You are on page 1of 53

LECENJE Kiseonik - element – čudo 14

DISANJEM
Po sistemu:
Kacudžo Nišija
Izabrao i priredio: Momir Ubiparip
Beograd septembar 2003.
Sadržaj
Reč izdavača 7
UvcxJ 9
Sest pravila zdravlja Nišija 15
DISANJE - ENERGUA ŽIVOTA 19
ŠTA NAM SMETA DA ŽTVIMO, '
ŠTA NAM SMETA DA DIŠEMO 22
Vežba “Vetar” 27
Kiseonik - element - čudo 28
KAKO DIŠEMO 30
ŠTA ZNAČI PRAVILNO DISATI 33
DISANJE I ZAKONI ZDRAVUA 37
RACIONALNO DISANJE 39
PRIPREMNE VEŽBE 40
Vežba “Čamac” 40
Vežba “Skakavac” 41
Vežba “Osvešćenje disanja” 41
“Donje” disanje 44
Vežba “Donje disanje” 44
Vežba “Energetsko trbušno disanje” 45
“Idealno” disanje 46
Vežba “Idealno” disanje” 47
DISANJE PROTIV SVHI BOLESTI 49
Pročišćujuće disanje 50
Vežba “Pročišćujuće disanje” 50
Vežba “Kontrola prane” 51
Meditacija 53
Vežba “Meditativno disanje” 53
Vežba “Lekovito meditativno disanje” 55
SPEOJALNE VEŽBE DISANJA 56
Lećenje pluća i disajnih puteva 56
Lećenje glavobolje, reumatizma i neuralgije 57
Lečenje srčanih bolesti 58
Lečenje upala i groznica 58
Lećenje nervnih bolesti 59
Lečenje želuca i creva 59
POdmlađivanje i lečenje kože 60
DISANJE I DUŠEVNI MIR 60
KAKO POBOUŠATI SVOJE RASPOLOŽENJE63
Vežba “Unutrašnji komfor” 64
Vežba “Dobro raspoloženje” 65
KAKO SE OSLOBODITI GNEVA 66
Vežba za dostizanje stanja posmatrača sa strane 67
Vežba za prevladavanje gneva 68
KAKO PREVAZIĆI TUGU I PATNJU 68
Vežba “Slušanje disanja” 70
KAKO POBEDm STRAH 71
Vežba “Disanje zimski san” 72
Kako se izboriti sa neumerenom radošću74
Vežba “Kovački meh” 75
Kako prevladati nemir 75
Vežba “Ulazak u spokojstvo” 77
Vežba “Nebeski krug” 78
KAKO SE ZAŠTTITn OD NEGATTVNE ENERGUE 80 Vežba “Veliko drvo” 81
ISCEUUJUĆE VIBRACIJE 83
Isceljujuća sila mantri i molitvi 87
Kako da glas postane vaš iscelitelj 89
Vežba “Divlja mačka” 89
Vežba “Svirala” 90
Spasavanje od negativne energije pomoću zvuka 91
Vežba “Krik” 94
“NAŠTIMAJTE” SVOJE UNUTRAŠNJE ORGANE 95
Vežba “Isceljujući zvuk pluća” 97
Vežba “Isceljujući zvuk bubrega” 98
Vežba “Isceljujući zvuk jetre” 99
Vežba “Isceljujući zvuk srca” 100
Vežba “Isceljujua zvuk slezine” 101
Vežba “Izjednačenje toka energije po celom telu” 101

Iako znam,
Da je naše telo prolazno,
Slično nežnoj peni na vodi, Svejedno se opet molim Za dug život, da se beskonačno
produži...
Otomo Jakamoti
Reč izdavača

Autor ozdravljujućeg sistema o kome će biti reči u ovoj knjizi je čuveni japanski
naučnik Katsuzo Nishi (1884-1959).
Sistem Nišija nije samo kompleks pravila i vežbi, već je uglavnom način života
kojim se stiče navika da se živi u saglasnosti sa zakonima prirode. On nije slučajno
nazvan Sistemom, iako se u njemu ne može dati prednost samo jednom; sve je u
njemu uzajamno povezano - isto kao i u čovekovom organizmu. Sistem Nišija
doživljava čoveka kao jednu celinu koja je neraskidivo povezana sa okružujućim
svetom i Svemirom. Osim toga, sistem Nišija pomaže da se formiraju tri navike koje
su neophodne za dostignuće sreće: navika da se bude stalno zdrav, navika na
neprekidan napor i navika da se neprekidno uči. Ali, stupivši na put zdravlja,
predstoji da se manifestuje i upornost, volja i nemilosrdnost prema sopstvenoj
inertnosti, jer ta tri kvaliteta predstavljaju izvor svih naših bolesti. Ne treba čekati
nekoga da dođe i da nam pomogne. Samo vi sami možete da sebe učinite zdravim i
srećnim.
Primer napomog truda može da posluži istorija pojave “Pravila zdravlja” Nišija.
Stvaranju Sistema je prethodio dug i naporan rad na istraživanju ogromne količine
(više od 70.000 primeraka) različite zdravstvene literature. Drevna egipatska,
starogrčka, kineska, tibetanska, filipinska praksa, joga, istraživanja iz oblasti
preventive različitih bolesti, dijetologije, bioenergetike, disanja, gladovanja, lečenja
vodom takav je bio krug interesa naučnika.
Zasluga Nišija se sastoji u tome da je on iz ogromne količine materijala izabrao
najvažniije i objedinio u Sistem koji može svako da primenjuje, nezavisno od pola i
uzrasta. Ovaj sistem je prvi put bio publikovan 1927. godine, a 1936. je izašla prva
knjiga Nišija na engleskom jeziku.
Danas u Tokiju postoji institut koji radi po sistemu Nišija. Njegove metode su
prošle proveru u praksi zahvaljujući čemu su hiljade ljudi postali zdraviji, izlečili se od
teških bolesti. Sistem Nišija omogućava da se produži mladost, omogućava da se
naslađujemo životom, pomaže čoveku da izdrži u teškim uslovima, da se izbori sa
stresom i bolestima. Ona uči čoveka da prati prirodne zakone života i prirode, a za
uzvrat daruje najvrednije - zdravlje.
Uvod

Kacudžo Niši, čuveni japanski naučnik, rođen je 1884. godine. Umro je 1959., u
75. godini života, kada je prosečni ljudski vek u Japanu iznosio 44. godine.
Rodio se kao slabo i bolešljivo dete, pa je celo detinjstvo bolovao. Dijagnoza,
koju su mu postavili lekari kada je imao 13 godina, glasila je ovako: crevna
tuberkuloza uz limfnu upalu pluća”. Jedan poznati lekar mu je postavio dijagnozu,
rekavši roditeljima: “Ovo dete, na moju veliku žalost, nikada neće doživeti 20
godina”.
I zaista, među vršnjacima, Niši je bio najbolešljiviji, ali je i pored toga osećao da
je sposobniji, pametniji i sa jasnijim ciljem nego ostala deca njegovog uzrasta. Tim
pre je više patio, jer mu bolest nije dozvoljavala da ostvari sve svoje sposobnosti i
stremljenja. Vise od svega na svetu je želeo ono što mu je bilo nedostupno: strasno
je želeo da bude zdrav. Bavio se mačevanjem i posećivao hram u kome su se vršile
religiozne meditadje. Ali, bolest ga nije napuštala i veoma je patio, kako fizički, tako i
duhovno, kopneći sve više telesno.
Kada je došlo vreme da izabere profesiju, rešio je da pođe u Opštu tehničku
školu. Njegovi rođaci su smatrali da profesija građevinskog inženjera najviše
odgovara dečaku sa tako krhkim zdravljem. On se složio. Ali, i na tom putu se
preprečila bolest. Shvatio je da ništa u životu ne može da postigne ukoliko ne učvrsti
svoje zdravlje. Taj zadatak je za njega postao pitanje života i smrti. Tada je počeo
da sakuplja znanja u kojima je tražio odgovor na pitanje: “Kako biti zdrav?”

Počeo je da primenjuje najrazličitije savete i preporuke. U to vreme je bila veoma


populama knjiga Flečera, posvećena pitanjima ishrane. Flečer je tvrdio: “Da bi se
iscrpeo maksimum hranljivih materija, hranu treba pažljivo žvakati”. Osim toga, Niši
je saznao da je najbolji čovekov lekar - priroda. U njoj su založene sve osnove života
i zdravlja. Tada je to za njega bilo otkrovenje. Upravo ti lekari koji su ga lečili, borili
su se samo sa njegovom bolešću, a iz Flečerove knjige je saznao kako se zdravlje
može poboljšati u celini.
Niši je počeo da prati savete Flečera, da pažljivo žvaće hranu, odstranjujući
delove koje se teško vare, čisteći ljusku čak i sa voća. Ali, uskoro je počeo da se
prejeda, i mučili su ga zatvori propraćeni snažnom glavoboljom.
Nastavio je sa istraživanjem literature i uskoro je shvatio zašto pati od svojih
bolesti: svaka nesvarena, neusvojena hrana se sakuplja u debelom crevu, stvara
sredinu za bakterije koje ispuštaju toksine. Te materije, kada uđu u krv, raznose se
po celom organizmu i izazivaju bolesti. Tako je došao do zaključka da hrana može ne
samo da gradi organizam, već i da ga uništava.
Sledeće što ga je preokupilo bili su radovi Sinklera o lečenju gladovanjem. Tada
se kod Nišija prvi put pojavila misao o povezanosti creva sa mozgom, misao koja se
kasnije razvila u njegovoj teoriji. Baveći se tim pitanjem, obratio je pažnju na napore
naučnika iz domena cirkulacije krvi. Iz rada profesora Moskovskog Univerziteta Zepa
“Dinamika cirkulacije krvi u mozgu”, saznao je da se izliv krvi u mozak dešava, po
pravilu, kao posledica upale ušiju, a upala ušiju je posledica bolesti grla. Grlo počinje
da boli kada bubrezi ne ispunjavaju svoju funkciju. Poremećaj funkcije bubrega i
kože vodi ka oboljenjima jetre. Početak tog kočića nesreće je u lošem radu creva.
Niši je takođe saznao da se unutar proširenih krvnih sudova mozga, čak i kod
zdravih ljudi, sadrži ne manje od 23 g raznih štetnih bakterija, međutim, one ne
pričinjavaju štetu organizmu.
Ali, to ne znači da u organizmu treba da postoje neke zaštitne sile koje mogu da se
suprotstave spoljašnjim napadima.
Niši je počeo da traži informaciju o tim zaštitnim snagama organizma. Izučavao je
uticaj zatvora na funkciju velikog mozga i došao do ideje o novom metodu lečenja
duševno obolelih.
Nastavljanjem istraživanja o problemima krvotoka, stvorio je svoju koncepciju
kretanja krvi u čovekovom organizmu, koja se principijelno razlikovala od opšte
prihvaćene. Površine vena na koži stvaraju ono što se može nazvati perifemim
srcem, ono što je neophodno za cirkulaciju krvi, ono što čuva naše zdravlje. Upravo
su krvni sudovi odgovorni za naše zdravlje, znači, neophodno ih je ojačati, obnavljati
i izgrađivati. Za to je Niši predložio specijalne vežbe i kontrastne vazdušne saune.
Niši je tada saznao da se lečenje gladovanjem praktikovalo od drevnih vremena.
Jevreji, hrišćani, budisti, konfučijanci u Kini i sveštenici Japanu su se pridržavali
posta. Rimski lekar Asklepiad je savetovao da se za ozdravljenje treba uzdržavati od
hrane, piti samo vodu i uživati u prirodi. Preporučivao je gladovanje umesto lekova i
grčki istoričar Plutarh. Lečenje gladovanjem je takođe ušlo u Nišijev sistem.
Šta se dešava u organizmu za vreme gladovanja? Veoma brz efekat gladovanja
dovodi do toga da se pojavljuje vakuum u oblasti gde se venula susreće sa
kapilarima. Kapilarni vakuum na kraju krajeva predstavlja pokretačku snagu
cirkulacije krvi. Zbog toga što je vakuum - energija, gladovati znači stvarati vakuum,
pa gladovanjem mi stvaramo pokretljivu moć celog ljudskog organizma. Međutim,
Niši nikada nije smatrao gladovanje univerzalnim lekom, išao je putem stvaranja
ozdravljujućeg sistema koji uključuje i takav metod, kao što je gladovanje.
Ceo svoj talenat, svu svoju intelektualnu snagu, Niši je koncentrisao na traženje
svog puta i života. Brzo je prestao da koristi sve lekove nazivajući ih otrovom za
organizam.
Kasnije, njegov zdravstveni sistem je potpuno negirao lekarsku terapiju. Pisao je:
“Pomoću lekova, mi samo potiskujemo simptome bolesti dublje i tako pogoršavamo
samu bolest. Ne odstranjujući uzroke koji su stvorili bolest, mi je teramo da se
prikriva, i ona čeka novu mogućnost da se opet spolja manifestuje.”
Niši je izučio više od 70 hiljada knjiga o zdravlju. Istražio je i potpuno ovladao
drevnom egipatskom, grčkom, tibetanskom, filipinskom medicinom, jogom i dr.
Poseban interes je pokazivao za ruske naučnike. Došao je do zaključka da su različiti
sistemi za ozdravljenje ili suviše komplikovani (npr. joga), ili da predlažu lečenje
pojedinačnih delova tela “pokušavajući da na taj način reše globalni problem
pojedinačnom metodom”.
Vrednost sistema Nišija se sastoji u činjenici da je on kombinovao ozbiljan
sistematski prilaz lečenju različitih bolesti uz jednostavne ozdravljujuće metode koje
su potpuno pristupačne i za decu, teško obolele ljude, kao i stare. To je još jedna
potvrda stare istine da je sve što je genijalno - jednostavno.
Jedan od osnovnih uzroka bolesti, smatrao je Niši, predstavljaju poremećaji u
kičmi. Pisao je: “Najmanji poremećaj u kičmi može negativno da utiče na stanje
drugih delova tela i da dovede do disharmonije između fizičkog i psihičkog stanja.
Zato je za poboljšanje opšteg zdravlja organizma neophodno izlečiti kičmu. Mnogi
sledbenici sistema Nišija su se i više nego uverili kakve odlične rezultate sistem Nišija
donosi u lečenju bolesti kičme, pa čak i međukičmenih kila.
Ogromnu pažnju Niši je poklanjao stanju perifernog krvotoka i, posebno,
kapilara. Tvrdio je da bolesti kapilara leže u osnovi praktično svakog patološkog
procesa. Na osnovu napora velikog ruskog naučnika i lekara A. Zalmanova, stvorio je
teoriju “perifernih srca” i značajno usavršio kapilaroterapiju. Niši je razradio
jednostavne metode pojačanog obnavljanja i regeneracije krvnih sudova putem
vibracionih vežbi i kontrastnih važdušnih i kontrastnih vodenih kupki.
Pravilno izbalansirana ishrana je uvek bila jedan od najvažnijih sistema
ozdravljenja. Ni sistem Nišija nije u tome izuzetak. Niši je došao do zaključka da
hrana može ne samo da sazida, već i da uništi organizam. Svaka nesvarena hrana se
gomila u debelom crevu, stvarajući na taj način hranljivu sredinu za bakterije koje
luče toksine. Ove otrovne materije, prodirući u krv, raznose se po celom organizmu i
izazivaju bolesti. Kod Nišija se mogu susresti mnoge vredne preporuke u vezi
ishrane: pročišćujuće dijete, gladovanje, balansiranje vitamina i mikroelemenata,
prehrana velikog mozga i endokrinih žlezda. On je pisao: “Hrana to nije ono što
nam pruža “ukusno”, “slatko”, “kiselo”, “kalorično”, što utoljava naš apetit i
zadovoljava naš ukus. Hrana je ono što našim ćelijama pruža energiju i neophodne
“građevinske materijale”. Svetlost, vazduh, voda i sve materije, elementi koji mogu
da se pretvore u sastavne delove naših ćelija, tkiva, organa i tečnosti u organizmu
sve je to hrana za čoveka.”
Još jedan važan uzrok hroničnih bolesti po Nišiju je pad duševne snage. To se
potpuno poklapa sa postavkama drevne kineske medicine, u kojoj se negativne
emocije stavljaju na prvo mesto u nizu uzroka bolesti. Kod čoveka u depresiji
primetan je snažan pad zaštitnih sila u organizmu, on počinje da oseća umor,
opustošenost, gubi interesovanje prema životu. Kako se sa tim boriti? Niši smatra da
je u tom slučaju najvažnije - “volja i znanje”. Volja da se svoj život promeni na bolje,
i znanje kako da se to postigne. Mi moramo da pothranjujemo svoj mozak
pozitivnim emocijama. Umesto da iznova i iznova preživljavamo svoje nesreće i
neuspehe, mi moramo da se okrenemo prema svetlosti, nadi i radosnim mislima.
Čovek koji poseduje visoku duhovnu energiju neprekidno se nalazi u stanju duševne
ravnoteže, živi mudro i osmišljeno. Život teče kroz naše nerve. Kada posedujemo
nervnu snagu, prepuni smo entuzijazma i sreće, zdravlja i častoljublja, na taj način
prevazilazimo sve teškoće i spremni smo da prihvatimo svaki sudbinski izazov. Tada
se ne plašimo problema već ih pozdravljamo jer naš nervni sistem može sa njima da
se izbori i u to smo uvereni”.
O uzrocima bolesti

(lična beleška Nišija)


Korak po korak, išao sam svojim putem ka zdravlju. Počeo sam da razumevam
kako radi moj organizam i šta je potrebno da učinim da bi on bio zdrav. Polako su
počeli da mi prilaze ljudi koji su patili od raznih bolesti, sa molbom za savet.
Pokušavajući da shvatim uzroke nastanka jednih ili drugih bolesti, došao sam do
zaključka da ne postoje zasebne bolesti, da ne treba lečiti jedan organ, jer je
organizam JEDINSTVENA celina. Počeo sam da stvaram principe nove medicine,
zasnovane na upotrebi isceljujuće energije koje je u organizam usadila sama priroda.
Osim toga, shvatio sam da se za očuvanje zdravlja ljudi moraju boriti. Počeo sam
da javno iznosim svoje poglede. Moja potraga za novim metodama ozdravljenja
podudarila se sa pojavom pokreta prirodne higijene u Americi. Počeo sam aktivno da
učes- tvujem u tom pokretu. Prirodna higijena je postala altemativna medicinska
disdplina koja je proglasila potrebu za kompleksnim pristupom čovekovom zdravlju i
istraživanju zakona života
Sistematski i dubiozno sam izučavao medicinu, anatomiju, fiziologiju,
bakteriologiju, psihologiju, filozofiju, praksu raznih religija. Mogu red da je za
zdravlje kompletnog organizma neophodno dovesti u red pre svega fizičko stanje,
zatim hemijske i bakteriološke pokazatelje, a zatim i psihičko stanje.
Smatram da se bolesti razvijaju kao posledica četiri uzroka: promene na skeletu,
unutrašnjih organa, tečnosti imutar organizma (krv, limfa, druge tečnosti), i pada
duševnih sila. Ne postoji lečenje zasebne bolesti, već se jedino kompleksnim
ozdravljenjem celog organizma može pobediti svaka bolest.
Moj sistem ozdravljenja se nije pojavio odmah. Postepeno usavršavajući svoje
metode i birajući najbolje među već poznatim čovečanstvu, stvorio sam ono što
mogu nazvati Sistemom zdravlja. Otkrio sam ga kada mi je bilo 44 godine. Tada je
to bila prosečna dužina života u Japanu. Od tada su prošle godine, i iako su mi u
detinjstvu prorekli ranu smrt, zahvaljujući svom Sistemu sam uspeo da sačuvam
krepko zdravlje.
Posle publikovanja moje teorije, počeli su da mi dolaze ljudi iz svih krajeva sveta.
Na kraju sam napustio dužnost glavnog inženjera tokijskog opštinskog metroa, i
ostatak života sam potpuno sebe posvetio pitanjima ozdravljenja.

Šest pravila zdravlja Nišija :

1. Pravilo: Ravna postelja. Potrebno je spavati na tvrdoj postelji. Treba


potpuno izbegavati sve federe u krevetu. Prekrivač treba da bude lagan i tanak, ali
da se čovek ne prehladi tokom spavanja. Zašto se preporučuje ravna postelja? Kada
telo leži ravno, na tvrdoj postelji, težina se ravnomemo raspoređuje po celom telu, a
mišići se potpuno opuštaju. Osim toga, ispravlja se iskrivljenost kičmenog stuba koje
se dešava tokom dana, na poslu ili u sedećem položaju. Ukoliko se ne ispravi
pomeranje pršljenova, dolazi do pritiska na nerve i krvne sudove između kičmenih
pršljenova (što ih parališe), a kao rezultat, dolazi do oboljevanja onih organa koji
snabdevaju energijom i krvlju te nerve i krvne sudove. Tvrda postelja stimuliše rad
kože, sprečava spuštanje jetre, aktivira rad kožnih venoznih krvnih sudova, čime se
ubrzava snabdevanje kože krvlju. Sve to pruža dobar san i bodrost posle njega.
2. Pravilo: Tvrd jastuk Pre sna treba stavljati vrat na tvrd jastuk, a pri tome
paziti da se treći i četvrti vratni pršljen nalazi na vrhu jastuka. Na početku će to biti
bolno; tada se umesto podloge

između vrata i jastuka može koristiti peškirić. Ali, koristeći ga s vremena na vreme,
treba naviknuti na tvrd jastuk, a peškir na kraju potpuno odbaciti. Tvrd jastuk
doprinosi dobrom zdravlju: ispravlja vratne pršljenove, odstranjuje glavobolju,
bolesti uha, grla, nosa i očiju. Više od toga: on jača mozak i kičmu.

3. Pravilo: Vežba “Zlatna ribica”. Ovu vežbu treba praktikovati na sledeći


način: leći na leđa na ravnu postelju, zatim povući u pravcu karlice nožne prste,
staviti obe ruke pod vrat ukrstivši ih kod četvrtog ili petog vratnog pršljena. U tom
položaju ljuljati (vibrirati) celo telo slično ribi koja pliva u vodi. Ovu vežbu treba raditi
po 1-2 minute ujutro i uveče.
Vežba pomaže u izlečenju skolioze, ispravlja krivu kičmu i na taj način otklanja
prenaprezanje kičmenih nerava, normalizuje cirkulaciju, koordiniše simpatički i
parasimpatički nervni sistem i podstiče crevnu peristatiku.

4. Pravilo: Vežba za kapilare: Leći ravno, na leđa. Staviti glavu na tvrd jastuk
ili podlogu, podići ruke i noge vertikalno ka karlici i zatim njima vibrirati. Ova vežba
stimuliše kapilare, poboljšava cirkulaciju u celom organizmu, omogućava
pokretljivost i obnavljanje limfne tečnosti.

5. Pravilo: Vežba “Spajanje dlanova i stopala”. Leći na leđa, staviti ruke na


grudi. Otvoriti dlanove, spojiti vrhove prstiju obe ruke, pritiskati ih međusobno i
opuštati. Ponavljati nekoliko puta. Zatim pokretati ruke napred i nazad, sa spojenim
vrhovima prstiju. I, na kraju, spojiti dlanove nad grudima. Ovo je prvi deo vežbe.
Drugi deo , nastaviti ležati na leđima, podignuti noge visoko iznad tela, spojiti
kolena. Spojiti stopala i pokretati nogama napred i nazad deset puta na rastojanju
od 1 do 1,5 (dužina stopala). Zatim, spojiti dlanove i stopala, pa u tom položaju
ostati 5-10 minuta.
Vežba je veoma korisna jer pomaže radu dijafragme. Vežba “Spajanje stopala”
ima veoma veliku vrednost i zato što koordinira funkcijama mišića, nerava i krvnih
sudova u oblasti prepona, stomaka i bedara. Kod trudnoće, ona pomaže normalnom
rastu deteta u majčinoj utrobi, ispravlja njegov nepravilan položaj. Zato je ova vežba
od velike koristi za buduće majke, ukoliko žele da imaju lagan i bezbolan porođaj.

6. Pravilo: Vežba za kičmu i stomak. U 6. pravilu zdravlja, sakupljene su


jednostavne i efikasne vežbe za kičmu i stomak. Vrednost praktikovanja se sastoji u
tome da pri istovremenim pokretima kičme i stomaka, simpatički i parasimpatički
nervni sistem počinju usaglašeno da funkcionišu. To dovodi do jačanja celog
nervnog sistema. Takođe, pravilo “6” zdravlja pomaže da se uspostavi kiselo-alkalna
ravnoteža u organizmu. Fizičke vežbe usmerene na jačanje mišića podržavaju
kiselost. A duboko disanje i opuštanje pune organizam alkalima. Zahvaljujući
vežbama “6” pravila zdravlja, istovremeno sa pokretima leđa radi se trbušno disanje
i meditacija, što u organizmu uspostavlja kiselo-alkalnu ravnotežu.

Parafrazirajući poznatu izreku, može se reći - “Zdravlje je teško pronaći u sebi, ali
ga je tek nemoguće pronaći spolja”. Sistem Nišija omogućava produženje mladosti,
daruje mogućnost da čovek uživa u životu, pomaže mu da izdrži u teškim uslovima,
da se izbori sa stresom i bolestima. Ona uči čoveka da prati zakone života i prirode,
a zauzvrat damje najveće blago - zdravlje.

DISANJE - ENERGIJA ŽIVOTA


Život koji je stvoren na zemlji nije jednostavan. Životna energija je bukvalno
razlivena po vazduhu. Zar bi inače čovek ili bilo koje drugo živo biće mogao da živi
na planeti na kojoj priroda svakog trenutka ne podržava život, samim mehanizmom
okružujućeg sveta? Naravno da ne! Život se začeo na Zemlji samo zato što je to
druželjubiv svet. Sam svet uokolo nas, sama priroda doslovno svakoga trenutka
govori: “Živi! Raduj se! Budi zdrav i srećan!” Sama priroda je spremna svakog
trenutka da uliva u nas životnu energiju kojom je ispunjen svet. Da, da, naš svet je
prepunjen životnom energijom. Ona je svuda oko nas, ona je spolja i unutar nas.
Životna energija nije samo razlivena po celom svetu, nego se iz nje, naravno,
sastoji i ceo svet. Da, iz nje se sadrže sve stvari i predmeti, sva bića, životinje, biljke,
i vi , sve na svetu se sastoji od te sile. Iz nje se sastoji takođe i ono što je nemoguće
videti očima, što je nemoguće osetiti čulima, želje, instinkti..iako to nije tako lako
zamisliti.
Mudraci u raznim zemljama su tu životnu energiju nazivali raznim imenima: “ki”,
“ći”, ili “prana”. Ta životna energija je ono iz čega je stvoren naš svet. Ali, kako je
zaista nastao naš svet? Do sada, sigumo, to niko ne može sa sigunošću da zna.
Ali,ipak se može reći da je naš svet zaista imao svoj početak, da je nekada bio
stvoren. Pre nego što je bio stvoren, životna energija je bila uspavana, nepokretna.
Bila je skoro neprimetna, prozračna, kao mima morska voda. Bila je spokojna i nije
stvarala nikakve forme.
Da bi se stvorio naš svet, životna energija je morala da pređe u pokret. Prelazeči
u pokret, ona se menjala, prelazila od nepokretnosti i prozračnosti ka stvaralaštvu i
stvaranju oblika našeg sveta. Naš svet i predstavlja kombinaciju raznih oblika.
Ukoliko se životna energija koncentriše, tada dobijamo opipljive, vidljive forme
takve, kao što je ljudsko telo. Manje koncentrisana, razvejana životna energija
materijal je iz koga se sastoje suptilniji objekti: misli, osećanja, nagoni. Mi ne bi
mogli da napravimo nijedan pokret ukoliko nama ne bi upravljala ta energija. Zato
mrtav čovek ne može da se pokrene - energija je izašla iz tela. Upravo ta energija
prane nagoni vibraciju srčanog mišića, tera krv po arterijama, ta energija pomaže u
varenju hrane, i naravno - ona je u svakom našem udahu i izdahu. Energija “ki”, ili
“prana”, deluje na nas i onda kada razmišljamo, kada nešto osećamo, nešto želimo.
Sve oko nas što bi mogli da pomenemo jeste - stvaranje životne energije, jedinog
izvora i jedinog materijala (koji može da preuzima najrazličitije forme), iz koje se
sastoji ceo naš svet u svim njegovim manifestacijama. Životna energija - jeste sama
naša priroda. Mi smo stvoreni iz životne energije, sastojimo se iz nje. Kako su ljudi
uspeli da izdaju svoju prirodu, zašto je životna energija uspela da ih zaobiđe i
umesto nje su došle bolesti? Prisetimo se barijera i prepreka koje smo postavili
unutar nas, odvajajući se od životne energije. To je veoma važan problem, i mi ćemo
se tome još vratiti.
Ali, za početak, zapazimo: naš svet je stvaranje ne samo jednostavne životne
energije, već njeno kretanje. Kretanje životne snage, pokretanje energije u svetu...
Zar to ne liči na pokretanje vazduha? Veoma. Zar to ne liči na vetar - premeštanje
vazdušne mase nad zemljom, zar to ne liči na disanje - premeštanje spoljašnjeg
vazduha unutar tela i obratno? Podseća! Praktično, to je identično. Pokretanje
vazduha je pokretanje životne energije.
Pokretanje vazduha unutar tela i obratno predstavlja čovekovo disanje.
Pokretanje energije u Svetu je disanje Sveta. To je disanje Prirode, disanje Svemira.
Naš svet je ogroman, živ organizam koji ume da diše. To disanje, to pokretanje
energije, ta životna snaga i jesu ono što stvara život. Ljudi, kao i sva druga bića, su
malene kopije velikog živog organizma - našeg sveta, čiji smo svi mi sastavni delić.
M smo izgrađeni po ugledu na njegov lik: on živi, postoji samo onda kada diše, tj.
kada se u njemu dešava pokretanje životne sile - mi živimo samo onda kada dišemo.
Ali, kako dišemo? Disati možemo na različite načine. Ako želimo da kroz život
vučemo bolesti i patnje , dovoljno je da slabo uvlačimo malu količinu prljavog
vazduha, neispunjenog kiseonikom i energijom, u pluća i obratno. Da, vi nećete
umreti, čak i ako tako dišete. Za slabu podršku života, to je dovoljno. Za potpun,
vredan, zdrav i srećan život - ne.
U svetu su procesi pokretanja vazduha i pokretanja energije neodvojivi jedan od
drugoga. Ali, čovek u procesu civilizacije se odvojio od životne sile, unakazio je svoju
prirodu. Zbog toga većina ljudi diše tako samo da prebacuje potpuno nedovoljnu
količinu vazduha u pluća i obratno, ne dajući da zajedno sa vazduhom uđe životna
sila, ne omogućava toj životnoj energiji da slobodno cirkuliše u telu, dostigne svaku
ćeliju. Zbog toga ljudi i žive sa bolestima i patnjama i umiru pre vremena.
Sada se vratimo razgovoru o barijerama koje ne dozvoljavaju životnoj energiji da
slobodno kruži po telu.

ŠTA NAM SMETA DA ŽIVIMO, ŠTA NAM SMETA DA DIŠEMO

Svet koji nas okružuje je živ, vitalan, on diše, tj. u njemu se sve vreme pokreće
životna sila. Disanje sveta je kretanje energije. Ukoliko želimo da budemo zdravi i
srećni, ukoliko želimo da život predstavlja radost, mi moramo naše disanje da iz
prostog i beskorisnog uvlačnja vazduha promenimo u proticanje energije.
Neophodno je da svaki naš udah bude energetski. Šta smeta većini ljudi da učine
svoje disanje energetskim? U čemu leži prepreka da se unutar sebe pusti životna sila
i da joj se dopusti da se kreće, nosi energiju i zdravlje?
Životna energija, “ki”, “ći” ili “prana” - to je zdrava, harmonična, isceljujuća
energija. Ali, osim nje u svetu postoji još i druga - nezdrava, negativna energija.
Odakle ona dolazi? Sigumo ne dolazi iz same prirode.
Svu negativnu energiju čovek sam stvara unutar sebe, ta energija istiskuje
isceljujuću životnu energiju, ne dozvoljavajući joj da se sjedini sa razlivenom
životnom energijom.
Pokušajte da se bar za trenutak distancirate od svojih problema, misli, osećanja,
bolesti, nesreće, strahova, tuge, radosti, nade, očajanja... Pogledajte na sebe i na
okružujući svet pogledom posmatrača sa strane, pogledom stranca i svedoka koji je
prvi put stigao u ovaj svet i prvi put ga ugledao. I na svoje telo pogledajte pogledom
stranca. Zamislite da su vam ga dali zbog udobnosti putovanja po tom svetu, a da
vaša istinska suština, vaša duša, samo meri taj kostim, da bi ga opet ponovo
skinula...
Ukoliko uspete da pogledate na sve oko sebe i na same sebe pogledom
posmatrača sa strane - moguće je da će vas ushititi veličina i lepota sveta koju ranije
niste primećivali! Možda ćete osetiti duboko, moćno, veličanstveno i mudro
spokojstvo prirode.
Čak i kada je na moru velika bura, vi možete osetiti veliki spokoj. Da, more huči i
buči, ali je pritom u svojoj dubini mirno, ne uzbuđuje se.
Ukoliko uspete da osetite taj veličanstveni spokoj sveta oko sebe, ukoliko osetite
da je svet spokojan - ali istovremeno aktivan, pogledom posmatrača sa strane
zavirite unutar sebe.
Ali, užas! Vi možete videti tamo sasvim suprotnu sliku. Tamo, unutar vas nema
mira - tamo udaraju talasi straha, nemira, patnje, zlobe, besa, razdraženje... Znači li
to da se unutar vas pokreće energija? Apsolutno ne! Reklo bi se da unutar vas sve
ključa, ali ako hoćete da osetite energetski tok, nećete osetiti ništa osim nepoznatog
okamenjenja: unutra kao da je sve zamrzlo, ali vas pri tome trza nemir.
Evo kakva je ogromna razlika između stanja u kome prebiva čovek i stanja
prirode. U prirodi je sve u pokretu - ali istovremeno u miru. U čoveku nema pokreta,
ali postoji odsustvo mira - nemir.
Eto šta je čovek učinio sa sobom. Eto kako je unakazio svoju prvobitnu prirodu,
kako ju je zamenio za nešto potpuno suprotno. Od sveg jedinstva sa okružujućim
svetom prirode, čovek se nije samo odvojio - on joj se suprotstavio. Kretanje i mir
prirode - zastoj i nemir u čoveku!
Kako vratiti svoju istinsku prirodu, kako promeniti sebe, kako u život pustiti
životnu snagu, kako se otvoriti prema svetu i prognati iz duše nemir i kako u nju
useliti mir prirode? Kada je Niši rešio da izleči sebe bez obzira na sve, ta pitanja su
postala najvažnija u njegovom životu. Počeo je svuda da traži odgovore i uskoro ih
je pronašao. Otkrio je da je životna energija tesno povezana sa disanjem. To znači
sledeće: naučiti pravilno disati, znači ovladati i životnom energijom. Shvatio je da
disanje može da postane jedan od najboljih iscelitelja.
Kada se unutar nas pojave barijere i energetske blokade, mi time prizivamo
životne energije negativnog karaktera koje ulaze u nas i tako se pojavljuju bolesti.
Ka isceljenju vode dva puta. Prvi put je da se radi neposredno nad barijerama koje
stvaraju loše energije unutar nas. Drugi put je naučiti pravilno disati, i tada će
barijere i negativna energija otići same po sebi.
Svaki čovek sam treba da odabere koji je od ta dva puta za njega bolji. Prvi put
je put samo za odabrane: veoma je težak i komplikovan. Drugi put je dostupan
svima.
Razmislite: da li je jednostavno tek tako otkloniti nemir iz svoje duše? Učinivši to,
vi, verovatno, možete početi da dišete pravilno. Ali, kako ćete to učiniti? Nemir je
nemoguće odstraniti snagom volje, nemoguće je narediti sebi da se ne
uznemiravamo. Iz toga ništa neće proizaći. Ali, može se jednostavno regulisati
disanje. Sa njim će se regulisati i tok životne energije u organizmu. I tada će nemir i
druge vrste štetne energije nestati same po sebi.
Ne samo nemir, već i druge vrste štetne energije u nama stvaraju bolesti.
Negativnu energiju stvaraju sledeća osećanja: gnev, strah, tuga i žalost, nemir,
utučenost, snažno nervno uzbuđenje, koje se često skriva pod maskom prekomeme
radosti. Zar i radost može da stvori lošu energiju? Zar radost nije najsvetlije
osećanje? Prava radost je svetao i čist osećaj. Ali, postoji i druga radost, tačnije, ono
što se rađa pod plaštom radosti, ali ne poseduje njenu čistotu i mir. Nervno
uzbuđenje usled neodmerenog uzbuđenja je takođe vrsta loše energije ili neprirodna
radost, jer je od prave radosti daleko. Vremenom ćete naučiti da razlikujete svetlu,
istinsku radost od neumerenog uzbuđenja i osetićete kako na različite načine dišemo
kada se svetlo radujemo i kada se neodmereno uzbuđujemo.
Kako svaka od negativnih energija utiče na našu životnu energiju?
Gnev, doslovno “mućka”, zamućuje svu životnu snagu organizma, podiže je na
vrh i zatim proliva. Lišena životne energije koja se penje gore, i umesto nje
dobijajući negativne energije gneva, strada jetra - ona doslovno okamenjuje, od
elastične i žive postaje tvrda i beživotna.
Strah, naprotiv, spušta životnu energiju. Spuštajući se, energija ostavlja
organizam opustošen, i umesto energije koja se spušta, na njenom mestu ostaje
negativna energija koja ranjava bubrege.
Tuga i žalost dovode do razvejavanja i veoma brzog trošenja životne energije.
Kao posledica, energetski se opustošuju pluća. Nastaju plućne i bolesti disajnih
puteva. Takođe se uništava i volja.
Nemir, nespokojstvo: Potpuno opustošuju organizam, lišavajući ga životne
energije. Zbog toga ostaju nezaštićeni mnogi organi, a najvažnije - krv, koja
dostavlja hranu svim organima i tkivima. Lišena životne energije, krv opustošuje i
izbacuje iz stroja ceo organizam.
Utučenost (potištenost) koči kretanje životne energije. Stvara se zastoj u
oblasti želuca i slezine, i oboljevaju ti organi.
Neprirodna radost usporava kretanje životne snage u oblasti srca. Zivotna
energija se tamo rasejava, zbog čega srce ne može da radi normalno, a um ne može
da se koncentriše i jako se rasklimavaju nervi.
U starim kineskim traktatima se direktno govori o tome kako gnev razjeda jetru,
prekomerna radost ranjava srce, utučenost i zamišljenost štete slezini, strah uništava
bubrege.
Destruktivan uticaj tih negativnih energija je velik. Kada smo pod vlašću takvih
energija, mi sebe odsecamo od harmoničnog i mirnog sveta, mi prestajemo da
budemo deo njega, ne omogućavamo životnoj energiji da slobodno cirkuliše u
organizmu. Počinjemo nepravilno da dišemo, loše se osećamo, razboljevamo se, ne
radujemo se životu i sami sebi. Ako naučimo energetsko disanje, na taj način
možemo da vratimo potrošenu energiju harmonije, da vratimo životnu energiju i da
se nosimo sa bolestima. Zbog toga u sistemu Nišija disanje zauzima tako važno
mesto.
Pravilno, energetsko disanje otkriva unutar nas isceljujuće sile koje pomažu
kretanje životne energije koja je razlivena po svetu. Kada u sebi otkrijemo
isceljujuću energiju, možemo da ozdravimo i da se izlečimo sami, ne pokušavajući da
nađemo isceljenje negde spolja kod lekara ili u lekovima. Sve što nam je potrebno
za isceljenje leži unutar nas.
Veoma je važno shvatiti da isceljujuću energiju ne treba tražiti tamo negde, kod
nekoga, već isključivo unutar sebe. Samo otkrivajući isceljujuću snagu unutar sebe,
mi možemo da ozdravimo. Sve što se dešava spolja ne leči. Savremena medicina
pokušava da izleči čoveka spoljašnjim sredstvima. Lekari znaju sve o bolestima i
sredstvima kojima se leči, ali pri tome ne znaju glavno: put kojim dolazi zdravlje. A
zdravlje dolazi samo jednim jedinim putem: zajedno sa životnom energijom sveta.
Odstraniti bolest uopšte ne znači učiniti čoveka zdravim. Ukoliko u organizmu ne
cirkuliše ili loše cirkuliše životna energija - mogu se, naravno, lekovima odstraniti
spoljašnji simptomi bolesti, ali je nemoguće vratiti zdravlje dok se ne uspostavi
kretanje životne energije. Čoveku se može dati tableta protiv kašlja, i on će prestati
da kašlje. Da li to znači da je životna sila u njegovim disajnim putevima i plućima
počela normalno da cirkuliše? Naravno, ne. Ona se tamo kreće isto tako loše kao i
ranije, a najverovatnije je da se uopšte ne kreće, jer se tamo stvorio zastoj energije.
Ali, bolesnik više ne kašlje i misli, da je zdrav. Međutim, bolest se samo zavukla u
dubinu i širinu, počela je da zahvata sve nove i nove oblasti organizma, može da se
manifestuje u boku ili upalom drugih organa. Eto šta radi medicina misli kako da
pobedi bolest, a nimalo ne ramišlja o tome šta znači biti zdrav i kako čoveka dovesti
do zdravlja

Vezba “Vetar”

Pronađite mogućnost da izađete na ulicu u vetrovito vreme. Boije je vežbu raditi


leti, kada je toplo.
Početni položaj: otkrijte lice i glavu (najbolje, što veći deo tela).
Prepustite se vetru. Zamislite da negde daleko postoji izvor nežnog vetra - neko
Više Biće, možda božanstvo ili anđeo koji duva u vas. Zamislite da je to veoma dobro
biće, ono vam želi samo dobrotu i zdravlje i šalje vam vetar za isceljenje. Osetite
kako vetar miluje vaše lice. Dodir je prijatan. Odbacite strah - strah od bolesti koji se
tako često pojavljuje kod ljudi na vetru. Ukoliko poverujete svim srcem da je vetar
dobar, on će vam doneti samo zdravlje.
A sada izložite, po mogućnosti, telo vetru. Osetite kako vetar, dodirujući kožu,
kao da prodire kroz nju i ulazi u vaše telo. Vetar vas potpuno produvava, osetite to!
Vetar izduvava iz vas sve bolesti i neprijatnosti. Telo postaje lagano, prozračno,
obnovljeno. Zapamtite sve što ste osetili.
Sada pokušajte da ulazeći u zatvorenu prostoriju misaono zamislite i vratite to
stanje koje ste doživeli. Zamislite kako vas dobar vetar skroz produvava, oduvavajući
sve bolesti. Osetite kako se on pokreće unutar vašeg tela u vidu energetskih potoka,
kako energija unutar vas prelazi u pokret, izbacujući iz vas loše, negativno,
nepotrebno, i donosi snagu i zdravlje.
Kada zapamtite osećaj vetra koji potpuno produvava vaše telo, vi možete da
praktikujete ovu vežbu svakodnevno, čak i ne izlazeći iz kuće. Uskoro ćete osetiti
kako vas preplavljuju nove snage - energija vetra, njegova životna snaga postaje
vaša snaga. Vi ćete osetiti kako dolazi spokoj, odlazi sujeta i vi postajete iznutra čisti
i prozračni.

Kiseonik - element - čudo

Već smo govorili da nepravilno kretanje energije, što znači i nepravilno disanje,
izaziva mnogo bolesti, pri čemu bolesti organa koji, reklo bi se, nisu direktno
povezani sa disanjem. Možda ste iznenađeni: kakve veze sa tim imaju bubrezi, jetra,
želudac, slezina? Činjenicu da bolesti srca i pluća mogu biti izazvane nepravilnim
disanjem, to je još i razumljivo. Ali, drugi organi?
Niši potpuno otklanja naše sumnje. Njegove reči o “prani”, “ći”, ili životnoj
energiji, takođe, mogu kod nekoga da izazovu sumnju. Međutim, Niši nije filozof,
nego praktičar. I njegov sistem zdravlja nije filozofski, već praktični sistem. On nam
dokazuje da ta životna energija, energija “ki” ili “prana” zaista realno postoji i ima
skoro materijalni karakter.
“Ki” ne znači samo energiju. On znači takođe i vazduh. Vazduh i energija se
označavaju jednom rečju. To samo znači da su energija i vazduh istovetni.
Udišući vazduh, mi istovremeno udišemo i životnu energiju. Ali, ne zato što
vazduh postoji odvojeno od životne energije. Životna energija, ugrađena u vazduh,
prelazi u aktivno stanje i počinje da deluje u našem organizmu. Treba je pravilno
udisati. Inače, nećemo dobiti potpuno zasićenje organizma životnom energijom - isto
kao što neće biti ni potpunog zasićenja kiseonikom.
Kiseonik je najmoćniji nosilac životne snage. Kiseonik je tako neophodan našem
organizmu upravo zato što sa sobom nosi energiju, životnu silu bez koje nema života
i zdravlja. Više od 90% sve energije neophodne našem organizmu, mi dobijamo
upravo iz kiseonika. Kiseonik je taj sastavni deo vazduha koji je najzasićeniji
energijom, “ki”, životnom silom ili “pranom”.
Kiseonik je zaista čudotvoran element! Ukoliko ga dobijamo u neophodnim,
normalnim, neumanjenim dozama - najboiji je lek protiv glavobolje, nervnih
poremećaja, snažnog umora, nevarenja
želuca, mišićnih bolova, narušenog vida i sluha i mnogih drugih bolesti.
Nažalost, savremeni čovek ne dobija kiseonik u dovoljnim količinama. Prvi uzrok
je: zagađenje vazduha u gradovima, zaguš- ljive prostorije u kojima puno ljudi
provodi mnogo vremena. Drugi razlog je što ne znamo pravilno da dišemo - navikli
smo da dišemo tako da pluća ne rade punom snagom, dobijaju smanjenu količinu
vazduha, što za posledicu ima smanjenje kiseonika u organizmu, a pri tom čak i ta
mala kohčina kiseonika ne dopire do svih ćelija tkiva. Zajedno sa kiseonikom,
organizam ne dobija i životnu energiju - time se stvara zastoj energije i bolesti.
Nedostatak kiseonika u organizmu može da stvori sve bolesti. Zbog nedostatka
kiseonika započinju procesi preranog starenja. Uporedite dva svoja odraza u
ogledalu - nakon dana provedenog na svežem vazduhu, i dana provedenog u
zagušljivom prostoru. Uvidećete da je svež vazduh ispeglao bore, učinio kožu
mlađom i zategnutom. Posle dana provedenog u zagušljivom prostoru, izgledate ne
samo umomo, već i ostarelo! Da, mi starimo od zagušljivosti i od nedostatka
vazduha obogaćenog kiseonikom.
Ukohko u organizam ulazi malo kiseonika, tada kohčina ugljen-dioksida u
organizmu prevazilazi količinu kiseonika. Namšava se prirodni balans ugljen-dioksida
i kiseonika, a zbog toga počinje pravo trovanje organizma ugljen-dioksidom. Osim
toga, pri nedostatku kiseonika narušavaju se hemijski procesi unutar organizma, i
organizam počinje da proizvodi otrove i štetne materije - takve, kao što je npr.,
oksalnom kiselina. Upravo ona postaje uzrok mnogih bolesti, jer se taloži u tkivu,
krvnim sudovima, ćehjama.
Kisconik poboljšava krvotok, pomaže da se bolje usvajaju hranljive materije. On
čisti krv od nečistoća i štetnih materija. Kiseonik pruža organizmu prirodnu zaštitu od
infekdje. Oboga- ćenje krvi kiseonikom omogućava da se štetni mikroorganizmi
drže na bezopasnom nivou: oni ne mogu da se razmnožavaju u krvi kada je
obogaćena velikom količinom kiseonika.
Vi osećate umor, skloni ste prehladama, patite od hroničnih bolesti i zaboravili ste
šta znači radost života? ZnaČi, u vašem organizmu ima jako malo energije. Znači,
vreme je da naučite kako da stvari promenite. Ali, na početku, pogledajmo šta se
dešava u vašem organizmu u toku procesa disanja.
KAKO DIŠEMO
Kako je tužno što su se ljudi odvikli da se dive kako je čudesno napravljen naš
organizam! Dat nam je na raspolaganje fenomenalan mehanizam po svom
savršenstvu, po svojoj inteligenciji - naše telo. Potrebno je samo naučiti kako da ga
koristimo i ophodimo - mudro i razumno, da ga ne uništavamo, ne rušimo svojom
nepažnjom, svojim neznanjem kako da sa njim postupamo. Naš organizam je čudo
nad čudima. Tim darom, dato nam je sve što je neophodno za normalan, zdrav
život. Imamo sve što je neophodno za to da bi nam život bio predivan i srećan. I
niko, osim nas samih, nije kriv ukoliko nam ne uspe da budemo takvi.
Otvorite se prema čudu svog organizma, oduševljavajte se njim, sa divljenjem i
poštovanjem zavirite u njegovo savršenstvo i harmoniju. I to uzbuđenje čudom
kakvo smo sami, biće prva stepenica ka vašem isceljenju.
Pogledajte kako je neverovatno, kako precizno, do najmanjih sitnica, sazdan
sistem našeg disanja. Na prvi pogled, sve je tako prosto - dva plućna krila i đva
disajna puta. Ali, koliko u tom savršenstvu i preciznosti nema ničega suvišnog, već
samo sve što je neophodno za zdravo disanje! Plućno tkivo - jedinstvena materija
prirode. Ono ne liči ni na jedno drugo tkivo organizma. Plućno tkivo je idealan
mehanizam za disanje.
Plućno tkivo - šupljikavo, meko, elastično. Sastoji se iz ogrom- nog broja malih
kesica ispunjenih vazduhom. Pluća su obimna - svojim vrhom dolaze do osnove
vrata, a donjim delom su okre- nuta ka dijafragmi - muskulatumoj pregradi koja deli
trbušnu duplju od gmdnog koša. Pluća su prekrivena omotačem - plev- rom, unutar
koga je spedjalna tečnost koja igra ulogu podma- zivača i sprečava trenje i izlizanost
pluća pri disanju. Plevra se sa jedne strane naslanja na pluća, a sa druge strane je
pričvršćena za gmdni koš. Zato, pri širenju gmdnog koša, pluća se takođe šire, a pri
suženju - skupljaju.
Vazduh ulazi u pluća kroz disajne puteve. Disajni putevi su nosna šupljina, grlo,
grkljan, traheja, bronhije. Po njima struji vaz- duh i ulazi u milione vazdušnih plućnih
mehurića.
Vazduh, sam po sebi, naravno, neće sam da se uvlači u pluća. Da bi vazduh
ušao, pluća treba da se rašire. Pluća se šire, obra- zujući unutar sebe vakuum,
slobodno prostranstvo, u koje se, po zakonima fizike, i ustremljuje spoljašnji vazduh.
Da bi se pluća raširila, neophodno je da se raširi gmdni koš. Ah, to je malo. Da se
gmdni koš ne samo raširi, već i kako je potrebno, raširi pluća, obezbeđujud u njima
dostup maksimalne količme vazduha, potrebno je da se pokrene i rastegne
dijafragma.
Iako nije sastavni deo disajnog sistema, dijafragma u procesu disanja igra važnu
ulogu. Dijafragma je mišićna pregrada između trbušne duplje i gmdnog koša. Kao i
svaki mišić, ona ima sposob- nost da se skuplja i širi. Sireći se, rastežući se,
dijafragma pokreće gmdni koš, a on širi pluća i iz njih počinje da struji vazduh prola-
zeći kroz nos, grlo i grkljan, traheju, ulazeći u bronhije, a odatle kroz bronhiole u
pluća. Zatim se dijafragma skuplja, gmdni koš i pluća smanjuju svoju dimenziju -
vazđuh se izbacuje napolje. Tako se odigrava proces disanja, tako se odigrava udah i
izdah.
Reklo bi se, šta je u tome komplikovano? Jer, proces disanja se dešava sam po
sebi. Zar je to potrebno kontrolisati, nešto u tome menjati? U tome je i suština, da je
prekrasni mehanizam disanja dar prirode ljudima, ali čovek je unakazio svoju prirodu
i odvikao se da diše pravilno. Kod većine današnjih ljudi prilikom disanja nepravilno
radi, ili uopšte ne radi dijafragma, zbog čega se grudni koš rasteže nepravilno, a
pluća ne mogu da smeste ni peti deo vazduha koji je trebalo u njih da uđe. Tog
vazduha je nedovoljno da bi naš organizam zasitio, da bi se probudile isceljujuće sile
unutar tela. Kod prosečno zdravog čoveka, obim pluća je predvi- đen da kroz njih
prolazi 4 litara kiseonika u minutu, a u suštini prolazi samo otprilike 1/4 litre u
minutu. Kakvih količina životne energije - a zajedno sa njom i zdravlja, mi sebe
lišavamo svakog minuta!
Veoma je važno da se prilikom disanja pluča potpuno napune vazduhom. Ali,
nepravilnim disanjem, to se ne dešava. Pluća se pune samo malom količinom,
donjim delom, i vazduh ne dolazi do vrha. Sta se pri tome dešava? Ne dobijajući
kiseonik, gomji deo pluća ne dobija ni životnu energiju. Tamo dolazi do zastoja ener-
gije: ona se tamo jednostavno ne kreće, ne teče. A tamo, gde nema kretanja
energije, tamo se razvijaju i bolesti. Tako je sagrađen naš svet - život u njemu je
moguć samo onda kada protiće energija. Čovek, kao biće, sazdan je ovako: život i
zdravlje su mogući samo onda kada protiče energija. Upravo u takvim oblastima,
gde ne teče energija, gde se stvaraju zastoji, naseljeni su svi mogući boles- ni
mikroorganizmi. Tako može da se pojavi i upala pluća i tuber- kuloza. A najvažnije -
ne dobijajući dovoljno kiseonika, tj. energije, pluća ne mogu da ga u neophodnoj
količini šalju u ostale organe i tkiva. Prilikom disanja, kiseonik ne ostaje u plućima -
on se usmerava i rasprostire po celom telu, obezbeđujući tok životne energije po
telu. To se dešava pomoću krvi.
Krv se obogaćuje kiseonikom još u plućima. Pluća su potpuno istkana kapilarima -
milionima malih krvnih sudova kroz čije
zidove kiseonik i ulazi u krv. Plućni kapilari nose tu čistu, zasićenu kiseonikom krv u
srce. Prolazeći kroz levu stranu srca, ta krv ulazi u arterije - krvne sudove, koje nose
čistu krv od srca ka svim orga- nima, sistemima, tkivu. Iz arterija krv opet prodire u
sitne krvne sudove-kapilare, kojima su pronizani svi organi i tkiva organizma. Veoma
je važno da kapilari dobro rade, da budu u normalnom stanju - tada mogu da
donesu obogaćenu krv kiseonikom do sva- ke ćelije organizma, da joj pruže kiseonik
i da je očiste od produkata raspada i ugljen-dioksida. Zajedno sa kiseonikm, krv nosi
u tkiva i životnu energiju, oživljava ih, pere, tera da dišu. Krv koja je dala kiseonik i
upila umesto njega ugljen-dioksid, iz tkiva ulazi u druge krvne sudove - vene. Vene
vraćaju “prljavu”, zasiće- nu ugljen-dioksidom krv nazad ka srcu. Prolazeći kroz
desnu stranu srca, krv opet ulazi u pluća gde se čisti, zasićuje kiseonikom i životnom
energijom i ponovo nosi životni kiseonik i energiju svim tkivima organizma.
Da, potpuno kvalitetno disanje je disanje koje se odigrava ne samo u disajnim
putevima i plućima, nego u celom telu, svakoj ćeliji. Ako do neke oblasti organizma
životna energija sa kise- onikom ne dođe, tamo se stvara zastoj energije i počinju
bolesti. Ukoliko nepravilno dišemo, pluća ne uspevaju da se izbore sa svojim
zadatkom - da nose kiseonik i životnu energiju svakoj ćeliji organizma.
Sada pogledajmo šta znači disati pravilno i šta znači disati nepravilno.
ŠTA ZNAČI PRAVILNO DISATI
Pravilno disati - znači disati tako da se pluća potpuno ispune
vazduhom, da organizam dobije maKsimalnu neophodnu količinu kiseona i
da tkivo i svaka ćelija potpuno usvoji kiseonik.
Upravo tako disu novorođenčad. lakvo disanje je isplanirala za nas priroda. I to je
normalno! Ali, ljudi, uglavnom sa odrasta- njem, potpuno se odvikavaju da pravilno
dišu i apsolutno ne znaju kako da dišu. Preterano tesni i zagušljivi prostori
savremenog grada, stešnjeni uslovi na poslu doveli su do toga da je čovek zaboravio
prirodno da diše. On ne može da diše potpuno i slobod- no. Brige, uzbuđenje,
egzistencija (eksplozije strasti) zatvaraju naše disajno grlo i ne daju nam da dišemo.
Ljudi dišu tako nemar- no, tako površno i nepotpuno, tako neslobodno i stegnuto, da
je njihovog disanja jedva dovoljno da se koliko-toliko održi život, ali nedovoljno za to
da bi bili zdravi, srećni i slobodni. Ali, takvo stanje se može brzo dostići ukoliko
shvatimo: samo svesna kontrola disanja daje nam garanciju za dug život bez bolesti.
Prvo što čini disanje nepravilnim i nedovoljnim je što pluća ne rade punom
snagom, propuštaju 16 puta manje kiseonika u minuti nego što mogu!
Drugo što čini disanje ncpravilnim jeste preterana učestalost disanja. Izbrojte
koliko udaha pravite u minuti. Pri pravilnom disanju, treba da ih bude samo 8-12 u
minuti. Ali, većina ljudi koji su zdravi, čak potpuno snažni fizički, trenirani - prave od
13 do 18 udaha u minutu. A to je već mnogo! Sta reći o bolesnim osobama? Prilikom
upale pluća, npr., dinamika disanja može da dođe od 60 do 70 udaha u minutu.
Suviše učestalo disanje je posledica nepravilnog rada pluća. Zbog nepravilnog
udaha, pluča dobijaju jako malo vazduha. Čo- vek pokušava da sakupi neophodnu
količinu vazduha na račun ubrzanog disanja. Ali, od toga se samo troši disajni
aparat, a neop- hodnu količinu vazduha organizam svejedno ne dobija. Osim to- ga,
saglasno drevnoj filozofiji, svakom čoveku se daje samo određena količina disanja za
život. Zato, onaj ko diše brzo i halap- ljivo, veoma bizo iscrpi svoju rezervu disanja i
umire ranije nego što bi trebalo. Onaj ko živi mimo i diše lagano, na taj način
ekonomiše zalihu svog disanja i živi duže.
Treće što čini disanje nepravilnim jeste nepravilan rad dijafrag- me i grudnog
koša.
Analizirajte sami sebe: dišite onako kako uvek dišete i proverite, prislanjajuđ dlan
na razne delove tela, kakav se deo tela primetnije pokreće pri disanju? Da li vam se
primetno i jako podižu grudi? Da li se podižu ramena? Hi se pokreće stomak,
izbacuje i uvlači?
Ako se jako uzdižu samo grudi, a ostali delovi tela su skoro nepomični - oslušnite
sebe i zapitajte se: da li vam se čini da doslovno ulažete određen napor da
pokrećete gmdni koš, iako možda toga i niste svesni, Da li imate naviku - svesnu, da
snagom volje podižete grudi da biste disali?
U slučaju pravilnog disanja, gmdi se podižu same od sebe, bez dodatnog napora.
Podižu se, ne jako i ne brzo, već ravnomemo i jedva primetno. To se dešava zbog
pokretanja dijafragme. Razvi- jena dijafragma se pokreće - zbog toga se prilikom
disanja podiže i uvlači stomak mnogo primetnije nego gmdni koš! - Upravo ta
dijafragma pokreće gmdni koš. Tj. pokretanje gmdnog koša pri pravilnom disanju je
sekundamo, a primamo je pokretanje dija- fragme. U pravilnom disanju je pre svega
neophodno potpuno kvalitetno podizanje dijafragme.
Vi možete koliko god želite iz sve snage i naporom volje da širite gmdni koš i čak
da podižete ramena, ali pri tome nećete osetiti da je u pluća ušlo više vazduha.
Naprotiv! Cak ćete osetiti nedostatak vazduha! A gmdni koš i pluća će raditi u prazno
pokušavajući da uhvate više vazduha, ali nemajući snagu da to učine. Samo pod
uticajem pokretanja dijafragme pluća mogu da se rastežu prirodnim putem i da bez
ikakvog napora sa vaše strane uvlače maksimalnu moguću količinu vazduha.
Četvrto što čini disanje nepravilnim je nos, koji radi kao pum- pa, uvlačed vazduh
spolja i proizvodeći pri tom jako mnogo šumova. Pravilno disanje je bešumno. Kod
pravilnog disanja vaz- duh se uvlači u pluća kroz disajne puteve sam od sobe, i ne
treba ga uvladti nosom.
Naše disanje funkcioniše tako da sam proces ne kontrolišemo svesno, a i ako
želimo, ne podvrgava se uvek takvoj kontroli. Obič- no ljudi dišu tako kako dišu, i ne
razmišljaju o tome da li se kod njih pokreću grudi ili dijafragma. Pomoću svesnog
napora, mi ne možemo da zaustavimo proces disanja - ukoliko rešimo da ne dišemo,
mozak neće poslušati našu odluku, on će poslati organiz- mu signal da diše, i mi
ćemo disati ćak i protiv svoje volje.
Na kraju, da bi naučili pravilno da dišemo, moramo da uzme- mo proces disanja
pod svesnu kontrolu. Naučivši da kontrolišemo disanje, mi u svoje ruke preuzimamo
kontrolu nad životnom energijom svog organizma - što znači, i nad svojim zdravljem.
Imajući kontrolu nad svojim duševnim stanjem, mi kontrolišemo sebe - svoje
raspoloženje, emocije, više ga ne ukroćujemo pomo- ću tableta i medicinskih
procedura. On je podređen nama, našoj životnoj energiji, našim mislima.
Zahvaljujući kontroli disanja, dobijamo ogromnu snagu.
Da li je to moguće? Potpuno ovladati i kontrolisati svoje di- sanje mogu samo
odabrani. Npr. indijski jogjji; neki od njih su spo- sobni čak i za to, za šta, reklo bi
se, nije sposobna čovekova priroda - da zaustavi disanje po svojoj volji. Nama je
potrebno da ovla- damo kontrolom disanja samo u onoj meri u kojoj nam pomaže da
ovladamo zdravljem. Tako nešto ne samo da je moguće, već je i neophodno.
DISANJE I ZAKONI ZDRAVUA
Kako disanje doprinosi zdravlju
Zašto za vreme epidemije neki ljudi oboljevaju, a dmgi ne? Zašto đva čoveka
mogu da jedu istu, lošu, nekvalitetnu hranu, a da jednog zaboli želudac, a dmgoga
ne? Zašto ljudi koji žive u istim uslovima mogu da izgledaju potpuno različito - jedan
zdrav, rumen, jak, a dmgi bled, nemoćan, slab?
Ljudi često smatraju da se sve bolesti dešavaju zbog nekih spoljašnjih razloga.
Npr. prehlada i grip usled loše hrane, itd. Ali, treba se malo zamisliti nad zadatim
pitanjima da bi se uverili da to nije tako. Pod jednim istim uslovima jedan čovek je
bolestan, a dmgi - zdrav! Znači, bolesti se dešavaju ne zbog spoljašnjih, nego zbog
nekih dmgih razloga, koje se kriju u samom čoveku.
U čemu se sastoje ti razlozi? Razlozi su u tome što jedan organizam može sebe
da zaštiti, može da se suprotstavi negativ- nom uticaju spoljašnjih uzroka, a dmgi
organizam ne može sebe da zaštiti, ne može da se suprotstavi negativnim
spoljašnjim uticajima, jer za to nema snagu. Snagu nema samo zbog toga što kod
njega ne funkcioniše prirodno usađena u svakome od nas unutrašnja isceljujuća
energija, i organizam prestaje da ima ulogu samoregulacionog mehanizma kako ga
je zamislila Priroda. Naša Zemlja nije jednostavno mesto. Ovde nije apsolutni raj gde
je svakome obezbeđeno mimo i uljuljkano postojanje. Ovde ima mnogo stvari koje
su štetne za čoveka i čak predstavljaju opasnost po njegov život. Svakom čoveku je
od prirode dato sve da bi se uspešno izborio sa najrazličitijim preprekama. Kada to
ne bi bilo tako, ljudski rod bi več davno izumro, i nas ne bi bilo na svetu, a ovde bi
gmizale neke komjače i sabljasti tigrovi. Čovek nema niti oštre zube, niti oštre
kandže, niti oklop kojim bi se zaštitio. Covek
izgleda veoma slab i nezaštićen. Ali, i dalje živi u najsurovijim uslovima. Znači, ipak
imamo zaštitu? Ona postoji, i veoma je moćna, iako nije tako primetna kao što su to
nokti, zubi ili oklop. Ta zaštita je isceljujuća energija unutar nas koja je prizvana da
se izbori sa bolestima i negativnim uticajima, prizvana da uspostavi mehanizam
zdravlja, da odstrani sve kvarove u radu tih mehaniza- ma. I kada ta isceljujuća
snaga aktivno radi, mi smo zaštićeni, zaštićeni veoma dobro!
Ali, nesreća je u tome što isceljujuća energija veoma često kao da zaspi i prestaje
aktivno da radi. Zašto se to dešava? Samo zato, što se čovek otuđuje i okreće od
prirode, suprotstavija joj se. Prise- tite se - u prirodi je mir i kretanje energije, a u
čoveku - blokada energije i nespokojstvo. Takav zastoj energije i nemir govore o
tome da se čovek otuđio od prirode i suprotstavio joj se. A iscelju- juća energija je
unutar nas - moćna prirodna sila - u organizmu. Otrgnuta od prirode ne može da
funkcioniše.
Isceljujuća sila ispunjava celo telo i aktivno se kreće po njemu, izbacujući bolesti i
stvarajući zdravlje. Sve metode pravilnog disa- nja su usmerene na isto - praćenje
prirode. Pravilno disanje dovodi do toga da se u nama useljava spokojstvo, i energija
prelazi u pokret. Tj., mi počinjemo da sledimo prirodu i da živimo po njenim
zakonima. Tada isceljujuća sila počinje da radi.
Kada isceljujuća energija počne da funkcioniše, postaje sve jača i jača; ona ne
samo da odstranjuje energetske blokade, nego počinje da istemje različite negativne
energije nakupljene u orga- nizmu, koje stvaraju bolest. Kao rezultat pravilnog
disanja, zdrava energija organizma postaje jača nego negativna energija. I ukoliko
se negativna energija svejedno pojavljuje, ona se obavezno sudara sa zdravom
energijom koja je istiskuje. Zajedno sa negativnom energijom, zajedno sa
prestankom energetskog zastoja, iz orga- nizma odlaze i bolesti.
Za vreme pravilnog disanja, troši se sasvim malo energije, a upotrebljava se
mnogo više. Obično ljudi troše suviše mnogo snage na disanje. U suštini, to je neki
veliki posao - uvući vazduh nosom, kao pumpom, zatim razduvati grudni koš, zatim
iz sve snage uvući vazduh u loše raširena pluća.... Koliko je snage za to potrebno!
Ovo trošenje energije uopšte ne pokriva tu malu količinu kiseonika koju uspevamo
da udahnemo, kao rezultat tako nepravilnog disanja. Pravilno disanje je prirodno,
slobodno, spokojno i neprimetno. Ono skoro uopšte ne zahteva napor, ali pri tome
donosi organizmu veliku količinu snage! Ali, zato budi u organizmu spasonosnu
isceljujuću silu.
Osim toga, pravilnim disanjem se dešava lagana isceljujuća masaža svih
unutrašnjih organa, a posebno organa trbušne duplje. Svaki organ i svaka ćelija
počinju da se kupaju u kiseoniku, da dišu, žive, ispunjavaju se životvomom
energijom. Oživljujuća energija istiskuje bolest, zato što se sve bolesti javljaju samo
zbog nedostatka energije, i ni zbog čega dmgog.
RACIONALNO DISANJE
“Idealno” disanje je najracionalniji način disanja, osnova pravilnog disanja.
“Idealno” disanje omogućava najbolju ventila- dju pluća, pokretanje energije i
razmenu kiseonika u organizmu. Takvo disanje daje odličan efekat, ozdravljuje pluća
i ceo organizam. Ali, da bi disanje postalo zaista isceljujuće, potrebne su dve stvari:
trenirana dijafragma, sposobna da dobro radi, i zdravi kapilari.
PRIPREMNE VEZBE
Pre nego što se pristupi osvajanju metode “idealnog” đisanja, neophodno je raditi
vežbe za kapilare i za dijafragmu (*Podrobniji opis vežbi za kapilare možete
pronaći u knjm K Niši “Zlatna pravila zdravlja”). Samo zdravi i elastični kapilari
mogu potpu- no da dopremaju kiseonik i životnu snagu do svih organa i tkiva bez
izuzetka. Samo trenirana dijafragma može pravilno da utiče na grudni koš, terajući
pluća da se rasteže prirodnim putem. Obično mi dišemo loše upravo zbog lošeg rada
dijafragme. Treniranje dijafragme i najbolji efekat “idealnog” disanja će omogućiti i
sledeće vežbe.
Vežba “Čamac”
Ova vežba odlično trenira dijafragmu i priprema je da savršeno uradi metodu
“idealnog” disanja. Osim toga, ova vežba sprećava kilu, poboljšava rad želuca i creva
i smanjuje masne naslage na stomaku.
Početni položaj: leći'na leđa, obavezno na tvrdu podlogu, može i na pod, da noge
budu spojene, a ruke leže duž tela.
Izbrojte do četiri, zatim podignite noge sa prstima usmerenim na gore, otprilike
na 10-15 cm od poda. Istovremeno na istu visinu pridignite sa poda i gomji deo tela.
Ruke su ispravljene, dlanovi dotiču bočne strane kolena. Budite u tom položaju toliko
koliko možete da izdržite, a da se preterano ne umorite. Vratite se u prvobitni
položaj, opustite sve mišiće i odmorite se. Za sada je dovoljno vežbu uraditi samo
jednom.
Sledećeg dana uradite ovu vežbu dva puta, posle dva dana - tri, itd., do količine
koja vam se čini adekvatna, ali ne više od deset. Pazite da ne bude naprezanja,
nemojte da preforsirate organizam, jer je preterano naprezanje štetno.
Vežba “Skakavac”
Prvobitni položaj: leći na tvrdu podlogu na stomak, može na pod, licem
okrenutim na dole. Noge su spojene, ruke leže duž (pored) tela, prsti na rukama su
skupljeni u pesnicu.
Napravite dubok udah i stavite pesnice na prepone, zatim zadržite disanje, i
opirući se o pesnice, probajte da sa poda podig- nete noge što je moguće više.
Ukoliko vam se to učini veoma teško, probajte za početak da uradite uprošćenu
varijantu vežbe: podižite redom, na početku jednu, zatim drugu nogu. Uzdignuvši
noge od poda, budite u tom položaju onoliko koliko možete.
Vratite se u prvobitni položaj, opustite se, odmorite. Za poče- tak je dovoljno
uraditi vežbu samo jednom.
Sledećeg dana probajte da uradite to đva puta, itd., povećava- jući broj vežbi sve
dok to ne izaziva preterano naprezanje.
Pripremivši dijafragmu za osvajanje “idealnog” disanja, po- trebno je pripremiti za
budući rad i sam disajni aparat. Već smo govorili o tome da se disanje obično odvija
kao nesvesni proces. Ali, da bi naučili pravilno da dišemo, neophodno je da uzmemo
disanje pod svesnu kontrolu. Zato, pre nego što pristupite osvaja- nju metode
“idealnog” disanja, potrebno je osvestiti sam proces disanja.
Vežba “Osvešćenje disanja”
Prvi položaj: leći na tvrdu podlogu, zatvoriti oči.
Misaono pregledajte celo svoje telo: noge, bedra, stomak, gmdi, ramena, ruke,
vrat, glavu. Da li ste možda primetili neko naprezanje, ukočenost? Pojačajte pažnju u
toj oblasti - a zatim je odbacite, promrdajte deo tela gde ste otkrili napetost.
Opustite sve napete delove tela.
Dišite onako kako dišete uvek. Sa jednom razlikom: sada ćete pratiti svoje
disanje.
Na počektu koncentrišite svu svoju pažnju samo ne izdahe. Ne koncentrišite se
na udahe i pratite samo kako izdišete. Vazduh lagano izlazi iz pluća, podiže se po
disajnim putevima ispunjava- jući toplotom. Evo, topao vazduh izdaha prolazi kroz
traheju, grkljan, grkljansku šupljinu, nosne puteve i izlazi napolje. Pratite tako
pažljivo i usredsređeno 5 izdaha a na udahe i dalje ne obra- ćajte pažnju. Kakav
imate utisak - odakle ide vazduh pri izdahu? Iz pluća, ili iz stomačne oblasti, ili iz
možda iz neke treće?
Sada se usredsredite na proces udaha. Pratite pažljivo kako vazduh ulazi u naš
organizam. Vazduh se uliva u nos i vi osećate neku hladnoću. Prohladni udisajni
vazduh se na svom putu lagano zagreva, prolazeći kroz nos, grlo, grkljan, traheju,
ide u pluća... Kakav je osećaj - da li vazduh ide u pluća i tamo završava svoj put ili
vam se čini da on ide dalje, u trbušnu dupiju i rasprostire se po celom organizmu?
Ispratite tako 5 udaha, posmatrajući kako rade nos, disajni putevi, pluća, dijafragma.
Sada znate kako dišete. Uspeli ste da poklonite pažnju svom organizmu, osetili
ste ga. A to je veoma važan put ka isceljenju. Nema isceljenja bez svesti o svom
organizmu. Naučivši se biti pažljiv prema njemu, vi ćete se naučiti poverenju.
Naučivši se poverenju, vi ćete probuditi uspavanu energiju.
Radite vežbu jednom na dan. Kada ste osvojili ovu vežbu - spremni ste na
osvajanje “idealnog” disanja.
Ali, na početku treba znati šta je to “idealno” disanje.
“Idealno” disanje je disanje - u kome učestvuje celo telo, ceo organizam. Ovo
disanje je zasta energetsko, jer ono moćno i aktivno uključuje pokretanje
energetskih tokova u celom telu i omogućava telu da sa vazduhom usvaja ogromnu
količinu životne energije. Većina ljudi ne diše celim telom, nego posebnim delovi-
ma. Tako postoji “gomje” disanje, “srednje” disanje i “donje” di- sanje, koje, za
razliku od “idealnog” disanja, nisu potpimo savr- šeni.
U “gomjem” disanju učestvuje samo gomji deo gmdnog koša. Pri takvom disanju
podiže se samo ključna kost i ramena, ispup- čavaju se gomja rebra, dijafragma se
pokreće veoma tesko i ograničeno. Pri takvom disanju u pluća ulazi jako malo
vazduha. To je najgori način disanja. Pri takvom disanju troši se jako mnogo
energije, a u zamenu vi praktično ne dobijate životnu energiju. Veliki broj bolesti
disajnog sistema se dešava upravo zbog takvog načina disanja. Takav način disanja,
kada se brzo podiže gmdni koš, a ostalo telo ostaje nepokretno, posebno je
karakterističan za žene, ali i mnogi muškarci pate od tog nedostatka.
“Srednje” disanje je malo bolje od “gomjeg” disanja, ali takođe nedovoljno dobro.
Pri “srednjem” disanju rade sva rebra - ona se razilaze i gmdi se šire, ali ostali delovi
tela su kao pre - nepokretni.
“Donje” disanje je bolje od “gomjeg” i “srednjeg”, ali ni ono nije dovoljno
savršeno, iako je onaj koji diše “donjim” disanjem, bez sumnje, mnogo zdraviji nego
onaj koji diše “gomjim” i “sred- njim” disanjem. Pri “donjem” disanju ne širi se samo
gmdni koš, već i trbušna duplja. Pri tome dijagfragma, pluća i gmdni koš dobijaju
mnogo više slobode, pluća se jače šire i mogu da progu- taju mnogo više vazduha
nego prilikom “gomjeg” i “srednjeg” di- sanja. To daje mogućnost da se usvoji
mnogo više životne energije, prane.
“Idealno” disanje je kombinacija svih tipova disanja: “gor- njeg”, “srednjeg” i
“donjeg”, to je istovremeno disanje svim delo- vima tela. Pri “idealnom” disanju mi
dobijamo maksimum, pri minimalnom utrošku energije. Dijafragma pri tome ima
punu slo- bodu, sve muskule koje učestvuju u disanju rade punom snagom, gmdni
koš se slobodno širi u svim pravcima, pluća se potpuno ispunjavaju vazduhom.
Ukoliko čak ne udišemo mnogo vazduha, ali pri tome dišemo “idealnim” disanjem,
tada će vazduh svejedno
da ispunjava pluća u potpunosti, ravnomemo se raspoređujući po njima i ne
dozvoljavajući stvaranje zastoja - kao kada se pri “gor- njem”, “srednjem” i “donjem”
disanju ispunjavaju vazduhom sa- mo neki delovi pluća, a u ostalim delovima se
stvara zastoj.
“Idealno” disanje je najprirodniji način disanja. Posmatrajte - i videćete da
upravo tako dišu novorođenćad i životinje. I kod dece i kod životinja prilikom disanja
se ne podiže grozničavo gmdni koš kao što se to dešava kod većine odraslih ljudi.
Prvobitni ljudi, bliski prirodi i koji nisu iskvareni đvilizovanim načinom života,
takođe su disali upravo tako.
“Donje” disanje
Da biste osvojili “idealno” disanje, potrebno je da se u među- vremenu
pozabavimo “donjim” disanjem. Zbog čega baš “do- njim”? Zato što je ono
najracionalnije i bliže savršenstvu od svih pobrojanih, osim “ideinog”. Nepravilnim
“gomjim”, ili gmdnim, i “srednjim” disanjem mi ionako umemo da dišemo - nema
potre- be trenirati se u tome, a to može biti i štetno. “Donje”, ili trbušno disanje je
neophodna prelazna etapa ka “idelnom” disanju.
Vežba “Donje disanje”
Početni položaj: leći na leđa na tvrdu podlogu. Stavite jednu ruku na gmdi, a
dmgu na stomak.
Izbacite vazduh iz pluća, pri tome prateći da se stomak uvlači tako, kao da
hoćete da dohvatite stomakom kičmu, da bi se stomak iznutra “prilepio” za kičmu.
Naravno, takav efekat vi ne- ćete postići, ali što dublje uvučete stomak, tim bolje.
Ruka koja leži na stomaku pri tome treba da oseća pokretanje stomaka, da se uvlači
unutra, a ruka koja leži na gmdima treba da pazi da gmdni koš prilikom toga ostane
nepomičan. Stomak, uvlačeći se što je
moguće dublje unutra, tera na pokret dijafragmu koja pritiska pluća i pomaže da se
istiskuje iz njih vazduh.
Izdahnuvši sav vazduh iz pluća, udahnite, i pazite da nosem ne uvlačite vazduh iz
sve snage, da ne radi kao pumpa: neka udah bude sasvim lagan, površan, nečujan.
Ruka koja kao i pre počiva na grudima kontroliše grudni koš - pri udahu on treba da
bude miran. Tada opet uključite stomak u akciju - neka on pomaže udahu: sada ruka
koja leži na stomaku treba da oseća kako se stomak ispupčuje, viri spolja.
Pokretanje stomaka na gore treba da bude veoma nežno, a grudni koš ostaje
nepokretan. Vi ćete osetiti da pri svakom udahu, reklo bi se plitkom, površnom, u
vaš organizam bez napora i volje ulazi mnogo više vazduha nego što ste uobičajeno
navikli da udišete.
Osvajajte ovu vežbu svakodnevno, sve dok takav način disanja za vas ne postane
navika.
Osvojivši trbušni tip disanja, možete da pređete na savršen način tog disanja - ka
njegovom energetskom tipu. Pravilno praktikovanje “donjeg” disanja je već
energetsko po svojoj suštini - dišući tako, mi nagonimo energetske potoke da teku, i
organi- zam se puni životnom energijom. Ali, možemo da uradimo tako da se u toj
etapi disanja životna energija još više uliva u telo, a energetski potod budu još
aktivniji i intenzivniji. Sledeća vežba će vam u tome pomod.
Vežba “Energetsko trbušno disanje”
Početni položaj: sesti ili stajati tako da kičma bude prava. Koncentrišite se na
predeo stomaka, neposredno ispod pupka.
Zamislite da se tamo nalazi moćan izvor energije, kao neki reflektor koji isijava
jarkožut snažan snop svetla. Vi možete da manevrišete tim zrakom onako kako
želite, on se potčinjava vašoj
volji, i možete da ga usmeravate gde želite. Koncentrišite se na osećaj tog zraka.
Počnite sa udahom. Zamislite kako ste okrenuli reflektor unutar stomaka i tim
zrakom ciljate direktno u krsta. Energija se rastvara u stomaku, niže od krsta, spušta
se duž kičme do oblasti trtične kosti - sve se to dešava istovremeno sa udahom i
ispupče- njem stomaka. Energija se može zamisliti u vidu jarkožutog svetla.
Neophodno je imati osečaj preplavljenja donjeg dela stomaka vazduhom i energijom.
Neka se stomak ispupči maksimalno. Zadržite nekoliko sekundi disanje.
Sada veoma lagano izdahnite, pazeći da se stomak uvlači, a grudni koš ostane
nepomičan. Za vreme izdaha, zamislite da ste okrenuli reflektor ponovo spolja, i da
snop energije ulazi kroz stomak spolja.
Takav tip disanja ne samo da moćno i brzo ispunjava ceo orga- nizam energijom,
već i uspešno leči bolesti želudačno-crevnog trakta i zatvore.
Ne prelazite na osvajanje “idealnog” disanja sve dok ne osvo- jite trbušno, ili
“donje” disanje u njegovoj običnoj i energetskoj varijanti i dok takvo disanje ne
postane za vas najprirodniji način disanja.
“Idealno” disanje
Praktikujući sve vežbe, primetićete da već ne razmišljate o disanju, već dišete
“donjim” disanjem, čak i bez stalne kontrole svesti. Sada ste spremni za osvajanje
“idealnog” energetskog disanja.
Vežba “Idealno” disanje”
Ovu vežbu je bolje raditi u stojećem položaju.
Prvi položaj: stajati pravo, kičma mora biti ispravljena.
Napravite lagan, miran udah, tmdite se da ne vučete šumno vazduh kroz nozdrve
- on treba da ulazi slobodno i prirodno, kao sam od sebe. Potrudite se na napravite
protok vazduha u “donji” deo pluća, što bliže dijaframi, pazeći kako se pri tome
dijafragma spušta, kao da oslobađa mesto za vazduh, pritiska trbušnu duplju i tera
stomak da se izvlači.
Zatim usmerite vazduh u srednji deo pluća, osećajua, kako dok stomak ostaje
izbačen, taj vazduh tera da se šire i donja rebra, a zatim i srednji deo gmdnog koša.
Sada usmerite vazduh u gomji deo pluća, prateći kako se pri tome širi vrh gmdi,
razilaze se gomja rebra. Da bi vazduh došao do gomjeg dela pluća, pri završetku
udaha treba uvud unutra donji deo stomaka, pri tome se podiže dijafiagma, podnje
da po- dupire grudni koš odozdo i tera vazduh da se probije do samog vrha pluća.
Pratite, pri udahu, kako se on ne sastoji iz tri odvojena pokreta, nego se
proizvodi fluidno, jednim talasnim pokretom svih delova tela koji u njemu učestvuju -
od uvučenog stomaka, zatim razila- ženja rebara, gmdi i ka utiskivanju stomaka i
maksimalnom šire- nju gomjeg dela gmdi. Neka udah bude tečan i lagan, bez
potresa i prekida.
Udahnuvši, zadržite disanje nekoliko sekundi.
Sada počnite lagano da izdišete. Na početku izdisanja gmdi su kao i ranije
ispravljene, stomak koji ste uvukli na kraju udaha poči- nje pomalo da se opušta i
ispupčava. Po meri izdaha stomak se izbacuje, a gmdi ostaju raširene. Na kraju
izdaha vi smanjujete naprezanje u grudima, ona upadaju, a stomak je kao ranije,
izba- čen, zatim opustite i stomak. Stomak i dmgi delovi tela su u svojoj prirodnoj
poziciji, nisu izbačeni, niti uvučeni.
Praktikujte malo, i takav način disanja će za vas biti prirodan i lagan.
Tim načinom disanja ceo disajni aparat se stavlja u pokret, ispunjava se
vazduhom i živomom energijom, a ispunjavaju se vazduhom i živomom energijom
svi delovi pluća, do najudaljenijih ćelija. Krv, obogaćena kiseonikom, počinje da nosi
mnogo više energije svim organima i tkivima. Dešava se proces ozdravljenja u celom
organizmu. Vi ćete odmah osetiti poboljšanje. Osvojivši “idealno” disanje, vi nećete
hteti da se vraćate prvobitnom načinu disanja. Pri “idealnom” disanju nećete više
praviti one greške koje su svojstvene mnogim ljudima. Ne treba podizati ramena, jer
vaz- duh i bez toga odlično ulazi u pluća ispunjavajući ih do kraja. Ne treba disati
suviše učestalo, jer čak i pri retkom disanju u pluća ulazi dovoljna količina vazduha i
nema potrebe pokušavati uvećati količinu na račun čestog disanja. Ne treba šumno
udisati vazduh radeći nosom kao sa pumpom, jer pri dobrom radu dijafragme
vazduh ulazi u nosnu šupljinu sam, tiho i bešumno. Takvo disanje je tiho i mimo i pri
tome se zasićuje organizam kiseonikom i životnom energijom onako kako ni pri
jednom drugom tipu disanja.
“Idealno” disanje nije samo isceljujuće - ono i podmlađuje organizam. Zašto se to
dešava? Prvo da vidimo šta je to starenje. Starenje je lagano razrušavanje, raspad
organizma, postepeno odumiranje ćelija i tkiva. Raspad se dešava kada procesi
razruša- vanja u organizmu preovladaju procese stvaranja. Mi smo mladi, zdravi i
srećni sve dok u organizmu postoji balans stvaralačkih i uništavajućih sila, tj. kada se
tkivo neprekidno obnavlja isto ono- liko koliko se i uništava. To je normalno stanje
čoveka. I ne treba misliti da sa starenjem rušilački procesi neprekidno, katastrofalno
rastu. Ukoliko budemo jedno sa prirodom, ukoliko budemo pra- vilno disali, rušilački
procesi čak i u 90. ili u 100. godini, neće biti katastrofalni, iako će biti u porastu. Kod
mnogih ljudi rušilački procesi već počinju da preovladuju sa 40-50 godina! To je
potpuno nenormalno, jer je čovekov organizam prirodno programiran na mnogo duži
rok mladosti.
Zbog čega kod mnogih ljudi razrušavajući procesi počinju da preovlađuju nad
stvaralačkim tako rano? To je usled toga što oni tokom života troše mnogo više
energije nego što dobijaju. Troše- nje energije se dešava neprekidno - ogromna
količina se gubi na razna preživljavanja, nervne reakcije, na strahove, utučenost, ne-
mir. Čak i sam proces disanja, budući da je izgrađen nepravilno, veliki je potrošač
energije! Većina ljudi diše tako da u procesu disanja samo troši energiju, a skoro da
je ne dobija. Eto zbog čega ljudi stare pre vremena.
Pravilno disanje značajno smanjuje potrošnju energije organizma i povećava
potrebu za energijom. Saglasno tome, stvaralačke snage u organizmu počinju da se
uravnotežuju sa rušilačkim. Tada nema preovlađujućih rušilačkih sila, što nam
omogućava da značajno snizimo rušilačke procese koje naviru u organizam, i da
veoma efikasno usporimo proces starenja. Disati “idealnim” disanjem - znači biti
mlad, jak i zdrav koliko želimo!
DISANJE PROTTV SVIH BOLESTI
“Idealno” disanje je temelj isceljenja. I na toj osnovi možemo da izgradimo
temelj svog zdravlja. Onaj ko je ovladao “idealnim” disanjem, već je dostigao
određeno poboljšanje svoje energije, već je u većem stepenu postao vlasnik životne
energije, “prane”, on je već probudio isceljujuću silu. Dalje je potrebno naučiti kako
ra- spoređivati isceljujuću energiju po svojoj volji, da bi nam ona donela što više
zdravlja.
Mi možemo da uporedo sa pravilnim disanjem naučimo i kako da svesno
usmeravamo pranu u obolele organe i da ih na taj način lečimo.
Praktikujući energetsko trbušno disanje, mi smo već ovladali kontrolom nad
“pranom”, nad životnom energijom. Osvojivši “idealno” disanje, poklonili smo život
svom organizmu, odstranili zastoje energije, stvorili uslove za nestanak negativnih
energija iz organizma. Sve dok dišemo pravilno,'u našem telu neće biti pre- preke za
rasprostiranje životne energjje, za prirodan tok potoka energije, za isceljenje
“pranom”.
Pročišćujuće disanje
Za pojačanje isceljujućeg dejstva prane, primenjuje se još jedan metod
“idealnog” disanja - pročišćavajuće disanje. Takvo disanje će omogućiti probuđenje i
pročišćenje svake ćelije od negativnih energija i davanje slobodnog toka isceljujućoj
energiji.
*Vezba “Pročišćujuće disanje”
Početni položaj: Ovu vežbu je bolje raditi u stojećem položaju. Zato, stanite
pravo, a kičma treba da je ispravljena.
Napravite udah kao u metodi “idealnog” disanja i zadržite di- sanje nekoliko
sekundi. Usnama oblikujte formu slamčice i izba- cite je.
Snažno izdahnite kroz tako oblikovana usta malo vazduha, zatim na sekundu
zadižite izdah i ponovo snažno izdahnite malo vazduha. Tako, ispuštanjem vazduha
uz pauze, izdahnite sav vaz- duh iz pluća. Veoma je važno da se vazduh izbacuje
snažno.
Ako ste pre ove vežbe bili umomi, osetićete momentalnu sve- žinu, kao da ste se
dobro odmorili. Tb se dogodilo zbog toga što ste dali tok isceljujućoj prani koja nosi
svežinu i bodrost
Ova vežba vas je pripremila za neposredan rad na isceljenju od bolesti. Ona je
očistila, osvežila organizam i otvorila obolele orga- ne za potoke prane koji su
pozvani da iscele bolest
Ali, zar vazduh, sam po sebi, kiseonik, ne donosi organima pranu, zar ih ne
ozdravljuje? Zar nismo govorili da je kiseonik - glavni element koji sadiži i
raspodeljuje pranu? Da, to je tako. Obično disanje, ukoliko je pravilno, već isceljuje.
Ali, najbolji iscelitelj će biti ukoliko mi svojom svešću, naporom volje pomog- nemo
rasprostiranje prane. Ukoliko je disanje svesno, kontroli- sano, ukoliko mi svesno
prosleđujemo potoke vazduha, tada će se isceljujuća moć disanja uvećati deset, čak
i sto puta!
Svesno usmeravati pranu ka raznim organima i delovima tela je umetnost koja
zahteva treniranje. I ona je đostupna svakome ko je osvojio metode energetskog
trbušnog disanja i “idealnog” disanja Sledeća vežba će vam pomoći da ovladate
metodom kontrole potoka prane.
Vežba “Kontrola prane”
Početni položaj: leći na tvrdu podlogu, zatvoriti oči. Maksi- malno opustite telo.
Dišite pravilno.
Zamislite da, zajedno sa vazduhom, udišete iz okružujućeg prostranstva jarkožutu
svethi energiju. Ona kroz disajne oigane ulazi u vaša pluća, a odatle se rasprostire
po celom oiganizmu, do svake ćelije. Pri izdahu, zajedno sa vazduhom, vi opet
izdišete energiju. Udah zasićuje celo vaše telo svežom i čistom energijom, a zajedno
sa izdahom iz tela se izbacuju sve nečistoće, svi ostad prljave, negativne energije.
Učinite pet-šest takvih udaha i izdaha.
Sada se misaono koncentrišite na vrh kažiprsta desne ruke. Pažljivo izučite sva
osećanja u tom prstu. Usredsredite se na osećaj dodira kažiprsta sa površinom
podloge na kojoj ležite. Šta pred- stavlja ta površina, šta osećate? Šta oseća prst -
glatku, ldizavu ili baršunastu površinu, toplu ili prohladnu? Da li je prst hiadan ili
topao?
Kada koncentracija pažnje na prst dostigne maksimum, zamislite da usmeravate
vazduh koji izdišete direkmo u vrh kaži- prsta! Zamislite da je vazduh obojen
jarkožutom bojom - to i jeste prana, isceljujuća energija. Jarkožuta energija zajedno
sa izdah- nutim vazduhom ispunjava prst do takvog stepena da se kod vas stvara
osećaj njegovog uvećanja! Energije u prstu ima toliko, da ona počinje da se izliva
spolja, izlazi kroz prst. Čini vam se da sada izdišete ne kroz nos, već kroz prst.
Kada se izdah završi, počnite da udišete, ali opet zamislite da ne udišete na nos,
nego kroz prst. Jarkožuta energija zajedno sa vazduhom ulazi iz okružujućeg
prostora direktno u vaš prst, i odatle se rasprostire po celom telu.
Sada isto tako probajte da uvlačite energiju kroz šaku ruke, zatim i kroz celu
ruku, - zamislite da ne dišete nosom, nego celom rukom, uvlačeći i ispuštajući kroz
nju vazduh zajedno sa ener- gijom.
Nakon toga se koncentrišite na solami pleksus i zamislite kako vazduh, zajedno
sa energijom, ulazi u vaše telo kroz solami pleksus, a zatim kroz njega i izlazi. Udah
vas ispunjava svežom energijom i izbacuje sve energetske nečistoće.
Ovladavši ovom vežbom, osvojili ste metodu kontrole potoka isceljujuće energije
u svom telu, i znači da ste spremni da pređete na samoisceljenje pomoću
isceljujućeg disanja.
Meditacija
Ovladati metodama samoisceljenja pomoću kontrole disanja i potoka prane
uopšte nije teško, ukoliko naučite da ulazite u meditativno stanje. Vi, naravno, znate
šta je meditacija? To je po- sebno stanje u kome su naš um, naša osećanja potpimo
nevezani ni za šta. To je stanje slobode, nezaokupiranosti nikakvim mislima, utiscima
i brigama - potpuno prepuštanje životnoj energiji posto- janja. U tom stanju
prestajemo da razlikujemo sebe od prirode, od sveta. U stanju jedinstva sa celim
postojanjem, sa prirodom, dolazi do isceljenja, ili, kada se slivate sa Prirodom i
Svemirom, vi sami postajete svemir, a svemir ne može biti bolan.
Meditacija je nemoguća bez opuštanja. Ali, meditacija je mno- go više nego
jednostavno opuštanje. To je potpuno rastvaranje uma, kada on nije usredsređen ni
na šta, ili, obratno, potpima koncentracija uma na neki objekat - npr. na svoje telo,
drvo, cvet, zvezdu na nebu, morske talase. Pri takvoj potpunoj koncentraciji sam um
kao da prestaje da postoji, kao da se zaustavlja i omogu- ćava nam da doživimo svet
ne kroz um, nego celim svojim bićem, svojim telom, svakom ćelijom, svet onakav
kakav jeste. Samo je takav doživljaj - potpun.
Da bi ovladali meditacijom, pomoći će nam disanje. Medi- tativno disanje je ključ
za isceljenje.
Vežba “Meditativno disanje”
Meditacija je duboka usredsređenost, kada u um ne može da pronikne ništa sa
strane, ali nema ni unutrašnjih komešanja. Da bi se najlakše dostiglo takvo stanje,
potrebno je koncentrisati se na disanje.
Pbčetni položaj: sesti u udoban položaj, opustiti se.
Obratite svu pažnju na disanje. Dišite prirodno, onako kako dišete uvek, samo
pod jednim usiovom: veoma pažljivo pratite proces disanja, ne gubeći pažnju ni za
sekundu! Svake sekunde pratite put vazduha unutar vašeg tela i spolja. Postignite
takvo stanje u kome vas zaista ništa neće omesti.
Na početku to neće biti jednostavno - vi ćete stalno odvraćati pažnju i primećivati
da ste opet propustili trenutak kada je vazduh počeo da izlazi, ili trenutak početka
udaha Svaki trenutak disanja treba da bude zapažen, ne propušten. Kada uspete da
dostignete koncentraciju, primetićete da u glavi nema ni jedne misli. Mišljenje se
zaustavilo samo po sebi! Tb i jeste trenutak najvećeg slivanja sa prirodom - kada nas
ništa ne deli od nje. Obično, baš taj naš um, naše večno kopajuće misli u glavi
smetaju našem jedinstvu sa sve- tom, odvajaju nas od sveta Zaustaviti misli - ne
znači postati glup. Obmuto! Zaustavivši sujetu i tok pustih, nepotrebnih misli, mi sebi
otvaramo dostup ka našem istinskom, dubokom, prirodnom “umu” koji počinje da
dejstvuje tek kada zaustavimo tok sitnih mis- li. Samo u takvom stanju - u stanju
meditacije, kada su zaustavljene misli - mi naiazimo najbolje rešenje za sva pitanja,
mi otkrivamo istinu, mi uviđamo, dobijamo nove mogućnosti i nova znanja.
Kada ste osetiii da je um slobodan, nastavite sa disanjem i pra- tite ga,
koncentrišući se na oblast pupka i zamislite da je vćiša svest smeštena baš tamo.
Počnite misaono u toj oblasti za posmatrate disanje, trudeći se da na svoje
disanje gledate sa strane, kao običan posmatrač. Vi će- te osetiti da posedujete dva
“ja”: jedno diše, a drugo posmatra.
Sada zamislite kako se vazduh koji udišete približava sve bliže i bliže oblasti
pupka, gde ste sada premestili svoju svest Kada vazduh uđe u tu oblast, vaša đva
“ja” se sjedinjuju u jedno i kao da se rastvaraju u disanju. Vi sami postajete disanje,
postajete ceo svet oko sebe, osećate jedinstvo sa svim što vas okružuje, sa celim
svemirom. Osećate da ste deo ogromnog prostranstva koje diše - i vi dišete zajedno
sa njim, kao njegov deo, kao njegova ćelija.
Ponovo se usredsredite na osećaj prolaska vazduha kroz disaj- ne puteve. Osetite
kako se vazduh kreće kroz njih.
Osetite prste na nogama i rukama, pokrenite ih. Skupite jače pesnice. Napregnite
celo telo, protegnite se i opustite. Otvorite oči.
Čovečanstvo danas ne bi stradalo od tolikog broja problema ukoliko bi znalo šta
je meditacija i ako bi znalo da meditira. Čovek u stanju meditacije postaje ono što
istinski jeste, on oseća samog sebe, može da otkrije sebe. Čovek koji je ovladao
meditadjom shvata da je srećan zbog jednostavne činjenice da živi, čak i bez ikakvih
spoljašnjih razloga. Takav čovek može biti srećan čak u dubokoj samoći, zato što mu
sam proces života, disanja donosi ogromno naslađenje. On je kao cvet, srećan zbog
svog cvetanja, čak i ako to niko ne vidi. Meditacija nam otvara radost života i
samihsebe.
Najvažnije je da je stanje meditacije najlekovitije stanje na sve- tu. Zbog toga je
vreme da se pređe na isceljenje od bolesti pomoću lekovitog meditativnog disanja.
Vi već umete da dišete kroz jagodice prstiju, ruke, solami pleksus i da ispunjavate
pranom te delove tela. Sada predstoji da naučimo da se zasićujemo pranom, što
znači, da izlečimo bolesne organe.
Vežba “Lekovito meditativno disanje”
Početni položaj: Leći, opustiti se.
Koncentrišući se na disanje, uđite u lagano meditativno stanje.
Kada osetite da ste se opustili, potpimo usredsredili na disanje i zaustavili misli,
stavite desnu ruku na obolelo mesto ili na oblast oboleleg organa. Počnite da dišete
“idealnim” disanjem. Pri izda- hu zamislite kako usmeravate vazduh koji izdišete
zajedno sa jarkožutim potokom energije u oblast obolelog organa ili direktno
na obolelo mesto. Ovu oblast preplavljuje vazduh i energija - energija počinje da
ističe napolje, odnoseđ bolest, odnosed sve nečistoće.
Vi sada udišete - i zamišljate da vazduh ne ide kroz nos, nego kroz oblast
obolelog organa. Oboleli organ se ispunjava svežom, čistom isceljujućom energijom.
Ponovo izdah ide kroz obolelo mesto, i sa izdahom odlazi sve što je loše, sve bolno.
Pri udahu, ponovo ulazi zdrava, isceljujuća energija. Učinite tako 10 udaha i izdaha.
Posle desetog izdaha, sklonite ruku sa obolelog mesta. Minutu ležite u miru.
Zatim desnom rukom lagano protrljajte obolelo mesto kružnim pokretima u smeru
kazaljki na časovniku.
Ovo je veoma jako sredstvo za isceljenje! Ne zloupotrebljavajte ga Obavezno
osluškujte reakcije svog organizma. Radite ovu vežbu kada to zaželite, kada osetite
da oboleli organ traži takvo ispiranje energijom, da će mu to doneti olakšanje.
Olakšanje zai- sta treba da nastupi jako brzo ukoliko budete upomi u svojoj želji da
se izlečite i u svojoj veri da će to svakako nastupiti.
SPECIJALNE VEŽBE DISANJA
Sada ćemo vam pređložiti spedjalne vežbe disanja koje su usmerene na isceljenje
posebnih bolesti.
LeČenje pluća i disajnih puteva
Početni položaj: sesti u turski sed, ili u položaj lotosa, ili jednostavno na stolicu,
kako vam je udobnije.
Stavite ruke na kolena. Zatvorite oči.
Napravite veoma lagan, ravnomeran i miran udah. Pri tome su mišići stomaka
opušteni. Zatim, bez odlaganja napravite veoma jak, biz izdah, pri tome jako zgrčiti
mišiće stomaka tako, da se stomak uvuče, što je moguće bliže kičmi. Napravite 10
takvih uda- ha i izdaha.
Tokom nedelju dana, svakodnevno radite po 10 takvih udaha i izdaha. Sledeće
nedelje dodajte još 10 udaha i izdaha, a zatim svake nedelje po još deset udaha i
izdaha sve dok njihova količina ne dostigne 120. To je maksimalna količina udaha i
izdaha koje možete obuhvatiti ovom vežbom.
Vežba otklanja bronhijalne spazme, olakšava astmatične napa- de, pročišćuje
nosne puteve. Onaj ko radi tu vežbu nikada neće oboleti od upale pluća i
tuberkuloze - samo gomji deo pluća pri takvom disanju dobija dovoljnu količinu
kiseonika i životne ener- gije, a zbog toga se tamo ne stvaraju zastoji i blagotvomi
uslovi za razmnožavanje tuberkuloznih bacila. Oboleli od galopirajuće tu- berkuloze
mogu biti izlečeni ovom vežbom. Takođe, normalizuje se i rad srca.
Lečenje glavobolje, reumatizma i neuralgije
Početni položaj: sesti u udoban položaj, zatvoriti oči.
Spojte mali i domali prst desne mke i zatvorite njima levu nozdrvu.
Lagano, mimo, bešumno, ne naprežući se, udahnite vazduh desnom nozdrvom
tako da to ne izaziva nikakvu neprijamost.
Zatim, ne skidajući prste sa leve nozdrve, zatvorite desnu noz- drvu palcem iste
ruke, spustite bradu čvrsto je priljubivši za gmdi, i zadržite disanje toliko dugo koliko
možete.
Kada ne budete više mogli da istrpite, sklonite prste sa leve nozdrve i izdahnite
veoma tiho i lagano kroz nju, podižući pri tom glavu. Palcem, kao i ranije, zatvorena
je desna nozdrva.
Postepeno uvećajte dužinu zadržanja disanja.
Ova vežba isceljuje i od drugih vrsta bolova, ukoliko uzrok bola leži u nervnim
problemima, a takođe i od curenja iz nosa i uništava bolesne mikroorganizme u svim
šupljinama.
Lečenje srčanih holesti
Početni položaj: sesti u položaj koji vam je udoban.
Dobro zatvorite usta. Lagano udišite kroz obe nozdrve, ravno- memo, mimo,
istovremeno zamišljajući kako vazduh ispunjava celo prostranstvo unutar gmdi - od
grla do srca. Gmdi se pri tome ispravljaju. Za vreme udaha zamislite da vazduh u
gmdi ne udi- šete nosom, nego grlom. Zbog toga što su vam usta zatvorena, u grlu
može da se pojavi neki blago šušteći zvuk. Taj zvuk ne treba da bude glasan, u
jednom tonu i dosta dug.
Udahnuvši, zadržite disanje onoliko koliko možete da izdržite, bez ikakvih
neprijatnosti.
Zatim zatvorite desnu nozdrvu palcem desne ruke i izdahnite kroz levu nozdrvu.
Dišite tako onoliko vremena koliko vam je to prijatno. Ova vežba takođe isceljuje od
svih bolesti koje su izazvane nedovoljnim kiseonikom.
Lečenje upala i groznica
Početni položaj: Malo izbaciti jezik i oblikovati ga u slamčicu. Uvucite vazduh na
usta tako da se proizvede šuštavi zvuk.
Zaustavite disanje onoliko, koliko možete, a da ne osetite ni- kakve neprijatnosti.
Lagano izdahnite vazduh kroz nos, kroz obe nozdrve istovre- meno. Radite vežbu
ujutro 15-20 puta. Ova vežba čisti krv. Onaj ko je radi redovno, postaje neosetljiv na
dejstvo otrova, pa čak i na ujed zmije.
Lečenje nervnih bolesti
Obično ljudi dišu veoma brzo i neritmično. Ovo samo dopri- nosi pojačanju
nervnog uzbuđenja.
Početni položaj: sesti u udoban položaj. Dišite uobičajeno i počnite da brojite
udahe.
Postepeno usporavajte disanje, dovodeći ga do 8-12 udaha u miutu.
Nastavite da dišete tako, brojte do 8 prilikom udaha i do 8 prilikom izdaha,
trudeći se da udah i izdah budu maksimalno dugi.
Takvo disanje harmonizuje celo čovekovo telo i smiruje nerve. Vi ćete se osetiti
odmomo i smireno. Sve što je ključalo u vama i kidalo vas na delove, odjednom će
se stabilizovati i umiriti, a sve impulse koje ranije niste mogli da kontrolišete ćete
potčiniti.
Lečenje zeluca i creva
Početni položaj: sesti u udoban položaj.
Zatvorite desnu nozdrvu palcem desne ruke i vrlo lagano udahnite kroz levu
nozdrvu.
Zatim zatvorite i levu nozdrvu savijenim jagodicama malog i domalog prsta desne
ruke.
Zadržite vazduh onoliko koliko dugo možete, a da vam to ne načini veće
neprijatnosti. Pazite da za vreme zadržavanja disanja pluća budu nepomična.
Sada sklonite palac i veoma lagano izdahnite.
Ponovo udahnite kroz desnu nozdrvu, ponovo je zatvorite palcem i ponovo
zadržite disanje. Zatim sklonite domaK i mali prst sa leve nozdrve i lagano izdahnite
kroz levu nozdrvu.
Napravite 10 takvih vežbi ujutro i 10 uveče. Sledećeg dana uve- ćajte broj vežbi
za jednu, i tako do 20, a po želji i više. Pri izdahu zamišljajte kako u vas ulazi
zdravlje, ljubav, radost, a pri izdisanju
zamišljajte kako iz vas izlazi zlo, bolest i sve druge loše oso- bine.
Ova vežba veoma brzo pročišćava energiju, poboljšava varenje i apetit i odlično
pomaže protiv mnogih bolesti.
Podmlađivanje i lečenje kože
Ova vežba leči kožne bolesti, ali veoma je korisna i za zdravu kožu jer poboljšava
stanje kože, prolepšava ten i podmlađuje.
Početni položaj: stajati uspravno.
Podignite ruke visoko i napravite udah “idealnim” disanjem. Nagnite se napred i
zadržite disanje 12-13 sekundi. Osetite kako se u lice prelila krv, kako se toplota
preliva po vašem telu. Zami- slite da je koža lica prepuna energije, postaje elastična,
čvrsta, zdrava, čista, kako energija koja se lije pegla bore i odnosi sve nečistoće, sve
bolesti. Ne pokrečite se, savijte noge u kolenima da bi glava bila bliže podu.
Izdahnite “idealnim” disanjem i uspravite se, vraćajud se u prvobitni položaj.
Ponovite vežbu 5-6 puta.
DISANJE I DUSEVNI MIR
Već smo govorili o najvećoj čovekovoj bedi: njegovom suprot- stavljanju prirodi.
Čovek se okrenuo od spokoja prirode i prešao na stranu nemira. Napustio je
energetski tok prirode - i time zaslužio zastoj energije.
Da li vas je nekada porazila neka neprijatna vest, da li je bilo neprijatnih
slučajeva u vašem životu? Ako se to desiio nedavno, možete da se setite kakva je
bila vaša reakcija. Momentalna sla- bost u celom telu, zamućenje u glavi, hladnoća u
rukama i noga- ma, jako lupanje srca, drhtavica kao kod groznice, i ogromna na-
petost celog tela. Slično osećaju mnogi ljudi u sličnim situacijama. A onda, kada
neprijatan događaj ostane iza nas, kako smo se osećali? Naravno, osećali smo se
bolesno, bez snage, hteli smo da ležimo, da ne ustajemo, nismo imali snagu ni ruku
da podignemo. To samo govori o tome da je naša reakcija na neprijatnost potro- šila
jako mnogo energije. Organizam ostaje bukvalno opustošen, doslovno iz njega
iscure sve životne sile. Tako i jeste: nervni sistem se tako uzbudio, da mu je bila
potrebna sva energija koje ste do tada imali u rezervi. Napetost koja se pojavila u
telu, stvorila je barijem; ni nova energija nije mogla da se izlije iz nas. Eto, zato smo
ostali opustošeni i bez snage.
Najvažnije je: takva strašna reakcija vam uopšte nije pomogla da se izborite sa
neprijatnim okolnostima koje su se pojavile, nije pomogla da izađete iz njih dostojno,
da nađete ispravnu varijantu ponašanja, da donesete najpravilnije rešenje. Obratno:
izgubili ste sposobnost da delujete jasno i energićno, izgubili ste sposobnost da
donosite pravilne odluke - opet zato što je sva energija otišla na služenje
uzbuđenosti nervnog sistema.
Mnogobrojna svedočanstva potvrđuju da je zdravlje čoveka tesno povezano sa
njegovim psihičkim stanjem. Stari ljudi su to znali veoma dobro, i nisu slučajno
govorili da “gnev pogađa jetm”, “zamišljenost ranjava slezinu” itd. Poznato je da pri
veoma veli- kom napom čovek toliko može da ostane bez snage, da ga nesreće
pobeđuju. I to samo zbog preteranog psihičkog napora! Od na- pora i uzbuđenja
skače krvni pritisak, ubrzano je lupanje srca i disanje, ceo organizam počinje da radi
na granici svojih moguć- nosti. I ako se to stanje produži, organizam iscrpljuje sam
sebe i počinju bolesti. A kod mnogih ljudi se takvo stanje nastavlja godi- nama, a
kod nekih i decenijama! Naravno, oni su bolesni, ozbiljno bolesni. I to što godinama,
a ponekad i decenijama, iako boluju oni svejedno žive, ne umim, samo govori o
ogromnim mogućno- stima našeg organizma. Koliko je u suštini u organizmu
usađeno prirode da on može tako da preživljava! Ukoliko bi se oslobodio
napetosti - zamislite, koliko bi se energije oslobodilo, koliko bi se enegije moglo
usmeriti na dostignuće sreće, zdravlja i dugoveč- nosti!
Kada se bavimo vežbama disanja ili, jednostavno, dišemo pra- vilno, reakcija
organizma je suprotna u odnosu na tu reakciju koja se pojavljuje u trenucima
napetosti: tj., prilikom pravilnog disanja dolazi do opuštanja, disanje i otkucaji srca
se umimju, krvni pritisak je u normali, rad svih organa ostaje uravnotežen i spo-
kojan. To znači da organizam prelazi na režim maksimalnog snab- devanja
energijom.
Kada pravilno dišemo, mi čak prilikom dobijanja loših ili neprijatnih novosti, u
slučaju bolnih situacija možemo brzo da ovladamo sobom, da kontroiišemo reakcije
svog organizma i da budemo mimi, što znači, da dejstvujemo jasno i pravilno, dono-
simo ispravne odluke. Kada dišemo pravilno, mi ne dozvoljavamo da nas prevlada
napetost: pravilno disanje odmah izaziva opu- štanje. Ukoliko smo opušteni, mimi -
mi pratimo prirodu. Uko- liko sledimo prirodu - čak u složenim i neprijatnim
situacijama ostajemo prirodni i izlazimo iz njih kao pobednici, pre svega izlazimo
zdravi, a ne bolesni. U bilo kojim situacijama mi prebi- vamo u stanju lakoće,
spokojstva, opuštenosti i pri tome smo sposobni da jasno mislimo i aktivno
delujemo.
Takvo stanje - lakoća, jasnost, spokojstvo i opuštenost govori o tome da smo
puni energije, puni životne snage. A kada smo puni životne energije, negativne
energije ne mogu da nas pokose. Negativna energija jednostavno otima zdravu
energiju koje je pun naš organizam. I čak i u najtežim životnim situacijama nama
nedostaje snage da ne pustimo u sebe štetne energije i da osta- nemo zdravi i čvrsti.
Kada čovek ima mnogo energije, on može svesno da kontroliše reakcije svog
organizma. On vlada sobom, on upravlja svojim organizmom. On može svesno da
usmeri svoj organizam tako, da ne dopusti napetost, ne dopusti podizanje krvnog
pritiska, ne dozvoli pojačano lupanje srca i disanja. Postoje
svedočanstva o ljudima koji su toliko uspešni u umetnosti pravil- nog disanja, da
mogu svesno da menjaju ne samo ritam lupanja srca, već i telesnu temperaturu! To
može da svedoči kako su ogromne skrivene sile organizma koje mi u običnom životu
ne koristimo.
Eksperimenti su potvrdili da ogromna količina nervnih ćelija iz kojih se sastoji
mozak, običan čovek uopšte ne koristi. Neisko- rišćene nervne ćelije sastavljaju 80-
90% svih ćelija mozga! Svoje mogućnosti u običnom stanju ne koristi ni ogroman
broj kapilara. Veliki broj plućnih mehurića takođe radi delimično. Kada pravil- no
dišemo mi, pri minimalnom utrošku energije učimo naš orga- nizam da koristi sve
svoje mogućnosti. Ispostavlja se da je takvih mogućnosti više nego dovoljno da bi se
pobedila svaka bolest. Pri običnom načinu života vezanom za nepravilno disanje,
ljudi to- kom celog svog života ne naprave nijedan korak da bolje upoznaju te
mogućnosti.
Pravilno disanje aktivira i uspavane ćelije mozga, podstiče na rad starih, do tada
pasivnih plućnih mehurića, oživljava ih, uklju- čuje u dejstvo i uspavane kapilare.
Takvo stanje organizma uklju- čuje u aktivnost sve te mogućnosti, pa tako i
mogućnosti za svesno kontrolisanje stanja, svesno distanciranje od napetosti, od
uzbu- đenja nervnog sistema, od štetnih psihičkih stanja. Što više budete
praktikovali pravilno disanje, time ćete u većem stepenu da otkri- jete te pritajene
mogućnosti organizma koje daruju zdravlje.
KAKO POBOUŠAH SVOJE RASPOLOŽENJE
Prvo što treba uraditi za dobijanje isceljujućeg mira i uništenja štetnih energija
jeste harmonizovati svoja raspoloženja, tj. postid blagotvomo duševno raspoloženje,
ili ono što obično nazivamo
dobrim raspoloženjem. Dobro raspoloženje je predznak zdravlja. Covek koji je loše
raspoložen - bez sumnje je bolestan. Bolesna je njegova duša, a obolela duša stvara
i telesne bolesti. Da bi se odstranilo loše raspoloženje, a sa njim i loša energija tela,
treba sebe harmonizovati, uspokojiti, biti dobro raspoložen.
Dobro raspoloženje nije ono raspoloženje kada se suviše glasno radujemo zbog
nekog razloga. Dobro raspoloženje je ujed- načeno, spokojno, veoma dobroaidan
odnos prema svetu i sebi samom, to je obavezno pozitivan odnos prema svemu što
nas okružuje, i prema svemu što se dešava sa nama i oko nas, odnos kome nije
potreban spoljašnji povod. Upravo takvo stanje je isceljujuće stanje. Ne pokušavajte
da se izlečite od svojih bolesti dok ne dostignete takvo pozitivno stanje, takvo
spokojstvo i dobro raspoloženje. To raspoloženje je osnova za ozdravljenje. Ukoliko
ste loše raspoloženi - kod vas nema nikakvih šansi za isceljenje sve dok ne
promenite svoje raspoloženje u pozitivno.
Dobro raspoioženje posećuje samo onoga ko ima dovoljno životne energije.
Nedostatak zdrave energije i robovanje štetnim energijama čini nas utučenim,
zamišljenim i žalosnim. Dovoljna količina životne snage nam pruža dobro
raspoloženje. Dišući “idealnim” disanjem, mi već sebi pružamo veliku količinu životne
energije, što znači, naše raspoloženje će se poboljšati samo po se- bi. Ali, za to je
ponekad potrebno mnogo vremena - ukoliko su negativne sile zauzele veliki prostor
u vašem telu. Predložićemo vam vežbu za smirenje i unutrašnji komfor koja je važan
sastavni deo dobrog raspoloženja.
Vežba “Unutrašnji komfor”
Početni položaj: leči na leđa, na tvrdu podlogu - na pod, zemlju ili krevet (stavite
ispod sebe prekrivač da vam ne bi bilo neprijatno u dodiru sa tvrdom, nepokrivenom
površinom).
Ispružite ruke duž tela, noge ispravite, pete spojite, a prste malo izbacite u
stranu.
Lagano i bešumno udahnite kroz obe nozdrve - neka udah bude dug i
ravnomeran.
#
Zaustavite disanje koliko god možete da izdižite, a da ne osetite neprijatnost i da
to ne zahteva veliki napor. Zatim lagano i ravnomemo izdahnite takođe kroz obe
nozdrve.
Ponovite vežbu 12 puta ujutro i 12 puta uveče.
Ova vežba če pružiti odmor vašem telu i umu, vašoj svesti, ona će vas opustiti i
dati osećaj udobnosti i lakoće.
Kada ste dostigli unutrašnji komfor i možete da održite ovo stanje dovoljno dugo
vremena, možete da kontrolišete svoje ras- položenje. Sada možete da regulišete
raspoloženje po svojoj volji i da dostignete ono koje vam je potrebno. U tome će
vam pomoći sledeća vežba.
Vežba “Dobro raspoloženje”
Početni položaj: sesti ili leći u udoban položaj.
Zatvorite oči. Dišite “idealnim” disanjem. Setite se perioda u vašem životu kada
ste bili doro raspoloženi - u onom raspoloženju u kome bi hteli da obitavate sada.
Prisetite se tih trenutaka - kako ste izgledali, čime ste bili okruženi, kakvo je bilo
cveće, boje, zvuci oko vas? Što je moguće življe zamislite sebe u najprijatnijem
raspoloženju, okruženi najprijatnijim zvucima i bojama. Sve vreme nastavite da
dišete “idealnim” disanjem.
Kada se vaš lik u neophodnom raspoloženju formira pred va- šim unutrašnjim
očima, misaono pošaljite struju vazduha koji izdišete direktno u taj lik. Zamislite
sebe, da dišete - udišete i izdišete kroz taj lik. Vi zasićujete lik vazduhom i zajedno sa
vazduhom, energiju.
Sada počnite da uvlačite vazduh i energiju kroz lik, nazad u sebe.
Već 10-12 takvih udaha i izdaha če vam pomoći da se vratite u to prijatno stanje
o kome maštate. Primetićete da se vaše raspoloženje izmenilo na neopisiv način.
Ponavljanje ove vežbe ujutro i uveče, uporedo sa prethodnom vežbom i uz
svakodnevnu naviku “idealnog” disanja, učiniće da vaše raspoloženje bude pozitivno,
stabilno i prijatno.
Naučivši da upravljate svojim raspoloženjem, vi ćete se u najmanju ruku izboriti
sa jednom vrstom negativne energije, utu- čenošću, potištenošću. Znači, izbavićete
se od bolesti koje su povezane sa tom štetnom energijom, postaćete mnogo jači, jer
ćete osloboditi u svom telu mesto za dotok sveže, zdrave životne energije.
A sada ćemo porazgovarati o tome kako se izbaviti iz drugih poroka, od drugih
vrsta negativnih energija.
KAKO SE OSLOBODITI GNEVA
Gnev i bes su veliki poroci koji nam ne dozvoljavaju da bude- mo mimi i zdravi.
Kada je čovek besan, njegovo disanje prestaje da bude ritmično. Stari ljudi govore
da ako je disanje neritmično, tada je i “ki” zamućen. Zamućenom “ki” pri
neritmičnom disanju ne možemo da upravljamo i to može da pričini mnogo nevolja.
Doslovno: to je planinska reka, šiknuia iz planine koja nosi sve pred sobom!
Gnev i zloba uništavaju sve uokolo, ali i samog čovcka koji je prepušten tim
energijama. Obuzdavati gnev i zlobu ne treba na silu; ne možemo sebi narediti da ne
besnimo - od toga može pro- izaći samo još veči užas - on neće nestati, nego će se
samo povući u dubinu našeg tela i tamo se pretvoriti u bolest ili drugu negativnu
energiju - npr. strah ili utučenost. Ne može se narediti gnevu da nestane, ali se
može pobediti drugjm putem - pomoću disanja. Probajte, dišua “idealnim” disanjem,
da pogledate na svoj gnev sa strane, iz stava posmatrača, svedoka. Ništa ne radite
sa svojim gnevom, samo gledajte na njega, posmatrajte ga, fiksirajte kako on ključa
unutar vas, kako utiče na vas, kako vaše telo reaguje. Dos- tići stanje posmatrača sa
strane - znači, u velikom stepenu se izbo- riti sa gnevom. Pomoći će sledeća vežba.
Vežba za dostizanje stanja posmatrača sa strane
Početni položaj: Stajati ili sedeti, kako je udobnije.
Počnite sa “idealnim” disanjem.
Koncentrišite se na oblast stomaka, malo niže od pupka. Za- mislite da je to
centar vašeg postojanja. Sada zamislite da se u pro- storu oko nas razliva jarkožuta
svetlost - energija “ki”, i da je vi udišete zajedno sa vazduhom.
Udahnuvši, usmeravajte potok vazduha i energije direktno u oblast ispod pupka
(izdišite takođe iz te oblasti). Oblast pupka se ispunjava energijom - jarkožutom
svetlošću. Sve se dublje kon- centrišite na tu oblast. Misaono prebadte svoju svest u
tu oblast - zamislite sebe kako baš odatle gledate na sve što vas okružuje, upravo
odatle vi doživljavate svet oko sebe i sebe samog.
Nastavljajući da udišete i izdišete potoke energije, pogledajte iz te oblasti na
svoje stanje, na svoj gnev, na svoje žlo. Pogledajte sa strane, iskoračivši iz sebe i
svojih osećanja. Zar nije tačno da su se oni već delimično, ukoliko ne i potpuno,
razvejali?
Stanje posmatrača, ako se radi pravilno, omogućava da se izborite ne samo sa
gnevom, nego i sa praktično svim negativnim eneigijama. Prilikom gneva je ono
posebno neophodno, ali se i naročito teško dostiže. Ukoliko vas nije napustio gnev
posle samo
jednog posmatranja, ukoliko osećate da malo-pomalo gubite rav- notežu zbog loših
misli, uradite sledeću vežbu.
Vežba za prevladavanje gneva
Početni položaj: sedite udobno na stolici, na krevet ili meku fotelju.
Napravite maksimalno dug udah kroz obe nozdrve (veoma je važno da udah
bude lagan i veoma tih, dug, veoma dug, vudte ga što je moguće duže, što više
možete. Dišite što je moguće tiše, što je moguće ravnomemije, što mirnije!
Zadržite disanje toliko koliko možete, ali da ne trpite veće neprijatnosti. Za vreme
zadižavanja disanja brojte lagano od 1 do 15. Ukoliko se vaše zadržavanje disanja na
tome ne završi, nasta- vite sa brojanjem - unazad, od 15, zatim ponovo do 15, itd.
Sada počnite što je moguće sporije i što je moguće tiše da izdišete - sve dok se
pluća potpuno ne oslobode vazduha.
Odnos dužine udaha, zadižavanja disanja i izdaha je proizvoljan; neka on bude
takav kako vam je zgodno, ali je jako važno da i udah i izdah budu potpuni, da se
prilikom udisanja pluća potpuno ispune vazduhom, a prilikom izdaha da sav vazđuh
izađe iz pluća.
Radeđ ovu vežbu, osetićete kako se svi mišići opuštaju, u ce- Iom organizmu se
uspostavlja harmonija, svest se smiruje i ispunjavaju vas neizrecivi mir i blaženstvo.
KAKO PREVAZIĆI TUGU I PATNJU
Tuga i patnja su štetna vrsta energije koja nas odseca (reže) od životne snage i
otvara put bolestima. Tuga i patnja nisu samo prepreke koje smetaju da životna
snaga uđe u naš organizam, već
i prepreke koje nas ometaju da živimo u realnosti život onakav kakavjeste.
Zivot ne može da bude ni dobar ni loš: u njemu postoji sve - dobro se
uravnotežuje zlom, loše se uravnotežuje dobrim. Onaj ko je ušao u stanje duševnog
mira vidi život onakvim kakav on jeste, ne predaje se nikakvim osećanjima. AJi, ako
smo tužni i patimo, život nam se čini loš. Međutim, to se ne dešava zato što je on u
stvari zaista loš, već samo zato što su takva naša osećanja. Naša osećanja - to je
ono što čini naš život lošim, a ne sam život!
Zahvaćeni tugom i patnjom, mi ne vidimo sebe, ljude i situacije onakve kakvi oni
jesu. U životu je sve tako uređeno - nema samo lošeg ili samo dobrog. U lošem uvek
postoji i dobro, a u dobrom - loše. Kada smo tužni i patimo, mi u svim situacijama, u
svojoj situađji, vidimo samo loše, ne primećujući dobro. Mi uništavamo sebe i svoj
život, teramo se u slepu ulicu, jer gubimo sposobnost da mimo prihvatamo ono što
se dešava i vidimo dobro.
Kontrolisati svoje stanje - znači pobediti tugu i patnju, znači videti život onakvim
kakav on jeste, znači razumeti i prihvatiti život, zavoleti ga u svim njegovim
manifestacijama, znači imati dubok unutrašnji mir i spokoj.
Tuga i patnja uništavaju ljude zato što oni ne umeju da žive u sadašnjosti. Tužni
smo i patimo uvek zbog onoga što je ostalo u prošlosti, iza nas, ili zbog onoga od
čega strahujemo u budućnosti. Covek skoro nikada nije u sadašnjem trenutku zato
što se potpu- no predao prošlosti ili budućnosti; lagano, svojom udicom peca tugu i
patnju. Naš um je sve vreme zbijen sećanjima ili željama, fantazijama ili sažaljenjima
i sve nas to ođvodi od sadašnjeg tre- nutka, a samo on postoji u životu!
U prošlosti nas već nema, u budućnosti još uvek nismo; ceo naš život je
- ovde i sada. Ali nas ovde i sada uopšte nema! Gde je tada naš život? Zivot
se rasejava, prolazi kroz prste, mi nismo sa njim, ne idemo istim putem.
Jen mi smo u prošlosti ili budućnosti, a ne u sadašnjosti. Onaj ko propušta
sadašnji
trenutak - propušta sve: vreme između njegovog rođenja i sm- rti je ostalo
neispunjeno!
Vi možete da vratite svoj život, možete da ga više ne propuštate kroz prste,
možete da učinite da on ne prolazi pored vas samo ako sebi vratite osećaj sadašnjeg
trenutka postojanja, osećanja da živite sada i ovde. I tek tada ćete videti da ovde i
sada nema tuge, nema patnje, nego postoji samo neizmema iskričava punoća
postojanja.
Disanje je naš najbolji pomoćnik u postizanju sadašnjeg trenut- ka postojanja, u
oslobođenju uma od uspomena prošlosti i nejas- nog obrisa budućnosti. Radujte se
disanju; radost disanja je jedno od najveličanstvenijih uživanja u životu.
Osluškujte disanje, koncentrišite se na disanje i zadobićete radost po-
stojanja u sadašnjem trenutku.
Vezba “Slušanje disanja”
Početni položaj: leći na tvrdu podlogu na leđa ili u dmgi udo- ban položaj.
Proverite da li je celo telo opušteno. Odbacite svaki izlišan napor.
Počnite sa “idealnim” disanjem, prateći kako vazduh ulazi u nosnu šupljinu, ide
disajnim putevima u pluća, ispunjava pluća, zatim se kreće unazad. Neka disanje
bude tiho, apsolutno bešum- no, veoma mimo, a vi treba veoma pažljivo da ga
osluškujete, da ne propustite nijedan trenutak, da svake sekunde slušate disanje.
Postepeno ćete osetiti da nema misli - postoji samo usredsre- đenost na disanje;
nema uznemirenja, nema briga, nema ničega prošlog niti budućeg - postoji samo
disanje, i to je vaša jedina stvamost: ništa dmgo više ne postoji na svetu, samo
postoji taj trenutak - i vaše disanje!
Možda zaželite da zaplačete zbog toga što ste tako bedni - ništa više nemate
osim disanja i tog trenutka; ali možda ćete želeti da zaplačete i zato što ste tako
bogati - imate ceo život, imate beskraj sadašnjeg trenutka života, i imate sreću da
dišete! To je mnogo, veoma mnogo - to je sve što je neophodno za život! Plačite od
bola, ili od radosti, plačite - to su pročišćujuče suze. I osluškujte, slušajte svoje
disanje, naslađujte se mogućnošću da slušate.
Kada ste završili osluškivanje disanja, pređite na dmgu fazu - na brojanje disanja.
Nastavite da slušate disanje, počnite da brojite disanje, brojeći jedan udah i jedan
izdah kao vremensku jedinicu. Svi organi vašeg organizma uravnotežuju svoj rad pod
tu memu jedinicu. Uznemimjuće misli će vas napustiti, ući ćete u stanje opuštenosti.
Ukoliko budete radili ovu vežbu pre spavanja, ona će vam po- moći da mimo
zaspite, izbaviće vas od nesanice, a ujutro omogu- ćiti mimo i radosno buđenje i um
oslobođen od tuge i patnje.
KAKO POBEDITI STRAH
Svakome od nas su poznati putevi straha. Cak i onaj ko smatra da je slobodan, a
ne rob, veoma često prebiva u neobičnom rop- stvu - ropstvu straha. Mnogo
različitih vrsta strahova prati čoveka na njegovom životnom putu: strah pred
budućnošću koji nastaje zbog neodređenosti i nesigumosti u sutrašnji dan; strah od
smrti; strah od gubitka vezanosti i ljubavi bliskih; strah od bolesti; strah da se
napravi greška i doživi neuspeh; strah od gubitka.
Onaj ko se redovno bavi disajnim vežbama, postiže novi nivo postojanja On
postiže veliko spokojstvo prirode. On shvata da pred licem velikog beskonačnog
života naši neuspesi, gubici, ne znače ništa. U poređenju sa veličinom života oni su
veoma, veoma
mali. Zivot je manje ili više mnogo vredniji od svega onoga čega se plašimo da će
nastupiti. Onaj ko je osetio da je život - veličanstve- no, najviše, najvažnije i
najznačajnije u poređenju sa našim stra- hovima, uspesima i dostignućima, našim
neuspesima i gubicima; onaj ko je osetio tu vrednost života koja se ne smanjuje i ne
uveli- čava usled naših gubitaka i sticanja - taj je pobedio sve strahove.
Onaj ko može da sebi obezbedi priliv velike količine životne energije, ne plaši se
grešaka i gubitaka. On zna da ima dovoljno životne energije kojom će ispraviti
grešku i preživeti gubitak. Istočna mudrost glasi: “Ako si pao, tada se pridigni sa
punim rukama”. To znači da u svakom gubitku, u svakoj grešci postoji zmo novog
znanja, nove mudrosti, novog dostignuća postojanja. Izvlačeći lekcije iz potresa i
grešaka, mi rastemo, mi se pokrećemo, mi živimo. Prihvatajući svaku grešku, potres,
gubitak kao moguć- nost rasta i razvoja, novog iskustva, novih dragocenih lekcija, mi
se oslobađamo od straha, jer svaki gubitak možemo da preobrazimo u dobitak.
Svako teško iskustvo možemo da preobrazimo u korisno iskustvo, neophodno, koje
nas čini jačim i mudrijim. I nji- me vlada samo onaj ko je ovladao kontrolom svoje
energije - “ki”. Ukoliko dišemo pravilno, mi ne trošimo energiju uprazno, mi je
kontrolišemo i sakupljamo. To sakupljanje energije nam daje snagu da izvučemo
iskustvo i lekciju iz grešaka i potresa, izbavlja nas od straha pred greškama i
potresima. Onaj ko je snažan - nema straha. Disanje nam daje snagu - takvu snagu
o kojoj mi i ne sanjamo.
Kada vas zaokupe strahovi, možete da ih prevaziđete pomoću sledeće vežbe.
Vežba “Disanje zimski san”
Početni položaj: leći opušteno i mimo na tvrdu podlogu.
Počnite da dišete “idealnim” disanjem.
Sada se setite kako dišete kada treba da zaspite, ili čim se probudite. To disanje
je jedva primetno, Veoma tiho i izuzetno lagano. Vratite sebi takvo pospano disanje.
Usporite svoje disanje, postepeno i lagano ga činite sve tišim, sve laganijim, neka
ono bude potpuno neprimetno i tiho. Usporite disanje koliko god možete, neka ono
bude sve ređe i ređe.
Odlično je ukoliko vam uspe da dovedete broj udaha-izdaha do četiri u minutu
(jedan udah + jedan izdah je jedna brojčana jedinica) i da provedete u takvom
disanju bar nekoliko minuta. Ne preporučuje se da još ređe i duže dišete. Već posle
nekoliko mi- nuta takvog disanja, kada je ono jeđva primetno, ući ćete u stanje
neopisive slobode i mira, pre svega oslobođenosti od svih strahova.
Zašto je ta vežba tako delotvoma protiv strahova? Čoveku koji ume da uspori
svoje disanje do njegove potpune neprimetnosti, ništa više ne može da bude
strašno, jer je duboka, skrivena priroda skoro svakog straha - strah od prestanka
života, prestanka disa- nja. Na nekim jezicima reč “strah” i “ugušiti se”, veoma su
slične. Strah je skoro isto što znači i “ugušenje”. Ukoliko ste naučili da svesno
usporite svoje disanje znači da ste naučili da ekonomišete disanjem zadovoljavajući
se malom količinom vazduha. Ovaj način disanja široko primenjuju indijski jogiji, a
poznat je slučaj kada se jogi nalazio zatrpan pod zemijom sedam dana - svih tih
sedam dana je održao disanje zimskog sna. Da, on je zaista zaspao - ali nije umro,
nije se ugušio!
Disanje postaje minimalno, organizam maksimalno ekono- miše svoju energiju, -
a najvažnije je što se svest podiže na novi nivo. Covek koji je iskusio usporeno
disanje, prošao je kroz stanje koje je po nečemu blisko smrti. On može da pogleda
život novim očima: prestaje da se boji i prihvata potrese i nesreće kao izvore koji
daju novo iskustvo, novo znanje, novu mudrost.
Kako se izboriti sa neumerenom radošću
Preterana, neprirodna, veoma buma radost je takođe porok koji nam nosi samo
bolest. “Neumerena radost ranjava srce”. - govorili su mudrađ. “Neumerena radost -
nije istinska radost”. Ona nema ništa zajedničko sa tom tihom, svetlom radošću
kojom je ispunjen život onoga ko je spoznao istinsku suštinu postojanja, ko je
postao jedno sa prirodom. Istinska, tiha i svetla radost dolazi sama po sebi, ona ne
zavisi ni od čega - ni od drugih judi, niti od događaja u životu. Ta tiha, svetla radost
dolazi samo onda kada jednostavno uživamo u svakom trenutku postojanja.
Preterana radost je lažna, neiskrena, uvek zahteva povod. Međutim, ljudi žele te
povode da bi se radovali - oni su se odučili da se raduju tek tako, bez povoda. Oni
pretvaraju u povod za radost čak i poraze i nesreću svojih bližnjih. Prekomemu
radost od zla deli samo jedan korak. Oni se bumo raduju svojim uspesima,
zaboravljajući da se u svakom uspehu krije poraz, u svakom uzletu - pad. Prihvati
na isti način, mimo, i uspeh i poraz, ne raduj se suviše uspehu, pa nećeš
gorko plakati ni nad gubitkom”.
Ljudi, koji ne znaju šta je to svetla radost postojanja, koja ne zahteva povod,
počinju da pate kada na svom putu ne susretnu te toliko željene povode za radost.
Oni zaboravljaju da je radost založena u samom postojanju našeg bića, da za radost
nije potre- ban povod! Radost, za koju je neophodan povod nas izuzetno iscrpljuje.
Zar se ne osećamo opustošeno posle bumog radova- nja? Da, mi smo u svojoj
bumoj radosti istrošili sebe i dozvolili štetnim energijama da uđu u naše telo, što je
posledica jako bumih radosti. Umirite svoja osećanja - i tugu i radost. I tada će vam
se otvoriti istinska, visoka osećanja - osećanja svetle radosti i jasnog mira
postojanja.
Sledeća vežba će vam pomoći da se oslobodite nepotrebnog uzbuđenja i da
harmonizujete svoja osećanja.
Početni položaj: sesti u uđoban položaj.
Ispravite kičmu, pazite da glava i vrat budu pravi.
Zatvorite čvrsto usta i 10 puta veoma btzo i energično udah- nite i izdahnite na
nos tako da se veoma energično raširi i skupi grudni koš, imitirajući rad kovačkog
meha. To disanje je šumno, pojavljuje se šuštajući zvuk pri prolasku vazđuha kroz
nosnu šup- ljinu. Posle 10 takvih udaha-izdaha načinite 1 tih i dubok udah i
maksimalno zadržite disanje, ali tako da se ne pojavljuju neprijat- na osećanja.
Zatim napravite spor i maksimalno potpun izdah. Sa- da napravite nekoliko
normalnih, prirodnih, običnih udaha i izda- ha. Na taj način čete se malo odmoriti.
Ponovite ceo dklus iz početka, ponovo odmorite i ponovite ciklus još jednom.
Praktikujte vežbu uvek kada vas zahvati jako uzbuđenje, a kao preventivu - tri
ciklusa svako jutro.
Kako prevladati nemir
Nemir je bič našeg vremena. Često susrećete nemime ljude? Čak i ako čovek
spolja izgleda miran, to je najčešće obmana. Naprotiv, što je čovek mimiji spolja,
time više strasti, uznemirenja i nemira ključa unutar njega!
Takav spoljašnji mir ne predstavlja istinsko spokojstvo. Onaj ko obitava u
dubokom i istinskom mim, prepoznaje se odmah - po očima u kojima sjaje ta dubina
i mir. Spolja, takav čovek ne mora da bude obavezno nepokretan i miran - može biti
veoma aktivan, veoma radan. U tom smislu, on je sličan prirodi - okeanu, koji spolja
buči i huči, ali unutra je miran, ili vetm koji lomi drveče a u suštini predstavlja moćnu
spokojnu silu.
Zastoj nije spokoj, zastoj je napetost, a u napetosti uvek ima nemira. Istinski mir
je aktivan i delatan. Istinski spokoj je moćan i
silan. Istinski spokoj je - preobilje, a ne nedostatak životne ener-
gjje.
Kada ulazimo u stanje spokoja, ometajuće nepotrebne misli nestaju same od
sebe i mi počinjemo da doživljavamo spoljašnje razdraživače sasvim drugačije. Sada
nas oni ne bičuju po nervima, nego ih doživljavamo kao jednu komponentu života
koju treba prihvatiti mudro i mimo, sa razumevanjem i osečanjem ukoliko je
potrebno, ali bez propratne reakcije razdraženosti. Mudar i miran čovek sve razume,
ništa ga ne uznemirava i ne razdražuje. Uzne- mirava se samo glup i nemiran.
Ulazak u idealan mir ne uspeva svima odmah. Ne treba žuriti. Ne treba se
uznemiravati ukoliko se kao i ranije nervirate i razdra- žujete, ako ste nemirni čak i
pored toga što ste ovladali mnogim vežbama disanja. Sve će doći u svoje vreme. U
početnoj fazi umi- riće se vaše srce i osećanja. Ne treba misliti da će ceo vaš život,
sva vaša osećajnost umreti - ne, osećaj života će postati još blještaviji, potpuniji, vi
ćete osetiti da se probudilo nešto što ranije niste primećivali, niste osećali, kao da je
neka okamenjenost vladala va- ma. Počećete da se osećate sve življe, a
okamenjenost duše će smeniti životnost i slobodno prihvatanje. A unutra, u srcu, za
to vreme će carevati veličanstven mir. Ciniće vam se da ste na obla- ku, istovremeno
aktivno uzimajući učešće u svemu što se dešava oko vas, i vi niste otuđeni. To je
neopisiv osećaj.
Takvo stanje je neverovatno isceljujuće za metabolizam. Napo- kon će prestati
to, uobičajeno za savremenog čoveka, neprekidno nervno uzbuđivanje. Pri stalnom
uzbuđenju remeti se rad nervnih centara, pate ćelije velikog mozga. Čoveku koji je
miran, uređuju se sve funkcije nervnog sistema i ceo se organizam uravnotežuje.
Osim toga, stanje mira pomaže da se ožive ćelije mozga. Samo stanje opuštenosti
prilikom ulaska u spokoj ima izuzetno pozi- tivno značenje za preventivu i lečenje
bolesti.
Čovek, koji je dostigao takvo stanje ima osećaj “čišćenja” mozga, opšte lakoće,
psihičkog mira.
Početni položaj: leći na leđa na tvrdu površinu u udoban, opušten položaj.
Počnitc da dišete “idealnim” disanjem. Usredsredite se na oblast stomaka ispod
pupka i misaono šaljite tamo izdah, zajedno sa potokom energije. Pri udahu zamislite
da udišete kroz tu oblast i energija koja ulazi u stomak se rasprostire po celom telu.
Neka disanje pri tome bude lagano, ravnomemo, nežno, sporo i retko. To će
omogućiti da postignete mir. Sto duže budete u tom stanju, toliko će opušteniji i
udobniji biti vaš položaj, time će ravnije i harmoničnije postati vaše disanje.
Opuštanje tela će prijatno utic- ati na disanje, a pravilno disanje će omogućiti
opuštanje tela. Pos- tepeno ćete doći u stanje kada prestajete da osećate granice
svog tela.
Zamislite da u oblasti pupka imate moćan izvor mira. Takav mir vas okružuje sa
svih strana. Zamislite da se oko vas nalazi okean mira po kome lagano Jebdite (u
okeanu). Vi se postepeno rastvarate u okeanu mira, postajete jedno sa njim.
Naslađujte se tim stanjem. Disanje je pri tome maksimalno usporeno, veoma
ujednačeno i tiho.
Da izađite iz tog stanja pomoći će vam koncentracija na prste ruku i nogu. Setite
se granica svog tela, promrdajte prste na ruka- ma i nogama, skupite prste u
pesnicu, zamislite da je vaše telo zasićeno jarkožutim svetlom. Protegnite se,
napregnite celo telo, zatim se opustite i otvorite oči.
Posle ove vežbe osećate se krajnje smireno, kao da ste se veo- ma kvalitetno
odmorili, kao da ste se tog trenutka probudili. Videćete da će onako kako budete
praktikovali ovu vežbu, nemir i uzbuđenje odlaziti od vas, i vi ćete samo sa laganim i
dobrim osmehom susretati sve ono što vas je ranije razdraživalo. Svi raz- draživači
su u suštini sitni i beznačajni - ranije ih niste prihvatali u pravom svetlu, činili su vam
se suviše velikim i ozbiljnim. Sada ih
vidite u njihovom pravom svetlu: oni nisu tako važni da bi ih udostojili pažnje. Ono
što u ovom svetu zavređuje našu pažnju je moć, veličina i lepota okružujućeg sveta,
tajanstvenost, zagonet- nost i čudo našeg života. Naučite da živite sa tim, radujte se
tome i bićete srečni i zdravi.
A sada još jedna vežba koja vam omogućuje da harmonizujete svu energiju
organizma i da sakupite snagu da bi održali stanje mira koliko god je potrebno.
Vežba “Nebeski krug”
U ovoj vežbi mi čemo se približiti energiji neba i zemlje; energija će početi da
kruži u nama slično kao što kruži svetom.
Početni položaj: sesti na kraj stolice, otprilike na jednu trećinu površine. Kičma je
prava, podbradak je lagano spušten da bi vrat sa kičmom sastavljao jednu pravu
liniju, da ne bi bilo ulegnuća u oblasti vrata.
Zamislite kako je za vaše teme privezana nit koja se podiže visoko, visoko u nebo
i pričvršćena je negde, na ogromnoj visini. Vaša glava kao da je vezana za tu nit. Oči
su zatvorene, ali tako da svetlo može u njih da prodre. Jezik dodiruje gomje nepce.
Ruke su položene ispod pupka: žene drže desnu mku ispod leve, a muškarci obmuto.
Koncentrišite svu svoju pažnju na oblast ispod pupka. Zamis- lite da se tamo,
ispod vaših ruku, nalazi jarkožuta lopta. Počnite sa udahom. Prilikom udisanja
uvlačite stomak (može se lagano potiskivati mkama). Zamislite da istiskujete,
izbacujete jarkožutu loptu prvo niže, ka korenu kičme, a zatim nagore, duž kičme.
Misaono pratite put jarkožute lopte duž kičme: kako se penje do oblasti glave, do
temena.
Potmdite se da dišete veoma lagano, da bi i pokreti lopte bili što je moguće
sporiji. Ako budete osećah potpuno ili delimično
izlazak lopte ili njene energije kroz teme - ne protivite se tom osećanju, pratite
putanju lopte iznad vaše glave, koliko je ona vi- soko otišla. Pauza između udaha i
izdaha ne treba da bude - inače pokretanje lopte može da se zaustavi, a to nije
dopušteno.
Prilikom izdaha opustite stomak, opustite telo i počnite lagano da spuštate loptu,
prateći njenu putanju nadole: neka ona prolazi iz temena u usta, kroz nepce i jezik i
neka izađe na prednji deo tela, a po prednjem delu tela se kreće do ispod pupka,
ispod vaših ruku.
Prilikom sledećeg udaha i izdaha, ponovite putanju lopte na gore i nadole.
Završite vežbu, lagano potapšite sebe po glavi i po grudima - to je neophodno da
bi se energija koja se kreće po telu ravnomer- no rasporedila i da se ne bi zaustavila
u pojedinim organima.
Praktikovanje ove vežbe pruža veoma mnogo. Osim osećanja mira i snage, vi
ćete dobiti moćan lekoviti efekat: energija koja se aktivira čisti organizam od
blokada, što blagotvomo utiče na sve unutrašnje organe. Omogućava isceljenje
nosa, očiju, mozga, kičme, ubrzava proces ozdravljenja kod prehlade i drugih
groznica i upala sa visokom temperaturom.
Osim toga, onoliko koliko budete ovladavali vežbama, oseti- ćete pojačanje svojih
intelektualnih sposobnosti. Poznato je da kod čoveka radi samo 20% ćelija mozga.
Ova vežba omogućava da se uključe u rad sve ćelije, što će vam pomoći da usvojite
mnogo više informacija i znanja, da pamtite mnogo više, ne ulažući dodatan napor.
KAKO SE ZAŠmm OD NEGAHVNE ENERGIJE
Upravo smo saznali kako se osloboditi od negativnih energija kao što su strah i
utučenost, tuga, patnja i nemir, gnev i preterana radost - tako karakterističnih za
čoveka. On ume da diži pod kontrolom svoja osećanja i misli, može da upravlja
kruženjem “ki” u svom organizmu, što znači da je gospodar sebe, svog života i svog
zdravlja, on je slobodan, u jedinstvu je sa svetom, miran je i snažan kao i sama
priroda.
Ali, šta činiti ako negativne energije ipak prodru u naš život, žele da istisnu
zdravu energiju i ponovo da nas naprave bolesnim i nesrećnim? Kao prvo, stalna
praksa pravilnog disanja će poste- peno svesti takvu mogućnost na minimum. Vi
ćete biti tako snažni, da nikakva negativna energija ne može da se uvuče u vas -
putćejoj zaklanjativašazdrava, jakaenergija. Kao drugo, osećaj jedinstva sa svetom
predstavlja najbolju zaštitu od prodora takvih štetnih energija. Ukoliko ste jedno sa
svetom - vi ste zaštićeni jer je svet lišen negativnih energija - one postoje samo u
ćoveku.
Predlažemo još jednu predivnu vežbu koja će učvrstiti vašu zaštitu. To je veoma
moćna vežba koja pruža istinsku zaštitu od svih postojećih loših energija. Praksa je
stara nekoliko hiljada godina, a od davnina je poznata u raznim istočnim tradidjama
pod nazivom “Veliko drvo”.
Koreni drveta ulaze duboko u zemlju, a krošnju pokreće lagan vetar. Drvo dobija
energiju od sunčeve svetlosti. Drvo je dete zemlje i neba, i upravo zato ono može da
bude tako jako, tako dugovečno. Kada bi čovek bio nalik drvetu koje korenjem
urasta u zemlju, a krošnjom dodiruje nebo! Ali mi, ljudi, takođe deca zemlje i neba,
zaboravljamo na to. Ali, zašto ne bi postali kao drvo koje dobija energiju iz zemlje i
od neba koje mu daje moć i snagu? Kada mi, kao
drvo, počnemo da se hranimo energijom zemlje i neba, postajemo jači, postajemo
zaštičeni od svih loših energija - sjedinjujemo se sa energijom zemlje i neba i
dobijamo tako ogromnu moć koju ne mo- že da slomi nijedna loša, štetna, niti
negativna energija!
Radeći ovu vežbu redovno, bićete jaki, zaštićeni i oslobodićete se mnogih bolesti.
Vezba “Veliko drvo”
Početni položaj: stati uspravno, noge postaviti u širini ramena, stopala - paralelno
jedno uz drugo. Kolena su lagano sagnuta, kičma prava, karlica blago pomerena
napred tako da u leđima ne bude ulegnuća. Podbradak je malo spušten, da bi vrat i
kičma sačinjavali pravu liniju, a da se ne obrazuje ulegnuće u oblasti vra- ta. Na taj
način kičma je apsolutno prava.
Zamislite da je vaša glava okačena temenom na nit čiji je kraj zakačen negde
daleko, visoko-visoko na nebu. Telo je opušteno. Oči su zatvorene, ali tako, da mogu
da propuštaju svetlost. Jezik dodiruje gomje nepce.
Zamislite da vaše noge urastaju u zemlju i pretvaraju se u korenje drveta.
Počnite da dišete “idealnim” disanjem. Isto kao što korenje drveta cipi iz zemije
vlažnost i hranljive materije - tako za vreme udaha vaše noge upijaju i crpe
isceljujuću energiju Zemlje, njenu životnu silu.
Završavajud udah, zamislite da gomji deo vašeg tela izrasta ka vrhu, raste tako
daleko da dostiže nebo, više je čak i od obiaka, približava se suncu, mcsecu,
zvezdama.
Sada izdahnite. Kao što krošnja drveća upija sunčevo svetlo i vlagu kiše, tako pri
izdahu gomjim delom tela upijate isceljujuću energiju neba, njegovu životnu silu. Vi
u sebi sjedinjujete nebo i zemlju, i sami postajete ogromni, kao svemir, kao nebo i
zemlja kada se zajedno obuhvate.
Podignite ruke tako da dlanovi budu okrenuti ka pupku, ali ga ne dodiruju.
Zamislite da dodirujete između dlanova i oblasti pup- ka loptu. Prilikom udisanja,
osetite kako se energija podiže odoz- do, iz zemlje, a pri izdahu - kako se energija
spušta odozgo, sa ne- ba. Sa sledećim udasima i izdasima probajte da istovremeno
osetite to kruženje i gore i dole. Istovremeno osećajte energetsku loptu između
dlanova i stomaka.
Nastavljajući da dišete “idealnim” disanjem i da osećate potok energije dole i
gore istovremeno, zamislite kako energetska lopta ispod vaših dlanova počinje da
raste, postaje sve veća, celo vaše telo je smešteno imutar te lopte, a lopta sve više
nastavlja da raste. Osetite da se nalazite unutar te lopte, osetite da ste i vi i lopta
ogromni, kao ceo Svemir. Zatim lopta počinje da se smanjuje. Ona postaje sve
manja i manja, a energija unutar nje je sve gušća i gušća Lopta se smanjuje,
prolazeći kroz granice vašeg tela i ponovo se nalazi među vašim đlanovima u predelu
stomaka. Zatim se lopta ponovo uvećava, i vi ste opet unutar lopte, zatim ponovo
smanjuje. Tako - nekoliko puta.
Vežbu ne treba raditi manje od 30 minuta. Upravo za to vreme “ki” koja dolazi u
organizam može da stigne u sve delove i sve ćelije tela.
Po završetku vežbe lagano otvorite oči i stavite dlanove na oblast pupka: žene -
desnu ruku na stomak, a levu iznad nje; muš- karci obratno. Centar dlana ruke koji
se oslanja na stomak treba da bude na centru pupka. Misaono sakupite energetsku
loptu u tu tačku i spojte je sa pupkom.
ISCEIJUjUĆE VIBRACIJE
ENERGUA ZVUKA
Da li ste imali priliku da se sklanjate od negativnog, oštrog, reskog zvuka - npr.
škripe gvožđa po staklu, škripe kočnica na automobilu ili užasnog glasa? Da li ste se
često osmehivali slušajući prijatne, nežne zvuke ptičjeg poja, dečji smeh, melodičnu
reč? Svako od nas pamti ne samo jedan, već mnogo takvih trenu- taka i na oba
pitanja svako će odgovoriti sa “da”.
Mi se mrštimo usled jakog, neprijatnog zvuka ne samo zato što taj zvuk ranjava
naše uši, nego i zato što instinktivno osećamo: neprijatan zvuk nosi razarajuću
energiju za naš organizam. I osmehujemo se na prijatan zvuk takođe zato što takav
zvuk raduje naš sluh: mi instinktivno osećamo da prijatan zvuk nosi stva- ralačku,
isceljujuću energiju našem organizmu.
Ceo svet je energija, kretanje energije, vibracija. Energija uvek vibrira na jednoj
ili drugoj frekvenciji. Svetlost se predaje talasima, svaki talas ima svoju vibraciju.
Toplota je takođe energija, pa talasi toplote takođe imaju svoju vibraciju. Sve, sve
vrste energije na svetu imaju zajedničku prirodu. Životna energija, “prana”, ili “ki” je
sveobuhvatna energija koja je osnova svih vrsta energije. Narav- no, upravo
kruženje prane leži u osnovi pokreta svih dmgih vrsta energije. I naravno, sama
prana, krećući se i stvarajući svet, takođe vibrira.
Mi smo već govorili o tome da energija može da bude različita - može biti
stvaralačka, a takođe i rušilačka, negativna. Te vrste energija se razlikuju po
frekvenciji vibradje. Stvaralačka energija je jedna vrsta vibradja, a rušilačka - sasvim
dmga.
Kada je čovek besan, ili u strahu, ili u tuzi, patnji, ili zahvaćen nekim dmgim
porokom - on je potpuno preplavljen vibracijama
negativne energije. Štetna energija unakažava ceo njegov orga- nizam. To se dešava
i sa njegovim disanjem koje je isprekidano, nemimo, napeto, sputano,
neharmonično; disajni mišići su napeti, zarobljeni. Ukoliko čovek za to vreme nešto
govori, ili čak viče, taj napor, neslobodno disanje utiče na glasovne žice, tera ih da
nehar- monično vibriraju i daju neprijatne, jake zvuke koji takođe u sebi nose
rušilačku vibraciju. Jer, disanje nosi energiju koja se prenosi na zvuk. Zvuk je takođe
energija sa svojim vibracijama: harmo- nični zvuci nose stvaralačku energiju,
neharmonični - rušilačku. Tako, od rušilačke, negativne energije stvara se povišen,
škripav, isprekidan, neprijatan glas. Tako negativna energija koju nosi taj čovek
postaje očigledna, preciznije, može da je čuje cela okolina - rušilačka energija dobija
razgovetno ovapločenje u neprijatnom, oštrom zvuku zbog koga se nevoijno mršte
svi koji ga čuju.
Čovek koji se nalazi u lakom raspoloženju duha, koji oseča mir i harmoniju unutar
sebe, ima prijatan i harmoničan glas. Onaj ko je pod vlašću negativne energije ne
može da ispušta nežne zvuke.
Sve u svetu je kruženje energije. Stvaralačka energija je životna sila, prana, koja
ima isceljujuću moć - zato su njene vibracije isce- ljujuće. Vibracije mogu da budu
nosioci ogromne energetske re- zerve! Upravo zato jedna od osnovnih vežbi sistema
Nišija pred- stavlja vežba zasnovana na vibraciji (knjiga “Zlatna pravila zdrav- Ija” K.
Nišija). Nagoneći svoje telo da fizički vibrira, mi budimo i oživljavamo i vibracije
isceljujuće energije. Podvrgavajući kapilare vibradjama, mi im vraćamo životnu
snagu, tj. istinsku prirodu koju su oni potrošili zbog nepravilnog načina života, zbog
otuđenosti od prirode. Mi im vraćamo prirodu vibrirajuće energije koja da- ruje život
i zdravlje, uništavamo zastoj i nagonimo kapilare da normalno rade, dobro se
snabdevaju krvlju, kiseonikom, što znači, i životnom energijom sva tkiva, sve organe,
potpuno, do svake će- lije našeg organizma.
Ukoliko budete praktikovali ovu vežbu u stanju zla, besa ili utučenosti, ili u još
nekom negativnom stanju - znači li to da ćete
oživeti samo negativne vibracije u svom organizmu? Ne, to nije tako. Na početku će
vam zaista biti teško da se oslobodite negativ- nih vibracija, ali što više budete
uronjavali u vežbu, otvorićete se za Isceljujuće Sile i one će početi da se ulivaju u
vas, kidajući i izba- cujući iz tela negativne vibracije. Na taj način, vežba za kapilare
ne samo da samo nagoni kapilare da vibriraju, već pomaže i da se oslobode od
negativne energije i da prokrči put stvaralačkim energjjama. Vi ćete osetiti da vam
vežba ne daje samo fizičku snagu, već nosi i blago raspoloženje duha.
Ali, vratimo se zvuku. Zvuk je takođe vibracija. Vibradonu pri- rodu nema samo
Ijudski glas, već svaki zvuk. Zapazite: svaki zvuk se rađa kao posledica nekih
pokreta. Muzika se stvara vibradjom struna. Glas se stvara vibradjom glasovnih
organa. Zar se i zvuk gvožđa po staklu, ili škripa kočnica stvara istom vibracijom?
Da, iz vibracija, ali sasvim drugih - gmbih, rušilačkih, disharmoničnih. Vi sami možete
da upoređujete i čujete kakva je ogromna razlika između vibradje muzike i vibracija
udaranja gvožđa, koje je teško nazvati vibracijama koliko su moćni ti zvud. Tako
može da zvud samo negativna, rušilačka energija. Zar može nešto da se uništi pojom
slavuja ili zvukom harfe? Ne, ti zvud samo stvaraju - kreiraju svet, čine radost i mir
oko sebe. Zvuk škripe gvožđa i zvuk nečega što se lomi, treska, škripi, pada uvek
govori o rušenju. Slušajud takve zvuke, mi često trčimo da vidimo da li se nešto
dogodilo, da li je nešto palo, razbilo se, neko se povredio? Na taj način se
manifestuje ono što osećamo: neharmoničan zvuk je uvek povezan sa rušenjem.
Mi proizvodimo vibracije jedne ili druge vrste, u zavisnosti od stanja u kome se
nalazimo. Ukoliko smo u blagom stanju - proi- zvodimo stvaralačke vibracije. Ukoliko
se nalazimo u negativnom stanju - naravno - loše vibracije.
Zvuk je direktno produženje energetske vibradje koja deluje na čula. Ukoliko telo
proizvodi negativne vibradje - tada negativ-
ne vibracije nosi i glas takvog čoveka. Ukoliko telo proizvodi stvaralačke vibracije -
onda stvaralačkim vibradjama zrad i glas.
Zašto se to dešava? Zato što se vibradje tela neprekidno pre- daju kroz disanje -
jer, disanje je tesno vezano sa radom telesnih organa i mišića. Kroz disanje se
prenose suptilne, skrivene vibradje tela - i njemu postaju svojstvene skrivene
vibradje. Glas se stvara kada mi, pomoću disanja, nagonimo na vibriranje glasne žice
- dve mišićne plodce smeštene u grkljanu koje pod uticajem vazdušne struje
vibriraju, spajaju se i ođvajaju što stvara zvuk. Pomoću glas- nih žica, skrivene
vibradje disanja postaju čujne vibradje glasa.
Eto zbog čega, u zavisnosti od karaktera energije koju zrad telo, i zvuk može da
bude stvaralački i rušilački. Zbog toga može da nosi kako zdravlje, tako i bolest.
U prirodi nema, niti može biti rušilačkih zvukova koji nose bolest. Sum mora,
žubor potoka, duvanje vetra, poj ptica - sve su to stepeni stvaralačkih, isceljujućih
zvukova. Zvuk groma za vre- me oluje neka vas ne plaši - on ima ogromnu
pročišćujuću snagu. Međutim, zvuci velikog grada su pogubni - oni nose bolest i
ruše- nje. Eto zbog čega je potrebno pri svakoj mogućnosti odlaziti dalje od grada -
odmarati se od njegovih užasnih zvukova, isceljivati se stvaralačkim zvucima prirode.
Covek je stvoren kao deo prirode, čovek i ostaje deo prirode, iako se otuđio i
ocepio od prirode. Rušilački zvud ljudskog glasa nastaju samo usled tog otuđenja od
prirode. Odavno su ljudi otkri- vali sredstva, sisteme i metode koji omogućavaju da
se vratimo prirodi, da steknemo jedinstvo i harmoniju sa njom. Tako su ljudi otkrili
posebnu vrstu zvukova - koji su po svojim vibradjama pot- puno identični sa
vibracijama prirodne, životne energije, sa iscelju- jućom energijom, “ki” ili “pranom”.
Jednostavno, izgovarajud te zvuke, mi možemo da vratimo stvaralačke vibracije, da
se očistimo od negativnih energija i zaštitimo sebe od njihovog spoljašnjeg
prodiranja. Sta predstavljaju ti zvud? U hinduizmu i budizmu su to - mantre, a
hrišćanstvu - molitve.
Isceljujuća sila mantri i molitvi
Danas se svet podelio po pripadnosti raznim religijama, a nekada, u dubokoj
prošlosti, nije bilo podela na religije - svi ljudi su bili jedna religija, verujući u jednog
Boga. To je bOo predivno vreme kada su ljudi živeli u harmoniji sa prirodom i
direktno se obraćali Tvorcu. Upravo se tada pojavilo to što mi sada zovemo
mantrama i molitvama - posebna kombinacija zvukova za direk- tnu komunikaciju sa
Svevišnjim i sa prirodom. I mantre i molitve nisu samo reči. To je zvučni potok koji
predstavlja harmoničnu vibraciju Svemira, njegovu životnu silu, a s druge strane
odgo- varaju prirodnim vibracijama ljudskog organizma. Zato mantre i molitve
sjedinjuju čoveka i Tvorca, čoveka i Prirodu, čoveka i Svemir, čoveka i ceo svet.
Ali, nije tako važno kojoj religiji pripadate. Mantre i molitve su u suštini
jezikjedinog Boga, Tvorca. Mantre nisu uvek razumljive običnom čoveku. Njih je
teško prevesti na bilo koji savremeni jezik zato što su se stvarale na drevnom jeziku
- sanskritu, čija vibracija najbolje odgovara vibraciji ljudskog tela. Taj jezik poseduje
poseb- nu unutrašnju muziku - predivnu i isceljujuću. Zato su mantre tako
isceljujuće. One imaju sposobnost da veoma snažno i moćno utiču na naš
organizam. Neprekidno ponavljanje mantri smiruje nemiran um, otklanja negativnu
energiju i puni ceo organizam isceljujućom silom. Najpoznatija i najjača mantra zvuči
veoma jednostavno - “Om”.
Probajte za početak da se usredsredite na svoje disanje, počnite da dišete
“idealnim” disanjem, a zatim, odbacivši koncen- traciju na disanje, počnite svaki put
kada izdišete, da izgovorite reč “Om”. Na početku probajte da ovu reč izgovarate u
mislima, ne pokrećući usne. Potrudite se da ne ulažete naročit napor - neka sama
mantra zvuči u vašoj duši pri svakom izdahu. Na početku će
vas uznemiravati okolne misli, ali će one potom proći, i vi ćete osetiti kako mantra
zvuči u vama, kako vaše telo proniče u njene vibracije, kako se smirujete, prelazite u
svetlo, harmonično, veoma prijatno stanje. Telo se potpuno opušta. Vi možete osetiti
beskraj- ni mir u samom sebi, jedinstvo sa svetom, prirodom. Kada to osetite,
počnite pri izdahu da izgovarate mantru naglas - prvo ša- patom, tihim glasom,
zatim sve jače i jače, i sami ćete se iznenaditi jasnom i čistom zvuku svog glasa.
Svakom čoveku je prirodno dat predivan glas - i on bi bio lep ako ga čovek ne bi
unakazivao svojim negativnim vibracijama.
Svest i telo čoveka koji redovno čita mantre i molitve se pročišćava i prosvetljuje.
To što dolazi do isceljenja - potvrdilo se više puta u praksi. U mnogim zemljama
predstavniđ raznih reli- gija svedoče: ukoliko se za bolesnika mole njegovi bliski ili se
on sam moli za isceljenje - isceljenje nastupa sa većom verovat- noćom nego da se
ne moli.
Ne žalite vreme utrošeno na ponavljanje mantri i molitvi. Kombinujte ih sa
disajnim vežbama. Osetićete da izgovaranje mantre i molitve takođe blagotvomo
utiču na disanje. Pomoću mantri možete smiriti svoje disanje, ukoliko je ono jako
bizo, ili isprekidano, nespokojno i u grču. Mantra je takođe način da se uspostavi
pravilno kretanje “ki” u organizmu. Pravilno pokretanje “ki” vodi pravilnom disanju -
isto kao i obratno: pravilno disanje vodi do pravilnog kretanja “ki”. Kada ste nemimi,
podvrgnuti negativnim energjjama, pomoćiće vam moćna udvostručena isceljujuća
snaga mantri i pravilnog disanja. Kombinujući jedno s dmgim, dobićete nezamislive
rezultate.
Svakog dana ponavljajte mantru ili molitvu - šta vam se više dopada. Tmdite se
da zvuci budu lagano pevljivi i ritmički. Sva- kodnevno povećavajte vreme
mantranja. Na početku probajte da sve to radite bez prekida nekoliko minuta, zatim
provedite vreme čitanja mantri do 15 minuta. Postepeno ćete početi da osećate da
vas mantranje toliko obuzima, da nećete primećivati vreme koje
prolazi. Može se dogoditi da provedete vreme mantrajući sat i po do dva, i to je
odlično! Osećaćete se obnovljeno i prosvetljeno. Osetićete kako se menja zvuk vašeg
glasa i sa njim sva energija u vašem telu. Izmeniće se karakter vibradje vašeg tela,
što znači da će vaše stanje iz negativnog, preći u stvaralačko.
Kako da glas postane vaš iscelitelj
Rekli smo da stanje organizma može biti razarajuće ili stvaralačko. To stanje se
prenosi na disanje, a sa njega - na glas. Ali, postoji i obratna zavisnost: dovodeći u
stvaralačko, harmonično stanje svoje disanje i glas, možemo disanjem i glasom da
utičemo na organizam i da ga dovedemo u neophodno stanje. Na tom efektu su
zasnovane isceliteljske mogućnosti glasa.
Ljudi koji pravilno dišu obično imaju neverovatno čiste, jake i istovremeno meke,
prijatne i melodične glasove. Pravilno disanje menja vibradje celog organizma, čineći
ga stvaralačkim. Te stva- ralačke vibradje se prenose na glas, glasne žice vibriraju
harmo- nično i prirodno, u skladu sa prirodnimvibradjama živome ener- gjje. Takav
glas i sam postaje isceljujud - on postaje instrument isceljenja.
Disajnim vežbama mi već dajemo svom glasu isceljujuće vibra- dje i pretvaramo
glas u svog iscelitelja. Ali, da pomognemo svom glasu da stekne isceljujuću snagu
možemo i pomoću sledećih spedjalnih glasovnih vežbi.
Vežba “Divlja mačka”
Početni položaj: sesti u udoban položaj.
Dišite “idealnim” disanjem. Napravite lagan i miran “idealni” udah kroz nos.
Zadržite disanje nekoliko sekundi.
Sada široko otvorite usta i energično izdahnite otvorenim ustima. Pri tome treba
da se pojavi šuštajud zvuk, sličan onome koga ispušta divlja mačka kada je ugledala
neprijatelja ili neku drugu opasnost. Ali, u tom zvuku ne treba da bude agresije, već
samo skrivena snaga i moć.
Ponovite vežbu nekoliko puta.
Ova vežba omogućava da se otkrije snaga glasovnog disanja i trenira glasovni
aparat.
Vežba “Svirala”
Početni položaj: sesti ili stajati u udobnom položaju. Možete gledati svoj odraz u
ogledalu.
Dišite “idealnim” disanjem. Napravite, potpun, dug, spokojni udah kroz nos.
Zadižite nekoliko sekundi disanje.
Oblikujte usne tako kao da želite da zviždite i izdahnite. Nije toliko važno da li
ćete uspeti da zviždite ili ne - važan je sam način disanja.
Ponovite nekoliko puta. Ukoliko posmatrate svoj lik u ogledalu, zapazite kako se
izmenio izraz vašeg lica ispunjavanjem ove vežbe - on se sigumo smekšao, i
unutrašnje stanje pri tome će se takođe izmeniti nabolje. Ukoliko ne gledate u
ogledalo, zapa- zite promene unutrašnjeg stanja - primetićete da je ono počelo da
liči na stanje dobroćudnog, svetlog, otvorenog, životno radosnog čoveka Nemojte
sumnjati: upravo je takvo stanje oslikano na vašem licu. Vama je zaista postalo
iakše, svetlije na duši.
Napravivši nekoliko takvih udaha i izdaha, probajte da prili- kom izdisanja, ne
menjajud oblik usta, zapevate neku notu ili da jednostavno propevate bilo koji ton.
Nije strašno ukoliko niste muzički nadareni, uradite onako kako umete, ne
zamišljajud se
nad tim da li ste odabrali pravilnu notu ili ne. Tu ne može biti nepravilnosti - kako
god da otpevate, sve će biti pravilno. Tim pre što nije potrebno pevati melodiju,
dovoljan je jedan zvuk, npr. “u- u-u”, bilo koje note i ma kog tonaliteta. Posle
nekoliko vežbi zapazićete da su se u vašem glasu pojavili čisti i jaki tonovi.
Da bi obe vežbe bile uspešne, treba ih praktikovati svakod- nevno.
Spasavanje od negativne energije pomoću zvuka
Da li ste se upitali, zašto kada se ljutimo ili kada nam je nešto strašno, želimo da
vičemo? Krik tako iz grudi izbija spolja. Ne, to ne dolazi tako jednostavno i ne zbog
nekog divljeg instinkta. Ukoliko vrištimo kada smo besni, znači da naš organizam
hoće da se oslobodi negativnih energija koje su ovladale njime. Isceljujuća sila
pokušava da radi, pokušava da izbavi organizam od negativne energije, organizam
sam pokušava da se očisti od nje i prolama se krik. Krik, negativna energija, može
da se izlije spolja, i tada se organizam izbavlja od nje. Dmgo je pitanje to što nije
svaki krik isceljujući - govorićemo i o tome podrobno. Aii, svejedno, krik iz zlobe ili
straha znači isto kao i visoka temperatura kod bolesti. Ona svedoči o tome da se
organizam bori sa bolešću, da je uklju- čio zaštitne snage. Visoka temperatura sama
po sebi nije bezaz- lena. Ali je još gore ako organizam čak i ne pokušava da se
izbori, ne uključuje svoje zaštitne snage već tiho gasne, topi se iznutra bez
spoljašnjih znakova bolesti kao što je temperatura.
Isto je i sa krikom: krik nije uvek bezazlen, ali još je gore, ako hoćete da vičete,
unutra sve vrišti od gneva ili straha, ali vi ne ispuštate taj krik, ne dajete mu da
izađe napolje - zato što su vas tako vaspitali, govorili da ne treba jako vikati, ili zato
što vas
sprečavaju pravila ponašanja, ili zato što situađja nikako ne odgo- vara vikanju. Tada
postupate isto kao čovek koji čak pri najma- njem povišenju temperature uzima
tabletu i spušta temperatum, misleći da se na takav način izlečio. U suštini, on ne
dozvoljava organizmu da se izbori sa bolešću, ne daje isceljujućoj sili da radi.
Rezultat je - temperatura odlazi, ali bolest - ne odlazi, bolest neg- de zastaje, dok
vremenom ne pređe na dmge organe.
Šta se dešava sa ljudima koji tako glasno, tako povišeno, tako neprijatno viču
kada su besni - oni su, čini se, u pravu? Da li treba da sledimo njihov primer?
Da, pitanje je na mestu. I zahteva podroban odgovor. Treba da budete pažljivi
jer je to zaista ozbiljno i važno.
Već smo rekli da vrisak nije uvek bezazlen. Krik nam je prirodno dat kao sredstvo
isceljenja, kao zaštitna sila organizma. Ali, Ijudi taj dar ne koriste uvek onako kako bi
trebalo. Zato i ispada da postoji dobar krik, i sasvim suprotno. Sve zavisi od toga
umemo li da koristimo taj dar pravilno, možemo li da učinimo krik sredstvom
isceljenja ili je on sredstvo uništenja.
Većina ljudi instinktivno želi da se oslobodi od gneva, ali oni nisu navikli da se
suzdržavaju - ljudi koji su navikli da viču - prave veliku grešku. Greška se sastoji
pre svega u tome što oni jednostavno ne galame - već galame na druge
Ijude!
Shvatate li šta to znači? Zamislite da čovek koji je oboleo od zarazne bolesti
umesto da se sam leči, počne da rasprostire zarazu oko sebe, zaražava dmge ljude,
misleći da će se, predavši zarazu dmgome, sam od nje spasiti. Ali na takav način on
neće ozdraviti. Naprotiv, bolest se rasprostire tako široko, obolelih od iste bolesti će
biti tako mnogo da više niko neće moći da se isceli: čak i ako se on sam izleči neko
će ga sigumo zaraziti ponovo, jer su svi ljudi uokolo bolesni.
Isto se dešava sa čovekom koji u gnevu viče na dmge. Misleći da se oslobađa
negativnog u sebi, on u suštini predaje tu rušilačku energiju dmgim ljudima. Na
kraju, uokolo će biti tako mnogo
rušilačke energije, da će se ona obavezno vratiti onome ko ju je i stvorio vičući na
dmge.
Galamiti na dmge ne znači osloboditi se zla i gneva, već znači uvećati količinu zla
i gneva u svetu.
Ali, čak ako vičete u samoći, ne pomišljajte da je vaš krik nešto dobro. I u tom
slučaju vaš krik može da bude rušilački a ne pročišćujud. Mnogi ljudi ne umeju da se
oslobađaju gneva ili straha ukoliko nemaju slušaoce i gledaoce. Čak i ako viču kad su
sami, vikanjem se često, umesto da dođe do oslobođenja, do izba- dvanja negativne
energije, ona usmerava unutar samog čoveka, na njegov organizam, unutrašnje
organe koji če se zbog toga uništavati i razboleti.
Stično se dešava i kada žetimo da vičemo, a ne možemo. Zad- ržavajud krik u
sebi, ne dozvoljavamo rušilačkoj energiji da izađe i usmeravamo je u sebe, ka
unutrašnjim organima koji zbog toga počinju da se razaraju.
Izlaz je u sledećem: odustati od običnog krika i dati prednost isceljujućem kriku.
Običan krik, kako vidimo, najčešće nanosi štetu. Običan krik ne dovodi do olakšanja,
nego uništava dmge ljude i samog čoveka koji viče. Nepravilan krik samo pojačava
dejstvo rušilačkih sila u organizmu. Samo isceljujud krik izbavlja od gneva i
destrukdje.
Da bi naudti pravilno da vičemo, potrebno je da krik ne bude rušilački, već
isceljujud, potrebno je pre svega naudti kombinovati ga sa “idealnim” disanjem.
Nepravilno, disharmonično disanje čini i krik disharmon ičnim, destruktivnim. Jedino
pravilno disanje garantuje da će i krik biti pravilan, isceljujud.
Vežba “Krik”
Nađite usamljeno mesto, gde vas niko neće čuti. Najbolje je da odete negde u
šumu ili na obalu mora, posebno ukoliko je bura koja će pomoći da se vaš krik
oslobodi, a istovremeno ga učiniti nečujnim za druge. Ukoliko nemate takvu
mogućnost, možete da vežbu sprovedete u nekom prostoru ili kupatilu, gde će vam
pomod šum tekuće vode.
Početni položaj: zauzeti bilo koji udoban položaj.
Počnite da dišete “idealnim” disanjem. Trudite se da disanje bude što tiše i
laganije.
Počnite da brojite vreme udaha i izdaha: jedan, dva, tri - tako dajedno
odbrojavanje traje jednu sekundu.
Pređite na sledeći ritam disanja: udah - tri brojanja (3 sek.), izdah - šest brojanja
(6 sek.).
Napravivši nekoliko takvih udaha i izdaha počnite, kao ranije, udišući na nos, da
izdišete otvorenim ustima, zadržavajući pri tome isti ritam disanja kada je izdah đva
puta duži nego udah. Posle nekoliko takvih udaha i izdaha, pređite na sledeću fazu.
Sada, prilikom izdisanja, koje, kao i ranije činite na usta, počnite da ispuštate
zvuk “a-a-a”. Neka bude prvo jeđva čujan, kao šapat. Zatim malo glasnije, tako da
proizvedete šuštajući zvuk. Kada vam se to učini veoma lako, počnite da prilikom
izdaha proizvodite zvuk “a-a-a-a” sve glasnije - na početku jakim šapa- tom, uz
razgovetan šuštajući zvuk, zatim glasom, zatim sve jače, jače jače! Na početku glas
zvuči dosta tiho, ali postepeno postaje sve glasniji i glasniji. Pojačavajte zvuk, dok se
ne pretvori u krik: “A-a-a-a-a!”. Neka krik bude sve jači, sve dok ne dostigne jačinu
za koju ste sposobni.
Zamislite kako se zajedno sa tim krikom oslobađate od sve negativne energije,
izbacujete je iz svog tela. Zajedno sa krikom sve loše, štetno otkida se iz vašeg tela,
a unutar vas se pojavljuje lakoća i sloboda. Kada zvuk postane prijatan, jak,
melodičan,
zvučan, kada počnete da crpite zadovoljstvo od toga kako zvuči vaš oslobođeni glas
- tada ćete osetiti da se dogodilo isceljenje. Vaše vibracije su poprimile stvaralački
karakter.
Možda će na početku zvuk biti slab i okovan. Ali, to će proći treningom. Možda
zvuk neće biti prijatan, melodičan, već suviše oštar. Ne plašite se toga. Tako izlaze
negativne vibradje, a one nisu melodične. Trenirajte sve dok ne postignete snažan,
slobodan, zvučan i potpun krik.
Ova vežba veoma pomaže kada vas preplave gnev ili strah. Cak i ako u tom
trenutku niste uspeli da se izolujete da bi upražnjavali isceljujud krik koji će vas
odmah osloboditi negativne energije - to nije katastrofa, pod uslovom da ćete je se
osloboditi pri prvoj prilid kada budete sami. Biće vam potrebno da se setite situadje
kada ste bili veoma besni ili u strahu, potrebno je da oživite ta osećanja, da ih
ponovo preživite, kako im ne bi dozvolili da odu duboko unutra i da unište
unutrašnje organe i počnu svoj rušilački posao. Setivši se svega, počnite da radite
vežbu “krik” i završite je kada osetite da je glas postao harmoničan, a u vašem telu
zavla- dala kreativna energija.
“NASTIMAJTE” SVOJE UNUTRAŠNJE ORGANE
Rekli smo da zvuk može da uništava, a može i da isceljuje. Isceljujuće dejstvo
zvuka je takvo: ono stvara stvaralačku vibradju koja iz organizma istiskuje negativnu
energiju i ispunjava orga- nizam stvaralačkom energijom.
Ali, ako zvuk usmerava na stvaralačku energiju ceo organizam, zar on ne može
da bude iscelitelj i pojedinačnog organa, zar ne može da izled i bolest? Može!
Prosvećeni ljudi odavno znaju za to.
Shvatanja da zvuk leči razne organe postoji u istočnoj filozofiji i medicini veoma
davno.
Vi ćete se možda iznenaditi ukoliko kažemo da svaki ljudski organ u organizmu
zvuči dmgačije. Iznenađujuće je, ali zaista tako, iako vi možete reći da ne čujete
nikakve zvuke ni jetre, ni slezine. Ali, mi možemo da čujemo zvuk svog srca,
ponekad i razduvanih mehova u pluđma i još neke specifične zvuke u želucu i
crevima. Ali reč nije o zvucima koje možemo da čujemo ušima. Mi govorimo o drugoj
vrsti zvukova - zvucima koji se ne mogu čuti uhom, koji predstavljaju vibradje jednih
ili drugih organa.
Svaki organ ljudskog tela poseduje svoj tip energije, svoj tip zračenja, a svaki od
njih - svoju specifičnu vibradju. To su kao stm- ne muzičkog intrumenta, svaka od
njih ima svoj glas. Ljudski orga- nizam je takođe svojevrsni muzički instrument na
kome svaki organ, kao struna, ima svoj glas, peva svoju sopstvenu notu. Kada su
organi zdravi, oni “pevaju” čisto, njihove vibradje su svetle i harmonične. Ubadvanje
negativne energije tera “strune” - organe da zaćute, ili da uništavaju frekvendju, pa
umesto dstog, lepog zvuka dobijamo škrgutanje i zveckanje. Sam čovek pri tome
počinje da lid na raštimovani muzički intrument koji može do neprepoznatljivosti da
unakazi čak i najlepšu melodiju. Takav čovek uništava predivnu melodiju života koja
je u svakome prirodno urođena. Koliko je oko nas takvih raštimovanih “muzičkih
intrumenata”! Otkinute stmne, slomljena školjka, divljadd pokidane klavijature - to je
danas karakteristično za mnoge ljude. Nije iznenađujuće što se na takvom
“instrumentu” ne mogu odsvirati melodije zdravlja.
Priroda je stvorila svakog od nas kao unikatnu, neprocenjivu, predivnu violinu dja
je namena da svira samo najlepšu, najple- menitiju, najčudesniju muziku. I niko,
osim samog čoveka, nije kriv što “violina” godinama postaje beskorisni otpad, gomila
ruševina.
Vreme je da se dovede u red, restaurira, potčini i naštimajte taj harmoničan i
vredan dar prirode - naš organizam. Vi sami može- te da budete njegov najbolji
majstor, najbolji štimer.
Prve korake smo već napravili - naštimovali smo disanje i glas. Sada ćemo preći
na suptilniji, “juvelirski” posao - štimovanje po- sebnih “struna” - organa.
Već smo rekli da svaki organ ima svoj zvuk, svoju notu. Znači, svaki organ mora
da ima svoj kamerton po kome se može našti- movati na neophodno zvučanje. Taj
kamerton postoji, dostupan je apsolutno svakome. Odavno je poznato kakvi su
isceljujući zvud naših organa. Stari naučnid nam pružaju neprocenjivu pomoć, mnogi
vekovi su na usluzi velikom broju pokoljenja koja žele da otkriju istinu. Približimo se
toj mudrosti.
Važan uslov: čak i ako nemate zdravstvenih problema sa nave- denim organima,
svejedno je potrebno ovladati svim vežbama u navedenom redosledu. Isceljujud
zvud izjednačuju energjju sva- kog organa, štimuju ga na stvaralačko sazvučje, a
zato što je u organizmu sve uzajamno povezano (on je jedinstveni sistem, a ne samo
mehanički sklop organa), stanje svakog organa utiče na stanje celog organizma.
Zato je potrebno pomoću zvuka harmo- nizovati sve organe. U suprotnom, ukoliko
dovedete u red samo jedne organe, a na druge zaboravite, nevolja će sa jednih
organa pred na druge. Ukoliko uopšte niste bolesni, ove vežbe imaju ogromnu
vrednost za preventivu bolesti.
Vežba “Isceljujući zvuk pluća”
Početni položaj: sesti na kraj stolice, leđa dižati pravo, ruke staviti na kolena,
dlanovima okrenutim na gore, zatvoriti od.
Dišite “donjim” disanjem. Usredsredite se na oblast pluća, osluškujte osećaje u
toj oblasti, gde se rasprostiru u vašem telu.
Nastavljajud sa “donjim” disanjem, stisnite zube, ne suviše ja- ko, ali tako da
mogu mekano da dotiču jedni druge, a usta lagano otvorite.
Dižeđ jezik iza zuba, prilikom izdaha lagano ispuštajte zvuk “s-s-s-s-s-s-s-s”. To je
isceljujući zvuk pluća, on liči na šištanje zmije.
Usmerite vaš izdah zajedno sa tim zvukom u oblast pluća. Osetite kako taj zvuk
potpuno ispunjava vaša pluća Uporedo sa zvukom, pluća se ispunjavaju energijom.
Ta energija izgoni iz pluća sve negativno, neprijatno. Sada u plućima više nema
nikak- vih neprijatnih osećanja.
Ponovite zvuk pluća 3 puta - za preventivu je dovoljno upravo toliko svakog dana
praktikovati zvuk.
Ukoliko su vam pluća obolela, ili ste prehlađeni, oboleli su vam disajni putevi,
grkljanska šupljina ili uši - ponovite vežbu 6,9,12, 18 ili 24 puta u zavisnosti od
težine vašeg stanja. Zaustavite se na broju koji će vidno pozitivno uticati na vaše
stanje.
Vezba “Isceljujući zvuk bubrega”
Početni položaj: isti kao u prethodnoj vežbi.
Dišite “donjim” ili “idealnim” disanjem. Koncentrišite se na oblast bubrega,
misaono joj pošaljite želju dobrog zdravlja.
Probajte da ulovite osećaje koji se dešavaju u oblasti bubrega i zapazite da li su
oni prijatni ili ne. Napravite nekoliko “idealnih” udaha i izdaha.
Sada, napravivši pun udah, zadržite disanje, otvorite oči.
Spojte noge tako da se kolena i članci nogu međusobno dodi- ruju, savijte se
napred i obuhvatite kolena isprepletanim prstima ruku, a pri tom se trudite da držite
pridignutu glavu, kako bi pog- led bio usmeren gore. Osetite kako su se leđa zategla.
Zaokružite usne tako kao da hoćete da ugasite sveću, i sa laga- nim izdahom,
zaokrugljenim usnama proizvedite zvuk “ć-j-u-u- u-u-u”. To je isceljujući zvuk
bubrega. Osetite kako on ispunjava
oblast bubrega, kako se energija premešta u bubrege, kako ih ispunjava iznutra i
isteruje iz njih sva neprijatna osećanja.
Vratite se u prvobitni položaj.
Ponovite zvuk 3 puta. Ukoliko osećate umor, bol u oblasti bubrega, u struku,
ponovite još nekoliko puta.
Vezba “Isceljujući zvuk jetre”
Početni položaj: kao u prethodnoj vežbi.
Dišite “idealnim” ili “donjim” disanjem. Misaono se usred- sredite na oblast jetre,
koncentrišući se na nju dok sa njom ne uspostavite kontakt. Misaono pošaljite jetri
komandu da radi dobro, ali to ne činite na grub, već na nežan, dobroćudan način.
Načinite pun udah, zaustavite disanje. Otvorite oči, a ruke raširite u stranu sa
dlanovima nagore.
Sada podignite ruke iznad glave i pratite njihovo kretanje pogledom. Kada ruke
budu iznad temena, isprepletite prste. Zatim, ne rasplićući prste i ne spuštajud ruke,
izvmite šake dlano- vima nagore.
Energično, istiskivanjem, istegnite spojene dlanove nagore, kao i ranije, prated ih
pogledom.
Razđvojte dlanove i stavite ruke na stranu, lagano se pomerite na levu stranu da
bi izazvali nežno rastezanje jetre, koja se nalazi sa desne strane tela.
Otvorite oči, malo otvorite usta, savijenim vrhom jezika dotaknite nepce i
napravite lagan izdah na usta, veoma tiho proizvoded zvuk “š-š-š-š-š-š-š-š“. To je
isceljujud zvuk jetre. Osetite kako zvuk ispunjava jetru, zajedno sa zvukom tamo
slobodno teče energjja koja je čisti.
Kada je sav vazduh iz pluća izdahnut, ponovo stavite ruke na kolena dlanovima
nagore.
Ponovite vežbu 3 puta.
Ranije su ljudi smatrali da su posebno za jetru štetni zloba i bes - kada se mnogo
ljutite, besnite, negativne energije obuhvataju jetru, lišavaju je elastičnosti. Zato
razmislite koliko je neophodno da se oslobodite negativne energije gneva. U tom
slučaju isce- ljujući zvuk jetre treba da praktikujete više od 3 puta. Za preven- tivu
bolesti jetre i za smirenje gneva, radite vežbu 1-3 puta.
Vežba “Isceljujući zvuk srca”
Početni položaj: kao u prethodnoj vežbi.
Sedite na kraj stolice, kičma je prava, oči zatvorene, ruke na kolenima dlanovima
okrenutim nagore.
Dišite “idealnim” disanjem. Usmerite pažnju na ritam srca, obratite se srcu sa
unutrašnjim osmehom i željom za zdravlje. Zapamtite - srcu možete da se obraćate
samo nežno i umilno - najmanja grubost će ga raniti. Zato, što je moguće nežnije
zatra- žite od srca da radi dobro i zahvalite mu se za to što vam vemo služi.
Napravite pun udah, zadržite disanje, otvorite oči i zauzmite isti položaj kao i za
isceljujući zvuk jetre: ruke u stranu sa dla- novima nasgore.
Podignite ruke iznad glave prateći ih pogledom, isprepletite prste i izvmite šake
dlanovima nagore.
Energičnim pokretom ispravite ruke ka plafonu, razdvojte ih u stranu i lagano se
nagnite na desno da bi nežno rastegli mišiće gmdnog koša sa leve strane, gde se
nalazi srce, i da mu na takav način oslobodite prostor.
Otvorite usta i prilikom izdaha ispustite zvuk “h-h-h-a-a-a- a-a-a-u-u-u”. Osetite
kakd zvuk ispunjava oblast srca, kako energija koja dolazi sa zvukom čisti i isceljuje
srce.
Vratite ruke na kolena.
Uradite vežbu još 3 puta.
Ukoliko imate problema sa srcem i ako često bolujete od angine i drugih upala
grla, ponovite vežbu još nekoliko puta.
Vezba “Isceljujući zvuk slezine”
Ovaj zvuk dejstvuje isceljujuće ne samo na slezinu, već i na želudac i na
pankreas.
Početni položaj: Kao u prethodnoj vežbi.
Dišite “idealnim” disanjem. Misaono se obratite oblasti želuca i slezine, prilikom
izdaha u tu oblast pošaljite zamišljeni energetski potok i želju za zdravljem.
Napravite pun udah, zadržite disanje, otvorite oči.
Podignite pogled nagore i srednjim prstima obe ruke lagano pritisnite oblast
želuca - levo ispod gmdnog koša, istovremeno udisanjem na usta proizvodite zvuk
“h-h-h-u-u-u-u-u-u-u” tako da on ide neposredno iz grla i liči istovremeno na zvučan
izdah i krik sove. Osetite kako taj zvuk ispunjava želudac i slezinu, premešta tamo
energiju koja ispunjava i čisti želudac i slezinu.
Vratite ruke na kolena.
Ponovite vežbu 3 puta, a ukoliko patite od želudačnih bolova i poremećaja sa
varenjem, tada više puta
Vežba “Izjednačenje toka energije po celom telu”
Davno su ovaj zvuk nazivali “tri grejača”. “Th grejača” su važan sistem ljudskog
organizma. U njega spadaju pluća - osnovni dos- tavljač kiseonika, jetra -
proizvodnja energije i stvaranje krvi, i bubrezi - urođeni nivo energije organizma. “Tri
“grejača” su zaduženi za održavanje ravnomeme telesne temperature i za normalno,
plansko kretanje energije po organizmu. Isceljujući zvuk “tri grejača” omogućava da
se uravnoteži i harmonizuje
energetski tok, što pozitivno deluje na ceo organizam - otklanja nervnu napetost,
dovodi do smirenja i spokoja
Početni položaj: sesti na stolicu, osloniti se na naslon, odupirati se leđima o
njega.
Dišite “idealnim” disanjem.
Podignite ruke ispred sebe sa dlanovima nadole, sa palčevima prema vama, a
vrhovi prstiju leve i desne ruke se dodiruju jagodi- cama Dlanove u takvom položaju
držite u nivou čela.
Počnite lagano da spuštate ruke sa dlanovima nadole ka kolenima, kako bi
potiskivali energiju od glave ka dnu stomaka, a istovremeno sa “idealnim” izdahom
veoma tiho proizvedite zvuk “h-h-h-i-i-i-i-i-i” sve dok ne postane uvučen prvo gmdni
koš, zatim oblast solamog pleksusa, zatim dno stomaka.
Pri praktikovanju ove vežbe vrela energija se spušta odozgo u tople i hladne
oblasti, a hladna energija se podiže u tople oblasti. Na taj način se uravnotežuje
temperatura tela i harmonizuje energeski tok u organizmu.
Uradite vežbu 3 puta.
Ukoliko ste napeti ili vas muči nesanica - ponovite još nekoliko puta.
ka . e ove vežbe svakpdnevno, i uskoro ćete osetiti da u vašem teld nije ostalo
mesta za negativne energije, a kao rezultat - ni za bolesti. Opšte stanje će postati
uravnoteženo i spokojno, neće vas napuštati unutrašnji osmeh i tiha radost. Sve
vežbe je bolje raditi uveče, pre spavanja, kao i kada vas nešto brine ili uznemirava.