You are on page 1of 31

Fakultet za poslovne studije i pravo

Univerzitet Union - Nikola Tesla u
Beogradu

PRAKTIČNI RAD

KNJIGOVODSTVO

Ime i prezime studenta: Nikola Stojilković
Broj indeksa: I0706-14

APRIL, 2018. GOD.

2

Sadržaj:
1. RAČUNOVODSTVO POJAM I ZADACI.............................................................................3
2. KNJIGOVODSTVO – POJAM, CILJEVI I ZADACI..........................................................5
3. OSNOVNI KNJIGOVODSTVENI ZADACI.........................................................................7
4. NAČELA UREDNOG KNJIGOVODSTVA...........................................................................7
5. INSTRUMENTI DVOJNOG KNJIGOVODSTVA...............................................................9
1.1. INVENTARISANJE...............................................................................................................10
1.2. POČETNI BILANS STANJA...................................................................................................11
1.3. KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTACIJA.............................................................................12
1.4. DNEVNIK............................................................................................................................15
1.5. GLAVNA KNJIGA................................................................................................................17
1.6. POMOĆNE KNJIGE.............................................................................................................18
1.7. PREDZAKLJUČNA KNJIŽENJA...........................................................................................19
1.7.1. Ispravka (korekcija) salda računa stanja.................................................................20
1.7.2. Raščlanjavanje (dekomponovanje) salda aktivno-pasivnih računa.......................23
1.7.3. Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda............................................................24
1.8. PROBNI I ZAKLJUČNI LIST................................................................................................25
1.9. FORMALNI ZAKLJUČAK KNJIGA.......................................................................................26
6. ZAKLJUČAK:........................................................................................................................28
7. LITERATURA..........................................................................................................................29

3

obradu i prenos finansijskih informacija koje se koriste pri donošenju poslovnih odluka. Boston 1999. Zadaci eksternog računovodstva vezani su za polaganje računa i informisanje. 2) klasifikovanja. a takav zahtev je isključivo ostvariv uz pomoć računovodstva. Računovodstvo je informacioni sistem za vrednovanje. Poslovne odluke kroz koje se upravljanje preduzećem izražava moraju se zasnivati na blagovremenim. Ovakvu definiciju dao je američki institut javnih računovođa. kontrole i delovanja na ekonomske aktivnosti. privredne pojave u preduzeću i utvrđuje vrednosni odnos između uloženih sredstava u delatnost kojom se bavi preduzeće i postignutih rezultata. Dokumentovanost i kontrola predstavljaju prvi interni zadatak i ostvaruju se putem količinskog i vrednosnog obuhvatanja kao i nadzora nad privrednim procesima u preduzeću. stagnira ili nazađuje. Na osnovu zakonskih propisa sva preduzeća su obavezna da polože račun o poslovnim tokovima. Mnogi autori pod pojmom računovodstva obuhvataju sve postupke čiji je zadatak količinsko i vrednosno obuhvatanje i kontrola svih tokova novca i učinaka koji nastanu u preduzeću (izazvani proizvodnjom ili prodajom). Menadžment računovodstva u jednom preduzeću veoma je bitan zbog toga što pruža vitalne informacije iz kojih se saznaje da li se poslovanje razvija. Poslovanje svakog preduzeća kao i upravljanje istim predstavlja stalno prilagođavanje promenljivim uslovima poslovanja. potpunim i adekvatnim odlukama primerenim informacijama. primarno finansijskog karaktera i veština sastavljanja značajnih izveštaja. Drugi važan interni zadatak je pružanje upravi preduzeća osnove za planiranje stanja imovine i rentabiliteta. analize i interpretiranja ovih transakcija i događaja i prenošenja rezultata licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu. 4 . RAČUNOVODSTVO POJAM I ZADACI U okviru predmeta Računovodstvo izučava se ekonomska problematika preduzeća. jer ako znamo šta se u poslovanju događa bićemo u stanju da preduzimamo i odgovarajuće akcije. Najvažnija svrha računovodstva da učini polovanje razumljivim. Zbog toga se računovostvo najčešće definiše kao podfunkcija funkcije upravljanja. 4) izveštavanja o poslovnim transakcijama i interpretiranjima njihovog uticaja na poslovanje poslovnih jedinica. Računovodstvo je proces koji pomaže pri odlučivanju pomoću: 1) beleženja. Informativnu podršku upraljanjem preduzeća pruža računovodstvo. 3) sumiranja. registruju i kvantitativno odražavaju ekonomske transakcije u cilju izvlačenja ekonomskih zaključaka.1 Računovodstvo je nauka o beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i događaja. 1. Još jedna od prihvaćenih definicija objašnjava da je računovodstvo naučni metod kojim se obuhvataju. Delom zbog zakonske obaveze a delom zbog upravljanja menadžmentom 1 Gray / Needles – Fnancial Accounting . Računovodstvo ima interne i eksterne zadatke.

obračun troškova. 5 . Pri ovoj podeli ističe se namena i upotreba računovodstvenih podataka koji proizilaze iz svih delova računovodstva. Ova uloga računovodstva ostvaruje se kroz pružanje i obradu podataka računovodstva za potrebe kontrole. Finansijsko računovodstvo ima za cilj da pripremi (proizvede) i analizira podatke o ostvarenom poslovanju. kreditori. Celina računovodstva može da se podeli prema različitim kriterijumima. poverioce. dok računovodstvo čiji je primarni cilj zadovoljenje potreba za informacijama uprave preduzeća nazivamo upravljačko računovodstvo. planiranja i poslovnog odlučivanja. računovodstveno planiranje i analiza. da budu kontrolisani zbog istinitosti i pouzdanosti za ocenu ostvarenog rentabiliteta i finansijskog položaja preduzeća. kontrola i revizija). Obaveštavanje pomenutih korisnika vrši se putem prezentiranja bilansa stanja i bilansa uspeha.računovodstva. poreske organe i ostalu zainteresovanu javnost o finansijskom i prinosnom položaju preduzeća. Ovi bilansi treba da budu u skladu sa računovodstvenim principima. Upravljačko računovodstvo ima za cilj da pripremi i analizira podatke koji mogu pomoći rukovodstvu preduzeća u unapređenju efikasnosti budućeg poslovanja. Sredinom XX veka u računovodstvenoj literaturi javljaju se dva nova pojma: 1) finansijsko računovodstvo (Financial Accounting) i 2) upravljačko računovodstvo (Management or Managerial Account). zaposlene. prema grupama srodnih poslova (knjigovodstvo sa bilansom. zakonskim propisima. koji se odnose na proteklu godinu kao i izveštaja o tom poslovanju koji sadrži analizu i ocenu tog poslovanja. ili pak prema nameni i upotrebi računovodstvo se deli na ono koje je usmereno ka ispunjenju informativnih zahteva eksternih korisnika i nazivamo ga finansijskim računovodstvom. državni organi i drugi korisnici). poreski organi. Svrha računovodstva je da informiše vlasnike. Na primer. pre svega za korisnike izvan preduzeća (akcionari.

To je osnovni razlog zbog čega se knjigovodstvo najčešće definiše kao računska osnova računovodstva. Zbog toga se kaže da je knjigovodstvo računska osnova računovodstva. Ona prati knjigovodstvene isprave pod kojim se podrazumevaju ulazne i izlazne fakture. Knjigovođa (u nekim zemljama računovodstveni tehničar ili računovodstveni službenik) je osoba koja beleži finansijske promene na dan njihovog nastanka. a to su: • utvrđivanje rezultata poslovanja u određenom vremenskom periodu. • utvrđivanje stanja imovine. u cilju kontrole nad radom preduzeća . Svaka promena finansijske prirode mora se proknjižiti. 6 . Knjigovodstvo pri računovodstvenom planiranju pruža osnovu tako što pri izradi plana i uvek polazi od sadašnjeg stanja a potom omogućava pružanje podataka o ostvarenom rezultatu kao i o stanju imovine. kao što je: • pružanje potrebnih podataka za kontrolu rada lica sa pojedinim upravljačkim dozvolama. polaganja računa kao i daljeg usavršavanja u poslovanju. iz njih se mogu izvući osnovni ciljevi knjigovodstva. Knjigovodstvo obično obavlja knjigovođa. Finansijski izveštaji podnose se nadležnim državnim institucijama do zakonski utvrđenog datuma. Pored osnovnih ciljeva postoje i niz drugih bitnih ciljeva. Pod tim pojmom se podrazumevaju prodaja. glavne i pomoćne blagajne i svi obračuni i odluke poslovanja. Pojam knjigovodstva ne treba mešati sa pojmom računovodstva. Prosto knjiženje pogodno je za mala pravna lica. jer ono obezbeđuje podatke koji se primenjuju u preostalim delovima računovodstva. Prosto knjigovodstvo beleži samo određene promene prihoda i rashoda. dok dvojno knjigovodstvo obuhvata sve poslovne događaje koje se beleže dva puta. Knjigovodstveni ciljevi proizilaze iz ciljeva preduzeća. Cilj knjigovodstva je beleženje dejstva poslovnih događaja na imovinu i rezultate poslovnog subjekta. Kosta Vasiljević definiše knjigovodstvo kao deo privredne evidencije preduzeća koje ima za predmet evidentiranje ekonomskih zbivanja u preduzeću. Računovodstvom se obično bave računovođe koje koriste knjigovodstvene podatke i izveštaje za svoj rad. Kako se kao osnovni ciljevi svakog preduzeća mogu prepoznati ostvarivanje profita i očuvanje i povećanje uloženog kapitala. Knjigovodstvo mora raspolagati pouzdanim informacijama da bi se donele što kvalitetnije poslovne odluke. odnosno poslovne promene visine i/ili strukture imovine i kapitala. Dr. Evidentiranje finansijskih promena može se vršiti po metodi prostog ili dvojnog knjigovodstva. 2. kupovina. KNJIGOVODSTVO – POJAM. Knjigovodstvo obezbeđuje podatke koji se na različite načine primenjuju u pojedinim delovima računovodstva. dnevne izveštaje banke. prihodi i rashodi od strane fizičkog ili pravnog lica. obaveza i ličnog kapitala na određeni dan. i na osnovu toga informisanje unutrašnjih i spoljnih korisnika računovodstvenih informacija o stanju i promenama stanja imovine i rezultata poslovnog subjekta u cilju donošenja poslovnih odluka. Knjigovodstvo se najkraće definiše kao deo ili računska osnova računovodstva ili kao metod registrovanja ili beleženja poslovnih transakcija. CILJEVI I ZADACI Knjigovodstvo je evidentiranje finansijskih (poslovnih) promena.

stanja imovine i priliva i odliva novca. • obezbeđivanje uvida u stanje i kretanje imovine. Zadatak knjigovodstva je snimanje. • „proizvodnja“ podataka za kontrolu finansijske situacije. dobiti. dobiti. • „proizvodnja“ podataka za planiranje poslova. asortimanu. aktivnosti. cena i drugih ciljeva preduzeća. odnosno da prikupi dokumente koje ih dokazuju. • stvaranje skupa podataka za izradu planskih kalkulacija za asortiman i sva mesta troškova. Za ostvarivanje ciljeva knjigovođa mora da prikupi potrebne informacije o svim nastalim finansijskim promenama. • pružanje podataka za potrebe planiranja rezultata poslovanja. procesa. i • pružanje podataka za potrebe kontrole izvršenja planskih veličina. u unutrašnjim organizacionim jedinicama. polugodišnje. • utvrđivanje periodičnog stanja i uspeha. • praćenje tokova obračuna poreza i ostalih tokova zajedničkih i opštih društvenih potreba i njihovog zadovoljavanja. godišnje) i sastavlja se izveštaj o stanju imovine i ostvarenom finansijskom rezultatu. • praćenje rezultata i poslovanja po aktivnostima. Prikupljeni dokumenti se proveravaju i klasifikuju prema poslovnim događajima. Potom se nastale promene evidentiraju hronološki najčešeć u jednakim vremenskim intervalima (mesečno. strateških organizaciono-poslovnih jedinica i okruženja radi preduzimanja korektivnih mera. akumulacije i zarada. • utvrđivanje ukupnog prihoda. tržišnim segmentima i kupcima. regionima. • prikupljanje podataka i proizvodnja informacija o relevantnim tokovima u okruženju s ciljem racionalnog računovodstvenog planiranja. organizacionih delova. Knjigovodstvo kao najvažniji deo računovodstva neprestano prilagođava svoje zadatke promenama u uslovima poslovanja i zahtevima unutrašnjih i spoljnih korisnika računovodstvenih informacija za potrebe poslovnog odlučivanja. praćenje i izveštavanje o stanju i promenama stanja imovine i rezultata poslovnog subjekta. dr J. • praćenje dužničko-poverilačkih odnosa i rokova dospeća. 7 . • utvrđivanje ukupnog prihoda i dobiti u zavisnosti od rada i kvaliteta utrošenog rada. akumulacije i zarada za preduzeće u celini. asortimana. • stvaranje osnove za planiranje ukupnog prihoda. Prema prof. • utvrđivanje pozitivnih i negativnih odstupanja u ponašanju preduzeća. Rekeckom najvažniji zadaci knjigovodstva su sledeći: • „proizvodnja“ podataka za izradu informacija za donošenje poslovnih odluka. • „proizvodnja“ podataka za potrebe analize i utvrđivanja potencijalnih uslova i mogućnosti poslovanja.

22. 2001.2 2 Grupa autora: Računovodstvo.. Ekonomski fakultet. str. • snabdevanje svim podacima potrebnim za izradu informacija. treće dopunjeno i izmenjeno izdanje. 23 8 . Subotica.

kontnog plana. Knjigovodstvo postavljene zadatke izvršava preko svojih instrumenata. gde u skladu sa ovim načelom za 3 Petrović Z. Na osnovu informacija sadržanih u knjigovodstvenim dokumentima. 2. naloga za knjiženje. Načelo potpunosti zahteva da u knjigovodstvu preduzeća-poslovnog entiteta budu u potpunosti obuhvaćene sve računovodstvene kategorije: imovina.. kapital i obaveze. inventara. Načela u knjigovodstvu su brojna. knjigovodstvenih dokumenata. NAČELA UREDNOG KNJIGOVODSTVA Načelo ili princip se može definisati kao opšte pravilo ponašanja ili rada. 4. OSNOVNI KNJIGOVODSTVENI ZADACI U osnovne knjigovodstvene zadatke ubrajaju se: a) prikupljanje podataka o nastalim poslovnim promenama. a za formiranje tih informacija da su odgovarajući računovodstveni podaci potpuni. Dakle. i • ostvarenog rezultata u poželjnoj besakonačnosti poslovanja preduzeća. prihodi i rashodi. pomoćnih knjiga. e) čuvanje podataka o nastalim poslovnim promenama. Ukoliko nije prisutna potpuna obuhvatnost smanjuje se iskazana moć bilansnih agregata. d) beleženje (evidentiranje) podataka o nastalim poslovnim promenama. kao važnijih principa knjigovodstva spadaju: 1. glavne knjige (računa). odgovarajuće računovodstvene informacije treba da su potpune za donošenje poslovnih i upravljačkih odluka. Beograd. Stanišić N. b) provera podataka o nastalim poslovnim promenama. 25. 9 . stvara osnova za razne manipulacije i zloupotrebe. c) klasifikacija i reklasifikacija podataka o nastalim poslovnim promenama.3 3. a pojedina utiču i na metodologiju i na organizaciju rada knjigovodstva. zabeleženi podaci se dodeljuju odgovarajućim obračunskim (fiskalnim) periodima i odgovarajućim procesima u svrhu merenja strukture i visine vrednosti: • imovine. Neka se tiču metodologije. Računovodstvo-sa zbirkom zadataka.. Načelo blagovremenosti (ažurnosti) zasniva se na obezbeđenju pravovremenih računovodstvenih informacija za donošenje poslovnih odluka. i ) izveštavanje o nastalim poslovnim promenama. Vićenijević. str. dnevnika.. zaključnog lista. Univerzitet Singidunum. • prihoda i rashoda. 2013. druga organizacije knjigovodstva. U načela (principe) urednog knjigovodstva. K. i to: finansijskih izveštaja. probnog bilansa. • kapitala i obaveza.

Beograd. Vićenijević. te informacije ne treba ni pripremati. informacije budu evidentirane i prezentirane na način koji obezbeđuje tok poslovanja. 16. Dakle. Načelo materijalne ispravnosti (objektivnosti) podrazumeva objektivnost po kome knjigovodstvena dokumenta i knjigovodstveni instrumenti treba da budu zasnovani na istinitim događajima odnosno stvarnom stanju. 5. c) odgovarajuće obeležavanje raščlanjenih računovodstvenih kategorija.. Načelo vremenskog redosleda (hronološkog reda) zahteva da se promene u poslovanju preduzeća beleže po vremenskom redosledu-hronološki.4 Pored navedenih načela „urednog knjigovodstva“.. 2013. str. odmah po njihovom nastanku. podgrupe i račune. podgrupa i računa. Adekvatno vremenski evidentirani podaci pružaju osnovu za donošenje ispravnih ocena. Univerzitet Singidunum. Poređenje dokumenata i knjiga sa stvarnim stanjem imovine realizuje se korišćenjem identičnih šifara i naziva pri obeležavanju. načelo opreznosti prilikom bilansiranja koji sadrži princip realizacije i princip 4 Petrović Z.sve poslovne promene treba da bude sačinjen knjigovodstveni dokument u najkraćem roku tj. i organizacija knjiženja uslovljena je pripremom i primenjenom tehnikom knjiženja. trenutno stanje i razvoj. Načelo mogućnosti provere (proverljivosti) zasniva se na ispunjenju zahteva da knjigovodstvo mora biti organizovano tako da se tačnost svakog podatka koje knjigovodstvo daje može uvek proveriti. Ukoliko su troškovi pribavljanja informacija veći od njihovog korisnog dejstva. Načelo ekonomičnosti polazi od zahteva da rezultati od datih računovodstvenih informacija treba da budu veći od troškova koji su nastali za njihovo dobijanje. 10 . i to: pravovremeno sastavljanje dokumenata o nastalim poslovnim događajima. bilo o prihodima i rashodima). 7. Računovodstvo-sa zbirkom zadataka. 6. Ovo načelo u suštini podrazumeva: a) odgovarajuće raščlanjavanje računovodstvenih kategorija na uže delove. 3. b) obezbeđenje istovrsnosti delova grupa. Preko računa otvaranja. brzina dostavljanja dokumenata u računovodstvo.. čime se stvara odgovarajuća osnova za upoređenje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem. K. Stanišić N. bilo da se radi o iskazivanju stanja sredstava i obaveza prema izvorima sredstava. računovodstvenih principa i zakonskih propisa. prikupljanje računovodstvenih podataka i njihovo pretvaranje u računovodstvene informacije treba da pruža veće koristi od troškova koje prouzrokuje. računa zatvaranja i računa gubitaka i dobitaka vrši se povezivanje knjiga i bilansa. Materijalna ispravnost se posmatra kroz verodostojnost (u pogledu količine cena) i kroz ispravnost promena sa aspekta poslovne politike poslovnog subjekta. načelo doslednosti. Načelo jasnosti zahteva da računovodstveni podaci tj. i d) iskazivanje računovodstvenih kategorija sprovoditi upotrebom bruto principa i zabranom njihovih mešanja (sve ekonomske kategorije iskazuju se tako da se može sagledati u bruto iznosima bez kompenzacija. u osnovna računovodstvena načela spadaju i sledeća opšta načela (principi) procenjivanja: načelo kontinuiteta preduzeća. Na ažurnost računovodstva utiču mnogi organizacioni faktori. grupe. zaključaka o poslovnim događajima u određenim vremenskim periodima i omogućuju kontrolu materijalne ispravnosti knjiženja. 4.

Ukupna (globalna) knjigovodstvena procedura ukazuje na načine (metode) koje se koriste i kriterijume koji treba da budu zadovoljeni u cilju sprovođenja (realizacije) elemenata računovodstvenog informacionog sistema. str. princip identiteta bilansa. pomoćne knjige. predzaključna knjiženja. 25. početni bilans stanja (bilans otvaranja).. knjigovodstvena dokumentacija. K. Ukupna (globalna) knjigovodstvena procedura može se prikazati na sledeći način: 5 Petrović Z.. 11 . zaključni list. i zaključni bilans (zvršni račun-ZR ili godišnji obračun).5 5. dnevnik. princip korelacije (uzročnosti) prihoda i rashoda. pripremi i beleženju podataka o nastalim promenama u poslovanju. formalni zaključak knjiga. Vićenijević. Univerzitet Singidunum.. Računovodstvo-sa zbirkom zadataka. Stanišić N. 2013. glavna knjiga. U osnovne knjigovodstvene instrumente spadaju: inventar. INSTRUMENTI DVOJNOG KNJIGOVODSTVA Poznavanje knjigovodstvenih instrumenata i ukupne (globalne) knjigovodstvene procedure čine osnovu razumevanja celokupnog računovodstvenog informacionog sistema (RIS). Osnovni knjigovodstveni instrumenti služe prikupljanju. Beograd.nejednake vrednosti (impariteta). princip pojedinačnog procenjivanja imovine i obaveza.

kratkoročnim i dugoročnim kreditima. Upoređivanjem stvarnog stanja sa stanjem koje se vodi u knjigovodstvu (knjigovodstvenog stanja) utvrđuju se razlike tj. Popis (inventarisanje) imovine vrši se. određivanjem popisnih komisija po pojedinim delovima imovine (građevinski objekti. Popisne komisije prilikom obavljanja popisa sastavljaju popisne (inventarne liste).1. zalihe materijala. dok se bilans dobija zaključkom računa glavne knjige. gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje. i to po jednu ili više za pojedine delove imovine. Ukoliko preduzeće ima više različitih sredstava i izvora sredstava može se pored centralne popisne komisije obrazovati i više popisnih komisija. u skladu sa zakonskom regulativom najmanje jednom godišnje. Na osnovu svih popisnih (inventarnih) lista može da se sastavi inventar imovine preduzeća. Popisnu listu overavaju svojim potpisima članovi komisije i računopolagač. merenjem) i sastavlja se pri osnivanju preduzeća kao i na kraju svake obračunske godine. potraživanja. manjkovi i viškovi koji su predmet posebnog razmatranja i odlučivanja. gde se upisuje: šta se. 1. obuhvatajući svu imovinu i sva lica koja rukuju pojedinim delovima imovine (računoploagači). Daljom obradom popisnih lista utvrđuju se razlike knjigovodstvenog stanja u odnosu na stvarno (viškovi i manjkovi) i sprovode odgovarajuća knjiženja. Popis vrši popisna komisija. cena i vrednost imovinskog dela. Osnovni zadaci popisa (inventarisanja) u sistemu dvojnog knjigovodstva su: a) utvrđivanje inventara preduzeća kao dokumentacione osnove u cilju sastavljanja bilansa otvaranja (početnog bilansa) kod novoformiranog preduzeća. kada se i gde popisuje. itd. 12 . Prema obuhvatnosti popis (inventarisanje) može biti potpun i delimičan (parcijalan). Njegovo sastavljanje prethodi izradi bilansa zato što se inventar dobija fizičkim popisom (brojanjem. postrojenja i oprema. Inventarisanje Inventar je sistemski pregled celokupne aktivne i pasivne imovine o ukupnom imovinskom stanju preduzeća.). a kod preduzeća koje kontinuirano posluje. nađena stvarna količina. obaveze prema dobavljačima. gotovina. Razlog popisa (inventarisanja) nalazi se u utvrđivanju stvarnog stanja imovine i obaveza koja se iskazuju u bilansu stanja. b) utvrđivanje nedokumentovanih poslovnih promena na imovini (koje su nastale ali nisu evidentirane jer nastanak nije dokumentovan) u cilju izrade zaključnog bilansa (godišnjeg bilansa) i c) kontrola lica kojima je povereno rukovanje pojedinih delova imovine (računopolagači).

rashodovanje neupotrebljenih imovinskih delova. Izveštaj o inventarisanju. ukazujujući i na proizvode koji su izgubili na kvalitetu. otpis nenaplaćenih potraživanja i drugo). drugi bilansi stanja preduzeća koja kontinuirano posluju. manjkovi. 1. obično na početku kalendarske i poslovne godine. Obrazac popisne liste izgleda na sledeći način: Izveštaj (elaborat) o izvršenom inventarisanju sastavlja komisija za inventarisanje.2. inventarnim stanjem. Ako je inventarisanje obavljalo više komisija. a u bilansu stanja po grupama i vrednosti. postupku i svim problemima koji su se javljali u toku popisa. uz predlog njihovog otpisa. zajedno s popisnim listama i izveštajima svih komisija. Razlike između inventara i početnog bilansa stanja ogledaju se kako po načinu dobijanja. godišnji bilans stanja. na kraju. prema sledećem: a) inventar se dobija fizičkim popisom (brojanjem. Početni bilans stanja kao takav služi za otvaranje poslovnih knjiga u narednom obračunskom periodu. 13 . Samo početni bilans stanja neposredno izrasta iz početnog inventara imovine novoosnovanog preduzeća i kao takav služi kao dokumentaciona osnova za knjigovodstveno otvaranje poslovnih knjiga. Za razliku od početnog bilansa stanja. kao i svi kasniji. koja sve izveštaje objedinjuje i podnosi ga organu upravljanja. ceni i vrednosti. dostavlja ga centralnoj komisiji. kao i predloge za likvidaciju. treba da prezentira opšte napomene i zapažanja o toku. po vrsti. Organ upravljanja detaljno razmatra izveštaj o inventarisanju i donosi konačnu odluku o načinu likvidacije razlike između stvarnog i knjigovodstvenog stanja (viškovi. Izveštaj o inventarisanju treba da sadrži mišljenje o konstatovanim viškovima i manjkovima. tako i po obimu iskazivanja imovine i izvora imovine. Početni bilans stanja Početni bilans stanja je jedan deo od kompleta finansijskih izveštaja u kome je iskazana imovina po obliku i izvorima na određeni dan. na stepen naplativosti spornih potraživanja i oštećenost određenih imovinskih dobara. b) imovina i izvori imovine u inventaru su iskazani pojedinačno. a koje je prethodno korigovano i usklađeno sa stvarnim tj. nastaju iz knjigovodstvenog stanja u glavnoj knjizi prilikom njenog zaključivanja. količini. a koji dostavlja nadležnom organu upravljanja. i to nakon završetka svih poslova. merenjem). svaka od njih sastavlja svoj izveštaj i zajedno sa popisnim listama. dok se bilans dobija zaključkom računa glavne knjige.

1.000 Bilans stanja kao jednostrani pregled u obliku liste Dakle. PASIVA 1. račun A.j. Grupa rač. Kapital 12.god.000 Bilans stanja kao sintetički pregled bilansne imovine u vidu dvostranog pregleda Bilans stanja na dan 01. Tekući (poslovni) račun 12. god. u računovodstvenoj teoriji i praksi se navodi da se bilans može prikazati u formi konta (kao međusobno sučeljavanje dveju strana-u vidu dvostranog pregleda) ili formi liste (štafelne forme) u kojoj je struktuiranje izvršeno jedan ispod drugog.2013. Kapital 12. Zbog svega toga je i nastala poznata sintagma „nijedno knjiženje bez dokumenta“ (na nemačkom Keine Buchung ohne Beleg). Pasiva 1. Knjigovodstvena dokumentacija Pod knjigovodstvenom dokumentacijom podrazumevaju se pisane isprave kojima se dokazuje nastanak promene u poslovanju preduzeća. U n. Početni bilans stanja ili bilans otvaranja.000 1. c) po obliku (formi) inventar se prikazuje jednostrano u obliku liste (paginarno).01.3. b) bilans stanja je knjigovodstveni instrument od koga polazi (početni bilans stanja) i jedan od instrumenata kojima se završava ukupna (globalna) knjigovodstvena procedura (zaključni bilans stanja).2013.000 B. dok se početni bilans stanja prikazuje jednostrano u obliku liste i dvostrano u obliku knjigovodstvenog računa (konta). AKTIVA 241 1. Nijedna poslovna promena ne može se priznati niti proknjižiti u dnevniku i glavnoj knjizi ako nije dokumentovana.01.. Tekući (poslovni) račun 12. izgleda na sledeći način: Aktiva Bilans stanja na dan 01. 14 . Obe forme bilansa stanja prikazane su u vidu gornje dve tabele. U ukupnoj (globalnoj) knjigovodstvenoj proceduri inventar i bilans stanja imaju različite uloge i mesto: a) inventar je knjigovodstveni instrument čije sastavljanje prethodi sastavljanju početnog bilansa stanja.

i u ovu grupu ubrajamo: fakture dobavljača (ulazne fakture). Interna knjigovodstvena dokumenta su ona koja se formiraju u preduzeću. koji sadrže fiksne elemente. postoji više vrsta knjigovodstvenih dokumenata: 1. trebovanja.originalna (nastaju direktno iz poslovnih promena) i . Da bi dokument bio prihvaćen on mora da sadrži sledeće bitne elemente: mesto i datum nastanka poslovne promene. Da bi se olakšalo sastavljanje dokumenata izrađuju se obrasci za tipične i ponovljive poslovne promene. prijemnice. u svim zemljama sveta. najčešće se deli na eksternu i internu. a takođe i u našoj zemlji doneti su odgovarajući zakonski propisi kojima se normativno obezbeđuje verodostojnost i sadržina knjigovodstvenog dokumenta. imena i popisi odgovornih lica za nastanak poslovne promene. iznos na koji promena glasi ili podatke na osnovu kojih će biti naknadno utvrđen.ulazna (dokumetna poslovnih partnera ili državnih organa) i . kao što su: izlazne fakture. 2. Dokument se sastavlja u momentu nastanka poslovne promene.izvedena ili derivati (nastaju objedinjavanjem promena ili stanja iz originalnih dokumenata). izdatnice i sl. bilans uspeha). druge podatke. radne liste. Prema načinu nastanka knjigovodstvena dokumenta se dele na: . Ukupna knjigovodstvena dokumentacija može se klasifikovati sa različitih tački gledišta. Računovodstvena dokumentacija s aspekta poslovnih funkcija.sopstvena (dokumenta koja nastaju u preduzeću i ona mogu biti unutrašnja-interna i spoljna-eksterna). Eksterna knjigovodstvena dokumentacija obuhvata sva ona dokumenta koja proizilaze iz poslovnih odnosa sa spoljnim poslovnim partnerima. U zavisnosti od merila (kriterijuma) podele. izveštaje o novčanim tokovima (izvodi sa tekućeg računa) i sl. U cilju obezbeđenja pune tačnosti i regularnosti knjigovodstva i finansijskih izveštaja koji se na osnovu njega sastavljaju (bilans stanja. Ali. može se prikazati na sledeći način: 15 . Prema mestu nastanka knjigovodstvena dokumenta se dele na: . naziv i broj dokumenta. kratak opis poslovne promene.

str. ako se dokumenta izdaju u više primeraka mora se označiti koji je primerak za knjiženje. količine i cene. pogrešno napisana cifra ili tekst moraju se precrtati tankom crtom i iznad toga treba napisati tačne cifre i tekst. 78.6 • Formalna kontrola . Vićenijević. Glavna načela urednosti su: dokumenta se popunjavaju mastilom ili pisaćom mašinom. Dakle. 2013.utvrđuje se da li je zaista i nastala zapisana poslovna promena u dokumentu. Kontrola knjigovodstvene dokumentacije može bit: formalna. proverava potpunu tačnost.. Beograd. Računovodstvo-sa zbirkom zadataka. dokumenta iz blagajne i banke ne ispravljaju se već se pogrešno popunjen dokument mora poništiti i napisati novi. 6 Petrović Z. da li su untete stvarne vrste.. • Računska kontrola . prazan prostor mora da se poništi. i • Suštinska (materijalna) kontrola . Univerzitet Singidunum.proverava se tačnost računskih-aritmetičkih operacija upisanih u dokumentu.. K. Stanišić N. Kontrolu dokumenata obavlja kontrolor ili likvidator. pravilnost i istinitost sadržine svih podataka unetih u dokument npr.proverava se da li dokument sadrži sve potrebne podatke i da li su dokumenta uredno popunjena. računska i suštinska. 16 .

knjigovodstvenih promena. Na računima glavne knjige I ili glavne knjige II stepena treba knjigovodstveno evidentirati. Dnevnik Dnevnik je instrument knjigovodstva koji služi za svakodnevno trajno evidentiranje poslovnih promena onim redom kako su nastale tj. Hronološko evidentiranje poslovnih promena u dnevniku je neophodno u slučaju potrebe za rekonstrukcijom poslova koji su obavljeni u prethodnom periodu. putem dnevnika svi zainteresovani korisnici stiču uvid u tačnost podataka koji se u poslovnim knjigama evidentiraju. čuvaju se trajno (npr. iznos. kontirati kompletnu poslovnu dokumentaciju (internu i eksternu). 1. redni broj. Ako se beleženje obavlja svakodnevno onda dnevnik postaje hronološko evidentiranje privrednih operacija tj. Dnevnik i glavna knjiga su dve paralelne evidencije i ukupan promet u obe poslovne knjige mora biti isti (identičan). na kojima će se evidentirati odnosno knjižiti poslovna promena. Dnevnik spada u prvu osnovnu poslovnu knjigu preduzeća. Posle završene kontrole. Određene poslovne knjige. zavisi od pravilnog ili nepravilnog kontiranja. Takođe. da dobro poznaje organizaciju knjigovodstva i tehnološki proces poslovnog subjekta. glavna knjiga i pomoćne knjige. tj. Tačnost ili netačnost knjigovodstvenog obuhvatanja u poslovnim knjigama. Lice koje vrši kontiranje treba da poseduje znanje iz oblasti računovodstvenih propisa. Nakon analize utvrđuje se formula za knjiženje. U knjigovodstvenom stavu iskazuje se međusobni odnos korespodentnih računa i vrednost. Kontirati obuhvaćenu poslovnu promenu znači odrediti knjigovodstvene račune (konta) i njihove suprotne strane. stranu duguje i stranu potražuje. knjigovodstveni stav. Preduzeća su dužna da uredno čuvaju poslovne knjige.4. dokumenta. tj. a potom na osnovu dnevnika otvara se glavna knjiga kao druga osnovna poslovna knjiga preduzeća. godina. poslovnog događaja) i račune na koje se odnosi. mesecu i godini (hronološko evidentiranje poslovnih promena). koja se iskazuje kroz tzv. U dnevniku se vrši kontiranje obuhvaćenih poslovnih promena. vremenskom redosledu njihovog nastanka. Pri analizi poslovnog događaja važno je odrediti karakter promene (tj. 17 . kao i knjigovodstvenu dokumentaciju. Kontiranje čine dva postupka. pre svega. i to analiza poslovnog događaja i njegovo izražavanje formulom. odeljnja.). odnosno prema redosledu prijema računovodstvene isprave: danu. jer se promene evidentiraju svakodnevno. Vođenje hronološke evidencije trebalo bi da onemogući izmene već unetih podataka. Načini čuvanja određuju se Zakonom ili Pravilnicima preduzeća.. Dnevnik se otvara na osnovu početnog bilansa stanja (bilansa otvaranja). dokumenta se dostavljaju knjigovodstvu na kontiranje i knjiženje.. Nalozi za knjiženje se numerišu i odlazu u posebne fascikle (na koricama fakscikle se ispisuje naziv preduzeća. Osnovne poslovne knjige čine: dnevnik. matična knjiga).

18 . U novčanim kolonama duguje i potražuje unose se pojedinačni iznosi za koje su neki računi glavne knjige zaduženi. Datum Naziv računa i opis D P Duguje Potražuje Dnevnik se vodi za određeni vremenski period (mesec i godina) po stranama. 28. a ispod njih (par slovnih mesta udesno) i nazivi računa koji potražuju.. kao i podaci o datumu nastanka promene. broj računa (četvrta kolona) i iznos (poslednja kolona). Ova kolona predstavlja vezu između knjiženja u dnevniku sa knjiženjima na računima glavne knjige. U koloni opis unose se najpre nazivi računa koji duguju. datum (druga kolona). Kolona za opis podvlači se rastavnom crtom. Dnevnik ima i značajnu kontrolnu funkciju koja se ogleda u potvrđivanju da je poslovni događaj evidentiran u poslovnim knjigama. Dnevnik predstavlja osnovu za prenošenje podataka u glavnoj knjizi. 7 Lj. Red. Šaponja. Petkovič Đ. kako bi se knjiženja pojedinih promena odvojila. što je i osnovni cilj vođenja ove poslovne knjige. S.. povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija. U koloni za poziv unose se brojevi računa u glavnoj knjizi na koje će biti preneta promena proknjižena u dnevniku. Ukoliko su zbirovi dugovne i potražne kolone u dnevniku jednaki. Nakon toga. U kolonama za redni broj i datum unose se odgovarajući podaci vezani za redni broj pod kojim se promena knjiži. Da bismo proknjižili određenu promenu neophodno je pre toga izvršiti kontiranje. što izgleda na sledeći način:7 Broj računa Iznos n. Način vođenja evidencije u dnevniku omogućava brzo i jednostavno uočavanje podataka koje želimo da saznamo. onda su sva knjiženja izvršena korektno. Milutinović. nazive računa koji su vezani za određeni posao. Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet Subotica. naziv računa i opis (treća kolona). tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu. 2012. D. unosi se opis promene koji predstavlja kratko objašnjenje proknjižene promene. Računovodstvo-praktikum. na slobodnim listovima. br. Jakšić D. str. kao i sume i oznake strana računa na kojima se knjiži poslovni događaj.. Kontiranje znači određivanje koji će računi u nekoj poslovnoj promeni da duguju a koji da potražuju. odnosno odobreni.j. U dnevniku se mogu naći sledeće kolone (rubrike): redni broj (prva kolona). Opis se unosi u ravni sa knjiženjem računa koji duguju.

Kako u sadržini glavne knjige i dnevnika ne postoje razlike. Stanišić N. Za kontiranje knjigovodstvenih promena u toku poslovne godine koriste se sledeća pravila: • prvo.. da li je došlo do promene na imovini preduzeća i da li postoji odgovarajući knjigovodstveni dokument. Glavna knjiga pruža informacije o tome koje su se poslovne promene dogodile u vezi sa određenom vrstom računa (konta) prema njihovoj sadržini odnosno funkciji. Vićenijević. kako kod novoosnovanog preduzeća tako i kod preduzeća koje neprekidno (kontinuirano) posluje. Zato na računima rashoda i prihoda kada se pojave u toku obračunskog perioda neće postojati početno stanje već samo promene nastale u toku poslovanja. tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu (displeju). Sam postupak otvaranja računa (konta) glavne knjige sastoji se u tome da se za svaku poziciju bilansa stanja i bilansa uspeha otvara poseban račun (konto). • drugo.5. oblikasistematska evidencija ima zaglavlje u kojem se navodi da je reč o glavnoj knjizi.. te period vremena za koji će se registrovati ekonomske promene. ni jedna poslovna transakcija koja ima uticaja na ove kategorije ne sme biti izostavljena iz glavne knjige. što nije slučaj sa pozicijama bilansa stanja koje stalno postoje (egzistiraju) sve dok preduzeće ima imovinu i postoji. Beograd. Takav njen položaj rezultat je činjenice da ona obuhvata sve promene na izvorima tj. Glavna knjiga se vodi za određeni vremenski period (mesec i godina) po stranama. povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija. 19 . Univerzitet Singidunum. obavezama i kapitalu preduzeća.8 Dnevnik i glavna knjiga su dve paralelne evidencije gde razlike između njih postoje samo u načinu klasifikovanja poslovnih promena i odatle razlike u informacijama koje pružaju. na slobodnim listovima.. 2013. i „Knjiga“- sve do perioda između dva svetska rata ova evidencija je obavezno bila u povezanoj knjizi (povezana koncem „jemstvenikom“ i pečatirana voskom). Zbog toga se u momentu otvaranja dnevnika ne pojavljuju računi rashoda i prihoda koji će se pojaviti kasnije u toku poslovanja odnosno u toku obračunskog perioda. ali se iz nje ne može dokučiti koje su sve promene nastale u preduzeću u nekom obračunskom periodu niti se može videti knjigovodstveni stav u celini. promet zbira svih računa glavne knjige mora biti jednak prometu dnevnika (kao što je prikazano u prethodnom primeru). 1. 52. 8 Naziv „Glavna knjiga“ sastoji se iz dve reči: „Glavna“-reč je o najvažnijoj knjigovodstvenoj evidenciji. odnosno pretvaranjem pozicija bilansa u račune. K. Glavna knjiga Glavna knjiga je instrument knjigovodstva koja se formira raščlanjavanjem (dekonponovanjem) bilansa na njegove osnovne delove. daje naziv preduzeća za koje je otvorena. Pozicije bilansa uspeha se zaključuju na kraju svake poslovne godine. Glavna knjiga je najvažnija računovodstvena knjiga sistema dvojnog knjigovodstva. Izvor: Petrović Z. tj. Skup svih računa u knjigovodstvu predstavlja knjigovodstveni instrument – Glavnu knjigu. utvrđuje se da li je došlo do knjigovodstvene promene. sredstvima. Pri otvaranju glavne knjige ne postoji bilans uspeha. str. Računovodstvo-sa zbirkom zadataka. Dakle. Kao i one koje se odnose na nastanak rashoda i prihoda. Sa stanovišta forme tj. određuju se računi na kojima se evidentira promena na imovini.

tj. povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija. Kod sredstava u obliku stvari prati se i količinsko stanje i promene njihovog količinskog stanja. Kako se u knjiženjima mogu pojaviti greške koje se ispoljavaju u neslaganju prometa salda između sintetičkog i njemu pripadajućeg analitičkog računa. tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu (displeju). finansijsku imovinu. predstavljeni u glavnoj knjizi zbirnim (sintetičkim) računima. na slobodnim listovima. materijal. • četvrto. proizvodnju. javlja se problem sa jedne strane preglednost glavne knjige. Pomoćne knjige se vode za određeni vremenski period (mesec i godina) po stranama. Pomoćne knjige se mogu ali i ne moraju koristiti. Oblikovanje (formiranje) pomoćnih knjiga znači razdvajanje jedinstvene knjige računa na dve knjige: a) glavnu knjigu sa računima bilansa stanja i bilansa uspeha (bilansni računi ili finansijsko knjigovodstvo) i b) pomoćne knjige ili analitike sa prostim ili pojedinačnim računima koji su. kratkoročna potraživanja. radi očuvanja celovitosti. sitan inventar. količini i vrednosti za nematerijalnu i materijalnu imovinu. određuje se pravac promene. • peto. Analitičke evidencije se mogu voditi za sledeće delove sredstava i izvora sredstava: osnovna sredstva. Analitička evidencija predstavlja raščlanjavanje nekog sintetičkog računa glavne knjige. sastavlja prometni list. na kraju se na osnovu pravca promene i karaktera računa određuje koji račun duguje a koji potražuje. to se radi utvrđivanja saglasnosti u knjiženjima između glavne i pomoćnih knjiga. Ako preduzeće ima mali obim poslovanja i odatle manji broj poslovnih promena i manji broj računa u glavnoj knjizi koji ne ugrožavaju pregrednost glavne knjige. Prometni list 20 . robu. pomoćne knjige se ne oblikuju (formiraju). ako preduzeće ima veliki obim poslovanja a time i veliki broj poslovnih promena i veliki broj računa u vezi sa pojedinim delovima imovine ili sa pojedinim delovima obaveza. gotove proizvode.6. a sa druge strane podela rada u knjigovodstvu u vezi sprovođenja odgovarajućih knjiženja. • treće. Pomoćne knjige Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje se vode po vrsti. 1. za razliku od dnevnika i glavne knjige koje čine obavezne knjige u sistemu dvojnog knjigovodstva. određuje se karakter salda računa (aktivan ili pasivan). dugoročna potraživanja. kratkoročne obaveze. rezervne delove. finansijske obaveze i instrumente kapitala. Da bi se oba problema rešila oblikuju (formiraju) se pomoćne knjige. To su detaljne evidencije kojima se prati vrednosno stanje i vrednosne promene stanja pojedinih sredstava i izvora sredstava (analitičke evidencije se mogu voditi i za rashode i za prihode). da li dolazi do povećanja ili do smanjenja stanja na navedenim računima. Suprotno. dugoročne obaveze itd. auto gume. ambalažu.

Prometni list sadrži četiri kolone: broj računa. Predzaključna knjiženja Predzaključna knjiženja predstavljaju niz postupaka prevođenja (konvertovanja) knjigovodstvenog na stvarno (realno) stanje (koje je utvrđeno inventarom ili popisom). odnosno obračunskog perioda. Blagajnički dnevnik odnosno izveštaj potpisuje i sastavlja blagajnik u dva primerka od koji se original (prvi primerak) daje na dalje knjiženje u finansijsko knjigovodstvo. odnosno pre zaključka poslovnih knjiga i utvrđivanja periodičnog finansijskog rezultata.300 - Zbir: 7. što izgleda na sledeći način: Broj Naziv analitičkog računa Promet Saldo računa (konta) Duguje Potražuje Duguje Potražuje 20201 Kupac u zemlji A 1. Isto važi i za desnu stranu. U blagajnički dnevnik unose se isprave koje potvrđuju uplatu novca u blagajnu.200 - 20202 Kupac u zemlji B 6. promet i saldo.300 . koji se često naziva-prometni list. Pošto se radi o praćenju promena nekog dela imovine. što je vidljivo na datom primeru. razlika između leve i desne strane tog dnevnika mora da odgovara saldu sintetičkog računa. za svaku od analitičkih evidencija vodi se dnevnik.7. kao i sve isprave na osnovu kojih se vrši isplata novca iz blagajne. kao i zbiru salda svih analitičkih računa te analitičke evidencije. ipak ne odražavaju stvarno stanje iz više razloga. Evidencija primanja i izdavanja gotovog novca vodi se i u dnevniku blagajne odnosno blagajničkom izveštaju. naziv analitičkog računa. Zbir prometa leve strane takvog dnevnika mora da odgovara zbiru prometa svih levih strana računa te analitičke evidencije. čiji oblik i sadržina nisu propisani. 6.900 300 7. a u cilju dobijanja tačnih i istinitih podataka za iskazivanje što stvarnijeg (realnijeg) bilansa stanja i bilansa uspeha. Najčešći uzroci nepodudarnosti knjigovodstvenog i stvarnog stanja u privrednoj praksi su sledeći: 21 .500 - Dakle. a kopija (drugi primerak) ostaje u blagajni. U pomoćne poslovne knjige spada i blagajnički dnevnik u kojem se beleže poslovne promene koje nastaju prilikom gotovinskih naplata od dužnika i gotovinskih plaćanja poveriocima.je spisak svih analitičkih računa koji pripadaju jednom sintetičkom računu. Kolone prometa i saldo obuhvataju po dve podkolone: podkolonu duguje i podkolonu potražuje. kao i prometu leve strane odgovarajućeg sintetičkog računa. dakle. kao dva osnovna dela kompleta (seta) godišnjeg finansijskog izveštaja preduzeća.600 300 1. 1. Sam naziv ovih knjiženja govori o vremenu njihovog sprovođenja. I pored postojanja određenog stepena pažnje da knjigovodstvenom dokumentacijom budu obuhvaćene sve promene u celini. reč je o kraju poslovnog.

. d) postojanje nedokumentovanih poslovnih promena – koje nisu knjigovodstveno evidentirane kao što su pojave viškova i manjkova..j. u rsd) 9 Lale V.. 138.. b) nerealne vrednosti – na pojedinim aktivnim i pasivnim računima..... c) nedozvoljeno prebijanje (kompeziranje) salda na sintetičkim aktivno-pasivnim računima (kupci i dobavljači).. utvrđivanju viška i manjka. knjigovodstveno stanje imovine može se razlikovati tj. 22 . U praktičnom smislu postupak iznalaženja manjka i viška veoma je jednostavan i može se prikazati sledećim primerom:9 a) Knjigovodstveno stanje.000 n. zaliha i potraživanja) i unapred isplaćenih rashoda ili troškova i unapred naplaćenih prihoda. Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove.. izvršiti popis (inventarisanje) i prevesti (konvertovati) knjigovodstveno na stvarno stanje.... Računovodstvo. a nisu obuhvaćeni prihodima i rashodima.. Ispravka (korekcija) salda računa stanja upravo ima zadatak da otkloni navedene razlike..... u cilju sprovođenja (realizacije) predzaključnih knjiženja neophodno je ustanoviti knjigovodstveno stanje. Beograd.. (novčanih jedinica npr.20. računima prihoda i rashoda zbog: obezvređivanja pojedinih oblika aktive (npr. biti više ili niže od stvarnog stanja..900 n. u rsd) b) Popisano (stvarno) stanje. i odatle da manjak postoji onda kada je stvarno stanje niže od knjigovodstvenog stanja... str..j..... a višak onda kada je stvarno stanje više od knjigovodstvenog stanja.200 n.10. a) pogrešna knjiženja dokumentovanih poslovnih promena . (novčanih jedinica npr. 2012..1. 1. viška obezvređenja i rashodovanja imovine – Pri utvrđivanju razlika između knjigovodstvenog i stvarnog stanja tj...koja dovode do narušavanja potpunosti (integralnosti) i istovrsnosti (homogenosti) računa.... Predzaključna knjiženja se mogu sistematizovati na sledeće postupke sračunate na pretvaranje (konvertovanje) knjigovodstvenog (dokumentovanog) na stvarno (popisano ili inventarno) stanje: • Ispravka (korekcija) salda računa stanja • Raščlanjavanje (dekomponovanje) salda aktivno-pasivnih računa i • Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda 1...... (novčanih jedinica npr.7. Dakle... u rsd) c) Manjak (1-2). polazi se od toga da je stvarno stanje niže od knjigovodstvenog stanja.j..... zalihama i potraživanjima. Razlike između knjigovodstvenog i stvarnog stanja pojavljuju se na stalnoj ali češće na obrtnoj imovini – na gotovini. ili pak usled obezvređivanja koje je smanjilo vrednost imovine.. Knjiženje manjka.... Ispravka (korekcija) salda računa stanja Usled knjigovodstvenog neobuhvatanja promena koje su izmenile količinu a time i vrednost imovine.

rastura i loma (posebno kod zaliha). Manjak predstavlja oblik otuđenja imovine na koji se plaća porez na dodatu vrednost (PDV). Ako je manjak utvrđen popisom na dan 31.) vred. vred. obračun otpisane vrednosti prema propisanoj stopi amortizacije treba izvršiti do kraja perioda do kojeg je osnovno sredstvo upotrebljavano. 2. u okviru obavljanja delatnosti. (ostali prih. a knjigovodstveno obuhvatanje se vrši poštovanjem bruto načela (principa). a evidentira se na teret rashoda obračunskog perioda prema datumu odluke nadležnog organa. pada na teret odgovornog lica-računopolagača. Osnovicu za obračun PDV čini neotpisana (sadašnja) vrednost nestale imovine. naknade šteta i dr. i • odobri račun-Obaveze za PDV. tako što se: • zaduži račun-Potraživanja od zaposlenih za manj. zalihama i drugim sredstvima. Predmet oporezivanja PDV su prema opštem pravilu Zakona o PDV. promet dobara i usluga koji poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. poplave. Gotovo je pravilo da utvrđeni manjak. za neotpis. saobraćajnim udesom i sl. po propisanoj stopi na neotpisanu vrednost.) ili nekim drugim događajem koji je potvrđen aktom (zapisnikom) nadležnog organa. + PDV na neotpisanu vrednost. obezvređenja i rashodovanja stalne imovine – Manjak osnovnih sredstava (nekretnina. određene radnje po osnovu kojih obveznik ne ostvaruje naknadu.) za isti iznos. Utvrđeni manjak opreme i postrojenja. knjiži se tako što se: • zaduži račun-Manjkovi (ost. ratnih razaranja). postrojenja i opreme) utvrđuje se u visini njihove neotpisane (sadašnje) vrednosti. po neotpis. predstavljaju predmet oporezivanja PDV. Manjak može biti posledica krađe. a kod pojedinih vrsta sredstava može nastati zbog kala.12. krađom. a • odobri račun-Postrojenja i oprema. za nabavnu vred. za otpisanu (amort. i • zaduži račun-Ispravka vred. Knjiženje manjka. jer su izjednačene sa prometom dobara uz naknadu. tekuće godine. Pod manjkom se podrazumeva svaki nestanak imovine koji s ne može opravdati višom silom (elementarnom nepogodom. viška. Budući da se knjiženje viška i manjka razlikuje u zavisnosti na kom obliku imovine se javlja. Utvrđeni manjak na teret odgovornog lica predstavlja potraživanje od zaposlenog a ne konačni rashod. i • odobri račun-Prihodi po osnovu napl. Na osnovu redovnog ili vanrednog popisa imovine mogu se utvrditi manjkovi na opremi. takođe. 23 . Međutim. odvojeno će se izložiti knjigovodstveno obuhvatanje manjka i viška na pojedinim delovima imovine. kao i uvoz dobara u Republiku. (IV) postroj. + PDV po propis. i opreme. rashodi).. prema odluci nadležnog organa. odnosno do kraja godine. stopi na neotpisanu vrednost.. Osim viška i manjka izložiće se i knjiženje rashodovanja i obezvređivanja pojedinih delova imovine. Knjiži se na isti način kao u prethodnom stavu s tim što se dodaje novi stav. dejstva više sile (požara. vred.

u zavisnosti od toga gde je uplata izvršena. pored knjiženja u knjigovodstvu troškova i učinaka. sprovode se odgovarajuća knjiženja kojima se stanje u knjigovodstvu usklađuje sa stvarnim stanjem po popisu. za manjkove za iznos manjka. 3. a • odobrio račun . manjkovi i viškovi zaliha učinaka / Gotovi proizvodi i nosioci troškova). (Otpisi. za isti iznos. čime se račun Potraživanja za manjkove zatvara. Ako se proizvodi naplaćuju od učinaka manjka. knjiženja se sprovode i u finansijskom knjigovodstvu. Kada se manjak uplati knjiženje je obrnuto. čime bi ovaj račun bio zatvoren. i • odobri račun . je češće. 24 . (Potraživanja od zaposlenih / Viškovi i Obaveze za porez i dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi). za iznos manjka. a u korist prihoda.Nematerijalna ulaganja i materijalna sredstva. Upoređivanje knjigovodstvenog i stvarnog stanja obrtne imovine. a • odobri račun .Potraživanja od zaposlenih za manjkove. manjkovi i viškovi učinaka knjiže se na osnovu odluke nadležnog organa poslovnog subjekta po ceni koštanja a na teret računa – Otpisi.Blagajna ili Tekući rač. U koliko bi se naknadno utvrdilo da je utvrđeni manjak nastao usled neproknjižene isplate za PTT usluge u zemlji npr. U prvom slučaju knjiženja se sprovode međusobnim knjiženjima na teret-odgovarajućih konta ispravke vrednost. koja je postala neupotrebljiva. manjkovi i viškovi zaliha učinaka. Usklađivanje knjigovodstvenog i stvarnog stanja vrši se popisom. Knjiženje manjka. tada bi se: • zadužio račun .Troškovi PTT usluga u zemlji.Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje stalne imovine (Ostali rashodi). Otpisi. dok bi za ukupan iznos bila odobrena odgovarajuća konta . viška i obezvređenja obrtne imovine – Knjiženje manjka i viška na obrtnoj imovini je različito u zavisnosti o kom obliku obrtne (tekuće) imovine se radi. kada se utvrđuju razlike između knjigovodstvenog i stanja utvrđenog popisom i na osnovu odluke nadležnog organa preduzeća kao pravnog lica.Blagajna. a za neke oblike kao što je gotovina vrši se dnevno.Potraživanja od zaposl. obično na osnovu predloga popisne komisije ili druge stručne komisije izvrši: a) isknjižavanje otpisane (rashodovane) stalne imovine koja se više ne koristi ili b) delimično još uvek neotpisane stalne imovine. U drugom slučaju postojanja neotpisanog dela stalne imovine za taj iznos bi bio zadužen konto . a u korist-odgovarajućih konta stalne imovine. ako je manjak uplaćen u celini. Manjak gotovine u blagajni se pojavljuje ako je stvarno stanje niže od knjigovodstvenog stanja.. tako što se: • zaduži račun . Rashodovanje stalne imovine podrazumeva da se na kraju obračunskog perioda.Potraživanja za manjkove. zaduženjem lica koje je uzrokovalo manjak. Manjak gotovine u blagajni knjigovodstveno se obuhvata tako što se: • zaduži račun . u odnosu na osnovna sredstva.

za isti iznos. a • zaduži račun-Dobavljači dužnici.Kupci poverioci. Reč je o zabrani kompenziranja dugovnih i potražnih salda kod sintetičkih konta koja odražavaju imovinsko pravne odnose konkretnog preduzeća sa svojim poslovnim partnerima. Postojanje potraživanja od dobavljača može se utvrditi samo uvidom u analitičku evidenciju dobavljača i sastavljanjem prometnog lista dobavljača. Razdvajanje potraživanja od kupaca od obaveza prema kupcima na kraju godine sprovodi na osnovu prometnog lista kupaca tako što se: • zaduži račun . Osnove računovodstva. da bi na aktivnom računu bio tačno iskazan iznos potraživanja a na pasivnom iznos obaveza.Kupci. Isto tako.2. Ako postoje dobavljači kojima je unapred plaćeno. sintetički račun-Kupci najčešće je aktivan račun. 25 . Univerzitet „Braća Karić“. tada se obaveze prema tim kupcima moraju iskazati odvojeno od potraživanja koja postoje prema drugim kupcima. Kako se u toku poslovne godine pojavljuju aktivno-pasivni računi koji odražavaju obligacione odnose. 2008. to se ovi računi na kraju obračunskog perioda u okviru predzaključnih knjiženja moraju raščlaniti (dekomponovati). 283. odnosno bez kompenziranih salda budući da to nije dozvoljeno.poverilac koji iskazuje obavezu prema dobavljačima koja se nalazi na potražnoj strani računa. str. na kojima može doći do mešanja potraživanja i obaveza. a • odobri račun .. Saldo ovog računa na kraju godine pokazuje iznos potraživanja preduzeća od kupaca ili iznos koji kupci duguju preduzeću. Prebijanje (kompenzacija) potraživanja i obaveza nije dopuštena jer bi se time sprečavao uvid u pravu visinu potraživanja od kupaca. U navedenu grupu aktivno-pasivnih računa spadaju račun-Kupci i račun-Dobavljači. 10 Malinić S.. za iznos potraživanja od dobavljača. tada se potraživanja od tih dobavljača moraju iskazati odvojeno od obaveza koja postoje prema drugim dobavljačima. Beograd. Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih konta10 je zahtev koji potiče iz računovodstvenog principa bruto iskazivanja stanja. za iznos obaveza prema kupcima. Ako postoje kupci koji su unapred platili. kupac-dužnik koji iskazuje potraživanje od kupaca koje se nalazi na dugovonoj strani računa. Prebijanje (kompenzacija) obaveza i potraživanja nije dopuštena jer bi se time sprečavao uvid u pravu visinu obaveza prema dobavljačima. Razdvajanje obaveza prema dobavljačima od potraživanja od dobavljača na kraju godine sprovodi se na osnovu prometnog lista dobavljača tako što se: • odobri račun-Dobavljači. sintetički račun-Dobavljači najčešće je pasivan račun.1. Primera radi.7. Saldo ovog računa na kraju godine pokazuje iznos neizmirenih obaveza prema dobavljačima ili iznos koji preduzeće duguje dobavljačima. Postojanje obaveza prema kupcima može se utvrditi samo uvidom u analitičku evidenciju kupaca i sastavljanjem prometnog lista kupaca. Raščlanjavanje (dekomponovanje) salda aktivno-pasivnih računa Da bi bilansni iskazi prikazali stvarno stanje jedna od važnih pretpostavki je istovrsnost (homogenost) računa na kojima je prema njihovoj sadržini iskazana imovina i obaveze. U privrednoj praksi račun-Kupci poverioci sreće se pod nazivom Primljeni avansi. Dobavljač. za isti iznos U privrednoj praksi račun-Dobavljači dužnici sreće se pod nazivom Dati avansi.

a 26 . u bilansu stanja.7. Knjiženje nastalih a nenaplaćenih prihoda u obračunskoj visini. kao tranzitorne (prenosne) ili anticipativne (prevremene) pozicije. Ovo razgraničavanje rashoda i prihoda vrši se korišćenjem konta vremenskih razgraničenja. potrebno je doknjižiti iznose nastalih a do toga momenta neevidentiranih prihoda i rashoda. Ovi prihodi i rashodi često se označavaju kao obračunski prihodi i rashodi jer se do njihove visine. Knjigovodstveno obuhvatanje (knjiženje) rashoda i prihoda preko konta vremenska razgraničenja ima za cilj da rashode i prihode pravilno raspodeli između Bilansa uspeha i Bilansa stanja. Sama potreba vremenskog razgraničenja rashoda i prihoda javlja se u sledećim karakterističnim slučajevima:  postojanje prihoda i rashoda koji su nastali u datom obračunskom periodu ali je njihovo evidentiranje izostalo usled nepostojanja odgovarajućeg knjigovodstvenog dokumenta. vrši se tako što se: • zadužuje odgovarajući račun-Aktivna vremenska razgraničenja (AVR). Predzaključna knjiženja u vezi vremenskog razgraničenja rashoda i prihoda imaju zadatak da obezbede pretpostavke za obračun stvarnog (realnog) i uporedivog periodičnog rezultata uz dosledno uvažavanje bilansnog načela uzročnosti (korelacije) i načela realizacije. na računima prihoda i rashoda budu obuhvaćeni svi i samo oni prihodi i rashodi koji su nastali u obračunskom periodu kojima ekonomski pripadaju bez obzira na momenat naplate. Dakle. a oni koji se odnose na budući (naredni) obračunski period budu zadržani (odloženi) u bilansu stanja. odnosno momenat isplate. a razgraničeni prihodi i rashodi. kojima se primenom računovodstvenog principa realizacije poboljšava knjigovodstvena tačnost evidentiranja i obračuna. posebno prilikom izrade godišnjem bilansa i zaključka poslovnih knjiga. Da bi se računi rashoda i prihoda učinili potpunim (integralnim) i istovrsnim (homogenim). pri obračunu rezultata na kraju obračunskog perioda. podrazumeva adekvatno razgraničavanje rashoda i prihoda na vremenske periode na koje se oni odnose. polugodišnjem. ostvareni prihodi i rashodi iskazuju se u bilansu uspeha. Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda Obračun periodičnog finansijskog rezultata preduzeća na godišnjem. Periodizacija tj. kojima pripadaju. kako je i navedeno dolazi obračunom.  pojavljuju se unapred isplaćeni troškovi ili rashodi i unapred naplaćeni prihodi zbog toga što su vremenski razgraničeni (periodizovani) na obračunske periode kojima ekonomski pripadaju. i to tako da rashodi i prihodi koji se odnose na tekući obračunski period budu uključeni u bilans uspeha. kvartalnom ili mesečnom nivou. bez obzira na momenat fakturisanja ili njihove isplate ili naplate. Načelo uzročnosti (korelacije) zahteva da.1. vremensko razgraničenje rashoda i prihoda na obračunske periode kojima ekonomski pripadaju u knjigovodstvu se postiže odgovarajućim računima vremenskih razgraničenja.3.

S obzirom da se na knjigovodstvenim računima evidentiraju podaci o vrednosnom stanju i vrednosnim promenama stanja imovine preduzeća. izvoru sredstava. Zaključni list se sastavlja samo pre izrade bilansa za razliku od probnog lista koji se sastavlja mesečno ili tromesečno. Računi prihoda i rashoda su neistovrsni (nehomogeni) i onda kada sadrže iznose koji nisu prihodi i rashodi tekućeg perioda. Za sastavljanje bilansa stanja i bilansa uspeha potrebno je utvrditi salda na odgovarajućim računima. Unapred isplaćeni rashodi budućih perioda se isknjižavaju: • zaduženjem odgovarajućeg računa-Aktivna vremenska razgraničenja (AVR) i • odobrenjem računa-Rashodi. to znači da se na osnovu računa može sastaviti bilans stanja i bilans uspeha. vrši se tako što se: • odobrava odgovarajući račun . kao pretpostavka korektnog obračuna periodičnog rezultata (da bude stvaran-realan i uporediv). a • zadužuje odgovarajući račun . Unapred naplaćeni prihodi se isknjižavaju: • zaduženjem računa .Pasivna vremenska razgraničenja (PVR). Kao pomoćno sredstvo za obavljanje ovog posla.Pasivna vremenska razgraničenja (PVR). pored bruto bilansa i saldo bilansa. prihodi i rashodi su raspoređeni (alocirani) obračunskom periodu u kojem su i nastali tako da se isplata rashoda i naplata prihoda koja će se dogoditi u narednoj godini. još i bilans stanja i bilans uspeha. neophodno je sa računa prihoda i rashoda isknjižiti iznose naplata koji se odnose na prihode narednog perioda i iznose isplata koji se odnose na rashode budućih perioda. • odobrava odgovarajući račun-Prihoda. Zaključni list predstavlja prošireni probni list jer prikazuje. Neistovrsnost (nehomogenost) računa prihoda i rashoda nastaje kao posledica na njima proknjiženih naplata koji nisu prihod tekućeg perioda i proknjiženih isplata koji nisu rashod tekućeg perioda. rashodu ili prihodu. Uloga zaključnog 27 .Rashoda. a sastavlja se iz četiri razloga. najčešće se koristi zaključni list.Prihodi i • odobrenjem odgovarajućeg računa . 1. bilansa uspeha i formalan zaključak knjiga. Unapred naplaćeni prihodi predstavjaju obavezu za preduzeće. Sprovođenjem navedenih knjiženja u vezi razgraničenja prihoda i rashoda. a naročito utvrđivanja salda. Knjiženje nastalih a nenaplaćenih rashoda u obračunskoj visini. neće odraziti na rezultat u tekućoj godini. Tako utvrđena salda unose se u obrasce bilansa stanja ili bilansa uspeha u zavisnosti da li se radi o sredstvu. obično račun-Finansijski prihodi ili račun . Prilikom popunjavanja ovih obrazaca najčešće se salda pojedinih računa grupišu i unose kao jedan iznos u odgovarajući bilans. Da bi se ovi računi učinili istovrsnim (homogenim).Ostali prihodi. Probni i zaključni list Posle sprovedenih predzaključnih knjiženja pristupa se izradi zaključnog lista sa ciljem da se pripreme podaci za izradu bilansa stanja.8. bilans stanja i bilans uspeha. saldo bilans. Zaključni list je spisak svih računa (konta) glavne knjige u četiri bilansa: bruto bilans. Unapred isplaćeni rashodi predstavljaju potraživanje za preduzeće.

dakle posle sprovedenih knjiženja i obavljene kontrole iskazanih stanja u poslovnim knjigama. čime istovremeno oba bilansa stiču ravnotežu i kompletnost. Zaključni list je knjigovodstveni instrument koji ima više funkcija u knjigovodstvu. Sadrži sve kolone koje ima i probni bilans. za kontrolu stanja poslovnih knjiga sastavljaju se probni bilans (probni list) i zaključni list. Formalni zaključak knjiga vrši se na kraju poslovne godine sa ciljem: a) razdvajanja poslovanja između dve poslovne godine. znači da oni pošto će se u narednoj poslovnoj godini odmah otvoriti i koristiti suštinski ni jednu sekundu nisu ugašeni. d) da se na osnovu podataka iz bilansa uspeha i stanja sprovede formalan zaključak knjiga. Probni bilans (probni list) je knjigovodstveni instrument čija je osnovna namena provera aritmetičke ispravnosti izvršenih knjiženja. Pošto se računi otvaraju na početku poslovne godine (01.01. U njemu zbir kolona duguje i potražuje mora biti jednak.9. Pre nego što se pristupi izradi zaključnog lista sastavlja se probni bilans. 28 . naziv računa. 1.). još i kolone bilans stanja sa pod kolonama aktiva i pasiva i bilans uspeha sa potkolonama prihodi i rashodi. Inače.). b) da se pomoću saldo bilansa zaključnog lista sprovede priprema salda za izradu bilansa stanja i bilansa uspeha. Zaključni list je osnova za izradu osnovnih finansisjkih izveštaja tj. Probni bilans se sastavlja na osnovu računa glavne knjige. Kolone probnog bilansa su: broj računa. Ova aritmetička jednakost proizilazi iz obavezne aritmetičke jednakosti svakog stava za knjiženje.lista u postupku formalnog zaključka knjiga je: a) da se pomoću bruto bilansa sprovede automatska računska (aritmetička) kontrola izvršenih knjiženja u glavnoj knjizi.12. U stvari unošenjem iznosa ostvarenog finansijskog rezultata-Dobitka ili gubitka u bilans stanja i bilans uspeha. Zbir pozicija aktive i pasive bilansa stanja kao i zbir pozicija rashoda i prihoda bilansa uspeha u zaključnom listu međusobno nisu isti za iznos ostvarenog rezultata poslovanja. c) da se sastavi bilans uspeha i bilans stanja obračunskog perioda. Radi uravnoteženja bilansa stanja i bilansa uspeha u zaključnom listu se dodaje nova pozicija koje nije bilo u glavnoj knjizi. bilansa stanja i bilansa uspeha i on obezbeđuje bazu za zaključivanje knjiga. gde zbir prometa dugovnih strana svih računa treba da bude jednak zbiru prometa potražnih strana svih računa. saldo bilans u zaključnom listu dobija se na isti način kao i u probnom listu. što izgleda na sledeći način: Dakle. U odnosu na bruto bilans ima. u smislu da je svaka promena proknjižena na suprotnim stranama knjigovodstvenih računa (konta) u istom iznosu. obavezno se vrši njihov formalan zaključak. potražuje i saldo. zaključni list postaje konačno (definitivno) uravnotežen. Ova pozicija (račun) se uključuje u zaključni list kako bi se izvršio prenos ostvarenog periodičnog rezultata iz bilansa uspeha u bilans stanja. duguje. račun-Dobitka ili gubitka. te kao takav ima identičnu informacionu korist kao i probni bilans. a zbir kolone salda mora biti nula. Formalni zaključak knjiga Na kraju svake poslovne godine (31.

Iznosi prometa se podvlače sa dve paralelne crte. Zaključeni dnevnik potpisuje rukovodilac (šef) računovodstva. Formalni zaključak računa je neophodan kako bi se u novu poslovnu godinu ušlo samo sa svojim saldom. kada se kod zaključivanja računa uspeha javlja račun-Dobitak ili gubitak a kod računa stanja račun-Izravnanje računa stanja. Zbir prometa se potom povlači sa dve paralelne linije ispod kojih nije dozvoljeno bilo kakvo dopisivanje. i računi izravnjanja u koji se uključuju računi stanja. Prvo se u glavnoj knjizi zaključuju računi uspeha a potom računi stanja. Formalno zaključiti račun. znači uneti saldo za izravnanje na manju stranu i izjednačiti promet dugovne i potražne strane računa. zaključak računa uspeha vrši se preko računa- Dobitka ili gubitka. podvući ga dvema paralelnim crtama. saldo za izravnanje ne postoji. Dakle. dok računi stanja zaključuju se preko računa-Izravnanje računa stanja. i c) obezbeđenja podataka za godišnju računovodstvenu analizu o kretanju (dinamici) računovodstvenih kategorija. Formalni zaključak knjiga znači da se stanje na računima svodi na nulu. Svako knjiženje posle ovakvog formalnog zaključka smatra se nevažećim. Postupak zaključivanja je sličan kao i formalan zaključak glavne knjige. odnosno knjiženje. Na kraju zaključene račune potpisuje rukovodilac (šef) računovodstva. 29 . Posle sprovedenih svih knjiženja vrši se formalan zaključak dnevnika. Izračuna se promet dugovne i potražne strane (koji moraju biti jednaki). a ne i prometom koji smo imali u tekućoj poslovnoj godini. Sam postupak formalnog zaključka knjiga sprovodi se knjiženjem ne samo u glavnoj knjizi već i u dnevniku. To je moguće uraditi ako se na svakom računu sprovede knjiženje iznosa utvrđenog salda (on je izračunat u zaključnom listu) i on se knjiži na manju stranu računa. Postupak formalnog zaključka knjiga sprovodi se formiranjem u glavnoj knjizi dva računa: računa dobitka ili gubitka u koji se uključuju računi uspeha. knjigovodstvenim kolenom. Zatim se na računu upisuju mesto i datum zaključka računa. Ako su dugovna i potražna strana računa bile izravnate. Zatim se ispod toga u dnevniku upisuje mesto i datum zaključka. b) oslobađanja sabranog (kumuliranog) prometa na računima koji se na njima javio na osnovu poslovnih promena tokom godine. pri čemu se eventualni prazan prostor na manje ispisanoj strani računa poništava tzv. Nakon toga na svakom računu treba uraditi sledeće: izračunati promet svake strane. kako bi se mogli izvući zaključci za usvajanje ocena o poslovanju i donošenje korektivnih odluka za naredne faze neprekidnog obavljanja poslovnih aktivnosti i razvoj preduzeća.

Uz sve to ovaj deo menadžmenta mora da poštuje određene zakonske regulative jer je u uskoj vezi sa njima. Jedino na takav način može se obezbediti profesionalno poslovanje preduzeća. Menadžment računovodstva ima kao primarni zadatak da ispuni blagovremeno sve informativne zahteve svih eksternih korisnika ali i potrebe za informacijama uprave preduzeća. ZAKLJUČAK: Svako preduzeće pribavlja finansijski kapital sa ciljem da se uloži u poslovanje koje će posle završenog poslovnog ciklusa vratiti taj kapital uvećan. koji su pre svega ostvarenje dobitka. 6. na osnovu obaveza datog preduzeća prema planu. Državni planovi su okarakterisani kao utvrđeni planovi doprinosa. Mnogi državni planovi su finansirani na osnovu uplata tokom poslovanja. povećanje uloženog kapitala u preduzeće. Za ovako uspešno poslovanje bitnu ulogu ima i menadžment računovodstva u okviru jednog preduzeća. očuvanje tj. Menadžment računovodstva kao sastavni deo preduzeća ne može funkcionisati uspešno ako svoje ciljeve ne identifikuje sa ciljevima svog preduzeća. Menadžment računovodstva nekog preduzeća obuhvata računovodstveno na isti način državni plan kao i sva ostala preduzeća. 30 . Svi ti planovi se utvrđuju zakonodavnom regulativom radi obuhvatanja svih preduzeća. Od njegovog poslovanja u mnogome zavisi i konačni uspeh poslovanja svakog preduzeća. i takve planove sprovodi nacionalna ili lokalna vlast ili neko drugo telo poput agencije posebno osnovane za tu svrhu.

Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet Subotica. Univerzitet "Union . Malinić S. Petkovič Đ. S. Subotica. 2012. Računovodstvo-praktikum. Računovodstvo. Osnove računovodstva.: Računovodstvo-sa zbirkom zadataka. Beograd. Ekonomski fakultet. februar 2016. Gray / Needles – Fnancial Accounting . Univerzitet "Union . 2009. Univerzitet „Braća Karić“..Nikola Tesla" fakultet za poslovne studije i pravo. K.: Upravljačko računovodstvo. Vićenijević. 2013. Boston 1999. Šaponja. Drugo izdanje.. 2012. 31 . Univerzitet Singidunum. Beograd. Lale V. Jakšić D. Osnove računovodstva. Računovodstvo. Univerzitet Singidunum. Gajdobranski. Beograd. 2014. Grupa autora: Računovodstvo. treće dopunjeno i izmenjeno izdanje. D.. LITERATURA A. 2001. Beograd. Petrović Z.Nikola Tesla" fakultet za poslovne studije i pravo. Lj. Lale V. 2008.. Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove.. 7.. Beograd. Stanišić N. Beograd. Petrović Z. Milutinović.