You are on page 1of 19

Регионалне економске интеграције развијених земаља

Садржај:

Увод.....................................................................................................................3

1.Појам регоналних економских интеграција..................................................4

2.Европска унија.................................................................................................5

2.1. Процес Придруживања...............................................................................8

2.2. Испуњење Захтева......................................................................................9

2.3.Преговори о Приступању............................................................................10

2.4. Уговор о Приступању.................................................................................11

2.5.Пружање помоћи кандидатима у припремама за чланство......................12

3.Европско Удружење Слободне Трговине – ЕFTA.......................................13

4.Северноамеричка Зона Слободне Трговине – NAFTA................................14

5.Eфекти регионалне економске интеграције..................................................15

Закључак..............................................................................................................18

Литература..........................................................................................................19
Регионалне економске интеграције развијених земаља

Увод:

Међународне економске интеграције као облик привредног повезивања
земаља имају дугу историју. До деветнаестог века економске интеграције између
самосталних држава остваривале су се на регионалном економском простору.
Током деветнаестог века процеси економског повезивања наглашено су носили
атрибуте националних хомогенизација и формирања националних држава.
Двадесети век обележио је веома изражени динамизам континенталних економских
интеграција.

Међународну економску интеграцију карактерише удруживање националних
привреда у циљу уклањања царинских и многобројних облика нецаринских
баријера и других рестриктивних мера које имају за циљ да ограниче слободну
међународну трговину, кретање људи и капитала, као и свих осталих фактора
производње кој се односе на треће земље – нечланице економске интеграције.
Битни процеси у савременом свету условљени политичким и економским
разлозима свакако су регионалне економске интеграције. Регионалне интеграције
су постале незаобилазан субјекат међународних односа и међународног права,
спољне политике, дипломатије и дипломатских односа у савременом свету. Без
њиховог политичког и дипломатског анганжмана не може се разматрати ни
решавати нити једно отворно светско питање, политичке, безбедониосне,
економске, еколошке и друге природе. Паралелно са одвијањем регионалних
интеграционих процеса и иницијатива у савременом свету развијао се и релативно
нови вид дипломатије који се идентификује као регионална дипломатија а њена
улога и утицај у савременом дипломатском свету је све већа, како на политичком и
економском, тако и на сваком другом плану. Ако би смо регионалне економске
интеграције посматрали по континетима, онда би смо могли издвојити: Европске,
Евроазијске, Америчке, Азијске и Афричке интеграције. У оквиру Европског
континента издвајамо следеће економске интеграције коју су основане на том
простору: Европска унија (ЕУ), европска зона слободне трговине (ЕФТА),
централно-европска зона слободне трговине (ЦЕФТА)

2
Регионалне економске интеграције развијених земаља

1. Појам регоналних економских интеграција

Током претходних шест деценија различити облици економских интеграција
су се интензивно ширили,практично обухвативши све делове света.Премда не
постоји опште прихватљиво објашњење кључних фактора развоја регионалних
економских интеграција,јасно је да сваки регионални уговор представља
својеврстан кооперативни напор појединих држава у циљу остварења
најразличитијих споствених,економских и политичких циљева.

У одређеном смислу, економски регионализам представља одговор
националних држава на заједничке економске проблеме које генерише развој
светске привреде. Како међународна економија постаје све повезанија,регионалне
групе држава увећавају кооперативност да би ојачале независност,побољшале
властите позиције и оствариле политичке и економске циљеве.При том,стално
треба имати на уму да регионална интеграција није алтернатива националној
држави већ да означава конкретне покушаје појединих држава да заједнички
остваре своје виталне националне интересе и амбиције1.

Покретачки импулси формирања регионалних интеграција су у основи политичког
и економског карактера.Након Другог светског рата почев од формирања порграма
за европску обнову (Маршалов план)па све до распада блоковске поделе света
1989.године,основни покретачки импулси регионалних интеграционих процеса су
били наглашено политичке природе ,док су се у другом плану налазили економски
мотиви.Након распада блоковске поделе света смањили су се војни и политички
утицаји на рачун повећања економских интереса у сложеним процесима стварања
нових регионалних интеграција у свету.

Међутим,са правом примећују неки аналитичари, без добрих политичких
односа међу зељама чланицама није могућ успешан развој економских интеграција.
Регионалне економске интеграције се реализују споразумима земаља које

1
Др Душанка Јововић, Др Слободан Цветановић, Економске интеграције и Европска Унија, Косовска
Митровица, 2010, стр. 7.

3
Регионалне економске интеграције развијених земаља

припадају истом региону.Данас у свету функционише тридесетак регионалних
економских инреграција,које заузимају око 80% светског тржишта2.

Кључни економски мотив настанка регионалних интеграција налази се у
настојању да се тим чином повећа ефикасност.Раст ефикасности се остварује
захваљујући:

- Уклањању баријера у трговини,
- Смањењу трошкова трговине,
- Подстицању извоза,
- Сигурном приступу тржиштима земаља партнера
- Повећаној инвестиционој могућности на ширем,интегрисаном тржишту,
- Повећаној конкуренцији на интерном тржишту,
- Искоришћавању економије обима,које интегрисано тржиште омогућава,
- Јачању услужног сектора,
- Олакшаној размени техничких информација и знања између фирми,
- Подржавању активности истраживања и развоја,и стварању нових
технологија,производа и услуга,

Услед неспорно сумарно позитивних утицаја на економску
ефикасност,економска интеграција прелази националне оквире,при том
еволуирајући у различите облике регионалног повезивања.

Основни облици регионалних интеграција

У економској литератури најчешће се разликују следеће четири фазе у развоју
регионалних економских интеграција :

- Зона слободног тржишта,
- Царинска зона,
- Економска заједница,
- Економска унија.

Прва фаза је стварање зоне слободне трговине. Две су битне карактеристике
овог облика регионалних интеграција:

- Земље чланице имају могућност да дефинишу властите царинске стопе, за
увоз из трећих земаља,

2
Исто, стр. 8.

4
Регионалне економске интеграције развијених земаља

- Интеграционо подручје задржава могућност примене принципа о пореклу
робе која је доминантинм делом произведена у земљама слободне трговине.

Циљ примене принципа о пореклу робе је да се онемогући тзв. редирекција
увоза кроз земљу са најнижом царинском стопом према држави у којој су
царинске стопе на вишем нивоу.

Друга, виша фаза је настанак царинске уније којом се ствара заједнички
систем царина и квота. Царинска унија представља уговорни однос у коме се
државе које склапају уговор одричу трговинско-политичке индивидуалности у
корист новостворене ситуације. Царинска унија представља нужни услов
стварања заједничког тржишта.

Трћа фаза у регионалном повезивању земаља означава стварање заједничког
тржишта што подразумева елиминисање свих рестрикција на кретање производа
и фактора производње између земаља чланица.

Кључни атрибут овог регионалног савеза је отклањање ограничења која стоје
на путу слободног кретања роба, људи, услуга и капитала међу државама
чланицама.

Четврта, и за сада највиша фаза регионалних интеграција земаља, односи се
на стварање економске уније која подразумева хармонизацију и унификацију
економских политика и стратегија привредног развоја земаља чланица. То је за
сада учинила само Европска унија.

2. Европска унија

Практично све земље у свету обухваћене су процесима економске
интеграције а и данас су писутни нови економски савези и поделе, а нарочито
међу разијеним земљама и регионома. У том правцу најдаље су отишле
развијене земље Европе које су формирале најснажнију и најхомогенију
међународну економску интеграцију-Европску унију. Европска унија је
најпогоднији пример за истраживање развоја различитих фаза и целокупног
процеса економско политичког повезивања и интегрисања. То је организован и
5
Регионалне економске интеграције развијених земаља

постепен процес метаморфозе од Европске економске заједнице која је
формирана Римским споразумом 1957. Године од стране шст земаља западне
Европе до европске уније(ЕУ) од 1994 године, од 27 земаља, као јединствене
економске, монетарне и политичке уније.

Европска унија је породица демократских Европских земаља које се заједно
труде да побољшају живот својих грађана и изграде бољи свет. За нешто више
од пола века увела је мир и благостање у Европку,јединствену европску валуту
Евро,јединствено тржиште без граница и са слободном кретањем
роба,људи,услуга и капитала 3 . Постала је значајна трговинска сила и светски
лидер на пољима као што су,заштита животне средине и помоћ за развој. Од
почетних шест,нарасла је на 28 земаља чланица којима многе друге земље желе
да се придруже. ЕУ је основана кроз четири уговора:

1 уговор којим је основана Европска економска заједница за угаљ и
челик(ЕЦСЦ), тзв. Париски уговор 1951 године, коју су као секторски вид
међународне економске интеграције основале исте земље које су касније
основале ЕЕЗ- Француска,Немачка,Италија,Белгија,Холандија, и Луксембург;

2 Уговор којом је основана Европска заједница за атомску енергију(Еуро атом)
потписан 1957 године у Риму, заједно са уговором о ЕЕЗ;

3. Уговор којом је основана Европска економска заједница(ЕЕЗ), 1957 у Риму,
Римски Уговор;

4.Уговор о Европској унији(ЕУ), потписан у Мастрихту 1992 а ступио на снагу
1993 године тзв. мастрихтски уговор. Уговором о обједињавању Европске
заједнице за Угаљ и челик, Европске економске заједнице и Европске заједнице
за атомску енергију 1967 године формирана је Европска заједнице. Споразумом
из Мастрихта 1992 године који је ратификован, од стране 12 земаља, дошло је
до прерастања ЕЗ у ЕУ. Основни циљеви ЕУ су да, успостављањем заједничког
тржишта економске и монетарне уније и спровођењем заједничких политика
унапређује складан и уравнотежен провредни развој у целој унији,обезбеђује
трајан и неинфлаторан раст,кој ће поштовати животну средину,висок ниво
запослености и социјалне заштите,као и подизање нивоа и квалитета живота,

3
Др Мирјана Маљковић,Међународни економски односи,Косовска Митровица 2010,стр.320.

6
Регионалне економске интеграције развијених земаља

провредну и друштвену повезаност и солидарност између држава чланица. Да
би се остварили наведени циљеви уговор о оснивању обухвата следеће :

- укидање царина, квантитативних ограничења на увоз и извоз робе,као и свих
других мера које имају слично дејсто између држава чланица;

- заједничку трговинску политику;

- усклађивање националних законодавстава;

- политику у области заштите животне средине;

- допринос остваривању високог ниввоа здравствене заштите;

- допринос квалитетном васпитању,образовању као и развоју култура појединих
држава чланица;

- политику у области сарадње у развоју;

Организациона структура Уније оличена је у следећим телима, органима и
институцијама:

Савет Европе окупља шефове држава или влада. Он је највиши политички орган
који одређује основне политичке смернице развоја Уније у свим областима.

Савет министара чине надлежни ресорни министри сваке државе чланице и он
усваја законе (уредбе, упутства и одлуке ) Уније.

Комисија (извршна комисија) има веома широка овлашћења у функционисању
Уније, подноси предлоге Савету министара и после усвајања стара се о њиховој
примени, као и поштовању Уговора.

Чланове комисије тзв. комесаре (што је у рангу министра) споразумно именују
Владе држава чланица.

Суд правде осигурава правну примену Уговора о оснивању Уније и других
програмских докумената.

Ревизиони суд у чијој је надлежности контрола финансијског пословања органа и
институција Уније, а нарочито утрошена средства за спровођење заједничке
аграрне политике.

Економско – социјални комитет је саветодавни орган Уније и помаже у раду Савета
министара и Комисије.
7
Регионалне економске интеграције развијених земаља

У оквиру Уније делује неколико финансијских институција а међу њима су
најзначајније : Европска инвестициона банка, Европски социјални фонд, Фонд за
регионални развој, Европски фонд за усмеравање и гаранције у пољоприврди.

