Vo e kao hrana i lek

Ananas
Ananas sadr i ugljene hidrate i njegova energetska vrednost iznosi oko 46 kcal u 100 g vo a. Od minerala ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i mangana. Od biljnih pigmenata ima beta karotin. Od vitamina sadr i vitamin C i ne to biljnih vlakana, to podsti e probavu naro ito belan evinama. Ananas je dobar kod reumati nog artritisa, a dobar je protiv celulita i stvaranja bora. Mo e da pomogne kod slede ih bolesti: lo eg varenja, upale plu a, bronhitisa, anoreksije, sun anice, edema, alergije, gu avosti, arteroskleroze,grebanja u grlu, raka. Ja a organe za varenje i disanje kao i slezinu. Sadr i ve u koli inu e era, pa bi trebalo da ga dijabeti ari izbegavaju.

Avokado
Avokado - spada u bobi asto vo e, ali ga neki svrstavaju u povr e zbog visokog sadr aja masti i neutralnog ukusa. Raste na stablima visine i do 20 metara, a mo e dosti i te inu od 150 g do 1 kg. U 100 g jestivog dela ima ak 217 kcal. Ovo povr e treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba prilikom pritiska. Jede se uglavnom, kao i ostalo vo e, u sirovom stanju. Se e se uzdu u krug, sve do semenke. Zatim se polovine okre u u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i vo no meso vade se ka i icom. Ko a se mo e lju titi no i em. Ni semenka, a ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi potamneo treba ga poprskati ili izme ati sa limunovim sokom. Priprema se tako to se vo no meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadi i lososa ili druge ribe, ra i i, kockice mesa. pric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene polovine avokada. Ovo povr e treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba prilikom pritiska. Jede se uglavnom, kao i ostalo vo e, u sirovom stanju. Se e se uzdu u krug, sve do semenke. Zatim se polovine okre u u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i vo no meso vade se ka i icom. Ko a se mo e lju titi no i em. Ni semenka, a ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi potamneo treba ga poprskati ili izme ati sa limunovim sokom. Priprema se tako to se vo no meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadi i lososa ili druge ribe, ra i i, kockice mesa. pric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene polovine ploda. Kockice avokada mogu se dodati u supe ili orbe, ali tada te nost ne lovine ploda. Kockice avokada mogu se dodati u supe ili orbe, ali tada te nost ne sme da klju a, jer mogu stvoriti gorke materije. Isto se mo e desiti ako se celi plodovi zamrznu. Ali ako se meso avokada pome a sa limunovim sokom, onda se mo e zamrznuti u dobro zatvorenoj ambala i, pa ga odmrzavati u fri ideru. Pasirano meso avokada odli na je maska za lice, pa lice posle tretmana ima istu glatku ko u. A uz dodatak maslinovog ulja avokado je dobar za pakovanje o te ene kose. Zbog sadr aja nezasi enih masnih kiselina smanjuje nivo holesterola u krvi, odnosno pove ava udeo "dobrog" HDL holesterola. Tako e je bogat kalijumom, u 100 g ploda ima 500 mg kalijuma. Ukoliko patite od nesanice pojedite uve e avokado jer sadr i dosta triptofana od kojeg se gradi hormon sna - melatonin. A zbog kremastog vo nog mesa avokado titi eludac od prevelike koli ine kiselina.

