УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАЛКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема:Утицај снежног покривача на пољопривредне културе

Предмет: Метерологија са климатологијом

Наставник: Кандидат:

Проф. др Мирољуб Аксић Јанићијевић Филип 12∕15

Лешак, 2016 године.

 Садржај

1.УВОД ........................................................................................................................................................ 3
2.Снежни кристали ..................................................................................................................................... 4
3. Боја снега ................................................................................................................................................. 5
4.Падавински услови .................................................................................................................................. 6
5. Суша ......................................................................................................................................................... 8
6. ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................................... 10
7. ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................................... 11
 1.УВОД

Снег је падавина у облику ледених кристала воде, која се састоји од мноштва

пахуљица. Иако се састоји од малих, неправилних делова, снег је у ствари зрнасти
материјал. Има отворену и меку структуру док се не нађе под спољашњим
притиском.Снeг се формира када водена пара сублимира високо у атмосфери на
температури мањој од 0°C (32°F), и након тога падне на земљу. Снег такође може бити
вештачки направљен коришћењем снежних топова, који заправо праве ситна зрна слична
прашини. .Снежне падавине зависе од доба године и локације, која укључује географску
ширину, надморску висину и друге факторе који уопштено утичу на временске
прилике.Неке планине, од којих и неке близу екватора, имају стални снежни покривач на
врху, укључујући Килиманџаро у Танзанији.
Обрнуто, многи делови Арктика и Антарктика имају малу количину снежних
падавина, упркос великој хладноћи.Највеће укупне падавине на свету су измерене на
планини Маунт Бејкер (Вашингтон, САД) током сезоне 1998-1999. када су износиле 28
метара, а највећа количина дневних падавина је измерена на Сребрном језеру (Колорадо,
САД) 1921. године и износи 1,93 метара.
 2.Снежни кристали

Снег је облик воде у чврстом стању чија се кристализација одвија у атмосфери, па иако
је његова хемијска формула Х20, иста као код воде или леда, снег се прилично разликује
од суснежице и ледене кише.Кишне капи, настале кондензовањем водене паре у облацима,
могу се због ниске температуре током пада замрзнути и претворити у суснежицу и лед,
али тако настале залеђене честице нису снег и разликују се од снежних пахуља по свом
облику и структури.

Кључни разлог за то је што пахуље настају већ у облацима, где се снежни кристали
формирају директно из водене паре. Пахуље могу бити сачињене од једног или више
спојених кристала, док се при вишим температурама граде од великог броја кристала и на
земљу падају у снежним грудвицама.Сваки снежни кристал је заправо кристал леда, тако
да његову геометрију одређује геометрија молекула воде који је састављен од једног атома
кисеоника и два атома водоника, међусобно размакнута за 105 степени.У леду се
молекули воде везују у низове правилних шестоугаоних прстенова, па лед има
хексагоналну кристалну решетку. Елементарна ћелија кристала леда је у облику
шестостране призме, геометријског тела са два шестоугла у основама и шест
правоугаоника у омотачу, у чијим се теменима налазе молекули воде.Раст снежног
кристала почиње у облаку суперзасићене водене паре тако што се молекули воде
кондензују око сићушне честице прашине и образују шестострану призму на коју се
додају нови слојеви молекула. Испрва, док је кристал малих димензија, он расте споро и
читава решетка задржава исти облик.Како снежни кристал постаје све већи, његових шест
углова бивају све више размакнути и све више окружени суперзасићеним ваздухом, тако
да углови почињу да расту за нијансу брже од остатка кристала.Због ове мале разлике у
брзини на угловима, шестоугаони кристал почиње да се грана у шест кракова. Околни
атмосферски услови су практично исти за све краке, тако да они расту приближно на исти
начин и истом брзином. Зато све снежне пахуље имају шест међусобно идентичних
кракова.
 3. Боја снега

Снежна пахуља посматрана из непосредне близине није бела, већ је безбојна и

провидна, што је логично, јер су пахуље сачињене од кристала леда. Бела боја снега је
својеврсна илузија – оптичка варка која настаје рефлексијом светлости. Расејана на више
снежних кристала, светлост одбијена од снега изгледа бела, што је мешавина свих боја у
видљивом спектру светлости. Људско око на неки начин успева да разлучи и види белу
боју снега чак и када на њега пада долазећа светлост која није мешавина свих боја, већ
припада ужем делу спектра. Међутим, за разлику од људског ока, фотографије снимљене
под флуоресцентном светлошћу приказују снег зелене боје.Иначе, поред препознатљивог
белог, постоји и такозвани црвени снег. То су снежне површине крвавоцрвене боје која
настаје због тога што у снегу живе колоније алги Цхламyдомонас, Рапхидонема и
диатоми.Ове алге су најпознатији и најраспростањенији припадници „снежне флоре“.
Када има мало сунчеве светлости, а температуре постану изузетно ниске, ове алге успевају
да преживе јер се њихов метаболизам успорава и оне постају неактивне.С друге стране,
управо такви услови у поларним областима или на високим планинама омогућују
замрзавање нижих слојева снега, због чега долази до трајног таложења снежног покривача
и настанка ледника. У овим крајевима рефлексија светлости од снежног покривача битно
снижава температуру и важна је за глобални климатски систем, пошто се известан део
сунчеве радијације због одбијања враћа назад у атмосферу и не долази до загревања
тла.Разни планетарни модели климе показују да површина снежног покривача има врло
значајну улогу током ледених доба. Тада увећана површина покривена снегом одбија
сунчеву светлост и планета се додатно хлади, што доводи до појачаних снежних падавина,
још већег одбијања зрачења и даљег хлађења планете.Када је површина снежног
покривача исувише велика, овај процес постаје неповратан и планета се трајно замрзава.
Ако се снежни покривач не прошири довољно, уобичајени циклус хлађења и загревања
планете се наставља, тако да се ледено доба завршава. Ледници се повлаче на север и југ, а
климатски систем се стабилизује на више хиљада или милиона година.Снег је падавина у
облику ледених кристала воде, која се састоји од мноштва пахуљица. Иако се састоји од
малих, неправилних делова, снег је у ствари зрнасти материјал. Има отворену и меку
структуру док се не нађе под спољашњим притиском.Снег се формира када водена пара
сублимира високо у атмосфери на температури мањој од 0°C (32°F), и након тога падне на
земљу. Снег такође може бити вештачки направљен коришћењем сnежних топова, који
заправо праве ситна зрна сличнa прашини.
 4.Падавински услови

