You are on page 1of 126

Univerzitet u Beogradu

Tehnički fakultet u Boru

TRANSPORT
PRAKTIKUM

Miodrag Denić
Saša Stojadinović
Ivica Ristović

Bor 2014
Univerzitet u Beogradu
Tehnički fakultet u Boru

TRANSPORT
PRAKTIKUM

Miodrag Denić
Saša Stojadinović
Ivica Ristović

B or2014
PREDGOVOR

Ovaj Praktikum je nastao na osnovu višegodišnjeg tskustva autora u izvođenju


nastave (predavanja i vežbi) iz Predmeta TRANSPORT za studente Rudarskog
inženjerstva - Osnovne akademskc studijc na Tehničkom fakultetu u Boru.

Studije rudarstva na Tehničkom fakultetu u Boru imaju dugu tradiciju. Jedan


od osnivačkih odseka Fakulteta je bio Odsek za rudarstvo i na njemu je nastava počela
još 1961. godine. Diplomu inženjera rudarstva do sada je ponelo više stotina studenata
Fakulteta.

U okviru akademske delatnosti osnovni ciljevi su prepoznavanje trenutnih


potreba za kadrom u oblasti rudarstva i stvaranje visokoobučenih profesionalaca
spremnih da odgovore na moderne tehničko-tehnološke zahteve. Sledeći tako defmisanu
misiju, primenjuju se neprestana inoviranja u pogledu predavanja i vežbi, kako bi
budući diplomci bili što konkurentniji u svom području rada.

' * S obzirom na preopterećenost studenata na trećoj godini u Praktikumu je


koncizno dat teoretski deo, koji se može naći opšimo obrađen u udžbenicima iz oblasti
transporta u rudarstvu. Pređviđeno je da studenti prorade ovaj materijal sa asistentima
i/ili predmetnim nastavnikom kroz teoretske, računske i praktične vežbe. Transport
predstavlja deo osnovnog (“jezgra”) obrazovanja diplomiranih rudarskih inženjera.

Pored Teorijske nastavc kroz koju se obrađuju teme: Istorijski razvoj


transporta-posebno onog koje se odnosi na rudarstvo; Vidovi i podela sredstava i
uređaja za utovar i transport; Transport grabuljarima; Transport trakama; Kamionski
transport; Hidraulični transport; Šinski transport; Transport žičarama; Ostali vidovi
transporta; Izvoz oknima rudnika, izvodi se i praktična nastava koja podrazumeva:
računske vežbe koje prate program predavanja, proračun kapaciteta pojedinih tipova
transportnih sredstava, elaborat-proračun kapaciteta transportnih sredstava za konkretne
uslove, kao i obilasci pojedinih mdnika.

Na izradi ovog Praktikuma po prvi put su zajednički radili predavači sa


Tehničkog fakulteta iz Bora i Rudarsko - geološkog fakulteta iz Beograda, gde je
izvršena sinteza predavanja i iskustva stečena tokom višegodišnjeg rada kako na
Univerzitetu tako i u privredi.

Osnovm cilj i ishod predmeta je, upoznavanje studenata sa osnovnim


vidovima transporta i njihovim orijcntacionim proračunom, posebno sa opremom i
uređajima koji se primenjuje u rudarstvu, kako bi se osposobili da kvalifikovano
odlučuju o izbora transporta i transportnim sredstvima.

Maj, 2014. godine

Autori
SADRZAJ

1. Uvod____________________________________________________ I
2. Klasifikacija mašina i uređaja za utovar i transport materijala 3
2.1. Mašine i uređaji za utovar materijala__________________ 3
2.2. Mašine i uređaji za transport materijala u rudarstvu______ 4
MAŠINE ZA KONTINUALNI TRANSPORT_________________ 6
3. Transporteri sa vučnim iancima___________________________ 7
3. 1 Grabuljasti transporteri_____________________________ 7
3.1.1 Pogon grabuljastih transportera___________________ 8
3.1.2 Čelična konstrukcija grabuljastih transportera_______ 9
3.1.3 Zatezni uređaj grabuljastih transportera_____________ 9
3.1.4 Lanci i grabulje za grabuljaste transportere_________ 10
3.1.5 Izbor i proračun grabuljastih transportera___________ JT
3.1.5.1 Izbor grabuljastog transportera_______________ JT
3.1.5.2 Verifikacija izabranog grabuljastog transportera_ II
3.2 Čelični člankasti transporter_________________________ 25
3.2.1 Primer proračuna čeličnog čiankastog transportera___ 26
4. Transporteri sa gumenom trakom__________________________ 29
4.1 Noseći i povratni valjci______________________________ 31
4.2 Noseća konstrukcija transportera sa gumenom trakom____ 32
4.3 Dimenzionisanje i izbor transportera sa gumenom trakom_ 32
4.3.1 Brzina trake_________________________ __ 33
4.3.2 Potrebna širina trake____________________________ 33
4.3.3 Potrebna snaga elektromotora____________________ . 35
4.3.4 Transportna traka _________________________ 37
4.3.5 Platneni ulošci____________________________
4.3.6 Broj uložaka____________________________________ 40
4.3.7 Gumene prevlake_______________________ _ 40
4.3.8 Valjci, noseći i povratni_____ __ _________________ 41

4.3.9 Bubnjevi______________________________________ 43
4.3.10 Primer izbora i verifikacije______________________ 47
5. HiđrauIiČni transport__________ __________________________ II
5. 1. Osnovne karakteristike hidrauličnog transportera_______ 55
5.2. Konstruktivna rešenja hidrauličnog transporta______________________ 57
5. 3. Ostale bitne karakteristike hidrauličnog transporta___________________ 57
5. 4. Teorijske osnove proračuna hidrauličkog transporta__________________ 59
5.5. Proračun hidrauličnog transporta___________________________________61
DISKONTINUALNI (CIKLIČNI) TRANSPORT___________________________ 65
6. Jamski vitlovi_________________________________________________________ 66
6.1. Proračun jamskih vitlova_________________________________________ 67
7. Transport skreperima__________________________________________________21
7.1. Proračun elemenata skreperskog postrojenja_________________________ 73
8. Jednošinska jamska viseća žičara_______________________________________ 83
8.1 Postavljanje i konstrukcija viseće žičare_____________________________ 87
8.2 Princip rada jednošinske viseće žičare_______________________________ 87
8.3 Kočioni mehanizmi jamske viseće žičare____________________________ 87
8.4 Standardni elementi jednošinske visećežičare_________________________ 88
8.5 Proračun jamske viseće žičare______________________________________90
9. Kamionski transport___________________________________________________ 98
9.1 Uvodl__________________________________________________________ 98
9.2 Izbor i proračun kapaciteta kamiona_________________________________99
9.3 Proračun kapaciteta kamiona_______________________________________ 101
9.4 Primer proračuna kapaciteta kamiona i potrebnog broja jedinica_________ 106
IZVOZ_________________________________________________________________ U 2
10. Izvozna postrojenja______________________________________________ 112
10.1. Izvozni sistemi vertikalnog izvoza_________________________________H 3
10.2. Izvozni sistemi sa konstantnim radijusom namotavanja izvoznog užeta 113
10.2.1. Izvozni sistemi sa cilindričnim bubnjevima_____________________ i n
10.2.2. Izvozni sistemi blejera_______________________________________ H 4
10.2.3. Frikcioni izvozni sistemi (Koepe sistem)______________________ H 5
10.3. Izvozni sistemi sa promenljivim radijusom namotavanja izvoznog užeta 116
10.3.1. Izvozni sistemi sabubnjevima promenljivog radijusa_____________ 117
10.3.2. Izvozni sistemi sa bobinama__________________________________ 117
10.4 Proračun izvoznih postrojenja_____________________________________ 1J_8
10.4.1 Proračunkinematike izvoza___________________________________ U 8
10.4.2 Korigovana kinematika izvoza_________________________________120
LITERATURA_____________ 124
1. UVOD
Razvoj tehnološkog procesa eksploatacije ležišta stalno prati i uvođenje
odgovarajuće mehanizacije, automatizacije i daljinskog upravljanja. Tehnički progres u
površinskoj i podzemnoj cksploataciji utiče na sve veću redukciju radne snage, tako da su
danas na površinskim kopovima i u podzemnoj eksploataciji, sistemi sa minimalnim brojem
radnika, koji uglavnom rade poslove nadgledanja i održavanja.
Pri razmatranju problema eksploatacije ležišta treba respektovati činjenicu da sa
stanovišta eksploataeije postoje velike razlike između ležišta metala, nemetala i uglja, prc
svega kod primenjenih metoda otkopavanja i primenjene mehanizacije.
I podzemnu i površinsku eksploataciju danas je nemoguće zamisliti bez primene
velikog broja različitih transportnih mašina i uređaja. Imajući u vidu veliku raznovrsnost
ležišia čvrstih mineralnih sirovina, razvile su se takve konstrukcije rudarskih mašina i uređaja
koje su se prilagođavale prirodnim (rudarsko-geološkim) uslovima eksploatacije, kao i
različitim tehnološkim procesima koji se primenjuju da bi se korisna mineralna sirovina
izvadiia iz zemije i pripremila za dalju upotrebu (energetika, metalurgija i druge grane
industrije).
Rudarstvo kao jedna od najstarijih delatnosti, prolazilo je kroz niz faza
tehnološkog napretka, da bi danas postalo multidisciplinama aktivnost koja prvenstveno
objedinjuje, pored rudarske stmke, mašinstvo, elektrotehniku i građevinarstvo, ne kao
pomoćne ili prateće đelatnosti, već kao sastavni deo složenog tehnološkog postupka
eksploatacije ležišta korisnih mineralnih sirovina.
U savrememm uslovima pod pojmom transporta podrazumeva se ne samo
transport otkopanog materijala sa radilišta, već i doprema sredstava za rad i reprodukcionog
materijala (opreme, podgradnog materijala, rezervnih delova, i dr.), kao i prevoz ljudi. Sve
ovo podrazumeva korišćenje takve mehanizacije koja će svaki zahtev za organizaciju
određenog vida transporta ispuniti na najbolji način. Zato smo danas u situaciji da govorimo
o velikom broju različitih sredstava za sve vidove transporta koje se nude na tržištu.
Proces eksploatacije mineralnih sirovina je kompleksan sistem koji se sastoji iz
više faza, koje zajedno čine tehnološku celinu, čiji neizostavni deo čini transport, i koji je
veoma bitan kako u tehničko-tehnološkom tako i u ekonomskom smislu, jer u znatnoj meri
direktno učestvuje u strukturi cene jedinice proizvoda.
Transportnim sredstvima, podrazumevaju se postrojenja i mašine koje se
osposobljavaju da nezavisno, ili u sistemu transportuju iskopinu, dopremaju repromaterjal ili
prevoze radnike. Transportni uređaji mogu biti u sastavu transportnih sredstava i postrojenja
ili ih opsluživati u cilju ispunjavanja njihovih osnovnih funkcija. Transportni objekti se
nalaze u sastavu transportnih sistema i služe za obavljanje transportno-izvoznih funkcija.

U cilju izbora načina transporta i izvoza u nckom rudniku, neophodno je


poznavati sve parametre transportnih sredstava i uređaja, odnosno svih elemenata koji mogu

1
činiti transportni sistem. Pored toga na izbor načina transporta utiču i takozvani uticajni
faktori, koji su vezani za rudarsko-geološke uslove eksploatacije.
Najvažniji uticajni faktori su: položaj ležišta, dubma eksploatacije, debljina
rudnog tela, dimenzije otkopnog polja, razrade i pripreme otkopnog polja, tehnologija
otkopavanja, šema provetravanja, gasonosnost, poprečni presek podzemnih prostorija, fizičko
mehanička svojstva materijala koji se transportuje i dr. Svi ovi faktori ukazuju na to da se
transportu mora posvetiti puna pažnja, s obzirom na značaj funkcije koju obavlja i na
zavisnost od drugih spoljnih uticaja.
Eksploatacija mineralnih sirovina je dinamički proces i za posledicu ima česte
pojave promene lokacija pripremnih i otkopnih radilišta a samim tim i promenu položaja
transportnih sredstava. U tom cilju, transportna sredstva i uređaji moraju biti lako prenosivi i
da im je sklop konstrukcije takav, da se može lako i u kratkom vremenskom periodu
montirati i demontirati kako bi operativno uvek biii raspoloživi.
2. KLASIFIKACIJA MAŠINA I UREĐAJA ZA UTOVAR I TRANSPOR
MATERIJALA

Postoje posebne mašine i uređaji u rudarstvu koje se koriste za utovar materijala


i mašine i uređaji koji se koriste za transport iskopine. Takođe postoje i kombinovane mašine
koje pored transporta poseduju i svoj sistem za utovar (samoutovarivači).
Mehanizovan utovar i diskontinualni transport u podzemnoj eksploataciji počeo
je da se primenjuje tridesetih godina dvadesetog veka u SAD za utovar i transport otkopanog
materijala, a u Nemačkoj u rudmcima kalijumove soli, za transport repromaterijala i za
prevoz Ijudi. Prvi pokušaji primene ovog sistema utovara i transporta su ukazali da je moguće
usklađivanje transportnih učinaka sa učincima postignutim na otkopima. Tako je počeo
postupm razvoj posebnih konstrukcija utovamih, utovamo-transportnih i transportnih mašina
za uslove podzemne eksploatacije, jer su prve konstrukcije, u stvari, predstavljale površinsku
mehanizaciju sa odgovarajućim adaptacijama za novu specifičnu namenu.
Bitne karakteristike u evoluciji mehanizacije za diskontinualni utovar i transport,
ogleda se u sledećem:

• izvršena je podela mašina na dva dela: pogonski i radni,


• snižena je visina mašina i njihovih težišta,
• zamenjeni su eiementi opruga, čiju su ulogu preuzeli pneumatici,
• postignut je povoljan odnos korisnog prema ukupnom teretu, a time i bolje
iskorišćenje energije za transport,
• postignut je mali radijus okretanja vozila,
• povećane su brzine transporta (vožnje),
• uvedena je primena i posebno konstruisanih dizel motora sa poboljšanim
sagorevanjem i dr.

2.1. MAŠINE I UREĐAJI ZA UTOVAR MATERIJALA


Osnovna namena utovamih mašina je utovar otkopanog, odnosno izminiranog
materijala u transportna sredstva ili bunkere (sipke, presipna mesta). To su višenamenske
mašine koje se koriste pri otkopavanju, kod izrade horizontalnih i blago nagnutih prostorija,
kao i kod izrade okana.
Pri eksploataciji neslojevitih ležišta, posebno u rudnicima metala, utovame
mašine se ubrajaju u osnovnu mehanizaciju i danas je bez njih rad praktično nemoguć. Pri
eksploataciji slojevitih ležišta (uglja) ove mašine nalaze sve šim primenu, bez obzira na vrstu
pogonske energije.
Mašine i uređaji za utovar materijala u rudarstvu mogu se podeliti na sledeći
način:

3
Slika 2.1. Klasifikacija mašina za utovar[l]

2.2. MAŠINE I UREĐAJI ZA TRANSPORT MATERIJALA U RUDARSTVU

Prvi koraci u'primeni mehanizacije u podzemnoj eksploataciji ležišta mineralnih


sirovina vezani su za transport otkopanog matrijala. Imajući u vidu da su obim proizvodnje i
produktivnost podzemnih radilišta oduvek zavisili od obima i brzine transporta otkopanog
materijala iz jame, razvoju i primeni tehničkih dostignuća za transport u podzemnoj
eksploataciji davao se poseban značaj. Sa porastom primene mehanizacije u procesu
transporta počela je i primena mehanizacije na proizvodnim jedinicama (MHP otkopi i druga
radilišta).
Od samih početaka podzemne eksploatacije pa do momenta primene
mehanizacije za transport prošlo je mnogo vremena. U tom periodu se prošlo kroz faze
manuelnog transporta, konjske vuče i polumehanizovanog transporta (primena raznih
mehaničkih uređaja i pomagala kao što su ručna kolica, drveni pa metalni vagoneti, metalni
žljebovi, stresaljke i dr.), da bi se danas raspolagalo sa čitavim nizom različitih mašina i
uređaja za transport, koji se i dalje usavršavaju.
Sadašnja praksa raspolaže sa velikim brojem različitih konstrukcija mašina i
uređaja za transport u uslovima eksploatacije ležišta mineralnih sirovina. Ove mašine i
uređaji se mogu klasifikovati po nekoliko osnova:

• na osnovu načina funkcionisanja sistema za transport (sredstva kontinualnog i


diskontinualnog transporta),
• na osnovu tehnoloških faza transporta (transport na otkopima 1 u otkopnom polju,
glavni transport i izvoz),

4
• na osnovu namene sistema transporta (za transport otkopanog materijala, za dopremu
opreme i reprodukcionog materijala, za zapunjavanje otkopanih prostora i za prevoz
ljudi).

Svi sistemi odnosno sredstva (mašine i uređaji) za transport, prema načinu


funkcionisanja, dele se na: kontinualna i diskontinualna.
U kontinualna sredstva (sa neprekidnim dejstvom) spadaju: grabuljasti
transporteri, transporteri sa gumenom trakom i uređaji za pneumatski i hidraulični transport.
U diskontinualna sredstva (ciklična) spadaju: vitlovi, skreperi, sredstva šinskog
transporta i kamionski transport.
Na sledećoj šemi data je klasifikacija mašina i uređaja za transport u podzemnoj
eksploataciji ali je i šema podele transporta na površinskoj eksploataciji, potpuno identična.

K c v!!\.u r<vi..-r.u;ri ; iaiuske V : prupo F ic k tr i a


iukor.i n '; \e
I)ikd
... Icik!
i«.ukopni >
Pneim:aNke lcunosir.sKn
jum-At \ ou\i
- Dizd zteara
-j \ crt.:-. tlni
; n:z e ;- p linoMrsf' t |
: ; hidrauiicnc iamska vikeća :
Hk'kirične : . -N'ic
Dizd- Akumu'iaiurska
hitli aukvnn

Akunic'at .’-r--k.- l';ekLu'--hiJi auhčne I • k o n td k tn e


aK,::n,:i m uskc

Slika 2.2. Klasifikacija mašina za transport [1]


MAŠINE ZA KONTINUALNI TRANSPORT

Mašine i uređaji za kontinualni transport u podzemnoj eksploataciji najširu


primenu imaju pri eksploataciji slojevitih ležišta mineralnih sirovina, prvenstveno uglja.
Tu se misli na grabuljaste transportere i transportere sa gumenom trakom, gde je gotovo
nezamisliva eksploatacija uglja bez primene ove vtste transporta, dok se uređaji za
pneumatski i hidraulični transport, uglavnom primenjuju pri zapunjavanju otkopanog
prostora. Poslednjih godina, sve veći značaj pa i primena, daje se mehanizaciji za
kontinualni transport i u rudnicima metala i nemetala.

Kontinualni transport transporterima sa trakom se koristi na površinskim


kopovima srednjih i velikih kapaciteta, posebno kod eksploatacije uglja u okviru
sistema bager-transporter-odlagač (BTO). Transporterima se premeštanje masa može
vršiti pod nagibom do 19° ukoliko nisu specijalne konstrukcije, imaju praktično
neograničeni kapacitet i omogoućavaju u potpunosti iskorišćenje otkopnih mašina.
3. TRANSPORTERI SA VUČNIM LANCIMA

3. 1 GRABULJASTI TR.A.NSPORTERI

Grabuljasti transporteri predstavljaju jedan od najstarijih uređaja za transport u


podzemnoj eksploataciji, ali su njihove savremene konstrukcije i danas, u određenim
uslovima, nezamenljive. Slobodno se može reći da ne postoji rudnik uglja koji ovaj
uređaj nema u primeni. Pored rudnika uglja i drugih rudnika sa podzemnom
eksploatacijom, razne modifikacije ovih uređaja se primenjuju i u drugim oblastima,
pripreme mineralnih sirovina i industriji uopšte, kao samostalni uređaji ili kao sastavni
deo drugih mašina.

Grabuljasti transporteri se u podzemnoj eksploataciji koriste za transport


otkopanog materijala sa otkopa, za transport u otkopnom polju, kao i za transport
iskopine pri radu mašina za otkopavanje (kombajna pa i strugova). Granični nagib za
transport ovim mašinama uskopno je 3°, a niskopno 25 . Racionalni uslovi primene za
uskopni transport su prostorije sa nagibom do 18 , a za mskopni transport, sa nagibom
do 10°. '

Osnovni elementi grabuljastih transportera su:

- pogonski uređaj,
- čelična konstrukcija koja se sastoji iz segmenata,
- povratni (zatezni) uređaj,
- vučni lanac sa spojnicama i
- grabulje (lopatice).
Pođela grabuljastih transportera može se izvršiti prema nameni, prema broju
lanaca i prema broju pogona.

Prema nameni grabuljasti transporteri se dele na konstrukcije za pripremne


radove i stubno-komome otkope i na konstrukcije za otkopavanje širokim čelom.

U prvu gmpu spadaju takozvani laki grabuljasti transporteri a u dmgu gmpu


teški ili otkopni grabuljasti transporteri.

Slika 3.1. Laki grabuljasti transporter sa jednim pogonom


1 - pogonski uređaj; 2 - zatezni uređaj; 3 - korito; 4 - lanac sa grabuljama;[1]

7
U drugu grupu ovih mašina spadaju otkopni ili teški grabuljasti
transportcri, za transport uglja sa širokog čela i sabimi grabuljasti transporteri, koji se
nalaze u transportnom hodniku i služe za pretovar uglja na transporter sa gumenom
trakom.

Teški grabuljasti transporter mora biti ekstrcmno robustan i neosetljiv na


uslove u kojima radi (miniranje, prelaženje mehanizacije, oslonac za podgradu),
pogodan za jednostavno i lako prebacivanje 1 konačno dovoljno fleksibilan za
prilagođavanje neravninama ugljenog sloja odnosno čela.

Grabuljar u mehanizovanim ugljenim otkopima služi i kao staza za kretanje


otkopne mašine kao oslonac i vodilica ugijenom stmgu te kao oslonac hidrauličnoj
samohodnoj podgradi. U ovom zadnjem slučaju podgrada u jednom taktu ciklusa gura
grabuljar uz ugljeno čelo nakon prolaza kombajna i otkopavanja tog dela čela za dubinu
reza ili "koraka", dok se u dmgom taktu ciklusa podgrada pri\aiče prema grabuljara za
taj isti korak.

Prema broju lanaca, grabuijasti transporteri mogu biti jednolančani,


dvolančani, trolančani i četvorolančani, a prema broju pogona grabuljasti transporteri
mogu da budu sa jednim, sa dva, ređe sa tri i veoma retko sa četiri pogona.

Slika 3.2. Otkopni ili teški grabuljasti transporter


1 - lanac sa grabuljama; 2 - korito; 3 - kombinovana mašina za otkopavanje[l]

3.1.1 Pogon grabuljastih transportera

Pogoni grabuljastih transportera su standardni (elektromotor, spojnica i


reduktor), s tim da se mogu postaviti uzdužno ili poprečno u odnosu na transporter.
Uzdužno postavljanje pogona zauzuma manje prostora, ali je prenos snage na pogonsko
vratilo složeniji. Kod poprečno postavljenog pogonaprenos snage je jednostavniji, ali se
zauzima veći prostor u podzemnoj prostoriji, pa se ova varijanta ređe primenjuje.
Spojnice su najčešće hidraulične. Kod transportera manjih kapaciteta ugrađuju se i
elastične spojnice sa sigumosnom rascepkom.

Sistem prenosa snage kod svih grabuljastih transportera je sličan, bez obzira da
li su jednolančani ili višelančani. Snaga se prenosi na pogonsko vratilo lančanika preko
sistema zupčanika i spojnica.
■Vj *
,’i i. - . ■
f*
i l l l
- *

r r ’”
■L.
] ‘ •••• ■
'ČL_f. . ■ fe a O S I;^
.y

a b c

Slika 3.3. Rasporedpogona grabuljastih transportera


a) poprečni; b) uzdužni; c) kombinovani[l]

3.1.2 Čelična konstrukcija grabuljastih transportera

Čelična konstrukcija grabuljastog transportera (korito) se izrađuje od valjanog


čelika velike otpomosti na habanje i služi za transport iskopine koji se ostvaruje
kretanjem lanca sa grabuljama.

Korita se izrađuju u dva osnovna oblika: korita za lake grabuljaste transportere


i korita u obliku grčkog slova sigma (sigma profili), za otkopne grabuljaste transportere.

Korita za lake grabuljaste transportere izrađuju se u dva tipa: normalna korita


(tip A) i visoka korita (tip B). '

Slika 3.4. Korito za lake dvolančane grabuljaste transportere, tip B i tip A


a) poprečnipresek; 1 - bočna stranica korita; 2 - dno korita; i
b) Sigma profil korita dvolančanih otkopnih grabuljastih transportera sa bočnim vođenjem
lanca [1]

3.1.3 Zatezni uređaj grabuljastih transportera

Za normaian rad grabuljastih transportera neophodno je da vučni lanac bude


prethodno dovoljno zategnut. Kod većine konstrukcija ovo zatezanje se postiže preko
zateznog uređaja koji se postavlja na suprotnom kraju od pogonskog uređaja (slika 3.5).

9
Zatezni uređaji se razlikuju u zavisnosti od dužine transportera i broja lanaca. Zatezanje
lanca se postiže pomeranjem povratnog lančanika duž vođica u zateznom uređaju i
njegovim pričvršćivanjem u novi položaj. Kod lakih grabuljastih transportera ovo
pomeranje se ostvaruje pomoću zavrtnja za zatezenje. Kod otkopnih transportera
pomeranje povratnog lančanika se ostvaruje pomoću ručnih dizalica ili vitlova, a
pričvršćivanje pomoću mehanizma za zatezanje .

Kod otkopnih transportera većih kapaciteta zatezanje lanca se ostvaruje


pomoću pneumatskih ili hidrauličnih motora smeštenih uz pogonski uređaj.

Slika 3.5. Zatezni uređaj grabuljastih transportera [1]

3.1.4 Lanci i grabulje za grabuljaste transportere

Za grabuljaste transportere se upotrebljavaju visokootpomi električno vareni


čelični lanci prečnika od 14 do 34 mm . Čelik za lance mora biti takvog sastava da posle
termičke obrade gotov lanac ispunjava mehaničke karakteristike navedene u tabeli 3.1.

Za klase C i D koriste se legirani čelici koji sadrže nikl, hrom i molibden. Pri
izbom čelika mora se voditi računa da postizanje visoke granične zatezne čvrstoće ne
ide na račun gubitka dmgih svojstava, naročito žilavosti.

Tabela 3.1 Klase kvaliteta visokootpornih lanaca

Klasa kvaliteta

B C D

Najmanje prekidno opterećenje (MPa) 630 800 1000

Opitno opterećenje (MPa) 500 640 800

Odnos opitnog i prekidnog opterećenja (%) 80 75 - 80 75 - 80

Msx izduženje pri opitnom opterećenju (%) 1,4 1,6 1,9

Najmanje izduženje pri kidanju (%) 12 12 12

10
Slika 3.6. Visokootporni lanac za grabuljaste transportere[18]

Grabulje za lance služe za potiskivanje otkopanog materijala u smeru kretanja


lanaca i izrađuju se u različitim oblicima, u zavisnosti da li su grabuljasti transporteri
jednolančani, dvolančani, trolančani ili četvorolančani.Izrađuju se u dva osnovna oblika
("I" i "T") i tri tipa (laki, srednji i teški).

Materijali za izradu grabulja su takođe kvalitetni legirani čelici. Kao i


visokootpomi laci i grabulje se termički obrađuju.U zavisnosti od oblika i tipa grabulja i
broja lanaca na grabuljastom transportem vrši se spajanje lanaca i grabulja.

3.1.5 Izbor i proračun grabuljastih transportera

3.1.5.1 Izbor grabuljastog transportera

Prilikom izbora odgovarajućeg transportera prvi parametar koji treba


proračunati je potrebm časovni kapacitet transportera. Polazeći od poznatog smenskog
kapaciteta otkopa (ukoliko se radi o otkopnom transporteru) ili ukupnog kapaciteta
prethodnog transporta (ukoliko se radi o sabimom transportem) potrebni kapacitet
grabuljastog transportera se računa kao: -

Qh =QzL ,t/h
f ef

Gde su:

Qsm - smenski kapacitet otkopa, t/sm;

tef - efektivno vreme rada grabuljastog transportera, h/sm.

Sa poznatim potrebnim kapacitetom grabuljastog transportera može se


približno odrediti širina korita kao:

B = -----------^ ----------- , m
3600-v -k p ■h-ku -y

Gde su:

v - brzina kretanja vučnog lanca, m/s;

kp - koeficijent punjenja transportera;

11
h - visina korita grabuljastog transportera, m;

ku - koeficijent neravnomemosti utovara;

y - zapreminska masa materijala koji se transportuje, t/m .

U ovoj fazi još uvek nije poznat podatak o brzini transportera ali se za
preliminamo razmatranje može usvojiti vrednost od 0,50 m/s što je uopšteno i
minimalna brzina kretanja vučnog lanca. Brzine kretanja vučnog lanca su u opsegu od
0,5 do maksimalno dozvoljenih 1,5 m/s.

Takođe nije precizno poznata ni vrednost visine korita ali se za početna


razmatranja mogu usvojiti vrednosti iz tabele 3.2.

Koeficijent punjenja transportera zavisi od granulacije materijala koji se


transportuje i dobija vrednosti od 0,8 do 0,9 za sitan ugalj i 1,0 do 1,2 za krupniji ugalj.

Koeficijent neravnomemosti utovara uzima vrednosti od 0,6 do 1,0.

Tabela 3.2. Osnovne dimenzije korita nekih tipova transportera


Dimenzije korita
Tip
B B1 h H1
transportera
mm mm mm mm
GR-2-b 310 440 ■ - 138
i T GR-3-b 310 440 - 138
3 — GR-4-b 510 640 - 138
DVT-401 412 550 180 430
K
DVT-491 502 640 200 450
DVT-621 620 760 200 450
L' i TOT-1 632 - 220 -

TOT-2 732 - -220 -

\ /! SOT-1 530 ' - 190


SOT-2 630 | - - 190 _
i ! t" i
LOT-1 416 ! - 180 -

? ? .... LOT-2 506 ! - 200 -

LOT-3 620 - 200 -

DGT-440-b 440 - 190 _


ĐGT-520-b 520 - 190 -

DGT-616-b 616 - 190 -

Na osnovu približno sračunate vrednosti širine grabuljastog transportera i


podatka o potrebnom kapacitetu iz kataloga proizvođača usvaja se transporter sa prvim
standardnim vrednostima većim od proračunatih. Za izabrani transporter iz kataloga se
dobijaju svi parametri potrebni za proračun i verifikaciju transportera:

12
Brzina lanca v

Prekidna sila lanca Fk

Masa lanca sa grabuljama p

Sirina korita B

Visina korita/'dubina žlebova h

Maksimalna dužina transportera L

Snaga pogonskog motora P

Tip spojnice između motora i reduktora

3.1.5.2 Verifikacija izabranog grabuljastog transportera

Po izboru transportera iz kataloga proizvođača ncupiiodno je izv’ ski „_,^govu


verifikaciju to jest proveriti da li ima zadovoljavajući kapacitet, da li je snaga
pogonskog motora dovoljna za obezbeđivanje potrebne vučne sile i da li vučni lanci
imaju dovoljan stepen sigumosti protiv kidanja.

3.1.5.2.1 Provera zadovoljenja potrebnog kapaciteta

Prvi korak u postupku verifikacije je provera zadovoljenja potrebnog


kapaciteta. Kapacitet grabuljastog transportera može se odrediti kao:

k - k -k -3600-v-<7
a =-----p—1000-g
^ ------------ —, t/h

Gde su:

q - težina materijala po lm ' transportera, N/m';

g - gravitaciono ubrzanje, m/s2;

k -koeficijent smanjenja kapaciteta.

Ukoliko se transporter primenjuje za transport materijala po usponu ili padu a


korak grabulja transportera je podešen za horizontalni transport kapacitet transportera se
smanjuje u zavisnosti od nagiba. Iz tog razloga se koeficijentu smanjenja kapaciteta
dodeljuju vrednosti iz tabele 3.3.

Tabela 3.3. Koeficijent smanjenja kapaciteta zbog nagiba


Nagib Smanjenje kapaciteta
k
n (%)
5 20 0,8
10 40 0,6
15 50 0,5

13
Težina transportovanog materijala po lm' transportera računa se kao:
q - 1000 ■A-l ■y ■g = 1000 •A T ■y ■g , N/m
gde je A površina poprečnog preseka tovarenja (m2) a l jedinična dužina (/=lm).

Površina poprečnog preseka može se odrediti iz geometrijskih odnosa profila


rransportovanog materijala (Slika 3.7) kao:

B z -tg
A = B-h-\---------- —, m2
4

Gde je p ugao slobodnog držanja transportovanog materijala

R'

p /2

Bi
.B

Slika 3.7. Poprečni presek tovarenja

Ukoliko proračun pokaže da kapacitet izabranog transportera zadovoljava


potrebni kapacitet transporta naredni korak je provera snage pogonskog motora. U
slučaju da je kapacitet izabranog transportera manji od potrebnog u većini slučajeva nije
neophodno birati novi transporter. Kapacitet transportera može se najlakše, naravno ako
to dozvoljavaju tehničke karakteristike, povećati na taj način što će se povećati brzina
vučnog lanca. Minimalna potrebna brzina vučnog lanca može se odrediti kao:

v , m/s
3 ,6 -k -k P -kU ■q-1
5

3.1.5.2.2 Provera snage pogonskog motora

Pogonski motor transportera treba da ima dovoljnu snagu da obezbedi


potrebnu vučnu silu na obodu lančanika za savladavanje otpora kretanju lanca i
materijala. Potrebna snaga na vratilu elektromotora računa se kao:

F-v
P = — — . kW
10J ■77 '

14
Gde su:

F - potrebna vučna sila na obodu pogonskog lančanika, N;

// - stepen iskorišćenja prenosa.

Usled otpora u spojnicama, reduktoru i ležajevima deo snage motora se gubi


pa je snaga na vratilu pogonskog lančanika manja za 10 do 20 % pa je u skladu s tim i
vrednost stepena iskorišćenja prenosa u rasponu od 0,8 do 0,9.

Vučna sila na obodu lančanika mora da savlada sve otpore kretanju koji se
javljaju prilikom rada transportera.

Prilikom rada transportera kretanju se suprotstavljaju otpori koji potiču od


težine transportovanog materijala i težine lanca sa grabuljama. Ako se posmatra
segment transportera jedinične dužine 1 m (Slika 3.8), postavljen po usponu pod uglom
<p, može se videti da gomju stranu transportera opterećuje težina materijala q i težina
vučnog lanca sa grabuljamap. Donju stranu transportera opterećuje samo težina lancap.
S obzirom na to da je transporter nagnut težina lanca i težina materijala mogu se
razložiti na tangencijalnu komponentu (pT,qT) i normalnu komponentu (p^,qN). Pošto i
materijal i lanac klize po koritu transportera javljaju se otpori trenja materijala po koritu
F Tq i lanca po koritu F Tp srazmerni proizvodu normalnih komponenti težina materijala i
lanca i odgovarajućeg koeficijenta trenja:

Ftp = p.w -fi =p- cos <p- f l } N

Frq = 9 n - fi = 4 - c o s p - /2,N

Gde su:

fi - koeficijent trenja lanca o korito (0,3 - 0,5);

f2 - koeficijent trenja materijala o čelik (za ugalj 0,5 - 0,8).

Pored otpora trenja javljaju se i tangencijalne komponente težinap T i qT koje u


stvari predstavljaju gravitacionu silu odnosno otpore dizanju. U zavisnosti od smera
delovanja i smera kretanja transportera mogu da otežavaju kretanje (predstavljaju otpor)
ili ga olakšavaju (koristan rad).

15
Slika 3.8. Otpori kretanju grabuljastog transportera

Potrebna vučna sila za savladavanje otpora na gomjoj strani transportera je:

Fs + qr+FrP+ FTq)-L = L - co s < p - ( p - f, + q - f2) + L-sm(p-(p + q),'N

Odnosno,

Fg = Wg + H ( p + q)

Gde su:

Wg - ukupni otpori trenja sa gomje strane, N;

H - visina dizanja materijala, m.

Potrebna vučna sila za savladavanje otpora sa donje strane je

Fd = (Fj-p ~ Pz) ' ^ = L •p ■cos cp ■f x - L ■sin <p■p , N

odnosno,

Fd =Wđ - H - p , N

Gde je:

Wd - ukupni otpor trenja sa donje strane, N.

Ukupna potrebna vučna sila je onda

F = Fg +Fd =Wg +Wd + H - q = W + H - q , N

Gde je:

16
n - ukupni otpor trenja, N

Transport materijala u horizontali je specijalni slučaj transporta po usponu pri


<p=0. U tom slučaju je sm<p=0 i cos<p =1 pa se dobija:

F „ = L - { p - f x+ q - f z ) , N

Fd = L - p - f , N

F = Fg ^ Fd = Wg + Wd = 2 ■L ■p ■f + L ■q ■f 2, N

U slučaju transporta po padu sin(- <p)- - sin<p pa je onda:

Fo = L- cos <p■(p ■f + q ■f 2) - L ■sin <p■(p + q) , N

Fs =Wg - H { p + q), N

Fd = L - p - cos<p■f x + L ■sin <p■p , N

Fd =Wd + H - p , N

F = Fg + F, =Wg + V/d - H ■q = W - H ■q , N

Ako proračun pokaže da je snaga pogonskog motora dovoljna za


obezbeđivanje potrebne 'vučne sile pristupa se proveri sigumosti lanaca protiv kidanja.

3.1.5.2.3 Zatezne sile u transportnom lancu

Prilikom rada transportera u lancu se javljaju zatezne sile koje mogu dovesti
do njegovog kidanja. Kako ne bi došlo do kidanja lanca prekidna sila lanca mora biti
veća od maksimalne zatezne sile koja se u lancu javlja uz zadovoljenje minimalnog
propisanog faktora sigumosti.

Transport u horizontali, uskopno i niskopno pri Fd>0 i Fg>0

Pri pokretanju transportera, usled delovanja zateznih sila, dolazi do postepenog


izduženja lanca za neku veličinu dL. Ako vučni lanac nije prcthodno zategnut u tački u
kojoj lanac napusta pogonski lančanik javlja se proves lanca kao rezultat izduženja.
Kako bi se izbegla zaglava lanca ili njegovo spadanje sa pogonskog lančanika lanac se
mora zategnuti tako da prilikom pokretanja nema provesa. Zatezanje se najčešće
ostvaruje pomeranjem povratne stanice unazad čime se prima izduženje dL. U tom
slučaju zatezne sile u vučnom lancu će imati vrednosti

T2p=0, N

Tip= T2p+Fpd= Fpd, N

17
T4p= T 3p= Fpd, N

Tip=T4p+Fpg= Fpd+Fpg=Fp, N

Srednja zatezna sila pri pokretanju je:

Y TP
L -i
T1/7 + T2 p + T3 p + T4 p _
F +2F,
_ £ __________pd_

4 ~ 4 ~ 4

Sa isključenjem praznog transportera, s obzirom na to se jednom zategnuta


povratna stanica ne vraća u prethodni položaj u lancu ostaje srednja zatezna sila koja je i
prouzrokovala izduženje (šrafirani deo dijagrama na Slici 3.8.), a potrebna sila kojom
treba izvršiti zatezanje lanca može se odrediti kao

Fz
YT
,N

Slika 3.9. Dijagram zateznih sila u vučnom lancu pri pokretanju transportera

Pri normalnom radu transportera, kada lanac ne bi bio prethodno zategnut


javile bi se zatezne sile:

T2 = 0

T i = f A=Fd

t ; = t4 + f s =f

Srednja zatezna sila u tom slučaju bi bila:

'E t' t; +T \ + T + T 4 F + 2Fd


4 4 4

18
Međutim, kako je lanac prethodno zategnut, srednja zatezna sila u normalnom
radu jednaka je srednjoj zateznoj sili pri pokretanju:

4 4 J

pa sve zatezne sile prethodno zategnutog vučnog lanca u normalnom radu treba uvećati
za razliku

1 T'
4 4 .

Prema tome, pri normalnom radu u prethodno zategnutom lancu će se javiti


zatezne sile (slika 3.9.):

T —
Y tp - Y^t•
2~ 4

Y t - Y t:
t3 = t4 = ^ - p4 +fj

Yt -Y t
Tx = ^ p ^ +F

TS/

Ti
Slika 3.10. Dijagram zateznih sila u vučnom lancu u toku normalnog rada

Transport uskopno pri Fp({<0

T2p= - ( ~ F pd), N

T3p= 0, N

19
T4p= 0, N

Tip Fpg,

Transport niskopno pri ^ < 0 i Fp>0

T Z r , - ! 7"
12 =
T2p=0 T2 = °

=X Tr - Z T' + F„
’sp=T4p=Fpd % =T4 =Fd
T
J3
=T
J 4

T1 = T4 + Fg = F

T=
ZvZ^’ ■F
Transport niskopno pri i^ < 0 i Fp<0 čeona stanica za kočenje

t ^ X t, - X t
-i-F )
J \

t; =< - f )
T2p=0
T= 0 T ZvZr’
TiP ( ^Pg)

t 4P= - (-FPg) T; = - ( - F g )
T _ Z iz Z Z -(-^ )
Ti p ~ (~FP)
T\ = Fd - ( ~ F )
Z r , - Z r ’ + Fd - ( - F )

Faktor sigurnosti protiv kidanja vučnog lanca

Da bi se ispunili uslovi sigumosti prekidna siia vučnog lanca mora biti veća od
maksimalne zatezne sile koja se javlja u lancu u toku normalnog rada ili pokretanja.
Minimalni faktori sigumosti su

Normalni rad Pokretanje


F F,
Fs Fs = >5
T,p m a x

Ukoliko lanac ne zadovolji provem prekidne sile po bilo kom od ova dva
osnova neophodno je izabrati lanac sa većom prekidnom silom. Minimalna prekidna sila
lanca računa se kao

FK . = Tm a x -F5 ?. kN
K m in

20
U većini slučajeva novoizabrani lanac pored veće prekidne sile ima i veću
težinu po lm' pa je neophodno ponoviti postupak provere snage pogonskog motora i
zateznih sila. Podaci o prekidnim silama i masama lanaca kao i o masama grabulja
mogu se preuzeti iz kataloga proizvođača. .

3.1.5.3 Primer proračuna (verifikacije) grabuljastog transportera

Ulazni podaci:

Dužina transporta: L=6 0 m

Ugao uspona: ^=10°

Širina korita: 5=0,375 m

Dubina korita: A=0,138 m

Brzina vučnog lanca: v=0,54 m/s

Težina lanca: p=150N /m

Nasipna masa uglja: y=0,75 t/m3

Koeficijent trenja lanca: fi= 0,35

Koeficijent trenja uglja: fž=0,50

Prekidna sila lanca: Fk=201 kN

Koeficijent neravnomemosti utovara: k=0,6

Tip spojnice: Elastična

Korak grabulja podešen za transport po usponu

Snaga pogonskog motora: 5=20 kW

Tok proračuna:

Površina poprečnog preseka tovarenja,

Težina korisnog tereta po lm transportera:

q = A - l - y g = 0,0612-1-750-9,81 = 450,28, N/m

Kapacitet transportera:

21
0 k - k p -ku •3600-g,-v ^ 1-1-0,6-3600-450,28-0,54 _
^ h~ lo o o j _ 1000-9,81 _ ’

Otpori kretaniu transportera i potrebna vučna sila:

Sa gomje strane,

cos (p(p ■f {+ q - f 2) + L-sin <p(p + q)

F = 60 cos <p(l 50 •0,3 5 + 450,28 •0,50) + 60 sin ^(150 + 450,28)

Fg =15.969,16 + 6.254,25 = 22.216,40 N

Sa donje strane,

Fd = L- cos(p■p ■f - L ■sincp■p

Fd = 60cos<p-150-0,35-60sin^-150

Fd = 3.102,14-1.562,83 = 1.539,30, N

Ukupni:

F = Fg +Fd =Wg +Wd + H - q = W + H - q

F = 19.064 + 4.691 = 23.755, N

Potrebna snaga elektromotora:

„ F-v 23.755-0,54
P = — — = ------ ------?— = 16,035, N
lO3-^ 103 -0,8

Otpori ori pokretanju:

Koeficijent pokretanja,

(a -l)-F (2,2 —1) ■23.755


x =- 1,49
W 19.064

Otpori pokretanju punog transportera:

Fpg=Fg + x ' Wg = (x + l) ’Ws + F[ ■(q + p) = 22 2 \ 6 + 1.49-15.962 = 45.999 , N

Fpđ =Fd +x-Wd =( x + \)-Wđ - H - p = 1.539 -1.49-3.102 = 6.161, N

F = Fpg + F rd = (x -:>■ U' - H ■q = 52.260, N

F= - '55 = 52.260. N
Zatezne sile u vučnom lancu:

Pri pokretanju punog transportera,

T2p= 0

T,p =T2p+Fpd=Fpd= 6.161,N

T<p =T3p=Fpd= 6 . 161, N

T\p = T4p + = Fp = 52.260 N

_ Tip + T2P+T}P +T4P ^ p + l F p d _ 16 115 N


4 4 4 ’

Pri normalnom radu, lanac nije prethodno zategnut:

T2 = 0

Ti = T ; = F d =1.539, N

Tj’ = T ’+Fg = F = 23.755, N

Minimalna potrebna zatezna sila

Y t
F = 2-Z-j f = 32.290, N

Pri normalnom radu, lanac prethodno zategnut:

'T
12
__ P
:9.427, N

V T - V r
r,3 = r,4 p4 + F . = 1 0 .9 7 6’ ,N

V r - V r
r = ^ p ^ ... + T7 = 33.192 , N

Stepen sigumosti protiv kidanja vučnog lanca:

Normalni rad, Pokretanje,

F F
Fs = j F - >! F, = —
O r ji

k >5
pmax

23
Izabrani lanac ne zadovoljava uslove sigumosti pa je neophodno izabrati lanac
sa većom prekidnom silom. Minimalna prekidna sila novog lanca treba da iznosi:

Fk m m
x - T1 max ■1Fs = 270 kN
3.2 Čelični člankasti transporter
Glavni nedostatak grabuljastih transportera su veliki otpori trenja koji se
javljaju pri transportu materijala. Klizanje lanca po čeličnom koritu kao i klizanje
materijala dovode do habanja konstruktivnih elemenata, pre svega korita i lanaca.
Naravno, pored habanja, sile trenja uzrokuju i potrebu za većim vučnim silama kako bi
se otpori trenja savladali.

Kao rešenje ovih problema, sve do pojave transportera sa gumenom trakom,


koristio se čelični člankasti transporter. U osnovi je transporter slične konstrakcije kao i
grabuljasti transporter. Vučna sila se sa pogonskog motora preko lančanika prenosi na
vučni lanac. Međutim, za razliku od grabuljastog transportera, za lanac su pričvršćeni
čelični članci koji se o korito oslanjaju preko čeličnih točkića. Kako materijal sve vreme
transporta leži na člancima nema trenja materijala o korito. Takođe, lanac je dovoljno
zategnut da ne dodiraje korito već je ovešan o članke pa nema ni trenja lanca o korito.
Jedino trenje koje se javlja je trenje kotrljanja točkića o korito.

U osnovi je postupak proračuna čeličnog člankastog transportera isti sa


proračunom grabuljastog transportera s tom razlikom da se u obzir uzima samo trenje
kotrljanja.

il
i,

Slika 3.11 Izgled čeličnog člankastog transportera [15]

25
3.2.1 Primer proračuna čeličnog člankastog transportera

Ulazni podaci:

Dužina transporta L=6 0 m

Ugao uspona <p=10°

Širina žlebova B=0,375 m

Dubina žlebova /i=0,138 m

Brzina vučnog lanca v=0,54 m/s

Težina lanca p=150N /m

Nasipna masa uglja y=0,75 t/m3

Koeficijent trenja točkića f=0,025

Prekidna sila lanca F k=201 kN

Koeficijent neravnomemosti utovara *=0,7

Tip spojnice Hidrodinamička

Snaga pogonskog motora P=10 kW

Tok proračuna:

Površina poprečnog preseka tovarenja. maksimalna

B2(g\ 5° 0,3752-tgl5°
A = Bh + = 0,375-0,138 + = 0,0612 m2
4 4

Težina korisnog tereta po lm transportera

q = A - l - y g = 0,0612-1-750-9,81 = 450,28N/m

Kapacitet transportera

k-3600-g-v 1-1-0,7-3600-450,28-0,54
62,46 60 t/h
lOOOg 1000-9,81

Otpori kretanju transportera i potrebna vučna sila

Sa gomje strane

F = L - f - cos <p(p + q) + L-sin tp(p + q)

Fg =6 0 ■0,025 -cos <p(150 + 450.28) - 60 sin <p(150 + 450,28)


Sa donje strane

Fd —L - cos(p■p ■f - L •sin cp■p

Fd - 60 cos (p•150 ■0,025 - 60 sin (p ■150

Fd - -1.345,27 N

Ukupni

F - Fg +Fd - Wg +Wd + H ■q - W + H ■q

F = 1.108,83 + 4.700,92 = 5.809,75 N

Potrebna snaea elektromotora

F-v 5.809-0,54
3,92kW
103-7 103 -0,8

Otpori pri pokretaniu

Koeficijent pokretanja

(o-l)F (1,6-1) -5.809,75


x = ----- -— 3,143
W 1.108,83

Otpori pokretanju punog transportera

Fpg = Fg + x ■Wg = (x +1) •Wg + n •(q + p) = 3.675,09 + 6.267,97 = 9.943,06 N

Fpd =Fd + x -Wd = i x + \ y W d - H - p = -(A%, 24N

Fp =Fpg+Fpd=( x + l)-W + H - q = 9.295,6\K

Fp = a -F = 1,6-5.809,75 = 9.295,60 N

Zatezne sile u vučnom lancu

Pri pokretanju punog transportera

^2P = ~(~Fpd) - 648,24 N

r3P = 0 N

n p =T3p= 0N

Tlp =T.4p + Fpg = Fpg = 9.943,06N


Y Z jl = T i p + T 2p + T i p + T *p = 2,647 8 2 N
4 4

27
Pri normalnom radu, lanac nije prethodno zategnut

T2 = - ( - F J = 1.345,27 N

Tj =T4 = ON

T{ = T4 + F g = Fg = 7.155,03 N

M inimalna potrebna zatezna sila

Y T - 2 - ( H - p -W,)
F: = 2 ± ^ ------ ----- ------ — = 3.950,38N

Pri normalnom radu, lanac prethodno zategnut

Yt
T2 = ^ 4- ^ - + T:
2 =5.295,63

N

Yt
T3 =T4 = = 2.647,82 N

Yt
Ti = ^-^-
4 + Fg =9.802,85
’ N

Stepen sigumosti protiv kidanja vučnog lanca

Normalni rad Pokretanje

F„ F,.
JS rp 1s t >
:5
J max /?max

F5 = ^ = 2 0 ,5 1 > 8 ' 1Fs = n


T =

Slika 3.12 Dijagram zateznih sila u vučnom lancu

28
4. TRANSPORTERI SA GUMENOM TRAKOM

U okviru procesa kontinualnog transporta u pođzemnoj i površinskoj


eksploataciji transporteri sa gumenom trakom su našli veoma široku primenu. To su
uređaji velikog kapaciteta pređviđeni za transport kako u revirima tako i u kapitalnim
prostorijama. Za razliku od grabuljastih transportera koji se mahom- primenjuju u
rudnicima uglja, sa uspehom se primenjuju i u rudnicima metala i nemetala, mada
najširu primenu irnaju u rudnicima uglja i na površinskim kopovima.

