obuhvata vi{e od jedne alterantive cilja maksimiziranja zarade. strategija koje kreiraju vrednost za deoni~are i odr`avaju prednost korporativne kontrole na . 7. Pove}anje zarade pra}eno preko odobravanja rizi~nijih kredita mo`e prouzrokovati pad vrednosti akcija. koje su u ovom eksplicitnom razmatranju rizika i prora~una uklju~ene. i koje poku{avaju da maksimiziraju cene akcija u firmi. Maksimiziranje bogatstva deoni~ara zahteva da menad`ment tim balansira o~ekivani prinos sa rizikom. {to bi moglo prouzrokovati korigovanje cena akcija na dole. Mogu}a varijabilnost u o~ekivanom budu}em prihodu mogla bi prouzrokovati porast u zahtevanoj stopi prinosa od strane investitora. su dividende. rizik mora da bude balansiran sa porastom o~ekivane zarade. Model toka gotovine balansira rizik i prinos (povrat) sadr`an u toku gotovine i tako|e eksplicitno ra~una na prora~un (pode{avanje) vremena prihoda toka gotovine kroz diskontovani proces.2. Efekat politike dividende na evaluaciju akcija banke se komplikuje sa regulatornim ograni~enjima koja se odnose na adekvatnost kapitala. Krajnji cilj upravljanja bankom je maksimiziranje bogatsva vlasnika banke. koje su opet zavisne od zarade firme i povrata (prinosa) zahtevanog od deoni~ara. Menad`ment tim mo`e pove}ati o~ekivanu budu}u zaradu investiranjem i promenom finansijskog miksa firme. ali ta aktivnost ne bi bila u najboljem interesu vlasnika ako ona su{tinski pove}ava varijabilnost budu}eg toka gotovine. Ispla}ene dividende investitorima smanjuju kapital i ograni~avaju rast osim ako se novi deoni~ki kapital osigurava putem prodaje novih obi~nih akcija.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 211 t=1 (1 + k)t gde je: Dt = dividende za vlasnike firme za period t k = zahtevana stopa prinosa-povrata za investitore u akcije Faktori.

Veza izme|u zdrave strategije i kreacije vrednosti je veoma tesna. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke mogu se detaljnije videti na pregledu 7-1.. da se fokus upravljanja rastom vrednosti ne mo`e kreirati kroz finansijske manipulacije. Investiranje Identifikovanje restrukturnih prilika: • Upravljanje analizom restruktuiranja (pentagon pristup) • Utvr|ivanje poslovnih strategija i planova • Razvijanje restruktuiranja i ekspanzionih scenarija 2. Inc.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 212 tr`i{tu. restruktuiranje i primenu nove poslovne filozofije kreiranja vrednosti. 7. Evaluacione tehnike i pristupi mogu da budu kompleksni u njihovim detaljima. Upravljanje procesom rasta vrednosti banke mo`e se obuhvatiti u tri faze: investiranje.10) Pregled 7-1: 1. Izvr{avanje programa Izvr{avanje programa restruktuiranja • Izvr{avanje internih inicijativa Ubrzavanje rasta Pove}avanje margina Smanjenje tro{kova Dokapitalizacija • Izvr{avanje eksternih inicijativa Prodaja poslova Rekapitalizacija Pripajanje novih poslova 3.2. 71.Measuring and Managing the Value of Companies. str. John Wiley & Sons. Promena poslovne filozofije Izgra|ivanje pristupa upravljanjem vrednosti • Ugra|ivanje vrednosti u planiranje • Ponovo razmi{ljanje o procesu investiranja kapitala • Veza kompenzacija sa kreiranom vredno{}u • Razvijanje strategije komuniciranja investiranja • Preoblikovanje uloge top menad`menta Naime. 1991. . Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom 10) Tom Copeland. Kreiranje vrednosti mo`e se ostvariti kroz razvoj zdravog i pouzdanog strategijskog i operativnog planiranja poslovanja banke. pa su otuda finansijske manipulacije u ovom smislu veoma retka pojava. McKinsey & Company. ali su relativno otvoreni i jasni u njihovim ciljevima i primeni.4. New York. sasvim je jasno. Tim Koller and Jack Murren: Valuation .

otvoreno tr`i{te Slika 7-5: Upravljanje perspektivnom vrednosti banke Upravljanje vredno{}u u banci zahteva fokus na dugoro~no vo|enje povrata toka gotovine. ve}a vrednost banke je rezultat upravljanja bankom – poslovanjem i aktivom – na jedan superiorniji na~in.tender . a ne samo na promene u zaradi po deonici nakon svakog kvartala. Drugim re~ima.interno investiranje . VE]A VREDNOST SAMOSTALNO ILI SA NEKOM DRUGOM BANKOM? Aktiva Bolje vlasni{tvo ili prodaja nekom? Vlasni{tvo Nepromenjeno Kombinovanje sa novom aktivom: . . kao i voljnost nepristrasnog adaptiranja na vrednosno orijentisanom pogledu korporativnih aktivnosti koje raspoznavaju poslove po onom {ta oni i treba da budu – investicije u produktivnu aktivu koja donosi povrat iznad njihovih oportunitetnih tro{kova kapitala.ogromna dividenda Li i Upravljanje aktivom ili pasivom? Pasiva Bolje vlasni{tvo ili prodaja nekom? Vlasni{tvo Finansijski miks (dug. akcije proiritetne itd.akvizicija Efikasnije poslovanje: .totalna . koje upravljaju dobro svojom vredno{}u.smanjenje t {k Prodaja Li{avanje Prestanak okretanja Isknji`avanje deoni~kog kapitala Pripajanje ili prodaja Likvidacija: . kapital.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 213 Visoke performanse banke dolaze od kreiranja {to je mogu}e ve}e vrednosti od poslovanja i aktive koju banka poseduje. u mogu}nosti su da posvete vi{e vremena na fokusiranje vo|enja i kreiranja vrednosti od svog poslovanja.pove}anje prihoda . Top menad`eri u bankama. opra{tanje Rekupovina deonica: .) Svop ili rekakapitalizacija Struktura dospe}a duga Novi dug ili prioritetne deonice Nova emisija deonica Prodaja Subsidijarni dug Refundiranje duga.

Ovo mo`e da bude i veoma nepovoljno za firmu (potreba ad`astiranja discipline na relativno visokom nivou dugova). 1997. 1991. Feljton. Ovaj aspekt aktivnosti mo`e odmah da poka`e rezultate koji se mogu rangirati od osrednjih do spektakularnih. U su{tini.1. John Wiley & Sons. 158-160.3. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . 11) . Teorija i praksa poslovnog bankarstva poznaju vi{e metoda od kojih se tri naj~e{}e spominju:12) Tom Copeland. kao izraz. stvara se osnova za dugoro~nu orijentaciju za fokusiranje rasta vrednosti banke. 7. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. McKinsey & Company. integrisati u poslovnu i korporativnu strategiju banke. 12) Prof. kao {to je na primer. Prihvatanjem vrednosti kao krucijalnog cilja od strane deoni~ara. merenje performansi. str.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 214 Navedena slika 7-5 pokazuje upravljanje perspektivnom vredno{}u banke. ovaj na~in uklju~uje potrebu razvoja i institucionalizacije filozofije upravljanja vredno{}u kroz organizacionu strukturu banke. METODE I OKVIRI RASTA VREDNOSTI BANKE 7. To uklju~uje utvr|ivanje prioriteta baziranih na kreiranju vrednosti: planiranje. New York. stimulativnih kompenzacionih sistema u pravcu vrednosti deoni~ara i komuniciranje sa investitorima u izrazima kreiranja vrednosti.Measuring and Managing the Value of Companies. Za uspe{no upravljanje rastom vrednosti banke neophodno je transformisati poslovnu i upravlja~ku filozofiju banke i vrednost. Kona~no i mo`da najva`nije. Novi Sad. 29. njenih performansi i dividende kao uve}anja bogatstva deoni~ara.3. Drugi aspekt upravljanja procesom vrednosti odnosi se na razvoj vrednosno orijentisanog pristupa vo|enju i upravljanju bankom posle restruktuiranja. str..11) koju karakteri{e sposobnost adaptiranja jednim prodorskim na~inom poslovanja i voljno{}u da se iskoriste povoljne {anse i kreira pove}ana vrednost. skok cena deonica samo u toku jednog meseca. Inc. drugo izdanje. proces vrednosno orijentisane filozofije banke ima dva jasna aspekta. Prvi uklju~uje restruktuiranje koje osloba|a vrednost koja je u klopci firme. dr Uro{ N. Metode i tempo rasta vrednosti banke Rast vrednosti banka mo`e da ostvari na razli~ite na~ine.

ne samo do prostog kvantitativnog objedinjavanja resursa dve ili vi{e banaka. Metod internog rasta vrednosti banke se oslanja uglavnom na sopstvene resurse (prostor. prvo. Me|u najva`nije faktore izbora kori{}enja metoda rasta vrednosti banke spadaju: veli~na banke. mora interno oja~ati da bi bila sposobna da se konkurentski bori na drugim tr`i{tima i sa sna`nijom konkurencijom. ukidanja 'vi{ka' ili neprofitatabilnih poslovnih jedinica (filijala. nastup banke na inostrano tr`i{te). ne samo kvantitativno. isturenih {altera). nedovoljna spremnost da se realno utvrdi i kvantificira veli~ina i struktura neiskori{}enih sopstvenih uslu`nih kapaciteta. banka mo`e br`e reagovati na promene na tr`i{tu i metod ne zahteva period pripreme. finansijska sredstva) i ima svojih prednosti i nedostataka. ve} i kvalitativno. produktivnosti i ekonomi~nosti. banka koristi da bi u odre|enim uslovima maksimalno iskoristila prednosti uz istovremeno minimiziranje nedostataka oba metoda (na primer. odnosno kombinacija navedena dva metoda. ljude. metod eksternog rasta. Pod ovim se podrazumeva da do|e. definisani ciljevi banke (na primer: obim izvora ili ciljna profitabilnost). i metod kombinovanog rasta. da se metod eksternog rasta {iroko primenjuje u savremenom bankarstvu. izabrani pravac razvoja banke. zatim se smanjuje broj neprofitabilnih filijala.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 215 • • • metod internog rasta. organizaciji i poslovnim navikama. Metod kombinovanog rasta. Nedostaci se ispoljavaju kao: mogu}a ograni~enja u postoje}oj tehnologiji. ja~a konkurentska sposobnost i ve}a disperzija rizika. Banka. Praksa u razvijenim tr`i{nim privredama u zadnjoj deceniji je pokazala. boljeg kori{}enja informacionog sistema. kao i od navedenih karakteristika – prednosti i nedostataka – ovih metoda. ~ime banka ostvaruje niz prednosti na tr`i{tu. Koji }e od ovih metoda banka koristiti zavisi od mnogobrojnih eksternih i internih faktora. da bi banka po~ela ostvarivati rast. Metod eksternog rasta omogu}ava banci da relativno brzo pobolj{a svoje pokazatelje profitabilnosti. U tom slu~aju i eksterni rast banke ima svoj smisao ako se on ostvaruje. kao {to su: ve}a stopa profitabilnosti poslovanja. ve} da pri tome do|e i do stvarnog smanjenja 'vi{kova' radne snage. racionalnijeg kori{}enja finansijskih sredstava itd. opremu. Prednosti se ogledaju u tome da: metod zahteva manja ili ~ak ne zahteva ulaganja. informacione sisteme. ~ime se uti~e na smanjenje fiksnih tro{kova i tro{kova upravljanja. Ovaj metod se ostvaruje preko procesa fuzije i akvizicije banaka. . ekspozitura.

Dakle. koje svaki navedeni metod ima.3. Prilikom razmatranja brojnih faktora koji determini{u tempo rasta vrednosti banke. odnosno umanjiti dejstvo nedostataka. posebno. atraktivnost i {irina asortimana proizvoda i usluga. pored navedenih faktora. kvalitet i struktura raspolo`ivih sredstava. stepen rizika koji banka mo`e preuzeti. izabrana strategija diversifikacije. Pentagon okvir za utvr|ivanje {ansi restruktuiranja .2. kao i sopstvenih internih mogu}nosti. U relativno stabilnim uslovima poslovanja. razni elementi psiholo{ke prirode. izbor metoda rasta banke zavisi i od toga. i drugi faktori. snaga i struktura konkurencije na ciljnom tr`i{tu. obim. Su{tina pitanja je: kojim faktorima je determinisan tempo rasta vrednosti banke i kojom brzinom treba ostvarivati tu stopu rasta? Na ova strategijska pitanja menad`ment tim banke treba blagovremeno dati odgovore i determinisati ih strategijskim planom i poslovnom politikom banke. kako bi formulisao realan tempo rasta vrednosti banke i u tom pravcu usmerio sve aktivnosti u poslovnim segmentima banke. (3) oslanjati se na strategiju modifikacije proizvoda i usluga prema zahtevima odre|enog tr`i{nog segmenta. politi~ka klima i doga|aji. postoje}a dru{tvena. 7. u sferi kreditno-monetarne politike. kako }e menad`ment tim banke iskoristiti prednosti. oslanjaju}i se na sopstvenu proizvodno-uslu`nu superiornost. pred banku se postavlja i pitanje strategije ostvarivanja tempa rasta vrednosti banke.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 216 - stepen saturacije ciljnog tr`i{ta. Menad`ment tim banke treba da ima u vidu endogeno i egzogeno delovanje navedenih faktora. ili (4) se pak uklju~ivati u 'trku' sa inovacijama. (2) slediti lidera-vo|u. ne bi se smeli zanemariti slede}i. Pored strategije izbora kori{}enja metoda rasta. i mere dru{tveno-politi~ke zajednice u oblasti kreditno-monetarne i finansijske sfere. Svaka od ovih mogu}nosti zahteva poznavanje tr`i{nih segmenata i tr`i{ta banke u celini. mo`e se relativno lako i pouzdano pratiti tempo rasta pojedinih konkurentskih bankarskih institucija i strategijski se opredeljivati za jednu od mogu}nosti: (1) i}i ispred konkurencije. obim. politi~ka i ekonomska klima. kao {to su: izabrani metod rasta. {to prvenstveno podrazumeva nisku ili normalnu stopu inflacije. mere dru{tva u privredi i. da se `eljeni tempo rasta banke ostvari.

Tim Koller and Jack Murren: Valuation . .. vrednost firme kakva jeste (potrebno je proceniti vrednost svake komponente portfolija na bazi projektovanog budu}eg toka gotovine. John Wiley & Sons. • tre}a. str. da bi se iskoristile {anse i sinergetski efekti u strategijskom pripajanju odre|enih poslova). uzimaju}i u obzir klju~ne prilive i odlive. Inc. McKinsey & Company. Pentagon okvir (slika 7-6. mo`e se sagledati mogu}nost restruktuiranja postoje}eg poslovanja firme.13) Teku}a tr`i{na vrednost Gap teku}e percepcije Vrednost kakva jeste 1 Maksimalne {anse prodora 5 2 OKVIR RESTRUKTUIRANJA Optimalno restrukturana vrednost Strategijske i operativne {anse Ve}a vrednost sa internim popravkama Ukupne {anse kompanije 3 [anse za prodaju i akviziciju 4 Ve}a vrednost sa eksternim popravkama Slika 7-6: Pentagon okvir za procenjivanje prilika restrukturiranja Proces restruktuiranja se sastoji od pet faza i to: • prva. • druga. razumevanje teku}e tr`i{ne vrednosti (revizija performansi sa aspekta deoni~ara.Measuring and Managing the Value of Companies. koja se vr{i analiziranjem tr`i{ne situacije i tr`i{nog potencijala. 1991. New York. potencijalna vrednost sa internim pobolj{anjima (poku{aj da se proceni vrednost svakog posla sa agresivnijim planovima i strategijama i na 13) Tom Copeland. 35.) pokazuje kako teku faze procesa restruktuiranja odnosno procenjivanja {ansi. kako bi se izvr{ila komparacija sa ukupnom tr`i{nom vrednosti).UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 217 Na primeru jednog analiti~kog okvira za utvr|ivanje prilika restruktuiranja u pet dimenzija.

Novi Sad.3. (2) pona{anjima i odlukama menad`ment tima i (3) dru{tvenim uticajem. (3) odr`avanjem {irokog spektra ponu|enih proizvoda i usluga. prema teoriji je odre|en od tri bazi~ne snage: (1) vlasni~kim preferensama. Kompariranje vrednosti mo`e pomo}i da se identifikuju ‘gap’-ovi u percepcijama izme|u investitora i menad`ment tima firme oko perspektive poslovanja. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. 7. (5) pru`anjem najvi{eg nivoa kvaliteta usluga. da je jedan od klju~nih faktora uspeha moderne banke njen menad`ment tim.3.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 218 • • toj osnovi proceni potencijalna vrednost firme i budu}a vrednost performansi svakog posla i firme kao celine). osnivanje nove firme. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. ~etvrta. kao {to su: maksimiranje profita. Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti. Naime. pra}enje i ocena rada uz adekvatno nagra|ivanje. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak. Od izuzetne va`nosti je kvalitet ~elnih i klju~nih ljudi u banci. 14) . i peta. bonitetom i portfolio rizicima banke. Prof. (4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti. kvalitetom. Feljton. bilansima. drugi alternativni ciljevi. str. potencijalna vrednost sa eksternim pobolj{anjima (podrazumeva ~etiri scenarija: prodaju strategijskom kupcu-drugoj firmi koja bi mogla da uspe{nije posluje i ostvari sinergiju. likvidacija). da bi se razvile opcije restruktuiranja. i kona~no. otkup od strane menad`menta ili tre}e strane. po{to se maksimiranje profita banke ostvaruje preko pobolj{anja konkurentske pozicije banke i to:14) (1) obavljanjem {irokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna banka). koji se ispoljava kroz pravnu i ekonomsku sredinu. na li~ne kontakte i uz ve}u primenu automatizacije u poslovanju. koncentracijom na pakete proizvoda i usluga. 2002. optimalno restruktuirana vrednost firme (uzimaju se u obzir interna i eksterna perspektiva i izra|uje plan restruktuiranja na osnovu ~ega se preduzimaju konkretne poslovne akcije). kao cilj banke. podsticaj za inovacije. 325. potrebno je proceniti teku}u i potencijalnu internu vrednost poslova baziranu na o~ekivanim tokovima gotovine i komparirati iste sa eksternom prodajnom vredno{}u. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju. (2) preko davanja ve}eg zan~aja srednjem tr`i{tu. dr Uro{ N.

njegovi zadaci su danas. . 7-7: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti Polaze}i od bazi~nog cilja poslovne banke. Naime. da se listi razloga. satisfakcija ili tro{kovne preference. Upravljanje razlikom kamatne stope 2. upravljanje kapitalom. postao je kriti~ni faktor uspeha ili neuspeha banke.izdataka 3. str. menad`ment tim banke treba na najbolji na~in da ostvaruje svoje funkcije. Upravljanje pozicijom likvidnosti 4. zbog kojih jedna 15) Ibidem. Mada su bazi~ne funkcije menad`menta ostale iste. Ostvarivanje zadataka menad`ment tima u promenjenim uslovima. Bazi~ne funkcije menad`ment tima banke su: planiranje. Upravljanje porezima 6. Kontrola tro{kova . banka mo`e koristiti slede}ih {est strategija: upravljanje razlikom kamatne stope. organizovanje i kontrola. sasvim je jasno. upravljanje porezima. Upravljanje vanbil. Grafi~ki prikaz vidi na slede}oj slici 7-7:15) VLASNI^KE PREFERENSE PONA[ANJE I ODLUKE MENAD@MENT TIMA BAN^INI CILJEVI DRU[TVO: PRAVNA I EKONOMSKA SREDINA POLITIKE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA BANKE 1. Za ostvarivanje bazi~nog cilja banke. neophodno je ‘o`iveti’ i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja. znatno o{trije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogor{anih uslova za ostvarenje profita. kontrolu tro{kova. 326. da maksimizira zaradu svojih deoni~ara. aktivnostima Slika br. upravljanje likvidnom pozicijom. organizovanja i kontrole.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 219 maksimiranje veli~ine. Upravljanje kapitalom 5. posle deregulacije finansijskog tr`i{ta. i upravljanje vanbilansnim aktivnostima.

i Ibidem. Mada se do sada u bankama menad`ment nije vrednovao kao klju~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. Regional and Global.16) 7. 18) Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. str. and Acquisitions – The Fair Value Approach. rizik i prinos se razmatraju simultano. Te tehnike obuhvataju:18) (1) procenu rizika (‘risk assessment’). Postoji nekoliko tehnika za merenje internih performansi koje se u banci mogu koristiti za procenu uve}avanja vrednosti deoni~ara. tj.4. New Jersey. kao {to je to. Odnosno. Prentice Hall. Kreiranje uve}avanja vrednosti deoni~ara Sa utvr|ivanjem maksimizacije bogatstva akcionara. svaka konsolidacija i povezivanje u industriji finansijskih usluga. bogatstva deoni~ara:17) • • • povrati ili tok gotovine akcionarima banke (mogu}nost dividende). ali se to ne mo`e re}i i za znanja iz menad`menta. str. recimo ameri~ko bankarstvo. Graddy and Austin H. mo`e dodati i lo{ kvalitet menad`menta. ose}a se nedostatak upravo kvalitetnog menad`menta. John Wiley & Sons. danas i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja.3. 35. kao bazi~nog kriterijuma odlu~ivanja ili merenja performansi. koje danas moraju posedovati menad`eri u bankama. (2) dodatu ekonomsku vrednost (‘economic value added’ ili ‘EVA’). Smatra se da tri faktora interaktivno determini{u vrednost u~e{}a banke. za sprovo|enje daljih reformi u bankarstvu. 327. Duane B. New York. I zaista. nema sumnje da su danas znanja zaposlenih o klasi~noj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na visokom nivou. 291-292.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 220 banka mo`e da ode u ste~aj. da se svaka odluka evaluira u znaku njenog uticaja na vrednost (cenu) ban~inih akcija. Second Edition. Maksimizacija bogatstva akcionara zna~i. moraju biti pro{irena na probleme menad`menta i moraju biti na vi{em nivou od sada{njeg. 17) 16) . Mergers. pored znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji. 1990. pored lo{e plasiranih kredita i pada ekonomije. koji imaju i znanja i sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima. ~ak i tamo se ose}a nedostatak stru~nih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara. str. rizik performansi akcionara banke (visina dividende). Spencer: Managing Commercial Banks – Community. prora~un vremena povrata ili toka gotovine (rokovi dividende). Valuations. Englewood Cliffs. 2001. Znanja i sposobnosti.godine. Kreiranje ili uve}avanje vrednosti ili bogatstva deoni~ara bi trebalo biti jedan od najva`nijih ciljeva banke kao finansijske institucije. Naime. obavlja se u nameri da se pobolj{a uve}avanje vrednosti deoni~ara kombinovane finansijske institucije.

a kada je negativan. da bi se procenilo na odgovaraju}i na~in koliko }e banka biti uspe{na u kreiranju bogatstva svojih deoni~ara posle fuzije. strategijske. Procene rizi~ne vrednosti treba da su bazirane i odre|ene na pona{anju i kretanjima navedenih faktora rizika (kreditnog rizika. MVA je razlika izme|u tr`i{ne vrednosti . Finansijske institucije treba da mere i upravljaju prirodom internih odnosa svih njihovih rizika i da ih minimiziraju na oprezno prihvatljiv nivo poslovnog rizika. rizika likvidnosti). u nameri da uve}aju kreiranu vrednost svojih deoni~ara. tr`i{nog rizika. operativne i politi~ke rizike. Tro{ak kapitala je izmereni tro{kovni prosek dugoro~nog duga i deoni~kog kapitala koji deoni~ari i holderi obveznica treba da zarade investiranjem u jednako rizi~ni investicioni poduhvat. Model EVA izjedna~uje razliku izme|u zvani~no objavljenog neto prihoda i finansijskih tro{kova kapitala koji terete zaradu (EVA = neto prihod – tro{kovi kapitala i investiranja). a ne u neku drugu. (1) Procena rizika je metod koji fokusira procenu rizika i rizika upravlja~kih jedinica u cilju merenja uve}avanja vrednosti deoni~ara. to ozna~ava uve}avanje vrednosti. Ovi tro{kovi treba da budu procenjeni i uklju~eni u merenje performansi. tr`i{ne. koji determini{e projektovani iznos maksimalnog gubitka pojedinog portfolija tokom datog perioda. to pokazuje da vrednost deoni~ara opada.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 221 (3) balansiranu bodovnu kartu (‘balanced scorecard’ ili ‘BSC’). (2) Dodata ekonomska vrednost (‘economic value added’ ili skra}eno ‘EVA’) mo`e da se koristi u proceni uve}avanja vrednosti deoni~ara preko seta matrica koje determini{u da li aktuelni neto prihod po izve{taju prema{uje predodre|enu o~ekivanu zaradu. EVA meri kombinovane performanse banke bazirane na njenom prinosu na ukupan kapital – deoni~ki i dugoro~ni dug. Koncept EVA meri koliko su dobro deoni~ari pripojene banke nagra|eni za investiranje ba{ u tu kombinovanu banku. Kada je koeficijent EVA pozitivan. Koncept EVA podrazumeva da jedna investicija mora generisati prinose najmanje ekvivalentne tro{kovima kapitala. Finansijska institucija treba inkorporirati sve tipove potencijalnih rizika u njen interni model rizi~ne vrednosti (‘value-at-risk’ ili skra}eno ‘VAR’). da bi se smatrala profitabilnom i ekonomski opravdanom. Poslovi fuzije i akvizicije mogu se smatrati uspe{nim u pobolj{anju kreacije vrednosti deoni~ara kada oni pove}avaju dodatnu tr`i{nu vrednost (‘market value added’ ili skra}eno ‘MVA’). Tradicionalna mera prihoda je razmatrala samo jedan tip tro{kova kapitala – kamatu na dug – dok je ignorisala tro{kove finansiranja putem deoni~kog kapitala. Ovaj metod obuhvata aktivnost identifikacije svih tipova rizika uklju~iv{i: kreditne.

Ove mere omogu}uju finansijskoj instituciji da proceni kvalitet svojih proizvoda i usluga za popravljanje satisfakcije i zadovoljenje potreba korisnika. inovacije proizvoda. Merenje korisni~ke perspektive koristi se za procenu satisfakcije korisnika preko informacija o ponavljanju poslova ili o lojalnost korisnika. Klju~na karakteristika BSC metoda je da on meri finansijske i nefinansijske faktore uklju~uju}i: • • • • finansijske indikatore. tehnolo{ki napredak i sigurnost. 1998. i porast zaposlenih i u~enje. Robert S. profitabilnosti.godine. povrata investicija) i nefinansijskih mera (kvaliteta proizvoda i usluga. satisfakcije korisnika. operativnu marginu. kontinuiranu profesionalnu edukaciju. Merenje uklju~uje trening kod ku}e i na poslu. str. 19) . BSC metod je relaativno nova tehnika merenja originalno razvijena od Kaplan-a i Norton-a 1992. interno poslovanje. operativnu efikasnost i efektivnost. inovativnosti. satisfakciju korisnika. Efektivni BSC treba da vr{i balansiranje izme|u vode}ih performansi. (3) Balansirana bodovna karta ili izbalansirana lista merila (‘balanced scorecard’ ili ‘BSC’) je metod koji se naj~e{}e koristi kao tehnika procene uve}anja vrednosti deoni~ara. Operativno merenje odnosi se na produktivnost. Harvard Business School Press. Mere u~enja i rasta determini{u u kojoj meri je radna snaga spremna i motivisana da bude kreativna i inovativna. preporuke i druga ovla{}enja zaposlenih. odnosno vode}ih indikatora i zaostaju}ih indikatora. invested capital including both equity and debt = capital charges CCh). zaradu po deonici i prihod od novih proizvoda se ultimativno koriste za procenu uve}anja bogatstva deoni~ara. Kaplan and David P. 123-215. Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 222 fuzionisane banke i njenog investiranog kapitala (uklju~uju}i deoni~ki kapital i dugoro~ni dug): MVA = tr`i{na vrednost fuzionisane banke minus investirani kapital MVA = sada{nja vrednost o~ekivane budu}e EVA vrednosti EVA = prihod po ra~unovodstvenim izve{tajima minus tro{kovi kapitala CCh = veli~ina prose~nih tro{kova kapital i investirani kapital.19) BSC pristup sugeri{e ravnote`u izme|u finansijskih mera (neto prihoda. satisfakcije zaposlenih) u proceni uve}anja vrednosti deoni~ara. uklju~uju}i deoni~ki kapital i dugoro~ni dug (weighed average cost of capital. Norton: The Balanced Scorecard – Measures that Drive Performance. Finansijske mere uklju~iv: neto prihod.

godine. Efikasnije i efektivnije poslovanje banke pozitivno uti~e na vrednost performansi. ranije banke gube svoj identitet i nastavljaju svoje poslovanje kao nova banka. Ovo se zasniva na o~ekivanim sinergetskim efektima procesa preuzimanja banaka.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 223 • • • • kako vas vide va{i korisnici.1. Takav proces upro{}eno ilustruje slede}a jedna~ina: 1) V(AB) > V (A) + V (B) gde je: V = vrednost banke A = banka koja vr{i preuzimanje B = banka koja se preuzima (ciljna banka) Sinergetski efekti mogu se o~ekivati u pove}anoj efikasnosti poslovanja nove banke. ~iji je primarni zadatak da sagleda efekte fuzije i akvizicije na vrednost budu}e banke. obi~no ve}a banka. 7. Ekonomski institut. str. 1) Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. Metodologija BSC je korisna za finansijske institucije putem koje treba da se osigura ostvarivanje njihovih ciljevati sa obezbe|ivanjem odgovora na napred navedena pitanja. To se. novu banku. Cilj je da se spajanjem ili preuzimanjem banke ili banaka dobije ve}a vrednost budu}e banke od zbira vrednosti banke i banaka koje se spajaju. kako one mogu da pobolj{aju kvalitet i da budu efikasnije i efektivnije.4. 332. odnosi na slede}e elemente poslovanja: • pove}anje ekonomije obima. Akvizicija ili pripajanje (‘acquisition’) je aktivnost kada jedna. SU[TINA PROCESA FUZIJE I AKVIZICIJE 7. novom filozofijom i novim stilom poslovanja. pripoji-preuzme jednu ili vi{e manjih banku i nastavi poslovanje pod svojim postoje}im imenom Preuzimanju banaka putem fuzije i akvizicije prethodi analiza. Beograd. i mogu li one kontinuirano da pobolj{avaju i uve}avaju vrednost deoni~ara. ali ne uvek. odnosno preuzimaju. obi~no sa novim imenom. pre svega. kako one izgledaju njihovim deoni~arima. {to kontinuirano doprinosi i rastu vrednosti banke kao finansijske institucije. . 1995. Pojam i su{tina fuzije i akvizicije banaka Fuzija ili spajanje (‘merger’) je aktivnost spajanja dve ili vi{e banaka u jednu.4. Pri tome.

Mergers and Acquisitions – The Fair Value Approach. 7. koji stoji gotovo iza svake fuzije i akvizicije banaka u industriji finansijskih usluga. 84. Tre}i. i • kvalitetniji menad`ment tim banke. . • pristup na nova tr`i{ta. Nu`an zbog toga. Prvi. za evaluaciju se mo`e koristiti knjigovodstvena vrednost banaka i to kao razlika izme|u prilago|ene knjigovodstvene vrednosti bankarskih aktiva i vrednosti njihovih obaveza. projektovna evaluacija budu}e nove banke mo`e se sagledati na osnovu diskontovanog toka profita koji bi nova banka trebalo da ostvari u narednom periodu. {to se preko jednog racionalnog tr`i{nog mehanizma izbacivanja iz sistema re{ava pitanje banaka sa slabim performansama. u odnosu na kombinovanu stopu prinosa koju bi ostvarile dve banke. Second Edition. John Wiley & Sons. • racionalnija prodajno-poslovna mre`a. pove}anjem njihove tr`i{ne snage preko prodajnih cena i naknada za usluge. {to se osnivanjem novih banaka pove}ava konkurentska snaga na bankarskom tr`i{tu.2. 2) Zabiholah Rezaee: Financial Institutions. Bankarska teorija i praksa poznaju tri pristupa za testiranje i evaluaciju vrednosti nove banke nastale spajanjem ili pripajanjem banaka. New York. Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka Primarni motiv. To mo`e da bude postignuto:2) • pobolj{anjem efikasnosti i efektivnosti kombinovanih institucija preko • • ekonomije obima i smanjenja tro{kova. • pove}anje finansijskog potencijala. Valuations. Proces fuzije i akvizicije banaka u razvijenim tr`i{nim privredama je nu`an i koristan. i pove}anjem njihovog pristupa pouzdanijoj poslovnoj mre`i. str. i koristan. Drugi.4. Novi talasi fuzija i akvizicija u protekloj deceniji u bankarskom i finansijskom sektoru SAD to potvr|uju. Rast bogatstva deoni~ara fuzijom i akvizicijom entiteta ili je razultat vrednosti kreirane tom fuzijom i akvizicijom ili mo`e rezultirati od transfera bogatstva sa imaoca obveznica na imaoce deonica sa nepromenjenom ukupnom tr`i{nom vredosti kombinovanog entiteta. evaluacija bankarske firme polazi od tr`i{ne vrednosti deoni~kog kapitala banke na osnovu teku}e berzanske cene jedne deonice pomno`enom ukupnim brojem emitovanih deonica. 2001. povezan je sa klju~nom svrhom egzistencije svakog poslovnog entiteta – maksimiziranjem vrednosti deoni~ara.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 224 • ve}a konkurentska sposobnost.

Tehnolo{ki napredak Poslovno iskustvo 4. Redukcija bankrota banaka 1. pove}anje poslovanja i teritorije. Ekonomski faktori 3) Ibidem. smanjenje tro{kova. koji je po~eo ranih 1980-tih. Primena GLB Act-a iz 1999. Primena RNIB Act-a iz 1994. Primena op{te prihva}enih ra~unovodstvenih principa (GAAP) nasuprot Regulatornih ra~unovodstvenih principa (RAP) 2. Standardi fer vrednosti 3. sli~ni izazovi moraju da budu odgovaraju}e usmereni da osiguraju uspeh ovih poslovnih poteza. Ekonomski rast 2. Praksa teku}eg rapidnog koraka fuzija i akvizicija ukazuje na nekoliko karakteristi~nih faktora (pregled 7-2). Ekspanzija ponude finansijskih usluga 4. i 1999. Fuzije i akvizicije su postale ~esta praksa u industriji finansijskih usluga u SAD. Drugi faktori koji mogu da budu va`ni u fuziji i akviziciji su: sinergija. 88. Ravnomeran rast cena bankarskih deonica 5. str. Ipak. Propis o eliminisanju metoda interesnog udru`ivanja Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja podataka Internet bankarstvo Kori{}enje Web stranica 1. Niske kamatne stope 2. pove}anje prihoda. prisustvo na tr`i{tu. To je evidentno preko opadanja broja finansijskih institucija u periodu izme|u 1985. Smanjene restrikcije za filijale 2. Porast koncentracije finansijskih institucija na nacionalnom nivou 2. da je talas megafuzija i akvizicija deo trenda ujedinjenja u industriji finansijskih usluga. dozvoljena je konsolidacija u FSI 1.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 225 Kada se dva entiteta kombinuju.3) Pregled 7-2: Podru~je 1. ekonomija obima. Regulacije i propisa Indikatori-faktori 1.u podeli rizika i u{tedi tro{kova. Porast broja banaka 6. Izve{tavanje i ra~unovodstveni standardi 3. Smatra se.godine (kada je broj komercijalnih banaka opao za 40%). eliminisane su me|udr`avne bankarske restrikcije 3. . kultura. fuzionisani entitet o~ekuje ve}u zaradu-profit. Pove}anje snage i kvaliteta zarade 3. 5.

su{tinski napredak u informacionoj tehnologiji. nivo koncentracije daje tr`i{tu ve}u snagu i kupovnu mo} za pripajanje drugih banaka. Tre}e. izvanredno obilje finansijskog kapitala (novca) i cena deonica. svrha je da se pomo}u navedenih uzroka objasni i razume najve}i broj nedavnih fuzija i akvizicija. koje rezultiraju od visokih zarada raspolo`ivih za investiranje. bilo kakav porast broja fuzija i akvizicija bio bi nemogu} bez eliminacije tradicionalnih me|udr`avnih ograni~enja i restrikcija filijala.3. podstaklo je kao nikad rastu}i talas fuzija i akvizicija u bankarskoj industriji. ^etvrto.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 226 3. Kada se razmatra posao fuzije i akvizicije. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka • Proces fuzije i akvizicije dve bankarske organizacije je ekstremno slo`en. Prvo. treba da se istra`e i procene finansijske prilike i srodne prepreke (na primer. 7. Izobilje novca raspolo`ivog za investiranje 4. Navedeni pregled 3-1 daje sumarni iskaz mogu}ih determinati fuzije i akvizicije finansijskih institucija. komunikacijama i obradi podataka igra va`nu ulogu u olak{avanju i obavljanju virtuelno mogu}e fuzije i akvizicije u bankarskoj industriji. Dopu{taju}i da je nemogu}e identifikovati sve uzroke i efekte teku}ih fuzija i akvizicija u praksi industrije finansijskih usluga. Drugo. razli~ita korporativna kultura).4. aktivnosti procesa fuzije i akvizicije su na slici 7-8: Kupac Pre~i{}ava poslovni plan Formira M&A tim Utvr|uje M&A plan Utvr|uje ciljne kriterije Identifikuje kandidate Analizira ciljeve Rangira ciljeve PROCES FUZIJE I AKVIZICIJE Faza strategijske pripreme Prodavac Pre~i{}ava poslovni plan Analizira sopstvenu banku Utvr|uje vrednost fran{ize Uve}ava vrednost Razvija prodajni dokument Identifikuje potencijalne kupce Fini{ira strategiju pregovora Utvr|uje ponudu Pregleda poreske konsekvence Poma`e u dijalogu Fini{ira strategiju pregovora Kontaktira ciljeve Preliminarno razgovara Pi{e Internet pismo d ib k Utvr|uje finalnu transakciju Osigurava pristanak Finalizuje finansiranje Kompletira transakciju Faza pregovora i istra`ivanja Faza finalizacije i integracije Pregleda kona~ni ugovor Kompletira transakciju . Grafi~ki predstavljene. finansijska korist za deoni~are za obe institucije) i (2) prinudno ujedinjuju eventualne prepreke tokom procesa kombinovanja ljudskih i fizi~kih resursa. on zahteva du`i vremenski period i velike napore i kupca i prodavca. Vi{ak finansijskog kapitala Izazovi za obavljanje poslova fuzije i akvizicije uklju~uju prilike da se: (1) postigne profitabilni posao (tj.

. i faza finalizacije i integracije. Ova faza pokriva aktivnosti od inicijalnog kontakta izme|u kupca i prodavca. strukturu transakcije. • faza pregovaranja i istra`ivanja. U ovoj fazi fuzije i akvizicije postoje ~etiri klju~na aspekta i to: • • 4) strategija pregovaranja. organizacioni. pa sve do integracije entiteta. Druga faza fokusira proces fuzije i akvizicije koji se odnosi na pregovaranje i istra`ivanje. lokaciju. evaluacija mora da bude jedan va`an input u procesu dono{enja odluka – od incijalne ciljne analize. operativni. nivo kapitala i sistem isporuke). strukturu obaveza. 303-304. i uraditi preliminarnu evaluaciju i finansijsku studiju izvodljivosti. miks aktive.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 227 Slika 7-8: Poslovne aktivnosti banaka u procesu fuzije i akvizicije U ovom procesu. izvr{iti identifikaciju kandidata. izvr{iti anlizu kandidata. Ibidem. Prva faza bilo koje fuzije ili akvizicije odnosi se na razvoj strategije koja defini{e pravac banke i utvr|uje dugoro~ne ciljeve kojima banka treba te`iti. Tokom procesa. korisnike i tr`i{nu poziciju. do ta~ke na kojoj treba pripremiti finalni ugovor o fuziji ili akviziciji. kvalitet kreditnog portfolija. ako se o~ekuje da fuzija ili akvizicija bude uspe{na. Proces fuzije i akvizicije mo`e se sa`eto predstaviti u tri opse`ne faze:4) • faza strategijske pripreme. finansijske i poreske apekte i strategiju pregovaranja). pravac i ciljeve banke za horizont tri do pet godina). moraju se pa`ljivo razmotriti svi aspekti takvog poduhvata: poslovni. utvrditi kriterije za izbor kandidata (veli~inu. Ova faza obuhvata sedam tipi~nih poslovnih koraka koje treba obaviti i to: • • • • • • • sa~initi strategijski plan (fokus. str. ra~unovodstveni i poreski. kontakt sa kandidatom i preliminarni razgovori. pravni. sa~initi plan fuzije i akvizicije (rok. formirati tim za fuziju i akviziciju (ljudi iz klju~nih ban~inih funkcija).

7. ukupna transakcija je zavr{ena i po~inje posao integrisanja entiteta. do 1999. {to pokazuje slika 7-9. Va`no je uo~iti i praviti razliku izme|u poslovnih kombinacija na postoje}em tr`i{tu i poslovnih kombinacija na pro{irenom tr`i{tu.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 228 • • pismo namere.godine nastale su mnoge fuzije i akvizicije banaka u SAD i u svetu. itd. Union Bank o9f Swizerland i Swiss Bank Corporation. Tre}a i poslednja faza u procesu fuzije i akvizicije je finalizacija i integracija. U ovoj fazi transakcioni termini su finalizovani. menad`ment timova i organa upravljanja u bankama. postoje dva tipa poslovnih kombinacija u industriji finansijskih usluga: (1) konsolidacija i (2) povezivanje. str. dugoro~ni i odgovorni. Socete Generale i Paribus. kratki finalni pregled. ili u varijanti pro{irenja tr`i{ta na razli~itim lokalnim tr`i{tima. Fuzije i akvizicije. saglasnost regulatora i deoni~ara.4. konsolidacije i povezivanja. Obavljanje ove tri faze procesa: faza strategijske pripreme. zbog evaluiranja efekata i politika odgovornosti u poslovima fuzija i akvizicija. su validne taktike pozicioniranja sa namerom da pomognu kombinovanim kompanijama da se efektivnije bore na globalnom tr`i{tu: (1) podr`avanjem postoje}ih poslovnih linija. spada u poslove novijeg datuma. koji su slo`eni. Najvi{e publikovana megafuzija bila je Citicorp i Traveler sa procenjenom vrednosti kombinovane aktive od 669 milijaldi dolara. U stvari. (2) {irenjem u nove poslovne linije i (3) eliminisanjem ranijih konkurenata. Bank Boston i Fleet Financial Group.5) Ibidem. bilo gradskom ili ruralnom. Bank Ameica i Nations Bank. {to zahteva izuzetno stru~an i profesonalni odnos formiranih timova. 74-76. vrednost fuzija i akvizicija banaka u SAD dostigla najve}i nivo vrednosti od 674 milijarde dolara.godini. Tako je u 1998. Bank One i First Chicago. Deutsche Bank i Bankers Trust. U periodu od 1990. faza pregovaranja i istra`ivanja i faza finalizacije i integracije fuzije i akvizicije. i integraciju entiteta. Wells Fargo i Norwest. {to obuhvata pet glavnih aspekata: • • • • • finalizaciju ugovora. koja je obuhvatala razli~ite finansijske usluge kao {to su komercijalno bankarstvo. finalizaciju transakcija. investiciono 5) .4. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti Aktivnosti i transakcije fuzija i akvizicija banaka obavljaju se na postoje}em tr`i{tu izme|u banaka na istom tr`i{tu. Me|u najve}im se smatraju: Citicorp i Travelers. i pa`ljiva provera performansi i vrednosti banke.

u kojim segmentima su te odgovornosti neophodne. banaka i bankarskih holding kompanija). 83. Me|utim. odnosno firmi finansijskih usluga (osiguravaju}ih kompanija. banke su se suo~ile sa rastom konkurentske pozicije osiguravaju}ih kompanija. udru`enim fondovima. brokerskih ku}a. Dono{enjem GLB Act-a 1999. ilustruje.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 229 Postoje}e tr`i{te Konsolidacije Poslovne kombinacije Pro{ireno tr`i{te Postoje}e tr`i{te Pro{ireno tr`i{te Povezivanje Slika 7-9: Poslovne kombinacije u procesu fuzija i akvizicija Konsolidacija povla~i za sobom kombinaciju resursa sli~nih finansijskih institucija (na primer. da stanu pod jedan korporativni krov. firmi za preuzimanje rizika emitenata hartija od vrednosti. str. udru`enih -‘mutual’ fondova). kao i da nude ostale bankarske usluge ({tedne i teku}e ra~une). kroz fuzije i akvizicije. osiguravaju}im kompanijama i investicionim firmama. kreditnih unija. to je dovelo do potrebe da se vi{e pa`nje posveti politikama odgovornosti za poslove fuzije i akvizicije u industriji finansijskih usluga. udru`enih fondova.6) bankarstvo. brokerske poslove sa hartijama od vrednosti i osiguranje imovine. 6) Ibidem. Ovaj novi talas povezivanja doneo je mogu}nost bankama. koje su sposobne da odobravaju potro{a~ke i poslovne kredite. osiguranje od nesre}ih slu~ajeva i `ivotno i osiguranje. banaka me|usobno. Slika 7-10.godine u SAD. upravljanje aktivom. Povezivanje zna~i ekspanziju polja rada ili {irine finansijske institucije u razne finansijske usluge kroz fuzije i akvizicije banaka i drugih finansijskih institucija. na sa`et na~in. .

Tr`i{no vo|ena odgovornost i disciplina su. regulatori i supervizori ne .UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 230 Bazni standardi rizika kapitala Regulacija kapitala Bazelski sporazum Finansijska modernizacija Modeli kreditnog rizika Politike odgovornosti za fuzije i akvizicije Efektivna kontrola procesa Supervizija institucije Praksa upravljanja rizikom Interna struktura kontrole Modeli vrednosti u uslovima rizika Finansijski izve{taji i ki k j Izve{tavanje interne kontrole Supervizorsko evaluiranje izve{taja Modeli a|ustiranja tr`i{nog rizika Tr`i{na disciplina Slika 7-10: Politike odgovornosti za procese fuzija i akvizicija Politike odgovornosti usmerene su na tri podru~ja: (1) regulaciju kapitala. najbolja politika odgovornosti za promene u kombinovanim institucijama. Bankarski autoriteti. verovatno. (2) superviziju institucija i (3) tr`i{nu disciplinu.

Harvard Business School Press. Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . third edition. 1998. New York. Me|utim. Valuations. Third Edition. Peter S. Rose: Commercial Bank Management. Sinkey. dr Uro{ N. New Jersey. Robert S. oni treba da procene odgovornost nadzora. Prof. 2. bonitetom i portfolio rizicima banke. New York. str. Tom Copeland. L I T E R A T U R A: 1. 7. John Wiley & Sons. dr Uro{ N. 8. tako|e. 5. drugo izdanje. 1995. Graddy and Austin H. MacMillan Publishing Company. Irwin. Prentice-Hall. Jr. industriju finansijskih usluga i sistem i obveznike poreza. tako i na pro{irenom tr`i{tu. korisnike. 2002. Duane B. 375-397. Regional and Global. 1990. Novi Sad. Feljton.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. kako na postoje}em.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 231 treba da se uklju~uju direktno u mikro upravljanje institucijama koje se fuzioni{u. koji obezbe|uju krajnju osnovu sigurnosne mre`e. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. da za{tite su{tinski negativne spolja{nosti institucije.Measuring and Managing the Value of Companies. 1997. 2001. Mergers. New York. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 9. McKinsey & Company. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. Feljton. 1991. John Wiley & Sons. . Prof. 6. Anthony Saunders: Financial Institutions Management – A Modern Perspective. Second Edition. kvalitetom. 1989. Inc. Joseph F. 3. Novi Sad. Irwin. Kaplan and David P. bilansima.. Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. Norton: The Balanced Scorecard – Measures that Drive Performance. 1994. moraju za{titi porast tr`i{ne snage od fuzija i akvizicija. and Acquisitions – The Fair Value Approach. Englewood Cliffs. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. 4. Kreatori politike i regulatori.

Profit je krajnji cilj svake poslovne aktivnosti banke! GLAVA 8. UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM PERFORMANSAMA BANKE OKVIR OSME GLAVE: • • • • Identifikacija korporativnih performansi banke Planiranje korporativnih performansi banke Merenje korporativnih performansi banke Analiza korporativnih performansi banke .

izvr{enje. pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni rezultati. kvalitet i kvantitet poslovanja banke. delo. IDENTIFIKACIJA KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. u~inak. kao bitnih preduslova za ostvarivanje profita. od velikog zna~aja je da banka ostvaruje vrhunske. Niskim performansama smatraju se oni pokazatelji (na primer. performanse banke mogu da budu vrhunske.1. a ponekad ~ak i lo{e banke. na primer: stopa profitabilnosti. stopa likvidnosti i sli~no.1. na primer. kao {to je. je izazov svake dobre. Vrhunske performanse banke predstavljaju pokazatelje najve}eg stepena uspe{nosti poslovanja banke. postoji veoma ~vrsta i jasna veza izme|u ostvarivanja dugoro~nih i kratkoro~nih performansi u poslovanju banke.6) Performanse banke su ogledalo njene vrednosti. koji se iskazuje tokom i na kraju godine. profitabilnosti) koji tendiraju smanjenju od prose~nih ka minimalnim pokazateljima. njene veli~ine.1. srednje ili niske. Ostvariti lidersku poziciju i vrhunske performanse na tr`i{tu i biti prvi. kao i njene efikasnosti i efektivnosti poslovanja. . kvalitet aktive. najve}a stopa profitabilnosti. Ostvarivanje profita kao dugoro~ne performanse. pa i i srednje odnosno prose~ne performanse. Naime. profitabilnosti) cele grane ili grupe sli~nih banaka. Srednje performanse predstavljaju one veli~ine koje ostvaruju banke oko visine prose~nog nivoa pokazatelja (na primer. ostvarenje. Posmatrane kao odnos jedne banke prema svim drugim bankama ili bankama u okviru jedne uporedive grupe (‘peer group’).KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 234 8. Obavljanje pojedina~nih savkodnevnih poslova uti~e na ostvarivanje profita banke. kao {to su. Pojam i su{tina korporativnih performansi banke Najkra}e. borba za prvo mesto odnosno lidersku poziciju u o{troj konkurenciji podrazumeva skladnost svih napora banke usmerenih ka jedinstvenom krajnjem cilju: ostvarenju profita. 6) Performanse (na engleskom ‘performance’) u svom op{tem zna~enju izra`ava funkcionalnu sposobnost. Dakle. vezano je za ostvarivanje niza drugih kratkoro~nih vrsta performansi banke. U tr`i{nim uslovima. njenog uspeha.

dok se funkcionalne performanse banke odnose na iskazivanje vrednosnih podataka o veli~ini i uspe{nosti pojedinih funkcionalnih delova banke (obim kredita.2. tako i na nivou pojedinih organizacionih delova banke (filijala. Op{te performanse predstavljaju op{ti izraz uspeha banke iskazan obi~no u vrednosnim. • poslovna filozofija. performanse zaposlenih) i postoji ve}a mogu}nost njihovog ostvarivanja i kontrole. Navedene performanse banke mogu se grupisati prema razli~itim kriterijima. pona{anja. obim {tednje. Merljive performanse se lak{e planiraju (finansijske. • upravlja~ke performanse. Merljive i nemerljive performanse banke su zna~ajne sa aspekta njihovog planiranja i ostvarivanja. Naturalne performanse odnose se na iskazivanje ostvarenih naturalnih veli~ina (broj korisnika kredita. tro{kova. obim depozita). tako i na njene funkcionalne delove. planiranim veli~inama i sa ostvarenim veli~inama banke u prethodnom periodu. tj. Tako se performanse mogu svrstati u slede}e grupe: • • • • op{te i funkcionalne performanse. profita). Naturalne i vrednosne performanse se ~esto koriste kao kombinacija u iskazivanju ostvarenih rezultata banke ili nekog njenog organizacionog dela. • marketing performanse. i • performanse zaposlenih. da bi se njihova veli~ina lak{e poredila sa drugima bankama. Op{te i funkcionalne performanse se odnose kako na banku kao celinu. naturalne i vrednosne performanse.1. Vrste korporativnih performansi banke Osnovni smisao iskazivanja performansi banaka je u njihovom pore|enju sa performansama drugih banaka. marketing. merljive i nemerljive performasne. broj depozitara) kako na nivou banke. Vrednosne performanse odnose se na iskazivanje ostvarenih rezultata i pokazatelja u banci i njenim organizacionim delovima. Mogu se koristiti i pokazatelji u procentualnom izrazu. • poslovni ugled i reputacija. finansijskim pokazateljima (visina ukupnog prihoda. • gudvil (‘goodwill’). i korporativne i portfolio performanse. Nemerljive performanse se ne mogu kvantificirati i te`e . broj {tedi{a. U praksi susre}emo razli~ite vrste performansi banke. ekspozitura).KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 235 8. • imid`. od kojih mo`emo navesti samo neke najva`nije: • poslovna kultura i stil • finansijske performanse.

personalne i internet). po va`nosti. druge korporativne performanse i one pokazuju poslovnu orijentaciju banke i na~in ostvarivanja poslovnih rezultata banke. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. efektivnost promocije u pomeranju krive tra`nje u korist banke (obave{tavanje i ube|ivanje). Barrons Business Guides. 1985. 1990. Upravlja~ke performanse uklju~uju bazi~ne elemente sistema upravljanja performansama koji uklju~uje: sistem utvr|ivanja standarda performansi. str.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 237 ih je planirati (poslovna filozofija. jer mo`e uvek bolje. visina i prihva}enost cena proizvoda i usluga u odnosu na konkurenaciju. kultura. naro~ito finansijske performanse. marketing. koje su veoma zna~ajne sa tr`i{nog aspekta. second edition. a me|u najva`nijim pokazateljima za deoni~are banke je stopa profitabilnosti banke merena odnosom profita prema ukupnom deoni~kom kapitalu. ugled. imid`. O nemerljivim performansama je bilo ve} re~i kod izlaganja o korporativnom identitetu banke. i Jerry M. str. kultura. a neke od njih je te{ko i posti}i. prihva}enost proizvoda i usluga banke od strane komitenata i klijenata (satisfakciju). efikasnost kanala distribucije (fizi~ke. odnosno nov~ani izraz uspe{nosti poslovanja banke. sistem merenja performansi zaposlenih i sistem nagra|ivanja za ostvarene 7) goodwill ozna~ava neopipljivo posedovanje. odnose se na op{te performanse banke kao entiteta. New York. Pored ovih najva`nijih finansijskih performansi. Me|u najva`nijim performansama za dru{tvo je stopa profitabilnosti banke merena odnosom profita prema ukupnoj aktivi. gudvil) performansi banke. prvenstveno na kreditni i investicioni portfolio. Korporativne i portfolio performanse predstavljaju kombinaciju merljivih (finansijskih. Finansijske performanse banke predstavljaju op{ti svodni. pa ih je samim tim te`e i ostvarivati. portfolio performanse se odnose na odre|ene delove odnosno segmente poslovanja banke. posebna pa`nja }e biti posve}ena i drugim finansijskim performansama banke. odnosno definitivno ih ostvariti (dobar imid`). drugo. Performanse upravlja~kog sistema odnose se na performanse menad`ment tima i upravlja~kog sistema u kontinuiranom pobolj{anju produktivnosti i kvaliteta. Marketing performanse banke predstavljaju. Me|u najva`nije marketing performanse spadaju: visina u~e{}a banke na tr`i{tu. One su i najva`nije koroporativne performanse banke. Korporativne i portfolio performanse reprezentuju uspe{nost poslovanja na dva nivoa banke: prvo. John Wiley & Sons. po{to se preko njih sageldava poslovna uspe{nost banke sa aspekta dru{tva i sa aspekta deoni~ara banke. New York. gudvil7)). 326. upravlja~kih) i nemerljivih (poslovna filozofija. . 288. Rosenberg: Dictionary of Banking Financial Services. koje omogu}ava banci nastavljanje poslovanja i zara|ivanje profita po stopi koja prevazilazi normalnu ili osnovnu stopu profita u ostalim poslovima ili delatnostima sli~nog tipa.

1989. 2003. 8) Aleda V. Banka treba da razvija u tom pravcu slede}e strategije: • • • • • segmentacije. i poreske obaveze. prihode od usluga. Jr.10) Kontrola internih faktora odnosi se na racionalno kori{}enje resursa koje banka mo`e da kontroli{e. pre svega. marketing miksa. Illinois. Kontrolu kvaliteta ovih performansi poslovanja banke usmerava menad`met tim na interne i eksterne faktore. bilansima. nivo tro{kova. Me|utim. 1990. 98-103. Feljton. .: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Bank Administration Institute Rolling Meadows. 10) Joseph F. jer su van dometa njegove kontrole. 60-63. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. New York. tehnolo{kog razvoja. MacMillan Publishing Company.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 238 performanse. i to: • • • • • poslovni miks. Roth and Marjolijn van der Velde: Retail Banking Strategies – Opportunities for the 1990s. menad`ment tim banke mo`e da razvija strategije banke i da se na taj na~in minimizira uticaj eksternih faktora kao {to su promene u okru`enju. na finansijske resurse. Racinalno kori{}enje resursa odnosi se.3. kvalitet kredita.1. 9) Vidi detaljnije: Prof. Sistem nagra|ivanja se zasniva na diferencijaciji performansi. str. 266. Menad`ment tim banke ne mo`e da kontroli{e uticaj eksternih faktora na kvalitet performansi banke.9) 8. Sinkey. str. bonitetom i portfolio rizicima banke. i relationship banking (dugoro~na veza banke sa klijentima). koje }e omogu}iti banci da maksimizira prihode i minimizira tro{kove. Kontrola kvaliteta performansi banke Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornmansi banke mo`e se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. Novi Sad. pozicioniranja.8) Poseban zna~aj u ostvarivanju performansi zaposlenih ima kori{}enje diskrecionog napora zaposlenih. dr Uro{ N. inflacija i sli~no. str. Third Edition. Kvantitativno merenje performansi zaposlenih je u korelativnom odnosu sa op{tim performansama i profitabilnosti banke. odnosno na takvo struktuiranje aktive i pasive bilansa banke.

Op{te performanse banke Prinos na deoni~ki kapital banke (ROE) Prinos na ukupna sredstva (ROA) LEVERID@ (EM) RIZIK (Promenljivi ROE)) Faktori sredine koje banka kontroli{e: 1. Strategija tehnolo{kog razvoja 5. zavisi}e visina i kvalitet ostvarenih performansi banke. Illinois. Thomas I. Dow Jones-Irwin. Homewood. Baughn.1. Kapacitet i alokacija rizika banke Ostvarivanje profita. Strategija segmentacije 2. Walker. Poreske obaveze Faktori sredine koje banka ne kontroli{e: 1. Na slici 8-1 grafi~ki ilustrujemo uticaj menad`ment tima banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike u poslovanju banke. Prihod od usluge 3. 347. Third Edition. Dr Arnold A. . obimom depozita banke. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. Storrs and Charls E. kombinacije instrumenata marketing miksa i grade}i vi{estruku dugoro~nu vezu banke sa komitentima i klijentima. Nivo tro{kova 5.4. podrazumeva preuzimanje odre|ene veli~ine rizika. Poslovni miks 2. koriste}i pozicioniranje i repozicioniranje banke kao insttitucije. Kvalitet kredita 4. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Strategija pozicioniranja 3.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 239 Formulisanje odgovaraju}ih strategija podrazumeva usmeravanje poslovne aktivnosti banke na odre|ene tr`i{ne segmente. kao klju~ne performanse banke. 1988. Preuzimanje rizika od strane banke ili kapacitet rizika banke je limitiran: 11) • • 11) veli~inom kapitala banke. koje ne mo`e da kontroli{e. Edited by: William H. Strategija marketing miksa 4. 8. str. Strategija ‘relationship banking’ Slika 8-1: Performanse banke i kontrolisani i nekontrolisani rizici Od sposobnosti menad`ment tima da kontroli{e faktore unutra{nje sredine i da se adekvatnim strategijama prilago|ava faktorima spoljne sredine.

broj zaposlenih i kompjuterska podr{ka. kredita i finansiranja).trust poslovi . kreditnog rizika i rizika likvidnosti. menad`ment tim banke odre|uje osnovnu strategiju i na~in alokacije raspolo`ivog kapaciteta rizika.nabavke Rizik kamatne stope Cilj motrenja: . onda je odgovaraju}i komitet (odbor) odgovoran za upravljanje tim finansijskim rizikom.GAP (razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa) Rizik produkcije usluga: . mora se alocirati na njegove razli~ite korisnike na na~in da se maksimizira o~ekivani profit.upravljanje gotovinom . To zahteva i posebne metode i na~ine merenja rizika kamatne stope.mre`a filijala .kompjuterski sistem .kreditni raciji Finansijski rizik (ALCO) Rizik pogre{nog ulaganja {tedi{e Cilj motrenja: . Kapacitet rizika i sistem njegove alokacije pokazuje slika 8-2.likvindnost .KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 240 • • regulacijom.alokacija kredita . Tome se moraju prilagoditi organizaciona struktura. i kreditnim rejtingom.rast kredita . Tipovi rizika uklju~uju izlo`enost kapitala riziku. Bazirano na povoljnim prilikama i {ansama banke. 348. Bez obzira u koji posao banka ulazi. str. kreditnog rizika i rizika likvidnosti.profit.diskontno poslovanje . . ona mora koordinirati politike: rizika kamatne stope. ekonomskim izgledima i prognoziranom odnosu rizik .pogre{no ulaganje sredstava Slika 8-2: Sistem alokacije rizika banke Kad menad`ment tim odlu~i koliki je kapacitet rizika namenjen za finansijski rizik. Po{to je kapacitet rizika banke limitiran. da bi napori i poslovna aktivnost banke u ovom delu bili efektivni.sistem bankomata . 12) Ibidem.nabavke Kreditni rizik Cilj motrenja: . rizik ‘proizvodnje’ usluga i finansijske rizike (kamatne stope.12) RIZIK BANKE Rizik kapitalnih izdataka: .

Drugim re~ima. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application. Zaista.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 241 8. svaki uspeh koji menad`ment tim ima u pove}anju profitabilnosti zavisi u velikoj meri od primene planiranja. Me|utim. leverid`. University of Arisona. Koncept planiranja nije ni{ta novo. . Priroda prognoziranja vezana je za budu}a o~ekivanja poslovanja banke. Michigen. odnosno odlu~ivanje danas {ta }e se raditi kasnije.2. UMI Research Press. tr`i{ni i ekonomski uslovi u nedavnoj pro{losti uslovili su bolje razumevanje potrebe i vrednosti formalnog planiranja. svaki pravac }e joj biti dobar izbor i voditi upravo tamo. ukratko }emo se upoznati sa osnovnim pojmovima i elementima tog procesa. U komercijanom bankarstvu prognoziraju se inputi u procesu finansijskog planiranja tako da teku}i resursi mogu da budu efikasno kori{}eni i da ostvare ciljeve individualne banke. 1981. ne mo`e ni{ta uraditi. ako banka ne zna kuda treba i}i. po{to ne zna {ta treba da uradi ili kako to treba da uradi. 3-16. 1) Gary A. Uop{teno govore}i. str. imaju}i u vidu o~ekivane promene u na{em bankarstvu u narednom periodu. Ina~e da se podsetimo. finansijsko prognoziranje. planiranje je integracija finansijskog prognoziranja sa analizom i kontrolnom procedurom u nameri da se postignu formulisani ciljevi jedne banke. i cenovno/zaradni racio. kada i kako }e se to raditi i ko }e to uraditi. planiranje je skicranje iz pro{losti. da bi se odlu~ilo danas {ta }e se raditi u budu}nosti. Formalno planiranje je jedno od najefektivnijih raspolo`ivih oru|a za reduciranje rizika. Slo`enost planskog oblikovanja performansi banke Pre nego {to razmotrimo celinu procesa planiranja korporativnih performansi banke. revision G.A. PLANIRANJE KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. strategijsko planiranje. prognoziranje. Giroux and Peter S. Kod nas treba da se intenzivira potreba za sofisticiranim tehnikama planiranja i prognoziranja.1. Osnovni elementi ovog procesa su:1) (1) (2) (3) (4) (5) (6) planiranje. (2) Prognoziranje. Giroux 1970.2. Ako banka nema plan. (1) Planiranje.

KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 242 (3) Finansijsko prognoziranje. . Leverid` zna~i oslonac. na nivou strategijskih poslovnih jedinica). Finansijsko prognoziranje se defini{e kao jedna procena najverovatnije finansijske pozicije banke za jedan ili vi{e budu}ih perioda.2) Definisanje misije banke Determinisanje ciljeva banke Planiranje na nivou strategijskih poslovnih jedinica banke Izbor strategija na nivou banke i strategijskih poslovnih jedinica banke Slika 8-3: Proces strategijskog planiranja na nivou banke Proces strategijskog planiranja na nivou banke obuhvata planiranje promena eksternih faktora bankarske sredine (demografskih. Feljton. (5) Leverid` (‘leverage’). finansijskih resursa i marketing instrumenata) u narednom periodu. da banka predvidi potrebu prilago|avanja internih faktora (poslovne filzofije. ekonomskih. tehnolo{kih. Planiranje kao aktivnost u jednoj instituciji mo`e egzistirati na vi{e nivoa (na nivou banke. Strategijsko planiranje podrazumeva da menad`ment tim banke defini{e misiju. kako bi se ostvarili planirani ciljevi i performanse. ljudi. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Ovako formulisani dugoro~ni ciljevi i strategije banke postaju okvir u kome se vr{i planiranje unutar organizacionih delova banke. dugoro~ne ciljeve i strategiju za ostvarivanje ciljeva. (4) Strategijsko planiranje. Bankarski aspekt leverid`a podrazumeva 2) Prof. Su{tina je u tome. Novi Sad. politi~kih. kulturnih). Mo`e se posmatrati sa dva aspekta: bankarskog i finansijskog. pravnih. str. {to zavisi od veli~ine institucije. dr Uro{ N. 38-46. polugu i kao pojam se odnosi na pozajmljeni novac u cilju porasta prinosa na investirani kapital. organizacije. njene geografske pokrivenosti ({irine) i diverzifikiacije njenih proizvoda i usluge. Bazirano je na mi{ljenju (prosu|ivanju) menad`ment tima o najverovatnijem setu uslova i najverovatnijem kursu akcije banke. 1999.

. koje ~ine za{titu od gubitaka.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 243 kori{}enje kupljenih sredstava na tr`i{tu novca ili pozajmljen od depozitara da se finansira kamatonosna. odnosno za poslednja ~etiri kvartala. bankarski menad`eri u savremenim bankama susre}u se sa dono{enjem sve slo`enijih odluka. Kada se analizira kretanje P/E izme|u kompanija u razli~itim privrednim granama. U takvoj ekonomskoj bankarskoj sredini. New York. Prognoziranje u procesu dizajniranja performansi banke Klju~ne interne finansijske odluke postaju sve kompleksnije. Ovi podaci se objavljuju kvartalno. 475. Procedure prognoziranja i planiranja. onda te razlike postoje zbog diferencijalnog polo`aja razli~itih privrednih grana u privrednom sistemu. potrebno je bri`ljivije finansijsko prognoziranje i pa`ljivo finansijsko planiranje kriti~nih inputa u procesu dono{enjaq upravlja~kih odluka. Naime. U sve rizi~nijim uslovima treba ostvariti sve bolje profitne performanse i rast. Da bi se leverid` odr`ao da ne bude previsok.2. Kao rezultat inovacija u upravljanju sredstvima. str. Leverid` raste kada aktiva banke raste br`om stopom od deoni~kog kapitala kao {to su obi~ne deonice. str. 8. u principu krediti. koje treba da 3) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. komercijalne banke dr`e minimalni nivo deoni~kog kapitala u odnosu na ukupnu aktivu. odnosno produktivna aktiva. 1990. 350-351. sa porastom slo`enosti i obimom rizika. {to se mo`e desiti ako banka raste previ{e rapidno ili odobrava previ{e riskantne kredite. teku}a praksa prognoziranja i planiranja nikad do sada nije u bankarstvu pa`ljivo dokumntovana.) 4) Ibidem.4) Kada se radi o firmama u istoj grani onda je re~ o razlikama koje poti~u iz ostvarenih razli~itih stopa profitabilnosti kompanija u okviru iste privredne grane. Barron’s Business Guides. da su za prognoziranje i planiranje ra|ene studije za pojedine izabrane banke.2.3) (6) Cenovno/zaradni racio (‘price/earning racio’ ili jednostavno ‘P/E racio’). P/E racio (‘price/earnining ratio’) je multiplikator koji pokazuje kakav je odnos izme|u tr`i{ne cene deonice i godi{njeg prinosa te deonice. Uprkos potrebi za kompetentne i bri`ljive procedure prognoziranja i planiranja. Banke investiraju novac svojih depozitara u kredite po ve}im stopama dovoljnim da pokriju tro{kove pozajmljivanja sredstava i operativne tro{kove i da ostvare zaradu odnosno profitnu marginu (‘spread’). praksa savremenih banaka u razvijenim tr`i{nim privredama pokazuje. Kada se posmatraju vrednosti P/E na berzanskim listama za deonice raznih preduze}a mo`e se uo~iti velika razlika izme|u deoni~arskih firmi u istoj grani i prose~nih kompanija u razli~itim granama.

da su zarade i druge dimenzije performansi sve vi{e ispod o~ekivanja kao posledica neta~nog prognoziranja budu}ih ekonomsko-finansijskih uslova poslovanja. va`ne su za planiranje i merenje performansi banaka u uslovima rizika. finansija. . tr`i{ne fliktuacije u ekonomskim uslovima. na primer. a posle fuzija i akvizicija – vidi glavu 1. Krucijalni faktor za razvoj jednog realnog finansijskog plana banke je funkcija finansijskog prognoziranja (slika 8-4). FINANSIJSKO PLANIRANJE Godi{nje bud`etiranj Kapitalno bud`etiranj FINANSIJSKO PROGNOZIRANJE Upravljanje bilansom Slika 8-4: Mesto prognoziranja u procesu finansijskog planiranja 5) Tako je. Ume{nost ovog koraka potencira u banci potrebu za ta~nijim prognoziranjem u okviru {irokog spektra ekonomskih faktora. te specifi~nih varijabla u bankarstvu.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 244 koriste zaposleni u bankama. deviznih kurseva. postaju sve komplikovaniji zadatak za prognoziranje i planiranje u svakoj banci. Ekonomska i finansijska sredina postaje za komercijalno bankarstvo konkurentnija i sve slo`enija. Komercijalne banke imaju u`u marginu za planske gre{ke i moraju da posvete veliki zna~aj prognoziranju ako `ele da izbegnu katastrofalne rezultate. Analize performansi banaka tako|e pokazuju. ove knjige. 80-tih i 90-tih godina u SAD do{lo do velikih promena u pogledu broja banaka kao posledica prvo bankrota. Faktori kao {to su promena kamatnih stopa. I u samim bankama nastaju va`ne promene kao {to su promene u informacionoj tehnologiji i transferu.5) Brojne promene u okru`enju usmeravaju menad`ment timove banaka u razvijenim tr`i{nim privredama u pravcu razvoja nove filozofije planiranja i kontrole i novog modus operendi u novim poslovima (na primer ‘leasing’). Banke se vi{e okre}u rastu koriste}i inovativne izvore sredstava sa manjim racijom deoni~kog kapitala. Ovim promeneama se te{ko odupiru i banke u razvijenim tr`i{nim privredama i statistike pokazuju da je sve vi{e banaka koje ne mogu da prate ove trendove.

finansijskih odluka baziranih na eksternim faktorima i projektovanje teku}e i budu}e finansijske pozicije banke na tr`i{tu. Sofisticirani modeli kapitalnog bud`etiranja. University of Arisona. Svaka od navedenih funkcija finansijskog planiranja je tesno povezana u planskom procesu. str. finansijsko prognoziranje je srce finansijskog planiranja kao jedna od nekoliko va`nih komponenti planskog procesa u banci (slika 8-4). (2) Druga va`na komponenta finansijskog planiranja je kapitalno bud`etiranje. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application. Giroux 1970. zahteva finansijsko prognoziranje kao dela aspekta odnosnog planskog procesa svake funkcije. tako i za proces kontrole. Virtuelno. To je jedan formalni upravlja~ki proces za oblikovanje komuniciranja. ako je potrebno. implementiranja i kontrole finansijskih akcija u okviru fiskalne godine banke. Drugim re~ima. Ono uklju~uje analizu dugoro~nih {ansi bankarskog investiranja generalno uzev{i na osnovi relacije tro{kovi-korist. 8.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 245 Funkcija finansijskog prognoziranja ima dve me|usobno povezane aktivnosti: (1) (2) prognoziranje uslova eksterne konkurentski i regulatorni faktori) i bankarske sredine (ekonomski. Kontrolne informacije obezbe|uju povratnu spregu (‘feedback’) i predstavljaju vodi~ za eventualnu reviziju bud`eta. godi{nje bud`etiranje uklju~uje i sve druge upravlja~ke procese u banci uklju~uju}i personalne motivacije. Planiranje je esencijalno kako za proces bud`etiranja. UMI Research Press.3. portfolio pristup i dono{enje odluka o cenama. revision G. 1981. Ono obuhvata tri me|usobno povezane funkcije (vidi sliku 8-4):6) (1) godi{nje bud`etiranje. koji se danas koriste. Giroux and Peter S. 23. Michigen.2. odnosno cost-benefit osnovi. koje su rezultat finansijskog planiranja. Aktuelni godi{nji rezultati banke moraju da budu evaluirani u odnosu na godi{nji bud`et i. . Razumevanje me|usobnog odnosa izme|u bud`etiranja i upravlja~kih odluka za nameru maksimiziranja koristi. spremni za korektivnu akciju.A. projektuju sada{nju vrednost ulaska gotovine i izlaska za specifi~ne investicione projekte 6) Gary A. Finansijsko planiranje korporativnih performansi banke Finansijsko planiranje predstavlja razvoj strategije za dono{enje odluka tokom jednog odre|enog vremenskog perioda. auditing i kontrolu i evaluiranje performansi banke. (2) kapitalno bud`etiranje i (3) upravljanje bilansom. (1) Godi{nje bud`etiranje je esencijalni element u procesu finansijskog planiranja. analiziranje alternativa.

po{to }e nova zgrada imati uticaj na tro{kove. na primer. me|usobno su povezane. godi{nje alokacije bud`eta moraju da budu takve da pokriju konstrukciju tro{kova eksploatacije i funkcionisanja nove zgrade kao investicije. Kapitalno bud`etiranje ne uklju~uje samo elemente planiranja. Glavne komponente upravljanja bilansom su: (1) odr`avanje likvidnosti i upravljanje nov~anom pozicijom banke. (3) upravljanje ulaganjima u kredite i hartije od vrednosti i (4) upravljanje pasivom. tri funkcije planiranja: godi{nje bud`etiranje. Dakle. za . prihode i neto zaradu. rast banke. Dakle. Ako neto zarada opadne. To isto je prisutno i u portfolio promenama kombinovano aplikacijama upravljanja bilansom. Na primer. pa prihva}eni projekti moraju da budu pa`ljivo evaluirani pre nego po~ne njihova implementacija. kao konsekvence trasiraju zarada banke. Ne manje va`no je i finansijsko prognoziranje. sve se rade operativno preko alokacije godi{njeg bu`eta. kao {to smo videli. (2) upravljanje stopom adekvatnosti kapitala. (3) Upravljanje bilansom. odnosi se na planiranje finansijske pozicije tokom relevantnog planskog horizonta. poznato i kao portfolio planiranje ili upravljanje odnosima aktiva-pasiva. Me|utim. funkcija upravljanja bilansom banke }e biti pozvana da na|e na~ina da pove}a zaradu sa namerom da nadoknadi pad profitne pozicije banke. Kontrola je me|u najva`nijim od njih. kreditnu tra`nju. tro{kove i neto zaradu.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 246 sa podesnim uskla|ivanjem rizika projekata i obezbe|uju menad`ment tim sa kriterijumima za odluke o prihvatanju ili odbijanju svakog specifi~nog dugoro~nog projekta. kao i drugi ciljevi banke u prognoziranim promenama pozicije bilansa banke. Linearno programiranje i simulaciona analiza mogu da budu kori{}eni da se. ve} i faze upravlja~kog procesa u celini. Neke od odluka upravljanja bankom primenjuju se u procesu razmatranja sve tri planske funkcije simultano. dugoro~no kapitalno bud`etiranje se primenjuje preko porasta toka gotovine (‘cash flow’) u godi{njem bud`etiranju. Relativno ~esta neuspe{nost projekata koja se de{ava u bankama je posledica nedostatka adekvatne kontrole i povratnih informacija (‘feedback’). ^ak {ta vi{e. budu}e promene u kamatnim stopama. Ono ne mo`e da bude izvr{eno uspe{no ukoliko je izolovano od dinami~ne organizacije koja je oblikovana kao vodi~ za usmeravanje. Prvo. Planiranje je zaista jedan integralni proces i uklju~uje sve aspekte bankarskog poslovanja. kao posledica ve}ih od o~ekivanih tro{kova konstrukcije. odluka da se izgradi nova zgrada banke u osnovi je odluka kapitalnog bud`etiranja. koje mo`e da bude kori{}eno da obezbedi procenu toka sredstava u banci. Svi aspekti upravljanja bilansom su tesno povezani jedan sa drugim i njihov uspeh krucijalno zavisi od adekvatnih kontrolnih procedura. kapitalno bud`etiranje i upravljanje bilansom. ona }e imati i direktni uticaj na upravljanje bilansom banke..

