You are on page 1of 17

DOI: 10.

5937/vojdelo1607278J ARTILJERIJSKO-RAKETNA PODRŠKA
U IZVOĐENJU OPERACIJA

Slaviša M. Jotić, Rade V. Slavković
Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija

I
zvođenje operacija u savremenim uslovima vrlo je složen, komplek-
san i odgovoran zadatak komandanata, komandi i komandira jedini-
ca. Karakteristike savremenih operacija i način njihovog izvođenja sve više
ističu potrebu za jakom i efikasnom artiljerijsko-raketnom podrškom i zavi-
snost od nje.. Danas artiljerijsko-raketna podrška predstavlja važan seg-
ment svake operacije. Zbog toga proučavanju fenomena artiljerijsko-raket-
ne podrške i shvatanju njenog uticaja na izvođenje operacija treba posveti-
ti posebnu pažnju, jer efekti artiljerijsko-raketnih dejstava umnogome opre-
deljuju ishod operacije.
Ključne reči: operacije, artiljerijsko-raketna podrška, izvođenje operacija

Uvod

N ovo operativno okruženje nameće potrebu za dogradnjom nauka odbrane u obla-
1
sti pripreme i izvođenja borbenih operacija. Izuzetno brz razvoj tehnike i tehnolo-
gije sve više utiče na sadržaj i tok savremenih borbenih operacija. Danas ih karakteriše
kompleksna dinamika izvođenja, višestruko povećana vatrena moć i mogućnosti borbe-
nih sistema, ostvarivanje vatrenih udara sa velike udaljenosti i primena različitih oblika
manevra. Upravo ove karakteristike nameću neophodnost proučavanja i stalne nado-
gradnje upotrebe artiljerijsko-raketne podrške.
Bez obzira na to što su današnje operacije znatno drugačije od onih iz prošlosti, treba
naglasiti da artiljerijsko-raketna podrška ima izuzetno veliki značaj kao što je to oduvek bilo.
Ono što se može uočiti posmatrajući operacije nekada i operacije danas kroz „lupu” artilje-
rijsko-raketne podrške jesu njihove izmenjene uloge i zadaci. Nekada je glavni zadatak arti-
ljerijsko-raketne podrške bio kako ostvariti što veću vatrenu moć na cilju. Danas pred sa-
vremenom artiljerijsko-raketnom podrškom stoji izazov kako sa što veće daljine najprecizni-
je pogoditi cilj i kako povećati pokretljivost i manevarske mogućnosti. Upravo zbog ovih
kompleksnih izazova koji se postavljaju pred savremenu artiljerijsko-raketnu podršku može
se reći da ona ima ključni ili čak presudni značaj na izvođenje savremenih operacija.
Danas se savremene operacije ne mogu zamisliti bez snažne podrške glavnim sna-
gama i snagama u rezervi, bez efikasne zaštite krila i bokova, bez delotvornog ometanja
komandovanja i snabdevanja neprijateljevim trupama i bez snažnog dejstva po neprijate-

1
Зоран Кнежевић и Раде Славковић, „Специфичности и проблеми употребе снага артиљеријско-ра-
кетне подршке у борбеним операцијама”, Војно дело 2012, зима 2012: 115.

278

2012). uloga i zadaci artiljerijsko-raketne podrške u operacijama Radi adekvatnog i potpunog razumevanja mesta. Da bi ostvarile svoja ne tako mala očekivanja u operacijama. oklopnih jedinica. Osnove artiljerijsko-raketne podrške u operacijama Ciljevi koji se postavljaju pred jedinice koje izvode savremene operacije zahtevaju od njih vatru sa određenih odstojanja. 77. Upravo izvršavajući ove zadatke artiljerijsko-raketna podrška stasava u presudni i odlu- čujući faktor izvođenja operacija. Mesto. artiljerijsko-raketne jedi- nice treba u svakom momentu da budu spremne za izvršavanje određenih zadataka koje 2 Доктрина Копнене војске (Београд: Медија Центар „Одбрана”. inžinjerije i drugih rodova i vidova oružanih snaga radi 4 pomoći snagama koje su nosilac određenog borbenog zadatka”. moru i u vazdušnom prostoru”. mesto i uloga savremene artiljerijsko-raket- ne podrške u izvođenju operacija sagledavanjem njenog mesta i uloge u svim etapama izvođenja operacije. uloge i zadataka artiljerijsko-raket- ne podrške u operacijama potrebno je do kraja raščlaniti i definisati sam pojam artiljerij- sko-raketne podrške. da se spreči manevar neprija- 5 telja i da se utiče na njegov moral. jako preciznu i vrlo razornu. Samo na taj način mogu se sagledati moguće specifičnosti. Zbog svakodnevne dinamike. 33. 77. artiljerijsko-raketnih i jedinica avijacije. sa ciljem da se stvore uslovi za slobodan manevar sopstvenim snagama. Rezultati koji se ostvaruju upotrebom vatrene podrške iskazuju se preko usporava- 6 nja. preduslov za njihovu efikasnu upotrebu jeste poznavanje snaga. teškoće i problemi upotrebe artiljerijsko-raketne podrške u operacijama. 2012). Cilj ovog rada jeste da se spozna značaj. 3 Војни лексикон (Београд: ВИЗ. 279 . 407. U Doktrini Kopnene vojske artiljerija se definiše kao „rod Kopnene vojske namenjen za vatrenu podršku i praćenje taktičkih jedinica pešadije i oklopnih jedi- 2 nica”. 4 Vojni leksikon. rezervi i desantnim snagama. 6 Doktrina operacija Vojske Srbije. Analizirajući ove pojmove i njihova značenja možemo reći da vatrena podrška pred- stavlja dejstvo vatrom artiljerijskih. Uzimajući u obzir ovu činjenicu potrebno je istaći da značaj jedinica artiljerijsko-raketne podrške iz dana u dan sve više raste. Podrška predstavlja „dejstvo artiljerije. 657. a sve radi donošenja adekvatne i valjane odluke o njenoj upotrebi. Analizirajući ovu činjenicu možemo zaključiti da artiljerija svoje zadatke izvršava vatrom koja predstavlja „osnovno sredstvo za neutralisanje i uništavanje neprijateljeve 3 žive sile i tehnike na kopnu. Sistem odbrane ljevim artiljerijsko-raketnim jedinicama. 5 Доктрина операција Војске Србије (Београд: Медија Центар „Одбрана”. jedinicama za PVD. neutralisanja i uništenja neprijateljevih snaga za izvođenje operacija. nadogradnje i usavršavanja jedinica artilje- rijsko-raketne podrške. njihovih osnovnih karakteristika i zadataka u kojima se upotrebljavaju. 1981).

a to su: „ne- 8 utralisanje. Jedinice artiljerijsko-raketne podrške svoje zadatke i efekte po neprijatelju ostvaruju po zahtevu podržavane jedinice (neposredna podrška) ili samostalno (posredna podrš-ka). Na taj način formiraju se po- trebne snage u skladu sa predstojećom operacijom i konkretizuje težište dejstva. Kada je reč o formiranju grupa. obezbeđenje krila. objektima i sredstvima neprijatelja koje u tom trenutku ne ispoljavaju nepo- sredan uticaj na dejstva podržavane jedinice. izvođenje i ostvarivanje ciljeva borbenih ope- racija nezamislivo je bez artiljerijsko-raketne podrške. tako i neprijateljevih snaga. привремено (Ниш: Команда КоВ. borbenog rasporeda neprijatelja na pravcu angažovanja. CVŠ JNA. 2013). Posredna vatrena podrška ostvaruje se dejstvom po skladišnim kapaciteti- 9 ma neprijatelja. 8 Исто. vrste i kalibra oruđa i odobrene količine municije. neutralisanje neprijateljevih artiljerijsko-raketnih jedini- ca. saobraćajnim i komunikacionim centrima i aerodromima”. elastičnosti i finansijske održivosti u organizovanju snaga.VOJNO DELO. posebno treba imati u vidu činjenicu da se grupisanjem snaga artiljerijsko-raketne podrške zadovoljavaju načela modularnosti. uništenje. osobina zemljišta i raspoloživog vremena za pripremu i izvršenje zadatka. ometanje kretanja i odmaranja neprijatelja. Obim i vrsta ovih zadataka zavisi od vrste operacije. jedinice artiljerijsko-ra- ketne podrške treba da ostvare vatru sa određenim efektima po neprijatelju. zaprečavanje. jedinica za PVD. 280 . ulogu i zadatke u operaci- jama neophodno je da se snage koje je izvode adekvatno i celishodno organizuju. podrška dej- stava glavnim snagama na težištu izvođenja borbenih operacija. dostignutih linija i prihvata vlasti- tih jedinica na određenim linijama. spojeva. „Ne- posrednom vatrenom podrškom se direktno utiče na dejstva podržavane jedinice kroz ostvari- vanje koncentričnih ili zaprečnih vatri. priprema i podrška dejstva jedinica ubačenih u neprijateljev raspored. ideje manevra. organizovanju i izvođenju borbenih operacija. Grujić. Da bi u potpunosti ostvarile ove ne tako jednostavne zadatke. osmatranja i telekomunikacija. 9 M. 1986). Posrednom vatrenom podrškom dejstvuje se po otkri- venim snagama.. Snage za izvođenje artiljerijsko-raketne podrške u operacijama Da bi artiljerijsko-raketna podrška opravdala svoje mesto. U za- visnosti od vrste i cilja operacije jedinice artiljerijsko-raketne podrške obrazuju artiljerijske i raketne grupe. Može se zaključiti da jedinice artiljerijsko-raketne podrške svojim raznovrsnim zadaci- ma i efektima vatre imaju veliki uticaj na izvršavanje zadataka. 7/2016 od nje očekuju podržavane jedinice. Samim tim. neutralisanje i ometanje rada neprijatelje- vog sistema komandovanja. Takođe. cilja koji se želi postići. skladišta i drugih izvora snabdevanja”. 15. odluke komandanta podržavane jedinice. bokova. Osnovni zadaci jedinica artiljerijsko-raketne podrške su: „ometanje i usporavanje ne- prijateljevih snaga u pripremi. rušenje i ometanje”. 7 neutralisanje (uništenje) neprijateljevih baza. „Artiljerijsko-raketna podrška odbrambenih dejstava snaga na vojištu u početnom periodu rata” (ispitna tema za čin general-majora. 11. rezervi i desantnih snaga. kako podržavanih jedini- ca. ali ga u manjoj ili većoj meri mogu ispoljiti u na- rednom periodu. priprema i podrška uvođenja rezerve. kada je u pitanju adekvatna upotreba artiljerijsko-raketnih jedinica posebnu pažnju treba obratiti i na zauzimanje borbenog rasporeda u skladu sa predstojećim za- 7 Правило артиљеријске бригаде.

Vatreni deo sačinjavaju vatreni delovi artiljerijskih jedinica koji se u borbi razmeštaju na vatrenim položajima. Правило артиљеријске бригаде. komandni deo se razmešta na komandnim mestima i osmatračnicama. naredni. čime se stvaraju povoljni uslovi da se postigne krajnji ishod operacije. rezervne. postoji samo u artiljerijskoj brigadi i divizionu. kao element borbenog rasporeda. Logistički deo. objedinjena. Svaki od elemenata borbenog rasporeda treba da ispunjava određene uslove radi uspešne realizacije predstojećeg zadatka. rezervni i lažni. привремено (Ниш: Команда КоВ. a izviđački deo na osmatračnicama i osmatračkim stanica- ma. moć. vatreni položaji mogu biti: osnovni. logistička. Komandovanje Komandovanjem jedinicama artiljerijsko-raketne podrške u toku izvođenja operacija usmeravaju se potčinjene jedinice u izvršavanju vatrene podrške. dok baterija u svom sastavu nema logistički deo. dok se raketne jedinice razmeštaju na vatrenom i očekujućem položaju. vežbovna i lažna. Zbog toga se planskom i efi- kasnom upotrebom jedinica artiljerijsko-raketne podrške u toku izvođenja operacija uspe- šno mogu ostvariti svi postavljeni zadaci. 281 . Komandno-izviđački deo ima zadatak da upravlja vatrom artiljerijsko-raketnih jedini- ca. Namena logističkog dela je pružanje optimalnih uslova za nesmetano funkcio- nisanje i izvršavanje zadataka jedinica artiljerijsko-raketne podrške u operacijama. privremene. kako bi se postigli defi- nisani efekti radi ostvarenja cilja operacije. dobijenim zadacima. uslovima zem- ljišta i operativnim okruženjem. 15. Kada su u pitanju osmatračnice jedinica artiljerijsko-raketne podrške one mogu biti: 11 osnovne. isturena. Radi postizanja što efikasnijeg komandovanja potčinjenim jedinicama. 2013). privremeni. 17. привремено. mestom i ulogom jedinice koja se podržava. bliske) i lažne. rezervna. 2013) 10-11. 10 – logistički deo. 11 Правило артиљеријске бригаде. Борбено правило артиљерије (Ниш: Команда КоВ. odnosno da se jedinice u izvođenju operacija grupišu na težištu i operativnim rasporedom minimiziraju gubici u tehnici i ljudstvu. pomoćne (istaknute. Kako bi zadatak u operaciji bio izvršen. za artiljerijsko-raketne divizione određuju se i očekujući. Komandovanje omogućava da se raspoloživi resursi upotrebe na najbolji način. pored ovih položaja. 10 Ovakav borbeni raspored karakterističan je za artiljerijsku brigadu i divizion. 12 Prema nameni. Sistem odbrane datkom. bočne. tehnički i lansirni položaji. Artiljerijsko-raketna podrška u izvođenju operacija Udar. iskoristiti prednosti i prikriti postojeći nedostaci. – vatreni deo. precizna vatra i iznenađenje jesu karakteristike dejstva jedinica artiljerij- sko-raketne podrške koje umnogome utiču na tok operacije. komandna mesta mogu biti: osnovna. Borbeni raspored artiljerijsko-raketnih jedinica ima sledeće elemente: – komandno-izviđački deo. 12 U artiljerijskoj brigadi.

načinu ispoljavanja i odnosu prema prostoru. Međusobno se razlikuju prema cilju. linijama) na zem- 14 ljištu (rejonu) gde je neprijatelj otkriven ili gde se predviđa da će se pojaviti”. a realizuju se upotrebom komandi i jedinica raz- 15 ličitog nivoa. raspoloživih podataka o ras- poredu neprijatelja i sopstvene procene. Sa druge strane. na osnovu taktičkih zadataka dobijenih od komandanta podržavane jedinice – sastava. привремено. a komandantu omogućila inicijativa. vatre i manevarske moći neprijateljevih snaga. odnosno dostiza- 13 Правило артиљеријске бригаде. sloboda delovanja i pravovremeno donošenje celishodne odluke u skladu sa naređenjima pretpostavljenog. Određuju se u osnovnim ili dopunskim vatrenim zonama brigade. U zavisnosti od vrste operacije. Kada brigada obra- zuje više artiljerijskih grupa. Ako je komandant brigade dobio samo taktičke zadatke. jednom grupom. bez obzira na veliku vatrenu moć koju poseduju jedinice arti- ljerijsko-raketne podrške. komandant brigade naređuje obrazovanje artiljerijskih grupa. 14 Правило артиљеријске бригаде. „Komandovanje brigadom u operaciji zavisi od načina njene upotrebe. S tim u vezi. a ostalim grupama jedan od komandanata diviziona. načelno. dru- gom zamenik komandanta. 79. vatrene za- datke određuje sam. bez efikasnog komandovanja nema ni uspešno izvedene podrške. Nadmoćnost dejstava jedinica artiljerijsko-raketne podrške nad protivdejstvima neprijatelja ima za rezultat uništenje neprijateljevih snaga. uslova u kojima se ona izvodi i karakteristika zone izvođenja. jedinice artiljerijsko-raketne podrške organizuju sadržaje dejstava i protivdejsta- va koji obezbeđuju uspešno suprotstavljanje glavnim nosiocima udara. određuje komandan- 13 te tih artiljerijskih grupa i naređuje pretpočinjavanje određenih jedinica iz sastava brigade”. привремено. Jedinicama artiljerijsko-raketne podrške zadaci treba da se izdaju jasno i precizno. 15 Доктрина Копнене војске (Београд: Медија Центар „Одбрана”. prema fazama operacije i pojasevima (položajima. kako bi se najcelishodnije organizovale snage za njegovo izvršenje. To se prevashodno odnosi na komandante jedinica koje izvode artiljerijsko-raketnu podršku. U skladu sa konkretnom situacijom i naređenjem pretpostavljenog ko- mandanta. kao formacijskih struktura ili privremenih sastava”. kako ne bi došlo do gubitaka od vlastite vatre.VOJNO DELO. 7/2016 Ako se uzmu u obzir brojne specifičnosti jedinica i načini njihovog dejstva u operaci- jama može se zaključiti da je komandovanje jedinicama artiljerijako-raketne podrške izu- zetno složeno i kompleksno. veoma je važno poznavati zadatak podržavane jedinice i neprekidno održavanje sadejstva koje treba precizno da se organizuje i neprekidno sprovodi. njegove odluke za izvođenje operacije. Upravo zbog toga na komandovanje artiljerijsko-raketnom po- drškom u izvođenju operacija treba obratiti posebnu pažnju. po odluci komandanta brigade. komanduje komandant brigade. a posebno na koman- dante kojima su ove jedinice pridodate. „Vatrene zadatke brigadi u ulozi artiljerijske grupe određuje komandant podržavane jedinice – sastava. 282 . 21. Dejstva i protivdejstva „Dejstva i protivdejstva su organizovane. 31. 2012). međusobno povezane i relativno samostal- ne borbene aktivnosti snaga u operacijama.

Važno je napomenuti da se protivpešadijska dejstva prilikom izvođenja vatrene podrške podržavanoj jedinici ostvaruju dejstvom artiljerijsko-raketnih sistema po zonama verovatnog prikupljanja neprijateljevih pešadijskih jedinica. remontni kapacite- ti i saobraćajnice. 283 . Protivoklopna dejstva u okviru mera borbenog osiguranja ostvaruju se pravilnim izborom mesta koje će posesti pojedini elementi borbenog rasporeda. 2013). dejstvujući neposredno po njima. Cilj protivoklopnih dejstava u ovom slučaju je sprečavanje iz- nenadnog prodora neprijateljevih oklopnih snaga u elemente sopstvenog borbenog ras- poreda. protivoklopnim. Pešadijskim dejstvima jedinice artiljerijsko-raketne podrške raspoloživim pešadijskim naoružanjem uništavaju i onesposobljavaju neprijateljevu živu silu i borbena sredstva u zoni svog razmeštaja. Zaštita elemenata sopstvenog borbe- nog rasporeda ostvaruje se preduzimanjem odgovarajućih mera borbenog osiguranja. Protivpešadijska dejstva imaju izuzetno veliki značaj za jedinice artiljerijsko-raketne podrške. i to upotrebom pešadijskog naoružanja. mogu se koristiti i u: pešadijskim i protivpešadijskim dejstvima. Protivoklopna dejstva jedinice artiljerijsko-raketne podrške mogu ostvariti i u okviru mera borbenog osiguranja. привремено (Ниш: Команда КоВ. takođe. Važno je napomenuti da protivoklopna dejstva jedinice artiljerijsko-raketne podrške iz- vode posrednim gađanjem u okviru izvođenja artiljerijsko-raketne podrške podržavane jedi- nice i neposrednim gađanjem sa protivoklopnih položaja u slučaju upotrebe artiljerijsko-ra- 17 ketnih jedinica za protivoklopnu borbu. skladišta municije i pogonskih sredstava. U rejonu vatrenih položaja jedinice artiljerijsko- raketne podrške izvode protivoklopna dejstva protiv neprijateljevih oklopnih snaga koje 16 su prodrle u ovaj rejon. Sistem odbrane nje cilja. u zavisnosti od objekta ispoljava- nja dejstva. protivdiverzantskim i protivterorističkim i protivbrodskim dejstvima. Ona se planiraju i organizuju u svim fazama operacija sa ciljem da se neprijate- lju nanesu što veći gubici dejstvom po pešadijskim jedinicama neprijatelja i infrastrukturi koju koriste. 17 U mehanizovanom bataljonu jedan od nosilaca protivoklopnih dejstva je protivoklopno raketni vod naoru- žan sa POLO M-83. Jedinice artiljerijsko-raketne podrške mogu ostvariti protivoklopna dej- stva u dubini vatrene zone i u rejonu vatrenih položaja. Prilikom zaštite elemenata sopstvenog borbenog rasporeda protivpešadijska dejstva izvode se dejstvom po neprijateljevim ubačenim i ostavljenim delovima. U jednom i drugom slučaju protivoklopna dejstva ostvaruju se u skladu sa planom artiljerijsko-raketne podrške podržavane jedinice. Glavni objekti protivoklopnih dejstava jesu oklopne jedinice neprijatelja. Pored ovih dejstava. Ako se protivoklopna dejstva iz- vode u dubini vatrene zone ona se ostvaruju koncentracijom vatri i upotrebom nepokret- nih i pokretnih zaprečnih vatri. Protivoklopna dejstva artiljerijsko-raketne jedinice izvode. Na taj način jedinice artiljerijsko-raketne podrške ostvaruju zadatke vatrene podrške podržavane jedinice. pravcima verovatnog nastu- panja i rejonima baziranja. inžinjerijskim i protivinžinjerijskim. Težišno. u svim fazama operacija i to na malim i srednjim daljinama. gde se posebno vodi računa da se mesta biraju iza prirodnih protivoklopnih prepreka na udaljenju do 16 Правило артиљеријске бригаде. dejstvujući po rejonima prikupljanja i na pravcima kretanja ili dejstva neprijateljevih oklopnih snaga. protivvazduhoplovnim. 44. elektronskim i protivelektronskim. ali takođe štite sopstvene elemente borbenog rasporeda od iznenadnog i neposrednog dejstva neprijateljevih pešadijskih jedinica. jedinice artiljerijsko-raketne podrške koriste se u artiljerijsko-raketnim i protivartiljerijsko-raketnim dejstvima.

vatreni položaji. 44. kao i po neprijateljevim elementima operativnog rasporeda i objektima. 21 Исто. rejoni prikupljanja. kao preovlađujuća dej- stva jedinica artiljerijsko-raketne podrške. 1979). artiljerijsko- 19 raketne i oklopne jedinice. Kada je reč o protivvazduhoplovnim dejstvima na snage neprijatelja na kopnu. „Protivvazduhoplovnim dejstvima nanose se gubici vazduhoplovnim snagama ne- 21 prijatelja na kopnu. a na mogućim pravcima pojave neprijateljevih oklopnih snaga postavljaju se 18 grupe protivoklopnih mina i druge protivoklopne prepreke. ali i karakteristike sredstava koja po- seduju jedinice artiljerijsko-raketne podrške. Zbog toga je potrebno da se izboru objekata dejstva artiljerijsko-raketnih jedinica po- sveti adekvatna pažnja u svim jedinicama taktičkog i operativnog nivoa. 20 Правило артиљеријске бригаде. Upotrebom jake i koncentrične vatre iz pešadijskog naoružanja i protivavionskih mitra- ljeza koje poseduju pojedine jedinice artiljerijsko-raketne podrške može se ostvariti dejstvo po helikopterima. Uzimajući u obzir prethodno pomenute činjenice vezane za artiljerijsko-raketna i pro- tivartiljerijsko-raketna dejstva može se reći da je njihov značaj veoma veliki. 45. привремено. 7/2016 500 metara. Poslužioci protivavionskih mitraljeza jednovremeno su i osmatrači vazdušnog prostora. Osnovni objekti protivvazduhoplovnih dejstava su neprijateljevi aerodromi. S obzirom na to da jedinice artiljerijsko-raketne podrške u svom sastavu nemaju ade- kvatna sredstva za dejstvo protiv ciljeva u vazdušnom prostoru. jedinice ar- tiljerijsko-raketne podrške ih ostvaruju izvođenjem zadataka vatrene podrške. telekomunikacioni centri i komandna mesta neprijatelja. niskoletećim avionima i bespilotnim letelicama. odeljenje) za podršku (Beograd: VIZ. uzimajući u ob- zir karakteristike pojedinih vazduhoplovnih sredstava. Borbeno pravilo artiljerijska baterija (vod. 121. protivoklopna dej- stva u okviru mera borbenog osiguranja ostvaruju se i upotrebom ličnih protivoklopnih sredstava koja jedinice artiljerijsko-raketne podrške poseduju u svom sastavu. Takođe. uništava se i neutrališe živa sila i borbena sredstva neprijatelja. 18 Правило артиљеријски дивизион за подршку (Београд: ВИЗ. 125. ne samo na artiljerijsko-raketne već i po ostale objekte dejstva ispoljava odlučujući uticaj na upotrebu neprijateljevih jedinica. Protivartiljerijsko-raketnim dejstvima ostvaruje se dejstvo po neprijateljevoj artiljeriji i raket- 20 nim jedinicama. 19 Правило артиљеријске бригаде. Uspešna protivvazduhoplovna dejstva na ciljeve u vazdušnom prostoru uslovljena su 22 odgovarajućim sprovođenjem vazdušnog osmatranja i javljanja. привремено (Ниш: Команда КоВ. 284 . helidromi i drugi objekti koje koristi neprijateljeva avijacija. takvo dejstvo je izuzetno rizično. i to u svim fazama izvođenja operacija. u vazdušnom prostoru i njihovoj infrastrukturi”. U podržavanim jedinicama se radi određivanja objekata dejstava i predlaganja upotrebe artiljerijsko-ra- ketnih jedinica određuje specijalistički štabni oficir za vatrenu podršku. 22 Osmatranje vazdušnog prostora i javljanje o vazdušnoj opasnosti u bateriji obavljaju osmatrači u pojedinim elementima borbenog rasporeda.VOJNO DELO. Artiljerijsko-raketna i protivartiljerijsko-raketna dejstva. jer se njiho- vim sistematskim i neprekidnim delovanjem. ruše i oštećuju objekti komandovanja i vojne infrastrukture i otvaraju prolazi u minskim i drugim preprekama. 2013). planiraju se i izvode u celoj vatrenoj zoni jedini- ce koja se podržava. Međutim. 1976). osnovni nosilac protivva- zduhoplovnih dejstava u vazdušnom prostoru jesu pridate jedinice za PVD. Artiljerijsko-raketnim dejstvima ostvaruju se zadaci artiljerijske vatrene podrške. Objekti za artiljerijsko- raketna dejstva glavne su snage neprijatelja.

neutralisanje i uništenje inžinjerijskih jedinica neprijatelja”. a izvode ih i ostale jedinice 25 na svojim položajima. 31. 25 Борбено правило артиљерије. uređenje puteva. привремено (Ниш: Команда КоВ. napad i zaštitu”. Takođe. 285 . Obu- 23 hvataju elektronsku podršku. ako postoji potreba jedi- nice artiljerijsko-raketne podrške mogu biti podržane jedinicama za elektronska dejstva. u skladu sa mogućnostima. rejona i pra- vaca. usporava i kana- liše njegovo kretanje i manevar snaga. „Protivelektronska dejstva onemogućavaju rad. situacijom i trenutnim potrebama. привремено. „Protivinžinjerijska dejstva obuhvataju: savlađivanje prepreka. привремено (Ниш: Команда КоВ. 24 Правило артиљеријске бригаде. uništavaju. Međutim. ali i uz podršku i sadejstvo podržavane jedinice. привремено. Suština protivinžinjerijskih dejstava ogleda se u uređenju prilaznih pute- va do elemenata borbenog rasporeda ili na uklanjanju manjih prepreka na putevima. Inžinjerijska dejstva izvode se radi neposredne zaštite elemenata borbenog rasporeda artiljerijsko-raketnih jedinica od iznenadnog napada ne- prijatelja. 2013). Jedinice artiljerijsko-raketne podrške ostvaruju ovakva dejstva izvodeći zadatke vatrene podrške podržavanoj jedinici. oklopne i desantne snage neprijatelja. a sopstvenim snagama stvaraju povoljni uslovi za dejstva. u rejonima i zonama borbenih dejstava”. 26 Борбено правило артиљерије. Sistem odbrane „Elektronska dejstva u elektromagnetnom spektru identifikuju i umanjuju sposobno- sti neprijatelja i štite sopstvene kapacitete telekomunikaciono-informatičkih sistema. 23 Правило артиљеријске бригаде. Nosilac inžinjerijskih dejstava su inžinjerijske jedinice. 45. koristeći se formacijskim ili priručnim sredstvima. ali i sve ostale je- dinice. 26 utvrđivanje. 2013). Zbog toga artiljerijsko-raketne jedinice izrađuju minsko-eksplozivne prepreke za neposrednu zaštitu. kretanje i manevar. uklanjaju pojedinačne mine i druge prepreke u rejonima borbenog rasporeda. Objekti inžinjerijskih dejstava artiljerijsko-raketnih jedinica jesu pešadijske. učestvuju u izradi raznovrsnih fortifikacijskih prepreka. Glavni nosioci ovih dejstava u jedini- cama artiljerijsko-raketne podrške jesu sopstvene inžinjerijske jedinice. u skladu sa svojim mogućnostima. „Inžinjerijskim dejstvima neprijatelju se nanose gubici i sprečava. oštećuju i izbacuju iz upo- 24 trebe elektronska sredstva i elektronske sisteme neprijatelja”. Glavni objekti dejstva artiljerijsko-raketnih jedinica prilikom izvođenja protivelektron- skih dejstava jesu vojna elektronska sredstva i sistemi neprijatelja. Primenom protivinžinjerijskih dejstava umanjuje se efekat inžinjerijskih i drugih dejsta- va neprijatelja. artiljerijske jedinice izrađuju prolaze u minsko-eksplozivnim preprekama. 46. u okviru izvođenja vatrene podrške podržavane jedinice arti- ljerijsko-raketne jedinice mogu ostvariti dejstvo protiv neprijateljevih inžinjerijskih jedinica na pravcima njihove upotrebe ili u rejonima njihovog razmeštaja. a izvode i manja rušenja na putevima. Izvode se zaprečavanjem objekata. Po po- trebi. Artiljerijsko-raketne jedinice izvode protivinžinjerijska dejstva samostalno za svoje potre- be. Artiljerijsko-raketne jedinice u svom sa- stavu nemaju sredstva za izvođenje ovakvih dejstava. Radi uspešnog realizovanja protivelektronskih dejstava rad artiljerijsko-raketnih jedi- nica i podržavane jedinice treba u potpunosti da bude usklađen po vremenu i prostoru. Inžinjerijska i protivinžinjerijska dejstva su veoma značajna za jedinice artiljerijsko-ra- ketne podrške i izvode se u svim fazama operacije. Suština inžinjerijskih dejstava ogleda se u izvođenju radova na ojačavanju prirod- nih i izradi veštačkih prepreka. 31.

prostoru i vremenu. radi što boljeg angažovanja i zalaganja ljudstva. 112. Obaveštajno obezbeđenje u jedinicama artiljerijsko-raketne podrške organizuje se i izvodi radi prikupljanja. onemogućavaju ili otežavaju diverzantska i teroristička dejstva neprijatelja. izgradnju i jačanje vojnih kolektiva. plovidbe na unutrašnjim plov- nim putevima i sidrenja u lukama i remontnim kapacitetima. Ono obuhvata: planiranje i popunu jedinica artiljerijsko-raketne podrške osposobljenim personalom. 2010). štite i obezbeđuju jedinice. ove jedinice realizuju protivbrodska dejstva. Ovim dejstvima uništavaju se ili oštećuju plovni objekti i vojni brodovi u toku dejstava. Za preduzimanje protivdiverzantskih i protivterorističkih dejstava odgovorne su sve jedinice artiljerijsko-raketne podrške – svaka na svom nivou i u svojim rejonima raspore- da. informisanje. Obezbeđenje snaga Obezbeđenje snaga predstavlja „sadržaj vojne delatnosti koji je usmeren na stvara- 28 nje uslova za realizaciju misija i zadataka”. 29 Доктрина Војске Србије. привремено. Obezbeđenjem snaga u operaciji stvaraju se povoljni uslovi za pravovremeno i uspešno pripremanje i upotrebu snaga artiljerijsko-raketne podrške. Zbog toga u kadrov- skom obezbeđenju jedinica artiljerijsko-raketne podrške naročitu pažnju treba obratiti na stalan proces usavršavanja i praćenja savremenih dostignuća iz ove oblasti. obaveštajno. Kadrovsko obezbeđenje je proces koji se konti- nuirano sprovodi bez prekida i zastoja. teleko- munikaciono. 7/2016 „Protivdiverzantska i protivteroristička dejstva obuhvataju mere.informatičko. 111. protivnuklearno. postupke i bor- bena dejstva jedinica kojima se parališu.VOJNO DELO. geotopografsko. 29 pravno. psihološke pripreme. meteorološko i navigacijsko obezbeđenje i logistička podrška”. stanovništvo. za- dovoljavanje verskih potreba i rešavanje statusnih pitanja i brigu o članovima porodica. finansijsko. To se posebno odnosi na obučenost i osposobljenost u odlučivanju i neposrednom rukovanju artiljerijsko-raketnom podrškom. radi sprečavanja iznenađenja i pravovremenog reagovanja na nastalu situ- 27 Борбено правило артиљерије. objekti. Bez obzira na veoma veliki uticaj tehnike na izvođenje artiljerijsko-raketne podrške ne može se zanemariti značaj ljudstva. obrade i korišćenja obaveštajnih podataka o stanju i namerama neprijatelja. jer ako ne posedujemo obučeno i osposoblje- no ljudstvo značaj i efikasnost tehnike se mnogostruko umanjuje. Kadrovsko obezbeđenje podrazumeva obezbeđenje ljudstva i podršku personalu radi njihovog što efikasnijeg obavljanja zadataka. naročito u pogledu njegove obučenosti i osposoblje- nosti. 286 . To je neprekidan proces u svim fa- zama izvođenja operacija. protivhemijsko i protivbiološko. Ova dejstva sprovode se primenom mera borbenog osiguranja. 32. 28 Доктрина Војске Србије (Београд: Медија Центар „Одбрана”. bezbednosno. materi- 27 jalna i druga dobra od diverzantskih dejstava neprijatelja”. preduzimanje mera za održavanje i jačanje morala. Ako je vatreni zadatak jedinica artiljerijsko-raketne podrške u zahvatu unutrašnjih plovnih puteva. Vrste obezbeđenja su: „kadrovsko. ali je naročito izražen u fazi izvođenja operacija zbog znatno dinamičnijeg utroška resursa i neposrednog uticaja različitih faktora na živote ljudi i izvršenje postavljenih zadataka.

Bezbednosno obezbeđenje je izuzetno važno za jedinice artiljerijsko-raketne podrške i sprovodi se u svim fazama izvođenja operacija. odluka i drugih borbenih dokumenata. 2013). U odnosu na namenu u TkIS vojske. Pri organizovanju bezbednosnog obezbeđenja naročitu pažnju treba obratiti na plani- ranje i organizovanje mera suprotstavljanja aktivnostima obaveštajno-izviđačkih i speci- jalnih snaga neprijatelja. jer su. predstavlja sastavni deo integri- sanog sistema telekomunikaciono-informatičkog obezbeđenja Vojske Srbije. Da bi se što celishod- nije i efikasnije iskoristilo ovo obezbeđenje u jedinicama artiljerijsko-raketne podrške usposta- vljaju se: radio. kablovske. Prilikom realizacije vojnopolicijskih mera težište je na plani- ranju i održavanju vojnog reda i discipline. привремено (Ниш: Команда КоВ. sprečavanje širenja dezinformacija i panike među pripadnicima jedinice. Telekomunikaciono-informatičko obezbeđenje u jedinicama artiljerijsko-raketne podrške sprovode sve jedinice. Sistem odbrane aciju. kao i načela upotrebe jedini- ca artiljerijsko-raketne podrške. ot- krivanje i identifikaciju nepoznatih i sumnjivih lica u rejonima vatrenih položaja i osma- tračnica. Vojnopolicijske mere realizuju organi Vojne policije. značaj. bezbednost i zaštitu tajnosti pokreta i posedanja vatrenih položaja i osmatračnica. komande artiljerijsko-raketne je- dinice ili podržavane jedinice. tehnike i pogonskog goriva od diverzantskih dejstava neprijatelja. zaštitu naoružanja. Zbog toga je telekomunikaciono-informatičko obezbeđenje izuzetno značajno za jedinice arti- ljerijsko-raketne podrške u fazi izvođenja operacija. s obzirom na borbene mogućnosti naoružanja i opreme. svako u svom domenu i nadležnosti. jedinice artiljerijsko-raketne podrške izuzetno unosan cilj za neprijateljeve snage. 30 razmene i zaštite podataka i informacija u realnom ili približno realnom vremenu”. obrade. jer samo tačna. Obaveštajno obezbeđenje planira se i izvodi angažovanjem sopstvenih snaga. suzbijanja kriminaliteta na osnovu zakona i drugih propisa i naređenja. veoma je važno najcelishodnije i najefikasnije organizo- 30 Борбено правило артиљерије. satelitske. zaštitu i nesmetan protok informacija. sadejstva i saradnje. obezbeđenja objekata. Planira se organizuje i neprekidno ostvaruje na svim nivoima radi prikupljanja. lica. „Telekomunikaciono-informatičko obezbeđenje. 34. prenosa. svaka na svom nivou i u okviru svojih nadležnosti. Težište obaveštajnog obezbeđenja je na prikupljanju podataka značajnih za donošenje pravovremene odluke o upotrebi jedinica artiljerijsko-raketne podrške u operacijama. radio-relejne. dokumenata i naoružanja. a do- punjuje se obaveštajnim podacima koji se dobijaju od pretpostavljene komande. zabrana konzumiranja vode i hrane iz mesnih izvora). pravovremena. susednih ili sadejstvujućih jedinica. Opštebezbednosne mere sprovode svi pripadnici jedinice artiljerijsko-raketne podr- ške. regulisanja i kontrole vojnog saobraćaja. u jedinicama artiljerijsko-raketne podrške koriste se: telekomunikacije komandovanja i rukovođenja. Imajući u vidu specifičnosti borbenog rasporeda. pot- puna i važna informacija koja je u realnom vremenu donosi mogućnost suštinske predno- sti i inicijative u odnosu na neprijatelja. podržavanih. Ono obuhvata opštebezbednosne i vojno- policijske mere radi zaštite jedinica artiljerijsko-raketne podrške od svih izvora i oblika ugrožavanja bezbednosti. signalne i kao posebna vrsta komunikacija – poštanski saobraćaj. sprovođenjem naređenih mera ograničenja (ograničenje kretanja. za- brana pristupa nepozvanim licima. Opštebezbednosne mere sprovode se kroz sledeće aktivnosti: zaštitu podataka. 287 .

krivična i disciplinska odgovornost pripadnika jedinica artiljerijsko-raketne podrške u izvođenju operacija. 58. kojima su regulisana prava. Realizuje se primenom opštih mera PNHBOb koje su dužni da planiraju. temperatura va- zduha i tla i oblačnost. Na taj način komandovanju se obezbeđuje potpuna vizualizacija prostora izvođenja dejstava. 7/2016 vati telekomunikaciono-informatičko obezbeđenje. 2013). komande i jedinice koje su u sasta- vu jedinica artiljerijsko-raketne podrške. planova. manevar snaga radi umanjenja efekata NHB opa- 32 snosti. Nosioci meteorološkog i navigacijskog obezbeđenja su izviđački organi”. привремено. protivhemijsko i protivbiološko obezbeđenje (PNHBOb) obu- hvata aktivnosti koje planiraju.VOJNO DELO. „Najvažniji meteorološki podaci su: pravac. „Geotopografsko obezbeđenje obuhvata: prikupljanje i obradu podataka o prostoru radi podrške procesu donošenja odluke. a sve radi poštovanja međunarodnog humanitarnog prava i pozitivnog zakonodavstva. „Opšte mere obuhvataju: izviđanje. organizuju i sprovode svi pojedinci. Pravno obezbeđenje sprovodi se kroz davanje mišljenja i preporuka pri izradi nare- đenja. 34 Правило артиљеријске бригаде. dekontaminaciju i organizaciju kontrolno-zaštitne službe”. 41. brzina protoka i tendencija 34 vodostaja. Protivnuklearno. brzina i karakter vetra. pripremu elemenata za vatreno dejstvo i snabdevanje geotopografskim materija- 33 lom”. dužnosti. Osnovni njihov zadatak je da se izviđanjem rejona razmeštaja elemenata borbenog rasporeda i njihovih pravaca kretanja pravovremeno otkrije kontaminaci- ja zemljišta. organizuju i sprovode komande i jedinice artiljerijsko-raketne podrške radi umanjenja ili eliminisanja posledica koje mogu nastati ispoljavanjem nuklear- 31 no-hemijsko-biološke opasnosti. namenskim i ekonomičnim raspolaganjem odobrenih sredstava i resursa. 31 Борбено правило артиљерије. 288 . zdravstvene i infrastrukturne preduslove za jedinice artiljerijsko-raketne podrške. pravila angažovanja i upotrebe borbenih sistema i oruđa. 33 Правило артиљеријске бригаде. 32 Исто. привремено. a hidrometeorološki su: vodostaj reka. Finansijsko obezbeđenje sprovodi se kroz: finansijsko poslovanje. Radiološko i hemijsko izviđanje u jedinicama artiljerijsko-raketne podrške obavlja posebno opremljeno i obučeno ljudstvo. dozimetrijsku kontrolu. привремено (Ниш: Команда КоВ. Ovo obezbeđenje pruža komandama i jedinicama potrebne podatke o trenutnim meteorološkim i hidrološkim uslovima i prognoze za određeni period. određivanje elemenata rasporeda sopstvenih i neprijatelj- skih snaga. 60. korišćenje sredstava za zaštitu od NHB opasnosti. kao i pri izradi normativno-pravnih akata. naoružanja i opreme radi preduzimanja mera zaštite i dekontaminacije. uslovima organizovanja i funkcionisanja elemenata borbenog ras- poreda artiljerijsko-raketnih jedinica. vođenje poslov- nih knjiga. Predstavlja neprekidan proces u radu jedini- ca artiljerijsko-raketne podrške. Logistička podrška ima zadatak da u toku izvođenja operacija obezbedi materijalne. vazduha. Meteorološko i navigacijsko obezbeđenje stvara povoljne uslove za pravovremenu i uspešnu pripremu i upotrebu snaga u operaciji. izradu izveštaja o izvršenju finansijskog poslovanja i kontrolom nad zakonitim. a sve radi ostvarivanja preciznog dejstva po neprijatelju u toku izvođenja operacije. Naročitu pažnju u ovom obezbeđenju jedinice artiljerijsko-raketne podrške treba da obrate na primenu i poređenje obaveštajnih podataka i podataka geografskog informacionog sistema. Zato je veoma bitno rad jedinica za TkI prilagoditi veličini.

289 . radi ostvarivanja kontinuirane podrške podržavanoj jedi- nici. osetljivosti na dejstvo neprijatelja iz vazdušnog pro- stora. Artiljerijsko-raketne jedinice izvode manevar pokretom i vatrom. „Manevar predstavlja sinhronizovan pokret i dejstvo snaga čiji je cilj dovo- 35 đenje u povoljniji položaj u odnosu na snage neprijatelja”. Jedna od osnovnih prednosti artiljerijsko-raketnih jedinica u operacijama jeste što one. otežanoj logističkoj podršci i otežanom održavanju veze. nanoseći mu gubitke. brzo i tačno ostvaruju va- trena dejstva po snagama neprijatelja. ako to borbena situacija zahteva. pored manevra pokretom. celishodno usklađeno i organizovano kretanje artiljerijsko-raketnih jedinica u toku izvođenja borbenih operacija. Војно дело 2012. ali veoma ređe. Jedinice artiljerijsko-raketne podrške sa većim dometom takođe koriste manevar pokretom. u sadejstvu sa podržavanom jedinicom. Osnovna karakteristika manevra pokretom jeste da se on ostvaruje premeštanjem po dubini ili pregrupisavanjem sa jednog pravca dejstva na drugi. Takođe. Radi ostvarivanja neprekidnosti artiljerijsko- raketne podrške veličina skoka prilikom izvođenja manevra pokretom iznosi 1/2 do 2/3 dometa. mogu ostvarivati i manevar vatrom. posluga i po- jedinaca u rukovanju oruđima artiljerijsko-raketne podrške. зима 2012: 124. Prilikom izvođenja manevra pokretom naročito treba voditi računa o njegovim nega- tivnim stranama. kao i zaštitu od neprijateljevih vazdušnih desanata. osetljivosti na dejstvo artiljerij- sko-raketnih jedinica neprijatelja u toku napuštanja vatrenog položaja i posedanja rezer- vnog ili narednih vatrenih položaja. pri čemu se realizuju mere. 35 Доктрина Копнене војске (Београд: Медија Центар „Одбрана”. stvarajući na taj način uslove 36 za izvršenje borbenog zadatka”. 2012). Efikasan manevar vatrom stvara uslove za dobro obezbeđenje krila i bokova podržavane jedinice. Osnovni cilj manevra pokretom jeste da se obezbedi neprekidna vatrena podrška podržavanoj je- dinici za sve vreme izvođenja operacije i da se spreče gubici sopstvenih snaga usled nemogućnosti upotrebe sopstvenih sistema. čime se menja težište dejstva u skladu sa trenutnom si- tuacijom. Manevar pokretom veoma često koriste jedinice artiljerijsko-raketne podrške sa manjim dometom. 36 Зоран Кнежевић и Раде Славковић. obezbediti efikasnu zaštitu od dejstva neprijatelja iz vazdušnog prostora. potrebno je uvek ma- skirati pokret i. Kada su u pitanju jedinice ar- tiljerijsko-raketne podrške manevar se može definisati kao: „sinhronizovano. Suština manevra vatrom ogleda se u tome da jedinice artiljerijsko-raketne podrške za relativno kratko vreme mogu ostvariti dejstvo po neprijatelju u velikoj zoni dejstva. radnje i postupci sa ciljem da se artiljerijske jedini- ce pravovremeno dovedu u takav borbeni položaj da efikasno. Da bi se umanjile ili delimično sprečile ove negativne karakteristike manevra pokre- tom naročito je značajno svakodnevno povećavati nivo obučenosti jedinica. načelno nakon svake ostvarene vatre. 97. „Специфичности и проблеми употребе снага артиљеријско-ра- кетне подршке у борбеним операцијама”. a da pri tome imaju što ma- nje sopstvenih gubitaka u ljudskim i materijalnim resursima. Sistem odbrane Manevar Sve veća dinamika upotrebe i vatrena moć jedinica koje učestvuju u operacijama na- meću pred jedinice artiljerijsko-raketne podrške zadatak da moraju ozbiljno voditi računa o manevru. koje se ogledaju u brzini premeštanja.

40 Maskiranje obuhvata sakrivanje. savlađivanje veštačkih i prirodnih prepreka i uređenje puteva. 105. realizuju se i de- 38 fanzivna dejstva protiv vazduhoplovnih snaga neprijatelja. protivelektronsku i protivvazduhoplovnu zaštitu. Takođe. Vatre- nom podrškom jedinicama artiljerijsko-raketne podrške stvaraju se uslovi za slobodan manevar sopstvenim snagama. planiranju i načinu izvođenja. može se zaključiti da do- sledna primena operativne podrške ostvaruje direktan uticaj na jedinice artiljerijsko-raket- ne podrške koje efikasnom vatrenom podrškom utiču na tok operacije. detekciju i upozorenje na pretnju i identifikaciju u borbi. Efekti vatrene podrške ostvaruju se u dubini ne- 37 prijateljeve teritorije ili u neposrednom dodiru sa neprijateljem. utvrđivanje. raspoloživog vremena i vrste dejstava. vr- ste i kalibra oruđa i odobrene količine municije. borbenog rasporeda neprijate- lja na pravcu angažovanja. Borbena podrška u izvođenju operacija znatno doprinosi ostva- rivanju krajnjeg cilja. Operativnom podrškom realizuje se zaprečavanje objekata. Uzimajući u obzir to da su snage artiljerijsko-raketne podrške izuzetno unosan cilj. 40 Исто. 7/2016 Može se zaključiti da je manevar jedinica artiljerijsko-raketne podrške izuzetno važan prili- kom izvođenja operacija. Sprovodi se radi prikriva- nja stvarnog borbenog rasporeda. ideje manevra. 2012). čime se znatno utiče na tok izvođenja operacije podržavane jedini- ce. osobina zemljišta i raspoloživog vremena za pripremu i izvršenje zadatka. 290 . Obim. Posebno treba istaći ulogu manevra artiljerijsko-raketnim jedinicama u postizanju iznenađenja. pokretljivost. Rezultati vatrene podrške iskazuju se kroz usporavanje. naročito za neprijateljeve specijalne i vazduhoplovne snage. disperziju. 38 Доктрина Копнене војске. imitaciju i lažna dejstva. odluke komandanta podržavane jedinice. 39 Исто.VOJNO DELO. i to naročito upotrebom savremenih samohodnih oruđa i maksimalnim sprovođenjem zaštite snaga. sprečava manevar neprijatelja i utiče na njegov moral. neutralisanje i uništavanje nepri- jateljevih snaga za izvođenje operacija. Zbog toga u operacijama treba da mu se posveti posebna pažnja. borbeno osiguranje. Borbena podrška Bez obzira na to što je svaka operacija specifična. treba naglasiti veoma veliki. rejona i pravaca. 104. cilja operacije. jačina i karakter vatrene podrške prevashodno zavisi od vrste zadataka i vrste operacije koju izvodi podržavana jedinica. svaka za sebe po cilju. zavisno od situacije. U operacijama borbena podrška obuhvata vatrenu i operativnu podršku snaga. a u pojedinim momentima ključni uticaj borbene podrške na njih. Zaštita snaga Zaštita snaga predstavlja sastavni i bitan deo svake operacije i. čime se snage neprijatelja direktno dovode u zabludu 37 Доктрина Копнене војске (Београд: Медија Центар „Одбрана”. ostvaruje se kroz: maskiranje. nuklearno-hemijsko-biološku 39 zaštitu.

tačno. kao i mogućnosti savremenih sredstava za vazduhoplovnu vatrenu podršku. 41 Доктрина операција Војске Србије (Београд: Медија Центар „Одбрана”. komandovanja i upravljanja i rukovanja artiljerijskom vatrom. saobraćaj obavljati br- zo. telekomunikacije uključivati u saobraćaj postupno. signalne. 77. 291 . 49. kao i prikrivanje raspore- da sredstava logističke podrške. vodeći računa i o njegovoj usklađenosti sa uslovima zemljišta i vremena. „Borbeno osiguranje ostvaruje se primenom organizacionih. sledećim redom: kurirske. žične. Aktivnim merama odvraćaju se i neutrališu sna- ge neprijatelja za dejstvo iz vazdušnog prostora. 42 Борбено правило артиљерије. Po- slove borbenog osiguranja jedinice artiljerijsko-vatrene podrške realizuju ljudskim i mate- rijalnim resursima koji su im na raspolaganju. neprekidnost tele- komunikacija. na maskiranje tragova oruđa prilikom posedanja vatrenog položaja i njegove promene. Postiže se merama protivelektronske zaštite sopstvenih elektronskih sredstava. optičkih i drugih instrumenata danju i izvora svetlosti noću. protivvazduhoplovna zaštita je- dinica artiljerijsko-raketne podrške ima izuzetno veliki značaj na izvođenje operacija. 2013). 44 Борбено правило артиљерије. ne- 43 prekidno treba izveštavati o pojavi ometanja. fizičkih i tehničkih mera zaštite i formiranjem različitih organa. Uzimajući u obzir gabarite i efekte koji nastaju prilikom pokreta i dejstva. Protivelektronska zaštita predstavlja aktivnost usmerenu na zaštitu snaga u opera- cijama od efekata elektronskih dejstava neprijatelja. shodno objektima. načelno. dejstvom po nepri- jateljevim elektronskim sredstvima i sistemima radi njihovog neutralisanja ili uništenja. Protivelektronsku zaštitu jedinica ar- tiljerijsko-raketne podrške čine organizacijske. „Protivvazduhoplovna zaštita obuhvata aktivne i pasivne mere zaštite snaga od dej- stava neprijatelja iz vazdušnog prostora. 43 Исто. radio-relejne i radio-komunikacije. kao i elektronskim maskiranjem (planskom predajom lažnih informacija ili demonstraci- 42 jom lažnih elektronskih sredstava na osnovu plana obmanjivanja i maskiranja). češće treba menjati mesta radio-stanica i na taj način otežavati njihovo otkrivanje radio-goniometrisanjem. ukoliko to situacija dozvoljava. prema propisanim uputstvima i uz stalnu primenu kriptozaštite. Sistem odbrane u vezi sa rasporedom. Takođe. Radi ostvarivanja borbenog osiguranja jedinice artiljerijsko-raketne podrške osiguravaju se pogodnim rasporedom svojih jedinica u borbenom rasporedu i rejonu razmeštaja podržavanih jedinica i neposrednim osiguranjem svih jedinica i komandi. 2012). Maski- ranje se sprovodi planski i neprekidno uz korišćenje formacijskih i priručnih sredstava. taktičke i tehničke mere i postupci koji obezbeđuju uspešan rad elektronskih sredstava sopstvenih jedinica. 48. uslovima i snagama koje se osi- 41 guravaju”. jačinom i namerama jedinica artiljerijsko-raketne podrške. Planiranje i organizacija protivelektronske zaštite je neprekidan proces koji se spro- vodi na svim nivoima. привремено. Kod jedinica ar- tiljerijsko-raketne podrške naročitu pažnju treba obratiti na maskiranje inžinjerijskih rado- va. naročitu pažnju treba obratiti na tehničku i fizičku kontrolu žičnih spojnih puteva i obezbediti fizičku zaš- titu stanica telekomunikacija. Radi toga naročitu pažnju treba obratiti na sledeće mere: radio- saobraćaj treba koristiti za predaju kratkih informacija. a pasivnim merama stvaraju povoljni 44 uslovi za sopstvene snage i otklanjaju efekti eventualnog dejstva neprijatelja”. uz najmanju snagu uređaja i usmereno zračenje. привремено (Ниш: Команда КоВ.

čime se stvaraju najbolji uslovi za dejstvo. kao i od mogućnosti i jačine eventualnog neprijatelja i. komandovanje. veliku ulogu u NHB zaštiti ima i izrada i maskiranje objekata za dejstvo i zaštitu ljudstva i PS. objekti za osmatranje i komandovanje i. komandovanje i kretanje”. Pasivne mere protivvazduhoplovne zaštite sprovode sve jedinice artiljerijsko-raketne podrške primenom taktičkih i tehničkih mera i postupaka kroz: utvrđivanje i zaklanjanje ljud- stva i sredstava. 46 Исто. Utvrđivanje se ostvaru- je kroz izradu zaklona za ljudstvo i oruđa. ali uglavnom se prvo izrađuju objekti za vatreno dejstvo. Obim utvrđivanja zavisi od vrste i cilja pred- stojeće operacije. Osnovni zadatak utvrđivanja jeste da se stvore što povoljniji uslovi za osmatranje. Nuklearno-hemijsko-biološka (NHB) zaštita sastoji se od mera koje jedinice artiljerij- sko-raketne podrške ostvaruju izviđanjem. manevrom snaga i organizacijom kontrolno-zaštitne službe. način korišćenja prirodnih svojstava zemljišta i veštačkih objekata u rejonima razmeštaja i rastresit raspored. Veoma važno je napomenuti da izrađene zaklone ne- prekidno treba dograđivati i maskirati. u načelu. „Utvrđivanje obuhvata podešavanje postojećih prirodnih i veštačkih objekata na zemljištu 45 i izgradnju novih objekata za vatreno dejstvo. 292 . vatreno dejstvo i zaštitu žive sile. Disperziju snaga koriste sve jedinice artiljerijsko-raketne podrške – svaka na svom nivou i u okviru sopstvenih nadležnosti. može 46 biti: prvi stepen utvrđivanja. pogodni veštački objekti i ranije izrađeni objekti utvrđivanja. skloništa za ljudstvo i tehniku. maskiranjem vatrenih položaja. привремено. Pokretljivost jedinica artiljerijsko-raketne podrške ima veliki uticaj na izvođenje ope- racija. vatrenih i drugih sredstava. U toku izrade objekata utvrđivanja naročito treba obratiti pažnju na to da se što više iskoriste uslovi koje nudi zemljište. na kraju. manevrom vatrom i pokretom i neprekidnim osmatranjem vazdušnog prostora. kako bi se umanjili sopstveni gubici. Takođe. 50. Disperziju snaga treba primenjivati uvek kada to situacija dozvoljava. izvođenje kretanja noću i u uslovima slabe vidljivosti. Redosled radova na utvrđivanju zavisi karakteristika situacije. 47 Борбено правило артиљерије. osmatranje. Zbog toga pokretljivost jedinica artiljerijsko-raketne po- drške direktno utiče na obezbeđenje visokog tempa za izvođenje operacije i sposobnosti 45 Исто. „Ona predstavlja sposobnost brzog prebacivanja jedinica artiljerijsko-raketne po- 48 drške na velika rastojanja”. 7/2016 Aktivne mere protivvazduhoplovne zaštite jedinice artiljerijsko-raketne podrške realizuju samostalno dejstvom po rejonima baziranja neprijateljevih vazduhoplova i infrastrukturi ili pridodatim jedinicama za PVD direktnim dejstvom po neprijateljevim vazduhoplovima. a takođe i da se poveća otpornost sopstvenih snaga na dejstvo neprijatelja. Pravilno. drugi stepen utvrđivanja ili treći stepen utvrđivanja. 48 Исто. „Disperzijom snaga artiljerijsko-raketne podrške u zoni operacije postiže se rastresit raspored elemenata borbenog rasporeda i umanjuje verovatnoća uništenja sopstvenih 47 snaga”. naročito na vatrenim položajima. adekvatno i valjano sprovođenje mera nuklearno-hemijsko-biološke zaštite postiže se sprovođenjem mera lične i kolektivne zaštite.VOJNO DELO. osmatranje i komandovanje. primenom rastresitog rasporeda i veštim korišćenjem prirod- nih svojstava zemljišta i veštačkih objekata u rejonima razmeštaja. korišćenjem sredstava za zaštitu. zaštitu.

49 Доктрина операција Војске Србије (Београд: Медија Центар „Одбрана”. ugovara- njem jasnog načina pokazivanja ciljeva i preciznim definisanjem rejona rasporeda podr- žavanih jedinica. привремено (Ниш: Команда КоВ. 51. Sve jedinice artiljerijsko-raketne podrške dužne su da organizuju osmatranje u dode- ljenim rejonima i obezbede pravovremeno otkrivanje i izveštavanje o aktivnostima neprijatelja. 51 Доктрина цивилно-војне сарадње Војске Србије (Београд: Медија Центар „Одбрана”. 50 Борбено правило артиљерије. 78. Uzimajući u obzir specifičnosti. „Civilno-vojna saradnja ostvaruje se realizacijom sadržaja koji pred- stavljaju skup međusobno usklađenih i povezanih zadataka. 2012). Sadržaji civilno-vojne sarad- nje su: uspostavljanje i održavanje civilno-vojne veze. „Identifikacija u borbi je proces kojim se objedinjavaju aktivnosti na: identifikaciji objekata dejstva. Sistem odbrane za efikasnu i pravovremenu vatrenu podršku. mesto i ulogu artiljerijsko-raketnih jedinica u okviru borbe- nog rasporeda podržavane jedinice. precizno dejstvo po ciljevima sa velike udaljenosti i velika pokretljivost. Postiže se preciznim sadejstvom sa podržavanom jedinicom kroz određivanje zona osmatranja. podrška činiocima civilnog okruže- 51 nja i podrška sopstvenim snagama”. Za obezbeđenje pokretljivosti poseban značaj imaju formacijske i pridodate inžinjerijske jedinice. 2012). može se reći da je uticaj zaštite snaga na njihovo izvođenje neprocenjiv. Pri tome treba imati u vidu sve veći jaz u tehničkoj opremljenosti artiljerijsko-raketnih jedi- nica pojedinih zemalja. 78. Detekcija i upozorenje na pretnju obuhvata mere koje jedinice artiljerijsko-raketne podrške preduzimaju radi: „pravovremenog otkrivanja aktivnosti neprijatelja. kao i značaj činilaca civilnog okruženja. Civilno-vojna saradnja Civilno-vojna saradnja je nezaobilazan sadržaj izvođenja operacija. koju karakteriše upotreba naoružanja koje poseduje veoma veliku vatrenu moć. Radi postizanja pokretljivosti jedinica arti- ljerijsko-raketne podrške treba stalno insistirati na ispravnosti borbenih sistema i opreme. 2013). 293 . civilno-voj- noj saradnji u izvođenju operacija treba da se posveti adekvatna pažnja. obezbeđenja po- trebnog vremena za dejstvo i preduzimanje mera za smanjenje efekata neprijateljevog dej- 49 stva”. praćenju situacije i primeni specifičnih mera radi povećanja operativne efikasnosti sistema naoružanja i smanjenja broja žrtava izazvanih vatrenim dejstvima 50 sopstvenih snaga”. a njeno uspešno realizovanje zavisi od uslova i stanja u odnosima jedinica artiljerijsko-raketne podrške i civilnog okruženja. Zaključak Operacije koje se izvode u savremenom operativnom okruženju sve više dobijaju specifičnu dimenziju. Svrha saradnje jeste umanjenje uticaja civilnog okruženja na izvođenje operacije. Imajući u vidu karakteristike savremenih operacija i zadatke jedinica artiljerijsko-ra- ketne podrške. preciziranje osnovnih i dopunskih vatrenih zona.

[4] Грујић. Literatura [1] Борбено правило артиљерије. Војно дело 2012. uloge i zadataka artiljerijsko-raketne podrške kroz sve etape izvođenja operacija pruža se objektivna mogućnost za sagledavanje svih njenih prednosti i nedostataka. Na taj način pruža se mogućnost maksimalnog isko- rišćenja svih prednosti i svođenje problema. 1976. [8] Доктрина цивилно-војне сарадње Војске Србије. Милан. 2012. Ниш: Команда КоВ. Vojo Vidojević. 1983. rezervi i desantnim snagama. [3] Борбено правило артиљеријски пук (бригада) за подршку. Београд: Медија Центар „Одбрана”. Samo dobrim i sveobuhvatnim sagledavanjem mesta. „Специфичности и проблеми употребе снага артиљеријско-ракетне подршке у борбеним операцијама”. Beograd: VIZ. [11] Pravilo artiljerijski divizion za podršku. Izet Fetahović. Dušan Rodić. Upravo kroz razmatranje artiljerijsko-raketne podrške kao značajnog faktora u svim etapama izvođenja operacije u ovom radu je istaknut njen uticaj i značaj. 7/2016 Upravo ove karakteristike u prvi plan ističu presudan i odlučujući značaj artiljerijsko-ra- ketne podrške u operacijama. [5] Доктрина Војске Србије. 2013. veliku pažnju treba pokloniti artiljerijsko-raketnoj podršci u fazi izvođenja operacija. [10] Правило артиљеријске бригаде. Ove specifičnosti artiljerijsko-raketne podrške u fazi izvođenja operacije treba da ima- ju u vidu prevashodno komandanti koji imaju mogućnost njenog korišćenja. Beograd: VIZ. Često se dešava da bez obzira na kvalitetno i sveobuhvatno izvršenu pripremu u pre- sudnim momentima izvođenja operacija izostane odlučujuća podrška glavnim snagama ili snagama u rezervi. Artiljerija taktičko-operativna upotreba. Београд: Медија Центар „Одбрана”. привремено. 2012. efikasna zaštita krila i bokova i snažno dejstvo po neprijateljevim artiljerijsko-raketnim jedinicama. Da se ovakvi propusti ne bi dogodili. Београд: Медија Центар „Одбрана”. Београд: ВИЗ. Naročito se ističu pojedine specifičnosti u izvođenju artiljerijsko-raketne podrške u savremenim uslo- vima i u njenom usaglašavanju sa podržavanom jedinicom. Зоран и Славковић Раде.VOJNO DELO. [13] Упутство за оперативно планирање и рад комнди у Војсци Србије. [9] Кнежевић. Nikolaj Marčesku. 2010. „Артиљеријско-ракетна подршка одбрамбених дејстава снага на војишту у почетном периоду рата”. Zvonko Radman. Berislav. [6] Доктрина Копнене војске. 1976. 2012. nedostataka i teškoća u izvođenju artiljerij- sko-raketne podrške na najmanju meru. 294 . ЦВШ ЈНА. Ниш: Команда КоВ. 1979. Београд: Медија Центар „Одбрана”. Београд: ВИЗ. [2] Борбено правило артиљеријска батерија (вод одељење) за подршку. 2013. jedinicama za PVD. 2013. [7] Доктрина операција Војске Србије. Београд: ГШВС. [12] Rosić. 1986. Испитна тема за чин генерал-мајора. зима 2012: 115-128..