You are on page 1of 87

SIEMENS SIMATIC S7- 1200 Priručnik

Uvod

Predstavljanje prilagodljivog i moćnog S7- 1200 . . . . . . . . 1

STEP 7 Basic čini rad lakšim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

Početak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Kako S7- 1200 funkcioniše . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Opcije programiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Povezivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Korišćenje S7- 1200 impulsnog generatora . . . . . . . . . . . . . . 7

Onlajn funkcionalnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Tehnički podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A
Uopštene informacije

Sistem obaveštenja i upozorenja


Ovaj priručnik sadrži obaveštenja koja morate uzeti u obzir kako biste osigurali svoju
ličnu bezbednost, a u isto vreme i zaštitili aparaturu od oštećenja. Obaveštenja koja se
odnose na vašu ličnu bezbednost su označena u priručniku posredstvom bezbednosno-
upozoravajućeg simbola, obaveštenja koja se odnose samo na oštećenje aparature nemaju
ovaj simbol. Ova obaveštenja prikazana ispod su raspoređena na osnovu stepena opasnosti.

! DANGER

Prouzrokuje smrt ili ozbiljne lične povrede, ukoliko nisu preduzete preventivne mere opreza.

! WARNING

Može prouzrokovati smrt ili ozbiljne lične povrede, ukoliko nisu preduzete preventivne mere
opreza.

! CAUTION

Sa upozoravajućim simbolom, upozorava da se mogu desiti manje lične povrede ako nisu
preduzete preventivne mere opreza.

CAUTION

Bez upozoravajućeg simbola, upozorava da se mogu desiti oštećenja aparature ako nisu
preduzete preventivne mere opreza.

NOTICE

Nagoveštava da se nenamerna nesreća ili situacija može pojaviti, ako odgovarajuće


informacije nisu uzete u obzir.

Ako je broj stepeni upozorenja veći od jedan, biće primenjen najviši mogući stepen
upozorenja. Upozorenje o telesnim povredama sa bezbednosnim simbolom, mogu takođe
uključivati upozorenje usmereno na oštećenje aparature.

Obučeni personal

Uređaj/ sistem može biti oformljen i korišćen samo ako se pridržavate uputstava koja su
izneta u dokumentaciji. Davanje ovlašćenja i rad sa uredjajem/ sistemom može biti izvedeno
smao od strane obučenog lica. U kontekstu sigurnosnih obaveštenja, obučena lica su
okarakterisana kao osobe koje mogu davati dozvolu, etiketu na uređajima, sistemima i
kolima u saglasnosti sa već usvojenim sigurnosnim standardima.
UVOD

Dobrodošli u svet S7- 1200, poslednjeg u seriji Siemens SIMATIC kontrolera. SIMATIC S7-
1200 kompaktni kontroler je unificarni, prostorno štedljivi kontroler za male autoatizacione
sisteme koji zahtevaju bilo jednostavne ili napredne fukcionalnosti za logička, HMI i mrežna
kola. Kompaktan dozajn, niska cena i moćne karakteristike čine S7- 1200 sjajnim rešenjem za
kontrolisanje malih aplikacija.

Kao deo SIMATIC TMI- a ( totalno integrisane automatizacije), S7- 1200 familija proizvoda i
STEP 7 Basic programigilni alat daje vam fleksibilnost koja vam je potrebna da rešite
potrebnu automatizaciju.

S7- 1200 vam pomaže da i najteže zadatke učinite lakim.

SIMATIC S7- 1200 kontrolersko rešenje, dizajnirano za kompaktnu kontrolersku klasu, se


sastoji od SIMATIC S7- 1200 kontrolera i SIMATIC HMI Basic panela koji mogu biti
programirani sa SIMATIC STEP 7 Basic inženjerskim softverom. Mogućnost da oba uređaja
programirate sa istim inženjerskim programom značajno smanjuje cenu razvijanja istog.

Kompaktni kontroler S7- 1200 uključuje :

- Ugrađen PROFINET, kontroler hoda velike


brzine I/O, analogne ulaze na tabli radi
smanjivanja potrebnog prostora i potrebe za
dodatnim I/O.
- CPJ- e dostupne sa ugrađenim I/O od 10-
I/O do 24- I/O sa ekspanzivnim signalnim
modulima za DC, relejne, serijske ili
analogne I/O za najveći mogući sistem do
284- I/O.
- Inovativne signalne table postavljene na prednjoj strani CPJ- e.

SIMATIC HMI Basic paneli su dizajnirani specijano za S7- 1200.

Ovaj priručnik predstavlja upoznavanje sa S7- 1200 PLC. Na sledećim


stranicama, naći ćete pregled mnogih karakteristika i mogućnosti
ovih uređaja.

Za dodatne informacije uputiti se na S7- 1200 System Manual.


Takođe, možete iskoristiti i prateću web adresu da potražite
potrebne informacije o proizvodima ili da kontaktirate naše
predstavnike tehničke podrške :

http://www.simens.com/automation/support-request
Za informacije o UL i FM sertifikacijama, CE označavanju, C- Tick i drugim standardima,
uputiti se na Tehničke specifikacije (strana 97).

Kontaktirajte vašeg Siemens distributera ili prodajno mesto za pomoć u dobijanju odgovora
za bilo koje tehničko pitanje, za isprobavanje i naručivanje S7 proizvoda. Zato sto su vaši
prodavci tehnički obučeni i imaju najveće i najspecifičnije znanje o vašim radovima,
procesima i proizvodnji, kao i o individualnim karakteristikama Siemens proizvodima koje
koristite, oni mogu da vam ponude najbrže i najefikasnije odgovore na bilo koji problem sa
kojim se možete susresti.
Predstavljanje felksibilnog i moćnog S7- 1200 1
Kontroler S7- 1200 daje fleksibilnost i moć kotrolisanja širokog spektra uređaja koji su
vama potrebni. Kompaktan izgled, fleksibilna konfiguracija i moćne instrukcije, čine spoj
kojim je S7- 1200 savršeno rešenje za kontrolisanje širokog spectra aplikacija.
CPU kombinuje mikroprocesor, integrisano napajanje, ulazna i izlazna kola, ugrađeni
PROFINET, kontroler hoda velike brzine I/O, i analogni ulazi u kompaktnom kućištu, koji čine
moćni kontroler. Nakon što preuzmete vaš program, CPU sadrži logiku koja je potrebna da
motri i kontroliše na uređaje. CPU motri na ulaze i promene stanja na izlazima na osnovu
logike vašeg korisničkog programa, koji se može izvršavati na osnovu Bulove logike, brojanja,
vremenaca, složenih matematičkih operacija, i komunikacija sa ostalim inteligentnim
uređajima.
CPU daje PROFINET ulaz za komunikaciju preko PROFINET mreže. Komunikacioni
moduli su dostupni za komunikaciju preko RS 485 i RS 323 mreža.
Kako biste imali kompletnu zaštitu za vašu aplikaciju, svaka S7- 1200 CPU daje
mogućnost postavljanja lozinke koja jedino vama dozvoljava pristup funkcijama CPU.

1- Status LED- a za I/O na kontrolnoj table.


2- Status LED- a za operaciono stanje CPU.
3- PROFINET konektor.
4- Slot za memorijsku karticu (ispod vratanca)
5- Rastavljivi deo za žičanu konekciju korisnika.

Različiti modeli CPU- a daju različitost obeležja i mogućnosti koja vam pomažu da
napravite efektivna rešenja za vaše najrazličitije aplikacije. Za detaljnije informacije o
specifičnim CPU- ovima, pogledajte tehničku specifikaciju (strana 101).
Obeležja CPU 1211C CPU 1212C CPU 1214C
Fizička veličina 90 x 100 x 75 90 x 100 x 75 110 x 100 x 75
(mm)
Korisnička memorija
- radna memorija - 25 Kbajta - 25 Kbajta - 50 Kbajta
- skladišna memorija - 1 Mbajt - 1 Mbajt - 2 Mbajta
- memorija za tren. - 2 Kbajta - 2 Kbajta - 2 Kbajta
zadržavanje
Broj ulaza i izlaza na tabli
- Digitalni
- Analogni -6 ulaza/ 4 izlaza -8 ulaza/ 6 izlaza -14 ulaza/ 10 izlaza
-2 ulaza -2 ulaza -2 ulaza
Veličina procesnih
podataka
- Ulazi - 1024 bajta - 1024 bajta - 1024 bajta
- Izlazi - 1024 bajta - 1024 bajta - 1024 bajta
Signalni ekspanzivni Nema 2 8
moduli
Signalne table 1 1 1
Komunikacioni moduli 3 3 3
Brzi brojači 3 4 6
- Pojedinačna faza -3 na 100 kHz -3 na 100 kHz -3 na 100 kHz
- Kvadraturna faza 1 na 30 khZ 3 na 30 kHz
-3 na 80 kHz -3 na 80 kHz -3 na 80 kHz
1 na 20 kHz 3 na 20 kHz
Impulsni izlazi* 2 2 2
Memorijska kartica Da Da Da
(opciono)
Sat realnog vremena 10 dana/ tipično/ 6 dana na najmanje 40 stepeni
(vreme zadržavanja)
Prava matematička 18µs/ instrukciji
brzina izvršavanja
Brzina izvršavanja Bulove 0.1µs/ instrukciji
logike

 Samo DC izlazi CPU- ova podržavaju impulsne izlaze.

Širenje sposobnosti CPU- a


S7- 1200 familija daje veliki broj različitih signalnih modula i signalnih table za širenje
sposobnosti CPU- a. Takođe, mogu se ugraditi dodatni komunikacioni moduli kao podrška
drugim komunikacionim protokolima. Za detaljnije informacije o posebnim modulima,
pogledajte tehničke specifikacije (strana 97).

1- Komunikacioni modul (KM) 3- Signalna tabla (ST)


2- CPU 4- Signalni modul (SM)

Modul Samo ulaz Samo izlaz Kombinacija ulaz/ izlaz


Signalni Digitalni 8 x DC ulaz 8 x DC izlaz 8xDC ulaz/ 8xDC izlaz
modul 8 x relejni izlaz 8xDC ulaz/ 8xDC relejni izlaz
(SM) 16 x DC ulaz 16 x DC izlaz 16xDC ulaz/ 16x DC izlaz
16 x relejni izlaz 16xDC ulaz/ 16x DC relejni
izlaz

Analogni 4 x analogni ulaz 2 x analogni izlaz 4x analogni ulaz/ 2x analogni


izlaz
Signalna Digitalna - - 2x DC ulaz/ 2xDC izlaz
tabla
Analogna - 1 x analogni izlaz -
(ST)
Komunikacioni modul (KM)
 RS485
 RS232

Displej pločice
Kako vizualizacija postaje standardna komponenta u oviru dizajna mnogih mašina,
SIMATIC HMI Basic paneli omogućavaju tač- skrin uređaje za osnovnu kontrolu operacija i
praćenje zadataka.

Paneli u bojama KTP 600 Basic (PN ili KTP 1000 Basic (PN ili TP 1500 Basic PN
DP) 6" dodir+tipka DP) 10" dodir+tipka 15" dodir+tipka
Displej TFT, 256 boja TFT, 256 boja TFT, 256 boja
- Veličina - 5.7" - 10.4" - 15.1"
- Rezolucija - 320 x 240 - 640 x 480 - 1024 x 768

Kontrolni Touch screen Touch screen Touch screen


elementi + 6 tipki + 8 tipki

Interfejs
- PN - PROFINET - PROFINET - PROFINET
- DP - PROFIBUS DP, - PROFIBUS DP,
MPI, ili MPI, ili
serijski serijski
- Podesive ploče - 128 - 256 - 256
- Procesni ekrani - 50 - 50 - 50
- Alarmi - 200 - 200 - 200
- Zakrivljenja - 25 - 25 - 25
- Integrisana - 32 KB - 32 kB - 32 kB
memorija
- Uputstva - 5 uputstava, - 5 uputstava, - 5 uputstava,
20 mesta za 20 mesta za 20 mesta za
podatke, 20 podatke, 20 podatke, 20
unosa unosa unosa

Nivo zaštite IP65 IP65 IP65

Sertifikacija CE, UL, cULus NEMA4x CE, UL, cULus NEMA4x CE, UL, cULus NEMA4x
Monohromatski paneli KTP 400 Basic PN 4" dodir+tipka KTP 600 Basic PN 6" dodir+tipka
Displej STN, zatamljeni STN, zatamljeni
- Veličina - 3.8" - 5.7"
- Rezolucija - 320 x 240 - 320 x 240
Kontrolni elementi Touch screen + 4 tipke Touch screen + 6 tipki

Interfejs PROFINET PROFINET


Funkcionalnost

- Podesive ploče - 128


- Procesni ekrani - 50
- Alarmi - 200
- Zakrivljenja - 25
- Integrisana memorija - 32 KB
- Uputstva
- 5 uputstava, 20 mesta za podatke, 20 unosa

Nivo zaštite IP65 IP65

Sertifikacija CE, UL, cULus NEMA4x CE, UL, cULus NEMA4x

Dimenzije za montiranje i potrebni razmaci


Standardni S7- 1200 PLC je dizajniran za lako montiranje. Bilo da ga montirate na ploči ili
na standardnoj DIN šini, kompaktna veličina cini ovaj uređaj štedljivim u domenu
prostora.
S7- 1200 uređaji Širina A Širina B
CPU CPU 1211C i CPU 1212C 90 mm 45 mm
CPU 1214C 110 mm 55 mm
Signalni modul (SM) 8 i 16- pointni DC i Relejni (8I, 16I, 8Q, 45 mm 22.5 mm
16Q, 8I/8Q)
2 i 4- pointni Analogni (4AI, 4AI/4AQ,
2AQ)
16I/16Q relejni (16I/16Q) 70 mm 35 mm

Komunikacioni KM 1241 RS232 i KM 1241 RS485 30 mm 15 mm


modul (KM)

CPU- ovi, SM- i i KM- i podržavaju montiranje na DIN šinu i montiranje na pločama.
Koristite štipaljkice na modulu da biste osigurali čvrstoću istog na DIN šini. Ove štipaljke se
mogu prebaciti u bolju poziciju kako bi dale poziciju za kružno montiranje i montiranje
modula direktno na ploču. Unutrašnja dimenzija rupe za DIN sštipaljku na uređaju je 4.3 mm.

1- Pogled sa boka 3- Vertikalna instalacija


2- Horizontalna instalacija 4- Zazorni deo
Uvek uzmite u obzir sledeće instrukcije kada planirate ugrađivanje uređaja :

- Osigurajte uređaje od toplote, visokog napona i električnog šuma.


- Obezbedite adekvatan prostor za hlađenje i montažu. Termalna zona od 25 mm
mora biti obezbeđena iznad i ispod jedinice radi slobodnog cirkulisanja vazduha.

Za podrobnije informacije o specifičnim zahtevima i objašnjenjima o ugradnji, pogledajte S7-


1200 System Manual.
STEP 7 Basic čini rad lakšim 2
STEP 7 Basic daje prijateljsko okruženje korisniku da razvija logiku kontrolera,
uobličava HMI vizualizaciju, i postavlja mrežnu komunikaciju. Kako bi vam pomogao pri
povećanju produktivnosti, STEP 7 Basic omogućava dva različita gledišta projekta : zadato-
orijentisana grupa portala koji su organizovani na funkcionalnosti alata (Portal view), i
projektno- orijentisani pregled elemenata tokom projektovanja (Project view).

Izaberite koji pregled vam najefikasnije pomaže tokom rada. Sa samo jednim klikom,
možete birati između Portal pregleda i Project pregleda.

Portalni pregled :

1- Portali za različite zadatke


2- Zadaci za izabrani portal
3- Izborna tabla za izabranu akciju
4- Promena na Projektni pregled

Portalni pregled daje funkcionalni pregled projektnih zadataka i organizuje alate na osnovu
zadataka koji bi trebalo izvršiti. Lako možete odlučiti kako nastaviti i koji zadatak izabrati.

Projektni pregled :

1- Meniji i alatna linija


2- Projektni navigator
3- Radni prostor
4- Kartice zadataka
5- Kontrolni prozor
6- Promena na Portalni
pregled
7- Traka za editovanje
Projektni pregled omogućava pristup svim komponentama u projektu. Sa svim ovim
komponentama na jednom mestu, imate veoma lak pristup bilo kom aspektu svog projekta.

- Kontrolni prozor prikazuje svojstva i informacije o selektovanim objektima. Kako


izaberete druge objekte, kontrolni prozor prikazuje svojstva koja možete
konfigurisati.
- Traka za editovanje prikazuje sve editore koji su pokrenuti. Kliknite na različiti editor
kako biste izabrali izmeću otvorenih editora. Takođe, možete urediti da se dva
editora pojavljuju zajedno, bilo horizontalno bilo vertikalno. Ova odlika vam
dozvoljava da uređujete prikaz editora.

Pomoć kada vam je potrebna


Kako bi vam pomogao da pronađete više informacija ili da rešite sporno pitanje brzo i
efikasno, STEP 7 Basic vam daje inteligentnu point-of-need asistenciju.
Preletanjem preko elementa u okviru softvera, iskače prozor koji objašnjava svrhu alata u
kratkim crtama. Neka od kratkih objašnjenja u interfejsu (kao na primer za instrukcije) se kaskadno
otvaraju kako biste dobili dodatnu informaciju, uključujući i link do specijane teme u onlajn
informacionom sistemu (onlajn pomoć). Crni trouglić pored kratke informacije pokazuje da su
omogućene podrobnije informacije.
STEP 7 Basic daje obiman nivo informacija i sistem za pomoć koji daje sve informacije o
SIMATIC TIA proizvodima koje ste instalirali. Informacioni sistem takođe uključuje uput na informacije
i primere. Kako biste prikazali informacioni sistem, izaberite nešto od ponuđenih redova :

- Iz Portalnog pregleda, izaberite Start portal i kliknite na "Help" komandu.


- Iz Projektnog pregleda, izaberite "Show help" komandu u "Help" meniju.
- Iz kaskadnog alatnog prikaza, kliknite na link kako bi vam prikazao više informacija o toj
temi.

Informacioni sistem se otvara u prozoru koji ne opstruiše radni prostor. Kliknite na "Show/ hide
contents" dugme u okviru informacionog sistema kako bi vam prikazao sadržaj i otvorio prozor za
pomoć. Koristite "Contents" ili "Index" indikatore kako biste pretražili informacioni sistem po temama
ili ključnoj reči.
Ako je prozor STEP 7 programa maksimalno uvećan, klikom na "Show/ hide contents" ne
minimizujete prozor za pomoć. Kliknite na "Restore window" kako biste povećali prozor za pomoć.
Tako možete pomeriti i promeniti veličinu prozora za pomoć.
Prozor za pomoć (osnovni) Prozor za pomoć sa prikazanim sadržajem
Štampanje tema sa onlajn pomoćnog prozora.

Kako biste ištampali nešto sa informacionog


sistema, kliknite na "Print" na prozoru za
pomoć.

"Print" prozor vam dozvoljava da


obeležite teme za štampanje.
Budite sigurni da prozor
prikazuje temu. Onda možete
obeležiti bilo koju temu za
štampanje. Kliknite na "Print"
kako biste svom štampaču
poslali teme koje treba da
odštampa.
Svi alati koji su vam potrebni

Koristite "Start" portal da napravite


nove projekte i da otvorite postojeće.

Koristite "Devices & Networks " portal


da konfigurišete sve
hardverske elemente (PLC i HMI) a takođe i
mrežu za vaše aplikacije.

Koristite "PLC programming" portal


da kreirate kontrolni program
za svaki PLC u projektu.

Koristite “Visualisation” portal da


kreirate ekrane za HMI
uređaje u vašem projektu.

Koristite "Online & Diagnostic" portal


kako biste pratili uređaje na mreži.
Lako unošenje instrukcija u vaš korisnički program.

STEP 7 Basic daje kartice zadataka koje sadrže instrukcije


za vaš program. Instrukcije su grupisane na osnovu funkcija.
Da biste kreirali svoj program, prenesite instrukcije s
a kartice zadataka na mrežu.

Lako prenošenje između editora.

Kako bi vam pomogli da odradite


zadatak l
ako i brzo, STEP 7 Basic vam
dozvoljava da
prebacujete elemente iz jednog u
drugi editor.
Na primer, možete uzeti ulaz od
CPU- a na
adresu instrukcije u vašem
korisničkom programu.
(Morate zumirati na najmanje 200
procenata
kako biste označili I/U CPU- a). Kako
biste prikazali
dva editora odjednom, koristite
"Split editor"
meni komande ili opcije u alatnoj
liniji.

Kako biste prebacivali između editora koji su otvoreni, kliknite na ikonice u editorskoj liniji.
Laka izmena pojave i operacija u STEP 7 Basic.

Možete označiti različite opcije, kao što su


pojavljivanje interfejsa, jezika ili direktorijuma
u kome ćete sačuvati vaš rad. Označite "Settings"
komandu iz menija "Options" kako biste promenili
ova podešavanja.
Početak 3
Rad sa STEP 7 Basic- om je veoma lak. Na narednih nekoliko stranica, možete videti
kako lako možete da počnete sa izradom projekta.

Kreiranje novog projekta

U Start portalu, kliknite na


"Create new project"
opciju.

Nakon kreiranja projekta, označite


Devices & Network portal. Kliknite na
"Add new device" opciju.
Označite CPU kako biste ih dodali projektu :

1- U opciji "Add new device", kliknite na "SIMATIC


PLC" dugme.
2- Označite CPU sa liste.
3- Kako biste dodali CPU na projekat, kliknite na "Add"
dumge.

Primetite da je opcija "Open device view" označena.


Klikom na "Add" sa ovom selektovanom opcijom,
otvara
se

"Device configuration" u
Projektnom pregledu.
Način pregleda Device prikazuje CPU koji ste dodali.

Kreirajte podsetnike za U/I CPU- a

Obaveštenje

"Tags" su simbolična imena za ulaze ili izlaze i adrese. Nakon što kreirate podsetnik, STEP 7
Basic skladišti podsetnik u tabelu podsetnika. Svaki od editorau vašem projektu (kao što su
programski editor, editor uređaja, vizualizacioni editor, i drugi) mogu pristupiti tabli
podsetnika.
Kada je editor za uređaje otvoren, možete otvoriti i tablicu
podsetnika. Možete videti otvorene editore prikazane na traci
editora.

Na alatnoj liniji, kliknite na "Split editor space horizontally".

Step 7 Basic prikazuje i tablicu podsetnika i editor


uređaja takođe.
Uvećajte CPU (preko 200%) kako biste omogućili U/I
tačke vidljivim i odabirljivim :

1- Odaberite I0.0 i prenesite na prvi red table


podsetnika.
2- Premenite ime "I0.0" na "Start".
3- Prenesite I0.1 na tablu podsetnika i
promenite ime u "Stop".
4- Prenesite Q0.0 (na dnu CPU- a) do tablice
podsetnika i promenite ime na "Running".

Sa unesenim
podsetnicima u tabelu, podsetnici su omogućeni
u vašem korisničkom programu.

Kreirajte jednostavnu mrežu u vašem korisničkom programu.

Vaš programski kod se sastoji od instrukcija koje PLC ostvaruje u nizu. Na


ovom primeru, koristite lestvičastu logiku (LAD) kako biste kreirali
programski kod. LAD program je niy mreža koja liči na lestvice merdevina.

Kako biste otvorili programski editor, pratite ove korake :

1- Proširite folder "Program blocks" u Projektnom stablu kako biste


prikazali "Main [OB1]" blok.
2- Dupli klik na "Main [OB1]" blok.

Programski editor otvara programski blok (OB1). Sada možete početi sa


unošenjem instrukcija za vaš korisnički program.
Koristite opcije na paleti "Favourites" da
unesete kontakte i kalemove u mrežu :

1- Kliknite na "Normally open contact"


u kartici "Favourites" kako biste
dodali kontakt na mrežu.
2- Za ovaj primer, dodajte drugi
kontakt.
3- Kliknite na "Izlazni namotaj" kako
biste ubacili namotaj.

"Favorites" takođe omogućava taster za


kreiranje grana :

1- Kliknite na "Open branch" ikonicu da


dodate granu na šine ove mreže.
2- Ubacite drugi normano otvoreni
kontakt kako biste otvorili granu.
3- Prenesite dvosmernu strelicu na
tačku za povezivanje (zeleni
pravougaonik na lestvici) između
otvorenog i zatvorenog kontakta na
prvu lestvicu.

Kako biste snimili projekat , kliknite na "Save


project" na alatnoj traci. Primetite da ne
morate da završite uređivanje pogona pre
snimanja.

Kreirali ste mrežu LAD instrukcija. Sada možete udružiti imena podsetnika sa ovim instrukcijama.

Koristite tablice podsetnika da unesete adrese za vaše instrukcije.


Koristite podsetnike koje ste kreirali u
tablicama kako biste uneli adresu za
kontakte i kalemove.

1- Dupli klik na osnovnu adresu


<"??.?> iznad prvog normalno
otvorenog kontakta.
2- Kliknite na selekcionu ikonu sa
desne strane adrese kaok biste
otvorili podsetnik u tablici.
3- Sa padajuće liste. označite
"Start" za prvi kontakt.
4- Za drugi kontakt, ponovite
prethodni korak i selektujte
podsetnik "Stop".
5- Za namotaj i prekidački kontakt
označite podsetnik "Running".

Takođe možete preneti ulazno/ izlazne


adrese direktno sa CPU- a. Jednostavno
podelite radni prostor Projektnog pregleda.
(Strana 17)
Možete prenositi ulaze i izlaze na CPU u
okviru konfiguracije uređaja, do LAD
instrukcije u programskom editoru, da biste
kreirali ne samo adrese za instrukcije, nego i
ulaz u PLC tabelu oznaka.

Dodajte matematičku instrukciju u sekundarnu mrežu.


Programski editor obeležava generičke "box" instrukcije. Nakon unošenja ove box instrukcije,
onda odaberete tip instrukcije, kao što je ADD instrukcija, sa padajuće liste.

Kliknite na generičku "box" instrukciju u


"Favorites" alatnoj liniji.

Generička "box" instrukcija podržava dosta


različitih instrukcija. Za ovaj primer,
kreirajte ADD instrukciju :

1- Kliknite na žuti ugao box instrukcije


kako biste prikazali padajuču listu
instrukcija.
2- Pomerite listu na dole, i selektujte
ADD instrukciju.
3- Kliknite na žuti ugao putem "?"
kako biste označili tip podataka za
ulaze i izlaze.

Sada možete da unosite oznake (ili


adrese memorija) za vrednosti koje
ćete koristiti sa ADD instrukcijom.

Možete takođe kreirati dodatne ulaze za određene instrukcije :

1- Kliknite na jedan od ulaza.


2- Desnim klikom prikazujete sadržajni meni i označite "Insert
input" komandu.

Add instrukcija sada koristi tri ulaza.

Dodavanje HMI uređaja u projekat


Dodavanje HMI uređaja u vaš projekat je lako !

1- Dupli klik na "Add new device"


ikonicu.
2- Kliknite na "SIMATIC HMI" u
dijalogu "Add new device".
3- Označite posebni HMI uređaj
sa liste.

Možete izabrati i HMI


čarobnjaka kako bi vam
pomogao da promenite ekrane
za HMI uređaje.

4- Kliknite na OK kako biste dodali


HMI uređaj na vaš projekat.

HMI uređaj je dodat na projekat.

STEP 7 Basic omogućava HMI vodič koji vam


pomaže da uredite sve ekrane i strukture za
vaš HMI uređaj.

Ako ne želite da pokrenete HMI čarobnjaka,


STEP 7 Basic

Kreiranje mrežne konekcije između PLC i HMI uređaja.


Kreiranje mreže je lako !

Idite na "Devices and Networks" i označite


Network pregled kako biste prikazali PLC i HMI
uređaj.

Kako biste kreirali PROFINET mrežu, prebacite


liniju iz zelenog pravougaonika sa jednog
uređaja, na zeleni pravougaonik drugog uređaja.

Mrežna konekcija je kreirana za dva uređaja.

Kreiranje HMI konekcije za deljenje oznaka.

Kreiranjem HMI konekcije između dva uređaja, možete lako podeliti oznake između dva
uređaja.

Nakon označavanja mrežne konekcije,


kliknite na "HMI connection".

HMI konekcija je promenila boju ova


dva uređaja u plavo. Ova konekcija
vam dozvoljava da uređujete HMI
oznake selektovanjem na listi PLC
oznaka.

Kreiranje HMI ekrana.


Čak iako ne koristite HMI čarobnjak,
konfiguracija HMI ekrana je laka.

STEP7 Basic omogućava standardni set


biblioteka za unošenje osnovnih oblika,
interaktivnih elemenata, pa čak i
standardnih crteža.

Kako biste dodali element, jednostavno prenesite jedan od elemenata na ekran.

Koristite osobine elementa (u kontrolnom prozoru) kako


biste konfigurisali pojavu i ponašanje elementa.
Kako S7- 1200 radi 4
Zadaci koji se obavljaju tokom svakog ciklusa
Svaki ciklus skeniranja uključuje pisanje izlaza, čitanje ulaza, izvršavanje instrukcija korisničkog
programa, i servisiranje sistema ili pozadinskog rada. Ciklusu pripisujemo naziv sken ciklus ili samo sken
(pretraživanje). Pod osnovnim uslovima, sve digitalne i analogne U/I tačke su sinhronizovano ažurirane sa sken
ciklusom korišćenjem okruženja unutrašnje memorije koja se naziva procesni model. Procesni model sadrži
fotografije fizičkih ulaza i izlaza na CPU, signalne table, i signalnih modula.

CPU samo čita fizičke ulaze koji su bitni za


izvršavanje programa i skladišti vrednosti ulaza u
ulazno okruženje procesnog modula. Ovo osigurava
da će te vrednosti ostati dosledne tokom izvršavanja
instrukcija korisnika.

CPU izvršava logiku korisnikovih instrukcija i ažurira


vrednosti na izlazu u izlaznom okruženju procesnog
modula umesto pisanja stvarnih fizičkih izlaza.

Nakon izvršavanja korisničkog programa, CPU


ispisuje rezultujuće izlaze iz izlaznog okruženja
procesnog modula u fizičke izlaze.

Pokretanje Pogon

A- Brisanje ulaznog mem. okruženja 1- Ispisuje izlaznu memoriju u fizicke izlaze


B- Učitavanje izlaza sa poslednjom vrednošću 2- Kopira stanje fizičkih ulaza u Ul. memoriju
ili zamenskom. 3- Izvršava se ciklični OB program
C- Pokreće OB- ove 4- Kontroliše komunikacione zahteve i
D- Kopira stanje fizičkih ulaza u Ul. memoriju obavlja automatsku dijagnostiku
E- Čuva bilo koji prekid u red kako bi bio 5- Procesuira smetnje tokom bilo kog sken
procesuiran tokom pogona. ciklusa
F- Omogućava pisanje izlazne memorije u fizičke izlaze.

Ovaj proces obezbeđuje doslednu logiku tokom izvršenja korisničkih instrukcija za zadati
ciklus i ne dozvoljava pobuđivanje tačaka fizičkih izlaza koje mogu promeniti stanje mnogo
puta u izlaznom okruženju procesnog modula.
Možete promeniti osnovno ponašanje modula odstranjivanjem istog sa automatskog
ažuriranja ulaza i izlaza. Takođe, možete odmah pročitati i ispisati digitalne i analogne ulazne
i izlazne vrednosti modulima kada se instrukcije izvršavaju. Neposredno čitanje fizičkih ulaza
ne ažurira ulazno okruženje procesnog modula. Neposredno ispisivanje na fizičke izlaze
ažurira i izlazno okruženje procesnog modula i fizičku izlaznu tačku.

Načini rada CPU- a

CPU ima tri načina rada : STOP, STARTUP i RUN način. Status LED- a na prednjoj strani
CPU- a obaveštava vas o trenutnom načinu rada kontrolera.

- U STOP načinu, CPU ne izvršava program, i možete da preuzmete projekat.


- U STARTUP načinu, CPU izvršava bilo koju startup logiku (ako postoji). Prekidanje se
ne dešava tokom ovog načina rada.
- U RUN načinu, sken ciklus se izvodi u ponavljanjima. Prekidi se mogu desiti i mogu
biti izvedeni u bilo kojoj tački tokom programskog ciklusa.

Obaveštenje
Ne možete preuzeti projekat dok je CPU u RUN načinu rada. To možete raditi samo
kada je u STOP načinu rada.

CPU podržava brzu restat metodu radi uključivanja RUN načina rada. Ovaj brzi reset ne
uključuje resetovanje memorije, ali resetovanje memorije može biti komandovano iz
programskog softvera. Resetovanje memorije briše celokupnu radnu memoriju, briše
zadržive i nezadržive memorijske prostore, i kopira skladišnu memoriju u radnu memoriju.
Resetovanje memorije na podrazumeva brisanje dijagnostičnih bafera (privremenih skladišta
memorije) ili permanentno snimanje IP adrese. Svi nezadrživi sistemi i korisnički podaci su
učitani tokom brzog reseta.

Možete specificirati da se CPU aktivira sa restart metodom korišćenjem programskog


softvera. Ova opcija konfigurisanja se pojavljuje ispod Device Configuration za CPU ispod
Startup. Kada je uključeno napajanje, CPU ostvaruje sekvencu uključivanja putem
dijagnostičke provere i učitavanja sistema. CPU onda unosi prikladan način uključivanja.
Očigledne otkrivene greške će sačuvati CPU od ulaska u RUN način rada. CPU podržava
sledeće nači9ne uključivanja :

- STOP način
- Odlazak na RUN način posle brzog reseta
- Odlazak na prethodni način posle brzog reseta

CPU ne omogućava fizičko uključivanje radi promene načina rada.


Koristite CPU ploču u onlajn alatima STEP 7 Basic kako biste
promenili način rada (STOP ili RUN).
Takođe možete uzeti u obzir STOP instrukciju u vašem programu
kako biste promenili CPU ili STOP način rada. Ovo vam dozvoljava
da obustavite izvršavanje svog programa baziranog na programskoj logici.
Memorijske lokacije, adresiranje i tipovi podataka.

CPU omogućava sledećim memorijskim lokacijama da sačuvaju korisnički program, podatke i


konfiguracije :

- Skladišna memorija nije isparljiva memorija za korisnički program, podatke, i


konfiguraciju. Kada je projekat preuzet na CPU, prvo se čuva u skladišnoj
memorijskoj lokaciji. Ova lokacija je nastanjena bilo u memorijskoj kartici (ako
postoji) ili u CPU- u. Ova neisparljiva memorijska lokacija je podržana gubitkom
snage.
- Radna memorija RAM je isparljiva memorija za neke elemente korisničkog projekta
tokom izvršavanja korisničkog programa. Kako bi unapredila sistemske mogućnosti,
CPU kopira neke elemente projekta iz skladišne memorije u radnu. Isparljiva lokacija
je izgubljena kada nema napajanja i vraćena od strane CPU- a kada postoji
napajanje.

CPU omogućava skladištenje 2048 bajtova zadržive memorije. Možete specificirati vrednosti
podataka radne memorije, kao što su podaci u DB ili bitnoj memoriji (M), koji će biti
snimljeni permanentno kad god se napajanje prekine.

Zadrživa memorija je neisparljiva memorija za ograničenu količinu vrednosti radne


memorije. Lokacija zadržive memorije se koristi za skladištenje vrednosti označenih lokacija
korisničke memorije tokom prekida napajanja. Kada se desi prekid, dizajn CPU- a je takav da
ima dovoljno zaustavnog vremena da zadrži vrednosti ograničenog broja ili specifičnih
lokacija. Ove zadržane vrednosti su onda obnovljene nakon uključivanja.

Obaveštenje
Kada preuzimate projekat ili element projekta, zadržavajuća memorija je resetovana.

