FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA NOVI SAD

SEMINARSKI RAD PRAKSA U SPORTSKOM MENADŽMENTU ( Plan rada dve Male škole sporta za 2010. godinu )

PROFESOR: Dr. Nebojša Maksimović

STUDENT: Bojan Popović

Novi Sad, septembar 2010. godine

.. Uvod Planiranje u sportu. 3.............................................................. Razvijanje ciljeva................... Utvrđivanje ključnog problema. 4 4......................................................2..................................................... Razvojni plan i ciljevi Vaterpolo kluba Sava u saradnji sa Malom 11 5 školom sporta ......1......... Operativno planiranje..2............................................ 3 4 5 6 6 6 7 7 7 8 3................. 2...... 6 7 5...........................................3..... Idejni plan Male škole sporta.......................................1............................................................ 4.. Uvod 2 ............................................ 3................1.............................................. Primer Male škole sporta u Kanadi .......................................................1....................... 2. Razvijanje mreže uzroka i efekata.................................................................................................................................................................................. 3......................... Akcioni jednogodišnji plan škole Junak u Kanadi .......... Sportske grane koje obuhvata škola sporta.................................... Literatura......... 9 4......SADRŽAJ 1...................... Statistički podaci vezani za fizičku kulturu u Kanadi .................................................. 10 4...........................4...................... 11 5.........3........... Nastanak male sportske škole............ Rešavanje problema........................ 2............ 12 14 15 16 1..................................................................................... Zaključak..................2. Operativno planiranje ....................2........ Program rada Male škole sporta u Šapcu...........

1 Na osnovu planiranja definišu se i realizuju sve ostale faze procesa upravljanja. Planiranje kao faza. u toj meri da se najpre dijagnostikuje postojeće stanje. 2 . jer na njemu počiva stalno obezbeđivanje kvalitetnog rada. Časopis za pedagošku teoriju i praksu. Svako konkretno društvo je kroz njega saopštavalo svoje interese u odnosu na razvoj i ponašanje ljudi. razvili su se i različiti pravci i orjentacije. sliku. fleksibilan. a koje ovaj proces čine kompleksnim. tehnologije i društveni progres uopšte. Vaspitanje i obrazovanje. a ključna faza upravljanja je planiranje. planiranje se ne odnosi samo na sve postojeće strukture u školi sporta. tako i u vaspitanju i obrazovanju. Grupa autora: Model obezbjeđivanja kvaliteta u stručnom obrazovanju i obuci u Crnoj Gori. Dostignuća civilizacije. plan. Kontinuirani proces upravljanja školom takođe je podeljen na podprocese od kojih je na prvom mestu planiranje. praviti plan znači odgovorno pristupiti problemu. Proces planiranja u školi sporta je pre svega sveobuhvatan. Ono definiše ciljeve.2 ______________________ . ali i sadržajnim. pa tako i u vaspitnoobrazovnoj. što na kraju obezbeđuje najbolje stanje i kvalitetan i savremen vaspitno-obrazovni proces. 2006. Podgorica. cilj vaspitanja je bio društveno istorijski uslovljen i određen. Realizaciju ciljeva moguće je postići samo dobrim upravljanjem. kvalitetnije stanje. Planiranje u spotu 1 3 . nosi višestruke aktivnosti od kojih zavisi kvalitet rada u ovim školama sporta kao alternativnim zamenama za sportske klubove a ujedno i nadopunom za neralizovane sportske aktivnosti u okviru školskih programa. konstatujemo da upravljanje ovim školama sporta određuje budućnost ne samo škole već i velikog broja naraštaja koja kroz nju prolaze. koje obavljaju zaposleni u njoj. Ono je neophodno jer predstavlja projekciju mogućih budućih stanja i određivanje daljih aktivnosti. Podgorica. utvrđuju pravci akcije. a zahteva stalno angažovanje svih aktera. Znamo da se čak i najprostija ljudska aktivnost mora planirati da bi se mogla pratiti i efikasno realizovati. uslove i način njihove realizacije. Proces upravljanja malom školom sporta obuhvata niz upravljačkih akcija koje usmeravaju i regulišu prelazak škole iz stanja u kome se nalazi u novo. 2006. Kao proces. Projekat VET2004. a zatim i sve ostale o kojima ćemo govoriti. Analizirajući probleme koji se javljaju u procesu upravljanja uopšte.Kroz istoriju čovečanstva. kontinuiran i složen. Planiranjem se obuhvataju svi akteri i sve aktivnosti i otuda je prva karakteristika ovog procesa sveobuhvatnost. pravce i globalnu strategiju razvoja. tehnike. nužno su uticali na promene i pomake u svim sferama života. Iz različitosti ovih ciljeva. a svaki od njih nosio je određeni koncept. zatim kontinuitet. kao što i predviđa i uzima u obzir buduće događaje i stanja.. Kao takav ne dozvoljava odgađanje. već i na sve aktivnosti. ali i predviđaju nove okolnosti i mogućnosti za realizaciju istih. Kao i u svakoj drugoj ljudskoj delatnosti. a ovde ćemo govoriti o procesu upraljaja u malim školama sporta. Sledeća karakteristika bila bi fleksibilnost. 2. Otuda i vodeća uloga pripada upravo planiranju. razvoj nauke.

