You are on page 1of 28

VIŠER – Beograd

Audio i video tehnologije


Audioelektronika

Audio pojačavači snage

1. Gde se sve primenjuju pokjačavači snage? Primenjuju se: u studijima za monitoring


audio signala, u sistemima ozvučenja visokog kvaliteta, u sistemima javnog razglasa
(PA sistemi), u automobilima, u kvalitetnim kućnim multimedijalnim sistemima
(kućni bioskop i sl.), u multimedijalnim sistemima za široku potrošnju (uz opremu za
računare i sl), za specijalne namene itd.

2. Nabrojati sonovne sklopove linearnih pojačavača snage. To su: ulazni stepen,


naponski pojačavač, izlazni stepen, izvor napajanja (ispravljač).

3. Koja je uloga ulaznog stepena u pojačvaču snage? Ulazni stepen pojačava razliku
između ulaznog signala i signala koji se dovodi povratnom vezom. U tu svrhu se
koristi diferencijalni pojačavač u kombinaciji sa strujnim izvorom.

4. Čemu služi naponski pojačavač u sklopu pojačavača snage? Naponski pojačavač


služi za podizanje nivoa signala na potreban napon za pokretanje zvučnika. U njemu
se obavlja ukupno naponsko pojačanje u pojačavaču snage.

5. Koja je uloga izlaznog stepena u pojačavaču snage? Izlazni stepen služi za


pojačanje struje, kako bi se sa naponom iz naponskog pojačavača postiglo potrebno
pojačanje snage. U izlaznom stepenu koriste se snažni tranzistori (bipolarni, MOS
FET ) koji direktno pobuđuju zvučnik.

6. Kakva je uloga izvora napajanja u pojačvaču snage? Izvor napajanja obezbeđuje


jednosmerni napon potreban za rad pojačavača snage. Izvori napajanja za pojačavače
snage su najčešće nestabilisani (samo ispravljeni napon), bipolarni (dvostrani sa
„plus“ i „minus“ granom) sklopovi.

7. Način izvedbe izlaznog stepena određuje klasu pojačavača snage. Koje klase
pojačavača snage su najčešće u upotrebi? To su klase: A, B, AB, C, G, H, S od
linearnih i pekidački ili pojačavači klase D.

8. Koje su osnovne karakteristike pojačavača snage u klasi D? Ovi pojačavači imaju


veoma veliki stepen iskorišćenja, malu disipaciju, male dimenzije i težinu. Danas se
proizvode modeli veoma velike snage (iznad 1 kW). Složeni su za izradu.

9. Nabrojati osnovne karakteritike pojačavača snage u klasi A. Mirna struja teče kroz
celu periodu signala; mala izobličenja; velika disipacija toplote; relativno mali stepen
korisnog dejstva, teorijski najviše 50%, u praksi reda 5-15 %.

10. Čime se odlikuju pojačavači snage u klasi B? Mirna struja je nula; izlazni stepen
provodi polovinu periode (180º) signala; velika izobličenja; mala disipacija toplote,
relativno veliki stepen iskorišćenja, teorijski do 78,5 %, praktično oko 35%.
11. Šta su pojačavači snage u klasi AB i koje su im osnovne karaktersitike? Ovi
pojačavači predstavljau kombinacija klasa A i B ; izlazni stepen provodi više od
polovine periode signala (više od 180º); manja izobličenja od klase B, ali i veća
disipacija toplote nego kod klase B.

12. Šta su pojačavači klase C i gde se koriste? To su pojačavači kod kojih zlazni stepen
provodi manje od polovine periode (manje od 180º) signala; korists se uglavnom u
predajnicima vf signala.

13. Opisati pojačavač snage klase G? Ovaj pojačavač u osnovi predstavlja poboljšanu
verziju pojačavača klase AB. On ima izvor napajanja sa više različitih napona u
pozitivnoj i negativnoj grani i napajanje izlaznog stepena se automatski prebacuje na
veći napon što je ulazni signal veći. Ovo neprestano menjanje vrednosti napona
napajanja u ritmu ulaznog napona smanjuje snagu potrošnje i snagu disipacije. Stepen
iskoriščenja ovih pojačavča pri manjim vrednostima signala (što je u praksi češći
slučaj) je znatno veći nego kod pojačavača klase AB.

14. Šta je pojačavač snage klase H? Može se reći da je to poboljšana verija pojačavača
u klasi G. Napon napajanja izlaznog stepena kod ovog pojačavača prati maksimalne
vrednosti ulaznog signala. Time je još poboljšan koeficijent iskorišćenja ali je
komplikovaniji pojačavač i njegovo napajanje. Pravi se samo kad su u pitanju jako
velike snage.

15. Šta podrazumevamo pod prilagođenjem po snazi a šta pod prilagođenjem po


naponu? Prilagođenje po snazi imamo kada je izlazna otpornost izvora jednaka otpornosti
potrošača (Ri = Rp ) pri čemu je preneta snaga maksimalna a stepen iskorišćenja samo 50%.
Prilagođenje po naponu imamo kada je otpornost izvora mnogo manja od otpornosti potrošača
(Ri << Rp ) i tada je preneti napon maksimalan.

16. Koliki je, približno, maksimalna vrednost stepena iskorišćenja pojedinih klasa
pojačavača snage? Vrednosti stepena iskorišćenja su date u tabeli 1.
Tabela 1. Stepen iskorišćenja η pojedinih klasa pojačavača snage
Klasa ηmax (%)
A 50
B 78,5
AB 50 – 78,5
D 90 i više

17. Kakvi izvorii napajanja se koriste za pojačavače snage? Linearni i prekidački.


Osnovni delovi linearnih ispravljača su: transformator, ispravljački blok i elektrolitski
kondenzatori. Velikih su gabarita i velike težine. Osnovni delovi prekidačkih
ispravljača su: prekidački element, visokonaponski tansformator, elektrolitski
kondenzatori i upravljačko kolo. Malih su gabarita, male težine, velikog stepena
iskorišćenja i složene strukture. Nepogodni su za velike struje.

18. Koliko je približno, iskorišćenje električne snage napajanja u sprezi pojačavač


snage – zvučnik? Stepen iskorišćenja izvora napajanja je maksimalno 90 %. Ako za stepen
iskorišćenja pojačavača snage usvojimo vrednost od 50 % (maksimalna vrednost u
klasi A) i pretpostavimo da je stepen iskorišćenja zvučnika 5% (što je jako dobro)
onda je ukupni stepen iskorišćenja sprege pojačavač snage – zvučnik samo 2,25 %.

19. Šta je „damping faktor“ pojačavača snage? To je sposobnost pojačavača snage da


kontroliše kretanje membrane zvučnika. Definisan je kao:
Z
DF =
Rg

gde je: Z – nominalna impedana zvučnika (8 Ω, 4 Ω) a Rg - izlazna otpornost


pojačavača snage.

20. Šta je posledica malog faktora prigušenja pojačavača snage? Mali faktor
prigušenja znači lošu tranzijentnu karakteristiku zvučnika što se manifestuje
zvonjavom kod brzih promena audio signala. Kaže se da zvučnik slabo kontroliše
kretanje membrane zvučnika.

21. Šta se dešava sa kretanjem membrane u realnim uslovima rada zvučnika? U


realnim uslovima rada membrana, manje ili više, nastavlja da se kreće kada bi trebala
da stane ili se još kreće napred kada bi morala da krene nazad. Idealno bi bilo da
kretanje membrane u potpunosti prati oblik signala dovedenog na zvučnik. Stvarno
kretanje membrane će biti bliže ovom idealnom (ili željenom) što je faktor prigušenja
pojačavača snage veći.

22. Šta je kontra - elektromotorna sila kod zvučnika? Usled kretanja membrane (sa
kojom se kreće i kalem u magnetnom polju) u namotaju se generiše kontra-
elektromotorna sila.

23. Kako se kontra – elektromotorna sila zvučnika može iskoristiti za kontrolisanje


kretanja sklopa membrana – kalem kod zvučnika? Ako je izlazna otpornost
pojačavača snage veoma mala onda je to ekvivalentno kao da su kratko spojeni krajevi
kalema zvučnika. Kroz lkalem tada protiče značajna struja kao posledica delovanja
kontra-elektromotorne sile. Usled proticanja ove struje javlja se mehanička sila koja
na kretni sistem zvučnika deluje u suprotnom smeru od primarne sile, nastale usled
proticanja struje audio signala. Na ovaj način kretni sistem zvučnika se samoprigušuje
– “samodampira” i svojim kretanjem doslednije prati promene audio signala
dovedenog na priključke zvučnika. Ova pojava je izraženija što je manja ukupna
otpornost u kolu kalema zvučnika, odnosno što je veći faktor prigušenja projačavača
snage.

