You are on page 1of 2

Genealogija

Genealogija je pomoćna istorijska nauka koja proučava rodove i sastavlja rodoslove, a heraldika je njena
pomoćna disciplina. Rodoslovi su sukcesivno (od starijih ka mlađim) poređane ličnosti povezane među sobom
rodbinskim vezama. Jedan od tvoraca moderne genealogije je naš znameniti naučnik Aleksa Ivić.
Genealogija se smatra primarnim istorijskim izvorom. Ona proučava porodice, njihovo poreklo i grananje.
Genealogija se kao nauka javlja tek u XVIII veku, a u XIX veku postaje moderna nauka.
Rodoslovne tablice se prvi put izrađuju u Starom Rimu, na kamenim pločicama, a nastaju usled želje plemića
da dokažu sa imaju božansko poreklo.
U XIV veku u Engleskoj su izrađivani dvorski rodoslovi koji nisu bili izmišljeni poput onih u Starom Rimu,
ljudi su želeli da naprave popis svoje porodice.
Rodoslov se sačinjavao iz dva razloga: iz zabave i da bi se ukazalo na neko pravo. Iz ovog drugog razloga
počinju sa se javljaju lažni rodoslovi, koje su sačinjavali pretendenti na presto ili na neko nasledstvo.
Najčuveniji lažni rodoslov je onaj koji je sastavio lažni grof Đorđe Branković. On je imao ambiciju da obnovi
kontinuitet srpske države i da preuzme presto. Napravio je lažni rodoslov o tome da je naslednik Đurđa Brankovića.
Zbog toga je proveo 18 godina u zatvoru u Austriji, ali nije želeo da prizna da je rodoslov lažan.
Rodoslovi mogu biti u tri oblika:
1. verbalni – sačinjeni su u vidu knjiga. Vrlo su uredni i tačni, ali su nezgodni za korišćenje jer da
bismo dobili neku informaciju moramo da pretražimo više takvih rodoslovnih knjiga. Ovakvi
rodoslovi sadrže zapise o svakom čoveku, pa su najčešće vođeni u malim državama u kojima nije
živelo puno ljudi, kao što je Dubrovnik.
2. slikovni – to su slike članova neke porodice, zajedno sa godinom rođenja i smrti i titulom. Freske iz
manastira su primer slikovnog rodoslova.
3. tablični – takvi se uglavnom danas prave, i to kao stablo u kome se kreće od najstarijeg poznatog
člana pa do najmlađeg. Ovakvi rodoslovi zauzimaju mnogo prostora, ali su pregledni.

U doba Nemanjića u Srbiji nije bilo rodoslova. Ulogu rodoslova igrala su žitija, u njima se pisalo ko je sa kim
u kakvom rodu. Žitija su vrsta verbalnog rodoslova.
Krajem XIV veka počinje pisanje rodoslova u Srbiji. Od kraja XIV do polovine XVI veka ispisano je 10
rodoslova za četiri vladarske porodice – Nemanjić, Lazarević, Branković i Jakšić.
Krajem XVIII veka Jovan Rajić je napravio rodoslovne tablice srpskih vladara. Ilarion Ruvarac je takođe
sastavljao rodoslove da bi na taj način razbio mitove.
Godine 1919. Aleksa Ivić (1881-1948) je napisao „Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele“. Prvi put su
se tada u rodoslovnim tablicama našle žene. Knjiga je prevedena na engleski i nemački jezik. Mnoge zemlje su tada
počele da u svoje stare rodoslove ubacuju i žene. Aleksa Ivić je u rodoslove uveo tri simbola: * - za rođenje ili
krštenje
∆ - simbol braka i druge porodične veze (za ženu i decu)
† - za smrt

Naš zadatk je da napravimo genealoško stablo svoje porodice. U stablu ne treba upisivati datume, već je dovoljno
upisati godinu. Ako neki podatak nemamo, ostavljamo prazno mesto. Sa svakom ženskom osobom možemo da
vodimo posebne grane stabla, ali ne moramo.

Stefan
|
|
Đorđe (Georgije)
*?
∆ Stefanija
† 1906
|
|
Mladen
* 1905
∆ Stanika (1939)
1. ∆ Elza |
† 1906 |
| |
| |
Karolina Miroslav
* 1941
∆ Milica (1963)
† 2005
|
|
Bojan
* 1965
∆ Jelena (1995)
|
|
Nikola
* 2002