gledaoci-navijači. Planiranje može da se definiše kao razmatranje: • • • • Gde smo sada Gde želimo da stignemo Kako ćemo tamo da stignemo Kako ćemo znati da smo tamo stigli Radna definicija planiranja obuhvata razmatranje sledećih pitanja: • • • • Šta su naše osnovne vrednosti? U šta smo uvereni? Šta je filozofija i svrha naše organizacije? Radi koga postojimo? Šta je naša svrha? Gde smo sada? Koje su naše snage i slabosti? Gde želimo da stignemo? Koji su naši ciljevi? 4 . Odluke su zasnovane na predviđanjima budućih stanja okruženja nasuprot reagovanju na različite krize kada one već nastupe. suočavanja sa teškim izborima i utvrđivanja prioriteta". tehnološki podsticanom poslovnom okruženju je kritično za postizanje uspeha u skoro svim delatnostima. Reaktivni menadžer se u takvim okolnostima teško snalazi.ispitivanja.Uspešno planiranje sportske organizacije zahteva da svi aspekti njenog delovanja budu povezani i predstavljeni u jedinstvenom poslovnom planu. istraži i proceni delatnost u kojoj će se poslovanje odvijati kao i njeni ciljevi. troškova i cena. Bez obzira na raznovrsnost sportskih klubova i školi sporta. Donedavan. prednosti i slabosti procesa upravljanja. kod svih klubova i škola se javlja potreba da budu dobro organizovani radi vođenja njihovih aktivnosti. Najefektivniji način da se ta potreba zadovolji jeste uključivanje svog klubskog članstva u proces planiranja koji sve dovodi na put ka boljoj budućnosti. Takvo planiranje zahteva analiziranje snaga koje deluju u okruženju i pravovremeno donošenje odluka o alokaciji resursa. pre pristupanja osnivanju ili novom planskom ciklusu organizacije sa poslovnim ciljevima. načina na koji ona deluje. treneri. Danas promene nastupaju brzo i iz više pravaca. roditelji). Proaktivno planiranje u nestabilnom.projektovanja novog ili reorganizovanja/ reinžinjeringa nekog postojećeg sportskog sistema. Povećanje šanse za poslovni uspeh zahteva da se. njenih resursa i "uskih grla". sportski menadžeri su mogli da uspešno vode svoje organizacije reagujući i iščekujući promene u sociokulturnim sklonostima sportske publike (Pociello). Takav reaktivni stil menadžmenta bio je dovoljan da održi aktivnosti sportske organizacije u zadovoljavajućem okviru. funkcioneri-administrativci.Planiranje se opisuje kao "proces samo . načina na koji članstvo u njima učestvuje (aktivisti-vežbači. nije u stanju da preduzme neophodna prilagođavanja i zato gubi klijente. publiku i sponzore. Predvodnici organizacije predviđaju njenu budućnost i razgrađuju neophodne procedure i aktivnosti za ostvarivanje ove budućnosti. Proaktivno planiranje je predviđanje budućih događaja. Snalažene u toj analizi olakšava poznavanje menadžerske funkcije organizovanja . volonteri. Prvi susret sa sportskom organizacijom zahteva njeno razumevanje kao sistema: upoznavanje njenih vitalnih elemenata/ delova i njene strukture.

realizaciju aktivnosti. Delatnosti počinju sa počinju sa postavljanjem ciljeva za narednu godinu a filozofija i izjava o misiji mogu da razrade kasnije. Novi Sad. Blagovremeno uložen trud u pažljivo procenjivanje onoga što se želi smanjiće vreme koje je neophodno za procenjivanje i kontrolu izvršavanja planova. 3 2. Razvijanje ciljeva Za različite grupe. Dr Aleksandar Raič. U stvarnosti najčešće dolazimo do zaključka da je takav pristup planiranju nemoguć. U integralnom pristupu planiranju organizaciono planiranje ili strategijski aspekt planiranja obuhvata formulaciju misije. Tako su ciljevi: ishodi po sebi i nisu sredstva za postignuće. Takođe ne mora. 5 . delovanje strukture i stalnu evaluaciju planova. vremenskih rasporeda. konsultante i stručnjake ova reč ima različito značenje i sama po sebi nije u toj meri bitna koliko je bitno da se u sportskoj organizaciji bilo kog tipa usaglase stavovi povodom određenih značenja reči pre nego se pristupi samom postavljanju cilja i pravljenju adekvatnog plana rada u odnosu na to. Njihovo formulisanje je ponavljaući stalan proces. operativno planiranje ili programiranje obuhvata neprekidni proces postavljanja i dodeljivanja zadataka. kao i za svaki projekat i poseban program koji organizacija preduzima. pritom moraju biti dovoljno stvarni da iostvare uticaj na organizaciju. Ciljevi su tako široki opšti iskazi o tome šta organizacija nastoji da postigne. treba da pokažu postignuće koje ne bi bilo moguće bez intervencije organizacije i oni takođe prositiču iz izjave o svrsi ili filozofiji.• • • Kako ćemo tamo stići? Koji su naši zadaci i strategije? Kako ćemo doneti odluke? Koja je struktura naše organizacije? Kako ćemo znati da smo tamo stigli? Mnogi teoretičari shvataju planiranje kao linearni (jednosmerni) proces. ______________________ 3 “Sportski menadžment” Dr Nebojša Maksimović. filozofije. Filozofija i ciljevi sportske organizacije treba da se preispituju najmanje jednom u dve godine kako bi novi članovi uprave i kadrovi (stručnjaci) bili u toku i imali solidno razumevanje vrednosti organizacije. ciljeva i strategija (trajni planski dokumenti.1.2005. revidiraju se i inoviraju u intervalima od 2-3 godine). da jedna faza mora de se završi pre nego što naredna može da se preduzme. Evaluacija treba da se vrši kao stalan proces tokom čitave godine. utvrđuju ono što želimo a neo no što već činimo. U mnogo slučajeva planiranje se postiže bez napisane filozofije i dobro promišljenih ciljeva. Oni smatraju da taj proces ima početak i kraj i da svaki korak mora da se završi pre nego što sledeći počne. 3 Dok su zadaci posebni iskazi o tome šta organizacija želi da postigne u određenom vremenu. Blagovremeno i dobro promišljen skup ciljeva siguran je oslonac za ostatak strategije planiranja. Ciljevi treba da se postavljaju godišnje za organizaciju kao celinu.

