DINAMIKA NESVESNOG

I

o ENERGETIC! DUSE

1.

OPSTE 0 ENERGETSKOM NACINU POSMATRANJA U PSIHOLOGIJI

A. UVOD

Pojam libido koji sam predlozio' naisao je na mnoge nesporazume pa cak i na striktno odbacivanje. Stoga ne bi bilo suvisno ako bi se jos jednom razlozile osnove ovog pojma.

Opste je poznata cinjeruca da se Iizieka zbivanja mogu posmatrati sa dva gledista, naime sa mehanicistickog i energetskog gledista.! Mehanicistieko glediste je cisto kauzalno i zbivanje shvata kao posledicu uzroka, naime na taj nacin sto nepromenljive supstancije svoje medusobne odnose menjaju prema ustaljenim zakonima.

N asuprot tome energetsko glediste je u sustini finalno" i zbivanje shvata iz posledice odredenog uzroka i to na naein da se u osnovi promene pojava nalazi energija, koju ove promene konstantno sadrze i konacno entropicno dovode do stanja opste ravno-

• Up.: Wandlungen und Symbole der Libido, p. 120 ft. tNovo izdanje: Symbole der Wandlung, p, 218 ff.) :Ges. Werke VI.

2 Up.: Wundt, Grundziige der physiologischen Psycholo!lie, III, p. 692 ff. U odnosu na dinamistil:ko glediste up. Hartmann, Die Weltanschauung deT modernen Physik, p, 202 ff. ~ Izbegavam izraz »teleoloski« zbog nesporazuma koji se vezuju za popularni naziv teleologije, naime shvatanje da teleoiogija sadrz! pojam anticipirane svrhe.

71

teze, Energetski tok ima odredeni pravac (cilj). pri cemu ovaj nepromenljivo (ireverzibilno) sledi potencijski pad. Energija nije predocena supstancija koja se krece u prostoru, vee pojam apstrahovan iz odnosa kretanja. Njene osnove, dakle, nisu sarna supstancija. vee njeni odnosi, dok su osnovi mehanicistickog pojrna supstancija koja se krece u prostoru.

Za shvatanje Iizickog zbivanja oba gledista su neophodna i stoga uzivaju opste priznanje, pri eemu se, zbog uporednog postojanja mehanicistickog i energetskog nacina posrnatranja, postepeno oforrnilo trece glediste, koje je isto tako mehanicistieko kao i energetsko, iako, posrnatrano cisto logicki, prerastanje uzroka u posledicu, progresivno uzrocno dejstvo, ne moze istovremeno biti i regresivni izbor sredstva koje bi sluzilo svrsi.! Nemoguce nam je zarnisliti da je jedan te isti spoj cinjenica istovremeno finalan i kauzalan, posto jedna determinacija iskljueuje drugu. To su zapravo dva razlieita nacina posmatranja, od kojih je jedan preokret drugog, posto je princip finalnosti Iogicki preokret principa kauzalnosti. Finalnost nije sarno logieki moguca, vee je i neophodni princip objasnjenja, posto nijedno objasnjenje prirodnih pojava ne moze biti sarno mehanicisticko. Da, kada bi nasoj predstavi bile date sarno pokretljive supstancije, onda bi postojalo sarno kauzalno tumacenje. Ali nasoj predstavi su dati isto tako i kinetieki odnosi, koji nas

• »Finalni uzroci i mehanieki uzroci se Iskljueuju, jer jednoznaena funkcija ne rnoze istovremeno biti i viseznaena.: (Wundt, 1. c. III, p. 728). Izgleda mi nedopustivo govoriti 0 -svrhovnim uzrocima«, pri cemu je ovo hibridni pojam, koji proistlee iz mesavine kauzalnog i finalnog naeina posmatranja. Kod Vunta je kauzalni niz dvoelan i jednoznacan, naime uzrok M i dejstvo E, ali je svrhovni niz troelan i viseznaean, naime uoblicavanje namere A. sredstvo M. ispunjenje cilja E. Ovu konstrukciju isto tako smatram vestaekom tvorevinoru, pri eernu je pojam uobtieavanja namere kauzalno zamisljena dopuna stvarnog finalnog niza M-E, koji je isto tako dvoclan i [ednoznaean. Finalnost ne poznaje nikakav od pocetka postavljeni uzrok, posto finalni nacin posmatranja nije kauzalni, isto tako nema uzrocni pojam, kao sto ni kauzalni natin posmatranja nema svrhovni, odnosno pojam ispunjenja cilja.

72

prisiljavaju na energetski naein posmatranja.' Kada ne bi bilo tako, onda se nikada ne bi pojavila potreba za stvaranjem pojma energije.

Prevaga jednog ili drugog nacina posmatranja manje zavisi od objektivnog ponasanja stvari, koliko upravo od psiholoskog stava Istrazivaea i mislilaca. Uzivljavanje vodi u mehanicistieki, apstrakcija u energetski naein posmatranja. Oba pravca su sklona da pocine mislenu gresku i da svoje principe ostvare pomocu takozvanih objektivnih iskustvenih predmeta i da prihvate da je subjektivno glediste identieno sa ponasanjern stvari, dakle da se, na primer, kauzalnost, onakva kakvu je nalazimo u nama, sreee i objektivno u ponasanju stvari. Ova zabluda je sasvirn uobicajena, i stoga dovodi do neprestanih konflikata sa suprotnim principom, posto, kao sto je vee receno, nije moguce zamisliti da determinacija moze istovremeno biti kauzalna i finalna. Medutim, ova nepodnosljiva protivureenost nastaje sarno kroz nedozvoljenu i besmislenu projekciju samog nacina posmatranja u objekt. Nacini posmatranja sarno su onda bez protivurecnosti kada se drze psiholoskih sfera a sarno se hipoteticno projektuju u objektivno ponasanje stvari. Princip kauzalnosti podnosi bez protivurecnosti svoj logicki preobrazaj, ali cinjenice ne, zbog toga se Iinalnost i kauzalnost moraju iskljuciti u objektu. Prerna uobicajenom naeinu analiziranja najcesce se pravi kompromis, koji je uostalom sa teoretskog stanovista nedozvoljen, na taj nacin sto se jedan deo posmatra kauzalno a drugi Iinalno," pri cemu se javljaju sva-

$ Raspra izmedu energetizma i mehanicizma je para - lelni sluea] starog problema univerzalnosti. Sigurno da je smisaonom gledistu data sarno pojedinost i utoliko je univerzaJnost sarno nomen, rec. Ali istovremeno su date slienostt. odnosno povezanosti stvari, i utoliko je univerzalnost realnost (Abelardov - Abaelard - relativni realizam).

• Finalnost i kauzalnost su dye mogucnosti poimanja. koje su antinomske. One su progresivne i regresivne »Interpretante« (Vunt) i kao takve kontradiktorne. Naravno, ova recenica je sarno onda tacna kada se pretpostavi da je pojam energije apstrakcija koja izrazava povezanost. »Eriergija ~e spoj« (v. Hartmann. Weltanschauung, p. 196). Ali ova recent-

73

kakvi teorijski mesoviti produkti koji rnedutirn, to :;1. ne moze poreei, pruzaju relativno vemi odraz stvarnosti.' Stalno rnoramo irnati pred oeirna da su, uprkos izvanrednorn slaganju cinjenica sa nasirn gledistem, principi tumaeenja sarno nacin posrnatranja, to jest da su to fenorneni psiholoskog stava i aprioristickih uslova misljenja uopste.

B. MOGUCNOSTI PSIHOLOSKOG KVANTITATIVNOG ODREDIVANJA

.

Iz dosadasnjeg izlaganja je bez daljnjega [asno da svako zbivanje zahteva kako mehanicistieko-kauzalni tako i energetsko-finalni naein posrnatranja. Da Ii ee ovaj ili onaj nacin posrnatranja irnati prednost odlueuje sarno oportunost, mogucnost uspeha. Kada se, npr. postavi pitanje kvaIitativne strane zbivanja, tad a ce kraei kraj izvuci energetski naein posmatranja, posto ono nerna posla sa supstancijarna vee sarno sa njihovim kvantitativnim kinetskirn odnosirna.

Vee je mnogo raspravljano 0 tome da Ii se psihieko zbivanje isto tako moze podvrgnuti energetskorn nacinu posmatranja iIi ne. A priori ne postoji nikakav razlog zbog koga ovo ne bi bilo moguce, posto nema nikakve osnove da se psihicko zbivanje izdvoji od objektivnih predmeta iskustva, posto i sarno psihieko moze biti predrnet iskustva. Kako pokazuje Vuntov primer/ moze se sasvim osnovano posumnjati u to da li se energetsko glediste uopste moze primeniti u odnosu na psihicke fenomene, i ako je to mo-

('8 nije taena, kada je pretpostavljen hipostazirani pojam energije (kao npr. kod Ostwald, Die Philosophie der WeTte).

7 »Razlika izmec1u teleoloskog i kauzalnog posmatranja nije stvarna, koja razdvaja sadrzaje iskustva u dva disparatna podrucja, vee su obadva naeina posmatranja formalno r8zli~ita i to tako sto svako] svrhovnoj povezanosli f)ripada po jedan kauzalni spoj kao njena dopuna, ali, obrnuto, i svakom kauzalnom spoju moze se za svaki slueai dati lei eoloska forrna« (Wundt I. c. III. p. 737) .

• Up. fusnotu 4.

74

guee, onda se postavIja pitanje da Ii bi se psiha smela posmatrati kao relativno zatvoren sistem.

Sto se tice prve tacke, moram se sasvim prikIjuciti fon Grotu (von Grot), jednom od prvih koji je zahtevao pojam psihieke energije tvrdeci: »Pojam psihieke energije u nauci je isto toliko opravdan kao i pojam fizicke energije; psihicka energija ima isto takva kvantitativna merila i razlieite oblike kao i fizicka.«'

Sto se tice druge tacke, razlikujem se od dosadasnjih strucnjaka koji su istrazivali ovaj problem utoliko sto se skoro uopste ne bavim pitanjem svrstavanja psihickih energetskih procesa u Iizick] sistem. To ne cinim stoga 5tO u odnosu na taj problem najvise 5tO raspolazemo su maglovita naslucivanja bez ijednog stvarnog oslonca. Iako sam siguran da je psihieka energija na neki naein najtesnje skopcana sa Iizickim procesom, ipak su nam neophodna sasvim drugacija iskustva i znanja da bismo sa odredenom kompetencom govoriIi 0 ovoj povezanosti. Sto se tice filozofske strane ovog pitanja, potpuno se slazern sa gledistima koja je na ovom podrucju razvio fon Buse {von Busse)." Moram da dam za pravo i Kilpeu (Kiilpel kada u vezi sa ovim problemom tvrdi sledece: »Potpuno je svejedno da li se odredeni kvantum duhovne energije ukljucuje u tok materijalnih procesa iii ne - time se ne narusava zakon 0 odrzanju energije u svom dosadasnjern shvatanju.« "

Psihofizicka relacija je po mome rnisljenju problem za sebe koji ce mozda jednom biti resen. Ali zbog njega psihologija ne srne biti zaustavljena pred ovom teskocom, vee moze psihu da posmatra kao relativno zatvoreni sistern. Pri tom se svakako mora raskrstiti sa meni neodrzivirn »psihofizickirn« gledistem, posto je njegov epifenornenoloski naein posmatranja zaostavstina starog, naucnog materijalizma. Kao sto smatraju Lasvic (Lasswitz), fon Grot (von

• v. Grot. Die BegTiffe der Seele und der psychischen Energie in tier Psychologie, p. 290.

,It Busse. Geist und KOTpeT, Seete und Leib.

11 Ktilpe. Einleitung in die Philosophie, p. ISO.

75

Grot) i drugi, fenomeni svesti ne bi imali medusobne povezanosti posto su ovi sarno (!) »pojave, izrazi, znaci izvesnih dubljih funkcionalnih odnosa.« Medusobna povezanost psihickih cinjenica, koje mozerno zapaziti u svako doba, protivrece epifenomenoloskom shvatanju, koje sadrzi u sebi fatalnu slienost sa materijalistickirn tvrdenjem da je psiha sekret mozga, kao sto je zuc sekret jetre. Psihologija, koja psihicko po smatra kao epifenomen, ucinila bi bolje ako bi sebe nazvala fiziologijom mozga i ako bi se zadovoljila krajnje oskudnim rezultatima, koje joj donosi jedna ovakva psihofiziologija. Psihieko zasluzuje da se izdvoji kao fenomen za sebe, posto uopste nema razloga po kojima bi se ono moglo posmatrati kao cist epifenomen, iako je psihieko vezano za funkciju mozga isto onoliko malo kao sto se zivot moze shvatiti kao epifenomen hemije ugljenih hidrata.

Neposredno iskustvo 0 psihiekim kvantitativnim odnosima, s jedne, i duboka tama jednog jos sasvim neshvatIjivog psihofizickog spoja, s druge strane, opravdavaju makar i provizorno posmatranje psihe kao relativno zatvoren, energetski sistem. Na ovaj naein stavljam sebe u direktnu suprotnost u odnosu na fon Grotovu psiholosku energetiku. Po mome misljenju on se krece po sasvim nesigurnom tlu, zbog cega i njegovi dalji navodi sadrze malo ubedljivosti. Ipak, zeleo bih da citaocu sazeto Izlozim fon Grotove formulacije, kao shvatanja jednog od pionira na ovom teskom podrueju:

1. Psihieke energije su isto takvi kvantiteti i veIieine kao fizicke.

2. One se mogu medusobno preobracati jedna u drugu kao razlieiti oblici psihiekog rada i psihieke potencij alnosti.

3. One se isto tako mogu preobratiti u fizicke energije i obrnuto (posredstvom Iizioloskih procesa)."

Skoro je nepotrebno napomenuti da se navodu pod hr. 3 mora dodati ozbiljan i znaeajan znak pitanja. U krajnjoj Iiniji sarno je oportunost ta koja od-

It V. Grot, I. c., p. 323.

76

lucuje 0 tome, ne da li je energetski naein posmatranja po sebi moguc, vee da Ii u praksi obecava uspeh. a

Mogucnoscu egzaktnog kvantitativnog odredivanja fizikalne energije dokazana je mogucnost uspeha energetskog nacina posmatranja za fizicka zbivanja. Ali bilo bi takode rnoguce da se fizicko zbivanje posmatra energetski, kada ne bi postojalo nikakvo egzaktno kvantitativno odredivanje, vee sarno moguenost procene kvantiteta.14 Kada bi, medutim, bila sasvim nernoguca i sarna procena, onda bi se svakako morae odbaciti energetski naein posmatranja, posto je energetsko glediste potpuno suvisno, ako ne postoji bar moguenost procene kvantiteta.

a. Subjektivni sistem vrednosti

Mogucnost primene energetskog gledista u psihologiji iskljucivo poe iva na pitanju da Ii su moguce kvantitativne procene psihicke energije. Na ovo pitanje bezuslovno treba odgovoriti potvrdno, posto nasa psiha poseduje cak izvanredno fino izradeni sistem procene, naime sistem psiholoskih vrednosti. Vrednosti su energetske kvantitativne procene. Pri tom treba napomenuti da mi ne raspolazerno sarno sa objektivnim sistemom vrednosti, vee i sa objektivnim mernim sistemom, naime sa kolektivnim moralnim i estetskim vrednostima. Svakako da ovaj merni sistern nije direktno upotrebljiv u nase svrhe, posto on predstavlja opste odredenu skalu vrednosti koja sarno indirektno uzima u obzir subjektivne odn. individualne psiholoske uslove.

Ono sto u prvoj liniji dolazi u obzir za nase svrhe jeste subjektivni sistem vrednosti, subjektivne pro-

13 Fon Grot ide tak tako daleko tvrdeci, da onus probandi pripada onima koji osporavaju primenljivost zakona o odrianju energije na psihologtju, ali ne onima koji ova; prrmaju.e (1. c. p. 324).

14 Ovo je stvarno bio slutaj sa Dekartom ko;i je prvi postavio princip odrianja kvantiteta kretanja a da nlje ralipola,ao fizikalnim rnernirn metodama. koje su otkrivene tek u novije doba.

77

eene pojedinacne individue. Stvarno smo u stanju da do izvesnog stepena proeenjujemo subjektivne vrednosti naseg psiholoskog sadrzaja, iako nam je katkad izvanredno tesko da ove odmerimo ispravno, zapravo ispravno u poredenju sa opste utvrdenim vrednostima. Ovo uporedivanje je, kao sto je reeeno, suvisno za nase svrhe. Nase subjektivne proeene mozemo medusobno uporediti i odrediti njihovu Telativnu [acinu. Mera je svakako relativna u odnosu na vrednosti drugih sadrzaja i stoga uopste nije apsolutna i objektivna, ali dovoljna za nase svrhe utoliko sto se kao nejednaki intenzitet vrednosti sa sigurnoseu moze prepoznati u okvirima istih kvaliteta i 5tO iste vrednosti pod istim uslovima dokazljivo drze ravnotezu.

Teskoca pocinje tek tamo gde se radi 0 uporedivanju intenziteta vrednosti razlieitih kvaliteta, na primer prilikom uporedivanja vrednosti mere nauene zamisli i nekog osecajnog utiska. Ovde bi subjektivna procena bila nesigurna i stoga nepouzdana. Isto tako subjektivna procena se ogranicava samo na svesne sadrzaje: stoga je ova nepodobna u pogledu vrednosti nesvesnih uticaja, gde se radi 0 procenarna koje prevazilaze graniee svesti.

Kod poznatog kompenzatornog odnosa svesti i nesvesnog'" od velikog znacaja je pronaei moguenost odredivanja vrednosti za nesvesna zbivanja. Ako hocemo da sprovedemo energetski naein posmatranja psihickih zbivanja, onda smo prinudeni da imamo na umu preko svake mere vaznu cinjenicu, da svesne vrednosti mogu naizgled isceznuti a da se ne pokasu ponovo u odgovarajucoj svesnoj radnji. U ovom slucaju njihovu pojavu moramo teorijski oeekivati u nesvesnom. Ali posto nam nesvesno nije direktno pri-

U Jednostranost svesti se kompenzuje pornocu eventualne suprotne pozicije u nesvesnom. To su u prvom redu psihopatoloske ~injenice koje jasno pokazuju kompenzatomi stay nesvesnog. Znatan dokazni materijal na ovu temu srece se u Frojdovim kao i Adlerovim spisima, isto tako i u mojoj Psihologie der Dementia praecox (Ges. Werke III). Teorijski u Instinlct und Unbewusstes (odeljak VI iste knjige). 0 psihi~koj kompenzaciji u njenoj opsto] povezanosti up. Maeder, Regulation psychique et guerison.

78

stupacno, kako kod nas samih tako ni kod drugih, onda procena moze biti sarno indirektna, to jest neophodne su nam pomocne metode da bismo preduzeli bilo kakvu procenu. Kod subjektivne procene bez daljnjega pomazu osecaj i saznanje, posto se radi 0 funkciji koja se razvijala jos od nezapamcenih vremen a i koja se izdiferencirala do najfinijih granica. Jos se dete vrlo rano uci diferenciranju vlastite skale vrednosti, pri cemu odmerava koga vise voli, oca Hi majku, ko dolazi na drugo i na trece mesto, koga najvise mrzi itd. Ova svesna procena ne izneverava sarno u odnosu na manifestacije nesvesnog, vee se cak izvrce u ocigledne pogresne procene, koje se oznaeavaju kao »potiskivanja« ili »pomeranje afekta«. Dakle, subjektivna procena je potpuno iskljueena pri ocenjivanju intenziteta vrednosti nesvesnih sadrzaja. Usled toga potrebne su nam objektivne tacke oslonca koje omogucuju indirektnu, ali objektivlln oeenu.

b. Objektivn.a oeena kvantiteta

Prilikom istrazivanja asocijacijskih fenomena'" dokazao sam da postoji izvesna grupacija psihiekih elemenata oko osecajno naglasenih sadrzaja, koji se obelezavaju kao kompleksi. Oseeajno naglaseni sadrza], kompleks, sastoji se od jednog jezgrovnog elementa i bezbroj sekundarnih, konstelativnih asocijacija. Jezgrovni elemenat sastoji se od dve komponente; prvo od usiova koji je dat preko iskustva, dakle dozivljaja koji je kauzalno skopcan sa okolinom. sredinom; drugo, iz usiova koji je imanentan Individualnom karakteru i koji je predodredene prirode.

Jezgrovni elemenat se odlikuje takozvanim osecajnim tonom, afektivnim naglaskom. Ovaj naglasak je, izrazeno energetski, vrednosni kvantitet. Subjektivno se moze relativno proceniti kvantitet, ukoliko je jezgrovni elernenat svestan. Ali ako je jezgrovni ele-

18 Up. Diagnostische Assoziationsstudien (Ges. Werke H),

79

menat, kao sto je cesto slueaj, nesvestan" ili bar nesvestan u svom psiholoskorn znaeenju, tad a zakazuje subjektivna ocena. Ovde se ukljueuje indirektna metoda ocenjivanja. Ona se u principu zasniva na sledecoj cinjenici: jezgrovni elemenat automatski stvara kompleks u onolikoj meri koliko je afektivno naglasen, to jest u zavisnosti od energetske vrednosti, kao

17 Da kompleks iIi njegovo sustinsko jezgro moze biti nesvestan, nije cinjenica koja je razumljiva sarna po sebi. Kompleks uopste ne bi bio kompleks, kada ne bi sadrzao izvestan, cak znatan afektivni intenzitet. Ova energetska vrednost trebalo bi da ga - kako bi se zapravo morale oeekivati - automatski izdigne u svest, tj. atraktivna snaga, sadriana u kompleksu, morala bi zapravo da privuce svesnu paznju. (Polja sile se medusobno privlace l) Kako ovo, kao lito nas uci iskustvo, cesto nije sluea], to je stoga potrebno posebno objasnjenje. Najblize i najjednostavnije objasnjenje pruza Frojdova teon;a potiskivan;a. Ova teorija pretpostavlja suprotnu poziciju koja bi bila prisutna u svesti, tj. svesni stay je tako reel neprijateljski naspram kompleksa i ne dozvoljava mu svesno razvijanje. Ova teorija stvarno objasnjava veliki broj slucajeva. Ali, na osnovu mog iskustva ima slueajeva koji se ne mogu objasniti ovom teorijom. Teorija potiskivanja ima na umu zapravo sarno one slucajeve u kojima je neki sadrfaj sam po sebi pristupaean svesnoj obradi, ili potisnut iz pune svesti i na taj nacin postao nesvestan, ili se a limine onemogucuie da postane svestan. Medutim, ta teorija ne uzima u obzir i one druge slucaieve gde se od rnaterijala, koji sam po sebi nije prlstupacan svesnoj obradi, U nesvesnim podruejima oblikuje sadrza] velikog energetskog intenziteta, koji uopste ne rnoze ili sarno uz ogromne teskoce moze da postane svestan. U jednom ovakvom slueaiu svesni stay prema nesvesnom sadrzaju ne sarno da nije neprijaleljski vee je dobronaklon u odnosu na njega - radi se 0 kreativnim novim tvorevinama ciji prvobitni prapoeetak, kao sto je poznato, isuvise cesto potiee iz nesvesnog. Kao sio majka ceznjivo ocekuie dete a ipak ga sarno u mukama i bolu donosi na svetlost sveta, tako isto mofe nov, kreativni sadriaj dugo vremena da uporno ostaje u nesvesnom a da nije bio »potisnutc. Ovaj doduse ima visoku energetsku vrednost a ipak ne postaje svestan. Nije isuvise tesko objasniti ovaj sluea]: kako je sadriaj nov i upravo stoga stran svesti, uopste ne postoje nikakve asocijacije niU spone u odnosu na sadrfaje svesti. Svi ovi spojevi moraju s mukom da se uspostave i uhodaju. Bez njih ne moze doci ni do kakve svesnosti. Stoga se za nesvesnost kompleksa moraju uglavnom uzeti u obzir dva razloga: 1. potiskivanje sadriaja koji je svesnoj obradi pristupaean i 2. stranost sadriaja koji je svesnoj obradi jos nepristupaean.

80

sto sam iserpno prikazao u drugom i trecern poglavlju moje knjige Psihologija demencije prekoks, Jezgrovni elemenat ima, shodno njegovoj energetskoj vrednosti, konstelisucu snagu. Iz njega proistice specifiena konstelaeija psihickih sadrzaja. Odatle nastaje kompleks koji je dakle energetskom vrednoscu dinamski uslovljena konstelaeija psihiekih sadrzaja. Proistekla konstelaeija, medutim, nije sarno cista iradijaeija uzbudenja, vee od kvaliteta jezgrovnog elementa uslovljen izbor uzbudenih psihickih sadrzaja, koji se naravno ne moze objasniti energetski, posto je energetsko objasnjenje kvantitativno a ne kvalitativno. Za kvalitativno objasnjenje neophodno nam je kauzalno glediste." Dakle recenica na kojoj se zasniva objektivna oeena psiholoskih vrednosti intenziteta glasi: Konstelisuca snaga jezgrovnog elementa odgovara njegovom vrednosnom intenzitetu odnosno njegovoj energiji.

Kakvim sredstvima raspolazemo da proeenimo energetsku vrednost konstelisuce snage, koja dovodi do toga da se kompleks obogati asoeijacijama? Mi mozerno da proeenimo ovaj energetski iznos:

1. Pretna relativnom broju asocijacija prouzrokovanim pornocu jezgrovnog elementa. Utvrdivanje se sprovodi pornocu direktnog posmatranja, s jedne, i pornocu analitieke selekcije, s druge strane, to jest sto cesee srecemo konstelacije koje su uslovljene jednirn te istim kompleksom, utoliko mora biti vee a njina psiholoska vrednost.

2. Prema relativnoj ucestalosti i intenzitetu takazvanih remetnih znakova Hi obelezja kompleksa. Pod ovim ne treba shvatiti sarno one znake koji nastaju y asocijativnom eksperimentu koji nisu nista drugo do dejstvo kompleksa, ciji je oblik uslovljen posebnom situacijom tokom ispitivanja, vee se ovde radi 0 enim fenomenima koji su svojstveni slobodnim psi-

.> ill hipostatski pojam energije kao sto ga postavlja Ostvald (Ostwald). Supstancijalni pojam neophodan za kauzalno-mehanicistil:ki naein objasnjenja ne bi smeo da se zaobide na ovaj naein posto je »energija« 1I osnovi ipak uvek sarno kvantitativni pojam.

6 Jung. Odabrana deta. I

81

holoskim procesima izvan uslova ispitivanja. Veliki deo ovih pojava opisao je Frojd, medu koje spadaju govorne ornaske i omaske pri pisanju, zaboravljanje, nesporazumi i druge simptornaticne radnje. Ovde se ubrajaju jos i automatizmi, »oduzirnanje misli«, »sapetost«. -govorenje u stranu« " itd. Intenzitet ovih fenomena moze se delom odrediti direktno merenjem vrernena, kao sto sam pokazao u asocijativnom eksperimentu. Isto je moguce i kod slobodnog psiholoskog procesa, izvan eksperimenta gde lako sa satorn u ruci rnozemo odrediti vrednost intenziteta pomocu merenja vremena koje je potrebno pacijentu da govori 0 odredenim stvarima. Moglo bi se zameriti da pacijenti vrlo cesto glavninu svog vremena utrose govoreci 0 sporednim stvarirna, zaobisavsi na taj nacin glavnu stvar. Ali to pokazuje koliko su njima znatno vaznije takozvane sporedne stvari. Posmatrae mora da se euva od toga da, pomocu arbitrarnog suda, stvarne interese pacijenta oglasava sporednim u smislu neke subjektivne, teorijske postavke, vee se u odredivanju vrednosti mora drzati objektivnih kriterijuma. Kada, na primer, neka pacijentkinja trosi sate i sate na zalbe vezane za njenu sluzavku, umesto da se usredsredi na glavni konflikt koji je lekar sasvim ispravno uocio, onda to znaci da kompleks sluzavke poseduje energetske vrednosti aktuelno vece nego mozda jos nesvesni konflikt, koji ce tek u daljem terapijskom toku iskrsnuti kao jezgrovni elemenat, iIi da inhibicije, koje poticu od visoko cenjene svesne pozicije, pomocu nadkornpenzacije, jezgrovni elemenat jos uvek zadrzavaju u nesvesnom.

