Test 1

1.Statističko zaključivanje je? Donošenje zaključaka o katrakteristikama skupa na osnovu uzoraka 2. Dve statističke koncepcije javljaju se u: a) Engleska b) Nemačka c) Belgija 3. Statistika se bavi: a) Masovnim pojavama 4. Prihod članova domaćinstva poikazuje se: a) Normalnom b) Ordinalnom c)Intervalnom d) Normalnom i ordinalnom e) Normalnom i intervalnom 5. Poligon frekvencija je: a) Grafički prikaz u koordinatnom sisretm 6.Modus je: a) Vrednost obeležja koje ima najveću frekvencuju b) ..koje se najčešće javlja;c) .... 7.Da li je ulazak studenata u Filozofski fakultet u toku jenog dana slučajni eksperiment? a) Da b)Ne 8. Da li događaj može da se označi praznim skupom? a) Da b)Ne 9.Kada pri eksperimentu sa bacanjem kocke dobijemo 7, kakav je to događaj: a) Nemoguć b) Nesiguran c) Siguran 10. Funkcija rasporeda slučajne promenjive pokazuje verovatnoću da slučajna promenjiva x uzme vrednost koja je: a) Manja ili jednaka bilo kojoj proizvoljnoj promenjivoj X; b).... c).... 11.Koeficijent asimetrije u idealnom slučaju iznosi: a) -5 b)+5 c)0 d) 3 12.Uspeh učenika u školi prikazuje se: a) Atributivnim obeležjima b) Numeričkim c) I jednim i drugim 13. Pod pojmom statistike se podrazumeva: a) Statistika u užem smislu, stat. analiza i stat. teorija 14. Da li se pod parametrima skupa mogu posmatrati i oblici rasporeda skupa? a) Da b)Ne 15. Da li je uzorak metod prikupljanja podataka? a) Da b)Ne 16. Da li su članovi stranaka u parlamentu: a) Atributivnog obeležja b) Numeričkog 17.Interval varijacije je: a) Poziciona b) Izračunata 18. Da li su poraz ili pobeda komplementarni događaji? a) Da b)Ne 19. Da li jedna slučajna promenjiva može biti povezana sa više elementarnih ishoda: a) Da b)Ne 20. Da li je očekivana vrednost jednaka aritmetičkoj sredini populacije? a) Da b)Ne Ovo su pitanja koja su sakupljena, a odgovori su označeni crvenom bojom! Obavezno proveriti odgovore, jer je bilo nekih netačnih, ne sećam se više koji su to...

1

Test 2
1. Koji od sledećih naziva ne označava tip uzorka? a) Kotni b) Prost slučajni c)Prost namerni d)Stratifikovan 2. Da li je statistika uzorka slučajna promenjiva? a) Da b)Ne 3. Intervalna ocena obuhvata? a) Stvarnu vrednost statistike b)Stvarnu vr. parametra c) Stvarni rizik greške 4. Kada nam pri ocenjivanju nije poznata varijansa osnovnog skupa, standardizovana promenjiva se obeležava sa? a) t b) Z c) x d) Alfa/2 5.Testiranje hipoteza sadrži tvrdnje o: a) Parametrima b) Skupovima c) Rizicima 6.Najmanji nivo značajnosti sa kojim se nulta hipoteza može odbaciti na osnovu podataka iz uzorka se naziva: a) Beta b) Alfa c) P-vrednost d) Nijedno od ponuđenog 7. Jedna nepristrasna ocena je efikasnija ako ima manju: a) varijansu b)... c).... d) .... ZADACI 1.Na osnovu kontrole broja lica u 1000 slučajno odabranih putničkih automobila u Beogradu je dobijena sledeća distribucija frekvencija: broj lica- 1 2 3 4 5 br.automo.-250 510 140 80 20 Uz rizik greške uz 0,05 oceni broj automobila koji prevoze manje od 4 lica ako je ukupan broj automobila na ulici 55 000. 2. Prost slučajan uzorak od 100 posetilaca jedne pozorišne predstave dao je sledeći rezultat: starost posetilaca- do 20 21-35 36-50 preko 50 broj posetilaca12 20 40 28 Na nivou poverenja od 0,95 testirajte hipotezu da učešće posetilaca mlađih od 36 god. iznosi 30%. NA KOMPU SEESSP-03- Rekodirati varijablu V113 ( zanimanje ispitanika ) i V130 ( zanimanje ispitanikovog oca ) tako da dobijemo 5 slojnih kategorija: 1-5=1(političari, direktori); 6=2(stručnjaci); 7-12=3(službenici); 13-16=4( manuelni radnici ); 17=5 ( poljoprivrednici ). Potom uraditi deskriptivnu analizu te varijable i opisati strukturu uzorka prema slojnoj pripadnosti ispitanika i ispitanikovog oca. Putem tabele kontingencije ukrstiti ove dve varijable i rastumačiti ih.Pešićka nam nije dala model tog izveštaja, snađi te se....kao ono kog Antonića... Drugi test je imao samo 6 teorijskih pitanja + zadatak sa formulama + rad na kompu sa izveštajem 2

Test 3
I grupa: 1. Pirsonov koeficijent uzima vrednost od? a) -1 do 1 2. Ako je r=1 za uzorak (x,y) da li je korelacija jaka? a) jeste 3. ANOVA se zasniva na analizi? a) Aritmetickih sredina ( tj.odgovor je bio nijedan od ponuđenih) 4. Čime se bavi HI kvadrat test? a) Meri odstupanje očcekivanih i empirijskih frekvencija. 5. Koeficijent kontingencije uzima vrednost? a) 0-1 6. Da li ANOVOM možemo da definišemo par ili parove koji su različiti među sobom? a) ne, tukijevim testom 7. Čime je određena F statistika? a) Rezidualnom i faktorskom varijansom, Va i Vr II grupa: 1. Kad možemo da znamo da ne odbacujemo nultu hipotezu kad nam je poznato F? F=1? 2. Koeficijent determinacije uzima vrednost? a) 0-1 3.ANOVOM pokazujemo uticaj? a) Uticaj jednog ili vise faktora na varijabilitet odredjene pojave? 4. Da li HI kvadrat ima nulti početak? a) Da b)Ne 5. HI kvadrat meri odnos kojih frekvencija? a) očekivanih i empirijskih ( tj.odgovor je bio nijedan od ponuđenih) 6. Ako je r=1 za skup (X,Y) da li je korelacija jaka? a) Da b)Ne Modeli izveštaja: IZVEŠTAJ ANOVA Na podacima dobijenim na reprezentativnom uzorku za teritoriju Srbije za 1997, godinu, želeli smo da utvrdimo da li postoji razlika u prosečnom materijalnom položaju društvenih klasa. Klase koje su analitički izdvojene prema vrsti zanimanja stanovnika su: viša, srednja, niža i poljoprivrednici. U našoj analizi se klasni položaj tretira kao kontrolisani faktor. Obeležje koje posmatramo je kompozitni indeks materijalnog položaja dat u obliku petočlane skale gde 1 označava najniži, a 5 označava najviši položaj. Pre nego što pristupimo analizi varijanse, izvršen je test homogenosti varijanse,a test značajnosti statistike (sig.=0.000) sugeriše da je ostvaren preduslov homogenosti varijanse (ako je sig. manje od 0,05 onda je ostvaren 3

preduslov o homogenosti varijanse i tada možemo da nastavimo ispitivanje, a ako je sig. veće od 0.05 onda prekidamo ispitivanje). ANOVA sugeriše da je međugrupna varijansa (Va=45,76) znatno veća od unutargrupne, odnosno rezidualne varijanse (Vr=0,525), što se odražava na vrednost statistike F, koja je jednaka 87,138. Test značajnosti analize varijanse (sig.=0.000).....vodi nas do zaključka da je uticaj klasnog položaja statistički značajna za materijalni položaj ispitanika, a to znači da se barem dve klase razlikuju između sebe u pogledu prosečnog materijalnog položaja. Tukijev test pokazuje da su klase koje se međusobno razlikuju po materijalnom položaju, sve osim niže klase i poljoprivrednika (sig.=1.00). Tukijev test je pokazao da niža klasa i poljoprivrednici imaju identičan prosečan materijalni položaj na skali od 1 do 5. prosek za ove klase je 1,62. Najviši prosečan materijalni položaj imaju pripadnici više klase 3,05 IZVEŠTAJ HI KVADRAT TESTA Na reprezentativnom uzorku stanovništva Srbije koji je brojao 2997 ispitanika, testirali smo hipotezu o nezavisnosti stepena obrazovanja ispitanika i ispitanica i njihovog stava prema homoseksualizmu. Varijablu koju smo ispitivali (obrazovanje) data je u 5 kategorija: 1) bez škole; 2)osnovna škola; 3) srednja škola; 4) viša škola; 5)fakultet. Varijabla kojom smo merili stav prema homoseksualizmu data je u obliku empirijskog iskaza: '' Homoseksualci i lezbejke moraju da imaju pravo da žive svoj život onako kako žele ''. Varijabla je data u obliku Likertove skale gde 1 označava potpuno slaganje, a 5 označava potpuno neslaganje. Hi kvadrat testom ispitivali smo hipotezu o nezavisnosti ova dva obeležja. Test značajnosti Hi kvadrat statistike (sig.=0.000) dozvoljava nam da odbacimo hipotezu o nezavisnosti ova dva obeležja. Drugim rečima, postoji povezanost između stepena obrazovanja ispitanika i njihovog stava prema homoseksualizmu. Jačinu veze smo merili putem mera asocijacije (GAMA-zato što je skala ordinalna) i vrednosti ove statistike (GAMA=-0.192) ukazuje da je veza relativno slaba i inverzna (zbog znaka minus). I pored toga što je veza relativno slaba, možemo da zaključimo da kako raste stepen obrazovanja, raste i pristajanje uz stav da homoseksualci i lezbejke treba da žive svoj život onako kako žele. KORELACIONA ANALIZA Na reprezentativnom uzorku populacije Srbije koji je brojao 2997 ispitanika, ispitivali smo stepen kvantitativnog slaganja varijacija između stepena obrazovanja ispitanika i njihovog slaganja sa stavom o vanbračnoj zajednici. Stepen obrazovanja je meren putem godina formalnog školovanja. Ova varijabla je redukovana na 4 intervalne kategorije: do 4 god. školovanja (1), 5-8 god. školovanja (2), 9-12 (3), 1316 god. školovanja je (4). Stav prema vanbračnim zajednicama meren je putem 4

stepena pristajanja ispitanika uz empirijski stav: ‘’ Nije u redu da nevenčani parovi žive zajedno’’ . Iskaz je dat u obliku Likertove skale, gde 1 označava potpuno slaganje sa stavom, a 5 potpuno neslaganje sa stavom. Na osnovu korelacione analize utvrdili smo da je stepen korelacije između ove dve varijable (r=0,378) relativno jak odnosno veza je relativno jaka i direktna, a to znači da što su ispitanici više obrazovani opada stepen pristajanja kojim se osuđuje stav o vanbračnoj zajednici. U sledećem koraku cilj je bio da utvrdimo da li je veza između obrazovanja i pristajanja uz navedeni stav posredovana staročću ispitanika. Tehnikom parcijalne korelacione analize utvrđeno je da se veza između obrazovanja i stava prema vanbračnim zajednicama smanjuje (r=0,3112) kada se komtroliše efekat starosti. U sledećem koraku treba utvrditi kako se ponaša ispitivana korelacija po različitim starosnim kategorijama. Kod najmlađih ispitanika intezitet veze opada (r=0,242). Veza između obrazovanja i stava prema vanbračnoj zajednici još više gubi na značaju za starosnu kategoriju 30-44 godine (r=0,178), nešto je jača za sledeću starosnu kategoriju 45-59 godina (r=0,283) i najjača za kategoriju najstarijih ispitanika (r=0,433). Možemo da zaključimo da je kod najstarijih ispitanika obrazovanje izrazito bitan faktor pri formiranju stava o vanbračnim zajednicama. Što su ispitanici stariji to raste njihovo slaganje sa stavom kojim se osuđuju vanbračne zajednice. Pošto smo utvrdili da je starost ispitanika posredujući faktor između obrazovanja ispitanika i ispitanikovog stava, zanimlo nas je da utvrdimo kakav je odnos starosti i dve primarno ispitivane varijable. Prostom korelacionom analizom utvrđeno je da je veza između starosti i stava prema vanbračnim zajednicama relativno umerena i negativna (r=-0,259), a to znači da sa starošću ispitanika raste stepen pristajanja uz stav kojim se osuđuju vanbračne zajednice. Veza između starosti i obrazovanja je relativno jaka i inverzna (r=0,401), što znači da sa stepenom starosti opada obrazovni nivo. Možemo da zaključimo da posredujuća varijabla ( starost ) jače utiče na obrazovanje ispitanika, nego na njihov stav prema vanbračnim zajednicama. Treći test se sastojao iz 7 teorijskih pitanja+ rad na kompu (2 izveštaja od 3)
Dakle, ovde su predstavljeni skoro sve meni raspoložive informacije vezane za testove koji su do sada održani. Za one koji bi da imaju i formule( prva 2 testa) i korake kako raditi na kompu ( 3. test), neka me iscimaju kako bi im dao da to kopiraju. Toga ima toliko puno (ne mogu više da kucam, prso sam!!), a i zaboravio sam koje su formule bile potrebne. Hvala svima koji su doprineli ovoj akciji sakupljanja pitanja, pre svih, Sparićki, Košutićki, Janjićki....

5