Operativno planiranje Postavljanje smernica za rešavanje problema je osnova operativnog planiranja. Pristup planiranju kao rešavanju problema usresređuje organizaciju na nekoliko vitalnih područja njenog rada i razvoja i na taj način process planiranja oslobođa nesfrsishodnog detaljisanja. Na probleme se može gledati kao na nešto što može da se otkloni u potpunosti ili na nešto što može da se reši delimično. želejnom smislu. Kako postići promenu sadašnjeg u željeno stanje organizacije 3.2. želejnom smislu.1.2. ograniče na realan nivo čime se efektivna intervencija definiše mogućom. aktivnosti. Operativno planiranje Postavljanje smernica za rešavanje problema je osnova operativnog planiranja.2. Time postavljeni razvojni cilj sam po sebi predstavlja problem. Rešavanje problema Između sadašnje stvarnosti i projektovane buduće situacije postoji široka lepeza problematičnih momenata koje treba rešiti sistematizovanim paralelnim aktivnostima koje dovode određeni sportski klub u željeno stanje organizacije. negativnom terminu dok cilj postavlja situaciju u pozitivnom. Na probleme se može gledati kao na nešto što može da se otkloni u potpunosti ili na nešto što može da se reši delimično. 3. resursi neophodni da se prebrosdi kriza između aktuelne stvarnosti i budućeg stanja sadržanog u cilju 2. Kojim redom delovati 3. ograniče na realan nivo čime se efektivna intervencija definiše mogućom. dok se smernice mogu odnositi na celinu problema ili na njihov deo. 3. Problem postavlja situaciju u nepoželjnom. Utvrđivanje ključnog problema Utvrđivanje klučnog problema je od suštinske važnosti za pravljenje bilo kakvog kratkoročnog ili dugoročnog plana u određenoj sportskoj organizaciji. Problem postavlja situaciju u nepoželjnom. Koje su etape. gubljenja u masi podataka i činjenica koje se često ne nalaze na liniji glavnih ciljeva razvoja organizacije. Na kojim tačkama uzroka i posledica treba preduzeti intervenciju 4. To planiranje 6 . Izuzetno je važno da se smernice postave tj. dok se smernice mogu odnositi na celinu problema ili na njihov deo. Osnova pitanja koje vodeći tim bilo kog sportskog kluba i organizacije postavlja sebi pri rešavanju problema su: 1. Izuzetno je važno da se smernice postave tj. negativnom terminu dok cilj postavlja situaciju u pozitivnom.

poboljšava fizičko i psihčko zdravlje. Ukoliko postoje potrebni resursi takvih tačaka može da bude više a ukoliko su resursi skromni izbor može da se svede samo na jednu tačku ili se može svesti na utvrđivanje nekog opšteg pravila koje se ograničava na centar mreže problema. stiče se hrabrost i samopouzdanje. Model definisanja problema Paukova mreža (Slika 4.3. pravilna tehnika orjentacije. 3. . Razgranavanje treba da dovede do nivoa na kojem organizacija može da interveniše na efektivan način i sa resursima koje može da pribavi. gde je zapravo od suštnske važnosti aktiviranje jednog. i dr. Razgranavanje već pomenute paukove mreže problem treba da svede na iskustvom potvrđene uzroke i efekte na kojemože da se deluje kako bi se postigle željene promene. strana 36) govori o onom vidu planiranja koje ima za cilj dovođenje kluba na vrhunski takmičarski rang. Kada se dovrši celokupna mreža mogu se sagledati tačke na kojima organizacija može uspešno da interveniše. najverovatnijeg faktora. 7 . kordinacija pokreta. Kroz timski rad se razvija druženje i takmičarski duh. čime bi se popularizovao sport. U školi se pak stiču znanja o osnovnim sportskim disciplinama. Razvijanje mreže uzroka i efekata Razlikovati uzroke od efekata problema je ključni postupak koji omogućava razvijanje strukture plana interevencije. Na programskom planu male škole sporta može se upravo videti u kojoj meri je shvatanje problema na koje je ova škola u prošlosti nailazia bilo od važnosti u pravljenju njihovog idejnog plana. Ovako sagledan problem podrazumeva konsolidovanu strukturu aktivnosti koja ima svest o tome da problem nema jedan nego više uzroka. Razumevanje svih faktora je osnova za proizvođenje promena. Vežbanje je prilagodjeno sposobnostima svakog deteta.može biti uspešno ako svi njeni članovi uvide važnost ovoga i steknu široko razumevanje problema njenog razvoja. Polazna tačka u rešenju ovaoga je prihvatanje činjenice da problem postoji i da se on izražava svima prihvatljivom merom. Ovo je ujedno najsnažniji motiv pristupanju rešenjea problema. 4. gde se oko ove centralne smernice razgranava mreža izvedenih problema. Program škole sporta podstiče pravilan rast i razvoj dece. Redovnim vežbanjem se razvija motorika. Program rada Male škole sporta u Šapcu Program rada Male škole sporta u Šapcu u prvom redu ima za zadatak da razvije sportske navike u školskoj i predškolskoj populaciji kao i da se projekat proširi na sve škole u Šapcu. kako rekrativno bavljenje sportom tako i profesionalno i klubsko. drugog trećeg i ostalih redova. a koontinuirani rad utiče na porast sposobnosti i stvaranje osnova za dalje bavljenje bilo kojim sportom. refleksi i kreativnost.).

jer nije bilo potrebe za stvaranjem manjih udruženja. i 20 dece predškolskog uzrasta. vežbe oblikovanja.profesori fizičke kulture Budimir Milojević i Borko Ankotić » MSŠ medicinska škola "dr Andra Jovanović".1. .profesor fizičke kulture Nemanja Ilić » MSŠ OŠ "Janko Veselinović" . . Među članovima ima i profesora iz okolnih opština.profesor fizičke kulture Dragan Vesković Problem nije samo u sistemu organizacije dečijih aktivnosti gde nastavnici nemaju nikakvog uvida u radu sa decom od 7 do 10 godina. Lazarević" . godine pokreće projekat Mala sportska škola. gimnastika. Registrovano je za bavljenje školskim i rekreativnim sportom.-diplomirani trener košarke.Deca se bave rekreacijom u zdravoj i bezbednoj sredini. osnovni elementi sportskih igara. poligoni i staze prepreka. Oktobar" iz Klenka. muzičko ritmičke igre. U poslednjih 15 godina došlo je do velike komercijalizacije rada sa decom kada je u pitanju bavljenje sportom.predsednik projekta. u bazenima. atletika. Srdjan Kojadinović. Svi rade u nastavi sa decom V . » MSŠ OŠ "Laza K. plivanje. Nastanak male sportske škole Udruženje pedagoga fizičke kulture Šapca osnovano je sredinom 2000.-diplomirani trener odbojke i mnoga druga zvanja u zavisnosti njihovog usmerenja. a da ne pričamo o tome da je praktično došlo do gašenja mnogih aktivnosti kada su bazični sportovi u pitanju. » Aktiv nastavnika OŠ "Stojan Novaković" iz UPFKŠ septembra 2007. Trenutno broji 65 članova i većina njih je sa visokom stručnom spremom i zvanjem profesor fizičke kulture opšteg smera ili određenih usmerenja gde se pored ovog zvanja stiču i određenja zvanja kao što su: . VII . Pored MSŠ OŠ "Stojan Novaković" u Udruženju pedagoga fizičke kulture Šabac oformljene su još tri Male sportske škole. Broj dece je sa kojom se radi je impozantan i kreće se oko 12000. Realizatori projekta su profesori fizičke kulture OŠ "Stojan Novaković" Zoran Ljubišić . gimnastike i atletike. Trenutno broji mnogo veći broj dece različitog uzrasta. VI . godine. kao i profesor fizičke kulture OŠ "23. Jedan od gorućih problema je selektiranje dece za pojedine sportove i bavljenje sportom one populacije dečaka i naročito devojčica koji nisu imali mogućnosti da se pored nastave fizičkog vaspitanja uključe u sportske aktivnosti. VIII razreda. 4. Mala sportska škola je prvo oformljena sa 25 dečaka i devojčica školskog.diplomirani trener plivanja. u malom broju škola jedna ili dve i u IV razredu i naravno u srednjim školama. Program škole se obavlja kroz: elementarne igre. Problemi nastaju i kada je u pitanju 8 . Zoran Novaković i Nikola Mihailović. a sa starijim uzrastom kada je već kasno samo na časovima fizičkog i sekcijama.

gde se sem dece edukuju i roditelji. GRUPA OD V-VIII RAZREDA Po zavšetku osnovnog programa škole deci će prema psihofizičkim sposobnostima. ali bi i za te generacije to bio dovoljan period da se izvrši pravilna selekcija. lekarske preglede osposobi i usmeri za bavljenje određenim sportom ili rekreativnim aktivnostima. Za decu koja nisu zadovljila kriterijume jednačine uspešnosti u nekom od sportova ili oni sami ne žele da iz bilo kojih razloga uđu u trenažni proces po našoj preporuci biće ponuđeni rekreativni sadržaji u ovom uzrastu. kontrolna. Na ovaj način bi klubovi iz određenih sportova dobijali selektiranu decu i samim tim bi se izbegli velike greške u radu postojećih sportskih škola koje rade samstalno ili pri nekom klubu. 4. GRUPA OD I – IV RAZREDA Ovo je grupa koja čini okosnicu rada sportske škole. Ovo bi praktično bio nastavak njihovog usavršavanja tako da bi se mogle korigovati eventualne greške u vršenju prethodnog selektiranja. sportsko-tehničkim znanjem biti ponuđeno da nastave svoje sportske aktivnosti u određenom sportu pri nekom od klubova koji se odluče na saradnju u toku izvođenja programa. III i IV razreda bi se trajanje škole smanjilo. takmičenja. U njoj bi se deca upoznavala sa širokim spektrom sportskih grana u okviru kojih bi se naravno posvetila pažnja bazičnim sportovima i sportskim igrama. Sadržaji bi bili u okviru sportskih igara časova opšte fizičke prireme i oni bi bili ponuđeni od strane nastavnika ili bi učenici sami birali sport. finalna merenja. Za učenike II .koršićenje školskih prostora koji se iznajmljuju klubovima ili rekreativnim grupama. godinu Mala sportska škola obuhvata školsku decu svih uzrasta i oba pola. U zavisnosti od uzrasta možemo ih podeliti na decu od I do IV razreda. Idejni plan Male škole sporta za 2010. Ovom prilikom bih se dotakao i rekreativnih sadržaja kada su letovanja i zimovanja u pitanju gde većina nastavnika fizčkog vaspitanja nije u mogućnosti da se zbog niza okolnosti uključi u realizaciju tih sadržaja. Ovo nije problem samo šabačkog okruženja već cele Srbije i zbog toga je nužan doprinos opštoj kulturi sporta upravo osnivanje ovakvih Malih škola sporta koje funkcionišu po principu sportskih klubova. od V do VIII i srednjoškolsku populaciju dečaka i devojčica. 9 . Realizacija ovih sadžaja bi za učenike prvog razreda trajala četiri godinie što bi u stvari i bio cilj škole da ih na ovakav način uz inicijalna.2.

GRUPA OD I –IV RAZREDA SREDNJE ŠKOLE Za ovu grupu bi trebalo predvideti sadržaje prema izboru nastavnika i željama učenika. Sportske grane koje obuhvata škola sporta Vrlo razvijena grana u oviru škole sporta je plivanje i u okviru plivanja obuka neplivača. šut. odlaskom na zimovanja i letovanja gde bi se u odmaralištima izvodili kursevi skijanja. njihanja.4. Zatim škola sporta obuhvata i fudbal. Ovo je samo idejni plan dok bi se planiranjem i programiranjem konkretno bavili nastavnici po formiranju grupa dece prema njihovim sposobnostima uslovima za rad i drugim faktorima koji su bitni za planiranje i programiranje. osnovne plivačke tehnike. i posebno sve škole treba da se sa Udruženjem pedagoga i trenerima Male škole sporta kao i zainteresovanim klubovima uključe u realizaciju ovog projekta. 4. U ovom uzrastu treba planirati što više rekreativnih aktivnosti koje se izvode u prirodi. U okviru sportske škole postoji niz osnovnih sportskih grana koje se razvijaju kod dece i to su u prvom redu atletika u okviru koje deca razvijaju tehnike hodanja. okreti. tehnike i težine prilagođene uszrastu i polu. Tehnika podizanja prijema i predaje lopte. bacanje kugle gde su discipline. Potom gimnastika i u okviru nje rad na parteru. vođenje. startovi. veslanja . Rukomet. planinarenja i ronjenja. istrajnog brzog trčanja. hvatanje i dodavanje u mestu ikretanju. tehnika izvođenja šuta. igra mini rukomet. prebačaji. Ukoliko se deci na ovakav način omogući bavljenje sportom Udruženje pedagoga fizičke kulture je spremno da stručno pokrije ovakav projekat koji bi u mnogome doprineo prevazilaženju dosadašnjih problema. bočna kretanja. visovi. Osnovne tehnike plivanja i izvedene specifične vaterpolo tehnike plivanja sa i bez lopte. Zatim. osnovne kretnje bez lopte. igra na terenima prilagođena uzrastima. Zatim. mali fudbal i odbojku kao I mini odbojku gde je visina mreže 2. košarka.U planove treba ubaciti što više takmičenja jer su deca ovog uzrasta već na zavidnom nivou obučenosti kada su sportske tehnike u pitanju. vaterpolo i u okviru njega tehnike kretanja bez lopte. iskoci. promena pravca kretanja. klizanja. skokove u dalj i vis. osnovni stav u odbrani. osnovni oblici kretanja u napadu bez lopte. mesne zajednice. Razvojni plan i ciljevi Vaterpolo kluba Sava u saradnji sa Malom školom sporta 10 . igra mini basket. izleti sa pešačkim turama. vertikalan položaj. šut. Opštinske strukture.10 a teren 8m sa 12m. poluvertikalan. horizontalan. hvatanje dodavanje lopte. plivanja.60. visina obruča 2. tehnika oslonca u svm položajima.3. rad nogama specifičan u vaterplou. preskoci. 4.

desetinama igara. više timskih i individualnih sportova. uspostavljanjem muške vaterpolo selekcije. VK Sava u saradnji sa UPFKŠ prethodnih godina je obučio više od 600 polaznika ovih kurseva. okušaju u veštini skijanja. 2010.(PDRS) ili kako to u Kanadi zovu "Long Term Athlethe Development Program" . plivanja. Većina zemalja koja ima jasan cilj i viziju o svom organizovanom sportu (rekreativnom i takmičarskom) oslanja se na "Program za dugoročni razvoj sportista" i sistem sportskih škola u njima. Polaznici škole imaju mogućnost da se na jednom mestu upoznaju sa elementima nekoliko različitih vrsta borbi. godini se prvenstveno usmerava na psihofizički i socijalni razvoj dece u skladu sa nivoom zrelosti. gde su održane letnje obuke neplivača i škole plivanja pod pokroviteljstvom VK Sava. Razvoj i omasovljavanje ženskih plivačkih i vaterpolo selekcija. Stoga će biti pojačan rad sa decom školskog i predškolskog uzrasta kroz obuke neplivača i škole stilova. logorovanja i narodnim igrama. Za onu decu koja su već deo takmičarskog ili rekreativnog sistema "Sportska škola . godine se planira unapredjenje ove saradnje. Trenutno je aktivna jedna ženska vaterpolo selekcija starosnog uzrasta 14-18 godina. – . sposobnosti i želje za bavljenjem sportom. Ovaj program razvoja sportista planiran je na nivou nacionanih ili pojedinačnih sportskskih saveza. kako bi se ono spremno i samouvereno uključilo u takmičarski ili rekreativni sport. izvrši pripremu na celovitom i svestranom psiho-fizičkom razvoju deteta. klizanja./ Program je namenjen isključivo deci srpske 11 .Stručno usavršavanje svih trenera u skladu sa potrebama kluba 5. U skladu sa Poveljom mladih sportista razvoj kluba u 2010. vožnje biciklom.(LTADP). godine uspostavljena saradnja sa Koceljevom.Razvoj takmičarskih plivačkih i vaterpolo selekcija u skorijoj budućnosti kada se steknu uslovi za redovniji rad . Cilj je da plivački i vaterpolo centri budu sva manja mesta u okolini Šapca koja za to imaju uslove. Tako je 2009.Junak" koristi iskustva PDRS i LTADP i ima zadatak. Škola spada u "Univerzalne sportske škole" koje su temelj u planiranju "Programa dugoročnog razvoja sportista" . godine u saradnji sa osnovnim i srednjim školama. Takođe u tekućoj godini planira se saradnja sa Lipolostom.Vaterpolo klub Sava trenutno ima više od 150 članova. Klub će se u budućnosti fokusirati na proširenju broja članova prvenstveno organizovanjem velikih letnjih obuka neplivača kroz koje prolazi više stotina polaznika. "Sportska škola . Primer male škole sporta u Kanadi Sportska škola “Junak “ je škola arhaičnog imena i moderne koncepcije koja okuplja decu školskog uzrasta oba pola. takođe. a u okviru Male škole sporta koja je osnovana u Šapcu 2000. PDRS i LTADP – preporučuje i za sportiste koji su počeli sa ranom ili kasnom sportskom specijalizacijom najmannje 2-3 dodatne sportske aktivnosti u cilju punog razvoja svih psiho-fizičkih sistema. jahanja. gde bi trebala da se održi letnja obuka neplivača i škola plivanja.Junak" je bogata i važna nadopuna. te se zavisno od uslova. Širenje kluba saradnjom sa drugim mestima u okolini Šapca koja imaju potrebnu infrastrukturu i obučen kadar i uvodjenje ovih programa razvoja u ta mesta. da bez vezivanja za pojedinačne sportske organizacije.

veslanje.1 x sedmično (sredom) U drugom tromesečju trenizi se održavaju . utorkom.populacije. On se bitno razlikuje koncepcijom i sadržajem i nema klupske pretenzije i karakteristike. Dodatni program i Poseban program. a neke još nisu zaživele. neke su u procesu.1 Akcioni jednogodišnji plan škole Junak u Kanadi Sportska škola "Junak" je sportska škola univerzalnog tipa i radi po planu i programu strukturno podjeljenom na tri tromesečja u mlađoj uzrasnoj grupi i na dva semestra u starijoj uzrasnoj grupi. Osim redovnih aktivnosti u sportskoj dvorani.god.. jezika i moralnih vrednosti kroz bavljenje sportskim i društvenim aktivnostima i sadržajima Zadaci redovnog programa su: -Razvoj opštih i specificnih motoričkih sposobnosti -Usvajanje sportskih znanja. izlete i treninge u prirodi. plivanje. Sportisti.vestina i navika -Razvoj kognitivnih i konativnih sposobnosti -Identifikacija . škola u svakoj školskoj godini organizuje i dodatne sadržaje kao što su jahanje. 2010/2011: Toronto U prvom tromesečju treninzi se održavaju . logorovanje.1 x sedmično (sredom) Burlington Program se (za sada) izvodi jednom sedmično.usmeravanje sportskog talenta Sruktura programa za šk. u sali. Ciljevi redovnog programa su: -Optimalan razvoj psiho-fizičkih sposobnosti svakog polaznika škole u cilju pripreme za rekreativni ili takmičarski sport. Poseban program obuhvata Školu skijanja i Sportski letnji kamp (dnevni i celodnevni). Neke od promena su deo standarda.. 5. fizički i sportski razvoj su žive materije i procesi koji nikad ne miruju i u ovoj školi se neprestano traži način da se unaprede. a (po mom saznanju) i Kanadi. Redovan program. trenažni proces.2 x sedmično (sredom i petkom) U trećem tromesečju treninzi se održavaju . REDOVNI PROGRAM “Sportska škola Junak” je jedinstvena po svom programu u Ontariu. Sve aktivnosti škole možemo svrstati u tri programa koja se međusobno nadopunjuju.praćenje . vožnje biciklom. 12 . -Očuvanje tradicije.

Školu odbojke ili Školu rukometa.Program univerzalne "Sportske škole ..MLAĐA GRUPA Prvo Tromesečje / Sreda • • Osnovne tehnike sa loptom. Mere predostrožnosti: ulica.Bacanja Borenje Samoodbrana Ruski sistem borenja..Skokovi .Primena tehnika samoobrane Igre sa i bez rekvizita Drugo Tromesečje/ Sreda Sport Gimnastika. program za stariju grupu podeljen je na dva semestra koji zaokružuju godišnji ciklus treninga. -Postupci u urgentnim situacijama. Organizacija treninga tokom školske godine: Prvo Tromesečje/ Sreda Izborni sport (Škola košarke / rukometa) 13 . Kretanje-Obrana-Parter Igre sa i bez rekvizita PLAN AKTIVNOSTI .. Istorija-Kolutanja-Ravnotežni položaji-Stav o šakama-Premet strancePreskoci Hokej s loptom. Istorija-Baratanje palicom-Kontrola paka-Prijem i dodavanje-VođenjeŠutiranje-Tehnika vratara Igre sa i bez rekvizita Petak Sportska gimnastika (Gimnastička sala) Treće Tromesečje/ Sreda Sport Fudbal Prijem-Dodavanje-Vođenje-Šutevi -Tehnike golmana-Igra Atletika Trčanja . kao jednim od naših najpopularnijih i najtrofejnijih sportova. PLAN AKTIVNOSTI . trgovina. stafete. Borilačke veštine Karate Stavovi-Kretanja-Udarci rukom i nogom-Blokade Samoodbrana... Fokus programa starije grupe je na učenju osnova igara sa loptom kroz Školu košarke. Kotrljanje-Bacanje-Hvatanje-Prijem i dodavanje lopte-Vodjenje Primena: Između četiri vatre..STARIJA GRUPA U cilju temeljitijeg usvajanja elemenata i njihove primene u igri. igara i dodatnih sportova i dalje su zastupljeni u programu. Elementi borbe. kuca.Junak" je zaokružen u celinu sa standardima koji retki mogu da prate. Smetlar.

Dodavanje. Mala škola sporta Junak jeste deo pomenute populacije obuhvaćene istraživanjem ali ne i datim statistčkim podacima.Drugo Tromesečje/ Sreda Izborni sport (Škola košarke / rukometa) Petak Sportska gimnastika (Parterna gimnastika/Trambolina) Trece Tromesečje/ Sreda Izborni sport (Škola košarke / rukometa) Škola Kosarke: Istorija. Samo 18% škola u Ontariju ima predavače specijalizovane za fizčku kulturu. Stavovi. Vođenje. Dodavanje.standarde.2. Škola Rukometa: Istorija. roditelji indirektno iskazuju kritiku postojećem osnovnom školstvu. 6. Kretanja. tehnicko-taktičke osnove igre . Igra. 1/3 djece je toliko neaktivno da to predstavlja direktni rizik za njihovo zdravlje. rekreativnih i školskih klubova. Vođenje. godinu. Šutiranje.. Smečiranje. Zaključak Izborom alternativne škole sporta za svoje dete. Ona time definitvno predstavlja deo rešenja kada su u pitanju ciljevi koje definiše godišnji trenažni plan ove škole. Šutiranje. Prijem. Igra. 60% dece u Ontariju ne zadovoljava osnovne fitnes . Dodavanje. čime predstavlja izuzetak kao jedinstvena grupa koja primenom rada kakav je karakterističan u matici ostvaruje uspehe u sportu sa školskom i predškolskom populacijom koja se po svojim uspesima izdvaja iz ostatka zajednice. Blokovi. Igra Škola Odbojke: Istorija. Kretanja. Tehničko-taktički elementi igre. Broj prekomerno gojazne dece se udvostručio od 1980.Prijem.Stavovi. Zato te škole država ne 14 . 5. Prijem.Kretanja. Tehničko-taktički elementi igre. van postojećih u okviru profesionalnih. Stavovi. godine. Smisao alternativne škole i jeste reagovanje na neadekvatnost državnih škola kada je fizička kultura u pitanju. Statistički podaci vezani za fizičku kulturu u Kanadi * * * * * Kanadska deca danas troše 1/4 energije u odnosu na 1962.

Rešavanje određenih problema u radu alternativnih škola sporta zahteva timski rad i multidisciplinarni pristup. a podsticati i različit vid alternativnih škola sa posebnim programima prilagođenim za ovaj vid nastave i sportskih aktivnosti. sa višestrukim vezama sa okruženjem. Od ključne važnosti je izbor vodećeg tima u školama sporta. U tom smislu. bio bi ujedno olakšan rad sportskim klubovima do kojih bi u velikoj meri dolazile već obučene i pripremljene za teže sportske izazove. gde je bez uključivanja opštinskih-gradskih struktura te njihove finansiske podrške. kao i podrške postojećih sportskih klubova u sredini. te roditelje. kao i saradnju sa ostalim akterima koji su na ovaj ili onaj način uključeni u rad ovih školi sporta. a time i na male škole sporta koje okupljaju njihove učenike. koji bi sistemski poradili na stvaranju boljih materijalnih uslova za rad koji bi pomogli adekvatan sadržaj škola na primeren način orijentisan na sticanje sportskog znanja i zdravijih navika u školskoj populaciji. Dobra raspodela uloga u timu je takođe od velikog značaja i podrazumeva sveobuhvatno sagledavanje psiholoških i naučnih karakteristika članova tima.podržava na adekvatan način. S tim u vezi. Ona podrazumeva više mogućnosti za sve pojedince u kreiranju novih ideja uz više slobodnog vremena nego što bi ga imali kao pojedinac. učenike i širu zajednice u celini. 15 . međutim one su ravnopravne članice sa ostatakom sportskog organizovanog okruženja. Ove reforme nisu uvek išle na ruku onima zbog kojih su i stvarane pa su često upravo Male škole sporta kojih danas u Srbiji ima veliki broj iznikle kao moguća rešenja na sistemske prpuste postojećih osnovnih i srednjih škola kada je u pitanju fizička kultura. Takav način sagledavanja omogućava formiranje realne vizije u rešavanju definisanog problema. Pod timskim radom bi u ovom slučaju definisali rad ne samo profesora fizičke kulture u školi sporta. Iz tog razloga je dobro stalno podstrekivati ulogu različitih pedagogija u školskom sistemu. gde u ovim školama najveći deo kreiranja plana i programa kao i samo osmišljavanje načina na koji će funkcionisati počiva prvenstveno na pojedincu i njegovom angažovanju. škola je kao otvoreni i složeni društveni podsistem. nemoguće realizovati planove i programe ovih škola. Kada su ovakve škole u pitanju nije dovoljno dobiti samo odobrenje postojećih gradskih struktura. čitave generacije kako sportista tako i sportskih radnika. već i nastavnog osoblja u matičnim školama polaznika. Adekvatnim uslovima za rad Malih škola sporta. Reforma obrazovanja kao proces rezultirala je donošenjem niza sistemskih zakona u oblasti obrazovanja. Škola kao otvoreni društveni sistem izložena je različitim uticajima unutrašnjih i spoljnih faktora. imaju višestruki uticaj na funkcionisanje škole. Identifikacija internih i eksternih faktora koji imaju pozitivan i negativan uticaj na rad škole realno se može proceniti sa aspekta timskog sagledavanja tih uticaja. Naime. definisanje uzroka problema i mogućih rešenja pojavljuje se kao sublimirani izraz Sinergija. U tom smislu organizacija timskog rada u malim školama sporta više se pojavljuje kao potreba u cilju povećanja efikasnosti u realizaciji zadatih planova i programa koji su izvesna nadopuna za nerealizovane fizičke aktivnosti u redovnim školama. nego je nužno uključivanje i Ministarstva sporta u saradnji sa roditeljima. društveno-ekonomske promene u društvu koje se ogledaju u permanentnim reformama.

com Novi 16 . Literatura 1. Podgorica. Beograd. Vaspitanje i obrazovanje. 5. 7. 2004. 2001. Gašović. www. Sociologija sporta. Grupa autora: Model obezbjeđivanja kvaliteta u stručnom obrazovanju i obuci u Crnoj Gori. 2006. 2.ca/Groups/Resources/LTAD_EN. “Sportski menadžment” Dr Nebojša Maksimović. Koković.athleticsontario. M. Sportski marketing.mss-vks.pdf 5. 2006. D. Projekat VET2004. Dr Aleksandar Raič. Časopis za pedagošku teoriju i praksu. 4.7.http://www. Podgorica. Beograd. Sad. Sportska akademija. 3. IntermaNet.2005.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful