You are on page 1of 3

Otkrivanje stresa: zašto se razbolimo

Većini ljudi koja je otvorena za takozvane alternativne ili komplementarne vidove lečenja
jesu bliske brojne studije koje pokazuje kako je stres povezan sa bolešću i
disfunkcionalnošću. Stres bi se mogao definisati kao sila koja napreže ili deformiše, u našem
slučaju on nam sputava sposobnost da zadržimo ravnotežu i zdravlje. Uzroci stresa se često
navode kao pritisak na radnom mestu, poteškoće u odnosima pa čak i saobraćajna gužva, svi
prilično nejasni i širokog raspona i možda, što je još važnije, ne pitajući se nikako šta je uzrok
što gubimo zdravlje. Pošto je stres centralna tema svih bolesti, najveći nam je interes da
istraživanje sprovedemo precizno i temeljno. Dok su brojen terapije usmerene na umanjenje
ili popuštanje stresa koji je već nagomilan, svrha ovog članka jeste da se stres zaustavi na
samom izvoru, pre nego što nas pogodi.
Dok sam proteklog meseca boravio u Indiji, bio sam svedok načina života koji ljudi na zapadu
ne mogu ni da zamisle. Uslovi koji se okrivljuju za stres bili su mnogobrojni: neprestana
buka, velike gužve, nezamisliv saobraćaj, izduvni gasovi iz vozila, ljudske fekalije po
ulicama, beda, otpad, zagađenje – spisak je beskrajan, pa ipak ljudi tamo nisu očogledno pod
stresom, u stvari, oni sa kojima sam se sreo delovali su prilično opušteno. Po povratku u SAD,
sve je delovalo kao blistavi raj, bez trubljenja sirena, čisti toaleti i puno prostora pa sam se
upitao kako bi neko u ovakvim okolnostima mogao biti pod stresom. Pa ipak, za nekoliko
nedelja sam uhvatio sebe kako sam pod stresom u saobraćaju pa sam brže-bolje požurio da
ispitam taj fenomen.
Pošto se spoljašnje okolnosti nisu promenila otkako sam se vratio, bilo mi je logično da u sebi
ispitam šta se to u meni promenilo. Unutrašnja širina i zahvalnost za lepotu moje okoline
zamenjeni su zabrinutošću, samo-važnošću, nestrpljenjem, uznemirenošću i neprestanim
brbljanjem. Otkrio sam uzrok stresa, nesvesni rad moje ljudske mašine, samonametnuti
košmar koji će me upropastiti. Nisam više mogao da čitavo stanje ignorišem i da uprem
prstom s rečima: „Mogu da se opustim ako se okolnosti promene“, jer je očigledno bilo u
pitanju nešto što se zbiva iznutra. Međutim, ne morate da mi verujete; nekoliko dana
opservacije i samo ćete pronaći dokaz.
Na našu sreću, postoje praktični koraci koje preduzimamo kako bismo našli lek za takvo
stanje i oni su već osmišljeni i organizovani za nas. Ezoterične škole odvajkada su
katalogizovale te „odlive energije“ i razvile delotvorne mere koje se preduzimaju protiv njih.
Za ovim sledi spisak od šest opštih odliva energije, kako ih prepoznati i kako ih zaustaviti.
Kada napokon prestanemo da gubimo svu tu silu, najveći problem biće nam šta učiniti od
dodatne energije.
1. Nekontrolisano maštanje: proces beskrajno manje ili više morbidnih asocijacija koje
nam nesmetano protiču kroz glavu. Primeri su briga ili snevanje. Nekim ljudima ono
izaziva veliku naksioznost, vid stresa, drugima je stres posredno uzrokovan. U svakom
slučaju, to je gubljenje resursa. Da biste se suprotstavili, uočite tok asocijacija ili
smer misli. Pronađite neku zamenu, pomislite na nešto određeno, na recitaciju,
pesmu, zalazak sunca, itd, što se razlikuje od toka koji posmatrate. Tada uočite
kako se sitauacija promenila, tojest, da li briga zaista pomaže ili vam samo
iscrpljuje energiju?
2. Unutrašnje uvažavanje: proces ličnog doživljavanja spoljašnjih okolnosti, kao kada
vam neko preseče put u saobraćaju, ili razmišljanje o tome kako vam drugi nešto
duguju, kao da na neki način zaslužujete bolji tretman. To je rezultat samoljublja ili
samovažnosti i ponosa. Moguće rešenje je videti sebe u razmerama stvaranja, videti
ličnu relativnu veličinu i važnost u poređenju s kosmosom. Drugo rešenje je
spoljašnje uvažavanje ili dovesti sebe u položaj nekog drugog što pruža uvid u
njegovo ponašanje i pokazuje da nije u pitanju ništa lično. Unutrašnje uvažavanje
se često poklapa sa nekontrolisanim maštanjem.
3. Nesvesno kretanje mišića: napetost mišića bez cilja. Ono može biti u opsegu od
nervoznog lupkanja stopalom do potpunog stezanja mišića celog tela. Posmatrajte
pokrete i naprezanje u svakodnevnim aktivnostima. Jedan metod koji smatram
delotvornim jeste krajnje naprezanje/pokret a zatim opuštanje. Meni to pomaže da
uvidim koliko se snage izgubi i u isto vrme koliko smešno delujem svojim
prijateljima. Podrobnijom opservacijom ćete otkriti posebnu napetost u svakoj
posebnoj situaciji.
4. Automatska priča: besmisleno popunjavanje praznine praznom pričom. Ako smesta ne
pomislite na nekoga ko to čini, možete i sami biti skloni automatskoj priči. Ovaj
gubitak energije nas odvraća od naših obaveza, bilo da je u pitanju posao ili samo
prisustvo emocija i onemogućava nam da se usredsredimo na prikupljanje energije.
Kada primetite da to činite (a svi mi to činimo), zaustavite se usred rečenice ako
morate i pogledajte kako izgleda kada ćutite. Mi često prekinemo da slušamo druge
kada nameravamo da odgovorimo/reagujemo. Pokušajte da u sebi izbrojite do tri
prego što nekom odgovorite; uzmite predah da uhadnete. Možda ćete se iznenaditi
koliko se može reći u nekoiko dobro odabranih reči.
5. Laganje: ako tvrdite da nikada ne lažete, onda verovatno nikada ozbiljno niste sebe
posmatrali. Upitajte bliskog prijatelja za pomoć ako je potrebno. Svaki bazično
automatski odogovor tipa: „dobro sam“, ispostaviće se kao laž, a što je najgore,
mi u to poverujemo. Ogromna količina energije se izgubi prikrivanjem i izmišljanjem
laži, da ne spominjem energiju koja je izgubljena kada se ponašamo na osnovu
uverenja u sopstvene laži. Ne stvar u tome da uvek treba da govorimo istinu već da bi
trebalo da znamo svaki put kada lažemo. Postoji jedna stara šala – otkud znaš da neko
laže? Usne mu se pomeraju.
6. Ispoljavanje negativnih emocija: za kraj sam ostavio najpogubniji gubitak energije.
Mogao bih mirne duše da napišem čitav niz članaka o destruktivnoj sili ovog vida
gubljenja energije. Njegova najgora osobina jeste to da ono naizgled pruža izvesno
zadovoljstvo kada se dešava i mnogi koji nesvesno žele da ostanu bolesni ne
znajući osujete sopstveni oporavak. Pokušajte samo: ne iskazujte ništa negativno
o nekoj određenoj osobi, mestu ili predmetu što vas najviše izvode iz takta.
Uvidite dokle možete da izdržite. Ubrzo ćete uvideti koliko energije gubite jer nećete
biti u stanju da to zadugo kontrolišete bez mnogo prakse. A kada budete ovladali time
da ne nešto ne kažete naglas, možete se potruditi da i ne razmišljate o tome.
Postoji mnogo praktičnih vežbi za zaustavljanje oticanja energije. Onima koji su hronični
bolesnici to može biti jedini odgovor jer nikakav spoljašnji lek ne može da pomogne protiv tih
vidova gubljenja energije. Čak i ako imate manji problem poput alergije ili glavobolje,
praktične vežbe jesu veoma delotvorne. Već smo uvideli da stres izaziva bolest a sada znamo
kako da odstranimo stres.
Ako je teško zapamtiti nabrojane vidove gubljenja energije, postoji jedna kratka forma.
Gubimo energiju kad god izgubimo osećaj sebe samih i/ili izgubimo vlastiti identitet – tojest,
kad god se identifikujemo sa nečim. Svi vidovi gubitka energije se mogu podvrgnuti pod opšti
pojam identifikacije. Da bismo zaustavili stres uzrokovan spoljašnjim okolnostima, moramo
jednostavno da se od njih odvojimo tako što se nećemo identifikovati. Tako ćemo u sebi
zadržati svu svoju isceliteljsku energiju, tamo gde joj je mesto i čak ćemo steći jači doživljaj
prisustva u telesnom umu koji omogućava da svi događaji protiču neometano.