3. Prema intenzitetu afektivnih propratnih pojava. Za ove fenomene postoje objektivne mogucnosn utvrdivanja, koje doduse ne omogucavaju merenje velicine afekta ali omogucuju njegovu procenu. U ovu svrhu eksperimentalna psihologija nam pruza citav niz metoda. Nezavisno od merenja vremena, koje odreduje vise inhibicija asocijativnog procesa nego

,. Up. UbeT die PSlIchologie der Dementia pruece.r, I), 101 ff. (Ges. Werke III).

82

aktuelne afekte, imamo na raspolaganju sledece pokazatelje:

a) krivulja pulsa:"

b) krivulja disanja;"

c) psihogalvanski fenornen."

Lako uocljive promene ovih krivulja dozvoljavaju izvodenje zakljucaka u odnosu na intenzitet uzroka smetnji. Takode je moguee, kao sto j~ u dovol jnoj meri pokazalo iskustvo, da se kod ispitanika namerno provociraju afektivni fenomeni, pomocu psiholoskih drazi za koje se zna da su kod ispitivane individue posebno afektivno obojene u odnosu na ispitivaca.:!3

Nezavisno od ovih eksperimentalnih metoda raspolazemo i subjektivnim visoko izdiferenciranim sistemom za raspoznavanje i procenu aktuelnih afektivnih pojava kod drugih - naime, za ovo postoji direktni instinkt prepoznavanja, koji u velikoj meri imaju i zivotinje, ne sarno u odnosu na svoj sopstveni rod, vee i naspram Ijudi i drugih Zivotinja. Mi zapazamo vee i najtisa kolebanja emocionalne prirode kod drugih i imamo vrlo fino osecanje za kvalitet i kvantitet afekata nasih bliznjih.

:0 Up. Berger, Vber die korperlichen )(usserungen psychischer Zustiinde. A. Lehmann, Die korperlichen Ausserunae» psychischeT Zustiinde.

~t Peterson und Jung, Psycho-physical Investigations with the Galvanometer and Pneumograph in Normal and Insane Individuals (Ges. Werke Il). Nunberg, Vber korperliche BegleiteTscheinungen assoziativeT Vorgiinge. Ricksher and Jung, Further Investigations on the Gall!anic Phenomenon (Ges. Werke 11).

:! Veraguth, Das psychogalt'anische Refle~'phiillomen, Binswanger, Vber das Verhalten des PSIJchogall'olllschel' Phiinomens beim Assoziationsexperiment.

~3 U vezi sa ovim upucujern na moje Diagnoslische Ass!>:iationsstudien, kao i Collected Papers on Analyticai Psy('hology.

83

2.

PRIMENA ENERGETSKOG GLEDISTA

A. PSIHOLOSKI POJAM ENERGlJE

lzraz »psihicka energija« koristi se vee od davnina. Nalazimo ga, na primer, jos kod Silera (Schiller).u Energetsko glediste koriste i fon Grot!S i Lips." Lips razlikuje psihieku energiju od fizikalne energije, Stern" isto tako ostavlja otvoreno pitanje ove povezanosti. Lipsu imamo da zahvalimo na razdvajanju pojma psihicke eneTgije i psihicke snage. Za Lipsa psihicka snaga je mogucnost da u dusevnorn zivotu nastanu odredena zbivanja i da dospeju do odredenog stupnja delatnosti. Nasuprot tome psihieka energija je »u samim zbivanjima sadrzana mogucnost da se u njima aktuelizuje ta snaga«." Na drugom mestu Lips govori 0 »psihickirn kvantitetima«. Razlikovanje snage i energije je pojmovno neophodno, posto ~e energija zapravo pojam koji po sebi objektivno nije prisutan u pojavi, vee je uvek sarno dat u specificnoj iskustvenoj podlozi, drugim reeima u iskustvu je

14 Siler tako reci rnisli energetski. On operise sa predstavama kao »premestanje intenzlteta« i dr, (Vber die iisthetische Erziehung des Menschen).

%3 Up. Grot, I. c.

%I Lipps, Leitfaden der Psychologie, pp. 62 und 66 ff. %7 Stern, Uber Psychologie der individuellen Dijferenzen,

p. 119 ff.

t" Leilfaden. p. 62.

energija uvek specificna kao kretanje i snaga, ako je aktuelna, kao situacija ili uslov, ako je potencijalna. Psihicka energija se pojavljuje, ako je aktuelna, u specificnim dinarniekim psihiekim fenornenirna kao nagon, zelje, htenja, afekat, paznja, ucinak, sto su zapravo psihicke snage. Ako je potencijalna, energija se pojavljuje u specifienim postignucima, mogucnostirna, sprernnostirna, stavovirna itd. sto su uslovi.

Razlikovanje posebnih energija, kao energije prijatnosti, osecanje energije, energije kontrasta itd., kako pretpostavlja Lips, izgleda rni pojrnovno neprihvatljivo, jer su specifikacije energije zapravo snage i uslovi. Energija je kvantitativni pojarn, koji saflrna snage i uslove. Sarno uslovi se rnogu odrediti i kvalitativno, posto su to pojrnovi koji izrazavaju kvalitete, koji se dovode do dejstva pornocu energije. Kvantitativni pojarn nikada ne srne biti istovremeno i kvalitativni, mace nikada nece omoguciti prikazivanje odnosa snaga, sto je zapravo njegovo pravo opredeljenje.

Kako, na zalost, ne mozerno naucno dokazati da postoji ekvivalentni odnosi izrnedu fizicke i psihicke energije," ne preostaje narn nista drugo nego da iIi odbacirno energetski naein posrnatranja ili da potrazirno posebnu psihieku energiju, sto hi sasvirn hilo moguce kao hipotetieka operacija. Psihologija srne sehi da dozvoli, sa istirn pravorn kao i fizika, ovo izuzetno pravo stvaranja vlastitih pojrnova, kao sto je vee Lips prirnetio, ukoliko se energetski naein posrnatranja uopste isplati i ne predstavlja sarno supsurnciju u okviru nekog rnaglovitog, opsteg pojrna, kako s pravorn istiee Vunt. Ali rni stojirno na stanovistu da se isplati energetski nacin posrnatranja psihiekih fenornena, pri cemu upravo kvantitativni odnosi, cije je postojanje u psihi nemoguee poricati, sa-

~ Meder (Maeder) ~ak smatra da »stvaralacka delatnost« u organizmu a posebno u pslhi »prevazilazl utrosak energije«. On zastupa miJljenje da se za psihu pored principa odrtanja i entropije mora uvesti i treci prmcip, princip integrQcije (Heilung und Entwicklung im Seelenleben, Pp. 50 und 69 f.).

85

drze mogucnosti raspoznavanja, koje se ne mogu sagledati samo kvalitativnim posmatranjem.

Kada bi se psiha sastojala, kako to zele psiholozi-svesti, samo od svesnih zbivanja (iako se dozvoljavaju i nesto »tarnniji« prelivi), onda bismo se mogli zadovoljiti sa postavkom »psihieke energije-. Ali kako smo ubedeni da i nesvesna zbivanja spadaju u psihologiju a ne samo u fiziologiju mozga (kao cisto supstratski procesi), prinudeni smo da nas pojam energije postavimo na nesto sire osnove. Potpuno se slazemo sa Vuntom da postoje tamno-svesna zbivanja. Mi isto tako prihvatamo skalu osvetljenosti svesnih sadrzaja; ali tamo gde pocinje crnilo, tamo za nas psiha ne prestaje, vee se nastavlja u nesvesno. Takode fiziologiji mozga ostavljamo njen deo, pri eemu pretpostavljamo da nesvesne funkcije konacno prclaze u supstratske procese, kojima se ne moze pripisati slava psihickog kvaliteta, posto bi se na taj nacin otislo na put filozofske hipoteze »produhovljavanja« svega postojeceg.

Razgrameavanje pojma psihicke energije pruza nam izvesne teskoce, zbog toga sto nam nedostaje ona mogucnost da psihieko odvojimo od bioloskog zbivanja. Biolosko je isto tako pogodno za energetski natin posmatranja kao i psihicko, ukoliko biolog takav nacin posmatranja smatra korisnim i vrednim. Kao i psihieki, tako i zivotni procesi uopste nemaju nikakav egzaktni dokazivi ekvivalentni odnos prema Iizickoj energiji.

Ako se postavimo na tle obienog opazanja i uzdrzirno od isuvise sirokih filozofskih razmatranja, onda eerno uciniti najbolje moguce ako psihieki proces jednostavno shvatimo kao zivotno zbivanje. Na taj naein uski pojam psihieke energije prosirujerno do daljeg pojma zivotne energije, koji takozvanu psihicku energiju supsumuje kao specifikaciju. Time sticerno prednost na taj nacin, sto smo u stanju da kvantitativne odnose pratimo i izvan uskih opsega psihickog, sve do bioloskih funkcija uopste, cime se udovoljava neosporno postojecoj i vee od davnina diskutovanoj nedeljivosti »duse i tela«.

86

Pojam zivotne energije nema nicega zajednicko'} /;u takozvanom zivotnom silom, jer ova kao snag a ne bi bila nista drugo do specifikacija univerzalne energije, eirne bi se otklonilo posebno pravo bioenergetike u odnosu na Iizicku energetiku, prelazenjem preko do sada jos nepopunjenog ponora izmedu fizickog procesa i zivotnog procesa. Predloiio sam da se hipoteticno prihvaeena zivotna energija, s obzirom na nasu planiranu psiholosku upotrebu, oznaci kao libido i da se tako razlikuje od univerzalnog pojma energije, u vazecim okvirima bioloskog i psiholoskog narocitog prava stvaranja vlastitih pojmova. Time ni u kom slucaju ne zelirn da preduhitrirn bioenergeticareo vee da im otvoreno dodam da sam termin libido primenio imajuci u vidu nas naein koriscenja, Za njihovu upotrebu bioenergeticari mogu predlozrti terrnine kao »bioenergija« ili -vitalna energija«.

Na ovom mestu moram da predupredim rnoguci nesporazum, Nairne, uopste nernam nameru da se u ovom poglavlju upustarn u diskusije oko spornog pitanja psihofizickog paralelizma i uzajamnog dejstva, Ove teorije su spekulacije oko mogucnosti paralelnog i li uzajamnog dejstva tela i psihe i odnose se upravo na onu tacku, koju namerno izostavljam u rnome razrnatranju, naime pitanje da li psihieki energctski proces postoji paralelno sa fizicklm procesom ili je ukljueen u njega. Zajedno sa Buseorrr" prihvatam uzajamno dejstvo kao zamisljivo i ne nalazim nikakvog povoda da ovoj zamisli suprostavljam hipotezu psihofiziekog paralelizma, posto bas psihoterapeutirna, cije se radno podrucje zapravo nalazi \I kritienoj sferi uzajamnog dejstva tela i psihe, izgleda vise nego verovatno da psihieko i telesno nisu dva procesa koja protieu jedan pored drugog, vee da su spojena pomocu uzajamnog dejstva, iako je njihova prava priroda jos uvek tako reci potpuno izvan naseg iskustva. Dubinska razlaganja 0 ovome pitanju svakako da su neophodna filozofima, nasuprot tome empirijskoj psihologiji je preporueljivo ogranicenje na materi-

!Ie Busse, 1. c.

37

ju pristupacnu iskustvu. Iako nam do sada nije uspe- 10 da psihicki energetski proces ukljucimo u fizieki proces, isto tako nije ni protivnicima uspela takva mogucnost da sa sigurnoscu psihicki proces odvoje od fiziekog.

B. ODRZANJE ENERGIJE

Ako prihvatimo da psihicke zivotne procese posmatramo energetski, onda time preuzimamo obavezu da se ne ogranicimo sarno na pojam, vee i da isprobamo njegovu upotrebljivost u odnosu na iskustveni materijal. Energetski nacin posmatranja je suvisan, ako se njegovo glavno tvrdenje, naime ono 0 odrzanju energije, pokaze neupotrebljivim. Prema Buseovom predlogu ovde moramo razlikovati princip ekvivaZencije i princip konstantnosti. Princip ekvivalencije glasi »da za svaku energiju, koja se bilo gde utrosi za postizanje nekog stanja, negde drugde nastaje istovetan kvantum iste ill energije nekog drugog oblika«, nasuprot tome princip konstantnosti glasi »da celokupna energija ostaje uvek ista, dakle nc postoje smanjenja niti povecanja«." Princip konstantnosti je doduse logicno neophodna ali uopstena posledicnost iz principa ekvivalencije i stoga nema prakticnog znaeaja, posto se u osnovi naseg iskustva nalaze uvek sarno delimicni sistemi.

Dakle, za nas zadatak najpre dolaze u obzir sarno princip ekvivalencije. U mojoj knjizi Preobrazaji i simboli libida3! ukazao sam na moguenost da se izvesni razvojni procesi i slicne promene shvate pornocu principa ekvivalencije. Ovde se neeu in extenso vraeati na ono sto sam tamo rekao, vee bih sarno jos jednom istakao da nam Frojdova istrazivanja seksualnosti pruzaju bogate priloge. Tako reci nigde se ne vidi bolje, nego upravo u odnosu seksualnosti

31 Busse, I. c. p. 406 f.

3' Novo izdanje: SlImbole der Wandlung. Up. pre svega 2. deo, III poglavlje (Ges. Werke V).

88

prema celokupnoj psihi, kako utrosku odredenog kvantuma libida sledi javljanje odgovarajuee vrednosti u nekom drugom obliku. Na zalost, shvatljivo precenjivanje seksualnosti Frojda je dovelo dotle da i preoblicavanja, koja odgovaraju drugim specificnim, seksualnosti koordinantnim snagama psihe, redukuje na seksualnost. zbog cega mu se opravdano zamerao panseksualizam. Nedostatak Frojdovih gledista sastoji se od jednostranosti, kojoj uvek tezi mehanicisticko-kauzalni nacin posmatranja, naime u simplificiranoj reductio ad causam, koja sto je tacnija, jednostavnija i obuhvatnija, tim manje pogoduje znacenju analizovanih i redukovanih tvorevina. Onaj ko pazljivo cita Frojdove radove, lako ce uociti koliko znacajnu ulogu u formiranju njegovog shvatanja igra princip ekvivalencije. Ovo se narocito jasno vidi u njegovim kazuistiekim istrafivanjima, gde opisuje potiskivanja i njihove zamenske tvorevine." Onaj ko sam prakticno radi na ovom podrucju, taj zna da princip ekvivalencije i u terapiji neuroza ima veliku heuristicku vrednost; ako ga covek ne koristi uvek svesno, onda ga ipak koristi voden osecanjima - ako se neka svesna vrednost, na primer prenosenje, smanjuje ili cak gubi, onda se odmah traze zamenske tvorevine, u ocekivanju da ce se bilo gde spaziti izranjanje kakve ekvivalentne vrednosti. Nalazenje zamene nije tesko ako je zamenska tvorevina sadrzaj svesti. Slucaj da nestaje iznos libida - naizgled bez zamenske tvorevine - odigrava se cesto, U ovom slucaju zamena je nesvesna ili je, kao sto se obicno sreee, pacijent nesvestan da je odredena nova cinjenica odgovarajuca zamenska tvorevina. Ali se isto tako desava da znatan iznos libida nestane u takvoj meri kao da ga je nesvesno potpuno progutalo, bez nastajanja nove vrednosne pozicije. U takvom slucaju najbolje je striktno se pridrzavati principa ekvivalencije, posto ce pafljivo posmatranje pacijenta uskoro ukazati na pojavu znakova nesvesne aktivnosti, bilo u obliku potenciranja izvesnih simp-

~ Sammlung kleiner Schriften zur Neurosenlehre.

89

toma, ili javljanja novog simptoma, ili posebnih snova, i li svojstvenih, usputnih rnastanih fragmenata i mnogo cega drugog. Ako se analizom ovih simptoma uspe da se u svest privedu oni skriveni sadrzaji, onda se po pravilu moze dokazati da je iznos Iibida, nestao iz svesti, formirao odredenu tvorevinu u nesvesnom koja, uprkos svim razlikama, ima ne mali broj zajednickih erta sa onim svesnim sadrzajima, koji su izgubiIi svoju energiju. Izgleda kao da je libido izvesne kvalitete poneo sa sobom u nesvesno, sto je cesto jasno u tolikoj meri da se na osnovu ovih karakteristika moze prepoznati odakle potice libido, koji je aktivirao nesvesne sadrzaje.

Ovde postoje ubedljivi i opste poznati prirneri: ako dete u mislima pocinje da se odvaja od roditclja, onda nastaju mastanja 0 zamenskim roditeljima. Ovakva rnastanja skoro po pravilu se prenose na stvarne licnosti. Prenosenja ovakve vrste vremenom se pokazuju neodrziva utoliko, sto covek koji sazreva mora da asimiluje kompleks roditelja, naime autori tet, odgovornost i samostalnost. On mora i sam da postane otae ili majka. Drugo podrucje, bogato doticnim primerima je hriseanska-religtjska psihologija. Potiskivanje nagona (tj. zapravo primitivne prirode nagana) dovodi do religioznih zamenskih tvorevina, do »bozje ljubavi« u kojoj sarno slepae ne rnoze opaziti seksualni karakter.

Ova razrnisljanja vode nas do dalje analogije sa energijom u okviru Iizickih nauka. Kao sto je poznato, ueenje 0 energiji ne poznaje sarno faktar intenziteta vee i faktar ekstenziteta. Ovaj drugi je praktieki nuzni dodatak cistam pojmu energije. On je posrednik spoja pojma cistog intenziteta sa pojmom »kolicine« (npr. kolicina svetlosti nasuprot [aeini svetlosti). » ••• Kolieina ili faktor ekstenziteta energije prianja za odredenu tvorevinu ( ... ) i ne moze se preneti na neku drugu bez prenosenja dela te tvorevine; nasuprot tome faktor intenziteta moze preei sa jedne tvorevine ne drugu«.:" Dakle, faktor

:M Up. Hartmann, Weltanschauung, p. 5.

90

ekstenziteta daje dinamsku odredenost energije prisutne u pojavi."

Tako postoji i ps.holoski faktor ekstenziteta, koji ne moze uci u novu tvorevinu bez prenosenja delova ili karakteristika ranije tvorevine. Na ovo svojstvo preobrazaja energije iscrpno sam skrenuo paznju u jednom mom ranijem radu, gde sam pokazao da libido ne napusta neku tvorevinu kao cist intenzitet i prelazi bez ostatka, vee da ovaj karakteristike sturih funkcija prenosi na nove." Ova osobenost toliko strci da cak daje povoda za pogresne zakljucke, ne sarno za pogresne teorije vee i za samoobmane sa teskim posledicama, npr. iznos libida izvesnog oblika seksualnosti prelazi u neku drugu tvorevinu, pri tome uzima sa sobom izvesne osobenosti svoje ranije upotrebe. U ovom slucaju lako je shvatiti tumacenje da ce dinamika nove tvorevine biti isto tako seksualna." IIi iznos libida neke psihicke aktivnosti prelazi u bitno materijalni interes, pri cemu individua pogresno veruje da je nova tvorevina isto tako duhovne prirode. Ovaj zakljucak je u principu pogresan, posto uzima u obzir sarno relativnu slicnost dvaju tvorevina, ali zapostavlja njihovu, isto tako bitnu razhcnost.

Prakticno iskustvo uci nas sasvirn uopsteno da se neka psihieka delatnost uvek rnoze zameniti sarno ekvivalentno; tako patolosko interesovanje, intenziv-

~.~ Danasnja fizika energiju smatra identil:nom sa rnasorn. Medutirn, ovo tvrdenje ne dolazi u obzir da se razrnatra u nase svrhe.

3e Up. Symbole der Wan.dlung. p, 260 f. (Ges. Werke V). 37 Redukcija neke kompleksne tvorevine na seksualnost predstavlja vazece kauzalno objasnjenje sarno onda, kada se unapred sporazurnelo da se u kompleksnim tvorevinama ieli da objasni jedino funkcija seksualne komponente. Ali ako se povraca] na seksualnost prihvati kao vazece kauzalno objasnjenje. tada ovo rnoze da se izvrsl sarno pomoeu precutne pretpostavke da se jedino radi 0 seksualnoj tvorevini. Medutirn, time bi se zakljuetlo a priori da ie kompleksna psihieka tvorevina sarno seksualna tvorevina; oeevidno petitio principii! Takode se ne moze tvrditi da je seksualnost jedini psihil:ki osnovni nagon. stoga svako seksualno objasnjenje mofe biti sarno objasnjenje komponenata, ali nikad zadovoIjavajuca psiholoska teorija.

91

no prianjanje uz neki simptom, moze se zameniti jedine isto tako intenzivnim vezivanjem za neko drugo interesovanje, zbog cega bez ovakve zamene nikada i ne dolazi do odvajanja libida od simptoma. Ako je energetska vrednost zamene manja, onda nam je odmah jasno da se delimicni iznos energije moze naci negde drugde, ako ne u svesti, onda u nesvesnim mastanirn oblicjima ili u smetnjama »parties superieures« fizioloskih funkcija (da se posluzim spretnim Zaneovim izrazom).

Nezavisno od ovog, davno poznatog iskustva, energetsko shvatanje omogueava nam i jednu drugu teorijsku formulaciju. Prema Frojdovom kauzalnom shvatanju po sredi su uvek jedne te iste nepromenljive supstancije, seksualne komponente, na cije dejstvo ukazuje tumacenje sa jednolicnom ravnomernoseu, sto jednom naglasava i sam Frojd. Prirodno da duh reductio ad causam ili in primam figuram psiholoski ne moze nikada da zadovolji preko svake mere vaznu ideju finalnog razvitka, posto svaka promena stanja nije nista drugo do »sublimacija« osnovne supstancije pa na taj naein vredi koliko i nepodesan izraz za jednu te istu staru stvar.

Ideja razvitka [e moguea sarno onda kada se zamisao nepromenljive supstance ne hipostazira u takozvanu objektivnu stvarnost, kada se kauzalnost ne postavi kao identicna sa samim ponasanjem stvari; posto razvojna ideja zahteva promenljivost supstancija, koje su, energetski posmatrano, energetski sistemi teorijski bezgranicne odvojivosti i zamenljivosti pod principom ekvivalencije i pod sarno po sebi razumljivom pretpostavkom mogucnosti energetskog pada. Takode i ovde dospevamo, kao i pri posmatranju kauzalnog i finalnog spajanja, u nerazresivu antinomiju kroz projekciju energetske hipoteze, pri cemu nepromenljiva supstancija istovremeno ne moze biti i energetski sistern." Za mehanicistieko glediste energija je prikljucena za supstanciju, zbog cega Vunt govori 0 »energiji psihickog«, koja je vre-

38 Ova recenica naravno vafi za makrofizicko podrueje, u kome postoje .~solutni« zakoni.

92

menom narasla i stoga ne dozvoljava primenu energetskih nacela. Nasuprot tome za energetsko glediste supstancija nije nista drugo do izraz ih znak energetskog sistema. Ova antinomija je nerazresiva samo dotle, dok ne doznamo da nacini posmatranja odgovaraju fundamentalnim psiholoskim stavovima, koji se oCigledno u izvesnoj meri podudaraju sa uslovima objekta, zbog cega su praktieki primenljiva i njihova gledista. Stoga se moze objasniti sto se kako kauzalisti tako i finalisti oeajnicki bore za objektivnu vaznost njihovog principa, pri cernu je to, naime, i princip njihovog Iicnog stava prema zivotu i svetu, Ciju uslovnu vaznost niko neee primiti bez daljnjega, posto niko - takav bi bio jedna vrsta samoubice - ne voli da sam sece granu na kojoj sedi. Ali neizbezne antinomije koje proistieu iz projekcije logieki opravdanih principa, prisiljavaju na temeljno ispitivanje sopstvenog psiholoskog stava, cime se, i samo time, moze izbeci nasilje nad drugim, logicki opravdanim principima. Antinomija se mora razresiti u antinomickom postulatu, ma koliko smetalo covekovom konkretizmu i tako mnogo odudaralo od prirodnonaucnih postavki, da se takozvana stvarnost bica prepusti tajanstvenoj iracionalnosti, koja, medutim, neminovno proistice iz antinorniekog postulata."

Razvojna teorija ne rnoze izaci na kraj bez finalnog gledista, eak i Darvin operise sa finalnim pojmovima, kao prilagodavanje itd., sto dostojno istiee Vunt. Oeigledna cinjenica diferenciranja i razvitka nikada se ne moze iscrpno objasniti, posto ova zahteva finalno glediste, koje je eovek, tokorn svog psihiekog razvitka, isto tako oformio kao i kauzalno.

Finalno shvatanje podrazumeva uzrok kao sredstvo svrhe. Jednostavan primer je pitanje regresijekauzalno je regresija uslovljena na primer »Iiksacijom za majku«. Finalno, rnedutim, libido regredira ka imagu majke, da bi tame nasao uspomenske asocijacije, preko kojih razvitak recimo iz seksualnog sistema moze proizici u duhovni sistem.

3, Up. Psychologische Typen, p. 425 ft. (Gei;. Werke VI).

93

Prvo objasnjenje se iscrpljuje u znacenju causa i potpuno previda svrhovno znacenje procesa regrcsije. Na ovaj nacin stvaranje kulture postaje puki surogat, posto je incest nemoguc. Poslednje objasnjenje, medutim, vee ostavlja mogucnost da se predvidi sve ono sto ce proisteci iz regresije i istovremeno nam ornogucuje da razumemo sta treba da znace uspomenske slike, koje je ponovo oziveo regredirani libido. Prirodno da kauzalistima ovo poslednje shvatanje izgleda neverovatno hipoteticno, medutim, finalistima »Iiksacija za majku« je samovoljna pretpostavka. kojoj zameraju da potpuno previda svrhu, koja se jos jedino moze smatrati odgovornom za ponovno ozivljavanje imaga majke. Adler, na primer, iznosi mnogobrojne zamerke ove vrste protiv Frojdove teorije. Ja sam pokusao da oba gledista, svakako ne eksplicitno, pomirim u mome radu Preobrazaji i simbo.i fibida (Wandlungen und SymboLe der Libido), sto je imalo za posledicu da mi sa obe strane pripisu nejasne i sumnjive stavove. U tome sam delia sudbinu neutralnih za vreme rata, kojima se cesto poricalu cak i bona fides.

Ono sto je za kauzalno posmatranje cinjenica jeste za finalno simbol i obrnuto. Sve uno sto je jednom gledistu istinsko, drugom je neistinito. Stoga se moramo pomiriti sa antinomskim postulatom i svet tako(!e posmatrati kao psihicki fenomen. Sigurno da je za nauku neophodno znati kako izgleda svet sam »po sebi«, ali ni nauka ne moze zaobici psiholoske uslove saznanja, a psihologija jos mora posebno da pazi i na ove uslove. Kako dusa poseduje i final no glediste, psiholoski je nedopustivo i vodi u poznatu monotoniju turnaeenja, kada se ciste kauzalno pristupi psihickirn fenomenima.

Sirnbolicko shvatanje kauze, nastalo posredstvom energetskog nacina posmatranja je neophodnost za diferenciranje psi he, jer bez simbolistickog shvatanja cinjenica one su nepromenljive supstancije, koje neprekidno dalje deluju, kao sto je slueaj npr. u staroj traumatskoj teoriji Frojda. Causa ne omogucuje razvitak. Za psihu je reductio ad causam

94

suprotnost razvitku, ona fiksira libido za elernentarne cinjenice. Sa glediSta racionalizrna ovo je jedino dobro, sa gledista psihe medutim, one je bezivotno i bezriadezno dosadno, cime naravno se ne porice da je prianjanje libida za osnovne cinjenice za mnoge ljude bezuslovno potrebno. Ali. ukoliko je ispunjen ovaj zahtev, psiha ne moze da zauvek ostane na ovome vee mora dalje da se razvija, posto se u njoj causa preobraca u sredstvo svrhe, u simbolicke izraze puta koji jos treba da se prede. Iskljucivo znacenje kauze, dakle, njena energetska vrednost, time nestaje i ponovo se javlja kao simbol, cija privlacna snag a predstavlja odgovarajuci kvantum libida. Vrednost kauze nikada se ne moze ukinuti postavljanjem voljnog i racionalnog cilja. To je uvek samo pripornoc iz nuzde.

