Prof.

dr MIROSLAV POPOVIC

ÐÑÊÎÌßÎÍÌÊÑ
trece izdanje

NOLIT . BEOGRAD

Prof. Dr MIROSLAV POPOVIC: POVRTARSTVO, Trece izdanje. RECENZIJA: SRBOLJUB MILOŠEVIC, dipl. inž UREDNIK: Mr VLADISLAV POLAK. TEHNICKI UREDNIK: ROŠULJ ŽARKO. KOREKTOR: MILIJANA JELOVAC. IZDAVAC: NOLlT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOŠ STAMBOLIC ŠTAMPA: BIROGRAFIKA, SUBOTICA ŠTAMPANO U 5.000 PRIMERAKA, 1984. GODINE.

.

.

.

.

iiiiI

21/~) od umereno ljutih (12-14%).705 21.058 2.645 14.606 23.464 6.217 2. Kulturne vrste nastale su.370 1.101 6.919 13. uslova uspevanja i agrotehnickih mera.501 41.268 21.07 38.680 6. Najviše se koristi kao dodatak kuvanim jelima i salatama u domacinstvu i prehrambenoj industriji.003 12.562 6. Hemijski sastav lukovica zavisi od sorte. Crni luk se veoma mnogo upotrebljava u toku cele godine.200 16. Svojim Tab.958 41.933 37.155 6.440 4.968 2. Specifican ljuti ukus i miris poticu od etericnih ulja. U nas se crni luk svrstava medu najznacajnije povrtarske biljke.LUKOVICASTO POVRCE Porodica Alliaceae (Liliaceae) . Gaji se u celom svetu i na razlicite nacine koristi u ishrani.000 6.916 21.800 32.452 .557 13.015 21.374 2.422 15. izgleda.600 21.890 1.015 20. na podrucju srednje Azije.lukovi CRNI LUK (Allium cepa L.963 23.510 6.838 22.900 11.018 38.340 3. raznovrsna i svakodnevna upotreba predstavlja vrlo karakteristicno obeležje našeg kulinarstva.655 13.857 1.085 39. Pretežno se gaji u vrtovima za upotrebu u domacinstvu i za lokalne pijace. Najvažniji sastojak su ugljeni hidrati (6-10%). 17).513 3.980 10.107 6.380 13.722 14. U nekim krajevima razvijena je komercijalna proizvodnja u velikim razmerama.. Proizvodi se na relativno velikoj površini (v.054 9. 757 550 288 .577 6.499 Srbija 11 t: 11 r t . tab.) PO REKLO I ZNACAJ Crni luk spada medu najstarije povrtarske kulture i upotrebljava se od davnina za ishranu ljudi. 1.541 40.17 POVRŠINE POD CRNIM LUKOM (ha) SR SFRJ Kosovo 1947-1956 1951-1960 1961-1970 1971 1972 1973 1974 1975 1976 1977 1978 18.854 1.884 38.743 5. Ljute sorte imaju više suvih materija (15 . Njegova široka.

'Najbolji porast i kvalitet lukovica postiže ako se biljke u prvoj fazi vegetacije razvijaju na nižim temperaturama (l8-22°C). Tek iznikle (iz semena) biljcice mogu biti oštecene tek na oko -25°C. Allium. apsolutne težine 3 . Može da ocuva klijavost do 3 godine. Svaki novi list razvija se u pazuhu prethodnog lista i ubrzo ga nadraste. ali tkivo ne ugine ako odmrzavanje tece postepeno.arpadžik. Lekovit je jer ima baktericidno delovanje. Lžliacea. sa slabijim ili jacim voštanim pepeljkom. Otpornostccrnog luka prema izmrzavanju zavisi od stepena razvoja. Luk je stranooplodna biljka i oprašuje se pomocu insekata. rod. Iz jedne lukovice obicno izbije više bikova (od I do 20). Listovi se sastoje iz pera i lisnog rukavca. koja u botanickom pogledu predstavlja pravo. one se zamrznu. uglasto i jako smežurano. Korenov sistem u crnog luka je žilicast. pri cemu sa svakom proteklom godinom klijavost brzo opada. pocne da se suši i pada na zemlju. šuplje. relativno slabo razvijen. Proces jarovizacije najbrže protekne na temperaturi 3 . Seme luka je crno.3aC. sa karakteristicnim proširenjem u donjem delu. imesnatih socnih listova koji obavijaju pupoljke iz kojih u drugoj. Sem toga. u drugoj .1O°c. a u drugoj na višim (25-30°C). Lukovica se sastoji od "plitice". Biljke crnog luka prolaze kroz stadij um jarovizacije i bez ovog stadijuma ne mogu da isteraju cvetonosno stablo. odnosno trecoj godini izrastaju cvetonosna stabla ("bikovi").sastojcima crni luk potpomaže apetit i bolje varenje hrane. jarovizacija tece samo u prisustvu izvesnog minimuma hranljivih materija u biljci. Pero je tamnozeleno. s malo korenovih dlacica. Optimalna temperatura za porast biljaka je izmedu 13° i 26°c.glavice za potrošnju i u trecoj ~ seme. Šuplja cvetonosna stabla. nose na svojim vrhovima loptastu cvast sa 200 do 1000 sitnih cvetova. Seme klija vec na 2 . Crni luk je kultura otporna na hladnocu i dobro podnosi širok raspon temperature. na taj nacin lisni rukavci obrazuju lažno stablo koje u vreme stasavanja lukovica omekša. Crni luk je dvogodišnja biljka iz fam. najbolje klija i nice na oko 25aC. ali vrlo sporo. jako skraceno stablo. Kada se gaji preko arpadžika ima trogodišnji ciklus razvica: u prvoj godini odgaje se sitne lukovice . zato jarovizacijom ne mogu biti zahvacene mlade biljcice pre nego što razviju 19 Povrtarstyo 289 . USLOVI USPEV ANJA Klima. razmešten pretežno u površinskom sloju zemljišta.5 g.

krompir. ali ne formira lukovicu. Zemljište. aluvijalnim i drugim zemljištima sa povoljnom .40 t I !: stajnjaka. U periodu stasavanja iziskuje toplo i suvo vreme. U uslovima kratkog dana biljka raste. mahunaste kulture i dr. Inace. jer imaju nestabilan vodni režim u površinskom sloju. Vlažno vreme u tom periodu veoma nepovoljno utice na kvalitet lukovica. Važno je da se setveni sloj dobro pripremi. a zatim se površina potanjira i ostavi da prezimi. paprika. Usevi iz direktne setve i iz rasada moraju se redovno navodnjavati. sa svojim korenovim sistemom slabe usisne moci ima posebne zahteve u pogledu ishrane i dubrenja. Crni luk najbolje uspeva na strukturnom. medutim. U vreme nicanja i intenzivnog rasta lisne mase crni luk ima velike potrebe za vlagom u zemljištu i vazduhu. grudvasta površina nije pogodna ni za direktnu setvu niti za sadnju arpadžika. Na istu parcelu trebalo bi da se vrati tek posle cetiri godine. Stadijumjarovizacije traje u ljutih sorta 120.0). Površine koje se navodnjavaju treba dobro nivelisati. Na našim cernozemima. niti može biti zahvacen sitan arpadžik precnika ispod 20mm. jer gruba. na dugom danu i pri temperaturi iznad l5°C lukovica se lako formira i u relativno mladih biljaka.0. maj i juni).7.3. Najbolje uspeva na zemljištu slabo kisele ili neutralne reakcije (pR 6. Na vlažnim. Zato pri kasnoj setvi ili sadnji lukovice ostanu sitne. a u slatkih 60. a vrlo povoljno utice na razvoj bolesti.140. smonicavo zemljište koje se spece posle kiše ili zalivanja nije pogodno za luk.80 dana. 290 . U plodoredu crni luk obicno ide posle Jcultura koje su dubrene stajnjakom i ne ostavljaju zakorovljene parcele: kupus. Peskovita zemljišta su isto tako nepogodna. plodnom. Treba. Na suprot tome. vec povoljno utice na održavanje fizicko-hemijskih svojstava zemljišta i režima vlage. koristiti samo zgoreli stajnjak i rasturiti ga s jeseni. crni luk je osetljiv prema nedostatku svetlosti i ne treba ga gajiti na zasenjenim mestima niti kao medukulturu.4 lista. Crni luk je biljka dugog dana. Za I ha pri umerenom dubrenju potrebno je 30 . Teško.30cm. Crni luk. ocednom i u humusu bogatom zemljištu koje dobro drži vlagu. U našem podneblju obicno ima dovoljno padavina za normalan razvoj useva iz arpadžika (april. Useve crnog luka gotovo na svim našim zemljištima treba dubriti organskim ili mineralnim dubrivima. niskim terenima crni luk strada od plamenjace.strukturom crni luk odlicno uspeva. Ðubrenje. jer njihova vegetacija traje duže i zalazi u period toplog i suvog letnjeg vremena. Stajnjak služi ne samo kao izvor hranljivih elemenata. Oranje treba da se obavi u jesen na dubinu 25 .

Veoma važne privredne osobine crnog luka su: visoka rodnost. dužina mirovanja lukovica. doskora. pogacari. U nas su se. gajile pretežno domace sorte. tanak i zatvoren vrat. U novije vreme ima sve više F1 hibrida koji su znatno rodniji i dobro se cuvaju. Vrste. kolicine i nacin upotrebe ovih dubriva bice razmotreni u odeljku o tehnici gajenja crnog luka. tzv. medutim. Najviše se cene sorte cije lukovice imaju pravilan oblik.Crni luk. zdrave ovojne ljuspe. sposobnost dužeg cuvanja. Od bitnog znacaja je i dužina vegetacionog perioda. sklonost kaprevremenom prorastanju u cvetonosno stablo.Sl. To su ljuti lukovi. osetljivost na dužinu dana. razmnožavaju se iz arpadžika i dobro se cuvaju. sorta holandski žuti U praksi. 91 . Sada. usevi crnog luka najcešce se dubre mineralnim dubrivima. a u novije vreme sve 19* 291 . preovladuje sorta holandski žuti. SORTE Postoje mnogobrojne sorte crnog luka. dobar ukus i otpornost prema bolestima.

90 g). Meso belicasto i umereno ljuto. Gaji se 'iz arpadžika koji ne tera bikove cak i kad je krupniji. tzv.15 do 20 tiha. Dobro se cuva i transportuje. dobro zatvorenim vratom. Proizvodnja direktno iz semena tek u poslednje vreme pocinje da prodire. dosta otporne na plamenjacu. prizrenski i dr. i u manjoj meri aršlame. . loptaste ili ovaine. oset1jive na plamenjacu. Meso belo i dosta ljuto. I i J TEHNIKA GAJENJA Postoje tri nacina proizvodnje crnog luka: direktno iz semena. dok se druge gaje iskljucivo direktnom setvom. više se šire F1 hibridi koji se odlikuju visokim prinosima. Može se gajiti i putem direktne setve. cesto udubljene. Glavice su kolacasto okrugle.u našu praksu.17% suve materije. Biljke osrednje bujnosti. Preko rasada se gaje uglavnom rane sorte. Odlikuje se lepim. Suve materije sadrže 14-15%. oset1jive prema plamenjaci.I I . cvrste su i dobro se cuvaju. sadrži 15. I 292 I . umereno ljutim i socnim mesom. sa zdravim crvenkastoljubicastim ovojnim ljuspama i ljubicasto obojenim. Poznata madarska sorta. sa zdravim ovojnim ljuspama I dobro zatvorenim vrhom. koWfastim lukovicama slamasto žute boje. I I t' ~ . beogradski. Mnoge nove sorte jednako su pogodne za gajenje iz arpadžika ili direktno iz semena. Dobro se cuva i transportuje. . Domaci pogacar. dosta raširena u Vojvodini. Biljke su osrednjeg porasta. Srednjeprinosna sorta . cvrstim. vegetacioni period oko 120 dana. sadrži 16. Srece se pod razlicitim nazivima: pirotski. M akovski. Ptujski. pljosnate. Veoma prinosna sorta i dobro se cuva.110 dana. prosecne težine oko 100g. žutim ovojnim ljuspama i tankim.30 tiha). Glavice su relativno silne (oko 80 g). manje teraju proraslice. sa žutobakarnim ovojnim ljuspama koje se lako cepaju. : 'i . . s jakim. Otporniji na plamenjacu od domacih pogacara. ujednacenim glavicama i vecom otpornošcu na plamenjacu. Lukovice su srednje krupne (80 . vegetacioni period traje 105. I 1 . Krupniji arpadžik u velikom procentu tera bikove. Biljke su snažnog rasta.yi> Holandski žuti. zatim iz arpadžika i iz rasada. Vrlo prinosna sorta (20 . srebrnjaci. meso belo i ljuto. Arpadžik je jako izduženog oblika. Krupnije frakcije u velikom procentu teraju proraslice. sa vegetacionim periodom od oko 110 dana.17% suve materije. U našoj zemlji crni luk se proizvodi pretežno iz arpadžika.

Odnos NPK treba da bude 1:2:0 ili 1:2:1. Umereno plodna zemljišta dubre se sa 60-70kg azota (N) i 120-150kg fosfora (P20S) po ha. arpadžik se sadi na redove razmaknute 30cm ili u trake sa 4-6 redova. srednje krupnog 500 do 8. Najbolje je upotrebiti srednje krupan arpadžik. Tom prilikom rasturaju se kompleksna (složena) mineralna dubriva. Zemljište se priprema što je m'oguce ranije. uz primenu mehanizacije. Narocito je pogodan za okucnice. 293 . Obicno se sadi u brazdice na razmak 15 x 15 ili 20 x 10cm. mada ne i najekonomicniji nacin proizvodnje crnog luka. Za 1ha potrebno je: sitnog arpadžika 300 do 500 kg. Na velikim površinama. 92 . Razmak u redu je 8-l0cm.SI. precnika 10 do 20 mm.Dobro odgajen usev crnog luka Pr~izvodnja iz arpadžika To je siguran i jednostavan. a izmedu redova u traci 20 cm. Izmedu traka ostavlja se razmak od oko 50 cm. Sadi se rano u pro lece cim bude moguce da se zemljište pripremi.00kg i krupnog 800 do 1000kg. vrtove i sitniju robnu proizvodnju. Na siromašnijim zemljištima mogu se primeniti vece norme uz upotrebu kalijuma.