Prednost transportera sa gumcnom trakom u podzemnoj eksploataciji u odnosu


na sređstva za diskontirmalni transport otkopanog materijala (jamski kamioni i vagoneti)
ogleda se u za'ntevu za rnanjim profilom podzemnih prostorija, mogućnosti savlađivanja
uspona i do 19°, visokoj sigumosti i pouzdanosti u radu i relativno lakom održavanju.

Transporteri sa gumcnom trakom se sastoje od beskonačne gumene trake i


sledećih osnovnih delova:

- pogonskog uređaja, zateznog uređaja, povratnog uređaja (ili povratno-


zateznog uređaja ukoliko je povratni uređaj istovremeno i zatczni), nosećih i povratnih
valjaka i noseće konstrukcije, slika 4.1.

Slika 4.1 Delovi transportera sa gumenom trakom[13]

Gumena trake se kreće po valjcima. Kretanje sc ostvamje trenjem između


pogonskog bubnja i trake. Potrebnu silu zatezanja trake obczbeđuje zatezni uređaj.

U uslovima podzemne eksploatacijc jc uobičajcno da se pogonski uređaj nalazi


na jednom kraju transporetra, a povratni (povratno-zatezni) uređaj na dmgom kraju,
mada postoje i dmgačiji rasporedi.

29
Transporteri sa gumenom trakom se koriste za transport otkopanog materijala i
za prcvoz ljudi. Racionalni uslovi primene ovih uređaja su podzemne prostorije sa
nagibom do +19° i - 8° (max do +25°).

Pođela transportera sa gumenom trakom može da se izvrši po više osnova:


prema obliku i vođenju gumene trake, prema broju i rasporedu pogona, prema vrsti
gumene trake, prema širini trake, prema rasporedu valjaka i dr.

Prema vođenju i obliku gumene trake transporteri se dele na konvencionalne,


cevaste i vertikalne.

U uslovima podzemne eksploatacije ležišta mineralnih sirovina cevasti


transporteri nisu našli primenu. To su konstrukcije slične konvencionalnim, s tim da se
traka, pomoću više valjaka (obično šest) uvodi u cevasti profil, slika 4.2. Gumena traka
ima gumene vedrice koje se sa trakom spajaju postupkom vulkanizacije.

I cevasti i vertikalni transporteri sa gumenom trakom su za posebne namen


nemaju širu primenu u rudarstvu, pa se ovde pažnja posvećuje tzv. konvencionalnim
transporterima.

Broj i raspored pogonskih uređaja za transportere sa gumenom trakom koji se


koriste u rudarstvu zavisi od dužine transporta, potrebnog kapaciteta i nagiba podzemne
prostorije. Najčešće se primenjuju transporteri sa jednim ili dva pogona koji se nalazi na
istovamom kraju.

Za podzemnu eksploataciju ležišta mineralnih sirovina koriste se standardne


vatrootpome gumene trakc sa tekstilnim ulošcima. Za mdnike sa metanskim režimom
ove trake moraju biti i antistatičke i nezapaljive.

Sirine gumenih traka su standardizovane. U podzemnoj eksploataciji najčešće


se primenjuju trake širine 800 mm i 1000 mm, dok na površinskoj eksploataciji širina
trake je 1000 mm pa naviše.

Broj i raspored nosećih i povratnih valjaka u jednom slogu u osnovi zavisi od


namene transportera. U podzemnoj i površinskoj eksploataciji najčešće se primenjuju
transporteri sa tri noseća valjka i jednim povratnim valjkom u slogu.

Pored osnovnih, transporteri sa gumenom trakom imaju i dodatne uređaje:


brisače gumene trake i bubnjeva, uređaj za kontrolu rada transportera, sigumosni uređaj,
prijemno-predajni uređaj i dr.
!

u b
Slika 4.2 Vetrikahn transporter sa gnmenom trakom
aj za izradu okna; h) dužhie 100 m za izvoz uglja u rudniku "Turris" (SADjflJ

4.1 Noseći i povratni valjci

Noseći valjci služe za pridržavanje i usmeravanje opterećene strane gumene


trake. Raspoređuju se duž konstrukcije transportera na rastojanju koje zavisi od
granulacije i gustine materijala koji se transportuje. Ovo rastojanje najčešće iznosi 1 m.
Noseći valjci su ugrađeni na svojim nosačima. Nosač sa pripadajućim valjcima čini slog
nosećih valjaka.
s i'K.\rJA v.u .iu a a.cor-i'-T'i^K.rz T
VC>
IJATN.
'T'.-Kicn Kj.K0 >rEJ"-;C2C7*TLr(—SiO.TLJ.yiT E- T_pTT.vrE>y.
7'I.-.VTEVR Il.AJ-.'A
\
ILRAI V n ;.A .V
,

OSOVINA i' 1 7 jn.n\)

jOTGL:c:TniRZA.T.5..\ ,.'

Slika 4.3 Nosevi vcdjci tnmsportera sa gumenom trakom(koritasti tip)[l]

Povratni valjci služe za pridržavanje donje neopterećene strane gumene trake.


Najčešće se raspoređuju na rastojanju od 3 m. Slog povratnih valjaka se uglavnom
sastoji od jednog ili dva horizontalna valjka, izuzev kod specijalnih transportera. kod
kojih je slog od d\ a povratna \’aljka u obliku slova "V", a nagib valjaka iznosi 15°.

31
a b

Slika 4.4 Povratni valjci, a) ravni slog; b) "V" slogftšRPS M.D2.050:19687

4.2 Noseća konstrukcija transportera sa gumenom trakom

Noseća konstrukcija za transportere sa gumenom trakom izrađuje se od


čekćnih prefka. Sastoji se od sekcija normalnog ili skraćenog oblika.

U slučajevima kada iz određenih razloga nije moguće primeniti standardne


sekcije moguće je konstruisati noscću konstrukciju prema potrebi, uz neophodnu
statičku proveru.

Slika 4.5 Noseća konstrukcija transportera sa gumenom trakom


a) normalni oblik sekcije; b) skraćeni oblik sekcije[\]

4.3 Dimenzionisanje i izbor transportera sa gumenom trakom

Kod dimenzionisanja transportera sa gumenom trakom polazi se od osnovnog


uslova da transporter mora da zadovolji zahtevani kapacitet. Ukoliko se analizira izraz
za proračun teorijskog kapaciteta, može se zaključiti da časovni kapacitet zavisi od
površine poprečnog preseka materijala, brzine transportne trake i nagiba transportera.

Qh = kx •k2 ■3600 • A ■y •v , t/h

Gde su:

kj - koeficijent neravnomemosti utovara


k2 - koeficijent smanjenja kapaciteta zbog nagiba transportera
v - brzina transportne trake (m s)
y - nasipna masa materijala koji se transportuje (t/m3)
Koeficijent smanjenja kapaciteta zbog nagiba transportne trake zavisi od
nagiba i raste sa njegovim povećenjem. Vrednosti koeficijenta kj date su u tabeli 4.1.

Tabela 4.1. Zavisnost koeficijentci k2 od ugla nagiba transportera


Ugao nagiba <p{°) 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22

Koeficijent k2 1 | 0,99 0,98 0,97 0,95 0,93 0,91 0,89 0,85 0,81 0,76

4.3.1 Brzina trake

Brzinu trake treba izabrati na osnovu vrste materijala koji se transportuje i


njegove granulacije. Opseg brzina transportne trake u zavisnosti od karakteristika
transportovanog materijala dat je u tabeli 4.2.

Tabela 4.2. Orijentacione vrednosti brzina transportnih traka


Karakteristični Brzina
Vrsta materijala
materijali v (m/s)
Laki, sitan Zmasta hrana, slad 2,65 -v 4,25
Sitan ugalj, glina,
Težak, sitan, bez oštrih ivica 1,70 + 3,35
pesak, cement
Težak, sitan, sa oštrim Koks, tucanik, ruda,
1,32 + 2,65
ivicama šljaka
Komadni, bez oštrih ivica, Ugalj, glina, komadna
1,70 + 2,65
stranice do 100 mm so
Komadni, oštrih ivica dužine Ruda, kamen, ugalj,
1,32 + 2,12
preko 100 mm koks
Materijal koji usled
Sortirani ugalj 0,85+ 1,70
transporta gubi na kvalitetu

Brzine transportnih traka standardizovane su po SRPS M.D2.050:1968 i


preporučene vrednosti su:

0,10; 0,16; 0,25; 0,42; 0,63; 0,85; 1,06; 1,32; 1,70; 2,12; 3,35; 4,25; 5,30; 6,70 i 8,50
m/s.

Kod transportnih traka koje se primenjuju u jamskoj eksploataciji maksimalna


brzina trake je ograničena na 2,12 m/s (Pravilnik o tehničkim merama za prevoz
transporterima sa trakom u rudarstvu, Sl. List SFRJ 5/73).

4.3.2 Potrebna širina trake

Sa defmisanim vrednostima koeficijenta i brzine transportne trake za


transport određcnog materijala v, potrcbna minimalna površina poprečnog preseka
tovarenja može se odrediti kao

^ kx-k2__3600-^-v
a_ m
2

33
Površina poprečnog preseka trake zavisi od oblika transportne trake i aktivne
širine trake Bj. U praksi se najčešće primenjuju ravan oblik, V oblik, koritasti oblik sa
nagibom bočnih valjaka od 20° i koritasti oblik sa nagibom bočnih valjaka od 30°.
Najčešće primenjivani oblici transportnih traka dati su na slici broj 6. (a,b,c i d) a
geometrija poprečnog preseka i aktivna širina trake prikazani su na slici 4.7.

Slika 4.6.0blici nosećih valjaka (a- ravan,b- u obliku slova V i c,d- koritast) /SRPS
M.D2.050:19687

Aktivna širina trake B; odred- e se ka:

n A -3600
Bi = \ ---------- ■m
V 'P
G deje: W faktor oblike. 5R?5 M.D2.050:1968) i prikazan je
u tabeli 4.3.
Tabela 4.3. Vrednost faktora li /
Koritasti Koritasti
Oblik trake Ravan V
k=20° k=30°
| M' 240 450 465 550

Stvama širina trake određuje se kao:

Bj + 0,05
m
0,9

Širine transportnih traka takođe su standardizovane pa se na osnovu sračunate


stvame širine trake iz tabele 4 bira prva veća standardna vrednost.

Tabela 4.4. Standardne širine transportnih traka


Širina trake (mm) 300 400 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800

Definisana standardna širina transportne trake proverava se na osnovu gomje granične


kmpnoće transportovanog materijala ili na osnovu najduže stranice komada pri
transportu komadne robe. Minimalne širine traka u zavisnosti od granulacije
transportovanog materijala date su u tabeli 4.5. ’

Tabela 4.5. Minimalne širine trak'a u zavisnosti od granulacije transportovanog materijala


GGK (mm) 100 , 150 200 300 400 500 600
Minimalna
širina trake 400 500 650 800 1000 1200 1400
(mm)

4.3.3 Potrebna snaga elektromotora

Sa definisanom širinom trake potrebno je odrediti potrebnu snagu na vratilu


elektromotora za obezbeđivanje dovoljne vučne sile na obodu pogonskog bubnja.
Potrebna snaga računa se kao:

F-v
P=
103 W ,kW

Gde su:

F - potrebna vučna sila na obodu pogonskog bubnja, N;

- stepen iskorišćenja prenosa.

Za transporter dužine L postavljen pod nagibom (p potrebna vučna sila na


obodu pogonskog bubnja može se približno sračunati kao:

F =c-f-L{q+G ^)±q-H

35
Gde su:

c - koeficijent sporednih otpora

/ - koeficijent trenja u ležajevima bubnjeva i valjaka

q - težina materijala po 1 m' transportera, N/m

Gpod - pokretnih i obrtnih delova po lm' transportera, N/m

H - visina izvoza, m

Vrednosti koeficijenta sporednih otpora zavise od dužine transportera L i


orijentacione vrednosti su date u tabeli 4.6.

Tabela4.6. Vrednost koeficijenta sporednih otpora u odnosu na dužinu L


L L L L n L L L
c c c c c c
(m) (m) (m) (m) (m) (m) (m)
<4 9 8 5,1 20 3,2 50 2,2 125 1,64 320 1,29 800 1,12
4 7,6 10 4,5 25 2,9 63 O 160 1,53 400 1,23 1000 1,10
5 6,6 12,5 4 32 2,6 80 1,85 200 1,45 500 1,19 1250 1,08
6 5,9 16 3,6 40 2,4 100 1,74 250 1,37 630 1,15

Vrednosti koeficijenta trenja zavise od uslova rada i prikazane su u tabeli 4.7.

Tabela 4:7. Vrednosti koeficijenta trenja


Za stabilna, dobro izrađena postrojenja sa kotrljajućim ležajevima,
0,016 do 0,018 za transport, za transport materijala sa neznatnim unutrašnjim
trenjem.
0,018 do 0,020 Za postrojenja sa prosečnim uslovima rada.
Za teške uslove rada (mogućnost prodiranja prašine u ležajeve,
0,020 do 0,025
lepljiv materijal).
0,05 Za postrojenja sa kliznim ležajevima.

Težina korisnog tereta po 1 m' transportera računa se kao:

q =^ — g , W m
3 ,6 -v

Ukupna težina pokretnih i obrtnih delova po Im' transportera uključuje masu


transportne trake Gt, težinu slogova nosećih valjaka Gvg, težinu slogova povratnih
valjaka Gvd, kao i ukupnu težinu bubnjeva (pogonski+povratni+otklonski) Gb, sve
svedeno na 1 m' transportera.

Približne vrednosti težine pokretnih i obrtnih delova date su u tabeli 4.8.

Tabela 4.8. Vrednosti težine pokretnih i obrtnih delova


B (m m )400 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000
GDOd(N) 2 1 9 ,7 4 4 2 9 4 ,3 4 0 5 ,1 5 3 5 5 2 .3 0 3 " 5 1 .4 4 6 8 8 2 ,9 1 0 9 8 ,7 2 1 2 2 6 ,2 5 1 4 7 1 ,5 1 5 6 9 ,6

Vrednosti iz tabele 4.8 treba koristiti samo kao orijentacione prilikom izbora
pogonskog motora i proračuna obodne vučne sile. Za verifikaciju izbora transportera,
proračun zateznih sila u transportnoj traci i koeficijent sigumosti protiv kidanja treba
koristiti precizne vrednosti. Defmisanje preciynih podataka objašnjeno je u daljem
tekstu.

4.3.4 Transportna traka

Transportna traka transportera sastoji se od određenog broja platnenih uložaka


ili uložaka od čeličnih užadi obloženih gumenom prevlakom. Ulošci na sebe preuzimaju
opterećenja od zatezmh sila koje vladaju u traci dok gumena obloga služi kao zaštita
umetaka od udara materijala, habanja i slično i obezbeđuje potrebno trenje.

4.3.5 Platneni ulošci

Na početku primene transportnih traka za izradu uložaka korišćen je pamuk.


Međutim, u današnje vreme se primenjuju veštački materijali, pre svega rayon,
polyester i polyamid. U odnosu na materijal korišćen za izradu platna, platna se
označavaju slovima (tabeli 4.9)

Tabela 4.9. Oznaka platna u odnosu na primenjeni materijal


Materijal
Oznaka platna
Osnova Potka
B Pamuk Pamuk
R Rayon Rayon
PA Polyamid Polyamid
RP Rayon Polyamid
EP Polyester Polyester

Slika 4.8. Platneni ulošci [15,16,17]


Tabela 4.10.Tehničke karakteristike platnenih uložaka
Prekidana čvrstoća N/m Debljina
Težina gumiranog
Tip platna gumiranog
Osnova (uzdužna) Potka (poprečna) platna (g/nT)
platna (mm)
B-50 49035 24518 1300 1,65
B - 60 58842 31382 1500 1,95
B - 80 78456 44132 1730 2,20
PA- 120 117684 58842 930 1,00
PA- 160 156912 78456 1100 1,30
PA - 250 245175 98070 1350 1,65
PA-315 308912 98070 1520 1,70
EP- 125 122588 49035 920 1,00
EP- 160 156912 63746 1050 1,30
EP - 250 245175 78456 1320 1,60
EP-315 308921 78456 1470 7,80
RP- 125 122588 49035 1100 1,40
RP- 160 156912 63746 1300 1,70
RP - 250 245175 78456 1800 2,30
RP-315 308921 78456 2100 2,50

Ukupna debljina uložaka u zavisnosti od kvaliteta uloška i broja uložaka u


traci data je u tabeli 4.11, a ukupna masa uložaka data jc u tabeli 4.12. .

Tabela 4.11. Debljina ulozaka (mm)


Broj uložaka
Tip platna
2 4 5 6 7 8
B—50 3,30 4,95 6,60 8,25 9,90 11,55 13,20
B—60 3,90 5,85 7,80 9,75 11,70 13,65 15,60
B—80 4,40 6,60 8,80 11,00 13,20 15,40 17,60
PA—120 2,00 3,00 4,00 5,00 6,00 7,00 8,00
PA— 160 2,60 3,90 5,20 6,50 7,80 9,10 10,40
PA—250 3,30 4,95 6,60 8,25 9,90 11,55 13,20
PA—315 3,40 5,10 6,80 8,50 10,20 11,90 13,60
EP— 125 2,00 3,00 4,00 5,00 6,00 7,00 8,00
EP—160 2,60 3,90 5,20 6,50 7,80 9,10 10,40
EP—-250 3,20 4,80 6,40 8,00 ! 9.60 11,20 12,80
EP—315 3,60 5,40 7,20 9.00 10.80 12,60 14,40
RP— 125 2,80 4,20 5.60 T00 5.40 9.80 11,20
RP— 160 3,40 5,10 6.v >.50 10.20 11,90 13,60
RP—250 4 ,6 0 e.yo u .so 1 6 ,1 0 18,40
r p —315 : 5.oo ~.5 j ::... ::.fo 15 ,0 0 17,50 20,00

38
Tabela 4.12. Masa uložaka (kg)
Broj uložaka
Tipplatna
2 3 4 5 6 7 8
B— 50 2,60 •3,90 5,20 6,50 7,80 9,10 10,40
B— 60 3,00 4,50. 6,00 7,50 9,00 10,50 . 12,00
B— 80 3,46 5,19 6,92 8,65 10,38 12,10 13,84
PA— 120 1,86 2,79 3,72 4,65 5,58 6,50 7,44
PA— 160 2,20 3,30 4,40 5,50 6,60 7,70 8,80
PA— 250 2,70 4,05 5,40 6,75 8,10 9,45 10,80
PA— 315 3,04 4,56 6,08 7,60 9,12 10,64 12,16
EP— 125 1,84 2,76 3,68 4,60 5,52 6,44 7,36
EP— 160 2,10 3,15 4,20 5,25 6,30 7,35 8,40
EP— 250 2,64 3,96 5,28 6,60 7,92 9,24 10,56
EP— 315 2,94 4,41 5,88 7,35 8,82 10,29 11,76
RP— 125 2,20 3,30 4,40 5,50 6,60 7,70 8,80
RP— 160 2,60 3,90 5,20 6,50 7,80 9,10 10,40
RP—250 3,60 5,40 7,20 9,00 10,80 12,60 14,40
RP— 315 4,20 6,30 8,40 10,50 12,60 14,70 16,80

U zavisnosti od širine trake, broja i kvaliteta uložaka i nagiba bočnih valjaka


defmiše se i maksimalni dozvoljeni koritasti ugib koji traka može podneti (Tabele 4.13.
i 4.14.).

Tabela 4.13. Dozvoljeni koritasti ugib za gumene trake sa ulošcima od pamučnog prediva
Kvalitet prediva B 50/20 B 60/25 B 80/30 B 100/50
Broj uložaka 3 4 4 5 6 4 5 6 5 6 7
Širina trake pri
uglu korita od 400 400 400 400 500 500 550 650 650 800 1000
20°
Širina trake pri
uglu korita od - - - - 800 - 800 100 1000 1200 1400
30°

Tabela 4.14. Dozvoljeni koritasti ugib za gumene trake sa ulošcima od sintetičkog prediva
Kvalitet prediva 160/65 200/80 250/80
Broj uložaka 4 5 6 4 5 6 4 5 6 7
Širina trake pri uglu
500 650 800 650 800 1000 650 800 1000 1200
korita od 20°
Širina trake pri uglu
- 800 1000 800 1000 1200 800 1000 1200 1400
korita od 30°

39
4.3.6 Broj uložaka

Broj uložaka u traci, ukoliko su ulošci izrađeni od pamuka, računa se kao:


F. -F
z— S s
B •ov
Gde su:
Ft - maksimalna moguća vučna sila u traci, N
Fs - stepen sigumosti protiv kidanja trake
B - širina trake, cm
<jm - prekidna čvrstoća uloška, N/m
Maksimalna moguća vučna sila računa se na osnovu efektivne snage
pogonskog motora kao:
1000-pf
Ft = 1 5N
v -1
Gde su:
a - obuhvatni ugao trake oko pogonskog bubnja, 0
fi - koeficijent trenja između trake i bubnja
e - osnova prirodnog logaritma

Broj uložaka 3 do 5 6 do 9

Koeficijent sigumosti Fs n 12

Za trake sa ulošcima od sintetičkih vlakana broj uložaka se računa kao

Broj uložaka ne sme biti manji ođ 3 za trake širine do 800 mm odnosno 4 za


trake širine veće od 800 mm.

4.3.7 Gumene prevlake

Gumene prevlake štite uloške od habanja i obezbeđuju potrebni koeficijent


trenja između trake i bubnja. Izrađuju se od najkvalitetnijih gumenih mešavina na bazi
prirodnog ili sintetičkog kaučuka. U zavisnosti od uslova rada, pri izboru odgovarajuće
trake bira se i odgovarajući kvalitet gumenih prevlaka.

Kvalitet N Za normalne uslovc transporta. Za temperatumi opseg od -25°C


do +60°C i temperature materijala koji se transportuje +60°C. ’

Kvalitet M Prevlake za trake od kojih se traži povećana otpomost na habanje


i velika naprezanja. Za temperatumi opseg od -25°C do +60°C i temperature materijala
koji se transportuje +60°C.

Kvalitet VO Vatrootpome prevlake namenjene za transport vmćeg materijala.


Otpome na vatm, ne prenose vatm i statieki elektricitet.

40
Kvalitet T Za transport vrućeg materijala i to T 150 za materijal temperature
+150°C i T 180 za materijal temperature +180°C.

Kvalitet G Za uslove pri kojima je traka izložena agresivnom dejstvu ulja i


naftnih derivata.

Debljina prevlake zavisi od karakteristika materijala koji se transportuje i


preporučene debljine date su u tabeli 4.15, a kvalitet gumene obloge u tabeli 4.16.

Tabela 4.15. Debljina prevlaka


Debljina prevlake (mm)
Materijal koji se transportuje
Gomja Donja
Pesak, fmi šljunak, sitan ugalj 2 1
Kameni ugalj, mrki ugalj, šljunak, koks 2 -3 2
Krupnozmi ugalj, šljaka, mda, kamen 4 -5 2
Lignit, mda, kamen i raskrivka oštrih ivica 5 -8 2

Tabela 4.16. Masa gumene obloge, kg/m2


Kvalitet gumene obloge
Debljina obloge (mm)
N M T VO G
2/1=3 3,36 3,39 3,99 3,87 4,17
2/2 = 4 4,48 4,52 5,32 5,16 5,56
3/1=4 4,48 4,52 5,32 5,16 5,56
3/2 = 5 5,6 5,65 6,65 6,45 6,95
4/2 = 6 6,72 6,78 7,98 7,74 8,34
4/3 = 7 7,84 7,91 9,31 9,03 9,73
5/2 = 7 7,84 7,91 9,31 9,03 9,73
5/3 = 8 8,96 9,04 10,64 10,32 11,12
5/4 = 9 10,08 10,17 11,97 11,61 12,51
6/2 = 8 8,96 9,04 10,64 10,32 11,12
. 6/3 = 9 10,08 10,17 11,97 11,61 12,51
6/4 = 10 11,2 11,3 13,3 12,9 13,9
8/3 = 11 12,32 12,43 14,63 14,19 15,29
8/4= 12 13,44 13,56 15,96 15,48 16,68

4.3.8 Valjci, noseći i povratni

Dimenzionisanje valjaka svodi se na određivanje prečnika valjaka. Prečnik


valjaka zavisi od širine trake i brzine kretanja trake i standardni prečnici dati su u tabeli
4.17.

