You are on page 1of 3

Српска ратна књижевност ствара се на свим местима где су се нашле веће скупине

избеглица. Главно књижевно средиште био је Крф, на којем се једно време налази влада и
врховна команда. Ту су у априлу 1916. обновљене званичне "Српске новине", а следеће
године као додатак новинама покренут је "Забавник" (обично се назива Крфским
"Забавником"), главно књижевно гласило за последње две године у емиграцији. У њему су
сарађивали не само српски него и хрватски и словеначки писци. Друго жаришта
југословенског књижевног окупљања био је Загреб, где се поткрај рата нашао велик број
књижевника из свих крајева под Аустро-Угарском. Ту је, годину дана након Крфског
"Забавника", покренут часопис "Словенски југ" (излазио од 1. јануара 1918. до 1. јануара
1919) као заједничко гласило српских и хрватских писаца, с наглашеном југословенском
оријентацијом.

Часописи у авангарди у Београду:

"Дан" Милоша Црњанског (1919-1920), "Прогрес" Драгише Васића (1920), "Зенит"
Љубомира Мицића (1921-1926), затим часописи Раде Драинца ("Хипнос", "Ново
човечанство", "Нова бразда" и др.), часописи Велибора Глигорића ("Нова светлост",
"Раскрсница" и др.), часописи будућих надреалиста ("Путеви", "Сведочанства"), часописи
групе тзв. неоромантичара ("Уметност", "Вечност", "Чаша воде" и др.). Дужег века били
су само обновљени "Српски књижевни гласник" (1920-1941) и "Мисао" (1919-1937).

Станислав Винавер: Манифест експресионистичке школе (у часопису Прогрес)!

Експресионисти запостављају објективне датости које одређују човека као друштвено
биће. Они теже да открију нагонске силе у човеку, "вечне" страсти и тежње, да схвате
човека као таквог, њих мучи космички положај човека, а не његова историјска ситуација.
Модерна књижевност, како је приметио Црњански, враћа човека "космичким тајанственим
висинама". А човек је, по Р. Петровићу, животиња чије су "чељусти разјапљене према
вечности". Космизам је у наших експресиониста повезан с космополитизмом, који је више
лирски доживљај јединства света, животно осећање, него философски став. Црњански је
том осећању дао необичан назив суматраизам (по острву Суматра у Малајском
архипелагу). Њиме је хтео изразити чежњу за висинама и даљинама, веру да су све ствари
повезане невидљивим спонама, да се сви предели, без обзира на њихову међусобну
просторну удаљеност, стапају у један лирски флуид.

у којој је парадирао Антологију новије српске лирике Б. После првог таласа експресионизма. проживео је албанску голготу а затим. кратки лирски роман Дневник о Чарнојевићу (1921). дошао је у дотицај с истакнутим представницима уметничке и литерарне авангарде. све до 1922. преко Крфа. Дела Милоша Црњанског: Лирика Итаке. Тодор Манојловић. који достиже врхунац 1922. Код њих цветају разни жанрови поетске прозе: поетски путопис. Наши експресионисти најпотпуније су се изразили у граничним формама. у експресионизму долази до мешања жанрова. ослобођен свих спутаности тзв. до 1921. поетски есеј. Растко Петровић (1898-1949). Винавер: Пантологија новије српске пеленгирике (1920). до стварања хибридних жанрова. обоје из 1920. 1935. У Паризу. доста путовао. до стапања поезије и прозе.Као и у романтизму. долази до растакања јединственог деловања модерниста у неколико напоредних праваца. Као седамнаестогодишњи младић. Црњанског. Слободни стих. Роман о Лондону (1971). Црњански и С. означују даљи напредак наше авангардне литературе. Сербија (1926) и Ламент над Београдом (1962). јасност. Сеобе (1929). Пажња: авангарда се назива и МОДЕРНИЗАМ! Не мешати га са МОДЕРНОМ! Највећи представници српског модернизма (авангарде): Црњански. отишао је као дипломатски службеник у . где је завршио гимназију и положио српску матуру. који захвата време од 1919. 1919. које се обично називају поемама: Стражилово (1921). најбоље може изразити модерни дух. лирска. а главни су му носиоци М. у слободном стиху и поетској прози. ђак гимназије. везаног стиха. песма Суматра и програмско Објашњење "Суматре". Проза коју стварају експресионисти по својим је битним обележјима поетска. брат сликарке Надежде Петровић. Писци другог модернистичког таласа. Винавер. када је дипломирао право. смисао. Друга књига Сеоба (1962). што је последица наших садржаја". Сибе Миличић. поетска приповетка. путопис Љубав у Тоскани 1930. Винавер. отишао у Француску. поетски роман. Највеће промене извршене су у микроструктури. Зато Црњански каже: "Пишемо слободним стихом. Поповића. зачетника модерног српског сликарства. Млади писци одбацили су не само стару форму него и све друго што је подсећало на предратну поезију: логику. Даљи животни пут овог писца сличан је путу Црњанског: ушао је у дипломатску службу. збирка приповедака Приче о мушком (1920). Три најдуже песме М. у којем је и после рата повремено живео. Код Хиперборејаца (1966).

"родна" или "матерња" мелодија. мелодија језика народне песме. Рад на песми пролазио је кроз више етапа. збирка песама Откровење. у нашем случају то је. Прве су обично класичне у фактури стиха и у изразу. У својим схватањима поезије Настасијевић је. Матерња је мелодија. пре свега.Вашингтон. занимљив је однос међу варијантама исте песме. произилази из симболистичког схватања музике као бића поезије. мистично. Љубомир Мицић (1895-1971) познат је по часопису "Зенит". збијенији. који је окупио не само наше најистакнутије модернисте него и велик број писаца и уметника из разних европских земаља. За живота су му изишле само три књиге: збирка приповедака Из тамног вилајета (1927). средњовековних текстова. У трагању за том мелодијом песник прониче с ону страну појава и долази у непосредан додир с оним што је неизрециво. Момчило Настасијевић (1894-1938) писао је много а објављивао мало. који је као правац наишао на подршку и изван наше земље. архаичног језика. и по зенитизму. Романи Бурлеска господина Перуна бога грома. Основни појам његове поетике. настави да живи у емиграцији. све до смрти. где га је затекао рат и где је. о чему сведоче сачуване варијанте. архаичан у избору лексике и реченичком поретку. а с друге. док у нареднима израз све више одступа од стандардних норми. с једне стране. путописи Африка и Људи говоре. дужник симболиста. услед чега се смисао песме затамњује . звук изворног. после рата. тајанствено. постаје сажетији. слично Винаверу. драма Међулушко благо (1927) и збирка песма Пет лирских кругова (1932). Дан шести.