Gajenje crnog luka direktno iz semena veoma je rašireno u mnogim zemljama. To je najekonomicniji nacin proizvodnje. U domacinstvima najcešce se drž( na tavanima ili drugim promajnim mestima u rasutom stanju ili u venClma. sa ocuvanim ovojnim ljuspama i nezaražen bolestima dobro se cuva u obicnim slagalištima. Crni luk proizveden uz arpadžika. treba primeniti laso + gesagard. na vreme izvaden. a za sušenje i cuvanje grade se specijalna skladišta. Proizvodnja direktnom setvom I ~ ~. ali i pored toga neophodna su dva ili tri okopavanja ne samo radi suzbijanja korova vec i zbog održavanja površine u rastresitom stanju. Koriste se i specijalna oruda za podrivanje lukovica.Mašine za sadenje arpadžika primenjuju se dosta uspešno. vadenje se obavlja kad veci deo biljaka polegne. mada su prinosi za oko 10% niži. U toku vegetacije veoma je važno zaštititi biljke od korova. Treba okopavati plitko i ne suviše blizu biljaka. slože na gomilice i ostave nekoliko dana da se stabla sasuše. dobro osušen. Na rastresitom zemljištu lukovice se jednostavno pocupaju rukom. efikasnija je prime na aktrila. Na vecim površinama berba zapocinje nešto ranije i završava se u vreme masovnog poleganja. Nasilno obaranje '(valjanje) još nestasalih biljaka . . Dugo stajanje išcupanih lukovica na jakom suncu može na njima izazvati ožegotine. jer se postižu 294. koje se posle rucno skupljaju. Ukoliko su u to vreme korovi tek nikli. Na vreme izvadene lukovice dobro sacuvaju ovojne ljuspe i dugo se cuvaju.pogrešno je i apsolutno nepotrebno. ali još bolje i duže se cuva u kontrolisanim uslovima na temperaturi nešto iznad DOc. Crni luk je stasao kad biljka pri zemlji omekša i padne po zemlji. koji sprecava prodiranje truležnih mikroorganizama. Na lukovicama se ostavlja deo stabla (vrat) dužine 2 . Medutim. Male površine u baštama i vrtovima ne treba tretirati herbicidima jer se teško može podesiti potrebna koncentracija rastvora. kada se crni luk gaji na velikim površinama herbicidi se redovno primenjuju. slože u letvarice i odnose pod nadstrešnicu radi dosušivanja. klasiraju. Prosecni prinosi su u granicama izmedu 15 i 30 tiha.kao što cine neki odgajivaci . Usev se tretira kad biljke razviju 3-5 listova. U novije vreme za vadenje luka na velikim površinama koriste se narocite mašine.3 cm. Posle sušenja lukovice se ociste. Za useve iz arpadžika koriste se herbicidi aktril ili kombinacija laso+gesagard 50. a ako su vec odmakli u razvoju. Postoje vrlo efikasni herbicidi za useve luka.

7 kg semena. Koriste se sorte koje pri ovom nacinu gajenja daju najbolje rezultate.60 kg azota i 50 . Moguca je primena mehanizacije u najvišem stepenu.SI. Neophodno je da zemljištebude s najvecom pažnjom pripremljeno.60 kg fosfora.50 tiha) uz najmanje troškove. Za I ha potrebno je 6 . Važno je da zemljište bude što manje zakorovljeno i podesno za navodnjavanje.Savremena proizvodnja crnog luka obezbeduju vrlo visoke prinose visoki prinosi (30. Ova proizvodnja može uspeti samo na dobrom.60 cm. U zavisnosti od nacina navodnjavanja i raspoloživih mašina setva može biti na lejama ili na ravnoj površini. Ðubriva se mogu uneti istovremeno sa setvom. Modernim povrtarskim sejalicama mogu se sejati dvostruki redovi široki 6 . Ovakve sejalice vrlo precizno ulažu seme te kasnije gotovo nije ni potrebno proredivanje biljaka. cim bude moguce da se zemljište pripremi. Zemljišta naših ravnica i recnih dolina veoma su za to pogodna. 295 . strukturnom i plodnom zemljištu koje dobro drži vlagu. Najcešce se seje u trake od po 3 ili više redova. Tom prilikom unose se mineralna dubriva: 50 . Seme se ulaže na dubinu od oko 2 cm. - Setva se obavlja što ranije u prolece. u našoj klimi bez navodnjavanja ovim nacinom crni luk se ne može odgajiti. Setveni razmak može biti razlicit.8 cm. 93 . a izmedu redova u traci 25 cm. Izmedu traka ostavlja se razmak 50 .

pa ih treba redovno zalivati i po potrebi zasenjivati u toku vrelih podnevnih casova. beli od Nosere. Nestrucna primena i nepridržavanje uputstava može naneti nepopravljive štete usevu. dobro nadubrenim zgorelim stajnjakom. Berba i sve ostalo isto je kao pri proizvodnji luka iz arpadžika. obavlja seprihranjivanje azotom i fosforom (po 30-40kgjha). Na suvom vazduhu i visokoj temperaturi isklijale ili tek nikle biljcice lako uginu. dozvoliti stvaranje pokorice u vreme nicanja i dok su biljcice još male. sa srebrnasto belim ovojnim ljuspama. U drugoj polovini maja. Posle nicanja. Posle setve površina se lako utaba daskom i pokrije mešavinom zemlje i stajnjaka ili sitno prosejanim dobro zgorelim stajnjakom u sloju od 1. Rasad se proizvodi na pripremljenim lejama. tripoli i dr. Srebrnjak se rasaduje krajem septembra ili prve polovine oktobra. Proizvodnja rasadom Gajenje srebrnjaka. U prolece.5 listova. Za zelenu potrošnju rane sorte srebrnjaka stignu vec krajem aprila.lOg semena. kada biljke pocnu brzo da rastu. Jedan od najvažnijih momenata je da se obezbedi nicanje semena. kad biljcice luka razviju 3 . a na I m2 seje se 8. U nas je proizvodnja srebrnjaka raširena u znatnoj meri i namenjena je u prvom redu snabdevanju tržišta zelenim lukom rano s proleca i mladim glavicama u toku leta dok ne stigne crni luk iz arpadžika. Danas postoje mnogi herbicidi za primenu pre i posle nicanja. Potrebna je izuzetna pažnja da se obezbedi dobro nicanje i normalan rast mladih ponika. Ne sme se.5 do 2 cm. Najviše su raširene sorte rani majski. Suzbijanje korova je najuspešnije kada se kombinuje upotreba herbicida i prašenja useva. (otuda i naš naziv za ove sorte). Veoma je važno da se ravnomerno održava vlaga u zemljištu. može se primeniti aktril. Gaje se posebne sorte. 296 il' \ t . manje osetljive na dužinu dana. Najbolje je da se primeni orošavanje. Setvu treba obaviti u drugoj ili trecoj dekadi avgusta. Prskanje se obavlja nekoliko dana pre nicanja. isto tako. Najbolje je da se dubrivo unese pored redova. Usev se mora zaštititi od plamenjace preventivnim prskanjem. cim to bude moguce usev se okopa.I ~ I t I l I. Ukoliko nema kiše mora se bez odlaganja primeniti navodnjavanje. na ista rastojanja kao luk iz arpadžika. Lukovice srebrnjaka teško se cuvaju. Za proizvodnju rasada za I ha useva potrebno je oko 250 m2 leja. Za tretiranje zemljišta posle setve a pre nicanja luka koriste se herbicidi ramrod i kombinacija gramokson + region.

nestandardne glavice. Ovaj nacin proizvodnje crnog luka sve više se napušta zbog visokog utroška rucnog rada (oko 20 puta veceg u poredenju sa direktnom setvom). Proizvodnja mladog luka Mladi crni luk odgajen na otvorenom polju stigne rano s proleca. Krupne.im naglo opada. Sadnja se obavlja s jeseni. tokom druge polovine oktobra. u brazdice na dubina 5-6cm. stigne mladi luk srebrnjak. socne lukovice stižu za vadenje krajem avgusta ili pocetkom septembra. a rasaduje krajem maja ili pocetkom juna. Sadi se gusto. 297 . u vreme kada ima malo drugog povrca. Postižu se prinosi od 30 do 50 tiha. Aršlama se može odgajiti samo uz navodnjavanje. izmedu redova se ostavlja 10. Seje se krajem marta.15cm. i zato se masovno troši. a glavice u brazdicama stavljaju se na 5 . medutim.6 cm jedna od druge. Mladi luk stigne i upotrebljava se tokom aprila. U to vreme. Kao sadni materijal najviše se upotrebljava najkrupniji arpadžik (preko 25 mm) ili sitnije. Pocetkom maja biljke pocnu da teraju proraslice ("bikove") i usled toga tržišni kvalitet .ïþó Í´ò çì ó Crni ´«µ -®»¾®²¶¿µ Gajenje ¿®†´¿³»ò Rasad se proizvodi u otvorenim lejama.

Najbolje je da se na I m2 poseje 7 . Moderni setveni agregati istovremeno obavljaju i valjanje. Na malim površinama seje se rucno na redove s razmakom 8 do 10cm. Kasnije izvaden arpadžik se teže cuva i više tera u bikove. Vrlo je važno da se arpadžik blagovremeno i efikasno brani od korova. a potom pod nadstrešnicama ili drugim promajnim mestima. Cupaju se prvo najveci strukovi i tako redom. primenom pre i posle nicanja.90%. a zatim se arpadžik iskopava. Stajnjak se može rasturiti i prilikom predsetvene kultivacije. Veoma je važno da se dobro pripremi setveni sloj zemljišta i time obezbedi dobro i ravnomerno nicanje useva. Berba mladog luka obavlja se postupno. po mogucstvu orošavanjem. Svako zakašnjenje setve dovodi do sniženja prinosa i pogoršanja kvaliteta arpadžika. i plevljenjem. izmedu ovih redova .9 g semena. a pred zimu nadubri zgorelim stajnjakom i potanjira.mnogo silnog arpadžika (ispod 8 mm).I ! . Seme se ulaže na dubinu oko 2 cm. klijavosti 80 . pa se oštrom medom odstrane. a suviše gusto posejan . U slucaju da vreme bude suvo treba obezbediti zalivanje. Retko posejani usev daje veliki procenat krupnog arpadžika (iznad 22 mm).10cm.traka ostavlja se razmak od 25 . Povadeni arpadžik se najpre nekoliko dana suši na suncu. skuplja i odnosi pod nastrešnicu radi dosušivanja. Setva se mora obaviti što ranije. U praksi se cesto primenjuje nešto drugaciji postupak. a površine posejane rucno obicno se utabaj\t daskom. na meduredni razmak od 10 do 15cID. Proizvodnja arpadžika Za proizvodnju arpadžika odabere se nezakorovljeno zemljište dobrih fizickih osobina i obradi'što ranije s jeseni. U novije vreme primenjuje'se setva u traka ste redove široke 8 .> I /{ I t .30cm. Saceka se da nadzemni delovi biljcica potpuno usahnu. Posle svakih 10-: 12 redova ostavlja se staza od 50 cm. Korov se suzbija herbicidima. a listovi pocnu da žute. Velike površine seju se sejalicama. Arpadžik se vadi krajem jula ili pocetkom avgusta u vreme kad stabljicice omekšaju. if ~ I " Mladi luk (iz glavica) za zimsku i vrlo ranu prolecnu potrošnju može se odgajiti u toplim lejama i plastenicima. Drugi važan element ove proizvodnje je gusti na setve. po mogucstvu još krajem februara ili pocetkom marta. :. Prilikom iskopavanja i skupljanja arpadžika odmah se izdvajaju krupniji glavicurci (iznad 25 mm) koji se obicno koriste za proizvodnju 298 f I j & I . . Prodaje se u vezama od po 5 ili 10 strukova.

a zatim suši i cuva u narocitim skladištima. U novije vreme javljaju se sorte sa znatnom otpornošcu prema plamenjaci. ali su one od manjeg znacaja. izduženih. Prouzrokovac je parazitna gljivica Peronospora destructor. Kišnih godina.12tarpadžika. 299 . luk treba gajiti na promajnim mestima i na lakšem zemljištu. Narocito je porazna na semenskim usevima. Od ove bolesti lakše _stradaju biljke koje su bile napadnute plamenjacom. Jace r1apadnuti usev izgleda kao spržen. Sa površine od 1ha dobije se prosecno 10. sandovit).5 do 10mm. cesto 16.10 do 22 mm i krupan . Trulež glavica izaziva gljivica Botrytis alli. u toku maja i juna. a kad postoje izgledi za masovno širenje. Razvoju plamenjace pogoduje prohladno i vlažno vreme. Suvišna vlaga u zemljištu i kasnije u skladištu pogoduje razvoju bolesti. a cvetonosna stabla padaju. Na velikim površinama arpadžik se ubire specijalnim mašinama. saditi samo zdrav arpadžik i držati se plodoreda. Prosušeni arpadžik se veje i klasira obicno u tri frakcije: sitan . Obolelo lišce se povija i suši. nejasnih pega koje se ubrzo prekriju sivo1jubicastom prevlakom koju cine spore parazita. corbi za prskanje obavezno se dodaje sredstvo za bolje lepljenje (npr. Povadene lukovice treba dobro prosušiti pre nego što se odnesu na cuvanje.preko 22 mm. Sem toga.18tiha. Na listovima i cvetonosnim stablima izaziva pojavu krupnih. Mere berbe sastoje se u dobroj pripremi luka posle berbe i cuvanja na suvom i promajnom mestu. Treba saditi zdrav arpadžik i semenske izvodnice: s prolecapregledati usev i odstraniti sve biljke na kojima se pojave znaci oboljenja. treba useve prskati bordovskom corbom. Luk po mogucnosti treba gajiti na promajnim mestima i nikad uzastopno na istoj parceli. Glavni i?vor zaraze su zaražene lukovice (arpadžik i semenske izvodnice) i biljni ostaci. cinebom ili manebom svakih 10-15 dana. Bolest se javlja na glavicama u vreme berbe i u toku cuvanja. BOLESTI I ŠTETOCINE Plamenjaca luka je opasno gljivicno oboljenje koje pojedinih godina nanosi velike štete. Crni luk napadaju i druge bolesti. a zatim trulež zahvata njenu unutrašnjost. treba prskati fungicidima. standardni . Bolesna lukovica pocne da truli na vratnom delu. Iskusni odgajivaci postižu i znatno veci prinos.mladog luka. Suzbija se agrotehnickim merama. Prskanjem protiv plamenjace suzbija se i trulež glavica.

) PO REKLO.000ha.. Svaki cen (cešanj) ima cvrstu. velicina i oblik cenova znatno variraju u zavisnosti od sorte i spoljnih uslova. U iste svrhe beli luk koristi se pri izradi mesnih pretadevina. od lisnih rukavaca. kao i u crnog luka. Neke sorte teraju cvetonosno stablo. Za hemijski sastav belog luka karakteristican je visok sadržaj suve )[ materije (35. usled cega biljka požuti. uglavnom. Ova ulja su baktericidna (ubijaju bakterije). Lukovicu sacinjava manji ili veci broj cenova (u proseku 10-12).na oko 9. . Proizvodnja belog luka narocito je razvijena u oblasti Sredozemlja. koji su spolja obavijeni zajednickim ovojnim listovima. narocito s proleca. One nagrizaju mlade listove i stabljiku. Beli luk se gaji kao jednogodišnja biljka i razmnožava se vegetativnim pupoljcima. Najviše se gaji u Srbiji . U prvoj godini obrazuje lukovicu iz koje sledece godine izbije cvetonosno stablo sa semenom. kao dodatak jelima i salatama zbog specificnog ukusa i mirisa koji podsticu apetit.~ 'I Od štetocina crnom luku znacajnije štete nekih godina mogu da nanesu larve lukove muve. Broj. ali umesto semena obrazuju sitne vazdušne lukovice. Upotrebljava se. a u farmaceutskoj industriji služi za ekstrakciju etericnih ulja od kojih se spravljaju lekovi. kožastu ovojnu ljuspu koja zatvara mesnat pupoljak iz kojeg se pod povoljnim uslovima razvija nova biljka. cenovima. ZNACAJ I BOTANICKE OSOBINE Beli luk se gaji od davnina kao povrce i lekovita biljka. Najštetnija je u proizvodnji arpadžika i luka iz direktne setve. Beli luk razvija slab korenov sistem koji se u zemljištu razmešta plitko. 300 i. Naša zemlja spada medu najvece proizvodace belog luka u svetu sa približno 16. Suzbija se zaprašivanjem semena i arpadžika i prskanjem mladih useva insekticidima. ~ BELI LDK (Allium sativum L.000ha. U ishrani našeg naroda masovno se koristi i mladi beli luk. od kojih potice njegova ljutina i miris. Stabljika se obrazuje. Potice iz planinskih regiona srednje Azije gde raste kao dvogodišnja biljka.40%) i etericnih ulja. I I ~~ . iskrivi se i propadne.t I I .

Polovina fosfora i kalijuma može se uneti pri osnovnoj obradi.4 godine. Beli luk je biljka kratkog dana.). Narocito velike potrebe u vlazi imaju lukovi jesenjaci. u jesen posadene biljke odlicno prezime. Oskudica u vlazi u vreme najjaceg porasta biljaka ima za posledicu sitne lukovice i osetno smanjenje prinosa. Deo azotnog dubriva može se upotrebiti za prihranjivanje. kad biljke belog luka razviju 3 . Zbog guste sadnje otežano je suzbijanje korova te je potrebno da se za gajenje na vecim površinama odabere nezakorovljeno zemljište. krastavac. Beli luk se dubri slicno kao i crni luk. norme su razlicite za razna zemljišta i krecu se: 50 . Nekoliko dana pre sadnje primenjuje se treflan uz obavezno mešanje sa zemljom do dubine 8 . Iza jesenjaka koji stiže ranije mogu se u istoj godini gajiti drugi usevi (kupus. a dobro ukorenjene mlade biljke podnose temperaturu i do . a u vreme stasavanja 25oc i više. 60-100kg PzOs i 80-120kg KzOs po ha. tek iznikli korovi mogu se uništiti primenom kombinacije laso + gesagard 50. Za normalan rast beli luk ima slicne potrebe za vlagom kao i crni luk. jer dugi dani i visoke temperature podsticu biljku da formira glavicu pre nego što je dovoljno porasla. U nas se gaje dva ekotipa belog luka: proletnjak (kontinentaini.USLOVI USPEV ANJA Beli luk je otporan na hladnocu. propusnom zemljištu uspešno se može odgajiti samo uz navodnjavanje. što znaci postojano vlažno zemljište i vlažan vazduh. Glavice izmurznu na temperaturi od oko -lO°C. Zbog toga je potrebno da se sadi što ranije. boranija i dr.30aC. ako su korovi odmakli u razvoju bolje deluje aktril. Ponegde se mogu sresti i cvetonosne forme. Pocinje da raste vec na temperaturi od 3ac. . upotrebljavaju se kao pojedinacna ili kao kompleksna dubriva. kasni) i jesenjak (primorski.5 listova. Zemljište s malo humusnih materija dobro je nadubriti zgorelim stajnjakom. Optimalna temperatura rastenja je 15. rani. Plodored je isti kao za crni luk. Uspešno se mogu primeniti i herbicidi. a ostatak prilikom predsetvene pripreme zemljišta. Na lakom. Zbog toga u slucaju sušnog proleca usev belog luka treba navodnjavati. Kasno posadene biljke obrazuju sitnije lukovice s manjim brojem cenova. Posle nicanja. 301 . te je potrebno da se cuvaju na mestima gde temperatura ne pada tako nisko. Beli luk najbolje uspeva na plodnom zemljištu koje dobro drži vlagu. Mineralna dubriva daju odlicne efekte. ozimac).100kg azota.10cm. Na istu površinu ne treba ga saditi dok ne produ 3 .20aC. Ne podnosi zasenjivanje.

Cvetonosne forme belog luka (var. nekad i više) neujednacene velicine. sitni cenovi se odbacuju jer daju slabe biljke. prosecne težine 30. 302 .5m i to u brazdice otvorene moticicom. s manje voštanog pepeljka i nežnijim stablom. na dubinu 25 . te se lukovice mogu dugo cuvati. . izmedu traka (posle svakih 5-6 redova) ostavlja se rastojanje 50-60cm ili se otvaraju brazde za navodnjavanje. a brazdice se naprave markerom ili slicnim orudima. u nekih sorta i teže. U prolece cim to bude moguce parcelu treba iskultivirati i podr1jati. Na malim površinama sadi se na leje široke oko 1. Glavice se krune neposredno pred sadnju. Može se saditi i u jesen. Lukovice obicno imaju mnogobrojne cenove (15 do 20.15). Za 1ha potrebno je 700 . jer se na cenovima ako dugo stoje okrunjeni razvija oboljenje poznato kao bela tru1ež. Sorte i populacije belog luka jesenjaka odlikuju se snažnijim rastom. Za sadnju se koriste krupnije glavice. krupnijim listovima.900 kg sadnog materijala. Gaje se mnoge lokalne populacije. zbog toga se jesenjak uglavnom koristi za proizvodnju ranog mladog luka. pošto se prethodno rasture mineralna dubriva. Ako je oranje grubo potrebno je da se pred zim~ potanjira. u isto vreme kad i beli luk jesenjak. imaju zbijene srednje krupne glavice (20.~' ti ti Proletnjak. Sadenje se obavlja ranije . Za prolecni usev belog luka zemljište se mora obraditi s jeseni. sa slabim ovojnim ljuspama i manjim brojem cenova (10. Cenovi dugo miruju. a na velikim površinama 30 cm izmedu redova i 8-10cm u redu. Glavice su krupnije. V našoj zemlji zastupljene su odomacene populacije dosta raznorodne po morfološkim i drugim osobinama.30 cm.50 g. U manjoj meri gaje se populacije sa crvenkastim cenovima. Lukovice jesenjaka ne mogu se dugo cuvati jer vec s jeseni pocnu da prorastaju. sagittatum) imaju krupne i malobrojne cenove (6-8) kružno poredane oko cvrstog i vitkog stabla visokog preko 1m na cijem se vrhu umesto cvetova obrazuju sitne vazdušne lukovice. TEHNIKA GAJENJA Gajenje proletnjaka. Cenovi se sade na dubinu 4-5cm. U vrtovima i baštama beli luk proletnjak sadi se na razmaku 20 x 10 ili 15 x 15cm. Na vecim površinama obicno se sadi na šestoredne trake. Jesenjak.vec krajem februara ili pocetkom marta.30 g) obavijene cvrsto priljubljenim i zdravim ovojnim ljuspama srebrnastobele boje.

5 t. a u nepovoljnim 4 . ili na gomilice i ostave nekoliko dana na parceli da se prosuše.Beli luk: jesenjak (levo) i proletnjak (desno) Kad usev nikne i biljke razviju 2 . a kasnije. ili se odsecaju stabla i glavice stavljaju u letvarice. Prihranjivanje azotnim dubrivima daje odlicne rezultate. te je neophodno da se obavi jedno ili dva prašenja na dubinu oko 5 cm. a mnogi cenovi se osuše. mogu se upotrebiti i kompleksna lako topljiva dubriva. Dobro odgajen usev belog luka proletnjaka daje prinos 8 -10 tiha. Beli luk se u toku zime cuva u suvim i promajnim prostorijama u kojima temperatura ne pada ispod . medutim. Za prvo prihranjivanje. u protivnom. 303 . Ako je zemljište vlažno i meko biljke se cupaju.7 tiha. Medutim. Dovoljno .Sl.3 lista obavlja se prskanje cele površine herbicidima.40 kg azota po ha. Naši odgajivaci. iskopavaju se motikom. U kasno izvadenih lukovica ovoj ne ljuspe istrune i pocepaju se. Beli luk se vadi kad pocne da žuti. a pojedine biljke da poležu. Povadene biljke se skupe u redove. U našoj praksi beli luk se obicno ne navodnjava. odmah posle nicanja. a na velikim površinama podrivanjem narocitim orudima. u povoljnim godinama obicno postižu prinos 6 . je jedno ili dva prihranjivanja sa 30 . a zatim pletu u vence. glavica dobije ružan izgled. 95 . ako je potrebno i jedno plevljenje.3~c. herbicidima se ne može uvek potpuno da zaštiti usev od korova.

000-1. Njegov znacaj u ishrani je što se koristi u toku zime i s proleca kad ima malo drugog svežeg povrca.) Znacaj i botanicke osobine. Sadrži oko 10. U prolece. Prodaje se u vezama po 5 ili 10 strukova. Sadi se na slican nacin kao i proletnjak .. u nekih sorta visoko i do 80 cm.10tiha. cesto sa preko hiljadu ljubicastih. neophodno je usev dobro zaliti.10 godina. vitko.jesenjak stiže za upotrebu vec pocetkom aprila. Mladi luk .500 kg sadnog materijala. koja napada prizemni deo stabljike i lukovice. U našoj klimi najbolje je da se sadnja obavi sredinom oktobra.12% suve materije. na dubinu 6-7cm. što se u našem podneblju cesto dešava. PRAZILUK (Allium porrum L. ono nosi krupnu loptastu cvat. Sledece godine razvija dugo. Dobro je da se prethodno rasturi izaore 30. Ako se jesenjak gaji radi glavica sadnja treba da bude nešto reda (15 x 15cm ili 20 x 10cm). Oranje se obavlja što ranije u jesen. Larva muve belog luka javlja se na jesenjaku i oštecuje unutrašnjost stabljike. usev treba prihraniti azotnim dubrivom (l20-150kg/ha KAN-a). Takode se i suši.40 tona zgorelog stajnjaka i 300 do 400 kg superfosfata po hektaru. Bolesti i štetocine belog luka. 4 .u brazdice. usled cega listovi požute i biljka ugine. vec i kao lekovitu biljku. Za sadnju treba upotrebiti što krupnije lukovice i samo krupne cenove. Belom luku nanosi nekih godina izvesnu štetu bela trulež. pred prvo okopavanje. Prinos zrelih lukovica je 7 . Suzbija se ako se prska rano s proleca odgovarajucim insekticidima. cvetonosno stablo visoko i do 2 m. Na parceli na kojoj se ova bolest pojavi luk ne treba gajiti 8 . Da se posadi I ha potrebno je 1. U nas se gaji najviše u Srbiji i Makedoniji. Prve godine obrazuje mocno lažno stablo. Upotrebljava se najcešce kao svež ili se dodaje jelima kao zacin. Po hranljivoj i biološkoj vrednosti nicim se narocito ne istice. Praziluk je dvogodišnja biljka. Ako u martu nastane suvo vreme. " " I Gajenjejesenjaka. U tom slucaju biljke se do zime dobro ukorene i lako podnose mrazeve.6% ugljenih hidra ta i prosecne kolicine vitamina i mineralnih materija. Najcešce se sadi na razmak 15x 10 ili IOx 10cm. Praziluk je poreklom iz Sredozemlja i drevna je povrtarska kultura koju su cenili još stari narodi Egipta ne samo zbog njegove hranljivosti. ružicastih ili belih cvetova koje 304 .

3 godine. ponekad i 10 puta. Može se upotrebiti i nedovoljno zgoreli stajnjak ako nema zgorelog: rastura se 40 . ili 20 . Za1iva se u toku cele . Biljke koje trpe oskudicu uvlazi. 96 . Najbolje raste u jesen. Seme je sitnije i više naborano nego u crnog luka. te ga treba gajiti na plodnom zemljištu i uz obilno dubrenje. Praziluk je bi1jka s velikim potrebama u v1azi i u našoj klimi može da se odgaji samo uz navodnjavanje. sorta domaci dugi oprašuju insekti. Praziluk ima umerene potrebe za toplotom.vegetacije do kasne jeseni. sporo rastu i daju niske prinose. Uslovi uspevanja. Seme sacuva: klijavost 2 . 20 Povrtarstvo 305 .Praziluk. kada su temperature izmedu 15 i 20°c. mada sorte koje se u nas pretežno gaje mogu da izmrznu i na -1O°c. Najbolje je da se praziluk dubri stajnjakom i mineralnim dubrivima.30 tiha zgorelog. ali i na drugim plodnim i strukturnim zemljištima sa umerenim vodnim režimom.60 tiha svežeg. Veoma dobro uspeva u recnim dolinama. Praziluk ima narocito velike zahteve u hranljivim materijama. 19 ima oko 400 semenki. Biljke dobro podnose mrazeve i do -15°C.Sl. makar i povremeno.

Najveca opasnost dolazi od korova. odnosno 300. Rasad se bolje prima ako mu se 306 . pooranoj ili izriljanoj još s jeseni. zelene boje i s više voštanog pepeljka. tankim i nežnim stablom koje izraste do 80cm. fosfora 80-100kg i kalijuma oko 80kg po ha. istocnom ekotipu. grubljim listovima tamnije. Praziluk se prihranjuje u 2 .zapadnom.Mineralna dubriva treba davati u ovim kolicinama: azota 60-80kg. Setva se obavlja sredinom marta. imaju dužu vegetaciju. debela stabla sa širim. U nas su malo raširene jer su manje prinosne. Sorte zapadnog tipa razvijaju kratka. Površinski sloj mora biti dobro pripremljen. te se mora pleviti više puta. Najbolje su one rasadnice koje u vreme sadnje dostignu' debljinu olovke (5 .400 m2 zasejanih leja. Zbog svoje duge vegetacije praziluk se gaji gotovo iskljucivo putem rasada. Elefant ima nešto krace cilindricno stablo (bez proširenja pri dnu) i duge. tamnozelene listove sabijene jedno uz drugo u obliku rozete.5 . naprave se u prolece obicne leje. najkasnije pocetkom aprila. One su manje ljute. Proizvodnja rasada je dosta jednostavna. 'I j I I Proizvodnja rasada. U nas se gaje uglavnom sorte i populacije istocnog tipa poznate kao domaci i makedonski. Postoje dve grupe sorta praziluka: s dugim i kratkim stablom. Za I ha potrebno je 2. Seme se zatim pokrije prosejanim stajnjakom ili mešavinom zemlje i zgorelog stajnjaka. Posejano seme sporo nice i rasad u pocetku slabo raste. Na I m2 leje seje se 8 -10 g semena.og dubriva. Primena herbicida olakšava suzbijanje korova. Veoma su otporne na hladnocu i mogu se ostaviti da prezime na parceli.3 kg semena. Najpoznatije su francuska sorta karentan inemacka elefant. Karentan razvija oko 20 cm visoko stablo. mada se 1/3 ukupne norme može uneti pred rasadivanje. pri osnovi nešto šire (6-8cm) nego na sredini (oko 5 cm). azot po pravilu služi za prihranjivanje. Još jedno prihranji~anje sleduje dvadesetak dana posle prvog. Sorte.3 navrata. široki korubasti listovi pokriveni su jakim pepeljkom. Sorte s dugim stablom pripadaju tzv. TEHNIKA GAJENJA . Na dobro nadubrenoj parceli. Cim rasad nikne treba ga zaliti rastvorom azotn. a s kratkim stablom . Fosfor i kalijum unose se prilikom pripreme zemljišta za sadnju. široke. Sorte istocnog tipa karakterišu se dugim. što se obicno i cini pri upotrebi kompleksnih dubriva. daju vece prinose ali su manje otporne na mraz i obicno ne mogu prezimiti na otvorenom polju.7 mm).

Vece kolicine se trape na polju. spanaca. ražanom slamom ili rafijom. Naši odgajivaci jednom ili dva puta uklanjaju sa biljaka stare donje listove. Biljke se ociste od starih i polomljenih listova.3 cm. ' Direktna setva. dobro se prima kad stoji i više od 10 dana u senci i na promajnom mestu.skrešu korencici i deo lisne mase. Sadi se rucno.ltrake od po 4-6 redova. Dobro je da se prvo rasturi dubrivo. na zaklonjenom i ocednom mestu. Praziluk se zasaduje krajem juna ili pocetkom jula. najcešce na razmak 20 x 20 cm ili 25 x 15cm. 20" 307 . Male kolicine mogu se cuvati u podrumskim prostorijama utrapljene uvlažan pesak. N acupani rasad ne mora odmah da se posadi. a zatimusev okopa. ali doprinosi da se dobiju lepa. Primenjuje se i sadnja J. Berba i cuvanje. biljke se cupaju. Rasadivanje. Sa 1ha dobija se prinos od 40 do 60 tona. Kad pocnu jaci mrazevi utrapljeni praziluk se pokrije slamom u sloju od 10-15 cm. a zatim u toku cele vegetacije održavati povoljnu vlažnost. Na pijacu se iznose snopici od po 25. Korovi se suzbijaju okopavanjem i herbicidima. Obicno dolazi kao druga kultura posle salate.50cm i širok oko 30 cm i u njega uspravno ili malo ukoso postave dva reda biljaka koje se zatim pritrpaju zemljom do 2/3 njihove visine. graška i strnih žita. vec prema nacinu navodnjavanja. Prvo se iskopa trap dubok 40 . Pred rasadivanje rasture se mineralna dubriva a zatim zemljište dobro usitni i ovlaži. Odmah posle rasadivanja usev treba zaliti. glatka stabla. Posle 'se ponovo poredaju biljke i tako redom. Setvena rastojanja podešavaju se prema raspoloživim mašinama.tri nedelje kasnije. povezani vrbovim prutovima. Veoma je važno da se setva obavi što ranije u prolece i da se' obezbedi navodnjavanje i onemoguce korovi. Praziluk se vadi u novembru. a korenje potkreše na 2 . Ako se zasadi kasnije prinosi ce biti manji. Zemljište se nadubri stajnjakom i poore odmah po skidanju prethodnog useva. u brazdeili na ravnu površinu. sadiljkama. Praziluk se rasaduje u niske leje (fitarije). a ako to teško ide. Prvo prihranjivanje se obavlja cim se biljke ukorene i pocnu da rastu. Praziluk se može proizvoditi i direktnom setvom. 50 ili 100 strukova. koren se podseca motikom. Nega useva. a razmak izmedu biljaka u redu nešto manji (1O-15cm). na slican nacin kao i crni luk. Najpogodniji je sistem kulture na lejama koji obezbeduje maksimalnu primenu mašina. Ova meTa nije nužna. a drugo . Na vecim površinama meduredni razmak može biti veci. ali se nastoji da budu ka"o kod useva s rasadom.

Pupoljci u lukovicama dugo miruj u tako da se one mogu cuvati do juna a da ne proklijaju. ali sitnije.3 dana na parcelu da se prosuše. Tada bokore treba povaditi i ostaviti 2 . razmnožava se semenom ili vegetativno. Dobro podnosi i dubrenje dobro zgorelim stajnjakom. gotovo cilindricni. izdužene. U nas se gaji srazmerno malo. Kasnije se usev proredi na približno ista rastojanja kao kad se sade lukovice. nalik na cenove.u avgustu. Vlašac iz direktne setve obicno se ne vadi vec se ostavi u zemlji i rano s proleca sledece godine bere se kao mlad zeleni luk. t Krupnije lukovice ovog luka koriste se za jelo. Cvetonosna stabla su takode tanka i kratka (oko 50 cm). nežni i svetlozeleni: Stabljike su tanke i kratke. a sitnije za sadnju. Listovi kozjaka su relativno sitni. 308 .cenovi razdvoje i ostave na suvom pramajnom mestu. Naši odgajivaci ga razmnožavaju iskljucivo vegetativno i gaje ga kao jednogodišnji usev. na razmaku 20 x 15cm. šalota i dr. Koristi se uglavnom kao mladi z~leni luk rano s proleca. a seme nalik na seme crnog luka. strukturnom. Cesto se sadi i rano s praleca. . Vlašac iz jesenje sadnje sazri vec krajem juna ili pocetkom jula. Karakteristicna odlika vlašca je u tome što biljka. kada se one posade. Zatim se lukovice . najcešce nepravilnog oblika. Ove lukovice su zaobljene.5 lukovica. kozjak.Pošto lukovice vlašca dugo miruj u mogu se saditi i pocetkom leta za proizvodnju jesenjeg mladog luka. ljutika. . Sadi se ubadanjem u zemlju na dubinu 4. Vlašac je višegodišnja biljka. slabo obavijene košuljicom. krajem februara ili u martu. . dobro obradenom zemljištu. U toku vegetacije važno je da se biljke odbrane od korova. Cvasti su male. setvu treba obaviti u martu. u tankom sloju ili u plitkim letvaricama. formira više lukovica. cesto i 30 lukovica. svaka obrazuje bokor od 10. Za I m2 potrebno je oko 50 sitnijih lukovica (20 kg po I aru). a iz prolecne sadnje . a u sledecoj godini.ÊÔß–ßÝ (Allium ascalonicum L. ali se mogu upotrebiti i zrele lukovice. samo u kucnim vrtovima. lukovicama. Vlašac treba gajiti na plodnom.20. . Kada se vlašac gaji iz semena. Za proizvodnju ranog mladog luka sadnja lukovica obavlja se rano u jesen. cim to bude moguce. Biljka koja izraste iz semena formira 4. Sposobnost bokorenja je jako izražena.) · × Ova vrsta luka poznata je u narodu pod razlicitim naZIVima: vlašac. umesto jedne.5 cm.

Ova vrsta luka ne formira pravu lukovicu nego samo neveliko proširenje pri osnovi stabljike. pošto brzo raste i daje obilan prinos mladog luka. osrednje krupnoce. Ima izuzetnu sposobnost bokorenja. Listovi su više ljuti nego u crnog luka i sadrže oko 100mg% vitamina C. Ova vrsta luka se gaji radi mladog lišca. okruglastim lukovicallla. ali i de1jenjem bokora kao luk reZ.lnac. Pošto biljke prezime. na medurednom rastojanju 30 . Lako se razmrložava i de1jenjem starih busena. Aljma je vrlo pogodna za gajenje u staklenicima i plastenicima. Za 1ha potrebno je oko 20 kg semena. U tom slucaju tokom vegetacije berba se obavlja tako što se mlade biljke režu. kao i u zemljama Dalekog istoka. a zatim se bokori cupaju i iznose na pijacu. Razmnožava se semenom. U tom slucaju sadnja se obavlja u julu ili avgustu na razmaku 30 x 30 ili 30 x 20 cm.40 cm ili na dvoredne trake 50. Setva se može obaviti i s proleca. Listovi brzo rastu.) Aljmaili zimski luk je višegodišnja vrsta luka ali se obicno gaji kao jednogodišnji ili dvogodišnji usev.3 godine. Luk rezanac ima tanke. za mesec dana dostignu visinu 309 . u martu ili aprilu. Seje se krajem juna i u julu. gaji masovno i više se ceni nego druge vrste lukova. ~ REZANAC (Allium schoenoprasum L.) Rezanac ili drobnjak je višegodišnja biljka. ALJMA (Allium fistulosum L. nalik na crni luk. duge. Umesto jednogodišnje kulture usev aljme može se ostaviti da se bokori 2. Poreklom je iz Sibira i tamo se.+ 20 cm. ruski kozjak sa krupnijim. Razmnožava se semenom ili de1jenjem bokora. sa crvenim ljuspama. U nas je ova vrsta luka gajena malo. na leje. Gaji se radi proizvodnje mladog luka koji stiže rano u prolece. sporadicno. slicno kao kod luka rezanaca. s proleca pocnu brzo da rastu. pa se kasnije biljke rasade na stalno mesto. ali se može sresti i na livadama i šumskim proplancima kao samonikla biljka. Po negde se srece i tzv. sitne i veoma nežne listove bogate vitaminima C i A.U nas se gaje lokalne sorte kozjaka sa žutilll ili crvenkastim glavicama.

Biljke luka rezanca ne obrazuju lukovice.Luk rezanae (A. Rano posejan usev stigne za berbu 310 ~ . na redove s razmakom oko 20 cm (2 . Seje se rano s proleca ili rano u jesen. a bokor se sve više širi. u I g ima približno 1000 semena.3 g semena na I m2). Ubrzoizraste novo mlado lišce. U toku leta reže se nekoliko puta. Seme je sitno. schoenoprasum L) oko 20cm i tada se režu (šišaju) za spravljanje salata.I r 1 SI. Cvetovi su svetloljubicasti i prijatno mirišu. Iz bokora rano s proleca izbijaju mala cvetonosna stabla sa poluloptastim cvastima koje jedva nadvisuju listove. 97 .

razdele se i delovi ponovo posade na novu. jer se posle toga prinos jako smanjuje. obrazuje sicušne vazdušne lukovicice. nalik na vrlo sitan arpadžik. Za sadnju se koriste samo krupnije. Ove lukovicice mogu se upotrebiti za sadnju iste jeseni ili narednog proleca. dobro pripremljenu parcelu. one isteraju stabla sa vazdušnim lukovicicama. Na jednom stablu može se obrazovati i do 100 lukovica. CRNI LUK ROKAMBOL (Allium cepa var. t i I. a druge krupnije . Na istom mestu rezanac treba da ostane najviše 2.3 godine. ljute. crvenkaste. neke su sitne. cvrste.kao zrno kukuruza ili pasulja. Njegove glavice su obicno duguljaste. Sadnja se obavlja u pro]ece ili s jeseni na razmaku 20 x 20 cm.3 godine povade se stari buseni. Ako se ove glavice ponovo posade. umesto cvetova i semena. Iz njih se razviju osrednje glavice koje se mogu upotrebiti kao i lukovice crnog luka. dobro se cuvaju preko zime. prosecne težine 70-100 grama. Svake 2 . Još bolje je da se svakog proleca seje nov usev. U praksi se rezanac cesto razmnožava deljenjem bokora. kao zrno pšenice. Crni luk rokambol se ne gaji masovno. 311 . ali se u nekim krajevima cesto srece. viviparum) Ova vrsta luka ima izuzetnu osobinu da na cvetonosnim stablima (bikovima). a stari da se pocupa.pocetkom leta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful