You are on page 1of 7

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC

Predmet: Instrumentalneanalize

Tema: Kolorimetar

Profesor: Zoranka Student:Neda Antić


Uvod

Najveći izvor informacija u čoveka je vizualne prirode. Čovekovo oko u sprezi s psihološkim
mehanizmom predstavlja najmoćnije oseti oko putem kojeg dobivamo 80% svih informacija o
vanjskom svetu. Diotihin formacija – oko 40% - činei nformacije o boji. Kroz povijest se na
različite načine istraživalo, objašnjavalo, opisivalo boju. Hemičari, fizičari, matematičari,
filozofi, umetnici… gotovo da nema ljudske delatnosti koja se ne dodiruje sa svetom boje. Svi
oni pokušali su svrstavati, podeliti, objasniti boju, jer su shvatili da ona ima čudesan utiecaj na
čovjeka. Boja je isključivo psihofizički osećaj induciran svetlom, odnosno osećaj koji u oku
izaziva svetlost emitirana iz nekog izvora svetlosti reflektiranu s neke obojene površine.Boja se
ne može meriti. Nije sastav fizičkog sveta već psihički doživljaj izazvan fizičkim podražajem
(stimulusom). Ono što je merivo je taj stimulus, svetlo koje je ušlo kro znaše oko i u mozgu
proizvelo doživljaj boje.
1.Kolorimetrija

Kolorimetrija je nastala od latinske reči color – što znači boja I metria štoznači
merenje.Kolorimetrija je optička odnosno vizuelna metoda kojom se na osnovu inteziteta boje
rastvora može odrediti njegova koncentracija. Ova metoda se koristi samo za kvalitativnu
analizu, pomoću nje možemo odrediti sve supstance koje apsorbuju određeni deo spektra, a ne
može se koristiti za kvantitativnu analizu. U tu svrhu koriste se instrumenti kolorimetri pomoću
kojih se vrši poređenje inteziteta boje ispitivanog rastvora i rastvora standarda. Pošto se kao
indicator koristi ljudsko oko, ova metoda se ne može smatrati dovoljno tačnom, pa su ovi
instrumenti danas zamenjeni fotometrima i spektrofotometrima. Kao izvor zračenja koristi se
sijalica koja emituje svtlost iz vidljivog dela spektra. Kolorimetrijska metoda se zasniva na
Lamber – Berovom zakonu, po kome apsorbancije pokazuje linearnu zavisnost od koncentracije
određene molekulske vrste, pri prolasku monohromatske svetlosti, pristalnoj debljini sloja I
temperaturi. Boja je vizuelni utisak koji se stvara u oku, a javlja se kao posledica selektivne
apsorpcije svetlosti odgovarajućih talasnih dužina upadne svetlosti. Ako predmet, osvetljen
belom svetlošću (vidljivi deo spektra), ostavlja utisak žute boje znači da je propustio žuti deo,
odnosno apsorbovao je plavi deo vidljivog spektra. Ako predmet izgleda beo, znači da je upad na
svetlost svih talasnih dužina podjednako propušten ail i reflektovana. Naprotiv, ako je predmet
crn, znači da je apsorbovao upadnu svetlost svih talasnih dužina.

2.Kolorimetrijski metode

Kolorimetrijske metode pripadaju grupi instrumentalnih metoda, a zasnivaju se na optičkim


sojstvima rastvora bojenih supstanci. Običnim posmatranjem može se zapaziti da obojene
supstance pri rastvaranju, sa povećanjem koncentracije, daju sve intenzivnije obojen rastvor.
Ovakvo zapažanje predstavlja individual i vizuelni doživljaj, što zapravo boja i jeste. Međutim,
uz primenu zakona apsorpcije svetlosnog zračenja u takvim rastvorima koja je u vezi sa
koncentracijom rastvorene supstance, može se uspostaviti matematička zavisnost na osnovu koje
dolazi do koncentracije rastvorene supstance. Kolorimetrijske metode ne spadaju u visoko –
tačne analitičke metode, ali su veoma lake I jeftine za izvođenje što je veoma čest uslov primene
u brzim industrijskim analizama kojima se prati proces u pojedinim fazama. Ove metode, prema
opšte – prihvaćenoj podeli, svrstavaju se u metode apsorpcione spektroskopije. Kolorimetrijskim
metodama se određuju koncentracije obojenih rastvora, koji se apsorbuju vidljivom ili bliskom
UV delu spektra. Boja koju ima rastvor neke supstance komplementarna je boji koju ta supstanca
apsorbuje. (slika 1).

(slika 1) - Bojakojuimarastvornekesupstancekomplementarna je bojikoju ta supstancaapsorbuje.

3.Osnovni principikolorimetrije

Kolorimetrijske metode su veoma zastupljene u analizama životne sredine jer se primenjuju na


razblažene rastvore kakvi su uglavnom uzorci životne sredine. Rasvori obojenih jedinjenja ili
kompleksa moraju da imaju osobine koje se pokoravaju Lamber-beer-ovom zakonu. U
kolorimetrijskim metodama pri određivanju nepoznate koncentracije ispitivane supstance,
upoređujemo boju rastvora neopoznate koncentracije sa bojom rastvora poznate koncentracije,
menjajući dužinu propuštanja svetlosti (debljinu sloja) dok rastvori ne postignu podjednak
intezitet obojenja. Tada je, logično, apsorpcija rastvora nepoznate koncentracije (A2) jednaka sa
apsorpciji rastvora poznate koncentracije (A1).
4.Aparature zakolorimetrijskooređivanje

Postoje tri osnovne aparature za kolorimetrijsko određivanje:

1. Neslerove epriuvete su se koristile duginiz godina. Precizno određivanje koncentracije


rastvora u skladu sa Lamber-beer-ovim zakonom podrazumevalo je upotrebu epruveta istih
karakteristika (veličine, materijala). Osnovna poteškoća u rad usa Neslerovim epruvetama je to
što su razblaženi rastvori nestabilnii potrebno je često praviti nove što dodatno troši vreme i
supstance. Drug inedostatak je što se određivanje koncentracije vrši procenom osobe koja radi
određivanje, tako da na određivanje ima i uticaj osetljivost oka.

2. Fotolelektrični kolorimetri (fotometri) su električni kolorimetri koji kao izvor svetlost I koriste
običnu sijalicu (monohromatski izvor) I fotoeletričnu ćeliju kao senzor. Pomoću filtra ili prizme
svetlost izvora se pretvara u monohromatsku svetlost koja se propušta kroz ćeliju sa uzorkom I
potom se apsorpcija detektuje na fotoeletričnom detektoru. Instrument je podešen tako da
pokazuje apsorciju (A) od 100% za "slepuprobu" (destilovanu vodu). Nedostatak ove metode je
u tome što se za svaku talasnu dužinu mora dobijati drugi filter.

3. Spektrofotometri se od fotoeletričnog kolorimentra u načinu dobijanja monohromatske


svetlsti. Spektrofotometar koristi ili staklene prizme ili difrakcione rešetke, što omogućava
dobijanje monohromatskih svetlosti različitih talasnih dužin u vidljivom delu spektra.

5. Vrstekolorimetra

-Kolorimetar za određivanje koncetracije gvožđa

- Kolorimetar za ispitivanje fosfora u morsko jvoid

- Kolorimetar za ispitivanje alkalnosti slane vode


- Kolorimetar za određivanje koncetracije kalcijuma u slanoj void

- Kolorimetar za ispitivanje nitrita

- Kolorimetar za amonijak

- Kolorimetar za jod