41
Tabela 4.17. Standardniprečnici valjaka u odnosu na širina trake B

V Širina trake B (mm)


(m/s) 300 400 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800
1,05 51 51 51 89 89 89 108 108 108 133
1,31 51 51 65 89 89 108 108 108 108 133
1,68 51 65 89 89 108 108 108 108 108 133
2,09 51 65 89 108 108 100 108 108 133 133
2,62 65 65 89 108 108 108 108 108 133 159
3,35 65 65 89 108 108 108 133 133 133 159
4,19 65 89 108 133 133 133 133 133 133 159
5,24 89 89 108 133 133 133 133 133 133 159
6,70 89 89 108 133 133 133 133 133 159 159
8,38 89 89 133 133 133 133 159 159 159 159
10,5 89 89 133 133 133 133 159 159 159 159

Masa slogova valjaka u zavisnosti od konstrukcije i prečnika valjaka i širine


trake data je u tabeli 4.18.
Tabela 4.18. Masa slogova nosećih vaijaka u odnosu na širinu trake i prečnik valjaka(kg)
Prečnik Širina trake B (mm)
Tip
nosećih
nosećih
valjaka 300 400 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000
(mm) valjaka

Vodoravan 1,2 1,4 1,6 1,9 2,3


38 Dvodelni 1,5 1,7 1,9 2,3 2,7
Trodelni 1,8 2,0 2,2 2,6 3,1
Vodoravan 1,7 1,9 2,1 2,7 3,3
51 Dvodelni 2,0 2,3 2,6 3,1 3,7
Trodelni 2,5 2,7 3,1 3,5 4,1
Vodoravan 2,2 2,6 3,0 3,7 4,4 5,4
65 Dvodelni 3,0 3,4 3,8 4,5 5,2 6,2
Trodelni 3,8 4,6 4,6 5,9 6,0 7,0
Vodoravan 4,1 5,0 6,4 7,8 9,4 11,2 13,0
89 Dvodelni 5,5 6,5 7,8 9,3 10,5 12,7 14,5
Trodelni 7,0 7,9 9,3 10,7 12,5 14,1 15,9
Vodoravan 8,6 10,0 11,4 13,5 15,6 17,7 20,1
108 Dvodelni 10,9 12,3 13,7 15.8 : 17,9 19,9 22,3
Trodelni 13,1 14,5 15.9 18.0 20,1 22,2 24,6
Vodoravan 14.8 18.4 22,0 25,6 29,2
133 Dvodelni 1".4 21.3 24.9 28,5 32,1
Trodelni 20.0 24.2 27,8 31,4 35,0
Vodoravan 28,8 32,3 35,8 39,3 42,8
159 Dvodelni 33,4 36,9 40,4 43,9 47,4
Trodelni 38,0 41,5 45,0 48,5 52,0
Rastojanje između slogova nosećih valjaka zavisi od nasipne mase
transportovanog materijala i širine trake i određuje se iz uslova minimalnog ugiba trake
između slogova valjaka. Orijentacione vrednosti rastojanja između slogova valjaka dati
su u tabeli 4.19.

Tabela 4.19. Rastojanje slogova valjaka L 'p kod širine trake B


Nasipna masa Rastojanje slogova valjaka L'p kod širine trake B u (m)
transportovanog
materijala 1400 mm 1400 mm
500 mm 1 650 mm 800 mm 1000 mm 1200 mm
1600 mm 1600 mm
(t/m3)
. do 1,1 1,5 ; 1,4 L4 1,3 1,3 1,3 1,1
od 1,1 do 2 1,4 | 1,3 1,3 1,2 1,2 1,1 1,0
od 2 naviše 1,3 1,2 1,2 1,1 1,1 1,0 0,9

Za rastojanje slogova povratnih valjaka može se usvojiti dvostruko veća


vrednost od rastojanja slogova nosećih valjaka.

4.3.9 Bubnjevi

Postoje tri osnovna tipa bubnjeva, i to:

A/ pogonski bubanj,
B/ bubanj bez pogona,
C! bubanj bez pogona, podešen za horizontalno zatezanje.
Po funkciji bubnjevi tipa B i C mogu biti:

- otklonski (prevojni),
- povratni
- natezni
- povratno - natezni
- za odbacivanje
Slika 4.10 prikazuje različite namene bubnjeva tipa B i C. U tabeli 4.20. date
su standardne vrednosti prečnika D i širine L bubnjeva.

43
povratno notezni 4 poganski

r~.
C p o v ra tn r a ih tc n s k pogonski

- -n-
) lr\
pogonski
B oikivnskl'

Slika 4.10. Različite namene bubnjeva tipa B i C /SRPS M.D2.060:1968/

Tabela 4.20. Standardne vrednosti prečnika D i širine L bubnjeva


Širina Dužina Razmak Prečnik bubnja D (mm)
trake bubnja ležajeva 250 315 400 500 630 800 1000 1250
B L li Tip bubnja
(mm) (mm) (mm)
400 500 720 B B,C A,B,C A - - - -
500 600 820 B B,C A,B,C A,B,C A - - -
650 750 970 B B,C A,B,C A,B,C A,B - - -

800 950 1160 B B A,B,C A,B,C A,B,C A,B - -


1000 1150 1370 - B A,B,C A,B,C A,B,C A,B,C A,B -

1200 1400 1610 - B B,C A,B,C A,B,C A,B,C A,B -


1400 1600 1850 - B B,C A,B,C A,B,C A,B,C A,B,C A,B

Potreban minimalni prečnik pogonskog bubnja računa se kao:

360 -F
D= m
p ■n ■a ■B

Gde je: p moć prenošenja sile sa bubnja na traku, N/m . Vrednost p zavisi od
vrste uloška u traci i usvaja se iz tabele 4.21.
Tabela 4.21. Vrednostp koja zavisi od vrste uloška u traci

Materijal uložaka p (N/m2)


Pamuk 15700 -- 19600
Reyon, Polvester 24500 -- 29400
Čelik 49050 -- 58850

Prečnik bubnja zavisi i od broja uložaka u traci pa je neophodno proveriti da li


proračunati prečnik bubnja zadovoljava uslov:

D > (0,125 = 0,18) z, u površinskoj eksploataciji, odnosno

D > (0,065 > 0,08) z, zajamske uslove rada.

Prečnik bubnjeva tipa B i C svih namena, osim otklonskih, računa se kao:

D > (0,1 0,125) z, upovršinskoj eksploataciji, odnosno

D > (0,05 > 0,65) z, za jamske uslove rada.

Prečnik otklonskih bubnjeva računa se iz uslova:

D > (0,08 = 0,10) z, u površinskoj eksploataciji, odnosno

D > (0,05 = 0,06) z, za jamske uslove rada.

Broj obrtaja pogonskog bubnja računa se kao:

60 -v .
n = ------ , mm
n ■D

Treba proveriti i da li rezultantna sila F r , koja deluje na osovinu bubnja,


prekoračuje vrednost maksimalne sile koju bubanj može preneti F max.

F r se računa kao:

Fr = + F22 - 2 •F{ ■F2 ■cos a

Gde se F i računa kao,


( 1 h
F . = F - 1+
V eua- \ j

A F 2 kao,

FZ =F}- F

45
U slučaju da je F r > F max, bira se bubanj za koji je F max > F r .

, f
. j
J
i /

K,

87/fej 4.11. Rezultantna sila FR, koja deluje na osovinu bubnja /SRPS M.D2,060:1968/

Tabela 4.22. Vrednost-------- u odnosu na svojsh’a površine bubnja

Vrednosh 1
za uelove a
eu a <->
fl
- i
Svojstva površine bubnja
!
i
oc
o
o

210° 240° 270° 300° 330° 360°


1
I

0,10 2,71 2,25 1,92 1,65 1,45 1,28 1,15 Bubanj glatko brušen, mokra površina

Bubanj obložen drvetom ili tkaninom,


0,15 1,66 1,36 U 4 0,97 0,84 0,73 0,64
površina klizava-vlažna

0,20 1,15 0,93 0,76 0,64 0,54 0,46 0,40 Bubanj glatko brušen, vlažna površina

Bubanj glatko brušen, suva površina i


0,30 0,64 0,50 0,40 0,32 0,26 0,22 0,18
suva atmosfera

Bubanj obložen drvetom, suva


0,35 0,50 0,30 0,30 0,24 0,19 0,15 0,12
površina, suva atmosfera

Bubanj obložen tkaninom, suva


0,40 0,40 0,23 0,23 0,18 0,14 0,11 0.09
površina, suva atmosfera
4.3.10 Primer izbora i veriflkacije:

Proračunati transportnu traku za transport uglja zapreminske mase y=0,95 t/m


u rudniku kapaciteta 200 t/h. Gomja granična krupnoća materijala je 150 mm, dužina
transporta je 200 m, nagib trase je 12°, visina izvoza je 42 m a koeficijent
neravnomemosti utovara je 0,8.

Brzina trake

Na osnovu Tab. 4.2 usvaja se brzina trake v = 1,70 m/s.

Potrebna širina trake

ki - koeficijent neravnomemosti utovara, zadato, 0,8


k2 - iz tabele 4.1, usvojeno 0,93
Površina poprečnog preseka:

1 200
a = — ---------9+— = 0,0462, m2
f-k-, 3600-/-V 0,8-0,93 3600-0,95-1,7

Aktivna širina trake:

D A -3600 fo, 0462-3600


= 0,598, m
\ ¥ V 465
= 465, usvojeno iz tabele 4.3 za koritasti oblik trake sa nagibom bočnih
valjaka od/=20°.

Stvama širina trake:

g _ B\ +0,05 0,598 + 0,05


= 0,720, m
~ 0,9 0^9

Širina trake na osnovu granulacije materijala (Tab. 4.5)

B=500 mm.

Usvaja se standardna širina trake od 800 mm (Tab. 4.4)

Potrebna snaga elektromotora

F = c ■f •L{q + Gpod )± q ■H

c = 1,45, Tabela 4.6

47
/ = 0,018, Tabela 4.7

Gpod = 552,303 N/m, Tabela 4.8

H = 42 m, visina izvoza, zadato

q - težina materijala po 1 m' transportera

q = - ^ — g = - 2- ° •9,81 = 320,59 N/m


3,6 ■v 3,6-1,7

F = 1,45 -0,018 -200(320,59 + 552,303) + 320,59 -42 = 17.253 N

17253-1,7
= 32,58 kW
T o M /d T

Usvaja se pogonska stanica snage 35 kW sa jednim pogonskim bubnjem.

Transportna traka

Usvojena je traka RP 250/80 sa ulošcima od Rayon Polvamida kvaliteta N 4/3


(Tabele 4.14 i 4.15). '

Broj uložaka:

1000-P ( 1 \ 1000-32
J7 _ _______le 1+ •1,4 26.353 N
11 ua
V V V ~ 1,7

-------- = 0,40 Tabela 4.22, u 0,30, a = 240°


e ^ -1

----------- + 1 -2 ,3 1
0,8-245175

S obzirom na to da broj uložaka ne sme biti manji od 3 usvaja se z = 3

Masa trake po 1 m ’ je jednaka zbiru ukupne mase uložaka i gumenih prevlaka.

S obzirom na širinu trake od 800 mm 1 m ’ trake ima površinu od 0,80 m2.


Masa 1 mf uložaka usvojene trake je 5,40 kg (Tab. 4.12) pa je masa uložaka po 1 m
trake

mL. = 0,8-5,40 = 4,32 kg/m

Masa gumenih prevlaka se određuje na isti način (Tab. 4.16)


= 0,8-7,84 = 6,27 kg/m

Težina trake je prema tome

G, =9,81-(4,32 + 6,27) = 103,90 N/m

Valjci, noseći i povratni

Na osnovu tabele 4.17 za širinu trake od 800 mm i brzinu od 1,7 m/s usvojeni
su valjci prečnika 108 mm. Slog nosećih valjaka ima tri valjka sa bočnim valjcima pod
uglom od 20° dok su u povratnom slogu dva valjka pod uglom od 10°. Dimenzionisanje
valjaka svodi se na određivanje prečnika valjaka. Prečnik valjaka zavisi od širine trake i
brzine kretanja trake i standardni prečnici dati su u tabeli 4.17.

Masa slogova valjaka usvaja se iz tabele 4.18 i iznosi

Za noseći slog 15,9 kg i za povratni slog 13,7 kg.

Rastojanje između slogova nosećih valjaka usvaja se iz tabele 4.19 i iznosi 1,3
m. Rastojanje slogova povratnih valjaka je 2,6 m.

Težina rotirajućih delova gomjeg sloga po metm transportera je

9,81-15,9
^V, = 119,98 N/m
1,3

Težina rotirajućih delova donjeg sloga po metm transportera je

9,81-13,7
G.. 51,69N/m
2,6

Bubnjevi

Potreban minimalni prečnik pogonskog bubnja računa se kao:

360 -F 360-17.253
D = 0,396, m
p-n-a-B 26.000 -7i- 240 -0,8

Gde je: p = 26.000 N/m2 usvojeno iz tabele 4.21.

Iz tabele 4.20 usvaja se standardna vrednost prečnika pogonskog bubnja od


500 mm.

Provera proračunatog prečnik bubnja na osnovu broja uložaka

D > (0,065 v 0,08) z = 0,195 > 0,24 m Zadovoljava

49
Prečnik povratnog i zateznih bubnjeva se određuje kao:

D > ( 0 ,0 5 - 0,065) z = 0,195 m

Usvaja se standardni prečnik povratnog i zateznih bubnjeva od 400 mm.

Verifikacija izabranog transportera

Ulazni podaci:

Nasipna masa materijala y = 0,95 t/m3

Visina izvoza H = 42 m

Dužina transporta L = 200 m

Ugao uspona <p= 12°

Brzina trake v = 1,70 m/s

Sirina trake B = 650 mm

Tip trake RP-250/80 N 4/3

Težina trake Gt = 103,90 N/m

Težina rotirajućih delova gornjeg sloga Gyg= 119,98 N/m

Težina rotirajućih delova donjeg sloga GVd= 51,69 N/m

Koeficijent trenja f = 0,018

Koeficijent sporednih otpora c= 1,45

Rastojanje slogova nosećih valjaka lg = 1,3 m

Rastojanje slogova povratnih valjaka ld = 2,6 m

Tok proračuna:

1) Kapacitet trake (t/h)

Qh = 465 •v •(0,9 •B - 0 ,05)2 •kx ■L ■y

. = 465 •1,7 ■(0,9 ■0,8 - 0,05)2 ■0,8 •0,93 •0,95 = 250,81

2) Korisni teret po 1 m transportera

50
oh _ 200
<■]= •9,81 = 320,59 N/m
3,6-v * ~ 3,6-l,7

3) Otpor kretanju trake i potrebna vučna sila (N)

Sa gornje strane

Fg =c- f ■L ■{{q + G,) •cos (p + Gvg) + H - ( q + G.)

K = 0+ + H ■(q + G. )
Fv =2.793.7 = 17.828,58

Fv =20.622,28 N

Sa donje strane:

Fd = c - f - L - ( G , •cos (p + Gvd) —H ■Gt


Fd =Wd - H - G ,
F . = 800,32-4.363,8

■ Fd = -3563,48 N

Ukupno

F = Fg + Fd = W,, + Wd + H ■q = W + H - q

F = 2.793,7 + 800,32 +13.464,78 = 17.078,8 N

4) Potrebna snaga na vratilu elektromotora (kW)

P = - ^ - = 32.26kW
10”' ■n

5) Otpori pokretanju transportne trake

Koeficijent pokretanja

( a -1 ) • F
x = -------= 1,18
W

Fpg= ( x + l ) - Wg + H ( q + Gt )

FBX =(1,18 + 1)- 2.793,7 +17.828,58

51
Fp g =23.918,85

N

Fpg =( x + l)-Wd - H -Gt

Fpg =(1,18 + 1) -800,32 -4.363,8

Fpg = -2.619,10 N

FP = FPg + Fpd = 2 i-299.75 N

6) Minimalna zatezna sila

Tv = 1 2 ,5(q + Gt )-lg =6.897,96 N

7) Prenos obodne vučne sile sa bubnja na transportnu traku

Pri normalnom radu:

- Potrebna silazeća sila

T , = — - - =17.078,8-0,4 = 6.831,52
2 e ^ -1

- Raspoloživa silazeća sila

Tr =Tv - ( - F d) = l 0.461,44

Pri pokretanju

' Fn
^ = = 21.299,75-0,4 = 8.519,9

8) Zatezne sile u transportnoj traci

Pri pokretanju:

^ = ? : , - ( - ^ ) = 10.461,44 N

Ti p=T2p+Fp =31.761,19 N

T3p=T, p = Tv = 6.897,96 N

U normalnom radu:

T2 =T v - { - F v ) = 10.461,44 N
j" ~ T 2 + F = 27.540,24 N

T, =T4 =T,p = 6.897,96 N

9) Stepsn sigumosti protiv kidanja

Prekidna sila spoja

Fk - 0 ,8 5 - B-z- a m =500.157N

Fj ‘r- = ^rri= = 1 5 ,71 4 > 5 ,2'


1max 1
^ />

53
5, HIDRAULICNI TRANSPORT

Pod pojmom fluidnog (pncumatskog i hidrauličnog transporta) podrazumeva


se premeštanje različitih materijala ili smeša uglavnom putem cevovoda, uz pomoć
komprirnovanog vazduha (pneumatski transport) i vode (hidraulični transport).

Transport cevovodom je zanimljiv pre svega, što je veoma jednostavan uređaj


kojim se to postiže (cevovod), najjednostavnije je prevozno sredstvo uopšte (nema
pokretnih delova), investicioni troškovi su niski, održavanja gotovo da i nema, angažuje
veoma malo ljudi, trase koje se mogu savladati pulpovodom jedva da su savladive bilo
kojim drugim prevoznim srcdstvom; konačno, u nckim situacijama to je bez premca
gotovo jedini mogući način transporta (neđostupni prostori u rudnicima klasičnim
transportom, močvarni teren na površinama i dr).

Jamski hidraulični transport se primjenjuje u tzv. hidro-rudnicima ili sam ili


kao deo komplctnc kidraulične konccpclje rudnika (gdc je otkopavanje ugna Ili rudc
hidrauiično ili bar mehamčko-hidrauiičko!. Od celc svetske nroizvodnje uglja,
hiđrauliČno se transportuje oko 0,7 %, od ćega se hidraulično otkopa nešto više od 50
%. lako su u toj tehnologiji 70-tih gođina prošiog veka mnogi gleđali 'revoluciju" u
rudarstvu, taj sistein. ipak stangira.

Površinski hidrauiični transport se konsti na manjim do srednjim udaljenostima


(do 20 km), uglavnom ođ otvora ruduika do separacija odnosno oplemenjivačkih
postrojenja, ili do dcpouija ili od mđr>ikn do tcnnoclcktrana kada sc radi o uglju. Čitav
niz primera pokazuje da se hidraulični iransport nnmeniuie i za velike udaljenosti ( u
SAD postoji dužina transporta od 440 km, &pianira se 2250 km).

Interesantan je plan ugljcuog puipovoda od Katowica (Poljska) do Linza


(Austrija) odnosno Trsta (Italija). Za trasu Katowice - Linz računice pokazuju da je za
godišnji kapacitct od 5 miliona tona, po ceni od 9 S i prema 17,5 $/t železnicom, za koju
bi trcbalo na udaljcnosti od 770 km dncviio angažovati 16 vozova. To znači na ovakvoj
javnoj, frekvcntnoj centralnoevropskoj pruzi dnevno treba angažovati 32 dodatna voza.
Ako se uporcđuiu svi troškovi izgradnie jednog ili drugog sistema, onda proizilazi da je
hidraulični transport čak 5 do 10 puta jcftiniji od žclezničkog. Viša vrednost sc odnosi
na slučaj gravitacijskog transporta, dakle kad uopštc nc treba pogonska cnergija.

Elementi hidrauličnog transporta su: pumpe. cevi i voda.

Pumpe za manje sisteme su obieno centrifiigalne, dok za veće od 10 - 15 Mpa


su specijalne, sličnc onima za isplaku kod bušcnja za naftu.

Cevi su čclične za višc pritiskc (Cc 35 do Cc 50). ili su od različitih specijalnih


plastiČnih masa, staklenih vlakana, kerarnikc. Ccvi odplastičnih masa su veoma otpome
na habanje ( 2 - 4 puta više nego čeličnc), hemijski su potpuno rezistentne. 4 - 5 puta su
lakše (lakša manipulac-ija), savitljivijc su i konačno jcftinijc. Trajnost čeličnih cevi se
povećava oblaganjem keramičkim ili plastienim materijalima na najizloženijim mestima
c-evovoda, kao i okretanjem cevi (cevovoda). tako da ne leži uvek istom stranom prema
dole (što je inače komplikovan zadatak). Trajnost cevi sc računa od 15 - 30 godina.
Kod čeličnih cevi postoji opasnost hemijske korozije zbog kiselog medija. Zato
se mora pH vrednost držati iznad 9 (alkalnost) dodavanjem pulpi CaO. Brzina strujanja
pulpe mora biti nešto veća (za 0.2 - 0,3 m/s) od tzv. kritične brzine pri kojoj počinje
konstantno kretanje materijala. koja je raziičita za razne medije odnosno veličine
čestica. Razni mediji znači u praksi uvek vodu ali različito zgušnjenu suspenzijom ili
otopljenim materijalom. Optimaina brzina strujanja je 1,5 - 1,8 m/s a najviše do 2,5
m/s.

Pri projekiiranju cevovoda treba voditi računa o pozitivnom hiđrauličnom


gradijentu u ođnosu na reljef terena, tj. da u cevovođu na svakom mestu njegove trase
vlada nadpritisak, u suprotnom će doći do prekida stmjanja ili do vakuuma u cevovodu i
pojave kavitacije.

Za ilustraciju efikasnosti i pogodnosti hidrauličnog transporta navodi se


primjer 396 km dugačkog Samarco pulpovoda u Brazilu. Prevozi se 7 miliona t/god.
flotacijskog Fe - koncentrata od rudnika, nedaleko od grada Belo Horizonte u državi
Minas Gerais, do obale i luke na Atlantiku (Espirito Sento). Pulpa koja se sastoji iz 66
% čvrste komponente kmpnoće 84 % minus 325 rnesha i manje od 4 % plus 200 mesha,
pumpa se cevovodom prečnika 475 i 508 mm, brzinom od 1,65 m/s (~ 6 km/h - što za
celu udaljenost daje vremc putovanja 66 sati ili 2,7 dana). Gibanje pulpe se održava
pomoću dve identične crpne postaje, na početku i pred planinskim lancem preko kojeg
je cevovod morao preći (1/3 - 1/2 dužine od početka).

Pri 3 smenskom i 7 dnevnom sistemu rada, ukupno je angažovano 50 Ijudi na


upravljanju i održavanju sistemu. lako bez ikakvog prethodnog iskustva ljudi su
potpunc- ovladali sistemom za samo 6 meseci.

Opšte prednosti hidrauličnog iransporta su brojne: ekonomičnost, potreban je


mali broj zaposlenih, potpuna mehanizovanost odnosno automatizovanost, nema
utovamih, pretovarnih i istovamih manipuiacija, sigumost rada, prilagodljivost
terenskim uslovima, nema gubitaka supstance, okolina maksimalno zaštićena, i dr.

Ovaj vid transporta je nezamenljiv u procesu transportovanja sirovina u nekim


industrijskim granama, kao što su: cementarc, mlinska industrija, zamuljivanje u
jamama u cilju izolacije starih radova i oksidacionih procesa itd.

5. 1. Osnovne karakteristike hidrauličnog tran sp o rtera

U opštem slučaju hiđraulički transport može da se ostvari bilo slobodnim


padom ili pod pritiskom.

Prema načinu uvođenja materijala u cevni transport, hidraulične


transportne instalacije pod pritiskom mogu da sc razvrstaju na uređaje sa:

- pumpom i
- dodavačem.
Hidraulični transportni uređaj sa pumpom, odlikuje se jednostavnom
konstruktivnom šcmom, a nedostatak instalacije je ostvarivanje nižeg pritiska,
ograničene su dimenzije transportovanih komada materijala, što je uslovljeno
dimenzijom poprečnog preseka pumpnog kola.

Hidraulični transportni uređaj sa dodavačem omogućava transportovanje


relativno krupnih komada. Međutim, složenost i nedostatak pouzdanih uređaja za
uvođenje u cevni transport rasipnih materijala pod pritiskom, ograničava njihovu
primenu.

Veoma zastupljen način hidrauličnog transporta u podzemnoj eksploataciji, je


zapunjavanje (zamuljivanje) otkopanog prostora ili izolacija starih radova hidrosmešom.
Sematski prikaz uređaja za zamuljivanje prikazan je na slici 5.1.
Zbog obezbeđenja optimalnih uslova za transport hidrosmeše, važan je odnos
čestica materijala za zamuljivanje i vode. Na 100 m3 do 150 m3 čvrste mase ide 400 m3
do 500 m3 vode. Odnos čvrste mase i vode se kreće u granicama između 1:4 do 1:5.
Kapacitet kompleksa prikazanog na slici 5.1. kreće se u granicama između 30
m3/h i 300 m3/h hidrosmeše. Savremeni kompleksi imaju uređaje za promenu pritiska
hidrosmeše.

Slika 5.1. Šematski prikaz kompleksa hidrauličnog transporta (zamuljivanje)[l]


1 - transporter; 2 - transporter sa vagom; 3 - prijemni bunker; 4.7 - dodavač; 5 - sito; 6 —mlin; 8 -
konusna drobilica; 9 - transporter; 10 - mešalica; 11 - dozator; 12 - bunker za cement; 13 - dovod vode;
14 - cevovod

Strujanjem fluida transportuju sc i hidro mešavina horizontalnim cevnim


transportom, a usled činjenice da je brzina usmerena vertikalno u odnosu na strujnice, to
sc pri turbulentnom strujanju tečnosti prenošenje čvrstih čestica ostvaruje neravnomemo
i sa prekidima, što zavisi od krupnoće i gustine čvrstih čestica, odnosno od njihovih
suspezija. Tako se, na primer nerastvorljivi kmpni komadi prenose kotrljanjem na dnu
duž zida cevi, dakle neravnomemo.

Proces prenosa tvrdih matcrijala, stmjenje fluida, u opštem slučaju može se


predstaviti kao neravnomemo kretanje zasadnih čestica materijala. Pre odvajanja svake
pojedinačne čestice sa dna cevi, prethodi njeno odvajanje (otrzanje) od dna, a srednja
brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzma otrzanja.

56
5.2. Konstruktivna rešenja hidrauličnog transporta

U zavisnosti od sastava materijala u smeni sa tečnošću, obrazuju se različite


dvokomponetne sredine, koje mogu da se razvrstaju na fmo disperzione (čestice
krupnće 0,05...0,15mm), grubo disperzivne (čestice krupnoće 0,15 - 1,5 mm) i na
suspezivne i nehomogene disperzivne sisteme (čestice krupnoće od 1,5 - 2,0mm).

Hidro smeše čine više disperzivne sisteme koji se sastoje iz čestica različitih
dimenzija. Razlikuju se sledeći režimi strujnog toka hidro smeša jednog cevnog
transporta:

- Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih čestica kroz čitav


poprečni presek transportnih cevi, je praktično moguće kod fmo disperzionih
i dragih oblika svih hidro smeša, ali pri većim brzinama strujnog fluida, i
ovaj režim je u direktnoj vezi sa većim gubicima energije pri transportu
jedinice mase materijala.

- Kretanje strujnog toka pri neravnomemoj raspodeli tvrdih čestica materijala


kroz poprečni presek cevi, nastaje kada je srednja brzina toka jednaka
kritičnoj brzini Vs - Vkr.

- Kretanjem tvrdih čestica kritičnom brzinom, ostvaruje se minimalna


potrošnja energije pri transportu cevima. Zbog toga treba težiti u praksi, da
se brzina čestica održi što je moguće bliže kritičnoj brzini (obično je za 6 -
20 % veća), kako bi se sprečilo taloženje čestica pri dnu unutrašnjeg zida
cevovoda.

U većini uspešnih sistema hidrauličnog transporta, brzine fluida kroz


hidraulične uređaje su za 6.. .20% veće od kritičnih.

5. 3. Ostale bitne karakteristike hidrauličnog transporta

Osnova hidrauličnog transportnog uređaja je pumpa za prepumpavanje hidro


smeše u cevovodima. To je u suštini specijalna centrifugalna jednostepena pumpa,
uvećane otpomosti prema habanju kod koje su svi prethodni kanali dovoljnih dimenzija,
da dopuštaju kretanje komadnih materijala kroz njih (slika 2).

Hidrosmeša se kreće prema centru pumpnog kola preko usisnog cevovoda i


levka koji je vezan za prednji poklopac, tela pumpe. Hidrosmeša prolazi kroz
međulopatični prostor kola, dospeva u odvodni kanal pumpe, iz koga izlazi cevovod
pulpe.

Pri proračunu cevovoda, pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama,


respektovanjem ukupne međuzavisnosti napona, pritiska, snage, koeficijenta korisnog
dejstva i dozvoljene usisne visine, a u zavisnosti od protoka (napajanja) pri konstantnoj
učestalosti obrtaja pumpnog kola.

U zavisnosti od otpora koji se savlađuje pumpom, menja se i napajanje


pulpom.

57
Cevni vodovi puipe mogu da se izvedu kao i cevi monolitnog zavarenog oblika
(sa uzdužnim ili zavojmm šavom cevi), a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene ili
navojno razdvojive veze. Kompenzacija temperatumih dilatacija ostvamju se preko
zaptivnih kompezatora.

5.2. Stdopni crtežhorizontalne centrifugalne muljnepumpe [4]


1. stator, 2. rotor, 3. postolje, 4. osovina, 5. prednji zatvarač,
6. regulator usisnog otvora, 7. zaštitni disk

Kolena su brzohodajući elementi cevovoda. Raširena je primena kolena sa


izmenjenim čeličnim uiošcima.

Radijus zaobljenja kolena obično iznosi 500...700mm, a debljina uloška je u


granicama 30...85mm. Efikasna je i primena armiranib kolena, bmšenih granitom ili
nekim dmgim mineralom. Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4...5 puta duži od
veka čeličnih kolena (slika 5. 3).

Na pritisnom (napomom) vodu postavlja se povratni ventil za sprečavanje


hidrauličnog udara pumpe koji može da nastane usled isključenja pumpe i kretanje
stmje hidro smeše u suprotnom smem. Pri većoj transportnoj daljini hidro smeše (voda
pulpe), neutralisanje hidrauličnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdušnog stuba-kape.

Slika 5.3. Poluprečnik krivine [5]


Cevovodi se pregrađuju zasunima. Kontrola rada ispravnost hidrauličnog
transportnog uređaja se ostvaruje, manometrom odnosno vakuummetrom.

5. 4. Teorijske osnove proračuna hidrauličkog transporta

Osnovni ulazni podaci za proračun hidrauličnog tansporta su: kapacitet


hidrauličnih istalacija, daljine transportnog cevoda, visina podizanja hidro smeše kao i
fizičko i mehaničko svojstvo transportnog materijala (krupnoća, gustina, poroznost i
drugo).

Prilikom ispitivanja i proračuna hidrauličnog transportnog uređaja, treba uzeti


u obzir hidrauličnu krupnoću ( K brzinu lebdenja), pri čemu je sila delovanja fluida
jednaka sili težine čestice.

rs = C , j d ( p , - l )

Gde je:

Cj - koeficijent odnosa materijala i vode (Ci= 0,55),

d - prečnik čestice tvrdog materijala (mm),

pm - relativna gustina tvrdih čestica materijala u odnosu na vodu.

Pri kretanju vertikalnog cevovoda, stvama brzina tečnosti treba da je veća od


Vs, a prilikom kretanja čestica tvrdog materijala u lebdećem stanju , vertikalna
komponenta brzine turbulentnog stmjanja treba da bude Vy> Vs-

Određivanje V& odvija se preko empirijskog izraza ili na osnovu tabelamih


podataka iz tabele 5.1.

Tabela 5.1 Vrednosti kritičnih brzina nekih materijala u zavisnosti od prečnika


cevovoda

Prečnik cevovoda (mm) 200 300 400 500 600


Kritična brzina transportovanja Vh- (m/s) u zavisnosti od materijala
Frikcija gline 1,6 1,8 2,2 2,5 2,7
Sitnozmasti pesak 2,1 2,4 2,7 3,0 3,2
Rrupnozmasti pesak sa sadržajem šljunka od 10% 2,6 2,8 3,2 3,4 3,6
Krupnozmasti pesak sa sadržajem šljunka od 45% 2,8 3,0 3,4 4,0 4,3
Sljunak i tucanik 3,4 3,8 4,2 4,6 5,0

59
Ako je poznat časovni kapacitet pumpe za hidraulični transport, to se prečnik
cevovoda može odrediti iz sledećih izraza:
l
D= m
3600i';r

Gde je:

v - brzina hidro smeše iznosi ( 1 , 1 - 1 ,2 ) (m/s).

Potrebni napon koji treba da se ostvari pumpom u hidraulični transport, stvara


se sabijanjem otpora duž čitave linije cevovoda kojom se transportuje pulpa.

g —hus +h g +h.i + hgm +h os

Gde je:

hus - gubici na usisnom delu (Pa),


hg - gubici usled geodetske kote ose pumpe i tačke ispunjenja
hidro mase (P a ),
hi - gubici usled otpora trenja duž linije cevovoda (Pa),
hgm - gubici usled lokalnih otpora u cevovodu (Pa),
hos - preostali napor (Pa).

Kod približnih proračuna može se prihvatiti da je hus=20...30 (Pa).

Gubici pri podizanju, usponu pulpe:

hg = Z p h, Pa

Gde je:

Z razlika kota (m),


Ph gustina hidro smeše (t/m3).

hi = /. L v2A
L p h = X i<jLPh
2gD D 2g

Gde su:

io - veličina specifičnog gubitka u m na 1 (mc) cevovoda,


L - dužina cevovoda,m
X ~ koeficijent otpora pri protoku čiste vode zavisi od prečnika
cevovoda.

60
Vrednost koeficijenta otpora za vodu, u zavisnosti od prečnika cevovoda
navedene su u tabeli 5.2.

Lokalni gubici su:

; ~ P h 5pa
2g

Gde je:

£ - zbir koeficijenata lokalnog otpora.

Tabela5.2 Vrednosti koeficijenata otpora za vodu za različite prečnike cevovoda


D
150 20 0 250 300 350 400 450 500
(mm)
/ 0,0185 0,185 0,0175 0,0165 0,0160 0,0155 0,0155 0,0150

Za približne proračune je hgm~ 0,1 hj.

Preostali napon na kraju transportovanja pumpe iznosi: hos = 3 0 - 5 0 Pa.

5.5. Proračun hidrauličnog transporta

Primer proračuna: Proračunati hidraulični transportni uređaj ako su poznati


sledeći elementi:

Transportovani teret: antracit,pa= l,5 (t/m )

Krupnoća komada: amax < 80 (mm)

Količina transportovanog čvrstog materijala iznosi: Qma - 220 (t/h)

Dužina cevovoda: L= 2000 (m)

Visina transporta: ff= 15 (m)

Zapreminska koncentracija hidromase je 5 = 0,25 (0,2 - 0,25) pri transportu


komadnih tereta, dok se kod transportovanja rasutih tereta kreće u granicama s = (0 ,2 -
0,5).

1) Kapacitet transporta uređaja sa hidro smešom:

220
Qvk 586,67 , m3/h
S 'Pc
0,25-1,5

61
2)
220
a H10 = Q * ~ a , = 586,7 - — = 440 , m3/h

O
Z-'TTi
Q
Z-'va =
Pa

3) Gustina kašaste smeše:

220
n . ,q. 440-1000 + ------ 1500
p h s = H2^ - " ' ^ ' Pa = --------------- ^ --------= 1125, kg/m 3
Q +Q 440 +
220
1,5

4) Provera zapreminske koncentracije:

H 2 5 -1 0 0 0 _ Q 2 5
pa- p v 1500-100 ’ ~

5) Prečnik cevovoda kašaste mase:

D c>3 amax = 3-80 = 240 mrn

Dc = 280 mm - standardni

6 ) Kritična brzina pri kojoj u cevi nastaju pregradni nanosi hidro smeše zajedno
sa komadnim teretom:

Vk = nxyjju -a -g ■s-D c = 9^0,15 •0,5-9,81 ■0,25-0,28 = 2,04, m/s

ii] = (8,5 - 9,5) - usvajamo n = 9 - konstanta

a = —— — = 0 ,5 - odnos antracita i vode


Pv

p = 0,15 - usvaja se u zavisnosti od vrste nasutih materijala nakon drobljenja.

62
7) Brzina prenošenja hidro smeše duž cevovoda:

4 -g , ___ 4-546,67
V 2,65 , m/s > Vkr=2,04 m/s
3600 -jt-D ) 3^3J4^28"

8) Računski gubitak napora u cevovodu:

hgu - ( kh ;hs ■L)' + h,hv +h >

Gde je:

h’hs = kj-hf) (1+a-s) - gubitak napora pri transportu hidro smeše na rastojanju od I m,

kj = 1,1 - 1,5 - usvajamo kj = 1 ,1 5 - koeflcijent prenosa hidro smeše.

v -v( - p . 0,12-2,65" -1000


K = = 0,3 , kPa/m
0,28

2 = 0 , 1 2 - koeficijent hidro udara kod glatkih cevi

Uvrštanjem analiziranih podataka u izraz, dobija se:

hhs - 1,15-0,3-(1 + 0,5-0,25) = 0,39 , kPa/m

h. = ± H ■g •p , = ±15 •9,81 ■1125 = ±165,6 , kPa/m

Za gubitak pritiska na vertikalnoj deonici cevovoda, u ovom slučaju, usvojen je


znak + (dizanje tereta).

hn = (0 ,0 5 -0 ,1 0 )-hhs ■L = 0,07-0,39-2000 = 54,34 , kPa

Gubitak pritiska hidro smeše na horizontalnom đelu cevovoda, usvaja se iz


izraza 1 :

h,u = (h;u •L) + h,v + hn = (0,39 - 2000) +165,6 + 54,34 kPa

9) Konzumna snaga eiektro motora je :

9 9 * 9 4 ^ 7
3600-/; 3600-0,6

rj = (0,38 - 0,60/ - stepcn korisnog dejstva pumpe pri prenošcnju hidro smeše.

63
Potrebna snaga elektromotora je :

P= k- Pk=l, 15-271,5= 312,2 kW

k - stepen sigumosti,

Iz tablica se usvaja prvi veći standardni elektromotor.

Napomena: Pri transportovanju usitnjenih rasutih materijala (dimenzija čestica


materijala 0,15 - 0 ,2 0 ) kritična brzina određuje se prema formuli:

Vk = n^Ja ■g -D c =1,15^0,5-9,81-0,28 =1,35, m/s

G deje: n = 1 ,0 - 1,5 - koeficijent koji uzima u obzir prenošene smeše.


DISKONTINUALNI (CIKLIČNI) TRANSPORT

Diskontinualni transportni sistemi su jedan od najčešće korišćenih vidova


transporta u podzemnoj i površinskoj eksploataciji mineralnih sirovina. Ekonomska
opravdanost primene ovih sistema uglavnom zavisi od efikasnosti metoda planiranja i
analize u fazi projektovanja, obzirom na činjenicu da troškovi transporta dostižu čak i
do 50 % ukupnih troškova eksploatacije.

Ovaj problem je posebno evidentan pri eksploataciji neslojevitih ležišta


metala zbog povećanja dubine jam a i površinskih kopova i potreba transportovanja sve
većih količina, kako otkrivke (jalovine) tako i korisne mineralne sirovine. Radi toga
postoji stalna potreba za što efikasnijom eksploatacijom koja se ogleda, između ostalog,
i kroz korišćenje efikasnih metodologija i modela u fazi projektovanja. Proces izbora
strukture mašina u diskontinualnim transportnim sistemima podrazumeva analizu
velikog broja mogućih kombinacija opreme.

U diskontinualna transportna sredstva (ciklična) spadaju: vitlovi, skreperi,


sredstva šinskog transporta i sredstva kamionski transporta.

65
6 , JAMSKI VITLOVI

Jamski villovi su do kraja pedesetih godina bili najrasprostranjenija i


nezamcnljiva mehanizacija u rudnicima sa podzcmnom cksploatacijom. Razvoj
savremene mehanizacije, posebno utovamo-transportne, snizio je stepen njihove
primene. aii jc i danas njihova upotreba vcoma rasprostranjena.

U savremenoj podzemnoj eksploataciji vitiovi imaju status višenamenske


pomoćne mchanizacijc (za podizanje- i spuštanje tercta, za miču po koioscku, viscćoj
šini ili podini, za utovar i transport), mada se u pojedinim malim rudnicima i dalje
koristc kao osnovna mchanizacija za transport.

Postoji veliki broj proizvođača jamskih vitlova širom sveta, pa i kod nas. U
ovom poglavlju bićc navcdeno ono što je značajno i zajedničko za većinu konstrukcija.

Vitlovi se proizvode kao jednobubnjasti, dvobubnjasti i trobubnjasti. Za


pogon koriste pncumatske. električne, hidraulične i dizcl motore različite snage (od 2 ,2
kW do 132 kW iii do 2x75 kW). Najrasprostranjcuiji su vitlovi sa pneumatskim i
elcktričnim motorima.

Bubnjevi se proizvode u tri tipa: uski, srednje širine i široki. Uobičajeno je da


se za jednobubnjaste vitlovc koriste srednie široki i široki bubnjevi, a samo za
dvobubnjastc vitlovc uski bubnjevi, što nc isključujc primcnu i dmga dva tipa bubnjcva.
Prečnici bubnjeva se kreću u granicama od 220 mm do 1100 mm. •

S lik a o .l. Š e m a ts k i p r ik a z ja m s k ih villova


a) jednobuhnjasti; b) dvobubrjasti; c) tr o b u h n ja s ti [1]

Na bubnjevima vitlova je namotano ćelično uže. prečnika od 6 mm do 65


mm, u nekoliko slojeva (do pet). Kod dvobubnjastih vitlova jedan bubanj jc vučni a
dragi jc povrami. Kod trobubnjastih vitiova srednji bubanj jc vučni a bočni su povratni.

Vratilo bubnja je smešteno u ođgcvarajući tip kotrljajućeg ležaja, dok su


bubnjevi nezavisno smešteni u kiizne ležajeve. Ovakvo nezavisno uležištenje
omogućujc da sc parazitska trcnja sveđu na minimum i da sc problcm ccntriranja vitla
prilikom montažc lakše reši.

Ovaj tip vitla snabdeven je hidraulićnom spojnicom koja se može daljinski


aktivirati. Bubnjevi su varcnc ili livcnc konslrakcije, a ceo vitao sc postavlja na
sopstvcno postolje od zavarcnc konstrukcijc. Za pogon ovih vitlova koristc sc
hidrauličm motori ili elektromotori, a moguća je i varijanta sa dizel motorom.
S l i k a 6 .2 M o d u l a r n i v ita o a ) s a h i d r a u l ič n im m o to r im a ; b) s a e le k t r o m o t o r o m , I -
j e d n o b u b n j a s t i m o d u l; I I - d v o b u b n ja s ti m o d u l; I I I - tr o b u b n j a s t i m o d u l; I V - k o m b .
d v a je d n o b u b n ja s ta m o d u la jl]

Vitlovi koji nemaju hidrauiičnu spojnicu, pored kočnice sa trakom, koja se


nalazi na obodu zupčanika sa unutrašnjim ozubljcnjem poseduju i kočnicu na obodu
bubnja za uže. Kada je ova kočnica zategnuta vrši se kačenje tereta.

Laki jednobubnjasti vuiovi mogu biti viseći 1 I1 pričvršćeni za potpomi stubac


radi iakšeg manipuiisanja sa teretom. U ovom slučaju ne postoji ni potreba za postoljem
vitla.

6.1. Proračun jamskih vitlova

Transport otkopanog materijala uz pomoć jamskih vitlova se organizuje u


siučajevima kada se koristi skreper za transport izminiranog materijala u sipku, ili kada
se vagoneti vitlom poviače na navozištu od mesta točenja (rudne sipke) do okna.

6.1. 1 iCapacitet transporta vitlom

Kapacitet transporta vitiom (Q), zavisi od broja ciklusa u jedinici vremena, od


broja vagoneta u kompoziciji i od tereta koji se transportujc:

3600•t ■n ■q
Q --------------- -. t/h
T '

gdejc:

n - broj vagoneta u kompoziciji,


t - efektivno vreme rada u smeni, h
q - korisni tcret jednog vagona, kg
T - trajanje jcdnog ciklusa vožnje, s

6.1.2 Trajanjc jednog ciklusa vožnje:

L_
T +- + n- f ,s
vi V2

67
Gde je:

L - dužina transportne deonice, m

v i- brzina punog vagoneta, m/s

V2 - brzina praznog vagoneta, m/s

t„, -vreme manevrisanja (punjenje, pražnjenje, otkačivanje,


zakačivanje, zamena vagona), s

6.1.3 Broj ciklusa za 1 čas:

3600
nh
T

6.1.4 Otpor kretanja pune strane na početku vožnje:

W 2 = n • g ■(G + Gv) •(/j cos a + sin a ) + p •L • g ■( / ' cos a + sin a ) , N

Gde je:

Wj -otpor kretanja pune strane, N


n - broj vagona koji se istovremeno izvozi
G -masa praznog vagona, kg
Gv -masa korisnog tereta jednog vagona, kg
fi - koeficijent trenja punog vagona (0,03 - 0,08)
a - nagib transportne deonice , 0
f - koeficijent trenja užeta po vodećim valjcima i
koturovima ili po podini (0 ,1 - 0 ,2 )
p - masa vučnog užeta, kg/m
L - dužina izvozne putanje, m

6.1.5 Otpor kretanja prazne strane:

W2 - n- g - G - ( f2 cos a - sin a ) , N

gdeje:

G - masa praznog vagona, kg


f2 - koeficijent trenja praznog vagona (0 ,0 1 - 0 ,0 2 )
6.1.6 Potrebna vučna sila na obodu pogonskog bubnja:

F = Wi +W 2 , N - za dvobubanjske vitlove

F = Wj, N - za vitlove sa jednim bubnjem

6.1.7 Potrebna snaga na vratilu elektromotora je:

F -v
^ = 1,5- ,kW
1000-7

gdeje:

k = 1,5 - koeficijent uvećanja snage zbog dinamičke sile u periodu


ubrzanja
v - brzina užeta, m/s
Tj - koeficijent korisnog dejstva prenosa (r)=0,75 -- 0,85)

Primer proračuna vitla: Izračunati snagu motora vitla za povlačenje


kompozicije od 10 vagona, sa masom tereta u jednom vagonu od 10 kN, a masa praznog
vagona je 5 kN, na deonici dužine 80 m. Trasa transporta je horizontalna, težina užeta je
8 N/'m, brzina kretanja pune kompozicije je 0,8 m/s a prazne 1 m/s.

1. Trajanje jednog ciklusa vožnje:

^ L L
T - — + ---- Vyi-tm , s
Vi v2

tm - vreme manipulisanja vagonima (punjenje, pražnjenje, otkačivanje,


zakačivanje, zamena vagona, tm= 1 0 2 s po jednom vagonu)

r =— +— + 10-102 = 120 0 s
0,8 1

2. Smenski kapacitet vitla:

3600-t-n-q
Q , t/'sm

gdeje:

t - efektivno vreme rada u smeni, 6 h

n - broj vagona u kompoziciji, 10

69
<1 korisni teret jednog vagona, 1000 kg

3600*6-10-1
0 = 180, t/sm
1200

3. Broj ciklusa za 1 čas

3600 3600 „
n = ------- = ------- = j
T 1200

4. Otpor kretanja pune strane na početku vožnje:

Yv\ = n - g - (G + Gv)• (J\ c o s a + s in a ) + p - L - g - ( / ’ c o s a + s in a ) ,N

p - masa vučnog užeta, 0,8 kg-'m,

a = 0°

10-9,81 (1000+500) (0,06-1) -0,8-80-9,81 -(0,15-1) = 9096 N

5. Otpor kretanj a prazne strane:

W2 = n - g - G - ( f 2 c o s a - s m a ) ,N

W2 = 10 • 9.81-500 - (0,01) = 500 N

6. Potrebna vučna sila na obodu pogonskog bubnja:

F = Wi + W;, N - za dvobubanjske vitlove

F = 9096 + 500 =9596 N

7. Potrebna snaga motora vitla ie:

F ■v 9596-i
P = 1.5---------- = 1.5 • ------= 19,05, kW
1000 // 1000-0,75

Usvaja se standardni elektromotor snaee od 22 kW.

70
7. TRANSPORT SK REPERIM A

Skreperi su urcđaji koji sc najćcščc koristc za utovar matcrijala, ali sc mogu


koristiti i za transport pri lzraai rudarskih prostorija aii i pri eksploataciji.

Skrcpcri za transport su urcđaji koji sc sastojc od skreperske kašike, vitla,


užeta i koturova za vođenje užeta. Za razliku od skrepera za utovar, ovi uređaji pored
drugačijeg oblika skreperske kašike, vrše transport na većim rastojanjima, i do 80 m,
mada im je obiast racionalne primene transport na dužinama od 20 do 50 m. U
izuzetnim slučajevirna dužina transporta đostiže 250 m.

Slika 7.1 Sh'cper za v.tovar i transport [6]

Kapacitet skrepera za transport zavisi od zapremine skreperske kašike i


dužine transporta. Smenski kapacitet o%ih urcđaja, kod dužih transportnih putanja i
manje zapremine skrepcrske kašikc, krcćc se u granicama od 30 t do 50 t. Na kraćim
transportnim puianiama i pri većoj zapremini skreperske kašike smenski kapacitet se
kreće u granicama od 150 t do 450 t, a u pojeđinim slučajevima i do 800 t.

Transport skrcpcrima sc možc organizovati na dconicama sa nagibom do 35°,


a maksimalna krapnoća matcrijala za transport skreperima je od 800 - 10 0 0 mm.

Skreperi se primenjuju za transport pri izradi podzemnih prostorija i kod


odrcđenih metoda otkopavanja, odnosno pri stubno-komornom otkopavanju.

U zavisnosti od vrstc matcrijala koji sc transportujc primenjuju sc različiti


tipovi skrcpcrskih kašika. Po obliku konstrukcije skrepcrske kašike mogu biti u obliku
grabulje, sanduka, grabuijasto-sandučaste i u obliku lopate. Za transport krapnih
abrazivnih komada rudc koristc sc grabuljasti skrcperi, različite konstrukcije.

Sandučasti skreperi primcnjuju sc pri transportu sitnijeg materijala manje


čvrstoće. Sastoje se od prednje stranc sa oštrom ivicom i dve bočne stranice za
sprečavanje rasipanja materijala i obezbeđenje što boljc popunjenosti. Siroko se
primcnjuju pri eksploataciji kaiijuma.
Slika 7.2 Sandučasti tip skreperske kašike [1]

Grabuljasto-sandučasti skreperi se primenjuju za transport vlažnog materijala


srednje čvrstoće.

Osnovni zahtevi koje treba da ispuni skreperska kašika su obezbeđenje brzog


i potpunog punjenja, visoka čvrstoća konstrukcije, stabiinost pri kretanju po neravnoj
podini i što niži otpori kretanju.

Glavni parametar skreperske kašike je njena zapremina. Najčešće su u


upotrebi grabuljasti skreperi zapremine 0,25, 0,40, 0,60, 1,0 i 1,6 m 3 i sandučasti
skreperi zapremine od 0,4 - 2,0 m3. Drugi osnovni parametri koji karakterišu skreperske
kašike su: visina (H), širina (B) i đužina (L), koji su najčcšće u odnosu 1:2:2, zatim
ugao punjenja (a) koji se za grabuljaste skrepcrc kreće u granicama između 45° i 60°, a
za sandučaste skrepere u granicama izrneđu 30 i 45°. Prečnici užadi za transport
skreperima kreću se u granicama 1 0 -2 8 mm.

Koturovi za vođenje užadi su od čciika visoke čvrstoće i treba da budu laki,


da obezbede jednostavnu montažu, demontažu, premotavanje užeta, jednostavno i lako
vezivanjc i kačenje skreperske kašike.

Prečnik kotura ne sme biti rnanii od (15 —18) d,

gde je d - prečnik užeta.

Prečnici koturova za skrepersku užad se kreću u granicama između 200 i 400


mm.

Koturače skrepera se učvršćuju u bokove ili krov prostorije i imaju zadatak da


usmere uže u željenom pravcu. One moraju biti konstruisane tako da ne izazovu brzo
propadanje užeta zbog savijanja i vuče materijala.

72
7.1 Proračun elemenata skreperskog postrojenja

Primer proračuna - 1 : rroračunati elemente skreperskog postrojenja ako je


dužina transperta L = 80 m . ugao nagiba transportne putanje (3 = 9 i zapremina
skreperske kašike T =0.16 nr’ .

7.1.1 Proračun kinematike i zapremine skrepera:

Trajanje eiklusa kretanja skrepera:

7. _ L L f ^ ;
■ 1 i, X’,, “ '

L - dužina transpoitovanja

v„ - brzir.a kretanja punog skrepera .; 1 . 2 -• i .6 m/s)

v - brzina kretanja praznog skrepera ( 1 .5 - 2 m/s)

t. - vreme zahvatanja materijaia ( 5 - 1 0 s)

t. - vreme istovara materijala (3 - 5 s)

■4=1 13.8.

7.1.2 Broj vožnji ujcdnom satu:

3600 3600 „ .
n, = ------ = --------= 3 1 vozrna
" Tr l l 3.8

7.1.3 Časovni kapacitet skrcprskog postrojcnja:

3600-V -k -v 3600-0,16-0,85-1,8
a,
"— =-------=
r
7,7, t/h
113.8

k - koeficijent popunjcnosti skrepera (0,5 - 0,7 za krupnokomadasti,


0,7 - 0,8 za sređnjekomadasti i 0.8 - 0,9 za sitnokomadasti materijal)
y - nasipna zapreminska masa (1,5 -- 1,8 t/m?)
7.1.4 Maksimalna masa korisnog tereta u skreperu:

Q= K'kp-Yn ,kg

g = 0,16-0,85-1,8 = 0,245 t = 245 kg

7.1.5 Proračun vučnih sila i snaga motora

7.1.5.1 Vučna sila za transport:

Wt = g •[ Q if ■cosp ± sin p ) + Qs( / •cosp ± sin (3) ■K n]

Wt - 9,81 -[245(0,75 -cos9° -sin 9 °) + 300(0,6-cos9° - s in 9 ° ) -1,45] = 3,3 , kN

7.1.5.2 Vučna sila za povratni hod:

Wp = g - [Qs ( / •cos [} ± sin P ) - K n]

Wp = 9,81 •[300(0,65 •cos9=+ sin 9=) •1,45] = 3,4 , kN

7.1.5.3 Vučna sila pri zahvatanju materijala:

W._ = g ■Q( f •cos p + sin P) ■K d

Wz =9,81-245(0,75-cos9°-sm 9=)'l,5 5 = 2 ,2 ,k N

Qs - sopstvena masa koša skrepera ( Qs —3 [kN])

p - ugao nagiba trase na kojoj skreper radi

/ - koeficijent trenja matcrijala po podini (0,65 - 0,80)

/ - koeficijent trenja koša po podini prostorije (0,5 - 0,7)

Kn - koeficijent neobuhvaćenih otpora (1 ,4 —1,5)

Kd - koeficijent dopunskih otpora pri zahvatanju materijala i zavisi


od vrste stena, kao i od njihove granulacije:
za meke, sitne, rastresite stene (1,3 - 1,4)
za srednje tvrde stene (1,5 - 1,6)
za čvrste i krupnokomadaste stcnc (2 - 2 ,2 )

7.1.6 Potrebna snaga motora:

7.1.6 .1 Snaga za transportni hod:


3300-1,4
5,4 ,kW
1000-0,85

7.1.6.2 Snaga za povratni hod:

W -v
P =■
1000 •r]z

p 1000-0,85

7.1.6.3 Snaga za zahvatanje materijala:

p = _ ^ ' v-
1000-77

2200 0,8
-
P_ = — = 2 ,2 ,k W
1000-0,85

- brzina kretanja skrepera pri zahvatanju materijala (0,7 - 0,9 m/s)

- koeficijent korisnog dejstva vitlova (0,85)

7.1.7 Srednj a kvadratna snaga:

P
t,t + f P

P= 2,22 -7,5 + 5,42 -(5 7 -7 ,5 ) + 72 -46 _ 6 k w


s V 57 + 46 ’

- vreme kretanja punog skrepera

L 80 rn
t,= — = — = 57 , s
v, 1-4

- vreme kretanja praznog skrepera

L 80
; 46
vP 1,75
5

Iz tablica se usvaja snaga motora P = 10 kW.

75
7.1.8 Proračun i izbor skreperskog užeta:

7.1.8.1 Maksimalna vučna sila pri transportu,

Zapunihod: w't = kx-Wt = 1,45■ 3,3 = 4,79 , kN

Za prazan hod: Wp = kx-Wp = 2 ■3,4 = 6,8, kN

kx - koeficijent koji zamenjuje uticaj svih neobuhvaćenih otpora u


vuči užeta:

za puni skreper (1,4 - 1,5)


za prazni skreper (2)

Usvajanje užeta (iz tablica):

Broj žica 6x9=114


Prečnik užeta 6 mm
Prečnik žice 0,4 mm
Poprečni presek užeta 14.3 mm
Težina užeta 0,14 daN/'m
Naprezanje na kidanje 130 daN/mm
Ukupna nosivost užeta

7.1.8.2 Sila kidanja užeta:

Fk = (0 ,8 -0 ,8 5 )- n ' n- d' .(rt ) kN


4

114-3 1 4 . 0 42
F, = 0,85---------- - -1300 = 1 5 , 8 2 ^
4

n - broj žica
ii x - prečnik žice, mm

<jk - čvrstoća na kidanje žice, daN/mm

7.1.8.3 Računska sila kidanja:

Fk = 4-4,79 = 19,16, kN

k s — k o e f i c i j e n t s i g u m o s i i ( k k > 3)

76
7.1.8.4 Potrebna duž:r.a :_iže:a za transportni hod:

L. —1L —4 ■" ■D »■k_

Z. = (80 - 4 -5.14 ■0.22 i ■1.15 = 96, m

D - prečnik bubnja vitla (D = 220mm, iz tablica)

kz - koeficijent zalihe radi vezivanja užeta i za vešanje kod povratne


strane ( 1 , 1 - 1 ,2 )

7.1.8.5 Potrebna dužina užeta za povratni hod:

Lp = {2 .L + 4 - x - D - l u) - k z

Lp = (2-80 + 4-3,14-0,22-6,5)-1,15 = 180, m

gde je: lu - rastojanje od mesta utovara do vitlova skrepera (5 - 8 m)

7.1.8.6 Dužina užeta koja se može namotati na vitlo:

Lv = nr -ng -7r -(D + ng -d)

nr - računski broj namotaja

^ = — = 20,8

- Usvajamo21.

n - granični broj slojeva užeta

Bd - širina bubnja (125 mm - tablica 32)

DS - D 3 3 5 -2 2 0
ng __________ __ _____________________

2 -d ~ 2 -6

- Usvajamo ng = 10.

Ds - spoljašnji prečnik bubnja (335 mm - usvojen iz tablica)

Lv =21-10-3,14 (0,22 + 10-0,006) = 184,6, m

77
Primer proračuna - 2: Proračunati elemente skreperskog postrojenja ako je
dužina transporta L= 60 m, ugao nagiba transportne putanje p = 4° i zapremina skrepera
Vs= 0,16 m3.

7.2. Proračun kinematike i zapremine skrepera

7.2.1 Trajanje ciklusa kretanja skrepera:

>'• 'V

L - dužina transportovanja

v0 - brzina kretanja punnog skrepera ( 1 ,2 - 1 ,6 m/s)

vp
- brzina kretanja praznog skrepera (1 ,5 -- 2 m/s)

t. - vreme zahvatanja materijala (5 - 10 s)

- vreme istovara materijala (3 - 5 s)

60 _60_
+ 8 + 4 = 89,1, s
M + 1/75

7.2.2 Broj vožnji u jednom času:

3600 3600
n h =
40,4
Tc ~ 89,1

7.2.3 Časovni kapacitet skreperskog postrojenja:

3600 •Vs ■kp ■yn 3600-0,16-0,6-1,6


e* = TC 89,1
= 6 , 2 , t/h

kp - koeficijent popunjenosti skrepera i kreće se od (0 ,5 -0 ,7 ) za


krupnokomadasti, (0,7 - 0,8) za srednjekomadasti i (0,8 - 0,9) za
sitnokomadasti materijal;

yn - nasipna zapreminska masa (t/m3), (1 ,5 - 1,7);

7.2.4 Maksimalna masa korisnog tereta u skreperu:

Q = Vs • kp • Yn , kg

78
Q = 0,16 • 0,6 • 1,6 = 1,54 kN = 153,6 kg

7.2.5 Proračun vučnih sila i snaga motora

Proračun vučnih sila za transport:

Vučna sila za transport:

Wt = 0,1-g • [Q (f cosp ± sin[3) + Qs (ficosP ± sinp)Kn] =

= 0,1 -10'[l,54-(0,7cos4°- sin4°) + 3-(0,6cos4°- sin4°)-l,45] = 3,27, kN

Vučna sila za povratni hod:

Wp = 0 ,lg • [Qs (f cosp ± sinP)Kn] =

= 0,1 • 10-[ 3- (0,59 + 0,06)- 1,45] = 2,83, kN

Vučna sila pri zahvatanju materijala:

Wz = 0,l-g- [Q (fcosp± sinp)K d] = 0 ,M 0 -[l,5 4 -(0 ,5 9 -0 ,0 6 )-l,6 ]= 1,30, kN

Gde su:

Qs-sopstvena masa koša skrepera; Qs= 3 kN usvaja se iz tablice.

p- ugao nagiba trase na kojoj skreper radi

f - koeficijent trenja materijala po podini i kreće se (0,65 - 0,80)

fi-koeficijent trenja koša po podini prostorije (0,5 - 0,7)

Kn-koeficijent neobuhvaćenih otpora ( na koturačama) (1,4-1,5)

Kd-koeficijent dopunskih otpora pri zahvatanju materijala i


zavisi od vrste stena, kao i od njihove granulacije:

- za meke, sitne, rastresite stene (1,3 - 1,4)


- za srednje tvrde stene (1,5 - 1,6 )
- za čvrste i krupnokomadaste stene (2 - 2 ,2 )

7.2.6 Potrebna snaga motora:

Snaga za transportni hod:

p _ w t -pt 3270 1,3 -


5,00 ,k W
' 1 0 0 0 -rjz 1000 0,85
-

79
7.2.7 Snaga za povratni hod:

n _ Wp ' vp _ 2830 • 1,6


rn 5,32, kW
1000-77, 1000-0,85

7.2.8 Snaga za zahvatanje materijala:

W -v, 1300-0,8
= 1,22, kW
1000 -77, 1000-0,85

v,= (1,2 - 1,4); vp= (1,5 - 1,7); v2= (0,7 - 0,9), m/s

T] - koeficijent korisnog dejstva (0,8 - 0,9)

7.2.9 Srednja kvadratna snaga:

P -- I N Z] - t zZ + N 1
W (tt
V 1
- t' 2/
z)____-
+ Np_2p -tp
p 12,05 ■12 + 24,2(46 -1 2 ) + 28,3~37 _
= 4,78, kW
h + tP 83,65

L_ 60
t,= = 46,15, s
vt 1,3

= L__ 60
:37,5
tp VP 1»6 ,s

tz = 10 —15 - usvaja se 12, s

Snagu motora se usvaja iz tablica, i to prva veća standardna vrednost

7.3 Propačun i izbor skreperskog užeta

7.3.1 Maksimalna vučna sila pri transportu

W,i = kiW t = 1,45 -3,27 = 6,54, kN

Wpi = kiW P = 2 • 2,83 = 5,66, kN

ki - koficijent koji zamenjuje uticaj neobuhvaćenih otpora na


koturačama, uticaj neravnine skrepera:

za puni skreper -------------- (1 ,4 - 1,5)


za prazan skreper---------------- ( 2 )

80
Tabela 7.1 Racionalne veličine prečnika užeta u funkciji od snage motora

Snaga
1 0 -1 5 20 2 5 -3 0 3 5 -5 0 6 0 -7 0 75-100
motora, kW
Prečnik
10 13 16 19 22 28
užeta, mm

Usvajanje koordinata užeta (tab. 7.1):

broj žica...................... , 6 x 1 9 = 114


prečnik u ž e ta .............. 10 mm
prečnik ž ic e ................ 0,6 mm
presek u ž e ta ............... 32,2 mm 2
težina u ž e ta ................ 0,3 daN/m
naprezanje na kidanje 160 daN/m
ukupna nosivost užeta 50520 kN

7.3.2 Silakidanja užeta:

114-3,14-0,6
F k = ( 0,8 + 0 , 8 5 ) ^ ^ a k 0,85 160 = 7302,3, N
4

n - broj žica užeta


d] - prečnik jedne žice, mm
er* - čvrstoca na kidanje žice, dN/mm

7.3.3 Računska sila kidanja užeta:

F'k = ks W't = 3,2 • 6,54 = 20,9, kN

k s - koeficijent sigumosti (ks> 3)

7.3.4 Potrebna dužina užeta za transportni hod:

L, = (L + 4 ■7i • D) = (60 + 4 • 3,14 • 0,22) = 62,76, m

Gde su:

D - prečnik bubnja vitla

k z - koeficijent zalihe radi vezivanja užeta i za vešanje kod


povratne snage ( 1 , 1 - 1 ,2 )

81
7.3.5 Potrebna dužina užeta za povratni hod:

Lp = (2 • L + 4 • n • D - lu) • kz = (2 • 60 + 4 ■3,14 ■0,22 - 6 ) = 116,76, m

/„ - rastojanje od mesta utovara do vitlova skrepera, (5 - 8 ) m

7.3.6 Dužina užeta koja se može namotati na vitao:

L v = nr • ng ■7i (D + ng • d ) , m

nr - računski broj namotaja

= 12,5 usvaja se 13 kom.

nlg granični broj slojeva užeta

Ds - D _ 3 3 5 -2 2 0
ng = 5,75 usvaja se 6 kom
2d ~ 20

Zv= 13 • 6 • 3,14 (0,22 + 6 ■0,01) = 68,58 , m

82
8. JEDNOŠINSKA JAMSKA VISEĆA ŽIČARA

Jednošinska jamska viseća žičara je uređaj čiji je rad zasnovan na kružnom


kretanju beskonačnog vučnog užeta koje obešeni teret vuče po ojačanom "I" profilu (I
140 E). Ojačani "I" profil se veša za krovinski deo podgrade ili krovinski deo podzemne
prostorije pomoću ankera i visokootpomih lanaca.

Vučno uže je namotano u tri reda oko pogonskog bubnja vitla, i posredstvom
koturova za usmeravanje omogućuje, preko uređaja za zatezanje užeta i povratne
stanice, kružno kretanje bez proklizavanja.

Elektromotor pogonskog agregata pokreće pogonski bubanj u oba smera, što


omogućuje i transportovanje tereta po nosećoj šini u oba smera.

Brzina kretanja kompozicije u oba smera, pri transportu jednošinskom


jamskom visećom žičarom iznosi:

v = 2,0 m/s - na deonicama sa nagibom do 9°,


v = 1,6 m/s - na deonicama sa nagibom od 9° do 15° i
v = 1,0 m/s - na deonicama sa nagibom od 15° do 27°.

Postrojenje žičare poseduje dva sigumosna kočiona mehanizma:

- manevarsko-sigumosnu kočnicu na pogonskoj mašini, koja


uglavnom služi za statičku sigumost (protiv kretanja žičare), kada
žičara ne radi ili je u kvaru i

- sigumosnu kočnicu (kočiona kolica), koja se postavljaju na čelo


ili kraj kompozicije. Ovaj mehanizam se automatski aktivira u
slučaju prekoračenja dozvoljene brzine vožnje.

Na sledećoj slici prikazano je postrojenje jednošinske jamske viseće žičare sa


elementima trase:

83
Slika 8.1 Jednošinska jam ska viseća žičara [2]

.1 - šinski nosač; 2 - šinski nosač sa uškom za dodatno vešanje; 3 - šinski nosač za


podešavanje trase; 4 - kriva šina sa pripadajnćim priborom; 5 - ram za vođenje užeta; 6
- kočiona kolica; 7 - distantna poluga; 8 - noseća kolica sa nosačem rezerve užeta; 9 -
noseća kolica sa Iančanom dizalicom i distantnom polugom; 10 - nosač sa lančanom
dizalicom za veće terete; 11 - kabina za prevoz Ijudi sa osam sedišta; 12 - skretnica; 13
- graničnik na krajii trase; 14 - povratna stanica; 15 - dinamometar; 16 - uređaj za
zatezanje užeta; 17 - pogonski agregat; 18 - kontejner; 19 - vučno uže; 2 0 - kotur za uže

94
h i

Slika 8.2 Osnovni elementi jednošinske jam ske viseće žičare:[1,2]

a) noseća kolica; b) kočiona kolica; c) nosač rezerve uzeta; d) kontejner; e) povratna


stcmica; f) greda za prevoz Ijudi; gjgraničnik na kraju trase; h) krive šine i distantne
poluge; i) skretnica

U poslednje vreme se, sve češće, umesto kabine, za prevoz ljudi koriste
grede, koje su jednostavnije konstrukcije, jeftinije i zahtevaju manje vremena za
posedanje. Njima se može prevoziti od 4 do 20 osoba.

Proračun ukupne vučne sile i snage pogona jednošinske jamske viseće žičare
može da se izvrši na sledeći način:

Fu = 5 kN
nB

gdeje:

F„ - ukupna vučna sila pogonske mašine, kN

85
F, - sila tereta, kN
Fo - sila otpora koturova, kN
tjb -
stepen iskorišćenja žičare koji zavisi od ukupnog ugla
skretanja trase.

Slika 8.3 Dijagram iskorišćenja žičare [4]

(G + O)- g-sin©
F =^ ------ F kN
1000
Gde je:
G - sopstvena masa žičare (noseča kolica, kočiona kolica, nosač
rezerve užeta, distantne poluge i dr.), kg
O - masa korisnoe tereta. ke
(p - maksimalni nagib trase,n.
[G + Q) - g ■u cos(p
Fn , kN
1000
gde je jii - koeficijent trenja užeta i usmeravajućih koturova (p = 0 .0 2 - 0,03).
F -v
P= , kW
>1
Gde je:
P - snaga pogonske mašine. k\Y
v - brzina transporta. m s
77 - stepen iskorišćenja pogonske mašine (p = 0,75).
Jednošinska jamska \ iseea žičara ima relativno nisku nabavnu cenu u ođnosu
na mogućnosti dugotrajne upotrebe uz minimalne troškove eksploatacije. Međutim, ne
može se koristiti na deonicama dužim od 3000 m, kao ni na deonicama sa zbirnim
uglom skretanja većirri od 380". Pod navedenim uslovima, pogonska mašina, usled
veiikih otpora kretanju užeta. ne može da ostvari odgovarajuću vučnu silu.
Za transport opreme, repromaterijala i za prevoz ljudi, u svim uslovima
podzemne eksploatacije ležišta čvrstih nrineralnih sirovina, danas se, kao najracionalnije
sredstvo, primenjuju transportni sistemi sa visećim šinskim nosačem. tzv. viseće pruge,
koje se kreću po "I" profilu.

8.1 Postavljanje i konstrukcija viseće žičare


Pogonska mašina se obično postavlja spolja na platou, montiranjem na
odgovarajuće betonske temelje, na udaljenosti od oko 80 m od ulaza u glavni servisni
niskop jame.
Vešanje šina se vrši na svakoj spojnici. pomoću kalibrisanih lanaca,
neposredno o strop prostorije (ankeri). stropni deo podgrade ili odgovarajuću metalnu
konstrukciju za spoljnju montažu.
Maksimalm dozvoljeni teret i gabarit tereta koji se prevozi-veša, određuje
kvalitet materijala nosača .,1" profila (šine), kao i raspon između nosećih koiica.
Za vođenje vučne strane čeličnog užeta kao i povratne strane, služe nosači
valjaka („rolen bokovi”) koji se postavljaju na rastojanju od 15 - 25 m i pod uglom a
=7.5 °. ' "
Rastojanje je u funkciji oblika i izgleda prostorije gde se vrši postavljanje
istih.
Kao što ojačani „1" profil (šina) uslovljava maksimalnu dozvoljenu težinu
obešenog tereta, tako i uslovi trase utiču na veličinu vučne sile pogonske mašine.

8,2 Princip rada jednošinske viseće žičare


Princip rada jednošinske \'iseće žičare zasniva se na kružnom kretanju jednog
vučnog beskonačnog užeta, koje obešeni teret na nosećim kolicima vuče po obešenom
ojačanom "I" profilu o strop prostorije, stropni deo podgrade ili odgovarajuću
konstrukciju spolja. Beskonačno čelično uže namotano je na pogonskoj mašini u tri reda
čime se omogućava da se preko nateznog uređaja i povratne stanice obezbedi kružno
kretanjc bez proklizavanja.

8.3 Kočioni mehanizmi jamske viseće žičare

Postrojenje jednošinske viseće žičare poseduje dva sigumosna kočiona


mehanizma i to:
1) Kočioni mehanizam na pogonskoj mašini - manevarsko sigurnosna
kočnica, koja obezbeđuje i statičku sigurnost (protiv samokretanja vučnog voza žicare);

87
2) Kočiona kolica se postavljaju ispred ili na oba kraja vučnog voza, u
zavisnosti od konfiguracije trase i služi kao sigurnosna kočnica. Ova kočnica delujc
automatski u slučaju prekoračenja maksimaino dozvoljene brzine kretanja vučnog voza
(povećava se centrifugalna sila koja preko centrifugalnog okidača aktivira opruge u
kočionom ciiindru, usled čega se potiskuju kočione papuče koje se priljubljuju uz
vertikalni zid nosača (šine) i na taj način se vrši zaustavljanje kretanja vučnog voza.

8.4 Standardni elementi jednošinske viseće žičare


Postrojenje jednošinske viseće žičare se sastoji iz sledećih osnovnih
elemenata:
- Pogonska mašina
- Uređaj za zatezanje užeta - zatezna stanica
- Povratna stanica
- Staza (pruga) jednošinskc viseće žičare
- Vučno uže
- Noseća kolica
- Kočiona kolica (mačka)
- Vučna kolica
- Nosač valjaka za vođenje užeta
- Posuda - kontejner za transport rasutog materijaia

Pogonska mašina
Standardna pogonska mašina na užetni pogon je najčešće tipa H 3000 PV
proizvođnje "Scharff ’ sa ugrađcnim zvezdastim motorom. pogonskim koturom i
usmeravajućim koturovima. Hidraulični agregat tipa L 140 sa pogonskim
elektomotorom povezanje vodovima sa hidromotorima. Na komandnom pultu su
ugrađeni uređaji za kontrolu i praćenje parametara postrojenja i uredjaj za upravljanje
manevarskom kočnicom.

Uređaj za zatczanje užeta - zatezna stanica


Uređaj za zatezanje vučnog užeta sastoji se iz trodelne čelične konstrukcije a
primenjuje se za održavanje vučnog užeta uvek u nategnutom stanju. Beskrajno vučno
uže je vođeno preko uvodnog kotura užeta i tri kotura za uže kroz uređaj. Jedan od ova
tri kotura se pomera po vertilanoj osi i pod pritiskom protivtega drži uže stalno
nategnutim, a druga dva kotura sti fiksirana na konstrukeiju i usmeravaju uže na
pokretni kotur.
Povratna stanica
Povratna stanica se sastoji iz više delova i postavlja se na kraju viseće žičare.
Služi za predzatezanje užeta posle ugradnje kao i za promenu smera kretanja užeta. Pri

88
zatezanju se muže koristiti dinamometar koji se postavlja između povratnog kotura i
stupca. Po\ ratna stanica svojom konstrukcijom omogucava jednostavno produženje ili
skraćenje trase.
Staza (pruga) jeđnošinske viseće žičare
Za viseću jednošmsku žičaru koristi se nosač od dvogubog ojačanog "I" 140
E profila.
Ovo je, inače, standardni profil za jednošinske viseče žičare u jamama
rudnika. Spojevi nosača se mogu. kako po vertikali lako i po horizontali, pod izvesnim
uglom zaokretati kako bi se što bolje prilagodili uslovima prostorije.
Mora se težiti da se pruga montira što ravnije, s obzirom ria gibljivost spojeva
šina, gde je dozvoljeno skretanje iznosi po vertikali 7° a po horizontali 2°. Sine su u
jami obešene lancima o čeličnu lučnu podgradu.
Vučno uže
Kao vučno uže koristi se goio čelično uže, koje mora ispunjavati zahtcvc
važećih standarda i propisa.
Noseća koliea
Voz žičare ima u standardnoj verziji četvoro nosećih kolica sa po jednom
lančanom dizaicom odgovarajuće nosivosti. Moć nošenja dizalica je 15 i 30 kN. Jedan
vozni sklop sastoji se od dvoja nosećih kolica, dve lančane dizalice određene nosivosti,
distantnih poluga određene dužine, posude za transport rasutog ili sitnog materijala sa
mehanizmom za istresanje. Drugi vozni sklop je identičan po sadržaju prethodnom,
jedino ne poseduje posude za transport rasutog materijala sa mchanizmom za istresanje.
Ostali elementi voznog sklopa su idcntični.
Kočiona kolica
Kočiona kolica su sigurosni uređaj koji se upotrebljava pri transportu
materijala po trasi jednošinske viseće žičare, sa funkcijom da izvrši zaustavljanjc voza
pri prekoračenju brzme kretanja. Do prekoračenja brzine najčešće dolazi pri kidanju
užeta kada je vučni voz potpuno slobodan. Kočiona kolica se sastoje od čeličnog rama
sa točkićima koji se kotrljaju po nosaču - šini uzdužno uležišteni torzionim oprugama
kojc preko jednog klina i poluge prenosc silu kočcnja na kočione papuče.
Vučna kolica
Vučna kolica služe da bi se na njima na posebno konstruisanom delu izvršilo
spajanje oba kraja užeta i isto činilo jednu celinu čime sc ostvaruje kretanje
beskonačnog užeta. Sa ostalim elementima vučnog voza spaja se preko sistema
distantnih poluga.
Nosač valjaka
Nosači valjaka se postavljaju duž cele trase žičare. Oni se tako postavljaju na
šinu da se preko za\ rtnje\ a pričvršćuju za istu, a istovrcmeno i za strop prostorije. tako
da sa sigurnošću mogu biti prihvaćene i preuzete svc rezultujuće sile koje se javljaju
kako iz vučnog voza tako i iz užeta.
Pravilno, bczbedno i sigurno vođcnje užeta, duž trase žičare. kroz nosače
valjaka („rolen bokova") podešava se pomoću nivelisanja trase žičare i podešavanja

89
nosača valjaka u najpovoljniji položaj. Kada je trasa dosta nepovoljna nosači valjaka po
pravcu se postavljaju na rastojanju približno od 21 m.
Posuda - kontejner za transport rasutog materijala
Posuda je izrađena od čeličnog lima debljine 10-12 mm, ojačana na
pojedinim mestima, sandučastog oblika i zapremine oko 1 nr’ i sopstvene težine oko
300 kg. Sastavni deo posude je i mehanizam za iskretanje (pražnjenje) iste.

8.5 Proračun jamske viseće žičare

Primer proračuna jamslce žičare: osnovni podaci za proračun:


Dužina trase: Luk= 1675 m
Vozna dužina trase: L, = 1675 m
Najveći ugao nagiba prostorije na trasi: a max= 15°
Najveća dozvoljena brzina vožnje: vmax = 1,2 m/s
Usporenje (ubrzanje) pogona: a = 0,2 m/s"
Težina užeta: g = 0,87 N/m
Koeficijent trenja između užeta i bubnja: u = 0,25
Obuhvatni ugao na bubnju: <p = 540°
Horizontalni poluprečnik krivine: R = 4,0 m

1. Gdređivanje težine vučnog voza

Kako se konfiguracija vučnog voza pri transportu rasutog materijala i


transporta pojedinačnog tereta dosta razlikuje a samim tim i njegova težina,
razmotnćemo dva karakteristična slučaja koji se javljaju. t to:

- transport pojedinačnog tereta i


- transport rasutog tereta.

1.1 Transport pojedinačnog tereta:

Vučm voz se sastoji iz sleđećih clemenata, ukoliko se vrši transport


pojedinačnog tereta:

Noseća lcolica 4 konr. 235 daN


Nosač užeta I kom. 608 daN
Distantne poluge 5 kom. 64 daN
Kočiona kolica 2 kom. 393 daN
Lančana đizalica 30 kN 2 kom. 102 daN

90
Lančana dizalica 15kN 2 kom. 73 daN
Ukupno 1475 daN

1.2 Transport rasutog tereta:

Vučni voz se sastoji iz slede ćih elemenata:


Noseća kolica. 4 kom. 235 daN
Nosač užeta 1 kom. 608 daN
Distantne poluge 5 kom. 64 daN
Kočiona kolica 2 kom. 393 daN
Lančana dizalica 30 kN 2 kom. 102 daN
Lančana dizalica 15kN 2 kom. 73 daN
Posuda - kontejner 2 kom. 337 daN
Uređai za iskretanie 4 kom. 63 daN
Ukupno 1875 daN

Za proračun se usvaja najveća vređnost težine vučnog voza kada se vrši


prevoz pojedinačnog ili rasutog tcreta. a to je u suštini najnepovoljniji slučaj koji je
merodavan za vršenje odgovarajućih proračuna.

2. Ođređivanje korisnog tereta

Maksimalno dopušteni obešen teret koji se može prevoziti. iznosi:

Q = 5000 đaN (50 kN)

Proračun će se izvršiti za slučaj prevoza pojedinačnog tereta, gde težina


vučnog voza iznosi 1475 daN (14,75 kN), maksimalna vučna sila = 4500 daN i ukupni
ugao skretanja 185°.

3. Određivanje sveukupne vučne sile G s+ Qr

Gs + Qr Fy -n
sin<p + jU-cos<p

gde su:

Fv - maksimalna raspoloži\ra vučna sila pogonske mašine - 4500 daN


H - stepen iskot'išćenja trase (određuje se iz dijagrama i u direktnoj je
funkeiji ugla skretanja trase koji je u ovom slučaju 185°)

91
<p - ugao najvećeg uspona na posmatranoj trasi = 14° 40” ~ 15°
ju - koeficijent trenja (otpor vožnje) = 0.03
Gs + Q,~ sveukupna težina
G + Qr - stvama vučna težina
Zamenom vrednosti u gomji obrazac dobijamo:

5.000-0,745
Gs+Q, sin!5" +0,03-cosl5"
_ 5.000-0,745
Gs+Q, ~ 0,2588 + 0,03-0,96592
Gs+Q, = 129,44365 kN

Tako je na osnovu ovog proračuna sveukupna težina Gs + Qt veća od stvame


vučne težine G + QR, te imamo da je:

G + Or = 64,75/+V < G s + Qs = 129.44365 kN

4. Određivanje snage motora pogonske mašine

Snaga motora pogonske mašine se određuje iz sledećeg obrazca:

,v = V v v kW
V -102

gde su:
F - raspoloživa maksimalna vučna sila pogonske mašine. daN
v - brzina vožnje, m/s
i] - stepen iskorišćenja pogonske tnašine

92
Zamenom vrednosi dobijamo da je:

4.500-1,2
N = 70,588 kW
0,75-102

Usvajamo elektromotor snage 75 kW.

5. Provera proračunatih i usvojenih parametara:

Određivanje sile za vuču tereta

F _ (G+Qr)-P-sin^ ^
' 1000

Gde su:

G+Qr - maksimalni teret sa težinom vučnog voza = 64,75 kN


G+Qr - težina vučnog voza i težina tereta
cp - ugao maksimalnog uspona = 15°

Zamenom vrednosti dobija se:

_ 64,75-9,81-0,25882 _ 161<| ^
• ' 1000 ’

6. Provera sile za savlađivanje otpora trenja:

Određivanje sile za savlađivanje otpora trenja vrši se po obrascu,

p _\ G + Qr\y z o % ( p - p m
' 1000

Pri čemu je p otpor vožnje i iznosi 300 N/t.

Zamenom vrednosti dobijamo da je:

f = 6 4 ^ 0 0 3-0,96592.9,81 = A,
' 1000

7. Provera ukupne vučne sile:

Određivanje ukupne vučne sile vršimo po obrascu,

Fv + F,
Fr kN
7

93
Gde T) predstavlja stepen iskorišćenja koji za ugao skretanja trase od 185°,
iznosi 0,745.

Zamenom odgovarajućih vrednosti, dobija se:

16,44 + 1,8406
24,538 kN
0,745

Dobijeni rezultat, u odnosu na raspoloživu vučnu silu pogonske mašine od 45


kN zadovoljava.

8. Provera potrebne snage elektromotora:

Z7.,, •o
N-. kW
7
N = — ’-?3— — = 39,26 kW
0,75
Usvaja se raspoloživi elektromotor snage 75 kW.

9. Određivanje sile predzatezanja užeta

Osnovni podaci se dobijaju od proizvođača opreme i u ovom primeru iznose:

- Obuhvatni ugao: pi = 540°


- Koeficijent trenja u žljebovima pogonske mašine: e^-1 = 6,24
- Koeficijent klizanja užeta po pogonkoj mašini: X= 1,2
- Raspoloživa vučna sila: F = 45 kN
- Koeficijent trenja: p = 0.21

10. Sila predzatezanja užeta računa se po obrascu:

F - a
kN
nP . J

Zamenom vrednosti dobija se:

45-1,2
5, = 8,64 kN
6,25

Ova sila predzatezaja postiže se jednirn zateznim uređajem koji se postavlja


ispred pogonske stanice i vrši zatezanje sarno vučne strane vučnog užeta.
11. Određivanje broja ciklusa vožnji

Da bi se odredo broj ciklusa vožnji u srneni, potrebno je odrediti sledeće:

a) vreme utovara materijala,


b) vreme istovara,
c) vreme vožnje pune kompozicije
d) vreme vožnje prazne kompozicije

Da bi se odredilo vreme vožnje, treba znati sledeće parametre :

- brzina vožnje (prosečna): 1 ,2 m/s


- brzina vožnje u krivinama: 1 m/s
- broj krivina: 3
- poluprečnik krivine: Ri = 4 m, R 2 = 18 m, R 3 = 12 m
- ukupni ugao skretanja trase: 185°
- ukupna dužina trase: 1675 m
- dužina voza: 16,25 m
- aktivna-vozna dužinapruge: 1642,5 m.

Vreme utovara

Kako će se teret koji će se utovarati na vučni voz (ili vešati), pre toga
pripremiti za to, predviđeno vreme (ukupno) će iznositi max 15 min. Materijal za utovar
će biti pripremljen i spakovan na odgovarajuće palete, osiguran tako da se samo izvrši
njegovo podizanje na vucni voz.

Vreme istovara '

Predviđa se da će max vreme istovara biti isto kao i vreme utovara i to 15


min.

Vreme vožnje pune kompozicije

Na osnovu datih tehničkih parametara vrši se odgovarajući proračun i to:

Izračunavanje krivinskih delova pruge, vrši se po obrascu:

a ■n ■R
Lk m
180

Zamenom poznatih vrednosti, dobija se:

90 •n ■4
L k\ + (10 + 10) = 46,28 m
180
30-;r-4
Lk2 = 2,1 m
180
43•n ■4
L,. 3,0 m
180

95
U proračunu za izračunavanje krivinskih delova Lk2 i Lk3 nisu uzeti u obzir
ulaz i izlaz iz krivine, jer je skretanje na tim deonicama 30° odnosno 43°.

Luk = Lk, + Lk2 + Lk3 = 46,68 + 2,1+ 3 = 51,78 m

Vreme vožnje kroz krivine

Izračunavanje vremena vožnje kroz krivine računa se po obrascu:

Luk 51,78
h =■ =51,78 s
1

Vk - usvojena brzina vožnje u krivinskim delovima trase

Vk = 1 nv'sec.

Dužina prave deonice pruge

Dužinu prave deonice pruge računa se po obrascu:

LP = L - L llk

Gde je:

L - ukupna aktivna dužina trase L = 1675 m

Lu = 1.642,5 - 51,78

Lu = 1.590,72 m

Vreme vožnje na pravoj deonici pruge

Vreme vožnje računa se po obrascu:

L, 1.590,72
1.325,6 s
1,2

Ukupno vreme vožnje

TU = t,k +t U
Tu =51.78 + 1.325,6
T = 1.377,38 = 22,956 min = 23 min

Ukupno potrebno vreme jedne vožnje iznosi:

Tu = Tllk • Tpov + Tul + TiSt

Gde su:

TUk - \ rreme vožnje: 23 min


Tpov- vreme povratne vožnje: 23 min

90
Tut - vreme utovara: 15 min
TiSt - vreme istovara: 15 min
T„ - ukupno vreme: 76 min
Efektivno radno vreme u smeni:

Tef = 360 min.

Vreme potrebno za pregled postrojenja od početne do krajnje tačke:

Tpjcg = 45 min.

Ukupan broj vožnji:

3 6 0 -4 5
n= 4,1447
Tm 76

Usvaja se broj vožnji, n = 4.

Kako je max obešen teret 50 kN dobija se da u toku jedne smene jamska žičara
može da preveze ukupno:

Quk = n x Q t = 4 x 50 = 200 kN, potrebnog repromaterijala za potrebe


obavljanja normalnog rada u jami u jednoj smeni, odnosno 600 kN na dan.

Na osnovu normativa o utrošku materijala po toni proizvodnje, odnosno


dnevne planirane ukupne proizvodnje (200 t.r.u./dan), zaključak je, da će jamska žičara
u potpunosti zadovoljiti potrebe neophodnog repromaterijala za predviđeni nivo
proizvodnje.

97
9. KAMIONSKI TRANSPORT

9.1 Uvod

Kamiom kao transportna sredstva su najzastupljeniji vid transporta na dubokim


površinskim kopovima. Vrlo često se kamionski transport primenjuje i u jamskim
uslovima. Razlozi za zastupljenost kamionskog transporta u rudnicima su velika
mobilnost kamiona i fleksibilnost kamionskih transportnih sistema.

Za razliku od transportnih traka ili železnice lcoji imaju stacioname trase


transporta kamionski transport je nezavistan od trase. Naravno, kamionima se moraju
obezbediti putevi ali u ranim fazama razvoja rudmka, posebno površinskih kopova,
kamioni se mogu kretati i po skoro neuređenom terenu.

Njihova mogućnost da savladaju nagibe do 15 % čini ih nezamenljivim u


uslovima dubokih kopova.

Za razliku od tračnog transporta gde se ispadanje jedne trake iz pogona


reflektuje na ceo transportni sistem, ispadanje jednog kamiona ne remeti tok transporta
odnosno transportni sistem može biti fleksibilan. Takođe, kamioni kao transportna
sredstva se lako kombinuju sa bilo kojom utovarnom mašinom, bez obzira da li je to
bager, utovarač, ili je u pitanju kontinualni utovar. Takođe, lako se kombinuju i sa
mehanizacijom na ođlagalištu. U jamskim uslovima takođe nema ograničenja primene
kamiona u smislu načina utovara ili istovara transportovanog materijala.

Kapacitet kamiona kao jedinice zavisi od zapremine i mase tereta koji kamion
može da ponese, kao i od dužine trase i brzine kretanja kamiona. U današnje vreme
izrađuju se kamioni nosivosti i preko 400 t (Belaz 75710 nosivosti 496 t je ekstremni
primer) koji su sposobni da ostvare velike kapacitete a zadovoljenje ukupnog kapaciteta
transporta obezbeđuje se angažovanjem potrebnog broja jedinica.

I jamski kamioni i kamioni za rad na površini imaju iste principe rada a


razlikuju se sarno po konstrukciji. U većini slučajeva jamski kamioni su izvedeni u
niskoj konstrukciji kako bi se obezbeđila njihova mobilnost u jamskim prostorijama.
Upravo dimenzije jamskih prostorija predstavljaju ograničavajući faktor za razvoj
jamskih kanriona u srnislu dimenzija i kapaciteta.

Najveći ncdostatak kamiona kao transportnih sređstava predstavljaju operativni


troškovi. U najvećem broju slučajeva pogon kamiona ostvaruje se diesel motorom bez
obzira da li se prenos snage na pogonske točkove obavlja mehanički ili. u slučaju diesel
elekričnih kamiona, električnim vodovima. S obzirom na snagu diesel motora od preko
1.500 kW i cene goriva na tržištu razumljivo je da samo troškovi goriva predstavljaju
ozbiljan izdatak. Da bi se ovo nadomestilo u pojedinim slučajevima se na površini, na
stacionarnim delovima rute, postavljaju trole a kamioni se opremaju pantografima
međutim i to predstavlja dodatnu investiciju.

Pored troškova goriva potrošnja guma takođe predstavlja problem i utiče na


povećanje operativnih troškova. Međutim, i pored najvećeg nedostatka u velikim
operativnim troškovima kamionski transport je nezamcnljiv u uslovima kada treba
savladati velike visinske razlike ili kada je mobilnost mehanizacije od primarnog
značaja.

98
9.2 Izbor i proračun kapaciteta kamiona

Prilikom izbora kamiona i proračuna potrebnog broja jedinica polazi se od


karakteristika utovame mehanizacije i zahtevanog kapaciteta transporta. Kako je
utovama mehanizacija na površinskom kopu osnovna mehanizacija koja je po svojim
gabaritima i kapacitetima dimenzionisana i izabrana tako da zadovolji zahtevani
kapacitet otkopavanja sva ostala mehanizacija mora biti usklađena sa njom. U tom
smislu prilikom izbora kamiona u smislu potrebne zapremine korpe i nosivosti mora se
voditi računa o tome da kamion po svojim gabaritima odgovara utovamoj mehanizaciji.

Izbor kamiona počinje proračunom potrebne zapremine korpe kamiona. Kako


bi se minimiziralo vreme utovara i smanjima mogućnost čekanja kamiona na utovam
optimalni broj kašika kojima bager puni korpu kamiona je 3 -^5 . Prema tome, potrebna
zapremina korpe kamiona se računa kao

v k = n bk ' m ' k P > n r ’

Gde su:

Vk - zapremina korpe kamiona,

tibk - potreban broj kašika za punjenje kamiona

qbk - zapremina bagerske kašike,

kp - koeficijent punjenja kašike.

Koeficijent punjenja kašike zavisi od uslova rada i konstgruktivnih


karakteristika utovarne mehanizacije. Orijentacione -vrednosti koeficijenta punjenja
kašike dati su u tabeli 9.1.

Tabela 9.1 Zavisnost koeficijenta punjenja kašike od uslova rada


Uslovi rada Opis uslova rada K
Bageri sa normalnom kašikom
Laki Utovar glinovitog tla, gline ili mekanog tla 1,00-- 1,10
Prosečni Utovar rastrešenog tla sa sitnim oblucima i šljunkom 0,95 -- 1,00
Srednje teški Utovar dobro odminiranog materijala 0,90--0,95
Teški Utovar loše odminiranog materi jala 0,85--0,90
Bageri sa obrnutom kašikom
Laki Iskop i utovar glinovitog tla, gline ili mekanog tla 1,10-- 1,20
Prosečni Iskop i utovar peskovitog tla i suvog tla 1,00-- 1,10
OO

'vO
O
O
O
O
r

Srednje teški Iskop i utovar peskovitog tla sa šljunkom i šljunkovitog


. 1.

tla
Teški Utovar odminiranog materijala 0,70 - 0,80

Minimalna nosivost kamiona mora da bude jednaka ili veća od mase materijala
koji se trasportuje i računa se kao

99
k,

Gde su:

N - nosivost kamiona, t
y - zapreminska masa materijala u masivu, t/nr
kr - koeficijent rastresitosti materijala (faktor konverzije zapremine
materijala).
Zapremina bilo koje količine stenskog materijala zavisi od toga da li je
materijal u prirodnom neporemećenom stanju (u masivu), da li je u rastrešenom stanju
(otkopan lli odminiran) ili je na neki način sabijen (valjcima ili kompaktorima na
odlagalištu na primer). Prevođenje zapremine materijala iz jednog stanja u drugo vrši se
korektivnim faktorom, to jest koeficijentom rastresitosti ili faktorom konverzije
zapremine materijala.

Na primer, ukoliko treba izvršiti transport 1 mJ stenskog materijala iz masiva


do odlagališta postavlja se pitanje kolika će biti njegova zapremina nakon miniranja i
pripreme za transport i kolika će biti njegova zapremina na odlagalištu nakon sabijanja
kompaktorima (Tabela 9.2).

Tabela 9.2 Koeficijent rastresitosti materijala

S ta n je m a te r ija la
S a b ije n n a
M a te r ija l In itia l U m a s iv u R a s tr e š e n k o m p a k t o r o m ili
A B n a o d la g a liš tu
C
(A ) 1,00 l.il 0.95
Pesak (B ) 0,90 1.00 0,86
(C ) 1,05 1,17 1,00
(A ) 1,00 1,25 0,90
Peskovita glina (B ) 0,80 1,00 0,72
(C ) 1,11 1,39 1.00
(A ) 1.00 1.43 0,90
Glina (B ) 0.70 1,00 0.63
(C ) 1,11 1.59 1.00
(A ) 1.00 1.18 1,08
Šljunkovito tlo (B ) 0,85 1.00 0,91
(C ) 0.93 1.09 1,00
(A ) 1,00 1,13 1,03
Sljunak (B ) 0.88 1.00 0,91
(O 0.97 1.10 1.00
(A ) 1.00 1.42 1.29
Krupni šljunak (B ) 0,70 1.00 0,91
(C ) 0,77 1,10 1,00
Drobljeni (A ) 1.00 1.65 ]
krečnjak. pe.ščar iii (B ) 0.61 1,00 0,74

druge stene (C ) 0,82 1.35 1,00

Drobljeni granit. (A ) 1.00 1.70 1.31


bazalt i druge (B ) 0,59 1,00 0,77
čvrste stene (C ) 0,76 1.30 1,00

(A ) 1.00 1.75 1.40


Drobljene stene, (B ) 0.57 1.00 0.80
generalno (C ) 0,71 1.24 1.00

Odminirani (A ) 1.00 1.80 1,30


(t5)
stenski materijal (C’) 0,77 1,38 1.00

100
Na osnovu proračuna zapremine korpe i nosivosti iz kataloga proizvođača se
usvaja kamion sa odgovarajućim karakteristikama.

9.3 Proračun kapaciteta kamiona

Proračun kapaciteta kamiona može se izvršiti na osnovu opšte fomiuie za


proračun kapaciteta

3600
■E
T

Gde su

Qk - stvarna masa materijala na kamionu, t

Tc - trajanje kamionskog ciklusa, s

E - efikasnost rada

Efikasnost rada zavisi od velikog broja faktora, prvenstveno organizacije rada i


obučenosti rukovaoca. Okvime vrednosti efikasnosti date su u tabeli X ali za konkretne
proračune treba snimiti situaciju na terenu.

Tabela 9.3. Efikasnost rada u zavisnosti od radnih uslova

Radni uslovi E
Dobri 0,83
Prosečni 0,80
Srednje loši 0,75
Loši 0,70

Stvama masa materijala na kamionu računa se kao

n hk ' 9 hk ' k p ' 7


& = t

Trajanje ciklusa kamiona sastoji se od vremena utovara, vremena transporta


materijala do odredišta, manevara na istovaru, istovara, vremena povratka kamiona i
vremena manevara na utovamom mestu.

Tc —tu + 1v!, + 1n, + t, + t + t..

Vreme utovara kamiona:

= t , •n. s

Gde je tc trajanje ciklusa utovara i u opsegu je 20 = 40 s.


Vreme manevara na utovaru predstavlja vreme pozicioniranja kamiona pored
bagera i može se uzeti da je, u slučaju da nema čekanja na utovaru vreme manevara tmu
= 30 s

Vreme manevara na istovaru predstavlja vreme potrebno za pozicioniranje


kamiona i pripreme za istovar materijala. Vreme istovara predstavlja čisto vreme
istovara. Može se usvojiti da je vreme manevara na istovaru tmj = 40 60 s a vreme
istovara tj = 120 s

Vreme putovanja kamiona:

Za proračun vremena trajanja vožnje kamiona, potrebno je poznavati brzine


kretanja kamiona i dužine deomca koje kamion prelazi pa je generalno vreme potrebno
za prelazak određene deonice

3600Z,.

Gde su

Lj - dužina i-te deonice, m

Vj - brzina kretanja kamiona po i-toj deonici, km/h.

Brzina kretanja kamiona zavisi od kvaliteta puta po kojem se kamion kreće,


nagiba puta i tehničkih karaktcristika samog kamiona. Može se predstaviti kao umnožak
teorijske brzine kamiona i faktora brzine. Faktor brzine zavisi od vremena potrebnog za
ubrzanje kamiona i promenu stepena prenosa i orijentacione vrednosti su date u tabeli
9.4.

K=ln-fr

Tabela 9.4 Vrednosti faktora brzine



Dužina
Polazak iz Sa letećim
deonice puta
mirovanja startom
m
0 - 100 0.25 - 0.50 0.50 - 0.70
100 -250 0.35 -0.60 i 0.60-0.75
250 - 500 0.50 - 0.65 ! 0.70-0.80
500 - 750 0.60- 0.70 i 0.75 -0 .8 0
750 - 1000 0.65 - 0.75 1 0.80 - 0.85
1000 - 0.70-0.85 0.80 -0 .9 0

Teorijska brzina kamiona je maksimalna brzina kamiona koju kamion može


postići uzimajući u obzir masu tereta, tehmčke karakteristike kamiona i otpore kretanju
kamiona. Otpori kretanju kamiona predstavljeni su otporima nagiba, otporima kotrljanja
i otporom vazduha pri čemu se otpor vazduha može zanemariti.

102
Otpor nagiba puta izražava sc u procentima i pređstavlja sinus ugla uzdužnog nagiba ili
odnos visinske razlike između početne i krajnje tačke deonce i dužine deonice.
Vrednosti otpora nagiba za određene uglove nagiba date su u tabeli 9.5.

Tabela 9.5 Vrednosti otpora u zavisnosli od nagiba puta

Ugao % (sin ci) Ugao % (sin a) Ugao % (sin a)


1 1.8 11 19,0 21 35,8
2 3.5 12 20,8 22 37,5
3 5,2 13 22,5 23 39,1
4 7.0 14 24.2 24 40,2
5 8.7 15 25,9 25 42.3
6 10,5 16 27,6 26 43,8
7 12.2 17 29,2 27 45.4
8 13,9 18 30,9 28 47,0
9 15,6 19 32,6 29 48,5

Otpor kotrljanja predstavlja otpor kotrljanja točkova po podlozi i zavisi od kvaliteta


putne površine. Takođe se izražava u procentima a orijentacione vrednosti prikazane su
u tabeli 9.6.

Tabelci 9.6 Vrednosti otpora kotrljanja u zavisnosti od stanja putne površine

Usiovi putne podioge Rolling


resistance
Dobro održavan put, podloga ravna i čvrsta, redovno kvašena I ne tonc
2%
pod težinom vozila
Isti uslovi kao iznad ali podloga malo tone pod težinom vozila 3,5%
Slabo održavan put, ne kvasi se, tone pod težinom vozila 5,0%
Loše održavan put, osnova nesabijena i nestabilizovana, lako se
8,0%
formiraju kolotrazi
Nevezani pesak ili šljunak kao podloga 10,0%
Neodržavan, mekan, blatnjav i izbrazdan kolotrazima 15 to 20%

103
Ukupni otpor kretanju kamiona određuje se kao zbir otpora nagiba i otpora
kotrljanja. Sa poznavanjem ukupne mase kamiona (sopstvena masa praznog kamiona i
masa tereta) i ukupnih otpora kretanju teorijska brzina kamiona se može odrediti iz
dijagrama vuče konkretnog kamiona (Slika 9.1).

Travei Performance Curve

T O T A L R E S iS T A N C E ( G R A D E + R O L L I N G } %
Slika 9.1 Dijagram vuče kamiona [8.10]

U gornjem desnom uglu grafika vuče date su vrednosti ukupne mase kamiona.
Iz tačke koja odgovara ukupnoj masi izabranog kamiona (A) spusti se vertikala do linije
koja odgovara vrednosti ukupnog otpora (tačka B). Iz tačke B se povuče horizontala
ulevo do preseka sa krivom stepena prenosa Fj (tačka C) i ođatle spusti vertikala do
apscise (tačka D) odakle se očita vrednost teorijske brzine kamiona. Postupak se
ponavlja za svaku deonicu trase za pun i prazan kamion.

Ukupno vreme vožnje kamiona određuje se kao suma vremena vožnji po


pojedinim deonicama (Tab. 9.7).

104
Tabela 9.7. Vremena vožnje punog : praznoe
Otpor Otpor Dužina Brzina . 3600 •/
Deonica i ri i m ii i 36UU L tV=
kotrljanja uspona L km N km/h
1 L': VI Ln
2 LL V2 Ln
3 L5 V3 tvl3 p
4 L4 ; V4 3600 -L i vI4
u
... N

i Li Vi tvli
i Vi tv2<
P
... R
A
4 L4 V4 3600-L t\-24 Z
3 L3 V3 tr23 A
2 L2 V2 t\-22 N
1 L1 VI tv21
nvi
Potreban broj kamiona za zadovoljenje kapaciteta proizvodnje određuje se kao
odnos godišnjeg kapaciteta rudnika Qgoti i godišnjeg kapaciteta kamiona kao

N,kam

Da bi se došlo do dnevnog kapaciteta kamiona polazi se od časovnog


kapaciteta kamiona ili mogućeg broja vožnji u smeni i smenskog kapaciteta

Qkdl, =Qh ' nsm ->h-„ .t/dan

Gde su

Qm - časovm kapacitet kamiona

nsm - broj radnih smena na dan

n,-h - broj radmh sati u srneni.

ijii, - koeficijent isporišćenja radnog sata, 0,85

Broj vožnji u smeni

V ^ 3600' ^ - ^ / ,
vsm r~j->
^c

Casovni kapacitet kamiona

105
Smenski kapacitet kamiona

^ = ^ • 0 * = 23-23,08 = 530,84, t/sm

Godišnji kapacitet kamiona računa se kao

a *"j " 365' T s r a *

Gde je

MR - mašinska raspoloživost kamiona, %

Zbog eventualnih havarijskih isključenja kamiona u floti treba imati bar jedan
kamion u rezervi na svakih 10 operativnih kamiona.

9.4 Primer proračuna kapaciteta kamiona i potrebnog broja jedinica

Izvršiti izbor kamiona, proračunati njegov kapaciteta i odrediti potreban broj


jedinica za zadovoljenje godišnjeg kapaciteta površinkog kopa na jalovini od 2,5 Mt.
Kamion je raspoloživ 300 radnih dana, efektivno radno vreme u smeni je 6,5 h a radi se
u tri smene. Utovarna mehanizacija je KOMATSU PC 750-7sa kašikom zapremine 5,2
m3, zapreminska masa transportovanog materijala je y=2,608 t/m3 a trasa puta sa
elementima je data u tabeli 9.8.

Tabela 9.8 Uzdužni profil trase transporta sa elementima puta

5 b
4
3
2

D u ž in a N a g ib
B r o j d e o n ic e U slo v i p u ta
m %
250 Put po etaži, ravna površipa puta. rcdo\ no održavan ali tlo
1 0
tonc pod tcretvm Kumiona
2 500 10
3 300 0
Putna povrsina ravr.i. 'cr r.:p.-.. ređovno održavan a
4 200 10
5 500 0
Put po odIuj..2v... r.r. ntalo rasu tog i m e k a n o g
6 100 0
r.-.:rer:;:.rt r :; :-:r.... ::re pod teretom kamiona
Tok proračuna

Zapremina korpc kamiona:

T
l ”. = • u ... ■k7 ... m -3

Gde su:

Vi; - Zapremina korpe kamiona

nbk - Potreban broj kašika za punjenje kamiona, nbk=3

qhu - Zapremina bagerske kašike, qbk=5,2 m'’

kp - Koeficijent punjenja korpe, kp=0,8

Vk = 3-5,2-0,8 = 12,48, m3

Nosivost kamiona:

k.

Gde su:

N - Nosivost kamiona, t

y - Zapreminska masa, y=2,608 t/m )

22^608 =
1,41

Na osnovu proračuna usvaja se kamion KOMATSU DUMP TRUCK HD


255-5 nosivosti 25 t i sa zapreminom korpe od 17,7 m3.

Osnovne karakteristike kamiona su:

Težina praznog kamiona 21 900 kg

Prednja osovina 10 730 kg

Zadnja osovina 11 170 kg

Težina punog kamiona 46 980 kg

Prednja osovina 15 030 kg

107
Zadnja osovina 31 950 kg

Nosivost 25 t

Zapremina korpe 17,7 nk

Maksimalna brzina 47 km/h

Radijus okretanja 7m

Snaga motora 241 kW

Dimenzije gume 16.00-25-28PR

Stvama masa tereta na kamionu:

a = ^ V L ^ E 3.5,2.Q,8.2,608 = 23 08; (
k 1,41

Vreme utovara kamiona:

tu = tc ■nhk =35-3 = 105, s

Vreme manevara na utovaru:

Usvajamo vreme manevara tm = 30 s

Vreme manevara na istovaru i vreme istovara:

Usvajamo vreme ti = 120 s

Vreme putovanja kamiona:

Za proračun vremena trajanja vožnje kamiona, potrebno je poznavati brzine


kretanja kamiona i dužine trasa koje kamion prelazi.

Maksimalne moguće brzine kretanja kamiona određene na osnovu dijagrama


vuče kamiona za pun i prazan kamion u zavisnosti od uslova puta i nagiba puta.

108
HD255-5 OFF-HfGHWAY
P e rfo rm a n c e Cur\'e DUMP TRUCKS
Travel Performance Curve

GROSS V VE IG HT

C5
-J
o
QC
UJ
Q
<
o:
UJ
o
<
UJ
a:
<
O

TRAVELSPEEĐ

5//A'a P.2 Dijagram vuče i određivanje teorijske brzine kamiona [10]

Tabela 9.9 Brz'me kretanja punog kamiona


Otpor Otpor Ukupni Teorijska Faktor Stvarna
Deonica
uspona kotrljanja otpor brzina brzine brzina
% % % km/h km/h
1 0 3,5 3,5 44 0,60 27
2 10 2 12 14 0,80 12
3 0 2 2 47 0,80 38
4 10 2 12 14 0,75 11
5 0 2 2 47 0,80 38
6 0 3,5 3,5 44 0,70 31

Iz sigumosnih razioga brzina kretanja praznog kamiona po padu se ograničava


na 15 km/h a po horizontali na 45 krn/h.

109
Tabelci 9.10. Vreme vožnjepunog i praznog kamiona
Dužina Brzina 3600-/
Etapa 3600 L / = ---------
L[km] V[km/h] '' V
1 0,25 27 900 34
2 0.50 12 1.800 150
3 0,30 38 1.080 29 P
4 0,20 11 720 66 U
5 0,50 38 1.800 ' 48 N
6 0,10 31 360 12
6 0,10 45 360 8 P
5 0,50 45 1.800 40 R
4 0,20 15 720 48 A
3 0.30 45 1.080 24 Z
2 0,50 15 1.800 120 A
1 0.25 45 900 20 N
599

Trajanje kamionskog ciklusa

T = tu + tm + tv + = 105 + 30 + 599 +120 = 854, s

Broj vožnji u smeni

N _ 3600 -nrh-ilrh = 3600-6,5-0.85 _


T, 854

Časovni kapacitet kamiona

3600 _ 3600-0,85
<2, = ',rh -Q, = " “ č" -23.08 = 82,69, t/h
T. 854

Smenski kapacitet kamiona

Qim = N vsm -Qk = 23 •23.08 = 530.84. t/sm

Dnevni kapacitet kamiona ie

Qkdn = Qh ■n - n rh = 82,69-3-6,5 = 1.612, t.-'dan

Godišnji kapacitet kamiona

Mašinska raspoloživost kamiona je 82 °» pošto je kamion je na raspolaganju


300 dana u godini.

\fR s
OkvoJ =365 -------O, = 365 •— • 1.612 = 482.470
100 100

110
Potreban broi kamiona

, _ 2.500.000
O . . ~ 482.470

Usvaja se Nkam=6

Ukupni godišnji kapacitet transporta je onda

Q,r = 6 •482.470 = 2.894.820 t/god

Koeficijent rezerve transporta je


V
a,
■ 100% = 15,79 %
)

111
IZVOZ

10. IZVOZNA POSTROJENJA

Izvozna postrojenja su predviđena za izvoz korisne mineralne sirovine,


jalovine, opreme i prevoz ljuđi. Uspostavljaju vezu između horizonta u jami i površine.

Izvozna postrojenja predstavljaju jednu od važnijih karika ukupnog


tehnološkog kompleksa jamske eksploatacije ležišta mineralnih sirovina. Od sigumosti i
pouzdanosti rada izvoznog postrojenja zavisi ne samo proizvodnja i uspeh rudnika, već i
životi rudara, pa se njegovom radu i održavanju posvećuje puna pažnja. Spađaju u
najkrupniju opremu rudnika. pa ekonomičnost i rentabilnost njegovog rada ima
značajan uticaj na rad mdnika u celini.

Izvozno postrojenje se sastoji od izvoznih objekata i izvozne opreme.

Izvoznc objekte čine:

- Odvozište

- Objekti na odvozištu - izvozni toranj, prijemni bunkeri za korisnu iskopinu


ili jalovinu i zgrada izvozne mašine

- Objekti ispod odvozišta - okno, i

Slika 10.1 Sema odvozišta: a- sa slepim kolosekom. b- sa kružnim kolosekvm [4]

Izvoznu opremu sačinjavaju:

- izvozna mašina sa pogonom. izvozni sudovi, čelična užad i uređaji za utovar


i istovar izvoznih sudova.

Izgled tipskih izvoznih postrojenja za vertikalni izvoz dat je na slici 10.1.

112
Podela izvoznih postrojenja

Izvozna postrojenja se, najčešće, đele:

- prema zadatku izvoza na - glavna (za prevoz korisne iskopine), pomoćna (za
vožnju ljudi i prevoz jalovine) i kombinovana koja vrše funkciju i glavnog i pomoćnog
izvoza;

- prema nagibu okna - na vertikalni i kosi izvoz;

- prema organu za namotavanje užeta - sa konstantnim poluprečnikom


namotavanja (cilindrični bubnjevi, Koepe koturača i Koepe bubnjevi), sa promenljivim
poluprečnikom namotavanja (konični bubnjevi i bobine);

- prema vrsti izvoznog suda - sa koševima, sa skipovima sa skipo- koševima, sa


vagonetima (kod kosog izvoza) i koš-platformama:

- po broju užadi - 11a jednoužadne i višeužadne sisteme;

- po visini izvoza - na okna male dubine - do 300 m, srednje dubine od 300 do


800 m, duboka okna od 800 do 2200 m i jako duboka okna - preko 2200 m.

10.1. Izvozni sistemi vertikalnog izvoza

Izvozni sistem izvoznog postrojenja, sačinjava skup pokretnih elemenata


izvoznog postrojenja, gde spadaju: izvozna mašina sa pogonom, izvozni sudovi, užad
izvoznog postrojenja, koturače na tomju i otklonske koturače.

Prema organu namotavanja izvoznog užeta, mogu se podeliti na sisteme sa


konstantnim radijusom namotavanja l sisteme sa promenljivim radijusom namotavanja.

10.2. Izvozni sistemi sa konstantnim radijusom namotavanja izvoznog


užeta

U ove sisteme spadaju sistemi sa cilindričmm bubnjevima, Blejerovi sistemi i


frikcioni sistemi (Koepe sistem).

10.2.1. lzvozni sistemi sa cilinđričnim bubnjevima

Izvozni sistemi sa cilindričnim bubnjevima izrađuju se sa jednim ili dva


bubnja, a dozvoljavaju primenu različitih izvoznih sudova. U praksi su se pokazali kao
pouzdani i podesni u eksploataciji.

Kod izvoznih mašina sa dva cilindrična bubnja svako uže se spaja za poseban
bubanj. Jedan od bubnjeva se nepomerljivo učvršćuje za zajedničku osovinu dok se
drugi, posebnim mehanizmom spojen sa osovinom, može pomerati tj.može biti odvojen

1 13
od osovine i obmut za željeni ugao u odnosu na nepomični bubanj i ponovo spojiti sa
osovinom.

Kod izvoznih mašina sa jednim bubnjem — jedan bubanj opslužuje oba užeta
pri čemu je srednji deo bubnja zajednički za oba užeta. Jednobubanjske mašine izrađuju
se sa razrezanim i nerazrezanim bubnjem. Razrezani bubanj se sastoji iz dva dela: dužeg
- nepomerljivo spojenog sa osovinom i kraćeg - "pomerljivo" spojenog sa zajedničkom
osovinom.

Izvozne mašine sa cilindričnim bubnjevima, pripadaju grupi mašina sa jednim


uzetom - svaki izvozni sud je jednim užetom spojen sa bubnjem. Primenjuju se, obično,
u oknima dubine do 600 m. Pri dubinama okna, obično, preko 300 m ovi sistemi se
statički uravnotežavaju primenom donjeg (balans) užeta. Primena donjeg užeta koje se
sa donje strane spaja za izvozne sudove, komplikuje primenu ovih sistema kod izvoza sa
više horizonata.

a) b)

Slika 10.1 Izvozni sistemi sa cilindričnim bubnjevima; a) sistem sa 2 bitbnja: b) sistem sa 1


hubnjem , 1. cilindrični biihanj, 2. izvozno uže, 3. koturača na toriiju, 4. izvozni sud, 5. donje
balans uže [4]

10,2.2. Izvozni sistemi blejera

Izvozni sistemi Blejera primenjuju se za opsluživanje jako dubokih okana.


Prema pođeli prema organu namotavanja pripadaju gmpi mašina sa cilindričnim
bubnjevima a prema pođeli po broju užadi višeužadnim i to dvoužadnim.

Svaki bubanj ovog izvoznog sistema podeljen je rebrom na dve sekcije čija se
širina kreće od 1,6 do 2 m. U sekcijama se izvozna užad namotavaju u jedan ili više
slojeva. Sa svakog bubnja. đvu užeta se rreko zasebnih koturača na toraju (2) vezuju
za izvozni sud. Veza užaci : : r . . zr.. c suča se os:\-aruje preko kompenzacionog bloka
(3)- ' ' ^

Slika 10.2 Izvozni sistem Blejera sa paralelnim osovinama; [4]

1. izvozna užacl, 2. koturače na tornju, 3. kompenzacioni hlok 4. 'ouhanj

10.2.3. Frikcioni izvozni sistemi (koepe sistem)

Frikcioni izvozni sistemi, u osnovi, se primenjuju za izvoz kod rudnika sa


oknima velikih dubina i kod rudnika sa većom proizvodnjom.

Izgrađuju se za izvoz sa jednim užetom - sa Koepe koturom i za izvoz sa vise


užadi - sistem sa Koepe bubnjem.

Za razliku od izvoznih mašma sa cil. bubnjevima, kod kojih se pokretanje


izvoznih sudova ostvaruje namotavanjem užadi na bubnjeve, ovde se pokretanje
izvoznih sudova ostvaruje blagodareći sili trenja između izvoznog užeta i pogonske
užetnjače.

Kod ovih sistema, izvozno uže ili užad obuhvataju pogonski kotur ili pogonski
Koepe bubanj uglom većim ili jednakim 180° dok se na oba kraja izvoznog užeta ili
užadi vezuju izvozni sudovi. Da bi se obezbedilo zatezanje oba kraja izvoznih užadi i
umanjilo proklizavanje užadi o pogonske koturače, upotrebljavaju se, obavezno, donja
užad jednake ili veće težine po dužnom metru od izvoznog. Krajevi donjih užadi se sa
donje strane vezuju za izvozne sudove.

Izvozni sistemi sa jednim užetom su kompaktni ali su sve manje u upotrebi


zbog sledećih nedostataka: smanjena sigurnost izvoza (pri prekidu izvoznog užeta u
oknu padaju oba izvozna suda), nemogućnost ispitivanja užeta periodičnim odsecanjem

115
uzorka, složenost zaraene užadi i regulacija njihove dužine, nemogućnost rada sa dva
izvozna suda sa više horizonata, teškoće pri primeni prevrtnih izvoznih sudova zbog
proklizavanja izvoznih užadi.

Izvozni sistemi sa više užadi se sve više upotrebljavaju u savremenoj praksi,


poscbno kod okana veće dubine i rudnika veće proizvodnje, zbog sledećih svojih
pozitivnih osobina: težina izvoznog suda se deli na vise užadi (2 do 8) pa se tako
prečnik svakog užeta smanjuje što dovodi do umanjenja prečnika pogonskog bubnja,
veće kompaktnosti izvozne mašine (4 do 5 puta manja težma od jednoužadne istog
kapaciteta) što dozvoljava postavljanje izvozne mašine na glavi tornja, veće sigurnosti
rada (mala verovatnoća istovremenog prekida svih užadi).

a) b)

Slika 10.3 Frikcioni izvomi sistemi, a) jeđnoužadni sistem; b) višeužciclni sistem 1. izvozno uže -
užad, 2. koturača na tornju, 3. Koepe koturača - Kdepe bubanj, 4. donje uže. 5. izvozni sud [4]

10.3. Izvozni sistemi sa promenljivim radijusom namotavanja izvoznog


užeta

Ovi izvozni sistemi. koji prema podeli po broju izvoznih užadi pripadaju gmpi
sistema sa jednim užetom. mogu se pod.eliti na sisteme sa bubnjevima i sisteme sa
bobinama.

Promenom radijusa namotavanja izvoznog užeta. rešava se, za praksu u


zadovoljavajućem stepenu, pitanje statičkog uravnoteženja izvoznog sistema i bez
primene donjih užadi.

116
10.3.1. Izvozni sistemi sa bubnjevima promenljivog radijusa

Bubnjevi o-. ak'. ; :s:e:::a izrađuju se u obliku konusa sa radijusima manje R1 i


veće R2 osnove. Pron::::.: r:'.::prećnika. po širini bubnja od R l. do R2; je pravolinijska
i daje približno uravr.otežer.je s:a::ćkog niomenla. Za potpuno uravnoteženje statičkog
momenta potrebna je kr:\oiirijika promena poluprečnika od R l, do R2: ali se zbog
tehnoloških poteškoca pri izraći. ovakvi bubnjevi ne izrađuju.

10.3.2. Izvozni sistemi sa bobinama

Kod izvoznih sistema sa bobinama, upotrebljavaju se samo pljosnata čelična


užad. Promena poluprečnika namotavanja postiže se namotavanjem užeta u prorez
bobine u sloicvima jedan preko drugog.

Rastojanje između bobina, jedanko je rastojanju između koturača na tornju,


pošto ovaj sistem ne dozvoljava devijacijske uglove izvoznih užadi.

SHka 10.4 Izvozni sisrem sa hobinania [4]

1. hohina. 2. koturače na tornju, 3. izvozno uže, 4. izrozni sucl

Uže punog izvoznog suda se počinje namotavati od najmanjeg prcčnika bobine


tj. na prcčnik prazne bobine a uže praznog tzvoznog suda se odvija od najvećeg
prečnika bobine tj. od prečnika pune bobine.

117
10.4 Proračun izvoznih postrojenja

Primer proračuna: Izvršiti proračun i usvajanje izvoznog postrojenja


odišnju proizvodnju 0 (/ = 300 000 [t Igod] i dubinu okna H n = 300 [/;/].

10.4.1 Proračun kinematike izvoza


1. Proračun časovnog kapaciteta:

k - A _ 1.2-300000
= 80 [///;]
r ■ns ■S ~ 300-3-5

k - koeficijent neravnomemosti proizvodnje (1J - 1.3)


A - godišnja proizvodnja
r - broj radnih dana (300)

/?v - broj smena (3)

S - broj efektivnih radnih časova (5 h)

2. Proračun izvozne visine:


H = H 0 +1 . 3 - J & =300 + 1.3-780 =311.63 [///]

3. Proračun normalne brzine izvoza:

' - ^ l ^ S - H = 0.47-J-2 '° '9 ' 0'9 3 1 1.63 =7.87 [ml.s]


<7, +a, V 0.9 + 0.9

k . - koeficijent proporcionalnosti ( k = 0.47 )

_ <7, i o, - ubrzanje i usporenje kod kretanja suda (0.8 -1 .1 m/s)


4. Vreme Dcnaiiiiiffiiiai.:.
Period ubrza::'_ : „s^'ireria..

Period

5. Pređerr: rrze'.: _ r . f_z.o” a ’.'užnje:

Period uzrzziva : umorer.ja:

S. = S. = - • v„ ■t, = - • 7.87 •8.7 = 34.23 [/»]


• - '2 2

Period nomialne vožnje:

S2 = / / - 2 - S , =31 1.63-2-34.23 = 243.17 [m]

6. Ukupno vreme izvoza:


T = /, + u + U + tm = 8.7 + 30.9 + 8.7 + 20 = 68.3 [5 ]

tm - vreme ukrcavanja vagoneta u koš (1 0 - 3 0 s)

7. Broj vožnji u jednom času:


3600 3600
52.7
68.3

Usvajam nh =53vožnje.

8 . Korisni teret jedne vožnje:


o A 80
1.5 [/]
53

9. Minimalna zapremina materijala za jednu vožnju:


0 .5
V= 2.2 [m3]
- -k 0.85-0.8

119
Yn - nasipna zapreminska masa (0.7 - 1)

k n - koeficijent popunjenosti vagoneta (k = 0.8 )

Na osnovu ovako proračunate zapremine usvaja se poprečni presek


okna sa n = 2 vagoneta , Vy = 1.3 nV sa ne = 1etaža u košu i sa nv = 2 vagona u etaži.

.J

Slika 10.5. Dispozicija izvoznih sudova (po jedan vagonet po etaži) [4]

Vagonet D a b C D e F
3.95 2.04 1.06 0.2 0.4 0.145 0.19
1.3
3.85 1.82 1.16 0.2 0.3 0.135 0.19
Presek vođice: 160x180; 160x200

10. Stvarni korisni teret jedne vožnje:

Q, = n ■Vy ■y n ■k p =2-1.3-0.85-0.8 = 1.8 [/]

10.4.2 Korigovana kinematika izvoza

1. Korigovani broj vožnji u jednom času:


9± 44.44
nk
Q,

Usvajam nh = 45 vožnji .

120
2. Kormova:;
= \ i i ;s i

3. Vrcme
. 20 -r 5 •1) = 55 [s]

n , - brc

4. Koriaovar.a brzir.a iz\ oza:

a, —_/(—•£/, •/ )- —£/, -H = —- 0.9 - 55 —A/(—- 0.9 - 55)“ —0.9 - 311.63 = 6.53 [///,
1 V2 2 V2

5. Korigo\ ano vremc vožnje i pređcni putevi u periodu ubrzanja i usporenja:


• • v 6.53 „ „ , r n
t,= + = — = ----- = 7.26 [v]
: •’ a, 0.9

5.' = V = - - m; -6 = --6.53-7.2 6 = 23.7 [/??]

6. Koriaovano vreme normalne vožnje i pređeni put:


‘ = = 37.24 [,]
- )• 6.53

Si, = H - 2 ■S. = 311.63 - 2 •23.7 = 264.23 [///]

7. ProN'cra korigovanog vremena čiste vožnje:

/ ’ = / ; + / [ + / ; = 7.26 + 37.24 + 7.26 = 51.76 [s]

121