Opciona SIMATIC memorijska kartica daje alternativnu memoriju za čuvanje korisničkog


programa ili načina za prenos vašeg programa.

- Programska kartica : Memorijska kartica uzima


ulogu memorije CPU- a : sve funkcije CPU- a su
kontrolisane od strane memorijske kartice. Kartica
mora da bude u CPU- u.
- Kartica za prenošenje : Memorijska kartica se koristi
za prenos sačuvanih projekata iz kartice u CPU ;
onda, kartica mora biti pomerena. Na ovaj način,
možete preneti vaš projekat na više CPU- ova bez
korišćenja STEP 7 Basic- a.
Tipovi podataka podržani od strane S7- 1200

Tipovi podataka se koriste za određivanje veličine


podatka elementa kao i kako će podaci biti
interpretirani.Svaki parametar instrukcije podržava
najmanje jedan tip podatka, a neki parametri
podržavaju više tipova. Zadržite pokazivač iznad
parametarskog polja instrukcije kako biste videli koji
tip podataka je podržan od strane tog parametra.

Tip podatka Veličina Raspon Primeri


(bitovi)
Bul 1 0 do 1 T, neT-e, 0, 1
Bajt 8 16#00 do 16#FF 16#12, 16#AB
Reč 16 16#0000 do 16#FFF 16#ABCD, 16#0001
DReč 32 16#00000000 do 16#02468ACE
16#FFFFFFFF
Znakovni 8 16#00 do 16#FF 'A', 't', '@'
SCelobrojni 8 -128 do 127 123, -123
Celobrojni 16 -32.768 do 32.767 123, -123
DCelobrojni 32 -2.147, 483, 648 do 123, -123
2,147,483,647
USCelobrojni 8 0 do 255 123
UCelobrojni 16 0 do 65, 535 123
UDCelobrojni 32 0 do 4.294.967.295 123
Realni 32 +/-1.18x10-38 do +/-3.4x 10 38 123.456, -3.4,-1.2E+5
LRealni 64 +-2.2250738585072020 x 10 -308 12345.123456789.
Do +/-1.7976931348623157 x -1.2E+40
10 308
Vremenski 32 T#-24d_20h_31m_23s_648ms T#5m_30s
do 5#-2d
T#-24d_20h_31m_23s_647ms T#1d_2h_15m_30x_45m
s
Sačuvano kao : -2.147.483.648
ms
Do + 2.147.483.647 ms
String Varijabilno 0 do 254 znakova veličine bajta 'ABC'

Iako nisu dostupni kao tipovi podataka, sledeći BCD numerički format je podržan do strane
konverzije instrukcija.

Format Veličina (bitovi) Numerički raspon Primeri


BCD16 16 -999 do 999 123, -123
BCD32 32 -9999999 do 9999999 1234567,-1234567
Memorijske lokacije i adresiranje

CPU omogućava nekoliko opcija za čuvanje podataka tokom izvršavanja korisničkog programa
:
- Memorijske lokacije : CPU daje raznovrsnost specijalizovanih memorijskih lokacija,
uključujuće ulaze (U), izlaze (I), bitsku memoriju (M), blokove podataka (BP), i lokalnu i
privremenu memoriju (L). Vaši korisnički programi pristupaju (čitaju iz i upisuju u)
podacima sačuvanim u ovim memorijskim lokacijama.
- Blokovi podataka : Možete uključiti BP u vaš korisnički program kako biste sačuvali podatke
za kodirane blokove. Podaci sačuvani u BP nisu obrisani kada je blok podatka zatvoren ili
kada se izvršenje povezanog kodiranog bloka privodi kraju. Postoje dve kategorije BP- a.
Globalni BP čuva podatke tako da mogu biti korišćeni od strane svih ostalih blokova, a
pojedini BP- a čuvaju podatke za blokove sa specifičnim funkcijama (SB). Parametri na SB
daju strukturu za pojedine BP- a.
- Privremena memorija : Kada god je kodirani blok pozvan, operativni sistem CPU- a locira
nestabilnu, ili lokalnu memoriju koju treba koristiti tokom izvršavanja bloka. Kada se
izvršavanje bloka završi, CPU relocira lokalnu memoriju za izvršenje drugih kodiranih
blokova.
- Preporuke na ulazne ili izlazne memorijske lokacije, kao što su I0.3 ili Q1.7, dostupne su
procesnom modulu. Za neposredni pristup fizičkom ulazu ili izlazu, dodati preporuku sa ":P"
(kao na primer I0.3:P, Q1.7:P, ili "Stop:P" ).

Svaka različita memorijska lokacija ima jedinstvenu adresu. Vaš korisnički program koristi ove adrese
kako bi pristupio informacijama u memorijskoj lokaciji.

Memorijska lokacija Opis Moć Zadržna


I Kopirani iz fiz. ulaza na početku sken Ne Ne
Ulaz procesnog modula ciklusa
I_:P Neposredno čitanje tački fizičkih ulaza Da Ne
(Fizički ulaz) na CPU, SB i SM.
Q Kopirani iz fiz. izlaza na početku sken Ne Ne
Izlaz procesnog modula ciklusa
Q_:P Neposredno pisanje tački fizičkih ulaza Da Ne
(Fizički izlaz) na CPU, SB i SM.
M Kontrolisanje i memorisanje podataka Ne Da
Bitska memorija (opciono)
L Privremeni podaci za lokalni blok do Ne Ne
Privremena memorija datog bloka
DB Memorisanje podataka i parametarske Ne Da
Blok podataka memorije za funkc. blokove (opciono)

STEP 7 Basic unapređuje simboličko programiranje. Tipično, oznake su kreirane ili u PLC oznakama,
blok informacija, ili u interfejsu na vrhu OB- a, FC ili FB- a. Ove oznake uključuju ime, tip podataka,
offset i komentar. Dodatno, u informacionom bloku, inicijalna vrednost može biti specificirana.
Možete koristiti ove oznake tokom programiranja unošenjem imena oznake na parametarskoj
instrukciji. Opciono možete uneti apsolutni operand (memorija, lokacija veličina ili offset) u
parametarskom polju instrukcije. Za neposredan pristup fizičkim ulazima i izlazima, dodajte ":P" na
adresu ili oznaku (kao na primer I0.3:P, Q1.7:P, ili "Stop:P").
Figura pokazuje kako pristupiti bitu (koji se takođe naziva "byte.bit" adresiranje). U ovom
primeru, memorijska lokacija i adresa bajta (U= ulaz, i 3= bajt 3) su ispraćeni razmakom (".")
kako bi se odvojile adrese bitova (bit 4).

A- Identifikator memorijske lokacije


B- Adresa bajta : bajt 3
C- Separator ("byte.bit")
D- Bitska lokacija bajta (bit 4 ili 8)
E- Bajtovi memorijske lokacije
F- Bitovi označenog bajta

Konfiguracija adresa za ulaze/ izlaze

Kada dodate CPU i U/I module na vaš konfiguracioni ekran, ilazne i izlazne adrese su
automatski pridružene. Možete promeniti automatsko adresiranje označavanjem adresnog
polja u okviru konfiguracionog ekrana i unošenjem nove adrese. Sledeći crtež prikazuje
primer CPU- a 1214C sa dva SM- a i jednim KM- om.

- CPU ulazi su bitski


adresirani od I0.0 do
I0.7 i I1.0 do I1.5 (14
krajnjih tačaka)
- CPU izlazi su bitski
adresirani od Q0.0 do
Q0.7 i Q1.0 do Q1.1 (10
krajnjih tačaka)
- CPU analogni ulazi su
adresirani rečima IW64
i IW66 (2 analogne
tačke, 4 bajta)
- DI16 ulazi su adresirani
I8.0 kroz I9.7
- AI4 / AO2 ulazi su
IW112, IW114, IW116,
IW118 i izlazi su
QW112 i QW114.
- DI8 / D08 ulazi su I16.0
kroz I17.7 a izlazi su
Q16.0 kroz Q17.7
Izvršavanje korisničkog programa

CPU podržava sledeće tipove kodiranih blokova koji vam dozvoljavaju da kreirate
efikasnu strukturu za vaš korisnički program :

- Organizacioni blok (OB) je kodirani blok koji tipično sadrži logiku glavnog programa.
OB odgovara specifičnim događajima u CPU-u i može prekinuti izvršavanja
korisničkog programa. Standard za ciklično izvršavanje korisničkog programa (OB 1)
daje osnovnu strukturu za vaš korisnički program i jedini je kodirani blok neophodan
za korisnički program. Drugi OB- ovi izvode specifične funkcija, kao što su startup
zadaci, za postupanje sa prekidima i greškama, ili za izvršavanje specifičnog
programskog koda u specifičnim vremenskim intervalima.
- Funkcionalni blok (FB) je potprogram koji se izvršava na poziv iz nekog drugog bloka
(OB, FB, ili FC). Pozivajući blok predaje parametre FB- u i takođe identifikuje
specifični informacioni blok (DB) koji čuva informacije za specifični poziv ili zahtev
tog FB- a. Promena zahtevanog DB dozvoljava generičkom FB da kontroliše operaciju
grupe uređaja. Na primer, jedan FB može kontrolisati nekoliko pumpi ili ventila, sa
različitim zahtevima DB- ova sadržeći specifične operacione parametre za svaku
pumpu ili ventil. Pojedini DB održava vrednosti FB- a između različitih ili uzastopnih
poziva FB- a, kao na primer, da podrži asinhronu komunikaciju.
- Funkcija (FC) je potprogram koji se se izvršava nakon poziva iz drugog kodiranog
bloka (OB, FB, ili FC). FC nema povezani primer sa DB- om. Blok koji poziva, predaje
parametre do FC- a. Izlazne vrednosti iz FC- a moraju biti napisane na memorisjku
adresu ili na globalni DB.

Veličina korisničkog programa, podatka i konfiguracije je ograničena dostupnom skladišnom


memorijom i radnom memorijom u CPU- u. Nema ograničenja u vezi sa brojem podržanih
blokova, jedini limit je od strane veličine memorije.

Korišćenje OB- ova za kontrolisanje događaja

Procesuiranje CPU skena se izvodi putem procesa. Osnovni proces je proces


programskog ciklusa koji započinje izvršavanje rogramskog ciklusa OB- a. (Niste u obavezi da
koristite programski ciklus OB u vašem programu.) Drugi procesi mogu biti omogućeni ako je
potrebno. Neki procesi, kao što je ciklični proces, su omogućeni u okviru vremena
konfiguracije. Drugi procesi, kao na primer proces zadržanog vremena, su omogućeni u
okviru radnog procesa. Kada je omogućen, proces je dodat na pridruženi OB. (Programski
ciklus i početak mogu biti dodati na više OB- ova.) Događaj u oviru procesa dovodi do
izvršavanja njegovog programskog servisa, koji je dodatni OB plus bilo koja funkcija iz OB- a.
Prioriteti, prioritetne grupe, i redovi se koriste da odrede red izvršavanja programskog
servisa.
Broj nastupajućih procesa iz jednog izvora je ograničen korišćenjem različitog reda za
svaki tip procesa. Nakon dostizanja granice procesa na čekanju za dati tip procesa, sledeći
proces se gubi. Svaki proces ima pridruženi prioritet, i procesni prioriteti su klasificirani u
grupe prioriteta, kao što je prikazano u sledećoj tabeli.

Tip procesa (OB) Kvantitet Validni OB Dubina Grupa Prioritet


brojevi reda prioriteta
Programski ciklus Jedan programski ciklus, 1 (osnovni) 1 1 1
dozvoljeno više OB- ova 200 ili više

Početak Jedan početni proces 1.2 100 1 1


dozvoljeno više OB- ova (osnovno)
200 ili više
Vremensko Do 4 vremenska procesa 3 200 ili više 8 2 3
odlaganje 1 OB po procesu
Ciklično Do 4 vremenska procesa 3 200 ili više 8 4
1 OB po procesu
Ivice 16 rastućih ivica procesa 200 ili više 32 5
16 opadajućih ivica
procesa
1 OB po procesu
HSC 6 CV= PV procesi 200 ili više 16 6
6 promena pravca procesa
6 eksternih reseta procesa
1 OB po procesu
Dijagnostička 1 proces (samo OB 82) Samo 82 8 9
greška
Vreme greške 1 time- error proces Samo 80 8 3 26
1 Max- ciklus vremenski
proces
(samo OB 80)
1 2xMax ciklus 27

1
Specijalni slučaj za startup proces. Ovaj proces i proces programskog ciklusa se nikada neće
poklopiti zato što će se startup proces završiti pre nego što programski ciklus počne
(kontrolisano od strane operativnog sistema).
2
Specijalni slučaj za startup proces. Jedino je procesu dijagnostičke greške (u sklopu sa OB
82) dozvoljeno da prekine ovaj proces. Svi ostali procesi su u redu za kasnije procesuiranje
posle završetka startup procesa.
3
CPU daje 4 vremenska procesa koji su podeljeni prema vremenski odloženim OB- ovima i
cikličnim OB- ovima. Broj vremenskih odlaganja i cikličnih OB- ova u vašem korisničkom
programu ne može preći 4.

Generalno, procesi se izvršavaju po stepenu prioriteta (najviši prioritet prvo). Procesi istog
prioriteta se izvršavaju po logici "prvi- dolazi, prvi se izvršava".
Nakon izvršenja početnog OB- a, procesuiranje OB- a ne može biti prekinuto dešavanjem
nekog drugog procesa iz iste ili niže grupe prioriteta. Ti procesi su određeni za kasnije
izvršavanje, dozvoljavajući procesoru da završi tekući OB. OB u okviru grupe prioriteta ne
prekida drugi OB sa istim prioritetom. Ipak, proces u grupi prioriteta 2 će prekinuti
izvršavanje OB- a u grupi 1, procesu grupi 3 OB ili iz grupe 1 ili 2.
Proces iz grupe višeg prioriteta prekida izvršavanje OB- a koji se trenutno procesuira, a nakon
toga procesor izvršava OB za proces višeg prioriteta. Na primer, vremenski proces (grupa
prioriteta 2) za ciklični OB će prekinuti procesuiranje programskog ciklusa OB (grupa
prioriteta 1). Procesor izvršava ciklični OB a onda procesuira bilo koji drugi proces iz grupe
prioriteta 2 koji su možda bili u redu za izvršenje tokom izvršenja cikličnog OB- a. Ako je
procesor uredio bilo koji proces iz grupe 2, procesor onda izvršava svaki OB iz grupe 2 do
kompletiranja, na osnovu nivoa prioriteta procesa. Nakon izvršavanja svih procesa u okviru
grupe 2, procesor se onda vraća na programski ciklus OB koji je bio prekinut i nastavlja
izvršavanje OB- a na onom mestu gde je prekinuto izvršavanje. Ako je procesor otkrio proces
vremenske greške (grupa prioriteta 3), OB vremenske greške (OB80) može prekinuti ili
programski ciklus OB- a ili ciklični OB. Procesor može izvršiti OB vremenske greške a onda se
vratiti na izvršavanje OB- a koji je prekinut.

Zaštita pristupanja procesoru ili bloku

Procesor omogućava tri nivoa zaštite za


ograničavanje pristupa specifičnim funkcijama.
Kada podesite nivo zaštite i šifru za procesor,
ograničavate broj funkcija i memorijskih lokacija
kojima se može pristupiti bez unošenja lozinke.

Lozinka je u nekom slučaju osetljiva.

Nivo sigurnosti procesora postavljate u Device


configuration. Označite procesor i proširite opcije
u kontrolnom prozoru.

Svaki nivo dozvoljava određenoj funkciji da bude dostupna bez lozinke. Osnovni uslov za
procesor je da nema ograničenja i da nije zaštićen lozinkom. Da ograničite pristup procesoru,
podesite podešavanja procesora i ukucajte lozinku.

Unošenjem lozinke preko mreže ne daje kompromise oko zaštite procesora šifrom. Lozinkom
zaštićen procesor dozvoljava samo jednom korisniku neograničen pristup u bilo koje vreme.

Komunikacije tipa PLC – PLC (korišćenjem instrukcija u kodiranim blokovima) nisu


nedozvoljene nivoom zaštite u procesoru. Funkcionalnost HMI- a takođe nije ograničena.
Unošenje ispravne lozinke omogućava pristup svim funkcijama.

Sa zaštitom putem lozinke, možete koristiti instrukcije za controlu procesa i komunikacije bez
ograničenja. Na primer : Za modifikaciju oznaka u procesoru koje su prilagođene za zaštitu
pisanja/ čitanja, morate uneti traženu lozinku jer ova funkcija iziskuje pisani pristup.

Nivo zaštite Ograničenja pristupa


Bez zaštite Dozvoljava pun pristup bez zaštite lozinkom
Zaštita upisa Dozvoljava samo pristup čitanjem procesora,
pristup HMI- ju, komunikaciju PLC-PLC bez
zaštite.
Lozinka je potrebna za modifikaciju
procesora i za promenu načina rada
procesora (RUN/ STOP)
Zaštita upisa i čitanja Dozvoljava pristup HMI- ju i sve forme
komunikacije PLC- PLC bez zaštine lozinke
Lozinka je potrebna za čitanje zadataka iz
procesora, za modifikovanje (upisivanje na)
procesora, i za promenu načina rada
procesora (RUN/ STOP)
Opcije programiranja 5
Laka konfiguracija hardverskih uređaja

Konfiguraciju uređaja za vaš PLC kreirate dodavanjem procesora i dodatnog modula


na vaš projekat.

1- Komunikacioni modul (KM) : do 3 najviše, ubačen u slotove 101, 102 i 103


2- Procesor : slot 1
3- Eternet port za procesor
4- Signalna ploča : jedna najviše, ubačena u procesor
5- Signani modul (SM) za digitalni ili analogni u/i : do 8, ubačen od slota 2 do slota 9
procesor 1214C dozvoljava 8, procesor 1212C dozvoljava 2, procesor 1211C ne
dozvoljava ni jedan.

Kako biste kreirali konfiguraciju uređaja.


dodajte uređej na vaš projekat :

- U Portalnom pregledu, označite


"Devices & Networks" i kliknite na "Add
device".