Psihieki razvitak ne moze da se odvija sarno kroz nameru i volju, vee mu je potreban atraktivan simbol, ciji kvantum vrednosti prevazilazi vrednost kauze. Forrniranje simbola ne moze da usledi pre nego sto je psiha dovoljno dugo proboravila uz elementarne cinjentce, sto znaci toliko dugo dok unutrasnje iii spoljasnje neminovnosti Zivotnih procesa ne dovedu do preobrazaja energije. Kada bi covek ziveo cisto instinktivno i autornatski, onda bi preobraeanje moglo da usledi prema cisto bioloskim zakonima. Neste od toga vidimo jos u dusevnorn zivotu primitivnog coveka. nesto sto je istovrerneno sasvim konkretistieko i sasvim simbolicko. Kod kulturnog eoveka, inaee toliko koristan racionalizam svesti pokazuje se kao najteza smetnja beztrenjskog preobracanja energije, pri cemu se ratio, u cilju izbegavanja sopstvene nepodnosljive antinomije, ekskluzivno postavlja na jednu Ili drugu stranu i grcevito pokusava da zadrzt svoje jednom izabrane vrednosti i to toliko dugo, dok cinjenica covekovog uma vazi kao »neprornenljiva supstancija«, cime je iskljuceno njegovo simbolistieko shvatanje. Ratio je medutirn, relativan i sam St; potire u svojim antinomijama. On je takode sarno sredstvo svrhe, sirnbolicki izraz za prolaznu taeku na putu razvitka.

95

C. ENTROPIJA

Princip ekvivalencije je praktieki vazno naeelo energetike, drugo neophodno dopunsko nacelo je prmcip entropije. Preobracanja energije su moguca sarno uz prisustvo razlike intenziteta. Prema Karnoovom (Carnot) nacelu toplota se moze preobratiti u rad sarno onda kada prelazi sa toplijeg na hladnije telo. Medutim, mehanieki rad se neprestano preobrazava u toplotu, koja se zbog svog niskog intenziteta vise ne rnoze ponovno preobratiti urad. Tako zatvoreni energetski sistem svoje razlike u intenzitetu postepeno izjednaeava u ravnomernu temperaturu, eirne je iskljucena svaka dalja promena. To je takozvano umiTanje toplote.

Princip entropije je u nasern iskustvu poznat sarno kao princip delirnicnih procesa, koji predstavljaju relativno zatvoren sistern. Kao tako relativno zatvoren sistem moze se posmatrati i psiha. I njeni energetski preobracaji dovode do izjednacavanja razlika, koje prema Bolcmanovoj forrnulaciji," neverovatno stanje prevode u verovatno, cime se, medutim, sve vise ogranicava mogucnost daljih promena. Ovaj proces vidimo, na primer, kod formiranja trajnog i relativno nepromenljivog stava. Posle pocetnih zestokih kolebanja ujednacavaju se suprotnosti i postepeno nastaje nov stav, cija je kasnija stabilnost utoliko veca sto su bile veee pocetne razlike. Sto je veei napon suprotnosti, utoliko je veca energija koja proistice iz toga; sto je veca energija, tim je jaca konstelativna, atraktivna snaga. Ovoj vee oj atraktivnosti odgovara veei opseg konsteliranog psihickog materijala i sto vise raste taj opseg, tim postaje rnanja mogucnost kasnijih smetnji, koje bi mogle da proisteknu iz razlika sa prethodno nekonstelisanim materijalom. Stoga je posebno trajan onaj zauzeti stav, koji je proistekao iz opseznih izjednaeavanja.

Svakodnevno psiholosko iskustvo pruza dokaze u prilog tacnosti ovog nacela a najtezi konflikti, kada se savladaju, ostavljaju za sobom sigurnost i mir Ili

•• Boltzmann, PopulaTe SchTiften, p. 34.

96

skrhanost, koji jedva da jos smetaju, odnosno da se mogu preboleti, i obrnuto, upravo najvece suprotnosti i njihova konflagracija potrebne su u stvaranju vrednih i trajnih uspeha. Posto su nasern iskustvu pristupacni sarno relativno zatvoreni sistemi, nismo nigde u situaciji da posmatramo apsolutno psiholosku entropiju. Ali, sto je jace zatvaranje psiholoskog sisterna, tim se vise dokazuje fenomen entropije." Ovo vidimo narocito kod onih psihiekih porerneeaja, koje karakterise intenzivno iskljueivanje spoljnjeg sveta. Takozvana »afektivna otupelost- demencije prekoks ili sizofrenije zapravo podseca na fenomen entropije. Na isti nacin treba razumeti sve one takozvane degenerativne promene, koje se razvijaju u znaku takvih psiholoskih stavova koji trajno iskljueuju vezu sa spoljnim svetom. Ovakvi relativno izdvojeni, psiholoski sistemi su i voljno usmereni procesi, kao usmereno misljenje i usmereno osecanje. Ove funkcije se baziraju na iskljueivanju svega nepodesnog 5tO bi moglo da dovede do skretanja od izabranog pravca. »Pripadajuci« elernenti se prepustaju suprotnom izjednacavanju i na taj nacin stite od spoljnjeg remetnog dejstva. Tako ovi posle nekog vremena dostizu svoje najverovatnije stanje, koje svoju cvrstinu pokazuje, na primer, u »utvrdenom- pojmu ill »uhodanom« naeinu posmatranja itd. KoIiko su cvrste ove stvari moze odmeriti onaj ko pokusa da rasclani ovakve tvorevine, da otkioni kakvu zabludu iIi izmeni nacin misljenja. U istoriji naroda ovakve promene cak mogu kostati po toke krvi. Ali ukoliko je apsolutno iskljucivanje nemoguce (izuzimajuei mozda patoloske slucajeve) , nastavlja se energetski proces kao razvitak sa neznatnom usmerljivoscu i smanjenim intenzitetom zbog »gubitka usled trenja«.

Ovakav nacin posmatranja stvari poznat je vee dugo. Svako govori 0 »buri miadosti« koja ustupa mesto »rniru starosti«. Cesto se govori 0 »cvrstom ubedenju« posle »pobede nad nedoumicom« 0 »iz-

41 Sistem je potpuno zatvoren, kada vise nije mogul! spoljni dotur energije. Samo u tom slueaju mole nastupiti entropija.

7 Jung, Odabrana dela, I

97

ravnanju unutrasnjih napetosti« itd. To je nevoljni energetski naein posmatranja, koji je svojstven svakom eoveku. Za naucnog psihologa ovaj nacin posmatranja je u, svakom slucaju, bezvredan sve dothdok ne oseca neophodnost procene psiholoskih vrednosti. Ovaj problem uopste ne dolazi u okvire razmatranja Iizioloske psihologije, posto se ova bavi fiztoloskom stranom psihologije, kako joj vee sarno ime kazuje. Psihijatrija je, kao sto je poznato, naspram psihologije cisto deskriptivna i sve do nedavno uopste se nije brinula 0 psiholoskoj kauzalnosti. l:ak je ovu osporavala. Analitickoj psihologiji je, medutim, ostavljeno da mora razmotriti i energetsko glediste, posto kauzalmehanicistieko glediste Frojdove psihoanalize nije dovoljno da obuhvati cinjenicu psiholoskih vrednosti. Vrednost zahteva kvantitativni pojam razjasnjenja, koji nikada ne moze zameniti kvalitativnipojam, kao na primer seksualnost. Kvalitativni pojam je obelezje neke stvari, neke supstancije, nasuprot tome kvantitativni pojam je obelezje relacije intenziteta a nikada supstancije iIi stvari. Kvalitativni pojam, koji ne obelezava nikakvu supstanciju iIi stvar iIi einjenicu, je vise iIi manje arbitrarni izuzetak; uz to moram uvek da uraeunam i kvalitativni, hipostazirani energetski pojam. Naucnom kauzalnom objasnjenju su katkad potrebne ovakve pretpostavke, ipak ove se ne smeju prihvatiti kao svrha koja cini suvisnim energetski naein posmatranja. Obrnuto isto vazi i za energetiku, koja povremeno pokazuje tendenciju da odrice supstanciju i da na taj nacin postaje cisto teleoloska iIi finalna. Postavka kvalitativnog pojma za energiju je nedopustiva, posto bi to bila specifikacija energije, koja je, rnedutirn, snaga. To bi u biologiji bio vitaIizam, u psihologiji seksualizam (Frojd) iIi kakav drugi -izam, ukoliko bi se moglo dokazati da su istrazivaCi energetike celokupnu psihu redukovali na jednu odredenu snagu ili nagon. Ali nagoni SU, kao sto je vee receno, specifikacije. Energija, kao korelativan pojam, stoji iznad toga i nece apsolutno nista drugo da izrazi do relacije psiholoskih vrednosti.

98

D. ENERGETIZAM I DlNAMIZAM

Do sada receno 0 energiji odnosi se na cisti pojam energije. Energija je, kao i njen korelat - pojam vremena, s jedne strane neposredni, a priori dati oblik posmatranja," ali s druge konkretan, primenjen ili empirijski pojam, koji je apstrahovan iz iskustva, kao i svi naucni pojmovi.? Prirnenjeni pojam energije odnosi se uvek na ponasanje snaga, na pokrenute supstancije, posto energija drugacije i nije pristupacna iskustvu do zapravo preko posmatranja ponasanja pokrenutih supstancija. Stoga mi praktieki govorimo 0 elektricnoj energiji itd., naime tako kao da je energija svakako odredena snaga. Iz ovog mesanja empirijskog, iIi primenjenog pojma, sa oblicima posmatranja zbivanja, nastaju ona konstantna brkanja »energtje- i »snage«. Na isti nacin psiholoski pojam energije nije cist, vee takode konkretan i primenjen pojam, koji se u nasim razmatranjima javlja kao seksualna, vitalna, intelektualna. moralna itd. -energija«, drugim recima u obliku nagona, eija nam ocigledna, dinamicka priroda daje za pravo stvaranje pojmovnog paralelizma sa fizickim snagarna.

4! Zbog toga je njena Ideja stara koliko i ,~o\,e{:anstvo.

Nju sreeemo vee u osnovnim gledistima primitivnih naroda. Up F. R. Lehmann, Mana, i moje navode u: Uber die Psychologie des UnbeUlussten (Oes. Werke VII). Hubert et Mausl(Melanges d'histoire des religions, preface, p, XXIX f.) isto tako nazivom mana obelezava odredenu kategoriju urna. Ovde eu doslovce cHirati njihove navode: »Constamrnr-nt presentes dans la langage, sans qu'elles y soient de toute necessite explicites, (les categories) existent d'ordinaire plutot sous la forme d'habitudes directrices de la conscience, elles-memes inconscientes. La notion de mana est un de ces principes: elle est donnee dans le Iangage; elle est imphquee dans tout.e une serte de jugements et de raisonnements, portant sur des attl'ibuts qui sont ceux du mana. nous avons dit que Ie mana est une categorre. Mals Ie mana n'est pas seulemen! une categorie speciale a la pensee primitive. et- aujour'dhur, en voie de reduction c'est encore la forme premiere qu'ont revetue d'autres categories qui fonctionnent toujours dans nos espr-its: celles de substance 1'1 de cause.

i-t 8hb I urnaeenja mogu se naci u Ps!!chologisrlu' T!IPI''', pp, 43fl It. i 630 ff. (~. Werke vn.

j

99

Primenom cistog pojrna na materijale iskustva nuzno dolazi do konkretizacije Hi predocavanja po jrna, eime dolazi i do privida kao da je i neka supstancija izrazena pojmom. Ovo je slucaj, na primer, kod pojma Iizickog nebeskog prostora, kojim se, iako je eter pojam, ipak koristimo kao supstancijom. Ova obmana je neizbezna, posto smo nesposobni da ocevidno predoeimo kvantum, i to kvantum necega. Ovo nesto je supstancija. Stoga se neizbezno hipostazira svaki primenjeni pojam, i protiv nase volje, pri cernu uostalom nikada ne smemo zaboraviti da ipak imamo posla sarno sa pojmom.

Predlozio sam da pojam energije, koji koristimo u analitickoj psihologiji, obelezimo recju »Iibido«. Izbor reei u nekim odnosima ne mora biti idealan, ipak mi izgleda da ovaj pojam vee iz razloga istorijske pravicnosti zasluzuje ime libido. Frojd je po prvi put stvarno pratio dinarnicke psiholoske veze i povezano izlozio a pri tom se sluzio komotnim izrazorn libido, uostalom sa specificno seksualnom definicijom, shodno njegovom opstem ishodnom gledistu, koje je upravo seksualnost. Poreds Iibida« Frojd koristi i izraze »nagon« (»nagoni vlastitog ja«) i »psihicka energija« (na primer u Tumacenju snova). Kako se Frojd ogranicava tako reci iskljucivo na seksualnost i njene brojne izdanke, njegovoj nameri stoga i odgovara seksuaIna definicija energije kao specificne nagonske snage. Nasuprot tome, s obzirorn na opste psiholoske teorije, nemoguce je kao pojam i objasnjenje koristiti sarno seksuaInu energiju, to jest specificni nagon, posto psihieko preobracanje energije nije sarno seksualna dinamika. Seksualna dinamika je u totalnom podrucju psihe sarno speci [aIan slucaj. Time se ne osporava njena egzistencija, vee se sarno pomera na pravo mesto.

Kako se primenjeni energetski pojam u odredenom gledistu odmah hipostazira u psihicke snage (nagone, afekte i ostaIe dinamske procese), po mome misljenju njegova oeevidnost se spretno oznaeava recju »Iibido«, posto su se slicna gledista od davnina sluzila slienirn nazivima, na primer Sopenhauero-

100

vo »htenje«, 6p~1i Aristotela, Platonov »eros«, Empedoklova »Ijubav i mrznja elemenata« ili Bergsonov »elan vital«. Iz ovih pojmova uzeo sam sarno oeevidnost oznake, ali ne i definiciju pojma. IzostavIjanje iscrpnijeg objasnjenja 0 ovom problemu u mnogim ranijim knjigama svakako da je krivo za mnoge nesporazume, pri cemu mi se skoro sa svih strana prebacuje stvaranje neke vrste vitalistickog pojma.

Sa recju »Iibido«, kao sto je vee reeeno, uopste ne povezujem seksualnu definiciju," cime se, medutim, prisustvo seksualne dina mike isto tako malo osporava kao bilo koje druge dinamike, na pnimer nagona gladi. Vet sam 1912. godine ukazao da to moje shvatanje opsteg . zivotnog nagona, nazvanog libido, stoji umesto pojma »psihicke energije« koji sam koristio u knjizi Psihologija demencije prekoks. Pri tom sam poeinio gresku, propust, jer sam pojam predstavio sarno u njegovoj psiholoskoj ocevidnosti, pri cemu sam prenebregnuo njegovu metafiziku, koja je vee bila izlozena u samom pocetku. Ali kada sam pojam libida sasvim postavio u njegovoj oeevidnosti, koristio sam ga kao da je hipostaziran. Utoliko snosim krivicu za nesporazume. Zbog toga sam naknadno u mojoj knjizi Prikaz psihoanaliticke teorije 1913. god. izricito objasnio »da libido, sa kojim operisemo, ne sarno da nije konkretan ili poznat vee da je zapravo jedno X, cista hipoteza, slika il.i zeton, is to toliko malo konkretno shvatljiv koliko i ene·rgija f1- zickog sveta« .46 Stoga libido nije nista drugo do skraceni izraz za »energetski nacin posmatranja«. U oeevidnom izlaganju neee nam poei za rukom da operisemo sa cistim pojmovima, sve dok ne uspemo da fenomene izrazimo matematieki, Medutim, dok ovo ne bude rnoguee, primenjeni pojam u posmatranju ce

U Latinska ret »Iibido« ni u kom slul:aju nema iskljul:ivo seksualni smisao, vee opste znal:enje pozude, htenja, prizeljkivanja. Iscrpni prilozi 0 ovom problemu u: Wandlungen und SlImbole der Libido, p. 119 (novo izdanje: SlImbolf' der Wand lung, p. 213 ff.) (Ges. Werke V).

4S Up. Versuch einer DaTsteUung der psychoanallltischen Theone, p. 454 f. (Ges. Werke IV).

101

uvek automatski hipostazirati zbog materijala koje pruza iskustvo.

Potrebno je prisetiti se jos jedne nejasnosti koja proistiee iz ocevidnog koriscenja pojma libida i pojrna energije uopste; to je u sferi ocevidnosti neizbezno mesanje energije sa kauzalnim pojmom dejstva, koji je dinamski a ne energetski pojam.

Kauzalno mehanicistieko glediste vidi cinjenicm niz a-b-c-d na sledeci nacin: a dejstvuje na b, b dejstvuje na c, itd. Ovde je pojam dejstva kvalitativna oznaka, dakle virtus uzroka, ili drugim recirna dinamika. Nasuprot tome Iinalistieko energetsko glediste vidi ovo na sledeci naein: a-b-c su sredstva energetskog preobracanja, koje bezuzroeno od a, od neverovatnog stanja, preko b-c entropski protice ka verovatnom stanju. Ovde je sasvim zaobideno uzrocno dejstvo tako da su uzeti u obzir sarno intenziteti dejstva. Ukoliko su intenziteti istovetni, onda se urnes to a-b-c-d moze postaviti takode i w-x-y-z.

Materijal iskustva u oba puta je niz a-b-c-d, ipak sa razlikom da mehanicistieko glediste izvodi dinarnizarn na svoj nacin posmatranog uzrocnog dejstva, dok energetsko posmatranje umesto uzrocnog dejstva posmatra ekvivalenciju preobraeenog dejstva. To znaci da oba posmatraju niz a-b-e-d, medutim, jedno glediste je kvalitativno, drugo kvantitativno. Kauzalno posmatranje iz materijala iskustva apstrahuje dinamieki pojarn, dok Iinalistieko posmatranje svoj cisti pojam energije primenjujo U opazajnoj sferi i istovremeno dopusta da postane dinarmka. Uprkos njihove teorijsko-saznajne razlicnosti, koja je u svojoj apsolutnosti bez izuzetka, ipak se oba naeina posmatranja neminovno rnesaju u odnosu na pojam snage, naime kada kauzalni stay cisti opazaj dejstvonog kvaliteta apstrahuje u pojam dinarnike, I kada finalisticki stay svoj Cisti pojam pomocu primene (:1111 oeevidnim. Zbog toga mehanist govori 0 »energiji psihickog.,. nasuprot tome energetiear 0 »psihiekoj energiji(,. Iz izlozenog je ocigledno da jedan te isti proces u svetlu razlieitih naeina posmatranja, vee prerna gledistu, stice sasvim razlicit izgled.

102

3.

OSNOVNI PO.JMOVI TEORIJE LIBIDA

A. PROGRESIJA I REGRESIJA

Jedan od najvaznijih fenomena dusevnog zivota je progresija i regresija libida. Pod progresijom pre svega treba shvatiti svakodnevno napredovanje psiholoskog procesa prilagodavanja. Kao sto je poznato. prilagodavanje nije postignuto jednom zauvek, iako je eovek sklon da veruje u tako nesto, posto cesto mesa postignuti stay sa stvarnim prilagodavanjem. Zahtevima prilagodavanja mozerno udovoljiti same pomoeu odgovarajuceg usmerenog stava. Prema tome ispunjenje prilagodavanja odvija se u dve etape: 1. Postizanje stava. 2. Ispunjenje prilagodavanja pomocu zauzetog stava. Stay prema stvarnosti je nesto izvanredno trajno, ali rna kako da je trajan habitus. tako malo je trajna njegova efektivna sposobnost prilagodavanja. Ovo je neophodna posledica stalnih promena okoline i time uslovljenih novih prilagoda-

v~nja. •

Progresija libida na taj naein bi se sastojala od trajnog zadovoljavanja zahteva, koje postavljaju uslovi sredine. Kako se ovaj ueinak moze postiei samo pomocu zauzetog stava, koji, kao izdvojeni stav. neminovno ukljucuje usrnerenost a samim tim i izvesnu jednostranost, lako se rnoze doci, do toga do zauzeti stay vise ne moze udovoljiti zahtevima prilagodavanja zbog toga sto je doslo do promena spolj-

1 o:~

nih uslova, koji zahtevaju neki drugi, a ne postojeci stay. Tako moze osecajni stay, koji pokusava da pomotu saosecanja udovolji zahtevima stvarnosti, lako da se sretne sa uslovima koji se mogu ispuniti sarno pomocu mislenog stava, to jest pomocu prethodnog. misaonog shvatanja. U ovom slucaju zakazuje osecajni stay. Time prestaje i progresija libida. Prethodno prisutno Zivotno osecanje se gasi, mesto toga neprijatno se povisava psihicka vrednost izvesnih svesnih sadrzaja, nadiru subjektivni sadrzaji i reakcije, stanje postaje afektivno i sklono eksploziji. Ovi simptomi znace ustavu, stazu libida. Stanje zastoja karakterise Taspad pTotivuTecnih parouc. Za vreme progresije libida protivurecni parovi su sjedinjeni u koordiniranom toku psiholoskih zbivanja. Njihovo uzajamno dejstvo omogucuje uravnotezenu ravnomernost procesa, koji bi bez unutrasnjeg protivdejstva bio jednostran i besmislen. Stoga se sve ekstravagantnosti i preteranosti s pravom smatraju gubitkom ravnoteze, posto u takvim slueajevima ocigledno nodostaje usaglaseno dejstvo suprotnih impulsa. Zbog toga se sustinom progresije, koja je uspesni produkt prilagodavanja, moze smatrati svojstvo da impuls i protivimpuls, da i ne, dospeju do ravnomernog uzajamnog dejstva. Ovo izjednacavanje i sjedinjavanje protivurecnih parova vidimo, na primer, u procesu razmisljanja pre neke teske odluke. U ustavi libida, gde je onernogucena progresija, da i ne vise ne mogu da se sjedine u jedan ujednaceni cin u kome da i ne postizu iste vrednosti, koje medusobno drze ravnotezu. Sto duze traje ova ustava, tim vise raste vrednost protivurecnih pozicija, koje se, shodno tome obogacuju asocijacijama i sebi prikljucuju sve nova i nova podrucja psihiekog materijala. Napon vodi konfliktu; konflikt vodi do uzajamnih pokusaja potiskivanja, i kada uspe potiskivanje suprotnog pola. tada dolazi do disocijacije, »rascepa lienosti« do razjedinjenosti sa samim sobom, cime je stvorena mogucnost nastajanja neuroze. Cinovi, koji proisticu iz ovog stanja, su nekoordinisani odnosno patoloski i sticu vrednost simptomatskih radnji; iako su ovi ci-

104

novi delom normalno determinisani, ipak se s druge strane baziraju na potisnutoj suprotnosti, koja, medutim, za razliku od progresivnog zbivanja, ne deluje uravnotezujuce vee protivurecno, Cime se efekat ne podstice vee ometa.

Borba suprotnosti bi se nekorisno stalno odvijala kada se vee sa izbijanjem konflikta ne bi uspostavljao proces regresije, kretanja libida unazad. Preko medusobnog sudara suprotnosti dolazi do postepenog obezvredivanja protivurecnih parova. Gubitak vrednosti stalno se povecava, i taj gubitak je jedino sto opaza svest. On znaci isto sto i regresiju. Nairne, u toj meri u kojoj napreduje gubitak vrednosti svesnih suprotnosti, povecava se vrednost svih onih psihickih procesa koji, s obzirom na prilagodavanje, ne dolaze u obzir i stoga retko ill nikada ne dospevaju do svesne primene. Kod ovih psihiekih elemenata, koji ne dolaze u obzir u pogledu prilagodavanja na sredinu, radi se uglavnom 0 nesvesnim elementima. Zbog toga raste vrednost pozadine svesti i nesvesnog, sledstveno cemu treba oeekivati da ce porasti njihov utica] na svest. Zbog inhibicija, koje svesno upraznjava nad nesvesnim, nesvesne vrednosti pribavljaju sebi vaznost najpre sarno indirektno. Inhibicija, kojoj podlezu, je posledica ekskluzivne usmerenosti svesnih sadrzaja. (Inhibicija je identieno sa onim sto Frojd naziva »cenzura«). Indirektna manifestacija nesvesnog pokazuje se u ometanju svesnih tokova, kod asocijaciskog eksperimenta u obliku kompleksnih znakova, a inace u obliku simptomatskih radnji koje je prvi opisao Frojd, i u neurotskim stanjima u obliku simptoma.

Kako regresija povisava vrednost onih sadrzaja koji su prethodno bili iskljuceni iz svesnog procesa prilagodavanja i stoga su veeinom »tamno svesni« Ili .sasvim nesvesni istiskuju se preko praga svesti oni psihicki elementi, koji su u odnosu na prilagodavanje po opstem priznanju nekorisni, a zbog cega su obicno odvojeni od usmerene psihicke funkcije. Koje vrste su ovi sadrzaji moze se iscrpno sagledati iz Frojdovih spisa; to nisu sarno infantilno-seksualni,

105

vee uopste inkompatibilni sadrzaji i tendencije, de- 10m nemoraIne, delom neestetske, del om iracionaine odnosno imaginarne prirode. Ovaj, u odnosu na prilagedavanje oeevidno manje vredan karakter, postao je povod onom, u psihoanalitiekim spisirria uobieajenom obezvredivanju dubina duse.' Pri povrsnom posmatranju dolazi se do zakljucka da je uostalom dubinski mulj one sto regresija obelodanjuje. Ali ako se covek ne zadrli na povrsnom posmatranju i povrsnoj proceni obelodanjenog materijaIa, i ako odustane da na osnovu izgleda i svog predubedenja donosi sud, onda ee otkriti da se tu ne sagledavaju samo inkompatibilni, pa stoga odbaeeni ostaci svakodnevnog zivota iIi nezgodne, neprihvatljive pratendencije animalnog Coveka, vee da tu Ide i klice novih zivotnih moguenosti." U ovome se sastoji [edna ed najvecih vrednosti psihoanalize, sto bez zeniranja izvlaei na svetlo dana inkompatibilne sadriaje, sto bi bio sasvim nekorisan, cak odbaciv poduhvat, kada zapravo u potisnutim sadtiajima ne bi lei.aIe mogucnosti obnavljanja zivota. Da je to tako i da tako mora biti, nije poznato samo iz bogatog praktiekog iskustva, vee se moze zakljueiti iz sledeeeg izlaganja.

Proces prilagodavanja zahteva usmerenu svesnu funkciju, koju karakterisu unutraSnja konsekventnost i logieka evrstlna. Kao sto smo vee videli, usrnerenost funkcije mora da iskljuei sve neodgovarajuee, da bi rnogla da odrii pravac. Neodgovarajuee pripada inhibicijama a time i Iisavanju painje. Svesno usmerena funkcija prilagodavanja je, prema iskustvu, sarno jedna, jer ako se, na primer, postavim misleno, ne mogu se istovremeno postaviti i osecajno, posto su misljenje i oseeanje dye sasvim razlicite

.. NeAto u smislu starog Hudibrasa ~ije mmjenje pominje Kant (T1'"iiume rine. Gri.tn.ehns, III. Hauptst.): »Ako u utrobi tutnji hipohondrient vetar, onda sve zavisi od toga koji ce uzeti pravac; ako pode naniie, onda iz toga nastaje flatus; ako pode navile, onda je to pojava iii sveto nadahnuce ...

n Profesionalna presieenost neurotskim nestvarnoslima cini lekara skeptitnim. UopAteni sud sa patolo~kog ugla ima. medutim. manu da je uvek pogresan.

106

funkcije. Cak moram, da bih udovoljio logiekirn zakonima misljenja, da brizljivo iskljucim osecanja, da oseeanje ne ometa proces misljenja. U ovom slueaju procesu osecanja oduzimam libido onoliko koliko je to moguce, zbog cega ova funkcija potpada relativnoj nesvesnosti. Shod no iskustvu zauzimanje stava je uglavnom habituelno i stoga su druge, nepogodne funkcije, ukoliko su inkompatibilne sa prevalentnim stavom, relativno nesvesne, i stoga nekoriscene, neuvezbavane, neizdiferencirane i nuzno, kroz koegzistenciju asocirane sa ostalim, drugim sadrzajima nesvesnog, ciju sam manju vrednost i inkompatibilnost vee pomenuo. Na taj nacin ove funkcije, kada se regresijom aktiviraju i tako dopru do svesti, pojavljuju se u tako reci inkompatibilnom obliku, u izvesnoj meri iskrivljene i prekrivene muljem dubina.

Ako se podsetimo da je osnova ustave libida bilo zakazivanje svesnog zauzimanja stava, onda razumemo koliko su, pomocu regresije aktivirani nesvesni sadrzaji, dragocene klice - naime oni sadrze elemente one druge funkcije koja je svesnim stavom bila iskljucena a koja bi bila sposobna da uspesno dopuni iIi zameni svesni stay koji zakazuje. Kada misljenje zakaze kao funkcija prilagodavanja, posto se radi 0 nekoj situaciji kojaj se moze prilagoditi sarno pornoell saosecanja, onda nesvesni materijal, aktiviran preko regresije, sadrzi i odsutnu osecajnu funkciju, ali jos u cmbrionalnorn odnosno arhaicnom i nerazvijenorn obliku. Na isti nacin, kud suprotnog tipa reuresija ce neuspelorn svesnorn saosecanju aktivirati u nesvc-snorn delotvorno kornpenzatornu funkciju nusljvnja.

Usled toga sto regresija aktivira nesvesno stunjv stvari, ona konCrontira svest sa problemom psihe umr-sto sa problornom spoljnjeg prilagodavanja. Prir odno je da se svest opire primanju rcgresivnih sadrzaja, ali zbog nernogucnosu progresije konacno ce ipak biti prinudena da SI' podredi regresivrurn vrednostima: drugirn recirna: rvgrvsrjn vodi do neophodnosti prilagodavanja psihi, unutrasnjern dusevnorn z ivotu.

107

Isto kao sto prilagodavanje na sredinu moze biti neuspesno zbog jednostranosti adaptivnih funkcija, tako i prilagodavanje na sopstveni unutrasnji psihieki svet moze biti neuspelo, zbog jednostranosti onih funkcija koje se bave tim svetom. Kada, na primer, dode do staze libida zbog zakazivanja funkcije misljenja pred zahtevima prilagodavanja sredini, i kada se zatim preko regresije aktivira nesvesna funkcija oseeanja, onda najpre dolazi sarno do osecajnog uzivljavanja u unutrasnji dusevni zivot, sto za pocetak moze biti dovoljno. Medutim, trajno nece biti dovoljno oseeajno uzivljavanje, vee ee se morati da upotrebi i funkcija misljenja, isto onako kao sto je suprotno od ovoga bilo postalo neophodno u odnosu na spoljasnji svet. Na ovaj nacin potpuno orijentisanje na unutrasnji zivot postaje neophodnost, naime sve dotle, dok se ne postigne unutraSnja adaptacija. Kada je ova postignuta, onda opet moze da nastupi progresija.

Princip progresije i regresije ogleda se u mitu 0 kitu-azdaji koga je obradio Frobenius," kao sto sam iscrpno izloaio u mojoj knjizi Preobrazaji i simboli libida. Junak je simbolicni predstavnik kretarija libida. Ulazak u azdaju je regresivan pravac. Putovanje na istok i dogadaji koji se zbivaju na tom putu (nocno putovanje morem) simbolisu ueinak prilagodavanja naspram uslova unutraSnjeg psihiekog sveta. Potpuno gutanje i nestajanje junaka u trbuhu azdaje predstavlja potpuno odvracanje stava od spoljnjeg sveta. Nadvladavanje monstruma iz unutrasnjosti je ueinak prilagodavanja na uslove unutrasnjeg sveta. Izlazak iz utrobe (izvlaeenje) uz po moe ptice, sto je istovremeno i izlazak sunca, predstavlja ponovni pocetak progresije.

Karakteristicno je da u periodu dok je junak progutan, u utrobi, monstrum zapoeinje nocno putovanje prema istoku, tj. prema izlasku sunca, cime se, po mome misljenju, podvlaei cinjenica da regresija nije neophodno i korak unazad u smislu unazadnog razvoja iIi degeneracije, vee naprotiv predstavlja

~8 Frobenius, Das Zeitalter des Sonnengottes.

108

nuznu fazu u razvitku, u kome, medutim, coveku nedostaje svest razvitka, posto se nalazi u prisilnoj situaciji, koja se tako predstavlja kao da se sam nalazi u rano infantilnom, cak embrionalnom stanju u majcinoj utrobi. Kada covek ostane u tom stanju, tek tada se moze govoriti 0 unazadnom razvoju, involuciji ili degeneraciji.

Isto tako ni progresiju ne treba mesati sa razvitkom, posto stalni tok ili protok zivota nije obavezno razvitak iIi diferenciranje, buduei da su izvesne zivotinjske i biljne yrste od pamtiveka tako reci zastale na istom stupnju diferenciranja i uprkos tome dalje nastavljaju zivot. Tako i eovekov dusevni zivot moze biti progresivan bez evolucije i regresivan bez involucije. Evolucija i involucija pre svega nemaju nicega zajednickog sa progresijom i regresijom, pri cemu su progresija i regresija zapravo cista zivotna kretanja koja, uprkos svog kretanja imaju stacionaran karakter. One odgovaraju onome sto je Gete vrlo lepo oznacio kao sistola i dijastola."

Protiv ovakvog shvatanja mita, naime da mit predstavlja psiholoske cinjenice, podignute su vee mnoge zamerke. Kao sto je poznato covek se tesko moze osloboditi ideje da je mit u izvesnoj meri alegorijsko tumacenje astronomskih, metereoloskih ili vegetativnih zbivanja. Jedva da se moze osporiti koegzistencija tumaeecih tendencija, posto postoji isuvise ubedljivih dokaza da mit ima i tumaceee znacenje; ali time se ne odgovara na pitanje zasto mit tumaei bas na takav, alegorijski naein, Razumljivo

., Dijastola je u svemiru rasprostrta ekstraverzija libida. Sistola je njeno usredsredivanje na individuu, monadu: » ••• svesno, snazno skupljena, posebno rodena sistola i ~eznjivo rasplinuta, u svemiru obuhvatna dljastola«. (Chamberlain, Goethe, p. 57l). Zastoj u jednom od ova dva stava zna~i smrt (1. c.), zbog toga je tip nedovoljan i potrebna mu je dopuna pornoeu suprotne funkcije. ,.Ako neki ~ovek samo prima, on trajno zaustavlja dijastolu no dovodi, kako u somatskom tako i u psihiekorn fivotu, do uzetosti i konaeno smrti. 'Ofiveti' moze sarno delo; njegov prvi uslov je ogranieenje, tj. sistola koja stvara ~vrsto ogranieena merila. Sto je energi~nije delo tim odlu~nije se moraju sprovesti ograni~nja.« (1. c. p. 581).

109

je odakle prirnitivni eovek uzima ovaj materijal potreban turnaeenju. Uz put se ne sme prevideti einjenica da potreba za kauzalnoseu primitivnog eoveka ni u kom slueaju nije tako velika kao nasa, Njemu jl' u izvesnoj men znatno manje stalo do tumaeenja nego do preprieavanja fabule. Kod nasih pacijenata tako reci svakodnevno mozemo videti kako nastaju mitske fantazije - one se ne smisljaju, vee se predstavIjaju kao slike ili nizovi predstava, koje se namecu iz nesvesnog, a kada se verbalizuju, onda ove ne retko irnaju karakter povezanosti epizoda istih vrednosti kao i mitska izIaganja. Na ovaj nacin nastaju mitovi, zbog toga su i fantazije koje poticu iz nesvesnog toliko srodne sa prirnitivnim mitovirna. Ukoliko mit nije nista drugo do projekcija iz nesvesnog, a ni u kom slucaju svesni izum, nije sarno razumljiva einjenica da se svuda susrecerno sa istim mitskim motivima, vee i da mit predstavlja tipiene psihieke fenomene.

Sada se namece pitanje kako energetski razumeti proces progresije i regresije. Bez daljnjeg jl' jasno da se kod progresije i regresije radi 0 energetskim procesima .. Progresija bi se mogla uporediti sa vodenim tokom, koji se sa brda sliva u dolinu. Staza odgovara specificnoj prepreci u pravcu toka, recimo brani, koja kinetieku energiju protoka preobraea u potencijalnu statieku energiju. Nadolazenjem voda ce biti primorana da probije neki drugi put u trenutku kada je zbog ustave dostigla odredeni vodostaj, koji joj omogucuje da se negde prelije. Mozda ce isteci u kanal, koji zivotnu energiju, nastalu padom preko ustave, pomocu turbina preobraca u elektrienu struju. Ova preobraeanja bila bi slika nove progresije, nastale kroz zastoj i regresiju, fiji je prornenjeni karakter (u poredenju sa ranijim) odlikuje time da se energija od sad a manifestuje na nov naein. U ovom procesu preobracanja je princip ekvivalencije od posebnog heuristiekog znaeaja. Intenzitet progresije ponovo se javlja u intenzitetu regresije.

lz sustine energetskog naeina posmatranja niposto ne proistieo da progresija i regresija moraju

110

dati libido, vee samo da se moraju dati ekvivalentne transforrnacije. posto energetika vidi sarno quantum. ali nikada nc objasnjava quale. Tako su progresija i regresija specificna zbivanja, koja se moraju shvatiti kao dinamski procesi 1 da suo kao takvi, uslovljeni kvalitetima supstancije. Staga se progresija i regresija nikada ne mogu izvesti iz sustine pojma energije, vee se ove magu energetski razumeti sarno u njihovim protivurecrurn relacijarna. Zasto postoji progresija i regresija rnoze se razumeti sarno iz kvaliteta supstancije, dakle rneharucistieki kauzalno.

Progresija, kao neprestani proces prilagodavanja na uslove sredine, zasnovana je u vitalnoj neophodnosti prilagodavanja. Nuzda iznudava apsolutnu orijentaciju na uslove sredine i potiskivanje svih onih tendencija i rnogucnosti koje sluz« individuaciji.

Nasuprot ovom regresija je prrlagodavanje na uslove vlastitog unutrasnjeg sveta i zasnovana je u vitalnoj neophodnosti udovoljavanja zahtevima individuacije. Covek ruje masina u tom smislu da neprekidno moze postici ist: radni ucinak. vee on moze zahtevima sredine na idealan nacin potpuno odgovoriti samo onda, kada Jt' prilagoden i svom vlastitom unutrasnjern svetu, drugim recirna kada [e uskladen sa sarnirn sobom. I obrnuto, na svoj vlastiti unutrasnji svet rnoze se prilagoditi i postici sklad sa samim sobom sarno onda kada se prilagodio uslovirna sredine. Jedna iii druga funkcija mogu biti zapostavljene sarno privremeno, kao sto pokazuje iskustvo: kada je, nairne, na primer, postignuto sarno jednostrano prilagodavanje u odnosu na sredinu dok je zapostavljen unutrasnji svet, onda postepeno dolazi do poveeavanja vrednosti unutrasnjih uslova, sto se ogleda u prodiranju licnih elemenata u spoljnjem prilagodavanju. Tako sam jednom video drastiean primer: jedan fabrikant, koji se probio svojim radom i postao vrlo imuean, poeeo je da se seea izvesnog perioda iz svoje mladosti, u kome je uzivao u umetnosti. Osetio je potrebu da se opet prihvati takvih tendencija i zapoeeo da istrazuje umetnieki uzor za svoju fabricku robu. Rezultat je bio da vise niko ni]e

111

hteo da kupi ove umetnicke produkte tako da je taj covek bankrotirao posle nekoliko godina. Njegova je greska bila sto je one sto pripada unutrasnjern, intimnom svetu preneo u sredinu, u spoljni svet, pri cemu je pogresno shvatio zahteve individuacije. Tako upadljivo izneveravanje jedne, do tad a pogodne funkcije prilagodavanja, nalazi svoje objasnjenje iz tog tipicnog pogresnog razumevanje unutraSnjih zahteva.

lako su progresija i regresija kauzalno zasnovane u prirodi zivotnih procesa, s jedne, i uslova sredine, s druge strane, ipak ih moramo, pri energetskom nacinu posmatranja, shvatiti sarno kao sredstvo iii prolazne tacke energetskog protoka. Sa te tacke gledista progresija i ucinak prilagodavanja koji proistice iz nje slede kao sredstvo regresije, naime kao manifestacija unutrasnjeg sveta u spoljni svet, cime je stvoreno novo sredstvo za progresiju promenjene vrste, koja predstavlja bolje prilagodavanje na uslove sredine.

B. EKSTRAVERZIJA I INTROVERZIJA

Progresija i regresija mogu se staviti u vezu sa ekstraverzijom i introverzijom libida. Progresija, kao nrilagodavanje spoljnirn uslovima, mogla bi se shvatiti kao ekstraverzija dok regresija, kao prilazodavanje unutrasnjim uslovima, kao introverzi ia. Medutim, iz ovoz naralelizma nastaie znatna zbrka poimova. Progresiia i regresiia vrlo su neiasne analogiie sa ekstraverzijom i introverzijom. U stvarnosti ova dva poslednja pojma se odnose na dinamizme druzaeiie vrste nezo sto su prozresiia i regresiia. Progresija i regresija su dinamizmi iIi zakonomerni oblici preobraeanja energije, dok su ekstraverzija i introverzija, kao sto im vee ime naglasava, dinamizmi iIi oblici progresije kao i regresije. Progresija je u vremenskom smislu zivotno kretanje koje stalno napreduje. Ovo kretanje moze se javiti u dva oblika,

112

ili ekstravertno, kada objekti, to jest uslovi sredine pretezno uplivisu na vrstu i nacin progresije, ili introvertno, kada progresija mora da se povinuje uslovirna vlastitog ja (taenije »subjektivnom faktoru«), Isto tako regresija moze uslediti na dva naeina, IIi kao uzmicanje pred sredinom (introverzija) ili kao bekstvo u cudan, ekstravagantan spoljni dozivljaj (ekstraverzija). Neuspeh premesta jednog coveka u stanje turobnog razmisljanja, dok drugog tera u kafansko skitanje. Ova dva razlicita naeina reagovanja, koja sam oznaeio kao ekstraverzija i introverzija," odgovaraju dvama suprotnim tipovima zauzimanja stava.

Libido se ne krece sarno napred i nazad, vee takode napolje i unutra. Psihologiju ovog drugog kretanja iscrpno sam izlozio u mojoj tipologiji i zbog toga cu se na ovom mestu uzddati od daljih navoda u vezi sa ovom problematikom.

C. PREMESTANJE LIBIDA

U knjizi Preobrazaji i simboli libida, drugi deo, III poglavlje, upotrebio sam izraz »premestanje libidace, da bih time oznaeio energetski preobraza] Ili preobraeanje, Pod ovim izrazom mislim na pomeranje psihiekog intenziteta Ili vrednosti sa jednog sadrzaja na drugi, shodno takozvanom pretvaranju energije, koja se, na primer, kao toplota pomoeu parne masine pretvara u parni napon a zatim u kineticku energiju. N a isti naein i energija izvesnih psthtckih fenomena, pomoeu pogodnih sredstava dovodi do pretvaranja u druge dinamizme. U mojoj gore pomenutoj knjizi dao sam primere ovih procesa pretvaranja, tako da ovde mogu da se uzdrzim od daljih primera.

U prirodi prepusteno] samoj sebi energija se preobraea shodno njenom prirodnom padu, pri eemu stvara prirodne fenomene ali ne i »radni ueinak«,

10 up. moju knjigu P..,chologische TlIpen (Ges, Wel"ke VI).

8 Jung. Odabrana deln, I

113

Tako covek, prepusten sarnorne sebi. zivi tako rvci kao prirodni fcnomen i ne stvara rad u pravom srnislu te reei. Ali kultura predstavlja masinu pornocu koje se prirodni energetski potencijal koristi za radni ueinak, Sto je eovek uopste dosao do otkril:a ow rnasine, mora da je duboko zasnovano u njegovoj prirodi, l:ak u prirodi zivih biea uopste, gde je vee sarna ziva materija energetski transformator. pri cemu zivot nekako, na jos nepoznat nacin, ucestvuje u procesu pretvaranja. Zivot se odvija na taj nacin sto fizieke i hemijske usiove koristi tako reci kao sredstvo za svoju egzistenciju. Zivo telo je masina koja primljeni energetski iznos ekvivalentno pretvara u druge dinamieke manifestacije. Ne moze se reci da se fizicka energija pretvara u zivot. vee sarno del je pretvaranje izraz zivota.

Isto kao sto je fivo telo masina, tako i druga priJagodavanja fizickim i hemijskim uslovima imaju vrednost masina, koje omogucuju druge oblike pretvaranja. Tako su sva sredstva koja su, .oa primer. fivotinji (nezavisno od direktnog hranjenja tela) potrebna za osiguranje i odrzanje egzistcncije, masine koje prirodni energetski potencijal koriste za radni ucinak. Kada dabar obara drveee i na taj nacin ustavlja vodene tokove, onda je to radni ueinak, uslovljen njegovom diferencijacijom. Njegova dilerencijacija je prirodna kultura, koja funkcioniSe kao transformator energi]e, kao rnasina. Tako [e i covekova kultura, kao prlrodni produkt diferencijacije, rnasina, najpre tehnicka masina koja koristi prirodne uslove za pretvaranje Iizieke i hemijske energije, ali I duhovna masina, koja koristi duhovne uslove za pretvaranje libida.

Kao sto je eoveku poslo za rukom da pronade turbinu, na nju da navede reku ida, iz tako dobijene kinetieke energije, proizvede elektrienu struju koja se moze najrazfleitije koristiti, isto tako mu je uspelo da prirodni nagon, koji protiee prema svojoj usmerljivosti bez vrsenja rada, pomoeu masine prevede u drugi dinamski oblik, koji omogucuje radni ueinak,

114

Pretvaranje nagollske energije odvija se pomocu prevodenja na analogon nagonskog objekta. Kao sto centrala podrazava vodopad i na taj nacin prisvaja njegovu energiju, tako i psihieka masina podrazava nagon i time preuzima i njegovu energiju. Dobar primer za ovo je prolecna eeremonija plernena Vacanda." Naime, oni kopaju u tlu rupu izduzena oblika i oko nje pobadaju siblje, tako da sve to podseca na zenski polni organ. Zatim igraju oko ove rupe drzeei svoja kopija tako da podsecaju na penis u erekciji. Igrajuei oko rupe zabijaju koplje u jamu i vicu pri tome: puli mira, pub mira. vataka! (non fossa, non fossa, sed cunnus! - nije rupa, nije rupa. to je stidniea!). Za vreme cerernonije nijedan od uccsnika ne sme da pogleda neku zenu.

Pomocu rupe Vacandi stvaraju analogon zenskih genitalija, objekta prirodnog nagona. Ucestanim uzvicima i ekstazom igre sugerisu sebi da je rupa u zemIji stvarno genitalija a da sva iluzija ne bude ometena stvarnim objektom nagona, niko ne sme da pogleda zenu. DakIe, neosporno se radi ° kanalisanju energije i njenom presmeravanju na analogon prvohitnog objekta pornocu prethodne igre (koja je zapravo igra sparivanja, kao kod ptica i drugih zivotinja) i pornocu podrazavanja seksualnog cma."

Ova igra ima posebni smisao kao ceremonija oplodavanja zemIje, zbog toga se i izvodi u prolece. To je magicna radnja, cija je svrha da libido preusmeri na zemIju, zbog cega zemlja dobija posebnu psihieku vrednost i na taj naein postaje objckl iscekivanja. Tada se sa njom bavi duh i njom je determinisan, cime je data moguenost i verovatnoca da joj eovek pokloni paznju, sto bi i bio psiholoski predusiov zernljoradnje. Obdelavanje zernlje odvija se stvarno, iako ne iskljucivo, u znaku formiranja sek-

'.( Up. Preuss, Der UrspTung der Religioll und KUliS!, kao i Schultze, Psychologie deT Naturvolker, p. 161 i Jung. Wandlungell und Symbole der Libido, p. 144 (novo izdanje :

Symbole der Wandlung, p. 247 f.) (Ges. Werke VI.

a! Up. posmatranja kod Pechuel-Loesche. Volkskll.udc von Loango, p. 38: igraet jednom nogom struzu tie i pri tom bedrima izvode posebne pokrete.

8'

115

sualnih analogija. »Bracni leza] na nJIVl« je jedna takva ceremonija: seljak uzima svoju 7enu jedne prolecne noci, vodi je na njivu i tamo se pari sa njom da bi zemlja bila plodnija. Na taj nacin se stvara bliska veza i analogija, koja deluje kao kanal, koji se racva iz korita reke i odvodi vodu u centralu. Nagonska energija se usko asocira sa njivom, tako da obdelavanje zemlje tako reci dobija vrednost seksualne radnje. Ova asocijacija osigurava trajno presmeravanje interesovanja na njivu. Zbog ovoga njiva privlaci obradivaca, ovaj se stoga bavi njivom sto, razumljiYO, koristi plodnosti zemlje.

Kao sto Meringer vrlo lepo ukazuje, asocijacija libida (takode i u seksualnom smislu) i zemljoradnje izrazava se i u jeziku." Presmeravanje libida na njivu prirodno da se ne vrsi sarno preko seksualne analogije, vee i pornocu direktne madije dodira, na primer koriseenjem »valena« na njivi.54 Primitivni covek oseca preusmeravanje libi<!a tako konkretno, da cak i zamor od rada tumaci na taj naein sto smatra da ga je iscedio poljski demon." Svi veci poduhvati i radovi, kao oranje, loy, rat itd. kod primitivnog coveka su praceni uvodnim magijskim radnjama analogije pornoeu pripremljenih carolija, koje ocigledno imaju psiholosku svrhu, da preusrriere libido na nuzno nastalu delatnost. U bivolskim igrama plemena Taos-Pueblos igraei predstavljaju istovremeno i lovce i divljae. Pornocu uzbudenja i uzivanje u igri libido se prenosi na oblike radnje koje se vrse u lovu. Za ovo neophodno uzivanje igre postize se ritmickim bubnjanjem i uzbudljivim pevanjem starih ljudi, koji i diriguju citavom ceremonijom. Kao sto je poznato stari ljudi zive u svojim secanjima i vole da prieaju 0 svojim nekadasnjim delima, pri tom se »zagrevaju«. Toplota »pali«, i tako u izvesnoj meri stari daju prvi podstrek igri, mimickoj ceremoniji,

53 Meringer, WOTteT und Sachen, i Jung, Wandlungell und Symbole der Libido, p. 145 (novo izdanje: Symbole der Wandlung, p, 248 f., Anm. 22) (Ges. Werke V).

~ Up. Mannhardt, Wald- und Feldkulte, I, p. 480 ff. N 1. c., p. 483.

ll~

cija je namena da mlade i najmlade privikne na lov i da ih na to psihieki pripremi. Prema izvestajima slieni »rites d'entree- postoje kod mnogih primitivnih plernena." Klasieni primer je Atninga ceremorrija plemena Arunta. Ona se sastoji u tome sto se pripadnik plemena, odreden da sprovede u delo osvetu, prvo mora »rasrditi«, To se cini na taj nacin sto poglavica kosu mrtvaca koga treba osvetiti spaja sa penisom coveka koga treba »rasrditi«. Pri tom poglavica kleei i obuhvata coveka tako kao da nad njim vrsi seksualni cin.i1 Veruje se da se na ovaj naein deluje da »se utroba coveka zapali od zudnje da osveti smrt«. Ceremonija ocigledno dovodi do intimnog upoznavanja svih sa ubijenim. Time se kod svakog rada sklonost da osveti mrtvog.

Cesto prekomerna komplikovanost ovakvih ceremonija pokazuje koliko je potrebno da se libido iz svoje prirodne struje, naime svakodnevnih navika, odvrati i privede, pridoda nekoj neobienoj delatnosti. Moderno shvatanje veruje da se ovo mofe postici jednostavnom voljnom odlukom i da se tako mogu odgonetnuti sve magicne ceremonije, zbog eega se i dugo cekalo na odgovarajuce razumevanje primitivnih ceremonija, Medutim, ako se uzme u obzir da je primitivni covek, u poredenju sa nama u mnogo veeoj meri nesvestan, to jest da je cist prirodni fenomen, i da stoga ono sto mi nazivamo »volja« tako reci uopste ne poznaje, onda se razume bez daljnjega zasto su mu potrebne zametne ceremonije, tamo gde je nama dovoljna jednostavna voljna odluka. Mi smo vise svesni, vise domestificirani. Tokom milenijuma nam je uspelo ne sarno da ukrotimo divlju prirodu koja nas okruzava, vee i da stavimo u okove i ono divlje u nama (bar na izvestan naein i prolazno!). Ipak smo stekli »volju«, naime r4spolozljive energije, mozda ne mnogo, ali ipak vise nego primitivni covek, i zbog toga nam vise nisu potrebne magicne igre da

~ Safe to kod: Levy-Bruhl, Les fonctions mentales dans les societes inferieures, p. 262 ff.

n Govome reprodukcije u: Spencer and Gillen, The Northern Tribes of Centra! Australia, p. 560.

117

bi nas »ojacale« za neki poduhvat, bar ne za sve obicne slueajeve. Nasuprot tome kada se radi 0 neeernu sto prevazilazi nase snage, 0 necemu sto bi moglo i lose da se zavrsi, tad a s blagoslovom ,,"kve sveeano polazemo kamen temeljac, »krstavamo« brod koji klizi rampom prema moru, tokom rata ljudi se obraeaju za pomoc patriotskom bogu; hladni znoj straha iznudio je kratku usrdnu molitvu i kod najjaeih ljudi. Tako su potrebne samo nesto malo nesigurnije pr ilike da ponova ozive, i to sasvim prirodnim nacinom, »magicne zametnosti«. Pomoeu ceremonija se oslobadaju dublje emocionalne snage, ubedenje postaje slepa autosugestija a psihieko vidno polje se ogranicava na jednu fiksacionu tacku, na koju se onda koncentrise sva snaga nesvesnog vis a tergo. A objektivna je cinjenica da pre uspeva stgurnirna nego nesigurnirna.

D. STY ARANJE SIMBOLA

Simbol je psiholoska masina koja pretvara energiju. Pod ovim smatrarn stvarni simbol, a ne znak. Tako rupa u zemlji Vaeandija nije znak zenskih genitalija, vee simbol, koji predstavlja ideju zene-zemlje koju treba oploditi. Mesanjern sa zenom Ijudskog biea simbol bi se tumaeio semiotski, i time bi se fatalno ostetila vrednost ceremonije. Zbog toga igraci i ne smeju da pogledaju na neku zensku osobu. Semiotskim shvatanjem razorila bi se masina, isto onako kao kada bi se razorila dovodna spusna cev turbine, zbog toga sto je ona ipak samo neprirodni vodopad, nastao pornoeu ometanja prirodnih uslova. Naravno da mi ne pada na pamet ideja da bi serniotsko tumacenje moglo biti besmisleno; ono nije same moguee, vee je 1 vrlo tacno, Njegova korisnost je neospoma u svim onim slucajevima gde je priroda samo narusena, a da pri tom ne dolazi do efektivnog radnog ucinka. Medutim, semiotsko turnaeenje postaje besmisleno kada se koristi iskljucivo i sematski, kada se time pogresno shvata stvarna priroda simbola i ovaj ponizava i svodi samo na obiean znak.

118

Magija je prvi radni ucinak kojeg primitivni covek, pornocu stvaranja analogije, otima od nagonske energije. Ceremonija je magicna kada se ne vrsi zbog efektivnog radnog ucinka, vee kada zastane na nivou oeekivanja. U ovom slueaju energija se prevodi na nov objekt, pri cemu se stvara nov dinamizam koji. medutim, ostaje magiean sve dotle dok ne izvrsi efektivan rad. Prednost koja proistiee iz magicne ceremonije sastoji se u tome sto novoposednuti objekat sadrfi dejstvene mogucnosti u odnosu na psihu. Pomocu svoje vrednosti deluje deterrninirajuce na upliv pri formiranju predstava, tako da je duh dugo privucen ovim novim objektom i bavi se njime. Na taj naein nastaju radnje, koje se nad magienim objektom izvode toboze kao igra a najcesee imaju ritmieki karakter. Dobar primer za ovo su [uznoamerieki crtefi na stenju koji se sastoje od brazda, duboko utisnutia u najtvrdem kamenu. Oni su nastali na taj naetn, sto su stoleeima Indijanci tokom igre uvek iznova kamenom povlaeili brazde. Sadrzaj crteza jedva da se rnoze tumaciti, ali s njima skopcana delatnost je nesravnjivo znacajnija."

Determinacija duha kroz objekte koji imaju rnagicno dejstvo ima za posledicu moguenost da covek, preko neprekidnog bavljenja objektom, tokom igre dolazi do svakakvih otkriea koja bi mu inaee promakla. Kao sto je poznato upravo na ovaj naein vee je doslo do mnogih otkrica. Ne naziva se uzalud magija majkom nauke. Do duboko u srednji vek ono s10 danas nazivamo prirodnom naukom nije bilo nista drugo do magija. Pogodan primer za ovo je alhernija, cija simbolika sa nepogresivom rrazumljlvosti pokazuje prethodno u principu opisani proces pretvaranja energije; tako da su kasniji alhemisti bili cak svesru ave mudrosu." Ali tek kroz razvitak magije u nauku. preko napretka od obicnog stadijuma ocekivanja do stvarnog tehniekog rada na objektu, doslo je do ovladavanja prirodnim silama, onako kako je sanjala rna-

:>Ii Koch-Grunberg, SiidamE'rilelllUsche f·e!szeil:hnungen. :., Up. SHberer, Probleme de., Mystlk IJlld i"ref Symbotile, kao i Rosencrcutz, Chymische HOl:hlt'il.

119

gijska era. Ostvario se cak i san alhemije 0 mogucnosti pretvaranja jednog elementa u drugi. Magijsko delovanje na daljinu realizovalo se kroz otkriee elektriciteta. Mi imamo dakle dovoljno razloga da cenimo stvaranje simbola i da simbolu posvetimo paznju kao neprocenjivom sredstvu, koje nam daje mogucnost da cisto nagonski protok energetskog procesa koristimo za efektivni radni ueinak. Sigurno da je vodopad lepsi od centrale, ali dira necessitas nas uci dol elektricno osvetljenje i elektroindustriju cenimo vise od lepe nekorisnosti vodopada, koja nam tokorn setnje za vreme odmora omogucuje cetvrt sata uzivanja.

Na isti naein kao sto smo u stanju da u fizickoj prirodi sarno ograniceni deo prirodne energije prevedemo u praktieki upotrebljivi oblik, tako i u nasoj psihiekoj prirodi mozemo sarno mali deo energije odvojiti od prirodnog toka. Nesravnjivo veci deo ne mozemo dohvatiti, vee ovaj odrzava zakonomerno proticanje zivota. U ovirn funkcijama libido je investiran kao njihova nepromenljiva, specifiena snaga. Sarno tamo gde je slucaj da simbol nudi veeu usmerIjivost nego priroda, moguee je libido prevesti u druge oblike. Kulturna istorija je dovoljno pokazala da covek poseduje relativni visak energije, sposobne i za drugacije koriseenje nego sto je ono u cisto prirodnim tokovima. Cinjenica da simbol omogucuje ovo skretanje dokazuje da nije cvrsto fiksiran say libido u svom prirodno zakonomernom obliku, koji iznudava svoj redovni tok, vee da preostaje izvestan kvantum energije, koji bi se mogao obeleziti kao visak libida. Moglo bi se zamisliti da ovaj visak nastaje na taj nacin sto cvrsto organizovane funkcije nisu u stanju da dovoljno izjednaee razlike u intenzitetu. One bi se mogle uporediti sa jednom cevi, ciji je prorner isuvise uzak da bi omogueio nesmetani protok odredenoj kolieini vode, koja se neprestano dopunjava. U tom slueaju voda bi se na bilo koji naein prelivala. Iz viska libida proisticu izvesni psihieki procesi, koji se ne mogu, iIi se isuvise nedovoljno mogu objasniti sarno prirodnim uslovima. To su religijski procesi. cija je priroda sustinski sirnboliena, Simboli predsta-

120

va su religijske ideje, simboli radnji su rituali iIi ceremonije. Oni su manifestacije i izraz viska libida. Oni su istovremeno prelazi ka novim delatnostima, koje se moraju specificno obeleziti kao kulturne delatnosti, nasuprot zakonomernom proticanju instinktivnih funkcija.

J a sam simbol koji preobraca energiju obelezavao i kao analogija Iibida'" i pod tim podrazumevao predstave koje su pogodne da ekvivalentno izraze libido i da ga na taj nacin iz prvobitnog prevedu u neki drugi oblik. Mitologija pruza bezbrojna poredenja ove vrste, pocev od svetih predmeta, huringa, fetisa, sve do figure bogova. Rituali, koji su pratiIi svete predmete, cesto omogucuju da se vrlo jasno prepozna njihova priroda energetskog transformatora; tako, na primer, primitivni covek ritmicki trlja svoju huringu, na taj nacin upija u sebe magicnu snagu fetisa a istovremeno dodeljuje i Ietisu »naboj«." ViSi stupanj na istoj liniji je ideja totema, koja je najtesnje povezana sa pocecima stvaranja zajednice i direktno vodi do ideje paladijuma, zastitnog i plemenskog bozanstva, i ideje organizacije ljudskog drustva uopste, Proces pretvaranja libida kroz simbol odvija se od pocetka covecanstva i deluje jos uvek. Simboli nikada nisu svesno smisljani, vee su stvarani od strane nesvesnog put em takozvanog otkrovenja iIi intuicije." Zbog bliske povezanosti mitoloskih simbola sa simbolima snova i uzimajuci u obzir cinjenicu da je san, kako se izrazio P. Lezen (Legenne) »Ie dieu des sauvages«, sasvim je verovatno da veliki deo istorij-

Ie Wandlunaen und Symbole der Libido, p. 91 (novo izdanje: Symbole der Wand luna, p. 159) (Ges. Werke V).

_I Spencer and Gillen, 1. c., p. 277.

8~ »Man, of course, has always been trying to understand and to control his environment, but in the early stages this process was unconscious. The matters which are problems for us existed latent in the primitive brain; there, undefined, lay both problem and answer; through many ages of savagery, first one and then another partial answer emerged into consciousness; at the end of the series, hardly completed to-day, there will be a new synthesis in which riddle and answer are one." (Crawley, The Idea of the Sou], p. 11).

121

skih simbola potiee direktno iz snova Hi da je bar podstaknut snorn." Za izbor totema to pouzdano znamo, a isto tako postoje odgovarajuei dokazi za izbor bogova. Ova funkcija simbola koja postoji joA od davnina prisutna je jo§ i danas, iako je razvitak duha vekovima tezio ka potiskivanju individualnog stvaranja simbola. Prvi korak u ovom pravcu bilo je stvaranje zvanicne driavne religije, dalji korak istrebljivanje politeizma, koje je poeelo sa reformatorskim pokuSajem Amenofisa IV. Hriseanska epoha je, kao §to je poznato, izvanredno mnogo postigla u gusenju individualnog stvaranja simbola, U toj meri da se moze, u trenutku kada zapoene popustanje intenziteta hriseanske ideje, oeekivati ponovno rasplamsavanje individualnog stvaranja simbola. Upravo neverovatno poveeanje broja sekti od XVIII veka, veka »prosveeenosti«, moglo bi da poslusi kao recit primer. Snafno §irenje Christian Science, teozofije, antropozofije i drugih religijskih sekti su dalji koraci

na vee zakoraeenom putu. -

U prakticnom radu sa nasim pacijentima na svakom koraku sudaramo se sa ovakvim stvaranjem simbola, koji smeraju pretvaranje libida. Na poeetku leeenja nailazimo na delu formiranje simbola, cija se necelishodnost manifestuje time §to pruzaju isuvi§e oskudan potencijal, tako da se libido ne moze preobratiti u efektivni ueinak, ve« nesvesno otice starim putevima, u arhaicno seksualnim fantazijama i mastanim dozivljavanjima: zbog toga je pacijent u opreci sa samim sobom, to jest neurotiean, U ovom slucaju naravno da je uputna analiza sensu strictiori, to jest reduktivna psihoanaliticka metoda koju je uveo Frojd, koja razgraduje sve nedovoljne simbolske tvorevine i redukuje na prirodne elemente. Ovirn putem ruSi se isuvise visoka brana i nekorisno sagradena central a u njene pocetne sastavne delove, pri cemu se ponovo uspostavlja prvobitni prirodni vodeni tok. Nesvesno nastavlja da gradi simbole, koji

13 »Les rives sont pour les sauvages ce que 18 Bible est pour nous, 18 source de la r~v~lation divlne,« (Gatschet, The KLamath Language, Levy-Bruhl, 1. c. p. 53.

122

se, naravno, ad infinitum mogu redukovati na njinove elemente.

Covek ne moze i nece biti zadovoljan sa prrrodnim tokom stvari posto uvek ima visak energije, kome se uvek moze ponuditi energetski tok povoljniji od prirodnog, zbog cega nepogresivo stalno teZi za ovim, rna kako ga cesto redukcijom prinudno vracali u prirodan energetski tok. Zbog toga smo dosli do uverenja da, kada se redukuju necelishodnosti, ponovo uspostavi prirodni tok stvar i l na taj naein ornoguci normalan zivot, redukciju ne treba nastavljati, vee naprotiv, potpomagati stvaranje sirnbola tako da ishod bude stvaranje pogodnog energetskog toka za visak. Redukcija na prirodno stanje za coveka nije idealno stanje niti eudotvorni lek. Kada bi prirodno stanje bilo ono stvarno, korisno, onda bi morali zavideti primitivnom coveku na njegovorn nacinu zivljenja. Ali to ni izdaleka nije tako, jer primitivnog coveka muce praznoverice, strahovi i prrsile, pored svih drugih bolova i muka covckovog zivota. 1 to u tolikoj meri da bi ga, kada bi ziveo u nasoj ctvilizaciji, proglasili tesko neurotienirn ako ne i sumanutim. Sta bi se reklo za jednog Evropejca koji bi se ponasao na sledeei naein: jedan Crnac je sanjao da su ga neprijatelji progonili, zarobili i zivog spalili. Sledeceg dana naredio je rodacima da zapale vatru a on je polozro noge u vatru da bi, pornocu ove apotropejske ceremonije, odstranio snevanu nesreeu. Zadobio je takve opekotme da je mesecima lezao tesko bolestan."

Od ovih strahova covek se oslobodio pornocu stvaranja simbola koji su ga vodili ka progresivnoj kulturi. Stoga vracanje prtrodi nuzno mora biti praceno ponovnirn smteznim stvaranjem simbola. Redukcija vodi unazad ka primitivnom eoveku prirode i niegovom svojstvenom duhovnom stanju. Frojd je svoiu fizu interesovanja usmerio uglavnom na bezobzirnu pohlepu za zadovoljstvima, Adler na "psihologiju presttza«. To su svakako dye bitne osobenosti prirnitivne psihe, ali ni izdaleka jedine. Morale bi se, bar zbog potpunosti, pomenuti i sve druge crte

U Levy-Bruhl, I. c., p, 54.

123

primitivnosti, kao sklonost ka igri, mistici, »herojstvu« itd., ali pre svega dominantne cinjenice primitivne psihe: njena prepustenost »silarna« koje su iznad covekove lienosti, bilo da su to nagoni, afekti, sujeverja, uobrazilje, carolije, vestice, duhovi, demoni iIi bogovi. Redukcija vodi u potpunu prepustenost primitivnog coveka, kojoj civilizovani cove'k smatra da [e umakao. Isto kao sto redukcija upoznaje coveka sa njegovom podloznoseu »silama« i time mu postavlja jedan, skoro opasan problem, tako ga i sintezno tretiranje simbola dovodi do religijskih pitanja, ali ne do .problema sadasnjih religijskih ispovedanja, vee do religijskih problema primitivnog coveka. Naspram sila koje vrlo realno gospodare njima coveku mogu jameiti zastitu i pomoe jedino isto tako realne cinjenice; nikakav misaoni sistem, vee sarno neposredno iskustvo mofe da drii protivtezu slepoj siIi nagona.

Polimorfizmu primitivne prirode nagona kao regulator ISe suprotstavlja princip individuacije; mnogostruka i protivurecna rastrzanost susreee se sa kontraktivnim jedinstvom, cija je snaga isto toliko velika kao i ona nagonska. Da, cak obe strane stvaraju za samoregulaciju neophodni par suprotnosti, koji je vee cesto oznacavan kao priroda i duh. Osnovu ovih pojmova cine psihicka stanja, izmedu kojih se covekova svest koleba kao kazaljka na vagi.

U neposrednom iskustvu primitivni duh nam je dat sarno u obliku infantilne psihe, jos pristupacne seeanju, Svojstvenost ove Frojd sa izvesnim pravom shvata kao infantilnu seksualnost, posto iz ove klice i nastrojenosti kasnije proistice zrelo seksualno biee. Medutim, iz infantilne klicine nastrojenosti Frojd izvodi jos svakakva psihieka svojstva, tako da se na ovaj naein stice privid, kao da duh proistiee iz seksualne prethodnice i da prema tome nije nista drugo do poloznica seksualnosti. Ali Frojd previda da infantilna polivalentna klicina nastrojenost nije sarno svojstvena perverzna prethodnica normalne i zrele seksualnosti, vee da izgleda specifieno perverzna zbog toga sto nije sarno prethodnica zrele seksualnosti, vee

124

i duhovnih svojstava individue. Iz infantilne klicine nastrojenosti proistiee celokupni covek, stoga je klicina nastrojenost isto tako malo cista seksualnost kao i psiha odraslog eoveka. U ovoj klicinoj nastrojenosti ne nalaze se sarno poceci odraslog zivota, vee i citavo naslede niza predaka u neodredenim srazmerama i svojstvima. Ovim nasledenim kontingentom nisu obuhvaceni sarno oni instinkti koji potieu jos sa zivotinjskih stupnjeva, vee i sva ona diferenciranja, koja ostavljaju svog traga nasledem. Tako se zapravo svako dete rada sa neizmernom inkongrlLencijom; s jedne strane tako reei zivotinji slieno, nesvesno bice, a s druge poslednje otelotvorenje prastanag i beskrajno komplikovanog naslednog zbira. Ova inkongruencija stvara napon klicine nastrojenosti a izvan ovoga objasnjava jos mnoge zagonetke, u deejoj psihologiji vrlo bogatoj zagonetkama.

Ako pornocu reduktivnog postupka u odrasloj psihi otkrijemo infantilne prethodnice, onda kao najdublju osnovu nalazimo infantilnu klicu, koja s jedne strane sadrzi kasnije seksualno bice in statu nascendi, ali s druge i sve one zapletene preduslove kultumog bica. Ovo se najlepse ogled a u snovima dece. Veliki broj snova je jednostavno »detinjast« i bez daljnjega razumljiv, neki, medutim, sadrze zapanjujuee mogucnosti znaeenja i stvari koje svoj duboki smisao razotkrivaju sarno u svetlu prirnitivnih paralelizarna. Ova druga strana je duh in nuce. Detinjstvo nije znacajno sarno stoga sto se tu nalaze poceci instinktivnih nastranosti, vee i zbog toga sto tu zastrasujuce iIi ohrabrujuce pred decju psihu nailaze one davnaSnje slike i snovi koji priprernaju celokupnu sudbinu, istovremeno sa ~lutnjama koje gledaju unazad, i koje zadiru daleko izvan decjeg iskustva u zivot predaka. Tako u psihi ' deteta nasprarn »prirodnih« stoje duhovni uslovi. Kao sto je poznato covek koji zivi u prirodi uopste nije sarno »prirodan«, recirno kao zivotinja, vee on vidi, veruje i boji se, postuje stvari, ciji se smisao uopste ne moze sagledati sarno iz prirodnih uslova sredine, ciji duboki smisao cak vodi daleko od svake prirodnosti, srnislenosti i razumljivosti,

125

pa cak ne retko je u najostr ijem kontrastu sa instinktirna. Treba sarno pomisliti na sve one uzasne r ituale i obieaje prirnitivnih Ijudi, protiv kojih se uzdize svako prirodno oseeanje, koji su u nesavladivoj suprotnosti sa ociglednoscu stvari. Ove cinjenice prostu prisiljavaju na pretpostavku, da duhovni princip (pa bilo sta da se pod tim podrazumeva) sa strahovitorn silinorn nadvladava cisto prirodni. Moze se reci da je i ovaj »prirodan«, i da oba potieu iz jedne te isto -prirode«. Ja uopste ne surnnjarn u ovo poreklo, ali moram da istaknem, da se ova »prirodna« stvar sastoji' od konflikta dvaju principa, kojima se, vee prema subjektivnom ukusu, moze dati ovaj rli onaj naziv, i da je ova suprotnost izraz, a mozda i osnova onog napona, koga nazivamo psihickom energijom.

I iz teorijskih razloga mora u detetu postojati jedan ovakav protivureeni napon, jer bez njega ne bi bila moguea bilo kakva energija, kao sto je vee Heraklit rekao: 1t'T6).E~~ 1tt7.'t'i}p 1ta.vwy.1IJ Kao sto sam vee naglasio ovaj konflikt se moze shvatiti i kao suprotnost izmedu jos duboko primitivnog biea novorodenog coveka i njegove visoko izdiferencirane nasledene mase. Prirodno bice karakterise neskrhan nagonski zivot zbog potpune prepuStenosti nagonima. Ovom stanju suprotstavljena je nasledena mas a sastavljena od mnemskih taloga svih iskustava niza predaka. Ovoj pretpostavci se prilazi sa najrazlieitijom skepsom, pri ~emu se srnatra da se radi 0 »nasledenim predstavama«. Priroono da 0 tome nema ni govora. Radi se, naprotiv, 0 nasledenim moguenostima predstavljanja, 0 »prokrcenirn stazama« koje su se preko ueestalog iskustva postepeno utisle u nizu predaka. Osporavati nasledivanje ovih staza, znaeilo bi isto sto i osporavanje nasledivanja mozga. Ovakvi ljudi morali bi, zbog doslednosti, da razrade postavku kako se dete rada sa majrnunskim mozgom. Ali kako se ono rada sa Ijudskirn rnozgom, onda i ovaj rnozak pre iIi kasnije poeinje da funkcionise na Ijudski nacin, i to nuzno pocinje na onom stupnju na kome su stajali najmladi preci. Prirodno da je ovog

n Rat je otac svih stvari.

126

dele duboko nesvesno. Najpre postajc svesno sarno nagona i eventualno onog sto St' suprotstavlja ovim nagonima. To su vidljivi roditelji. Stoga dete i ne sluti da bi se kocnice mogle nalaziti i u njemu samom. Pravedno ili nepravedno inhibicije se prenose na roditelje. Ova infantilna predrasuda je tako cvrsto ukorenjena, da lekari cesto ulazu ogromne napore da pacijentima privedu u svest da se zli otac koji sve zabranjuje nalazi mnogo manje izvan njih vee da se. naprotiv, krije u njima samima, Sve sto dejstvuje iz nesvesnog, pojavljuje se projektovano na drugima. Ne da bi drugi u ovome bili sasvim nevini, jer i najgora projekcija je zakacena na kuku, pa rna kako rnalu, koju je ipak isporucio neko drugi.

Iako se nasledna rnasa sastoji od Iiaioloski utrtih staza, ipak su intelektualni procesi predaka stvoril i ave puteve. Ako ove staze dospeju u svest individui, onda se to moze zbiti opel sarno u obliku intelektualnih procesa: ako ovi procesi mogu postati svesni sarno kroz individualno iskustvo i stoga deluju kao individualna tekovina, ipak su to prapostojece staze, koje se sarno »popunjavaju. pomocu individualnog iskustva. Svako »Izrazito- iskustvo je ovakav prodor u staro, ali do tada nesvesno recno kori to.

Prapostojece staze su cvrste cinjenice, tako neporecive kao istorijska cinjenica da je covck iz prvobitne pecine u kojoj J(' stanovao sazidao gradove. Ovaj razvitak, naravno, bio jf: moguc sarno organizovanjem zajednice, a ova je opet bila moguca samu preko ogranicavanja nagona. Ogranicavanje nagona pomocu ilulunmih procesa sprovodi se kod pojedinca sa istom snagom i istim uspehoni kao i u iSt01'iji nuroda. Ogranieenje nagona je normativni, ili tacnije receno, nomoteticki'~: proces, cija snaga potice iz nesvesne cinjenice nasledenih staza. Duh, kao dejstveni princip nasledne mase, sastoji se od zbira duhova predaka, nevidljivih oceva,ft7 ciji se autoritet rada sa detetom.

"" Zakonodavni.

07 SOderblom, Do s Werden des GQt!esglaubells. pp 814 rr. i 175 ff.

127

Filozofski pojam duha jos nije uspeo da svoj sopstveni [ezicki terrnin oslobodi od nadmocnih okova identifikacije sa drugacijim pojmom duha, naime »aveti«, Nasuprot tome religijskim gledistima uspelo se da se govorno vezivanje za duhove prevazide na taj nacin sto se isti duhovni autoritet obelezio kao Bog. Tokom milenijuma ovo glediste se razvilo u formulaciju onog duhovnog principa, koji se postavlja inhibitorno u odnosu na puke nagone. Izvanredno znaeajno u ovom pojmu je okolnost da je Bog istovremeno zamisljen kao tvorac prirode. On se smatra tvorcem onih nepotpunih stvorenja, koja blude i grese, a istovremeno i njihovim sudijom i strazarom. Jednostavna logika bi rekla: ako sam proizveo stvorenje koje bludi i gresi a koje je zbog svojih slepih nagona bezvredno, onda sam ocigledno los tvorae i nisam polozio ni kalfenski ispit. (Ovaj argument, kao sto je poznato, igrao je znacajnu ulogu u gnosticizmu). Ali religiozno shvatanje se ne zbunjuje ovom kritikom, vee tvrdi da su nepoznati putevi i namere Gospodnje. I stvarno u istoriji je imao malog odjeka gnostieki argument, pri cemu oeigledno neopipljiyost predstave Boga odgovara vitalnoj potrebi pred kojom bledi svaka logika. (Ovde se, razumljivo, ne radi 0 Bogu kao stvari po sebi, vee sarno 0 ljudskoj predstavi, koja je kao takva legitimni objekt nauke).

Iako je, dakle, pojam Boga duhovni princip par excellence, ipak kolektivna potreba zahteva da on bude i predstava prvog stvaralackog uzroka, iz koga potice sve ono duhovno sto se suprotstavlja nagonu. Na taj naein Bog ne bi bio ukupnost sarno duhovne svetlosti, koja se kao najkasniji cvet pojavljuje na drvetu razvitka, ne sarno duhovni cilj spasenja gde se slivaju svi izvori, ne samo kraj i svrha, vee i najtamniji, najdublji uzrok svih prirodnih mracnina. Ovo je cudovisan paradoks, koji ocigledno da odgovara dubokoj, psiholoskoj istini. Taj paradoks ne predstavlja nista drugo do suprotnosti jednog te istog biea, biea cija je najintimnija priroda napon suprotnosti. Ovo bice nauka naziva energija, jer je ona ono nesto Sto je zivo izjednacenje izmedu suprotnosti. Iz ovog

128

razloga ona zadovoljava po sebi nemoguce paradoksno sagledavanje Boga, saobrazeno ljudskim potrebarna i to tako, da se tome ne moze suprotstaviti ma kako na izgled ispravna logika. Stvarno i najfinijim traganjem jedva da bi se uspelo da se nade pogodnija formula za ovu osnovnu cinjenicu unutraSnjeg videnja.

Verujem da nisam rekao nista suvisno kada sam nesto detaljnije dotakao prirodu osnovnih suprotnosti psihicke energrje." Frejdova teorija podrzava kauzalno objasnjenje psihologije nagona. Sa ovog gledista duhovni princip mora izgledati samo kao privesak, kao sporedni produkt nagona. Ukoliko se ovome ne osporava inhibitorna i potiskujuca snaga. onda se ova pripisuje uticaju vaspitanja, obicajnirn autoritetima, konvencijama i tradiciji. Ove instancije sa svoje strane crpu (po ovoj teoriji) svoju snagu opet IZ potiskivanja, na putu circulus vitiosusa. Medutim, duhovno se ne priznaje .za ekvivalentnu protivtezu nagonu.

Nasuprot ovome duhovno glediste je otelotvoreno u religioznom saznanju, koje mogu da pretpostavim kao dovoljno pozna to. Ovom gledistu Frojdov.. psihologija izgleda kao pretnja. Medutim. ona nije nimalo drugacija pretnja nego materijalizam uopste, bilo da je ovaj naucne ili prakticne prirode. Teorijska jednostranost Frojdove seksualne teorije je bar simptomatski znacajna. Ona irna, ako ne naucno, a uno ipak moralno opravdanje. Nesumnjivo je tacno da se nagonski zivot-na podrucju seksualnosti najvise 1 najupeeatljivije sukobljava sa moralnim gledistirna. Nikada se ne moze izbeci sukob infantilnih nagonskin prohteva i etosa. Sukob je eak, kako rni izgleda, conditio sine qua non psihicke energije. Dok se svi slazerno u tome da je, sarno po sebi razurnljivo, nedopustivo ubijanje •. krada i druge afektivne bezobzirnosti

18 Isti problem sa drugog aspekta i na drugr nacm obradio sam u: Wandlul1gen und Symbole der Libido, pp. 167 i 410 ff. (novo izdanje: Symbole der Wandlung. pp. 287 J 758 ff.), (Ges. Werke V) i U' Psychologische Typen. p. 275 ff. fGes. Werke VI).

9 Jung. Odbbrana de la, I

129

svih vrsta, ipak postoji takozvano seksualno pitanje. Ne govori se 0 pitanju ubistva ih pitanju srdzbe, Ne preduzimaju se socijalne mere protiv onih koji svoje lose raspolozenje prazne na drugima. A ipak sve su to manifestacije nagona, ali njihovo potiskivanje izgleda nam sarno po sebi razumljivo. Jedino se seksualnosti postavlja znak pitanja. Ovaj znak ukazuje na sumnju, naime na sumnju da Ii su dovoljni i podesni nasi dosadasnji moralni pojmovi i na njima zasnovane zakonske institucije. Svako ko ima uvida neee osporiti da u odnosu na ovo podrueje vladaju vrlo podeljena miSljenja. Problem ovakve vrste ne bi postojao, kada u ovom pogledu ne bi postojala razjedinjenost [avnog mnenja. Oeevidno da se radi 0 reakciji protiv isuvise rigorozne primene moralnih normi. Pri tom nije u pitanju recimo provala primitivnih nagonskih prohteva. Kao sto je poznato 0 ovakvim provalama nagona jos nikada se nisu brinula obieajna pravila niti moralni kodeksi. Radi se 0 ozbiljnoj nedoumiei da li je nase dosadaSnje obieajno shvatanje prirode seksualnosti ispravno Ili ne. Iz ove sumnje, prirodno, proistiee legitimno interesovanje da se bolje i dublje razurne priroda seksualnosti. Ovom interesovanju ne izlazi u susret sarno Frojdova psihologija, vee i mnogi drugi poduhvati. Sto Frojd stavlja poseban akeenat na seksualnost, mogao bi da bude viSe ill manje svesni odgovor na savremeno pitanje, i obmuto, prijem koji je nasao Frojd kod ogromnog broja ljudi dokazuje koliko je savremen bio njegov odgovor.

Pdljivom i kritickom citaocu Frojdovih spisa neee izrnaei kako je uopsten i rastegljiv njegov pojam seksa. On je u sustini tako sirok da se ~ovek ~esto pita zasto autor na izvesnim mestima uopste k&risti seksualnu terminologiju. Njegov pojam seksa ne obuhvata sarno fizioloska seksualna zbivanja, vee skoro sve stupnjeve, faze i vrste oseeanja i fudnji. Ova enormna rastegljivost ~ini njegov pojam seksa unlverzalno upotrebljivim, ali to ne daje precinost objasnjenjima nastalim primenom ovog pojma. Pomoeu ovog pojma ~ovek moze da objasni umetnieko dele ili religijski dofivljaj na potpuno isti naetn kao neki

130

histerieni simptom. Apsolutna razlicnost tih triju stvari pri tom se uopste ne primeeuje. ObjaSnjenje. dakle, moze biti sarno pseudoobjasnjenje za bar dve od pomenutih stvari. Nezavisno od ove inkonvenijencije psiholoski je ispravno kada se problem nagona najpre obuhvati sa strane seksualnosti, jer tama se nalazi nesto sto zapravo daje materijala za razrnisljanje ljudima bez predubedenja.

Konflikt izmedu etosa i seksualnosti danas nije sarno cista kolizija nagonskog zivota i morala, vee borba za opravdanost postojanja jednag nagona iii za priznavanje snage koja se izrazava u tom nagonu. koja oCigledno ne dozvoljava da se sa njom sali i stoga se ne slaze sa nasim dobronamernim moralnim zakonima. Seksualnost nije sarno nagon, vee neosporno i stvaralacka snaga, koja nije sarno osnovni uzrok naseg individualnog zivota vee i faktar u nasern psihickorn Zivotu koji se mora ozbiljno uzeti u obzir. Danas znamo dovoljno kakve sve opasne posledice mogu proisteei iz poremecaja seksualnosti. Seksualnost bi se mogla nazvati predstavnikom nagona i stoga duhovno glediste u njoj sagledava svog glavnog protivnika; svakako ne stoga sto bi seksualna neumerenost bila nemoralnija od prozdrljivosti i pijancenja, srebroljubivosti, tiranije i rasipnistva, vee zbog toga sto duh u seksualnosti naslucuje njemu jednakovrednog, cak i srodnog premca. Jer kao sto duh zeli da seksualnost, kao sve ostale nagone, podredi svom obrascu, tako i seksualnost ima stari zahtev u odnosu na duh, koga je jednom - u oplodenju, trudnoci, radanju i detinjstvu - sadrzavala u sebi i ciju strast duh ne moze da odgonetne u svojim tvorevinama. Najzad, sta bi bio duh bez suprotstavljanja njemu doraslog nagona? On bi bio sarno prazna forma. Razlozno uzimanje u obzir i drugih nagona postalo nam je sarno po sebi razumljivo; medutim, sa seksualnoscu je drugacije, ona nam je jos uvek problematiena. U ovoj taeki jos nismo dospeli do one svesnosti koja nam omogueava da budemo potpuno pravieni prema nagonu, bez osetljivih moralnih gubitaka. Frojd nije sarno naueni istrazivae, vee zastupnik seksualnosti.

131

stoga njegovom pojmu seksa priznajem bar moralno opravdanje u sagledavanju velikog znaeaja seksualnog problema, a da pri tom nisam u stanju da i naucno prihvatim njegov pojarn.

Ovde nije mesto za razlaganje mogucih osnova savremenih stavova u odnosu na seksualnost. Dovoljno je Istaci da narn izgleda kao da je seksualnost najja~i i najneposredniji nagon," zbog eega se uopste i javlja kao aktuelni nagon. Dalje, moram naglasiti da se duhovni princip, strogo uzevsi ne sukobljava sa nagonom, vee sa nagonskim natinom zivota, pod ~im se mora razumeti neopravdana prevaga nagonske prirode nad duhovnom. Duhovno se u psihi javlja takode kao nagon, kao prava strast, »kao prozdirue! plamen« kako je to jednom rekao Nice, To nije derivat nekog drugog nagona, kao sto bi to htelo da se prikaZe u psihologiji nagona, vee princip sui generis, naime nagonskoj snazi neophodan oblik. Ovaj problem sam obradio u okviru posebnog istrazivanja, na koje ovde moram da ukazern."

Put stvaranja simbola prati obe ove mogucnosti koje pruza ljudski duh. Redukcija izaziva razlaganje nekorisnih i neupotrebljivih simbola a time i vraeanje na ~isto prirodne tokove, zbog cega dolazi do relativnog ustavljanja libida. Iz ovog stanja prinudno proisticu naj~esee takozvane »sublimacije«, tj. izvesna kultivisana delatnost, ~ime se donekle zbrinjava nepodnosljivi visak lib ida. Ipak timese ne pokrivaju primitivni zahtevi. Ali ako se psihologija ovog stanja istraZi brizljivo i bez predubedenja, onda je lako otkriti zaeetke primitivnog uoblieavanja religije i to religijskih obrazaca individualnog tipa, koji se bitno razlikuju od vladajuee dogmatske kolektivne religije.

Kako je stvaranje religije iii stvaranje simbola od isto toliko vaznog interesovanja za primitivni duh kao i zadovoljenje nagona, time je Iogieki dat put da-

.. Kod primitivnih naroda, gde pitanje ishrane igra znatno veeu ulogu, ovo nije sluea],

70 Up. Instinkt und Unbewusstes (lnstinkt i nesvesno} (VI poglavlje ove knjige).

132

Ijeg razvitka. Put koji vodi iz redukovanog stanja je stvaranje religije individualne prirode. Na taj nacin i individualnost probija yeo kolektivne licnosti. sto bi u stanju redukcije bi1c nernoguce. posto je priroda nagona po svome tipu sasvim kolektivna. Razvitak individualnosti je isto tako nernoguc Hi bar ozbiljno ometen, kada iz reduktivnog stanja proisteknu sublimacije iz nuzde u izvesne kulturne delatnosti, koje su po svome tipu opet kolektivne. Ukoliko je vecina ljudi kolektivna, onda su sublimacije iz nuzde uspesi lecenja koje ne treba potcenjivati, posto ove mnogim ljudima omogucuju dalju egzistenciju u korisnoj delatnosti. U ove »kulturne delatnosti« spadaju i religijske vezbe u okviru postojece kolektivne religije. Zadivljujuea sirina katolicke simbolike pruza dusi turnaeenja koja zadovoljavaju veliki broj ljudi odredene naravi. Neposrednost odnosa prema Bogu, koja karakterise protestantizarn, udovoljava rnisticnoj teznji za samostalnoseu, a teozofija sa njenim beskrajnim mogucnostima predstava izlazi u susret gnosticistickim pogledima i tromosti misljenja.

Ove organizacije iIi sistemi su simboli (a-V~~Xov - veroispovest), koji omogucuju coveku da izgradi duhovnu protivpoziciju 'naspram primitivne prirode nagona, kulturni stav naspram cisto nagonskog zivIjenja, To je bila odvajkada funkcija svih religija. U dugim vremenskim razdobljima i za daleko najveci broj ljudi dovoljan je simbol kolektivne religije. Sarno prolazno i relativno malom broju ljudi su nedovoljne postojece kolektivne religije. Uvek tamo gde se kulturni proces nalazi pred svojim novim razvitkom, bez obzira da Ii u pojedinaenoj individui iii

u grupi, dolazi do oslobadanja od kolektivnih ubede- .. ~ nja. Svaki kulturni napredak psiholoski jeprosirenje svesti, postajanje svesnim, koje ne moze nastati drugacije do kroz razdvajanje. Stoga napredak uvek pocinje sa individuacijom, tj. time sto pojedinac, svestan svoje usamljenosti, krci novi put kroz do tadanedirnuto podrueje. Uz to mora najpre da SE' priseti svojih osnovnih einjenica - sasvim nezavisno od svih autoriteta i tradicije - i da postane svestan svoje

133

razlienosti, Ukoliko mu uspe da svoju prosirenu svesnost dovede do kolektivnog uvazavanja i prihvacanja, on pomoeu napona suprotnosti pruza onaj podsticaj, koji je potreban kulturi za njen dalji napredak.

Time nije receno da je razvitak individualnosti po svaku cenu neophodan Ili makar oportun, iako nekom rnoze izgledati da, prema tvrdenju da je »najveca sreca dece ove zemlje sarno lienost«, postoji relativno mnogo ljudi kojima bi razvitak individualnosti bio neophodan, narocito u nasoj kolektivno nivelisanoj kulturnoj epohi, gde zapravo novine vladaju zemaljskorn kuglom. Pre-rna mom, naravno ogranicenom iskustvu, medu ljudima zrelog doba postoje mnogi kojima bi upravo razvitak individualnosti bio neophodna potreba; tako sam sebi stvorio privatno i neobavezno glediste da je upravo coveku zrelog doba naseg vremena neophodno da se vaspita jos korak napred u individualnoj kulturi, posto je preko skolskog vaspitanja, tokorn mladosti i eventual no na univerzitetu, formiran iskljueivo kolektivno, tako da je formalno prozet kolektivnirn mentalitetom. Prilieno cesto sam iskusio da su Ijudi zrelog doba u ovom pogledu preko svakog ocekivanja sposobni da se obrazuju, iako se upravo Ijudi, sazreli i oevrsli kroz zivotnO" iskustvo, najvise opiru iskljueivo reduktivnom gledistu.

Prirodno da mladalaeko razdoblje zivota moze imati koristi od dalekoseznog priznavanja nagonske prirode, na primer priznavanjem seksualnosti, cije neurotsko potiskivanje coveka na nedostojan naein udaljuje od zivota, iii ga nesrecno gura upravo u najnepodesniji nacin zivota, sa kojim mora da se ne slaze. Opravdano priznavanje i cenjenje normalnih nagona vode mladog coveka ka zivotu i preplieu ga sa sudbinama, koje ga dalje vode neminovnostima i sa njima skopeanim zrtvama i dostignueima, koje jaeaju njegov karakter i obogacuju njegovo iskustvo. Nasuprot tome, za odraslog eoveka u drugoj polovini zivota stalno prosirivanje zivota ocito vise nije ispravan princip, posto spustanje zivotnog sunca u popodnevne easove zahteva uproscavanje, ogranicavanja

134

i unutrasnju sabranost, dakle individualnu kulturu. Covek bioloski orijentisane prve polovine zivota, zahvaljujuci mladosti njegovog celog organizma, ima mogucnosti da podnese prosirenje zivota i da iz toga nacini nesto valjano, Covek druge polovine zivota prirodno da je orijentisan na kulturu, dok mu smanjivanje snaga nJegovog organizma omogucuje podredivanje nagona kulturnim gledistima. Ne mali broj propada na ovum prelazu iz bioloske u kulturnu sferu. Nase kolektivno vaspitanje praktieki nista nerna priprernljeno za uvaj prelazak. Koliko mnogo se uno brine 0 vaspitanju mladih. toliko malo misli na vaspitanje odraslog coveka, za koga se uvek pretpostavlja - ne zna se s kakvim pravom _.- da mu vise nije potrebno vaspitanje, Za ovaj izvanredno vazan prelaz od bioloskog na kulturni stav. za preobracanje energije iz bioloskog oblika u kulturni oblik nedostaje mu tako reci bilo kak vo uputstvu. Oval proces preobracanja Jl' indiv idualno zbivanje I ne moze se iznuditi opstim pravilirna i propisirna. Preobracanje Jibida nastaje kroz sirnbole. Stvaranje simbola je fundamentalan problem. koji ne spada u okvire ovog rada. Zbog toga muram da uputim na V poglavlje moje knjige Psihuluski IiP01·i. ~df' sam iscrpno obradiu to pitanje-.

135

4.

PRIMITIVNI POJ AM LIBIDA

Koliko su poceci religijskih stvaranja simbola upravo vezani za energetski pojam, pokazuju najprimitivnije precistave 0 magi en oj potenciji, koja se isto tako moze posmatrati kao objektivna snaga koliko i kao subjektivno stanje intenziteta.

Ilustracije radi naveseu nekoliko primera. Prema izvestaju Mek Dzia (McGee) Dakota Indijanci imaju sledecu predstavu 0 toj »snazi«: sunce [e vakanda, i to ne odredena vakanda ili neka vakanda. vee jednostavno vakanda. Mesee je vakanda, isto tako grorn. munja, zvezde, vetar itd. Isto tako su i ljudi, posebno samani, vakanda, kao i dernoni elernenata, Ietisi i ostali predmeti rituala, veliki broj zivotinja a takode i predeli sa upadljivim odlikama. Mek Dzi kaze: -Izrazu (vakanda) bi mozda bolje odgovarala rec 'tajna' nego bilo koja druga ree, ali i ovaj pojam je isuvise uzak, posto vakanda moze isto tako da znaci snaga, sveti, velieina, ozivljen, besmrtan.« "

Slieno vakandi kod Dakota, Irokezi koriste rec oki a Algonkini manitlL sa apstraktnim znacenjem -snage- iii -produktivne energije«. Vakanda je pojam »svuda prisutne, nevidljive, zivotne energije iii univerzalne snage, pristupaene obradi i prenosenju«." Zivot prirnitivnog eoveka u svim svojim inte-

71 The Siouan Indians - A Preliminary Sketch, p. 182; kod Lovejoy, The Fundamental Concept of rht' Primi!it:e Philosophy, p. 363.

n Lovejoy. I. c.. p. 365.

136

resima vrti se taka reci aka toga da u dovoljnoj men poseduje ovu snagu.

Naroeito dragoceno je zapazanje da se pojam kao manitu sreee kao uzvik prilikom bilo kakvog cudnovatog opazaja. Isto izvestava Hetervik (Hetherwick)'" o pIe menu Jaos, koji uzvikuju mulungu kada spaze nesto cudnovato iIi neshvatljivo. Pri tom mulungu znaei:

1. dusa eoveka koja se za zivota rove lisoka a u smrti postaje mulungu;

2. celokupni svet duhova;

3. jednom predmetu na neki naein inherentno, magijski dejstveno svojstvo Hi snaga, kao na primer zivot i zdravlje tela;

4. aktivni princip u svemu magijskom, misterioznom, neshvatljivom i neoeekivanorn:

5. velika, duhovna snaga, iz koje potiee svet i sve zivo.

Shean je V01tg pojam sa Zlatne Obale. Vong rnoze biti reka, drvo, amajlija, is to tako jezera. izvori, pokrajine, termitski brezuljci, drveee, krokodili. majmuni, zmije, ptice itd. Tajlor (Tylor)" vong snagu tumaei pogresno animistieki kao »duh « ili »dusa«. Medutirn, to je, kako pokazuje upotreba reci vong dinamska veza izmedu coveka i njegovih objekata.

Pojam hirungan kod Australijanaca je isto tako slicna energetska predstava. On znaci:

1~ Cit. kod Levy-Bruhl, I. c., p. 141 f.

:. Tylor, Die Anfiinge der CuIIUT, II. pp, 177 i 206.

1l Hirungi, kao ritualnom predmetu, pripisuje se sledeca upotreba: »Urodenik ima rasplinuto i nejasno. ali nista rnanje jako ubec1enje, da je hirunga, kao i svaki sveti predmet koji se naslec1uje iz generacije u generaciju, ne sarno nadarena magijskom snagom koja je utisnuta u nju dok je pravliena, vee da je prtrnila odredenu vrstu snage od svake individue kejoj je pripadala. Sopstvenik hirunge stalno je trlja rukorn, pri tom peva. _. i postepeno oseca da izmedu niega i posvecenog predmeta postoji poseban odnos. i da neka snaga prelazi sa predmeta na njega i sa njega na predrnet.e (Spencer and Gillen, 1. c., p. 277 f.). Fetisi se pune novom snagom ako se nedeijama ili mesecima ostave kod npkOf drugog. jakog fet isa, Up. Pechuel-Loesche, 1. c., p. 366.

137

1. ritualni predmet;

2. tela individualnog pretka (od koga potiee zivotna snaga);

3. misticno svojstvo nekih predmeta.

Sasvim sliean je cogo pojam sa australijsko-gvinejskog moreuza-Tores, koji se koristi kako imenieno, tako i pridevno. Australijsko arunkvilta je paralelni pojam slienog znaeenja, samo je on oznaka za zle magijske sile, i za zlog duha, koji za vreme pomraeenja hoce da proguta sunce." Iste je vrste i malajski pojam badi, koji takode podrazumeva i zle magijske odnose.

Istrazivanja Lumholca (Lumholtz)" su pokazala da meksieki huihol isto tako sadrzi osnovno shvatanje 0 snazi, koja k ruzi kroz ljude i ritualne zivotinje i biIje (jelen, riba, zito, perad itd.)."

Iz istrazivanja Alise Fleeer (Fletcher) kod severnoameriekih Indijanaca proistiee da pojarn vakan obelezava slienu energetsku povezanost kao prethodno opisani pojmovi. Oruzje mladog coveka je vakan, njega ne sme du dodirne zena (jer ce inace libido isteci), Zbog toga se pre borbe eita molitva oruzju (da bi se ojacalo pornocu ispunjavanja libidom). Pornocu vakana uspostavlja se veza izmedu vidljivog i nevidljivog, izmedu zivog i mrtvog, izmedu del a i celine nekog predrneta,

Kodrington (Codrington) kaze 0 melanezanskorn pojmu mana: »Melanezanski duh je potpuno opsednut verovanjem u natprirodnu snagu iii uticaj, koji se skoro svuda obelezava kao mana. Ova snaga pokreee sve sto prevazilazi obienu covekovu snagu, ono sto je izvan obienih prirodnih zbivanja; ona se pri-

7' Spencer and Gillen, 1. c., p. 458. 17 Unknown Mexico.

7" Levy-Bruhl, 1. c., p. 139: »Quand les Huichols affirment l'identlte .,. du ble, du cerf, du hikuli, et des plumes. c'est bien une sorte de classification qui s'est etablie entre leurs representations, classification dont Ie principe directeurest la presence commune chez ces etres, ou plutot la circulation entre ces etres, d'un pouvoir mystique extremernent important pour la tribu.«

138

paja uz lica i stvari, i ogleda se u de lima koja se mogu pripisati samo njoj. - To je snaga iIi uticaj koji nije fizieke, vee takoreci natprirodne vrste, ali se poka:.uje u jizickoj snazi Hi bilo kakvoj sili ili kvaZitetu, koji poseduje neki covek. Mana nije lIigde fiksirana i moze se prevesti skoro svuda; nju poseduju i mogu je preneti samo duhovi, bilo da su to duse odvojene od tela ili natprirodna bica: stvaraju je zapravo individualna bica, iako dejstvuje kroz medijume - vodu. kamen iIi kost. « 711

Ovo izlaganje jasno ukazuje da se kod mane kao i kod drugih pojmova radi 0 energetskoj predstavi, koja jedino objasnjava cud novato einjenicno stanje ovih primitivnih gledista. Naravno da nema ni govora 0 tome da je primitivnorn coveku data apstraktna ideja energi]e: ali nesurnnjivo da je njegovo glediste konkretisticki predstadijum apstraktne ideje.

Slicna rshvatanja sreeerno u pOJmu totuii Bataka,'" u pojmu utuu Maora, u am iii han Ponapa, u ka:inge iii kCllie Peleva, u anut Kusaja, u jaris Tobija, u ngac Masai-Ienda, u andriamanitra Malagasa, u njom Ekoja ltd. Skoro potpuni pregled daje Zederblum (Soderblorn] u svojoj knjizi Nastnjanje vere u Roga (Da« Werdell des Gottesglaubens).

Lavdzoj (Lovejoy) zastupa glediste - sa kojim Sl' sasvirn slazern -- da ovi pojmovi »nisu imena za nadnorrnalno ili cudnovato, a sigurno i ne za uno sto .zaziva poruzno divJjenje, respekt iii Ijubav. vee pre za nesto aktivno, snazno i stvaralaeko«. Pojam koji .IL' u pitanju pogada zapravo tacno predstavu 0 »difuznoj supstanciji iii energiji, od cijeg sticanja zavisi sva izvanredna snaga ili sposobnosti iIi plodnost. Ova pnergi.la je sigurno plodonosna (pod izvesnim uslo .. virna), tajanstvena I neshvatljiva, ali ona je to zbog toga sto je izvanredno rnocna a ne zbog toga sto su stvari, u kojima se javlja, neobicne i natprirodne i sto prevazilaze razumna ocekivanja«, Preanimisticki

,. Codriugton. ThE' Melaneslans, p. 118. Banana, koju Ch, G. Seligman pominje u svojoj knjizi, bogatoj dragocenirn zapazanjirna, The Melanesians of British New Guinea, p. 446. rnogla bi isto tako da spada u pojam mane .

... , Warneck. Die ReligIOn deT Batak.

139

princip je -verovanje u snagu, za koju se pretpostavlja cia dejstvuje prerna odredenim pravilirna i razumIji vim zakonima, snaga koja se moze dokueiti i podrediti«." Lavdzoj za ovo shvatanje predlaze naziv »prirnitive energetics«.

Mnogo toga 5tO su istrazivaci anirnistieki shvatih kao duh ili demon ili numen, spada u okvire primitivnog pojma energije. Kao 5tO sam vee pomenuo, zapravo je neispravno govoriti 0 »pojmu«. »A concept of primitive philosophy«, kako se izrazio Lavdzoj, naravno da je potekao iz naseg mentaliteta. Kod nas bi to bit) psiholoski pojam eneTgije, medutim kod primitivnog coveka to je psihicki fenomen, koji se opaza vezan sa objektom. Kod primitivnog coveka nema apstraktne ideje, po pravilu nema eak ni jednostavnih konkretnih pojmova, vee postoje sarno predstave. Za ovo bogate dokaze pruza svaki primitivni jezik. Tako i mana nije pojam, vee predstava, koja se temelji na opazaju fenomenoloskih odnosa. Ona je esencija, "participation mystique- koju je opisao Levi-Bril (Levy-Bruhl). U primitivnom govoru obelezava se sarno einjenica odnosa i oseeanja koje ova izaziva, kao sto pokazuju neki od prethodnih primera, ali ne prirodu iii sustinu odnosa odnosno princip povezanosti. Nalazenje pogodne oznake za vrstu i sustinu vezivne snage bilo je rezervisano za kasnije stupnjeve kulture. koji su za to uveli simboliene nazive.

U svom klasienorn radu »Ma'lw,,'~ Leman (Lehmann) definise manu kao »izvanrednu uticajnost Projs (Preuss)" i Rer (Rohr)~' posebno podvlaee psihicku prirodu mane. Covek se stvarno ne moze da otme utisku da je primitivni pojam mane predstadijum naseg pojma psihieke energije a naj verovatnij .. i pojma energije uopste."

81 Lovejoy, I. c .. p. 380 ff .

"' F. R. Lehmann. Mana. der Begnfl d", ,all .•. ,('rord"n~-

licit Wirkungst'ollen" bei Siidseem)lkern . • ~ L. c.

81 Das Wesen des Mana.

Ilol Up. moje izlaganje 0 naeinu kako Robert Mayer turnaei pojam energije u: Uber die PSlIchologie des Unlwu'u.,·_ sten , p. 121 f. (Ges. Werkp VII).

140

Osnovno shvatanje mane ponovo se, na anirnistiekorn stupnju, vraca u personificiranom obliku.r" Ovde su duse, duhovi, demoni, bogovi, ti koji vrse izvanredna dejstva. Kako Leman s pravom podvlaci, mani se jos ne pripisuje nista -bozansko«. stoga se u mani ne sme sagledavati prvobitni oblici ideje o Bogu. Ali uprkos tome jedva se moze osporiti da je mana nuzan ili bar vrlo vazan preduslov za nastajanje ideje 0 Bogu, iako mozda ne i najprimitivnija od svih preduslova. Drugi neosporni preduslov je faktor personifikacije, za cije objasnjenje se moraju razmotriti i drugi psiholoski momenti.

Skoro univerzalna rasirenost primitivnog shvatanja energije je jasan izraz cinjenice da je covekova svest jos na ran om stupnju osecala potrebu da ocigledno oznaei opazene dinamizme psihickih zbivanja. Stoga, kada u nasoj psihologiji stavljamo poseban naglasak na energetski nacin posmatranja, onda se to odvija u skladu sa psihiekim cinjenicama. koje su jos od iskona urezane u covekovom duhu.

M Zeligman (Seligman) (I. c. p. 640 ff.) izvestava 0 zapaianjima koja, prema mom rnisljenju, predstavljaju prelaze od mane u animistieke personifikacije. To su labuni plemena Gelarija. -Labuni« je »odasiljati«. Radi se 0 dinamskom (rnagienom) dejstvu. koje prelazi iii mose da bude upuceno na druge sa jajnika (?) porodilje. Labuni izgledaju kao »senke«, koriste mostove da bi presli preko reke, pretvaraju se u zivotinje, ali inaee nemaju neku Ii~nost iii definisanu uoblifenost. Sliean je pojam ajik Elgonija u severno] Keniji. gde sam licno vrsio posmatranja.

II TRANSCENDENTNAFUNKCIJA

TRANSCENDENTNA FliNKCIJA

Pod nazivom -transcendentna Iunkcija« ne treba podrazumevati nista tajanstveno, tako red nadculno IIi metafizieko, vee psiholosku Iunkciju, koja se po svom tipu moze uporediti sa istoimenom rnatematiekom funkcijom koja predstavlja funkciju imaginarnih i realnih brojeva, Psiholoska »transcendentna funkcija- proistiee iz spajanja soesnit: i nesoesnin sadrzaja,

Iskustvo je svakog, ko se bavi analitiekorn psihologijom, bogato podueilo da se livest i nesvesno retko slazu in puncto sadrzaja i tendencije. Ovaj nedostatak paralelnosti, kako iskustvo uci, nije slucaJan Hi neplanski, vee se temelji na tome sto se nesvesno prema svesnom odnosi kompenzatorno iIi komplementarno. Ovo se moze i obrnuto formulisati i reei da se svesno odnosi komplementarno prema nesvesnom. Ovaj odnos proistice iz toga sto 1. sadrzaji zadnjeg imaju takvu pragovnu vrednost da svi isuvise slabi elementi ostaju u nesvesnom, sto 2. svest, zahvaljujuci svojim usmerenim funkcijama, deluje inhibitorno na sav neprikladan materijal (ono sto Frojd oznaeava kao cenzura), zbog eega ovaj neprikladni materijal potpada nesvesnom, sto 3. svest formira trenutni proces prilagodavanja, dok nesvesno sadrzi sav zaboravljeni materijal individualne proslosti kao i sve nasledene, strukturalne funkcione tragove covekovog duha uopste, i 4. sto nesvesno sadrzi sve one kombinacije maste koje jos nisu dostigle pragovne vrednosti a koje ce vremenorn, pod odgovarajueirn uslovima, stupiti na svetlo svesti.

JO Jung. Odabrana dt-Ia. 1

145

lz ovog sklopa sam po sebi proist ice kornplernentarni stay nesvesnog prema svesti.

Odredenost i usmerenost svesnih sadrzaja Jt_' svojstvo koje je vrlo kasno steceno u istoriji plernena, koje u velikoj meri nedostaje danasnjim primitivnim narodima, Isto tako ono je mnogostruko probijeno kod neurotieara, koji se na taj nacin razlikuju od normalnih utoIiko sto im je prag svesti pornicniji. iIi, drugim recima, sto im je prozirniji pregradni zid izmedu svesti i nesvesnog. Psihoticar se sasvim nalaz i pod direktnim uticajern nesvesnog.

Odredenost i usrnerenost svesti je nadasve vazna tekovina, koju je eovecanstvo iskupilo po cenu teskih zrtava a koja je, sa svoje strane, ueinila co\'ecanstv\I najveee usluge. Bez njih nauka, tehnika i civilizacija bi bile jednostavno nemoguce, jer ove pretpostavljaju pouzdanu trajnost. ravnomernost i ciljnu usrnerenost psihiekih procesa. Ove osobine se za sve smatraju kao neophodne. pocev od najvisih drzavnih cinovnika. preko lekara, inzenjera sve do nadnieara, Socijalna obezvredenost raste u onoj meri, u kojoj nesvesno ovu osobinu iskljueuje. Svakako da ima i ovde izuzetaka, naime stvaralaeke nadarenosti. Takvim ljudima predstavlja prednost upravo ta prozirnost njihovog pregradnog zida izmedu svesti i nesvesnog. Ali socijalnim organizacijama. koje upravo zahtevaju ravnomernost i pouzdanost, po pravilu ovi izuzetni ljudi ne vrede mnogo.

Stoga nije sarno shvatljivo. \'PC i neophodno, da psihieki proces u pojedinacnorn slueaju bude sto je rnoguee cvrsci i odredeniji, jer to zahtevaju nevolje zivljenja. Medutim. sa prednoscu OVE' osobine skopcan je i veliki nedostatak - cinjenica njene usmercnosti ukljueuje u sebi inhibicije il i iskljucenje svih onih psihiekih elernenata. koji na izgled iii stvarno ne odgovaraju. odnosno nisu pogodni da slede naznaeeni pravac u njegovom smislu tako da bi doveli proces do nezeljenog cilja. AIi na koji naein se raspoznaje da okolni psihieki materijal nije -prikladan«? Ovo saznanje se temeIji na einu rasudivanja, koji fiksira pravac zapoeetog i zeljenog puta. Ovo rasudivanje je

146

pristrasno .j §a predubedenjem. [er ono izbira jednu jedinu na racun svih ostalih mogucnosti. Sa svoje strane rasudivanje uvek proistiee iz iskustva. sto znaci iz onog sto vee postoji kao poznato. Ono se. dakle, po pravilu nikada ne bazira na necern novom sto je jos nepoznato a sto bi, pod izvesnim uslovima. moglo bitno da obogati usrnereni proces, Prirodno da se uno ne moze bazirati na tome. ukoliko nesvesni sadrzaji ne mogu da dopru do svesti.

Kroz ovakav cin rasudivanja usmereni proces nuzno postaje jednostran, takode i kada je racionalan sud rnnogostran i na izgled bez predubedenja. Najzad, cak i racionalnost suda moze biti prejudicijurn: posto je razumno ono sto nam izgleda kao razumno. Dakle, ono sto nam izgleda nerazumno, potpada iskljucivanju 1 to zapravo· zbog svog iracionalnog karaktera, koji je stvarno iracionalan. ali isto tako rnoze samo izgledati iracionalan, a da to u visern smislu nije.

Jednostranost [e neminovno, neophodno svojstvo usmerenog procesa, posto je smer jednostranost. Jednostranost je istovremeno prednost i nedostatak. I kada izgleda da ne postoji nedostatak koji se povrsno da primetiti, ipak uvek postoji u nesvesnom izrazita protiv-pozicija. ako se bas ne radi (J idealnom slueaju potpunog susreta svih psihiekih komponenti u jednom te istom pravcu: slueaju cija se moguenost teorijski ne moze osporavati, ali koji je prakticki vrlo. vrlo redak, Protiv-pozicija u nesvesnom je bezazlena toliko dugo dok ne pokazuje veee energetske vrednosti. Medutim. ako zbog isuvise velike jednostranosti poraste protivnapon, tada protivtendencija prodire u svest i to po pravilu u trenutku kada bi bilo upravo najvaznije sprovodenje usmerenog process. Tako se govorniku desava omaska upravo onda kada mu je najviSe stale da ne kaze nesto glupo, Ovaj trenutak je stoga kritican, jer pokazuje najveei energetski napon, koji kod vee postojeeeg naboja nesvesnog lako preteze i pokreee nesvesne sadriaje.

Nas civilizovani zivot zahteva koncentrisanu. usmerenu delatnost svesti i time konstelira rizik [a-

10·

147

eeg razdvajanja od nesvesnog. Ali rna koliko se Covek pomocu usmerenog funkcionisanja odvojio od nesvesnog, tim pre se moze stvoriti odgovarajuce intenzivna protivpozicija, koja. ako se probije, moze imati neprijatne posledice.

Kroz analitieku terapiju, dobili smo snazan utisak 0 vaznosti nesvesnih uticaja i mnogo toga naueili za nas prakticni Zivot, tako da ne smatramo parnetnim oeekivanje da se posle takozvanog okoncavanja terapije nesvesno elimiruse iii primiri. Zbog nejasnog uvida u ovu situaciju mnogi pacijenti se ne mogu ill se tesko odlueuju da prekinu analizu, iako vee i pacijent i lekar osecanje zavisnosti dozivljavaju kao neugodno i neprikladno. Neki se plase da rizikuju pokusaj i da stanu na sopstvene noge upravo zbog toga sto znaju iz iskustva da se nesvesno, na izgled nepredvidivo, uvek iznova rnoze smetajuci umesati u njihov zivot.

Ranije se smatralo da su pacijenti spremni da prihvate normal an naein zivota u trenutku kada su sami od praktienog samoupoznavanja naucili toliko da su, na primer, u stanju da razumeju sopstvene snove. Ali iskustvo je pokazalo da i lekari analitieari, od kojih bi se oeekivalo potpuno vladanje interpretacijom snova, eesto kapituliraju suoeeni sa sopstvenim snovima tako da moraju zatraziti pomoc od kolegao Dakle, kada su eak i oni, koji strueno vladaju metodom, nesposobni da zadovoljavajuee protumaee sopstvene snove, onda se ovo utoliko manje moze oeekivati od pacijenata. Nije se ispunila Frojdova nada da se nesvesno moze iscrpsti. Zivot snova i intruzija nesvesnog neometano se, mutatis mutandis, nastavljaju dalje.

Postoji opste rasirena zabluda da se analiza shvata nesto kao »kura .. , koja se jedno vreme sprovodi nad nekim da bi konaeno bio otpusten kao izle{:en. To je laieka zabluda, koja potiee jos iz pocetnog perioda psihoanalize. Analitieki postupak moze se, doduse, posmatrati kao preudeSavanje psiholoskog stava, koje se sprovodi uz pomoe lekara. Razumljivo cia ovaj novosteeeni i unutrasnjim i spoljnim uslovi-

148

rna bo1je prilagodeni stay moze biti odredeno vrerne vrlo koristan, ali postoji vrlo malo slucajeva gde je jednokratna »kura« ima1a takav trajan uspeh. Lekarski optimizam, koji nikada nije oskudevao u rek1ami. zna da izvestava 0 definitivnom izlecenju. Medutim. {:oveka nesme da zavede ljudska slabost praktieara, vee uvek mora imati pred ocima cinjemcu da se zivot .nesvesnog nastavlja i stalno dovodi do problematicnih situacija. Ne moramo biti ni pesimisti; jer smo ipak svedoci mnogih dobrih uspeha, koji su produkt srece i temeljnog rada. Ali to nas nece spreeiti 11 tome da raeunamo sa cinjenicom da analiza nije »kura« jednom za uvek, vee da je najpre sarno vise ill manje temeljno preudeSavanje. Uostalom, nema nijedne promene koja bi vazila bezuslovno i za dugo vreme. Zivot se mora uvek iznova osvajati. Postoje doduse izvanredno trajni ko1ektivni stavovi, koji omogucuju tipicna konfliktna resenja, Kolektivru stay istina glatko uvodi jedinku u drustvo, pri cemu on deluje na jedinku kao bilo koji drugi Zivotni uslov. Ali teskoca pacijenata sastoji se upravo u tome sto se njegova individualna datost ne moze glatko uvesti u tipienu normu, vee zahteva individualno konfliktno resenje da bi se celokupnost lienosti odrzala i osta1a sposobna za zivot. Ovom zadatku nije doraslo nijedno raciona1no resenje a ne postoji nijedna ko- 1ektivna norma, koja bi bez gubitka mog1a da zameni individual no resenje,

Novi stav, stecen tokom analize, obicno posle duzeg ili kraceg vremena postaje u nekom pogledu nedovoljan, i to nuznim naeinom zbog sta1nog proticanja zivota, koje sta1no zahteva nova prilagodavanja, posto ni jedno prilagodavanje nije postignuto jednom za uvek. Mogao bi se, uostalom, posta viti zahtev da metoda lecenja mora biti takva da bez teskoca omogucuje stvaranje novih orijentacija i u kasnijem zivotu. Kao sto uci iskustvo, to je do izvesnog stupnja zaista i slucaj. Cesto vidamo da takvi pacijenti, koji su prosli kroz temeljnu analizu, u kasnijem novom preudesavanju irnaju znatno manje teskoca. Ali ipak ove teskoee 'SU dosta ceste i ponekad prtlicno neugod-

149

ne. Zbog toga dolazi do toga da se i oni pacijenti, koji su prosli kroz temeljnu terapiju, kasnije ~esto ponovo obracaju svom nekadasnjem lekaru, rnoleci za pomoe. U poredenju sa opstom lekarskom praksam ovo nije tako neobieno, ali to ne demantuje sarno izvesni neprijatni terapijski entuzijazam, vee i shvatanje da analiza predstavlja jednokratnu »kuru«. Na kraju krajeva je vrlo neverovatno da bi mogla postojati takva terapija, koja bi uklanjala sve teskoee, Coveku su potrebne teskoee, one spadaju u okvire njegovog zdravlja. Sarno njihova nedolicna mera je ono sto nekom izgleda suvisno,

Osnovno terapijsko pitanje nije sarno to, kako otkloniti trenutnu teskocu, vee kako se uspesno mogu sresti buduee teskoce. Pitanje je: kakav duhovno-moralni stay je potreban u odnosu na ometajuce uticaje nesvesnog, i kako se ovaj rnoze preneti pacijentu?

Odgovor se ocigledno sastoji u tome da je petrebno otkloniti razdvajanje izmedu svesti i nesvesnog. To se ne moze postiei time sto ce se sadrzaji nesvesnog osuditi jednostrano i pomoeu svesne procene, vee naprotiv na taj naein sto ce se njihov smisao prepoznati kao kompenzacija jednostranosti svesti i staviti joj i to na raeun. Tendencija nesvesnog i tendencija svesti su ona dva faktora koja grade transcendentnu funkciju. 000 se ooziva transcendentnom, zbog toga sto organski omogtLeuje prelazak iz jednog stava u drugi, to jest bez gubitka nesvesnog. Konstruktivna metoda pretpostavlja svesna saznanja, koja su i kod pacijenta prisutna bar potencijalno tako da se mogu privesti u svest. Ako lekar ne zna nista 0 ovim moguenostima onda, u ovom pogledu. ne moze nista ni da razvije kod pacijenta, osim ako lekar i pacijent zajednieki proueavaju ovo pitanje, sto je po pravilu iskljuceno.

Stoga u praksi lekar sa odgovarajucom spremom posredno prenosi pacijentu transcendentnu funkciju, to jest on pornaze pacijentu da spoji svest i nesvesno, i da na taj naein dospe do novog stava. Ova funkcija lekara sadrli jedno od razlieitih znacenja prenosa - sa prenosom pacijent se hvata za onog ko mu izgleda

150

da obecava obnavljanje stava; sa prenosorn on trazi da postigne ovu prornenu koja mu je neophodna i onda kada toga nije svestan. Stoga lekar za pacijenta ima karakter neophodne i za zivot preko potrebne figure. Ma kako infantilna izgledala takva zavisnost, ipak se u njoj izrazava neverovatno vazno iscekivanje, Cije razocaranje lekara cesto nagraduje gorkom mrznjom, Stoga je vazno znati 0 cemu se radi kod ovog, u prenosu skrivenog iscekivanja - covek je sklon da ovaj zahtev shvati sarno reduktivno u smislu erotske infantilne fantazije. Ali to bi znaeilo da se ove fantazije, koje se po pravilu odnose na rod itelje, shvataju bukvalno, kao kada bi pacijent, odnosno njegovo nesvesno, stvarno ponovo ili jos gajio ona ista oeekivanja koja su nekada postojala kod deteta u odnosu na roditelje. Povrsno posmatrano to je JOs uvek is to oeekivanje, koje je dete gajilo u odnosu na pomoe i zastitu od strane roditelja, ali u meduvrernenu od deteta je postao odrastao Covek, tako da Je ono sto je kod deteta bilo normalno, kod odraslog postalo neprikladno. Ono postaje metaforicki izraz za potrebu pomoci u teskoj situaciji koja nije realizovana u svesti, lstorijski je, doduse, tacna kada se erotski karakter prenosenja povratno objasnjava svodenjern na infantilni eros. Ali time nisu shvaceni svrha i smisao prenosa, a tumacenje ovog kao infantilno seksualna fantazija odvlaei paznju sa stvarnog problema. Razumevanje prenosa ne sastoji se u trazt>nju njegove istorijske pretpostavke vee njegove svrhe, Jednostrano reduktivno objasnjenje postaje besrnisleno, narocito onda kada iz toga ne proistice rusta posebno novo, osirn pojaeanog pacijentovog otpora. Dosada koja se tada uvlaei u terapijski postupak nije nista drugo do izraz jednolienosti i siromastvo ideja - ali ne nesvesnog, kao sto se obicno srnatra, vee analitieara, koji ne razume da ove fantazije ne treba shvatiti sarno konkretistieki reduktivno, vee naprotiv konstruktivno. Sa ovim uvidom cesto se zacas menja zastala situacija.

Pomocu konstruktivnog pristupa nesvesnom, to Jest pomoeu pitanja 0 smislu i svrsi, postavlja se te-

151

melj za uvid u onaj proces, koji ja oznacavam kao transcendentna funkcija.

Nije suvisno ovde ubaciti primedbu 0 eesto pominjanoj zamerci da konstruktivna metoda predstavIja sugestiju. Metoda se naime zasniva na tome, da se simbol (naime slika sna iIi fantazija) vise ne proeenjuje semiotski, kao znak izvesnih elementarnih nagonskih zbivanja, vee simbolicki, pri remu se pod »simbolorn« shvata izraz koji na najbolji naein izrazava kompleksno i od svesti jos nejasno shvaceno cinjenieno stanje. Pornoeu analitickog rasclanjavanja ovog izraza ne dobijase nista drugo do razjasnjenje elementarnih komponenti istog, od kojih je prvobitno stvoren. Time se ne poriee da poveeani uvid u elemente do izvesnog stepena ima svoje prednosti. Ali takav uvid vodi mimo pitanja svrhe. Stoga se mora odbaciti rasclanjavanje simbola u ovom stadijumu analize. Metoda razrade smisla, koji je kroz simbol naznaeen svakako je ista kao i kod analitiekog raselanjavanja: sakupljaju se asoeijaeije pacijenta koje su po pravilu cak dovoljne da se sintetski primene. Njihovo koriscenje se opet ne odvija u semiotskorn, vee u simboliekom pogledu. Pitanje glasi, na koji smisao ukazuju dosecanja A, B, C, itd., sagledani zajedno sa manifestnim sadrlajem sna?

Jedna neudata pacijentkinja je sanjala da jOJ je neko predao raskosan, bogato ukrasen, prastari mac iskopan iz jedne nekropole.

Asocijacije pacijentkin]e

Mac njenog oca, koji JOJ je on jednom postavio tako da bljesti na suneu, sto je na nju nacinilo veliki utisak. Njen otae je bio u svakom pogledu aktivan eovek jake volje, plahovitog temperamenta, avanturista u Ijubavnim odnosima. Keltski bronzani mac Paeijentkinja se ponosi svojim keltskim poreklorn. Kelti su ternperamentni, plahoviti, strasni. Sare trnaju tajanstveni izgled; stara tradicija. runa (prastaro

152

germansko pismo), znaci stare mudrosti, prastare kulture, naslede coveeanstva, iz groba ponovo izneti na svetlost dana.

AnaliUfko tumatenje

Paeijentkinja ima Izrazeni kompleks oca i bogatu erotsku mastu vezanu za oea koga je rano Izgubila. Ona se uvek stavljala na mesto majke, u svakom slucaju sa velikim otporom protiv oca. Ona nikada nije rnogla da prihvati muskarca shcnog ocu i stoga je protiv volje birala slabasne, neuroucne muskarce. I tokom analize !estoki otpori protiv lekara-oca. San iskopava njenu !elju za oeevlrn »orusjem«. Teorijsko razmatranje ovde bi bez daljnjega ukazivalo na falusnu fantaziju.

KonstTukhvno tumaten]e

Izgleda kao da je paeijentkinji neophodno ovakvo oruzje. Njen otae je imao oru!je. On je bio aktivan, i tako je !iveo raeunajuci I sa teskocarna koje mu donosi njegov temperamenat, zbog cega je doduse pro!iveo strasno buran !ivot. ali nije bio neurotican. Ovo oruzje je staro nasledno dobro coveeanstva, koje je zakopano lezalo u pacijentkinji a doslo na svetlost dana pornocu -Iskopavanja« (analiza). Oru!je ima neke veze sa uvidom I sa mudroseu. Ono je sredstvo napada i odbrane. Ocevo oru!je bila je strasna, nesavitljiva volja, kojom je on kreio put kroz !ivot. U tom pogledu pacijentkinja je bila susta suprotnost. Ona se upravo nalazi na putu da shvati da covek moze i da hoce, a ne da mu je potrebno sarno da ga teraju, kao sto je uvek smatrala. Volja zasnovana na zlvotnoj mudrosti i uvidu je staro nasledno dobro ~oveeanstva, koje le!i i u nioj, ali do sad a je bilo zakopano, jer ona je i u ovom pogledu cerka svog oca, sto do sada nije priznavala IZ ~iste razrnazenosti njenog detmjasto-placljivog biea. Ona je bila izrazito pasivna i prepustena seksualnim fantazijama.

U ovom slueaju nisu potrebni dopunski prilozi analogijama od strane lekara. Pacijentkinjine asocijacije profile su sve ono sto je neophodno. U odnosu

153

na ovaj postupak pri tumaeenju sna rnoze se staviti zamerka da je sugestivan. Pri tome se, medutim, potpuno zaboravlja da se nikada ne prima sugestija za koju ne postoji unutraSnja spremnost ili da se brzo rasprsi ako se ipak prihvati zbog posebnog insistiranja. Sugestija koja se trajno prihvata uvek odgovara jakoj psiholoskoj spremnosti, koja je sarno provocirana sugestijom. Stoga je ova zamerka besmislena i pripisuje sugestiji magienu snagu, koju ona uopste nema, posto bi inaee u takvom slueaju sugestivna terapija imala fantastieno dejstvo, sto bi dovelo do potpune suvisnosti analitiekih procedura. Ali, ni u kom slueaju nije tako. Osim toga zamerka da se radi 0 sugestiji previda ~injenicu da pacijentkinjine asocijacije ukazuju na kultumo znacenje maca.

Posle ove ekskurzije vratimo se pitanju transcendentne funkcije. Vidimo da transcendentna funkcija u terapiji izgleda kao da je tako reci vestaeki podstreknuta, posto je znatno podrzava lekareva pomoe. Ako pacijent treba da dade do toga da stoji na sopstvenim nogama, onda ne bi trebalo da trajno bude upucen na pomoe sa strane. Interpretacija snova bila bi, doduse, idealna, idealno sredstvo sinteze nesvesnih i svesnih podataka, ali je isuvise velika praktieka teskoca sopstvene analize snova.

Za uspostavljanje transcendentne funkcije potrebni su nam podaci nesvesnog. Ovde nam se najpre nudi san kao najkomotnije pristupaeni izraz nesvesnih procesa. On je tako reei eist produkt nesvesnog. Promene koje ovaj trpi tokom procesa postajanja svesnim, ne mogu se nikako poreci, ali one gube od znaeaja zbog toga sto su i same nesvesnog porekla a ne namerna izopaeenja. Moguce promene prvobitne slike sna poticu iz jednog povrsnijeg sloja nesvesnog i sastoje se od isto tako upotrebljivog nesvesnog materijala. To su produzne mastarije u smislu sna. Ovo vazi i za tako ceste naknadne predstave, koje se »slobodno« javljaju u polusnu iIi neposredno pri budenju. Kako san potice iz spavanja, on u sebi nosi sva obelezja »abaissement du niveau mental« (Zane), naime obelezja niskog energetskog napona: logicki dis-

154

kontinuitet, fragmentarnost, stvaranje analogija, povrsne asocijacije po govornoj, zvucnoj ili slikovnoj slicnosti, kontaminacije, iracionalnost izraza, zbrkanosh itd. Sa pojaeanim energetskim naponom snovi dobijaju sredeniji karakter, oni se drarnaticno kornponuju, pokazuju jasniju smisaonu povezanost a povecava se i vrednost njihovih asocijacija.

Kako je energetski napon pri spavanju po pravilu vrlo mali. tako su snovi, u poredenju sa svesnim sadriajima, manje- vredni izrazi nesvesnih sadrzaja, koji su vrlo tesko razurnljivi u konstruktivnom pogledu, nasuprot tome najcesce lakse razumljivi u reduktivnom pogledu. Stoga su snovi uopste neprikladan. odnosno tesko upotrebljiv materijal za transcendentnu funkciju, posto ova obicno postavlja subjektu isuvise visoke zahteve.

Zbog toga moramo potraziti druge izvore:

Postoje. na primer. nesvesne interferencije u budnom stanju,« takozvane »slobodno naisle asocijacije«, nesvesne smetnje delanja, falsifikati seeanja, zaboravnost, sirnptomske radnje itd. Ovi materijali su obicno korisniji u reduktivnom nego u konstruktivnom pogledu; oni su isuvise fragmentarni i nedostaje im duza vremenska povezanost, neophodna za smisaono razumevanje.

Drugacije je sa spontanim m.a:Stanjem. Fantazije najeesce nailaze u relativno komponovanom i povezanorn obliku i sadrie Cf'sto vidljivo znacajan materijal. Neki pacijenti su sposobni da u svako doba produkuju fantazije, koje jednostavno pustaju da »slobodno naviru« pomocu iskljueivanja kritieke paznje. Ove fantazije su upotrebljive, samo ova posebna nadarenost nije tako cesta. Ali posebnim vezbanjern rnoze se formulisati ova sposobnost, tako da se znatno rnoze podiei broj ljudi sa ovakvim slobodnim oblikovanjem fantazija. Trening se najpre sastoji od sistematskog vezbanja iskljucivanja kriticke paznje, eirne se stvara praznina u svesti, koja pogoduje izranjanju spremnih fantazija. Svakako se ovde pretpostavlja da i zaista postoje libidom investirane fantazije. Narav-

155

no da ovo nije uvek i svuda slueaj. Gde ovo nije sluea], potrebne su posebne mere.

Pre nego sto predem na objasnjenje ove posebne metode, moram popustiti pred Iicnim osecanjern, koje mi govori da se citalac sumnjicavo pita, za sto je zapravo korisna jedna ovakva priprema i zasto se na svaki naein moraju uzneti nesvesni sadrzaji, Zar nije dovoljno, 5tO ovi s vremena na vreme vlastitim sredstvima, najcesce neprijatno, skrenu na sebe paznju? Zar se nesvesno mora silom izvlaeiti na povrsinu? Cilj analitieke terapije bio bi upravo suprotno, tj. da se nesvesno oslobodi fantazija i na taj naein neutralise.

Ne izgleda mi suvisno da ovim prigovorima na ovom mestu posvetim vise paznje, posto metode privodenja u SVe5t nesvesnih sadrzaja mogu izgledati nove i neobicne, pa cak i cudnovate. Zbog toga prvo moramo da raseistimo sa ovim prirodnim zamerkama, da nam ne bi postale smetnja kada pocnerno sa demonstriranjem pomenutih metoda.

Kao 5tO je receno, nesvesni sadrzaji su nam potrebni radi dopune svesnih. Kada bi stay svesti bio sarno u nesto manjoj meri »usmeren«, onda bi nesvesno moglo da pritiee sarno od sebe, sto je i slucaj kod svih onih ljudi, kod kojih napon svesti na izgled ne dostize vise stupnjeve, kao na primer kod primitivnog coveka. Kod njega nisu potrebne nikakve posebne mere, da bi se stvorio ulaz nesvesnim sadrzajirna. U izvesnom smislu za ovo nisu nigde potrebne posebne mere; jer ko svoju nesvesnu stranu najmanje poznaje, najvise je pod njenim uticajem. Ali on toga nije svestan. Tajanstveno sadejstvo nesvesnog u zivotu je uvek i svuda prisutno: ono ne treba da se trazi. Ono sto se trafi jeste privodenje u svest nesvesnih sadrzaja, koji se nalaze u stanju spremnosti za prodor u nasa agiranja; na taj naein se upravo izbegava tajanstvena primesa nesvesnog i njene nezeljene posledice,

Neko ce se sigurno zapitati: zasto se nesvesno ne rnoze prepustiti samom sebi? Ko u ovom pogledu nije vee imao neka rdava iskustva. naravno da nece traziti

156

povoda da kontrolise nesvesno. Ali onaj ko raspolaze sa neophodnim iskustvima, on ce pozdraviti i samu mogucnost kontrole nesvesnog. Usmerenost je bezuslovna nuznost za svesni proces, no uslovljuje, kako smo videli, neizbeznu jednostranost. Kako je psiha sarnoregulisuci aparat kao i zivo telo, tako se s vremen a na vrerne u nesvesnorn priprema regulisuce protivdejstvo, Da ne postoji usmerenost svesne funkcije, tada bi bez daljnjega mogli da se aktiviraju pronvurecni uticaji nesvesnog, Ali upravo usmerenost ih iskljucuje. Na ovaj nacin se, prirodno, ne potiskuje protivdejstvo, vee uno uprkos tome nastupa. Ali njegOY regulisuci uticaj se isk ljucuje pornocu kritieke paznje i volje koja je svesna cilja, posto protivdejstvo kao takvo izgleda da ne odgovara svesnorn smeru. Utoliko psiha civilizovanog coveka vise nije samoregulrsuci aparat, vee sliena, recimo, nekoj rnasini, cije je automatsko regulisanje brzine s jedne strane tako neosetljivo da svoju delatnost moze nastaviti sve do samoostecenja, s druge, medutim, podredeno rnesanju jednostrano orijentisane samovolje.

Kada se potisne nesvesno protivdejstvo, uno gubi svoj regulisuci uticaj, Ono tada pocinje da deluje ubrzavajuce i potencirajuce u smislu pravca svesnog procesa. Izgleda kao da protivdejstvo gubi svoj regulisuci uticaj i uopste svoju energiju, posto nailazi stanje u korne ne sarno da ne postoji inhibitorno protivdejstvo, vee gde izgleda da se njegova energija prikljueuje onoj od svesnog pravca. Ovo, naravno, olaksava najpre sprovodenje svesne namere, koja se posto je medutirn, bez inhibicije, moze sprovesti nesrazrnerno i na racun celine. Ako neko, na primer, iznese neku nesto smeliju tvrdnju a pri tom potisne protivdejstvo, naime pridoslu sumnju, on ce na sopstvenu stetu utoliko vise insistirati na tvrdnji.

Lakoca sa kojom se iskljueuje protivdejstvo, odgovara stepenu disociranosti psihe i vodi do gubitka mstinkta, sto je i karakteristieno za civilizovanog eoveka ali i neophodno, posto nagoni sa svojom iskonskom snagom otezavaju socijalno prilagodavanje. !pak ne radi se 0 pravorn zakrzljavanju nagona, vee

157

po pravilu sarno () relativno trajnom vaspitnom produktu, koji se nikada ne bi odrzao u takvoj rneri da ne sluz! vaznirn interesima individue.

Da ne bismo govorih 0 svakodnevnirn prirnerima iz prakse, pornenucu Niceov slucaj, onako kako ga iznosi u delu Tako je gOllorin Zaratustra. Otkrice ')\'iseg« kao i »najruznijeg- cuveka odgovara nesvesnoj regulaciji, jer »visi« ljudi hoce da spuste Zaratustru u sferu prosecnog eoveka kakva je bila odvajkada, a »najruzniji« eovek je personifikacija sarnog protivdejstva. Ali vrnoralni lav« Zaratustrin -preurla- SVe te uticaje, pre svega sazaljenje i vraca se u pecinu nesvesnog, Time je potisnut regulisuci uticaj, ali ne i tajno protivdejstvo nesvesnog, koje se jasno primecuje u Nieeovim spisima. On prvo trazi protivnika u Vagneru. kome ne moze da oprosti Parsijala, ali uskoro say svoj bes usredsreduje na hriscanstvo a posebno na svetog Pavia. koji je u izvesnorn smislu prosao slicno njernu. Kao sto je poznato Niceu je psihoza pre svega donela identifikaciju sa »raspetimi prorokom odevenirn u rite. Sa ovom katastrofom protivdejstvo doprlo je do povrsine,

Sledeci primer je klasieni uticaj ludila velicine, koje nam je ostalo saeuvano preko eetvrtog poglavlja Knjige Danilot.'e. Kada se Navukodonosor nalazio na vrhuncu svoje moei. usnio je jedan san koji donosi nesreeu, ukoliko ne naeini zrtvu u obliku samokaznjavanja i odricanja. Danilo interpretira san sasvim strueno, ali ne nalazeci odgovarajuci eho. Medutim. potonji dogadaji daju za pravo njegovirn tumaeenjirna, jer Navukodonosor, posto je potisnuo nesvesni regulisuci uticaj, upada u psihozu, koja zapravo sadrli uno protivdejstvo koje je kralj hteo da izbegne: on. gospodar zcmlje, postaje ii votinja.

Jednom mi je jedan poznanik ispricao san u kome on sa litice jednog brega pada u bezdan praznine, Objasnio sam mu pones to od uticaja nesvesnog i opomenuo ga da se prieuva od isuvise opasnih planinarskih poduhvata, koje je posebno voleo. On me je ismejao uz epilog da je nekoliko rneseci kasnije kroeio u prazno i smrtno Sf' unesreeio.

