You are on page 1of 2

Пећка патријаршија је била аутокефална црква са седиштем у Пећи, која је постојала од 1346.

до 1463, а затим поновно од 1557. до 1766. године.

Садашња Српска православна црква представља обновљену Пећку патријаршију.

Садржај

[сакриј]

 1 Историја

 2 Српска православна црква

 3 Види још

 4 Литература

[уреди]Историја

За више информација погледајте чланак Историја Пећке патријаршије

Свети Сава је организовао прву самосталну српску цркву. То је била Жичка, а касније Пећка
архиепископија. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед. Он је уздиже на
ранг патријаршије, а српски архиепископ Јоаникије II је проглашен за првог пећког патријарха.

Несрећне политике природе су учиниле је српска црква после пада Смедерева (1459) дошла под
власт Охридске архиепископије. Тек после сто година, браћа Соколовићи, Макарије
Соколовић и Мехмед-паша Соколовић, успели су да обнове самосталну Пећку патријаршију. Тада
су први пут готово сви православни Срби дошли под једну заједничку црквену власт.

Међутим, устанци и сеобе Срба из Турске, крајем 17. и током 18. века, ослабиле су много српску
цркву и уздрмале самосталност Пећке патријаршије. Такву ситуацију су дочекали Грции 1766.
године помоћу Турака, коначно су укинули самосталност старе српске цркве. Цариградска
патријаршија присвојила је тада себи власт над Србима, и њени фанариоти су од тада били
српски епископи. Али, готово у исто доба, почело је и организовање нових самосталних српских
црквених области, које данас чине Савремену Српску Цркву.

[уреди]Српска православна црква


Манастир Пећка патријаршија

За више информација погледајте чланак Српска православна црква

Из Старе Српске Цркве одвојиле су се и развиле све данашње самосталне и самоуправне


црквене области, које сачињавају Савремену Српску Цркву. То одвајање је почело крајем 17.
века када је турска моћ почела опадати и велики део Срба дошао под власт аустроугарских
владалаца. Тако је, силом политичких природа, за Србе у Угарској, Славонији и Хрватској
основана прво самоуправна, а доцније и потпуно самостална Митрополија карловачка. Са
укидањем Пећке патријаршије (1766), образована је за Црну Гору самостална Митрополија
цетињска. Ослобађањем Србије од Турака током 19. века дошло се испрва до самоуправне,
доцније и до потпуно самосталне Митрополије београдске. Обе ове митрополије готово су
удвостручене 1912. и 1913. године присаједињавањем Старе Србије тадашњим краљевинама —
Србији и Црној Гори.

Од почетка 19. века развија се и српска црква у Далмацији која од 1867, и опет силом политичких
природа, постаје саставни деоМитрополије буковинско-далматинске. А од 1880. године постоји
самоуправна, готово самостална, Православна Српска Црква у Босни и Херцеговини, којој је
цариградски патријарх био, бар формално, врховни духовни поглавар. Напослетку, и у Америци је
постојала слабо организована српска црква, под врховном влашћу руског америчког архиепископа.

Одмах после ослобођења и уједињена у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца прогласили су


српски архијереји и уједињење свих српских обласних Цркава у једну Српску Цркву, која је 30.
августа 1920, на дан прославе свих српских светитеља, проглашена Српском патријаршијом.

You might also like