You are on page 1of 16

PITANJA ZA PRVI KOLOKVIJUM IZ PAMĆENJA

1. Grafik Bedlija i Libermana – 78. str. uticaj pracenja na reprodukciju – vizuelno -

2. Kritika subliminalnog primovanja – 106. str, otvoreno pitanje-intezitet učenja je slab nije sigurna stepe
svesnosti ispitanika ,ovo više govori o pobuđivanju već poznate reči nego učenju
Kritika subliminalnog primovanja-106 str, otvoreno pitanje. Na ovaj nacin se olaksava identifikacija
vec poznate reci. Znatno je manje nalaza koji govore o tome kako otpocinje novo ucenje, nasuprot
pobudjivanju vec naucenog. Intezitet ucenja vrlo slab, a i nije sigurno da ispitanik nije opazio datu rec-
potrebno utvrditi prag svesti.

3. Koju aktivnost ne ometa uporedno telefoniranje – 89. str. – greške u upravljanju-ometa u procenu
širine,ne ometa ipitanika da vozi kroz kapije koje su dovoljno široke
4. Lej je u studiji pamćenja uputstva utvrdio (poenta je šta je utvrdio) efekat primacije, efekat semantičke
kategorizacije, specificna uputstva se bolje pamte u odnosu na opšta

5. Koja tvrdnja u studiji Vilema Vagenara je tačna?


a. «kad» je moćan znak za navođenje u kombinaciji sa drugim znakovima
b. veće kombinacije znakova za navođenje nisu efikasne
c. «ko» je moćniji znak za navođenje od «gde» i «šta»
d. sve je tačno
e. ništa nije tačno

6. metod ispitivan koji od navedenih faktora ne utice na prisecanje autobiografskih dogadjaja


a. afektivni ton
b. intrizicnost
c. bogatstvo detalja
d. ....
e. sve utice
f. nista ne utice

7. Koji bi zadatak najvise ometao male aboridzane prilikom pamcenja prirodnih objekata
a. Tiping
b. Slobodno generisanje slova
c. Neko preslisavanje brojeva
d. Svetlina podloge
1
8. Koji od sledećih pokazatelja funkcionisanja KM nije konstatovan kod pacijenta P.V.? 62 str.
a) očuvana DM /učenje verbalnog d) izostanak ef.supresije artikulacije
materijala na duži rok e) svi odgovori su tačni
b) očuvana verbalna sposobnost f) nijedan odgovor nije tačan
c) izostanak efekta dužine reči

9. Ko je prvi izučavao pamćenje u ekološkim(tradicionalnim) uslovima. - I poglavlje – Golton

10. Mek Goč i Mek Donald, šta nije tačno - 180 str, pitanje sa kolokvijuma-nalazi Mek Goča i Mek
Donalda u potpunosti podržavaju teoriju neupotrebe u jakom obliku. Oni je podrzavaju u slabom
obliku. Njihovi ispitanici su ucili grupe prideva dok nisu bili u stanju da ih ponove bez greske. Potom
je sledila ili pauza od 10 min ili nova grupa prideva. Sto su pridevi bili slicniji prvoprikazanim
zaboravljanje je bilo jace,ali do njega je dolazilo i kod ispitanika sa pauzom.

11. Konekcionizam, dao je onu sliku sa ulaznim i izlaznim jedinicama - 260 str, pitanje sa kolokvijuma

12. Vagenar, nalaz sa znakovima za navođenje - 218 str, pitanje sa kolokvijuma - informacija o datumu
događaja je efikasan znak za navođenje u kombinaciji sa drugim znakovima za navođenje

13. Goden i Bedli, koji je nalaz njihovog experimenta - 195str - kontext ima uticaja na reprodukciju, ali
ne i na rekogniciju

14. Suzan Geterkol i Bedli, koji je osnovni nalaz, 67 str - konstatovali su da ima svega

15. Uloga fonoloske petlje u usvajanju recnika. Deca sa poremecajem jezickih sposobnosti, narocito tezak
zadatak pseudoreci - uzrok ostecenje fonoloske petlje.