158

Sa ovim stvarima. koje se uvek iznova desavaju u razliettirn odstupanjima, zamisljeno se slazu oni koji su ih iskusili. Covek postaje svestan kako oIako previda regulisuce mehanizme, i stoga treba da se potrudi da ne previda nesvesnu regulaciju. toliko neophodnu nasern duhovnom i telr-snorn zdravlju. Shodno tome on ce pokusati da se pomogne pomocu samoposmatranja i samokritike. Ali cisto sarnoposmatranje i intelektualna sarnoanaliza su nedovoljna sredstva za uspostavljanje kontakta sa nesvesnirn. Posto covek nikada nije posted en losih iskustava, svako zazire da ova rixikuje, narocito ako smatra da bilo gde postoji nekakva rnogucnost da se zaobide jedno takvo iskustvo. Tendencija da se neprijatno ako je ikako moguce izbegne, potpuno je legitimna. Poznavanje regulisucih uticaja moze stvarno da u mnogim slucajevima ornoguci izbegavanje nekorisnih losih iskustava. Ne moraju se proci mnogi zaobiIazni putevi koje ne odlikuje posebna draz, vee zamorni konflikti. Dovoljno je kada pratimo stranputice i cinimo greske u nepoznatoj i neistrazenoj zemlji: ali zalutati u nastanjenom podrucju sa sirokim ulicama je vrlo neprijatna stvar. To se moze ustedeti pomocu poznavanja regulisucih faktora. Pitanje je sarno: koji su putevi i mogucnosti, koji nam stoje na raspolaganju za upoznavanje nesvesnog?

Ako ne postoje slobodni produkti fantazije, onda smo upuceni na vestaeku pornoc. Povod da se potrazi ovakva pomoc najcesce proistiee iz deprimiranog ili na neki drugi nacin ometenog raspolozenja, za sto se ne moze pronaci neki dovoljan razlog. Naravno, ono ima obilje razloga. Vee je lose vrerne dovoljan razlog. Ali nijedan od ovih razloga nije dovoljan kao objasnjenje, posto je kauzalno objasnjenje ovih stanja zadovoljavajuce samo za posmatrace sa strane. pa i za njih samo polovicno. Posmatrac sa strane zadovoljava se relativnim zasicenjern njegove potrebe za kauzalnoscu: njemu je dovoljno da sazna odakle dolazi stvar, posto on ne oseca zahtev koji se za drugog nalazi u depresiji. Direktno pogodeni, naime, mnogo rnanje zeli odgovor na pitanje otkuda, nego na pita-

159

nje cemu, ili je zainteresovan za pomoe. U intenzitetu afektivnog porerneeaja lezi vrednost, to jest energija, koju onaj koji pati \reba da ima na raspolaganju da bi otklonio stanje oslabljenog prilagodavanja. Nista se ne dobija time ako se ovo stanje potisne iIi racionalno obezvredi.

Da bi se ovladalo energijom koja je fiksirana na pogresno mesto, uzima se afektivno stanje kao baza iIi ishodna taeka procedure. Po mogucstvu privodi se u svest stanje raspolozenja pri cemu se covek bez ustezanja udubljuje u njega, a pismeno se fiksiraju sve fantazije koje izranjaju i ostale asocijacije. Fantaziji se mora ostaviti sto je moguce slobodniji manevarski prostor, ali ipak ne toIiki da ova napusti delokrug njenog objekta, naime afekta, tako da tako red sa stotina, neprestano asocirajuei, prelazi na hiljade, Ove takozvane »slobodne asocijacije« odvode od predmeta ka bilo kakvim kompleksima, za koje Covek uopste nije siguran da Ii su povezani sa tim afektom a da ne predstavljaju pomeranja, koja se postavljaju na mesto afekta. Iz ovakve aktivacije proistiee viSe iIi manje potpun izraz raspolozenja, koji obimno, konkretno ili simbolieno izrazava sadrza] neraspolozenja. Kako ovo neraspolozenje nije nastalo u svesti, vee predstavlja nenamernu interferendju od strane nesvesnog, obradeni izraz je tako reei slika sadrlaja i tendencija nesvesnog koje se in globo sadrze u neraspolozenju. Procedura predstavlja neku vrstu 000- gaeivanja i predoeavanja afekta i zbog toga se ovaj sa svojim sadrzajima priblizava svesti. Afekat postaje izrazit a time i razumljiv. Vee ovaj radni ucinak moze proizvesti povoljan i okrepljujuci uticaj. U svakom slueaju time je stvorena nova situacija, pri eemu se prethodno nepovezan afekat pretvorio u viSe iIi rnanje jasnu predstavu pristupaenu verbalizaciji, i to zahvaljujuci predusretljivosti i kooperaciji od strane svesti. Na taj nacln stvoren je poeetak transcendentne funkcije, naime sadejstvo nesvesnih i svesnih cinjenica.

Afektivni poremeeaj moze se i na drugi naein, ako ne intelektualno rasvetliti, a ono bar oeigledno

160

uoblieiti. Pacijenti, sa slikarskom ill crtaekorn nadarenoseu mogu pomocu slike afektu dodeliti izraz. Pri tom se ne radi 0 tehnieki ili estetski zadovoljavajucern prikazu, vee same 0 tome da fantazija omogucuje manevarski prostor a da se izvan ovoga citava stvar izvodi onoliko dobro koliko je to moguce. U principu ova procedura se slaze sa prethodno iznetim. I u ovom slucaju postize se produkt koji je uplivisan nesvesnim i svescu, a koji otelotvorava stremljenja nesvesnog ka svetlosti i svesti ka supstanciji.

Medutim, cesto postoje slucajevi gde uopste ne postoji odredeno opipljivo afektivno neraspolozenje, vee sarno opsta tupa, neshvatljiva nelagodnost, oseeanje rezistencije prema svemu, neka vrsta dosade iJi nesto kao gadenje neodredene prirode ili praznina koja se ne moze blize definisati. U ovim slucajevima ne postoji odredena ishodna tacka, vee se ova prvo mora stvoriti. Ovde je neophodna posebna introverzija libida, mozda cak potpomognuta povoljnim spoljnim uslovima, kao potpunim mirom, naroeito noeu, kada libido i tako ima sklonost ka introverziji. »Noc je - i vee glasnije zubore svi razigrani izvori, a i moja dusa je razigrano vrelo«, kaze Niee.

Mora se iskljuciti kriticka paZnja. Vizuelno nadareni treba da usredsrede svoja iscekivanja na to da

se uspostavi unutrasnja slika. Po pravilu stvara se takva (ponekad hipnagogna) mastana slika, koju tre-

ba pazljivo motriti i fiksirati. Akusticki govorno nadareni obieno cuju unutrasnji govor. U poeetku su to mozda sarno fragmenti na izgled besmislenih reeenica, koje medutim, isto tako pazljivo treba fiksirati. Drugi u tim trenucima jednostavno primaju svoj »drugi« glas. Postoji naime ne mali broj ljudi, koji poseduje neku vrstu unutraSnjeg kritieara iIi sudije, koji daje sud 0 njihovom delanju i radnjama. Dusevni bolesnici cuju ove glasove kao glasne halucinacije.

Ali i normalni sa razvijenijim unutrasnjim zivotom rnogu bez daljnjega reprodukovati ove neeujne glasove. U svakom slueaju ove skoro po pravilu potiskU-J; ju zbog njihove opste poznate nesnosnosti i uporno-

sti. Ovakvim osobama naravno da nije tesko da uspo-

11 Junll. Odab ra na tida. I

161

stave vezu sa nesvesnirn mater ijalorn a samirn Urn i da stvore preduslove za transcendentnu funkciju,

Postoje opet drugaeiji ljudi, koji u svom unutrasnjem svetu niti vide niti tuju, ali njihove ruke imaju tu sposobnost da izraze sadrzaje nesvesnog. Ovakvt pacijenti sa puno prednosti koriste plasticne materijail'. Relativno retki su takvi cija motorna nadarenost ornogucuje izrazavanje nesvesnog kroz kretnje, recimo igru. Nedostatak, zasnovan na tome sto se kretnje ne mogu fiksirati, mora se korigovati na taj naein sto se kretnje kasnije pazljivo ucrtaju. da se ne bi zaboravile. Jos rede, ali isto tako upotrebljivo, je autom.atsko pisanje, direktno ili plansetom, Ova procedura isto tako pruza upotrebljive rezultate.

Sada dospevamo do sledeceg pitanja: sta se dalje zbiva sa materijalom dobijenim na opisane nacine. Na ovo pitanje nema apriornog odgovora. posto tek iz konfrontacije svesti sa produktima nesvesnog dolazi do prolazne reakcije. koja medutim odreduje SVt· sto jos sledi. Praktieno iskustvo moze da pruzi obavestenja 0 svemu ovome. Na osnovu mog dosadasnjeg iskustva izgleda da se uglavnom javljaju dye razlicite tendencije: jedna ide u pravcu lLoblicat'anja. druga u pravcu poimanja.

Tamo gde preteze princtp ttoblicut.a71ja. dobijeru materijal se uvecava i varira. pri cernu dolazi do kondenzacije motiva u manje iii vise stereotipnc simbole, koji podsticu stvaralaeku fantaziju i pri tom deluju pretezno kao estetski motivi. Ove tendencije vode ka estetskom problemu ltmetni{>kog lLoblicavanja.

Tamo gde, obrnuto, preteze princip poimanja. relativno malo interesovanja se poklanja estetskom aspektu, pa eak se ova] oseca kao prepreka; nasuprot tome dolaze intenzivne rasprave sa smisaonorn sadr£inom nesvesnog produkta.

Dok estetsko uoblieavanje izraza ima tendenciju da se zadrli na formalnom aspektu motiva. intuitivno poimanje eesto pokusava da ulovi smisao sarno iz nedovoljnih nagovestaja u materijalu. bez razrnatra-

I6::!

nja onih elemenata koji bi izbili na svetlo dana prr )rifljivom uoblieavanju.

Ova dva pravca ne [avljaju se pornocu nekog voljndg akta, vee proisticu iz individualnih svojstava licnosti. Oba pravca imaju svoje rizike, odnosno svoje tipiene stranputice i zablude. Opasnost estetskih tendencija lezi u precenjivanju formalnog. odnosno . . umetnieke . vrednosti dobijenih uoblicavanja, eirne

se libido sa pravog cilja transcendentne funkcije vodi na stranputicu cisto estetsko-urnetniekih problema uoblieavanja. Opasnost zelje za poimanjem je precenjivanje sadrzajnog aspekta. koji se podvrgava inklektualnoj analizi i tumaeenju, eime se gubi esencrjalno simbolieki karakter objekta. Do izvesne tacke, medutim. moraju se koristiti i ow stranputice, da bi se zadovoljili individualno pretezno estetski iii intelektualni zahtevi, Ali neophodno je podvuci opasnosi obeju stranputica, posto precenjivanja uoblieavanja proisteklih iz nesvesnog mogu biti vrlo velika na 00- redenoj tacki psihickog razvitka. zbog isto tako bez - mernog potcenjivanja takvih produkata. Potcenjivanje je jedna od najvecih prepreka u uoblicavanju nesvesnog materijala. Ovde dolazi do izrazaja eitavo kolektivno potcenjivanje Individualnih produkata: nista nije dobro ili lepo, sto se ne uklapa u kolektivnu sernu. Savremena umetnost pocinje, doduse, da u ovorn pravcu cini kompenzatorne pokusaje. Ono st,) nedostaje nije kolektivno priznanje individualnog produkta. vee njegovo subjektivno cenjenje, naim .. · razurnevanje njegovog smisaonog sadrzaja 1 njegov« v rednosti za subjekt. Naravno da st' osecanje nift,· vrednosti u odnosu na sopstveni produkt ne sreee svuda: ne retko je situacija obrnuta. naime naivno I nekritieno precenjivanje sa obligatnim zahtevorn za kolektivnim priznanjem. Kada se prebrodi poeetno. sporno osecanje nize vrednosti, ovo lako moze da St.preobrati u svoju suprotnost. naime u isto tako velik» precenjivanje. U obmutim slucajevirna poeetno precenjivanje eesto se preobrazava u obezvredivarku skepsu, Greska ovih procena krije se u nesarnostalnosti j nesvesnosti individue, koja je iii jedino u sta-

II

1,; :~

nju sarno da odmerava po kolektivnim merilima Ili je zbog inflaeije sopstvenog ja uopste izgubila mogucnost procene.

Jedan put izgleda da je reguliSuCi princip drugog: oba puta nalaze se u medusobnoj kompenzatornoj vezi. Iskustvo daje za pravo ovoj formuli. Ukoliko su u sadaSnjem momentu vee moguei uopsteni zakljucci, potrebno je estetsko uoblieavanje smisaonog poimanja i razumevanje estetskog uoblieavanja. Time se dopunjuju obe tendeneije ka transeendentnoj funkeiji.

Prvi koraei na oba puta slede isti princip: svest. pozajmljuje svoje izrazajno sredstvo nesvesnom sadrzaju; vise od toga svest ne sme da pruZi da ne bi nesvesne sadrzaje skrenula u smislu pravea svesti. Sto se tiee forme i sadrzine, vodenje treba koliko [e moguee prepustiti dosecanjima zavisnim od nesvesnog. Ova situaeija znaei omalovazavanje svesnog gledista koje se oseca kao nesto vrlo neprijatno. Ovo se lako moze razumeti ako se predoci kako se obieno prezentuju sadrzaji nesvesnog, n~me kao stvari koje su vee po svojoj prirodi slabe da bi prekoracile prag svesti, iii kao inkompatibilnosti koje se iskljueuju iz raznoraznih razloga. To su najcesce delom nepozeljni, delom neocekivani iracionalni sadrzaji, cije nezapazanje iIi potiskivanje izgleda bez daljnjega razumljivo. Samo mali. deo sadrzaja je od neuobieajene vrednosti, posmatrano iIi sa kolektivnog iIi sa subjektivnog gledista, Sadrzaji, koji su kolektivno bezvredni. mogu biti, posmatrani sa individualnog gledista, od najvece vrednosti. Ova einjenica se ispoljava pomocu afektivnog naglaska, svejedno da li se ovaj od strane subjekta oseca kao pozitivan iIi kao negativan. I drustvo je pocepano u odnosu na prijem novih i nepoznatih ideja koje se priblizuju njegovoj ernocionalnosti. Svrha pocetne procedure je nalaZenje oseeaino nagLMenih sadrzaja, posto se uvek radi 0 takvim situacijama gde se jednostranost svesti sudara sa otporom sfere instinkata.

Oba puta principijelno se razdvajaju tek onda kada jednom postane merodavan estetski aspekt a

164

drugom intelektualno-moralni. Idealan slueaj bila bi ravnomema paralelnost ill ritrnicna altemacija obe mogucnosti, Izgleda da je jedva moguce jedno bez drugog ali se u praksi ipak srece: na racun smisla zelja za uoblieavanjern grabi svoj predmet, ili zelja za poimanjem prerano iskljueuje uoblicavanje. Nesvesni sadrzaji zele najpre da se jasno pojave, sto im je moguce sarno kroz uoblicavanje i tek posle ovoga da dozive procenu, kada se raspolaze sa svim iskazima. Iz ovog razloga vee je Frojd sadrzinu snova iskazivao tako reci u obliku »slobodnih asocijacija«, pre nego sto je tumaeena.

U svim slueajevima nije dovoljno da se razjasni sarno misaoni kontekst sadrzine nekog sna. Cesto se namece potreba da se nejasni sadrlaji moraju razjasniti pornocu vidljivih uoblieavanja. Ovo rnoze da se sprovede pomocu crtanja, slikanja i modeliranja. Cesto su ruke u stanju da odgonetnu ono oko cega se uzalud trudio razum. Naime, preko uoblicavanja u budnom stanju san se dalje i potpunije sneva, tako da se pocetna, neuhvatljiva izolovana slueajnost integrise u sferu celokupne licnosti, iako u pocetku to moze subjektu ostati nesvesno. Time se zadovoljava estetsko uoblieavanje i odustaje od toga da se otkriva neki smisao. Ponekad iz toga kod pacijenta nastaje sumanutost da je umetnik - naravno neotkriveni. Zelja za poimanjem, koja odustaje od brizljivog uoblieavanja, javlja se sa svojim zahtevom vee na pocetku asocijacije i zbog toga nema dovoljnu podlogu. Medutim, sa izvesnim izgledima na uspeh ova rnoze poeeti tek uz neki uoblieeni produkt. Sto je manje uoblieeno ishodnog materijala, tim je vee a opasnost da razum ne bude odreden empirijskom datoscu, vee teorijskim i moralnim predrasudama. Poimanje. 0 cemu se i radi na ovom stupnju, sastoji se od konstrukcije smisla, koji izgleda da se hipoteticno nalazi u pra-dosecanju.

Jasno je da se ovakva procedura opravdano moze sprovesti samo onda, kada za to postoji dovoljan motiv. Isto tako nesvesnom se moze prepustiti vodstvo sarno onda kada u nesvesnim sferama lebdi zelja za

165

vodstvorn. Medutim. ovo je slucaj sarno onda kada S€' svest na neki naein nalazi u nevolji, Kada se, srecom, uspe da se uobliei nesvesni sadrzaj i razume smisao uoblieenog, onda se postavlja pitanje, kako se sopstveno Ja odnosi prema ovakvoj situaciji. Tada zapocinje obracunavanje izmedu sopstvenog Ja i nesvesnog. To je drugi i vazni deo procedure, priblizavanje suprotnosti i nastajanje i uspostavljanje neeeg treeeg: transcendentne funkcije. Na ovom stupnju nesvesno vise nerna vodstvo, vee sopstveno Ja.

Ovde se necerno upustati u definisanje individualnog Ja, vee eerno ga ostaviti u njegovoj banalnoj stvarnosti kao onaj kontinuirani centar svesti, cije je prisustvo osvedoeeno jos iz deejih dana. Nasuprot njemu stoji psihieko cinjenicno stanje, produkt koji svoju egzistenciju ima cia zahvali uglavnom nesvesnim zbivanjima, tako da se nalazi u izvesnoj suprotnosti prema Ja i njegovim tendencijama.

Ovo glediste je bitno za svako razraeunavanje sa nesvesnim, Ja u odnosu na nesvesno treba smatrati jednakovrednirn i vice versa. Ovo predstavlja neophodno upozorenje, posto isto kao sto svest civilizovanog coveka ima ogranieujuci uticaj na nesvesno, tako i prepoznato nesvesno cesto moze imati upravo opasno dejstvo na sopstveno Ja. Kao sto Ja u prvom slueaju potiskuje nesvesno, tako isto oslobodeno nesvesno moze Ja gurnuti u stranu i nadvladati u psihiekom :iivotu. Opasnost se sastoji u tome da svesno »izgubi prisebnost«, to jest da vise ne rnoze odbraniti svoju egzistenciju od navale afektivnih faktora, situacija koja se, inaee, cesce sreee u poeetku sizofrenije, Ova opasnost ne bi postojala ili bi bila prisutna u vrlo malom obimu, kada bi se obracunavanje sa nesvesnim moglo osloboditi dinamike afekata. Ovo se po pravilu pokusava da postigne pomoeu estetizacije ili intelektualizacije suprotne pozicije. Medutim, razracunavan]e sa nesvesnirn mora biti svestrano, posto se kod transcendentne funkcije ne radi 0 delimienom procesu, koji rnoze proticati uslovno, vee 0 celovitom zbivanju, u koje su ukljuceni svi aspekti ili, bolje, u koje treba da budu ukljueeni. Afekat stoga mora biti

166

ukljueen u svojoj punoj vrednosti. Estetizacija i intelektualizacija su, doduse, izvanredno oruzje protiv pretecih afekata, ali ih treba upotrebiti sarno tamo gde se radi 0 vitalnoj ugrozenosti, a ne- da bi se jevtina izbegla neka obaveza.

Zahvaljujuci Frojdovom uvidu u terapiji neuroza obraca se paznja postojanju emocionalnog faktora u punom opsegu, to jest, lienost se kao celina uzirna ozbiljno, sto vaz! za obe strane, kako za pacijente tako i za leleara. U kojoj rneri se ovaj drugi srne zakloniti iza paravana teorije, ostaje delikatno pitanje subjektivne ocene, U svakom slueaju lecenje neuroza nije psiholosko banjsko leeenje. vee obnavljanje lienosh, pa prerna tome svestrana rnera koja zadire u sva podrucja iivota. Razracunavanje sa suprotnom pozicijom je ozbiljna stvar, od koje obicno vrlo rnnogo zavisi. Ozbiljno primanje druge strane predstavJja bezuslovni zahtev ovog razraeunavanja. Sarno na taj naein mogu regulacioni faktori imati uticaja na delanje. Ozbiljno shvacanje stvari ne znaei i bukvalno shvacanje, vee nesto kao dodeljivanje kredita nesvesnorn, korne se na taj nacin otvara rnogucnost kooperacije umesto automatskog ometanja svesti.

Kod razraeunavanja nije sarno opravdano glediste sopstvenog J a, vee se i nesvesnorn priznaje odgovarajuci autoritet. Razracunavanje, doduse, vodi sopstveno Ja, ali se i nesvesnorn prepusta rec - audiatur et altera pars.

Nacin kako se moze voditi 0\'0 r azracunavanje najbolje se rnoze pokazati na orrim slucajevirna gde se vise ili manje jasno razaznaje »drugi- glas. Ovim Ijudima je tehnieki vrlo jednostavno da pisrneno fiksiraju »drugi« glas i da na njegove iskaze odgovore sa gledista sopstvenog Ja. To izgleda taka, kao kada dode do dijaloga izrnedu dve ravnopravne osobe, u kome svaka priznaje drugoj neki vazeci argumenat i zbog toga smatra da je vredno truda, pornocu temeljnog uporedivanja i diskusije, medusobno usaglasiti ili jasno razgraniciti suprotna gledista. Ali, kako je retko neposredno otvoren put ka slaganju, po pravilu dolazi do trajnijeg konflikta, koji zahteva zrtve sa

167

obe strane. Jedna takva rasprava moze isto tako da usledi izmedu lekara i pacijenta, pri ~emu lekaru lako zapadne uloga advocatus diaboli.

Uzasno je videti kako je covek malo u stanju da uvazi argumenat drugog, iako je ova sposobnost neophodni osnovni uslov svake ljudske zajednice. Sa ovom opstom teskoeorn mora da raeuna svako ko namerava da zapocne raspravu sa samim sobom. U istoj meri u kojoj ne uvazava drugog ne priznaje ni pravo egzistencije »drugog« u sarno me sebi - i vice versa. Sposobnost za unutrasnji dijalog je merilo spoljasnje objektivnosti.

Ma kako jednostavna moze biti rasprava u slu~aju unutraSnjeg dijaloga, tako nesumnjivo komplikovana izgleda ova u onom drugom slueaju, gde postoje sarno slikovni produkti, koji za znalca predstavljaju reeit govor ali onome ko nerazume izgledaju kao gluvonemost. U odnosu na ovakve slikovne uobli~enosti Ja mora preuzeti inicijativu i postaviti pitanje: »Kako deluje ovaj znak na mene?« Faustovsko pitanje moze izmamiti odgovor koji rasveUjava mnoge probleme. Sto je ovaj neposredniji i prirodniji, tim je vredniji, posto neposrednost i prirodnost garantuju najpriblizniju celovitost reakcije. Pri tom se uopste ne postavlja bezuslovan zahtev da razraeunavanje bude svesno u svim svojim detaljima. Nairne, ~esto celovita reakcija ne nalazi one duhovne preduslove, nazore i pojmove koji omogueuju jasno shvatanje. U ovom slueaju moramo se zadovoljiti osecanjima, koja su nema ali puna slutnji, koja se javljaju umesto shvatanja, a znatno su vrednija od visprenog caskanja.

Ovo natezanje argumenata i previranje afekata predstavlja transcendentnu funkciju suprotnih parova. Protustavljanje jedne pozicije drugoj predstavIja energetski napon koji stvara nesto zivo, trece, sto nije logieko mrtvorodenee shodno naeelu: tertium non datur, vee napredovanje iz suspenzije izmedu suprotnosti, zivorodenost, koja dovodi do novog stupnja bitisanja, do nove situacije. Transcendentna funkcija ispoljava se kao svojstvo pribliZenih suprotnosti. Sve

168

dok su medusobno udaljene - naravno u cilju izbegavanja konflikta - one ne Iunkcionisu i predstavIjaju mrtvo primirje.

Bilo kako da u individualnom slucaju izgledaju suprotnosti, u osnovi uzev uvek se radi 0 svesti zagrizenoj i zabasaloj u jednostranost a suocenoj sa slikom instinktivne celine i slobode. To je prizor antropoida i arhaicnog eoveka sa njegovim navodno nesputanim nagonskim zivotom i s druge strane njegov mnogostruko pogresno shvatani duhovni svet nazora koji se, kornpenzujuei i korigujuci nasu jednostranost, pomalja iz tame i pokazuje nam kako i gde smo se psihicki obogaljili i udaljili od osnovnog plana.

Ovde se moram zadovoljiti samo prikazivanjem spoljne forme i mogucnosti transcendentne funkcije. Dalji zadatak od veceg znacaja bio bi opisivanje sa<irzaja transcendentne funkcije. U ovom pravcu vee postoji bog at materijal. Ipak jos nisu savladane sve teskoce oko njihovog prikazivanja. Nairne, potreban je jos citav niz prethodnih radova da bi se stvorila pojmovna osnova, na kojoj bi bilo moguce shvatljivo i zorno prikazivanje ovih sadrzaja. Na zalost, stekao sam iskustvo da naucna publika jos nije u stanju da prati ovakva psiholoska razmisljanja i razmatranja, pri cemu se jos uvek dodaju primese ili licnog stava Ili filozofsko-intelektualnih predrasuda, koje onemogucuju smislenu procenu psiholoskih povezanosti. Licna zainteresovanost uvek procenjuje subjektivno, pri cernu ova oglasava nernogucim sve ono sto ne vazi za nju Ili ono sto ne zna. Licna zainteresovanost je zbog toga nesposobna da uvidi da ono sto vazi za nju uopste ne vazi za nekog drugog coveka sa drugacijom psihologijorn koji zivi u drugacijim prilikama. Jos smo beskonacno udaljeni od jedne opste vazece serne objasnjavanja koja bi obuhvatala sve slueajeve.

Kao velika prepreka psiholoskog sporazumevanja pokazala se radoznalost da se sazna da Ii je izneto psiholosko stanje »istinito« iIi »tacno«. Ako izlaganje nije iskrivljeno ili cak, rnozda, Iazno, onda je cinjenicno stanje, onakvo kakvo jeste, prihvatljivo i dokazuje svoje vazenje pornocu svoje egzistencije. Da

169

Ji je ravno stopalo ., istinrt« ili . taean- pronalazak volje stvaraoca? Isto tako je detinjasto predubedenje () ulozi koju u zivotu psihe igraju mitoloske pretpostavke. Posto nisu »isttnite«, one ne bi mogle - tako se smatra - da nadu mesta u naucnirn objasnjenjirna. Mitologemi egzistiraju i onda kada se njihovi prividni iskazi ne mogu prekriti nasim nemerIjivim pojmom »istine«.

Kako razraeunavanje sa suprotnom pozicijom ima celoviti karakter, iz ovoga se ne moze nista iskljueit]. Sve je podlozno diskusiji, eak i onda kada su sarno delici pristupaeni svesti. Svest se stalno prosiruje Hi - bolje receno - moze biti prosirena do tada nesvesnim sadrlajima, kada bi se malo potrudila oko njihove integracije, To, naravno, nije uvek slueaj, I kad se raspolaze sa dovoljno inteligencije da se razume postavljanje pitanja, ipak nedostaje hrabrosti i samopouzdanja iIi je eovek duhovno i moralno isuvise trorn ili isuvise kukavica da ueini odredeni napor. Ali gde postoje potrebni preduslovi, tamo transcendentna funkcija ne sarno da predstavlja korisnu dopunu psihoterapijskog postupka, vee pacijentu omogueuje prednost koja nije za potcenjivanje, i to da sopstvenim snagama dade znaeajan prilog lekarevim nastojanjima i da u istoj meri ne bude, eesto na ponizavajuci naein zavisan od lekara i njegovih mogucnosti. To je put oslobodenja pomocu sopstvenih napora i put hrabrosti da nade samoga sebe.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful