You are on page 1of 28

TEHNOLOGIJA RADOVA

3 – TESARSKI RADOVI
(O SKELAMA)

PREDMETNI NASTAVNIK:
DRAGAN ARIZANOVIĆ
OPŠTE O SKELAMA

Fasadna skela je najčešći oblik skele koji prepoznajemo u praksi, pa deluje jednostavno

2
OPŠTE O SKELAMA

Skele mogu u visokogradnji služiti za zidarske i fasaderske radove ali mogu biti
namenjene i podršci oplate za konstrukcije ili delove konstrukcija velikih raspona.
Prioritetni zahtev, brz i lak rad, skele zadovoljavaju zahvajujući primeni lakih formi (cevi),
lakih materijala (sve više aluminijum) i dekompoziciji na delove koji se mogu, spakovani u
na posebne palete ili u sanduke, lako transportovati, montirati i demontirati.
Iako je većina drvenih delova, radi lakšeg odolevanja eksploatacionim opterećenjima i
boljeg održavanja, dobila zamenu u metalnim elementima drvene daske se još uvek
(negde) primenjuju kao patosnice ili podmetači za nožice stubova.
Prilikom projektovanja i izrade skele treba se pridržavati "Pravilnika o zaštiti na radu u
građevinarstvu" ali i u toku eksploatacionog perioda treba proveravati njenu tehničku
ispravnost.
Skele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i demontirati samo stručno obučeni
radnici zdravstveno sposobni za rad na visini.
Za montažu skele treba angažovati kvalifikovanu radnu snagu (po mogućstvu uvek iste
izvršioce) i obezbediti kvalitetan nadzor od strane stručnih lica iz uprave gradilišta.

3
DRVENE SKELE

Tradicionalni oblik skela je u vezi sa drvenim nosačima i daskama (fosnama)...

4
DRVENE SKELE

...ali su takve skele prevaziđene efikasnijim i ekonomičnijim strukturama od metala

5
SAVREMENE SKELE SU OD METALNIH ELEMENATA

Skele se formiraju od linijskih i pločastih elemenata koji se povezuju na jednostavan način

6
DELOVI SAVREMENIH SKELA

Strukturu skela formiramo povezivanjem cevastih elemenata u prostorne rešetke.
Cevasti profili su najpogodniji jer simetrične veze na njihovom omotaču ne zahtevaju neku
posebnu pažnju u vezi orijentacije prilikom montaže (sve su podjednako dobre).
Metalne patosnice su pravougaone, savijenih ivica radi povećanja nosivosti i perforirane
površine. Konture ovalni rupica su izbočene radi sprečavanja proklizavanja noge radnika.
Patosnice se oslanjaju na poprečne nosače a nepomerljivost garantuju kuke na krajevima.

7
OBLIKOVANJE SKELA

8
OBLIKOVANJE SKELA

9
POSTUPAK MONTAŽE I DEMONTAŽE SKELA

Montaža fasadne skele počinje postavljanjem oslonaca na položene fosne debljine 48
mm a prema datim razmacima (l = 250 cm).
Na tako postavljene oslonce montiraju se vertikalne cevi i za njih na svaka 2 m visine
pričvršćuju horizontalne cevi, nosači podnih dasaka.
Nastavljanje vertikalnih cevi (stubovi skele) vrši se primenom umetaka a sve međusobne
veze štapova se osiguravaju spojnicama bilo ortogonalnim, bilo obrtnim.
Sva potrebna ukrućenja se vrše u krajnjim poljima skele i prema uputstvima projektanta.
Pre montaže skele sve cevne nosače i vezne elemente treba dobro prokontrolisati i
odbaciti one koji bilo iz kog razloga nemogu garantovati ostvarenje projektovane
geometrije i propisanih koeficijenata sigurnosti.
Kod ostvarivanja veza štapova spojnice treba pritezati ključem dužine 330 mm ili moment
ključem, i ostvariti obrtni momenat od oko 800 Kpcm.
Da bi pritezanje išlo neometano neophodno je pre upotrebe spojnice očistiti zaostale
tragove prašine ili ulja i proveriti stanje navojnih površina.
Demontaža skele se vrši obrnutim redom, adekvatnim alatom i uz pažljivu manipulaciju.
Zabranjeno je bacanje delova skele jer može doći do njihovog prljanja i oštećenja ili
povreda radnika.

10
KONTROLNA KNJIGA SKELA

Skele služe za lak i bezbedan pristup frontu rada na kome se montira oplata (tunela)...

11
PRIMENA SKELA

...ali i same mogu biti radne platforme za armiračke radove (na montaži armature zidova)

12
PRIMENA SKELA

Skele mogu u visokogradnji služiti za zidarske i fasaderske radove ali mogu biti namenjene
i podršci oplate za konstrukcije ili delove konstrukcija velikih raspona.
Ključna razlika ovih grupa tipova skela nastaje kao posledica razlike radnh, vertikalnih i
horizontalnih, opterećenja. Dok se kod fasadnih skela vertikalno opterećenje kreće od 1,0
kN/m2 (za skele namenjene pregledu i održavanju) do 3,0 kN/m2 (za radove sa teškim
predmetima, npr. zidanje kamenom) ono, kod izrade velikih betonskih lukova i ploča
mostova, najčešće prelazi 20 kN/m2.
Na slikama dole je “hibridna” skela sa metalnom konstrukcijom i drvenim patosnicama.

13
PRIMENA SKELA

Skela kao potpora oplate za izradu ploče velikog raspona

14
PRIMENA SKELA

Betonski rezervoari kružnog preseka

15
PRIMENA SKELA

Skele na objektu Nacionalnog univerziteta u Singapuru

16
PRIMENA SKELA

Skele na izgradnji federalne zgrade u Berlinu (1)

17
PRIMENA SKELA

Skele na izgradnji federalne zgrade u Berlinu (2)

18
PRIMENA SKELA

Masovna primena skela na objektu parka muzike u Firenci

19
PROVERA ISPRAVNOSTI SKELA

Ispravnost skele mora se proveravati najmanje jednom mesečno, a naročito posle
vremenskih nepogoda, prepravki, oštećenja i slično.
Pregled ispravnosti skele vrši se:
 po završenoj montaži,
 neposredno pre upotrebe,
 najmanje jednom mesečno,
 posle vremenskih nepogoda,
 posle većih vidljivih oštećenja,
 posle popravki i sl.
Proveravanje ispravnosti skela se upisuje u Kontrolnu knjigu skele koju gradilište
obavezno mora da vodi.
Pregled i utvrđivanje ispravnosti skele u pogledu zaštite na radu vrši se po elementima i u
celini prema obrascu "Kontrolna knjiga skele" koji sastavlja služba tehničke zaštite
izvođača.

20
KONTROLNA KNJIGA SKELA

Pregled i utvrđivanje ispravnosti skele vrši stručna komisija u čijem sastavu su najmanje
3 člana, koju imenuje upravnik gradnje, odnosno rukovodilac samostalnog gradilišta.
Zadatak komisije je da pri pregledu utvrdi da li je skela izvedena i postavljena prema
planu - projektu skele, da li su na istoj primenjene propisane mere zaštite na radu, i da
svoj nalaz upiše u Kontrolnu knjigu skele - uz potpis.
Skela se može koristiti tek kada je Komisija utvrdila da je skela izvedena prema planu -
projektu i da su na istoj primenjene propisane mere za bezbedan rad uz obaveznu
saglasnost tehničkog rukovodioca.
Za propisano i uredno vođenje Kontrolne knjige skele odgovoran je tehnički rukovodilac
za građevinske radove, a ukoliko ovo lice na gradnji/gradilištu ne postoji, upravnik
gradnje, odnosno rukovodilac samostalnog gradilišta, koji je odgovoran za pregled i
overu Kontrolne knjige skele.

21
SKLADIŠTENJE SKELA

Iako se radi o metalnim delovima, koji su ugrađeni u elemente skele primenom alata i
opreme koji garantuju trajnost veza i karakteristike površina (metalni delovi skela su
galvanizirani a drveni su impregnirani radi zaštite od vlage), skele se skladište pod
nadstrešnicama ili u zatvorenim objektima.

Kada se pojavi potreba za skelom, na bazi specifikacije delova proizašle iz projekta
skele, vrši se utovar paketa očišćenih i zaštićenih elemenata.
Utovar u transportna sredstva je pretežno viljuškarima .
22
OPREMA ZA ZAŠTITU RADA NA VISINI

Nakon uklanjanja skela i oplata front rada i otvori u pločama moraju biti osigurani od pada
23
OPREMA ZA ZAŠTITU RADA NA VISINI

Laka ograda je od prefabrikovanih elemenata koji se dopremaju u paletama
24
OPREMA ZA ZAŠTITU RADA NA VISINI

Ograda se postavlja na metalne, pocinkovane stubiće vezane za ploču
25
OPREMA ZA ZAŠTITU RADA NA VISINI

Laki samopodižući zaštitni paneli...
26
OPREMA ZA ZAŠTITU RADA NA VISINI

...pružaju zaštitu uz očuvanje prirodne osvetljenosti i provetrenosti zone rada
27
OPREMA ZA ZAŠTITU RADA NA VISINI

28