. (2) teku}a finansijska pozicija banke i (3) ciljevi menad`ment tima banke. 27. Proces finansijskog planiranja performansi banke Glavni inputi u procesu finansijskog planiranja komercijalne banke su: (1) faktori eksterne sredine banke.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 247 uspe{no planiranje neophodna je interdisciplinarna i me|usektorska saradnja u okviru poslovnih aktivnosti i zaposlenih u banci. str.2. Slede}a slika (8-5) ilustruje proces finansijskog planiranja u banci:7) EKSTERNA SREDINA Analiza ekterne sredine O~ekivane promene sredine Finansijsko prognoziranje budu}e sredine Analiza scenarija alternativnih odluka Zvani~ni plan banke Teku}a finansijska pozicija Implementacij a plana Sposobnost top menad`menta Kontrolne procedure Slika 8-5: Tok procesa finasijskog planiranja u banci Slika procesa planiranja prikazuje tok procesa sa glavnim inputima: sredina.4. finansijska pozicija i ciljevi menad`ment tima (dati zajedno kao eksterni) u 7) Ibidem. 8.

Obrnuto. Pre nego {to se formalni (zvani~ni) planovi finaliziraju. Danas u savremenom bankarstvu postoji {iroka skala ciljeva. Postoji u bankarskoj literaturi nekoliko razli~itih pristupa za izvr{avanje ove faze uklju~uju}i simulaciju. ubedljivo ide u prilog {irokom kori{}enju kvantitativnog planiranja. U ovoj fazi elementi finansijske pozicije banke. reginalni i nacionalni ekonomski uslovi imaju velik uticaj na performanse pojedina~ne banke. one imaju zna~ajan uticaj na lokalnim tr`i{nim podru~jima i na nacionalnom tr`i{tu kao celini.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 248 planskom procesu. cilj maksimiziranja profita je da bude ‘tempiran’ u okvire regulisanih ograni~enja i mora imati vezu sa rizicima kojima su sredstva depozitara izlo`ena. tra`nja kredita i kamatnih stopa. To je vitalna faza u procesu planiranja. da se predvide nivoi depozita. Va`nost ekonomskog prognoziranja je u tome. Po{to su komercijalne banke glavni snabdeva~i potro{a~kih kredita i glavni izvor poslovnih i dr`avnih kredita (u SAD). prognozu sredine i analizu alternativnih odluka i razli~ite ekonomske scenarije. posebno za velike banke. uti~u jedni na druge. kredite i depozite. ne samo da razume zna~aj teku}eg ekonomskog razvoja. Kompleksnost ovih interaktivnih procesa. Mnoge banke pripremaju svoje planove sa nagla{enim rastom ciljeva uklju~uju}i tu ukupnu aktivu. lokalni. Maksimizacija profita ili zarade po deonici je popularna me|u agresivno vo|enim finansijskim institucijama. formalni finansijski planovi mogu da budu utvr|eni u okviru perspektive ciljeva menad`ment tima. u strogo regulisanoj poslovnoj aktivnosti kakvo je komercijalno bankarstvo (kao {to je u SAD). nadle`ni organ za plan banke (obi~no je to komitet za plan) treba da razmotri konsekvence nekoliko alternativnih finansijskih odluka i nekoliko razli~itih ekonomskih scenarija. Kada menad`ment tim banke prikupi relevantne istorijske podatke. Naravno. Ovi faktori su uzeti kao ‘dati’ u okru`enju i na njima se zasniva izrada finansijskog plana banke. Analiza teku}e ekonomske sredine individualne banke. kvalitativne scenario analize i trend analizu. kvantitativne tehnike optimizacije. potencijalne promene u toj finansijskoj poziciji i o~ekivane promene sredine. od menad`ment tima kao . Budu}e finansijske performanse banke zavise od sposobnosti menad`ment tima da anticipira i pripremi se za budu}e ekonomske i druge promene u okru`enju. ve} da bri`ljivo i ta~no anticipira budu}e ekonomske i druge promene u okru`enju. {to je dobro obra|eno u bankarskoj literaturi. Menad`ment tim mo`e. Svaki plan zavisi od njegove uspe{ne implementacije i uspe{ne komunikacione mre`e. posebno regionalni i nacionalni uslovi. tesno je povezana sa finansijskim prognoziranjem i planskom funkcijom. tehnici prognoziranja i kompjuterskoj bazi informacionog sistema. Formalni finansijski planovi inkorporiraju jedan broj upravlja~kih implikacija ve} tokom samog procesa planiranja.

. ove razlike moraju da se evaluiraju i preduzmu korektivne akcije. a posebno. Iskustva su pokazala. Kako je ve} ranije navedeno. Tako menad`ment tim mo`e brzo evaluirati u kojoj meri banka kao celina i njeni pojedini delovi ostvaruju planske ciljeve i zadatke. skra}eno ROA) i defini{e se kao:16) 16) Prof.1.3. Kada se pojave zna~ajniji neskladi izme|u aktuelne i planirane finansijske pozicije. potrebno definisati i istra`iti merenje njene profitabilnosti. kako bi trebalo da izgledaju ciljevi banke? Ovo je od izuzetnog zna~aja i posebno kako uti~e metod prognoziranja na merenje aktualnih performansi banke. Slabost u komunikacionoj mre`i banke blokira}e ili iskriviti efikasnost i brzi protok informacija vitalnih za obe stvari: formulisanje plana i izvr{enje plana. Ako planiramo da ostvarimo opipljive koristi. jednako je va`no da se ostvari brz protok informacija koje se odnose na performanse. Ako se profitabilnost kao performansa rangira visoko ili na samom vrhu ciljeva banke.3. tj. da je proces planiranja jedan od najefektivnijih mehanizama le~enja nedostataka u komunikacionoj mre`i banke. dr Uro{ N. Podaci o menjanju finansijske pozicije banke i menjanje eksterne sredine. postavlja se pitanje kako bi ona trebalo da se meri? Kako treba menad`ment tim da se pona{a i kako da odlu~uje ako banka ostvaruje zadovoljavaju}i progres u pravcu ostvarivanja profitnog cilja. predstavlja probu efikasnosti kontrolnih procedura. Novi Sad. 2002. 328333. predstavljaju inpute u procesu planiranja. prvo. I to. Implementacija svakog finansijskog plana }e gotovo odmah po~eti da uti~e na generisanje performansi banke i zato generisanje novih podataka treba odmah da bude analizirano. Jedna od naj~e{}e kori{}enih mera profitabilnosti je prinos na ukupno prose~na anga`ovana sredstva. 8. ukupnu aktivu (Return on Assets.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 249 donosioca odluka do nosioca odgovornih za implementaciju odluka. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. bonitetom i portfolio rizicima banke. Feljton. ~ija su protiv-te`a njihovi tro{kovi. str. pa je. bilansima. Nakon {to se plan banke razvije. profitabilnost je najkriti~nija performansa banke. sa ovog aspekta. mo`da i promene u samom formalnom planu banke. Profitabilnost kao vrhunska performansna mera banke U svim fazama procesa planiranja i ostvarivanja ciljeva banke. jedan od najte`ih i najmanje obra|enih problema u bankarskoj literaturi jeste kako bi trebalo definisati i meriti ciljeve banke kao finansijske institucije. MERENJE KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. deficit u sistemu internih komunikacija mora da bude brzo identifikovan i iskorenjen. kvalitetom.

on mo`e da se koristi kao kompariranje jedne banke prema drugoj. Novi Sad. Po{to je to koeficijent. o~igledno najve}a slabost koeficijente ROA kao mere. To se ozna~ava kao ROE (Return on Equity) i izra~ava se na slede}i na~in:17) Neto prihod posle poreza ROE = -----------------------------------------Prose~an deoni~ki kapital gde je: ROE = stopa prinosa na deoni~ki kapital banke U ovom slu~aju.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 250 Neto prihod posle P ~ k ki gde je: ROA = stopa profitabilnosti na ukupno prose~na anga`ovana sredstva Ovaj racio profitabilnosti predstavlja indeks efektivnosti banke i menad`ment tima banke u kori{}enju svih resursa. nepodeljeni profit i rezerve. str. struktura njenog deoni~kog kapitala. Klju~na prednost ove mere profitabilnosti je. deoni~ki kapital uklju~uje deoni~ki kapital banke. kao kompariranje u bankarstvu kao delatnosti i tokom vremena. po{to je ROA racio pokazatelj ili koeficijent efektivnosti. poreza ROA = 17) Prof. dr Uro{ N. da je ona jednostavna u na~inu na koji banka finansira svoje poslovanje (tj. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Po{to su deoni~ari anga`ovali svoj novac u banku sa rizikom u nameri da ostvare zaradu po konkurentnoj stopi prinosa. Me|utim. ^ak {ta vi{e. koje je dru{tvo u~inilo raspolo`ivim za rad banke. klju~na mera profitabilnosti trabalo bi da bude zarada banke u odnosu na kontribuciju iznosa kapitala njegovim vlasnicima ili prinosom na deoni~ki kapital. vi{kove. 1999. depozita i nedepozitnih pozajmica). . Vi{i nivo ROE koeficijenta obi~no vodi i vi{oj ceni akcija banke na tr`i{tu. Feljton. jeste njen nedostatak da poka`e zaradu deoni~ara bnake (stepen povrata deoni~kog kapitala). ROE je mera profitabilnosti koja je naju`e povezana sa cenom akcija banke. 96-97. koje se odnose na kapital i dr`e za budu}e nepredvi|ene slu~ajeve. ROE mo`e lako da se upore|uje me|u bankama i tokom vremena.

koja proporcija aktive banke se finansira dugom (depozitima i nedepozitnim pozajmicama) kao suprotna deoni~kom kapitalu (sredstva ulo`ena od strane akcionara i zadr`ana zarada). menad`ment tim banke ne treba nikada da bude zadovoljan ~injenicom da samo zna koliko je banka profitabilna. moramo da znamo ne{to o komponentama svake mere profitabilnosti i koliko ove komponente me|usobno uti~u jedna na drugu tokom vremena. zove se i leverid`om. Naravno. mo`e se smatrati da ima osrednji ROE racio {to ukazuje na preterani oslonac na deoni~ki kapital u finansirnju aktive. To najbolje ilustruje slede}a jedna~ina: Prose~na ukupna aktiva ROA x -----------------------------------. Neto kamatna margina tako|e reflektuje: (1) slabljenje ekonomije ukazuju}i na slabljenje u periodu rasta kamatnih stopa i rasta ekonomije kada stope opadaju. 8. koristi se i nekoliko drugih mera profitabilnosti banke. inventar) koja ve} sama po sebi ne generi{e prihode za banku.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 251 Sasvim je o~igledno. Jedna od njih je i neto prihod posle poreza prema aktivi koja donosi zaradu (‘Net Income After Taxes to Earning Assets’) i naziva se indeksom prose~nog neto prinosa (‘yield’) zara|enog na svu kamatonosnu aktivu (tzv. (2) intenzitet konkurencije po{to ja~e konkurentsko tr`i{te tendira da redukuje kamatnu marginu. . Naravno. produktivnu aktivu). Racio leverid`a (‘leverage’) pokazuje. To je mera efikasnosti i efektivnosti sa kojom banka posreduje izme|u zajmoprimaca i depozitara i reflektuje uspeh politike cena banke. ve} predstavlja nu`ne uslove da bi banka poslovno funkcionisala. Druga {iroko prihva}ena mera profitabilnosti je neto kamatna margina (‘Net Interest Margin’) koja je rezultat merenja odnosa neto kamatnog prihoda prema ukupnoj aktivi ili samo aktivi koja donosi zaradu (produktivnoj aktivi). U planiranju i procesu ostvarivanja ciljeva. postoji potreba da se postavi slede}e pitanje: Za{to je banka postigla stopu prinosa koju je postigla? Da bi se dao odgovor na ovo pitanje. s vremena na vreme.3. opremu.2. da su koeficijenti ROA i ROE povezani jedan sa drugim. Ovaj racio kalkuli{e razliku (‘spread’) izme|u kamata i zara|enog dividendnog prihoda i njenih tro{kova pozajmljenih sredstava. to isklju~uje gotovinu i fiksnu aktivu (zgrade. Neto kamatna margina kao komponenta profitabilnosti U finansijskim analizama. Banka ~iji se koeficijent ROA visoko rangira.= ROE Prose~an deoni~ki kapital Koeficijent ili racio koji se dobije odnosom ukupne prose~ne aktive prema prose~nom deoni~kom kapitalu.

UMI Research Press. Na primer. Ovaj racio je poznat kao visoko opsetljiv u poslovnom ciklusu. Period padanja kamatnih stopa.Porezi na prihod/prose~na aktiva = Prihod pre specijalnih transakcija/prose~na aktiva + Dobici (gubici) od hartija/prose~na aktiva = Neto prihod/prose~na aktiva (ili ROA) Ova jedna~ina mo`e da pomogne menad`ment timu banke u ta~nom odre|ivanju razloga neadekvatnog ili opadaju}eg koeficijenta ROA. Polaze}i. Michigen. su`avaju}i tako prostor neto kamatne margine. 37. gubitaka na kreditima ili poreza.3.A. tako|e mo`e doprineti pro{irenju neto kamatne margine u zavisnosti od toga.Kamatni tro{kovi/prose~na aktiva = Neto kamatna margina/prose~na aktiva + Nekamatni prihod/prose~na aktiva . kako rapidno opadaju stope depozita. koju menad`ment tim treba da sagleda. opadanje koeficijenata profitabilnosti ROA mo`e da bude prouzrokovano padom nekamatnih prihoda. 1981. Giroux and Peter S. alternativno. University of Arisona. od koeficijenta ROA.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 252 Da bi ilustrovali ovaj aspekt. Me|utim. . rast nekamatnih tro{kova. ovi mogu zadr`ati tro{kove depozita na ni`em nivou i omogu}iti rast margine kao rasta kamatne stope. prvo. revision G. Komponente profitabilnosti kao performanse banke Ako promene u neto kamatnoj margini ne obja{njavaju za{to je ROA profitabilnost individualne banke opala ili porasla. Giroux 1970. ako efektivni legalni plafoni kamatnih stopa pokrivaju substancijalnu proporciju depozita banke.Rezervacija za kreditne gubitke/prose~na aktiva . str. Jedna od prvih stavki. treba da ra{~lanima dva naj{ire kori{}ena indikatora profitabilnosti .18) Ukupan kamatni prihod/prose~na aktiva . sugeri{u}i tako da bi menad`ment tim trebalo da obrati posebnu pa`nju na ove aspekte poslovanja u proteklom periodu. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application. U periodu rasta kamatnih stopa. mo`e tako|e da ima uticaja na opadanje. koja meri razliku (‘spread’) izme|u kamatnog prihoda na aktivu i kamatnih tro{kova na izvore sredstava banke. mo`emo iz toga sagledati slede}e jednostavne sekvence kalkulacije prinosa na aktivu individualne banke. jeste neto kamatna margina.3. tro{kovi depozita mogu br`e ekspandirati nego prose{na zarada (‘yield’) na kredite i hartije od vrednosti. 8. analiti~ar bi trebalo pa`ljivo da istra`i ostale komponente ROA. 18) Gary A.ROA i ROE na njihove glavne komponente.

mada je profit najva`niji pokazatelj za svaku bankarsku instituciju. prate promene tokom vremena preko takvih indikatora rizika kao {to su: racio aktive 19) Ibidem. Ove grupe ~esto. Druge mere korporativnih performansi poslovanja banke Performanse banke ne mogu da se mere samo profitom.4. nasuprot depozitima i drugim formama obaveza i dugova. Opadanje iskori{}enosti sredstava ~esto indicira nepovoljne promene u miksu sredstava ili prinosu na sredstva. Multiplikator kapitala reflektuje promene u proporciji sredstava banke koje dolaze od deonica i zadr`ane zarade. 8.3. to je obi~no jedan indikator problema kontrole tro{kova. . str. Vlasnici banke i depozitari su koncentrisani na uticaje rizika na njihova sredstva i na najve}u opasnost od bankrota. 38. ako profitna margina opada.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 253 Stopa povrata deoni~kog kapitala mo`e tako|e da bude pukotina u svojoj komponenti za analizu za{to je ovako merena profitabilnost banke opala ili porasla tokom datog vremenskog perioda.. Na primer. ROE model pokazuje da mo`e da bude prvi korak u pravcu pronala`enja re{enja problema zarade banke. Mada brinu o tome treba da brinu i regulatorne vlasti zadu`ene za osiguranje sredstava publike. Komponente profitabilnosti ROE su:19) ROE = Profitna margina x Iskori{}enost x Multiplikator posle poreza aktive kapitala gde je: Neto prihod posle poreza Profitna margina = ----------------------------------posle poreza Ukupan operativni prihod Ukupan operativni prihod Iskori{}enost aktive = -----------------------------------Ukupna prose~na aktiva Multiplikator kapitala Ukupna prose~na aktiva = ----------------------------------Prose~ni deoni~ki kapital Svaka od gornjih komponenti ukazuje na razli~ite aspekte poslovanja banke kao jedno od obja{njenja za{to je profit ostvaren takav kakav je. sa bliske distance. Pri fokusiranju pa`nje menad`ment tima na specifi~na podru~ja problema.

Po{to su krediti najva`nija aktiva banke. informati~koj opremi i kancelarijskim prostorom. u odnosu na ukupne kredite ili na godi{nji operativni prihod. Na primer. plate i op{ti tro{kovi prema ukupnim agregiranim operativnim tro{kovima. Miks ili kompozicija portfolio aktive i pasive banke uti~e na sve faze njenog poslovanja. Jaka proporcija . Od svih mera. Rezerve stvorene za kreditne gubitke u odnosu na ukupne kredite mogu da budu va`ne. Vi{i racio depozita po vi|enju u odnosu na oro~ene i {tedne depozite tipi~no sni`ava finansijske tro{kove rasta sredstava. Efikasnost je klju~ni faktor u bankarstvu kao {to je to i u ment tim `eli da naefektivnije koristi za to raspolo`ive. ali rezultira u ve}oj potrebi za kratkoro~nom likvidnosti. ali istovremeno i poslovni rizik i zahteva vi{e zaposlenih na svaku nov~anu jedinicu aktive.ljude. kako operativnih i op{tih tro{kova sa jednakom pa`njom na kamatu na depozite. nasuprot problemima u veoma va`nom kreditnom portfoliju. ali mo`e slabiti depozitorski amortizer sigurnosti i ‘privla~i’ regularna proveravanja. zaposleno{}u.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 254 prema deoni~kom kapitalu indiciraju}i proporciju aktive finansiranu sa deoni~kim kapitalom ili racio depozita prema deoni~kom kapitalu. To zahteva neposrednu kontrolu. Mnogi finansijski analiti~ari tesno dovode u vezu sa promenama u kreditnom portfoliju iznose obustavljenih lo{ih kredita. visoki racio prihoda od kredita i hartija od vrednosti prema ukupnim kreditima i investicionim plasmanima. u efikasnosti menad`ment tima malo ih je va`nije od kontrole tro{kova. po{to ove rezerve {tite depozitare i deoni~are. Rast bilo kojeg od ovih racija tendira ka koristi deoni~arima kao finansijski leverid`. tipi~no se ra~una da su oni vi{e nego polovina anga`ovanih svih resursa banke. Po{to donose oko dve tre}ine svih prihoda banke. mogu}e i ograni~ene resurse . Samtra se. kobna politika kreditiranja mo`e doneti banci velike te{ko}e. kredita kojima prete gubici. posebno kamata na pozajmljena sredstva. pokazuju}i komparativnu kontribuciju ban~inim sredstvima od depozitara kao klju~nih kreditora organizacije nasuprot deoni~arima. su sna`no ekspandirali u proteklim godinama i tako suzili operativnu marginu. ma{ine i prirodne resurse. visoka proporcija kredita u odnosu na ukupnu aktivu obi~no pove}ava zaradu. To tako|e zna~i. da su najprofitabilnije banke danas one koje ~vrsto dr`e uzde nad kontrolom rasta tro{kova. Rizik je tesno povezan i srodan sa kontrolom kvaliteta kredita banke. tako i nad tro{kovima radne snage i na jak marketing program da pribavi najmanje skupe depozite. Tro{kovi banke. Klju~ni indikatori efektivnosti kontrole tro{kova su koeficijenti kamate na depozite prema ukupnim kamatnosnim depozitima i ukupni operativni tro{kovi. Esencijalno je va`no dr`anje operativnih tro{kova na {to ni`em nivou u odnosu na prihode i izvr{avanju ve}e aktive i neto prihoda kao napora svakog zaposlenog.

Porezi su jedna od najve}ih stavki koje treba oduzeti od operativnog prihoda.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 255 aktive banke na pribavljanju hartija od vrednosti. mo`e banci obezbediti adekvatan amortizer likvidnosti. Savremene komercijalne banke se suo~avaju sa rastu}im izdacima za poreze na svim nivoima. Analiza korporativnih performansi banke Analiza korporativnih performansi banke je komparativno posmatranje pokazatelja o ostvarenim rezultatima banaka. ali }e rezultirati u manjoj zaradi. ve}u profitabilnost i ni`i op{ti rizik. gotovine i dr`avnih obveznica u odnosu na aktivu i depozite po vi|enju komparirane sa oro~enim i {tednim depozitima. ANALIZA KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. i • drugi klju~ni pokazatelji banaka (neto kamatni prihod.4. prihod od investicija oslobo|enih poreza prema ukupnim takvim investicijama i ukupno pla}eni porezi prema prihodu pre poreza. kao i o svim drugim korporativnim finansijskim performansama biti re~i i u narednim izlaganjima. 1) O ovim najva`nijim korporativnim performansama banke ve} je bilo re~i u ranijim izlaganjima. Kona~no. Banke ~iji je rast slabiji u depozitima i kreditima nego njihove konkurencije. Za komercijalne banke koje imaju kontrolu problema tro{kova. postoji jaka veza u rastu izme|u velikih i malih komercijalnih banaka. u savremenoj bankarskoj sredini je ponekad klju~ za ve}u efikasnost. Ovo su razlozi za{to i planeri i finansijski analiti~ari posmatraju takve portfolio miks indikatore kao {to su: racio ukupnih kredita. naro~ito obveznika sa niskom zaradom. nekamatni prihod. Banke koje su nau~ile da efikasno upravljaju svojim poreskim obavezama. gube deo svog tr`i{nog u~e{}a. imaju ve}e {anse za za{titu svoje neto zarade. Ponekad preokupacija za rastom {teti zaradi banke. Racionalno upravljanje porezima obi~no je povezano sa takvim indikatorima kao {to su: racio investiranja u razne forme i oblike oslobo|ene poreza prema ukupnoj aktivi. . O njima }e.1. otpis kredita itd). jak rast ukupne aktive iz godine u godinu. me|u kojima su najva`niji: 1) • prinos na aktivu (ROA). dok rapidno pove}avanje kredita i depozita ~esto vodi brzom rastu tro{kova zaposlenih i novih zgrada. • prinos na deoni~ki kapital (ROE). Me|utim. 8. rast je vi{e ne{to kao prirodni dar. Godi{nji rast novog deoni~kog kapitala je posebno va`an po{to on obezbe|uje bazu za dalju ekspanziju depozita i kredita u budu}em periodu. depozita i deoni~kog kapitala.4.

da se globalno uo~e i osvetle snage i slabosti banke. Johnson: Commercial Bank Management. uklju~uju:3) (1) komparaciju izve{taja od perioda do perioda. Analiti~ke tehnike su bogatije u internim nego u eksternim analizama. tako i u odnosu na prosek delatnosti. depozita. The Dryden Press. str. Svrha analize korporativnih performansi banke je u tome. koje koriste banke kao finansijske institucije.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 256 Generalno. po{to menad`ment tim banke poseduje informacije i podatke koji nisu dostupni javnosti. i svaku stavku bilansa prihoda prema ukupnom operativnom prihodu. koje razvijaju pun smisao odnosa izme|u pojedinih ra~una ili grupa ra~una. Procedure za generisanje bankarske operativne statistike uklju~uju razvoj komparativnih bilansnih razlika kao 2) Formiranje ‘peer’ grupe banaka je ranije obja{njeno. Grupisanje banaka se koristi kao metod za izvo|enje kvalitetnijeg pore|enja i analize performansi pojedina~ne banke u odnosu na druge iste ili sli~ne banke po odre|enim karakteristikama (veli~ine bilansa. broja zaposlenih itd. New York. Johnson and Richard D. odnosno pasivi. te da menad`ment tim mo`e preduzeti odgovaraju}e akcije u cilju osna`ivanja performansi u slabim podru~jima i da ih oja~a ili odr`i nivo kvaliteta performansi u sna`nim podru~jima poslovanja banke. depozitne baze. pasive i kapitala prema ukupnoj aktivi. Cilj analize korporativnih performansi je. (2) uobi~ajene izve{taje koji se odnose na svaku stavku aktive. . Evaluiranje korporativnih performansi uklju~uje analizu bazi~nih finansijskih izve{taja i konstrukciju racija. kredita. To je uglavnom zbog podataka. da se evaluira progres u pogledu ispunjavanja ciljeva i zadataka banke utvr|enih od strane menad`ment tima banke i da se kompariraju performanse banke sa srodnim i sli~nim bankama. tipa industrije koju primarno uslu`uju ili po nekim drugim kriterijima. 1985. 359. koji identifikuju klju~ne komponente performansi. Rangiranje uz pomo} ‘pravila palca’ ~esto se koristi za rangiranje banaka kao {to su komunalne. Vrste analiza korporativnih performansi banke Naj~e{}e analize performansi.4.). i (4) racio analize.2. regionalne ili monetarni finansijski centri. kako u odnosu na konkurenciju. (3) indeksirane finansijske izve{taje koji mere rast ili kontra akciju na klju~nim finansijskim ra~unima. 3) Frank P. analiza performansi rangira banke kao finansijske institucije u okviru pir (‘peer’)2) grupe ili grupa finansijskih institucija sli~ne veli~ine aktive. 8.

Limitiranje delokruga analize poma`e analiti~aru u odre|ivanju produ`enja i tipa dodatnih analiza potrebnih da objasne va`nost promena na ra~unu. Ova kompozicija ili miks merljivog odnosa izra`ava procentualnu distribuciju promena. trend ne mora da bude dovoljno va`an da garantuje pa`nju u budu}nosti. Ako je promena u kompoziciji `eljena. tada istra`ivanje trenda postaje va`no. Uobi~ajeni (standardni) izve{taj izra`ava individualne ra~une bilansa stanja kao procenat od ukupne aktive i individualne ra~une bilansa prihoda i rashoda kao procenat od ukupnog operativnog prihoda. analiza daje posmatra~u bli`e indikacije bitnih promena u okviru bilansa stanja i bilansa uspeha. Komparativni (uporedivi) izve{taji ilustruju apsolutne iznose promena na ra~unima. predmet su daljih detaljnijih analiza. redosled dospe}a i zarade.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 257 pripremu za uobi~ajene (standardne) bilanse i indeksa za pore|enja: priprema finansijskih racija. Svrha analize uobi~ajenog (standardnog) izve{taja je da suzi prostor za reviziju analiti~ara na klju~na podru~ja koja uti~u na profitabilnost banake izra`enu koeficijentima ROA i ROE. Analiti~ari kompariraju aktuelne rezultate izra`ene kao procente pove}anja ili smanjenja promena u odnosu na planirane ili o~ekivane rezultate. kao {to su dozvoljenost za gubitke na kreditima i kapitalu. tada treba ozna~iti doga|aje koji treba da dovedu do promena. ^ak i ako se promena kompozicije pojavi u materijalnom smislu. tada va`nih promena na ra~unu ne mora da bude. Indeksirani finansijski izve{taji identifikuju veli~inu i zna~aj promena porasta ili opadanja finansijskih veli~ina na individualnim ra~unima bilansa stanja i bilansa uspeha. Ova analiza slu`i da ta~no odredi klju~na podru~ja koja zahtevaju dodatne analize da objasne va`ne trendove. ako je promena u kompoziciji neo~ekivana ili nije u okviru ranga prihvatljivog za menad`ment tim banke. Dok uporedivi izve{taji indiciraju apsolutne iznose promena. Dodatne analize mogu uklju~iti racio analizu ili analizu specifi~nih transakcija koje prouzrokuju neo~ekivane rezultate. analizu promena na specifi~nim ra~unima. Ako nisu konfirmirane. . a indeksirani finansijski izve{taj formira horizontalnu analizu. ali ne prezentuje stepen i intenzitet va`nih promena. Kada ih posmatramo zajedno. promene u kompoziciji mogu objasniti stepen porasta i stepen smanjenja stanja na ra~unu. Me|utim. tada delokrug analize postaje ograni~en. od jednog do drugog perioda. Zbog toga va`ne promene u kompoziciji bi trebalo smatrati kao va`ne promene u trendu. Uobi~ajeni (standardni) izve{taj formira vertikalnu analizu. koji obja{njavaju izvesne rezultate banke. Ako promene u proporciji reprezentuju odstupanje od teku}eg i pro{log trenda. Ra~uni na kojima promene nisu ostvarene u skladu sa planom ili o~ekivanjima.

Da bi se analizirale korporativne profitne performanse. Feljton. posebno kada je u pitanju profitabilnost. Cilj upravljanja rizikom je da se optimizira rizik u o~ekivanoj realnosti (‘risk-reward tradeoff’). a koja zavisi od stope prinosa produktivne aktive. Tu vezu pokazuje napred navedena grafi~ka slika 8-6. dr Uro{ N. moraju se simultano posmatrati prinosi i rizici banke.4. ali istovremeno pove}ava i {anse budu}ih gubitaka. ako rizici postanu realnost. Preduzimanje rizika generi{e visoka o~ekivanja zarade putem raznih mehanizama. Analizom treba utvrditi uticaj raznih faktora na visinu i kvalitet op{tih performansi banke.3. O~igledno je. Op{te performanse Rizik Prinos (ROE) Prinos Kontrolisani interni faktori Poslovni miks Generisanje prihoda Uticaj kvaliteta kredita Leverid` (EM) (ROA) (volatilnost zarade) Nekontrolisani faktori okru`enja Kontrola tro{kova Slika 8-6: Uticaj rizika na performanse banke Merenje performansi banke je zbog toga logi~an slede}i korak u definisanju rizika. str. potrebno je da banka odnosno njen menad`ment tim: Prof. rizi~no preduzeta pona{anja mogu dovesti do generisanja gubitaka. ali mora se razumeti i kao relacija o~ekivane profitabilnosti. da se ulog vr{i u tom smislu. da budu}i neto rezultat bude pozitivan. bonitetom i portfolio rizicima banke. 117. Da bi se ostvarila zadovoljavaju}a stopa prinosa na ukupnu aktivu. Rizik korporativnih performansi banke U svetu bankarstva nagrada za preduzeti rizik je stalno prisutna. kvalitetom. 2002. bilansima. U ovom slu~aju postoji nagrada za preduzeti rizik.4) Na stopu profitabilnosti banke sa aspekta strukture aktive. Novi Sad. razvijanje kredita sa visokom marginom rizi~nim korisnicima pove}ava zaradu u kratkom roku. Na primer.godine. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. 4) . ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. najve}i uticaj ima stopa prinosa na produktivnu aktivu. Me|utim.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 258 8.

kapital.5) Funkcija primene navedenih sistema je da ‘pokriju’ periode izme|u redovnih periodi~nih kontrola banaka. obezbede procenu uslova poslovanja i efikasniju alokaciju kontrolisanih sredstava banke. omogu}uju}i tako da se smanji tro{ak 5) Sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija u SAD i to: FRS (Federal Reserve System). te banka na osnovu toga donosi sud o tome. Rejting sistemi performansi banaka Banke zbog svog zan~aja i funkcije. koje imaju za privredu. njegovi finansijski izve{taji i izve{taji nezavisnih kreditnih rejting agencija.4. kapacitet. NCUA (National Credit Union Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency) preduzele su odre|ena istra`ivanja za sa~injavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje slabosti u poslovanju banaka. odnosno obim kredita koji se mo`e odobriti jednom komitentu. To je zbog toga. Ovo su samo neke od ve}eg broja kontrolnih agencija banaka u SAD. moraju delovati u okviru jedinstvenog sistema zemlje po{to njihova poreme}ena funkcija mo`e imati nesagledive posledice po ~itavu nacionalnu ekonomiju. I tre}i vid za{tite banke od kreditnih rizika je koliki pojedina~ni kredit banka uop{te mo`e da odobri imaju}i u vidu svoj kreditni potencijal i deoni~ki kapital. da se vr{i diversifikacija kredita na grane i delatnosti. da se odluke o kreditu donose brzo i da te odluke kod svakog odobrenog kredita imaju pozitivan uticaj na profitabilnost banke. kolateral i tr`i{ni uslovi). FHLBB (Federal Home Loan Bank Board).KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 259 • • • profesionalno procenjuje kreditne rizike. Zato se kvalitetu poslovanja. 8. Zato je odobravanje kredita u fokusu upravljanje rizicima i usko povezano sa stopom profitabilnosti banke. Analiziraju se faktori kreditne sposobnosti zajmotra`ioca (karakter. i svojom efikasno{}u i efektivno{}u doprinosi ve}oj stopi profitabilnosti. poznaje na~ine na koje se minimiziraju gubici u kreditnom portfoliju. tj. Profesionalno procenjivanje kreditnih rizika vr{i se prilikom analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. {to je preduzimanje rizika nu`ni uslov budu}e profitabilnosti. performansama banaka mora posve}ivati odre|ena pa`nja. tj.4. {to je osnova za dono{enje kona~ne odluke o kreditu – da li ga banka odobrava ili ne odobrava. Efikasnost i efektivnost menad`ment tima banke podrazumeva. da bi se postigla ve}a stopa sigurnosti plasiranih sredstava. klijentu banke. FDIC (Federal Deposit Insurance Company). Drugi vid za{tite se odnosi na ukupnu veli~inu. ove odluke su po svojoj prirodi veoma rizi~ne. da li }e zamotra`ilac mo}i i hteti da vrati kredit. . Me|utim. Jedan od na~ina da se minimiziraju gubici u kreditnom portfoliju je.

. zarada (‘earnings’) i likvidnost (‘liquidity’). godine. 2002. radi se analiza u cilju odre|ivanja obima i veli~ine finansijskih problema i identifikacije njihovih mogu}ih uzroka.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 260 eventualnog ste~aja ili mo`da i spase banke koje bi eventualno mogle oti}i pod ste~aj. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 1990. Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. Feljton. a detaljnije o tome i o CAMEL rejtingu vidi: prof.000 osiguranih komercijalnih banaka i odre|en broj dr`avnih kontrolnih banka. str. bilansima. godine. tri federalne kontrolne agencije (FRS.7) U praksi su u upotrebi dva poznatija rejting sistema: (1) FED-ov8) rejting sistem za holding kompanije BOPEC i (2) CAMEL jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem za ispitivanje i procenu kvaliteta op{tih performansi banaka. (2) analiti~kih izve{taja (o performansama). MacMillan Publishing Company. godine. kvalitetom. Kada se banka jednom ozna~i kao slaba ili potencijalno slaba. 8) BOPEC je skra}enica po~etnih slova: ‘bank subsidiaries’. U 1987. Graddy and Austin H. koji bi se koristio za utvr|ivanje rejtinga holding banaka. Sinkey. Prentice-Hall Englewood Cliffs.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjuterskog pra}enja. Da bi zajedni~ki ostvarile svoju funkciju. Regional and Global. 9) Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od slede}ih pet re~i: kapital (‘capital’). str. FDIC i OCC). sredstva . 622. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. 1990.aktive (‘asset quality’). 7) Izve{taj se sa~injava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim problemima i njihovim uzrocima. Novi Sad. New Jersey. 1989. koji dozvoljavaju jednom analiti~aru ili kontroloru da izvr{i detaljnu finansijsku analizu finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i pra}enja problema identifikovanih kroz proces kompjuterskog pra}enja. performansama zarade (‘earning performance’) i likvidnosti (‘liquidity’). dr Uro{ N. ]ur~i}. koji bi se koristio u procesu nadzora. Englewood Cliffs. ovakvi izve{taji se rade kvartalno za cca 14. str. FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i sa~injavaju jedinstveni izve{taj o ban~inim performansama sa detaljnim informacijama i finansijskim racijima. Ina~e. Third Edition. ‘other non-bank subsidiaries’.aktiva (‘asset’) upravljanje (‘management’). New Jersey. kvalitet sredstava . Prentice-Hall.6) Procedura kompjuterskog pra}enja banaka ostvaruje se na slede}i na~in. 333-339. Joseph F. Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne agencije (FRS. ‘earning consolidated’. Ina~e. Graddy and Austin H.novembra 1979. Jr. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je zavr{io skladniji CAEL monitoring sistem. ‘capital adequacy – consolidated’. Vidi: Duane B. strana 623. da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su ‘pale’ (nisu pro{le) na odre|enim racio testovima. CAEL je bankarski rejting sistem baziran na ~etiri komponente: kapitalu (‘capital’). Me|utim. bonitetom i portfolio rizicima banke. pomenute agencije se nisu slo`ile oko jedinstvenog rejting sistema. Regional and Global. Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu kompjuterskog sistema posmatranja.9) 6) Duane B. parent company’. CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije za kontrolu banaka 21. 195. New York. Spencer: Managing Commercial Banks Community. niti su se slo`ile sa jedinstvenim rejting sistemom.

7. John Wiley & Sons. CAMEL rejting sistem banke se bazira na dva rejting elementa. Walker. Zenoff. Feljton. Illinois. New York. Dow Jones10) Prof. Feljton Novi Sad. kvalitet menad`ment tima. John Ex Rodgers: Creatong a New Name . dr Uro{ N. 1989. Harper & Row Publishers. celovit sud o finansijskoj snazi institucije se izra`ava preko jednog komponovanog rejtinga. Prof. Dr Arnold A. Edited by: David B. 2.Executive Insights and Solutions. Harper & Row Publishers. Edited by: William H. . Zenoff: The Marketing od a New Bank Image Westpac. Reading. Philip Kotler: Marketing management: Analysis. 2002. u knjizi: Customer-Focused Marketing of Financial Services. kvalitetom. po kome ispitiva~ mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke (solventnost. Prvi. 4. 1990. drugo izdanje. u knjizi: The Financial Services Handbook . Hanter & David B. bilansima. Janet N. 1984. Third Edition. New York. Planning and Control. 3. bonitetom i portfolio rizicima banke. 1980. komponovani rejting nije jedan prosti aritimeti~ki prosek ovih pet pojedina~nih komponenti. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Editors: Eileen M. Bank Administration Institute Rolling Meadows. 5. 1989. Massachussets. (2) procenjivanja va`nih me|usobnih odnosa izme|u komponenti i (3) analiziranja ja~ine snage i zan~aja klju~nih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih karakteristika.10) L I T E R A T U R A: 1. Gogel. Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. Drugi. AddisonWesley. New York. Kennedy: Corporate Cultures. Aleda V. Fourth Edition. Thomas I. Terrence E. Roth and Marjolijn van der Velde: Retail Banking Strategies – Opportunities for the 1990s. New Jersey. 1987. Edited by: David B. zaradu i likvidnost). ]ur~i}. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. 333-339. Prentice-Hall. Stanley M. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. Prema tome. dr Uro{ N. A Case Study. Friars and Robert N. ve} jedna nezavisno odre|ena mera op{tih performansi banke kao finansijske institucije. 6. str.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 261 FED-ov rejting sistem koristi komponentni pristup koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova i karakteristika rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije. Storrs and Charls E. Davis and Robert N. Gogel: Managing Reorganization During the Transition. 1997. Novi Sad. Deal and Allen A. Baughn. Zenoff. 8. kvalitet aktive.The New England. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. Englewood Cliffs. u knjizi: Customer-Focused Marketing of Financial Services.

Rolling Meadows. 1990. Novi Sad. New York. Jerry M. Edited by: Richard C. Jerry E.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.How to Improve Earnings in Any Bank. Chicago. 1989. Jr. Uro{ N. 1988. New York.Strategijsko upravljanje bankom. Jr. bilansom i portfolio rizicima banke. str. 2002.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 262 Irwin. Bank Administration Institute. Homewood. 1990. Second Edition. Bankers Publishing Compani. 11.. Second Edition. New York.Measuring and Managing the Value of Companies.Bank Administration Institute. Inc. Sinkey. Berry and Thomas W. 16. 1985. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. 12. Illinois.. 9. Dow Jones –Irwin. Austin. Leonard L. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Tom Copeland. 1988. Barrons Business Guides. New York. Eisenbeis. Brown Albert: High Performance Banking . Aspinwall & Robert A. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Joseph F. Scampini: Modern Banking . Pohlman: A Framework for Strategic Planning. McKinsey & Company. Donnelly. 10. Illinois.A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions. Illinois. 17. Homewood. 1985. Donald R. 14. 15. New York. John Wiley & Sons. James H. Joh Wiley &Sons. 1985. John Wiley & Sons. 375-397. ]uri}: Bankarski portfolio menad`ment . Thompson: Marketing Financial Services – A Strategic Vision. Feljton. Illinois. 13. 1991. MacMillan Publishing Company. Rosenberg: Dictionary of Banking Financial Services. Third Edition. . Douglas V. Hakala and Thomas J.

UPRAVLJANJE PORTFOLIO PERFORMANSAMA BANKE OKVIR DEVETE GLAVE: • Pojam i su{tina portfolio koncepta • Upravljanje performansama kreditnog portfolija banke • Upravljanje performansama investicionog portfolija banke • Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti banke .GLAVA 9.

Portfolio teorija u svom pristupu se oslanja na ~etiri bazi~ne faze:2) • • • • evaluaciju sigurnosti. 324. Third Edition.1. Pojam i su{tina portfolio teorije Izraz portfolio poti~e od italijanske re~i portafoglio. Esencijalno za portfolio teoriju su njene kvantifikacije odnosa izme|u rizika i prinosa i preduzimanja koje investitori moraju da kompenzuju za samopouzdanje. izraz portfolio se koristio u vezi sa ~uvanjem va`nih dr`avnih dokumenata. str. 1990. i merenje performansi. foglio. Odluku o alokaciji aktive determini{e kako aktiva treba da bude distribuirana me|u vrstama investicija kao {to su deonice ili obveznice. portare u zna~enju ~uvati. Sofistificirani pristup dono{enju investicionih odluka koji dozvoljava investitoru da klasifikuje. koja zna~i list knjige.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Ova re~ se sastoji od dve komponente latinskih re~i: prve. MacMillan Publishing Company. 1) . str. New York. Portfolio optimizacija je pomirivanje rizika i prinosa u selekciji hartija od vrednosti koje }e biti uklju~ene tako {to se odre|uje koji portfolio deonica nudi najbolji prinos uz dati dati nivo o~ekivanog rizika. nositi na sebi teret.1. U vreme Hri{}anskog Rimskog Carstva. 392. Merenje performansi je Joseph F.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 264 9. i druge. kori{}enje ovog izraza se {irilo na razna podru~ja drugih delatnosti i aktivnosti i danas se usko povezuje sa upravlja~kim konceptom. predvi|a i kontroli{e vrste i iznose o~ekivanih rizika i prinosa. Tokom vremena. odnosno preduzimanje na sebe rizika. Barron’s Business Guides.1. Sinkey. Tako|e se naziva i portfolio teorija upravljanja (‘portfolio mamagenet theory’) ili moderna portfolio teorija (‘modern portfolio theory’). 2) Thomas Fitch: Dictionary of Finance and Investment Terms. odluku o alokaciji aktive. New York. 1989. POJAM I SU[TINA PORTFOLIO KONCEPTA 9.1) Razvoj upravlja~kog koncepta na portfolio osnovi rezultirao je u portfolio teoriju. Jr. Portfolio teorija se odvojila od tradicionalne analize sigurnosti u pomeranju akcenta sa analiziranja karakteristika individualnih investicija ka determinisanju statisti~kih odnosa me|u individualne hartije od vrednosti koje obuhvata krajnji portfolio. Evaluacija sigurnosti opisuje svet aktive u terminima o~ekivanog prinosa i o~ekivanog rizika. pregled. portfolio optimizaciju.

ekvivalenti gotovine. robe. Portfolio menad`er mo`e da obavlja poslove za: udru`eni fond. {to se reprezentuje putem indeksa (kao {to je na primer. Portfolio menad`er je profesionalac odgovoran za portfolio hartija od vrednosti individualnog investitora ili institucionalnog investitora. starateljski fond. obveznice. uzimaju}i ga kao celinu. Me|utim. Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu Danas se u bankarstvu izraz portfolio koristi u jednom investicionom kontekstu – pre svega u konceptu ulaganja finansijskih sredstava u kreditne i plasmane u hartije od vrednosti. investicije u nekretnine. po{to one gube vrednost. Portfolio beta skor (‘beta score’) odnosi se na volatilnost jednog individualnog portfolija hartija od vrednosti. ^esto se naziva i menad`er novca (‘money manager’) ili specijalno. najvi{e se vezivao za portfolio hartija od vrednosti. plan u~e{}a u profitu. portfolio obuhvata kako hartije od vrednosti. ekvivalenta gotovine (visoko likvidne hartije) ili druge aktive od strane jednog individualnog investitora ili institucionalnog investitora. Beta 1 zna~i da deonica ima istu volatilnost kao i tr`i{te. menad`er ima fiducijarnu odgovornost da razborito. 9. odnosno kao portfolio finansijske aktive. Usko sa izrazom portfolio sre}emo i izraze kao {to su portfolio menad`er. Za proviziju koju prima. portfolio beta skor i portfolio osiguranje. tako i plasmane u razne vrste kredita.1. odnosno oprezno upravlja aktivom i bira da li deonice. Portfolio osiguranje odnosi se na aktivnosti portfolio menad`era kada koristi fju~er indeks deonica da za{titi portfolio od pada cena na tr`i{tu. Standard & Poor’s 500 Stock Index). menad`er prodaje fju~ers . nepokretnosti ili druga aktiva imaju najbolju priliku za profit za bilo koje vreme. banku. obveznice. portfolio koncept je isto tako {iroko prihva}en i u proizvodnim i u uslu`nim delatnostima i firmama. Portfolio kombinuje dr`anje vi{e od jedne deonice. mere}i ga sa BETA koeficijentima hartija od vrednosti koje ga ~ine. kada su u pitanju li~ne usluge – investicioni savetnik (‘investment counsel’). ipak. Umesto da prodaje aktuelne deonice. Svrha portfolija je redukovanje rizika putem diversifikacije. koji predstavljaju klasi~nu i jo{ uvek najva`niju formu bankarskih plasmana.2.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 265 pore|enje svake performanse deonice (rizika) u odnosnom tr`i{tu (sistematski rizik) i u odnosnoj industriji na koju se odnosi hartija od vrednosti (rezidualno). Kao {to }emo kasnije videti. Beta meri volatilnost jedne deonice u odnosu na tr`i{te kao celinu. osiguravaju}u kompaniju. pa je i kod nas ve} dugo vremena poznat pod izrazom portfelj hartija od vrednosti. Mada se danas ovaj izraz koristi gotovo za sve plasmane banke u cilju ostvarivanja profita.

9. najkra}e re~eno. . plasmani banke. Posebne okolnosti na tr`i{tu. Zna~ajan deo aktive ~ine neproduktivni plasmani banke kao {to su: gotovina uklju~iv i `iro ra~un banke. Plasmani sredstava: Produktivni:____70% • krediti • hartije Neproduktivni:_ 30% • gotovina • rezerve • fkiksna aktiva UKUPNO: 100% Izvori sredstava: Tu|i izvori:____92% • {tednja gra|ana • depoziti privrede • uzeti krediti Vlastiti izvori: • deoni~ki kapital______8% UKUPNO: 100% Slika 7-1: Struktura izvora i plasmana banke Kao {to pokazuje slika 7-1. banka pla}a kamatu za njihovo kori{}enje (pasivna kamata banke). Na prikupljena sredstva putem {tednje gra|ana. dakle predstavlja obavezu. Banka prikuplja privremeno slobodna sredstva gra|ana i privrede sa namerom da ta privremeno slobodna sredstva putem plasmana usmeri tamo gde postoji potreba za njihovim produktivnim kori{}enjem. Stavke gotovine i rezervi su uslov kontinuiteta finansijskog poslovanja banke. Ve}i deo produktivnih plasmana ~ine krediti. elimini{u ovu portfolio za{titu. To su produktivni plasmani na koje banka napla}uje kamatu od strane korisnika kredita (70%). koriste}i profit kao nadoknadu gubitaka u portfoliju deonica. Portfolio pristup bankarskom poslovanju Banka je profitno orijentisana finansijska institucija koja. dok fiksna aktiva predstavlja uslov osnivanja i rada banke kao institucije. Obavezna rezerva je stvar propisa. obavlja poslove prikupljkanja i plasiranja tu|ih sredstava u cilju zarade odnosno profita. Saldo gotovine i `iralnog novca predstavlja uslov blagajni~kog i bezgotovinskog poslovanja banke. dok je manji deo usmeren u hartije od vrednosti.3. To pokazuje slika 7-1. gotovo u celini.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 266 indeks. ako se pad nastavi. kao {to je ‘crni ponedeljak’. on ponovo kupuje fju~erse po ni`oj ceni. baziraju na izvorima na koje banka pla}a kamatu (92%). delom na njega uti~u propisi i tendira da bude optimiziran. obavezna rezerva i fiksna aktiva.1.

3) Tako.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 267 Komercijalna banka je specifi~na institucija koja posluje sa tu|im novcem. investira da bi naplatila kamatu za njihovo kori{}enje. 1990. Dakle. 468. . Osim toga. ~ije u~e{}e se kre}e i do 92%. kredita. depozitarima i poveriocima kredita. portfolio fiksne aktive itd. 3) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Na strani pasive. uzete kredite. depozita. str. na koja pla}a kamatu. portfolio poslova poverenja ili starateljstva (‘trust’ poslovi). New York. Na strani aktive. Dakle. da komercijalna banka koristi i do 92% tu|ih izvora na koje pla}a kamatu i da mora voditi ra~una o {to ve}em u~e{}u produktivne aktive u odnosu na neproduktivnu aktivu koja ne donsi prihode. na primer. po{to je plasman imovina banke kod korisnika kredita. pla}anju obaveza preduze}a. Plasmani – kreditni i u hartije od vrednosti – predstavljaju za banku poslovni rizik. banka putem svog mehanizma. investicioni portfolio ili portfolio hartija od vrednosti. To predstavlja rizik ispunjenja obaveza banke Na strani aktive. depozite privrede. banka ima rizik povrata (naplate) plasmana (kreditnih i plasmana u hartije od vrednosti) – koji u~estvuju i preko 70% kao produktivna aktiva u ukupnoj aktivi – i ostvarivanja zarade (naplate kamata i zarade na plasmanima u hartije od vrednosti).4. u aktivi bilansa banke imamo kreditni portfolio (svi kreditni plasmani). Preduze}e kupuje repromaterijal. banka vr{i i plasmane u hartije od vrednosti. Plasmani predstavljaju imovinu banke i ovaj posao predstavlja za banku i imovinski rizik. banka ima rizik ispunjenja obaveza prema komitentima i klijentima banke – {tedi{ama. Prema datoj slici 7-1 jasno se vidi. 9. portfolio ozna~ava klasifikaciju aktive od strane menad`ment tima na grupe srodnih aktivnosti. gde se nalaze izvori sredstava banke. prera|uje ga u gotove proizvode i njih kao svoju robu prodaje na tr`i{tu. Portfolio koncept alociranja resursa banke U savremenom bankarskom poslovanju. u ovom smislu postoji velika razlika izme|u. ona ih samo koristi pod odre|enim uslovima – pla}a odre|enu kamatu za kori{}enje tog novca. vra}anje o roku uzetih kredita. proizvodnog preduze}a i banke. To su obaveze banke i banka u svakom trenutku mora biti u stanju da odgovori tim obavezama – isplati {tednje. Banka ne kupuje svoje izvore – {tednju gra|ana. po{to banka tu|a sredstva. ta tu|a sredstva plasira putem kredita peduze}ima i gra|anima koji imaju potrebu za novcem na koji napla}uje kamatu. su{tina bankarskog poslovanja izra`ava se u dvostranom riziku banke. Na strani pasive banke. Barron’s Business Guides.1. {to predstavlja dodatnu zaradu banci na povremeno slobodna sredstva na `iro ra~unu banke. ta~no se zna kome pripada svaki dinar {tednje.

Kreditiranje kao poslovna aktivnost banke uklju~uje preduzeti rizik. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA KREDITNOG PORTFOLIJA 9. prema bli`oj nameni itd.). da se ti ciljevi ostvare. da svaki portfolio i subportfolio banke treba da ima jasno postavljene ciljeve i zadatke.). potro{a~ki krediti itd. menad`ment tim banke treba da sagleda sopstvene snage i slabosti i da proceni mogu}i stepen prihvatanja rizika. kao {to su: akcije.2. Performanse kreditne politike banke Klju~ne performanse kreditnog portfolija uklju~uju razmatranje dva faktora: procenu o~ekivanih rizika i procenu o~ekivanih prinosa. rizik vra}anja kredita i . I jedan i drugi faktor bitno uti~u na ostvarivanje performansi svakog portfolija banke. U vezi s tim. procenu kamatnog rizika i rizika vra}anja kredita.1. Njegova struktura je razli~ita i zavisi od politike ulaganja menad`ment tima banke u vrste hartija od vrednosti. Procena rizika kamatne stope posmatra (1) promene nivoa kamatnih stopa tokom o~ekivanog roka vra}anja kredita i (2) rizik raspolo`ivosti izvora sredstava za kontinuirano podmirivanje novih i postoje}ih kredita po kamatnim stopama koje }e osigurati kontinuiranu profitabilnost kredita. Politika cena mora da uzme u obzir tro{kove izvora sredstava. te da se identifikuje strategija za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Samo da se podsetimo: za ostvarivanje vrhunskih performansi banke od zna~aja su dva faktora: prvi. Procena rizika vra}anja kredita se re{ava analiziranjem kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. sagledaju budu}e mogu}nosti – {anse i opasnosti na tr`i{tu. kao {to su: komercijalni krediti (podeljeni prema roku dospe}a. obveznice i druge hartije od vrednosni. Pri tome treba naglasiti. primena strategijskog planiranja u poslovanju banke i drugi.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 268 U komercijalnim bankama najve}i portfolio je kreditni portfolio. krediti stanovni{tvu (kao {to su krediti za stambenu izgradnju. mogu}nost preduzimanja rizika u poslovnim poduhvatima. u kojem su krediti svrstani prema grupama korisnika kredita. Cena kredita mora da bude fleksibilna da osigura adekvatan prinos. Od toga }e i zavisiti nivo ostvarenih performansi svakog portfolija i subportfolija. 9.2. kako bi se njihovim ostvarivanjem moglo svakodnevno doprinositi postavljenim profitnim ciljevima. odnosno kretanje elemenata spoljnjeg okru`enja. kao i nivo ostvarenih profitnih performansi banke kao celine. Portfolio hartija od vrednosti je obi~no drugi po veli~ini portfolio u aktivi bilansa komercijalnih banaka. Ume{no strategijsko planiranje poma`e da se dinami~ki i kompleksno osvetle postoje}e pozicije.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

269

tro{kove povezane sa odobravanjem i procesiranjem kredita. Komercijalno kreditiranje uklju~uje mnogo vi{e varijabli povezanih sa rizikom i tro{kovima administriranja od individualnih kredita. Po{to su potro{a~ki i stambeni krediti, generalnio posmatrano, vi{e standardizovani i snose aproksimativno iste tro{kove za svaki kredit, kod komercijalnih kredita svaka od varijabli mora se razmatrati za svaki kredit posebno. Portfolio rizik je rizik, koji je predusredsre|en na pojedini portfolio, i koji }e dovesti do potencijalnih problema u vra}anju kredita u slu~aju da neki segmenti ekonomije ili specifi~na geografska lokacija do`ivi ekonomske te{ko}e. Minimizacija portfolio rizika vodi redovnoj likvidaciji kredita sa obnovom u novi ili kredit boljeg kvaliteta. U vezi sa tim, teoretski, banka mo`e na}i profitabilniji i manje rizi~niji kredit putem smanjenja kredita bez tra`enja dodatnih i skupljih sredstava u scenariju koji opada ili ne raste. Limitiranje portfolio rizika mo`e da uklju~i neke od slede}ih alternativa:13) • • • • •

utvr|ivanje limita veli~ine kredita prema tipu zajmotra`ioca, uvo|enje restrikciju kredita za neke delatnosti ili tipove zajmotra`ilaca da bi se izbegla neumerena koncentracija, uvo|enje ograni~enja kredita za specifi~na geografska podru~ja gde rizik vra}anja mo`e da bude ve}i od lokalnih te{ko}a ili te{ko}a zajmotra`ioca, kori{}enje kreditne participacije da bi se redukovala veli~ina i koncentracija zahteva zajmotra`ilaca prema banci, i uvo|enje kupovne participacije da pobudi diversifikaciju delatnosti i zajmotra`ilaca.

Da bi banka osigurala pridr`avanje navedenih alterantiva za limitiranje portfolio rizika, korisno je da ima kreditnu politiku u pisanom obliku. Pored toga, korisno je da banka testira svoju kreditnu politiku. Jedan od pristupa sugeri{e slede}e elemente i osnove merenja:14) • • • •

vrsta posla, tj. u~e{}e kredita u `eljenim (ili ne`eljenim) kategorijama, struktura kredita, odnosno rokovi, uslovi, instrumenti obezbe|enja pla}anja, u skladu sa namenom i ro~no{}u, broj izuzetaka, analiza kredita, tj. odre|ivanje rejtinga od strane nezavisne funkcije kreditne analize, broj rizi~nih plasmana ~ija se kategorija rizika promenila, zakonska dokumentacija, odnosno koliko je u skladu sa propisima i poslovnom politikom banke, broj izuzetaka,

13) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985, str. 133-134. 14) Ibidem, str. 175.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

270

uskla|enost sa politikom, tj. kreditni zahtevi, analiza du`nika, kompletirano i odobreno ili odbijeno u skladu sa politikom banke, broj izuzetaka.

Ova merenja mogu da budu odre|ena i izvedena od strane nezavisne funkcije analize kredita i kreditna politika se mo`e prema bodovima i rangirati, te tako izraziti performanse kreditne politike banke. 9.2.2. Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci Kreditni portfolio trebalo bi da se prati u ~estim intervalima po pitanju prose~nog rizika prema rejtingu odre|enom od strane kreditnih menad`era, u njihovom normalnom procesu rejtinga. Vi{im nivoima rizika trebalo bi dati neznatno ve}i ponder u cilju da se osigura postoje}a pozicija. Definicije kategorije rizika trebalo bi da po~inju sa teku}im regulatornim definicijama i tada ih pro{iriti zaklju~cima o kvalitetu na osnovu preciznije skale gradacije. Rejting ponderisanog prose~nog rizika za banku trebalo bi da bude u nadle`nosti grupe koja se bavi kreditnom politikom, a koja je istovremeno i odgovorna za nezavisni pregled (pra}enje) rejtinga izvr{enog od strane kreditnih referenata, kao i za pra}enje zahteva za promenama rejtinga. U kreditnom procesu, potrebno je po}i od slede}ih elemenata: • • • • • •

svaki elemenat kreditnog procesa mora biti identifikovan, mere moraju biti definisane, strategijski uticaji se moraju uzeti u obzir, elementi ove tri funkcije moraju biti koordinirani, kako bi se ostvarili svi ciljevi banke u oblasti upravljanja kreditnim rizikom, razli~iti ponderi moraju biti dodeljeni da odra`avaju prioritete u upravljanju rizicima u sferi kreditne aktivnosti, i svaki od tri elementa treba definisati u tabeli rezultata sa adekvatnim definicijama bodovnih kategorija.15)

Ocena performansi kreditnog menad`ment tima ili referenta, mo`e se izvr{iti preko slede}i elemenata: • • • • •
15)

obima - kao procenta ciljne veli~ine, procenta portfolija - po kategorijama, usluga - vremena posve}enom klijentu i `albi klijenta, cene - kao procenta ciljne cene zasnovane na riziku i tro{ku izvora, naplate - kao procenta od otpisanih kredita,
Ibidem, str. 176.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

271

profitabilnosti - kroz profitabilnost pojedina~nog izvr{ioca ili slu`be u komparaciji sa planiranim ciljem.

Ovo su elementi na koje mogu uticati kreditni menad`eri i kreditni referenti, {to mo`e detaljnije da osvetli kvalitet kreditnog procesa banke. 9.2.3. Merenje performansi kreditnog portfolija banke Polaze}i od stvarnog stanja u na{im bankama, kreditni portfolio predstavlja, ne samo klju~ni deo, ve} najve}i, dominantni deo aktive. Hartije od vrednosti u~estvuju simboli~no u aktivi, a po svojoj prirodi i siroma{tvu asortimana ne spadaju u rizi~ne plasmane banke. Imaju}i to u vidu, kvalitet plasmana banke mo`e se izraziti uglavnom preko dva pokazatelja: kvalitetom aktive i kvalitetom kreditnog portfolija.

Kvalitet aktive ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka susre}e u svom poslovanju. Volumen nenapla}enih plasmana, a posebno kredita, koji se nalazi u aktivi, mo`e imati za posledicu, ne samo smanjenu profitabilnost, ve} mo`e negativno da uti~e i na likvidnost, ali i da ugro`ava i solventnost banke. Kvalitet aktive meri se: u~e{}em kreditnih plasmana u ukupnoj aktivi i odnosom produktivne prema ukupnoj aktivi. Kvalitet kreditnog portfolia (ili kvalitet aktive) ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka suo~ava u svom poslovanju. Kvalitet kreditnog portfolija se izra`ava koeficijentom kao odnosom o~ekivanih potencijalnih gubitaka prema ukupnim kreditima. U na{im uslovima, ovaj koeficijent se kre}e u relaciji od 3,73 do 50,65 %, dok u SAD od 1,25 do 1,5 %. Osim ovih koeficijenata koji se koriste u banci za kreditni portfolio, finansijski raciji se koriste u kreditnoj analizi zajmotra`ioca i korisnika kredita i odnose se na : 16)

Likvidnost:
Meri sposobnosti korisnika kredita da generi{e gotovinu za izmirivanje kratkoro~nih obaveza: teku}i racio = teku}a sredstva/teku}e obaveze.

Upravlja~ka efikasnost:
Meri efikasnost sa kojom menad`ment tim koristi aktivu u generisanju prodaje i profita: prose~ni period naplate = prose~no napla}ena potra`ivanja/dnevnu prodaju, obrt zaliha = prodaja/prose~ne zalihe, obrt fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu ukupan obrt aktive = prodaja/ukupnu aktivu.
16)

Ibidem, str. 178.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

272

Leverid`:
Meri iznos duga ili finansijskog leverid`a firme i pokri}a pla}anja kamate na dug: dug prema aktivi = ukupan dug/ukupnu aktivu, dug prema deoni~kom kapitalu = dugoro~ni dug/neto vrednost deoni~kog kapitala.

Profitabilnost:
Meri profitabilnost firme prema njenoj aktivi ili prodaji: Prinos na obim prodaje = neto prihod/prodaju, prinos na aktivu = neto prihod/ukupna aktivaq, prinos na deoni~ki kapital = neto prihod/neto vrednost deoni~kog kapitala. Merenje performansi kreditnog portfolija mo`e obuhvatiti razli~ite elemente i polaziti od razli~itih osnova merenja. Tako, jedan od pristupa merenju performansi obuhvata slede}e elemente:17) • • • • • •

koncentraciju (zastupljenost), odnosno procenat sektorske raspore|enosati plasmana, dospe}e, odnosno procentualna zastupljnost plasmana prema razli~itim grupama dospe}a, kamatne stope, odnosno u~e{}e u ukupnom kreditnom portfoliju kredita odobrenih po fiksnoj ili promenjivoj kamatnoj stopi, kao i kredita po posebnim aran`manima, te prose~an prinos po kategorijama rizika, obezbe|enje, odnosno procentualni udeo kapitala izlo`en razli~itim tipovima obezbe|enja, namena, tj. procentualni udeo kapitala izlo`en razli~itim tipovima kredita, po namenama, trendovi i kretanja - u~e{}e kredita ~ija se klasifikacija po stepenu rizika pogor{ala u posmatranom periodu.

Elementi mogu biti izra`eni i u bodovima, kako bi se u odnosu na standard moglo izraziti odstupanje u pojedinom kreditima, koji ~ine osnovu izra`avanja ukupnih perfomansi kreditnog portfolija. 9.2.4. Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika Izlo`enost banke kreditnom riziku zahteva aktivnost menad`ment tima u tri me|uzavisne faze:18)

17) 18)

Ibidem, str. 184. Mark J. Flannery: A Portfolio View of Loan Selection and Pricing, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985, str.457.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

273

Prvo, menad`ment tim mora identifikovati sistemske rizike koji se smatraju
karakteristi~nim za kreditni portfolio. Za jednu banku, na primer, mo`e se smatrati veoma va`na regionalna recesija, dok drugu banku mo`e vi{e da brine efekat promene deviznog kursa na njene korisnike kredita. U ovom sagledavanju va`nu ulogu igraju statisti~ka i ekonomska analiza, ali ~esto puta i veliko bankarsko iskustvo. Bazi~na poenta se ogleda u tome, da eksplicitno ili implicitno, svaki kredit banke reprezentuje uverenje u budu}i kurs razvoja ekonomije. Sa eksplicitnim identifikovanjem relevantnih rizika i njihovih verovatno}a, banka }e biti u daleko boljoj poziciji da utvrdi svoju op{tu izlo`enost riziku i odgovaraju}u cenu rizika.

Drugo, mora da bude dizajniran i instaliran sistem izve{tavanja sa jednim
brojem odgovaraju}ih upravlja~kih kategorija kredita. Jedan optimalni sistem }e zahtevati substancionalnu preliminarnu analizu da odredi kako bi trebalo grupisati ili izvr{iti kategorizaciju iznosa kredita. Potencijalni korisnici mogli bi da budu sortirani u set kategorija koji pokrivaju glavninu reakcija na eksterne udare. Incijalno oblikovanje kategorija kredita obuhvata i mogu}e evaluiranje istorijskih iskustava o kreditu (kod jedne ili vi{e banaka) koriste}i statisti~ke tehnike i uvode}i pro{le odnose me|u vrste kredita. Adekvatnost postoje}ih kategorija kredita mora tako|e da bude periodi~no revidirana, po{to i banka revidira svoju procenu relevantnih kreditnih rizika.

Tre}e, menad`ment tim mora odrediti razli~ite premije rizika za tipove, odnosno vrste kredita za koje veruje da postoje razli~ite izlo`enosti riziku. Jednostavno, susretanje konkurencije sa svim vrstama i iznosima kredita i (implicitno ili eksplicitno) uzimanje u obzir (akceptiranje) procene rizika drugih banaka. Jedan vi{i nivo odre|ivanja cene kredita zahteva da banka projektuje mogu}i zna~aj udara, relevantnog za svaku kategoriju kredita, prevede ove udare na rang efekata na ukupan profit i utvrdi kreditne uslove koji }e generisati dovoljno visok o~ekivani profit da kompenzira nagove{tene rizike.
Banka mo`e da vr{i preventivnu i naknadnu relativizaciju kreditnog portfolio rizika. Preventivna relativizacija rizika kreditnog portfolia obuhvata:19) • • • • • •
19)

analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca, uzimanje kolaterala ili zaloge za ‘poja~anje’ kreditne sposobnosti, ugra|ivanje u ugovoru o kreditu odre|enih za{titnih klauzula, ugovaranje odre|enih vrsta kamatnih stopa (promenjivih), diversifikaciju kreditnog portfolija, distribuciju kreditnog portfolija, i

Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 548-549.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

274

planiranje sredstava za budu}e gubitke u kreditnom portfoliju.

Naknadna relativizacija rizika kreditnog portfolija obuhvata: • • • • • • diversifikaciju kreditnog portfolia, veli~inu pojedina~nog kredita, klasifikaciju kredita (klasifikovana aktiva), rezerve za pokri}e gubitaka kreditnog portfolija, adekvatnost kapitala banke, i utr`ivost zaloge.

