You are on page 1of 3

Чланак Разговор Ћирилица Читај Уреди Историја Претрага

Ваздух
Из Википедије, слободне енциклопедије

Главна страна Ваздух је механчка смеша гасова која обавија планету Земљу и ствара њену атмосферу.
Садржај
Актуелности
Садржај [сакриј]
Случајна страница 1 Хемијски састав
Донације 2 Физичке карактеристике
3 Ваздух у земљишту
Интеракција
4 Загађење ваздуха
Помоћ
5 Литература
Трг Плава светлост је више
Скорашње измене 6 Спољашње везе распршена у гасовима који чине
Страница за контакт Земљину атмосферу од светлости
других таласних дужина, што даје
Алатке Хемијски састав [ уреди ] Земљи плавичаст прстен када се
гледа из свемира.
Шта води овде
азота има 78%,
Сродне промене
Отпремање датотеке кисеоника 21%,
Посебне странице аргона 0,93%,
Верзија за штампање угљен-диоксида 0.034% и у врло малим количинама криптона, ксенона, хелијума, неона и других.
Трајна веза
Информације о У променљивим количинама у ваздуху може бити водене паре, озона, угљен-диоксида, радона и других. Састав ваздуха варира
страници на различитим висинама. При већој висини смањује се садржај кисеоника, а повећава се садржај водоника.
Ставка на
Википодацима
Цитирање ове Физичке карактеристике [ уреди ]
странице
Физичке карактеристике ваздуха су:
На другим пројектима

Create PDF in your applications with the Pdfcrowd HTML to PDF API PDFCROWD
Викимедијина остава густина,
притисак,
Штампање/извоз
влажност,
Преузимање (PDF)
температура и
На другим језицима струјања.
Deutsch
English
Ваздух у земљишту [ уреди ]
Español
Français Ваздух се налази и у шупљинама, каналима и порама у земљишту, у којима се налази и вода. Оптимални услови за развој
Italiano биљака се успостављају када је однос воде и ваздуха 50:50% у зони ризосфере.
한국어 Земљиште које је стално натопљено водом садржи мању количину ваздуха при чему се стварају анаеробни услови (мочваре,
Русский
Tiếng Việt плаве површине, забарене ливаде, тресаве).

Још 91 језик Загађење ваздуха [ уреди ]
Измени везе Главни чланак: Загађење ваздуха

До загађења ваздуха долази приликом сагоријевања фосилних горива. Угаљ, нафта и плин садрже сумпор, од кога
сагоријевањем настају оксиди сумпора. Због високе температуре у моторима аутомобила, од азота и кисеоника настају оксиди
азота. Оксиди сумпора и азота су загађивачи ваздуха јер надражују слузокожу. Угљеник (IV)-оксид и честице прашине такође
загађују ваздух.

У супстанце које загађују ваздух сврставају се најпре оне које се у незагађеном ваздуху не налазе. У загађујуће супстанце
сврставају се и сва она хемијска једињења која природно постоје у ваздуху ако је њихова концентрација већа од оне која
одговара незагађеном ваздуху. Веома је мало хемијских једињења који нису загађивачи.

Литература [ уреди ]

Ситарица, Рада; Тадић, Милутин (Београд, 2008). Географија 5 за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна
средства
Ранђеловић, Владимир. „Ваздух” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 03. 2013.

Create PDF in your applications with the Pdfcrowd HTML to PDF API PDFCROWD
Спољашње везе [ уреди ]

Ваздух на Викимедијиној
остави.

Категорије: Атмосфера Екологија Неорганска једињења Диелектрици Руски изрази

Ова страница је последњи пут уређена на датум 30. октобар 2018. у 00:46 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности О Википедији Одрицање одговорности За програмере Изјава о колачићима Приказ за мобилне уређаје

Create PDF in your applications with the Pdfcrowd HTML to PDF API PDFCROWD