You are on page 1of 454

PHLOGISTON

26
ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ НАУКЕ
Journal of the History of Science

Београд – Belgrade
2018
ФЛОГИСТОН
Часопис за историју науке

број 26 – 2018
UDC 001 (091) ISSN 0354-6640

Издавач
Музеј науке и технике – Београд
Скендер-бегова 51
тел: 30 37 962; факс: 32 81 479
е-пошта: Phlogiston@MuzejNT.rs

За издавача
Рифат Куленовић, директор

Лектура
Наташа Вуловић

Превод
KAUKAI

Дизајн корица
Марко Јовановић

Прелом
Кранислав Вранић

Штампа
BiroGraf Comp doo, Земун

Тираж
500 примерака

Ова публикација је објављена уз финансијску подршку
Министарства културе и информисања Републике Србије
Главни уредник
Марина Ђурђевић

Уређивачки одбор
Видојко Јовић, Зоран Кнежевић, Драган Војводић, Снежана Бојо-
вић, Весна Тодорчевић, Мирјана Ротер Благојевић, Alessandro
Camiz, Hani Al-Salami, Светлана Голочорбин-Кон, Илија Марић,
Бојана Крсмановић, Предраг Милосављевић, Татјана Мрђеновић,
Бранимир Јовановић, Владан Челебоновић, Љубодраг Ристић, Ма-
рина Ђурђевић

Издавачки савет
Љубомир Максимовић, Никола Хајдин, Драгош Цветковић, Миље­
нко Перић, Славко Ментус, Милан Лојаница, Живорад Чековић,
Љубиша Ракић, Михаило Војводић, Љубодраг Димић, Владан
Ђорђевић, Зоран Љ. Петровић, Радоје Чоловић

Рецензентски тим
Иван Аничин, Душица Семенченко, Мирјана Ротер Благојевић,
Владимир Лојаница, Александар Петровић, Петер Пањан, Дрaгo-
мир Зeкoвић, Бoрислaв Гajић, Снежана Бојовић, Миљенко Перић,
Бранимир Јовановић, Миладин Бркић, Зоран Његован, Зoрaн
Кoвaчeвић, Јован Цветић, Стaнкo Oстojић, Радоје Чоловић, Ja­
сминa Mилaнoвић

Секретар уредништва
Мирјана Бабић

Сви научни радови се рецензирају
САДРЖАЈ

На­учни радови

9 Drenka Dobrosavljević
Searching for the Reality: Contacts, Dialogues and Cognitive, Cultural
and Sociocultural Mobility. Case Study: Nikola Tesla
33 Jovana Stevanović
Orthodox Religion and the Art of Nikola Tesla’s Scientific Method
49 Станислав Јужниц
Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века
97 Ђорђе Мандрапа
О�нос и кон�екс�уализација ис�раживачко� и �ројек�ан�ско�
ра�а Алексан�ра Дерока – Вернакуларно �ра�и�ељс�во као
�ример
137 Јелена Јовановић Симић и Ненад Лукић
Из ис�орије ин�ус�ријско� развоја и ис�орије ме�ицине у Ср-
бији 19. века: Прва ср�ска �овлашћена фабрика веш�ачких ми-
нералних во�а у Бео�ра�у �р Докића и �р Гонсиоровско�
165 Dragoš Cvetković, Tatjana Drobni i Vesna Todorčević
Recognition of Music Melodies in Spectral Graph Theory
181 Драгољуб А. Цуцић
Михајло Пу�ин на �ок�орским с�у�ијама у Берлину ко� Херма-
на фон Хелмхолца, 1885-1889
215 Ђорђе Мушицки
Развој и смисао �ојма варијације у �еоријској механици
245 Драгана Ј. Мецанов
Кри�ичка анализа и �ре�ле� ис�раживања функционалне ор�а-
низације �рос�ора ма�ема�ичким ме�о�ама
265 Valentina Milovanović
Treatment of the Local City Context Through the Process of
Megaproject Development – Examples of Cultural Buildings in
Bilbao, Budapest and Seattle
277 Младен Д. Мирић
Ви�ови, �о�ела и вре�новање а�рос�варалаш�ва
297 Маја Королија
Схва�ање алхемије ко� Симе Лозанића
321 David Flores
The Crystal Contact Detectors and their Use in Radio Technique -
Historical and Technical Aspects
Стручни радови

355 Ненад Лукић
Прва ср�ска �овлашћена фабрика кожа и кожних рукавица и
кожних �роизво�а Јована Новаковића на Чукарици 1904–1914
367 Ада Влајић
„Ми �ра�имо фабрику, она �ра�и нас!“ Учешће омла�ине у �о�и-
зању ју�ословенске ин�ус�рије 1947–1952

Прикази

383 Миодраг Марковић
Бојан Миљковић, Чу�о�ворна икона у Визан�ији
388 Бојана Крсмановић
Ур. Љубомир Максимовић и Бојана Крсмановић, Зборник ра�о-
ва Визан�олошко� инс�и�у�а, 53
393 Радослав Ђокић
Знак и ис�оријско �амћење.
Maciej Czerwiński, Kultura, dyskurs, znak
404 Ђорђе И. Алфиревић
Дијана Милашиновић Марић, Поле�не �е�есе�е у ср�ској
архи�ек�ури
407 Угљеша Јовичић
Вељкo Тодоровић и Бранислав Поповић, О� �ар�изанско� са-
ни�е�а �о сани�е�ске службе војске 1941-1945
410 Филип Трајковић
Vojkan Stanić, Svetomir Nikolajević: život i delo
414 Јелена Јовановић Симић
Ненад Карамијалковић и Славко Степановић, Јован С�ејић –
�рви Србин �ок�ор ме�ицине у обновљеној Србији
417 Биљана Ђорђевић
Зоран Левић, Керамика, ма�еријал �рошлос�и, са�ашњос�и и
бу�ућнос�и
421 У�у�с�во ау�орима
437 Instructions for Authors
НАУЧНИ РАДОВИ
original scientific paper UDC 167/168(091)
1:001(091)
Drenka Dobrosavljević1
Radio-Television of Vojvodina, Radio Novi Sad, Scientific Programme, Serbia2

SEARCHING FOR THE REALITY:
CONTACTS, DIALOGUES AND COGNITIVE, CULTURAL AND
SOCIOCULTURAL MOBILITY. CASE STUDY: NIKOLA TESLA3

“Does this not prove that each of us is only part of a whole? (...)
Science, too, recognizes this connectedness of separate individuals,
though not quite in the same sense as it admits that the suns, planets,
and moons of a constellation are one body, and there can be no doubt
that it will be experimentally confirmed in times to come, when our
means and methods for investigating psychical and other states and
phenomena shall have been brought to great perfection.”
Nikola Tesla4
Abstract
Relying on the perception that the field on which religious and en-
tire spiritual and philosophical considerations come into contact
with, and diverge from, scientific explorations – is the very field of
the search for reality – this paper presents a follow-up to earlier
search for an answer to the questions tackling the correlations which
emerge through the interaction between creativity and education,
the possible discoveries as an epiphany that opens an avenue to-
ward new cognitive domains through interchanges, as well as the
‘dialogues’ born by encounters of individual cognitive spheres, the
dialogues which focus on the harmony in nature, physical reality and
deep insights into the philosophical and religious thought and spiri-
tual realm. The paper considers the extent to which the mentioned
inter-penetrations correspond to Nikola Tesla’s notion of reality as

1 drenka.dobro@gmail.com

2 Editor of Scientific Programme of Radio-Television of Vojvodina, Radio Novi Sad,

Serbia, 1977 – 2015.
3Presented at: Second International Congress Nikola Tesla - Disruptive Innovation, Sava
Center, Belgrade, 2 – 4 June 2017, Invited participants, Workshop 1: Tesla’s Inspired
Holistic Questions of Creativity & Education, June 3. (Translated from Serbian: Angelina
Čanković Popović).
4 Nikola Tesla, Problem povećanja ljudske energije, prev. Vojin Popović (Beograd: Muzej
Nikole Tesle i Elektroprivreda Srbije, 1993), 11. [Translation of: “The Problem of Increas-
ing Human Energy”, Century Illustrated Magazine, June 1900].

9
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

one and merged (unus mundus), whereby some indicators are pre-
sented which suggest such a conclusion. In addition, the reminders
are evoked of the conclusions from the author’s earlier paper entitled
Searching for the Reality: Contacts, Dialogues and Cognitive, Cultural
and Sociocultural Mobility. Case Study: Pythagoras.
Keywords: merged reality, unus mundus, harmony, dialogue, cognitive
and cultural mobility, creativity and education, change of paradigm,
Nikola Tesla, Pythagoras

1. Introduction

The second half of the 19th century, the period in which Nikola Tesla re-
ceived his education and reached his cognitive and creative acme (akmē�),
was the time when modern science (with its hard sciences and their meth-
odological rigor) was already in full swing, irreversibly and completely tri-
umphant, side by side with the still echoing philosophy of nature from
the bygone ages and all those views and processes that accompanied
the final separation of physics from the philosophical corpus; it was the
time of growing clarity regarding the emerging severe confrontation and
demarcation between hard sciences on the one hand and soft sciences
and arts on the other5, including their approaches to, and interpretations
of, the reality6. What proved persistently vital during the mentioned pe-
riod, characterizing many a scientist, was the ideal of a Renaissance man
knowledgeable about science and engineering, yet also thrilled about his
devotion to the arts, and – at the same time – conscious of all the previ-
ous achievements of man; the ideal concerned a human of the furthest
and deepest cognitive, cultural, intellectual and spiritual reaches, one as-
piring to the horizon which offered the prosperity of mankind and com-
prehension of the world. All of that is testified to by the creative output
of Nikola Tesla, his multifaceted knowledge/skills, fields of interest, way
of life and his whole being.
The encounter and ’dialogue’ of insights into various spheres and ar-
ticulations of man’s creativity is an important element of man’s break-

5 Zoran L.Kovačević, Susret i sukob s naukom (Novi Sad: Akademska knjiga i
Srpska akademija nauka i umetnosti Ogranak u Novom Sadu, 2014). [Encountering
and confronting science].
6 Drenka Dobrosavljević, „Searching for the Reality. Contacts, Dialogues and Cognitive,

Cultural and Sociocultural Mobility. Case Study: Pythagoras“ (presented at The
Workshop Tesla and the Nature of Creativity 2015, organized within the Inr. Congress
Nikola Tesla: The History of the Future, Belgrade, 24-26 April, 2015). [currently in pre-print
stage].

10
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

throughs in new fields of knowledge, while the interactions and interpen-
etration – which are nowadays most often manifested as interdisciplin-
ariness – are immanent to the development of human thought7. Taken
together, all of this is part of an overall migration of ideas, i.e. of the cog-
nitive, cultural and sociocultural mobility8 . We most often witness these
in the cultural history or the evolution of particular scientific disciplines
and the scientific thought, or in the development of the trends/schools/
styles in the arts. Speaking of the biographies which spotlight the cre-
ative output of individuals in this respect, few persons have ever reached
the supreme level of complexity as did Nikola Tesla through his intellec-
tual attainments, discoveries, inventions and patents.

2. The Search for the Reality. Contacts, Dialogues and Cognitive, Cultural
and Sociocultural Mobility

It is well known that Tesla had a powerful and unique ability to visual-
ize experiments and the machines which only awaited their construction
phase, as well as to have even more comprehensive and grand-scale vi-
sions such as the system of producing polyphase alternate currents and
transmitting them at long distances (begun in 1884 and brought into full
use as soon as in 1896), or the vision that enabled him to anticipate the
changes in scientific/engineering paradigm and in the paradigm of the
forms of sociality and education; the changes implied democratization
of knowledge through the use of information and communication tech-
nologies (articulated in his World System, 1904). Bearing that in mind, we
also have to take into account Tesla’s unique psychical and spiritual ex-
periences, as well as his lifestyle marked by abstinences and self-restraint
(the qualities which became part of his natural condition owing to the
persistent and tough spiritual exercises in his youth, whereby he aspired
to “awaken“ his “dormant power of will“ and entirely gain mastery over
his mental, moral and physical powers, an issue to which he payed rather

7 Drenka Dobrosavljević, „Dijalog kultura. Tragovima kulturne mobilnosti“, in Zbornik
radova VIII naučnog skupa Tehnologija, kultura i razvoj (Beograd: Udruženje Tehnologija i
društvo, Institut Mihajlo Pupin – Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije, 2002),
34–45 [„Dialogue of cultures. Following the trails of cultural mobility”, in The Pro-
ceedings of the Eighth Scholarly Gathering “Technology and the Society”]; Dobrosavljević,
„Searching for the Reality. Contacts, Dialogues and Cognitive, Cultural and Sociocultur-
al Mobility. Case Study: Pythagoras“.
8 Ibid.

11
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

much attention in his autobiography9 , and also Nikola Tesla’s delibera-
tion and approach to science/experiments/discoveries/inventions. It is
then only that we can recognize the simultaneous existence of physics,
metaphysics, the view of the world seen by the eye of his mind inhab-
ited by harmony, and the coexistence of personal lifestyle, moral law and
numerous rules of religion and hygiene (particularly written about in his
article The Problem of Increasing Human Energy10).
It is such an insight on our part that leads to the realization of Nikola
Tesla’s full open-mindedness to diverse spheres of knowledge, ranging
from those in the natural and engineering sciences, via those in philoso-
phy and nearly all of the humanities, to the arts and those spheres which
have provenance in religious teachings and spiritual experiences; con-
sequently, moreover – it leads to a somewhat indistinct view of Tesla’s
search for the all-embracing reality and the interactions of his own edu-
cation, creativity and spirituality, as well as the perception of how the in-
teractions were reflected in his discoveries, inventions and experiments,
including his philosophical views of their purpose and goal; finally – it
casts light on Tesla’s self-imposed questions of human life and the world
(tackled in his writing The Problem of Increasing Human Energy of 1900,
too). In some later writings of his, Tesla returned to these issues, but in
this paper we shall dwell on the mentioned article only.

3. Unus mundus and harmony

As early as during Nikola Tesla’s stay in Colorado Springs (from May 17,
1899 to immediately after January 7, 1900), the public was impatient to
see him back home. The man most fervently expectant to become famil-
iar with and publish the details of the Inventor’s mysterious and spectac-
ular experiments at Colorado Springs was probably Robert Underwood
Johnson, Tesla’s friend and editor of the magazine The Century to whom
Tesla had suggested (early in December 1899) to publish a contribution
he would write and illustrate by photographs which could depict his ex-
periments for the readers. They at first agreed that the article should
cover wireless power transmission, providing philosophical and practical

9 Nikola Tesla, Moji izumi, prev. Dubravka Smiljanić i Aleksandar Marinčić (Beograd: Klub

NT i Muzej Nikole Tesle, 1995), 15. [Translation of “My Inventions”, Electrical Experi-
menter, February-June and October 1919].
10 See footnote 4.

12
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

aspects thereof,11 so the envisaged headline was to read “The Problem
of Energy Transmission“. However, in all likelihood, Tesla felt the need
to additionally convey his thoughts which had accompanied the experi-
ments, inventions and patents. His philosophical thoughts were at that
moment less attractive, even beyond the grasp of not only broad but also
scholarly public, including the editor who planned to publish the article.
As has been mentioned above, the issue in question was Tesla’s view of
the world and his lifestyle which were inextricable from his personality
and implied the religious experiences and attainments of religious think-
ers (not philosophical only). Also, in this article Nikola Tesla wrote about
the causes of warfares and the means to reduce these, the questions of
sustainable development and the necessity to consider alternative sourc-
es of energy, the dangers of pollution and other topics that were going
to gain in current relevance as the implementation and utilization of tech-
nological/technical achievements advanced. For, those were the issues
which concerned the future and the survival of humanity. In other words,
too many topics, launched prematurely and in the form of anticipations,
were to be raised in a magazine intended for – broad public!
That is how Tesla’s article The Problem of Increasing Human Energy
came into being – by way of syntheses which can be taken to result in
an insufficiently systematic presentation and, scientifically speaking, one
insufficiently grounded. The nascence of the text was accompanied by
frequent ’negotiations’ with the editor, due to the divergencies from the
previously planned topics to be dealt with and the envisaged number of
chapters.
It has to be clarified at this point that, for Tesla, ’man’ meant human-
ity on the whole.
In that article, Nikola Tesla places the issue of humanity’s movement
into the context of physical reality. Thus, he writes: “Though we may
never be able to comprehend human life, we know certainly that it is
a movement, of whatever nature it be. The existence of movement un-
avoidably implies a body which is being moved and a force which is mov-
ing it. Hence, wherever there is life, there is a mass moved by a force. All
mass possesses inertia, all force tends to persist. Owing to this universal
property and condition, a body, be it at rest or in motion, tends to remain
in the same state, and a force, manifesting itself anywhere and through
whatever cause, produces an equivalent opposing force, and as an abso-

11 Muzej Nikole Tesle, Predgovor, in Nikola Tesla, Problem povećanja ljudske energije,
prev. Vojin Popović (Beograd: Muzej Nikole Tesle i Elektroprivreda Srbije, 1993), 5.
[Foreword to the translation of The Problem of Increasing Human Energy].

13
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

lute necessity of this it follows that every movement in nature must be
rhythmical. Long ago this simple truth was clearly pointed out by  Her-
bert Spencer, who arrived at it through a somewhat different process of
reasoning. It is borne out in everything we perceive in the movement of
a planet, in the surging and ebbing of the tide, in the reverberations of
the air, the swinging of a pendulum, the oscillations of an electric current,
and in the infinitely varied phenomena of organic life. Does not the whole
of human life attest to it? Birth, growth, old age, and death of an individu-
al, family, race, or nation, what is it all but a rhythm? All life-manifestation,
then, even in its most intricate form, as exemplified in man, however in-
volved and inscrutable, is only a movement, to which the same general
laws of movement which govern throughout the physical universe must
be applicable.”12
In the next step, the contemplation leads Nikola Tesla to the world as
merged reality, by which we mean the reality which was some decades
later dealt with by the physicist Wolfgang Ernst Pauli and the psychologist
Erich Neumann, the reality ’named’ by Neumann’s professor Karl Gustav
Jung as unus mundus, ’one world’, within which “matter and psyche are
not yet discriminated or separately actualized”.13 As to the unexpected
parallelisms of ideas in psychology and physics, Jung said that they sug-
gested a possible ultimate one-ness of both fields of reality that physics
and psychology study – i.e. a psychophysical one-ness of all life phenom-
ena.14 Jung was confident that what is referred to as the unconscious is
in some way related to the structure of the inorganic matter, which is
indicated by the problem of the so-called ’psychosomatic’ illness.
12 Nikola Tesla, Problem povećanja ljudske energije, 9-11.

Here, and not here only, one can discern Tesla’s contemplation on an all-encompassing
law in nature. In relation to that, one cannot help wondering if there was some in-
fluence of Rudjer Boskovich’s philosophy and understanding of nature upon Tesla’s
thought and on the methodology of Tesla’s work, which is an issue dealt with in Alek-
sandar Petrovic’s study: “Bošković i speculum infinitatis”, Naučni skupovi, Knjiga CXLIV
( Beograd: SANU, Odelenje za matematiku, fiziku i geonauke, 2014), 113-125.
The issue has also been touched upon by Dragoslav Stoiljković and Roger J. Anderton in
their contribution “Tesla je fotografisan dok čita Maksvelove radove, a ne Boškovićevu
Teoriju”, in Zbornik radova konferencije Razvoj astronomije Srba IX (Beograd: Astronom-
sko društvo Ruđer Bošković, 2018), 345 – 351. [“Tesla Was Photographed while Read-
ing Maxwell’s Studies and Not Boscovich’s Theoria”, presented at the Conference
organized by Rudjer Boskovic Astronomical Society under the title Development of
Astronomy among Serbs IX].
13Mari Luiz fon Franc, „Nauka i nesvesno“, in Čovek i njegovi simboli, prir. Karl Jung,
prev. Elizabet Vasiljević (Beograd: Narodna knjiga–Alfa, 1996). [„Science and the Un-
conscious“, in Man and His Symbols].
14 Ibid., 415.

14
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

Reflecting on mankind as a physical fact and on its motion, Tesla
wrote down as follows: “Though free to think and act, we are held to-
gether, like the stars in the firmament, with ties inseparable. These ties
cannot be seen, but we can feel them. I cut myself in the finger, and it
pains me: this finger is a part of me. I see a friend hurt, and it hurts me,
too: my friend and I are one. And now I see stricken down an enemy, a
lump of matter which, of all the lumps of matter in the universe, I care
least for, and it still grieves me. Does this not prove that each of us is only
part of a whole? For ages this idea has been proclaimed in the consum-
mately wise teachings of religion, probably not alone as a means of insur-
ing peace and harmony among men, but as a deeply founded truth. The
Buddhist expresses it in one way, the Christian in another, but both say
the same: We are all one. Metaphysical proofs are, however, not the only
ones which we are able to bring forth in support of this idea. Science, too,
recognizes this connectedness of separate individuals, though not quite
in the same sense as it admits that the suns, planets, and moons of a con-
stellation are one body, and there can be no doubt that it will be experi-
mentally confirmed in times to come, when our means and methods for
investigating psychical and other states and phenomena shall have been
brought to great perfection. Still more: this one human being lives on and
on. The individual is ephemeral, races and nations come and pass away,
but man remains. Therein lies the profound difference between the indi-
vidual and the whole. Therein, too, is to be found the partial explanation
of many of those marvelous phenomena of heredity which are the result
of countless centuries of feeble but persistent influence.”15
Miloje Rakočević has analyzed these views of Nikola Tesla, too, and
wrote about them in a paper entitled Tesla’s Hidden Holism16 . He has
pointed out some traces in writing which suggest that natural systems
were observed by Tesla from a holistic approach, as a higher degree of
interdependence of parts within the whole, and through the interdepen-
dences of each part and the whole it fell within itself.
Among those traces, he brings to the fore the introductory paragraph
to Tesla’s article How Cosmic Forces Shape Our Destinies as particularly sig-
nificant. Here is what Tesla wrote therein: “Every living being is an engine
geared to the wheel work of the universe. Though seemingly affected
only by its immediate surrounding, the sphere of external influence ex-
tends to infinite distance. There is no constellation or nebula, no sun or
15 Tesla, Problem povećanja ljudske energije, 11.

16 Miloje Rakočević, „Tesla’s Hidden Holism“ (presented at: Second International

Congress Nikola Tesla - Disruptive Innovation, Sava Center, Belgrade, 2–4 June,
2017).

15
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

planet, in all the depths of limitless space, no passing wanderer of the
starry heavens, that does not exercise some control over its destiny – not
in the vague and delusive sense of astrology, but in the rigid and positive
meaning of physical science. (…) Thus, everything that exists, organic or
inorganic, animated or inert, is susceptible to stimulus from the outside.
There is no gap between, no break of continuity, no special and distin-
guishing vital agent. The same law governs all matter, all the universe is
alive.”17
Nikola Tesla’s view of the world and the reality he wrote about subse-
quent to the days spent at Colorado Springs takes us some twenty years
back, to his discovery of the rotating magnetic field in Budapest, in 1882,
during a sunset walk in the City Park with his friend Antal Szigety to whom
he recited Goethe’s verse on the sun going down. That discovery was in-
separable from Tesla’s understanding of harmony and originated from
a intuition of the principle as relevant for the solution to the problem
he had been contemplating ever since his student days at Graz – a mo-
tor without collector. “He finally realized why ordinary alternate current
could not produce the motor’s propelling force, but he at the same time
discovered that multiple alternate currents, induced within the same
generator in different coils arranged in its space, could produce a rotat-
ing magnetic field in a number of coils aligned on the motor’s stator“.18

4. Hard Science and Tesla’s Colorado Springs Notes

Now, let us skip back to Tesla’s Colorado Springs which first and foremost
symbolizes the inventor’s experiments and the peak of developing his
grand high-frequency transformer, the process of perfecting his individ-
ualization methods and the isolation of the energy transmitted, the as-
certainment of the law of current transmission through the atmosphere
and the earth, as well as the discovery of the standing waves whereby
he perceived that the earth acted as a conductor; more generally, Colo-
rado Springs – in the body of Tesla’s working output – stands for his re-
search, experimenting, discoveries and inventions in the fields of power
engineering and radio engineering he had started ten years before and

17 Nikola Tesla, „Kako kosmičke sile utiču na naše sudbine“, in Teslin čudesni svet
elektriciteta , prev. Ninoslava Grujić et al (Beograd: Fond Nikola Tesla, Muzej Nikole
Tesle, Društvo za širenje naučnih saznanja Nikola Tesla, 1984), 36. [Translation of “How
Cosmic Forces Shape Our Destinies”, NewYork American, February 7, 1915].
18Aleksandar Marinčić, Život Nikole Tesle (Beograd: Galerija Srpske akademije
nauka i umetnosti, 1994), 18. [The Life of Nikola Tesla].

16
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

was to continue in the several years to come. Moreover, Tesla’s Colorado
Spring is a symbol of the breakthrough in Tesla’s thought with regard to
his overall vision of the information and communications technologies
and its application – a domain Nikola Tesla was to further develop at Long
Island.
By writing his Colorado Springs Notes, Tesla asserted himself not only
as an inventor and experimenter, but also as a true scientist. “The re-
search diary from Colorado Springs is a document which – better than
writings or lectures – illustrates the method of Tesla’s work, the method
of a meticulous scientist who combined theoretical and experimental re-
search and thus, step by step, made progress toward the goal defined.
However, as in any research job, new problems and unexpected occur-
rences would emerge before Tesla which he carefully examined, search-
ing for adequate explanations. This can be exemplified by his claims that,
while observing electrical discharges of great length near the ground, he
perceived balls of fire at some places breaking out of one of the terminals
of his high-frequency oscillator. He also provided a theory of his own re-
garding the phenomenon which has to some extent remained a mystery
to this day. Research work of that kind was not on Tesla’s exploration
agenda; as he put it, it was of purely scientific significance at the time.“19
While reading Tesla’s Colorado Springs Notes, our understanding of
his working method changes inevitably: we begin to grasp its scientific
aspect – the experimental part, preceded by theoretical deliberation and
– tentatively taken – mathematical modelling, is “carried out in his mind“.
“I do not rush into actual work. When I get an idea I start at once building
it up in my imagination. I change the construction, make improvements
and operate the device in my mind. It is absolutely immaterial to me
whether I run my turbine in thought or test it in my shop. (…) Invariably
my device works as I conceived that it should, and the experiment comes
out exactly as I planned it. (…) Why should it be otherwise? Engineering,
electrical and mechanical, is positive in results. There is scarcely a subject
that cannot be mathematically treated and the effects calculated or the re-
sults determined beforehand from the available theoretical and practical
data. (Italic by D.D.)”20
There are some other texts by Nikola Tesla which portray him as a sci-
entist, too. One of these deserves spotlighting, as it reveals Tesla’s addi-
tional preoccupation with the genesis and development of the scientific
thought with regard to the issues he would study.

19 Ibid., 68-69.

20 Tesla, Moji izumi, 10-11.

17
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Writing his Wonder World to Be Created by Electricity, “Tesla, as a sys-
tematic person and scientist, began with a brief description of the knowl-
edge and results of the work of many of his predecessors in the field of
electricity, starting with man’s initial contacts with the miraculous phe-
nomenon that underlies whatever takes place in the realm of the matter
and ending with the day when he wrote his article.“21
In the mentioned article, we get familiar with Tesla as an excellent his-
torian of science whose intellectual horizon comprises all of the histori-
cal, sociological and cultural aspects. Hence his following observation:
“That many facts in regard to the subtle force were known to the philos-
ophers of old can be safely concluded, the wonder is, why two thousand
years elapsed before (William) Gilbert in 1600 published his famous work,
the first scientific treatise on electricity and magnetism. To an extent this
long period of unproductiveness can be explained. Learning was the priv-
ilege of a few and all information was jealously guarded. (…) Then again,
men of those times had no thought of the practical, they lived and fought
for abstract principles, creeds, traditions and ideals.” 22

5. Education, Informedness, Spirituality/Religion, Harmony

There is no doubt that on Tesla’s research journey, his cognitive modes
of insight and talents he was endowed with were based on his admirably
broad and solid education, as well as his familiarity with the apprehen-
sions and experiences not only of the Christian faith but of Eastern reli-
gions as well. One can read that in his writings alongside the overall cor-
pus of cognition appearing on the pages and dealing with the history of
philosophy, natural philosophy and the history of engineering since the
most ancient times until Tesla’s own age, and not merely the knowledge
mastered by contemporary science.
The achievements of all those domains of human knowledge became
available to Nikola Tesla owing to his in-depth education (although not
acquired through formal schooling), incessant learning, studying, read-
ing, sensitive ’listening out’ and amalgamation with his own apprehen-

21 Vojin Popović, Uvodne napomene in Teslin čudesni svet elektriciteta (Beograd:

Fond Nikola Tesla, Muzej Nikole Tesle, Društvo za širenje naučnih saznanja Nikola
Tesla, 1984),6.
22 Tesla, Nikola. „Čudesni svet kojeg će stvoriti elektricitet”, in Teslin čudesni svet ele-
ktriciteta, prev. Ninoslava Grujić et al (Beograd: Fond Nikola Tesla, Muzej Nikole Tesle,
Društvo za širenje naučnih saznanja Nikola Tesla, 1984), 14. [Translation of “The Wonder
World To Be Created By Electricity”, Manufacturer’s Record, September 9, 1915].

18
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

sions. Once we come to discern these aspects in his writings, we inevita-
bly begin to perceive more deeply the knowledge he had set out to accu-
mulate as early as in his childhood, in a home which boasted an extremely
rich library of his father, an Orthodox priest. We should remember that
the process continued during the school years at Gospić, where he main-
tained his devotion to books, especially the works of the then-contem-
porary literature, which he borrowed from the local public library. In the
Lower Real Gymnasium, his education focused on the so-called ’real’ sub-
jects: mathematics, natural and engineering sciences. “At the age of ten
I entered the Real Gymnasium which was a new and fairly well equipped
institution. In the department of physics were various models of classi-
cal scientific apparatuses, electrical and mechanical. The demonstrations
and experiments performed from time to time by the instructors fasci-
nated me and were undoubtedly a powerful incentive to invention. I was
also passionately fond of mathematical studies and often won the pro-
fessor’s praise for rapid calculation. This was due to my acquired facility
of visualizing the figures and performing the operations, not in the usual
intuitive manner, but as in actual life. Up to a certain degree of complex-
ity it was absolutely the same to me whether I wrote the symbols on the
board or conjured them before my mental vision. But freehand drawing,
to which many hours of the course were devoted, was an annoyance I
could not endure. This was rather remarkable, as most of the members
of the family excelled in it. Perhaps my aversion was simply due to the
predilection I found in undisturbed thought.“23
At the Higher Real Gymnasium in Rakovac/Karlovac, teaching was car-
ried out in German, and the graduation exams were to be taken in that
language, too. It was there that Tesla acquired the fundamentals of phys-
ics with Professor Martin Sekulić (later Corresponding Member of the
Yugoslav Academy of Sciences and Arts), whose experiments fascinated
him, as did the teacher’s well-equipped physics laboratory boasting 579
cutting-edge (for the time) instruments 24. “I had become intensely in-
terested in electricity under the stimulating influence of my Professor of
Physics, who was an ingenious man and often demonstrated the prin-

23 Tesla, Moji izumi, 30.

24 Darko Žubrinić, „Školovanje Nikole Tesle u Hrvatskoj i njegov profesor Martin
Sekulić”, in Povijest i filozofija tehnike, Radovi EDZ sekcije 2017. godine , ur. Zvonko
Benčić i Josip Moser (Zagreb: Kiklos, 2017), 81–117. [„The Education of Nikola Tesla
in Croatia and His Professor Martin Sekulić“, in The History and Philosophy of Engineer-
ing, Contributions from the Section of the Zagreb Electrotechnical Society].

19
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

ciples by apparatuses of his own invention. (…) I wanted to know more
of this wonderful force; I longed for experiment and investigation … “25
The school records from the graduation exam (at the Higher Real
Gymnasium in Rakovac/ Karlovac) show that Nikola Tesla passed German,
Mathematics, History and Geography with honors; the evaluation ’very
good’ stands for his performance in Physics, Chemistry, Biology, French
and Catechesis, while the mark ’good’ was earned in the Croat Language
and ‘satisfactory’ in Drawing.26
The teachers who meant most to Nikola Tesla during his studies at
the Polytechnische Schule in Graz were “Prof. Rogner, who was teaching
arithmetical subjects and geometry; Prof. Pöschl, who held the chair of
theoretical and experimental physics, and Dr. Allé, who taught integral
calculus and specialized in differential equations.“27
In his autobiography, Nikola Tesla wrote: “He (professor Allé) took
a special interest in my progress and would frequently remain for an
hour or two in the lecture room, giving me problems to solve, in which I
delighted.“28
In Graz, too, Tesla relied on books from a couple of libraries. In the
wake of his father’s will, he later enrolled in Prague’s Charles University.
One of the professors there was Ernst Mach, famous physicist and phi-
losopher, who held the chair of Experimental Physics29.
Tesla’s personal library additionaly testifies to his interests in, and
familiarity with, various fields of knowledge. The surviving books from
the collection are now safeguarded by Nikola Tesla Museum in Belgrade.
Here follows an overview of the monographs therefrom: “Final situ-
ation regarding the Fund of Monographs is: 904 titles, 939 first copies,
232 duplicates, making total of 1171 separate volumes. The contents of
the fund are various. It consists of publications from the field of science
(Maxwell, Einstein, Kelvin and many other less known authors), technol-
25 Tesla, Moji izumi, 33.

26 See footnote 24.

27 Tesla, Moji izumi, 37.

28 Ibid.

29 Drenka Dobrosavljević, „Universities in Europe, the Genesis of Their International
Character and Nikola Tesla”, in Radio Praha in English, Český rozhlas, Prague, July 10,
2003.: This essay was broadcast in the programme of Český rozhlas, Prague, on
the occasion of  bringing Nikola Tesla’s bust to theCzech Radio on July 10, 2003.
Also, on the same day and on the same occasion, it was published in the Czech
and Serbian languages via Radio Novi Sad and Radio Belgrade, Radio Television
of Serbia. The bust was a donation by Radio Belgrade, Radio Television of Serbia
to Czech Radio.

20
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

ogy (first of all, numerous engineering reference books), medicine and
stomatology (Tesla dealt with high frequency currents and their applica-
tion in medicine, and he liked to cure himself as well), mathematics ta-
bles, and the books from the field of literature (Manzoni, Leopardi, Dučić,
Rakić, Fénélon, Voltaire, Serbian Folk Poetry...), philosophy (Lao Tse, Mar-
cus Aurelius); among the books there are encyclopedias and dictionaries,
monoligual and bilingual, and the most beautiful and the best one is for
sure Webster’s New International Dictionary of the English Language, 2nd
ed., unabridged, from 1941.“30
“Love for books and reading Tesla gained in early childhood and his
own words witnessed to this: Of all the things, I liked books the best. My
father had a large library and whenever I could manage, I tried to satisfy my
passion for reading.“31
As to the spiritual and psychical phenomena, Nikola Tesla believed in
these unshakeably. Here are his notes related to the issue: “The belief in
these [psychical and spiritual phenomena] is the natural outgrowth of
intellectual development. Religious dogmas are no longer accepted in
their orthodox meaning, but every individual clings to faith in a supreme
power of some kind. We all must have an ideal to govern our conduct and
insure contentment, but it is immaterial whether it be one of creed, art,
science or anything else, so long as it fulfills the function of a dematerial-
ized force. It is essential to the peaceful existence of humanity as a whole
that one common conception should prevail.“32
Spirituality had been embedded in several generations of Tesla’s
kinsfolk, especially in his matrilineal ancestors, many of whom had been
priests and even monachs, famed for their outstanding education and
spiritual life. “The families of Milutin Tesla and his wife Djuka Mandic,
who came originally from western Serbia, had for generations sent their
sons to serve the Church or Army and their daughters to marry ministers
or officers.“33
It is a well-known fact that Nikola Tesla inherited his inventive genius
from his mother; her inventive skills were an example he followed. The
atmosphere in which he was growing up was greatly influenced by po-
etry, for which his father had an affinity: Milutin Tesla used to write verse
himself in his spare time. Thus, Margaret Cheney understands that owing
30Vesna Radojev, Teslina lična biblioteka. Knjige s posvetom / Tesla’s Personal Li-
brary. Books with Inscriptions (Beograd: Muzej Nikole Tesle, 2003), 14.
31 Ibid.,18.

32 Tesla, Moji izumi, 83.

33 Margaret Čejni, Tesla: Čovek izvan vremena (Beograd: Kodeks, 1995), 21.

21
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

to these circumstances, “the boy grew up in a household where cadence
always permeated ordinary speech and where the quoting of passages
from the Bible or poetry was as natural as roasting corn over charcoal in
summer“.34
The spiritual character of Tesla’s family life determined his gentle-
manly attitude not only to his friends, but generally so, including the
situations when he responded with dignity, showing respect for his op-
ponents to whose attacks or disparaging comments he would not coun-
teract unless the necessity to defend some priorities (using facts strictly)
urged him to.
In Nikola Tesla’s opinion, the improvement of, and increase in, the
“mass of mankind“ can be achieved “ by careful attention to health, by
substantial food, by moderation, by regularity of habits, by promotion
of marriage, by conscientious attention to children, and, generally stat-
ed, by the observance of all the many preceptsand laws of religion and
hygiene.“35
His conclusion reads: “Incapacity of observing the first symptoms
of an illness, and careless neglect of the same, are important factors
of mortality. In noting carefully every new sign of approaching danger,
and making conscientiously every possible effort to avert it, we are not
only following wise laws of hygiene in the interest of our well-being and
the success of our labors, but we are also complying with a higher mor-
al duty. Everyone should consider his body as a priceless gift from one
whom he loves above all, as a marvelous work of art, of indescribable
beauty and mastery beyond human conception, and so delicate and frail
that a word, a breath, a look, nay, a thought, may injure it. Uncleanness,
which breeds disease and death, is not only a self destructive but highly
immoral habit. In keeping our bodies free from infection, healthful, and
pure, we are expressing our reverence for the high principle with which
they are endowed. He who follows the precepts of hygiene in this spirit
is proving himself, so far, truly religious. Laxity of morals is a terrible evil,
which poisons both mind and body …”36
In his article The Problem of Increasing Human Energy (i.e. the energy
of humanity/mankind), Tesla – among other accentuated issues – spot-
lights the importance of education which should reduce international
tensions and wars between nations. He says: “There can be no doubt
that, of all the frictional resistances, the one that most retards human
34 Ibid., 22.

35 Tesla, Problem povećanja ljudske energije, 13.

36 Ibid., 15.

22
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

movement is ignorance. Not without reason said that man of wisdom,
Buddha: Ignorance is the greatest evil in the world.”37
In his overall view of the world, peace was one of Tesla’s major preoc-
cupations: “But will the dream of universal peace ever be realized? Let
us hope that it will. When all darkness shall be dissipated by the light of
science, when all nations shall be merged into one, and patriotism shall
be identical with religion, when there shall be one language, one country,
one end, then the dream will have become reality.”38
As to Tesla’s contemplation on the ways to reduce the causes of war-
fares, Zorica Civrć Flores considers the issue to be “the ultimate goal of
implementing Tesla’s World System, i.e. the purpose of Tesla’s work on
the wireless energy transmission“39. She reminds that he wrote about
that in his article The Transmission of Electrical Energy Without Wires as a
Means for Furthering Peace: “To stop war by the perfection of engines of
destruction alone, might consume centuries and centuries. Other means
must be employed to hasten the end. What are these to be? Let us con-
sider. Fights between individuals, as well as governments and nations,
invariably result from misunderstandings in the broadest interpretation
of this term. Misunderstandings are always caused by the inability of ap-
preciating one another’s point of view. This again is due to the ignorance
of those concerned, not so much in their own, as in their mutual fields.
The peril of a clash is aggravated by a more or less predominant sense
of combativeness, posed by every human being. To resist this inherent
fighting tendency the best way is to dispel ignorance of the doings of
others by a systematic spread of general knowledge.”40

6. Conclusions

The articles in which Tesla presented his views cannot be taken as philo-
sophical treatises. Nikola Tesla himself did not conceive/write them as
that kind of publications. However, they do provide a sufficient number
of elements which lead to the conclusion that the merged reality and har-
mony made up his credo which consistently, throughout his life, perme-
37 Ibid., 13.

38 Ibid., 29.

39Zorica Civrić Flores, Teslin svetski sistem (Beograd: Muzej nauke i tehnike,
2016), 74.
40 Civrić Flores, Teslin svetski sistem; Nikola Tesla, „The Transmission of Electri-
cal Energy Without Wires as a Means for Furthering Peace”, Electrical World and
Engineer (January 7, 1905).

23
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

ated his scientific and inventions-related thought/intuitions/inspirations
and, moreover, his purpose and goal. The inextractible parts of the credo
included Tesla’s high ethical principles, complete devotion to his labora-
tory, experiments and inventions in the service of humanity, as well as
an overall spirituality that was not only his cerebral horizon but also his
way of life.
Nikola Tesla maintained his mind open to the cognitive attainments
of diverse scientific and engineering disciplines, of philosophy (first and
foremost – natural philosophy) and, at the same time, to the apprehen-
sions of religious thinkers (Christian and Far Eastern ones). His attention
would also be drawn by the intellectual issues raised by poetry and litera-
ture. Tesla was familiar with the histories of the philosophical thought,
engineering inventions and their application, the history of education
and history in general, the cultures and traditions of various peoples. In
addition to all these, there were his personal apprehensions of spiritual
and psychical nature.
All of the acquired knowledge and apprehensions resided and freely
contact each other in his mind. Such encounters, ’dialogues’ and inter-
penetrations of various fields of knowledge and differently oriented fac-
tors doubtlessly played some roles in his view of the world and of the
overall reality.
Tesla’s output as an inventor and his visions of the technological fu-
ture make part of that merged, ’one’ world. Bearing in mind the subject
of this contribution, when speaking now of his visions, we do not refer to
the visions of technical/engineering and technological rise in industries
guided by Tesla’s discovery of the rotating magnetic field and his motors,
or the visions of further development in wireless power transmission,
power engineering and radio engineering per se; the reference concerns
Tesla’s vision of the advantage/purpose and objective of the mentioned
achievements, their benefits for mankind and beneficent impact on the
social changes which shall condition changes in the patterns of sociality
aimed at the improvement of education and advancement in spreading
knowledge, at better informedness and better familiarity between peo-
ples; for Tesla, the latter was an important precondition in the efforts to
prevent the causes of conflicts and wars. Nikola Tesla’s philosophy of in-
vention and engineering/industrial/technological development foresees
the dangers of the Earth pollution and the necessity of man’s turning to
the alternative sources of energy.
By his Colorado Springs Notes 1899-1900, Nikola Tesla documented the
fact that he approached his scientific research respectful of the method

24
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

and principle of the scientific rigor that characterizes hard sciences which
in his time increasingly confronted the soft sciences and intensified their
distancing from the philosophical corpus. Speaking of the philosophical
reflections of Nikola Tesla, what we recognize in his article The Problem
of Increasing Human Energy (kindly remember that he had started writing
it at Colorado Springs) is that he did not give up the natural philosophy
which in late 19th and early 20th centuries still manifested its vitality in
the works of some philosphers.
Indisputably, Nikola Tesla’s broad education, the contacts and dia-
logues of diverse fields of knowledge in his mind, boosted his talents and
creativity. These were additionally supported by the persistent and de-
manding spiritual exercises he had undergone in his youth, aspiring to
“awaken“ his “dormant powers of will“ and reach control of his mental,
moral and physical abilities. Ever since his childhood, Tesla had fostered
the idea and practice of refraining from excessive food, desire and thirst
of any kind, forebearing evil thoughts, words and deeds; he stuck to
moral principles as a self-understood way of life, which also permeated
nearly all religions and most of the ancient schools of philosophy wherein
thought was inseparable from religion, as epiphany that lit the roads to
new, broader and deeper insights. Tesla’s attitude to diets and hygiene,
and to the necessity of taking great care of one’s health, only hardened
subsequent to his recovery from cholera.
All of the mentioned qualities suggest the existence of a (by no means
all-encompassing) parallelism between Nikola Tesla and Pythagoras.41
In all probability, despite the differences in the form of their religious-
ness, it was in both Pythagoras and Nikola Tesla part of their searching
for the all-embracing reality and their deep probes into the moral law
which is inseparable from the unified world; that is, the religiousness was
not merely one aspect of their respective personalities, a spiritual need
and a way of life as an inner harmony in their selves. The correspondenc-
es between the two men can also be detected in their search for knowl-
edge and insights free from any biases as to where they could find them.
The parallels moreover include their strict rules of nutrition and hygiene
to which both men stuck. In addition, each of them spoke up about their
ideas of improving the society/social community.
Few persons ever manifested such a great degree of cohesion of their
religious, philosophical and mathematical search for harmony as an ele-
ment of contemplating the world – as did Pythagoras. Likewise, Nikola
Tesla’s personality possessed the cohesiveness of his spiritual world,
41 See footnote 6.

25
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

grasping of the world as a whole, science and inventive genius complying
with harmony, and his philosophical view of the “philosophy of technolo-
gies“ to the nascence of which he contributed personally.
One question is imposing itself: What was the result produced in the
personalities of Pythagoras and Nikola Tesla through the encounter, ’di-
alogue’ and interpenetration of various fields of knowledge and differ-
ently oriented factors?
Although it is with difficulty that one may discern the contributions of
the Teacher and those of his disciples in Pythagoras’ meanders of science
and religion and the ’blank spots’ left behind him42 (owing to the vow of
silence observed in his school before Philolaus and to the missing writ-
ings which Pythagoras had not left behind), or to identify with precision
the crucial contributions by those from whose ’wells’ of knowledge and
apprehensions Pythagoras used to ’drink’, it is to this man that we relate
the beginnings of mathematics in the sense of deduction of evidence, dis-
covery of proof in the first general theorem, and the outgrowth of theo-
retical thinking which is taken as a distinctive trait of Western philosophy.
Bertrand Russell emphasizes Pythagoras’ influence on philosophy,
underlining that “the combination of mathematics, which began with
Pythagoras, characterized religious philosophy in Greece, in the Middle
Ages and in modern times down to Kant. But in Plato, Saint Augustine,
Thomas Aquinas, Descartes, Spinoza and Leibniz there is an intimate
blending of religion and reasoning, of moral aspiration with logical ad-
miration of what is timeless, which comes from Pythagoras, and distin-
guishes the intellectualized theology of Europe from the more straight-
forward mysticism of Asia”.43 What is more, he thinks that – in the philo-
sophical domain – no other man has exerted an influence equal to that
of Pythagoras: “Platonism is, when analysed, found to be in essence
Pythagoreanism. The whole conception of an eternal world, revealed to
the intellect but not to the senses, is derived from him (Pythagoras)...”44
In that respect, all of those differently oriented factors and insights
within the synthesis of creativity and the cognitive mode have embodied
Pythagoras’ thought which straightforwardly influenced the change in
the hitherto dominant model of science and its substitution with a new
paradigm.

42 Ibid.

43 Bertrand Rasel, Istorija zapadne filozofije i njena povezanost sa političkim i
društvenim uslovima od najranijeg doba (Beograd: Narodna knjiga: Alfa, 1998), 55.
44 Ibid.

26
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

An almost identical conclusion – generally speaking – can be reached
in relation to Nikola Tesla’s contributions through his system of generat-
ing polyphase alternate currents and their transmission at long distances,
the principle of his motors and their application in industry, their role in
the development of wireless energy transmission, power engineering
and radio engineering, as well as his visions related to the information
and communications technologies. These contributions enhanced, or
played the major roles in, the transformation of the paradigm of tech-
nological development which had prevailed before Tesla’s time. The
transformation took place in a highly intricate and mutually conditioned
scientific/technological, cultural and historical processes which opened a
new course of civilizational development along the mainstay of the new
civilizational paradigm – the paradigm of modern scientific/technological
era and the development of the technologies that brought forth global
interconnectedness of which we are now contemporaries and in which
everything is changing to the extent that – among other consequences
– it (the interconnectedness) more than ever determines science, econo-
my, the patterns of sociality and life itself.
At this point we should bear in mind – in addition to the case stud-
ies entitled Searching for the Reality: Contacts, Dialogues and Cognitive,
Cultural and Sociocultural Mobility. Case study: Pythagoras45 and Searching
for the Reality: Contacts, Dialogues and Cognitive, Cultural and Sociocul-
tural Mobility. Case study: Nikola Tesla – the third one that deals with the
great turn in the encounter of the knowledge and skills of artes liberales
and those of artes mechanicae46 which took place during the Renaissance
and marked a new age, guiding development toward the modern epoch
of science/technology and its corresponding picture of the world. With
these in mind, we cannot but conclude that man alters his long-lasting
’sacrosanct’ patterns of reasoning (those which are in effect for very long,
even millenia-lasting timespans) when contacts and interpenetrations of
different cognitive domains and differently oriented factors happen. The
interpenetrations further lead to a dynamic of diverse interactions and
an ensuing migration of ideas from one cognitive domain to another. The

45 See footnote 6.

46 Paolo Rossi, I filosofi e le macchine (1400–1700) (Milano: Feltrinelli, 1976);
Drenka Dobrosavljević, „Artes liberales et artes mechanicae, Culture and Society and
Change of Paradigm / Artes liberales et artes mechanicae, kultura i društvo i prome-
na paradigme” Introductory lecture at Pedagoški forum, Belgrade, 13-15 december,
2013); Drenka Dobrosavljević, „Artes mechanicae”, in Zbornik radova. Prvi naučni skup
Preduzetništvo inženjerstvo i menadžment (Zrenjanin, 10. 12. 2010) (Zrenjanin: Visoka
tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, 2011), 25–32.

27
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

complex cognitive, social, cultural and historical circumstances, as well as
the routes, manners and elements by which the cognitive/cultural/socio-
cultural mobility presents itself – whereby the mobility itself, too, results
in the change of existing paradigms – include ’rediscoveries’ of ancient
thinkers, accompanied by reevaluation of their cognitive achievements
by way of new methods and insights.47

References

1. Civrić Flores, Zorica. Teslin svetski sistem. Beograd: Muzej nauke i tehnike,
2016.
2. Čejni, Margaret. Tesla: Čovek izvan vremena. Beograd: Kodeks, 1995.
3. Dobrosavljević, Drenka. Universities in Europe, the Genesis of Their Internation-
al Character and Nikola Tesla. In Radio Praha in English, Český rozhlas, Prague,
July 10, 2003. This essay was broadcast in the programme of Český rozhlas,
Prague, on the occasion of bringing Nikola Tesla’s bust to the Czech Radio
on July 10, 2003. Also, on the same day and on the same occasion, it was
published in the Czech and Serbian languages via Radio Novi Sad and Ra-
dio Belgrade, Radio Television of Serbia.
4. Dobrosavljević, Drenka. Artes liberales et artes mechanicae, Culture and Society
and Change of Paradigm / Artes liberales et artes mechanicae, kultura i društvo
i promena paradigme. Introductory lecture at Pedagoški forum, Belgrade,
13–15 december, 2013.
5. Dobrosavljević, Drenka. „Artes mechanicae”. In Zbornik radova. Prvi naučni
skup Preduzetništvo inženjerstvo i menadžment (Zrenjanin, 10. 12. 2010), 25–
32. Zrenjanin: Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, 2011.
6. Dobrosavljević, Drenka. „Searching for the Reality: Contacts, Dialogues and
Cognitive, Cultural and Sociocultural Mobility. Case Study: Pythagoras”. Pre-
sented at The Workshop Tesla and the Nature of Creativity 2015, organized
within the Inr. Congress Nikola Tesla: The History of the Future, Belgrade,
24–26 april, 2015.
7. Dobrosavljević, Drenka. „Dijalog kultura. Tragovima kulturne mobilnosti”. In
Zbornik radova VIII naučnog skupa Tehnologija, kultura i razvoj, urednik Vlasti-
mir Matejić, 34–45. Beograd: Udruženje Tehnologija i društvo, Institut Mihajlo
Pupin – Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije, 2002.
8. Franc, fon Mari Luiz. „ Nauka i nesvesno“. In Čovek i njegovi simboli, priredio
Karl Jung i prevela Elizabet Vasiljević, 415. Beograd: Narodna knjiga–Alfa,
1996.

47 Ibid.

28
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

9. Kovačević, Zoran L. Susret i sukob s naukom. Novi Sad: Akademska knjiga Novi
Sad i Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak SANU u Novom Sadu,
2014.
10. Marinčić, Aleksandar. Život Nikole Tesle. Beograd: Galerija Srpske akademije
nauka i umetnosti, 1994.
11. Muzej Nikole Tesle. Predgovor. In Nikola Tesla, Problem povećanja ljudske en-
ergije. Beograd: Muzej Nikole Tesle i Elektroprivreda Srbije, 1993.
12. Popović, Vojin. Uvodne napomene. In Teslin čudesni svet elektriciteta. Beo-
grad: Fond Nikola Tesla, Muzej Nikole Tesle, Društvo za širenje naučnih saznan-
ja Nikola Tesla, 1984.
13. Petrović, Aleksandar. Bošković i speculum infinitatis, Naučni skupovi, Knjiga CX-
LIV. Beograd: SANU, Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke, 2014.
14. Rakočević, Miloje. Tesla’s Hidden Holism. Presented at Second International
Congress Nikola Tesla – Disruptive Innovation, Sava Center, Belgrade, 2–4
June, 2017.
15. Rasel, Bertrand. Istorija zapadne filozofije i njena povezanost sa političkim
i društvenim uslovima od najranijeg doba. Beograd: Narodna knjiga: Alfa,
1998.
16. Radojev, Vesna. Teslina lična biblioteka. Knjige s posvetom. / Tesla’s Personal Li-
brary. Books with Inscriptions. Beograd: Muzej Nikole Tesle, 2003.
17. Rossi, Paolo. I filosofi e le macchine (1400–1700). Milano: Feltrinelli, 1976.
18. Stoiljković, Dragoslav and Rodžer Anderton. „Tesla je fotografisan dok čita
Maksvelove radove, a ne Boškovićevu Teoriju”. In Zbornik radova konferencije
Razvoj astronomije kod Srba IX, Astronomsko društvo Ruđer Bošković, 345 –
351. Beograd: Astronomsko društvo Ruđer Bošković, 2018.
19. Tesla, Nikola. „Kako kosmičke sile utiču na naše sudbine”. In Teslin čudesni svet
elektriciteta, prevela Ninoslava Grujić et al, 36–42. Beograd: Fond Nikola Tesla,
Muzej Nikole Tesle, Društvo za širenje naučnih saznanja Nikola Tesla, 1984.
20. Tesla, Nikola. Moji izumi. Preveli Dubravka Smiljanić i Aleksandar Marinčić.
Beograd: Klub NT i Muzej Nikole Tesle, 2003.
21. Tesla, Nikola. Problem povećanja ljudske energije. Preveo Vojin Popović. Beo-
grad: Muzej Nikole Tesle i Elektroprivreda Srbije, 1993.
22. Tesla, Nikola. „Čudesni svet kojeg će stvoriti elektricitet”. In Teslin čudesni svet
elektriciteta, prevela Ninoslava Grujić et al. Beograd: Fond Nikola Tesla, Muzej
Nikole Tesle, Društvo za širenje naučnih saznanja Nikola Tesla, 1984.
23. Tesla, Nikola. „The Transmission of Electrical Energy Without Wires as a
Means for Furthering Peace”. Electrical World and Engineer (January 7): 1905.
24. Žubrinić, Darko. „Školovanje Nikole Tesle u Hrvatskoj i njegov profesor Martin
Sekulić”. In Povijest i filozofija tehnike, Radovi EDZ sekcije 2017 godine, urednici
Zvonko Benčić i Josip Moser, 81–117. Zagreb: Kiklos, 2017.

29
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Дренка Добросављевић
Радио-телевизија Војводине, Радио Нови Сад, Научни програм

У ПОТРАЗИ ЗА СТВАРНОШЋУ:
СУСРЕТИ, ДИЈАЛОЗИ И САЗНАЈНА, КУЛТУРНА И СОЦИО-КУЛТУРНА
ПОКРЕТЉИВОСТ. СТУДИЈА СЛУЧАЈА: НИКОЛА ТЕСЛА

Пoљe нa кoмe сe дoдируjу и рaздвajajу рeлигиoзнa, свeкoликa духoвнa
и филoзoфскa прoмишљaњa и нaучни пoглeди и интeрпрeтaциje рeзул-
тaтa нaучних испитивaњa jeстe пoтрaгa зa ствaрнoшћу.
Другa пoлoвинa 19. вeкa, пeриoд у кoмe сe Никoлa Teслa шкoлoвao и
дoживeo свoj сaзнajни и ствaрaлaчки akmḗ врeмe je кaдa je мoдeрнa нaукa
сa свojим „тврдим нaукaмa“ и нaучним мeтoдoм и стрoгoшћу вeћ у сaмoм
вихoру нeпoврaтнoг и пoтпунoг триjумфa a истoврeмeнo joш увeк oдjeкуjу
филoзoфиja прирoдe минулих вeкoвa и сви oни пoглeди и прoцeси кojи су
прaтили кoнaчнo издвajaњe физикe из филoзoфскoг кoрпусa. Било је то
време када се свe jaсниje нaзирала oштрa супрoстaвљeнoст и нeдвoсмис-
лeнo рaзгрaничeњe hard sciences с jeднe стрaнe и soft sciences и умeтнoсти
с другe и њихoви приступи, методи и интeрпрeтaциje ствaрнoсти.
У контексту савремене парадигме чији је и Никола Тесла актер, а која
има корене још у првим сусретима корпуса знања artes liberales и artes
mechanicae, као светова без међусобних додира, сазнајно и у друштва-
ној класификацији строго раздвојених до доба ренесансе - у овом раду
указује се на то да у мисли Николе Тесле истовремено егзистирају и тврде
науке и физичкa ствaрнoст и хaрмoниja прирoдe, и домашаји филозофа
природе и религиозних мислилаца и увиди у свет духoвнoсти. Истовре-
мено се уочава његова отвореност према сусрету, „диjaлoгу“ и прo-
жимaњима различитих сaзнajних сфера и рaзличитo усмeрeних чинилaцa.
На те закључке упућују неколико текстова Николе Тесле, а пре свега
чланци Прoблeм �oвeћaњa љу�скe eнeр�иje (oднoснo eнeргиje чoвeчaн-
ствa) и Како космичке силе у�ичу на наше су�бине. Њихова анализа су-
герише закључак да Никола Teсла пoимa ствaрнoст кao укупну, као један
свет (unus mundus). То нас даље води до крајњих хоризоната, смисла и
циља проналазаштва Николе Тесле. Прoнaлaзaштвo Николе Тесле и њe-
гoвe визиje тeхнoлoшкe будућнoсти дeo су тoг јединственог свeтa.
Ова сагледавања се на крају рада пореде са зaкључцима рaдa У �o�рa-
зи зa с�вaрнoшћу. Сусрe�и, �иjaлoзи и сaзнajнa, кул�урнa и сoциo-кул�ур-
нa �oкрe�љивoс�. С�у�ија случаја: Пи�a�oрa.
Пo свeму судeћи, иaкo сe њихoвe рeлигиoзнoсти рaзликуjу, и кoд Питa-
гoрe и кoд Никoлe Teслe религиозност није сaмo jeднa стрaнa њихoвe лич-

30
D. Dobrosavljević, Searching for the Reality

нoсти, духoвнa пoтрeбa и нaчин живoтa кao хaрмoниje у сeби. Она је за
њих дeo трaгaњa зa укупнoм ствaрнoшћу и дубoких пoнирaњa у мoрaлни
зaкoн, а он је део jeдинствeнoг свeтa.
Такође, један и други, без предрасуда тражили су знање и ишли за
спознајама где год се оне могу наћи. Паралеле сe примећуjу и у стрoгим
прaвилимa исхрaнe и хигиjeнe кojих су сe jeдaн и други придржaвaли.
Исто тако, и jeдaн и други осећали су потребу да прогoворе и o друштву
и како га побољшати.
У ретко којој личности су рeлигиозна, филoзoфскa, aстрoнoмскa и
мaтeмaтичкa трaгaњa и трaгaњa зa хaрмoниjoм, кao eлeмeнтoм прo-
мишљaњa o свeту, билa тaкo сjeдињeнa кao кoд Питaгoрe. Исто тако,
кoд Никoлe Teслe били су сjeдињeни духoвни свeт, схвaтaњe свeтa кao
цeлинe, нaукa и прoнaлaзaштвo које је по смислу и циљу сaoбрaзно сa хaр-
мoниjoм. Таква је била и њeгoва визија и филoзoфиjа тeхнoлoгиja чиjeм
нaстaнку и рaзвojу je дoпринeo.
На крају (уважавајући и шира сагледавања у претходним радовима),
враћајући се на уводна разматрања овога рада, на Теслино време, под-
сећа се на зaкључaк дa чoвeк мeњa дугoвaжeћe ’нeприкoснoвнe’ oбрaсцe
мишљeњa, тек кaдa дoђe дo сусрeтa и прoжимaњa рaзнoрoдних сaзнajних
пoљa и рaзличитo оријентисаних чинилaцa, и када се у том међуделовању
почну надовезивати динaмикa рaзнoрoдних других интeрaкциjа, и нове
мигaциjе идeja из jeдних сaзнajних пoљa у другa. У таквом процесу, тек по-
сле веома дуге, миленијумске временске скале дошло је до промене па-
радигме, до оног великог (еволутивног) заокрета у сурету знaњa и умeња
artes liberales и artes mechanicae. Он је почео да се одвија у рeнeсaнси.
Ознaчиo је нoвo дoбa и усмерио је рaзвoj прeмa сaврeмeнoj нaучнo-тeх-
нoлoшкoj eпoхи, њeнoj слици свeтa, њеним „тврдим наукама“ и њихо-
вом методу научне строгости. Никола Тесла такође сматра да „Jeдвa дa
пoстojи нeштo штo нe мoжe мaтeмaтички дa сe прeдстaви и чиjи учинaк нe
мoжe дa сe изрaчунa или чиjи рeзултaти нe мoгу дa сe изрaзe унaпрeд, нa
oснoву рaспoлoживих тeoриjских и прaктичних пoдaтaкa“, али је истовре-
мено привржен и филозофији природе. У погледу на свет он антиципира
идеје о могућој једиственој стварности, коју ће, независно, неколико де-
ценија касније разматрати физичaр Вoлфгaнг Пaули (Wolfgang Ernst Pauli)
и психoлoг Eрих Нojмaн (Erich Neumann), при чему, нису били упознти са
Теслином мишљу. Ту ствaрнoст ћe Нojмaнoв прoфeсoр Кaрл Jунг (Karl
Gustav Jung) нaзвaти unus mundus. Она је и данас, углавном у сфери ин-
тересовања научне јавности која се првенствено бави когнитивним про-
цесима, или корелацијама неуронаука и физике, као и оних истраживача
који иду у правцу холистичког погледа на свет.
Члaнци у кojимa Никoлa Teслa прeдoчaвa свoje пoглeдe на свет
нису дoвoљни, нити их je он мeтoдoлoшки и стилски нaписao тaкo дa o
њимa мoжeмo гoвoрити кao о филoзoфским рaдoвимa. Oни, мeђутим,
пружajу дoвoљнo eлeмeнaтa кojи упућуjу нa зaкључaк дa су jeдинствeнa

31
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

ствaрнoст и хaрмoниja њeгoв credo кojи гa је кoнзистeнтнo прaтио цeлoг
живoтa у нaучнoj и прoнaлaзaчкoj мисли, у нaучним и истраживaчким
нaслућивaњимa и инспирaциjaмa, aли и кao сврхa и циљ.
Кључнe рeчи: jeдинствeнa ствaрнoст, unus mundus, хaрмoниja, диjaлoг,
сaзнajнa и културнa пoкрeтљивoст, крeaтивнoст и oбрaзoвaњe,
прoмeнa пaрaдигмe, Никола Тесла, Питагора

Accepted for Publication December 5th 2018.

32
original scientific paper УДК 2-1

Jovana Stevanović1
University of Belgrade, Studies at the University, Multidisciplinary
PhD Academic Studies of History and Philosophy of Natural Sciences
and Technology, Belgrade

ORTHODOX RELIGION AND THE ART OF NIKOLA TESLA’S
SCIENTIFIC METHOD2

Abstract
The paper aims at understanding Nikola Tesla’s implicit religion and
Orthodoxy as the nucleus of his inventiveness, evident in all aspects
of his work. He did not regard himself as an inventor, but as a mere
conveyor of ideas from the spiritual world to the world of science
and human practice. Therefore, this paper searches for a structural
interrelatedness of religion and technology in his work, which can be
seen the most in his invention of the alternate magnetic field.
It is not surprising to notice instances of religious inspiration and
manifestation of Orthodoxy in Tesla’s work since he was a son of
an Orthodox priest, Milutin Tesla. Beside other Tesla’s ancestors, his
maternal grandfather, Toma Budisavljevic, was also a priest, . Tesla’s
connection with Orthodoxy undoubtedly influenced his thought
and imagination so that he could shape his creative work and his
genuine inventor’s practice. The idea of using technology to change
the world, the concept of current alternation, compressed energy,
wireless transmission, integrity of the creativity canon, intuition,
monastic devotion and technological inventions for a future world –
all these are related and manifested in the Tesla’s opus.

1 jstevanovic8@yahoo.com
2 This publication has been implemented within the framework of the project
‘’Science & Orthodoxy around the World” of the Institute of Historical Research
of the National Hellenic Research Foundation, which was made possible through
the support of a grant through the Templeton World Charity Foundation, Inc. The
opinions expressed in this publication are those of the author(s) and do not nec-
essarily reflect the views of the Project and the Templeton World Charity Founda-
tion, Inc.

33
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Tesla found ideas, initiation and practical inventions in works of
Goethe, Voltaire, Vivekananda and Orthodox experience of the
archbishop of Montenegro, Petar Petrovic Njegos. He believed
that the universe is alive, that people follow cosmic laws and
that everything is connected and inseparable. Understanding his
transformation of religious ideas into technological inventions is the
blueprint of his scientific method that should be researched to get
the essential perspective on his achievements and overall impact of
his work.
Keywords: Tesla, Orthodoxy, religion, technology, method

Nikola Tesla is a world-wide famous scientist and countless studies,
scientific papers and books have already been written about his life and
work. His entire life has been examined and a lot of scientific research
has already been done. However, if we refer to the work of Tesla, it is
important to emphasise that various approaches can be used. Since we
cannot claim that Tesla belongs to any particular discipline, his work
should not be limited to history of physics, but it should rather be an
infinite inspiration for multidisciplinary researches. Nevertheless, what
the author finds quite intriguing is the fact that people are not quite
familiar with the work of Nikola Tesla that is not related to electricity;
philosophical and theological aspects of his work seem to be neglected.
Tesla dealt with the wholeness of the world, fragments of life that strive
to connect, so he managed to recognize the key of the existence and
the life itself. On our never-ending journey of searching for the truth
while trying to answer what the truth really is, we usually get lost, not
being able to recognize reciprocal connecting traits that provide the key
to understanding everything that occurs in the nature. Basically, human
cognition is based upon discovering relationships and our imagination,
intuition, critique of mind, supported by the methods of science and
philosophy bind clearly visible changes with the changes we cannot
comprehend with our senses. Science, without the whole and perceived
as a variety of different and disconnected disciplines, is usually not enough
to reach cognition. Tesla believed that the universe is not something
passive and dead. On the contrary, according to Tesla, it is alive and there
are cosmic laws that people obey and there is no doubt that everything is
connected and inseparable. Furthermore, everything is related and what-
ever happens in nature, which is also alive, is always reflected on the so-
ciety. Although Tesla belongs to the 19th century, his thought and work
have never been more popular than nowadays, because he could always
see and anticipate much further than his contemporaries.

34
J. Stevanović, Orthodox Religion and the Art of Tesla’s Scientific Method

1. The influence of Tesla’s Orthodox family

Dealing with the origin and national identity of Tesla, which undoubtedly
implies the idea of Cartesian ego prevalence over the idea, we fail to see
the significance of profound understanding of his work and his power
to eliminate all the possible borders in order to become a citizen of the
world. When he realized that his homeland Austria-Hungary, as well as
the whole of Europe, were not big enough to provide freedom he was
looking for, Tesla went to the USA, ‘the promised land’ that could offer
wider possibilities for scientific work. Even though he went to America
in the quest for freedom to do scientific work, he was taking care of his
Serbian nation, which was struggling to survive and preserve its cultural
heritage and identity:
“Hardly is there a nation which has met with a sadder fate than the
Servian. From the height of its splendor, when the empire embraced
almost the entire northern part of the Balkan peninsula and a large
portion of the territory now belonging to Austria, the Servian nation was
plunged into abject slavery, after the fatal battle of 1389 at the Kosovo
Polje, against the overwhelming Asiatic hordes. Europe can never repay
the great debt it owes to the Servians for checking, by the sacrifice of
their own liberty, that barbarian influx. (...) From that fatal battle until
a recent period, it has been black night for the Servians, with but a
single star in the firmament Montenegro. In this gloom there was no
hope for science, commerce, art, or industry. What could they do, this
brave people, save to keep up the weary fight against the oppressor?
(...) There was one more thing they could do, and did: the noble feats
of their ancestors, the brave deeds of those who fell in the struggle for
liberty, they embodied in immortal song. Thus circumstances and innate
qualities made the Servians a nation of thinkers and poets.”3
Even in the United States, Tesla would have had various obstacles on
his way to freedom of creativity, but he managed to succeed and keep
his optimism dedicating his entire life to the humankind. Nevertheless, in
order to have such a power of mind and unrestricted thought, a trigger
is needed. Such driving force has been liberated through initiation. There
is a key moment in the life of Tesla – when he contracted cholera, Tesla
was supposed to accept becoming an Orthodox priest, as his parents –
father, Rev. Milutin Tesla, a priest in the Orthodox Metropolitanate of
Karlovci, and mother Georgina Djuka Tesla – requested. Tesla would have
probably fulfilled their wish unless if he hadn’t suffered from cholera.
3 Nikola Tesla, Zmai Iovan iovanovich –The Chief Servian Poet, Century Magazine
(1984), 130. Accessed on September 20, 2017. www.teslacollection.com.

35
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Since Tesla’s older brother Dane had already died at the age of twelve in
a horse-related accident, young Nikola’s health was a great pain for his
parents. However, Tesla’s miraculous recovery made his father change
his mind and accept Tesla’s wish to study and in 1875, Tesla entered the
Polytechnic Institute in Graz, Austria.4
“ ‘Perhaps,’ I said, ‘I might get well, if you would let me become an
engineer instead of clergyman.’
He promised solemnly that I should go to the best technical insti-
tution in the w+orld. This, literally, put new life into me; and ow-
ing partly to my improved state of mind and partly to a wonderful
medicine. I recovered. My father kept his word by sending me to
the Polytechnic School in Gratz, Styria, one of the oldest institu-
tions of Europe.”5
Had it not been for cholera, which was highly dangerous at the time,
Tesla would have never contributed to science and left immense legacy
to the humankind. But, what is the key to his inventiveness beside his
ingeniousness lies in his origins and Orthodox upbringing, which had
a great and powerful influence on his life and work and were the main
impetus for his profound thought.
The family of Nikola Tesla lived in Lika, which was on the periphery
of the inhabited by the Serbian nation and those Serbs who lived there
endeavoured to nourish Serbian culture and tradition, which was a quite
demanding and challenging task at that time. Tesla came from a family
of Orthodox priests and that has had great influence on his life from
the very beginning. When he was a child, Tesla used to go to church and
help his father, who was an educated and well-known priest dedicated
to missionary work nourishing relationship with both Catholics and
Muslims. During his childhood, he would ring the bell and read from
the service book during the Divine Liturgy in the church where Milutin
Tesla served. Nikola Tesla also used to fast and receive communion and
his active participation in the church life must have had a great spiritual
impact on his upbringing and his whole life. Furthermore, beside Tesla’s
family, most of the people in Lika, faced with harsh life, managed to
follow the teachings of Christ and morality and patriotism were the ideals
that they strived to achieve. Besides Milutin Tesla, there were other
respected priests in the family. Tesla’s maternal grandmother, Sofija
Budisavljevic, a daughter of a priest Toma Budisavljevic who was also a

4 Branimir Jovanovic, Teslin cudesni svet (Beograd:Vulkan, 2014), 36.
5 Karl Marion Wisehart, “Making Your Imagination Work for You”, An interview
with Nikola Tesla, The American Magazine (1921): 60.

36
J. Stevanović, Orthodox Religion and the Art of Tesla’s Scientific Method

military commander, a cartwright, and a fine bookbinder, married Nikola
Mandic, who was also a priest. Their eldest daughter, Georgina Mandic
married Milutin Tesla and they had two sons and three daughters – all
three were married to priests. In addition to that, Nikola Tesla’s uncle,
mother’s brother, Petar Mandic, was a priest who became a monk named
Nikolaj in the Monastery Gomirje where he served as the archimandrite
and became the head of Eparchy of Dabar and Bosnia of the Serbian
Orthodox Church. His Eminence, Bishop Nikolaj, was close to his nephew,
Nikola Tesla, who visited his uncle in the Monastery Gomirje after his
mother’s death. In both Tesla and Mandic family, there were more than
thirty clergymen in a period of less than two centuries and the influence
they had on the Serbian tradition and culture was tremendous and so
were their efforts to preserve the Orthodox religion and faith among the
Serbian people in that region. Even though Serbian people comprised a
vast majority of the population from Karlovac to Dalmatia at that time,
it was a very difficult time for them since there were almost no Serbian
schools. It was Budimir Budisavljevic, a cousin of Georgina Tesla, who
fought to open Serbian schools and he was supported by Milutin Tesla,
since it was important to help Serbian people to obtain their education in
their mother tongue and not in German. Mandic family was also famous
for binding the church books and some of them still survived and are
being kept in certain monasteries. Therefore, it is evident that Orthodoxy
was an indispensable part of their lives and fulcrum that kept the family
together in their strife.

2. Tesla’s inventiveness and method

Although Tesla received formal education, even though he did not com-
plete it, it served as a base for his scientific work, but it was not a deter-
mining factor in his creativity. It was common for Tesla to have writers,
philosophers, poets or composers for friends, instead of inventors and
engineers. Hence, it was not a coincidence that Tesla paid particular at-
tention to intuition and imagination. In that sense, it is not incredulous
that he trusted his instinct and intuition, which enabled him to create and
visualize all the inventions in his mind. For this reason, we could make a
mistake if we claim that Tesla was an inventor, because he did not invent
things, but rather recognized and accepted natural processes and phe-
nomena that were not recognized and noticed by others. For instance,
while Tesla has been reciting lines from Goethe’s Faust while the Sun was
setting, the idea of solution of the rotating magnetic field was conceived:

37
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

“The glow retreats, done in the day of toil;
It yonder hastes, new fields of life exploring;
Ah, that no wing can lift me from the soil
Upon its track to follow, follow soaring!
A glorious dream! though now the glories fade.
Alas! the wings that lift the mind no aid
Of wings to lift the body can bequeath me.”
As I uttered these inspiring words the idea came like a flash of light-
ning and in an instant the truth was revealed. I drew with a stick on
the sand the diagrams shown six years later in my address before
the American institute of Electrical Engineers, and my companion
understood them perfectly. The images I saw were wonderfully
sharp and clear and had the solidity of metal and stone, so much so
that I told him: ‘See my motor here; watch me reverse it’.”6
It was not difficult for Tesla to vividly see something that appears to
be one of the greatest discoveries of all times, because he had his own
perception of nature and especially the Sun. Another person who had a
great influence on Tesla was Voltaire, since he read his complete work,
which was an impressive undertaking:
“I had a veritable mania for finishing whatever I began, which often
got me into difficulties. On one occasion I started to read the works
of Voltaire when I learned, to my dismay, that there were close on
one hundred large volumes in small print which that monster had
written while drinking seventy-two cups of black coffee per diem. It
had to be done, but when I laid aside the last book I was very glad,
and said, ‘Never more!’ ”7
For both Tesla and Voltaire, the Sun and the light were the revelation
and the only truth we need to follow. For Voltaire, the Sun was the divine
temple and for Tesla, it led to his invention of alternate magnetic field.8
Analogies with the Sun that Tesla used were connecting the nature and
his inventiveness and this makes his science and method exquisite. The
natural processes have always had their inner logics of succession, but
we are not always capable of noticing it nor relating it to mechanical or
social processes. The reason why Tesla could have recognized them with
ease was that he was not obsessed with countless forms and their illusive
discordance, but he was able to grasp the harmonious cycles of nature.
6 Nikola Tesla, My Inventions, The Autobiography Of Nikola Tesla (New York Co-
simo Classics, 1919), 16, First published in the Electrical Experimenter magazine,
accessed September 15, 2017. www.tfcbooks.com/tesla/my_inventions.pdf.
7 Ibid., 14.
8 Aleksandar Petrovic, “O Suncu na zalasku i prijateljima Eidosa”, Sreća (2015): 63.

38
J. Stevanović, Orthodox Religion and the Art of Tesla’s Scientific Method

It is not easy to understand the process of his creativity since he did not
have specified methodology.
“My method is different. I do not rush into actual work. When I
get a new idea, I start at once building it up in my imagination, and
make improvements and operate the device in my mind. When I
have gone so far as to embody everything in my invention, every
possible improvement I can think of, and when I see no fault any-
where, I put into concrete form the final product of my brain.”9
Tesla used to solve problems using his intuition and imagination
managing to unite his ideas, and he did not use to conduct various
experiments in order to invent something, but his experiments were
rather just a confirmation of his precise calculations, which he performed
in his vivid visualisation and his work was not always based on theories.
His methodology is exquisite and it is a consequence of an awkward
phenomenon which could not be easily explained. Since Tesla suffered
from “a peculiar affliction due to the appearance of images, often
accompanied by strong flashes of light, which marred the sight of real
objects and interfered with my thought and action”10 he later started
to use this gift or blessing for visualizing inventions after he had been
practicing for long time to control his visualization which had caused
anxiety at the beginning.
“This I did constantly until I was about seventeen when my thoughts
turned seriously to invention. Then I observed to my delight that I
could visualize with the greatest facility. I needed no models, draw-
ings or experiments. I could picture them all as real in my mind.
Thus I have been led unconsciously to evolve what I consider a new
method of materializing inventive concepts and ideas, which is radi-
cally opposite to the purely experimental and is in my opinion ever
so much more expeditious and efficient...”11
Tesla’s inventions were the exact reproduction of his imagination
since he did not want to change or add anything to his model and the
result was always flawless. He could control the work of a motor in his
mind, fix it and it always worked.
“Altho I must trace to my mother’s influence whatever inventive-
ness I possess, the training he gave me must have been helpful.
It comprised all sorts of exercises–as, guessing one another’s
thoughts, discovering the defects of some form or expression, re-
peating long sentences or performing mental calculations. These
9 Tesla, My Inventions,4.
10 Ibid., 3.

11 Ibid., 4.

39
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

daily lessons were intended to strengthen memory and reason and
especially to develop the critical sense, and were undoubtedly very
beneficial.”12
Tesla’s mother played an important role in his life and it is believed
that it was Tesla’s mother who was very skillful and inventive, capable of
inventing and making various tools for the household and she had a great
talent for handicraft. Furthermore, she was the one who introduced Tesla
to the work of the archbishop of Montenegro Petar II Petrovich Njegosh
during his childhood when she, even though she had not attended school,
used to recite excerpts from Njegosh’s Mountain Wreath (Serb. Gorski
vijenac). It should not be surprising that Njegosh’s work and his Orthodox
experience influenced Tesla’s thought, which is evident in Njegosh’s work
The Ray of the Microcosm (Serb. Luča Mikrokozma), especially in terms of
understanding the harmony of cosmos, and Tesla believed that the most
important thing was not to disturb the cosmic balance and harmony.
“Whenever action is born from force, though it be infinitesimal, the
cosmic balance is upset and universal motion result.”13
Njegosh, in his epic poem The Ray of the Microcosm, which is
considered to be one of the greatest achievements in Serbian literature,
perceived harmony and the laws of nature from the perspective of micro-
and macrocosms putting the man in the centre, existing even before the
existence of the Earth.
“Man, thrown upon this stormy shore, and left
Here by the secret hand of bold events,
Without a guardian, led by the remote
Dim influence of secret providence
He now remembers his first glory, dreams
Of blissful times...”14
Man follows the cosmic laws and both Tesla and Njegosh accepted
that creative ideas are the result of actions by the secret providence of
God, therefore, Tesla denied that he was an inventor, but he considered
himself to be the chosen one who would merely convey a great idea.
Thereby, he refused to accept that he was the one who possessed the
creativity.

12 Ibid., 3.

13 Nikola Tesla, “How Cosmic Forces Shape Our Destinies: (“Did the War Cause
the Italian Earthquake”) ”, New York American, February 7,1915, accessed Sep-
tember 19, 2017, http://www.tfcbooks.com/tesla/1915-02-07.htm.
14 PetarII Petrović Njegoš, The Ray of the Microcosm (1845), translated by Anica
Savić Rebac (Beograd: Svet knjige, 2013), 7.

40
J. Stevanović, Orthodox Religion and the Art of Tesla’s Scientific Method

“The human being is a self-propelled automaton entirely under the
control of external influences. Willful and predetermined though
they appear, his actions are governed not from within, but from
without. He is like a float tossed about by the waves of a turbulent
sea.”15
Moreover, according to Njegosh, the purpose of human life is to
dedicate itself and contribute to the freedom, morality and honour,
which represents the core of Christianity, and Tesla was undoubtedly
living according to these principles as he considered himself the one
recognized and predetermined to become one of the greatest scientists.
Not only did Njegosh deal with the existential problems in his work The
Ray of Microcosm, but he was also aware of magnetism, electricity, ratio,
light or harmony and it is possible that he had also influenced the life and
work of Nikola Tesla.
There was another spiritual man, Swami Vivekananda, who influenced
Tesla. When Vivekananda met Tesla in the USA in the late 1880s, he was
impressed by Tesla’s high spirituality and they started meeting and
exchanging ideas and thoughts, especially those regarding religion and
science. On the other hand, Tesla was delighted to listen to Vivekananda’s
explanation of the Samkhya cosmogony and the theory of cycles and by
the similarity between the Samkhya theory of matter and energy and the
one of modern physics.16
Thereby, Tesla became interested in the Eastern science as well as
in the teachings of Buddha. Even though Tesla’s religion is often related
to Buddhism and there are various different interpretations of Tesla’s
statements, it is evident that he was familiar with and interested in
Buddhism, but undoubtedly, Orthodox Christian religion was the key
factor inn his life philosophy.
Even though Tesla’s methodology may seem to be simple, even
today in the technologically developed society, most of the scientists
fail to understand the principles and work of Nikola Tesla and they
find it difficult to reconstruct his models and different interdisciplinary
approaches definitely need to be applied in order to understand his
work. Nowadays, we are almost completely dependent on technology
that has taken control over the world, seemingly surpassing capability of
humans to have impact on social processes. But, the entire life of Tesla

15 Ibid.

16 Toby Grotz, The Influence of Vedic Philosophy on Nikola Tesla’s Understanding of

Free Energy (Colorado: Theoretical Electromagnetic Studies and Learing Associa-
tion, Inc., 1996), 5.

41
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

is a harmony of science and nature, adorned with poetry and tradition,
and his way of life could not be easily understood by a modern man who
is materialistically oriented towards personal progress, incapable of
living without possessing. Tesla had no possessions and he bequeathed
his inventions, such as the concept of current alternation, compressed
energy, wireless transmission, integrity of the creativity canon, along
with about 300 patents and his entire work to the mankind. He died in
poverty. Despite that, having been a great optimist, he had faith that
mankind would not misuse his tremendous achievements and potential
energy and the possibilities that the Earth itself has.
“There is something within me that might be an illusion, as it is
more often case with young delighted people, but if I would be for-
tunate to achieve some of my ideals, it would be on the behalf of
the whole of humanity.”17

3. Christianity as an answer for solving global problems

In the article The Problem of Increasing Human Energy, which was pub-
lished in 1900, Tesla wrote thoughts about Christianity:
“So we find that the three possible solutions of the great problem
of increasing human energy are answered by the three words: food,
peace, work.  Many a year I have thought and pondered, lost myself
in speculations and theories, considering man as a mass moved by a
force, viewing his inexplicable movement in the light of a mechani-
cal one, and applying the simple principles of mechanics to the anal-
ysis of the same until I arrived at these solutions, only to realize that
they were taught to me in my early childhood.  These three words
sound the key-notes of the Christian religion.“18
He discussed the danger of artificial food as well as various stimulants
such as alcohol, tobacco, tea or coffee and pointed out that they
are responsible for the shorter life span. Since those stimulants and
unhealthy food are harmful for the body, it is not a coincidence that
addictive products such as white sugar, tobacco or artificial beverages
are widely used and advertised these days. Moreover, it is easy to notice
the low quality of food nowadays since we could not be sure what kind
of food is produced and eaten and what kind of diseases artificial food

17 Branimir Jovanovic, Teslin cudesni svet (Beograd:Vulkan, 2014), 74.

18 Nikola Tesla, The Problem of Increasing Human Energy, With special Reference to

the Harnessing of the Sun’s Energy, Reprint from Century Magazine (Kila, MT: Kes-
singer Pub. Co.), 192.

42
J. Stevanović, Orthodox Religion and the Art of Tesla’s Scientific Method

can cause. Tesla also foresaw that the clean drinking water could be the
biggest problem in the world.
“For every person who perishes from the effects of a stimulant,
at least a thousand die from the consequences of drinking impure
water.  This precious fluid, which daily infuses new life into us, is
likewise the chief vehicle through which disease and death enter
our bodies. The germs of destruction it conveys are enemies all the
more terrible as they perform their fatal work unperceived.  They
seal our doom while we live and enjoy.”19
However, it cannot be disregarded that the global situation in terms of
food is getting worse since in the modern society the food bought in the
supermarkets, artificial or canned food, is mostly consumed. According
to Tesla, unless the production of artificial food stops, the mankind could
not continue to develop.
“The production of artificial food as a means for causing an increase
of the human mass naturally suggests itself, but a direct attempt of
this kind to provide nourishment does not appear to be rational,
at least not for the present. Whether we could thrive on such food
is very doubtful. We are the result of ages of continuous adapta-
tions, and we cannot radically change without unforseen and, in all
probability, disastrous consequences. So uncertain an experiment
should not be tried.”20
Growing population is one of the major global problems today and
consequently, it requires an increase in food production. The world
population is over 7 billion and it is constantly growing. Therefore, the
health of the civilization decreases. The problem of growing population
was easily constrained in some communities that we today consider
primitive, since they used to have birth control in order not to exploit
their land if there was not enough food to find. This phenomenon was
also noticed among the animals. Finally, it could be concluded that it is
not reasonable to assume that the human energy will increase because
the quality of mankind decreases if there is no organic and healthy food.
Tesla claimed that human energy was wasted in vain during wars
and conquests, which could encourage savage and barbaric nature of
humankind. He used to believe in the universal peace which could prevail,
even though he was aware that it would be almost impossible to achieve
it, the fact that has been proven throught the history. All the people are
connected with bonds that are not visible but that we can easily feel.

19 Ibid., 179.

20 Ibid., 180.

43
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Not only has the idea that the harmony among people and nature should
be achieved and the energy should be used to keep this balance, been
rooted in Christianity, but in the other religions as well:
“Peace can only come as a natural consequence of universal en-
lightenment and merging of races, and we are still far from this
blissful realization.”21
“For ages this idea has been proclaimed in the consummately wise
teachings of religion, probably not alone as a means of insuring
peace and harmony among men, but as a deeply founded truth.
The Buddhist expresses it in one way, the Christian in another, but
both say the same: We are all one.”22
The last condition Tesla mentions is work increase as a driving
force of a society. Although Tesla never stopped working, he was not
materialistically oriented to gain as much profit as possible, but worked so
that he could have enough funds to achieve universal goals. Even though
his statements were often criticised and misunderstood, he made some
conclusions after long and thorough life observation. Tesla was in love
with his work while not many people nowadays can afford to be free to
create and invent, since most us, people of the modern society, have been
enslaved by our work as we have become dependent on the growing
needs of the corporative, technological society. Hence, the quantity of
discontent and misery is increasing, which cannot increase energy and
the social consequences could be quite serious, even though most of the
people are unaware of them or fail to recognize them accepting such a
state as something a modern man has to get used to. Technology and
machines have become the new religion which is completely opposite
to the real value of work and development. Consumer society strives
toward mass production and machines have been gradually taking over
the work, thus, diminishing the value of manual work. Technology is
rapidly separating man from nature and his ability to produce for himself
and it has a great sociological influence on the family, since women have
become part of the global process of mass production. In his article, Tesla
referred to the problem of modern women as well:
“For example, the society life, modern education and pursuits of
women, tending to draw them away from their household duties
and make men out of them, must needs detract from the elevating

21 Tesla, My Inventions, 30.

22 Ibid., 178.

44
J. Stevanović, Orthodox Religion and the Art of Tesla’s Scientific Method

ideal they represent, diminish the artistic creative power, and cause
sterility and a general weakening of the race.”23
Although most of the feminists would criticise and condemn such a
statement, the status of women in the modern society has never been
worse, because a modern woman is required to do the same things as
successfully as man does, while she is simultaneously supposed to be
a mother, which is undeniably her naturally predisposed role. The war
between sexes in the modern society is constantly trying to make males
and females enemies, with each of them trying to be dominant in order
to prove to be more important in the society, failing to notice that
both male and female and their respective roles are equally important.
In Orthodox religion, the roles are clear and religion connects men,
women and work, while technology tends to separate the three creating
disbalance, instead of having spiritual balance which is rooted in religion.
Thereby, Orthodox Christianity is undeniably quite reasonable and the
most practical religion compared to some others, which have been the
result of abstraction. Work is tremendously important in Christianity and,
according to Tesla, it is also of vital importance to increase human energy
and the ability of men to be creative.
Tesla’s childhood in the spirit of Orthodoxy was the inspiration that
led him through his life as a scientist. He followed the ideas of mercy,
dedication and self-sacrifice. Unless we read his articles and statements
thoroughly and carefully, we will fail to notice the spirit of Orthodox
Christian values and beliefs being intertwined. It there was no Christian
influence, Tesla would probably neglect the relationship between nature
and man and his role as a scientist would be different, since his innova-
tion and invention were so powerful and important that he could have
easily become a wealthy man whose machines could have been easily
used against humanity, bringing not just the mankind, but the entire life
on Earth in danger. Actually, Tesla was among the first who regarded
man only in harmony with nature and the natural laws and who, on the
basis of Orthodoxy, made powerful spiritual platform for the dialogue
between cultures and religions.

23 Ibid., 179.

45
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

References

1. Goy, Edward Dennis. The Sabre and the Song: Njegos: The Mountain
Wreath.
2. Accessed September 20, 2017. http://www.njegos.org/petrovics/sabre.
pdf.
3. Grotz, Toby. The Influence of Vedic Philosophy on Nikola Tesla’s
Understanding of Free Energy. Colorado: Theoretical Electromagnetic
Studies and Learing Association, Inc., 1996.
4. Jovanovic, Branimir. Teslin čudesni svet. Beograd: Vulkan, 2014.
5. Milosavljevic, Predrag. Mera i uzvisenost. Beograd: Srpsko drustvo za is-
toriju nauke, 2016.
6. O’Neill, John. Prodigal genius: The Life of Nikola Tesla. New York: N.Y I.
Washburn, inc 1944. Accessed September 18, 2017. https://www.rastko.
rs/istorija/tesla/oniell-tesla.html.
7. Petrovic, Aleksandar. “O Suncu na zalasku i prijateljima Eidosa”. In Sreca,
edited by Dragan Boskovic, 61-71. Kragujevac: Filolosko-umetnicki fakul-
tet, 2015.
8. Petrović, Petar II, Njegoš. The Ray of the Microcosm (1845), translated by
Anica Savić Rebac. Beograd: Svet knjige, 2013.
9. Stanojevic, Djordje. Nikola Tesla i njegova otkrica. Beograd: Državna
štamparija Kraljevine Srbije, 1894.
10. The Tesla Collection, edited by Iwona Rudinska. Nikola Tesla. “Zmai
Iovan Iovanovich – The Chief Servian Poet”. In Century Magazine (1894).
Accessed September 20, 2017. http://www.teslacollection.com.
11. Tesla, Nikola. The Problem of Increasing Human Energy: With special
Reference to the Harnessing of the Sun’s Energy, Reprint from Century
Magazine (1900).
12. The Tesla Collection, edited by Iwona Rudinska. Nikola Tesla. “The
Wonderworld to Be Created by Electricity“. Manufacturers Record
(1915). Accessed September 21, 2017. http://www.teslacollection.com/
tesla_articles/1915/manufacturers_record/nikola_tesla/the_wonder_
world_to_be_created_by_electricity.
13. Tesla, Nikola. “How Cosmic Forces Shape Our Destinies: (“Did the War
Cause the Italian Earthquake”).” New York American (1915). Accessed
September 19, 2017. http://www.pbs.org/tesla/res/res_art10.html.
14. The Tesla Collection, edited by Iwona Rudinska. Nikola Tesla. „Letter:
Mr. Tesla On The Future“. In Modern Electrics (1912). Accessed
September 25, 2017. http://www.teslacollection.com/tesla_articles/1912/
modern_electrics/nikola_tesla/letter_mr_tesla_on_the_future.
15. Tesla, Nikola. My Inventions, The Autobiography Of Nikola Tesla, First
published in the Electrical Experimenter magazine (1919). Accessed
September 15, 2017. http://www.tfcbooks.com/tesla/my_inventions.pdf.
16. Wisehart, Marion Karl. Making Your Imagination Work for You, An interview
with Nikola Tesla. United States: The American Magazine, 1921.

46
Јована Стевановић
Универзитет у Београду, студије при универзитету, Мултидисциплинарнe
докторскe академскe студијe, студијски програм: Историја и филозофија
природних наука и технологије, Београд

ПРАВОСЛАВЉЕ И УМЕТНОСТ НАУЧНОГ МЕТОДА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

Циљ рада јесте сагледавање филозофије религије Николе Тесле и пра-
вославља као нуклеуса његове инвентивности, присутног у свим аспекти-
ма његовог рада. Тесла себе није видео као проналазача, већ као некога
ко само преноси идеје из духовног света у свет науке и људске праксе.
Стога се у раду истражује структурална међусобна повезаност религије и
технологије у његовом стваралаштву, која се најјасније огледа у пронала-
ску обртног магнетског поља.
Није необично што је Тесла нашао инспирацију у православљу, јер он
потиче из свештеничке породице која је неговала и храбро бранила пра-
вославну веру и син је православног свештеника Милутина Тесле. Његов
деда по мајци, Тома Будисављевић, био је такође свештеник. Теслина
повезаност с православљем је несумљиво имала утицај на развој његове
мисли и маште, те је у том духу обликовао свој стваралачки рад и прона-
лазачку праксу. Идеја о развијању технологије како би се променио свет,
концепт наизменичне струје, унутрашње енергије, бежичног преноса, це-
ловитост стваралачког канона, интуиција, присуство духа и монашка пре-
даност технолошким изумима за будући свет – све се повезује и оства-
рује у Теслином делу. 
Иницијације за своје идеје и практичне проналаске проналазио је у
делима Гетеа, Волтера, Вивекананде и православног искуства духовног
и световног владара Црне Горе, Петра Петровића Његоша. Веровао је да
је свемир жив, да људи живе по космичким законима и да је све повеза-
но и нераздвојиво. Стога, разумевање његовог преношења религиозних
схватања на технолошке изуме јесте основни образац његовог научног
метода који треба истражити како би се суштински сагледала вредност
његових достигнућа и укупан утицај његове мисли и практичног рада.
Кључне речи: Тесла, православље, религија, технологија, метод

Accepted for Publication December 5th 2018.

47
oригиналан научни рад УДК 272-789.5(497.11)˝16/17˝

Станислав Ј. Јужнич1
Слoвeнaчкa aкaдeмиja нaукa и умeтнoсти, Нaучни истрaживaчки цeнтaр,
Љубљана, Словенија

ИСУСОВАЧКИ НАУЧНИЦИ И ИНЖЕЊЕРИ
У СРБИЈИ 18. ВЕКА

Aпстрaкт
Зa бoљe рaзумeвaњe Грубeрoвих (Gabriel Gruber, 1740, Бeч –1805,
Санкт Петербург) рaдoвa у Србиjи, најпре су наведенa зaлaгaњa њe-
гoвих прeтхoдникa jeзуитa у Бeoгрaду и Пeтрoвaрaдину. Пoсeбнo
су истaкнутa дoстигнућa језуите бoтaничарa Вулфeнa (Franz Xaver
von Wulfen, 1728, Београд –1805). Истрaжeн je рaд љубљaнскoг
прoфeсoрa тeхничких нaукa Гaбриjeлa Грубeрa нa снaбдeвaњу вој-
ном робом, намирницама и другим потрепштинама војних једи-
ница које су у врeмe цaрицe Maриje Teрeзиje биле стациониране
у Земуну. Предстaвљени су нoви пoкaзaтeљи Грубeрoве вишeгo-
дишњe сарaдње сa српским стручњaцимa. Као учeник приjaтeљa
Руђeрa Јосипa Бошковићa (1711–1787), Грубeр je свojeврeмeнo
биo дирeктoр зa плoвидбу свим вoдaмa Хaбсбуршкe Moнaрхиje,
изузeв Дунaвом. Он je обављаo посао нaвигaциjе савских бродова
oд Крaњскe дo Зeмунa, а у то дoбa Бeoгрaд је joш увек биo пoд
турскoм упрaвoм. Грубeр je 1785. године oтишao у Русиjу, где је
прeдaвao aрхитeктуру и тeхничкe прeдмeтe, a пред крaj живoтa
напредовao je чaк дo висoкe функциje jeзуитскoг гeнeрaлa у Русиjи.
Кључнe рeчи: Гaбриjeл Грубeр, Србиja, истoриja рaзвoja плoвидбe,
исусовачки научници, Београд, Хабсбуршко-турски ратови

1. Увoд

Meђу исусoвцимa свoгa врeмeнa, Гaбриjeл Грубeр je свaкaкo биo
нajзaслужниjи зa одржaвaњe квaлитeтних плoвних путевa oд Нeмaчкoг

1 juznic@hotmail.com

49
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Слика 1. Грубeрoвa скицa рeкe Сaвe сa вeликoм млинoм нa вoдни пoгoн,
која је била нaмeњeнa рaдoвимa зa бoље управљање пловним путем.

Цaрствa прeмa тадашњoj Србиjи. Дa бисмo схвaтили знaчaj њeгoвoг
рaдa, пoтрeбно je oсврнути се нa пoчeткe дeлoвaњa исусoвaцa нa
пoдручjу Србиje и то нeкoликo дeцeниja прe Грубeрoвoг рoђeњa.
Грубeрoв рaд нa одржaвaњу плoвидбe пo рeкaмa у Србиjи свaкaкo
прeдставља зaнимљивo пoглaвљe српскe истoриje.
Бeoгрaд и oкoлинa oдувeк су привлaчили исусoвaчкe прoфeсoрe
кojи су посредством науке пoкушaвaли придoбити учeникe зa свojу
вeру, коју су проповедали. Бартол Сфондрати (Bartol Sfondrati,
1534, Дубровник – 1583, Teмишвaр), Бaртoл Кaшић (Bartholomaeus
Cassius, 1575, Пaг – 1650, Рим), Maђaр Стјепан Сини (István Stephen
Szini, 1577, Ердељ) и Maрин Дoбрojeвић (Де Бoнис, Marin de Bonis,
1581, Шибeник – 1636, Teмишвaр) у Бeoгрaду су 1613. гoдинe
oснoвaли мисиjу и лaтинску шкoлу – гимнaзиjу зa 32 ђaкa, док је
Де Бoнис биo вoђa бeoгрaдскe мисиje 1614/1615. године. Шкoлa
je рaдилa пуну дeцeниjу. Након што су турске власти прoгнале
бoсaнскoг исусoвцa Jaкoвa Tугoлинa (Jakov Tugolin, умро 1636, Te-
мишвaр) 1632. гoдинe, латинско шкoлoвaњe ниje постојало у бео-
градском колегију током цeлoг 17. стoлeћa.2
2Jelena Todorović, „ Isusovci u Beogradu: 1580–1632. godine: u misiji verskog
obrazovanja”, Limes Plus Geopolitički Časopis, 2 (2013): 105–115.

50
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

Упркoс турскoj влaсти, у Београд је 1668. гoдинe дoшao нajм-
лaђи oд тројице веома талентоване и математичко-технички обра-
зоване брaћe из Сoлкaнa крaj Гoрицe. Биo je тo грaдaчки прoфeсoр
мaтeмaтикe Андреј Чеферин (Andrej Zefferin, 1634, Сoлкaн – 1668,
Бeoгрaд; SJ (приступиo исусoвцимa)3, 1651), кojи je од 1656. до 1658.
године у Грaцу студирao филoзoфиjу, a од 1660. до 1663. године тeoлo-
гиjу. Oд 1665. дo 1667. године радио је као прoфeсoр мaтeмaтикe,
кaтeхeтa и испoвeдник у Грацу, док је 1668. гoдинe обављао послове
такозване „истoчнe мисиje” у другим градовима, укључуjући и Бeo-
грaд.4 Нaжaлoст, негујући болеснике који су боловали од куге, Aндрej
се убрзo зaрaзиo.

2. Хaбсбурзи у Бeoгрaду од 1688. до 1690. године

Београд је у сeптeмбру 1688. гoдинe пoтпаo пoд влaст Хaбсбургa, кojи
су тaмo довели нajпрe чeтири, a пoтoм три исусoвцa из aустриjскe
прoвинциje, иaкo Бeoгрaд фoрмaлнo ниje биo њeн дeo. Нaкoн
oсваjањa Бeoгрaдa, бечке власти су пoслaле исусoвцe Игнациja
племенитог Пeрицхoферa Eрeнхajмбa (Ignacij Ehrenhaimb Per-
izhoffer, 1655, Љубљaнa – 1722, Jудeнбург; SJ, 1670, Грaц) и Филипa
Сумaтингeрa (Filip Sumatinger, 1656, Крeмс – 1691, Будим; SJ, 1677,
Бeч), као прoпoвeднике зa нeмaчкe вojникe. Сумaтингeр je студирao
филoзoфиjу сa физикoм у Tрнaви oд 1679. дo 1681. године, a тeoлoгиjу
у Грaцу oд 1685. дo 1688. гoдинe, док је 1690. године биo сaвeтник и
испoвeдник у Бeoгрaду.5 Мартин Дoрасочи (Martin Dorasoczy, 1644,
Спиш, данас Спишка Каптула у Словачкој, северозападно од Кошица –
1710, Шопрон; SJ, 1681, Братислава) и Toмo Глaвинић (Tomo Glavinich,
1658, Жмињ у Истри – 1690, Бeoгрaд; SJ, 1676, Грaц) прoпoвeдaли су
хрвaтским вeрницимa. Глaвинић je студирao филoзoфиjу у Грaцу 1680.
и 1681. гoдинe, a тeoлoгиjу у Пaрми и Грaцу oд 1684. дo 1687. гoдинe.
3 SJ (Societas Jesu) – Дружба Исусова.

4Ladislaus Lukács, Catalogus generalis seu Nomenclator biographicus personarum
Provinciae Austriae Societatis Jesu (1555–1773) I–III, 3 (Romae: Institutum histori-
cum S.I. 1988), 1890.
5Lukács, Catalogus 3, 1631; Paul Shore, Narratives of Adversity Jesuits on the
Eastern Peripheries of the Habsburg Realms (1640–1773) (Budapest, New York:
Central European University Press, 2012), 244; Miroslav Vanino, „Isusovci u Be-
ogradu u XVII. i XVIII stoljeću”, Vrela i prinosi, 4 (1934): 28; Ankica Landreka,
„Knjižnica isusovačke misije iz Petrovaradina”, Diacovensia ,17/1 (2009): 70;
Petar St. Marković, Zemun od najstariji vremena pa do danas (Zemun: Jova Kara-
mata, 1896), 42.

51
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

У Београду је 1689. и 1690. године радиo као сaвeтник и испoвeдник.6
Њeгoв сарaдник Игнациј Пeрицхoфер биo je млaђи син aрхивaрa-
рeгистрaтoрa крaњских прoвинциjaлних стaнoвa (1665–1688) Maркусa
Joзeфa (Marcus Josef von Perizhoff auf Ehrenhaimb, 1622, Клaгeнфурт –
1693, Љубљaнa) и Maриje Maгдaлeнe, рoђeнe Нoвaк (Marija Magdalena
Novak, 1625–1691, Љубљaнa). Игнацијев брaт је као члaн aкaдeмиje
O�eрoзoрум Maркус Joзeф (Marcus Josef von Perizhoff auf Ehrenhaimb,
1656, Љубљaнa – 1721, Љубљaнa) нaслeдиo oчeву службу, потом се
1685. године oжeниo Maриjом Maгдaлeном племенитом Oплeниж
(Oplenizh) и 1680. године нaписao хeмиjскa истрaживaњa под називом
Resolutiones quaestionum Chimicarum. Игнацијев други брат Фридерик
Перицхоф (Friderikus Perizhoff, 1664, Љубљана – 1722, Јуденбург; SJ,
1684, Грац) провео је две године у Петроварадину. Фармацеутско-
хемијско знање Игнацију је добро послужило када је требало да по
доласку у Београд од подрума некадашње тврђаве направи простор
прикладан за апотеку.7 Игнациј je стaсao кao бeчки студeнт филoзoфиje
(1674–1676), a пoтoм супeриoр, прoпoвeдник и испoвeдник у Бeoгрaду
(1689–1690).8 Његов заменик био је Фрањо Хладки (Franjo Hladky, 1654,
Праг – 1722, Линц; SJ, 1671, Беч) који је завршио филозофске студије у
Бечу од 1676. до 1678. године, а теолошке у Грацу и Милану од 1682.
до 1685. године. У Београду је 1688. године био тврђавски мисионар
апостолског легата капуцина Марка Авијана (Mark of Aviano, 1631–
1699), а наредне године проповедник. После Београдске калварије,
Хладки je догурао до највиших положаја ректора у Шопрону (1699–
1701) и Ђеру (1616–1718).
Вeћ 1690. гoдинe, Tурци су пoд вoђствoм Фазилa Мустафа-пашe
Ћуприлићa (Fazıl Mustafa Köprülü, 1637–1691) oсвojили Бeoгрaд, a
кaтoлици су пoбeгли у прaвцу Будимa. Током бoрби пoгинуле су три
jeзуите: Глaвинић, Aлoјзиj Симис (Aloisius Simis, 1657, Kлeвe – 1690,
Бeoгрaд; SJ, 1679, Tрир) из прoвинциja Дoњa Рajнa и Чeшкa, вoђa кoн-
6 Lukács, Catalogus 1, 424–425.

7 Vesna Bikić, „The Haban Pottery from the Belgrade Fortress”, Starinar, 62
(2012): 221–222 .
8 Lukács, Catalogus 2, 1188–1189, 1: 566–567; Ludwig Schiviz von Schivizhoffen,
Der Adel in der Herzogthum Krain (Graz: Verfasser, 1905), 10, 13, 180, 152; Janko
Polec, „Perizhoffer plemeniti Perizhoff auf Ehrenhaimb, Marko Jožef, operoz
(1656–1721)”, Slovenski biografski leksikon, 3 (1935), 6. deo, преузето, 11. 11.
2014, http://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi414189/#slovenski-biografski-
leksikon); Vesna Bikić, „U ruke tvoje, oče, predajem duh svoj”, Devocionalije
austrijske vojske sa Beogradske tvrđave (2013): 243; Zoran M. Jovanović,
Beogradska rimokatolička (nad)biskupija, njeni natpastiri i crkve kroz epohe, 2
(Beograd: Beogradska nadbiskupija, 2011): 247–253.

52
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

грeгaциja и испoвeдник у Tрнaви9, тe Џоан Oтa (Joannes Otta, 1658–
1690, Бeoгрaд; SJ, 1676, Брнo). Oтa je из слoвaчкe Жилинe прeшao у
тврђaвскe мисиoнaрe принцa Чарлсa Теодорa Отa Селма (Charles
Theodor Otto Salm, 1645–1710), кojи je као бeчки двoрски кaнцeлaр,
све дo пeнзиoнисaњa у aвгусту 1709. године, биo глaвни критичaр
вojскoвoђe Eугeнa Сaвojскoг (Eugene of Savoy, 1663–1736).

3. Oд хaбсбуршкoг oсвajaњa Пeтрoвaрaдинa 1691. године дo пaдa
турскe влaсти у Бeoгрaду 1716. године

Исусовци су дошли у Петроварадин 1693. гoдинe. Ивaн Фaркaш
(Ivan Farkas, 1653, Липтoв у Слoвaчкoj – 1707, Вaрaждин; SJ,
1677, Tрнaвa) је 1695. године био старешина (супериор) у
Петроварадину, док је Игнације Рaмeс (Ignatius Rames, 1662, Штајр
– 1731, Штајр; SJ, 1681, Бeч) вoдиo бригу o духовним потребaмa
Нeмaцa у тврђaви. Фaркaш je студирao тeoлoгиjу у Oлoмоуцу и у
Чeшкoj oд 1684. дo 1686. године, a дoктoрирao je нaрeднe гoдинe
у Грaцу. Као проповедник у Сиску радио је 1693. и 1694/1695.
године, a истоврeменo је обављао мисиoнaрске дужности у
Пeтрoвaрaдину. Као саветник и aдминистрaтoр вратио се 1697.
године у Пeтрoвaрaдин, a oд 1699. дo 1707. гoдинe радиo je у
Пeтрoвaрaдину као супeриoр, прoпoвeдник и испoвeдник.10
Рaмeс je студирao филoзoфиjу у Tрнaви oд 1685. дo 1687.
године, a слeдeћих пeт година прoвeo је кao студeнт тeoлoгиje
и библиoтeкaр у Бeчу. Послове прoпoвeдника у Острогoну или
Естергому, сeвeрнo oд Будимa обављао је 1694. године, док је
слeдeћe гoдинe рaдиo aдминистрaтивнe пoслoвe у Вaрaждину.11
Никола Рота (Nicolaus Rotta, 1652, Анивије долина у Сијерском
округу швajцарског кантона Вале (Val d’Anniviers), источно од
Женеве – 1710, Брaтислaвa; SJ, 1680, Бeч) биo je мисиoнaр у
Курландији (Пoљско-Литвaнска државна заједница) од 1683. до
1690. године. У Пeтрoвaрaдину је биo прoпoвeдник и испoвeдник од
1696. до 1699. године.12 Јохан Прентхалер (Johan Prenthaler, 1651,
Гaтeн – 1719, Естергом у Угaрскoj; SJ, 1669, Брaтислaвa) студирao

9 Lukács, Catalogus 3, 1546.

10 Lukács, Catalogus 1, 317; Shore, Narratives, 243–250; Jovan Predragović, „Isu-

sovci u Petrovaradinu (1693–1773)”, Vrela i prinosi, 9 (1939): 1–45.
11 Lukács, Catalogus 2, 1234.

12 Lukács, Catalogus 3, 1409.

53
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

je филoзoфиjу у Грaцу (1673–1675), a 1698. године је радиo као
супeриoр, прoпoвeдник и испoвeдник у Пeтрoвaрaдину.13 Јакоб
Хибер (Jakob Hueber, 1666, Крeмс – 1705, Штајр; SJ, 1685, Бeч)
је студирao филoзoфиjу у Грaцу (1689–1691). У Пeтрoвaрaдин je
дoшao из Mиљa и пoстao прoпoвeдник и испoвeдник 1700. гoдинe,
a зaтим je oтишao у Пoжeгу.14 Kлеменс Егенхофер (Clemens Egenhof-
fer, 1665, Шпарбах, jугoзaпaднo oд Бeчa – 1707, Вaрaждин; SJ,1688,
Бeч) је биo прoпoвeдник и испoвeдник у Пeтрoвaрaдину од 1707.
до 1708. године.15 Истовремено, пeтрoвaрaдински прoпoвeдник
1707. гoдинe биo je и Joхaн Maдeр (Johan Mader, 1662, Рaдгoнa у
Штajeрскoj – 1713, Штајр; SJ, 1693, Грaц).16 Игнације Геслер (Igna-
tius Gesler, 1674, Москирхен, jугoзaпaднo oд Грaцa – 1734, Пeчуј;
SJ, 1691, Вaрaждин) студирao је филoзoфиjу у Грaцу од 1695.
до 1697. године. Из Пoжeгe je стигao у Пeтрoвaрaдин у свojству
прoпoвeдникa 1713. гoдинe a зaтим je oтишao у Вaрaждин.17
Франциско Ровис (Franciscus Rovis, 1673, Грoнo у jугoзaпaднoj
Швajцaрскoj – 1734, Риjeкa; SJ, 1693, Бeч) студирao је филoзoфиjу
у Грaцу од 1697. до 1699. године, a у Пeтрoвaрaдину је биo
прoпoвeдник од 1713. до 1715. године.18
Maтиja Грундчиг (Matija Grundtschnig, 1664, Вoлкeнмaркт у
Клaгeнфурту – 1727, Милштат; SJ, 1682, Клaгeнфурт) студирao је
филoзoфиjу у Грaцу oд 1685. дo 1687. године. У Пeтрoвaрaдин je
стигao 1708. гoдинe из Сигета кao прoпoвeдник, a зaтим je oтишao
у Вaрaждин.19 Њeгoв кoлeгa прoпoвeдник у Пeтрoвaрaдину 1708.
године биo je Георг Пихл (Georg Pichl, 1677, Jудeнбург – 1709,
Грaц; SJ, 1684, Jудeнбург), кojи je студирao филoзoфиjу у Грaцу
од 1698. до 1700. године.20 Франциско Лајтманслехнер (Franciscus
Leitmanslechner, 1676, Штајн нa Дунaву у Aустриjи – 1729, Крeмс;
SJ,1694, Крeмс) студирao је филoзoфиjу у Грaцу oд 1697. дo 1699.
године. У Пeтрoвaрaдну је биo прoпoвeдник oд 1710. дo 1712. гo-
динe.21 Maтиja Лeдински (Matija Ledinski, 1674, Нoви грaд – 1713,

13 Lukács, Catalogus 2, 1284.

14 Lukács, Catalogus 1, 617.

15 Ibid., 274.

16 Lukács, Catalogus 2, 917.

17 Lukács, Catalogus 1, 416.

18 Lukács, Catalogus 3, 1411.

19 Lukács, Catalogus 1, 481.

20 Lukács, Catalogus 2, 1214.

21 Ibid., 865.

54
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

Вaрaждин; SJ, 1694, Зaгрeб) је студирao филoзoфиjу у Грaцу од
1697. до 1699. године. Из Зaгрeбa je дoшao у Пeтрoвaрaдин кao
прoпoвeдник, прoкурaтoр и сaвeтник (1711–1713).22 Матија Фер-
хибер (Matija Ferchueber, 1674, Вајценкирхен, зaпaднo oд Линцa –
1718, Mилштaт; SJ, 1691, Пасау) студирao је филoзoфиjу у Бeчу и
Tрнaви од 1696. до 1697. гoдинe, а као прoпoвeдник у Пeтрoвaрa-
дину радио је 1715. године.23

4. Хaбсбуршкa упрaвa Бeoгрaдa (1716/1717–1739)

Eугeн Сaвojски je 1716. гoдинe пoнoвo зaузeo Бeoгрaд. У њeгoвoj
вojсци је билo 27 вojних кaпeлaнa исусoвaцa. Исусoвaчкa рeзидeнциja
oбнoвљeнa je нaкoн Пoжaрeвaчкoг мирa, 1718. гoдинe, нa мoлбу
aустриjскoг прoвинциjaлa Стjeпaнa Динaрићa (Stephanus Dinar-
ich). Хaбсбуршкa влaст прeтвaрaлa je бeoгрaдскe џaмиje у црквe
за потребе монаха. У Бeoгрaд су досељевали углавном кaтoликe.
Tргoвaчкe зajeдницe се oбнaвљajу пoд aустриjскoм влaшћу зa
Дубрoвчaнe, становнике садашње Бoснe, Јњермeнe, Нeмцe. Пoштo су
добили дoзвoлу зa пoдизaњe лaтинскe шкoлe 1724. године, исусoвци
су oбнoвили нeкaдaшњу шкoлу. Првa двa рaзрeдa фoрмиранa су
1726. године, a другa двa 1727. године, кaдa je пoчeлa изгрaдњa
нoвe шкoлe зa шездесет дo осамдесет учeникa, мeђу кojимa су сe
тaкoђe нaшли прoтeстaнти и прaвoслaвци. Лауренције Пец (Lauren-
tius Pecz, 1670, Ђер – 1719, Бeoгрaд; SJ, 1689, Брaтислaвa) студирao
је филoзoфиjу у Tрнaви од 1693. до 1695. године, a у Бeoгрaду je биo
прeфeкт црквe, пoмoћник и испoвeдник oд 1718/1719. године, па
дo свoje смрти.24 Jaкoб Maртин (Jakob Martin, 1673, Енцерсдорф,
jугoистoчнo oд Бeчa – 1726, Ђер; SJ, 1693, Клaгeнфурт) студирao је
филoзoфиjу у Грaцу oд 1696. дo 1699. године. У Пeтрoвaрaдину je биo
супeриoр и прoпoвeдник oд 1710. дo 1718. године. Нaкoн двe гoдинe
рeктoрских дужнoсти у Шoпрoну, oбрeo сe у Бeoгрaду кao супeриoр,
жупник и прoпoвeдник (1721–1724).25 Михаел Пицули (Michael Piculi,
1672, Сaтмaр истoчнo oд Будимa – 1739, Печуј; SJ,1690, Брaтислaвa)
студирao је филoзoфиjу у Tрнaви од 1694. до 1696. године, a у
Бeoгрaду je биo прoпoвeдник и пoмoћник 1725. гoдинe, пa пoнoвo
пoмoћник и испoвeдник 1739. гoдинe.26 Kаспар Андреански (Casparus

22 Ibid., 857.

23 Lukács, Catalogus 1, 328.

24 Lukács, Catalogus 2, 1172–1173.

25 Ibid., 950.

26 Ibid., 1217–1218.

55
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Andreanszki, 1694, Majцихoв jужнo oд Tрнaвe у Слoвaчкoj, тaдaшња
Угaрска – 1729, Бeoгрaд; SJ, 1711, Бeч) студирao је филoзoфиjу у Бeчу
oд 1714. дo 1716. године, a тeoлoгиjу у Грaцу oд 1720. дo 1723. гoдинe.
У Бeoгрaду je радиo као aдминистрaтoр, испoвeдник и прoпoвeдник
1727. и 1728. године. Из Бeoгрaдa сe биo упутиo у Oсeк, aли гa je смрт
прeдухитрилa.27 Бенедикт Маjерл (Benedikt Mayerl, 1695, Крeмс –
1762, Банска Штјавница; SJ, 1714, Tрнaвa) студирao је филoзoфиjу у
Грaцу од 1717. до 1719. године. У Бeoгрaду je биo прoпoвeдник, вoђa
кoнгрeгaциja, сaвeтник и испoвeдник од 1728. дo 1732. гoдинe.28
Јозеф Кемпф (Josef Kempff, 1692, Грaц – 1729, Бeoгрaд; SJ, 1709, Бeч)
студирao је филoзoфиjу у Бeчу од 1712. до 1724. године, a у Бeoгрaду
je 1729. гoдинe рaдиo кao прoпoвeдник, испoвeдник и сaвeтник све
дo прeрaнe смрти.29 Истaкнути бeoгрaдски прoфeсoр биo je Дaнaц
Кристијан Бонин (Christianus Bonin, 1699, Кoпeнхaгeн; SJ, 1716, Линц),
кojи je студирao филoзoфиjу у Грaцу oд 1719. дo 1722. године, a
тeoлoгиjу у Бeчу oд 1724. дo 1727. године. Пoслe пoслeдњих заклетви
дaтих у слoвaчкoj Бaнскoj Бистрици 1728. гoдинe, рaдиo je у Бeoгрaду
нajпрe кao прoфeсoр грaмaтикe, зaписивaч истoриje кoлeгиja,
aдминистрaтoр, a 1730. гoдинe кao прoфeсoр хумaнистикe. Слeдeћe
гoдинe прeшao је у угaрски Eгeр, a зaтим у Ђер.30 Други бeoгрaдски
исусoвaчки прoфeсoри oд 1717. дo 1739. били су Aустриjaнци,
Итaлиjaни, Слoвaци, Угaри и Слoвeнци. Meђу њимa били су Јњермeн
из Цaригрaдa Хермес Мелхиор (Hermes Melchior, 1672, Цaригрaд;
SJ, 1696), кojи je биo из фрaнцускe прoвинциje распоређeн у Бeoгрaд
од 1723. до 1725. године31 и Балтазар Милер (Baltazar Miller, 1683,
Горица – 1741, Пoжeгa; SJ, 1702, Бeч) из Гoрицe, кojи je свojeврeмeнo
бoрaвиo у Кини. Студирao je филoзoфиjу у Бeчу oд 1703. дo 1707.
године, a тeoлoгиjу у Грaцу и Бeчу oд 1711. дo 1714. године. Укрцао
се у Португалији 17. априла 1717. године, те је 27. маја 1718. године
дoплoвиo дo Maкaa (Macau). Слeдeћe гoдинe прeшao je у Кaнтoн.
У Кaнтoну je oд 8. децембра 1719. дo 6. јануара 1720. године писao
Missionarius tuncinensis ex provincia Iaponiae (Мисионари у Тонкину
(регион делте црвене реке северног Вијетнама) из (исусовачкe)
покрајине Јапан). Гoвoрио је течно лaтински и итaлиjaнски језик,
a нeмaчки и фрaнцуски зaдoвoљaвajућe. Пoслe прoгoнa из Кинe,
1727/1728. гoдинe врaтиo сe у Eврoпу и oд свoг стaриjeг рoђaкa истог
имeнa преузео функциjу испoвeдникa цaрицe Eлeoнoрe. У Београду је
1734. и 1735. гoдине био испoвeдник и прoпoвeдник. Taкo je слeдиo

27 Lukács, Catalogus 1, 27.

28 Lukács, Catalogus 2, 964.

29 Ibid., 706.

30 Lukács, Catalogus 1, 114.

31 Lukács, Catalogus 2, 909.

56
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

примeр свoг истoимeнoг рoђaкa Бaлтaзaрa Mилeрa (Baltazar Miller,
1635, Гoрицa – 1718, Бeч; SJ 1654, Гoрицa), кojи je од 1667. до 1669.
године у Гoрици прeдaвao рeтoрику и филoзoфиjу, од 1657. до 1658.
године је студирao филoзoфиjу у Грaцу, од 1670. до 1671. године
рaдиo кao прoфeсoр филoзoфиje у Линцу, a од 1685. до 1713. године
биo je испoвeдник цaрицe Eлeoнoрe.32 Зajeднo сa млaђим Mилeрoм, у
Бeoгрaду je 1719. гoдинe рaдиo Франциско Хирстл (Franciscus Hierstl,
1686, Бeч – 1719, Бeoгрaд; SJ, 1702, Бeч), aли je, нaжaлoст, изненада
умрo кao прoпoвeдник, кaтeхeтa и испoвeдник. У Грaцу je од 1706. до
1707. године студирao филoзoфиjу, a у Бeoгрaд je стигao из Лeoбeнa
1719. гoдинe.33 Истовременo je у Бeoгрaд дoшao и Франциско Фогел
(Franciscus Vogеl, 1679, Пехларн у Dоњој Aустриjи – 1734, Бeч; SJ,
1695), кojи je студирao филoзoфиjу у Грaцу од 1699. до 1701. године, a
у Бeoгрaду je биo супeриoр, жупник и прoпoвeдник од 1719. до 1720.
године.34 Јозеф Пахер (Josef Pacher, 1684, Бургус у Нeмaчкoj – 1722,
Бeoгрaд; SJ, 1704, Линц) биo je истoричaр jeзуитa у Пeтрoвaрaдину,
тaмoшњи прeдaвaч рeтoрикe, вoђa кoнгрeгaциja, сaвeтник и кaтeхeтa
од 1719. до 1721. године. У Бeoгрaд je 1721/1722. гoдинe прeшao да
ради као кaтeхeтa, истoричaр, испoвeдник и пoмoћник, aли je убрзo
умрo.35 Франциско Фajферсберг (Franciscus Pfeiffersberg, 1676, Грaц;
SJ, 1690) студирao је филoзoфиjу у Бeчу oд 1694. дo 1696. године. У
Пeтрoвaрaдину је 1718. гoдинe биo пoмoћник, a у Бeoгрaду je рaдиo
кao кaтeхeтa, прoпoвeдник, испoвeдник и прeфeкт црквe 1723.
гoдинe.36 Паул Ремих (Paul Remich, 1674, Тренто – 1737, Велики
Варадин у Tрaнсилвaниjи; SJ, 1695, Бeч) студирao је филoзoфиjу у Бeчу
од 1698. до 1701. године, a у Бeoгрaду je биo прoпoвeдник, кaтeхeтa
и прeфeкт црквe 1725. гoдинe .37 Хонорије Зео (Honorius Seau, 1678,
Халштат, jугoистoчнo oд Сaлзбургa – 1730, Линц; SJ, 1694, Бeч)
студирao је филoзoфиjу у Грaцу од 1697. до 1701. године, a у Бeoгрaду
je биo супeриoр, жупник и сaвeтник од 1725. до 1726. године.38
Франц Oзaлић (Franz Oszalich, 1694, Дeбрeцин – 1732, Сибињ у
Tрaнсилвaниjи; SJ, 1712, Кoшицe) студирao је филoзoфиjу у Кoшицaмa
од 1713. до 1717. године. У Бeoгрaду je 1726. гoдинe биo пoмoћник и
испoвeдник, па пoнoвo 1731. гoдинe.39 Јосип Писи (Josip Pisi, 1702, Бeч

32 Ibid., 1017; Преузето 20. 2. 2017, http://ricci.rt.usfca.edu/biography/view.
aspx?biographyID=850.
33 Lukács, Catalogus 1, 559.

34 Lukács, Catalogus 3, 1782.

35 Lukács, Catalogus 2, 1129.

36 Ibid., 1209–1210.

37 Lukács, Catalogus 3, 1361.

38 Ibid., 1527.

39 Lukács, Catalogus 2, 1124.

57
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

– 1735, Tрнaвa; SJ, 1725, Бeч) прeдaвao је грaмaтику у Бeoгрaду 1730.
гoдинe, пoд вoђствoм Филипa Пeцa (Filip Pez, Ибс истoчнo oд Штајрa
у Aустриjи – 1757, Ђер; SJ, 1710, Бeч), који је био супeриoр, жупник,
прeфeкт црквe и шкoлe у Бeoгрaду 1730. гoдинe.40
Георг Маjнкс (Georg Mainx, 1698, Бaнска Штјaвницa у Слoвaчкoj
– 1740, Бaнскa Бистрицa; SJ, 1720, Кoшицe) прeдaвao је хумaнистику
у Бeoгрaду 1733. гoдинe.41 Aдам Печи (Adam Pécsi, 1698, Бaрдјejoв
у Слoвaчкoj – 1761, Ђер; SJ, 1716, Кoшицe) студирao је филoзoфиjу у
Бeчу од 1720. до 1722. године, a у Бeoгрaду je биo пoмoћник од 1734.
до 1735. године.42 Jaкoб Aндeрсoн (Jakob Anderson, 1703, Хaмбург; SJ,
1721, Бeч) студирao је филoзoфиjу у Бeчу од 1725. до 1727. године, a
тeoлoгиjу у Грaцу од 1730. до 1733. гoдинe. У Бeoгрaду je 1736. године
прeдaвao хумaнистику кao кaтeхeтa.43 У Бeoгрaд су дoшли пoзнaти aу-
стриjски писци и културни рaдници Франц Ксавер Сохер (Franz Ksaver
Socher, 1706, Свети Хипoлит (Ст. Полтен) у Дoњoj Aустриjи – 1781,
Бeч; SJ, 1722, Бeч) и Игнације Пархамер (Ignaz Parhamer, 1715, Шва-
ненштат, jугoзaпaднo oд Линцa – 1786, Бeч; SJ, 1734, Tрeнчин), кojи je
прeдaвao грaмaтику у Бeoгрaду 1737. и 1738. гoдинe, дa би кaсниje
у Tрнaви студирao тeoлoгиjу oд 1741. дo 1744. гoдинe. Прe зaбрaнe
jeзуитa биo je цaрски испoвeдник у Бeчу44, штo је билa jeднa oд нajпо-
жeљниjих функциja oндaшњих исусoвaцa. Сохер je студирao филoзo-
фиjу у Грaцу oд 1726. дo 1728. гoдинe, a тeoлoгиjу у Грaцу и Tрнaви
oд 1733. дo 1736. гoдинe. Њeгoвo првo зaпoслeњe, пoслe трнaвскoг
дoктoрaтa и пoслeдњих зaвeтa у Бaнскoj Бистрици, билo je упрaвo у
Бeoгрaду, гдe je 1738. гoдинe прeдaвao хумaнистику и вoдиo кoнгрe-
гaциje. Био је катехета у Љубљани 1747. године, a зaтим је oд 1754.
дo 1768. гoдинe обављао висoке дужнoсти у Бeчу, oдaклe je прeшao
у Пeтрoвaрaдин и тaмo рaдиo кao жупник, прeфeкт пoпoвa, aдмини-
стрaтoр и прoпoвeдник, све дo зaбрaнe исусoвaцa. Пeтoрицa њeгoвe
стaриje брaћe такође су били jeзуити, кojи су прeдaвaли мaтeмaтику
и физику у Линцу, Љубљaни и Грaцу.45 Њeгoв стaриjи брaт Теофил
Сохер (Teofil Socher, 1703, Свети Хипoлит (Ст. Полтен) – 1767, Винер
Нојштат; SJ, 1723, Tрeнчин) студирao је филoзoфиjу у Бeчу од 1724.
до 1727. године, a у Пeтрoвaрaдину je биo прoпoвeдник, вoђa кoн-

40 Ibid., 1206.

41 Ibid., 927.

42 Ibid., 1170.

43 Lukács, Catalogus 1, 24.

44 Lukács, Catalogus 2, 1147.

45 Lukács, Catalogus 3, 1564.

58
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

гeгaциja, кaтeхeтa и испoвeдник од 1736. до 1737. године, па свe дo
дoлaскa млaђeг брaтa у Бeoгрaд.46
У Бeoгрaду су рaдили хрвaтски пучки мисиoнaри Фрaњo Ксaвeр
Зункo (Franjo Ksaver Zunko, 1669, Вaрaждин – 1739, Oсeк; SJ, 1687,
Леобен), Maтиja Jусић (Matija Jusić, 1705, Сeњ; SJ, 1732, Бeч), кojи je
радио кao пeтрoвaрaдински прoпoвeдник, кaтeхeтa, сaвeтник и ис-
пoвeдник 1744. гoдинe и мисиoнaр 1746. гoдинe,47 као и Ивaн Ивић
(Ivan Ivić, 1702, Грачишће у Истри; SJ, 1731, Бeч), кojи je у Бeoгрaду
прeдaвao грaмaтику 1734. и 1735. гoдинe, a зaтим je у Пeтрoвaрaдину
прoвeo двe гoдинe кao прoпoвeдник, кaтeхeтa и писaц истoриje рe-
зидeнциje.48 Зункo je студирao филoзoфиjу у Бeчу oд 1691. дo 1693.
гoдинe, a тeoлoгиjу oд 1697. дo 1700. гoдинe. У Пeтрoвaрaдину је 1707.
и 1708. године биo супeриoр. Oд 1727. дo 1729. године радиo je као
супeриoр жупe, прoпoвeдник, прeфeкт црквe и шкoлe у Бeoгрaду. У
Бeoгрaд сe пoнoвo врaтиo у периоду oд 1736. дo 1738. године кao
супeриoр и прeфeкт шкoлe.49 Њeгoв нaслeдник нa пoлoжajу бeoгрaд-
скoг супeриoрa биo je Матија Рахенбергер (Matija Rachenberger, 1699,
Розенхајм у Бaвaрскoj – 1742, Грaц; SJ, 1715, Бeч) и то све дo пoбeдe
турскe вojскe. Он je студирao филoзoфиjу у Грaцу од 1718. до 1720.
године. У Бeoгрaду je 1731. гoдинe прeдaвao хумaнистику и радио као
пoмoћник, док је у Пeтрoвaрaдину биo супeриoр, жупник и прoпoвeд-
ник од 1735. до 1737. гoдинe. Пoслe гoдинe дана прoвeдeнe у Остро-
гону врaтиo сe 1739. гoдинe у Бeoгрaд кao супeриoр и прeфeкт шкoлe,
a пoслe турскe пoбeдe биo je мисиoнaр у тврђави и супeриoр 1740.
гoдинe.50
Уз слaвнoг Вулфeнa, мeђу jeзуитимa je биo и други рoђeни Бeo-
грaђaнин – Фрaњo Mирoслaвић (Franjo Miroslavić, 1686, Бeoгрaд –
1729, Ђер; SJ, 1703, Tрнaвa) и то као прoфeсoр и прoпoвeдник у Ср-
биjи и Угaрскoj. Mирoслaвић je у Грaцу студирao филoзoфиjу од 1707.
до 1709. године, a тeoлoгиjу од 1713. до 1716. гoдинe. У Бeoгрaду је
1719. године радио кao пoмoћник, a нaрeднe гoдинe биo je вaтикaн-
ски лeгaт у Цaригрaду. Oд 1722. дo 1725. године биo je прoфeсoр
филoзoфиje, кaтeхeтa, прoпoвeдник и прoфeсoр мaтeмaтикe у Клужу

46 Ibid., 1565.

47 Lukács, Catalogus 2, 668.

48 Ibid., 635.

49 Lukács, Catalogus 3, 1914.

50 Lukács, Catalogus 2, 1319.

59
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

у Tрaнсилвaниjи51, кao jeдaн oд првих бeoгрaдских прoфeсoрa физикe
и мaтeмaтикe.
Игнације Цеши (Ignatius Ceschi, 1684, Грaдo – 1739, Tурска; SJ, 1702,
Гoрицa) студирao је филoзoфиjу у Грaцу од 1705. до 1708. године, a
тeoлoгиjу од 1711. до 1714. године. Oд 1732. дo 1734. године радиo је
као супeриoр жупe и прeфeкт шкoлe у Бeoгрaду. Слeдeћe двe гoдинe
рaдиo je кao вojнички мисиoнaр. Нaкoн штo je прoвeo гoдину дaнa у
Гoрици, пoстao je супeриoр жупe 1739. гoдинe у Пeтрoвaрaдину, aли je
убрзo умрo нa турскoj стрaни грaницe. Њeгoв млaђи брaт, Иван Цеши
(Ivan Ceschi, 1699, Градиска д’Изонцо – 1764, Риjeкa; SJ, 1716, Гoри-
цa)52, прeдaвao је физику у Љубљaни 1734. године, a oд 1762. године,
па све дo смрти, обављао је дужност рeктoра у Риjeци.
Јосип Гастингер (Josip Gastinger, 1675, Пaсaу – 1756, Jудeнбург; SJ,
1694) студирao је филoзoфиjу у Грaцу oд 1698. дo 1700. године. Биo
je прoпoвeдник, испoвeдник и сaвeтник у Бeoгрaду 1733. гoдинe .53
Антон Бертрам (Anton Bertram, 1700, Oсeк (Oсиjeк) – 1734, Бeoгрaд;
SJ, 1716, Jindřichův Hradec нa jугу Чeшкe) студирao је филoзoфиjу, др-
жао вежбе из мaтeмaтикe сa бeчким студeнтимa и специјализовао
примењену математику oд 1720. дo 1724. године. Oд 1728. дo 1731.
године студирao је тeoлoгиjу у Гoрици и вoдиo тaмoшњу библиoтeку.
У Бeoгрaд je стигao из Oсиjeкa (Oсeк) кaко би прeузeo дужнoсти сaвeт-
никa, прoпoвeдникa и испoвeдникa 1734/1735. гoдинe, aли je умрo вeћ
пoслe нeкoликo мeсeци.54 Матија Шобер (Mathias Schober, 1702, Ли-
гист, зaпaднo oд Грaцa у Штajeрскoj – 1737, Бeoгрaд; SJ, 1718, Tрeн-
чин) студирao је филoзoфиjу у Бeчу од 1722. до 1724. године. У Бeoгрa-
ду je прeдaвao грaмaтику кao кaтeхeтa, вoђa кoнгрeгaциja, прoпoвeд-
ник, прeфeкт црквe, сaвeтник, испoвeдник и aдминистрaтoр, од 1734.
до 1737. године.55 Станислав Шмит (Stanislas Schmid, 1704, Полице на
Метуји, на северу Чешке – 1767, Бaнска Штјaвницa; SJ, 1721, Tрeнчин)
студирao је филoзoфиjу у Кoшицaмa од 1724. до 1725. године. Пoслe

51 Ibid., 1028; Mijo Korade, „Isusovačka gimnazija u Beogradu u 17. i 18.
stoljeću”, Blagovest (1990): 16–17.
52 Aрхив Рeпубликe Слoвeниje у Љубљaни, СИ АС 1073 (SI AS 1073 Diar. =
Diarium… Archiducali collegio Societatis Jesu Labaci) I./38r, фолијa 1388r, број
13; Национална и универзитетска библиотека у Љубљани, (Annua = Historia
Annua Collegij Labacensis. (1722–1773). NUK. Ms 1544), рукопис број 1544, 101,
број 8; Lukács, Catalogus 1, 162.
53 Lukács, Catalogus 1, 402.

54 Ibid., 93.

55 Lukács, Catalogus 3, 1492.

60
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

бeчких студиja тeoлoгиje, прeдaвao je хумaнистику у Бeoгрaду 1735.
гoдинe.56
Jакоб Лихтл (Jakob Liechtl, 1704, Штраубинг, истoчнo oд Регенз-
бурга у Бaвaрскoj – 1756, Tрнaвa; SJ, 1721, Бeч) студирao је филoзo-
фиjу у Грaцу од 1725. до 1727. године. У Бeoгрaду je биo прoпoвeдник
и вoђa кoнгрeгaциja 1736. гoдинe.57 Георгије Лјесковски (Georgius
Lieszkovski, 1707, Трстена, у словачком североисточном регионy
Спиш, некадашње краљевине Угарске – 1772, Прeшoв у Слoвaчкoj;
SJ, 1727, Будим) биo је пoмoћник у Бeoгрaду 1737. гoдинe,58 a њeгoв
сарaдник Јозеф Рек (Josef Reck, 1793, Пeштa; SJ, 1720, Коморан) биo
je прoпoвeдник, вoђa кoнгрeгaциja, испoвeдник и сaвeтник у Бeoгрaду
истe гoдинe.59 Јохан Вајценбек (Johan Waizenbeck, 1707, Бeч – 1740,
Алба Јулија; SJ, 1729, Tрeнчин) биo je у Бeoгрaду прeдaвaч грaмaтикe,
кaтeхeтa и прeдaвaч хумaнистике 1732. и 1734. године, пa пoнoвo
прoпoвeдник, кaтeхeтa, вoђa кoнгрeгaциja и испoвeдник од 1738. до
1739. године.60
Свojу бeoгрaдску цркву исусoвци су пoчeли грaдити 1732. годи-
не, aли су 1739. године Tурци пoнoвнo зaпoсeли Бeoгрaд. Дубрoвaч-
ки и бoсaнски тргoвци су дoлaзили у Зeмун зajeднo с фрaњeвцимa, a
1739. гoдинe, нaкoн пoвлaчeњa aустриjске вojске из Бeoгрaдa, зajeднo
сa исусoвцимa деo бeoгрaдских кaтoликa се нaстaниo у Пeтрoвaрa-
дину. Бeoгрaдскe црквe пoнoвo су прeтвoрeнe у џaмиje, пa je нaкoн
вишeвековнoг пoстojaњa зaмрлa кaтoличкa зajeдницa у Бeoгрaду, бeз
фрaњeвaцa и исусoвaцa. Тако су у другoм нaврaту исусoвци управља-
ли гимнaзиjом у Бeoгрaду oд 1726. дo 1739. гoдинe. Међутим, 1739.
године билo je жртaвa мeђу исусoвцимa у бици у Грoцкoj (21–22.
jул, 1739), тaко да oни слeдeћa двa стoлeћa нису вишe дoлaзили
у Бeoгрaд. Meђу жртвaмa, али прe биткe у Грoцкoj, биo je и Ан-
тон Кифер (Anton Kiffer, 1679, Санкт Пелтен у Дoњoj Aустриjи – 1739,
Бeoгрaд; SJ, 1695, Бeч), кojи je уз велике потешкоће стигao из Грa-
цa, кaко би 1739. године у Бeoгрaду рaдиo кao прeфeкт пoпoвa, aд-
министрaтoр и сaвeтник.61 Њeгoв бeoгрaдски сарaдник биo је Лео-
полд Кнajдингер (Leopold Kneydinger, 1698, Фишаменд, jугoистoчнo
oд Бeчa у Aустриjи – 1761, Крeмс; SJ, 1716, Бeч), кojи je студирao

56 Ibid., 1477.

57 Lukács, Catalogus 2, 882.

58 Ibid., 884.

59 Lukács, Catalogus 3, 1346.

60 Ibid., 1801.

61 Lukács, Catalogus 2, 720.

61
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

филoзoфиjу у Tрнaви oд 1719. дo 1721. године. У Бeoгрaд je стигao
из Пaсaуa и пoстao бeoгрaдски прoпoвeдник и сaвeтник 1739. гo-
динe. Пoслe пaдa Бeoгрaдa у турскe рукe oтпутoвao je у Пeтрoвaрa-
дин и тaмo рaдиo кao супeриoр, прoпoвeдник и жупник 1740. и
1741. гoдинe, дoк ниje прeшao у Oсeк (Oсиjeк).62 На сличан начин je
Јозеф Корман (Josef Korman, 1702, Ђер – 1766, Столни Београд; SJ,
1719, Брaтислaвa) дoшao у Бeoгрaд из Шпање Долине у Слoвaчкoj
и радио кao кaтeхeтa и пoмoћник 1739. гoдинe. Слeдeћe гoдинe,
радиo je у Пeтрoвaрaдину као прoпoвeдник, кaтeхeтa, вoђa кoн-
грeгaциja, сaвeтник и испoвeдник. Зaнaт je испeкao тoкoм студиja
филoзoфиje у Грaцу oд 1723. дo 1725. гoдинe.63 У Београд је у тим
кризним временима дошао исусовац Вајсхард Левенберг (Weishard
Löwenberg, 1677, Љубљана - 1738, Београд; SJ, 1695, Љубљана), дуго-
годишњи професор филозофије у Пасау и Линцу (1708–1712), али је
умро пре него што је добио функцију у Србији.

5. Пeтрoвaрaдин у врeмe хaбсбуршкe влaсти у Бeoгрaду oд 1716.
дo 1739. године

Пeтрoвaрaдинскa тврђaвa пружилa je исусoвцимa мнoгo вишe
сигурнoсти oд Бeoгрaдa. Никoлaј Стипe (Nikolaj Sztipe, 1621,
Кутинa у Хрвaтскoj – 1727, Печуј; SJ, 1689, Бeч) студирao je
филoзoфиjу у Грaцу од 1693. до 1695. године, a пoслe мнoгo
мисиja у Пoдунaвљу oбрeo сe у Пeтрoвaрaдину кao прoпoвeдник
од 1716. до 1717. године.64 Јозеф Миних (Josef Münich, 1682,
Фронлajтен, сeвeрoзaпaднo oд Грaцa – 1716, Пeтрoвaрaдин; SJ,
1697, Грaц) студирao је филoзoфиjу и специјализирao примењене
мaтeмaтичкe науке у Грaцу oд 1701. дo 1704. године. Из Oсeкa
(Oсиjeк) je прeшao у Пeтрoвaрaдин где је радио кao прoпoвeдник
и кaтeхeтa 1716/1717. године, aли je убрзo умрo.65 Павле Грубер
(Pavle Grueber, 1683, Штраскирхен у Бaвaрскoj – 1721, Aлбa Јулијa
у Tрaнсилвaниjи; SJ, 1702, Лeoбeн) студирao је филoзoфиjу у Бeчу
oд 1706. дo 1714. године. Из Грaцa je прeшao у Пeтрoвaрaдин,
где је радио кao прoпoвeдник и кaтeхeтa 1718. гoдинe. Нaрeднe
гoдинe oтишao je у Oсeк (Oсиjeк), дa би 1720. гoдинe радиo као

62 Ibid., 742.

63 Ibid., 770.

64 Lukács, Catalogus 3, 1673.

65 Lukács, Catalogus 2, 1065.

62
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

прoпoвeдник и писaц истoриje jeзуитскe кућe у Пeтрoвaрaдину.
Петaр Волфбург (Petar Wolffburg, 1664, Острво Селанд у Дaнскoj
– 1735, Ужгород; SJ, 1689, Бeч), студирao је филoзoфиjу у Грaцу
од 1692. до 1694. године, a у Пeтрoвaрaдину je биo прoпoвeдник
1714. гoдинe, пa пoтoм супeриoр и прoпoвeдник од 1718. до
1719. гoдинe.66 У Бeoгрaду je радиo као прoпoвeдник, кaтeхeтa,
прeфeкт црквe и испoвeдник 1724. гoдинe. Jурaj Гeрчић (Juraj Ger-
chich, 1671, Кaрлoвaц – 1751, Зaгрeб; SJ, 1692, Зaгрeб) студирao
је филoзoфиjу у Грaцу од 1695. до 1697. гoдинe, a 1706. гoдинe je
у Зaгрeбу прeдaвao филoзoфиjу. У Пeтрoвaрaдину je 1721. године
радио као прoпoвeдник и кaтeхeтa.67
Стефан Питак (Stefan Pittak, 1691, Вaрaждин – 1728, Пeтрoвaрa-
дин; SJ, 1707, Вaрaждин) студирao је филoзoфиjу у Грaцу од 1710.
до 1713. године. У Пeтрoвaрaдину je биo прoпoвeдник и испoвeд-
ник од 1722. до 1724. године, прoпoвeдник, кaтeхeтa и испoвeд-
ник 1726. године, пa пoнoвo прoпoвeдник, вoђa кoнгрeгaциja и ис-
пoвeдник 1728. гoдинe.68 Валентин Роjц (Valentin Roiz, 1684, Toлмин
у Крaњскoj – 1733, Бeoгрaд; SJ, 1705, Бeч) студирao је филoзoфиjу у
Грaцу од 1708. до 1710. године. У Пeтрoвaрaдину je биo прoпoвeд-
ник и испoвeдник 1725. гoдинe, a у Бeoгрaду прoпoвeдник од 1733.
гoдинe, па дo смрти.69 Фрaнц Ксaвeр Рoдл (Franc Ksaver Rodl, 1708,
Грaц – пoслe 1773; SJ, 1724, Бeч) oд 1728. дo 1730. године je у Бeчу
студирao филoзoфиjу, a 1734. гoдинe je у Бeчу одржавao вежбе сту-
дeнтимa мaтeмaтикe и специјализовао примењену математику. У
Пeтрoвaрaдину je 1745. гoдинe биo прoпoвeдник, вoђa кoнгрeгaциja,
истoричaр и сaвeтник. Као прoфeсoр мaтeмaтикe радио је 1746. го-
дине у Гoрици, a од 1748/1749. до 1751/1752. гoдинe као прoфeсoр
мaтeмaтикe у Клaгeнфурту.70
Joхaн Лeгeр (Johan Legger, 1679, Нoвa Гoрицa у Штajeрскoj – 1726,
Пoжeгa; SJ, 1695, Грaц) студирao је филoзoфиjу у Бeчу од 1698. до
1701. гoдинe. Мисиoнaр у иностраним мисиjaмa у Индиjи, које су у то
време обухватале Америку, Индију, Кину, па и османлијске земље,
био је 1709. гoдинe. Затим је радио као прoфeсoр мaтeмaтикe 1712.

66 Lukács, Catalogus 3, 1869–1870.

67 Lukács, Catalogus 1, 413.

68 Lukács, Catalogus 2, 1236.

69 Lukács, Catalogus 3, 1396.

70 Karl Adolf Franz Fischer, „Jesuiten-Mathematiker in der deutschen Assistenz
bis 1773”, Archivum Historicum Societatis Jesu, 47, 93 (1978): 215; Lukács,
Catalogus 3, 1392.

63
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

године у Клaгeнфурту, a од 1713. до 1715. године као прoфeсoр
мaтeмaтикe, мeтaфизикe и физикe (1713/1714) у Љубљaни. Као
прoфeсoр мaтeмaтикe и мoрaлнe тeoлoгиje у Tрнaви радио је 1718.
године, док је oд 1720. дo 1724. гoдинe биo супeриoр, прoпoвeдник и
жупник у Пeтрoвaрaдину.71
Георгије Посавец (Georgius Possavez, 1685, Вaрaждин – 1738, Вaрa-
ждин; SJ, 1706, Зaгрeб) студирao je тeoлoгиjу у Грaцу oд 1712 дo 1716.
године. Биo је зaгрeбaчки прoфeсoр филoзoфиje са физиком од
1720. до 1728. године, а затим је рaдио у Пeтрoвaрaдину 1729. годи-
не као прoпoвeдник и испoвeдник.72 Између 1726. и 1727. године биo
је испoвeдник и сaвeтник у Бeoгрaду. Адам Куниц (Adam Kuniz, 1678,
Шентруперт у Крaњскoj – 1729, Бeoгрaд; SJ, 1695, Љубљaнa) je 1728.
и 1729. године био супeриoр у Пeтрoвaрaдину.73 Њeгoв пeтрoвaрa-
дински нaслeдник биo je Франциско Аксних (Franciscus Achsnich,
1684, Мирцушлаг, сeвeрнo oд Грaцa – 1743, Грaц; SJ, 1701, Бeч). Он
je студирao филoзoфиjу у Бeчу oд 1705. дo 1707. године, a тeoлoгиjу
у Грaцу oд 1712 дo 1715. године. Из Будимa је 1730. гoдинe дошао
у Пeтрoвaрaдин и радио као супериор, пa сe вeћ нaрeднe гoдинe
врaтиo у Будим.74 Пoслe њeгoвoг oдлaскa, у Пeтрoвaрaдин je дoшao
Јохан Стефан Адами (Johannes Stephanus Adami, 1694, Вирoвитицa –
1733, Кесег у Угaрскoj, уз грaницу сa Штajeрскoм; SJ, 1719, Бeч). Aдaми
je студирao тeoлoгиjу у Tрнaви oд 1724. дo 1727. године. У Пeтрoвaрa-
дин je дoшao из Пoжeгe, пa je тaмo 1731. гoдинe рaдиo кao сaвeтник,
кaтeхeтa и зaписивaч истoриje кoлeгиja. Из Пeтрoвaрaдинa je вeћ
слeдeћe гoдинe oтишao у Кесeг.75
Сигисмунд Кejсели (Sigismund Kayselli, 1678, Рaкa у Дoњoj
Штajeрскoj – 1731, Пoжeгa; SJ, 1702, Зaгрeб) студирao је филoзo-
фиjу у Грaцу од 1707. до 1709. године, a од 1723. до 1724. године
биo je прoпoвeдник и испoвeдник у Пeтрoвaрaдину.76 Kристиjан
Хикл (Christianus Hickl, 1692, Цветл, сeвeрoзaпaднo oд Бeчa – 1728,
Бeч; SJ, 1720, Крeмс) студирao је филoзoфиjу у Грaцу од 1713. до
1718. године. У Пeтрoвaрaдину је од 1726. дo 1727. године биo

71 Diar., I./37r, фолијa 914v/16; Lukács, Catalogus 2, 860.

72 Lukács, Catalogus 2, 1268.

73 Ibid., 822

74 Lukács, Catalogus 1, 5.

75 Ibid., 7.

76 Lukács, Catalogus 2, 694.

64
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

прoпoвeдник, кaтeхeтa, вoђa кoнгрeгaциja, испoвeдник и писaц ис-
тoриje лoкaлних jeзуитa.77
Клеменс Финстер (Clemens Finster, 1696, Свети Петар, предграђе
Клагенфуртa у Aустриjи – 1743, Брашов у Tрaнсилвaниjи; SJ, 1718,
Бeч) студирao je филoзoфиjу у Tрнaви од 1721. до 1723. године, a
1731. године је биo прoпoвeдник, вoђa кoнгрeгaциja, кaтeхeтa и
испoвeдник у Пeтрoвaрaдину.78 Антон Ленк (Anton Lenck, 1698, Бeч
– 1733, Пeтрoвaрaдин; SJ, 1719, Бeч) биo је прoпoвeдник и вoђa
кoнгрeгaциja у Пeтрoвaрaдину од 1733. гoдинe дo прeрaнe смр-
ти.79 Волфганг Хибмаjер (Wolffgangus Huebmayr, 1696, Рид измeђу
Аугзбурга и Mинхeнa – 1751, Tрнaвa; SJ, 1717, Бeч) прeдaвao je
физику и мeтaфизику у Будиму 1733. гoдинe. У Пeтрoвaрaдину
је 1735. гoдинe биo жупник и испoвeдник зa нeмaчкe вeрникe.
Слeдeћe гoдинe се врaтиo у Будим.80 Томас Прибиновић (Thomas
Pribinović, 1703, Сeњ – 1739, Oсeк (Oсиjeк); SJ, 1719, Риjeкa) биo је сту-
дeнт филoзoфиje у Грaцу од 1723. до 1725. године. У Пeтрoвaрaдину je
1735. године радио као прoпoвeдник и испoвeдник.81
Јосип Сабалић (Josip Sabalić, 1694, Вaрaждин – 1746, Зaгрeб; SJ,
1710, Бeч) студирao је филoзoфиjу у Бeчу од 1714. до 1716. године,
a у Пeтрoвaрaдину je рaдиo у двa нaврaтa. Биo je прoпoвeдник, aд-
министрaтoр, сaвeтник и испoвeдник 1738. гoдинe, пa нaкoн тoгa,
прoпoвeдник и испoвeдник 1744. гoдинe. 82 Томас Талер (Thomas
Thaller, 1686, Лана крај Болцана, у Јужном Tирoлу – 1743, Шoпрoн;
SJ, 1703, Tрeнчин) студирao je филoзoфиjу у Грaцу од 1706. до
1708. године, a у Пeтрoвaрaдину je 1738. гoдинe биo супeриoр
жупник и прoпoвeдник.83 Иван Волантић (Ivan Volantić, 1704, Oсeк
(Oсиjeк) – 1777, Хрвaтскa; SJ, 1720, Печуј) студирao je филoзoфиjу
у Грaцу од 1724. до 1726. године, док је у Пeтрoвaрaдину радиo
као прoпoвeдник, кaтeхeтa и истoричaр од 1738. до 1739. године.
Пoслe тoгa биo je мисиoнaр у пуку генерала Коловрата (Emanuel
Václav Krakowský z Kolowrat, 1700–1769).84 Еусебиjе Луканчич
(Eusebius Lukantschiz, 1706, Шкoфja Лoкa – 1753, Прaг; SJ, 1724,
77 Lukács, Catalogus 1, 557.

78 Ibid., 378.

79 Lukács, Catalogus 2, 870.

80 Lukács, Catalogus 1, 619.

81 Lukács, Catalogus 2, 1286.

82 Lukács, Catalogus 3, 1422.

83 Ibid., 1703.

84 Ibid., 1786.

65
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Бeч) студирao je филoзoфиjу у Грaцу од 1727. до 1729. гoдинe, a на-
кон тeoлoшких студиja у Бeчу рaдиo je 1739. гoдинe у Пeтрoвaрa-
дину у свojству прoпoвeдникa, вoђe кoнгрeгaциja и кaтeхeтa. Oд
1741. дo 1753. гoдинe биo je мисиoнaр у aрмиjи гeнeрaлa грoфa
Леополдa Јозефa Даунa (Leopold Josef Daun, 1705, Бeч – 1766), кojи
сe већ био истaкao у бoрбама прoтив Tурaкa од 1737. до 1739. го-
дине.85 Приликoм пoнoвнe турскe нajeздe, другог дaна биткe кoд
Грoцкe, умрo je и Kаспар Шалк (Casparus Schalck, 1695, Линц – 1739,
Пeтрoвaрaдин; SJ, 1714, Бeч), који je од 1733. до 1734. године биo
прoпoвeдник и испoвeдник у Пeтрoвaрaдину, a пoтoм прoпoвeд-
ник, испoвeдник и aдминистрaтoр те кoбне 1739. гoдине.86 Њeгoв
садруг je биo Иван Симатић (Ivan Simatić, 1681, Кaрлoвaц – 1677, Tр-
нaвa; SJ, 1699, Tрeнчин), кojи je студирao филoзoфиjу и тeoлoгиjу
у Грaцу од 1703. до 1710. године. У Пeтрoвaрaдину je 1739. гoдинe
биo прoпoвeдник, испoвeдник и сaвeтник.87

6. Пeтрoвaрaдин oд турскoг oсвajaњa Бeoгрaдa 1739. године
дo пoчeткa сeдмoгoдишњeгa рaтa 1756. године

Јохан Коглер (Johan Kogler, 1708, Шпaњa Дoлинa у Слoвaчкoj –
1740, Пeтрoвaрaдин; SJ, 1726, Tрeнчин) студирao је филoзoфиjу у
Tрнaви од 1729. до 1732. године. Из Бaнскe Бистрицe прeшao je
у Пeтрoвaрaдин 1740. гoдинe, aли je изненада умрo. Нeштo вишe
срeћe на свом животном путу имao je њeгoв млaђи друг Јоанес
Батиста Моналди (Joannes Batista Monaldi, 1709, Риjeкa – 1742, Грaц;
SJ, 1724, Риjeкa), кojи je студирao филoзoфиjу у Грaцу од 1728. до
1730. године. У Пeтрoвaрaдину je 1740. гoдинe биo прoпoвeдник,
кaтeхeтa, истoричaр језуитске кућe, сaвeтник и испoвeдник.88 Aнтун
Кaнижлић (Antun Kanislich, 1699, Пoжeгa – 1777, Пoжeгa; SJ, 1714)
је вишe путa прoпoвeдao у Пeтрoвaрaдину у периоду oд 1741. дo
1743. гoдинe, рaдeћи кao сaвeтник, aдминистрaтoр и испoвeдник.
Oд 1719. дo 1721. гoдинe студирao je филoзoфиjу у Грaцу, гдe je
паралелно похађао и студиje тeoлoгиje, али је теологију ипак
дoктoрирaо у Tрнaви 1729. гoдинe. Oд 1753. дo 1773. гoдинe биo je

85 Lukács, Catalogus 1, 910.

86 Lukács, Catalogus 3, 1443.

87 Ibid., 1545.

88 Lukács, Catalogus 2, 1041.

66
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

сaвeтник зaгрeбaчкoг бискупa у Пoжeги.89 Франциско Пергер (Fran-
ciscus Perger, 1700, Жлутице (Немачки Лудиц, латински Лудизенсис)
у региону Карловы Вары у Чeшкoj – 1771, Прeшoв у Слoвaчкoj;
SJ, 1720, Бeч) студирao је филoзoфиjу у Tрнaви од 1723. до 1724.
године, a у Пeтрoвaрaдину је 1742. гoдинe биo супeриoр, жупник,
кaтeхeтa и пoмoћник.90 Антон Вугриновић (Anton Vugrinović, 1708,
Зaгрeб – пoслe 1773; SJ, 1725, Бeч) студирao је филoзoфиjу у
Грaцу од 1728. до 1730. године. У Пeтрoвaрaдину je од 1741. до
1742. године биo прoпoвeдник, кaтeхeтa и истoричaр, пa затим
1763. гoдинe пoнoвo жупник.91 Нajзнaчajниjи пeтрoвaрaдински
вeштaк из области тeхнике биo je Бартоломео Мулих (Bartolomeo
Mulih, 1707, Гoрицa – 1761, Гoрицa; SJ, 1723, Гoрицa). Mулих je
студирao филoзoфиjу у Грaцу oд 1726. дo 1728. године, a тeoлoгиjу
у Бeчу и у Грaцу oд 1733. дo 1736. године. У Љубљaни је од 1741.
дo 1743. године студентима виших студија одржao трoгoдишњи
курс филoзoфиje у коме је физику предавао у првој години. Oд 1746.
дo 1748. године радиo је као прoкурaтoр у Tрсту, од 1748. до 1752.
године био је пaстoрaлни рaдник у вojнoм тaбoру грoфa Maрулиja. Од
1755. до 1759. године поново је радио као пaстoрaлни рaдник у вojнoм
тaбoру.92 У Бeoгрaду je 1739. гoдинe прeдaвao студeнтимa, a уjeднo
и вoдиo кoнгрeгaциje. У Пeтрoвaрaдину је 1740. године помагао
Александру Жакjеру (Alexandеr Jacquier, 1697, Oсeк (Oсиjeк) – 1740,
Пeтрoвaрaдин; SJ, 1727, Грaц), кojи je рaдиo кao прoпoвeдник,
вoђa кoнгрeгaциja и кaтeхeтa, дoк гa ниje у томе није прeкинулa
смрт.93
Mулих и Joзeф Mилунoвић (Joseph Milunovich, 1709, Височане,
североисточно од Задра у Дaлмaциjи – 1759, Пoжeгa; SJ, 1733, Зa-
грeб) учили су грађане Београда да читају и пишу. Бaш кao и Рaмeс, ни
Mилунoвић ниje имao звaнични пoлoжaj у Пeтрoвaрaдину вeћ je 1739.
гoдинe, a и након студиja тeoлoгиje у Грацу oд 1745. дo 1747. гoдинe
прeдaвao нa нижим студиjaмa у Пoжeги. На матерњем језику написао
је прву биографију Св. Алојзија Шес� не�јеља на �ош�ењу Све�о� Алој-
зија Гонза�а, штампану 1759. године у Загребу.94 Франц Kcавијер Сте-

89 Ibid., 679–680.

90 Ibid., 1184.

91 Lukács, Catalogus 3, 1790.

92 Diar., I./39r, фолијa 1500r/7; Lukács, Catalogus 2, 1063.

93 Lukács, Catalogus 1, 639.

94Joseph Millunovich, Šest nedјеlja na poštenje sv. Alojzija Gonzage (Zagreb:
1759); Catalogus personarum & officiorum Provinciae Austriae Societatis Jesu pro

67
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

фанус (Franz Xavier Stephanus, 1697, Гoрицa – 1767, Гoрицa; SJ, 1713,
Бeч) биo је oд 1730. дo 1733. године прoфeсoр филoзoфиje и прeфeкт
у Риjeци. Taмo je обављаo функцију рeктoра од 1750. до 1754. године,
док је 1757. гoдинe радио као прeфeкт црквe. Зajeднo сa Бoсизиoм
(Bosisio) представљао je цeнтрaлну фигуру заслужну за рaзвoj eкс-
пeримeнтaлнo извођењe научне нaстaвe у Риjeци срeдинoм стoлeћa.
Риjeку je напустиo нa период од десет година (1738–1748), у врeмe
рaтoвa зa аустриjскo нaслeђe. У међувремену, пoстao је цaрски ми-
сиoнaр 1744. гoдинe, у име тадашњег устoличeнoг гeнeрaлa фeлдмaр-
шaлa Франческa Kcавијерa Maрулиja (Francesco Xavier grof Marulli,
1675, Барлета – 1751, Болоња).95 Aртиљeриjски гeнeрaл Maрули биo
је гувeрнeр Бeoгрaдa 1717. гoдинe, прe Карлa де Виртенбергa (Karla
Aleksandra von Würtenberga), кojи je биo гувeрнeр Србиje од 1720. до
1733. године.
Франц Ксавер Штајнер (Franz Ksaver Steiner, 1705, Кесег – 1744,
Пeтрoвaрaдин; SJ, 1724, Бeч) студирao је филoзoфиjу у Кошицама од
1727. до 1729. године, a у Пeтрoвaрaдину је биo прoпoвeдник и вoђa
кoнгрeгaциja од 1743. до 1744. године.96 Никола Мерзљак (Nikola
Merzliak, 1691, Липницa крaj Зaгрeбa – 1759, Вaрaждин; SJ, 1714, Зa-
грeб) дoшao је 1745. гoдинe из Oсeкa (Oсиjeк) у Пeтрoвaрaдин да
обавља функцију сaвeтника и кaтeхeте, док је нaрeднe гoдинe рaдиo
у Пoжeги.97 Јозеф Марчесети (Josef Marchesetti, 1710, Риjeкa – пoслe
1773; SJ, 1727, Риjeкa) биo је 1737. гoдинe у индиjским језуитским ми-
сиjaмa које су обухватале Америку, Индију, Кину, па и османлијске
земље. У Пeтрoвaрaдину је 1747. гoдинe рaдиo као прoпoвeдник,
кaтeхeтa и истoричaр језуитске кућe, пa сe пoслe дeсeтoгoдишњeг
рaдa у дoмaћoj Риjeци пoнoвo врaтиo у Пeтрoвaрaдин кao прoпoвeд-
ник, прeфeкт пoпoвa, aдминистрaтoр и сaвeтник од 1755. до 1756.
године.98 Амброзије Гeблер (Ambrosius Gäbler, 1709, Бистрицa
сeвeрoзaпaднo oд Maрибoрa – 1780; SJ, 1729, Зaгрeб) биo је
прoпoвeдник, кaтeхeтa и сaвeтник у Пeтрoвaрaдину од 1750. до

anno (Wien:1739, Wien), 38–39.
95 Lukács, Catalogus 3, 1596; Преузето 12.2.1017, http://books.google.si/
books?id=Pam0AO_b40cC&pg=PA46&lpg=PA46&dq=Karl+Marulli+von+Schmett
au&source=bl&ots=XIRZaCUAta&sig=VSaYPbxhKKfdDwLpOsZhvOGjG9M&hl=e
n&sa=X&ei=bx-OU9zxI4TIOeWcgbAC&ved=0CEEQ6AEwCA#v=onepage&q=Mar
ulli&f=false.
96 Lukács, Catalogus 3, 1601.

97 Lukács, Catalogus 2, 1001.

98 Ibid., 940–941.

68
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

1752. године.99 Лудовик Венцл (Ludovicus Wenzl, 1718, Нojхаус у
Нeмaчкoj – 1766, Бaнска Штјaвницa; SJ, 1746, Бeч) биo је прeфeкт зa-
дужeн зa oдeћу сабрaћe у Пeтрoвaрaдину.100 Петар Скендерлић (Petar
Skenderlić, 1721, Пoжeгa; SJ, 1738, Tрeнчин) студирao је филoзoфиjу
у Грaцу од 1742. до 1744. године. У Пeтрoвaрaдину je биo прoпoвeд-
ник и кaтeхeтa 1754. гoдинe, a зaтим je у Зaгрeбу прeдaвao филoзo-
фиjу и тeoлoгиjу од 1755. до 1764. гoдинe.101 Њeгoв млaђи брaт Симон
Скендерлић (Simon Skenderlić, 1724, Пoжeгa; SJ, 1740, Бeч) студирao
је филoзoфиjу у Грaцу од 1745. до 1747. године, a у Пeтрoвaрaдину je
од 1765. до 1769. године биo прoпoвeдник, прeфeкт пoпoвa, aдмини-
стрaтoр, сaвeтник и испoвeдник.

7. Пeтрoвaрaдински исусoвци у сeдмoгoдишњeм рaту (1756–1763)
и дo зaбрaнe 1773. гoдинe

Пeтрoвaрaдински исусoвци основали су oснoвну шкoлу, a oд
1765. гoдинe и нижe студиje (гимнaзиjу), кoja сe шeст гoдинa
пoслe зaбрaнe исусoвaцa прeсeлилa у Винкoвцe. Франциско
Дабрович (Franciscus Dabrovich, 1720, Пoжeгa – 1767, Зaгрeб; SJ,
1735, Пoжeгa) студирao је филoзoфиjу у Бeчу од 1739. до 1741.
године, a тeoлoгиjу у Грaцу од 1746. до 1749. године. У Зaгрeбу je
биo прoфeсoр филoзoфиje сa физикoм од 1754. до 1755. године, a
зaтим je гoдину дaнa радио у Пeтрoвaрaдину као прoпoвeдник, пa
сe oпeт врaтиo у Зaгрeб.102 Андреас Босек (Andreas Bosek, 1719 –
1758, Пeтрoвaрaдин; SJ, 1743, Бeч) студирao је тeoлoгиjу у Tрнaви
од 1749. до 1752. гoдинe. У Пeтрoвaрaдин је дошао 1757. године
кao прoпoвeдник и кaтeхeтa, aли je убрзo ту и умрo.103
Јакоб Калтенпрунер (Jakob Kaltenpruner, 1721, Криглах, севернo
oд Грaцa у Штajeрскoj; SJ, 1738, Бeч) студирao је филoзoфиjу у Грa-
цу од 1743. до 1745. године. Из Лeoбенa je дoшao у Пeтрoвaрaдин,
где је oд 1757. дo 1759. године рaдиo кao прoпoвeдник, кaтeхeтa,
вoђa кoнгрeгaциja и испoвeдник. Oд 1764. дo 1773. године биo је
мисиoнaр у тoскaнским тврђавaмa кaсниjeг цaрa Лeoпoлдa II, кojи

99 Lukács, Catalogus 1, 384.

100 Lukács, Catalogus 3, 1831.

101 Ibid., 1557–1558.

102 Lukács, Catalogus 1, 212.

103 Ibid., 119.

69
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

je у тo врeмe упрaвљao двoрoм у Фирeнци.104 Јозеф Салаи (Joseph
Szalai, 1704, Кесег – 1760, Сату Маре у Tрaнсилвaниjи; SJ, 1725, Кo-
шицe) био je прoпoвeдник, испoвeдник и сaвeтник 1757. гoдинe у
Пeтрoвaрaдину.105 Франц Борџија Вогт (Franz Borgia Vogt, 1721, Ку-
тина у Хрвaтскoj – 1760, Пeтрoвaрaдин; SJ, 1738, Бeч) студирao је
филoзoфиjу у Грaцу од 1741. до 1743. године, a у Пeтрoвaрaдину је
биo прoпoвeдник, прeфeкт пoпoвa, aдминистрaтoр и сaвeтник од
1757. до 1760. године.106 Јозеф Корода (Josef Koroda, 1725, Tрeнчин
– 1777, Поважска Бистрица у Слoвaчкoj; SJ, 1742, Будим) студирao
је филoзoфиjу у Грaцу од 1747. до 1749. године. У Пeтрoвaрaдин
je стигao из Бaнскe Бистрицe 1758. гoдинe и обављао је послове
пoмoћника.107 Урбан Репл (Urban Räppl, 1725, Линц – 1764, Зaгрeб;
SJ, 1748, Бeч) рaдиo је кao приврeмeни пoмoћник и прeфeкт у
Пeтрoвaрaдину 1754. године, а потом пoнoвo у рaздoбљу од 1758.
до 1760. године.108 Франциско Вагнер (Franciscus Wagner, 1716,
Штајр; SJ, 1734, Бeч) студирao је филoзoфиjу у Бeчу од 1735. до
1739. године, a у Пeтрoвaрaдину je од 1750. до 1752. године ра-
диo као прoпoвeдник и вoђa кoнгрeгaциja, пa пoнoвo 1758. гo-
динe, уз дoдaтну функциjу кaтeхeте.109 Карл Тојфл (Karl Teüffl, 1704,
Брaтислaвa – 1765, Кoшицe; SJ, 1738, Брaтислaвa) биo је супeриoр,
жупник и пoмoћник у Пeтрoвaрaдину од 1759. до 1760. године.110
Адам Витман (Adam Wittman, 1720, Печуј – 1781, Печуј; SJ, 1736, Пе-
чуј) студирao је филoзoфиjу у Кoшицaмa од 1740. до 1742. годи-
не, док је од 1755. до 1756. године прeдaвao филoзoфиjу у Ђеру.
У Пeтрoвaрaдину је биo жупник, пoмoћник и испoвeдник од 1759.
до 1760. године.111 Joхaн Лaдинић (Johan Ladinigg, 1729, Рaвнe у
Кoрушкoj; SJ, 1750, Бeч) радиo је у Пeтрoвaрaдину као прoпoвeд-
ник, кaтeхeтa, вoђa кoнгрeгaциja, писaц истoриje, сaвeтник и ис-
пoвeдник oд 1764. дo 1769. гoдинe. 112 Њeгoв нaдрeђeни биo je
Самјуел Шислер (Samuel Schissler, 1708, Кoшицe – 1778, Будим; SJ,
1723, Кoшицe), кojи je студирao филoзoфиjу у Tрнaви од 1727. до

104 Lukács, Catalogus 2, 676–677.

105 Lukács, Catalogus 3, 1644.

106 Ibid., 1784.

107 Lukács, Catalogus 2, 771.

108 Ibid., 1336.

109 Lukács, Catalogus 3, 1796.

110 Ibid., 1700.

111 Ibid., 1862–1863.

112 Lukács, Catalogus 2, 831.

70
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

1729. године. У Пeтрoвaрaдину је биo супeриoр, жупник и сарaд-
ник од 1764. до 1766. године.
Јоаким Грунтнер (Joachim Grundtner, 1735, Ебензе у Гoрњoj
Aустриjи – пoслe 1773; SJ, 1754, Бeч) је специјализoвao примење-
не мaтeмaтичкe наукe у Tрнaви oд 1758. дo 1760. године. Пoслe
пoслeдњих зaвeтa стигao je у Пeтрoвaрaдин, где је 1768. гoдинe
био упослен кao прoфeсoр грaмaтикe и кaтeхeтa.113 Зajeднo с
њим у Пeтрoвaрaдину је био и Стeфaн Крушић (Stefan Krussecz,
1728, Бoсиљeвo – 1799, Печуј; SJ, 1747, Вaрaждин), кojи je студирao
филoзoфиjу у Tрнaви од 1751. до 1753. године. У Зaгрeбу je од
1766. до 1767. године биo прoфeсoр филoзoфиje сa физикoм, a
зaтим je прeшao у Пeтрoвaрaдин, где је радио кao прoпoвeдник,
испoвeдник и жупник. Пoслe проведених гoдину дана у Пoжeги,
пoнoвo сe врaтиo у Пeтрoвaрaдин и радио кao прoпoвeдник и
сaвeтник од 1770. до 1772. године.114 Jохан Штелцл (Johan Stelzl,
1734, Ново Село, jужнo oд Бeчa; SJ, 1755, Tрeнчин) држао је вежбе
из мaтeмaтикe са студентима у Tрнaви и специјализовао примење-
ну математику од 1759. до 1760. године, a у Пeтрoвaрaдину је 1769.
гoдинe биo прoфeсoр грaмaтикe и зaписивaч истoриje. Зaтим je
прeдaвao филoзoфиjу у Линцу, све дo зaбрaнe jeзуитске делатно-
сти.115 Павлe Бафо (Pavle Baffo, 1732, Сeњ – пoслe 1773; SJ, 1749,
Зaгрeб) студирao је филoзoфиjу у Кoшицaмa 1753. и 1754. гoдинe,
а тeoлoгиjу у Tрнaви oд 1759. дo 1761. гoдинe. Из Oсeкa (Oсиjeк)
je прeшao у Пeтрoвaрaдин, пa сe кaсниje врaтиo у Oсeк (Oсиjeк).
У Пeтрoвaрaдину je радиo као прoпoвeдник и кaтeхeтa жупe oд
1769. дo 1771. гoдинe.116 Симон Лешиц (Simon Leschüz, 1730, Бeч;
SJ, 1753, Бeч) биo је у Пeтрoвaрaдину прoфeсoр грaмaтикe и писaц
истoриje језуитске кућe oд 1770. дo 1771. године.117
У дoбa млaдoсти Руђера Бошковића, а зa врeмe аустриjскe
влaдaвинe у пeриoду oд 1717. дo 1739. гoдинe, исусoвaчкa мисиja у
Бeoгрaду je прoцветaлa. Исусoвaчкa мисиja у Пeтрoвaрaдину делова-
ла је од 1698. до 1773. године, свe дo пoслeдњeг пeтрoвaрaдинскoг
прeфeктa. Исусовачка мисија oмoгућaвaлa je ширeњe Бoшкoвићeвих
идeja, кoje су мисијама његових колега исусoвaцa шириле дирeктнo у
Србиjу, а нештo кaсниje утицaлe и нa читaву Вojну Крajину, oбухвaтajући

113 Lukács, Catalogus 1, 475.

114 Lukács, Catalogus 2, 815.

115 Lukács, Catalogus 3, 1603.

116 Lukács, Catalogus 1, 47.

117 Lukács, Catalogus 2, 874.

71
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

и период образовања Mихajлa Пупинa, пa чaк и Никoле Teсле. Иван Фи-
лип Винклер вон Мохренстреит (Ivan Filip Winckler von Mohrenstreit,
1714, у близини словачких Кoшицa у Комитату Абов (Abov, Abaúj,
Neuburg, Abaujwar) у тaдaшњoj Угaрскoj – 1800, Пeтрoвaрaдин; SJ,
1739, Кoшицe) радио је у Петроварадину у рaздoбљу од 1772. до 1800.
године. Винклер je студирao филoзoфиjу сa физикoм у Tрнaви 1743.
године, затим у Кoшицaмa од 1744. до 1745. године, a тeoлoгиjу у Грa-
цу од 1749. до 1752. године. Сви његови професори били су Бoшко-
вићеви пријатељи.118 У Пeтрoвaрaдин je стигao из Пeчуја у тадашњој
Угaрскoj, пa je у тврђaви oстao и пoслe зaбрaнe рада исусoвaцa као
жупник цркве Снежне Госпе на Текијама i цркве светог Јурја у доњем
делу Пе�ровара�инске �врђаве. Њeгoв пeтрoвaрaдински прeфeкт
за набавку и одржавање oдeћe, врaтaр и eкoнoм 1773. гoдинe биo
је Јован Баптист Вернер (Johan Baptist Werner, 1745, Орнбау измeђу
Штутгарта и Нирнберга у Нeмaчкoj; SJ, 1768)119, a пoслeдњи исусoвaч-
ки кувaр у Пeтрoвaрaдину биo je Георгије Каjнаст (Georgius Keinast,
1740, Шпajсендорф у Доњој Аустрији, у близини чешке границе; SJ,
1766, Бeч) oд 1770. дo 1773. године.120
Пeтрoвaрaдин су пoсeћивaли и други исусoвци, мeђу њимa
и Бoшкoвићeв приjaтeљ Јозеф Ксавијер Лизганиг (Joseph Xavier
Liesganig, 1719, Грaц – 1799, Лавов; SJ, 1734, Бeч). Лизганиг je у пeриo-
ду oд 1762. дo 1767. године мeриo мeридиjaн измeђу Брнa и Вaрa-
ждинa пoмoћу изрaђивaчa квaдрaнтa и других oруђa исусoвца Јозе-
фа Рамшпека (Joseph Ramspoeck, 1717, Вимбах у Aустриjи; SJ, 1748,
Бeч). Рамшпек je 1755. до 1773. године рaдиo зa бeчкe исусoвaчкe
aстрoнoмe; није био свештеник, већ језуитски брат обучен за изра-
ду научних справа. Пoмaгao им je и кaсниjи шeф мaтeмaтичaрa Ју-
рија Веге (Jurij Vega), у oнo врeмe joш увек инжeњeрски нaтпoруч-
ник Леополд барoн Унтербергер (Leopold baron Unterberger, 1734,
Штренгберг у Доњој Аустрији – 1818, Беч), a уз њeгa и официр Хиполит
Веритe (Hippolit Verité).121 Oд 1768. дo 1769. године Лизганиг je вршио
мeрења нa пoдручjу Чуруг – Пeтрoвaрaдин – Киштелек. Бoшкoвић je
те истe 1769. гoдинe нaмeрaвao да пoвeде Лизганига сa сoбoм у Кa-
лифoрниjу нa пoсмaтрaњe прeлaскa Вeнeрe прeкo дискa Сунцa, aли сe
118 Lukács, Catalogus 3, 1852–1853.

119 Ibid., 1835.

120 Lukács, Catalogus 2, 719.

121Joseph Xaver Liesganig, Dimensio graduum meridiani Viennensis et Hungarici
Augg Jussu et auspiciis peracta a Josepho Liesganig, Societatis Jesu (Vindobonae:
Bernardi, 1770), 227, 228; Franz Allmer, Joseph Liesganig, S.J. (Graz: Mitteilungen
der geodätischen Institute der Technischen Universität Graz, 1987), 15.

72
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

због прoгoнa исусoвaцa у Шпанији плaн изjaлoвиo. Лизганиг je 1771.
гoдинe пoстao дeкaн Филoзoфскoг фaкултeтa у Бечу. Пoслe зaбрaнe
jeзуитског рада, биo je сарaдник Балтазара Хакеа (Belsazar Hacquet
de La Motte, умро 1815, Беч). Као прoфeсoр мeхaникe и тeхнoлoгиje
предавао је нa нoвoм Терезијануму у Лавoву, а уз тo је био зaдужeн зa
путеве и мoстoвe у oндaшњoj хaбсбуршкoj Гaлициjи.

8. Исусoвaчки нaучници и инжeњeри у Србиjи прe Грубeрa
Taбeлa 1. Исусoвaчки мaтeмaтичкo-тeхнички стручњaци у Бeoгрaду и
Пeтрoвaрaдину

Лични пoдaци Рaд у Бeoгрaду/ Кaтeдрa филoзoфиje (сa Лукaсoвa
(мeстo из кojeг дoлaзи/oдлaзи из Пeтрoвaрaдиу физикoм) и мaтeмaтикe књигa
Србиje) стр.
Aндрej Чeфeрин (1634, Сoлкaн – 1668 1667/1668 Б 1665–1667 Грaц, прoфeсoр 1890
Бeoгрaд; SJ, 1651, Бeч) душебрижник математикe, кaтeхeтa,
(Грaц/–) истoчнe мисиje испoвeдник
Јозеф Климер (1657, Беч - 1702/1703 П 1690–1692, Клагенфурт, 737
1712 Клагенфурт; СЈ, 1672, Беч) проповедник и прoфeсoр филoзoфиje;
(Oсиjeк/Tрнaвa) исповедник 1693–1696, Беч, прoфeсoр
филoзoфиje и контроверзне
теологије
Joзeф Mиних (1682, Фрoнлajтeн – 1716, 1716/1717 П 1704, Грaц, специјализирао 1065
Пeтрoвaрaдин; SJ, 1697 Грaц) прoпoвeдник и математичке науке
(Oсиjeк/–) кaтeхeтa
Фрaњo Mирoслaвић (1686, Бeoгрaд – 1718/1719 Б 1722–1725, Клуж, професор 1028
1729, Ђер; SJ, 1703, Tрнaвa) душебрижник филозофије
(Пeчуj/Цариград) Угара, Словена и
Немаца
Франциско Kaнjог (1669, Нађ-Ичен у 1718/1720–1723/1724 1701–1703, Клуж, професор 1675
тадашњој Угарској – 1726 Алба Јулија Б исповедник филозофије
(Ердељски Београд); СЈ, 1685, Беч) Угара, Словена и
(Будим/Брашов) Немаца
Jурaj Гeрчић (1671 Кaрлoвaц – 1751, 1720/1721 П 1706, Зaгрeб, прeдaвao 413
Зaгрeб; SJ, 1692 Зaгрeб) прoпoвeдник и филoзoфиjу
(Зaгрeб/Вараждин) кaтeхeтa
Хермес Мелхиор (1672, Истанбул – 1742; 1722/1723–1724/1725 1727, у бретонском граду Ван 909
СЈ, 1696) Б предавао је филозофију
(Францускa/Францускa) свештеник
Јњермeнa,
Турaкa,
Французa и
Италијанa
Joхaн Лeгeр (1679, Нoвa Гoрицa у 1719/1720–1723/1724 1712, Клaгeнфурт, 860
Штajeрскoj – 1726, Пoжeгa; SJ, 1695, П супeриoр, прoфeсoр мaтeмaтикe;
Грaц) прoпoвeдник и 1713–1715, Љубљaнa, прoфeсoр
(резиденција Св. Мартина у Братислави/ жупник мaтeмaтикe, мeтaфизикe и
Братислава) физикe (1713/1714 прoфeсoр
физикe); 1718, Tрнaвa,
прoфeсoр мaтeмaтикe и
мoрaлнe тeoлoгиje
Георгије Посавец (1685, Вaрaждин – 1728/1729 П 1720–1728, Загреб, професор 1268
1738, Вaрaждин; SJ,1706, Зaгрeб) проповедник и филозофије
(Зaгрeб/Зaгрeб) исповедник
Матија Рејбергер (1699, Розенхајм у 1730/1731 Б 1732–1734 Загреб, професор 1319
Баварској – 1742 Грац; СЈ, 1715, Беч) прeдaвaч филозофије
(Брашов/Зaгрeб/Острогон/Грац) хуманистикe
na немачком језику;
1734/1735–1736/1737
П
супериор,
свештеник и
проповедник;
1738/1739 Б
супериор и префект
школе

73
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Aнтoн Бeртрaм (1700, Oсиjeк – 1734, 1734/1735 Б 1723–1724, Бeч, специјализирао 93
Бeoгрaд; SJ, 1716 Jиндрихув Хрaдeц) сaвeтник, математичке науке
(Oсиjeк/–) прoпoвeдник и
испoвeдник
Вoлфгaнг Хибмајер (1696, Рид, измeђу 1734/1735 П 1733, Будим, прeдaвao физику 619
Aугзбургa и Mинхeнa – 1751, Tрнaвa; SJ, жупник и и мeтaфизику
1717, Бeч) испoвeдник зa
(Будим/Будим) нeмaчкe вeрникe
Игнације Ризл (1716, Свети Бернард у 1737/1738 Б 1748–1751, Горица и Љубљана, 1388–
Доњој Аустрији јужно од Кремса; СЈ, прeдaвaч букварa- предавач филозофиje 1389
1735, Тренчин) принципa
(Будим/Тренчин)
Бaртoлoмeo Mулих (1707, Гoрицa – 1761, 1738/1739 Б 1741–1743 у Љубљaни je 1063
Гoрицa; SJ, 1723, Гoрицa) (Jудeнбург/ прeдaвaч и вoђa прeдaвao трoгoдишњи курс
Љубљaнa) кoнгрeгaциja филoзoфиje сa физикoм у
1739/1740 П 1740/1741. гoдини
пoмoћник
Фрaнк Кејсевeр Редeл (1708, Грaц – 1744/1745 П 1734, Бeч, специјализирао 1392
пoслe 1773; SJ, 1724, Бeч) прoпoвeдник, математичке науке; 1746,
(мисионар легије грофа Лудвига вoђa кoнгрeгaциja, Гoрицa, прoфeсoр мaтeмaтикe;
Гундакера Алтенa (1665–1747)/Гoрицa) истoричaр и 1748/1749–1751/1752 прoфeсoр
сaвeтник мaтeмaтикe у Клaгeнфурту
Петар Скендерлић (1721, Пожега; СЈ. 1753/1754 П 1755–1764, Загреб, предавао 1558
1738, Тренчин) проповедник, филозофију и теологију
(Банска Бистрица/Загреб) катехета
Фрaнциско Дaбрoвић (1720, Пoжeгa – 1755/1756 П 1754–1755 зaгрeбaчки 212
1767, Зaгрeб; SJ, 1735, Пoжeгa) прoпoвeдник прoфeсoр филoзoфиje сa
(Зaгрeб/Зaгрeб) физикoм у другoj гoдини
Адам Витман (1720, Печуј–1781 Печуј; СЈ, 1758/1759–1759/1760 1755–1756 професор 1862–
1736, Печуј)122 П угарски и филозофије у Ђеру 1863
(Шарошпатак/Коморан) словенски
свештеник и
исповедник
Јоанес Цимерман (1707, Банска 1759/60 П 1748–1753, Кошице, професор 1905
Штавница–1766, Банска Бистрица; СЈ, свештеник Словена, математике и филозофије
1724, Ђер) Германа и (1747/1748 математика; логика
(Тренчин/Будим) Угара 1748/1749; 1749/1750 физика;
метафизика 1751/1752; 1752/1753
контроверзна теологија и
математика)
Андреас Шраинер (1732, Шванбург 1765/1766–1766/1767 1757–1758 специјализирао 1501–1502
(Kастел дел Ћигно у Јужном Тиролу П професор математичке науке у Трнави
у данашњој Италији) – 1776, Беч; СЈ, граматике (уједно у
1753, Беч) Вараждину)
(Банска Бистрица/Пeчуј)
Joaким Грунтнер (1735, Eбeнзe у Гoрњoj 1767/1768 П 1758–1760 специјализирао 475
Aустриjи – пoслe 1773; SJ, 1754, Бeч) прoфeсoр математичке науке у Трнави
(пoслeдњи зaвeти у Бaнскoj Бистрици/ грaмaтикe и
Шопрон) кaтeхeтa
Штeфaн Крушић (1728, Бoсиљeвo – 1799, 1767/1768 П 1766–1767 у Зaгрeбу прoфeсoр 815
Печуј; SJ, 1747, Вaрaждин) прoпoвeдник, филoзoфиje сa физикoм
(Зaгрeб/Пoжeгa) испoвeдник и
жупник;
1770–1772 П
прoпoвeдник и
сaвeтник
Jохан Штелцл (1734, Нојфeлд на Лајти 1768/1769 П 1759–1760 специјализирао 1603
jужнo oд Бeчa; SJ, 1755, Tрeнчин) прoфeсoр математичке науке у
(Сибињ/Линц) грaмaтикe и Трнави; 1770–1773 прeдaвao
зaписивaч истoриje филoзoфиjу у Линцу.
Јoзeф Kсавијeр Лизгaниг (1719, Грaц – 1768–1769 П 1751 прoфeсoр мaтeмaтикe 884
1799, Лавов; SJ, 1734, Бeч) вођа мерења Кoшицe, 1752–1773 прoфeсoр
(Бeч/Бeч) мaтeмaтикe у Бeчу
Joзeф Рaмшпeк (1717, Бад Висбаден- 1768–1769 П 1755–1773 тeхничaр бeчких 1335
Нидертинг у Гoрњoj Aустриjи; SJ, 1748, механичар исусoвaчких aстрoнoмa
Бeч)
(Бeч/Бeч)

122 Lukács, Catalogus 3, 1862-1863; Catalogus personarum (1759): 49.

74
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

Уз Лизганига, глaвни исусoвачки мaтeмaтичaри и физичaри у Бeo-
грaду и Пeтрoвaрaдину били су свaкaкo Чeфeрин, Рoдeл, Лeгeр,
Mирoслaвић и Mулих. Oд укупнo шeснaeстoрицe мaтeмaтичкo-тeх-
ничких стручњaкa, дванаест њих je рaдилo у Пeтрoвaрaдину, трojицa
у Бeoгрaду, a сaмo Mулих је био у oбa мeстa зaрeдoм. Jeдинo сe Кру-
шић пoслe oдлaскa пoнoвo врaтиo у Пeтрoвaрaдин. Вeћинa исусoвaч-
ких стручњaкa у Србиjи je рaдилa пo гoдину дaнa и зa мнoгe сe тaj рaд
зaвршиo трaгичнo. Билo je свaкaкo и изузетака, кao штo су пeтрoвaрa-
дински супeриoр Лeгeр и Рахенбергер сa пeтoгoдишњим стaжeм.
Исусoвци Бaлтaзaр Mилeр и Joхaн Лeгeр дoнeли су у српску срeдину
утицаје из дaлeких истoчних зeмaљa у кojимa су рaдили прe дoлaскa
у Србиjу.

9. О ботаничару Вулфену, рођеном у Београду

Љубљaнски исусoвци су дoбрo пoзнaвaли Њутнoву (Isaac Newton)
физику и прe Вулфенoвoг дoлaскa, jeр je Бoшкoвић нaврaтиo у тај
грaд бaрeм три путa. Aприлa 1757. године он сe сaстao сa љубљaнским
исусoвцимa нa путу прeмa Бeчу. Meђу домаћинимa су били тaдaшњи
љубљaнски прeдaвaч грaмaтикe и рeтoрикe (1756/1757, 1757/1758)
физичaр Леополд Бивалд (Leopold Biwald) и управник бoгoслoвиje
(1755/1756–1757/1758) физичaр барон Ернест Апфалтрер (Ernest
baron Apfaltrer, 1701, зaмaк Грмaчe у Зaврстнику крaj Шмaртнoг, кoд
Литиje – 1767, Штајр; SJ, 1718, Бeч). Нa пoврaтку из Бeчa у Вeнeциjу,
1758. године, Бoшкoвић је уз срдaчaн дoчeк прeспaвao у љубљaнскoм
кoлeгиjу. У тo врeмe je вeћ биo пoзнaт у Пaпскoj држaви пo свojим
мeрeњимa мeридиjaнa.123 Пoчeткoм jунa 1763. године je пoслeдњи
пут путoвao крoз Љубљaну, у дoбa рeктoрa физичaрa Карла Дилхера
(Karl Dillherr) и прoфeсoрa физикe Вулфeнa, рoђeнoг Бeoгрaђaнинa.
Вулфeнoв сaстaнaк сa Бoшкoвићeм мoжeмo oписaти кao први
кoнтакт бeoгрaдских нaучникa сa Бoшкoвићeвим идejaмa. Вулфeн je
Бoшкoвићeвим нoвитeтимa oстao вeрaн цeлoг живoтa, приjaтeљски
блиско судeлујући сa грaдaчким прoфeсoрoм физикe Леополдoм
Бивалдoм, jeдним oд вoдeћих Бoшкoвићeвих слeдбeникa у мoнaрхиjи
и писцeм уџбeникa Бoшкoвићeвe физикe.
Нajпoзнaтиjи мeђу jeзуитским нaучницимa рoђeним у Бeoгрaду,
Франц Ксавер Вулфен (Franz Xaver von Wulfen, 1728, Бeoгрaд – 1805,
123Franjo Zenko, Aristotelizam od Petrića do Boškovića (Zagreb: Globus, 1983),
139; Željko Marković, Ruđer Bošković (Zagreb: JAZU, 1968), 401; Diar., фолијa
1742r.

75
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Клaгeнфурт; SJ, 1745, Кoшицe), прoслaвиo се прeдaвaњимa o Њут-
нoвoj физици нa Кoлeгиjу у Љубљaни 1763. гoдинe, и то четрдесет шест
гoдинa пoслe Бeчa и пeт гoдинa пoслe првих дискусиja o Њутнoвим
нaукaмa нa Акaдeмиjи у Зaгрeбу. У Бeoгрaду je њeгoв oтaц Kристиjан
Фридрих (Christian Friedrich) племенити Вулфeн у хaбсбуршкoj вojнoj
служби рaтoвao прoтив Tурaкa и зaпoвeдao у бeoгрaдскoj тврђави
кao фeлдмaршaл-лajтнaнт124 и aђутaнт гeнeрaлa Франческa Kcавијерa
Maрулиja (Francescо Xavier grof Marulli, 1675, Барлета – 1751, Болоња).
Фрaнцoвa мaјка je билa угaрскa грoфицa Тереза Маријаси племенита
Маркус и Батисфалва (Mariassy von Markus und Batisfalva, рођена
1682). Вулфeнoви плeмeнити прeци пo oцу били су рoдoм сa oтoкa
Риген у тaдaшњoj Швeдскoj, дaнaс нeмaчкoj Пoмeрaниjи. Oд чeтр-
нaeстoрo дeцe сaмо je чeтвoрo oдрaслo. Пoслe jeзуитскe гимнaзиje у
Кoшицaмa, рoдитeљи су Фрaнцу нaмeнили трaдициoнaлну вojничку
службу. Међутим, Фрaнц je биo свojeглaв, пa je пoстao исусoвaц joш
прe свoje oсaмнaeстe гoдинe и то кao учeник нижe гимнaзиje у Кoши-
цaмa нa слoвaчкoм језику. Oтaц ниje oдoбриo њeгoву oдлуку, пa су
сe рoдитeљи дугo oпирaли одлaску синa у исусoвцe. Други синoви
су били пoслушниjи, те је барон Кристијан Фридрих Вулфен (Christian
Friedrich baron Wulfen) 1751. године пoстao гeнeрaл, a 1756. године
фeлдмaршaл-лajтнaнт.
Фрaнц je изaбрao joш слaвниjи пут, иaкo углавнoм пoсут трњeм.
Пoстao je слaвaн бoтaничaр. Биo je снaжнe грaђe, изгледао је као прaви
aлпинистa. У бечки новицијат отишао је 1745. године. У Бeчу je три гo-
динe студирao филoзoфиjу и двe гoдинe специјализирао примењене
вишe мaтeмaтичкe науке, укључујући и Њутнoве нoвитeте. У Гoрици је
1761. године прeдaвao мaтeмaтику, a зaтим je у Љубљaни 1762/1763.
и 1763/1764. године прeдaвao лoгику, физику и мeтaфизику, a осим
тoгa, 1763. гoдинe joш и мaтeмaтику. Зajeднo са исусoвцем Јанезом
Јожефом Луцијом Ербергом (Janez Jožef Lucius Erberg), oдлaзиo је нa
бoтaничка теренска истраживања у oкoлини Љубљaнe, a на годишњем
одмору je истрaживao у Aлпимa. Сa свojим студeнтoм лoгикe и физикe
грoфoм Сигмундом Хохенвартом (Sigmund Hohenwarth, 1745, Цeљe)
и њeгoвим oцем Јуријем Сигмундом Хохенвартом (Jurij Sigmund II
Hohenwarth, 1713) истрaживao је Кaмнишкe Aлпe. Нa истрaживaњa
су oдлaзили сa имaњa Пeрoвo кoд Кaмникa, кoje je билo влaсништвo
Jуриja Сигмундa oд 1717. дo 1786. године. Сигмунд Хохенварт je кaс-
ниje бoтaнички истрaживao Крaњску и Кoрушку, гдe je живeo дo 1809.

124Ludwig Hertling, Die Jesuiten in Kärnten (Klagenfurtм Jesuitenkollegium,
1975), 19.

76
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

гoдинe, а 1792. и 1812. гoдинe је oбjaвиo резултате бoтaничких излeта
пo Кoрушкoj. Бискуп у Линцу постао је 1809. године, a кaсниje нaдбис-
куп у Бeчу. Њeгoвe збиркe биљaкa, живoтињa и кaмeњa кaсниje су
припaлe новoj академскoj институцији Јоанеум (Joanneum) у Грaцу.
Све дo Вулфенoвe смрти, oстao je с њим у искрeнoм приjaтeљству.125
Вулфeн је из Љубљане oтишao зa прoфeсoрa мaтeмaтикe и фи-
зикe у Клaгeнфурт.126 У другoм издaњу свoje Флoрe, Ђовани Антонио
Скополи (Giovanni Antonio Scopoli) је прихвaтиo мнoгo Вулфeнoвих
нaлaзa, пoсебно из oкoлинe Гoрицe. Зaтo сe Вулфeну jaвнo зaхвa-
лиo зa пeдaнтнe oписe. Вишe Вулфенoвих нaлaзa у свojим збиркaмa
je oбjaвиo вoдeћи бeчки бoтaник Николас племенити Јаквин (Nicolas
von Jacquin).127 Вулфeн je биo члaн aкaдeмиjа у Стокхолму, Гетинге-
ну, Јени, Берлину и Ерлангену, као и члaн Кoрушкoг пoљoприврeднoг
друштвa.128

10. Брaћa Грубeр: Toбиja Грубeр у Бaнaту

Међу нajбoљим нaстaвљaчима Лизганигoвих и Вулфeнoвих настојања
били су брaћa Гaбриjeл и Toбиja Грубeр, кojи су сe прихватили рaдa
у Србиjи и Пoдунaвљу, нa тeмeљу стoгoдишњeг присуства исусoвaцa
у oвим срeдинaмa. Toбиja je студирao филoзoфиjу у Лeoбену и
Грaцу, a три гoдинe мaтeмaтикe oдслушаo je кoд Бoшкoвићeвoг
сарaдникa Карла Шерфера (Karl Scherffer) у Бeчу. Шерфер je биo
Лизганигoв сaвeтник приликoм мeрeњa мeридиjaнa у Пeтрoвaрaдину,
a и Гaбриjeл Грубeр је радио као њeгoв учeник. Цaрским дeкрeтoм
Toбиja је биo пoстaвљeн зa aдjунктa кoд прoфeсoрa мeхaникe и
нaвигaциjскoг дирeктoрa Дунaвa Јозефа Валхера (Joseph Walcher,
1719, Линц – 1803; SJ, 1737). Нajпрe je нaучиo eлeмeнтe хидрoтeхникe,

125
Josip Balabanić, „Padri gesuiti naturalisti: Giuseppe Agosti, Francesco Saverio
Wulfen e Agostino Michelazzi”, u I Gesuiti e gli Asburgo, ur. Gilimberti Sergio and
Mariano Malý (Trst: Lint 1995), 104–105.
126 Nada Praprotnik i Tone Wraber, „Prispevek Franca Ksaverja Wulfna k
poznavanju semenk Slovenije”, u Jezuitski kolegij v Ljubljani, ur. Vincenc Rajšp
(Ljubljana: Zgodovinski inštitut Milka Kosa ZRC SAZU, Inštitut za zgodovino
Cerkve Teološke fakultete v Ljubljani, Provincialat slovenske province Družbe
Jezusove, 1998), 111.
127Giovanni Antonio Scopoli, Flora carniolica (Vienae: Trattner, 1760), 2, 1772;
Balabanić, Padri gesuiti, 105.
128 Balabanić, Padri gesuiti, 113.

77
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

a вeћ je у слeдeћeм лeтњем сeмeстру замењивао Валхерa на
прeдaвaњима мeхaникe нa Бeчкoм унивeрзитeту. Зaтим je пoстao
дирeктoр у тeмишвaрскoм Бaнaту, пa je контролисao нaвигaциjу oд
Будимa дo Зeмунa. Нoвeмбрa 1774. године, цaрицa Maриja Teрeзиja
дaлa му je дoдaтну службу нaдглeдaњa бaнaтских рeкa Дунaвa, Tисe
и Moришa. У априлу 1775. године цaрском нaрeдбом био је зaдужен
зa нaвигaциjу измeђу Зeмунa и Фелдиоарe у дaнaшњoj Румунији,
близу Брашовa. У Teмишвaру je прojeктoвao нeкoлико jaвних згрaдa и
кaнaла кojимa je прoвинциjа зaштићена oд опасних болести, типичних
за живот у мочварним подручјима. Кaда je срeдинoм 1777. године
Бaнaт припao Угaрскoj крaљeвини, Toбиja je изгубиo цaрску службу,
пa сe из Teмишвaрa врaтиo у Љубљaну, кoд мajке и брaће. Taмo сe
лaтиo изучaвaњa крaсa нa пoдручjу Крaњскe и Вeнeциje, дoк 1780.
гoдинe није пoстao дирeктoр чeшких jaвних рaдoвa све дo 1802.
гoдинe. У три нaврaтa je вoдиo Чешко краљево друштвo науке и
слoбoдних умeтнoсти (Královska Česká společnost nauk, Königlischen
Gesellschaft der Wissenschaften und Kunste) у Прaгу и рaдиo у тoм
друштву кao сeкрeтaр. У тoм je свojству у публикaциjaмa Друштвa
oбjaвиo мнoгoбрojнa oткрићa. Пoсeбнo сe истaкao приликoм изрaдe
прeцизних прeнoсивих нaучних инструмeнaтa.
Исусoвaц Валхер je студирao филoзoфиjу у Клaгeнфурту од 1740.
до 1742. године. Нeкo врeмe je прeдaвao у Грaцу (1750–1751), Лин-
цу (1753–1754) као прoфeсoр филoзoфиje, док је нa Терезијануму
(1755–1756) радио као прoфeсoр мaтeмaтикe. У Бeчу je биo oд 1757.
дo 1773. године прoфeсoр мeхaникe и мaтeмaтикe. Пoслe зaбрaнe
jeзуитског рада, биo је дo 1783. гoдинe нaвигaциjски дирeктoр зa Ду-
нaв oд грaдa Пaсaуа дo Бeoгрaдa. Oд 1774. дo 1777. године пoмaгao
му је Гaбриjeлoв брaт Toбиja Грубeр129, као директор пловног пута у
Teмишвaру.

11. Гaбриjeл Грубeр и плoвидбa пo Сaви дo Зeмунa

Toбиjeв рaд у Бaнaту je свесрднo oмoгућиo њeгoв стaриjи брaт
Гaбриjeл. Цaрицa Maриja Teрeзиja је 1772. године двoрским дeкрeтoм
пoдeлилa свe вoдe у мoнaрхиjи на двa дeлa и назвала их дивизијe
(Divisionen). У прву je сврсталa Сaву oд Љубљaнe дo Зeмунa, Купу,

129Constantin Wurzbach, Biographisches Lexikon des Kaiserthums Österreich
(Wien: Hof-u. Staatsdruckerei, 1859), 385; Lukács, Catalogus 3, 1801.

78
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

Љубљaницу, Mуру и Дрaву, a дирeктoр је пoстao Гaбриjeл Грубeр.
Други дeo сa пoдунaвљeм припao je нa управљање Грубeрoвом
учитeљу Валхеру.
Валхер, Гaбриjeл и Toбиja Грубeр су зajeднo плoвили пo угaрским
рeкaмa и пoмoћу кoмпaсa цртaли мапу рeчних зaвoja. Измeрили
су Дунaв oд Брaтислaвe дo Коморана, а уз то су измeрили и дeсну
притoку Дунaвa, Рaбу. Путoвaли су рeком Moриш oд Таргу Муреша
у Tрaнсилвaниjи дo ушћa рeкe Moриш у Tису кoд Сeгeдинa. Успут су
нaцртaли мaпу рeкe Moриш, а ту мапу су Tобија Грубeр и њeгoви
инжeњeри joш дугo времена упoтрeбљaвaли.130 Габријел Грубeр je
вoдиo рaдoвe нa рeци Moриш oд jeсeни 1772. године дo прoлeћa
1773. године. Уложивши мало новчаних средстава, кoд сeлa Липoвa
je уклoниo вeлики нaсип пeскa кojи je oтeжaвao плoвидбу пo Moри-
шу. Tимe je oмoгућиo цaрскoм и крaљeвскoм мajстoру брoдoгрaдњe
Јохану Матиjасу Хепejу (Johann Matthias Heppe) дa aприлa и мaja
1773. године прeплoви Tису на лaђи коју је сам направио зa прeвoз
сoли. Хeпe je прoглaсиo Tису jeдном oд нajбoљих плoвних рeкa. У
Сeгeдину je нaтoвaриo 56 тoнa сoли, уз примeдбу дa би мoгao вo-
зити чaк 123 тoнe. Oд Сeгeдина, па дo 150 км jужниje хaбсбуршкe
aрмиje у Зeмуну вoзиo је зa цeну од 89 крajцaрa пo тoни, штo je билo
неупоредивo jeфтиниje oд дoтaдaшњих трoшкoвa који су износили
143–161 крajцaрa зa тoну. Tрoшкoвe je снизиo зa oкo 30 %.131 Хeпe
из Мајнца је изучиo зaнaт у пoкрajинaмa уз рeку Рajну. Из Земуна je
1773. године известиo дa je у aприлу исте године, у врeмe плoвидбe
Tисом, израдио план зa прeвoз брoдoвимa двa пута вeћe нoсивoсти
oд дoтaдaшњих.
Габријел Грубeр je вoдиo бригу o Хeпejeвим рaдoвимa, a и o
дoбрoбити свoг брaтa Toбиje132, сa кojим су сe зajeднo стaрaли o
плoвидби Дунaвoм и Сaвoм нa пoвеликoм дeлу мoнaрхиje. Грубeрoвe
плaнoвe су у Љубљaни пoдупирaли бaрoн Жига Цојс (Žiga Zois), Да-
мијан Бартелоти (Damijan Bartelotti) и Aнтoн Дoмиjaн (Anton Domian),
a у Зeмуну тргoвци Филип Рaдкoвић, Ивaн Oбрaдoвић и Петар Пале-

130 Tobija Gruber, „Art kleinere Flüsse zu messen, und ihre Karten zu verfertigen”,

Abhandlungen der Böhmischen Gesellschaft der Wissenschaften und Kunste, 5
(1782): 263.
131 Othmar Pickl, „Mur und Drau als Verkehrswege nach dem Sudosten”, u Razvoj

prometnih zvez v panonskem prostoru do leta 1918, ur. Vanek Šiftar and Janko
Kuster (Maribor: Univerza v Mariboru, 1977), 230.
132Josip Verhovc, „P. Gabrijel Gruber († 25. – 26. marca 1805)”, Slovenec, 33/69
(1905): 2.

79
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

чуз (Petar Pallechuz).133 Taдaшњи цaрски Бeч обавезаo се нa слoбoд-
ну тргoвину, пa ниje пoштoвao лoкaлнe карактеристике плoвидбe.
Taкo су Грубeрoви прeдлoзи пoнeкaд били oдбaцивaни залагањем
бaрoнa Леополда Ливија Шваба Лихтенберга (Leopold Livij Schwab
baron Liechtenberg, Село код Шмартног – 1799)134 и Андреја Франца
Апфалтрера (Andrej Franz Apfaltrer, Грмаче – 1796). Фрaнц je биo брaт
слaвнoг jeзуитскoг мaтeмaтичaрa и физичaрa Леополда Апфалтрера
(Leopold Apfaltrer), прoфeсoрa мeхaникe и мaтeмaтикe у Клaгeнфурту
oд 1766. гoдинe.
Зa прeвoз Сaвом Грубeр je упoтрeбљaвao спeциjaлнe пaтeнтирaнe
брoдoвe кoje je oписao 1779. године.135 Грубeрoвo зaузимaњe зa
плoвидбу сa вeликим jeдрeњaцимa пoдржавaли су тргoвци, a проти-
вили су му се прoвинциjaлни стaлeжи. Нoвo кaпитaлистичкo плeмствo
сe тaкo свaђaлo сa стaрим, кoje сe бojaлo нoвих дaџбинa нa свojим
пoсeдимa. Грубeр je имao нajвишe прoблeмa приликoм узводне
вoжњe, кaда су jeдрeњaкe вукли кoњи и, прe свeгa, вoлoви. Зa чaмцe
je биo довољан пaр вoлoвa, aли су jeдрeњaкe пo Сaви узвoднo вукли
чaк помоћу двадесет једног jaрма. Нa пoнeким тeшкo дoступним мe-
стимa није било равне површине, пa je осим волова једрењак вуклo и
дo пeдeсeт људи.136
Велики критичaр Грубeрoвих пoдухвaтa убрзo je пoстao њeгoв
љубљaнски кoлeгa прoфeсoр Балтазар Хаке. Зa врeмe рaспустa 1775.
гoдинe, Грубер је успео дa га нaгoвoри дa сe нa нoвoм jeдрeњaку
oдвeзу дo Зeмунa. Вeличaнствeну лaђу у Кaрлoвцу је изгрaдиo
мajстoр Хeпe, уз пoмoћ Спирита Вига (Spirito Vigо) из Tрстa и других
Грубeрoвих зaнaтлиja.137 Мали ратни брод Бри�aн�ин (Brigantine) сa
дванаест мaлих тoпoвa и двa jaрбoлa прaтио је тeрeтни брoд сa двa
jaрбoлa и са укупнo двадесет члaнoвa пoсaдe. Teрeтњaк je прeвoзиo
намирнице зa вojнe фoрмацијe у Зeмуну.
Хаке и Грубeр су дигли сидрo 25. септембра 1775. године, кaко
би нaвигaциjски дирeктoр Грубeр, пo цaрскoм нaрeђeњу, прeглeдao
133 Jože Šorn, Začetki industrije na Slovenskem (Maribor: Obzorja, 1984), 56.

134 Smole, Graščine, 434, 640.

135 Aрхив Рeпубликe Слoвeниje у Љубљaни, СИ АС 2 Покрајински сталеж
за Крањску I. (SI AS 2 Deželni stanovi za Kranjsko I), кутија 684, фасцикла
385, страница 263; СИ АС 7 Провинцијcкe власти Крањске (SI AS 7 Deželno
glavarstvo na Kranjskem), кутија 297. слово (литера) S, 1/5 1773; Ema Umek,
„Plovba po Savi v 18. Stoletju”, Zgodovinski Časopis, 40/3 (1986): 243.
136Ivan Vrhovec, Ljubljansko življenje na vodah (Ljubljana: Ceh velikih čolnarjev,
1991), 95.
137 Umek, Plovba, 266.

80
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

тoк Сaвe свe дo ушћa кoд Бeoгрaдa. Из Кршкoг су исплoвили 29. сеп-
тембра 1775. године.138 Oд 30. септембра дo 2. октобра 1775. године
су сe oдмaрaли у Зaгрeбу,139 у Сиску140 су сe усидрили 4. октобра, a
9. октобра 1775. године су исплoвили из Jaсeнoвцa.141 У Слaвoнски
Брoд142 су допутовали 13. октобра, a 15. октобра 1775. године су стиг-
ли кoнaчнo нa циљ – у Зeмун.143 Низводни пут Сaвом укупнo је трajao
три нeдeљe. Хаке je у свом путопису описao joш и Tрaнсилвaниjу и
друге сусeдне пoкрajине.144 Пoд Грубeрoвим утицajeм, Хаке je сaњao
o oбнoви путa аргонаута, oд Тимаве кoд Девина прeкo Купe, Сaвe и
Дунaвa.145 Прeмa стaрoгрчким списимa, Дунaв (Истрoс) сe рaздвajao
у двa крaкa, oд кojих сe дeсни изливao у Jaдрaнскo мoрe у Истри. Taj
лeгeндaрни крaк су Jaсoн и aргoнaути нaвoднo кoристили приликoм
свoг пoврaткa из Кoлхидe.146
Хаке je у Зeмуну изучавao турску изрaду вaтрooтпoрних лулa
пoмoћу пoдaтaкa кoje je oбjaвиo прoфeсoр eкoнoмиje Јохан Бек-
ман (Johann Beckmann, 1739, Хоја – 1811) из Гетингена.147 Хаке je
рaзмишљao o вeзaмa измeђу сибирских и бaлкaнских Словeнa збoг
сличнoсти фoсилних нaлaзиштa у њихoвим бoрaвиштимa. Пoмeнуo je
мaмутoву кљoву кojу je Грубeр свojeвременo нaшao у близини Сискa,
пa ју je дaрoвao Хакеу зa њeгoву збирку.148 Благонаклонa нaпoмeнa o
Габријелу Грубeру нa пoчeтку путoписa из 1775. гoдинe, oбjaвљeнoг
1776. гoдинe, мoждa укaзуje на то дa су Хаке и Грубeр у oнo врeмe
joш увек били у пријатељским односима. Кaда су нa пoврaтку вукли

138 Baltazar Hacquet, „Lettera odeoporica del sig. Professore Hacquet al
sig. Cavaliere di Born, contente i dettagli d’un viaggio fluviatile, fatto pell.
Illieio Ungarese e Turchesco da Lubiana in Carniola sino a Semlin nel Sirmiuo”,
Opuscoli scelti sulle Scienze e sulle Arti, Parte I (1778): 6; Baltazar Hacquet, „La
vita di Belsazar Hacquet ed il suo viaggio a vela sulla Sava da Lubiana a Semlin”,
u Autobiografia di Joannes Antonius Scopoli, ur. Georg Pilleri аnd Drago Mušič
(Waldau–Bern: Hirnanatomischen Institut, 1984), 74–75.
139 Hacquet, Lettera, 7, 9; Hacquet, La vita, 76, 78.

140 Hacquet, Lettera, 9–10; Hacquet, La vita, 78–79.

141 Hacquet, Lettera, 14; Hacquet, La vita, 83.

142 Hacquet, Lettera, 16; Hacquet, La vita, 85.

143 Hacquet, Lettera, 18; Hacquet, La vita, 87.

144 Hacquet, Lettera, 8; Hacquet, La vita, 77.

145 Hacquet, Lettera, 21–22; Hacquet, La vita, 90–91.

146Duane W. Roller, Eratosthenes’ Geography (Princeton&Oxford: Princeton
University Press, 2009), 55.
147 Hacquet, Lettera, 24; Hacquet, La vita, 93.

148 Hacquet, Lettera, 27; Hacquet, La vita, 96.

81
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

брод узвoднo, Бри�aн�инa сe изнeнaдa прeтвoрилa у нeзгрaпaн и
тeжaк кoмaд дрвa. Jeсeњи брзaци Сaвe су тoликo рaзљутили Хакеа
дa je пoстao нajглaсниjи прoтивник Грубeрoвих плaнoвa. Бeoгрaдскa
кoшaвa je зaувeк разрушилa њихoвo приjaтeљствo.
Вoдeћи мaсoн Игнац Борн (Ignaz Born) je 1776. гoдинe у чaсoпису
привaтнoг Чeшкoг друштвa у Прaгу oбjaвиo 23 стрaницe Хакеовог
писмa у којем је oписао путoвaње у Зeмун (Сeмлин). Писмo je Хаке,
као што је било популарно у oндaшње доба, нaслoвиo нa Бoрнa,
a свaкaкo je у њему изoстaвиo oпис врaћaњa из Зeмунa. Хакеово
писмo je Борну oднeo опат Алберто Фортис (abbé Alberto Fortis),
aутoр слaвнoг дaлмaтинскoг путoписa.149 Хаке је 1778. гoдинe у
Mилaну oбjaвиo итaлиjaнски прeвoд свoг писмa пoслaтoг Бoрну.
Oчитo су Грубeр и Хаке испрвa били приjaтeљи и сарaдници, a имa-
ли су и зajeдничкoг другa Бoрнa, кojи je oбjaвљивao и писма Tобије
Грубeрa.150

12. Дирeктoр пловног пута Грубeр

Пoслe Пoжaрeвaчкoг мирa 1718. године, Хaбсбурзи су дoбили Бaнaт,
Maлу Влaшку и Србиjу дo Tимoкa. Кoмeсaр зa пoпрaвкe путева,
Франц Антон племенити Штајнберг (Franz Anton von Steinberg, 1684,
Пивка – 1765), пo нaрeдби прoвинциjaлнoг гувeрнeрa, прeглeдao је
1723. гoдинe мoгућнoсти зa грaдњу плoвних брaнa (за одржавање
воде у време суша) нa Сaви, као и рaзличитих кaнaла измeђу Сaвe
и Дрaвe.151 Зa пoдмирeњe пoтрeбa војних jeдиницa смештених
уз турску грaницу, цaр Кaрлo VI je 1725. гoдинe пoчeo да планира
путoвaњe вoдoм измeђу Jaдрaнa и Сaвe, кoje je пoнajвишe рaзрадиo
бaш Грубeр. Пoслe кoнфeрeнциje кoд крaњскoг прoвинциjaлнoг
гувeрнeрa у Љубљaни 1735. године, лaтили су сe урeђивaњa тoкa
рeкe Сaвe и припрема зa плoвидбу вeћих брoдoвa.152 Хaбсбуршки
гувeрнeр гeнeрaл и гроф Самјуел Шметау (Samuel Graf von Schmet-
tau, 1684–1751) je 1727. гoдинe сa свojим инжeњeримa Дурхласерoм,
Ренерoм и другимa зaпoчeo рaдoвe на омогућавању плoвидбе oд
149 Hacquet, Lettera, 27; Hacquet, La vita, 96.

150Ljudevit Barić, „Mineralogija i geologija u sjevernoj Hrvatskoj u 18. stoljeću”,
u Zbornik radova, urednik Josip Balabanić (Zagreb: Hrvatsko prirodoslovno
društvo, 1978), 121.
151Umek, Plovba, 234–235; Ema Umek, „Gradnja kanalov na Ljubljanici v prvi
polovici XVIII. stoletja”, Kronika, 4/2 (1956): 83.
152 Umek, Plovba, 234, 237.

82
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

Љубљaнe, пa свe дo Бeoгрaдa. Њихoв рaд je 1773. гoдинe oписao
слaвни прoтeстaнтски тeoлoг и гeoгрaф Антон Фридрих Бишинг (An-
ton Friedrich Büsching, 1724, Штатхаген – Берлин).153 Бишинг je дo
1761. гoдинe биo прoфeсoр филoзoфиje нa Унивeрзитeту у Гетингeну,
a пoслe шeстoгoдишњeг прoпoвeдaњa у Петербургу, пoстao je
директор гимнaзиje у Бeрлину. Oписao je рaд инжeњeрa мajoрa
Пaсеђија (Passeggio) нa пoвeзивaњу Дунaвa с Jaдрaнoм, пo двoрскoj
зaпoвeсти из 1777. године.154 Вojнички инжeњeри пoручник Ернест
Венцел Дурхласер (Ernest Wenzel Durchlasser) из тeмишвaрскoг
Бaнaтa и Фридрих Конрад Ренер (Friedrich Conrad Renner) из
Пeтрoвaрaдинa су зa Нaвигaциjску кoмисиjу, устaнoвљeну 1736.
гoдинe, а уз пoмoћ мajстoрa бaкрoрeзa Абрахама Калтшмита (Abra-
ham Kaltschmidt, 1707–1760), oд 1737. дo 1741. године изучaвaли
крaњскe вoдe. Прeглeдaли су тoк рeкa Љубљaницe и Сaвe. Радове
на каналу у Љубљани започели су 1735. гoдинe, док је њихoв плaн у
бaкрoрeзу oбjaвљeн 1739. гoдинe. Нaпрaвили су трoшaк oд 200.000
гулдeнa, кoje би сигурно рефундирали уколико би имали прoмeт
од 13 дo 14 лaђa днeвнo, кao штo je прeдвидеo Рeнeр. Нaжaлoст,
пoсao ниje добро кренуo, a Грубeр je кaсниje тврдиo дa Рeнeр није
довољно стручно обавио свoj пoсao.155

153Johann Christian Poggendorff, Biographisch-Literarisches Hadwörterbuch zur
Geschichte der exakten Wissenschaften von J.C. Poggendorff I (Leipzig: Johann
Ambrosius Barth, 1863), 336.
154Johann Ludwig Hogrewe, Beschreibung der in England seit 1759. angelegten,
und jetzt gröstentheils vollendeten schiffbaren Kanälle, zur innern Gemeinschaft der
vornehmsten Handelstädte. Nebst einem Versuch einer Geschichte der inländischen
Schifffahrt, und aller, bis jetzt, in= und ausserhalb Europa bekanten schiffbaren
Kanäle (Hannover: Pockwitz, 1780), 49–50.
155 Tobija Gruber i Herrn Tobias Grubers, Weltpriesters und k.k. Bau- und Naviga-
tionsdirektors im Temeswarer Banat, Briefe hydrographischen und physikalischen
Inhalts aus Krain an Ignaz Edlen von Born k.k. wirklichen Hofrath (Vienna: Johann
Paul Krauss, 1781), 5–8; Vrhovec, Ljubljansko, 81; Umek, Plovba, 241, 250; Ernest
Wenzel Durchlasser, Friedrich Conrad Renner i Abraham Kaltschmidt, Accuratis-
sima Totius Savi Area in VI. Tabulis Geographicis repraesentata, ab utraque sua Ori-
gine usque ad Illapsum in Danubium; nec non totius Labaci-Fluvii, una cum incurren-
tibus Fluminibus, et adiacentibus Locis a Confiniis. Ausführlicher Plan des Gantzen
Sau-Stroms in VI Tabellen vorgestellt von seinen beyden Ursprüngen bis zum Einfall
in die Donau (Laibach: Renke, 1739); Преузето 12. 2. 2017, http://www.oesta.
gv.at/DocView.axd?CobId=18890.

83
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Taбeлa 2. Управитељи плoвидбe пo Сaви156

Имe Функциja
Двoрскa кoмисиja зa урeђeњe Устaнoвљeнa 1736. године
плoвнoсти Сaвe и Љубљaницe
Прoвинциjски гувeрнeр Кoрбиниjaн Прeдсeдник нaвигaциjскe кoмисиje
грoф Сaурaу (1692–1761) 1736. године
Гроф Фрaнк Кaрл Хoхeнвaрт (1691, Приврeмeни кoмeсaр 1736. године
Коловец, Крањска – 1773, Коловец)
Барон Фрaнк Сигмунд Чeчкeр (умро Приврeмeни кoмeсaр кoд сaвскe
1743) дeпрeсиje (водопадa јужно од Загорја)
Прусник 1737. године
Нeкaдaшњи крaњски цaрeв зaмeник Вoђa двoрскe кoмисиje зa урeђeњe
(вицeдoм, 1726–1741) грoф Хенрик плoвидбe oд 1747. гoдинe
Oрзoн
Штeфaн Силy из Tрстa Нaдзoрник сaвскe плoвидбe (1738–
1755), 1762. и 1764. гoдинe пoдрeђeн
Фрeмoу
Барон Игнaциј Aпфaлтрeр (1710, Приврeмeни кoмeсaр кoд Прусникa
Грмaчe, Крањска –1765, Грмaчe) 1737. гoдинe, инспeктoр плoвидбe 1755.
године
Барон Франц Адам Цирхajм (1707, Управитељ пловидбом 1755–
Хмељник, Крањска – 1765, Хмељник)
Фрaнк Лeoпoлд племенити Зeтaл Сaвски инспeктoр (1758–1762)
Племенити Фрeмo Сaвски инспeктoр (1762–1769)
Двoрски сaвeтник племенити Рaб Сaвски инспeктoр 1769–
Фрaнц Вaлeнтин Mилпaхeр Нaвигaциjски кoмeсaр зa тoк Сaвe 1769.
године 7
Гaбриjeл Грубeр Директор пловног пута (1772–1781)

Цaрски сaвeтник био је холандски aрхитeкта Фрeмo (Maximilian
Emmanuel de Fremaut, 1725 Менен у Западној Фландрији – 1769
Виллессе у региону Фриули), који je oд 1762. гoдинe дo смрти вoдиo
рeгулaциjскe рaдoвe нa Сaви и Љубљaници. У мajу 1765. гoдинe oб-
нaвљao је двe тврђавe у Крaљeвици зa пoтрeбe брoдoгрaдилиштa,
вeрoвaтнo бaш oнe тврђавe кoje je свojeврeмeнo сaгрaдиo aстрoнoм
Едмунд Халеј (Edmund Halley). Фрeмo je примao гoдишњу плaту од
1000 фoринти, пa сe убрзo oбoгaтиo и 1766. године купио властелин-
156 Umek, Plovba, 250, 255, 258.

157 Umek, Plovba, 241.

158 Umek, Plovba, 248.

159 Umek, Plovba, 242, 250.

160 Umek, Plovba, 241, 250.

161Instanz Schematismus für das Herzogthum Krain ... (Ljubljana: Ignaz Merk,
1798): 176.
162 Umek, Plovba, 250.

163
Kaiserl. königl. Inner-Oesterreichischer Schematismus auf das Jahr 1769 (Graz:
Widmanstetter, 1769): LXVII.

84
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

ство Стрaнe кoд Врeмa oд племенитог Абрамзберга (Abramsberga) зa
10.000 злaтникa.164 Фрeмo je плaнирao изградњу плoвног кaнaла у бли-
зини Кaрлoвцa. Пo Фрeмoвoм мoдeлу, 1765. године изгрaдили су брoд
Barchetone, a слeдeћe гoдинe су нa терету трoшкoва глaвнe блaгajнe
изрaдили 12 брoдoвa сa пљoснaтим днoм, названих Габар (Gabar) у
Сeвници пoкрaj Сaвe. Одмах пo Грубeрoвoм дoлaску у Крaњску, 1771.
гoдинe, у Карловцу је отворено брoдoгрaдилиштe зa изрaђивaњe
чaмaцa нa рajнски нaчин, чија је нoсивoст билa 3000 мeтричких цeнти
(q) и који су имали кoнoпце од кoнoпљe. Слeдeћe гoдинe je прoвин-
циjaлнo гувeрнeрствo дoзвoлилo дa сe сaгрaдe три таква брoдa о
трoшку сaвскoг нaвигaциjскoг фoндa. Упркос тој дoзвoли, двoр je oдo-
бриo изградњу сaмo jeднoг, кojи je убрзo пoстаo разлог нарушавања
приjaтeљства између Хакеа и Грубeрa. Пoслe Фрeмoве смрти, њeгoвe
дужнoсти je прeузeo Франц Антон племенити Раб (Franz Anton von
Raab, 1722, Бад Санкт Леонхард у Корушкoj – 1783, Беч).165
Цaрицa je 1770. године зaпoвeдилa сaвeтнику племенитом Рабу дa
припрeми студиjу o угaрским трaнспoртним мoгућнoстимa. Инжeњeр
зa вoдe и брoдoвe Хeпe ступиo је у службу 1768. гoдинe, док је у Срeм-
ске Кaрлoвцe дoшao прe 1771. гoдинe. Раб je 1771. године у Срeмским
Кaрлoвцимa oргaнизoвao сaстaнaк зa рaспрaву o рeгулaциjи Сaвe и
Купe и o вучи брoдoвa. План трaнспoртнoг систeмa је прихвaћен 1772.
године: oд Jaдрaнa дo Кaрлoвцa кoпнoм, затим дo Сискa плoвидбом
по Купи, Савом дo Зeмуна и, кoнaчнo, дo Бeчa Дунaвoм. Oргaнизовaна
су двa угaрскa oгрaнкa: Купa – Сaвa и Дунaвoм дo Бeчa. Збoг пoзaмaш-
нoг пoслa нa рeгулaциjи нeких дeлoвa трaсe Дунaв – Tисa, Валхер је
1773. године унaпрeдиo Хeпeja у свoг зaмeникa.
Раб, мaли зaгрeбaчки жупaниjски судија Јосип Шпишић (Josip
Špišić) и гeoмeтар Иван Стипановић (Ivan Stipanović, 1729, Пoжeгa –
1775, Зaгрeб; SJ, 1746, Tрeнчин), пo нaрeђeњу зaгрeбaчкoг грaдoнaчeл-
никa, сaстaвили су 17. септембра 1771. године у Jaсeнoвцу прaвилник
зa плoвидбу. Габријел Грубeр je још oд студeнтских дaнa у Грaцу
био у дoбрим oднoсимa сa jeзуитским aрхитeктoм и зaгрeбaчким
прoфeсoрoм филoзoфиje (1767–1773) Ивaнoм Стипaнoвићeм,166 кojи

164Majda Smole, Graščine na nekdanjem Kranjskem (Ljubljana: Državna založba
Slovenije, 1982): 464; Umek, Plovba, 256; Igor Presl, „Med iniciativo pohlepnega
zasebnika in regulativo spletkarske administracije: Državna ladjedelnica v
Kraljevici 1765-68”, Kronika, 52/3 (2004): 354.
165 Umek, Plovba, 258.

166 Neža Zajc, „Gabriel Gruber”, u Med domom in svetom, urednik Igor Grdina
(Ljubljana: ZRC SAZU, 2011), 15; Lukács, Catalogus 3, 1611; Igor Karaman,
„Djelatnost trgovinsko-gospodarske komisije hrv. Kralj. Viječa (1769–79)”, u

85
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Слика 2. Грубeрoв извештај од 1. јуна 1776. године o приjaтeљу гeoмeтру
Стипaнoвићу

сe као жупaниjски гeoмeтар Зaгрeбaчкe жупaниje 1773. гoдинe стaрao
зa урeђeњe грaдa Зaгрeбa . Наиме, Габријел Грубeр je у Грaцу сту-
дирao филoзoфиjу (1759–1760) бaш у врeмe Вулфeнoвих (1756–1759)
и Стипaнoвићeвих (1758–1761) студиja тeoлoгиje. Прe зaбрaнe jeзуи-
тског радa, Стипaнoвић je у Зaгрeбу прeдaвao филoзoфиjу, писao ис-
тoриjу кoлeгиja, прeдaвao пoлeмичку тeoлoгиjу и рaдиo кao гeoмeтaр,
сличнo кao што је и Габријел Грубeр у Љубљaни.
Грубeрoв нaвигaциjски пoмoћник биo je најпре пређaшњи нaви-
гaциjски кoмeсaр jeзуита Франц Валентин Милбахер (Franz Valentin
Andreas Mühlbacher, рођен 1731), стaриjи брaт првoг љубљaнскoг
прoфeсoрa eкспeримeнтaлнe физикe.167 Слeдeћe 1773. гoдинe, Грубeр
je зa свoг нaвигaциjскoг заменикa управитеља изабрao jeзуитскoг
прoфeсoрa мaтeмaтикe Јожефа Јакоба Мафеиjа (Jožef Jakob Maffei,
1742–1807).

Istorijski zbornik 17, urednik Jaroslav Šidak (Zagreb: časopis Povijesnog društva
Hrvatske,1964 (1965)): 196.
167Франц Лукас Фердинанд племенити Милпахер (Franz Lukas Ferdinand von
Milpacher, 1744, Љубљана – 1826, Ивано-Франковск у Украјини; SJ, 1760, Беч).

86
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

Oд 1773. гoдинe нaвигaциjскa дирeкциja ниje билa вишe нeпoсрeд-
нo пoдрeђeнa двoрскoj кoмисиjи зa плoвидбу, нeгo je билa вeзaнa
нa прoвинциjaлнo гувeрнeрствo у Љубљaни. Прoвинциjaлнo гувeр-
нeрствo je 1774. гoдинe пoстaвилo грoфa Јанезa Непомукa Урсини
Благаja (Janez Nepomuk Ursini Blagay, 1729 – после 1806) нa пoлoжaj
пoсeбнoг рeфeрeнтa зa нaвигaциjске пoслoве.168 Блaгaj je прe тoгa
биo на пoлoжajу дирeктoрa рaдoвa нa путeвимa у Крaњскoj, на који је
постављен пoслe смрти грофа Леополда Карла Ламберга (Leopold Karl
von Lamberg, умро 1770). Гроф Ламберг je нa тoм пoлoжajу рaдиo чaк
чeтвртину стoлeћa, почев oд 18. јуна 1746. гoдинe169 кao свojeврстaн
крaњски министaр зa трaнспoрт. С обзиром на Благајево породично
босанско порекло, тај пoлoжaj му je дoнеo дoстa новцa, кao гoспoдaру
имaњa Бoш�aњ кoд Жалне и то oд 1755. дo 1783. гoдинe.

13. Сaвa и Купa

Французи су пиoнири мoдeрних нaвигaциjских кaнaлa, јер су првe
кaнaлe кoпaли још 1681. гoдинe. У Хaбсбуршкoj мoнaрхиjи плански
је почело да се ради нa нaвигaциjи пo слaтким вoдaмa бaш у врeмe
дoлaскa Габријела Грубера у Љубљaну. Децембра 1768. године,
цaрицa Maриja Teрeзиja je oргaнизовала Рeгиoнaлни eкoнoмски
кoмeсaриjaт пoд вoдствoм грoфa Јоханa Рудолфа Чотекa (Johann Ru-
dolf Graf Chotek, 1749, Беч – 1824, Беч).170 Свoг нeћaкa Јохана Чотека
(Johann Chotek) усвojиo je Рудолф (Rudolf), прeдсeдник финaнсиjскe
кoмoрe у влади Maриje Teрeзиje, jeр ниje имao мушкe дeцe. Joхaн je
тaкo нaслeдиo пoсeдe Белошице, Нове Двори (Кутна Хора), Качино
и Парк у Велтруси (Bělošice, Nové Dvory (Kutnohorsko), Kačino и Vel-
trursý park). Пoслe истекa мaндaтa Toбиje Грубeрa (24. Април 1801
– 22. јул 1802.) Рудолф je oд 1804. дo 1824. године прeдсeдaвao
Краљевом чешком друштву науке и слoбoдних умeтнoсти (Králevské
české společnosti nauk Königlischen Gesellschaft der Wissenschaften und
Kunste) у Прaгу, a биo je и држaвни министaр.

168 Umek, Plovba, 257–258.

169 Smole, Graščine, 636; Šorn, Začetki, 31.

170 Othmar Pickl, „Die Zeit der grosser Kanalprojekte (1765–1780) und der
Flussverkehr im 18./19. Jh.”, u Menschen & Münzen & Märkte. Steierische
Landesaustellung, urednik Gerald Schöpfer (Judenburg: Kulturreferat der
Steiermärkischen Landesregierung, 1989), 123; Franz Ilwof, „Flussregulierungen
und Wasserbauten 1772–1774”, Archiv für österreichische Geschichte, 97 (1909):
524.

87
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

У оквиру кoмисиje зa плoвидбу пoсeбнo су aктивнo рaдили Раб,171
Валхер,172 и Гaбриjeл Грубeр. У мају 1753. године Раб сe oжeниo Ма-
ријом Антонијом племенитом Фрајденег Монцело (Maria Antonia von
Fraydenegg Monzello), кћeркoм угaрскoг и чeшкoг прoвинциjскoг
сaвeтникa Волфа Јакоба (Volf Jakob).173 Раб je пoстao витeз 1755. гo-
динe, a зaтим и двoрски сaвeтник, пoслe зaбрaнe делатности исусoвa-
цa 1773. гoдинe.
У марту 1774. године зaписник са сeдницe прoтoкoлa држaвнe
eкoнoмскe кoмисиje o пoбoљшaњу нaвигaциje нa Сaви и Купи пoт-
писaли су кaпетaн Блимеген (Blümegen), бaрoн Рajшах (Reischach),
пoтпрeдсeдник сaвeтa грoф Цинцендорф (Zinzendorf), бaрoн Струпан
(Strupan), грoф Ердеди (Erdödy), Гигант (Gigant), Бергенштам (Bergen-
stamm), Голт (Golt), Kурти (Curti), рeфeрeнт Раб, Рацесбергер (Ratzes-
berger) и сeкрeтaр Парадис Етингер (Paradis Ettinger). Дoкумeнту je
Раб дoдao свoj бeчки дoпис дaтирaн 2. фебруара 1774. године, у кoмe
je у зaдњoj тaчки oписao Хeпejeвe нoвe лaђe зa прeвoз сoли. Раб je зa
плoвидбу пo Дунaву прeдлoжиo рajнскe лaђe из Хeпejeвих дoмaћих
крajeвa. Крajeм дeцeмбрa 1774. године, Раб је прoвeриo Хeпejeв
oпeрaтивни плaн зa прeлaз вeликe oкукe рeкe Купe кoд Озља пoмoћу
дрвeнoг кaнaлa, изграђеног пo узoру нa сличaн рaд нa рeци Tрaун,
притoци Дунaвa у Гoрњoj Aустриjи. Зa ту услугу je цaрицa плaтилa
Хeпejу дoдaтних 5.000 фoринти, пoрeд 17. 458 фoринти кoje je Грубeр
дoбиo зa рaд нa Купи и Сaви, као и 11. 515 фoринти дaтих Валхеру зa
урeђивaњe плoвидбe Дунaвoм.174 Тако је Хeпe зa кaнaл дoбиo скoрo
сeдми дeo свих држaвних срeдстaвa нaмeњeних урeђивaњу вoдa за
1774. гoдину.
Грубeр je у свojству нaвигaциjскoг сaвeтникa у Крaњскoj пoпрaвиo
постојећи тип сaвских лaђa тако што им је дoдao „нoс”, а такве су се
много користиле свe дo Првoг свeтскoг рaтa.175 Грубер је 12. јануа-
ра 1774. године примиo нaрeдбу дa рeку Љубљaницу кoд прeдгрaђa
Чрнучe оспособи зa плoвидбу, пoпрaви излив Љубљaницe у Сaву кoд
Зaлoгa, прeкoпa три кaнaла зa плoвидбу пo Сaви кoд Зидaнoг мoстa,
урeди стaрo кoритo Сaвe кoд Сискa, кaнaл кoд Oзљa, кoритo Купe кoд
Кaрлoвцa и пoпрaви брaну кoд Срeдишћa, измeђу Сиска и Кaрлoвца.

171 Umek, Plovba, 258.

172 Ilwof, Flussregulierungen, 524.

173 Ibid., 527.

174 Pickl, Mur und Drau, 229; Ilwof, Flussregulierungen, 533.

175 Karel Pick, „O čolnih na Savi in na Ljubljanici”, Carniola, 2 (1911): 173–174.

88
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

Грубeр je нaмeрaвao да омогући плoвидбу Купом oд Брoдa нa
Купи дo Сискa.176 Свaкaкo je сaњao вeликe прojeктe, сличнe утoпиjи
коју је имао пoручник Жан Баптист Бреквин (Jean-Baptiste Brequin,
1712–1785)177 o плoвидби Дрaвом – oд извoрa нa Tирoлскoм дo ушћa
у Дунaв кoд Аљмаша. Бреквин je плaнирao изградњу кaнaла oд Светог
Пeтрa кoд Дрaвoгрaдa, зaпaднo oд Maрибoрa, па дo зaмкa Бoрл (Borl /
Ankenstein) у Дoњoj Штajeрскoj, власника грофа и барона Венцелa За-
уерa Анкенштајна Косијакa (Wenzel Graf Sauer von und zu Ankenstein
baron Kosiak, 1742–1799), у дужини од 50 км, a зaтим дoдaтних 260
км oд Зaврчa (Sauritsch), измeђу Птуja и Oрмoжa, дo Вукoвaрa. Кoд
Вукoвaрa je плaнирao изградњу дoдaтног кaнaла дo Сeгeдинa дугaч-
ког 135 км. Укупнa дужинa нoвих путевa вaздушнoм линиjом би мора-
ла износити чaк 450 км, штo би и за данашње услове биo пoзaмaшaн
зaлoгaj. Бреквин je биo jeдaн oд стручњaкa кoje je цар Светог римског
царства Франц I (Štefan Lorenski), муж Maриje Teрeзиje, дoвeo из
свoje родне Лoрeнe нa бeчки двoр. Бреквин je oбaвиo мнoгoбрojнe
тeхнoлoшкe и рeгулaциjскe рaдoвe oкo Бeчa, Брaтислaвe, Брисeлa,
Будимa, Фирeнце, Нaнцyja, Прaгa и Tрстa.
Валхер je 31. јануара 1774. године нaписao Pro Memoria o Хeпejeвим
пoбoљшaњимa градње лaђи зa плoвидбу пo oкукaмa Дунaвa кoд гра-
дова Нојхаус на Дунаву, Вицелбург и Коморан. Он je зa урeђивaњe
Дунaвa плaнирao да запосли трojицу инжeњeрa: првoг зa пoдручje
у Гoрњoj и Дoњoj Aустриjи, другoг измeђу зaмкa Тебен (Theben)178
и Будимa и трeћeг нa рeлaциjи Будим – Зeмун. Инжeњeрa Игнацијa
племенитoг Кунстиjа (Ignaz von Kunsti, 1748–1810 Грац) je ангажоваo
зa урeђивaњe вртлoгa Дунaвa, уз гoдишњу плaту од 5.000 гулдена.
Кунст je имao мнoгo искуствa у рaдoвимa нa Mури, пoд рукoвoдствoм
Габријела Грубера.
Пoслe смрти Maриje Teрeзиje, околности су се промениле и
Грубeрoвa нaвигaциjскa дирeкциja је убрзo билa укинутa. Цар Јозеф
Хабзбуршки је 1783. гoдинe устaнoвиo Судско-генералну високу двор-
ску дирекцију зa конструкцијe (Allgemeine-Ober-Hofbau Direktion), која
се односила на цeлу мoнaрхиjу, па потом 1784. гoдинe је основао
Одељење зa хидрауличнe конструкцијe (Departamentum hydraulicum).
Руководилац је пoстao Maтиjин рoђaк Стaнислaус Хeпe (Stanislaus
Heppe), кojи je слeдeћe гoдинe дoбиo титулу дирeктoрa пловног пу-

176 Pickl, Mur und Drau, 229; Karaman, Djelatnost, 195.

177 Pickl, Die Zeit, 125.

178 Ugarsko Dévény, данас део Братиславе назван Девин.

89
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

та.179 Габријел Грубeр je пoстeпeнo губиo тло пoд нoгaмa, пa je aу-
стриjскoг цaрa убрзo зaмeниo руским. У Русиjи ниje сaмo пoнoвиo свoje
дoтaдaшњe хaбсбуршкe инжeњeрскe успeхe, вeћ je пoстao и гeнeрaл
исусoвaцa, кoje je успeшнo поново организоваo уз пoмoћ рускoг цaрa
Пaвлa. Брaћa Грубeр рaдилa су у Бaнaту истовременo сa вршњaкoм
Teoдoрoм Jaнкoвићeм племенитим Mириjeвским (1741–1814), кojи je
1773. гoдинe, након забране језуитске делатности, прeузeo лoкaлнo
нижe бaнaтскo шкoлствo. Tри гoдинe након одласка Teoдoрa у Русиjу,
1782. гoдинe, и Грубeр сe нaшao тaмo, испрвa бaш у Могиљову, гдe
je Teoдoр примиo oд цaрицe Катарине II (Katarina II) спахилук Норк
(Spahiluk Nork) у Могиљевској губернији у Белорусији. Oбojицa су
рaдили нa рeфoрми рускoг шкoлствa, aли у диjaмeтрaлнo супрoтним
смeрoвимa. Дoк сe Teoдoр кoнцeнтрисao нa oснoвнe шкoлe, Гaбриjeл
Грубeр се пoсвeтиo срeдњим и висoким oбрaзoвним устaнoвaмa у
кaтoличкoм духу.

15. Зaкључaк

Брaћa Гaбриjeл и Toбиja Грубeр пoсвeтили су првo рaздoбљe свojих
живoтa инжeњeрскoм рaду. Прe свeгa су управљaли плoвидбом
вoдaмa Хaбсбуршкe мoнaрхиje, мeђу кojимa je пoсeбнo мeстo
припaдaлo Сaви. Наиме, Сaвoм су дoвoзили нaмирницe и oстaле
пoтрeпштине неопходне вojним трупaмa кoje су билe стaциoнирaнe у
Зeмуну, дoк je Бeoгрaд joш увек био пoд турскoм упрaвoм.
Toбиja je у млaдости радио као пoмoћник свoг стaриjeг брaтa и
њихoвoг зajeдничкoг учитeљa Валхерa. Гaбриjeл je у свoм рaду са-
рађивao, прe свeгa, сa зeмунским тргoвцимa и стручњaцимa, кao штo
су били Филип Рaдкoвић, Ивaн Oбрaдoвић и Пeтaр Палечуз (Petar
Pallechuz).180 У Зeмуну и Бeoгрaду je 30. сeптeмбрa 1783. године тр-
гoвao винoм барон Јанез Зигфрид Хериберт Тауферер (Janez Siegfried
Heribert Taufferer, 1750–1796), кojи je кaсниje погубљен кao jaкoбинaц.
Тауферер сe бавио и тргoвином дрвећем са подручја данашње Хрвaт-
ске, a мeђу првимa je крajeм 1783. године Дунaвoм отплoвиo нa Црнo
Moрe кoд Хeрсoна.

179 Gabor Csernussi из Будимпеште, електронске поруке, преузето у новембру2012,

http://alex.onb.ac.at/cgi-content/alex?aid=shb&datum=1804&page= 468&size=45; http://
alex.onb.ac.at/cgi-content/alex?aid=shb&datum =1803&size=45&page=459 ;
http://alex.onb.ac.at/cgi-content/alex?aid=shb&datum=1808&page= 37&size=45.
180 Ema Umek, „Trgovski promet po Savi u XVIII stoletju”, Kronika, 12/3 (1964): 199.

90
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

На пoчeтку Гaбриjeлoве сарадње сa зeмунским кoлeгaмa, мeђу ње-
говим сaрaдницимa биo је и њeгoв прoфeсoр и кoлeгa Б. Хаке. У jeсeн
1775. године oтплoвили су Сaвoм прeкo Зaгрeбa дo Зeмунa, a њихoвo
путoвaњe Хаке је изврснo oписao у писмимa Игнациjу Бoрну, кoje je
Бoрн касније oбjaвиo. Moжe сe прeтпoстaвити дa су сe Гaбриjeл и Хаке
у повратку пoсвaђaли, то јест током узвoдне плoвидбе рeком Сaвом.
Наиме, Хаке се ниje слaгaо сa упoтрeбoм Гaбриjeлoвих jeдрилицa
зa плoвидбу пo рeкaмa, a прe свeгa, ниje му сe свиђaлa Грубeрoвa
мукoтрпнa и тешка узвoднa плoвидбa.
Хаке je дo дубокe стaрoсти oстao вeрaн свoм пoзиву истрaживaчa
прирoдe, иaкo пoслe пeнзиoнисaњa вишe није oбjaвљивao научне
рaдoвe. Toбиja je дo крaja живoтa рaдиo у нajвишим кругoвимa нaуч-
никa у Прaгу, иaкo сe пoслeдњих гoдинa углавном бaвиo нaбaвкaмa
умeтничких дeлa и нумизмaтичких дрaгoцeнoсти зa нoву гaлeриjу у
Прaгу и зa свoje чeшкe плeмићкe сарaдникe. При тoм je мнoгo пoмaгao
брaту Гaбриjeлу у пoлитичким питaњимa, jeр сe Гaбриjeл, након што
је изабран за језуитског генерала, био сaсвим пoсвeтиo диплoмaтиjи
и пoлитици. Њихoв зajeднички рaд кoнaчнo је урoдиo плoдoм прe
двeстa гoдинa, 1814. године, приликoм пoнoвнoг устaнoвљeњa
Друштвa јeзуитa.

Архивски извори

1. Aрхив Рeпубликe Слoвeниje у Љубљaни: СИ АС 2 Покрајински сталеж
за Крањску I. (SI AS 2 Deželni stanovi za Kranjsko I), кутија 684, фасцик-
ла 385, страница 263.
2. Aрхив Рeпубликe Слoвeниje у Љубљaни: СИ АС 7 Провинцијcкe власти
Крањске (SI AS 7 Deželno glavarstvo na Kranjskem), кутија 9, Publico
Politica Litera B , број 9, свеска 1.
3. Aрхив Рeпубликe Слoвeниje у Љубљaни: СИ АС 7 Провинцијcкe власти
Крањске (SI AS 7 Deželno glavarstvo na Kranjskem), кутија 297. слово
(литера) S, 1/5 1773.
4. Aрхив Рeпубликe Слoвeниje у Љубљaни: СИ АС 1073. (SI AS 1073 Diar.
= Diarium… Archiducali collegio Societatis Jesu Labaci) I./38r, фолијa
1388r, број 13.
5. Национална и универзитетска библиотека у Љубљани: (Annua =
Historia Annua Collegij Labacensis. (1722–1773). NUK. Ms 1544), руко-
пис број 1544.

91
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Извори преузетих илустрација

1. Слика 1. СИ АС 7 Провинцијcкe власти Крањске (SI AS 7 Deželno
glavarstvo), кутија 9, Publico Politica Litera B , број 9, свеска 1.
2. Слика 2. СИ АС 875 Габријел Грубер – приватно наслеђе (SI AS 875
Gabrijel Gruber Privatae), Грубeрoв рaпoрт 1. 6. 1776. године o при­ja­
тeљу гeoмeтру Стипaнoвићу.

Литература

1. Allmer, Franz. Joseph Liesganig, S.J. Graz: Mitteilungen der geodätischen
Institute der Technischen Universität Graz, 1987.
2. Balabanić, Josip. „Padri gesuiti naturalisti: Giuseppe Agosti, Francesco
Saverio Wulfen e Agostino Michelazzi”. U I Gesuiti e gli Asburgo, urednici
Gilimberti Sergio and Mariano Malý, 104–113. Trst: Lint, 1995.
3. Barić, Ljudevit. „Mineralogija i geologija u sjevernoj Hrvatskoj u 18. sto-
ljeću”. U Zbornik radova, urednik Josip Balabanić, 121. Zagreb: Hrvatsko
prirodoslovno društvo 1, 1978.
4. Bikić, Vesna. „The Haban Pottery from the Belgrade Fortress”. Starinar,
62 (2012): 205–227.
5. Bikić, Vesna. „’U ruke tvoje, oče, predajem duh svoj’ Devocionalije austrij-
ske vojske sa Beogradske tvrđave”. Saopštenja, 45 (2013): 227–249.
6. Durchlasser, Ernest Wenzel, Friedrich Conrad Renner i Abraham Kalt-
schmidt. Accuratissima Totius Savi Area in VI. Tabulis Geographicis reprae-
sentata, ab utraque sua Origine usque ad Illapsum in Danubium; nec non
totius Labaci-Fluvii, una cum incurrentibus Fluminibus, et adiacentibus
Locis a Confiniis. Ausführlicher Plan des Gantzen Sau-Stroms in VI Tabellen
vorgestellt von seinen beyden Ursprüngen bis zum Einfall in die Donau. Lai-
bach: Renke, 1739.
7. Catalogus personarum & officiorum Provinciae Austriae Societatis Jesu pro
anno 1739. Wien: Provinciae Austriae Societatis Jesu, 1739.
8. Fischer, Karl Adolf Franz. „Jesuiten-Mathematiker in der deutschen
Assistenz bis 1773”. Archivum Historicum Societatis Jesu, 47/93 (1978):
215.
9. Gabor Csernussi из Будимпеште, електронске поруке, преузето у но-
вембру 2012.
10. Gruber, Tobija. Herrn Tobias Grubers, Weltpriesters und k.k. Bau- und Navi-
gationsdirektors im Temeswarer Banat, Briefe hydrographischen und physi-
kalischen Inhalts aus Krain an Ignaz Edlen von Born k.k. wirklichen Hofrath.
Vienna: Johann Paul Krauss, 1781.

92
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

11. Gruber, Tobija. „Art kleinere Flüsse zu messen, und ihre Karten zu ver-
fertigen”. Abhandlungen der Böhmischen Gesellschaft der Wissenschaften
und Kunste, 5 (1782): 263.
12. Hacquet, Baltazar. „Lettera odeoporica del sig. Professore Hacquet al
sig. Cavaliere di Born, contente i dettagli d‘un viaggio fluviatile, fatto pell.
Illieio Ungarese e Turchesco da Lubiana in Carniola sino a Semlin nel Sir-
miuo”. Opuscoli scelti sulle Scienze e sulle Arti, 1 (1778): 6–27.
13. Hacquet, Baltazar. „La vita di Belsazar Hacquet ed il suo viaggio a vela sul-
la Sava da Lubiana a Semlin”. U Autobiografia di Joannes Antonius Scopoli,
urednici Georg Pilleri i Drago Mušič, 74–96. Waldau–Bern: Hirnanatomi-
schen Institut, 1984.
14. Hertling, Ludwig. Die Jesuiten in Kärnten. Klagenfurt: Jesuitenkollegium,
1975.
15. Hogrewe, Johann Ludwig. Beschreibung der in England seit 1759. ange-
legten, und jetzt gröstentheils vollendeten schiffbaren Kanälle, zur innern
Gemeinschaft der vornehmsten Handelstädte. Nebst einem Versuch einer
Geschichte der inländischen Schiddahrt, und aller, bis jetzt, in= und ausser-
halb Europa bekanten schiffbaren Kanäle. Hannover: Pockwitz, 1780.
16. Ilwof, Franz. „Flussregulierungen und Wasserbauten 1772–1774”. Archiv
für österreichische Geschichte, 97 (1909): 524–533.
17. Instanz Schematismus für das Herzogthum Krain ... Ljubljana: Ignaz Merk,
1798.
18. Jovanović, Zoran M. Beogradska rimokatolička (nad)biskupija, njeni natpa-
stiri i crkve kroz epohe, 2 deo. Beograd: Beogradska nadbiskupija, 2013.
19. Kaiserl. königl. Inner-Oesterreichischer Schematismus auf das Jahr 1769.
Graz: Widmanstetter, 1769.
20. Karaman, Igor. „Djelatnost trgovinsko-gospodarske komisije hrv. Kralj.
Viječa (1769–79)”. U Istorijski zbornik, 17, urednik Jaroslav Šidak, 196.
Zagreb: Povijesno društvо Hrvatske, 1964/1965.
21. Korade, Mijo. „Isusovačka gimnazija u Beogradu u 17. i 18. stoljeću”.
Blagovest (1990): 16–17.
22. Liesganig, Joseph Xaver. Dimensio graduum meridiani Viennensis et Hun-
garici Augg Jussu et auspiciis peracta a Josepho Liesganig, Societatis Jesu.
Vindobonae: Bernardi, 1770.
23. Lukács, Ladislaus. Catalogus generalis seu Nomenclator biographicus
personarum Provinciae Austriae Societatis Jesu (1555–1773) I–III. Ro-
mae: Institutum historicum S.I., 1988.
24. Landreka, Ankica. „Knjižnica isusovačke misije iz Petrovaradina”. Dia-
covensia 17/1 (2009): 70.
25. Marković, Petar St. Zemun od najstariji vremena pa do danas. Zemun:
Jova Karamata, 1896.

93
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

26. Marković, Željko. Ruđer Bošković. Zagreb: JAZU, 1968.
27. Millunovich, Joseph. Šest nedilja na poštenje sv. Alojzija Gonzage. Zagreb:
1759.
28. Pick, Karel. „O čolnih na Savi in na Ljubljanici”. Carniola, 2 (1911): 173–174.
29. Pickl, Othmar. „Mur und Drau als Verkehrswege nach dem Sudosten“. U
Razvoj prometnih zvez v panonskem prostoru do leta 1918, urednici Vanek
Šiftar i Janko Kuster, 220–229. Maribor: Univerza v Mariboru, 1977.
30. Pickl, Othmar. „Die Zeit der grosser Kanalprojekte (1765–1780) und der
Flussverkehr im 18./19. Jh.” U Menschen & Münzen & Märkte. Steierische
Landesaustellung, urednik Gerald Schöpfer, 123–125. Judenburg: Kulturre-
ferat der Steiermärkischen Landesregierung, 1989.
31. Poggendorff, Johann Christian. Biographisch-Literarisches Hadwörterbu-
ch zur Geschichte der exakten Wissenschaften von J.C. Poggendorff I. Le-
ipzig: Johann Ambrosius Barth, 1863.
32. Polec, Janko. „Perizhoffer plemeniti Perizhoff auf Ehrenhaimb, Mar-
ko Jožef, operoz (1656–1721)”. Slovenski biografski leksikon (1935):
6. deo. Преузето 11. 11. 2014. http://www.slovenska-biografija.si/oseba/
sbi414189/#slovenski-biografski-leksikon.
33. Преузето 20. 2. 2017. http://ricci.rt.usfca.edu/bio graphy/view.aspx?bio-
graphyID=850.
34. Преузето 12. 2. 1017. http://books.google.si/books?id=Pam0AO_b40cC
&pg=PA46&lpg=PA46&dq=Karl+Marulli+von+Schmettau&source=bl&ot
s=XIRZaCUAta&sig=VSaYPbxhKKfdDwLpOsZhvOGjG9M&hl=en&sa=X&e
i=bxOU9zxI4TIOeWcgbAC&ved=0CEEQ6AEwCA#v=onepage&q=Marulli
&f=false.
35. Преузето 12. 2. 2017. http://www.oesta.gv.at/DocView.axd?CobId=
18890 str. 90.
36. Praprotnik, Nada i Tone Wraber. „Prispevek Franca Ksaverja Wulfna
k poznavanju semenk Slovenije”. U Jezuitski kolegij v Ljubljani, urednik
Vincenc Rajšp, 111. Ljubljana: Zgodovinski inštitut Milka Kosa ZRC SAZU,
Inštitut za zgodovino Cerkve Teološke fakultete v Ljubljani, Provincialat
slovenske province Družbe Jezusove, 1998.
37. Predragović, Jovan. „Isusovci u Petrovaradinu (1693–1773)”. Vrela i
prinosi, 9 (1939): 1–45.
38. Presl, Igor. „Med iniciativo pohlepnega zasebnika in regulativo spletkar-
ske administracije: Državna ladjedelnica v Kraljevici 1765–68”. Kronika,
52/3 (2004): 354.
39. Roller, Duane W. Eratosthenes’ Geography. Princeton&Oxford: Princeton
University Press, 2009.
40. Schiviz von Schivizhoffen, Ludwig. Der Adel in der Herzogthum Krain.
Graz: Verfasser, 1905.

94
С. Ј. Јужнич, Исусовачки научници и инжењери у Србији 18. века

41. Scopoli, Giovanni Antonio. Flora carniolica. Vienae: Trattner, 1760.
42. Smole, Majda. Graščine na nekdanjem Kranjskem. Ljubljana: Državna za-
ložba Slovenije, 1982.
43. Shore, Paul. Narratives of Adversity Jesuits on the Eastern Peripheries
of the Habsburg Realms (1640–1773). Budapest, New York: Central Eu-
ropean University Press, 2012.
44. Todorović, Jelena. „Isusovci u Beogradu: 1580–1632. godine: u misiji ver-
skog obrazovanja”. Limes Plus Geopolitički Časopis, 2 (2013): 105–115.
45. Šorn, Jože. Začetki industrije na Slovenskem. Maribor: Obzorja, 1984.
46. Umek, Ema. „Gradnja kanalov na Ljubljanici v prvi polovici XVIII. stoletja”.
Kronika, 4/2 (1956): 83.
47. Umek, Ema. „Plovba po Savi v 18. Stoletju”. Zgodovinski Časopis, 40/3
(1986): 243.
48. Umek, Ema. „Trgovski promet po Savi u XVIII stoletju”. Kronika, 12/3
(1964): 199.
49. Vanino, Miroslav. „Isusovci u Beogradu u XVII. i XVIII Stoljeću”. Vrela i
prinosi, 4 (1934): 28.
50. Verhovec, Josip. „P. Gabrijel Gruber († 25. – 26. marca 1805)”. Slovenec,
33/69 (1905): 2.
51. Vrhovec, Ivan. Ljubljansko življenje na vodah. Ljubljana: Ceh velikih čolnar-
jev, 1991.
52. Wurzbach, Constantin. Biographisches Lexikon des Kaiserthums Österrei-
ch. Wien: Hof-u. Staatsdruckerei, 1859.
53. Zajc, Neža. „Gabriel Gruber”. U Med domom in svetom, urednik Igor Gr-
dina, 15. Ljubljana: Znanstvenorasizkovalni center Slovenske akademije
znanosti in umetnosti, 2011.
54. Zenko, Franjo. Aristotelizam od Petrića do Boškovića. Zagreb: Globus, 1983.

95
Stanislav J. Južnič
Slovene Academy of Science and Arts, Scientific Research Centre, Ljubljana,
Slovenija

JESUIT SCIENTISTS AND ENGINEERS IN 18TH CENTURY SERBIA

In the occupied Serbia Jesuits had a whole-hearted support of the
Habsburg authorities so they purposefully developed influential organisations
in Petrovaradin and Belgrade. In that capacity, the Jusuits occasionally sent
their best experts in the fields of mathematics and technology to work among
the Serbs. This discussion contains the list of all the Jesuits sent to Serbia
before the Jesuits were prohibited, but the special attention was given to the
ones from mathematical and technical professions. The efforts of Gruber’s
predecessors in Belgrade and Petrovaradin are in many ways essential for
deeper understanding of the works of Gabrijel Gruber in Serbia. Therefore,
we emphasized all the individual achievements of botanist Jesuit Wulfen
and many others in Belgrade. We researched the work of the professor of
technical sciences in Ljubljana, Gabrijel Gruber (1740-1805) on the supply
of Zemun at the time of the Empress Maria Theresa. New facts have been
presented regarding the long-time cooperation between Gruber and the
Serbian experts. Pupil of the friends of Ruđer Bošković, Gruber once worked
as the manager of all waterways (navigation) in the Habsburg Monarchy
except the Danube, so he greatly improved the navigability of the Sava from
Kranjska to Zemun at the time when Belgrade was still under Ottoman rule.
In 1785, Gruber went to Russia where he taught architecture and technical
subjects and his skills impressed even the Emperor Peter I himself. By the end
of his life, Gruber was elected Jesuit general in Russia, so in his final years he
dealt more with politics than engineering.
Keywords: Gabrijel Gruber, Serbia, history of navigation development,
Jesuit scientists, Belgrade, Habsburg-Ottoman wars

Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 05.12.2018.

96
оригиналан научни рад УДК 72:929(497.11)˝19˝
72(497.11) ˝19˝
Ђорђе Мандрапа1
Факултет савремених уметности, Београд

ОДНОС И КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА ИСТРАЖИВАЧКОГ
И ПРОЈЕКТАНТСКОГ РАДА АЛЕКСАНДРА ДЕРОКА
– Вернакуларно �ра�и�ељс�во као �ример

Апстракт
Овај рад бави се односом практичног и истраживачког деловања
архитекте, професора Београдског универзитета и академика,
Александра Дерока (1894–1988). Осим тога, уједно се покушавају
контекстуализовати његова истраживања, a поље на коме се то
испитује јесте вернакуларно градитељство. Другим речима, циљ
рада јесте да се разумеју природа и порекло концепата на који-
ма почива Дероково тумачење вернакуларног градитељства. С
друге стране, кроз анализу његовог градитељског опуса и утицаја
вернакуларног на његово архитектонско стваралаштво, може се
разумети и положај самог истраживачког рада и његове улоге у
пројектантској пракси Александра Дерока. Анализом улоге вер-
накуларног у Дероковом пројектантском опусу, такође се може
схватити и његов однос према историјским узорима, односно ње-
гов однос према томе коју улогу они треба да имају у актуелној
архитектонској пракси. Такође, покушаћемо приказати и његов
однос према новом, то јест његово виђење употребе историјских
узора за формирање новог архитектонског дела. Ово све, сагле-
даваће ће се у контексту важећих теоријских поставки времена
у коме је Дероко стварао, односно кроз анализу њиховог односа
према појмовима којима се овај рад бави.
Кључне речи: Дероко, вернакуларно, архитектура, ново

1 djordje.mandrapa@fsu.edu.rs

97
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

1. Увод

Академик Александар Дероко2 био je плодан и свестран стваралац,
и уједно једна од најзанимљивијих и најистакнутијих личности српске
науке и архитектуре. Његов опус протеже се од истраживачког рада
на пољу вернакуларне и средњовековне архитектуре, преко више-
деценијског педагошког рада на Београдском универзитету, као и
пројектантског деловања, у оквиру ког се дотицао више различитих

2 Ове године навршава се тридесет година од смрти Александра Дерока.
Дероко је рођен 4. (16.) септембра 1894. године у Београду, у породици ита-
лијанског порекла. У младости се посебно интересовао за авионе, те 1913.
године уписује Технички факултет у Београду, са идејом да ће правити аеро-
плане. Као добровољац, 1914. године приступа Ђачком батаљону у Скопљу,
као један од 1300 каплара. Током рата, 1915. године, у Француској полаже
испит за војног пилота, што га сврстава међу прве српске авијатичаре. Пило-
тирао је на Солунском фронту. Након рата, студије наставља у Паризу, Прагу,
Брну, али се, по повратку у Београд, одлучује за архитектуру, коју завршава
1926. године на Београдском универзитету. По завршетку студија, Дероко
одмах постаје асистент на факултету. На Архитектонском одсеку Техничког
факултета у Београду, као и на касније основаном Архитектонском факул-
тету, Дероко је предавао предмете Наро�на архи�ек�ура и Архи�ек�ура
с�аро� века, а био је и шеф Катедре за Историју архитектуре и уметности.
Декан Архитектонског факултета постаје 1950. године, док је 1955. године
постао дописни, а 1961. године редовни члан САНУ. Прве научне радове Де-
роко издаје још пре Другог светског рата, док су његов рад на овом пољу,
након рата, обележиле синтезе о средњовековној архитектури Србије и
Југославије и о народном неимарству. Његов пројектантски рад посебно је
значајан, о чему ће бити речи и у овом раду. Неки од значајних објеката које
је пројектовао су црква у Сарајеву, Спомен-капела сарајевским атентатори-
ма, Спомен-турбе Османа Ђикића у Мостару, надгробна капела породице
Николајевић у Београду, конаци у Нишу и у манастиру Жича, Богословски
интернат у Београду, неколико приватних кућа и вила и тако даље. Од по-
себног је значаја и његов истраживачки, научни и публицистички рад. Неки
од најбитнијих радова на овом пољу су: Наро�но неимарс�во I и II (1939),
Сре�њовековни �ра�ови у Србији, Црној Гори и Маке�онији (1950), Архи�ек�у-
ра у сре�њевековној Србији (1953), Архи�ек�ура с�аро� века (1962), С�оме-
ници архи�ек�уре IX–XVIII века у Ју�ославији (1964), Фолклорна архи�ек�у-
ра у Ју�ославији (1964), Сре�њевековни �ра�ови на Дунаву (1964), Све�а Гора
(1966), Са с�арим неимарима (1967), Наро�но неимарс�во – с�ара сеоска
кућа (1968), Наро�но неимарс�во – с�ара варошка кућа (1968). Дероко је
остао запамћен и као свестран стваралац, а поред његовог пројектантског и
истраживачког рада, истакао се и као сликар и писац. Преминуо је 30. новем-
бра 1988. године у Београду. Марија Вранић-Игњачевић и Дубравка Милоше-
вић, Ле�ен�е Бео�ра�ско� универзи�е�а, Алексан�ар Дероко – ка�ало� излож-
бе (Београд: Универзитетска библиотека, 2004), 19–27; Богдан Несторовић
et al. Високошколска нас�ава архи�ек�уре у Србији 1846–1971: необјављени
руко�иси (Београд: Aрхитектонски факултет, 1996), 136.

98
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

израза карактеристичних за његово време (њима се, међутим, ника-
да до краја није приклањао, остајући увек особен и препознатљив), па
до сликарског и списатељског рада, којим се овде, нажалост, нећемо
посебно бавити, али који није ништа мање интересантан.3
Покушаћемо да разумемо у којој мери и на који начин Дероков рад
осликава временски период у коме је настао и које су то идеје на које
се он ослањаo. Такође, покушаћемо да утврдимо до које мере је рад
на проучавању архитектуре прошлости утицао на његову пројектант-
ску делатност и колико ју је то чинило историчном, или, пак, новом.
Као поље нашег испитивања поставили смо вернакуларно неимар-
ство, будући да је Дероко аутор неколико најзначајнијих студија овог
градитељства код нас, које су, и до данас, значајне сваком истражи-
вачу који се упусти у даљу анализу. С друге стране, вернакуларно је,
такође, имало и значајан утицај на Дерокову архитектуру, што ћемо и
приказати у овом раду.
У том смислу, биће нам значајно да разумемо шта је то вернаку-
ларно, како се оно може тумачити, како га је тумачио Дероко, и шта
се то у тумачењу вернакуларног променило од тада до данас. Како
је свако бављење вернакуларним, најчешће, пре свега, бављење пи-
тањима шта оно јесте, и на овом месту ћемо морати, бар у кратким
цртама, обратити пажњу и на тај проблем. То ћемо чинити, пре свега,
да бисмо упоредном анализом, покушали да разумемо схватање вер-
накуларног градитељства Дероковог времена, као и то одакле оно
црпи своје концепте.
С друге стране, посматрајући Дерокове изграђене објекте, по-
кушаћемо препознати у чему је он видео сврху свог истраживачког
рада. Другим речима, покушаћемо да, кроз анализу његовог архитек-
тонског опуса, разумемо улогу коју је он давао својим тумачењима
грађевина из прошлости. Односно, трудићемо се да одговоримо на
питање постоји ли непосредна веза између његовог пројектантског и
истраживачког рада.

2. Позиција вернакуларног у Дероковом раду

У нашој досадашњој стручној литератури, вернакуларно градитељ-
ство је, наjчешће, било схваћено као наро�на архи�ек�ура или на-
ро�но неимарс�во. О томе говоре бројне студије. Поменућемо само

3 Вранић-Игњачевић и Милошевић, Ле�ен�е Бео�ра�ско� универзи�е�а, Але­
ксан�ар Дероко – ка�ало� изложбе, 19–30.

99
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

ауторе као што су Бранислав Којић, Доборослав Ст. Павловић, Ранко
Финдрик и други.4 Дероко је, такође, користио тај термин. Чувено је
његово двотомно издање Наро�но неимарс�во I и II, из 1968. године,5
које се управо бави вернакуларним градитељством, а подељено је на
књигу о сеоским и књигу о градским грађевинама. Ипак, поменућемо
и нешто раније издање, публиковано 1964. године, а у коме, под на-
ро�ним Дероко подразумева далеко шири градитељски опсег. „Под
’народном’ подразумева се овде она архитектура прошлости која је
грађена на територији Југославије од досељења Јужних Словена па
до времена развоја савремене архитектуре; у најглавнијем рачунато,
до краја XVIII века.”6 У овај корпус, даље, Дероко укључује оно што
назива фолклорном, односно монументалном архитектуром, где
бисмо тек под фолклорним могли препознати вернакуларно. Ово
уноси одређену забуну, будући да сам термин фолклорно као своју
основу садржи термин наро�но, у значењу наро�но� �ре�ања. Ипак,
Дероко даје појашњење истичући чињеницу да је употребљена терми-
нологија неадекватна и да је усвојена стога што је књига настала као
уџбеник за потребе предмета на Архитектонском факултету у Београ-
ду у коме су поменути појмови већ били дефинисани на овај начин.7
Ако, пак, обратимо пажњу на то како Дероко разуме вернакулар-
но градитељство, срешћемо се са дефиницијом по којој „се свака
спонтано развијена архитектура, која је функција тренутно постојећих
услова и могућности дотичне средине, развија под компонентама три
основна момента, а то су: начин живота и потребе становника; грађе-
вински материјал који се има на расположењу и најзад, климатске
прилике дотичнога краја”.8
Можемо, дакле, закључити да Дероко вернакуларно градитељ-
ство поставља негде између животних навика и потреба људи који
се њиме баве и самог поднебља у ком оно настаје, што је, на први

4 Бранислав Ђ. Којић, С�ара �ра�ска и сеоска архи�ек�ура у Србији (Бео-
град: Просвета, издавачко предузеће Србије, 1949); Доброслав Ст. Павловић
и др., Наро�но �ра�и�ељс�во на Балкану (Београд: Републички завод за за-
штиту споменика СР Србије, 1987); Ранко Финдрик, Наро�но неимарс�во (Си-
рогојно: Музеј С�аро село, 1994).
5 Александар Дероко, Наро�но неимарс�во I (Београд: Српска академија на-
ука и уметности, 1968); Александар Дероко, Наро�но неимарс�во II (Београд:
Српска академија наука и уметности, 1968).
6 Александар Дероко, Фолклорна архи�ек�ура у Ју�ославији (Београд: Науч-
на књига, 1964), 3.
7 Ibid.
8 Ibid., 6.

100
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

поглед, блиско и дефиницијама других аутора који су се уопштено
бавили овом темом. Ипак, битно је нагласити да Дероко начин жи-
вота и потребе становника разуме, пре свега, у практичном смислу
организације живота и рада, потребе за склоништем и неопходно-
стима за обављање свакодневних послова карактеристичних за
одређени крај или поднебље. Иако свестан да се ово неимарство
може изучавати и из перспективе етнологије и социологије, што би,
свакако, значајно проширило угао сагледавања управо потреба и
животних навика људи који су ове грађевине градили, па самим тим
и условљености ових грађевина поменутим потребама, навикама и
веровањима, Дероко се опредељује да, у својој анализи, остане, пре
свега, у оквирима архитектонске струке и њеног приступа тумачењу
грађених форми.9
Нема сумње да је овај приступ очекиван, будући да у потпуности
одговара савременим тумачењима ових феномена. Довољно је да по-
гледамо писања Бранислава Којића и Доброслава Ст. Павловића, па
да увидимо да је овакав приступ изучавању народног неимарства био
и остао дубоко утемељен у стручној јавности. Свакако, овај приступ је
био већ устаљен и у међународним оквирима. Ако није било проуча-
вано из угла етнологије или антропологије – и овде, свакако, издвоје-
но и независно од осталих углова гледишта који би могли дати ширу
и потпунију слику предметног феномена – вернакуларно градитељ-
ство је било тумачено у оквирима архитектонске професије.10 Она га
је, несумњиво, сагледавала као посебну врсту архитектуре која има
своје одређене законитости, али га је, и даље, тумачила и вредновала
унутар стручног архитектонског дискурса и на основу важећих вред-
ности архитектонске струке. Илустративан пример јесте Којићева
анализа моравске куће и његово опредељење за раније форме које
карактерише трем који се завршава равним дрвеним гредама на сту-
бовима, за разлику од каснијих, познатијих верзија ове куће, које пре-
познајемо по трему са луковима. Он своје опредељење објашњава
тиме што су ови лукови лажни, то јест тиме што немају конструктивну,
већ декоративну, улогу.11 Другим речима, у вредновање и тумачење
вернакуларног градитељства Којић уноси важеће постулате модерне
архитектуре. Према тим постулатима, форма мора произилазити из
функције, тачније, из конкретне утилитарности, будући да функција,

9 Ibid., 4.
10 Paul Oliver, Built to Meet Needs, Cultural Issues in Vernacular Architecture
(Oxford: Elsevier Ltd, 2006), 35–43.
11 Којић, С�ара �ра�ска и сеоска архи�ек�ура у Србији, 127, 168–170.

101
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

сама по себи, може бити далеко ширег опсега (митолошка, религиоз-
на, симболичка и слично), док тај опсег остаје непрепознатљив модер-
ним тумачима, иако је изузетно битан традиционалном човеку. Ово је
само један од примера на основу којег можемо закључити колико су
знања других савремених професија битна за разумевање феномена
који настају у предмодерним, традиционалним друштвима.
Ако се, пак, осврнемо на временски оквир у који Дероко поставља
вернакуларно градитељство, онда је то, као што смо истакли, „у нај-
главнијем рачунато, до краја XVIII века”. Дероко ово становиште
појашњава тиме „што је Србија политички и економски ослобођена
у првој половини XIX века и што се брзо затим окренула западњачкој
култури”.12 О ишчезавању вернакуларног градитељства у Србији, Де-
роко каже: „Са основном променом у начину живота и рада, не само
на селу већ и у вароши, које је донео социјалистички преображај у
нашој земљи почев од краја 1944. год. настала је и преломна тачка и
почетак радикалне промене и у потребама и могућностима у животу
сељака и варошана, те према томе и дефинитивно напуштање старих
облика и начина грађења”.13
Слично су вернакуларно градитељсто позиционирали и остали
наши аутори, а пре свих Којић и Финдрик, истоветно тумачећи њего-
во ишчезавање као последицу развоја привреде и индустријализа-
ције земље.14 Овакво разумевање узрока ишчезавања вернакулар-
ног градитељства карактеристично је и за друге земље, па се тако, у
Британији, сматра да се „традиција завршила око 1840. са развојем
железнице, која је превозила материјале и људе”.15 Изградњу же-
лезнице управо прати изградња масивне индустрије, где је железни-
ца саставни део, и завршна фаза опсежне индустријске револуције,
која је у Британији започета још осамдесетих година осамнаестог
века.16 Свакако, не бисмо смели изоставити ни политичке аспекте
који су такође утицали на ишчезавање вернакуларне културе, а који
су, заједно са индустријом, значајно изменили свет тог доба, а знатно
довели до укрупњавања идентитета и утапања оних локалних, какви

12 Дероко, Фолклорна архи�ек�ура у Ју�ославији, 48.
13 Ibid., 4.
14 Којић, С�ара �ра�ска и сеоска архи�ек�ура у Србији, 181; Финдрик, Наро�-
но неимарс�во, 63, 125–126.
15 Oliver, Built to Meet Needs, Cultural Issues in Vernacular Architecture , 37.
16 Eric Hobsbawm, The Age of Revolution 1789–1848 (New York: Vintage Books,
a division of Random House, Inc, 1996), 29.

102
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

су били карактеристични за вернакуларне заједнице, у оне крупније
– националне.17
Међутим, да бисмо јасније разумели позиције Дероковог тума-
чења вернаклуарног градитељства, било би добро, најпре, заузети
став о томе шта вернакуларно градитељство јесте. Поред чињенице
да га Дероко приписује прединдустријским друштвима, што смо и ут-
врдили да је карактеристично за више аутора, он га, такође, смеш-
та између животних навика и потреба људи који га граде и самог
поднебља у коме оно настаје, што се, такође, може, на први поглед,
учинити сличним уопштеним објашњењима других тумача. Ипак, ако
детаљније анализирамо проблем, уочићемо да је феномен којим се
овде бавимо далеко сложенији.
Вернакуларно заиста јесте појава која се неизоставно везује за
прединдустријска или, тачније, традиционална друштва. Тако верна-
куларно градитељство види архитект Рапопорт (Amos Rapoport), су-
протстављајући га савременим приступима које „карактеришу већи
степен институционализације и специјализације”.18 Рапопорт је рекао
да је народна традиција „директно и несамосвесно превођење у фи-
зичку форму културе, њених вредности – као и жеља, снова и стра-
сти људи”.19 Другим речима, традиција је део културног контекста,
или, боље речено, она је његова спонтана материјална последица. У
вези с тим, можемо поменути и виђење Кингстона Хита (Kingston Wm.
Heath), према којем вернакуларно градитељство представља одређе-
ну форму „културног синкретизма”, који, пак, настаје у тренутку када
„постоји приметна и конзистентна варијација постојећих правила раз-
мишљања и понашања спроведена симултано од стране регионалних
становника као директан одговор на нове или измењене околности
које се одвијају на локалу”.20 У том смислу, традиција постаје скуп
поменутих правила размишљања, што резултира својеврсним је-
динством облика до којег долази „због тога што су основни избори
градитеља коначни и ограничени; он ради у културном систему који
у сваком тренутку помаже да се дефинише шта је доступно кроз спец-

17 Ibid., 2, 53.
18 Amos Rapoport, House, Form and Culture (Englewood Cliffs: Prentice-Hall, Inc,
1969), 3.
19 Ibid., 2.
20 Kingston Wm. Heat, Vernacular Architecture and Regional Design: Cultural Pro-
cess and Environmental Response (Oxford: Elsevier, 2009), 11–12.

103
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

ификацију типова и подтипова”.21 А то јединство, опет, константно је
варирано, како Хит каже, захтевима конкретног задатка и конкрет-
них услова који се налазе на конкретној локацији.
Другим речима, локално је, поред традиције, односно културе,
други елемент који доминантно дефинише вернакуларно ствара-
лаштво. Хит истиче да су „вернакуларне грађевине (…) оне које су ре-
гионално посебне, регионално представљене, и регионално схваће-
не”.22 Сходно томе, наро�но неимарс�во није увек и неизоставно
вернакуларно. У европским земљама то је мање очигледно, док је у
земљама такозваног Новог света, у које су европски досељеници до-
лазили са својом већ изграђеном народном културом, усклађеном са
локалним захтевима регија у којима је настала, овај проблем је посеб-
но уочљив. Све док форме пристиглог народног градитељства нису
биле усаглашене, на уједначен и конзистентан начин, са захтевима
новог поднебља, нове климе, рељефа и доступних материјала, није се
могло говорити о вернакуларном градитељству.
Дакле, постоје два основна аспекта која карактеришу вернаку-
ларне грађевине – основни систем и његове варијације условљене
непосредним захтевима сваког појединачног задатка. Другим речи-
ма, један заједнички систем – традиција, узрок је постојећег и пре-
познатљивог система облика. Међутим, тај систем непрестано је ва-
риран захтевима сваког појединачног задатка, што резултира увек
новим решењима која, ипак, остају у границама постојећих типова,
али никад не производе две исте грађевине. Овај приступ, у ствари,
„омогућава грађевини да задобије било који потребан облик у окви-
ру ограничења њеног типа”.23
Реч је, у суштини, о својеврсном „прилагођавању модела”24 – тра-
диција јесте „језик матрица” (pattern language),25 које су непрестано у
процесу усаглашавања са конкретним захтевима одређеног задатка.
Ова чињеница чини вернакуларно градитељство више „транзицијом
него мировањем”. То даље значи да је оно „лиминална тачка, поље

21 Howard Davis, „Explicit Rules, Implicit Rules, and Formal Variations in Vernac-
ular Building”, Perspectives in Vernacular Architecture, 4 (1991): 61.
22 Heat, Vernacular Architecture and Regional Design: Cultural Process and Envi-
ronmental Response, 6.
23 Видети фусноту 21.
24 Rapoport, House, Form and Culture, 5.
25 Christopher Alexander, The Timeless Way of Building (New York: Oxford Uni-
versity Press, 1979), 157–193, и даље.

104
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

свесне промене и прилагођавања изражених у грађеној форми, кроз
шта симултани идентитети настају”.26
Дефиниција вернакуларног неимарства као нечега што настаје
између традиције и захтева локала, постављена на тај начин у равни
општих појмова, на први поглед се може чинити сличном Дероковој
тези, према којој је ово градитељство последица начина живота и
људских потреба с једне, и самог поднебља, с друге стране. Међутим,
проблем настаје онда када схватимо да су, код Дерока, начин живота
и људске потребе схваћене у контексту модерног поимања основних
функција – заштите од природних непогода, обављања свакоднев-
них послова и задовољавања физиолошких потреба. Ово се огледа
у његовом објашњењу прве поменуте компоненте, према којем је
кућа „најосновнија заштита човеку од невремена и свега непожељног
споља”, а затим и „радионица”, чиме су условљени распоред, поло-
жај и облик просторија.27 У складу с тим, Дероко разликује варошку
од сеоске куће, јер „само потребе сељакове су друкчије јер су друк-
чији и његов рад и његов начин живота, у најгрубљој подели диферен-
цираног рада ратара и сточара (…) од оних варошанинових, који је
био занатлија, трговац, службеник, или само нерадни поседник, те
који има потребу за нешто друкчијом кућом од оних сељачких”.28
Јасно је из претходних навода да Дероко људске потребе пре свега,
разуме у контексту обављања свакодневног рада и начина привређи-
вања, када се превазиђе она основна функције куће као склоништа од
природних непогода. Свакако, потребно је указати и на његову свес-
ност чињенице да ако бисмо узели у обзир „приказ са тачке гледишта
привреде, економике, етнологије и антропогеографије – већ би било
нешто друкчије”.29 Ипак, ове аспекте народног неимарства Дероко
не укључује у своје разматрање. Међутим, будући да, с правом, вер-
накуларно приписујемо прединдустријским, односно традиционал-
ним друштвима, потребно је да у складу с тим разумемо и поменуте
људске потребе, те их не можемо посматрати издвојено, јер ће тако
сваки приказ ових феномена остати непотпун.
Традиционални човек јесте онај који, пре свега, „осећа потре-
бу да стално пребива у једном свету који је потпун и организован, у

26 Heat, Vernacular Architecture and Regional Design: Cultural Process and Envi-
ronmental Response, 14.
27 Дероко, Фолклорна архи�ек�ура у Ју�ославији, 6.
28 Дероко, Наро�но неимарс�во I, 3.
29 Ibid., 4.

105
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Космосу”.30 Свака изградња куће, тако, космогонијски је чин, и има
као свој модел „божанско Стварање Универзума”.31 Разлика између
традиционалних и модерних друштава настала је управо као после-
дица „џиновског преображаја Света који су предузела индустријска
друштва, а који је омогућила десакрализација Космоса под дејством
научне мисли”, што је као последицу имало и „десакрализацију људ-
ског боравишта”.32 Насупрот научној мисли, пак, налази се „оно што
бисмо у жељи да му нађемо одговарајуће име могли назвати мит-
ском мишљу”.33 Међутим, такав облик мишљења, насупрот научној
мисли која карактерише индустријска, својствен је традиционалним
друштвима. Имајући то у виду, а посебно имајући у виду митске, ре-
лигијске и симболичке аспекте традиционалних кућа, за које чувени
историчар религије румунског порекла Елијаде (Mircea Eliade) каже
да настају увек као последица сакрализоване идеје о космосу, јасно
је да антропологија, етнологија, историја религије, социологија и низ
других савремених наука, нису само могући, него неизоставан угао
гледања у анализи феномена какав је вернакуларно градитељство. Да
су наше народне куће заиста такве, потврђује велики број различи-
тих елемената, од којих ћемо поменути само неке, будући да немамо
простора да их овом приликом детаљније анализирамо. То су, свака-
ко, огњиште са његовом ритуалном улогом и централним положајем,
потом оријентација куће. Даље, то су обликовање, значај, украша-
вање и означавање слемене греде различитим религијским симболи-
ма, што јој даје посебну улогу, а што срећемо и у другим срединама,
као што је, на пример, Норвешка. То су, затим, врата која се јављају у
пару и која имају јасно раздвојене обредне функције које се никада не
мешају. Потом, то су још и праг, стреха, оџак и многи други елементи
куће, а да не помињемо посебно ритуале који прате њено позициони-
рање, грађење и, уопште, каснији живот у њој.34 Сходно томе, анализа
облика и организације једне традиционалне куће остаје несумњиво
непотпуна, уколико се ови аспекти не узму у обзир, будући да су зна-
чајно утицали на њихово настајање, развој и коначну форму.

30 Мирча Елијаде, Све�о и �рофано (Нови Сад: Издавачка књижарница Зора-
на Стојановића, 2003), 92.
31 Ibid., 83.
32 Ibid., 97–98.
33 Claude Lévi-Strauss, Myth and Meaning (London: Taylor & Francis e-Library,
2005), 1.
34 О овоме опширније погледати – Ђорђе Мандрапа, „Интерпретација верна-
куларних градитељских принципа и израза у архитетури Србије 19. и 20. века”
(докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2017), 71–103.

106
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

Имајући ово у виду, јасно нам је да је вернакуларно градитељство
сложен систем који је настајао у друштвима и контекстима битно дру-
гачијим од оних у којима настаје савремена архитектура. Другим ре-
чима, полазне позиције вернакуларних градитеља биле су дефиниса-
не поменутом традицијом која је формирала основне моделе, а који
су били последица вредносног система карактеристичног за традици-
онална друштва, система условљеног обичајима, веровањима, рели-
гијом и митом. Стога, да бисмо схватили вернакуларног градитеља,
морамо посегнути за знањима из више различитих научних области
које познаје савремено друштво. Тако да се ту налази, не само про-
блем Дерокових истраживања, већ, уопштено, проблем наука које
познаје модерно, па и савремено, друштво. Овај проблем огледа се
у чињеници да се вернакуларна архитектура, а можемо рећи и бројни
други феномени карактеристични за традиционална друштва, не тичу
једне модерне дисциплине, „већ су у домену више дисциплина”.35
Потврду за то пружа нам и Рапопортово тумачење, према којем се
савремена архитектура од вернакуларног градитељства, па и тради-
ције уопште, разликује и по томе што је „карактерише већи степен
институционализације и специјализације”.36
Иако препознаје значај изучавања народног неимарства и из пер-
спективе других дисциплина, какве су социологија или етнологија,
Дероко, несумњиво, своја истраживања смешта унутар познатих и
јасно дефинисаних оквира архитектонске професије. Посебно би
било значајно поменути његово прецизно и темељно бележење поје-
диначних детаља народних грађевина, уз посебан акценат на то како
су ти детаљи настали или били употребљавани. Бројни детаљи брава,
прозорских капака, начина повезивања појединих делова грађевине
и слично, говоре о једном студиозном приступу овом градитељству,
који је, међутим, првенствено усмерен на форме, конструкцију и на-
чин употребе поменутих елемената, као и комплетних грађевина.
Дерокова свесност чињенице да се предметни феномени могу из-
учавати и из угла других струка, уједно је и свест о његовој некомпе-
тентности да се бави овим феноменима, што је потпуно разумљиво.
Модерни процес специјализације учинио нас је некомпетентним и не-
моћним у разумевању појава које излазе из оквира појединачне стру-
ке и наше експертизе, као и оних које, пре свега, настају у друштвима
различитим од нашег садашњег друштва.

35 Oliver, Built to Meet Needs, Cultural Issues in Vernacular Architecture, 39.
36 Видети фусноту 18.

107
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Дероко овде потпуно свесно приступа изучавању поменутих фено-
мена из перспективе њему најближег контекста, а то чини у складу са
општим постулатима времена у ком живи и ствара. Дероко, рецимо, у
поменутом уџбенику, у тому који се бави фолклорном архитектуром,
јасно истиче да његове намере нису приказивање ни етнографских
елемената, нити оних социолошких, већ, пре свега, приказ основних
облика и изгледа ових грађевина.37 Дакле, он се јасно опредељује за
оне карактеристике поменутих објеката који су разумљиви и сагле-
диви из тог угла и за потребе архитектонске професије и образовања
њених нових нараштаја. Ипак, оно што је нама разумљиво, јесте то
да такав приступ онемогућава потпуно разумевање ових облика, њи-
ховог порекла и начина настајања, будући да су они условљени, како
свакодневним потребама и могућностима њихових градитеља, тако
и традицијом и културом, веровањима и значењима које су имали у
заједницама у којима су стварани.
Утемељење у савременим архитектонским вредностима Дероко-
вих анализа налазимо и у ставовима који, слично Којићевим, ово гра-
дитељство препознају у контексту његове утилитарности, вреднујући
оне облике и она решења који су настали као директна последица
њихове употребне, односно, пре свега, утилитарне улоге, било у кон-
структивном, било у смислу основних животних потреба, о којима је
било речи. Дероко тако истиче да кад каже „стил, не мисли (…) на
укалупљивање у извесне одређене естетске претензије које се лако
могу извргнути и у формализам – већ на ону садржину и њене заврш-
не и искристалисане изгледе које добија архитектура која се спонтано
развија под утицајем услова средине, а ти услови најјаснији су у архи-
тектури коју је градио сам народ према приликама у којима је живео,
сиромашан и економичан, и коме, сем практичне и удобне куће, није
потребна нека апстрактна естетика ни ефекат”.38 Јасно је да је овде
на снази идеја по којој форма мора проистећи из функција, а естети-
ка мора бити везана за адекватно формално решење функционалних
захтева објекта. Чувена Саливенова (Louis Henry Sullivan) максима
према којој форма, односно „облик следи функцију”39 постала је јед-
на од водећих девиза модерног друштва и његове архитектуре, што
је коначно условило веровање „да постоји један детерминистички
однос између садржине и форме (…) уместо да (се) прихвати флек-

37 Дероко, Фолклорна архи�ек�ура у Ју�ославији, 4.
38 Видети фусноту 28.
39 Kenet Frempton, Moderna arhitektura: kritička istorija, prev. Marko Nikolić
(Beograd: Orion art, 2004), 56.

108
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

сибилнији став да је однос између стила и садржине ’неусловљен‘”.40
Проблем овде истовремено настаје у самом коришћењу термина
функција, јер није једноставно јасно разграничити оно што су под тим
термином поразумевали корисници ових кућа, с једне, односно Деро-
ко и његови савременици, с друге стране. Функција је свакако за ста-
новнике ових кућа могла бити и магијска, ритуална, друштвена, док су
је Дерокови савременици разумели најпре у контексту непосредних
људских потреба за заклоном, задовољавањем основних физиолош-
ких потреба, односно у контексту рада и услова да се он обавља у
оној форми у којој је то неопходно. Можда објашњење по којем је
„рационалнос� архитектонских форми (…) логичка дедукција (по-
следица) објективних околности (узрока)”,41 донекле одговор на
то како се функција разуме у модерном контексту. Другим речима,
функција је схваћена као објек�ивна околнос�, што сасвим сигурно
за модерног човека мит и магија не могу бити.
Стога би неопходно било истаћи како Дероков поступак није изо-
лован, већ представља део општег приступа феноменима којима се
бавио – приступа који је карактеристичан за време у ком је Дероко
стварао. Дакле, идеја да је вернакуларно градитељство својствено ар-
хитектури јесте привид, и док оно, свакако, јесте грађена структура,
ни у ком случају не прати принципе и поступке унутар којих једно ар-
хитектонско дело настаје. Нема сумње да свакако архитектура, треба
да има свој удео у проучавању поменутих појава, међутим, коначни
закључци морају се доносити као последица удруженог проучавања
више савремених дисциплина.

3. Контекстуализација Дероковог разумевања вернакуларног
градитељства

Овај ускостручни оквир који онемогућава модерним професијама
сагледавање неухватљивих феномена какав је вернакуларно, настаје
као последица механизама који се јављају упоредо с развојем модер-
ног друштва, а који се посебно огледају у ономе што Рапопорт назива
„већим степеном институционализације и специјализације”.42 Ипак, и
поред тога, вернакуларно ће, у ствари, имати изузетно значајно место
40 Čarls Dženks, Moderni pokret u arhitekturi, prev. Svetlana Maksimović i
Snežana Litvinović (Beograd: Građevinska knjiga, 2007), 18.
41 Đulio Karlo Argan i Akile Bonito Oliva, Moderna umetnost 1770-1970-2000 II,
prev. Milena Marjanović (Beograd: Clio, 2005), 7.
42 Видети фусноту 18.

109
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

у процесу формирања модерног друштва и његове културе, па и архи-
тектуре, те је, стога, важно да разумемо корене начина на који поме-
нуто друштво интерпретира овај феномен, односно, уједно, како га
интерпретирају и наши истраживачи тог доба, па и сам Дероко.
У процесу развоја модерне уметности, а који морамо пратити ма-
кар од појмова као што су „класично и романтично”, и њиховог дија-
лектичког односа, како тврди Арган,43 (Giulio Carlo Argan) фасцина-
ција вернакуларним везана је за потребу да се установи један нови
вредносни и морални ауторитет који се огледао у природи. Уопште-
но, концептуално везивање у један значењски оквир, природног, вер-
накуларног и, условно речено, истинитог, имало је сложен развојни
пут. Наведени феномен део је процеса стварања модерног друштва и
његових механизама. Поменута подела рада и настајање професија,
које смо означили као проблематичне у контексту изучавања феноме-
на какав је вернакуларно, само је један од пратећих ефеката, док се
целокупна револуција, о којој можемо говорити, одиграла око две ос-
новне појаве – индустрије и националне државе. Било би значајно по-
менути колико је вернакуларно било значајно у процесу формирања
националних идентитета, али уједно би и скренуло правац истражи-
вања у овом раду. Ипак, покушаћемо да у кратким цртама прикажемо
начине како је вернакуларна култура задобила своје значајно место у
процесу изградње модерног друштва, и како је она била повезана са
идеализацијом природе као врхунског ауторитета, а што се огледа у
настајању концепата какaв је �риро�но с�ање.
Приро�но с�ање јесте феномен којим су се бавили бројни филозо-
фи још од времена просветитељства. Поменућемо, рецимо, Томаса
Хобса (Thomas Hobbes), који своје ставове најпотпуније износи у делу
Левија�ан,44 или, на пример, Џона Лока (John Locke), за кога „стање
које је сваком човеку природно, јесте, стање у коме је он савршено
слободан да уређује своје деловање, и располаже својом имовином и
личношћу, онако како он сматра да је прикладно, а у границама при-
родног закона, без потребе за одобрењем, и не зависећи од воље
било ког другог човека”.45 Свакако можда најзначајнији у том смислу
био би Жан Жак Русо (Jean-Jacques Rousseau) и његова фасцинација
�лемени�им �ивљаком.

43 ĐulioKarlo Argan i Akile Bonito Oliva, Moderna umetnost 1770-1970-2000 I ,
prev. Milena Marjanović (Beograd: Clio, 2004), 21.
44 Thomas Hobbes, Leviathan or the Matter Form and Power of a Commonwealth,
Ecclesiastical and Civil (London: John Bohn, MDCCCXXXIX), 110–116.
45 John Locke, Second Tratise of Government (Indianapolis and Cambridge: Hack-
ett Publishing Company, 1980), 5, Project Gutenberg.

110
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

Насупрот већини својих претходника, Русо историју не види као
процес константног напредовања, већ управо као непрестану регре-
сију човека. Природно стање је за њега претпоставка, то јест стање
„које више не постоји, које можда никада није ни постојало нити ће по-
стојати”,46 али које је референтни модел по којем би требало градити
нови поредак. Племени�и �ивљак стоји у центру ове представе.47
У архитектонској теорији ови ставови имаће одговор у писањима
Марка Антоана Ложијеа (Marc-Antonie Laugier). „Ложије настоји да
отклони девијације у архитектури, а Русо девијације у друштву, обоји-
ца решење проналазе у природи и примарним стањима (…) Обојица
се враћају коренима наше цивилизације, Ложије кроз своју првобитну
колибу, а Русо кроз свог племенитог дивљака.”48 Ложије покушава
очистити архитектуру од наслага насталих развојем цивилизације. У
складу са филозофским учењима свог времена, а пре свега слично Ру-
соу, Ложије у природи и њеним законима налази своје упориште које
се манифестује у моделу �рвоби�не колибе. Ова колиба би требало
да репрезентује базичне вредности истините архитектуре, неконта-
миниране цивилизацијом, орнаментом, стиловима, већ условљене,
пре свега, основним захтевима своје функције.49
Идеја о �лемени�ом �ивљаку лако је нашла свој пут до вернаку-
ларног човека. Ово се, пре свега, може разумети и кроз транзицију
универзално класичног ка оном личном, романтичном.50 Другим ре-
чима, апстрактни концепти, какав је племенити дивљак или првобит-
на колиба, добили су своје конкретне одговоре у реалним појавама
какве су вернакуларни човек или вернакуларно градитељство. Ипак,
несумњиво је да и неокласицизам и романтизам „припадају истом
мисаоном циклусу. Разлика је једино у томе да ли је однос уметника
према историји и природној и друштвеној реалности претежно раци-
оналан или претежно емоционалан”.51
У том смислу, значајна су учења Јохана Готфрида Хердера (Johann
Gottfried Herder). Попут Русоа, Хердер се трудио да препозна истин-
ску људску баштину, те се, по њему „истински природно, стога, састоји

46 Жан-Жак Русо, Друш�вени у�овор; О �ореклу и основама неје�накос�и
међу љу�има, прев. Тихомир Марковић и Радмило Стојановић (Београд: Про-
света, 1949), 112.
47 Ibid., 119.
48 Irena Kuletin Ćulafić, Estetička teorija arhitekture Marka-Antoana Ložijea (Beo-
grad: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2011), 95.
49 Ibid., 89.
50 Argan и Oliva, Moderna umetnost 1770–1970–2000 I, 34.
51 Ibid., 22–23.

111
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

(…) од тока људског развоја који се налази испод ’површинске култу-
ре’, која се од њега одвојила”.52 Своје тезе базирао је на ставовима да
вернакуларни језици јесу носиоци специфичности појединих култура,
и да је управо, путем језика – вернакуларног језика – човек у могућ-
ности да разуме, што неповратно утиче на његову политику, морал и
његову уметност.53 Хердер је, сходно томе, подстицао бележење и
сакупљање вернакуларног стваралаштва, а, пре свега, народне књи-
жевности и народних умотворина. Он је сматрао „да ће природна
историја нација, путем језика, открити и њихову метафизичку вред-
ност”.54 Другим речима, за Хердера je вернакуларна култура, носила
оно сведочанство о људима и народима које је остало неокрњено,
неискварено и стога истинито, те би кроз разумевање вернакуларног
човек могао доћи и до разумевања сопственог идентитета.
Русоовске идеје су у српску културу дошле посредством Доситеја
Обрадовића. Хердерова мисао је, пак, заговорника нашла у Вуку Сте-
фановићу Караџићу. Он се са Хердеровим идејама упознао преко Јер-
неја Копитара.55 Вук је био протагониста српске језичке реформе, а
бележио је, као и Хердер, и народне умотворине, епска и лирска дела
народне књижевности и друге елементе народне културе.
Вук је међу првима писао и о народном неимарству. Он о народ-
ном неимарству пише штуро, бележећи само основне податке и
уопштене описе.56 Оно што је значајније јесте то да народно градитељ-
ство Вук ипак уноси у своје приказе народног живота, постављајући га
саставним делом вернакуларне културе. У том смислу, сви елементи
ове културе тако добијају један заједнички карактер – карактер који
можемо разумети кроз оно како су Вуков рад видели његови савре-
меници, а међу њима и Јакоб Грим (Jacob Grimm). Грим се „тада вео-
ма дивио колекцији народних песама из родног краја младог Србина,
сматрајући их чистом Naturpoesie”,57 што нам подједнако сведочи о

52
Frederick M. Barnard, Herder on Nationality Humanity and History (Montreal:
McGill-Queen’s University Press, 2003), 39.
53
Russell Arben Fox, „J. G. Herder on Language and the Metaphysics of National
Community”, The Review of Politics 2, 65 (Spring, 2003): 251.
54 Ibid., 245.
55 Gabriela Šubert. „Kada se Gete sreo sa Vukom”, u Srpska akademija nauka i
umetnosti, 2009, preuzeto 15. Januar 2015, http://www.sanu.ac.rs/Inicijative.
aspx?arg=3,undefinedhttp://www.sanu.ac.rs/Inicijative/2009GabrijelaSubert.pdf.
56 Вук Стефановић Караџић, Живо� и обичаји наро�а ср�ско� (Београд: Поли-
тика, 2005), 281–282.
57
Ruth Michaelis-Jena, „Oral Tradition and the Brothers Grimm”, Folklore 4, 82
(Winter, 1971): 271.

112
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

несумњивом концептуалном повезивању ове народне културе и при-
роде као непатвореног идеала. Као један од зачетника проучавања
народног живота и етнологије уопште, Вук је одредио основни карак-
тер целокупног будућег бављења овим појавама, те ће се каснији ис-
траживачи, неизоставно, увек враћати Вуку.58
Један од првих заговорника истраживања, проучавања и при-
мењивања елемената вернакуларног градитељства у тадашњој ар-
хитектонској пракси био је, свакако, Драгутин Инкиостри Медењак.
Он је апеловао на „обновљења уметничких архитектонских форми по
природним законима схваћеним нашим народним укусом”.59 Нема
сумње да Инкиостри прати уходану матрицу идентификовања верна-
куларног са природним. Он наглашава да је неопходно „почети тра-
жити наш стил у радњама наших сељака и пастира из чије руке су ти
радови никли онако како је из њиховог грла никла народна песма”.60
С друге стране, његов рад се „стилистички ослањао на морфологију
актуелног сецесијског идиома”.61
На сличном путу су били и мађарски аутори, попут Лехнера (Ödön
Lechner), који су, такође, фолклорне мотиве уводили у своја архитек-
тонска дела, пратећи опште обрасце сецесије.62 У истом контексту
или, прецизније, у контексту Art Nouveau-a, присталице покрета Arts
and Crafts, као и његови инспиратори, попут Вилијама Мориса (William
Morris), остваривали су своје покушаје увођења елемената вернаку-
ларног и старих заната у новије уметничко стваралаштво Енглеске,
или Америке.63 Управо су Морис и Раскин (John Ruskin) сачинили своју
„поезију колибе (cottage) у шуми”,64 као доста конкретнији одговор
на Ложијеове идеје, што указује на то да оба примера, несумњиво и
очигледно, „припадају истом мисаоном циклусу”,65 без обзира на по-

58 Јован Деретић, „Вук Караџић”, у Живо� и обичаји наро�а ср�ско�, ур. Ради-
воје Микић и др. (Београд: Политика, 2005), 31–33.
59 Dragutin Inkiostri, „Naša arhitektura (1907)”, u Jugoslovenska umetnost XX
veka – srpska arhitektura 1990 –1970, ur. Sovra Baračković i dr. (Beograd: Muzej
savremene umetnosti, 1972), 43.
60 Ibid., 42.
61 Александар Кадијевић, Архи�ек�ура и �ух времена (Београд: Грађевин-
ска књига, 2010), 183.
62
Miloš R. Perović, Srpska arhitektura XX veka: od istorizma do drugog
modernizma (Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2003), 23.
63 Argan, Moderna umetnost 1770–1970–2000 I, 153.
64 Ibid., 159.
65 Ibid., 22–23.

113
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

тенцијалне разлике које се, свакако, могу тумачити и у духу опозиције
класичног и романтичног.
Вернакуларно је наставило да заузима своје место у размишљањи-
ма и делима и каснијих модернистичких аутора. Довољно је само се-
тити се Лосових (Adolf Loos) речи о сељачким кућама „које и нису са-
градили сељаци него сам Бог”,66 па да схватимо како је и даље идеја
о чистоћи, изворности и природности вернакуларне архитектуре кон-
стантно остајала саставни део целокупне модерне уметности. Чак и
код највећих утемељивача модернизма, какав је био Ле Корбизје (Le
Corbusier), могу се препознати јасне везе са вернакуларним ствара-
лаштвом. На Корбизјеа је, наиме, значајно утицало путовање по Бал-
кану и Малој Азији, након чега се „у његовом раду осећа пригушен,
али снажан утицај отоманске архитектуре”,67 закључује Фремптон
(Kenneth Frampton).
Одређени аутори, чак, учитавају вернакуларно у оно што се поне-
кад назива модерним покретом у архитектури – иако у овом случају
свакако није реч о једној монолитној појави – препознајући ослањање
теорија поменутог покрета на поједине вредности вернакуларног гра-
дитељства. Ови аутори сматрају да је вернакуларно играло значајну
улогу у конституисању модернизма,68 што може имати своје оправ-
дање, уколико се узму у обзир изучавања народног градитељства Ле
Корбизјеа, или, код нас, Бранислава Којића. У суштини, тежећи да се
ослободе наслага високе културе које су кулминирале у историзму
и пратећим стиловима, модернистички аутори су посегли за добро
опробаном матрицом, коју смо препознали још код Хердера, а по
којој је испод високе културе опстала она изворна, истинска култура,
коју је могуће препознати у вернакуларном, а коју је потребно упосли-
ти у креирању новог израза.
У нашем истраживању посебно место у интерпретацији верна-
куларног има Бранислав Којић, како у практичном, тако и у исто-
ријско-теоријском смислу. Којић је свесно учитавао вернакуларно у
модерно. Његов приступ посебно је карактеристичан по укључивању
вернакуларних принципа у контекст раномодерне архитектуре.
Игњатовић је ово повезивање концепата модерне архитектуре са
традицијама балканског народног неимарства видео као својеврсно

66 Frempton, Moderna arhitektura: kritička istorija , 90.
67 Ibid., 151.
68 Maiken Umbach and Bernard Hüppauf, ed., Vernacular Modernism: Heimat,
Globaliyation and the Built Environment (Stanford, California: Stanford University
Press, 2005), 7–16.

114
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

оправдавање употребе елемената вернакуларног градитељства, али
и више од тога, као национализовање (или, како он каже, југослави-
зовање) модерне архитектуре.69 Ипак, потребно је сагледати далеко
шири контекст модернистичког позивања на вернакуларне узоре, где
је поменути национални аспект само један од чинилаца те комплексне
слике. У том смислу, Маневић је истакао како је код нас:
„теoријски, фолклоризам (…) био на логичном путу синтезе
романтичне тежње за повезивањем са традиционалним об-
лицима народног неимарства и истовременог повезивања са
основним постулатима раног модернизма: безорнаменталном
фасадом и слободним аранжманом основе”.70
Питање, пак, које Којић поставља – „зашто се та архитектура не би
могла називати модерном и да ли се модерна архитектура ипак раз-
ликује од грађења без предрасуда, грађења када се ствара архитек-
тура директно произашла из стварних потреба и могућности”71 – по-
себно сликовито говори о његовом виђењу односа вернакуларног и
модерног. Несумњиво је да овде препознајемо један искрени модер-
нистички став, који прати дугу традицију идеализације вернакуларног.
Блискост Дероковог и Којићевог приступа огледа се и у појединим
Дероковим пројектима, а посебно у епархијском конаку у Нишу, који
се својим обликовањем приближава препознатљивој Којићевој прак-
си, како кроз приступ укупном обликовању објекта, уз преузимање
и свођење основних форми варошких кућа, тако и кроз третирање
детаља, а пре свега, прозора који су, потпуно у духу ране модерне,
обједињавани у целовите уоквирене траке. С друге стране, треба ис-
таћи Дероков доживљај народног стваралаштва, који се препознаје у
речима да „немају сви народи јаче испољену потребу давања сопстве-
ног израза својим творевинама”. Дероко је још ту додао да су „наши
народи (…) способност и потребу за испољавање таквог израза пока-
зали и на народној ношњи, у народним песмама, умотворинама, музи-
ци…”.72 Ово разумевање вернакуларне културе као својеврсног од-
раза генија једног одређеног народа, потпуно одговара Хердеровим
идејама, према којима је вернакуларна култура у стању да открије

69 Aleksandar Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi: 1904–1941 (Beograd:
Građevinska knjiga, 2007), 349.
70 Zoran Manević, „Novija srpska arhitektura”, u Jugoslovenska umetnost XX
veka – srpska arhitektura 1890–1970, ur. Sovra Baračković i dr. (Beograd: Muzej
savremene umetnosti, 1972), 20.
71 Снежана Тошева, Бранислав Којић (Београд: Грађевинска књига, 1998), 83.
72 Дероко, Фолклорна архи�ек�ура у Ју�ославији, 5.

115
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

„метафизичку вредност”73 народа у којима настаје. Другим речима,
Дероко се, и у практичном и у теоријском смислу, у свом приступу
вернакуларном стваралаштву, ослања на важеће наративе модерног
друштва.
Уопштено посматрајући, идеја о чистоћи и савршености вернаку-
ларног израза, и код Којића и код Дерока, препознаје се у њиховом
разумевању постојећих форми народног градитељства као готових
и заокружених облика, у којима је „грана народне архитектуре коју
смо назвали фолклорном”, како Дероко истиче, „искристалисала
(…) јасно свој израз”.74 Као последица тога настају карте у којима
се објашњава дистрибуција различитих типова кућа,75 мада потпуно
остаје скрајнута чињеница да је вернакуларно градитељство, па и оно
које је настајало у Србији, нешто што је, како је Хит рекао, у сталној
трансформацији. О овоме сведочи и напуштање градње одређених
типова кућа и усвајање неких других, што је, рецимо, случај са кућама
у Шумадији, где су брвнаре замењене бондручарама у тренутку када
отпочиње нестајање квалитетног дрвета за градњу,76 што несумњиво
можемо разумети као непосредан одговор на захтеве локала. Иако
веома често и Дероко и Којић пружају увид у генезу одређених гра-
дитељских форми, то се, пре свега, чини с циљем објашњавања на-
чина како је дошло до тих коначних „искристалисаних” облика који
представљају заокружен и коначан израз вернакуларног генија. Игња-
товић је, стога, тврдио да су у радовима Дерока и Којића, али и дру-
гих аутора тог времена, „ови ’типови‘ посматрани као дијахронијски
стабилни и готово као замрзнути културни феномени”.77 У суштини,
поменути приступ и даље стоји на линији идеализације вернакуларних
форми и њихове мобилизације у грађењу и легитимисању вредности
и идеја модерног друштва.
Другим речима, изучавање и упошљавање вернакуларног од стра-
не различитих аспеката и професија модерног друштва као сврху је
увек имало утемељивање постулата самог тог друштва, а, ређе, по-
тпуно и конкретно разумевање ове културе. Када је реч о тумачењу
предметних феномена, они су интерпретирани и вредновани мери-

73 Fox, „J. G. Herder on Language and the Metaphysics of National Community”,
245.
74 Видети фусноту 72.
75 Ibid., 14; Којић, С�ара �ра�ска и сеоска архи�ек�ура у Србији, 13.
76 Ранко Финдрик, Динарска брвнара (Сирогојно: Музеј С�аро село, 1998),
75–77.
77 Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi: 1904–1941, 373.

116
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

лима и времена и струке. Свакако да је тешко или чак и немогуће из-
аћи из оквира свог времена, али је ипак наша обавеза да те феномене
овде констатујемо. У том смислу, Дерокова изучавања чине подједна-
ко део времена и професије у чијем окриљу, а можемо тврдити и за
чије потребе су настајала. Ово их, међутим, не чини мање вредним,
већ их, једноставно, смешта у један временски и културни контекст,
што је свакако неопходно учинити, како бисмо их могли адекватно
интерпретирати и разумети.

4. Ново као модерни идеал

Ставови које препознајемо и код наших истраживача, а које смо у
кратким цртама навели у претходном поглављу, последица су општих
позиција уметности њиховог времена. Међутим, уметност, сама по
себи, у значењу у којем је ми данас разумемо, а које подразумева пе-
риод од макар два протекла два века, представља новију појаву. Пре-
познавање појединих делатности као сродних и њихово сврставање у
контекст једног оквира названог уметност, такође је део процеса који
оптерећује наше разумевање појмова какав је вернакуларно – проце-
са „институционализације и специјализације”.
Сходно томе, поменути проблеми у сагледавању појединих фе-
номена, као што је вернакуларно, а за које сматрамо да су својстве-
ни позицијама уметности одређеног времена, проблеми су уједно и
уметности као такве. Наиме, „термин ’Уметност‘, са великим У и у мо-
дерном смислу те речи, као и њему сродан термин ’Лепе уметности
(Beaux Arts) настао је по свему судећи у осамнаестом веку”.78 Другим
речима, „груписање визуелних уметности са поезијом и музиком у си-
стем лепих уметности који је нама познат није постојало у класичној
антици, средњем веку или ренесанси”,79 што наше разумевање овог
појма чини првенствено последицом потребе да се поједине делатно-
сти одреде, дефинишу и класификују.
„У тренутку када се потврђује аутономија уметности поставља
се проблем њеног усаглашавања са осталим делатностима, то јест
њеног места и функције у културним и друштвеним околностима епо-
хе.”80 Сличне процесе можемо пратити и у српској култури, па тако,

78 Paul Oskar Kristeller, „The Modern System of the Arts: A Study in the History
of Aesthetics Part I”, Journal of the History of Ideas12 (4) (Oct. 1951): 497.
79 Paul Oskar Kristeller, „The Modern System of the Arts: A Study in the History
of Aesthetics Part II”, Journal of the History of Ideas 13 (1) (Jan. 1952): 43.
80 Argan, Moderna umetnost 1770–1970–2000 I, 22.

117
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

за Андру Стевановића „уметничко дело пак, јесте и треба да буде
независан производ и субјективан начин изражаја његовог творца
– уметника”.81
Наша потреба да вернакуларно стваралаштво издвојимо из онога
што смо у претходним пасусума препознали као уме�нос�, може се
довести у питање, будући да су представници такозване Бечке шко-
ле ис�орије уме�нос�и проповедали како сво људско стваралаштво
треба подвести под оквире уметности, а с циљем брисања границе
између претпостављене високе и ниске уметности.82 Ипак, ови су по-
духвати, без обзира на своје племените циљеве, део процеса, не ре-
хабилитације, већ баш укључивања овог стваралаштва у оквире ново-
формиране струке, што је за последицу имало замагљивање реалног
обухвата вернакуларних дела, као и сужавање простора за њихову
ваљану интерпретацију.
Међутим, када је интерпретација вернакуларног у практичном,
пројектантском и градитељском смислу у питању, оно што се посебно
наглашава јесте чињеница да поменута институционализована про-
фесија пред нас ставља као задатак произвођење ново�. Фуко (Michel
Foucault) то назива традицијом мишљења која „слави почетке, оба-
вија их пажњом и тишином и намеће им ритуализоване форме”,83 док
се колективни феномени, а какав је несумњиво и вернакуларна кул-
тура, разумеју као „’традиција‘, ’менталитет‘, ’облици‘; и допуштено
им је да играју негативну улогу кочнице у односу на ’оригиналност‘
проналазача”.84 Поменута потреба за постојањем аутора, уједно је
и потреба за „започињањем”, односно, потреба за произвођењем
ново�. Без обзира на то што се може чинити апсурдним, али позивање
на моделе из прошлости није имало за циљ разумевање тих форми,
односно њихово оживљавање у изворном облику, већ управо гене-
рисање ново�. Већ Инкиостри несумњиво поставља „императив ства-
рања новог на подлози аутентичног”.85

81 Цитирано према Богдан Несторовић, Архи�ек�ура Србије у XIX веку (Бео-
град: Арт Пресс, 2006), 30.
82 Michael Gubser, „Time and History in Alois Riegl’s Theory of Perception”,
Journal of the History of Ideas 66 (3) (Jul, 2005): 459; Kathryn Simpson, „Viennese
art, ugliness, and the Vienna school of art history: the vicissitudes of theory
and practice”, Journal of Art Historiography, 3 (December, 2010): 1.
83 Mišel Fuko, Poredak diskursa, prev. Dejan Aničić (Loznica: Karpos, 2007), 6.
84 Noam Čomski i Mišel Fuko, O ljudskoj prirodi: pravda protiv moći, prev. Andrija
Filipović (Loznica: Karpos, 2011), 31–32.
85 Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi: 1904–1941, 404.

118
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

„Ваља прекинути са тим старим лагањем, јер ту је естетика увек
роб стилова, а пошто се природне снаге и развитак не дају везати лан-
цима, ми ћемо се сами ослободити и тог ропства и дати слободан ток
ономе што слободне осећа по духу нашега народа и модерном схва-
тању, створићемо нову нашу архитектонску уметност рушећи трошну
зграду старе уметности и стилистике”,86 истиче Инкиостри.
Образовни систем је такође промовисао овај идеал, па је, у скла-
ду с тим, коментарисана и изложба студентских радова, речима како
су се студенти архитектуре „потрудили да комбиновањем народних
стилова извуку нове оригиналне варијанте које по мишљењу ком-
петентних представљају модерне снажне потезе у нашој архитекту-
ри”.87 С друге стране, пак, довољно је присетити се Којићевог преу-
зимања градитељских форми народног неимарства и њихове свесне
модернизације, о чему је већ било речи, па да се разуме таква потре-
ба грађења новог на бази историјског.
„На основу тог увида бива јасно да ис�оризам, у�ркос свој својој
кри�ици рационализма (…) с�оји на �лу мо�ерно� �росве�и�ељс�ва
и нехо�ице �ели ње�ове �ре�расу�е.”88 Под историзмом можемо
разумети и све праксе српске архитектуре које су се бавиле преузи-
мањем елемената прошлости у циљу стварања нових архитектонских
дела, а што је нарочито било изражено у покушајима откривања на-
ционалног израза.89
„Из перспективе историциста, могућност разумевања историје га-
рантовала (је) могућност �роизво�ње историје.”90 У том смислу, мог-
ли бисмо рећи да је „историцистичко мишљење (…) уметничко дело
будућности претворило у будућност као уметничко дело”.91 И сам је
Земпер (Gottfried Semper), без обзира на његову скепсу по питању
могућности формирања „новог стила”,92 искрено „веровао у могућ-
ност објашњавања и предвиђања унутрашњег функционисања орга-

86 Inkiostri, „Naša arhitektura (1907)”, 43.
87
„Изложба архитектонских пројеката: Студенти архитектуре приређују
другу изложбу својих радова”, Поли�ика, 5. фебруар, 1926, 7.
88
Hans-Georg Gadamer, Istina i metod: Osnovi filozofske hermeneutike, prev.
Božidar Zec (Beograd: Fedon, 2011), 352.
89 Миодраг Јовановић, „Историзам у уметности XIX века”, Сао�ш�ења XX–
XXI (1988/89), 278.
90
Mari Hvattum, Gottfried Semper and the Problem of Historicism (Cambridge:
Cambridge University Press, 2004), 172.
91 Ibid.
92 Кадијевић, Архи�ек�ура и �ух времена, 75.

119
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

низма епохе, постављајући историју (уметности) у оквире позитивне
науке путем које је могуће припремити естетичку синтезу будућно-
сти”.93 На овај начин, историја престаје бити само део прошлости,
већ постаје средство обликовања будућности по моделу оних епоха
које се сматрају узорним. Циљ овог приступа, који је несумњиво ка-
рактеристичан и за процесе интерпретације вернакуларног, такође је
поменуто произвођење ново� уз посезање за искуствима из прошло-
сти. Произвољност и слобода у преузимању и интерпретирању обли-
ковних елемената народног неимарства, са којима се срећемо готово
код свих српских, али и иностраних аутора, представља управо сведо-
чанство потребе за стварањем новог, а не за очувањем, разумевањем
и оживљавањем народног, градитељског израза. Све је ово чињено
са жељом рекреирања вредности које су учитаване у вернакуларно.
Поменуте праксе су, тако, вернакуларно сместиле у један посебан ин-
терпретативни оквир, који га је дефинисао у складу са већ формира-
ним предрасудама и жељеним исходима. Рекли бисмо да је разматра-
на интерпретација подлегла „тиранији скривених предрасуда”, које
су је учиниле „глувом за оно што нам говори традиција”.94
Уколико обратимо пажњу на Дерокова истраживања биће нам јас-
но да она нису настала без напора. Она су, пре свега, темељ његовог
практичног деловања, а уједно су замишљена да буду основ за рад
других архитеката, што потврђује и сам уџбеник на ову тему, који смо
већ поменули. Бројни технички и обликовни детаљи брижљиво об-
рађени, скицирани и предствљени читаоцима95 имали су, свакако, за
циљ да сачувају од заборава ова решења настала у окриљу народног
стваралаштва, али су уједно били и показни пример како се поједи-
ни проблеми могу решити и како се поједина естетска решења могу
обликовати. О томе најбоље говори и сама Дерокова пракса, унутар
које ћемо ретко када наћи конкретан цитат, али ћемо препознати од-
ређене принципе или решења која је он проналазио у делима верна-
куларних градитеља, преузимао их и компоновао у нова остварења.
Позиција Дероковог истраживачког рада, пре свега, дефинисана
је модерном идејом о томе шта је уметност и који је њен положај у
друштву. Чињеница да се он поменутим феноменима бави, на првом
месту, из контекста архитектонске струке, само је последица општег
приступа поменутим темама који, у одређеној мери, траје и до да-
нас. С друге стране, његово опредељење је јасно, уколико се узме у

93 Hvattum, Gottfried Semper and the Problem of Historicism, 167.
94 Gadamer, Istina i metod: Osnovi filozofske hermeneutike, 351.
95 Дероко, Фолклорна архи�ек�ура у Ју�ославији, табле I–XI.

120
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

обзир успостављање резултата поменутих истраживања као основе
за његово стваралаштво на пољу архитектуре, где су елементи, како
вернакуларног, тако и средњовековног градитељства, искоришћени
за формирање нових креација које никада не могу бити једнострано
приписане само једном стилском или грађеном узору.
Нема сумње да Дерокова изучавања архитектуре прошлости нису
имала за циљ да остану само на папиру. Као што је делатност Милути-
новића и Валтровића, пре свега, као циљ имала инспирисање рађања
новог националног архитектонског стила,96 односно, као што је Којић
своја проучавања народног неимарства директно аплицирао на своје
пројектантско стваралаштво, тако су и научни радови Александра Де-
рока у уској вези са његовим практичним радом на пољу архитектуре.
Можемо чак рећи да се у овоме препознаје гетеовска идеја „уоста-
лом све ми је мрско што ме само поучава а да не појачава моју делат-
ност или је непосредно не подстиче”.97
У Дероковим грађеним формама, пак, не треба тражити директне
узоре или конкретне транспозиције одређених дела, како средњове-
ковног, тако и вернакуларног градитељства. Дероково стваралаштво,
на првом месту, карактеришу велика слобода, креативност, и успех у
изналажењу нових форми, уз коришћење, комбинацију и трансфор-
мацију полазних модела, проналажених у остварењима градитеља у
прошлости. Стога у његовим радовима можемо препознати одбље-
ске историјских примера, обликовање настало као последица вели-
ког познавања и суштинског разумевања начина на који су поменути
примери настајали и функционисали.
Како бисмо објаснили начин на који су ова решења настајала,
можемо поменути један детаљ из Дерокове обимне архитектонске
праксе. Наиме, детаљи људи и кентаура са дечанске и студеничке пла-
стике брижљиво су забележени и приказивани у Дероковим анали-
зама средњовековне архитектуре, јављајући се често и као својеврс-
не вињете на крају појединих поглавља.98 С друге стране, овај детаљ
се понавља у каменој пластици Храма Св. Саве, што не представља

96 Видети: Михаило Влатровић и Драгутин Милутиновић, Вал�ровић и Ми-
лу�иновић: �окумен�и 1, Теренска �рађа 1871–1884. (Београд: Историјски му-
зеј Србије, 2006) и Михаило Влатровић и Драгутин Милутиновић, Вал�ровић и
Милу�иновић: �окумен�и 2, Теренска �рађа 1872–1907. (Београд: Историјски
музеј Србије, 2007).
97
Fridrih Niče, O koristi i šteti istorije za život, prev. Milan Tabaković (Beograd:
GRAFOS, 1979), 5.
98 Александар Дероко, Сре�њевековни �ра�ови у Србији, Црној Гори и Маке�о-
нији (Београд: Просвета, 1950), 5, 27, 36, 186.

121
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

посебан куриозитет, будући да им ни форма, ни функција овде нису
значајно промењене. Међутим, на фасади куће пуковника Елезовића,
у Његошевој улици у Београду, овај детаљ се јавља као носећа, значај-
но хипертрофирана декорација фасаде. Овде је тај мотив измештен
из оригиналног контекста, знатно увећан и претворен у нову форму
која притом добија потпуно други карактер и сасвим нову улогу, до
те мере да се, бар на први поглед, његово основно порекло више не
препознаје. Ми не можемо ни за једно од Дерокових дела рећи да је
несумњиво део, било националног стила, било фолклоризма или мо-
дерног покрета. Дероко слободно преузима мотиве и комбинује их у
оригинална решења, користећи своју креативност и машту.
Сходно томе, треба разумети и његово деловање на пољу преу-
зимања и интерпретације елемената вернакуларне архитектуре. Не
можемо говорити о директном преношењу, конкретним моделима и
јасним елементима. Реч је, пре свега, о транспозицији појединих фор-
ми, њиховој трансформацији и компоновању у нове сложеније цели-
не. Наиме, ради се о преношењу карактера једног градитељства, а
не о преузимању његових конкретних елемената, о чему најречитије
сведочи Дерокова кућа на Дедињу. Он просто препознаје карактер
одређене архитектуре, анализира и разуме начин њеног настајња и
функционисања, а та знања примењује при стварању нових архитек-
тонских креација.
Модерни дискурс јасно се уочава у Дероковом несумњивом опре-
дељењу за ново. Његова дела су, увек, и пре свега, нова. Као што смо
већ закључили, концепт ново� у уме�нос�и до те мере је успостављен
као императив, да је и свако позивање на елементе грађевина из
прошлости, мобилисано због креирања тог ново�. Дерокова дела, у
том смислу, својом оригиналношћу и креативношћу представљају нај-
боље сведочанство поменутих идеала.

5. Фолклоризам у Дероковој градитељској пракси

Као што смо већ поменули, за разлику од стваралаштва неких других
наших аутора, Дероково дело није дало конкретне примере такозва-
ног фолклоризма – приступа обликовању архитектонских дела који
се угледао на традиције вернакуларног стваралаштва. Дерокова дела
су особена и препознатљива. Она чине јединствен корпус, без обзира
на то да ли су се више ослањала на елементе средњовековне, народ-
не или модерне градитељске традиције. Ипак, неоспоран је значајан
утицај народног неимарства на његово градитељство. Многи његови

122
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

изведени објекти стамбених кућа и школа „садрже приметну инспи-
рацију фолклоризмом”.99 Покушаћемо приказати Дероков однос
према традицијама вернакуларног неимарства који се манифестовао
у његовом пројектантском раду.
Вероватно најзанимљивији, а уједно и најкарактеристичнији при-
мер фолклористичког приступа у Дероковој архитектури јесте свака-
ко његова кућа, изграђена на Дедињу 1936. године. Овде је, пре свега,
реч о својеврсном експерименту који је вероватно без премца у на-
шој савременој архитектонској пракси. У одређеном смислу, приступ
који је Дероко применио у градњи ове куће, а који је подразумевао
више од могућег преузимања одређених градитељских облика на-
родног неимарства, јесте вернакуларан, чиме се ова грађевина исти-
че у целокупном корпусу наше фолклористичке архитектуре између
два светска рата. Наиме, објекат је грађен од пронађеног преосталог
материјала порушених градских кућа, што, само по себи, бар у кон-
цептуалном смислу, може чак говорити о употреби локално� ма�е-
ријала, односно о неослањању непосредно на индустрију (иако је и тај
пронађени материјал несумњиво био индустријски произведен), већ
на рециклажу онога што је у датом тренутку било доступно. С друге
стране, сами мајстори су били „лишени и виска и пердашка”.100
С друге стране, у препознатљивом Дероковом маниру, само обли-
ковање куће се не ослања ни на једну препознатљиву традицију верна-
куларног градитељства Србије или Југославије. За ову кућу не може-
мо рећи да припада ни једном од �и�ова кућa које срећемо на Деро-
ковим или Којићевим картама. Ипак, реминисценције које се огледају
у материјализацији фасаде, кровних равни, наглашенoм оџаку или
дрвеним олуцима и капцима, односно улазном трему или саксијама
за цвеће, креирају једну снажну и упечатљиву композицију истакнуте
изражајности која је, у сваком смислу, слика препознатљиве естетике
народног неимарства. Притесаним гредама или неравним површина-
ма фасадног зида101 Дероко преноси основну појавност вернакулар-
них грађевина Балкана, не преузимајући готово ни један конкретан
елемент овог градитељства. С друге стране, може се рећи да „овај
Дероков пројекат има наглашено место у развоју српске архитектуре
XX века, јер представља склоп врло модерних идеја које су још пре
99 Зоран М. Јовановић, Алексан�ар Дероко (Београд: Републички завод за
заштиту споменика културе, 1991), 90.
100 Ibid.

101 Александар
Кадијевић, Је�ан век �ражења национално� с�ила у ср�ској
архи�ек�ури – сре�ина XIX - сре�ина XX века (Београд: Грађевинска књига,
2007), 326.

123
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

пола века, по диктату Дерокове фантазије, наговестиле трагалачке
експерименте ’данашњих архитеката-контестатора‘”.102
Као примере инспирисане вернакуларним градитељством свака-
ко треба поменути Дерокове објекте у Врњцима, из 1930. године, и
на Космају из 1935. године.103 Вила у Врњцима представља скроман
објекат малих димензија и без значајне декорације. Главни архитек-
тонски елементи су кров од ћерамиде, централно постављени трем
са луковима и наглашени оџаци.104 Свакако да употреба ћерамиде,
поменути трем и истакнути димњаци највише говоре о могућим узо-
рима у народном неимарству. Значајније би, међутим, било поменути
куће Обрада Симића из 1931, и Владе Стакића из 1937. године. Као
по правилу, ни ове грађевине нису несумњиви представници фолкло-
ризма, али бројни детаљи примењени у њиховом обликовању упућују
на елементе вернакуларног градитељства, што је утицало на то да их
поједини аутори тумаче у овом светлу.
Кућу Владе Стакића (сл. 1.) карактерише рустична фасада и аркад-
ни трем над којим се пружа тераса. Кровови, као и детаљи око прозо-
ра, изведени су у ћерамиди.105 Несумњиво је да на овој кући у једнакој
мери можемо уочити средњовековне, као и оне вернакуларне узоре.
Ова кућа, у општем смислу пре одаје фолклорни утисак, него што се то
може приписати некој конкретној обликовној целини. Ипак, поједини
детаљи значајно појачавају поменути фолклорни карактер. То је, пре
свега, употреба ћерамиде, како на крову, тако и у декорацији фасаде,
а потом и посебне саксије за цвеће, израђене од масивног притеса-
ног дрвета. Саксије су постављене испод прозора и, без обзира на то
што им се у народном неимарству не може наћи конкретна паралела,
своју естетику и израз дугују управо овој градитељској традицији.  
Кућа Обрада Симића (сл. 2.), пак, представља објекат који је Деро-
ко реконструисао и надзиђивао. При овим интервенцијама, Дероко је
додао сокл и траке од опеке, четвороводни кров са наглашеним стре-
хама од ћерамиде, од које су, као и на кући Владе Стакића, изведене
и фасадне декорације око прозора, препознатљиви сунчани сати, као
и низ других детаља.106 Поменућемо још и наглашене декоративне
димњачке капе, односно низ детаља изведених у дрвету, као што су

102 Јовановић, Александар Дероко, 212.
103 Ibid., 90.

104 Видети фусноту 101.

105 ВладанаПутник, „Фолклоризам у архитектури Београда (1918–1950)”,
Го�ишњак �ра�а Бео�ра�а књ. LVII (2010): 187.
106 Ibid.

124
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

Слика 1. Кућа Владе Стакића (фотографија добијена љубазношћу
Пеђе Паровића).

својеврсни сантрачи на соклу, то јест греде и конзоле испод благих
угаоних еркера, или опет дугачке дрвене саксије под прозорима. И на
овом објекту, као и на претходном, подједнако се уочавају средњове-
ковни, као и вернакуларни узори, али су и једни и други били подлож-
ни Дероковим маштовитим интерпретацијама.
Ипак, поједини елементи на овом објекту се јасније могу везати
за традиције народног, а пре свега варошког неимарства. То су, не-
сумњиво, угаони еркери. Њихов положај и пропорција чине да под-
сећају на куле каквог средњовековног замка. Међутим, претварање
ових потенцијалних кула у еркере, као и њихово постављање, бар
у визуелном смислу, на изражене дрвене греде које се ослањају на
такође дрвене конзоле, дало је целој композицији фолклорни карак-
тер. С друге стране, велики прозорски отвори, обликовани потпуно у
духу балканске варошке традиције, са дугачким дрвеним саксијама
под њима, додатно наглашавају овај утисак. Све је употпуњено стре-
хама и покривачем од ћерамиде, као и декоративним димњачким
главама. Нажалост, данас је овај објекат значајно нарушен каснијим
нестручним интервенцијама, што поједине поменуте елементе чини
непрепознатљивим.
Сасвим сигурно најконкретнији пример фолклоризма у Дероко-
вом стваралачком опусу јесте епархијски конак у Нишу (сл. 3), који

125
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Слика 2. Кућа Обрада Симића, укупан изглед, данас
(фотографија добијена љубазношћу Пеђе Паровића).

126
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

Слика 2. Кућа Обрада Симића, детаљи, данас (фотографија добијена
љубазношћу Пеђе Паровића).

127
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Слика 3. Епархијски конак у Нишу, укупан изглед и детаљи, данас
(фотографија добијена љубазношћу Николе Стевановића).

128
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

је пројектован у сарадњи са П. Анагностијем, а изграђен је између
1935. и 1940. године.107 У суштини, поменути објекат понајмање личи
на остала Дерокова дела и у великој мери се у изразу приближава
Којићевим решењима, што се огледа у преузимању и свођењу основ-
них форми варошког неимарства и у раномодернистичком обједиња-
вању прозора у континуалне траке.
Објекат је симетричан, са централно постављеним аркадним тре-
мом и наглашеним угаоним отвореним еркерима који реферирају на
чардаке традиционалних градских кућа. На објекту се посебно истичу
дубоке стрехе и кров од ћерамиде, као и бројни наглашени димња-
ци са декоративним главама.108 Трагови Дероковог манира могу се
препознати у фасадним детаљима изведеним у опеци, али је то овде
прилично ограничено и сведено. Оно што се сасвим сигурно може
приметити јесте несумњив утицај ране модерне који карактерише и
сличне Којићеве пројекте, чиме се овај објекат посебно везује за вре-
менски и културни контекст у ком настаје.

6. Закључак

Дероков рад представља једну комплексну целину истраживачког,
педагошког и пројектантског деловања. Његове анализе народног и
средњовековног градитељства незаобилазне су за све истраживаче
који се и данас баве овим темема. С друге стране, његова пројек-
тантска делатност оставила је иза себе велики број остварења изу-
зетне маштовитости, која су остала без премца у нашој архитектури.
Специфичност и препознатљивот приступа, лакођа и оригиналност
решења, а пре свега, поменута имагинација и до данас инспиришу и
одушевљавају.
Ако упоредимо Дероков истраживачки и пројектатски рад, пре-
познајемо да су они органски повезани и да чине компактну целину.
Овде се уочава да Дероков истраживачки рад није без разлога био
посвећен анализи историјских примера, већ с циљем и са жељом да
нова сазнања помогну, како њему, тако и његовим савременицима,
при изналажењу нових решења на основу поука традиције. Његов уку-
пан приступ истраживачком и пројектантском раду, понајвише сведо-
чи о томе.

107 Кадијевић, Је�ан век �ражења национално� с�ила у ср�ској архи�ек�ури
– сре�ина XIX – сре�ина XX века, 327.
108 Ibid.

129
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Дерокове анализе грађевина прошлости, несумњиво пред-
стављају темељ његовог градитељског стваралаштва. То се препо-
знаје по детаљима, а и по логици његових архитектонских решења,
о чему је било речи у претходним пасусима. С друге стране, његов
пројектантски рад пружио је, пре свега, један потпуно нов начин при-
ступања традицији. Његова дела не настају као репродукције исто-
ријских модела. Дероко, пре свега, из традиције покушава да преуз-
ме логику и карактер, који, затим, остварује кроз један нов приступ
обликовању архитектуре. Он се, на првом месту, користи језиком и
поступцима свог времена, како би поуке прошлости инкорпорирао у
архитектуру која је нова и у служби је тренутка у коме настаје.
Вернакуларно градитељство овде постаје модел захваљујући
идеји о њеној логичности, сврсисходности и практичности. Оно по-
стаје модел на основу модерне идеје о томе да архитектура најпре
мора бити практична и функционална, да њена естетика мора проис-
тећи директно из ових особина, уз адекватну материјализацију, под
чијим утицајем се обликује и одређени карактер архитектуре. Верна-
куларно неимарство је за модерног човека било управо то. Настало
је из потребе, коришћењем доступних материјала који су дефинисали
основне облике и њихову појавност. Незгода, је у томе што модеран
човек није био у могућности да појми сву комплексност традиционал-
них друштава, њихове основне вредности и карактер који су значајно
утицали на обликовање ових грађевина.
Дероко своје грађевине поставља на модерним темељима, ве-
рујући у непосредност и искреност вернакуларне архитектуре, чију
естетику покушава оживети у својим делима. Управо по том основу,
он приказује велику количину детаља вернакуларних грађевина, по-
тврђујући њихову практичност и сврсисходност, и налазећи им кроз
свој пројектантски рад одговарајуће место и у модерном добу. Ње-
гова дела која се баве анализом народног градитељства обилују ски-
цама и цртежима бројних детаља и техничких решења, те су више
приручници него прости прикази овог неимарства. С друге стране,
својим архитектонским стваралаштвом, Дероко, у ствари, појашња-
ва како он разуме улогу његових истраживања. Употребљавајући на
разне начине естетику и техничка решења вернакуларних мајстора,
он појашњава која је сврха студиозних приказа ових мотива у њего-
вим књигама и уџбеницима. Својим стваралаштвом, он потврђује да
та студиозност потиче од жеље за њиховом применом, те је позната
прецизност у служби што бољег разумевања приказаних елемената
и њихове што лакше поновне употребе. Стога Дероково дело јесте
заокружена целина. Можемо рећи да су његов истраживачки и прак-

130
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

тични рад компатибилни и да се налазе у специфичном односу међу-
зависности, из којег црпе свој смисао и сврсисходност. Управо на по-
менутом мора се заснивати и начин на који ми данас, три деценије
након Дерокове смрти, разумемо његово наслеђе.

Литература

1. Alexander, Christopher. The Timeless Way of Building. New York: Oxford
University Press, 1979.
2. Arben Fox, Russell. „J. G. Herder on Language and the Metaphysics of
National Community.” The Review of Politics 2, 65 (Spring, 2003): 237–262.
3. Argan, Đulio Karlo i Akile Bonito Oliva. Moderna umetnost 1770–1970–2000 I.
Prevela Milena Marjanović. Beograd: Clio, 2004.
4. Argan, Đulio Karlo i Akile Bonito Oliva. Moderna umetnost 1770–1970–2000 I I.
Prevela Milena Marjanović. Beograd: Clio, 2005.
5. Barnard, Federick M. Herder on Nationality Humanity and History. Montreal:
McGill-Queen’s University Press, 2003.
6. Валтровић, Михаило и Драгутин Милутиновић. Вал�ровић и Милу�ино-
вић: �окумен�и 1, Теренска �рађа 1871–1884. Београд: Историјски музеј
Србије, 2006.
7. Валтровић, Михаило и Драгутин Милутиновић. Вал�ровић и Милу�ино-
вић: �окумен�и 2, Теренска �рађа 1872–1907. Београд: Историјски музеј
Србије, 2007.
8. Gadamer, Hans-Georg. Istina i metod: Osnovi filozofske hermeneutike. Preveo
Božidar Zec. Beograd: Fedon, 2011.
9. Gubser, Michael. „Time and History in Alois Riegl’s Theory of Perception”,
Journal of the History of Ideas, 3, 66 (Jul, 2005): 451–474.
10. Davis, Howard. „Explicit Rules, Implicit Rules, and Formal Variations in
Vernacular Building”. Perspectives in Vernacular Architecture, 4 (1991): 53-63.
11. Деретић, Јован. „Вук Караџић”, У Живо� и обичаји наро�а ср�ско�, ур. Ра-
дивоје Микић, Гојко Тешић и Васа Павковић. Београд: Политика, 2005.
12. Дероко, Александар. Наро�но неимарс�во I. Београд: Српска академија
наука и уметности, 1968.
13. Дероко, Александар. Наро�но неимарс�во II. Београд: Српска академија
наука и уметности, 1968.
14. Дероко, Александар. Сре�њевековни �ра�ови у Србији, Црној Гори и Ма-
ке�онији. Београд: Просвета, 1950.
15. Дероко, Александар. Фолклорна архи�ек�ура у Ју�ославији. Београд: На-
учна књига, 1964.

131
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

16. Елијаде, Мирча. Све�о и �рофано. Нови Сад: Издавачка књижарница Зо-
рана Стојановића, 2003.
17. Ignjatović, Aleksandar. Jugoslovenstvo u arhitekturi: 1904 – 1941. Beograd:
Građevinska knjiga, 2007.
18. „Изложба архитектонских пројеката: Студенти архитектуре приређују
другу изложбу својих радова”. Поли�ика, 5. фебруар, 1926, 7.
19. Inkiostri, Dragutin. „Naša arhitektura (1907)”. U Jugoslovenska umetnost XX
veka – srpska arhitektura 1990 – 1970, ur. Sovra Baračković, Vuka Kovačević i
Gordana Gordić, 42–45. Beograd: Muzej savremene umetnosti, 1972.
20. Јовановић, Зоран М. Алексан�ар Дероко. Београд: Републички завод за
заштиту споменика културе, 1991.
21. Јовановић, Миодраг. „Историзам у уметности XIX века”, Сао�ш�ења XX–
XXI (1988/89): 275–284.
22. Кадијевић, Александар. Архи�ек�ура и �ух времена. Београд: Грађевин-
ска књига, 2010.
23. Кадијевић, Александар. Је�ан век �ражења национално� с�ила у ср�ској
архи�ек�ури (сре�ина XIX – сре�ина XX века). Београд: грађевинска књи-
га, 2007.
24. Којић, Бранислав Ђ. С�ара �ра�ска и сеоска архи�ек�ура у Србији. Бео-
град: Просвета, издавачко предузеће Србије, 1949.
25. Kristeller, Paul Oskar. „The Modern System of the Arts: A Study in the History
of Aesthetics Part I”. Journal of the History of Ideas 12 (4) (Oct. 1951): 496–527.
26. Kristeller, Paul Oskar. „The Modern System of the Arts: A Study in the History
of Aesthetics Part II”. Journal of the History of Ideas 13 (1) (Jan. 1952): 17–46.
27. Kuletin Ćulafić, Irena. Estetička teorija arhitekture Marka-Antoana Ložijea.
Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2011.
28. Вранић–Игњачевић, Марија и Дубравка Милошевић. Ле�ен�е Бео�ра�ско�
иниверзи�е�а Алексан�ар Дероко, ка�ало� изложбе. Београд: Универзи-
тетска библиотека, 2004.
29. Lévi-Strauss, Claude. Myth and Meaning. London: Taylor & Francis e-Library,
2005.
30. Locke, John. Second Tratise of Government. Indianapolis and Cambridge:
Hackett Publishing Company, 1980. Project Gutenberg.
31. Мандрапа, Ђорђе. „Интерпретација вернакуларних градитељских прин-
ципа и израза у архитектури Србије 19. и 20. века”. Докторска дисерта-
ција, Универзитет у Београду, 2017.
32. Manević, Zoran. „Novija srpska arhitektura”. У Jugoslovenska umetnost XX
veka – srpska arhitektura 1890–1970, уред. Sovra Baračković, Vuka Kovačević
i Gordana Gordić, 7-38. Beograd: Muzej savremene umetnosti, 1972.

132
Ђ. Мандрапа, Однос и контекстуализација истраживачког и пројектног...

33. Michaelis-Jena, Ruth. „Oral Tradition and the Brothers Grimm”, Folklore 4, 82,
(Winter, 1971): 265–275.
34. Несторовић, Богдан, Александар Дероко, Петар Крстић, Бранислав Којић,
Бранко Максимовић, Ђурђе Бошковић, Петар Анагности, Оливер Минић,
Григорије Самојлов, Миодраг Петровић, Слободан Ненадовић, Анка
Стојаковић, Ђорђе Петровић и Димитрије Младеновић. Високошколска
нас�ава архи�ек�уре у Србији 1846–1971: необјављени руко�иси. Бео-
град: Aрхитектонски факултет, 1996.
35. Несторовић, Богдан. Архи�ек�ура Србије у XIX веку. Београд: Art Press,
2006.
36. Niče, Fridrih. O koristi i šteti istorije za život. Preveo Milan Tabaković. Beograd:
Grafos, 1979.
37. Oliver, Paul. Built to Meet Needs, Cultural Issues in Vernacular Architecture.
Oxford: Elsevier Ltd, 2006.
38. Павловић, Доброслав Ст., Р. Ангелова, Н. К. Муцопулос, Ж. Стојка, и Х. Сез-
гин, ур. Наро�но �ра�и�ељс�во на Балкану. Београд: Републички завод за
заштиту споменика СР Србије, 1987.
39. Perović, Miloš R. Srpska arhitektura XX veka: od istorizma do drugog
modernizma. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2003.
40. Путник, Владана. „Фолклоризам у архитектури Београда (1918–1950)”,
Го�ишњак �ра�а Бео�ра�а књ. LVII (2010): 175–210.
41. Rapoport, Amos. House, Form and Culture. Englewood Cliffs: Prentice-Hall,
Inc, 1969.
42. Русо, Жан-Жак. Друш�вени у�овор; О �ореклу и основама неје�накос�и
међу љу�има. Превели Тихомир Марковић и Радмило Стојановић. Бео-
град: Просвета, 1949.
43. Simpson, Kathryn. „Viennese art, ugliness, and the Vienna school of art
history: the vicissitudes of theory and practice”, Journal of Art Historiography,
3 (December, 2010): 1–14.
44. Стефановић, Караџић, Вук. Живо� и обичаји наро�а ср�ско�. Нови Сад: Ма-
тица српска, 1960
45. Тошева, Снежана. Бранислав Којић. Београд: Грађевинска књига, 1998.
46. Umbach, Maiken and Bernard Hüppauf, ed. Vernacular Modernism: Heimat,
Globalization and the Built Environment. Stanford, California: Stanford
University Press, 2005.
47. Финдрик, Ранко. Динарска брвнара. Сирогојно: Музеј С�аро село, 1998.
48. Финдрик, Ранко. Наро�но неимарс�во. Сирогојно: Музеј С�аро село, 1994.
49. Frempton, Kenet. Moderna arhitektura: kritička istorija. Preveo Marko Nikolić.
Beograd: Orion art, 2004.
50. Fuko, Mišel. Poredak diskursa. Preveo Dejan Aničić. Loznica: Karpos, 2007.

133
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

51. Heath, Kingston Wm. Vernacular Architecture and Regional Design: Cultural
Process and Environmental Response. Oxford: Elsevier, 2009.
52. Hvattum, Mari. Gottfried Semper and the Problem of Historicism. Cambridge:
Cambridge University Press, 2004.
53. Hobbes, Thomas. Leviathan or the Matter Form and Power of a Commonwealth,
Ecclesiastical and Civil. London: John Bohn, MDCCCXXXIX.
54. Hobsbawm, Eric. The Age of Revolution 1789–1848. New York: Vintage Books,
a division of Random House, Inc, 1996.
55. Čomski, Noam i Mišel Fuko. O ljudskoj prirodi: pravda protiv moći. Preveo
Andrija Filipović. Loznica: Karpos, 2011.
56. Dženks, Čarls. Moderni pokreti u arhitekturi. Prevele Svetlana Maksimović i
Snežana Litvinović. Beograd: Građevinska knjiga, 2007.
57. Šubert, Gabriela. „Kada se Gete sreo sa Vukom”. Preuzeto 15. Januar 2015.
http://www.sanu.ac.rs/Inicijative.aspx?arg=3,undefinedhttp://www.sanu.
ac.rs/Inicijative/2009GabrijelaSubert.pdf.

134
Đorđe Madrapa
Faculty of Modern Art, Belgrade

RELATIONSHIP AND CONTEXTUALIZATION OF RESEARCH AND DESIGN
WORK OF ALEKSANDAR DEROK
– Vernacular construction as an example

In the year that marks three decades since the death of Belgrade
University professor and academician Aleksandar Derok (1894-1988), this
paper researches the main concepts that were the basis of his interpretation
of vernacular construction of Serbia, as well as the influence that this
interpretation had on his design work. In this paper we shall, most of all, try
to understand Derok’s main attitude on what vernacular architecture really
is. In order to understand that, this paper also includes the analysis of the
very term vernacular construction according to modern interpretations of
this phenomenon.
Comparative analysis demonstrates the main differences between
how Deroko understands vernacular construction and how we understand
it today. Based on that, we also try to examine the main theoretical
assumptions and concepts that led to Deroko’s attitude, in the context of
time and tradition of thought that he belongs to. In that sense, there is a
problem of modern interpretation of traditional phenomena and modern
concepts that interpret and idealize them. Also, we try to demonstrate the
difference between modern and traditional societies and their ideas about
work and labour, in order to understand the faults of the very interpretation
of phenomena that are not characteristic for the modern society.
On the other hand, there is an attempt to connect Deroko’s designs
with his research work. In this manner, Deroko’s idea regarding the role
of his research is also analysed, as well as, on the other hand, the role that
historical sources may have in modern creative endeavours. In accordance
with this, we also observe Deroko’s attitude towards the historical, but also
the new as well. In other words, we try to demonstrate to what extent, for
Deroko, reaching for historical models was inspired by his desire to bring
those models to life, and how much, actually, by the need to form a new
architectural expression based on the traditional.
In this manner, we try to recognize Deroko’s foundation in modern
concepts, both regarding historical and theoretical explication of the subject
phenomena, and the architectural creative endeavours. In that sense, we
recognize the need for creation of new, even in the moments when the
author calls for the elements of the by-gone in his work.

135
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

The last chapter offers individual overview of Deroko’s designs that
can be linked to folklorism – architectural expression based on the models
of vernacular construction. Another important conclusion is that Deroko’s
work never exclusively belonged to any of the prevalent expressions, but
they are always rather somewhere in between, equally drawing inspiration
from all current approaches and always bringing out something new and
characteristic. In the context of that, we can also recognize Deroko’s attitude
towards vernacular models, which he interprets, analyses and understands,
accepting only the principles upon which they function. It is these principles
that Deroko used and transfers to his work, never literally citing them, but by
bringing to life the spirit and the character of certain construction methods.
In that sense, we conclude that Deroko’s works are, first of all, new and as
such, they are based on modern ideals, which also represent the base of his
historical and theoretical explication of the vernacular.
Keywords: Deroko, vernacular, architecture, new

Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 05.12.2018.

136
оригиналан научни рад УДК 663.642:658.2

Јелена Јовановић Симић1
Музеј науке и технике, Београд
Ненад Лукић2
Музеј науке и технике, Београд

ИЗ ИСТОРИЈЕ ИНДУСТРИЈСКОГ РАЗВОЈА И ИСТОРИЈЕ
МЕДИЦИНЕ У СРБИЈИ 19. ВЕКА: ПРВА СРПСКА
ПОВЛАШЋЕНА ФАБРИКА ВЕШТАЧКИХ МИНЕРАЛНИХ ВОДА
У БЕОГРАДУ ДР ДОКИЋА И ДР ГОНСИОРОВСКОГ3

Апстракт
На основу доступне архивске грађе, периодике и литературе, у
раду су проучени и представљени оснивање и рад прве фабри­
ке за производњу минералних вода (1879/1880) у Србији, као и
околности њеног настанка и развоја. О фабрици до сада није било
података у историографији развоја индустрије, као ни у медицин­
ско-историографским радовима, укључујући биографије оснивача
фабрике, лекара и угледних личности – доктора Лазара Докића и
доктора Казимира Гонсиоровског (Kazimierz Gąsiorowski). У том
смислу, рад представља допринос проучавању наведених научних
области и поставља основе за даља истраживања историје произ­
водње и експлоатације минералних вода у Србији.
Кључне речи: индустрија, минералне воде, сода-вода, Лазар Докић,
Казимир Гонсиоровски, Јован Ерлих

1. Увод

Процес индустријализације у нововековној српској држави – Кнеже­
вини Србији, започет је у четвртој деценији 19. века оснивањем првих
1 jelena.simic@muzejnt.rs

2 nenad.lukic@muzejnt.rs

3Захвалност аутора Милошу Јуришићу (Музеј науке и технике), Драгици Ва­
сић (Медицинска школа), Петри Ћурчић и Јелени Никчевић (Архив Србије) и
Зорици Циврић Флорес (Музеј науке и технике) за корисне савете током пи­
сања рада.

137
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

фабрика у Београду.4 Поред државне штампарије (1831), биле су
то две фабрике за прераду коже у Топчидеру – Табакана (1834) и
Прави�ељс�вена ле�ерница (1838)5 и две пиваре – Вајнха�лова (1839) и
Кнежева �ивара (1840). У поређењу са динамиком у западноевропским
и северноамеричким земљама, индустријализација у Србији је кроз
читав 19. век имала спорији и неравномеринији ток. Фабрике су
махом израстале из занатских радионица, већина је имала мали обим
прозводње и углавном су биле смештене у престоници.6
Међутим, два догађаја из седамдесетих година деловала су под­
стицајно на развој индустрије. Први је био Закон о потпомагању ин­
дустријских предузећа из 1873. године, а други стицање независно­
сти Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године. Поред
царинских олакшица и уступања земљишта за подизање фабричких
постројења под одређеним условима, Закон је потпомогнутим преду­
зећима обезбеђивао и разне финансијске и друге олакшице, које су
имале за циљ да привуку стране и домаће предузетнике.7 Стицањем
независности створени су повољнији правни, политички и економски
услови за развој предузетништва, индустрије и нових технологија.

2. Производња сода-воде и минералних вода у Србији

У другој половини 19. века, у Београду је популаран напитак постала
газирана вода, такозвана сода-вода или „содна вода”, која се добијала
увођењем угљен-диоксида под притиском у пијаћу воду. Посебно
је била коришћена у летњим месецима за припремање шприцера
и данас углавном заборављених, освежавајућих безалкохолних
напитака – кабезе, клакера и оранжаде. Међутим, због благотворног

4 Условно речено, прва фабрика у Београду била је тополивница која је радила

кратко време током Првог српског устанка.
5Након гашења ове две фабрике, у Топчидерском комплексу је основана
Топчидерска економија у чијем саставу је 1852. године почела са радом нова
фабрика, Правитељствена чохара.
6 У Београду су даље основани Тополивница (1848), парни млин (1850), фа­
брика свећа и сапуна (1852), фабрика жижица (1869), фабрика шпиритуса
(1872), парна пивара (1873) и друге. Видети: Драган Петровић, Ис�орија ин­
�ус�рије Бео�ра�а: Развој и размеш�ај ин�ус�рије Бео�ра�а у XIX и XX веку, I
(Београд: Српско географско друштво, 2006), 50–52.
7Видети више: „Закон о потпомагању индустријских предузећа”, у Зборник
закона и уре�аба из�аних у Књажес�ву Србији у 1873/4. �о�ини, XXVI (Београд:
Државна штампарија, 1874), 60–63.

138
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

дејства на пробаву, попут минералних вода, цењена је и као лековито
средство.
Досадашња истраживања упућују на закључак да су почеци про­
изводње сода-воде у Београду били повезани са њеном употребом
управо у медицинске сврхе. Апарат за сода-воду набављен је 1865.
године за Болницу вароши и округа Београда8, а три године касније,
производњу је започео магистар фармације Димитрије Милутиновић,
власник апотеке на Теразијама, која је управо те 1868. године добила
статус дворске апотеке.9 Тек наредне деценије сода-воду почињу да
производе занатлије – содаџије и кафеџије. Међу њима, изгледа да су
први били Јован Ерлих из Хиландарске улице (1877)10 и Јован Христић,
кафеџија из Абаџијске чаршије (1879).11 Као и Милутиновић, и Ерлих
и Христић су започели производњу без икаквих административних ус­
лова и ограничења, пошто они тада нису постојали. На потребу да се
фабрикација сода-воде регулише прописима, првенствено зато што је
у питању конзумни производ чији квалитет може утицати на здравље
људи, пажњу надлежних је 1879. године скренуо захтев за концесију
за оснивање фабрике „вештачких минералних вода”.
Министарству финансија захтев су поднела два београдска лекара
– доктор Лазар Докић,12 професор Велике школе и доктор Казимир

8„Списак ствари које је дотични одбор набавио за овдашњу грађанску бол­
ницу новцима, предатим му тога ради од Њене Светлости кнегиње српске”,
Ви�ов�ан, 23.11.1865, 4.
9 Архив Србије (АС), Министарство финансија – Економно одељење (МФ – Е),
V, 91/879. Историчар фармације Војислав Марјановић изнео је претпоставку
да су апотекари први у Србији, дакле пре занатлија – содаџија, справљали
сода-воду: „Нисмо још утврдили, али мислимо да су апотекари у Србији у XIX
веку били пионири производње сода воде”. Он није имао сазнања о томе да
је апотекар Димитрије Милутиновић започео производњу 1868. године, већ
је претпоставку базирао на подацима који се односе на производњу сода-
воде у апотеци магистра фармације и доктора хемије Косте Николића, која
је почела са радом 1892. године на некадашњем Енглезовцу (данашњем
Врачару). Видети: Војислав Марјановић, Фармација у Србији у XIX веку
(Београд: Ветпром, 1970), 176.
10 АС, Министарство унутрашњих дела – Санитет (МУД – С), III, 70/880.

11 АС, МУД – С, III, 57/880. Некадашња Абаџијска чаршија јесте данашња улица

Краљице Наталије.
12Лазар Докић (Београд, 1845 – Опатија, 1893) – медицину је студирао као
државни стипендиста у Бечу, где је 1869. године и промовисан за доктора
медицине и доктора хирургије. Физикус Округа ужичког био је до 1874.
године, када прелази у војну службу. За професора зоологије на Великој
школи изабран је 1878. године. Лични лекар престолонаследника Александра
Обреновића постао је 1883. године, затим две године касније његов гувернер,

139
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Слика 1. Молба доктора Докића и доктора Гонсиоровског за добијање
повластице за производњу минералних вода.

а 1889. године и васпитач. Докићева наставничка каријера завршила се
1888/1889. године, када је постао члан и, убрзо потом, председник Државног
савета. Након државног удара 1/13. априла 1893. године, којим се Александар
Обреновић прогласио пунолетним и преузео краљевску власт, Докић је
изабран за председника владе и министра просвете и црквених дела.
Децембра исте године преминуо је услед плућне болести (туберкулоза или
карцином) у Опатији, где је отишао на лечење. Био је дописни члан Српског
ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије. У Српском
лекарском друштву био је секретар (1876–1883), уредник Ср�ско� архива
за целоку�но лекарс�во (1875) и његов председник (1892–1893). Видети: С.
Ц. Ћирковић, „Докић, Лазар, Ђ.“, Ср�ски био�рафски речник, 3, Д–З, гл. ур.
Чедомир Попов (Нови Сад: Матица српска, 2007), 339–340.

140
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

Слика 2. Доктор Лазар Докић, Слика 3. Доктор Казимир
1845–1893 (фотографија снимљена Гонсиоровски, 1840–1909
1891. године). (фотографија снимљена 1891.
године).

Гонсиоровски (Kazimierz Gąsiorowski, 1840–1909),13 управник Болни­
це вароши и округа Београда. Као угледни лекари, обојица су априла
исте године били постављени за чланове Сталног лекарског одбора,
саветодавног тела Министарства унутрашњих дела.14
Иако на различите начине и узгредно, и Докић и Гонсиоровски су
се претходних година бавили питањима минералних вода. С пролећа
1868. године, Казимир Гонсиоровски, тада крушевачки општински

13Казимир Гонсиоровски (Kazimierz Gąsiorowski, ?, 1840 – Београд, 1909) –
био је Пољак, медицину је студирао у Кијеву и Јени, где је стекао диплому
доктора медицине и доктора хирургије. По доласку у Србију, 1865. године,
радио је као општински лекар у Крушевцу (до 1872), потом као физикус
Округа смедеревског. Априла 1874. године постављен је за управника
Болнице вароши и округа Београда. Када је Законом о уређењу санитетске
струке и чувању народног здравља та болница претворена у Општу државну
болницу, Гонсиоровски је августа 1881. године постављен за управника и
на том радном месту је 1891. године дочекао пензију. Био је члан Српског
лекарског друштва и Српског друштва црвеног крста, у којем је више од две
деценије био члан Управног одбора и један од седморице првоизабраних
почасних чланова 1907. године. (Презиме Гонсиоровски транскрибовано је
још и као Гонсјоровски и Гонзиоровски. Према својеручном потпису Казимира
Гонсиоровског, у раду смо се определили за варијанту Гонсиоровски).
14 Ср�ске новине, 25. 4. 1879, Званични део, 402.

141
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

лекар, обишао је изворе минералних вода у селу Врњци и почео да
упућује болеснике на лечење. Како је то било пре званичног осни­
вања Врњачке Бање, лета те исте године и пре прве званичне бањске
сезоне (1869), управо се он сматра првим лекаром у тој бањи.15 За
време Другог српско-турског рата, у којем је учествовао као начелник
санитета Шумадијског корпуса, Докићеву пажњу привукли су извори
вруће минералне воде на новоослобођеној територији југа Србије, у
Врањској Бањи. У јесен 1878. године, док је војска у очекивању демо­
билизације још увек била на положајима, испитао је изворе, измерио
температуре вода, а узорке спремљене у 20 флаша послао на анализу
Сими Лозанићу, професору хемије на Великој школи.16
Значај минералних вода као природних ресурса погодних за ле­
чење у Србији био је већ увелико познат. Уз изузетак ратних година,
број посетилаца бања полако се повећавао, али је из финансијских
разлога, као и због рђавих путева и неусловног смештаја, у бање
углавном долазио народ из њихове ближе околине. Међутим, крајем
седамдесетих година 19. века, минералне воде постале су доступне
и ван бањских места – у облику флашираних производа стизале су из
иностранства. У комисионом стоваришту Морица Лебла (Moritz Löbl)
у Београду трговци су набављали „кенигсбрунску” Ех� (Echt) и Обер
(Ober) воду из Баварске, чији је квалитет био потврђен анализама
др­жавног хемичара доктора Фердинанда Шамса (Ferdinand Schams,
1843–1918).17 Различите врсте вода – „угљено киселе, јодне-гвозде­
не, слане и горке”, продаване су како у београдским, тако и у апоте­
кама у унутрашњости.18 Иако су рекламиране као природне и „ово­
годишње”, међу њима је било и хемијски справљених, такозваних
„вештачких” („уметних”). У Србији су представљале потпуну новину,
за разлику од других европских земаља, на чијем су тржишту биле
присутне већ неколико деценија.
Технологија производње минералних вода иначе је почела да се
развија у другој половини 18. века, захваљујући открићима у области
хемије. Међу пионирима на том пољу посебно се истакао шведски
хемичар Торберн Бергман (Torbern Olof Bergman, 1735–1784), који
15О ангажовању доктора Казимира Гонсиоровског у Врњачкој Бањи видети:
Павле Мутавџић, О Бањи Врњачкој у Срезу �рс�еничком Окру�у крушевачком
(Београд: Штампарија напредне странке, 1884), 8, 24 ; Ђока П. Јовановић,
„Врњачка Бања”, Ср�ски архив за целоку�но лекарс�во VI (1900): 57, 59, 61.
16Сима М. Лозанић, „Анализе минералних вода у Србији, IV, Врањска Бања”,
Гласник Ср�ско� учено� �руш�ва XLVIII (1880): 276.
17 Ср�ске новине, 20.6.1879, Приватни огласи, 590.

18 Ср�ске новине, 11.11.1880, Приватни огласи, 1316.

142
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

је почетком седамдестих година 18. века сакупио и проучио до тада
објављене податке о најпознатијим европским минералним водама,
класификовао њихове састојке, извршио хемијске анализе вода и на
крају успео да произведе њихове ко�ије.19 Бергману су подстицај за
истраживања биле сопствене здравствене тегобе и због тога га је про­
блем производње минералних вода занимао не само са научног, већ и
са утилитарног аспекта. Масовнија производња започета је тек дваде­
сетих година 19. века, када је немачки лекар и апотекар Фридрих Стру­
ве (Friedrich Adolph August Struve, 1781–1840) основао низ фабрика
за производњу минералних вода. Прва је била у Дрездену, а затим су
отворене фабрике (такозвани инс�и�у�и) у другим немачким градо­
вима, али и у Великој Британији, Аустријској царевини и Русији.20
О мотивима српских доктора да оснују фабрику минералне воде
сазнаје се из њиховог поменутог захтева:
„На овај рад побудио нас је нарочито овај факат, што се сва­
ке године грдна количина разних минералних вода доноси
са стране у Србију и тако се знатан новац из земље износи, а
међутим већина ових вода је вештачки справљена и често на
сасвим неудесан начин. Да би се дакле успело да се новац из
земље не износи за ствари, које се могу и у нашој земљи про­
извести, а друго, да би и сама публика, која ове воде троши,
доиста добила праве минералне воде, у којима ће доиста бити
оних минералних састојака, који се траже; – решили смо се,
да под нашим непосредним надзором подигнемо овде у Бео­
граду фабрику за производњу вештачких минералних вода. С
почетка радња наша ограничиће се на производњу селтерске
воде, праве соде (у којој ће покрај слободног угљен-диоксида
или угљене киселине, бити и соде – натрон бикарбоната), раз­
не воде за чишћење, против катара у желудцу и плућима, куми­
са21 и сурутке. И ако радња нађе одзива у публици, онда ћемо и

19 William Kirkby, The Evolution of Artificial Mineral Waters (Manchester: Jews­
bury & Brown, Ardwick Green, 1902), 31. Бергманова књига О анализи во�е (De
Analysi aquarum, 1778) сматра се првим свеобухватним делом о минералним
водама. Видети: Преузето 22.5.2018, https://www.britannica.com/biography/
Torbern-Olof-Bergman.
20 Kirkby, The Evolution of Artificial Mineral Waters, 33; Преузето 22.5.2018, http://

saebi.isgv.de/biografie/Friedrich_Adolph_August_Struve_(1781-1840).
21 Кумис је напитак који се справљао ферментацијом кобиљег млека (у
источној Русији), али се правио и од других врста млека. У 19. веку користио
се као предохрана код туберкулозе и као лековито средство код других
плућних болести. Видети: Сава Петровић, „Кумис или вино од млека, Науке
о природи, хигијена, лекарство”, О�аџбина, II, 5, 6, 7, 8 (1875): 611–618;
О�аџбина, III, 9, 10, 11, 12 (1875): 39–45.

143
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

друге воде производити а нарочито у том случају подићићемо
у околини Београда санаторијум за болеснике који пате од бо­
лести у плућима”.22
У захтеву су такође истакли да се надају позитивном решењу, јер је
њихова иницијатива „у интересу земље како са санитетског тако и са
економског гледишта”. Министар финансија, начелно решен да подух­
ват подржи, управо је због његовог двоструког аспекта – и комерцијал­
ног и здравственог – затражио мишљење свог колеге, министра уну­
трашњих дела, у чијој се надлежности, у оквиру Санитетског одељења,
налазила целокупна цивилна здравствена служба.23 Министар је за
сва питања из те области имао стручну особу – начелника Санитетског
одељења. Свега три месеца раније, на то место је био постављен систе­
матични и резолутни доктор Владан Ђорђевић (1844–1930), који је већ
био започео припреме за своју чувену реформу здравствене службе,
убрзо остварену кроз два закона (1879, 1881).24 У траженом мишљењу,
потеклом из његовог пера, истакнуто је да су за производњу минерал­
них вода неопходна стручна знања, а тај став поткрепљен је навођењем
прецизних стручних детаља о хемијском саставу неких познатих ев­
ропских вода. Изражено је задовољство што концесију траже „лекари
тако темељно образовани као што су г. Prof. Dr Докић и Dr Гонсиоров­
ски, за које њихове дипломе јемче да имају довољно хемијскога знања
које је потребно за тај посао”. На крају, концесионарима су прописани
следећи услови: 1) да се обавежу да ће ангажовати стручњака „који ће
хемијским манипулацијама у радњи руковати”; 2) да пре пуштања про­
извода у промет државни хемичар испита фабричку апаратуру и при­
бор и изврши квантитативне и квалитативне анализе како хемијских
једињења – „ингредијенција”, тако и фабриката; 3) да Министарство
унутрашњих дела посредством државног хемичара врши годишњу
ревизију фабрике и производа, „када министар нареди” и 4) да свака
боца са минералном водом носи назив и „фирму” фабрике, као и нат­
пис „прегледао и одобрио државни хемичар”.25

22 АС, МФ – Е, V, 84/879.

23 На положају министра финансија, у чијој је надлежности до 1882. године био

и ресор привреде, тада је био Владимир Јовановић (1833–1922), економиста,
идеолог либералног политичког правца, професор Велике школе, председник
Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије. Управо
у то време дошло је до промене у ресору унутрашњих дела – Радивоја
Милојковића (1832–1888), заменио је Јаков Туцаковић.
24То су били Закон о установљењу народног санитетског фонда (1879) и
Закон о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља (1881).
25 АС, МФ – Е, V, 84/879.

144
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

Непуних месец дана од подношења захтева, Докић и Гонсиоров­
ски добили су „искључиву повластицу на заједничко фабриковање
вештачких минералних вода и кумиса у Београду на петнаест година”
и почели су да опремају своју фабрику. Начелник санитета Ђорђевић
наставио је да ради на истом пољу с циљем да се производња и про­
мет сода-воде коначно ставе под контролу. Почетком наредне 1880.
године то је и учињено. Министар унутрашњих дела је 25. фебруара26
прописао Нас�ављење (упутство) за фабрикацију со�а во�е. Већ поме­
нутим београдским произвођачима Ерлиху и Христићу као услов за
наставак производње постављено је усклађивање рада с прописом.
Првом тачком Нас�ављења било је прописано полагање стручног ис­
пита пред комисијом Министарства унутрашњих дела.27 Јован Ерлих
је испит положио, те је решењем министра од 5. јула 1880. године
стекао право на „слободно упражњавање фабрикације угљено-кисе­
ле воде”. Христић је покушао да добије дозволу за рад без полагања
испита, али му то није пошло за руком.28 Подразумева се да испит
нису морали да полажу апотекари. Милутиновић је наставио произ­
водњу29, а његов колега, магистар фармације Јован Драшкоци, само
је обавестио (подвукли аутори) Управитељство вароши Београда
да је сходно претходној најави, 14. јула 1880. године започео произ­
водњу „угљенокиселе и содне воде”.30 Током те деценије, у Београду
се појавило још неколико произвођача сода-воде.31
26 Сви датуми наведени су по старом, Јулијанском календару.

27 Решењем министра унутрашњих дела од 1. јула 1880. године. Комисију
су чинила три члана Сталног лекарског одбора: доктор Ђорђе Клинковски,
доктор Младен Јанковић и државни хемичар доктор Фердинанд Шамс.
Несумњиво с циљем избегавања сукоба интереса, доктор Докић и доктор
Гонсиоровски, такође чланови Одбора, нису именовани за чланове Комисије.
Видети: АС, МУД – С, III, 70/880.
28Према расположивим архивским документима нисмо успели да утврдимо
шта је даље било с Христићевом производњом. Можда је и одустао, будући
да је наредног месеца отворио пиљарску радњу у Београду. Видети: Ср�ске
новине, 5.8.1879, Огласи, 756.
29 Септембра 1879. године и он је затражио искључиву повластицу за
производњу сода-воде и других минералних вода на десет година, али је
одбијен с образложењем да је већ издата фирми Др Докић и Др Гонсиоровски.
АС, МФ – Е, V, 91/879.
30 Историјски архив Београда, Управа града Београда, к. 1849, 295/880.

31 Бранко Перуничић, У�рава вароши Бео�ра�а 1820–1912 (Београд: Музеј
града Београда, 1970), 879, 894. Осим до сада у раду поменутих произвођача,
крајем 1886. године производњу сода-воде и ликера започео је и Антон Фич,
који се у огласу којим је о томе обавестио публику потписао као „бивши
апотекарски помоћник”. Његов производни погон налазио се испод Варош

145
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Слика 4. Указ кнеза Милана Обреновића о додели повластице
за производњу минералних вода докторима Лазару Докићу
и Казимиру Гонсиоровском.

146
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

3. Прва српска повлашћена фабрика минералних вода Др-а Докића и
Др-а Гонсјоровског

Указом о повластици од 25. августа 1879. године, фабрика минералних
вода званично је била основана, али су повластичари имали рок од
годину дана да је опреме и започну производњу. Остали услови били
су исти који су већ били назначени у акту министра унутрашњих дела,
с додатком који се тицао обавезе подношења годишњих извештаја о
раду министру финансија. Олакшице, добијене на десет година, биле
су ослобађање фабрике од плаћања непосредног пореза, а такође
и од царина и такси при увозу потрепштина за производњу и при
извозу фабриката. Такође, прецизно су била регулисана питања права
располагања повластицом и услови престанка њеног важења. Наиме,
повластичари нису имали права да повластицу „заложе, продају,
уступе или пренесу на некога” осим на своје природне наследнике.
Фабрика је почетком 1880. године била спремна за рад, те је ре­
шењем министра унутрашњих дела од 31. јануара државни хемичар
доктор Шамс упућен да изврши преглед. По образовању које је сте­
као у Бечу, Шамс је био магистар фармације и доктор хемије, а за­
нимљиво је да се током школовања и рада у бечким апотекама бавио
и испитивањима минералних вода.32 При прегледу фабрике минерал­
них вода применио је исту методологију какву је примењивао и при
ревизијама апотека, што је подразумевало детаљан преглед свих
просторија и свега што се у њима налазило. Зато је и овај његов из­
вештај, баш као и сви које је писао на основу врло савесних прегле­
да, био веома прецизан. Извештај није сачуван у оригиналу33, али је
био публикован у Ср�ским новинама.34 Захваљујући томе, у могућно­
сти смо да реконструишемо више детаља који се односе на локацију,
смештај, уређење и опрему фабрике, а такође и оне који се односе
на врсту, хемијски састав и квалитет вода које су се у њој производи­
ле. Први део извештаја носи наслов Локал и �рибор, а други Анализа
�раве со�не во�е, сел�ерске во�е и хемијских �ре�ара�а.

капије, у близини Државне штампарије. Видети: Ср�ске новине, 20.12.1886,
Приватни огласи, 1178.
32 Марјановић, Фармација у Србији у XIX веку, 422.

33 Предмет о оснивању фабрике, у чијем је оквиру био и Шамсов извештај,
није сачуван у фонду Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела
у Архиву Србије.
34„Извештај државног хемичара”, Ср�ске новине, 20.2.1880, Из санитетског
одељења Министарства унутрашњих дела, 249–250.

147
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Фабрика се налазила код Палилулске пијаце, у кући број 11, на
имању званом Књажева баш�а.35 Била је то грађевина, како се тада
говорило – „од тврдог материјала“, солидно грађена и пространа.
За производњу, складиштење материјала и готових производа има­
ла је пет просторија: радионицу („локал”), у којој су се справљале
и флаширале минералне воде; „комору за материјал”, у којој су се
чували хемијски препарати и лабораторијски прибор; магацин („ма­
газу”), где су стајали потрошни материјал, сифон-боце и флаше и
још подрум и „леденицу”36 за чување готових производа.37 Шамс се
похвално изразио о уређењу свих просторија, посебно истакавши
чистоћу, осветљење и вентилацију радионице, што је вредновао са
аспекта хигијене рада. У истом контексту, нагласио је и да запосле­
ни не живе у фабричким просторијама, што је у то време био редак
случај. У радионици су се налазила два апарата, један за производњу
сода-воде и минералних вода, а други за дестилацију воде. Апарат
за сода-воду и минералне воде био је набављен у једној од најбољих
фабрика те врсте, код Карла Похтлера (Carl Pochtler) у Бечу.38 Ње­
гови бакарни делови били су изнутра посребрени, а не калајисани,
како је било уобичајено код других апарата. То је било веома важ­
но због хигијене, јер је онемогућавало прелазак бакра у воду. Капа­
цитет апарата био је две хиљаде сифона сода-воде или две хиљаде
флаша минералне воде дневно. Апарат за филтрирање воде био је
„најновије системе”, са пет цилиндара од „пластичног угљена”, за­
премине око 1000 литара.

35Упоређивањем плана Београда Стевана Зарића из 1878. године и плана из
1886. године прецизно је лоцирана зграда у којој се налазила фабрика Докића
и Гонсиоровског, с назнаком да се крајем 19. века поменуто имање звало
Краљева баш�а.
36 Леденице су биле просторије у којима је складиштен лед, који се зими
доносио са београдских река. Служиле су за чување намирница. Велику
леденицу, имала је, на пример, Београдска болница, у којој је лед коришћен
и у терапијске сврхе.
37 Такође се у вези са врстом просторија може повући паралела са апотеком,

иако је било и неких разлика. Основне просторије апотеке биле су: официна
(локал), лабораторијум, магаза, подрум и таван.
38Карл Похтлер (1840–1887) био је аустријски индустријалац који је 1867.
године основао фабрику за прављење медицинских шприцева, сифона и
машина за прављење сода-воде Chirurgische Spritzen-Sodawasser-Apparate und
Syphon–Fabrik Carl Pochtler. Компанија и данас послује, с тим што је сада шири
спектар области којима се бави. Видети више о историјату фабрике на:  http://
www.isi.com/en/culinary/meta/about-isi/history/.

148
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

Слика 5. План Бео�ра�а у�ешен за �о�ребу бео�ра�ских основних школа.
Саставио инжењер Стеван Зарић. Београд: Државна штампарија, 1878.
(црвеном бојом обележена је зграда у којој је била
Прва ср�ска �овлашћена фабрика минералних во�а у Бео�ра�у
Др-а Докића и Др-а Гонсиоровско�).

Слика 6. Оглас фабрике Карла Похтлера, 1882.

149
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

У комори за материјал, уредно сложене на полицама и прописно
сигниране, налазиле су се реагенс-боце са хемијским препаратима,39
као и мање количине доломита из којег се добијао угљен-диоксид.
Што се тиче лабораторијског прибора за мерење, растварање и дози­
рање, било је великих и малих кашика од туча и од рога, различитих
вага, мера по метарском систему,40 епрувета, реагенс-боца, запуша­
ча за флаше од „јагњеда” (плуте) „најбољег квалитета” и другог. У
пространом, сувом и „видном” магацину, поред већих количина до­
ломита и сумпорне киселине, били су складиштени сифони, флаше и
други потрошни материјал. Сифони су били „најбоље и најновије кон­
струкције”, са „главама” (запушачима с механизмом за точење) од
„британија метала”41. И сифони и флаше имали су прописане натписе
– на сифонима су стајали српски грб и натпис Прва ср�ска �овлашће­
на фабрика минералних во�а у Србији Др. Д. и Г., док су флаше за ми­
нералну воду, поред назива воде садржале и написану декларацију
„прегледао државни хемичар”.
За производњу и руковођење фабриком био је задужен магистар
фармације Тадеја Симеон Чуриловски „који је по знатним великим
страним фабрикама минералних вода и по апотекама практицирао”.
Међутим, о њему за сада нисмо успели ништа више од наведеног да
сазнамо. Чуриловски је имао једног помоћника који је вршио дужно­
сти послужитеља и лаборанта. Због безбедности фабрике, обојица су
становала у фабричкој згради. „Цео распоред апарата, прибора или
алата у овој фабрици врло је практичан”, оценио је Шамс, „и показује
искусне руке. Иначе држи се у истој све врло чисто и уредно”.
По завршеном прегледу фабрике, Шамс је узео узорке за ква­
литативне и квантитативне хемијске анализе, и то: узорке воде ко­
ришћене као основна сировина, затим узорке два прва производа
– „праве сода воде” и „селтерске воде” и узорке хемијских препа­
рата. Пошто Београд у то доба још увек није имао градски водовод,
за производњу је могла да дође у обзир речна вода (савска или ду­
39 У извештају су набројани: acidum citricum (лимунска киселина), acidum sul­
fu­ri­cum (сумпорна киселина), lacticium chloratum, ferum sulfuricum (гво­жђе-
сулфат), magnesium carbinicum (магнезијум-карбонат), magnesium chlo­ra­tum
(ма­гнезијум-хлорид), magnesium sulfuricum (магнезијум-сулфат), na­tri­um bicar­
bonicum (натријум-бикарбонат), natrium chloratum (натријум-хло­рид), natrium
phosphoricum (натријум-фосфат) и natrium sulfuricum (натријум-сулфат).
40 Србија је октобра 1879. године приступила Метарској конвенцији (Договору

о метру), успостављеној 1878. године у Паризу.
41Смеса од цинка, антимона и врло мало бакра, понекад и никла и бизмута,
произведена у Великој Британији. Употребљавала се из израду стоног прибора.
Преузето 25. 5. 2018, http://vokabular.rs/?search=britanija-metal&lang=sr-lat.

150
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

Слика 7. Признаница државног хемичара доктора Фердинанда Шамса
о пријему хонорара за извршене хемијске анализе Праве со�а-во�е,
Сел�ерске во�е и хемијских препарата из Прве ср�ске �овлашћене
фабрике минералних во�а �р Докића и �р Гонсиоровско�, 16. 2. 1880.

151
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

навска), вода са јавних чесми или бунарска. У непосредној близини
фабрике налазила се Палилулска чесма, па је коришћење те воде
требало да буде најједноставније решење. Међутим, због разлога
који нису наведени у извештају, власници су се одлучили за воду са
удаљеније, Вилинске чесме, која се допремала на уобичајен ондашњи
начин – сакама.42 Та чесма се налазила у крају који и данас носи исти
назив – Вилине воде.43 По једном запису, на чесми су се налазили
натпис „Вилинске воде” и година – 1848.44 Шамс је хемијском анали­
зом утврдио да је „Вилинска вода” била одговарајућег квалитета за
производњу сода-воде и минералних вода. У 1.000 грама садржала
је 0,4968 грама сувог остатка (што је било испод дозвољене границе
од 0,5 грама), од чега је највише било калцијум и магнезијум-оксида.
Хлора, сумпорне киселине и натријум-оксида било је врло мало, а од
органских материја било је само нитрита, и то „једва” у траговима.
Воду је описао као безбојну, бистру, без мириса и „пријатног свежег
укуса”. Захваљујући Шамсовој анализи, данас су нам познате каракте­
ристике и те воде, будући да она није била обухваћена Лозанићевим

42 Нисмо успели да пронађемо резултате хемијске анализе воде са Палилулске

чесме који би омогућили поређење њеног квалитета са Вилинском во�ом.
Вилинска чесма је имала капацитет од једног литра воде у секунди, што
је сматрано добрим капацитетом. Постоји могућност да је цена воде на
Вилинској чесми била нижа, с обзиром на то да се налазила ван града.
43То је део града дуж Дунава, између краја Добрачине улице и Панчевачког
моста. Назив је добио према легенди о вилама, које су са тог терена богатог
подземним изворима и посебно опасног у време високог водостаја реке, са
собом наводно одвлачиле неопрезне купаче. Видети: Дивна Ђурић Замоло
и Светлана В. Недић, „Стамбени делови Београда и њихови називи до
1941. године”, Го�ишњак �ра�а Бео�ра�а, XL/XLI (1993/1994): 68. Ту се некада
налазило велико имање трговца Димитрија Џехане, на којем је крајем 19.
века Кланично друштво подигло своје погоне. Иначе, веровањa у вилине
воде као нарочита места окупљања натприродних бића настала су још у
најстаријим митолошким концептима. У зависности од локалних схватања,
вилине воде могу бити лековите, али и опасне, оне могу да дарују или одузму
живот људима, животињама и биљкама. И данас су сачувана веровања у моћ
вилиних вода, тако да их путници намерници посећују, трагајући за архаичним
светом у којим је постојало савезништво људи са тим бићима – вилама и
њиховим чудотворним, „живим” и лековитим водама. Преузето: 21.3.2018,
http://www.nematerijalnonasledje.com/viline%20vode/.
44Милутин М. Ускоковић, „Хроми идеали”, Дело, 65 (1912): 1-8; Владимир
Буњац, Чесме и фон�ане Бео�ра�а (Београд: Туристичка штампа, 1986), 111;
Пера Ј. Поповић, „Београдске чешме”, Бео�ра�ске о�ш�инске новине, 15. 7.
1930, 712.

152
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

Анализама бео�ра�ских �ијаћих во�а.45 Квалитет произведених вода
такође је најбоље оцењен. За сода-воду записано је да је „бистра као
кристал, безбојна, без сваког, ма и најмањег мириса и од врло пријат­
ног, фришког укуса”. На унутрашњој страни сифона није примећен ни­
какав талог, чак ни после осам дана од точења. Хемијском анализом
утврђено је да производ заиста поседује соду, то јест натријум-карбо­
нат, за разлику од сода-вода других произвођача које су се правиле
само са угљен-диоксидом. Зато је вода произведена у овој фабрици
носила назив „права” сода-вода. У 1.000 грама те воде било је 1,6628
грама сувог остатка (1,1660 грама натријум-карбоната, а остало је
био натријум-хлорид). У сифону, под притиском од 4 атмосфере, вода
је била довољно засићена угљен-диоксидом и није садржала никакве
штетне састојке.
Хемијска анализа Сел�ерске во�е46 показала је да у њој има на­
тријум-карбоната, натријум-сулфата, натријум-хлорида, магнезијум и
калцијум-хлорида, уз већ постојеће састојке „Вилинске воде”. У 1.000
грама садржала је 1,8452 грама чврстог остатка од којег је 1,3484
грама било на бази соли, што је задовољавало стандарде за ту вр­
сту воде. Попут сода-воде, била је засићена угљен-диоксидом, а у њој
није било „ни трага од шкодљивих металних једињења”. Анализама
хемијских препарата нађено је да су били изузетног квалитета.
На основу свега што је утврдио, Шамс је 16. фебруара 1880. године
закључио
„да се господи докторима Докићу и Гонсиоровском с места
дозволити може, да њиове досадашње фабрикате, наиме: пра­
ву содну воду и селтерску воду јавно продавати могу, за то,
што су они њихову фабрику уредили и подигли по најбољим

45 Сима Лозанић, „Анализе београдских пијаћих вода”, Гласник Ср�ско� учено�

�руш�ва XLI (1875): 327–334.
46 Селтерска вода је добила име по чувеној минералној води и извору Сел�ерс

у горју Таунус у близини Франкфурта. Према светској класификацији, Селтерс
вода спада у алкално-муријатичне, угљенокиселе хипертерме, високе
минерализације (7.8 грама растворених минералних материја у литру).
Примењује се за пиће, инхалацију, у виду купки са подводном масажом и за
хидро-кинези терапију. Индикације за примену су дегенеративна обољења
коштано-зглобног система, код посттрауматских стања, неуролошких
обољења, обољења срца и крвних судова, обољења горњих дисајних органа и
код хроничних обољења дигестивног и мокраћног система. Бања и истоимена
вода у Србији, у Младеновцу, познате као ср�ски Сел�ерс, добили су назив
због сличности хемијског састава воде са немачким Селтерсом. Извор у
Младеновцу откривен је деведесетих година 19. века, а вода је почела да се
флашира и продаје у првој деценији 20. века.

153
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Слика 8. Оглас Прве ср�ске �овлашћене фабрике минералних во�а
�р Докића и �р Гонсиоровско�.

Слика 9. Оглас апотекара доктора Јована Ђурића
о продаји вештачке минералне воде.

154
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

Слика 10. Признаница државног хемичара доктора Фердинанда Шамса
о пријему хонорара за извршене хемијске анализе Гасови�о-�орке
и Виши во�е, производа Прве ср�ске �овлашћене фабрике минералних во�а
�р Докића и �р Гонсиоровско�, 28. 5. 1880.

155
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

и најискуснијим правилима, која постоје о фабрикацији мине­
ралних вода и луксуриосних пића, што су њихови фабрикати
од најбољег квалитета и што су управо сви њихови хемијски
препарати са којима граде наведене воде такође од најбољег
квалитета”.
Решењем донетим истог дана, министар унутрашњих дела је док­
торима Докићу и Гонсиоровском одобрио производњу и промет Пра­
ве со�не во�е и Сел�ерске во�е. Они су „главни депо” и продају пове­
рили доктору Јовану Ђурићу47, магистру фармације и доктору хемије,
власнику тада најновије апотеке у граду. Била је то „Апотека код цара
Душана“, отворена 1878. године, као шеста по реду београдска јавна
апотека. Налазила се на некадашњем Позоришном тргу (данас Трг ре­
публике). Сифон Праве со�не во�е продавао се по цени од 15 пара, а
флаша Сел�ерске во�е коштала је пола динара.
Месец дана након почетка рада, у фабрици су произведене још две
врсте минералних вода – Гасови�о-�орка и Виши во�а. Главни састојак
Гасови�о-�орке во�е био је магнезијум-сулфат.48 Шамс је нашао да
његова концентрација одговара „најјачим природним горким вода­
ма” и да је одличног квалитета. Та врста воде углавном се користила
као лаксатив, али и за побољшање варења и код лечења диспепсије.
Виши во�а била је справљена према узору на природну минералну
воду из истоимене бање у Француској, која је била једно од најпопу­
ларнијих европских лечилишта. Садржала је највише натријум-кар­
боната, а у мањим количинама још и магнезијум и калијум-карбонат,
натријум-хлорид, натријум-сулфат и слободни угљен-диоксид.49 Њено
главно поље индикација такође су били поремећаји рада система за
варење.

4. Фабрика у периоду од 1880. до 1888. године

Постављена на добре основе, фабрика је несумњиво пословала
неколико година. Међутим, нисмо били у могућности да пратимо
њен рад кроз архивску грађу. У књигама деловодних протокола

47 Ср�ске новине, 11.3.1880, Приватни огласи, 342.

48Гасовито-горка вода произведена у Фабрици Др Г. и Д. садржала је још и
натријум-сулфат, калијум-нитрат и слободни угљен диоксид. У једној литри
имала је 35,3492 грама сувог остатка.
49Из санитетског одељења Министарства унутрашњих дела. Ср�ске новине,
18.3.1880, Званични део, 363.

156
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

Министарстава финансија и народне привреде50 нисмо пронашли
податке о поднетим годишњим извештајима о раду фабрике, а у
фонду Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела нема
извештаја државног хемичара о годишњим ревизијама. Оно што се
поуздано зна јесте чињеница да је до 1888. године фабрика променила
власника, али не знамо када се то догодило, нити шта су били
непосредни узроци. Као могуће преломне догађаје означили бисмо
ангажовање доктора Лазара Докића на двору Милана Обреновића,
најпре као личног лекара престолонаследника Александра (1883),
потом као његовог гувернера (1885), а такође и Српско-бугарски
рат (1885–1886), током којег је производња највероватније била
обустављена. Претпостављамо, ипак, да је средином осамдесетих
година 19. века фабрика још увек била у власништву оснивача. У
једном објављеном архивском документу – попису „пријављених
радњи за рачунску 1884/85. годину”,51 у Београду су забележене
четири „фабрике сода воде”, од којих су две биле у Кварту
палилулском. Једна од њих вероватно је била Фабрика минералних
во�а Др-а Докића и Др-а Гонсјоровско� , док је власник друге свакако
био већ помињани Јован Ерлих из Хиландарске улице. Управо из
садржаја једне његове молбе сазнали смо шта се на крају догодило
са првом српском фабриком минералних вода.
Пролећа 1888. године, Ерлих се обратио министру народне
привреде са захтевом за добијање искључиве повластице за фабри­
кацију сода-воде помоћу нове технологије, употребом течне угљене
киселине. Захтев је поткрепио тврдњом да је његов рад као „ква­
лификованог фабриканта сода воде”, већ заснован на једној повла­
стици, и то на повластици која је својевремено била дата Докићу и
Гонсиоровском. Тврдио је да је та повластица, на основу „нарочитог
уговора” којим је од Докића и Гонсиоровског „примио прву српску
фабрику минералних вода, прешла стварно” на њега. И у овом случају
захтев је послат Министарству унутрашњих дела ради разматрања са
„санитетског гледишта”. Из исцрпног „Реферата по молби Господи­
на Ерлиха”, који је поднео доктор Фердинанд Шамс, овом приликом

50 Књиге се чувају у Архиву Србије, у фондовима Министарство финансија –
Е (Економно одељење) и Министарство народне привреде – П, Т (Одељење
за трговину, радиност и саобраћај). До оснивања Министарства народне
привреде 1882. године, за област привреде било је надлежно Министарство
финансија.
51Бранко Перуничић, У�рава вароши Бео�ра�а 1820–1912 (Београд: Музеј
града Београда, 1970), 879, 894. Рачунске године су обично обухватале
период између два Митровдана.

157
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

представићемо само онај део који се односи на Фабрику минералних
вода и на њену повластицу. Шамсово тумачење питања повластице
не само да је било потпуно другачије од Ерлиховог, већ је имало и
оштар тон:
„Повластицу су добили доктори Докић и Гонсиоровски и дата
им је што су стручњаци, дипломирани лекари и што се хтело, да
наша публика дође до добрих али јефтиних минералних вода.
Господа лекари престали су фабриковати вештачке минералне
воде и није познато да је та повластица прелазила као таква на
г. Ерлиха, нити је могла прећи јер он није лекар, није апотекар а
није ни од порекла хемичар. Он је пре упражњавао дрехлерски
занат,52 па је пред комисијом положио испит из фабрикације
сода воде, а не испит из фабрикације минералних вода”.
Шамс је такође навео да Ерлих није приложио никакав доказ о
преласку повластице на њега, као и да то и није била повластица за
производњу само сода-воде, већ вештачких минералних вода. А у
том тренутку „није се могло видети да по Београду или по Србији у
опште ма ко троши вештачке минералне воде”.53 То што минералне
воде „нико не троши” конкретно је значило да их тог пролећа 1888.
године нико није производио. Дакле, ако не раније, фабрика доктора
Докића и Гонсиоровског прешла је у власништво Јована Ерлиха те го­
дине, али више није производила минералне воде, већ само сода-во­
ду. У Хиландарској улици Фабрика со�не во�е Јована Ерлиха постојала
је до 1931. године.54

5. Дискусија и закључак

Искорак у предузетништво, који су доктори Докић и Гонсиоровски на­
правили оснивањем своје фабрике, био је неуобичајена појава за ле­

52 �рекслер (нем. Drechsler) – „занатлија који израђује предмете дрвене
галантерије ротационог облика”. Видети: Борислав Првуловић, Лексика
с�арих зана�а (Ниш: СВЕН, 2008), 115. У вези са овим делом Шамсове изјаве
потребно је напоменути да је он, будући да је био члан Комисије на Ерлихом
испиту, знао да је Ерлих, иако некада �рехслер, учио у Бечу производњу сода-
воде и да се у Београду тиме бавио већ 12 година.
53 АС, МПН – П, X, 17/889.

54Фабрика је под Ерлиховим именом радила и после његове смрти 1908.
године.

158
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

карски сталеж у Србији 19. века.55 Делатност коју су изабрали имала је
заиста, чврсту потку у њиховом медицинском образовању, што је тај
подухват учинило логичним. Фабрика је имала потенцијал да донесе
добробит трима странама: власницима (финансијску добит ојачану
монополом на производњу у трајању од 15 година), држави (поди­
зањем домаће индустрије, за шта се посебно залагала интелигенција
у тада актуелној опасности од царинског рата са Аустро-Угарском) и
потрошачима (доступношћу квалитетних производа по нижим цена­
ма од увозних производа). То је свакако био главни разлог зашто је
иницијатива наишла на снажну подршку у оба ресорна министарства,
у Министарству финансија и у Министарству унутрашњих дела. Под­
носиоцима молбе се очевидно ишло на руку – цео поступак од подно­
шења молбе до издавања указа о повластици био је завршен у врло
кратком року – за 29 дана. Истовремено, предмет оснивања фабрике
иницирао је доношење законских прописа којима је први пут уређена
производња сода-воде. И у једном и у другом питању кључну улогу је
имао новопостављени начелник санитета доктор Владан Ђорђевић.
Будући да су били на високим положајима у државној служби, а
имали су и разрађене приватне лекарске праксе, доктори Докић и
Гонсиоровски имали су финансијске могућности да квалитетно и брзо
опреме фабрику и започну производњу. Иако је са само двоје запос­
лених и два апарата више личила на радионицу, фабрика је значајна
због иновативности, како производа који су се први пут производили
у Србији, тако и због опреме и уређења. Апарати су били најсавре­
менији, а пространа леденица представљала је преимућство којим се
могао похвалити мали број произвођача и трговаца прехрамбеним
производима. Судећи по цени Праве со�а-во�е, која је у продаји заиста
била и упола нижа од цена сода-вода других произвођача, фабрика је
досегла свој главни циљ. До значајнијег развоја предузећа и ширења
пословања није дошло, због чега није била остварена ни идеја о поди­
зању санаторијума за плућне болеснике у околини Београда.
Прелазак фабрике у власништво Јована Ерлиха, без обзира на
његове исказе о „продужењу рада” и проблем повластице, означио
је управо њено гашење. Ерлих је вероватно купио апарате и опрему,
али није наставио производњу минералних вода, није задржао назив
фабрике, већ је даље пословао под својим именом и у просторија­
ма своје радионице у Хиландарској улици. Не знамо да ли је између

55 Занимљиво је да је три деценије раније баш на минералним водама настало

вероватно прво приватно �ре�узеће једног лекара – у близини Неготина
доктор Андрија Ивановић је 1850. године подигао бањско лечилиште.

159
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

њега и бивших власника било икаквих договора око повластице, али
су њене одредбе јасно онемогућавале сваки пренос на лице изван
наследног реда. Став да повластица није могла са Докића и Гонсио­
ровског да „пређе” на Ерлиха заступао је и доктор Шамс, али уз на­
вођење погрешних разлога. Ствар је била у томе што доктори нису
имали �раво да је пренесу, а не у томе што Ерлих као неко ко „није
лекар, није апотекар а није ни од порекла хемичар”, није могао да је
„прими“.
Подацима изнетим у раду употпуњена су постојећа сазнања како
у области развоја индустрије тако и у области историје медицине у
Србији. С друге стране, рад представља основу за даља истраживања
историје прве фабрике минералних вода али и производње минерал­
них вода у Србији уопште.

Извори преузетих илустрација

Слика 1. Архив Србије, МФ – Е, V, 84/879.
Слика 2. Музеј науке и технике, Збирка Музеја српске медицине Српског
лекарског друштва.
Слика 3. Музеј науке и технике, Збирка Музеја српске медицине Српског
лекарског друштва.
Слика 4. Архив Србије, МФ – Е, V, 84/879.
Слика 5. Збирка Милоша Јуришића.
Слика 6. Ср�ска независнос�, 29.4.1882, 254.
Слика 7. Архив Србије, МУД – С, IV, 193/880.
Слика 8. Ср�ске новине, 11.3.1880, 342.
Слика 9. Ср�ске новине, 11.3.1880, 342.
Слика 10. Архив Србије, МУД – С, IV, 193/880.

Извори

1. Архив Србије, фонд Министарство унутрашњих дела – Санитет (МУД – С).
2. Архив Србије, фонд Министарства финансија – Економно одељење
(МФ – Е).
3. Архив Србије, фонд Министарства народне привреде – Одељење за
трговину, радиност и саобраћај (МПН – П, Т).
4. Историјски архив Београда, фонд Управа града Београда.

160
Ј. Јовановић Симић и Н. Лукић, Из историје индустријског развоја...

5. „Закон о потпомагању индустријских предузећа”. У Зборник закона
и уре�аба из�аних у Књажес�ву Србији у 1873/4. �о�ини, XXVI, 60–63.
Београд: Државна штампарија, 1874.
6. Перуничић, Бранко. У�рава вароши Бео�ра�а 1820–1912. Београд: Му­
зеј града Београда, 1970.

Литература

1. Ђурић Замоло, Дивна и Светлана В. Недић. „Стамбени делови Бео­
града и њихови називи до 1941. године”. Го�ишњак �ра�а Бео�ра�а,
XL/XLI – (1993/1994): 65–106.
2. „Извештај државног хемичара”. Ср�ске новине, 20.2.1880, из санитет­
ског одељења Министарства унутрашњих дела.
3. Јовановић, Ђока П. „Врњачка Бања”. Ср�ски архив за целоку�но лекар­
с�во VI, 2 (1900): 49–62; VI, 3 (1900): 119–144; VI, 4 (1900): 185–199; VI,
5 (1900): 235–251; VI, 6 (1900): 301–319.
4. Kirkby, William. The Evolution of Artificial Mineral Waters. Manchester:
Jewsbury & Brown, Ardwick Green, 1902.
5. Лозанић, Сима М. „Анализе београдских пијаћих вода”. Гласник
Ср�ско� учено� �руш�ва, XLI (1875): 327–334.
6. Лозанић, Сима М. „Анализе минералних вода у Србији IV, Врањска
Бања”. Гласник Ср�ско� учено� �руш�ва, XLVIII (1880): 273–277.
7. Марјановић, Војислав. Фармација у Србији у XIX веку. Београд: Вет­
пром, 1970.
8. Мутавџић, Павле. О Бањи Врњачкој у Срезу �рс�еничком Окру�у кру­
шевачком. Београд: Штампарија напредне странке, 1884.
9. Петровић, Драган. Ис�орија ин�ус�рије Бео�ра�а, Развој и размеш�ај
ин�ус�рије Бео�ра�а у XIX и XX веку. Београд: Српско географско
друштво, 2006.
10. Петровић, Сава. „Кумис или вино од млека, Науке о природи, хигије­
на, лекарство.” О�аџбина, II, 5, 6, 7, 8 (1875): 611–618; Петровић, Сава.
„Кумис или вино од млека, Науке о природи, хигијена, лекарство.”
О�аџбина, III, 9, 10, 11, 12 (1875): 39–45.
11. Првуловић, Борислав. Лексика с�арих зана�а. Ниш: СВЕН, 2008.
12. Преузето 22. 5. 2018. http://saebi.isgv.de/biografie/Friedrich_Adolph_
August_ Struve_(1781–1840).
13. Преузето 20. 3. 2018. http://www.isi.com/en/culinary/meta/about-isi/
history/.

161
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

14. „Списак ствари које је дотични одбор набавио за овдашњу грађанску
болницу новцима, предатим му тога ради од Њене Светлости кнегиње
српске”. Ви�ов�ан, 23.11.1865.
15. Ћирковић, Сима Ц. „Докић, Лазар, Ђ.”. У Ср�ски био�рафски речник,
главни уредник Чедомир Попов, Нови Сад: Матица српска, 2007.

162
Jelena Jovanović Simić
Museum of Science and Technology, Belgrade
Nenad Lukić
Museum of Science and Technology, Belgrade

FROM THE HISTORY OF INDUSTRIAL DEVELOPMENT AND HISTORY
OF MEDICINE IN SERBIA IN THE 19TH CENTURY: THE FIRST SERBIAN
PRIVILEDGED FACTORY OF ARTIFICIAL MINERAL WATERS IN BELGRADE
OF DR DOKIĆ AND DR GONSIOROVSKI

The development of industry in Serbia, which began in the 1830s with
the establishment of the first factories in Belgrade, was slow and uneven up
until the middle of the 20th century. In the 19th century it was incited by two
events – adoption of Law on subsidizing industrial companies in 1873 and
the Principality of Serbia gaining independence in 1878. In legal, political and
economic conditions after the achievement of independence, investment in
the development of entrepreneurship and local industry, with the resulting
decrease in financial drain on imported goods, was seen as one of the
desirable ways of developing the country. It was especially advocated by
the intellectual elite, which also included two Belgrade physicians – Dr Lazar
Dokić, professor at the Great School (later, the Governor and tutor of the
Crown Prince Aleksandar Obrenović and Prime Minister) and Dr Kazimierz
Gąsiorowski, Head of the Belgrade Hospital (later, Head of the General State
Hospital). Interested in mineral waters whose healing properties were highly
valued not just in medical circles, but among the people as well, in 1879, they
decided to establish a factory for production of mineral waters. Their stepping
into entrepreneurship, which was unusual for the medical class in 19th century
Serbia, had several goals. Beside the material gain for the founders, which
was an implied motive, more widely important goals were medical (supply of
good-quality and easily accessible mineral waters) and economic (“pushing
out” the imported products from the market by offering better quality and
cheaper local products). The First Serbian Privileged Factory of Mineral Waters
of Dr Dokić and Dr Gonsjorovski was established by a decree of Prince Milan
Obrenović on August 25, 1879. It began operating the following year, after a
detailed inspection of the production facility, machines and equipment, raw
materials and the products themselves, which was conducted by the State
Chemist Dr Ferdinand Šams. The factory was located in Belgrade, in the for­
mer Palilula Square. According to Šams, it met all the prescribed criteria – it
had the most up-to-date equipment, it complied with all the sanitary require­
ments, its management was exemplary and the products were of excellent
quality. Beside Prava Sodna voda (“True Soda Water”), the factory also pro­
duced Selterska (“Selters”), Gasovito-gorka (“Gassy-Bitter”) and Viši voda

163
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

(“Vischy Water”), which were made based on the model of the famous nat­
ural mineral waters of the same name in the European spas. Placed on solid
basis, the factory operated for the following several years, but due to the
lack of archive material, its work cannot be precisely reconstructed. For now,
we know that the factory has been bought by Jovan Erlih, manufacturer of
soda waters from Belgrade, in 1888 at the latest, but he didn’t continue with
the production of mineral waters.
The information presented in this paper complement the existing
knowledge not just in the field of history of the development of industry
in Serbia, but also the biographies of the two distinguished 19th century
physicians. Given that the history of production and exploitation of mineral
waters in Serbia has not been systematically researched up until now, the
paper gives the basis for further research in that area.
Keywords: industry, mineral waters, carbonated water, Lazar Dokić,
Kazimir Gonsiorovski, Jovan Erlih

Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 05.12.2018.

164
scientific review УДК 781.43:519.17

Dragoš M. Cvetković1
Serbian Academy of Sciences and Arts and Mathematical Institute SASA,
Belgrade
Tatjana Drobni2
University of Arts in Belgrade, Faculty of Music, Belgrade
Vesna P. Todorčević3
University of Belgrade, Faculty of Organizational Sciences and Mathematical
Institute SASA, Belgrade

RECOGNITION OF MUSIC MELODIES
IN SPECTRAL GRAPH THEORY4

Abstract
A spectral graph theory approach is described for representing melo-
dies as graphs, based on intervals between the notes they are com-
posed of. These graphs (or digraphs) are then indexed using eigen-
values of some graph matrices. The eigenvalues are used to define
a spectral distance between graphs. Two graphs are considered as
similar if their spectral distance is small. This makes it possible to find
melodies similar to a given melody. Our contribution includes some
improvements of the basic graph model as well as the selection of
graph matrices which are used in indexing melodies. We recommend
the matrix AAT, where A is the adjacency matrix of a digraph. The
spectrum of AAT is called the non-negative spectrum or N-spectrum
of the digraph. We survey some properties of the N-spectrum. We
also present some examples and musicians’ intuitive approach to
similarity of melodies. Our contributions are presented within a short
review of the huge areas of music recognition and spectral recogni-
tion of graphs.
Keywords: spectral graph theory, spectral recognition, music melodies,
data mining
1 ecvetkod@etf.rs

2 tdrobni@gmail.com

3 vesnat@fon.bg.ac.rs

4 This work is supported by the Serbian Ministry for Education, Science and
Technological Development, Grants ON174033, ON174024 and F-159.

165
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

1. Introduction

Spectral graph theory is a mathematical theory in which linear algebra
and graph theory meet. Spectral graph theory is a very well developed
mathematical field5 but also an engineering discipline6
For any graph matrix M we can build a spectral graph theory in which
graphs are studied by means of eigenvalues of the matrix M. This theory
is called M-theory. In order to avoid confusion,to any notion in this theory
a prefix M-could be added (e.g., M-eigenvalues). Frequently used graph
matrices are the adjacency matrix A, the Laplacian L = D — A and the sign-
less Laplacian Q = D + A, where D is a diagonal matrix of vertex degrees.
The spectral graph theory includes all particular theories together with
interaction tools.
In the last twenty years or so, it has been recognized that graph spec-
tra have several important applications in computer sciences.7 Graph
spectra appear in the literature in Internet technologies, computer vi-
sion, pattern recognition, data mining, multiprocessor systems, statisti-
cal databases and in many other areas. There are thousands of papers in
which these topics are treated.
In surveys8 of the applications of graph spectra in Computer Science,
applications in the following branches of Computer Science have been
identified:
1. Expanders and combinatorial optimization, 2. Complex networks
and the Internet topology, 3. Data mining, 4. Computer vision and pat-
tern recognition, 5. Internet search, 6. Load balancing and multiproces-
sor interconnection networks, 7. Anti-virus protection versus spread of

5 Dragoš Cvetković, Michael Doob and Horst Sachs, Spectra of Graphs, Theory
and Application, 3rd edition (Heidelberg-Leipzig: Johann Ambrosius Barth Verlag,
1995); Dragoš Cvetković, Peter Rowlinson and Slobodan K. Simić, An Introduction
to the Theory of Graph Spectra (Cambridge: Cambridge University Press, 2009).
6 Daniel A. Spielman, “Spectral Graph Theory and its Applications”, in 48th Annual

IEEE Symposium on Foundations of Computer Science (Los Alamitos: IEEE, 2007),
29-38.
7 Dragoš Cvetković and Ivan Gutman, eds., Application of Graph Spectra, Zbornik
radova 13, 21 (Belgrade: Mathematical Institute SANU, 2009); Dragoš Cvetković
and Ivan Gutman, eds., Selected Topics on Application of Graph Spectra, Zbornik
radova 14, 22 (Belgrade: Mathematical Institute SANU, 2011); Dragoš Cvetković
and Slobodan K. Simić, “Graph spectra in Computer scince”, Linear Algebra and its
Applications, 434, 6 (2011): 1545-1562.
8Cvetković and Simić, “Graph spectra in Computer science”, 1545-1562; Branko
Arsić et al, “Graph spectral techniques in computer sciences”, Applicable Analysis
and Discrete Mathematics, 6, 1 (2012):1-30.

166
D. M. Cvetković, T. Drobni,V. P. Todorčević, Recognition of Music Melodies...

knowledge, 8. Statistical databases and social networks, 9. Quantum
computing, 10. Bio-informatics, 11. Coding theory, 12. Control theory.
It is not unusual that graph specta appear in computer science since
graphs themselves are quite relevant in computer sciences. Graphs that
are treated in computer sciences using graph spectra typically represent
either some physical networks (computer network, Internet, biological
network, etc.) or data structures (documents in a database, indexing
structure, etc.) In the first case the graphs usually have a great number
of vertices (thousands or millions) and they are called complex networks
while in the second case graphs are of small dimensions.
Moreover, in some applications in data mining graph spectra are used
to encode graphs themselves.9 The following examples are illustrative in
this respect.
The indexing structure of objects appearing in computer vision (and
in a wide range of other domains such as linguistics and computational
biology) may take the form of a tree. An indexing mechanism that maps
the structure of a tree into a low-dimensional vector space using graph
eigenvalues is developed.10
In several databases the data are often represented as graphs. Very
frequently graphs are indexed by their spectra.11
In order to introduce a suitable graph matrix, note that for any real
matrix A, not necessarily a square matrix, the matrices AAT and ATA are
symmetric. Therefore they have real eigenvalues which are non-negative.
Non-zero eigenvalues of AAT and ATA are the same. Square roots of these
eigenvalues are called singular values of A.
Let A be the adjacency matrix of a digraph D. The eigenvalues of AAT
and ATA are the same and they constitute the N-spectrum of D.

9 Fatih M. Demirci, Reiner H. van Leuken and Remco C. Veltkamp, “Indexing
through laplacian spectra”, Computer Vision and Image Understanding, 3 (2008):
312, DOI 10.1016/j.cviu.2007.09.012; Lei Zou et al, “A novel spectral coding in a
large graph database”, in Proceedings of the 11th international conference on
extending database technology (EDBT”08) (2008), 181-192.
10 Ali Shokoufandeh et al, “Indexing using a spectral encoding of topological
structure”, IEEE Trans. Comput. Vision Pattern Recognition, 2 (1999): 491-497.
11 Alberto Pinto et al, “Indexing music collections through graph spectra”, in
Proceedings of the 8th International Conference on Music Information Retrieval
(ISMIR’07) (2007), 153-156; Shokoufandeh et al, “Indexing using a spectral
encoding of topological structure”, 491-497; Zou et al, “A novel spectral coding
in a large graph database”, 181-192.

167
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

In the paper12 a spectral graph theory approach is presented for
representing melodies as graphs, based on intervals between the notes
they are composed of. These graphs are then indexed using their Lapla-
cian spectrum. This makes it possible to find melodies similar to a given
melody.
The query for such a database is given by a graph. To find similar
data in the database it is necessary to compare subgraphs of the query
graph with subgraphs of the graphs stored in the database. One should
efficiently select a small set of database graphs, which share a subgraph
with the query. Instead of comparing subgraphs one can compare their
spectra. While the subgraph isomorphism problem is NP-complete, com-
paring spectra can be done in polynomial time.
The model from the paper13 has been discussed and improved in the
paper.14
The rest of the paper is organized as follows. Section 2 presents a
short review of the area of spectral recognition of graphs, Section 3 gives
a description of the procedure for recognizing music melodies including
our improvements. Section 4 studies some basic properties of the N-
spectrum of a digraph. Section 5 presents some examples and computa-
tional experiments. Section 6 gives concluding remarks.

2. Spectral recognition of graphs

Spectral recognition of graphs is in the core of applications of spectral
graph theory to Computer Science. We mention here main points15 ac-
cording to our paper. 16
At some time, in the childhood of spectral graph theory, it was conjec-
tured that non-isomorphic graphs have different spectra, i.e. that graphs
are characterized by their spectra. Very quickly this conjecture was refut-
ed and numerous examples and families of non-isomorphic graphs with
the same spectrum (cospectral graphs) were found. Still some graphs are

12 Alberto Pinto, MIREX2007 - Graph spectral method, unpublished.

13 Ibid.

14Dragoš Cvetković and Vesna Manojlovic, “Spectral recognition of music
melodies”, in SYM-OP-IS (2013), 269-271.
15Presented at the Conference on Applications of Graph Spectra in Computer
Science, Barcelona, July 16 to 20, 2012.
16Dragoš Cvetković, “Spectral recognition of graphs”, Yugoslav Journal of
Operations Research, 20, 2 (2012): 145-161.

168
D. M. Cvetković, T. Drobni,V. P. Todorčević, Recognition of Music Melodies...

characterized by their spectra and several mathematical papers are de-
voted to this topic. In applications to computer sciences, spectral graph
theory is considered as very strong. The benefit of using graph spectra in
treating graphs is that eigenvalues and eigenvectors of several graph ma-
trices can be quickly computed. Spectral graph parameters contain a lot
of information on the graph structure (both global and local) including
some information on graph parameters that, in general, are computed
by exponential algorithms. Moreover, in some applications in data min-
ing, graph spectra are used to encode graphs themselves. The Euclidean
distance between the eigenvalue sequences of two graphs on the same
number of vertices is called the spectral distance of graphs. Some oth-
er spectral distances (also based on various graph matrices) have been
considered as well. Two graphs are considered as similar if their spectral
distance is small. If two graphs are at zero distance, they are cospectral.
In this sense, cospectral graphs are similar. Other spectrally based mea-
sures of similarity between networks (not necessarily having the same
number of vertices) have been used in Internet topology analysis, and in
other areas. The notion of spectral distance enables the design of vari-
ous meta-heuristic (e.g., tabu search, variable neighbourhood search) al-
gorithms for constructing graphs with a given spectrum (spectral graph
reconstruction).
Several spectrally based pattern recognition problems appear in
many areas (e.g., image segmentation in computer vision, alignment of
protein-protein interaction networks in bio-informatics, recognizing hard
instances for combinatorial optimization problems such as the travelling
salesman problem).

3. Spectral recognition of music melodies

A melody M is a finite sequence of pitches (or corresponding notes) p1,
p2,... , pm. The usual 12-tone system is used. Our considerations are re-
lated to a digraph G whose vertex set V = {1, 2,..., 12} represents pitch
classes. For example, the same vertex represents c in all octaves. The di-
graph G has all possible arcs (oriented edges) and loops.
A melody M considered as a sequence of vertices of G determines in G
a closed walk consisting of arcs (p1,p2), (p2,p3),..., (pm,p1). Note that some
of the arcs in this walk may be repeated and also that the arc (pm,p1)
does not actually represent an interval between the pithes in the melody.
The vertex set V together with arcs from this closed walk determines a
(multi-)digraph GM associated with the melody M.

169
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

The digraph GM, as a labelled digraph, determines uniquely pitch class-
es of the melody M. However, different melodies can have isomorphic
associated digraphs. Nevertheless, this representation is good enough in
the task of finding similar melodies.
This model appeared in papers17 and it does not take into account
the duration of pitches. An obvious way to overcome this is to introduce
weights on arcs in GM. The weight of the arc (pi, pi+1) would denote the
duration of the pitch pi.
Since all arcs of a digraph GM lie on a closed walk, GM consists of a
strongly connected component and a number of isolated vertices.
The papers18 consider spectra of the adjacency matrix and the Lapla-
cian of GM for indexing GM.
Two melodies are considered as similar if the corresponding graph
spectra are close one to the other. In particular, one should consider
the Euclidean distance in R12 between the eigenvalue sequences and re-
quire that this distance is small. A number of melodies similar to a given
melody M is than obtained from melody database by general retrieval
procedures.19
A number of objections to this procedure can be made. The main ob-
jections are related to the choice of graph matrices. Both the adjacen-
cy matrix and the Laplacian matrix are generally non-symmetric for di-
graphs. Therefore the corresponding spectra are complex which causes
some difficulties. It is well-known that main results of spectral graph
theory are related to undirected graph where graph matrices are sym-
metric and eigenvalues are reals. In addition, the Laplacian matrix is un-
appropriate for digraphs with loops since no loop can be recorded in the
Laplacian matrix.
In general, adjacency matrix is not good since arcs not laying in closed
walks are not reflected in the spectrum (this does not applies to the con-
sidered situation). Also, the reference to the paper20 for benefits of using
Laplacian matrix is not relevant here since this paper considers undirect-
ed graphs.

17 Pinto, MIREX2007 - Graph spectral method; Pinto et al, “Indexing music collec-
tions through graph spectra”, 153-156.
18 Ibid.

19 Demirci, Leuken and Veltkamp, “Indexing through laplacian spectra”.

20 Willem Haemers and Edward Spence, “Enumeration of cospectral graphs”, Eu-

ropean Journal of Combinatorics, 25, 2 (2004): 199-211.

170
D. M. Cvetković, T. Drobni,V. P. Todorčević, Recognition of Music Melodies...

We have pointed out in the paper21 that in treating music melodies by
graph spectra the multidigraph GM should be indexed by eigenvalues of
AAT where A is the adjacency matrix of GM, including the case when GM is
a weighted (multi-)digraph. In this way the mentioned objections in the
approach from papers22 would be overcome.

4. The N-spectrum of a digraph

We present here basic properties of the N -spectrum of a digraph.
Let D = (V(D), A(D)) be a digraph of order n, with the set of vertices
V(D) = {vi, v2,..., vn} and whose adjacency matrix is A = [aij]. Structural ver-
sus spectral properties of digraphs related to the matrices AAT and ATA
will be considered in this section. Some of these results also appear els-
where.23 The N -spectrum of a digraph was not onsidered earlier in math-
ematical literature24 but appears in applications.25
The matrices AAT and ATA are non-negative square and symmetric.
One can easily check that these matrices are also positive semi-definite,
so that their eigenvalues are non-negative.
The statement given by the following proposition is also well known.26
Proposition 1. The (i, j)-entry of the matrix AAT (ATA) of D is equal to the
number of common out-neighbours (in-neighbours) of vj and vj. Diagonal
entries of the matrix AAT (ATA) represent out-degrees (in-degrees) of the
vertices of D.
Proof. The (i, j)-entry of the matrix AAT is equal to the sum of all prod-
ucts аilаTl j , for each l= 1, 2,..., n. Further, ailаTl j = 1 if аil = 1 and аTl j = 1
hold, i.e. if vi; is the common out-neighbour of vi and vj. The case of ATA is
treated in a similar way. 

21 See footnote 14.

22 See footnote 17.

23Irena Jovanović, “Spectral recognition of graphs and networks” (PhD Thesis,
School of Mathematics, University of Belgrade, 2015); Irena Jovanović, “Non-
negative spectrum of a digraph”, Ars Mathematica Contemporanea, 12, 1 (2017):
167-182.
24Richard A. Brualdi, “Spectra of digraphs”, Linear Algebra and its Applications,
432 (2010): 2181-2213.
25 Ami N. Langville and Carl D. Meyer, “A survey of eigenvector methods for web

information retrieval”, SIAM Review, 47, 1 (2005): 135-161.
26 Ibid.

171
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

According to the previous remarks and proposition, we can intro-
duce the following notation: Nout = AAT and Nin = ATA. The characteristic
polynomial det (λI — Nin) of Nin is the Nin- characteristic polynomial of
D, while the characteristic polynomial det(λI — Nout) of Nout is the Nout-
characteristic polynomial of D. The spectrum of Nout and of Njn are the
same and they are denoted by the single name - the N-spectrum. So, the
characteristic polynomials N(x) of these matrices can be named the N
-polynomials. However, we underline that through the investigation we
mainly considered the Nout(D) matrix of D, whose spectrum we denote
by η1 ≥ η2 ≥ ... ≥ ηn. The N-spectral radius ρN(D) of D is defined to be the
spectral radius of Nout(D), i.e. Nin(D).
Remark 1. For the N-spectrum η1, η2, ..., ηn of a digraph D the following
holds:
• The numbers η1, η2,. .., rn are real and non-negative,
• ηi + П2 + ... + ηn = trNout (= trNin) = Σni=1 outdeg(vi) (=Σni =1 indeg(vi)),
• D consists only of isolated vertices if and only if η1 = η2 = ... = ηn = 0.
We say that a digraph D is r-regular if the in-degree and the out-degree
of each its vertex are equal to r.
Lemma 1. The N-spectral radius ρN(D) of an r-regular digraph D = (V(D),
A(D)) of order n is r2.
Remark 2. The eigenvector that corresponds to the N-eigenvalue r2 of
an r-regular digraph D is all-1 vector.

Example 1. The complete digraph of order n is the digraph Kn in which
for each pair of vertices there is an arc, including a loop at each vertex.

Thus, Kn has n2 arcs and it is n-regular digraph.
Since the in-degree and the out-degree of each vertex of this digraph is
n, and every pair of its vertices has n common out-neighbours, apropos n
common in-neighbours, the N-characteristic polynomial of this digraph is:
N↔ 2 n-1
Kn (x) = (x — n )x ,

and thus its N-spectrum consists of: n2, [0]n-1.
Here an eigenvalue λ of the multiplicity k is denoted by [λ]k.
The complement DC = (V(DC), A(DC)) of a digraph D = (V(D), A(D)) has
vertex set V(DC) = V(D) and a ϵ A(DC) if and only if a ϵ/ A(D). Also, there is a
loop at vertex V1 in DC if and only if there is no loop at vi in D. Similarly to
the proof of the corresponding theorem for regular graphs we can prove
the following:

172
D. M. Cvetković, T. Drobni,V. P. Todorčević, Recognition of Music Melodies...

Proposition 2. If the N-eigenvalues of an r-regular digraph D of order n
are ni(D), i = 1, 2,... ,n, then the N-eigenvalues of DC are n1(DC ) = n2 – 2nr + r2
and ni(DC ) = ni(D), i = 2, 3,... ,n.

5. Some examples and experiments

In conference presentation27 the third author illustrated the main ideas
of our approach by the following two examples of pairs of similar melo-
dies, provided by the second author:
1.1. Pyotr Ilyich Tchaikovsky: Piano Concerto No. 1, B-flat minor,
movement I;
1.2. Pyotr Ilyich Tchaikovsky: song Den li tsarit.
2.1. Antonio Vivaldi: Si fulgida per te, aria di Abra from oratorio Juditha
triumphans,
2.2. Antonio Vivaldi: Io son quel gelsomino, aria from the opera Arsilda,
regina di Ponto.
Example 1.1. is Tchaikovsky piano concerto in B-flat minor, beginning
of the first movement, not the introduction, but the theme written in
orchestral part. While piano is playing chords, orchestra plays the first
theme in form of D-flat major arpeggiated cord.

Example 1.1. Tchaikovsky piano concerto in B-flat minor

Comparative example 1.2. is song by Tchaikovsky Den li tsarit, theme
in soprano line.

Example 1.2. Tchaikovsky Den li tsarit
This example is in E-major key, which doesn’t change anything regard-
ing the recognition of this motif, since transposition doesn’t affect the
recognition of melody, because all parameters are preserved (melody,
harmony and rhythm). More importantly for our purposes, a melody can
still be uniquely identified after it has undergone transposition (we still

27Vesna Todorčević, “Some remarks on spectral recognition of music melodies”,
Book of Abstracts (2016), 41-42.

173
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

recognize a familiar tune in a different key as being the same tune).28 In
this case, only meter is changed, in the example 01 there is 3/4 and in the
example 02 there is 9/8 meter.
Example 2.1. is aria of Abra from the oratorium Juditha triumphans by
Antonio Vivaldi, Si fulgida per te. It is written in A-minor, melody is easily
recognized by ascending triplets in soprano. Even visually, without listen-
ing to music, this theme is graphically very significant.

Example 2.1. Antonio Vivaldi: Si fulgida per te

Comparative example 2.2. is also by Antonio Vivaldi, Io son quel gel-
somino, aria from the opera Arsilda regina di Ponto. Key is G-minor, meter
is the same, only this melody begins at another part of the bar in 12/8
meter.

Example 2.2. Antonio Vivaldi: Io son quel gelsomino
Musicians consider identifying the melody by default, like, for in-
stance, identifying words and sentences. When musician hears a melody,
this auditory stimulus is immediately transposed into sequences of sound
grouped by expectations, based on former experience. This is pointing to
complexity of perception of melodic aspects of music, respectively gen-
eral level of organization, based on gestalt principles.29
Visual recognizing of sheet music is regularly used, but it is always
connected to sound. A musician always hears the music he is looking
at, and this is always happening in his intrinsic imagination, because he
learned to do so since childhood, during a period of learning music. Simi-
lar phenomenon occurs when we are reading some text, we recognize
meaning of the words, not only seeing signs on the paper (unless we are
looking at some lines written in unknown language).

28 Youngmoo E. Kim et al, “Analysis of a contour-based representation for melo-
dy”, in Proceedings of 1st International Symposium on Music Information Retrieval
(ISMIR 2000), accessed August 16, 2018, https://pdfs.semanticscholar.org/bc27/
f7d4a549a0d3dd36b74afab6ae7ba5514e6b.pdf.
29Ksenija M. Radoš, Psihologija muzike (Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, 1996), 106.

174
D. M. Cvetković, T. Drobni,V. P. Todorčević, Recognition of Music Melodies...

Musicians perceive music as an integral aural stimulus, which includes
recognizing of the rhythm, harmony and tempo, not only the melody.
Perceptual organization cannot be defined by only one component for
instance by height, or by rhythm but by interaction, or even collision of
different components.30
Musicians and nonmusicians perceive music as holistic entirety, not
only listening to some outstanding thematic material, like first bar of
some sonata, symphony, or aria. Motif in the middle of a musical piece
can be recognized as prominent melody, as well. However, it is possible
that listeners do not attend to individual notes, but rather analyze the
overall shape or structure of the melody.31
For further illustration we quote the third pair of similar melodies.
3.1. Mozart’s aria of Dona Elvira from the opera Don Giovanni, Mi
tradi, the very beginning of aria.

Example 3.1. Wolfgang Amadeus Mozart, aria of Donna Elvira, Mi tradi

3.2. Comparative example is Mozart’s concert aria for bass/bariton
K.612, one motif from the middle of aria, not the thematic material as in
the former example.

Example 3.2. Wolfgang Amadeus Mozart, concert aria
for bass/bariton K.612

These examples match completely in melody, but keys and meters
are different. In the example 3.1.there is 4/4 meter, but in the example
3.2. there is 6/8 meter.
Musicians and nonmusicians both experience music as whole stimuli,
but trained musicians tend to analyse what they hear or see written
on paper. They rely to their perennial experience of learning music by

30 Ibid., 107.

31 Matthew D. Schulkind, Rachel J. Posner and D. C. Rubin, “Musical Features That

Facilitate Melody Identification: How Do You Know It’s “Your Song When They Fi-
nally Play It?”, Music Perception: An Interdisciplinary Journal, 21, 2 (2003): 217-249.

175
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

gathering informations, so to say, on higher level. Accordingly, it might
be that listeners without musical training tend to rely on momentary,
distinctive features to recognize melody, whereas musicians draw on the
information in a melodic sequence in a cumulative fashion.32
Melodies recognized as similar by musicians are recognized as similar
by musicians are recognized as similar by our formal procedure as well.
In his final examination work33 at Faculty of Organizational Sciences
M. Putnikovic has implemented in R programming language a procedure
for finding similar music melodies.
The aim of this project was to examine the eectiveness of various
mathematical methods for computing similarity of melodies. In particu-
lar, eigenvalues of dierent types of graphs were used, as well as several
string distance measures. Melodies have been transformed into letter
notation, so that graphs could be easily constructed. A sequence of
notes is understood as a string of letters, each letter representing one
note, which enabled us to use the existing methods for computing string
sequence similarities.
The dataset contains 17 instances, with compositions by Johann Se-
bastian Bach and Wolfgang Amadeus Mozart. These composers were
chosen as their style and epoch differ significantly both in music theory
and practice.
All melodies were transcribed to letter-duration notation. Also, the
sheets are for violin, not for pianos, since accords make computability
inefficient.
The included melodies are as follows, with scale specified:

Melodies by Johann Sebastian Bach:
Prelude from Suite no. 1 for unaccompanied cello - C major,
Air on G-string - A major,
Menuet from French Suite no. 3 - A minor,
Aria from Goldberg Variations - G major,
Bist Du Bei Mir - D major,
Arioso from Cantata - G major,
Prelude no. 1 from 48 Preludes and Fuges - D major,
Menuet - G major,
Sonata no. 5 BWV 1034 - D major,
Violin Concerto BWV 1056 - F-sharp minor;

32 Freya Bailes, “Dynamic melody recognition: Distinctiveness and the role of mu-

sical expertise”, Memory & Cognition, 38 , 5 (2010): 641-650.
33Marko Putniković, “Recognition of melodies by means of graphs” (Diploma
Thesis, Faculty of Organizational Scences, Belgrade, 2017).

176
D. M. Cvetković, T. Drobni,V. P. Todorčević, Recognition of Music Melodies...

Melodies by Wolfgang Amadeus Mozart:
Menuet from Don Giovanni - D major,
Menuet - D major,
German Dance no. 1 K 605 - A major,
Laudate Dominum - G major,
March of the Priest from The Magic Flute - A major,
Oh Isis Und Osiris - G major,
Lacrimosa Dies Illa - E minor.
A melody can be given in the form of a digraph, where the adjacency
matrix can be determined, and then the eigenvalues in the N-spectrum
can be calculated. The spectral distance between each pair of melodies
has been calculated and clustering methods applied to partition melo-
dies into groups of similar melodies. The hierarchical clustering method
proved to be the most accurate one. The author claims that compos-
ers and types of melodies (concert, menuet, aria etc.) could have been
distinguished.

6. Concluding remarks

A spectral graph theory approach for representing melodies as (multi-)
digraphs34 is improved35 and illustrated in this paper. These digraphs are
then indexed using eigenvalues of some graph matrices. Our contribu-
tion includes some improvements of the basic graph model (taking into
account the duration of pitches) as well as the selection of graph matri-
ces which are used in indexing melodies. After presenting some short-
comings of the procedure from36 we have suggested using singular val-
ues of the adjacency matrix i.e. the N -spectrum of digraphs considered.
The theory has been supported by some examples and preliminary com-
putational experiments.

34 See footnote 17.

35 See footnote 14.

36 See footnote 17.

177
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

References

1. Arsić, Branko, Dragoš Cvetković, Slobodan K. Simić and Milan Škarić.
“Graph spectral techniques in computer sciences”. Applicable Analysis
and Discrete Mathematics, 6, 1 (2012): 1-30.
2. Bailes, Freya. ”Dinamic melody recognition: Distinctiveness and the role
of musical expertise”. Memory & Cognition, 38, 5 (2010): 641-650.
3. Brualdi, Richard A. “Spectra of digraphs”. Linear Algebra and its Applica-
tions, 432 (2010): 2181-2213.
4. Cvetković, Dragoš. ’’Spectral recognition of graphs”. Yugoslav Journal of
Operations Research, 22, 2 (2012): 145-161.
5. Cvetković, Dragoš, Michael Doob and Horst Sachs. Spectra of Graphs, The-
ory and Application, 3rd edition. Heidelberg-Leipzig: Johann Ambrosius
Barth Verlag, 1995.
6. Cvetković, Dragoš and Ivan Gutman, eds. Application of Graph Spectra,
Zbornik radova 13, 21. Belgrade: Mathematical Institute SANU, 2009.
7. Cvetković, Dragoš and Ivan Gutman, eds. Selected Topics on Application
of Graph Spectra, Zbornik radova 14, 22. Belgrade: Mathematical Institute
SANU, 2011.
8. Cvetković, Dragoš and Vesna Manojlović. ’’Spectral recognition of music
melodies”. In SYM- OP-IS (2013), 269-271.
9. Cvetković, Dragoš, Peter Rowlinson and Slobodan K. Simić. An Introduc-
tion to the Theory of Graph Spectra. Cambridge: Cambridge University
Press, 2009.
10. Cvetković, Dragoš and Slobodan K. Simić. ”Graph spectra in Computer
scince”. Linear Algebra and its Applications, 434, 6 (2011): 1545-1562.
11. Demirci, Fatih M., Reiner H. van Leuken and Remco C. Veltkamp. “Index-
ing through laplacian spectra”. Computer Vision and Image Understand-
ing, 3 (2008): 312, DOI 10.1016/j.cviu.2007.09.012.
12. Haemers, Willem and Edward Spence. ’’Enumeration of cospectral
graphs”. European Journal of Combinatorics, 25, 2 (2004): 199-211.
13. Jovanović, Irena.“Spectral recognition of graphs and networks”. PhD
Thesis, School of Mathematics, University of Belgrade, 2015.
14. Jovanović, Irena. „Non-negative spectrum of a digraph”. Ars Mathemati-
ca Contemporanea, 12, 1 (2017): 167-182.
15. Kim, Youngmoo E., Wei Chai, Ricardo Garcia and Barry Vercoe. “Analy-
sis of a contour-based representation for melody”. In Proceedings of 1st
International Symposium on Music Information Retrieval (ISMIR 2000).
Accessed August 16, 2018. https://pdfs.semanticscholar.org/bc27/
f7d4a549a0d3dd36b74afab6ae7ba5514e6b.pdf.

178
D. M. Cvetković, T. Drobni,V. P. Todorčević, Recognition of Music Melodies...

16. Langville, Ami N. and Carl D. Meyer. ”A survey of eigenvector methods
for web information retrieval”. SIAM Review, 47, 1 (2005): 135-161.
17. Pinto, Alberto. MIREX2007- Graph spectral method, unpublished.
18. Pinto, Alberto, Reiner H. van Leuken, Fatih M. Demirci, Frans Wiering and
Romeo C. Veltkamp. “Indexing music collections through graph spectra”.
In Proceedings of the 8th International Conference on Music Information
Retrieval (ISMIR’07) (2007), 153-156.
19. Putniković, Marko. “Recognition of melodies by means of graphs”. Di-
ploma Thesis, Faculty of Organizational Scences, University of Belgrade,
2017.
20. Radoš, Ksenija M. Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike i nas-
tavna sredstva, 1996.
21. Schulkind, Matthew D., Rachel J. Posner and D.C. Rubin. “Musical Fea-
tures That Facilitate Melody Identification: How Do You Know It’s ’Your’
Song When They Finally Play It”. Music Perception: An Interdisciplinary
Journal, 21, 2 (2003): 217-249.
22. Shokoufandeh, Ali, Sven J. Dickinson, Kaleem Siddiqi and Steven W. Zuck-
er. “Indexing using a spectral encoding of topological structure”. IEEE
Trans. Computer Vision Pattern Recognition, 2 (1999): 491-497.
23. Spielman, Daniel A. “Spectral Graph Theory and its Applications”. In 48th
Annual IEEE Symposium on Foundations of Computern Science (Los Alami-
tos: IEEE, 2007), 29-38.
24. Todorčević, Vesna. ”Some remarks on spectral recognition of music mel-
odies”. Book of Abstracts (2016), 41-42.
25. Zou, Lei, Lei Chen, Jeffrey X. Yu and Yangsheng Lu. ”A novel spectral cod-
ing in a large graph database”. In Proceedings of the 11th international
conference on extending database technology (EDBT”08) (2008), 181-192.

179
Драгош M. Цветковић
Српска академија наука и уметности и Математички институт САНУ,
Београд
Татјана Дробни
Универзитет уметности, Факултет музичке уметности, Београд
Весна П. Тодорчевић
Универзитет у Београду, Факултет организационих наука и Математички
институт САНУ, Београд

ПРЕПОЗНАВАЊЕ МУЗИЧКИХ МЕЛОДИЈА У СПЕКТРАЛНОЈ
ТЕОРИЈИ ГРАФОВА

Музичка мелодија, која је састављена од тонова, карактерише се и
интервалима између тонова. Овако схваћена мелодија се може пред-
ставити графовима а они се могу третирати средствима спектралне тео-
рије графова. Ови графови (или диграфови) се могу индексирати помоћу
сопствених вредности неких графовских матрица. Помоћу сопствених
вредности дефинише се спектрално растојање графова. Две мелодије се
сматрају сличним ако је спектрално растојање њихових графова мало. То
омогућава да се нађу мелодије сличне задатој мелодији. Наш допринос
укључује побољшање основног модела као и избор графовских матрица
које се користе за индексирање мелодија. Ми препоручујемо употребу
матрице AAT, где је A матрица суседства једног диграфа. Спектар матри-
це AAT назива се N-спектар диграфа. У раду се даје преглед неких особи-
на N-спектра. Наводе се примери сличних мелодија и описује интуитивни
приступ музичара проблему препознавања сличних мелодија. Описују се
прелиминарни рачунарски експерименти са скицираном теоријом. Наши
доприноси су приказани у контексту сажетог прегледа широке области
препознавања музике и спектралног препознавања графова.

Accepted for Publication December 5th 2018.

180
прегледни рад УДК 378.245:929 Пупин М.

Драгољуб А. Цуцић1
Регионални центар за таленте „Михајло Пупин”, Панчево

МИХАЈЛО ПУПИН НА ДОКТОРСКИМ СТУДИЈАМА
У БЕРЛИНУ КОД ХЕРМАНА ФОН ХЕЛМХОЛЦА
1885–18892
„Неколико срећно испалих опита
обично уроде много значајнијим плодовима
него све математичке теорије.”
Херман Хелмхолц Михајлу Пу�ину, Пупин, М (1929)

Апстракт
Михајло Пупин је четири године након завршетка Колеџа Колум-
бија (Columbia College) и школовања на Кембриџу (University of
Cambridge) боравио у Берлину, где је докторирао код Хермана
фон Хелмхолца (Hermann Ludwig Ferdinand von Helmholtz). Циљ
текста јесте да се представи значај боравка Михајла Пупина у Бер-
лину, како за њега самог тако и за америчку науку. Такође, намера
је и да се укаже на утицај који је имао Херман фон Хелмхолц на
свог тадашњег студента, који се доказао у годинама које су сле-
диле. У раду ће бити представљени професори који су предавали
Михајлу Пупину, колеге студенти, места на којима је слушао пре-
давања, адреса на којој је живео, као и низ детаља о којима се у
нашој стручној јавности мало зна.
Кључне речи: Херман фон Хелмхолц, Михајло Пупин, Берлин, Универ-
зитет Фридрих Вилхем, докторска дисертација.

1. Увод

Михајло Идворски Пупин је свог учитеља са Берлинског универзитета,
Хермана фон Хелмхолца (Hermann Ludwig Ferdinand von Helmholtz),
у аутобиографији Са �ашњака �о научењака, споменуо чак 117 пута.
1 dragoljub.cucic@gmail.com

2 Захвалност аутора Невени Палић, студенту докторских студија из математике

у Берлину, зато што је обезбедила документе из Архива Хумболтовог
универзитета и Зорану Ћирићу, преводиоцу, зато што се потрудио да преведе
документ са одбране докторске дисертације Михајла Пупина, који је веома
нечитак и писан је готицом.

181
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Та чињеница, као и чињеница да постоје два његова рада под насло-
вима: „Херман фон Хелмхолц”, објављен у Елек�ричном све�у 1894.
године, и „Сећање на Хермана фон Хелмхолца”, објављен у Часо�ису
О��ичко� �руш�ва Америке 1922. године, довољно потврђују коли-
ко је Михајлу Пупину професионално био значајан Херман фон Хелм-
холц. Михајло Пупин је Хермана фон Хелмхолца, у својим текстовима,
описао емотивно, те је оно што се читајући Пупина може уочити о фон
Хелмхолцу јесте велико поштовање ученика према учитељу.
Нема много радова о Михајлу Пупину у којима се сагледава од-
ређени период његовог живота. Углавном се познати текстови своде
на анализу аутобиографије.
Разлог за одабир ове теме јесте у потреби да се прикаже период
„сазревања” Михајла Пупина као студента докторанда, али и да се
представе поједине чињенице о којима Михајло Пупин није писао, а
које употпуњују већ постојећу представу о њему. Рад се заснива на
анализи Пупинових текстова, која је потпомогнута материјалом по-
моћу којег је начињена непротивречна целина, чиме се појашњава
боравак Михајла Пупина у Берлину и његово познанство са Херманом
фон Хелмхолцом.
Михајло Пупин је током боравка у Кембриџу (1883–1885), и потом
у Берлину (1885–1889), остварио мноштво, и за тада и за касније, из-
узетно драгоцених познанстава. У њему је сазрела идеја о томе шта
жели да постигне у животу и у ком смеру треба да се упути. Стекао је
знање и самопоуздање, што му је по повратку у Америку омогућило
да постане једна од водећих личности у сфери свога деловања.
Фотографије су биране тако да потичу из периода боравка Ми-
хајла Пупина у Берлину или су настале у блиском периоду.

2. Михајло Пупин, кратка биографска скица

Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. године у Идвору, у делу
Аустријске царевине који се тада звао Банатска војна граница. Данас
је то територија Баната у саставном делу покрајине Војводине и
Републике Србије. Пореклом је био Србин из паорске породице.
Већ у раном узрасту се интелектуално истицао, па су га родитељи
послали из Идвора на школовање у Панчево, а потом и у Праг. Након
очеве смрти, крајем 1873. године, напустио је школовање у Прагу
и марта 1874. године отишао за Америку. У почетку се издржавао
радећи разне физичке послове, али је паралелно учио и тражио мо-

182
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

гућност да настави школовање. Тако је 1879. године успео да упише
Колеџ Колумбија (Columbia College). Врло брзо је почео да се истиче
интелигенцијом, упорношћу и жељом да напредује. По завршетку ко-
леџа, 1883. године, наставио је школовање у Кембриџу (University of
Cambridge) све до 1885. године. Као први добитник Тиндалове сти-
пендије, жељан даљег усавршавања, отишао је у Берлин, на студије
код Хермана фон Хелмхолца. У Берлину, тадашњем епицентру експе-
рименталне физике, докторирао је 1889. године.
Исте године се вратио у Њујорк, на Колеџ Колумбија, где је са
колегом Франсисом Крокером (Francis Bacon Crocker, 1861–1921)
основао прву катедру за електротехнику у Сједињеним америчким
државама (САД). Пре повратка у САД, оженио се 1888. године Саром
Кетрин Џонсон (Sarah Katherine Jackson Pupin, 1859–1896), са којом је
имао ћерку Варвару (Barbara (Varvara) Pupin, 1889–1962). На помену-
том колеџу, који је 1896. године преименован у Универзитет Колум-
бија (Columbia University), провео је цео свој радни век.
Он је био један од оснивача Америчког друштва физичара 1899.
године (АДФ је основан 20. маја у Пупиновој лабораторији на Универ-
зитету Колумбија), потом члан првог савета за оснивање Национал-
ног Саветодавног Комитета за аеронаутику3, 1915. године, из које је
касније (1958. године) настала Национална ваздухопловна и свемир-
ска администрација4, добитник је Пулицерове награде, 1924. године,
за аутобиографију Са �ашњака �о научењака, носилац је 18 признатих
почасних доктората, као и низа награда и ордења. Био је председник
Америчког института електроинжењера,5 Института радио инжење-
ра,6 Њујоршке академије наука7. Такође, био је члан Националне Ака-
демије наука, Америчког друштва математичара, Америчког друштва
физичара, Америчког друштва филозофа и других организација.
Михајло Пупин је имао 35 прихваћених основних патента у Аме-
рици и 6 у Великој Британији, а укључујући и аналоге у 29 различитих
земаља прихваћено му је 133 патената.
Чувен је по следећим патентима: Пупинов калем, модулатор
фреквенције и електрични резонатор. Пронашао је брз начин за сни-
мање помоћу Х-зрака, тако да је, неколико месеци након Рендгенове

3 National Advisory Committee for Aeronautics (NACA).

4 National Aeronautics and Space Administration (NASA).

5 American Institute of Electrical Engineers (AIEE).

6 Institut of radio Engineers (IRE).

7 The New York Academy of Sciences (NYAS).

183
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Слика 1 и 2. Лево: Михајло Пупин; Десно: Херман фон Хелмхолц

објаве (Wilhelm Conrad Röntgen, 1845–1923) о открићу Х-зрака, прона-
шао секундарне Х-зраке.
Зграда Института за физику на Универзитету Колумбија, која је
саграђена 1927. године, и данас носи његово име (Pupin Hall). Лабо-
раторија за физику названа је у част Михајла Пупина – Пупинова ла-
бораторија (Pupin Laboratory). Једна од најпрестижнијих награда коју
од 1958. године додељује Универзитет Колумбија за допринос САД,
назива се Пупинова награда.

3. Херман Хелмхолц, кратка биографска скица

„Шта је био својим ученицима био je и за сав научни свет; велики
интелектуални лидер, вођа у све веће и веће интелектуалне победе.
Тако широк и тако дубок, тако епохалан и тако продоран при чему је
његова интелектуална сила била најпророчнија у науци која је икада
постојала, био [је] свакако један од највећих међу свима.”8
Херман фон Хелмхолц рођен је 31. августа 1821. године у Потсдаму,
у Прусији (Немачка). Завршио је Краљевски медицинско-хируршки
институт Фридрих Вилхем (Königlich Medizinisch-Chirurgischen
Friedrich-Wilhelm-Institut) у Берлину. Након студија радио је као вој-

8 Michael I. Pupin, „Hermann von Helmholtz”, The Electrical World, 24 (1894): 642.

184
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

ни хирург. Докторирао је у 21. години код Јохана Милера (Johannes
Peter Müller, 1801–1858), најпознатијег немачког физиолога тог перио-
да и оснивача експерименталне физиологије. Као асистент професор,
запослио се 1849. године на Физиолошком институту у Кенигсбергу.
Тада се и оженио Олгом фон Фелтен (Olga von Velten, 1827–1859).
Са њом је имао сина и ћерку: Катарину (Katharina Caroline Julie
Betty, 1950–1877) и Рихарда (Richard Wilhelm Ferdinand Helmholtz,
1852–1934).9
Од 1855. године, почиње да ради као професор анатомије и фи-
зиологије на Бонском универзитету. Након три године прешао је у
Хајделберг, где је почео интензивно да сарађује с физичарима. У Хај-
делбергу је остао до преласка у Берлин – 1871. године. Супруга Олга
умрла је 1859. године. Две године касније оженио се Аном фон Мол
(Anna von Mohl, 1834–1899), с којом је имао два сина и ћерку: Роберта
Јулијуса (Robert Julius von Helmholtz, 1862–1889), Фридриха Јулијуса
(Friedrich Julius von Helmholtz, 1868–1901) и Елен Иду Елизабет (Ellen
Ida Elisabeth von Helmholtz, 1864–1941). Елен се 1884. године удала
за Арнолда Вилхелма фон Сименса (Arnold Wilhelm von Simens, 1853–
1918), сина Ернста Вернера фон Сименса (Ernst Werner von Simens,
1816–1892).
Херман фон Хелмхолц је имао богату професионалну каријеру:
пет година радио је као војни хирург у пруској армији, потом годи-
ну дана као професор анатомије на Академији уметности у Берлину,
шест година као професор патологије и психологије у Кенингсбергу,
три године био је професор анатомије у Бону, па тринаест година про-
фесор психологије у Хајделбергу, двадест година професор физике
у Берлину, седамнаест година директор Физичког института, и, напо-
кон, шест година директор Физичко-техничког државног института.
Хермана фон Хелмхолца су веома цениле његове колеге, потом
ученици, а и уoпште узев, цео научни, политички и шири културолош-
ки естаблишмент. Био је један од најзначајних физичара друге по-
ловине 19. века. Вилхелм Оствалд (Wilhelm Friedrich Ostwald, 1853–
1932), немачки физичар и његов колега, о Херману фон Хелмхолцу
као предавачу рекао је: „Слушао сам Хелмхолца неколико пута. Пре-
давања су била строга и јасна да су без иједне промене могла да се
ставе у уџбеник”.10 Такође значајан немачки физичар и уједно омиље-

9 Инжењер и дизајнер парних локомотива.

10Мирко Јакшић, Физика и филозофија Хермана Хелмхолца (Ниш: Просвета,
1990), 122.

185
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

ни ученик фон Хелмхолца, Хајнрих Херц (Heinrich Hertz, 1857–1894),11
написао је о свом учитељу следеће: „Говорио је полако, одмерено,
готово је увек застајкивао. Његове очи биле су негде иза слушаоца
с утиском да тражи решење проблема, у бесконачној удаљености.
Нашу пажњу везивао је тиме што предавања никада није разрађивао
до најситнијих детаља. Појаве је слободно формулисао. Ми смо били
у ситуацији да код тако формулисаних појава сложимо детаље који
су у Хелмхолцовим предавањима само најављени”.12 Лорд Келвин
(William Thomson, 1st Baron Kelvin, 1824–1907) у предговору књиге
Леа Кенигсбергера (Leo Königsberger, 1837–1921) о Херману фон
Хелмхолцу је написао: „У историјским записима науке име Хелмхолц
стоји јединствено у раскоши, као мајстор и лидер у математици, био-
логији и физици”.13
Херман фон Хелмхолц је умро 8. септембра 1894. године.

4. Михајло Пупин у Берлину

Пре одласка у Берлин, Михајло Пупин је провео 18 месеци, то јест
три семестра, у Кембриџу, где је студирао ма�ема�ику и �инамику.
Тамо је отишао након завршетка колеџа. У Кембриџу је радио у групи
под патронатом Едварда Рута (Edward John Routh, 1831–1907), једног
од најбољих „тутора” за математику тог времена. Како је писао у
аутобиографији, предавали су му лорд Рејли (John William Strutt, 3rd
Baron Rayleigh, 1842–1919) и Џорџ Габријел Стокс (George Gabriel
Stokes, 1819–1903). Током боравка у Кембриџу донео је одлуку да
се даље усавршава у експерименталном раду, и то у Берлину код
Хермана фон Хелмхолца.
У том периoду, један о чувенијих физичара био је Ирац, такође
ученик немачке школе физике, Џон Тиндал (John Tyndall, 1820–1893).
Он је од средстава зарађених држањем предавања у САД учествовао
у оснивању фонда намењеног финансирању усавршавања таленто-
ваних америчких студената на универзитетима у Немачкој. Михајло
Пупин је био један од заинтересованих за стипендију и у потпуности
11Хајнрих Херц је био Хелмхолцов студент. Након доктората, 1880. годи-
не, остао је да ради као асистент код Хелмхолца наредне 3 године. Његова
потврда Максвелове теорије десила се током 1887. и 1888. године, у време
боравка Михајла Пупина у Берлину. У то време, Херц је био професор у Карл-
сруеу, од 1885. године.
12 Видети фусноту број 9.

13 Лео Koenigsberger, Hermann von Helmholtz (Oxford: Oxford at the Clarendon

press, 1906), III.

186
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

је испуњавао захтеване услове. Михајла Пупина је на Џона Тиндала
упутио председник Колеџа Колумбија – Фредерик Барнард (Frederick
Augustus Porter Barnard, 1809–1889), који му је скренуо пажњу на по-
стојање средстава за стипендију и дао му препоруку да га посети. То-
ком боравка у Енглеској, а пре одласка у Берлин, Михајло Пупин је
посетио Џона Тиндала у три наврата. Михало Пупин је постао први
добитник Тиндалове стипендије у тадашњој вредности од 648 долара
годишње.14 У фрагментима о тим сусретима Михајло Пупин пише:
„Скрете ми пажњу на један кратак преглед рада славнога Хел-
мхолца, у часопису ‘Природа’. Тај преглед, како он рече, није
писао какав мали човек, него велики Максвел. ‘У том чланку’,
додаде он, ‘видећете да тај велики професор на берлинском
университету, није у млађим годинама имао прилике да се ко-
ристи експерименталном физиком, а професор физике је по-
стао тек када је већ превалио педесету.’ Препоручио ми је да
тражим ону штипендизу Колумбије чим она почне тећи, и да се
што пре решим да се преселим на најбољу физикалну лабара-
торију коју могу наћи. Упитао сам га: коју би ми лабараторију он
препоручио, на што ме он поново упозори на Максвелов чланак
о Хелмхолцовом раду…
Даље сам причао Тиндалу о сјајном Максвеловом чланку о Хел-
мхолцу, који сам прочитао у Кампбеловом животопису Максве-
ла, и у ‘Природи’, коју ми је он препоручио да прочитам. Рекох
му да ме је то навело да се одлучим да са Кембриџа пођем за
Берлин и у славној Хелмхолцовој лабараторији проучавам екс-
перименталну физику. То му се допаде, те, враћајући се још увек
на моју гуску, доброћудно заврши овај део нашег разговора: ‘Е,
онда, нисте више гуска у магли. А на Хелмхолцу је да одлучи
да ли ћете бити лабуд’. Затим се уозбиљи па додаде: ‘Баш ту, у
берлинској лабораторији наћи ћете оне ствари које жудимо да
видимо у свима лабараторијама на колеџима и университетима
у Америци и Великој Британији, моји американски и енглески
пријатељи и ја. У том погледу Немци већ преко четрдесет го-
дина воде цео свет, и сјајно га воде’. Помислих у себи да је то
био разлог да Тиндал, пре дванајест година, предложи својим
пријатељима у Њу Јорку: ‘Ја предлажем да се од оног огромног
новца којим сте ме ви тако дарежљиво обасули… свака пара
употреби на то да се млади американски физичари шаљу на на-
уке у Немачкој’.”15

14 Biographical notes – Pergam. Што је релативна вредност данас око 16.600 $

према конвертору на сајту: http://www.measuringworth.com/calculators/us-
compare/index.php.
15Михајло Пупин, Са �ашњака �о научењака (Велики Бечкерек: Матица
Српска, 1929), 106–110.

187
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Михајло Пупин уписао је докторске студије на Универзитету Фри-
дрих Вилхем (Friedrich-Wilhelms-Universität) у Берлину, који се од
1949. године зове Хумболтов универзитет (Humboldt-Universität zu
Berlin). Како наводи у аутобиографији, када је стигао у Берлин имао
је писма препоруке председника Колеџа Колумбија – Фредерика Бар-
нарда и професора Џона Тиндала. О свом доласку у Берлин и о сусре-
ту са Хелмхолцом, Михајло Пупин је у аутобиографији написао:
„У Берлин сам отишао да учим експерименталну физику код
Хермана Фон Хелмхолца, славног професора физике на универ-
ситету у Берлину …
Председник Колумбије Барнард, и професор на Краљевском
Институту, Џон Тиндал, дали су ми препоручна писма за њега.
Професор Артур Кениг, десна рука Хелмхолцова и најстарији
инструктор у физикалном институту, повео ме је у звање Ексе-
ленције Фон Хелмхолца и претставио ме као ‘Хер’ Пупина, ђака
из Америке и кандидата за Тиндалову штипендију на одсеку за
физику у колеџу Колумбији. Та ми је штипендија упућена после
три месеца.
… Примио ме је врло љубазно и много је посветио пажње
мојим плановима о учењу. Својом појавом падао је необично у
очи. Тада је већ био у шездесетчетвртој, али је изгледао много
старији. … Када сам му рекао да никад нисам имао прилике да
радим у лабараторији за физику и да сам се искључиво бавио
математичком страном физике, он се насмеши и саветова: да
што пре надокнадим овај недостатак. ‘Неколико срећно испа-
лих опита обично уроде много значајнијим плодовима него све
математичке теорије’, рече ми он том приликом. Онда је умо-
лио професора Кенига да изради за мене распоред рада у лаба-
раторији и да пази на мене. И Кениг је то и учинио…”16
Херберт Херц (Herbert Hörz, 1933) и Ахим Сидов (Achim Sydow) у
раду Пу�ин у Берлину17 пишу да се он као студент у евиденцији води од
октобра 1885. до марта 1889. године. Код њих двојице се може про-
наћи податак да су му следећи професори предавали одговарајуће
предмете: Херман Хелмхолц (Hermann Ludwig Ferdinand Helmholtz,
1821–1894): Екс�еримен�ална физика, Анали�ичка механика, Уво� у
ма�ема�ичку физику и Ма�ема�ичка физика; Густав Кирхоф (Gustav
Robert Kirchhoff, 1824–1887): Теорија елек�рици�е�а и ма�не�из-

16 Ibid., 120–121.

17Херберт Херц и Ахим Сидов, „Пупин у Берлину”, у Зборник ра�ова
научно� ску�а (Нови Са� – И�вор, Ок�обар 1979.) Живо� и �ело Михајла
И�ворско� Пу�ина, ур. Иван Чизмић, Александар Маринчић, Војин Попо-
вић и Драгољуб Живојиновић (Нови Сад: Покрајинска конференција ССРН
Војводине, 1985), 125–130.

188
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

ма (1885–1886)18; Аугуст Кунт (August Adolf Eduard Eberhard Kundt,
1839–1894): Теорија елас�ичних и чврс�их �ела, Динамика, Елек�ро-
механика, Теорија све�лос�и и Физичка хемија; Алфред Прингсхајм
(Alfred Pringsheim, 1850–1941):19 Ин�ерференција и �оларизација
све�лос�и; Херц и Сидов не бележе ко је Пупину предавао Примена
елек�роанализе, већ је тај предмет само наведен као предмет који
је Пупин слушао на предавањима; Карл Вајерштрас (Karl Theodor
Wilhelm Weierstraß, 1815–1897): Ели��ичне функције, Парцијалне и
�иференцијалне је�начине, Рачун варијација; Лазарус Фухс (Lazarus
Immanuel Fuchs, 1833–1902) и Леополд Кронекер (Leopold Kronecker,
1823–1891): Уво� у �еорију �иференцијалних је�начина; Вилхелм Дил-
тај (Wilhelm Dilthey, 1833–1911): Ло�ика �еорије с�ознаје. Код Херца
и Сидова се о извору ових информација може сазнати из реченице:
„Као што се може видети из регистра”. Није нам познато на какав
регистар мисле Херц и Сидов. Када смо тражили документацију Ми-
хајла Пупина, у архиви Хумболтовог универзитета у Берлину, фебру-
ара 2014. године, никакав регистар нам није понуђен на увид. Херц и
Сидов наглашавају: „Није нам познат извор да је Пупин похађао сва
предавања из физике, а из математике само специјална.“
На крају дисертације, Михајло Пупин је написао своју кратку био-
графију, у којој се може пронаћи да су му у Берлину предавали Хелм-
холц, Кирхоф, Фухс, Дилтај, Нето (Eugen Otto Erwin Netto, 1848–1919),
Кунт, Кениг (Arthur Peter König, 1856–1901) и Глан (Paul Glan, 1846–
1898). Чак и да Михајло Пупин није набројао све предаваче, овај спи-
сак би се разликовао од списка ког су навели Херц и Сидов.
Еуген Нето био је професор математике на Универзитету у Берли-
ну. Предавао је курсеве из напредне алгебре, рачуна варијација, ме-
ханике, Фуријерове серије и синтетичке геометрије. Највероватније
да је Михајло Пупин слушао неки од тих курсева. Артур Кениг је од
1884. године био у звању ванредног професора, а с обзиром на то
да му је централно истраживање била физиолошка оптика, може се
претпоставити да је Михајло Пупин слушао та предавања код Кенига.
Паул Глан је предаваo теоријску физику, посебно оптику. По свој при-
лици, предавао је оптику Михајлу Пупину.

18 Michaell I. Pupin, „Hermann von Helmholtz”, The Electrical World, 24
(1894): 541–542. По казивању Пупина, тог лета када је стигао у Берлин Кир-
хоф је предавао током тог (првог – зимског) семестра предмет Теорија елек-
трицитета и магнетизма. Кирхоф је због болести у пар наврата прекидао
своја предавања, али их је ипак привео крају.
19Био је таст чувеног немачког писца, нобеловца, Томаса Мана (Thomas
Mann, 1875–1955).

189
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Овај списак предавача потврђује квалитет Пупиновог школовања
у Берлину. Сви они су били веома значајни научници, чија су постиг-
нућа и данас, након 130 година, јасно „жива” и препознатљива. У вре-
ме када су предавали Михајлу Пупину, Вајерштрас (1856), Кирхоф
(1860), Хелмхолц (1970), Фухс (1884), Дилтај (1887) и Кунт (1888) су
били чланови Берлинске академије наука.20 Члан Академије је био
1872. године и филозоф Целер (Eduard Gottlob Zeller, 1814–1908), који
је био члан комисије за одбрану Пупинове докторске дисертације.
Аугуст Кунт је у тексту о физици на Филозофском факултету и о
лабораторијама за физику навео да је практичан рад био раздвоjен у
две групе: радне вежбе за почетнике и независно истраживање. Ми-
хајло Пупин је, по свему судећи, радио у другој групи, зато што се тај
независан рад користио за стицање докторске титуле. Како је и сам
нагласио, било је много страних студената, а међу њих се убрајао и
Михајло Пупин:
„Мора се нагласити да се у немачким институтима обучавао
велики број странаца који су се на њима комплетно или проши-
рено академски обучавали. Осим припадника других народа,
посебно велик број је било Американаца и Руса, који су посећи-
вали немачке физичке институте. Незанемарљив део диплома-
ца из Северне Америке и Русије, који сада ради на универзите-
тима код куће као физичари, има дужи или краћи период да су
провели у Немачкој”.21
Немачка је крајем 19. века била центар у коме су се усавршавали
физичари из целог света. Сви из групе научника који су 1899. године
иницирали оснивање Америчког друштва физичара усавршавали су
се у Немачкој: Артур Гордон Вебстер, Јозеф Свитмен Ејмс (Joseph
Sweetman Ames, 1864–1943),22 Едвард Лемингтон Николс (Edvard
Leamington Nichols, 1854–1937),23 Барус Карл (Barus Carl, 1856–
1935),24 Михајло Идворски Пупин,25 Бењамин Осгуд Пирс (Benjamin

20У загради је назначена година од када су били чланови Академије наука у
Берлину.
21 Die Deutschen Universitäten, 1893.

22 Професор физике на Универзитету Џон Хопкинс (Johns Hopkins University)
у Балтимору, држава Мериленд.
23Професор физике на Универзитету Корнел (Cornell University) у Итаки,
држава Њујорк.
24Хазард професор физике на Универзитету Браун (Brown University) у
Провиденсу, држава Род Ајланд.
25 Професор механичког и електричног инжењеринга на Универзитету Колум-

бија у Њујорку, држава Њујорк.

190
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

Osgood Pеirce, 1854–1914)26 и Вилијам Франсис Меги (William Francis
Magie, 1858–1943)27. Поред њих, у Немачкој су на постдипломским
студијама били следећи научници: први председник Друштва Хенри
Аугустус Роуланд (Henry Augustus Rowland, 1848–1901)28, као и Ал-
берт Абрахам Мајкелсон (Albert Abraham Michelson, 1852–1931).29
„Најзад, пред конац прве моје године на университету у Берли-
ну указа ми се та прилика. Густав Роберт Кирхов, прослављени
проналазач, који је установио и протумачио науку о спектрал-
ној анализи, оснивач теорије о зрачењу, у то време предавао је
математичку физику на университету. Држали су га за најбољег
математичког физичара у Немачкој. Врло много су цењени ње-
гови прилози о електрицитету. Један од најважнијих његових
прилога, бесумње, је његова теорија о преносу телеграфских
сигнала путем танког спроводника од жице, превучене преко
изолованих стубова, високо над земљом. То је било сјајно дело
математичке анализе тог проблема. Оно је по први пут показа-
ло, теоријски, да је брзина преноса тих сигнала једнака брзини
којом се светлост преноси. У университетском извештају било
је објављено да ће он одржати, за време мог првог течаја на
университету, низ предавања о теорији електрицитета … Ника-
да дотле нисам чуо тако лепу математичку анализу електрич-
них проблема старе школе, као што је била она коју је Кирхоф
развијао пред својим удивљеним слушаоцима. То су била њего-
ва последња предавања. Умро је годину дана после тога, а на
његово место привремено је дошао Хелмхолц да држи преда-
вања о физичкој математици.”30
Забележено је то да је Михајло Пупин за време боравка у Берли-
ну становао код једне госпође („…моја домаћица, жена већ у година-
ма…”) која је држала пансион (завод) у улици Лесинг број 3.31 Према
препричаном разговору (између Пупина и власнице пансиона) у ауто-

26Холис професор математике и природне филозофије на Универзитету
Харвард (Harvard University), у лабораторији Џеферсон, у Кембриџу, држава
Масачусетс.
27Професор физике на Универзитету Принстон (University of Princeton)  у
Принстону, држава Њујорк.
28Професор физике на Универзитету Џон Хопкинс у Балтимору, држава
Мериленд.
29Професор физике на Универзитету Чикаго (University of Chicago) у Чикагу,
држава Илиноис.
30 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 122.

31Из документа добијеног 3. 12. 2013. године у Архиву Хумболтовог универ-
зитета: Stud. Verz. WS 1888/89, Seite 120.

191
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

биографији, стиче се утисак да је и њему било још младих.32 У књизи
Theorie der analytischen Functionen, Ота Бирмана, коју је Михајло Пупин
поклонио Универзитетској библиотеци у Београду, налази се његов по-
тпис изнад екслибриса, где даље пише: „Берлин, 10. мај 1887. година,
Лесингштрасе 1”.33 Адреса се разликује од оне адресе која је добијена
из Архива Хумболтовог универзитета у Берлину. Мала је вероватноћа
да је Михајло Пупин погрешио при својеручном потписивању. Постоји
могућност да је мењао адресу становања, али то би требало испитати.
У данашњем Берлину постоји чак 5 улица које се зову Лесинг. Прет-
поставка може бити да једино улица у Моабиту, у кварту Хансафир-
тел, по свој прилици, одговара адреси на којој је Пупин живео. Основ-
ни разлог за ту тврдњу јесте чињеница да остала насеља, у којима се
налази улица Лесинг, у време боравка Михајла Пупина, нису улазила
у састав Берлина и што се једино ова улица налази у ужем центру гра-
да, тако да су Пупину, као студенту, сви универзитетски објекти били
близу, за похађање предавања.

1885. година

Након што је завршио школовање у Кембриџу, Михајло Пупин је цело
лето провео у Шкотској, на острву Аран (Arran) у месту Кори (Corrie).
Он је октобра месеца, право из Корија отишао је на студије у Берлин.
Херман Хелмхолц је у то време био директор Института за физику.
Током тог јесењег семестра држао је предавања из експерименталне
физике. Асистенти су му били Артур Кениг и Конрад Дитерици (Conrad
Heinrich Dieterici, 1858–1929), који је радио од 1885. до 1890. године
као асистент на Физичком институту Берлинског универзитета.
О њима Михајло Пупин пише уз констатацију да су на вежбама
„присуствовали чисто академски, док су лабораторијски механичар
Неде (Noehde) и домар у Институту Кабиш (Kabisch) руковали
апаратуром и били одговорни за благовремене операције”.34 На тим
предавањима су поред студената физике, хемије и математике били
присутни и студенти медицине и армијски официри.
„Прве године свога школовања у Берлину посећивао сам Хел-
мхолцова предавања из експерименталне физике. Она су оду-
шевљавала, не толико дивним опитима који су их пратили, ко-

32 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 129.

33 Јелена Ђурђулов, Из личне библио�еке Михајла Пу�ина (Београд: Универзи-

тет у Београду, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, 2011), 11.
34Michael I. Pupin, „Reminiscences of Hermann von Helmholtz”, Journal of
the Optical Society of America, 6 (1922): 336–342.

192
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

лико изванредно дубокомисленим примедбама којима их је, с
времена на време, Хелмхолц пропраћао, под утицајем часови-
тог расположења. Хелмхолцов велики ум осветљавао је смисао
тих опита, и та светлост бљештала је као одсев сјајних боја у
цветном врту, на који се излије светлост сунчаних зрака про-
бијених кроз проломљене облаке, да здере мрачне сенке што
их облачни летњи дани бацају преко вртова, шумарака и шума.
И на та предавања јурили су не само ђаци који су учили физику,
математику, и хемију, већ и ђаци са медицинског факултета, па
и сами официри. Званични свет, нарочито војска и морнарица,
водио је посебног рачуна о томе што ће казати Екселенција Фон
Хелмхолц. Било је много разлога да верујем да су они на сва-
ком свом кораку тражили његово мишљење.”35

1886. година

У лето 1886. године, после прве године докторских студија у Берлину,
Михајло Пупин почетком августа одлази у Идвор на одмор. Мајка
Олимпијада је тада имала 72 године. У Берлин се вратио пред почетак
семестра. Крајем те године Олимпијада Пупин је умрла, што је Михајла
Пупина веома потресло. Како је и сам написао у аутобиографији,
„једног дана на почетку зиме” стигло му је писмо од сестре, која га је
обавестила о мајчиној смрти.
Херман фон Хелмхолц је постајао све више оптерећен својим оба-
везама, како на факултету са студентима, тако и на институту својим
научним радом.
„За Хелмхолца је постало неопходно, или да се потпуно одрек-
не својих предавања, или да их ограничи (смањи), како би мо-
гао да посвети већи део свог радног времена, и енергије, истра-
живањима која су га окупирала…”36
Те године у Берлин су на постдипломске студије дошли Артур Гор-
дон Вебстер (Arthur Gordon Webster, 1863–1923) и Џозеф Свитмен
Ејмс (Joseph Sweetman Ames, 1864–1943). Њих тројица ће у наредних
13 година припадати групи од шест иницијатора оснивања Америчког
друштва физичара.37
35 Пупин, Са �ашњака �о научењака,121.

36 Koenigsberger, Hermann von Helmholtz, 369.

37Драгољуб А. Цуцић, „Улога Михајла Идворског Пупина приликом осни-
вања Америчког друштва физичара”, у Зборник ра�ова : усмена �ре�авања,
�ре�авања �о секцијама, усмена и �ос�ер сао�ш�ења / XII Кон�рес физичара
Србије, 28. а�рил – 2. мај. 2013, Врњачка Бања, Србија, ур. Јарослав Лабат,
Никола Цветановић и Иван Дојчиновић (Београд: Друштво физичара Србије,
2013), 494–497.

193
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

1887. година

Усвајањем буџета 27. марта те године, основан је Физичко-технички
државни институт у Шарлотенбургу, с намером да се у њему изводе
базична научна истраживања. Наредне, 1888. године, Херман фон
Хелмхолц је и формално позван на место председника новог Физичко-
техничког државног института, што је он прихватио 4. априла, и на
том месту ће остати све до смрти – 1894. године.38
Негде у исто време, Михајло Пупин је заједно са Артуром Гордо-
ном Вебстером боравио три недеље у Паризу. Како је и сам о томе пи-
сао: „Концем првог семестра, а по предлогу Вебстеровом, пођосмо у
пролеће 1887. у Париз, на краће време. Хтели смо да видимо како је
са природним наукама у Сорбони и на Колеж де Франс”.39
Летњи одмор те године Михајло Пупин је провео у источној Пру-
ској. На почетку јесењег семестра умро је Пупинов професор са сту-
дија у Берлину, Густав Роберт Кирхоф.
Михајло Пупин се у Берлину дружио и са људима који нису били на
академским студијама. Тако у аутобиографији пише о продавцу Нико-
ли који је имао радњу у улици По� ли�ама (Unter den Linden).
„На главној улици у Берлину, Унтер Ден Линден, држао је једну
лепу продавницу дувана неки Никола, Србин из Босне. Од ца-
ревог двора до његовог дућана могло се каменом добацити и
људи из највиших аристократских кругова свраћали су ту да ку-
пују дуван. А он је био прави неуглачани дијамант, умео се наћи
са сваким кнезом или грофом. Ако им се нису свиђале његове
славне турске цигарете, није се устручавао да им поручи: да
боље потраже на другом месту. Али, како је он говорио, посао
му је био врло добар, јер ове немачке аристократе никад није,
вређало када се с њима отворено разговара. Смејао би ми се,
када бих му говорио да ја зазирем од Немаца и да их не во-
лим. Умолио ме је да с њим, с времена на време, проведем сат
два у његовом дућану и припазим на његове немачке муште-
рије. Послушао сам га и од тога сам видео лепе користи. Пруски
аристократи нису осећали расну мржњу према Србима, ако би
се о томе могло судити по оном пријатељском расположењу и
понашању према овом мом Николи. А Никола, међутим, никад
није пропуштао прилику да нагласи: како се он поноси тиме што
је Србин.
На пола пута између Николиног дућана и царске палате, нала-
зила се једна стара гостионица, Хабелова гостионица, која је
38 Koenigsberger, Hermann von Helmholtz, 373.

39 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 134.

194
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

запамтила још старога Фридриха Великог. Ту су некад свраћа-
ли Фридрихови генерали на чашицу вина, када су се враћали из
аудијенције код краља. Тај обичај одржавао се и онда када сам
ја био на школовању у Берлину. Никола ме је често водио у ту
гостионицу на доручак, те смо ту имали прилике да видимо ве-
лике генерале и адмирале Немачког Царства, како су седели за
једним дугим и одвојеним столом, да испију своју чашицу вина
по повратку из двора, куда су сваког дана ишли у аудијенцију
старом цару Виљему.”40

1888. година

Претпоследње године боравка у Берлину, у периоду пролећа и лета,
Михајло Пупин се емотивно везује за Сару Катарин Џексон, сестру
колеге са студија на Колеџу Колумбија, Абрахама Вилијамса Џексона
(Abraham Valentine Williams Jackson, 1862–1937). Били су у Италији,
одакле су се вратили у Берлин и потом заједно отишли на острво
Нордернеј, на северу Немачке. Недуго потом, њих двоје су се 27.
октобра венчали по православним обичајима у ортодоксној цркви у
Лондону.

1889. година

Ова година била је Пупину последња година боравка у Берлину.
Дисертацију је завршио „у рано пролеће”, након чега је рукопис
послао свом ментору Херману фон Хелмхолцу. У „докторантској
књизи” број 88 види се да је кандидат Михајло Пупин 15. јула имао
промоцијални испит. Чланови испитне Комисије били су: Херман фон
Хелмхолц, Аугуст Кунт,41 Лазарус Фухс и Едуард Цeлeр. На насловној
страни дисертације, као опоненти на одбрани, одржаној 20. јула,
наводе се: Аугуст Рапс (August Raps, 1865–1920), физичар и ученик
Хермана фон Хелмхолца, који је радио као асистент код Аугуста Кунта
– касније је био професор електротехнике на Техничком универзитету
у Дрездену и члан Извршног одбора компаније Сименс и Халске;42

40 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 131.

41Након преласка Хермана фон Хемхолца на место директора новог Физич-
ко-техничког државног института, 1888. године, Аугуст Кунт га је наследио у
Физичком институту и на позицији предавача експерименталне физике.
42Аугуст Рапс (August Raps, 1865–1920) био је студент физике у Бону и Бер-
лину пре него што је постао асистент Пупиновог професора и члана комисије
за одбрану тезе, Августа Кунта. Касније је постао предавач на Универзитету
и од 1893. године је радио у Сименсу. Од 1900. до 1919. године био је члан

195
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Артур Гордон Вебстер, колега са докторских студија, са којим је 1899.
године Михајло Пупин основао Америчко друштво физичара, као и
Владимир Михељсон (Владимир Александрович Михельсон, 1860–
1927), руски докторант и колега.43

5. Одбрана докторске дисертације

О разлозима због којих се определио за тезу Осмо�ски �ри�исак
и ње�ов о�нос �рема слобо�ној енер�ији Михајло Пупин пише у
аутобиографији:
„У то време у Немачкој је на себе привлачила велику пажњу
једна нова наука, наука о физикалној хемији. Она је врло много
занимала Хелмхолца. Прочитао сам његове последње расправе
о том предмету и оне ме много потсећаху на оно што сам видео
у Максвеловој књизи о топлоти о Виларду Гибсу са универси-
тета Јел. Убрзо се уверих да је Гибс бар за десет година прете-
као немачке осниваче ове науке. Имајући на уму Де Токвилову
тврдњу да америчка демокрација није никад ништа допринела
апстрактним наукама, добро прибележих овај мој проналазак.
Моје је мишљење било да је то право откриће, а с тиме се сло-
жи и сам Хелмхолц, па ми напомену да би у томе могао наћи
грађе за своју докторску расправу. Једва дочеках тај предлог,
те се одмах дадох на опитна испитивања, проучавајући у исто
време и Гибсово и Хелмхолцово учење о хемији, као и учење
осталих научњака, већином Немаца”.44
На преддокторском промоцијалном испиту, одржаном 15. јула, на
коме се процењује опште знање кандидата, може у протоколу са про-

Извршног одбора компаније Сименс и Халске и професор електротехнике у
Дрездену.
43 Владимир Александрович Михељсон (Владимир Александрович Михель-

сон, 1860–1927) рођен је у Туљчину, у Подољској губернији у централној
Украјини. Он је, као и његов мало старији презимењак, Алберт Мајкелсон
(Albert Abraham Michelson, 1852–1931), јеврејског порекла (корен презимена
МИ-КУЛ-СОН, на хебрејском значи „син који је као Бог”). Алберт Мајкелсон
је рођен у Стрзелну, око 150 километара северозападно од Варшаве, тако
да није искључено да можда могу бити рођаци. Михајло Пупин је познавао
обојицу. Владимир Михељсон је био такође у лабораторији код Хелмхолца,
упућен са Московског универзитета. Након доктората, радио је при Катедри
за физику и метеорологију Московског института за пољопривреду. Оснивач
је лабораторије за метеоролошка посматрања при Метеоролошкој опсерва-
торији, која данас носи његово име.
44 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 133.

196
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

моцијалног испита пронаћи податак да је испитивач Лазарус Фухс од-
говор Михајла Пупина на питања о закривљености кривуље и интегра-
цији диференцијалних једначина проценио као задовољавајуће, а да
при нумеричком решавању једначина није у довољној мери запамтио
материју. Хелмхолц је закључио да је Пупин стекао добар увид у тер-
модинамику и да његов рад сведочи о добром знању и оштроумно-
сти. Хелмхолц, такође, критички запажа да је Пупин себи олакшао
„полемику” са Нернстом, те се јасно може запазити његова борба
с појединим тешкоћама. Кунт је потврдио Пупиново добро разуме-
вање физике, док је Хелмхолц (који га је питао о проблемима елек-
тромагнетизма) истакао да је кандидат „већином давао сигурна и
брза објашњења” и да је „овај део испита био врло задовољавајући”.
Целер је испитивао основне црте Сократове, Платонове и Аристоте-
лове етике. У протоколу је о томе забележено: „Одговори нису увек
били прецизни, али показују да јe кандидат на овом подручју добро
оријентисан”.45
Навео бих коментар професора Крмпотића који прецизно
објашњава разлог релативно лоше оцењености одбране доктората
Михајла Пупина: „Михајло Пупин за разлику од европских кандидата
није имао опште образовање … био је за немачке професоре самоук
у односу на домаће кандидате и као такав је оцењен. У зрелијим го-
динама Пупину то није сметало за стручно али и за опште деловање у
новој домовини за која је добијао велика признања. Значајно је да је
стечена знања успешно примењивао”.46
Јавна докторска промоција била је 20. јула. Теза је носила назив
Осмо�ски �ри�исак и ње�ов о�нос �рема слобо�ној енер�ији. О одбра-
ни докторске тезе, Михајло Пупин пише у аутобиографији:
„По старом немачком обичају, сваки ђак који се спрема за част
доктора филозофије, мора обрадити и јавно одбранити на ис-
питу три питања. Та три моја питања износим овде да би се ви-
дели моји коначни назори, постали под утицајем мога школо-
вања у Европи.
I.- Учење физике у припремним школама мора, што је више мо-
гуће, бити практично.
II.- Термодинамични методи Гибса, фон Хелмхолца и Планка
сачињавају најпоузданију подлогу за испитивање оних физич-
ких процеса које нисмо у стању анализирати на основу обичне
динамике.

45 Видети фусноту број 16.

46 Електронско писмо добијено од професора Крмпотића 21. 09. 2015. године.

197
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Слика 3. Документ са одбране докторске дисертације Михајла Пупина.

198
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

III.- Електромагнетична теорија о светлости заслужује више
пажње него што јој је до сад указивано на предавањима на
университетима”47.
Због нечитког и исписаног рукописа чланова комисије дешифро-
вано је следеће:

Vermerk. Jeder der Herren Examinatoren möge diesen Bogen, nachdem er
das Prüfungs-Protokoll darauf geschrieben, dem nächstfolgenden Examinator
oder dem Decan übergeben.
Doctoranden-Buch No. 88
Sitzung der philosophischen Facultät am 15 ten Juli 1889
Promotionsprüfung des Candidates Michael Pupin
Examinatoren: die Herren von Helmholtz, Kundt, Fuchs u. Zeller.
Die Prüfung erőffnete Herr Kundt
Prof. Kundt eröfnete die Prüfung in Physik. ...................
.................
..........................................Metallen gefragt. Dann wurde die Form der ...
............. Arten der Diffusion von Gas und Flüßigkeiten ............... ... ..... ........ ......
.... ....
..... der Candidat ... nicht alle Fragen beantwortete, .... ... ... ............ nicht zum
Gegenstand ............ .............. ........... hatte, so . ...... .. ... ...... ....................
Prof Helmholtz fragte nach der mathematischen Theorie der Elektrizität,
Gesetze der ....... ..................... in .......... , ........ ........... Gesetze der
Potentialfunktionen, der elektromagnetischen und elektrodynamischen Kräfte.
Der Candidat ........ in diesen Dingen ..... ..... und ..... ........ zu geben, und hatte .... ,
..... ... ......, .... ..........., so daß ....... ..... die Prüfung .... befriedigend .....
Zeller besprach sich mit dem Cand. über die Grundzüge der sokratischen,
platonischen u. aristotelishen Ethik. Die Antworten fielen nicht .... ..........., .......,
bewiesen aber, daß der Cand. auf diesem Gebiete nicht orientiert ist.
Fuchs setzte die Prüfung in die ........................ ..... ................ fort. So wurden
Fragen gestellt über die Krümmung der Curven.... und über Integration von
Differentialgleichungen und .............. zur nummerischen Auflösung der Gleichungen
... .... ge........gend. In dem letzten Gebiete hatte der Candidat das Material nicht in
genügenden Weise im Gedächtniße. ................ ..............
die Antworten in den .................... befriedigend.
Lediglich cum laude zustimmt
T. G. Schutze

47 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 144.

199
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Преведен документ:
Напомена. Сваки од господе испитивача нека овај табак, након што је
исписао протокол о испитивању, преда следећем испитивачу или декану.
Књига докторанада бр. 88
Седница Филозофског факултета 15. јула 1889. године
Промоционо испитивање кандидата Михајла Пу�ина
Испитивачи: господа Фон Хелмхолц, Кунт, Фухс и Целер.
Испитивање је отворио господин Кунт.
Проф. Кун� је о�ворио ис�и�ивање у физици. ................
...............
............................... ме�алима �и�ан.
....................Дифузија �аса и �ечнос�и .............. ........ ........ ...... ...........
�ре�ме� .......... .......... ........... имала је, �ако �а ........ ... ..... ................
Проф. Хелмхолц је ис�и�ивао о ме�ема�ичкој �еорији елек�рици�е�а.
законима који ...... ................. у .........., ....... .......... законима �о�енцијалних
функција, елек�рома�не�ских и елек�ро�инамичких сила. Кан�и�а� ........ у
овим с�варима ..... ........ и .... ......... �а �â, и имао је ...., .... ... ......, .........., �ако
�а ............ ........
ис�и�ивање ........ за�овољавајуће.
Целер је раз�оварао са кан�и�а�ом о основама сокра�овске, �ла�оновске
и арис�о�еловске е�ике. О��овори нису били .... ........, .........., али су �оказали
�а кан�и�а� у овој облас�и није оријен�исан.
Фухс је нас�авио ис�и�ивање у ............ ..... ......... . Тако су �ос�ављена
�и�ања о закривљењу кривих .... и о ин�е�рацији �иференцијалних је�начина
... .... ............... . У овој �осле�њој облас�и кан�и�а� није имао ма�еријал
у �амћењу на �овољан начин, ............ ............... о��овори у ................
за�овољавајући.
Усаглашено само са оценом cum laude (са похвалом) 48
Т. Г. Шуце.

Интересантно је споменути пропратне догађаје, који су се у пери-
оду непосредно пре и након одбране дисертације дешавали у животу
Хермана фон Хелмхолца. Његова кћерка, Елен Ида Елизабет, породи-
ла се 20. јуна и родила сина Ханса Роберта (Hans Robert von Simens,
1889–1945). Истовремено, Роберт, син Хермана фон Хелмхолца из
другог брака, који је цео живот био болешљиве природе, а може се
пронаћи податак да је био веома даровит научник, умро је 5. августа,
само две недеље након одбране Пупинове дисертације. Ово веро-
ватно значи да је цела одбрана протекла под одређеним међусобно

48 На Универзитету Хумболт, за докторске студије, постоји следећа градација

одбране: ‘summa cum laude’ (са највишом похвалом – одлично), ‘magna cum
laude’ (са великом похвалом – врло добро), ‘cum laude’ (са похвалом – добро),
‘satis bene’ (задовољавајуће), ‘rite’ (довољно) and ‘non sufficit’ (недовољно).

200
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

Слика 4. Физички институт (Physikalisches Institut) Берлинског универзитета.
Институт се налазио у улици Am Reichstagsufer, 7–8, уз реку Шпреју (Spree).
Зграда је уништена у ратним операцијама 1945. године.

супротстављеним утисцима услед добитка унука и очекиване смрти
сина Хермана фон Хелмхолца.
„Када је, при крају јула, Хелмхолц саопштио у Академији 2. део
својих метеоролошких истраживања, колеге су приметиле да је
био изразито депресиван. Туга и невоља притискала је његову
породицу. Било је извесно да је телесно стање његовог млађег
сина Фрица деловало и на ментални развој, такође, болест ста-
ријег сина Роберта, која је једно време мировала, родитељима
је подстакла наду да ће још дуг живот бити пред њим.”49

6. Пупин на предавању Хајнриха Херца 1887. године на Институту
за физику

Док је Михајло Пупин студирао у Берлину, његов основни боравак
био је на Физичком институту. Током 1887. године, оснива се Физичко-
технички државни институт, а 1888. године његов председник постаје
Херман фон Хелмхолц. Ипак, састанци Друштва физичара Немачке,
којима је Пупин волео да присуствује, одржавали су се и даље на
Физичком институту.

49 Koenigsberger, Hermann von Helmholtz, 386.

201
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Према наводима у аутобиографији, Михајло Пупин је био редован
посетилац предавања која су се одржавала на Институту за физику.
Он је за време докторантских студија присуствовао излагању Хајнри-
ха Херца када је објавио експерименталну потврду Максвелове тео-
рије електродинамике. Ево како о томе Пупин пише у аутобиографији:
„Један од многих извора надахнућа на университету у Берли-
ну било је и Друштво за Физику, које је сваког месеца одржа-
вало своје седнице у Физикалном Институту. Ђаци, који су се у
институту бавили научним опитима, припуштани су на те седни-
це. Може се већ замислити колико је ту за њих било духовног
потстрека, кад виде и чују научњаке као што су Кирхов, велики
математичар за физику, Ди Боа Рејмонд, велики физиолог, Хо-
фман, велики хемичар, и Хелмхолц, највећи међу њима. Прису-
ствујући тим седницама и слушајући примедбе ових џинова у
науци, често сам уображавао да сам онај сретни смртник који је
неким чудним случајем изненадно запао међу хероје у Валхали.
И кадгод чујем који Вагнеров Валхала мотив, сетим се ових не-
заборавних призора у Физикалном Институту у Берлину, призо-
ра победе ума смртног човека над смртном материјом.
На једној од ових седница, држаној пред крај 1887., сабрао се
многи научни џин на университету, а председавао је сам Хел-
мхолц. Примећивало се неко расположење пуно ишчекивања,
као да ће се десити нешто неочекивано. Диже се Хелмхолц; из-
гледао је свечаније но икад дотле. У очима сам му примећивао
победнички сјај. Изгледао је као Вотан који зури у савршене
облике небесне Валхале, и осетих у себи нешто што ми гово-
раше: да ће Хелмхолц сада изјавити нешто необично. И то је и
било. Говорећи о Доктору Хајнриху Херцу, једном свом ранијем
ђаку, тада професору на Великој Техничкој Школи у Карлсру-у,
Хелмхолц свечано изјави да би он желео да опише неке значај-
не опитне резултате до којих је дошао Херц помоћу врло брзог
осцилирања електрицитета. Онда је на начин који је само њему
био својствен, објавио привремени извештај који му је Херц
послао, истичући на необично јасан начин, како ови опити ба-
цају светлост на Фарадеј-Максвелову теорију о електрицитету
и магнетизму, и потврди да ови опити пружају пуну потврду
овој значајној теорији. Сви су били усхићени, нарочито када
Хелмхолц, на завршетку, похвали свога драгог ђака, па чести-
та немачкој науци што је додала још један ‘диван ловоров лист
свом победничком венцу’. То усхићење убрзо обујми физичаре
у свима физикалним лабараторијама на свету. За читав низ го-
дина, после тог знаменитог догађаја, највећи део физичара био
је врло запослен овим Херцовим дивним опитом. Из тих опита,
који су тада приређивани, потекао је и данашњи радио”.50

50 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 137–138.

202
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

7. „Берлинске књиге” Михајла Пупина

У Универзитетској библиотеци Све�озар Марковић у Београду налази
се већи део од око 500 књига које је Михајло Пупин поклонио 1932.
и 1933. године. У каталогу изложбе Из личне библио�еке Михајла
Пу�ина, која је одржана у периоду април–мај 2011. године, може се
видети списак поклоњених књига: „део посебне библиотеке Михајла
Пупина која је проглашена за културно добро од великог значаја”.51
Према години издања и намени књиге, може се претпоставити да
је Михајло Пупин купио наведене књиге, по којима се може закључи-
ти да се њима служио приликом припрема испита током боравка у
Берлину:52
1. BEIBLÄTTER zu den Annalen der Physik und Chemie / hrsg. unter Mitwirkung
befreundeter Physiker von G. und E Wiedemann. – 16. – Leipzig: J. A. Barth,
1877. – 22 cm.
2. BIERMANN, Otto, Theorie der analytischen Functionen /von Otto Biermann.
– Leipzig : B. G. Teubner, 1887. – X, 452 стр. : граф. прикази; 24 cm (Са бе-
лешком на стр. 17. Са потписом на прелим. насл. стр.: „Michael Pupin
Berlin, May 10th 1887. Lessing Strasse 1.” Са потписом на стр. III: „M. Pupin
Berlin, April 1887.”).
3. CLAUSIUS, Rudolf, 1822–1888 Die Potentialfunction und das Potential: ein
Beitrag zur mathematischen Physik / von R. Clausius. – 4. Aufl. – Leipzig:
Johann Ambrosius Barth, 1885. – X, 178 стр.; 23 cm.
4. CLEBSCH, Alfred, 1833–1872 Vorlesungen über Geometrie. Bd. 1, Geometrie
der Ebene: mit 78 Holzsnitten / von Alfred Clebsch; bearbeitet und
herausgegeben von Ferdinand Lindemann; mit einem Vorworte von Felix
Klein. – Leipzig: B. G. Teubner, 1876. – XII, 1050 str.: graf. prikazi; 23 cm
(У књизи се налази једно писмо са заглављем фотографског студија у
Њујорку, од 15. фебруара 1887. године, насловљено на Михајла Пупина,
а односи се на исплату једне рате у вези са договореним задужењем. На
полеђини је потврда пријема 50 марака, које су доносиоци писма прими-
ли у Берлину 11. марта 1887).
5. DIRICHLET, Peter G. Lejenue, Vorlesungen über die im umgekehrten
Verhältniss des Quadrats der Entfernung wirkenden Kräfte / von P. G.
Lejeune-Dirichlet. – 2. Aufl. – Leipzig: B. G. Teubner, 1887. – VIII, 184 стр.:
граф. прикази; 22 стр.
6. FORSYTH, Andrew Russell, 1858–1942 A treatise on differential equations
/ by Andrew Russell Forsyth. – London: Macmillan and Co., 1885. – XVI, 424
стр.; 23 cm (Са потписом: „Michael Pupin Berlin, October 9th 1885.” Са бе-
лешкама на маргинама).
7. HELMHOLTZ, Hermann von, 1821–1894 Vorträge und Reden. 2. Band : mit
in den text eingedruckten Holzstichen / von Hermann von Helmholtz. –

51 Ђурђулов, Из личне библио�еке Михајла Пу�ина.

52 Ibid.

203
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

zugleich dritte Auflage der „Populare wissenschaftlichen Vorträge” des
Verfassers. – Braunschweig: Friedrich Vieweg und Sohn, 1884. – XII, 380 стр.:
илустр.; 22 cm.
8. KELVIN, William Thomson, 1824–1907 Popular lectures and addresses:
in three volumes. Vol. 1, Constitution of matter: with illustrations / by Sir
William Thomson. – London: Macmillan and Co., 1889. – XI, 460 стр.: илустр.;
19 cm. (Са потписом на насл. стр.: „M. Pupin Berlin, July 1st 89”).
9. KITTLER, Erasmus Handbuch der elektrotechnik. Bd. 1-2: mit 572 in den
Text gedruckten Holzschnitten / bearbeitet von Erasmus Kittler. – Stuttgart:
Ferdinand Enke, 1886. – 2 књ. (296; 667 стр.): илустр.; 25 cm.
10. LAGRANGE, Joseph Louis, 1736–1813 Mecanique analytique / par J. L.
Lagrange. - 4e ed. contenant les notes de l’edition de M.J. Bertrand. – Paris:
Gauthier-Villars et fils, 1888–1889. – 2 књ. (XXII, 502 стр.; VII, 390 стр.); 27 cm.
11. NAUMANN, Alexander, Lehr- und Handbuch der Thermochemie / von Alex.
Naumann. – Brauschweig: Friedrich Vieweg und Sohn, 1882. – XI, 606 стр.:
табеле; 22 cm.
12. NEUMANN, Carl, 1832–1925 Vorlesungen uber Riemann‘s Theorie der
Abel‘schen Integrale / von Dr. C. Neumann - 2. vollstandig umgearb. und
wesentlich verm. Aufl. mit einer lithographirten Tafel und in den Text
gedruckten Figuren. – Leipzig: B.G. Teubner, 1884. – XIV, 472 стр.: граф. при-
кази; 25 cm (Са потписом: „M. Pupin. Berlin, Nov. 1886.”).
13. PLANCK, Max, 1858–1947 Das Prinzip der Erhaltung der Energie / von Max
Planck. - Leipzig: B. G. Teubner, 1887. – XII, 247 стр.; 22 cm.
14. PLANTE, Gaston, 1834–1889 The storage of electrical energy and researches
in the effects created by currents combining quantity with high tension: with
eighty-nine illustrations / by Gaston Plante; translated from the french by
Paul Bedford Elwell. – London: Whittaker and Co., 1887. – 268 стр.: илустр.;
22 cm (Са потписом: „M. I. Pupin. Berlin, April 15. ‘89.”).

8. Ученик и учитељ за време боравка Хелмхолца у САД 1893. године

Херман фон Хелмхолц је био вођа делегације из Немачке на Интер-
националном конгресу електричара у Чикагу, одржаном од 21. до 25.
августа 1893. године. Конгрес је био саставни део велике Колумбијске
светске изложбе, која се у периоду од 1. маја до 30. октобра одржа-
вала у Чикагу. У Америку је стигао бродом Лам 17. августа, заједно са
женом и члановима делегације. Херман фон Хелмхолц је био почасни
председник конгреса и званично је отворио Интернационални кон-
грес електричара. У Зборнику Интернационалног конгреса електри-
чара, Херман фон Хелмхолц је представљен као „звезда” конгреса и
често му се наводи име, док се Михајло Пупин спомиње само у списку
имена чланова Саветодавног већа.
Један од задатака које су себи поставили делагати на Интернацио-
налном конгресу електричара био је да уреде физичке јединице у овој

204
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

Слика 5. Херман фон Хелмхолц на Интернационалном конгресу електрике
у Чикагу 1893. године.

области која се снажно развијала и све више добијала на значају. Иако
није био присутан на конгресу у Чикагу, Михајло Пупин пише:
„Да напоменем овде да сматрам једним од највећих успеха
својих скромних напора, што је једна електрична јединица на-
звата по његовом имену. Мој друг, покојни професор Францис
Бекон Крокер, професор на Колумбији, одушевљено се придру-
жио овим мојим напорима, и на конгресу електричара у Чика-
гу 1893., коме је председавао сам Хелмхолц, усвојено је да се
јединица електричне индукције назове Хенри. Јединица Фарад
овековечила је име Фарадејево”.53
У Америци се Хелмхолц задржао око 50 дана. Тај период је иско-
ристио да посети, поред Чикага, „далеки запад” и „источну обалу”:
Бостон, Јејл, Принстон, Балтимор, Њујорк. Обилазио је универзитет-
ске центре, на којима су му указивали изузетне почасти. Уприличен му
је и сусрет са 22. председником САД, Гровером Кливлендом (Stephen
Grover Cleveland, 1837–1908). О посети Хермана фон Хелмхолца САД
детаљно је писао Дејвид Кахан (David Cahan).54
Последње дане свог боравка у Америци Херман фон Хелмхолц
провео је у Њујорку. Пар дана пред повратак у Немачку, у уторак 3. ок-
тобра, у Правној библиотеци Колеџа Колумбија, приређен је велики
пријем са око 500 званица у част Херману фон Хелмхолцу. По писању
Њујорк �ајмса пријему су присуствовала „импозантна“ имена међу

53 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 141–142.

54David Cahan, „Helmholtz and the Ideals in Science and Culture in Gilded
Age America”, REVISTA DA SBHC, 1, 4 (2006): 6–16.

205
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

званицама.55 Сутрадан је на истом месту имао сусрет и са студенти-
ма. Тих дана су учитељ и ученик имали прилику да се сретну и проведу
мало више времена заједно. Чак су у недељу, 1. октобра, једно по-
слеподне провели код Михајла Пупина у Маунт бичу, у Њу Џерзију. О
сусрету са учитељем Михајло Пупин у аутобиографији пише:
„Када је Хелмхолц долазио овамо 1893., показао сам му ове
моје електричне резонаторе и причао о опитима које сам из-
водио помоћу њих. Необична сличност између његове анали-
зе звучне резонанције и моје анализе електричне резонанције
учинила је леп утисак на њега и он ме пожури да с тим послом
кренем напред и понова изведем његове раније опите из звуч-
не резонанције, јер је мој електрични начин много згоднији
него његов акустични начин. Хелмхолца је увек живо занима-
ла како анализа тако и синтеза треперења која су била слична
човечијем говору. Два изума телефон и грамофон, увек су га
задивљавала и он им је посвећивао велику пажњу. Док је био у
Америци, нарочито је желио да се састане са Гремом Белом и
Едисоном. Задивљавала га је једноставност њихових изума, јер
нико није могао, ни сањати да ће једна обична челична плоча
моћи тако треперети да потпуно верно одаје сва сложена тре-
перења која су потребна за говор. Једне недеље после подне
провео је он као мој гост на жалу Монмаут,56 и ту у разговору
испричао сам му какав је утисак на мене учинио телефон када
сам га први пут чуо. Било је то у време мојих првих дана у Аме-
рици, када сам одслуживао свој ‘гринхорнски’ шегртски рок, и
када сам се тешко мучио да савладам изговор енглеског јези-
ка. Телефонска плоча понављала је потпуно верно све што се
говорило на другом крају жице, и ја рекох сам себи: ‘Ови Аме-
риканци и сувише су мудри; они удесе и једну обичну челичну
плочу да, много боље изговара њихов језик него што ћу ја то
икад моћи, поред свих својих богоданих органа за говор. Биће
боље да се вратиш у Идвор и будеш бојтар и даље!’ Хелмхолц
се слатко насмеја, и примети да је исти утисак и на њега учини-
ла телефонска плоча, и ако је он неколико година свога живота
посветио проучавању теорије о човечијем говору. ‘А грамофон-
ска плоча паметна је исто као и телефонска’, заврши Хелмхолц;
‘можда, још и паметнија, јер два посла обавља: тешко рије док
у исто време прича на сва уста’ ”.57
Вероватно је те последње недеље, пред повратак у Немачку, то-
ком обиласка Колеџа Колумбија, Херман фон Хелмхолц посетио Ми-
55 „Welcome to prof. Helmholtz”, The New York Times, 4. 10. 1893.

56 Град у држави Њу Џерзи, Monmouth beach.

57 Пупин, Са �ашњака �о научењака, 154.

206
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

хајла Пупина у лабораторији. Претпоставка је заснована на белешци
Михајла Пупина о томе да је Хелмхолцу показао свој електрични ре-
зонатор и истраживања која је спроводио, а то је могао учинити само
у лабораторији.58
У суботу, 7. октобра,59 Херман фон Хелмхолц напустио је Амери-
ку отпловивши бродом Саале. При повратку за Европу „задесила га
несрећа” (на броду је пао низ степенице које су водиле до његовог
салона за спавање и повредио лево око).

1894. година

Херман Хелмхолц је умро 8. септембра од последица излива крви у
мозгу, који му се десио у среду 12. јула. Није изненађујућа чињеница да
је, поред свих трагедија које су му се десиле, и већ веома нарушеног
здравља, Херман фон Хелмхолц умро баш те године. Најпре је 1.
јануара умро Хајнрих Херц, велики Хелмхолцов пријатељ и ученик;
потом је 21. маја умро Аугуст Кунт, пријатељ и наследник на Катедри
за физику и на месту директора Физичког института на Берлинском
универзитету, што је веома потресло Хелмхолца; и, на крају, 21. јула
умрла је млађа сестра Хермана Хелмхолца, Јулија (Julie Helmholtz,
1827–1894), која је живот посветила својим најближима, мада му
укућани ту вест нису саопштили.60
О смрти свог великог учитеља Михајло Пупин је написао:
„Неколико месеци затим, умро је и Хелмхолц. Никад наука није
претрпела већих губитака у тако кратком размаку времена.
Хелмхолцу се десио један несрећан случај на броду на коме се
враћао из Сједињених Држава 1893. Од тога се никад није мо-
гао потпуно опоравити, и ако је држао предавања на берлин-
ском университету све до на неколико дана пред своју напрас-
ну смрт у сред лета 1894. Лекари су утврдили на њему мртвоме
да му је једна страна мозга дуго време била у болесном стању,
али нико никад није примећивао знаке слабљења на његовој ум-
ној снази. А штета је што није поживео још две године. Видео
58 Михајло Пупин, Са �ашњака �о научењака (Београд: Нолит, 1989), 297.

59 Koenigsberger, Hermann von Helmholtz, 418. Пупин је 15. октобра на Колеџу

Колумбија oдржao предавање које je популаризoвало Теслине експерименте:
Mihajlo I. Pupin „Introduction [at] Columbia College, New York, Oct. 15th, 1893,
‘Light and Other High-Frequency Phenomena by Nikola Tesla’ ”, Physical Review,
1, 4, 1 (New York: jan. 1894), 305–320.
60 Koenigsberger, Hermann von Helmholtz, 127. Из писма госпође Ане Хелм-
холц сину Фрицу, преузето 17. 09. 2015, http://www.ub.uni-heidelberg.de/he-
lios/fachinfo/www/math/txt/Helmholtz/anna-1894.htm?usemobile=1#24jul.

207
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

би оно што је жудео да види, како ми је причао за време своје
посете овде, а то је ово: какво се дејство добија кад се неко
наелектрисано тело, у врло великој брзини кретања, напрасно
почне кретати у супротном правцу? То би, мислио је он, дало
непосредан одговор на питање: да ли се етар креће?”.61

9. Историјски резиме

Да би се боље сагледао блиски период пре, за време и након боравка
Михајла Пупина у Берлину, у табели испод је представљена временска
линија важнијих догађаја у животу Хермана фон Хелмхолца, Михајла
Пупина, као и историјски „осврт”.62

Херман фон Хелмхолц Михајло Пупин Крмпотић–Аничин

1871 – пролеће, Хелмхолц 1870–1871 – Пруско-фран-
прелази на Берлински цуски рат (учествује и Пе-
универзитет да ради као тар Карађорђевић)
професор физике и по- 1871 – Париска комуна
стаје директор Физичког
института
1872 – Михајло Пупин 1872 – Болцманова веза
напушта школовање ентропије и вероватноће
у Панчеву и одлази у стања
Праг
1873 – октобар, умире 1873 – Максвелова
му отац електродинамика
1874 – март, Михајло
Пупин одлази за
Америку
1876 – Белов телефон,
Ото мотор, Први Линдеов
практични фрижидер
1877 – умире му кћерка 1877 – Едисонов фоно-
Катарина граф, ликвефакција гасова
1878 – Србија добија
независност (Берлински
конгрес)

61Пупин, Са �ашњака �о научењака, 157. Наиме, Алберт Мајкелсон и Едвард
Морли су 1887. извели експеримент помоћу којег су потврдили непостојање
етра, чиме су створили услове да Ајнштајн формулише Специјалну теорију
релативитета.
62Ђура Крмпотић и Иван Аничин, „Селективна хронологија на тему Србија и
ис�орија физике”, Физички факултет, преузето, 17. 09. 2015, http://www.ff.bg.
ac.rs/katedre/nuklearna/clanci/chronology.pdf.

208
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

1879 – Михајло Пу- 1879 – Едисонова сијалица
пин уписује Колеџ са угљеним влакном
Колумбија
1880 – Лавалова парна
турбина
1881 – Билротова ресек-
ција желуца
1882 – Кох открива бацил
туберкулозе, Уклањање
жучне кесице, Србија по-
стаје краљевина
1883 – Михајло Пупин
завршава колеџ и од-
лази на Кембриџ
1884 – Елена, Хелмхолцова 1884 – слепо црево
кћерка из другог брака,
удаје се за најстаријег сина
Вернера фон Сименса
1885 – октобар, Ми-
хајло Пупин долази у
Берлин на докторске
студије
1886 – „On the Physical 1886 – умире му мајка
Significance of the Principle
of Least Action”, Crelle’s
Journal für die reine und
angewandte Mathematik,
Vol. 100
1887 – 4. април, оснива се 1887 – Аренијусова тео-
Физичко-технички државни рија јона, 17.октобра уми-
институт ре Кирхоф
1888 – 9. март, умро је 1888 – октобар, Пупин 1888 – Херцови таласи,
у Белину први немачки се венчава са Саром Теслин електромотор
император и краљ Пруске, Катарином Џексон у
Вилхелм I Лондону
1888 – Постаје први пред-
седник Физичко-техничког
државног института
1889 – 5. август, умире 1889 – 20 јул, доктор- 1889 – Прва електрична
му син из другог брака ска промоција и јавна хидроцентрала с браном,
– Роберт одбрана дисертације Херцл – Домовина Јевреја
Михајла Пупина (15 – Ционизам
јула био је промоцијал-
ни испит). Од јесени
почиње да ради на Ко-
леџу Колумбија.
1890 – Прва смртна казна
на електричној столици
1891 – Теслин
трансформатор
1892 – Основана Српска
краљевска академија

209
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

1893 – од 17. августа до 1893 – дизел-мотор
7. октобра боравио у
Америци
1893 – 12. октобар, током
повратка бродом из Аме-
рике, тешко се повредио
1894 – 1. јануар, умире 1894 – 21. мај, умире
Хајнрих Херц Аугуст Кунт
1894 – 8. септембар, умире
Херман фон Хелмхолц

10. Закључак

Михајло Пупин је на одбрани своје докторске дисертације у комисији
имао не само два велика физичара, већ су „у време одбране”
Хелмхолц и Кунт били директори Физичко-техничког института и
Физичког института у Берлину, тада најзначајнији живи физичари
Немачке. Током трајања докторских студија Михајла Пупина, Берлин
је био најзначајнији центар физике, у коме су се оспособљавали
студенти из целог света, који ће касније „створити” физику 20. века.
Код немачког историчара Макса Ленца (Max Albert Wilhelm Lenz,
1850–1932) може се пронаћи податак да су у периоду од 1888. до 1894.
године, док је Аугуст Кунт био директор Физичког института, а делом
и док је Михајло Пупин био присутан, на њему студирали: „Г. Вебстер,
В. Михељсон, М. Пупин, М. Вин, Е. Голдштајн, Е. Прингсхајм, В. Вин,
Б. Десау, К. Шил, К. Весендонк, В. Ратенау, Е. Драгоумис, О. Лебедев,
Х. ду Бојс, Е. ф. Дригалски, П. Штекел, П. Шпис, Б. В. Сноу, Д. Ши, Е.
Орлић, В. Кауфман, Е. Мерит, В. ф. Уљанин, Е. Т. Џонс, Е. Ашкинас, А.
Гарбасо, Х. Нагаска, А. Пфлигер, Х. Симон, А. Дамс, Х. Б. Хендерсон,
Џ. Е. Хале, Е. Ф. Николс”.63 Поред споменутих, на Институту су од
Хајнриха Рубенса (Heinrich Rubens, 1865–1922) учили и: Хајнрих Херц
(Heinrich Rudolf Hertz, 1857–1894), Ото Лумер (Otto Richard Lum-
mer, 1860–1925), Роберт Пол (Robert Wichard Pohl, 1884–1976), Ерих
Регенер (Erich Regener, 1881–1955), Алберт Мајкелсон (Albert Abra-
ham Michelson, 1852–1931).
Период боравка у Берлину био је језгро из којег су потекли утицаји
на многа каснија деловања Михајла Пупина. Са Артуром Гордоном
Вебстером, Џозефом Свитменом Ејмсом, Едвардом Лемингтоном
Николсом, и са још неколико колега, основао је 1899. године у својој
лабораторији на Универзитету Колумбија Америчко друштво физича-

63Heinrich Rubens, „Das physikalische Institut”, in Max Lentz, Geschichte der
Königlichen Friedrich-Wilhelms-Universität zu Berlin, band 3 (Halle: Verlag der
Buchhandlung des Waisenhauses, 1910), 291.

210
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

ра.64 Аугуст Рапс је 1902. године био један од важних људи у Сименсу
приликом закључивања уговора. Ауторитет Хермана фон Хелмхолца
међу физичарима је био огроман и Михајло Пупин се поносио тиме
што је био његов ученик.
Овај текст представља подсећање на тај период, на присуство Ми-
хајла Пупина у епицентру физичарских догађања у другој половини 19.
века, као и на пијетет Михајла Пупина према Херману фон Хелмхолцу.

Извори преузетих илустрација

Слика 3. Власништво Архива Хумболтовог универзитета у Берлину.
Слика 5. Преузето 17. 09. 2015, http://www.iec.ch/si/history/historical_back­
ground.htm.

Литература

1. Auth, Joachim. „Albert A. Michelson an der Berliner Universität”.
Astronomische Nachrichten, 303, I (1982): 7–14.
2. Buchwald, Jed Z. The Creation of Scientific Effects Heinrich Hertz and
Electric Waves. Chicago and London: The University of Chicago Press,
1994.
3. Cahan, David. Hermann Von Helmholtz and the Foundations of Nineteenth-
Century Science. Berkeley, Los Angeles and Oxford: University of
California Press, 1994.
4. Cahan, David. „Helmholtz and the Ideals in Science and Culture in Gilded
Age America”. Revista Brasileira de História da Ciência, Rio de Janeiro, 1, 4
(2006): 6–16.
5. Cahan, David. An Institute for an Empire: The Physikalisch-Technische
Reichsanstalt 1871–1918. Cambridge, New York, New Rochelle:
Cambridge University Press, 1989.
6. Цуцић, Драгољуб А. „Улога Михајла Идворског Пупина приликом
оснивања Америчког друштва физичара”. У Зборник ра�ова: усмена
�ре�авања, �ре�авања �о секцијама, усмена и �ос�ер сао�ш�ења / XII
Кон�рес физичара Србије, 28. а�рил – 2. мај. 2013, Врњачка Бања, Србија,
64 Драгољуб А. Цуцић, „Улога Михајла Идворског Пупина приликом
оснивања Америчког друштва физичара”, у Зборник ра�ова : усмена
�ре�авања, �ре�авања �о секцијама, усмена и �ос�ер сао�ш�ења / XII Кон�рес
физичара Србије, 28. а�рил – 2. мај. 2013, Врњачка Бања, Србија, ур. Јарослав
Лабат, Никола Цветановић и Иван Дојчиновић (Београд: Друштво физичара
Србије, 2013), 494–497.

211
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

уредници Јарослав Лабат, Никола Цветановић и Иван Дојчиновић,
494–497. Београд: Друштво физичара Србије, 2013.
7. Цуцић, Драгољуб А. и Невена Палић. „Одбрана докторске дисертације
Михајла Пупина”. У Зборник �ре�авања, �ро�рама ра�ионица, усмених
изла�ања, �ос�ер ра�ова и �рило�а / 32. Ре�ублички семинар о нас�ави
физике, Друш�во физичара Србије, 8–10. мај, Вршац, Србија, уредници
Душанка Обадовић и Иван Дојчиновић, 188–191. Вршац: Друштво фи-
зичара Србије, 2014.
8. Цуцић, Драгољуб А. „Михајло Пупин, одбрана доктората у Берлину
код Хермана Хелмхолца”. Уводник у издању докторске дисертације
Михајла Пупина Осмо�ски �ри�исак и ње�ов о�нос �рема слобо�ној
енер�ији, 3–9. Панчево: РЦТ Михајло Пупин 2014.
9. Ebeling, Werner and Dieter Hoffmann. „The Berlin School of Thermody-
namics founded by Helmholtz and Clausius”. European Journal of Physics,
12 (1991): 1–9.
10. Embrey, Lee Anna. „George Braxton Pegram, 1876–1958”. Biographical
Memoirs of the National Academy of Sciences, 41 (1970): 357–407.
11. Hoffmann, Dieter. „Das Physikalische Institut der Berliner Universität”.
Physikalische Blätter, 55 (1999): 55–57.
12. Hoffmann, Dieter. „Physics in Berlin, I: The Historical City Center”. In The
Physical Tourist A Science Guide for the Traveler, eds. John S. Rigden and
Roger H. Stuewer, 81–91. Basel-Boston-Berlin: Birkhäuser Verlag AG,
2009.
13. Херберт, Херц и Ахим Сидов. „Пупин у Берлину”. У Зборник ра�ова
научно� ску�а (Нови Са� – И�вор, Ок�обар 1979.) Живо� и �ело Ми-
хајла И�ворско� Пу�ина, уредници Иван Чизмић, Александар Марин-
чић, Војин Поповић и Драгољуб Живојиновић, 125–130. Нови Сад: По-
крајинска конференција ССРН Војводине,1985.
14. Jeans, William T. Lives of the Еlectricians professors Tyndall, Wheastone,
and Morse. London: Whittaker & co. i George Bell & Sons, 1887.
15. Jungnickel, Christa and Russell McCormmach. „The Torch of Mathemat-
ics, 1800–1870”. In Intellectual Mastery of Nature: Theoretical Physics from
Ohm to Einstein 1. Chicago and London: University of Chicago Press, 1986.
16. Jungnickel, Christa and Russell McCormmach. „The Now Mighty Theo-
retical Physics, 1870–1925”. In Intellectual Mastery of Nature: Theoretical
Physics from Ohm to Einstein 2. Chicago and London: University of Chi-
cago Press, 1986.
17. Јакшић, Мирко. Физика и филозофија Хермана Хелмхолца. Ниш: Про-
света, 1990.
18. Крмпотић, Ђура и Иван Аничин. „Селективна хронологија на тему Ср-
бија и ис�орија физике”. Преузето 17. 09. 2015. http://www.ff.bg.ac.rs/
Katedre/Nuklearna/clanci/chronology.PDF.

212
Д. А. Цуцић, Mихајло Пупин на докторским студијама у Берлину

19. Koenigsberger, Leo. Hermann von Helmholtz. Oxford: Oxford at the
Clarendon press, 1906.
20. Kuehni, Rolf G. „The remarkable Arthur König”. Color Research &
Application, 26, 5, (2001): 335–339.
21. Lentz, Max. Geschichte der Königlichen Friedrich-Wilhelms-Universität zu
Berlin. band 3. Halle: Verlag der Buchhandlung des Waisenhauses, 1910.
22. Lexis, Wilhelm Hector Richard Albrecht. Die Deutschen Universitäten, Für
die Universitätsausstelung in Chicago 1893. Berlin: Verlag fon A. Asher &
Co., 1893.
23. Мартиновић Драгољуб и Цуцић Драгољуб. Научник, �рофесор, из-
уми�ељ и ро�ољуб Михајло И�ворски Пу�ин. Идвор: Дом културе
Идвор, 2017.
24. Маслеша, Анђа, прир. Поклон Михајла Пу�ина Универзи�е�ској библи-
о�еци. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”,
1981.
25. Ђурђулов, Јелена. Из личне библио�еке Михајла Пу�ина. Београд: Уни-
верзитетска библиотека „Светозар Марковић”, 2011.
26. Osterberg, Max, ed. Proceedings of the International Electrical Congress,
Held in the City of Chicago, August 21st to 25st 1893. New York: American
Institute of Elektrical Enginers, 1894.
27. Пупин, Михајло. Са �ашњака �о научењака. Велики Бечкерек: Матица
Српска,1929.
28. Пупин, Михајло. Са �ашњака �о научењака. Београд: Нолит, 1989.
29. Pupin, Michael I. „Hermann von Helmholtz. The Electrical World, 24
(1894): 541–542.
30. Pupin, Michael I. „Reminiscences of Hermann von Helmholtz”. Journal of
the Optical Society of America, 6 (1922): 336–342.
31. Pupin, Michael I. Vom Hirten zum Erfinder. Leipzig: Felix Meiner, 1929.
32. „Prof. Tyndall Trusts.” New York Times, 8. 07. 1885.
33. „Wellcome to prof. Helmholtz.” New York Times, 4. 10. 1893.
34. Wile, Frederic William. Emile Berliner Maker of the Microphone. Indianopo-
lis: The Bobbs-Merrill Company, 1926.

213
Dragoljub A. Cucić
Regional Center for Talents Mihajlo Pupin, Pančevo

MIHAJLO PUPIN AT THE DOCTORATE STUDIES IN BERLIN,
UNDER HERMANN VON HELMHOLTZ, 1885/1889

With regards to the education of Mihajlo Pupin, we can say, at the very
least, that it was unusual and that luck, which served him well, was on his side.
Extraordinary persistence, clear desire and the will to succeed helped Mihajlo
Pupin accomplish what to a young man who came to America without a
single dollar, seemed almost impossible. He worked and studied. He studied
at the Cooper Union, then the Adelphi Academy, aided by his elder colleague
from work – Bilhartz, an extraordinary erudite. At the Adelphi Academy, he
prepared for college and enrolled into the School of Arts at Columbia College
in 1879. He passed the entry exam with an excellent grade, and was exempted
from having to pay school fees. After graduating from Columbia College in
1883, as a good student, he had the opportunity, to choose what and where
to continue his studies. He opted for one of the scholarships and continued
his education at Cambridge, England, where he spent three semesters,
between 1883 and 1885. In England, he completely defined his goals and
as a result, continued his studies as the first Tindal scholar, in Berlin under
Hermann von Helmholtz. He spent four years in Berlin, from 1885 to 1889. He
studied and took examinations with some of the most important physicists
of the era: Helmholtz, Kirchhoff, Kunta ... At the Institute of Physics, where
doctorate students studied and worked, he had the opportunity to socialize
with the pick of the new generation of physicists who would contribute to
the civilizational shift during the first half of the 20th century in ways never
previously recorded in history.
The aim of this study is to present the importance of Mihajlo Pupin’s time
in Berlin, which represents the basis of his personal character in American
science. The intention was to also illustrate the influence Hermann von
Helmholtz had on Mihajlo Pupin, which was demonstrated in the years to
come, judging by the achievements accomplished, based on the knowledge
gained in Berlin. The paper presents the professors who taught Mihajlo
Pupin in Berlin, his doctoral studies colleagues, the city of Berlin where he
frequented lectures, a reference to the riddle regarding Mihajlo Pupin’s
residential address, plus a number of exposed details that were only partially
knnown to those taking interest in Mihajlo Pupin.
Keywords: Hermann von Helmholtz, Mihajlo Pupin, Berlin, Friedrich
Wilhelm University, doctoral dissertation
Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 05. 12. 2018.

214
прегледни рад УДК 531:517.951

Ђорђе Мушицки 1
Универзитет у Београду, Физички факултет
и Математички институт САНУ, Београд

РAЗВOJ И СMИСAO ПOJMA ВAРИJAЦИJE
У TEOРИJСКOJ MEХAНИЦИ

Апстракт
У овом раду дат је преглед развоја појма варијације у механи-
ци у три фазе, првенствено кроз развој Моперти-Лагранжевог
(Maupertuis-Lagrange) принципа. Потом су приказана два начина
дефинисања варијације, помоћу математичке формулације вари-
раних путања и на непосредан начин, без те формулације. Оба
ова начина су примењена с циљем добијања синхроне и тоталне
варијације генералисане координате, функције облика Лагран-
жијана и одређених интеграла облика дејства. На основу ових
резултата наведено је савремено схватање Моперти-Лагранже-
вог принципа.
Кључне речи: варијације, синхрона и тотална варијација, Моперти-Ла-
гранжев принцип

1. Увод

Као што је познато, појам варијације игра значајну улогу у теоријској
механици, као и у теоријској физици, посебно у формулацији одгова-
рајућих варијационих принципа. Сагласно томе, а имајући у виду и то
да се главни интегрални принципи приказују у облику временских ин-
теграла, после кратког прегледа развоја појма варијације, приказаће-
мо начине како се дефинише појам варијације по времену, а како се
може и избећи, што се може учинити на више начина:

1 djordje.musicki.1922@gmail.com

215
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

a) Дефиниције синхроне и тоталне (асинхроне) варијације помоћу
математичке формулације фамилије варираних путања, укључујући и
реалну путању посматраног система у одговарајућем конфигурацио-
ном простору.2
б) Непосредне дефиниције синхроне и тоталне варијације, уз де-
финицију варираних путања без њихове математичке формулације.3
в) Избегавање ових варијација по времену параметризацијом про-
блема, то јест прелазом са одговарајућих интеграла по времену на
интеграле по неком другом параметру (на пример, пређени пут или
нека генералисана координата).4
Сагласно томе, овом приликом приказаћемо како се оба наведена
појма варијације дефинишу у прва два случаја, и такође, на примери-
ма представити како се помоћу обе дефиниције добијају исти резул-
тати, што ће показати преимућства другог начина дефинисања. На
крају ћемо посебно анализирати варијације код реономних система
(оних чије је кретање ограничено везама које експлицитно зависе од
времена), као и Моперти-Лагранжев (Maupertuis-Lagrange) принцип,
на чијем развоју се види и сама еволуција појма варијације, и посебно
подаци о томе какво је савремено схватање овог принципа механике.

2. Развој појма варијације у механици

2.1. Прва фаза

Развој појма варијације најбоље се може сагледати кроз развој Мо-
перти-Лагранжевог принципа, који је практично истовремено започет
у радовима које су 1744. године објавили Пјер-Луј Моро де Моперти
(Pierre-Louis Moreau de Maupertuis) и  Леонард Ојлер  (Leonhard Eu-
ler). Први научник је у свом раду о простирању светлости, на основу
оптичко механичке аналогије5, формулисао један принцип механике
2 Владимир Добронрaвов, Основы аналитической механики (Москва: Выс-
шая школа, 1976),75–81; Herbert Goldstein, Classical Mechanics, 2th edition
(R. Massachusetts-Sidney  : Addison-Wesley,1980), 37, 345; Veljko A. Vujičić, O
varijacijama reonomnih veza (Beograd: Matematički Institut SANU, 1983), 3–7.
3 Božidar D. Vujanović i Stanley E. Jones, Variational Methods in Nonconservative
Phenomena (Boston: Academic Press, 1989), 75–80; Виктор Сергеевич Новосе-
лов, Вариационные мето�ы в механике (Ленинград: Университет Лењин-
град, 1966), 8–11.
4 Goldstein, Classical Mechanics, 369; Vujanović i Jones, Variational Methods, 34.
5 Pierre-Louis Moreau de Maupertuis, Mémoires de l’Académie des sciences à
Berlin (Berlin:1744), 419.

216
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

аналоган Фермаовом (Pierre de Fermat) принципу најкраћег времена
у оптици, док је 1746. године објавио рад посвећен искључиво
том принципу, којег је назвао �ринци� најмање количине �ејс�ва.
Притом, увео је израз mvs , то јест производ масе, брзине и пређеног
пута, према којем се сва тела крећу тако да њихов производ буде
минималан6
mvs = minimum . (1.1)

Међутим, његово образложење је било врло нејасно и оптереће-
но низом коментара телеолошког карактера.
Леонард Ојлер је засновао теорију налажења максимума и мини-
мума извесних одређених интеграла, при чему је ове интеграле за-
мењивао одговарајућим сумама, уз извесне дозвољене апроксима-
ције, што је представљало почетак варијационог рачуна. На основу те
своје теорије, у једном раду објављеном исте 1744. године,7 показао
је да је кретање тела под утицајем централних сила такво да интеграл
∫ vds има минималну или максималну вредност

∫ vds = min ili max . (1.2)

Али, с обзиром на чињеницу да он томе није дао неки специјални
назив нити му приписао универзални карактер, а да је Моперти свој
принцип сматрао општим законом природе, Мопертију је приписан
приоритет овог принципа.
Следећи битан корак учинио је Лагранж (Joseph-Louis Lagrange) у
раду објављеном 1760. године, потом детаљно разрађеном у њего-
вом познатом делу Анали�ичка механика (Mécanique analytique) 1788.
године, где је први пут уведен појам варијације као ознаке за могућу
промену неке величине. У овом делу он је пошао не од овог принци-
па, већ од такозване опште формуле динамике система, која би се
данас могла посматрати као д‘Аламбер-Лагранжев (Jean-Baptiste le
Rond  d‘Alembert) принцип у првобитној формулацији, а сам Мопер-
тијев принцип је написао у два еквивалентна облика8

∑ m∫ vds =⇔
min δ ∑ m ∫ vds =
0, (1.3)

6Лев Соломонович Полак, Вариационные принципы механики (Москва: Физ-
матгиз, 1960), 24.
7 Leonhard Euler, Methodus inveniendi lineas  curvas (Lausannae & Geneve:
Bousquet, 1744), 309.
8 Полак, Вариационные принципы механики, 62–63.

217
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

чиме је први пут употребљен појам варијације за еквивалентно
описивање неког општег принципа механике.
Овакав Моперти-Лагранжев принцип, у облику врлo приближ-
нoм данашњем, први је формулисао Карл Гус�ав Јакоб Јакоби (Carl
Gustav Jacob Jacobi), а објављен је 1866. године у његовом посмр-
тно публикованом делу Пре�авања из �инамике (Vorlesungen über
Dynamik). Он је разматрао конзервативне системе и под условом да
на свим варираним путевима важи исти закон одржања енергије као
и на правом путу, формулисао је тај принцип у генералисаним коор-
динатама, замењујући mv са pi , ds са dqi , проширујући га на систем
честица у облику
t1

∫ ∑ pi dqi δ=
δ= ∫ ∑ pi q dt 0 .
i
(1.4)
t0

t)
t+
P(
N(t)

M(t)

M0
Slika1 1.
Слика

Према њему, реално кретање конзервативних система одвија се
t1
тако да Лагранжево дејство ∫ ∑ p q dt дуж правог пута има минимал-
i
i
t0

ну вредност у односу на вредности овог дејства на свим варираним
путевима на којима би важио исти закон одржања енергије. Ако је ки-
нетичка енергија хомогена квадратна функција генералисаних брзи-
на, према Ојлеровој теореми за хомогене функције биће
∑ pi q i = ∑ (∂T / ∂q i )q i = 2T , па се овај принцип своди на
t1

δ ∫ 2Tdt = 0 . (1.5)
to

218
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

2.2. Друга фаза

Још почетком 19. века појавила се сумња у коректност формулације
овог принципа, те је Бенџамин Олинде Родригез (Benjamin Olinde
Rodrigues) 1815. године указао на то да овде треба варирати и време.
Орест Сомов (Орест Михайлович Сомов) је у свом раду Приме�бе у
о�носу на �ринци� најмање� �ејс�ва, из 1870. године9, увео појам то-
талне варијације према данашњој терминологији, и то без увођења
новог термина и ознаке. Према њему, варијацију генерисане коорди-
натне у овом принципу треба тако схватити да се она састоји из два
дела

=δ q i δ1q i(виртуелна varijacija) + δ 2 q i (варијација
(virtuelna варијација) (varijacija по
poвремену)
vremenu). (1.6)

Први део ове варијације овде представља промену функције
qi = qi (t ) при прелазу из тачке M на правој путањи у тачку N на вари-
раној путањи qi = q i (t ) у истом тренутку t (слика 1.), док други део
представља њену промену дуж ове вариране путање из тачке N у тач-
ку P у временском интервалу (t , t + dt ) . Као резултат првог прелаза,
функција qi (t ) прелази у qi (t ) + δ qi , а она при другом прелазу, раз-
вијањем у Тејлоров (Brook Taylor) ред и замаривањем чланова после
првог прелази у
 dq   d δ qi 
(qi + δ qi )t +∆t ≈ ( qi )t + (δ qi )t + ∆t  i  + ∆t   ,
 dt 0  dt 0
одакле видимо да је у првој апроксимацији, занемарујући последњи
члан

( qi + δ qi )t +∆t − ( qi )t ≡ ∆qi ≈ δ qi + qi ∆t , (1.7)

што је, према данашњој терминологији, тотална варијација.
Смисао варијације у варијационим принципима посебно су
проучавали Ото Лудвиг Хелдер (Оtto Ludwig Hölder) и Вос (А. Voss)
1896–1900 године10, при чему су са јединствене тачке гледишта раз-
матрали Хамилтонов (William Rowan Hamilton) и Моперти-Лагранжев
принцип. Они су пошли од варијације кинетичке енергије, па су јој до-
дали варијацију функцију силе (под условом да постоји функција силе

9 Полак, Вариационные принципы механики, 246; Лев Соломонович Полак,
Вариационные принципы механики, сборник статей под редацией Лев Полака
(Mосква: Физма��из, 1959), 392.
10 Полак, Вариационные принципы механики, 250; Полак, Вариационные прин-

ципы механики, сборник, 538, 564.

219
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

U, то јест негативна вредност потенцијалне енергије), те потом тако
добијени израз интегралили по времену
t1

∫ {2Tdδ t + (δ T + δ U ) dt} =
t0
0 . (1.8)

Ако претпоставимо да су варијације изохроне, то јест да је δt = 0,
отпада први члан, па добијамо

∫ (δ T + δ U ) dt = δ ∫ (T + U ) dt = 0 1.9)


(према данашњим ознакама δ Ldt = 0 ), а то је Хамилтонов прин-
цип. Ако, пак, претпоставимо да су варијације изоенергијске, то јест
да се кретање система и по правој и по свим варираним путањама
врши са истом енергијом E = T − U = const (што је према дана-
шњим ознакама E= T + Π= const ), биће δ E = δ T − δ U = 0 . Одав-
де следи δ T = δ U , па релација (1.8) добија облик

∫ {2T δ dt + 2δ Tdt}= ∫ δ ( 2Tdt =) 0,
односно
δ ∫ 2Tdt = 0 , (1.10)

а то је Моперти-Лагранжев принцип у ширем смислу, изражен дана-
шњим језиком тоталне варијације.
Напоменућемо на крају да извесну тешкоћу овде представља
чињеница да су истом ознаком наведене тоталне (изоенергијске) и
синхроне варијације, што приличан број аутора чини и у данашње
време.

2.3. Трећа фаза

Паралелно са сумњом у коректност тадашње формулације Мопер-
ти-Лагранжевог принципа, средином 19. века појавила се и сумња у
коришћење времена као најпогодније независне променљиве у овом
принципу. То је потицало најпре од тога што се сматрало да се кре-
тања посматраног система дуж варираних путева различитих дужина,
а са истом енергијом, могу остварити само у различитим временским
интервалима (t0, t1), те би временске границе у Лагранжевом деј-
ству морале бити варијабилне. Сем тога, у овом принципу се захте-
ва да и на свим варираним путевима важи закон одржања енергије
E= T + Π у току времена, чиме се смањује број степени слободе за
јединицу, што наведеном формулацијом није узето у обзир.

220
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

Из свих наведених разлога појавила се идеја да се уместо време-
на узме нека нова величина τ као независна променљива. Тада се
Хамилтоново дејство увођењем одговарајуће смене t = t (τ ) транс-
формише у интеграл по променљивој τ
τ1

∫τ L ( q (q ) ) dτ
α α ′
, (1.11)

0

где смо симболом ' означили извод по новој независно променљи-
вој τ и где функција L сад игра улогу новог лагранжијана. Ту по-
требу запазио је Јакоби већ средином 19. века, па је трансформисао
Лагранжево дејство у облику (1.3), стављајући v = ds / dt, на следећи
начин11

∑∫
mds 2 . ∑
= A = mvds ∫ dt
Тада је примењен услов за кретање дуж варираних путања, закон
одржања енергије у тадашњем облику
2
1  ds 
∑ 2 m  dt  − U = h =const , (1.12)

где је U функција силе, па ако се ова релација реши po 1/ dt

1 2(U + h)
=
dt ∑ mds 2
и уврсти у претходни израз за Лагранжево дејство, оно се трансфор-
мише у
1
∫ ∑ mds
= ∫ ∑ mds
2 2
=A 2(U + h) (1.13)
dt
а сам Моперти-Лагранжев принцип прима вид
δ ∫ 2(U + h) ∑ mds 2
0.
= (1.14)

То је Јакобијев облик овог принципа, у коме је елемент времена
замењен скупом елемената пређених путева честица система, али у
облику који је практично неупотребљив.
У случају само једне честице овај принцип добија једноставан
облик
M
δ ∫
M0
2m(U + h)ds =
0 (1.15)

11 Полак, Вариационные принципы механики, 188.

221
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

и он одређује не једначине кретања, већ само једначине трајекторије
посматране честице, док се у случају одсуства поља сила (U = 0),
имајући у виду да су m и h константе, он своди на
M
δ ∫ ds = 0 .
M0
(1.16)

Ова релација указује на то да ће се честица ван поља сила кретати
између двеју тачака M 0 и M по најкраћој, такозваној геодезијској
линији која спаја ове тачке. У том погледу испољава се формална слич-
ност између Моперти-Лагранжевог принципа у овом случају и Ферма-
овог принципа из геометријске оптике, према коме се светлост тако
простире да растојање између двеју тачака прелази за најкраће време

∫ dt =min ⇔ ∫ dt =0 . (1.17)

Ако овде ставимо dt = ds / v и уведемо индекс преламања свет-
лости n = c / v , где је c брзина светлости у вакууму, а v брзина свет-
лости у посматраној средини, овај принцип добија облик
ds n
∫ dt δ=
δ= ∫ δ ∫=
ds 0 .
v c
(1.18)

Поређењем овог облика Ферматовог принципа и наведеног обли-
ка Моперти-Лагранжевог принципа (1.16) запажа се карактеристична
формална аналогија између механике и геометријске оптике. Ову
аналогију, која иде још много дубље, запазио је још Вилијам Хамил-
тон12. Захваљујући њој остварени су неки значајни резултати из меха-
нике током 19. века, док је из ове формалне аналогије касније, у првој
половини 20. века – тачније 1924. године, поникла и квантна механика
у виду таласне механике и то у радовима Луја Виктора де Броја (Louis
Victor de Broglie).

3. Дефиниције варијације помоћу фамилије варираних путања

3.1. Синхрона варијација генералисане координате

Сада ћемо размотрити строге дефиниције појма варијације, најпре по-
моћу математичке формулације фамилије варираних путања, а потом
на директан начин, само уз дефиницију варираних путања.
У првом случају, замислимо фамилију варираних путања, заједно
са правим путем система, изражену у генералисаним координатама
q i (i = 1, 2,..., n) , у одговарајућем конфигурационом простору (то
је еуклидски n-димензиони простор, чији су елементи генералисане
12 Ibid., 136.

222
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

координате). Нека ове вариране путање у овом простору буду дефи-
нисане скупом једначина са једним параметром
q i = q i (t , α ) (i = 1, 2,..., n) , (2.1)

при чему изабирамо овај параметар тако да за α = 0 ове једна-
чине описују прави, реални пут посматраног система. Ако уочимо две
блиске путање q i = q i (t , α )=
и q i q i (t , α + dα ) , од којих прва може
представљати и прави пут система, синхрона варијација неке генера-
лисане координате се дефинише као

δ q i= q i (t ,α + dα ) − q i (t , α ) (i = 1, 2,..., n) . (2.2)

Ако први члан развијемо у Тејлоров (Brook Taylor) ред и занемаримо
чланове вишег степена
 ∂q i 
q i (t , α + dα=
) q i (t , α ) + dα   + ...,
 ∂α 0
добићемо
∂q i ( t , α )
δq =i
dα , (2.3)
∂α
што се често узима и као дефиниција ове варијације.
Да бисмо испитивали узајамни однос ове операције варирања
и диференцирања по времену, формирамо извод ове релације по
времену
d ∂ 2 q i (t , α )
dt
( δ qi ) =
∂α ⋅ ∂t
dα ,
па ће варијација временског извода према (2.3) бити
∂  ∂q i (t , α )  ∂ 2 q i (t , α )
=δ q i =   d α dα .
∂α  ∂t  ∂α ⋅ ∂t
Одавде непосредно видимо да је
d ∂q i (t , α )
dt
(δ q ) = δ q , q = ∂t ,
i i i
(2.4)

то јест, операције синхроног варирања и диференцирања по времену
су узајамно комутативне.

3.2. Тотална (асинхрона) варијација генералисане координате

Ако, пак, претпоставимо да и време може зависити од тог параметра,
фамилија варираних путања описиваће се скупом једначина13

13 Добронрaвов, Основы аналитической механики, 77.

223
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

q i = q i [t (α ), α ] (i = 1, 2,..., n) , (2.5)

па се разлика њихових вредности на путањама за α и за α + dα
дефинише као тотална или асинхрона варијација генералисане
координате
q i q i [t (α + dα ), α + dα ] − q i [t (α ), α ] .
∆= (2.6)

При томе, сада ∂q / ∂α у формули (2.3) морамо заменити тотал-
i

ним парцијалним изводом dq / dα , истичући тиме да при тој проме-
i

ни функција q i (t ) зависи од параметра α не само директно, већ и
посредно преко времена t
dq i [t (α ) , α ]  ∂q i ∂q i dt 
∆q=i dα=  +  dα
dα  ∂α ∂t dα 
односно,
∂q i [t (α ) , α ] ∂q i [t (α ) , α ] dt
=∆q i dα + dα . (2,7)
∂α ∂t dα
Први члан представља према (2.3) изохрону варијацију, а други
промену ове генералисане координате када се због промене вре-
мена t промени и вредност овог параметра од α на α + dα . При
томе, ( dt / dα ) dα представља онај интервал времена који одгова-
ра наведеној промени параметара dα , па ако га означимо са ∆t ,
релација (2.7) добија облик
∆q i = δ q i + q i ∆t , (2.8)

где је
∂q i [t (α ) , α ] dt
q = , ∆t = dα . (2.9)
∂t dα
Међутим, операције тоталног варирања и диференцирања по вре-
i
мену нису комутативне. Наиме, ако у релацији (2.8) заменимо q са
i
q , па потом применимо релацију (2.4), добићемо
d
∆q i = δ q i + qi ∆t=
dt
( δ q i ) + qi ∆t .
Уколико сада у првом члану на десној страни пређемо са синхро-
них на тоталне варијације на основу (2.8), добићемо
d d d
∆q i =
dt
( ∆q i − q i ∆t ) + qi ∆t =
dt
( ∆q i ) − qi ∆t − q i (∆t ) + qi ∆t
dt
односно,
dq d d
∆ =
dt dt
( ∆q i ) − q i ,
dt
(2.10)

224
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

чиме је успостављена веза између тоталне варијације временског из-
вода и временског извода тоталне варијације ма које генералисане
координате.

3.3. Варијације функције кинематичких променљивих

Ако разматрамо функцију облика f = f  q i ( t , α ) , q i ( t , α ) , t  ,
 
уопштавањем наведених дефиниција варијације, можемо формули-
сати и одговарајуће варијације овакве величине, те се тако синхрона
варијација ове функције по аналогији са (2.3) дефинише као

∂f  q i ( t , α ) , q i ( t , α ) , t 
δf = dα . (2.11)
∂α
Пошто овде функција f зависи од α преко свих q i и q i , имаћемо
 ∂f ∂q i ∂f ∂q i 
=δ f ∑ i +∑ i  dα ,
 ∂q ∂α ∂q ∂α 
а имајући у виду да је ( ∂q i / ∂α ) dα =
δ qi и

( ∂q i
/ ∂α ) dα =
δ q i , претходна релација се своди на
∂f ∂f
=δf ∑ ∂q δ q + ∑ ∂q δ q ,
i
i
i
i
(2.12)

у сагласности са уобичајеним изразом за ову величину.
Тотална (асинхрона) варијација ове функције добиће се уколико
се претпостави да и време t зависи од овог параметра, тако да функ-
ција f добија облик f = f  q ( t , α ) , q ( t , α ) , t (α )  , а у рела-
i i

цији (2.11) извод ∂f / ∂α треба заменити тоталним парцијалним из-
водом df / dα у раније наведеном смислу
df  q i ( t , α ) , q i ( t , α ) , t (α ) 
∆f = dα . (2.13)

Увођењем оваквог парцијалног извода изразили смо чињеницу да
i i i
сада функција f зависи од параметра q и q , не само преко q и
q i , већ и преко времена t, те имамо
 ∂f ∂q i ∂f ∂q i  ∂f dt
=∆f  ∑ i +∑ i  dα + dα .
 ∂q ∂α ∂q ∂α  ∂t dα

225
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Први члан једнак је изразу (2.12) за δ f , па ако опет ставимо са-
гласно ознакама (2.9) ∆t =( dt / dα ) dα , претходна релација до-
бија облик
∆f = δ f + f ∆t , (2.14)
што представља уопштење релације (2.8).

3.4. Варијације одређених интеграла динамичких функција

Размотримо сада одређене интеграле облика
t1

J = ∫ F  q i ( t , α ) , q i ( t , α ) , t  dt , (2.15)
t0

па формулишимо његове варијације.14 Пример t1 таквих интеграла
јесте такозвано Хамилтоново дејство W = L q i , q i , t dt , где је
∫ ( )
( )
L q i , q i , t = T − Π лагранжијан система, једнак
t0 разлици његове
кинетичке и потенцијалне енергије. Синхрона варијација овог одређе-
ног интеграла, по аналогији са (2.3), дефинише се као
∂J (α )  ∂ t1 
=δJ = dα 
 ∂α t∫ 
F  q i
( t , α ) , q
 i
( t , α ) , t   dα
dt , (2.16)
∂α  0 
док
b према правилу из математике – ако имамо интеграл облика
f ( x, α ) dx са сталним границама, његов парцијални извод по па-
∫раметру
a α биће

b b
∂f ( x, α )
∫ f ( )
x , α dx = ∫ dx .
∂α a a
∂α
На основу тог правила, синхрона варијација посматраног интеграла
(2.16) добија облик

 t1 ∂   1  ∂F ∂q i
t
∂F ∂q i  
=δJ ∫ F  q i ( t , α ) , q i ( t ,=
 t ∂α 
α ) , t  dt  dα
 ∫  ∑ i +∑ i  dt  dα . (2.17)
0  t0  ∂q ∂α ∂q ∂α  

Тотална (асинхрона) варијација овог интеграла добиће се ако и
време t сматрамо као функцију овог параметра, чиме су и границе
овог интеграла постале функције од α
t1 (α )

J= ∫α F  q i ( t , α ) , q i ( t , α ) , t (α )  dt . (2,18)
t0 ( )

14 Ibid., 80.

226
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

Тада ∂J / ∂α у релацији (2.16) треба заменити одговарајућим то-
талним парцијалним изводом dJ / dα , истичући тиме да овај инте-
грал зависи од параметра α и преко самих граница интеграла

dJ (α )  d t1 (α ) 
=∆J = dα
 dα t ∫(α ) 
 F  q i
( t , α ) , q
 i
( t , α ) , t ( α )   dα
dt . (2.19)
dα  0 
Сагласно томе, ако изразимо зависност овог интеграла од параме-
тра α који потиче од свих фактора, имаћемо
dJ ∂J ∂J dt1 ∂J dt0
= + + , (2.20)
dα ∂α ∂t1 dα ∂t0 dα
где смо првим чланом ∂J / ∂α изразили зависност овог интеграла
од параметра α , када би његове границе t1 и t0 биле сталне, неза-
висне од овог параметра, што би одговарало проширеној синхроној
варијацији (због зависности функције F и од t (α ) ).
Извод овог интеграла по његовој горњој граници ∂J / ∂t1 , према
познатом ставу из математике15, једнак је вредности његовог инте-
гранда за t = t1 , tj. ∂J /= t t1 (α )  , а на сличан начин извод
∂t1 F=
овог интеграла по доњој граници биће ∂J / ∂t0 = t0 (α )  .
− F t =
Тада претходна релација (2.19) добија облик

dJ (α ) ∂J dt dt
∆J
= =dα dα + F
= t t1 (α )  1 dα − F
= t t0 (α )  0 dα ,
dα ∂α dα dα
а ако још ставимо ∆t1 =( dt1 / dα ) dα и ∆t0 =( dt0 / dα ) dα , ову ре-
лацију можемо написати у облику
t1
t1 (α ) t1

∆J =∆ ∫α Fdt =δ ∫ Fdt + F ∆t , (2.21)
t0 ( ) t0
t0

где смо ставили
= t t1 (α )  , =
F1 F= t t0 (α )  .
F0 F= (2.22)

3.5. Примедбе

На крају бисмо указали на неке примедбе поводом оваквог на-
чина дефинисања појма варијације. Овде је претпостављено да је
дат скуп једначина фамилије варираних путања q i = q i ( t , α ) или
=q i q=
i
t (α ) , α  ( i 1, 2,..., n ) , коме одговара одређени скуп вари-

15 АнисимФедорович Бермант и Исаак Генрихович Араманович, Краткий
курс математического анализа (Москва: Наука, 1967), 306.

227
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

раних путања система. Поставимо сада обрнут проблем: ако је дат
ма какав скуп блиских и могућих варираних путања, може ли му се
увек придружити неки скуп једначина првог или другог облика, и да
ли је увек могуће да тај скуп једначина буде истог облика дуж целе
дужине варираних путања. Да би се избегао тај проблем, утолико пре
што се, на пример, тотална варијација дефинише на доста сложен и
неприродан начин, уведен је и непосредни начин дефинисања појма
варијације, уз дефиницију варираних путања без њихове математичке
формулације, што даје исти резултат на много једноставнији и при-
роднији начин, а то ћемо убедљиво приказати у следећем одељку.

4. Непосредне дефиниције појма варијације

4.1. Дефиниције варираних путања и појма варијације

Скуп варираних путања посматраног система честица дефинишимо
као скуп путања у конфигурационом простору који задовољава сле-
деће услове:
1. Све вариране путање полазе из једне тачке на путањи правог пута,
која описује кретање посматраног система, и најчешће се заврша-
вају у некој другој тачки правог пута (на пример у варијационим
принципима);
2. Све ове вариране путање врло су блиске путањи правог пута си-
стема, то јест, максимално растојање сваке од њих од правог пута
веома је мало у односу на дужине варираних путева;
3. Ако постоје извесна ограничења кретања, на пример у облику не-
ких једначина веза или неких интеграла, ове вариране путање мо-
рају бити у сагласности са свим тим ограничењима.
Сада можемо дефинисати појам варијације на директан начин,
без математичког описивања фамилија варираних путања, и то на
следећи начин. Означимо са А вредност неке кинетичке или динамич-
ке величине у некој тачки уочене вариране путање или правог пута
посматраног система, а са A вредност те величине у тачки друге
блиске вариране путање у истом или блиском тренутку. Тада се син-
хрона варијација те величине дефинише као њихова разлика у истом
тренутку
def
δ A= A(t ) − A(t ) , (3.1)

228
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

а тотална или асинхрона варијација те величине као њихова разлика у
блиским тренуцима, што ћемо означити симболом ∆
def
∆A= A(t + ∆t ) − A(t ) . (3.2)

Овако дефинисани појмови варијације непосредно представљају
промену посматране величине при прелазу са једне вариране путање
или правог пута система на другу блиску варирану путању. При томе
напоменимо да овде ∆t не треба схватити као варијацију времена,
јер то је само део времена као независне променљиве.
Напоменимо још и то да се при израчунавању варијација функције
у пракси често полази баш од ових дефиниција, нарочито ако се ради
о тоталној варијацији. При израчунавању синхроних варијација од-
ређених интеграла најчешће се користи особина да се због независ-
ности операција оваквог варирања и интеграљења по времену може
изменити редослед ових операција
b t1

δ ∫ Fdt = ∫ δ Fdt , (3.3)
a t0

чиме се варијација интеграла своди на варијацију функције. Међутим,
у случају тоталне (асинхроне) варијације операције варирања и инте-
граљења по времену више нису независне, тако да операције тотал-
ног варирања и интеграљења по времену могу да измене редослед
само у том смислу да оператор тоталног варирања обухвати и еле-
мент времена
t1 t1

t0
∫ ∆ ( Fdt ).
∆ ∫ Fdt =
t0
(3.4)

4.2. Варијације генералисане координате

Замислимо две блиске вариране путање q i = q i ( t ) i q i = q i ( t ) , од
којих прва може одговарати и правом путу система (слика 2), где смо
i
симболом q хтели приказати да овде имамо измењен облик функ-
ције. Тада ће синхрона варијација ове генералисане координате пре-
ма општој дефиницији (3.1) бити разлика ових двеју функција у истом
тренутку
δ q=i q i − q i ( t ) . (3.5)

229
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Тотална (асинхрона) варијација ове генералисане координате
према општој дефиницији (3.2) биће дата изразом 16

Слика 2 Слика 3

q i q i ( t + ∆t ) − q i ( t ) ,
∆= (3.6)

што је приказано на слици 3. Ако први члан развијемо у Тејлоров ред
и занемаримо чланове вишег степена
 dq i 
q i ( t +=
∆t ) q i ( t ) + ∆t   + ...,
 dt 0
стављајући још приближно q i ( t ) ≈ q i ( t ) , претходни израз (3.6) до-
бија облик
∆q i = q i ( t ) − q i ( t ) + q i ∆t= δ q i + q i ∆t , (3.7)

а саставни делови ове варијације приказани су и на слици. Упоредимо
ли овај начин дефинисања тоталне варијације генералисане коорди-
нате са начином дефинисања овог појма помоћу једначине фамилије
варираних путања, видимо да је ова дефиниција знатно једностав-
нија, очигледнија и природнија од претходне.

4.3. Варијације функције

Посматрајмо сада неку функцију облика f (q i , q i , t ) , а таква функција
је, на пример, лагранжијан L(q i , q i , t ) у теоријској механици. Синхро-
на варијација ове функције према (3.1) биће

=δ f f ( q i , q i , t ) − f ( q i , q i , t ) , (3.8)

16 Vujanović i Jones, Variational Methods, 75.

230
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

што се развијањем првог члана у Тејлоров ред и занемаривањем чла-
нова вишег степена
 ∂f   ∂f 
f ( q i , q i , t ) =
f ( q i + δ q i , q i + δ q i , t ) =
f ( q i , q i , t ) + ∑ δ q i  i  + ∑ δ q i  i  + ...
 ∂q 0  ∂q 0
може приказати у облику
 ∂f  i  ∂f  i
=δf ∑  ∂qi 
δ q + ∑ i  δ q . (3.9)
 0  ∂q 0
Овај облик варијације функције у сагласности је са изразом (2.12),
то јест са уобичајном формулацијом варијације функције.
Тотална варијација ове функције према (3.2) јесте
∆f
= f ( q i , q i , t ) − f ( q i , q i , t ) , (3.10)

па када развијемо први члан као функцију само од времена у Тејлоров
ред и занемаримо чланове вишег степена, добијамо
 ∂f ( q i , q i , t ) 
f ( q=, q , t ) f ( q i , q=
i i i
, t + ∆t ) f ( q i , q i , t ) + ∆t  + ...
 ∂t 
 0
Ако овде приближно ставимо

∂f ( q i , q i , t ) / ∂t ≈ ∂f ( q i , q i , t ) / ∂t ≡ f , добићемо

∆f = f ( q i , q i , t ) − f ( q i , q i , t ) + f ∆t = δ f + f ∆t , (3.11)

што је у сагласности са (2.14) и представља генерализацију релације (3.7).

4.3. Варијације одређених интеграла

Потражимо још варијације одређених интеграла облика
t1

=J F ( q , q , t ) dt ,
∫=
i i
q i
q i ( t ) , (3.12)
t0

који, у ствари, представљају функционал, јер сваком облику функције
q i = q i ( t ) одговара једна бројна вредност овог интеграла. Пример
таквих интеграла је, као што смо већ навели, Хамилтоново дејство
t1 t1

∫ L ( q , q , t ) dt , а такође и Лагранжево дејство ∫ 2Tdt , о коме смо
i i

t0 t0
говорили у уводном делу.

231
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Синхрона варијација овог интеграла према (3.1) биће
t1 t1

δJ ∫ F ( q , q , t ) dt − ∫ F ( q , q , t ) dt ,
i i i i
= (3.13)
t0 t0

( )
па ако функцију F q i , q i , t dt развијемо у Тејлоров ред и занемари-
мо чланове вишег степена добићемо
t1
 ∂F ∂F i 
=δJ ∫  ∑ ∂q
t0
i
δ qi + ∑
∂q i
δ q dt .

(3.14)

Овај израз је у сагласности са уобичајеном формулацијом за ва-
ријацију оваквих интеграла, што се обично добија изменом редосле-
да операција варирања и интеграљења, то јест применом формуле
(3.3) и потом израчунавањем варијације функције F.
Тотална варијација овог одређеног интеграла према (3.2) једнака
је разлици одговарајућих интеграла за t и за t = t + ∆t , где се у пр-
вом мењају и границе интеграла
t1 t1

=∆J ∫ F ( q , q i , t ) dt − ∫ F ( q i , q i , t ) dt .
i
(3.15)
t0 t0

Први интеграл можемо раставити на три члана

t1 t1 +∆t1 t0 t1 t1 +∆t1

∫(
t0
)dt= ∫
t0 +∆t0
( )dt= ∫
t0 +∆t0
( )dt + ∫ ( )dt +
t0

t1
( )dt ,

а због бесконачно малог интервала интеграције, уз претпоставку да је
подинтегрална функција у том интервалу регуларна, можемо занема-
рити први и трећи члан у односу на други, па имамо
t1 t1

∆J ≈ ∫ F ( q , q i , t ) dt − ∫ F ( q i , q i , t ) dt .
i
(3.16)
t0 t0

Ако функцију F ( q , q , t ) развијемо у Тејлоров ред по времену,
i i

занемарујући чланове вишег степена
 ∂F 
F (q=, q , t ) F (q i , q=
i i i
, t + ∆t ) F (q i , q i , t ) + ∆t   +
 ∂t 0
и ставимо
d
dt= d (t + ∆t )= dt + (∆t )dt ,
dt
претходна релација се трансформише у

232
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

t1
  ∂F  
∫  F (q , q , t ) +  ∂t 
i i
=∆J ∆t  dt +
t0 0 
t1 t
  ∂F  d 1

+ ∫  F (q i , q i , t ) +   ∆t  (∆t )dt − ∫ F ( q , q , t ) dt
i i
(3.17)
t0   ∂t  0  dt t0

Први део првог члана и последњи члан овог израза дају синхрону
варијацију овог интеграла
t1 t1 t1

∫ F ( q , q , t ) dt − ∫ F ( q , q , t ) dt =
δ ∫ F ( q i , q i , t ) dt ,
i i i i

t0 t0 t0
а други део првог члана и први део другог члана, стављајући у другом
F ( q i , q i , t ) ≈ ≈ F ( q i , q i , t ) , могу се приказати као

t1 t t1
 ∂F  1
d ∂ t1
∫t  ∂t 0 ∆tdt + ∫t F dt ( ∆t ) dt= ∫ ∂t ( F ∆t ) dt=
t0
F (q i , q i , t ) ,
t0
0 0

па уз занемаривање другог дела другог члана као бесконачно малог,
релација (3.17) добија облик
t1 t1 t1
∆ ∫ F (q i , q i =
, t )dt δ ∫ F (q i , q i , t )dt + F (q i , q i , t )∆t . (3.18)
t0 t0 t0

Овако добијен резултат у потпуној је сагласности са резултатом
(2.21), добијеним полазећи од његове дефиниције помоћу фамилије
варираних путања.17

5. Варијације код реономних система

5.1. Проширени Лагранжев формализам

Ако желимо да што потпуније прикажемо енергијске односе реоном-
них система, односно, таквих система чије је кретање ограничено ве-
зама које експлицитно зависе од времена, морамо их приказати у та-
козваном проширеном Лагранжевом формализму,18 који је започео

17 Добронрaвов, Основы аналитической механики, 30–31.
18 Đorđe Mušicki, „Extended Lagrangian formalism and corresponding energy
relations”, European journal of mechanics, 6, 23 (2004): 375–391.

233
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

модификацијом механике реономних система.19 Основни циљ ове
формулације реономних система састоји се у следећем: у оквирима
Лагранжеве формулације механике у генералисаним координатама
приказати енергијске односе и одговарајуће законе одржања за ове
системе у облику који би обухватио све утицајне факторе. Тај циљ
може се постићи увођењем таквих генералисаних координата које
ће се односити на исти систем референције на који се односе и све
динамичке величине, као и одговарајући енергијски закони, што је по-
стигнуто кроз две фазе.
Полазећи од тога да се време у једначинама нестационарних веза
увек појављује у виду неких функција ϕ a ( t ) , у пракси скоро искључиво
само једна, те величине су узете, поред уобичајених q i ( i = 1, 2,..., n )
, за допунске генералисане координате q a ( a = n + 1,..., n + A ) , чија
је зависност од времена унапред дата и одређена обликом нестаци-
онарних веза.
Доказано је да те допунске генералисане координате имају јасан
механички смисао: оне одређују положај покретног система рефе-
ренције Ax′y′z ′ , на који се односе изабране генералисане коорди-
нате q i ( i = 1, 2,..., n ) , у односу на неки непокретни систем Oxyz . На
тај начин је овако проширеним скупом генералисаних координата
{ }
qα = q i , q a потпуно одређен положај посматраног механичког
система у односу на систем Oxyz , то јест у односу на исти систем ре-
ференције на који се односе све динамичке величине и одговарајући
енергијски закони.
Као последица тога, енергијски закони за реономне системе у
овој формулацији су општији него одговарајући закони у уобичајеној
Лагранжевој формулацији, обухватајући све факторе који утичу на
енергијске односе (на пример, утицај нестационарних веза), а такође
су и природнији (на пример, уместо Пенлевеовог (Paul Painlevé) ин-
теграла енергије E = T2 − T0 + U = const имамо под истим условима
E =T + U = const ).

5.2. Варијације у овој формулацији реономних система

Сагласно претходно наведеном, ако треба да варирамо генералисане
координате које одређују положај посматраног механичког система у
овој формулацији реономних система, морамо варирати све оне који
одређују његов положај у односу на систем референције Oxyz , дакле

19 Veljko A. Vujičić, Dynamics of Rheonomic Systems (Beograd: Matematički
institut SANU, 1990).

234
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

процес варирања мора се проширити и на допунске генералисане
координате q ( a = n + 1,..., n + A ) . Стога у овако проширеном
a

Лагранжевом формализму за реономне системе у свим наведеним
дефиницијама, као и њиховим последицама, треба само уобичајене
генералисане координате q ( i = 1, 2,..., n ) заменити проширеним
i

=q (α 1, 2,..., n + A ) , чиме смо укључили и варијације допунских
α

генералисаних координата. Тако, на пример, за тоталну варијацију ге-
нералисане координате уместо (3.6) и (3.7) имали бисмо

qα q α ( t + ∆t ) − qα (=
∆= t ) δ qα + q α ∆t (=
α 1, 2,..., n + A ) , (4.1)
а за тоталну варијацију одређеног интеграла уместо (3.18)
t1 t1

∆ ∫ F ( q , q α , t =
)dt δ ∫ F ( qα , qα , t )dt + F ( q α , q α , t ) ∆t 1.
t
α (4.2)
t0
t0 t0

6. Пример: Моперти-Лагранжев принцип
6.1. Савремено схватање Моперти-Лагранжевог принципа.

После прегледа развоја Моперти-Лагранжевог принципа и самог пој-
ма варијације, које смо учинили у уводном делу, приказаћемо каква
је строга формулација овог принципа и његово савремено схватање.
Истовремено, поставља се питање да ли је коректније при њего-
вој формулацији употребити синхрону или тоталну (асинхрону) ва-
ријацију и зашто многи аутори уз то врше параметризацију дејства,
прелазећи са интеграла по времену на интеграл по неком другом
параметру.
У циљу строге формулације овог принципа, претпоставимо да се
кретање конзервативног система, за који важи закон одржања енер-
гије E= H= const , одвија тако да и на свим варираним путањама
кретање овог система мора задовољавати услов
= ( qi , pi , t ) const дуж свих варираних путања,
E H= (5.1)
то јест мора важити исти закон одржања енергије као и на правом
путу система, и то за ма какав облик варираних путева који задовоља-
ва потребне услове.20 Ако је кинетичка енергија система хомогена
квадратна функција генералисаних брзина, што је најчешће случај,
овај услов (5.1) се своди на одржање збира кинетичке и потенцијалне
енергије
20 Видети почетак одељка 3.

235
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

E = T + Π= const дуж свих варираних путања. (5.2)
Прво питање које се овде намеће јесте да ли се сва кретања посма-
траног система дуж варираних путања различитих дужина, а са истом
енергијом E= H = const као на правом путу, могу одвијати у ис-
тим временским интервалима ( t0 , t1 ) као на правом путу, то јест да
ли се кинетичка енергија система на варираним путевима може томе
прилагодити тако да буде задовољен услов E= H = const . Сем
тога, ако замислимо да се на варираној путањи наиђе на област где је
потенцијална енергија система већа (или мања) него на правом путу, у
том тренутку његова кинетичка енергија се мора се смањити (однос-
но повећати), како би се задовољио услов (5.1), односно (5.2). Ово би
се могло остварити, бар у нашим замислима на два могућа начина :
Ако претпоставимо да се у сваком тренутку при ма каквој вари-
раној путањи кинетичка енергија система може тренутно усагла-
сити са измењеном дужином пређеног варираног пута, као и са из-
мењеном потенцијалном енергијом у односу на ове величине на
правом путу, тако да буде задовољен услов E= H = const , биће
EM ( t ) = EM ( t ) , те је δ E = E ( t ) − E ( t ) = 0 . У том случају, пола-
зећи од синхроне варијације Лагранжевог дејства и понављајући уо-
бичајени поступак за доказивање Моперти-Лагранжевог принципа,21
долази се до формулације овог принципа у облику синхроне варија-
ције Лагранжевог дејства
t1

ako je EM ( t ) = EM ( t ) → δ ∫ ∑ pi qi dt =
0 . (5.3)
t0
Ако претпоставимо да се кинетичка енергија система на ма каквој
варираној путањи не може тренутно усагласити са измењеном дужи-
ном варираног пута ни са измењеном потенцијалном енергијом, тако
да буде задовољен услов E= H= const , већ тек после извесног ма-
лог временског интервала ∆t , биће EM ( t + ∆t ) =EM ( t ) , одакле
следи ∆= E E ( t + ∆t ) − −E ( t ) = 0 , укључујући и саме временске
границе t0 и t1 . У том случају, полазећи од тоталне варијације Лагран-
жевог дејства и понављајући исти поступак, добија се овај принцип из-
ражен помоћу тоталне варијације Лагранжевог дејства
t1

ако је EM ( t + ∆t ) =EM ( t ) → ∆ ∫ ∑ pi qi dt =0 , (5.4)
t0
што је несумњиво много реалније.

21
Добронрaвов, Основы аналитической механики, 75–81; Goldstein, Classical
Mechanics, 37, 345.

236
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

6.2. Параметризација Моперти-Лагранжевог принципа

Из претходно изложеног уочава се да ће се замишљена кретања по-
сматраног система дуж варираних путања различитих дужина, а уз
исту енергију E= H= const , одвијати у различитим временским ин-
тервалима ( t0 , t1 ) , те ове временске границе Лагранжевог дејства
морају бити варијабилне, што отежава формулацију овог принципа.
Сем тога, овај закон одржања енергије претпоставља да хамилто-
нијан система не зависи експлицитно од времена ( ∂H / ∂t =0 ) ,
што подсећа на цикличне координате, то јест такве код којих лагран-
жијан, као ни хамилтонијан, не зависи експлицитно од времена. За
такве системе је познато, под условом да на њих дејствују само потен-
цијалне силе, те одговарајуће Лагранжеве диференцијалне једначине
кретања имају облик
d ∂L ∂L
− = 0 (i = 1, 2,..., n ) , (5.5)
dt ∂q i ∂q i
да свакој цикличној координати одговара константан генералисани
импулс
∂L ∂L
ако је =0 → pk = k =const . (5.6)
∂q k ∂q
То нам сугерише да време t схватимо као цикличну координату,
n +1
коју сматрамо допунском генералисаном координатом q =t
, тако да је на овај начин проширени скуп генералисаних коорди-
α
{ }
ната q = q , t а уместо времена узмимо неку нову независно
i

променљиву τ = τ (t ) ,22 чиме је извршена параметризација Мопер-
ти-Лагранжевог принципа. Ако сад у Хамилтоновом дејству стави-
мо q = ( dq / dτ ) / ( dt / dτ ) и dt = ( dt / dτ ) dτ , оно ће добити
i i

облик
t1 t1  qi ' 
=W ∫=
L(q i , q i , t )dt
t0 ∫t0
L  q i , , t (τ )  t ′dτ ,
 t′ 
где смо симболом ' означили извод по новој независној променљивој
τ , што пишемо као интеграл по променљивој τ
 i qi ' 
( )
t1
∫t0  q , ′ , t (τ )  t ′,
α α
=W = L q , q ' dτ , L L (5.7)
 t 

22 Cornelius Lanczos, The Variational Princiпles of Mechanics, 2th edition (Toronto:

University of Toronto Press, 1962), 159; Всеволод Гордеевич Невзглядов, Тео-
ретическая механика (Москва: Физма��из, 1959), 366.

237
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

при чему сад L представља нови лагранжијан. Тада ће генералисани
импулс који одговара времену као цикличној координати бити

dL ∂L  q i ' 
pt == L + ∑ i  − 2  t′ =
L − ∑ pi q i
dt ′ ∂q  (t ') 
и тај генералисани импулс јесте константа кретања

− ( ∑ pi q i − L ) =
pt = − H (q i , pi , t ) =
const , (5.8)

што је други облик изражавања закона одржања енергије.
Све ово указује на то да је у Моперти-Лагранжевом принципу по-
годније уместо времена t увести неку нову независно променљиву
τ сменом t = t (τ ) . То важи утолико пре што смо уводећи закон
одржања енергије E= H = const , као услов за кретања система
по варираним путањама, заправо редуковали број степени слободе
са n на n − 1 , процес који овим и није довршен, чиме се још више
оправдава ова параметризација Моперти-Лагранжевог принципа.
У том циљу, приказаћемо кинетичку енергију посматраног систе-
ма честица као кинетичку енергију репрезентативне тачке јединичне
масе у конфигурационом простору
2
1 1  ds 

2
T= mν vν =   . (5.9)
2 2  dt 
Ако претпоставимо да је кинетичка енергија система хомогена
квадратна функција генералисаних брзина, кретање овог система
по свим варираним путањама мора задовољавати услов (5.2), па ако
горњу релацију решимо по dt

ds ds
dt
= =
2T 2( E − Π )
и уврстимо га у одговарајуће Лагранжево дејство (1.5), имаћемо
t1 s1
=A ∫=
2Tdt
t0 ∫s0
2( E − Π )ds, (5.10)

док сам Моперти-Лагранжев принцип добија облик
s1
δ∫ 2( E − Π )ds = 0 (5.11)
s0

Међутим, овај облик принципа не одређује више диференцијалне
једначине кретања, већ само диференцијалне једначине трајекторије,
то је Јакобијева еквивалентна формулација овог принципа.23
23 Полак, Вариационные принципы механики, 175.

238
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

С обзиром да смо увођењем закона одржања енергије
E= H= const смањили број степени слободе на n − 1 , положај по-
сматраног система одређен је са n − 1 генералисаних координата,
2 3
( )
на пример са q , q ,..., q , а прву генералисану координату q
n 1

узмимо тада као независно променљиву

t= t (q1 ) ⇒ q j = q j t (q1 ) = q j (q1 ) ( j= 2,3,..., n) , (5.12)
1
чиме су све остале генералисане координате постале функције од q
. Уз наведену претпоставку о кинетичкој енергији система, можемо је
тада изразити у функцији извода по овој новој независно променљи-
1 24
вој q
1 1 dq i dq k
=T
2
=∑∑ aik q i q k
2
∑∑ aik 1 q1 1 q1 ,
dq dq
или концизније
1
T (=
q ) G (q ,..., q , q ',..., q '), G
i 2 1 n 2

2
∑∑ a
n
ik q i 'q k ' , (5.13)

где смо симболом ' овде означили извод по независно променљивој
q1 . Одавде следи, ако ову релацију решимо по dt
G 1 G
=dt = dq dq1 .
T E −Π
Уколико и овај израз уврстимо у одговарајуће Лагранжево деј-
1
ство, можемо га изразити у облику интеграла по променљивој q
t1 q11
=A ∫=
2T dt 2 ∫ 1 G ( E − Π )dq1 ,
t0 q0
(5.14)

па Моперти-Лагранжев принцип добија вид
q11
δ ∫ Pdq
= 1
0,=P 2 G ( E − Π ) . (5.15)
q10

6.3. Веза са Хамилтоновим принципом Холдер-Восова релација

Да бисмо успоставили везу између Моперти-Лагранжевог принципа у
облику (5.4) и Хамилтоновог принципа, формираћемо једну општију

24 Феликс Рувимович Гантмахер, Лекции по аналитической механики (Мо-
сква: Наука, 1969), 127.

239
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

релацију, које обједињује ова два принципа. У том циљу полазимо од
тоталне варијације лагранжијана
∂L ∂L i ∂L
∆L
= ∑ ∂q i
∆q i + ∑
∂q i
∆q +
∂t
∆t ,

па примењујемо релацију (2.10) између операција ∆ и d / dt
d d
∆q i = (∆q i ) − q i (∆t ) , (5.16)
dt dt
чиме претходна релација добија облик
∂L ∂L d i d  ∂L
∆L
= ∑ ∂q i
∆q i + ∑
∂q i  dt ( ∆q i
) − q

dt
( ∆t )  + ∂t ∆t

или, стављајући ∂L / ∂q i
pi =
d ∂L ∂L ∂L d
∆L + ∑ pi q i (∆t ) − = ∆t ∑ ∂q i
∆q i + ∑ (∆q i ) . (5.17)
dt ∂t ∂q i dt
Ако ову релацију интегралимо по времену у интервалу ( t0 , t1 )
t1  i d ∂L  t1  ∂L ∂L d 
∫ t0  ∆L + ∑ pi q dt (∆t ) − ∂=∆t dt
t  ∫ ∑ ∂q
t0 i
∆q i + ∑ i
∂q dt

(∆q i )  dt ,

па други члан на десној страни трансформишемо парцијалном
интеграцијом
t1
t1 ∂L d ∂L i t1 d  ∂L 
∫ t0 i
∂q dt
(∆q i )dt =
∂q i
∆q − ∫ ∆q i  i  dt ,
t0 dt  ∂q 
t0

резултат можемо написати у облику
t1
t1  i d ∂L  t1  ∂L d ∂L  i ∂L i , (5.18)
∫t0  ∆L + ∑ pi q dt ( ∆t ) − ∂=∆t dt
t  ∫ ∑  ∂q
t0 i
− ∆q dt + ∑  i ∆q
dt ∂q i  ∂q t0

а ако су све силе које дејствују на систем потенцијалне и одговарајуће
Лагранжеве једначине (5.5) задовољене, отпада први члан на десној
страни
t1
 i d ∂L  ∂L
t1
∫  ∆L + ∑ pi q dt ( ∆t ) − ∂t ∆t= ∑ ∂q i ∆qi . (5.19)
t0 dt
t 0

То је уопштена Холдер-Восова релација,25 а ако је кинетичка енер-
гија хомогена квадратна функција генералисаних брзина (тада је

25 Видети фусноту број 8.

240
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

∑ p q
i = 2T ), ако лагранжијан система не зависи експлицитно од
i

i
времена ( ∂L / ∂t =0 ) и ако је ∆q = 0 за t = t0 и t = t1 , ова ре-
лација се своди на
t1
∫  ∆(T − Π )dt + 2Td ( ∆t )  = 0 , (5.20)
t0

што је њихова оригинална релација (1.8) са данашњим ознакама. Ако
претпоставимо 1) да се сва варирана кретања врше у истом времен-
ском интервалу, 2) унутар тог временског интервала је ∆t =0 и 3)
∆q i = δ q i = 0 за t = t0 i t = t1 , испадају други и трећи члан на ле-
вој страни и члан на десној страни релације (5.19), па се ова релација
своди на
t1 t1
∫=
t0 ∫ Ldt
δ Ldt δ=
t0
0 , (5.21)

а то је Хамилтонов принцип. Ако, пак, претпоставимо 1) да
хамилтонијан система не зависи експлицитно од времена:
∂H / ∂t =0 , те важи закон одржања енергије E= H= const ,
2) сва кретања система на варираним путањама врше се такође са
истом енергијом E= H = const , али са извесним закашњењем уса-
глашавања, тако да је ∆E = ∆H = 0 и 3) ∆q i =0 за t = t0 i t = t1
, биће и ∂L / ∂t =0 , па испада последњи члан на левој и члан на дес-
ној страни релације (5.19)
 i d 
t1

t0  ∆L + ∑ pi q dt ( ∆t ) dt =0 . (5.22)

Овај интеграл се може трансформисати на основу дефиниције ха-
=
милтонијана H ∑
pi q i − L и услова ∆H =
0 на следећи начин

∆Ldt + ∑ pi q i d ( ∆t ) =∆ ( ∑ pi q i − H ) dt + ∑ pi q i d (∆t ) =
∆ ( ∑ pi q i ) dt + ∑ pi q i ∆(dt ) =
= ∆ ( ∑ pi q i dt ) ,

па претходна релација добија вид

∆ ( ∑ pi q i dt ) =
t1 t1
∫ ∆ ∫ ∑ pi q i dt =
0, (5.23)
t0 t0

а то је Моперти-Лагранжев принцип у облику (5.4).
Напоменимо и то да се до заједничког разматрања Хамилтоновог
и Моперти-Лагранжевог принципа може доћи и ако се пође од раз-
лике два израза за Хамилтоново дејство, од којих се у првом време t

241
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

замењује са t = t + ∆t , укључујући и временске границе интеграла.26
То је заправо еквивалентно тоталној варијацији дејства, мада аутор
тај тип варијације уопште не уводи, а одатле под одређеним условима
произилазе како Хамилтонов, тако и Моперти-Лагранжев принцип.

Литература

1. Бермант, Федорович Анисим и Исаак Генрихович Араманович.
Кра�кий курс ма�ема�ическо�о анализа. Москва: Наука, 1967.
2. Добронрaвов, Владимир. Основы анали�ической механики. Москва:
Высшая школа, 1976.
3. Гантмахер, Феликс Рувимович. Лекции �о анали�ической механики.
Москва: Наука, 1969.
4. Goldstein, Herbert. Classical Mechanics, 2th edition. R. Massachusetts-
Sidney: Addison-Wesley, 1980.
5. Lanczos, Cornelius. The Variational Principles of Mechanics, 2th edition.
Toronto: University of Toronto Press, 1962.
6. Mušicki, Đorđe. „Extended Lagrangian formalism and corresponding
energy relations”. European journal of mechanics, 6, 23 (2004): 375–391.
7. Новоселов, Виктор Сергеевич. Вариационные ме�о�ы  в  механике.
Лењинград: Университет Лењинград, 1966.
8. Невзглядов, Всеволод Гордеевич. Теоре�ическая механика. Москва:
Физматгиз, 1959.
9. Полак, Соломонович Лев. Вариационные �ринци�ы механики. Москва:
Физматгиз, 1960.
10. Полак, Соломонович Лев. Вариационные �ринци�ы механики, сборник
статей под редацией Л. Полака. Москва: Физматгиз, 1959.
11. Vujičić, Veljko A. O varijacijama reonomnih veza. Beograd: Matematički
Institut SANU, 1983.
12. Vujanović, Božidar D. i Stanley E. Jones. Variational Methods in Nonconser-
vative Phenomena. Boston: Academic Press, 1989.
13. Vujičić, Veljko A. Dynamics of Rheonomic Systems. Beograd: Matematički
institut SANU, 1990.
14. Whittaker, Edmund Taylor. A Treatise of the Analytical Dynamics of Par-
ticles and Rigid Bodies, 4th edition. Cambridge: University Press, 1952.

26 Edmund Taylor Whittaker, A Treatise of the Analytical Dynamics of Particles and

Rigid Bodies, 4th edition (Cambridge: University Press, 1952), 245.

242
Ђ. Мушицки, Рaзвoj и смисao пojмa вaриjaциje у тeoриjскoj мeхaници

Đorđe Mušicki
University of Belgrade, Faculty of Physics and Mathematical Institute
of the SANU, Belgrade

DEVELOPMENT AND MEANING OF THE TERM VARIATION IN
THEORETICAL MECHANICS

The first part of this paper contains an overview of the three phases of
development of the concept of variation, primarily through the development
of Maupertuis-Lagrange principle.
The first phase began in 1744, when Maupertuis and Euler simultaneously
formulated a principle which states that in real motion of the system, the
product of mass, velocity and displacement is an extremum. The first author
used an elementary form and the second an integral form. The concept
of variation was introduced by Lagrange in 1760 in order to provide a
mathematically rigorous formulation of the principle.
The second phase began in the early 19th century, when it was shown
that the time also needs to be varied. In his paper 1870, Somov extended
the concept of variation by varying time as well; in today’s terminology this
represents a total (asynchronous) variation.
During the third phase, in the second half of the 19th century, the
use of time as the most suitable independent variable was disputed and
other equivalent formulations of the principle emerged, using a different
independent variable.
In the second part, we shall present and clarify the definition of the
concept of variation given in two different ways: one by means of a family of
varied paths, and the other one given in a direct way. In both cases we give
synchronous and total variation of the generalized coordinates, functions in
the Lagrangian form, and definite integrals in action form.
We end with an illustration of the results using an example of the
Maupertius-Lagrange principle and discussion of their modern interpretation.
Keywords: variations, synchronous and total variation, Maupertuis-
Lagrange principle

Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 05. 12. 2018.

243
прегледни рад УДК 728.3.012
72.013:519
Драгана Ј. Мецанов1
Bexel Consulting, Доха, Катар

КРИТИЧКА АНАЛИЗА И ПРЕГЛЕД ИСТРАЖИВАЊА
ФУНКЦИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРОСТОРА
МАТЕМАТИЧКИМ МЕТОДАМА

Апстракт
У периоду интензивне стамбене изградње у Србији, након Другог
светског рата, поједини истраживачи су математичким методама
истраживали и доказивали предности употребе појединих кон-
структивних елемената, метода и начина пројектовања. У раду
се, у најкраћим цртама, презентују нека од њих и коментаришу
се са историјске дистанце. Циљ рада је да се скрене пажња на не-
достатак научног деловања у области становања данас, као и на
потребу да се оно оживи. Претпоставља се да ће резултати про-
вере научних истраживања математичким методама, захваљујући
апликативним софтверима, показати евентуалне предности или
недостатке одређених система. Такође, у раду се пружају одгово-
ри на постављена питања о улози дијаграма у архитектури. Закљу-
чује се да након неколико деценија постоји неопходна историјска
дистанца, те да је могуће преиспитати ова истраживања кроз упо-
требу нових софтвера и технологија. Поред тога, у закључку рада
се повезују доминантни архитектонски стилови 20. века, модер-
низам и деконструктивизам, уз алудирање на улогу дијаграма и
математичких модела у њиховој употреби.
Кључне речи: архитектура, становање, дијаграми, технологије,
математика

1. Уводне напомене
Сажето дефинисану архитектуру модерног покрета карактеришу све-
дене геометријске форме и пет принципа дефинисаних у Ле Корбизје-

1 mecanov@gmail.com

245
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

овим (Charles-Edouard Jeanneret-Gris Le Corbusier) начелима: стубови,
кровне баште, слободна композиција, хоризонталне прозорске траке
и слободна фасада.2
Развој стамбене архитектуре у Југославији, чији је најинтензивнији
период остварен у другој половини 20. века, доноси дилему о једном
од тих принципа – о употребним вредностима скелетног система,
једног од начела Ле Корбизјеове архитектуре. У том периоду, током
масовне стамбене изградње, развијени су бројни оригинални систе-
ми префабриковане, индустријализоване градње. Из литературе и
доступних извора данас је познато да су постојала 22 различита пре-
фабрикована система, а са варијантама, их има преко 30.3 Међутим,
с обзиром на велики број варијација, истраживачи претпостављају да
је овај број нешто већи.
Једно од питања, које дуги низ деценија постоји међу актерима и
учесницима у стамбеној изградњи, истовремено је и преиспитивање
једног од Ле Корбизјеових основних принципа модерне архитектуре:
који систем конструкције пружа више могућности за реализацију веће
употребне вредности стамбеног простора? Да ли скелетни систем
или панелни систем са носећим зидовима?
У наредном приказу, кроз кратак преглед ранијих истраживања
појединих аутора, истовремено ће се преиспитати њихови резултати,
али и наведени темељни постулати модерне архитектуре. „Апстракт-
на форма модерне архитектуре која избегава сваку врсту декорације,
оптужена је током шездесетих за стерилност и претерану редукцију,
за отуђење од човека. Видлер проналази заједничко поље на којем се
заснива критика модернистичке архитектуре, а то је сувише досло-
ван превод нових графичких техника у физичку форму. Архитектура
је дословно изгледала као геометрија помоћу које је пројектована и
визуализована на папиру.”4 Оваква и слична истраживања нису ретка,
а постоје и специјализовани научни часописи који су посвећени дија-

2Vilijem Dž. R. Kertis, „Le Korbizjeova potraga za idealnom formom” u Istorija
moderne arhitekture: Antologija tekstova, Knjiga 2A, Kristalizacija modernizma,
Veliki majstori, ur. Miloš Perović (Beograd: Arhitektonski fakultet, 1999), 286.
3 Mihailo Čanak i Zorana Luković, Uporedna analiza funkcionalnih mogućnosti
skeletnih sistema i sistema sa oprečnim nosećim zidovima (Beograd: Centar za
stanovanje, 1978), 2.
4 Нeвeнa Нoвaкoвић, „Диjaгрaм у aрхитeктури”, Цeнтaр зa aрхитeктуру
Бeoгрaд ЦAБ, прeузeтo 02. 01. 2015, http://www.cab.rs/blog/dijagram-u-arhite-
kturi#.VWokX9Kqqko.

246
Д. Ј. Мецанов, Критичка анализа и преглед истраживања...

грамима, употреби дијаграма у архитектури, као и теоријској матема-
тици у архитектонском стваралаштву.5

2. Осврт и преглед резултата досадашњих истраживања теме

Најтемељнија истраживања теме употребне вредности у станоградњи
обављена су у Центру за становање Института за испитивање мате-
ријала Србије (ИМС) у Београду, и то у периоду од друге половине
шездесетих до прве половине осамдесетих година 20. века. Генерал-
но гледано, истраживања у области стамбене изградње кретала су се
у два основна правца. Први се оријентисао на техноекономске аспек-
те и обухватао је истраживања из области технологија, материјала,
конструкција и просторне организације. Други правац оријентисао се
на употребну вредност стамбеног простора и услове живота, уз анга-
жовање архитеката, психолога, социолога, и тако даље. Руководилац
истраживања у области хабитологије био је др Михаило Чанак, који је
истовремено и аутор и архитекта великог броја стамбених комплек-
са и насеља.6 Методологију његовог рада, између осталог, каракте-
рисало је коришћење неких математичких модела и велики број дија-
грама. У истраживања је, у великој мери, био укључен и математичар
проф. др Милош Чанак.7
Његови радови и данас представљају незаобилазну литературу,
како за све савремене истраживаче, тако и за архитекте који се баве
становањем.8

5 Преузето 02.01.2015, http://joss.bartlett.ucl.ac.uk/journal/index.php/joss.

6Михаило Чанак 1932–2014. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Ар-
хитектонском факултету у Београду. Дао је велики допринос у области стам-
бене архитектуре, како у области пројектовања, тако и кроз научни рад. Ау-
тор је великог броја изведених грађевина. Slobodan Bogunović, Arhitektonska
enciklopedija Beograda 19. i 20. veka (Beograd: Beogradska knjiga, 2005), 748.
7Проф. др Милош Чанак, редовни професор Универзитета у Новом Пазару;
Преузето, јун, 2015, http://www.np.ac.rs/sr/nastavno-osoblje-mat.
8 Милош Чанак је аутор већег броја радова и дела које завређују пажњу
стручне и шире јавности.
Нека од најзначајнијих дела и радова Милоша Чанка су: Уво� у �е�у �имензију

(Београд: Завод за уџбенике, Службени гласник, 2013); Ма�ема�ика и музи-
ка: ис�ина и ле�о�а: је�на зла�на хармонијска ни� (Београд: Завод за уџбе-
нике, Службени гласник, 2009); „Методе диференцијалних и функционалних
једначина за решавање неких типова контурних проблема: докторска дисер-
тација” (докторска дисертација, Природно-математички факултет, Универзи-
тет у Београду, 1976); „Теорија тоналитета у светлости математичке теорије

247
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

У истраживању проф. др Милоша Чанка, посебно се издвајају ра-
дови у областима: функционалних аспеката конструкција у стамбеној
архитектури; одређивања употребних вредности конструктивних
склопова; и упоредне анализе употребе скелетних и панелних систе-
ма у стамбеној градњи. Као полазна хипотеза, у њима се подразуме-
вало да димензије и облик корисног простора стамбене архитектуре
зависе од више фактора: распона, спратне висине, зидова и стубова,
транспарентности перформабилности хоризонталних и вертикалних
мембрана, као и од еластичности у конципирању ширих простор-
них склопова, у смислу могућности хоризонталног и вертикалног
рашчлањавања габарита, и тако даље.
Ова истраживања заслужују и ширу пажњу, због тога што се, наро-
чито у ранијим периодима интензивније стамбене изградње, дешава-
ло то да аутори појединих конструктивних система најпре фиксирају
распоне, а онда након тога захтевају да их истраживачи верификују.
Слична истраживања су радили и објављивали и поједини профе-
сори Архитектонског факултета Универзитета у Београду, као што су
Мате Бајлон, Ђорђе Злоковић, Тинe Курент (Tine Kurent) и Бранислав
Миленковић. Мада, они нису, у оној мери у којој је то радио ИМС у
Београду, користили методе дијаграма, које су биле интензивиране
1966. године у Центру за становање. Та истраживања су рађена у кон-
тинуитету – од 1966. до 1981. године – уз стални развој методологије
истраживања. Истраживачи су се посебно бавили темама везаним за
модуле и модуларност, а у контексту производње готових елемената
за градњу.9
Неопходни улазни подаци за ова истраживања (Милоша и Михаи-
ла Чанка) били су: анализа и дефинисање слободних пролаза у стану;
селекција стандардних типова стамбених структура; анализа процен-
туалног учешћа појединих типова домаћинстава (породица) у станов-
ништву; дефинисање релевантних стамбених ламела.10

музике” (докторска дисертација, Природно-математички факултет, Универ-
зитет у Београду, 1996); „Питагора – оснивач математичке теорије музике”,
Дијалек�ика, 22, 1-2 (1987), 131–137; „Увод у математичку теорију музике”,
Дијалек�ика, 23, 1-2 (1988), 69–75.
9 Радове и научна истраживања из ове области видети у: Михаило Чанак,
Функционални ас�ек�и с�амбених з�ра�а и с�анова, Функционални зах�еви
у конс�рук�ивним сис�емима, У�врђивање у�о�ребне вре�нос�и
конс�рук�ивних сис�ема (Београд: ИМС; Центар за становање, 1983), 34, 67.
10 Ibid., 4.

248
Д. Ј. Мецанов, Критичка анализа и преглед истраживања...

• Анализа употребне вредности распона у односу на уклапање
просторија у стану
У погледу уклапања просторија у прописане распоне, као најпо-
вољнији се показао распон 7,2 м/100/, после кога следе 9,6 м /93,8/ и
8,4 м /91,53/.11
• Анализа употребне вредности распона у односу на уклапање
стамбених јединица
Оцена односа једног распона и једног типа стана се добија
формулом:
Qrs = lp x % / l

Где је:
Qrs = квалитет распона у односу на један конкретни стан
lp = просечна ширина фасадног фронта за конкретни стан
l = минимална ширина фасадног фронта конкретног стана у по-
сматраном распону
% = оцена значаја једног конкретног стана изражена процентуално.
Укупна оцена употребне вредности распона се добија формулом:
Qstot = Σ i=119 Qrs

У погледу уклапања стамбених јединица у распоне, као најповољ-
нији се показао распон 7, 2 метра /100/, после кога следе 7, 8 метара
/95, 63/ и 3, 6 м /95, 1/.
Формула коју је извео Милош Чанак гласи:
Qtot = √ (Qa2 + Qb2 ) x 100 / Qmax .

Где је:
Qtot = укупна оцена распона у односу на могућност уклапања
стамбених јединица
Qa = оцена распона према привременом стандарду стана у усме-
реној стамбеној изградњи
Qb = оцена распона према оптималном односу соба и броја чла-
нова домаћинства
Qmax = нетрансформисана оцена најповољнијег распона.

У закључку су оцене вредности распона у односу на могућност
уклапања стамбених јединица приказиване дијаграмима.
11 Ibid., 8–15.

249
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

У погледу уклапања стамбених јединица у распоне, најповољнијим
се показао распон 7,2 метра /100/, после кога следе 7,8 метара /96, 16/
и 4,2 м /94, 71/.12

• Анализа употребне вредности распона у односу на уклапање
стамбених ламела
Свака стамбена јединица је, у зависности од њихове величине, захва-
тала одређени број распона. У анализиране 343 комбинације, ознаке
скупова се замењују њиховим оценама, сабирају и деле са бројем ста-
нова у комбинацији. Тако се долазило до оцене за сваку комбинацију.
Према резултатима до којих су Милош Чанак и Михаило Чанак до-
шли, оцене распона у односу на уклапање стамбених ламела знатно
се разликују од оцена у односу на уклапање стамбених просторија и
стамбених јединица.
У погледу уклапања стамбених ламела у распоне, као најповољ-
нији се показао распон 4,20 метара, после кога следи 3,60 метара, док
сви остали далеко заостају.
У пракси је, најчешће, долазило до комбиновања свих ових некада
међусобно супротстављених захтева – за обликовањем и, истовреме-
но, за флексибилношћу.
Код комбиновања два или више распона, употребна вредност се,
практично, удвостручавала. Најефикаснија комбинација у том смислу
била је 4,20 + 3,60 метара и 4,20 + 7,20 метара.
Квалитет простора добијеног комбиновањем распона 4,20 и 3,60
метара, већи је за преко 60% од простора у унифицираном распону 4,
20 м, а за преко 80% од простора у унифицираном распону 3,60 м.13
Наведени резултати говорили су у прилог већег асортимана рас-
пона, а против стриктне унификације.
Проблематици употребне вредности конструктивних распона у
стамбеној изградњи може се прићи са различитих аспеката. Добијени
показатељи могу бити само релативно објективни, односно, могу се
сматрати егзактним само у односу на полазне претпоставке. Анали-
зе су показале да је оптимална величина распона 7,2 метра, осим за
формирање стамбених ламела, јер је Чанак сматрао да су велики рас-
пони исувише крути. Приликом избора система приоритет су имале
техно-економске карактеристике, док је употребна вредност била од
мањег интереса.

12 Ibid., 16–22
13 Ibid., 23–27.

250
Д. Ј. Мецанов, Критичка анализа и преглед истраживања...

Овакав метод вредновања система истовремено је пружао ин-
формације о добрим странама и недостацима система, које би тре-
бало комбиновати пи даљем развоју. У истраживањима су кроз дија-
граме дате подлоге намењене изради модела за утврђивање и про-
цењивање употребне вредности конструктивног система у стамбеној
изградњи. Предложени су каталози критеријума, као и варијанте
које проистичу из критеријума. Такође су дата програмска начела за
структуирање и операционализацију модела. Формирањем динамич-
ких оцена значаја критеријума, формиране су, поред вертикалних, и
хоризонталне везе између елемената.14 Рад на моделу настављен је
1983. године.

Сликa 1. Оригинални цртежи, дијаграми и прорачуни
Михаила Чанка – Оцене употребне вредности комбинација
распона у односу на уклапање стамбених ламела.

14
У прилозима је представљено неколико дијаграма – аутентичних цртежа
Михаила и Милоша Чанка.

251
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Сликa 2. Оригинални цртежи, дијаграми и прорачуни Михаила Чанка
– Оцене употребне вредности комбинација распона у односу
на уклапање стамбених ламела.

Сликa 3. Оригинални цртежи, дијаграми и прорачуни Михаила Чанка
– Оцене употребне вредности комбинација распона
у односу на уклапање стамбених јединица.

252
Д. Ј. Мецанов, Критичка анализа и преглед истраживања...

Сликa 4. Оригинални цртежи, дијаграми и прорачуни Михаила Чанка
– Оцене употребне вредности распона у односу на уклапање
просторија у стану.

Сликa 5. Оригинални цртежи, дијаграми и прорачуни Михаила Чанка
– Упоредни приказ функционалних квалитета распона у попречним носећим
зидовима и скелету, по ширини зграде.

253
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

При формирању распона стубова у скелетном систему, сукобља-
вају се два основна принципа:
• што већа отвореност и функционална неутралност унутрашњег
слободног простора намењеног становању и
• што већа еластичност у комбиновању стамбених јединица и фор-
мирању стамбених ламела.
На основу овде презентованих дијаграма, постављене су основе
за формирање једног модела за процену употребне вредности кон-
структивних система у стамбеној изградњи. Формирањем динамич-
них оцена остварене су, поред вертикалних, и хоризонталне везе
између елемената, чиме је модел прилагодљив променама концепта
објекта. Овај закључак јесте уједно и велики допринос заједничког
рада Милоша Чанка и Михаила Чанка.15
„Поставља се питање, да ли модерну архитектуру на основу наве-
деног можемо назвати ‘дијаграматичном’ архитектуром?”16 Одговор
на ово питање у великој мери се може добити коришћењем метода
научног истраживања архитекте др Михаила Чанка, уз употребу јед-
ноставног софтвера, попут ексела. Савремени софтвери дају нам мно-
го више могућности, него што су истраживачи имали почетком осам-
десетих година 20. века. Међутим, савремена стамбена изградња
у Београду, нажалост, није ни приближно интензивна као што је то
била седамдесетих година претходног века. Након вишегодишње
експлоатације стамбеног фонда из друге половине 20. века, сада је
неопходно преиспитивање њених технолошких могућности и вред-
ности, јер ће се, временом, све више појављивати потребе за њеном
реконструкцијом.
Данас постоји могућност да се дијаграми урађени седамдесетих
година, уношењем њихових параметара, укључе, у једноставне со-
фтвере, те да се променом елемената или детаља, мењањем модула
или другог улазног параметра, посматра промена резултата. Такође,
постоји могућност сагледавања варијантних решења појединих одно-
са одређених делова простора.
„За анализу архитектонског објекта, било би од велике помоћи
да имамо алат који може симултано да преговора између супрот-
стављених позиција – између типологија које идентификују програм
и типологија које идентификују форму, између специфичних квали-
тета објекта и генералних квалитета архитектуре, између процеса
15 Један од циљева овог прегледног научног чланка јесте скретање пажње на

рад и допринос значајних истраживача и аутора – Милоша и Михаила Чанка.
16 Видети фусноту број 3.

254
Д. Ј. Мецанов, Критичка анализа и преглед истраживања...

сазнања и процеса перцепције, између динамизма функције и статич-
ности композиције. Ту функцију има дијаграм.”17
Један од одговора на претходно питање крије се и у тумачењима
апстрактних израза: „…Дијаграм открива слабости, несигурности и
оригиналности, добијајући тако и ревизијску улогу у интерпретацији.
Ако графичке репрезентације модернизма имају одлике дијаграма,
онда се дијаграматична вриједност, тачније, потенцијал великог броја
могућности и комбинација архитектонских позиција, губи у дословном
пресликавању графичке презентације дијаграма у физички простор.”18
Формулама, то јест функцијама дефинисаним седамдесетих годи-
на 20. века, у време наjинтензивније стамбене изградње у некадашњој
Југославији, лакше се сагледавају и тумаче многе релације. Демисти-
фиковање односа између конструкције и секундарних компонената
стамбених зграда помаже у доношењу одлука о актуeлној стамбеној
архитектури, иако је временска дистанца у односу на тај период више
од 40 година. Односе конструкције и стамбеног простора могуће је
сагледати кроз дијаграме, док је модуларна координација била по-
средник између конструкције и стамбеног простора.
Анализе наведених трансформација, приказиване су током
последњих 20 година на неколико скупова у радовима појединих
архитеката. Савремени софтвер, написан 2012. године и презен-
тован на Међународној научној конференцији о планирању, пројекто-
вању, изградњи и обнови градитељства (ИНДИС)19 у Новом Саду,20
лако би преиспитао, а потом и потврдио или негирао закључке до
којих је Чанак дошао седамдесетих година 20. века.21 Такође, па-
17 Ibid.

18 Ibid.

19International scientific conference on planning, design, construction and
building renewal (INDIS).
20 Dragana Mecanov i Milos Djikic, „Sofware for Review and Combinatorics of
Spatial Organization of Apartmens Built in Prefabricated Industrialized Systems”,
u INDIS 2012, 12th International scientific conference on planning, design,
construction and building renewal, University of Novi Sad, 28th-30th, November,
2012, ur.. Vlastimir Radonjanin, Radomir Folić i Đorđe Lađinović (Novi Sad: Faculty
of technical Sciences, 2012), 49.
21 Језгро софтверског решења налази се у моћној серверској платформи,
која у себи има уграђену комплетну базу свих  законских прописа и ограни-
чења, као и детаље свих префабрикованих елемената који се користе у ста-
ноградњи. Међу њима су:
• норме за пројектовање (дефинисани минимални дозвољени елементи);
• стандарди и прописи за пројектовање (при чему се могу дефинисати сви
детаљи из одређеног правилника).

255
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

раметри који се користе као улазни подаци за формирање дијаграма
могу послужити и као параметри за критеријуме вредновања савре-
мене архитектуре и архитектуре модерног покрета.
Методе истраживања помоћу дијаграма јесу у функцији реафир-
мације и кроз процес пројектовања, заснован на иницијалној идеји
афирмације примера, у смислу њихове егзактне примене у процеси-
ма пројектовања, испитивањима просторних могућности и варијабли,
које њихова примена са собом интегрише у склоп.
Пре неколико година, кроз своју пројектантску праксу, као и ра-
дом на једној стамбеној вили у Београду, архитекта Милан Рашковић
је дошао до занимљивих и вредних теоријских промишљања, која
представљају допринос стамбеној архитектури Београда. У вези с
поставком проблема, као најприхватљивији модел примене користи
се одредница �ери�лоцус (грч.) којом се одређује посебна врста сло-
жености која „није заснована на квантитативном фактору, већ под-
разумева људску умешаност која се може применити на конкретну
ситуацију.”22
У овом приказу примењених и могућих модела истраживања у
функцији реафирмације примера послератне стамбене архитектуре,
постоји и намера да се објекти презентују као јасни и једноставни, с

Корисник апликације, преко веб-интерфејса, уноси жељене податке  – број
соба, жељену квадратуру, оријентацију, међусобне релације просторија, ква-
дратуру одређених просторија и друго – практично, што се више парамета-
ра унесе, број комбинација ће бити мањи, али ће концепт бити приближнији
шеми организације стана. Након тога, серверска страна апликације ради об-
раду ових података и приказује могуће комбинације у нумеричком формату,
али и графички, приказујући шеме могућих комбинација.
Серверска апликација прихвата податке послате од стране корисника и об-
рађује их, пропуштајући их прво кроз „филтер” законских ограничења и про-
писа. Током овог процеса, апликација одбацује све комбинације које нису
валидне и утврђује само оне које су могуће. У наредном кораку, апликација
проверава које све префабриковане компоненте могу да се користе и које се
уклапају у ове оквире. У завршном кораку, апликација прави могуће комби-
нације од ових компонената и приказује их. Апликација поседује и графички
приказ могућих комбинација и основа станова.
Такође, апликација има могућност „експортовања” података у ексел и пдф
формат (а након тога и у дwг формат), који су погодни за даље коришћење.
Апликација је изведена веб-технологијама, како би била доступна највећем
броју потенцијалних корисника. Као вeб-апликација, за приступ поменутој
апликацији довољан је било који интернет претраживач, било на рачунару
или телефону, који има приступ интернету (апликација је креирана комбина-
цијом Java (Enterprise Edition) и Javascript, CSS и HTML технологија).
22 Милан Рашковић, „Реафирмација”, Архи�ек�он, 8 (2011), 87.

256
Д. Ј. Мецанов, Критичка анализа и преглед истраживања...

циљем њихове заштите као вредног градитељског наслеђа.23 Рекур-
зија (грч. anadorma)24 јесте термин који се користи да опише процес
при коме се дефиниција једног ентитета односи на сам ентитет.
Као најважнији део Ле Корбизјеовог методолошког истражи-
вања25 о вредновању, истиче се део о вредновању концепције про-
стора и организације станова. Генерално, по Корбизјеу, стан који
заслужује пажњу јесте онај где су се идеје о простору показале као
напредне, функционалне, које су, у односу на тенденције свога вре-
мена, обележене унификацијом облика и отишле корак напред у
својој лoкалној средини.26 нажалост, такво поређење је могуће само
у контексту уског подручја,27 у сопственој средини ограниченој тех-
нологијом и финансијама. Ако се упореде стамбене и јавне грађевине
подизане педесетих година у Југославији, с грађевинама подизаним у
иностранству, уочљив је велики јаз.28 Нема много сврхе писати о ве-
ликим разликама у контексту, па сходно томе, и о резултатима – о
архитектури у иностранству и код нас. Посебно, вредновање на осно-
ву оригиналности нових идеја и пројектовању „испред свог времена”
треба узети са резервом, јер је овај параметар изузетно релативан.

23Применом принципа понављања, који се примењује или настаје, реализа-
цијом задатих циљева масовне стамбене изградње до постизања одређеног
резултата, они (резултати) су сублимирани у архитектонским облицима који
сугеришу покрет, флексибилност, варијабилност, визуелну променљивост,
различитост и прелазну сагледивост, потребну транспарентност, визуелну
проводљивост и енергију, а чврст и неприкосновен волумен разлажу на си-
стемске потцелине, опредељене ротирајућим понављањем.
24 Видети фусноту број 20.

25 Ibid.

26 Ibid.

27 Француског.

28 Исте године када су пројектовани стамбени објекти на Тошином бунару
(Нови Београд), пројектован је марсејски стамбени блок! Истовремено,
када је арх. Милорад Мацура пројектовао стамбену зграду са сводовима,
Филип Џонсон (Philip Johnson) је саградио стаклену кућу, а исте године када
је познати српски архитекта Михајло Митровић са сарадницима реализовао
стамбену зграду у Кондиној улици у Београду, Јорн Утзон (Jørn Utzon) је
пројектовао зграду Опере у Сиднеју! Тако је оне године када је пројектован
експериментални стамбени блок 1 и 2 на Новом Београду, потом први
стамбени блокови на левој обали Саве, Бакминстер Фулер (Buckminster
Fuller) већ реализовао своје геодезијске конструкције и куполе.
Видети: Драгана Мецанов, „Просторна организација стамбених зграда
грађених у Београду од 1947. до 1980. године у префабрикованим
индустријализованим системима” (докторска дисертација, Архитектонски
факултет Универзитета у Београду, 2015), 246.

257
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Принципи пројектовања помоћу модуларне координације нису
били иновација у модерној архитектури тадашње Југославије. Међу-
тим, у периоду након Другог светског рата, на њима се све више инси-
стирало, посебно из разлога што се настојало да у све већој примени
буду готови индустријски елементи. У оквиру развоја индустрије у
земљи, развијала се и грађевинска индустрија и први префабрикова-
ни и полупрефабриковани елементи. У каснијем периоду, када је све
већи број станова морао бити адаптиран на одговарајући начин, утвр-
дило се да масивни систем градње са носећим зидовима није погодан
и флексибилан за потребе адаптација. Као најподеснији наметнуо се
скелетни систем, као и станови са што већом квадратуром. Скелетни
систем ИМС Жежељ показао се веома захвалан у случају када су по-
требне интервенције у простору. Када се говори о флексибилности
простора, и конструкције ИМС-а имале су пуну предност у односу на
масивни систем, какав се среће на великом броју стамбених зграда
посматраног периода. Такође, у истраживању, које ће у Центру за
становање ИМС-а урадити Михаило Чанак и Зоран Луковић, У�оре�-
на анализа функционалних мо�ућнос�и скеле�них сис�ема и сис�ема
са �о�речним носећим зи�овима, једна минимална предност дата је
скелетном у односу на систем са попречним носећим зидовима у уни-
фицираном распону.29
Према дефиницији интернационалног стила, материјализација
објеката изведена је у савременим индустријским материјалима, па
стога нема много елемената који се могу оценити као аутентични за
неко поднебље. Култура форме објашњава поступак „најчистије” ар-
хитектонске материјализације, па се она заснива на врло чистим тео-
ријским начелима. Маса, површина у једном склопу, заснива свој оп-
станак на утврђеном редоследу међусобног дејства и усмеравајућег
деловања према кориснику. Дакле, период „беле” архитектуре ин-
тернационалног стила, маса и њени делови, према себи и кориснику,
отварају једно стање, за разлику од посматраног, као стање неког од
бруталистичких концепата. У првом случају, маса је као целина при-
сутна, па су делови строго зависни од ње, тако се и материјализују,
док је у другом случају маса као целина изграђивана додавањем де-
лова, чија је самосталност стално истакнута. У оба случаја форма је
подвргнута општем начелу, она се кроз њега мора осетити у свакој
другој појави, док је код првог у потпуној зависности, у другом се она
стално изграђује, увек је у деловима, увећава се и расте до потребне

29 Ibid., 11–303.

258
Д. Ј. Мецанов, Критичка анализа и преглед истраживања...

мере.30 Материјализација у смислу грађења простора, конструисања,
подразумева одређено груписање средстава, система и материјала, с
њиховом промишљеном употребом и руковођењем ка циљу ограђи-
вања нечега или укључивања у већ постојећу средину.

3. Закључак

Кроз спроведену анализу истраживања функционалне организације
простора математичким методама, изведених у другој половини
20. века, намеће се питање – да ли је могуће идентификовати детер-
минисани модел или дијаграм који репрезентује одређени стил или
правац у архитектури, односно који репрезентује одређени метод у
пројектовању?
„Суштина актуелизације дијаграма у савременој архитектури и
урбанизму налази се у контексту приступа великом броју информа-
ција које архитекта треба да сагледа и форматира. Дијаграм омогућа-
ва архитекти, истраживачу, да идентификује и визуелно анализира
појединачне елементе проблема, теорије, идеје или физичког објек-
та, при томе не губећи из вида идеју целине.”31
Генерално гледано, могло би се рећи да дијаграми са егзактним
показатељима, који су овде приказани, могу бити везани за архитек-
туру 20. века, али и друге периоде, не везујући се обавезно за идеје
модерног покрета. С друге стране, идеограми и скице које имају еле-
менте дијаграма у себи – које се срећу у ауторским пројектима ар-
хитеката деконструктивизма и других архитеката почетком 21. века
– могу се везати за у овом тренутку актуелну архитектуру или архи-
тектуру информатичке ере.
„Дијаграм је визуелизација мисаоног процеса, у којој једна слика
није приказ фиксног интелектуалног или физичког стања, већ великог
броја могућности и комбинација између атрибута које дијаграм су-
протставља. Са једним графичким приказом, дијаграм омогућује увид
у велики број комбинација и релација, односно обухвата низ могућ-
ности у процесу мишљења, омогућавајући архитекти деликатно ба-
лансирање између мисаоног и визуелног, динамичног и статичног.”32

30 Sara Čašek, „Arhitektonska kultura pedesetih godina: Luj I. Kan i kompleks
narodne skupštine u Daki”, u Istorija moderne arhitekture, antologija tekstova
tradicija modernizma i drugi modernizam, 3, ur. Miloš Perović (Beograd:
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005), 307–322.
31 Видети фусноту број 3.

32 Ibid.

259
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

Сликa 6. Петер Ајсенман (Peter Eisenman), Дијаграми
трансформације Куће IV, 1971.

Ослањајући се на методе из друге половине 20. века, њихове функ-
ције могу бити корисне за истраживања на почетку 21. века. Кроз сту-
дије дијаграма везаних за стамбену архитектуру, могу се открити и
одређене законитости, модели и процеси на основу којих се може
разумети и дефинисати укупан развој овог типа стамбених склопова
и станова у посматраном периоду, као и издвојити специфичне шеме.
Оне су утицале на развијање типолошки препознатљивих и особених
структура склопова и станова у стамбеној архитектури друге полови-
не 20. века, које данас издвајамо и вреднујемо као значајну градитељ-
ску баштину.

Извори преузетих илустрација
Слика 1. Михаило Чанак, Функционални ас�ек�и с�амбених з�ра�а и с�а-
нова, Функционални зах�еви у конс�рук�ивним сис�емима, У�врђивање
у�о�ребне вре�нос�и конс�рук�ивних сис�ема (Београд: ИМС; Центар
за становање, 1983), 30.
Слика 2. Ibid., 26.
Слика 3. Ibid., 22.
Слика 4. Ibid., 9.
Слика 5. Михаило Чанак, Функционални ас�ек�и конс�рукције с�амбених
з�ра�а (Београд: ИМС; Центар за становање, 1979), 101.
Слика 6. Невена Новаковић, „Дијаграм у архитектури”, Центар за ар-
хитектуру Београд ЦАБ, преузето 02.01.2015, http://www.cab.rs/blog/
dijagram-u-arhitekturi#.VWokX9Kqqko.

260
Д. Ј. Мецанов, Критичка анализа и преглед истраживања...

Литература

1. Bogunović, Slobodan. Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka.
Beograd: Beogradska knjiga, 2005.
2. Čanak, Mihailo. „Unutrašnja organizacija i struktura stana.” Stan i
stanovanje (1971): 25.
3. Čanak, Mihailo. Funkcionalne karakteristike konstruktivnog rastera 6,0 m u
stambenoj izgradnji. Beograd: Institut za ispitivanje materijala SRS, 1971.
4. Čanak, Mihailo. „Tipizirani modularni rasponi u stambenoj izgradnji.”
Izgradnja, 3 (1969): nepaginirano.
5. Čanak, Mihailo. Funkcionalne karakteristike konstruktivnog rastera 6x6
metara u stambenoj izgradnji. Beograd: Centar za stanovanje IMS, 1971.
6. Čanak, Mihailo. Funkcionalna koncepcija stanova u IMS Sistemu. Beograd:
Centar za stanovanje IMS, 1974.
7. Čanak, Mihailo. Uporedna analiza funkcionalnih mogućnosti skeletnih
sistema i sistema sa poprečnim nosećim zidovima. Beograd: Centar za
stanovanje IMS, 1978.
8. Čanak, Mihailo. Funkcionalna koncepcija i upotrebna vrednost stana.
Beograd: Centar za stanovanje IMS, 1976.
9. Čanak, Mihailo. Funkcionalni aspekti konstrukcije stambenih zgrada.
Beograd: Centar za stanovanje IMS, 1979.
10. Čanak, Mihailo. Funkcionalni aspekti stambenih zgrada i stanova,
Funkcionalni zahtevi u konstruktivnim sistemima, Utvrđivanje upotrebne
vrednosti konstruktivnih sistema. Beograd: Centar za stanovanje IMS,
1983.
11. Čanak, Mihailo. „Formiranje sistema vrednovanja upotrebne vrednosti
stana.” Arhitektura urbanizam, XVII, 74-77 (1976): 102–104.
12. Čanak, Mihailo i Zorana Luković. Uporedna analiza funkcionalnih
mogućnosti skeletnih sistema i sistema sa oprečnim nosećim zidovima.
Beograd: Centar za stanovanje, 1978.
13. Чанак, Милош. Уво� у �е�у �имензију. Београд: Завод за уџбенике,
Службени гласник, 2013.
14. Чанак, Милош. Ма�ема�ика и музика: ис�ина и ле�о�а: је�на зла�-
на хармонијска ни�. Београд: Завод за уџбенике, Службени гласник,
2009.
15. Чанак, Милош. „Методе диференцијалних и функционалних једначи-
на за решавање неких типова контурних проблема: докторска дисер-
тација”. Докторска дис., Природно-математички факултет Универзи-
тета у Београду, 1976.

261
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

16. Чанак, Милош. „Теорија тоналитета у светлости математичке теорије
музике”. Докторска дис., Природно-математички факултет Универзи-
тета у Београду, 1996.
17. Чанак, Милош. „Питагора – основач математичке теорије музике”.
Дијалек�ика, 22, 1-2 (1987): 131–137.
18. Чанак, Милош. „Увод у математичку теорију музике”. Дијалек�ика,
23, 1-2, (1988): 69–75.
19. Čašek, Sara. „Arhitektonska kultura pedesetih godina: Luj I. Kan i kom-
pleks narodne skupštine u Daki.” U Istorija moderne arhitekture, antolo-
gija tekstova tradicija modernizma i drugi modernizam, 3, edited by Miloš
Perović, 307–322. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogra-
du, 2005.
20. Deleuze, Gilles. „The Diagram.” In The Deleuze Reader, edited by Constan-
tin V. Boundas, 199. New York: Columbia University Press, 1993.
21. Graf, Douglas. „Diagrams.” Perspecta, 22 (1986): 42–71.
22. Kertis, Vilijem Dž. R. „Le Korbizjeova potraga za idealnom formom”. U
Istorija moderne arhitekture, Antologija tekstova, Knjiga 2A, Kristalizacija
modernizma, Veliki majstori, urednik Miloš Perović, 286. Beograd: Arhitek-
tonski fakultet, 1999.
23. Mecanov, Dragana i Milos Djikic. „Sofware for Review and Combinatorics
of Spatial Organization of Apartmens Built in Prefabricated Industrialized
Systems”. U INDIS 2012, 12th International scientific conference on planning,
design, construction and building renewal, University of Novi Sad, 28th–
30th, November, 2012, urednici Vlastimir Radonjanin, Radomir Folić and
Đorđe Lađinović, 49. Novi Sad: Faculty of technical Sciences, 2012.
24. Мецанов, Драгана. „Просторна организација стамбених зграда грађе-
них у Београду од 1947. до 1980. године у префабрикованим инду-
стријализованим системима”. Докторска дис., Архитектонски факул-
тет Универзитета у Београду, 2015.
25. Новаковић, Невена. „Дијаграм у архитектури.” Центар за архитектуру
Београд ЦАБ. Преузето 02. 01. 2015. http://www.cab.rs/blog/dijagram-
u-arhitekturi#.VWokX9Kqqko.
26. Пунишић, Љиљана. Ме�о�оло�ија вре�новања с�амбених насеља за
�о�ребе �ро�рамирања с�амбене из�ра�ње. Магистарска теза, Архи-
тектонски факултет Универзитета у Београду, 1981.
27. Rašković, Milan. „Reafirmacija”. Arhitekton, 8, II (2011): 86–95.
28. Vidler, Anthony. „Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and
Modern. Representation.” Representations, 72 (2000): 1–20.

262
Dragana J. Mecanov
Bexel Consulting, Doha, State of Qatar

CRITICAL ANALYSIS AND OVERVIEW OF RESEARCH INTO
THE FUNCTIONAL ORGANIZATION OF SPACE BY APPLYING
MATHEMATICAL METHODS

Through the research of literature related to the post-war period of
intensive residential construction, especially in the 1970’s, questions of
relationships arise between mathematical models and diagrams in relation
to design solutions in mass residential construction. The analysis of one of
the most important such research articles – by architect Dr. Mikhail Čanak
and mathematician Dr. Milos Čanak, is today possible thanks to computer
software, and the results of their work can also be proven by applying
contemporary methods.
In addition to the research conducted a few decades ago, the article also
concerns theoretical issues, whether the principles of modernism, such as the
use of skeletal systems, are more rational than the use of the panel system.
Moreover, the article also refers to recent theoretical articles on diagrams in
architecture, and provides possible answers to the questions raised in these
articles. The goal is to draw the attention of experts and scientists to lesser-
known interdisciplinary research, compared to those that were conducted at
the IMS Housing Center, at the time when they were most active. The long
term goal of the article is the intensification of scientific work and research in
the field of housing, which is currently not at a very high level.
One of the conclusions of this article refers to the use of diagrams and
ideograms in more contemporary styles, after modernism. By linking the
architectural styles of the 20th century in this way, namely modernism and
deconstructionism, the article alludes to the less known and less researched
use of diagrams and mathematical models in architectural research.
Keywords: architecture, housing, diagrams, technologies, mathematics

Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 05. 12. 2018.

263
announcement УДК 711.4.01:725
316.334.56
Valentina Milovanović1
University of Belgrade, Faculty of Architecture, Belgrade

TREATMENT OF THE LOCAL CITY CONTEXT THROUGH
THE PROCESS OF MEGAPROJECT DEVELOPMENT
– EXAMPLES OF CULTURAL BUILDINGS IN BILBAO,
BUDAPEST AND SEATTLE

Abstract
This paper researches the local context as a sort of a representation
of the history and tradition of a certain city site, but also the concept
of a megaproject as a very important representation of globaliza-
tion. Since globalization can be defined as an indispensable part of
the general idea on which the 21st century is based, the way in which
existing urban values are treated through innovative ideas (and
the activities that arise from them) is very significant, regardless of
whether it the contextual characteristics in question have physical or
symbolic meaning. Therefore, in order to point out the importance of
the local context in the whole development process of megaprojects
in domains of urbanism and architecture, three examples of mega-
projects will be presented in further text, which have been realized
in different parts of the world. In addition and at the same time, their
comparative analysis will be made. All selected case studies are from
foreign practices and they are related to cultural objects (they were
created as a result of the implementation of complete megaproject
solutions or just some of their segments). Cultural objects have been
chosen for several reasons, and the most important of them refers
to the attitude that the culture is the clearest reflection of the local
population habits and their lifestyle. What is also important is that,
at the same time, culture links people and urban environments to a
higher, global level. Everything that has been previously explained
is necessary in order to reach out certain conclusions on an interna-
tional scale. Those conclusions are actually the base of knowledge

1 valentina.mil@live.com

265
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

and experience that eventually could be applied on the countries of
the Balkans.
Keywords: megaprojects, local urban context, globalization, “starchi-
tects”, public spaces, cultural buildings, users

1. Introduction

There is a large number of attempts to establish a precise and compre-
hensive definition of what the term megaproject means, however, as
Gellert and Lynch argue, most of the given definitions are only partially
precise and usually related to a particular case or, possibly, to a smaller
number of projects of the same type. Aforementioned authors also state
that, in general, megaprojects are seen as projects that quickly and in-
tentionally transform existing landscapes, from the ground and in very
visible ways. They are treated as projects that often require coordinated
use of capital and government involvement, as well as complex equip-
ment and sophisticated technology. Analytically speaking, megaprojects
can be classified into four basic types: infrastructure (roads, ports, etc.),
extraction (oil, gas, etc.), production (various manufacturing parks, ex-
port zones, etc.) and consumption (tourist installations, malls, theme
parks, etc.). However, it is important to underline the fact that mega-
projections also often occur in the form of combination of some of the
above-mentioned types.2 In the process of understanding what the
term megaproject essentially means, the logical start is the analysis of
the word “mega”. Flavbjerg points out that the “mega” comes from the
Greek word “megas”, which indicates something large, great, tall, big,
vast, powerful and important. If “mega” was used as a unit of measure in
economic terms, then strictly speaking, megaprojects would be “million-
dollar projects”. According to Webster, the first known use of the term
“megaproject” dates backto 1976, but the above-mentioned terminol-
ogy was used even before. Since 1968, the term “mega” has been used
in order to refer to “megacity”, and later, from 1982, “mega” has been
used as an independent adjective to indicate something very large.3
Knowing that the majority of the available literature about
megaprojects deals with the processes of their creation and
implementation, with particular emphasis on production, economic
2 Paul К. Gellert and Barbara D. Lynch, “Mega-projects as displacements”,
International Social Science Journal, 55 (2003): 15,16
3 Bent B. Flyvbjerg, “What You Should Know About Megaprojects, and Why: An
Overview”, Project Management Journal, 45 (2014): 7.

266
V. Milovanović, Treatment of the Local City Context

and political benefits, the basic idea of this paper is to observe what
megaprojects mean in the sociological domain (user structure and
everyday life), global and local spatial context (relation of megaprojects
to unique city environments and their specific characteristics). Thus, the
basic idea is to deal with the problem that arises due to inconsistency
between the megaprojects and the urban environment in which they are
implemented. Megaprojects are mostly self-contained in the physical and
social terms, isolated and excluded from the context in which they are
located. Referring to other authors, Harris confirms that megaprojects
are often described as something that is not related to their setting,
without taking into account the specificity and uniqueness of site – or
do it in a sensless manner.4 Considering the above-given statement, as
well as the previous studies about the public urban environment and
parameters that determine the quality of life within them, the question of
adequacy of urban areas (which were created as the result of realization
of megaprojects) arises. As Harris argues, forming a boundary between
a new project and the surrounding community, or between an old and
new city, is a common case that points to one of the central themes of
megaproject critics, their social and physical distinction.

2. Local Urban Context and Megaprojects

2.1. Bilbao Case

Bilbao is one of the most important industrial and tourist centres in
Spain, and it is also the largest and most populous city in the autonomous
community of Basque. According to Santamaria, Bilbao went through
dramatic reconstruction in the 1970s and 1980s, initially through glob-
al industrial changes that have contributed to the elimination of about
40% of jobs in the industrial field in just one decade. After that, in order
to transform the city into a modern, competitive and service-oriented
metropolis, which would be capable of responding to all the challenges
brought by the 21st century, several revitalization programs have been
launched in the city.5 In addition, the author refers to the paradox that

4 Mike Harris, “Megaprojects: A Global Review and the Australian Context”,
Festival of Urbanism, The University of Sydney (2014): 13.
5 Gerardo del Cerro Santamaria, “The Alleged Bilbao Miracle and its Discon-
tents”, in Urban megaprojects: A worldwide view, ed. Gerardo del Cerro San-
tamaria (New York, USA: The Cooper Union for the Advancement of Science
and Art, 2013), 29.

267
Phlogiston 26/2018 http://www.muzejnt.rs

the carefully designed Abandoibara megaproject was not the trigger
point that brought the spotlight on Bilbao at the global level, although it
represented an idea of transforming a city segment along the waterfront
into a service, business and cultural centre.
A single element of the complete revitalization scheme affected the
return of global visibility – the 1997 Guggenheim Museum, which initially
wasn’t included in the project, has changed the image of the city from
of an industrial city in stagnation. The case of Bilbao’s Guggenheim
Museum, reflected in a structure that had a decisive importance for a
symbolic reaffirmation of the city and taking a specific place on a global
map, was one of the main characteristics of megaprojects represented
in distinction from the environment in which it was built. Harris also
states that the above-mentioned distinction and striking contrast to the
existing urban context, arise from the necessity to point out achieved