Вода је веома важан чинилац средине у свим фазама развића воћака и винове лозе.
Падавине су основни извор воде за земљиште, а тиме и за биљке. Падавинама у земљиште
из атмосфере доспева и извесна количина амонијачног и нитратног азота. Највећи значај
падавине имају у вегетационом 12 периоду. У хладнијем делу године падавине обезбеђују
резерве влаге у површинском слоју земљишта, које су потребне воћкама и виновој лози на
почетку вегетационог периода. Падавине су неопходне биљци током целе вегетације, али
постоји период у развићу биљке када је она посебно осетљивија на недостатак воде. Тај
период се назива критичан период и недостатак падавина у том периоду се у највећој мери
одражава на висину приноса. За већину воћака критичан период је у фази формирања
генеративних органа и у време пораста младара. Осим укупне количине падавина и њене
распоређености током појединих фаза раста и развића воћака и винове лозе, ефекат
падавина зависи и од интензитета и трајања, као и од нагиба терена, физичких особина,
влажности и стања земљишта. Дуготрајне падавине слабијег интензитета су корисније за
биљни свет од пљусковитих падавина које имају велики интензитет и обично не трају
дуго. За обезбеђеност биљака водом веома је важна структура земљишта. Порозна, мање
збијена земљишта боље упијају воду. Са повећањем влажности земљишта смањује се ап-
сорпција падавина. Нагнутост терена повећава отицање воде и ерозију земљишта. Највеће
средње годишње количине падавина имају виши планински делови Србије (и преко 900
mm), а најмање северни делови Војводине и област која обухвата јужни део централне
Србије и северног дела Косова (мање од 600 mm). Средње годишње количине падавина у
Србији се равномерно смањују од крајњег западног дела ка североистоку и југоистоку
земље . Просторни распоред средњих сума падавина у вегетационом периоду не поклапа
се у потпуности са просторним распоредом средњих годишњих сума, због различите
распоређености падавина током године .У Србији не постоји изразито сушни период.
Падавина има током целе године, али оне нису равномерно и на исти начин распоређене.
На територији Србије доминантна су два типа падавинска режима: модификовани
маритимно-медитерански и континентално-средњоевропски. У области Метохије где се
осећа маритимни утицај, максимум падавина се јавља у новембру, а минимум у августу .У
осталим областима у Србији годишњи ход има карактеристике континенталног
падавинског режима, који карактерише максимум падавина у јуну или мају а минимум у
фебруару. Киша је најважнији облик падавина у нашим климатским условима. Дејство
које киша има на биљни свет у првом реду зависи од њеног интензитета и трајања, као и
фазе развића у којој се налазе воћке и винова лоза. Најповољније на биљке делују, као што
је већ истакнуто, дуготрајне падавине слабијег интензитета. Кише пљусковитог карактера
нису од веће користи, чак и кад падају после дужег сушног периода. Јаки пљускови могу
да нанесу штету воћкама и виновој лози, ломећи нежне делове биљке, спирајући
земљиште, изазивајући ерозију а понекад и појаву бујица и поплава. Пљускови штетно
делују и због стварања коре на површини земљишта. Али и дуготрајно кишовито време,
праћено ниским температурама не делује повољно на воћке и винову лозу, нарочито када
се налазе у фази цветања или образовања плода. Велике количине падавина натапају
земљиште и смањују аерацију и размену гасова у земљишту, што може имати веома
негативне последице по корен и целу биљку. У фази цветања киша спира полен,
разблажује нектар, спречава лет пчела, а тиме омета оплодњу и утиче на смањење
приноса. У фази плодоношења, киша праћена падом температуре успорава сазревање
плода. Киша поспешује појаву различитих биљних болести.Снег има велики значај као
топлотни изолатор и акумулатор воде. Снежни покривач као термички изолатор спречава
замрзавање или значајно смањује дубину замрзавања земљишта. Растресит, свеже пали
снег је много бољи топлотни изолатор од старог, сабијеног снега, јер садржи у себи више
ваздуха који слабо проводи топлоту.Поред корисних својстава, снег може имати и
негативан утицај. Већа количина мокрог снега може проузроковати ломљење грана
воћака. Пошто је ваздух хладнији изнад снежног покривача него изнад голог земљишта,
при јаким мразевима може доћи до оштећења осетљивих ткива и органа надземних
делова воћака. Дуго задржавање снега у пролеће омета радове и одлаже почетак
вегетације. При топљењу снега троши се топлота, па је загревање земљишта и приземног
ваздуха знатно смањено. Понекад одлагање почетка вегетационог периода има и
позитиван ефекат, јер на тај начин биљке могу да избегну штетно дејство пролећних
мразева. Нагло топљење снега доводи до прекомерног натапања земљишта водом, а може
довести и до појава бујица и поплава. Град је веома штетан облик падавина за воћке и
винову лозу. Може да има катастрофалне последице ако је крупан, великог интензитета,
праћен олујним ветром и ако дуго траје. Осетљивост воћака и винове лозе на штетно
дејство града зависи од врсте, сорте, фенолошке фазе и стања биљке пре појаве града.
Већина воћака је најосетљивија на град у време цветања и оплодње. Град највеће штете
наноси младим биљкама. Кида лишће, цветове и плодове, а крупан и густ град може оште-
тити и гране и стабла биљака. Оштећење лишћа смањује фотосинтетску површину
биљака, а кидање цветова и плодова директно смањује принос. Воћке оштећене градом
више обољевају од биљних болести, јер на местима механичких повреда гљивице и
бактерије лакше продиру у биљку. Град се на територији Србије обично јавља у периоду
од априла до октобра, а максималну чистину и интензитет има у мају и јуну. Град је
изразито локална појава која обухвата области мале површине, тако да се само на основу
осматрања са метеоролошких станица не може добити права слика о градобитним
областима.
 5. Суша

До појаве суше долази због поремећаја у општој циркулацији атмосфере, који се

различито испољавају у зависности од регионалних и локалних услова. Падавине су
најважнији фактор који утиче на појаву суше, али не и једини. Поред падавина на појаву и
интензитет суше утичу: температура ваздуха, влажност ваздуха и земљишта, испаравање,
ветар и отицај. Суша се дефинише на различите начине у метеорологији, хидрологији и
пољопривреди. Метеоролошка суша се јавља у условима када је количина падавина мања
од просечне климатолошке вредности за одређено подручје и доба године. Хидролошка
суша се дефинише као значајан пад нивоа воде у рекама, језерима и акумулацијама, као и
пад нивоа подземних вода. Пољопривредна суша настаје услед високих температура и
мале влажности ваздуха или због недостатка влаге у земљишту, када биљке не могу да
подмире потребе за водом, па долази до поремећаја у њиховом расту и развићу.
Пољопривредна суша може постојати и када нема метеоролошке суше. Важи и обрнуто,
тако нпр. укупна количина падавина у вегетационом периоду може бити мања од просечне
вредности, али ако биљка довољно падавина добије у критичном периоду, приноси могу
бити изнад просека. Пољопривредна суша се може испољити као атмосферска, земљишна
и физиолошка суша. Атмосферска суша се јавља у дужем бескишном периоду и одликује
се ниском влажношћу ваздуха најчешће праћеном високим температурама. Штетно
дејство атмосферске суше се огледа у појачаној транспирацији, због које биљка убрзано
губи воду, посебно при температурама вишим од 35 0C када стоме остају отворене. Када
дува сув ветар, негативно дејство атмосферске суше се додатно појачава. Земљишна суша
се јавља када у земљишту не постоји довољна количина воде за нормално одвијање
животних процеса у биљкама. Настаје као последица интензивне евапотранспирације при
атмосферској суши, када се исушују прво површински слојеви, а ако бескишни период
потраје и дубљи слојеви земљишта. Физиолошка суша се јавља у посебним условима, када
биљка и поред присуства довољне количине земљишне влаге, не добија потребне
количине воде. Узроци физиолошке суше могу бити различити: слабо развијен коренов
систем, слабија пропустљивост ћелијске мембране, хладна, заслањења или алкализована
земљишта из којих биљке спорије усвајају воду, итд. Утицај које суша има на воћке и
винову лозу, односно на физиолошке и биохемијске процесе у њима, зависи од тренутка
појаве, трајања и интензитета суше. Воћке трпе велику штету од суше у време цветања
када долази до ометања опрашивања и заметања плодова, док каснија летња суша утиче на
принос и квалитет плодова. У Србији се на већини локација јавља дефицит влаге у
земљишту у току веге-тационог периода ,тако да је готово свуда потребно вршити стално
или повремено наводњавање засада воћака и винове лозе. Штетан утицај суше може се
ублажити различитим мерама. Рејонизацијом врста, односно сорти одређују се
могућности успешног гајења воћака и винове лозе на основу климатских и земљишних
услова. Селекција и стварање сорти које су отпорне на сушу или се брзо опорављају од
последица суше, је такође један од начина да се добију задовољавајући приноси и у
сушним годинама. Негативне последице суше могу се значајно умањити применом
различитих агротехничких мера, као што су наводњавање, правилна обрада земљишта,
сузбијање корова, подизање ветро-заштитних појасева, итд. Наводњавање је свакако
најефикаснија мера у борби против суше, али и најскупља. Наводњавањем се повећава
влажност земљишта и ваздуха, а снижава температура тла и приземног слоја ваздуха.
Може се применити тамо где има квалитетне воде за наводњавање, а ефикасност зависи од
исправног одређивања норми и рокова наводњавања. Обрада земљишта побољшава његов
водни режим. Овом агротехничком мером се омогућава боља апсорпција падавина,
продирање воде у дубље слојеве земљишта и стварање већих залиха воде. Правилно и
благовремено изведеним мерама обраде земљишта може се значајно смањити губитак
воде из земљишта у сушним периодима. У условима земљишне суше смањује се
снабдевеност биљака минералним материјама, тако да правилно ђубрење и исхрана
биљака могу знатно ублажити негативне ефекте суше. У сушном периоду треба смањити
количину азотних ђубрива, јер азот подстиче раст вегетативних органа, увећава лисну
површину а тиме и транспирацију. Фосфор из земљишта у условима земљишне суше
постаје недоступан биљкама, па је ђубрење фосфором сврсисходно. Исто важи и за
ђубрење калијумом, јер биљке оптимално снабдевене овим минералом троше мање воде за
синтезу органских материја, а њихова отпорност према екстремним температурама,
недостатку падавина и биљним болестима је повећана. Уношење органског ђубрива
побољшава снабдевање биљака водом у сушним периодима, тако што утиче на топлотни,
водни и ваздушни режим земљишта. Велики значај у борби против суше има сузбијање
корова. Коровске биљке расту много брже од гајених, уз већу потрошњу воде. Због тога
закоровљено земљиште садржи мање влаге од незакоровљеног, па су последице суше
теже. Прекривање земљишта различитим материјалима почев од сламе, струготине, па до
специјалних фолија назива се малчовање. Ова агротехничка мера утиче на водни и
топлотни режим земљишта, смањујући испаравање као и дневно и сезонско колебање
температуре земљишта. Малчовањем се такође сузбија коров, штити земљиште од ерозије
и побољшава његова структура.
 6. ЗАКЉУЧАК

Снег је облик воде у чврстом стању чија се кристализација одвија у атмосфери, па

иако је његова хемијска формула Х20, иста као код воде или леда, снег се прилично
разликује од суснежице и ледене кише.Снег има велики значај као топлотни изолатор и
акумулатор воде. Снежни покривач као термички изолатор спречава замрзавање или
значајно смањује дубину замрзавања земљишта. Растресит, свеже пали снег је много бољи
топлотни изолатор од старог, сабијеног снега, јер садржи у себи више ваздуха који слабо
проводи топлоту.Поред корисних својстава, снег може имати и негативан утицај. Већа
количина мокрог снега може проузроковати ломљење грана воћака.Атмосферска суша се
јавља у дужем бескишном периоду и одликује се ниском влажношћу ваздуха најчешће
праћеном високим температурама. Штетно дејство атмосферске суше се огледа у
појачаној транспирацији, због које биљка убрзано губи воду, посебно при температурама
вишим од 350 C када стоме остају отворене. Када дува сув ветар, негативно дејство
атмосферске суше се додатно појачава. Земљишна суша се јавља када у земљишту не
постоји довољна количина воде за нормално одвијање животних процеса у биљкама.
 7. ЛИТЕРАТУРА

1. Blyth K., Baltas E., Benedini M., Givone P. (2001): Risk of Inundation - Planning and
Response Interactive User System, Final Report EN4302, Riparius,

2. Casale R., P. G. Samuels (1998): Hydrological Risks: Analysis of recent results from
EC research and technological development actions, European Commission,
Directorate General D`II, Science, Research and Development, Environment and
Climate Programme,

3. Havno K., Samuels P. G. (2001): Research Needs Within Integrated River

Management and Flood Risk, NATO Advanced Research Njorkshop “New Paradigms
in River and estuary Management”, Boise,

4. Njhite R. (2000): Waters in Rivers: Flooding, World Water Vision,

5. Вукомир Младеновић: Мелиорације земљишта, 2006.г,

6. Институт “Јарослав Черни” (2001): Заштита од поплава и уређење водотока у

Републици.