- U Projektnom pregledu, ispod imena


projekta, dupli klik na "Add new device".
Ažuriranje postojeće hardverske konfiguracije je lako

Ako ste priključeni na procesor, možete upload- ovati


konfiguraciju na taj procesor, uključujući bilo koje module, na
vašem projektu. Jednostavno kreirajte novi projekat i
označite "unspecified CPU" umesto selektovanja specifičnog
CPU- a. (Možete takođe preskočiti konfiguraciju u potpunosti
selektovanjem "Create a PLC program" od "First steps" . STEP
7 Basic onda automatski kreira nedefinisani procesor.)

Iz programskog editora, selektujte "Hardware detection"


komandu iz menija "Online".

Iz editora konfiguracije uređaja, selektujte opciju za


detektovanje konfiguracije priključenog uređaja.

Nakon označavanja procesora iz onlajn dijaloga,


STEP 7 Basic upload- uje hardversku konfiguraciju iz
procesora, uključujući bilo koje module (SM, SB ili
CM)

Nakon upload- ovanja konfiguracije, možete konfigurisati


parametre za procesor i module (strana 46).

Dodavanje procesora na konfiguraciju


Konfiguraciju za uređaj kreirate unošenjem
procesora u vaš projekat. Označite procesor u "Add
a new device" dijalogu i kliknite na OK kako biste
dodali procesor na vaš projekat.

Device pregled prikazuje


procesor i preglednik.

Označavanjem procesora u Device


pregledu pokazuje odlike procesora u
kontrolnom prozoru. Koristite ove odlike
za konfiguraciju operacionih parametara
CPU- a. (strana 46)

Obaveštenje
Procesor nema unapred konfigurisanu IP adresu. Morate manualno dodeliti IP adresu za CPU tokom
konfiguracije uređaja. Ako je vaš procesor konektovan preko rutera na mrežu, takođe unosite IP
adresu rutera.

Dodavanje uređaja u konfiguraciju


Koristite hardverski katalog kako biste dodali module na procesor. Postoji tri tipa
modula :

- Signalne table (SB) omogućavaju samo nekoliko dodatnih U/I tačaka za procesor. SB
je ugrađen na prednjoj strani procesora.
- Signalni moduli (SM) omogućavaju dodatne analogne ili digitalne U/I. Ovi moduli su
priključeni sa desne strane procesora.
- Komunikacioni moduli (KM) omogućavaju dodatni komunikacioni port (RS 232 ili RS
485) za procesor. Ovi moduli su priključeni sa leve strane procesora.
Kako biste uneli modul u hardversku konfiguraciju, označite modul u hardverskom
katalogu i nakon toga, ili duplim klikom ili prenosenjem, dodajte modul na prvi slobodni slot.
Modu Označavanje modula Unošenje modula Rezultat
l

SM

SB

KM

Podešavanje mrežne konekcije


Koristite Network view Device configuration- a kako biste kreirali mrežne konekcije
između uređaja i projekta. Posle kreiranja mrežne konekcije, koristite Properties kontrolnog
prozora kako biste konfigurisali parametre mreže.

Označite Network view


kako biste prikazali
uređaje koje treba
povezati.

Označite port na jednom


uređaju i prebacite
konekciju na port drugog
uređaja.

Oslobodite klik miša kako


biste kreirali mrežnu
konekciju.

Konfiguracija operacija procesora i modula


Konfiguracija procesora
Kako biste konfigurisali operacione parametre za CPU, označite procesor u Device
view- u i koristite Properties kontrolnog prozora.

Konfiguracija IP adrese za procesor i


opcioni ruter.

Konfiguracija lokalnih izlaza za


procesor.

Koristite odlike procesora za konfiguraciju sledećih parametara :

- PROFINET IP adresa i vremenska sinhronizacija procesora.


- Lokalni digitalni i analogni U/I.
- Visoko brzinski brojači (HSC) i impulsni generatori.
- Početno ponašanje procesora tokom on- off tranzicije.
- Sistemski sat (vreme, vremenska zona i dnevno snimanje vremena ).
- Zaštita čitanja/ pisanja i lozinka za pristup procesoru.
- Funkcije Sistemske memorije (kao na primer prvoskenirajući bit, uvek uključen bit, i
uvek isključen bit) i funkcije memorijskog sata (gde svaki bit uključuje ili isključuje
unapred definisanu frekvenciju).
- Maksimalno ciklično vreme ili fiksno minimalno ciklično vreme i skladište veza.

Konfigurisanje STOP- RUN operacije procesora


Kad god se operativno stanje menja od STOP- a do RUN- a, procesor briše stanja ulaza
procesnog modula, učitava izlaze procesnog modula, i procesuira OB- ove uključivanja. (Zbog
toga, bilo koje pristupno čitanje ulazima procesnog modula od strane instrukcija u OB- ovima
će pročitati nulu pre nego trenutnu fizičku vrednost ulaza. ) Kako biste pročitali trenutno
stanje fizičkog ulaza tokom mode- a uključivanja, morate izvesti neposredno čitanje. OB- ovi
uključivanja i bilo koji pridruženi FC- ovi i FB- ovi se izvršavaju kasnije. Ako postoji više od
jednog OB- a uključenja, svaki se izvršava u poretku na osnovu broja OB- a, tako što se OB sa
najnižom vrednošću izvršava prvi.

CPU takođe izvršava sledeće zadatke tokom procesa uključivanja :

- Prekidi su uređeni ali ne i procesuirani tokom faze uključivanja


- Praćenje vremena ciklusa se ne izvodi tokom faze uključivanja
- Promena konfiguracije u HSC (high- speed brojači). PWM (pulse- width modulacija) i
PtP (komunikacija od tačke do tačke) module može biti izvedena u početku
- Aktuelne operacije HSC, PWM i point-to- point komunikacionih modula se jedino
dešavaju u RUN načinu rada.

Kada se izvršenje OB- ova uključenja završi, procesor prelazi u RUN način rada i procesuira
kontrolne zadatke u kontinualnom sken ciklusu.

Koristite "Properties" procesora kako biste konfigurisali kako da procesor startuje nakon
energetskog ciklusa.

Označite bilo da procesor startuje u


STOP, RUN mode- u, ili u prethodnom
načinu rada (prioritet za energetski
ciklus).

Procesor izvodi "vrući" restart pre ulaska u RUN način rada. Vrući restar resetuje svu
nezadrživu memoriju na početne vrednosti, ali zadržava trenutne vrednosti sačuvane u
zadrživoj memoriji.
Obaveštenje

Procesor uvek izvodi hladan restart nakon preuzimanja sa projekta.

Bilo da preuzimate element svog projekta (kao što je programski blok, blok podataka ili
hardverska konfiguracija), procesor izvodi hladni restart na sledećem prelazu u RUN mod. U
dodatku brisanja ulaza, učitavanjem izlaza i brisanjem nezadržive memorije, hladni restart
takođe briše zadržive memorijske lokacije.

Nakon hladnog restarta koji prati preuzimanje, sve kasnije STOP u RUN tranzicije izvode
hladni restart. (koji ne briše svu zadrživu memoriju).

Konfigurisanje operacija U/I i komunikacionih modula


Kako biste konfigurisali operacione parametre za signalni modul (SM), signalnu tablu (SB) ili
komunikacioni modul (CM), označite modul u Device view- u i koristite Properties kontrolnog
prozora.

Signalni modul (SM)


- Digitalni ulazi : Omogućava pojedinačne
ulaze za impulsno zadržavanje (kako bi
ostali uključeni nakon momentnog
impulsa) tokom sledećeg ažuriranja
ulaznog procesnog modula.
- Digitalni izlazi : Omogućava individualne
izlaze za korišćenje zamrznute ili zamenske
vrednosti tokom tranzicije iz RUN u STOP
mod.
- Analogni ulazi : Konfiguriše parametre za
pojedinačne ulaze (kao na primer
voltaža, / jačina struje raspon ili
ravnomernost) a takođe omogućava
dijagnosticiranje prekoračenja i preteranog
smanjenja.
- Analogni izlazi : Konfiguriše parametre za
pojedinačne izlaze, ako na primer tip izlaza
(voltaža ili jačina struje) a i takođe da
omogući dijagnosticiranje, kao što su
kratko spajanje (za voltažne izlaze) ili
prekomerene vrednosti (veće od +32511 ili
manje od -32512)
- I/U dijagnostičke adrese : Konfiguriše
početnu adresu za set ulaza i izlaza modula

Komunikacioni modul (CM)

- Konfiguracija portova : Konfiguriše komunikacione parametre, kao na primer visinu


baud- a, parnost, bitove podataka, zaustavne bitove, kontrolu prekoračenja, XON i
XOFF karaktere, i
vreme čekanja.
- Konfiguracija prenosa
poruke : Omogućava i
konfiguriše povezane
opcije
- Konfiguracija primanja
poruke : Omogućava i
konfiguriše počente i
krajnje parametre poruke.
Ovi konfiguracioni parametri mogu biti promenjeni vašim programom.
Signalna tabla (SB) :

- Digitalni ulazi : Konfiguriše pojedinačne ulaze za određivanje uzlazne ivice i silazne


ivice (pripajajući svaku sa procesom i hardverskim prekidom) i za impulsni zastoj
(kako bi ostao uključen nakon
momentnog impulsa) do sledećeg
ažuriranja ulaznog procesnog
modula.
- Digitalni izlazi : Omogućava
pojedinačne izlaze da zamrznu ili da
koriste zamenske vrednosti tokom
tranzicije iz RUN u STOP mod.
- Analogni izlazi : Konfiguriše tip izlaza
(volataža ili jačina struje) i
omogućava dijagnosticiranje kratkog
spoja (za voltažne izlaze) i da zamrzne
ili koristi zamensku vrednost tokom
tranzicije iz RUN u STOP način rada.
- Dijagnosticiranje adresa U/I :
Konfiguriše početnu adresu za niz
ulaza i izlaza modula.

Konfigurisanje IP adrese procesora

Zato što procesor nema unapred definisanu IP adresu, morate ručno dodeliti istu. IP adresu i
druge parametre za PROFINET interfejs konfigurišete kada podešavate odlike procesora.
Unestite adresu za procesor i za ruter (ako je moguć). Pogledajte S7- 1200 System Manual za
više informacija.

Označite Ethernet adress


kako biste uneli eternet
adresu fizičkog procesora.

Ako je vaš procesor povezan


sa ruterom, unestite i IP
adresu rutera.

Parametar Opis
Podmreža Ime podmreže za koju je uređaj povezan. Kliknuti na Add
new subnet kako bi ste kreirali novu podmrežu. Osnovna
vrednost je Not connected.
Dva tipa konekcije su moguća:
-Not connected omogucava lokalnu konekciju.
-Podmreža je neophodna kada vaša mreža ima 2 ili više
uređaja.
IP protokol IP adresa Dodeljena IP adresa za
procesor.
Podmrežna maska Dodeljena podmrežna maska
Korišćenje IP rutera Kliknite na prozor za
proveravanje kako biste
označili korišćenje IP rutera.
Adresa rutera Dodeljena IP adresa za
ruter,ako je moguć.

U PROFINET mreži, svakom uređaju je dodeljena jedinstvena Media Access Control adresa
(MAC adresa) od strane proizvođača radi identifikacije. Svaki uređaj takođe mora imati i IP
adresu. Ova adresa omogućava uređaju da isporuči podatke mnogo kompleksnijoj, rutiranoj
mreži.

Podmreža je logičko grupisanje priključenih mrežnih uređaja. Maska (takođe znana i kao
podmrežna maska ili mrežna maska) definiše granice podmreže. Jedina veza između različitih
podmreža je preko rutera. Ruteri su veza između LAN- ova i oslanjajue se na IP adrese kako
bi dodelili ili primili pakete podataka.

Nakon kompletiranja konfiguracije,


preuzmite projekat na procesor.
IP adrese za procesor ili za ruter su
podešene kada preuzmete projekat.

Strukturiranje vašeg programa je lako

Kada kreirate korisnički program za automatizovanje zadataka, unosite instrukcije za program


u kodirane blokove :
- OB je kodirani blok koji tipično sadrži logiku osnovnog programa. OB odgovara na
specifični proces u okviru procesora i može da prekine izvršavanje korisničkog
programa. Različiti OB- ovi izvode specijalne funkcije, kao što su za početne zadatke,
za tretiranje prekida i grešaka, ili za izvršavanje specifičnog programskog koda u
specifičnim vremenskim intervalima.
- FB je potprogram koji se izvršava kada je pozvan iz drugog kodnog bloka (OB, FB ili
FC- a), Pozivajući blok predaje parametre do FB- a i takođe identifikuje specifični
blok podataka (DB) koji čuva podatke za specifični poziv ili zahtev tog FB- a. Promena
zahteva DB- a dozvoljava generičkom FB- u da kontroliše operacije niza uređaja. Na
primer, jedan FB može kontrolisati nekoliko pumpi ili ventila, sa različitim zahtevima
DB- ova sadržeći specifične operacione parametre za svaku pumpu ili ventil. Zahtev
DB- a održava vrednosti FB- a između različitih ili učestalih poziva tog FB- a, kao na
primer da podrži asinhronu komunikaciju.
- FC je potprogram koji se izvršava kada je pozvan od strane drugog kodiranog bloka
(OB, FB, ili FC- a). FC nema povezani zahtev DB- a. Pozivajući blok prosleđuje
parametre do FC- a. Izlazne vrednosti iz FC- a moraju biti ispisane u memorijsku
adresu ili u globalni DB.

Biranje tipa strukture za vaš korisnički program

Bazirano na osnovu zahteva vaše aplikacije, možete izabrati ili linearnu ili modularnu
strukturu za kreiranje vašeg programa :
- Linearni program izvršava sve instrukcije za vaše zadatke automatizacije u nizu,
jedan nakon drugog. Tipično, linearni program stavlja sve programske instrukcije u
jedan programski ciklus OB- a (OB 1) za ciklično izvršavanje programa.
- Modularni program poziva specifični kodirani blok koji izvršava specifične
zadatke.Kako biste kreirali modularnu strukturu, delite složene zadatke
automatizacije na manje potprograme koji su u skladu sa funkcionalnim zadacima
koji se izvode tokom procesa. Svaki kodirani blok daje programski segment za svaki
zadatak potprograma. Struktuirate vaš program pozivanjem jednog kodiranog bloka
iz drugog bloka.

Dizajniranjem FB i FC- ova za izvršavanje generičkih zadataka, kreirate modularne kodirane


blokove. Onda struktuirate program tako što drugi kodirani blokovi pozivaju ove ponovo
upotrebljive module. Pozivajući blok predaje uređaju specijalne parametre do određenog
bloka. Kada jedan kodirani blok pozove drugi kodirani blok, procesor izvršava programski kod
u datom bloku. Nakon izvršavanja pozvanog bloka, procesor nastavlja izvršavanje pozivajućeg
bloka. Procesiuranje se nastavlja sa izvršavanjem intrukcije koja sledi pozivu bloka.

A- Pozivajući blok
B- Pozvani (prekidni) blok
1- Izvršavanje programa
2- Instrukcija ili proces koji učitava
izvršenje drugog bloka
3- Izvršavanje programa
4- Kraj bloka (vraćanje na pozivajući blok)

Možete uklopiti pozive blokova za


modularniju strukturu

1- Početak ciklusa
2- Dubina uklapanja

U ovom primeru, dubina uklapanje


je 4 : programski ciklus OB- a plus
tri slojeva poziva kodnim
blokovima.

Kreiranjem generičkih kodiranih blokova koji mogu biti ponovno korišćeni u okviru
korisničkog programa, možete uprostiti dizajn i implementaciju korisničkog programa.

- Možete kreirati blokove za ponovno korišćenje za standardne zadatke, kao što je


kontrolisanje pumpe ili motora. Takođe možete sačuvati ove genričke kodirane
blokove u biblioteku koja može biti iskorišćena različitim aplikacijama ili rešenjima.
- Kada formirate vaš program u modularne komponente koje se odnose na
funkcionalne zadatke, izgled vašeg programa može biti lakši za razumeti i upravljati.
Modularne komponente ne samo da pomažu standardizaciju programskog dizajna
već takođe mogu i da pomognu ažuriranju i modifikaciji programskog koda lakše i
brže.
- Kreiranje modularnih komponenti pojednostavljuje ispravljanje programskih
grešaka. Strukturiranjem kompletnog programa u obliku seta modularnih
programskih delova, možete testirati funkcionalnost svakog kodiranog programa
kako je kreiran.
- Korišćenje modularnog dizajna koji se odnosi na specifične funkcionalne zadatke
može uštedeti vreme potrebno za odobrenje završene aplikacije.
Koristite OB- ove za organizaciju vašeg programa

Organizacioni blokovi omogućavaju strukturu vašeg programa. Oni služe kao veza
između operativnog sistema i korisničkog programa. OB- ovi su vođeni procesom. Proces,
kao na primer dijagnostičko prekidanje ili vremenski interval, će uzrokovati izvršenje OB- a
od strane procesora. Neki OB- ovi imaju unapred definisane početne procese i ponašanje.

Programski ciklus OB- a sadrži vaš glavni program. Morate uključiti više od jednog OB-
a programskog ciklusa u vašem korisničkom programu. Tokom RUN načina rada, OB- ovi
programskog ciklusa se izršavaju na najnižem nivou prioriteta i mogu biti prekinuti od strane
svih ostalih tipova programskog procesuiranja. (Početni OB- ovi ne prekidaju OB- ove
programskog ciklusa zato što procesor izvršava OB- ove početka pre pristupanja RUN načinu
rada. )

Nakon završetka procesuiranja OB- ova programskog ciklusa, procesor odmah


izvršava OB programskog ciklusa ponovo. Ciklično procesuiranje je "normalni" tip
procesuiranja korišćen za programibilne logičke kontrolere. Za mnoge aplikacije, čitav
korisnički program je lociran u jednocikličnom OB- u (kao što je osnovni OB 1 programskog
ciklusa).

Možete kreirati druge OB- ove kako biste


izveli specifične funkcije, kao na primer
početne zadatke, za rukovanje prekidima i
greškama, ili za izvršavanje specifičnog
programskog koda u specifičnim
vremenskim intervalima.
Koristite "Add new block" dijalog za
kreiranje novih OB- ova u vašem
korisničkom programu.
CPU određuje red rukovanja prekidnih
procesa prioritetima koji su dodeljeni
svakom OB- u (strana 37).

Kreiranje dodatnog OB- a u okviru klase OB- a : Možete kreirati više OB- ova za vaš korisnički
program, čak i za programski ciklus i klase početnog OB- a. Koristite Add new block da
kreirate OB. Unesite ime za vaš OB i dodelite broj OB- a 200 ili više.

Ako kreirate više OB- ova programskog ciklusa za vaš korisnički program, procesor izvršava
svaki OB programskog ciklusa u numeričkom nizu, počevši od OB- a glavnog programskog
ciklusa (osnovno : OB 1). Na primer, nakon što se prvi OB programskog ciklusa (OB 1) izvrši,
procesor izvršava OB drugog programskog ciklusa ( kao na primer, OB 200).
Konfigurisanje operacija OB- a.

Možete modifikovati operacione


parametre OB- a. Na primer, možete
konfigurisati vremnski parametar za OB
odloženog vremena ili za OB cikličnog
prekida.

FB- ovi i FC- ovi čine programiranje modularnih zadataka lakšim

Funkcija (FC) je kao potprogram. FC je kodirani blok koji tipično izvodi specifičnu
operaciju u grupi ulaznih vrednosti. FC čuva rezultate ove operacije u memorijskim
lokacijama. Koristite FC- ove za izvođenje sledećih zadataka :

- Da izvedete standardne i ponovno upotrebljive oparacije, kao što su matematičke


kalkulacije.
- Da izvedete funkcionalne zadatke, kao na primer za individualne kontrole
korišćenjem bitskih logičkih operacija.
FC može takođe biti pozvan nekoliko puta na različitim tačkama u programu. Ovo
ponovno korišćenje uprošćava programiranje učestanih povratnih zadataka.

Za razliku od FB- a, FC nema pridodat zahtev DB- a. FC koristi svoju privremenu


memoriju (L) za podatke koji se koriste u operacijama računanja. Privremeni podaci nisu
sačuvani. Da biste sačuvali podatke za korišćenje posle izvršavanja FC- je, dodelite
izlaznu vrednost globalnoj memorijskoj lokaciji, kao što je M memorija ili globalni DB.

Funkcionalni blok (FB) je kao potprogram sa memorijom. FB je kodirani blok čiji pozivi
mogu biti programirani sa parametrima blokova. FB čuva ulazne (IN), izlazne (OUT), i
ulazno/ izlazne (IN_OUT) parametre u varijabilnoj memoriji koji je lociran u bloku
podataka (DB), ili "zahtevni" DB. Zahtevni DB daje blok memorije koji je priključen sa tim
zahtevom (ili pozivom) FB- a i čuva podatke kada se izvrši FB.

Vi tipično koristite FB za kontrolisanje operacija za zadatke ili uređaje koji ne završavaju


svoje operacije tokom jednog ciklusa. Kako biste sačuvali operacione parametre tako da
mogu biti brzo korišćeni od jednog do drugog skena, svaki FB u vašem korisničkom
programu ima jedan ili više zahtevnih DB- ova. Kada pozovete FB, vi takođe otvarate
zahtevni DB koji čuva vrednosti parametarskih blokova i statične lokalne podatke za taj
poziv ili "zahtev" FB- a. Zahtevni DB čuva ove vrednosti kada se FB završi.

Možete dodeliti inicijalne vrednosti parametrima u FB interfejsu. Ove vrednosti se


prenose do pridruženog zahtevnog DB- a. Ako ne dodelite parametre, vrednosti koje su
trenutno skladištene u zahtevnom DB- u će biti iskorišćene. U nekim slučajevima,
morate dodeliti parametre.
Možete združiti različite zahtevne DB- ove sa različitim pozivima FB- a. Zahtevni DB- ovi
vam dozvoljavaju da koristite jedan generički FB da kontrolišete više uređaja.
Strukturirate vaš program tako što jedan kodirani blok poziva FB i zahtevni DB. Procesor
onda izvršava programski kod u tom FB- u i čuva parametre bloka i statične lokalne
podatke u zahtevni DB. Kada se završi izvršenje FB- a, procesor se vraća na kodirani blok
koji je pozvao FB. Zahtevni DB zadržava vrednosti za zahtev FB- a. Dizajniranjem FB- a za
generičke kontrolne zadatke, možete ponovno koristiti FB za više uređaja označavanjem
različitih zahtevnih DB- ova za različite pozive FB- a.

Sledeća figura prikazuje


OB koji poziva jedan FB tri
puta,
korišćenjem različitog
bloka podataka
za svaki poziv. Ova
struktura dozvoljava
jednom generičkom
FB- u da kontroliše
više sličnih uređaja, kao što su motori, dodeljivanjem različitog zahtevnog bloka
podataka za svaki poziv za različite urećaje. Svaki zahtevni DB skladišti podatke (kao što
su brzina, vreme podizanja, i totalno operativno vreme ) za jedinstvene uređaje. U ovom
primeru, FB 22 kontroliše tri odvojena uređaja, gde DB 201 čuva operacione podatke za
prvi uređaj, DB 202 čuva operacione podatke za drugi uređaj, i DB 203 čuva operacione
podatke za treći uređaj.

Blokovi podataka omogućavaju lako skladištenje za programske podatke

Blokove podataka kreirate u korisničkom programu kako biste skladištili podatke za


kodirane blokove. Svi programski blokovi u korisničkom programu mogu pristupiti
podacima u globalnom DB- u, ali zahtevni DB čuva podatke za specifične funkcionalne
blokove.
Vaš korisnički program može čuvati podatke u specijalizovanim memorijskim lokacijama
procesora, kao za ulaze (I), izlaze (Q), i bitsku memoriju (M). Dodatno, možete koristiti
blok podataka (DB) za brzi pristup podacima koji se čuvaju tokom samog programa.
Možete postaviti DB da bude read- only.
Podatak sačuvan u DB- u nije obrisan kada se blok podataka zatvori ili izvršavanje
pridruženog kodiranog bloka dođe kraju. Postoje dva tipa DB- ova :

- Globalni DB čuva podatke za kodirane blokove u vašem programu. Bilo koji OB, FB ili
FC može pristupiti podacima u globalnom DB- u.
- Zahtevni DB čuva podatke za specifični FB. Struktura podatka u zahtevnom DB- u
odražava parametre (Input, Output, InOut) i statične podatke za FB. Privremena
memorija za FB nije sačuvana u zahtevnom DB- u.

Iako zahtevni DB odbija podatke za specifični FB, bilo koji kodirani blok može pristupiti
podacima u zahtevnom DB- u.
Kreiranje novog kodiranog bloka

U ovom primeru, koristite Projektni pregled kako biste dodali FC na projekat. Takođe,
konfigurišete programski blok kako biste uneli instrukcije u lestvičastu logiku (LAD). U
Projektnom pregledu, označite PLC portal za programiranje i označite PLC_1 uređaj sa
padajuće liste. Za ovaj primer, uređaj je PLC_1. Dupli klik na Program blocks, onda dupli klik
na Add new block komandu.

1- U dijalogu Add a new block,


kliknite na ikonicu Function (FC).
2- Odredite programski jezik za FC
označavanjem LAD- a sa padajuće
liste.
3- Kliknite na OK kako biste dodali
blok na projekat.
Selektovanjem Add new & open
opcije (osnovne) otvara FC u
Projektnom pregledu.
Kako biste sačuvali projekat, kliknite
na Save project u okviru alatne linije.

Jednostavno možete u vašem programu omogućiti bilo kom bloku (OB, FB ili FC) da
pozove drugi FB ili FC.

1- Otvorite kodirani blok koji


će pozvati drugi blok.
2- U projektnom pregledu,
označite blok koji će biti
pozvan.
3- Prenesite blok na
označenu mrežu kako
biste kreirali Call
instrukciju.
Set instrukcija- moćan i lak za korišćenje

Programski jezici- laki za korišćenje

Imate na raspolaganju opciju izbora LAD (lestvičaste logike) ili FBD (Funkcionalnog
Blok Dijagrama) programskog jezika.
LAD je grafički programski jezik. Predstavljanje je osnovano na strujnim kolima. Kako
biste kreirali logiku za složene operacije, možete ubaciti grane radi kreiranja logike za
paralelna kola. Paralelne linije su otovrene prema dole ili su direktno priključene na
naponsku šinu. Grane prekidate na gore. LAD takođe daje "box" instrukcije za različite vrste
istih, kao što su matematičke, vremenske, brojačke i pomeračke.

Elementi jednog kola (kao


na primer, normalno
otvoreni kontakti,
normalno zatvoreni
kontakti i kalemovi) su
povezani da čine mrežu.

Usvojite sledeća pravila kada kreirate LAD mrežu :

- Svaka LAD mreža mora biti prekinuta sa kalemom ili box instrukcijom. Ne prekidajte
mrežu bilo instrukcijom poređenja ili instrukcijom otkrivanja ivice (pozitivna ili
negativna ivica).
- Ne možete kreirati granu koja može izazvati rasipanje energije u obrnutom smeru.

- Ne možete kreirati granu koja može izazvati kratak spoj.


Kao LAD, FBD je takođe grafički programski jezik. Predstavljanje logike je bazirano na
grafičkim logičkim simbolima koji se koriste u Bulovoj algebri.

Matematičke i druge složene


funkcije mogu biti predstavljene
direktno u konjukciji sa logičkim
kutijama. Kako biste kreirali logiku za
kompleksne operacije, unesite
paralelne grane između kutija.

Pripremanje osnovnih instrukcija koje očekujete

Bitske logičke instrukcije


Osnova bitskih logičkih instrukcija su kontakti i kalemovi. Kontakti čitaju status bita,
dok kalemovi ispisuju status operacija na bit.

Kontakti testiraju binarni status bita,


sa rezultatom "protok energije" ako je
uključeno stanje (1), ili "nema protoka
energije" ako je isključeno stanje (0).
Stanje kalema reflektuje status ranije
logike.

Ako koristite kalem sa istom adresom u više od jednog programskog segmenta, rezultat
poslednje kalkulacije u korisničkom programu određuje status vrednosti za tu adresu.

Normalno otvoreni kontakt je zatvoren (ON)


kada je dodeljena bitska vrednost jednaka 1
(jedinici).
Normalno zatvoreni kontakt je zatvoren (ON)
kada je dodeljena bitska vrednost jednaka 0
(nuli).

Osnovna struktura operacije bitske logike je ili I ili ILI logika. Kontakti povezani u
serijama kreiraju I logičke mreže. Kontakti povezani u paraleli kreiraju ILI logičke mreže.
Možete povezati kontakte sa drugim kontaktima i kreirati svoju vlastitu kombinacionu
logiku. Ako ulazni bit koji vi specificirate koristi I (ulaz) ili Q (output) identifikator memorije,
onda bitska vrednost je očitana iz registra procesnog modula. Fizički signali kontakta u vašem
kontrolnom procesu su povezani sa ulaznim terminalima PLC- a. Procesor skenira povezane
ulazne signale i ažurira saglasne vrednosti u ulaznom registru procesnog modula.
Možete specificirati neposredno čitanje fizičkog ulaza korišćenjem sledeće oznake
":P" za ulaz (kao na primer "Motor_Start:P" ili "I3.4:P"). Za neposredno čitanje, bitske
vrednosti podataka se čitaju direktno sa fizičkog izlaza umesto sa procesnog modula.
Neposredno čitanje ne ažurira procesni modul.
Izlazni kalem Invertovani izlazni kalem

- Ako postoji protok energije kroz izlazni kalem, onda je izlazni bit podešen na 1.
- Ako ne postoji protok energije kroz izlazni kalem, onda je izlazni bit podešen na 0.
- Ako postoji protok energije kroz invertovani izlazni kalem, onda je izlazni bit
podešen na 0.
- Ako ne postoji protok energije kroz invertovani izlazni kalem, onda je izlazni bit
podešen na 1.

Izlazna instrukcija kalema ispisuje vrednost za izlazni bit. Ako izlazni bit koji specificirate
koristi identifikator memorije Q, onda procesor pomera izlazni bit u registru procesnog
modula na uključeno ili isključeno stanje, postavljajući specifični bit jednak statusu proticanja
energije. Izlazni signali u vašim kontrolnim aktuatorima su povezani sa izlaznim terminalima
PLC0- a.U Run načinu rada, procesorski sistem skenira vaše ulazne signale, procesuira ulazna
stanja na osnovu vaše programske logike, a onda reaguje postavljanjem novih izlanih
vrednosti u izlaznom registru procesnog modula. Nakon svakog ciklusa izvršavanja programa,
procesor prenosi novu reakciju izlanog stanja sačuvanu u registru procesnog modula do
povezanih izlaznih terminala.

Možete specificirati neposredno ispisivanje fizičkog izlaza korišćenjem sledeće oznake ":P" za
izlaz (kao na primer "Motor_Start:P" ili "Q3.4:P"). Za neposredan ispis, bitske vrednosti
podataka su ispisane na izlazu procesnog modula i direktno na fizički izlaz.

Kalemovi nisu ograničeni na krajevima mreže. Možete uneti kalem na sredini šine LAD mreže,
između kontakata i drugih instrukcija.

NE kontakntni inverter (LAD) I blok sa jednim invertovanim Inver. ulaz i izlaz


logičkim ulazom (FBD)

LAD NE kontakt invertuje logičko stanje ulaza proticanja energije.

- Ako nema proticanja energije u NE kontaktu, onda postoji protok energije.


- Ako ima proticanja u NE kontaktu, onda ne postoji proticanje energije.

Za FBD programiranje, možete preneti alat Negative binary input iz alatne linije Favorites ili
mreže instrukcije i ostaviti ga na ulaz ili izlaz kako biste kreirali logički inverter na tom blok
konektoru.
I kolo (FBD) ILI kolo (FBD) XILI kolo (FBD)

- Svi ulazi I kola moraju biti T (istiniti) da bi izlaz bio T (istinit).


- Bilo koji ulaz ILI kola mora biti T (istiniti) da bi izlaz bio T (istinit).
- Svaki neparan broj ulaza XILI kola mora biti T (istinit) da bi izlaz bio T (istinit).

U FBD programiranju, mrežni kontakti LAD- a su predstavljeni preko I (&), ILI (>=), i
eklskluzivnog ILI (x) mrežnih kola gde možete postaviti bitske vrednosti za ulaze i izlaze kola.
Možete ih takođe povezati sa drugim logičkim kolima i kreirati vaše vlastite logičke
kombinacije. Nakon što je vaše kolo postavljeno u mreži, možete preneti Insert binary input
alat iz alatne trake Favorites ili stablo instrukcija a onda ga ostaviti na ulaznu stranu bloka
kako biste dodali više ulaza. Možete to takođe uraditi desnim klikom na ulazni konektor bloka
i označiti Insert input.

Ulazi i izlazi bloka mogu biti povezani sa drugim logičkim blokom, ili možete uneti bitsku
adresu ili bitsko simboličko ime za nepovezani ulaz. Kada je instrukcija bloka izvršena,
trenutna stanja na ulazu su primenjena na binarnu logiku bloka i, ako je tačna, izlaz će biti
tačan.

Poređenje instrukcija
Koristite poređenje isntrukcija da biste poredili dve vrednosti istog tipa podataka.
Kada je poređenje istinito, kontakt je aktiviran (LAD) ili je izlaz kola istinit (FBD).

Kada kliknete na instrukciju u programskom


editoru, možete podesiti tip poređenja i tip
podataka sa padajuće liste.

Tip relacije Poređenje je tačno ako :


== IN1 je jednako sa IN2
<> IN1 nije jednako sa IN2
>= IN1 je veće ili jednako sa IN2
<= IN1 je manje ili jednako sa IN2
> IN1 je veće od IN2
< IN1 je manje od IN2
Pomeračke i blok- pomeračke instrukcije

Koristite pomeračke instrukcije za kopiranje elemenata podataka u novu memorijsku


adresu i konverziju iz jednog tipa podataka u drugi. Izvor podataka nije promenjen procesom
pomeranja.

MOVE- Kopira element podatka sačuvan u specifičnoj adresi, u novu adresu.

MOVE_BLK(prekidno pomeranje)- Kopira blok elemenata podataka u novu


adresu.

UMOVE_LK(neprekidno pomeranje)- Kopira blok elemenata podataka u novu


adresu.

- MOVE instrukcija kopira jedan element podataka iz izvorne adrese označene IN


parametrom u odredišnu adresu označenu OUT parametrom.
- MOVE_BLK i UNMOVE_BLK instrukcije imaju dodatni COUNT (brojački) parametar.
COUNT označava koliko elemenata podataka su iskopirani. Broj kopiranih bajtova po
elementu zavisi od tipa podataka dodeljenih IN i OUT parametarskim imenima u PLC
tabeli oznaka.

Brojači
Koristite brojačke instrukcije za brojanje unutrašnjih programskih procesa i
spoljašnjih procesa. Svaki brojač koristi strukturu sačuvanu u bloku podataka kako bi održao
brojanje podataka. Dodeljujete blok podataka kada je instrukcija brojača unešena u editor.
Ove instrukcije koriste softweri brojača cija je maksimalna granica brojanja ograničena od
strane granice izvršavanja OB- ova koji su unešeni u konstrukciju.

CTU broji na gore CTD broji na dole CTUD broji na gore i dole

Označite tip brojanja vrednosti podataka sa padajuće liste ispod imena brojača.
CTU broji na gore po jedan kada se vrednost parametra CU promeni sa 0 na 1. Figura
predstavlja CTU vremenski dijagram sa neoznačenom celobrojnom brojačkom vrednosti (gde
je PV= 3).
- Ako je vrednost parametra CV (Trenutna
vrednost brojanja) veća ili jednaka
vrednosti parametra PV (Unapred
postavljena vrednost brojanja), onda je
izlazni parametar brojača Q=1.
- Ako se vrednost reset parametra R
promeni sa 0 na 1, onda je trenutna
vrednost brojanja resetovana na 0.

CTD broji na dole po jedan kada se vrednost parametra CD promeni sa 0 na 1. Figura


predstavlja CTD vremenski dijagram sa neoznačenom celobrojnom brojačkom vrednosti (gde
je PV= 3).
- Ako je vrednost parametra CV
(Trenutna vrednost brojanja)
manja ili jednaka 0, onda je izlazni
parametar brojača Q=1.
- Ako se vrednost parametra LOAD
menja sa 0 na 1, vrednost na
parametru PV (Unapred
postavljena vrednost brojanja) je
skladištena na brojač kao nova CV
(Trenutna vrednost brojanja).

CTUD broji na dole i gore po jedan tokom tranzicije sa 0 na 1 na Count up (CU) ili Count
down (CD) ulazima. Figura prikazuje CTUD vremenski dijagram sa neoznačenom celobrojnom
brojačkom vrednosti (gde je PV= 4).
- Ako je vrednost parametra CV (Trenutna vrednost brojanja) veća ili jednaka
vrednosti parametra PV (Unapred postavljena vrednost brojanja), onda je izlazni
parametar brojača QU=1.
- Ako je vrednost parametra CV manja ili jednaka nuli, onda je izlazni parametar
brojanja QD=1.
- Ako se vrednost parametra
LOAD menja sa 0 na 1,
vrednost na parametru PV
(Unapred postavljena
vrednost brojanja) je
skladištena na brojač kao
nova CV (Trenutna vrednost
brojanja). Ako se vrednost
reset parametra R menja sa
0 na 1, trenutna vrednost
brojanja je resetovana na 0.

Koristite vremenske instrukcije za kreiranje vremenaca sa odloženim uključenjem i


isključenjem :
- TP : Impulsni vremenac generiše impuls sa unapred određenim širinskim vremenom.
- TON : Izlaz Q vremenca sa odloženim uključenjem je podešen na ON nakon unapred
određenog vremena odlaganja.
- TOF : Izlaz Q vremenca sa odloženim isključenjem je resetovan na OFF nakon
unapred određenog vremena odlaganja.
- TONR : Zadržavajući izlaz vremenca sa odloženim uključivanjem je podešen na ON
nakon unapred određenog vremena odlaganja. Proteklo vreme je akumulirano
tokom više vremenskih perioda sve dok R ulaz nije iskorišten za resetovanje
proteklog vremena.
- RT : Resetovanje vremenca čišćenjem vremenskih podataka sačuvanih u specifičnom
zahtevnom bloku podataka vremenca.

TP, TON i TOF vremenci imaju iste ulazne i izlazne parametre.

TONR vremenac ima dodatni reset ulaz sa parametrom R.

RT instrukcija resetuje vremenski podatak za specifični vremenac.

Svaki vremenac koristi strukturu sačuvanu u bloku podataka kako bi održao vremenske
podatke. Dodeljujete blok podataka kada je instrukcija vremenca postavljena u editoru. Kada
unesete vremenske instrukcije u funkcionalni blok, možete označiti više- zahtevne opcije
bloka podataka, imena struktura vremenaca mogu biti različita od odvojenih struktura
podataka, ali vremenski podaci su stacionirani u jednom bloku i ne podrazumeva odvojeni
blok podataka za svaki vremenac. Ovo redukuje vreme procesuiranja i potrebno skladištenje
podataka za rukovanje vremencima. Nema interakcije između struktura vremenskih
podataka u deljenom više- zahtevnom bloku podataka.
TP vremenac

Impulsni vremenski
dijagram

TON vremenac

Vremenski dijagram sa
odloženim uključenjem

TOF vremenac

Vremenski dijagram sa odloženim isključenjem

TONR vremenac

Vremenski dijagram zadržavajućeg uključenja sa čekanjem

S7- 1200 daje moćne instrukcije


U dodatku
osnovnih
instrukcija, S7-
1200 takođe daje
impresivni set
instrukcija koji
vam pomaže da
lako rešite
složene kontrolne
aplikacije.
Sledeće
instrukcije su
samo primer
moći spakovane u
S7- 1200.
PID_Compact instrukcija : PID (Proporcionalni/ Integralni/ Izvedeni) kontroler računa
razliku između povratne sprege i postavljene početne vrednosti od strane PID algoritma i
izdaje rezultat aktuatorima (slični grejaču ili frekventnom
pretvaraču) u cilju održavanja vrhovne tačke.
PID_Compact naredba čini PID kontroler sa
optimizirajućim samopodešavanjem dostupnim za
automatski i manualni mod.
Izvršavajte PID_Compact instrukciju u konstantnim
intervalima uzročnog vremena (pretežno u cikličnom
prekidu OB- a).
PID_Compact instrukcija meri vremenski interval
između dva poziva i izračunava rezultate monitorizacije uzročnog vremena. Prosečna
vrednost uzročnog vremena je generisana na svakoj promeni moda i tokom inicijalnog
uključivanja. Ova vrednost se koristi kao preporuka za nadzorne funkcije i koristi se za
računanje u bloku. Nadziranje uključuje trenutno merenje vremena između dva poziva i
srednje vrednosti definisanog kontrolera uzročnog vremena.

Načini rada Opis


Neaktivni Nakon što se korisnički program preuzme po prvi put, PID kontroler
ostaje u neaktivnom načinu rada. U ovom slučaju otvorite Self tuning
during initial start u zapovednom prozoru. Tokom tekuće operacije PID
kontroler se menja u neaktivni način rada kada se desi greška ili kada je
ikonica Controller stop označena u zapovednom prozoru.
Samopodešavajući Self tuning during initial start i Self tuning at the operating point način
rada se izvršavaju kada je funkcija pozvana u zapovednom prozoru
Automatski način U automatskom načinu rada, PID_Compact instrukcija ispravlja
kontrolne petlje u saglasnosti sa specificiranim parametrima
Manualni način Manipulisana promenljiva može biti podešena manualno ako se PID
kontroler izvršava u manualnom načinu rada

PWM instrukcija : CTRL_PWM Impulsno Širinska


Modulacija (PWM) instrukcija omogućava fiksno ciklično
izlazno vreme sa promenljivim obaveznim ciklusom. PWM
izlaz radi neprestano nakon što se startuje na specifičnoj
frekvenciji (ciklično vreme). Impulsna širina je različita kao
što je traženo kako bi se odrazila željena kontrola.

Za više informacija, vidite opis impulsno- širinske modulacije (Strana 86).

Instrukcije kontrole pokreta : Instrukcije kontrole pokreta koriste zajedno tehnološki blok
podataka i posvećeni PTO (izlazi impulsnog kola) procesora za kontrolu pokreta na osi. Za
informacije o operacijama instrukcija kontrole pokreta, pogledajte onlajn sistem informacija
STEP 7 Basic- a.
MC_Power dozvoljava
MC_Reset resetuje sve greške kontrole pokreta.
i ne dozvoljava osu kontrole Sve greške kontrole pokreta koje mogu biti potvrđene
pokreta. su potvrđene.

MC_Home utemeljuje MC_Halt prekida sve procese MC_MoveJog izvršava


veze između ose kontrolnog pokreta i uzrokuje osu pokretanja lagani radni hod za
programa i ose mehaničkog da se zaustavi. Zaustavna pozicija testiranje i početne
sistema pozicioniranja. nije definisana. namere.

MC_MoveAbsolute započinje MC_MoveRelative započinje MC_MoveVelocity


pokretanje do apsolutne relativno poziciono kretanje primorava osu da
pozicije. Posao se završava do startne pozicije. putuje sa specifičnom
kada je ciljana pozicija brzinom.
dosegnuta.

Druga obeležja koja čine programiranje lakšim

Sistemska memorija i satna memorija daju standardnu funkcionalnost


Koristite odlike procesora kako biste omogućili bajtove za sistemsku i satnu
memoriju. Vaša programska logika može uputiti individualne bitove sledećih funkcija.
 Možete dodeliti jedan bit u M memoriji za sistemsku memoriju. Bajt sistemske
memorije daje sledeća četiri bita koja mogu biti reporučena od strane vašeg
korisničkog programa :
- Uvek isključen bit je uvek podešen na 0.
- Uvek uključen bit je uvek podešen na 1.
- Promena dijagnosticiranja procesa je podešen na 1 za jedan sken ciklus nakon što
procesor učita dijagnosticirani procesor.
Procesor ne podešava bit promene dijagnosticiranja procesa do kraja izvršavanja
programskog ciklusa OB- ova. Vaš program ne može da otkrije ako je bilo promene
dijagnosticiranja ili tokom izvršavanja OB- ova uključivanja ili prvog izvršavanja
programskog ciklusa OB- ova.
- Prvi sken bit je podešen na 1 za vreme trajanja prvog sken ciklusa nakon što se OB
pošetka završi. (Nakon izvršavanja prvog skena, prvi sken bit je podešen na 0.)
 Možete dodeliti jedan bit u M memoriji za satnu memoriju. Svaki bit bajta
konfigurisanog kao satna memorija generiše pravougaoni impulsni talas. Bajt satne
memorije daje 8 različitih frekvencija, od 0.5 Hz (spora) do 10 Hz (brza). Možete
koristiti ove bitove kao kontrolne, naročito u kombinaciji sa ivičnim instrukcijama, do
okidačkih akcija u korisničkom programu na cikličnim osnovama.
Procesor inicijalizuje ove bajtove tokom promene iz STOP u STARTUP način rada, a bitovi
satne memorije se menjaju sinhronizovano do procesorskog sata preko STARTUP i RUN
načina rada.

Zato što su i satna i sistemska memorija neopslužne M memorije, instrukcije ili


komunikacije mogu ispisati ove lokacije i kvariti podatke. Prekopiranje bitova sistemske ili
satne memorije može pokvariti podatke u ovim funkcijama i izazvati da vaš program
izvršava instrukcije netačno. Uvek uobličite sistemsku i satnu memoriju za memorijsku
adresu koja nije otvorena od strane drugih elemenata vašeg korisničkog programa.

Bajt sistemske memorije okreće bitove


(vrednost = 1) u slučaju sledećih uslova :
 Prvi sken : Uključuje se za prvi sken
ciklus nakon power ciklusa.
 Promena grafika dijagnosticiranja.
 Uvek 1 (visok) : Uvek uključen.
 Uvek 0 (nizak) : Uvek isključen.

Bajt satne memorije uključuje ili isključuje individualne bitove nakon određenih
intervala.
Svaki satni indikatori generišu pravougaoni
talasni impuls u saglasnosti sa M memorijskim
bitom. Ovi bitovi mogu biti korišćeni kao
kontrolni bitovi, naročito u kombinaciji sa
ivičnim instrukcijama, do okidačkih akcija i
korisničkom kodu na cikličnim osnovama.

Tablice preglednosti čine praćenje


programa lakšim

Tablice preglednosti koristite za praćenje i modifikaciju vrednosti korisničkog


programa koji se izvršava putem umreženog procesora. Možete kreirati i sačuvati različite
tablice preglednosti u vašem projektu kako biste podržali različita test okruženja. Ovo
vam dozvoljava da reprodukujete testove tokom davanja dozvole ili servisne svrhe ili u
svrhu održavanja.

Sa tablicom preglednosti, možete pratiti i interagovati sa procesorom dok on izvršava


korisnički program. Možete prikazati ili promeniti vrednosti ne samo za oznake kodiranih
blokova i blokova podataka, nego i memorijskih lokacija procesora, uključujući ulaze i
izlaze (U i I), periferne ulaze, bitsku memoriju (M), i blokove podataka (DB). (Strana 33).
Sa tablicom preglednosti, možete osposobiti periferne izlaze (Q:P) procesora u STOP
načinu rada. Na primer, možete dodeliti specifične vrednosti izlazima tokom testiranja
povezivanja procesora.

Tablica preglednosti vam takođe omogućava da "prisilite" ili podesite oznaku


specifične vrednosti. (Strana 95) Prisiljene vrednosti su primenjene samo jednom tokom
sken procesa. One mogu biti promenjene tokom izvršavanja programa ali za izlaze,
prisiljene vrednosti će biti ispisane na kraju skena. Kako biste prisilili oznaku ili
memorijsku adresu, jednostavno kliknite na jedno od Force tastera.

Čuvanje elemenata u projektu ili globalnim bibliotekama


Globalne i projektne biblioteke vam dozvoljavaju da ponovo koristite sačuvane
objekte kroz ili tokom projekata. Na primer, možete kreirati blok šablone za korišćenje u više
različitih projekata i podesiti ih prema posebnim zahtevima vašeg automatizovanog zadatka.
Možete sačuvati različite objekte u bibliotekama, na primer FB- ove, FC- ove, DB- ove,
konfiguracije uređaja, tipove podataka, tablice preglednosti, procesne ekrane, i različite
panele. Takođe možete sačuvati komponente HMI uređaja u vašem projektu.

Svaki projekat ima projektnu biblioteku za čuvanje


objekata koji se koriste više od jednog puta tokom izrade
projekta. Ova projektna biblioteka je deo projekta.
Otvaranje ili zatvaranje projekta otvara ili zatvara
projektnu biblioteku, a snimanje projekta snima bilo koju
promenu u okviru projektne biblioteke.

Možete kreirati svoju vlastitu globalnu biblioteku kako


biste sačuvali objekte koje želite da učinite dostupnim za
druge projekte. Kada kreirate novi globalnu biblioteku,
snimate je na lokaciji u okviru vašeg kompjutera ili u
okviru mreže.
STEP 7 Basic daje više globalnih biblioteka za korišćenje tokom bilo kog projekta.

Obaveštenje
Snimanje projekta ne snima ili ažurira globalnu biblioteku. Kako biste snimili globalnu
biblioteku koju ste dodali ili modifikovali, koristite Save the changes to the library u alatnoj
liniji globalne biblioteke.

Označite preporuku kako biste pokazali primenu

Kontrolni prozor prikazuje informaciju o tome kako je označeni objekat iskorišćen


tokom kompletnog projekta, kao na primer korisnički program, procesor ili bilo koji HMI
uređaji. "Cross- reference" oznaka prikazuje pojedini slučaj gde je označeni objekat
iskorišćen i gde ga drugi objekat koristi. Kontrolni prozor takođe uključuje blokove koji su
jedino dostupni na internetu u cross- reference meniju.

Obaveštenje
Ne morate da zatvorite editor kako biste videli informaciju o obeleženoj preporuci.

Lista obeleženih preporuka daje pregled korišćenja memorijskih adresa i oznaka tokom
korisničkog programa.
 Tokom kreiranja i izmene programa, vi zadržavate pregled operanada, oznaka i poziva
blokova koje ste koristili.
 Iz označenih preporuka, možete skočiti direktno na tačku korišćenja operanada i
oznaka.
 Tokom programskog testa ili nepredviđenih problema, obavešteni ste o tome koja
memorijska lokacija se izvršava od strane koje komande u kom bloku, koja oznaka se
koristi u okviru kog ekrana, i koji blok je pozvan od strane drugog bloka.
Sledeća tabela opisuje informacije prikazane u listi označenih preporuka. Možete sortirati
unose u okviru označenih preporuka.

Kolona Sadržaj/ Značenje


Objekat Ime objekta koji koristi objekte nižeg nivoa ili koji je korišćen od strane objekata
nižeg nivoa.
Kvantitet Broj upotreba.
Lokacija Svaka lokacija upotrebe, na primer, mreža.
Vlasništvo Specijalne odlike ili preporučeni objekti, na primer, imena oznaka u više
zahtevnim deklaracijama.
As Prikazuje dodatne informacije o objektu, kao na primer da li je zahtevni DB
korišćen kao šablon ili kao više zahtevni blok.
Pristup Tip pristupa, da li je pristup operandu čitajući pristup (R) i/ ili ispisni pristup
(W).
Adresa Adresa operanda.
Tip Informacija tipa i jezika koji su se koristili za kreiranje objekta.
Staza Staza objekta u projektnom stablu.

Kako biste prikazali označene preporuke, označite "Show cross- references"


komandu. (U Projektnom pregledu, pronađite označene preporuke u Tools meniju.)

Korišćenje "poziva staze" radi debug- ovanja korisničkog programa

Struktura poziva opisuje hijerarhiju poziva blokova kroz vaš korisnički program. To
omogućava pregled korišćenih blokova, poziva drugim blokovima, odnosa između drugih
blokova, potrebne podatke za svaki blok, i status blokova. Možete otvoriti programski editor i
editovati blokove iz strukture poziva.
Prikazivanje strukture poziva omogućava vam listu blokova korišćenih u korisničkom
programu. STEP 7 Basic izdvaja prvi nivo strukture poziva i prikazuje bilo koje blokove koji
nisu pozvani od strane bilo kog drugog bloka u programu. Prvi nivo strukture poziva prikazuje
OB- ove i bilo koje FC- ove, FB- ove ili DB- ove koji nisu pozvani od strane bilo kog OB- a. Ako
kodirani blok pozove druge blokove, pozvani je prikazan kao identitet pozivajućeg bloka.
Struktura poziva jedino prikazuje one blokove koji su pozvani od strane kodiranog bloka.

Možete selektivno prikazivati jedino blokove koji izazivaju sukobe u okviru strukture poziva.
Sukobi se dešavaju pod sledećim uslovima :
 Blokovi izvrašavaju bilo koje pozive sa starijim ili novijim kodiranim vremenskim
markama.
 Blokovi pozivaju blok sa modifikovanim interfejsom.
 Blokovi koriste oznaku sa modifikovanim adresama i/ ili tipom podataka.
 Blok pozvan ni direktno, ni indirektno od strane OB- a.
 Blokovi pozivaju blok koji više ne postoji.

Možete grupisati nekoliko poziva blokova i blokova podataka u grupu. Koristite padajuću listu
kako biste videli linkove različitih lokacija poziva.

Možete takođe izvesti proveru doslednosti kako biste prikazali konflikte markiranog
vremena. Promena vremena markiranja bloka tokom ili nakon što je program generisan
može dovesti do konflikata, koji po redu izazivaju rastavljanje između blokova koji pozivaju i
bivaju pozivani.

 Većina interfejs i time stamp konflikata mogu biti ispravljeni rekompilovanjem


kodiranih blokova.
 Ako kompiliranje ne uspe da ukloni nepravilnosti, koristite vezu u koloni "Details"
kako biste došli do izvora problema u programskom editoru. Onda možete manualno
da eliminišete bilo koju nepravilnost.
 Svi blokovi markirani u crvenu boju moraju biti rekompilirani.
Komunikacije 5
Integrisani PROFINET port procesora podržava i Ethernet i TCP/ IP komunikacione
standarde u cilju komunikacije sa sledećim uređajima :
 Programibilne uređaje sa STEP 7 Basic- om.
 HMI uređaje
 Druge procesore ili neSimensove uređaje koji koriste standardni TCP komunikacione
instrukcije transmisionih blokova (T- blok).

Direktno povezivanje :
Programibilni uređaj povezan na
procesor
 Projekat mora uključivati
procesor.
 Programibilni uređaj nije deo
projekta, ali mora biti
izvršavan STEP 7 Basic.

Direktno povezivanje : HMI panel


povezan na procesor.
 Projekat mora uključivati i
procesor i HMI.

DIrektno povezivanje : Procesor


povezan sa drugim procesorom.
 Projekat mora uključivati oba
procesora.
 Morate konfigurisati mrežnu
konekciju izmeću dva
procesora.

Mrežno povezivanje : Više od dva


uređaja zajedno povezanih
 Projekat mora da uključuje
uređaje (procesor i HMI). Ne
uključujete ruter u
konfiguraciju. 1- CSM1277 Eternet Switch
 Morate konfigurisati mrežne konekcije između uređaja.
Procesor koristi TC protokol (Transport Connection) i ISO Transport preko TCP (RFC 1006)
aplikacionih protokola. Tokom konfiguracije konekcije sa procesorom za ISO- preko TCP- a,
koriste se samo ASCII karakteri u TSAP ekstenziji za partnere sa pasivnom komunikacijom.

Postoje dva načina za komunikaciju korišćenjem PROFINET- a :


 Direktno povezivanje : Koristite ovo povezivanje kada koristite programibilni uređaj,
HMI, ili drugi procesor priključen na jedan procesor.
 Mrežna konekcija : Koristite mrežne komunikacije kada povezujete više od dva
uređaja (na primer : procesore, HMI panele, programibilne uređaje, i uređaje koji
nisu Siemens- ovi).

Ethernet switch nije neophodan za direktnu konekciju između programibilnog uređaja ili
HMI- a i procesora. Ethernet switch je nepohodan za mrežu sa više od dva procesora ili HMI
uređaja.

Obaveštenje
PROFINET port na procesoru ne sadrži uređaj za Ethernet switch- ovanje. Možete
koristiti čvrsto postavljeni Siemens 1277 4- portni Ethernet switch da biste povezali svoje
procesore i HMI uređaje.

PROFINET intrukcije (T- blokovi)


Koristite T- blok instrukcije jedino u programskom ciklusu OB- a (kao na primer OB 1).

TSEND_C utemeljuje TCP ili ISO na TCP komunikacionu vezu do partnerske stanice, šalje
podatke, i može da prekine povezivanje. Nakon što je konekcija podešena i utemeljena,
automatski se održava i prati od strane procesora. TSEND_C kombinuje funkcije TCON,
TDISCON i TSEND.

 Kako biste utemeljili konekciju, izvršite TSEND_C sa CONT= 1. Nakon uspešnog


utemeljenja konekcije, postavite DONE parametar na jedan ciklus.
 Kako biste prekinuli komunikacionu konekciju, izvršite TSEND_C sa CONT= 0.
Konekcija će biti prekinuta momentalno. Ovo će takođe uticati na stanicu koja prima
podatke. Konekcija će biti zatvorena tu i podaci unutar prihvatnog bafera mogu biti
izgubljeni.
 Kako biste poslali podatke preko utemeljene konekcije, izvršite TSEND_C sa uzlaznom
ivicom na REQ- u. Nakon uspešno poslate operacije, TSEND_C podešava parametar
DONE na jedan ciklus.
 Kako biste utemeljili konekciju i poslali podatke, izvršite TSEND_C sa CONT= 1 i REQ=
1. Nakon uspešno poslate operacije, TSEND_C podešava parametar DONE na jedan
ciklus.
Obaveštenje
Zbog asinhronog procesuiranja TSEND_C, morate čuvati podatke u pošiljalačkoj
lokaciji doslednim sve dok DONE ili ERROR parametar ne preuzmu vrednosti TAČNO (T).
Za TSEND_C, stanje T na parametru DONE znači da je podatak poslat uspešno. To ne
znači da je partner za povezivanje procesora u stvari čita primljeni bafer.
Zbog asinhronog procesuiranja TRCV_C, podaci u prihvatnoj lokaciji su jedino
dosledni kada je parametar DONE= 1.

TRCV_C utemeljuje TCP ili ISO na TCP komunikacionu


vezu partneru procesora, prima podatke, i može da
prekine konekciju. Nakon što je konekcija podešena i
utemeljena, automatski se održava i prati od strane
procesora. TRCV_C instrukcija kombinuje fukcije TCON,
TDISCON, i TRCV instrukciju.

 Kako biste utemeljili konekciju, izvršite TRCV_C sa parametrom CONT= 1.


 Kako biste primili podatke, izvršite TRCV_C sa parametrom EN_R= 1. Primite podatke
uzastopno kada su parametri EN_R= 1 i CONT= 1.
 Kako biste prekinuli konekciju, izvršite TRCV_C sa parametrom CONT= 0. Konekcija će
biti odmah prekinuta i podaci se mogu izgubiti.

Obaveštenje
AD hok način rada za TCP i ISO- na- TCP nije podržan.
Ad hok način rada nije podržan od strane S7- 1200. Ovo odražava opise TSEND_C,
TSEND, TRCV_C i TRCV instrukcija u Odeljku 6.2.4.2 "Open Ethernet Communication".
PtP, USS i Modbus komunikacioni protokoli
Procesor podržava PtP protokol za serijsku komunikaciju baziranu na karakterima, u
kojoj korisnička aplikacija u potpunosti definiše i implementira protokol izbora.

PtP omogućava širok spektar mogućnosti :


 Sposobnost da pošalje informacije
dorektno na izlazni uređaj kao što je
štampač.
 Sposobnost da primi informacije od
drugih uređaja kao što su barkod
čitači, RFID čitači, 3D kamere ili
vizionarski sistemi, i mnogi drugi
tipovi uređaja.
 Sposobnost razmene informacija,
slanjem i primanjem podataka, sa
ostalim uređajima kao što su GPS
uređaji, 3D kamerama ili vizionarskim
sistemima, ili radio modemima.

PtP komunikacija je serijska komunikacija koja podržava različite "baud" vrednosti i opcije
uparivanja. STEP 7 Basic omogućava biblioteke instrukcija koje možete koristiti u
programiranju vaših aplikacija. Ove biblioteke daju PtP komunikacione funkcije za sledeće
protokole :
 USS drive protokol (jedino RS 485)
 Modbus RTU Master protokol
 Modbus RTU Slave protokol

Komunikacioni moduli za PtP

Komunikacioni modul (KM) omogućava vezu za PtP komunikacije. Postoji KM za


RS232 i KM za RS485. Možete povezati najviše tri komunikacionih modula (bilo kog tipa) na
procesor. Svaki KM ima sledeće karakteristike :
 Izolovani port
 Podržava PtP, USS (RS485 jedino) i Modbus protokole.
 Konfigurisane i programirane kroz produžene instrukcije i funkcije biblioteka.
 Prikazuje prenos i prihvatne aktivnosti pomoću LED- ova.
 Prikazuje dijagnosticirani LED.
 Napaja se od strane procesora, bez ikakve eksterne naponske konekcije.
PtP Instrukcije

PORT_CFG, SEND_CFG, i RCV_CFG instrukcije vam dozvoljava da


promenite konfiguracije vašeg korisničkog programa.
 PORT_CFG menja parametre porta kao na primer nivo
"baud- a".
 SEND_CFG menja konfiguraciju serijskih transmisionih
parametara.
 RCV_CFG menja konfiguraciju serijskih parametara
risivera u komunikacionom portu. Ova instrukcija
konfiguriše uslove onog signala koji počinje i završava
primljenu poruku. Poruke koje zadovoljavaju ove uslove
će biti primljene od strane RCV_PTP instrukcije.

Dinamičke promene konfiguracije


nisu odjednom sačuvane u
procesoru. Nakon ciklusa
napajanja, inicijalna statička
konfiguracija iz konfiguracije
uređaja će biti iskorišćena.

SEND_PTP, RCV_PTP i RCV_PTP instrukcije kontrolišu PtP


komunikaciju :
 SEND_PTP prenosi specifični bafer do komunikacionog
modula. Procesor nastavlja da izvršava korisnički
program dok modul šalje podatke na osnovu specifične
visine baud- a.
 RCV_PTP proverava poruke koje su prihvaćene u KM- u.
Ako je poruka dostupna, biće preneta od KM- a do
procesora.
 RCV_RST resetuje prihvatni bafer.

Svaki KM može da baferuje maksimalno do 1000 bajta. Ovaj


bafer može biti alociran preko više primljenih poruka.
SGN_SET i SGN_GET su jedino validni za RS232 KM. Koristite ove
isntrukcije da pročitate ili postavite RS232 komunikacione signale.

Biblioteka USS instrukcija


USS biblioteka podržava USS protokol i daje funkcije koje su
specifično dizajnirane za komuniciranje sa priključcima preko RS485 porta komunikacionog
modula. Možete kontrolisati fizički drajv i upisno/čitajuće parametre priključaka sa USS
bibliotekom. Svaki RS485 KM podržava najviše 16 priključaka.
 USS_PORT instrukcija održava aktuelnu komunikaciju između procesora i jednog
priključka. Unesite različitu USS_PORT instrukciju za svaki priključak u svojoj aplikaciji.
Osigurajte da korisnički program izršava USS_PORT instrukciju dovoljno brzo da spreči
komunikacioni tajm- aut od strane priključka. Pozovite USS_PORT instrukciju u
programskom ciklusu ili bilo koji prekidni OB.
 USS_DRV instrukcija pristupa specifičnom priključku na USS mreži. Ulazni i izlazni
parametri USS_DRV instrukcije su status i kontrole za priključak. Ako postoji 16
priključaka na mreži, vaš program mora imati najmanje 16 USS_DRV instrukcija, sa
jednom instrukcijom za svaki priključak. Osigurajte da će USS_DRV instrukcija biti
pozvana na osnovu kote koja je potrebna za kontrolu funkcija priključka. Pozovite
USS:DRV instrukciju jedino iz programskog ciklusa OB.
 USS_RPM i USS_WPM instrukcije citaju i ispisuju operativne parametre daljinskog
priključka. Ovi parametri kontrolišu unutrašnju operaciju priključka. Pogledajte
upustvo za definiciju ovih parametara. Vaš program može da sadrži koliko god da vam
je potrebno ovih instrukcija. Ipak, samo jedan zahtev za pisanjem ili čitanjem može
biti aktivan za bilo koji jedan priključak u bilo koje vreme. Pozovite USS_RPM i
USS_WPM instrukcije jedino iz programskog ciklusa OB- a.
Zahtevni DB sadrži trenutno skladištenje i bafere za sve priključke na USS mreži priključenih
na svaki KM modul. USS instrukcije za priključak koriste zahtevni DB za podelu informacija.

USS_DRV instrukcija vrši razmenu podataka sa priključkom,


kreiranjem zahtevnih poruka i interpretiranjem poruka koje
odražavaju odgovor priključaka. Sve USS instrukcije udružene sa
jednom USS mrežom i KM- om moraju da koriste isti zahtevni DB.
Koristite odvojenu USS_DRV instrukciju za svaki priključak.

USS_PORT instrukcija održava komunikaciju preko USS mreže.


Tipično, postoji smao jedna USS_PORT instrukcija za svaki KM, i
USS_PORT instrukcija održava transmisiju na ili sa jednog
priključka.

Izvržavajte USS_PORT iz vremenski odloženog prekidnog OB- a kako biste sprečili tajm- aute
na priključcima i sačuvali najučestalija USS ažuriranja podataka dostupnim za USS_DRV
pozive.
USS_RPM instrukcija čita parametar sa priključka. Izvršavajte
USS_RPM sa programskog ciklusa OB- a.

USS_WPM instrukcija modifikuje parametar u priključku. Izvršite


USS_WPM sa programskog ciklusa OB- a.
Minimizujte broj EEPROM operacija ispisa kako biste produžili
trajanje EEPROM- a. Koristite EEPROM parametar kako biste sprečili
ispisivanje na EEPROM.

Izračunavanje potrebnog vremena za komunikaciju sa priključkom


Komunikacije sa priključcima su asinhronizovane sa procesorskim skenom. Procesor
tipično kompletira više skenova pre nego što se okonča jedna komunikaciona transakcija sa
priključkom.

USS_PORT interval je vreme potrebno za jednu vremensku transakciju. Sledeća


tabela prikazuje minimalni USS_PORT interval za svaku visinu baud- a. Pozivanje USS_PORT
funkcije frekventnije od USS_PORT intervala neće uvećati broj transakcija. Interval tajm- aut
priključka je količina vremena koje može biti potrebno za transakciju, ako su komunikacione
greške izazvale 3 pokušaja da se kompletira transakcija. U osnovi, USS biblioteka protokola
automatski održava 2 ponovna pokušaja za svaku transakciju.

Visina baud- a Izračunati minimalni USS_PORT pozivni Interval (u milisekundama)


1200 790
2400 405
4800 212.5
9600 116.3
19200 68.2
38400 44.1
57600 36.1
115200 28.1
Biblioteka Modbus instrukcija

MB_COMM_LOAD instrukcija konfiguriše port na KM- u za


Modbus RTU protokolnim komunikacijama.
Možete koristiti ili RS232 ili RS485 komunikacioni modul.
Vaš korisnički program mora da izvrši MB_COMM_LOAD da bi
konfigurisao port pre nego MB_SLAVE ili MB_MASTER instrukcija
može da komunicira sa tim portom.

MB_MASTER instrukcija dozvoljava vašem korisničkom programu


da komunicira sa Modbus masterom. Možete pristupiti podacima
preko jednog ili više Modbus pomoćnih uređaja.
Zahtevni blok podataka je dodeljen kada unesete MB_MASTER
instrukciju u vaš program. Koristite ovaj BP za specifikaciju MB_DB
parametra na MB_COMM_LOAD instrukciji.
Izvršite sve MB_MASTER instrukcije za dati port iz istog OB- a (ili
OB prioritetnog nivoa).
MB_SLAVE instrukcija dozvoljava vašem korisničkom programu da
komunicira kao Modbus slejv. Modbus RTU master može iziskivati
zahtev i onda vaš program odgovara preko izvršavanja MB_SLAVE-
a.

Dodeljujete jedinstveni zahtevni DB kada unesete MB_SLAVE


instrukciju u korisnički program. Koristite ime DB- a kada
specificirate MB_DB parametar na instrukciji MB_COMM_LOAD.
Izvršite sve MB_SLAVE instrukcije sa OB- a cikličnog prekida.

Modbus instrukcije ne koriste cikluse prekida komunikacije za kontrolu komunikacionog


procesa. Vaš program mora da poziva MB_MASTER ili MB_SLAVE instrukcije za prenos i
primanje kompletnih uslova.

Ako je port spreman da odgovori kao slave Modbus masteru, onda taj port ne može biti
iskorišćen od strane MB_MASTER- a. Samo jedan zahtev MB_SLAVE izvršavanja može biti
korišćen sa datim portom. Isto tako, ako se port koristi za inicijalizaciju Modbus master
zahteva, taj port ne može biti korišćen od strane MB_SLAVE- a. Jedan ili više zahteva za
izvršavanjem MB_MASTER- a može biti korišćeno sa tim portom.
Ako vaš program radi kao Modbus slave, onda MB_SLAVE mora da se izvršava periodično na
nivou koji dozvoljava da se napravi vremenski odgovor na dolazeće zahteve sa Modbus
mastera.

Ako vaš program radi kao Modbus master i koristi MB_MASTER da pošalje zahtev na slejv,
morate da nastavite da izvršavate MB_MASTER sve dok odgovor od slejva ne bude vraćen.

Korišćenje impulsnih generatora S7- 1200 5


Možete konfigurisati izlaze procesora ili signalne table (SB) da funkcionišu kao
impulsni generator ili kao izlaz niza impulsa (PTO). Instrukcija impulsno- širinske modulacije
(PWM) i osnovne pomeračke instrukcije koriste ove izlaze.

Obaveštenje

Izlazi impulsnog niza ne mogu biti korišćeni od strane drugih isntrukcija u programu.

Kada konfišete izlaze procesora ili SB- a kao impulsne generatore (za korišćenje sa PWM ili
osnovnim pomeračkim instrukcijama), odgovarajuće izlazne adrese (Q0.0, Q0.1, Q4.0 i Q4.1)
su pomerene iz Q memorije i ne mogu biti korišćene u druge svrhe u vašem programu. Ako
vaš korisnički program ispisuje vrednost na izlaz korišćen kao impulsni generator, procesor ne
ispisuje tu vrednost na fizički izlaz.

PRIMEDBA

Ne prekoračujte maksimalnu frekvenciju impulsa.

Kao što je opisano u S7- 1200 priručniku, maksimalna impulsna frekvencija izlaza impulsnih
generatora je 100 KHz za digitalne izlaze procesora i 20KHz za digitalne izlaze signalne table.

Prilikom konfiguracije osnovnih pokretačkih instrukcija, čuvajte se toga da vas STEP 7 Basic
ne upozorava ako konfigurišete osu sa maksimalnom brzinom ili frekvencijom koja prelazi
ovo hardversko ograničenje. Ovo može izazvati probleme sa vašom aplikacijom, zato uvek
obezbedite da ne prekoračujete maksimalnu impulsnu frekvenciju hardvera.

Za informacije o osnovnim pokretačkim funkcijama, obratite se onlajn pomoći STEP 7 Basic-


a.
Visoko- brzinski brojači

Brojači velikih brzina (HSC) mogu biti iskorišćeni kao ulaz za dodatni osovinski
enkoder. Osovinski enkoder daje specifičnu cifru brojanja po obrtaju i resetujuči impuls koji
se dešava jednom tokom obrtaja. Vremenci i resetujući impuls osovinskog enkodera daju
ulaze za HSC- re.
HSC je namešten u rangu sa prvim od nekoliko unapred određenih, a izlazi su
aktivirani za vremenski period gde je trenutno brojanje manje od unapred postavljenog. HCS
daje prekid kada je trenutno brojanje jednako unapred određenoj vrednosti, kada se desi
reset, i kada dođe do promene smera.
Pri svakom prekidu brojanja izazvanim prekoračenjem, nova postavljena vrednost se
učitava i sledeće stanje na izlazima je podešeno. Kada dodje do prekidnog procesa, prva
unapred podešena vrednost i prvo izlazno stanje je postavljeno, i ciklus se ponavlja.
Budući da se prekidi dešavaju na mnogo nižim vrednostima nego što je brojačka
vrednost HSC- a, tačna kontrola visoko- brzinskih operacija može biti primenjivana sa
relativno beznačajnim uticajem na sken ciklus procesora. Metoda prekidnih dodataka vam
dozvoljava svakom učitavanju nove postavke da bude izvršen u odvojenom prekidnom
programu zbog lakše kontrole stanja. (Alternativno, svi prekidni procesi mogu biti izvedeni u
jednom jedinom prekidnom programu.)

Označavanje funkcionalnosti HSC- a.

Sve HSC funkcije deluju na isti način za isti mod brojanja operacije. Postoji četiri
osnovna tipa HSC- ova : jednofazni brojač sa unutrašnjom kontrolom kretanja, jednofazni
brojač sa eksternom kontrolom kretanja, dvofazni brojač sa dva satna ulaza, i A/B fazni
kvadraturni brojač. Primetite da nije svaki mod podržan od strane svakog HSC- a. Možete
koristiti svaki tip HSC- a sa ili bez resetujućeg izlaza. Kada aktivirate resetujući ulaz, on briše
trenutnu vrednost i drži je čistom sve dok ne deaktivirate resetovanje.
Frekvencijska funkcija : Neki HSC modovi dozvoljavaju HSC- u da bude konfigurisan
(tip brojanja) kako bi prijavio frekvenciju umesto trenutnog brojanja impulsa. Dostupna su tri
perioda merenja frekvencije : 0.01, 0.1 ili 1.0 sekundi.
Period merenja frekvencije određuje koliko često HSC izračunava i prijavljuje novu
vrednost frekvencije. Prijavljena frekvencija je srednja vrednost određena totalnim brojem
brojanja u poslednjem periodu merenja. Ako se frekvencija rapidno menja, prijavljena
vrednost će biti između najviše i najniže koja je izmerena tokom tekuće perioda merenja.
Frekvencija se uvek izražava u Hercima (impuls po sekundi), bezobzirno u odnosu na
podešavanja perioda merenja frekvencije.
Modovi brojača i njegovi ulazi : Sledeća tabela prikazuje ulaze korišćene za sat,
kontrolu kretanja, i funkcije resetovanja pridružene HSC. Isti ulaz ne možete biti korišćen za
dve različite funkcije, ali isto tkao kada se neki ulaz ne koristi u unapred određenom modu
HSC- a, može biti korišćen u druge svrhe.
Na primer, ako je HSC1 u modu koji koristi ugrađene ulaze ali ne koristi eksterni reset
(I0.3), onda I0.3 može biti korišćen za ivične prekide ili za HSC2.

Opis Osnovna dodela ulaza Funkcija


HSC1: Ugrađeni ili Signalna tabla I0.0 I0.1 I0.3
Ili praćenje PTO 01 I4.0 I4 -
HSC PTO 0 PTO 0 -
Impuls Smer

HSC2: Ugrađeni I0.2 I0.3 I0.1


Ili praćenje PTO 11 PTO Impuls PTO 1 -
1 Smer

HSC3:2 Ugrađeni I0.4 I0.5 I0.7


HSC4:3 Ugrađeni I0.6 I0.7 I0.5
HSC5:4 Ugrađeni I1.0 I1.1 I1.2
Ili signalna tabla I4.0 I4.1 -
HSC6:5 Ugrađeni I1.3 I1.4 I1.5
Mode Jednofazni brojač sa Vremenac - - Brojanje ili
frekvencija
unutrašnjom kontrolom Brojanje
Reset
smera
Dvofazni brojač sa Vremenac Smer - Brojanje ili
frekvencija
spoljašnjom kontrolom Brojanje
Reset
smera
Dvofazni brojač sa 2 satna Na gore Na - Brojanje ili
ulaza frekvencija
dole Brojanje
Reset
A/B - fazni kvadraturni A faza Faza B - Brojanje ili
brojač frekvencija
Faza Z Brojanje

Impulsni izlazi za praćenje Vremenac Smer - Brojanje


(PTO)1

1
Praćenje izlaza koji zahteva impuls uvek koristi vremenac i smer. Ako je odgovarajući PTO izlaz
konfigurisan samo za impuls, onda bi direkcioni izlaz trebalo da bude podešen za pozitivno brojanje.
2
HSC3 sa resetujućim ulazom nije moguć za procesor 1211C koji podržava samo 6 ugrađenih ulaza.
3
HSC4 nije moguć za procesor 1211C koji podržava samo 6 ugrađenih ulaza.
4
HSC5 je jedino podržan od strane procesora 1211C i 1212C kada je instaliran 2DI/2DQ SB.
5
HSC6 nije podržan od strane procesora 1211C ili 1212C.

Pristupanje trenutnoj vrednosti HSC- a.


Procesor čuva trenutne vrednosti svakog HSC- a u adresi ulaza. Sledeća tabela
prikazuje osnovne adrese dodeljene trenutnim vrednostima za svaki HSC. Možete promeniti
ulaznu adresu za trenutnu vrednost modifikacijom osobina procesora u Device
Configuration.
Brzi brojači Tip podataka Osnovna adresa
HSC1 DINT ID1000
HSC2 DINT ID1004
HSC3 DINT ID1008
HSC4 DINT ID1012
HSC5 DINT ID1016
HSC6 DINT ID1020
Konfiguracija HSC- a

Procesor dozvoljava da konfigurišete do 6 brzih


brojača. Editujete osobine procesora kako biste
konfigurisali parametre svakog HSC- a.

Konfigurišite parametre za brze brojače editovanjem


osobina procesora.

Nakon osposobljavanja HSC- a, konfigurišite druge


parametre, kao što su funkcija brojanja, inicijalne
vrednosti, opcije resetovanja i prekidni procesi.

Nakon konfiguracije HSC- a, koristite CTRL_HSC


instrukciju u vašem programu za kontrolu operacije
HSC- a.

Omogućite HSC

Brojačka funkcija
Korišćenje CTRL_HSC instrukcije
CTRL_HSC instrukcija kontroliše brze brojače koji se koriste za brojanje procesa koji se
dešavaju brže od nivoa skeniranja procesora. Sve dok je visina brojanja CTU- a, CTD- a i CTUD
brojačkih instrukcija limitirana od nivoa skena procesora, brojači velikih brzina rade
asinhrono sa skenom procesora i dozvoljavaju brojačke procese do 100 KHz visine brojanja
(za HSC 1, 2, ili 3 i konfiguraciju ulaznog brojača procesora).

Svaka CTRL_HSC instrukcija koristi strukturu sačuvanu u bloku


podataka kako bi održavala podatke. Dodeljujete blok podataka
kada je CTRL_HSC instrukcija plasirana u editoru.

Unošenje CTRL_HSC instrukcije u korisnički program takođe kreira


zahtevni DB.

Parametar Tip podataka Opis


HSC HW_HSC HSC identifikator
DIR BOOL 1= Zahtev za novim smerom
CV BOOL 1= Zahtev za postavljanjem nove vrednosti brojanja
RV BOOL 1= Zahtev za postavljanjem nove referentne vrednosti
PERIOD BOOL 1= Zahtev za postavljanjem nove periodične vrednosti
(jedino u okviru moda merenja frekvencije)
NEW_DIR INT Novi smer : 1=napred, -1=nazad
NEW_CV DINT Nova brojačka vrednost
NEW_RV DINT Nova preporučena vrednost
NEW_PERIOD INT Nova periodična vrednost u sekundama : .01, .1, ili 1
(jedino u okviru moda merenja frekvencije)
BUSY BOOL Funkcija je zauzeta
STATUS WORD Kod izvršavanja uslova

Morate da konfigurišete brze brojače u projektnim podešavanjima za konfiguraciju pre nego


što počnete sa korišćenjem brzih brojača u vašem programu. Ovim podešavanjem možete da
selektujete načine brojanja, I/U konekcije, prekidanje dodeljivanja, i operacije kao brzi brojač
ili kao uređaj za merenje impulsa frekvencije. Možete raditi sa brzim brojačem bez
programske kontrole ili sa programskom kontrolom.

Mnogi parametri konfiguracije brzog brojača su podešeni samo u konfiguraciji projektnog


uređaja. Neki od njih su pokrenuti u konfiguraciji projektnog uređaja, ali mogu biti
modifikovani kasnije tokom programske kontrole. Parametri CTRL_HSC instrukcije daju
kontrolu programa brojačkih procesa :
 Podesite smer brojanja na vrednost NEW_DIR
 Postavite trenutnu vrednost brojanja na NEW_CV
 Postavite referentnu vrednost na NEW_RV
 Postavite vrednost periode (za mod merenja frekvencije) na NEW_PERIOD

Ako su sledeće Bulove vrednosti podešene na 1 kada je izvršena instrukcija CTRL_HSC,


odgovarajuća vrednost NEW_xxx je učitana u brojač. Više zahteva (više od jednog flega
postavljenog u isto vreme) se procesuira u toku jednog izvršavanja instrukcije CTRL_HSC.

 DIR= 1 je zahtev za učitavanjem NEW_DIR vrednosti, 0= nema promene.


 CV= 1 je zahtev za učitavanjem NEW_CV vrednosti, 0= nema promene.
 RV= 1 je zahtev za učitavanjem NEW_RV vrednosti, 0= nema promene.
 PERIOD= 1 je zahtev za učitavanjem NEW_PERIOD vrednosti, 0= nema promene.

CTRL_HSC instrukcija je obično plasirana u OB hardverskog prekida koji se izvršava kada je


okinut proces prekida brojanja. Na primer, ako je CV=RV proces okida prekid brojača, onda
OB hardverskog prekida može da izvrši CTRL_HSC instrukciju kako bi promenio referentnu
vrednost učitavanjem nove NEW_RV vrednosti.

Trenutna vrednost brojanja nije dostupna u CTRL_HSC parametrima. adresa procesnog


pregleda koja čuva trenutnu vrednost brojanja je dodeljena tokom hardverske konfiguracije
brzih brojača. Možete koristiti programsku logiku direktno za čitanje vrednosti brojanja a
vrednost vraćena u vaš program če biti korektno izbrojana za momenat koju je brojač
pročitao, ali će brojač nastaviti da broji brze procese. Aktuelna vrednost brojanja se može
promeniti pre nego što vaš program završi proces korišćenjem stare vrednosti brojanja.

Impulsno- širinska modulacija (PWM)


Dva impulsna generatora su dostupna za kontrolu izlaznih funkcija brzih brojača :
Impulsno- širinska modulacija (PWM) i Impulsno- zahtevni izlaz (PTO). Kako PWM izlaz može
da varira od 0 do pune skale, to daje digitalni izlaz koji je u većini slučajeva isti kao i analogni
izlaz. Na primer, PWM izlaz može biti korišćen za kontrolu brzine motora od stop- a do
maksimalne brzine, ili može biti iskorišćen za kontrolu pozicije ventila od zatvorenog do
potpuno otvorenog. PTO se koristi od strane instrukcija za kontrolu pomeranja.

Ciklus dužnosti može biti izražen u procentima


vremena ciklusa (0 do 100%), u hiljaditinkama (0 do
1000) i 10- hiljaditinkama (0 do 10 000) ili kao S7
analogni format. Impulsna širina može da varira od 0
(bez impulsa, uvek isključeno) do pune skale (bez
impulsa, uvek uključeno).
Možete dodeliti svaki impulsni generator bilo na PWM
ili PTO, ali ne na oba u isto vreme.
CTRL_PWM instrukcija daje ustaljeni izlaz cikličnog vremena sa promenljivim ciklusom
dužnosti. PWM izlaz se odvija u kontinuitetu nakon startovanja na specifičnoj frekvenciji
(vreme ciklusa). Impulsna širina varira po potrebi radi efektivnije kontrole.

Konfiguracija impulsnih generatora


Dva impulsna generatora su memorijski raspoređena na specifičnim digitalnim
izlazima kao što je prikazano u sledećoj tabeli. Možete koristiti izlaze procesora na tabli, ili
možete koristiti opcione izlaze signalne table. Tačke izlaza su prikazane u sledećoj tabeli
(pretpostavljajući osnovnu izlaznu konfiguraciju). Ako ste promenili numerisanje izlaznih
tačaka, onda će izlazni brojevi biti oni koje ste vi dodelili. Bez obzira na to, PTO1/PWM1
koristi prva dva digitalna izlaza, a PTO2/PWM2 koristi sledeća dva digitalna izlaza, bilo na
procesoru ili priključenoj signalnoj ploči. Primetite da PWM zahteva jedino jedan izlaz, dok
PTO može opciono da koristi dva izlaza po kanalu. Ako izlaz nije potreban za impulsnu
funkciju, dostupan je za druge svrhe.

Opis Osnovna dodela izlaza Impuls Smer


PTO 1 Procesor na tabli Q0.0 Q0.1
Signalna ploča Q4.0 Q4.1
PWM 1 Procesor na tabli Q0.0 -
Signalna ploča Q4.0 -
PTO 2 Procesor na tabli Q0.2 Q0.3
Signalna ploča Q4.2 Q4.3
PWM 2 Procesor na tabli Q0.2 -
Signalna ploča Q4.2 -

Za pripremu PWM operacije, prvo konfigurišite impulsni kanal u konfiguraciji uređaja


označavanjem procesora, onda "Pulse Generator (PTO/PWM)", i izaberite između PWM1 ili
PWM2. Omogućite impulsni generator. Ako je impulsni generator omogućen, jedinstveno
osnovno ime je dodeljeno ovom specijalnom generatoru. Možete promeniti ovo ime
editovanjem u "Name:" okvir za editovanje, ali ime mora biti jedinstveno. Imena
omogućenih impulsnih generatora će postati oznake u tabeli oznaka, i biće dostupni za
korišćenje kao PWM parametri CTRL_PWM instrukcije. Imate opciju da preimenujete
impulsni generator, da dodate komentar, i dodelite parametre :
 Impulsni generator korišćen u sledeće svrhe : PWM ili PTO (izaberite PWM)
 Izlazni izvor : procesor na tabli ili signalna ploča
 Vremenska baza : milisekunde ili mikrosekunde
 Format širine impulsa :
- procenti (0 do 100)
- Hiljaditinke (0 do 1000)
- 10- hiljaditinke (0 do 10 000)
 Vreme ciklusa : Unesite vašu vrednost vremena ciklusa. Ova vrednost može jedino
biti promenjena ovde.
 Inicijalna impulsna širina : Unesite ovu vrednost. Ova vrednost može jedino biti
promenjena tokom samog procesa.
 Startna adresa : Unesite adresu dužine jedne reči izlaza na kome hoćete da locirate
vrednost širine impulsa. Osnovna lokacija je QW1000 za PWM1, i QW1002 za PWM2.
Vrednost na ovoj lokaciji kontroliše širinu impulsa i inicijalizovana je na "Initial pulse
width:" vrednost specificirana iznad svake tranzicije PLC- a iz STOP u RUN mod.
Menjate ovu izlaznu vrednost tokom samog procesa kako biste izazvali promenu u
širini impulsa.

Korišćenje CTRL_PWM instrukcije

Tokom unošenja CTRL_PWM instrukcije u programski editor,


biće dodeljen DB. DB se koristi od strane CTRL_PWM
instrukcije za čuvanje parametarskih informacija. Parametri
bloka podataka se kontrolišu od strane CTRL_PWM
instrukcije.

Parametar Tip podataka Opis


PWM Reč PWM identifikator : Imena omogućenih impulsnih generatora
če postati oznake u tabeli, i biće dostupne za upotrebu kao
PWM parametar.
ENABLE Bul 1= startovanje impulsnog generatora
0= zaustavljanje impulsnog generatora
BUSY Bul Funkcija je zauzeta
STATUS Reč Kod izvršavanja uslova

Koristite oznake za PWM parametre za specificiranje uključenih impulsnih generatora.

Kada je EN ulaz TRUE, PWM_CTRL instrukcija otpočinje ili stopira identificirani PWM baziran
na vrednosti na ENABLE ulazu. Impulsna širina je specificirana vrednošću u udruženoj
izlaznoj reči izlazne adrese. Zato što procesor procesuira zahteve kada je CTRL_PWM
instrukcija izvršena, parametar BUSY će uvek izveštavati FALSE na S7- 1200 modelima
procesora.

Impulsna širina će biti podešena na inicijalnu vrednost konfigurisanu u konfiguraciji uređaja


kada PLC prvo uđe u RUN mod. Ispisujete vrednost na izlaznu adresu dužine jedne reči (Q)
koje je određena u konfiguraciji uređaja (Output adresses/ Start adresses) kao potreba da se
promeni širina impulsa. Koristite instrukciju, kao na primer Move, Convert, Math ili PID da
ispišete specificiranu širinu impulsa na prikladni izlaz (Q). Morate koristiti validan raspon za
izlaznu vrednost (procenat, promil, desethiljada, ili S7 analogni format).