1. Европска инветициона банка (EИБ) даје кредите и гаранције, финансира
пројекте за развој мање развијених подручија, пројекте за модернизацију
предузећа и покретање нових привредних активности, а такође прати и оне
пројекте за које је заинтересовано више држава чланица.
2. Европски социјални фонд има задатак да помаже географску и
професионалну мобилност радника, пружа помоћ у преквалификацијама као
и код технолошке преорјетанције и с тим повезане незапослености.
3. Фонд за регионални развој основан је са циљем исправљања регионалних
диспропорција, а Европски фонд за усмеравање и гаранције у пољопривреди
у функцији је пољопривредне политике Уније.

Најкраће, можемо закључити да ЕУ представља облик економске интеграције у
оквиру кога државе заједнице чине напоре у правцу елиминисања свих баријера
у кретању роба, људи, капитала, технологије, а такође воде координирану
економску политику према трећим земљама.

2.1. Процес Придруживања

Захтеви за придруживање Европске уније су дефинисани са већом
прецизношћу а у складу са њеним развојем како би се осигурала јасноћа тог
процеса за грађане Европске уније и смернице за земље које се желе придружити.

Унија је утемељена на принципима слободе, демократије, поштовања људских
права и основних слобода и владавине права, принципима који су заједнички свим
државама чланицама члан 6 (1) Уговора о Европској унији4.

Дакле, земља може постати чланица ЕУ једино ако испуни све критеријуме
приступања како их је дефинисао Европски савет 1993.године у Копенхагену, а ти
критеријуми су:

4
Исто, стр.328.

8
Регионалне економске интеграције развијених земаља

1. Политички: стабилне институције које гарантују демократију, владавину
права, људска права и поштовања и заштиту мањина;
2. Економски : делотворна тржишна економија и капацитети за борбу са
конкуренцијом и тржишним снагама у Европској унији:
3. Капацитети да се преузму обавезе проистекле из чланства, укључујући
посвећеност циљевима економске, политичке и монетарне уније;
4. Усвајање целокупног европског законодавства и њгово делотворно
спровођење кроз одговарајуће административне и правосудне структуре.
5. Уз све ово Европска унија мора бити способна да интегрише нове чланице,
па стога задржава право да оличи када је спремна да их прихвати.

2.2. Испуњење Захтева

Политика проширења Европске уније осигурава добро руковођен процес
приступања, тако да проширење истовремено пружа предности и Европској
унији и земљама које се придружују.

Кандидати морају показати да су у потпуности способни за чланство, за шта је
потребна широка подршка њихових грађана, као и политичка и техничка
усаглашеност са стандардима и нормама Европске уније. Током процеса од
подношења захтева до приступа Европска унија спроводи опсежне процедуре
одобравања фазу по фазу.

Земља која се жели придружити Европској унији подноси захтев за чланство
Савету, који чине владе свих држава чланица Европске уније.

Како би се помогло кандидатима да се припреме за будуће чланство, креира се
претприступна стратегија. Кључни елементи ове стратегије укључују споразуме
којима се дефинишу права и обавезе( попут Споразума о стабилизацији и
придруживању), као и посебне механизме сарадње( попут Приступног или
Европског партнерства), којима се дефинишу конкретни циљеви реформи које
морају остварити кандидати.

Финансијска подршка Европске уније је други важан аспект претприступне
стратегије.

9
Регионалне економске интеграције развијених земаља

2.3.Преговори о Приступању

Преговори о приступању се фокусирају на услове и рокове за усвајање,
реализацују и примену правила Европске уније од стране кандидата( око 90. 000
страница правила). Преговори се закључују индивидуално са сваким
кандидатом, а њихова брзина зависи од напретка који свака земља постигне у
испуњавању услова. Кандидати су зато мотивисани да неопходне реформе
реализују брзо и делотворно. Неке од ових реформи захтевају значајне, а
понекад и тешке промене политичке и економске структуре земље. Зато је
важно да владе јасно и веродостојно информишу грађане своје земље о
разлозима за овакве реформе, јер је подршка грађанског друштва кључна у овом
процесу.