24. Kolika treba da bude ukupna otpornost u kolu kalema zvučnika da bi efekat
samoprigušenja usled delovanja kontra-elektromotorne sile bio što izraženiji
odnosno da bi membrana svojim kretanjem što bliže pratila promene audio
signala? Da bi efekat ovog prigušenja bio što izraženiji mora ukupna otpornost u kolu
kalema zvučnika biti što manja, odnosno faktor prigušenja projačavača snage što veći.

25. Koja vrednost faktora prigušenja pojačavača snage se smatra dovoljnom? Ne bi


trebalo da bude manja od 50, a poželjno je bude bar 200 za niskotonske zvučnike.
26. Da li se faktor prigušenja pojačavača snage menja sa frekvencijom? U realnim
uslovima rada faktor prigušenja zavisi od frekvencije jer se impedansa zvučnika menja
sa frekvencijom.

27. Proizvođači daju u pratećoj dokumentaciji veoma velike vrednosti za faktor


prigušenja pojačavača snage. O čemu se radi?

28. Ukratko objasniti kako rade pojačavači snage u klasi D. Izlazni tranzistori kod
ovih pojačavača rade kao prekidači (otvoren, zatvoren), zavisno od toga koliki je
njihov pobudni signal, kako je prikazano na slici 1. Audio signal se na komparatoru
poredi sa vf trougaonim signalom i na izlazu komparatora se generiše širinski
modulisani signal (PWM), kojim se upravlja radom izlaznih tranzistora. Ovaj signal se
pojavljuje nakon izlaznog stepena, slika 2, gde se filtrom odstranjuje vf komponenta i
ponovo dobija audio signal.

Slika 1. Blok šema pojačavača snage u klasi D

Slika 2.oblik signala u karatkterističnim tačkama pojačavača snage u klasi D

29. Šta je brzina porasta napona – “Slew rate” kod pojačavača snage? Pojačavač
snage treba da ima sposobnost da izlazni napon promeni od minimalne do maksimalne
vrednosti za što kraće vreme. Ovaj podatak je određen maksimalnom vrednošću
napona (odnosno snagom pojačavača) i maksimalnom frekvencijom signala. Promena
treba da je brža nego što je promena sinusnog oblika signala na 20 kHz (perioda 50 µs
– vreme promene min/max – 25 µs). Tako na primer, za pojačavač čija je snaga 1000
W/8 Ω, maksimalna amplituda napona iznosi 127 V, a ukupna promena napona od
minimalne do maksimalne iznosi 254 V. Ova promena treba da nastane za vreme
kraće od 25 µs , pa bi “Slew rate” sa ovaj pojačavač snage iznosio > 10 V/µs.
Vrednosti ovog parametra u praksi su u granicama od 20 – 30 V/µs, pa i više. Nije
dobro ni da ova vrednost bude suviše velika. Pojačavač će u tom slučaju da reaguje na
brze iznenadne promene signala (pad mikrofona, uključivanje ili isključivanje miksera
i sl.) brže nego zaštitna kola i limiteri na njegovom izlazu, što može dovesti do
oštećenja zvučnika.

30. Kako se definiše pojačanje pojačavača snage? To je odnos između izlaznog i


ulaznog napona. Izražava se: kao faktor - n puta, ili kao indeks – m dB. Pojačavač
daje na svom izlazu snagu od 400 W /4 Ω pri ulaznom naponu od 1,23 V. Izlazni
napon pojačavača pri ovim uslovima je:
Viz = P ⋅ Z = 400 W ⋅ 4 Ω = 40 V
Njegovo pojačanje je:
40
A = VVuliz = = 32,5 puta
1,23

A(dB) = 20 log Vuliz = 20 log


40
= 30 dB
V

1,23
31. Šta je osetljivost pojačača snage? Osetljivost pojačača snage predstavlja nivo
ulaznog signala pri kojem pojačavač daje nominalnu snagu na izlazu. Izražava se u
dB, V ili mV. Najčešće vrednosti su 0,775 V = 775 mV (0 dBu) ili 1,23 V = 1230 mV
(+4 dBu). Manja osetljivost znači veći izlazni nivo pri datom ulaznom nivou signala.
Na primer, ako pojačavač A, snage 200W/8Ω, ima osetljivost 0,775V a pojačavač B
iste snage ima osetljivost 1,23V. Ako na ulaz oba pojačavača dovedemo sinusni signal
od po 0,5 V koliki će signal biti na izlazu ovih pojačavača? Kada je na ulazu signal
jednak vrednosti osetljivosti pojačavača na izlazu je nominalna snaga od 200W/8Ω ili
napon od 40V. Pri ulaznom naponu od 0,5 V na izlazu pojačavača A biće napon 25,8V
(83W) a pojačavača B 16,3 V (33W).

Merenja pojačavača snage

Zadatak 1. Objasniti postupak merenja izlazne snage pojačavača snage.


Izlazna snaga pojačavača snage je data kao:

Vom2 V2
P= = o (1)
2 ⋅ RL RL
gde je V om maksimalna vrednost amplitude izlaznog signala na granici klipovanja a V o
efektivna vrednost izlaznog signala pri istim uslovima.
Blok šema mernog sistema za merenje karaktersitka pojačavača snage prikazana je na slici
1. Pojačavač se napaja iz oscilatora sinusnog signala ili ton generatora. Kao otpornost
opterećenja najčešće se uzima vrednost R L = 8 Ω. Na ulaz pojačavača se dovodi sinusni
signal frekvencije 1 kHz dok se izlazni signal posmatra na osciloskopu. Amplituda
ulaznog
Slika 1. Blok šema mernog
sistema za merenje izlazne
snage pojačavača snage

signala se povećava sve dok se na osciloskopu ne primeti da izlazni signal počinje da


klipuje (počinju vrhovi da mu budu zaravnjeni ili odsečeni). Kod pravilno dizajniranih
pojačavača snage klipovanje treba da bude simetrično. Amplituda sinusnog signala se
potom smanji do granice kad klipovanje tek nestane. Dobijena vrednost izlaznog napona
pri ovim uslovima se zameni u jednačinu (1) i izračuna izlazna snaga.

Zadatak 2. Objasniti postupak merenja pojačanja kod pojačavača snage.


Merno kolo za merenje pojačanja prikazano je na slici 1. Kod pojačavača snage pod
pojačanjem se podrazumeva njegovo naponsko pojačanje a ne pojačanje snage što bi se
moglo na prvi pogled reći. Naponsko pojačanje je dato relacijom:
V
Au = o (2)
Vi
Ulazni V i i izlazni V o naponi mogu se meriti voltmetrom za naizmeničnu struju ili
osciloskopom. Naponsko pojačanje se izražava i u dB, kada je:
V
Au (dB) = 20 log o . (3)
Vi
Naponsko pojačanje se meri na frekvenciji od 1 kHz.

Zadatak 3. Objasniti postupak merenja frekvencijkse karakteristike i propusnog


opsega pojačavača snage.
Merno kolo za merenje frekvencijekse karakteristike prikazano je na slici 1. Frekvencijska
karakteritika predstavlja naponsko pojačanje pojačavača dato u funkciji frekvencije. Na
fekvencijskoj karaktersititci se definišu donja f d i gornja f g granična frekvencija. Ove
frekvencije odgovaraju tačkama gde naponsko pojačanje opadne za 3 dB u odnosu na
vrednost koju ima na 1 kHz.
Frekvencijska karakterstika se meri pri malim i pri velikim signalima. Pod frekvencijskom
karakteristikom pri malim signalima podrazumeva se karakteristika koja je dobijena pri
izlaznoj snazi od 1 W. Ako je pri ovoj snazi opterećenje pojačavača 8 Ω, onda je njegov
izlazni napon V o =2,83 V. Kada je opterećenje 4 Ω, izlazni napon je 2 V.
Frekvencijska karaktertiska pri velikim signalima dobija se pri uslovima pune ili
nominalne snage.
Propusni opseg B pojačavača snage predstavlja razliku gornje i donje granične
frekvencije, odnosno:
B = f g − fd . (4)
gde su f d i f g prethodno definisane vrednosti graničnih frekvencija.