16. Primena teorije Krejka i Lokharta-


a) dublja opbrada moze uciniti uspesnije prepoznavanje lica,
b) deficit pamcenja u starijih ljudi,
c) deficit pamcenja kod amnezicnih

17. Deficiti pamćenja Klajva Veringa posledica su


a) bilateralnog oštećenja hipokampusa
b) oštećenja frontalnog režnja
c) širenja moždanih komora na račun moždanog tkiva
d) svih oštećenja navedenih pod a, b i c
e) nijednog od oštećenja pod a, b i c

2
18. U eksperimentu koji je Nilson izveo sa svojim studentima uvođenjem novčane nagrade (zaokružite
slovo ispred tačnog odgovora)
a) uticalo je na uspešnost u učenju
b) delovalo je insentivno na ucesnike u eksperimentu
c) uticalo je na uspešnost i u učenju i u izvlačenju
d) uticalo je na uspešnost u izvlačenju
e) nijedan od odgovora nije tačan/ništa nije uticalo (gupa kojoj je nudjen novac nije ucila bolje)

19. Pretek kodovanja koji, po pretpostavci, predstavlja problem za Krejk-Lokhartovu teoriju o nivoima
obrade, potiče od
a) nedovoljne određenosti d) automatičnosti u kodovanju
eksperimentalnog zadatka stimulusa u zadatku Krajka i
b) uputstva koje ispitanik dobije od Lokharta
eksperimentatora e) uslova pod kojima se izvodi izvlačenje
c) serijske prirode kognitivne obrade u u zadatku Krajka i Lokharta
zadatku Krajka i Lokharta f) nijedan od odgovora ponuđenih pod a,
b, c, d i e nije tačan

20. Koji je osnovni nalaz Talvingove (1962) studije sa slobodnim prisećanjem lista reči (poglavlje
Organizovanje materijala i učenja, tema Eksperimentalna istraživanja organizovanja)
a) redosled reprodukcije nije zavisio od redosleda izlaganja reči na listama
b) redosled u izlaganju reči diktirao je redosled u prisećanju
c) konstatovan je efekat primacije
d) konstatovan je efekat recencije
e) nijedan od odgovora nije tačan

21. Koja od tvrdnji, koje se odnose na klasično istraživanje efekata interferencije MekGoča i MekDonalda
(1931) NIJE tačna (zaokružite slovo ispred tačnog odgovora)
a) umetnuto učenje sinonima prideva je najjače uticalo da opadne zapamćenost prideva
b) nalazi MekGoča i MekDonalda u popunosti podržavaju teoriju neupotrebe u jakom obliku
c) nalazi MekGoča i MekDonalda u popunosti podržavaju teoriju interferencije u slabom
obliku??
d) stepen interferencije raste kako raste sličnost umetnutog sa materijalom koji treba zapamtiti

22. Iz činjenice da su nagibi funkcija zavisnosti prosečnog vremena reagovanja od dužine liste stimulusa
identičnih za odgovore tipa DA i NE, Sternberg je izveo zaključak
a) da se pretraga kratkoročne memorije vrši redno
b) da je brzina provere memorijskih lokacija konstantna
c) da redna pretraga predstavlja opšti model izvlačenja
d) da se pretraga kratkoročne memorije vrši do iscrpljenja
e) nijedan od odgovora nije tačan

3
23. Vilem Vagenar je u dnevničkoj studiji svog autobiografskog pamćenja konstatovao (zaokružite slovo
ispred tačnog odgovora)
a) da je informacija o datumu događaja efikasan znak za navođenje u kombinaciji sa drugim
znakovima za navođenje
b) značajne promene u svom pamćenju, tj. sećanju, već 12 meseci nakon početne faze istraživanja
c) da kombinovanje više znakova za navođenje ne doprinosi boljem prisećanju
d) da informacija o tome ko je učestvovao u nekom događaju predstavlja efikasniji znak za navođenje
nego informacija o tome gde se taj događaj odigrao
e) svi navedeni odgovori su tačni

24. Koji od sledećih pokazatelja očuvanosti radne memorije je prisutan u slučajevima anartije (zaokružite
slovo ispred tačnog odgovora)
a) efekat dužine reči
b) normalan raspon pamćenja brojeva
c) efekat fonološke sličnosti
d) sposobnost procene homofonije
e) prisutni su svi navedeni pokazatelji
f) nije prisutan ni jedan od navedenih pokazatelja

25. Ukoliko želimo da izlazna jedinica bude aktivirana treba da odredimo vrednost ulazne stimulacije tako
što ćemo da (zaokružite slovo ispred tačnog odgovora)
a) u trougao upišemo 0, u kvadrat 1
b) u trougao upišemo 1, u kvadrat 0
c) u trougao upišemo 1, u kvadrat 1
d) ni jedan od ponuđenih odgovora nije tačan
e) svi ponuđeni odgovori su tačni

26. Koji od sledećih stavova o nauci i naučnom metodu u psihologiji NE BI mogao/mogli pripisati Alanu
Bedliju (zaokružite slovo ispred tačnog odgovora)
a) u psihologiji zakoni ne postoje
b) teorije treba da daju objašnjenje empirijskih podataka
c) modeli predstavljaju analogije između onoga što nam je poznato i fenomena koje pokušavamo da
objasnimo
d) svrha modela i teorija je i deskriptivna i heuristička
e) glavna odlika dobre naučne teorije je njena opovrgljivost
f) teorija obično podrazumeva veće i šire ambicije od modela

4
27. Setite se istraživanja koje su Hatano i Osava (1983) izveli sa japanskim ekspertima za računanje uz
pomoć brojanica (abakusa), pa zaokružite slovo ispred nalaza koji su ih naveli na ideju da učinak ovih
ljudi pociva na vizuelnoj pretrazi, tj. delovanju vizuospacijalne matrice.
a) izuzetan raspon pamćenja cifara e) izuzetan raspon pamćenja cifara
unapred unazad
b) prosečan raspon pamćenja cifara unapred f) prosečan raspon pamćenja reči unapred
c) prosečan raspon pamćenja slova unapred g) prosečan raspon pamćenja cifara unazad
d) izuzetan raspon pamćenja slova h) izuzetan raspon pamćenja slova
unazad unapred

28. U eksperimentu sa računarskim ekspertima (vizuospacijalna matrica) koji su nalazi (više tačnih
odogovora)

a) prosečno pamećenje slova unapred d) prosečan raspon brojeva unapred


b) ekspertni raspon brojeva unapred e) ekspertni raspon brojeva unazad
c) ekspertni raspon slova unazad f) prosečan raspon rečenica unapred

Kolokvijum iz Opšte II (april 2005)

29. Klajv Vering nije mogao da se seti događaja koje je ranije bio zapisao u svom dnevniku, te ih je
ponavljao iznova i iznova. Ovo je:
a) anterogradna amnezije d) svi primeri pod a, b, c su tačni
b) retrogradna amnezija e) nijedan primer nije tačan
c) frontalni sindrom

30. Kod modela Krejka i Lokharta, problem preteka kodovanja proizilazi iz:

a) vrste zadataka koje su koristili d) automatičnosti kodovanja


b) redne obrade e) svi odgovori su tačni
c) zanemarivanja uslova za izvlačenje f) nijedan nije tačan

31. Kod Sternberga, nagib linija je isti za odgovore tipa «da» i «ne», što znači: da je pretraga do
iscrpljenja

32. U Talvingovom eksperimentu u poglavlju o organizovanju, podnaslov taj i taj, dobija se:

a. da ispitanici ne obraćaju pažnju na redosled prikazivanja stimulusa


b. efekat recencije
c. efekat primacije
d. da se stimulusi reprodukuju tačno određenim redosledom ?
e. svi odgovori su tačni
f. nijedan nije tačan

33. U eksperimentu MekGoča (teorije interferencije), šta od sledećih NIJE tačno:


5
a. sličnost dovodi do interferencije
b. najjači efekat imaju umetnute liste u kojima su stimulusi sinonimi
c. nije u skladu sa blažom verzijom teorije interferencije
d. (ne mogu da se setim netačnog odgovora) 
e. nijedan odgovor nije tačan

6
34. Koji nalaz govori da je u slučaju anartrije očuvana radna memorija?

a. izgovaranje dugačkih reči ???


b. raspon pamćenja brojeva
c. fonološka sličnost
d. homofoni
e. sve je tačno
f. ništa nije tačno

35. Koje su glavne karakteristike epizodičkog učenja?


Zahteva svesnu pažnju ispitanika, pri čemu količina naučenog opada kako pažnja biva ometena. Učenje
biva pospešeno dubljom i bolje elaborisanom obardom i zavisi od učestalosti i raspodele prilikom
izlaganja materijala koji treba naučiti.

36. Koji od sledećih nisu tipični za sindrom amnezije? (više tačnih odgovora)

a. očuvana epizodička memorija - tipično je - teškoće u epizodičkom učenju novih sadržaja


b. oštećena radna memorija
c. očuvano proceduralno učenje
d. oštećena pažnja
e. očuvan centralni izvršilac
f. ništa nije tačno
g. sve je tačno

37. U eksperimentu sa računarskim ekspertima (vizuospacijalna matrica) koji su nalazi (više tačnih
odogovora)

a. prosečno pamećenje slova unapred


b. ekspertni raspon brojeva unapred
c. ekspertni raspon slova unazad
d. prosečan raspon brojeva unapred
e. ekspertni raspon brojeva unazad
f. prosečan raspon rečenica unapred

38. Klajv Vering-šta on ima ako zaboravlja svakih 5 min ono što napiše u svom dnevniku...
Anterogradnu amneziju

39. Karakteristike vizuospacijalne matrice - imaš na slajdu


- puni se sadržajem direktno - putem percepcije ili indirektno – putem generisanja vizuelnih predstava
- skladištu se pristupa obaveno uz pomoć vizuelne informacije (postoji efekat slika na koje se ne obraća
pažnja)
- efekti predstavljivosti reči koji su svjostveni za dugorocnu memorijune ne počivaju na VS matrici
- VS je višedimenzionalni sistem, koji uključuje vizuelnu i spacijalnu dimenziju
- Karakterističan je ya Dugročno pamćenje
7
40. Andervud - proaktivana interferencija – 183. str.
Log kriva, Y procenat prisćanja i ide od 85 do 10; X broj prethodno naučenih lista – 0 5 10 15 20 (Uloga
PI u prisećanj upojedinačnih lista, što je više lista prethodno naučio to je slabija recencija). Ispitanici
zaboravljaju značajnim intenzitetom spiskove besmislenih slogova tokom pauze od 24h. Tj. kolilina
zaboravljenog tokom 24h raste sa brojem prethodno naučenih lista.

41. Zamagljeno autobiografsko sećanje – 226. str. Duboka amnezija bez oštećenja u pogledu
intelektualnog funkcionisanja. U stanju da se seti svog pređašnjeg života, ali ne i njegovih detalja.
Pristup informaciji iz njihove prošlosti je ometen. Imaju pristup sećanju, ali u nekim situacijama mogu
a u nekim ne mogu da ga izvuku.

42. Adams - motoričke radnje - Efekat koncentrisanja vežbe na učinak se ne rasipa tako brzo tokom
intervala u kojima se od ispitanika traži da posmatra drugog ispitanika kako izvodi isti zadatak.
<učinak je dosledno slabiji kada je interval između uzastopnih pokušaja kratak, i to se odnosi na
učinak, ne na učenje>

43. P.V.- šta nema – 62. str. Nedostatak auditivne Kratkorocne Memorijie. Njen nedostatak (P.V.) je
protumačen poremećajem u radu (pre nego potpunim nedostatkom) komponente fonološkog
skladištenja u sklopu artikulacione petlje.

44. Mikenik - šta je opovrgnuo u teoriji Krejka i Lokharta – 119. str. Puko ponavljanje pospešuje učenje.
Opovrgli činjenicu da do učenja na duži rok dolazi samo onda kada je informacija kodovana na
dubljem nivou. Pokazavši da preslišavanje radi odršavanja, bez promene nivoa n kome se inf koduje,
može dovesti do poboljšane retencije.

45. Koje strategije se koriste za organizovanje materijala – 133. str.


Serijacija – organizovanje stavki prema fiksiranom redosledu.
Vizuelno predstavljanje - vizuelna interakcija kategorija koje se pamte

46. Primer sa mamom - kuvaricom - pogledaj onaj eksperiment sa barmenima i na šta se oslanjaju experti,
a na šta početnici – 126. str. King Bič Na početnike je uticao zahtev za brojanjem u nazad –što nije
uticalo na barmene, dok su iskusni barmeni bili ometeni promenom čaša (sve crne) – promena nije
uticala na početnike. Barmeni se koriste prednostima spoljašnjih znakova za navođenje pamćenja.

47. Talving exp. PI,PI,PI i PIII,PIII,PIII-praktična implikacija – 194. str. Dve grupe su učile jednako
uspešno – vežba u izvođenju procesa izvlačenja određene stavke sama po sebi povećava verovatnoću
kasnijeg izvlačenja te stavke. Pohranjene reči ne moraju biti uvek sa uspehom reprodukovane (iz
pokušaja u pokušaj ispitanici reprodukuju približno jednak br reči, ali to nisu iste reči).

48. Problem kod principa kodovanja je:

8
49. Adams je u svojoj teoriji - raspodeljeno i koncentrisano vežbanje utvrdio:
Da je kod učenja motornih veština umor centralnog a ne perifernog porekla

50. Rezultati Krejka i Lokharta podržavaju:


Što dublje i bogatije kodujemo bolje pamtimo. 2 vazne pravilnosti- dublja ibogatija obrada-bolje
ucenje. Aktivno preslisavanje-2 karakteristike- radi održavanja i elaborisano (dodavanje stare novoj,
stara vise pospesuje ucenje)

51. Zašto je Vagenar pamtio bolje od Lintonove? Imao bolje znake za navođenje. Dublje kodovao tj
detaljnije zapisivao

52. Koje je faktore Erikson naveo kao centralne za proces zapamćivanja? 129. str.
a) Da materijal bude kodovan na smisaon način (tako što će koristiti već postojeće znanje)
b) pridodavanje znakova za izvlačenje, nekoj određenoj strukturi sazdanoj na već postojećem znanju
c) da proces sa vežbanjem postaje progresivno brži (vežbom proces zapamćivanja postaje brži)

53. Principa specifičnog kodovanja Talvinga pate od problema? 206. str.

a) nedostatka empirijske potvrde /nije empirijski proverljiv/


b) naučne sterilnosti
c) logičke nedoslednosti
d) preterane složenosti
e) nijedan odgov.nije tačan

54. Šta je doprinelo najvećoj razlici između sećanja Vagenara i Lintonove? 219. str.

a) priroda autobiogr.sadržaja
b) priroda&broj znakova za navođ.
c) dužina perioda
d) količina preslišavanja

55. Primeri za zavisnost od raspoloženja i kongruenciju sa raspoloženjem – 218. str.

56. Za fonoloske slicnosti – momentalno prisecanje 53. str.

57. Koje je faktore Erikson naveo kao centralne za proces zapamćivanja? 129. str.
a) Da materijal bude kodovan na smisaon način (tako što će koristiti već postojeće znanje)
b) pridodavanje znakova za izvlačenje, nekoj određenoj strukturi sazdanoj na već postojećem znanju
c) da proces sa vežbanjem postaje progresivno brži (vežbom proces zapamćivanja postaje brži)

9
58. Navedi prednosti serijacije i slobodnog prisećanja u odnosu jednog prema drugom – 133. str. (otvoreno
pitanje)

59. Kritika Stenbergove pretrage do iscrpljenja-


a) efekat recencije,
b) ukoliko se stavka prikaze dva puta u okviru bilo kog niza to pobudjuje narocito brz odgovor na nju.

60. Navedite glavne probleme i ograničenja studije slučaja u ispitivanju autobiografskog pamćenja:

61. Proces mentalne rotacije je? Uniforman 72 str.

62. Šeperd i Mecler – vreme potrebno ispitaniku da donese odluku (da li je figura ista) bilo je zavisno od
ugaonog odnosa dve figure. Stopa mentalne rotacije je bila linearna. Rotacija se može izvoditi i u
frontalnoj i u sagitalnoj ravni.

63. Stopa rotacije NIJE u funkciji kompleksnosti stimulusa

64. Šeperd – vizuelno predstavljanje se zasniva na analognom medijumu koji podrazumeva kontinuiranu
manipulaciju predstavom

65. Slameka - efekat Retroaktivne Interferencije na retenciju proznog teksta 181. str. (Grafik)

66. Goden i Bedli - ronioci – prisećanje zavisno od konteksta 195 str. (Grafik)

67. Bahrik – retencija španskog jezika 175. str. (Grafik) Nacrtajte približno grafik koji prikazuje retenciju
znanja stranog jezika, prema nalazima do kojih je došao Bahrik. Vodite računa da treba označiti šta
predstavljaju apscisa i ordinata, kao linije na grafiku.

10
68. Bedlijev grafik pamćenja u zavisnosti od konteksta

Popravni kolokvijum 2014.


69. Dve karakteristike zamagljenih autob.sećanja:
a) Spos.amnezičara da se priseti davnijih dog.iz svog života, ali ne u detaljima nego opšte crte
b) Činjenica da je sećanje moguće u jednoj ali ne I u drugoj prilici

70. Karakt.viz.spac.mat.: 4 kom.


a) puni se sadržajem direktno-putem percepcije ili indirektno – putem generisanja vizuelnih predstava
b) skladištu se pristupa obaveno uz pomoć vizuelne informacije (postoji efekat slika na koje se ne
obraća pažnja)
c) VS je višedimenzionalni sistem, koji uključuje vizuelnu i spacijalnu dimenziju
d) koristi se prilikom formiranja i primene mnemotehnika
e) karakterističan je za Dugročno pamćenje

71. Dve karakt. Stenbergove pretrage do iscrpljenja


a) Efekat retencije
b) ukoliko se stavka prikaže 2 puta u okviru bilo kog niza to pobudjuje naročito brz odg. na nju

72. Prospektivno/retrospektivno pamćenje


a) prosp- kada, retrosp- čega
b) prosp- malo inform, retrosp- puno info
c) prosp- moralna komponenta, retrosp- oslobodjeno moralne komponenete

73. Erikson, 3 faktora važna za zapamćivanje:


a) Smisaono kodovanje
b) Znak za izvlačenje
c) Vežbanje

74. Goden I Bedli (Grafik)

75. Prvi I osnovni nalaz sa dvojnim zad. (Grafik)

11
76. Nadji ružnu sestru za dijalog:
a) Monolog
a) Razgovor
b) Saobraćanje
c) Dijada

77. Objašnjenje za ružnu sestru (paradox frekvencije):


Prilikom izvlačenja reči na vrh jezika po pravilu se izvlače reči koje su frekventnije I recentnije od
reči mete, ((padaju nam na um NETAČNE stavke koje su u NEKAKVOJ VEZI sa ispravnom
stavkom)

78. Ako pokažemo olovku osobi I on je ne uspe da je imenuje. Zatim premestimo olovku … I on I dalje ne
zna šta je I gde je. Koji je to oblik oboljenja:
a) Retrogradna amnezija
b) Agnozija?? Ne mogu da prepoznaju objekat na osnovu vizuelnih karakt.uprkos tome što ih same
poznaju i razumeju njihove nazive
c) Dispraksija - prob.na nivou pripreme I izvođenja motornih prog.neophodnih za govor
d) ?? fenomen vizuelnog zanemarivanja??
e) Ništa od navedenog

79. Ko je prvi izučavao pamćenje u ekološkim uslovima…. Ništa od navedenog F.Golton –


TRADICIONALNA ISTR. u realnim uslovi, opservacione studije

80. Koja aktivnost neće omesti vozača? Najtačniji odg je TELEFONIRANJE


a) Rezonovanje - nije imalo efekta na vožnju, ali je omet procenu da li su kapiej dovoljno široke
b) Tačnost u upravljanju
c) Sve će omesti

81. Fitsov efekat (zakon) Brzina dosezanja objekta I udaljenost objekta

82. Plstičnost mozga predstavlja: Spospbnost postepene degradacije

83. Adams (1955) je u svom istraživanju od ispitanika tražio da posmatraju izvođenje određenih motoričkih
radnji (izloženo u okviru razmatranja efekata koncentrisanog i vremenski raspodeljenog vežbanja). Svrha
ove eksperimentalne manipulacije je bila da se ispita:
a. optimalnu dužinu intervala između pokušaja izvođenja zadatka praćenja
b. da li se efekti koncentrisanog vežbanja očitavaju na učinak ili na učenje
c. efekat koncentrisanog nasuprot vremenski raspodeljenog vežbanja
d. da li je umor centralnog ili perifernog porekla ??? mislim da je i ovo naveo kao mogućnost ali
nisam sigurna???
e. da li za motoričko i perceptivno učenje važe iste zakonitosti raspodele vežbanja
f. ništa od navedenog

12
84. 2 glavna obeležja autobiog.seć. tendecija da se manje prijatni dogadjaji zaborave pre ostalih I vaznost
preslisavanja-postupak provere tj razgovora o proslim dogadjajima deluje kao proces ponovnog ucenja
a) Duboka amnezija bez oštećenja u pogledu intelektualnog funk.
b) maju pristup sećanju, ali u nekim situacijama mogu a u neki ne mogu da ga izvuku

85. Objasni suprotno - Lauder i Bjork – ne bi trebalo suprotno od ovoga: optimalno bi bilo ispitati
prisećanje stavke pri najdužoj pauzi pri kojoj je još uvek moguće tačno prisećanje.

86. Postupak produžavanja pauze prilikom preslišavanja. Što je veći razmak između uzastopnih izlaganja
stavki to je veća verovatnoća potonjeg prisećanja.

87. Efekat vežbanja kod izvlačenja – čin uspešnog prisećanja stavke povećava verovatnoću da će ona biti
zapamćena.

88. Prisećanje određene stavke bi trebalo testirati nakon vrlo kratke pauze. Ukoliko se ispitanik nje ispravno
seti, pauzu bi valjalo sistematski produžavati, dok bi je u slučaju netačnog prisećanja valjalo skratiti.

89. Prvi izučavao pamćenje - Golton - odg nista od navedenog

90. Koja aktivnost ne ometa vožnju? - Greške u upravljanju (manuelni način odg.na ton)

91. Nilson – student – ništa nije uticalo.


a) uticalo je na uspešnost u učenju
b) delovalo je insentivno na učesnike u eksperimentu
c) uticalo je na uspešnost i u učenju i u izvlačenju
d) uticalo je na uspešnost u izvlačenju
e) nijedan od odgovora nije tačan

92. Koji od sledećih pokazatelja očuvanosti radne memorije je prisutan u slučajevima anartije (zaokružite
slovo ispred tačnog odgovora)
a) efekat dužine reči e) prisutni su svi navedeni pokazatelji
b) normalan raspon pamćenja brojeva f) nije prisutan ni jedan od navedenih
c) efekat fonološke sličnosti pokazatelja
d) sposobnost procene homofonije

93. Kritika subliminalnog primovanja - intezitet učenja je slab; prag svesnosti ispitanika; ovo više govori
o pobuđivanju već poznate reči nego novom učenju
94. Koja od tvrdnji, koje se odnose na klasično istraživanje efekata interferencije MekGoča i MekDonalda
(1931) NIJE tačna (zaokružite slovo ispred tačnog odgovora)
a) umetnuto učenje sinonima prideva je najjače uticalo da opadne zapamćenost prideva
b) nalazi MekGoča i MekDonalda u popunosti podržavaju teoriju neupotrebe u jakom obliku
c) nalazi MekGoča i MekDonalda u popunosti podržavaju teoriju interferencije u slabom obliku
13
d) stepen interferencije raste kako raste sličnost umetnutog sa materijalom koji treba zapamtiti

95. Bodrost, u kojim zadacima opada, parasuraman?

96. Sta ce omesti eksperta u kuvanju na obavljanje zadatka?

97. Andervud, kog oblika je kriva u slucaju da ubrzamo sat za 33 posto?

98. Da li Bedli smatra da je potrebno izvlacenje da bi se objasnili procesi pamcenja?

99. Perceptron – kada nema izlaza obj?

DA/NE
100. Bahrik – model generisanja DA

101. Eksperti – prosek unazad br NE

102. Diskretne motoričke veštine DA

103. Slameka – interpolisano učenje

104. Brzina čitanja i tačnost reprodukcije – negativna korelacija S

Otvorena
105. Autobiografsko sećanje – ograničenja studije ako se misli na dnevnicko belezenje onda zato sto
je metod zasnovan na secanjima samo 1 ispitanika I zato sto se ogranicava na secanje dogadjaja koji
su bili dovoljno upadljivi da bi bili zabelezeni

106. Model generisanja – 2 fenomena reprodukcija ce biti teze izvodiva od prepoznavanja jer
zahteva dodatni stadijum generisanja reci. Visokofrekventne reci je lake generisati sto dovodi
do toga da je njihova repordukcija laksa, ali slabija rekognicija jer nose sa sobom oznake koje
mogu zbuniti ispitanika.

107. Paradox frekvencije visokofrekventne reci se uspesnije reprodukuju a slabije prepoznaju od


niskofrekventnih

108. Šta utiče na iskrivljena AS?

109. Automatizacija – 2 karakt. odsustvo intereferencije automatizovanog zadatka I drugih


aktivnosti I nezaustavljiva tendencija automatizovanih stimulus da proizvedu iste odgovarajuce
odgovore.

14
Zaokruzivanje:
110. Sveštenik, 25 god. Stenford Fera, Hemond, Levin i Kalavinon Nesreća je kod čoveka
prouzrokovala ozboljna oštećenja okcipitalnih i temporalnih režnjeva, pri čemu su očuvani parijentalni
regioni. Imao je problema sa jezikom pamćenjem i motornim veštinama, imao je značajno oslabljen
vid. Ali ostvarivao normalan učinak u nizu zadataka koji su zahtevali spacijalnu obradu – Bruksov
zadatak spacijalnih matrica, Šepardov zadatak mentalne rotacije, zadatak mentalngo pretraživanja
(Koslin), i zadatak prolanaženja država na mapi SAD. U prilog tezi o DVA RAZDVOJENA
LOKUSA VIZUELNOG PREDSTAVLJANJA. Jedan priamrno okrenut vizuelnim aspektima
predstavljanja, zavisi od potiljačnih režnjeva. Drugi zavisi od spacijalnog kodovanja, parijentalni
režnjevi.

111. Cent.izvršilac - Perfent I Golman (ništa navedeno) 98. str.


osnovni nalazi Perfetija i Goldmana dobijeni poredjenjem dece različite u pogledu izraženosti
sposobnosti čitanja sa razumevanjem glasi da:

a. su razlike u delovanju fonološke petlje glavni uzrok razlika


b. je momentalni raspon pamćenja glavni uzrok u sposobnosti čitanja sa razumevanjem ???
c. je raspon odloženosti glavni uzrok
d. ništa od navedenog (str 98)

112. Geštalt - Značaj organizovanja u zapamćivanju Efekat Fon Restorfa – ispitanici prave manje
grešaka prisećajući se izolovane atipične stavke I uverenje da učenje putem uviđanja daje trajnije
efekte od onih koje se zasniva na sirovom preslišavanju.

113. Metod ispitivanja .fon.slič. - momentalno prisećanje 53. str.

114. Talving – slob.prisećanje - redosled postaje pravilan

115. Časovnik - prospektivno,

116. Lauder I Bjork – šta nije nužno? Da vreme između učenja i preslišavanja ne bude ispunjeno
nekim drugim materijalom

117. Koji uslov nije nužan za poboljšanje pamćenja po Bjorku i Landaueru? 112. str. Da vreme
između učenja i preslišavanja ne bude ispunjeno nekim drugim (interferišućim) materijalom
118. L i B – kombinovali efekat raspodeljene vežbe (što je veći razmak između uzastopnih izlaganja
pojedinačnih stavki, to je veća verovatnoća potonjeg prisećanja) i efekat vežbe izvlačenja(uspešno
izvlačenje stavke povečava verovatnoću da će ona biti zapamćena)

119. Graf. 113. str.

120. Principa specifičnog kodovanja Talvinga pate od problema? 206. str.

15
a) nedostatka empirijske potvrde /nije empirijski proverljiv/
b) naučne sterilnosti
c) logičke nedoslednosti
d) preterane složenosti
e) nijedan odgov.nije tačan

121. Šta je doprinelo najvećoj razlici između sećanja Vagenara i Lintonove? 219. str.
a) priroda autobiogr.sadržaja
b) priroda i broj znakova za navođ.
c) dužina perioda
d) količina preslišavanja

122. Koje je faktore Erikson naveo kao centralne za proces zapamćivanja? 129. str.

123. Zaokružite tvrdnje koje se NE odnose na Vokerovu teoriju opadanja delovanja:

a) dolazi do slabijeg sećanja usled inhibicije stavke


b) inhibicija dovodi do konsolidacije stavke
c) dolazi do inhibicije neprijatnih sećanja
d) sve je tačno
e) ništa nije tačno

124. Razlika izmedju delimicnog i potpunog laznog secanja.

125. 3 Iznenadjujuca fluentnost je karakteristicna za koje faze kod Maconija- odgovor : 1 i 2

126. Hant- na osnovu zadatka verifikacije slike i rečenice je zaključio-text metode 27. str.

127. Kinč i Erikson, odnos dugoročne i radne memorije - text RM i verbalne sposobnosti 8. str.

128. Maconi - navedi 3 faze u kreiranju lažnog sećanja-text bogata lažna sećanja 5. str.

129. Talving exp. PI,PI,PI i PIII,PIII,PIII-praktična implikacija – 194. str. Dve grupe su učile jednako
uspešno – vežba u izvođenju procesa izvlačenja određene stavke sama po sebi povećava verovatnoću
kasnijeg izvlačenja te stavke. Pohranjene reči ne moraju biti uvek sa uspehom reprodukovane (iz
pokušaja u pokušaj ispitanici reprodukuju približno jednak br reči, ali to nisu iste reči).

16