Banana
Banane sadr e balastne materije i zbog toga su zna ajne za regilisanje varenja, ali su za razliku od oraha recimio ili muslija pogodne za dijete jer sadr e svega 0,5 % masno e na 100 g vo a i 70 % vode. Dobra

Breskva poma e kod lo eg varenja. kolitisa. vitaminom C i B. zatvora. ka lja. Pored toga sadr e veliku koli inu vlaknastih materija i tako podsti u varenje i spre avaju nastanak stoma nih oboljenja. alkoholizma. torte i ostala slatka i slana jela. katara eluca. to mo e smanjiti rizik izlivanja krvi u mozak i balansa vode u organizmu. pa se neolju tena ne preporu uje osobama koje pate od eluda nih i u nih oboljenja. hemoroida. Listovi su jajasti i na vrhu za iljeni na kratkim peteljkama. Osim toga obiluje beta-karotinom. Kalcijuma ima vi e nego u mleku. koje sni avaju holesterol u krvi. jer sadr i triptofan. kamena u be ici. Prose na banana ima oko 90 kalorija. Svakodnevnim konzumiranjem 45 g badema mo ete smanjiti rizik pojave sr anih bolesti. Energetska vrednost ovog vo a poti e uglavnom od ugljenih hidrata. Vitamini B grupe i E vitamin kojima je veoma bogat ine badem idealnim uvarem srca i krvotoka. Rejnooove bolesti. supstancu koja podsti e proizvodnju serotonina u organizmu koji smiruje. U na im krajevima borovnica se naj e e nalazi u smrekovim umama. ira. Banana poma e kod visokog krvnog pritiska. Pojedite bananu pre spavanja . A sadr i i kalijum i magnezijum. tankih i o tro uglastih gran ica. lo eg varenja.je i zato to odmah stvara ose aj sitosti. ka lja. Dobri su za torte od bele okolade. Slatki se upotrebljavaju za kola e. slezinu. organe za varenje i slezinu. Slatkasto kiselkasti plodovi jedu se sve i ili se od njih pripremaju sokovi. banane su pogodne za umirivanje nervnog sistema. pa se preporu uje osobama koje ne piju mleko i ne jedu meso. anemije i zatvora. Dobra je za krvne sudove. infekcije urinarnog trakta. Cvetovi su pojedina ni na kratkim peteljkama. Potekao je iz Azije. A sadr aj celuloze ini je te e svarljivom. Male je energetske vrednosti u 100 g vo a ima oko 38 kcal. raka. Bademi sadr e nezasi ene masne kiseline. sr anih smetnji. Borovnica poma e jo kod visokog holesterola. a odatle je dospeo u Gr ku i Rim. tanka. Li e borovnice poma e u le enju proliva. stomak i organe za varenje. Sok iz lista upotrebljava se u narodu za ispiranje usta kod upale sluznice. Od badema se dobija ulje koje se koristi za negu ko e i kose. Dobra je za creva. to se ti e minerala ima kalijuma i natrijuma. Badem Badem . kompoti i d emovi. Blan iranje badema: Bademe kuvati 3 minuta u vodi. gr eva. kao i e erne bolesti. Ili ih mo ete prepe i u tiganju bez ulja. gustih. Breskve su dobre za osobe koje pate od kardiovaskularnih oboljenja i povi enog krvnog pritiska. upale . Razmno avanje je semenom i vegetativno. a u manjim koli inama se koriste za likere (amareto).ili kako ga jo zovu "gr ki orah" je sr semena bademovog drveta. Borovnica Borovnica je listopadni grm visine do 50 cm. reumatoidnog artritisa. poreme aja rada creva. esto se mo e na i na visinama i preko 2000 metara. ateroskleroze. Gorki bademi mogu biti otrovni u velikim koli inama. gola i sjajna. degenerativne promene mi i a. pa je izvrstan diuretik. Zbog visokog sadr aja vitamina B. kolitisa. Breskva Sadr i veliki procenat vode. Kora je zelena. One sadr e i dosta kalijuma . Nau nici su ustanovili da 2 banane dnevno mogu smanjti visok krvni pritisak za 10% nedeljno. Postoje slatki i gorki bademi. sr anih smetnji i bolesti zavisnosti.ona poma e kod nesanice. dijareje Alchajmerove bolesti. pa se ne preopru uje dijabeti arima. pa upotrebiti za kola e ili posuti salatu. raznih upala. pa ih olju titi.

jetru. raka. spre ava zatvor. Sadr i i kumarin koji ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi pa su vi nje dobre u prevenciji arteroskleroze i malokrvnosti.40% masti i 0. a ugljeni hidrati brzo snabdevaju telo energijom. Imaju visok procenat vode oko 84%. ugru aka. Bolje dejstvo u tom pogledu ima gro e koje nije prezrelo. kao i za le enje anemija. erimoja erimoja je poznata i pod imenom Amona. ateroskleroze. infekcije urinarnog trakta. biljna vlakna u njima su otkriveni i brojni bioflavonoidi koji imaju sna no antioksidantsko dejstvo. Bundeva mo e pomo i kod poreme aja imuno sistema. Kod sr anih smetnji. 16% glukoze i fruktoze. nerve. A gro ani e er je neophodan za rad mozga i sr anog mi i a. kao i vode deluju jako osve avaju e na organizam. erimoja sadr i dosta kalcijuma koji je nezamenljiv za kosti i zdrave zube. a potom ih treba isprati mlazom teku e vode da bi se odstranila hemiska sredstva kojim je vo e tretirano. Zbog velokog sadr aja kalijuma i vo nih kiselina podsti e mokrenje i poma e u eliminaciji toksina iz organizma. Flavonoidi preventivno deluju na pojavu bolesti krvi i krvnih sudova. raka. A ja a be iku. urinarni trakt i krvne sudove. Gro e treba dobro oprati tako to se grozdovi potope u mlaku vodu i ostave da odstoje neko vreme. Brusnica Brusnica uz minerale i vitamine kao to su vitamini A i C. sa krupnoim i so nim zrnom. oboljenja jetre. kao i kobalt. lo e krvne slike. ote anog mokrenja. Vi nje su bogat izvor kalijuma. Gro e Gro e sadr i veliku koli inu vode oko 82%. akni. koji se nalazi u celom plodu vi nje pogodan je u prevenciji raka. artritisa. Masti nemaju. Tako da diureti ka i laksativna svojstva gro a deluju dobro kod gojaznih osoba prilikom sprovo enja dijeta. Tanini i polifenoli kojih ima u gro u branioci su organizma od virusa i spadaju u antikancerogene materije. Najve i sadr aj u vi njama je ugljenih hidrata i glukoze. 0. Zbog sadr aja antocijana (biljnog pigmenta).. to je pogodno za smanjivanje krvnog pritiska. jabu ne i limunske kiseline. Dijabeti ari ga trebaju izbegavati.. posebno kapilara. . Slatka je i podse a na bananu i vanilu. kalijum. Gro ane kure se preporu uju protiv hroni nog zatvora. Vi nje sadr e vitamin C i vitamine B grupe. Zbog sadr aja vinske. za ja anje krvnih sudova. ciste. vid. posebno raka dojke i debelog creva.Pored toga ja a krvne sudove. sr anih smetnji. gastroenteritisa. upale. Koristi se kao vo ka ili za mle ne napitke. Vi nja Vi nje sadr e biljni pigment koji je mo ni antioksidans u prevenciji sr anih oboljenja i tumora. upale be ike. a sadr aj belan evina je jako nizak. imunolo ki sistem i organe za varenje. vrlo va no u preventivi i smanjivanju rizika obolevanja od razli itih oblika karcinoma. Pored toga poma e kod alergije. Prisustvo organskih kiselina deluje laksativno na organizam i reguli e rad creva tj. Gro e poma e kod ka lja.80% belan evina. gastritisa kao i za ja anje organizma.be ike.

Od minerala dunje sadr e kalcijum. Mogu se kombinovati i sa muslijem. Pospe uje mentalne aktivnosti i koncentraciju. urinarni trakt. . srce. kao i u kombinaciji sa drugim vo em. fosfora. Na tr i tu se nalaze u sve em stanju ili osu ene sa ko ticom ili bez nje. utice. u vo nim salatama. edema. datula pripada rodu palmi. pa se preporu uju u ishrani gojaznih.reumatoidnog artritisa. Idealne su u ishrani onih koji se bave intelektualnim radom. Plod je veoma slatkog ukusa i izrazito zdrav zbog velikig sadr aja vitamina C. gvo e. Od vitamina karotin (provitamin vitamina A). Dobra je za ko u. pa se preporu uje kod redukcione dijete. Urma. U 100 g su ene ima 273 kalorije. Ja a slezinu. vitamine B-kompleksa i vitamin C. slobodni radikali. Dijabeti arima kao i osobama sa povi enim nivoom triglicerida u krvi preopru uje se oprez. kao i u pra kastom obliku. Dinja sadr i i ne to vitamina B-grupe. a dobar je i kao antikancerogena materija. Marakuja Marakuja je vo e poreklom iz Kolumbije. jetru. reume. organe za varenje. Jedu se zajedno sa ljuskom. Dinja Dinja je niskokalori no vo e. angine i porema aja u radu imuno sistema. kompotima. krvne sudove. Pored toga u dinji ima kalijuma. sirupa. Urme su bogate e erima (320 kcal u 100 g). akni. kao i vitamin C. ekcema. be ike. Sadr i vitamine i minerale. gubitak te ine. fosfor i bakar. Prilikom kupovine birajte dinje zlatno ute boje i tvrde kore. gihta). Plodovi su veoma slatki. plu a. Urma Urme su ukusan plod tropskog drveta koje raste u suptropskom pojasu Azije. alkoholnih pi a i kao surogat kafe. magnezijuma i kalcijuma. bubrege. koji je uvar imuniteta. Sadr aj vo nih kiselina i e era daje im posebnu aromu. Urme mogu pomo i kod slede ih bolesti: rak pankreasa. umor. Mo ete je jseti sve u. Koriste se kao hrana i za pravljenje osve avaju ih napitaka. Dobra je za vo ne salate i sladolede. srce i imunolo ki sistem. zbog lako resorbuju ih ugljenih hidrata. Dinja je izvrstan diuretik. ali samo u prose nim koli inama. sadr i samo 24 kcal u 100 g vo a. iji ukus postaje izvanredan uz dodatak soka od limuna. Ljuska je tanka i tamno-mrke boje. Ovo mirisno vo e ra ireno je u Srednjoj i Ju noj Americi. Semenke su jestive mada se naj e e odstranjuju. pa se preporu uje osobama sa ote anim izlu ivanjem vode iz organizma (kod zapalenja bubrega. Od marakuje se naj e e pravi sok. imaju oblik izdu ene ljive sa duguljastim ko ticama. prostate. Najukusnija vrsta je okruglog oblika i vrlo tamne kore. Dunja Niske su kalori ne vrednosti 62 kcal u 100 g vo a. disajne organe i nervni sistem. Osim toga sadr i oko 2000 mikrograma beta-karotina (provitamina A) u 100 g vo a. Jede se sve a. anemija i bronhtis. ateroskleroze i valunga. Dinja je dobra protiv sr anih smetnji. dermatitisa. a uspeva i u Andima na visinama od 2400 metara. natrijum. impotencija. stomak i jetru. lo a krvna slika. Prava datula ima oko 100 vrsta. kalcijuma i gvo a. Slu i se i kao predjelo (dinja umotana u pr utu). A tako e ja aju reproduktivni sistem.

beta-karotina i vitamina C. raka plu a. Dobrog su mineralonog sastava i poseduju kalcijum i fosfor u povoljnom odnosu. slezine i problema sa perifernim nervnim sistemom. Ovo vo e su enjem dosti e ak 65% e era.Tre nja Tre nje sadr e veliku koli inu vode. On je zaista zreo kada je mek i kad mu se meso providi kroz tanku koru. Smokva Sve e smokve su niskokalori no vo e oko 41 kcal u 100 g vo a. Smokve sadr e kalijum i magnezijum pa ubla avaju deprsiju. a zbog velikog sadr aja vode i kaoijumaolak avaju izbacivanje vode iz organizma. Ovo vo e zna ajan je izvor kalijuma koji reguli e krvni pritisak. lo e krvne slike. svakodnevno osam dana po tri puta dnevno. organe za varenje i be iku. Kaki Kaki se koristi za egzoti ne vo ne salate ili za torte u toku zime. a bogat je i folnom kiselinom koja potpoma e sintezu proteina. raka. grebanja u grlu. pa tako pobolj avaju rad bibrega. pove ava odbrambene sposobnosti organizma i potpoma e eliminaciju toksina iz organizma. . Smokva poma e kod visokog pritiska. piti po a u soka od sve ih tre anja. kamena u bubregu i astme. ira. pa se ne preporu uje dijabeti arima. Ja a organe za disanje. Zna ajan su izvor selena. On je sastavni deo elija ljudskog organizma. Sadr i flavonoide koji tite elije od slobodnih radikala. bronhitisa i zatvora. gu tera u i debelo crevo. Sadr e celulozu pa dobro reguli u probavu. slobodnih radikala. a suve smokve su izuzetne u terapiji zatvora. Osobe obolele od dijabetesa moraju ga jesti u odre enoj koli ini zbog ugljenih hidrata. bronhitisa. disajne organe. organe za varenje. Protiv reume. bolesti srca. dolazi od eteri nih ulja koja su u njenoj kori. upale. upale desni. kamena u bubregu. zubobolje. kao i osobama sa povi enim nivoom holesterola. gu avosti. u i i jetre. Divan miris koji je javlja prilikom lju tenja. Supstanca lutein titi vid. Fosfor. Kivi sni ava holesterol. Najbolje ga je jesti u sve em stanju svakog dana naro ito zimi u ve im koli inama. bakra i gvo a. Suve smokve sadr e skoro 4 puta ve u koli inu ovih minerala. dijabetesam ka lja. koji kaki sadr i je od ogromnog zna aja za aktivnost mozga i nerava kao i za pro i avanje krvi. grebanja u grlu. lumbaga. pa im je energetska vrednost vrlo niska svega 48 kcal u 100 g vo a. umor i olak avaju predmenstrualne tegobe. neutrali e slobodne radikale. lo eg varenja. Zbog velike koli ine e era zabranjuje kod proliva. raka. A sadr e i ne to vitamina B grupe. Ja a imunolo ki sistem. gastritisa. pritiska. Zreliji plodovi tamnije boje sadr e ve u koncentraciju antocijana i imaju ve e antianemijsko delovanje. Klementina Klementina se koristi kao vo ka ili za kola e i deserte. Poma e kod ote anog disanja. triglicerida i naravno kod redukcionih dijeta. Tre nje imaju i najve u koli inu C vitamina u odnosu na ostalo ko ti avo vo e. Tre nja je dobra kod problema sa ejakulacijom. a vitamin C poma e organizmu u borbi protiv izaziva a bolesti. Kivi U 100 g kivija ima ak oko 85 mg vitamina C i samo 44 kcal.

Limun poma e kod ka lja. sadr e vitamin B i karotin. imunolo ki sistem. u i. lo e krvne slike. Od minerala sadr e najvi e kalijuma. utice. Zna ajni su izvor kalijuma. vitamine A. magnezijum. ekcema. Zatim sadr e vitamine (karotin.svraba.zatvora. gvo e itd. A beta-karotin je mo an antioksidans. nerve. saharoze i fruktoze. Zbog sadr aja pektina jabuke su dobre u eleminicaji vi ka holesterola i izlu ivanja tetnih matreija iz organizma. jer se grickanjem sve e jabuke iste zubi vo nim sokom iz jabuke. be iku. Sirove olju tene jabuke trebalo bi da izbegavaju osobe koje pate od dijareje. B C). pa im je energetska vrednost svega 26 kcal u 100 g vo a. zatvora. Jabuke su vrlo su va ne za negu zuba. krvnesudove. Organske kiseline u limunu i grejpfrutu podsti u lu enje eluda nog soka i time poma u varenje hrane. Ja a urinarni trakt. pa se preporu uje u svakodnevnoj ishrani svih populacionih grupa u prevenciji i le enju svih zapaljenja. kardiovaskularne bolesti. jetru. pe ene ili kuvane jabuke su lek za ove tegobe. kalcijum. organe za varenje i ko u. diajbetesa. lo eg varenja. Kupina i malina Maline imaju specifi an miris i ukus koji poti e od eteri nih ulja. kamena u bubregu. ira. sr ane bolesti i be ici. A opor ukus kupina poti e od znatne koli ine tanina.Limun Limun sadr i veliku koli inu vitamina C. . Vo nih e era ima oko 10%. pa je energetska vrednost svega oko 25 kcal i poti e prvenstveno od ugljenih hidrata ± glukoze. Ove vrste vo a imaju osve avaju u mo zbog jabu ne i limunske kiseline. prehlade. suvog ka lja. organe za varenje. koji je dobar za sni avanje krvnog pritiska. Jabuka Jabuke sadr e oko 85% vode. a imaju veliku koli inu C vitamina. ateroskleroze i reumatoidnog artritisa. astme. sr anih smetnji. Protiv anemije svako jutro na gladan stomak pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od limuna. Najvi e imaju vitamina C i ne to vitamina B grupe. gastritisa i ulkusa. Osobe koje pate od gastritisa i ira na elucu trebalo bi da piju razbla eni sok od limuna. gu avosti. upale grla. Ja a tanko i debelo crevo. Sitniji i tamniji plodovi sadr e ve u koli inu vitamina i minerala. to se ti e vode sadr e oko 80% vode. pa se svrstavaju u vrlo mo ne antioksidanse koji neutrali u dejstvo slobodnih radikala izaziva a tumora. Blagotvorne su u prevenciji i le enju anemije. oko 15% ugljenih hidrata i 2% protiena. pa se preporu uje za o uvanje srca i krvnih sudova. Jagoda poma e kod ote anog mokrenja. fosfora. ka ikom meda i ka i icom soka od drenjina ili bokvice. dijareje.kardiovaskulani sistem i krvne sudove. a uve e olju toplog mleka sa umu enim umancetom i medom. kao i za le enje anemije. lo eg varenja. Me utim. visokog pritiska. svakog sata popiti po supenu ka iku sve e ce enog soka os limuna. pa je dobro da ih konzumiraju osobe koje pate od oboljenja jetre i bubrega. tucanja. magnezijuma i gvo a. a i cela usna upljina. Jabuka mo e da pomogne kod dijabetesa tipa 2. Ja a jetru. kao i beta-karotina (provitamina vitamina A). kamena u u i. Jagoda Bogate su vodom. trovanja i ateroskleroze. kao i mineralnih materija: fosfor. visokog holesterola. Protiv promuklosti. raka. umora. zato ih je najbolje jesti sirove i neolju tene. Lako su svarljive jer celulozu nemaju. kalijum. groznice. zbog svoje obojenosti koju im daju pigmenti antocijanina. reumatoidnog artritisa. raka. gripa. u nu kesu i bubrege. dijareje.

alergije. Pored kalijuma od minerala sadr i jo fosfor. dok se opna ne odvoji. ka lja. Pored toga one sadr e ijod cink. Kad se pe eni ili kuvani kesten prohladi. Kru ka mo e da pomogne kod visokog holsterola. pa ga kuvati 20 minuta u vodi. Zbog e era dijabeti ari ih trebaju izbegavati. Pored toga sadr e i biljna vlakna. Kesten Pitomi (jestivi) kesten uspeva u zemljama Sredozemlja. raka. naro ito ispod ko e). Ima ga i kod nas. o i. dok se ljuska ne odvoji. Zbog koli ine e era ne preporu uju se kod obolelih od dijabetesa. pileta ili kao prilog uz crveni kupus. Sve e kajsije treba da izbegavaju i osobe koje pate od nadimanja i goru ice. degenerativne promene mi i a. pa ih treba isklju iti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograni en. Zato se preporu uje u ishrani osoba kod kojih je ote ano izlu ivanje te nosti (kardivaskularna oboljenja. kao i one osobe koje pate od gastritisa. slobodnih radikala. a od minerala kalijum i fosfor. Pre termi ke obrade treba no em zase i vrh opne. tj. Zato se konzumiranje vo a ograni ava kod dijabetesa i povi enog nivoa triglicerida. Kru ka Kru ke sadr e oko 40 kcal u 100 g vo a i to uglavnom ugljene hidrate oko 11 %. Kuvano kestenje odli no je za punjenje guske. Kupine su fikasne u terapiji upale grla. anemije. nerve i imunolo ki sistem. ali i u ju nom Tirolu (severna Italija).organe za varenje. dijabetesa. angine. U njima ima vitamina C. Poneko koristi jezgra ko tica. a kao dobar diuretik preporu uje se kod bubre nih i kardiovaskularnih oboljenja. laringitisa. oboljenja jetre i bubrega). plu a. kajsije sadr e i dosta kalijuma koji podsti e rad srca. Kajsija Kajsije sadr e dosta vode i niske su enewrgetske vrednosti oko 28 kcal. Pe enje kestena mo e se obaviti u poklopljenom tiganju oko 10 minuta (naravno zasecanje opne ne treba zaboraviti) ili na plehu u pe nici na 200 stepeni. i lezde sa unutra njim lu enjem. Sve bobi asto vo e karakteri e visoka koncentracija antikancerogenih materija. Lubenica Lubenica sadr i oko 95% vode. Njima su dopu tene samo olju tene i ispasirane kru ke. Sirov kesten nije jestiv mora se ispe i ili skuvati.Kupine sadr e vi e kalcijuma od malina. ote anog mokrenja. emfizema (nagomilavanje vazduha u tkivima. ka lja. mangan. Spolja se koriste u le enju rana. pa je na prvom mestu po diureti koj mo i. alkoholizma. osobe sa oboljenjem u nih puteva. Ja a plu a. Od vitamina karotin (provitamin vitamina A) i vitamin C. u nu kesu. Imaju veliku koli inu provitamina A (beta-karotina). Samo 200 g kajsija skoro da obezbe uje dnevnu potrebu za ovim provitaminom. Zbog biljnih vlakana koje sadr i kru ku treba da izbegavaju osobe sa pove anom kiselinom u eludcu. astme i anksioznosti (neodre en strah i strepnja).dijareje. prstima ukloniti opnu. hrom. zatvora. Ja a srce. ali treba biti obazriv zato to jezgra sadr e cijanovodoni nu kiselinu. Sirova i neolju tena kru ka dobra je protiv zatvora. a koriste se i za ispiranje usta u slu aju upale sluzoko e. bronhitisa. reumatoidnog artritisa i kamena u u i. creva. pa se ovo vo e preporu uje u prevenciji nastanka tumora. tanin i pektin. magnezijum i cink. . Kajsija mo e pomo i kod sr anih smetnji. a tanku ko icu skinuti no em. umora. nesanice. U 100 g vo a ima 21 kcal koje poti u od lako resorbuju ih ugljenih hidrata. osobe sa svim crevnim poreme ajima.

zbog velike koli ine ulja imaju ograni en rok trajanja i brzo postaju gorki. depresije i edema. be iku. svega 53 kalorija na 100 g mesa. crevnih parazita. lezde sa unutra njim lu enjem. fosfor i vitamine: beta karoten i vitamin C. koji je neophodan u prevenciji anemije kao i vitamin B2 koji je potreban organizmu za normalno funkcionisanje vida i obnavljanje kose i ko e. Zbog velike koli ine masti ne preporu uje se kod dijeta za mr avljenje. nedostatka apetita. stvaranje reproduktivnih elija i funkcionisanje hipofize.a tako e ubla ava i predmenstrualne tegobe. Jedu se sve i ili u kola ima. Orah Orah sadr i 60 % masti. a blage vo ne kiseline podsti u apetit. hormonske neravnote e. Ogrozd . Le nik je pogodan u dijetoterapijama za neuhranjene. upale. kalcijum. Esencijalne masne kiseline iz oraha mogu da snize holesterol. Sadr i i masnu alfa-linoleinsku kiselinu koja je dobra protiv kardiovaskulanih oboljenja. nervni sistem. Ali masti u orahu su nosioci vitamina E koji je mo ni antioksidans i antikancerogeni vitamin. sr anih smetnji. Od vitamina sadr i zna ajne koli ine vitamina B6. Veliki je izvor vitamina E i linolne kiseline. kod u nih oboljenja i povi enog nivoa triglicerida i holesterola u krvi. dijareje i raka prostate. Nektarina mo e pomo i kod sr anih smetnji. ne to fosfora i magnezijuma. Sadr i minerale: kalijum. Kalijum iz nektarina deluje kao prirodno sredstvo za regulisanje krvnog pritiska. nokte. Ja a organe za varenje. Nar mo e da pomogne kod klimakteri nih tegoba. Orah sadr i od minerala jo i kalijum. kalcijuma i sumpora. problema sa prostatom. ugljenih hidrata 6% i belan evina 14%. Mo emo zaklju iti da je orah dobar u borbi protiv starenja i bolesti kao to je rak. Orah od minerala sadr i veliki procenat magnezijuma koji omogu ava normalno funkcionisanje nervnog sistema. a gvo e je neophodno za transport kiseonika u krvi. Nektarina Nektarina ili goli ava breskva male je hranljive vrednosti. poreme aja rada u ne kese i urinarnog trakta. raka i osetljivih mlade a. eluda nih tegoba. srce i krvne sudove. tako da nije pogodan za ishranu kod u nih oboljenja. Le nik Osu en plod le nika koji se i koristi u ishrani sadr i oko 701 kcal u 100 g vo a. Plodovi divljeg nara se koriste za proizvodnju sirupa ili za sok koji je dobar protiv dijareje. grebanja u grlu. kalcijum i fosfor. Visoka energetska vrednost poti e od visokog sadr aja masti oko 70%. infekcije urinarnog trakta. Me utim. Nar ili ipak Plod ima oblik crvene jabuke sa tvrdom i glatkom korom. raka. Le nici sadr e i zna ajne koli ine kalijuma. Meso ima ukus sli an borovnici. Energetska vrednost je 649 kcal u 100 g vo a. Jedu se samo zreli plodovi tako to se ka ikom izbu i kora i iz sredine se vade zrna. u nu kesu. Sastavljeno je od sitnih mekih i so nih zrna. prostatu. Neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema. be iku i eludac. srce i krvne sudove. kod povi enog holesterola i triglicerida u krvi. Ja a imunolo ki sistem. Ja a organe za varenje. umora.Lubenica poma e kod sr anih smetnji.

Roga Roga je mediteransko zimzeleno drvo koje raste i preko 10 metara visine. a i u raznim salatama (vo nim ili sa povr em kombinovano sa jajima ili tunjevinom). Od vitamina najvi e vitaimn C u 100 g vo a oko 50 mg. ele. Tra i umereno vla na i plodna zemlji ta. kalijumom. onda su problemi sa elucem i varenjem gotovo neizbe ni. kao i nekih drugih elemenata u tragovima. Tako e ja a i imunolo ki sistem. Pored vitamina C ima vitamina B1. B2 i B6. Ogrozd mo e biti i osnova umaka ili dobar dodatak plavoj ribi. kararakte i povi enog holesterola. visikog pritiska. vino i sir e. bronhitisa. U stvari svaki dan treba zapo eti sve e ce enim sokom od narand e zasla enim medom. raka pankreasa. magnezijuma. vezivna tkiva. Mo e uspevati i na ve im nadmorskim visinama. Zreli plodovi se mogu u fri ideru uvati i do nekoliko sedmica. Sazrevanje plodova roga a traje skoro godinu dana. Ja a reproduktivneorgane.. Plod je mali ora astog oblika sa veoma ukusnim jezgrom. A sa mlevenim roga em mogu se pripremiti razni kola i i poslastice. za kola e. Pista i Gaji se u mediteranskim zemljama i na primorju zbog semenki koje se nazivaju pistacijski bademi ili sirijski orasi. neplodnosti. Plodovi mogu biti sa maljavom poko icom ili bez malja. naro ito kobasicama. betakarotenom. a sadr i pored ostalog i vitamine naro ito B grupe. U ishrani je najbolje upotrebljavati fino mleven roga ev prah. Papaja Ako se na dnevnom jelovniku ne nalazi sve e vo e ili sok od ce enog vo a. Bogati su raznim mineralima kalijum. oragne za disnaje. (njegov proizvod) okoladu ili kafu. a posebnu mu dra daju uzdu ne prugice. staklasto i belkaste boje.Pitome sorte ogrozda poti u od evropske vrste Ribes grosularia. Zato je ovo vo e dobro u borbi protiv prehlada. Zreli plodovi se mogu konzumirati sve i kao slatka grickalica. poreme aja rada jetre. sladoled i kao dodatak mesnim prera evinama. Supstance ovog egzoti nog vo a ne samo da pospe uju razmenu materija pri varenju i crevnu funkciju nego poma u izle enju obolelog eluda no-crevnog trakta. Dobro ih je jesti u sve em stanju. a pove ava i apetit jer organske kiseline podsti u lu enje eluda nog soka. Plod je oblo en prozra nom ko icom kroz koju se nazire meso.astme. Fitosteroni iz pista a sni avaju nivo holesterola u krvi. dijetetskim vlaknima a ne to manje ima kalcijuma i gvo a. sokove. Pomorand a Mandarine i pomorand e sadr e ugljene hidrate (gro ani e er). o i i jetru. Pomorand a mo e pomo i kod upale desni. Pr en i samleven mo e poslu iti kao zamena za kakao. Plod ogrozda bogat je vitaminom C. zelene ili crvene boje. lezde sa unutra njim lu enjem. . fosfor. Koriste se pr eni sa solju (sli no kikirikiju). naro ito zemlji ta koja obiluju kre om. Bobe ogrozda mogu se konzumirati sirove ili prera ene u kompot. Plod ogrozda mo e biti ute. kojim se mogu pripremiti ukusna i zdrava topla " okoladna" pi a i deserti. raka plu a. Zatim. Bogat je vitaminima i mineralima a posebno kalcijuma. marmelade. lo eg varenja. Nau nici tvrde da je papaja najbolja. kalcijuma itd. Masno a se u njemu pojavljuje samo u neznatnim koli inama. Ogrozd poma e kod reumatoidnog artritisa. U 100 g ploda ima 621 kalorija. Na Srednjem Istoku roga je veoma popularan i koristi se za pripremu razli itih slatki a i pi a.

lo eg varenja. a dobar je i za sni avanje nivoa (LDL) holesterola u krvi. zatvora. dehidracije. glukoze 51%. vitamina C i E. organe za varenje. ko tani sistem i debelo crevo. upale grla. reumatoidnog artritisa. prehlade. mo e doprineti boljoj regulaciji telesne mase. Su ene ljive su im zabranjene.Grejpfrut Ovo vo e je hibrid limuna i narand e. gripa. ka lja. fruktoze 14% i saharoze 31%. Pored toga u ljivama ima dosta ugljenih hidrata. gu avosti. Dobar je i kompot od suvih ljiva u koji treba dodati i suve smokve.magnezijuma. pa su dobre (i sve e i suve) protiv hroni nog zatvora. Neka istra ivanja su pokazala da grejpgrut ili sok od ovog vo a. Od vitamina najvi e ima vitamin C i B1. naro ito kod gojaznih osoba obolelih od ove bolesti. krvnesudove. ljive sadr e i pigment antocijana koji je va an u prevenciji anemije. raka. kao i karotina. lo eg varenja. imunolo ki sistem. Dijabeti arima se preporu uje oprez jer sadr e znatne kili ine e era. gbo a. Protiv hroni nog zatvora pre spavanja pojesti 15-20 suvih ljiva. dijabetesa. ekcema. ateroskleroze i sr anih smetnji. visikog pritiska. Grejpfrut poma e kod gojaznosti. u sklopu uravnote ene ishrane. neurolo kih poreme aja. svraba. Biljna vlakna sadr ana u ljivama igraju va nu ulogu u regulaciji pravilnog rada creva. organe za varenje i ko u. Grejpfrut ima veliki sadr aj julikopena. ljive poma u kod dijabetesa. zatim nijacina i karotenoida. a sve e mogu jesti u malim koli inama dok nisu prezrele. reumatoidnog artritisa. umora i osteoporoze. poreme aja rada jetre. kao i vitamin B2. ljiva Ovo vo e je bogat izvor kalijuma i fosfora. Ja a jetru. antioksidansa koji je zna ajan za prevanciju tumora creva i prostate. . Ja aju jetru. a samim tim i pobolj anju kontrole e erne bolesti. Jabu na i limunska kiselina u kombinaciji sa vo nim e erima daju dobar ukus ovom vo u. raka. ateroskleroze.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful