You are on page 1of 13

Visoka strukovna škola za preduzetništvo

Seminarski rad

Predmet :

Strategijski menadžment

TEMA:

Odnos strategijskog menadžmenta i operativnog menažmenta

Profesor: Student:

Beograd, Januar 2019


Saržaj
1. Uvod ............................................................................................................................................ 3
2. POJAM I ZNAČAJ STRATEŠKOG MENADŽMENTA ............................................................... 4
2.1 BITNE KAREKTERISTIKE STRATEŠKOG MENADŽMENTA .................................... 4
2.2 RAZVOJ STRATEŠKOG MENADŽMENTA .................................................................... 5
3. PROCES STRATEŠKOG MENADŽMENTA .............................................................................. 6
3.1. FAZE PROCESA ................................................................................................................ 6
4. MISIJA I VIZIJA STRATEŠKOG MENADŽMENTA .................................................................. 7
4.1 ZNAČAJ I ELEMENTI MISIJE ........................................................................................ 7
4.1.1. STRATEGIJSKI ZNAČAJ DEFINISANJA POSLA ................................................. 8
4.1.2 VIZIJA I MISIJA KAO OSNOVA STRATEGIJSKE AKCIJE .................................. 8
5. OPERATIVNI MENADŽMENT .................................................................................................. 8
5.1 PREDVIĐANJE................................................................................................................... 9
5.2 KLASIFIKACIJA METODA PREDVIĐANJA ................................................................. 9
5.3 PLANIRANJE - STRATEŠKO I OPERATIVNO ............................................................. 9
ZAKLJUČAK................................................................................................................................. 12
LITERATURA ............................................................................................................................... 13

2
1. Uvod

Menadžment je proces koji se sastoji od određenih faza. Osnovne faze procesa


menadžmenta su planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola. Menadžment po strukturi može
biti: strateški, operativni i menadžment poslovnih funkcija. U ovom radu biće objašnjene
međusobna povezanost između operativnog i strateškog menadžmenta, ovu temu sam izabrala iz
razloga što je dobra strategija i njeno sprovođenje srž poslovnog uspeha.

U daljem delu prvo će biti navedene definicije, bitne karakteristike strateškog i operativnog
menadžmenta, kao i elementi vizije i misije.

3
2. POJAM I ZNAČAJ STRATEŠKOG MENADŽMENTA
Strateški menadžment predstavlja koncept upravljanja koji je relevantan za savremene
uslove poslovanja i svojevrstan odgovor za brojne i složenije izazove. Pojava strateteškog
menadžmenta je u vezi sa problemima sa kojima počinje da se suočava menadžment velikog broja
preduzeća 70-tih godina prošlog veka. Za mnoga preduzeća kritičan faktor uspeha postaje
sposobnost uočavanja i prilagođavanja brzim promenama u okruženju koji su sve više
diskontinuitetni. Diskontinuitetni stvaraju ne samo opasnost već i mogućnost za inovativna
preduzeća. Od preduzeća se zahteva fleksibilnost, blagovremeno i pravilno reagovanje. Akcentira
se, ne samo značaj planske komponente u upravljanju, već i primena donetih planskih odluka.
Ono što je zajedničko različitim definicijama strateškog menadžmenta je to da je u pitanju
jedan način razmišljanja koji se odnosi na donošenje odluka koji se tiču budućnosti preduzeća i na
primenu tako donetih odluka. Usko grlo za uspešnu primenu strateškog menadžmenta često leži u
brzini promene tradicionalnog načina mišljenja i ponašanja. U pojedinim definicijama strateškog
menadžmenta naglašava se značaj okruženja (pristup koji polazi od okruženja) i neophodnost da
se kroz proces odlučivanja usklađuju interne mogućnosti sa šansama i pretnjama koje se nalaze u
okruženju. Drugi pristup naglašava namere i aspiracije i definiše strateški menadžment kao proces
odlučivanja i sprovodjenja akcija koje vode razvoju efektivne strategije koja doprinosi
ostvarivanju ciljeva preduzeća (pristup koji polazi od namera i način njihovog ostvarenja). U trećoj
grupi se naglašava delovanje odnosno odlučivanje o strategiji i njenoj primeni (pristup koji polazi
od delovanja).

2.1 BITNE KAREKTERISTIKE STRATEŠKOG MENADŽMENTA

 Zbog karaktera strateških odluka, njihovo donošenje je u nadležnosti top menadžmenata


 Donošenje strateškh odlukla zahteva predviđanje i analizu uticaja velikog broja faktora iz
okruženja
 Sprobođenje strateških odluka zahteva odgovarajuću alokaciju resursa (bilo a su interno ili
eksterno dostupni) preduzeća
 Dugoročne su konsekvence donošenja strateških odluka na vitalnost preduzeća i pri
njihovom donošenju treba voditi računa o celini preduzeća
 Strateške odluke su u funkciji željnih aspiracija
 Brojne su konsekvence strateških odluka na pojedine poslovne funkcije, organizacione
delove i njihovu povezanost
 Da bi strateško odlučivanje bilo efikasno, neophodno je uvažavati interese, stavove i
očeivanja različith interesnih grupa (stejkholdera)
 Strategijskim odlučivanjem se uspostavlja aktivan odnos preduzeća sa njegovim eksternim
okruženjem

U skladu sa navedenim bitnim karakeristikama strateškog menadžmenta, možemo reći da


je to proces kojim preduzeće utvrđuje svrhu postojanja, ciljeve i željene nivoe ostvarenja, odlučuje
o osnovnim načinima ostvarivanja ovih ciljeva za odgovarajući vremenski okvir u promenljivom
okruženju, sprovodi akcije i ocenjuje napredovanje i rezultate. Top menadžment utvrđuje
dugoročni pravac delovanja i obezbeđuje promišljeno formulisanje, efektivnu implementaciju i
kontinuiranu ocenu utvrđene strategije.

4
Posebnosti koje čine strateški menadžment različitim u odnosu na druge tipove
menadžmenta su:

1. Priroda strateškog menadžmenta je interdisciplinarna – ne liči na druge tipove


menadžmenta koje u fokusu imaju specifična područja kao što su ljudski resursi ili
operacije.
2. Strateški menadžment karakteriše eksterni fokus – jer naglašava interakciju preduzeća
i njegovog eksternog okruženja.
3. Naglašava interni fokus – jer daje značaj interakcije i kordinacije različitih funkcionalnih
područja i organizacionih nivoa sa strateškim pravcima delovanja
4. U fokusu interesovanja je buduće stanje, kako u kratkom tako i u dugom roku.

2.2 RAZVOJ STRATEŠKOG MENADŽMENTA

Razvoj planiranja se dovodi u vezu sa nastankom strateškog menadžmenta. Planiranje je


primarna i suštinska faza procesa menadžmenta kao i bitna odgovornost svih
menadžerskih nivoa. Predstavlja izbor ciljeva i odredjivanje načina njihovog ostvarenja.
Evolucija strateškog menadžmenta se sagledava kroz sledeće faze:

1. Bazično finansijsko planiranje, karakteristično je za početnu fazu u životnom ciklusu


preduzeća. Rukovodstvo je više preokupirano tekućim problemima, a manje aktivnošću
planiranja. Planovi se sastavljaju na osnovu analize poslovanja u proteklom periodu i
procene prihoda i troškova u kratkom roku. Ova faza u razvoju sistema planiranja otpočinje
sa izradom kratkoročnih finansijskih planova. Osnovni cilj je vezan za ostvarenje budžeta.
Akcenat je na operativnoj kontroli i na pojedinim funkcionalnim područjima.
2. Na predviđanju zasnovano planiranje (Dugoročno planiranje), preduzeća koji osećaju
potrebu da izađu iz prve faze počinju da sastavljaju planove za duži period i imaju u vidu
različite ciljeve. Godišnji planovi imaju smisla jedino ukoliko su deo dugoročnog plana.
Nastoji se predviđati uticaj većeg broja faktora na poslovanje u periodu dužem od godinu
dana. Alokacija resursa se sprovodi statično, jer je usmereno na korišćenje postojećih
resursa a ne opcija. Iskustvo iz prošlosti ima značajnu ulogu u planiranju. Problemi u
planiranju se javljaju ukoliko odnose i tendencije koje su postojale u prošlosti nije moguće
ekstrapolirati u budućnosti.
3. Eksterno orijentisano planiranje (Strategijsko planiranje), u planiranju se ne polazi
samo od postojećih mogućnosti, stavlja akcenat na strategijsko razmišljanje koje za
posledicu ima strategijsko planiranje. Sprovodi se situaciona analiza, analiza konkurencije
i formulišu se detaljni strategijski planovi za sve nivoe. Na taj način je omogućena
dinamična i kreativna alokacija resursa, koja se zasniva na sagledavanju mogućnosti
svakog posla da donese ostvarivanju ciljeva preduzeća.
4. Koncept strateškog menadžmenta, nastaje kao rezultat potrebe usavršavanja sistema
planiranja. Koncept je relevantan za poslovanje u uslovima diskontinuiteta gde iskustvo iz
prošlosti ima mali značaj. Odnosi se na stanovište preduzeća, o okruženju i njegovim
sposobnostima da odgovori i utiče na promene. Drugim rečima znači aktivno kreiranje
vlastite budućnosti, a ogleda se u uverenju da se budućnost može aktivno stvarati i
oblikovati. Dolazi do spajanja strateškog planiranja i strateške implementacije u jedan
upravljački proces. Strateški menadžment uključuje kako donošenje strateških odluka tako

5
i strateško ponašanje u njihovom realizovanju. Strateško i operativno planiranje povezuje
se na svim nivoima organizvacione strukture.

3. PROCES STRATEŠKOG MENADŽMENTA


Model procesa planiranja može da predstavlja okvir za razumevanje prirode
procesa strateškog menadžmenta. To je model odlučivanja kojim se pokušavaju dati,
odgovori na sledeća pitanja: gde je preduzeće i zašto se tu nalazi, gde želi da ide i kako
tamo da dodje? U pitanju su četiri međusobno povezane faze:
1. Identifikovanje i razumevanje odstupanja između ranije utvrđenih ciljeva i dosadašnjih
performansi
2. Identifikovanje resursa potrebnih za eliminisanje odstupanja između ostvarenih
performansi i budućih ciljeva
3. Alociranje ovih resursa
4. Praćenje njihovog korišćenja za ostvarivanja planiranog

Proces strateškog menadžmenta predstavlja celokupno angažovanje,odlučivanje i


delovanje potrebno za ostvarenje strateške konkurentnosti i natprosečne dobiti preduzeća.
Relevantni strategijski inputi (analiza internog i eksternog okruženja, strategijska namera i
misija) su neophodni za formulisanje efektivne strategije i predvođenje strategije u akciju.
Strateški menadžment uključuje one odluke i akcije koje su rezultat: a) analize postojeće
situacije, b) razvoja prikladnih strategija, c) njihovo prevođenje u akciju, d) ocenu,
modifikovanje ili promenu strategije kada je to potrebno. To je kontinuelan i interaktivan
proces na sve funkcije menadžmenta: planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolu.

3.1. FAZE PROCESA

Proces strateškog menadžmenta čine četiri osnovna međusobno povezana elementa:

o Ispitivanje okružnja,
o Formulisanje strategje,
o Primena strategije,
o Ocena i kontrola

Pojedini autori definišu strateški menadžment kao proces koji kombinuje tri aktivnosti:

1. Strategijsku analizu,
2. Strategijski izbor,
3. Primena strategije,

Strategijska analiza, predstavlja od strane stratega za razumevanje strategijske pozicije


preduzeća. U ovoj fazi procesa strateškog menadžmenta analizira se eksterno okruženje,

6
interno okruženje (interni resursi i konpetentnosti) i očekivanja aspiracije i snage različitih
stejkholdera. Analiza eksternog okruženja je usmerena na sagledavanje opšteg okruženja
(politički, ekonomski, sociokulturni i tehnološki i faktori) i konkurentskog okruženja
(ulazne barijere, intenzitet konkurencije, mogućnost supstitucije proizvoda ili usluga,
pregovaračka snaga dobavljača i kupaca) u cilju identifikovanja potencijalnih šansi i
pretnji. Analiza situacije u eksternom i internom okruženju je osnova za odgovor na pitanje
šta treba ili želi preduzeće da radi.
Strategijski izbor, ova vrsta analize je osnov za izbor strategije, repertoar strategijskih
opcija je različit. Neke su vezane za: obezbeđivanje potencijala rasta (stabilan ili ubrzan
rast), promenu strukturu delatnosti i ulazak na nova tržišta, iznalaženje prave
veličine(smanjivanje veličine, prenošenje i zaokret), način na koji se to ostvaruje (organski
rast, spajanje/pripajanje, zajednička ulaganja) i brzine ostvarenja (ofanzivni, defanzivni).
Neke se strateške odluke opcije odnose na preduzeće kao celinu, neke na poslovne jedinice,
a neke na poslovne funkcije. U fazi ocene analiziraju se prednosti i nedostaci mogućih
alternativnih pravaca akcije.

Primena strategije, predstavlja finale strategijske analize i strategijskog izbora. Za uspeh


i dovođenje preduzeća u željenu strategijsku poziciju nije dovoljno imati dobro
formulisanu strategiju, već i obezbediti odgovarajuće uslove za njeno sprovođenje.
Ostvarivanje strategije je proces koji uključuje, kreiranje odgovarajuće organizacione
strukture i njeno dizajniranje, potrebne resurse koje treba planirati i kontrolisati i
strategijsko upravljanje promenama. U efikasnom sprovođenju strategije često presudnu
ulogu imaju ljudski resursi. U okviru toga treba opredeliti način selekcije kadrova njihovo
motivisanje i nagrađivanje, obrazovanje i razvoj.

4. MISIJA I VIZIJA STRATEŠKOG MENADŽMENTA


Misija opredeljuje sistem vrednosti i verovanja od kojih zavisi poslovni uspeh preduzeća,
daje smisao poslovanju, motiviše zaposlene i doprinosi njihovoj lojalnosti. Istovremeno, misjija
trebaa na prepoznatljiv način da izrazi interese različitih stejkholdera (i internih i eksternih) i da je
dovoljno razumljiva i inspirativna za sve one koji učestvuju u njenom ostvarenju.

4.1 ZNAČAJ I ELEMENTI MISIJE

Tri su ključna elementa u formulisanje misije: istorijat preduzeća, distinktivne


kompetentnosti i karakteristike okruženja.

Osnovni momentat u iskazu misije je definicija posla kojim se preduzeće namerava baviti.
Definisanje posla usmerava uvođenje novih proizvoda novim kupcima, dezinvestiranje ili
likvidaciju pojedinih poslova.

Pet komponenti opredeljuju misiju:


 Svrha - predstavlja razlog postojanja preduzeća
 Strategijski ciljevi – njima se utvrđuje ono što se želi ostvariti

7
 Strategijska putanja – predstavlja način koji će se koristiti za ostvarenje ciljeva
 Vrednosti – one opredeljuju povezanost sa različitim stejkholderima
 Standardi – u pitanju su organizacione politike i norme ponašanja

4.1.1. STRATEGIJSKI ZNAČAJ DEFINISANJA POSLA

Za P.Duckera posao nije definisan imenom preduzeća, statutom ili aktom o osnivanju. Za
njega postoji samo jedna vrsta poslovanja, a to je da se kreiraju kupci. Drugim rečima,
zadovoljiti kupca predstavlja misiju svakog preduzeća.

U literaturi se često nalazi trodimenzionalni pristup u definisanju posla. U pitanju su grupe


pitanja čija kombinacija definiše sadašnju i potencijalnu poslovnu aktivnost preduzeća:

1. Čije potrebe treba zadovoljiti (identifikovati grupe kupaca)?


2. Koje se to potrebe koje treba zadovoljiti (identifikovati potrebe kupaca)?
3. Koji su načini zadovljenja potreba potrošača (identifikovati alternativne tehnologije za
proizvodnju određenih proizvoda /usluga kojima se određene potrebe kupaca
zadovoljavaju, jer različite tehnologije mogu servisirati istu potrebu)?

4.1.2 VIZIJA I MISIJA KAO OSNOVA STRATEGIJSKE AKCIJE

Vizija je viđenje budućnosti i prihvaćeno verovanje i sistem vrednosti čijim


artikulisanjem lider želi da pridobije sledbenike u pokretanju i realizaciji poslovanja
preduzeća.Vizijom se pokreću i usmeravaju promene. Za lidera se vezuje posedovanje
vizije, odnosno sposobnosti da kreira i transformiše viziju u stvarnost. Lider je osoba koja
ima ideju i snagu da, bez prisile, utiče na druge da ostvaruje ciljeve preduzeća. Lideru se
često pripisuju karakteristike kao što su: poverenje, sposobnost, razumevanje sredine,
katalizator promena, smisao za izbor pravog pravca, uočavanje primarnosti i urgentnosti.

Misija predstavlja polaznu osnovu za definisanje strateških ciljeva i njima primerenih


strategija, odnosno pomoću ciljeva i realizovanih strategija ostvaruje se misija preduzeća.
Da bi strategija bila uspešna ona mora biti usklađena sa ciljevima i misijom preduzeća.

5. OPERATIVNI MENADŽMENT
Aktivnosti koje treba predvideti, planirati i obaviti u proizvodnim pogonima ili uslužnim
delatnostima su operacije. Operativni menadžment predstavlja mrežu procesa i operacija kroz koje
INPUT prelazi u OUTPUT. Operacije su način na koji zaposleni u organizaciji transformišu
INPUT (radnu snagu, novac, materijal, opremu ...) u OUTPUT (roba i usluga). Operacije
obuhvataju svakodnevne aktivnosti pomoću kojih članovi organizacije pokušavaju da ostvare
ciljeve.
Operativni menadžment sprovodi strateške odluke koje donosi top menadžment, operativnim
menadžerima pripadaju operativne funkcije u proizvodnji roba i usluga, vodjenju budžeta,
razvojna politika, upravljaju podređenim menadžerima i nadgledaju kontrolu svih operacija.
8
5.1 PREDVIĐANJE

Predviđanje je proces kojim se grade predpostavke ili procene o budućim događajima koji
su po pravilu nepoznati i neizvesni. Prognoza se javlja kao rezutat procesa planiranja. Dobra
prognoza je preduslov dobrom planu i dobrim odlukama, dok realizacija plana donesenog na
osnovu prognoza koje se pokažu pogrešnim kao rezultat ima katastrofalne posledice po
organizaciju.

Rezultat dobre prognoze se ogleda na sledećim pozitivnim efektima:


- Poboljšani odnos među zaposlenima,
- Poboljšano rukaovanje materijalom,
- Bolje korišćenje kapitala i sredstva za rad
- Poboljšana usluga mušterijama

5.2 KLASIFIKACIJA METODA PREDVIĐANJA

U odnosu na vremenski period za koji se rade, prognoze se dele na:

1. Kratkoročne
2. Srednjoročne
3. Dugoročne
U poslovanju je kratak rok nekoliko dana, nedelja i meseci, srednji rok meseci i godine, a dugačak
rok godina.

Prema tome kako se obrađuju metode predviđanja klasifikujemo na:

1. Kvalitativne metode, zasnivaju se na procenama i mišljenjima stručnjaka. Može biti


opisna, iskazana rečima ili brojčana. Obrazloženja prognoze zavise od kompetentnosti
stručnjaka koji ih daje i od njegovih verovanja i ubeđenja. Ove metode se pretežno
baziraju na anketiranju pojedinaca ili određenih grupa, sreću se i pod nazivom metodi
anketiranja.

2. Kvantitativne metode, koriste istorijske statističke podatke. Metode predviđanja su


precizni matematički algoritmi, a iskazane su brojevima.

5.3 PLANIRANJE - STRATEŠKO I OPERATIVNO

Planiranje je primarna i suštinska faza procesa menadžmenta kao i bitna odgovornost svih
menadžerskih nivoa. Predstavlja izbor ciljeva i određivanje načina njihovog ostvarenja. Načini
za ostvarivanje ciljeva definišu se planskim odlukama. Planske odluke sadrže načine i sredstva
za ostvarenje ciljeva kako bi se odluke sa viših nivoa primenile na nižim nivoima.

Postoje dve vrste planiranja:

9
1. Strateško planiranje, postoji da bi se ostvarila misija kao jedinstven razlog postojanja
preduzeća i vizija kao suštinski način ostvarenja te misije.
2. Operativno planiranje, konkretizuje opšte ciljeve i načine njihovog ostvarivanja kroz
dnevne odluke (ili vođenje posla). Operativno planiranje se bavi detaljima za definisan
okvir i pravila ponašanja, koje je dalo strateško planiranje.

Operativno planiranje proizvodi dve vrste planskih odluka:

1. Odluka za jednokratnu upotrebu, odluke ove vrste služe za preciziranje kursa akcije koji
se koristi samo izuzetno.Glavni tipovi ovih odluka su : biznis plan, program i projekat.

- Biznis plan predstavlja vremenskim intervalom određen skup aktivnosti koje su u


skladu sa definisanim ciljevima i strategijom. U pitanju je sledeći red planova: plan
prodaje, plan proizvodnje, plan investicija, plan istraživanja i razvoja i finansijski
plan.
- Program predstavlja najsloženiju plansku odluku (repozicioniranje, konsolidacija,
prestruktuiranje ...) koja služi za ostvarenje delikatnih ciljeva. Program je skup
većeg broja projekata.
- Projekti su delovi programa ili samostalne celine ograničenog obima. Čine ih veliki
broj aktivnosti i događaja sa specifičnim redosledom, trajanjem i odgovarajućim
resursima.

2. Odluke za permanentnu upotrebu, odluke ove vrste služe za aktivnosti koje se


pomavljaju, omogućavaju skraćenje vremena potrebnog za planiranje i donošenje odluka
pošto se određene situacije javljaju konzistentno i sa visokim nivoom predvidivosti. Glavne
odluke ove vrst su: politike, postupci i pravila.

- Politika je opšti vodič za donošenje odluka. Politika definiše ograničenja na osnovu


kojih se donose ili eliminiše određene odluke.
- Postupci (ili procedure) predstavljaju detaljan skup instrukcija za obavljanje
određenih aktivnosti koje se javljaju regularno ili sa visokim stepenom učestalosti.
Tipičan primer ove vrste je: sistem kontrole kvaliteta.
Pravila predstavljaju stavove kojima se određuje koje akcije se mogu a koje ne mogu preduzimati
u određenim situacijama.
5.4 SLIČNOST I RAZLIKE STRATEŠKOG I OPERATIVNOG PLANIRANJA

Sličnost između operativnog i strateškog planiranja je samo formalne prirode. Strateško


planiranje se razlikuje od operativnog planiranja u najmanje pet momenata.

1. Po vremenskom horizontu, strateško planiranje se odnosi na aktivnositi koje


uključuju duži vremenski period, kako u pogledu vremena potrebnog za
sprovođenje aktivnosti tako i u pogledu vremena za njihove efekte.

10
2. Po uticaju, strateške odluke dugo vremena ne proizvode efekte. Kada se jave efekti
imaju trajan i bitan karakter. Kod operativnog planiranja postoji kontinuitet
postepenih promena.
3. U pogledu koncentracije napora, Strateško planiranje zahteva fokusiranje na manji
broj problema i njihovo striktno praćenje, dok operativno planiranje se bavi
optimizacijom, više ili manje datih resursa.
4. U pogledu modela donošenja odluka, iako se rezultati strateškog planiranja svode
se na nekoliko operativnih odluka, primena tih odluka zahteva veliki broj pratećih
odluka.
5. U pogledu prožetosti, strateško planiranje ima širok spektar posledica od alokacije
resursa, do obavljanje tekućih aktivnosti.

Strategijsko planiranje je od presudnog značaja za zdravlje i rast preduzeća. Strategijsko


planiranje je proces u kome se definišu strategijski ciljevi i biraju glavni načini za njihovo
ostvarenje.

11
ZAKLJUČAK
Strategija je suštinska odluka u okviru procesa menadžmenta tako da se moderan
menadžment ili strategijski menadžment može shvatiti kao proces u čijem centru se nalazi
strategija odnosno njene faze formulisanja, vrednovanja i implementacije.

Možemo rezimirati da je strategija „plan“-za održavanje kursa akcija kako bi se ostalo u


situaciji, „odgovor“-na ponašanje protivnika, „pozicija“- pozicionirano mesto preduzeća u
odnosu na konkurente. Odnos strateškog i operativnog menadžmenta je međusobno povezan,
zapravo strateški menadžment ostvaruje misiju i viziju postojanja preduzeća, uz pomoć načina
konkretizacije ciljeva i njihovog ostvarivanja kroz dnevne odluke (ili vođenje posla)odnosno
operativnog menadžmenta.

12
LITERATURA

1. D.Đuričin; S. Janošević (2005) ;Menadžment i strategija, Ekonomski fakultet u


Beograd
2. Greenley,G.E.(1989):Strategic Management, Prentice-Hall, New York
3. M.Vujošević (1997): Operativni menadžment kvantitativne metode, DOPIS Beograd

13