You are on page 1of 186

ОСМАНСКИ ДОКУМЕНТИ О РУДНИКУ

МАЈДАНПЕК XVI-XVIII ВЕК

MUZEJ U MAJDANPEKU

Srđan Katić

OTTOMAN DOCUMENTS ON
MAJDANPEK MINE
XVI-XVIII CENTURY

Majdanpek
2009

МУЗЕЈ УМАЈДАНПЕКУ

Срђан Катић

ОСМАНСКИ ДОКУМЕНТИ
О РУДНИКУ МАЈДАНПЕК
XVI-XVIII VEK

Мајданпек
2009

Главни и одговорни уредник
Снежана Старчевић

Рецензенти
Др Олга Зиројевић
Др Зоран Петковић

Издавање ове књиге омогућило је Министарство културe
Републике Србије

ПРЕДГОВОР

Пре девет година, приликом истраживања у Архиву Председништва
владе Републике Турске у Истанбулу (Başbakanlık Arşivi) пронашао сам
мали дефтер од осам страна, који представља двогодишњи обрачун рудника бакра Мајданпек у периоду од 1572. до 1574. године. У почетку сам
претпоставио да није посебно важан и да се слични извори често користе у
радовима о рударству. По повратку у Београд постало ми је јасно да Мајданпек уопште није уписан на картама османских рудника, и да о производњи бакра у европском делу Царства нема скоро никаквих података.
Прва помисао била је да се ради о, у то време, безначајном руднику. Међутим, испоставило се да је у обрачунима наведена изузетно велика производња бакра и да Мајданпек остварује скоро четири пута већи приход
од чувеног шумадијског Рудника. Изненађење је представљало и то што су
Мајданпеком управљали Јевреји, за које се сматрало да у то време углавном послују у рудницима на југу Балканског полуострва.
Уз помоћ и подршку моје покојне менторке др Душанке БојанићЛукач наставио сам истраживања и схватио да османско рударство представља Царство у малом и то његов репрезентативни део. Рударске регије
имале су имунитетни статус, с посебним законодавним, пореским и безбедносним системом. Богати рударски градови нису били само стецишта
рудара и топионичара, већ и центри занатства и трговине.
Отварањем нових рудника потпуно су мењане целокупне области.
До отварања Кучајне 1552/53. и Мајданпека, највероватније 1559/60. године, цела регија била је слабо насељена и сиромашна, да би се за само
десетак година у њој, поред два градска насеља, развили и нови рударски
и топионичарски центри у Решковици, Раковој Бари и Мелници. Прво
Кучајна, а потом и Мајданпек постају административни и судски центри,
с утврђењима и локалним одредима мартолоса, а становници педесетак
околних села добијају привилегије, да би опслуживали руднике или штитили опасна места на друмовима. У Кучајни су отворени ковница новца
и радионица за производњу оловне муниције, а у оба места развијају се занатско-трговачке чаршије. Као и у већини других рудника Османског царства, и овде су били заступљени припадници свих конфесија, који су заједнички пословали.
Безбедно окружење и јака власт били су од пресудног значаја за
пословање рудника, па је зато интензивнији развој ове рударске регије
почео непосредно након османског освајања Баната и померања границе

6

Предговор

далеко према северу. Убрзо након отварања, Мајданпек је постао највећи
рудник бакра у европском делу Османског царства и успешно је пословао
све до пред крај XVII века. Тада почиње епоха великих аустро-турских
ратова, у току које је северна Србија, за нешто више од сто година, четири
пута била поприште сукоба. Међутим, и поред ратних разарања и све веће
анархије, производња у Мајданпеку је обнављана и одржала се све до
Првог српског устанка, али у знатно мањем обиму.
Историографији је прошлост Мајданпека под османском влашћу
остала непозната, због тога што нису коришћени османски извори. С
друге стране географски положај Мајданпека, тешко проходне планине,
удаљеност од главних саобраћајница, пре свих Цариградског друма, узрок
су помањкања било каквих вести о мајданпечком крају у изворима западне провенијенције. Тако најранији познати подаци датирају из периода хабзбуршке управе у северној Србији (1718-1739).
Управо због тога османска грађа, као једини и најпоузданији извор о
рударству Мајданпека у Османском царству, завређује изузетну пажњу.
Објављивањем до сада прикупљеног архивског материјала, који обухвата
период дужи од два века, биће омогућено да се прате промене у раду
рудника, начину закупа, дистрибуцији државних прихода и слично. Документи се могу посматрати и знатно шире, као сведочанства о финансијској организацији Царства, и раду османске администрације. Овим
наравно неће бити исцрпени сви извори сазнања о историјској прошлости Мајданпека и његове околине, али ће она бар донекле бити осветљена, док највећи рудник бакра у европском делу Османског царства не добије монографију какву и заслужује.
Документи садржани у овој књизи представљају избор из грађе
прикупљене у току истраживања која сам вршио у истанбулским архивима и библиотекама 1999, 2001. и 2008. године. Подељени су у пет поглавља. Прва три су тематска и односе се на закупе, производњу и употребу
бакра у време развоја рудника у XVI веку. Четврто поглавље посвећено
је пустошењу у Бечком рату и послератној обнови, док пето обухвата период од окончања дводеценијске хабзбуршке власти 1739. године до почетка Првог српског устанка. Уз свако поглавље дата су пропратна објашњења о теми или периоду на који се односе, као и о самим документима, како би читалац добио додатна објашњења. За сваки документ дат је
факсимил, турска транскрипција и превод на српском језику.

У Београду. 29.12.2008.

др Срђан Катић
Историјски институт
Београд

PREFACE

In historiography, Majdanpek mine was mentioned for the first time in
the period of Habsburg rule in the northern Serbia (1718-1739), and after that
only in mid-19th century when the modern mine was opened, which is functional even today.
However, Majdanpek mine was already opened in 1559/60 and soon
became the biggest copper mine in the European part of the Ottoman Empire.
Unfortunately, its history remained totally unknown and the main reason was
insufficient number of researches of the Ottoman mining. During preparation
of PhD thesis “Ottoman mining – case study of the Smederevo sancak (14591804)”, I’ve conducted researches on rarely used documents preserved in Başbakanlık Arşivi (Istanbul). Among them I would specially like to emphasize
annual reports of the mine and mint’s production, inventory of the members
of mine managements and documents related to various types of lease, which
I found in collections: Maliyeden Müdevver, Alı Emiri, Baş Muhasebe kalemi, İbn ül Emin and Cevdet.
From the so far collected archive material I have made a selection of
documents related to the Majdanpek copper mine, which cover a period longer than two centuries. They are classified in five chapters. First three are thematic ones and relate to mine leases, production and copper usage in the period of the mine development in 16th century. Fourth chapter is dedicated to
the destruction during the Vienna War (1683-1699) and after-war renewal,
while fifth chapter includes period from the end of two-decade long lasting
Habsburg rule in 1739. until the end of 18th century. Documents are transcribed in Latin letters and translated into Serbian language. Necessary clarifications about theme or related period are provided within every chapter.
I hope the selected ottoman sources presented in this book will enable
better knowledge and understanding of mining in the Ottoman Empire and stimulate new researches on this subject.
Belgrade
29.12.2008.

dr Srđan Katić
Institute for History
Belgrade

СУЛТАН СУЛЕЈМАН I ВЕЛИЧАНСТВЕНИ (1520-1566)
За време Сулејманове владавине извршена је реформа рударског
законодавства и отворени бројни рудници међу којима и Мајданпек.

I
ЗАКУПИ РУДНИКА МАЈДАНПЕК У XVI ВЕКУ

Систем закупа представљао је основу османског финансијског система. Држава је давала у закуп приходе од царина, свих врста пореза,
рудника, ковница новца, солана, пиринчаних поља, скела, риболова и
другог. На исти начин поступала је с приходима вакуфа и великих земљишних поседа – хасова.
Нови рудници издавани су у закуп тек после периода државне
управе, који је трајао најмање три године, односно све док се не устали
производња и створе услови за обрачун просечних прихода.
Лицитација за закуп одређеног прихода – мукате одржавана је у
присуству кадије, а сви подаци о њеном току и исходу бележени су у сиџил. У судски записник су, такође, уписивани и услови под којима је закуп склопљен. Уговор се односио на висину учешћа и рокове за исплату
рата, као и на износ плата службеника мукате. Уговор није био типски,
већ је представљао договор будућег закупца и представника државе. У
случају Мајданпека то су били назир (надзорник) и кадија-муфетиш (инспектор), главни службеници Београдског надзорништва царских прихода, које је обухватало мукате у санџацима Смедерево, Крушевац, Срем и
Зворник.
Закупац је, поред доказа да поседује потребан новац и да није задужен, био у обавези да обезбеди и ваљане јемце. Они су морали да буду
платежно способне особе, које нису ангажоване у некој другој мукати као
закупци или јемци. Јемство су давали у новцу или непокретностима. У
класичном закупу јемци су добијали неку врсту дивиденди, док су у тзв.
закупу путем јемства били у улози сузакупаца, преузимајући неку од плаћених служби на мукати. Сваки уговор потврђивала је Порта, издајући закупцу берат.
Закупци су могли да издају у подзакуп мање приходе у оквиру
свог закупа и да уједно сами буду подзакупци у оквиру неког већег закупа. Тако је муката Мајданпек, поред прихода од бакра имала и друге мање приходе који су потицали од такси убираних у самом месту и у околини. Закупци су под одређеним условима, могли да обједине закупе две
или више муката, а у таквим случајевима Мајданпек је најчешће издаван
у закуп с мукатом Кучајне, која је обухватала закупе рудника, ковнице
новца и прихода из неколико десетина радничких села.

10

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

Од османског освајања до осамдесетих година XVI века закупи су
најчешће трајали три године, а после тог периода рок се продужавао на
шест, односно девет година. Уговор није гарантовао закупцу да ће до
краја предвиђеног рока убирати приходе мукате. Ако би се у међувремену
појавио неко с повољнијом понудом, а закупац није био спреман на промену услова, уговор је раскидан и муката уступана новом закупцу. Закуп
је прекидан и када закупци не би испуњавали уговорене обавезе. Њима је
тада плењена имовина и тако наплаћиван дуг. Ако то није било довољно,
новац је узиман од дужникових јемаца, или, у крајњем случају, од чланова заједнице којој је припадао. Пропали закупац је у зависности од штете
и властите одговорности могао да буде осуђен на вишегодишњу затворску
казну, па чак и на смрт.
Примопредаја закупа најчешће је обављана на крају обрачунске
године. Закупац је тада, у зависности од услова уговора, почињао нови
трогодишњи закуп, или је настављао стари до истека предвиђеног рока.
Постојала је и трећа могућност да се последња година старог закупа дода
новом, чиме се његово трајање практично продужавало на четири године
(1 + 3). На услове закупа пресудно је утицало тржиште. Када је постојало
изузетно интересовање за закуп, као што је то био случај у Мајданпеку
седамдесетих година XVI века, услови су били много тежи. Нови закупци
не само да су преузимали трајање ранијег закупа, већ су често били у
обавези да повећан износ закупа плате за цео период.
У ситуацијама када је био смањен приход мукате, држава је интервенисала, постављајући за управника – емина неког од стручних царских
службеника, који је имао шира овлашћења од уобичајених. То је, међутим,
било само привремено стање, јер је задатак новопостављеног емина био да
муката што пре постане конкурентна на слободном тржишту, које је у класичном периоду Османског царства било главни покретач економског развоја.
Документи о закупима су из архивске серије Финансијски (Maliye)
дефтери, која представља најважнији извор за проучавање османске економије. Ова архивска серија садржи различите финансијске обрачуне, као
и преписе заповести које је централна власт слала надзорницима царских прихода и управницима верских задужбина – вакуфа. Финансијски
дефтери су најчешће великог формата и обима страна. Тако, на пример,
дефтер закупа Румелије, који садржи податке о Мајданпеку, за период од
1566. до 1578. године има 319 страна, а два регистра из 1565/66. и 1576/77.
из којих доносимо заповести имају нешто мање од 2.000 страна.

Факсимил 1. - BBA, MAD 2775, s 384.

12

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

THE FIRST TWO LEASES OF MAJDANPEK COPPER
MINE IN 1564. AND 1565.
Imperial order issued on 30. september 1565. to kadi-müfettiş and supervisor
of Belgrade nezaret, who had to check capital assets of the new lessee and
his guarantors.
[1] Müfettiş Boğurdelen kâdısına ve nâzır za‘îm Mü’min'e hüküm
yazıla ki:
Hâliyâ Eymirhân nâm kimesne Kapum'a [2] adam gönderüp Kuçayna
ma‘deni kurbinde zahr olan Ipek ma‘deni dimekle ma‘rûf gümüş ve nühâs [3]
ma‘denleri yatup sene 971. Zi′l-hiccesinin yiğirmi ikisinde vâkı‘ olan Ağustos
evvelinden üç yıla [4] 220.000 akçeye Afta nâm Yehûdî uhdesinde olup târîh-i
mezbûrden zikr olan ma‘denlere seksen [5] bin akçe ziyâde ile üç yıla üç yuz
bin akçeye iltizâm idüp varup sizun huzûrunuzda [6] zarar mâla yarar kefîller
virilesin şart eylemeğin buyurdum ki:
Hükm-i şerîfim vardukda göresin mültezim-i mezbûr [7] yarar olup zikr
olunan mukâta‘a zabtına kâdir ise bundan dahi ziyâdeye tâlib yoğsa mültezim-i
mezkûri [8] götürülüp mukâta‘a-i mezbûrenin zarar mâlına yarar ve mütemevvil
yirlü yurtlu kefîllerin alup sebt-i sicill eyleyup sûretin [9] yazup Derğah-i
Mu‘allây'a arz eyliyesin ki iltizâmı üzerine berât-ı şerîf virile amma kefîl
alınmakdan ziyâde [10] ihtimâm idüp müflis ve medyûn ve âhar mukâta‘aya
emîn ve mültezim veya kefîl olmakdan begâyet hazer edesin [11] şöyle bilesin
diyü.
Tahrîren fî 5. Rebî‘ü'l-evvel sene 973.
Ve mezkûrun iltizâmı üzre zarar mâla yarar ve mütemevvil kefîlleri
alındıktan sonra berâtı ihrâc olınmayalarının mesâlihine ile mübâşeret etdiresin.
Sah
’an yed-i Ömer Beğ Kethüdâ-yı Bayrâm Beğ el-mezbûr

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

13

ПРВИ ЗАКУПИ МАЈДАНПЕКА
ИЗ 1564. И 1565. ГОДИНЕ
Царска заповест од 30.09.1565. године упућена кадији-муфетишу и
надзорнику Београдског надзорништва, од којих се тражи да за нови
закуп провере имовинско стање закупца и његових јемаца.
Написана је заповест кадији-муфетишу Бујурделена (Шапца) и
надзорнику заиму Мумину:
Сада је извесни Ејмирхан послао човека на моју Порту и известио о
следећем: у близини рудника Кучајна леже чувени мајданпечки рудници
сребра и бакра. Године 971, од дана 22. зилхиџе који је 1. август [1564],
дати су у дужност на три године Јеврејину Афти 1 за 220.000 акчи. Сада су
речени рудници издати у закуп, од наведеног датума [1. август 1565], за
80.000 акчи више, што је за три године 300.000 акчи. 2
Пошто је услов да се у вашем присуству прикажу одговарајући
јемци који могу да дају депозит, наредио сам да, када стигне моја часна
заповест, испиташ да ли је речени закупац одговарајући и да ли је способан
да држи ову мукату. Уколико нико не понуди више [новца] од наведенога,
доведи реченог закупца, узми јемце који су богати, имају депозит за ову
мукату и из тог су краја и све то заведи у сиџил. Напиши такође и копију
и пошаљи је на Високу Порту, како би се издао часни берат о закупу.
Строго поведи рачуна приликом узимања јемаца, а нарочито се чувај да као јемца не прихватиш онога који је без пара, или је задужен, или
онога који је емин, закупац или јемац друге мукате. Тако да знаш!
Написано 5. ребијулевела 973. године (30.09.1565).
Пошто је речени узео у закуп и пошто су узети богати јемци, способни да дају депозит, нека се пoчне с поступком издавања берата.
Регистровано
Донео Омер-бег, ћехаја поменутог Бајрам-бега [санџакбега Смедерева]

1

Име Јеврејина Афте, становника Мајданпека, помиње се у десетак докумената. Због извесних разлика у распореду дијакритичких тачака на прва три
пронађена документа, у чланку: „Улога Јевреја у отварању и развоју рудника
Кучајна и Мајданпек у другој половини XVI века", Годишњак за друштвену
историју, 1–2 (2001), 7-17, његово име читали смо као Акиба. Међутим, захваљујући новој грађи извесно је да се први закупац Мајданпека звао Афта.
2
Документ је сажетак заповести, уписан у регистар и као такав не садржи
појединости које би објасниле узок промене услова закупа. Може се претпоставити
да то није била конкуренција закупаца, јер је прве године закупа производња у
руднику била слаба, па се вероватније радило о припајању неког мањег закупа.

Факсимил 2. - BBA, MAD 2775, s 1736.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

15

LEASE OF MAJDANPEK COPPER MINE IN 1566.
Imperial command issued on 13. june 1566. to müfettiş and Belgrade nazır,
at the demand of the new lessee Dervish Ali, ordering bookkeeping
investigation of the former lesse Afta the Jew and his guarantor emîn
Behram.
[1] Müfettiş Boğurdelen kâdısına ve nâzır Mü’min'e hüküm kı:
Hâliyâ Kuçayna ma‘denleri kurbinde olan [2] ma‘den-i Ipek mukâta‘asın
iltizâm eylıyen Dervîş Alî nâm emîn Dergâh-i Mu‘allâm'a adam gönderüp
ma‘den-i mezburi [3] sene 974. Muharremin on beşinde vâkı‘ olan Ağustos
evvelinden üç yıla iki yüz elli bin akçeye [4] iltizâm eyleyup ve bundan evvel
sene 971. Zi'l-hiccesinin yiğirmi ikisinde vâkı‘ olan Ağustos evvelinden [5] üç
yıla iki yüz yiğirmi bin akçeye iltizâm eden kâtib Yehûdî Afta ve mezkûr kâtibe
kefîl olan sipâhî-oğlanlarından [6] Behrâm'ın iki yıllık muhâsebeleri görülüp
ber mûceb-i muhâsebe lâzım gelen akçe mezkûrlerden alınup kıst-ı seniyeden
nemikdâr [7] akçe kesr lâzım gelürse kendü mâlından edâ’ virmek üzre iltizâm
eyleyup hâliyâ mezkûrun iki yıllık [8] muhâsebelerin görmesin tâleb eylemeğin
buyurdum ki:
Hükm-i şerîfim vardukda mezkûr Yehûdî Afta'yı bir kefîl mezkûr
kulum Behrâm'ı [9] getürüp müfredâtı defterlerinden ve şüphe olan mevâddı
yirlü yirinden ehl-i vukûf ma‘rifetile âdet ü kânûn [10] üzre iki yıllık
muhâsebesin görüp ber mûceb-i muhâsebe lâzım gelen akçe-i mezkûrlerden
bîkusûr taleb ü tahsîl eyleyup [11] zimmetlerinde bir akçe ve bir habbe bâki
kodurmayup ve kıst-ı seneyinden nemikdâr kesr lâzım gelürse mezkûr [12]
Dervîş Alî'den tahsîl eyleyup ve başka sene muhâsebesin yazup imzâlayup
hâsıl olan akçe ile vâkı‘ olan [13] müfredâtı defterlerin der kise edup ve
mühürleyup sâ’ir emvâl-i hâssa ile Kapum'a gönderesin ve yazup bildiresin
[14] şöyle bilalar diyü.
Tahrîren fi 25. Zi'l-ka‘de sene 973.

16

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

ЗАКУП РУДНИКА МАЈДАНПЕК 1566. ГОДИНЕ
Царска заповест од 13.06.1566, упућена муфетишу и назиру, којом се на
захтев новог закупца Дервиша Алија, наређује привођење и провера
пословања бившег закупца Јеврејина Афте и јемца емина Бехрама.
Заповест муфетишу, који је кадија Шапца, и назиру Мумину:
Сада је на моју Високу Порту послао свог човека емин Дервиш
Али, који је узео у закуп мукату рудника Пек (Мајданпек) у близини Кучајнских рудника. Овај рудник издат му је у закуп 974. године, од првог
дана августа, односно 15. мухарема (02.08.1566), на три године за 250.000
акчи. Раније је, 971. године, од првог дана августа, односно 22. зилхиџе
(01.08.1564), био издат у закуп на три године Јеврејину Афти, писару, за
220.000 акчи. [Дервиш Али] je преузео закуп под условом да се провери
двогодишње пословање спахије Бехрама, 3 јемца тог писара и да се од поменутих наплати онолико колико треба према рачуну, а да ће он од свог
новца исплатити колико се утврди да је [његова обавеза] за остатак године. Сада, пошто је затражио да се провери двогодишњи обрачун реченог,
наредио сам следеће:
Када стигне моја часна заповест доведи Јеврејина Афту и његовог јемца Бехрама и на лицу места, у присуству зналаца, и према обичају и кануну, провери њихове детаљне дефтере и сваку ставку из двогодишњег
обрачуна која може бити сумњива. Тражи и узми од њих, без остатка,
сваку пару која се утврди према обрачуну и немој да ти остану дужни ни
једну једину акчу. А уколико се утврди одређена свота новца за остатак
године, њу узми од реченог Дервиша Алија 4 и састави извештај за другу
годину [закупа], потпиши га и прикупљени новац с детаљним дефтерима
стави у кесу, запечати и пошаљи на моју Порту заједно с другим царским
новцем. Све напиши и о свему извести, тако да знаш.
Написано 25. зилкаде 973 (13.06.1566).

3

Бехрам је био припадник султанове спахијске коњице.
Дервиш Али је 71 дан пре краја обрачунске године преузео закуп и зато је
био обавезан да плати 9.662 акче (види извештај о пословању 1565/66. године).
4

Факсимил 3. - BBA, MAD 7534, s. 1424.

18

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

ABOUT THE COMPLAINT
OF ONE MAJDANPEK SARRAF
Imperial order issued on 07.01.1577. to Smederevo sancakbeğ and kadi of
Kučajna at the demand of Nikola Karaoglan, sarraf from Majdanpek.
Nikola accused the Jews, emîns of copper mine, who protected their
countrymen who owned him a certain amount of money, copper and fabric.
[1] Semendire sancakbeğine ve Kuçayna kâdîsına hüküm yazıla ki:
Karaoğlan Nikola nâm zimmî Kapum'a adam gönderüp sarrâf [2] olup
ma‘dencilerden Isakoğlu Mordehay nâm Yehûdîde bakır bahâsından otuz iki
[3] bin akçe ve Arslan nâm Yehûdî de otuz beş bin akçe ve Iliya nâm Yehûdîde
çuka bahâsından [4] bin yedi yüz vukkıyye nühâsım ve Sinân nâm Yehûdîde
bin seksen vukkıyye nühâsım olup ve Sarây'lı Süleymanda [5] iki yüz elli
vukkıyye nühâsım vardır diyü cümle hakkım içün elimde şer‘î huccetlerim
dahi vardır lakin emînleri [6] Yehûdî olmağla kendüleri sıyânet eder şer‘île
hakkım alıverilmesi taleb ederim diyü bildürdi.
Imdi buyurdum ki [7] hükm-i şerîfim vardukda şöyleki husûs-ı mezbûr
bir def‘a şer‘ile fasl olınmayup veya on beş yıldanberu [8] terk olunmuş da‘vâ
değil ise husemâyı beraber edup şer‘ile göresin. Elinde olan hucec-i şer’ıyye
[9] mûcеbince her kimde şer‘île ne kadar hakkı-ı sâbıt ü zâhır olursa bî kusûr
tahsîl etdiresin kimesneye hılâf-ı şer’-i [10] şerîf te’allül etdirmeyesin diyü.
Tahrîren fî 17. Şevvâli'l mükerrem sene 984.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

19

ЖАЛБА САРАФА ИЗ МАЈДАНПЕКА
Царска заповест од 7.01.1577, упућена санџакбегу Смедерева и кадији
Кучајне, поводом жалбе Николе Караоглана, сарафа 5 из Мајданпека. Никола се жалио на Јевреје, емине рудника, који штите своје сународнике, а његове дужнике. Он на основу оверених признаница,
од њих потражује новац, бакар и чоју.
Написана је заповест смедеревском санџакбегу и кадији Кучајне:
Штићеник по имену Никола Караоглан 6 послао је човека на моју
Порту и обавестио о следећем: „Ја сам сараф и потражујем од маденџија 7 : Јеврејина по имену Мордехај Исакоглу, 8 бакра у вредности од 32.000
акчи, од Јеврејина по имену Арслан 9 35.000 акчи, од Илије, Јеврејина,
чохе у вредности од 1.700 ока бакра, од Јеврејина Синана 1.800 ока бакра, а од Сарајлије Сулејмана 250 ока и за све то, као потврду, имам у
рукама шеријатске хуџете. Међутим, пошто су емини [Мајданпека] 10 Јевреји, они их штите и зато молим да се шеријатским путем што пре
остваре моја права.“
Стога сам наредио да, када стигне моја часна заповест, речено питање немој да разматраш појединачно, већ, уколико то није парница која
је застарела од пре петнаест година, шеријатским путем испитај и пресуди заједно [за сва потраживања]. Уколико се, на основу шеријатских хуџета које [Никола] има у рукама, утврди и обзнани колико је чије дуговање, нареди да се све прикупи, без остатка, и нека нико не тражи изговор
да поступи супротно часном шеријату.
Написано 17. поштованог шевала 984. године (07.01.1577).
5
Сарафи су у рудницима кредитирали производњу, према прописаним
условима, а бавили су се и мењачким пословима.
6
Никола Караоглан (Караоглановић – син Црног) био је један од најбогатијих становника Мајданпека. Поред уобичајених сарафских послова везаних за давање позајмица улагао је новац и у рударске послове. Највероватније је по њему
добиo име Бајир Караоглан, један од четири рудника у Мајданпеку. Данас Кароглија.
7
Погрешно се сматра да је термин маденџија коришћен за рудара. Они су
називани копачима (rencber), што је слично средњовековном термину рупник,
док су маденџије били власници рударских и топионичарских постројења.
8
Мордехај је био један од сузакупаца у акционарском друштву Јафета
Папоа, које је у првој половини седамдесетих година XVI века држало у закупу
Мајданпек и Кучајну. Тада је у Мајданпеку обављао службу писара (DBŞM 79).
9
Највероватније се ради о Јеврејину Арслану, који је наредне године постао закупац Мајданпека (MAD 656, 279).
10
У то време емин Мајданпека био је Јеврејин Солимон (исто).

Факсимил 4. - BBA, MAD 654, s 279.

Факсимил 5. - BBA, MAD 654, s 280.

22

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

LEASES OF MAJDANPEK COPPER MINE
SINCE 1566. TO 1579.
Baş Muhasebe kalemi officers’ notes about the leases of Majdanpek
copper mine and appointments of emîn, chief of martoloses, mine clerks
and şafars since 1566. to 1579.
279.)
Mukâta‘a-i ma‘den-i nukre ve nühâs Ma‘den-i Ipek
der uhde-i Dervîş Alî emîn mültezim ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 15.
Muharrem 974. ber mûceb-i sûret-i sicil-i Mevlânâ Bedreddîn kâdî-i Kuçayna
fî 8. ZA sene 973.
Fî selâse sinin 250.000
Ma‘zûl şüd
becâyiş Ahmed sâhib-i ayâr-i dârü'd-darb-i Kuçayna ve Afta Yehûdî kâtib-i
dârü'd-darb-i Kuçayna mültezimân şüde fî 18. Receb sene 979. ber mûceb-i
arz-i Mevlânâ Bâlî kâdî-i Belgrad el-müfettiş ve Mü’min en-nâzır
Iltizâm-i mezbûrân ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 28. Safer sene 978.
İlâ selâse sinin
Fî'l-asl
Ez-ziyâde
182.591
fî sene 977.
fî selâse sinin 20.000
54.197 yerinde takdîr
fî selâse sinin 162.591
Me‘a ma‘âdin ve dârü'd-darb-i Kuçayna ve gayruhu

şart meblağ 651.000

Mahsûl-i
ma‘den-i Medni Ipek ber mûceb-i muhâsebe-i hod Dervîş Alî emîn ber vech-i
emânet ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 17. Safer sene 977. ilâ 28. Safer sene 978.
Fî sene 54.197.
Peşîn
Ziyâde kerd Papo veled-i Menhayil Yehûdî kâtib-i ma’den-i Kuçayna ber vechi iltizâm der yed-i? Mevlânâ Bâlî
Fî 4. Safer 980.
217.409
Yekûn
İltizâm-i mezbûr fî 28. Safer 978.
İlâ selâse sinin 400.000
Mübâşeret
Ahmed ve Afta Yehûdî mültezimân-i sâbıkâ ve Papo Yehûdî mültezim-i cedîd
‘an 28. Safer sene 978. ilâ evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî ’âşir RA 979.
Fî sene ber mûceb-i kıst el-yevm 133.333.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

23

Peşîn
Ziyâde kerd Papo Yehûdî el-mezbûr kâtib mültezim-i ma‘den-i Kuçayna ber
mûceb-i arz-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin el-müfettiş ve Piri çavuş ennâzır fî ’âşir-ı Şa‘bân sene 980.
Iltizâm-i mezbûr ‘an evvel-i Ağustos el- vâkı‘ fî ’âşir-i RA sene 979.
Îlâ selâse sinin 483.694
Ez-ziyâde
Fî'l-asl
Fî selâse sinin 83.694
fî selâse sinin 400.000
Kuçayna ma‘âdini ve dârü'd-darb ile mukâta‘a fürûht olmuştur
Müddet-i tahvîleş karîb şüd
becâyiş Mustafâ ve Ahmed mültezimân şüd ber mûceb-i hucec-i Mevlânâ
Baha’eddîn kâdî-i Istanbul fî 9. Safer sene 982.
Iltizâm-i mezbûrân ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 13. R sene 982.
ilâ selâse sinin 633.694
Ez-ziyâde
Fî'l-asl
Dâhil der iltizâm-i livâ-i Sirem ve
Fî selâse sinin
fî selâse sinin
Izvornik ve Alaca hisar ve Semendire
150.000
483.694
Fî selâse sinin 26.067.530.
Kefîl bi'l-mâl ber mûceb-i hucec-i Mevlânâ-i m. Vakkâs b. Ahmed
merd-i tîmâr ‘an mahalle-i Câmî‘-ı şerîf der Rudnik ba-şart-i emîn şüd
Peşîn
Ziyâde kerd Velî ve Hüseyin el-mültezimân fî 21. N sene 982.
15.000
Yekûn fî't-târih el-mezbûr
ilâ selâse sinin 648.694
Muttasıl-i iltizâmı-i Kuçayna ma‘deni mahallindedir
Peşîn
Ziyâde kerd Afta veled-i Arslan Yehûdî ‘an nefs-i Medni Ipek kâtib mültezim
ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Muslihuddîn kâdî-ı Belgrad el-müfettiş ve za‘îm
Hüseyin en-nâzır fî 17. CA sene 983.
fî yevm 4
Iltizâm-i mezbûr me‘a ma‘den-i nâhıye-i Oreşkoviça tâbi‘-i Kuçayna ‘an tevârîh
el-mezkûr
ilâ selâse sinin 940.000
Ziyâde 140.000
semen ma‘den-i Oreşkoviça semen ma‘den-i İpek Fî'l-asl der uhde-i Velî ve
‘an gurre-i CA sene 982.
‘an evvel-i Ağustos Hüseyin ‘an el-mezbûr
ilâ selâse sinin
fî13 R sene 982.
fî selâse sinin
Fî'l-asl 151.306
ilâ selâse sinin
648.694
Kefîl bi’l-mâl ber mûceb-i arz-i mezbûrân, 9 neferan baca cümle-i mâl

24

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

Mübâşeret
Mehmed emîn ve Afta Yehûdî kâtib el-mültezimân beca-i ma‘den-i Medni
Ipek ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 13. R sene 982. ve ma‘den-i Oreşkoviça
‘an gurre-i CA sene 983.
Ber mûceb-i kıst el-yevm
Fî sene 313.313
Peşîn
Ziyade kerd David veled-i Solimon Yehûdî kâtib ve şafar mültezim-i ma‘deni Medni Ipek ber mûceb-i arz ve sûret-i sicil-i Mevlânâ Lütfullâh kâdî-i
Belgrad el-müfettiş ve za‘îm Hüseyin en-nâzır ber vech-i kefâlet fî 21.
Muharrem sene 984. 10.000
Iltizâm-i mezbûr becay-i ma‘den-i Medni Ipek ve tevâbi‘hâ ‘an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 22. R 983. ve ma‘den-i Oreşkoviça tâbi‘-i Kuçayna ‘an
gurre-i CA sene 983.
ilâ selâse sinin 950.000
Kefîl bi'l-mâl ber mûceb-i arz ve sûret-i sicil-i müfettiş ve nâzır-ı mezbûr
10 neferan semen cümle-i mâl
Kefîl bi'l-mâl ber mûceb-i sûret-i sicil-i müfettiş-i mezbûr
11 neferan semen 300.000
İfrâd-i esâmi iptidâ ceridedir
Müddet-i iltizâmeş tamâm şüd
becâiş Manoyil Nesvi Yehûdî kâtib mültezim şüd ber mûceb-i arz-i Mevlânâ
Şemsüddîn kâdî-i Belgrad el-müfettiş ve za‘îm Ömer en-nâzır
Fî 22. CA sene 986.
Iltizâm-i mezbûri behâ-i ma‘den-i mezkûr ‘an evvel-i Ağustos 28. CA 986. ve
ma‘den-i Oreşkoviça ‘an gurre-i C sene-i mezbûr
ilâ selâse sinin 1.200.000
Ez-ziyâde
Fî'l-asl
Fî selâse sinin 250.000
fî selâse sinin 950.000
Peşin
Ziyâde kerd Arslan Yehûdî şafar mültezim ba-arz-i za‘îm Receb en-nâzır fî 6.
Z 986. 100.000
Semen
semen
........ b. David Yehûdî kâtib mültezim der tahvîl sene 983.
mukâta‘a
30.000
70.000
Kefî lbi'l-mâl ber mûceb-i arz-i nâzır-ı mezbûr
Menoyil Yehûdî
Abraham veled-i Yakob
‘an mahalle-i Çelebioğlu der Istanbul
‘an mahalle-i Gûrânî der Istanbul
semen 100.000
behâ-i cümle-i mâl
dahi kefiller virdikten sonra mubâşeret itmek üzre şart eylemişdir

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

25

El-emîn’ül-emânet
Mukâta‘a-i mezbûre der uhde-i Dervîş Alî emîn mültezim fî 5. RA sene 972.
Fî yevm 10
tahrir-i berât kerde fî 28. CA 975
.
Ma‘zûl şüd becâyiş Hüseyin ‘an silahdârân emîn şüd ber vech-i emânet bâ
taleb-i Ahmed Müslim ve Afta Yehûdî ber mûceb-i arz Mevlânâ Bâlî kâdî-ı
Belgrad el-müfettiş ve Mü’min en-nâzır fî 18. Receb sene 979.
Bâ ulûfe-i hod 145 k.
Fî yevm 20
Ma‘zûl becâyiş Abraham Yehûdî emîn şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Papo
Yehûdî kâtib mültezim fî 10. Şa‘bân sene 980.
Fî yevm 10
‘an tezkire me‘a arz
Yehûdî-i mezbûr ma‘zûl şüd becâyiş Vakkâs merd-i tîmâr emîn şüd ber vech-i
kefâlet ba taleb-i Ahmed ve Mustafâ el-mültezimân fî 9. Safer sene 982.
Ba tîmâr-i hod
Vakkâs-i mezbûr merfû şüd becâyiş Mehmed b. Ibrâhîm ‘an nefs-i Kuçayna
emîn şüd ber vech-i kefâlet ba taleb-i Velî ve Hüseyın el-mültezimân ber
mûceb-i arz-i müfettiş ve nâzır fî 21. N sene 982.
Fî yevm 9
Berât-i cedîd kerd bâ taleb-i Аfta Yehûdî mültezim-i cedîd fî 17. CA sene 983.
Fî yevm 11
Ber vech-i kefâlet me‘a emânet-i ma‘den-i Oreşkoviça tâbi‘-i Kuçayna
Mehmed ma‘zûl şüd becâyiş Sоlimon Yehûdî emîn şüd ber vech-i kefâlet ba
taleb-i David Yehûdî kâtib mültezim bâ taleb-i müfettiş ve nâzır-i mezkûr fî
21. M sene 984.
Fî yevm 11
Becâyiş Abraham Yehûdî emîn şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Manoyil
Yehûdî kâtib mültezim bâ arz-i Mevlânâ Şemsüddîn kâdî-ı Belgrad el-müfettiş
fî 27. CA 986.
Fî yevm 11
Becâyiş Abraham veled-i Yakob emîn şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Arslan
Yehûdî el-mültezim bâ arz-i Receb en-nâzır fî 6. Z 986
Fî yevm 8
Ser martolosan-i
parkan-i Medna Ipek ki hâlyâ hâlî der uhde-i Mustafâ b. Abdullâh bâ taleb-i
Afta Yehûdî kâtib mültezim îrâd sebeb ki becay-i ser matolos şüde takrîr-i
mâl-i mültezim 20.000 akçe kefîl bude fî 27. Safer sene 972.
Fî yevm 8

26

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

Becâyiş Mehmed b. Lutfî ser martolos-i parkan-i Medna Ipek şüd ber mûceb-i
arz-i Mevlânâ Nasûh kâdî-i Omol ve Medna Ipek fî 8. CA 986.
Fî ulûfe-i m.
280.)
Kitâbet-i
mukâta‘a-i ma‘den-i nukre ve nühâs-i Ma‘den-i Ipek der uhde-i Yahyâ bâ
taleb-i Dervîş Alî emîn mültezim îrâd sebeb ki zarar mâl-i mültezim elmezbûr 5.000 akçe kefîl bude ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Bedreddîn kâdî-i
Kuçayna fî 5. ZA sene 973.
Fî yevm 5
Becâyiş-i Mordehay Yehûdî kâtib şüd bâ taleb-i Papo Yehûdî kâtib mültezim
fî 4. Safer sene 980.
Fî yevm 10
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Afta veled-i Arslan Yehûdî kâtib şüd ber vech-i iltizâm
ber mûceb-i arz-i müfettiş ve nâzır fî 17. CA sene 983.
Fî yevm 4
tafsîl-i iltizâm bâlâdan mukayyeddir
Becâyiş-i Menoyil kâtib şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Arslan Yehûdî şafar
mültezim bâ arz-i za‘îm Receb en-nâzır fî 6. Z sene 986.
Fî yevm 7
Şafar-i
kefâlet 5.000
süvâr-i ma‘den-i mezbûre der uhde-i Şa‘ban bâ taleb-i Dervîş Alî emîn fî 5.
ZA sene 973. ber vech-i kefâlet ber mûceb-i sûret-i sicil-i Mevlânâ-i m
Fî yevm 3
şafar-i çarh
Şa’ban el-mezbûr ma‘zûl şüd îrâd sebeb ki bâ ehl-i ma‘den ve becâyiş-i Vuk nev
şafar-i çarh şüd ber mûceb-i arz-i Mü’min nâzır-i mukâta‘ât fî 27. N sene 977.
Fî yevm 3
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Alî b. Mustafâ ‘an kazâ-i Vılçitrn ki şafar-i çarh-i
ma‘den-i Medn-i Ipek şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Ahmed ve Afta
mültezimân-i mukâta‘a-i ma‘den-i mezbûr ve Kuçayna fî 18. Receb sene 979.
Fî yevm 3
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Solimon Yehûdî şafar-i çarh şüd bâ taleb-i Papo Yehûdî
kâtib mültezim fî 4. Receb sene 980.
Fî yevm 5
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Osmân b. Şücâ‘ şafar-i süvârî şüd bâ taleb-i Velî ve
Hüseyin el-mültezimân fî 21. N sene 982.
Fî yevm 5

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

27

Osmân ma‘zûl şüd becâyiş-i Velî b. İbrâhîm nefs-i Kuçayna şafar şüd ber
vech-i kefâlet bâ taleb-i Afta Yehûdî mültezim fî 17. CA 983.
Fî yevm 3
Şafar-i diğer
der uhde-i Ömer bâ taleb-i Dervîş Alî emîn mültezim irâd sebeb ki takrîr-i
mâl-i mültezim el-mezbûr 5.000 akçe kefîl bude ber mûceb-i sûret-i sicil-i
Mevlânâ Bedreddîn kâdî-i Kuçayna fî 5. ZA sene 973.
Fî yevm 3
şafar-i jol
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Ramazân bin Abdullâh ‘an sâkinân-i Kuçayna ki şafar-i
jol-i ma‘den-i Medn-i Ipek şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Ahmed ve Afta
mültezimân-i ma‘den-i mezbûr ve gayruhu ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Bâlî
müfettiş kâdî-i sâbık-i Belgrad ve Mü’min en-nâzır fî 18. Receb sene 979.
Fî yevm 3
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Yonçul Yehûdî şafar-i jol şüd bâ taleb-i Papo Yehûdî
kâtib mültezim fî 4. Recebü'l-mürecceb sene 980.
Fî yevm 4
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Ramazân b. Abdullâh şafar-i jol şüd bâ taleb-i Velî ve
Hüseyin el-mültezimân fî 21. N sene 982.
Fî yevm 5
Osmân-i mezbûr ma‘zûl şüd becâyiş-i Malkoç b. Abdullâh şafar şüd ber vechi kefâlet bâ taleb-i Afta Yehûdî el-mültezim fî 17. CA sene 983.
Fî yevm 3
Becâyiş-i Kurd veled-i Bayram şafar-i jol şüd ber vech-i kefâlet bâ-taleb-i
Menoyil kâtib mültezim bâ arz-i müfettiş fî 22. CA sene 986.
Fî yevm 5
Becâyiş-i Arslan Yehûdî şafar ve mültezim bâ arz-i za‘îm Receb en-nâzır fî 6.
Z sene 986.
Fî yevm 5
......... akçesi mevâcib-i kadîm virir
Şafar-i nâhıye-i Oreşkoviça
der uhde-i Arslan Yehûdî bâ-taleb-i Menoyil Yehûdî kâtib mültezim bâ arz-i
Mevlânâ Şemsüddîn kâdî-ı Belgrad el-müfettiş fî 22. CA sene 986.
Fî yevm 3
‘an mevâcib-i kadîm
Becâyiş-i Arslan Yehûdî diğer şafar mültezim şüd bâ arz-i za‘îm Receb ennâzır fî 6. Z sene 986.
Fî yevm 3
iltizâmı bâlâda mukayyeddir

28

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

ЗАКУПИ РУДНИКА МАЈДАНПЕК
ОД 1566. ДО 1579. ГОДИНЕ
Белешке службеника Главне финансијске канцеларије о закупима
рудника и постављењима емина, заповедника мартолоса, писара и
шафара у Мајданпеку од 1566. до 1579. године.
279.)
Муката рудника сребра и бакра Мајдан Пек,
у дужности Дервиша Алија, емина, закупца, од почетка августа, који је
био 15. мухарема 974. године (02.08.1566), а на основу извода из сиџила
мевлане Бедредина, кадије Кучајне, од 8. зилкаде 973 (27.05.1566).
за три године 250.000 [акчи]
Приход рудника Медни Пек, на основу обрачуна који је сачинио Дервиш
Али, емин, путем еманета, од почетка августа, који је био 17. сафера 977.
године (01.08.1569) до 28 сафера 978. године (01.08.1570)
годишње 54.197 [акчи] 11 .
Смењен је, а уместо њега закупци су постали Ахмед, сахиби ајар 12 кучајнске ковнице новца и Јеврејин Афта, писар кучајнске ковнице новца,
18. реџепа 979. године (06.12.1571 13 ), а на основу представке мевлане Балија, кадије Београда, муфетиша и Мумина, назира.
Закуп поменутих од почетка августа, који је био 28. сафера 978. године
(01.08.1570)
до краја три године
182.591 [акча]
Основни капитал, 977. године, 54.197 [акчи]
процењено на месту, за три године
162.591 [акча]
Повећање, за три године
20.000 [акчи]
Са рудницима и ковницом новца Кучајна и осталим
услов у готовом 651.000 [акчи]
11

Закуп Дервиша Алија трајао четири године, јер му је била додата последња година претходног закупа. Приходи су били знатно нижи од очекиваних,
па је утврђено да годишњи приход из 1569/70. (54.197 акчи) помножен с три
(162.591) представља основицу следећег трогодишњег закупа, који је почињао
01.08.1570. године.
12
Сахиби ајар (sahib-i ayyâr), најважнији службеник ковнице новца, који
је био задужен да контролише чистоћу произведеног сребра и злата и квалитет
искованог новца.
13
Ахмед и Афта су наведеног датума постали закупци, али су преузели
стари закуп, који је почео 16 месеци раније, а исто је учинио и следећи закупац
Папо.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

29

Повећање дато унапред, Јеврејин Папо син Менхајила, писар рудника
Кучајна, путем закупа, предато мевлани Балију, 4. сафера 980. године
(16.06.1572)
217.409 [акчи]
Укупно, закуп поменутог, 28. сафер 978 (01.08.1570)
до краја три године
400.000 [акчи]
Започети [закуп] 14 Ахмед и Јеврејин Афта бивши закупци и Јеврејин Папо 15 нови закупац од 28. сафера 978. године (01.08.1570) до почетка августа, који је био 10. ребијулевела 979. године (02.08.1571).
за годину 133.333 [акче] у складу с утврђеним дневницама
Повећање дато унапред, поменути Јеврејин Папо, писар, закупац рудника
Кучајна, а на основу представке мевлане Насрулаха, кадије Видина, муфетиша и чауша Пирија, назира, 10. шабана 980. године (16.12.1572).
[Нови] закуп поменутог од почетка августа, који је био 10. ребијулевела
979. године (02.08.1571) до краја три године.
483.694 [акче]
Основни капитал за три године
400.000 [акчи]
Повећање за три године
83.694.[акче]
Муката је продата заједно с кучајнским рудницима и ковницом новца
Приближило се време закупа, промењен је, Мустафа и Ахмед 16 постали
су закупци, а на основу хуџета мевлане Бахаедина, кадије Истанбула, 9.
сафера 982. године (31.05.1574).
Закуп поменутих, од почетка августа, који је 13. ребијулахир
982. године (02.08.1574), до краја три године
633.694 [акче]
Основни капитал за три године
483.694 [акче]
Повећање за три године
150.000 [акчи]
У оквиру закупа санџака Срем, Зворник, Крушевац и Смедерево
за три године
26.067.530 [акчи]
Јемац имовином на основу хуџета поменутог мевлане Вакас син Ахмеда,
тимарник, из махале Часне џамије у Руднику, под условом да буде емин. 17

14

Термин мубашерет (mübâşeret) се обично преводи као отпочињање неког
посла. У документима о закупу означава започети трогодишњи закуп који је
прекинут, а чији годишњи приход представља основицу следећег закупа.
15
Акционарско друштво предвођено Јафетом Папом потиснуло је Ахмеда
и Афту и као закупце заједничког закупа Мајданпека и Кучајне (рудник, ковница новца и раднички хас) понудивши 2.200.000 акчи, што је представљало повећање од 700.000 акчи (MD 25, s 192, h 1869).
16
Мустафа и Ахмед су закупили све царске приходе на Београдском незарету. Ахмед је био преобраћеник, из махале маденџије Абди Шаха у Кучајни
(MAD 654, 242), што такође сведочи о богатству целе рударске регије.
17
Вакас је био међу главним јемцима закупа, а један од његових услова
било је постављење за емина Мајданпека (исто).

30

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

Повећање дато унапред, Вели и Хусејин, закупци, 21. рамазан 982.
године (04.01.1575)
15.000 [акчи]
Укупно од наведеног датума за три године
648.694 [акче]
Припојено закупу рудника Кучајна, на месту
Повећање дато унапред, Афта син Арслана становник Медног Пека,
писар, закупац, на основу представке мевлане Муслихудина, кадије
Београда, муфетиша и заима Хусејина, назира, од 17. џемазијелевела
983. године (24.08.1575), дневно 4.
Поменути закуп са рудником нахије Орешковица, која припада Кучајни,
од наведених датума, до краја три године
940.000 [акчи]
Износ, рудник Пек од почетка августа, који је био
13. ребијулахира 982. (02.08.1574), до краја три године.
Повећање
140.000 [акчи]
Основни капитал, дужност Велија и Хусејина,
од поменутог три године
648.694 [акчи]
Износ, рудник Орешковица,
од почетка џемазијелевела 982. године (19.08.1574)
до краја три године, основни капитал
151.306 [акчи]
Јемац имовином, на основу представке наведених
9 особа, вредношћу целокупне имовине
Започети [закуп], Мехмед емин и Јеврејин Афта, писар, рудника Медни
Пек, од почетка августа, који је био 13. ребијулахира 982. године
(02.08.1574) и рудника Орешковица од почетка џемазијелевела 983. године (19.08.1574), у складу с утврђеним дневницама.
Годишње
313.313 [акчи]
Повећање плаћено унапред, Јеврејин Давид син Солимона, писар и шафар,
закупац рудника Медни Пек, на основу представки и извода из сиџила
мевлане Лутфулаха, кадије Београда, муфетиша и заима Хусејина, назира,
путем јемства, 21. мухарем 984 (20.04.1576).
10.000 [акчи]
[Нови] поменути закуп рудника Медни Пек и околине од почетка августа, који је био 22. ребијулахира 983. године (31.07.1575) и рудника Орешковица, који припада Кучајни, од почетка џемазијелевела 983. године
(08.08.1575).
До краја три године
950.000 [акчи]
Јемац имовином, на основу представке и извода из сиџила наведених
муфетиша и назира,
10 особа, целокупном имовином.
Јемац имовином, на основу извода из сиџила наведеног муфетиша,
11 особа, износ од 300.000 [акчи]
Појединачна имена су на почетку обрачуна

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

31

Време његовог закупа је потпуно завршено, Јеврејин Манојил Несви постао је закупац, а на основу представке мевлане Шемсудина, кадије Београда, муфетиша и заима Омера, назира, од 22 џемазијелевела 986. године (27.07.1578).
Наведени закуп поменутог рудника од почетка августа, који је 28 џемазијелевела 986. године (02.08.1578) и рудника Орешковица од почетка џемазијелахира исте године (05.08.1578).
до краја три године
1.200.000 [акчи]
Основни капитал
950.000 [акчи]
Повећање
250.000 [акчи]
Повећање плаћено унапред, Јеврејин Арслан, шафар, закупац, на основу
представке заима Реџепа, назира,
од 6. зилхиџе 986. године (03.02.1579).
100.000 [акчи]
Износ ......... Јеврејина Давида, писара закупца,
у тахвилу 983. године
30.000.[акчи]
Износ мукате
70.000 [акчи]
Јемац имовином, на основу представке наведеног назира
Јеврејин Менојил из махале Челебиоглу у Истанбулу,
износ100.000 [акчи].
Абрахам син Јакоба из махале Гурани у Истанбулу,
вредношћу целокупне имовине
Постављен је услов да се почне пошто се дају јемци
Служба емина
Поменута муката спада у дужност Дервиша Алија, емина, закупца, од 5.
зилкаде 973 (24.05.1566), дневно 10 [акчи].
Написан берат 28. џемазијелевела 975. године (30.11.1567).
Смењен је, а уместо њега, да буде емин, постављен је Хусејин из реда
силахдара, на захтев муслимана Ахмеда и Јеврејина Афте и на основу
представки мевлане Балија, кадије Београда, муфетиша и Мумина, назира, 18. реџепа 979. године (06.12.1571).
Са његовом платом 145. буљука
дневно 20 [акчи].
Смењен је, а уместо њега, да буде емин, постављен је Јеврејин Абрахам,
путем јемства, на захтев Јеврејина Папоа, писара, закупца, 10. шабана
980. године (16.12.1572).
дневно 10 [акчи].
на основу тескере и арза
Поменути Јеврејин је смењен, а уместо њега, да буде емин, постављен је
тимарник Вакас, путем јемства, на захтев закупаца Ахмеда и Мустафе, 9.
сафера 982. године (31.05.1574).
С његовим тимаром

32

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

Поменути Вакас је премештен, а уместо њега, да буде емин, постављен
је становник Кучајне Мехмед син Ибрахима, путем јемства, на захтев закупаца Велија и Хусејина и на основу представке муфетиша и назира,
21. рамазана 982. године (04.01.1575).
дневно 9 [акчи].
Нови берат издат је на захтев Јеврејина Афте новог закупца 17. џемазијелевела 983. године (24.08.1575).
дневно 11 [акчи].
Путем јемства, с еманетом рудника Орешковица који припада Кучајни
Мехмед је смењен, а уместо њега, да буде емин, постављен је Јеврејин
Солимон, путем јемства, на захтев Јеврејина Давида, писара, закупца, и на
захтев речених муфетиша и назира, 21. мухарем 984. године (20.04.1576).
дневно 11 [акчи].
Уместо њега, да буде емин, постављен је Јеврејин Абрахам, путем јемства,
на захтев, Јеврејина Манојила, писара, закупца, са представком мевлане
Шемсудина, кадије Београда, муфетиша, 27. џемазијелевела 986. године
(01.08.1578).
дневно 11 [акчи].
Уместо њега, да буде емин, постављен је Јеврејин Абрахам син Јакоба,
путем јемства, на захтев, Јеврејина Арслана, закупца и са представком
назира Реџепа, 6. зилхиџе 986. године (03.02.1579)
дневно 8 [акчи].
Заповедник мартолоса
у утврђењу Медни Пек, 18 које је сада празно, у дужности Мустафе сина
Абдулаха, на молбу Јеврејина Афте, писара, закупца, због тога што је потврдио депозит поменутог закупца и ујамчио се с 20.000 акчи, постао је
заповедник мартолоса, 27. сафера 972. године (23.09.1565).
дневно 8 [акчи].
Уместо њега Мехмед син Лутфија постао је заповедник мартолоса у
утврђењу Медни Пек, на основу представке мевлане Насуха, кадије Хомоља и Медног Пека, 19 8. џемазијелевела 986. године (13.07.1578).
С платом поменутог.
18

То је најстарији податак о утврђењу у Мајданпеку. У тексту се за утврђење користи, у то време, распрострањени мађарски термин паркањ, што је синоним за паланку, односно утврђење од дрвета (види опширније С. Катић, „Турско утврђење Кучајна од оснивања 1552/53. до аустријског освајања 1718. године", Историјски часопис, XLVIII (2001) 137-146.
19
Од оснивања до средине седамдесетих година XVI века Мајданпек је био
у оквиру кадилука Кучајна и ово је први пут да се помиње новоосновани кадилук
Хомоље и Медни Пек, чије је средиште свакако морало бити у Мајданпеку.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

33

280.)
Служба писара
мукате рудника сребра и бакра мајдан Пек, у дужности Јахје, на захтев
Дервиша Алија, емина закупца, Повод захтева је тај што је с 5.000 акчи
постао јемац депозита поменутог закупца, на основу представке мевлане
Бедредина, кадије Кучајне, од 5. зилкаде 973. године (24.05.1566).
дневно 5 [акчи]
Смењен је 20 уместо њега да буде писар постављен је Јеврејин Мордехај,
на захтев Јеврејина Папоа, писара закупца, 4. сафера 980. године
(16.06.1572).
дневно 10 [акчи]
Смењен је уместо њега да буде писар, постављен је Јеврејин Афта син
Арслана, путем закупа, на основу представке муфетиша и назира, 17. џемазијелевела 983. године (24.08.1575).
дневно 4 [акче]
детаљи закупа су горе записани
Уместо њега да буде писар, постављен је Менојил, путем јемства, на захтев Јеврејина Арслана, шафара закупца, на основу представке заима Реџепа, назира, 6. зилхиџе 986. године (03.02.1579).
дневно 7 [акчи]
Шафар
Јемство 5.000 [акчи]
коњаник 21 поменутог рудника у дужности Шабана, на захтев Дервиша
Алија, емина, 5. зилкаде 973. године (24.05.1566), путем јемства, на
основу преписа из сиџила поменутог мевлане
дневно 3 [акче]
Шафар кола
Поменути Шабан је смењен на захтев рудара, а уместо њега да буде нови
шафар кола постављен је Вук, на основу представке Мумина, надзорника
муката, 27. рамазана 977. године (05.03.1570).
дневно 3 [акче]
Смењен је, а уместо њега да буде шафар кола рудника Медни Пек постављен је Али син Мустафе из кадилука Вучитрн, на захтев Ахмеда и Афте, закупаца мукате поменутог рудника и Кучајне, 18. реџепа 979. године
(07.12.1571).
20

Изостављен је Мустафа, који је био писар од 06.12.1571. до 16.06.1572.
године (BBA, AE, II Selîm, 2/2).
21
Ради се о грешци коју је писар накнадно исправио. Шафари коњаници
били су иначе задужени за надзор транспорта ћумура, дрвета и других потрошних
материјала. У Мајданпеку се не наводе у званичним годишњим извештајима у
периоду од 1564. до 1574. године, док је у рудницима сребра њихов број био већи од броја шафара кола и јамских шафара, задужених за рад топионица и рудника (DBŞM 61, 94).

34

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку

дневно 3 [акче]
Смењен је, а уместо њега да буде шафар кола постављен је Јеврејин Солимон, на захтев Јеврејина Папоа, писара и закупца, 4. реџепа 980. године (10.11.1572).
дневно 5 [акчи]
Смењен је, а уместо њега да буде шафар коњаник постављен је Осман
син Шуџе, на захтев Велија и Хусејина, закупаца, 21. рамазана 982. године (04.01.1575).
дневно 5 [акчи]
Осман је смењен, а уместо њега да буде шафар постављен је Вели син
Ибрахима, на захтев Афте, закупца, 17. џемазијелевела 983 (24.08.1575).
дневно 3 [акче]
Други шафар
у дужности Омера, на захтев Дервиша Алија, емина закупца, због тога
што је потврдио депозит поменутог закупца и с 5.000 акчи постао јемац,
а на основу преписа из сиџила мевлане Бедредина, кадије Кучајне, 5.
зилкаде 973. године (24.05.1566)
дневно 3 [акче]
Јамски шафар
Смењен је, а уместо њега да буде јамски шафар рудника Медни Пек постављен је Рамазан син Абдулаха, становник Кучајне, на захтев Ахмеда
и Афте, закупаца поменутог рудника и осталог, а на основу представке
мевлане Балија, муфетиша, бившег кадије Београда и надзорника Мумина, 18. реџепа 979. године (06.12.1571).
дневно 3 [акче]
Смењен је, а уместо њега да буде јамски шафар постављен је Јеврејин
Јончул, на захтев Јеврејина Папоа, писара и закупца, 4. часног реџепа
980. године (10.11.1572).
дневно 4 [акче]
Смењен је, а уместо њега да буде јамски шафар постављен је Рамазан
син Абдулаха, на захтев Велија и Хусејина, закупаца, 21. рамазана 982.
године (04.01.1575).
дневно 5 [акчи]
Поменути Осман 22 је смењен, а уместо њега да буде шафар постављен је
Малкоч син Абдулаха, на захтев Афте, закупца, 17. џемазијелевела 983.
године (24.08.1575).
22

Ради се о грешци, јер је уместо Рамазана написано име Османа, шафара
кола, који је смењен истог датума.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

35

дневно 3 [акче]
Уместо њега да буде јамски шафар постављен је Курд син Бајрама, путем јемства, на захтев Менојила, писара закупца, на основу представке
муфетиша, 22. џемазијелевела 986. године (27.07.1578).
дневно 5 [акчи]
Уместо њега да буде шафар и закупац постављен је Јеврејин Арслан, на
основу представке заима Реџепа, назира, 6. зилхиџе 986. године (03.02.1579)
дневно 5 [акчи]
(замрљано) исплаћују се акче од старих плата
Шафар нахије Орешковица,
у дужности Јеврејина Арслана, на захтев Јеврејина Менојила, писара закупца, а на основу представке мевлане Шемсудина кадије Београда, муфетиша, 22. џемазијелевел 986. године (27.07.1578).
дневно 3 [акче]
од старих плата
Уместо њега да буде други шафар и закупац постављен је Јеврејин Арслан, на основу представке заима Реџепа, назира, 6. зилхиџе 986. године
(03.02.1579).
дневно 3 [акче]
закуп је горе уписани

Рудници на територији Смедеревског санџака у XVI веку

II
ГОДИШЊИ ОБРАЧУНИ РУДНИКА 1564-1574.

Годишњи извештаји су најважнији документи о пословању рудника.
Овде представљамо десет временски повезаних извештаја о руднику
Мајданпек за период од 1564. до 1574. године. Првих осам потиче из архивске збирке Али Емин, која је хронолошки разврстана по султанима,
док последња два представљају дефтер из архивске серије Главне финансијске канцеларије (Başmuhasebe kalemi). Ради се о извештајима које су,
на основу података прикупљених на терену, саставили и оверили службеници локалног надзорништва царских прихода.
Обрачуни рудника рађени су типски, а разлике постоје само у делу
који се односи на производњу. Због природе технолошког процеса, обрачуни рудника бакра у том сегменту садрже знатно мање података од рудника сребра и злата. 23 Подаци о производњи руде и метала омогућавају да
се, поред продуктивности рудника утврди и проценат метала у руди.
Наредни део представља списак прихода, које је држава убирала у
руднику. На почетку је износ државне десетине од бакра, који је добијан
на основу количине произведеног метала и цене оке бакра. Потом следе
порези и таксе сакупљани у рударском насељу и околним селима.
Део добијеног новца слат је у царску благајну, а део посадама
утврђења и провинцијским управитељима за финансирање јавних радова.
Интересантно је да су поред појединих војних редова у оближњим утврђењима на Дунаву, плате исплаћиване и посадама у околини Скрадина у
Клишком санџаку. За сваку пошиљку уписани су подаци о суми, лицу задуженом за испоруку, и датуму приспећа.
Посебан део обрачуна посвећен је принадлежностима емина, главног
писара и неколицини шафара, који су надзирали радове у руднику и топионицама. Појединачно су наведена њихова имена, врста службе, висина дневнице, број радних дана и зарађени износ.
Годишњи извештаји о пословању рудника и ковница новца, сачувани су као књиге 24 или као појединачне листине.
23

Тако, на пример, годишњи обрачуни оближње Кучајне садрже податке
о количинама и цени шест врста разврстане руде, о нерафинисаном и чистом
сребру, као и о злату (DBŞM 61)
24
Једна обрачунска књига Кучајне, на пример, садржи 18 извештаја и има
88 страна (исто).

Факсимил 6. - BBA, AE, Kânûni Süleymân, 112.

40

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1564/65.
Muhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 22. Zi′l-hicce sene 971. ilâ 3. Muharrem sene 973. be zabtı Behrâm ‘an ebnâ-i sipâhiyân el-emîn ve be-kalem-i Afta el-mültezim.
Asl-ı cevâhir
kıbıl 5.524,5 ¼
Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre
nühâs vukıyye 35.092
öşr-i mîrî 3.509 vukıyye
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 43.178
’an mahsûl-i nühâs ki der bâlâ mestûr est
vukıyye 3.509 fî 12
semen 42.108
‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr
‘an mahsûl-i tapu-yı zemîn-i ma‘den-i m

350

720

Vuzı‘a min zalike
Et-teslîmât
Teslîm be-Mahmûd Beğ mîr-i livâ-i Segedin beha-ı zahîre be-ma‘rifet-i
Bayram Beğ mîr-i livâ-i Semendire, mübâlağa 7.781
resid yerlerine Fî 22. ZA sene 974.
Be-cihet-i mühimmât-ı fındukhâ-yı tüfenk ki der Belgrad rîhte ber-mûceb-i
hükm-i şerîf-i âlî-şân 12.219
Mevâcib-i Mustafâ ser martolosan ‘an 27. Safer sene 972. ilâ 2. Muharrem
sene 973.
fî yevm 8 – 2.408 akçe.
Mevâcib-i Afta Yehûdî kâtib mültezim fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 10 – 3.010 akçе.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век
Mevâcib-i Ramazân şafar-i ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 6 – 1.806 akçе.
El-bâki
der zimmet-i Behrâm emîn el-mezbûr

15.954

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîrü’l-ibâd Bâlî
el-kâdî bi-Belgrad el-müfettiş

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Mü’min
en-nâzır

mühür

41

42

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1564/65. ГОДИНУ
Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од 1. августа, односно 22. зилхиџе 971. године (01.08.1564) до 3. мухарема 973. године
(31.07.1565), у држању једног од спахијских синова, Бехрама, емина, који је сачинио закупац Афта, писар.
Очишћена руда:
5.524,5 и ¼ кабла (135,8 t)
Приход од бакра из наведене руде:
бакра: 35.092 оке (43,1 t)
државна десетина: 3.509 окa (4,3 t)
Обрачун у готовини
основни капитал 43.178 [акчи]
приход од десетине бакра који је горе записан
3.509 ока по 12 [акчи]
износ 42.108 [акчи]
приход од градске баждарине поменутог рудника
у наведеном периоду 350 [акчи]
приход од земљишних тапија поменутог рудника

720 [акчи]

Одузето од тога
оно што је предато:
Предато Мaхмуд-бегу санџакбегу Сeгедина, као трошак за намирнице,
посредством Бајрам-бега, санџакбега Смедерева, вишак 7.781 [акчa]
достављено на места 31. 05. 1567. године 25
Намењено за потребе ливења пушчаних зрна у Београду, 26 у складу с
пресветлом часном наредбом 12.219 [акчи]

25

Закаснеле уплате накнадно су уписиване у виду белешки.
У то време, у Београду су пушчана зрна ливена од олова из Кучајне и
Рудника, у количини од чак два милиона танади годишње (MAD 2775, s 116).
26

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

43

Принадлежност Мустафе, заповедника мартолоса, од 27. сафера 972. године (29.09.1564) до 2. мухарема 973. године (30.07.1565),
дневно по 8 [акчи] – 2.408 акчи
Принадлежност Јеврејина Афте, писара и закупца поменутог рудника у
наведеном периоду
дневно 10 [акчи] – 3.010 акчи
Принадлежност Рамазана, шафара поменутог рудника у наведеном периоду
дневно 6 [акчи] – 1.806 акчи
Остатак
спада у задужење поменутог емина Бехрама

15.954 [акче]

Потпис: Написано са знањем Балија, најсиротијег међу
божијим слугама, кадије Београда, муфетиша

печат

Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира

печат

Факсимил 7. - BBA, AE, Kânûni Süleymân, 115/2.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

45

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1565/66.
Muhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nukrât 27 -i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 3. Muharrem sene 973. ilâ 14. Muharrem sene 974. be zabt-ı
Behram ‘an ebnâ-i sipâhiyân el-emîn ve be-kalem-i Afta kâtib mültezim.
Asl-ı cevâhir
kıbıl 10.441
Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre
nühâs vukıyye 79.881
öşr-i mîrî 7.988 vukıyye
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 103.489
‘аn mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est
vukıyye 7.988 semen 90.522
vukıyye 5.334 fî 11
vukıyye 2.654 fî 12
semen 58.674
semen 31.848
‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh-i ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr
‘an mahsûl-i tapu-yı zemîn-i ma‘den-i m.

1.500.

1.805.

‘an yed-i Dervîş emîn mültezim ‘an kesr-i iltizâm ber mûceb-i şartın

9.662

Vuzı‘a min zalike
Et-teslîmât
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Hüseyin ‘an zümre-i silahdârân elhavâle bеrây-ı Nevrûz el-vâkı‘ fî 2. Ramazân sene 974. 21.000
resid fî 27. N. sene 974.
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mehmed ‘an gurebâ-i yesâr el-havâle
bеrây-ı Ağustos el-vâkı‘ fî 25. Muharrem sene 975. 40.000
resid fî gurre-i C. sene 975.

27

Kâtibin hatası, nühâs yazılmalı idi.

46

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.

İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mehmed çavuş ‘an çavuşan-i Dergâh-ı
Âlî el-havâle berây-ı Nevruz el-vâkı‘ fî 12. Ramazân sene 975. 7.030
resid fî 30. N. sene 975.
Mevâcib-i Mustafâ ser martolosan ‘an 3. Muharrem sene 973. ilâ 3. Zi′l-ka‘de
sene-i mezbûre fî yevm 8 – 2.360.
Mevâcib-i Afta Yehûdî kâtib mültezim ‘an 3. Muharrem sene 973. ilâ 2. Zi′lka‘de sene-i minh fî yevm 10 – 2.950
Mevâcib-i Ramazân şafar-i ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 6 – 1.770
Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 3. Zi′l-ka‘de sene 973. ilâ 14 Muharrem
sene 974. fî yevm 10 – 710
Mevâcib-i Yahyâ kâtib-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 5 – 355
Mevâcib-i Şa‘ban şafar-i jol-i ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 3
– 213
Mevâcib-i Ömer şafar-i çarh-ı ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 3 – 213
El-bâki der zimmet-i Behrâm emîn el-mezkûr 26.930

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîrü’l-ibâd Bâlî
el-kâdî bi-Belgrad el-müfettiş

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Mü’min
en-nâzır

mühür

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

47

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1565/66. ГОДИНУ
Обрачун прихода од руде и сребра 28 мајдана Медни Пек, од 1. августа, односно 3. мухарема 973 (31.07.1565), до 14. мухарема 974. године (1. 08.
1566), у држању једног од спахијских синова Бехрама, емина, који је сачинио закупац Афта, писар.
Очишћена руда:
10.441 кабаo (256,6 t)
Приход од бакра из наведене руде:
бакра 79.881 ока (98,2 t)
државна десетина: 7.988 ока (9,8 t)
Обрачун у готовини
основни капитал 103.489 [акчи]
приход од десетине бакра који је горе записан
7.988 ока износ 90.522 [акче]
5.334 оке по 11 [акчи]
2.654 оке по 12 [акчи]
износ 58.674 [акчe]
износ 31.848 [акчи]
приход од градске баждарине поменутог рудника
у наведеном периоду 1.500 [акчи]
приход од земљишних тапија поменутог рудника

1.805 [акчи]

део закупа Дервиша, емина, закупца, према условима споразума
9.662 [акчe]
Одузето од тога
оно што је предато:
Пошиљка царској благајни коју је обавио Хусејин, припадник силахдара,
пошиљком за Невруз, 29 што се догодило 2. рамазана 974. године (13. 03.
1567). 21.000 [акчи].
испоручено 27. рамазана 974. године (07.04.1567).

28
29

августa.

Писар је погрешио и уместо бакра написао сребро.
Пошиљке су слате за Невруз – персијску Нову годину (22. март) и 1.

48

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.

Пошиљка царској благајни коју је обавио Мехмед, гуребаи јесар, августовском пошиљком, што се догодило 25. мухарема 975. године (01.08.1567)
40.000 [акчи]
испоручено првог дана џемазијелахира 975. године (03.12.1567).
Пошиљка царској благајни коју је обавио чауш Мехмед, један од чауша
Високе Порте, пошиљком за Невруз, што се догодило 12. рамазана 975.
године (11.03.1568). 7.030 [акчи]
испоручено 30. рамазана 975. године (29.03.1568).
Принадлежност Мустафе, заповедника мартолоса, од 3. мухарема 973.
године (31.07.1565) до 3. зилкаде наведене године (22.05.1566)
дневно по 8 [акчи]

2.360 [акчи]
Принадлежност Јеврејина Афте, писара и закупца од 3. мухарема 973.
године (31.07.1565) до 3. зилкаде наведене године (22.05.1566)
дневно 10 [акчи] –
2.950 [акчи]
Принадлежност Рамазана, шафара поменутог рудника у наведеном периоду, дневно 6 [акчи]

1.770 [акчи]
Принадлежност Дервиша, емина и закупца од 3. зилкаде 973. године
(22.05.1566) до 14. мухарема 974. године (01.08.1566),
дневно 10 [акчи]

710 [акчи]
Принадлежност Јахје, писара поменутог рудника, у наведеном периоду,
дневно 5 [акчи] – 355 [акчи]
Принадлежност Шабана, жолског шафара поменутог рудника, у наведеном периоду, дневно 3 [акче] –
213 [акчи]
Принадлежност Омера, шафара чархова поменутог рудника, у наведеном
периоду, дневно 3 [акче]

213 [акчи]
Остатак који спада у задужење поменутог емина Бехрама 26.930 [акчи]
Потпис: Написано са знањем Балија, најсиротијег међу
божијим слугама, кадије Београда, муфетиша

печат

Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира

печат

Факсимил 8. - BBA, AE, Kânûni Süleymân, 115/1.

50

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1566/67.
Muhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 14. Muharrem sene 974. ilâ 25. Muharrem sene 975. be
zabt-ı Dervîş emîn mültezim ve be-kalem-i Yahyâ el-kâtib
Asl-ı cevâhir
kıbıl 9.316,5
Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre
nühâs vukıyye 51.935,5
öşr-i mîrî 5.193,5 vukıyye
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 58.142
‘an mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est
vukıyye 5.193,5 fî 10,5 semen 54.532
‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh-i ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr

1.518

‘an mahsûl-i bâd-ı hevâ-i ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr

2.092

Vuzı‘a [min] zalike
Et-teslîmât
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mehmed gulâm-ı şâhî havâle-i Ağustos
el-vâkı‘ fî 7. Safer sene 976. 49.498
resid fî 16. C. sene 976.
Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 14. Muharrem sene 974 ilâ 25.
Muharrem sene 975 fî yevm 10 – 3.640
Mevâcib-i Yahyâ kâtib-i ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 5 – 1.820
Mevâcib-i Ömer şafar-i çarh-ı ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 3 – 1.092
Mevâcib-i Şa‘bân şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 3 – 1.092

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

51

Becihet-i rüsûm-ı çavuşân ve bevvâbân-i Dergâh-ı Âlî be-yed-i Hüseyin elbevvâb ber mûceb-i hükm-i şerîf 1.000
İmza: ......... bi-ma‘rifeti’l-fakîrü’l-ibâd Bâlî el-kâdî
bi-Belgrad el-müfettiş

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Mü’min en-nâzır

mühür

52

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1566/67. ГОДИНУ 30
Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од 1. августа, односно 14. мухарема 974. године (01.08.1566), до 25. мухарема 975. године (01.08.1567), у држању Дервиша, емина, закупца, а који је сачинио Јахја писар.
Очишћена руда:
9.316,5 кабала (229 t)
Приход од бакра из наведене руде:
бакра 51.935,5 ока (63,8 t)
државна десетина: 5.193,5 ока (6,4 t)
Обрачун у готовини:
основни капитал 58.142 [акчe]
приход од десетине бакра који је горе записан
5.193,5 ока по 10,5 [акчи]
износ 54.532 [акчe]
приход од градске баждарине поменутог рудника, у наведеном периоду
1.518 [акчи]
приход од бадухаве поменутог рудника, у наведеном периоду
2.092 [акчe]
Одузето од тога
оно што је предато:
Пошиљка царској благајни коју је обавио Мехмед, царски гулам, августовском пошиљком, што се догодило 7. сафера 976. године (01. 08 1568).
49.498 [акчи]
испоручена 16. џемазијелахира 976. године (06.11.1568)
Принадлежност Дервиша, емина-закупца, од 14. мухарема 974. године
(01.08.1566) до 25. мухарема 975. године (01.08.1567)
дневно по 10 [акчи] – 3.640 [акчи].
30

Овај и следећи годишњи извештај објављени су у: С. Катић, „Два
извештаја о пословању рудника Мајданпек из 1566/67. и 1567/68. године“,
Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006), 175-186.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

53

Принадлежност Јахје, писара поменутог рудника, у наведеном периоду,
дневно 5 [акчи] – 1.820 [акчи]
Принадлежност Омера, шафара топионице поменутог рудника, у наведеном периоду, дневно 3 [акче] –
1.092 [акчe]
Принадлежност Шабана, јамског шафара поменутог рудника, у наведеном периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акчe]
На име таксе за чауше и капиџије Високе Порте, руком Хусејина, капиџије, у складу са часном заповести 1.000 [акчи]

Потпис: Учињено са знањем Балија, најсиротијег међу
божијим слугама, кадије Београда, муфетиша

печат

Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира

печат

Факсимил 9. - BBA, AE, II Selîm, 1/1.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

55

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1567/68.
Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 25. Muharrem sene 975. ilâ 6. Safer sene 976. be-zabt-ı
Dervîş emîn mültezim ve be-kalem-i Yahyâ el-kâtib
Asl-ı cevâhir
kıbıl 6.227 ¼
Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre
nühâs vukıyye 40.312
öşr-i mîrî 4.031 vukıyye
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 47.814
‘an mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est
vukıyye 4.031 fî 10
semen 40.310
‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh-i ma‘den-i mezbûre 5.000
‘an mahsûl-i bâd-ı hevâ-i ma‘den-i mezbûr

2.504

Vuzı‘a [min] zalike
Et-teslîmât
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mustafâ ‘an zümre-i silâhdâran havâle-i
Nevrûz el-vâkı‘ fî sene 976. 20.000
Becihet-i ta‘mîr ü termîm-i câmi‘-i şerîf-i kal‘a-ı bâlâ-yı Belgrad ber-mûceb-i
hükm-i şerîf be-yed-i Receb Beğ hâdim-i hâkânî 10.170
Teslîm be-Mehmed Beğ mîr-i livâ-i Sirem sâbıka be-cihet-i zahîre ber-mûcebi emr-i şerîf ve tezkire-i hod 10.000
Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 25. Muharrem sene 975 ilâ 6. Safer sene
976. fî yevm 10 – 3.640
Mevâcib-i Yahyâ kâtib-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 5 –
1.820

56

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.

Mevâcib-i Ömer şafar-i çarh-ı ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 3 – 1.092
Mevâcib-i Şa‘bân şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 3 – 1.092

İmza: Ez’af ’ül-ibâd Lutfî el-müvellâ bi-kazâ-i Belgrad
el-müfettiş

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mü’min en-nâzır

mühür

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

57

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1567/68. ГОДИНУ
Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од 1. августа, односно 25. мухарема 975. године (01.08.1567), до 6. сафера 976. године
(31.07.1568), у држању Дервиша, емина и закупца, а који је сачинио писар
Јахја.
Очишћена руда:
6.227 кабала и ¼ (153 t)
Приход од бакра из наведене руде:
бакра 40.312 ока (49,5 t)
државна десетина: 4.031 ока (4,95 t)
Обрачун у готовини
основни приход 47.814 [акчи]
приход од десетине бакра који је горе записан
4.031 ока по 10 [акчи]
износ 40.310 [акчи]
приход од градске баждарине поменутог рудника
приход од бадухаве поменутог рудника

5.000 [акчи]

2.504 [акче]

Одузето од тога
оно што је предато:
Пошиљка царској благајни коју је обавио Мустафа, припадник силахдара,
пошиљком за Невруз 976. године 20.000 [акчи]
Поправка и обнова часне џамије у Горњем граду београдске тврђаве, у
складу с часном заповести, посредством Реџеп-бега, царског службеника
10.170 [акчи]
Предато Мехмед-бегу бившем санџакбегу Срема, као трошак за намирнице,
у складу с часном наредбом и тескером 10.000 [акчи]
Принадлежност Дервиша, емина-закупца, од 25. мухарема 975. године
(01.08.1567) до 6. сафера 976. године (31.07.1568),
дневно по 10 [акчи] – 3.640 [акчи]

58

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.

Принадлежност Јахје, писара поменутог рудника у наведеном периоду,
дневно 5 [акчи] –
1.820 [акчи]
Принадлежност Омера, шафара топионице поменутог рудника у наведеном
периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акче]
Принадлежност Шабана, јамског шафара поменутог рудника у наведеном
периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акче]

Потпис: Најпонизнији од слугу Божијих, Лутфи,
заступник у кадилуку Београд, муфетиш

печат

Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира

печат

Факсимил 10. - BBA, AE, II Selîm, 1/1.

60

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1568/69.
Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni Ipek ’an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 7. Safer sene 976. ilâ 17. Safer sene 977. be-zabt-ı Dervîş
emîn mültezim ve be-kalem-i Yahyâ el-kâtib
Asl-ı cevâhir
kıbıl 9.409,5
Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezkûre
nühâs vukıyye 48.225
öşr-i mîrî 4.822,5 vukıyye
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 55.307
‘аn mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est
vukıyye 4.822,5 fî 10,5
semen 50.637
‘аn mahsûl-i bâc-ı siyâh ve bâd-ı havâ-i ma‘den-i mezbûre

5.070

Vuzı‘a [min] zalike
Et-teslîmât
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Ferîd gulâm-ı hâkânî havâle-i Ağustos
el-vâkı‘ fî sene 977. 40.000
resid fi 25. C 977.
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl

263

Teslîm be-Mehmed Beğ mîr-i livâ-i Sirem sâbıkâ be-cihet-i zahîre ber-mûcebi emr-i şerîf-i âlî-şân ve tezkire-i hod 8.000
Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 7. Safer sene 976. ilâ 17. Safer sene 977.
fî yevm 10 – 3.640
Mevâcib-i Yahyâ kâtib-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 5 – 1.820

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век
Mevâcib-i Ömer şafar-i çarh-ı ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 3 – 1.092
Mevâcib-i Şa‘bân şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 3 – 1.092

İmza: Ez’af ’ül-ibâd Lutfî el-müvellâ bi-kazâ-i Belgrad
el-müfettiş

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mü’min en-nâzır

mühür

61

62

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1568/69. ГОДИНУ
Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од 1. августа, односно 7. сафера 976. године (01.08.1568), до 17. сафера 977. (01.08.1569), у
држању Дервиша, емина закупца, који је сачинио писар Јахја.
Очишћена руда:
9.409,5 кабала (231,3 t)
Приход од бакра из поменуте руде:
бакар 48.225 ока (59,3 t)
државна десетина: 4.822,5 оке (5,93 t)
Обрачун у готовини
основни приход 55.307 [акчи]
приход од десетине бакра који је горе записан
4.822,5 ока по 10,5 [акчи]
износ 50.637 [акчи]
приход од градске баждарине и бадухаве поменутог рудника
5.070 [акчи]
Одузето од тога
оно што је предато:
Пошиљка царској благајни коју је обавио Ферид, царски гулам, августовском пошиљком 977. године. 40.000 [акчи]
испоручено 25. џемазијелахира 977 (05.12. 1569).
Пошиљка царској благајни коју је обавио (без имена)

263 [акче].

Предато Мехмед-бегу бившем санџакбегу Срема, као трошак за намирнице,
у складу с часном наредбом и тескером.
8.000 [акчи]
Принадлежност Дервиша, емина, закупца, од 7. сафера 976. године (01.
08. 1568), до 17. сафера 977. године (01.08.1569)
дневно по 10 [акчи] – 3.640 [акчи]
Принадлежност Јахје, писара поменутог рудника у наведеном периоду,
дневно 5 [акчи] – 1.820 [акчи]

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век
Принадлежност Омера, шафара топионице поменутог рудника
у наведеном периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акче]
Принадлежност Шабана, јамског шафара поменутог рудника
у наведеном периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акче]

Потпис: Најпонизнији од слугу Божијих Лутфи,
заступник у кадилуку Београд, муфетиш

печат

Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира

печат

63

Факсимил 11. - BBA, AE, II Selîm, 3.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

65

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1569/70.
Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre
43.000 vukıyye
öşr-i mîrî 4.300
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 54.197
‘An mahsûl-i nühâs ki der bâlâ mestûr est
4.300 vukıyye fî 11 semen 47.300
‘An mahsûl-i resm-i kapan ve bâc-ı siyâh ve bâd-ı hevâ-i ma‘den-i Medni
İpek fî’t-târîhi’l-mezbûr 6.897
makbûz-i Alî merdüm-i Mûsâ en-nâzır makbûz-i Husrev merdüm-i Pîrî çavuş
5.147
nâzır-ı sâbık 1.750
Vuzı‘a ‘an ez-zalike
Et-teslîmât
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Ahmed ‘an ebnâ-i sipâhiyân havâle-i
Ağustos el-vâkı‘ fî sene 978. – 20.000
resid fi 10. N. sene 978.
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Hasan hâdim-i Hâkânî havâle-i Nevrûz
el-vâkı‘ fî sene 978. – 32.000
resid fi 14. Şevvâl sene 978.
Mevâcib-i Vuk şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr ‘an 27. Ramazân sene 977 ilâ 27.
Safer sene 978. fî yevm 3 – 447
El-bâki
der zimmet-i Husrev merdüm-i nâzır Pîrî çavuş el-mezkûr ‘an makbûz-i hod
1.750
İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr Bâlî el-kâdî bi-Belgrad el-müfettiş

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mü’min en-nâzır

mühür

66

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1569/70. ГОДИНУ 31
Приход од бакра из поменуте руде: 43.000 ока бакра (52,8 t)
Државна десетина: 4.300 окa (5,28 t)
Обрачун у готовини:
Основни приход 54.197 [акчи]
Приход од десетине бакра који је горе записан
4.300 ока по 11 [акчи] што износи 47.300 [акчи]
Приход од ресума на вагу, од градске баждарине и бадухаве мајдана
Медни Пек, у наведеном периоду од 6.897 [акчи]
признаница Алија човека назира
признаница Хусрева човека чауша
Мусе за 5.147 [акчи]
Пирија, бившег назира за 1.750 [акчи]
Одузето од тога:
Оно што је предато:
Пошиљка царској благајни коју је обавио Ахмед из редова спахија, августовском пошиљком, која се догодила 978. године – 20.000 [акчи]
стигла 10. ребијулевела 978 године (12 08.1570)
Пошиљка царској благајни коју је обавио Хасан, царски слуга, пошиљком
за Невруз, која се догодила 978. године – 32.000 [акчи]
стигла 14. шевала 978. године (11.03.1570).
Принадлежност Вука, јамског шафара поменутог рудника, од 27. рамазана
977. године (05.03.1570) до 27. сафера 978. године (31.07.1570).
дневно 3 [акче] – 447 [акчи].
Остатак у дуговању Хусрева човека поменутог назира Пирија, чауша,
према његовој признаници 1.750 [акчи].
Потпис: Написано са знањем убогог Балија,
кадије Београда, муфетиша

печат

Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира

печат

31

Извештају недостаје насловни део и подаци о произведеној руди.

Факсимил 12. - BBA, AE, II Selîm, 2/1.

.

68

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1570/71.
Мuhâsebe-i mahsûlât-ı öşr-i nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i Ağustos
el-vâkı‘ fî 29. Safer sene 978. ilâ 9. Rebî‘u′l-evvel sene 979. be-zabt-ı
Hüseyin el-emîn der tahvîl-i Papo
Asl-ı cevâhir
kıbıl 12.492,5
Min zaliki’l-cevâhir kârende ve nühâs şüde
kıbıl 7.853
Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre
45.991 vukıyye
öşr-i mîrî 4.599 vukıyye fî 11
El-bâki cevâhir nâ-kârende ki der çarhehâ mânde
kıbıl 4.639,5
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 61.089
‘аn mahsûl-i nühâs ki der bâlâ mestûr est
4.599 vukıyye fi 11 semen 50.589
‘аn mahsûl-i bâc-ı siyâh ve resm-i kıntâr-ı ma‘den-i Medni İpek ‘an yed-i
âmil-i pay 10.500
Vuzı‘a ‘an ez-zalike
еt-teslîmât
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Kansu ‘an zümre-i silâhdâran havâle-i
Ağustos el-vâkı‘ fî sene 979. 30.000
resid fî 28 Receb 979 ‘an yed-i Kansu el-mezbûr
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Receb ‘an gurebâ-i yemin havâle-i
Nevrûz el-vâkı‘ fî 29. Şevvâl sene 979. 30.000
resid fi 25 Şevvâl sene 979 ‘an yed-i Receb el-mezbûr

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

69

Mevâcib-i Vuk şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr ‘an 29. Safer sene 978 ilâ 9.
Rebî‘ü′l-evvel sene 979. fî yevm 3 – 1.092
İmza: Hurrire mâ-fîh bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mustafâ el-kâdî
bi-Belgrad el-me‘mûr bi-teftîş min el-kazıyye

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr el-müvellâ
bi-Kuçayna el-me‘mûr bi-haza

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Nasrullâh
el-kâdî bi-Vidin el-müfettiş

mühür

İmza: El-fakîr bende Pirî en-nâzır

mühür

70

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1570/71. ГОДИНУ
Обрачун прихода од ушура на бакар мајдана Медни Пек, од 1. августа,
односно 29. сафера 978. године (02.08.1570), до 9. ребијулевела 979. године (01.08.1571), у држању емина Хусејина, у тахвилу Папоа.
Очишћена руда:
12.492,5 кабала (307 t)
од тога је прерађено у бакар:
7.853 кабала руде (193 t)
Приход од бакра из поменуте руде:
бакра 45.991 ока (56,5 t)
државна десетина: 4.599 ока (5,65 t)
остало је непрерађене руде у топионицама
4.639,5 каблова (114 t) 32
Обрачун у готовини
основни приход 61.089 [акчи]
приход од десетине бакра који је горе записан
4.599 ока по 11 [акчи]
укупно 50.637 [акчи]
приход од градске баждарине и кантарине рудника Медни Пек, део који
је предао амил 10.500 [акчи]
Одузето од тога
оно што је предато
Пошиљка царској благајни коју је обавио Кансу, из реда силахдара, августовском пошиљком 979. године 30.000 [акчи]
испоручио 28. реџепа 979. (16.12.1571), поменути Кансу.

32

У овом, као и у наредна три обрачуна део руде остао је непрерађен, а
разлози могу бити потражња на тржишту, пад цена и капацитет топионица.

71

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

Пошиљка царској благајни коју је обавио Реџеп, гуребаи јемин, пошиљком за Невруз, која се десила 26. шевала 979. године (12. 03 1572)
30.000 [акчи]
испоручио 25. шевала 979. (11.03.1572), поменути Реџеп. 33
Принадлежност Вука, јамског шафара овог рудника од 29. сафера 978.
године (02.08.1570) до 9. ребијулевела 979. године (01.08.1571)
дневно 3 [акче] – 1.092 [акче]

Потпис: Написано са знањем, убогог Мустафе, кадије
у Београду, задуженог за истрагу овог случаја
Потпис: Написано са знањем убогог заступника
у Кучајни, овдашњег службеника
Потпис: Написано са знањем понизног
Насрулаха, кадије Видина, муфетиша
Потпис: Убоги слуга Пири, назир

33

печат
печат
печат
печат

Пошиљка је очигледно упућена раније, јер је стигла дан пре предвиђеног рока за слање.

Факсимил 13. - AE, II Selîm, 2/2.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

73

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1571/72.
Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 10. Rebî‘u′l-evvel sene 979. ilâ 15. Rebî‘ü′l-evvel sene
980. be-zabt-ı Hüseyin el-emîn der tahvîl-i Papo
Asl-ı cevâhir
kıbıl 30.815,5
‘an muhâsebe-i lâhik
kıbıl 26.176

‘an bakiyye-i muhâsebe-i mâziyye
kıbıl 4.639,5

Min zalik el-cevâhir kârende ve nühâs şüde
kıbıl 6.120
Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezkûre
vukıyye 51.983
vukıyye öşr-i mîrî 5.198
Minhâ
der uhde-i rencberân-i ma‘den-i m.
1.616 vukıyye

bâki
3.582 vukıyye

El-bâki cevâhir nâ-kârende kıbıl 24.695,5
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 48.320
‘an mahsûl-i öşr-i nûhas ki der bâlâ mestûr est
vukıyye 3.582 fî 10 semen 35.820
‘an mahsûl-i bâc-ı sıyâh ve resm-i kıntâr-ı ma‘den-i mezbûr
fî’t-târîhi’l-mezkûr 10.500
‘an mahsûl-ı menopolya-ı hişt/heşt?-i ma‘den mezbûr 2.000
Vuzı‘a min zalik еt-teslîmât
Mevâcib-i Mustafâ kâtib-i ma‘den-i mezbûr ‘an 18. Receb sene 979. ılâ 4.
Safer sene 980. fî yevm 10 – 1.940
Mevâcib-i Alî şafar-i çarh-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezbûr
fî yevm 8 – 1.552

74

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

Mevâcib-i Ramazân şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezbûr
fi yevm 5 – 970
Mevâcib-i Vuk şafar-i jol-i ma‘den-i m. ‘an 10. Rebî‘ü′l-evvel sene 979 ilâ
17. Receb sene-i minh fî yevm 3 – 378
Be-cihet-i resm-i çavuşân ve bevvâbân-ı Dergâh-ı Âlî be yed-i Behrâm elbevvâb 918
El-bâki 42.562
İmza: Hurrire mâ fih bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mustafâ el-kâdî
bi-Belgrad, el-müfetiş mimen ...... men lehü’l-emr

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Ahmed el-müvellâ
bi-Kuçayna el-me‘mûr bi-haza

mühür

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Nasrullâh
el-kâdî bi-Vidin el-müfettiş

mühür

İmza: El-fakîr bende Pirî en-nâzır

mühür

Mevâcib-ı fârisân-i kal‘a-i Ostroviça-i Cedîd der lıvâ-i Klıs vâcib-i Lezez
sene 980. be yеd-i Oruç ser-oda el-havâle 8.635
Mahsûb
ba hükm-i şerîf ve hucec-i Abdülhamîd nâyib-i kâdî-ı Istanbul fî 12. CA 981.
Mevâcib-i azebân-i varoş-i Dobra der livâ-i Semendire ‘an gurre-i Şevvâl
980. ilâ gâye-i RA sene 981. ba yed-i Hüseyin reîs el-havâle 10.388
Mahsûb
ba hükm-i şerîf ve hucec-i Abdülhamîd nâyib-i kâdî-ı Istanbul fî 12. CA 981.
Mevâcib-i martolosân kal‘a-i Gradişte der liva-i Semendire vâcib ‘an gurre-i
Şevvâl 980 ilâ gâye-i RA sene 981. ba yed-i Yûsuf ser-oda el-havâle 11.370
Mahsûb
ba hükm-i şerîf ve hucec-i m. fî m.
Mevâcib-i azebân-i kal‘a-i Gugercinlik der lıvâ-i Semendire vâcib-i Masar
sene 981. ba yed Hasan ve Mustafâ el-havâlegân 10.318
Mahsûb
ba hükm-i şerîf ve hucec-i m. fî m.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

75

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1571/72. ГОДИНУ
Обрачун прихода руде и бакра мајдана Медни Пек, од почетка августа,
који је био 10. ребијулевела 979. године (02.08.1571), до 15. ребијулевела
980. године (26.07.1572), у држању емина Хусејина, у тахвилу Папоа.
Пречишћена руда: 30.815,5 кабала (757,3 t)
додато обрачуну
остатак из ранијег обрачуна
26.176 кабала (643,3 t)
4.639,5 кабала (114 t)
од тога је прерађено у бакар 6.120 кабала руде (150,4)
Приход од бакра из наведене руде:
бакра 51.983 оке (63,9 t) државна десетина: 5.198 ока (6,39 t)
од тога: у држању копача поменутог рудника
1.616 ока (1,99 t)

остатак
3.582 оке (4,4 t)

остатак непрерађене руде 24.695,5 каблова (606,9 t)
Обрачун у готовини
основни приход 48.320 [акчи]
приход од десетине бакра који је горе записан
3.582 оке 10 [акчи] износи 35.820 [акчи]
приход од градске баждарине и кантарине поменутог рудника Медни
Пек, у наведеном периоду 10.500 [акчи]
приход од монополије ........ поменутог рудника

2.000 [акчи]

Од тога је предато
Принадлежност Мустафе, писара реченог рудника, од 18. реџепа 979
(06.02.1571) до 4. сафера 980 (16.06.1572) дневно 10 [акчи] – 1940 [акчи]
Принадлежност Алија, шафара чархова поменутог рудника, у наведеном
периоду дневно 8 [акчи] – 1.552 [акче]
Принадлежност Рамазана, јамског шафара поменутог рудника, у наведеном периоду дневно 5 [акчи] – 970 [акчи]

76

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

Принадлежност Вука, јамског шафара реченог рудника од 10. ребијулевела
979. године (02.08.1571) до 17. реџепа исте године (05.12.1571)
дневно 3 [акче] – 378 [акчи]
Намењено за порез чауша и капиџија Високе Порте, руком Бехрама,
капиџије 918 [акчи]
Остатак:

42.562 [акче]

Потпис: Написано са знањем убогог Мустафе, кадије у Београду,
муфетиш онога који је властан да издаје заповести
печат
Потпис: Написано са знањем понизног Насрулаха
кадије Видина, муфетиша

печат

Потпис: Написано са знањем убогог Ахмеда,
заступника у Кучајни, овдашњег службеника

печат

Потпис: Убоги слуга Пири, назир

печат

Принадлежности фариса тврђаве Нова Островица у Клишком
санџаку, за четврто тромесечје 980. године (04.02. – 02.05.1573), руком
хавале Оруча, сер-оде, 8.635 [акчи]
Обрачунато према часној заповести и хуџетима Абдулхамида наиба кадије Истанбула 12. џемазијелевела 981. године (09.09.1573).
Принадлежности азапа вароши Добра у Смедеревском санџаку, од
почетка шевала 980. године (04.02.1573) до краја ребијулевела 981. године
(30.07.1573), руком хавале Хусејина, реиса, 10.388 [акчи]
Обрачунато према часној заповести и хуџетима Абдулхамида, наиба кадије Истанбула. 12. џемазијелевела 981. године (09.09.1573 ).
Принадлежност мартолоса тврђаве Градиште у Смедеревском
санџаку од почетка шевала 980. године (04.02.1573) до краја ребијулевела
981. године (30.07.1573), руком хавале Јусуфа, сер-оде, 11.370 [акчи]
Обрачунато према часној наредби и хуџетима реченог, истог датума.
Принадлежност азапа тврђаве Голубац у Смедеревском санџаку
за прво тромесечје 981. године (03.05. – 30.07.1573), руком хавале Хасан
и хавале Мустафе, 10.318 [акчи]
Обрачунато према часној наредби и хуџетима реченог, истог датума.

Факсимил 14. - BBA, DBŞM 79, 6-7.

78

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1572/73.
Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ‘an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 15. Rebî‘ü′l-evvel sene 980. ilâ gâye-i Iliyos 981. ‘an tahvîl-i
mültezim Papo ve be-zabt-ı Yehûdî Abraham el-emîn ve be-kalem-i Mordehay
el-kâtib
Asl-ı cevâhir
kıbıl 75.488,5
der zimmet el-cevâhir kârende ve nühâs şüde
kibıl 20.000
Mahsûl-ı nühâs [‘an] cevâhir-i mezkûre
vukıyye 111.020
öşr-i mîrî 11.002
El-bâki cevâhir nâ-kârende
kıbıl 55.488
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl ber mûceb-i kıst el-yevm 161.231
ber mûceb-i
muhâsebe-i hod 115.018

el-kesr
‘an el-kıst 41.212

‘an mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est
vukıyye 11.002 be her vukıyye fî 9
semen 99.018
‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh ve ihtısâb ve ihzâriyye
ber vech-i maktû‘ fî sene 16.000
Vuzı‘a min zalik
Et-teslîmât
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mustafâ gulâm-ı hâkânî berây-ı Ağustos
50.000
resid fî 11. CA sene 981. ‘an yed-i Mustafâ el-havâle

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

79

Mevâcib-ı azebân-i kal‘a-i Rakitniça der lîvâ-i Klis ‘an gurre-i Şevvâli'lmükerrem sene 979. ilâ [gâye-i] Rebî‘ü′l-evvel sene 980. be yed-i Mustafâ elhavâle ba-hükm-i şerîf ve huccet-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin
42.920
mahsûb ba-hükm-i şerîf ve hucec-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin
el-müfetiş fî 8. Receb sene 982.
Mevâcib-i Abraham el-emîn ‘an 4. Safer sene 980. ılâ 25. Rebî‘ü′l-evvel sene
981. fî yevm 5 – 200 ‘an 5. Rebî‘ü'l-evvel sene 980. ilâ sene-i kâmile
fî yevm 10 – 3.540
Mevâcib-i Yehûdî Mordehay el-kâtıb fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 5 fi sene –
1970
Mevâcib-i Solimon şafar-i çarh fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 5 fî sene
– 1970
Mevâcib-i Yonçul şafar-i jol-i fî’t-târîhi’l-mezkûr
fî yevm 4 fî sene
– 1570

İmza: Еl-muhâsebe vâkı‘a bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mehmed bin İskender elmüvellâ bi-kazâ-i Vidin el-me‘mûr mimen lehu‘l-emr azze nasruhu
mühür

80

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1572/73. ГОДИНУ
Обрачун прихода руде и бакра мајдана Медни Пек, од почетка августа,
који је био 15. ребијулевела 980. године (26.07.1572), до краја јула 981.
године, спада у тахвил закупца Папоа, у држању Јеврејина Абрахама,
емина, а који је сачинио Мордехај, писар.
Пречишћена руда:
75.488,5 кабала (1.855,2 t)
дуговање, прерађено у бакар
20.000 кабала руде (491,5 t)
Приход од бакра из наведене руде:
111.020 ока (136,4 t)
државна десетина: 11.002 оке (13,6 t)
остатак непрерађене руде
55.488,5 каблова (1363,7 t)
Обрачун у готовини
основни приход у складу с дневницама 161.231 [акча]
према његовом рачуноводству
115.018 [акчи]

одређено за закуп
41.212 [акче]

приход од десетине бакра који је горе записан
11.002 оке за сваку оку по 9 [акчи]
износ 99.018 [акчи]
приход од градске баждарине, ихтисаба и ихзарије, одсеком годишње
16.000 [акчи]
Одузето од тога
Предато је:
Пошиљка царској благајни коју је обавио Мустафа, царски гулам, за август 50.000 [акчи].
стигла 11. џемазијелевела 981. године (08.09.1573), испоручио Мустафа
Принадлежности азапа тврђаве Ракитница у Клишком санџаку, од почетка
поштованог шевала 979. године (16.02.1572) до краја ребијулевела 980.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

81

(10.08.1572), руком хавале Мустафе, према часној заповести и хуџету
мевлане Насрулаха, кадије Видина.
42.920 [акчи]
Обрачунато према часној заповести и хуџету мевлане Насрулаха,
кадије Видина, муфетиша, 8. реџепа 982. (24.10.1574).
Принадлежност Абрахама, емина, од 4. сафера 980. године (16.06.1572)
до 25. ребијулевела 981. године (25.07.1573),
дневно 5 [акчи]

200 [акчи];
од 5. ребијулевела 980. године до краја [обрачунске] године,
дневно 10 [акчи] –
3.540 [акчи].
Принадлежност Јеврејина Мордехаја, писара, у наведеном периоду
дневно 5 [акчи] – 1.970 [акчи].
Принадлежност Солимона, шафара чархова, у наведеном периоду
дневно 5 [акчи] – 1.970 [акчи].
Принадлежност Јончула јамског шафара, у наведеном периоду
дневно 4 [акчи] – 1.570 [акчи].

Потпис: Обрачун се догодио са знањем убогог Мехмеда сина Искендера,
заступника у кадилуку Видин, службеникa онога који је властан
да издаје заповести, нека му је Бог у помоћи
печат

Факсимил 15. - BBA, DBŞM 79, 2-3.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

83

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE
MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1573/74.
Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ‘an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 25. Rebî‘ü′l-evvel sene 981. ilâ gâye-i Iliyos ‘an tahvîl-i
mültezim Papo ve be-zabt-ı Abraham el-emîn ve be-kalem-i Mordehay el-kâtib
Asl-ı cevâhir
kıbıl 157.327
‘an mahsûl sene-i mezbûre
kıbıl 101.839
‘an bakiyye-i muhâsebe-i mâziyye-i cevâhir nâ-kârende
kıbıl 55.488
Min zalik el-cevâhir kârende ve nühâs şüde
kıbıl 40.000
Mahsûl-i nühâs-i mezkûre ki kârende şüde
vukıyye 162.080
öşr-i mîrî 16.208
El-bâki cevâhir nâ-kârende ki der tahvîl-i cedîd kârende şüde
kıbıl 117.327
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl 444.380
‘an mahsûl-i cevâhir ki sene-i mezbûre kârende ve nühâs şüde
vukıyye 16.208 be her vukıyye 7,5 semen 121.560
‘an mahsûl-i bâd-ı hevâ ve bâc-ı siyâh ve ihtısâb ve resm-i kıntâriye-i ma‘deni mezbûre ber vech-i maktû‘ fî sene 11.500
‘an mahsûl-i cevâhir nâ-kârende ki der tahvîl-i cedîd kârend ve nühâs şüde
vukıyye 39.777
Minhâ fürûht
vukıyye 13.792 be her vukıyye fî 7,5 semen 103.440
fürûht vukıyye 25.985 be her vukıyye fî 8 semen 207.880

84

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

Vuzia [min] zalike
Et-teslîmât
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Nasûh gulâm-ı şâhî berây-ı Ağustos
50.000
resid fî 12. CA sene 983. ‘an yed-i Nasûh el-havâle
Mevâcib-i azebân-i kal‘a-i ....... der lîvâ-i Klis ‘an gurre-i Şevvâl sene 979. ilâ
gâye-i Rebî‘ü′l-evvel sene-i minh ‘an yed-i Hüseyin el-havâle ba-hükm-i şerîf
ve huccet-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin
22.813
mahsûb ber mûceb-i hükm-i şerîf ve huccet-i
Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin el-müfetiş fî 8. Receb 982.
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mehmed gulâm-ı şâhî berây-ı Nevrûz
50.000
resid fî 13.R sene 984. ‘an yed-i Mehmed el-havâle
İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-i Mahmûd berây-ı Ağustos
75.000
resid fi 9. ZA sene 984. ‘an yed-i Mahmûd el-havâle, tamâmen
Mevâcib-i Yehûdî Abraham el-emîn ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 25.
Rebî‘ü′l-evvel sene 981. ilâ gâye-i Iliyos fî yevm 10 fî sene 3540
Mevâcib-i Yehûdî Mordehay el-kâtıb fî’t-târîhi’l-mezbûr
fî yevm 5 fî sene 1770
Mevâcib-i Solimon şafar-i çarh fî’t-târîhi’l-mezbûr fî yevm 5 fî sene 1770
Mevâcib-i Yonçul şafar-i jol fî’t-târîhi’l-mezbûr fî yevm 4 fî sene 1416
İmza: Mâ-beyyinetuhu el-muhâsebe vâkı‘a bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mehmed bin
İskender el-müvellâ bi-kazâ-i Vidin el-me‘mûr mimen lehu‘l-emr azze
nasruhu
mühür
Tahvîlâtda 15.000 akçesi Ruyna hâslarından yazılmışdır eğerce mültezimi bir
olmağla cümlesi bir mukâta‘a kıymetdır amma tashîh mukayeddir.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

85

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ
РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1573/74. ГОДИНУ
Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од почетка августа, који је био 25. ребијулевела 981. године (25.07.1573), до краја јула
[1574], у тахвилу закупца Папоа и држању емина Абрахама, који је сачинио писар Мордехај.
Пречишћена руда:
157.327 каблова (3.866,5 t)
производње из поменуте године 101.839 каблова (2.502,8 t)
преостало од ранијег обрачуна, непрерађено 55.488 каблова (1.363,7 t)
Од тога је прерађено у бакар:
40.000 каблова руде (983 t)
приход од реченог бакра 162.080 ока (199,2 t)
државна десетина: 16.208 ока (19,9 t)
Остатак непрерађене руде, прерађене у новом тахвилу:
117.327 каблова (2.883,4 t)
Обрачун у готовини
основни приход 444.380 [акчи]
приход од руде која је наведене године прерађена у бакар
16.208 ока за сваку оку по 7,5 [акчи] износ од 121.560 [акчи]
приход од бадухаве, градске баждарине, ихтисаба и кантарине поменутог рудника, одсеком, годишње 11.500 [акчи]
приход од руде која није прерађена, а у новом тахвилу је од ње добијен
бакар [397.770 ока (488.8 t), државна десетина] 39.777 ока (48,9 t).
Од тога:
продато је 13.792 оке (16,9 t), за сваку оку по 7,5 [акчи]
што износи 103.440 [акчи]
продато је 25.985 ока (31,9 t), за сваку оку по 8 [акчи]
што износи 207.880 [акчи]
Одузето од тога
Предато је:

86

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574

Пошиљка царској благајни коју је обавио Насух, царски гулам, за август
50.000 [акчи].
Стигла 12. џемазијелевела 983. (19.08.1575) испоручио Насух.
Принадлежности азапа тврђаве .......... у Клишком санџаку, од почетка
шевала 979. године (16.02.1572) до краја ребијулевела 980. године
(10.08.1572), испоручио Хусејин, према часној заповести и хуџету мевлане Насрулаха, кадије Видина 22.813 [акчи]
Обрачунато према часној заповести и хуџету мевлане Насрулаха,
кадије Видина, муфетиша, 8. реџепа 982. године (24.10.1574).
Пошиљка царској благајни коју је обавио Мехмед, царски гулам, за
Невруз – 50.000 [акчи].
Стигла 13. ребијулахира 984. (10.07.1576), испоручио Мехмед.
Пошиљка царској благајни коју је обавио Махмуд, за август 75.000 [акчи]
Стигла 9. зилкаде 984, испоручио Махмуд, у потпуности.
Принадлежност Јеврејина Абрахама, емина, од почетка августа, који је
био 25. ребијулевела 981. године (25.07.1573), до краја јула [1574]
дневно 10 [акчи] – 3540 [акчи].
Принадлежност Јеврејина Мордехаја, писара, у наведеном периоду,
дневно 5 [акчи] – 1770 [акчи].
Принадлежност Солимона, шафара чархова, у наведеном периоду,
дневно 5 [акчи] – 1770 [акчи].
Принадлежност Јончула, јамског шафара, у наведеном периоду,
дневно 4 [акче] – 1.416 [акчи].
Потпис: Оно што је овде je oбрачун који се догодио са знањем убогог
Мехмеда сина Искендера, заступника у кадилуку Видин,
службеника онога који је властан да издаје заповести, нека
му је Бог у помоћи.
печат
У тахвиле је уписано 15.000 акчи од хасова Рујна; пошто је један
закупац све се рачуна као вредност једне мукате, исправка је заведена. 34

34

Рујно је средњовековни назив Златибора. Ради се о малом делу закупа
јер је трогодишњи закуп хасова Рујна из 1574. године износио 705.000 акчи
(MAD 654, 242). Када је та муката издавана у заједнички закуп онда је то било с
мукатом рудника Чемерно (D.BŞM/ BLH, 16750).

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

87

ГРАФИКОНИ: Производња бакра у Мајданпеку од 1564. до 1574. 35
руда у тонама

бакар у тонама
(+1.363,7) 2.502,8

2500

2250

2000

1750

1500

(+607) 1.248,2 (-1.363,7)

1250

1000

688,9

643 (-607)
(+114)

750

500

250

256,6

307(-114)
229

?

231,3
153

135,8

99,2

63,8

43

136,4
59,3

49,5

63,9

56,5

52,8

/7
4.
73

/7
3.
72

/7
2.
71

/7
1.
70

/7
0.
69

/6
9.
68

/6
8.
67

/6
7.
66

/6
6.
65

15

64
/5
.

0

Знаком (-) означена је руда која није обрађена у години производње, а знаком
(+) иста количина пренета у нови обрачун.

35

Табела је преузета из: С. Катић, „Производња бакра у Мајданпеку
шездесетих и седамдесетих година 16. века“, Историјски часопис, LVII (2008).

III
КОРИШЋЕЊЕ И ИСПОРУКЕ БАКРА

Бакар је од свих метала највише коришћен у свакодневном животу
становника Османског царства. Од њега су прављени: казани, синије за
обедовање, тепсије, лавори, ибрици и друго посуђе. Коришћен је у занатству за израду калупа, у тополивницама за ливењe топова, а у ковницама
за ковање бакарних новчића – мангира.
Бакар је имао широку примену и у рудницима. Коришћен је у топио- ничарском процесу у чистиљама рудника сребра, а посебно у рудницима соли и шалитре у којима се најважнији технолошки процес одвијао у посебним бакарним казанима. У рудницима соли са сланим изворима биле су у употреби десетине плитких бакарних казана великог пречника, у којима је искувавана со. Ипак, највећи предмети израђивани од
бакра били су џиновски казани за производњу шалитре, која је поред
сумпора и ћумура била главни састојак при добијању барута. Шалитра је
настајала таложењем и труљењем органских материја, па је било највише у областима Панонског басена. Откривање нових налазишта, или
проширивање производње на већ постојећим, изискивали су израду великог броја казана, за шта је било неопходно финансијско учешће државе. Османске власти су увек придавале велику важност овом послу, а посебно у време ратова.
Поред сталних наруџби државе, велике количине бакра продаване
су на слободном тржишту. С неким еснафима постојала је дуготрајна сарадња, па су тако из Мајданпека деценијама снабдеване истанбулске казанџије. Трговина бакром била је уносан посао, а извесне количине завршавале су на црном тржишту. Део производње бакра одвијао се тајно, да
би се избегло плаћање пореза. На тај бакар није био утиснут одговарајући жиг, па су власници и купци настојали да га што пре прераде у казане
и друге предмете, чиме се губио траг о његовом пореклу.
Кријумчарен је, међутим, и бакар са жигом, тако што је кршена забрана, према којој се бакар као стратешки производ није смео извозити у
иностранство без одобрења државе. Највеће зараде оствариване су у
Персији, због велике разлике у цени бакра, па је на том тржишту неретко
завршавао и бакар из Мајданпека. Порта је настојала да то спречи
оштрим казнама, поготово у време тешких и исцрпљујућих ратова против Персије у другој половини XVI века, али је у томе само делимично
успевала.

90

Коришћење ииспорука бакра

Три документа потичу из већ поменуте архивске серије Финансијских дефтера, а један, који се односи на испоруке бакра у Истанбул,
из серије Мухиме (mühimme) дефтера. Ради се о регистрима у које су
завођени преписи заповести царског дивана, чији су примаоци најчешће
били провинцијски управитељи и кадије.

Факсимил 16. - BBA, MAD 7534, s 779.

COPPER BRAND DAMAGE AND
SENDING THE NEW ONE FROM ISTANBUL
Imperial order issued on 26. August 1575. to kadi-müfettiş of Belgrade on
his report about the copper brand damage, necessity for the new one as
well as about the problem concerning Majdanpek cauldron makers who
purchased unbranded copper.
[1] Müfettiş, Belgrad kâdîsına hüküm yazıla ki:
Hâliyâ Kapum'a arz gönderüp Medni Ipek ma‘deninde istihdâm olunan
[2] bakır tamgası bozulup intifâ’dan kalup Âsitâne-i Sa‘âdet'ten bir tamga
gelmesi lâzım olmuşdur.
Ve mezkûr [3] ma‘dende kazganiler olup ekser zamânda tamgasız bakır
alup öşr vermemekle mâl-i mîrîye zararları [4] olmağın ref‘ olunurlar ise mâli mîrîye küllî nef‘ olmak mukarrerdir diyü bildürmişsin.
Imdi Âsitâne-i Sa‘âdetim'den [5] bir tamga gönderilup minba‘d evvel
tamga isti‘mal olunmak emrim olmışdır. Buyurdum ki hükm-i şerîfim vardukda
[6] bu bâbda olan emrim mûcebince a‘mel edup minba‘d mezbûr tamgayı
oligelen âdet ü kânûn üzere isti‘mal [7] etdiresiz ve Anatolı'ya bakır gönderduği
istimâ‘ olındı muhkem tenbîh idüp Anatolı cânibine bakır [8] göndermeyeler
diyü.
Tahrîren fî 19. CA sene 983.

92

Коришћење и испоруке бакра

ОШТЕЋЕЊЕ ЖИГА ЗА БАКАР
И СЛАЊЕ НОВОГ ИЗ ИСТАНБУЛА
Царска заповест од 26.08.1575. године, упућена београдском кадијимуфетишу, поводом његовог извештаја о оштећењу жига за бакар,
потреби за новим, као и о проблемима с мајданпечким казанџијама,
који набављају нежигосани бакар.
Муфетишу, београдском кадији написана је заповест:
Сада си на моју Порту послао представку у којој си известио следеће: У руднику Мајданпек оштетио се жиг за бакар, који је до тада био
у употреби, а сада је бескористан, па је потребно да један жиг стигне с
Прага Среће. 36
У поменутом руднику постоје казанџије, које углавном купују бакар без жига и зато не плаћају ушур, чиме наносе штету државној благајни. Kада би се то спречило била би остварена велика корист за државну
благајну.
Стога сам наредио да се с мог Прага Среће пошаље жиг, који ће
од сада бити у употреби. Заповедам да када стигне моја часна заповест, а
у складу с мојом наредбом, да се тако и поступи и да се од сада речени
жиг користи као што је то уобичајено, према адету и кануну. А пошто се
чуло да се бакар шаље у Анадолију, строго је забрањено да се бакар шаље на анадолску страну.
Записано 19. џемазијелевела 983. године (26.08.1575).

36

Мисли се на султанов двор.

Факсимл 17. - BBA, MAD 2775, s 1388.

94

Коришћење и испоруке бакра

COPPER RANSOM IN MAJDANPEK
FOR THE BEYLERBEYI OF BUDA
Imperial command issued on 19. April 1566. to Smederevo sancakbeği,
kadi and nazir Mumin, ordering the purchase of copper in Majdanpek
copper mine and its transport to Buda for the purpose of manufacturing
the cauldron for saltpeter.
[1] Semendire beğine ve kâdısına ve nâzır Mü’mine hüküm yazıla ki:
Hâliyâ Budun beğlerbeğisi Dergâh-i Mu‘allâm'a arz gönderüp [2] bu
kullarına güherçile husûsu buyurulup emr-i şerîf mûcebince bu cânibde lâzım
olan mühimmâtı tedârük olınmağile [3] işlenmek üzre olup ve güherçile
ma‘denleri husûsu tetebbu‘ olındıkda bi′l-fîil elli mikdâr kazgan [4] kifâyet
edecek ma‘denler olup hâlâ arz olınup isti’mâl olunan ma‘denlerden gayrı
isti’mâlа [5] kâbil ma‘denler olup her ne kadar güherçile fermân buyurulurse
tedârüki mümkün olup ve bu cânibde tokuz aded [6] kazgan tedârük olınup
bi′l-fîil işlenmek üzre ve kırk bir aded kazgan içün bakır lâzım [7] olmağı livâ-i
Semendire'de vâkı‘ olan ma‘den-i Ipek nâm ma‘denden yüz elli kantar bakır
mu‘acele [8] Belgrad'a irsâl olınmak içün hükm-i şerîf irsâl olınup ağanın
üstâları bu cânibde hâfir olup [9] hemân bakırın gelmesine tevakkuf olınur ve
Belgrad'dan Budun şaykalarile ta‘cîl gelmek mümkün olup [10] inşâllah
zamân fevt olmayup müstevfî güherçile yetiştirilmeğle usret çekilmedüği arz
olındu diyü [11] bildürmişsin.
Imdi buyurdum ki hükm-i şerîfim vardukda te‘hir etmeyup ma‘den-i
mezbûreden zikr olınan [12] yüz elli kantar bakırı sâhiblerinden satun alup ve
Belgrad'da olan şayka gemilerine sen ki sancak [13] beğisin tahmîl etdirüp
mûmâ-ileyh Budun beğlerbeğisine teslîm etdiresin ve bahâsı ve sâ’ir harcı
içün [14] haccet olan akçeyi ol cânibde olan hâssa mukâta‘alardan alup sarf
edesin ve alınan akçe içün [15] emîn eline temessük viresin ve ne zamânda
irsâl olınduğın yazup Kapum'a arz eyleyesin şöyle bilesin diyü.
Тahrîren fî 29. Ramazân sene 973.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

95

ОТКУП БАКРА У МАЈДАНПЕКУ
ЗА ПОТРЕБЕ БЕГЛЕРБЕГА БУДИМА
Царска заповест од 19.04.1566. упућена санџакбегу и кадији Смедерева
и назиру Мумину, којом је наложен откуп бакра у руднику Мајданпек
и његово слање у Будим ради израде казана за производњу шалитре.
Смедеревском санџакбегу, кадији и назиру Мумину написана је заповест:
Сада је беглербег Будима послао представку на моју Узвишену
Порту, у којој је известио да му је наређено да се позабави питањем шалитре и да у складу са часном наредбом, припреми све што му је неопходно. Пошто је проучио питање везано за производњу шалитре обавестио је да му је неопходно педесет комада казана. Осим већ кори-шћених
мајдана [шалитре] има још мајдана који се могу експлоатисати, па колико год да се затражи шалитре толико се може произвести. На тој страни
припремљено је девет казана за производњу, а потребно је још бакра за
четрдесет и један казан.
Зато је [смедеревском бегу и кадији и назиру Мумину] послата часна
заповест да се из рудника Мајданпек у Смедеревском санџаку хитро пошаље у Београд сто педесет кантара бакра (8.466,5 kg) 37 . Известио си
[смедеревски кадија] да си издвојио јаничарске усте 38 који спремно чекају да стигне бакар, који ће, што је пре могуће, бити допремљен будимским шајкама из Београда, како се не би губило време, и да, ако Бог да,
не би било невоља око производње довољних количина шалитре.
Стога сам заповедио, да чим стигне моја часна заповест, не оклевајте, већ одмах откупите од власника у поменутом руднику сто педесет
кантара бакра. 39 Ти који си смедеревски санџакбег нареди да се утоваре
на бродове-шајке 40 који су у Београду и да се испоруче будимском беглербегу. А неопходан новац за куповину и друге трошкове узми и потроши
од царских муката на тој страни, а за новац који узмеш издај потврду
емину и извести моју Порту чим пошаљеш бакар. Тако да знаш.
Написано 29. рамазана 973. године (19.04.1566).
37

На основу наручене количине може се израчунати да је за израду сваког казана за производњу шалитре било потребно преко 200 килограма бакра,
што сведочи о њиховој изузетној величини и запремини.
38
Мисли се на стручњаке у јаничарском корпусу задужене за прављење
казана, који би предводили остале казанџије.
39
У првој половини 1566. ока мајданпечког бакра продавана је за 11 акчи.
Пошто је кантар тежио 44 оке његова цена била је 484, а укупан износ 72.600 акчи.
40
Врста лаког речног војног брода, опремљеног малокалибарским топовима.

Факсимил 18. - BBA, MAD 2775, s 1745.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

97

SENDING THE COPPER AND
LOCAL CAULDRON MAKERS TO BUDA
Imperial command issued on 17. June 1566. to Belgrade kadi ordering the
transport of Majdanpek copper and cauldron makers to Buda for the
purpose of manufacturing the cauldron for saltpeter.
[1] Belgrad kâdısına hüküm yazıla ki:
Hâliyâ Budun Beğlerbeğisi Arslan Paşa dâmet m‘ааlihûnın adamları
Südde-i Sa‘âdet-Meâbim'a gelüp [2] kırk nefer kazgancı Pehlivân nâm üstâd-ı
serdâr ile cümle kırk bir nefer lâzım olduğun bildürdiler.
[3] Imdi buyurdum ki hükm-i şerîfüm vardukda bir an ve bir sâ‘at te’hîr
u tevakkuf itmeyüp zikr olunan [4] kırk nefer kazgancıları taht-ı kazânda her
yerde bulunursa âlât ü esbâbları ile ihrâc edüb [5] ve mezkûr Pehlivân nâm
üstâdı kendülere baş ta‘yîn idüp ve isimler ile defter idüp [6] ve âdet üzre
kefîlleyüp âlât ü esbâblar ile ber vech-i ta‘cîl müşârun-ileyh cânibinden varan
adamlarına [7] koşub Budun'a gönderüp mûmâ-ileyh beğlerbeği dâmet
m‘ааlihuya teslîm etdiresin ki lâzım olan mühimmâtı [8] görüp itmâma irişdürüb
ve anda işledüklerince âdet üzre lâzım olan ücretlerin müşârun-ileyhden [9]
Budun hazînesinden taleb idüp alalar bi’l-cümle taleb olınan kazgancılar
sefer-i hümâyûnüma müte‘allik [10] mesâlih içün taleb olınmışlardır ana göre
mukayyed olup ber vech-i ta‘cîl ihrâc idüp âlât [11] esbâblar ile bi-eyyi tarîk
kân gönderüp yetiştiresin şöyle bilasın diyü.
Tahrîren 29. Zi′l-‘kade sene 973.
’an yed-i Bâlî Kethudâ-ı Arslan Paşa Mîr-i mîrân-i Budun

98

Коришћење и испоруке бакра

СЛАЊЕ БАКРА И ЛОКАЛНИХ КАЗАНЏИЈА У БУДИМ
Царска заповест од 17.06.1566. године упућена београдском кадији,
којом је наложено слање мајданпечког бакра и мајстора у Будим ради израде казана за производњу шалитре.
Београдском кадији написана је заповест:
Људи будимског беглербега Арслан-паше, нека му је трајна узвишеност, дошли су на мој Праг Среће и известили да је потребно четрдесет казанџија на челу са сердаром, устом Пеливаном, укупно четрдесет
једно лице. 41
Зато сам наредио да, када ти стигне моја часна заповест, не оклеваш и не застајкујеш ни трена ни часа већ да изведеш четрдесет речених
казанџија с подручја твог кадилука, где год да се налазе, и то са свим
њиховим алатом и опремом и да им на чело поставиш поменутог усту
Пеливана. Сачини попис њихових имена и ујамчи их према обичају. Нареди да се они, са алатом и опремом, што пре састану с људима реченог
[Арслан паше] и пошаљи их за Будим како би били испоручени том беглербегу, нека му је трајна узвишеност. Нека се учини све што је потребно и нека се посао заврши. А када обаве посао нека траже и узму
своје плате, које им према обичају и припадају, из будимске благајне поменутог беглербега. Све затражене казанџије су потребне ради добробити мог царског похода, 42 па их према томе упиши [у сиџил] и што пре
окупи с њиховим алатом и опремом и на сваки начин пошаљи их да
стигну у рудник, тако да знаш.
Написано 29. зилкаде 973. године (17.06.1566).
Посредством Балија, ћехаје будимског беглербега Арслан-паше

41

Уочљиво је и да je број казана наведених у претходном документу исти
као и број казанџија, што значи да је сваки казанџија био задужен да направи по
један казан. То упућује на закључак да је прављење великих казана за шалитру
представљало сложен и релативно дуг процес. Такође се може приметити да је
транспорт казана представљао проблем, због чега се и прибегавало њиховој изради у самим мајданима шалитре.
42
Ради се о походу који је завршен освајањем Сигета. То је била последња
војна султана Сулејмана Величанственог (1520-1566), који је умро приликом опсаде града.

Факсимил 19. - BBA, MD 58, s 321, h 822.

ISTANBUL CAULDRON MAKERS’ DEMAND
FOR THE NEW COPPER DELIVERIES
Imperial command issued on 21.september 1585. to Kučajna kadi ordering
the renewal of copper deliveries to Istanbul as well as prohibition of
exportation
[1] Kuçayna kâdîsına hüküm ki:
Mahrûse-i Istanbul'da kazancı tâifesi Dergâh-i Mu‘allâm'a arz-ı hâl sunub
kadîmu'l-eyyâmdan [2] Kuçayna ma‘deninden Mahrûse-i Istanbul'a bakır
gönderilü gelup haylı zamândır ki olıgelene muhâlif bakır gelmedüğün
bildirdikleri [3] ecilden buyurudum ki [hükm-i şerîfim] vardukda bu bâbda
mukayyed olup, ma‘den-i mezbûrden olügeldüği üzre [4] Mahrûse-i Istanbul'a
bakır gönderüb hârice gelmekden ziyâde hazer eyliyesin.
Kapuculardan çıkma Keyvân Çavuş'a verilmişdir fî 26 N sene 993.
Ba hatt-ı Efendi

100

Коришћење и испоруке бакра

ЗАХТЕВ ИСТАНБУЛСКИХ КАЗАНЏИЈА
ЗА ОБНАВЉАЊЕ ИСПОРУКА БАКРА
Царска заповест упућена је 21.09.1585. кучајнском кадији, којом је
наређено да се обнове испоруке бакра у Истанбул и да се спречи извоз.
Кучајнском кадији је наређено:
Казанџије у богомштићеном Истанбулу поднеле су представку
мојој Високој Порти и саопштиле следеће: Од давних времена из рудника
Кучајна 43 допреман је бакар у Богомштићени Истанбул. Међутим, већ
дуже времена, супротно уобичајеном, уговорени бакар не стиже. Стога
сам хитно наредио да, чим стигне моја часна заповест, да је упишеш [у
сиџил] и да веома поведеш рачуна да се бакар из поменутог рудника шаље у Истанбул, а да се не извози напоље [у иностранство]. 44
Дато чаушу Кејвану бившем капиџији 26. рамазана 993. године
(21.09.1585).
Руком ефендије

43

Писар је вероватно због дугогодишњег заједничког издавања у закуп,
направио грешку и уместо Мајданпека навео рудник Кучајну, у којој, у то време,
није произвођен бакар, већ злато, сребро и олово (BBA, DBŞM 61).
44
За Порту је било веома важно да спречи извоз бакра у Персију, јер је већ
шесту годину Османско царство водило изузетно тежак рат против Персијанаца.

IV
ПУСТОШЕЊЕ У БЕЧКОМ РАТУ
(1683-1699) И ОБНОВА

Бечки рат (1683-1699) представља прекретницу у историји Османског царства. Након неуспеле опсаде Беча повлачење војске претворило
се у низ пораза и војних побуна, који су противнику омогућили да продре све до Скопља. Велика ратна разарања и страдања изазвала су велике сеобе становништва свих вера.
Током Бечког рата Мајданпек је опљачкан од стране хабзбуршке
војске и хајдука 1688, а страдао је и приликом њиховог повлачења 1690.
године.
Стратешки значај Мајданпека утицао је да већ у пролеће 1691. године почне обнова постројења, а малобројним повратницима унапред је
исплаћен новац да би могли да почну с радом. До краја рата 1699. године
рудник је постепено обнављан.
Године мира нису донеле очекивани напредак. Близина нове границе,
слабљење институција централне власти и доминација војничког слоја нису
представљали сигурно окружење за улагање, па се на јавним надметањима
за закуп најчешће појављују локални војни заповедници. Да би обновила
рудник у Мајданпеку, Порта им је чинила бројне уступке, дајући олакшице
при закупу, под условом да се та средства улажу у поправку постројења.
Међутим, због лошег газдовања и бројних проневера приходи државе били
су све мањи, па је Порта 1708. године покушала да реорганизује државне
приходе и војне посаде под заповедништвом београдског везира. Том
приликом поново су обједињени закупи рудника Мајданпек и Кучајна,
али предузете мере нису донеле жељени успех.
Тек када је 1714. године централна власт довољно ојачала, преузела је директну управу над неколико најуноснијих муката, међу којима је била и обједињена муката рудника Мајданпек и Кучајна. Постављена је нова управа, доведени су искусни стручњаци из других рудника и обезбеђен потребан новац. Нова управа је утврдила дуговања закупаца, направила шестомесечни пресек производње и извршила попис
села у служби рудника. Веома брзо производња је значајно повећана,
али је даљи развој онемогућен избијањем новог аустро-турског рата
(1716-1718), после кога је Мајданпек око две деценије био под хабзбуршком влашћу.

102

Пустошење у Бечком рату ...

Из наведеног периода издвојена су три најупечатљивија извора.
Први је једини познати опис Мајданпека из османског периода Абдулаха
Ускударија, службеника канцеларије задужене за снабдевање војске. Он
је био учесник похода 1690. године, током којег је водио дневник. Једну
страну посветио је боравку у опустошеном Мајданпеку. Ускударијев
45
дневник оцењен је као изузетно поуздан историјски извор.
О стратешком значају Мајданпека сведочи документ о његовом
обнављању издат само неколико месеци после освајања. Ради се о тескери
из архивске збирке Ибн’ул Емин, која је сачињена ради издавања те, као и
заповести о обнављању Самокова и неких мањих рудника гвожђа. Поред
сажетог текста заповести тескера садржи и списак државних прихода из
наведених рудника. 46
Трећи документ потиче из архивске серије Главне финансијске
канцеларије. То је кратак дефтер од шест страна настао након успостављања државне управе у Мајданпеку 1714. године. Садржи препис царске заповести о довођењу стручњака из анадолских рудника 1715, преглед дуговања закупаца из претходних десетак година и обрачун шестомесечног пословања из 1714. године. 47

45

Ускударијев опис Мајданпека објављен је у: Татјана Катић, „Сувоземни
пут од Београда до Видина – према дневнику похода Мустафа-паше Ћуприлића
1690. године“, Историјски часопис XLVII (2002), 103-115. Захваљујем аутору
на одобрењу да овај извор поново буде објављен.
46
Овај документ објављен је у: С. Катић, „Отварање рудника Самоков и
Мајданпек 1691. године“, Мешовита грађа (Miscellanea), XXVII (2006), 245-252.
47
Природан наставак овог дефтера представља попис села радничког хаса рудника извршен исте године, који због великог обима и незанимљиве форме, није уврштен (DBŞM 1244).

Факсимил 20. - Abdüllâh bin İbrahim el-Üsküdari, Vaki’ât-i sefer-i
Sultân Süleyman Sânî, Topkapı Revan Köşkü, No 1223-1225, II, 65b.

104

Пустошење у Бечком рату ...

DESCRIPTION OF MAJDANPEK BY ABDULLAH BIN
IBRAHIM ÜSKÜDARI
After the conquest of Belgrade, Ottoman chronicle Uskudari describes
return of sultan’s army and its arrival in Majdanpek, destroyed by war,
on 16. November 1691.
[65a] Ve ma’den dağları ta’bîr olınan dağlar Hikmetbârî birle [65b]
demür çapraz misâl birbirlerine girift olup ve cümlesi ma‘âdin demür olmağla
bî nihâye demür ocakları ve kârhâneleri olup, ahâlîsin dâ’imâ kârları demür
cevherin ihrâc idup kârhâne ocaklarında k’al itmekle demür hâsıl iderler imiş.
Ve zikr olınan cibâllerin meyânında üç saat mikdârı mesâfe-i tûlânî ve arâzî üç
dört dönüm mikdârı bir sahra olup ve meyân-i sahradan bir küçük mâ-i ceryân
idup demür ocakları ve kârhâneleri sahra-yı mezbûrde vâkı‘ olmışdır. Ve
sahra-yı mezbûrun cânib-i şarkısının intihâsında kasaba-i Ma‘den vâkı‘
olmışdır. Ve Ma’den kasabası dahi Semendire sancağına tâbi‘ kadîmden
müstakil kazâ olup, tûlen ve arzan ber vech-i tahmîn altmışar zirâ‘ seng ile
binâ olınmış. Bedenli çârköşe bir sagîr hısârı olup varoşunda beşyüzden
mütecâviz büyûtleri ve bî nihâye dekâkînleri olup istîlâ-yı kefere sebebden
ahâlîsi bi’l-cümle perâkende ve perîşân olmağın kasaba-i mezbûre hâliya
hâliya hâlâ harâb ve vîrândir. Ve bu menzil râhının dahi ba‘id ve mesâfesi
dokuz sâ‘at olup ve cümlesi kûhî cibâller olmağın mürûr ve ubûrda haylice
mihnet ve zahmet çekilmişdir. Ve cibâllerin toprağı ma‘âdin demür olmağla
te’sir cevherden giyâh hâsıl olmayup cibâlleri bî giyâhdır ve lakin müntehâ ve
bal ve bülend eşcârı kesîr olup [66a] kesretinden zemîne şemsin ziyası vâkı‘
olmayub dâ’imâ gölge olmağla giyâhin husûline manı‘ olmışdır.

.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

105

ОПИС МАЈДАНПЕКА
АБДУЛАХ БИН ИБРАХИМА УСКУДАРИЈА
Након освајања Београда, османски хроничар Ускудари описује повратак султанове војске и њен долазак у ратом опустошени Мајданпек 16.11.1690. године.
Планине које се зову Мајдан нижу се једна на другу, промишљу
Творца сличне гвозденој решетки. Све оне богате су гвозденом рудом 48
па зато овде има безброј топионица и калхана. Становништво од вајкада
живи од производње гвожђа: вади гвоздену руду и пречишћава је у калханама. У сред поменутих планина налази се једно поље које је дугачко
три сата хода, а широко три-четири дунума (300-400 m). На средини поља је мала река и овде се налазе пећи за топљење гвожђа и калхане. На
источном крају поменутог поља налази се касаба Мајдан. Касаба Мајдан
од давнина припада Смедеревском санџаку и посебан је кадилук. Има
једно мало четворострано утврђење с бедемима, дужине и ширине отприлике по 60 аршина (45,5 m) саграђено од камена. У вароши има преко 500 кућа и небројено дућана. Због освајања неверника сво становништво се расуло и разбежало па је зато поменута касаба сада празна, разорена и разрушена. Растојање до овог мензила је девет сати, 49 а пошто пут
целом дужином води кроз шумовите планине, кретање и пролазак задали
су много мука и тешкоћа. Пошто је земља у овим планинама сва од гвоздене руде, та руда утиче да трава уопште не расте; планине су без траве,
али зато има у изобиљу изузетно високог, огромног дрвећа. Од његовог
мноштва сунчева светлост не допире до тла па трава не може да расте јер
је стално у сенци.

48

Ускудари је погрешно навео да се ради о руднику гвожђа, јер је и у то
време главни производ Мајданпека био бакар.
49
Претходно коначиште било је у месту Богаз (тур. boğaz, ждрело, теснац, кланац), вероватно нешто источније од ушћа Бродице у Пек, а следеће на
пољу код Пореча (Т. Катић, Сувоземни пут, 110-111).

Факсимил 21. - BBA, Ibn ül Emîn, Meadin I, 104.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

107

RENEWAL OF SAMAKOV AND MAJDANPEK MINES
IN 1691
Tezkire written on 22. March 1691. on the occasion of issuing separate
orders for renewal of mines Samakov and Majdanpek, destroyed by war,
and some other smaller iron mines as well.
Mukâta‘a-i karye-i Duşnik der kazâ-i Niş
guruş 200
24.000

Mukâta‘a-i hâshâ-i Samakov
ve tevâbi‘hâ
fî sene
449.900

Der behre-i
Der behre-i
karye-i Zarbinçe der nâhiye-i Topolnica
karye-i Desivofçe der
tâbi‘-i nezâret-i Üsküb
nâhiye-i m. tâbi‘-i mezkûr
çarh kıt‘a 2
vigne kıt‘a 1
vigne kıt‘a 2
maktû‘ be her çarh
fî sene fî sene
be her vigne timur
fî sene timur
2.000 timur
maktû‘
maktû‘
4.000
kıyye 100
kıyye 100 fî sene 2.000 fî sene
yekûn kıyye 200
yekûn 4.000
kıyye 200
Der karye-i Relina der kazâ-i Dubniça
der livâ-i Köstendil
çarh
vigne
kıt‘a 1
kıt‘a 1
fî sene 2.000
fî sene 2.000

Mukâta‘a-i Kuçayna ve
ma‘den-i Ipek
fî sene
524.000 mukâta‘a-ı Kuçayna
206.000 ma‘den-i Ipek
730.000

Mukâta‘a-i Ivlasina
Fî sene 659.100
[1] Vilâyet-i Rûmilinde Samakov ta‘bîr olınur timur ma‘deni olan [2]
mahallere haydud ve harbî kefere istîlâsından ahâlîsi perâkende [3] ve bakıyye
kalanları dahi za‘yıf’ul-hâl olmalarile kâr-hâneler işlemeyup [4] timur hâsıl
olmadığından mîrî içün iktizâ eden timur ziyâde bahâ ile [5] alınup mîrîye
gadr olındığından mâ’dâ lüzûmi bulunmak dahi [6] mümkün olmayup timur
hâsıl olan mevzi‘lerde olan re‘âyâ [7] fukarâsına kuvvet virup ve kâr-hâneleri

108

Пустошење у Бечком рату ...

yapdırılup gereği gibi nizâm [8] ve timur tedârikinde olan zarûreti def‘ ehemm
olmağla ol havâlîlerde [9] emvâl-i mîrî tahsîline me’mûr olan Ak Papla
Mehmed zîde kadruhû [10] bâlâda defter olınan mukâta‘âtın ahâlîsine kuvvet
virup ve kâr-hânelerin [11] yapdırup ve işletdirup hâsıl olan timuri mîrî içün
cem‘ [12] ve fermân ile ta‘yîn olınan mahallelere irsâl ü îsâl ve sarf eyleduği
[13] icârât ü ihrâcâtı kâdılarının mümzâ ve mahtûmi huccet ve defterleri
mûcebince [14] deyne mahsûb olmak olmak (sic!) şartile me’mûr buyurulmak
ve Semendire sancağında [15] ma‘den-i İpek ta‘bîr olınur mevzi‘de vâkı‘
nühâs ma‘deni dahi harâb [16] ve ahâlîsi perîşân olmalarile livâ-i mezbûrede
cizye tahsîline me’mûr [17] Sofya kethudâyeri Arnavud Alî zîde kadruhûya
şurût-i sâbıka üzre [18] nizâm virup Der-i Sa‘âdete arz eylemek üzre mûcebince
mahalline kayd ve başka [19] başka evâmir-i şerîfe virilmek bâbında telhîs
olınup arz olındıkda [20] tamâm ücretlerile işletmek üzre ancak za‘yıf hâlleri
olmağla kendülere [21] kuvvet olmak içün peşîn birer mıkdâr akçe virilmek
üzre mûcebince [22] mahalline kayd ve ahkâmı virilmek fermân-i alî sâdır
olmağın vech-i meşrûh [23] üzre başka başka emr-i şerîf yazılmak içün tezkire
virildi.
Fî 22 C. [Cemâziye'l-âhir] sene 1102.
mühür
Kenarında: Mûcebince amel olınmışdır

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

109

ОБНАВЉАЊЕ РУДНИКА
САМОКОВ И МАЈДАНПЕК 1691. ГОДИНЕ
Тескера сачињена 22.03.1691. године поводом издавања одвојених заповести за обнављање ратом опустошених рудника Самоков и Мајданпек, као и неких мањих рудника гвожђа.
Муката села Душник 50 у кадилуку Ниш
200 гроша
24.000 [акчи]

Mуката хасова Самокова
и околине годишње
449.900 [акчи]

У делу села Зарбинце 51 у нахији Тополница, припада Скопском незарету
коло комада 2
вигањ комада 1
одсеком
од сваког кола
годишње
годишње
годишње
100 ока гвожђа
2.000
100 ока гвожђа
4.000
укупно 200 ока
У делу села Десивојце 52 у реченој нахији, припада наведеном [незарету]
вигањ комада 2
од сваког вигња одсеком
гвожђе одсеком
годишње 2.000
годишње
укупно 4.000
200 ока
У селу Рељина, у кадилуку Дупница у санџаку Ћустендил
коло комад 1
вигањ комад 1
годишње 2.000
годишње 2.000

50

Jугоисточно од Ниша. Према попису из 1498. године у селу Доњи Душник радио је један самоков (М. Васић, О. Зиројевић, А. Стојановски, „Попис
Нишког кадилука из 1498. године", Споменик, CXXXI (1992), 138). Производња
гвожђа убрзо је престала, а у изворима се поново помиње тек у XVII веку.
51
Припада старом рудишту, које се налази у новобрдској рударској области (Јужно Поморавље, Физичко географска карта 1:25000, Геокарта, Београд
1997). То рудиште простире се у правцу Чар – Седлар – Десивојце и захвата северо-источни део Криве Реке, прелазећи делимично у Јабланицу и Пољаницу. (В.
Симић, Рударство гвожђа средњовековне Србије и Босне, Београд 1988, 183-184).
52
Село се налази у северном делу рудишта поменутог у претходној напомени.

110

Пустошење у Бечком рату ...

Муката Кучајна и Мајдан Пек (Мајданпек)
годишње
524.000 муката Кучајна
206.000 мајдан Пек
730.000

Муката Власина 53
годишње 659.100

Становнштво рудника гвожђа званог Самоков у Румелијском ејалету разбежало се услед освајања хајдука и ратног непријатеља, а они
који су остали у тако су јадном стању, да топионице не раде и гвожђе се
не производи. Због тога се, за државу неопходно, гвожђе купује по високој
цени, чиме јој се наноси штета, а чак се ни тако не могу задовољити постојеће потребе. Зато је најважније оснажити сиротињу рају у местима у
којима се производи гвожђе, поправити и како треба припремити топионице и уклонити недостатке у производњи гвожђа.
Ради тога је послат и одаслат, у ферманом му додељене, крајеве Ак
Папла Мехмед, службеник задужен за сакупљање државног иметка у поменутој области - нека му се увећа вредност - како би оснажио становништво горе уписаних муката, дао да се изграде и покрену топионице и
прикупио за државу произведено гвожђе. Он је постављен на дужност
под условом да се приходи и расходи које направи, сходно дефтерима и
хуџетима овереним кадијским печатима и потписима, рачунају у дуг.
Рудник бакра по имену Мајданпек у Смедеревском санџаку такође
је разорен, а његово становништво растурено. Зато је Арнаутину Алију,
локалном спахијском ћехаји Софије - нека му се увећа вредност - који је
задужен за сакупљање џизије у поменутом санџаку, дато упутство, у
складу с пређашњим условима.
С тим у вези написани су телхис и молба којима се тражи да се сачине и заведу [у регистар] одвојене часне заповести [за Самоков и
Мајданпек], а у складу са садржајем представке упућене Прагу Среће.
Ради тога је објављен часни ферман и у регистар заведено да се [раја]
упосли с пуним платама, с тим да јој се дâ унапред извесна свота акчи,
пошто је у јадном стању и треба је оснажити. Зато је и издата тескера да
би се, на горе описани начин, сачиниле одвојене часне заповести.
22. Џумаде друге 1102. године (22.03.1691).
Извршено према наведеном

53

печат

Власински крај је у средњовековној српској држави и под османском
влашћу био познат по производњи гвожђа, која је била међу највећима на Балкану (В. Симић, Рударство гвожђа, 107-139).

Факсимил 22/а. - BBA, DBŞM 1250, 2.

Факсимил 22/б. - BBA, DBŞM 1250, 3.

Факсимил 22/в - BBA, DBŞM 1250, 4.

Факсимил 22/г - BBA, DBŞM 1250, 5.

УВОЂЕЊЕ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ
НА МУКАТИ РУДНИКА БАКРА 1714. ГОДИНЕ

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

115

INTRODUCING STATE MANAGEMENT IN COPPER
MINE MUKATA’A IN 1714.
Defter’s contents: transcript of an imperial order concerning arrival of
experts from Anatolian mines in 1715, survey of lessees’ debts for period
1703-1714 and six months business account for 1714.
2.)
Kuçayna ma‘den emînine hüküm ki:
[1] ma‘den-i mezbûr hâlis ma‘den ve cevheri ziyâde ve nühâsa dahi
hâlis olup lakin üstâları olmayup [2] Gümüşhâne üstâlarından bir kaç nefer üstâ
irsâl olınmak içün Ordu-yı Hümâyûnum tarafına i‘lâm [3] eyleduğin ecilden
ma‘den-i mezbûr taraf-i mîrîden zabt ve şen işlendirmek içün hâlâ Âsitâne-i
[4] Sa‘âdetüm'de olan Gümüşhâne üstâlarından ma‘den ahvâlına vâkıf iki üç
nefer üstâ mukayyed üzre [5] harc-ı râhları virilup irsâl olınmak bâbında
Ordu-yı Hümâyûnum tarafından emr-i âlî-şânım sadır olmağin [6] Sarıyar ve
Gekbuze ve Balya ma‘denleri içün Gümüşhâne'den gönderilen üstâd ber
üstâdlardan [7] ve ma‘dencilerden ber nefer bir üstâd ve iki nefer ma‘denci
tedârük ve iktizâ iden harc-ı râhları Âsitâne-i [8] Sa‘âdetüm hazînesinden borç
virilup ma‘den-i mezbûrede gereği gibi işlemeleri içün senin tarafına [9]
mübâşir ile irsâl olınmışdır. İmdi senki emîn-i mûmâ-ileyhsin asla tevakkuf
işbu emr-i şerîf-i âlî-şânım [10] vardığı sâ‘at ma‘den-i merkûmi gereği gibi
işlendirup nizâm ve temşiyete cebr u sa‘y eyleyup [11] bir vechile ihmâl ve
müsâmaha idesin deyü emr-i şerîf sadır olınup bâkî kulı Mayalı Mehmed Beğ
ile [12] tarîh-i mezbûrede Kuçayna'ya vâsıl olmışdır.
Fî 18. N sene 1127.
‘an üstad Hüseyin Beğ
ma‘denci
nefer 1
nefer 2
semen neferan 3

fî 23. Şa‘bân

Reft Belgrad ber mûceb-i mektûb amed ‘an yed-i Emir-oğlu
fî 25. Ş sene 1127.
Мezbûrler Kuçayna'ya vâsıl oldıkda emîn ağa Belgrad'da olmağla
Emir-oğlu ile i‘lâm olınup gelen mübâşir bâkî kulı Mayalı Mehmed Beğ ile üç
nefer ma‘denciler Belgrad'a gelüp işletmeğe gelen mübâşir ile maan Belgrad'a
gönderilmişdir fî 26. Ş sene 1127.
Amed 5 nefer Kuçayna fi 13. L sene [1]127.
Reft ma‘den-i İpek fi-23 ZA 1127.

116

Пустошење у Бечком рату ...

3.)
Hâsıl-ı
bâc-ı kasaba-i ma‘den-i nühâs vâcıb ’an 11. N sene 1126. be-ma‘rifet-i
Turmış-zâde Ahmed Beşe tahsîl-i bâc ta‘yîn şüde
öşr semen
Makbûz-ı
146
Ahmed Çelebi Turmış-zâde ber-mûceb-i mektûb-ı Hâcî Abdullâh
54
Fî 15. ZA sene 1126.
200
Cem‘an emîn-i sâbıkâ İsmâ‘îl efendi
Hâsıl-ı
bâc-ı kasaba-i ma‘den-i nühâs vâcıb ‘an evvel-i Mart sene 1126.
be-ma‘rifet-i Osmân bölükbaşı tahsîl şüde ilâ 10. N sene-i minh
öşr semen
276

revgan-ı sâde
kıyye 18

kısrak Мakbûz-ı
re’s 1 Osmân bölükbaşı ber-mûceb-i mektûb-i
Hâcî Abdullâh fî 15. ZA sene 1126.

Cem‘an hod
İrsâl-ı
kâğit-ı ispençe ‘an yed-i Hâcî Abdullâh tevzi‘ şüd ‘an ma‘den-i Kuçayna
ilâ ma‘den-i nühâs irsâl şüd fî 15. ZA sene 1126.
kâğit-ı ispençe 5
Мakbûz-ı
Hâcî Abdullâh fî 15. ZA sene 1126. ‘an yed-i Kovaç zımmî irsâl şüd
Cem‘an hod
Zimmet-i
El-Hâc Mehmed ağa-yı neferât-i yirlüyân-i kal‘a-i Belgrad vâcib ‘an sene
1115. ilâ sene [1]125 itmâmdır nühâs-i hums-i hisse-i mîrî der yed-i hod bâki
bude ber-mûceb-i emr-i şerîf-i âlî-şân tahsîl karye-i mevcûd anbar lazım şüd
el-vâkı‘ fî 28. L sene 1126.
Mezbûr El-Hâc Mehmedin zimmetinde zuhûr iden mîrî hums hissesinden on
beş bin vukıyye nûhâs tahsîl ve mevcûd kâr-hâne ittirilmek üzre emr-i şerîf
sadır olmışdır fî 10. L sene [1]126.
Fî‘l-asıl
hâsıl-ı nühâs
nühâs-ı hâlis
kıyye 150.000

fî be her sene
hâsıl-ı nühâs
15.000

hums-i mîrî
kıyye 30.000

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

117

Minhâ
et-teslîmât
‘an cânib-i ümenâ-i aklâma-yı Belgrad ‘an sene 1115. ilâ 1125.
öşr-i nühâs-ı hâlis
15.000 kıyye
El-bâki
der yed-i hod hums-ı mîrî-i nühâs-ı hâlis
15.000 kıyye fî 80
1.200.000
10.000 guruş
Zimmet-i
Halîl Beşe ve Ibrâhîm ve Süleymân Beğ ber vech-i iştirâk vâcıb ‘an sene 1119.
ilâ 1125. itmâmdır nühâs-ı hums-i hisse-i mîrî ki der yed-i mezbûran bâki
bude ve hâlâ ber mûceb-i emr-i şerîf-i âlî-şân tahsîl karye anbâr mevcûd şüd
el-vâk‘ı fî 28. L sene 1126.
Мezbûr Halîl ve Ibrâhîm ve Süleymân nâm müşriklerin zimmetinde mîrî hums
hissesinden altı bin vukıyye nühâs zuhûr etmekle mezbûrlarından zuhûr iden
altı bin vukıyye nühâs tamâmen tahsîl ve mevcûd-i mahzen itdirilmek bâbında
emr-i şerîf sadır olmışdır fî’t-târîh
Fi’l-asıl
hâsıl-ı nühâs
nühâs-ı hâlis
60.000 kıyye

fî be her sene
hâsıl-ı nühâs
10.000 kıyye

Minhâ
et-teslîmât
‘an cânib-i ümenâ-i aklâma-yı Belgrad
öşr-i nühâs-i hâlis
6.000 kıyye
El-bâki
der yed-i mezbûran hums-ı mîrî
hums-ı mîrî
nühâs-ı hâlis
6.000 kıyye fî 80
480.000
4.000 guruş

hums-i mîrî
12.000 kıyye

118

Пустошење у Бечком рату ...

4.)
Tezkire-i
defter-i îrâd-i ma‘den-i nühâs el-vâkı‘ fî 17. Ramazân 1126.
Der zimmmet-i
El-Hâc Mü’min ağa-yı yeniçeriyân-i yerlüyân-ı kal‘a-i Belgrad vâcıb ‘an
evvel-i Mart fî 25. Safer sene 1126. ilâ gâye-i şehr-i Şa‘bân sene-i minh bekavl-i hod itmâmdır nühâs-ı hâsıl şüde ber-mûceb-i defter-i memhûr-i İsmâ‘îl
Efendi emîn-i ma‘den.
Hâsıl
nühâs-ı hâlis
12.051 kıyye
00.671 – makbûz-ı müteferrika Ahmed Ağa emîn-i mukâta‘a-yı Kuçayna
11.380
vâcıb sene 1126.
Bin yuz yiğirmi altı senesine Mart iptidâsından sene-i mezbûre Şa‘bân gâyetine
değin hâsıl eyledikleri nühâsın mîrî hums hâlâ zimmetlerine kalmağla bi′ttemâm bi-eyyi hâl tahsîl olınmak bâbında Belgrad muhâfizı paşaya hitâben
mü’ekked emr-i şerîf vârid olmışdır.
Fî 28. L sene 1126.
Der zimmmet-i
Halîl Beşe ve Ibrâhîm Çelebi ve Süleymân Beğ ber vech-i iştirâk vâcıb ‘an
evvel-i Mart fî 25. Safer sene 1126. ilâ gâye-i şehr-i Şa‘bân sene-i minh bekavl-i hod itmâmdır nühâs-i hâsıl şüde ber-mûceb-i defter-i memhûr-i İsmâ‘il
Efendi emîn-i ma‘den.
Hâsıl-ı
nühâs-ı hâlis
8381,5
0838 – makbûz-ı öşr-i müteferrika El-Hâc Ahmed Ağa
7543
emîn-i mukâta‘a-yı mezkûr vâcıb sene 1126.
Minhâ-yı
makbûz-i İsmâ‘îl Efendi emîn-i ma‘den ber-mûceb-i memhûr defter
nühâs-ı hâlis
hums-ı mîrî
838 kıyye
Bin yuz yiğirmi altı senesine Mart iptidâsından hâsıl eyledikleri nühâsın mîrî
hums hâlâ zimmetlerine kalmagla bi′t-temâm bi-eyyi hâl tahsîl olınmak bâbında
Belgrad muhâfizi paşaya hitâben mü’ekked emr-i şerîf varid olmışdır fî 28. L
sene 1126.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

119

Mezbûratdan taleb olınan nühâsın zımmeti mahalle terkin ve güzeşte senelerin
zimmetlerinde еdâ eylemek üzre ve yuz yiğirmi altı senesi içün fîmâba‘d
mezbûrlar ta‘ddi ve rencîde olınmamak üzre yedlerine emr-i şerîfi virilmek
telhîs olındıkda telhîs mûcebince amel olınmak üzre fermân sadır olmışdır.
Fî 17. CA sene [1]127
Emin ber-mûceb-i emr-i şerîf-i âlî-şân in‘âm şüde el-vâkı‘ fi 17. CA sene 1127.
5.)
Der zimmet-i
Nu‘mân Beğ veled-i Eyyûb Paşa vâcıb ‘an evvel Mart fî 25. Safer sene [1]126
ilâ gâye-yi şehr-i Şa‘bân sene-i minh ve birâdereş Süleymân ber-vech-i iştirâk
Hâsıl-ı nühâs-ı hâlis
2235 kıyye
0223,5 makbûz-i öşr-i müteferrika Ahmed Ağa vâcıb sene 1126.
2011,5
Bin yuz yiğirmi altı senesine Mart iptidâsından sene-i mezbûre Şa‘bân gâyetine
değin mezbûrlerin hâsıl eyledikleri nühâsın mîrî hums hisseleri zimmetlerine
kalmagla bi′t-temâm tahsîl etdirilmek bâbında Belgrad muhâfizı paşaya hitâben
mü’ekked emr-i şerîf vârid olmışdır fî 28. Şevvâl sene 1126.
Der zimmet-i
müteferrika Ahmed Ağa emîn-i mukâta‘a-yı Kuçayna vâcıb ‘an evvel-i Mart fî
25. Safer sene 1126. ilâ gâye-yi şehr-i Şa‘bân sene-i minh
makbûz-ı
mezbûr ber mûceb-i memhûr temessük hod der yed-i ma‘denciyan-i mezkûri
öşr-i nühâs ve gayruhu
kıyye
671 ‘an yed-i dizdâr Mü’min Ağa vekîl-i El-Hâc Mü’min Ağa
itimâmdır öşr-i nühâs teslîm şüde
838 ‘an yed-i Halîl Beşe öşr teslîm şüde
223,5 ‘an yed-i Tiryaki Ahmed Ağa vekîl-i Nu‘mân Beğ
1732,5 fî 80
138.600
41.400 – bahâ-i hınta ve şa‘îr ve bâc-ı kasaba-i ma‘den-i nühâs ve şem‘-hâne
180.000 ve öşr-i kovân ve âsyâb ve rüsûmât-i sâ’ire-i mukâta‘a-yı m
bahâ-i hınta
kıyye 4.872 fî 3
14.616

bahâ-i şa‘îr
himl 29,5
alef 2
fî 80 31,5
2.520

bâc-i kasaba-i
ma‘den-i nühâs
4.200

şem‘-hâne-i
mukâta‘a-yı Kuçayna
6.600

120

Пустошење у Бечком рату ...

öşr-i kovan-i
ma‘den-i nühâs
4.200

berây-ı hâsıl-i rüsûmât-i
kurâ-yı mukâta‘a -yı m
9.264

Yekûn
nühâs-i hâlis
22.667,5 kıyye
1.732,5 makbûz-i müteferrika Ahmed Ağa emîn-i sâbık vâcıb sene 1126.
20.935

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

121

УВОЂЕЊЕ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ
НА МУКАТИ РУДНИКА БАКРА 1714. ГОДИНЕ
Дефтер садржи препис царске заповести о довођењу стручњака из
анадолских рудника 1715. године, преглед дуговања закупаца за период од 1703. до 1714. и обрачун шестомесечног пословања из 1714.
године. 54
2.)
Заповест емину рудника Кучајна:
Послао си допис у моју царску ордију 55 у којем си известио да у том
руднику има у изобиљу богате руде, а такође и чистог бакра, али да му
недостају стручњаци, због чега си затражио да их неколико буде послато
из Ђумушхане. 56 Стога је из моје царске ордије издата високославна заповест, да се међу стручњацима Ђумушхане, која се налази у мојој Срећној Престоници, упишу њих двојица-тројица, вичних рударским пословима, да им се плате путни трошкови и да се пошаљу у речени рудник,
који је преузет од стране државе, ради његовог опоравка.
Од виших стручњака и маденџија, који су из Ђумушхане послати у
руднике Саријар, 57 Гекбузе 58 и Балја 59 , изабран је један „виши“ мајстор
и двојица маденџија и дат им је тражени новац за путне трошкове из благајне моје Престонице Среће. Они су послати теби, заједно с мубаширом,
како би се у реченом руднику радови обављали на ваљан начин. Стога
ти, који си горе поменути емин, никако не оклевај, већ истог часа када
стигне ова високославна и часна моја заповест нареди да се у реченом
руднику ради како треба и уложи труд да се исти доведе у ред и да напредује, и никако немој то да занемариш и запоставиш. С тим у вези издата је часна заповест, која је стигла у Кучајну наведеног датума с бакикулу Мајали Мехмед-бегом.
18. рамазан 1127. године (17.09.1715).
54

Дефтер има шест страна, прва страна је празна, на другој је царска заповест, на трећој дуговања, а на четвртој и петој попис шестомесечних прихода.
55
У току је био рат Османског царства против Млетачке републике, који
је почео 1714. године, па је због тога допис упућен у ордију.
56
Ђумушхана – кућа сребра, назив царске ковнице у Истанбулу.
57
Данас Саријер, насеље на европској страни Босфора, у коме се налазе
очувани остаци рудника бакра.
58
Налази се на крајњем северозападу Анадолије између Истанбула и Коџаелија, некада познато и под именом Гекбовизе.
59
Рудник сребра и олова у западној Анадолији у близини Баликесира.

122

Пустошење у Бечком рату ...

Хусејин-бег, од стручњака
маденџије
1 особа
2 особе
укупно 3 особе
23. шабан 1127. године (24.08.1715)
Одлазак у Београд према садржини писма које је донео Емироглу 25. шабана 1127. године (26.08 1715).
Пошто је емин-ага био у Београду када су речени стигли у Кучајну послати
су у Београд: Емироглу, мубашир, бакикулу Мајали Мехмед-бег, који је
дошао [у Истанбул] и поднео извештај, као и тројица маденџија с
мубаширом задуженим за производњу. 26. шабан 1127 (27.08.1715).
[Поновни] долазак у Кучајну, 5 особа, 13. шевал 1127. године (12.10.1715)
Одлазак у Мајданпек, 23. зилкаде 1127. године (30.11 1714).
3.)
Приход од баждарине касабе рудника бакра [Мајданпек] од 11. рамазана
1126. године (20.09.1714) посредством Дурмушзаде Ахмед-бешеа, коме је
додељено прикупљање баџа.
износ ушура
146
54
200

Признаница Ахмед челебије Дурмушзадеа, према садржају
писма Хаџи Абдулаха од 15. зилкаде 1126 (22.11.1714).
укупно, бивши емин Исмаил-ефендија

Приход од баждарине касабе рудника бакра [Мајданпек] од почетка марта
1126. године (1714), који је прикупљен посредством буљубаше Османа до
10. рамазана те године (19.09.1714).
ушур
276

обично масло
18 ока

кобила
грло1

Признаница Османа буљубаше, према
садржају писма Хаџи Абдулаха од 15.
зилкаде 1126. године (22.11.1714).

укупно
Слање листова спенџе подељених руком Хаџи Абдулаха; послати су из
рудника Кучајна у рудник бакра [Мајданпек] 15. зилкаде 1126. године
(22.11.1714).
5 листова спенџе.
Признаница Хаџи Абдулаха, 15. зилкаде 1126. године (22.11.1714).
Послато по зимији Ковачу.
укупно

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

123

Дуговање Хаџи Мехмеда
аге јерлија у тврђави Београд за период од 1115. године до краја 1125. године (1703-1714). У поседу поменутог остао је део петине државног бакра, према садржају високославне часне заповести исти треба прикупити и
сместити у тамошњи сеоски амбар, 28. шевал 1126. године (06.11.1714).
Издата је часна заповест, 10. шевала 1126 (19.10.1714), да се део
државне петине бакра, који је дуг реченог Хaџи Мехмеда од 15.000 ока
бакра, прикупи и преда у тамошњу кархану.
Основни приход
чисти бакар
150.000 ока

за сваку годину
произведено бакра
15.000 ока

државна петина
30.000 ока

Од тога је предато
од стране повереника београдских канцеларија 60 од 1115. до 1125. године
десетина од чистог бакра 15.000 ока
Остатак
државна петина од чистог бакра код поменутог [Хаџи Мехмеда]
15.000 ока по 80 [акчи]
1.200.000 [акчи]
10.000 гроша
Заједничко дуговање Халил-бешеа, Ибрахима и Сулејман-бега
за период од 1119. године до 1125 (1707-1714). У поседу поменутих остала
је петина бакра која припада држави. Сада га, у складу с преузвишеном
часном заповешћу, треба прикупити и сместити у сеоски амбар, 28. шевал
1126. године (06.11.1714).
Пошто се у дуговању наведених партнера Халила, Ибрахима и Сулејмана појавило 6.000 ока бакра, који спада у део државне петине, издата
је, наведеног датума, часна заповест да се од поменутих у потпуности
прикупи 6.000 ока бакра и да се смести у складиште.
Основни приход
чисти бакар
60.000 ока

за сваку годину
произведено бакра
10.000 ока

државна петина
12.000 ока

Од тога је предато
од стране повереника београдских канцеларија од 1119. до 1125. године.
десетина од чистог бакра
6.000 ока
60

Мисли се на емине рудника, који су били под јурисдикцијом Београдске финансијске канцеларије.

124

Пустошење у Бечком рату ...

Остатак
државна петина у рукама поменутих, чист бакар који спада у државну
петину – 6.000 ока по 80 [акчи]
480.000 [акчи]
4.000 гроша
4.)
Потврда о попису прихода рудника бакра
[Мајданпек] од 17. рамазана 1126. године (26.09.1714).
Обавеза Хаџи Мумина,
аге јаничара јерлија у тврђави Београд, од почетка марта, односно 25. сафера 1126. године (12.03.1714) до краја месеца шабана исте године
(09.09.1714), која је испуњена према изјави поменутог. Бакар је произведен, на основу печатом овереног дефтера Исмаил ефендије, емина рудника.
Произведено чистог бакра
12.051 ока
00.671 – признаница мутеферике Ахмед-аге, емина рудника Кучајна из
11.380
1126. године
Државна петина бакра, која је произведена у периоду од почетка марта
1126. године до краја шабана исте године, још увек је у њиховом дуговању.
Зато је бeoградском паши, мухафизу, стигла поновљена часна заповест,
да се [бакар] у потпуности и на сваки начин прикупи. 28.-ог шевала 1126.
(06.11 1714).
Заједничка обавеза Халил-бешеа, Ибрахим-челебије и Сулејман-бега,
од почетка марта, односно 25. сафера 1126. године (12.03.1714) до краја
месеца шабана исте године (09.09.1714), која је испуњена према изјави
поменутих. Бакар је произведен, на основу печатом овереног дефтера
Исмаил ефендије, емина рудника.
Произведено чистог бакра
8381,5
0838 – признаница за ушур мутеферике Хаџи Ахмед-аге, емина речене
7543,5 [ока]
мукате из 1126. године
Од тога
признаница Исмаил-ефендије, емина рудника, према запечаћеном дефтеру
државна петина чистог бакра
838 ока

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

125

Државна петина бакра, која је произведена од почетка марта, још увек
је у њиховом дуговању. Зато је бeoградском паши, мухафизу, стигла поновљена часна заповест, да се [бакар] у потпуности и на сваки начин
прикупи. На 28. шевала 1126 (06.11.1714).
Пошто је издат телхис којим се захтева да се реченима да часна заповест о томе да је тражено дуговање бакра измирено, да су платили за
претходне године и да их за 1126. годину и надаље нико не омета и узнемирава, обзнањен је ферман како би се у складу с овим телхисом и поступило.
17. џемазијелевел 1127. године (21.05.1715).
Према садржају преузвишене часне заповести, којом су обдарени
17. џемазијелевела 1127. године (21.05.1715).
5.)
Обавеза Нуман-бега сина Ејуп-паше,
од почетка марта, односно 25. сафера 1126. (12.03.1714) до краја месеца
шабана исте године (09.09.1714), заједно с његовим братом Сулејманом.
Произведено чистог бакра
2.235 ока
0.223,5 – признаница мутеферике Ахмед-аге из 1126. године.
2.011,5
Државна петина бакра, коју су поменути произвели од почетка марта
до краја месеца шабана поменуте године, још увек је у њиховом дуговању.
Зато је бeoградском паши, мухафизу, стигла поновљена часна заповест,
да се [бакар] у потпуности прикупи, 28-ог. шевала 1126 (6.11.1714).
Обавеза мутеферике Ахмед-аге,
емина мукате Кучајна, од почетка марта, односно 25. сафера 1126. године
(12.03.1714) до краја месеца шабана исте године (09.09.1714).
Признаница реченог, [написана] на основу његовог печатом овереног темесућа, имају је у рукама поменуте маденџије.
Десетина од бакра и осталог
ока
671 – руком диздара Мумин-аге, опуномоћеника Хаџи Мумин-аге,
предат је у потпуности ушур од бакра
838 – руком Халил-бешеа, предат је ушур
223,5 – руком Тирјаки Ахмед-аге, опуномоћеника Нуман-бега
1732,5 по 80 [акчи]
138.600 [акчи]

126

Пустошење у Бечком рату ...

41.400 – цена пшенице и јечма, баждарина касабе рудника бакра, воскара,
180.000 ушур од кошница, воденица и остали порези речене мукате.
цена пшенице
4.872 оке по 3
14.616

ушур од кошница
рудника бакра
4.200

цена јечма
товара
29,5
2 зоб
31,5 по 80
2.520

баждарина касабе
рудника бакра
4.200

воскара
мукате Кучајна
6.600

од прихода на име дажбина
села поменуте мукате
9.264

УКУПНО:
чист бакар
22.667,5 ока
1.732,5 – признаница мутеферике Ахмед-аге, бившег емина из 1126.
20.935

V
ТЕШКОЋЕ У РАДУ РУДНИКА
У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XVIII ВЕКА

Мајданпек је 1738. године заузела османска војска, после скоро две
деценије хабзбуршке власти у северној Србији, током које је рудник радио
веома успешно. Рударска производња убрзо је обновљена, док у Кучајни
није било таквих покушаја и у попису из 1741. године територија рудника
с околином заведена је као тимар. Међутим, стари назив мукате рудника
бакра Кучајна и Мајданпек се одржао, па се чак у документима из наредних деценија дешавало да се у називу помиње само Кучајна. Ради се о
обичају османске администрације да на списковима закупа воде и оне мукате чији су приходи практично угашени, да би, у повољнијим околностима, владар могао да полаже правo на њих. Документи које доносимо, поготово последња два, са списком рударских и топионичарских постројења,
недвосмислено показују да се производња на мукати рудника бакра одвијала искључиво у Мајданпеку.
После поновног успостављања османске власти у закупничким односима извршена је важна промена. Статус мукате трајно је промењен
успостављањем доживотног закупа – маликане. Након плаћања наступнине власник маликане био је дужан да даје годишњу ренту и да држави
испоручује петину произведеног бакра. После смрти, право првозакупа
имали су његови наследници. Плаћањем наступнине, они су стицали
иста права и обавезе које је имао претходник. На тај начин, износ годишње ренте остајао је исти, што је, с обзиром на велику инфлацију, смањивало државне приходе.
Четрдесетих и педесетих година XVIII века, производња бакра у
Мајданпеку била је успешна и власници маликане углавном су на време
испуњавали своје обавезе. У наредном периоду стање у Смедеревском
санџаку знатно је погоршано. Учестале су злоупотребе порезника, а локални моћници почели су да присвајају планине и шуме које су припадале руднику. То је утицало на пад производње и исељавање становништва
које је било у служби рудника.
Средином шездесетих година XVIII века чињени су напори да се
обнови производња и да се рудари врате у Мајданпек и околна села.
Усвајање планова за обнову рудника ометали су опречни ставови Порте
и београдске администрације, која је настојала да онемогући јачање утицаја централне власти. Због тога је било потребно неколико година да се

128

Тешкоће у раду рудника ...

део раје приволи на повратак, као и да се руднику врати земљиште у
околини. Када је то учињено мукати рудника бакра припојени су рудник
Црнајка и село Кучајна, што је довело до склапања новог власничког
уговора.
Обнова рудника је, међутим, привукла и разбојнике који су почетком осамдесетих година XVIII века опустошили Мајданпек, након чега
је овај привремено запустео. Страдања је донео и нови аустро-турски рат
(1788-1791), али је и поред свих невоља производња у Мајданпеку обнављана и трајала је вероватно све до Првог српског устанка. 61
Карактеристика докумената из овог периода је да су изузетно опширни и да садрже и по десетак различитих молби, жалби, потврда из
различитих канцеларија, извода из дефтера, мишљења стручњака и на
крају сажетак који је одговорно лице подносило надлежној институцији
на одлучивање. Због бројних понављања определио сам се за издавање
само дотичног сажетка који у себи сумира сву пратећу документацију о
дотичном предмету. У једном случају дат је и пратећи извод из дефтера с
подацима о Мајданпеку.
Тако се, не само по снази војске или по производњи рудника, већ и
по ефикасности администрације може сагледати огромна разлика између
Царства на заласку и Царства у доба његове највеће моћи, у којем је и
отворен рудник Мајданпек.

61

На основу документа из 1797. године види се да су те као и претходних
година обавезе закупаца уредно исплаћиване и износиле су 3.500 гроша (BBA,
CT – maliyye, 10917). Тај документ није уврштен у књигу, јер је веома обиман, а
осим наведених не садржи друге податке о Мајданпеку.

Факсимил 23 - BBA, CT – darphane, 1177.

130

Тешкоће у раду рудника ...

PARTIAL REIMBURSEMENT OF LEASE
INSTALLMENT DUE TO MISTAKE IN DATE COUNTING
Heir of deceased Osman Aga, lessee of ¾ part of the copper mine mukata’a,
asks to get back the money paid by mistake because of the difference
between the solar and lunar calendar.
Devletlû inâyetlû efendim sultânım hazretleri sağ olsun
[1] Bundan akdem vefât iden sâbıka ismetlû Sâlihe sultân efendimizin
kethudâsı pederim merhûm Osmân Ağa kullarının mutasarrıf [2] oldıği ma‘den-i
nühâs mukâta‘asının zamân-i zabti Eylül iptidâsından olub bin yuz yetmiş bir
senesi Eylüli olmayup [3] sene-i merkûmede gerek taksît-i evvel mâlı ve gerek
havâlât mecmu‘i iki bin dört yuz altmış buçuk guruş sehven teslîm-i [4] Hazîne-i
‘Âmire idup mukâta‘a-i mezkûrin dört sene zarfında iki yuz yetmiş dört guruş
zimmeti iktizâ itmekle merâhim-i aliyyelerinden [5] mercûdurki sehven Hazîne-i
‘Âmire'ye teslîm olunan meblağdan pederim kullarının zimmeti mukâbelesinde
iki yuz yetmiş dört guruşi takâs [6] ve bâkî kalan iki bin yuz seksen altı buçuk
guruştan pederim kullarının mahlûlundan bu kullarına ihsân buyurılan Saruhan
sancağı [7] âdet-i ağnâmı mukâta‘asının yetmiş iki senesi mâl-i mîrîyi olan
yedi yuz yiğirmi guruşi takâs ve senedâtın bu kullarına [8] ihsân ve bâkî kalan
bin dört yuz altmış altı buçuk guruşi dahi bâ rûznâmce-i aliyye bir sağçe
yerden havâle buyurulub bu [9] yetîm kularına merhamet ve hayrı du‘âlarımıza
mazhar buyurulmak bâbında fermân devletlû inâyetlû merhametlû efendim
sultânım [10] hazretlerindir.
Bende Abdürrahman yetîm kulları
’An mâl-i mukâta‘a-i ma‘den-i nühâs-i Kuçayna der nâhıye-i İpek der livâ-i
Semendire ’an aklâm-i Belgrad vâcib ’an evvel-i Eylül sene 1171 ’an hisse-i
Osmân Ağa 3 rub‘ hisse-i malikâne
’an gurre-i Zilhicce sene 1170 ’an yed Ömer çavuş mevâcib-i
guruş
topçuyân-i kal‘a-ı Tirebin sene 1169
407
’an m ’an yed-i m mevâcib-i topçuyân-i kal‘a-ı Hlivna sene 1169
488
’an m ’an yed-i m bahâ-ı hınta-ı topçuyân-i kal‘a-ı Hlivna sene 1169
42
’an 15 RA sene 1171 ’an yed-i m mevâcib-i topçuyân-i ......... ve
Tirebin sene 1169
12,5
’an gurre-i CA sene 1171 ’an yed Nu‘mân Ağa beray taksît min asl
792
1741,5
’an gurre-i S sene 1172 mevâcib-i yerlüyân-i palanka-i Hasan Paşa
729
dört hisse-i Osmân Ağa 546,5
2470,5
hisse-i Mehmed Ağa
182
729

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

131

Bin yuz yetmiş bir senesine mahsûben mukâta‘a-i mezbûrenin Osmân Ağa
hissesin havâlâtına vech-i meşrûh ifnâ, fermân devletlû izzetlû sultânım
hazretlerindir
Fî 19. M sene 1172
Yüz yetmiş bir senesine Eylülün vukû‘ var mıdır ?
Şühûr şemsiye hesâbiyle ........ vechile yetmiş bir senesine Eylüli yetmiş iki
senesine Muharremin sekizinci gün vâkı‘ olub kameriye hesabiyle yetmiş bir
senesinde Eylül vâkı‘ olmamiş olur, fermân devletlû merhametlû sultânım
hazretlerindir.
Fî 20. C sene 1172
Uhdesinde olan mezbûre mukâta‘asından hesabı var mı dır ve aklamdan ... ?
Mukâta‘a-i ma‘den-i nühâs-i Kuçayna ve İpek ’an evvel-i Eylül sene 1167 ila
gâye-i sene 1170 der uhde-i Osman Ağa 3 rub hisse-i malikâne
Fî sene
guruş
3.050
762
Hisse-i müşir?...... Mümin Ağa
2287,5
sene 1167
2287,5
sene 1168
2287,5
sene 1169
2325,5
sene 1170
9187,5
Minhâ el-havâlât 8913,5 guruş
El-bâkî der zimmet guruş 274
Kuçayna mukâta‘asın müteveffâ Osmân Ağanın senet-i mezkûrlerde gayrı ez
havâlât bu mikdâr guruşi iktiza iderler, fermân merhametlû inâyetlû sultânım
hazretlerindir. Fî 25 M sene 1172.
İşbu ma‘den-i nühâs-i Kuçayna mukâta‘asından olan havâlâtın senedatı
kaleme teslîm ...... olmış mı dır ?
İşbu ma‘den-i nühâs-i Kuçayna mukâta‘asının bin yüz altmış yedi senesinden
yetmiş senesi gâyete gelince sekiz bin dokuz yüz on üç buçuk guruşluk senedat
kaleme teslîm ve hesâb icmâl olmışdır, fermân devletlû izzetlû sultânım
hazretlerindir.
Fi 29. M sene 1172

132

Тешкоће у раду рудника ...

ПОВРАЋАЈ ДЕЛА НОВЦА ОД ЗАКУПА
ЗБОГ ГРЕШКЕ У РАЧУНАЊУ ВРЕМЕНА
Захтев наследника преминулог Осман-аге, закупца ¾ мукате рудника
бакра, да им се врати новац уплаћен грешком, која је настала приликом прерачунавања разлике у времену између сунчевог и месечевог календара. 62
Његова екселенција, славни и милостиви мој султан и господар,
нека је здраво!
Пре извесног времена умро је мој отац, бивши ћехаја наше врле
господарице султаније Салихе, покојни Осман-ага, Ваш кул. Он је притежавао мукату рудника бакра, а време његовог држања било је од почетка
септембра. Године 1171. није било септембра 63 и те године је грешком
предат новац царској благајни, било да је за прву рату таксита, било за
друге намене, све укупно 2460,5 гроша. Пошто се за речену мукату потражује дуг, који за четири године износи 274 гроша, Узвишено милосрђе
(султан) умољава се следеће:
Да се од своте, која је грешком послата царској благајни, намири
дуговање мог оца, Вашег кула, од 274 гроша. Да се од преосталих 2186,5
гроша, који спадају у конфисковану имовину мога оца, надокнади 720
гроша државног новца, који дугује за 72. годину од мукате овчарине Саруханског санџака, којом је био обдарен овај кул и да му се о томе дају потврде. Да се овом сирочету вашег кула преосталих 1466,5 гроша пошаље с
неког „здравог места“, посредством високе канцеларије рузнамџе 64 С
тим у вези моли се да [сироче] буде предмет милосрђа и благослова.
Ферман је у његове екселенције, мога славног, милостивог и милосрдног
господара и султана.
Слуга понизни Абдурахман, сироче Вашег кула
62

Документ поред основног текста, мишљења зналаца за мерење времена
и обрачуна које доносимо, садржи и друге делове. Ради се о проверама Османагиног рачуноводства на мукати овчарине у Сарухану и мукати Џемата анадолских
Јурука, као и онима у Главној финансијској канцеларији, рачуноводству џизије
и другима, у којима нису пронађена нова дуговања. Ти делови нису увршћени,
јер се тематски не уклапају.
63
Ради се о обрачунавања временске разлике између сунчевог календара
од 365 и месечевог, хиџретског календара од 354 дана. Неке мукате издаване су
по једном, а неке по другом календару, па је тако Мајданпек од оснивања издаван
по сунчевом, а суседна Кучајна по месечевом календару. Разлози за такав приступ
још увек ми нису познати.
64
Ова канцеларија била је задужена за обрачунавање закупа и џизије, а под
„здравим местом“ подразумева се нека муката са стабилним приходом.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

133

Од новца мукате рудника бакра Кучајна у нахији Пек, у санџаку Смедерево, [стигло] из београдских канцеларија, за период од 1. септембра 1171.
године (1758), од дела Осман-аге који држи ¾ ове мукате.
-од 1. зилхиџе 1170. године (17.08.1757) из руке чауша Омера
гроша за плате тобџија у тврђави Требиње за 1169. годину
- од истог датума, из руке поменутог за плате тобџија
у тврђави Ливно за 1169. годину
- од истог датума, из руке поменутог за набавку
пшенице за тобџије у тврђави Ливно за 1169. годину
-од 15. ребијулевела 1171. године (27.11.1757) из руке поменутог
за плате тобџија у тврђави ........ и Требиње, за 1169. годину
-од 1. џумаделевела 1171. године (11.01.1758) из руке
Нуман-аге за прву рату таксита од основног прихода
- од 1. сафера 1172. године (04.10.1758) плате јерлија у
Хасан-пашиној паланци
¾ дела Осман-аге 546,5
део Мехмед-аге 182
729

407
488
42
12,5
792
1741,5
729
2470,5

Да се на описани начин обуставе пошиљке новца са речене мукате, које
спадају у део Осман-аге, а обрачунате су за 1171. годину, ферман је у
његове екселенције, славног и поштованог мог султана.
19.-ог мухарема 1172. године
Да ли је било септембра [1]171. године?
Рачунајући месеце према сунчевом календару септембар 71. године био
је 8. мухарема 72. године. 65 Рачунајући према лунарном календару 71.
године није било септембра, ферман је у његове екселенције, славног и
милосрдног мог султана.
20. џемазијелахир 1172. године (18.02.1759)
Да ли постоји обрачун мукате који је у дужности реченог?
Муката рудника бакра Кучајна и Пек, од 1. септембра 1167 (1754) године
до краја 1170. године (14.09.1757) дужност је Осман-аге, поседује ¾ дела
маликане.
65

Према савременим таблицама за прерачунавање хиџретског календара
то је 11 септембар, па би се могло претпоставити да због поменуте разлике између
сунчевог и месечевог календара тих првих 11 дана септембра није рачунато. Постоји, међутим, и друга могућност, јер се у документу изричито наводи да је изостављен цео септембар и да је Осман-агин закуп почињао првог дана тог месеца. То упућује на претпоставку да је, у то време, у Османском царству, за прерачунавање времена коришћен јулијански календар, који је у XVIII веку за 11 дана
каснио за грегоријанским. По њему је 8. мухарем 1172. био управо 1. септембар
1758. године.

134

Тешкоће у раду рудника ...
Годишње гроша
3.050
део мушир?....... Мумин-аге
762
2287,5
године 1167.
2287,5
године 1168.
2287,5
година 1169.
2325,5
година 1170.
9187,5
Од тога је послато 8913,5 гроша
Остало у дуговању 274 гроша

У наведеним признаницама покојног Осман-аге, за кучајнску мукату,
осим онога што је послато, потражује се ова количина гроша, ферман је
у његове екселенције, милосрдног и милостивог мог султана.
25. мухарема 1172. године (28.09.1758).
Да ли су предате признанице о испорукама новца из рудника бакра Кучајна ?
С мукате рудника бакра Кучајна од 1167. до краја 1170. канцеларији су
предате признанице за 8.913,5 гроша и сведен је рачун, ферман је у његове екселенције, славног и поштованог мог султана.

Факсимил 24 - BBA, CT – darphane, 2962.

136

Тешкоће у раду рудника ...

SETTLING A DEBT OF DECEASED SMELTER
Lessee of Majdanpek copper mine, Abdulkerim Aga’s request submitted
to Baş Muhasebe kalemi in Istanbul and Belgrade vali, concerning the
confiscation of state-owned copper, left in possession of deceased smelter
and protection of reaya as well. Vali’s order about this matter was written
on 5. December 1762.
Sah buyuruldu verile.
mûcebince iktizâsına Mâliye tarafından mütevakkır emr tahrîr olup
Еmr-i vâlî fi 18. CA sene [1]176.
[1] Devletlû, inâyetlû, merhametlû efendüm sultânım hazretleri devlet
ü ikbâl ile [2] sağ olsun. Arz-ı hâl kulları budur ki:
Hâlâ Belgrad'da ma‘den-i nühâs Kuçayna ve İpek mukâta‘amızın kâr-hâne
işçilerinden [3] Seyyid Monlâ Mustafâ fevt olmakla üzrinden mâl-ı mîrî olup
zimmetinde bulunan cevher-i nühâsa kimesne vaz‘-ı yed itmeyup mâl-ı mîrî
mukâbili [4] ma‘den emînimiz olan ser-turnaci Mustafâ Ağaya zabt ve mâl-ı
mîrî-i mezbûrn bulunan cevher-i nühâsından tahsîl ve re‘âyâ vü berâyâ zamân
[5] emn ü emân devletlerinden asûde hâl ve müreffehü′l bâl ve zulm ü
te‘addîden men‘ u def olunmak içün Belgrad vâlîsine hitâben emr-i âlîlеri [6]
ihsân buyurulmak bâbinda emr ü fermân devletlû inâyetlû merhametlû
efendüm sultânım hazretlerinizdir
Bende Abdülkerîm Еnderûn-ı Hümâyun Hâne-i Hassa hâlâ

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

137

ИЗМИРЕЊЕ ДУГОВАЊА ПРЕМИНУЛОГ
ТОПИОНИЧАРА
Представка закупца Абдулкерим-аге упућена Финансијској канцеларији и Истанбулу и београдском валији, у којој тражи да се заплени државни бакар који је био у поседу преминулог топионичара и да
се раји обезбеди сигурност. Тим поводом издате су заповести, од којих валијина 05.12.1762. године.
Његовој преузвишености, љубазном и милостивом, моме господину
и племенитом господару, да је здраво и срећно у свом господству.
Молба вашег роба је ова:
Сада је у Београду умро Сејид мула Мустафа, један од запослених
у кјархани наше мукате, рудника бакра Кучајна и Мајданпек. Од њега се
потражује државни иметак, а бакарну руду коју он дужи [још] нико није
запленио. Зато се обраћам београдском валији да би благоизволео издати
часне заповести моме рудничком емину, Мустафа-аги, заповеднику турнаџија, 66 да, ради надокнаде државног иметка, заплени и од затечене руде
бакра намири поменути иметак, као и да се раји и бераји омогући трајна
безбедност и сигурност, миран живот и напредак, а спрече и уклоне зулуми
и насиља. Заповест и ферман су код ваше преузвишености, љубазног мог
господина и племенитог господара.
Ваш слуга Абдулкерим, садашњи [службеник] Унутрашњег сараја,
Хас одаје.
Регистровано, издата је бујурулдија.
У складу с захтевом написана је узвишена заповест од стране
Финансија, валијина наредба од 18. џемазијелахира 1176 (05.12.1762).

66

Турнаџибаша је био високи официр јаничарског корпуса. Заповедао је одредом јаничара-турнаџија, који су султана пратили у лову. Овај јаничарски џемат
добио је име по ждраловима (turna), које су припитомљавали и узгајали за двор.

Факсимил 25 - BBA, CT – darphane, 2166.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

139

MINE RENEWAL PLAN FROM THE YEAR 1764/65.
Mine renewal plan was made according to lessee Abdulkerim’s request
and report of former Belgrade defterdar. Plan, probably made in 1764/65,
was based on immunity status strengthening of the entire area
[1] Belgrad aklâmından Semendire sancağında İpek nâhiyesinde vâkı‘
senevi üç bin yüz guruş mâl-ı mukayyedinden iki bin seksen altı buçuk guruşa
ocaklık [2] ve bin on guruşa irsâliyye olan ma’den-i nühâs Kuçayna
mukata‘asının üç rub‘ hissesine Еnderûn-i Hümâyun ağalarından Abdülkerîm
Ağa kullarının [3] ve rub‘-ı âharı dahi Mehmed Ağa nâm kimesnenin ber vech-i
mâlikâne uhdelerinde olup mûmâ-ileyhumadan Abdülkerîm Ağa hissesinin
yetmiş iki senesinden [4] yetmiş beş senesine gâyetine dek gayr-ez ocaklık
mâl-ı irsâliyyesinden bin iki yüz altmış iki guruş ve Mehmed Ağa hissesinin
yetmiş senesinden yetmiş beş senesine [5] hitâmına dek mâl-ı irsâliyyesinden
iki bin altıyüz yiğirmi bir buçuk guruş açık zimmetleri oldığı der kenârından
zâhir olup merkûm Mehmed Ağanın [6] rub‘ hissesi bundan akdem
mahlûlundan mezâda virilmekle hâlâ tâlibi zuhûr eylemediğinden el-yevm-i
mezâdda olmakla şimdi ağa-yı mûmâ-ileyh tarafından virilen [7] takrîr ve arzı hâl mefhûmları ve sabıkâ Belgrad Defterdârı Seyyid Hüseyin Hüsni Efendi
kulların dahi takrîri üzre ma’den-i mezbûr ’an asl küllîyetlü [8] ve cesîm bir
ma‘den olup i‘mâl u i‘mâri ancak kesret-i ’amele ve re‘âyâya muhtâc ve
lâzımasına tedârükine mütevakkıf olmakla ma‘den-i mezkûran nizâm [9]
ahvâline vesîle olmak içün dâhilinde oldıği Pojarefçe kazâsının ve re‘âyâ-yi
ma‘denin Belgrad defterdârları taraflarından cibâyet olınıgelen [10] cizyeleri
dört bin sekiz yüz otuz beş aded evrâk ile Belgrad cizyesinden ifrâz sa‘yen
li'l-mîrî bin aded ednâ evrâkı zam ve başkaca [11] kalem i‘tibâr ile ma‘den-i
mezbûr emînleri taraflarından cibâyet ve Belgrad muhâfizlerine senede iki
taksît ile müretteb olan hazariyyeden dahi senevî dört bin [12] sekiz yüz
yiğirmi guruş be her sene vakt-i taksîtleri duhûlunda ma‘den emînleri yedlerile
tahsîl ve teslîm olunup kâffe-i mezâlimden re‘âyâsına siyânet ve şürût-i [13]
serbestiyet üzre yed-i vâhidden zabt ve ma‘den-i mezbûr idâre itdirilmek
şartile Câmi-i Cedîd-i hümâyûn evkâfına senede dört bin vukıyye nühâs
virmekle [14] taahhüd ve şürût ve kuyûdi hâvî hatt-ı hümâyûn-i şevketmakrûn
ile mu‘anven emr-i âlî-şân sudûri istid‘âları vâk‘ıa mukâta‘a-yı mezbûrun
nizâmata [15] vesîle olup lakin kazâ-yı mezburûn ne mikdâr evrâkı oldıği
kaleminde ma‘lûm olmamagla defterdâr-i mûmâ-ileyhin takrîri üzre yetmiş
sekiz senesi Muharreminden [16] dört bin sekiz yüz otuz beş aded ednâ evrâk
ile ifrâz ve sa‘yen lil'-mîrî bin aded ednâ evrâkı dahi zam olınup ancak bu
takrîbiyle sâir kazâların [17] mukâyeselü re‘âyâsına evrâk virmemek ve bir
dürlü nizâ‘ getürilmemek şartı derc olınarak nizâmi emr ü re‘y-i âlîlerine

140

Тешкоће у раду рудника ...

menût idüği ma‘lûm-i devletleri [18] buyuruldukta ne vechile emr ü fermân-i
âlîleri buyurulursa emr ü fermân devletlû, sa‘âadetlû, sultânım hazretlerindir.
İzzetlû Defterdâr Efendi
[1] nefs′ül-emr bu vechile nizâm virilmek mukâta‘a-yı mezbûrenin [2]
sağlanmasına bâdî olup amma sonra Belgrad tarafından [3] bu nizâmi fesh
idecek tahrîrât vürûdi ihtimâldan [4] ba‘îd olmamağla iptidâ-yı emirde nâhıye-i
mezbûrenin [5] cizye evrâkı bu mikdâr mı dır diyü ist‘ilâmı müş‘ir emr-i şerîf
[6] tahrîr ve keyfiyet-i nizâm mukaddeme-i emre derc ve nizâm-i [7]mezkûrun
lüzûmi olındığı dahi tastîr olınmak [8] fermân buyuruldu bakalım ne cevâp
gelür.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

141

ПЛАН ЗА ОБНОВУ РУДНИКА 1764/65. ГОДИНЕ
План је сачињен на основу представке већинског закупца Абдулкерима и извештаја бившег београдског дефтердара. Заснива се на јачању имунитетног положаја целе области. Вероватно је настао
1764/65. године.
Муката рудника бакра Кучајне која се налази у нахији Пек у Смедеревском санџаку и припада Београдској канцеларији, а за коју је уписан годишњи износ од 3.100 гроша, од чега је 2.086,5 гроша за оџаклук, 67
а 1.010 гроша за ирсалију, 68 дата је у дужност, као маликана, следећим
лицима:
Абдулкерим-аги, кулу, једном од ага Унутрашњег сараја, дате су
три четвртине мукате, а извесном Мехмед-аги једна четвртина. На основу белешки на маргини 69 види се да њихова дуговања износе: део Абдулкерим-аге, без оџаклука, за ирсалију од [11]72. до краја [11]75. године
1.262 гроша, а део Мехмед-аге, такође од суме предвиђене за ирсалију, од
[11]70. до краја [11]75. године, 2.621,5 грош.
Пре извесног времена упражњена четвртина реченог Мехмед-аге
дата је на аукцију, али до сада се још увек није појавио нико заинтересован
за њу. Пошто је понуда још увек отворена, неопходно је да се речени
рудник доведе у ред, и то на основу замисли које је у свом извештају и
представци поднео речени [Абдулкерим] ага, као и на основу извештаја
Сејид Хусејин Хусни-ефендије, бившег београдског дефтердара. Према
ономе што су навели, јасно је да је овај рудник заиста један огроман рудник и да може [успешно] да ради и да напредује, само је потребно више
радника и раје, као и да се проведу неопходне припреме.
[Предложили су] да се на 4.835 листића џизије (главарине) које београдски дефтердари уобичајено сакупљају у пожаревачком кадилуку,
као и од рударске раје, дода још 1.000 најнижих 70 листића издвојених из
Београдске џизије, који иначе иду у корист државе, и да се [сви листићи]

67

Оџаклук је био назив за принадлежности тврђавских посада. У XVIII
веку ⅔ прихода од закупа одвајано је за ту намену.
68
Ирсалија је био назив за испоруке новца у царску благајну, за које је у
XVIII веку одвајана ⅓ прихода од закупа.
69
Писар се позива на податке из нама непознатог извештаја упућеног из
Београдске канцеларије.
70
Ради се о најнижој пореској стопи намењеној за сиромашне.

142

Тешкоће у раду рудника ...

рачунају као посебна канцеларија 71 . Нека је [џизију] прикупљају емини
поменутог рудника. Такође нека руднички емини, сваке године, прикупе
и предају, у време таксита, годишњу своту од 4.820 гроша, која спада у
хазарију 72 намењену београдским мухафизима а [предаје се] у две рате
годишње. Нека се раја штити од свих насиља и нека буде под влашћу само једнога према условима сербестијета. 73
И још су, у циљу довођења речене мукате у ред, замолили да се изда
славна заповест насловљена царским хатихумајуном, која ће у себи садржати претходно наведене услове и забране, као и уговорену обавезу да
ће се, уколико поменути рудник буде радио како треба, вакуфу Нове
царске џамије, годишње давати 4.000 ока бакра.
Пошто није познато колико листића има у канцеларији реченог кадилука издвојиће се 4.835 најнижих листића, како је то предложено у извештају поменутог дефтердара из мухарема месеца 78. године, и додаће
им се још 1.000 листића, који иначе иду у корист државе. Само још треба
укључити и услов да се на овај начин не издају листићи раји других кадилука, јер би то изазвало разне неспоразуме и кавге.
Када се Ваше величанство упозна [с предметом], нека изда високи
ферман и заповест, јер описани поредак зависи од Вашег преузвишеног
мишљења и наредбе. Заповест и ферман су у Његове екселенције, мога
славног и срећног султана.
Поштованом дефтердар-ефендији
Суштина предмета је да се на описани начин заведе ред и обнови
наведена муката. Али, пошто је могуће да накнадно стигну дописи којима ће предложени поредак бити поништен од стране Београда, написана је часна заповест у којој се званично тражи одговор да ли у нахији
[Пек], наведеној на почетку заповести, заиста има толико џизијских листића. У уводу заповести је уврштен и опис поретка. Наређено је да се
напише све што је неопходно за [увођење] реченог поретка, па да видимо какав ће одговор стићи.

71

Стварањем посебне канцеларије под надзором рудничког емина биле
би онемогућене дотадашње злоупотребе сакупљача пореза.
72
„Мирнодопска помоћ“ (imdâd-ı hazariyye), нешеријатска дажбина прикупљана, најчешће у новцу, за потребе провинцијских управитеља. Њена исплата
вршена је у два таксита, који су доспевали у месецима мухарем и реџеп, па је наведени порез називан и мухаремски и реџепски таксит.
73
Мисли се на закупца мукате, којем се у управљање не смеју мешати
други носиоци османске власти, што је прописано имунитетним статусом мукате
- сербестијетом.

Факсимл 26. - BBA, CT – darphane, 3062.

144

Тешкоће у раду рудника ...

PROPOSAL TO RETURN DISPLACED MINERS AND
USURPED LAND IN THE MINING AREA
Several summarized documents sent as a proposal to Istanbul by
representatives of provincial government and judicial authorities, as well
as mine lessees, concerning the return of displaced miners and usurped
land, submitted to defterdar on 7. October 1766.
Arz-ı bendeleridir ki:
[1] Semendire sancağında İpek nâhiyesinde ma‘den-i nühâs Kuçayna
ve İpek mukâta‘asının re‘âyâsı bir kaç seneden berü perîşân olup ma‘den-i
mezkûr a‘mâl olınmadığından mukâta‘a-i mezbûre mâlından ta‘yîn ve havâle
olınan mâl-ı ocaklık [2] edâ olınmamakdan nâşi ma‘den-i mezkûr re‘âyâsının
sebeb-i perîşânlıkları ve a‘mâlı tevich ile der ehl-i vukûfdan suâl ve tashîh ve
tanzîmi bâbında sâdır olan emr-i âlî mûcebince tâife-i ma‘denciyan Belgrad'a
ihzâr ve hakîkat-i hâl [3] tefahhus ve istihbâr olındıkda bir kaç seneden berü
mukâta‘a-i mezbûrenin müteayyin emîni olmadığından ma‘den-i mezkûrun
kurâ ve cibâl ve çayırlarını ba‘zı eşhâs zabt ve ma‘den-i mezkûr içün iktizâ
iden hatab ve giyâhın zikr olınan [4] cibâl ve çayırlardan kat‘ u naklını murâd
iden re‘âyâyı fuzûlî vaz‘ul-yed olan kimesneler kendü mülkleri olmak zu‘m ile
men‘ ü zülm ve ta‘addîlerinden re‘âyâ perîşân olmağla ma‘den-i mezkûrun
a‘mâlı arâzî-i mezkûre vaz‘ul-yed [5] olanlardan nez‘u istihlâs ve re‘âyâyı
müteferrikası bulundıkları mahaldan kaldırılup mesken-i kadîmeleri olan
ma‘den karyelerine nakl ve iskân ve zikr olınan cibâl ve çayır kemâfi's-sâbık
emîn-i mukâta‘a tarafından zabta [6] muhtâc olmakla vech-i muharrer üzre
nizâm virildiği sûretde hâsıl olacak nühâsın humsini mâl-ı mîrî ve ocaklığa
vefâ eyledikden sonra mâlikane mutasarrıfına dahi be her sene nef‘-i husûli
emr mukarrerdir deyü takrîr etmelerile takrîr-i meşrûhleri [7] nefs’ül-emre
mutâbık oldığini hâlâ Belgrad muhâfızı vezîr-i mükerrem sa‘âdetlû Mustafâ
Paşa hazretleri mektûblarında ve Belgrad kazâsı nâibi bir kıt‘a i‘lâmında tahrîr
ve inhâ ve Belgrad aklâmından Hasan Paşa palankasına muhâfazasında [8] olan
müstahfızân cemâ‘atının yetmiş üç senesi mevâcibler içün zikr olınan ma‘deni nühâs Kuçayna mukâta‘asının yetmiş dört senesi mâlından ber vech-i
ocaklık havâle olınan yedi yuz yiğirmi dokuz guruşun ahz u istifâsı [9]
mümkün olmamakdan nâşi emvâl-i sâ’ireden edâ ve havâle olınmasını diğer
mektûb ve i‘lâmında tastîr ve inbâ.
Mukâta‘a-i mezbûrenin üç rub‘ hisesine mâlikane mutasarrıf olan
mûmâ-ileyh Abdülkerîm Ağa kulları dahi Bâb-i Âlîyelerine [10] gönderdiği
bir kıt‘a arz-ı hâlı mefhûmında mukâta‘a-i mezbûreye yetmiş iki senesinde
mutasarrıf olup mültezim-i sâbık Alî nâm kimesne mukaddemâ fevt oldıkda
hesâbi rü’yet ve terekesine vaz‘-ı yed olınmadığından gerek fâiz [11] ve gerek

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

145

mâl-ı mîrî olmak üzre bir akçe makbûzı olmayup beş senede iktizâ iden yiğirmi
kîse fâizi muzmahil oldığından on iki kîse masârife mübtelâ ve medyûn olup
öteden berü ocaklık ve havâlât akçeleri [12] ol cânibinin ma‘dencilerinden
alınugelmekle muhâfız-ı müşâr ve nâib-i mûmâ-ileyhumanın muktazâ-yı
tahrîrâtları üzre mukâta‘a-i mezbûrenin a‘mâl içün re‘âyâyı müteferrikası me’vâ-i
kadîmlerine ivâ ve iskân itdirilmesini hâvî emr-i âlî sûdurini [13] istid‘â ider.
Poreç nâhiyesine tâb‘i kırk iki re‘âyâ ve iki nefer ma‘denciyan ve dört
sekbânân-i ma‘den ve dört ocak ve beş kâr-hâne ve ma‘den-i atîk ve bâyır
Karaoğlan ve Surekanlık ve Şupla Glava nâm mevâzi‘de [14] yiğirmi üç cevher-i
nühâs kuyuları ile karye-i ma‘den-i İpek hâsılı tahtında ispençe ve gendüm ve
tapû-yı zemîn yekûn on tokuz bin akçe yazu ile defter-i mufassalda tahrîr ve
icmâllara havâss-ı hümâyûn olmak üzre tahrîr ve İzvijd nâhiyesine [15] tâb‘i
on beş re‘âyâ ile nefs-i Kuçayna hâsılı tahtında kezalık on bin akçe yazu ile ol
dahi mufassalda tahrîr ve sübût ve nefs-i Kuçayna el-mezbûre ma‘den tahrir
olınmadığını izzetlu defter emini efendi kulları arz eder.
[16] Mukâta‘a-i mezbûre mea zam senevi uç bın guruş mâl ile mukayyed
olup üç rub‘i hâne-i seferli ağayânından Abdülkerîm Ağanın ve rub‘ hissesi
Mehmed Ağa nâm kimesnenin mâlikane uhdelerinde iken merkûm Mehmed fevt
olmakla [17] rub‘ hıssesi mahlûlundan müddet-i medîdeden berü mezâdda
oldığı ve bu makûle mâlikane virilen ma‘adin-i mîrîye re‘âyâsına tahsîsen Baş
Muhâsebede iskân şurûti kaydı bulunmayup lakin bu misillü havâss-ı hümâyûndan
bir karyenin [18] defterde mukayed ra‘iyyet ve ra‘iyyeti oğullarından olup
kadîmi sâkin oldıkları karyelerin terk ve varub âhar mahalde tavattun edenler
hâlâ oldıkları mahalde sâkin olalı on sene mürûr etmeyup ve mücededden avârız
hânesine [19] kayd olınmış değiller ise kaldırılup kadîmi sâkin oldıkları karyelerine
nakl ve iskân etirilup amma yıne oturdukları mahallerde sâkin olalı on sene
geçüb yahûd avârız hânesine kayd olınmışlar ise ol makûleler kaldırılmak [20]
teklîfi ile rencîde olınmayup oturdukları mahallerde üzerlerine edâsı lâzım
gelen rüsûm-i ra‘iyyetlerini kânûn u defter mûcebince asıl ra‘iyyet kayd
olındıkları zâbıtlarına edâ etmeleri iskân şürûtundan idüği Baş Muhâsebe'den
[21] der kenar olınmışdır.
Ma‘lûm-i devletleri buyuruldukda vech-i meşrûh üzre mukayyed olan
iskân şürûtuna ......... hakka ri‘âyet olınarak hâlâ Belgrad muhâfızı vezîr-i
mükerrem sa‘âdetlû Mustafâ Paşa hazretleri ve Belgrad defterdarı [22] ve
Belgrad yeniçeri ağası taraflarından mu‘temed-aleyh birer nefer mübâşir ile
birer nefer müstakîm kâtib ta‘yîn ve irsâl olınup zikr olınan İpek karyesinin
ma‘denci re‘âyâsından etrâf ve havâliyye müteferrik ve perîşân olan re‘âyâsını
bulundukları mahallerde [23] alâ eyyi hâl ahz ve kurâ-i kadîmelerine nakl ve
iskân tavattun olınup taraf-ı âhardan bir dürlü ta‘allül ve muhâlefet ve irâd-i
özür ve bahis ittirilmemek ve kezalık sâlifü’l-beyân İpek karyesinin mümtâz ve
mu‘ayyen olan arâzî-i mahdûde ve çâyır ve otlak ve yaylak [24] ve bağ ve
bağçe ve tarla arâzî-i sâ’iresini Belgrad ve Semendire ve sâ’ir ol havâli
ahâlîlerinden fuzûlî zabt ve zirâ‘at idenlerin yerlerinden nez‘ ve tahlîs ile
mutasarrıf-i sâbıkları olan İpek karyesi ahâlî ve re‘âyâsına teslîm ittirilup

146

Тешкоће у раду рудника ...

kemâ-fî’l-evvel zabt [25] u rabtlarına ta‘arruz ve müdâhale olınmamak ve iskân
olınan ma‘dencı re‘âyâsı dahi umûr-i me’mûreleri olan ma‘den-i mezbûrede
a‘mâl ve idâresine mübâderet birle öteden berü hâsıl olan vâridâtına kesr u terti
göturmeyecek [26] vechile ihtimâm ve dikkat ve bu makûle mîrî mukâta‘at
min küllî’l-vücûh serbestiyet olmakla vüzerâ ve mîr-i mîrân ve mîr-i livâ ve
müteselim ve sâ’ir ehl-i örf tâ’ifeleri taraflarından vechen min el-vücûh zülm ü
te‘addî olınmayup [27] herhâlde himâyet u sıyânet olınmalarına ihtimâm ve
dikkat voyvodaları ma‘rifetiyle serbestiyet üzre zabt u rabt olınup bundan sonra
dahi mugâyir-i serbestiyet gerek Belgrad ahâlîleri ve gerek taraf-ı âhardan
[28] ta‘arruz ve müdâhale ederi olur ise mühkem haklarından gelinmek üzere
Der-i Sa‘âdet'e arz ve i‘lâm olınmak üzre emr-i şerîf tahrîri bâbında fermân
devletlû inâyetlû sultânım hazretlerinindir
Sah buyuruldu,Telhîs mûcebince verile 9. C sene [1]180.
Tezkire emrdâde 11. C sene [1]180.

İmza

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

147

ПРЕДЛОГ ЗА ВРАЋАЊЕ РАСЕЉЕНИХ РУДАРА И
УЗУРПИРАНОГ ЗЕМЉИШТА У ОКОЛИНИ РУДНИКА
У предлогу су сумирани садржаји неколико докумената, које су
представници провинцијске управне и судске власти, као и закупци
слали у престоницу у вези с враћањем расељене рударске раје, као и
узурпираног земљишта. Предлог је предат дефтердару 07.10.1766.
Представка ваших слугу 74 понизних је:
Пре неколико година раселила се раја мукате Пек и рудника Кучајна у нахији Пек у Смедеревском санџаку. Речени рудник нема раднике,
због чега се не исплаћује новац за оџаклук 75 који је одређен да се шаље с
ове мукате. Стога је била издата висока заповест да зналци истраже
узроке расељавања раје и радника и да обнове и доведу у ред [мајданпечку мукату]. У складу с овом заповешћу, затражено је да се у Београду
појаве маденџије како би се поближе истражило и сазнало право стање
ствари. Они су тада изложили следеће:
„Од пре неколико година речена муката нема постављеног емина,
због чега су неке особе присвојиле села, планине и ливаде наведеног
рудника. Они су рају, која је хтела да, за потребе рудника, сече и преноси
дрво и сено с поменутих планина и ливада, бесправно у томе спречавали,
а с намером да оно што су приграбили претворе у своја имања. Због њихових зулума и насиља раја се разбежала. Треба спасити производњу тог
рудника од оних који су присвојили речено земљиште; расељену рају дићи с места на којима се нађе и довести је и населити у рудничка села која
су њихови давнашњи домови; поменуте планине и ливаде треба, као некада, да држи емин мукате. Када се на описани начин доведе овај случај у
ред, моћи ће и притежаваоц маликане да испуњава обавезу да петину
произведеног бакра преда држави и оџаклуку, а ствар је уређена тако да,
пошто то уради, и он сâм може сваке године да оствари добит“. Рекавши
ово, они су дали изјаве.
Суштину претходно описаних излагања, написали су и саопштили,
сада, београдски мухафиз, његова екселенција племенити везир, срећни
Мустафа-паша, у свом писму, и наиб београдског кадилука у једном иламу. Из београдских канцеларија [стигли су] и друго писмо и илам у којем је написано да за плате мустахфиза који чувају Хасан-пашину паланку, за ’73. годину, није било могуће прикупити и исплатити 729 гроша,

74
75

Документ пише наиб београдског кадилука или можда сам кадија.
Оџаклук је назив за принадлежности посадника утврђења.

148

Тешкоће у раду рудника ...

који путем оџаклука стижу од новца мукате реченог рудника бакра Кучајна за ’74. годину и зато су они исплаћени од другог новца.
Такође је на Високу Порту послата и једна представка од стране кула Абдулкерим-аге, који притежава ¾ дела ове мукате као маликану. У
њој је саопштио да речену мукату притежава од ’72. године и да, када је
умро бивши закупац, извесни Али, нико није прегледао његов обрачун нити запленио његову заоставштину. Зато нема признанице ни за једну акчу,
било да је камата, било да је државни новац. Тако је изгубљено 20 кеса 76
камате, које се потражују за пет година, због чега је 12 кеса приписано
трошковима и толико износи задужење. Досада је било уобичајено да се
акче намењене за испоруку, за оџаклук, узимају од овдашњих маденџија, а
на основу дописа поменутих мухафиза и наиба. Зато је [Абдулкерим-ага],
у циљу пословања речене мукате, затражио да се изда висока заповест којом ће се наредити да се расељена раја трајно смести и насели у своје некадашње домове.
А поштовани ефендија дефтер-емин затражио је да се 42 рајетина из
нахије Пореч, двојица маденџија, четири рудничка сегбана, четири
топионице, пет кјархана и у старом руднику и на местима по имену: брдо
Караоглан, Суреканлик и Шупља Глава, са 23 окна с бакарном рудом, као
и приходи села Мајданпек, спенџа, пшеница и тапија на земљу, све укупно
19.000 акчи, који су уписани у опширни дефтер, да буду уписани и у
збирне с тим да се рачунају у царске хасове. Исто то да се установи и за 15
рајетина из нахије Звижд и приходе саме Кучајне од 10.000 акчи који су
такође уписани у опширни дефтер, а да се не упише рудник и само место
Кучајна.
Речена муката, с додатком, уписана је за 3.000 гроша годишње и
дата је у маликану Абдулкерим-аги, који је један од ага суланове Ратне
одаје, и то ¾ дела, а ¼ је дата у дужност особи по имену Мехмед-ага Када је речени Мехмед умро, његова четвртина је остала упражњена, па је
зато, већ дуже време, на аукцији.
За ову врсту маликане, под коју се дају државни рудници, односно
за њихову рају, у Главном рачуноводству нису били уписани посебни
услови насељавања. Једино је, [утврђено] за сеоску рају и рајинске синове
уписане у дефтер сличних царских хасова, [попут рудника], да ако напусте
своја села у којима од давнина станују и оду и населе се на друго место,
у случају да није прошло десет година од када су се доселили и ако нису
поново уписани у авариске куће 77 , да се одатле покрену и одведу у села
у којима су пре становали и да се тамо населе. Али, уколико је прошло
десет година од када су настањени у новим местима или уколико су уписани у авариске куће, да се такви не узнемиравају тиме што ће се дизати
76

Износ од 500 гроша.
Обрачунске јединице за прикупљање авариза, које су у зависности од
богатства области обухватале различит број домаћинстава.
77

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

149

[из нових места]. Нека они, који су, према кануну и дефтеру, уписани
као права раја, плаћају забитима у местима становања рајинске порезе,
који им стигну на наплату. Ови услови насељавања које је прописало
Главно рачуноводство написани су на маргини документа.
Сада су, пошто се држава благоизволела упознати [с овим случајем],
а поштујући ....... право и описане услове насељавања, београдски мухафиз,
племенити везир, његова екселенција срећни Мустафа-паша, затим београдски дефтердар и ага београдских јаничара, одредили и послали по једног,
њима поверљивог мубашира и по једног поузданог писара. Поменути треба
да, на сваки начин, у местима у којима је затекну, да ухвате маденџијску
рају села Пек, која се растурила и распршила на све стране и по околини,
и да је пошаљу у стара села и тамо да је населе. И никако не треба тражити изговор за супротно, нити се извињавати ни оправдавати.
Такође, претходно наведено земљиште, које је одређено и додељено
селу Пек, ливаде, зимске и летње пашњаке, винограде, баште, њиве и
друго, присвојили су незаконито неки становници Београда, Смедерева и
других околних места. 78 Треба их отерати са земље коју обрађују и ослободити је и предати је старим притежаваоцима, раји и становницима села Пек, да је, као и раније држе и притежавају и да се томе нико не противи и не супротставља.
Треба пазити и водити рачуна да се што пре насељена маденџијска
раја упосли на својим дужностима у реченом руднику и да исти почне с
радом, како се не би наносила штета приходима, који се од давнина добијају од њега.
Пошто је ова врста државних муката слободна у сваком погледу,
ни на који начин не смеју да је узнемиравају и да јој чине насиља везири,
беглербегови, санџакбегови, мутеселими и други из управљачког слоја. У
сваком случају треба пазити и бринути да се она чува и штити и да се
њоме управља према [условима] сербестијета, а под надзором војвода. 79
Од сада, ако се појави неко ко се, супротно сербестијету, противи и насрће [на мукату], било да су то становници Београда или неки други, треба
их казнити најстрожим казнама. О свему томе су поднети молба и илам
Вратима Среће, како би се с тим у вези написала часна заповест.
Ферман је у његове екселенције, славног и милосрдног мог султана.
Наређено је, дато у складу с телхисом, 9. џемазијелахира [1]180
године (12.11.1766).
Издата је тезкира, 11. џемазијелахира [1]180 године (14.11.1766).
Потпис

78
79

Највероватније се мисли на јаничаре.
Војводе су били надзорници хасова и извршни органи санџакбегова.

Факсимил 27/а. - BBA, CT – askeriye, 2198.

Факсимил 27/б. - BBA, CT – askeriye, 2198.

Факсимил 27/в. - BBA, CT – askeriye, 2198.

Факсимил 27/г. - BBA, CT – askeriye, 2198.

154

Тешкоће у раду рудника ...

CONSOLIDATION AND NEW LEASE IN 1777.
Defter-emîn’s request which summarized all documents concerning
preservation of the new-established order on the copper mine mukata’a.
These were: request of new malikane owner Seyyid Ahmed Aga submitted
in order to strengthen his rights and prevent sipahis’ abuses; Baş Muhasebe
kalemi’s certificate confirming the overtaking of malikane under the
condition of serbestiyet; account of current and additional incomes; a
separate request to establish the borders of mezraas sown by Crnajka
miners; a decision concerning attachment of Kučajna timar to the imperial
domain and copper mine mukata’a.
Arz-ı bendeleridir ki:
[1] sâhib-i arz-ı hâl Seyyid Ahmed Ağa kullarının mâlikâne uhdesinde olan
Semendire sancağında İpek nâhiyesinde vâkı‘ [2] ma‘den-i nühâs Kuçayna
mukâta‘asına tevâbi‘nden Gorna Çrepaşniça ve sâir derûn-i arz-ı hâlda mestûr
ve gayr-i mezkûre [3] kurâ re‘âyâları ma‘denciyân kayd olunduklarından hâsıl
eyledikleri mezru‘âtlarının a‘şâr-ı şer‘îye ve rüsûm-ı [4] mu‘tâdesin sâhib-i
arza ba‘del’edâ vücûh-i diğer ile rencîde olunmaları icâb itmez iken kurâ-yı
merkûmenin [5] zü‘amâ ve erbâb-ı tîmârları rüsûmât-ı mu‘ayyene-yi mezkûreyi
ahza adem-i kanâ‘at birle mugâyir-i şürût re‘âyâ-yı [6] mezbûreyi bilâ mûcib-i
rencîde ve bu takrîb ile perâkende ve perîşânlıklarına bâ‘is ve ma‘den-i
mezkûrede iptâlına [7] bâdî olmalarile ba‘dezîn o makûlelerin bîvech vâkı‘ olan
müdâhale ve te‘addîleri men‘ u def‘ ve ber mûceb-i [8] şürût amel ve hareket
itdirilmek üzre emr-i şerîf sudûrini işbu arz-ı hâl ile istid‘â eylemekden nâşî [9]
der kenâra havâle olundukta mukâta‘a-yı mezbûre senevi üç bin yuz guruş mâl
ile merkûm Ahmedin [10] mâlikâne uhdesinde olındığu ve mâlikâne virilen
mukâta‘ât ve maktûa‘ât ve kurâ vu mezâri‘ vüzerâ ve mîr-i mîrân [11] ve
mütesellimler ve sâire ehl-i örf tâifesi taraflarından bilâ fermân bir akçe ve bir
habbe mutâlebesiyle rencîde vü remîde olunmayub [12] cevr ü te‘addîleri men‘
u def‘ ve mefrûz’ ul-kalem ve maktû‘ul kadem min külli’l-vücûh serbestiyet
üzre hayevatda? [13] oldıklar nice te'yiden mâlikâne bir berâtile mütesarrif
olmaları hatt-ı hümâyûn ile muanven düstûr’ül-amel tutulan [14] mâlikâne
şürûtundan iduği baş muhâsebeden ve Poreç nâhiyesine tâbı‘ kırk iki nefer
re‘âyâ ve dört nefer [15] sekbânân-ı ma‘den ve dört aded kâr-hâne ve dört
aded ocak ve yiğirmi beş aded kuyu-yı cevher-i nühâs ile ma‘den-i [16] İpek
ve hâsılı tahtında ispençe ve gendüm ve şa‘îr ve mahsûl-i beyt-ül-mâl-i âmme
ve mâl-ı gâyib ve mâl-ı mefkûd ve yave ve kaçkun [17] ve bâd-ı hevâ ve
resm-i arûs ve resm-i fuçı ve cürm ü cinâyet yekûn mea gayruhu ondokuz bın
akçe ve yine nâhıye-i mezbûreye [18] tâbı‘ otuz altı nefer re‘âyâ ve onbeş nefer
sekbânân-ı ma‘den ve onüç nefer ma‘denciyan ve bir kâr-hâne ile [19] karye-i

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

155

Çrnika nâm-i diğer Çrnova ve bâc-i ma‘den ve hâsılı tahtında ispençe ve
gendüm ve şa‘îr ve mahsûl-i beytü'l-mâl-i âmme ve [20] mâl-i gâyib ve mefkûd
ve yave ve kaçkun ve bâd-ı hevâ ve resm-i arûs ve resm-i fuçı ve cürm ü cinâyet
yekûn mea gayruhu [21] ondokuz bin üçyuz akçe yazu der kenârda mestûr
hudûd ve sınûr ile defter-i mufassalda muharrir kalemile başka başka [22]
tahrîr defter ve defter-i icmâlda havâss-ı hümâyûn mülhakâtından olmak üzre
tahrîr defter olınmıştır ve İzvijd nâhıyesine [23] on sekiz nefer re‘âyâ ile nefsi Kuçayna ve hâsılı tahtında ispençe ve gendüm ve şa‘îr ve mahsûl-i beytü'lmâl-i âmme ve mâl-i gâyib [24] ve mâl-i mefkûd ve yave ve kaçkun ve bâd-ı
hevâ ve resm-i arûs ve resm-i fuçı ve cürm ü cinâyet yekûn mea gayruhu on
bin akçe [25] yazu ile ol dahi defter-i mufassalda muharrir kalemile tahrîr ve
defter-i icmâlda tamâmen bir icmâl olmak üzre tahrîr olunup nefs-i [26]
Kuçayna karyesı feth-i cedîdden mukaddem ma‘den-i nühâs Kuçayna ve İpek
mukâta‘ası ümenâsı tarafından zabt ve Gümüşhâne misilû [27] i‘mâl ve idâre
olunur iken tahrîr-i cedîdde on bin akçe tîmâr olmak üzre tahrîr ve taraf-ı
âhardan tîmârlık vechile [28] zabtı mukâta‘a-yı mezbûrenin bî-hâsıl kalmasına
bâis ve cânıb-ı mîrîye kesri mûeddî olmakla bir kaziye-i virândan [29] hatt-ı
hümâyûn şevketmakrûn mûcebince tahrîr-i ‘âtîki üzre kâffe mahsûlât ve
’âidâti-i ma‘den-i mezbûre ilhâk ve ümenâsı [30] tarafından zabt olunmak üzere
bin yuz seksen senesini tevkiî kalemile havâss-ı hümâyûn tashîh olınışdır ve
yine Poreç [31] nâhıyesine tâbı‘ mezra‘a-yı Gorna Çrepaşniça beru mezra‘a-yı
Dobroşsnica mezra‘a-yı mezbûre civârında vâkı‘ Çrnika ma‘deni nâm [32]
karye ahâlîleri zirâ‘at idüp öşrin sâhib-i arza eda ederler ve hudûdi Miloş nâm
hârabe kuleden iptidâ [33] olınıp Oklihan nâm mahale varıncaya değin mezra‘ayı mezbûre arâzisî tamam olup nihâyet bulur ve hâsıl ’an el-galle [34] ve öşr-i
hubûbât ve rüsûmât iki bin beşyüz akçe ve yine nâhıye-yi mezbûreye tâbı‘
Dolna Çrepaşniça nezd-i karye Çrnika [35] nâm-i diğer Çrnova mezra‘a-yı
mezbûreyi mezkûr karye ahâlîleri zirâ‘at idüp öşrin sâhib-i arza eda ederler
[36] ve hudûdi Miloş nâm hârab kuleden iptidâ olunup Toçak çeşmesi nâm
hârab çeşme yerine değin varub nihâyet [37] bulur ve hâsıl ’an el-galle ve öşri hubûbât ve rüsûmât iki bin akçe yazular ile defter-i mufassalda anlar dahi
muharrer kalemile [38] başka başka tahrîr ve defter-i icmâlda mezra‘a-yı Dolna
Çrepaşniça el-mezbûre nâhıyesinde Baistrina nâm karye ve gayruhu ile bir
görilub [39] ondört bin akçe yekûndan yedi bin akçesi ifrâz ve bir icmâl ve
Mustafâ veled-i Hasan kaydında ve yedi bin akçe dahi [40] ifrâz ve bir icmâl
Mehmed emîn kaydında ve mezra‘a‘a-yı Dolna Çrepaşniça el-mezbûre dahi
yine nâhıyesinde Rudna Glava nâm karye [41] ve gayruhu ile bir görilub yedi
bin akçe bir icmâl olduği Mahmûd veled-i Osmân kaydındadır bu takdirce ber
mûceb-i [42] defter-i hâkânî mezra‘a-i mezbûrinlere hîn-i tahrîrde re‘âyâ tahrîr
olınmamağa ancak ma‘den-i mezbûr kurâları re‘âyâları [43] mezra‘a-yı mezbûrin
hudûdunda zirâ‘at eyledikleri arâzînin öşrin sipâhî-yi mezkûreye eda eyledinden
sonra [44] sipâhî-yi mezbûrunun dahî ma‘den-i merkûme re‘âyâlarında alâkaları
olmamak iktizâ eylediğini izzetlû defter emîni [45] efendi kulları arz eder

156

Тешкоће у раду рудника ...

ma‘lûm-i devletleri buyuruldukda arz mûcebince emr-i şerîf tahrîr bâbında
fermân devletlû sa‘âdetlû sultânım hazretleridir.
Sah buyuruldu,Telhîs mûcebince verile 19. Ş sene [1]191.
Tezkire emrdâde 25. Ş sene [1]191.
İmza
Muhâsebe
der livâ-i Semendire
Nefs-i Kuçayna tâbi‘-i İzvijd
sene 10.000
ber icmâl
Nefs-i Kuçayna tâbi‘-i mezbûr, nâhiye-i İzvijd der livâ-i Semendire
neferân aded 18
Hâsıl
İspençe
gendüm
şa‘îr
mahsûl-i
neferân
keyl 112
keyl 80
beytü’l-mâl-ı amma ve mâl-ı gâ’ib ve
aded 78
semen 782
semen 560 mâl-ı mefkûd ve yave ve kaçkun 2.000
bâd-ı hevâ ve resm-i ‘arûs ve resm-i fuçı ve
cürm ü cinâyet ve resm-i haymânegân 800

minhâ mea yekûn 10.000
ber mufassal

Hâsshâ-yı hümâyûn der livâ-i Semendire
mukâta‘a-i
gümrük-i iskele-i
Belgrad sene

mukâta‘a-i
İpek tâbi‘-i Poreçе
sene 19.000

mukâta‘a-i
Çrnika nâm-i diğer Çrnova ve
bâc-ı ma‘den tâbi‘-i m sene 19.300
ber icmal
minhâ yekûn
Karye-i Ma‘den-i İpek tâbi‘-i Poreç der livâ-i Semendire

neferân
aded
42

sekbânân-i
ma‘den-i m
neferât aded 4

kâr-hâne-i sâbıka der tasarruf-i Halîl Ağa mezbûr
Halîl Ağa bâ-fermân-i âlî bâ-hüccet-i şer‘iyye
bâ-tapû-nâme-i Hasan Ağa emîn-i Ma‘den-i İpek

ocak
aded 4

kuyu-i cevher-i nühâs
der mevzi‘-i ma‘den-i atîk
aded 2
battâl aded 5

kuyu-i cevher-i nühâs
der mevzi‘-i bayır Surekanlık
aded 6
battâl aded 6

kuyu-i cevher-i nühâs der
kuyu-i cevher-i nühâs
kâr-hâne-i sâ’ire
mevzi‘-i bayır-i Karaoğlan
der mevzi‘-i Şupla Glava aded 4
battâl aded 3
battâl aded 3
Hâsıl
İspençe
gendüm
şa‘îr
mahsûl-i
neferân
keyl 196
keyl 140
beytü’l-mâl-i amma ve mâl-ı gâ’ib
aded 48
semen
semen
ve mâl-ı mefkûd ve yave ve kaçkun
1372
980
3.500

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век
bâd-ı hevâ ve resm-i ‘arûs ve resm-i fuçı
cürm ü cinâyet ve resm-i haymânegân 2.400

157

Minhâ yekûn 19.000
ber mufassal

Karye-i Çrnika nâm-i diğer Çrnova,
ve bâc-i ma‘den tâbi‘-i mezbûr, nâhiye-i Poreç der livâ-i Semendire
neferân
36

sekbanân-i ma‘den-i
mezbûre
neferân 15

ma‘denciyân-i
mezbûr
neferân 1

kâr-hâne-i
cedîd
aded 1

Karye-i mezbûrun hudûdi yok ta‘yîn olınup bayırdan akan sudan iptidâ olınup
nehr-i mezbûr sırasiyle Miloş nâm harâb kuleye varınca mezbûr kuleden
Toçak nâm harâb çeşmeye varınca Dolna Çrebaşnica mezra‘ası nihâyet bulur
Hâsıl
ispençe
gendüm
şa‘îr
mahsûl-i
neferân 56
keyl 224
keyl 160
beytü’l-mâl-i amma ve mâl-ı
1275
semen
semen
gâ’ib ve mâl-ı mefkûd ve yave
1548
1120
ve kaçkun ve gayruhu 4000
resm-i âsiyâb
bâb 1
nîm 60

bâd-ı hevâ ve resm-i ‘arûs ve resm-i fuçı
ve cürm ü cinâyet ve resm-i haymânegân
1600

minhâ yekûn
19.300
ber mufassal

Mezra‘a-yı Gorna Çrepaşniça
nezd-i mezra‘a-yı Dobroşniça, nâhiye-i Poreçе der livâ-i Semendire
Mezra‘a-yı mezbûr civârında vâkı‘ Çrnika ma‘deni nâm karye ahâlîler zirâ‘at
idub öşrin sâhıb-i arza eda iderler.
Mezra‘a-yı mezbûrun hudûdi Miloş nâm harâb kuleden iptidâ olınup Oklihan
nâm mahale varıncaya değin mezra‘a-yı mezbûr arazisi tamâm olub nihâyet
bulur, tımârdır
Hâsıl ’an el-galle ve öşr-i hubûbât ve rüsûmât 2.500
ber mufassal
Mezra‘a-yı Dolna Çrepaşniça
nezd-i karye-i Çrnayka nâm-i diğer Çrnova nâhiye-i Poreçе der livâ-i Semendire
Mezra‘a-yı mezbûri mezkûr karye ahâlîleri zirâ‘at idub öşrin sâhıb-i arza eda
iderler
Mezra‘a-yı mezbûrun hudûdi Miloş nâm harâbe kuleden iptidâ olınup Toçak
çeşme nâm harâb çeşme yerine değin varub nihâyet bulub tamâm olur, tımârdır.
Hâsıl ’an el-galle ve öşr-i hubûbât ve rüsûmât 2.000.
ber mufassal

158

Тешкоће у раду рудника ...

СРЕЂИВАЊЕ СТАЊА И НОВИ ЗАКУП 1777. ГОДИНЕ
Молба дефтер-емина у којој сумира сва документа у вези с очувањем
новоуспостављеног поретка на мукати рудника бакра. То су: захтев
новог власника маликане Сејид Ахмед-ага да се оснаже његова права и убудуће спрече злоупотребе заима и тимарника; потврда Главног рачуноводства да је речени преузео маликану са условима сербестијета; обрачун постојећих и додатних прихода; посебан захтев за
утврђивање граница мезри које обрађују рудари Црнајке и одлука о
припајању тимара Кучајна царском хасу и мукати рудника бакра. 80
Молба Вашег роба [дефтер-емина] је:
Ваш кул 81 Сејид Ахмед-ага, који је послао представку, држао је, као
маликану, Горњу Црепашницу, која спада под мукату рудника бакра Кучајна у нахији Пек у Смедеревском санџаку, као и остала села наведена у
представци [на маргини исте], и друга ненаведена. Рајетини ових села
уписани су као маденџије и због тога, након што би платили власнику земље шеријатске ушуре на произведене житарице и уобичајене дажбине,
он не би имао право ништа више да тражи ни да их на било који начин
узнемирава. Међутим, заими и тимарници речених села нису се задовољили узимањем наведених уобичајених дажбина, већ су, супротно условима [сербестијета] 82 , рају без потребе злостављали због чега се она раселила и разбежала.
Пошто су они [заими и тимарници] били разлог што је речени рудник
престао да ради, требало је, убудуће, спречити и онемогућити њихова
насиља и противљења, уколико их буде било, и с тим у вези је власник
ове представке затражио да се изда часна заповест која ће их приморати
да се понашају и поступају у складу са условима [сербестијета].
Након тога је [стигла потврда] из Главног рачуноводства, да је горе наведена муката постала маликана тог Ахмеда за 3.000 гроша годишње и да везири, беглербегови, мутеселими и остали из слоја управите80

Приложени су и преписи свих наведених молби и обрачуна, али је због
понављања приказан само сумарни текст дефтер-емина, као и препис из дефтера
с обрачунима рудника, као и села и мезри које им припадају.
81
Припадник султанове стајаће војске.
82
Сербестијет је био назив за имунитетни статус неког земљишног поседа
или другог добра. У документу се односи на територију рудника и околине, који
су били у искључивој надлежности емина. Ове услове уживали су и рудари који су
живели на тимарима или су их обрађивали. Они су морали да уживаоцу поседа
дају ушуре од житарица и других производа и осим тога ништа више.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

159

ља, без фермана, не смеју да траже ни једну акчу и ни једно зрно и тако да
узнемиравају и ометају мукате, одсеке 83 , села и мезре, дате у маликану.
[Треба] спречити и онемогућите њихова насиља и злостављања јер је [ова
муката] „одвојено перо и одсечен корак“ 84 , односно слободна у сваком
погледу. Услови под којима њоме управљају они који имају берат, утврђени су одредбама и хатихумајуном.
На маргини [поменуте представке] уписана су 42 рајетина, који
спадају под нахију Пореч, као и четири рудничка сегбана, четири кархане,
четири топионице, рудник бакра Пек (Мајданпек) с 25 рударских окана, и
оно што спада у његов доходак: спенџа, пшеница, јечам, приход од општег бејтулмала, имања одсутних и несталих лица, одбегле марве, бегунаца, бадухаве, младарине, ресума на бурад за вино, казне и глобе и другог у укупном износу од 19.000 акчи. И још што припада наведеној нахији: 36 рајетина, 15 рударских сегбана, 13 маденџија, једна кјархана, село
Црнајка, другим именом Црнова, 85 руднички баџ и оно што спада у доходак [мукате]: спенџа, пшеница, јечам, приход од општег бејтулмала, имања одсутних и несталих лица, одбегле марве, бегунаца, бадухаве, младарине, ресума на бурад за вино, казне и глобе и другог у укупном износу
од 19.300 акчи. Све то је уписано и у детаљном попису, са границама и међама [села]. Пописивач је завео све понаособ, с тим да их је и у пописном и у сумарном дефтеру придодао царским хасовима.
Такође је пописивач сачинио попис од 18 рајетина, који припадају
нахији Звижд, и самог места Кучајне, с њој припадајућим дохотком од
спенџе, пшенице, јечма, прихода од општег бејтулмала, имања одсутних
и несталих лица, одбегле марве, бегунаца, бадухаве, младарине, ресума
на бурад за вино, казни и глоба и другог у укупном износу од 10.000 акчи, што је све уписано и у детаљном попису. Наведено је у потпуности
пренето и у сумарни попис, с тим да се рачунају као додатак.
Само село Кучајну су, иначе, пре новог освајања [1717] држали
емини мукате рудника бакра Кучајне и Мајданпека и тада се њоме добро
управљало и радила је слично Ђумушхани. 86 У време новог пописа
[1741] регистрована је као тимар од 10.000 акчи и притежавана је од
стране других лица као тимар што је разлог да је речена муката остала
без прихода, да је држава оштећена за свој део и да је цела ствар пропала. Зато је, године 1180. (1766/67) извршена корекција царских хасова, с
потврдом нишанџије, како би, у складу с царским хатихумајуном и старим

83

Паушално разрезане дажбине.
Ова фраза (тур. mefrûzu’l-kalem ve maktû’l-kadem) користи се приликом
описа имунитетног статуса мукате и значи да она представља посед независтан
у административном и територијалном погледу.
85
Црнова се може читати и као Црно поље (Çrn Ova).
86
Мисли се на царску ковницу у Истанбулу.
84

160

Тешкоће у раду рудника ...

пописом, сви приходи и дохоци овог рудника били спојени и дати на
притежавање еминима.
У детаљном попису уписанa je мезра Горња Црепашница, близу мезре Доброшница, која припада нахији Пореч, а обрађују је становници
оближњег села по имену рудник Црнајка и плаћају [дажбине] власнику земље. Граница земљишта речене мезре почиње од рушевина Милошеве куле и иде до места по имену Оклихан где се завршава и стиже до краја. Доходак од житарица и ушури од зрнатица, с таксама износе 2.500 акчи. Мезру Доња Црепашница, која такође припада истој нахији, а налази се у
близини села Црнајка, другим именом Црнова, обрађују становници поменутог села и плаћају [дажбине] власнику земље. Њена граница почиње од
рушевина Милошеве куле и иде до разрушене чесме по имену Точак чесма, где се и завршава. Доходак од житарица и ушури од зрнатица, са таксама износе 2.000 акчи.
Пописивач је и ове мезре, сваку понаособ пописао и унео их у сумарни попис, с тим што се мезра Горња 87 Црепашница сматра као једно са
селом по имену Баистрина у наведеној нахији и другим, што је укупно
14.000 акчи; од тога је издвојено 7.000 акчи и као додатак уписано Мустафи сину Хасанa и још је издвојено 7.000 акчи и као додатак уписано емину Мехмеду. И поменута мезра Доња Црепашница спојена је са селом
Рудна Глава у истој нахији и с другим и чини додатак од 7.000 акчи који је
уписан Махмуду сину Османа.
Имајући све ово у виду, а у складу с царским дефтером, да се раја у
време пописа не би уписала на овим мезрама, Ваш роб, поштовани ефендија дефтер-емин, моли да само раја из села реченог рудника обрађује земљиште у границама речених мезри и да, пошто плате наведеним спахијама ушур на земљу, те спахије више немају никакве везе с рајом рудника.
Ради тога моли да, када држава благоизволи да се упозна с овом молбом, у
складу с њом напише часну заповест а ферман је код Његове екселенције
преузвишеног и славног мог султана.
Наређено је, дато у складу с телхисом, 19. шабан [1]191 (22.09.1777).
Издата је тезкира, 25. шабан [1]191 године (28.09.1777). Потпис

87

У оригиналу је дефтер-емин направио грешку написавши Доња.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

161

Oбрачун
у санџаку Смедерево, сама Кучајна, припада Звижду
годишње 10.000
на основу сумарног [дефтера]
Сама Кучајна,
припада поменутом, нахија Звижд у санџаку Смедерево
особа 18
Приход
спенџа
пшеница
јечам
приход од општег бејтулмала,
особа
мерица 112 мерица 80 имања одсутних и несталих лица,
78
износ 782
износ 560 залутале марве и бегунаца 2.000
бадухава, младарина, такса на бурад
[за вино], казне и глобе и такса за
лутајућа лица 800

Од тога укупно годишње 10.000
на основу опширног [дефтера]

Царски хасови у санџаку Смедерево
Муката
царине скеле
Београд годишње

Муката
Пека, припада Поречу
годишње 19.000
Од тога укупно

Муката
Црнајка, другим именом
Црнова и руднички баџ,
припада поменутим
годишње 19.300
на основу сумарног [дефтера]

Село Мајданпек,
припада Поречу у санџаку Смедерево
особа
42

сегбана
овог рудника
4

топионице
комада 4

окна с бакарном рудом
на месту старог рудника
комада 2 запуштених 5

окна с бакарном рудом
на брду Караоглан
запуштених комада 3
спенџа
особа
48

стара кјархана, притежава је Халил-ага,
на основу узвишеног фермана, шеријатског
хуџета и тапија Хасан-аге, емина Мајданпека

пшеница
мерица 196
износ 1372

окна с бакарном рудом
на брду Суреканлик
комада 6
запуштених 6

окна с бакарном рудом
на месту Шупља Глава
запуштених комада 3

остале кјархане
комада 4

Приход
јечам
приход од општег бејтулмала,
мерица 140
имања одсутних и несталих лица,
износ 980
одбегле марве и бегунаца 3.500

162

Тешкоће у раду рудника ...

бадухава, младарина, такса на бурад
[за вино], казне и глобе и такса на
лутајућа лица
2.400

Од тога укупно 19.000
на основу опширног [дефтера]

Село Црнајка, другим именом Црнова
и руднички баџ, припада поменутом, нахија Пореч у санџаку Смедерево
људи
36

секбани истог рудника маденџије истог [рудника] кјархана
особа 15
особа 1
нова ком. 1

Речено село није имало границу па је утврђено да иде од реке која тече с
брда и све истом реком до рушевина Милошеве куле, онда од те куле до
разрушене чесме по имену Точак, а завршава се код мезре Доња Црепашница.
Приход
спенџа
пшеница
јечам
приход од општег бејтулмала,
људи 56 мерица 224 мерица 160 имања одсутних и несталих лица,
1.275
износ 1.548 износ 1.120 залутале стоке, бегунаца и др. 4.000
млинарина
жрвањ 1
пола [године] 60

бадухава, младарина, такса на бурад [за вино],
казне и глобе и такса на лутајућа лица
1.600
Од тога укупно 19.300
на основу опширног [дефтера]

Мезра Горња Црепашница, у близини мезре Доброшница, нахија Пореч
у санџаку Смедерево. Ову мезру обрађују становници оближњег села по
имену Црнајка рудник, господару земље плаћају ушуре.
Граница речене мезре почиње од рушевина Милошеве куле и иде до места по имену Оклихан, које такође спада у земљиште речене мезре, где
се и завршава. Ово је тимар.
Приход од зрнатица, ушура на житарице и такси
2.500
на основу опширног [дефтера]
Мезра Доња Црепашница, у близини села Црнајка, другим именом Црнова, нахија Пореч у санџаку Смедерево. Речену мезру обрађују становници поменутог села и плаћају ушуре господару земље.
Граница ове мезре почиње од рушевина Милошеве куле а завршава се
код места разрушене чесме по имену Точак чесма. Ово је тимар.
Приход од зрнатица, ушура на житарице и такси
2.000.
на основу опширног [дефтера]

РЕЧНИК ТЕРМИНА 88

АГА – почасни назив војних заповедника и угледних чиновника
АДЕТ – обичај; обичајно право
АЗАП – припадник плаћеничке војске који је првобитно служио у флоти, а потом
као лаки пешак у утврђењима на обалама река и мора
АКЧА – најситнији османски сребрни новац
АРЗ – представка; судски извештај без решења
БАДУХАВА – група од неколико пореза, међу којима су најважнију ставку представљале казне за крвне деликте и друге злочине
БАКИ КУЛУ – службеник задужен за прикупљање ненаплаћених пореза. Гонио је
дужнике и спроводио одлуке финансијског суда
БЕГ – господин, господар; титула високих војних заповедника и чиновника
БЕГЛЕРБЕГ – намесник највеће војно-управне области, беглербеглука, ејалета
БЕЈТУЛМАЛ – заједнички назив за државне приходе од непотраживане заоставштине, изгубљене стоке, трајно расељених и несталих лица и одбеглих робова
БЕРАТ – указ о постављењу на дужност или о давању поседа на коришћење
БЕШЕ – назив за јаничара
БУЈУРУЛДИЈА – заповест везира
БУЉУБАША – заповедник буљука, мањег одреда плаћеничке војске
ВАКУФ – задужбина; завештање у верске или добротворне сврхе
ВИГАЊ – пећ за топљење гвожђа; ковачница
ГРОШ – општи назив за велики сребрни новац. У Османском царству почео је да
се кује крајем XVII века
ГУЛАМ – царски слуга; дворјанин
ГУРЕБАИ ЈЕМИН – припадник 5. буљука царске коњице, који је чинио десно
крило у заједничком одреду с гуребаи јесарима
ГУРЕБАИ ЈЕСАР – припадник 6. буљука царске коњице, који је чинио лево крило у заједничком одреду с гуребаи јеминима
ДЕФТЕР – регистар, протокол; пописна или обрачунска књига
ДЕФТЕР ЕМИН – управник архива
ДЕФТЕРДАР – главни финансијски службеник централне или провинцијске администрације
ЕЈАЛЕТ – или беглереглук, највећа административно-војна област у Царству
88

У речнику нису наведена сва значења термина, већ само она која се
односе на текст.

164

Речник термина

EМИН – управник; службеник коме је поверена управа над одређеним државним
добрима или приходима
ЕФЕНДИЈА – господин, господар, титула верски образованог муслимана
ЗАБИТ – официр; службеник задужен за одржавање јавног реда
ЗАИМ – уживалац зеамета, војничког лена с приходом од 20.000 до 100.000 акчи
ЗИЛКАДЕ – 11. месец муслиманског хиџретског хиџретског календара
ЗИМИЈА – штићеник, хришћански, или јеврејски поданик Османског царства
ЗИЛХИЏЕ – 12. месец муслиманског хиџретског календара
ИЛАМ – судско решење; извештај
ИРСАЛИЈА – део закупа испоручиван у царску благајну
ИХЗАРИЈА – такса за позивање и привођење оптужених лица код кадије, и предају осуђеника извршним властима
ИХТИСАБ – приход од такси наплаћиваних за кршење норми трговачког и занатског пословања
ЈАНИЧАР – припадник пешадијског корпуса султанове стајаће војске
ЈУРУК – турски номади у Анадолији и на Балкану
КАБАО – запреминска мера за мерење руде. Незнатно се разликовала у различитим деловима. За обрачунавање смо користили кабао од 20 ока, односно 8.000
тебриских дирхема, што је тежина од 24,576 килограма
КАДИЈА – судија који је делио правду према шеријату и кануну
КАДИЈА МУФЕТИШ – кадија-инспектор, поред назира главни службеник у локалном надзорништву царских прихода
КАДИЛУК – област у надлежности кадије
КАНТАР – мера за тежину. Најшире распрострањени истанбулски кантар тежио
је 44 оке, што је 54,067 кг. према тебриском мерном систему.
КАНУН – општи назив за закон
КАНТАРИНА – такса за мерење робе на јавној ваги
КАСАБА – назив за мање отворено градско насеље
КЕСА – износ од 500 гроша
КЈАРХАНА – радионица за обраду бакра
КОЛО – вертикално постављен точак који је захваљујући потиску воде покретао
мехове у топионицама и млатове у самаковима.
ЛОКАЛНИ СПАХИЈСКИ ЋЕХАЈА – заповедник престоничких коњичких трупа,
спахија и силахдара, стационираних по провинцијским гарнизонима.
МАДЕНЏИЈА – општи назив за припадника рударског слоја; власник рударских
и топионичарских постројења
МАЛИКАНА – доживотни закуп
MАРТОЛОСИ – припадници посебног рода војске, који су служили су као посадници у утврђењима, граничари и шајкаши, док су у унутрашњости обезбеђивали руднике и њихову околину
МАХАЛА – градска четврт најчешће формирана око богомоља; заселак
МЕВЛАНА – почасни назив за кадије и друге високо образоване људе
МЕЗРА – обрадиво земљиште; старо селиште

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

165

МУКАТА – закуп различитих врста државних прихода од рудника, скела, риболова, великих земљишних поседа и разних пореза; назив је коришћен и за сам
предмет закупа, као и за територију чији су приходи издавани у закуп
МУБАШИР – султанов повереник задужен за одређени временски ограничен задатак
МУСТАХФИЗ – члан тврђавске посаде
МУТЕФЕРИКЕ – истакнути дворјани, синови најугледнијих људи у пратњи везира и других достојанственика
МУТЕСЕЛИМ – заменик управитеља провинције
МУХАРЕМ – 1. месец муслиманског хиџретског календара
МУХАФИЗ – заповедник одбране града или одређене области
НАИБ – судски заступник
НАЗИР – надзорник; управник надзорништва царских прихода
НАХИЈА – најмања управна и територијална јединица
НИЈАБЕТ – глобарина плаћана за пресуђена кривична дела
ОКА – мера за тежину, од 400 дирхема. Тежина оке у тебриским дирхемима је
1.228,8 грама, а у византијским или. руми дирхемима 1.282,8 грама.
ОРДИЈА – османска војска
ОЏАК – војнички ред стајаће војске, организован по принципу заједничког живота и исхране
ОЏАКЛУК – наследни приход војничког реда који има статус оџака
ПОРТА – влада Османског царства, којом председава велики везир
„ПРАГ СРЕЋЕ“ – султанов двор
РАЈА – „стадо“, сви султанови поданици, без обзира на веру, који плаћају тзв. рајинске дажбине. Од XVIII века овај појам се односи на немуслимане
РАМАЗАН – 9. месец муслиманског хиџретског календара
РЕБИУЛАХИР – 4. месец муслиманског хиџретског календара
РЕБИУЛЕВЕЛ – 3. месец муслиманског хиџретског календара
РЕЏЕП – 7. месец муслиманског хиџретског календара
САНЏАК – основна војно-управна област у Османском царству. Био је подељен
на нахије, а неколико санџака образовало је беглербеглук, односно ејалет
САНЏАКБЕГ – управник санџака
САФЕР – 7. месец муслиманског хиџретског календара
СЕГБАН – најамник у служби државе или провинцијског управитеља
СЕРБЕСТИЈЕТ – имунитетни статус одређеног поседа или територије
СЕР-ОДА – заповедник оде, најмање јединице у свим родовима османске плаћеничке војске, у којој је било од пет до десет војника
СИЛАХДАРИ – припадници другог од шест буљука царске коњице
СИЏИЛ – судски протокол
СКОПСКИ НЕЗАРЕТ – финансијска институција, која је надзирала пословање
рудника и ковница новца у Скопском и неколико околних санџака.
СПАХИЈА – поседник тимара-спахилука, који је, у зависности од прихода, сам
или с пратњом одлазио у поход
СПАХИЈСКИ СИНОВИ – синове припадника царске коњице, који су наслеђивали очеве у служби

166

Речник термина

СПЕНЏА – лични рајински порез од 25 акчи
ТАКСИТ – рата „мирнодопске помоћи“, нешеријатске дажбине прикупљане за потребе провинцијских управитеља. Исплата је вршена у два таксита у месецима
мухарем и реџеп, па је наведени порез називан и мухаремски и реџепски таксит
ТАПИЈА – поседовни лист
ТАХВИЛ – период у коме корисник поседа има право да убира приходе
ТЕЛХИС – допис којим је велики велики везир тражио од султана одобрење или
упутства за неки поступак
ТЕМЕСУЋ – признаница, потврда
ТЕСКЕРА – исправа, потврда
ТИМАР – војно лено с приходом до 20.000 акчи
ТИМАРНИК – уживалац тимара
УСТА – мајстор; стручњак
УШУР – десетина, општи назив за све натуралне порезе
ФАРИС – припадник плаћеничке коњице у градовима
ФЕРМАН – царска заповест
ХАС – велики земљишни посед с приходом већим од 100.000 акчи
ХИЏРА – пресељење пророка Мухамеда из Меке у Медину 622. године; почетна
година муслиманског календара
ХАТИХУМАЈУН – царска заповест
ХАВАЛЕ – испорука новца; службеник који врши испоруку
ХУЏЕТ – судско решење; одлука
ЋЕХАЈА – помоћник, заступник османских великодостојника
ЧАУШ – дворски службеник, упућиван у провинцију с царском наредбом, чије је
извршење по потреби и надгледао
ЧАРШИЈА – градска занатско-трговачка четврт; заселак
ЧЕЛЕБИЈА – образована особа племенитог порекла
ЏАМИЈА – већа муслиманска богомоља у којој се свакодневно обавља пет молитви и велика молитва петком
ЏЕМАТ – група заснована на верској или територијалној основи; највеће јединице појединих родова плаћеничке војске
ЏЕМАЗИЈЕЛАХИР – 6. месец муслиманског хиџретског календара
ЏЕМАЗИЈЕЛЕВЕЛ – 5. месец муслиманског хиџретског календара
ЏИЗЈА – харач, главарина, лични порез који су плаћали сви пунолетни радно способни немуслимани
ШАБАН – 8. месец муслиманског хиџретског календара
ШАФАР – члан рударске управе. Јамски шафар надгледао је рударске послове,
шафар кола топионичарске, а шафар коњаник послове транспорта
ШЕВАЛ – 10. месец муслиманског хиџретског календара
ШЕРИЈАТ – исламско верко право

Скраћенице/Abbreviations

AE

Ali Emiri tasnifi

BBA

Başbakanlık Аrşivi, Istanbul
(Архив Председништва Владе, Истанбул)

CT

Cevdet tasnıfi

DBŞM

Bab-i defteri, Başmuhasebe kalemi

IE

Ibn ül-Emin tasnifi

MAD

Maliyeden müdevver defteri

MD

Mühimme defteri

Индекс/Index

Ћирилица
Абди Шах, маденџија, 29
Абдулах Ускудари, османски хроничар
102, 105, 175
Абдулкерим, закупац, ага Хас-одаје,
137, 141, 148, 175
Абдулхамид, наиб кадије Истанбула,
76
Абдурахман, син Осман-аге, закупца
Мајданпека, 132
Абрахам, из Истанбула, емин, 31, 32
Абрахам, из Мајданпека, емин, 80, 81,
85, 86
Ак Папла Мехмед, 110
Али син Мустафе, шафар, 33, 75
Али, закупац, 148
Али, човек назира Мусе, 66
Анадолија, анадолски, 92, 102, 121,
132, 175
Арнаутин Али, локални спахијски ћехаја Софије, 110
Арслан Јеврејин, шафар, закупац, 19,
31, 32, 35
Арслан-паша, 98
Афтa, закупац Мајданпека, 13, 16, 29.
31-34, 43, 48, 173
Ахмед, закупац, 29, 31, 33, 34
Ахмед, заступник кучајнског кадије, 76
Ахмед, сахиби ајар, 28
Ахмед, спахија, 66
Ахмед-ага, емин мукате Кучајна, 124126,
Баистрина, село, 160
Бајрам-бег, смедеревски санџакбег, 13,
42
Бали, београдски кадија, 28, 29, 31, 34,
43, 48, 53, 66
Бали, ћехаја будимског паше, 98
Баликесир, 121

Балја, рудник, 121
Балкан, 110, 164
Банат, 6
Бахаедин, истанбулски кадија, 29
Бедредин, кучајнски кадија, 28, 33, 34
Београд, београдски – везир (валија),
101, 137, 149, 175; - дефтердар, 141,
149, 175; - кадија, 28, 30-32, 34, 35,
43, 48, 53, 58, 63, 66, 71, 76, 92, 98,
174; - канцеларија, 123, 133, 141; надзорништво, 9, 13, 173; - тврђава,
5, 6, 42, 57, 95, 105, 122-124, 137, 142,
147, 161, 175
Бехрам, емин, закупац, 16, 42, 43, 47,
48, 173
Бехрам, капиџија, 76
Беч, Бечки рат, 6, 101
Богаз, коначиште, 105
Бојанић-Лукач, Душанка, 5
Босфор, 121
Бродица, притока Пека, 105
Будим, 95, 98, 174
Бујурделен (Шабац), 13
Вакас син Ахмеда, из Рудника, 29, 31, 32
Васић М., 109
Вели син Ибрахима, шафар, 34
Вели, закупац, 30, 32, 34
Видин, - кадија (кадилук), 76, 81, 86,
102
Власина, муката, 110
Врата Среће, вид. Истанбул
Вук, шафар, 33, 66, 71, 76
Гекбузе (Гекбовизе), рудник, 121
Голубац, тврђава, 76
Горња Црепашница, мезра, 158
Градиште, тврђава, 76
Гурани, истанбулска махала, 31
Давид син Солимона, Јеврејин, 30

170

Индекс/Index

Дервиш Али, емин, закупац, 16, 28, 31,
33, 34, 47, 48, 52, 57, 62, 173
Десивојце, село, 109
Диздар Мумин-ага, 125
Добра, варош, 76
Доброшница, мезра, 160, 162
Доња Црепашница, мезра, 160, 162
Дунав, 37
Дупница, кадилук, 109
Дурмушзаде Ахмед-беше, 122
Душник, село, 109
Ђумушхана у Истанбулу, 121, 159
Ејмирхан, 13
Емироглу, 122
Зарбинце, село, 109
Звижд, нахија, 148, 159, 161
Зворник, санџак, 9, 29
Зиројевић, О., 109
Златибор, 86
Ибрахим Челебија, 123, 124
Илија Јеврејин, 19
Исмаил, емин, 122, 124
Истанбул, истанбулски, 5, 6. 31, 89, 92,
98, 100, 110, 121, 122, 137, 149, 164,
167, 174, 175; - кадија, 29, 76
Јафета Папо син Менхајила, Јеврејин,
19, 28, 29, 31, 33, 34, 70, 75, 80, 85
Јахја, писар, 33, 48, 52, 53, 57, 58, 62
Јеврејин, Јевреји, 1, 5, 13, 16, 19, 28-35,
43, 48, 80, 81, 86, 173
Јончул, Јеврејин, 34, 81, 86
Јусуф, сер ода, 76
Кансу, силахдар, 70
Караоглан (Караоглановић) Никола,
сараф, 19, 173
Караоглан, Караоглија, брдо, рудник,
19, 148, 161
Катић Татјана, 102, 105
Катић, С., 32, 52, 87, 102
Кејван, чауш, 100
Клис, - санџак, 37, 76, 80, 86
Ковач, зимија, 122
Коџаели, 121
Крушевац, санџак, 9, 29
Курд син Бајрама, шафар, 35
Кучајна, 5, 30, 32, 34, 121, 122, 127, 128,
148, 158, 159, 161; - кадија; 19, 28, 33,

34, 71, 76, 100, 173, 174, 176; - ковница
новца, 28, 29; - муката, 9, 101, 110, 125,
126, 134, 141; - рудник, 13, 16, 29, 30,
33, 100, 101, 121, 122, 124, 127, 133,
134, 137, 141, 147, 148, 158, 159
Ливно, тврђава, 133
Лутфи, београдски кадија, 58, 63
Лутфулах, београдски кадија, 30
Мајали Мехмед-бег, 121, 122
Мајданпек, Медни Пек, Мајдан, 5, 6,
9, 10, 13, 16, 19, 28, 30, 32-34, 37, 42,
47, 52, 57, 62, 66, 70, 75, 80, 85, 87,
89, 95, 100-102, 105, 109, 110, 122,
124, 127, 128, 132, 137, 148, 149, 159,
173, 174, 175; - муката, 9, 28, 147,
161; - нахија, 133, 141, 142, 147, 158
Малкоч син Абдулаха, шафар, 34
Манојил (Менојил) Несви, Јеврејин,
писар и закупац, 31, 32, 33, 35
Махмуд син Османа, 86
Махмуд-бег, сегедински санџакбег, 42
Мелница, 5
Менојил, јемац, истанбулски Јеврејин,
31
Мехмед син Ибрахима, из Кучајне,
емин, 30, 32
Мехмед син Искендера, заступник видинског кадије, 81, 86
Мехмед син Лутфија, заповедник мартолоса, 32
Мехмед, гулам, 52, 86
Мехмед, гуребаи јесар, 48
Мехмед, емин, 160
Мехмед, чауш, 48
Мехмед-ага, закупац 133, 141, 148
Мехмед-бег, сремски санџакбег, 57, 62
Милошева кула, 160, 162
Млетачка република, 121
Мордехај Исакоглу, Јеврејин, маденџија, писар, 19, 33, 80, 81, 85, 86
Мордехај Исакоглу, Јеврејин, писар,
19, 33, 80, 81, 85, 86
Мумин, назир, 13, 16, 28, 31, 33, 34, 43,
48, 53, 58, 63, 66, 95, 174
Муса, назир, 66
Муслихудина, београдски кадија, 30
Мустафа син Хасана, тимарник, 160
Мустафа сина Абдулаха, заповедник
мартолоса, 32, 43, 48
Мустафа, београдски кадија, 71, 76
Мустафа, гулам 80

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век
Мустафа, закупац, 29, 31
Мустафа, писар, 75
Мустафа, силахдар, 57
Мустафа, хавале, 76, 81
Мустафа-ага, заповедник турнаџија 137
Мустафа-паша, београдски везир, 147,
149
Насрулах, видински кадија, 29, 71, 76,
81, 86
Насух, гулам, 86
Насух, кадија Хомоља и Мајданпека, 32
Ниш, 109
Нова Островица, тврђава, 76
Нуман-ага, 133
Нуман-бег син Ејуп-паше, 125
Оклихан, место, 160, 162
Омер, београдски назир 31
Омер, чауш, 133
Омер, шафар, 34, 48, 53, 58, 63
Омер-бег, ћехаја смедеревског санџакбега, 13
Орешковица, рудник, 30-32, 35
Оруч, сер ода, 76
Осман син Шуџе, шафар, 34
Осман-ага, 132-134, 175
Осман-буљубаша, 122
Османско царство, османски, 5, 6, 10, 89,
100, 101, 121, 128, 133, 163, 164, 165
Пек, вид. Мајданпек
Пеливан, сердар уста, 98
Персија, 89, 100
Пири, назир, 29, 66, 71, 76
Пожаревац, - кадилук, 141
Пореч, 105; - нахија, 148, 159, 160, 161,
162
Праг Среће, вид. Истанбул
Престоница Среће, вид. Истанбул
Ракитница, тврђава, 80
Ракова Бара, 5
Рамазан син Абдулаха, шафар, 34, 43,
48, 75
Рељина, село, 109
Реџеп, гуребаи јемин, 71
Реџеп, назир, 31-33, 35
Реџеп-бег, 57
Решковица, 5
Рудна Глава, 160
Рудник, 5, 29, 42
Рујно, 86

171

Румелија, румелијски, 10, 110
Салиха, султанија, 132
Самоков, рудник, 102, 109, 110, 175
Сарајлија Сулејман, 19
Саријар, рудник, 121
Сарухан, санџак, 132
Сегедин, санџак, 42
Сејид Ахмед-ага, 158, 176
Сејид Хусејин Хусни-ефендија, београдски дефтердар, 141
Симић, В.,109, 110
Синан Јеврејин, 19
Скопље, 101; - незарет, 109, 165
Скрадин, 37
Смедерево, 149; - кадија, 95, 174; - санџак, 9, 29, 36, 76, 95, 105, 110, 127,
141, 158, 161, 162; - санџакбег, 13, 19,
42, 95, 173, 174
Солимон Јеврејин, емин, шафар 32, 34,
81, 86
Софија, - локални спахијски ћехаја, 110
Србија, 6, 127
Срем, санџак, 9, 29, 57, 62
Стојановски, A., 109
Сулејман I Величанствени, 8, 98
Сулејман-бег, 123-125
Суреканлик, место, 148, 161
Тирјаки Ахмед-ага, 125
Тополница, нахија, 109
Точак чесма, 160, 162
Требиње, тврђава, 133
Ћустендил, санџак, 109
Ускудари, вид. Абдулах б. Ибрахим
Ускудари
Ферид, дворјанин, 62
Халил-ага, 161
Халил-беше, 123, 124, 125,
Хасан, хавале, 76
Хасан, царски слуга, 66
Хасан-ага, емин, 161
Хасан-пашина паланка, 133, 147
Хаџи Мехмед, ага београдских јерлија,
123
Хаџи-Мумин, ага београдских јаничара, 124, 125
Хомоље, кадилук, 32
Хусејин, емин, 31, 70, 75

172

Индекс/Index

Хусејин, закупац, 30, 32, 34
Хусејин, капиџија, 53
Хусејин, назир, 30
Хусејин, реис, 76
Хусејин, силахдар, 47, 86
Хусејин-бег, уста, 122
Хусрев, 66
Црнајка (Црнова, Црно поље), 128,
158-162, 176
Челебиоглу, истанбулска махала, 31
Чемерно, 86
Шабан, шафар, 33, 48, 53, 58, 63

Latinica
Abdülhamîd, nâyib-i kâdî-ı Istanbul 74
Abdülkerîm, mültezim, 136, 139, 144,
145, 179
Abdürrahman, mültezim Osman Ağanın
oğlu, 130
Abraham Emîn, İstanbullu Yehûdi, 24, 25,
Abraham Emîn, Majdanpekli Yehûdi, 78,
79, 83, 84
Afta Yehûdi, mültezim, 12, 15, 22-27, 40,
45, 46, 177
Ahmed Ağa, emîn, 118, 119, 120,
Ahmed, Kuçayna mollası, 74
Ahmed, mültezim, 23, 25-27
Ahmed, sâhib-i ayâr, 22
Ahmed, sipâhi, 65
Ak Papla Mehmed, 108
Alaca hisar (Kruševac) livâsı, 23
Alî b. Mustafâ, şafar, 26, 73
Alî, mültezim, 144
Alî, nâzır Mûsâ adamı, 65
Anatolı, Anatolian, 91, 115, 179
Arnavud Alî, Sofya kethüdayeri, 108,
Arslan Paşa, 97
Arslan Yehûdi, şafar ve mültezim, 18, 2327
Âsitâne-i Sa'âdet, 91
Baha’eddîn, İstanbul kâdîsi, 23
Baistrina karyesi, 155
Bâlî Kethudâ, 97
Bâlî, Belgrad kâdîsi, 22, 25, 27, 41, 46,
51, 65
Balya ma‘deni, 115
Bayram Beğ, Semendire sancakbeği, 12,
40

Bedreddîn, Kuçayna kâdîsi, 22, 26, 27
Behrâm Emîn, mültezim, 15,40, 41, 45,
46, 177
Behrâm, kapıcı, 74
Belgrad, Belgrade, 7, 15, 40, 55, 94, 104,
115, 117, 139, 140, 144-146, 156, 179;
- defterdâr, 44, 139, 140, 145, 179; nezâreti, 12, 177; - kal’ası, 116, 118; vezîr (vâlîsi), 118, 119, 136, 144, 145
Boğurdelen (Šabac) kâdısı, 12, 15
Budun, Buda, 94, 97, 178
Çelebioğlu, Istanbul mahallesi, 24
Çrnova (Çrn Ova), Crnajka, 154, 155,
156, 157, 159, 180
David veled-i Solimon, Yehûdî, 24, 25
Derviş Alî Emîn, mültezim, 15, 22, 25-27,
45, 46, 50, 55, 60, 177
Desivofçe karyesi, 107
Dizdâr Mü’min Ağa, 119
Dobra varoş, 74
Dobroşniça mezra‘ası, 155, 157
Dolna Çrepaşniça mezra‘ası, 155, 157
Dubniça kazâsı, 107
Duşnik karyesi, 107
El-Hâc Mehmed Ağa, 116
El-Hâc Mü'min, 118, 119
Emir-oğlu, 115
Eymirhân, 12
Ferîd, gulâm, 60
Gekbuze ma‘deni, 115
Gorna Çrepaşniça mezra‘ası, 154, 157
Gradişte kal‘ası, 74
Gugercinlik (Golubac) kal‘ası, 74
Gûrânî, Istanbul mahallesi, 24
Gümüşhâne, Istanbulda, 115, 155
Halîl Ağa, 156
Halîl Beşe, 117, 118, 119
Hasan Ağa, emîn, 156
Hasan Paşa palankası, 130, 144, 155
Hasan, hâdim-i hâkânî, 65
Hasan, havâle, 74
Hlivna (Livno) kal‘ası, 130
Husrev, 65
Hüseyin Beğ, usta, 115
Hüseyin Emîn, 25, 43
Hüseyin Nâzır, 23, 24
Hüseyin, bevvâb, 51

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век
Hüseyin, mültezim, 23, 25-27, 68, 73
Hüseyin, reis, 74
Hüseyin, silâhdar, 45, 84
Ibrâhîm Çelebi, 117, 118
Iliya Yehûdî, 18
Ipek, see Majdanpek
Isakoğlu Mordehay, Yehûdî, 18
Istanbul, 7, 23, 24, 74, 91, 99, 136, 144,
167, 178, 179
Ivlasina (Vlasina) mukâta‘ası, 107
Izvornik (Zvornik) livâsı, 23
İsmâ'îl Emîn, 116, 118
İzvijd (Zvižd) nâhiyesi, 145, 155, 156
Jew, Jews, see Yehûdî
Kansu, silâhdâr, 68
Karaoğlan bayırı, 145, 156
Karaoğlan Nikola, sarraf, 18, 177
Keyvân, çavuş, 99
Klis livâsı, 74, 79, 84
Kovaç, zımmî, 116
Köstendil livâsı, 107
Kučajna, Kuçayna - dârü'd-darbı, 22, 23; kâdîsi, 18, 22, 26, 27, 99; - nefsi , 25, 27,
69, 74, 115, 145, 155; - ma‘deni, 12, 15,
22, 23, 24, 26, 99, 116, 130, 131, 136,
139, 144, 154, 156; - ma‘den emîni, 115;
- mukâta‘ası, 107, 118, 119, 131, 154
Kurd veled-i Bayram şafar-i jol, 27
Lutfî, Belgrad kâdîsi, 56, 61
Lütfullâh, Belgrad kâdîsi, 24
Mahmûd Beğ, Segedin sancakbeği, 40
Mahmûd veled-i Osmân, 155
Mahmûd, havâle, 84
Majdanpek, Medna İpek, Ma‘den-i İpek,
Medni İpek, İpek ma‘deni, 7, 9, 12, 15,
18, 22-27, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 68, 73,
78, 83, 91, 94, 97, 104, 107, 108, 115,
136, 156, 177, 178, 179; - nâhıye, 130,
139, 144, 154
Malkoç b. Abdullâh, şafar, 27
Manoyil Nesvi Yehûdî kâtib mültezim,
24, 26, 27
Manoyil Yehûdî, kefîl, 24
Mayali Mehmed Beğ, 115
Mehmed Ağa, mültezim, 130, 139, 145
Mehmed b. Ibrâhîm, emîn, 24, 25
Mehmed b. İskender, Vidin monlâsı, 79, 84
Mehmed b. Lutfî, ser martolosan, 26

173

Mehmed Beğ, Sirem sancakbeği, 55, 60
Mehmed Emîn, 155
Mehmed, çavuş, 46
Мehmed, gulâm-ı şâhî, 50, 84
Mehmed, gurebâ-i yesâr, 45
Mehmed, havâle, 84
Miloş kulesi, 155, 157
Mordehay İsakoğlu Yehûdi, ma‘denci,
kâtib, 18, 26, 78, 79, 83, 84
Mûsâ Nâzır, 65
Muslihuddîn, Belgrad kâdîsi, 23
Mustafâ b. Abdullâh, ser martolosan, 25,
40, 46
Mustafâ kâtib, 73
Mustafâ Paşa, Belgrad vâlîsi, 144, 145
Mustafâ veled-i Hasan, 155
Mustafâ, Belgrad kâdîsi, 69, 74
Mustafâ, gulâm, 78
Mustafâ, havâle, 74, 78, 79
Mustafâ, mültezim, 23, 25
Mustafâ, silâhdâr, 55
Mü'min Nâzır, 12, 15, 22, 25-27, 41, 46,
51, 56, 61, 65, 94, 178
Nasrullâh, Vidin kâdîsi, 23, 69, 74, 79, 84
Nasûh, gulâm-ı şâhî, 84
Nasûh, kâdî-i Omol ve Medna Ipek, 26
Niş, 107
Nu'mân Ağa, 130
Nu'mân Beğ veled-i Eyyûb Paşa, 119
Oklihan mevzi‘, 155, 157
Omol (Homolje) kazâsı, 26
Oreşkoviça ma‘deni, 23-25, 27
Oruç, ser oda, 74
Osmân Ağa, 130, 131
Osmân b. Şücâ', şafar, 26, 27
Osmân Bölükbaşı, 116
Ostroviça-i Cedîd kal‘ası, 74
Ottoman Empire, 7
Ömer Beğ, 12
Ömer Nâzır, 24
Ömer, çavuş, 130
Ömer, şafar, 27, 46, 50, 56, 61,
Pehlivân, üstâd-ı serdâr, 97
Pîrî Nâzır, 23, 65, 69, 74
Pojarefçe kazâsı, 139
Poreç nâhiyesi, 145, 154, 156, 157
Rakitniça kal‘ası, 79
Ramazân b. Abdullâh, şafar, 27, 41, 46, 74,
Receb Beğ, hâdim-i hâkânî, 55

174

Индекс/Index

Receb Nâzır, 24-27,
Receb, gurebâ-i yemin, 68
Relina karyesi, 107
Rudna Glava karyesi, 155
Rudnik ma‘deni, 23
Rûmili, 107
Ruyna (Zlatibor) hâsları, 84
Sâlihe sultân, 130
Samakov ma‘deni, 107, 179
Saraylı Süleymân, 18
Sarıyar ma‘deni, 115
Saruhan sancağı, 130
Segedin livâsı, 40
Serbia, 7
Seyyid Ahmed Ağa, 154, 180
Seyyid Hüseyin Hüsni, Belgrad defterdârı, 139
Seyyid Monlâ Mustafâ, 136
Sinân Yehûdî,18
Sirem livâsı, 23, 55, 60
Smederevo, Semendire, 145; - kâdîsi, 177;
sancağı, 7, 18, 23, 74, 94, 104, 108, 130,
139, 144, 154, 156, 157; - sancakbeği,
18, 40, 94, 177, 178
Sofya kethudâyeri, 108
Surekanlık, mevzi‘, 145, 156
Süleymân Beğ, 117, 119
Şa'ban, şafar, 26, 46

Şemsüddîn, Belgrad kâdîsi, 24, 25, 27
Şupla Glava, mevzi‘, 145, 156
Tirebin kal‘ası, 130
Tiryaki Ahmed Ağa, 119
Toçak çeşmesi, 155
Topolnica nâhiyesi, 107
Turmış-zâde Ahmed Beşe, 116
Üsküb nezâreti, 107
Vakkâs b. Ahmed, an Rudnik, 23, 25
Velî b. İbrâhîm, şafar, 27
Velî, mültezim 23, 25-27
Vılçitrn kazâsı, 26
Vidin kâdîsi, 69, 74, 79, 84
Vienna War, 7
Vuk, şafar, 26, 65, 69, 74
Yafet Papo veled-i Menhayil, Yehûdi, 22,
23, 25-27, 68, 73, 78, 83
Yahyâ, kâtib, 26, 46, 50, 55, 60
Yehûdî, 12, 15, 18, 22-27, 40, 46, 78, 79,
84, 177
Yonçul, Yehûdî, 27, 79, 84
Yûsuf, ser oda, 74
Zarbinçe karyesi, 107

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР ....................................................................................................

5

ЗАКУПИ РУДНИКА МАЈДАНПЕК У XVI ВЕКУ .......

9

I

1. ПРВИ ЗАКУПИ МАЈДАНПЕКА ИЗ 1564. И 1565. ГОДИНЕ......... 13
Царска заповест од 30.09.1565. упућена кадији-муфетишу и надзорнику Београдског надзорништва, од којих се тражи да за нови закуп
провере имовинско стање закупца и његових јемаца.
2. ЗАКУП РУДНИКА МАЈДАНПЕК 1566. ГОДИНЕ .......................... 16
Царска заповест од 13.06.1566, упућена муфетишу и назиру, којом се на
захтев новог закупца Дервиша Алија, наређује привођење и провера рачуноводства бившег закупца Јеврејина Афте и јемца емина Бехрама.
3. ЖАЛБА САРАФА ИЗ МАЈДАНПЕКА .............................................. 19
Царска заповест од 7.01.1577, упућена санџакбегу Смедерева и кадији
Кучајне, поводом жалбе Николе Караоглана, сарафа из Мајданпека.
Никола се жалио на Јевреје, емине рудника, који штите своје сународнике, а његове дужнике. Он на основу оверених признаница, од
њих потражује новац, бакар и чоју.
28
4. ЗАКУПИ РУДНИКА МАЈДАНПЕК ОД 1566. ДО 1579. ГОДИНЕ
Белешке службеника Главне финансијске канцеларије о закупима
рудника и постављењима емина, заповедника мартолоса, писара и
шафара у Мајданпеку од 1566. до 1579. године.

II

ГОДИШЊИ ОБРАЧУНИ РУДНИКА 1564-1574. .......... 37
1. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1564/65. ГОДИНУ ................................................... 42
2. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1565/66. ГОДИНУ ................................................... 47
3. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1566/67. ГОДИНУ.................................................... 52

176

Садржај
4. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1567/68. ГОДИНУ.................................................... 57
5. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1568/69. ГОДИНУ ................................................... 62
6. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1569/70. ГОДИНУ ................................................... 66
7. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1570/71. ГОДИНУ.................................................... 70
8. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1571/72. ГОДИНУ.................................................... 75
9. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1572/73. ГОДИНУ.................................................... 80
10. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА
МАЈДАНПЕК ЗА 1573/74. ГОДИНУ.................................................... 85

III

КОРИШЋЕЊЕ И ИСПОРУКЕ БАКРА ......................... 89
1. ОШТЕЋЕЊЕ ЖИГА ЗА БАКАР И СЛАЊЕ НОВОГ ИЗ
ИСТАНБУЛА .......................................................................................... 92
Царска заповест од 26.08.1575, упућена београдском кадији-муфетишу, поводом његовог извештаја о оштећењу жига за бакар, потреби за
новим, као и о проблемима с мајданпечким казанџијама, који набављају нежигосани бакар.
2. ОТКУП БАКРА У МАЈДАНПЕКУ ЗА ПОТРЕБЕ
БЕГЛЕРБЕГА БУДИМА ......................................................................... 95
Царска заповест од 19.04.1566. године упућена санџакбегу и кадији
Смедерева и назиру Мумину, којом је наложен откуп бакра у руднику Мајданпек и његово слање у Будим ради израде казана за производњу шалитре.
3. СЛАЊЕ БАКРА И ЛОКАЛНИХ КАЗАНЏИЈА У БУДИМ .......... 98
Царска заповест од 17.06.1566. године упућена београдском кадији,
којом је наложено слање мајданпечког бакра и мајстора у Будим ради израде казана за производњу шалитре.
4. ЗАХТЕВ ИСТАНБУЛСКИХ КАЗАНЏИЈА ЗА ОБНАВЉАЊЕ
ИСПОРУКА БАКРА …………………………………………………... 100
Царска заповест упућена је 21.09.1585. кучајнском кадији, којом је
наређено да се обнове испоруке бакра у Истанбул и да се спречи извоз.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

IV

177

ПУСТОШЕЊЕ У БЕЧКОМ РАТУ (1683-1699) И
ОБНОВА ............................................................................... 101
1. ОПИС МАЈДАНПЕКА АБДУЛАХ БИН ИБРАХИМА
УСКУДАРИЈА ......................................................................................... 105
Након освајања Београда, османски хроничар Ускудари описује повратак султанове војске и њен долазак у ратом опустошени Мајданпек
16.11.1690. године.
2. ОБНАВЉАЊЕ РУДНИКА САМОКОВ И
МАЈДАНПЕК 1691 ГОДИНЕ.................................................................... 109
Тескера сачињена 22.03.1691. године поводом издавања одвојених
заповести за обнављање ратом опустошених рудника Самоков и Мајданпек, као и неких мањих рудника гвожђа.
3. УВОЂЕЊЕ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ НА МУКАТИ
РУДНИКА БАКРА 1714. ГОДИНЕ ...................................................... 121
Дефтер садржи препис царске заповести о довођењу стручњака из анадолских рудника 1715. године, преглед дуговања закупаца за период од
1703. до 1714. и обрачун шестомесечног пословања из 1714. године.

V

ТЕШКОЋЕ У РАДУ РУДНИКА У ДРУГОЈ
ПОЛОВИНИ XVIII ВЕКА ............................................... 127
1. ПОВРАЋАЈ ДЕЛА НОВЦА ОД ЗАКУПА ЗБОГ ГРЕШКЕ У
РАЧУНАЊУ ВРЕМЕНА ....................................................................... 132
Захтев наследника преминулог Осман-аге, закупца ¾ мукате рудника бакра, да му се врати новац уплаћен грешком, која је настала приликом прерачунавања разлике у времену између сунчевог и месечевог календара.
2. ИЗМИРЕЊЕ ДУГОВАЊА ПРЕМИНУЛОГ ТОПИОНИЧАРА .... 137
Представка закупца Абдулкерим-аге упућена Финансијској канцеларији у Истанбулу и београдском валији, у којој тражи да се заплени
државни бакар који је био у поседу преминулог топионичара и да се
раји обезбеди сигурност. Тим поводом издате су заповести, од којих
валијина 05.12.1762. године.
3. ПЛАН ЗА ОБНОВУ РУДНИКА 1764/65. ГОДИНЕ .......................... 141
План је сачињен на основу представке већинског закупца Абдулкерима
и извештаја бившег београдског дефтердара. Заснива се на јачању имунитетног положаја целе области. Вероватно је настао 1764/65. године.
4. ПРЕДЛОГ ЗА ВРАЋАЊЕ РАСЕЉЕНИХ РУДАРА И
УЗУРПИРАНОГ ЗЕМЉИШТА У ОКОЛИНИ РУДНИКА ............ 147
У предлогу су сумирани садржаји неколико докумената, које су представници провинцијске управне и судске власти, као и закупци слали
у престоницу у вези с враћањем расељене рударске раје, као и узурпираног земљишта. Предлог је предат дефтердару 07.10.1766. године.

178

Садржај
5. СРЕЂИВАЊЕ СТАЊА И НОВИ ЗАКУП 1777. ГОДИНЕ ……… 158
Молба дефтер-емина у којој сумира сва документа у вези с очувањем новоуспостављеног поретка на мукати рудника бакра. То су:
захтев новог власника маликане Сејид Ахмед-ага да се оснаже његова права и убудуће спрече злоупотребе заима и тимарника; потврда
Главног рачуноводства да је речени преузео маликану с условима
сербестијета; обрачун постојећих и додатих прихода; посебан захтев
за утврђивање граница мезри које обрађују рудари Црнајке и одлука
о припајању тимара Кучајна царском хасу и мукати рудника бакра.

РЕЧНИК ТЕРМИНА …………………………………………………….. 163
СКРАЋЕНИЦЕ ……………………………………………………………... 167
ИНДЕКС ……………………………………………………………................. 169

CONTENTS

.

PREFACE ……………………………………………………………………...
I

LEASES OF MAJDANPEK COPPER MINE IN
XVI CENTURY .....................................................................

7

9

1. THE FIRST TWO LEASES OF MAJDANPEK COPPER MINE IN
1564. AND 1565. ………………………………………………………… 12
Imperial order issued on 30. September 1565. to kadi-müfettiş and supervisor of Belgrade nezaret, who had to check capital assets of the new lessee and his guarantors.
2. LEASE OF MAJDANPEK COPPER MINE IN 1566. ......................... 15
Imperial command issued on 13. June 1566. to müfettiş and Belgrade nazır, at the demand of the new lessee Dervish Ali, ordering bookkeeping
investigation of the former lesse Afta the Jew and his guarantor emîn Behram
3. ABOUT THE COMPLAINT OF ONE MAJDANPEK SARRAF ...... 18
Imperial order issued on 7. January 1577. to Smederevo sancakbeğ and kadi of Kučajna at the demand of Nikola Karaoglan, sarraf from Majdanpek.
Nikola accused the Jews, emîns of copper mine, who protected their countrymen who owned him a certain amount of money, copper and fabric.
4. LEASES OF MAJDANPEK COPPER MINE SINCE 1566. TO 1579. 22
Baş Muhasebe kalemi officers’ notes about the leases of Majdanpek copper
mine and appointments of emîn, chief of martoloses, mine clerks and şafars
since 1566. to 1579.
II

ANNUAL BUSINESS MINE REPORTS 1564-1574. ………………

37

1. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1564/65. ……………………………………

40

2. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1565/66. ……………………………………… 45

180

Contents
3. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1566/67. ……………………………………... 50
4. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1567/68. ……………………………………... 55
5. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1568/69. ……………………………………... 60
6. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1569/70. ……………………………………… 65
7. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1570/71. ……………………………………... 68
8. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1571/72. ……………………………………... 73
9. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1572/73. ……………………………………... 78
10. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER
MINE FOR THE YEAR 1573/74. ……………………………………... 83

III

COPPER USAGE AND DELIVERIES ………………….. 89
1. COPPER BRAND DAMAGE AND SENDING THE NEW ONE
FROM ISTANBUL ............................................................................ 91
Imperial order issued on 26. August 1575. to kadi-müfettiş of Belgrade on
his report about the copper brand damage, necessity for the new one as
well as about the problem concerning Majdanpek cauldron makers who
purchased unbranded copper
2. COPPER RANSOM IN MAJDANPEK FOR THE BEYLERBEYI
OF BUDA ………………………………………………………………... 94
Imperial command issued on 19. April 1566. to Smederevo sancakbeği,
kadi and nazir Mumin, ordering the purchase of copper in Majdanpek
copper mine and its transport to Buda for the purpose of manufacturing
the cauldron for saltpeter.
3. SENDING THE COPPER AND LOCAL CAULDRON MAKERS
TO BUDA ................................................................................................... 97
Imperial command issued on 17. June 1566. to Belgrade kadi ordering
the transport of Majdanpek copper and cauldron makers to Buda for the
purpose of manufacturing the cauldron for saltpetre.

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век

181

4. ISTANBUL CAULDRON MAKERS’ DEMAND FOR THE NEW
COPPER DELIVERIES ........................................................................... 99
Imperial command issued on 21. September 1585. to Kučajna kadi ordering the renewal of copper deliveries to Istanbul as well as prohibition of
exportation

IV

DESTRUCTIONS DURING THE VIENNA WAR
(1683-1699) AND AFTER-WAR RENEWAL …………… 101
1. DESCRIPTION OF MAJDANPEK BY
ABDULLAH BIN IBRAHIM ÜSKÜDARI …………………………….. 104
After the conquest of Belgrade, Ottoman chronicle Üsküdari describes return of sultan’s army and its arrival in Majdanpek, destroyed by war, on
16. November 1691.
2. RENEWAL OF SAMAKOV AND MAJDANPEK MINES IN 1691. 107
Tezkire written on 22. March 1691. on the occasion of issuing separate
orders for renewal of mines Samakov and Majdanpek, destroyed by war,
and some other smaller iron mines as well.
3. INTRODUCING STATE MANAGEMENT IN
COPPER MINE MUKATA’A IN 1714. ……………………………….. 115
Defter’s contents: transcript of an imperial order concerning arrival of experts from Anatolian mines in 1715, survey of lessees’ debts for period
1703-1714 and six months business account for 1714.

V

DIFFICULTIES IN MINE PRODUCTION IN THE SECOND
HALF OF 18. CENTURY ……………………………………………… 127
1. PARTIAL REIMBURSEMENT OF LEASE INSTALLMENT DUE
TO MISTAKE IN DATE COUNTING ………………………………... 130
Heir of deceased Osman Aga, lessee of ¾ part of the copper mine mukata’a, asks to get back the money paid by mistake because of the difference between the solar and lunar calendar.
2. SETTLING A DEBT OF DECEASED SMELTER ............................... 136
Lessee of Majdanpek copper mine, Abdulkerim Aga’s request submitted
to Baş Muhasebe kalemi in Istanbul and Belgrade vali, concerning the
confiscation of state-owned copper, left in possession of deceased smelter
and protection of reaya as well. Vali’s order about this matter was written
on 5. December 1762.
3. MINE RENEWAL PLAN FROM THE YEAR 1764/65. ……………. 139
Mine renewal plan was made according to lessee Abdulkerim’s request
and report of former Belgrade defterdar. Plan, probably made in 1764/65,
was based on immunity status strengthening of the entire area.

182

Contents
4. PROPOSAL TO RETURN DISPLACED MINERS AND USURPED
LAND IN THE MINING AREA ……………………………………….. 144
Several summarized documents sent as a proposal to Istanbul by representatives of provincial government and judicial authorities, as well as
mine lessees, concerning the return of displaced miners and usurped
land, submitted to defterdar on 07.October 1766.
5. CONSOLIDATION AND NEW LEASE IN 1777. ................................ 154
Defter-emîn’s request which summarized all documents concerning preservation of the new-established order on the copper mine mukata’a.
These were: request of new malikane owner Seyyid Ahmed Aga submitted in order to strengthen his rights and prevent sipahis’ abuses; Baş Muhasebe kalemi’s certificate confirming the overtaking of malikane under
the condition of serbestiyet; account of current and additional incomes; a
separate request to establish the borders of mezraas sown by Crnajka miners; a decision concerning attachment of Kučajna timar to the imperial
domain and copper mine mukata’a.

GLOSSARY ……………………………………………………………………... 163
ABBREVIATIONS ………………………………………………………………… 167
INDEX …………………………………………………………………………….. 169

Издавач
МУЗЕЈ У МАЈДАНПЕКУ
Светог Саве бр. 41
19250 Мајданпек
За издавача
Снежана Старчевић
Лектор и коректор
Слободанка Марковић
Ликовна реализација
Душан Ђурица
Штамша
Чигоја штампа
Тираж
1000 примерака

CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
658.1622.343(497.11)"15/17" (093.2)
КАТИЋ, Срђан, 196Османски документи о руднику Мајданпек : XVI-XVIII век / Срђан
Катић. – Мајданпек : Музеј, 2009 (Београд : Чигоја штампа). 182 стр. :
факс. ; 25 cm
Текст на срп., енгл. и тур. jезику. – Напомене уз тест. Регистар.
ISBN 978-86-87793-00-2
А) Рудник бакра (Мајданпек) – 16-18в – Историјска грађа
COBISS.SR-ID 156022028