Naravno, neke postupke relativizacije je te{ko razdvojiti, pa se oni pojavljuju u obe navedene grupe. 9.3. UPRAVLJANJE PORTFOLIJA 9.3.1. PERFORMANSAMA INVESTICIONOG

Pobolj{anje performansi investicionog portfolija banke

Upravljanje performansama investicionog portfolija banke je slo`ena upravlja~ka aktivnost. Pre nego {to detaljnije osvetlimo neke od strategija upravljanja performansama investicionog portfolija, da vidimo postoje li na~ini kojima se mogu popraviti postoje}e performanse. Naime, i ovde treba po}i od davno poznatog stava: postignutim nikad ne treba biti zadovoljan. Odnosno, smatra se da postoji sedam na~ina da se poprave performanse u portfolio menad`mentu, pri ~emu je potrebno:28) (1) utvrditi svoju meru – definisati i analizirati, {to je to {to se poku{ava da ‘tu~e’, odnosno da se ostvari, (2) upoznajti svoje limite i ograni~enja, (3) imati svoju filozofiju investiranja i u okviru nje po{tovati dva pravila: prvo, kupovati relativno rastu}e zarade i drugo, kupovati po prihvatljivom raciju cena-zarada, (4) razviti sopstvenu investicionu strategiju, (5) koncentrisati svoj portfolio na relativno manji broj kompanija, (6) biti fleksibilan, jer ni{ta nije izvesnije od promene, (7) pratiti kontinuirano, odnosno meriti performanse i biti performansno orijentisani menad`er.
Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 382-391.
28)

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

275

9.3.2.

Generisanje profita u investicionom portfoliju banke

Hartijama od vrednosti se trguje preko tri razli~ite tr`i{ne strukture poznate kao: brokersko trgovanje, dilersko trgovanje, i tr`i{no trgovanje. Za banke kao firme od zna~aja je drugi i tre}i vid, dok je prvi, odnosno brokersko trgovanje hartijama od vrednosti, karakteristi~no za poslovanje sa gra|anima. Da ka`emo i to, da je komercijalnim bankama u SAD prvo bilo zabranjeno, a kasnije dozvoljeno ograni~eno trgovanje deonicama. Dileri banaka generi{u profit trguju}i hartijama od vrednosti i porastom vrednosti zaliha kupljenih hartija od vrednosti. Njihovi profiti poti~u od trgovanja hartijama od vrednosti, odnosno od prodaje hartija od vrednosti po ve}oj ceni (ni`oj kamatnoj stopi) nego {to su kupili vrednosne papire. Odnos izme|u prodajne (‘asked’) i kupovne (‘bid’) cene u svakom momentu izra`ava razliku (‘spread’). Dileri dr`e zalihe hartija od vrednosti nazvane pozicija, kao {to i svaki trgovac `eli da dr`i zalihe robe na polici kad mu{terija do|e da je kupi. Njihova strategija zaliha je u osnovi ista kao i kod drugih trgovaca. Iznos i kompozicija zaliha vrednosnih papira, koje svaki diler dr`i, zavisi od: • • • •

predvi|enog obima prodaje u svakoj emisiji ili grupisanom dospe}u, tro{kova finansiranja, o~ekivanih promena kamatne stope, i oblika krive prinosa.29)

[to je ve}a predvi|ena prodaja u narednom periodu pojedinih ili svih hartija od vrednosti, ve}a }e biti zaliha pojedinih vrsta ili svih hartija od vrednosti. Me|utim, zalihe hartija od vrednosti zahtevaju i finansiranje. Finansiranje vr{e banke po kamatnim stopama koje su blizu onih na kredite banka – banci, ili na nivou dnevne eskontne stope. Razlika izme|u tr`i{nog prinosa hartija od vrednosti i tro{kova finansiranja pla}enih banci ili trgova~kog departmenta, odnosi se na neto tro{kove finansiranja (‘cost of carry’)30) ili jednostavno ‘carry’. Odluka o visini zaliha hartija od vrednosti zavisi i od pravca i veli~ine o~ekivanog kretanja kamatne stope. Kona~no, dileri koriste i strategiju nagiba krive prinosa hartija od vrednosti. Na osnovu navedenog, faktori koji uti~u da dileri dr`e ve}i obim i ukupnu sumu hartija od vrednosti zavisi od:
29) George G. Kaufman: The Securities Aktivities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 672. 30) Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 14.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

276

(1) ve}e o~ekivane prodaje, (2) ni`ih tro{kova finansiranja i pozitivnijih neto tro{kova finansiranja (‘carry’), (3) o~ekivanja ve}eg pada kamatne stope, i (4) pozitivnije nagnutosti krive prinosa.
Ovi faktori uti~u i na kompoziciju dospe}a zaliha hartija od vrednosti u portfoliju banke. Poslednja dva od navedenih faktora tendiraju da zahtevaju vi{e rizika nego prva dva. Ako se stope kre}u suprotno o~ekivanjima ili kriva prinosa postaje u nagibu manje pozitivna ili ~ak negativna, dileri mogu do`iveti gorko iskustvo gubitaka na svojim zalihama hartija od vrednosti. 9.3.3. Pasivna i agresivne menad`ment strategije portfolija

Najva`nija odluka koju menad`ment tim banke mora doneti je, da li }e koristiti aktivnu ili pasivnu menad`ment strategiju u investiranju u hartije od vrednosti. Pasivna meand`ment strategija zasniva se na tipu strategije ‘kupi i ~ekaj’ prema kojoj se hartijama od vrednosti u porfoliju ne trguje. Koriste}i pasivnu strategiju, transakcije, administrativni i personalni tro{kovi investicionog portfolija su minimalni. Aktivna menad`ment strategija uklju~uje u~estalo trgovanje hartijama od vrednosti sa ciljem maksimiziranja prinosa portfolija. Aktivna menad`ent strategija mo`e uklju~ti trgovanje radi:31) • • •

ostvarivanja pune prednosti o~ekivanog kretanja kamatnih stopa, preduzimanja akcija radi ostvarivanja profita od povremnih neuskla|enosti u cenama hartija od vrednosti, i kori{}enja sofisticiranih svoping tehnika.

Aktivna menad`ment strategija rezultira u ve}em broju transakcija i ve}em obimu administrativnih i personalnih tro{kova. Pove}anje o~ekivanih prinosa mora se balansirati nasuprot ovim pove}anim tro{kovima. I ne samo to. Po{to se portfolio mora restruktuirati da bi se prilagodio o~ekivanom kretanju kamatnih stopa, aktivna meand`ment strategija ~esto uklju~uje i pove}ani rizik. Smatra se, da tri faktora mogu uticati na izbor menad`ment strategije: stil, pristup tr`i{tima i kvalifikacije personala. Za efikasnost u aktivnom trgovanju, investicioni portfolio banke mora biti dovoljno velik. Male banke sa limitiranom veli~inom portfolija, verovatno, nisu u stanju da prevazi|u dodatne tro{kove povezane sa aktivnim trgovanjem. One tako|e, verovatno nemaju isti
31) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985, str. 283.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

277

stepen pristupnosti tr`i{tima obveznica kao i velikim monetarnim bankarskim centrima. Da bi odr`ale portfolio aktivnog trgovanja, banke moraju da zaposle specijalizovani personal. Male banke, sa limitiranim resursima, ne mogu efikasno da zaposle takav personal. Zbog toga se aktivna menad`ment strategija naj~e{}e mo`e sresti kod velikih banaka. Ni odluke u velikim bankama za aktivnu menad`ment strategiju investicionog porfolija se ne donose automatski. Menad`ment tim mora proceniti veli~inu dodatnog prinosa, a koji }e generisati aktivna strategija i koji mora biti najmanje dovoljan da pokrije dodatne tro{kove i eventualni dodatni rizik povezan sa modifikacijom dospe}a. Naime, u velikim bankama, a posebno u velikim multinacionalnim institucionalnim investitorima (‘institutional investors’), primenjuju se dve posebne aktivne strategije, poznate kao strategije bikova i strategije medeveda, koje koriste dve razli~ite situacije na tr`i{tu deonica.

Strategija bikova odnosi se na tr`i{ne situacije kada se o~ekuje rast cena akcija i
kada te velike firme ili banke, koje se zovu se bikovi (‘bulls’) kupuju akcije u nadi da }e njihova cena porasti u budu}nosti i da }e njihovom prodajom ostvariti zaradu. Skra}eno, strategija se izra`ava: kupi sad, prodaj kasnije. Druga je strategija medveda (‘bears’) i odnosi se na tr`i{nu situaciju kada se o~ekuje pad cena akcija. Velike firme ili banke, koje kao kupci o~ekuju pad cena akcija polaze od pretpostavke da }e cene i dalje padati. Strategija se u najkra}em mo`e izraziti: prodaj sada, kupi kasnije, pri ~emu }e se stvoriti mogu}nost kupovine ve}eg obima akcija (kada njihova cena bude ni`a). 9.3.4. Strategije dospe}a u investicionom portfoliju

Jedan od klju~nih elemenata u investicionom portfoliju je kompozicija dospe}a. Odluka o dospe}u mora da bude doneta bez obzira na to da li je prihva}ena aktivna ili pasivna menad`ment strategija. Kompozicija dospe}a portfolija uklju~uje presek hartija od vrednosti u skladu sa razli~itim godinama dospe}a. Odluka uklju~uje maksimalno dospe}e do kojeg roka je banka voljna da investira i distribuira sredstava preko izabranog maksimuma dospe}a. Kompozicija dospe}a uti~e na cenu i rizik reinvestiranja portfolija. Banka mo`e koristiti dve strategije u izboru kompozicije dospe}a. Obe strategije zahtevaju limitirani menad`met i to:32) • •

strategiju merdevina, i strategiju tegova.

32)

Ibidem, str. 284-285.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

278

Strategija merdevina je vrlo jednostavna za primenu. Banka mora specificirati
maksimalna dospe}a i kada ih specificira, investiciona sredstva distribuira jednako u segmente dospe}a do maksimalnog dospe}a. Po{to hartije od vrednosti imaju rok dospe}a, sredstva se koriste za kupovinu hartija pri maksimalnim dospe}em. To rezultira u portfoliju jednakim procentom sredstava u okviru maksimalno specificiranog dospe}a. To mo`emo ilustrovati tako, da se 10% od ukupnog investicionog portfolija investira u svaki segment hartija od vrednosti sa dospe}em od 1 do 10 godina. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju (sa rokom dospe}a od 1 godine) za pla}anje, ta sredstva se koriste za kupovinu hartija od vrednosti sa rokom dospe}a od 10 godina (slika 9-4). 10% od ukupnih portfolio sredstava

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Godine dospe}a
Slika 9-4: Struktura merdevina investicionog portfolija Tro{kovi transakcija su minimalni pri kori{}enju ove strategije. Cilj strategije merdevina je minimiziranje administrativnih tro{kova i istovremeno, ostvarivanje prose~ne zarade. Naime, po{to se investicioni portfolio distribuira ravnomerno tokom razli~itih dospe}a, strategija rezultira na nivou prose~ne stope prinosa. Strategija tegova je druga strtategija dospe}a koja se primenjuje u investicionom portfoliju banke. Ova strategija zahteva investiranje u kratkoro~ne i dugoro~ne hartije od vrednosti bez investiranja u srednjoro~ne hartije od vrednosti. Kada se portfolio prika`e po dospe}u, investiranje je koncentrisano u kratkoro~nom i dugoro~nom spektru dospe}a, ocrtavaju}i pri tome pojavu praznina, {to i opravdava naziv strategije. Investicioni portfolio na slici 9-5 je podeljen na dva dela, tj. sa 50% sredstava u kratkoro~ni i 50% sredstava u dugoro~ni deo hartija od vrednosti. Kratkoro~ni

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

279

deo je limitiran sa dospe}em do 5 godina sa 10% od ukupnog portfolija u svakoj godini u hartije od vrednosti od 1 do 5 godina dospe}a. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju, sredstva se investiraju u hartije sa rokom dospe}a 5 godina. Dugoro~ni deo od 5% od ukupnog portfolija je investiran u segment hartija sa rokom od 16 do 25 godina. Kada hartijama dospe rok od 15 godina, one se prodaju na sekundarnom tr`i{tu i investiraju se u hartije od vrednosti sa rokom dospe}a od 25 godina. Primer na slici 9-5 ilustruje takav slu~aj i ne zna~i primenu bilo kog optimalnog miksa.33)
50% na kratki rok 10 5 50% na dugi rok

% od ukupnih portfolio sredstava

1 10

2

3

4

5

16

17

25

Godine dospe}a

Slika 9-5: Kompozicija tegova investicionog portfolija Strategija tra`i prodaju dugoro~nih obveznica kada one dostignu srednjoro~ni rok dospe}a i investiranje u dugoro~ne obveznice na kraju segmenta dospe}a. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju za pla}anje, one se reinvestiraju na kraju dospe}a kratkoro~nog segmenta. Superiorni prinosi generisani primenom strategije tegova zavise od stepena ro~ne strukture kamatnih stopa tokom pojedina~nog perioda dr`anja. 9.4. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI 9.4.1. Pojam i su{tina vanbilansnih aktivnosti banke

Promene koje nastaju ne vezuju se direktno za sredstva i obaveze banke, te zbog toga i ne uzrokuju promene u bilansnoj strukturi banke. Dakle, su{tina ovih promena je, da se one de{avaju na tu|im sredstvima i obavezama, odnosno, da se one evidentiraju ‘ispod bilansne crte’ i da njihovi kona~ni rezultati mogu uticati na poslovni rezultat odnosno profit banke.
33)

Ibidem, str. 286.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

280

Vanbilansne aktivnosti se nazivaju i uslovljenim poslovnim operacijama banke. Poslovi se obave sada, napla}uju se prihodi, a u budu}nosti, dok je posao ‘`iv’, mo`e da do|e i do negativnih efekata za banku. Dakle, zato se vanbilansne aktivnosti i nazivaju uslovljenim, jer postoji rizik izvr{enja tih obaveza u budu}nosti i kada banka mo`e snositi negativne posledice. Rast vanbilansnih aktivnosti banaka je` posledica:16) • • smanjvanja ‘prostora’ za zaradu, odnosno smanjenja neto kamtne margine, ve}ih zahteva regulatornih agencija za pove}anje kapitala banaka.

Konkurencija me|u bankama na podru~ju kamatnih stopa dovodi do pove}anja pasivnih (pove}anje izvora) i do smanjenja aktivnih kamatnih stopa (pove}anje obima kredita), {to se manifestuje kao smanjenje neto kamatnog prihoda odnosno, neto kamatne margine. To zna~i, da banke moraju tra`iti mogu}nosti da nadoknade taj deo prihoda iz drugih izvora, da bi, pri svim ostalim istim uslovima, zadr`ali nivo ostvarenih korporativnih profitnih performansi. Nadoknadu ‘izgubljenih’ neto kamatnih prihoda banka mo`e ostvariti na vi{e na~ina. Prvi je, da pove}a obim poslovanja, {to se neminovno dobija kao posledica gornje aktivnosti kroz pove}anje obima izvora i pove}anje obima kredita. Me|utim, po pravilu, samo to nije dovoljno da nadoknadi negativni efekat smanjenja neto kamatnog prihoda. Drugi va`an na~in neutralisanja negativnog efekta na profit je pove}anje nekamatnih prihoda, gde su vanbilansne aktivnosti jedan od bitnih izvora. Ovakvi uslovi poslovanja – potreba za ve}im prihodima s jedne, i zahtevi regulatorskih agencija za ve}im kapitalom, s druge strane, ~esto iziskuju da se banke uklju~uju u sve slo`enije operacije svojih komitenata i klijenata, pri ~emu se pove}ava broj limitiraju}ih faktora krajnjih ishoda takvih poslovnih aran`mana (kreditni rizik, rizik kamatne stope, valutni rizik). 9.4.2. Obim i struktura vanbilansnih aktivnosti banke

Posledica takvog poslovanja je brz rast vanbilansnog poslovanja, koji je ~esto ve}i od obima bilansnog poslovanja banaka. U stvari, radi se o poslovnim aran`manima u koje je banka uklju~ena na razli~ite na~ine, a koji ne uti~u na
16) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvlaitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 594.

ovi poslovi predstavljaju veliki izazov za svaku banku. Na ovaj na~in se ‘pobolj{avaju’ korporativne profitne performanse banke. U okiru vanbilansnih aktivnosti. ve} mo`e da ima i druge. 17) Ibidem. Ovi poslovi su atraktivni zato {to banka pri tome ne anga`uje gotovo nikakva sredstva. tako i drugim posledicama (nelikvidnost. da se ostvare {to ve}i nekamatni prihodi i tako doprinese korporativnim performansama banke. rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti Ciljne performanse vanbilansnih aktivnosti odnose se na generisanje nekamatnih prihoda od vanbilansnih aktivnosti kao {to su: prihodi od provizije za izdate garancije. finansijske garancije (kreditne garancije. kamatni fju~ersi). tradicionalne menice i trgova~ke aktivnosti (akreditivi. prodata aktiva sa pravom na regres. 2.3. trajnije posledice po bilansnu ravnote`u (naru{avanje leverid`a). nesolventnost). koje }e joj doneti visoke nekamatne prihode. a prihodi mogu biti zna~ajni. prihodi od otvorenih akreditiva itd. revolving garancije i robne menice). neopozivi i ‘standby’ akreditivi. banka mo`e zna~ajno popraviti svoju ukupnu konkurentsku poziciju i ostvariti zadovoljavaju}e profitne performanse. po{to nekamatni prihodi u uslovima o{tro izra`ene konkurencije u visini kamatnih stopa mogu ‘smanjiti’ kamatne prihode i tako smanjiti korporativne profitne performanse banke. Poslovanje velikih banaka u savremenim uslovima pokazuje. Zbog toga. str. Me|utim. Zahvaljuju}i prihodnom doprinosu korporativnim performansama od vanbilansnih aktivnosti. Kvalitet. da one pridaju veliki zna~aj vanbilansnom poslovanju upravo iz razloga pove}anja nekamatnih prihoda. Cilj je. ali imaju ve}i ili manji uticaj na prihode i profit banke. Osnovne vrste vanbilansnih aktivnosti mo`emo svrstati u tri grupe:17) 1. investicione aktivnosti (terminske devizne transakcije. kamatni svopovi. ne samo da banka mo`e da ‘izgubi’ ciljni prihod ili njegov deo. banke obavljaju razli~ite vrste bankarskih aktivnosti.4. {to }e uticati na smanjenje korporativnih profitnih performansi banke. ovi poslovi mogu imati i negativne posledice po poslovanje banke. cilj banke je da u|e u one poslove vanbilansnih aktivnosti. valutni svopovi i izbori. 3. akceptirane menice i indosamenti).UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 281 strukturu aktive i pasive bilansa banke. Dakle. ako stvari krenu lo{e. 595. koje se mogu manifestovati kako gubicima. Dakle. 9. .

pa ~ak i do gubitka reputacije. Ogleda se u neizvr{enju garantovanih obaveza od strane komitenta banke. {to tako|e mo`e dovesti do smanjenja ciljnih nekamatnih prihoda. gubitka finansijskih sredstava. Za konverziju rizika stavki vanbilansnih operacija mogu}a su dva metoda merenja rizika po ugovorima o kamatnim stopama i deviznim kursevima: (1) . propust naplate dospelih iznosa. Radi za{tite nivoa solventnosti banke. da je poslovno iskustvo u proceni i merenju rizika vanbilansnih aktivnosti dosta skromno. neizvr{enja operacije. u kreditni portfolio banke. da vanbilansne aktivnosti naj~e{}e kreirarju dve vrste portfolio rizika i to: kreditni rizik i rizik isporuke. da banka putem kredita suspstitui{e. odnosno izvr{ava u celini obavezu umesto komitenta. Faktori konverzije vanbilansnih operacija su razli~iti za pojedine vrste vanbilansnih aktivnosti i zasnivaju se na verovatno}i gubitaka na tim poslovima. Posledice za banku mogu biti mnogobrojne: od nemogu}nosti izvr{enja. Konverzija portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti Postojanje stvarnih rizika u obavljanju vanbilansnih aktivnosti zahteva njihovu valorizaciju i konvertovanje u kreditne rizike i ‘uklju~ivanje’ u ukupne rizike u bilansu banke. Ovi rizici se manifestuju kako u okviru vanbilansnih aktivnosti. vanbilansne aktivnosti mogu ‘kreirati’ i rizik kamatne stope. ne samo kod na{ih. tako i u bilansnim transakcijama.4.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 282 Smatra se. Kre}u se u rasponu od 0% do 100% {to zavisi od vrste vanbilansne operacije. To zna~i. Kreditini rizik se smatra naj~e{}om formom portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti. ve} i kod inostranih banaka. pri ~emu nastaje prinudna forma kredita.4. 9. odnosno. Ote`avaju}a okolnost le`i u ~injenici. propust evidentiranja operacije. Tada se vanbilansno evidentirana garancija za pla}anje ‘pretvara’ u prinudni kredit i ‘seli’ u bilans banke. tj. To su slede}e vrste rizika isporuke: prevara. odnosno po{tivanja minimalnog standarda kapitala od 8%. Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija se zasnivaju na istim ili sli~nim koeficijentima bilansnih operacija i svode se na koeficijente kreditnog rizika. valutni rizik. izvr{enje operacije sa pogre{nim komitentom. gre{ke u kompjuterskom sistemu. potrebno je uzeti u obzir sve vanbilansne aktivnosti i nivo rizi~nosti pojedinih vanbilansnih operacija. Rizik isporuke u ve}ini slu~ajeva se doga|a u podru~ju rizika operativne efikasnosti. Pored navedena dva portfolio rizika. rizik deviznog kursa. Time se dobija realnija slika rizi~ne aktive banke.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 283 valorizovanje prema tr`i{tu ili teku}a izlo`enost i (2) valorizovanje po osnovu originalne izlo`enosti svakog ugovora. februar 1989. godine. str.0 % Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija banke dati su u slede}em pregledu 7-2. 9.5 % 1. New York. Jugoslavensko bankarstvo br. MacMillan Puublishing Company. 1989. 4. 19) 18) . ako ve} nije uklju~ena u bilans. Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim kreditnim supstitucijama (na primer: ‘standby’ akreditivi). 50.0 % (2%+3%) 3. Sli~ne opise faktora konverzije naveli su: Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti.18) Faktori konverzije i ‘dodaci’ po metodu teku}e izlo`enosti smatraju se privremenim i mogu biti izmenjeni kao rezultat kretanja kamatnih stopa i kurseva u uslovima nestabilnosti. Na osnovu kori{}enja metode originalne izlo`enosti svakog ugovora. 2. 3.19) Pregled 7-2: Kreditni konverzioni faktori vanbilansnih aktivnosti POSLOVNA AKTIVNOST BANKE I KONVERZIONI FAKTORI a) Konverzioni faktor 100 procenata 1. Sinkey. Beograd. Beograd. godine.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Jugoslavensko bankarstvo br. b) Konverzioni faktor 50 procenata European Banker od 20. Udru`enje banaka Jugoslavije.0 % Ugovori o deviznim kursevima 2. 19-21. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini i prodaji aktive sa regresom.0 % 5. Third Edition. str. i Dragi{a Vukovi}: Komitet za bankarske propise i kontrolu Me|unarodna saglasnost o obimu kapitala i standardima za kapital. Joseph F. Direktne supstitucije kredita (op{te garancije zadu`enosti uklju~uju}i ‘standby’ akreditive za servisiranje kredita kao finansijske garancije za kredite i hartije). ugovorne obaveze) za kupovinu aktive uklju~uju}i i finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (‘drawdown’). 1990.0 % 1. str.2. februara 1990. Terminski ugovori (tj. godine. godine. 638. Jr. do ekvivalentnog kreditnog iznosa banka dolazi primenom jednog od slede}a dva niza konverzionih faktora na pretpostavljene iznose glavnice svakog instrumenta prema prirodi instrumenta i njegovoj ro~nosti (pregled 7-1): Pregled 7-1: Konverzioni faktori Ro~nost Do jedne godine Jedna godina do dve godine Za svaku godinu preko toga Ugovori o kamatnim stopama 0.

Porobus Publishing Company. Komercijalni akreditivi d) Konverzioni faktor 0 procenata 1. One of Series of Hands On Workshops Dedicated to the Serious Investor. 1989. 6. Sharpe: Analiza obveznica. New York. 10. Chicago. Dessa Fabozzi: Survey of Bonds and MortgageBacked Securities. Uro{ N. varanti i ‘standby’ akreditivi za parcijalne transakcije). Novi Sad. Regional and Global. 1990. Illinois. Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF-‘revolving underwriting facilities’) i mehanizmi garantovanja kratkoro~nih obaveza preko emisije kratkoro~nih hartija od vrednosti (NIF-‘note issuance facilities’). Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money & Markets. 2.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 284 1. Illinois. Ekonomika. Frank J. 1991. Access Press Publication. 1995. New Jersey. Alan Siegel & Kenneth M. Beograd. Fabozzi. 5.Strategijsko upravljanje bankom. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment . Illinois. Spencer: Manging Commercial Banks Community. Joseph F. L I T E R A T U R A: 1. 1990. Transakcije povezane sa neizvesno{}u (garancije za u~e{}e na licitacijama. 2. Nekori{}ene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospe}a preko jedne godine uklju~uju}i garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije. 1990. 4. Analysisi and Strategies. Jr. Editor: Frank J. Chicago. Nau~na knjiga. 3. Probus Publishing Company. bilansom i portfolio rizicima banke. 1989.State-of-theArt Research. koje imaju orginalno dospe}e od jedne godine ili manje i koje su bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme. u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of- . 11/91 9. c) Konverzioni faktor 20 procenata 1. Englewood Cliffs. MacMillan Publishing Company. Richard Saul Wurman. Feljton. David Sutton: Understanding the Stock Market SelfTeaching Seminars. Prentice-Hall. Fabozzi and T. Nekori{}ene finansijske obaveze. Probus Publishing Company. 7. Gordon J. Chicago. za dobro izvr{enje posla. Sinkey. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo.: Commercial Bank Financial Management in the Service Industry. Portfolio and Investment Management . 1989. Alexander i William F. Graddy and Austin H. New York. Duane B. Beograd. 8. Dr Albert Mahrabian: Your Inner Path to Investment Success Insights into the Psychology of Investing. 3.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

285

the-Art Research, Analysis and Strategies, Probus Publishing Companies, Chicago, Illinois, 1989. 11. George G. Kaufman: The Securities Activities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. 12. David I. Hoffland: A Model Bank Investment Policy, Financial Analysts Journal, Maj-June 1978. 13. Frank J. Fabozzi: Introduction, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. 14. The FDIC’s Manual of Examination Policies, Section H, revised, December 1, 1962. 15. Robert D. Arnott and Roger G. Clarke: Active Asset Allocation, u knjizi: Portfolio & Investment Management State of the Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. 16. John Ward Logan: Managing the Investments Portfolio of the Bank, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. 17. Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. 18. Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985.

DEO ^ETVRTI UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE S a d r ` a j ~ e t v r t o g d e l a: • Upravljanje bonitetom poslovnih banaka • Principi upravljanja rizikom poslovne banke • Proces upravljanja rizikom poslovne banke

1

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

287

Napomene uz sadr`aj ~etvrtog dela knjige
Upravljanje rizikom svake banke u tr`i{nim uslovima je slo`en proces. Od kvaliteta celokupnog pristupa upravljanju bankom, podrazumevaju}i tu i faktore eksterne sredine, zavisi poverenje javnosti u bankarski sistem, pa delom i bonitet pojedine banke. ‘Zdravlje’ banke umnogome zavisi od toga koliko menad`ment tim banke uva`ava principe upravljanja rizikom banke i u kojoj meri je izgradio sopstvene metode i tehnike koje primenjuje u procesu upravljanja rizikom banke. ^etvrti deo knjige sadr`i upravo tu materiju svrstanu u tri glave:
• • •

upravljanje bonitetom poslovnih banaka, principi upravljanja rizikom poslovne banke, i proces upravljanja rizikom poslovne banke..

U jednom tr`i{nom ambijentu, gde se znaju ‘pravila igre’, banke se same bore za poverenje javnosti odnosno svoj bonitet. Ne mo`e biti poverenja javnosti u banke ako se javno ne zna kolika je neto vrednost banke, kakva je stabilnost njene zarade i kakav je kvalitet njenih informacija. Klju~ne performanse banaka moraju biti pouzdane i javno objavljene. Kao i u svim razvijenim tr`i{nim privredama, neko u ime dru{tva mora vr{iti nadzor nad bankama odnosno vr{iti superviziju i monitoring. Naravno, banke ne treba ekonomski sputavati, ali treba izgraditi efikasne mehanizme monitoringa teku}eg poslovanja. Poslovanje banke u tr`i{nim uslovima podrazumeva upravljanje rizikom.. To se ostvaruje pridr`avanjem osnovnih principa upravljanja poslovanjem banke i to: solvenmtnosti ili adekvatnosti kapitala, likvidnosti, ekonomi~nosti i profitabilnosti. Odr`avanje adekvatnosti kapitala zahteva od menad`ment tima banke kako odgovaraju}u visinu kapitala prema mogu}im kreditnim gubicima i depozitima tako i prema me|unarodnim standardima kapitala. Odr`avanje likvidne pozicije banke je neophodno svakodnevno, dok je profitabilnost banke va`na na du`i rok.
Rizik poslovanja banke u raznim formama predstavlja ne{to {to je imanentno svakodnevnim poslovima. Zato je potrebno da banke imaju spremne odgovore na pojedine rizi~ne situacije po principu ‘{ta ako se desi’. Dakle, proces upravljanja rizikom banke podrazumeva razra|enu metodologiju i postupke koji za svaku vrstu rizika obuhvataju: identifikaciju, procenu, kontrolu, finansiranje i administriranje. Najve}i problem je u identifikaciji i proceni eventualnih rizika, mada ni ostale faze nisu lako izvodljive. Svrha ovog posla je da banka pripremi odgovore na eventualna nepovoljna poslovna iznane|enja.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

288

Poverenje se sti~e godinama, a gubi za tren!

GLAVA 10. UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

OKVIR DESETE GLAVE:
• Za{tita i regulisanje bankarskog sistema • Neophodnost ocene boniteta poslovnih

banaka • Merenje kvaliteta performansi poslovnih banaka • Sistemi ranog otkrivanja slabosti poslovanja banaka

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

289

10.1. ZA[TITA I REGULISANJE BANKARSKOG SISTEMA 10.1.1. Potreba za{tite bankarskog sistema zemlje Jo{ odavno je poznata istina da je bankarsko poslovanje od velikog zan~aja za ukupni `ivot zemlje. O tome se u SAD pisalo jo{ pre vi{e od dva veka. Thomas Paine 1) pisao je o tome: “^itava zajednica ima koristi od poslovanja banaka. One olak{avaju privredni `ivot zemlje. One ubrzavaju kupovinu i pla}anje robe u zemlji. Od toga koristi ima dru{tvo, pa je otuda du`nost i obaveza dr`ave da za{titi banke.” Banke moraju da imaju za{titu dru{tva putem ~vrste regulative po{to su one finansijske institucije od javnog poverenja. Posebno je pitanje {ta ta regulativa treba da sadr`i i do kog stepena treba da reguli{e poslovanje banaka odnosno do kog stepena treba da se monetarne vlasti “me{aju” u poslovanje banaka. Isto tako ne manje zan~ajno je i po{tovanje minimuma finansijske discipline, koja je pretpostavka nu`ne kontrole poslovanja banaka. Mo`e se nazreti da iz ovoga proizilazi niz dilema koje nisu definitivno razre{ene od kada je i banaka. To se pre svega odnosi na pitanje da li banke treba da budu privilegovane i ko o tome treba da odlu~uje. I druga pitanja preko dva veka ~ekaju odgovore i, po{to su jo{ uvek sporna, prepu{tena su proveri vremena da se na|u najbolja re{enja. Tako, jo{ nije sasvim jasno {ta se smatra bankom iako ima bezbroj poku{aja definisanja banke, koje proizvode i usluge banka ‘proizvodi’, gde i u kojoj formi banka treba da dobije dozvolu za svoje poslovanje, itd. Naravno, u celom tom kompleksu posebno pitanje je osiguranja depozita. Na{e iskustvo u ovom pogledu mo`e biti pou~no, kako za na{u praksu tako i za bankarsku teoriju, u smislu pouke kako ne treba raditi ili kako ne bi trebalo postupati u pravnoj regulativi bankarskog poslovanja i jo{ vi{e u njenom sprovo|enju u praksi. Dovoljno je samo da se podsetimo na ‘propalu’ deviznu {tednju gra|ana biv{e SFRJ, ~ime je “sistemski i potpuno” zadao sna`an udarac poverenju stanovni{tva u na{e poslovno bankarstvo, od koga se jo{ ni sada nije oporavilo, a te{ko je prognozirati i kada }e. Sada va`e}i zakonski propis se nastoji ispo{tovati (isplata po 150 DEM u 2000-toj godini tek je izmirena u decembru, a redovno te~e isplata ~etiri puta po 110 DEM u 2001.godini). Tek {to su na{i gra|ani postali svesni gubitka stare devizne {tednje, skoro istovremeno se pojavljuje “viskoprofitabilna” mogu}nost dinarske i devizne {tednje kod novoformiranih privatnih i me{ovitih “banaka”, prvo
1) Vidi: B.Hamond: Banks and Politics in America, Princeton University Press, Priceton, New Jersey, 1957. godine, str. 60.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

290

“Jugoskandikbanke”, a potom “Dafimentbanke”, “Inosbanke” i jo{ mnogo manjih {tedionica, menja~nica, agencija itd. Ako se period propasti stare devizne {tednje mo`e ozna~iti kao “prva velika prevara” gra|ana biv{e SFRJ od strane dr`ave, onda se pojava i propast devizne (i dinarske) {tednje kod privatnih banaka mo`e nazvati “drugom velikom prevarom” gra|ana SRJ. Tako je jedan ogroman broj gra|ana bio dva puta prevaren u relativno kratkom vremenu od dve godine. 10.1.2. Ciljevi regulisanja bankarskog sistema Tradicionalno je shvatanje da banka treba da zadovolji tri svrhe ili cilja svog osnivanja i postojanja: (1) sigurnost, (2) stabilnost i (3) strukturu. Ova tri cilja banke odnose se na: (a) za{titu depozitara i sredstava osiguranih depozita, (b) za{titu ekonomije od nestabilnosti odnosno promenljivosti finansijskog sistema i (c) za{titu komitenata i klijenata od monopolske snage banke. 2) Da bi se shvatila su{tina ova tri cilja, potrebno ih je detaljnije objasniti. (1) Sigurnost bankarskog poslovanja je jedan od bitnih ciljeva koje savremena banka treba da ispuni. Sve do izbijanja velike ekonomske krize (1929.g.) za{tita depozita u bankama od rizika (u SAD) nije posebno postojala, ve} se kao i druga poslovna obaveza banke mogla realizovati samo iz ste~ajne mase banke u likvidaciji. Dakle, isto kao i kod svake druge firme kad do|e u bezizlazne te{ko}e. Posle velike ekonomske krize u SAD se 1933. godine osniva Federalna kompanija za osiguranje depozita (“Federal Deposit Insurance Company”) ili skra}eno FDIC) 3) , koja ima za cilj osiguranje depozita u bankama SAD. (2) Stabilnost kao cilj bankarskog poslovanja usko je povezana sa ciljem makroekonomske stabilnosti tj. ukupne stabilnosti dru{tvene ekonomije. Ovde napominjemo latentnu opasnost: ako u ste~aj ode jedna banka, ona mo`e da lan~ano povu~e jedan broj banaka tj. da do|e do lan~anog ste~aja poznatog po nazivu ‘domino teorije’. Po ovoj teoriji, ste~aj jedne banke prenosi se kao virus zaraze na druge banke i zbog toga sistemski mora biti ‘ugra|ena’ za{tita od kolapsa. Stabilnost i sigurnost mogu se posmatrati i kao elementi nekih makroekonomskih i mikroekonomskih motiva. Na makroekonomskom nivou, snabdevanje novcem je jedna od determinanti ukupne ekonomske aktivnosti ili
2) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 153. 3) Posle velike ekonoske krize, Kongres Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava osniva 1933. godine Federalnu agenciju za osiguranje depozita “Federal Deposit Insurance Corporation” ili skra}eno FDIC, koja osigurava depozite komercijalnih banaka do odre|enog limitiranog iznosa. Tako se {tedni ulozi osiguravaju po jednom imenu - ra~unu do 100.000 US dolara.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

291

kako monetaristi ‘tvrde’ najva`nija. Alterantiva je posmatranje makroekonomskog transmisijskog mehanizma, koji fokusira kamatne stope (Keynes) ili snabdevanje bankarskim kreditom kao kriti~ne veze. Mada su savremene poslovne banke samo jedan od kreatora novca u ekonomiji, one su ipak najva`nija komponenta procesa snabdevanja ekonomije novcem. Upravo da bi se za{titilo snabdevanje ekonomije novcem i dao centralnoj banci oslonac da preduzima kontrolu rezervi banaka, kamatnih stopa, kredita, ovim se vr{i regulacija poslovanja banaka. Krajnji cilj regulisanja bankarskog poslovanja i osiguranja depozita je odr`avanje poverenja javnosti u bankarski sistem. Na mikroekonomskom nivou, fokus je na limitiranju izlo`enosti riziku individualnih banaka i izolaciji ste~aja banaka radi izbegavanja “domino efekta” u okviru bankarskog sistema. 4) Da bi se ovo i uradilo, bankarske vlasti poku{avaju obezbediti za svaku individualnu banku da posluje na jedan ‘zdrav i siguran’ na~in. Glavno oru|e za promptnu detekciju potencijalne insolventnosti banke je poseban monitoring poslovanja svake pojedina~ne banke (‘on-site examination’). Ova vrsta regulative za preventivu ste~aja manifestuje se u faktorima poslovanja banke kao {to su kapital, zahtevi likvidnosti, standardi kvaliteta aktive i kompilacije zakona i regulative. Bankarske vlasti u SAD koriste propisane na~ine uticaja odnosno intervencija u poslovnu aktivnost banaka (stalne i povremene naloge, preme{tanje -- smenjivanje slu`benika, zahtevane injekcije kapitala) radi kontrolisanja pona{anja banaka u `eljenom pravcu. Sa te`njom ka mikroekonomskom cilju preventivnog limitiranja ste~aja, bankarske vlasti o~ekuju da odr`e poverenje javnosti u bankarski sistem. (3) Struktura kao cilj se najbolje mo`e videti i izraziti u stepenu konkurentnosti i efikasnosti u bankarskoj delatnosti. Povezanost strukture i konkurencije se obezbe|uje preko tzv. IO modela, gde je IO skra}enica od: industrijske organizacije. Polaze}i od datih uslova ponude i tra`nje, IO5) model potencira vezu u relaciji na slici 10-1. PERFORMANSE STRUKTURA PONA[ANJE

Slika 10-1: Primenjenost ‘IO’ modela na banke

4) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, Macmillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 154. 5) Ibidem, str. 154-155.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

292

gde je: struktura = broj banaka na tr`i{tu, pona{anje = pona{anje banaka na tr`i{tu, performanse = kvantitet i kvalitet proizvoda i usluga banaka. Fundamentalna va`nost modela je u tome da ukazuje na zna~aj: {to je vi{e banaka na tr`i{tu, to je manja {ansa nekonkurentskog pona{anja i ve}a {ansa za visokokvalitetne proizvode i usluge, koji se nude po konkurentnim cenama. U okviru bankarske delatnosti, konkurentne cene za korisnike proizvoda i usluga zna~e ni`e kamatne stope na kredite i ve}e stope na depozite. Ako pak egzistira monopolski profit u bankarstvu, banke se ohrabruju da ulaze, ako je to dozvoljeno, u borbu za dalji neumereni profit. Konkurentski ciljevi su u konfliktu sa ciljevima sigurnosti i stabilnosti i zato zakonodavci i donosioci uredbi i uputstava moraju na}i korisnu ravnote`u izme|u ova dva konfliktna cilja. Ostali u~esnici u ovoj konkurentskoj borbi sa svojim interesima u rezultatu su banke i njihovi komitenti i klijenti. Interesi obe ove grupe treba da se uva`e prilikom re{avanja konfliktnosti ciljeva. Razvoj bankarstva u SAD i evoluciju pojedinih re`ima bankarstva6) koji su bili karakteristi~ni za pojedine periode u poslednjih dvesta godina ilustruje pregled 10-1. Pregled 10-1: Razvojne etape ameri~kog bankarstva RAZVOJ AMERI^KOG BANKARSTVA U POSLEDNJIH 200 GODINA Opis re`ima Period Dominantni ciljevi Povla{}eno 1776 -Nekonkurentska struktura (koja se bankarstvo 1837. manifestovala zabranom nacionalnog bankarstva) Slobodno 1838 -Konkurentska struktura i efikasnost bankarstvo 1932. bankarstva Kartelno 1933 -Sigurnost i stabilnost bankarstvo 1978. Konkurentsko 1979 -Bolji balans izme|u konkurentnosti i (ali sigurno) danas efikasnosti prema sigurnosti i stabilnosti bankarstvo

6) Thomas F. Huertas: The Regulation of Financial Institution A Historical Perspective on Current Issues in “Financial Services”, George Benston, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1983. godine, str. 6-27.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

293

Savremena faza je nazvana ‘izbalansirano bankarstvo’ po{to je izbalansiralo dve grupe ciljeva: konkurentnost i efikasnost, s jedne strane, i sigurnost i stabilnost, s druge strane. ^ak u poslednjoj deceniji promocija konkurentnosti i efikasnosti su uzeli veliki zamah na tr`i{tu bankarskih proizvoda i usluga. 10.1.3. Poverenje javnosti u bankarski sistem zemlje Smatra se da je klju~ni izraz i pokazatelj ja~ine banke onaj koji pokazuje stepen za{tite banke od izlo`enosti riziku. Re~eno finansijskim jezikom, to je neto vrednost ban~ine aktive, i kad se od ukupne aktive banke odnosno njenih sredstava oduzmu njene ukupne obaveze. Za banku je od bitnog zna~aja da ona obezbedi interno generisanje svog primarnog kapitala putem zadr`avanja dela zarade deoni~ara odnosno profita. Dakle, pozitivna i stabilna zarada je `eljeni potez svake banke, po{to je ona “propusnica” za siguran i zdrav rast banke uz adekvatnost odr`avanja kapitala. U razvijenoj tr`i{noj privredi, gde su finansijski tr`i{ni mehanizmi razvijeni i egzistiraju ve} decenijama, ne postoji problem informacija o bankama kao zan~ajnim finansijskim institucijama. Ako se `eli da korisnici bankarskog sistema steknu poverenje u sistem, moraju imati lak i jeftin pristup istinitim i realnim informacijama svakoj banci u sistemu kao {to su: realna neto vrednost i varijabilnost odnosno stabilnost zarade. Dakle, poverenje u bankarski sistem zemlje je funkcija neto vrednosti imovine banke, stabilnosti njene zarade odnosno zarade deoni~ara i kvaliteta dostupnih informacija. Model poverenja javnosti u bankarski sistem zemlje, koji se prema J.F. Sinkey-u 7) mo`e izraziti u obliku jedna~ine, ima funkciju: Poverenje = f (neto vrednosti, stabilnosti zarade i kvaliteta informisanja) Ako neto vrednost, zarada i kvalitet informacija rastu, uz ostale iste odnosno neizmenjene uslove, ra{}e i poverenje u bankarski sistem zemlje. Ako se u funkciju poverenja u bankarski sistem uklju~i i element osiguranja depozita, kao svojevrsna garancija bilo dr`ave, bilo specijalizovane za to institucije, onda se poverenje u bankarski sistem mo`e izraziti kao funkcija neto vrednosti, stabilnosti zarade, kvaliteta informacija i garancija za depozite. 8) Poverenje = f (neto vrednost, stabilnost zarade, kvalitet informacija i garancija za depozite)
7) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 157. 8) Ibidem, str. 157.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

294

Visina osiguranja ili garancije za depozite zavisi od volje i mogu}nosti dr`ave.9) Osiguranje depozita je jedan od bitnih faktora poverenja u bankarski sistem zemlje. U SAD, kako smo ranije naveli, vladina agencija FDIC u ime dr`ave osigurava depozite banaka do iznosa od 100.000 dolara po jednom ra~unu, {to banke posebno pla}aju u vidu odgovaraju}eg godi{njeg procenta sa pla}anjem u mese~nim iznosima. Uloga i va`nost dr`avne garancije najlak{e se mo`e demonstrirati u slu~aju oslabljenih institucija banaka. Po napred navedenoj funkciji poverenja, oslabljene finansijske institucije odnosno banke su one koje imaju malu ili negativnu neto vrednost, nestabilnu zaradu, nerealne i skupe informacije odnosno slab kvalitet informacija. U deregulisanoj finansijskoj sredini takve banke bile bi prvi pravi kandidati za ste~aj. Me|utim, ako se garancije dr`ave shvate kao jasne, one mogu nadoknaditi ili ~ak prevazi}i {tetne karakteristike poslovanja osigurane institucije. Kod nas, u periodu posle Drugog svetskog rata, za dinarsku i deviznu {tednju stanovni{tva garantovala je Narodna banmka Jugoslavije odnosno dr`ava, po{to je Narodna banka dr`avna institucija. Ostali depoziti stanovni{tva i svi depoziti privrede i neprivrede, nisu bili osigurani niti je ko za njih garantovao. Oni su delili sudbinu poslovanja i solventnosti banke iza koje su stajali osniva~i banke garantuju}i za njeno poslovanje svom svojom imovinom (solidarna odgovornost). Ako bi se desilo da banka ode u ste~aj odnosno da bankrotira, svi poverioci bi, sem {tedi{a banke, delili proporcionalno svom potra`ivanju, ostatak imovine banke preostale posle podmirenja teku}ih obaveza. Krajem 1989. godine do{lo je donosen je Aakona o Agenciji Federacije za osiguranje depozita i sanaciju banaka (“Sl. list SFRJ br. 84/89). Iako je Agencija osnovana 1989. godine sa sedi{tem u Beogradu, s obzirom na posle toga nastale politi~ke i druge probleme, koji su eskalirali raspadom SFRJ, ona nije prakti~no za`ivela ni u jednom segmentu svoje delatnosti. Izolovano posmatrano, ideja je u osnovi bila dobra i jedini nedostatak su bile nadolaze}e okolnosti. Prema Zakonu, Agencija je osnovana kao specijalizovana finansijska organizacija Federacije, koja osigurava depozite banaka, kontroli{e osigurane banke i provodi sanaciju banaka. Budu}i ekonomski doga|aji i u okviru ‘su`ene’ Jugoslavije su pokazali kolike su velike negativne posledice nedostatka jedne ovakve institucije (pojava i na~in rada ‘Jugoskandika’, ‘Dafiment banke’, ‘Inosbanke’ itd.). Ono {to je bitno
9) Kao {to smo ve} ranije naveli, maksimualni iznos osigurane sume depozita u SAD je 100.000,00 US dolara po jednom ra~unu. Pre toga, ta suma je bila limitirana na 40.000,00 US dolara po jednom ra~unu u banci. Naravno, {tedi{a mo`e imati ra~une kod vi{e banaka i osiguran mu je kod svake banke samo po jedan ra~un. Ako ima dva ra~una kod jedne banke, osiguran mu je iznos samo na jednom ra~unu.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

295

ovom prilikom ista}i jeste da je profil Agencije bio takav da je ona imala pravo kontrole poslovanja banaka koje su osigurale depozite. U okviru te kontrole, ukoliko bi se ukazala potreba, mogla je da nalo`i banci da otkloni nepravilnosti u svom poslovanju i da ~ak smeni organe upravljanja i povu~e dato osiguranje depozita. To u zna~ajnoj meri doprinosi gra|enju i odr`avanju stepena poverenja javnosti u bankarski sistem zemlje u celini. 10.1.4. Komfornost sistema poslovnog bankarstva Pored poverenja neophodnog za celinu bankarskog sistema zemlje, za poslovno bankarstvo je zna~ajna funkcija i komponenta njegove komfornosti. Za{to? Zato {to poslovne banke, kao i sve druge profitno orijentisane firme i institucije koje nude svoje proizvode i usluge na tr`i{tu na kome se kontinuirano vodi konkurentska borba, nastoje zadobiti lojalnost novih i zadr`ati poverenje postoje}ih korisnika svojih proizvoda i usluga. Korisnik bankarske usluge opredeli}e se za jednu od vi{e banaka koje mu nude iste ili sli~ne vrste usluga i koje re{avaju njegove finansijske probleme. Klju~ni faktor tog opredeljenja, uz ostale iste uslove, jeste kvalitet usluge i komfornost koje mu banka nudi. To je sasvim prirodno i logi~no i mo`e se potvrditi na bezbroj izabranih alternativa kupca. Ilustrujemo to primerom izbora jedne prodavnice u kojoj kupujete hleb i mleko. Za{to ba{ toj, a ne u drugoj prodavnici, gde su i hleb i mleko potpuno isti? Odgovor je jednostavan: u pitanju je lep{i ose}aj komfora u jednoj nego u drugoj prodavnici. Isto je to i sa izborom banke. Previ{e regulisano tr`i{te bankarskih proizvoda i usluga ~ini banke geografski i po asortimanu nekomfornim za korisnike, pa je to onda vi{e prinuda nego slobodan ekonomski izbor. Me|utim, u datim uslovima deregulacije, va`ni faktori komfornosti sistema poslovnog bankarstva su cena i kvalitet bankarskih proizvoda i usluga. U poslovnom bankarstvu kvalitet se mo`e meriti brzinom i pouzdano{}u koje banke kao finansijske institucije u svojim poslovnim kontaktima obezbe|uju. Za pojedina~nu banku komfornost se mo`e izraziti kao funkcija geografske pokrivenosti, {irine asortimana proizvoda i usluga, prose~nih tro{kova i kvaliteta tj. brzine i pouzdanosti. Izra`eno jedna~inom, to je funkcija: 10)

gde je:

Komfornost = f (G, PU, T, K)

10) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financal Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 158.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

296

f = funkcija G = geografska pokrivenost PU = {irina asortimana proizvoda i usluga T = prose~ni tro{kovi (procenjene opreme banke) K = kvalitet (brzina i pouzdanost). Izuzev cenovnog faktora, komfornost korisnika je u pozitivnom odnosu sa argumentima navedene funkcije. Ako se ban~ina mre`a poslovnih jedinica {iri, ako se {iri asortiman proizvoda i usluga banke, ako raste kvalitet uslu`ivanja (brzina i pouzdanost), i komfornost korisnika usluga banke se pove}ava. Suprotno, ako se prose~ni tro{kovi bankarske opreme pove}avaju, korisni~ka komfornost se smanjuje. Nema sumnje da su stabilnost, sigurnost i struktura tr`i{ta bitni faktori poverenja u bankarski sistem zemlje i da omogu}uju komfornost korisnicima proizvoda i usluga poslovnog bankarstva. Naravno, treba imati u vidu da to ne dolazi samo po sebi. Za takve uslove su odgovorni kako centralna banka, tako i regulatorne institucije, ako ih ima. Gledano na du`i rok i u funkciji odr`avanja poverenja u bankarski sistem, korist regulatornih agencija je neprocenjiva. Nema potrebe posebno nagla{avati da se poverenje te{ko sti~e, lako gubi, a veoma te{ko i sporo vra}a. Da bi se postigli ciljevi (stabilnost, sigurnost i odgovaraju}a tr`i{na struktura), centralna banka i regulatorne agencije kao monetarna vlast treba kontinuirano da prate poslovanje banaka, vr{e monitoring, ekonomskim i drugim merama vr{e usmeravanje i korekcije i koordiniraju poslovno pona{anje banaka i nebankarskih institucija. O supervizorstvu i monitoringu bi}e jo{ posebno re~i. 10.2. NEOPHODNOST OCENE BONITETA BANAKA 10.2.1. Pojam i komponente boniteta banke Bonitet poti~e od latinske re~i ‘bonus’, koja zna~i dobar, predstavlja skup osobina jednog subjekta koje ga ~ine dobrim i sigurnim du`nikom. Kada je re~ o bonitetu banke, onda se pod tim pojmom prvenstvno podrazumeva kreditna sposobnost banke koja se procenjuje po tome kako ona posluje i kako odgovara svojim obavezama.11) Sli~no se o bonitetu govori i na na~in da je to pojam koji obuhvata celokupno poslovanje tj. poslovnu sposobnost preduze}a ili banke ne samo u datom momentu, ve} trajnije u budu}nosti. 12)
11) Finansijski leksikon, redaktor dr Ivo Peri{in, Informator, Zagreb, 1962. godine, str. 45. 12) Privredni leksikon, Informator, Zagreb, 1961. godine, str. 62.

bilo da je re~ o preduze}u kome se daju krediti. u analizu uklju~uju i tr`i{ni elementi. Savremena administracija. I ovde se pravi razlika zavisno od du`ine perioda vra}anja kredita (dugoro~ni. pored internih faktora. pri ~emu se posebno analiziraju stanja. na~ina i strukture plasmana. kredita te`e je sagledati. Bonitet banke kao du`nika zavisi u prvom redu od visine njenog kapitala (osniva~kog -. dok obim kratkoro~nih kredita je determinisan obimom kratkoro~nih izvora. Beograd. Ovde se pod pojmom boniteta podrazumeva formalno i materijalno svojstvo subjekta koje ga ~ini sigurnim du`nikom bilo da je re~ o banci u koju se ula`u sredstva. Za plasiranje sredstava va`i bankarsko pravilo: kakav kvalitet sredstava banka prima. i to iz dva razloga: prvi razlog je u tome {to se ovom pitanju kod nas nije posve}ivala. pored boniteta banke kao privrednog subjekta i pravnog entiteta. str.deoni~kog kapitala) i visine i strukture sredstava i rezervi. Dok se visina i kvalitet kapitala odnosno izvora sredstava banke mo`e odmah videti iz bilansa banke. savremenost proizvodnje. bonitet preduze}a zavisi od njegove kreditne sposobnosti i likvidnosti. Upravo radi toga i radi za{tite ulaga~a i depozitara. serdnjoro~ni. Ovo svojstvo pretpostavlja materijalnu solidnost i dobru reputaciju u poslovnom svetu. Usko sa bonitetom banke treba posmatrati i bonitet preduze}a kao ban~inog du`nika. 170.13) gde se detaljnije pravi razlika izme|u boniteta banaka i boniteta preduze}a. s druge strane. konkurencija itd. takav kvalitet sredstava i plasira. a jo{ uvek se ne posve}uje dovoljna pa`nja od strane kontrolnih i dr`avnih 13) Ekonomska enciklopedija. . Dakle. kratkoro~ni). odnosno obim dugoro~nih izvora odre|uje obim dugoro~nih kredita. pa se u zavisnosti od toga. godine. Zato je va`no ista}i neke elemente pojma boniteta banke i posebno boniteta preduze}a. te oblika. Sada samo da naglasimo da se kreditna sposobnost preduze}a kao du`nika utvr|uje na osnovu bilansa i izve{taja o finansijskom poslovanju preduze}a. Najkra}e re~eno. dr`ava i propisuje odre|ene restriktivne i kontrolne mere i vr{i neposredan nadzor nad poslovanjem banaka. na~in i kvalitet plasiranih sredstava tj.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 297 Me|utim. s jedne strane. 1984. tehnologija. druga knjiga. ovde ga pri analizi stavljamo u drugi plan. va`no je znati {ta se smatra bonitetom preduze}a kao ban~inog du`nika. oblici i vrste zaliha i tok gotovine u preduze}u (‘cash flow’). O kreditnoj sposobnost preduze}a }emo kasnije detaljnije govoriti u sklopu razmatranja principa upravljanja kreditnim rizikom banke. pojmu boniteta se posve}uje ne{to vi{e pa`nje u ‘Ekonomskoj enciklopediji’. Mada je ocena boniteta va`an posao banke. kako bi u prvi plan istakli va`nost i zan~aj boniteta banke.

Svaki od navedenih elemenata je slo`en od vi{e pokazatelja i svi zajedno izra`eni preko zajedni~kog imenitelja mogu poslu`iti za analizu. Plasmani u hartije od vrednosti su izuzetno zan~ajni sa aspekta stepena brzine transformacije u likvidna sredstva. njihova struktura i stepen rizi~nosti. .UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 298 organa. nezavisnost i integritet dono{enja valjanih poslovnih odluka od strane ‘top’ menad`menta banke (generalnog i izvr{nih direktora). sposobnost. visine dividendi i stepena likvidnosti. Mo`e se re}i da nedostaje stalni monitoring poslovnog bankarstva po~ev od ispunjavanja osnovnog zakonskog i poslovnog cenzusa u kapitalu. preko pra}enja kvaliteta i strukture aktive. merenje i ocenu boniteta poslovne banke. (2) kvalitet i strukturu aktive. koje se 14) O kvalitetu menad`menta govori se u prvoj glavi. (1) Pod kapitalom banke u smislu njenog boniteta podrazumevamo samo ~isti deoni~ki kapital prikupljen prodajom emitovanih deonica i ~ijom sumom se zadovoljava ili prema{uje zakonom propisani minimum (cenzus) za valjanu registraciju banke kao finansijske institucije i koji istovremeno zadovoljava potrebnu stopu adekvatnosti kapitala banke. obavlja se sa nejasno utvr|enim ciljevima i vi{e povremenim proverama. Pri tome treba imati u vidu sve vrste kredita i njihovu ro~nost i druge plasmane kao {to su plasmani u hartije od vrednosti i njihovu strukturu. (4) Zarada deoni~ara ili dividenda je najva`nija odnosno treba da bude najva`nija vlasni~ka preferenca deoni~ara banke. o strukturu i kvalitet aktive u ~etvrtoj glavi. pod kojim treba podrazumevati: (1) obim i kvalitet kapitala banke. Bonitet banke je kompleksan pojam. i drugi razlog vidimo u ~injenici da i ono {to se na tom planu radi. (3) kvalitet menad`menta. Mada se o ovim elementima u ovoj knjizi raspravlja vi{e puta odnosno na vi{e mesta. o kapitalu u jedanaestoj glavi. (4) nivo zarade deoni~ara i (5) uvek zadovoljavaju}i stepen likvidnosti banke. (3) Pod pojmom kvaliteta menad`menta u kontekstu boniteta banke podrazumevamo stru~nost. inventivnost. Visoku i stabilnu dividendu mo`e donositi samo visokoprofitabilno poslovanje banke. kvaliteta menad`menta. (2) Pod kvalitetom i strukturom aktive se u prvom redu podrazumeva kvalitet svih vrsta plasmana banke.14) ovde }emo se na njih osvrnuti najkra}e. To je u deregulisanom bankarskom tr`i{tu i o{troj konkurentskoj borbi izme|u bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija jedna od najva`nijih komponenti boniteta banke.

bankarstvo spada i u delatnosti koje su podlo`ne ~estim sistemskim. To se naro~ito odnosi na bitna pitanja funkcije za{tite ulaga~a odnosno depozitara. radi stabilnosti privrede. Banka odobravaju}i kredite ‘ulazi’ u raznovrsne poslove. kontinuirano javno objavljuju. op{te je poznata ~injenica da je bankarstvo jedna od delatnosti u svetu sa najvi{e prisutne i razu|ene pravne regulative. koji su sa aspekta povra}aja plasiranih sredstava manje ili vi{e rizi~ni za banku. u pogodnoj formi. . Me|utim. ono mora da opstaje. Posebno je va`no postojanje i aktivnost institucija koje treba da kontroli{u poslovanje banaka i da to. a koje omogu}ava i visok nivo dividendi deoni~arima. funkcioni{e i omogu}ava racionalno i stabilno funkcionisanje celokupne privrede i dru{tvene strukture i svakodnevnog `ivota gra|ana. Pre nego {to damo analizu nekoliko najva`nijih faktora koji zahtevaju analizu i ocenu boniteta banke. Pri tome se. Naime. Dodu{e. Razlozi analize i ocene boniteta banaka Banka. (5) Konstantno zadovoljavaju}i stepen likvidnosti banke podrazumeva da banka uvek i na vreme izvr{ava svoje dospele obaveze uz minimalno vreme zadr`avanja nov~anih sredstava na `iro-ra~unu. posluje u tr`i{nim uslovima i motivisana maksimizacijom profita. i rizik banke je manji. organizacionim i drugim promenama i po tome spada u najnestabilnije privredne grane.2. susre}e sa mnogobrojnim vrstama poslovnih i neposlovnih rizika. Istvovremeno. a i da bi se izbegle posledice koje poga|aju {iroke slojeve stanovni{tva. ali kojima ostvaruje i zaradu na drugi na~in. ‘domino efekat’. trebala biti zainteresovana da se u bankarstvu ne dogodi tzv. Priroda bankarskog poslovanja je takva da putem plasiranja primljenog depozitnog i drugog novca ostvaruje profit. koje upotpunjuju asortiman osnovnih proizvoda i usluga banke.2. treba imati u vidu jo{ neke ~injenice. visina rizika je u funkciji rokova plasiranih sredstava i op{teva`e}e je pravilo: ako je rok plasiranja sredstava du`i. nego i druge propise koji treba da preciznije reguli{u pojedina pitanja rada i poslovanja banaka kao finansijskih institucija. Pod hipoteti~kom pretpostavkom nemenjanja svih ostalih uticajnih faktora. zbog svoje uloge u privrednom `ivotu svake zemlje. Dr`ava bi. rizik banke je ve}i odnsno ako je rok plasiranja sredstava kra}i. kao samostalna finansijska institucija. po prirodi svog poslovanja. banka deo profita ostvaruje i putem {irokog spektra usluga. 10.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 299 ogleda u natprose~nom prinosu na anga`ovana sredstva. Otuda nije samo va`no doneti dobar zakon o bankama i finansijskim institucijama.

takva praksa kod nas je jo{ uvek na samom po~etku i samo je parcijalna. Istini za volju. uglavnom su to jo{ do . javnost i monetarne vlasti. Pristup utvr|ivanju merenja boniteta banaka Uspe{nost banaka pretpostavlja planiranje i ostvarivanje primarnih i drugih ciljeva poslovanja banke. Na `alost. kvalitet menad`menta itd. banka ima obavezu. uz pretpostavku menjanja svih drugih faktora u funkciji vremena. treba uzeti u obzir i druge faktore rizika plasmana kao {to su: kreditna sposobnost du`nika. Naime. Dividenda je deo profita koji pripada deoni~arima kao prinos na ulo`eni deoni~ki kapital i koji treba da zadovolji vlasni~ke preference. poslovne banke u tr`i{nim privredama su prete`no deoni~ka dru{tva. njegov polo`aj na tr`i{tu i rezultati koje ostvaruje. vrsta delatnosti kojom se bavi. da svoje stanje i rezultate poslovanja javno objavljuje. kada su u pitanju deoni~ari na{ih banaka.2. S druge strane.3. kao {to se to radi u svim razvijenim tr`i{nim privredama na svetu. pravac razvoja tr`i{nih odnosa. Izlo`enost i istinitost bilansa stanja i bilansa uspeha banke javnosti je bitna pretpostavka za odluke budu}ih kupaca deonica te banke. {to zna~i da one emituju sopstvene deonice. Stoga je neophodno permanentno vr{iti monitoring teku}eg poslovanja banaka kako bi se na vreme spre~ile ve}e nepo`eljne posledice. nameravani kupac ban~ine deonice ima potrebu i pravo da zna kakvo je stanje konkretne banke i kakve rezultate ona ostvaruje. Profit je op{ti cilj uspe{nosti banke i preduslov opstanka i razvoja banke. Ove ciljeve nije lako ostvariti u deregulisanom tr`i{tu i o{troj konkurentskoj borbi bez strategijskog planiranja i permanentnog pra}enja ostvarenja planiranih ciljeva. Najva`niji ciljevi banke su profit i dividenda. obaveza i rezultata banke ukazuju na zna~aj ‘zdravog’ poslovanja banke u tr`i{nim uslovima za svakog deoni~ara bez obzira na veli~inu deoni~kog kapitala u konkretnoj banci. {to je `ivotna realnost. koje su predmet kupoprodaje na tr`i{tu hartija od vrednosti. mora}e pre ili kasnije da uvede ovakvu praksu kao stalnu i normalnu. Postoji potreba da se periodi~no ostvaruje uvid javnosti u stanje i ostvarene rezultate poslovanja banaka. Istinitost takvih podataka garantuju posebne stru~ne i ovla{}ene institucije i agencije. 10. Od presudne je va`nosti da se svaka vrsta plasmana sredstava banke permanentno kontroli{e upravo sa aspekta rizi~nosti naplate kredita. posmatrano dinami~ki.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 300 Me|utim. Merenje boniteta poslovnih banaka izra`ava se preko odre|enih informacija i podataka za koje su zainteresovani deoni~ari banke. te javno objavljivanje odre|enih podataka o stanju imovine. Analiza i ocena boniteta banaka prilikom po~etnog i kasnijih emitovanja deonica i tokom redovnog poslovanja. kojim se kod nas postepeno kre}e. Pri tome. Me|utim.

Poseban problem predstavlja kvalitet finansijskih izve{taja banaka i nedostatak standarda po kojima se oni rade. a mogle bi posti}i i ve}e cene svojih vrednosnih papira na sekundarnom tr`i{tu hartija od vrednosti. Ovo bi dovelo do mogu}nosti pouzdanije procene ‘vrednosti’ banke od strane deoni~ara. str. New Jersey. To zna~i da bi banke. menad`ment banke mora hitno preduzeti odre|ene mere protiv daljeg nastajanja gubitaka i u smislu smanjenja ve} nastalih. posebno centalne banke i kontrolnih institucija. imale bolju prodaju svojih emisija deonica i tako se diferencirale prema bankama sa slabijim performansama. 1990. godine. uslovno re~eno sa boljim bonitetom. To je naro~ito va`no kod eventualne pojave takvih gubitaka koji bi mogli dovesti do insolventnosti banke. kada banci zapreti opasnost da postane insolventna15). Otuda i problem kvaliteta podataka na kojima se ti izve{taji zasnivaju. 611.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 301 kraja netransformisana dru{tvena preduze}a. Prentice-Hall. koja asocira na fudbalsku strategiju ‘duge lopte’ 16) (‘long bomb’). Deoni~ari u ovakvim uslovima i nisu toliko zainteresovani za dividendu kao prinos na svoj deoni~ki kapital koliko za mogu}nost dobijanja {to ve}ih kredita. Me|utim. u slu~aju nastanka tolikih gubitka. Graddy and Austin H. . Ni{ta manji problem nije i u samom ‘top menad`mentu’ banaka. koji se ~esto manifestuje u volji da se friziraju finansijski izve{taji. 16) Duane B. Preduzimanje visokorizi~ne strategije mo`e biti vrlo opasno po aktivu 15) Insolventnost banke javlja se onog trenutka. Veliki problem u takvim izve{tajima predstavlja realna procena neto imovine banke i rezultata poslovanja. menad`ment tim mo`e izabrati jednu od starih dobro poznatih strategija. Utvr|ivanje standarda za ovo izve{tavanje i uvo|enje tr`i{ne vrednosti za iskazivanje stanja imovine unelo bi realniji pristup vrednovanju boniteta banaka i stvaranja odre|enog stepena poverenja u banke i njihovo poslovanje. To samo po sebi i ne bi trebalo da bude tako lo{e. Englewood Cliffs. odnosno u bankarstvu tzv. visoko rizi~nu strategiju prinosa za smanjenje gubitaka. koji su uz to i slaba preduze}a i naj~e{}e sa slabim poslovnim performansama (niskim profitom ili gubicima). kako prema kontrolnim organima tako i prema deoni~arima. Jedno od klju~nih pitanja u poslovanju banaka je blagovremeno otkrivanje ranih signala previ{e preduzetog rizika u poslovnim poduhvatima banke. U takvim okolnostima. to je u interesu kako samih banaka tako i {ire dru{tvene zajednice. treba imati u vidu da banka kao deoni~ko dru{tvo ne bi smela biti pod kontrolom du`nika. Regional and Global. Rano otkrivanje neuralgi~nih ta~aka u poslovanju banaka ima za cilj da se na vreme spre~i nastajanje ve}ih gubitaka u pojedinim segmentima odnosno portfolijima banke. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Naravno. kada gubici banke postanu toliki da prema{uju deoni~ki kapital banke (“equity capital”). Naime.

po{to se ona mogu veoma brzo istopiti. januarom 1991.list SFRJ br.2. 612.finansijskoj reviziji). Predlozi rizika kapitala usmereni su na vrste aktivnosti u koje je uklju~ena banka. Me|utim. godine. 18) Duane B. kao {to je zarada i kvalitet aktive. Prva pozicija se bazira na statisti~kim pokazateljima koji sugeri{u ove performanse i obezbe|uju merenje najbolje prognoze problema banke. Prentice-Hall Englewood Cliffs. sa 1. Predlog osiguranja rizika depozita usmeren je na merenje performansi banke. Regional and Global. ova strategija 17) nije opasna za osigurane depozite banke. do kraja decembra te godine da ispune odre|ene zakonske i druge propisane uslove za osnivanje u deoni~ka dru{tva. Procena valjanosti kreditnog portfolija treba da se zasniva na pojedina~noj analizi boniteta zan~ajnijih 17) O osiguranju depozita vidi fusnote broj 3. 1990. 18) 10. {to u krajnjoj konsekvenci zna~i da ove vi{e rizi~ne aktivnosti banke trebada budu kapitalizirane na vi{em nivou. . 19) Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama donesen je 1989. Davanje prvih mi{ljenja o bonitetu banaka kao uslova za izdavanje hartija od vrednosti vr{eno je na bazi elemenata: 20) • • • jedinstvenih pokazatelja o poslovanju banaka. 40/89). Prema ovim elementima. Spencer: Managing Commercial Banks Community. i nalaza i izve{taja o izvr{enoj EFR (ekonomsko . str. 10/89) i po njemu su sve banke trebale tokom 1990. 19) Ovla{}ena finansijska institucija za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka kod nas je Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije.februara 1990. Graddy and Austin H. Zakon je menjan i dopunjavan tako da je donesen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Sl. i 9. banke koje su ispunile zakonske uslove po~ele su sa radom kao deoni~ka dru{tva sa 01. januarom 1991. Drugi pristup za merenje preduzetog rizika od strane banke se bazira na sagledavanju da su odre|ene aktivnosti nesumnjivo vi{e rizi~ne nego druge. godine Elemente za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka kao uslov za izdavanje hartija od vrednosti. 20) Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije propisala je 2.list SFRJ br. nalaza i mi{ljenja preventivne i inspekcijske kontrole. New Jersey. godine. kriti~ka analiza kreditnog portfolija je najva`niji izvor i osnov za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka.sredstva banke. godine (Sl. godine tj. Prakti~no. Na{a iskustva na podru~ju ocene boniteta banaka Potreba za analizom i ocenom boniteta banaka od strane odre|ene nezavisne (dr`avne) institucije pojavila se kod nas uporedo sa osnivanjem banaka kao deoni~arskih dru{tva saglasno tada novom zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama.4. Sasvim je jasno da postoje klju~ne razlike izme|u predloga osiguranja rizi~nog kapitala i predloga osiguranja rizika depozita po vrsti informacija koje se koriste za procenu preduzimanja rizika od strane banke. godine.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 302 .

21) od kojih navodimo samo neke: (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) ukupan obim aktive / obim fondova. (2) odnos ukupnih kredita prema ukupnim depozitima i (3) odnos oro~enih prema ukupnim depozitima. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Slu`beni list SFRJ br. 21) Jedinstveni pokazatelji su bili utvr|eni ~lanom 16. uzeti krediti u zemlji / obim fondova. 45/89).korisnika kredita. nedovoljnu diversifikaciju du`nika po kreditima na razne oblasti i grane privrede. Pored ocene valjanosti kreditnog portfolija i navedenih jedinstvenih pokazatelja o poslovanju. (10) ukupna visina svih velikih plasmana i garancijskih poslova (preko 20% fondova) / obim fondova. ukupan obim sredstava gra|ana / obim fondova. osnovna sredstva banke / obim fondova. 3. 75 % i 100 % da bi se dobio ukupan obim kreditnog rizika. 25 %. rizike u vezi sa koncentracijom velikih iznosa kredita samo na jednog ili manjeg broja du`nika (mo`da jo{ i problemati~nih). Naravno. treba koristiti i podatke utvr|ene kao jedinstveni pokazatelji. .UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 303 du`nika . u~e{}u i frekvenciji u ukupnim potra`ivanjima banke. rizike koji ‘prate’ ve} odobrene kredite (neadekvatno obezbe|enje odobrenih i neiskori{}enih kredita). (9) spisak velikih kredita (sa u~e{}em u fondovima preko 50 %). kreditnu strategiju banke. za davanje mi{ljenja o bonitetu banke korisno je uzeti i druge podatke i odnose kao {to su: (1) odnos nov~anih sredstava prema ukupnim depozitima. treba koristiti i podatke o bankama dobijene preventivnom kontrolom. 40/89 i Odluke o bli`im uslovima primene odredaba ~lana 16. pomenutog Zakona o bankama (objavljena u Slu`benom listu SFRJ br. nerizi~ni plasmani / obim fondova obim rizi~nih plasmana: a) gradiranih: 15 %. 10/89) i izmenama i dopunama objavljenih u Slu`benom listu SFRJ br. b) ukupan obim rizika / obim fondova. 2. 50 %. obim garancijskih poslova / obim fondova. Pored navedenog. uzeti krediti iz inostranstva / obim fondova. podatke dobijene inspekcijskom kontrolom i podatke i nalaze o izvr{enoj ekonomsko finansijskoj reviziji (EFR) banaka. pri ~emu su zna~ajni podaci o veli~ini kredita. 4. smatra se da je za ocenu valjanosti kreditnog portfolija banke potrebno utvrditi i slede}e: 1. Pored ocene valjanosti kreditnog portfolija.

Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije donosi Metodolo{ko uputstvo o jedinstvenom na~inu rada SDK u vezi sa davanjem mi{ljenja o bonitetu izdavalaca dugoro~nih hartija od vrednosti iz privrede i dru{tvenih delatnosti. odnosa kupaca i dobavlja~a. teku}e likvidnosti.1. na li~ne kontakte i uz ve}u primenu automatizacije u poslovanju. 10. 22) kojim se.3. (3) odr`avanjem {irokog spektra ponu|enih proizvoda i usluga.3. akumulacije prema kapitalu i stepena reprodukcione sposobnosti. (5) pru`anjem najvi{eg nivoa kvaliteta usluga.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 304 Polovinom 1991. stepena samofinansiranja. Metodologija za izra~unavanje jedinstvenih pokazatelja obuhvata ~etiri vrste . stepena pokri}a stalnih sredstava i stepena pokri}a obrtnih sredstava.grupe pokazatelja. dana vezivanja zaliha. stepen otpisa opreme i u~e{}a stalnih sredstava u poslovnim sredstvima. a to su: (1) pokazatelji finansijske stabilnosti preko pokazatelja: finansijske sigurnosti. Maksimiziranje profita i vlasni~kih performansi Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju da je jedan od klju~nih faktora uspeha moderne banke njen menad`ment tim. (2) pokazatelji likvidnosti putem pokazatelja: trenutne likvidnosti. 22) Navedeno Metodolo{ko uputsvo objavljeno je u Glasniku Republike Srbije.godine. koncentracijom na ‘pakete proizvoda i usluga’. odnosa ukupnih potra`ivanja prema ukupnim obavezama. stope zadu`enosti. (4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti. (2) preko davanja ve}eg zna~aja srednjem tr`i{tu. po{to se maksimiranje profita banke ostvaruje preko pobolj{anja konkurentske pozicije banke i to: (1) obavljanjem {irokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna banka). stepena akumulativne sposobnosti. dana vezivanja potra`ivanja i dana vezivanja ukupnih obrtnih sredstava. MERENJE KVALITETA PERFORMANSI POSLOVANJA BANAKA 10. (4) ostali pokazatelji kao {to su: materijalna ulaganja po radniku. stepena finansijske stabilnosti. (3) pokazatelji poslovne uspe{nosti preko: bruto dobiti po radniku. ure|uju jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta poslovanja pravnih lica privrede po polugodi{njim i godi{njim obra~unima. akumulacije po radniku. izme|u ostalog. op{te likvidnosti. . ostvarenog gubitka po radniku.

(4) upravljanje kapitalom (“capital management”).UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 305 Od izuzetne je va`nosti kvalitet ~elnih i klju~nih ljudi u banci. organizovanje i kontrola. (2) kontrola tro{kova (“control of burden”). banka mo`e koristiti strategije: (1) upravljanje razlikom kamatne stope (“interest spread management”). njegovi zadaci su danas. (3) upravljanje likvidno{}u (“liquidity management”). Polaze}i od bazi~nog cilja poslovne banke da maksimira dobit svojih deoni~ara. Mada su bazi~ne funkcije menad`menta ostale iste. Naime. podsticaj za inovacije i pra}enje i ocena rada uz adekvatno nagra|ivanje. pored lo{e plasiranih kredita i pada ekonomije. znatno o{trije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogor{anih uslova za ostvarenje profita. sasvim je jasno da se listi razloga zbog kojih jedna banka mo`e da ode u ste~aj. Grafi~ki prikaz je dat na slici 10-2. Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti. prema teoriji je odre|en bazi~nim snagama: (1) vlasni~kim preferensama. i (6) upravljanje vanbilansnim aktivnostima (“management of off-balance sheet activities"). neophodno je ‘o`iveti’ i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja. kao {to su: maksimiranje profita. satisfakcija ili tro{kovne preference. (2) pona{anjima i odlukama menad`ment tima i (3) dru{tvenim uticajem koji se ispoljava kroz pravnu i ekonomsku sredinu. posle deregulacije finansijskog tr`i{ta. maksimiranje veli~ine. Ostvarivanje zadataka menad`ment tima u promenjenim uslovima postalo je kriti~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. mo`e dodati i lo{ kvalitet menad`menta. kao cilj banke. organizovanja i kontrole. menad`ment tim banke treba na najbolji na~in da ostvaruje svoje funkcije. . Za ostvarivanje bazi~nog cilja banke. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak drugi alternativni ciljevi. Bazi~ne funkcije menad`ment tima banke su: planiranje. (5) upravljanje porezom (“tax management”).

June 16. rekao je John G. str. kao {to je na primer ameri~ko bankarstvo. Karakteristike banaka sa visokim performansama 23) Joseph F. On mora do}i od klijenata i deoni~ara. MacMillan Publishing Company. godine. Jr. predsednik First Wachovia Corporation iz Winston-Salem-a. 5.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 306 VLASNI^KE PREFERENCE PONA[ANJE I ODLUKE MENAD@MENT TIMA BAN^INI CILJEVI DRU[TVO: PRAVNA I EKONOMSKA SREDINA POLITIKE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA BANKE 1. koje danas moraju posedovati menad`eri u bankama. za sprovo|enje daljih reformi u bankarstvu ose}a nedostatak upravo kvalitetnog menad`menta.izdataka 3. moraju biti pro{ireni na probleme menad`menta i moraju biti na vi{em nivou od sada{njeg. Sinkey. New York. str. Mada se do sada u bankama menad`ment nije vrednovao kao klju~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. Severna Karolina. 24) “Osnovni problemi savremenih banaka su u upravljanju rizikom. Upravljanje likvidno{}u 4. Kontrola tro{kova . 55.2. ^ak i tamo ose}a se nedostatak stru~nih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara. Upravljanje vanbilansnim aktivnostima Slika 10-2: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti 23) Znanja i sposobnosti. ali se to ne mo`e re}i i za znanja iz menad`menta. nema sumnje da su danas znanja zaposlenih o klasi~noj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na visokom nivou. Medlin. Upravljanje razlikom kamatne stope 2. Third Edition. pored znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji. Upravljanje porezima 6.” Vidi: The New York Times.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 1991. koji imaju znanja i sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima. USA. prilikom diskusije u Kongresu SAD o tezama za reformu i dodao: “Vi ne mo`ete dobiti novac za pokrivanje gubitaka iz vazduha. Upravljanje kapitalom 5. Sunday. godine.. danas se i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja. section The Week in Review. Naime. a ne ono {to ~ine reformisti i ~lanovi Kongresa”.3. . Jr. 1989. 24) 10.

organizuju njihovo izvr{avanje. nesporno je da sve vi{e i vi{e menad`erska ve{tina. Strategijski i marketing planovi omogu}avaju menad`erima da mogu imati aktivnu ulogu u vo|enju banke kao samostalne profitne finansijske institucije na tr`i{tu. Jr. kontroli i upravljanju tro{kovima. minimiziranju kreditnih gubitaka. maksimiziranju Klju~ne karakteristike banaka sa visokim performansama ogledaju se u prihoda. investiranju u hartije od vrednosti). politici cena usluga. Illinois. Studije o bankama sa visokim performansama tako|e ukazuju i na to da njihovi menad`eri formuli{u i postavljaju finansijske ciljeve. Nema sumnje da takve iste aktivnosti preduzimaju i menad`eri u bankama koje ostvaruju niske performanse. Thompson: Marketing Financial Services A Strategic Vision. 1985. Sadr`aj ovih menad`erskih aktivnosti je u uspe{noj politici cena proizvoda i usluga (kredita i usluga). godine. Zaposleni pojedinci na razli~itim poslovima doprinose ovim aktivnostima. ekonomski rast zan~ajni su i uti~u na razliku u performansama. . 25) Ostali faktori. ve} da se posao uradi. Me|utim. Me|utim. mnogo va`nije je znati da efektivni menad`eri ne mogu i ne moraju biti eksperti u svim poslovima (odobravanju kredita. Berry and Thomas W. studije o finansijskim institucijama sa visokim performansama su potvrdile da efektivni menad`ment igra glavnu ulogu u ostvarivanju natprose~nih rezultata profitabilnosti i konkurentnosti. limitiranju obaveza fiksne aktive i maksimiziranju prihoda od hartija od vrednosti. znanje i sposobnost uti~u na stvaranje razlika u performansama me|u bankama kao finansijskim institucijama pri su~eljavanju sa sli~nim tr`i{nim i ekonomskim faktorima. defini{u kratkoro~ne profitne planove. Leonard L.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 307 U prethodnom izlaganju jasno je nagla{en zna~aj strategijskog planiranja kao jednog od krucijalnih elemenata menad`menta u poslovanju banke u deregulisanoj i konkurentskoj sredini. Homewood. Naime. Donnelly.. Efekti su razli~iti po{to stvarni uzroci razlika u performansama nisu procesi ili forme ovih upravlja~kih aktivnosti. Efektivni menad`eri se razlikuju od donje granice performansi. ve} njihov sadr`aj. inflacija. Dow Jones-Irwin. kontroli tro{kova i konzistentno dobrom 25) James H. koncipiraju i razvijaju dugoro~ne strategije. Menad`eri nisu odgovorni da urade posao. 57. str. kao {to su konkurencija. Ove aktivnosti ne mogu same od sebe ~initi razliku. Odgovornost menad`menta je da ih uveri da se aktivnosti izvr{e na visokom nivou kompetencije u koordinaciji sa odgovaraju}im aktivnostima. itd. One su potrebne i nu`ne i one omogu}avaju banci da postigne osrednjost u sistematizovanju na~ina da se ostvare ciljevi. ali sa sasvim razli~itim efektima.

profitabilnost (‘profitability’) . New York. racio analiza obuhvata ~etiri op{te kategorije merenja performansi banaka i bankarskih holding kompanija: 27) Prva grupa: . (3) konzistentno dobar menad`ment: • velike komparativne prednosti manjim faktorima koji se mogu kontrolisati.3. • odr`avanje dovoljne fleksibilnosti u strukturi aktive za brzo prihvatanje promena kamatnih stopa.3. Instrumenti merenja performansi poslovnih banaka Postoji vi{e pristupa merenju performansi poslovnih banaka. • minimiziranje gubitaka na kreditima kroz odgovaraju}u kreditnu analizu.racio likvidnosti (‘liquidity ratio’) 26) William F. 27) Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms. • odgovaraju}a kontrola op{tih i diskrecionih tro{kova kao {to su ‘ostali tro{kovi poslovanja’. Svi se svode na ve}i ili manji izbor odre|enih koeficijenata ili racija. • maksimiranje prihoda od vrednosnih papira oslobo|enih poreza. poslu`i}emo se slede}im pregledom: 26) (1) maksimiranje prihoda: • podsticanje kredita sa visokim prihodima odnosno kroz odgovaraju}u cenu radije nego preko velikog volumena kredita uz nisku cenu. April 1978. Olson: How 1000 High Performance Banks Welthered the Recent Recession.prinos na sredstva (‘return on assets’) .UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 308 menad`mentu. Banking. . • kontrola ‘personalnih’ izdataka preko efikasnog kori{}enja manjeg broja zaposlenih radije nego preko niskih plata.prinos na deoni~ki kapital (‘return on equity’) Druga grupa: . 37. 1990. pa se po tome i ~itava analiza performansi banke naziva racio analiza (‘ratio analysis’). str. (2) kontrola izdataka: • mala ulaganja u fiksnu aktivu. 10. • male komparativne ali velike apsolutne prednosti u upravljanju ve}eg broja faktora koji se mogu kontrolisati. Radi jasnije ilustracije detalja u okviru ova tri podru~ja. 495-496. str.kapital racio (‘capital ratio’) Tre}a grupa: . manji izdaci za zakupninu.kapital (‘capital’) . Prema jednom pristupu. Barrons’ Business Guide.likvidnost (‘liquidity’) . godine. Ford and Dennis A.

Komercijalni i industrijski krediti dospeli do jedne godine : ukupni komercijalni i industrijski krediti B. Ova analiza je korisno sredstvo za upravljanje operativom banke. Reprezentante kvaliteta performansi banaka mogu se meriti i mnogo razu|enijim pokazateljima odnosno koeficijentima. Tr`i{na vrednost vrednosnih papira : knjigovodstvena vrednost hartija od vrednosnih papira 4. Englewood Cliffs. Raciji produktivne aktive 8. Regional and Global. Ukupni krediti : ukupna sredstva 9. Pri tome se koriste klju~ni finansijski pokazatelji ili raciji. po{to relativno brzo daje odgovore na mnoga pitanja potrebna menad`ment timu banke. 186-187. koje fokusiraju klju~na podru~ja upravlja~kih performansi. New Jersey.korigovani racio rizika kapitala (“risk adjusted capital ratio’) Ovi koeficijenti (raciji) se koriste za analizu teku}eg i predvi|anje i planiranje budu}eg poslovanja i finansijskih uslova zajmotra`ioca iz privrede. Veliki denominirani certifikati : ukupne obaveze 6. (Ukupni vrednosni papiri + prodata federalna sredstva) : ukupna aktiva 3. godine. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Komercijalni+industrijski krediti:ukupna sredstva 11. Likvidnost sredstava 1.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 309 ^etvrta grupa: . Za odgovore na razna pitanja operativne efikasnosti potrebno je imati ~itav set finansijskih mera. . Graddy and Austin H.racio rizika sredstava (‘asset risk ratio’) . Kupljena federalna sredstva i vrednosni papiri prodati sa pravom kupovine : ukupne obaveze 7. Racia likvidnosti A.Hall. sa planiranim veli~inama i sa veli~inama banke ostvarenim u prethodnom periodu. 10-2: Pregled finansijskih racia banke I. Prentice . Ukupna sredstva : neto vrednost 28) Duane B. Dr`avne obveznice : ukupna aktiva 2. Druge obaveze pozajmljeni novac : ukupne obaveze II. (Ukupni krediti+vrednosni papiri):ukupna sredstva 10. Racio analiza je jedna od tehnika za procenjivanje operativnih karakteristika poslovanja banke razvijaju}i tako standardizovano merenje njenih performansi. Izra`ene veli~ine mogu se uporediti sa drugim bankama. Raciji finansijske strukture 12. 1990. Praksa ameri~kih banaka je pokazala da su pokazatelji dovoljni za merenje performansi banke svrstani u {est grupa {to pokazuje pregled 10-2. Krediti pojedincima : ukupna sredstva III. 28) Pregled br. str. Likvidnost obaveza 5.

Neto prihod : neto vrednost (ROE) Op{te performanse banke Prinos na deoni~ki kapital banke (ROE) Prinos na ukupna sredstva (ROA) LEVERID@ (EM) RIZIK (Promenljivi ROE)) Faktori sredine koje banka kontroli{e: 1. Operativni izdaci : operativni prihod 17. Strategija segmentacije 2. (Nekamatni izdaci . Prihod od kamate : produktivna aktiva 22. Strategija marketing miksa 4. MacMillan Publishing Company. Third Edition. Plate i beneficije zaposlenih: operativni tro{kovi 18. Raciji tro{kova poslovanja 16. Izdaci za kamatu : produktivna aktiva 23. Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja banaka usmerava menad`met tim na kontrolu internih faktora (na 29) Joseph F. Prihod od usluge 3.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Neto prihod : operativni prihod (ROI) 25. godine. Subordinantni dug : neto vrednost 14. 1989. Nivo tro{kova 5. Strategija pozicioniranja 3.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 310 13. str. Neto prihod : ukupna sredstva (ROA) 26. Jr. Poslovni miks 2. New York. 266. Zarada pre kamate i poreza: ukupni tro{kovi kamate IV. Kvalitet kredita 4. Izdaci za stanovanje-zakup : operativni tro{kovi 20. . Raciji profitabilnosti 24.(gotovina i dugovna salda +dr`avne obveznice) 15. Neto kamatna mar`a VI. Raciji neto kamatne mar`e 21. Ukupni izdaci za kamatu : operativni tro{kovi 19.nekamatni prihod): produktivna aktiva V. Strategija ‘relationship banking’ Slika 10-3: Kontrolisani i nekontrolisani rizici 29) Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornansi banaka mo`e se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. Poreske obaveze Faktori sredine koje banka ne kontroli{e: 1. Strategija tehnolo{kog razvoja 5. Neto vrednost : ukupna sredstva . Sinkey.

sigurnosti i o~uvanosti bankarskog sistema. Baughn. koriste se. 1988. 30) Dr Ronald L. Storrs and Charles E.4. Thomas I. Na slici 10-8 ilustrujemo uticaj banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike poslovanja. Dakle. godine. koje banka mo`e da kontroli{e. za{tite komitenata i klijenata. 386-388. Dow JonesIrwin. raspolo`ivosti kredita. biti analizirani i vrednovani u smislu klju~nih performansi banke. . te primene zakona). i (5) studenti (radi prou~avanja stvarnih “slu~ajeva”. Zato je bitno koji se podaci tom prilikom koriste. (2) nivou rizika i (3) stopi povrata na ulo`ena sredstva. edited by: William H. grupa ili institucija opredeljuju vrste podataka koji }e. vreme i tro{kove. ve} podaci o: (1) veli~ini banke. sigurnosti transfera. (2) ulaga~i (radi sigurnosti ulaganja. sigurnosti kolaterala). Walker.3. ako se dese). Za odluku nije dovoljna samo visina kamatne stope ili stopa dividende u proteklom periodu. ciljevi pojedinaca. Homewood. Olson: Evalution of Financial Performance. analiziraju i interpretiraju razli~iti podaci i informacije. Third Edition. str. njihove simulacije i odgovora na ta pitanja.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 311 primer: racionalno kori{}enje resursa). i za razvijanje strategija banke da se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okru`enju. Na primer. (3) komitenti i klijenti (radi sigurnosti depozita. izme|u mnogih uzimaju}i u obzir svrhu. Illinois. Korisno je kad su iz vi{e izvora: podaci regulatornih i kontrolnih institucija i komisije za vrednosne papire. Vrednovanje performansi poslovnih banaka Ulaganje pojedinaca na {tednju (depozit) da bi se ostvarila odre|ena kamata ili kupovina deonica da bi se ostvarila dividenda zahtevaju ocenu finansijskih performansi banaka koje su tom prilikom interesantne za izbor. (4) regulatorne institucije (radi osiguranja. 10. pra}enja kontrolnih ta~aka rizika i ostvarenja nivoa profitabilnosti). u: The Bankers” Handbook. Vrednovanje i procena finansijskih performansi banaka je apsolutno zavisna od raspolo`ivih podataka. inflacija). koje banka ne mo`e da kontroli{e. stabilnosti prihoda i niskog rizika). interni podaci banaka. (2) procene odnosa i (3) procene detaljnih podataka (“benchmark statistic”). u SAD se smatra da je pet razli~itih grupa zainteresovano za ocenu finansijskih performansi banaka: (1) menad`ment tim banke (radi odr`avanja likvidnosti. izve{taji i drugi. 30) U zavisnosti od potreba za procenom i vrednovanjem performansi poslovnih banaka. Ovi podaci se mogu obezbediti preko: (1) odre|enih finansijskih pokazatelja.

32) Ovde }emo se ukratko osvrnuti samo na finansijski rizik sa aspekta: kvaliteta aktive. (1) Veli~ina banke je prvo finansijsko merilo za koje su mnogi ljudi zainteresovani prilikom vrednovanja banke. 31) Ibidem. Kona~no. Senzitivitet kamatne stope zna~i da mo`e do}i do njene promene i banka po tom osnovu mo`e ostvariti gubitak koji nije o~ekivala. Kvalitet aktive uglavnom se procenjuje preko kvaliteta kreditnog portfolija. likvidnosti banke. efikasniji menad`ment. 31) (2) Sama veli~ina banke nije adekvatna ni dovoljna mera njenih finansijskih performansi. stepena diversifikacije ili koncentracije. Kona~no. koriste se posebne metode za vrednovanje performansi i to analiza varijacije kamatne stope. Likvidnost komercijalnih banaka meri se sposobno{}u ‘pretvaranja’ aktive u likvidna sredstva.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 312 Nakon sakupljenih raspolo`ivih podataka. To je va`na baza za procenu performansi banke. str. ‘gap‘ izve{taji. neophodno ih je analiti~ki srediti u odgovaraju}e izve{taje. (2) nivou rizika i (3) stopama povra}aja sredstava. firmi i institucija. {to omogu}uje ekonomiju obima. Na ovom mestu samo se doti~emo rizika sa aspekta vrednovanja performansi banke od strane zainteresovanih lica. . ve}i volumen transakcija. Likvidnost banke je sposobnost da zadovolji anticipiranu tra`nju za sredstvima kako depozitara tako i zajmotra`ilaca. Velika aktiva zna~i da banka treba vi{e kapitala. ve}u fleksibilnost. sa~initi pore|enja i izvesti odgovaraju}e zaklju~ke. senzitiviteta kamatne stope i adekvatnosti kapitala. vrednosti aktive po teku}oj tr`i{noj ceni i odnosu produktivne prema ukupnoj aktivi (sredstava koja ‘zara|uju’ u odnosu na ukupna sredstva). 391. ve}i obim poslovanja. U principu. Upravo zato {to gubitak mo`e nastati mimo o~ekivanja menad`ment tima. sigurnost da }e joj kapital deoni~ara i rezerve pokriti gubitke i da }e mo}i da isplati depozite i vrati uzete kredite u celini. Proces upravljanja rizikom poslovne banke. Ovi analiti~ki izve{taji obi~no sadr`e informacije o: (1) veli~ini banke. efikasniji kompjuterski sistem. ve}i kapital zna~i ve}i kreditni limit. analiza trajanja (“duration”) i simulacija. izra~unati odgovaraju}e koeficijente (‘racije’). pove}anja izvora sredstava i upravljanja aktiva / pasiva miksom. Rizik u bankarskom poslovanju mo`e se kategorisati na vi{e na~ina. Nivo finansijskog rizika banke mora biti konzistentan sa sposobno{}u banke da apsorbuje gubitke i generi{e prihvatljivu stopu prinosa. 32) O rizicima u bankarskom poslovanju vi{e se govori u glavi 12. ve}e znanje i vi{e tr`i{nog prostora za upravljanje svakodnevnim finansijskim rizicima. veli~ina banke odre|uje i njenu ekonomsku snagu. to se re{ava prodajom postoje}e aktive ili kupovinom novih izvora. veli~ina deoni~kog kapitala je osnov za solventnost banke tj.

Banke zbog svog zan~aja i funkcije koje imaju za privredu moraju delovati u okviru jedinstvenog sistema zemlje po{to njihova poreme}ena funkcija mo`e imati nesagledive posledice po ~itavu nacionalnu . Zato se kvalitetu poslovanja banaka mora posve}ivati odre|ena pa`nja. takvi poslovi obi~no sa sobom nose i ve}i preduzetni~ki rizik. banke sve te`e ostvaruju potrebni profit. insolventnosti itd. moraju ulaziti u rizi~ne poslove izla`u}i se tako opasnosti poslovanja sa gubicima. U sve ve}oj konkurentskoj borbi u uslovima deregulacije i globalizacije finansijskih i bankarskih tr`i{ta. FHLBB (Federal Home Loan Bank Board). sada mnogo vi{e nego ranije. funkciju nadzora i super .4. podaci o neto kamatnom prihodu. FDIC (Federal Deposit Insurance Company). .vizorstva. Profitabilnost se meri prinosom na sredstva.4. veli~ina zarade banke je u funkciji sa veli~inom rizika.1. Dakle. Funkcija primene navedenih sistema je da ‘pokriju’ periode izme|u redovnih periodi~nih kontrola banaka i obezbede procenu uslova poslovanja depozitnih 33) To su: FRS (Federal Reserve System). nelikvidnosti. pa su banke suo~ene sa situacijom da. Praksa Federalnih agencija u SAD Savremeni uslovi poslovanja banaka sve vi{e tra`e od banke kao privrednog subjekta da ulazi u poslove koji joj mogu doneti ve}i profit.dru{tvenu ekonomiju. sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija33) u SAD preduzelo je odre|ena istra`ivanja za sa~injavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje slabosti u poslovanju banaka. Me|utim. platama i beneficijama. za nadoknadu inflatornog pritiska na operativne tro{kove i za porast prinosa ulaga~ima. NCUA (National Credit Union Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency). op{tim neto tro{kovima. Me|utim. Dugo vremena je to bilo samo kroz tzv. to bi trebao biti i ve}i prinos odnosno povrat sredstava. SISTEMI RANOG OTKRIVANJA SLABOSTI U BANKAMA 10. Rast bilansa banke je pokazatelj za zadovoljavanje rastu}ih potreba komitenata i klijenata banke. te gubicima u kreditnom portfoliju banke. Ovo su samo neke od ve}eg broja kontrolnih agencija banaka u SAD. naknadnu kontrolnu funkciju. Ta istra`ivanja su rezultirala u komponovanju odre|enih sistema nadzora za rano otkrivanje kriti~nih ta~aka u poslovanju banaka.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 313 (3) Profit i rast banke obezbe|uju bankarima i ulaga~ima (menad`mentu i deoni~arima) kompenzaciju za uspe{no upravljanje rizicima banke po principu: {to je ve}i rizik izdataka. zatim tr`i{na vrednost njihovih deonica. Za deoni~are je prinos na deoni~ki kapital najva`nija mera. 10. prinosom na deoni~ki kapital i drugim merama. Razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (“interest spread”) postaje sve manja.

622. str. Tehnika kompjuterskog pra}enja sastoji se od jednog ili vi{e zahvata i to: • • • • pra}enje individualnih racija identifikuju}i institucije koje su ‘pale na dno’ iste grupe. kombinovanje racija u komponovani bodovni sistem i rangiranje institucija od najbolje do najgore na osnovu bodova. . FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i sa~injavaju jedinstveni izve{taj o ban~inim performansama sa detaljnim informacijama i finansijskim racijima. ovakvi izve{taji se rade kvartalno za cca 14. Regional and Global. koji dozvoljavaju jednom analiti~aru ili kontroloru da izvr{i detaljnu finansijsku analizu finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i pra}enje problema identifikovanih kroz proces kompjuterskog pra}enja (‘computer screening’). Osim toga. Kada se banka jednom ozna~i kao slaba ili potencijalno slaba.000 osiguranih komercijalnih banaka i odre|en broj dr`avnih kontrolnih banka. godine. Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu kompjuterskog sistema posmatranja. 35) Izve{taj se sa~injava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim problemima i njihovim uzrocima. pa do naloga suda ili pak odustajanja od intervencije.banke. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Prentice-Hall Englewood Cliffs. koje bi mogle eventualno oti}i pod ste~aj. (2) analiti~ki izve{taji (o performansama). pra}enje individualnih racija i njihovo kompariranje sa kriti~nim vrednostima. Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjutersko pra}enje. radi se analiza u cilju odre|ivanja obima i veli~ine finansijskih problema i identifikacije njihovih mogu}ih uzroka. Ovakva inicijativa i uvid u poslovanje banaka od strane kontrolnih 34) Duane B. tri federalne kontrolne agencije (FRS. Graddy and Austin H. omogu}uju}i tako da se smanji tro{ak eventualnog ste~aja ili mo`da i spasu institucije -. da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su ‘pale’ (nisu pro{le) na odre|enim racio testovima. Da bi zajedni~ki ostvarile svoju funkciju. Tamo gde je finansijska situacija ozbiljna. 1990. ovi sistemi omogu}uju efikasniju alokaciju kontrolisanih sredstava banke. preduzimaju se ubrzano mere daljeg ispitivanja. 35) Kada analiti~ki pokazatelji potvrde postojanje ozbiljnih finansijskih problema. 34) Procedura kompjuterskog pra}enja banaka ostvaruje se na slede}i na~in. neke kombinacije od navedenih. nastaje intervencija kontrolnih institucija. New Jersey.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 314 finansijskih institucija. Priroda ove akcije mo`e da ima razli~itu formu i mo`e da varira od jednog telefonskog razgovora sa menad`mentom banke. Ina~e.

godine.odli~an) do pet (5 .consolidated). (2) procenjivanja va`nih me|usobnih odnosa izme|u komponenti i (3) analiziranja ja~ine snage i zan~aja klju~nih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih karakteristika. Rejtinzi konsolidovane zarade i konsolidovane solventnosti ili adekvatnosti kapitala prepoznaju va`nost regulatorskog mesta ovih faktora i njihovih odlu~uju}ih uloga u odr`avanju finansijske snage i podr`avanju karakteristika rizika cele holding banke. koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova karakteristika rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije. {to prikazuje slika 10-4 .P. druge podru`nice i mati~na kompanija) reflektuju kontribuciju svake komponente fundamentalnoj finansijskoj ~vrstini holding kompanije. O P (3) mati~nu kompaniju (P-parent company). Sistem predstavlja jednu upravlja~ku informaciju i superkontrolno oru|e oblikovano da utvrdi uslove bankarske holding kompanije na jedan sistemski na~in. 10.konsolidovanu (E-earnings consolidated) i C (5) solventnost . Dola`enje do jedne sveop{te procene finansijskih uslova. Sinkey. dok je upravlja~ki komponovani rejting svestrana procena ukupnog menad`menta holding banke (ban~inih podru`nica. On koristi komponentni pristup.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. bankarska holding kompanija vrednuje se na skali performansi kvaliteta od jedan (1 . .lo{) spu{taju}i se na: B (1) podru`nice banke (B-bank subsidiaries).konsolidovanu (C-capital adequacy . 1989.2. Prva tri elementa BOPEC rejtinga (podru`nice banke. 195.C) : (F. FED upotrebljava jedan rejting sistem koji se zasniva na pregledu polja procesa rada banke. Jr. E (4) zaradu .O. (2) druge neban~ine podru`nice (O-other-nonbank subsidiaries). FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD 36) Da bi procenio ‘sigurnost i ~vrstinu’ bankarske holding kompanije.4. ostalih podru`nica i mati~ne kompanije). 36) Joseph F. MacMillan Publishing Company.M) gde je F finansijski i M upravlja~ki komponovani rejting. Third Edition.E. New York. Celoviti rejting sistem holding banke je sumarno izra`en kao (B. str.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 315 agencija doprinela je ja~anju tr`i{ne discipline i podstakla aktivnost banaka na planu preduzimanja mera za kontrolu sopstvenog rizika. Finansijski komponovani rejting je odre|en od ispitiva~a – revizora: te`inski prosek elemenata BOPEC-a.

novembra 1979.S). Regional and Global. po kome se celovit sud o finansijskoj snazi institucije izra`ava preko • 37) Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od slede}ih pet re~i: kapital (“capital”).aktiva (“asset”) upravljanje (“management”). sredstva . Rejtinzi se iskazuju za svih pet elemenata u relaciji 1 do 5: najbolji mogu}i rejting: BOPEC = (1. koji bi se koristio za utvr|ivanje rejtinga holding banaka.aktive (“asset quality”). CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije za kontrolu banaka 21. Spencer: Managing Commercial Banks Community. str. Prentice-Hall. Graddy and Austin H. kvalitet sredstava . godine. . zarada (“earnings”) i likvidnost (“liquidity”). 10. Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL Jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem (skra}eno zove CAMEL) 37) koristi se za ispitivanje i procenu uslova i stanja jedne finansijske institucije. i • najlo{iji mogu}i rejting: BOPEC = (5. 623.4. po kome ispitiva~ mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke.5. FDIC i OCC).1. Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne agencije (FRS. Odre|ivanje finansijske pozicije banke se bazira na dva rejting elementa: prvi. Ina~e.5) FM = (5. Vidi: Duane B. i drugi.U). Englewood Cliffs.1. Me|utim. U 1987.5. 1990.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 316 Bilans holding banke (konsolidovani) Ban~ine podru`nice Druge neban~ine podru`nice Mati~na kompanija CAMEL rejting sistem Bilans holding banke ili portfolio rizik Ban~ine Zarada podru` nice (konsolidovana) Kapital (konsolidovani) Slika 10-4: FED-ov rejting sistem bankarske holding kompanije Svrha FED-ovog rejting sistem je da iska`e rejtinge bankarske holding kompanije.1) FM = (1. pomenute agencije se nisu slo`ile oko jedinstvenog rejting sistema. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je zavr{io skladniji CAEL monitoring sistem. CAEL je bankarski rejting sistem baziran na ~etiri komponente: kapitalu (“capital”). godine. koji bi se koristio u procesu nadzora.1.3. niti su se slo`ile sa jedinstvenim rejting sistemom.5. New Jersey. performanse zarade (“earning performance”) i likvidnost (“liquidity”).

godine. dok je slabost banke izra`ena rejtingom 5 i ukazuje da banka treba urgentnu korektivnu akciju. Slika 10-5. nije jedan prosti aritimeti~ki prosek ovih pet pojedina~nih komponenti. 1: Jak Rejting br. ve} jedna nezavisno odre|ena mera op{tih performansi finansijske institucije. 4: Oslabljena finansijska pozicija. male slabosti Komponovani rejting br. Ako se poslu`imo primerom na slici 10-5. Spencer: Managing Commercial Banks Community. kao i komponovana. potrebna hitna akcija Komponovani rejting br. 1990. Graddy and Austin H. 5: Velika mogu}nost ste~aja Slika 10-5: Jedinstveni CAMEL rejting sistem Prema tome. Englewood Cliffs. [to se ti~e procene adekvatnosti kapitala odnosno solventnosti.3: Rejtinzi pojedinih dimenzija Komponovani rejtinzi Finansijska snaga Komponovani rejting br. . se rangira na skali od 1 (jedan) do 5 (pet). ilustruje Jedinstveni CAMEL rejting sistem. ispitiva~i poku{avaju da odrede ban~inu sposobnost da 38) Duane B. vidimo da rejting 1 pokazuje finansijsku snagu. str. New Jersey. 3: Dovoljan Marginalan Zarada Likvidnost Rejting br. 2: Zadovoljavaju}i Rejting br.38) Dakle. Prentice Hall. svaka pojedina~na dimenzija performanse banke.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 317 jednog komponovanog rejtinga. 4: Finansijski uslovi Komponovani rejting Komponovani rejting br. 5: Nezadovoljavaju} i Vidna slabost Komponovani rejting br. 624. Regional and Global. 2: Bazi~no zdrav. komponovani rejting koji iskazuje CAMEL jedinstveni sistem. 1: Solventnost Kvalitet aktive Menad`ment Rejting br. Dimenzije performansi Vrednovanje rejting performansi Rejting br.

New York. 3 = Institucija ima kombinaciju finansijskih i operativnih slabosti rangiranih od umerenih do jako lo{ih. Ispitiva~i vr{e pregled svih kredita sa predeterminiranom obustavom odnosno otkazivanjem kredita (‘dollar cut-off point’).1) Najlo{iji mogu}i rejting: CAMEL = (5. 4 = Neumeren obim ozbiljnih finansijskih slabosti ili kombinacija drugih nezadovoljavaju}ih uslova.1. lokaciji. ‘Peer group’ komparacije racija kapitala su veoma va`ne u ovom procesu procene. ”Peer group” komparacije se koriste u vezi sa tr`i{nim informacijama da bi se odredila dovoljnost nivoa zarade banke. Zhteva se temeljita supervizija. U okviru svake grupe.operativne procedure i ‘popustljivost’ u primeni zakona i bankarske regulative. Posebno treba imati u vidu.5. do 5 = lo{. 1990. dok su slabosti otklonjive u normalnom kursu poslovanja. toka gotovine u relacijama normalnih potreba zajmoprimca. sumnjivi ili kao gubitak. Ispitiva~ procenjuje tako|e i internu kontrolu. Vidi: Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. vo|stvo (liderstvo) i upravlja~ka sposobnost se razmatraju u proceni kvaliteta menad`menta. Tehni~ka sposobnost.5.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 318 odr`i svoje teku}e i projektovane nivoe rizika sredstava. . klasifikuju se kao nestandardni. banke se kompariraju sa drugim bankama po uporedivim veli~inama sa respektovanjem profitabilnosti i drugih podataka. Barron’s Business Guide. 457. Ste~aj je daleka mogu}nost. poslovno . Kvalitet sredstava se prosu|uje proverom kredita. i mogu imati pet ili {est banaka kada su u pitanju banke .39) Adekvatnost zarade se proverava preko uslova i visine prinosa deoni~ara.1. godine. Komponovani rejtinzi svih pet faktora indiciraju op{ti kvalitet banke i to: • • • • • 1 = Bazi~no zdrav. Najbolji mogu}i rejting: CAMEL = (1. 2 = U osnovi zdrav.5) Dakle. da svih pet kriterijuma imaju jednaku ‘te`inu’. Krediti koji pokazuju neke slabosti ili preterani rizik. Peer group analiza se koristi od strane banaka da utvrde svoje finansijske performanse u odnosu na konkurentske banke na njihovom tr`i{tu. Peer grupe se odre|uju prema veli~ini banke. te kontribucija baznom 39) “Peer group” ozan~ava klasifikaciju komercijalnih banaka po veli~ini aktive i drugim karakteristikama. poslovnom miksu. Relativni iznosi klasifikovanih kredita i investicija ~ine bazu za odre|ivanje rejtinga kvaliteta sredstava. Istra`iva~i su slobodni u oceni ‘te`ine’ svakog elementa po svojoj diskreciji. 5 = Ekstremno visoko neodlo`an ste~aj ili verovatno}a ste~aja u bliskom roku. numeri~ki koefgicijenti za svaki faktor se rangiraju od 1 = najbolji.1. The Uniform Bank Performance Reporting System klasifikuje banke u 20 razli~itih grupa.5. str.veliki nov~ani centri (“money center banks”) ili stotine kada su u pitanju komunalne odnosno op{tinske banke.

Prentice-Hall. 41) Prognozirani 40) Duane B. Banke koje imaju iskazan relativno ve}i ili visok komponovani rejting obavezuju kontrolne institucije na relativno manji nadzor.4. Funkcija ‘proricanja’ niskog rejtinga banke ima kompoziciju prikazanu slede}om jedna~inom: 40) Prob = f (LS. OR = operativni . Regional and Global. Englewood Cliffs. New Jersey. ali ne i na preduzimanje mera korektivne akcije.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 319 kapitalu banke (‘equity capital’). Tako su ekonomisti FRB (Federal Reserve Bank u New York-u) razvili jedan model ranog upozorenja te{ko}a u banci. u ameri~koj bankarskoj praksi koriste se kao oru|e prognoze i indeks rizika banke i ozna~ava se sa ‘I’. Odre|ivanje adekvatnosti ban~ine likvidne pozicije se bazira na strukturi dospe}a investiranih sredstava. CO. stepena ‘isparljivosti’ depozita.4. Ostali modeli ranog upozorenja lo{eg poslovanja Rano upozorenje za otkrivanje elemenata lo{eg poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija sve vi{e zaokuplja stru~ne ljude u kontrolnim institucijama kako bi {to ranije mogli preduzeti mere upozorenja i odre|ene korektivne akcije u tim institucijama. EQ = deoni~ki kapital banke (‘equity capital’) / ustanovljeni rizik sredstava. . CO = ukupni nastali tro{kovi / (neto prihod + rezerve za kreditne gubitke). str. CI = komercijalni i industrijski krediti / ukupni krediti. nedepozitnih davanja kredita i senzitiviteta kamatne stope. 615. Na tako iskazanoj rejting listi. Posle analiziranja ovih pet individualnih rejting komponenti. banke sa niskim rejtingom se pobli`e posmatraju sa ciljem da se utvrdi koje mere korektivne akcije treba preduzeti. Takav nizak rejting ukazuje da se mo`e o~ekivati da }e u banci u dogledno vreme nastati i ve}e te{ko}e. da }e jedna banka dobiti jedan nizak rejting. Spencer: Managing Commercial Banks Community. ispitiva~ dolazi do sveukupne procene o poslovanju banke i na toj osnovi do jedinstvenog komponovanog rejtinga banke. EQ. 10. LS = krediti i zakupi (‘leases’) / ukupni izvori sredstava.poslovni prihodi. koji predvi|a mogu}nost da jedna banka primenom tog modela mo`e dobiti nizak rejting. Graddy and Austin H. Pored verovatno}e niskog rejtinga banke. godine.poslovni rashodi / operativni . Likvidnost se rangira na bazi sposobnosti banke da podmiruje tra`nju klijenata za depozitima i kreditima bez preteranog napora. OR. 1990. CI) gde je: Prob = verovatno}a. izvr{enja kredita.

0. MacMillan Publishing Company. 1989.177X4 + 0. X5 = procenat od neto kredita ‘charge-off’” godi{nje prema ukupnim sredstvima. X4 = procenat od ponovo ugovorenih kredita prema ukupnim sredstvima.347X6 gde je: X1 = procenat primarnog kapitala prema ukupnim sredstvima. Indeks rizika je razvijen od strane FDIC (Federal Deposit Insurance Company) i sastavlja se na osnovu tri izve{taja poslovne banke: izve{taja o podacima po pozivu (‘Call Data Report’). X6 = procenat od neto prihoda godi{nje prema ukupnim sredstvima. izve{taja o uslovima (‘Report of Condition’) i izve{taja o prihodu i dividendama (‘Report of Income and Dividends’).265X3 + 0. ROA Return of Assets). koje su potencijalne da koriste sredstva osiguravaju}eg fonda. zna~i da je banka u zoni normalnog rizika i treba da pla}a standardnu premiju osiguranja depozita od 1/12 procenta mese~no (od ukupno 1 posto godi{nje). Kao {to se vidi.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Service Industry.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 320 indeks rizika banke ‘I’ je konstruisan u obliku jedna~ine sa {est nepoznatih ‘x’ vrednosti uz primenu odgovaraju}ih unapred utvr|enih koeficijenata za svaku ‘x’ veli~inu i izra`en je slede}om funkcijom: I = 0. str. 622. zna~i da je banka u zoni rizika iznad normale i treba da pla}a dvostruko ve}u premiju osiguranja depozita odnosno 1/6 mese~no (od ukupno 1 posto godi{nje). . Sinkey. Jr. indeks rizika banke ima {est varijabli i tri bitne dimenzionalne funkcije usmerene na: solventnost . kvalitet kredita (X2 do X5) i povrat sredstava profitabilnost (X6.211X2 .151X1 + 0. Ako je indeks rizika banke pozitivan i CAMEL rejting 3.adekvatnost kapitala (X1). a CAMEL rejting 1 i 2. X2 = procenat kredita sa rokom dospe}a vi{e od 90 dana prema ukupnim sredstvima. Ako je indeks rizika banke negativan. New York.0.151X5 . (2) ozbiljni problemi (SP-serious problems) i (3) potencijalni za isplatu u celini (PPO41) Joseph F. Sa indeksom rizika banke kombinuju se i rezultati CAMEL rejting sistema.818 . 4 i 5.other problems). vodi listu banaka klasiranih u tri grupe prema o{trini problema: (1) ostali problemi (OP. Od ovako utvr|enog indeksa rizika banke zavisi i premija koju banka pla}a na osiguranje depozita. Ameri~ka agencija FDIC prilikom monitoringa banaka. godine. Kao {to se vidi. u kompoziciji ovog indeksa se nagla{ava kvalitet kredita po{to je naj~e{}i problem banaka koje idu u ste~aj nekvalitetan kreditni portfolio. tj.0. X3 = procenat od ‘nonaccruing’ kredita prema ukupnim sredstvima. Third Edition.

1983. 626. Privredni leksikon. Informator. Second Edition. u tom periodu do{lo je do: (1) smanjenja godi{njeg broja bankrota banka – posebno posle 1995. Ekonomska enciklopedija. MacMillan Publishing Company. redaktor dr Ivo Peri{in.Hamond: Banks and Politics in America.44) LITERATURA: 1. 1989 3.godini. Beograd. Englewood Cliffs. and Acquisitions – The Fair Value Approach. John Wiley & Sons.79 1987 14.05 203 0. U zadnjih osam godina (1991-1999) situacija se znatno propravila.600 u 1999. Informator.500 1. 42) Praksa ameri~kih banaka pokazuje da su problemi bankrota sve izra`eniji. Third Edition. B. Jr. New York.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.89 Indeks 104. str. 1961. Zagreb.840 250 2. Thomas F.godine. 1984. Zagreb. str. 43) Pregled 10-3: Podaci o broju problemati~nih banaka Godina Ukupno osigurano FDIC problem lista Broj Broj % 1970 13. Tako je za poslednjih osamnaest godina u SAD prime}en porast broja ‘problemati~nih’ banaka. 1962. Joseph F. mada nisu alarmantni (pregled 10-3). Mergers. 43) Ibidem. 2. . Huertas: The Regulation of Financial Institution A Historical Perspective on Current Issues in “Financial Services”. 6. New Jersey. 44) Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. Naime. i 415. 2001. New Jersey. 42) Ibidem.godine (ispod 20 banaka godi{nje). George Benston. 4. 627. 5. 1957. Banke su postale profitabilnije i finansijski zdravije sa prose~nim godi{njim povratom aktive (ROA) iznad jednog procenta i sa godi{njim prose~nim povratom deoni~kog kapitala iznad 15 procenata. New York.14 29 puta Podaci govore. 4.575 12. Prentice-Hall. Priceton. Sinkey. str.godini na 8.8 630.0 1987/70 Bankrotiralo Broj % 7 0.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 321 problems pay-off). Savremena administracija. Valutations. Princeton University Press. ali i koje su bankrotirale. (2) pove}an je broj spajanja i pripajanja banaka i (3) opadanja ukupnog broja komercijalnih banaka sa 14.500 u 1985. druga knjiga. Finansijski leksikon. da je u praksi sve ve}i broj poslovnih banaka koje imaju probleme.

Johnson: Commercial Bank Management. Third Edition. section The Week in Review. 11. Paul F. Leonard L. Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama (Sl. Olson: Evalution of Financial Performance. 16. James H. Johnson and Richard D. 1991. London.list SFRJ br. Reston Publishing Company. G. Englewood Cliffs. Thomas I. April 1978. The Dryden Press. Illinois. Ford and Dennis A. S. Olson: How 1000 High Performance Banks Welthered the Recent Recession.. godine. Virginia. 17. 15. Illinois. 1985. Wilson: Banking Policy and Structure – A Comparative Analysis. . Prentice-Hall. William F. ???? 20. 1983. Donnelly. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 1990. June 16. New York. Haslem: Commercial Bank Management.) 9. Reston. The New York Times. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. 1984. 10/89. 1986. Homewood. New York. Jr. Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms. 13. u: The Bankers” Handbook. 40/89. Emmanuel N. John A. 1985. Graddy and Austin H. 1985 12. 1985. Jannott: The Effective Bank Supervisor. Thompson: Marketing Financial Services A Strategic Vision. Duane B. Dow Jones-Irwin. Frank P. Preager. Dr Ronald L. Storrs and Charles E. Barron’s Guide. Bank Control and Audit. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Sl.list SFRJ br. 1990.) 10. 14. Homewood. Banking. 1988. ???? 19. 18. Baughn.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 322 7. J. Walker. Dow Jones-Irwin. 8. Sunday. Regional and Global. Croom Helm. edited by: William H. New York. New Jersey. Berry and Thomas W.

PRINCIPI I NA^ELA UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE .1. PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE OKVIR JEDANAESTE GLAVE: • Principi i na~ela upravljanja rizikom banke • Solventnost kao izraz sigurnosti banke • Likvidnost kao izraz kontinuiteta poslovanja banke • Ekonomi~nost kao izraz poslovnosti banke • Profitabilnost kao izraz uspe{nosti poslovanja banke 11.Likvidnost je potrebna banci kao vazduh ~oveku! GLAVA 11.

To je u suprotnosti sa principom profitabilnosti banke. kao klju~nog pokazatelja uspe{nosti poslovanja banke. Pre toga. Osnovni principi poslovanja banke Maksimiranje profita. Kada je u pitanju uspe{nost poslovanja banke. ekonomi~nosti i efikasnosti. koji je bilo mogu}e ostvariti kratkoro~nim plasiranjem slobodnih nov~anih sredstava. Me|utim. koja ide na {tetu profitabilnosti banke. likvidnost. ukaza}emo na neke aspekte njihovog me|uodnosa odnosno na njihovo interaktivno dejstvo i dejstvo na profitabilnost banke. koja }e banci uvek omogu}iti blagovremeno izvr{avanje njenih obaveza. primorava banku na po{tivanje osnovnih principa dobrog bankarskog poslovanja ili principa dobrog privrednika: (1) (2) (3) (4) solventnosti i sigurnosti. Ako bi se trebalo opredeliti za prednost kod po{tivanja ova dva . ve} optimalne likvidnosti. Ovde }emo analizirati principe upravljanja rizikom banke i to: solventnost. poslovanje banke na ovim principima mora biti usmeravano i kontrolisano jer nepridr`avanje ovih principa ili nedovoljna kontrola poslovanja banke samo po jednom principu mo`e prouzrokovati negativan uticaj na poslovanje banke mereno i drugim principima. Jasno je da cilj banke nije odr`avanje nepotrebno visoke stope likvidnosti.1. i profitabilnosti tj. ne donose prihod banci. rentabilnosti. u praksi banaka se smatra da su solventnost.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 325 11. izra`ena preko neplasiranih sredsatva na `iro ra~unu banke. Interaktivno dejstvo principa poslovanja Ostvarivanje ovih principa nije u praksi ni lako ni jednostavno. odr`avanje likvidnosti zahteva da se vodi ra~una i o dimenziji te likvidnosti izra`enoj preko visine slobodnih nov~anih sredstava na `iro ra~unu banke koja. ako su prekomerna i nisu plasirana. negativno uti~e na stopu profitabilnosti banke zbog izgubljenog prihoda odnosno profita. Drugim re~ima. pridr`avanje svih ovih principa je od izuzetne va`nosti kako za poslovanje same banke tako i za poslovanje njenih komitenata. 11. tim pre ako se ima u vidu njihov me|usobni dinam~ki odnos i interakciono delovanje u funkciji vremena. likvidnosti i urednosti. likvidnost i rentabilnost tri klju~na principa koja banka ne sme da prenebregne u svom poslovanju.2. visoka likvidnost banke. Dakle. Po|imo od primera: jedan od va`nijih principa poslovne banke je da bude likvidna. pa i za stabilnost privrednog sistema zemlje u celini. ekonomi~nost i rentabilnost. Me|utim.1.1. kao ciljne ekonomske funkcije poslovne banke.

(2) faktore koji determini{u svaki princip upravljanja rizicima u pojedinim bankarskim poslovima. Principi u upravlja~kom procesu Principi upravljanja rizikom banke nisu samo elementi koji se posmatraju izolovano svaki za sebe. i (5) kori{}enje iskustva na ve} zavr{enim poslovima i na toj osnovi planiraje elemenata za nove bankarske poslove uz eliminisanje odnosno minimiziranje uticaja odre|ene vrste rizika. 11.1. niti pak njihovo stati~ko i izolovano dejstvo na pojedini segment poslovanja banke. {to mo`e imati i posledicu ostvarivanja gubitaka. u|e u su{tinu svakog od navedenih principa upravljanja rizicima banke i osvetle mehanizmi za njihovo minimiziranje. (4) mogu}nost da se izrazi odnosno kvantificira rizik po ovim kriterijumima u pojedinim vrstama bankarskih poslova. Va`nije je imati u vidu njihovo dejstvo u dinami~kom ostvarivanju procesa poslovanja banke. kako bi se njihovo delovanje koristilo u svakom pojedina~nom poslovnom bankarskom poduhvatu. odr`ala poverenje deoni~ara i izvr{ila svoju dru{tvenu misiju odr`avanje sopstvene stabilnosti i stabilnosti privrednog sistema. Dr`ati se principa u procesu upravljanja rizikom banke u svakom poslu i na svakoj poziciji organizacione strukture banke nije nimalo lak zadatak. rekli smo da likvidnost mo`e uticati na profitabilnost. u okviru raspolo`ivih mogu}nosti. Naime.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 326 principa. kako bi za{titila integritet svog poslovanja. U narednom izlaganju bi}e vi{e re~i o svakom od navedenih principa poslovanja banke nagla{avaju}i rizike u koje banka ulazi usled njihovog naru{avanja. onda smatramo da pri tome treba po}i od su{tine elemenata od kojih treba poznavati: (1) su{tinu svakog od navedenih principa i njihov ‘domet’ u upravljanju rizicima pojedinih vrsta bankarskih poslova. ali uz kontinuirano odr`avanje ban~ine likvidnosti. ako se ostvari u visini iznad ban~inih rezervi i time po~ne ugro`avati deoni~ki kapital banke. mogu}e je da do|e i do uticaja na solventnost. onda je sigurno da se likvidnosti banke mora dati prioritet u odnosu na profitabilnost po svaku cenu. (3) mogu}nost da se meri uticaj pojedinih faktora u okviru pojedinog principa upravljanja rizikom. Kad to ka`emo. Pored interakcionog delovanja likvidnosti i profitabilnosti. profitabilnost da. Zbog mogu}ih takvih uticaja. banka se mora strogo pridr`avati navedenih principa. . Naredna izlaganja imaju za svrhu da se. Dakle. Gubitak mo`e uticati na solventnost.3.

Me|utim. 1983. mada ima nekih elemenata koji imaju sli~nosti i me|usobne uslovljenosti. 1984. 235. i Dr Ante Katunari}: Banka . str.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 327 11. predstavlja nesposobnost izmirenja dospelih obaveza. 1) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . prvo izdanje. 109-113.2.2) Takvo poistove}ivanje ova dva pojma ne samo da je pogre{no. godine. saglasno tome. Tako prema M. ne samo da mu se interno mora posve}ivati du`na pa`nja. o~igledno je da ti izrazi ne zna~e isto ni u teoriji ni u praksi. poslovanje. vrlo ~esto se stavalja znak jednakosti izme|u izraza i pojmova solventnosti i likvidnosti banke. Tog poistove}ivanja ovih pojmova ima i u na{oj literaturi. Zagreb.Principi i praksa bankovnog poslovanja. str. SOLVENTNOST POSLOVNE BANKE 11. Insolventnost. Kako }emo kasnije videti. Poduze}e Banka. 567572. godine. Privredni pregled. neta~nosti i razlika u shvatanju su{tine pojma solventnosti i njegovom definisanju. ve} }e to morati imati na umu svaka banka koja se `eli baviti poslovima sa inostranstvom po{tivaju}i tako novi me|unarodni standard solventnosti.1.Organizacija i poslovanje. ^esto se mo`e ~uti u razgovoru me|u na{im poslovnim ljudima ‘firma mi nije solventna’ misle}i pri tome da im firma nema novca i ne mo`e da plati neku obavezu. godine.2. Zagreb. drugo izdanje. kao uslov poslovanja banke u svetskim razmerama. [kolska knjiga. . Stoga smatramo nu`nim da {ire izlo`imo ovaj princip poslovanja banke jer je on veoma bitan za njene poverioce. Beograd. u na{oj poslovnoj praksi se dosta ~esto ova dva pojma poistove}uju. 2) Vidi o tome detaljnije: Dr Milan Kne`evi}: Banka . tim pre {to se ovom principu kod nas jo{ uvek ne posve}uje dovoljna pa`nja. pod pojmom solventnosti podrazumeva se sposobnost du`nika da u celini izmiruje svoje dospele nov~ane obaveze.Teorija. organizacija. ve} mo`e da dovede i do poslovne zablude. Mada bankarska teorija ukazuje na korisnu potrebu razlikovanja pojma i sadr`ine solventnosti od pojma i sadr`ine likvidnosti banke. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. U onome {to je napisano ima dosta nepreciznosti. Pojam i su{tina solventnosti banke U na{oj bankarskoj literaturi vrlo retko sre}emo napise o ovom pojmu. To nas obavezuje da ovaj problem ne{to detaljnije obradimo. Zato }emo ovde poku{ati da {to konciznije izlo`imo pojam i su{tinu principa solventnosti banke i uka`emo na njegovu vezu sa drugim principima upravljanja rizikom u bankarskom poslovanju. a posebno za one banke koje se bave poslovima sa inostranstvom. Za na{e promenjene uslove poslovanja on tako|e treba da bude od sve ve}eg interesa za na{e banke i njihove deoni~are. 1977. Kao {to rekosmo.Golijaninu1). str.

edited by Sherman J. Suprotno. u zavisnosti od njegove veli~ine. neuskla|enost ro~ne strukture sredstava i plasmana. Ostvarenje i iskazivanje gubitka. globalno gledaju}i. Faktori insolventnosti banke Insolventnost banke mo`e biti izazvana brojnim faktorima. onda jedan deo aktive predstavlja nekvalitetne. mo`e ali i ne mora prouzrokovati nesolventnost banke. svaki privredni subjekt. opet.2. smatra se da nastanku insolventnosti mogu doprineti i uticaji brojnih drugih faktora. {to naravno zavisi od tipa preduze}a i pona{anja njegovih vlasnika i kreditora prema riziku. . koji se smatraju odgovaraju}im za datu privredu. Me|utim. Radi shvatanja su{tine nesolventnosti banke. The University of Chicago Press. kapitalom koji je vlasni{tvo deoni~ara banke. Iznos kapitala koji se smatra adekvatnim prili~no {iroko varira u proizvodnim preduze}ima. nesolidno gazdovanje 3) Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. (2) verovatno}e odstupanja od o~ekivanog prihoda. dovodi u vezu sa nominalnim kapitalom banke. zavisi od kombinacije i strukture sredstava. Sa stanovi{ta finansijskog rizika. 1981. treba ne{to vi{e u}i u su{tinu strukture bilansne ravnote`e banke. Naime. solventnost banke podrazumeva da je realna vrednost aktive jednaka obimu pasive. 6. Chicago. i (3) veli~ine ban~inog inicijalnog kapitala. Me|utim. Drugim re~ima. Iznos potrebnog kapitala zavisi od rizika insolventnosti. treba da ima adekvatan kapital prema svojim obavezama. pa i banka. Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena sredstva odnosno kada ostvareni gubici prema{uju njen deoni~ki kapital.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 328 Globalno gledano. obaveza i kapitala u portfolijima banke. godine. Veli~ina gubitka banke se. Maisel.2. kao {to su na primer: nelikvidnost. 11. jasno je da se formalna bilansna ravnote`a izra`ava preko jednakosti zbira aktive i pasive banke. To. u bankama adekvatnost kapitala ili solventnost rigoroznije je definisana. Bitno je da nesolventnost banke proizilazi iz strukturalnih promena u bilansnoj ravnote`i banke i vezana je za ostvarivanje i iskazivanje gubitka. str. za svakog privrednog subjekta je od zna~aja struktura njegovog raspolo`ivog kapitala i izvora tog kapitala odnosno stvorenih obaveza. poslovanje sa gubicima. sa stanovi{ta solventnosti banke. rizik insolventnosti banke zavisi od slede}ih faktora: 3) (1) nivoa o~ekivanog prihoda i njegove naplate. Kada je banka nesolventna. nenaplative ili pak fiktivne plasmane. kako spoljnim tako i unutra{njim.

Merenje solventnosti poslovne banke 4) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . 6) Ibidem. nedostatak diversifikacije mo`e prouzrokovati koncentraciju kredita u okviru jedne industrijske grane. Ve}e u~e{}e ovakve distribucije koja le`i ispod o~ekivanih doga|aja je mnogo opasnije. (2) Rizik nediversifikacije ili rizik od nepredvi|enih doga|aja. organizacija. Tre}e lice tj. str. Banka mo`e postati insolventna i kada svesno ili nesvesno previ{e koncentri{e svoje aktivnosti u podru~ja poslovanja gde se mogu o~ekivati nepredvi|eni doga|aji. str. . investicija ili drugih aktivnosti u podru~ja gde nepredvi|eni doga|aji mogu prouzrokovati gubitke i koji mogu bitno uticati na poslovni uspeh banke. str. poslovanje. Privredni pregled. jednom definisani adekvatni kapital je iznos potreban da obezbedi da se verovatna insolventnost u budu}nosti smanji ispod predodre|enog nivoa. Poznavanje ovakvih opasnosti mo`e koristiti banci za smanjenje ukupnog nivoa njenih rizika da ostvari gubitak na jednom prihvatljivom nivou. edited by Sherman J. odnosno kad koncentri{e previ{e svojih kredita. tako da uticaj nepredvi|enih doga|aja ne bude nadmo}an. U stvari. 1981. godine. mo`e se meriti procenom verovatno}e distribucije sa mogu}im ishodima mimo onih koji su predvi|eni. 5) Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. na parcijalnom tr`i{tu. Maisel.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 329 sredstvima. 5) ^esto banku mogu na ovo navesti ukazane ili prognozirane mogu}nosti visokih profita. Smatra se da postoje ~etiri glavna pristupa koja su korisna i omogu}uju bankama da identifikuju i smanje svoje rizike: (1) Jedna od najva`nijih potreba banaka je da diverzifikuju sredstva i obaveze. opasnost da }e depozitari ili oni koji su pozajmili novac banci izgubiti svoja sredstva kad banka bankrotira mogla biti eliminisana osiguranjem depozita. Recimo. neuskla|enost ban~inih proizvoda i usluga sa zahtevima tr`i{ta itd.3. 235. {to mo`e ‘zaslepiti’ njihov portfolio rizik.4) Mada se uticaj navedenih faktora mo`e smatrati indirektnim. Chicago.Teorija. 1983. na inostranom tr`i{tu ili pak samo kroz vanbilansne aktivnosti.2. osiguranje mo`e garantovati za{titu depozitarima od gubitka. godine. oni mogu u znatnoj meri uticati na rast gubitka banke i na taj na~in pove}avati izvesnost insolventnosti banke. (4) Sa ta~ke gledi{ta javnosti. (3) Banka mo`e da pove}a kapital tako da je on dovoljan da apsorbuje bilo koji gubitak koji nastane kao specifi~na verovatno}a.6) 11. 2-3. The University of Chicago Press. Beograd. 2.

str. 1990. s druge strane. Pri tome su bitni veli~ina i strukturalno u~e{}e deoni~kog kapitala. Testovi adekvatnosti kapitala su metodi za merenje dovoljnosti kapitala banke povezani sa njegovim procenjenim bilansnim stepenom rizika. koji koriste menad`eri banke i regulatorne agencije da bi odredili da li je banka zdrava ili ne. (4) procenjivanje distribucije funkcija o~ekivanog prinosa. 9) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. (3) procenjivanje o~ekivane vrednosti u portfolijima banke. i testovi adekvatnosti kapitala i standardi adekvatnosti se menjaju tokom vremena. godine. . od kojih su ~etiri naj~e{}e u upotrebi: 7) Sherman J. godine. 8) Duane B. Standardi adekvatnosti su bazne mere nivoa povezanosti kapitala sa porfoliom rizika. i (5) veza kapitala i rizika. Adekvatnost kapitala je jedan relativni koncept koji zavisi od prirode aktive i pasive banke i njene strukture. str. New York. (2) procenjivanje neto vrednosti svakog portfolija. Englewood Cliffs. to je banka kapitalno zdravija i bolja. New Jersey. 104. Naravno. Maisel. 42. Spencer: Managing Commercial Banks . edited by Sherman J. i veli~ina i u~e{}e depozita i kreditnih izvora. 570. Ovde va`i jedno op{te pravilo: {to je ova stopa ve}a za banku.9) Postoji nekoliko standardnih obrazaca za merenje adekvatnosti kapitala banke ili kapital racija (“capital ratio”).Commununity. Banka sa visokom stopom (racijom) kapitala prema sredstvima je vi{e za{ti}ena od teku}eg . The University of Chicago Press. Maisel: The Meashurement of Capital Adequacy.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 330 Merenje solventnosti banke. Prentice-Hall.8) Ovde }emo se zadr`ati na testovima adekvatnosti kapitala. sjedne strane. koji podrazumevaju jedinstven proces od pet me|usobno povezanih faza: (1) razdvajanje poslovanja banke u homogene aktivnosti ili portfolio aktivnosti banke.operativnog poslovnog gubitka nego banka sa ni`om stopom racijom. Barrons’ Business Guide. Kapital racio ili stopa kapitala je klju~ni finansijski racio za merenje adekvatnosti kapitala banke. Prema Sh. Ovo ipak zavisi od relativnog rizika i mogu}nosti za nastanak gubitka svake banke. iako se odnosi na veli~inu i funkciju kapitala u bilansu banke. 1990. zahteva primenu slo`ene procedure i respektovanje uticaja nekoloko me|uzavisnih faktora. I obrnuto. Graddy and Austin H. Chocago. Regional and Global. str.Maisel-u7). godine. u knjizi: Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. 1981. merenje solvantnosti banke mo`e se vr{iti primenom i uva`avanjem nekoliko kriterija.

Spencer: Managing Commercial Banks . godine.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Sinkey. Graddy and Austin H. Pored ovih pokazatelja. 627. i ban~in kapacitet da zadovolji sada{nje i budu}e potrebe svog poslovnog podru~ja uzimaju}i u obzir konkurenciju sa kojom se suo~ava. 54. izdatke (the burden of meeting occupancy expenses). koriste se i bilansni raciji (‘balance sheet rations’). koristi se stopa neto kapitala (‘neto capital racio’ = NCR) prema slede}oj jedna~ini: 11) NCR = Kapital + Rezerve . 574. potencijalna “isparljivost” depozitne strukture kvalitet poslovnih (operativnih) procedura. (‘equity capital to risk assets’) (3) deoni~ki kapital prema ukupnim depozitima. Banka se klasifikuje kao problemati~na ako je NCR = 2.Klasifikovana sredstva Prose ~ na sredstva Klasifikovana sredstva su ona koja su ve} ozna~ena kao: nestandardna. New Jersey. likvidnost sredstava. kvalitet i karakter vlasni{tva. istorijat zarade (the history of earnings and of the rentention thereof). Jr. 1989. koriste se i pokazatelji koji uzimaju u obzir primarni i sekundarni kapital podeljen prose~nim ukupnim sredstvima uve}anim za dozvoljene gubitke na kreditima i zakupu (‘total capital ratio’). Regional and Global. 11) Joseph F. Prentice-Hall. . MacMillan Publishing Company. 12) Duane B. 1990. str.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 331 (1) deoni~ki kapital prema ukupnim sredstvima. Procena pouzdanosti banke i vrednovanje adekvatnosti njenog kapitala od strane nacionalne banke obuhvata slede}ih osam faktora:12) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) kvalitet menad`menta. New York. (‘equity capital to total assets’) (2) deoni~ki kapital prema rizi~noj aktivi. str. Pored ovih pokazatelja. Third Edition. sumnjiva ili gubitak (ocena bazirana na ispitivanju kvaliteta sredstava).10) Za ocenu da li je banka problemati~na ili nije sa aspekta solventnosti. 10) Ibidem.74 % (jednako ili manje). zatim pokazatelj agregatnih kredita prema ukupnom kapitalu (‘loans capital rtatio’). godine.Community. i (‘equity capital to total deposits’) (4) deoni~ki kapital prema kreditima i eskontima. str. (‘equity capital to loans and discounts’). Englewood Cliffs.

Rizik insolventnosti poslovne banke “Rizik insolventnosti je mogu}nost da u odre|enom vremenskom periodu. 1990.2. Graddy and Austin H. ~ak i kad banka ostvari i iska`e gubitak. 568. (b) da ima iskazan gubitak i da je solventna. dajemo upro{}enu strukturu bilansa banke i ilustrujemo to u slikama 11-1. ako nije ve}i od nominalnog kapitala banke u pasivi.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 332 11. u pogledu insolventnosti. Spencer: Managing Commercial Banks . kao agregatna vrednost ban~ine pasive. u drugom slu~aju. .4. koja prevazilazi njena ukupna sredstva. i (c) da ima iskazan gubitak i da je insolventna. Regional and Global. i 113. Englewood Cliffs. Teku}e rezerve i neprofitna aktiva Profitna aktiva Deoni~ki kapital banke Depoziti i druga pasiva Iskazan gubitak Slika 11-2: Gubitak i solventnost banke Dakle. New Jersey. (a) da nema gubitka i da je solventna. Prentice-Hall.Community. Radi jasnijeg sagledavanja situacija u kojima se banka mo`e na}i. banka nema gubitak i normalno je da je solventna. teorijski. str. banka bude u poziciji da ne ispunjava svoje dospele obaveze ili izra`eno ne{to druga~ije. banka je i dalje solventna jer svojim 13) Duane B.”13) Naime. po{to svojim nominalnim kapitalom i depozitima pokriva svu svoju zdravu aktivu odnosno izvori i sredstva banke su u ravnote`i. Teku}e rezerve i neprofitna aktiva Profitna aktiva Depoziti i druga pasiva Deoni~ki kapital banke Slika 11-1: Po~etni bilans solventne banke Kada je re~ o prvom slu~aju. godine. banka se mo`e na}i u tri situacije. 11-2.

Pri tome treba imati na umu da je svaka banka u ve}oj ili manjoj meri podlo`na riziku. . koju banka treba ostvariti. koji se manifestuje kao nelikvidnost.14) Teku}e rezerve i neprofitna aktiva Depoziti i druga pasiva Profitna aktiva Iskazan gubitak Deoni~ki kapital banke Slika 11-3: Gubitak i insolventnost banke Iz navedene ilustracije vidi se razlika izme|u obi~nog nedostatka sredstava. 15) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective.15) Pri tome ne treba izgubiti iz vida me|usobno povezan odnos solventnosti i likvidnosti. neophodno je finansijskim planom postaviti kao cilj: maksimiziranje bogatstva deoni~ara i projektovati strategijskim planom dugoro~ni rast i ciljni profit (slika 11-4). 569. a da je pri tome nesolventna. 1985. i strukturalnih pomeranja pra}enih ostvarenjem visine gubitka preko nominalnog iznosa deoni~kog kapitala. kao {to mo`e biti nelikvidna. 297. To ilustruje slika 11-3. John Wiley & Sons. te zbog toga banka dolazi u poziciju da ne mo`e da izvr{i i sve svoje obaveze prema komitentima. Naime. Edited by: Richard C.2. Situacija u kojoj je banka insolventna nastaje u trenutku kad ostvareni i iskazani gubitak prema{uje nominalni kapital banke i on nije dovoljan za pokri}e gubitka. a da pri tome ne re{i problem nesolventnosti. mo`e pokriti u celini gubitak i da ne do|u u pitanje isplate sredstava po osnovu raznih drugih obaveza. banka mo`e da obezbedi likvidnost. str. ali i njihovu bitnu razliku. Finansijskim planom treba projektovati strukturu kapitala banke i nivo dividende. godine. str.5. Naravno. Aspinwall and Robert A. pri tome treba po}i od zahteva za minimizacijom tro{kova sredstava kojima se to mo`e ostvariti.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 333 nominalnim kapitalom. 11. New York. Eisenbeis. Planiranje solventnosti poslovne banke U cilju smanjenja rizika insolventnosti banke i odr`avanja zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala ili solventnosti banke. Razli~ite performanse 14) Ibidem. {to se ~esto zanemaruje. u knizi: Handbook for Banking Strategy.

Eisenbeis. Graddy and Austin H. Rizik likvidnosti i kreditni rizik dominirali su posle 1930. 297. str. (2) rizik kamatne stope i (3) rizik likvidnosti. godine. godine.15) Cilj: Maksimiziranje bogatstva akcionara Strategijski plan: Dugoro~ni rast i ciljni profit Plan profita: Godi{nji rast i ciljni profit Projektovana struktura kapitala Ciljna struktura kapitala Projektovane dividende Ciljna politika dividende Finansijski plan: Minimiziranje tro{kova sredstava Slika 11-4: Proces finansijskog planiranja18) Sa aspekta istorijske perspektive. Prentice-Hall. Regional and Global. New York.Community. 1990. Sasvim je jasno da je samo ve}i odgovaraju}i nivo kapitala banke mogao da spasi banke od ovih bankrotstava. Druge forme rizika kao {to su tehnolo{ki rizik i rizik deviznog 18) Duane B. me|u kojim su naro~ito zna~ajni: sposobnost menad`ment tima i konkurentnost. oni uti~u na ostvarivanje razli~itih performansi poslovanja. Edited by: Richard C. 596. . 18) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. Englewood Cliffs. u knizi: Handbook for Banking Strategy. godine (period od 50 godina). Spencer: Managing Commercial Banks . Ssaglasno razli~itim geografskim lokacijama i nacionalnim i regionalnim ekonomijama. svi bankroti banaka su bili povezani sa ove tri vrste rizika. prema podacima za ameri~ke banke u perodu 1934 -1983. dok je rizik kamatne stope bio posle 1980. New Jersey. Aspinwall and Robert A. John Wiley & Sons. godine. godine. 1985. Ovi faktori uti~u na pojavu tri klju~ne kategorije rizika u bankama: (1) kreditini rizik. str.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 334 banaka uslovljene su razli~itim faktorima.

u knizi: Handbook for Banking Strategy. Slo`enost planiranja kapitala je uglavnom ovisna od veli~ine banke. 19) Ibidem. za podr{ku banke u ostvarenju njenog strategijskog poslovnog plana. 17) Planiranje kapitala je proces odre|ivanja komponenti i nivoa kapitala u jednoj sredini konzistentna je sa ban~inim strategijskim poslovnim planom. Zadatak planiranja kapitala je da odr`ava nivo adekvatnosti kapitala u stalno promenjivoj ekonomskoj sredini koji je prihvatljiv za raznoliku publiku. 1988. John Wiley & Sons.16) Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavljaju disciplinu predvi|anja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala za pojedina~nu finansijsku instituciju u odre|enoj ekonomskoj sredini. Homewood. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Kod velikih banaka planiranje kapitala je slo`enije imaju}i u vidu njihovu razu|enu strukturu kapitala. str. Aspinwall and Robert A.2. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razne publike (korisnici usluga. Prvo. New York. . [anse za prikupljanje novih izvora kapitala ovise o teku}em prinosu na kapital banke. 17) Timothy P. adekvatnost kapitala zajedno sa osiguranjem depozita poma`e eksternoj 16) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. rejting agencije. ulaga~i. Me|unarodni standard solventnosti banke Regulisanje merenja i utvr|ivanje standarda za adevatnost kapitala zapo~eto je iz tri razloga.6. str. Edited by: William H. godine. rejting agencije i regulatorne odnosno kontrolne institucije. odr`avanje adekvatnosti kapitala obezbe|uje jedan ‘sloj’ za{tite. Illinois. Mack: Capital Planning and Management. Kod manjih banaka planiranje kapitala je jednostavnije. Hartman and John E. Efektivno planiranje kapitala treba da anticipira budu}e zahteve za adekvatnost kapitala saglasno tehnolo{kim promenama ili pove}anom nivou poslovne aktivnosti banke. Proces planiranja kapitala po~inje ispitivanjem i proverom ekonomske sredine i prespektive zarade banke. regulatorne institucije). ulaga~e. 329. Drugo. godine. Baughn. Third Edition. 1985. a naro~ito mogu}nost internog generisanja kapitala. 302. ban~ino tr`i{te maloprodaje i veleprodaje. Pri tome je va`na postoje}a struktura kapitala. postali su va`niji u depozitnom poslovanju banaka i imaju svog uticaja na performanse bankarskog poslovanja. Storrs and Charls E. kao strategijski resurs. Dow Jones-Irwin. Cilj planiranja kapitala je da obezbedi adekvatan kapital. Walker. 332-333. Edited by: Richard C. Anticipiranje potrebe za dodatnim kapitalom mo`e omogu}iti menad`mentu da iskoristi prednost i iskoristi {anse na tr`i{tu za prikupljanje dodatnog kapitala. koji limitira potencijalne gubitke za agencije za osiguranje depozita.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 335 kursa. Thomas I. Eisenbeis. str. 19) 11.

Zbog ovih razloga je adekvatnost kapitala banaka va`an objekt regulacije u tr`i{nim privredama preko 80 proteklih godina. 124. Inicijativa za izradu novog me|unarodnog standarda solventnosti odnosno adekvatnosti kapitala potekla je od centralnih banaka razvijenih zemalja da prvenstveno one kao kontrolne institucije ujedna~e svoj pristup u definisanju sastavnih delova kapitala poslovnih banka i rizi~nosti njihovih plasmana.osnove za op{te prihvatljivi standard solventnosti banaka koje se bave me|unarodnim poslovanjem izradio je Komitet za bankarsku regulativu i nadzornu praksu u okviru Banke za me|unarodne obra~une (BIS) sa sedi{tem u Bazelu i objavio ga u decembru 1987. 302-303. 532-534. 22) Vidi: ABA Banking Journal. October 1988. Barron’s Business Guide. koje mogu biti elementi nelojalne konkurencije u me|unarodnom bankarskom poslovanju. Najva`niji razlog ovakvog pristupa je da se izbegnu ili minimiziraju razlike u nacionalnim pristupima i propisima. 21) Potreba za izradom novog me|unarodnog standarda solventnosti proistekla je iz namere centralnih banaka i poslovnih banaka razvijenih kapitalisti~kih zemalja da se kapital banaka tretira i meri na isti na~in. John Wiley & Sons. obim i strukturu poslovanja. Eisenbeis. Naime. 1990.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 336 kontroli bankrotstva banaka. 20) Priroda subjektivnosti merenja adekvatnosti kapitala i evolucija banaka tokom vremena. str. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. New York. navode se pojedine kategorije rizika i njihova ‘te`ina’ u okviru pojedinih pozicija u bilansu banke. godine. uticale su na regulisanje standarda adekvatnosti kapitala u bankama na tri na~ina: (1) zahtevi za kapitalom su varirali tokom vremena. New York. (2) zahtevi za kapitalom su varirali saglasno tipu i veli~ini banke. godine pod nazivom: Me|unarodna konvergencija merenja kapitala i standarda kapitala. 22) Pregled 11-1: Kategorije rizika pozicija u bilansu banke a) K a t e g o r i j a r i z i k a 0 % 20) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. Tre}e. . 1985. str. Edited by: Richard C. AspinWall and Robert A. str. i (3) zahtevi za kapitalom su varirali i me|u regulatornim institucijama. gubitak poverenja depozitara mo`e ‘minirati’ i zapretiti ‘zdravlju’ banke. koji ne mogu imati kompletnu informaciju o ekonomskoj situaciji banke. godine. standardi kapitala slu`e da za{tite neosigurane kreditore. U pregledu 11-1. godine. Time se u praksi prevazilaze razli~itosti tretmana i merenja adekvatnosti kapitala svake banke bez obzira na njenu veli~inu. kao i Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. 21) Inicijativni materijal .

• potra`ivanja od centralnih vlada izvan OECD (ukoliko nisu denominirana u nacionalnu valutu . • gotovinske stavke u procesu naplate. • kapitalni (nov~ani) instrumenti izdati od drugih banaka (ukoliko nisu oduzeta od kapitala).PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 337 • gotovina. c) K a t e g o r i j a r i z i k a 20 % • potra`ivanja od multilateralnih razvojnih banaka i potra`ivanja garantovana ili kolateralom osigurana od tih banaka. b) K a t e g o r i j a r i z i k a 0-50 % (sa nacionalnom diskrecijom) • potra`ivanja od pravnih lica doma}eg javnog sektora (isklju~uju}i centralnu vladu) i krediti garantovani od tih lica.kori{}eno od strane zajmoprimca ili koje je rentirano. • sva druga sredstva. • potra`ivanja od centralnih vlada i centralnih banaka denominirana u nacionalnu valutu i koja glase na tu valutu. To se izra`ava preko kreditnih faktora konverzije pozicija vanbilansne aktivnosti banke u pregledu 11-2. • potra`ivanja od privrednih (komercijalnih) kompanija u vlasni{tvu javnog sektora: • prostorije (ku}e). i druga osnovna (fiksna) sredstva. rizik je prisutan i u bankarskim poslovima koji se ne registruju u bilansu banke. ve} se vode kao vanbilansne aktivnosti.____________________________________________________________ Pored navedenih kategorija rizika u bilansnim pozicijama banke. • potra`ivanja od banaka udru`enih u zemlje van OECD sa ostatkom dospe}a do jedne godine i krediti sa ostatkom dospe}a do jedne godine garantovani od tih banaka. • druga potra`ivanja od centralnih vlada i centralnih banaka zemalja u OECD (Organization for Economic Cooperation and Development). • potra`ivanja od banaka udru`enih izvan OECD sa ostatkom dospe}a preko jedne godine. d) K a t e g o r i j a r i z i k a 50 % • krediti u potpunosti osigurani hipotekom na stambeno vlasni{tvo koje je ili }e biti zauzeto . . • potra`ivanja od banaka udru`enih u OECD i krediti garantovani od tih banaka. • potra`ivanja sa kolateralom (osigurana) u gotovinu ili uz jemstvo OECD centralnih vlada ili garanciju OECD centralnih vlada. fabrike i oprema. • nepokretna imovina i druge investicije (uklju~uju}i nekonsolidovane investicione participacije u drugim kompanijama.vidi pre navedeno).i izdata u toj valuti . • potra`ivanja od pravnih lica iz javnog sektora izvan OECD (isklju~uju}i centralne vlade) i krediti garantovani od takvih lica. I njih je mogu}e svesti na kreditni rizik i tako izraziti kao ukupan rizik sadr`an u bilansu banke. e) K a t e g o r i j a r i z i k a 100 % • potra`ivanja od privatnog sektora.

moraju se uzeti u obzir i rizici vanbilansnih aktivnosti i tako izraziti ukupni kreditni rejting banke. ako velike garantovane kreditne obaveze prerastu u stvarne. ugovorne obaveze) za kupovinu aktive uklju~uju}i i finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (‘drawdown’). 638. 23) Joseph F. Ako se to desi.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 19-21. 3.Transakcije povezane sa neizvesno{}u (garancije za u~e{}e na licitacijama. 1989. . ako ve} nije uklju~ena u bilans.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 338 Pregled 11-2: Konverzioni faktori vanbilansnih pozicija banke23) a) Konverzioni faktor 100 procenata 1. mo`e do}i i do bankrota banke.______________________ Da bi se dobila ukupna te`ina rizi~nosti poslovanja banke. str. Third Edition. b) Konverzioni faktor 50 procenata 1. 2. 2. str.2. Jugoslavensko bankarstvo br. New York. banka mo`e do}i u manje ili ve}e te{ko}e pri izvr{avanju takvih ‘prinudnih’ obaveza. godine. za dobro izvr{enje posla. varanti i ‘standby’ akreditivi za parcijalne transakcije).Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF . c) Konverzioni faktor 20 procenata 1.“revolving underwriting facilities’) i mehanizmi garantovanja kratkoro~nih obaveza preko emisije kratkoro~nih hartija od vrednosti (NIF . koje mogu u odre|enim situacija. Posebno je opasno za banku. Sinkey. zna~iti i gubitak za banku. godine. Beograd. Jr. To je rizik vanbilansnih aktivnosti banke.Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim kreditnim supstitucijama (na primer:’standby’ akreditivi).“note issuance facilities’). februar 1989.Komercijalni akreditivi d) Konverzioni faktor 0 procenata 1. Mnoge vanbilansne uslovne obaveze su potencijalne stvarne obaveze banke i mogu u odre|enom momentu postati realne obaveze.Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini. prodaji aktive sa regresom. Sli~ne opise faktora konverzije su naveli: Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti.Direktne supstitucije kredita (op{te garancije zadu`enosti uklju~uju}i ‘standby” akreditive za servisiranje kredita kao i finansijske garancije za kredite i hartije od vrednosti).Nekori{}ene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospe}a preko jedne godine uklju~uju}i garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije. 4.Terminski ugovori (tj. 3.Nekori{}ene finansijske obaveze koje imaju originalno dospe}e od jedne godine ili manje i koje su bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme. MacMillan Publishing Company.

Illinois. 393. Dakle. Stigum and Rene O. Walker. to ipak nije dovoljno za preciznije razumevanje ovog na~ela upravljanja rizikom banke. Jr.3. Third Edition. ^ak se po nekoliko meseci ne izvr{avaju i fiksne i garantovane obaveze prema inostranim bankama i me|unarodnim finansijskim institucijama. praksa na{ih banaka je ve} po ko zna koji put dokazala da kako na poslovanju u okvirima doma}eg tr`i{ta tako i na inostranom.1. LIKVIDNOST POSLOVNE BANKE 11. da se osigura raspolo`ivost sredstava za izvr{enje obaveza po razumnoj ceni u svako vreme”. (2) stepen lako}e pretvaranja dela njene kratkoro~ne aktive u gotov odnosno `iralni novac. da na{e banke ni po nekoliko meseci ne izvr{avaju svoje obaveze. Naime. Naime. Neverovatno. poznato je da banka odr`ava svoju likvidnost sinhronizovanjem rokova plasmana (aktive) prema rokovima dospe}a svojih obaveza (pasive). Storrs and Charls E. Posebno je va`an aspekt odr`avanja ban~ine likvidnosti na zadovoljavaju}em ili optimalnom nivou. pa se ovim va`nim ban~inim na~elom rizika moramo detaljnije pozabaviti. Tako.: Managing Bank Assets and Liabilities . str. Dow Jones-Iewin. ali ipak mogu}e. nije u pitanju bilo koja cena sredstava.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 339 11.sa primljenim depozitima i uzetim kreditima za likvidnost.Strategies for Risk Control and Profit. 25) Dr Ronald L. . kako prema komitentima u me|usobnim odnosima u zemlji tako i prema partnerima i bankama u inostranstvu (obaveze po otvorenim akreditivima i sli~no). Homewood. Brojni su primeri. Baughn. Pojam i su{tina likvidnosti banke Bankarska teorija i praksa poznaju niz definicija. Da bi se bolje shvatio princip likvidnosti banke. Dow Jones-Irwin. Thomas I. Polaze}i od ovih elemenata. Problem likvidnosti banke zaslu`uje da se detaljnije objasni.24) Zatim postoji stav da “likvidnost banke podrazumeva njenu sposobnost da udovolji anticipiranoj tra`nji za sredstvima kako depozitara tako i zajmotra`ioca”. koje nastoje izraziti su{tinu likvidnosti. pod likvidno{}u banke podrazumevamo njenu poslovnu sposobnost da u svakom momentu mo`e izvr{iti svoje dospele obaveze po prihvatljivoj ceni 26) (kamatnoj stopi). ve} prihvatljiva cena sa aspekta banke. 1988. Nave{}emo samo neke od njih. Branch. treba imati u vidu jo{ nekoliko elemenata: (1) rezerve likvidnosti banke. 1983. i (3) uticaj kamatne stope na rentabilnost banke.25) Likvidnost banke u najop{tijem smislu podrazumeva da je banka sposobna da o roku izvr{ava svoje dospele obaveze. a da istovremeno na{a ni jedna banka jo{ uvek nije oti{la pod ste~aj. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Illinois. godine.3. Homewood. Ako su ti 24) Marcia L. Polaze}i od starog bankarskog pravila da ‘pasiva odre|uje aktivu’. Me|utim. taj princip izvr{avanja obaveza banke ‘ne treba tako striktno shvatiti’. str. godine. banka mora uskla|ivati rokove dospe}a svojih plasmana sa rokovima dospe}a izvora sredstava . 202. Edited by: William H. 26) Pojam likvidnosti kod na{ih banaka ve} du`e vreme nije u skladu sa teorijskim postavkama. Olson: Evalution of Financial Performance. smatra se da je “likvidnost banke sposobnost.

treba imati u vidu jo{ dve stvari: korenite dru{tvene promene i prisustvo velikih poreme}aja (neefikasnost privrednog sistema. i pored formalno izvr{ene transformacije vlasni~kih odnosa u banci. bar za kratko vreme.). A nju je i nemogu}e izvesti u sada{njoj 27) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . 27) Me|utim. banka mora jedan deo svojih plasmana . mo`e imati i velike posledice na rentabilnost banke. str. mora pronalaziti nove izvore sredstava.ako su kratkoro~ni i dugoro~ni plasmani banke sinhronizovani sa kratkoro~nim i dugoro~nim izvorima sredstava banke. mogu}e uspe{no i efikasno upravljati likvidno{}u banke. Privredni pregled. sigurno je da dugoro~niji ban~ini izvori sredstava omogu}uju banci odr`avanje dugoro~nije aktive . Naime. Kad je re~ o problemu likvidnosti banke u na{im uslovima. organizacija. jer jo{ uvek nije do kraja izvedena odgovornost u upravljanju bankom. ^ak. Uprkos sna`no izra`enim tendencijama za velikim promenama u domenu vlasni{tva. To je naro~ito prisutno onda kada banka nije u stanju da brzo izvr{i potrebnu konverziju svoje kratkoro~ne aktive u gotov novac. ne mo`e to uraditi po istoj ili ni`oj kamatnoj stopi. To se naro~ito de{ava kada do|e do nepredvi|enih i iznenadnih situacija i promena i kada banka “pretera” u transformaciji ro~ne strukture. jo{ uvek je taj proces na samom po~etku. Beograd. pa banka. neutralisati te probleme. Tada dolazi do uticaja likvidnosti na profitabilnost banke. Naime. I ne samo to. godine. da bi izvr{ila dospele obaveze. postavlja se pitanje da li je.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 340 primljeni depoziti i uzeti krediti prete`no kratkoro~ni i podlo`ni ~estim ili sezonskim promenama. naro~ito u uslovima u~estalih promena visine kamatne stope. kako eskontne stope centralne banke tako i promene kamatne stope na tr`i{tu novca. 232. naglasak se jo{ uvek daje na ekspanzivnu kreditno monetarnu politiku.Teorija. Isto tako je sigurno da se najmanji problemi u odr`avanju likvidnosti banke mogu o~ekivati . ima dosta i neslaganja o tome kako transformacija treba da se izvede. u praksi je to vi{e izuzetak nego pravilo. Ovo staro bankarsko pravilo po{tivanja ro~ne strukture danas se u bankarskoj praksi prili~no izmenilo.aktive dr`ati u takvom obliku koji se vrlo brzo mo`e pretvoriti u gotov odnosno `iralni novac. koja sa sobom ‘povla~e’ i problem relativno visoke cene. pa mora obezbediti dodatne izvore sredstava (pozajmice po trenutno mogu}oj ceni). nemogu}nost funkcionisanja kreditnomonetarnog sistema itd. O~igledno je da je odgovor negativan. Obi~no su to kratkoro~na sredstva. koji }e. koja dolazi u situaciju da naru{ava svoju ro~nu strukturu. 1983. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. Kada je re~ o problemu nelikvidnosti.plasmana. Problem likvidnosti banke. Banka. poslovanje. . a prisutna su i nerazumevanja su{tine neophodnih promena. iako bi relativno lako mogla re{iti konverziju dela svoje likvidne aktive u gotov novac. {to ne daje niti mo`e da daje `eljene rezultate.

to se vra}anjem kredita prirodnim putem obnavljaju likvidna sredstva. Kod ovog pristupa treba voditi ra~una o tro{kovima koji mogu nastati ovim transakcijama. Kona~no.28) [to se ti~e odgovornosti. Po{to pokrivaju zalihe ili su vezani za pripremu proizvodnje. operativno i efikasno lociraju odgovornost za likvidnost banke. 257. 11. (3) teoriju anticipativne dobiti i (4) teoriju uskla|ivanja obaveza. mogu}e je pobolj{ati kvalitet upravljanja i preciznije definisati i izvesti odogovornost za likvidnost banke. Postavlja se pitanje kako u takvoj. privatni kapital ne samo da nije predominantan. (2) Teorija unov~ive aktive polazi od sposobnosti banke da transformi{e svoje kratkoro~ne delove aktive u gotovinu. U deregulisanom tr`i{tu i nestabilnim uslovima ova teorija ne daje sve potrebne odgovore. proces proizvodnje. zalihe gotovih proizvoda i naplatu potra`ivanja od kupaca. Beograd. Teorije optimalne likvidnosti banke Upravljanje likvidnim sredstvima banke treba da omogu}i banci da odr`ava svoju likvidnost. a zatim i u samoj strukturi ban~inih izvora. Naime. problem se svodi na kreditiranje realno postoje}e proizvodnje i zaliha i na namensku upotrebu kredita. ~lanovi upravnog odbora banke su iz reda deoni~ara zainteresovani za kredit (a ne dividendu). jo{ uvek prete`no dru{tvenoj svojini izvesti odgovornost za upravljanje likvidno{}u kad je to na toj osnovi nemogu}e. a ni kod banke. Upravljanje likvidnim sredstvima sastoji se od utvr|ivanja svakodnevnih potreba banke za likvidnim sredstvima i na~inom pokrivanja tih potreba. (2) teoriju unov~ive aktive. 1990. Nau~na knjiga. sada{nja struktura vlasni{tva u banci samo je formalno promenjena: biv{i osniva~i banke su svoj osniva~ki fond ‘pretvorili’ u deoni~ki kapital. str. . prvo kod deoni~ara banke.3. pa je zato i treba shvatiti uslovno. Pristup formiranju optimalnog likvidnog potencijala poznat je kroz ~etiri teorije: (1) teoriju komercijalnog kredita. Osim toga. bitnu okosnicu i motiv kupovine deonica banke kod ve}ine deoni~ara ne ~ini mogu}nost ostvarivanja dividende odnosno zarade. ni kod deoni~ara. ve} ga uglavnom i nema u vlasni~koj strukturi deoni~ara i banke. Kvantifikacija nivoa potrebnih likvidnih sredstava ili adekvatnog likvidnog potencijala zavisi od veli~ine i vrste svake banke. ve} je dominantan motiv dobijanje kredita. godine. U na{im uslovima ova mogu}nost je dosta ograni~ena s obzirom na relativnu skromnost vrste i 28) Naime. 29) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Me|utim. koji i zbog tog nisu u poziciji da konsekventno.2. ali to va`i u uslovima kad nelikvidnost nije pogodila ve}i broj banaka. ona je izvodljiva tek sa znatnijim udelom privatnog kapitala. Va`no je da banka raspola`e dovoljnim obimom lako unov~ive aktive. 29) (1) Teorija komercijalnog kredita polazi od toga da se banka bavi isklju~ivo odobravanjem kratkoro~nih kredita sa dospe}em do 90 dana. ali i od samih specifi~nih potreba banke u datom vremenu. Mo`e imati dobar efekat sa kombinacijom odre|enog nivoa rezervi likvidnosti banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 341 strukturi vlasni{tva banke.

Ibidem. finansijski organizam banke u praksi ipak nije tako jednostavan. Polaze}i od izre~ene premise bankarskog poslovanja da ‘pasiva odre|uje aktivu’. ^ak i njihove kombinacije mogu biti samo polazna osnova za re{avanje ovog slo`enog problema. str. a kao najva`niji mogu se navesti slede}i: 30) Nerealne pretpostavke teorije pribavljanja novih likvidnih sredstava su: (1) relativno nerazvijeno finansijsko tr`i{te. . (3) slaba likvidnost ukupnog bankarskog sektora. 258. Faktori i modeli likvidnosti poslovne banke Vi{e faktora uti~e na sposobnost banke da bude likvidna. Me|utim.3. veliki problem predstavlja vremenska neuskla|enost potreba banke i budu}e dobiti njenih komitenata i klijenata. Prvo se banka preforsira u domenu plasmana i to kredita. mo`e se re}i da se ova teorija naj~e{}e potvr|uje u svakodnevnoj praksi.30) pa se u praksi zbog toga smatra ograni~enom. (2) slabo razu|en instrumentarij hartija od vrednosti. niti se svi tokovi priliva i odliva sredstava banke mogu tako uprostiti da bi imali prakti~nu upotrebu. na prvi pogled za odr`avanje likvidnosti banke ne bi trebalo biti problema. Me|utim. (3) Teorija anticipacije dobiti zasniva se na povezanosti likvidnosti banke sa ostvarivanjem budu}e dobiti svojih komitenata i klijenata. a onda se tra`e re{enja kako to prevazi}i dodatnim sredstvima. U na{im uslovima re|e se doga|a da banka prati i da se vezuje za profitabilnost pojedina~nih poslova svojih komitenata. (4) Teorija pribavljanja novih likvidnih finansijskih sredstava polazi od sposobnosti banke da svoje trenutne te{ko}e re{ava pribavljanjem sve`ih likvidnih sredstava. Po{to dugoro~ni plasmani imaju manji stepen likvidnosti. Me|utim. (4) uticaj centralne banke na tokove likvidnih sredstava na nov~anom tr`i{tu jo{ nije dovoljan i (5) jo{ nije izgra|en efikasan informacioni sistem.3.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 342 obima hartija od vrednosti kojima banke rade i koje se nalaze na na{em finansijskom tr`i{tu. Ova teorija polazi od nekih nerealnih pretpostavki. 11. O~igledno je da navedene teorije za formiranje optimalnog likvidnog potencijala ne mogu pojedina~nom primenom dati prave odgovore za re{avanje problema likvidnosti u praksi banke. Naredna izlaganja imaju za svrhu da uka`u na brojne faktore koji determini{u likvidnost banke i na slo`enost merenja njihovog pojedina~nog uticaja na nivo i stepen likvidnosti banke. oslanjanje banke na budu}u dobit svojih komitenata i klijenata predstavlja realnu osnovu za kompenzaciju manjeg stepena likvidnosti banke. kad je u pitanju poslovanje na{ih banaka.

godine.32) Pul sredstava banke je jedan od pristupa upravljanja likvidno{}u banke i po~inje utvr|ivanjem standarda likvidnosti tj.Community. godine. mogu}nost pribavljanja kredita na tr`i{tu novca ili od drugih banaka i institucija. 1984. pul sredstava banke (‘pool of funds approach’). po{to je likvidnost determinisana brojnim faktorima bilansne strukture i faktorima u okviru aktive i u okviru pasive. [kolska knjiga. porast nov~anih depozita. str. 1977. Dr Ante Katunaric navodi slede}e faktore. 1990. Zagreb. Spencer: Managing Commercial Banks . 109.31) IZVORI SREDSTAVA BANKE Depoziti po vi|enju [tedni ulozi Oro~eni depoziti Kratkoro~ne nedepozitne pozajmice Drugostepe ne menice i obveznice Kapital fondovi banke PUL SREDSTAVA BANKE Prioritetno kori{}enje sredstava banke Primarne rezerve Sekundarne rezerve Krediti Kratkoro~ne hartije od vrednosti Slika 11-5: Pul sredstava banke Odr`avanje likvidnosti banke je slo`en proces. str. koji uti~u na kretanje priliva i odliva sredstava banke. organizacija. Prentice-Hall. uskla|enost ro~ne strukture plasmana sa izvorima sredstava banke. . iznosa i vremena potreba banke za 31) Dr Milan Kne`evi}: Banka . bonitet ukupnih plasmana banke i stepen njihove pojedina~ne likvidnosti. str. 271. Regional and Global.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 343 (a) (b) (c) (d) (e) brzina obrta plasiranih sredstava banke.Organizacija i poslovanje. poslovanje. 569. Zagreb. dinamika i struktura izvora sredstava i plasmana koja je zavisna od realizacije i brzine prometnog procesa i od subjektivnih odluka depozitara i raznovrsni redoviti objektivni faktori sa kojima se depozitari susre}u tokom realizacije proizvodnog ciklusa. opseg. Englewood Cliffs. Vidi: Banka . Graddy and Austin H. koga ovde izla`emo u obliku grafi~kog prikaza na slici 11-5. i (f) stepen naplate dospelih kredita i pripadaju}ih kamata. [kolska knjiga. pa time i na likvidnost: faktor ro~nosti izvora sredstava. Jedan od pogodnih pristupa ili modela re{avanja problema likvidnosti banke je tzv.Teorija. New Jersey. godine. 32) Duane B.

Englewood Cliffs. koje obezbe|uju za{titu likvidnosti za prognozirane potrebe u gotovini i dr`e se u kratkoro~nim hartijama od vrednosti na otvorenom tr`i{tu. da ignori{e likvidnost obezbe|enu kreditnim portfoliom kroz kontinuelan tok sredstava od pla}anja otplata i kamata. kako se vidi i na slici 11-6. da zahtevana zaloga ozbiljno smanjuje va`nost sekundarnih rezervi kao izvora likvidnosti. Konceptualna kategorija ovih sredstava uklju~uje ukupnu gotovinu. 34) Edward W. godine.. ~etvrto. Uop{teno govore}i. 33) Ibidem. da ne obezbe|uje bazu za utvr|ivanje standarda likvidnosti. Inc. Gill: Commercial Banking. New Jersey. Slede}a alokacija sredstava su sekundarne rezerve. te mogu}u sekjuritizaciju. Reed and Edward K. 33) Drugi model likvidnosti banke poznat je pod imenom model alokacije sredstava za upravljanje sredstvima (‘the asset allocation model for asset management’) i mo`e se predstaviti slikom 11-6. Prentice-Hall. drugo. ovi standardi se baziraju na iskustvu. Za razliku od primarnih rezervi. depozite kod centralne banke. mogu}e je upravljati likvidno{}u banke i pomo}u koeficijenata ili finansijskih racija likvidnosti. peto. zasniva se na formiranju nekoliko likvidno-profitabilnih centara (~etiri centra) u banci za alokaciju sredstava dobijenih iz razli~itih izvora. proceni i intuiciji menad`menta banke. str. Model. da ne uzima u obzir “isparljivost” individualnih ra~una depozita. Fourth Edition. str. 34) Model alokacije sredstava polazi od toga da je iznos likvidnih potreba banke povezan sa izvorima iz kojih ih dobija. U stvari. 122. 1989. fleksibilna strategija sa sekundarnim rezervama likvidnosti ~ini ugaoni kamen kontinuiteta odr`avanja likvidnosti banke. salda kod drugih depozitnih institucija i stavke gotovine u procesu naplate. . 272-273. prva alokacija sredstava su primarne rezerve. da pul sredstava zamu}uje ~injenicu da se realna dugoro~na sigurnost banke nalazi u njenoj sposobnosti da generi{e adekvatnu zaradu. Pristup re{avanju likvidnosti preko pula sredstava banke podvrgnut je i mnogim kritikama jer se smatra: prvo. Alokacija sredstava se vr{i u svakom centru nezavisno od drugih centara i menad`ment mora formulisati politiku alokacije sredstava u okviru svakog ovog centra. Me|utim. op{te uslove (mogu}nost pribavljanja sredstava i njihovu cenu) i zahteve likvidnosti (potrebe za izvr{avanjem obaveza). da nipoda{tava interaktivnu ulogu aktive i pasive u obezbe|ivanju sezonske i cikli~ne likvidnosti. sekundarne rezerve eksplicitno obezbe|uju prinos i time doprinose profitabilnosti banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 344 gotovinom. tre}e. Kada finansijski menad`er banke utvrdi stanje sredstava. i {esto.

Na taj na~in bi se ovi modeli u~inili jo{ boljim i zadovoljili bi potrebe prakse banaka. Upravljanje likvidno{}u podrazumeva upravljanje tokovima gotovine u banci. nemaju sistemski pristup re{avanju ovog za banku va`nog i. moglo bi se re}i. koji u dobroj meri stoje. pa ga ovde ne}emo ni izlagati. tzv. To je matemati~ki model35) (ili tehnika) koji se koristi u nau~nim pristupima za teorijsko re{avanje poslovnih problema. model ima i limite koji pogor{avaju njegovu efektivnost. Bez obzira na navedene nedostatke modela. Ostali limiti ovog modela su isti kao i kod pula sredstava. Me|utim. str. koje. . pove}avaju}i time profitabilnost banke. postoji i tre}i. Pri tome treba imati u vidu praksu na{ih banaka.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 345 Principijelna prednost ovog metoda je da smanjuje tj. To su alokacija sredstava iz razli~itih centara. izuzev nekih. modeli su dosta jednostavni i primenjivi u praksi. mogu}nost slabe veze izme|u njih itd. model linearnog programiranja. elimini{e vi{kove likvidnih sredstva i alocira dodatna sredstava na kredite i hartije od vrednosti. `ivotnog principa banaka. Izvori sredstava Depoziti po vi|enju [tedni depoziti Alokacija sredstava Primarne rezerve Sekundarne rezerve Krediti Oro~eni depoziti Hartije od vrednosti Kapitalna sredstva Fiksna aktiva Slika 11-6: Model alokacije sredstava Pored navedena dva modela re{avanja likvidnosti. Drugi limit je u ‘prisvajanju’ sredstava odnosno izvori sredstava su nezavisni od njihovog kori{}enja. Mogu}a su i odre|ena pobolj{anja ovih pristupa uva`avaju}i neke od navedenih kritika i limita. 124-127. A to zna~i da u tom procesu treba obezbediti konsekventno planiranje nov~anih 35) Ibidem.

Postoje ~etiri primarna indikatora ili racija likvidnosti:37) (1) gotovina i nezalo`ene utr`ive hartije od vrednosti podeljene ukupnom aktivom (‘cash and unpledged marketable securities divided by total assets’). treba komparirati postoje}a likvidna sredstva sa o~ekivanim likvidnim potrebama. organizovanje da se planirani tokovi i ostvare i kontrolu ostvarene likvidnosti u odnosu na planiranu. Fourt Edition. Naj~e{}e je u upotrebi indikator likvidnosti banke pra}en preko odnosa ukupnih kredita prema ukupnim depozitima. (3) promenljiva sredstva podeljena likvidnom aktivom (‘volatile funds divided by liquid assets’). Merenje likvidnosti poslovne banke Likvidnost mo`e biti posmatrana kao stati~ki i kao dinami~ki koncept. 358. to se ne smatra samo sposobno{}u pretvaranja likvidne aktive ve} i sposobno{}u ekonomske jedinice da se zadu`uje i da generi{e gotovinu iz poslovanja. da bi se udovoljilo zahtevima depozitara. Kad posmatramo likvidnost sa dinami~kog aspekta. New Jersey. 128. Englewood Cliffs. str. bitno je pra}enje indikatora i instrumenata likvidnosti banke.36) Sa aspekta merenja likvidnosti banke. cikli~nih oscilacija obima depozita i o~ekivanog obima tra`nje kredita od strane komitenata. po{to ne uzima u obzir da se likvidnost mo`e posti}i preko kreditnog tr`i{ta i tokova prihoda. Zbog toga je va`an obim likvidne aktive u ukupnoj aktivi bilansa banke i on se odre|uje u zavisnosti od stepena sezonskih varijacija depozita. New York. str. Inc. . Reed and Edward K. 1990. godine. 37) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Obim likvidonosnih sredstava za pokrivanje depozitnih oscilacija (sezonskih i cikli~nih) ima primarno mesto. 11. 1989. dok su likvidna sredstva za pokrivanje kreditne 36) Edward G. godine. visoka vrednost ovog indikatora ukazuje na rizik da bi neke kredite trebalo prodati sa gubitkom. Ovo je u`i koncept likvidnosti. Prentice-Hall.3.. (2) ukupni depoziti podeljeni pozajmljenim sredstvima (‘total deposits divided by borrowed funds’). i (4) ukupni krediti podeljeni ukupnim depozitima (‘total loans divided by total deposits’). Gill: Commercial Banking. Me|utim.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 346 tokova ulaza i izlaza sredstava. Merenje likvidnosti sa stati~kog aspekta podrazumeva procenu posedovane aktive koja se mo`e pretvoriti u gotovinu. Barron’s Business Giude. Niska vrednost ovog indikatora pokazuje visoku likvidnost i potencijalno nizak profit. Za odre|ivanje adekvatnosti likvidnosti u okviru ove okosnice.4.

Reifler and Lazaros P. Polaze}i od teorijskog pristupa problemu likvidnosti i postoje}e bankarske prakse. kao instrumenta za regulisanje kreditne politike poslovnih banaka: (1) primarne rezerve likvidnosti. dospe}a obaveza na 5. izdiferencirana su dva nivoa rezerve likvidnosti. one se uglavnom manifestuju kao plasman ve} prikupljenih sredstava ili kao odliv postoje}ih depozita. mora se prodavati aktiva banke da bi se podmirila tra`nja odnosno obaveze banke. Walker. nije svejedno sa aspekta likvidnosti. Rizik nelikvidnosti se ispoljava kao odnos raspolo`ivih sredstava banke prema tra`enim sredstvima. i druga. 11.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 347 tra`nje od sekundarnog zna~aja.regulisanje kreditnog potencijala i sekundarne . Stabilne stope rasta depozita siguran su pokazatelj odr`avanja optimalne zone likvidnosti. Storrs and Charls E. str. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Dow Jones-Irwin. Dinami~ki aspekt likvidne pozicije banke zahteva korelativno pra}enje stopa rasta depozita i kredita. Baughn. Beograd. pa kad je tra`nja ve}a. Homewood. 13 i 27 nedelja bazirana na prognozi kretanja obima kredita i obima depozita po vi|enju.38) Po utvr|ivanju potrebnog obima likvidnog potencijala. Mavrides: Funding Source and Strategies for Banks of Various Sizes. 1988. Thomas I. Nau~na knjiga. Mnoge banke tako|e prate rizik nelikvidnosti kori{}enjem razli~itih mera u procesu odr`avanju likvidnosti. Kad je re~ o aktivnostima na koje je banka mogla uticati. Illinois. 39) Donald B.39) Va`no je shvatiti da rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica neke od prethodnih aktivnosti banke. gledano kratkoro~no. Naime. i (2) sekundarne rezerve likvidnosti. Stope rasta kredita ne bi smele biti formirane iznad stopa rasta depozita. 302. Kad je re~ o plasmanu sredstava.5. razlika izme|u likvidnih sredstava i kratkoro~nih obaveza. . Klju~ne funkcije rezervi likvidnosti su: primarne . Edited by: William H. kome banka odobrava i plasira kredit. Osnovno pravilo upravljanja likvidno{}u banke je diversifikacija izvora sredstava i dobavlja~a u okviru svakog izvora. Rizik nelikvidnosti poslovne banke Rizik nelikvidnosti obi~no se odnosi na nemogu}nost obnavljanja ili nadome{tanja sredstava za izvr{enje dospelih obaveza banke uz prihvatljivi (rezonski) tro{ak.obezbe|enje likvidnosti poslovnih banaka. str. U praksi ameri~kih banaka isti~u se posebno dve mere likvidnosti: prva. bitno je za 38) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. na koju je banka mogla ili nije mogla uticati.3. Third Edition. 249. godine. banka se okre}e ka strukturiranju aktive u cilju obezbe|enja solventnosti i profitabilnosti. godine. 1990.

Bitno je da kroz ove finansijske operacije ne dolazi. kao {to su nagli veliki odlivi nekih depozita. Ovo je najmanje rizi~an posao re{avanje teku}ih nelikvidnih pozicija banke kako sa stanovi{ta likvidnosti tako i sa stanovi{ta profitabilnosti. platiti svoje obaveze firmi odnosno preduze}u. zavisi i od strukture i intenziteta dospe}a obaveza na strani pasive. Praksa inostranih banaka je da se. {to bi bilo najpovoljnije) ubrzo ili postepeno vratiti u nov~ane tokove banke.6. Praksa na{ih banaka pokazuje da je takav pristup problemima likvidnosti vi{e izuzetak nego pravilo. To zna~i da stepen likvidnosti mo`e biti razli~it u zavisnosti od stepena unov~ivosti pojedinih delova aktive banke. 11. ili ne dolazi odmah do odliva finansijskih sredstava banke. i pored svih drugih problema. Kad se ovome doda i problem nelikvidnosti izazvan faktorima na koje banka ne mo`e da uti~e. Zato je za upravljanje likvidno{}u od zna~aja pronala`enje ne samo likvidnih sredstava ve} likvidnih sredstava sa pozitivnom razlikom aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (‘positive spread’).PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 348 banku da li ta sredstva sasvim odlaze iz nov~anog ‘krvotoka’ banke ili }e tim sredstvima zajmoprimac. Bankarska teorija i praksa polaze od toga da se stepen likvidnosti meri vremenom potrebnim za pretvaranje pojedinih delova aktive u gotov odnosno `iralni novac ili nov~ana sredstva kod centralne banke. To zna~i da banka u svakom momentu ima mogu}nost brzog pretvaranja potrebnog iznosa hartija od vrednosti u gotov novac potreban za re{avanje nastalog problema likvidnosti. Isto tako. bitno je da }e se ta sredstva u celini ili bar jedan deo (a mo`da i uve}ana. pored strogog pridr`avanja ro~ne strukture i trenda kretanja pojedine vrste depozita. Stepen likvidnosti banke zavisi od strukture aktive i pasive bilansa banke. pa ~ak i depozitar. dolaze u neprihvatljivo duge periode nelikvidnosti. koje je tako|e komitent iste ove banke. Prema stepenu likvidnosti razlikujemo: (1) primarnu likvidnost. Jasno je da je na{im bankama u sada{njim uslovima izuzetno te{ko odr`avati zadovoljavaju}i nivo likvidnosti s obzirom na sve manje mogu}nosti da raspola`u visokolikvidnom aktivom i na potrebu zadr`avanja ve}ih iznosa neplasiranih sredstava na `iro-ra~unu banke. onda je jasno za{to na{e banke. plasman sredstava u kratkoro~ne likvidne hartije od vrednosti stalno odr`ava na odre|enom nivou.3. Upravljanje pozicijom likvidnosti banke . Ovakvim operativnim postupcima pozitivno se uti~e na smanjnje rizika nelikvidnosti uz najmanje iritiranje rizika profitabilnosti. o kojima smo ve} govorili. (2) sekundarnu likvidnost i (3) tercijarnu likvidnost banke. Upravljanje likvidno{}u je va`no za banku bilo koje veli~ine. Ako pak dolazi do odliva sredstava van finansijskih kanala banke.

[to se ti~e tehni~ke strane planiranja likvidnosti banke. Polazna osnova za uspe{no re{avanje likvidnosti banke su principi odr`avanja likvidnosti koje je prihvatio menad`ment tim banke i koji su obavezni za sve nivoe upravlja~ke strukture banke. s jedne strane. kod kojih iznenadne promene odnosno odlivi sa `iro ra~una mogu izazvati bitan poreme}aj u likvidnoj poziciji banke. treba imati u vidu da je te{ko odrediti standarde likvidnosti po{to budu}a tra`nja nije poznata. Me|utim. Zbog obaveza prema deoni~arima da obezbedi profitabilno poslovanje banke i zadovoljavaju}i nivo dividende. Efektivno strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva planiranje i pra}enje kretanja depozita klju~nih komitenata . bilo na du`i ili kra}i rok. (2) kontinuirano organizovanje poslova odnosno organizacioni napori zaposlenih da se taj plan ostvari i (3) svakodnevna kontrola ostvarivanja plana i korekcija neadekvatnih aktivnosti. Strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva projekciju dugoro~nih trendova kretanja faktora koji determini{u likvidnost banke. U savremenim uslovima kompjuterske tehnike i telekomunikacija. neizbe`na je odgovornost prve linije menad`ment tima banke za nelikvidnost banke. treba po}i od navedenih modela i sa~initi metodologiju planiranja i pra}enja priliva i odliva sredstava za odre|ene periode respektuju}i pri tom ro~nu strukturu sredstava i obaveza i pojedine stepene likvidnosti aktive. Upravo zbog toga menad`ment tim treba da bude pokreta~ sistemskog re{avanja problema likvidnosti banke i upravljanja likvidno{}u banke u kontekstu upravljanja bilansom i bilansnom strukturom banke. Stretegijsko planiranje likvidnosti se ne mo`e posmatrati kao proces planiranja u u`em smislu tj. To su obi~no ‘veliki’ komitenti i depozitari. Zato je za nelikvidnu poziciju banke najodgovorniji menad`ment tim banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 349 Sistemski pristup re{avanju problema likvidnosti banke.depozitara banke. i snage autoriteta odnosno ovla{}enja koja ima u banci. . samo u okviru pozicija kretanja ulaza i izlaza gotovine na ra~unima banke. mada ima vi{e pristupa.depozitara u pogledu potreba anga`ovanja depozita i budu}im ve}im prilivima i odlivima depozita. podrazumeva: (1) planiranje i svakodnevno a`uriranje plana priliva i odliva sredstava banke. Uspostavljanje takvog mehanizma komunikacija sa ve}im depozitarima omogu}ilo bi banci blagovremenu informaciju o namerama komitenata . Upravljanje svim pozicijama aktive i pasive uti~e ili mo`e da uti~e na likvidnost banke. ovaj dinami~ni operativni posao ne mo`e se u uslovima dinami~nih promena efikasno organizovati bez primene sofisticiranih metoda i programskih aplikacija kompjuterske tehnike. s druge strane. ali ~esto i veliki korisnici kredita. ~iji depozitni poterncijal ~ini sr` likvidnog potencijala banke.

u kapital banke preko ponovne kupovine deonica odnosno preko tzv. kao jedan od principa upravljanja rizikom poslovne banke. ukupni izdaci se grupi{u u tri kategorije: (1) kamatni izdaci. nefunkcionalno poslovanje. 11. empirijske evidencije i kontrolnog merenja. koji uklju~uje i poslovnu podr{ku banke i ostalo tzv.4. ali i opstanka banke u budu}nosti. .1. pa je kontrola tro{kova jedan od klju~eva uspeha. ekonomije obima. U okviru knjigovodstvenog pra}enja izdataka. zadr`avanja zarade. kamatne i nekamatne izdatke. Razlike izme|u ovih kategorija izra`avaju se kao neto kamatni prihod (kamatni prihod minus kamatni izdaci) odnosno neto nekamatni prihod (nekamatni prihodi minus nekamatni rashod).PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 350 Bitna pretpostavka ovakvog na~ina upravljanja likvidno{}u banke jeste me|usobno poverenje odnosno poverenje komitenata u banku.maksimiziranje profita i dividende deoni~ara. Banka u ovom procesu treba da ima inicijativu. Ekonomska efikasnost poslovanja banke mo`e biti jedno od zna~ajnih oru|a menad`ment tima banke usmereno na tro{kove poslovanja banke. ako je uspe{na u tom procesu. Ekonomi~nost poslovanja banke Ekonomi~nost. ~iji je osnovni zadatak da izvede transformaciju pasive izvora sredstava. (4) izdaci za opremu i (5) drugi izdaci. Uostalom. Za uspostavljanje odnosa poverenja potrebne su godine. Otuda je jasno da banka mora uspostaviti funkcionalnu vezu izme|u tro{kova. i (b) tzv. (2) beneficije zaposlenih. EKONOMI^NOST I POSLOVNOST BANKE 11. Banka kao finansijski posrednik. Od efikasnosti poslovanja banke treba da imaju koristi kako deoni~ari banke tako i njeni komitenti i klijenti.4. Operativni ili nekamatni izdaci banke sastoje se od pet stavki: (1) plate. ‘proizvodnog’ dela. U su{tini. U bankarskoj praksi je uobi~ajeno da banka odvojeno evidentira i vodi kamatni i nekamatni prihod i kamatne i nekamatne izdatke. mo`e pozitivno doprineti ostvarivanju primarnog cilja banke . u sredstva koja donose zaradu u produktivnu aktivu i. (2) rezerve za gubitke na kreditima ili izdaci za kreditne gubitke i (3) drugi operativni ili nekamatni izdaci. (3) neto izdaci za prostorije. proces posredovanja se sastoji od dva dela: (a) uzimanja i pozajmljivanja ili ~istog posredni~kog dela. A za gubljenje poverenja dovoljna je jedna nesmotrenost ili nerazumevanje. za takva kretanja je zainteresovano i dru{tvo. Ekonomska efikasnost ima svoje implikacije na sigurnost i ~vrstinu banke i na kvalitet i cene njenih proizvoda i usluga.

ekspozitura. 29. Sinkey. agencija i {altera) prikazuje slika 117. Storrs and Charls E. Illionis. poreze i da zadovolji ciljni nivo profita banke.20 20 . Jr. . str. godine. Baughn. smatra se da je u~e{}e ovih pet vrsta nekamatnih izdataka oko 30 procenata od ukupnog prihoda banke. str. MacMillan Publishing Company. kreditne gubitke. 41) Lowell Bryan and Paul Allen: Geographic Strategies for the 1990s Preparing for a Smart Endgame. Kao reprezentativni prosek.plate i beneficije .30 25 .ostali izdaci Ukupno: 15 % 5% 10 % 30 % Preostalih 70 procenata ukupnog prihoda banke. Third Edition. 309. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 1988.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.30 70 . Thomas I. Third Edition.20 10 . a ukupni operativni izdaci (od 1 do 5) iznose od 20 do 40 procenata ban~inog prihoda. Walker. Udeo operativnih tro{kova u jednoj (ilustrativno) tipi~noj banci sa ra{irenom poslovnom mre`om (filijala. Edited by: William H. godine.40 Procenat Op{ti Tro{kovi Tro{kovi Tro{kovi tro{kovi filijala centralnog procesinga procesinga proizvoda banke Tro{kovi poslovne nabavke Ukupni tro{kovi < 10 100 % 15 . Dow Jones-Irwin. Sa beneficijama zaposlenih toiznosi 10 do 25 procenata od ukupnog prihoda banke. 41) Jedinstveni tro{kovi 10 .85 Slika 11-7: Struktura operativnih tro{kova banke 40) Joseph F. treba da pokrije kamatne izdatke.40) a njihova struktura je slede}a: .zakup i oprema . Homewood.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 351 Od ovih pet nekamatnih izdataka plate su glavni izdatak. 1989. New York.

Edited by: William H. Storrs and Charls E. 1988. Ekonomski modeli organizovanja banke Da bi se obezbedili odre|eni efekti na ekonomi~nost banke kao institucije. Krediti 2. Illinois. primenjuju se uglavnom dva modela organizovanja ekonomi~nosti rada banke: (1) model finansijskog posrednika i (2) model ekonomske jedinice.42) Prodaja usluga u prikupljanju sredstava da bi se obezbedili ciljni nivoi zadu`ivanja i kapitala banke: 1.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 352 Navedna slika prikazuje na odnos jedinstvenih prema ukupnim operativnim tro{kovima banke sa ra{irenom mre`om poslovnih jedinica. Dow Jones-Irwin Homewood. Walker. finansijsko planiranje i konsalting usluge Tok sredstava sposobnih za kreditiranje ORGANIZACIJA BANKE Tok sredstava sposobnih za kreditiranje Prodaja usluga za kori{}enje sredstava da bi se obezbedili povra}aj sredstava i adekvatan rast kapitala banke: 1. Baughn. Lizing potra`ivanja 3. . Osiguranje. u knjizi: The Bankers’ Handbook. (1) Model banke kao finansijskog posrednika posmatra banku jednostavno kao poslovnu firmu koja prodaje prikupljena sredstva i usluge kori{}enja sredstava u efikasnom tr`i{nom sistemu. godine. 189. Penzioni planovi 4. str.4. Investicije u vrednosne papire 4. 11. Thomas I. Rose: The Economics of the Banking Firm. Depoziti 2. Ovaj model banke mo`e se izraziti na na~in prikazan na slici 11-8. Third Edition. Druga produktivna aktiva Slika 11-8: Model banke kao finansijskog posrednika 42) Dr Peter S.2. Nedepozitni zajmovi 3.

selekcija ciljnih tr`i{ta. potro{a~e i dr`avu i ostvaruju}i u tom procesu odgovaraju}i profit. efikasnost isporuke usluga i naplata ostvarenog prihoda Slika 11-9: Model banke kao ekonomske jedinice Koli~ina ili iznos autputa finansijskih proizvoda i usluga koji mo`e biti ‘proizveden’ mo`e se definisati za svaku banku kao njena produkciona funkcija: Izlaz bankarskih = f (zemlja. (2) Model banke kao ekonomske jedinice podrazumeva organizovanje i upravljanje zaposlenima i drugim deficitarnim realnim resursima. i realizuje autpute u vidu kredita snabdevaju}i novcem poslovne firme.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 353 Kao {to se vidi iz grafi~kog prikaza ovog modela. obezbe|enje kostura za primenu tehnologije za kombinovanje produktivnih faktora i generisanje planiranog nivoa autputa banke Finansijske usluge Prihod od prodaje Cena i distribucija finansijskih usluga .organizovanje i usmeravanje realnih resursa u ‘produkciji’ finansijskih proizvoda i usluga. putem organizacije ‘proizvodnog’ procesa finansijskih proizvoda i usluga. kombinuju}i produktivne faktore i tehnologiju u jedan dovoljno efektivni i efikasni miks. Zakup faktora produkcije . shvatanje banke kao finansijskog posrednika podrazumeva da banka prima inpute u vidu depozita. kapitalna usluga dobra) 43) Ibidem. banka kao i svaka druga firma. . generi{e utr`ive autpute po konkurentskoj ceni. Model banke kao ekonomske jedinice . kredita sa tr`i{ta novca i deoni~kog kapitala prodaju}i hartije od vrednosti i deonice. vreme zaposlenih.zemlja ili prirodni resursi. upravlja~ka sposobnost. Naime. vreme zapo{ljavanja i obuke i kapitalnih dobara putem pisanih i nepisanih ugovora Faktori inputa Faktori pla}anja Organizacija banke. 192. str.43) mo`e se jasnije videti na slici 11-9. izbor redosleda cena.

koje svrstavamo u dve grupe:44) (1) mere efektivnosti obezbe|enja izvora uz najni`e mogu}e tro{kove. Thomas I. Sa gledi{ta ekonomske perspektive i efektivnosti menad`menta. Dow Jones-Irwin Homewood. 190-191. Edited by: William H. 1988. Illinois.indikatori tro{kova sredstava: ⎡ Ukupninekamatni ⎤ ⎡Ukupnopla}ena ⎤ ⎢ ⎥ tro{kovi ⎢ ⎥+⎢ ⎥ kamata ⎡ Prose ~ ni istorijski ⎤ ⎣ ⎦ ⎢prikupljan sredstava ⎥ ja ⎣ ⎦ • 100 ⎢tro{kovisredstavabanke⎥ = ⎢ ⎥ Prose ~ na ukupnaprikupljen sredstva a ⎢ ⎥ (%) ⎣ ⎦ ⎡Ukupnopla}ena ⎤ ⎡ Ukupninekamatni ⎤ ⎥ ⎢ kamatana ⎥ + ⎢ tro{kovi ⎥ ⎥ ⎢ ⎢ i ⎡ Jedinstven marginalni ⎤ ⎥ ⎢ nova sredstva ⎥ ⎢prikupljan sredstava ja ⎦ • 100 ⎦ ⎣ ⎢tro{kovisredstavabanke⎥ = ⎣ ⎢ ⎥ ⎡Prose ~ na nova ukupna⎤ ⎡zahtevanerezerve ⎤ ⎢ ⎥ ⎢ (%) ⎣ ⎦ ⎥ − ⎢ i neisk. Storrs and Charls E. godine. Rose: The Economics of the Banking Firm. str. . Merenje i rizik ekonomi~nosti banke Ekonomi~nost poslovanja banke predstavlja va`nu kategoriju i princip upravljanja rizikom poslovanja banke.kred ⎥ a it ⎦ ⎣ prikupljen sredstva ⎦ ⎣ 44) Dr Peter S. Postoje zna~ajni indikatori merenja upravlja~ke aktivnosti banke. moraju se razlikovati kratkoro~ni i dugoro~ni periodi u dono{enju odre|enih odluka.3. Pona{anje autputa bankarskih usluga tokom vremena je kriti~ni faktor koji mora biti preispitivan od strane menad`menta.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 354 Inputi vremena zaposlenih i upravlja~kih sposobnosti. prirodnih resursa (zemlja) i kapitalne opreme transformi{u se u bankarske autpute uz primenu teku}e menad`mentu raspolo`ive tehnologije i sposobne tro{kovno-efikasne produkcije. (1) Mere efektivnosti banke u osiguranju jednog optimalnog miksa izvora sredstava uz najni`e mogu}e tro{kove .4. 11. Baughn. Third Edition. i (2) mere efektivnosti kori{}enja sredstava uz najve}i mogu}i prinos. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Walker.

aktive (%)⎦ 0 ⎡ Racio sredstava ⎤ Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera • 100 ⎥= ⎢ Ukupni depoziti ⎣ kod brokera (%)⎦ ⎡Stopa bruto prinosa ⎤ Pr ihod od produktivne aktive ⎥ = Ukupna prose ~ na produktivna aktiva • 100 ⎢ ⎣ produktiv. kredit ⎦ ⎡ Prelomna ta ~ ka prinosa.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 355 ⎡ Ukupno pla}ena ⎤ ⎡ Ukupni nekamatni ⎤ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ tro{kovi ⎥ ⎢ kamata na ⎥+⎢ ⎡ Jedinstveni marginalni ⎤ ⎢ nova sredstva ⎥ ⎢ prikupljanja sredstava ⎥ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎢ ⎥ ⎢ tro{kovi sredstava banke⎥ = ⎡ Prosecna nova ukupna ⎤ ⎡ Zahtevane rezerve⎤ • 100 ⎢ ⎥ ⎢ (%) ⎣ ⎦ ⎥−⎢ ⎥ ⎣ prikupljena sredstva ⎦ ⎣ i neisk. aktive (%)⎦ ⎡ Racio sredstava ⎤ Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera • 100 ⎥= ⎢ Ukupni depoziti ⎣ kod brokera (%)⎦ Mere rizika vezane za izvore sredstava banke: . ⎤ ⎢ ⎥ koji pokriva tro{kove Ukupni tro{kovi kamate ⎢ ⎥= • 100 sredstava banke ⎢ ⎥ Ukupnaprose ~ naproduktivna aktiva ⎢ ⎥ (%) ⎣ ⎦ Mere rizika vezane za izvore sredstava banke: ⎡ Racio sredstava ⎤ Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera • 100 ⎢ ⎥= Ukupni depoziti ⎣ kod brokera (%)⎦ (2) Mere efektivnosti banke u postizavanju jednog optimalnog miksa kori{}enja sredstava sa najve}im mogu}im prinosom: Indikatori stope povrata sredstava: ⎡Stopa bruto prinosa ⎤ Pr ihod od produktivne aktive ⎥ = Ukupna prose ~ na produktivna aktiva • 100 ⎢ ⎣ produktiv.

Humphrey: Cost and Scale Economies in Bank Intermediation. John Wiley & Sons. str. onda se efektivnost meri odnosom ostvarenih tro{kova na jednu nov~anu jedinicu prihoda. New York. Upravljanje ekonomijom obima banke U uslovima smanjene neto kamatne mar`e i jake kompetitivnosti me|u bankarskim i nebankarskim institucijama. Da se podsetimo: efikasnost poslovanja je ostvarivanje istih efekata sa {to manjim tro{kovima odnosno sa odre|enim tro{kovima ostvarivanja {to ve}ih efekata ili rezultata.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 356 : ⎡Racio reproduktivne ⎤ Ukupni krediti i zakup sa dospe}em od 90 ili vi{e dana • 100 ⎢ ⎥= aktive (%) Primarni kapital ⎣ ⎦ ⎡Racio kreditnog⎤ Ukupni prosecni krediti i zakup • 100 ⎢ kapacitieta (%) ⎥ = Ukupna prosecna aktiva ⎣ ⎦ ⎡Racio osiguranja⎤ Tr`i{na vrednost svih vrednosnih papira ⎢ vrednosti (%) ⎥ = Knjigovodstvena vrednost svih vrednosnih papira • 100 ⎣ ⎦ ⎡Racio kreditnog⎤ Ukupni prosecni krediti i zakup • 100 ⎢ kapacitieta (%) ⎥ = Ukupna prosecna aktiva ⎣ ⎦ 11. Edited by: Richard C. Za predvi|anje optimalnog obima ekonomije banke. Eisenbeis. koji se mo`e predstaviti slede}om jedna~inom: 45) BOC = a + b (BO) + c (POL) + d (POB) + RET 45) David B. Pri tome va`nu ulogu igra ekonomija obima poslovanja banke.4. 1985. Cobb. godine.4. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. . naj~e{}e se koristi tzv. Kad se to svede na jednu nov~anu jedinicu.Douglas-ov model obima ekonomije banke. 763. va`no je da banka posluje efikasno odnosno ekonomi~no. Aspinwall and Robert A.

Homewood. Homewood.c. Edited by: William H. Storrs and Charls E. 1988. . 195-196. Storrs and Charls E. merenje ekonomije obima je sasvim jednostavno: Ekonomija obima (SCE) = procenat promena u tro{kovima =b procenat promena u izlazu Uklju~uju}i cene radne snage i kapitala u prvoj jedna~ini.d = prirodni logaritmi. tehnologijom i organizacionom strukturom. str. godine. Po{to je prethodna jedna~ina u logaritmima. Ekonomija obima (SCE) je odredejena veli~inom koeficijenta i to: (1) SCE manje od 1 postoji ekonomija obima (prose~ni tro{kovi padaju) (2) SCE jednako 1 nema ekonomije obima (prose~ni tro{kovi su konstantni) (3) SCE ve}e od 1 postoji neekonomija obima (prose~ni tro{kovi rastu) Kratkoro~no gledano. Me|utim. Illinois. Rose: The Economics of the Banking Firm. Edited by: William H. Rose: The Economics of the Banking Firm. b. c i d u navedenoj regresionoj jedna~ini se mere u prirodnim logaritmima i predvi|aju se statisti~ki. i druge kontrolne varijable. Baughn. u dugoro~nom periodu nema fiksnih resursa46) i mogu}e je posti}i totalnu fleksibilnost upravljanja: obimom. Dow Jones-Irwin. Thomas I. Walker. u knjizi: The Bankers’ Handbook Third Edition. godine.b. u knjizi: The Bankers’ Handbook Third Edition. 195-196. broj slu`benika u filijalama. Illinois. Dow Jones-Irwin. 1988.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 357 gde je: BOC = operativni tro{kovi banke a. fleksibilnost upravljanja ekonomijom obima banke limitirana je fiksnim resursima. tako da se efekat tro{kova menjanja ban~inog autputa reflektuje na ekonomiju obima. slu`e kao ‘ostale konstantne stvari’. zajedno uti~u kao i afilijacije holding kompanije. Baughn. 46) Dr Peter S. Thomas I. str. 46) Dr Peter S. Walker. statisti~ki parametri BO = ban~ini izlazi (autputi) POL = cena radne snage POB = cena zgrada RET = termin slu~ajne gre{ke Parametri a.

u na{oj bankarskoj literaturi u poslednjih pedesetak godinaskoro da i nemamo ozbiljnijih radova na ovu temu. U stvari pravi motiv poslovanja banke jeste da ostvari {to ve}i profit kako bi time {to vi{e doprinela pove}avanju dividendi svojih akcionara . ve}e dobiti.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 358 11. posebno.5. administrativne tro{kove. 27. Spencer: Managing Commercial Banks . godine. pripada osniva~ima banke. akumulaciju i rezerve. Razlika izme|u ove deve vrste kamata (‘interest spread’) predstavlja glavni izvor neto prihoda banke i njenog profita. Posebna pa`nja banke kao institucije treba da bude usmerena na visinu kamata koje pla}a depozitarima i na visinu kamata koje napla}uje od korisnika zajmova. Mada je istovremeno na{ao svoje mesto u planiranju i analizi poslovanja proizvodnih i drugih preduze}a. Englewood Cliffs. Po{to kao finansijski posrednik obavlja proces primanja. Kao institucija banka mora biti kompenzirana za obezbe|ivanje prednosti u konkurentskoj borbi na tr`i{tu. duboko kosilo sa na{im samoupravnim i dohodovnim sistemom. . transformacije i pozajmljivanja novca sredstava. kako prema depozitarima tako i prema zajmoprimcima. bar {to se ti~e bankarstva.47) U savremenoj tr`i{noj privredi i deregulisanom bankarskom tr`i{tu banka nastoji izbalansirati svoje konkurentske sposobnosti i mogu}nosti. naravno. Profitabilnost banke u na{em socijalisti~kom bankarstvu je bila shva}ana kao prevazi|ena kategorija kapitalisti~kog na~ina privre|ivanja {to se. [ematski to bi izgledalo kao na slici 11-10.deoni~ara. Tako je banka bila dovedena i u materijalnom smislu u poziciju ‘servisa udru`enog rada’ isklju~uju}i time svaki njen motiv za ostvarivanje ve}eg prihoda i. Banka kao institucija mora obezbe|ivati tokom svog poslovanja dobit za akcionare . str.deoni~are.5. Regional and Global. najverovatnije. Graddy and Austin H.1. bilo funkcionalnih kao banka bilo ostalih kao radna zajednica.u kapital banke obezbedila pove}anje svog potencijala. jednostavno bio ignorisan. ona ima odre|ene operativne izdatke.Community. New Jersey. druge tro{kove. Zbog toga. Kamata pla}ena depozitarima mora biti dovoljno visoka da zainteresuje {tedi{e. te putem reinvestiranja u akcije . PROFITABILNOST POSLOVNE BANKE 11. dok kamata i provizije koje snose zajmoprimci moraju biti dovoljno niske da generi{u potrebne prihode na 47) Duane B. Smatralo se da sve {to banka ostvari iznad svojih rashoda. Prentice-Hall. 1990. Ovaj problem je. u banci za njega jednostavno nije bilo mesta. doprinose i poreze. Pojam i su{tina profitabilnosti banke Banka kao i svaki privredni subjekt u uslovima tr`i{ne privrede i poslovanja po principu privrednog ra~una mora svojim prihodima pokrivati svoje rashode i ostvarivati dobit.

str. Ukoliko deoni~ari nisu zadovoljni dobijenom dividendom. kako onih usmerenih ka depozitarima tako i onih usmerenih ka zajmotra`iocima. administrativne tro{kove. 48) Krajnji zajmoprimci Napla}en a BANKA Pla}ena kamata Krajnji depozitari ⎡Razlika⎤ ⎡Napla}ena od ⎤ ⎡Pla}ena ⎤ ⎢ kamate⎥ = ⎢zajmoprimaoca⎥ − ⎢depozitarima⎥ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ + Provizije. Prvi i osnovni uslov takvog pona{anja je karakter vlasni{tva.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 359 finansijska sredstva. . sistem tr`i{nog pona{anja je sasvim jasan. Krajnji rezultat treba da se pojavi kao razlika izme|u tzv. doprinose i poreze. Takvu uskla|enost ovih tokova mo`e obezbediti banka koja ima dobro planiranu marketing strategiju svojih proizvoda i usluga. te kona~no neto dobit i adekvatan prinos za deoni~are. oni }e dobijena sredstva jednostavno ulo`iti u kupovinu deonica druge banke ili ih ~ak usmeriti u drugi sektor privrede. Me|utim. naknade i drugi nekamatni prihod Eksterno reinvestiranje Operativni izdaci Administrativni tro{kovi Doprinosi i porezi = PROFIT Interno reinvestiranje Adekvatan prinos Seljenje kapitala u druge sektore Neadekvatan prinos Zadr`ana zarada Deoni~ari Dividende Novo investiranje Slika 11-10: Proces ostvarivanja profita i dividende Dakle. Potrebno je u~initi jo{ dosta toga u sistemskom okru`enju i u samim bankama. aktivnih i pasivnih kamata (‘interest spread’). na{a situacija i uslovi jo{ uvek ne dozvoljavaju komitentima banke da se tako pona{aju u praksi. iako su za takvo pona{anje stvorene neke polazne formalne pretpostavke. 29. Ova razlika mora biti dovoljna da pokrije operativne izdatke. 48) Ibidem.

New Jersey. 201-202. kako na strani aktive tako i na strani pasive. mo`e se i}i dalje na prestrukturiranje celokupnih odnosa u upravljanju prostom i pro{irenom reprodukcijom.5. Smatra se da su banke (u SAD) sa aktivom manjom od $ 25 miliona premale za ostvarivanje maksimalne efikasnosti. 11. bez obzira na u~estale formalne promene. Banke koje u ovim oblastima imaju jasne ciljeve i strategiju su efikasnije i efektivnije od onih koje to nemaju. i gubici na kreditima i obnovljeni krediti. . Sektori ekonomije koji su depresirani smanjuju mogu}nost ostvarenja profita banke. podrazumeva poznavanje bilansne strukture banke kako u njenom stati~kom tako jo{ vi{e u dinami~kom smislu. dobici i gubici hartija od vrednosti. Nave{}emo nekoliko faktora koji uti~u na profitabilnost banke:49) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) menad`ment tim. konkurentski uslovi. Poznato je u teoriji i praksi da se nov~ana sfera vrlo sporo prilago|ava promenama.2. Reed and Edward K. organizovanje. Inc. Od njihove veli~ine i posebno od razlike 49) Edward W. veli~ina banke. str. Veli~ina banke je faktor koji ukazuje da su male banke manje profitabilne nego velike banke. koja ima uticaja na prihode i rashode banke. Stati~ki posmatrano. rukovo|enje i kontrolu. veoma sporo menjaju stvarni odnosi banaka prema okru`enju i u samim bankama. Gill: Commercial Banking. Profitabilnost banaka zavisi u velikoj meri od ekonomske uspe{nosti i stabilnosti sredine u kojoj banka radi i koju opslu`uje. kako se to kod nas nazivalo. profitabilnost banke mo`e biti iskazana na osnovu stvarnog ili planiranog stanja na odre|eni dan. Prentice-Hall. Kamatne stope najdirektnije uti~u na prihode. rentabilno{}u. godine. procenat uposlenih resursa.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 360 Kada se to re{i. Faktori profitabilnosti poslovne banke Upravljanje profitabilno{}u banke ili.. Englewood Cliffs. rashode i profit banke. kamatne stope. Menad`ment tim je klju~ni faktor profitabilnosti banke i obuhvata: planiranje. ekonomski uslovi. Na profitabilnost banke uti~u brojni faktori. 1989. Dinami~ki aspekt profitabilnosti polazi od ~injenice da se profitabilnost menja svakog momenta pod dejstvom mno{tva ~inilaca tokom svake poslovne promene. Fourth Edition. kadrove. da bankarski aparat spada u najtvrdokornije i da se.

ciklus planiranja profita u banci koji ilustruje slika 11-11.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 361 izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (‘interest rate spread’). ali i radi likvidnosti. banka dr`i portfolio hartija od vrednosti radi prihoda. Analiza navedenih faktora i njihov evidentni uticaj na nivo profitabilnosti banke ukazuju na nu`nost upravljanja profitabilno{}u banke. Zato je korisno osvrnuti se na tzv. Dobici i gubici u portfoliju hartija od vrednosti uti~u na profitabilnost banke. Me|utim. Konkurentska pozicija banke uti~e na profitabilnost putem smanjenja sredstava raspolo`ivih za banku i preko porasta stopa koje treba platiti na ta sredstva. Iznos koji }e biti alociran na kredite i hartije od vrednosti je zna~ajna odluka menad`menta i ona zavisi od mnogih faktora uklju~uju}i i likvidnost banke. koji egzistira na tr`i{tu. . Kad se hartije prodaju. umnogome zavisi i nivo profitabilnosti banke. gubici na kreditima i obnovljeni krediti imaju uticaj na profitabilnost banke. Od procenta uposlenih resursa odnosno iznosa resursa banke u produktivnu aktivu zavisi i rast prihoda i profitabilnosti. banka ostvari dobitak ili gubitak. Kona~no. Stepen konkurentnosti banke. varira sa {irinom tr`i{ta banke.

1990. Ovaj dokument ima nekoliko funkcija: obezbe|uje informacije o poslovnoj sredini koje mogu biti kori{}ene u strategijskom procesu planiranja i obezbe|uje osnovu za razvoj profitnih ciljeva za razli~ite profitne centre u okviru banke.portfolijima kao {to su: kreditiranje.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 362 Kratkoro~na ekonomska Prva faza Procena anga`ovanih dt Upravljanje aktivom Procena izvora sredstava Upravljanje pasivom Druga faza Tre}a faza A. u pogledu prihvatanja njihovog izgleda u budu}nosti. . godine. 50) Duane B. Preliminarni planovi profita B. Englewood Cliffs. str. Regional and Global. rast sredstava banke. New Jersey. Scenariji godi{njeg plana fi Izve{taj menad`ment timu i grupi za strategijski plan Zvani~ni plan i godi{nji bud`et ^etvrta faza Informativna baza i kju~ni izve{taji PROFITNI CENTRI Mese~ni izve{taji o profitu Odgovornost za izve{taje Zvani~ni pisani izve{taji Kanali diskusije Slika 11-11: Ciklus planiranja profita Prva faza 50) planskog procesa po~inje konsultacijom sa ekonomskim jedinicama . Posle konsultacija priprema se ekonomska prognoza i distribuira na profitne centre i na centre upravljanja aktivom i pasivom. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks .Community. 147. ulaganje u hartije od vrednosti. Prentice-Hall.

Tre}a faza uklju~uje sagledavanje performansi tokom slede}e godine i kompatibilnost operativnih planova sa op{tim strategijskim planom i poslovnom strategijom banke. ekonomsku stopu rasta i stopu inflacije. 11. Regional and Global. koji mogu varirati.5. stopu povrata sredstava. (1) Profitabilnost pojedinog proizvoda ili usluge odnosno pojedina~nog ra~una ili partije mo`e se sagledati prema {emi pregleda 11-3. Prentice-Hall. godine. Graddy and Austinb H. Neki od inputa u pojedine scenarije. Spencer: Managing Commercial Banks . uklju~uju: cenu novca. Navedeni plan profita predstavlja operativni plan akcija. 378380. adekvatnost kapitala itd.51) Pregled 11-3: Pra}enje profitabilnosti proizvoda/usluge banke Naziv ra~una Broj ra~una Za analizu perioda od 199 51) Duane B. Inc.3.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 363 Druga faza se odnosi na izve{tavanje profitnih centara o autputima iz procesa koji sadr`e razne potencijalne scenarije budu}ih performansi. Merenje i rizik profitabilnosti banke Profitabilnost poslovanja banke mo`emo meriti na vi{e na~ina i na vi{e nivoa. pojedinog ra~una odnosno partije) banke. struktura obaveza. Englewood Cliffs. . Slede}a pitanja koja zaslu`uju pa`nju u ovoj fazi su: projekcije tro{kova.. Ovde se opredeljujemo za merenje profitabilnosti poslovanja banke na tri nivoa: (1) profitabilnost na nivou proizvoda ili usluge (tj. str. New Jersey. visina i struktura internog bud`eta. (2) profitabilnost na nivou pojedina~nog korisnika (komitenta i klijenta) proizvoda i usluga banke i (3) profitabilnost poslovanja banke kao celine. 1990. ^etvrta faza predstavlja prihvatanje zvani~nih planova i pripreme za njihovo konkretno izvr{avanje. koji obezbe|uje okvir za dono{enje poslovnih odluka.Community.

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 364 ANALIZA ZARADE Prose~ni saldo _________________ Minus: prose~na neprikupljena sredstva _________________ Prose~na prikupljena sredstva _________________ Minus: obavezna rezerva _____ % _________________ Prose~ni neto saldo za plasman _________________ Zarada putem kredita _____ % _________________ ANALIZA IZDATAKA Odr`avanje ra~una .poslati ~ekovi _________________ .obavest o depozitu _________________ .telegrafski transferi _________________ .poslati novac _________________ .poslata zadu`enja _________________ .vra}ene stavke _________________ .primljeni ~ekovi _________________ .skupljanje gotovine _________________ DODATNE STAVKE __________________________ _________________ __________________________ _________________ Din Din Din Din Din Din Din ______ Din _________________ Din ______ Din Din Din Din Din Din Din Din Din ______ ______ ______ ______ ______ ______ ______ ______ Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din .valutne transakcije _________________ .

to tra`i dodatni saldo _________________ Din Din Din Potpis odgovornog lica ________________________ (2) Profitabilnost na nivou korisnika proizvoda i usluga ili profitabilnost na nivou pojedina~nog komitenta i klijenta banke mo`e se izra~unati i dinami~ki pratiti pomo}u {eme date u pregledu 11-4.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 365 UKUPNI TRO[KOVI USLUGA _________________ Neto profit (ili gubitak) _________________ Ako je gubitak.nenapla}.sredstava Din _________ Prose~no napla}eni saldo Din _________ Minus: obav.rezerva ____% Din _________ Neto saldo za ulaganje Din ________ . Pregled 11-4: Pra}enje profitabilnosti na nivou korisnika usluga Naziv ra~una__________________________________________________________ ___ Broj ra~una _____________________________________________________________ Pripada ra~unima ________________________________________________________ __________________________________________________ ______ Brojevi ra~una __________________________________________________________ __________________________________________________________ Period za analizu _______________________________________________19_______ Krediti ________________________________________________________________ _ IZVOR I KORI[]ENJE SREDSTAVA Prose~an saldo kredita Din ________ Prose~an saldo Din _________ Minus: pros.

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 366 Ukupan saldo za ulaganje ________ Alocirani kapital Ostatak sredstava Neto kori{}ena sredstva ________ Din Din _________ Din _________ Din PRIHODI I TRO[KOVI Prihodi Bruto prihod od kredita Din ________ Zadu`enja za usluge Din _________ Provizija po kreditu Din _________ Obrada kredita Din _________ Druge provizije Din _________ Ukupno napla}ene provizije Din ________ Ukupan prihod Din ________ Tro{kovi Tro{kovi analize ra~una Din _________ Kamata na depozite Din _________ Tro{kovi odr`avanja kredita Din _________ Tro{kovi provizija kredita Din _________ Obrada kredita Din _________ Drugi tro{kovi usluga Din _________ Ukupni tro{kovi usluga Din ________ Alocirani kapital ____% Din _________ Ostatak sredstava ____% Din _________ Ukupno tro{kovi bankarskih sredstava Din ________ Ukupni tro{kovi Din ________ Neto prihod pre poreza Din ________ MERE PROFITABILNOSTI Prinos na alocirani kapital ____ % Prinos na neto kori{}ena sredstva Prinos na ukupno pozajmljena sredstva ______% ______% ______% Potpis odgovornog lica _______________________ .

Iskori{}enost sredstava AU (‘asset utilization’). Third Edition.4. menad`met tim }e biti uspe{an u maksimiziranju profita banke. Sinkey. str. ROE : (PM X AU)).: Commercial Bank Financial Managrment in the Financial Services Industry.5. preduzima mere radi: 52) (1) maskimiziranja prihoda uklju~uju}i kamate i provizije. Upravljanje kompetitivnom profitabilno{}u banke Primarni cilj banke kao finansijskog posrednika je ostvarivanje kompetitivne stope prinosa na kapital. Defini{e se kao neto prihod podeljen ukupnim ili prose~nim sredstvima. MacMillan Publishing Company. . i (3) izbegavanja poreza (tzv.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 367 (3) Menad`ment tim svake banke. Izra`ava merenje profitabilnosti sa aspekta deoni~ara. Merenje profitabilnosti je po nov~anoj jedinici sredstava i smatra se jednim od najboljih ra~unovodstvenih merenja op{tih performansi svake firme pa i banke (ROE = ROA x EM. tj. New York. Multiplikator deoni~kog kapitala EM (‘equity multiplier’). Kako banka mo`e posti}i i odr`ati konkurentsku profitabilnost? Bankari znaju da nije lako odgovoriti na 52) Joseph F. Merenje profitabilnosti ukupnog poslovanja banke podrazumeva primenu odre|enih modela izra~unavanja i iskazivanja profitabilnosti. Prinos na deoni~ki kapital ROE (‘return on equity’). koji }e zadovoljiti njene poverioce i deoni~are visinom prinosa na njihova sredstva tako da banka ima dovoljno duga i kapitala za efikasno poslovanje. godine. Jr. Banka mora da te`i ka nivou profita. za{titni prihod. Izra`ava merenje prihoda po nov~anoj jedinici sredstava. Mo`e biti dekomponovan u merenje performansi i leverid` faktora (ROE = ROA x EM). Ako se postignu i ostvare ove tri mere. ROA = ROE : EM). 271-272. u uslovima date sredine i regulatornih prinuda. To je ukupni prihod podeljen ukupnim ili prose~nim sredstvima. • • • 11. Defini{e se kao neto prihod podeljen ukupnim ili prose~nim deoni~kim kapitalom. prihod na koji se ne pla}a porez odnosno koji je oslobo|en pla}anja poreza). 1989. od kojih su najva`nije i prihva}ene kao op{ti standard slede}e mere: • Prinos na ukupno anga`ovana sredstva odnosno ROA (‘return on assets’). To je racio ukupnih sredstva prema ukupnom deoni~kom kapitalu (EM = ROE : ROA. (2) minimiziranja tro{kova uklju~uju}i kamate i op{te tro{kove.

sve je te`e na}i odgovor na ovo pitanje. U eri deregulacije. Nema sumnje da je i tip organizacije banke jedan od faktora koji uti~u na profitabilnost banke. i tip organizacije banke. obezbe|uju svojim zaposlenim ve}e plate i bonuse. saglasno tome. Zaista. Dow Jones-Irwin. tehnologija. Za ostvarenje superiornih profitnih performansi banke va`no je imati u fokusu planiranja slede}e faktore: 54) (1) Produktivnost zaposlenih. Miks kori{}enja sredstava je bitan sa stanovi{ta odnosa plasmana u kredite i u hartije od vrednosti i veli~ine banke. miks kori{}enja sredstava. ‘core’ depozita odnosno sa niskim stopama fluktuacije oro~enih depozita. Baughn. produktivnosti i efikasnosti izme|u sistema banke sa mnogo filijala. cene proizvoda i usluga. Smatra se da su za postizavanje i odr`avanje konkurentske profitabilnosti va`ni slede}i faktori:53) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) veli~ina banke. Illinois. finansijskih konglomerata i malih banaka. sa deregulacijom i rapidnim promenama u tehnologiji. Thomas I. istra`ivanja su pokazala da su profitabilnije banke sa visokom stopom tzv. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Rose: The Economics of the Banking Firm. str. sredstava i prihoda nego nisko profitne banke i. Veli~ina banke merena ukupnom aktivom je prvi preduslov za ostvarivanje ekonomije obima. kad tr`i{te odre|uje kamatne stope depozita i kredita. 198-201. miks izvora sredstava. 202-203. Promena tehnologije informacija i automatizacija izazvali su u bankama razli~ite optimume primene u zavisnosti od veli~ine i poslovne orijentacije svake banke. 54) Ibidem. to je manje va`an faktor portfolio miksa u oblikovanju profitnih performansi. Visokoprofitne banke imaju bolju kontrolu svojih operativnih tro{kova i kamatnih izdataka nego prose~ne i niskoprofitne banke. str. Walker. godine. Third Edition. Storrs and Charls E. Edited by: William H. Smatra se da banka sa aktivom ispod USD 25 miliona ne mo`e biti profitabilna. smatra se da postoje razlike u tro{kovima. Mada o tome postoji relativno malo studija. Ovde su prisutne dve tendencije: smanjenje operativnih tro{kova i pove}anje plasmana u kredite gde je ve}a profitabilnost. Visokoprofitne banke imaju vi{e stope neto prihoda. kontrola izdataka. politika cena postaje kriti~ni faktor uspe{nih performansi banke. Homewood.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 368 ovo pitanje. bankarske holding kompanije. [to je banka ve}a. Pobolj{anje 53) Dr Peter S. . [to se ti~e miksa izvora sredstava. 1988.

. performansama orijentisan menad`ment. kontinuitet istra`ivanja tr`i{ta. finansijski fju~ersi i opcije. da se sa pove}anjem u~e{}a banke na tr`i{tu pove}ava i njena profitabilnost. kao {to su GAP analiza. a to su studije istra`ivanja i pokazale. prvo izdanje. organizacija. one mogu znatno doprineti profitabilnosti banke na dva na~ina: suprotstavljanjem {teti operativne margine od rasta kamatnih tro{kova na depozite i kompenziranjem gubitaka na hartijama od vrednosti i kreditima prema negativnim promenama kamatnih stopa na tr`i{tu . kojima se oblikuju nivoi autputa. (4) Upravljanje izlo`eno{}u riziku kamatne stope. Visokoprofitne banke obi~no br`e rastu od banaka sa prose~no ostvarenim zaradama. Smatra se da }e ovaj faktor biti jo{ va`niji u budu}em poslovanju banaka u cilju ostvarivanja visokih performansi. (2) Efikasnost upravljanja porezima. LITERATURA: 1.Teorija.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 369 produktivnosti zaposlenih u bankama zahteva}e ubudu}e bolje analize i poznavanje tro{kova banke i efektivno kori{}enje dugoro~nog i kratkoro~nog planiranja. Ako se ove tehnike koriste stru~no. Zagreb. Margina izme|u kamatnih stopa na aktivu i kamatnih stopa na pasivu je daleko va`nija nego sam pravac promena kamatnih stopa u odre|ivanju {ta se de{ava sa profitom banke. Privredni pregled. Smatra se. izlo`enosti riziku i efikasnosti kojom svaka banka reaguje na promene potreba korisnika svojih proizvoda i usluga. brigu o karijeri i pobolj{anje programa obuke. Dr Milan Kne`evi}: Banka Organizacija i poslovanje. Beograd. [kolska knjiga. O~igledno je da superiorne performanse u bankama danas zavise od brojnih krucijalnih dugoro~nih i kratkoro~nih odluka. 1984. Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . agresivnije kori{}enje automatizacije. Treba pri tome imati u vidu da }e korist od produktivnosti zahtevati otvorenost ka promenama. poslovanje. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. Kontrola nad izdacima za poreze i efektivan menad`ment nad zaradama koje podle`u i koje ne podle`u porezima obi~no su superiorni u okviru visokoprofitnih banaka. 2. DURATION analiza. Neto kamatna margina velikih banaka je ~esto klju~ni faktor u determinisanju godi{nje profitabilnosti i ona je osetljija na promene kamatnih stopa od neto kamatne margina malih banaka. Visokoprofitne banke efektivno koriste hed`ing tehnike upravljanjem rizikom kamatne stope. po{to one pa`ljivo upravljaju svojim rastom i ~vrsto dr`e pod kontrolom potencijalni rast operativnih tro{kova. 1983. (3) Efektivno upravljanje rastom i razvojem.

edited by Sherman J. Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti. 1989. Nau~na knjiga. Dr Ante Katunari}: Banka Principi i praksa bankovnog poslovanja. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Inc. 16. 13. . 12. Third Edition. Gill: Commercial Banking. 1981. Edited by: William H. Third Edition. Zagreb. Storrs and Charls E. New York. New Jersey. Edited by: William H. Thomas I. Prentice-Hall. Homewood. Baughn. drugo izdanje. Hartman and John E. Aspinwall and Robert A. Lowell Bryan and Paul Allen: Geographic Strategies for the 1990s Preparing for a Smart Endgame. Prentice Hall. 1988. Baughn. 9. New Jersey. Reifler and Lazaros P. Reed and Edward K. Barrons. Maisel. godine. Dow Jones-Irwin. Edited by: William H. Marcia L. 8. 1990. Olson: Evalution of Financial Performance. 1981. 6. u knjizi: Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. Jr. Maisel: The Meashurement of Capital Adequacy. Homewood. Fourth Edition. 5. Sherman J. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Beograd. Englewood Cliffs.. Donald B. Mack: Capital Planning and Management. Homewood. Englewood Cliffs. 1983. 1985. Edited by: Richard C.: Managing Bank Assets and Liabilities Strategies for Risk Control and Profit. 1990. 10. 7. 1977. Dow Jones-Iewin. New York. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. 18. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Barron’s.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Mavrides: Funding Source and Strategies for Banks of Various Sizes. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Storrs and Charls E. Regional and Global. The University of Chicago Press. The University of Chicago Press. Timothy P. New York. Illinois. 11. Third Edition. Illinois. Stigum and Rene O. ABA Banking Journal. 1990. 17. Walker. Jr. Branch. Thomas I. Graddy and Austin H. Duane B. Joseph F. Sinkey. 1988. 1990. Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. October 1988. Thomas I. strana 104.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 370 3. Eisenbeis. 1988.. 19. Jugoslavensko bankarstvo br.2. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Baughn. New York. Dow Jones-Irwin. Walker. 14. Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. MacMillan Publishing Company. Poduze}e Banka. 4. Beograd. edited by Sherman J. februar 1989. Dow Jones-Irwin. Illinois. Edward W. Walker. Storrs and Charls E. u knizi: Handbook for Banking Strategy. 15. Chicago. Third Edition. John Wiley & Sons. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 1989. Dr Ronald L. Illinois. Maisel. Homewood. Spencer: Managing Commercial Banks Commununity. Third Edition. Chocago.

. Baughn. New York. Storrs and Charls E. 21. Dow Jones-Irwin. Third Edition. Preager. David B. Eisenbeis. Dr Peter S. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Walker. Edited by: William H. Rose: The Economics of the Banking Firm. John Wiley & Sons. Illinois. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Humphrey: Cost and Scale Economies in Bank Intermediation. Aspinwall and Robert A. Johnson: Commercial Bank Management. 20. Edited by: Richard C. New York. 1984. Johnson and Richard D. 1985. 23. Walker. 1985. Thomas I. Baughn. Illionis.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 371 Edited by: William H. 1988. 1988. Homewood. Storrs and Charls E. Thomas I. New York. The Dryden Press. 22. Dow Jones-Irwin Homewood. Frank P. Emmanuel Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation.

PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE OKVIR DVANAESTE GLAVE: • Pojam i vrste rizika u poslovanju banke • Koncept i proces upravljanja rizikom banke • Merenje rizika poslovne banke • Mere zaštite banke od mogu}ih rizika .Upravljati rizikom zna~i uticati na njegovo smanjenje! GLAVA 12.

novca ili vrednosnih papira. radne snage. proizvodnog ili uslu`nog preduze}a ili banke rizik se mo`e smanjiti ili u najboljem slu~aju minimizirati. Taj rizik mo`e biti ve}i ili manji.dr`ave. kako to ka`e dr D. primorava banke i 1) Dr Dragoljub Dragi{i}: Teorijske osnove istra`ivanja tr`i{ta.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 373 12. o kojoj smo ranije ne{to govorili. U savremenim uslovima ta se sloboda. Dakle. ali ih je nemogu}e eliminisati. posluju u uslovima veoma o{tre konkurencije kako u okviru samih bankarskih institucija tako i {ire uklju~uju}i i nebankarske institucije. ali se ne mo`e eliminisati. Rizik je.1. 38.1.1. kao {to su banke u SAD i zemljama Zapadne Evrope. . Beograd. respektuju}i pri tom specifi~ne propise pojedinih zemalja. Naime. Polaze}i od navedenih tr`i{nih uslova. nepoznatom kupcu. POJAM I VRSTE RIZIKA U POSLOVANJU BANKE 12. pro{iruje i van granica jedne zemlje i podrazumeva se pod izrazom globalizacije u me|unarodnim ekonomskim i finansijskim odnosima. niko nema stoprocentnu sigurnost da }e uspeti prodati svu svoju proizvedenu koli~inu proizvoda ili prodati odgovaraju}u raspolo`ivu ‘koli~inu’ usluga po odgovaraju}im povoljnim cenama. Takva tr`i{na situacija na bankarskim tr`i{tima. U savremenim tr`i{nim privredama razvijenih kapitalisti~kih zemalja isti tr`i{ni mehanizam deluje i kad je u pitanju ponuda i tra`nja radne snage. Mogu}e je neke vrste rizika smanjiti i minimizirati. Pojam izvesnosti. pod odre|enim uslovima. rizika i neizvesnosti u tr`i{noj privredi Koncept tr`i{ne privrede podrazumeva slobodno delovanje ekonomskih zakona u domenu ponude i tra`nje roba. po pravilu. Nau~na knjiga. usluga. novca i nov~anih vrednosnih papira u okviru jedne nacionalne privrede . a ne podle`u propisima koji va`e za banke i koji su obi~no rigorozniji. Dragi{i}. “imanentna kategorija robne proizvodnje i ne mo`e se eliminisati. str. godine. U takvim uslovima. slobodno delovanje ekonomskih zakona u me|unarodnim razmerama treba shvatiti uslovno s obzirom da svaka dr`ava unutar svojih granica ima specifi~nosti i manje ili ve}e ekonomske intervencije i ograni~enja. 1967.” 1) Istra`ivanjem tr`i{ta od strane pojedina~nog privrednog subjekta. sam na~in proizvodnje i prodaja roba i usluga nepoznatom kupcu u tr`i{noj privredi uvek nose sa sobom odre|eni stepen poslovnog rizika. ali je ~injenica da je on uvek prisutan. svaki privredni subjekt nudi svoje proizvode odnosno usluge. Savremene banke u razvijenim tr`i{nim privredama kapitalisti~kih zemalja. Naro~ito veliki izazov za banke su upravo nebankarske institucije koje rade skoro sve poslove kao i banke.

2. . Stvarna promena = predvi|enoj promeni Neizvesnost je nepredvi|ena promena i nepredvi|eni doga|aj. svaka neizvesnost i neplanirano i iznenadno de{avanje u pojedinim poslovnim aktivnostima banke predstavljaju rizik. korisno je sagledati slede}e pozicije. 1989. 12. Po pravilu. Dakle. rizik je ne{to {to je u su{tini predvidivo.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 374 druge finansijske institucije da raznim inovacijama posti`u bolje tr`i{ne performanse i da budu ekonomski i finansijski sna`nije kako bi lak{e podnele o~ekivani ili neo~ekivani rizik. neophodno je poznavati su{tinu rizika u bankarskom poslovanju. godine. mo`e se desiti. MacMillan Publishing Company. Third Edition. New York. Za takve sigurne i nepromenljive uslove u kojima se obavljaju poslovi ka`e se da se poslovi obavljaju u uslovima izvesnosti.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. ali se ne zna u kojem se stepenu mo`e ostvariti u budu}nosti.izvr{eni ne trpe nikakav rizik ili je on zanemariv odnosno u granicama normale. Jr. Ne mo`e se pouzdano meriti. Upravo ta odstupanja od unapred predvi|ene verovatno}e jeste mogu}i rizik. Izvesnost = nema promena ili su zanemarive Me|utim.1. Rizik mo`e imati materijalnu i nematerijalnu komponentu. rizika i neizvesnosti jasno ukazuje na mogu}e domete i granice mogu}nosti upravljanja poslovnim rizicima u bankarstvu. Stvarna promena = predvi|ena promena + nepredvi|ena promena Navedena kategorizacija uslova poslovanja preko izvesnosti. da se poslovi obave u ve}oj ili manjoj meri bolje ili lo{ije nego {to se o~ekivalo. Materijalna se mo`e reflektovati u gubitku dela ili 2) Joseph F. 392-393. Rizike u bankarstvu treba osvetliti sa vi{e aspekata kako bi se moglo njima {to uspe{nije upravljati.2) Smatra se da poslovi ~ije se izvr{enje o~ekuje pod normalnim uslovima ili pak poslovi za koje se o~ekuje da }e sa sigurno{}u biti ostvareni . Polaze}i od toga da se poslovi mogu obavljati pod razli~itim okolnostima. str. mada postoje statisti~ke metode kojima se mogu izra`avati verovatno}e nastaka neke promene i nekog doga|aja. Definisanje rizika poslovne banke Da bi se rizik u bankarskom poslovanju mogao precizno definisati. Sinkey.

66. Risk and Insurance Management Society. str. promenama depozita i sa sposobno{}u du`nika da vrate kredite. njene funkcije. Nave{}emo neke definicije koje vrlo precizno. ali su svi mogu}i izlazi i njihova relativna verovatno}a pojedina~no poznati. 1989. zna~i nositi i ‘foglio’ {to zna~i list ili pregled. 68. kada se ka`e da je dogo|aj predmet neizvesnosti. 392. MacMillan Publishing Company. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. dok se rizik nematerijalne prirode mo`e iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imid`a. Sinkey. smatra se da ni jedan od mogu}ih ishoda ni njihova relativna verovatno}a nisu poznati. Me|utim. ali i na status koji mo`e imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 375 celine neke stvari. kada postoji vi{e nego jedan mogu}i izlaz. Sa finansijske ta~ke gledi{ta. New York. Danas se portfolio koristi da bi ozna~io ‘portfolio finansijske aktive’. Ako bankarski menad`eri kontroli{u ove portfolije rizika i efikasnost poslovanja svojih firmi.rizik i (2) vrednost portfolija. McGraw-Hill Book Company. 4) Razlikujemo rizik od neizvesnosti. 5) John D. sa raznih aspekata. koja se sastoji prete`no od kredita. Komponente vode poreklo od latinske re~i “portare”. rizik se mo`e najbolje razumeti u portfolio kontekstu.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. U ve}ini slu~ajeva podru~je mogu}eg ishoda mo`e biti pribli`no sa puno smisla i (mo`da subjektivno) mogu}e ili mera relativne verovatno}e slu~aja mo`e biti povezana sa svakim mogu}im ishodom. Vlasnici ovog portfolija smatraju sadr`aj ovog portfolija veoma va`nim posebno akcentuju}i dve stvari: (1) sigurnost . Za bankare i zajmodavce upo{te portfolio neizvesnost raste sa promenama u kamatnim stopama. 4) Joseph F. Ka`e se da je doga|aj predmet rizika. ove nepoznanice generi{u tri bazi~na portfolio rizika sa kojim se banke suo~avaju: (1) rizik kamatne stope. godine. 6) Risk Management Glossary. defini{u rizik:6) (1) verovatno}a gubitka ili izlo`enost gubitku. Neizvesnost je jasno nedovoljna sa ta~ke gledi{ta dono{enja odluka. str. izgleda i sli~no. 1986. godine. Third Edition. 5) Postoji niz definicija rizika. Naravno.3) Danas se portfolio u banci povezuje sa produktivnom aktivom. New York. Naro~ito je va`no razumevanje kako rizik ‘ulazi’ i uti~e na proces stvaranja vrednosti. oni ne moraju da brinu o insolventnosti banke ili o eventualnom neuspehu banke (bankrotstvu). Finnerty: Corporate Financial Analysis: A Comprehensive Guide to Real-World Approaches for Financial Managers. . (2) rizik likvidnosti i (3) kreditni rizik. New York. 1985. 3) Portfolio poti~e od italijanske reci ‘portafoglio’. godine. Jr. Kasnije je re~ ‘portfolio’ ozna~avao va`na dr`avna dokumenta. str. Zato je veoma va`no poznavanje rizika pri odre|enoj stopi kapitalizacije sredstava.

Illinois.spekulativni rizik.T.rizik leverid`a i adekvatnosti kapitala.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 376 (2) mogu}nost ili {anse za nastanak gubitka.1. .7) rizici u bankarskom poslovanju dele se u tri grupe: (1) portfolio rizici. . predstavljaju rizike banke. (5) imovina ili osoba izlo`ena gubitku.rizik vanbilansnih aktivnosti. Vrste i podru~ja rizika poslovne banke Prema W. . bilo da su vezane za uspeh obavljanja pojedinih poslova banke ili da su sumarno iskazane preko bilansa uspeha banke. .finansijski rizik. U okviru svake od ovih grupa. . godine. .~isti rizik. (7) odstupanja od stvarnih gubitaka. Thornhill-u. (8) mogu}nost da stvarni gubici odstupaju od o~ekivanih.rizik upravljanja odnosima aktiva / pasiva.Applying Cost-Effective Controls and Procedures.rizik ulaganja. . 15-17. Bankers Publishing Company.normalni doma}i rizik. Rolling Meadows. svrstane su odre|ene vrste rizika i to: (1) Portfolio rizici dele se u dve grupe: (a) Kreditni ili rizici nepla}anja: . (3) opasnost koja mo`e uzrokovati gubitak. i (9) psiholo{ka neizvesnost u odnosu na gubitak. 7) William T. (b) Rizici kamatne stope: . Sa aspekta banke. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions .strani ili internacionalni rizik. . 1990.pretpostavljeni rizik. (6) gubitak potencijalonog iznosa nov~ane jedinice (dolara).rizik prevare (malverzacije) . bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odnosno za funkciju banke kao nov~anog posrednika izme|u onih koji imaju “nezaposlen” novac i onih kojima taj novac treba da bi ga ‘uposlili’. .3. 12.tr`i{ni rizik. (4) opasni poduhvati ili uslovi koji pove}avaju verovatno}u u~estalosti ili ozbiljnosti od gubitaka. . Pojave koje za kona~ni rezultat imaju gubitak u nov~anom izrazu. str.objektivni (ciljni) rizik. (2) rizici isporuke i (3) rizici finansijske revizije. .subjektivni rizik. .

tehnolo{ki rizik. fiksnu aktivu svih tipova i oblika. telekomunikacije. u ovu kategoriju se mogu uklju~iti i prirodne opasnosti kao {to su: munje i gromovi. .rizik likvidnosti.nesistemati~ni rizik.rizik operativne efikasnosti.~isti rizik. str. o{te}ena ili uni{tena aktiva. energiju i druge korisne resurse. koji mo`e rezultirati do opasnosti pod ljudskom kontrolom. Identifikacije izlo`enosti rizicima bankarskog poslovanja obuhvataju slede}e ban~ine resurse: 8) (1) fizi~ke resurse tj. 19-20. (4) naturalne resurse tj. depozite.rizik uro|enosti. zaposlene i njihovu kompetenciju da vr{e odre|ene im poverene poslove. mogu se sa aspekta izlo`enosti riziku klasifikovati u tri grupe: (1) direktna izlo`enost riziku. Svi navedeni ban~ini resursi.rizik prevare (malverzacija).rizik detekcije. (2) Rizici isporuke: . protivpo`arne usluge itd. eksplozija. kreditore i kolateral. (3) Rizici finansijske revizije: .rizik kupovne snage. .rizik vanbilansnih aktivnosti. . ovde se mogu uklju~iti: vatra. na kojima mo`e do}i do {tete ili gubitaka. kapital. pouzdane i poverljive politike. . . .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 377 . . . tako|e rizici ljudskih resursa i 8) Ibidem. .supsidijarni rizik. (3) finansijske resurse tj. . transportni rizici. .rizik kontrole. koja uklju~uje: sve direktne fizi~ke {tete rizika koje bi mogle rezultirati u parcijalnom ili totalnom gubitku. poplave i oluje. . . zemljotresi. (5) neopipljive resurse tj.~isti rizik.rizik prevare (malverzacija).sistemati~ni rizik. interni ili eksterni kriminal. (2) ljudske resurse tj.~isti rizik. . vodu.

vode}e . navodimo okvir za analizu rizika kao primer {ta takva analiza rizika obuhvata. MacMillan Publishing Company. koja uklju~uje nenamerne ili namerne nepravde individualcima ili posebnim javnim li~nostima (delikt) kao suprotstavljanje kriminalnim nepravdama u dru{tvu. kona~no. {to ~ini poslovanje holding sitema slo`enijim. te rizi~ne ta~ke i vrste rizika su brojne.Rizik vanbilansnih aktivnosti Rizik isporuke: . uzimanje za taoce i povrede od terorizma. Kao {to pokazuje navedena slika. Jr. rizik ljudskih resursa i njihovih porodica ili korisnika usluga mo`e uklju~iti kidnapovanje. ugovornu ili statutarnu odgovornost i odgovornost direktora instituciji. (3) izlo`enost riziku preko odgovornosti za tre}a lica. Sinkey..Rizik poslovne efikasnosti .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 378 korisnika usluga uklju~uju}i smrt.Rizik afilijacije . ljudski resursi treba da budu u vezi sa akcijama koje rezultiraju kao kori{}enje droge ili alkohola.Tehnolo{ki rizik . New York. Ukupan efekat rizika banke odra`ava se na visinu profita banke kao poslovni rizik banke. Na slici 12-1.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 1989. 396. str.Bilasni ili portfolio rizik . godine. nesposobnost ili povrede u nesre}nim slu~ajevima. Poslovni rizik (‘business risk’) je varijabilnost profita banke koji bi egzistirao ~ak i ako bi bio 9) Joseph F.Rizik tr`i{ne strategije Slika 12-1: Okvir za analizu rizika holding banke Analiza rizika holding banke treba da uka`e na klju~ne ta~ke i procese nastanka rizika. .9) KONCEPT HOLDING BANKE Isporuka finansijskih usluga Bankarske Nebankarusluge ske usluge Mati~ne usluge Regulisanje (ure|enje) holding Regulisanje rizika Konsolidovani bilans Ban~ine Ostale Mati~na podru`nice podru`nice kompanija : . (2) indirektna izlo`enost riziku. koja uklju~uje: doga|aje koji bi mogli prouzrokovati ili gubitak zarada ili pove}ane tro{kove (izdatke) evaluirane operativnim poslovanjem.

. 541. Klju~ efektivnog menad`menta je saznanje u kom poslu (delatnosti) ste prisutni. Regional and Global. 2) Likvidnost i repozicioniranje sredstava. 7) Integrisana struktura poslova. Pobednik }e biti u stanju da vr{i selekciju tr`i{nih ni{a. Ni`e margine }e iziskivati potrebu ni`ih tro{kova. Graddy and Austin H. 4) Pove}ana produktivnost. Englewood Cliffs. Poslovni rizik raste sa okru`enjem u kojem banka posluje (asortiman proizvoda i usluga. Produktivna aktiva treba da bude finansirana na uskla|enoj ili hed`ing bazi. 5) Segmentacija tr`i{ta.4. Prentice-Hall. New Jersey. 1990. Gubitnici verovatno imaju previ{e kapitala i ostvaruju neodgovaraju}i prinos. Pobednik ostvaruje {to ni`e nefinansijske tro{kove da bi razvio nove. 9) Tr`i{no pozicioniranje. 6) Kompletne i konkurentne linije proizvoda. Pobednik }e biti u stanju da identifikuje. Ne}e nabavljati sredstva da bi ih dr`ao do dospe}a. Spencer: Managing Commercial Banks .1. Pobednik }e gledati da organizuje diskretne poslove i da uslu`uje pojedina~ne setove potreba korisnika usluga. Finansijska piramida poslovne banke 10) Duane B. July 1983. regulacija itd. str. Pobednik }e biti u stanju da ostvari superiornost proizvoda u bilo kojem konkurentskom tr`i{nom segmentu.) 10) U cilju smanjenja negativnog dejstva efekata na profit.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 379 totalno finansiran deoni~kim kapitalom. Ovo }e biti posebno va`no za manje institucije kao glavne konkurente koji se u njima kre}u. Korisnik usluga }e ultimativno birati najbolji proizvod na tr`i{tu bez obzira ko ga nudi. 11) Gorge Vojta: The Magazine of Bank Administration..Community. koje mo`e definisati nasuprot svima koji dolaze. Pobednik }e biti u stanju da ostvari razuman (umeren) profit u toku svake faze poslovnog ciklusa. Inc. Pobednik }e biti u stanju da plati ljude koji uspe{no ostvaruju rezultate. 12. konkurencija. 8) Restrukturiranje kompenzacione politike. Pobednik }e biti u stanju da se oslobodi sredstava kad ona vi{e ne odgovaraju knjigama ili profilu rizika institucije. Kompenzacije hijerarhijske strukture }e biti stvar pro{losti za pobednika. jeftinije na~ine distribucije i posti`e ve}u produktivnost. Pobednik }e biti u stanju da zaradi adekvatan prinos na kapital ~ak i sa ni`om neto kamatnom mar`om. banka treba da preduzme na podru~ju finansijskih usluga aktivnosti11) u kojima }e dominirati slede}e karakteristike: 1) Profitabilnost. organizuje i upravlja efektivno diskretnim tr`i{nim segmentima. 3) Pozitivna margina. Pobednik }e biti u stanju da organizuje i efektivno koristi supsidijarno poslovanje kao jednu integrativnu jedinicu. godine.

anga`ovan je i plasiran u spekulativne poslove koji mogu doneti relativno dobar prihod ako se dobro obave. 4 3 2 4. str. godine. pa do niskog. najmasovnija i najstabilnija sredstva ~ine sredstva penzionih fondova. znatno manji i od prvog i od drugog sloja. koji nemaju neke sigurnosti za uspeh. Prihodi i dugoro~ni rast 1. srednjeg i visokog rizika ulaganja pokazuje slika 12-2. u strukturi rizika finansijske piramide razlikujemo nekoliko ‘slojeva’ rizi~nosti ulaganja finansijskih sredstava: (1) prvi “sloj” predstavlja najobimniji deo plasiranih sredstava banke i treba da ima karakteristike sigurnog i likvidnog ulaganja. . Third Edition. relativno mali deo plasiranih sredstava u visokorizi~ne poslove. koje obezbe|uje pristojan i stabilan prinos na investirana odnosno plasirana sredstva. (2) drugi “sloj” sredstava je po obimu ne{to manji od prvog. donose visoke profite. 1991. Barrons’ Business Guides. Spekulacije 2. Likvidnost i sigurnost 1 Slika 12-2: Struktura rizi~nosti finansijske piramide12) Kao {to pokazuje slika 12-2. zatim sredstva osiguravaju}ih kompanija. 147. 12) John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and Investment Terms. (3) tre}i “sloj” je relativno manji deo plasiranih sredstava. u obliku piramide rizika ulaganja. Visoki rizici 3. New York.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 380 U pogledu stabilnosti ukupnih raspolo`ivih izvora. pa tek onda sredstva poslovnih banaka. Strukturu rizi~nosti mogu}ih ulaganja sredstava po~ev od zadovoljavaju}e sigurnosti i likvidnosti. ali ako se poduhvati uspe{no okon~aju. i (4) ~etvrti “sloj” predstavlja. ali jo{ uvek znatan po svom u~e{}u u ukupnim plasmanima i treba da donosi relativno dobar prihod i da obezbe|uje mogu}nosti dugoro~nog rasta banke.

: Commercial Banks Financial Management in the Services Industry. tri tehnolo{ke snage su dovele do promena u depozitnim institucijama odnosno bankama: (1) elektronika.1. str.13) promene u okru`enju ili ekonomskoj sredini u kojoj banke posluju. godine. New York. (4) Rizik klijenata. koja zna~i: (1) T = rizik tehnologije (‘technology risk’). (4) C = rizik korisnika (“customers risk”). str. Ovo je rizik koji nepredvi|ene promene kamatnih stopa mogu imati na neto kamatni prihod. 14) (2) Promena propisi ili reregulacija. Sinkey-u. Smatra da je pet faktora kriti~no u tom procesu promena obuhva}enim skra}enicom TRICK. 14) Ibidem. KONCEPT I PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE 12. Jr. Rizik da }e konkurenti preuzeti klijente i tr`i{te {to mo`e imati posledica na potencijal. MacMillan Publishing Company. Third Edition. (2) R = rizik promene propisa (‘risk of reregulation’).adekvatnosti kapitala. (5) K = rizik adekvatnosti kapitala (‘risk of kapital adequacy’). Koncepti rizika poslovne banke Prema J. (3) Rizik kamatne stope. (5) Rizik solventnosti . zaradu i kapital banke.2. veoma su dinami~ne. Sinkey.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 381 12. Rizik tehnologije ili tehnolo{ki rizik manifestuje se u tome da }e tehnolo{ke promene u~initi postoje}i sistem usluga i na~ina isporuke zastarelim. Rizik propisa je rizik koji nepredvi|ene akcije za promenu propisa ili neaktivnost mogu imati na profit i kapital banke. profit i kapital banke. odnosno ako svi 13) Joseph F. 7-11.) u~inili su ih udobnijim i efikasnijim za pristup korisnika sredstvima i informacijama. profit i kapital banke. U stvari. (3) I = rizik kamatne stope (‘interest rate risk’). {to mo`e imati negativnih posledica na zaradu. 401. Ova vrsta rizika se ~esto naziva i poslovni rizik ili rizik konkurencije. (2) automatizacija i (3) telekomunikacije. Glavna implikacija ovih tehnolo{kih promena je da su istisnute papirne transakcije i ljudska energija elektronskom slikom i elektir~nom energijom. 1989. Tehnolo{ki napredak u ‘proizvodnji i isporuci’ finansijskih odnosno bankarskih usluga (bankomati itd. Za korisnike bankarskih proizvoda i usluga bitne su dve prakti~ne stvari u bankarstvu: udobnost i pristupnost sredstvima i informacijama.2. Ovaj rizik ukazuje na verovatno}u da bi banka mogla da postane insolventna. (1) Tehnologija se mo`e definisati kao ‘tehni~ki metod za ostvarivanje prakti~nih ciljeva (svrha)’. .

15. 531. kojom prilikom se ocenjuje efektivnost performansi postoje}e organizacione strukture i reorganizacijom nastoji do}i do racionalnije. Zato se sa pravom mo`e re}i da su potencijalni uslovi za nastanak navedenih pet rizika i sagledana racionalna sopstvena korist u stvari finansijska inovacija. menad`ment banke treba da nalazi racionalna re{enja uklju~uju}i i tzv. Po{to smo ih naveli kod razmatranja vrsta rizika. Jedna od takvih inovacija je promena organizacione strukture ili reorganizacija. 15) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. koncept rizika banke je predstavljen slikom 12-3. on se defini{e “kao neizvesnost da }e sredstva zaraditi ocekivanu stopu prinosa ili }e mozda nastati gubitak”.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 382 navedeni rizici pokazuju da }e profitni potencijal oslabiti i da }e kapital banke eventualno da se smanji . 16) KONCEPT RIZIKA Portfolio rizik Rizik revizije Rizik isporuke Kreditni rizik Rizik kamtne stope Slika 12-3: Koncept rizika banke Svaka od navedenih grupa rizika obuhvata vi{e tipova finansijskog rizika banke. Thornhill-u. finansijske inovacije. ovde ih ne}emo ponavljati. Rolling Meadows. postoje razli~ite podele finansijskog rizika u poslovanju banke. str. Illinois. Pod stalnim pritiskom navedenih rizika. koja po na{em mi{ljenju najbolje odra`ava koncept rizika jedne banke kao depozitno-kreditne institucije.i{~ezne. Bankers Publishing Company.Thornhill: Risk Management for Financial Institutions . str.Applying Cost-Effective Controls and Procedures. 1990. godine. to mo`e imati posledice na adekvatnost kapitala banke.15) Naravno. 16) Wiliam T. efikasije i efektivnije organizacione strukture. Mi }emo se ovde ograni~iti na jednu. Strukturne inovacije u organizacionoj formi su tako|e deo ovog procesa. New York. godine. Barron’s Business Guides. 1990. . odnosno: TRICK + racionalna sopstvena korist = finansijska inovacija Kad je re~ o riziku poslovne banke kao depozitno-kreditne institucije. Prema W.

19) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Third Edition. Thomas I. neosigurani ili zadr`ani u okviru zaklju~aka politike osiguranja. Barron’s Business Guides. str. zarada i usluga od uticaja slu~ajnih gubitaka ili zadr`avanjem {tete na prihvatljivom minimumu ‘tro{kova rizika’. 1990. rizik kamatne stope. New York. rizik razmene. osnovni rizik.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 383 Ovim `elimo da uka`emo na ~injenicu da postoje razli~iti prilazi i konceptualni okviri rizika banke. kreditni rizik. rizik isporuke. (3) tro{kovi kontrole rizika sredstva koja se koriste za kontrolu rizika (preventiva gubitaka) i smanjenje nepredvidivih gubitaka. Hoffman: Risk Management. 1988. Walker. To se ~ini kombinovanjem faktora kao {to su: interna politika banke. U {irem i prihvatljivijem smislu. godine.gubici koji su samoosigurani. operativni rizik. rizik druge zemlje. to se odnosi na upravljanje dinamikom rizika koji okru`uju aktivnosti kreditiranja i depozita. 18) Douglas G.2. rizik refinansiranja. str. godine. Baughn. rizik reinvestiranja itd. (2) premije osiguranja sredstava pla}ene bankarskim osiguravaju}im kompanijama za usluge i finansijsku za{titu protiv katastrofalnih gubitaka i rizika koje banka ne mo`e snositi bez ovakve za{tite. to se koristi u op{toj proceni. 19) 17) Prema drugim klasifikacijama rizika u banci. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izlo`eno{}u bankarskog posla razli~itim tipovima rizika. gde se hed`ing kamatne stope primenjuje kao jedna menad`ment tehnika. str. 1990. Barron’s Business Guides. Storrs and Charls E. godine. rizik sistema pla}anja. Kontinuitet procesa upravljanja rizikom Upravljanje rizikom banke defini{e se na razne na~ine. Homewood. i (4) izdaci upravljanja . Pri tome se ‘tro{kovi rizika’ defini{u kao: 18) (1) zadr`ani gubici .2. rizik likvidnosti. 438-439. Ili. smatra se da se to odnosi na ban~inu funkciju kupovine osiguranja. Vidi detaljnije: Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. 531. ~ak u jednom {irem i jednako korektnom kontekstu. 534.17) 12.tro{kovi administriranja bankarskom upravlja~kom funkcijom rizika i osiguranja. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Dow Jones-Irwin. U naju`em smislu. imamo podelu na slede}e tipove rizika: kapitalni rizik. kontroli i finansiranju slu~ajnih izlo`enosti gubicima. politi~ki rizik. . Edited by: William H. i ugovori sa osiguravaju}im kompanijama i samoosiguranjem. Svrha primene tehnika upravljanja rizikom je o~uvanje bankarskih resursa. {to treba imati u vidu prilikom analize rizika u poslovnim aktivnostima banke. Illinois. New York.

Walker.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 384 Ina~e. i (5) upravljanje rizikom. Homewood. upravljanje rizikom (‘risk management’) se defini{e na slede}i na~in: “Disciplina upravljanja. (2) ocenu odnosno procenu rizika. merenje i vrednovanje identifikovanih izlo`enosti. godine. kao {to ga ~ine bog. str. Hoffman: Risk Management. Baughn. ~iji je cilj da za{titi sredstva i profit organizacije (banke) u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego {to oni nastanu. i finansiranje preko osiguranja i drugih sredstava. finansiranje ostatka izlo`enosti. 21) Douglas G.21) Aktivnosti banke podrazumevaju kontinuirano uklju~enje u odgovaraju}e svakodnevne promene sredine. Edited by William H. kontrola ovih izlo`enosti kroz eliminaciju i/ili smanjenje. ljudska gre{ka ili sudije u sudu. To ilustruje slika 12-4. 1988. koji moraju biti od strane banke kontinuirano procenjivani. Thomas I. tako da organizacija (banka) u slu~aju velikog gubitka. mo`e nastaviti funkcionisanje bez ozbiljnih nevolja za svoju finansijsku stabilnost. U praksi. New York. banka je stalno izlo`ena novim rizicima. Kao rezultat toga. str. Storrs and Charles E. Third Edition. Proces upravljanja rizikom banke je. jedan upravlja~ki proces i zbog toga on mora biti primenjivan u kontinuitetu. 68. Dow Jones-Irwin. u knjizi: The Bankers’ Handbook. . proces se sastoji od nekoliko logi~nih faza: rizik ili identifikacija izlo`enosti riziku. godine. potencijalno izlo`enom katastrofalnom gubitku takvom. Dru{tvena i pravna sredina u kojoj banka posluje tako|e se konstantno menja. (3) kontrolu rizika. Risk and Insurance Management Society. pre svega.” 20) Upravljanje procesom rizika u banci uklju~uje pet me|usobno povezanih elemenata odnosno faza: (1) identifikaciju izlo`enosti riziku. (4) finansiranje rizika. kontrolisani i finansirani. 439. Procena rizika Identifikacija izlo`enosti riziku U pravljanje rizikom Finansiranje rizika K ontrola rizika Slika 12-4: Kontinuitet upravljanja rizikom 22) 20) Risk Management Glossary. Illinois. 1985.

IDENTIFIKACIJA IZLO@ENOSTI Vode}i principi 1. Kreiranje podstreka za smanjenje rizika i potencijalnih ili aktuelnih tro{kova gubitka. Jasno oblikovana struktura upravljanja rizikom. imaju preduze}a 22) Ibidem. 8. na primer. Kompletno poznavanje glavne izlo`enosti slu~ajnim gubicima. Merenje ‘teku}eg’ rizika. 10.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 385 Kao disciplina upravljanje rizikom (‘risk management’) je relativno nova disciplina. 440-441. Prognoza ‘budu}eg’ rizika i gubitaka. razumljivoj i prihvatljivoj osnovi. str. UPRAVLJANJE 12. Odr`avanje sistematskog monitoringa efektivnosti raznih programa kontrole rizika. Ona se razvila od delatnosti osiguranja. 2. 15. IV. 440-441. Kompletno poznavanje resursa. Anga`ovanje top menad`menta. Jasno kretanje ka godi{njim ciljevima. III. Po{to je mlada. KONTROLA RIZIKA 6. Odr`avanje odgovaraju}e finansijske za{tite od ‘katastrofa’. 14. Aplikacija {irokog pristupa finansiranja rizika RIZIKA koriste}i sva raspolo`iva finansijska sredstva. str. Alokacija tro{kova finansiranja rizika u okviru operativnih jedinica na pravi~noj. jer se u osiguranju shvatilo da se tradicionalnim procesima osiguranja ne mogu vi{e efektivno i ekonomi~no re{avati problemi rizika u svim situacijama. Koordinacija kontrole rizika u okviru ciljeva organizacije. disciplina upravljanja rizikom u bankarstvu nije jo{ potpuno razvila op{teprihva}ene principe sli~ne onima koje. ^vrsto komuniciranje sa svim nivoima koji u~estvuju u upravlja~kom procesu. (ADMINISTRACIJA) 13. 5. V. 7. 4. PROCENA RIZIKA 3. Poznavanje ‘vrednosti’ resursa. II. U praksi banaka mogu biti od korisni vode}i principi prikazani u pregledu 12-1. Pregled 12-1: Vode}i principi u procesu upravljanja rizikom banke23) Elementi I. 23) Ibidem. FINANSIRANJE 9. . 11.

Primenjuju}i navedene principe. na slici 12-6.pasiva Rizik leverid`a Kreditni rizik . Zenoff. Jr. 25) Charlotte A. . 140. Chamberlain and James C.: Regulatory Attitudes toward Risk. Eisenbeis. 25) Granica o~ekivanog rizika kamatne stope i potencijalne zarade Idetifikacija nivoa prihvatljivosti rizika i profitabilnosti Primena strategija upravljanja rizikom * Gap analiza * Trajanje * Simulacija * Prognoza kamatne stope * Ekonomski i poslovni izgledi * Planovi mogu}nosti * Rekonstrukcija bilansa * Transakcije na sekundarnom tr`i{tu * H d`i b i 24) Joseph F. John Wiley & Sons. Edited by: Richard C. godine. godine. 353. svaka bankarska organizacija mo`e lak{e proceniti relativnu efektivnost svojih napora upravljanja rizikom.Rizik kra|e Slika 12-5: Rizici poslovanja banke i isporuke usluga Radi ilistracije. Jedan takav koncept prikazuje slika 12-5:24) KONCEPT Isporuka finansijskih usluga Rizik efikasnosti poslovanja Supsidijarni rizik Mati~ne usluge Bilans banke Rizik kamatne stope . Lam: Marketing Thrifts: Escaping the Gap Trap. Aspinwall and Robert A. Sinkey. 1989.Rizik upravljanja aktiva . str. Cambridge. Ballinger Publishing Company. New York. Massachusetts.Doma}i rizik . navodimo jo{ jedan pristup procesu upravljanja rizikom. u knjizi: Marketing Financial Services. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. str. 1985. edited by David B. Okvir za identifikaciju i analizu rizika banke mogu biti bilans banke i aktivnosti koje su vezane za isporuku finansijskih usluga.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 386 ili profesionalno ra~unovodstvo.Inostrani rizik .

(4) prirodne resurse. str.2. 440-442. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Navedeni proces identifikacije izlo`enosti riziku bankarskih resursa nije zavr{en njihovim nabrajanjem i sa~injavanjem popisa. poverenje publike. 1988. unutra{nje ure|enje. ali je njihov efekat i te kako vidljiv i realan: swift. Third Edition. Illinois. godine. depozita i kolaterala (zaloga) u obliku gotovine. U globalu. politika osposobljavanja i protivpo`arna za{tita mogu biti danas od najkriti~nijih nematerijalnih resursa banke. (5) nematerijalne resurse. blanketi kreditnih karata. Homewood. klju~ za identifikaciju fizi~kih resursa je finansijska odgovornost kao direktno vlasni{tvo. specijaliste i slu`benike u okviru orgnizacije i va`ne korisnike. koji uklju~uju raspolo`ivost vode i energije i za banku sa respektom najkriti~nije neprekinute procese obrade podataka koje obezbe|uje oprema za obradu podataka. koje je te{ko identifikovati u mnogim slu~ajevima. koje mogu biti najkriti~nije za savremenu banku. Thomas I. Storrs and Charls E. oni treba da se identifikuju prema izvoru i obi~no uklju~uju neku kombinaciju sa korisnicima usluga. telekomunikacione usluge. 442-444. vrednosnih papira i plemenitih metala. saobra}ajna sredstva i oprema u lizingu (avioni. kriti~na arhiva.3. komitenata i klijenata na prihvatljivom nivou je od izuzetnog zna~aja za banku i bankarski sistem. Baughn. Hoffman: Risk Management. Dow Jones-Irwin. name{taj. ova izlo`enost riziku mo`e se klasifikovati u ~etiri glavne grupe: 27) 26) Douglas G. Walker. ovaj korak treba da uklju~i sistematski i kontinuiran popis resursa koji se mogu u banci klasifikovati na: 26) (1) fizi~ke resurse. koji se sastoje od kapitala. u okviru kojih su: zgrade banke. Slede}i korak sastoji se u identifikaciji klju~ne izlo`enosti gubicima koja mo`e nepovoljno uticati na ove resurse. oprema za obradu podataka. 27) Ibidem. pravna odgovornost preko lizinga i profesionalno-stru~na odgovornost kod poslova poverenja (‘trust’ poslovi). (2) ljudske resurse. kamioni.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 387 Slika 12-6 Proces upravljanja rizikom 12. Inicijalno. str. brodovi i sli~no). komitente i klijente van banke. (3) finansijske resurse. Identifikacija izlo`enosti banke riziku Prvi i najlogi~niji korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija va`nih bankarskih resursa sa najve}om izlo`enosti gubicima. . Edited by: William G. vagoni. koji su najkriti~niji resurs svake banke i gde proces identifikacije uklju~uje klju~ne direktore. deoni~arima i dr`avnim agencijama.

. dok druga izlo`enost riziku uklju~uje strategijski rizik. tr`i{na i druga izlo`enost riziku predstavljaju ~etvrtu grupu klasifikacije rizika. diskriminacija. indirektna {teta mo`e nastati u prihodu od kamate. uklju~uje potencijalni gubitak na zaradama ili ekstra tro{kove kontinuiteta poslovanja kao posledice direktnih fizi~kih {teta i gubitaka. koja mo`e biti za banku katastrofalna. mogu se pimeniti slede}a sredstva i tehnike: . nekontrolisane birokratije i r|avog upravljanja. koja mo`e biti prouzrokovana ljudskom nepa`njom (vatrom. poplave. bonusi i premije zposlenima. na koje se ~esto pozivaju profesionalnci upravljanja rizikom. beneficije zaposlenih i korisnika usluga. {pekulativna kategorija uklju~uje tri glavna finansijska poslovna rizika: kredit. 28) Ibidem. itd. te izlo`enost riziku op{tih tro{kova. oluje. naj~e{}i tipovi izlo`enosti odgovornosti sa kojima se banke suo~avaju su: ogla{avanje. (3) izlo`enost riziku kroz odgovornost prema tre}im licima predstavlja tre}u va`nu kategoriju izlo`enosti gubitku koja uklju~uje podru~je pravne odgovornosti prema tre}im licima i sastoji se od neinternacionalnog ili internacionalnog delikta.. str. eksplozijom.. Pri tome treba imati u vidu dva glavna cilja: (1) skupljanje informacija o izlo`enosti riziku mora biti na sistemati~noj osnovi za kasnije aplikacije tretiranja i merenja rizika i (2) da se kreira svesnost o klju~noj izlo`enosti gubicima u svim procesima operativnog poslovanja. (4) {pekulacije.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 388 (1) direktna izlo`enost riziku uklju~uje direktnu fizi~ku {tetu koja mo`e rezultirati u parcijalnom ili totalnom gubitku resursa banke. ako do|e do prekida telekomunikacionih veza sa glavnim podru~jem rada banke. transportnim rizikom. Metode identifikacije klju~ne izlo`enosti riziku su vi{e subjektivne nego objektivne prirode i zato se njihova identifikacija mora postaviti na {to {iroj osnovi. vandalizmom kao internim i eksternim kriminalom). 28) (1) Prvo.godi{nji ili u~estaliji utvr|eni intervjui o riziku sa klju~nim bankarskim slu`benicima. zatim ako do|e do prekida i zastoja u obradi podataka itd. profesionalna odgovornost. likvidnost i kamatnu stopu. ugovorene ili zakonske odgovornosti. kao deo napora u skupljanju informacija o izlo`enosti riziku. koja za banke mo`e biti jedan od najkriti~nijih problema rizika. ugovorne obaveze. koja uklju~uje odluke koje se odnose na specifi~ne poslovne linije. kompenzacije zaposlenim. (2) indirektna izlo`enost riziku. 445. tr`i{na izlo`enost riziku se ponekad razlikuje od izlo`enosti riziku kamatne stope. direktna izlo`enost riziku tako|e uklju~uje i opasnosti kao {to su zemljotresi.

deo ovih tehnika.4. (2) podaci iz finansijskih izve{taja i ra~unovodstva. Aspinwall and Robert A. prihodu i dividendi (ra~unovodstveni podaci) Izve{tavanje bankarskim agencijama Za najve}e banke. str. ali ~e{}e za problemati~ne banke Sve banke Finansijski izve{taj Izve{taj o uslovima. Jr. (3) podaci sa tr`i{ta (povratni). Indikatori rizika poslovne banke Postoje tri vrste podataka za identifikaciju potencijalnih rizika29) u poslovanju banke: (1) podaci za pregled . Pregled 12-2: Izve{taji i podaci za identifikaciju potencijalnih rizika banke Opis Istra`ivanja poslovanja banke Klasifikacija aktive i vrednovanje ban~inih politika. fizi~ke inspekcije i/ili izve{taji na klju~nim lokacijama banke (oprema za obradu podataka. 1985. prakse i procedura Pregled banaka na terenu Obi~no samo jednom godi{nje.).: Regulatory Attitudes Toward Risk.pripremanje godi{nje dokumentacije o utvr|ivanju rizika za operativne jedinice. Sinkey.istra`ivanje poslovanja banke. telegrafske transfer lokacije itd. Edited by: Richard C. pregled literature svetskog bankarstva i osiguranja za nove i neuobi~ajene slu~ajeve gubitaka. . 361-362. godine.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 389 - revizija glavnih ugovora i pravnih sporazuma sa stanovi{ta izlo`enosti riziku prihva}enom u ovim dokumentima. John Wiley & Sons. Teku}e zadr`avanje 90 120 dana kao limit efektivnosti Sve banke Podaci sa tr`i{ta Promena cena vrednosnih papira i dividende preko ugovorene cene Trgovanje na tr`i{tu deonica Dnevno za dane trgovanja Izvor Frekvencija Raspolo`ivost Samo za banke koje aktivno trguju 29) Joseph F.godi{nji ‘budu}i’ pregled upozorenja izlo`enosti gubicima.2. a me|u ostale se mogu uklju~iti: . kao {to je utvr|eni intervju. dati u pregledu 12-2. . 12. New York. Eisenbeis.specijalna procena obrade podataka i drugih klju~nih operacija povezanih sa utvr|ivanjem interne me|uzavisnosti i u~e{}a izlo`enosti. (2) Drugo. treba da slu`i za kreiranje svesnosti poslovnog personala o izlo`enosti riziku. .

Walker. Po = cena na po~etku godine. D1 = dividenda na kraju godine. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Illinois.1.3. ^etvrto. Homewood. po{to bankari ponekad poku{avaju iskriviti ili ulep{ati svoje finansijske izvestaje.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 390 vrednosnim papirima Odli~na Dobar / Odli~an Ne koristi se Pouzdanost Potencijal ranog upozorenja Teku}a upotreba Dobra Kasnija istra`ivanja treba da budu relevantna Te{ka Dobra Dobar Koristi se. Problem merenja i alokacije rizika banke Ostvarivanje profita podrazumeva preuzimanje odre|ene veli~ine rizika. P1 = cena na kraju godine. godine. 30) Dr Arnold A. naravno. Prvo. Dow Jones-Irwin. klasifikacija aktive sastoji se uglavnom od procene revizora da }e nastati gubici na kreditima ili su sumnjivi ili ispod standarda. 12. . ako je cilj sistema ranog upozorenja da slu`i kao pomo} u rasporedu banaka za predgled (revizuju). Tre}e. tr`i{ni podaci mogu biti pouzdaniji. Edited by: William H. godi{nji prinos na deonice (H) sastoji se od dobitka prinosa i dividendnog prinosa (dobitka) ili u simbolima: P1 − P0 H = P⋅ P0 P0 + D1 gde je: H = godi{nji prinos na deonice.3. str. Preuzimanje rizika od strane banke ili kapacitet banke za preuzimanja rizika je limitiran: 30) (1) veli~inom kapitala banke. Thomas I. 347. determinisano veli~inom P1 u odnosu na Po. ali ne efektivno Samo nekoliko komentara u vezi sa ovim podacima. onda istorija prethodnih pregleda treba da obezbedi va`ne informacije. MERENJE RIZIKA POSLOVNE BANKE 12. Drugo. P = sada{nja cena. Pove}anje ili sni`enje cene je. Storrs and Charls E. 1988. (2) obimom depozita banke. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. Third Edition. Baughn.

12-7: Veza merenja rizika i sistema alokacije31) Kad menad`ment tim odlu~i koliki je kapacitet rizika namenjen za finansijski rizik.alokacija kredita . Tipovi rizika uklju~uju izlo`enost kapitala riziku. ekonomskim izgledima i prognoziranom odnosu rizik . kreditnog rizika i rizika likvidnosti.trust poslovi .diskontno poslovanje .pogre{no ulaganje sredstava Rizik kamatne stope Cilj motrenja: . menad`ment banke odre|uje osnovnu strategiju i na~in alokacije raspolo`ivog kapaciteta rizika. RIZIK BANKE Rizik kapitalnih izdataka: . Ovde se ne}emo upu{tati u metode i na~ine merenja rizika kamatne stope.GAP (razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa) Kreditni rizik Cilj motrenja: .kompjuterski sistem . str. kredita i finansiranja).upravljanje gotovinom . 348.3. Klasifikacija rizi~ne aktive banke 31) Ibidem. Bez obzira u koji posao banka ulazi. broj zaposlenih i kompjuterska podr{ka da bi napori i poslovna aktivnost banke u ovom delu bili efektivni. Merenje rizika i sistem alokacije pokazuje slika 12-7.rast kredita . onda je odgovaraju}i komitet (odbor) odgovoran za upravljanje tim finansijskim rizikom. rizik “proizvodnje” usluga i finansijske rizike (kamatne stope.nabavke Finansijski rizik (ALCO) Rizik pogre{nog ulaganja {tedi{e Cilj motrenja: . kapacitet rizika banke mora biti alociran me|u njegove razli~ite korisnike na na~in da maksimizira o~ekivani profit.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 391 (3) regulacijom i (4) kreditnim rejtingom. Po{to je limitiran. . Bazirano na povoljnim prilikama i {ansama banke. Tome se moraju prilagoditi organizaciona struktura.likvindnost .mre`a filijala . 12.kreditni raciji Slika br. ona mora koordinirati politike: rizika kamatne stope. kreditnog rizika i rizika likvidnosti.sistem bankomata .2.profit.nabavke Rizik produkcije usluga: .

kao {to je to. koja je u upotrebi u FDIC agenciji (‘Federal Insurance Deposit Corporation’) odnosno u Federalnoj korporaciji za osiguranje depozita banaka u SAD. 1990. 77-78. Smatra se naime da postoji nekoliko faza kroz koje banka mora izvr{iti klasifikaciju svog poslovanja da bi realno ocenila. Illinois. da li su preuzeti rizici u okviru prihvatljivih normi. str. ilustruje {emu klasifikacije rizi~ne aktive banke:33) Pregled 12-4: Klasifikacija pozicija rizi~ne aktive banke 32) William T. Prihvatljiv rizik 4. recimo. treba da utvrdi standarde za reviziju i klasifikaciju rizika prema odre|enoj {emi.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 392 Izlo`enost poslovanja banke riziku mo`e se sagledati preko bilansnih pozicija aktive. [ema klasifikacije rizika FDIC sa rejtingom i premijom vidi se na pregledu 12-3. i (2) Moody ili Standard & Poor rejting klasifikaciju za hartije od vrednosti Pregled 12-4. [ema klasifikacije rizika.Applying Cost . {ema koja je u upotrebi u FDIC korporaciji. .32) Pregled 12-3: Klasifikacija rizika. Minimalni rizik 3. Menad`ment tim banke (ili odgovaraju}i komitet banke). Rolling Meadows. Visoki rizik Alfa rejting A+ do AB+ do BC+ do C C. pa do visokog rizika). str. Ovu {emu treba da imaju svi oni koji su uklju~eni u kontrolni proces rizika banke. 33) Ibidem.Effective Controls and Procedures. zasnovana je na proceni svih rizi~nih pozicija aktive banke koriste}i: (1) preglede kreditnih rejtinga kredita banke. rejtinga i premija Klasifikacija rizika 1.do D+ D D do F FDIC premija standardna standardna standardna +10% standardna +25% standardna +40% standardna +50100% [ema klasifikacije rizika u FDIC korporaciji zasnovana je: (1) na klasifikaciji 6 grupa rizika (od normalnog. Gotovinski kredit 6. Thornhill: Risk Management for Financial Institution . 75. godine. U tu svrhu poslu`i}emo se {emom klasifikacija rizika i rizi~ne aktive banaka. Bankers Publishing Company. Normalan ili bez rizika 2. (2) na alfa rejtingu sistematizovanom od A pa do F i (3) na FDIC premiji za osiguranje rizika od standardne do uve}ane za 100 procenata. koja sledi. Vi{e od normalnog rizika 5.

ostali ____ Ukupno krediti: ____ b) Hipoteke . Vrednosni papiri (a) Investicioni portfolio ____ (b) Trgova~ki portfolio ____ 2.poljoprivredni ____ .prva ____ .osigurani ____ .robni ____ .studentski ____ .nekretnine ____ .druga ____ .ostale ____ Ukupno hipoteke: ____ c) Privredni .nenamenski (“ATM”) ____ . Krediti a) Potro{a~ki .u ratama (otplate) ____ .ban~ini akcepti ____ 1 Stepeni rizika 2 3 4 5 6 ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ .neosigurani ____ .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 393 Klasifikacija rizika aktive 1.sezonski ____ .

strane banke ____ .strane dr`ave ____ .terminski ____ .lizing opreme ____ .repos ____ . Drugi vanbilansni rizici a) Stendby L/Cs ____ b) Ostalo ____ c) Ukupno: ____ 5.strane firme ____ . Ponovno zaposednuta aktiva: a) Nekretnine ____ b) Drugo ____ c) Ukupno: ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ . Nov~ana tr`i{ta a) Fju~ersi ____ b) FX kupljeni ____ c) FX prodati ____ d) Ukupno: ____ 4.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 394 .participacije ____ .ostalo ____ Ukupno privredni: ____ 3.akreditivi ____ .

Bez centralne koordinacije i upravljanja rizikom te{ko se mogu posti}i rezultati kontrole adekvatni naporima. Pojedine banke u razvijenim zemljama imaju formirane posebne slu`be. koordinacija napora kontrole rizika treba da dolazi sa vrha. pa ~ak i radne komitete radi efektivne kontrole rizika u svom poslovanju. da li je banka preduzela vi{e rizika u bilo kojoj klasifikaciji ili u agregatu od planiranog. ^injenica je da je situacija u vezi sa naporima za kontrolu rizika ~esto fragmentarna i administrativno se pristupa kontroli u razli~itim podru~jima menad`menta. Naime. menad`ment banke bi treba da odredi. Pri tome }e mnogo pomo}i pisana politika kontrole rizika banke prihva}ena od top menad`menta i sa kojom su upoznati svi zaposleni. menad`mnet tim treba da inicira odgovaraju}e upravlja~ke akcije da se elimini{u ili smanje takvi rizici {to je mogu}e pre. U jednoj bankarskoj instituciji to je lak{e re}i nego uraditi. Proces kontrole i procene rizika banke Kontroli rizika se ~esto pripisuje kao da je srce procesa upravljanja rizikom. U su{tini. Incijalna teza podr{ci naporima efektivne kontrole rizika tra`i koordinaciju kontrolnih mera u okviru op{tih organizacionih ciljeva.3.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 395 Agregati ukupno: ____ Standard/Regularni kriterij ____ Komparacija sa dve prethodne linije ____ Povoljna pozicija ____ Nepovoljna pozicija ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ Posle detaljne revizije rizika u navedenom pregledu.3.eliminacija rizika gubitka ili najmanje redukcija finansijskog uticaja od bilo kojeg gubitka i njenog mesta u kontinuitetu upravljanja rizikom je u verovanju da je ona bolja da ubla`i potencijalne gubitke nego jednostavno da finansira njihove tro{kove. 12. Ako takvih slu~ajeva ima. to je klju~ni elemenat koji diferencira upravljanje rizikom od upravljanja osiguranjem. . Njen cilj .

). centralnu koordinaciju i upravljanje. sigurnost elektronskog tranfera sredstava itd. Eventualni propusti u svim navedenim oblastima mogu se korigovati naporima koordinacije kontrole rizika. Proces kontrole rizika podrazumeva i maksimalne napore za smanjenje rizika i potencijalnih ili stvarnih tro{kova gubitka. Navodimo jedan primer matrice utvr|ivanja rizika u banci. (5) finansijsku reviziju i kontrolu (revizorski napori treba da se smatraju kao integralni deo op{teg organizovanog programa kontrole rizika. (7) planiranje nepredvi|enih slu~ajeva i nesre}a (efektivni plan nepredvi|enih slu~ajeva mora uklju~iti slede}e: obaveze menad`menta. str.35) 34) Douglas G. aktivnosti kreditiranja. Third Edition. godine. Illinois. str. 35) Ibidem. (3) kontrolu za{tite i odr`avanja imovine banke (ovde se podrazumevaju aktivnosti planiranja. Homewood. Storrs and Charls E. {to pretpostavlja korisne i aktuelne informacije. izgradnje i odr`avanja imovine banke. Dow Jones-Irwin. koje su integralni deo procesa upravljanja imovinom i rizikom izazvanim vatrom i drugim direktnim fizi~kim o{te}enjima i opasnostima). funkcije pregleda i revizija. 448-449. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Hoffman: Risk Management. (6) kontrolu ugovornih obaveza ({to podrazumeva odr`avanje produktivne radne veze sa ban~inom internim i eksternim pravnim savetnikom za reviziju od{teta. Walker. pisana dokumenta. (4) kontrolu i za{titu procesa obrade podataka i operativnih centara banke (u nekim bankama su ove funkcije razdvojene ili decentralizovane). (2) aktivnosti sigurnosti ljudskih resursa (koje obuhvataju za{titne mere od kidnapovanja. testiranje i a`uriranje planova. revizorska funkcija i funkcija obezbe|enja u banci smatraju se kao ‘o~i i u{i’ napora upravljanja rizikom banke. . Thomas I. 1988. Takve informacije treba da omogu}i stalni efektivni monitoring sistem svih programa kontrole rizika. Edited by: William H. osiguranja i drugih glavnih propisa za va`na pravna dokumenta). 451. fleksibilnost-prilagodljivost promenama).PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 396 U ve}ini banaka efektivno koordiniran program kontrole rizika obuhvata slede}e oblasti: 34) (1) aktivnosti sigurnosti i obezbe|enja banke. posebno u podru~ju interne i eksterne izlo`enosti kriminalu. (8) druge napore kontrole rizika (koje su ~esto decenralizovane i uklju~uju: kontrolu izlo`enosti gubitku sredstava automatizovanog operativnog poslovanja. otkupnine i procedure osloba|anja i programe obuke voza~a i korisnika transportnih sredstava banke). Baughn. u~e{}e organizacionih jedinica.

IZLO@ENOST GUBITKU Ekstra tro{kovi operativnih centara Tro{kovi podvrgnuti kontinuitetu poslovanja procesa obrade podataka. U to }e se uklju~iti i redosled godi{njeg testiranja. Program finansiranja ban~inog rizika treba da bude tako oblikovan da obezbedi najve}i stepen stabilnosti i tro{kova pokri}a. Aktivnosti programirane za naredne dve godine: Hardware backup: Banka }e se pretplatiti na brzi servis za backup za procesne aplikacije. godine instaliran je jedan pomo}ni erkondi{n u prostriji za obradu podataka. operativnih centara u slu~aju direktne fizi~ke {tete i gubitaka. Ekstra izdaci i tro{kovi su procenjeni na $ 2. 3. godine postavljen je jedan izoregulatorni generator. podaci u fajlovima se kopiraju (‘backup’) dnevno. Ve}i po`ari u prostorijama telekomunikacionih centara. MERE KONTROLE RIZIKA Glavne aktivnosti na licu mesta Hardware backup: neformalni sporazum sa prijateljski raspolo`enim konkurentom. Software backup: aplikacije se kopiraju (‘backup’) nedeljno. koji su se desili u 1985. 12. 2.4.500.25 miliona. godini. Plan nepredvi|enih slu~ajeva: U vezi sa {iroko postavljenim planom napora banke bi}e sa~injen i plan obrade podataka. Finansiranje i osiguranje rizika banke Primarni cilj finansiranja rizika je da obezbedi banci dovoljna sredstva za saniranje eventualno nastalih situacija gubitaka. ali odr`avanjem najni`ih op{tih i direktnih tro{kova iz godine . Kontrola okru`enja kopija (‘backup-a’): 1986. koje bi mogle izazvati posledice u procesu 4-6 meseci na alternativnom mestu. Snaga kopija: 1981.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 397 Pregled br. i pri tome nije do{lo do prekida procesa obrade podataka.3. 12-5: Matrica programa kontrole rizika 1. proveru i tranzit. svi duplikati se ~uvaju na posebnom mestu. PROCENA RIZIKA Izlo`enost gubitku Banka nije nikad pretrpela zna~ajan gubitak u procesu obrade podataka. imali su posledicu u vlasni~koj {teti $ 7. Maksimalna verovatno}a gubitka Osoblje u upravljanju procesom obrade podataka i upravljanju rizikom imaju konstruisan scenario {teta.

Edited by: William H. i (3) kreaciju maksimalne stabilnosti ban~inih dugoro~nih tro{kova rizika. (2) kori{}enje eksternih fondovskih resursa (kao {to je osiguranje) sa najni`om tro{kovnom bazom za za{titu protiv katastrofe. postgubitno finansiranje ili aran`mane u~e{}a u riziku kroz vezane osiguravaju}e kompanije. u knjizi: The Bankers’ Handbook. MERE ZA[TITE BANKE OD MOGU]IH RIZIKA 12. Dow Jones-Irwin. banka treba da razmotri interne metode i eksterne izvore finansiranja. To bi morao biti utvr|en gubitak po tromese~jima i na godi{njem agregatnom nivou i revidiran godi{nje u svetlu menjanja uslova. Thomas I. Ovaj cilj sadr`i potrebu za: 36) (1) zadr`avanje rizika u okviru finansijskih kapaciteta banke utvr|enih studijom njenih teku}ih finansijskih resursa i upravlja~kog nivoa averzije prema riziku.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 398 u godinu sa namerom obezbe|enja njenih potreba za za{titom protiv katastrofalnog gubitka. 452. konvencionalne osiguravaju}e aran`mane.4. Ovaj nivo obi~no }e se bazirati na kombinaciji faktora uklju~uju}i zaradu banke. Proces upravljanja rizikom podrazumeva da banka treba da preduzme {irok pristup finansirnju rizika u kori{}enju svih raspolo`ivih finansijskih resursa. a na nivou menad`ment tima rizik averzija. Distribucija i diversifikacija rizika 36) Duglas G. Interni metodi uklju~uju jednu ili vi{e alternativa kao {to su direktni expensing. Walker. Third Edition. direktiva ili politika zadr`avanja rizika. zatim varijacije toka gotovine ili retrospektivna procena planova. 12. Baughn. U su{tini. godine. Illinois. Homewood. deoni~ki kapital i nivo duga. Eksterne opcije mogu uklju~iti.1. rezerve sredstava ili knjigovodstvene rezerve za gubitke. str.4. . dr`avno finansiranje ili od{tetu. Drugi mogu uklju~iti kreditne linije. Prvi korak u ovom pristupu treba da bude razra|en organizacioni mehanizam. To zna~i da banka treba da determini{e svoj godi{nji ‘bol’ ili svoju ‘jao ta~ku’ za samoosiguranje od gubitaka. U okviru direktive zadr`avanja rizika na granici za dono{enje odluka. dug. Smatra se da se mo`e praviti razlika izme|u zadr`avanja rizika i limita odobravanja kredita. odluke se i za jedno i za drugo donose na isti ili sli~an na~in. 1988. Storrs and Charls E. Hoffman: Risk Management. ali time nisu limitirane. ‘normalni gubitak’ je nivo gubitka koji se o~ekuje da nastane iz godine u godinu.

a da se istovremeno ne smanji prihod banke. Kad je u pitanju banka i njena poslovna aktivnost na podru~ju bilo koje vrste plasmana sredstava. ako se banka ipak odlu~i da investira ekskluzivno u deonice. a na drugoj strani rizik se manifestuje prilikom plasiranja prikupljenih sredstava u kredite (kratkoro~ne. Na jednoj strani rizik se manifestuje u dr`anju i o~uvanju prikupljenih depozita privrede i stanovni{tva. ne}e u istom stepenu. Zna~i. (b) diversifikacijom kreditnog portfolija i drugih plasmana. {to podrazumeva sklapanje takvih ugovora bilo o depozitima bilo o plasmanima ili o drugim poslovnim aran`manima. Ili. (3) Osiguranje depozita i plasmana kod zvani~nih organa. (2) Samoosiguranje podrazumeva sopstveni napor banke da svojim natprose~nim profitabilnim poslovanjem {titi depozite privrede i gra|ana i plasmane preko: (a) ve}e stope adekvatnosti kapitala od prose~ne. banci stoje na izboru ~etiri mogu}a na~ina: (1) distribucija i diversifikacija rizika.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 399 Banka je jedna od retkih institucija koja u tr`i{nim uslovima istovremeno na sebe preuzima dvostrani poslovni rizik. Pri izboru na~ina i oblika preventivne za{tite. (1) Distribucija i diversifikacija rizika. Plasman u jednu vrstu vrednosnih papira mo`e biti neprofitabilan. Su{tina teorije distribucije je da u plasiranju svojih sredstava banka ne sme i}i na specijalizaciju tj. hartije od vrednosti i druge plasmane. (3) samoosiguranje i (4) prevaljivanje rizika na partnera u poslu. U vezi sa distribucijom i diversifikacijom rizika korisno se podsetiti na dobro poznati popularni izraz ‘ne stavljaj sva jaja u jednu korpu’. na ulaganje sredstava u samo jednu vrstu vrednosnih papira. {to je jo{ izvesnije. pogotovu ne samo jednog poljoprivrednog preduze}a. na primer. (b) osiguranje plasmana kod redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja i (c) jemstvo i garancije dr`ave ili centralne banke za {tednju gra|ana i inokredite. (4) Prevaljivanje rizika na poslovnog partnera ili druge u~esnike u poslu. ne treba da kupuje deonice samo poljoprivrede. Teorija diversifikacije plasmana banke polazi od toga da banka smanji rizik od nastanka mogu}ih gubitaka. srednjoro~ne i dugoro~ne kredite). gde se banka maksimalno za{ti}uje od nastanka rizika. ali je uvek manja verovatno}a da }e ‘bolest’ zahvatiti sve vrste plasmana ili. deonica ili pak obveznica. redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja podrazumeva: (a) osiguranje depozita kod specijalizovanih institucija odnosno agencija. uobi~ajne ili propisane. (c) izdvajanjem i formiranjem posebnih rezervi rizika. Ovakav polo`aj banke na tr`i{tu zahteva da banka prona|e takve na~ine i oblike za{tite od rizika koji }e na najbolji na~in odgovarati pojedinim vrstama depozita i plasmana. (2) osiguranje kod zvani~nih redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja. ako kupovina . ovaj princip u tr`i{noj privredi i deregulisanom finansijskom odnosno bankarskom tr`i{tu zna~i veoma mnogo sa stanovi{ta preventivne za{tite banke od rizika.

deonica poljoprivrede. Diversifikacija je isto tako va`na sa stanovi{ta za{tite protiv gubitaka. deonica javnih i drugih preduze}a. kod dono{enja odluke o kreditu zna~ajno je kakvo je poslovanje komitenta odnosno kakvu distribuciju i diversifikaciju svog poslovanja ima zajmotra`ilac. po jednom ra~unu u jednoj banci. godine iznosi do USD 100. ali na znatno ni`em nivou nego kad postoji uklju~eno vi{e preduze}a iz raznih delatnosti. Ako se specijalizacija banke u kupovini deonica obavi samo na nivou poljoprivrede. 1989. godine osigurana suma je iznosila USD 40. Do 1982.000.limitiraju visinu kredita jednom zajmotra`iocu na odre|enom nivou od na primer.37) Svaki iole stru~an i odgovoran menad`ment tim banke zahteva}e uvek da banka odobrava kredite ve}em broju poslovnih partnera sa manjim iznosima umesto manjem broju korisnika kredita sa ve}im iznosima. ali vrlo malo znaju i o osiguranju depozita i poslovanju FDIC. Isto tako. Third Edition. 12. postoji i poverenje u bankarski sistem kao celinu. 25%) od iznosa kreditnog potencijala jednom zajmotra`iocu ili pak druga ograni~enja u pogledu plasmana banke. (2) istra`ivanja. dok ljudi znaju da su njihovi depoziti osigurani. FDIC obavlja regularne funkcije: (1) pristupa. onda kupovina treba da bude distribuirana. MacMillan Publishing Company.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Jr. Sinkey.4. Rezultat ovog osiguranja je poverenje u bankarski sistem. str. Kao rezultat toga. New York. godine.38) FDIC posluje po dva osnova ili kapaciteta: kao korporacija i kao sudski izvr{itelj. Osigurana suma depozita od 1982. Prakti~na primena ovog principa je inkorporirana u klju~na zakonska akta o bankarskim i finansijskim institucijama u smislu da banka ne mo`e dati kredit vi{e od 10 % (ili vi{e. 10 %. 200. deonica `eleznice. na primer izme|u: dr`avnih deonica. onda se distribucija rizika osigurava samo u okviru razli~itih preduze}a iz poljoprivrede.000. po{to razna dospe}a vrednosnih papira omogu}avaju razli~ite termine naplate.2. 38) Joseph F. U svojoj delatnosti kao korporacije ona ispla}uje osigurane depozitare i obezbe|uje potrebno finansiranje i garantovanje izvr{itelju. (3) regulacije depozitnih stopa i (4) dispozicije neuspe{nih i slabih banaka. 12 % ili pak 15 procenata. . {to tako|e predstavlja osiguranje ili smanjenje rizika.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 400 deonica treba da bude ban~ina specijalnost. po{to mu preti ‘domino efekt neuspeha’ od naglog povla~enja depozita. oni istovremeno vrlo malo znaju {to je FDIC. Kao sudskog 37) Sve poslovne banke na svetu ograni~avaju . Me|utim. Uz ovu funkciju. Osiguranje depozita privrede i gra|ana Depozitno osiguranje je najva`niji faktor u izgradnji poverenja javnosti u pojedine banke.

Bankers Publishing Company. New Jersey. Rizi~nost kredita je u funkciji roka du`ine otplate kredita odnosno roka u kojem kredit treba da se otplati odnosno vrati. To su: (1) zaloga. pa ~ak i dvostruko tj. str. zalihe kurentnog materijala i gotove robe. Inc. obveznice. Thornhill: Rik Management for Financial Institutions . Savremena bankarska teorija i praksa banaka razvijene tr`i{ne privrede izgradile su nekoliko modela za{tite banaka od rizi~nih plasmana. godine. na osnovu ~ega se dobija ukupan rejting banke kao institucije. Kako smo videli ranije. mogu}nost prodaje na tr`i{tu. 40 %. potra`ivanja. oprema. deonice itd. godine. 608611.. i stopa osiguranja koju primenjuje FDIC je posle 1980. Englewood Cliffs. proizvodni kapaciteti. 40) William T. Spencer: Mnaging Commercial Banks . dok je fond rizika izraz samoosiguranja banke. nepokretnosti. sada se pla}a 1/12 procenta od 1 procenta mese~no. po{to nominalno banka pla}a to osiguranje. koja varira i mo`e biti ve}a od standardne za 10 %. Regional and Global. Osiguranje i samoosiguranje plasmana banke Za{tita banke od rizi~nih plasmana mo`e se vr{iti na vi{e na~ina. Sa porastom izlo`enosti banaka riziku. Zaloga i institucionalno osiguranje predstavljaju osiguranja uz pomo} tu|ih sredstava ili institucija. Prentice-Hall. 100 procenata.Applying Cost-Effective Controls and Procedures. 25 %. Osnovni kvalitet koji zaloga treba da ima jeste njena utr`ivost tj. Graddy and Austin H. udvostru~ena: umesto 1/24 procenta. (2) institucionalno osiguranje i (3) fond rizika. FDIC vr{i klasifikaciju aktive i utvr|uje standarde rizika za pojedine pozicije rizi~ne aktive. .39) Depozitno osiguranje predstavlja jedan atipi~an ugovor kojim depozitar eksplicitno ne preuzima obavezu pla}anja premije osiguranja.). (1) Zaloga je jedna vrsta osiguranja kredita kad banke imaju kreditno pokri}e kao zalogu u obliku razli~itih vrsta imovine ili aktive du`nika (kao {to su fizi~ka trajna dobra. 1990.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 401 izvr{itelja. vrednosni papiri. 76.3. Osigurane banke u SAD pla}aju fiksnu godi{nju premiju ili procenu 1/12 od 1 procenta od njihove ukupne vrednosti procenjenih depozita od strane FDIC (‘Federal Deposit Insurance Company’). godine. 1990.4. To je osnova za visinu premije za osiguranje depozita. primarna obaveza FDIC je da pravedno distribuira aktivu bankrotiranih banaka depozitarima i op{tim kreditorima. Rolling Meadows. Illinois. Na to primenjuje odre|ene rejtinge za kredite i za obveznice.Community. str. 40) 12. ~iji iznos slu`i kao redukovanje rizika mogu}ih gubitaka u 39) Duane B.

Zaloga je. Zna~aj kreditnog rizika u bankarskom poslovanju mo`e se najbolje sagledati na primeru nekoliko velikih ameri~kih banaka u rezervaciji sredstava za pokrivanje gubitaka po osnovu nemogu}nosti naplate kredita odobrenih firmama u zemljama tzv. slabe ekonomske performanse i nezadovoljavaju}i obim profita. str. Za 1988. regled 12-6: Fondovi kreditnih rizika u nekim ameri~kim bankama41) Banka Iznos duga u mlrd. I u praksi na{eg bankarstva se pokazala efikasnom i korisnom kao vid pokrivanja rizika u oblasti stambenih kredita i kredita za redovno poslovanje.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 402 slu~aju da du`nik nije u mogu}nosti da otpla}uje kreditnu obavezu u ugovorenim rokovima. . godine. Primarno pravo kreditora i - zadovoljavaju}a realna procena vrednosti zaloge su klju~ne poluge za pokrivanje gubitaka u slu~aju nastanka kreditnog rizika. Re~ je uglavnom o izvoznim kreditima za koje poslovne banke sa ovim institucijama ugovaraju metode i instrumente osiguranja naplate kreditnog potra`ivanja u odgovaraju}em obimu i pod odgovaraju}im uslovima. nego na~in pokrivanja rizika eventualno o~ekivane kreditne nesposobnosti ili delinkvencije du`nika. Business Section. drugo. (2) Institucionalno osiguranje. slabu finansijsku poziciju. Posebni oblik osiguranja kredita je institucionalno garantovanje ili obezbe|ivanje bankarskih kredita kod specijalnih dr`avnih institucija. (3) Fond rizika banaka. visok stepen zadu`enosti. septembra 1989. podatke o visini formiranih fondova kreditnih rizika za sedam ameri~kih banka. po{to se na osnovu pokri}a sti~e prioritet naplate kreditnog potra`ivanja u slu~aju bankrotstva du`nika. u tom pogledu. tr`i{na vrednost zaloge mora biti najmanje jednaka ili ve}a od vrednosti kreditnog potra`ivanja i zavisnih tro{kova naplate iz zaloge u momentu nastanka kreditnog rizika. u funkciji ja~anja obezbe|enja kreditora od rizika. U bankarskoj praksi zaloga pojednostavljuje proceduru odobravanja kredita i omogu}ava kreditiranje i onih zajmotra`ilaca koji imaju marginalnu kreditnu sposobnost. ona nije garancija da }e se kredit vratiti odnosno platiti. 35. godinu navodimo u pregledu 12-6. Zaloga ima dva obele`ja: - prvo. ‘tre}eg sveta’. US dolara Izdvojeno u fond rizika 41) Prema The New York Times-u od 23.

neke od ovih banaka su naknadno pove}ali iznose fondova rizika i izdvojile u rezerve za otpis dugova: Manufacturers Hanover Trust sa 23 % na 38 %. a nakon korekcije navedene tri banke. 12.1 ili 18 % 1.4 mlrde US dolara od ukupno 42.0 6.4 42. ako to propusti da vrati korisnik kredita. te napora banaka i na~ina za njegovo re{avanje. ovi fondovi rizika pojedina~nih banaka prerasli su u neke vrste zajedni~kih fondova rizika na konzorcijalnoj osnovi. kod koje je komitent.2 4. a interna banka osnovnoj banci. da je bilo odobravanja kredita za premo{}avanje problema nelikvidnosti pojdinih banaka i firmi. Citicorp 2. Manufactures Hanover Trust 4. J.9 2. Tada bi komitent vratio sredstva internoj banci. Morgan sa 18% na ~ak 78 procenata. te mu i zvani~no odobrila kredit.6 ili 23 % 2.5 ili 31 % 1. Chemical Bank 6. Vo|eni zajedni~kim problemom. Drugim re~ima. Chase Manhattan 5. svaki partner nastoji da preuzme na sebe {to manji poslovni rizik. Kako navedeni podaci pokazuju. Time bi krug ‘popravke’ nelikvidne pozicije komitenta bio zatvoren.0 7.3 ili 29 % Uvidev{i ubrzo da su potcenili ovaj problem.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 403 1.9 mlrdi US dolara. Banka bi tada ocenila da komitent ima izmirene dospele obaveze i da je kreditno sposoban.0 ili 32 % 1. banka koja obavezno u~estvuje u . osnovnih i internih banaka (izme|u 1975 i 1990.0 3. Morgan 7. Prevaljivanje rizika na druga lica Postoje odre|ene okolnosti u kojima banka odobrava kredit zajmotra`iocu.godine) pokazuje. Ina~e u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova. Me|utim. Bankers Trust UKUPNO: 9. koji nema ili nije voljan dati zalogu u vidu imovine kao vid sigurnosti vra}anja kredita banci. Bank America 3.0 ili 29 % 12. tokom poslovnih pregovora i koncipiranja ugovornih klauzula. P.9 4. Chase Manhattan sa 32 % na 48%. banka formalno ‘popravljala’ poziciju nelikvidnosti svog komitenta. Banka bi odobrila pozajmicu (kratkoro~ni kredit) internoj banci.4 8. banka }e zajmotra`iocu odobriti kredit ako obezbedi garanciju druge banke ili druge likvidne firme. Praksa na{ih bankarskih institucija iz vremena udru`enih. a interna banka bi tako ‘dovela’ komitenta u stanje zadovoljavaju}e likvidnosti. banke su fondovima rizika u proseku pokrile 29 % ukupnog iznosa duga.4. J.P.9 ili 30 % 2.4. To se de{avalo u onim slu~ajevima kad je na primer.2 ili 24 % 1. to pokri}e je u proseku iznosilo ~ak 38 procenata ili 16. {to zna~i da }e ta druga banka ili firma vratiti kredit banci. Ovo pokazuje koliko je ozbiljan problem rizika naplate dugova odnosno kredita odobrenih zemljama ‘tre}eg sveta’.

Barrons.) u {to ve}oj meri prevali na drugog partnera (kupca ili prodavca). 1990. Gorge Vojta: The Magazine of Bank Administration. New York. INCOTERMS predstavlja skra}enicu i zna~i: International Rules for the Interpretation of Trade Terms.godine. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Third Edition. Walker. 1990. 1967.godine od strane Me|unarodne trgovinske komore u Parizu. Sinkey. Bankers Publishing Company. (ima 11 klauzula). Illinois.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 404 trgova~kim pregovorima sa svojim komitentom. Rolling Meadows. 7. Dopunjavana su do sada dva puta: 1953. July 1983. Rolling Meadows. 5. Barron”s. 6.godine na kongresu MTK odr`anom u Montrealu. Risk and Insurance Management Society. Prentice-Hall.Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures. John D. Inc. Baughn. Nau~na knjiga. 3. Jr. 1988. 1985. poznatiji pod skra}enicom INCOTERMS42). New York. Dr Dragoljub Dragi{i}: Teoriske osnove istra`ivanja tr`i{ta. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures. Thomas I. 2. McGraw-Hill Book Company. Storrs and Charls E. Joseph F. Third Edition. New York. Beograd. godine. Prva Pravila su doneta 1936. Third Edition. 1990. kada su zamenjena Pravila donesena 1936. Hoffman: Risk Management. Bankers Publishing Company. str. Douglas G.godine na kongresu MTK odr`anom u Be~u. Illinois. i 1967. Regional and Global. Graddy and Austin H. 1990. MacMillan Publishing Company. finansijski. 1986. Dow Jones-Irwin. 140-166. koje defini{u obaveze kupca i prodavca u vezi sa ugovorenim poslom i precizan momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca za svaku ugovorenu klauzulu. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Beograd. 42) . nastoji da rizike (kao {to su robni. 11. William T. Stru~na knjiga. Homewood. deviznog kursa itd. 9. 1986 4. Finnerty: Corporate Financial Analysis: A Comprehensive Guide to Real-World Approaches for Financial Managers. Vidi detaljnije: Mr Budimir Staki}: Priru~nik za spoljnotrgovinsko poslovanje. Wiliam T. Edited by: William H. New York. Englewood Cliffs. U ovom poslu se primenjuju poznati trgova~ki termini ili klauzule.. 1989. Duane B. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. 8. Risk Management Glossary. John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and Investment Terms. New York. New Jersey.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 1991. 10. LITERATURA: 1. Illinois. kada su usvojena dva nova termina.

1998. Cambridge. Dr Arnold A. Massachusetts. u knjizi: Marketing Financial Services. Zenoff. Storrs and Charls E. New York. New York. 16. u knjizi: The Bankers” Handbook. edited by David B. Joel Bessis: Risk Management in Banking. Thomas I. 1985. 14. 17. Third Edition. Third Edition. New Jersey. Englewood Cliffs. Johson and Richard D. Compton: Inside Commercial Banking. 18. Lam: Marketing Thrifts: Escaping the Gap Trap. John Wiley and Sons. New York. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Illinois. 1989. The New York Times od 23. Hempel: Management Policies for Commercial Banks. Second Edition. Baughn. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. 1985. Prentice-Hall. Walker. Ballinger Publishing Company. Eric H. Chamberlain and James C. Preader. 13. Edited by: William H. Dow JonesIrwin. 19. Homewood. septembra 1989. 1988. 1984. John Wiley and Sons. Charlotte A.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 405 12. Howard Crosse and George H. 15. 1980. Johnson: Commercial Bank Management. Emmanuel N. New York. The Dryden Press. . Frank P.

DEO PETI UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE S a d r ` a j p e t o g d e l a: Upravljanje rizicima kreditnog portfolija banake Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa Upravljenje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti banke 1 • • • • • .

kako poslove u pasivi tako i poslove u aktivi. ovaj deo knjige fokusira portfolio rizike banke i zato je najobimniji. Za uspe{no poslovanje hartijama od vrednosti banka treba da prati indikatore aktivnosti na tri nivoa: privrede kao celine. Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti podrazumeva valorizovanje i svo|enje rizika vanbilansnih aktivnosti. Izlo`en je u pet glava: • • • • • Upravljanje kreditnim rizikom banke. preko kojih kategorija banka preuzima na sebe rizike plasmana u su{tini tu|ih sredstva i tako ostvaruje potrebne prihode. Istovremeno. Stoga je upravljanje rizikom kamatne stope bitno za uspe{no poslovanje banke. Mada su plasmani u hartije od vrednosti zna~ajni i za odr`avanje likvidnosti banke. Kamata predstavlja cenu novca kojim banka posluje. Upravljanje rizikom kamatne stope. gde mo`e da se javljaju pozitivni negativni jazovi – gep-ovi. grane kojoj pripada emitent hartija i rezultate samog emitenta hartija od vrednosti. kamatnu stopu i devizni kurs. opcije i svopovi su derivati preko kojih se banka {titi od rizika kamatne stope i rizika deviznog kursa. Krediti predstavljaju najobimniji portfolio plasmana svake komercijalne banke. Terminski ugovori. na kreditne rizike u bilansu banke. Otuda je upravljanje kreditnim rizikom od izuzetnog zna~aja za menad`ment tim banke. Akcenat je dat na plasmane.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 407 Napomene uz sadr`aj petog dela knjige Upravljanje portfolio rizicima predstavlja upravljanje rizicima srodnih poslova u banci. kamata na kredite je najve}i. Slede}i po obimu i zna~aju za prihode banke su plasmani u hartije od vrednosti. . Naime. pa prema tome i najva`niju izvor prihoda banke. Naro~ito su va`ni odnosi kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive. je analiza i ocena kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Upravljanje rizikom deviznog kursa. preko faktora konverzije. i Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti. Banka treba da se {titi od vanbilansnih rizika tako {to treba da ima jasne i precizne procedure za ove poslove naro~ito u ugovaranju obaveza banke. Rizik kamatne stope pro`ima celokupno poslovanje banke. Upravljanje rizikom hartija od vrednosti. oni posredno uti~u i na smanjenje kreditnog rizika (hartije su manje rizi~ne). Centralna ta~ka u upravljanju kreditnim rizikom kako kratkoro~nih tako i dugoro~nih kredita.

UPRAVLJANJE RIZIKOM KREDITNOG PORTFOLIJA BANKE OKVIR TRINAESTE GLAVE: • • • • • • Su{tina i vrste kreditnog rizika banke Kreditna politika i odlu~ivanje o kreditu Upravljanje rizikom kratkoro~nog kredita Upravljanje rizikom dugoro~nog kredita Upravljanje rizikom kreditiranja stanovni{tva Upravljanje rizikom me|unarodnog kredita .UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 408 Jedine dve ta~ke u kreditiranju su izvesne: odobravanje i naplata kredita. Ono izme|u je borba sa rizikom!. GLAVA 13.

ali i posledi~no. str.1.1. za{titila od mogu}ih kreditnih rizika. Kreditni rizik banke podrazumeva nemogu}nost ili nevoljnost zajmotra`ioca da odobreni i iskori{}eni kredit mo`e i ho}e da vrati banci.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. veoma je slo`en proces njegovog konkretnog utvr|ivanja i merenja. kako oni koji su pod kontrolom zajmotra`ioca tako i oni koji su van kontrole zajmotra`ioca ili korisnika kredita. Sinkey. Klju~nu ulogu u tom procesu imaju analiza i ocena kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. 1989. godine. kako bi se preventivno. i (2) da li je zajmotra`ilac s p r e m a n da vrati kredit koji namerava da uzme. pa su se razvile razne koncepcije i modeli za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Naime. Zato banka kao kreditna institucija mora obaviti sva prethodna sagledavanja i analizu poslovanja zajmotra`ioca. Na mogu}nost i volju zajmotra`ioca ili korisnika kredita uti~u mnogobrojni faktori. Klju~na uloga analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca.1. MacMillan Publishing Company. . prirodne okolnosti) i (2) endogenih faktora (delokrug upravlja~ke diskrecije i filozofije). SU[TINA I VRSTE KREDITNOG RIZIKA 13. odnosno da li }e biti sposoban onda kad kredit dospeva.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 409 13. eksterni faktori) Iako je modeliranje kreditnog rizika odnosno njegove funkcije relativno lako postaviti u op{tem obliku. 1) Joseph F. bez obzira da li je re~ o pojedincu kao vlasniku firme ili doma}instvu ili je re~ o preduze}u. New York. 492-494. kreditni rizik ili kvalitet kreditnog portfolija banke zavisi od dva seta faktora: (1) egzogenih faktora (stanje ekonomije. Praksa ameri~kih banka u ovom segmentu bankarskog poslovanja je veoma razu|ena. Su{tina kreditnog rizika Rizik je neraskidiva komponenta svakog prose~nog ili normalnog kreditnog posla. Jr. funkcija kreditnog rizika mo`e se izraziti kao: 1) kreditni rizik = f (interni faktori. odnosno da li }e biti spreman onda kad kredit dospeva. Polaze}i od ovako datog op{teg okvira modeliranja kreditnog rizika ili kvaliteta kredita. jeste u tome da se unapred odnosno pre zaklju~enja ugovora o kreditu {to preciznije utvrdi: (1) da li je zajmotra`ilac s p o s o b a n da vrati kredit koji namerava da uzme. korporaciji ili kompaniji.

3) Banka se pre odobravanja kredita mora. banka treba {to preciznije da izmeri rizik vra}anja kredita. Merenje ova dva faktora je dosta slo`eno i unapred se zna da je u praksi gotovo nemogu}e u potpunosti izvr{iti ta~no merenje rizika. 1980. Merenje mogu}nosti uzimanja.Jurkovi}: “Razvojna i kreditna sposobnost investitora” u zborniku: Poslovne finansije. koji su fokusne ta~ke analize i ocene kreditne sposobnosti. uveriti da je maksimalno za{ti}ena od vi{e vrsta rizika. 191. X Aufl. koliko god je to mogu}e. Eighth Edition. i 229. kori{}enja i vra}anja kredita pod odre|enim (ugovorenim) uvjetima kreditiranja”. Moralni rizik se vezuje za li~ne osobine zajmotra`ioca.L. 1983. kori{}enja i vra}anja kredita odnosno kreditna sposobnost zajmotra`ioca merila se tradicionalno merenjem imovine zajmotra`ioca. Boston. 159. Leitner: Bilanztechnik und Bilanzkritik. kori{}enja i vra}anja kredita. 206. 2) onda se kao osnovni problem postavlja pouzdano merenje te mogu}nosti uzimanja. Berlin.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 410 Upravo iz ova dva elementa. njegov poslovni ugled i karakteristike menad`menta preduze}a ~iji je vlasnik ili njime upravlja. 4) Vidi op{irnije: Glenn G. Revised and Expanded. Rizik vlasni{tva se vezuje za kapital zajmotra`ioca. godine.Munn and F. Pri tome se smatra da je sposobnost zajmotra`ioca njegova objektivna karakteristika. 3) F. 176. a time nije mogu}e ni njegovo potpuno otklanjanje. a u savremenim uslovima vi{e ozna~ava odgovaraju}u strukturu sredstava i izvora sredstava zajmotra`ioca. str. 303. {to je predstavljalo relativno sigurnu osnovu poverenja banke u zajmotra`ioca.4) 2) P. pri ~emu se polazilo i od razli~itih na~ina merenja. Poslovni rizik se ~esto ‘pokriva’ kolateralom. str. . Poslovni rizik se vezuje za kapacitet preduze}a shva}en u dvostrukom smislu: kao stvarni proizvodno-tehni~ki kapacitet i kao finansijski kapacitet odnosno izvor prihoda za vra}anje duga. a spremnost subjektivno svojstvo njegovog menad`menta. Posebnu ulogu ovaj elemenat ima u odobravanju hipotekarnih kredita. od kojih su tri najzna~ajnija i proizilaze iz sagledavanja: karaktera (“character”) = moralni rizik (“moral risk”). Ako se po|e od toga da je kreditna sposobnost zajmotra`ioca ‘‘mogu}nost uzimanja. Sam pojam kreditne sposobnosti razli~ito je definisan u literaturi. Zagreb. godine. 1933. Narodne novine. godine. Bankers Publishing Company. str. kapaciteta (“capacity”) = poslovni rizik (“business risk”) kapitala (“capital”) = rizik vlasni{tva (“property risk”).Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance. {to omogu}ava smanjenje poslovnog rizika na kriti~nim ta~kama.

prirodne nesre}e i katastrofe. a druga je povezana sa pla}anjem kamate kao prinosa na plasirana sredstva. da li je fiksna ili je promenljiva i kakvo je kretanje kamatnih stopa na finansijskom tr`i{tu. Ali i ne mora biti ista. a koji je determinisan: 6) grupom egzogenih. Neki autori smatraju da postoji {ira skala rizika koji su povezani sa odobravanjem kredita. Aspinwall and Robert A. najva`nije kategorije rizika koje su u vezi sa funkcijom komercijalnog kreditiranja su: 5) (1) (2) (3) (4) (5) (6) kreditni rizik ili rizik vra}anja kredita. New York. 483. Jr.1. [to se kamate ti~e. Vrste i funkcija kreditnog rizika U osnovi. ili bi hteo ali ne mo`e usled raznih finansijskih te{ko}a u koje je trenutno ili trajnije zapao. Edited by: Richard C. godine. MacMillan Publishing Company. Altman: Managing the Commercial Lending Process. mo`e nastati. a za multinacionalne banke i kretanje 5) Edward I. rizik kontribucije kreditnog portfolija. New York. Eksterni faktori mogu uticati na pojavu i nastanak kreditnog rizika na pojedinim tr`i{tima banke. eksternih ili spoljnih faktora kao {to je dr`avna regulativa u privredi. koja je vezana za povra}aj glavnice. rizik sindikacije kredita. i grupom endogenih faktora. str.I. Sinkey. Kreditni rizik je izra`en kroz kvalitet kreditnog portfolija banke. Eisenbeis.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 1985. rizik ulaganja ili rizik kamatne stope. Altman-u. . Smatra se da kreditni rizik zavsi od dva seta faktora koji daju op{ti okvir za modeliranje kreditnog rizika ili kvaliteta kreditnog portfolija. str. situacija tako|e mo`e biti ista kao {to je navedena i za pla}anje otplate ili rata glavnog duga. operativni rizik. John Wiley & Sons. Prema E. takva situacije da du`nik ne}e da plati dospelu ratu kredita. godine. internih faktora ili faktora subjektivne upravlja~ke diskrecije. Merenje uticaja ovih faktora mo`e se dovesti u vezu sa makroekonomskim performansama u relevantnim tr`i{nim podru~jima banke kao {to su: personalni prihodi.2. inflacija. Naime. Mi }emo se ovde zadr`ati na analizi kreditnog rizika banke. 1989. postoje dve vrste kreditnog rizika: jedna je vezana za povrat glavnice ili rata glavnog duga. kako smo ve} videli. 492. 6) Joseph F. rizik prevare i malverzacija. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. U okviru prve vrste rizika.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 411 13. sve zavisi kako je ugovorena kamatna stopa.

gubici na kreditima. . (2) kreditna politika i (3) kreditni miks. Sumiraju}i interne determinante kreditnog rizika. Banke sa visokom sklono{}u za preduzimanje kreditnog rizika promi{ljeno odobravaju kredite sa visokom verovatno}om propusta tj. str. Me|utim. neto kreditni gubitak mo`e se izraziti slede}om jedna~inom: 8) 7) Ibidem. koji nije direktno vidljiv. Pona{anje kreditora u pravcu preduzimanja nivoa kreditnog rizika.7) Mada je prva kategorija faktora determinisana spolja. 8) Ibidem. str. Ako ekonomska aktivnost ima tendenciju rasta. raste i kreditni rizik. menad`ment tim banke i kreditni menad`eri mogu uticati na efekte ovog uticaja na performanse banke (kao {to su zarada. korisnici kredita imaju ve}e te{ko}e pri vra}anju kredita i gubici na kreditima }e biti ve}i. koje banka mo`e da kontroli{e. postoji me|uzavisnost nivoa ekonomske aktivnosti i pojave gubitaka na kreditima. pa`ljiv rad na kreditnoj analizi). 493. Ekspertize kreditnih referenata su izraz njihove sposobnosti. Ve}i koeficijent pokazuje i ve}u agresivnost kreditne politike banke. Interni faktori. reflektuje se izme|u ostalog u kreditnoj politici banke. 494.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 412 bruto nacionalnog proizvoda (‘GNP’). ve}a je i mogu}nost kreditnih gubitaka. obu~enosti i iskustva u ovim poslovima. Ako je ve}a koncentracija na ove kredite. Druga grupa faktora direktno uti~e na rizi~nost ili kvalitet kreditnog portfolija banke preko neadekvatne poslovne filozofije menad`ment tima ili neadekvatnog pona{anja pri preduzimanju nivoa rizika. kreditnom nadzoru i ekspertizama kreditnih referenata. Odnosno. vi{e odobrenih kredita povla~i za sobom i ve}i mogu}i gubitak na kreditima. ako nivo ekonomske aktivnosti po~ne da pada. kvalitetu kreditne analize banke. neizvr{eni krediti) kroz sigurno i zdravo poslovanje banke i/ili njihovo pona{anje u vezi sa preduzimanjem nivoa kreditnog rizika (stepen diversifikacije kreditnog portfolija. Naime. korisnicima kredita je lak{e da ostvaruju profit i da vra}aju uzete kredite i tada }e gubici na kreditima biti mali ili na normalnom nivou. Kreditna politika se proverava koeficijentom (“ratio”) odnosa ukupnih kredita prema ukupnoj aktivi. Ako obim kredita raste. nenaplativosti. a posledica je ve}i gubitak u kreditnom portfoliju. ako su svi ostali uslovi nepromenjeni. Klju~ne interne determinante kreditnog rizika su: (1) obim kredita. Kreditni miks se meri odnosom u~e{}a komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima. reflektuju se u pona{anju menad`ment tima odnosno kreditnih menad`era u pogledu nivoa preduzimanja kreditnog rizika.

9) Edward Altman. meren sa EBIT10) prema ukupnim sredstvima. Haldeman and P. merena inverzno standardnom gre{kom prognoziranom desetogodi{njim trendom prinosa na sredstva. Altmanov-a ZETA analiza i Chesser-ov kredit skoring sistem odnsono model koji se koristi za monitoring korisnika kredita odnosno du`nika banke. meren sa EBIT prema ukupno pla}enoj kamati. (4) kumulativna profitabilnost. Predvi|anje lo{eg poslovanja firme Pored op{teg izraza za modeliranje kreditnog rizika. FAIL = broj ili vrednost teku}ih obaveza po pogre{nim poslovima Po{to banke nemaju direktnu kontrolu nad eksternim faktorima koji uti~u na kreditni rizik. Ovde }emo ih obraditi ne{to detaljnije. Journal of Banking and Finance 1. . LAR = koeficijent kredita prema aktivi. 10) Kratica EBIT je od izraza: zarade pre kamate i poreza ili u orginalu: ‘Earnings before interest and taxes’. merena ukupnom aktivom firme. (3) dug za usluge. fokus menad`ment tima banke je na internim faktorima. ZETA analiza (‘Zeta Analysis’)9) je izraz koji defini{e model za identifikovanje rizika bankrota korporacija. 13. R. (2) stabilnost zarade. Altman i njegovi saradnici su prona{li sedam varijabli. Narayanan: “ZETA Analysis: A New Model to Indentify Bankruptcy Risk of Corporations”. INC = prihod banke. koje su dobre za razlikovanje firmi kojima preti i kojima ne preti propast: (1) prinos na sredstva.3. ECY = prihod stanovni{tva uskla|en sa stopom inflacije. 29-54.G. (6) kapitalizacija.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 413 NLL = (VOL + LAR + C&I + INC . koji se koristi za izra`avanje agregatnog kvaliteta kreditnog portfolija banke. i (7) veli~ina. merena teku}im sredstvima prema teku}im obavezama. merena petogodi{njim prosekom tr`i{ne vrednosti firminih obi~nih deonica prema ukupnom dugoro~nom dugu. (5) likvidnost. C&I = koeficijent komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima. 1977.ECY + FAIL) gde je: NLL = neto kreditni gubici VOL = obim kredita. merena zadr`anom zaradom (BS) prema ukupnoj aktivi. Me|u takve modele spada i tzv. koriste se i modeli za predvi|anje kvaliteta poslovanja pojedinih komitenata banke odnosno zajmotra`ilaca.1. str.

Spencer: Managing Commercial Banks .90.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 414 Ovih sedam varijabli su dizajnirane za merenje slede}ih dimenzija poslovanja banke: (1) teku}e profitabilnosti. ako je Altman Z ve}i od 1.Community. (3) pokrivenosti kamata. New Jersey. ovaj proces bodovanja je neubedljiv (zona ignorancije). preduze}e spada u grupu zdravih. ovaj model sugeri{e kvantitativnu procenu komplementarnu sa vi{e kvalitativnim i intuitivnim pristupom kreditnih referenata. Regional and Global.81. . godine. [to se ti~e procene poslovnih kredita. Model i Zeta skoring sistem je korisno oru|e za odre|ivanje op{te kreditne sposobnosti tra`ioca kredita i poslovanja komitenta banke. (4) kretanja dugoro~ne profitabilnosti. Me|utim.014X2 + 0. ako je Altman Z jednak ili ve}i od 2. (2) za upravljanje potra`ivanjima.90. kompanija spada u grupu sa problemima. Ovaj model se preporu~uje kao komplementarni: (1) za procenu poslovnih kredita. Funkcija ovog modela je slede}a: 11) Altman Z = 0.006X4 + 0.999X5 gde je: X1 = neto obrtni kapital : ukupna aktiva X2 = zadr`ana zarada : ukupna aktiva X3 = zarada pre kamate i poreza : ukupna aktiva X4 = tr`i{na vrednost ukupnog deoni~arskog kapitala : knjigovodstvena vrednost ukupnog duga X5 = prodaja : ukupna aktiva Vrednovanje rezultata: ako je Altman Z manji od 1.033X3 + 0.81 i manji od 2. Englewood Cliffs. Altmanov model ili ZETA skoring model je vrsta multidiskriminacione analize za predvi|anje finansijskih uslova firme. 481. i (7) veli~ine. Graddy and Austin H. (2) rizika ili varijabilnosti prinosa. str. (5) likvidnosti. (3) za interne kontrolne procedure i (4) za strategije ulaganja.012X1 + 0. 1990. (6) leverid`a. Prentice-Hall. 11) Duane B. treba imati u vidu da Zeta model nije kredit skoring mehanizam niti supstitut za procenu kreditnih referenata.

0791X5-0. X4 = ukupan dug prema ukupnoj aktivi. 1989.0053X2-6. ovaj pristup je tipi~an okvir koji se koristi da se izgradi kredit skoring ili modeli za proveru kredita. Me|utim. MacMillan Publishing Company. 13) Ibidem. 506.24X1+0.1020X6 gde je: X1 = (gotovina + utr`ivi vrednosni papiri) prema ukupnoj aktivi. ima funkciju: Y = -2. Kredit skoring modeli 12) Joseph F.71828. 1 1 + e−y Procenjena vrednost Y mo`e se posmatrati kao indeks du`nikove sklonosti ka nesaglasnosti. koji se sastoji od {est varijabli. str. Jr. Vi{a vrednost Y izra`ava ve}u verovatno}u odstupanja (nesaglasnosti) pojedina~nog du`nika od ugovora o kreditu.6507X3+4.4009X4-0. to odre|uje pripadnost firme grupi nesaglasnosti sa ugovorom o kreditu. firma pripada grupi saglasnosti sa ugovorom o kreditu. Pravilo grani~nih vrednosti je: ako je P ve}e od 0.0434+-5. Ovaj model. X6 = obrtni kapital prema neto prodaji. Varijabla Y se koristi u slede}oj formuli da odredi verovatno}u nesaglasnosti P: 13) P= gde je: e = 2. X3 = EBIT prema ukupnoj aktivi. X5 = fiksna aktiva prema neto vrednosti. .50. X2 = neto prodaja prema (gotovina+utr`ivi vrednosni papiri). Sinkey. 505. New York.komitentom.50.ako je P manje ili jednako 0. Ovaj Chesser-ov kredit skoring model (‘credit scoring model’) je u su{tini model za proveru kredita. gde se nesaglasnost ne defini{e samo kao propust ve} svaka radnja koja mo`e imati za posledicu rezultat pla}anja kredita koja manje odgovara zajmodavcu u odnosu na ugovorene uslove.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 415 Za procenu tra`ioca i korisnika komercijalnih kredita. godine.12) Svrha ovog modela je da predvidi nesaglasnost sa orginalnim ugovorom o kreditu sa korisnikom kredita . str. .: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. banke koriste kredit skoring sistem (‘credit scoring system’) koji je razvio Chesser.

Pre odobravanja kredita firmi korisno je pre ulaska u slo`ene analize i procene kreditne sposobnosti obratiti pa`nju na neke karakteristi~ne pojave i manifestacije njenog poslovanja. i vrlo jednostavnim monitoringom nekih postupaka u firmi koja tone. koji mogu skrenuti pa`nju posmatra~u da se u firmi koja je od interesa za banku ne{to negativno de{ava. “ZETA” modela 14) uspe{nija u pogledu prognoze rezultata firme u bliskoj budu}nosti nego {to su to pojedini spoljni znaci u poslovnoj aktivnosti firme. koriste se modeli za proveru odnosno monitoring kredita. (3) Fontana u predvorju firme. (2) Zastava firme istaknuta na jarbolu. oktobra 1991. (10) Direktori koji koriste vojne ~inove. kad je kredit ve} odobren i nalazi se u kori{}enju ili ga treba vra}ati. Ekonomska politika broj 2065 od 28.1. pa im ta obaveza predstoji u narednom periodu. za sigurnije procene treba koristiti rezultate kombinacije vi{e metoda. (11) Opsesija izbegavanja poreza. godine. 13. (12) Isuvi{e papira i dokumenata upravnog odbora. termine. Smatra se da me|u najuo~ljivije znake op{te opasnosti da firma tone spadaju: 15) (1) Tablice automobila sa niskim brojevima. titule. Neki indikatori lo{eg poslovanja firme Pored navedenih modela predvi|anja lo{eg poslovanja firmi. Firme koje mogu biti od interesa za banku su one koje nameravaju tra`iti kredit. (5) Statua osniva~a firme u prijemnoj sobi. mogu se koristiti i lako uo~ljivi signali. Nema sumnje da je primena tzv. (9) Direktor marketinga koji brzo govori.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 416 obi~no se koriste prilikom odlu~ivanja o odobravanju kredita (da ili ne). 15) Mr Branko Ljuti}: Signali opasnosti pred propast firme. (13) Odsustvo kvalifikovanog ra~unovo|e u upravnom odboru. Me|utim. nije na odmet poslu`iti se. Me|utim. apartman firme. (8) Jahta. (4) Akvarijum u sobi poslovnog odbora. . 14) O primeni ovog modela u praksi i rezultatima koji se njime posti`u bi}e re~i kasnije. (6) Lepe nove kancelarije. vila.4. bar u prvim procenama. (7) Lepa nova sekretarica. Polaze}i od toga da svaki metod ima svoje dobre i lo{e strane i da mnogo toga zavisi od na~ina kako se metod koristi i kako se rezultati interpretiraju. zatim one koje ve} tra`e kredit (zajmotra`ioci) i firme koje su ranije uzele kredit i treba da ga po~nu vra}ati ili su ga delimi~no vratile.

Third Edition. Klju~ni aspekti kreditne politike banke 16) Duane B.1. (3) Promena u pona{anju korisnika kredita (neodazivanje na telefonske pozive ili u~estali odgovor: ‘van kancelarije’). Englewood Cliffs. godine. Preterano prijateljski odnos sa bankom. 13. Edited by: William H. pojedinosti o direktorima koji vode preduze}e. str. (4) Promene u lokalnoj poslovnoj sredini (zatvaranje firmi sa puno zaposlenih ili ulazak novih konkurenata). (10) Neo~ekivane presude protiv korisnika kredita ({tetni ugovori ili utaja poreza). godine. Downey. Upozoravaju}i signali iz firme koji su povezani sa problemima vra}anja (otplate) kredita mogu se svesti na slede}e: 16) (1) Nenormalno ka{njenje u prijemu finansijskih izve{taja.2. u knjizi: The Bankers’ Handbook. New Jersey. Prentice-Hall Inc. (6) Pove}ano kori{}enje prekora~enja ra~una (‘overdrafts’). Dow Jones . str. . 1988.2. 415. Previ{e banaka sa kojima se posluje.Irwin. pla}anja i drugih dokumenata. (8) Otkrivanje nelegalnih aktivnosti. Thomas I. Storrs and Charls E. Walker. ovim nije iscrpljen broj obele`ja koja su od zna~aja za ukazivanje na ispoljene slabosti firme ili pak da se te slabosti ve{to prikrivaju skretanjem pa`nje na druge manje va`ne podatke ili manifestacije. Illinois. Homewood. Spencer: Managing Commercial Banks .: Handling Problem Loans. Naravno. (5) Neodgovorno pona{anje korisnika kredita (odsutnost sa posla ili preterano u`ivanje pi}a). i procena. 659-660. Jr. Ostali znaci koji vam se u~ine sumnjivim. (2) Neo~ekivana kreditna raspitivanja o korisniku kredita od ostalih finansijskih institucija. (7) Slom ili drugi rascepi u poslovanju korisnika kredita. Gotovo iste signale opasnosti navode i Willard Alexander and Gerald R. Za banku je od izuzetne va`nosti saznanje o menad`erskom timu firme tj. da su to ljudi koji kao pojedinci imaju li~ne kvalitete (volju i mogu}nost) i obrazovne sposobnosti (znanje i ume}e) da mogu preokrenuti situaciju u preduze}u na bolje. Graddy and Austin H. (9) Neo~ekivani zahtevi za novi kredit ili za obnavljanje postoje}eg kredita. KREDITNA POLITIKA I ODLU^IVANJE O KREDITU 13.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 417 (14) (15) (16) (17) Premnogo revizora.Community.. Baughn. 1990. Regional and Global.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 418 Kreditna politika banke treba da predstavlja. godine. str. 571. OP[TA POLITIKA KREDITA (1) Menad`ment (2) Poslovno podru~je (3) Saldo kreditnog portfolija (4) Upravljanje kreditom (5) Odnos kredita prema depozitima (6) Zakonski kreditni limit (7) Ovla{}enje za odobravanje kredita (8) Odgovornost za kredite (9) Kamatne stope (10) Vra}anje kredita (11) Zaloga (kolateral) (12) Informacije i dokumentacija (13) Koeficijent (racio) delinkvencije (14) Rezerve za gubitke na kreditima (15) Otpisi kredita (Charge-offs) (16) Produ`enje ili obnavljanje dospelih rata kredita (17) Zakon o potro{a~kim kreditima i regulativa II. s druge strane. 1989. s jedne strane. . okvir kreditne aktivnosti banke i. jasnu svakodnevnu operativnu proceduru sa ciljem da se kreditna strategija i procedura razume i efikasno koordinira putem ban~ine organizacione strukture. Sinkey. New York. MacMillan Publishing Company. Ilustracije radi. direktore i deoni~are (2) Krediti za zaposlene 17) Joseph F. Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Third Edition. POLITIKA RAZNIH KREDITA (1) Krediti za izvr{ne direktore. SPECIFI^NE KATEGORIJE KREDITA (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) Privredni (komercijalni) krediti Poljoprivredni krediti Krediti za stambenu izgradnju Krediti bankama i filijalama VISA i revolving krediti Stambeni krediti podru`nicama banke Akreditivi Krediti za finansijske obaveze Neplanirani (ne`eljeni) krediti III. Kreditna politika treba da te`i ka maksimiranju profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru prihvatljivog rizika za banku. navodimo okvirni sadr`aj kreditne politike jedne ameri~ke banke:17) I.

. koji zahteva upravljanje ne samo odobravanjem kredita ve} tako|e i njegovom naplatom. str. kreditne linije za nove poslovne poduhvate. Izuzeci za odobravanje kredita se re{avaju samo posle konsultacije sa odgovaraju}im komitetom. ulazak na nova kreditna tr`i{ta ili pak slabiji razvoj kreditne ekspertize. and T. koji }e biti garancija za odgovaraju}i nivo kvaliteta kreditnog porfolija i odr`avanje nivoa kreditnih gubitaka sa obimom rasta kreditne aktive. marketing i kreditnim strategijama. Englewood Cliffs. kapitalni krediti za nabavku. fuziju ili otkup. Razvoj kreditne politike zahteva kompatibilnost sa njenim poslovnim ciljevima. visoka stopa rasta kredita mo`e imati za posledicu ni`i nivo kvaliteta kredita. Menad`ment tim banke mora obezbediti takvo osoblje u kreditnom sektoru koje }e mo}i da obezbedi odre|eni nivo kreditnog portfolija i da uspe{no upravlja rizikom rasta kredita i rizikom u specifi~im kreditnim situacijama. Va`no je da banka ima odgovaraju}i stru~ni kadar.. Ronald Casper: Bank Credit Policy. edited by: Herbert V.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 419 (3) Stambeni krediti za podru`nice banke (4) Konflikt kamatne stope IV. godine. Spencer: Managing Commercial Banks . krediti za novo poslovanje. 1990. krediti van poslovne teritorije banke. godine. Prentice-Hall. Prochnov. KOMITETI (1) Komitet direktora upravnog odbra za kredite (2) Komitet slu`benika za kredite (3) Komitet revizora za kredite Normalno je da pisana kreditna politika ne mo`e pokriti sve budu}e slu~ajeve odobravanja kredita. Jr. u knjizi: Bank Credit. Graddy and Austin H. Inc. Smatra se19) da se efektivna kreditna politika banke treba prepoznati po: (1) uspe{nom menad`mentu kreditne aktivnosti. Kreditni portfolio kod ve}ine poslovnih banaka ima najve}e u~e{}e u njihovoj ukupnoj aktivi i predstavlja osnovni izvor prihoda banke. 115. U praksi treba re{avati i izuzetke. vlasni{tvo. KVALITATIVNA KONTROLA (1) Kreditno odeljenje (2) Revizija kredita (3) Odeljenje za sanaciju V. 414. str. Harper and Row Publishers. 19) Ralph Gilpatrick. New Jersey. 1981. Takvi izuzetni slu~ajevi su: 18) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) krediti firmama koje nisu komitenti banke. 18) Duane B. krediti za kupovinu nepokretnosti u cilju zarade.Community. New York. Regional and Global. krediti osigurani deonicama koje nisko cenovno kotiraju i nisu utr`ive. Naime.

Eisenbeis. (2) Izvr{ni potpredsednik mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 500.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 420 (2) zahtevima za integraciju upravljanja aktivom i pasivom banke usled halapljivosti za kamatnim stopama i sve ve}om zavisnosti banke od kupovine sredstava.000. implementirani i kontinirano pod monitoringom. (9) Drugo kreditno osoblje mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 5. godine. kreditni menad`eri i kreditni referenti imaju razli~ite limite za odobravanje kredita zajmotra`iocima odnosno korisnicima. dok isti nivo u jednoj srednjoj banci mo`e to da u~ini do iznosa od USD 250. u skladu sa kreditnom politikom banke. str. Altman: Managing the Commercial Lending Process. . (5) Pomo}nik potpredsednika mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 25. Na primer. (4) Potpedsednik mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 100. Ovla{}enja za odobravanje kredita na individualnim razli~itim nivoima se pove}avaju sa veli~inom banke. Edited by: Richard C. vi{i potpredsednik jedne velike njujor{ke banke mo`e odobriti novi kredit do iznosa od USD 10 miliona. 13.000.000. pojedini menad`eri banke. New York. jedna regionalna banka srednje veli~ine ima slede}a ovla{}enja i kreditne limite: 20) (1) Predsedavaju}i upravnog odbora i predsednik banke imaju ovla{}enja za odobravanje kredita do limita koji je odre|en zakonom i propisima. 479. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Ovla{}enja i limiti za odobravanje kredita Zavisno od veli~ine banke. Aspinwall and Robert A.2. 1985.000. (3) odobrenju kredita i sistemu upravljanja kreditom koji moraju biti pa`ljivo razra|eni. Tako. (6) Pomo}nik blagajnika mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 15. John Wiley & Sons. 20) Edward I. (8) Pomo}nik menad`era filijale mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 10.000. (7) Menad`er filijale mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 15. (3) Vi{i potpedsednik mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 250.2.000.000.000.000. a sa smanjenjm ban~inog kreditnog portfolija smanjuju se i ovla{}enja odnosno limiti za individualno odobravanje kredita. Ovo ovla{}enje se koristi uslovno i ograni~eno i obavezno se koriste saveti kreditnog komiteta direktora za svaki neuobi~ajeni ili ve}i obim finansijskog zahteva za kreditom.

godine. Mo`e se re}i da ne postoji rizik odobrenja kredita. Baughn.provera podataka sa trgova~kim firmama . po{to se na tim ta~kama ogledaju . edited by: Herbert V. 1-7. (2) The Bankers” Handbook. . Sinkey. godine.provera ban~inih izve{taja o dosada{njem poslovanju zajmotra`ioca TRE}A FAZA Finansijska analiza prikupljenih podataka . edited by: William H. Dow Jones-Irwin. str.poseta zajmotra`iocu i razgovor o zahtevu . New York. Walker. Third Edition. ve} rizik vra}anja kredita koji treba sagledati prilikom odobravanja kredita. Illinois. Navodimo faze i elemente dono{enja odluka o kreditu u praksi ameri~kih komercijalnih banaka: 21) PRVA FAZA Sagledavanje realnog problema .3.provera i kori{}enje izve{taja agencija za kreditiranje dobavlja~a .UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 421 13. potrebno je izvr{iti njegovu dekompoziciju i ukazati na kriti~ne faze i elemente u okviru faza odobravanja kredita. Homwwood. str.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Celokupno ovo poglavlje je posve}eno kriti~nim ta~kama odobravanja kredita. .kriju budu}i kreditni rizici. 603-667. Storrs and Charls E.zahteva . . Thomas I. str. 1981.partnerima . (3) Bank Credit. 1988.provera podataka u sudskim knjigama . godine.razgovor sa zajmotra`iocem.analiza izve{taja o poslovanju zajumotra`ioca . Prochnov. Jr.provera podataka u drugim bankama .analiza prikupljenih podataka o zajmotra`iocu ^ETVRTA FAZA Ocena informacija dobijenih finansijskom analizom PETA FAZA Dono{enje ocena i odluka: .dono{enje ocene o kreditnoj sposobnosti zajmotra`ioca 21) Proces. New York. faze i elementi dono{enja odluka o kreditima u ameri~kim komercijalnim bankama navedeni saglasno slede}im izvorima: (1) Joseph F.komparacija sa njegovim vi|enjem problema. Kriti~ne ta~ke dono{enja odluke o kreditu Dono{enje odluke o kreditu je proces koji se odvija u nekoliko faza i na nekoliko nivoa. Herper & Row Publishers. Bitnu komponentu tog procesa ~ine stru~ni kadrovi osposobljeni za kreditnu analizu.alternativne mogu}nosti re{enja problema DRUGA FAZA Prikupljanje podataka o zajmotra`iocu . Da bi se taj proces detaljnije sagledao. 1989. 488-587. MacMillan Publishing Company.2.

primarna koncentracija pa`nje kreditnog referenta je usmerena na volju i mogu}nost tra`ioca kredita da vrati kredit.Kreditni izve{taj .Dun & Bradstreet NACIS. kad potencijalni korisnik kredita podnese zahtev za odobravanje kredita.Vlasni{tvo imovina . 458. godine. Regional and Global.Community.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 422 .uslovi Volja za pla}anjem Krediti privredi Mere: . dajemo grafi~ki prikaz na slici 13-1. Naime. .kapacitet .karakter .Z-SCORE Krediti gra|anima Mere: .kolateral . 22) Duane B. Spencer: Managing Commercial Banks . Graddy and Austin H. itd 23) . New Jersey.kapital . str. 1990.Drugi dugovi ODBIJANJE PRIHVATANJE Cena kredita Prinos Rizik Maksimiziranje bogatstva deoni~ara Udovoljavanje zahtevima za{tite potro{a~a Slika 13-1: [ematski prikaz ta~aka rizika u procesu odobravanja kredita Iz navedenog {ematskog prikaza procesa ispitivanja i provere za odobravanja kredita vidljiv je i proces formiranja cene kredita i uticaj kreditnog posla na profit i zaradu deoni~ara (dividendu).Stabilnost posla .22) KREDITNI RIZIK Sposobnost pla}anja .dono{enje odluke o kreditu (da ili ne) Radi lak{eg uvida u navedene kriti~ne ta~ke u procesu dono{enja odluke o kreditu.Finasijski racio . Prentice Hall Englewood Cliffs.

u su{tini. edited by: Herbert V. Finansijska projekcija toka gotovine bud`eta (‘cash flow budget’) koristi se za analizu zahteva zajmotra`ioca za potrebnim obrtnim sredstvima. Prva faza zapo~inje projekcijom prihoda odnosno priliva gotovine (prodaja za gotovo. Regional and Global.24) neophodno je sa~initi finansijsku projekciju dugoro~nog rasta profitabilnosti zajmotra`ioca. Pored detaljne analize bilansa.du`nik vratiti kredit u skladu sa odredbama originalnog ugovora o kreditu i da du`nik poseduje ili }e posedovati sredstva za vra}anje kredita. Zahtevi i potrebe preduze}a za kreditom Za utvr|ivanje potreba za dugoro~nim kreditom za obrtna sredstva mo`e se. Prochnov.23) izve{taja o prihodima (profitu i gubitku).4. Potrebe preduze}a za obrtnim sredstvima utvr|uju se na osnovu pomenutog toka gotovine bud`eta. ^etvrta faza predstavlja plus ili minus tre}e faze {to je. pored projektovanja bilansa i izve{taja. Ako postoji ‘vi{ak’ sredstava. New Jersey. zadr`ane zarade (dividende) deoni~ara i drugih podataka. Peta faza je rezultat bilansa gotovine u ~etvrtoj fazi. koriste se slo`enije analize i projekcije i to zahteva projekciju seta izve{taja za du`i period. bilans toka gotovine. Herper & Row Publishers. 1. 1990. 25) Duane B. Graddy and Austin H. . To zahteva projekciju budu}eg operativnog poslovanja. Prentice Hall. godine. Ova finansijska projekcija ostvaruje se u pet faza. 1981. dividende). str. Spencer: Managing Commercial Banks . plate. Druga faza predstavlja odbitne stavke i odnosi se na projekciju izdataka u gotovini (za materijal.EFN): 25) 23) Dun & Bradstreet (D&B) samostalna i nezavisna kompanija koja izra|uje kreditne izve{taje i rejtinge bazirane na izve{tajima i informacijama iz industrije i na osnovu sopstvenih informacija. po~inje otplata dugova i eventualno ulaganje sredstava (investiranje).UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 423 Banka }e biti zadovoljna ako utvrdi da }e korisnik kredita . 474-475. pla}anje dugova. str. koristiti formula o eksternom finansiranju potreba (‘External Financing Need’ .Community. 24) Bank Credit. kapitalne izdatke. finansijskih izve{taja. Proces provere prethodne volje i mogu}nosti tra`ioca kredita i analiza elemenata kredita (‘five Cs of credit’) mogu dati odgovor na to pitanje. ide se na pozajmljivanje sredstava (kredit). operativne izdatke. Kad je re~ o potrebi za dugoro~nim kreditima. godine. kako prihoda tako i tro{kova. 13. Ako je evidentan nedostatak gotovine (‘manjak’). Tre}a faza dobije se kao razlika izme|u prve i druge faze i predstavlja neto tok gotovine (neto ulaz gotovine i neto izlaz gotovine). naplate preko ra~una i ostali prilivi gotovine). New York.2. NACIS (‘National Credit Information Service’) je Nacionalna agencija za kreditne informacije. Englewood Cliffs. Zahtevi potencijalnih du`nika banke po osnovu kredita moraju se pa`ljivo analizirati.

5. Bankers Publishing Company. godine. Tako praksa ameri~kih banka 26) Glenn G. Naime. nov i rizi~an? (2) Da li je obim posla u opadanju. Me|utim. poznat i stabilan ili relativno nepoznat. Eighth Edition. porastu ili stagnaciji? (3) Da li se koriste moderni metodi proizvodnje i prodaje? (4) Kakvu reputaciju u`ivaju proizvodi firme u trgovini? (5) Kakav je racio profita investiranog kapitala u poslednjih pet godina? (6) Koji je: (a) rang fluktuacije bruto profita? (b) procenat operativnih izdataka prema bruto profitu? (c) rang fluktuacije ovih procenata? (d) margina profita gornjih operativnih izdataka i njihov rang ili fluktuacija? 26) Svi navedeni modeli analize i utvr|ivanja potreba podnosioca zahteva za kredit mogu biti korisni u otkrivanju kriti~nih ta~aka u procesu odobravanja kredita. Munn and F. Revised and Expanded. str. razvojne tendencije bilansnih struktura u visoko razvijenim tr`i{nim privredama pokazuju zna~ajna pomeranja u pogledu u~e{}a kredita u ukupnoj aktivi poslovnih banaka. onda banka odnosno kreditni referent nema izbora nego da prihvati projektovane podatke. Faktori efikasnog kreditiranja privrede U savremenim tr`i{nim uslovima privre|ivanja do{lo je i do strukturalnih promena u bankama u pogledu na~ina napajanja privrede odnosno privrednih jedinica potrebnim sredstvima. sa stanovi{ta merenja kreditnog rizika korisno je prilikom razgovora kreditnog referenta povodom zahteva tra`ioca kredita sagledati i slede}e momente: (1) Da li je posao realan. ako se radi o firmi sa du`im periodom poslovanja. Boston.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 424 T ek u } a o b r t n a T ek u } i i zv o r i sr ed st v a ⎡ Pr ed v i | en a ⎤ o b r t n i h sr ed st av a E FN = • ⎢ p r o m en a p r o d aj e ⎥ − • ⎣ ⎦ Pr o d aj a Pr o d aj a ⎡ Pr ed v i | en a ⎤ ⎡ Pr o j ek t o v an i n et o ⎤ ⎡ ⎡ O ~ ek i v an i r aci o ⎤ ⎤ ⎢ p r o m en a p r o d aj e ⎥ − ⎢ p r i h o d p o sl e p o r eza ⎥ • ⎢ 1 − ⎢ i sp l a} en e d i v i d en d e ⎥ ⎥ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎣ ⎦⎦ Pri utvr|ivanju potreba za eksternim finansiranjem firme treba praviti razliku da li se radi o novoosnovanoj firmi ili o firmi koja je ranije osnovana i ima vi{egodi{nju poslovnu aktivnost. Me|utim. .2. onda se zahtevi za finansiranje razvoja novog proizvoda ili nove tehnologije mogu proveravati sa aspekta realnosti podataka. 149. Ako je re~ o novoosnovanoj firmi. razuman.L. 1983. 13. Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance.

kreditne odluke banke treba dominantno da se zasnivaju na kreditnoj sposobnosti subjekata i rentabilnosti (profitabilnosti) plasmana. Dana{nja teorija stoji na stanovi{tu.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 425 pokazuje da je u~e{}e kredita u aktivi poslovnih banaka u stalnom porastu. operativnosti i stabilnosti njihovih poslovnih sistema. Sada{nja praksa na{ih banaka u domenu kreditiranja se postepeno menja u odnosu na raniju praksu. potrebna je decentralizovana i optimalna struktura bankarskog sektora. mesta i poslovnog poduhvata. godine. Sve ovo je neophodno da bi se ispunili kriti~ni uslovi efikasne i racionalne alokacije bankarskih kredita. Otuda se i kriterijumi 27) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. taj procenat se popeo na oko 65 procenata. koja je osnova za sve ve}i obim alokacije dru{tvene akumulacije i efikasnosti privrednih investicija. . Ovo treba da va`i i za manje razvijene zemlje. Na{e banke su profitne institucije i li{ene su politi~ke direktive u domenu kreditiranja. Profitni motiv treba da bude osnovni usmeriva~ pravca. Efikasnost bankarskog finansiranja privrede determini{e nekoliko osnovnih faktora kao {to su: 27) • prvo. banke treba da procenjuju stepen kreditnih rizika i da budu osposobljene da neutralizuju i pokrivaju nastale rizike. nego je glavni problem u izboru najboljih pravaca plasmana resursa. Nema sumnje da je to jedan od pokazatelja u kom pravcu se poja~avala celokupna aktivnost banaka i da su se na ovom podru~ju doga|ale mnoge promene u cilju preventivne za{tite od mogu}ih kreditnih rizika. koji podsti~u zdravu konkurenciju. ono je u pedesetim godinama bilo oko 31%. Naime. str. • drugo. obaraju tro{kove finansiranja i istovremeno predstavljaju komplementarne mehanizme. kako bi se odr`avala osetljiva ravnote`a izme|u samostalnosti. imaju}i u vidu oskudnost akumulativnih resursa. banke treba da imaju visok stepen poslovne autonomije. Beograd. koja }e pokrivati finansijske potrebe optimalnih proizvodno-prometnih podru~ja zemlje. 286. • ~etvrto. neophodno je da postoje jaki alternativni izvori finansiranja. sve vi{e su zavisna od bankarskog sektora. a nivo profita klju~ni indikator selekcije ulaganja slobodnih nov~anih sredstava. Nau~na knjiga. Na{a preduze}a su ostala bez vlastitih sredstava za obrtne svrhe i bez sredstava sposobnih za investiciona ulaganja. U tome le`i fundamentalna va`nost kreditne analize i kreditne politike banaka. a dvadeset godina kasnije (u sedamdesetim). 1990. • peto. da u razvijenim finansijskim sistemima vi{e nije osnovni problem u formiranju dovoljnog kvantuma bankarskih potencijala. • tre}e. ali da su i pod monitorstvom odgovaraju}ih dr`avnih i monetarnih institucija. Dakle.

.1. grad. inflacioni trendovi. su{e.3. izrada kreditne analize je u osnovi ista ili treba da bude ista u svim poslovnim bankama. Banka odnosno kreditni referent mora utvrditi stepen rizika i volje i mogu}nosti. tu procenu mora uraditi kreditni referent banke na {to je mogu}e realniji na~in kroz pripremu finansijskih projekcija. Uzroci takvom poslovanju zajmotra`ioca mogu biti razli~iti. kao {to su planirane ili neplanirane promene menad`met tima. Pojam i svrha kreditne analize rizika Osnovni razlog za izradu kreditne analize poslovanja zajmotra`ioca je merenje rizika ili nepla}anja odnosno nevra}anja kredita koji treba da mu se odobri. politi~ki nemiri.3. ako jedan kredit treba da bude odobren. odlazak ili smena pojedinih visoko stru~nih specijalista itd. energetska kriza). UPRAVLJANJE RIZIKOM KRATKORO^NOG KREDITA 13. Osnovna svrha izrade kreditne analize je. Pri tome. Me|utim. poplave. Pri tome treba imati na umu da je neke od faktora koji uti~u na sposobnost i mogu}nost zajmotra`ioca da }e vra}ati kredit te{ko ili ~ak vrlo te{ko proceniti.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 426 ulaganja ograni~enih i skupih sredstava moraju zao{triti prema tr`i{nim uslovima. Mnogi faktori mogu uticati da poslovanje zajmotra`ioca u budu}nosti bude nedovoljno rentabilno ili ~ak nerentabilno da zajmotra`ilac ostvari gubitak. Smatra se da su u tom poslu najvi{e napredovale ameri~ke banke. ~injenica je da su neke banke. potrebno je precizno definisati uslove pod kojima }e biti odobren. pogotovu banke u razvijenim tr`i{nim privredama. Odnosno. Pri tome je od zna~aja kako ekonomska pro{lost i sada{njost tako i ekonomska budu}nost zajmotra`ioca. koji mora preuzeti na sebe i u slu~aju da rok vra}anja kredita mo`e biti i produ`en. da utvrdi postoji li i da li }e i ubudu}e postojati volja i sposobnost odnosno mogu}nost zajmotra`ioca da otpla}uje eventualno odobreni kredit u skladu sa uslovima ugovora o kreditu. oti{le daleko napred u primeni ekonomskog instrumentarija i matemati~kih modela u identifikaciji kreditnih i drugih rizika u procesu odobravanju kredita svojim komitentima i klijentima. Govore}i generalno. banke moraju biti osposobljene da utvr|uju potrebe preduze}a za kreditnim sredstvima. 13. uzroka ekonomske prirode odnosno tr`i{nih faktora (op{ta privredna recesija. pa do kadrovskih faktora. rat). Me|utim. po~ev od uzroka izazvanih vi{om silom (vremenske nepogode. U ameri~kim poslovnim bankama neki se elementi i funkcije kreditne analize kod jednih nagla{avaju vi{e a kod drugih manje.

’Capacity’. na kojima }e se zasnivati procena kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. ‘3 Cs of credit’(‘Character’. Naravno. savremeno poslovanje preduze}a ne odvija se danas samo unutar zemlje ve} i sa inostranstvom. u The Journal of Commercial Bank Lending. dok je moderna koncepcija inkorporirala u svoju ‘formulu’ jo{ navedena dva (‘Collateral’ i ‘Conditions’). U narednom izlaganju }emo obraditi navedene procese aktivnosti analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. 13. a da treba biti vra}en u budu}em periodu. . 2-8. kreditna analiza manje-vi{e u svim bankama sastoji od nekoliko aktivnosti: (1) prikupljanja podataka i informacija. Su{tina analize je na dobijanju {to pouzdanijih odgovora na slede}a pitanja: (1) Da li }e zajmotra`ilac mo}i izvr{avati svoje obaveze onako kako dospevaju? (2) Da li su realna i likvidna njegova potra`ivanja i kurentne njegove zalihe? (3) Da li zajmotra`ilac dosti`e zadovoljavaju}i obim prodaje i u odnosu na ulo`eni obrtni i fiksni kapital? (4) Da li zajmotra`ilac zara|uje realnu stopu prinosa na obim prodaje. i (3) ocene relevantnosti podataka i informacija za njihovo kori{}enje za projekcije budu}eg poslovanja zajmotra`ioca. Vidi o ovome detaljnije: Jack R. December 1975. str. ~ijom konsekventnom primenom treba do}i do {to pouzdanije dijagnoze ekonomskog i finansijskog stanja zajmotra`ioca. svaki kreditni posao ima svoje karakteristike i specifi~nosti i tra`i poseban pristup i proveru sa aspekta analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. U principu.’Capital’).UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 427 Ono {to je bitno u svakoj kreditnoj analizi jeste da se kredit odobrava sada. najkra}e re~eno.2. 28) Za ove potrebe mi }emo se ograni~ti na kratak opis analize ovih pet faktora. godine. Koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotra`ioca poznata je u literaturi pod nazivom pet kreditnih elemenata odnosno ‘five Cs of credit’. sredstava i neto vrednosti ? 28) Klasi~na koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotra`ioca uklju~ivala je samo prva tri faktora tj.3. pa se ova koncepcija pro{iruje i drugim faktorima. Crigger: An Ocean of ‘Cs’. Su{tina ocene kreditne sposobnosti Su{tina ocene kreditne sposobnosti svodi se na analizu i ocenu karakteristika i specifi~nosti kredita kao komponenti kreditnog rizika. kao {to su rizik zemlje sa kojom preduze}e ima poslovne odnose (‘country risk’) i drugo. Stoga se. (2) pripreme i analize skupljenih podataka i informacija.

103. 30) V. smanjiti vrednost njegove aktive u odnosu na bilansne vrednosti do momenta kada kreditori po~nu snositi gubitke po osnovu datog kreditnog posla? (7) Da li je finansijsko stanje zajmotra`ioca stabilno. efektivnost njegovog marketinga. u slu~aju bankrotstva zajmotra`ioca. Gill: Commercial Banking. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures. Prentice-Hall. srednjoro~ni ili pak dugoro~ni kredit. te vrednost bilo kojih neopipljivih stvari kao {to su patentno pravo i licencni ugovori i mogu}nost eventualnih obaveza. nivoa likvidnosti i profitabilnosti. New Jersey. 234. Racija aktivnosti II. 30) William T. Illinois. Profitabilnost Standardi I. strukture tro{kova. kao {to su: kvalitet menad`menta. onda je odnos izme|u ovih pet kriti~nih elemenata finansijskih racija kao {to je prikazan na slici 13-2. uslova ponude i tra`nje i budu}e perspektive grane zajmotra`ioca. Racija likvidnosti IV. Englewood Cliffs. Racija leverid`a 29) Edward W. raspolo`ivost i cena radne snage. nestabilno ili ne{to izme|u? 29) U zavisnosti od toga da li zajmotra`ilac tra`i kratkoro~ni. zdravlje njegovih zaposlenih. 1989. ova projekcija zahteva i pa`ljivu analizu njegove snage i slabosti. Ova projekcija zahteva prou~avanje: konkurentskih uslova. sirovina i materijala.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 428 (5) Do koje granice se mo`e smanjivati stopa profita zajmotra`ioca. Rolling Meadows. Bankers Publishing Company. a da se pri tom ne ugrozi njegova sposobnost da izmiruje obaveze kao {to su kamate. str. Finansijski izve{taji i analize koji se koriste za ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca baziraju se na logi~noj vezi izme|u osnovnog operativnog poslovanja i ra~unovodstva ili finansijskih reprezentanata ove aktivnosti. fizi~ka kondicija opreme. . To je naro~ito va`no za projekciju rentabilnosti zajmoprimca za vreme trajanja obaveze vra}anja kredita. str. efikasnost njegove organizacije proizvodnje. Isto tako. Ako je profitabilnost osnovni cilj. 1990. godine. Racija strukture tro{kova Politike III. Pet tipova koeficijenata (racija) predstavljaju dosta dobru meru efektivnosti specifi~ne poslovne aktivnosti. nu`no je u analizu i ocenu kreditne sposobnosti inkorporirati odgovaraju}u vremensku dimenziju. godine. renta ili otplata kredita? (6) Koliko }e se. Reed and Edward K.

5X = 4 Visok stepen = 0 -1 5 0 1 3 2 31) Richard Bort: Corporate Cash Management Handbook. godine. . najvi{e od toga je ulo`eno u opremu da bi se pro{irio posao. a nekoliko ra~una je platio sa zaka{njenjem do 30 dana. Oni imaju dvostruku ulogu: dono{enje odluka o kreditu kao o glavnom delu plasmana sredstava banke i dnevno zadovoljavanje potreba komitenata banke za kreditom. njegove planove i perspektivu razvoja. Boston. me|unarodne konkurencije i zakona i propisa koji se odnose na poslovanje zajmotra`ioca. iz bilansa se vidi njegov debitni / neto vrednost racio 1. obim prodaje kompanije je bio USD 37 miliona. Warren Gorham and Lamont. Dalje. Primenu tehnike diskriminacione anlaize u ‘credit scoring’ modelu mo`emo videti na primeru kompanije “M”. str.2 do 1. tok gotovine USD 5 miliona za prethodnu godinu. njen vlasnik i menad`er je ranije radio kao menad`er 13 godina.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 429 Slika 13-2: Odnos izme|u finansijskih racija Bankarski kreditni menad`eri posluju u institucionalnoj i ekonomskoj sredini koja se stalno menja i postaje sve kompleksnija. Zato se s pravom smatra da kreditni referenti imaju klju~nu poziciju u poslovanju banke. kreditor treba da poznaje uticaj sredine. Zato je neophodno da kreditni menad`eri harmonizuju poslovanje kreditnog portfolija sa ostalim plasmanima banke. u procesu odobravanja kredita.31) To se vidi u pregledu 13-1.0X = -1 Manje od 0. 4-15. koja je u poslu dve godine. To uklju~uje i za{titu kreditnih plasmana kroz: (1) izbegavanje odobravanja lo{ih kredita (uz mogu}i gubitak). (2) ubrzavanje toka gotovine (‘cash flow’) preko intelektualne pomo}i i napora i (3) pove}avanje profitabilnosti preko mudrog produ`enja kredita. Pregled 13-1: Primer jednog kreditnog skoring modela kompanije “M” Karakteristike Rang Zbir bodova Va`nost Ukupn a va`nos t -1 15 0 Vreme u poslu (delatnosti) Menad`ment iskustvo Dug / neto vrednost racio Stepen Manje od 1 godine = 2 Vi{e od 6 godina = 5 Manje od 5 godina = 0 Vi{e od 10 godina = 5 Vi{e od 2. kreditni menad`eri i referenti moraju poznavati uslove u kojim posluje svaki zajmotra`ilac. ima povoljnu ocenu menad`menta (nije bilo bankrota). kredite vra}a uredno. 1989. Zbog toga.

kompanije sa zbirom 18 do 25 bodova mogu biti kreditno prihvatljive.32) 32) Brojna je ameri~ka bankarska literatura u kojoj se navode i analiziraju ovi faktori. Pri tome je neophodno analizirati sve pojave vezane za pro{lost i sada{njost zajmotra`ioca. pri ~emu se smatra da su prva tri bitna. Ako je ukupan zbir bodova manji od 12. ali je nu`an makar rutinski pregled kreditnih informacija pre odobravanja kredita.3. neophodno je uzeti u obzir sve okolnosti koje su od uticaja za takav sud. Tako u okviru ovog raspona bodova imamo slede}e klasifikacije zajmotra`ioca: sa zbirom 12 do 17 bodova zajmotra`iocima je. takvi zajmotra`ioci se moraju dalje analizirati. imaju jako opravdanje za kredit i odli~an kreditni rizik. Stru~ni ljudi . Ako je zbir bodova izme|u 12 i 30. tra`ilac kredita se automatski odbija. ali se mora pribaviti jo{ vi{e dodatnih informacija.3.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 430 1 4 1 1 3 2 1 12 2 konkurencije Trgova~ko iskustvo Uva`avanje menad`menta Tok gotovine Monopol = 2 Slabo = 0 Odli~no= 5 Nisko uva`avanje = 2 Visoko uva`avanje = 2 < 1 % od prodaje = -2 > 2 % od prodaje = 5 3 3 9 Ukupna va`nost bodova 38 U navedenom primeru datom u pregledu 13-1. {to pokazuje da ona (kao i sve one koje imaju vi{e od 30 bodova). samo je razlika u dubini poniranja u analizu svakog pojedina~nog faktora. A granica da se mo`e odobriti kredit je najmanje 30 bodova. Njihova interpretacija je manje-vi{e ista. kompanije sa zbirom bodova 26 do 30 su obi~no dobre i zadovoljavaju kreditni rizik. I ne samo to. neophodno obezbe|enje kredita putem garancija ili akreditiva. a da druga dva samo upotpunjuju i pro{iruju analizu ekonomskog ambijenta zajmotra`ioca i ukazuju na mogu}nost obezbe|enja datog kredita. kompanija “M” dostigla je vrednost zbira bodova 38. kao marginalnim. 13.kreditni referenti u ameri~kom poslovnom bankarstvu ve} du`i niz godina se za pripremu odluke o kreditu slu`e analizom tri odnosno pet faktora kreditne sposobnosti nazvanim ‘3 Cs of Credit’ odnosno ‘5 Cs of Credit’. Mi }emo se poslu`iti samo onim tekstovima koji na najbolji mogu}i na~in . Faktori ocene kreditne sposobnosti Po{to je analiza kreditne sposobnosti zajmotra`ioca osnova na kojoj treba da se zasniva i izvede ocena o njegovoj kreditnoj sposobnosti. Analizom treba obuhvatiti i budu}e uslove poslovnog ambijenta zajmotra`ioca srazmerno du`ini nameravanog perioda kreditiranja.

(4) zaloga ili obezbe|enje. Third Edition. Fourth Edition. uslovi obezbe|enja kredita (‘collateral’). Storrs and Charls E.. PrenticeHall Englewood Cliffs.moralni rizik 2. 1981. koja je kori{}ena u ovom radu. tzv. godine. Kolateral (‘collateral’) . Ovih pet navedenih faktora upravljanja kreditom (Cs) izra`ava se i kao: (1) karakter. str. Baughn. 216-221. Spencer: Managing Commercial Banks . 743-750.bogatstvo . U praksi ameri~kog poslovnog bankarstva. Kapital (‘capital’) . Englewood Cliffs. Homewood Illinois. 2-4. (2) kapacitet ili tok gotovine (‘capacity’ ili ‘cash flow’).. (‘collateral ili security’) i (5) uslovi ili ekonomski ambijent (‘conditions’ ili ‘economic environment’). New York. (3) Steven J. u knjizi: Bank Credit. dobar gra|anin (‘character’ ili ‘good citizen’). zaloga ili osiguranje.. Prochnow. Regional and Global. 495. kao {to su: (1) (2) (3) (4) karakteristike zajmotra`ioca (‘character’) ili volja za pla}anje. a nalazi se konkretno navedena u spisku literature. . ako je potrebno. New Jersey. ekonomski uslovi. U dosada{njoj praksi na{ih banaka vi{e se ovom problemu prilazilo sa formalne nego sa su{tinske strane.. Da navedemo samo neke: (1) William H. 495. godine.poslovni rizik 3. 1990. 1989.imovinski rizik 4. str. kapital zajmotra`ioca (‘capital’) ili bogatstvo du`nika. Edited by Herbert V. Third Edition.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 431 Na{a savremena bankarska praksa je dosta skromna u metodama analize kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Karakter (‘character’) .rizik zaloge 5. (2) Eduward W. Walker. ‘five Cs of credit’.tok gotovine . str. (4) Joseph F. (3) kapital ili bogatstvo. (‘capital’ ili ‘wealth’). Harper & Row. Thomas I. MacMillan Publishing Company.sigurnost .mogu}nost pla}anja. i druga literatura. Zato }emo se osloniti na inostrana iskustva odnosno iskustva banaka u razvijenim tr`i{nim privredama. godine.tr`i{ni rizik ili najsa`etije izra`avaju elemente merenja kreditnog rizika. Bryan: The Banker and the Credit Decision. Beck: Financing Leveraged Buyouts. str. u knjizi: The Bankers’ Handbook. New York. 33) Veze i karakteristike navedenih faktora sa vrstama rizika pokazuje pregled 13-3. Sinkey: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. (5) Duane B. Graddy and Austin H. kapacitet zajmotra`ioca (‘capacity’) ili sposobnost . Dow Jones-Irwin.konjunktura . u analizu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca obi~no se uklju~uje ve} navedenih pet faktora. godine. str. Uslovi (‘conditions’) . Edited by William H. 33) Sinkey. str. Reed & Eduward K. Publisher. Kapacitet (‘capacity’) . Prentice-Hall.dobar gra|anin . Pregled 13-3: Veze faktora ocene kreditne sposobnosti i rizika 1.Community. Gill: Commercial Banking. 459-460. 1989. (5) uslovi poslovanja zajmotra`ioca (‘conditions’) odnosno ekterni. ibidem.

Ispitivanje kvaliteta upravljanja 34) Dr Bo{ko @ivkovi} i Zorica Vidi}: Analiza i ocena kreditne sposobnosti preduze}a u ameri~kom komercijalnom bankarstvu. Smatra se da se najpouzdanije informacije o kvalitetu upravljanja preduze}em dobijaju procedurom finansijske analize. 1967. dok se peti kriterijum odnosi na op{te uslove poslovanja u grani zajmotra`ioca. preglednost. 312-318. Beograd. 1990. Bartles. magistarski rad. analiza i regulisanje. redaktor: dr Branko Vasiljevi}. 35) R. UBJ. [ire shvatanje karaktera zajmotra`ioca uklju~uje i druge elemente u analizu za ocenu njegove kreditne sposobnosti. sa stanovi{ta kreditne sposobnosti va`niji je karakter preduze}a od karaktera pojedinca kao menad`era ili vlasnika preduze}a. polazi od opisivanja njegovih li~nih osobina stavljaju}i u fokus njegovu spremnost da vrati kredit pod ugovorenim uslovima. godine. (2) pripadnost vrsti delatnosti i (3) pravni status. i 36. preuzeto iz: Rizici u bankarskom poslovanju. 1989. u uslovima odvojenosti svojine od upravljanja preduze}em bez obzira ko je vlasnik. pa se dolazi do odvojene analize i ocene: (1) karakteristika zajmotra`ioca u smislu njegovih osobina i njegovog poslovnog ugleda i (2) karakteristika preduze}a kojim on upravlja kao vlasnik ili menad`er. pouzdanost) [to se ti~e karaktera preduze}a. Zato se pod izrazom ‘karakter’ nastoje otkriti osobine preduze}a kao {to su: (1) poslovna reputacija. Naime. 33. 35) dajemo u pregledu 13-4.Bartles: Credit Management. Pregled 13-4: Elementi i indikatori karaktera zajmotra`ioca Elementi Odgovornost Integritet Ta~nost Doslednost Indikatori Osobine li~nosti menad`era . strana 38-39.34) (1) Karakter zajmotra`ioca Savremeni pristup sagledavanju karaktera zajmotra`ioca je dobio ne{to druga~iji sadr`aj nego {to se to mo`e zaklju~iti iz samog izraza ‘karakter’. str. 35. Jugoslovensko bankarstvo 5/89. Beograd. godine. Najpogodinije elemente i indikatore za ocenjivanje karaktera zajmotra`ioca u smislu njegovih li~nih osobina i poslovnog ugleda oboje preporu~uje R. ili pak karakteristike zajmotra`ioca. 1988. godine.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 432 Prva ~etiri kriterijuma odnose se na ocenu sposobnosti pla}anja zajmotra`ioca. u`e shvatanje izraza ‘karakter’. godine. str. . i Ranko Jeli}: Rizici u poslovnim bankama. The Ronald Press Company. Beograd. maj.vlasnika preduze}a Poslovna iskustva sa zajmotra`iocem: sopstvena iskustva i iskustva njegovih najva`nijih kupaca i dobavlja~a Blagovremenost izmirenja obaveza Stanje poslovnih knjiga (a`urnost. New York. Fokus.

ibidem. nu`no je utvrditi njegov konstituivni svojinski karakter odnosno interni i eksterni pravni status i njegov odnos sa okru`enjem. str. To podrazumeva da se informacije mogu obezbediti direktno od zajmotra`ioca. Po nekim autorima. kapacitet zajmotra`ioca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva kapacitet u dvozna~nom smislu: (1) kao proizvodni kapacitet i (2) kao finansijski kapacitet. Na osnovu ovih primarnih (granskih) i sekundarnih (teritorijalnih) pore|enja. (2) horizontalna i vertikalna efikasnost menad`menta preduze}a i (3) li~na i kolektivna sposobnost menad`menta za dono{enje i realizovanje strategijskih odluka. (2) prihod ostvaren prodajom aktive. (3) prihod ostvaren prodajom deonica i (4) sredstva dobijena od drugih kreditora. Naro~ito su va`ne informacije o budu}em poslovanju zajmotra`ioca. (2) Kapacitet zajmotra`ioca Pod kapacitetom zajmotra`ioca se podrazumeva njegova sposobnost da otpla}uje .36) Me|utim.vra}a odobreni i uzeti kredit. iz izve{taja kreditnih agencija. Banka ih mo`e obezbediti na vi{e na~ina i iz vi{e izvora. grane i oblasti. Prilikom pojave novog do tada nepoznatog zajmotra`ioca.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 433 preduze}em zasniva se na proveri nekoliko klju~nih elemenata funkcionisanja menad`menta u preduze}u kao {to su: (1) sposobnost da formuli{e i realizuje razvojnu i teku}u poslovnu politiku. . Izvori informacija o poslovnoj reputaciji zajmotra`ioca su: neposredni intervjui sa menad`ment timom preduze}a. Naime. Za analizu kapaciteta preduze}a kao faktora kreditne sposobnosti va`no je obezbediti odgovaraju}e informacije. ban~ine dokumentacije i drugih 36) R. 38. Zajmoprimac mo`e vratiti kredit banci koriste}i jedan od slede}ih izvora: (1) ostvarenu dobit. Jeli}. dobija se jasnija slika o kreditnoj sposobnosti preduze}a u odnosu na relevantne veli~ine iste delatnosti. Time }e se utvrditi njegova pravna sposobnost za uzimanje i vra}anje kredita. banku kao kreditora prvenstveno interesuje da li }e zajmoprimac imati pozitivan neto tok gotovine i da li }e mo}i u narednom periodu ostvariti dovoljan profit za vra}anje kredita bez naru{avanja i ugro`avanja dostignutog nivoa poslovanja. uvid u poslovne knjige i intervjui sa najva`nijim poslovnim partnerima preduze}a. Pripadnost vrsti delatnosti kao determinanta karaktera kreditne sposobnosti zajmotra`ioca ima za svrhu da omogu}i realnu komparaciju odre|enih parametara sa drugim preduze}ima iste grupacije. {to je pretpostavka za dalji rad na analizi kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. ve}i broj autora smatra da je u analizi kapaciteta preduze}a poenta na finansijskim tokovima i da se kapacitet meri o~ekivanim neto tokom gotovine (‘net cash flow’).

Pri tome treba imati u vidu da je merenje kapitala subjekt iskrivljenosti prouzrokovan varijacijama vrednovanja specifi~ih sredstava (aktive).dobiti Obim posla i njegova priroda Lokacija Licence i marke proizvoda Tr`i{na reputacija preduze}a Kvalitet upravljanja Kontinuitet odnosno prekid u poslovanju Kratkoro~ni i dugoro~ni dugovi Operativni tro{kovi Kapacitet ne reflektuje samo anticipativni tok gotovine. Analiza ovog faktora koristi se u analiti~ke svrhe u standardnim procedurama utvr|ivanja kreditne sposobnosti tra`ioca kredita. (3) Kapital zajmotra`ioca Kapital zajmotra`ioca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva finansijsku vrednost komitenta odnosno njegove firme i meri se kao neto vrednost imovine vlasnika. Time bi se verovatno morale koristiti jedna ili vi{e preostalih nabrojanih mogu}nosti za vra}anje kredita. Kapital reflektuje akumulirano bogatstvo zajmotra`ioca i u odre|enom obimu je indikator uspeha u pro{losti. na primer plate ili porez. ali i u slu~ajevima zahteva za hipotekarne kredite. mogao bi se pojaviti nedostatak sredstava za vra}anje kredita. Pregled 13-5: Elementi i indikatori kapaciteta zajmotra`ioca Elementi Dobit Budu}a dobit Postoje}i dug Struktura tro{kova Indikatori Obim prodaje Margina profita . a dobija se tako {to se od ukupnih sredstava (aktive) oduzmu ukupne obaveze (pasiva). Imovina zajmotra`ioca je gornja granica visine kredita i oslonac sigurnosti vra}anja kredita. Za analizu kapaciteta zajmotra`ioca. Pregled 13-5: Elementi i indkatori kapitala zajmotra`ioca Elementi Fizi~ka aktiva Indikatori Sopstvena neto imovina . va`nu ulogu ima analiza elemenata i indikatora navedenih u pregledu 13-5.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 434 sli~nih dokumenata. Ako druge obaveze ili prioritetni zahtevi. ve} i druge zahteve ovog priliva. Pri tome treba biti obazriv po{to obi~no knjigovodstvena vrednost ne reflektuje tr`i{nu vrednost. apsorbuju projektovani priliv. Za analizu kapitala va`no je kori{}enje elemenata i indikatora navedenih u pregledu 13-5.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

435

Kapitalna ulaganja

Kamata na planirana ulaganja Najva`niji kreditori Likvidaciona vrednost Tro{kovi konfiskacije

U posebnim slu~ajevima, kad se radi o visokim rizicima i kad standardna analiza kapitala i uvid u navedene elemente i indikatore nisu dovoljni, kreditna analiza se sa rutinske pro{iruje na analizu strukture realne aktive zajmotra`ioca (zalihe materijala i gotovih proizvoda, potra`ivanja, oprema, zemlji{te) i da se tako obezbedi naplata kredita u slu~aju likvidacije firme. (4) Uslovi obezbe|enja kredita Obezbe|enje kredita (‘collateral’) ima za svrhu pokri}e ‘slabih’ ta~aka kreditne sposobnosti preduze}a - zajmotra`ioca. Kolateral se mo`e odnositi na bilo koja pogodna sredstva (u aktivi) kojima zajmotra`ilac raspola`e kao specifi~nom zalogom radi obezbe|enja vra}anja kredita. Zalo`na aktiva se ponekad dopunjava ili preme{ta na kori{}enje kod supotpisnika radi garantovanja vra}anja kredita. U tom slu~aju banka mora ispitati kreditnu sposobnost i zajmotra`ioca i supotpisnika. Tamo gde postoje u dobroj meri realni izgledi za uspe{no obavljanje posla, a ocena kreditne sposobnosti je pokazala da preduze}e zajmotra`ilac ima jednu ili vi{e uo~enih slabosti ili nedostataka, kreditna sposobnost se mo`e “poja~ati” odgovaraju}im kolateralnim pokri}em. Slabe ta~ke mogu biti izra`ene kao: nedovoljna raspolo`ivost spostvenog kapitala, nedovoljni finansijski kapacitet ili nepovoljne konjunkturne situacije. To zna~i da u normalnim uslovima, kad je kod preduze}a utvr|en i projektovan visok stepen kreditne sposobnosti i da se ne uo~avaju ‘slabe’ ta~ke koje bi iziskivale odre|ena ‘poja~anja’, nema ni potrebe za dodatnim pokri}em kreditnog rizika kolateralom. Naravno, pri tome treba imati u vidu individualnosti i osobenosti svakog zajmotra`ioca, {to }e uslovljavati i eventualnu (stvarnu) potrebu za dodatnim obezbe|enjem vra}anja kredita.

(5) Uslovi poslovanja zajmotra`ioca Uslovi poslovanja preduze}a odnose se, pre svega, na ekonomsku sredinu odnosno konjunkturu37) u kojoj preduze}e posluje ili na prilike zaposlenosti u
37) Konjunktura je latinski izraz i zna~i: a) sticaj okolnosti, a u obi~nom govoru: dobra prilika za zaradu, b) sva obele`ja koja karakteri{u tr`i{nu privredu, a odnose se na: kretanje ponude i

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

436

preduze}u. Va`no je da analiza kreditne sposobnosti obuhvati razmatranje uslova ekonomske sredine u okviru kojih zajmotra`ilac posluje, ekonomske projekcije u periodu vra}anja kredita i druge karakteristike budu}eg du`nika koje ~ine njegovu posebnu osetljivost na fluktuacije u ekonomiji. U zavisnosti od rokova vra}anja kredita, vr{i se i analiza i sagledavanje budu}ih uslova poslovanja zajmotra`ioca. [to je period vra}anja kredita du`i, to su manje mogu}nosti za realno sagledavanje trendova budu}ih tr`i{nih kretanja u sredini u kojoj preduze}e posluje. Za kratke rokove vra}anja kredita relativno je lak{e sagledati trendove budu}ih promena i njihove efekte na poslovanje preduze}a. Problem postaje jo{ slo`eniji ako se radi o delatnostima koje podle`u sezonskim i sekularnim oscilacijama aktivnosti preduze}a. * * * Prema iskustvu ameri~kog poslovnog bankarstva, karakteru se daje najve}a te`ina u najve}em broju kreditnih analiza. Volja da se izvr{i jedna odgovorna obaveza smatra se kriti~nim elementom u kredino-du`ni~kim odnosima. I pored toga, zajmotra`ilac tako|e mora imati sposobnost ili kapacitet za pla}anje. Dodatno, treba da postoji realna verovatno}a da }e ekonomski uslovi ostati takvi da se klijentova sposobnost pla}anja ne}e pogor{ati. Ako se to ipak dogodi da se ekonomski uslovi pogor{aju ili da je zajmoprimac specijalno osetljiv na ekonomske promene, mo`e se sa~initi odgovaraju}i cikli~ni plan prilago|avanja takvim okolnostima (reprogramiranje otplate kredita). U slu~aju da klijent postane nevoljan ili nesposoban da plati i du`nik odbije saradnju sa bankom da re{i pote{ko}e, tada je potrebno u}i u posed kolaterala ili kapitala i prodati ga da bi se izmirile obaveze. Me|utim, to je poslednja mera. Ban~in posao je kreditiranje a ne likvidacija aktive finansijski iscrpljenih firmi ili individualaca.38) Takve procedure zahtevaju vreme, skupe su i ~esto rezultiraju finansijskim gubicima, a isto tako i gubitkom dobrog ugleda (‘goodwill’). Svrha kolaterala je da obezbedi ja~u pobudu zajmoprimca da plati obaveze na dan dospe}a. 13.3.4. Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti Za analizu faktora kreditne sposobnosti zajmotra`ioca koriste se kako interni podaci o zajmotra`iocu tako i eksterni izvori informacija o zajmotra`iocu kojima ne raspola`e banka ve} razne druge firme, agencije i ustanove. Dakle, pored onih podataka i informacija koje o zajmotra`iocu poseduje banka, korisno je raspolagati i drugim izvorima i saznanjima kako bi se kredibilitet
tra`nje, cene, hartije od vrednosti, zarade, dividende, proizvodnju itd. Vidi: Bratoljub Klai}: Rije~nik stranih rije~i, Zora, Zagreb, 1962. godine, str. 783. 38) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer, ibidem, str. 460.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

437

zajmotra`ioca ‘osvetlio’ sa vi{e aspekata i uglova. Ali, koliko god su interne i eksterne informacije i podaci va`ni i bitni za sagledavanje stanja zajmotra`ioca, one ipak moraju biti ‘verifikovane’ kroz zajedni~ki razgovor predstavnika banke - kreditnih referenata i menad`ment tima firme zajmotra`ioca. Smatra se da je sadr`ina takvog intervjua manje-vi{e tipi~na i da se uglavnom svodi na dobijanje odgovora na slede}a pitanja: 39) (1) (2) (3) (4) (5) (6) razlozi zbog kojih zajmotra`ilac tra`i kredit; razlozi zbog kojih tra`eni kredit odgovara poslovnoj politici banke; dokazi o sigurnosti kreditnog posla; informacije o kontinuitetu rasta zajmotra`ioca; informacije o kompetetnosti menad`menta zajmotra`ioca; informacije o karakteru proizvoda i usluga iz proizvodnog programa preduze}a; (7) informacije o izvorima i pouzdanosti snabdevanja preduze}a sirovinama i reprodukcionim materijalom; (8) informacije o konkurentnom polo`aju preduze}a u grani, i (9) informacije o planovima razvoja zajmotra`ioca. Ina~e, osnovu internih podataka i informacija banke o zajmotra`iocu ~ine upravo razni poslovni i finansijski izve{taji zajmotra`ioca, njegov bilans stanja i bilans uspeha, te drugi dokumenti zajmotra`ioca o povremenim i specifi~im problemima. To su, pre svega, razni pregledi i prikazi, koje radi zajmotra`ilac za svoje potrebe i koji, naj~e{}e, iskazuju interesantne podatke relevantne za utvr|ivanje njegove kreditne sposobnosti. Ali, bez obzira do kakvih se podataka do{lo, banka odnosno njeni kreditni referenti obavezno vr{e proveru svih a naro~ito klju~nih podataka, od kojih mo`e da zavisi kona~an sud o kreditnoj sposobnosti zajmotra`ioca i {to mo`e biti presudno za dono{enje odluke o kreditu. Proces kreditne analize i kori{}eni podaci variraju u zavisnosti od tipa kredita (privreda, stanovni{tvo). Analiza finansijskih izve{taja je verovatno naj~e{}e kori{}ena tehnika procene kreditne sposobnosti. Svrha podataka i informacija je da obazbedi pouzdan oslonac za procenu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Ali, za takvu svrhu neophodno je raspolaganje kvalitetnih poslovnih izve{taja i informacija zajmotra`ioca. Takvi podaci se obezbe|uju procedurom obavezne revizije bilansa preduze}a. Drugi bitan uslov je dovoljna ra{~lanjenost bilansnih podataka, {to dobrim delom zavisi i od kvaliteta bilansnih {ema i kontnih planova koje propisuje dr`ava.

39) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 38.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

438

Pored podataka koji se obezbe|uju od zajmotra`ioca putem intervjua, zatim iz izve{taja i analiza preduze}a i podataka banke o preduze}u, korisno je imati i odre|ene eksterne podatke i izve{taje, koje vode i izra|uju nezavisna kreditna udru`enja i kreditne agencije. Ovakav sistem eksternog informisanja najrazvijeniji je u SAD. Kreditna udru`enja i razmena informacija su pod kontrolom Nacionalnog udru`enja kreditora, koje finansira istra`ivanja i utvr|uje standarde u analizi kreditne sposobnosti. Kreditne agencije su komercijalne nezavisne ustanove op{teg ili specijalizovanog profila delatnosti, koje prikupljaju i saop{tavaju informacije iz ove oblasti. Deo ovih informacija se publikuje u specijalnim publikacijama, a dodatne detaljnije informacije dostavljaju se na poseban zahtev. Jedna od najve}ih kreditnih agencija Dun & Bradstreet (skra}eno: D & B)40) zasniva svoje poslovanje na izve{tajnim podacima i na sopstvenim analiti~kim podacima tri miliona kompanija iz SAD i Kanade. D & B Kompanija obezbe|uje rejtinge procenjene finansijske snage, promptnost pla}anja, adekvatnost kapitala i statisti~ke podatke o racijima finansijskih performansi rejtingovanih kompanija. 13.3.5. Metode analize i ocene kreditne sposobnosti Pored ve} navedenih metoda za rano otkrivanje slabosti u poslovanju firmi komitenata banke, za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca koriste se i odre|eni finansijski raciji zajmotra`ilaca. Prema prvoj racio analizi, koju je 1932. godine sa~inila kreditna agencija Dun & Bradstreet Inc., navodi se “14 va`nih racija”.41) Raciji su varirali prema vrsti delatnosti, a posebni su kori{}eni za banke, osiguranje, rudnike itd. Posebno su (1982. godine) ustanovljeni raciji za adekvatnost kapitala u bankama, gde se koriste dve glavne mere adekvatnosti kapitala: (1) primarni kapital prema ukupnim sredstvima i (2) ukupni kapital prema ukupnim sredstvima. Prema D.B. Graddy & A.H. Spencer-u,42) naj~e{}e su u upotrebi ~etiri grupe finansijskih racija u analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotra`ioca: likvidnost, aktivnost, leverid` i profitabilnost. Uz dodatak jo{ nekoliko u okviru dve grupe, navodimo ih detaljnije u okviru svake grupe:

1. Likvidnost
40) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 208. 41) Glen G. Munn and F.L. Gracia: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine, str. 811. 42) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 477.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

439

1.1. Teku}a aktiva : teku}a pasiva 1.2. Teku}a aktiva - zalihe : teku}a pasiva

2. Aktivnost
2.1. Potra`ivanja x 360 : godi{nja prodaja na kredit 2.2. Cena ko{tanja prodate robe : prose~ne zalihe 2.3. Neto prodaja : neto obrtni kapital 2.4. Neto prodaja : fiksna aktiva 2.5. Neto prodaja : ukupna aktiva

3. Leverid`
3.1. Ukupan dug : ukupna aktiva 3.2. Ukupan dug : deoni~ki kapital 3.3. Zarada pre kamate i poreza : ukupno pla}ena kamata 3.4. Prihod raspolo`iv za pokri}e fiksnih obaveza : fiksne obaveze

4. Profitabilnost
4.1. Bruto profit : neto prodaja 4.2. Neto profit posle poreza : prodaja 4.3. Neto profit posle poreza : ukupna aktiva 4.4. Neto profit posle poreza : neto vrednost Nave{}emo u najkra}im crtama samo ono {to je najva`nije za svaki od navedenih racija kao metoda kreditne analize.43) Pored navedenih koeficijenata, koriste se i drugi, koji imaju iste ili sli~ne ciljeve: da se bolje i sa vi{e aspekata osvetli ostvareni i programirani kvalitet poslovanja zajmotra`ioca.44)
43) Charles S. Dickerson: Financial Analysis for Credit Decisions, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.na 640-649. 44) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 104-106. Elementi na kojima treba da se, po W.T. Thornhill-u, zasniva dono{enje ocene o kreditnoj sposobnosti zajmotra`ioca i dono{enje odluke o kreditu su: - bazi~ni raciji analize finansijskih izve{taja; - raciji uzroka i posledica; - model potencijalnog ste~aja. Bazi~ni raciji analize finansijskih izve{taja razvrstani su u pet grupa i to: (1) raciji aktivnosti, (2) raciji strukture tro{kova, (3) raciji leverage-a, (4) raciji likvidnosti i (5) raciji profitabilnosti. U okviru svake od ovih grupa racija nalazi se po nekoliko konkretnih koeficijenata ili odnosa, koji igraju va`nu ulogu kod sagledavanja kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. (1) Raciji aktivnosti: (1.1) koeficijent obrta zaliha = prodaja/zalihe (1.2) koeficijent obrta fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu (1.3) koeficijent obrta ukupne aktive = prodaja/ukupnu aktivu (2) Raciji strukture tro{kova: (2.1) stopa bruto profita = prodaja manje tro{kovi prodaje (isklju~uju}i depresicijaciju i rentu)/prodaju (2.2) racio tro{kova prodaje = tro{kovi

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

440

(1) Racija likvidnosti (‘liquidity ratios’) su indikatori sposobnosti preduze}a zajmotra`ioca, u izvr{avnju njegovih teku}ih obaveza. Re~ je o dva pokazatelja likvidnosti: jednog u {irem, i drugog u u`em smislu. (1.1.) Teku}i ili op{ti racio likvidnosti (‘cuurent liquidity ratio’) izra`ava se odnosom obrtnih sredstava prema teku}im obavezama. To je pokazatelj raspolo`ivosti obrtnih sredstava preduze}a zajmotra`ioca u odnosu na teku}e kratkoro~ne obaveze. U ameri~koj praksi se smatra po`eljnim da odnos teku}ih obrtnih sredstava prema teku}im kratkoro~nim obavezama bude 2:1. Naravno, ovo pravilo, koje se u ameri~koj praksi popularno naziva ‘pravilo palca’ (‘rule of tumb’), treba uzeti dosta uslovno, {to zavisi od svake konkretne situacije i vrste aktivnosti preduze}a. Ina~e, visok pokazatelj ovog racija ukazuje na neefikasnu upotrebu kapitala, a suprotno, isuvi{e nizak pokazatelj je znak prisutne nelikvidnosti preduze}a. (1.2.) Racio likvidnosti u u`em smislu (‘quick ratio’ ili ‘acid test ratio’) predstavlja o{trije merilo likvidnosti preduze}a zajmotra`ioca i izra`ava se odnosom obrtnih sredstava umanjenih za zalihe prema teku}im obavezama. O{trina ovog pokazatelja je u relativnom te`em pretvaranju zaliha u likvidna sredstva po knjigovodstvenoj vrednosti, {to je razlog da se izuzimaju iz obtrnih sredstava. U ovom slu~aju po`eljnim se smatra odnos 1:1, pri ~emu treba voditi ra~una da }e kvalitet pokazatelja zavisiti od mogu}nosti naplate potra`ivanja i rokova u kojima dospevaju obaveze. (2) Racija aktivnosti (‘aktivity ratios’) pokazuju efikasnost kori{}enja raspolo`ivih sredstava u ostvarivanju prihoda preduze}a. Grupa ovih pokazatelja zasniva se na odnosu pojedinih delova ili pozicija aktive prema
prodaje/prodaju (2.3) racio op{tih i administrativnih tro{kova = op{ti i administrativni tro{kovi/prodaju (2.4) racio depresijacije i rente = depresijacija plus renta/prodaju (3) Raciji leverage-a: (3.1) leverage ratio = ukupan dug/ukupna sredstva (3.2) racio pokri}a fiksnih tro{kova = prihod raspolo`iv za pokri}e fiksnih tro{kova/fiksne tro{kove (3.3) potreba uplate u amortizacioni fond pre oporezivanja prihoda = uplata za amortizacioni fond/1.0 minus stopa poreza (4) Raciji likvidnosti (4.1) teku}i racio = teku}a sredstva/teku}e obaveze (4.2) obrtna sredstva = teku}a aktiva minus teku}e obaveze (4.3) koeficijent brzine obrta = teku}a sredstva manje zalihe/teku}e obaveze (5) Raciji profitabilnosti (5.1) stopa mar`e na ukupan prihod = neto prihod/bruto prihod (5.2) povra}aj inveticija = neto prihod plus kamata/ukupna sredstva (5.3) povra}aj neto vrednosti = neto prihod/neto vrednost Raciji uzroka i posledica obuhvataju dve grupe pokazatelja. Oni se koriste kao dopuna za sagledavanje kreditne sposobnosti zajmotra`ioca i komplementarni su sa prvom grupom bazicnih racia analize finansijskih izve{taja. Te grupe su: (1) raciji uzroka i (2) raciji efekata. Vidi: William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 104107.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

441

ostvarenom prihodu preduze}a. Izlo`i}emo ukratko su{tinu ~etiri grupe ovih pokazatelja. (2.1.) Prose~ni period naplate (‘average collection period’) je odnos neto potra`ivanja od kupaca prema godi{njem obimu prodaje podeljenom na 360 dana. Predstavlja prose~an period izra`en u danima, u kojem se vr{i naplata potra`ivanja od kupaca. Poredi se na nivou grane i uo~avaju odstupanja. Odstupanja na ni`e ukazuju na relativno du`e kreditiranje kupaca, {to treba da ima svog odraza na prihod, tro{kove i dobit. (2.2.) Koeficijent obrta zaliha (‘inventory turnover ratio’) ocenjuje likvidnost postoje}ih zaliha. Nizak koeficijent obrta zaliha mo`e rezultirati iz slabih prodajnih napora, zastarele robe ili nedovoljne kontrole kvaliteta. (2.3.) Koeficijent obrta obrtnih sredstava (‘net working capital turnover ratio’) meri adekvatnost obrtnog kapitala za podr{ku prodaje. Dok visoka stopa obrta uop{teno pokazuje efikasnost kori{}enja obrtnih sredstava, previ{e velika stopa mo`e biti signal budu}ih problema. Na primer, smanjenje nivoa zaliha }e dovesti do porasta koeficijenta obrta obrtnog kapitala, me|utim budu}a prodaja mogla bi biti ugro`ena da promtno izvr{ava porud`bine. Esktenzivno kori{}enje kratkoro~nog duga }e tako|e dovesti do porasta stope obrta obrtnog kapitala. (2.4.) Koeficijent obrta fiksnih sredstava (‘fixed asset turnover ratio’) je finansijska mera kori{}enja kapaciteta. Ona pokazuje koliko su postrojenja i oprema neophodni za podr{ku nov~ane jedinice prodaje. [to je ve}i koeficijent, to je ve}a efektivnost kori{}enja fiksne aktive. (2.5.) Koeficijent obrta ukupne aktive (‘total asset turnover ratio’) je pokazatelj prodajnog autputa po nov~anoj jedinici ukupne aktive. Ovaj koeficijent pokazuje adekvatnost obima prodaje u odnosu na ukupne resurse (aktivu) firme. (3) Raciji finansijskog leverid`a ili poluge (‘financial leveradge ratios’) su koeficijenti za merenje sposobnosti firme za sticanje i servisiranje dodatnog duga. (3.1.) Stopa zadu`enosti (‘debit ratio’) pokazuje procenat ukupnih resursa obezbe|enih od kreditora. Ponekad pokazuje druga~ije odnosno indicira mogu}u za{titu kreditora od pogor{anja vrednosti aktive. (3.2.) Odnos ukupnog duga prema deoni~kom kapitalu (‘debit to equity ratio’) je pokazatelj zadu`enosti na nov~anu jedinicu deoni~kog kapitala.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

442

(3.3.) Koeficijent pokrivenosti kamate (‘interest coverage ratio’) pokazuje odnos zarade pre poreza prema ukupnoj pla}enoj kamati. (3.4.) Koeficijent pokrivenosti fiksnih obaveza (‘fixed charge coverage ratio’) pokazuje odnos raspolo`ivog prihoda za izmirenje fiksnih obaveza. (4) Raciji profitabilnosti (‘profitability ratios’) reflektuju menad`menta da koristi resurse firme u generisanju profita. sposobnost

(4.1.) Stopa mar`e bruto profita (“gross profit margin ratio”) je najva`niji element u odre|ivanju kona~nog nivoa profitabilnosti. To je komparacija prihoda koji poti~e od prodaje proizvoda prema tro{kovima proizvodnje odnosno nabavke (u trgovini) prodate robe. (4.2.) Stopa mar`e prinosa (‘net profit margin ratio’) pokazuje odnos neto profita prema vrednosti neto prodaje, odnosno pokazuje koliko se ostvaruje prinosa na nov~anu jedinicu vrednosti prodaje. (4.3.) Stopa prinosa na ukupna sredstva (‘return on investment - total assets – ratio’) je pokazatelj profitabilnosti ukupne aktive odnosno stopa prinosa na ukupna sredstva. Pokazuje efikasnost upravljanja ukupno anga`ovanim sredstvima. (4.4.) Stopa prinosa na nominalni kapital (‘retun on stockholders equity ratio’) je merenje efikasnosti menad`menta u odnosu na deoni~ki kapital. To po mnogima predstavlja kona~ni kriterijum efikasnosti menad`menta. Pojedinci obi~no ula`u u poslove sa anticipacijom da }e ulaganja generisati prinos koji }e prevazi}i druge otvorene mogu}e opcije. 13.3.6. Rangiranje kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca Rangiranje kreditne sposobnosti vr{i se preko slede}ih elemenata (pregled 136):45) (1) kompetentnost menad`menta preduze}a, (2) ocena kreditne sposobnosti preduze}a od nezavisnih firmi i institucija van banke, (3) ocena data od strane banke, i (4) ukupni rejting zajmotra`ioca.

Pregled 13-6: Komponente rangiranja kreditne sposobnosti zajmotra`ioca
45) Analytical Methods in Banking, Edited by Koloman J., New York, 1976.godine, str. 289.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

443
Interna ocena visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok grani~ni grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni Ukupni rejting visok visok prose~an visok visok prose~an prose~an grani~ni grani~ni visok prose~an grani~ni prose~an prose~an grani~ni prose~an grani~ni grani~ni prose~an grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni neprihvatljiv

Kompetentnost menad`ment tima

Eksterna ocena

visok Visoka dobar zadovoljavaju}i

visok Prose~na dobar zadovoljavaju}i

visok Grani~na dobar zadovoljavaju}i

Zahtevi zajmotra`ilaca su razli~iti sa vi{e aspekata, kako sa stanovi{ta obima tra`enog kredita, svrhe kojoj }e kredit slu`iti i vrste posla koji }e se uz pomo} kredita obaviti tako i sa aspekta sigurnosti vra}anja kredita, stope profitabilnosti koju kreditirani posao treba da ostvari itd. Kad se tome doda i skoro stalni nedostatak raspolo`ivih resursa odnosno kreditnog potencijala, postavlja se pitanje, kako banka da se opredeli za izbor pojedinih kreditnih opcija u uslovima kad vi{e zajmotra`ilaca ispunjava od minimalnih ka maksimalnim uslovima kreditne sposobnosti. Za izvo|enje redosleda odnosno za rangiranje zajmotra`ilaca po kreditnoj sposobnosti, koriste se napred navedeni elementi da bi se dobio kona~an rang zajmotra`ilaca. Kako se vidi iz pregleda 13-6., prvo se vrednuje kompetentnost menad`ment tima zajmotra`ilaca, koja mo`e biti: visoka, prose~na i grani~na. U okviru svake od ove tri gradacije kompetentnosti menad`menta, dolazi eksterna ocena tako|e

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

444

gradirana na tri nivoa: visok, dobar i zadovoljavaju}i. Dalje sledi interna ocena kao: visok, prose~ni i grani~ni. Kona~ni je ukupan rejting kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca, kao rezultat ukupno izvedenog kvaliteta prethodnih vrednosti sva tri kriterijuma. 13.3.7. Rizik naplate odobrenog kredita Ka`e se da banka ‘nikad’ ne odobrava lo{ kredit, kredit postaje lo{ samo posle odobrenja. Po{to banka putem kreditiranja obezbe|uje glavni izvor prihoda, va`no je da ima kontrolu gubitaka na kreditima i da ih odr`ava na relativno maloj margini, kako bi mogla da ostvari zadovoljavaju}i profit i dividendu. Zbog toga bankari nastoje da kontinuirano budu u toku sa efektima poslovanja du`nika, kako bi blagovremeno mogli uticati na povoljne ishode za banku. Problem kredita nastaje kad se kod du`nika javlja kriza gotovine i du`nik nije u mogu}nosti da raspolo`ivom gotovinom podmiruje operativne potrebe i izvr{ava dospele obaveze. Dakle, kad je kredit ve} odobren i kad je zajmoprimac povukao sredstva sa ra~una banke na svoj ra~un odnosno kad je kredit iskori{}en, jedan od primarnih zadataka kreditnog referenta je pra}enje poslovanja zajmoprimca i procena odre|enih doga|aja i promena u pona{anju menad`menta zajmoprimca. Evo nekih promena koje mogu biti interesantne za banku pre nego {to nastanu problemi vra}anja kredita: 46) (1) Glavni problemi mogu nastati u poslovanju firme ako se de{avaju promene u menad`mentu du`nika, pogotovu ako iz firme ode klju~ni ~ovek generalni direktor, ili pak klju~ni ~ovek iz prodaje {to, po pravilu, dovodi do pogor{anja poslovanja; (2) Banka bi morala biti svesna i va`nih promena u li~nim navikama i obi~ajima postoje}eg menad`ment tima du`nika, koje nisu direktno povezane sa poslovanjem firme kao {to su zdravstveni problemi, razvod, smrt bliskog prijatelja; (3) Promene u trendu industrije, koje mogu uticati na poslovanje du`nika da on ne mo`e vi{e da posluje konkurentski profitabilno kao {to je pad tra`nje odre|ene robe, pad kupovne mo}i potro{a~a; (4) Nova konkurencija u industrijskom rastu mo`e da prouzrokuje smanjenje prodaje i pad profitabilnosti. (5) Pogor{anje u celoj ekonomiji mo`e ‘pretvoriti’ jedan dobar kredit u lo{ kredit usled inflacije, recesije;
46) Willard Alexsander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 658.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

445

(6) Rapidan rast poslovanja - ekspanzija tako|e mo`e voditi du`nika u probleme. Kad prodaja do`ivljava bum, menad`ment obi~no postaje previ{e ambiciozan i nastoji da pove}a kapacitete, `eli da u~ini previ{e i prebrzo i obi~no ne sti`e pravovremeno da kompletira dodatne ma{ine i kadrove, {to dovodi do odre|enih problema; (7) I dr`avna regulativa mo`e da prouzrokuje va`ne probleme u slabljenju konkurentnosti u industriji. Naravno, ovi problemi mogu prouzrokovati te{ko}e kod du`nika i va`no je da ih banka “otkrije” pre po~etka vra}anja kredita. Me|utim, kad problemi nastanu i kad se po~nu reflektovati na vra}anje kredita, banka pri tome treba imati na umu va`ne sugestije za smanjenje rizika naplate kredita. To se naro~ito manifestuje prilikom ka{njenja odnosno prekora~enja roka vra}anja kredita i pri tome se treba truditi da se postupa na slede}i na~in: (1) Nikad ne dozvolite korisniku kredita (du`niku) da se ose}a da je samo jedan od mnogih delinkvenata. Poku{ajte da izazovete odre|eni stepen saradnje sa du`nikom. (2) Kad du`nik propusti bilo koji deo ugovora, odmah determini{ite razlog. (3) Sa~inite plan akcije za saradnju sa du`nikom za servisiranje duga u budu}nosti. (4) Budite tvrdi ali pozitivni, kad aktivirate zalogu (kolateral) du`nika. (5) Izbegavajte prete}a pisma (izve{taje) du`niku. (6) Kontaktirajte du`nika na najpodesniji na~in. (7) Ne raspravljajte se pri neispunjenju prvog pla}anja rate po ugovoru, ve} to smatrajte kao rutinsku stvar. 47) Ako situacija zahteva preduzimanje fizi~kog posedovanja zaloge (kolaterala), odluka treba da bude izvr{ena odmah. Svako ka{njenje mo`e prouzrokovati kori{}enje pre~eg prava od strane drugih kreditora. Krajnji ishodi mogu biti: 48) kontinuitet poslovanja, likvidacija posla, izbor bankrotstva.

13.4. UPRAVLJANJE RIZIKOM DUGORO^NOG KREDITA

47) Duane b. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 416. 48) WillardAlexander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, str. 662-666.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

446

13.4.1. Neizvesnost u dono{enju dugoro~nih odluka U savremnim tr`i{nim uslovima, gde je slo`enost dono{enja odluka o odobravanju kredita sve ve}a i gde se vr{e sve kompleksnije pripreme za njihovo dono{enje i u uslovima gde su potrebe nosilaca privrednih aktivnosti sve vi{e izra`ene za investicionu aktivnost i za dugoro~ne kredite, te`i{te razmatranja banke po zahtevima za dugoro~ne kredite se sve vi{e pomera na ocenu o valjanosati investicionih programa i projekata, a sve manje na trenutni bonitet zajmotra`ioca. Naime, trenutni bonitet zajmotra`ioca je samo prvi va`an uslov i utisak o njegovoj ekonomskoj snazi, uspehu i te{ko}ama sa kojima se suo~ava. Pri tome se mogu, i obi~no se koriste, i faktori analize i ocene kreditne sposobnosti kao i za kratkoro~no kreditiranje. Me|utim, dugoro~no kreditiranje privrede nosi sa sobom znatno ve}i stepen rizika u odnosu na kratkoro~no kreditiranje privrede. Poznato je da se sa pove}anjem perioda na koji se kredit odobrava pove}ava i stepen rizika povra}aja kredita. Te{ko je odrediti granicu kad merljivi i predvidivi rizik prelazi u neizvesnost. Savremena brzina menjanja faktora u okru`enju je takva da treba ra~unati uz ma kakva predvi|anja, da }e do}i do korenitih tehnolo{kih promena, nivoa znanja i ekonomskih uslova u toku veka jednog investicionog projekta, koji je retko kada manji od 5 godina. Su{tina sagledavanja dimenzije rizika i neizvesnosti je u tome, da se svestranom stru~nom analizom i ocenom investicionog projekta rizik ubla`i odnosno da se uticaj elemenata neizvesnoti locira u prihvatljive granice. Iz navedenih konstatacija proizilazi da je za banku kao kreditora va`no sagledavanje kako kreditne sposobnosti invesitora, kratkoro~ne i posebno dugoro~ne, tako i validnosti investicionog projekta. ^ak je poenta na valjanosti investicionog projekta, po{to njegovim aktiviranjem treba ostvariti profitabilnu proizvodnju u budu}em periodu iz koje }e se obezbediti vra}anje dugoro~nog kredita. Smatra se da brojni faktori uti~u na rizik investicija, a time i na rizike njihovog finansiranja, i oni su ve}i:49) (1) (2) (3) (4) ako je vek investicionog projekta du`i, ako je vrednost investicionog projekta ve}a, ako je tehnologija investicionog projekta slo`enija, ako je re~ o grani u kojoj presudan uticaj imaju savremena znanja, inovacije (na primer: elektronika), (5) ako je proizvodni asortiman ve}i, visoko supstituivan drugim proizvodima i ima visoko elasti~nu tra`nju,
49) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 46-47.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 447 (6) ako je privredna stabilnost zemlje manja. i tre}a. 13.4. detaljnu stru~nu analizu. (3) tre}i deo predstavlja sintezu analiti~kih ocena prva dva dela. pri kome se ra~una na kreditna sredstva banke. naro~ito njena dugoro~na dimanzija. ekonomskih i dru{tvenih efekata predlo`enog projekta. koja je u dobrom delu standardizovana i predstavlja prvi selekcioni filter. (2) kreditna sposobnost investitora. ocene kreditne sposobnosti invstitiora i o~ekivane performansnosti predlo`enih . tj. i sli~no. Pri tome se mogu desiti tri situacije: prva. (2) drugi deo je znatno slo`eniji i obuhvata kompleksnu i egzaktnu analizu o~ekivanih finansijskih. da je investitor kreditno nesposoban. nema sumnje da je potrebno uzeti u obzir sve eliminacione elemente prethodnih razmatranja kako samog investitora tako i investicionog projekta. a da je projekat lo{. kako bi se u krajnjoj konsekvenci donela odgovaraju}a odluka: prihvatiti investicioni projekat i odobriti investicioni kredit ili odbiti zahtev za investicioni kredit po{to je analizom projekta ocenjeno da ne obezbe|uje dovoljnu sigurnost povra}aja ulo`enih sredstava. U cilju zadovoljavanja ovih kriterija. a projekat dobar. pa je i ne uzimamo u obzir. Su{tina kreditne sposobnosti investitora Banka kao kreditor treba da kompleksno sagleda kako kreditne sposobnosti zajmotra`ioca tako i valjanost svakog investicionog projekta zajmotra`ioca. Svi navedeni aspekti zahtevaju vi{edimenzionalnu. (3) validnost konkretnog investicionog projekta. Teoretski je mogu}a situacija koja polazi od toga da je investitor kreditno nesposoban i da je projekat lo{. Sa stanovi{ta banke je va`no da se prilikom konkretnog investicionog zahvata. Egzaktno utvr|ivanje performansi i efektivnosti investicionog projekta u du`em budu}em periodu treba da pokrije visok stepen rizika plasmana banke. Mada je u ovom slo`enom poslu analize i ocene investicionog poduhvata nu`an odre|eni redosled aktivnosti. smatra se da je korisno da ovaj slo`eni posao banke obave u tri dela: (1) u prvom delu se putem op{tih metodolo{kih pristupa formira gruba slika performansnosti i kreditne sposobnosti investitora. da je investitor kreditno sposoban i da je dobar projekat.2. da je investitor kreditno sposoban. uzmu u obzir tri aspekta: (1) mogu}nosti banke da prati konkretan investicioni projekat. druga.

kod ocene kreditne sposobnosti investitora fokusira se analiza profitabilnosti. (8) realnost finansijskog izve{taja u pogledu imovinske pozicije. stepen optere}enosti obavezama izvan ovog ugovora. str. 50) U okviru prve grupe indikatora. Beograd. godine. . Pri tome se naro~ita pa`nja posve}uje analizi determinanti uspe{nosti. sposobnost servisiranja dugova i otplatne mogu}nosti i stepen za{ti}enosti od strane dr`ave. obim slobodne. kvalitet poslovne strategije i politike te stopa kapitalizacije bilansa. kojom se dolazi do elemenata za formulisanje kona~ne kreditne odluke i izbora najboljeg investicionog projekta. stopa kapitalizacije predstavlja pouzdan indikator stabilnosti investitora i krajnji izvor za naplatu plasiranog zajma. Kod novih preduze}a ne postoji takav indikator i zbog toga se ulaganja smatraju izuzetno rizi~nim. tj. patentima. Kao pogodan standardizovani pristup oceni kreditne sposobnosti investitora koriste se testovi spremnosti investitora da odgovori unapred definisanim uslovima ugovora o zajmu preko indikatora kao {to su: 51) (1) (2) (3) (4) (5) (6) sposobnost apsorbovanja odgovaraju}eg obima i uslova kredita. sposobnost adaptacije. adekvatnost raspolaganja licencama. (7) rizik poslovnih proma{aja i gubitaka po osnovu ve} ranije sklopljenih aran`mana investitira. stepen inovacija i timsko kreiranje poslovnih poduhvata. (10) zalo`na sposobnost. 366. razvoja i tr`i{ne propulzivnosti investitora. za{titnim znakovima. 51) Ibidem. Nau~na knjiga.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 448 projekata. 1990. nivo tehnologije i opremeljenost proizvodnih kapaciteta. Druga grupa indikatora kreditne sposobnosti investitora obuhvata stepen konkurentnosti na tr`i{tu. Kona~no. stepen razvijenosti i stabilnosti poslovnog sistema. Profitabilnost u proteklom periodu investitora je pouzdan indikator uspe{nosti njegovog poslovanja. str. kao garancija za prosperitet uspe{nog poslovanja. struktura i adaptabilnost poslovne strategije i politike su tako|e dobri indikatori performansi zajmotra`ioca. stepen likvidnosti i solventnosti. 368. razvojnu perspektivu i marketing orijentaciju investitora. 50) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Fizionomija. stepen promenljivosti uslova privredne grane. U okviru ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca treba sagledati kadrovske resurse. nevezane aktive preduze}a. Tre}a grupa indikatora pokazuje stopu rasta obima preduze}a u proteklom periodu. sposobnost investitora da realizuje i izvr{ava osnovne odredbe ugovora. ostalim poslovnim pravima i pozicijama (‘goodwill’). (9) postojanje eventualnih prikrivenih poreza.

sa stanovi{ta preduze}a. vrednovanje. odnosno u funkciji su ja~anja pristupa kvalitetu. Redding: Longer Term Lending. Stevens. John Wiley and Sons. odr`avanje ugovorene stope trajnih obrtnih sredstava. U tom pravcu }emo ukratko razmotriti metode za procenu sposobnosti vra}anja dugoro~nog kredita. slede}i va`an posao banke usmerava se na analizu. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Storrs and Charls I. godine. New York. ograni~avanje novog zadu`ivanja preduze}a. 1979. Third Edition.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 449 (11) (12) (13) (14) (15) periodi~no izve{tavanje banke o bilansnim stanjima. str. da maksimizira dobit odnosno dividendu deoni~ara i da maksimizira tr`i{nu vrednost deonica. To se izra`ava stepenom neizvesnosti de{avanja odre|enih doga|aja u budu}nosti koju pokriva period otplate investicije. Jr. Thomas I. dono{enje ekonomskih odluka ima tri klju~ne ekonomske implikacije: 52) (1) investiciona odluka (ekonomski motiv). osnovni ili primarni ciljevi preduze}a su: dugoro~ni. nadzor poslovnog integrisanja investitora.T. 13. (2) finansijska odluka (nov~ano pra}enje aktivnosti). str. sankcije u uslovima nesolventnosti i/ili bankrotstva.3. Dow Jones-Irwin.4. Metode procene kreditne sposobnosti investitora Vrednovanje investicionog projekta zasniva se na manje ili vi{e neizvesnim pretpostavkama. Edited by: William H. Zajedno sa procenom validnosti investicionog projekta. Dakle. Smatra se da. Cilj je da se sa {to vi{e elemenata sagledaju uslovi i mogu}nosti efektivnosti investicije. Stoga se procena sposobnosti investitora svodi na efektivnost poslovanja investitora posle investicionog zahvata i njegovu sposobnost za vra}anje dugoro~nog kredita. postupcima i kriterijumima. (3) dividendna odluka (motiv zarade). Metode za procenu sposobnosti vra}anja dugoro~nog kredita odnosno rapolo`ivosti sredstava za vra}anje dugoro~nog kredita su: 53) 52) G. godine.: Economic and Financial Analysis of Capital Investments. Kvantitativni pristupi omogu}uju pobolj{anje kvaliteta odlu~ivanja. i kratkoro~ni. da odr`ava kontinuitet proizvodnje i prodaje. Homewood Illinois. 689-693. Walker. mogu ~initi pouzdanu osnovu za procenu rizika investicionih ulaganja odnosno za odobravanje dugoro~nog kredita. 1-3. Pri tome. rangiranje i izbor investicionog projekata koriste}i se pri tome odre|enim metodama. . Odgovori na navedena pitanja su korisni indikatori banci o kreditnoj sposobnosti investitora odnosno zajmotra`ioca. 53) Donald S. Baughn. 1988.

i (3) finansijske kriterije. Illinois. (3) koncept pokri}a celog perioda otplate kredita (‘the years’ coverage concept’). (2) tehni~ke kriterije. Homewood. 1986.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 450 (1) bankarski koncept toka gotovine pod imenom metod FATSATL (‘funds available to service additional term loans’). Dow Jones-Irwin.FX . (1) Metoda FATSATL (‘Funds Avalilable To Service Additional Term Loan’) je pristup koji posmatra generisanje sredstava putem zarade i raspolo`ivih za servisiranje otplate dodatnog duga.ΔINT .AOB). 399.AOB) Minus: Kamata na novi kredit (posle efekta poreza) (Δ INT) Minus: Pove}anje obrtnog kapitala (tj.krupna oprema trebala bi se sama finansirati) (FX) Minus: Teku}a dospe}a dugoro~nog duga koji je ve} u knjigama (CMLTD .54) 54) The Capital Budgeting Handbook. Edited by: Mike Kaufman. depresijacija i promene u odlo`enom porezu (NCC) = Gotovina iz poslovanja (ATX + NCC) Minus: Dividende (ako je normalno pla}ena zajmotra`iocu) (D) Minus: Izdaci za fiksni kapital (obi~no kupovina male opreme . (2) izve{taj o toku gotovine.ΔWC Za izbor pojedina~nog projekta treba imati u vidu slede}e grupe kriterija: (1) marketing kriterije. Formula se mo`e predstaviti na slede}i na~in: Zarada posle poreza (ATX) Plus: Negotovinki tro{kovi (amortizacija.D . godine.(CMLTD . izvorima i kori{}enju (metoda ‘cash flow’). . na stalnom nivou prometne aktive ili neto razlika izme|u teku}ih sredstava i teku}ih obaveza) (Δ WC) = SREDSTVA RASPOLO@IVA ZA SERVISIRANJE DODATNOG KREDITA Formula sa skra}enicama izgleda ovako: FATSATL = (ATX + NCC) . str.

kvalitetnog i relativno jeftinog proizvoda respektuju}i raspolo`ive materijalne. Graddy and Austin H. koje omogu}avaju proizvodnju savremenog. . New York. Chilton Book Company.porast zaliha + porast dugovanja = tok gotovine. 1990. 56) Bryan E. Rander. Englewood Cliffs. veoma su va`ni projektovana visina cene proizvoda i usluga i budu}i kanali prodaje na koje se projekat oslanja. kako bi se podmirile obaveze prema otplatama kredita. Sr` finansijskog kriterija mo`e se najlak{e izraziti preko koncepta toka gotovine. ukazujemo na komponente upravljanja procesom toka gotovine.55) koji se mo`e predstaviti i slede}om relacijom: neto profit + depresicijacija . Cilj je ostvariti pozitivan neto tok gotovine. va`no je da projekat ispuni i odre|ene tehni~ke i finansijske kriterije. Da bi se bolje razumeo koncept i proces toka gotovine. koje ~ine: (1) potra`ivanja. str.58) koje prikazuje slika 13-3. preko materijala. 497. Bez sagledavanja tr`i{ne dimenzije ne mogu se o~ekivati zadovoljavaju}i efekti profitabilnosti. 1989. Spencer: Managing Commercial Banks . ljudske i finansijske resurse za novu proizvodnju.Community. zaliha. 55) Joseph F. 57) Ibidem. Pored navedenih elemenata marketing kriterija. Ustvari. Me|u najva`nije tehni~ke kriterije spadaju vrsta tehnologije i njena koncepcija.57) Na osnovu navedenih komponenata ili elemenata procesa toka gotovine. str. (4) zalihe. 58) Duane B. (2) prodajni uslovi. godine. Pa. (3) kreditna politika. godine. (2) Koncept toka gotovine (‘cash flow concept’) ili proces toka gotovine56) mo`e se predstaviti kao jedan sistem cirkulacije i transformacije sredstava. New Jersey. koje su projektom definisane kao finalni outputi. taj proces podrazumeva kru`ni tok tranformacije jednog oblika sredstava u drugi i to polaze}i od gotovine. str. Prentice-Hall. str. funkcionalnog. 6. Jr. Pored fizi~kih karakteristika budu}eg proizvoda i njegove upotrebne vrednosti.porast potra`ivanja . 18-87. godine. 472.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 1981. Ne malu pa`nju zaslu`uje i na~in komunikacije sa budu}im kupcima i potro{a~ima u cilju blagovremenog upoznavanja sa svim elementima marketing miksa novog projekta.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 451 Marketing kriteriji polaze od tr`i{ta odnosno od potreba kupaca i potro{a~a budu}ih proizvoda i usluga. (5) kvantitativna kontrola i (6) ra~unovodstveni metod. potra`ivanja i naplate. MacMillan Publishing Company.. razlikuje se pet faza u konstrukciji bud`eta toka gotovine. Milling: Cash Flow Problem Solver Procedures and Rationale for the Independent Businessman. Regional and Global. Sinkey.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 452 PRVA FAZA Procena primanja gotovine: .minus ^ETVRTA FAZA Saldo gotovine Ako je TRE]A FAZA PETA FAZA Iznad minimuma ili umanjenje salda gotovine: . dodaju}i mu odgovaraju}e tro{kove finansiranja i dele}i dobijeni iznos merama toka gotovine. Ovaj pristup ima dva jedinstvena aspekta: prvi.kupovina materijala . onda se mo`e zaklju~iti da preduze}e mo`e na}i finansiranje kod neke banke. koji podrazumeva razmatranje uklju~enja teku}eg iznosa projektovane kamate za prvu godinu na sve druge godine idu}i unazad otprilike pet godina i idu}i unapred pet. Dobijeni iznos je indikacija broja godina da se otplati dug.minus Procena tere}enja gotovine: .otplata duga . ako neko koristi tu .operativni izdaci .prodaja za gotovinu .pozajmljivanje novih sredstava Slika 13-3: Faze u procesu toka gotovine (3) Koncept pokri}a celog perioda otplate kredita (‘the years coverage concept’) je tre}i pristup koji uzima u obzir ukupan dugoro~ni dug du`nika.dividende DRUGA FAZA = jednako Neto tok gotovine: + neto priliv gotovine .drugi priliv gotovine .investiranje vi{ka Ispod minimuma ili umanjenje salda gotovine: .neto odliv gotovine + plus ili . po{to je to dugoro~ni kredit sa rokom koji banke odobravaju.naplata putem ra~una .pla}anje duga . Ako je broj godina pokri}a u okviru normalnog bankarskog ranga otprilike period pet do sedam godina.

1990. metodologija Svetske banke IBRD i L-M tj. ocenu i selekciju investicionih programa i projekata. i 59) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo.4. rizik investicionog projekta i investitora. Razvojni i dru{tveno-ekonomski pristupi koriste pragmati~ne metode iterativnog i sintetizovanog valorizovanja odre|enih kriterija (UNIDO metodologija. Bankarski ili klasi~ni pristup fokusira mikroekonomske i mikrofinansijske kriterije:. Bankarski ili klasi~ni pristup se primenjuje kod finansiranja projekata u kojima krediti banke imaju primarno u~e{}e. interno finansiranje. 13. Nau~na knjiga. godine. Da bi se to u praksi ostvarilo. tro{kovi.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 453 istu kamatnu stopu i ostvaruje zaradu u nekoliko pro{lih godina pod normalnim uslovima kori{}enja bankarskog kredita. Ovaj posao se obavlja u tri faze: (1) predinvesticiona analiza. primenjuju se odre|eni pristupi pri analizi i selekciji investicionih projekata. Cilj je da se izborom projekata omogu}i racionalno kori{}enje postoje}ih resursa i ostvare najpovoljniji finansijski. koji imaju {ire dru{tveno-ekonomske implikacije (bezbednost. razvojni i dru{tveni. . objektivnu i bri`ljivu analizu. onda se mo`e zaklju~iti da du`nik ima dovoljno uslova za kredit: drugi.4. Ovde }emo se zadr`ati na {iroj aplikaciji bankarskog pristupa analizi i selekciji investicionih projekata. likvidnost. koji se sastoji u tome da se dividenda i kapitalni izdaci posle prve godine smatraju diskrecionim i da nisu uklju~eni u koeficijent pokrivenosti. Little-Mirrlees metoda). kvalitet. Pri analizi i oceni investicionih projekata. (2) preliminarna ocena. Beograd. str. Analiza i selekcija investicionih projekata Ograni~eni proizvodni. ekonomski i dru{tveni rezultati. informacije). (2) metod interne stope rentabilnosti i (3) metod povra}aja sredstava. oblasti ili regiona. koji mogu biti: bankarski. Razvojni pristup analizi i oceni investicionih projekata se koristi kod projekata bitnih za razvoj odre|ene privredne grane. potrebno je izvr{iti njihovu svestranu ocenu i analizu. pa usled toga banke i nastoje da ograni~e rizik u ovim investicijama i za{tite svoja ulo`ena sredstva. u profitabilnost. ekonomski i finansijski resursi uslovljavaju strogu. Dru{tveni pristup fokusira odre|ene dru{tveno-ekonomske kriterije ocene i izbora najkrupnijih infrastrukturnih projekata.59) Za analizu i selekciju investicionih projekata. banke uglavnom koriste tri poznata (alternativna) metoda ocene investicionih projekata: (1) metod neto sada{nje vrednosti. 371.

Ocena dru{tvenoekonomske efikasnosti projekta podrazumeva utvr|ivanje efekata na dru{tvenoekonomski razvoj zemlje. {to predstavlja o{triji kriterij selekcije. Ukupna preliminarna ocena investicionog projekta zasniva se na indikativnim performansama mikroekonomske i mikrofinansijske efektivnosti projekta i to na: 61) (1) (2) (3) (4) oceni mikroprofitabilnosti. Finansijska realnost projekta ocenjuje se na osnovu funkcije likvidnosti u toku aktivizacionog perioda i otplatnog potencijala investitora. . preliminarna prihvatljivost. Me|utim. tr`i{na propulzivnost. 374-375. i oceni elemenata neizvesnosti u realizaciji projekta. pa se gruba provera performansi projekta vr{i na osnovu analize slede}ih parametara: 60) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) identifikacija projektnog programa. Minimalni uslov uspe{ne preliminarne ocene jeste nulta ili pozitivna stopa dru{tvene profitabilnosti ili jednaka (ve}a) u odnosu na dru{tvenu standardizovanu stopu. Ova ocena direktnih i indirektnih efekata se zasniva na sintezi merljivih i kvalitativnih pokazatelja.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 454 (3) ocena finansijskih efekata investicionih projekata. oceni finansijske adekvatnosti. oceni dru{tveno-ekonomske efikasnosti. tr`i{na sposobnost investitora. Kod vi{e alternativnih projekata utvr|uje se relativno najve}a stopa kao selekcioni kriterij preliminarne ocene. Svaki od navedenih parametara predstavlja elemenat na osnovu koga se mo`e parcijalno izvesti ocena o pojedinim segmentima investicionog projekta. 61) Ibidem. str. Stope likvidnog i 60) Ibidem. lokacija. str. finansijska sposobnost investitora. Mikroprofitabilnost projekta ocenjuje se na bazi stope bruto kumulativnosti. koji ne zadovoljavaju osnovne zahteve i tandardizovana i uniformisana. op{ti ekonomsko-finansijski aspekti. 371. kriterij mo`e biti i unapred zadana minimalna ili standardna stopa profitabilnosti. koja se dobija odnosom bruto akumulacije prema ukupnim investicionim ulaganjima i treba da je ve}a od nule. Predinvesticiona analiza predstavlja najgrublju selekciju projekata. tehni~ko-tehnolo{ka re{enja.

da bi se dobila afirmativna preliminarna ocena finansijske realnosti projekta. koji su zadovoljili predinvesticionu analizu i “dobili” pozitivnu preliminarnu ocenu. 379-385. Pri tome se utvr|uje margina rizika u razli~itim scenarijima privrednih uslova i tokova. 1990.5. Visok stepen rizika nepovoljnih kretanja osnovnih indikatora kvaliteta budu}e proizvodnje treba da bude signal za isklju~ivanje projekta iz dalje procedure. pri ~emu je osnovni cilj da se utvrdi realnost projekta u uslovima nepovoljnih varijacija obima poslovanja i cena inputa . Obi~no se ide na utvr|ivanje minimalnog praga profitabilnosti u uslovima mogu}eg najni`eg obima ekonomije projekta i najnepovoljnijih cena resursa i finalnih proizvoda odnosno usluga. (2) metod interne stope profitabilnosti (ISP) i (3) metod povra}aja ulo`enih sredstava (PUS). str. godine. dobit po radniku. Merenje finansijskih efekata vr{i se pomo}u: (1) stati~kih i (2) dinami~kih metoda. dinami~ki metodi koriste tehniku diskontovanja tj.4. neto devizni efekat. Metod neto sada{nje vrednosti je bazi~ni metod. pri ~emu se stvaraju uslovi uporedivosti svih elemenata u projektima. Nau~na knjiga.autputa. Potom se istra`uje stepen verovatno}e ostvarivanja pojedinih scenarija kretanja obima proizvodnje i cena. Stati~ki metodi polaze od kriterija validnosti projekta u izabranom periodu odnosno izabranoj godini aktivizacionog perioda projekta. Preliminarna ocena projekta obuhvata i analizu elemenata neizvesnosti realizacije i `ivota projekta. Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata Investicioni projekti. stekli su uslove za izradu investicionih studija i dalju selekciju po osnovu finansijskih efekata i rizika sa ciljem da se odaberu investicioni projekti koji nude najve}e finansijske efekte uz minimalne rizike ulaganja finansijskih sredstava. svode inpute i autpute pa i sve efekte na sada{nju vrednost. investiciona ulaganja u osnovna i obrtna sredstva po radniku. utro{ak energije po jedinici proizvoda itd.62) Smatra se da sva tri metoda istra`uju celovitu finansijsku validnost investicionih projekata i selekciju zasnivaju na kriteriju profitabilnosti i likvidnosi investicionih ulaganja. dok se metod interne stope profitabilnosti smatra 62) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Zato i imaju o~itu prednost nad stati~kim metodama. Dinami~ki metodi investicionih projekata su: (1) metod neto sada{nje vrednosti (NSV). Me|utim. Realnost nastupanja nepovoljnih kretanja i visok stepen osetljivosti projekta (na nepovoljna kretanja u toku ekonomskog veka projekta) su indikatori za negativnu preliminarnu ocenu projekta. Obi~no su u primeni slede}i kriteriji: akumulacija na anga`ovana poslovna sredstva.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 455 otplatnog potencijala treba da su jednake ili ve}e od nule. kako bi se utvrdio o~ekivani nivo rizika. Beograd. 13. .

Podrazumeva ocenu validnosti investicionih projekata putem diskontovanja nov~anih tokova. selektivni indikatori su: NSV > 0 = rentabilan i prihvatljiv projekat NSV = 0 = marginalno rentabilan i prihvatljiv projekat NSV < 0 = nerentabilan i neprihvatljiv projekat (2) Metod interne stope profitabilnosti (ISP). To je stopa kod koje se NSV izjedna~ava sa nulom. Dobija se na osnovu slede}e jedna~ine: . Putem diskontovanja relevantnih veli~ina dobijaju se egzaktni indikatori i omogu}ava uporedivost performansi investicionih projekata. Smatraju se pogodnim za analizu. Zasnovan je na diskontovanju odnosno na svo|enju na sada{nju vrednost svih nov~anih tokova vezanih za investicioni projekat. Dok metod NSV iskazuje profitabilnost preko pozitivnih efekata na uve}anje tr`i{ne vrednosti projekta.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 456 njegovim derivatom. Utvr|uje profitabilnost investicionog projekta na bazi sintetizovanog merenja prinosa (profita) i tro{kova u toku ukupnog ekonomskog veka investicije. To se dobija