Zadatak 4. Objasniti postupak merenja izlazne otpornosti i faktora prigušenja


pojačavača snage ako pojačavač posmatramo kao potrošač.
Blok šema za merenje izlazne otpornosti i faktora prigušenja pojačavača snage prikazana
je na slici 2. Ovde je pojačavač povezan u merno kolo kao potrošač, a njegov ulaz mora
biti kratko spojen. Za ovo merenje je pored pojačavača kojem se mere parametri potreban
još jedan pojačavač koji će imati ulogu izvora. Ako se radi o dvokanalnom pojačavaču
onda se jedan kanal može iskoristiti kao izvor, dok se na drugom obavljaju merenja.

Slika 2. Blok šema


mernog sistema za
merenje izlazne
otpornosti i faktora
prigušenja

Imajući u vidu oznake na slici 2 možemo pisati da je struja kroz otpornik R L data
relacijom:

VA − VB VB
I= = , (5)
RL Rg
odakle se dobija za izlaznu otpornost pojačavača:

RL
Rg = . (6)
VA
−1
VB
Faktor prigušenja se sada može odrediti iz izraza:

RL VA
DF = = −1. (7)
Rg VB

Zadatak 5. Objasniti postupak merenja izlazne otpornosti i faktora prigušenja


pojačavača snage ako pojačavač posmatramo kao generator.
Blok šema za ovo merenje prikazana je na slici 3. Postupak se svodi na merenje izlaznog
napona pojačavača u dva slučaja: kada je izlaz pojačavača otvoren i kada je pojačavač
opterećen nominalnim impedansom (obično 8 Ω). Iz ova dva merenja potom je moguće
izračunati izlaznu otpornost i faktor prigušenja pojačavača.
Pojačavač snage možemo predstaviti kao generator elektromotorne sile E i unutrašnje
otpornosti R g , slika 3a. Ako na izlaz pojačavača priključimo opterećenje R L , na
opterećenju ćemo, u opštem slučaju imati napon V L , slika 3b. U kolu na slici 3a imamo da
je:
RL
VL = E (8)
RL + R g

Slika 3. Pojačavač snage kao generator


audio signala: a) neopterećen izlaz, b)
izlaz opterećen potrošačem otpornosti R L .
Iz izraza (8) se dobija da su izlazna otpornost i faktor prigušenja pojačavača snage,
respektivno:
E − VL
R g = RL (9)
VL
R VL
DF = L = (10)
R g E − VL

Zadatak 6. Objasniti kako se meri brzina promene izlaznog napona pojačavača


snage.
Brzina promene napona na izlazu pojačavača snage (ili “Slew rate” ) jednaka je:

 d vout 
SR = max 
 (11)
 d t 

Kvalitetan pojačavač snage treba da ima sposobnost da reprodukuje sinusni signal bez
značajnih izobličenja na najvišoj očekivanoj frekvenciji f m , pri nominalnoj snazi. Iz tog
razloga mora biti:

SR ≥ 2 ⋅ π ⋅ f m ⋅ Vm (12)

gde je V m amplituda napona na izlazu pojačavača pri nazivnoj ili nominalnoj snazi, a f m
maksimalna frekvencija audio signala.
Merenje parametra SR obavlja se dovođenjem pravougaonog signala na ulaz pojačavača
snage. Frekvencija ovog signala treba da bude u opsegu od 10 kHz do 20 kHz. Izlazni
napon se posmatra na osciloskopu. Amplituda pravougaonog signala se povećava dok
nagibi uzlaznog i silaznog dela talasnog oblika postanu nezavisni od veličine amplitude,
slika 4. Brzina promene izlaznog napona, prema slici 4, je:

∆V
SR = (13)
∆t

Slika 4. Merenje brzine


promene izlaznog napona
pojačavača snage

gde je ∆V = 2 ⋅ Vm a ∆t odgovarajuće vreme za koje se izlazni signal promeni od


minimalne do maksimalne vrednosti ili obratno.
VIŠER – Beograd
Audio i video tehnologije
Audioelektronika

Delitelji napona i regulatori nivoa audio signala

1. Šta je delitelj napona? Delitelj napona je linearno kolo kod koga je izlazni napon deo
(ili frakcija) njegovog ulaznog napona.
2. Iz čega se sastoji najprostiji delitelj napona u praksi? Prosto kolo delitelja napona
čine dva redno vezana otpornika ili potenciometar.
3. Šta se podrazumeva pod deliteljem napona u opštem slučaju? U opštem slučaju
delitelj napona se sastoji iz dve redno vezane impedanse, koje u svom sastavu mogu
imati bilo koju kombinaciju otpornika, kalemova ili kondenzatora.
4. Koliko iznosi slablejnje otpornog delitelja napona? Kod ovog delitelja napona
slablejnje iznosi:
R + R2
K= 1
R2
gde su R1 i R2 redno vezani otpornici u delitelju napona a izlaz je na otporniku R2.
5. Nacrtati električnu šemu otpornog delitelja napona. Električna šema izgelda kao
na donjoj slici:

6. Ako je slabljenje otpornog deltelja napona K, koliko iznosi R2 pri zadatoj


vrednosti R1? U ovim uslovima imamo da je:
R
R2 = 1
K −1

7. Koja je uloga delitelja napona u zvučničkim skretnicama? Namena mu je da za


određeni iznos oslabi pobudni napon srednje i visoko - tonskih zvučnika, kako bi se
ostvario odgovarajući balans između nivoa zvučnih pritisaka koje stvaraju pojedini
zvučnici u zvučničkom sistemu.
8. Koje tipove oslabljivača razlikujemo s obzirom na konfiguraciju otporne mreže i
koji tip se najčežće koristi u audio skretnicama? Prema konfiguraciji otporne mreže
razlikujemo oslabljivače tipa "T", "Π", "U", "L" i td. Oslabljivači tipa "L" se najčešće
sreću u audio skretnicama.
9. Šta pored odgovarajućeg pada napona mora da obezbedi oslabljivač napona u
audio skretnici? Oslabljivač u skretnici, pored odgovarajućeg pada napona mora da
obezbedi i konstantnu ulaznu impedansu.
10. U kakvim oblicima se proizvode oslabljivači u pasivnim audio skretnicama?
Oslabljivači se proizvode kao fiksni, skokovito promenljivi, ili kontinualno
promenljivi.
11. Kako izgleda kapacitivni delitelj napona i koliko je njegovo slabljenje?
Kapacitivni delitelj napona se sastoji iz dva redno vezana kondenzatora. Kod ovog
kola slabljnje iznosi:
U C + C2
K= 1 = 1
U2 C1
gde su C1 i C2 redno vezani kondenzatori u delitelju napona a izlaz je na
kondenzatoru C2.
12. Kako izgleda otporno-kapacitivni delitelj napona? To je redna veza otpornika i
kondenzatora i ima dva oblika. Razlikuju se po tome da li se izlazni napon dobija sa
kondenzatora ili otpornika.
13. Koja kola u stvari predstavljaju otporno-kapacitivni delitelji napona? U oba
slučaja se praktično radi o filtrima prvog reda, s tim što je u prvom slučaju to filtar
propusnik niskih frekvencija (izlazni napon se uzima sa kondenzatoru i on opada kako
frekvencija raste) a u drugom filtar propusnik visokih frekvencija (izlazni napon se
uzima na otporniku i on raste kako frekvencija raste).
14. Kako izgleda prenosna funnkcija otporno-kapacitivnog delitelja napona kod kog
se izlazni napon dobija sa kondenzatora? Kao kod filtra propusnika niskih
frekvencija prvog reda.
15. Kako izgleda prenosna funkcija otporno-kapacitivnog delitelja napona kod kog
se izlazni napon dobija sa otpornika? Kao kod filtra propusnika visikih frekvencija
prvog reda.
16. Šta je najprostiji regulator jačine audio signala? Najprostiji regulaor jačine audio
signala je potenciometar.
17. Šta je u stvari potenciometar? Potenciometar je otpornik sa kliznim kontaktom i tri
izvoda koji u osnovi predstavlja podesivi delitelj (razdelnik) napona.
18. Šta je promenljivi otpornik ili reostat? Potencimetar kod kog se koriste samo dva
izvoda, jedan krajnji i klizač, predstavlja promenljivi otpornik ili reostat.
19. Koje zakone promene otpornosti srećemo kod potenciometara? U praksi postoje
potenciometri sa različitim zakonima promene otpornosti između klizača i jednog
kraja: linearni, logaritamski, antilogaritamski i td.
20. Koje vrste potenciometara razlikujemo s obzirom na oblik provodne staze?
Zavisno od toga kakvog je oblika provodna staza po kojoj se kreće klizač imamo
rotacione i klizne potenciometre.
21. Koliki je ugao promene otpornosti kod rotacionih potenciometara? Ukupni ugao
rotacije a time i promene otpornosti ovih potenciometara je oko 270°.
22. Kako se menja izlazni audio signal a kako izlazna otpornost potenciometra kada
se klizač okreće u smeru kazaljke na satu? Jačina izlaznog signala se povećava od
nule do maksimalne vrednosti, dok se u isto vreme izlazna otpornost potenciometra
koju vidi naredni pojačavački stepen menja od nule do svoje maksimalne vrednosti
jednake R/2 (R je ulazna ili nazivna otpornost potenciometra) a zatim samnjuje do
vrednosti približno jedanake izlaznoj otpornosti prethodnog pojačavačkog stepena.
(Podrazumeva se da prethodni stepen ima malu izlaznu impedansu a naredni veliku).
23. Koliki je izlazni signal kada otpornost potenciometra dostigne svoju maksimalnu
vrednsot? Izlazna otpornost potenciometra dostiže svoju maksimalnu vrednost kada
je izlazni signal na polovini svoje maksimalne vrednosti ili kada mu je nivo -6 dB u
odnosu na maksimalni. (Podrazumeva se da prethodni stepen ima malu izlaznu
impedansu a naredni veliku).
24. Zašto je važna vrednsot maksimalne izlazne otpornosti potenciometra? Vrednost
maskismalne izlazne otpornosti potenciometra je važna iz razloga što ona predstavlja
najnepovoljniji slučaj za nivo šuma narednog pojačavačkog stepena. Što je ona veća
veći je i šum na ulazu u naredni stepen.
25. Šta su „linearni“ potenciometri i kako se označavaju? Potenciometri kod kojih je
promena linearna funkcija pomeraja klizača. Radi raspoznavanja ovakvi potenciometri
se označavaju slovom B.
26. Zašto se za promenu nivoa signala u audio uredjajima koriste logaritamski
potenciometri? Ovi potenciometri se koriste za promenu nivoa signala u audio
uredjajima iz razloga što je osećaj glasnosti zvuka kod čoveka logaritamski.
27. Kako u praksi izgleda kriva promene otpornosti logaritamskih potenciometara?
U praksi, kriva promene otpornosti logaritamskih potenciometara ne prati sasvim
tačno logaritamski zakon. Naime, otporna staza kod ovih potenciometara ima dva dela
koji su napravljeni od različitih otpornih materijala pa se zakon promene sastoji od dva
linerna segmenta koji aproksimiraju logaritamsku krivu.
28. Kako je moguće linearni potenciometar »pretvoriti« u logaritamski? Jedan od
načina je da se optereti klizač linearnog potenciometra fiksnom otpornošću.
Dodavanje fiksnog otpornika znatno poboljšava zakon promene izlazne otpornosti.
29. Koji je nedostatak logaritamskog potenciometra dobijenog od linearnog
dodavanjem fiksnog otpornika između klizača i početnog kraja? Nedostatak ovog
postupka leži u tome što je opseg slabljenja dobijenog logaritamskog potenciometra
ograničen na vrednost od 0 do – 20 dB. Ovoliki opseg regulacije je dovoljan kod
pojačavača snage ali nije primenljiv kod pretpojačavača, koji zahtevaju mnogo šire
granice.
Visoka škola elektrotehnike i računarstva
Audio i video tehnologije
Audioelektronika