Преговори о приступању се одвијају између држава чланица Европске уније и
земаља кандидата. Како би се преговори олакшали, целокупно законодавство
Европске уније подељено је на поглавља која одговарају одређеној области
политике. Први корак у преговорима се назива преглед – screening-и његова
сврха је да утврди подручја у законима, институцијама или пракси земље
кандидата, који треба да се усагласе.

Онда када се Европска унија сагласи о заједничкој позицији за свако поглавље и
онда када земља кандидат прихвати заједничку позицију Европске уније,
преговори о том поглављу су завршени-али само условно.

Преговори Европске уније о приступању делују по принципу ништа није
договорено док се све не договори, дакле дефинитивно закључење преговора о
поглављима ће се десити тек на крају целог преговарачког процеса.

10
Регионалне економске интеграције развијених земаља

2.4. Уговор о Приступању

Када су преговори о свим поглављима закључени на задовољство обе стране,
резултати преговора се укључују у нацрт Уговора о приступању. Ако овај нацрт
добије подршку Комисије, Савета и Европског парламента, земља кандидат и
све државе чланице потписују и ратификују Уговор. Онда када је Уговор о
приступању потписан, земља кандидат постаје приступна држава и има право на
одређене условне привилегије док не постане држава чланица Европске уније.

Природа Европске уније је динамична. Много је постигнуто последњих
година и Унија је посвећена томе да одржава правац у којем треба да се одвијају
преговори. У процесу интегрисања нових чланица радиће се на повећању
благостања и сигурности и унапређењу солидарности. У децембру 2006. године
Европски Савет је поновио свој концензус када је реч о проширењу. Политика
проширења је заснована на консолидацији, што значи да Европска унија
поштује постојеће обавезе према земљама које су већ у овом процесу, али је
опрезно при прихватању било каквих нових обавеза5.

Европска унија ће наставити да расте брзином коју одреде њени грађани и
зависно од напретка земаља кандидата у испуњавању захтева.

5
Исто, стр. 332.

11
Регионалне економске интеграције развијених земаља

2.5.Пружање помоћи кандидатима у припремама за чланство

Напредовање земље кандидата према чланству у Европској унији зависи од
тога колико та земља реализује реформе потребне да се испуне критеријуми за
приступање. Европска унија пружа подршку земљама у њиховој припреми за
приступ у Европску унију. Тако је за земље Западног Балкана 2000.године
успостављен посебан процес назван Процс стабилизације и придруживања. Овај
процес осигурава три циља: стабилизацију, брзу транзицију у тржишну
економију и промоцију регионалне сарадње. Он помаже да земље региона
изграде своје капацитете како би усвојиле и реализовале европске стандарде.

Земље кандидати морају предузети значајне реформе како би осигурале да се
правила ЕУ правилно спровду. Оне морају да успоставе нова тела као што је
независно тело за конкуренцију или агенција која ће пратити стандарде
сигурности хране, или треба да изврше реструктурирање постојећих
институција.

Важан аспект подршке ЕУ је ојачавање институционалних капацитета или чиме
се развијају структуре или осигурава обука за особље одговорно за примену
правила ЕУ у земљи кандидату и изградњи институција.

12
Регионалне економске интеграције развијених земаља

3.Европско Удружење Слободне Трговине – ЕFTA

Европско удружење слободне трговине основано је 1960.године на предлог
В. Британије као противтеже ЕЕЗ, а потписници споразума су биле поред В.
Британије и Данска, Норвешка, Шведска, Швајцарска, Аустрија и Португалија,
док је Финска 1961.године постала придружени члан, а 1986.године пуноправни
члан. Исланд се прикључио 1970.године.

Стварање EFTA била је реакција седам земаља на стварање ЕЕЗ и на неуспеле
покушаје да се и они прикључе ЕЕЗ. Задаци ове организације били су:

- Смањивање царина, олакшавање и повећање међусобне размене,
- Повећање производње и рационалне употребе ресурса,
- Пуне запослености,
- Финансијска стабилност и стално побољшање животног стандарда,
- Допринос хармоничном развоју светске трговине и прогресивном отклањању
трговинских ограничења.

EFTA као зона слободне трговине нема заједничку спољнотрговиску политику
према трећим земљама(нечланицама), што значи да је свака земља чланица
задржала самостално у вођењу спољнотрговинске политике према трећим
земљама6.

Треба нагласити да EFTA подразумева слободну трговину само за индустријске
производе, тј. укидање царинских баријера и квантитативних ограничења у
међусобној размени, али само за индустријске призводе.

Захваљујући овом Удружењу међусобна трговина је у шесдесетим годинама
прошлог века динамично расло, али ипак не таквим интензитетом као што је
био случај са ЕЗ, јер је EFTA била скуп различитих земаља како у погледу
нивоа привредне развијености, тако и географске локације, политичког статуса,
па и мотива уласка у ову асоцијацију, што је све чинило мање компактном него
што је био случај са ЕЗ.

6
Исто, стр. 335.

13
Регионалне економске интеграције развијених земаља

4. Северноамеричка Зона Слободне Трговине – NAFTA

Иако Сједињене Америчке Дражаве имају унутрашње тржиште, и по
природи знатно мање зависе од светског тржишта, од мање развијених земаља,
представници власти се залажу за стварање регионалних зона слободне
трговине.

Аргументи за стварање ових зона су: да се преко њих динамизира међусобна
размена која омогућује динамизирање привредног раста, веће искоришћавање
постојећих капацитета, снижење јединичних трошкова производње, а тиме и
повећање конкуретности; затим да се поспешује специализација која омогућује
серијске производње, које доводе до смањења јединичних трошкова
производње, односно обезбеђује се коришћење економије обима7.

Ширење тржишта као резултат укидања царинских и ванцаринских баријера,
постаје и атрактивније за директне стране инвестиције, а аргумент је и то да се
уклањање трговинских баријера лакше може остварити у оквиру мањег региона
него на глобалном нивоу.

Због свега изнетог јасно је да су САД биле главни актер у стварању
Северноамеричке зоне слободне трговине.

Исто, стр. 337.
7

14
Регионалне економске интеграције развијених земаља

5. Ефекти регионалне економске интеграције

Светско искуство у регионалној интеграцији и бројни истраживачки радови
пружају довољно основа да се дефинишу основни ефекти које интеграције дају.
Углавном се наводе они који су корисни, мада је тешко доказати њихову
свеопшту корисност. Основну анализу ефеката регионалне економске
интеграције на реалне дохотке и благостање почетком педесетих поставио је
Јакоб Винер, својом дефиницијом стварања трговине (траде цреатион) и
скретања трговине (траде диверсион). „У мери у којој је укупна понуда
повећана и увоз добара произведених са нижим трошковима из партнерске
земље замењује више трошкове (претходно заштићене) домаће производње,
очекујемо пораст благостања од стварања трговине. Међутим, у мери у којој
повећани увоз из партнерских земаља истисне увоз добара произведених са
нижим трошковима из остатка света (могућност која се појављује због
преференцијалног третмана партнерског увоза) онда ће земља искусити губитак
благостања од скретања трговине.”

Закључци које су извукли Баиер и Бергстранд (2004, с. 33), на основу
емпиријског истраживања 286 ФТА у 1996. години, упућују да је стварање
трговине веће што су: две земље ближе, веће и сличније економске величине
земаља (као детерминанте интра-гранске трговине), и што је веће релативно
факторско обиље земаља (као детерминанта интер-гранске трговине).
Преовладава становиште да је у пракси регионалне интеграције стварање
трговине веће од скретања трговине односно да је нето трговински ефекат
позитиван, али и да је релативно мали.

Критеријум је временом проширен и укључује ефекте на треће земље а не само
чланице интеграције. До тога је делом дошло под утицајем теоријских и
емпиријских истраживања, а делом као резултат мултилатералних трговинских
преговора. Пошто је ефективни ниво заштите домаће привреде врло тешко
измерити, услед нецаринских баријера и све софистициранијих заштитних
инструмената, обично се промене у обиму трговине узимају као мерило ефеката
интеграције. Ако се обим трговине између чланица интеграције и трећих земаља
није смањио после њеног оснивања, онда се сматра да чланице добијају са
интеграцијом, не стварајући истовремено губитке трећим земљама. Тиме
чланице интеграције добијају подстицај за проширењем.

15
Регионалне економске интеграције развијених земаља

Уз уважавање чињенице да користи и штете од међународне трговине никада
нису биле правично и равномерно распоређене, што важи и за регионалне
економске интеграције које су у основи трговински споразуми, основни добици
од интеграције би били следећи:

• уклањање баријера у трговини, смањење трошкова трговине и подстицања
извоза;

• сигуран приступ тржиштима земаља партнера;

• повећане инвестиционе могућности на ширем, интегрисаном тржишту;

• повећана конкуренција на интерном тржишту, са свим позитивним
ефектима;

• смањење неефикасности у пословању фирми;

• искоришћавање економије обима, које интегрисано тржиште омогућава;

• јачање услужног сектора;

• олакшана размена техничких информација и знања између фирми;

• подстицај активностима истраживања и развоја (Ресеарцх & Девелопмент -
Р&Д), и стварању нових технологија, производа и услуга;

• већи расположиви обим роба и услуга за потрошаче, што повећава
благостање становништва;

• координација економских и других политика међу земљама чланицама;

• појачана преговарачка позиција са трећим земљама и трговинским
блоковима.

Код истраживања добитака од интеграције треба имату у виду динамику
њиховог пристизања. Најчешће, на кратак рок долази до раста обима трговине и
бруто домаћег производа (Гросс Доместиц Продуцт - ГДП). Период
прилагођавања може довести до раста незапослености. На средњи и дужи рок,
долази до структурних промена у привредама земаља, измена у
квалификационој структури радне снаге, чија се мобилност повећава, отварања
нових радних места и смањења незапослености, а економија обима добија на
значају. Добици од интеграције се често деле на статичке и динамичке, с тим
што су статички најјачи непосредно пре и по оснивању интеграције, а
16
Регионалне економске интеграције развијених земаља

динамички преовлађују након периода прилагођавања и расту у дужем року.
Они померају технолошке границе и доприносе расту. „Једна од тешкоћа
међународне економске интеграције је што њени добици придолазе свакоме на
дуги рок, али у релативно малим оброцима. Трошкови интеграције могу бити
много лакше идентификовани.”12 Укупни добици од интеграције су много више
од нето разлике између стварања и скретања трговине, и чини их збир
различитих позитивних интеграционих ефеката на дужи рок. Можда је
интеграцију најбоље схватити као повећање развојних потенцијала земље, то
јест, када један учесник добија од економске интеграције то не значи да други
губе. Кључно је да сваки учесник добија више на дуги рок него што би био у
стању да добије ако делује сам.8

8
Извор: доступно на: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0013-3264/2007/0013-32640775168A.pdf

17
Регионалне економске интеграције развијених земаља

ЗАКЉУЧАК

Економски регионализам представља одговор националних држава на
заједничке економске проблеме које генерише развој светске привреде.Како
међународна економија постаје све повезанија,регионалне групе држава увећавају
кооперативност да би ојачале независност,побољшале властите позиције и
оствариле политичке и економске циљеве.При том,стално треба имати на уму да
регионална интеграција није алтернатива националној држави већ да означава
конкретне покушаје појединих држава да заједнички остваре своје виталне
националне интересе и амбиције. Међународну економску интеграцију
карактерише удруживање националних привреда у циљу уклањања царинских и
многобројних облика нецаринских баријера и других рестриктивних мера које
имају за циљ да ограниче слободну међународну трговину, кретање људи и
капитала, као и свих осталих фактора производње кој се односе на треће земље –
нечланице економске интеграције

18
Регионалне економске интеграције развијених земаља

ЛИТЕРАТУРА:

1) Др Душанка Јововић, Др Слободан Цветановић, Економске интеграције
и Европска Унија, Косовска Митровица, 2010.

2) Др Мирјана Маљковић, Међународни економски односи, Косовска
Митровица 2010.

3) Веб извори: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0013-3264/2007/0013-
32640775168A.pdf

19