Električni filtri

1. Šta je električni filtar? Električni filtar predstavlja mrežu čija je namena da iz


frekvencijski složenog ulaznog signala izdvoji i propusti signal datih
karakteristika.

2. Koje su uobičajene primene filtara u audiotehnici i akustici? Filtri su srce svih


uređaja za obradu signala. Koriste se u: zvučničkim skretnicama, uređajima za
merenje i analizu (merači nivoa zvuka, analizatori u realnom vremenu),
ekvalizerima, ton kontrolama, procesorima dinamike, eliminatorima povratne
sprege, uređajima za frekvencijsku obradu pri radio prenosu (izdizanje i slabljenje
visokih), ograničavanju opsega (aliasing) pri digitalnoj obradi signala, uređajima
za optimiziranje karaktersitka medija za snimanje i td.

3. Kako električne filtre možemo podeliti? Filtri se mogu podeliti na više načina.
Pre svega, razlikujemo analogne i digitalne filtre. Analogni filtri se izrađuju u dve
varijante kao pasivne ili kao aktivne mreže.
4. Navesti najznačajnije karakteritike aktivnih filtara. Manji su, lakši i jeftiniji od
pasivnih, nemaju kalemove, kondrnzatori su manjih dimenzija nego kod pasivnih, nema
interakcije između susednih stepeni, moguća je realizacija sa promenljivim pojačanjem i
promenljivim parametrima, nema magnetne sprege između pojedinih delova, moguća je
reelizacija blokova sa velikim Q faktorom.
5. Koje su najznačajnije karakteristike pasivnih filtara? Nije im potrebno
napajanje, ne može doći do pojave oscilovanja, niti klipovanja signala, pouzdaniji
su, imaju manji šum i manju osetljivost na elektromagnetne smetnje od aktivnih.
6. Navesti osnovne karakteritike analognih filtara. Moguće ih je realizovati sa
dinamičkim opsegom od oko 140 dB (12 Vrms signal, 1uV šum) i u rasponu
frekvencija od 8 dekada (0,01 Hz – 1 MHz), brži su od digitalnih za 10 do 100
puta, preciznost im je ograničena šumom i tolerancijom komponenata.
7. Koje su osnovne karakteristike digitalnih filtara? Digitalnom
implementacijom moguća je realizacija vrlo složenih filtara, sa proizvoljnom
frekvenccijskom karaktersitkaom i linearnom fazom, sa mogućnošću posešavanja
parametara. Ovi filtri su imuni na EMI i šum, stabilni su (temperaturno i
vremenski), imaju visok stepen ponovljivosti, preciznost povezana sa cenom
odnosno uloženim radom.
8. U kojem opsegu audio frekvencija se mogu koristiti aktivni a u kojem pasivni
filtri? Za najniže audio frekvencije pasivni filtri su praktično neupotrebljivi zbog
izuzetno velikih vrednosti i dimenzija LC elemenata. Aktivni filtri su mnogo
praktičniji, jer se mogu realizovati sa višim vrednostima otpornika pri čemu su
vrednosti kondenzatora male. Na srednjim i višim audio frekvencijama moguće je
uspešno koristiti i pasivne i aktivne filtre.
9. Šta je propusni opseg filtra? Opseg frekvencija u kojem električni filtar
propušta ulazni signal (bez značajnog slabljenja).

10. Šta je nepropusni opseg filtra? Opseg frekvencija u kojem je ulazni signal pri
prolasku kroz filtar oslabljen za definisani iznos obično dat u dB.

11. Šta je red filtra?

12. Šta je granična frekvencija filtra? Granična frekvencija filtra f 3 (misli se na


graničnu frekvenciju propusnog opsega) je frekvencija na kojoj amplitudska
karakteristika filtra opadne za 3 dB u odnosu na njenu vrednost u propusnom
opsegu.

13. Šta je granična frekvencija ili granica nepropusnog opsega filtra? Granična
frekvencija ili granica nepropusnog opsega f n filtra definiše se kao frekvencija
na kojoj imamo minimalno određeno minimalno slabljenje filtra A min .

14. Nabrojati pet osnovnih tipova frekvencijski selektivnih filtara. To su:


propusnik niskih frekvencija, propusnik visokih frekvencija, propusnik opsega
frekvencija, nepropusnik opsega frekvencija i propusnik frekvencija (svih) sa
faznom ili vremenskom korekcijom.

15. Šta je prelazna oblast filtra? Područje na frekvencijskoj osi između granične
frekvencije propusnog opsega ( f 3 ) i granične frekvencije nepropusnog opsega (
f n ).

16. Šta je idealni normalizovani filtar propusnik niskih frekvencija? To je filtar


kod kojeg je: amplitudska karakteristika u propusnom opsegu jednaka jedinici
fazna karakteristika linearna sa nagibom jednakim jedinici, grupno kašnjenje
jednako jedinici. Amplitudska karakteristika van propusnog opsega jednaka je
nuli pa nije važno kakva je faza i grupno kašnjenje.
17. Šta se podrazumeva pod aproksimacijom idealnog filtra propusnika niskih
frekvencija? To je postupak u kojem se aproksimira amplitudska ili fazna
karakteristika idealnog filtra sa filtrom čija je realizacija moguća i čije su
karakteristike najpribližnije idealnim.
18. Kao rezultat aproksimacije idealnog filtra, u praksi se dobijaju različite
familije filtara. Navesti najpoznatije od njih. To Batervortovi, Čebiševljevi,
inverzni Čebiševljevi, eliptički, Beselovi, itd. filtri. Svaka od navedenih familija
filtara na određeni način aproksimira amplitudsku ili faznu karakteristiku idealnog
filtra.
19. Kakva aproksimacija se postiže Batervortovim filtrima? Batervortovi filtri
aproksimiraju amplitudsku karakteristiku idealnog filtra propusnika niskih
frekvencija. Ovakva amplitudska karakteristika naziva se maksimalno ravnom
karakteristikom, jer je njenih prvih (2n – 1) izvoda jednako nuli u koordinatnom
početku, pa stvarna i idealna karakteristika imaju dodir najvišeg reda u tački ω =
0. Aproksimacija idealne amplitudske karakteristike je sve bolja što je red filtra
veći.
20. Kako se menja karaktersitka grupnog kašnjenja Batervortovog filtra sa
povećanjm njegovog reda? Sa povećanjem reda Batervortovog filtra rastu i
izobličenja u karakteristici grupnog kašnjenja, što ima za posledicu pogoršanje
karakteristika filtra u vremenskom domenu.
21. Koje familije filtara imaju oštriju selektrivnost, odnosno brži pad
frekvencijske karakteristike u nepropusnim opsegu od Batervotrovih?
Čebiševljevi i eliptički ili Kauerovi (Cauer) filtri.

22. Skicirati amplitudsku karakteristiku filtra i na njoj označiti njegove karakteristčne


frekvencijske opsege (propusni, nepropusni, prelaznu oblast).

23. Skicirati amplitudske karakteristike filtara propusnika niskih, propusnika visokih i


propusnika opsega frekvencija.

24. Šta se podrazumeva pod aproksimacijom idealnog filtra propusnika niskih


frekvencija?

_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
25. Kakvi se uslovi kod aproksimacije idealnog filtra postavljaju?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
26. Kakva je razlika između amplituda aproksimirajućih filtara Batervortovog,
Beselovog, Čebiševljevog i eliptičkog tipa?
27. Skicirati kako izgledaju grupna kašnjenja aproksimirajućih filtara Batervortovog,
Beselovog, Čebiševljevog i eliptičkog tipa?

28. Kakve su razlike u tranzijentnoj karakteristici aproksimirajućih filtara


Batervortovog, Beselovog, Čebiševljevog i eliptičkog tipa?

29. Čime je određen red filtra i kako brzina opadanja amlitudske karakteristike filtra
zavisi od njegovog reda?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
30. Kojim postupkom se prenosne funkcije jedne vrste filtara pretvaraju u prenosne
karakteristike druge vrste filtara?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
31. Navesti primere primene električnih filtara u auditehnici.
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
32. Kako izgleda amplitudska karakteristika rezonantnog filtra i kako se definiše
njegov Q faktor?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
33. Skicirati amplitudske karakterstike lepezastih filtara i filtra nepropusnika opsega
frekvencija.
34. Navesti tipove električnih mreža pomoću kojih se realizuju pasivni filtri:
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
35. Skicirati koncept realizacije aktivnih filtara:
VIŠER – Beograd
Audio i video tehnologije
Audioelektronika

Osnovni karakteristike operacionih pojačavača i audio kola sa njima


1. Kako se može definisati operacioni pojačavač? Operacioni pojačavač je u stvari
pojačavač jednosmernih signala sa diferencijalnim ulazom i velikim pojačanjem, čije
radne karaktersitike zavise od primenjenih elemenata u njegovoj povratnoj sprezi.

2. Kada su nastali operacioni pojačavači i odakle im ovo ime? Operacioni pojačavači


su nastali u vreme razvoja analognih računara, negde tokom 1940-tih godina. Ime
operacioni pojačavač potiče iz prvobitne namene ovog elementa koji se koristio za
obavljanje različitih matematičkih operacija u analognim računarima (pojačanje ili
množenje sa konstantom, sabiranje, oduzimanje, diferenciranje, integraljenje i td.).

3. Šta je pojava operacionih pojačavača značila za dalji razvoj integrisanih


elektronskih kola? Nastaje novi koncept u razvoju integrisanih kola gde se jedan isti
pojačavač koristi za obavljenje različitih operacija.

4. U kom obliku su se pojavili prvi operacioni pojačavači i kako je tekao njihov


dalji razvoj? Prvi operacioni pojačavači su u svom sastavu imali elektonske cevi, ali
je njihov nagli razvoj počeo dosta kasnije, 1960-tih godina, prvo u obliku kompaktnih
modula sa diskretnim elektronskim elementima a kasnije kao integrisanih elektonskih
kola.

5. Kako se razvijalo polje primene operacionih pojačavača? Ubrzo nakon pojave u


integrisanom obliku operacioni pojačavači su našli mnogo širu primenu izvan polja
analognih računara. Vremenom postaju široko primenljivi elektronski elementi
prihvatljive cene.

6. S obzirom na složenu strukturu, široku primenu i nisku cenu da li operacione


pojačavače danas smatramo sistemima ili komponentama? To su u osnovi složeni
elektronski sistemi izgrađeni od mnogo diskretnih komponenata, koji su vremenom
postali i sami diskretne elektronske komponente.

7. Koje osobine ima idealni operacioni pojačavač? Beskonačno veliko naponsko


pojačanje (Avo = ∞), beskonačno velika ulazna otpornost (Rul = ∞), izlazna otpornost
jedanaka nuli (Riz =0), beskonačno širok radni opseg (B = ∞), ulazni napon greške
(offset voltage) jednak nuli (Viz=0, ako je Vul=0).

8. Nacrtati ekvivalentnu električnu šemu idealnog operacionog pojačavača.


9. Kako izgleda invertujući pojačavač u realizaciji sa operacionim pojačavačem?
Signal se preko otpornika R1 dovodi na (-) ulaz dok je (+) ulaz na masi. U povratnoj
sprezi od izlaza do (-) ulaza je otpornik Rf.

10. Koliko iznosi pojačanje invertujućeg pojačavača?


V R
A = iz = − f
Vul R1

11. Šta je virtuelna masa? Kada je plus (+) ulaz invertujućeg pojačavača na masi tada je
i minus (-) ulaz na istom potencijalu, tj. na potencijalu mase, pa kažemo da je ta tačka
virtuelna masa (nije direktno vezana na masu ali je uvek na potencijalu mase).

12. Kako izgleda ne-invertujući pojačavač u realizaciji sa operacionim pojačavačem?


Signal se dovodi na (+) dok su na (-) ulaz vezani otpornik Rul prema masi i otpornik
Rf u grani povratne sprege prema izlazu.

13. Koliko iznosi pojačanje ne-invertujućeg pojačavača?


V R + Rf R
A = iz = 1 = 1+ f
Vul R1 R1

14. Kako izgleda diferencijalni pojačavač u realizaciji sa operacionim pojačavačem?


Na oba ulaza se preko otpornika iste vrednosti R1 dovode dva različita signala. Od (+)
ulaza prema masi vezan je otpornik Rf iste vrednsoti kao otpornik povratne sprege (od
izlaza na (-) ulaz.

15. Koliko iznosi pojačanje diferencijalnog pojačavača za diferencijalni signal V dif ?


Vi z V R
Ad = = iz = f
Vul1 − Vul 2 Vdif R1
16. Koliko iznosi pojačanje diferencijalnog pojačavača za zajednički signal V cm ?
Diferencijalni pojačavač poništava zajednički signal, odnosno pojačanje za ovaj signal je
jednako nuli.
17. Kako izgleda sabirni pojačavač u realizaciji sa operacionim pojačavačem? Ovde
se u osnovi radi o invertujućem pojačavaču na čiji (-) ulaz se dovodi jednovremeno
više signala preko odgovarajućih otpornika.

18. Koliki je izlazni napon kod sabirnog pojačavača? Proporcionalan je zbiru ulaznih
napona sa obrnutim znakom.
 R R R 
Viz = − Vul1 f + Vul 2 f + Vul 3 f  , ako je R 1 =R 2 =R 3 =R onda je:
 R1 R2 R3 
Rf
Viz = − [Vul1 + Vul 2 + Vul 3 ]
R

19. Na kojem potencijalu je (-) ulaz u odnosu na (+) ulaz kod invertujeućeg,
neinvertujućeg, diferencijalnog i sabirnog pojačavača, respektivno? Kod svih
pobrojanih pojačavača (-) ulaz i (+) ulaz su na istom potencijalu ako je poja;ava; u
stabilnom re\imu rada sa povratnom spregom.
Visoka škola elektrotehnike i računarstva
Beograd, Vojvode Stepe 283
Audio i video tehnologije

Audioelektronika
Pasivne komponente u audio uređajima

Otpornici
1. Nabrojati osnovne parametre otpornika. (Otpornost, nominalna snaga, nominalni radni napon, šum)
2. Koje karaktersitke otpornika utiču na njegovu otpornost? (Specifična otpornosta materijala
otpornog elementa, dužina i površina poprečnog preseka otpornog elementa).
3. Koji faktori mogu uticati na promenu otpornosti otpornika? (Temperatura i vlažnost okoline,
napon i frekvenccijea signala).
4. Čime se izražava zavisnost otpornosti otpornika od temperature? (Izražava se temperaturnim
koeficijentom otpornosti, koji predstavlja relativnu promenu otpornosti pri promeni temperature za 1oC i
daje se u milionitim delovima po oC (ppm/ oC).
5. Kakav je uticaj frekvencije audio signala na otpornost otpornika? (Otpornost otpornika opada na
višim frekvencijama. Međutim, u opsegu audio frekvencija ovaj nedostatak otpornika može se
zanemariti).
6. Kako se manifestuje uticaj skin efekta na otpornost otpornika u opsegu audio frekvencija? (Uticaj
skin efekta nije posebno izražen na ovim frekvencijama).
7. Kod koje vrste otpornika može biti značajan uticaj njihove kapacitivnosti i induktivnosti na
otpornost u opsegu audio frekvencija? (Sopstvena induktivnost i kapacitivnost otpornika mogu biti od
značaja na audio frekvencijama samo kod žičanih otpornika).
8. Šta je nominalna snaga otpornika? (Nominalna snaga otpornika, data u vatima, predstavlja količinu
toplote koju otpornik može bezbedno da disipira pri normalnim uslovima okoline).
9. Pod kojim uslovima je određena nominalna snaga otpornika i kolika je njena vednost na višim
temperaturama okoline? (Nominalna snaga određena je pod uslovom da temperatura ni jedne tačke
otpornika ne pređe određenu vrednost (obično 70 oC). Iznad ove temperature snaga otpornika opada.
10. Kolika treba da bude snaga disipacije otpornika pri normalnom radu? (Radi postizanja visoke
pouzdanosti, poželjno je da snaga koju otpornik disipira pri radu ne prelazi polovinu njegove nominalne
snage).
11. Čime je određen nominalni radni napon otpornika?. (Nominalni radni napon otpornika zavisi od
vrednosti njegove otpornosti R i nominalne snage P, i dat je relacijom U = P ⋅ R .
12. Čime je ograničen nominalni radni napon otpornika velike otpornosti? (Za otpornike velikih
otpornosti ovaj napon je ograničen dielektričnom čvrstoćom materijala u otporniku kao i veličinom i
konstrukcijom otpornika i manji je od vrednosti definisane snagom i otpornoćžu otpornika).
13. Kako nastaje šum kod otpornika? (Šum kod otpornika nastaje usled dva uzroka i to usled termičkog
kretanja molekula (Džonsonov šum - Johnson) i usled proticanja struje kroz otpornik ("strujni šum").
14. Od čega zavisi Džonsonov šum otpornika? (Džonsonov šum je funkcija otpornosti i temperature i
nezavisan je od vrste materijala od kojeg je izrađen otpornik).
15. Od čega zavisi »strujni« šum otpornika? ("Strujni šum" je naročito karakterističan kod otpornika od
ugljene mase. Ovaj šum se povećava sa povećanjem otpornosti otpornika i povećanjem struje kroz njega
i opada sa porastom frekvencije).
16. Koje vrste otpornika razlikujemo prema tipu otpornog elementa? (Prema tipu otpornog elementa
otpornike možemo podeliti u sledeće osnovne grupe: otpornici od mase (ugljeni), slojni otpornici
(ugljeni, metalni, i cermetni) i žičani otpornici).
17. Kakav je sastav masenih otpornika? (Otporni elemenat kod ovih otpornika sastoji se od ugljenog
praha, vezivnog sredstva i neorganske ispune (azbest ili liskun u prahu).
18. Od čega se sastoje slojni otpornici? (Slojni otpornici se sastoje od otpornog sloja nanesenog u obliku
spirale na izolacioni nosač - obično keramička cevčica).
19. Od kojeg materijala je otporni sloj kod slojnih otpornika? (Kod ugljenslojnih otpornika otporni sloj
je od pirolitičkog ugljena a kod metal-slojnih od legure hrom nikla ili od nekog od plemenitih metala.
Otporni sloj kod cermetnih otpornika je od mešavine čestica metala i stakla ili keramike.
20. Kakva je konstrukcija žičanih otpornika velike snage? (Provodna žica koja se izrađuje od nikl-hroma
ili manganina namotana je na cilindrični nosač od staklenih vlakana. Kontaktni provodnici se zavaruju na
krajeve provodne žice. Ovako formiran otpornik zaliva se u keramičko telo ili u mineralni izolacioni sloj
preko koga se postavlja aluminijumski hladnjak).
21. Šta su promenljivi otpornici i kako ih delimo? (To su otporni elementi sa tri izvoda od kojih su dva
vezana za krajeve otpornog sloja a treći za klizač. Razlikujemo ugljene, cermetne i žičane promenljive
otpornike kao i promenljive otpornike od provodne plastike. takođe ih delimo na potenciometre i trimer
potenciometre ili trimere).
22. Koja je razlika između potenciometara i trimer-potenciometara ili trimera? (Potenciometri su
predviđeni za ručno menjanje nekog parametra audio uređaja, imaju na klizaču realtivno dugačku
osovinu na koju se postavlja dugme radi lakđeg rukovanja. Montiraju se tako da je dugme sa osovinom
dostupno sa spoljašnje strane uređaja. Trimer potenciometri su potenciometri koji se koriste u samom
uređaju na ploči štampanih veza, tamo gde je neki parametar potrebno jednom podesiti (podesi i ostavi
ili zaboravi). Imaju minijaturnu osovinu prilagođenu za okretanje pomoću odvijača).
23. Šta je promenljivi otpornik ili reostat? (Promenljivi otpornik je potenciometar čiji je klizač vezan za
jedan kraj otporne staze).
24. Kako se dele potenciometri prema obliku provodnog sloja? (Potenciometri se dele na rotacione i
klizne. Na većini audio uređaja se koriste rotacioni potenciometri. Klizni potenciometri se uglavnom
koriste kao glavni regulatori nivoa signala na audio mikserima, kada se nazivaju „regleri“ ili „faderi“).
25. Kako delimo trimer potenciometre prema veličini ugla rotacije klizača? (Trimer potenciometre
delimo na jedno-obrtne i više-obrtne. Jedno-obrtni promene ukupnu otpornost za jedan obrt klizača
(tačnije 270°) dok je kod višeobrtnih za istu promenu otpornosti obično potrebno deset obrtaja klizača.
Zbog ove činjenice višeobrtni trimer potenciometri imaju mogućnost finijeg podešavanja).
26. Kakav može biti zakon promene otpornosti potencimetara? (Zakon promene otpornosti
potenciometara je najčešće linearni ili logaritamski).
27. Kako su standardizovane vrednosti otpornika? (Vrednosti otpornika u okviru jedne dekade se
dobijaju povećavajem prethodne vrednost za isti procenat. Broj vrednosti u jednoj dekadi može biti
različit i ovaj broj nazivamo redom. Tako imamo redove E6, E12, E24, E48, E96 i E192. Faktor
povećanja otpornosti se dobija iz izraza n 10 , gde n predstavlja numeričku vrednost u nazivu reda (n =
6, 12, 24, 48, 96, 192).
28. Šta je kolor kod kod otpornika i čemu je namenjen? (Kolor kod je način označavanja karakteristika
otpornika. Oznaka je nanesena na telu otpornika u obliku prstenova različite boje, od kojih svaka boja
ima svoju brojnu vrednost).
29. Šta označavaju pojedini kolor prstenovi na telu otpornika? (Prva tri prstena označavaju prve tri cifre
u vrednosti otpornosti otpornika. Četvrti prsten je množilac, koji označava broj nula koje se dodaju
brojnoj vrednosti. Peti prsten označava toleranciju a šesti temperaturni koeficijent otpornika. U praksi se
često pojavljuju oznake sa četiri i pet prstenova, kada su izostavljeni podaci o temperaturnom
koeficijentu).
30. Kako se otpornost otpornika označava alfanumeričkim karakterima? (Umesto decimalne tačke
uobičajeno je da se koriste slova R (Ω), k (kΩ) i M (MΩ) da označe njen položaj i težinski faktor broja.
Na primer R39=0,39 Ω, 4k7=4,7 kΩ, 47k=47 kΩ, 22M=22 MΩ i td).
31. Koje slovne oznake se koriste za označavanej tolerancije otpornika? (Slovne oznake prema tabeli
Slovo B C D F G J K M
Tolerancija
0,1 0,25 0.5 1 2 5 10 20
(%)

Kondenzatori

32. Da li se kondenzator može smatrati elementom koji predstavlja samo kapacitet? (Kondenzator u
praksi nikada ne predstavlja čist kapacitet već se, u opštem slučaju, može predstaviti složenijom
ekvivalentnom električnom šemom u kojoj su sadržani i njegovi parazitni elementi).
33. Kako izgleda kriva impedanse kondenzatora u funkciji frekvencije? (Impedansa kondenzatora prvo
opada sa frekvencijom, dostiže minimum na frekvenciji rezonanse i nakon toga raste. Frekvencija
rezonanse zavisi od tipa kondenzatora i varira od oko 10 kHz za elektrolitičke kondenzatore do oko 1
MHz i više, za folijske i keramičke kondenzatore).
34. Kako u opsegu nižih (pa i audio) frekvencija možemo predstaviti ekvivalentnu šemu
kondenzatora? (Ako se ograničimo na opseg frekvencija ispod rezonanse, gde su kondenzatori
dominantno kapacitivni, ekvivalentna šemu možemo svesti na rednu vezu kapaciteta C i otpornosti R s ,
gde otpornost predstavlja ukupne gubitke koje svaki kondenzator ima).
35. Od kojih veličina zavisi kapacitet kondenzatora? (Kapacitet kondenzatora zavisi od površine
njegovih obloga razmaka između njih i dielektrične konstane dielektrika).
36. Šta u praksi dominantno utiče na promenu kapaciteta kondenzatora? (Kapacitet kondenzatora se
menja sa promenom vlažnosti, kao i zbog starenja u toku vremena. Posebno su važne promene
kapaciteta kondenzatora koje nastaju sa promenom frekvencije i temperature. One značajno utiču na
pogoršanje kvaliteta signala u audio uređajima).
37. Šta je sačinilac gubitaka ili faktor disipacije kondenzatora? (Faktor disipacije kondenzatora
definisan je kao: tgδ = Rsω C . Snaga gubitaka kondenzatora je proporcionalna ovom faktoru pa se on
naziva i faktor snage kondenzatora).
38. Kako sačinilac fubitaka utiče na stvarnu vrednost kapaciteta kondenzatora? (Ekvivalentni
kapacitet C e realnog kondenzatora zavisi od vrednosti ovog patameta, prema relaciji:
C
Ce =
1 + (tgδ )
2

Sačinilac gubitaka tgδ se manja sa frekvencijom i temperaturom što se odražava na promene kapaciteta
a ovo dovodi do izobličenja audio signala koja su ekvivalentna faznoj i aplitudskoj modulaciji. Zato je
poželjno da sačinilac gubitaka kondenzatora ima što manju vrednost).

39. Šta je temperaturni sačinilac kondenzatora? (To je parametar koji predstavlja relativnu promenu
kapaciteta kondenzatora pri promeni temperature za 1oC i izražava se u milionitim delovima po oC
(ppm/oC). Dat je relacijom:
∆C
TSK = ⋅ 106 .
C ⋅ ∆θ
40. Šta je apsorpcija dielektrika (DA) kod kondenzatora? (Prilikom punjenja kodenzatora dielektrik
„apsorbouje“ izvesni deo energije, koji ostaje zarobljen i nakon pražnjenja kondenzatora. Apsorpcija
dielektrika se izražava u procentima i data je odnosom napona nastalog na krajevima kondenzatora posle
pražnjenja i napona na koji je kondenzator prethodno bio napunjen).
41. Kako kondenzatori sa visokom apsorpcijom dielektrika izobličavaju audio signale? (Pri prolazu
kroz ovakav kondenzator signal prvo biva oslabljen zbog apsorpcije određenog procenta energije u
dielektriku. Kasnije se ova zaostala energija pojavljuje u obliku signala šuma na krajevima
kondenzatora. Time se gubi tačnost reprodukcije finih detalja audio signala i smanjuje njegov dinamički
opseg).

42. Šta je radni napon kondenzatora? (Radni napon kondenzatora predstavlja onu vrednost napona pri
kojoj kondenzator može bezbedno da radi duže vreme).

43. Koliki sme da bude ukupni napon na kondenzatoru ako ima i jednosmernu i naizmeničnu
komponentu? (Ukupni napon na kondenzatoru, koji je jednak zbiru jednosmernog i vršne vrednosti
naizmeničnog napona, ne sme pređe vrednost radnog napona).
44. S obzirom na konstrukciju i tip dielektrika koje vrste kondenzatora razlikujemo? (Najznačajnije
među njima su: folijski, keramički i elektrolitički kondenzatori).
45. Šta su folijski kondenzatori? (Folijski kondenzatori su kondenzatori sa plastičnim folijama kao
dielektrikom i oblogama od aluminijumskih folija ili kondenzatori od metalizovanih plastičnih folija.
Inkapsulacija ovih kondenzatora se izvodi zalivanjem u epoksi ili fenolnu smolu sa ili bez spoljašnjeg
plastičnog kućišta).

46. Koje vrste plastičnih folija se koriste kao dielektrici folijskih kondenzatora? (U proizvodnji
folijskih kondenzatora koriste se poliester (milar), polietilen, polikarbonat, polistiren, stirofleks, kao i
druge plastične folije).

47. Konstrukcija folijskih konsenzatora

48. Poređenje folijskih kondenzatora

49. Šta su keramički kondenzatori? (Ovi kondenzatori imaju dielektrik od keramičke mase, dok su im
obloge od sloja srebra nanesenog sa obe strane dielektrika. Inkapsiluliraju se u keramiku ili smolu).
50. Koje vrste keramike se koriste kao dielektrici keramičkih kondenzatora? (Kao dielektrici
keramičkih kondenzatora koristi se više različitih tipova keramike, među kojima su nappoznatiji COG
(ili NPO), X7R, X5R, Y5V i td).
51. Konstrukcija keramičkih kondenzatora
52. Poređenje ker kondenzatora
53. Navesti osnovne osobine elektrolitičkih aluminijumskih kondenzatora. (Dobre osobine - veliki
kapacitet (1 uF-1 F), veliki radni napon (do 450V i više), Loše osobine - šum, struja curenja, promena C
sa temperaturom, apsorpcija dielektrika, induktivnost).
54. Koje su osnovne razlike između tantal i aluminijumskih elektrolitičkih kondenzatora? (Tantal
elektroliti imaju: manje dimenzije, manju struju curenja, manji DA, manje ESR, manje promene C sa
temperaturom, širi temperaturni opseg rada. Nažalost, imaju i znatno manji radni napon (do 50 V) i
maksimalni kapacitet (do 100 uF)).
55. Skicirati U-I karakteristiku elektrolitičkog kondenzatora i na njoj naznačiti: nominalni, vršni i
inverzni napon, kao inapon formiranja kondenzatora.
V R – nominalni napon, V S – vršni napon, V F – napon formiranja, V rev – inverzni napon
56. Koji parametri su posebno važni kod ocene kvaliteta kondenzatora za primenu u audio
uređajima? (To su veličina sačinioca gubitaka ( tgδ ) i apsorpcije dielektrika (DA), kao i stepen
promene kapaciteta kondenzatora, sačinioca gubitaka i apsorpcije dielektrika sa temperaturom i
frekvencijom).
57. Koje vrste kondenzatora su pogodne za primenu u audio uređajima visokog kvaliteta a koje treba
po mogućstvu izbegavati? (Za primenu u audio uređajima najpogodniji su folijski kondenzatori.
Elektrolitičke i keramičke kondenzatore treba, po mogućstvu, izbegavati).
58. Koje vrste folijskih kondenzatora su najpoželjnije za primenu u audio sklopovima? (Polistiren,
polipropilen pa polikarbonat. Međutim, ovim redosledom ide i njihova cena. Najjeftiniji su poliester
kondenzatori ali su i naljlošijeg kvaliteta).
59. Elektrolitički kondenzatori su u određenim slučajevima ipak neizbežni u audio sklopovima. Kako
tada treba odabrati, ipak, one manje loše? (Treba odabrati kondenzatore datog kapaciteta sa što
manjim gubicima i apsorpcijom dielektrika, dajući prednost onim koji su predviđeni za veće radne
napone).
60. Koju vrstu elektrolitičkih kondenzatora treba koristiti u pasivnim zvučničkim skretnicama i kao
sprežne elemente u audio kolima? (To treba da budu nepolarizovani (bipolarni) elektrolitički
kondenzatori ili dva polarizovana vezana na red sa istoimenim elektrodama spojenim u zajedničku
tačku).
61. Na koji još način je moguće od dva polarizovana elektrolitička kondenzatora dobiti
nepolarizovani? (Prema niže datoj šemi, u kom slučaju kroz kondenzatore ne protiče inverzna struja,
što je povoljnije).

62. Na višim frekvencijama elektrolitički kondenzatori postaju induktivni. Kako se njihov uticaj na
izobličenje audio signala u tom opsegu frekvencija može smanjiti? (Paralelno nepolarozovanom
elektrolitičkom kondenzatoru, treba postaviti folijski kondenzator manjeg kapaciteta (po mogućnosti
polipropilen) koji na višim frekvencijama (gde elektrolit postaje induktivan) preuzima signal na sebe i
smanjuje izobličenja).
63. U kojim tolerancijama se izrađuju kondenzatori? (Folijski kondenzatori se izrađuju u najužim
tolerancijama (1-20%), keramički kondenzatori dok elektroliti imaju jako široke granice tolerancije
(+80% -20%

Kalemovi

64. Kako izgleda ekvivalentna elektrišna šema kalema u opsegu audio frekvencija? (U opsegu audio
frekvencija kalem možemo posmatrati kao rednu vezu induktivnosti L i otpornosti za jednosmernu struju
R 0 ).
65. Čime je definisana induktivnost kalema? (Induktivnost kalema zavisi od njegovih dimenzija i oblika,
permeabilnosti materijala jezgra i broja zavojaka).
66. Koji parametri utiču na promenu induktivnosti kalema? (Induktivnost kalema se menja sa
vremenom, kao i sa promenom vlažnosti i temperature).
67. Šta je faktor dobrote kalema? (Faktor dobrote kalema je dat odnosom reaktivne ωL i otporne
R0 kompenente njegove impedanse, tj.:
ωL
Q= = ω ⋅τ
R0

gde je τ = L R0 vremenska konstanta kalema.


68. Koliki treba da bude faktor dobrote kalema i zašto? (Potrebno je da faktor dobrote Q kalema bude
što veći da bi gubici u kalemu bili što manji, a to znači da otpornost kalema R0 mora biti što manja,
odnosno vremenska konstanta τ što veća. Kalemovi u audio skretnicama moraju imati malu otpornost
R0 i iz razloga da se ne bi značajno pogoršao faktor prigušenja pojačavača snage, koji napaja zvučnik, a
time i kvalitet reprodukcije).
69. Kolika sme biti otpornost svih redno vezanih kalemova u filtrima pasivne skretnice zvučnika?
(Ukupna otpornost redno vezanih kalemova između pojačavača snage i zvučnika ne bi trebalo da bude
veća od 3-5% od vrednosti impedanse zvučnika. Kada se radi o skretnicama višeg reda otpornost
pojedinog kalema može biti samo deo ove vrednosti, zavisno od toga koliko je ukupno kalemova vezano
na red).
70. Koji su sastavni elementi kalemova za elektronske uređaje? (Jezgro, kalemsko telo i namotaj).
71. Od čega se izrađuju namotaji kalemova koji se koriste u audio uređajima? (Za namotaje kalemova
koji se koriste u audio uređajima obično se upotrebljava bakarna žica kružnog preseka izolovana lakom
(CuL). Ova žica se standardno proizvodi u rasponu prečnika od 0,02 mm do 3 mm).
72. Šta je kalemsko telo i od čega se pravi? (Kalemsko telo je mehanički sklop koji nosi namotaj kalema.
Najčešće se izrađuju od različitih plastičnih materijala, bakelita i slično. Nekada se kalemovi koriste bez
kalemskog tela, tako što se namotaj fiksira plastičnim obujmicama ili se zavojci međusobno slepe
odgovarajućim lepkom ili smolom).
73. S obzirom na tip jezgra, koje kalemove koristimo u audio uređajima? (Kalemovi koji se koriste u
audio uređajima izradjuju se sa magnetnim jezgrom ili bez jezgra. Kalemovi sa jezgrom mogu biti sa
jezgrom od gvozdenog lima, nemetalnog magnetnog praha (magneto - dielektrika) i metalnog
magnetnog praha (ferita)).
74. Koje su osnovne karaktersitike kalemova sa jezgrom? (Kalemovi sa jezgrom su po pravilu jeftiniji,
od onih bez jezgra, jer u sebi imaju manje bakra koji je danas veoma skup. Pored toga, ovi kalemovi su
mnogo manjih dimenzija za istu vrednost induktivnosti i manje su osebljivi na uticaj stranih
elektromagnetnih polja. Međutim, pri većim vrednostima audio signala oni mogu biti uzrok zanačjnih
izobličenja).
75. Šta karakteriše kalemove bez jezgra? (Kalemovi bez jezgra su skupi, velikih su dimenzija, ne
izobličavaju dudio signal, ali su osetljivi na uticaj stranih promenljivih elektromagnetnih polja, kakva
naprimer stvara mrežni transformator kod audio uredjaja. Pasivne skretnice sa kalemovima bez jezgra
najčešće se ugrađuju u zvučničke kutije gde ovakvih izvora smetrnji nema).
76. Kako je moguće optimizirati kalem bez jezgra? (Izborom dimenzija moguće je kalem bez jezgra
optimizirati tako da za datu induktivnost i otpornost ima najmanju količinu bakra (najmanja cena) ili da
ima najmanje dimenzije (ako je problem smeštaj)).
77. Šta je faktor induktivnosti kalema? (Faktor induktivnosti A L , za dati oblik i dimenzije kalema,
predstavlja induktivnost za jedan zavojak (N = 1). Tada je potreban broj zavojaka N za željenu
induktivnost L:
L
N= .
AL

78. Kako je moguće merenjem utvrditi faktor induktivnosti A L , kalema. (Na dato jezgro je potrebno
namotati jedan zavojak i izmeriti induktivnost. Dobijeni podatak, izražen u pF, je brojno jednak faktoru
induktivnosti kalema).
Visoka škola elektrotehnike i računarstva
Audio i video tehnologije
Audioelektronika

Zvučničke skretnice – pitanja

1. Šta je zvučnička skretnica?


_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

2. Kako se mogu podeliti zvučničke skretnice?


___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
________________________________________________________________

3. Skicirati osnovne celine dvopojasnog zvučničkog sistema sa pasivnom skretnicom.

4. Skicirati osnovne celine tropojasnog zvučničkog sistema sa aktivnom skretnicom.

5. Skicirati osnovne celine tropojasne skretnice sa paralelnim filtrima.


6. Kako izgleda tropojasna skretnica sa rednom vezom dve dvopojasne skretnice?

7. Nacrtati električnu šemu pasivne dvopojasne skretnice drugog reda.

8. Koje su tri odnovne familije dvopojasnih zvučničkih skretnica?


______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
9. Skicirati model dvopojasnog zvučničkog sistema sa nekoincidentnim zvučnicima.

10. Koje karakteristike traba da imaju kvalitetne dvopojasne skretnice?


______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
11. Navesti osnovne karaktarisitke skretnica konstantnog napona:
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
12. Navesti osnovne karaktarisitke skretnica konstantne snage. Kako se još ove
skretnice nazivaju?
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
13. Navesti osnovne karaktarisitke skretnica konstantne amplitude. Kako se još ove
skretnice nazivaju?
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
14. Koji je optimalni tip dvopojasne zvučničke skretnice?
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
15. Kako je moguće u praksi kompenzovati pomeraj akustičkih centara zvučnika u
horizontalnoj ravni? Koji je razlog da se ovo radi?
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
16. Zašto se u sastavu pasivnih zvučničkih skretnica koriste razdelnici napona
(oslabljivači)? Skicirati izgled jednog takvog razdelnika.
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________

17. Šta se podrazumeva pod kompenzacijom opterećenja pasivnih zvučničkih


skretnica?
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
18. Koji je razlog primene kompenzacije opterećenja pasivnih zvučničkih skretnica?
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________