Velika filozofska biblioteka Osnivac VUKO PAVICEVIC Redakcioni odbor MIHAILO ÐURIC, DANILO N.

BASTA, ZDRAVKO KUCINAR, VLADIMIR MILISAVLJEVIC, CASLAV KOPRIVICA, TIODOR ROSIC PLATON DR AVA PETO IZDANJE Preveli Dr ALBIN VILHAR Dr BRANKO PAVLOVIC Predgovor Dr VEUKO KORAC Obja njenja i komentari Dr BRANKO PAVLOVIC

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD, 2002.

Naslov originala ....O. ........ (. pe.. d..a...) JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA Tomus IV, Respublica Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis, 1903. Filozofski rakultat S.r.j.vo F 1) 643 10 U 32.01 COBISS «9 PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I POLITIKE On je prvi, a mo da i poslednji, smatrao da dr avom ne treba da upravljaju najbogatiji, najcastoljubiviji ili najlukaviji, vec najmudriji. Shelley Starohelenski svet nije mogao ostaviti lep e i monumentalnije svedocanstvo svoje mudrosti nego to je Platonova Dr ava i Platonova filozofija uop te. Moglo je biti dubljih neposrednih zahvata u dijalekticku zakonitost sveta (Heraklit), vi e sistema i irine u naporima da se neposrednim analogijama dokuci tajna materijalne strukture sveta (Demokrit i atomisti), dubljeg postavljanja logickih pitanja ljudskom mi ljenju (elejci), vi e smisla za konkretnost, za strogo i sistematsko ispitivanje cinjenica, za kriticnost i racionalne sinteze naj irih razmera (Aristotel), ali niko kao Platon nije docarao onu osobitu snagu i lepotu helenskog nacina mi ljenja, onu gotovo neobja njivu daro\dtost starih Helena da neposredno i sa nadahnucem tra e velike istine o-sVetu i coveku koja im je zauvek osigurala prvo i najistaknutije mesto u istoriji filozofije i nauka. I upravo to nas osvaja u Platonovim delima, time nas on stalno vraca dobu u kome je iveo i mislio, time nas uvodi me<tu svoje sabesednike i prijatelje, na tvrdo ali plodno tlo Atine, glavnog politickog, kulturnog i umetnickog sredi ta celog helenskog sveta. Time nas on pribli ava ivoj slici stvarnosti, od koje nas deli velika vremenska udaljenost, ali koja je ipak toliko prisutna u na em dana njem kulturnom razvitku da joj se uvek moramo vracati kao nenadma nom klasicnom uzoru. Istorijska pozadina ove slike dose e i dalje u pro lost od Platonovog doba, iako je, kao to se vidi u sedmoj i osmoj knjizi Dr ave, Platon modelirao svoj ideal dr avnog uredenja prema onim dr avnim uredenjima koja je imao neposredno pred ocima, a pre svega prema dr avnim uredenjima Atine, Sparte i Sirakuze. Platon se u svojim delima ne osvrce mnogo

na dogadaje u pro losti, ali je jasno da se njegova filozofija V

rodila iz tih dogadaja i da se ne mo e uop te shvatiti ako se to zanemari. On i Aristotel doista se pojavljuju kao eteoci duge istorijske setve na njivi helenskog narodnog rvota i kao veliki sredivaci narodne duhovne imovine, i u njihovoj sintezi, kao u lepo rasporedenoj riznici, objektivi u se istorijske moci helenskog duhovnog ivota i svaka od njih dobija u njoj svoje pravo mesto.1 Ako malo u e ogranicimo ono to je imalo najveci znacaj za pojavu i razvitak Platonove filozofske misli, a posebno za njegovu moralno-politicku filozofiju i njegovo delo Dr avu, to ce biti otprilike dva stoleca pre Platonovog rodenja ali ona ci^va stoleca u kojima je i stvoreno sve to je najznacajnije kod starih Helena. Uspon starohelenskog dru tva poceo je stvarno sa Solonom (oko 600 g. pre n. e.), koji je bio ne samo veliki dr avnik i reformator vec i jedan od slavne, ali vi e legendarne nego istorijske sedmorice helenskih mudraca. On se pojavio na istorijskoj pozornici kad su velike ekonomske promene pocele iz temelja da potresaju starohelensko patrijarhalno dru tvo i nacin ivota koji je u njemu vladao. Sna na kolonizacija na obalama Sredozemlja pro irila je helenski svet na veliki prostor od Crnog mora do Heraklovih Stubova, od Kirene i Naukratije do Masalije i Olbije2 i na celom tom prostoru poceo je ivi razvoj proizvodnje i trgovine, pocelo je podizanje gradova i gradanskog ivota. Ali to nije zaustavilo krizu koja je uzimala sve vece razmere, niti je popravilo te ak polo aj radnih masa koje su bile izlo ene nemilosrdnoj eksploataciji. tavi e, to je kriza u dru tvenim odnosima postajala dublja, time je gori bio polo aj zemljoradnika i radnika koji su sve vi e padali u nepodno ljivu zavisnost od patrijarhalne zemljoposednicke vlastele. Na jednoj strani, radale su se nove klase trgovaca, zanatlija i raznih poslovnih posrednika i njihova moc je sve vi e rasla, a na drugoj, radne mase u gradu i selu dolazile su u sve te i polo aj zavisnosti od patrijarhalne i novcane aristokratije. Trgovci i zanatlije vodili su borbu za novi sistem dru tvenog i politickog ivota, koji je odgovarao njihovim interesima, ali nisu mogli racunati na uspeh bez podr ke svih slobodnih gradana. Tako su se stvorili savezi koji su imali vanredno veliki znacaj za politicki ivot starih Helena u VI i V veku pre n. e. kad su se klasni odnosi do kraja zao trili i kad su te ke klasne borbe dale vidno obele je svim politickim zbivanjima. . tom ' Dr Milo Ðuric, Aristotelovo eticko ucenje, Glas Srpske Kra

ljevske Akademije", 93, Beograd 1940, str. 113 114. 2 Dr Milo 493_494. * burnom procesu govore ne samo razne dru tveno-politicke teorije iz toga vremena vec i lirske pesme Hesioda i Hibrije, Solona i Teognida, Arhiloha i Alkeja. Radalo se novo dru tvo i ljudska misao je budno pratila taj proces. Patrijarhalna dr ava zemljoposednicke vlastele, sa kraljem na celu, propadala je pod udarcima novih dru tvenih snaga koje su preuzimale vlast u svoje Ðuric, I storija helenske knji evnosti, Beograd 1951, str.

ruke i izgradivale ivot prema svojim interesima. Razume se, nije se to zbivalo jednako u svim politickim centrima. Sparta i dorski centri ostali su neizmenjeni, ali je upravo Atina bila zahvacena najburnijim dogadajima. U njoj su izmedu sredine VI i sredine V veka pre n. e. snage iza kojih su stajali trgovci i zanatlije postigle ogromne uspehe. Uz pomoc narodnih masa, te snage su politicki jacale i postepeno dobijale sve vi e znacaja. Obicajno pravo, po kome se ivelo u patrijarhalnom dru tvu, ustupalo je mesto pisanom pravu i pisanim zakonima uop te. U ivotu starih Helena sve je veci znacaj dobijala gradska dr ava, najoriginalnija i najznacajnija ustanova sistema klasicnog ropstva, u kojoj je jedino i moglo da se stvori ono to se stvorilo za dva ili tri veka. Atinska demokratija najvi e duguje za svoj razvoj dvojici velikih dr avnika i reformatora: Solonu i Klistenu. Prvi je ogranicio apsolutnu moc aristokratije brisanjem dugova koji su radne mase gradskog i seoskog stanovni tva bacali u zavisnost, cak i u ropstvo, a drugi je dovr io ono to je Solon zapoceo ukinuv i patrijarhalnu osnovu podele gradana po krvnim vezama da bi dr avu organizovao po teritorijalnom principu i omogucio svim slobodnim gradanima slobodno kretanje i uce ce u dr avnim poslovima. Solonove i Klistenove reforme ucvrstile su u stvari trgovce, zanatlije i ostale slobodne gradane na racun zemljoposednicke aristokratije, a to je omogucilo da se razvije bujni ivot, kako u oblasti privrede tako i u politici, kulturi, umetnosti i svim drugim oblastima duhovnog ivota. Oduzimanje ovla cenja koja je imao Areopag jo iz doba aristokratske vladavine li ilo je definitivno aristokrati iu svih privilegija koje su se u izvesnoj meri zadr ale i posle Solonovih reformi, a kad su uspe no okoncani persijski ratovi (449. pre n. e.) i kad je Atina zadobila vodeci polo aj medu helenskim dr avama, nastali su najslavniji dani atinske demokratije. To je doba Perikla, doba kad se u Atini najvi e stvaralo, doba pune afirmacije atinskog demosa i nezadovoljstva aristokratije koja izvan Atine tra i i nalazi saveze za borbu protiv demokratskog dr avnog uredenja. Kad se ovako posmatraju istorijska zbivanja koja su dovela do sna nog uspona Atine sredinom V veka pre n. e., ne VII

treba izgubiti iz vida ta je tada bila atinska gradska dr ava. Cesto se govori . atinskoj dr avi i atinskoj demokratij i kao da je rec . tekovinama modernog doba. A evo ta je bila Atina u doba svog najveceg uspona. Povr ina: grad sa lukom (Pirej) i neposrednom okolinom. Stanovni tvo: 300.000 400.000, a od toga samo 40.000 odraslih mu kih gradana sa svim pravima i 80.000 robova. Ostali deo stanovni tva sacinjavali su ene i deca, zatim razni doseljenici sa porodicama. Proizvodacko stanovni tvo: zemljoradnici, robovi, sitne zanatlije. U toj i takvoj dr avi rodio se 428. ili 427. pre n. e. Platon. Pravo ime mu je bilo Aristokle. Osnovne pojmove . ivotu, ljudima, . odnosima medu ljudima i dr avama, . pravima i du nostima gradana, . filozofiji, moralu i svemu drugom to je u lo u bogatu riznicu njegovih saznanja stekao je na tlu Atine u najburnije i najnesrecnije doba njene istorije. Godinu ili dve pre njegovog rodenja umro je Perikle, a ne to posle njegovog rodenja posetio je prvi put Atinu poznati sofist Gorgija. Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastrofalne posledice vec su se te ko osecale u ivotu atinskih gradana. I sasvim prirodno, sve je to imalo veliki znacaj za Platonov misaoni razvitak. Po rodenju, pripadao je dru tvenim slojevima koji su bili najljuci protivnici demokratije. Njegov otac Ariston potomak je atickog kralja Kodra, a majka, Solonovog prijatelja i rodaka Dropida. Kritija i Harmid, najistaknutiji atinski politicari u kasnijoj vladi Tridesetorice, bili su mu ujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci i \>od njegovim uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na celu Akademije, bio mu je necak. Tako je Platon sa svih strana bio okru en uglednim srodnicima i imao prilike, mo da vi e nego ijedan atinski gradanin toga doba, da dobije sve to mu je bilo potrebno za uspe an licni razvitak. Ali po svemu izgleda da su burni dogadaji u godinama Platonovog detinjstva i mladosti ipak vr ili najveci i najneposredniji uticaj na formiranje njegovih ideja. Peloponeski rat, u kome je na jednoj strani bila Atina sa svojom demokratijom, a na drugoj Sparta sa svojom aristokratijom, razvijao se od samog pocetka nepovoljno za Atinu. Prvo je do la kuga, koja je pokosila veliki broj Atinjana, pa i samog Perikla. Ratni neuspesi izazvali su brojne te koce u ekonomskom i politickom ivotu Atine i protivnici demokratije nisu propustili priliku da to iskoriste za svoje politicke ciljeve: s jedne strane, optu ivali su demokratski poredak za sva zla i neuspehe i postavljali zahtev da se sklopi mir sa Spartom, a, s druge, odr avali su tajni savez sa Spartom podrivajuci atinsku dr avu iznutra. VIII Klasni i politicki sukobi sve vi e su se zao travali i postepeno pretvarali u prikriveni ili otvoreni gradanski rat. I sve se to duboko usecalo u svest mladog Platona, koji je budno pratio dogadaje. Celog ivota nosio je u sebi uverenje koje je tada stekao i koje je kasnije izlo io u Dr avi napisav i da ako do vlasti dodu oni koji, u svojoj oskudici, ude za dobrima koja bi bila samo njihova, ubedeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se mo e najvi e nagrabiti, ... tada ce doci do borbe za vlast, pa ce ova borba slicno onome to se dogada u ratu

upropastiti i njihova domacinstva i celu dr avu" (521a). Kao mladic, Platon je do iveo redom sve udarce koje je Atini zadala Sparta i one poslednje koji su definitivno uni tili njenu samostalnost i slavu. Bilans peloponeskog rata, koji je trajao 27 godina, bio je katastrofalan za Atinu: demokratija je pora ena, a aristokrati su iskoristili pobedu Sparte i prigrabili vlast u svoje ruke. U Atini je uspostavljena vlada Tridesetorice, u kojoj su najvidniju ulogu igrali Platonovi ujaci Kritija i Harmid. Platon je tada imao 24 godine, ali je ostao daleko i od te vlade.JTaj svoj stav i dogadaje koji su posle toga usledili objasnio je u svom Sedmom pismu ovim recima: ,,U mladosti sam iskusio isto to i toliki drugi mladi ljudi. Nameravao sam da se odam dr avnim poslovima cim postanem svoj gospodar. Ali onda su se dogodile neke stvari u dr avi. Poredak protiv kojeg su bili mnogi sru en je, a na vlast dode pedeset i jedan covek: jedanaest u gradu, deset u Pireju, kao nadzornici trga i svih administrativnih poslova, a tridesetorica postado e neograniceni gospodari cele dr ave. Neki od njih bili su moji srodnici i prijatelji i odmah su me pozvali da saradujem s njima u dr avnim poslovima kao covek kome ti poslovi i prilice. Tada sam se gorko razocarao, to nije nimalo cudno ako se ima u vidu moja mladost. Nadao sam se, naime, da ce oni uciniti kraj bespravlju i nasilju i da ce zavesti pravednu upravu. Bri ljivo sam pratio ta rade. I ta sam sve morao videti? Ti ljudi su za veoma kratko vreme postigli da je raniji poredak izgledao ljudima kao pravo zlato. Izmedu ostalog, moga prijatelja Sokrata, vec postarijeg coveka, koga ja bez ikakva ustezanja nazivam najpravednijim covekom svoga vremena, hteli su da po alju da sa jo nekolicinom drugih uhvati jednog gradanina i povede ga na gubili te, kako bi ga, bez obzira hoce li on to ili ne, ume ali u svoje politicke poslove. AH Sokrat ih nije poslu ao, vec je vi e voleo da se izlo i opasnosti nego da IX

postane saucesnik u njihovim zlodelima. Kad sam sve to video i jo mnoge druge stvari koje nisu bile ni ta manje krupne, razgnevio sam se i okrenuo od te bede. Medutim, posle kratkog vremena sru ena je vlada Tridesetorice i s njome ceo poredak. Mene je opet, iako sada slabije, ponela udnja da se odam javnim i dr avnim poslovima. Istina, i u tom rastrojenom nemirnom vremenu dogodile su se mnoge stvari koje su mogle izazvati ogorcenje, i nije za cudenje to su neki iskoristili revoluciju da se osvete svojim licnim neprijateljima. Ipak su oni koji su se vracali iz progonstva bili veoma umereni. Ali, po nekom zlom. udesu, neki od vlastodr aca opet pozovu pred sud onog istog Sokrata, mog prisnog prijatelja, na osnovu veoma zlocinacke optu be koja bi se mogla odnositi na sve druge pre nego na Sokrata. Kao bogohulnika optu ili su ga jedni, a drugi osudili i pogubili to nije hteo, dok su jo sami iveli u bedi izgnanstva, da ucestvuje u bezbo nom zatvaranju jednoga od njihovih prognanih prijatelja. Posmatrajuci te dogadaje i ljude koji su tada upravljali politickim ivotom, a isto tako i zakone i obicaje, cinilo mi se, to sam dublje gledao u stvari i sve vi e zalazio u godine, da mi je sve te e da se uspe no bavim dr avnim poslovima. Video sam, naime, da to nije moguce bez prijatelja i pouzdanih saradnika, a takve nije bilo lako naci medu onima koji su vec dotad bili u politickom ivotu, jer se u na oj dr avi vi e nije upravljalo po obicajima i pravilima na ih predaka, a bilo je nemogucno da tek sticem nove prijatelje bez suvi e velikih te koca. Osim toga, pisano pravo i moral pogor ali su se u neverovatnoj meri. Ako sam, dakle, isprva izgarao od udnje da udem u politicki ivot, mene je, kad sam osmotrio te prilike i video da se sve kovitla, uhvatila na kraju vrtoglavica. Nisam, istina, prestao da razmi ljam kako bi se mogle pobolj ati i te prilike i celokupno dr avno uredenje, ali sam za delatnost ocekivao pravi trenutak. Na kraju, uverio sam se da sve postojece dr ave imaju rdavo uredenje, jer je u njima stanje zakona gotovo nepopravljivo ukoliko ne dode do nekih energicnih poduhvata kad za to budu pogodne prilike. I tako sam bio doveden do toga da tvrdim u slavu filozofije da se pomocu nje mo e saznati sve to je pravicno u ivotu dr ave i pojedinca i da se, prema tome, ljudski rod nece osloboditi nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi . i valjani predstavnici filozofije, ili dok se upravljaci dr ava, nekim bo anskim promislom, ne pocnu baviti filozofijom." (324, 325, 326). U ovom svedocanstvu iz kojeg se obicno uzimaju najva niji podaci . Platonovom ivotu i radu3 narocito je znacajno ono to Platon govori . Sokratu, jer se prilicno jasno vidi kako je njemu te ko pala Sokratova smrt. Uz to, vidi se kako je neosnovano i nepravedno optu ivati Platona za odr avanje veza

sa vladom Tridesetorice samo zbog toga to mu je Kritija bio ujak. Po onome to Platon govori . Sokratu jasno je da je Sokratova smrt cak presudno delovala na sav njegov dalji ivot i rad. Sokrata je Platon upoznao kad mu je bilo 20 godina i odmah se priklonio njegovoj filozofiji. Pre toga mu je ucitelj filozofije bio cuveni sofist Kratil koji je Heraklitovu dijalektiku sveo na relativizam i sofistiku i time dosta doprineo da Platon kasnije postane o tar protivnik Heraklitove dijalektike. Napustiv i Kratila, pri ao je elejskoj koli, koja mu je bila bli a, ali ni tu nije na ao sve to je tra io. Tek kad je Sokrata upoznao, na ao je upori te za svoj filozofski razvoj. Narocito je kod Sokrata cenio odlucnost i doslednost u borbi protiv sofista, pa je upravo zbog toga upotrebio antitezu Sokrat sofisti za razvijanje sopstvenih ideja. A to je ucinio iz vi e pobuda. Pre svega, cinuo mu se da ce najbolje afirmisati Sokrata i svoje sopstvene filozofske ideje ako razvije kritiku sofista; zatim, Sokrat mu je bio ne samo nedosti ni uzor savr enog mudraca vec i uzor licnog heroizma. Mogao je, dakle, bez ikakve rezerve da stavlja u usta Sokratu svoje sopstvene misli, iako je oti ao dalje od svog ucitelja. I u Dr avi se lepo vidi kako on predstavlja Sokrata u svojim dijalozima. Istoricari filozofije, helenski i razni drugi istra ivaci veoma su bri ljivo ispitivali sve to ima nekog znacaja za Platonov vot i misaoni razvitak. Zna se da je napustio Atinu posle Sokratove smrti, ne samo iz straha to je bio Sokratov dak vec i iz velike tuge to je izgubio ucitelja. Prvo je otputovao u Megaru da upozna Euklida, zatim je bio u Kireni, u Africi, gde je izucavao matematiku kod cuvenog matematicara Teodora, koji se javlja u nekoliko njegovih dijaloga. Veruje se da je ovom prilikom posetio i Egipat. Po povratku u Atinu (smatra se da je tada napisao Apologiju Odbrana Sokratova) sav se 3 Od 13 pisama koja su se sacuvala kao Platonova, samo tri (6, 7, 8) uzimaju se kao potpuno autenticna. Sedmo pismo se nikada nije dovodilo u sumnju i slu ilo je kao osnova Platonove biografije.

Posle svih tih neuspeha u nastojanjima da pronade mogucnost za ostvarenje svojih ideja . sahranjen je u neposrednoj blizini Akademije. Na srecu Platonovu. Ali ta se iluzija brzo sru ila. Ono prvo mu je i po lo za ruXII kom. njegovim delima. godine n. e. a u ovom drugom nije imao nikakvog uspeha. ili 347. moramo imati u vidu tu cinjenicu kao to moramo poznavati istorijske uslove i okolnosti koje su imale presudan znacaj za formiranje njegove . pre n. drugo. mo e urazumiti vladare da uspostave najbolje dr avno uredenje. Poznanstvo sa siraku kim tiraninom Dionisijem izazvalo je kod Platona iluzije da bi mogao uticati na dr avne upravljace da uspostave dr avno uredenje po njegovim idejama. Ali ocekivanja su opet ostala neostvarena. i 361. ukljucujuci i Dr avu. da bi ispitao mogucnosti ostvarenja svojih ideja u politici. samo to je ovog puta bio ka njen Dion bio je prisiljen da ide u progonstvo. on je u istoriji starohelenske filozofije zauzeo mesto izmedu Sokrata i Aristotela.. Platonova kritika nepravicnosti i tiranije toliko je razjarila tiranina Dionisija. e. posle nekog vremena za eli da poseti Ju nu Italiju: jedno da bi bolje upoznao rad pitagorovaca. Tako je samo srecna okolnost spasla Platona od tragicne sudbine da ivot zavr i u ropstvu i da tako plati te ki danak za svoje uverenje da kraljevi mogu postati filozofi i da filozofija. koji je na recima bio naklonjen Platonovim filozofskim idejama. a zatim rimski. njegov ucenik i potonji kriticar. godine 348. koja je svoju delatnost nastavila kroz sve oluje koje su potresale anticki svet. po tiraninovom nagovoru. Iako je Platonov ivot bio prilicno buran. . Kad je umro. dakle preko devet stoleca. sama po sebi. i kada danas sudimo . da je Platon.). njegovo uverenje da samo filozofi mogu biti dobri upravljaci dr ava kao da je ostalo nepokolebljivo i on ne samo to se trudio da to uverenje izlo i i obrazlo i u svojim delima. Iskustvo sa tiraninom Dionisijem ipak nije obeshrabrilo Platona. pre n. tavi e.posvetio predavanju svog filozofskog ucenja. na ao se poznanik koji ga je otkupio i pustio na slobodu. U njoj je do smrti okupljao najtalentovanije filozofe. na nagovor Dionisijevog brata Diona (368. vec je jo dva puta putovao na Siciliju. Justinijanov dekret koji je zabranio rad Akademije bio je ujedno dekret kojim je definitivno dokrajceno trajanje anticke filozofije. e. a. medu kojima je bio i Aristotel. Stvorio je prvi celovit sistem idealizma u istoriji filozofije i nije bez razloga Lenjin nazvao idealizam Platonovom linijom u filozofiji". da bude prodat kao rob. Spojiv i na originalan nacin uticaje Parmenida. najpre grcki. ipak se mo e reci da je on od pocetka do kraja ostao veran svom nastojanju da izgradi sistem idealizma i da u praksi poka e mogucnost ostvarenja svojih ideja . cemu nam najbolje govori Dr ava. uzornoj dr avi. I on je doista ogranicio svu svoju delatnost na Akademiju. idealnom uredenju dr ave Platon je mogao da nade jedinu utehu u Akademiji. bio uhvacen i izveden na trg robova. sve do 529. Medutim. Po svemu sudeci. Pitagore i Sokrata.. a njegov misaoni razvitak dosta neujednacen.

I to si sasvim pravo rekao. . Istorija helenske knjilevnosti.o valjanom nacinu govorenja i pisanja". A zlostavljana i nepravicno ru ena uvek treba roditelje kao pomocnika: jer sama niti mo e sebe odbraniti niti sebi pomoci. Platon je svoje misli kazivao pesnickim stilom. svaka rec tumara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razumeju kao i onima kojima nije namenjena. On je dosledno be ao od mrtvog slova na hartiji. oni sasvim dostojanstveno cute. Fedre. str. A potom: kad su jedanput napisana. a ako ih upita da shvati ne to od onoga to se govori. Jer. a s kime ne. a dijalog je smatrao najlep im i najpodesnijim oblikom knji evnog izraza. ili Fedar. Iako mo da nema one umetnicke vrednosti koju ima Gozba.. a u svom Fedru gde raspravlja . I upravo zahvaljujuci uvodenju dijaloga obicni svakodnevni ivot tek je u Platonovim spisima dobio svoj izraz i tek iz njih neposredno struji miris atickog ivota"4. * Dr Milo Ðuric. pismo ima u sebi ne to cudnovato i u tome ono zaista lici na slikarstvo: ta i proizvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su ivi.licnosti i za sve ono to ima bilo kakvog znacaja za nastanak njegovih dela. ali ako ih ne to upita . pa se ne zna s kim treba govoriti. i koliko Platon ula e truda da svojim delima udahne ivot i lepotu. ipak sjajno ilustruje kako su se u Platonu sjedinili pesnik i mislilac. Fedar. Smatrao je da dijalog pru a najvi e mogucnosti da se pisana rec pribli i ivoj raspravi medu ljudima. svagda kazuju jedno te isto. pokazuje kako se mo e naci iva rec u knji evnom stvaranju i izra avanju: Sokrat. Isti je slucaj i kod slova: covek bi pomislio da govore kao da ne to razumeju. I Dr ava je napisana u obliku dijaloga. 567. evo.

jer tu se radi . 5 Fedar. niti drugome upadati u rec. XIV Kultura". Kao to Hegel ka e. A ta? Drugu rec da ogledamo. iako je izvesno da glavne misli Platonove kazuje Sokrat. kako bi Hegel rekao. . 151. 150. Te koca je i to to Platon u svojim dijalozima uvodi u raspravljanje Sokrata i druge osobe. Istorija filozofije.Sokrat. Kultura". atickog gradanina koji umno razvija svoje misli. istupa svetski covek. Koja je to i kako veli da postaje? Sokrat. Taj urbanitet nije po teda. on sacinjava ljupkost Platonovih dijaloga. prvog spisa Platonovog. pa se ne mo e uvek tacno znati koja od njih govori u ime Platonovo. duh urbaniteta" koji le i u osnovi uctivosti. To je duh slobodnog gradanina. kako Hegel ka e. LX. protivrecenju. Hegel ga opisuje ovim recima: Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugome priznaje potpuna licna sloboda njegove savesti. Beograd 1955. i ume sama sebe da brani i zna govoriti i cutati s kojima treba. Ne sme se olako tvrditi. II. a od svega je najlep e to tu. misaona licnost. iako se sudaraju oprecna mi ljenja. razgovoru u kome nastupaju licnosti kao licnosti. prevod dra Milo a Ðurica. Osim Apologije. 183. svi ostali spisi su dijalozi. ili. vec najveca otvorenost. ovoj rodenu sestru. Ali dijalo ki oblik izra avanja privlaci svojom lepotom. da se svakome s kim se vodi razgovor prizna pravo da se izrazi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svom odredenom odrecnom odgovoru. da se vlastiti govor u poredenju s izja njenjem drugoga smatra za subjektivan. ne samo na koji nacin postaje nego koliko je po prirodi bolja i mocnija od ove? Fedar. str. njegovih uverenja. Fedar."5 se pisana rec mogla s pravom obele iti kao senka Platonova pisana rec je zaista kao senka ive". str. koji ume da se vlada". Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje u du u onoga koji uci. a ne objektivan razum ili um koji raspravlja sa samim sobom. Nije to ni u kom slucaju samo forma ophodenja. Beograd 1964. a cija bi ive. 6 Georg Vilhelm Fridrih Hegel. 184."6 U Platonovim dijalozima se sabesednici doista medusobno po tuju kao licnosti. slobodnog. Misli na ivu rec onoga koji zna. taj oblik nam ote ava da steknemo pravu predstavu .) I pored sve odlucnosti izra avanja priznaje se i da je drugi razumna. vec sadr ajni duh samosvesnog. (Mnogo cega je tu to mi smatramo cistom ironijom. njegovoj filozofiji i da izrazimo njen tacan prikaz".

kod Platona ukupno uzev postoji lep dosledan dijalekticki razvoj. Ljudi ele da se zabavljaju. Izgleda da je dijalog najpodesniji da se njime izlo i neko rezonovanje. On je uzeo u obzir 14 dijaloga i pisama. upravnik Aleksandrijske biblioteke. u svom razmi ljanju ide sam za sebe i svemu tome daje samo spolja nji obrt da bi ga izlo io u obliku pitanja. da u celini ima 36 spisa i 56 knjiga. pravilo je pri tome da svaki slobodno izra ava ono to mu pada na pamet. osnovna ideja se izvodi dosledno u svih deset knjiga. Prvo razvrstavanje izvr io je Aristofan Vizantinac. Tako je doista i u Dr avi. Platonovom izlaganju ka e: Taj dijalog nije konverzacija. rezonovanje se raspodeljuje na razne osobe. po Trasilu. Otkako je konstituisan corpus platonicum. Autenticnost Dr ave nikada nije dolazila u pitanje. To i daje Hegelu povoda da . Polazilo se od raznih gledi ta i primenjivali su se razliciti kriterijumi njihove klasifikacije. izvodi zakljucke. vodile su se mnogobrojne i ive rasprave (koje jo i danas nisu okoncane) i . od kojih je 34 dijaloga. Platonovi dijalozi imaju katkad i takav nacin razgovora. koji nigde ne popu ta u jacini i zanimljivosti. koji je u Atinu do ao iz Sirakuze. Trasimahom. proizvodaca oru ja. u konverzaciji ono to se ka e slucajno je povezano. autenticnosti spisa i . Sokrat govori. . Oxford 1953. Zbog toga sporedni elementi ne zasenjuju ono to je najhitnije u sadr aju izlaganja. a Polemarh je sin Kefala. redosledu kojim su napisani. Ova klasifikacija je najpriznatija dosad. vecinom su pitanja usmerena na to da drugi odgovori da ili ne. jer ide tamc-amo. docnije. izvlaci rezultate. ali neki dovode u sumnju autenticnost nekih spisa te se njihov broj cesto smanjuje. 151. Medutim. Trasimah je poznati sofist. i treba da je tako. A njihov spisak je prilicno zama an."7 U Dr avi se takav dijalog doista vodi kao i u drugim Platonovim delima.. Glaukon i Adeimant su braca Platonova. zatim odbrana Sokratova i pisma. 3-^t). Medu njima je i Dr ava. medutim.8 Ipak se uzima. slika i asocijacija. a subjektivnost konverzacije ^i cezava. str. Prema uvodu. gde Sokrat raspravlja s Glaukonom. u tome ima slucajnosti. novopitagorovski filozof Trasil pro irio je spisak na 36 dela. oblik slucajnog razvoja. Medu njima se vodi iv razgovor. Adeimantom i jo ponekim drugim koji ka e po koju rec. Videti: David Ross {Plato's Theory of Ideas. Iako ima raznih odstupanja. Polemarhom. 7 Ibid. oni se pretvaraju u razvijanje stvari.a Sokrat govori ono to sam Platon najvi e eli da ka e. stvar ne treba da bude iscrpena.

10 9 Leon Robin. dok je jo bio pod uticajem Sokratovog ucenja. idejama i u skladu s tim ucenjem sve ostale delove svog filozofskog sistema. Pari 1942. tako da se cesto i ne primecuje od idealistickih spekulacija. pokazuje upravo suprotno od ovoga: ili je Platon primenio svoj idealisticki metod.Prema dosada njem izucavanju Platonovih spisa. Neki savremeni filozofi i sociolozi misle da uzrok tome treba tra iti pre svega u predrasudama prema idealizmu. Fedon i Fedar). u doba njegovog najvi eg uspona (Dr ava. Epicure. Platon nije bio samo filozof velikog pesnickog nadahnuca. pa nije do ao ni do kakvog drugog cilja nego do svog sistema ideja. na koga su se uvek ugledali idealisticki mislioci. 119. 178 179. 10 Karl Popper. Kriticka analiza Platonovih dela. u trecu grupu oni koji su nastali u doba Platonove pune zrelosti. Platonu ima raznih jednostranosti. Zbog toga u mi ljenjima . u cetvrtu grupu dela koja je Platon napisao u starosti. proizvoljnosti i predrasuda. bez ikakve osnove je tvrdnja da je Platon . La pensee hellenique des origines . Roben se trudi da upravo na primeru Platona poka e koliko se u njegovim delima preplice posmatranje stvarnosti sa filozofskim razmatranjem" i koliko je Platon sociolog koji nikada nije prestao biti filozof"9.uspe no primenio svoj idealisticki metod u analizi covekovog dru tvenog ivota"11. str. odbacujuci takav stav prema idealizmu. Princeton 1950. obicno se smatra da su oni napisani u cetiri razlicite faze Platonovog misaonog razvitka i stvaranja: u prvu grupu idu spisi mladog Platona. Ali upravo ovo Platonovo visoko svojstvo. Tako Leon Roben smatra da je malo izraza koji su optereceni predrasudama svake vrste kao to je izraz idealizam i da se u odnosu prema idealizmu toliko preteruje da se cak smatra da je nemoguce da neka politika sa idealistickom inspiracijom mo e imati bilo kakvog naucnog znacaja. XVI Medutim. str. I. ili je pokazao urodeni smisao za konkretno istra ivanje. kad je on izgradio svoje ucenje . U istom smislu Karl Poper tvrdi da je Platonova sociologija genijalna me avina spekulacije i o troumnog posmatranja cinjenica" i da je Platon izlo io veliki deo svoje sociologije u tako tesnoj vezi s etickim i politickim zahtevima da se elementi deskripcije uveliko gube iz vida. The Opeen Society and Its Enemies.. vec i veliki istra ivacki duh ispod cijih idealistickih spekulacija i utopija sna no izbija duboki smisao za konkretna posmatranja i ispitivanja. koja stvarno zapocinje vec sa Aristotelom. dru tvu . pa je umovanjem na temelju iskustva do ao do zakljucaka s kojima stvarno pocinje razvitak naucnog saznanja . Gozba. koje je va no za objektivno utvrdivanje njegovog stvarnog znacaja u istoriji filozofije i nauka. ostalo je vi e ili manje u senci njegova idealizma. u drugu grupu spisi napisani u doba Platonovog osamostaljivanja i veoma estoke borbe protiv sofista.

ali koji za Platona nije ni ta drugo nego prolazna senka i varka. bila je u stvari polazna tacka Platonova kad je on poceo da pi e Dr avu. Hegel je izgleda prvi shvatio da Platonova politika nije plod ma te. kome je moguce iskustvo. Sedmom pismu. koju smo vec imali prilike da upoznamo u Platonovom tzv. kao i cela Platonova moralno-politicka filozofija. ili dok se upravljaci dr ava nekim bo anskim promislom ne pocnu baviti filozofijom". A to pokazuju i svi ostali Platonovi spisi. i realnog sveta. Argumenti za ovakva gledi ta tra e se i nalaze kod samog Platona. Upravo Dr ava pokazuje kako se kod Platona jedno mesa s drugim: ma tovita spekulacija sa izrazitim smislom za uop tavanje iskustvenih podataka. uzdigne iznad svega culnog odvelo ga je u jednostranosti idealizma koje su nesavladive. koji je napisao i to da se ljudski rod nece osloboditi nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi i valjani predstavnici filozofije. vec sadr ajno umovanje. odajuci sva priznanja svom ucitelju. ideju. a Hegelovo gledi te usvojili su i mnogi drugi. cesto nam se prikazuje kao poetsko ma tanje. A to je vec Aristotel najodlucnije kritikovao. Zamisao Dr ave. njegovo strasno nastojanje da pojam. koji je prikazao kao jedinu stvarnost. Tako 11 Karl Popper. da bi pokazao kako se zaista mo e stvoriti idealna dr ava s filozofima na celu. Platon*pada u bezizlazne te koce cim hoce da spekulacijom obrazlo i i objasni veze izmedu zami ljenog sveta ideja. Ma koliko bila velika zasluga Platonova to je na ao mogucnosti da unese geometrijsko zakljucivanje u svoj nacin filozofiranja.u antickoj Grckoj. Ta misao. ibid. Platonu je jedini cilj da savlada relativizam saznanja i da se iznad ogranicenosti cula uzdigne do nepromenljivih ideja. iako savremena nauka pokazuje dosta razumevanja za Platonovu izuzetnu ljubav prema geometrijskom zakljucivanju i tra enju nepromenljivog u promenljivom. Tako su obogotvoreni op ti pojmovi i pretvoreni u realna bica. 37. str. 2 XVII . koji pobuduje na a cula i .

kako pojedinacno tako i dru tveno. str. ili ima razloga da se veruje da je Platon ozbiljno prikupljao iskustva grckih i drugih dr avnih uredenja da bi na temelju njih izgradio projekt najboljeg moguceg dr avnog uredenja? Pouzdane odgovore na ova i slicna pitanja ne bismo mogli dobiti ukoliko ne vodimo racuna . moralu razmatraju se s politickog gledi ta. ali jo i vi e od toga kako i na temelju cega se branila teza . Inc. Aleksandrov kosmopolis. svih odnosa u dr avi i celokupne politicke delatnosti. Pitanja . jednom postulatu njegove filozofije. New York 1959. kao pojedinac. i tako modelira ideal Dr ave prema iskustvima stecenim u najburnije vreme grckog politickog ivota. pa je prema tome najvi e dobro najvi i ideal ivota u dr avi. dr avi braneci svoje osnovne teze. neraskidivom jedinstvu politike i morala. pre ivljavala svoju krizu. tome da je politika u staroj Grckoj bila trilogija. dr avi. ali nas Dr ava ne privlaci samo onim to Platon ka e . vec grad koji se zasniva na postojecim dr avnim uredenjima. 6 7. to se vidi i po toku Platonovih izlaganja u Dr avi. Platonu i njegovim prethodnicima da Platonova Dr ava nije grad koji ne postoji. tavi e. da bi na njenim ru evinama izrastao. To je smisao anticke iluzije . koja pocinje raspravljanjem . jer isticu konkretnost Platonove politicke filozofije i njenog istra ivackog karaktera. Dover Publications."' 2 Ova gledi ta zaslu uju punu pa nju. kao to s razlogom istice Ernest Barker: ucenje . ucenje . XVIII se u stvari na ovo: buduci da covek. polis. moralu. a politicka pitanja s moralnog gledi ta. pravicnosti. koja je u ovom ili onom obliku potrajala sve do pocetka moderne epohe. tj.. Vec na prvim stranicama Dr ave citalac se suocava s diskusijom . a zatim jedan novi svet koji je na ao svoj izraz u rimskoj dr avi. jedinstvu politike i filozofije. Tipicno starohelensko shvatanje politike svodi 12 Ernest Barker. U Dr avi Platon istupa istovremeno kao filozof i kao umetnik. The Political Thoughl of Plato and Aristotle. London 1917. Brani se shvatanjt da je pravicnost glavna i najva nija od svih vrlina i da je kao takva temelj cclokupnog ivota. 13 Uostalom. 239. Tako nam Dr ava u celini omogucuje da shvatimo kakvo je bilo starohelensko poimanje politike. Platonove teze . pravicnosti zanimljive su za ocenu antickog poimanja politike. iznad svega te i najvi em dobru. str. Greek Political Theory. i dr avna zajednica te i tom istom. ta je u stvari osnovno pitanje kojim se Platon bavi u Dr avi? Da li je tu rec samo . kad je do ivela radikalnu kritiku u delima Makijavelija. pravicnosti. 13 Ernest Barker.Ernest Barker pi e u svojoj poznatoj studiji . gradska dr ava. mo e se jeci da se u staroj . koja je toliko karakteristicna za Platonovu Dr avu. prvo. zakonima i ucenje . vec i onim idejama protiv kojih Platon istupa. kad je najoriginalnija i najznacajnija tekovina antickog dru tva.

kako za ljude tako i za dr ave. ne samo moralnopolitickih vec i mnogih drugih filozofskih pitanja u vezi s problemom pravicnosti. jer u dr avi uvek gleda uvecanog coveka. cit. to jest da su pravicni protiv svoje volje (359b). Uzor idealnih dru tvenih odnosa Platon izgraduje po analogiji sa ljudskim organizmom. str. s druge. dru tvu Platonovo shvatanje da je zakon podele rada temelj podele dru tva na klase ni ta ne gubi zbog ogranicenosti zakljucka do kojeg je sam Platon do ao trudeci se da postanak dr ave objasni iskljucivo mnogostrano cu ljudskih potreba i ograniceno cu individualnih ljudskih mogucnosti. To je uzrok to se Platon upu ta u iroka razmatranja. stvara teoriju . i polazeci od stava da ljudski organizam vr i 14 Karl Popper. u doba najveceg uspona gradske dr ave. Za istoriju nauke . S jedne strane. Da bi pokazao kolika je prednost dr ave koja se zasniva na pravicnosti u poredenju sa dr avom koja nije takva. moralni ivot nije ni mogao zamisliti izvan dr ave. op. Platon polazi izdaleka i izla e sofisticka gledi ta . koju zasniva na principu podele rada. 2* . Platon iznosi argumente za svoje gledi te da je pravicnost bolja od nepravicnosti. postanku dr ave koja ima cisto potro acki karakter i koja se javlja kao negacija atinske demokratije. on svoje gledi te . Zato neki zakljucuju da je Dr ava verovatno najizgradenija monografija . Otuda se dr avi i prilazi kao moralnoj ustanovi. postanku dr ave. a. on genijalno uocava zakon podele rada. dru tvu i ocenu Platonovog doprinosa u razvitku saznanja . Istina. podeli rada ne izla e onako kako bi to mo da ucinio neki dana nji sociolog. U daljem sudaru sa sofistickim gledi tima on odbacuje sofisticku teoriju dru tvenog ugovora i iznosi svoju teoriju . 93. pravicnosti. ali je to gledi te svakako plod veoma konkretnih zapa anja i analiza koje se ne mogu osporiti. pravicnosti koja je ikad napisana"14. Nasuprot njihovom stavu da su ljudi pravicni samo zato to ne mogu ciniti nepravdu. a pravicnost se prikazuje tako da kao moralna dispozicija sjedinjuje u sebi sve druge vrline.Grckoj..

Samo na taj nacin mo e se stvoriti idealna dr ava. onda je u njoj obrnuto" (520d). cuvari (vojnici). jedna dr ava. On smatra da takva razmena i takva mnogostruka delatnost moraju biti ubitacne po dr avu" i da je medusobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bica najveca teta za dr avu. koje su u ratu jedna s drugom. o tri klasni sukobi. nego svaka sadr i u sebi mnogo dr ava. koje se medusobno odvajaju . on mudro ka e da je najbolja i najslo nija ona dr ava u kojoj za vla cu najmanje te e oni koji su izabrani da vladaju. pa bismo je. jednu cine bogati. on tako o tro odvaja stale e jedan od drugog da se dobij a prava slika kastinskog uredenja. zanatlije). Ali ova iluzija ipak nimalo ne smeta Platonu da uoci kakvo je stvarno stanje u dr avama i da ka e genijalnu misao . U svakoj od njih ima najmanje dve dr ave. on ipak nije shvatio stale e kao zatvorene dru tvene skupine. kao u onoj decjoj igri. iako je usvojio neke principe kastinske podele. a ako dr ava ima drukcije vladaoce. takvu funkciju ima da vr i. radni ljudi (seljaci. s najvi e opravdanja. ." (422e). Platon. radnici. drugu siroma ni. On je za ustrojstvo dr ave po funkcijama: kakvu ko ima sposobnost. Platon je bio iskreno ubeden da se samo takvim uredenjem mo e obezbediti sloboda da svaki gradanin vr i one funkoije za koje je sposoban. razume se. . tra io za svoje filozofe. te zakljucuje da je to po prirodi stvari nepravicnost". Ali ta je u stvari za Platona idealna dr ava? U nacelu. demagogija i druge karakteristicne slabosti atinske demokratije izazvale su* kod njega mi ljenje da dr avi treba dati daleko vecu vlast nad pojedincima. svaka od ovih sadr i jo mno tvo drugih. u stvari. mogli nazvati zlocinstvom". Ali. Tu se vidi "i karakter klasnog sukoba. nacinice veliku gre ku . Ovakva podela trebalo bi da obezbedi potpuni sklad u dr avi pod uslovom da se stale i medusobno ne me aju. S druge strane. nadalje. Ako sa njima bude postupao kao sa jednom dr avom. Tu se on ocigledno udaljio od atinske demokratije i pribli io strogo utvrdenoj hijerarhiji aristokratske Sparte i kastinskom sistemu Egipta. a kad strukturu dr ave pode ava prema svom gledi tu da je podela rada temelj podele na klase. po to je nepravicnost najvece zlocinstvo prema sopstvenoj dr avi" (434bc). u drugom obliku. I tu je on protivrecan kao i u mnogim drugim stvarima. a narocito da joj treba prepustiti selekciju gradana. preterani individualizam. Rodio se i podigao kao atinski gradanin i naucio od svog detinjstva da je slobodno ucestvovanje XX u dr avnim poslovima ne samo pravo vec i du nost svakog slobodnog gradanina. zakljucuje da i dr ava ima tri najva nije funkcije koje treba da vr e tri stale a: upravljaci (filozofi). a dr ava ima apsolutnu vlast da kod svakog pojedinca utvrdi tu sposobnost i da je razvije onako kako njoj najbolje odgovara.tri najva nije funkcije. nije za ukidanje te nejednakosti. U cetvrtoj knjizi Dr ave ta je misao izlo ena ovim recima: Jer nijedna od njih nije. medutim. to jest shvatanje da je njegov koren u ekonomskoj i politickoj nejednakosti klasa. klasnim suprotnostima i borbama koje cine su tinu svake dr ave. gde su vrhovni reci imali vlast kakvu je Platon.

po Platonovom mi ljenju.) M. str. ukoliko se u njoj podela rada razvija kao princip dr avnog ustrojstva. vec je dopustio da se u nekim slucajevima mo e prelaziti iz stale a u stale . i Marks je s punim pravom primetio da je Platonova dr ava. . nijedno uredenje i isto tako nijedan covek nece biti savr en dok ti malobrojni nepokvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim. a da medu njima koji upravljaju ne bude sukoba koje izaziva imovinska nejednakost (dve dr ave" u jednoj). VI sveska. Ðuric. samo atinska idealizacija egipatskog kastinstva. dr avi i da joj poslu e. Beograd 1947. Tu je Platon ocigledno idealizovao kastinske odnose koje je zasnovao na podeli rada. kao i stale cuvara (vojnika). 1956. Idealna dr avna uprava mogla bi se. To je u Marksovoj tezi najhitnije! . eleli oni to ili ne. ili same vladare" (499). (Dr M. posvetili bi se potpuno dr avnim poslovima. Oni.nasledenim razlikama po srodstvu. Platon propisuje: 15 Karl Marks. Politicka i socijalna etika Platonova. ili dok istinska ljubav prema pravoj filozofiji kao kakav bo anski dah ne obuzme sinove onih koji sada vladaju i kraljuju.. tj. Kapital.Ziya antika". str. filozofi. nego se jedan od drugog razlikuju svo jim licnim osobinama i stepenom svoje licne vrednosti i sposobnosti za vr enje du nosti". Ðuric ocigledno gubi iz vida upravo ono to Marks eli da istakne izrazom atinska idealiza cija" kastinskog sistema.15 Po sebi se razume da krajnji smisao Platonovog shvatanja podele i funkcija stale a u dr avi treba uvek tra iti u Platonovom ubedenju da nijedna dr ava. 294 295. ne budu nekako sudbinom prinudeni da se pobrinu . Kultura". ostvariti samo ako na vrhu stale ke hijerarhije budu najmudriji. ukoliko prirodne sposobnosti pojedinaca to dozvoljavaju. 222 223. filozofi. Milo Ðuric nije u pravu kad odbacuje ovu Marksovu uzgrednu pri medbu kao netacnu s obrazlo enjem da Platonovi stale i nisu pravno zatvorene dr avne skupine kao kaste koje se jedne od drugih odvajaju nasledenim krvnim razlikama.

ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega. Jedina privilegija koju svi gradani imaju jeste totalna pravicnost" za sve. Ostali gradani (ne racunajuci uop te robove) li eni su te privilegije i njihova je jedina obaveza da budu proizvodaci dobra. Sve ono to umereni i hrabri borci. Jedino njima je u dr avi zabranjeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom. Potro acku jednakost zami ljao je Platon iskljucivo kao privilegiju upravljaca i cuvara dr ave. na principu kastinske podele rada i funkcija. materijalnim uslovima ivota i posveceni iskljucivo dr avnim poslovima. jer se kovanim zlatom desilo vec mnogo bezbo nih stvari. i da gre e ako bo je zlato dovedu u vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave. apsolutno podreduje svoje licne interese. koja se u stvari sastoji u tome da svaki pojedinac. bojace se vi e neprijatelja u dr avi. sve do zahteva da dr ava kojom se savr eno upravlja treba da ima zajednicu ena. Naprotiv. a to se tice proizvodackog dela stanovni tva. nije privilegija svih gradana." (416de. Njegova Dr ava zasniva se upravo na principu kastiiiske nejednakosti ljudi. da nijedan nema takvu kucu ili ostavu da u nju ne bi mogao uci svako ko to eli. A cim budu stekli sopstvenu zemlju. treba da imaju. ali nece trpeti ni oskudicu. i kuce. vec samo na upravljace dr ave. potrebe i elje dr avi. Platon uop te ne zami lja da se ceo sistem dr avnog uredenja zasniva na imovinskoj (i ostaloj) jednakosti ljudi. koja sve pojedince pretvara u delove ili celije organizma a stale e . Prema tome. Oni ce se hraniti za zajednickom trpezom i ivece zajedno kao u taborima. jer je mislio da samo na taj nacin vladajuci sta le i mogu biti apsolutno oslobodeni svih neposrednih briga . Tako ce spasti i sebe i dr avu. odmerice i primice od drugih gradana kao nagradu to se staraju .Pre svega. tako da im za narednu godinu ni ta nece preostati. nego onoga spol ja i tako ce se i oni sami i cela dr ava suno vratiti u propast. vec ide i dalje. Tako se Platonova dr ava javlja kao totalna sila iznad dru tva. njihovoj bezbednosti. bez obzira kome stale u pripada. dakle. ono nije obavezno da uspostavi potro acku jednakost i zajednicu ena. ali je apsolutno obavezno da stvara sva dobra za upravljace i celu dr avu. a ne saveznici gradana. 417ab). ganjace i bice ganjani celog veka. zajednicu dece i celokupnog obrazovanja. dok je njihovo zlato neokaljano. To je takozvani Platonov komunizam. Jednakost. oni ne smeju biti s njim pod istim krovom. da im ljudsko zlato nikako nije potrebno. treba im reci da oni u svojim du ama nose bo je i od bogova poklonjeno. bice neprijateljski vladari. Zatim. postace upravnici i zemljoradnici umesto da budu vladaoci. a isto tako i zajednicke poslove u ratu i miru" (543a). ako to nije preko potrebno. On se ne zaustavlja samo na ukidanju privatne svojine i na uvodenju apsolutne potro acke jednakosti. mrzece i bice omrznuti. Ali tu Platon ne misli na dr avu kao celinu. ciji je zadatak da se biju u ratu. i novac. to se zlata i srebra tice. da nijedan od njih nema nikakvo imanje.

ili rdave navike sami poku avaju da napadnu stado. vi e vuci nego psi. 7. pa radi toga . Po sebi se razume da u takvom organicizmu nema ni mesta ni uslova za bilo kakav individualizam i da je takva zamisao dr ave direktno suprotna atinskoj demokratiji. pravicnosti vec nalaze bitni elementi modernog totalitarizma i da je krajnji smisao sveukupnog Platonovog institucionalizma da spreci svaku mogucnost politickih promena uspostavljanjem stale ko-kastinske kontrole totalnog upravljanja dr avom. ili gladi. op. odgaji tako da oni iz obesti. nesebicni i mudri. cuvare stada. Ni ta nije sramnije ni stidnije za pastira ka e Platon nego ako svoje pse." (416a) Kako da se izbegne ova opasnost pita se tvorac idealne dr ave koji je do iveo toliko razocaranja gledajuci u gradskim dr avama stare Grcke koliko se politicari izrodavaju cim se docepaju vlasti? Platon je bio svestan da nejednakost stale a uvek ostavlja iroko otvorene mogucnosti da jedan stale bude srecan na racun drugog. Na primer. Zato narocito nagla ava da zakoni ne idu za tim da jedan rod u dr avi bude narocito srecan. ta im je prava du nost. str. cit. Zbog toga Karl Poper i kritikuje Platonovu zamisao dr ave kao prvi celoviti model zatvorenog dru tva". da su. ali zar ipak ne preti opasnost da i oni zaborave ta su i ko su.. oni su hrabri. on je u osnovi uvek bio realist kad je razmatrao kakve posledice mogu nastupiti ako se jedna idealno zami ljena ustanova u dr avi izrodi u svoju suprotnost. dakle. . sve je lepo zami ljeno kod upravljaca dr ave. Poper smatra da se u Platonovoj teoriji ..16 Iako se Platon cesto predavao ma ti kad je docaravao razne pojedinosti svog ideala dr ave. nego da stvore blagostanje cele dr ave". 21 195.i dovedu gra 16 Karl Popper.u svoje organe.

a. kojoj govore sofisti. Od svega je ipak. samo je ena u svima slabija od mu karca" (455de). prema tome. I tu pocinje ona totalna vlast dr ave nad svim njenim gradanima koju Platon velica kao ne to idealno. Ima reci kojima je danas te ko naci pravi smisao. Ima tu obicne. i u svima poslovima mo e po svojoj prirodi ucestvovati ena. Na kraju devete knjige Dr ave (592b) Platon ka e da uop te nije va no da li ovakva dr ava negde stvarno postoji ili ce tek u buducnosti postojati" i da ona. glavni koren onog karakteristicnog totalitarizma u Platonovom shvatanju apsolutne potcinjenosti pojedinca dr avi. a kod drugog jaca" (456b). u stvari. Na mahove Platon govori kao progresivni mislilac. . u stvari. zahteva ravnopravnost ena kao da je na savremenik. i u svima poslovima mu karac. dobro vaspitanje najbolja predohrana protiv izrodavanja pojedinih stale a u vr enju njihovih funkcija (416b) i zbog toga on poverava dr avi ulogu apsolutnog vaspitaca svih njenih gradana. koje on inace o tro kritikuje kao ljude koji se ne zala u za istinu i pravdu. A to je. kao to ga razne druge misli i gledi ta pribli avaju najprogresivnijim idejama na eg doba. zala e se da dr avom upravljaju najmudriji i najbolji. i govori da nema. Fantazija se neprekidno mesa sa realnom analizom. raznih epoha. Platonova Dr ava prepuna je raznih ideja i zapa anja. uzima nejed nakost ljudi kao neku vrstu prirodnog zakona. a ne pomi lja uop te na prirodnu jednakost ljudi . A malo dalje nastavlja da je . zahteva da dr ava kojoj takvi ljudi stoje na celu uspostavi apsolutnu kontrolu nad umetnicima (401). ima nagove taja koji uvek daju povoda za svakojaka poredenja sa idejama raznih mislilaca. Genijalne analize me aju se kod Platona neprekidno sa naivnim zabludama i predrasudama. po Platonovom mi ljenju. postoji samo u mislima". On se zala e za ostvarenje principa jednakosti medu upravljacima. nego su prirodne sposobnosti podjednako podeIjene medu oba stvorenja. da s punim pravom opredeljuje svakog pojedinca za one funkcije koje im ona odredi. a ima reci koje zvuce kao da ih kazuje na savremenik.dane milom ili silom u harmoniju" (519e). moramo poci od cinjenice da je to proizvod sasvim drukcijeg vremena i sasvim drukcijeg duha i da nikakva poredenja sa na im vremenom i po na im dana njim merilima nece omoguciti pravo razumevanje onoga to je u njoj najznacajnije. govori kao da je imao prilike da vidi dr avu u kojoj je to postignuto. bez obzira na to to je kod jednog slabija. Ali te ko je ukazati na sve znacajne elemente ovog Platonovog dela. s druge. S jedne strane. nikakvog posla u upravi dr ave koji bi pripadao eni zato to je ena. jer su recene u drugo vreme i ljudima drukcijeg nacina mi ljenja. i kod mu karca i kod ene prirodna sposobnost za cuvanje dr ave ista. svakodnevne ivotne mudrosti. . i ako elimo da shvatimo njenu stvarnu istorijsku vrednost. . ali odmah zatim istupa kao konzervativac i reakcionar koji idealizuje totalitarnu ulogu dr ave kao savremeni fa ist. a kad dokazuje da ostvarenje srece u dr avi zavisi od mudrosti upravljaca. a. niti mu karcu zato to je mu karac. Na jednoj strani. na drugoj. koji Platona u izvesnom smislu pribli ava raznim oblicima dana njeg totalitarizma.

Ali covek mora znati razlikovati ta je uistinu stvarno. 224. vec je on stvaran. V. tj. kao dr avu u kojoj se mudrost politicki institucionalizuje. Ali obicnom mi ljenju se manje ili vi e sve zamisli . pa je zakljucio ovo: Pravi ideal nije ne to to treba da je stvarno. vec zato to bi ona. Ljudi ce uvek biti porocni. iako upravo te zamisli deluju kao materijalna sila kad pokrecu mase ljudi. Zbog toga se njegova zamisao idealne dr ave cesto prikazuje kao obicna himera.. Ono to je stvarno ima takode spolja nje odredeno bice u kojem se pokazuju samovolja i slucajnost. to je stvarno umno je. Hegel. F."17 Savr eno je jasno da Platon modelira dr avu kao jedinstvo filozofije i politike. Ako se upozna supstancija. ali postoji razlika izmedu sveta pojava i stvarnosti. ali ne zato to u covecanstvu nema takve izvrsnosti. Stvarnost je isuvi e dobra. kuca i biljka. u delanju ljudi ima mnogo rdavoga. kao to se u prirodi slucajno udru uju neko drvo. idealnom dru tvenom uredenju prikazuju kao puste himere. onda je to mana samog ideala. ta izvrsnost. u okvirima antickih 17 G. ili kao neostvarljivi ideal. Njemu se cinilo. op. Ako je neka ideja suvi e dobra da bi imala egzistenciju. str. u obicnom ivotu sve je stvarno. Na toj povr ini moralnog ivota. XXV . kako bi Marks rekao. cit. i on je ono to je jedino stvarno. Zbog toga bi Platonova dr ava bila neka himera. onda mora da se gleda kroz povr inu.Takav je Platon u svemu: on podi e zgradu idealne dr ave na tlu konkretnih iskustava. bila suvi e rdava za covecanstvo. ali u duhu svoje idealisticke filozofske orijentacije. pokvareni. u to se veruje pre svega. ali to nije ideja. u kojoj meri sama stvarnost te i ideji. Upravo Platonov ideal jedinstva filozofije i politike dao je povoda Hegelu da kriticki razmatra ta je i ta mo e biti takav ideal. tu bi mnogo ta moglo biti bolje. Pitanje je u kojoj meri takva zamisao ima uslove da se ostvari ili.

Po recima Hegelovim. Hegel je s razlogom primetio da kod Platona jo ne nalazimo potpunu svest . str. to jest umovanjem koje otkriva da se. ali se i u Dr avi jasno vidi koliko je oti ao dalje od Sokrata i pripremio tlo Aristotelu. V. Slu eci se u izlaganju sokratskim govorom" on daje prakticni model dijalektickog tra enja istine postavljanjem pitanja. cit. da je takva dr ava moguca samo kao svojevrsna stale ka dr ava s filozofima na celu. Hegel je to s pravom isticao. F. dok Platonova dijalektika sadr i ceo tok misaonih operacija produbljenijeg znacaja.politickih iskustava i mogucnosti. koji se najce ce ogranicava samo na to da se unese nered u mi ljenje". idejama. XXVI cavanju Platonovih dela. koja zaplice i razre ava ogranicene ljudske predstave. a pri tome se ipak ne unosi nered" u poj-· 18 move. obja njavajuci zbog cega je formalno filozofiranje" nemocno da shvati bitnu razliku izmedu dijalektike i sofistike. politiku i umetnost. na primer. to jest iskljucivo u sferi nepomirljivog kritickog stava prema Platonovom idealizmu. toj i takvoj prirodi dijalektike. nego kako ih je . Istina. Zbog toga on ispituje i razmatra najraznovrsnija filozofska pitanja povezujuci u jednu celinu svoje ucenje . i trudi se da sistematizuje ve tinu razmi ljanja koja pretvara culno mnenje u mi ljenje. medutim. kako Hegel ka e. op. Pokretljivost pojmova se tu razvija vanredno ocigledno. Sokratov metod je u stvari detinjski jednostavna i nedovoljna indukcija". daleko je bitnije i zanimljivije znati kako je Platon razvijao dijalektiku cistih" pojmova. ali da ipak mo emo naci dijalektiku samu kao nacin razvijanja misli.. Platon je strasno te io da u svojim brojnim dijalozima ilustruje upravo nacin filozofiranja (sofista). narocito u okvirima anticke podele rada. on u Dr avi ne izlaze nacela svoje dijalektike onako obimno i produbljeno kao. To ipak ne znaci da bi bilo umesno i opravdano vec kod Platona tra iti dijalektiku kakvu znamo i imamo kod Hegela i kod Marksa. jer se oslanja na jednostavna poredenja cinjenica. pogotovo ako proucavanje ostane na povr ini. Vindelband. etiku. kako primecuje s razlogom V. Upravo zbog toga se i javljaju svakojake te koce u prou 18 G. 181 182. u nastojanju da dh uzdigne iznad relativizma culnih utisaka. dijalektiku. i ta je Platon postigao svojim upornim nastojanjem da dijalektiku uzdigne iznad sofistike. Hegel. S istorijskog gledi ta. ono op te ( to Platon tra i kao istinu pojedinacnih i promenljivih zbivanja) sastoji upravo u jedinstvu takvih suprotnih pojmova". u Parmenidu. utemeIjacu logike. A takvom filozofiranju suprotstavljao se dijalektikom. formalno filozofiranje" ne mo e da shvati dijalektiku nikako drukcije nego kao ve tinu koja se sastoji u tome da se unosi nered u na e predstave. ili cak na e pojmove" i da se na taj nacin poka e njihova ni tavnost.

ne mogu biti ni upravljaci. koji se ne dr i hipoteza. a oko du e. a dijalekticki metod kao njihovo orude pomocu kojeg uzdi u ljudsku misao do istine. dakle. U stvari. nisu filozofi" (484b). Filozofe Platon prikazuje kao one koji rado gledaju istinu" (475e). do kontemplacije onog to je u stvarnosti najbolje" (532c). Ona je. ne no izvlaci na povr inu i uzdi e ga" (533 bd). harmoniji) u pomocnice i vodilje" dijalektickog metoda. oni koji ne mogu biti filozofi. koji to ne mogu.obogotvorio i pretvorio u sistem ideja. Cvrsto je verovao da je tra enje istine moguce sprovesti bez oslonca na bilo koje culo. . i Platon u tom smislu zakljucuje da su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako i nepromenljivo. nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj" (535a). Njemu je dijalektika put kojim se oslobodenik penje iz podzemlja pecine gore prema suncu" (532 b) i moc koja vodi ono to je u du i najbolje prema gore. geometriju. i koji uvek lutaju medu mnogim i raznolikim stvarima. Tako Platon u stvari pretvara sve ve tine i znanja (aritmetiku. oslanjajuci se samo na razloge" (532a). astronomiju i nauku . Zbog toga je obrazovanje u dr avi tako zami ljeno da onima koji su jo mladi pripada ucenje racunanja i geometrije i svih propedevtickih disciplina. zakopano u varvarsko blato. nego ide pravo prema pocetku da bi utvrdio kakav je on. A krajnji zakljucak je da oni koji ne mogu doznati ta je istina. Po recima samog Platona. Onima koji ostaju u granicama cula istina je nedostupna. Sokratovo radikalno postavljanje pitanja i nastojanje da dode do definicija Platon je hteo da razvije u promi ljeno i metodicko tra enje istine. u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dijalektici. a oni. umovanje bez koga se misao ne mo e uzdici od promenljivog i prolaznog mno tva culnih utisaka ( varvarskog blata") do nepromenljivog pojma ih ideje. kako Platon ka e. ali oblik poucavanja ne sme biti nasilan" (536 d). tj. kao neka vrsta zavr nog kamena nad ostalim naukama" i nijedna druga nauka pravilno ne mo e se staviti iznad nje. dijalektika je najte i deo filozofije" (498 a).

ostvarujuci na taj nacin u teoriji ono to nije mogao da postigne u praksi. pre svega i iznad svega.. Ipak je. i tu je svoj ideal jedinstva filozofije i politike zasnivao teorijski.. On je filozofiji postavio velike zahteve. dr ave slabo prolaze. cit. spekulacija s empirijom... dijalektika s mitom. najva nijim stvarima (534d). Smatrao je da filozofijom ne treba da se bave ni nedostojni ni nesposobni.cit. 153. jer posedovanje moci neizbe no kvari slobodno rasudivanje. U ovom delu Platon je izrazio ono to mu je bilo najvi e priraslo za srce i u njemu se najvi e oseca dah Platonovog filozofiranja. toj Platonovoj iluziji. Bojao se zloupotrebe filozofije.. Tako dr avnici postaju filozofi. ma ta s racionalnim umovanjem.. str. ili. Platon je zahtevao da se mladi ljudi buduci dr avnici obave u zakonom da se ponajvi e bave onim obrazovanjem koje ce ih osposobiti da u najvecoj meri znalacki postavljaju pitanja i da na njih odgovaraju" (loc. Zato je tra io .). str. a gde toga nema. Platon je svu svoju delatnost ogranicio na Akademiju. politicar. vec da ih puste da se otvoreno izja njavaju to je neophodno jednima i drugima. 19 . koju su upravo filozofi najvi e i najce ce kritikovali. nece prestati nesrece ne samo za dr ave nego." (Zum ewigen Frieden. oni narodi koji sami sobom upravljaju po zakonima jednakosti) ne potiskuju i ne ucutkuju filozofe. jer je verovao da su sofisti glavni krivci dekadencije atinske politike. da kraljevi ili kraljevski narodi (tj. ali to nije ni po eljno.) XXVIII filozof. i ako silom ne iskljuce one mnogobrojne prirode koje te e samo za jednim. da bi mogli bolje razjasniti svoje poslove . ili samo za drugim.19 Razocarav i se u politicare. Insel-Verlag Leipzig 1917. 40. i ako oboje: politicka moc i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno. a filozofi dr avnici. Da bi se sprecilo takvo upravljanje dr avom. kako Platon doslovno ka e. i dr avno uredenje koje smo sada recima opisali nece postati moguce niti ce ugledati svetlost sunca" (473de).) Karl Poper se pridru uje Kantovom mi ljenju i sa svoje strane pi e: Kakva li spomenika ljudske sitnicavosti u toj zamisli filozofa kralja!" (Karl Popper. socijalni i politicki reformator. Platon se pokazuje kao pesndk. pisao je Kant: Da kraljevi filozofiraju.. filozof ujedno. ako sada nji kraljevi i vlastodr ci ne postanu pravi i dobri filozofi. ni za ljudski rod. Dr ava je u pravom smislu teorijsko zasnivanje Platonovog ideala jedinstva filozofije i politike. Medutim. op. Po svemu izgleda da se Platon nikad nije mogao sasvim izleciti od velikih iluzija svoje mladosti zbog kojih umalo nije zavr io kao rob da samo filozofi mogu biti dobri upravljaci i da dobri upravljaci moraju biti filozofi.Platon ni od cega nije vi e strepeo nego da nerazumni ljudi upravljaju dr avom i odlucuju . ili da filozofi postanu kraljevi te ko se mo e dogoditi. ali je jo vece zahteve postavio svima koji njome hoce da se bave. Zato se ovde logika neprekidno mesa s poezijom.

odnosno te nju za mudro cu koja se ispunjava u nepristrasnom traganju za istinom. kako sam i ranije spominjao. Njo me se ne bi smeli baviti njeni nezakonti. Stoga ni posle dvadeset i cetiri stoleca. ni na te kom putu traganja za istinom. nego nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi" (535c). nije te ko shvatiti sledece Platonovo upozorenje: Svakako su sada nje pogre ne predstave i prez renje pogodili filozofiju zato to se. a ne samo dobronamerni ljubitelj mudrosti koji ne zna da tra i istinu. kako se to dalje u tekstu Dr ave (535d) obja njava. ne hramlju u duhovnom naporu. koja nas dele od Platona i njegovog doba. A zakoniti sinovi filozofije" su oni koji. Dr Vel)ko KORAC . ova upozorenja nisu izgubila ni ta od svog ivog i trajnog smisla. njome ne bave oni koji su toga dostojni.da filozof bude odgovorni znalac. ili kojem do istine uop te nije ni stalo. U prilikama koje su pretile da obezvrede dijalektiku. koji je za takav posao nesposoban. niti se kolebaju kad je u pitanju vrednost istine.

PRAVICNOSTI .DR AVA ILI .

pricekajte!" Dobro. . Adeimant Ali kada je Kefalov3 sin Polemarh izdaleka primetio da Kefal mi idemo kuci.A KNJIGA PRVA LICA DIJALOGA: St. Polemarh rece: Izgleda. da ga sacekamo rece Glaukon. naredio je svome robu da potrci i da nam ka e da pricekamo. na primer. Glaukonov brat Adeimant." Okrenem se i upitam ga gde je. da nas morate pustiti? A da li cete to moci odgovori on ako vas niko ne bude slu ao? Nikako rece Glaukon. c Uskoro zatim stigo e Polemarh. Rob me je s leda uhvatio za odelo i rekao: Moli vas Polemarh da pricekate. Pogodio si rekoh ja. Sokrate. Podoh juce sa Aristonovim sinom Glaukonom' u Pirej sa namerom da se pomolim boginji i da posmaGlaukon tram svecanu povorku koju su prvi put priredivali. dolazi za vama. Po. . ol e mar h vorka domacih cinila mi se velicanstvena. ili cete ostati ovde! A zar se ne bi moglo rekoh ja uciniti jo ne to drugo: ubediti vas. Vidi li rece on koliko nas je? Kako da ne? Onda. r asimah b na2. Evo ga. pogledali. ali ni povorka koju su spremili Tracani nije bila manje dostojanstve . i krenuli prema gradu. dolazili isto tako iz povorke. Pomolili smo se. kako se cinilo. ili cete sve nas pobediti. 327a I. da se spremate u grad. Nikijin4 sin Nikerat i jo neki drugi koji su.

Ali ovako morace ce ce da dode . Tako pevaju tu balicu . i nemojte ciniti drukcije! A Glaukon rece: Izgleda da cemo morati ostati. koja je kriva za sve nevolje. Harmantida iz Pajanije i Aristonimovog sina Kleitofonta5. gozbi i svega to ima s tim veze. starosti. Cim me Kefal ugleda. Oni. Veoma bih voleo da saznam i tvoje mi ljenje . pa mi se cini da od njih moram saznati kakav je taj put. Kad bih imao jo dovoljno snage da bez tegoba dolazim u grad. Sokrate. sastajemo se cesto. Veceracemo i opet poci da posmatramo nocnu svetkovinu. pridr avajuci se stare poslovice7. Sokrate. To je ne to sasvim novo. Kefale odgovorili mu jer su oni vec pro li putem kojim cemo i mi morati proci. prireduju utakmicu i predaju buktinje jedan drugome ja uci? Da li tako misli ? Ba tako rece Polemarh. Bilo je tu nekoliko stolica. nego se nalazi sa ovim mladicima i dolazi kod nas kao kod svojih prijatelja i tebi odanih ljudi. Zevsa mi. I tako podosmo kuci Polemarhovoj. Tamo zatekosmo Lisiju i Eutidema. pijanki. ale za gubitkom neceg velikog i tvrde da je ono bio ivot. je li tegoban i mucan. ne bi ti morao da navraca ovamo. utoliko jaca postaje moja elja i udnja za razgovorom. dakle! II. jer se secaju svojih ljubavi. Reci cu ti. naci cemo tamo mnogo mladica i razgovaracemo sa njima. ukoliko vi e nestaju telesne slasti. ciniti drukcije. b Mnogo se ale na uvrede koje stari ljudi trpe od svojih ukucana. jer je tek bio prineo rtvu u dvori tu. ili ti ima drugo ime za njega? 329 III. vr njaci otprilike. pozdravi me i rece: Ne dolazi cesto u Pirej i k nama. Mi starci. tome jer si i ti vec za ao u ono doba koje pesnici nazivaju pragom starosti"6. onda . . koju takode vredi videti. Sokrate. a trebalo bi. Da li je to doba ivotna tegoba. dakle. Znaj da. pa posedasmo oko njega. Trasimaha iz Halkedona. Ucini mi se veoma star. Jer da je krivica do starosti. Ako tako izgleda rekoh ja onda tako treba uciniti: ostanimo. kako se meni cini. Nemoj. Pa i ja veoma rado razgovaram sa starcima. Polemarhovu bracu. da oni ne optu uju ono pravo. dakle. A meni se cini. I Adeimant zapoce: Zar vi ne znate da ce se veceras u cast boginje nositi buktinje na konjima? Na konjima? upitah ja. ili lak i prijatan. a sada kao da nikako i ne ive. vec bismo mi dolazili tebi. jer ude za radostima mladosti. Mnogi od njih onda na tome sastanku tuguju. jer ga odavna nisam video. U sobi je bio i Polemarhov otac Kefal. Sedeo je u naslonjaci i imao venac na glavi. . dakle. A zatim ce prirediti neku nocnu svecanost.Onda primite stvar tako kao da mi necemo da vas slu amo. Ostanite. .

ali ti bi to bio jo manje. njemu je i mladost te ka. Slicno bi se moglo odgovoriti onima koji zbog ~ . onda ni starost nije veliki teret. Ali je ona 330 Temistoklova izreka dobra. Ali krivica za sve to i za uvrede od strane ukucana i rodaka nije do starosti. a opet nije istina toliko koliko oni misle da jeste. Sokrate. ko te vrline nema. znaci: oslobodili smo se mnogih i besnih gospodara. i eleo e sam da ga jo slu am. covece. radostan sam to sam umakao besnom i svirepom despotu. i oni govore ne to to je i istina. Ako su ljudi umereni i blagorodni. . a ni sada mi ne izgleda manje lepo ono to je kazao. Kefale. medutim. ako bih bio Serifljanin. ja ne bih bio slavan. Obradovao sam se njegovim recima. nailazio na ljude koji ne osecaju tako. Istina je odgovori on da se mnogi ne sla u s tim. A Temistokle mu je odgovorio: Istina je. Kad strasti prestanu da nas gone i muce. a i svi drugi koji su za li u to doba ivota. onda Sofoklova rec postaje potpuno d istinita." I tada mi se cinilo. vec samo u naravi covekovoj. Sokrate. Jer u starosti nastupa potpuni mir i oslobodenje od takvih stvari. IV. mislim da se mnogi nece slo iti sa ovakvim tvojim recima i da ce kazati kako starost podnosi lako ne zbog svoje naravi. a ne od njega. vec radi velikog imanja koje si stekao: ka u da je bogatima lako naci utehu u mnogim stvarima. . pa sam ga podstakao i rekao: . kako se ti odnosi prema ljubavi? Jesi li jo sposoban da op ti sa enom?" On mu je odgovorio: Cuti. ako bi bio Atinjanin". A bio sam jednom i kod c pesnika Sofokla kad ga je neko pitao: O Sofokle.bih i ja radi nje morao patiti tako isto. Jednom ga je neki Serifljanin8 grdio i govorio da je njegova slava potekla od njegove dr ave. Ja sam.

bez mudrosti. . nisu istinite. cemu ranije nije mislio. Oni su. b Kako sam stekao. ostavio mi je pak manju imovinu od ove koju sada posedujem. Sokrate? Kad je rec . ispunjava slatka nada. Sam covek. to je slucaj sa onima koji ga nisu sami stekli. ona je negde na sredini izmedu onog to je stekao moj deda i onoga to je ucinio moj otac: moj deda. onda ga. Javljaju se sumnja i strah. tome da e covek koji je na ovome svetu zgre io mora na onome da ispa ta. pak. nikada ne bi moglo starost uciniti lak om. bolje vidi onozemaljske stvari bilo zato to je od starosti oslabio ili to se vi e pribli io onome svetu. kad nekom pomisao na smrt postane bliska. Onaj. te ko pristupacni i ne vole da hvale ni ta sem bogatstva. A sad mi reci jo ovo: ta smatra kao najvece dobro od onoga to si blagodareci svome bogatstvu u ivao? Kad bih to kazao rece on ne bih mogao mnoge uveriti. nego malo vi e od onoga to sam ja nasledio. . A da li si ti. Moj otac. veci deo svoga imanja stekao nasledstvom. Lisanija. sada one uznemiravaju njegovu du u da li. Jer ako se dotle i smejao pricama . Zna . nasledio je imovinu pribli no jednaku ovoj koju ja sada posedujem. Pitao sam te to rekoh mu jer mi se cini c da ne voli mnogo bogatstvo. nego to je to njihovo delo. i on pocinje da razmi lja i da se pita nije li kome ucinio nepravdu. pak. tako i oni koji su sami zaradili svoj novac vole ga ne samo zato to jes od koristi. kao to Pindar ka e. onome . Sokrate. podzemlju i . onda se cesto trza iza sna. mojoj imovini. svestan da nema niceg rdavog. cije ime i ja nosim. opet. Kao to pesnici vole svoje pesme i ocevi svoju decu. Prijatne su nje 6 gove reci. Sokrate. Istinu govori rece on. koji ga je sam stekao. Naravno odgovorih. Ako u svome ivotu pronade mnoga zla. Bio bih zadovoljan ako mojoj deci ne bih ostavio mnogo manje. da onoga ko je pravedno i po teno proveo ivot kao prijateljica prati slatka nada koja upravlja . Kefale. ali samo bogatstvo. pored toga. Ako je. mo da. onda ga obuzme strah i pocinje da razmi lja . draga prijateljica starosti. d V. i ivi u strahu 331 i te kom ocekivanju.tva te ko podnose starost: istina je da siroma tvo cini starost te ko podno ljivom cak i odlicniku. ili svojim radom? upitah ga ja. voli ga dvaput vi e nego ostali. ali on je nasledeno mnogo uvecao. kao deca.

Ka i nam ti kome je ostavljeno da vodi na razgovor rekoh ta veli . d Tako je odgovori cm. i u tome da svakome vratimo ono to smo od njega dobili. Zaista je te ko ne poverovati Simonidu odgovorih ja on je mudar i bo ji covek. . rekao bih da je za mudrog coveka ipak najveca vrednost bogatstva ba u ovome to sam rekao. i ode rtveniku. Dabogme odgovori on sme eci se. covek mo e otici odavde. vec samo za cestitog. Svako bi se isto tako slo io da se tom coveku. ako bi neko uzeo od svog prijatelja oru je.nestalnom ljudskom misli i ona mu bla i srce. ali ne za svakog coveka. ka e on. . Imati novaca znaci vrlo mnogo. je li Simonid dobro govorio . VI. a ponekad nepravicno. Moram da vidim ta je sa rtvom. vec prema okolnostima? Na primer. mo e upotrebiti i za mnoge druge stvari. Sokrate! c Sasvim si u pravu. s obzirom na stanje u kojem se nalazi. Prema tome. ili slagao ili da je. ostao du an bilo bogu rtvu ili coveku novac. svako bi kazao da mu se oru je ne bi smelo vratiti i da ne bi bio pravican onaj ko bi to ucinio. ne sme reci cela istina. Tada me prekide Polemarh: Pa ipak Simonidu treba verovati. Ti ga mo da 7 . Sokrate! I ja mislim rece Kefal ali sad ostavljam razgovor vama. pored toga. Ali ako .9 Neobicno lepo ka e on to. i ja mislim da su lepe. Novac se. To su njegove reci. a ovaj bi potom poludeo i tra io ga natrag. Znaci da ce Polemarh biti tvoj naslednik rekoh ja. opet. Zato i smatram da je sti b canje bogatstva vrlo dragoceno. Ali ta je sa pravicno cu? Da li se ona jednostavno sastoji u tome da se ka e istina. svemu dobro razmislim. Ili bi to bilo ponekad pravicno. Kefale rekoh ja. ne pla eci se da je koga makar i nehotice prevario. pravicnosti? Pravicno je vratiti svakome ono to mu duguje . . pravicnost ne smemo definisati kao kazivanje istine i vracanje duga.

A kako ti to misli ? Ovako. Hteo je. Po njegovom mi ljenju. a neprijaterekao to. ako zaljima zlo. u bolesti? tra i neki ludak? Lekar. cemu ba raspravljamo. da ka e kako je pravicno dati svakome ono to mu pripada. ako to zaucini dobro. Polemarhu. ali ja ne. Sokrate. A ipak mu. To on naziva pravicno cu? tra i. dugujemo ono to nam je poverio. odgovarajucu hranu i pice. b Razumem odgovorih. 332 u neku ruku. . Iz toga sledi da prijatelju ne cinimo onu uslugu koju mu dugujemo. prijateljim Tako mi izgleda. kako ce na to odgovoriti? Jasno je da ce odgovoriti: treba da pru i telima lekove. ako se jedno umenje zove lekarskim umenjem. A koje bi se umenje moglo nazvati pravicno cu. ta je du no i ta se od njega tra i? I kome treba da daje ono to se od njega ocekuje?" ta misli .dobro razume . ta ono daje i kome? Ako iz gornjih reci treba izvesti zakljucak. jer mu to i pripada. Pa onda se Simonid pesnicki tajanstveno izra avao kad je govorio . i to je nazvao dugom. Izgleda onda da Simonid govori ne to drugo kad tvrdi da je pravicnost vracanje duga? Svakako drugo rece on. odnosno tetu. Tako je odgovori on. c VII. Jasno je da nije a dobro. pobogu! Kad bi ga neko pitao: 0 Simonide. ta je du no i kome? d Kuvanim jelima mora dati ukus. Ali mislim da neprijatelj duguje neprijatelju samo zlo. cini se. A treba li neprijateljima vratiti ako si im ostao du an? Razume se odgovori on i to sve to si im du an. A kad je umenje kuvarsko? ta ima da pru a. Nije li to smisao koji ti pridaje Simonidovoj misli? Ciniti. dakle. . a ne zlo. Dobro. 8 e A ko mornarima u morskim opasnostima? . da ludaku. ta ono treba da pru a. onda je to ono umenje koje prijateljima i neprijateljima donosi korist. ako mu na njegovu tetu vracamo novac koji nam je poverio. A ko ce najbolje umeti da bo Jeste. A ipak ne smemo vracati. Zar ne? lesnim prijateljima Svakako. prijatelji su du ni da prijateljima cine ne to dobro. tome ta je pravicno rekoh ja. treba vratiti ono to nam je poverio. a neprijateljima zlo. .

Svakako radi pravljenja cipela? Tako je. u ratu i borbi. Za dobijanje plodova? Da. A u redanju cigala i kamenja. Ali lekar ne mo e da koristi onome ko nije bolestan. onome ko ne ide u rat nije potreban pravican covek? Mislim da ipak jeste. Znaci. da li je onda u igri kockom korisniji pravednik koji se razume u ono za ta su svi zainteresovani. ili ne to drugo? Mislim na ono za ta su svi zainteresovani. Dobro. A zemljoradnja. Da li pod ugovorom" ti razume ono po cemu se izvesni poslovi zajednicki obavljaju. Ni krmano onome ko ne plovi po moru? Tako je. A obucarski posao? Potreban je. b Ako je tako. A onaj ko je pravican? Gde i na kom poslu je on najvi e u stanju da prijateljima koristi. Sokrate. naravno. Pa onda je pravicnost potrebna i u miru? 333 Razume se.Krmano . dragi Polemarhu! Razume se. a neprijateljima kodi? Mislim. da li je bolje saradivati s pravednikom ili sa onim ko se razume u zidanje? . Kako to sada? Za to veli da je pravicnost potrebna i u miru? Radi ugovora. Je li ona potrebna ili nije? Potrebna je. ili iskusan kockar? Iskusan kockar.

Tako je. nasuprot tome. ili ga predajemo drugome? A kad je potrebno da ga upotrebljavamo. bez obzira na to da li ga sklanjamo sami. na slican nacin na koji je kitara bolji od pravednika u sviranju? Mislim da je bolji u onim poslovima koji se odnose na novac. onda ratna ve tina i muzika? Tako je. d Znaci kad se ne koristimo novcem. U kojim je onda poslovima sa srebrnim ili zlatnim novcem pravednik korisniji nego svi drugi? Kad imamo potrebu. zar nije u stanju da i drugome kri om pomogne? Mislim da jeste. . Misli onda kad ne treba njime da se slu imo. Sokrate. a kad ih upotrebljava . onda je radi njega potrebna pravicnost? Tako izgleda. e VIII. bilo u borbi rukama ili kakvoj drugoj borbi. onda treba saradivati s brodograditeljem i krmano em. A kad je rec . kada su poslovi s novcem vezani za kupovinu ili prodaju konja? Jer u tom slucaju je.Razume se. potrebna ako se ne upotrebljavaju? Bice tako. onda je potrebna vinogradarska ve tina? Izgleda tako. cini se da bi tako bilo dobro. sa ovim poslednjim. Polemarhu. . brodu. Pa za koji je onda zajednicki posao pravednik bolji od kitara a. Izuzev mo da. nije sposoban i da se brani? Sposoban je. Ka e onda da je potrebna pravicnost kad hoce da skloni tit ili liru i da ih ne upotrebljava . A kad treba cuvati no . I tako je i sa drugim stvarima: pravicnost je nepotrebna kad se koriste izvesne stvari. da novac nekom poverimo i da ga sacuvamo. 334 Onaj je dobar vojskovoda i za titnik vojske koji planove i namere neprijatelja mo e. Da razmislimo jo . da ukrade? Tako je. tako reci. mislim. a. ovome: zar onaj ko je vrlo dobar napadac. vec da nam le i ostavljen? Da. 10 A onaj ko je sposoban da se od neke bolesti cuva. Pravicnost onda nije ne to savr eno ako je potrebno samo onda kad se neke stvari upotrebljavaju. potrebna je pravicnost. bolje saradivati s covekom koji c se razume u konje.

Cini mi b se da si to naucio od Homera. prijatelji oni koji izgleda da su nam naklonjeni. Pa onda je pravicno rekoh ja dobrima ciniti dobro. i ka e da se medu ostalim ljudima istice prevarom i krivokletstvom" . c Da li su. cini se da je pravicnost neka lopovska ve tina koja prijateljima koristi. jer on hvali Odisejevog deda po materinoj strani.kazao? Ne. pravican covek sposoban da cuva novac. i mnoge. Jedino. Nipo to. bio bi zlocin govoriti tako. a neprijateljima kodi. i mrzeti one koje smatraju rdavima. I po tvome shvatanju. po tvome. a zlo onima koji su dobri. Zar nisi tako .Znaci. Onda se za njih pravicnost sastoji u tome da d cine dobro rdavima. to je sposoban i da ukrade? Sasvim tako. i po Homerovom i Simonidovom. Po tvojim recima je onda pravicno ciniti zlo onima koji nikakvo zlo ne cine. Zevsa mi. Ali dobri ljudi su pravicni i nisu u stanju nikom da ucine nepravdu. Cini se da je tako. A zar ljudi ne gre e u tome i zar ne dr e za dobre mnoge koji to nisu. Sokrate. Autolika. ali sad i ne znam vi e ta sam mislio. a neprijateljima koditi. jo uvek mislim da je pravicnost: koristiti prijateljima. makar i ne pokazivali to? Prirodno je voleti one za koje se misli da su dobri. opet. ipak. ili oni koji su nam zaista naklonjeni. dakle. a zlima zlo. dakle. obratno? Gre e. makar i ne izgledalo tako! I da li su neprijatelji oni koji to zaista jesu. Ako je. on je u stanju i da ga ukrade? Tako bi se moglo zakljuciti odgovori on. da ono to je neko sposoban da sacuva. To je istina. Prema tome je pravican covek i lopov. .

a zlo neprijatelju. I treba da kodi rdavima i neprijateljima. Pa kako smo ih shvatili kad nismo pravilno. Hoce li postati gori zato to su izgubili svoje konjske osobine ili mo da odlike koje ima pas? Konjske sposobnosti. A on odgovori: Onaj ko izgleda da je naklonjen i stvarno je naklonjen. Ako se nanese teta konjima. Da. de ava se da ce za sve one koji se varaju u svojim sudovima . prijatelj znacio u stvari isto to i dobar. prijatelju? Zar oni ne gube isto tako svoje ljudske vrline? Razume se da dh gube. po to smo ranije rekli da je pravicno ciniti dobro prijatelju. jer ih oni procenjuju kao rdave. A kako cemo to sad promeniti? rekoh ja. a ne mo da kao konji? Razume se. c A ljudi. e Ali. A da li ce pravican covek zaista koditi bilo kome? nastavih ja. Prema tome bi. taj nije prijatelj. A onaj ko izgleda tako a nije. hoce li oni biti bolji ili gori? Gori. A pravicnost svakako spada medu ljudske vrline? Spada. a neprijatelju ciniti zlo jer je rdav. jer ove opet procenjuju kao dobre. Cini mi se da je tako dobro receno. Pa onda je jasno da ljudi postaju nepravicni kad im se cini zlo? . 335 Tako isto treba shvatiti i pojam neprijatelja. kao i ono to koristi njihovim neprijateljima. Izgleda da nismo pravilno shvatili pojmove: prijatelj i neprijatelj. Tako smo dospeli do zakljucka koji je upravo suprotan onom to smo ga pripisali Simonidu. Polemarhu.Takav mi se govor cini mnogo razboritijim od onog prethodnog. . ljudima biti pravicno ono to kodi njihovim prijateljima. Polemarhu? Tako to smo govorili da je prijatelj onaj ko izgleda naklonjen.11 Zaista izlazi tako rece on. A ako na kodi psima. onda ce oni postati gori u pogledu svojih psecih sposobnosti. b Potpuno se sla em rece on. IX. cini se. Ti ka e da pojmu pravicnosti moramo jo ne to dodati. Onda definicija treba da glasi: pravicno je ciniti dobro prijatelju zato to je dobar. a neprijatelj isto to i rdav covek.

Jasno. Sla em se rece Polemarh. Sokrate odgovori on. Isto tako i dobar covek ne cini zlo. A pravican covek je dobar? Razume se. e Ako je neko rekao da je pravi a onaj ko svakome vraca dug. ili Pitak. naciniti nekoga rdavim jahacem? Nipo to. Toplota. to radi rdav. Polemarhu. Mogu li ucitelji jahanja. . ne rashladuje. Pa onda. da zajedno poreknemo rekoh ako neko tvrdi da je bilo Simonid. Mislim da ima potpuno pravo. a da koristi prijateljima.Sasvim jasno. . onda. radeci pravicno. jer nije govorio istinu. ili Bijant. To je osobina nepravicnoga. mo e li uciniti nekog nepravicnim? Ili. . niti bilo kome drugom coveku. nego vlaga? Tako je. i on ne kodi ni prijatelju. ili koji drugi mudrac ili cestit covek to rekao. taj nije bio mudar. A pravican covek. I ne vlazi suvoca. i ako je time mislio ovo: pravican covek je du an da kodi neprijateljima. mislim. Hajde. mogu li dobri d ljudi vrlinom naciniti nekoga rdavim? Pa to je nemoguce. slu eci se ve tinom jahanja. ciniti zlo nije osobina pravicnog coveka. uop te uzev. to cini hladnoca? Da. Mi smo videli da pravican covek uop te nikome ne kodi. Mogu li onda muzicari pomocu muzike naciniti nekog nemuzikalnim? Ne mogu.

Vi. Tada se on podrugljivo nasmeja i rece: Tako mi boga. ili to donosi dobit. Do li smo do zakljucka da pravicnost nije to. . Ti je mo da i poznaje . medutim.Ja sam odgovori Polemarh spreman da to zajedno s tobom poreknem. ili ono to je od koristi. ili Ismenije Tebanca. Da li bi neko mogao reci da je ona ne to drugo? b X. prijatelju.12 ili drugog nekog bogatog coveka. zato i sam odgovaraj i reci ta je. a on uzviknu stojeci u sredini izmedu nas dvoje: c Kakve se tu gluposti brbljaju. Ali mi nemoj tvrditi da je pravicnost du nost. ili korist. morate imati sa aljenja prema nama. XI. Kad smo mi zavr ili i kad sam ovo rekao. Trasima e! Ako ja i ovaj ovde pogre irno raspravljajuci. Za vreme na eg razgovora Trasimah je cesto poku avao da uzme rec. ili to po d ma e. jer ja necu primiti ovakva brbljanja. e Tako sam mogao da mu odgovorim.13 Ali ja pogledah u njega cim je pocela da ga obuzima ljutnja. ali mi je. a pri tom propustili priliku da ga i pronademo. ovo je ona uobicajena ironija14 . koji je mislio da mnogo mo e. nemoj misliti da bismo jedan drugome pravili komplimente. Da nisam ja prvi pogledao njega nego on mene. ne mo emo pronaci. to ka e ka i jasno i tacno. pre nego to se 337 na nas naljutite. jer su hteli do kraja da cuju na razgovor. Njegovi susedi. znaj da gre imo protiv svoje volje. nego se povio kao divlja zver i skocio prema nama kao da hoce da nas rastrgne. ili Perdikova. 336 A zna li. Dobro odgovorih. I ja i Polemarh se u strahu razbegosmo. Sokrate? I to se udvarate jedan drugome glupim razgovorima? Ako hoce zaista da sazna ta je to pravicnost. ili Kserksova. mislim da bih zanemeo od njegovog pogleda. pametni. Kad bismo tra ili zlato. Ti zna da je lak e pitati nego odgovarati. . Iznenadili se kad cuh ovo i u strahu pogledah u njega. po tvom mi ljenju. sprecavali su ga. a da je ne izvedemo na cistinu. nije mogao vi e da se uzdr i. cini mi se. nemoj samo da zapitkuje i da hvalisavo protivreci kad neko odgovara. A kad tra imo pravicnost. misli li da cemo biti tako nerazumni da iz uctivosti propustimo i najmanju stvar. i drhteci rekoh: Nemoj se ljutiti na nas. Pravu istinu govori rece on. pravicnost. Mislim da je to izreka Perijandrova. mo da upitah ga kome pripisujem reci da je pravicno koristiti prijateljima i koditi neprijateljima? Kome? zapita on. stvar mnogo dragoceniju nego to je zlato.

zaista. Hoce li odgovoriti uprkos mojoj zabrani? Ne bih se cudio rekoh mu kad bih to ucinio po to razmislim. ili triput cetiri. Trasima e? Da ne smem dati odgovor kako si ga ti kazao? Pa zar ni onda ne. ili cetiri puta tri. ti bi. mislim. Iako to nije isto. ako je on pravilan? Zar treba da ka em ne to drugo to nije istinito? Ili ta c hoce ?" ta bi ti njemu na to odgovorio? Dobro! Zar se ovo mo e uporediti sa onim? Za to da ne? rekoh ja. Mudar si. .Sokratova. Ali kad bi ti nekoga upitao koliko je dvanaest. da ce se praviti neve t i da ce pre uciniti sve drugo nego to ce odgovoriti ako te neko zapita. Pa ima ga ume a se Glaukon. samo kad steknem novaca. ako ga ima. Veoma si ljubazan rece on. I ja cu tako uciniti. Znao sam ja to i ovima ovde unapred rekao da ti nece hteti odgovoriti. samo ka i! Mi cemo svi platiti za Sokrata. d A ta ce biti ako ja znam neko drugo i bolje tumacenje pravicnosti nego to su sva ova? ta ce onda biti? ta drugo nego ono to dolikuje onome ko ne zna odgovorih ja a meni se pristoji da naucim od onog ko zna. ^BAO . da je dvanaest dvaput est. to se novca tice. cudnovati covece. covece. pa mu odmah b unapred rekao: samo mi nemoj kazati. . pa bilo da mu to zabranimo ili ne? A zar ce i ti tako uciniti? rece Trasimah. Trasima e rekoh ja. jer takvo brbljanje necu primiti". a odgovore ce prihvatiti od drugih i obarati. e Dabogme rece on da bi Sokrat radio kao to je naucio. nece odgovarati. Trasima e. A kad bi ti on rekao: ta eli . ili est puta dva. dobro znao da ti niko nece ni odgovoriti na tvoje pitanje. Ali za ucenje mora platiti!'5 Da. ipak se onome koga pita cini otprilike tako i misli li ti da on nece reci svoje mi ljenje.

dakle. Posle mojih reci zamoli e ga i Glaukon i ostali da to ucini. nego mi ucini tu ljubav i odgovori. to vi e odgovara. Trasimah je prosto goreo od udnje da govori i da zaslu i pohvalu. Sokratova mudrost: da on sam ne eli druge da pouci. Ti 338 veli da zna i da bi mogao pomoci. Zar ne zna da u mnogim dr avama vlast dr e tirani. a nemoj biti toliko sebican da ne pouci Glaukona i ostale. opet. Ubeden sam da ce dobro govoriti. pravi zakone u svoju korist: demokratija demokratske. dragi moj odgovorih ja vec reci jasnije ta misli . tiranin izdaje monarhisticke zakone. i ako ga ko prekoraci. a da za to i ne zahvaljuje. Sad jo ne razumem.Ali kako ce poceh ja odgovarati onaj ko pre svega ni ta ne zna riti tvrdi da ne to zna. . ne srne ni reci ta . to la e . koji smo slabiji od njega. Ja tvrdim da pravicno nije ni ta drugo nego ono to koristi jacemu. Za to ne odobrava ? Nece ? Moram prvo razumeti ta misli odgovorih ja. drukcije.odgovorih mu ja ali to tvrdi da nisam blagodaran. videce i sam odmah cim odgovori . a tako cine i ostale vlasti. a mogu samo hvaliti. jer novaca nemam. e Svaka vlast. nego da obilazi i uci. osim toga. Ti tvrdi da je pravicno ono to koristi jacemu. onda ga ka njavaju kao coveka koji je prestupio zakone i pocinio krivicu. jer mu je jedan tako odlican covek zabranio da pita ma ta od onoga to misli? Zato mora govoriti ti. najdra i moj. Zar u svakoj dr avi nije ba vladajuci elemenat onaj najjaci? Svakako. Nikako. u drugima narod. Ali se pravio kao da se jo prepire sa mnom oko toga da ja moram odgovarati. Naposletku popusti i rece: b U tome je. Ja zahvaljujem kako mogu. . kad mi izgleda da neko dobro govori. tome misli. kad ka em da sve dr ave . Kako to misli . XII. Nemoj dakle. Da ja od drugih ucim. c Slu aj rece on. Zar ne tvrdi to? Stra an si ti. Tako ja mislim. Trasima e. onda je ta hrana i za nas. a u trecima opet plemstvo? Znam. verujuci da je spremio vrlo lep odgovor. a. d prikladna i pravicna. Da to rado cinim. Za ono to je njima korisno vele da je pravo podanika. Sokrate! Moju recenicu shvatio si tako samo da bi je mogao napasti. kome se ovi imaju pokoravati. to je istina -. Trasima e? Ako je rvac Pulidamant'4 jaci od nas i ako njemu prija govedina.

Ali je jasno da moramo razmisliti govori li pravo. Hajde da vidimo bolje. Tako kako ti tvrdi . stvarajuci zakone. Ispitaj! rece on. b Mo da je to neki sasvim beznacajan dodatak. A da li doneti prave zakone znaci doneti takve koji ce njima koristiti. Kako to? upita Trasimah. Sad razumem ta misli rekoh ja. ucine ponekad ne to i protiv svoga dobra. pojmu pravicnosti: da je pravicnost 339 od koristi za dr avnu vlast.podjednako sude . Reci: zar ne tvrdi da je pravicno i pokoravati se vladarima? Razume se da tvrdim. uvideti da je ba svuda pravicno ono to ja velim: ono to koristi jacemu. onda su neki od ovih pravi a neki ne? Tako mislim. a da . A meni si zabranio da tako odgovorim. mislim. a ti dodaje i tvrdi da je korisno za jacega to ja ne znam. Nisam siguran da mo da nije ba vrlo va an. c Jesu li vladari u svakoj dr avi nepogre ivi. XIII. Ako poku aju da donesu zakone. dakle. a neprave takve koji im nece koristiti? Da li tako misli ? Upravo tako. d Po tvojim recima. naravno. nije pravicno samo ciniti ono to koristi jacemu nego i ono to bi mu moglo koditi. odgovorio da je pravicno ono to je korisno. Slo ili smo se u tome da vladari. Jer ta dr avna vlast vlada u dr avi i tako ce svako. I ti si. Jer kako se i ja sla em sa tim da je pravicno u isto vreme i korisno. Potrudicu se da shvatim da li je to tacno ili ne. ko dobro razmisli. Jesu li onda oni pravicni? Razume se. Hocu odgovorih. ili mogu i gre iti? Mogu i gre iti. A zakona koje oni donesu moraju se podanici pridr avati. Ali ti si tome dodao: to je korisno jacemu. Trasima e. onda treba to da ispitamo.

jesi li hteo reci da je pravicno ono za ta jaci misli da mu donosi korist. Vladaoci. sasvim je jasno. Trasimah je rekao. c Ni ta ne mari rekoh ja ako Trasimah sada tako govori. Trasima e. e Onda veruj da smo se slo ili i u tome da su radnje koje kode vladaru i jacima pravicne.17 d Ali. da je pravicno ciniti ono to vladari nareduju. da je pravicnost ne to ba suprotno od onoga to ti tvrdi ? Slabijima je naredeno da rade na tetu jacih.podanici pravicno cine ako izvr avaju ono to su vladari naredili. . Sokrate. Zove li ti lekara koji u lecenju pogre i ba zbog nje 18 gove gre ke lekarom? Ili matematicara koji pogre no racuna. ti si spletkaro 13 kad tako govori . Sokrate rece Polemarh bogova. pa bilo da mu to stvarno koristi ili ne? Mo emo li reci da ti to tvrdi ? Nipo to rece on. Sam Trasimah se sla e da vladaoci ponekad izdaju zakone tetne po njih same i da je pravicno ako se potcinjeni upravljaju po njima. mislim da ka emo: lekar je pogre io. Pa zar onda nije nu no. a ti tvrdi da oni koji cine ono to su vladari naredili rade pravicno. naime. ponekad protiv svoje volje izdaju zakone koji njima kode. A rekao je da je pravicno to je od koristi jab cemu. i . ba kad pogre i i pravi te gre ke matematicarem? Naprotiv. Iz toga sledi da bi pravicno bilo isto tako ono to koristi. i to on smatra za pravicno. primicemo i to. . mudri Trasima e. slo io se sa tim da jaci ponekad slabijima i podanicima izdaju takva naredenja koja se protive njihovoj sopstvenoj koristi. Polemarhu. Kleitofonte? Po to je izrekao oba tvrdenja. zar ne? Tako je. Ali rece Kleitofont pod korisnim za jaceg on podrazumeva ono to jaci misli da bi mu moglo biti od koristi. . A za to je potrebna potvrda? rece Polemarh. Slabiji ima po tome da se upravlja. Pa ti si se slo io sa tim da vladari nisu nepogre ivi. 340 Zaista. XIV. tako mi Jo ako i ti to potvrdi ume a se Kleitofont. tome nije bilo govora odvrati Polemarh. Zar misli da bih ja mogao nazvati jacim nekog onda kad pogre i? Ja sam zaista tako mislio odvratili. vec da i oni katkad pogre e. . kao i ono to kodi jacemu. U tome smo se slo ili. Ali . Reci mi.

Dosta toga rekoh. Reci mi: da li je jedan lekar u pravom smislu reci onakav kakvog si malopre pomenuo trgovac ili treba da neguje bolesnika? Mislim na pravog lekara. odvrati on. ne gre i. objasni nam da li ti pojmove jaci" i vladalac" uzima u op tem ili posebnom smislu. Trasima e rekoh mu ja. Tako. ni poku avati odgovorih ja. Ali mi ni ta ne mo e . Necu. dakle. spreman sam na sve. Misli li da ti ja postavljam pitanja sa zadnjim namerama i da ti se rugam? b Vrlo dobro znam da je tako odgovori on. i njih se podanik ima pridr avati. kao to si ucinio sada. Graditelj. . ako eli da je pravican? Ja mislim vladaoca u najstro em smislu reci. ukoliko je vladalac. Kao to rekoh u samom pocetku: raditi pravicno znaci raditi u korist jacega. nikako ne gre i. To 341 je otprilike moj odgovor. strogo uzev i a ti ba tako strogo i uzima reci ne gre i ni graditelj. vec covek koji je pogre io. Onaj koji je pogre io. Ne mo e me prevariti kako ne eli da mi se ruga i da me recima prisili . vladalac. a kako ne gre i.matematicar je pogre io i prepisivac isto tako. ili vladalac nikako ne gre i onda kad je vladalac. na onoga koji je zaista lekar? On neguje bolesnike. A sada se rugaj ili izvrci reci ako mo e . XV. Strogo uzev i. ukoliko zaslu uje e to svoje zvanje. tvrdeci da slabiji mora raditi u korist jacega. c Zar ti misli rekoh da sam tako lud da bih poku avao da o i am lava i da prevarim Trasimaha? Pa ti si to poku ao rece mi Trasimah iako ni ta nisi postigao. Ali ovaj put to ne mo e . Ali da nam se to ne bi jo jednom desilo. Ti misli da ja izvrcem smisao reci? Razume se. Ali ti to ni ta nece pomoci. premda bi svako rekao da je pogre io lekar i da je pogre io vladalac. ucinio je gre ku zato to ga je ostavilo njegovo znanje. on izdaje zakone u svoju najvecu korist. i u tome trenutku on i nije graditelj. Dobro. ili mudrac. u stvari. A nijedan od njih. covece dragi.

vec zbog svoje ve tine i upravljanja brodom. Da li je korist te posebne ve tine u necem drugom. Ne zove se krmano em zato to plovi morem. Pa onda je njihova ve tina zato tu da ovu korist tra e i stvore? Zato. 20 A ve tina odgajivaca konja ne tra i korist za sebe. odgovorio bih da su mu sigurno potrebne izvesne stvari. niti ima kakav nedostatak. ne treba ni sebe. jer se zato ne mora zvati mornarom. ili zahteva jo ne to. zato to nijedna ve tina nije nepotrebna. Svi ti ljudi. kao to je ocima potreban vid i u ima sluh. Lekarska ve tina je stvorena zato da pru i ono to mu je potrebno i korisno. ili u njenom savr enstvu? e Kako to misli ? Ovako. Da nije i sama lekarska ve tina nedovoljna. d Mislim da nije va no to se on nalazi na brodu. jer joj ona nije potrebna. Kad bi me zapitao da li je telo samo sebi dovoljno. potrebna narocita moc kojoj pripada neka nova ve tina koja stvara korist i koja poucava . a ova opet jednu novu i tako bez kraja? Ili svaka ve tina vidi za sebe ono to joj je korisno? b Ili. dokle god bi bila to to jeste. Zato je i pronadena lekarska ve tina to je telo slabo i samo sebi ne mo e pomoci. da joj nije. bez prekora i gre ke. Tako je. vec koristi onom predmetu radi kojeg ona postoji. i to ne dolikuje ve tini da ima drugi zadatak nego da tra i korist zbog cega je ona sama tu? A ona sama bila bi bez potreba. njoj? Da li je i u samoj ve tini neka nepotpunost i da li svaka ve tina tra i neku novu ve tinu. Ali ve tine ipak vladaju i zapovedaju onome to koristi . ni koje druge ve tine da bi tra ila ono to joj je korisno zbog njene nepotpunosti. nego telima. Da li ti se cini da sam dobro odgovorio kad ovo tvrdim ili ne? Sasvim dobro. dakle. Da. Je li tako ili nije? Tako je. c Pa onda lekarska ve tina ne tra i ono njoj. vec za konje.A krmano ? Je li pravi krmano upravljac brodova ili je mornar? Upravljac brodova. pak. 342 Dalje. koja ce tra iti ono to je za nju korisno. tako i svaka pojedina ve tina ne tra i svoju sopstvenu korist. Tako izgleda odgovori on. posti u neku korist? Razume se.

ali se naposletku A po to se slo io. i sve to misli i cini odnosi se samo na ono to ovome koristi i odgovara. A sada. umesto to postavlja ovakvo pitanje? Zato to te dadilja ostavlja na miru i ne bri e ti nos. Ili se nismo tako slo ili? Potvrdio je da jesmo. je da se tome usprotivi. . ukoliko je zaista vladalac. umesto da mi odgovori. Ne bi li bilo bolje da odgovori . nijedna ve tina nije radi toga da vladaocu i jacemu. pravicnome preokrenula upravo u suprotno. jer ne poznaje ni stado ni pastira. Kad smo do li do te tacke razgovora i kad je svima bilo jasno da se rasprava . Mi smo se slo ili da je lekar u pravom smislu reci vidar bolesnikov. 343 XVI. . onoga za koga stvara. On vodi racuna . upravljac broda. Jedva je priznao da imam pravo. vec da koristi slabijem i onom nje zavisi. ali vrlo te ko. Takav krmano i upravljac nece. i u korist mornara i onih koje vodi. prema tome." . nego ce misliti samo na korist. tome. Pa nije li onda i krmano . nijedan lekar. ne misli na svoju sopstvenu korist. iako bi trebalo.radi cega postoje. Trasimah. ukoliko je lekar. nastavio sam: Prema tome. koji je to u pravom smislu reci. Prema koristi d ko od Poku ao slo io. imati na umu svoju korist i nece izdavati naredenja koja su njemu korisna. Sokrate. Trasima e rekoh ja nema nijednog vladara. njemu. a ne mornar? e U tome se sla emo. koji kad izda neko naredenje ima na umu svoju licnu korist nego misli na korist svoga potcinjenog. . ima li ti dadilju? Za to to? upitah. Trasima e! Priznao je i to. vec na korist bolesnikovu. zapita: Reci mi. a nije trgovac.

pa da je ona sveta ili b neposvecena. ako uzme krajnje nepo tenje koje od najnepo tenijeg coveka nacini najsrecnijeg. a ne . rec . nego 22 svu odjednom. ako hoce da uvidi da je pravican covek. A najlak e ce shvatiti. najnaivniji covece. smerajuci na ne to drugo. a onaj drugi manje. I tako si daleko od pravicnog coveka i pravicnosti. od nepravicnog coveka i nepravicnosti. Za takva coveka ka u da je opljackao hram. lopov. uistinu. Onaj. a najnesrecnijima opet. prema tome. Pored toga ce ga omrznuti i ukucani i poznanici ako ne bude hteo da im dodeli ne to to se kosi sa po tenjem. necem drugom. I ne zna da je nepravda ono to je tome suprotno. Ako eli poredenje. oni brinu i danju i nocu . b Tako to misli da ovcari i govedari imaju u vidu dobro svoga stada ili dobro svojih volova. a od dr avnih prihoda zato to je po ten nece imati ni ta. nekim porezima. da je trgovac robljem. potcinj avaj uci se. kazne ga i prati ga velika sramota. ako ni zbog cega drugog a ono zato to svoje sopstvene poslove zanemaruje. gospodari nad onima koji su naivni i pravicni. nikad nece naci da onaj po teni ima vi e od nepo tenog. Zatim i u dr avnim stvarima: gde god je rec . i da. slu e d na korist onome ko je jaci. kako treba na to gledati. provalnik. te da i oni koji u dr avama upravljaju. pomalo i kri om. i da ovi. Mislim i mislio sam samo na coveka koji bi 344 bio u stanju da mnogo postigne. tome kako da sebi samima c pribave korist. Ako neko na nepo ten nacin i pojedinacno prisvoji tude pa ga uhvate. Kod nepo tenog ce sve to biti upravo suprotno. da su oni korist onome ko je jaci i ko vlada. dok ce ovaj primiti mnogo. a ne na dobro svojih gospodara ili na sopstveno dobro. dobije mesto ovih sramnih nadimaka naziv srec . ko ukrade dr avne pare i porobi sve gradane. poslovno razortace. naspram nepravicnog. nevaljalac. i da. ako e je. nego uvek ima manje. onda ce pravicni imati tete. te ovoga cine bla enim a nikako sami sebe.Kako sad to? rekoh. na nacin kako se stvarno upravlja. onda on nece uzeti ni ta. jedan po ten a drugi nepo ten. platiti vi e. Ona ne grabi tudu svojinu. Eto. Sokrate. njima. a teta onome ko je potcinjen i pokorava se. pak. i koliko je u ivotu bolje biti nepo ten nego po ten. Prvo vec u medusobnim poslovnim odnosima: kad se dva ortaka. da ne zna da su pravda i pravednik u stvari tude dobro. medutm. uvek ce pravican covek. makar i podjednako imao. imaju nekakve drukcije namere prema onima nad kojima upravljaju. a ne one iste koje pastiri imaju prema svom stadu. primanju. A takva je i tiranska vlast. zamisli takvog coveka. one koji su od te nepravde trpeli i koji je nece ciniti. A ako i jedan i drugi imaju neku dr avnu slu bu. da ih oni hrane i brinu . svuda na gubitku. privatna ili dr avna.

coveka po tovanog ne samo od gradana vec i od drugih koji znaju da je u velikoj meri zlocinac. Pa dobro. Zar misli da je to mala stvar raspraviti ovae kvo jedno pitanje? Zar ne vidi da je to nacin vodenja ivota i da bi svaki od nas koji bi se upravljao po tome. dragi prijatelju. po to nam je celu svoju pricu kao amamd ija bez predaha izlio preko u iju. Oni koji grde nepo tenje. iveti gore ili bolje. Cini mi se rekoh da uop te ne brine . vec ga prisili e da ostane i da odgovara na svoje reci. Tako je dovoljno jasno. Ubedi nas. kakav si samo govor odr ao. Ali ga prisutni ne pusti e. potajno ili upotrebom nasilja. . ne cine to zato to se boje da ne rade nepo teno. d XVII. Zato se potrudi i objasni nam. nego zato to se pla e da zbog nepo tenog rada ne stradaju. u potpunosti da nemamo pravo kad vi e cenimo pravicnost nego nepravicnost! 23 . slobodnija i silnija nego pravicnost.c nika. i pre nego to sam uvideo da li je tvoje tvrdenje tacno ili ne. stra ni Trasima e. pretpostavimo da postoji nepravican covek i da mu je omoguceno da cini nepravdu. a namerava da ode jo pre nego to si nas dovoljno poucio. nisam ubeden i ne mogu verovati da je nepravicnost korisnija od pravicnosti. a nepravicno to samom sebi donosi koristi i dobitak. kad ne razumemo to to 345 ti govori . Jer ka em ti. to me ipak ne uverava da ce takvom neb pravicnost biti korisnija od pravicnosti. i kao to rekoh na pocetku: pravicno je ono to koristi jacemu. Sokrate. nama i da ne mari da li cemo. iveo najsrecnijim ivotom? Zar ja drukcije mislim? odgovori Trasimah. I ja sam ga sam mnogo molio i rekao mu: . dragi prijatelju! Mi ti necemo zaboraviti ako nama svima ucini tu dobrotu. cak i onda kad bismo nepravicnosti ostavili punu slobodu i dopustili joj da cini to hoce. da je nepravicnost jaca. Tako se mo da cini i nekome drugome a ne samo meni. Posle ovih reci htede Trasimah otici. dragi dru e.

kada bi neko lecenjem zaradio novac? . A da li bi lekarsku ve tinu nazivao ve tinom zaradivanja. mi ih prema tome razlikujemo. mo da. nipo to odgovorih ja. dodu e. Pastir. kao to lekarska ve tina donosi zdravlje. kao upravljaci. A posao pastirev nema nikakvog drugog cilja nego da on misli . tako je. kao pastir ne treba da vodi nikakvu drugu brigu d sve dok u potpunosti odgovara tome zadatku. . ili. Zar ti misli da upravitelji e dr ava. pa bilo da je to dr avno ili privatno delovanje. da se vratimo na ono ranije. Ali se. Da li isto tako ne bi rekao da je ve tina zaradivanja ujedno i lekarska ve tina. da si maloc pre odredio pojam pravog lekara.A kako cu te ubediti? zapita Trasimah. dobru stada koje mu je povereno. zar ne bi ti kazao da je krmano ka ve tina ujedno i lekarska? 24 Ne bih nikako odgovori Trasimah. kad bi se neko izlecio zaradujuci novac? Ne bih. Ako te nisu ubedile reci koje sam rekao. ja to cak i vrlo dobro znam. krmano ka ve tina bezbednost plovidbe. njihovu dobru kao pastir. da bismo do li do cilja! Jeste. zacelo. ako i sad eli da tacno istaknemo razliku. Ti misli da pastir. onda. neguje. ukoliko je vladavina i ukoliko odgovara tome pojmu. kako ce mu one dati dobit. smatra da su lekarska i krmano ka ve tina jedno te isto? Ili. pa da ih usadim u tvoje srce? Ne. Ali zar ti zaboravlja . nego ce je imati 346 potcinjeni? Reci mi samo ovo: zar mi ne razlikujemo pojedine ve tine prema tome kakva im je sadr ina? Nemoj odgovarati protiv svoga ubedenja. Da li. ili. ta jo da uradim? Da uzmem te svoje reci. prijatelju. koji je to zaista. XVIII. oni koji su zaista pravi upravitelji. svaka od njih donosi i posebnu korist. pak. Trasima e odgovorih mu ja da niko svojevoljno ne prima na sebe tude du nosti? Da ljudi tra e platu po to oni. Ti vec vidi . onda ucini to javno i ne zavaravaj nas. a ne samo korist uop te. i druge ve tine slicno? Da! b A ve tina zaradivanja donosi zaradu? Jer to je njen smisao. Mislim da cemo se slo iti u tome da svaka vladavina. pre svega. treba da misli samo . ako ga promeni . vec kao trgovac na dobru gozbu i kako ce se ugostiti. kao to si to ranije hteo: kad bi neki krmano ozdravio zato to mu je prijalo putovanje po moru. Trasima e. rado vladaju? Bogami. mora pridr avati pojma kako si ga definisao. svoje ovce. ali ne misli . Ili. dobru podanika i potcinjenih. a da se zatim nisi vi e tacno pridr avao pojma pravoga pastira. nece od toga imati nikakve koristi. pak.

ve tina zaradivanja zaradu. Mi se. dolazi otuda to oni pored svoje ve tine primenjuju. i to je zaradivanje novca. dakle. Cini se da je tako. da tako ka emo. sad je jasno da nijedno umenje ni upravljacka delatnost ne koristi samoj sebi nego. e A zar on ne cini ni ta korisno. Svaka cini svoje i donosi korist koja le i u njenoj su tini. vec od ve tine zaradivanja koja ide uz onu prvu. dakle.c Ne. onima na koje se odnosi. d Korist. Tako i sve ostale ve tine. jo i ve tinu zaradivanja. ako tacno razmislimo: lekarska ve tina donosi zdravlje. koju covek ima od svoje ve tine ne dolazi direktno od nje. Ba zato sam. nego za to tra i nadoknadu i to stoga to onaj koji hoce da 347 tu svoju du nost obavlja kako valja. a pored nje ve tina zaradivanja donosi zaradu. priprema i brine se za njihovu dobrobit. to to zaraduju novac. gradevinska ve tina kuce. naime. Eto. ako radi bez nagrade? Mislim da cini. to smo vec odavno pokazali. Ako joj se ne pridru i ve tina zaradivanja. nego radi za dobrobit onih . onda je jasno da im u tome poma e jedna stvar. Pa kako svi gradevinari imaju neku posebnu korist za sebe. pak. malocas govorio da niko nece zabadava sebi da natovari brigu . koju gradevinari imaju. koju oni upotrebljavaju pored svoje ve tine. kakve ce onda koristi gradevinar imati od svoje ve tine? Izgleda da je nece uop te imati. popravljanju i ubla avanju tudeg zla. gledajuci u ovoj ono to koristi slabijem a ne jacem. Trasima e. i sa spremno cu koja toj du nosti odgovara. Korist. Na ovo je Trasimah jedva pristao. sla emo u tome da svaka ve tina donosi neku posebnu korist? Sla emo se. nikada ne ostvaruje ono to bi za njega samog bilo ponajbolje. dragi moj Trasima e.

nad kojima upravlja. Eto zbog cega, kako se cini, treba onima koji preuzimaju javne slu be obezbediti odredenu nadoknadu u novcu ili u pocastima, a onima koji ne prihvataju takve du nosti treba odrediti odgovarajucu kaznu. XIX. Kako to misli , Sokrate? zapita Glaukon. Obe vrste nagrada su mi poznate, ali mi nije jasno ta podrazumeva pod kaznom koju si pomenuo naporedo sa nagradom, b A zar ne zna koja je nagrada najbolja, za kojom te e i najplemenitiji ljudi kad za ele da se prime du nosti? Zar ne zna da se slavoljublje i gramzljivost smatraju za sramotu i da su to sramne stvari? Znam to. Oni koji su dobri ne ele da vladaju radi novca i pocasti rekoh ja. Oni ne vole da ih nazivaju nadnicarima zato to otvoreno primaju nagradu za svoje vr enje du nosti, a ne vole ni da ih zovu lopovima zato to su se na vlasti kri om obogatili. Isto tako ne cine to radi c pocasti, jer nisu slavoljubivi. Zato ih moramo naterati i zapretiti im kaznom, da bi se primili upravljanja. Zbog toga se i smatra da je sramota ako se neko primi vlasti a ne saceka da bude prinuden da se primi. A od svih kazni je najveca ona da bude pod vla cu goreg, kad vec sam nece da vlada . Toga se i boje plemeniti ljudi, mislim, kad se primaju vlasti i tada prihvataju vlast ne kao da su time dobili ne to izvanredno ili zato to ce na vlasti d dobro iveti, nego je primaju prinudeni i zato to ne znaju nikog boljega kome bi je mogli poveriti. Jasno je, dakle, da kad bi postojala dr ava plemenitih ljudi, onda bi se ljudi borili za to da nemaju nikakve vlasti, kao to se sada bore za vlast. Tada bi bilo sasvim jasno da pravi vladalac nije tu zato da se brine . svojoj licnoj koristi, vec da se stara . koristi potcinjenih. Ja nikako ne prizna e jem Trasimahu da je pravicno ono to je korisno jacem. Ali na to cemo se vratiti docnije. Mnogo va nije je, po mome mi ljenju, ono to je Trasimah rekao na kraju: da je, naime, ivot nepravicna coveka bolji nego ivot pravicna. ta misli . tome, Glaukone zapitah ja za ta se ti odlucuje i kako misli da je pravilnije reci? Ja mislim odgovori on da se ivot pravicna coveka mnogo vi e isplati. 348 A jesi li cuo zapitah ga koliko je dobrog naredao malopre Trasimah . ivotu nepo tena coveka. 26 Cuo sam, ali ne verujem u to odgovori Glaukon. Hoce li da mu, ako nekako mo emo da pronademo njegovu gre ku, doka emo da nije u pravu?

Kako da necu odvrati on. Ako, nasuprot njegovim recima, odr imo drugi govor rekoh ja i nabrojimo sva dobra koja po ten covek ima, pa onda opet on ka e preimucstva nepo tenog ivota, pa opet mi, moracemo naposletku sabrati dobra b koja obojica nabrojimo i odmeriti ih, a onda ce nam biti potrebne sudije koje ce doneti presudu; ako pak, poku amo da se slo imo u raspravi onda cemo sami biti ujedno i sudije i stranka. Tako je odgovori Glaukon. Kako bi ti ucinio? upitah ga ja. Bio bih za ovaj poslednji nacin odgovori Glaukon. XX. Hodi, Trasima c poceh ja i odgovori nam od pocetka! Ti tvrdi ovo: krajnja nepravicnost je unosnija nego krajnja pravicnost? c Jeste, to tvrdim, a rekao sam i razloge. Kako to onda misli ? Jednu, sigurno, zove vrlinom, a drugu porokom? Da. I to, svakako, pravicnost vrlinom, a nepravicnost porokom? Vrlo dobro, dragi! Zato ba i tvrdim da nepravicnost donosi dobit, a pravicnost ne. Pa kako to? Obratno. Onda, znaci, pravicnost smatra porokom? Ne, vec sasvim obicnom glupo cu. d A nepravicnost vidi ipak kao ne to prezrenja dostojno? Ne, vec kao promi ljenost odgovori Trasimah. Nepo teni ti onda izgledaju i pametni i dobri, zar ne? Samo oni koji su u potpunosti nepravicni i koji su u stanju da cele dr ave i narode podvrgnu sebi. Ti misli da ja govorim . nevaljalcima? I nevaljalstvo ima svojih prednosti, samo ako je skriveno i ako ga ne uhvate. Ali . tome ne vredi govoriti, vec . onome to sam rekao.

e349 Dobro znam odgovorih ja ta si time hteo reci. Ali se cudim kako si mogao da poredi nepravicnost sa vrlinom i mudro cu, a pravicnost sa stvarima suprotnim tome. A ja ba tako radim. To je vec jace, prijatelju odgovorih ja i nije lako reci jo ne to . tome. Kad bi ti tvrdio da nepravicnost donosi neku korist, a ipak, kao to to i neki drugi rade, priznavao da je ona porok i gadna stvar, imali bismo ta da raspravljamo . tim pretpostavkama. Ali ti sasvim jasno tvrdi da je ona ne to lepo, ne to silno, i pridaje joj sve ono to obicno pripisujemo pravicnosti. Usudio si se cak da je predstavi kao vrlinu i kao mudrost. b U potpunosti pogada moje mi ljenje. Ipak cemo hrabro pristupiti raspravljanju, ukoliko smatram da stvarao govori ono to misli . Verujem, Trasima e, da nas bar sad ne vuce za nos, nego da govori ono to zaista misli da je istina? Kakav je znacaj toga da li ja mislim tako ili ne? Dr i se samo onoga to tvrdim! Nema nikakvog znacaja rekoh ja. A sada poku aj da mi odgovori na ovo: misli li ti da pravican covek eli da ima kakvu vecu korist od drugog pravicnog coveka? Nipo to, jer tada ne bi bio ni dobrodu an, ni cestit gradanin. A da li bi on hteo da ima kakvu vecu korist od neke pravicne radnje? Ne bi ni to. A bi li smatrao za vredno da stekne ne to vi e c od nepravicnog i da li bi smatrao ili ne za pravicno? Smatrao bi odgovori Trasimah i odobravao bi, ali ne bi mogao uciniti. Ne pitam te to, vec da li bi pravican hteo da nadma i nepravicnog, a ne pravicnog. Hteo bi odgovori on. Dalje. Da li bi nepravican hteo da pretekne pravicnog ili pravicnu radnju? Razume se, jer on sve hoce da nadma i. d Nepravican covek ce, dakle, nadma iti i nepravicnog i nepravicnu radnju. On ce te iti da uzme u svoje ruke to najvi e mo e. 28 Tako je. XXI. Recimo ovako rekoh pravican covek ne nadma a sebi ravne, vec samo one druge, a nepravican i jedne i druge. Tako je. Vrlo dobro si rekao. Nepravican je razuman i hrabar, a pravican ni jedno ni drugo. I to si dobro rekao. Prema tome, nepravican covek je slican razumnom i dobrom, a pravican nije? Po sebi se razume da lici na onoga cije osobine ima . Dobro! Svaki od njih je onakav kakav je onaj

kome je slican. Razume se. Pa dobro, Trasima e! Da li postoje muzikalni i e nemuzikalni ljudi? Da. Koji se od njih razume u muziku, a koji ne? Muzikalan se covek svakako razume, a nemuzikalan ne. I ukoliko se razume, on je i sposoban? A ukoliko je ne razume, onda je i nesposoban? Tako je. Tako ce isto, valjda, biti i kod lekara? Bice isto tako. A hoce li, dragi prijatelju, onaj koji se razume u muziku, bolje zategnuti i opustiti ice kad pode ava liru nego neko drugi, koji se takode razume u muziku? Mislim da nece. Ali ce ipak bolje uraditi nego onaj koji je nemuzikalan? Bezuslovno. 350 A lekar? Hoce li on hteti da se poka e bolji od nekog drugog lekara ili dati neki bolji recept kad propisuje kako treba jesti i piti? Nece. A hoce li od laika? Hoce. Razmisli sad da li ti se u celokupnom znanju ili neznanju cini da koji strucnjak eli da zna vi e i radi bolje nego neki drugi strucnjak? Ili da u istim prilikama uvek isto eli?

Mora biti tako odgovori Trasimah. A kako nestrucnjak? Nece li on hteti da nadma i b i strucnjaka isto onako kao i nestrucnjaka? Hoce. A strucnjak je mudar? Mislim. Mudar je, opet, i dobar? Mislim da jeste. Dobar i mudar covek nece, dakle, nadma ivati sebi ravne, nego druge i drukcije. Tako izgleda. Rdav, medutim, i neznalica cinice to i sa slicnima i sa nejednakima? Izgleda. Pa dobro, Trasima e, nepravican je onaj koji hoce da nadma i i sebi ravne i one koji to nisu? Jesi li tako rekao? Jesam. c A pravican nece nadma ivati sebi ravnog vec samo nejednakog? Da. Pravican je onda slican mudrom i dobrom, nepravican rdavom i neznalici? Tako izgleda. Slo ili smo se u tome da je svako onakav kao to je onaj kome je ravan? Jeste, slo ili smo se. Pokazalo se, prema tome, da je pravican dobar i mudar, a nepravican neznalica i rdav. XXII. Trasimah je na sve to pristao, ali ne ovako d lako kao to ja to pripovedam, nego s mukom, protiveci se i znojeci se silno a bilo je leto. Tada sam prvi put video Trasimaha da crveni. Kad smo se slo ili da je pravicnost isto to i vrlina i mudrost, a nepravicnost isto to i rdavost i neznanje, nastavio sam: Dobro. Ovo je sad u redu. Rekli smo jo da je nepravicnost i sila. Seca li se, Trasima e? Secam se, ali meni se nimalo ne svida to to sada govori i imao bih mnogo ta da ka em. Kad bih, medue tim, progovorio, znam da bi ti rekao kako dr im besedu. Ili mi dozvoli da govorim koliko hocu, ili pitaj ako eli da pita . A ja cu ti dovikivati: dobro", kao starim enama koje pripovedaju price i davacu glavom znak da li odobravam ili ne. 30 AU ne protiv svoga pravog mi ljenja rekoh ja. Sasvim po elji, kad mi ne dopu ta da govorim. ta hoce jo ? Ni ta, bogami! Ali ako hoce tako, onda tako i radi. Ja cu pitati. Pitaj! Kao to sam malopre pitao, tako pitam i sada, 351 kako bismo bez smetnje mogli da razmotrimo kakav je

odnos izmedu pravicnosti i nepravicnosti. Tvrdi se da je nepravicnost i silnija i jaca od pravicnosti. Pa ako je pravicnost mudrost i vrlina, onda ce svakako biti jaca nego to je nepravicnost, ako je nepravicnost ujedno i neznanje. To je bar svakome jasno. Ali ja ipak necu da primim to tako jednostavno, . Trasima e, vec cu poku b sati da ga na ovaj nacin doka em. Priznaj e li da ima nepravicnih dr ava koje te e za tim da nepravicno potcine sebi druge dr ave, ili koje su to vec ucinile i dr e ove pod svojom vla cu? Priznajem, i to ce uciniti ba ona dr ava koja je najsavr enija i najnepravicnija. Razumem, tako si ti rekao. Ali ja . tome mislim ovako: mo e li dr ava koja je pobedila da odr i svoju vlast bez pravicnosti, ili je za to potrebna pravicnost? c Ako je istina ono to si ti malopre rekao, da je pravicnost mudrost, onda je za to potrebna pravicnost; ali ako je onako kako sam ja tvrdio, onda se tra i nepravicnost. Veoma se radujem, . Trasima e, to u znak odobravanja ili neodobravanja ne klima samo glavom nego tako lepo odgovara . To je zato to hocu da ti ucinim po volji. XXIII. Onda dobro. Ali ucini mi i ovo po volji i reci: veruje li da jedna dr ava, vojska, razbojnioi ili lopovi, ili drugi ljudi koji idu zajedno da ucine ne to nepravicno, mogu to uciniti ako ujedno i prema sebi samima postupaju nepravicno? d Ne odgovori Trasimah. A ako ne rade tako? Da li ce to postici pre? Da. Iz nepravicnosti se, . Trasima e, razvijaju svade i mr nja i dolazi do medusobne borbe. Ako, pak, jedan prema drugome pravicno postupaju onda vladaju sloga i prijateljstvo. Zar nije tako? Mo e biti, necu da ti protivrecim.

Pravo ima , prijatelju. Reci mi jo ovo: ako u samoj osnovi nepravicnosti le i to da svuda, gde god se pojavi, stvara mr nju, nece li ona uciniti da se medusobno omrznu svi nepravicni ljudi, i robovi i slobodni? Zar nece oni postati neslo ni i zar im nece biti nemoguce e da zajedno ive? Bice tako. A ako se nepravicnost pojavi medu dvojicom zar se oni nece razdvojiti, zar nece mrzeti jedan drugoga i postati neprijatelji jedan drugome i ostalim pravicnim ljudima? Postace. A ako je u pitanju jedan jedini covek, neobicni moj prijatelju, da li ce nepravicnost onda zatajiti i izgubiti svoju moc? I tu ce biti onako kao i inace odgovori on. Znaci da je njena moc svuda gde se pojavi ista: u dr avi, porodici, vojsci ili ma gde, da ona, naime, onemogucava rad prvo zato to stvara svadu i nesuglasice, 352 a onda i time to stvara neprijateljstvo medu pojedinim clanovima protivnika i pravicnih. Ili nije tako? Tako je. Mislim da ce i kod pojedinca ciniti sve ono to le i u njenoj su tini. Najpre ce ga onesposobiti za rad, jer ce u njemu samom stvoriti nesuglasicu i neslaganje, zatim ce od njega uciniti neprijatelja i sebi i pravicnima. Zar ne? Da. Ali i bogovi su pravicni, prijatelju, je li? Neka budu odgovori Trasimah. b Onda ce nepravican covek biti i neprijatelj bogova, . Trasima e, a pravican covek njihov prijatelj. U ivaj samo u svojoj pobedi! Necu ti se protiviti da me ovda nji ljudi20 ne omrznu. Hajde, onda, odgovaraj kao i do sada i produ i mi radost pobede. Videli smo da su pravicni bolji, mudriji i sposobniji od nepravicnih; da nepravicni nisu u stanju ni ta preduzeti ni sami, ni sa drugima; uza sve to proizvoljno smo pretpostavili da nepravicni ljudi uop te mogu zajednicki ne to odredeno i trajno uraditi, jer se c oni ne bi mogli uzdr ati da jedni druge ne napadnu, ako bi bili sasvim nepravicni. Ocigledno je da cak i oni moraju u sebi imati ne to pravicnosti, koja ih sprecava da 32 ne cine zlo jedni drugima u vreme kada se udru eni brane od spolja njih napada. Pravicnost je upravo ono to im omogucuje da ne to zajednicki preduzmu. S druge strane, nepravicnost je ono to ih nagoni da cine zla dela, ali ona ih cine samo upola zlim, jer oni koji su u svemu zli i nepravicni, ujedno su i potpuno nemocni da bilo ta

d ucine. Tako ja stvar razumem, a ne onako kako si ti govorio u pocetku. No, sada treba da ispitamo da li je sudbina pravicnih bolja i srecnija od sudbine nepravicnih. To smo pitanje ostavili za kraj. Verujem da jeste, ako se usvoji ono to smo do sada utvrdili. Ipak, tu stvar treba dublje istra iti, jer tu nije rec . necem neva nom, nego . tome kako treba iveti. Ispituj rece on. I hocu odgovorih ja. neku odredenu namenu? e Ima. Reoi mi: ima li konj

Da li pod namenom konja ili kog drugog predmeta podrazumeva ono to jedino ili najbolje pomocu njega mo emo da izvr imo? Ne razumem te. Pa dobro. Da li bi mogao videti necim drugim, osim ocima? Ne bih. A bi li mogao cuti necim drugim, osim u ima? Ne bih. Onda s pravom mo emo reci da su ti organi tome namenjeni? Razume se. 353 Dalje. Lozu bi mogao obrezati i macem, i no em, i mnogim drugim orudem? Kako da ne! Ali mislim da nicim ne bi to ucinio tako lepo kao narocitim no icem koji se ba za to pravi. To je istina. Zar necemo onda reci da je on tome namenjen? Hocemo. XXIV. Sada ce , mislim, bolje shvatiti pitanje koje sam ti malopre postavio. Da li pod namenom jednog predmeta podrazumevamo to da se samo pomocu njega ili najbolje njime mo e ne to izvr iti? b Razumem rece i mislim da svaki pojedini predmet ima svoju namenu.

Dobro rekoh ja a da li misli da svaka stvar, koja je necemu namenjena, ima i sebi svojstvenu vrlinu? Vratimo se na iste primere! Imaju li oci neku namenu? Imaju. Imaju li one, prema tome, i sebi svojstvenu vrlinu? I vrlinu. A u i? Imaju li one neku namenu? Da. A imaju li i vrlinu? I vrlinu. A ta je sa ostalim stvarima? Nije li isto. Isto. Pazi sada. Mogu li oci lepo obavljati ono za ta su c namenjene, ako nemaju tu sebi svojstvenu vrlinu, nego umesto vrline manu? Pa kako bi mogle? Misli valjda kada bi imale slepocu umesto vida? Ne pitam kako se ta njihova vrlina zove, nego ka em da ne to obavlja svoj posao dobro ako poseduje sopstvenu vrlinu, i lo e ako je ne poseduje. Istinu ka e rece on. Pa onda ce i u i, li ene svoje vrline, lo e obavljati svoj posao? Svakako. d Mo emo li taj isti razlog upotrebiti i za sve ostale stvari? to se mene tice, mislim da mo emo. Razmisli sada, posle svega: ima li i du a neku namenu koju nijedna druga stvar ne bi mogla ispuniti; kao na primer ovu: brinuti se, upravljati, promi ljati i sve ostalo tome slicno? Mo emo li takvu namenu pripisivati icemu drugom to nije du a, ili cemo pak reci da je ona jedino du i svojstvena? Ne mo emo tako ne to pripisati nijednoj drugoj stvari. A ivot, da li je i on posao du e? Naravno da jeste rece on. Ima li onda i du a sebi svojstvenu vrlinu? Ima. Mo e li ona, ako je li ena te svoje vrline, dobro obavljati svoj posao, ili je to nemoguce? To je nemoguce. 34 Nu no je dakle, . Trasima e, da rdava du a rdavo vlada i upravlja i da dobra du a valjano ispunjava svoju namenu u svemu to preduzdma. Nu no je. A jesmo li se slo ili u tome da je pravicnost vrlina, a nepravicnost porok du e? Jesmo, slo ili smo se. Prema tome, pravicna du a i pravican covek ivece dobro, a nepravican rdavo.

dakle. Onda. i da li je srecan ili nesrecan onaj ko je poseduje. pre no to su cestito pojeli ono to je prvo poslu eno. koje smo kao prvo bili postavili. bla en je i spokojan. neukost ili mudrost. . srecan. . a nepravican covek nesrecan. Jer ako ne znam ta je pravicnost. gozba nije ispala dobro i to mojom. i tako se desilo da posle na eg razgovora ni ta ne znam. Pa ipak. Trasima e odgovorih mu ja po to si postao blag i prestao da se na mene ljuti . Pre no to smo odgovorili na pitanje ta je pravicnost. a ne tvojom krivicom. Ja sam se pona ao kao sladokusci koji. Sokrate. nasuprot onome ko je u ivljenju zao. predragi Trasima e. Kad je. Neka ovo bude tvoja svecana gozba na dana njoj svetkovini Bendide.Po tvojim recima svakako. zatim. ja sam ga napustio i pre ao na drugo: da li je pravicnost porok ili vrlina. nikada nije nepravicnost unosnija i korisnija od pravicnosti. Ti si je pripremio. navaljuju na sva jela pred njima i to bez dovoljno probirackog ukusa. nisam se mogao uzdr ati da sa onog pitanja ne predem na ovo. Neka bude odvrati Trasimah. Razume se. Pravican je. A onaj ko ivi dobro. pala rec da je nepravicnost korisnija od pravicnosti. te ko cu znati i da li je ona vrlina ili ne.

mislim odgovorih ja u onu koju. Hteo bih.' Jer Glaukon. KNJIGA DRUGA St. vid. ako elimo da budemo srecni. Dobro. dodu e. Posle ovih reci mislio sam da je na e ispitivanje zavr eno. ima li dobara koja volimo i radi njih samih i radi onoga to pru aju? Na primer: razum. pravicnost i nepravicnost. Ali izgleda da je sve ovo bilo samo uvod. koji se uvek i u svakoj prilici pokazivao najhrabriji. ali ih ipak volimo radi koristi koju od njih d imamo i radi drugih stvari koje ona pru aju. Ova dobra volimo ba iz oba razloga. a nju kao takvu izbegavaju. 357a I. naime. ne volimo. ali da su nam od koristi. izgleda. Ali ja. ubrajaju u dobra tegobne vrste. Tako je odgovorih ja. i radi onoga to nam ona pru a. i kakav uticaj i jedna i . lecenje uop te i ostali poslovi? Mi bismo rekli da su ta dobra tegobna. dodu e. Znam da ljudi tako misle odgovorih ja pa je i sam Trasimah ba zbog toga kudi. nego je rekao: 0. Znaci. Cini mi se da je Trasimah pre no to je trebalo dopustio da ga opcini kao zmiju. ili eli da nas stvarno ubedi kako je u svakom b slucaju bolje biti pravican nego nepravican? Kad bih samo mogao. Reci mi: postoji li neko dobro tako veliko da bismo za njim te ili bez obzira na njegove posledice i koje bismo voleli samo i jedino radi njega samoga? Radost. telesno ve banje. onda. hoce li da samo misli kako si nas ubedio. moramo voleti i radi nje same. na primer. recimo. zdravlje. cuj i mene. Izgleda da postoji odgovorih ja na to. to je treca vrsta. moramo tra iti radi onoga to nam daje i radi dobroga glasa. Zna li da postoji jo i treca vrsta dobara medu koja spadaju. a samo dokazivanje nije mi se dopalo. b Hajde. nije se zadovoljio Trasimahovim porazima. da cujem ta su zapravo te dve stvari. i nevina zadovoljstva. Pa ta dalje? A u koju vrstu ubraja pravicnost? 36 358 U najlep u. koja za buducnost nemaju niceg drugog osim to pricinjavaju radost onome ko ih ima. jer je po sebi te ka i nepo eljna. da ne radi ono to hoce . Sokrate. da vidim hoce li se slo iti. ja bih to zaista i hteo odgovorih mu ja. II. lecenje bolesnika.. nego pravicnost koju. c A onda. te ko mogu ne to nauciti. Ali mnogi ne misle tako. Njih mi.

ovaj put cu dokazivati: prvo cu opet poceti c sa Trasimahovim tvrdenjem i odredicu najpre ta je pravicnost i otkuda ona dolazi. zatim cu dokazati da svi ljudi koji te e za njom. Sve u svemu. Da li se to tebi svida? Potpuno mi se svida odgovorih mu ja jer . po to se iskusilo i jedno i drugo. A nikada jo nisam cuo onako kako bih ja eleo da se govori u prilog tome da je pravicnost bolja od nepravicnosti. cine to protiv svoje volje. Sokrate! Ali u neprilici sam jer su mi u i pune Trasimahovih i mnogih drugih d govora. Ka u da je po prirodi dobro ciniti nepravdu. cemu bi pametan i uvidavan covek vi e voleo da govori i slu a? e To je vrlo lepo receno odvrati Glaukon.druga imaju na covekovu du u: nagradu koju one donose i njihove posledice ostavicemo zasad na miru. kao da te e za necim to je nu no a nije dobro. Hteo bih da neko hvali pravicnost radi nje same. kao trece. i mislim da cu to najbolje dokuciti od tebe. vece je zlo trpeti je nego to je dobro ciniti je. kako vele. pa nastavi: slu aj sada ono to sam ti obecao da cu najpre govoriti . Ako nema ni ta protiv. do lo se na kraju do toga da oni ljudi koji nisu mogli nepravdu . a zlo trpeti nepravdu. A ja licno ne usvajam to mi ljenje. ka u dalje. prirodi i poreklu pravicnosti. mnogo bolji i prijatniji nego ivot pravicnog. Zato cu ja sada velicati ivot nepravicnog coveka2 i tako cu ti pokazati na koji nacin elim da te cujem kako kudi nepravicnost a hvali pravicnost. jer je ivot nepravicnog coveka. dokazacu da s pravom to cine. ali.

On ga uze i izide. Pribli i se kraljici kao ljubavb nik. Na tom konju bili su otvori i kad se pastir sagnuo. njemu razgovarali kao da je oti ao. postajao bi nevidljiv. I sam Gig se zadivi. Kad je to video. zadivi se i side u pukotinu. Tada su se pastiri po obicaju skupljali kako bi kralju javili ta se preko meseca desilo kod stada. Da su pravicni ljudi pravicni samo zato to ne mogu ciniti nepravdu. dakle protiv svoje volje. III. Uhvaticemo i jednog i drugog na istom putu te nje za vla cu. Eto. Taj Gig je bio pastir u slu bi tada njeg lidijskog kralja. video cudnovate stvari i jednog upljeg bronzanog konja. Buduci u tom srednjem polo aju. Tada je pukao jedan deo zemlje i otvorila se pecina ba na onom mestu gde je on napasao stoku. Jednom je padala jaka ki a i bio je zemljotres. Iz toga su onda proizi li zakoni i ugovori. Ovo je. Jer onaj ko nepravdu mo e ciniti i ko je olicenje mu kosti. i najveceg zla da se na nepravdu ne mo e odgovoriti osvetom. Ovoj slobodi i mogucnosti . ka e prica. pa je ono to su ti zakoni i ugovori propisivali nazvano pravicnim. On to primeti. i prac vicnom i nepravicnom. koje se sastoji u tome da se nepravda neka njeno cini. sklopi sa njom zaveru protiv kralja. ljudi se priklanjaju pravdi onda kada nepravdu ne mogu ni ciniti niti je podnositi. kojoj govorim najbolje bi bilo kad d bismo imali onu moc koju je imao stari Lidanin Gig. primanje takve obaveze bilo bi za njega ludost. nikada ne bi primao na sebe ugovornu obavezu da nepravdu nece ni ciniti ni trpeti je. poku avao je da vidi ima li prsten zaista i uvek takvu moc. shvate da ce za sve biti ponajbolje ako se dogovore da ubuduce nepravdu ne cine i ne trpe. tako da 360 su oni . slucajno okrenu kamen prstena prema sebi i prema unutra njoj strani ruke. dakle. samo ga zakoni sprecavaju i silom primoravaju da zastane kod ravnopravnosti. uspe brzo da postane poslanik kod kralja. Po to 38 je izvr io taj opit. postao je vidljiv. b a ne zato to bi ona bila neko dobro po sebi. prema dlanu. dacemo mogucnost da cine to hoce i praticemo kuda ce ih odvesti strast. kad god bi kamen okrenuo iznutra. pa je do ao i on i poneo prsten sobom. video je unutra mrtvaca veceg nego to su obicni ljudi tako mu se bar cinilo. i smesta postade nevidljiv za one koji su oko njega sedeli. Tamo je. ta je pravda i kakvo je njeno poreklo. uze prsten i ponovo ga okrenu tako da kamen bude spolja: cim ga je okrenuo. Le nije imao na sebi ni ta drugo sem zlatnog prstena na e ruci. Dok je sedeo u dru tvu sa drugima.359 od sebe odbiti niti je drugome nanositi. Sokrate. poreklo i su tastvo pravicnosti: ona dr i sredinu izmedu najveceg dobra. ubi ga i preuze . videcemo najbolje iz sledeceg izlaganja: i jednom i drugom. svako hice po prirodi te i za vla cu. prema onome to se govori. a kad bi ga okrenuo spolja bio bi vidljiv.

prema tome. Kad bi se nekome pru ila mogucnost da cini nepravdu. zaista ne bi radio ni ta drukcije nego to radi onaj nepravicni: put i jednog i drugog bio bi isti. pa jedan od njih imao pravican covek. e IV. da radi medu ljudima to god hoce kao neko bo anstvo. Kad bi. Neka najpre nepravican covek radi onako kao to rade veoma sposobni 361 strucnjaci: kao to pravi krmano ili lekar odmah oseti ta je u njegovoj ve tini nemoguce a ta moguce. hvalili. mislim da ne bi bilo tako cvrstog i prekaljenog coveka koji bi ostao pravican i hteo da ostavi tude na miru da ga ne dira: ta njemu bi bilo moguce da bez bojazni uzima na trgu to god hoce. la uci se medusobno i to zato to bi se i sami bojali da ne pretrpe nepravdu. on bi za sve koji ne to razumeju bio najveci bednik i pravi glupak.menusmo moci cemo doneti tek onda kad uporedimo obe ove vrste ljudi medu sobom. to porediti? Ovako: niti cemo ne to oduzeti nepravicnome od nepravicnosti. Kako cemo. inace nikako. nego zato to je na to prinuden. postojala dva ovakva prstena. kako bi rekao onaj ko . i to pravilno misli. ukratko. niti bi prisvojio sebi tudu svojinu. da ubije i da oslobodi iz okova koga god hoce. da ide po kucama i c da zavodi svaku enu koja mu se svidi. i kao to je on sposoban da ispravi ako je ne to pogre io tako i nepravican covek mora da ostane prikriven sa svojim nepravdama. tim stvarima raspravlja. Toliko to se toga tice. ako eli da . pa. sad. nego cemo zamisliti da je svaki od njih savr en u svojim te njama. razume se. Pred svetom bi ga. onda.kraljevsku vlast. drugo preduzima a prvo propu ta. Svaki covek d misli da je nepravicnost sama po sebi mnogo korisnija od pravicnosti. a on to ipak ne bi hteo da radi. jer po ten covek kao takav i ne postoji. i da svako delo preduzima mudro. najpravicnijeg i najnepravicnijeg. Ovo bismo zaista mogli uzeti kao jak dokaz da niko nije pravican po svojoj volji. a drugi nepravican.. Sam sud . tim dvema vrstama ivota koje . niti pravicnome od pravicnosti. Kad god se neko oseti dovoljno jakim da cini nepravdu. A kad bi ovako radio. cinice je.

Neka ne cini nikakve nepravde. Jer ako va i kao takav. nego ce hteti da takav i bude: du a njegova je brazda duboka i plodna. znaj. da to ne govorim ja nego oni koji nepravicnosti daju prednost nad pravicno cu. a njemu moramo dopustiti da pomocu najnepravicnijih postupaka stekne glas pravicnog coveka. dakle. Ako su e takvi. dakle. nece biti te ko dokazati kakav ivot ocekuje svakog od njih. kako veli Eshil. sem pravicnosti. Sokrate. Eshilove 40 reci bi se. mora biti u stanju da to popravi. medutim. oslepljen na oba 362 oka. mora umeti da silom i hrabro cu uradi sve za to je potrebna sila. onda ga treba smatrati nesposobnim. najzad jo i razapet na krst. koji. Vrhunac b nepravicnosti je u tome da izgleda pravican a da to nisi.u na im ocima ostane nepravican. i posle svih tih muka. nece hteti da samo izgleda takav. Kako sam mogao odgovori on. pa ce biti nejasno da li je on pravican radi pravicnosti same ili radi pocasti i nagrada. dragi Glaukone odgovorih ja kako si sjajno istakao razlike izmedu jednog i drugog! Kao vajar koji iznosi kipove na izlo bu. onda ce mu i pocasti i nagrade pripadati zato to izgleda da je pravican. uhvate. Oni ce reci da ce pravican covek biti bicevan. mislim. Ako ga. oduzeti sve. a stvarno pravican. Tada cemo moci prosuditi koji je od ta dva nacina ivota srecniji. ako je zaista a ne samo prividno takav. ali neka ga bije glas kao da je najveci nepravednik i neka onda doka e da mu takve klevete i njihove posledice ni ta ne smetaju d da bi stvarno iveo pravicno sve do svoje smrti. V. Mi savr eno nepravicnom coveku moramo. i postaviti ga u polo aj sasvim suprotan onome koji je ranije imao. Neka. Takvome coveku. kakav je ovaj koga smo opisali u na em razgovoru.3 ne eli da c samo izgleda dobar vec hoce da bude dobar. onda. a ako bude izgledalo da je suvi e grubo receno. nego je bolje samo se ciniti takvim. pre mogle primeniti na nepravicnog. Treba mu. iz nje nicu odlucne misli* . ako ne to od njegovih nepo tenih poslova izide na videlo. i da ce shvatiti kako ne treba eleti da se zaista bude pravican. dakle. postavimo nasuprot pravicna coveka. mora umeti da govori ubedljivo. pridati i savr enu nepravicnost. bacan u tamnicu. kojoj ne smemo ni ta oduzeti. a drugi u prividnoj nepravicnosti i stvarnoj pravicnosti. i mora umeti da stekne prijatelje i bogatstvo. Jer nepravican covek. Avaj. medutim. Tako cemo imati dva potpuno suprotstavljena slucaja: jedan u prividnoj pravicnosti i stvarnoj nepravicnosti. po to. oduzeti izgled pravicnog coveka. reci ce on. ukoliko je ne to pogre io. I to treba da se ka e. mucen. a. Treba mu. ovaj covek bude samo prividno nepravican. . dakle.

mo e se otmeno o eniti i dobiti sve to je Glaukon malopre pomenuo kao posledicu dobroga glasa i pripisao nepravicnom. dakle onim ta ljudi ka u. mnogo bolje nego pravican covek. i nabrajaju mnoga dobra za koja vele 41 . prinosice obilne i sjajne darove i rtve bogovima i tako ce. nego saslu aj jo i ovo. to je sasvim prirodno. a kodice neprijateljima. a to cine i svi oni koji se . a pored toga ce imati koristi od svega. da su i bogovi i ljudi za nepravicnoga coveka spremili mnogo bolji ivot nego za pravicnog. da treba biti pravican. Pobedice svoje neprijatelje i prevazici ce ih u svakom takmicenju. pa. Svet ka e. Nije rekao ba ono to je najpre trebalo reci. moracemo se pozabaviti i suprotnim od onoga to je on rekao. ne. jer ce se koristiti time to ne preza da ucini nepravdu. nego njen uticaj na dobar glas. trgovace i dru ice se s kim god bude hteo. Jo se dalje redaju ova preimucstva: ka e se da ih bogovi cene. dolazi do vlasti. nekome brinu. slu iti bogovima i ljudima kojima je naklonjen. i pri tom ne hvale 363 pravicnost kao takvu. doci ce najpre u dr avi do vlasti. A on ce na to: e Ne. da je dovoljno jasno obrazlo io svoj govor? Ma cime? upitah ja. Sokrate. postati veci ljubimac bogova nego onaj pravican. po to ce prevazici sve. Poslovica veli: neka jedan brat poma e drugome. Posle ovih Glaukonovih reci nameravao sam da mu ne to odgovorim. a onaj ko u iva glas pravicnog coveka. ali me njegov brat Adeimant preduhitri: Misli li. d VI. privatnom ili dr av c nom. bice bogat i cinice dobro svojim prijateljima. Ocevi kazuju svojim sinovima. Tako i ti priskoci u pomoc ako je on to izostavio. Da bi bilo jasnije ta ovaj Glaukon eli. a zatim ce uzeti enu iz porodice koju sam bude izabrao.Kako ce ga smatrati za pravicnog. Na taj ce nacin. i svoju decu vencavace kako bude hteo. Sokrate. Ali vec samo ono to je rekao dovoljno je da me sasvim dotuce i onemoguci mi da pravicnosti priskocim u pomoc.

Prvi veli kako bogovi daju pravicb nima da im hrastovi sasvim pri vrhu radaju ir a u stablu su pcele. Tome dodaju da ce.da ih bogovi dele pravednim ljudima. VII. Ali su vunate ovce ote ane runima te kim? i imenuje mnogo drugih slicnih stvari. jo dok su ivi. Tako i ovaj drugi: kao slava vladara neporocna. stoka mu svagda se mno i. uvaliti nekog njihovog neprijatelja u nesrecu. Svi jednoglasno pevaju da su umerenost i pravicnost.8 Ovako i slicno uznose pravicnost. ka u da su bogati lopovi i oni koji inace imaju moc srecni i spremni su uvek da im ukazu pocasti i u ime dr ave i privatno. jo vecim nagradama bogova: ka u da potomstvo i rod pravednoga i cestitoga coveka ostaju i ne izumiru. koji nad ljudima bogoboja Ijivo vlada. Pored ovih shvatanja . dakle. te zemlja nosi mu crna p enice. a rdavim. slabe i siroma ne preziru i gledaju ih sa visine. raspola u magijskom ve tinom i ve tinom bajanja pomocu kojih mogu uticati na bogove da ucine ono to oni tim . Tako ka u i plemeniti Hesiod i Homer. bez obzira da li je taj pravican dli nepravican. rada mu jecma. dok su neumerenost i nepravicnost slatke i prijatne. Drugi. ili njihovi preci. samo ih javno mi ljenje i zakon zabranjuju. . a more daje mu ribe. dodu e. pribave opro taj za nepravde koje su pocinili oni c sami. i druga. ona koja ljudi 364 imaju svaki za sebe. jer. vrlini: tako.6 Musej i njegov sin7 obecavaju jo lep a dobra nego bogovi. govore . Pa ipak vele da je nepravicnost uglavnom korisnija od pravicnosti. Drugo nemaju ta da ka u. nad ljudima jakim i mnogim. na primer. ali mucne i pune tegoba. vrlo lepe stvari. Nab suprot tome. pomocu ritualnih igara. Sokrate. Oni pravedne ljude recima dovode u Had. varalice i vraci10 obijaju pragove 42 bogata a i uveravaju ih da su prino enjem rtava i bajanjem dobili od bogova moc da im. bogovima i . c a vocnjaci puni su roda. zakopavaju u nekakvo blato dole u podzemlju i primoravaju ih da nose vodu u situ. posaduju ih za sto. medutim. coveku pravicnom koga ljudi smatraju nepravicnim. mnogim vrlim ljudima bogovi alju tobo nevolje i te ak ivot. Tako. uz malu nagradu. vele. budno titeci pravdu. naprotiv. stoji sa hvalom i kudenjem. pravicnosti i nepravicnosti treba da ispita . njima ru no i izmi ljaju9 sve rdave stvari koje je e Glaukon pomenuo kad je bilo reci . dobar. govore . a. spremaju im gozbu i ostavljaju ih tu da ukra eni vencima zauvek piju i misle kako je najlep a nagrada d za vrlinu vecito pijanstvo. Nepravedne i nepo tene ljude. a mogu se citati i kod pesnika. opet. iako se sla u u tome da su oni bolji nego oni prvi. A najcudnije su predstave koje ljudi imaju . Sa svoje strane.

ili da krenem niza stranu stazama krivudavim. d Put do njih je glatak. kako utice na du e mladica kad slu aju takve i tolike price . VIII. e molbama tihim.'2 Da bi opet pokazali kako ljudi mogu bogove umilostiviti. ta misli . . Da bi pokazali kako je zlo lako pristupacno. tj. mladici koji su daroviti i sposobni da na prvi pogled iz svih tih prica izvedu zakljucak . u kojih su vece cast. Pozivajuci se na te autoritete. navode ove Hesiodove reci: Zla mnoga je lako postici. navode pesnike kao svedoke. vrlini i poroku i kakvu pocast odaju ovima bogovi i ljudi? Mislim. rtvom levanicom i dimom od rtvi molec se kad ko prestupi to i sagre i togod?2 A spominju i mno tvo knjiga Museja i Orfeja. bivaju po tedeni od zla na onom svetu. Ali pred vrlinu bogovi znoj postavi eu i nekakav strm i dug put. za svedoka navode Homerove reci: i sami se bogovimogu ganut'. I njih gledaju ljudi da mirisnim okrenu kadom. Sokrate. (teletai). vrlina i snaga. dok one koji to ne cine ocekuju tamo stra ne kazne. a kraj gde stanuju blizu. oni uveravaju ne samo pojedince nego i cele dr ave da ivi i mrtvi mogu dobiti opro taj i oci cenje za nepravedna dela pomocu rtvovanja i ritualnih igara. Za to to obecavaju. oni koji ucestvuju u misterijama i posveceni su 365 u njih (tzv. ne bih li tako pro iveo do kraja?15 .nacinom od njih zahtevaju. tome kakav mora da bude covek i kako mora da se upravlja u ivotu da bi postigao da b najlep e ivi? Verovatno bi takav mlad covek samom sebi govorio kao Pindar: Da li pravo da se penjem dvoru uzvi enom koji nastanjuje Pravda.'4 Oni jo govore da izabranici. decu meseca i devet Muza.

pa od koristi koju ona donese treba prineti rtvu. on bi znao da samo pojedinci osecaju odvratnost prema nepravicnosti i da su to oni kojima su taj dar dali bogovi. deca bogova: pesnici. sve to . i da se samo mali broj onih koji su naukom postali mudri uzdr ava da cini ne- . IX. njima znamo naucili smo iz raznih pripovedanja i od pesnika koji su nacinili njihove genealogije. Ako bogovi postoje i ako se za ljude staraju. Jer. mora da se smeje cim cuje da se velica pravicnost? Cak i kad bi neko mogao dokazati da je pogre no ovo to smo rekli i kad bi sasvim jasno video da je pravicnost ipak najbolja stvar. kako tvrde mnogi i najveci ljudi i bogovi dati dobro i u ivotu i u smrti. Pesnicima mo366 ramo verovati ili jedno i drugo ili ni ta. po to je privid. jo razlog mogli navesti da pravicnost treba pretpostaviti najstra nijoj nepravicnosti? Ako spolja njost nepravicnosti prevucemo la nom bojom. jamacno bi mnogo opra tao i ne bi se ljutio na nepravicne. na onom svetu.19 a ba ovi ka u da se bogovi ne mogu zadobiti i privoleti rtvama i prijatnim zavetima i darovima. Ali. . teletai i bogovi ce nas ocistiti od grehova i uzeti nas u za titu. Koji bismo. pred svoja vrata i svuda oko sebe treba postaviti sliku vrline. biti ka njeni za sve to smo ovde uradili mi sami ili na i potomci? Ne. b kako tvrde najvece dr ave. ili ako se oni uop te ne brinu za e ljudske stvari. treba vuci za sobom.'8 Upotrebi javacemo onda cas recitost cas silu da bismo sebe za titili od osvetnickog dejstva zakona. nije ni potrebno da se mucimo oko skrivanja. pravicnom coveku. i proroci bo ji. Ako smo nepravicni. Ako smo. varalicu i liju lukavu. ali premudrog Arhiloha'7. ako c sam nepravican i ujedno vest da . bogovi nas nece ka njavati. osnovacemo dru ine sebi slicnih. Da bismo izbegli da budemo otkriveni. Odgovoricemo: u d velikim poduhvatima ni ta nije lako. A ako im moramo verovati onda nepravdu treba ciniti. Ako bogova uop te i nema. kako to ka u mudraci. A da li cemo u Hadu. a svojim molitvama uticacemo na bogove da nas ne kazne za na e zlocine i nepravde. nevaljalcu nije lako da se vecito skriva. u izgledu mi stoji bogovski ivot. bilo svojim zdravim telom ili porodicom. sebi ra irim glasine kao . imacemo i ucitelje koji ce nas nauciti da mudro govorimo i varamo na skup tini i u sudu. Kako je c onda moguce. onda cemo imati koristi. da neko. Ali bogove nije mogucno varati i suprotstavljati im se silom. Sokrate. ako hocemo da idemo stazama na koje ukazuju oni govori. naime. posle svih ovih reci 44 jo hoce da ceni pravicnost kad svako ko je bogat bilo duhom ili imetkom. reci ce se. onda ce nam.16 jaci od istine" i po to on srecom gospodari". ali cemo ostati bez koristi koju donosi nepravicnost. ukoliko nisam na glasu kao takav. Naprotiv. na njega treba sve usmeriti. pravicni. jer cu u tom slucaju do iveti samo muku i tetu. ali nema druge.Sve to se govori potvrduje da mi ni ta ne koristi ako sam pravican. prema tome.

d pravicna dela. Da 367 ste svi vi od samog pocetka tako govorili i da ste nas kao mladice uverili u to. ukoliko bude u stanju da je pocini. mogli bi . jer elim da b od tebe cujem suprotno i ne nameravam da bilo ta krijem pred tobom. od svih e vas. kao to je Glaukon vec rekao. . Ja govorim to op irnije mogu. Nemoj nam. koji se zovete hvalioci pravicnosti. nego kudi postupke nepravicnog coveka iz kukavicluka. a pravicnost kao najvece dobro. ili starosti. pocev od starih junaka cije su se izreke sacuvale. nijedan nije pravican po svojoj volji. pocast i nagradu. po to sam nije u stanju da nepravicno radi. To i jo vi e. pa sve do ovih ljudi danas. nego bi svako bio cuvar samoga sebe i cuvao se da ne bi. i tako na bezobrazan nacin kako se bar meni cini izokrenuli njihovo pravo znacenje. medutim. . skrivene pred bogovima i ljudima. nije jo kudio nepravicnost kao takvu i nije hvalio pravicnost kao takvu nego samo slavu. A razlog svemu tome le i jedino u onome iz cega je potekao ceo ovaj razgovor i moj i moga brata Glaukona. ne vodi racuna . ne bismo se morali cuvati od nepravde drugih. uticu jedna kao najvece zlo koje du a skriva u sebi. ugledu pred svetom. jedna od njih vrlina a druga porok. . dakle. Sokrate. Ako ni jednoj ni drugoj ne bude mogao oduzeti glas koji odgovara istini 45 . cudnovati covece. ili kakve druge slabosti. vec poka i kakav uticaj imaju i jedna -i druga na coveka koji te osobine ima i za to je. pravicnosti i nepravicnosti govoriti i Trasimah i drugi. Sokrate. sve ono to se javlja kao njena posledica. Niko. cineci zlo. bio saucesnik najveceg zla. A jo niko nije ni u pesmama ni u obicnom razgovoru u potpunosti opisao kako obe ove osobine same po sebi. samo recima dokazivati da je pravicnost bolja nego nepravicnost. Od ostalih ljudi. prema tome. Pri tom. I sasvim je jasno da ce prvi medu njima koji dode do mogucnosti pociniti nepravdu.

osim ukoliko bi ti sam hteo tako ne to. A. kao vid. To se vidi po tome to sam poku avao da. i da ne kudi samu nepravicnost nego to se tac kvom prikazuje. dok slabijem donosi nesrecu. jer bih po va im govorima mogao sumnjati u to. kada sam to cuo. Jer. na to da nam poka e da je pravicnost bolja od nepravicnosti. Najbolje . a vi taj dokaz niste primili. Ja sam se uvek divio Glaukonovoj obdarenosti. sluh. vama. nego zato to ona tako izgleda. pevajuci deco Aristonova. jer mi se cini da to nisam u stanju. utoliko sam vi e u neprilici ta da radim. mislim prijatelji moji vrlo dobro receno. X. A po to si se ti vec saglasio s tim da je pravicnost jedno od onih najvi ih dobara koja zaslu uju da budu istra ena. doka em kako je pravicnost bolja od nepravicnosti. pamet i zdravlje. Vi zaista nemate toga b ubedenja. slavnoga mu a bolansko koleno To je. ako niste uvereni da je nepravicnost bolja od pravicnosti. a ipak . ali tebi to ne bih oprostio. nasuprot Trasimahu. pa i sva druga dobra koja su to sama po sebi a ne po izgledu. Drugima ostavi pohvale koje se zasnivaju na nagradama i mnenjima. njoj mo ete tako govoriti. Jer u va oj obdarenosti doista mora biti neceg bo anskog. omoguci nam da uvidimo posledice i jedne i druge. elegije. razjasni nam zbog cega je jedna dobro a druga zlo. reci cemo ti da ne hvali pravicnost kao takvu. Jer. a kudi nepravicnost na isti nacin. Ne vidim da bih nekako mogao priteci u pomoc pra 46 vicnosti. a da nepravicnost samo sebi koristi i poma e. ti se celog svog e veka nisi bavio nicim drugim nego upravo tim. a sada. ja bih mo da mogao podneti da neko drugi hvali pravicnost i kudi nepravicnost po njihovim spolja njim efektima. po tome to je ona sama po sebi tetna. i oinice ti se da preporucuje coveku da potajno bude nepravican i sla e se sa Trasimahom u tome da pravicnost koristi drugome. hvali onda pravicnost upravo po tome to je ona sama po sebi korisna za onoga koji je ima. ne samo zbog koristi koju od njih imamo nego jo vi e zbog svojstava koja d ona imaju po sebi. bez obzira da li su one bogovima ili ljudima poznate ili nepoznate. dovah i rekoh: Nije lo e . dakle. Ja to zakljucujem po va em karakteru. opet. deco obo avalac20 Glaukonov spevao pocetak .2' Ali ukoliko to vi e verujem. Ne ogranicavaj se. s druge strane. kao i to ta one proizvode same po sebi u du ama onih u kojima borave. da je od koristi jacemu. va oj slavi u bici kod Megare: i Adeimantovoj vrlo se obra368 slavnoga mu a.i ako ih predstavi kao da su la ne. ne preostaje mi ni ta drugo nego da potpomognem pravicnost: bojim se da bi sve dok di em i dok mogu govoriti bilo bezbo no ostac viti je i ne pomoci joj kad se preda mnom grdi.

i da . da najpre raspoznaje ta slova. nego da pronadem ta je pravicnost a ta nepravicnost. Razmislite dobro! Razmislili smo rece Adeimant. pravicnosti? Kazacu ti odgovorih. Sasvim je tako odgovori Adeimant.je da se borim za nju koliko mogu. Mislim da dobro govori odgovori on. dakle! ta . Ako dakle elite. pa je dovoljno pametan. Mo emo li se nadati da cemo lak e naci ono to tra imo kad budemo videli kako je postala dr ava? b Mnogo lak e. Ali e kakve veze ima to sa na im ispitivanjem . Treba li poku ati da taj zadatak izvr imo? Mislim da to nije mali posao. cini mi se. mislim. A da li je dr ava ne to vi e nego covek? Jeste. i potra icemo slicnost izmedu vece i manje pravicnosti. Meni izgleda da mi nismo sposobni da izvr imo ovo ispitivanje rekoh pa radimo kao kratkovidi ljudi. Rekao sam ono to sam smatrao za istinu: Rasprava koju pocinjemo tra i. koristi koju one donose ka em istinu. Mo da ce onda i pravicnost kod veceg biti veca i lak e ce se ispitati. pa da zatim manja poredi sa njima i vidi jesu li ista. a postoji li ona i u celoj dr avi? Postoji odgovori mi on. Pravicnost je osobina pojedinaca. kojima izdaleka pru i mala slova da ih citaju. o tar d a ne slab vid. Da li bismo mogli videti kako postaju pravicnost i nepravicnost kad bismo u mislima pratili postanak dr ave? Dabogme da bismo mogli. ponekome padne na pamet da su ista slova na nekom drugom mestu veca i da su napisana na vecoj tabli. Glaukon i ostali molili su me da pomognem koliko mogu i da ne prekidam raspravu. ispitajmo prvo 369 je ona u dr avama. Pocni. zatim cemo videti i kod pojedinaca.

za cetvrtinu vremena. d Prva i najveca od svih potreba je nabavka hrane radi opstanka i ivota. Dobro. onda mu to daje. Ili misli da je pocetak osnivanja dr ave drukciji? Mislim da nije. dakle jedan drugog uzima. treca nabavka odela i slicnog. mo da. Je li tako? Tako je. A ta sada? Treba li da jedan od ovih radi sam za sve ostale. a drugi za onaj. Zevsa pada mi na pamet da niko nije po sasvim slican nekom drugom. Bez sumnje. treci da spremi obucu? Treba li da radi sam za sebe i da ne daje drugima? Adeimant rece: Pa ipak je. mi! Dok ti to govori . I poceo sam: Mislim da dr ava nastaje zato to svako od nas nije sam sebi dovoljan nego tra i jo mnogo ta. a drugo uzima u zamenu verujuci da time koristi sebi. svojoj prirodi su njihove sposobb rad. c Ako. jednog radi ove. . nju podi e na a potreba. Ako jedan drugome ne to da. a od ostala tri dela vremena da jedan deo upotrebi na gradenje kuce. da upotrebi cetvorostruko vreme i trud oko nabavke hrane i da je onda podeli drugima. Razume se. ostalima. Tako je. nego nosti drukcije. A ka i mi rekoh ja kako ce dr ava biti u mogucnosti da sve to spremi? Jedno ce uciniti zemljoradnik. jedan je za ovaj Zar ti ne misli tako? Mislim. ono prvo lak e nego ovo drugo.XI. drugog radi one potrebe i ako ljudi na taj nacin i zato to imaju mnogo potreba dovedu na jedno mesto mnogo drugova i pomocnika. da na primer. zar ne? Ili da dodamo odmah jo i obucara ili koga bilo od zanatlija koji rade za telesne potrebe? Tako je. onda mi takvu zajednicku naseobinu nazivamo dr avom. Druga je stan. drugi za spremanje odela. 48 I to je sasvim prirodno. nego da sam za sebe spre370 mi cetvrti deo tog ita. Sokrate. hajde da u mislima osnujemo jednu dr avu! Kao to smo videli. Onda bi najpotrebnija bila dr ava od cetiri coveka ili pet ljudi? e Tako izgleda. trece tkac. Tako je. jedan zemljoradnik nabavlja hranu za cetvoricu. Ili ne treba da se brine . drugo zidar.

Tako isto je i sa zidarom. gotovo je nemoguce. i gradevinari. A podici dr avu na takvom mestu gde joj uvoz ne bi bio potreban. A mislim da je i to jasno da posao propada ako se ne radi u pravo vreme. svega biti u vecoj meri i lep e i lak e ako pojedinac radi posao koji odgovara njegovoj sposobnosti. Sasvim tacno. a i njemu su potrebni mnogi predmeti. Mislim da ono to ima da se izvr i obicno ne ceka da radnik ima vremena da ga izvr i. potreban je veci broj gradana. dakle. Tako je. . niti a ov. Ako. Jasno je. ni drugo d orude koje je potrebno za zemljoradnju. a ne samo cetiri gradanina. Ali dr ava nije ni mala ako sve to ima rece on. Ali ona jo uvek nece biti prevelika ako dodamo jo pastire goveda i ovaca i druge ljude koji imaju posla e sa stokom da bi zemljoradnici imali volove za oranje. Mislim da zemljoradnik nece sam sebi napraviti plug ako ovaj treba da bude dobar. Prema tome ce. Adeimante. .I kad ce jedan rad ispasti bolje? Da li ako jedan i isti covek radi vi e poslova ili svaki pojedinac obavlja samo jedan? Ako svako vr i samo jedan posao odgovori on. nego radnik c mora da obavlja posao stalno i ne samo povr no. dakle. Nemoguce je. i kovaci i druge mnogobrojne zanatlije postanu clanovi na e male dr ave. Istina je. A za sve potrebe koje smo pomenuli. da bi se gradevinari zajedno sa zemljoradnicima mogli slu iti marvom za prenos tereta i da bi tkaci i obucari imali ko e i vune. ako ga vr i u pravo vreme i ako se ne bavi drugim poslovima. hoce li se ona time uvecati ? Da. isto je i sa tkacem i obucarom.

A ako neko ko je taj posao preuzeo dode praznih ruku i bez stvari koje su tim ljudima potrebne da bi od njih opet odneo ono to je njima potrebno. zaista. stvara potrebu da u na oj dr avi imamo i trgovce na malo. dok se oni sami. I nadnicari su. blagodareci svojoj telesnoj snazi.Potrebni ce. Da. sposobni za svaki te ak rad. vec i ono to je i koliko je ovima potrebno. u stvari. Potrebni su i drugi ljudi koji ce potrebne stvari uvoziti i izvoziti. i koji ce taj posao preuzeti na sebe. a u dobro uredenim dr avama. oni prodaju svoju snagu. Nama su. rekoh ja. nazivaju nadnicarima. sastavni deo dr ave. Njihov posao ce biti da budu na trgu. kako izgleda. XII. bice potrebni jo i mnogi drugi koji se razumeju u pomorske stvari. Pravi su trgovci oni koji trguju na veliko. koji. biti i drugi ljudi. dakle. putujuci iz jedne dr ave u drugu. to ce po pravilu biti oni koji su telesno najslabiji. koji ce iz drugih mesta donositi ono to je potrebno. Tako je. zemljoradnik ili koji drugi radnik donese svoje proizvode na trg. e A ima jo i drugih radnika. a na trgu nema coveka koji bi hteo da zameni robu za stvari koje su njemu potrebne. potrebni i trgovci? Potrebni su. prema tome. otici ce opet praznih ruku. Zar ne? Da. hoce li on besposlen sedeti na trgu? Nipo to rece Adeimant jer ce se naci ljudi koji ce to videti. Tako je. cini mi se. Zar ne? Tako je. s obzirom na svoje du evne sposobnosti. To nam. zar ne? Otici ce. . kupujuci i prodajuci na trgu. ne predstavljaju za dru tvo neku narocitu vrednost. da kupuju od onih koji imaju ta da prodaju. A ta ce biti u samoj dr avi! Kako ce jedan drugome davati svoje proizvode. stvorili zajednicu i osnovali dr avu?22 Ocigledno kupovinom i prodajom odgovori on. Bice potrebni. moraju kod kuce spremati ne samo ono to je dovoljno za njih same. Oni. Znaci da je u na oj dr avi potrebno jo vi e zemljoradnika i drugih radnika? Da. Ako. nisu trgovci u pravom smislu te reci. koji. pa stoga nesposobni za neki drugi rad. dakle. Moraju. A to su trgovci. sada. a platu koju dobijaju za to nazivaju nadnicom. zbog cega su. A ako se trgovina vodi preko mora. te da tu robu ponovo prodaju onima koji imaju potrebu da ne o kupe. Na taj nacin dobij amo tr i te i novac kao odredeni znak vrednosti stvari koje se razmenjuju. kako mi se cini. ali koji su.

pa ce polegati po slaku i mirtama i gostice se zajedno sa svojom decoiri. A gde je sada u njoj pravicnost i nepravicnost? I sa kojom je od skupina koje smo posmatrali u la u dr avu? 372 Ja ne znam. zar ne? Hranice se spremajuci sebi ka u od jecma i bra no od p enice. Tu me Glaukon prekide i rece: Ti. Adeimante. Zato moramo ispitivati dalje i ne smemo popustiti. kuvace. ostavlja ljude da se goste bez zacina? Pravo ka e rekoh mu ja. jer ce se bojati siroma tva ili rata. Prvo da vidimo kako ce iveti ljudi koji su se ovako organizovali. Mo da si pogodio rekoh. pice vino i. a uz to ce umereno . i kestenje ce peci u vatri. Da li je sada na a dr ava vec toliko narasla. graditi kuce i pri tom ce leti raditi bosi i goli. Sokrate rece on osim ako se nije pojavila kao potreba u njihovim medusobnim odnosima. smokve. praviti odelo i obucu. dakle. i maslina i sira i luka i drugog povrca i sve cega u polju ima za kuvanje. a dece nece imati vi e nego to to do c pu ta njihov imetak. grah. da je potpuna? Mo da. . razume se. Mi cemo im izneti i slatki e. Zaboravio sam da ce biti i toga: soli. i to ce onda mesiti i peci.Da. pevace pesme bogovima u pocast i prijatno ce iveti u zajednici. bob. Oni ce sejati ito. a zatim ce najlep e hlebove i kolace stavljati na rogozinu i cisto li ce. jagode od mirte. XIII. a zimi prilicno obuceni i b obuveni. ukra eni vencima.

nego i kako postaje bogata i rasko na dr ava. treba li dr avu opet povecati? Ona zdrava dr ava nije vi e dovoljna. ni nacin ivota kako smo ga mi prikazali. A on: A kad bi osnovao dr avu za svinje. Izgleda da nije dovoljno ako ustanovimo samo kako postaje dr ava. slu avke i sobarice. svi lovci i glumci. i nabaviti druge slicne stvari. lekari biti potrebni svakako u vecoj meri nego ranije? Mnogo vi e. pre svega. Ako nece da ljudi ive sasvim bedno. nego se sad mora ispuniti gomilom naroda koja u dr avi nije vi e radi potrebe. medutim. U ovoj dr avi. tako ce provoditi ivot u miru i zdravlju a umrece. na primer. opet. Dobro. i hetere. bice nam potrebne i svinje i druga najraznovrsnija stoka. ono to smo vec nabrojali: kuce. stvari kojima se kite ene. Pa onda.d piti. mnogi koji imaju posla sa slikanjem i bojama. igraci. A i zemlja koja je dotle bila dovoljno velika . Zar nije tako? b Tako je odgovori on. i mirise. d Onda ce nam. i zacine. glumci. dadilje. moraju jesti e za stolom i imati i prismoka i slatki a kao sada. pesnici i njihovi pomocnici: rapsodi. i slonovacu. Mo da to i nije sasvim neopravdano. a. a tu spadaju. mo emo videti kako se pravicnost i nepravicnost pojavljuju u dr avama. vrlo stari i ostavice svojim potomcima isti takav ivot. ni ta nas 373 u tome ne sprecava. voleli da vidimo i jednu nezdravu dr avu. odela i obucu. da li bi svinje mogao drukcije hraniti? Kako to. berberi i onda. Sokrate. i zlato. mnogi opet koji se bave muzikom. ta nije bilo potrebe. Zar misli da ce nam c biti potrebni i domaci ucitelji. po svoj prilici. i pomade. Prava dr ava. Tako! odgovori on. zar ne? 52 Razume se. ako hocemo da jedemo. nego ce biti potrebno pokrenuti i slikarsku ve tinu. pa cak ni sam nacin njihovog sopstvenog ivota nece nekima biti dovoljan nego ce tra iti jastuke. preduzimaci i zanatlije koji prave sve moguce sprave. jer toga u onoj dr avi nismo imali. hlebari i kuvari? Potrebni ce nam biti i svinjari. stolove i drugo pokucstvo. jer posmatrajuci takvu dr avu. Glaukone? pitah ga ja. kod takvih nacina ivota. razumem. cini mi se ovakva je kakvu smo je sad opisali. treba ih smestiti na jastuke. Ako biste. Jer ni ono to smo dosad pomenuli. Isto se tako necemo moci ograniciti samo na ono to je najpotrebnije. medutim. Potreban ce nam biti i veci broj slugu. i kolace i sve to najrazlicitijih vrsta. koja je ujedno i zdrava. XIV.

obucarstvu nego . drugim poslovima i ne propuc tajuci pravo vreme.da ishrani sve. b A zar ti se ne cini da je ratovanje ve tina? Nesumnjivo je ve tina. a isto ce tako oni uzeti od na e zemlje. zar nece to tako biti? Hoce. Tako smo i svima ostalima dodelili samo po jedan posao. koji je i za dr ave i za pojedince izvor i povod za zlo. Slo ili smo se. ne vodeci racuna . Glaukone. ako elimo da je imamo dovoljno i za pa u i za zemljoradnju. . Svakako. A ipak smo. Pa onda na a dr ava mora postati jo veca. tome rekoh da li rat donosi dobro ili zlo. bice mala i nedovoljna. Ne odgovorili ako smo i ti i svi mi imali pravo u onome to smo tvrdili kad smo najpre osnovali svoju dr avu. da bi obucarski posao bio lep. ako i oni predu granice najpotrebnijeg i pocnu da te e za imanjem bez granica? e Tacno je. zabranili obucaru poku aj da ujedno bude i zemljoradnik. da jedan covek ne mo e dobro obavljati mnoge poslove. ako se seca . Nemojmo jo govoriti . Onda cemo od svojih suseda odrezati zemlju. Treba li se vi e brinuti .23 A zar nije narocito va no da se . vec ostanimo pri ovome: prona li smo u cemu je zacetak rata. sigurno. onaj za koji je svaki od njih izgledao po svojoj prirodi najsposobniji i koji bi imao da obavlja lepo i celog veka. Pa onda cemo imati da ratujemo. A zar sami gradani nisu u stanju da to ucine? upita on. Pravo ka e rece on. ratovanju? Nipo to. prijatelju. Kako ti misli ? Kao i ti. i to ne samo malo nego za celu jednu vojsku 374 koja ce ici u rat i koja ce se boriti protiv neprijatelja za celokupno imanje i za sve to smo upravo pomenuli.

i jaki ako je potrebno da se bore sa onim koga su uhvatili. Je li ti jasno kakav mora biti borac po svome telesnom sastavu? Jeste. to je na posao. po mogucstvu. medu d tim. Veruje li ti rekoh da se priroda jednog plemenitog psa. ili pas. kad jo niko nije postao savr en zanatlija ako je samo uzeo alat u ruke? Ima pravo. Tako mislim i ja odgovori mi on. XV. I jedan i drugi moraju biti o tri u zapa aju. dakle. Na posao bi se sad sastojao u tome da. ako vec moraju dobro da se bore? Razume se.poslovi oko ratovanja pravilno izvr e? Ili je to. . kad je u pitanju sposobnost odbrane. okretni da mogu slediti ono to su zapazili. 375 Ne smemo rece Glaukon. Da. pa bilo to konj. A treba li da budu hrabri. u igri i kocki ne postaje niko savr en ako se time nije bavio odmalena nego samo povremeno. Zevsa mi rekoh nismo izabrali ba lak posao. Pa hoce li biti hrabro ono stvorenje koje nije estoko. jer bi u tom slucaju orude imalo presudnu ulogu. ili koje drugo ivo bice? Zar nisi primetio kako je nesavladljiva i nesalomljiva 54 b estina24 koja du u u kojoj se nalazi cini neustra ivom i nepobedivom? To sam primetio. Pa ipak. otkrijemo koji i kakve prirode ljudi su pogodni da brane dr avu. razlikuje od prirode mladog coveka plemenitog porekla? Kako to misli ? Ovako. utoliko on vi e zahteva da budu oni slobodni od svakog drugog posla i tra i od njih utoliko vecu ve tinu i bri ljivost rekoh ja. dok. posao cuvara dr ave va e niji. ne smemo ocajavati dok god imamo snage. tako lako da i zemljoradnik i koji bilo obucar ili neki drugi radnik mogu u isto vreme biti i ratnici. Sve te sposobnosti moraju imati. Da li bi medu hoplitima ili u nekom drugom rodu oru ja mogao biti dobar ratnik onaj ko bi samo uzeo u ruke tit ili koju drugu ubojnu spravu. A zar se za taj posao ne tra i narociti prirodni dar? Svakako. mo da. A to se tice du evne strane? Mora li da bude odva an? Mora i to. i da li bi mogao postati savr en borac onaj ko nema dovoljno znanja i izve banosti u rukovanju istim. Ukoliko je.

Ali Glaukone. nego ce to sami uraditi. e ali je najbolje ako ostanemo kod one koju smo uporedili sa cuvarom. Tako je. . Ako je to nemoguce. Mi smo se udaljili od slike koju smo pred sebe postavili. ali ipak razmislih . ako budu takvi po prirodi. Ima pravo. c Ali oni moraju biti pitomi prema prijateljima. Kako to misli ? Nismo zapazili da zaista ima takvih priroda koje u sebi spajaju obe suprotne osobine. nece li biti divlji jedan prema drugome i prema ostalim gradanima? Zevsa mi. ta da radimo dakle? rekoh. Znaci da je to moguce rekoh i da nije neprirodno ako od na ih cuvara tra imo da budu isto takvi. onda ne bi bilo moguce ni d da postoji dobar cuvar. vec smo to smatrali nemogucnim. Jer je pitoma priroda suprotna ratobornoj. Dobro zna kako plemeniti psi imaju tu osobinu da su prema domacima i poznatima pitomi koliko samo mogu biti. svemu to smo razgovarali i rekoh: Sasvim je prirodno to se nalazimo u neprilici. dok su prema nepoznatima sasvim drukciji. A gde? Mogli bismo ih naci i medu drugim ivotinjama. to nije tako jednostavno. A cuvar ne mo e biti dobar. ako nema sve ove osobine. Znam. Izgleda gotovo tako. Nisam video nikakav izlaz iz toga. Gde cemo naci i pitomost i ratobornost ujedinjene. prijatelju. inace nece cekati da ih drugi satru. a prema neprijateljima nemilostivi.

vaspitavati? Ako razmotrimo to zbog cega i ispitujemo: na koji se nacin javlja u dr avi prad vicnost i nepravicnost. da li buduci cuvar treba. ta to? Ako vidi nekog nepoznatog pobesni. Znaci. pored odva nosti. onda ce na em znanju i to biti od koristi. Mo emo li. Nikako. Adeimante. onda je prema njemu pitom. i odva an. i za coveka mirno reci da. Onda ce dobar i sposoban26 cuvar dr ave morati da bude i prijatelj mudrosti. Zar se jo nikad nisi tome divio? Ja na to jo do sada nisam obratio pa nju. ali je jasno da pas tako radi. ta misli . Kako to? Tako to on razlikuje prijatelja samo po tome to prvoga poznaje a drugoga ne. a necemo biti ni preop irni. pa makar on bio i veoma obiman. dakle. makar da mu ovaj nikad nije ucinio nikakvo dobro. dalje. mora po prirodi biti prijatelj mudrosti i eljan znanja. zar ne? Sasvim tako rece on. jedna fina crta i tako reci mudrob ljubiva strana njegovog bica. I to se mo e videti kod psa rekoh to je kod ivotinje zaista cudnovato. Necemo izostaviti ni ta to je potrebno. Na svaki nacin. A vidi li poznatog coveka. A ljubav prema znanju sastoji se u tome da se razlikuje poznato od nepoznatog. vremenu. A da li je biti eljan saznanja i biti prijatelj mudrosti jedno te isto? Razume se. 56 Pa onda rekoh . ipak. XVI. Vaspitacemo ove ljude u mislima kao da pricamo price i necemo voditi racuna . ne smemo preci preko toga opisa. biti njihovo vaspitanje? Te ko cemo naci ne to to je drukcije od onoga to se . da ima i neceg mudroljubivog25 u svojoj prirodi? 376 Kako to? Ja ne uvidam. A kako treba ove cuvare odgajati. i okretan. XVII. e Tako treba. moraju imati te osobine.Nije. ako c hoce prema poznanicima i svojima da bude pitom. te Mo emo. iako mu on ni ta na ao nije ucinio. i jak po prirodi. domace od tudinskog. Tada Glaukonov brat rece: Ocekujem da ce takva rasprava zaista koristiti na em pitanju. Pa to je. Kakvo ce.

ali prvo one la ne Ne razumem kako to misli . a to je: gimnasticko vaspitanje tela i muzicko27 vaspitanje du e. zar ne? Dakako. pa onda sa gimnastickim. Tako je. Hocemo li vaspitavajuci poceti sa muzikom pre nego sa gimnastikom? Razume se. sama la . Sad zna da je pocetak svuda najva niji. ali sadr e i istinu. dakle. Zar ne zna da deci najpre kazujemo mitove? Oni su. Tada se stvara i doteruje oblik. pa onda prelazimo na gimnastiku. A uz muzicko obrazovanje idu i govori.tokom vremena ustalilo. A mi kod dece pocinjemo sa mitovima. a nab rocito kod mladog i ne nog bica. Cini se. Tako je pravilno. Odabrane mitove dacemo dadiljama i preporucicemo majkama da ih pricaju deci i da time 57 . a to nisu. Da li cemo onda tako lako dopustiti da deca cuju makar kakve mitove od bilo kakvih pesnika i da prime u svoje du e mnenja suprotna onima za koja mislimo da bi morala imati kad porastu? To nipo to. i da treba odvojiti ono to su dobro srocili. tako reci. Tako je. da najpre moramo nadzirati mitoc tvorce. A postoje dve vrste govora: istiniti i la ni? Tako je. koji hocemo drugome da damo. Na svaki nacin. odbaciti. Tako sam mislio kad sam rekao da prvo treba poceti sa muzickim vaspitanjem. 377 U vaspitanju treba primeniti oba.

Nikako im ne smemo opisivati i slikati borbu . mislim da ne bi trebalo tako olako pripovedati pred nerazumnom svetinom i nedoraslom decom. Ali ne vidim koje ti podrazumeva pod vecim? One koje su nam pricali Hesiod. Takve stvari se ne smeju govoriti mladom coveku. 58 Boga mi odgovori on ni meni se ne cini da ove stvari treba da se iznose kao primerne. najva nijim stvarima koju pripovedac nije lepo sastavio. a pricaju ih i sada. Jer to nije istina. dragi Adeimante. ne bi li se tim nacinom to vi e smanjio broj slu alaca. Ali kako to govorimo i na ta se to odnosi? Vec na prvu i najva niju pricu . da c gone jedan drugog i da se medusobno bore. A od mitova koji se danas pripovedaju mora se najveci deo izbaciti. b Stoga ce one. I veci i manji mitovi moraju imati isti smisao i isto dejstvo.vi e neguju njihove du e nego njihova tela rukama. pred najmanjim mogucim brojem slu alaca. svemu tome ipak moralo govoriti. Koje to? U vecim nalazimo i manje rekoh. od kojih ce se prethodno zahtevati da na rtvu prinesu ne svinju. koje je propatio od svoga sina. I pravo je da se tako to kudi. nego neku skupocenu i retku zverku. govoreci . jer bi u protivnom ovaj mogao pomisliti da ne cini ni ta neobicno kad zagazi u najvece zlocine i ako ga spopadne elja za osvetom za nepravde koje mu je pocinio njegov otac. naime. Mi elimo da buduci cuvari dr ave smatraju medusobne sukobe za najvecu sramotu i da se na njih ne odlucuju lako. Niti uop te da bogovi ratuju protiv bogova. jer bi se u tom slucaju pona ao kao prvi i najveci bogovi. To su zaista opasne price rece Adeimant. i drugi pesnici. a narocito kad jo price nisu ni lepo izmi ljene. biti zabranjene u na oj dr avi. kazuje da je Uran uradio ono to Hesiod pripoveda i kako mu se Kron za to osvetio. tome cutati. to bi trebalo ciniti u tajnosti. Cak i kad bi Kronova dela i nacin na koji je njegov sin s njim postupao bili istiniti. a koja. Koje? upita on i ta ka e i kudi u njima? Ono to pre svega i najvi e treba kuditi. napravi rdavo poredenje. ta to znaci? e To je kad pesnik.29 trebalo bi . bogovima i herojima kakvi su. pricali ih ljudima. Zar d ne misli i ti tako? Da. a kad bi se .23 sama Kronova dela i 378 strahote. Oni su sastavljali i la ne mitove. i Homer. kao kad slikar slika sliku koja nimalo nije slicna onima koje je hteo naslikati.

kad je ovaj hteo da odbrani majku koju je on tukao. je li? Valjda ne. vec ono to u to doba starosti primi u sebe ostaje u njemu tako cvrsto da se vi e e ne mo e izbrisati i ne mo e promeniti. Adeimante. a ta nije.Giganata. kojima je Homer pevao. ni ti ni ja. otprilike rekoh ja.30 ili druge razne borbe bogova i heroja sa njihovim najbli im rodacima. pa bilo da se . naime. ne mo e prosuditi ta je alegorija. Ali ako nas neko upita koje price nazivamo dobrim? A ja odgovorih: . Da li ono to nije tetno kodi? Nikako. b A da li je bog zaista dobar i da li se .32 pa onda borbe bogova . mi sada nismo pesnici. A dobro bice ne donosi zlo. XVIII. Zato treba nastojati da ono to najpre cuje bude zaista najlep e od svega to je ispevano i da neguje kod njih vrlinu. Bog se uvek mora prikazati onakvim kakav je. Da to mora. i uop te stariji ljudi. bogovima? 34 Ovakva. moraju to odmah istaci. ali moraju poznavati osnovne principe kojih se pridr avaju pesnici kad pevaju i ne smeju dopustiti da se radi mimo njih. 379 nego osnivaci dr ave. To ima smisla rece Adeimant. onda starci i starice. Jer ako hocemo da ubedimo decu kako se nijedan od gradana nikad nije posvadao sa d drugim jer je to bezbo no. To to je sin vezao Heru31 i to je otac bacio sa neba Hefesta. njemu tako mora govoriti? Mora tako. njemu govori u epu ili u tragediji. A osnivaci sami ne moraju pevati pesme. Dobro! Pa kakva bi bila nacela za govor . Mladi covek. .33 te se price ne smeju primiti u dr avu pa bilo da su ispevane u alegoriji ili bez nje. a pesnici ce biti primorani da svoje pesme pevaju u tom duhu.

Pa onda dobro nije svemu uzrok. ne smemo dopustiti da se ka e kako je to delo bogova. a iz drugog darove dobre. mi to necemo odobriti. a za zlo moramo tra iti drugi uzrok. Kome iz bureta oba gromoviti pome a Zevs.A cini li zlo ono to ne kodi? Ni to. a ne i onome to u sebi nosi zlo. Stoga bog. ili trojanske borbe. nije. nego je uzrok samo onome to u sebi ima neceg dobrog. a veceg broja nije. jer ima mnogo manje dobra no zla. onda i ne prouzrokuje zlo? A i kako bi? Da li je onda korisno ono to je dobro? Jeste. dobro je uzrok blagostanja? Jeste.35 e Ne treba verovati ni u ono to ka e na drugom mestu36 da je Zevs uzrocnik dobra ali i zla.38 ne smemo dopustiti da mladici cuju ni ono to je rekao Eshil: Sam bog krivicu stvara ljudima. Ako neko37 ka e da su Atena i Zevs krivi to je Pandar prekr io zakletvu i ugovor. a da im je bog ucinio dobrocinstvo .39 Ako neko opeva Niobine patnje. kao to misli svetina. kad im hoce ognji te da ugasi. Onda takvu gre ku ne smemo primiti ni od d Homera rekoh ni od bilo kog drugog pesnika koji gre i kad govori da: Le e bureta dva u Zevsovu dvoru. a onde na dobro. Dakle. ili stradanje Pelopida. izgleda odgovori on. iz jednog daje darove zle. nego samo malog broja. A kao uzrocnik dobra ne smemo smatrati nikog drugog do jedinog boga. a ne boga. onda moramo u smislu ovoga to ispitujemo reci da bog radi pravedno b i dobro. Isto tako ni svadu boginja i pomirenje njihovo po380 sredovanjem Temide i Zevsa. uzrocnik svih ljudskih sudbina. c Sasvim tako rece on. na koje se navedene reci odnose. i da stradalnici od te kazne imaju korist. XIX. te ga cemerna glad po ubavoj progoni zemlji. po to je dobar. ili 60 ne to tome slicno. Koga obdari bedom. ili ako i jeste bo je delo. a mo emo dopustiti da ka u kako su ti stradalnici bili rdavi i zbog svoje zloce nesrecni. u ruglo uvali toga. A ako ne cini nikakvo zlo. Potpuno si u pravu. Ne smemo dopustiti da pesnik ka e kako su oni koji su pretrpeli kaznu nesrecni ili da je to bog uradio. taj ce ovde naici na zlo.

naime. nimalo koditi vreme i spoljni uticaji. mo e pretvarati u razne oblike. Ali u potpunosti treba zabraniti da neko ka e kako je bog. bio zakon . a svako bice pod suncem. ili da nas vara pa to samo tako izgleda. dakle. ni kucama. A zar savr ene stvari nisu najotpornije kada su u pitanju drugi. ili to ucini neko drugo e bice? Na svaki nacin drugo. I ja se sla em s takvim zakonom i svida mi se. onda i mladima i starijima treba zabraniti da to slu aju. . bogovima i jedan od principa kako pripovedaci treba da pricaju i pesnici da pevaju: da bog. rada. vetrovima i uop te pod takvim uticajima ba onda 381 najmanje menja kad je najzdravije i najjace? Tako je. Ako neko bice menja svoj oblik. Tako isto nece ni spravama. spoljni uticaji? Kao to se. A da li ce ti spoljni uticaji moci zbuniti i promeniti ba najhrabriju i najrazumniju du u? Nece. na primer. Dobro. pa bilo da se zaista pretvara i na vi e nacina menja svoj oblik. d A koji je drugi princip? Veruje li ti da je bog cudotvorac i da se. nije uzrok svega. vec samo onog to je dobro. koji je dobar.kad ih je pustio da pretrpe kaznu. ili misli da je jednostavan i da nikad ne menja svoj oblik? Na to ne mogu da odgovorim odmah rece on. pica. niti se pak medusobno sla u. telo pod uticajem jela. Taj princip potpuno odgovara. nekome kriv za njegovu nesrecu. da li ga menja samo po sebi i svojom moci. ako su dobro gradene i u dobrom stanju. pa bilo da je ono receno u poeziji ili u prozi. ako na a dr ava treba da ima c dobre upravljace. iz rdavih pobuda. jer te price nisu ni pristojne ni nama od koristi. Takav bi.

ne bi smele da veruju u takve price i ne bi smele pla iti svoju decu pricajuci im kako neki bogovi nocu lutaju okolo pokazujuci se u raznim i mnogobrojnim oblicima. Adeimante? Nemoguce. ili u gore i ru nije? c Ako se vec menja. bilo od prirode ili ve tacki. naciniti sebe svojevoljno gorim. i niko ni u tragedijama ni u drugim pesmama ne treba da uvodi Heru pretvorenu u sve tenicu koja skuplja darove to mogu pokloniti ivot deci Inaha. Tako je. a nama izgleda da ih vidimo u najrazlicitijim oblicima. reke u Argu. jer mi ne mo emo tvrditi da bogu nedostaju lepota i vrlina. dakle. Da li on mora da se pretvori u ne to bolje i lep e. 62 To ne bi smele. naciniti decu kukavicama.40. Tako je. Onda bi bog najmanje smeo da se menja. Ali. ili i po jednom i po drugom. XX. mo da sam sebe menja i preobra ava? Ako se uop te menja. Niko ne treba da la e kako su Protej41 i Tetida42 menjali svoj oblik. ne popu ta ni najmanje uticaju drugih stvari. Pa onda je nemoguce i da bog eli da promeni svoj oblik.. Ako. onda svakako u gore i ru nije. pa bio bog ili covek. bogovi odista ne mogu da se pretvaraju.43 e I neka nam ne pricaju mnoge i ovakve slicne price. nijedan pesnik ne treba da govori da: Strancima putnicima i bogovi umeju sami da se ucine slicni i u svakom znaju obliku ici kroz gradove. uvek ostaju u istom obliku Po mome mi ljenju. u isto vreme. ako je to moguce. mora biti tako. onda nas oni varaju i cine carolije? . opet. Ali. Rekao je sasvim tacno. Majke. jer ce time i same huliti na bogove i. onda samo na taj nacin. Izgleda tako. d Pa onda. da li ce neko. nego izgleda da najlep i i najbolji bogovi. b Sve to je savr eno znaci. A bog i njegova priroda su u svakom pogledu savr eni.Tako je.. prijatelju.

Tvrdim samo da nijedan covek ne voli da vara sebe. ili cak u saobracanju sa onima koji se nazivaju prijateljima. ako bismo tako mogli reci? Kako to misli ? Mislim da u onome to mu je najva nije i . te i na taj nacin cinimo la (u recima) potrebnom. u svojoj du i najdublje mrzi la .44 vec da se veoma boji da se tu krije la . I sada jo ne razumem. Zar takva la nije potrebna protiv neprijatelja. . Najvi e je mrzi tada. la bila potrebna bogu? Da li bi on.46 Zaista je tako odgovori Adeimant. XXI. 382 ta? Zar misli da bi bog hteo da nas zavara la nim prikazivanjem pa bilo to recju ili delom? Ne znam. kada ne znamo pravu istinu . mislim na neznanje koje postoji u du i obmanutog coveka. niti da bude u neizvesnosti kad se istine tice. b Ti misli da ja govorim ne to narocito. u tom slucaju. la u recima je katkad potrebna i kao takva ne zaslu uje mr nju. a ne prava la . onome to mu je najva nije niko namerno ne la e. sastavljamo price koje su to je moguce vi e nalik na istinit. onda. svakako. od ovih slucajeva. i da. Zar ne zna rekoh mu ja da svi bogovi i ljudi mrze istinsku prevaru. cemu sam upravo govorio moglo nazvati pravom la ju. da bismo ih odvratili od njihove nad mere. kojima smo malocas govorili. Pravu la . I u mitologijama. znaci. zbog nepoznavanja onog 63 to .45 Zar nije tako? Tako je. niti da mu kazuju la umesto istine. davnoj pro losti. kada ovi iz ludosti ili nerazboritosti hoce da pocine kakvo zlo? Tada nam la u recima slu i kao nekakav lek. jer la u recima samo je imitacija stvarnog stanja u du i i nestvarna slika koja c nastaje kasnije. Mislim da je mrze. A doista bi se to .Mo da. Pa ipak. mrze ne samo bogovi nego i ljudi. U kojem bi.

. ni u snu. mo da. to je s nama na gozbi bio.se dogodilo u davnoj pro losti. I pesmu slave pevao mi na radost. rece. da je bog potpuno jednostavan i istinit u delu i u reci i niti se sam preobra ava. Verovah da usta Febova ne la u. necemo hvaliti i to da Zevs alje Agamemnonu onakav san. Iako.49 a u Eshila necemo hvaliti ono mesto gde Tetida ka e da je Apolon na njenoj svadbi pevao . niti druge la e. Sla e li se s tim da je ovo taj drugi nacin na koji treba pevati pesme i govoriti: da. ni znacima koje alje. u Homera mnoge stvari hvalimo. ni pojavama. Ne postoji. jer cuvari na e dr ave treba da budu vaspitani da po tuju bogove. naime. bio prinuden da la prikazuje kao istinu? To bi svakako bilo sme no. ni u budnom stanju. niti nas la ima u delu i u recima vode na krivi put? Sla em se. dakle.50 64 Kad tako neko govori .48 383 Tako se sad i meni cini rece on po to ti tako veli . i tako pevao. a sami da budu bo anski koliko je to ljudima uop te moguce. treba da la e zato to se boji neprijatelja? e Daleko od toga.51 a jo manje cemo trpeti da ucitelji to delo koriste u vaspitavanju omladine. ubica postade sina mojega. ljuticemo se na njega i necemo mu dati hor da svoje delo prika e. Ili zbog bezumlja i ludosti prijatelja? Bog ne voli nijednog bezumnika i ludaka. Ne postoji. sreci njenoj b i njenog poroda: Bez bolesti iivece dugo. jer prorocki im je svojstven dar. dakle. Znaci da je la potpuno strana demonskoj47 i bo anskoj prirodi? Razume se. ima bogougodnu. Ali taj pevac. dakle. Ili. Mislim da nije. nije la ljivi pesnik. Sudbu. bogovima. Bog. Jasno je. bogovi nisu ni carobnjaci koji se preobra avaju. dakle. razlog zbog koga bi bog morao da la e. Potpuno se sla em sa svim nacelima i ja bih ih primio kao zakone. ni recima.

da moramo bdeti nad onima koji takve mitove pripovedaju i zahtevati od njih da . ni kako je potrebno onima koji ce c postati ratnici. Homera i druge pesnike da se ne ljute to ta i slicna mesta bri emo.. misli da je mogao b postati hrabar onaj ko je taj strah nosio u svome srcu? Ne."7 b Zamolicemo. pocev od stiha: vi e bih voleo biti paor i sluga onom. zar im ne treba pricati takve stvari koje ce uciniti da se ni najmanje ne boje smrti? Ili.6 Kao to mi evi slepi unutra u pecini stra noj cvrkom cvrce i lecu kad koji spadne sa stene. . jer inace nece govoriti ni istinito. Cini se. dakle.4 du a mu ostavi ude i brzo odleti Hadu 387 svoju oplakujuc sudbu i ostaviv snagu i mladost. mo da. 0 bogovima rekoh ja treba otprilike takve price na i mladici da slu aju i to od malih nogu. To moramo. a medusobnom prijateljstvu i saglasnosti medu gradanima pridavati najvi u vrednost. od koga i sami zaziru bozi. vec pohvalno.3 jedini on da je svestan. al' nikakva nema ivota. podzemlju i strahotama onoga sveta mo e osloboditi straha od smrti i da ce on biti u stanju da u bitkama smrt pretpostavi porazu i ropstvu? Nipo to. kako bi bogove i roditelje mogli po tovati. koji i sam svoga imanja nema negoli vladati mrtvima to ne vide sunca}.2 60 Avaj. dakle. Zevsa mi! Misli li da se onaj ko veruje u price . a drugi blude ko senke. Onda cemo sva takva mesta izbaciti.G KNJIGA TRECA St. i senke ima. Ako treba da postanu hrabri. podobna dimu cvrcec'. Mislim da je to dobar nacin odgovori on. d da se poka e stan i smrtnog i besmrtnog roda truo i stra an. prilikama u Hadu ne govore ru no. i u dvoru Hadovu nekakve du e ima. Dalje. ne zato to nisu .5 du a odleti pod zemlju tada. gde se u povorci oni sve jedan za drugog dr e: tako su cvrcale du e . 386a I.

utoliko manje treba da ih slu aju mladici i ljudi koji treba da budu slobodni i da se vi e pla e ropstva nego smrti. Ka emo da pravi mu karac nece smatrati da je za pravog mu karca smrt ne to stra no. dakle.pesnicka. II. Mo da je to i dobro. tu pored njega. d Onda necemo dopustiti ni to da slavni heroji placu i uzdi u. zar ne? Svakako. ako nismo ono prvo. rekoh ja imamo li ili nemamo pravo da to izbacimo. ali se mi bojimo za svoje cuvare da zbog tako groznih stvari ne postanu suvi e mlitavi i slabi. 67 . Onda sve to treba odstraniti? Da.8 i podc zemne senke i sve te izraze koji kod svih slu alaca izazivaju najvecu grozu. nego ba zato to ukoliko su vi e pesnicka. gine njegov drug. necemo onda dopustiti ni to. Isto tako treba odbaciti sva stra na i grozna imena stvari u podzemlju: dakle Kokit i Stigu. S pravom se toga bojimo. Sasvim tako. Gledaj. cak i kada u boju. Te price moraju se onda pricati i pevati na drukciji nacin? Razume se. i to mno tvo ne u iva u tome da ih slu a.

pa bi alostan sav uz obalu morsku tumar'o. kad mi po sudbi od ruke Patrokla Sarpedond od svih ljudi meni najmiliji. Svakako. a cas na lice. za razliku od ostae lih. kao i onima koji su mu karci. dakle. ili cega drugog to je tome slicno. kao to je Homer pevao. On ne bi nad njegovom sudbinom naricao kao da mu se dogodilo ne to stra no. Oni za 388 koje ka emo da ih odgajamo za cuvare zemlje. on ponajmanje ima potrebu za drugima.Sla em se. ili kako Prijam. To je istina.n a ako vec govore tako . mnogo manje oplakivati i najspokojnije ce podnositi takav dogadaj. . onda da bar najvi eg boga ne predstavljaju onako la no kao da govori: 68 Avaj. mnogo manje. a onda od odra bi ust'o i kren'o. sina boginje. Njemu izgleda mnogo manje stra na mogucnost da bude li en sina. i ne govore: c Te ko nesrecnoj meni. ukoliko ga do ivi. kako cas bi na stranu on. ili brata. dakle. i to ne onim hrabrijim. Jer kad bi na i mladici.10 niti kako tuguje i ali. Tvrdimo isto tako da je takav covek u najvecem stepenu sam sebi dovoljan za ivot i. srodnik bogova. ostavljajuci to enama. Opet cemo zamoliti Homera i druge pesnike da ne predstavljaju Ahileja.9 b i da ne pricaju kako je obema rukama obuhvatio crni pepeo i sipao ga sebi na glavu. ali lo i. ocima svojim sad vidim dragoga borca gonjena okolo zida. Sasvim je tako.11 sve ih molja e redom u pra ini dok se je valj'o. Imali bismo. bogovima. junaka materi jadnoj. a cas bi nauznak leg'o. On ce. t reba da padne! III. svakog junaka on poimence poziva e tada?2 Jo usrdnije cemo ih zamoliti da bar bogove ne predstavljaju kako placu. a moje za Hektora tu i srce!u ili: Avaj. pravo da izbacimo naricanja znamenitih mu eva. dragi Adeimante. ili imovine. morali bi se stideti da cine tako ne to. Nipo to. Zaista.

·· Ali kako je na e ispitivanje malopre pokazalo. e Sasvim si u pravu. ne prilici. jer istinu moramo po tovati. a mi se njega moramo pridr avati sve dok nas neko ne uputi na bolje i lep e. znaci. pa i to jedino na korist dr ave. bez ikakvog stida i ustrucavanja. ako govore. onda to pripada vladarima. i da bi trebalo sami sebe da ukore. onda to izaziva i veliku promenu. i pri najmanjim patnjama kukali i zapomagali. primiti da neko prikazuje pune dostojanstva ljude kako su se predali smehu.ozbiljno primili sve to. A ne treba ni da se bogovi mnogo i rado smeju. te ko da bi iko od njih pomislio da tako ne to njima. Njih pogotovu ne. Tako mi se cini. ikome dolikuje da la e.u osim ako treba u njih verovati. Naprotiv. Ja u to ne verujem rece Adeimant b ne odobravam takve reci . Ako se neko jako smeje. a da je ljudima potrebna samo kao lek. oni bi. i zato Utoliko bolje za tebe. ukoliko 69 . ili cine slicne stvari. i ako se ne bi smejali takvom nedostojnom govoru. Onda Homeru necemo odobriti ni ove reci . bogovima. Ako smo ranije ispravno govorili da bogovima la nije potrebna. kao ljudima. Ne treba. to ne srne biti. dakle. bogovima: bla ene bogove sve tada obuze grohotan smeh gledajuc Hefajsta kako po dvoru hramljuci brza.17 onda je jasno da la treba ostaviti lekarima i da se neupuceni njome ne smeju slu iti. Zaista ne srne biti. a jo manje 389 treba tako prikazivati bogove. To je jasno. Ako.

reci cemo da je pocinio vecu krivicu nego bolesnik koji je obmanuo svog lekara. dakle. sedi i moje reci slu ajV9 i drugo u vezi s tim: srd bom obuzeti podo e Ahejci. Dalje. c pa ako gradanin pred svojom vla cu la e. sebi. Mislim da takve reci nisu nimalo pogodne za podsticanje samokontrole u mladih.Lepo. cutke pokazujuc strah od voda. To je savr ena istina rece on. treba li ponavljati u stihu ili u prozi sve one drske reci koje su podanici uputili svojim vladarima? 70 Ne. to nije lepo. cemo kazati da je lepo receno ono to kod govori Diomed: prijatelju. stanju broda. ili .ovoj preti opasnost od spoljnih neprijatelja ili od sopstvenih dr avljana. . onda cemo ga kazniti zato to u dr avu kao u ladu unosi stvari koje je ru e i potkopavaju. Ako iza reci dolazi delo. ili tesara." 390 i njima slicnim koje se dalje redaju. posadi. Svima ostalima la mora biti zabranjena. onda se to samo po sebi razume. to vladanje samim sobom nece biti potrebno u ovom smislu da se pokori e vladaocima i da se zna umeriti u slastima pica. ili . mi izgleda. s ocima psecim i jelenjim srcem. A zar narodu. a ne bi bilo ni ta cudno ako bi im one pricinjavale neko drugo zadovoljstvo. ili mornar kad krmano u ne ka e istinu .20 i sva druga slicna mesta. A kako se tebi cini? Tako kako rece. d Ako. ljubavi i jela? Tako Onda Homera mirno. . Nece li na im mladicima biti potrebno da umeju vladati sami sobom? Bice. kao mno tvu. uhvatimo u la i bilo kog gradanina iz reda zanatlija vraca. A ta ce biti sa ovakvim recima? Te ka pijanico. ili ucenik koji je pred uciteljem gimnastike prikrio nedostatke svog tela. uop te. ili lekara. hocemo li reci da je i to lepo? I.

2* Ili kad Hefajst okiva Areja i Afroditu zbog ljubomore. c ili kad se. Ali ne treba dopustiti ni da junaci budu podmitljivi i lakomi.IV. nikako nije poucno tako ne to prikazivati.26 Tako je. jedini budan. govori: ali od gladi umret' od svega je najgori udes. ugledav i Heru. Ne sme se mladicima pevati: cestita kralja i boga zadobije poklonom uvek. pretrpi i to kad si strasnije podnelo stvari.22 Ili kad Zevs. onda na i mladici to treba da gledaju i slu aju. toliko uzbudi da ne sti e s njom u lo nicu nego hoce odmah tu. i kad govori da njegova strast nije bila tolika ni onda kad su se prvi put spojili kri om od roditelja dragih.25 Ne. e Nipo to. Dalje. Misli li da je poucno kad Homer ude ava da najmudriji Odisej ka e kako je od svega najlep e trpeza puna b hleba i mesa. na drugom mestu. kada Euriloh. radi ljubavne elje lako zaboravi sve to je odlucio. gde se zatekao. a uz to i vino vinolija grabi iz krcaga i nosi i gostima u pehare lije?2 Ili.27 . tako mi Zevsa. d Ali rekoh ja ako se pripoveda i prikazuje postojanost. s njom da se spoji. koju u svemu i uvek pokazuju slavni mu evi. dok ostali bogovi i ljudi spavaju. kao: grudi udara i srce prekori recima ovim: Srce.

Sperheju. preduzimali onakve stra ne pljacka ke pohode. Za titnice.Ne smemo hvaliti Ahilejeva vaspitaca Fenika i ne smemo reci da je govorio pravo kad mu je savetovao da uzme poklone i da brani Ahejce. Kao 72 to smo vec u ranijim razmatranjima rekli. greh govoriti . ili im treba zabraniti da ovakve stvari pricaju i tako poku avaju da ubede na e mladice kako bogovi radaju rdavu decu i kako heroji nisu nimalo bolji od ostalih ljudi. vrlo c mudrog unuka Zevsovog i koji je bio odgojen od najmudrijeg Hirona. V. kako se ne pokorava reci. Zevsov d sin. zapravo. nije pravo odobravati takve stvari. ili tvrditi kako je kazao Apolonu: prevario si me. ili da njih ne prikazuju kao decu bogova. njima la no prica. A za one koji to slu aju to su tetne stvari. Svaki rdav covek oprostice sebi svoje grehove kad je ubeden . posvecenu drugoj reci. takvim njihovim delima ili ne govore. inace ne. i da je to ucinio.32 ili da je za svoju kosu.3] b Ili. Dobro si rekao odgovori mi on. sin boginje i Peleja.35 bio tako zbunjen i nesreden da je patio od dve sasvim suprotne bolesti: od niske lakomosti i od bolesti prema bogovima i ljudima. nego je spreman da se protiv nje bori. sve to ne treba verovati. Treba prisiliti pesnike da . Samo se radi Homera uste em rekoh jer je. A za ono to je Hektorov le vukao oko Patroklova groba i to je zarobljenike poklao na lomaci34 reci cemo da to Homer nije ispricao kao istinu i necemo dopustiti da na i gradani veruju kako je Ahilej.30 Ne. najzlocudni]i od svih bogova! Ja bih ti to vec platio.33 rekao kad je Patroklo bio mrtav: rado bih dao Patroklu junaku da je ponese sobom.28 Necemo uva iti niti cemo se slo iti sa tim da je Ahilej bio tako lakom da je od Agamemnona primio poklone29 i da je mrtvo telo hteo pre 391 dati samo tako ako mu se isplati otkupnina. koja je u stvari bo anstvo. to nije ni e bogougodno ni istinito: zar nismo pokazali da od bogova ne mo e doci nikakvo zlo?36 Tako je. niti pak da se koji drugi bo ji sin i junak usudio da ucini stra na i bezbo na dela. kako se sad . a ako darove ne dobije. kad bih imao moci. Tako necemo verovati i necemo dopustiti da se govori kako su Posidonov sin Tezej i Piritoj. da ne prestane sa svojim gnevom. Ahileju takve stvari ili slu ati kako ih pripovedaju.

Ako se sla e s tim da govorimo dobro. da je korisno nepravdu ciniti potajno. a mi cemo im nalo iti da pevaju i pricaju upravo ono to je tome suprotno.37 Zato treba prekinuti sa takvim mitovima da ne bismo 392 kod na ih mladica stvarali naklonost prema zlocinstvu. da li mogu reci da si se sa mnom slo io i u onome to odavno tra imo? . Preostaje nam sada da odredimo kako treba govoriti .da to isto cine i da su cinili i sami bo ji sinovi. nemoguce je da u ovom trenutku u toj stvari utvrdimo pravila. herojima i . bliski Zevsu to i na brdu Idi imaju u cistom vazduhu rtvenik pretka svog imenom Zevsa i u cijim ilama jo tece bo ja krv. Za to? Zato to mislim da bismo morali reci kako pesb nici i sastavljaci mitova najvecim delom govore rdavo . bogovima. demonima. ta nam jo preostaje da uradimo? Raspravili smo vec kako treba govoriti . ali srecnih i da su mnogi pravicni ljudi jadni. ljudima. Ali. Hadovom carstvu. Jesmo. Potpuno tacno. Ili misli da necemo? Uveren sam da hocemo rece Adeimant. ili da je pravicnost dobra samo za druge a za sebe teta. Oni govore da ima mnogo nepravicnih. ljudima? Tako je. dragi prijatelju. Po to smo vec zapoceli da odredujemo ta se srne a ta ne srne govoriti pred mladim ljudima.

ili koji ce biti? Doista. ljudima treba tako govoriti tek kad utvrdimo ta je pravicnost i da ona zaista koristi onome ko je poseduje. poglavare naroda. a posle toga mislim da treba da razmotrimo ono to se odnosi na njihov izraz (stil). kako bi moglo biti drukcije rece on. Tek kad sve to zavr imo. Ali zaista bi trebalo da me razume rekoh ja. Reci mi: da li zna one prve reci u Ilijadi. kako se ovaj ljuti i Hris. kad pesnik prica kako je Hris molio Agamemnona da mu oslobodi kcer. tu i 393 Ahejce bogu? Znam ih. i kad opisuje ono to se desilo izmedu tih govora? Kako da nije? c A kad pesnik ne to ka e tako kao da to govori neko drugi. A zar nama oni to ne predaju ili jednostavnim pricanjem. dogadajima kod Troje.3* pesnik sam pripoveda i ne poku ava da skrene na u pa nju na drugu stranu kao da to govori neko drugi a ne on sam. Izgleda da sam sme an i nejasan ucitelj ree koh tada. c Onda cemo se slo iti i u tome da . ili na oba ova nacina? To bih eleo bolje da razumem. zasnovanosti prica. ili koji jesu. Sada cemo zavr iti na a razmatranja . poku acu da ti objasnim ono to elim na jednom primeru. Mo da ce ti na ovaj nacin biti jasnije: zar nije sve to nam mitolozi ili pesnici govore samo pricanje . postace nam jasno ta i kako se mo e govoriti. pa bilo da nam on izgleda ili ne izgleda pravican. VI. Tako je. . Onda zna da sve do ovih reci: i sve Ahejce molja e. Adeimant ce na to: d Ne razumem kako to misli . po to nije uspeo. I gotovo sve ostalo pripovedanje . kad vec ne mogu na svima primerima odjednom. Kao to cine ljudi koji ne umeju da se izraze. Ali reci koje dolaze posle toga govori kao da je on sam Hris i poku ava da nas uveri kako to ne govori b Homer. Sasvim tako 74 A da li je pripovedanje i kad pesnik prenosi reci koje su izgovorene. ili podra avanjem. dogadajima koji su bih.Pravilno si zakljucio. . zar onda necemo reci da on svoj govor doteruje rece Adeimant. stradanjima na Itaci i u celoj Odiseji izra eno je na taj nacin. ponajvi e dva Atrida. vec stari sve tenik.

pa ga je molio da strelama kazni Ahejce zbog njegovih suza. jer ga njegov skiptar i njegov sve tenicki cin (vrpca)40 nece tititi. vec prica to Homer. A ciniti sebe slicnim nekoj drugoj osobi. Naredio mu je da ide i da ne prkosi ako eli da se citav 394 vrati kuci.prema onoj osobi koju u govoru zamenjuje? Razume se. svi su bili skru eni i saglasni sa njim. onda. predadu kcer. to zna . Ako se. Tako. Kad Homer prica kako je Hris do ao i doneo novaca da otkupi kcer i kako on moli Ahejce. onda d su cela njegova pesma i pripovedanje bez podra avanja. da prime otkupninu i da mu. no to ce biti otkupljena. pre svega kraljeve. reci cu ti. To bi. Razumem. pripovedaju podra avajuci. da li to znaci podra avati je? Dabogme. i on i ostali pesnici. A da ne bi opet rekao da ne razume kako to biva. Onda znaj i to rekoh da je pripovedanje sasvim drukcije kad izmedu pojedinih govora odstrani pesnikove reci i ostavi samo medusobne dijaloge. Kad je stari to cuo. pesnik nikad ne skriva. VII. . · Prema tome. izgleda. Kad je to svr io. a kad je odmakao iz tabora. Tako je. pomolio se usrdno Apolonu. dragi b moj. bilo glasom ili dr anjem. izgledalo otprilike ovako e (to necu reci u stihovima jer nisam pesnik):3' sve tenik je do ao i molio se bogovima da dopuste Ahejcima da zauzmu Troju i da se vrate svojim kucama. upla io se i po ao cuteci. bojeci se bogova. medutim. jednostavno pripovedanje i nije podra avanje. samo se Agamemnon razbesneo i naredio mu da se gubi i da se vi e ne vraca. onda je to. zvao ga njegovim imenom i podsecao ga na hramove koje mu je podigao i rtve koje mu je prineo. za njegovu kcer je rekao da ce pre ostareti u Argu. I to razumem odgovori on a tako ne to nalazimo u tragedijama. pa zatim ne produ ava kao da to govori Hris. izgleda jednostavno pripovedanje bez podra avanja.

jer ni u onim vrstama podra avanja koje su nalik jedna na drugu. Slutim da se ti sad pita . Mo da hocemo. da li na i cuvari treba da se razumeju u podra avanju ili ne. Sad razumem ta si hteo malopre reci. jedan isti covek moci da istovremeno obavlja kakav va an posao i da se bavi mnogim podra avanj ima posti uci u tome veliku ve tinu. i da ni u jednom od njih ne bi postao cuven kad bi poku ao da obavi vi e njih? Razume se. Zar onda nece i za podra avanje va iti isto nacelo: da covek nije sposoban da dobro podra ava mnoge stvari kao to bi to mogao uraditi sa jednom? Va ice. da smo . iako je to sve mimeticka umetnost. tragedija i komedija. jedan te isti covek ne mo e postici veliki uspeh u obema. mo da . Rapsodi ne mogu biti ujedno i glumci. i ima je u epskim pesmama. i tu vrstu mogao bi najvi e naci u ditirambima/" Treca vrsta je me avina jednog i drugog.Vrlo dobro rekoh i mislim da sam ti sad objasnio ono to malopre nisam mogao uciniti. kako ti veli . A sad se prvo seti onog to smo vec rekli: naime. i da treba ispitati kako treba pricati. To jo ne znam. ili da uop te ne podra avaju. 395 Te ko ce. Nisi li ti malocas govorio . Zar iz na ih ranijih zakljucaka42 ne proizlazi da svaki covek dobro obavlja samo jedan posao a vi e poslova ne. Ima pravo. hocemo li u na oj dr avi priznati tragediju i komediju ili necemo. e Upitaj sad. Cak ni glumci nisu isti i za komedije i za tragedije. a cesto i na drugim mestima. komediji i tragediji kao podra avanju? 76 Da. da. tome kako je potrebno da se slo imo hocemo li pesnicima dopustiti da pevaju pesme sa podra avanjem ili da pevaju jedne tako. ali cemo uciniti ne to mnogo va nije od toga. Druga je vrsta jednostavno pricanje pesnikovo. nac ime. onome to treba pricati vec govorili. za koje slucajeve da primamo jedno a za koje drugo. Mi moramo ici onuda kuda nas ispitivanje kao kakav vetar nosi. postoje tri vrste pesama i mitologija: prva vrsta je cisto podra avanje i to su. Adeimante. a druge bez podra avanja. dakle. Dobro se secam toga. ako si me dobro razumeo. i u pravu si kad ka e da isti ljudi ne mogu savladati obe ve tine. kao na primer u sastavljanju komedija i tragedija. Ili. Tako je. zatim. d Govorio sam .

b nije? Jeste. ili u nacinu mi ljenja? Naravno da sam to primetio. Ni ropkinje i robove. Necemo dopustiti da mladici. VIII. plemenitost i druge takve vrline. To zaista necemo dopustiti. da mi se cini kako je ljudska priroda razdeljena na jo manje delove. Ni rdave ljude. koji vr e ropske poslove. . koji grde. onda to moraju biti vrline koje odgovaraju njihovom zanimanju: hrabrost. ili u nacinu govora. niti drugo to ovakvi ljudi bilo recima bilo delom cine sami . Zar nisi primetio da svako podra avanje. mislim stra ljivce i one koji rade 396 suprotno od onoga to smo sad pomenuli. ako oni treba ne to da podra avaju vec od detinjstva. Dodajmo tome. . bilo da se svada sa svojim mu em ili sa bogovima. da ne d bi podra avanjem i sami stekli takve osobine. ili je e ohola. kao mu karci podra avaju ene. ni stvarno ni podra avanjem. Ili. kojima se staramo i koji treba da postanu vrli ljudi. i bol i tuga. Ni njih. razboritost. To je potpuna istina. to je mimeticka umetnost. ili enu koja se porada. Adeimante. Jo manje ce smeti podra avati enu bolesnu ili zaljubljenu. pijane ili trezne. pa bilo da je u pitanju mlada ili stara. Ropski duh ne smeju imati niti ga podra avati. i to u dr anju tela. pa je stoga nesposobna ne samo da podra ava vi e stvari s jednakom uspe no cu nego nije u stanju ni da prakticno dela u svim onim oblastima koje mo e da podra ava. ako se neguje od detinjstva i nadalje. psuju i opadaju jedan drugoga. jer misli da je srecna ili da je ena koju je sna la nesreca.Ako hocemo da ostanemo pri na oj prvoj c reci koja tra i da cuvari napuste sve druge zanate i da se potpuno posvete zanimanju vezanom za odbranu slobode dr ave odricuci se svega drugog. kao ni bilo ta drugo to je sramotno. pobo nost. bice potrebno da oni ne cine ni ta drugo. postaje navika i druga priroda.

njegov razum sve to prezire. Ako. medutim. jer smo im zabranili da besne i da se pona aju kao ludi. narocito ako prikazuje dobrog coveka ciji d je rad tacan i razuman. jer pripovedanje takvog jednog pesnika . Oni moraju poznavati lude i rdave ljude i ene. ili veslace na trijerama. ili tako ne to? A za to bi to cinili. razumem ta misli . a u manjoj meri ili nikako nece to ciniti ako je u pitanju covek koji je propao bilo od bolesti ili ljubavne strasti. A da li onda smeju predstavljati kovace ili druge b zanatlije. cestiti pesnik ce. i njegovo ce pripovedanje zadr ati i jedno i drugo. ali ce podra avanje 78 u eelom pripovedanju zauzimati vrlo neznatno mesto. Drugi nacin. kad u svome pripovedanju dode do mesta na kojem treba da istakne reci ili dela nekog odlicnog coveka. Smeju li podra avati konje kako r u. kad uop te ne smeju voditi racuna . ili more kako buci. ali ne smeju ciniti ni ta to oni cine i ne smeju predstavljati njihov rad i ivot. On ce se dakle. neve t tome. kad ovaj cini ne to dobro. a.sebi i drugima. nekom nedostojnom coveku. onda pesnik nikako nece hteti da sebe izravna sa gorim. Ili mo da nemam pravo? 397 Ima . Mislim da se ne smeju nauciti ni da podra avaju lude ni u recima"3 ni delom. govori . kad treba ne to da ka e. mo da. od pijanstva ili zbog koje druge mane. ili bikove kako bucu. i podra avanje i jednostavno pripovedanje. Koji su to nacini? Po mome mi ljenju. Ako se. Da. ako to nije u ali. jer. To je cela istina rece on. za kratko vreme. tim stvarima? Dalje. slu iti onim nacinom pripovedanja koji smo malopre pomenuli kod Homerovih epova. osim. hteti da to izgovori kao da je on sam taj covek i nece se stideti takvog podra avanja. ili reke kako ubore. s jedne strane. dakle. s druge strane. nego ce se stideti da ga podra ava jer je. odvratno mu je da postane njegova slika i da se u ivi u ivot gorih e ljudi. IX. poslu iti zaista c dobar i savr en covek. pak. nije slican ovome i njega ce se uvek pridr avati i njime govoriti covek koji je prvome i po rodenju i po vaspitanju sasvim suprotan. ili grmljavinu i druge slicne stvari? Ne smeju. ili njihove zapovednike. onda postoje dva nacina izra avanja i pesnickog pripovedanja i jednim od njih ce se.

taj je najprijatniji. A ta je sa drugom vrstom? Zar pesme te vrste ne tra e sve tonske nacine i sve ritmove. i um vetrova. lepo recitovane? Sigurno je tako. i grada. dvema vrstama pripovedanja. Jeste.mora biti takvo. to sam ja podrazumevao kad sam govorio . A deci. Adeimante. ili drugim nacinom. i svirala i svih drugih instrumenata. Ako pesnik. ili pak sjedinjuju jedan nacin sa drugim? Tako je. On nece smatrati da je bilo ta njega nedostojno i poku avace da predstavlja sve i pred mnogima. onda ce melodije biti kod pravog pesnika sve u jednom tonskom nacinu (jer se tekst pripovedanja ne razlikuje mnogo). i glasove pasa. i grmljavinu. ili ce imati samo jedan mali deo pripovedanja? I to je sasvim tacno. ' To je sigurno. d Pa ta cemo sad? rekoh. Hocemo li u svojoj dr avi priznavati sva ova tri nacina. nije takav. a isto tako i u nekom odgovarajucem c ritmu. prijatan je me oviti nacin. ako pesnik eli da budu. Njegovo pripovedanje sastob jace se ili od samog podra avanja tonova. onda ce. ukoliko manje vredi utoliko vi e podra avati. i kola i valjaka. i ako uz to dodamo i odgovarajucu melodiju i ritam. i ovaca i ptica. . primicemo cisto podra avanje kojim se opona a cestit covek. ukoliko se za njega izborim. dakle. kao to smo vec pomenuli. pedagozima i mno tvu najprijatniji je nacin upravo suprotan onom to si ga ti odabrao. ili cemo primiti onaj koji ova dva spaja? Po mom mi ljenju. s obzirom na njihove najraznovrsnije oblike. Pripovedanje prve vrste razlikovace se sasvim malo. To znaci da se svi pesnici i svi oni koji imaju ne to da ispricaju slu e ili prvim. Ali. ili samo jedan od prva dva. i to. Eto. i glasove truba.

a nije pored toga to je ratar jo i sudija. a ipak bismo mu rekli da kod nas u dr avi ne postoji takav covek i da ne sme ni postojati i poslali bismo ga u neku drugu dr avu po to bismo prethodno izlili mnogo mirisa na njegovu glavu i ovencali ga vunenim vrpcama. a tako je i u ostalim zvanjima. 398 A kad bi u na u dr avu do ao covek tako okretan da bi mogao primati sve te oblike i da bi mogao podra avati sve stvari. ne postoji nikakva razlika izmedu pevanih i onih koje se recituju. Da li je rekoh posle ovoga preostalo jo ne to da se ka e . doista. c X. obucar obucar. rekoh. U na oj dr avi je. Mora. A sada. kao da je svetac koji zaslu uje divljenje. i ratnik je ratnik. a nije pored toga i trgovac. a krmano nije uz to jo i obucar. Rekli smo ta treba pricati i kako treba pricati. svakako. A zar nece sad vec svako moci sam da pronade ono to treba . pevanju i muzici uop te? Dabogme. da ja nisam medu njima. Razume se. ne pristaje uz na u dr avu. tome da ka emo iako naslucujem. I mi bismo se i dalje koristili svojim ozbiljnim iako ne tako prijatnim pesni b kom i pripovedacem. Sokrate. melodije i ritma 80 To mora. tome da ka emo. Tako se i meni cini odgovori on. jer ovog trenutka jo ne mogu jasno da shvatim ta treba . Takav nacin. prijatelju. onda bismo mu mi ukazali bo ansku pocast. da ti bude jasno da je pesma d sastavljena iz tri dela: iz reci. Zaista. nego svako obavlja samo jedan posao. kad smo poceli vaspitavati ratnike. zemljoradnik je zemljoradnik. dakle. tako bismo uradili da to zavisi od nas. a i . i kakvo ono treba da bude. pa kad bi nam taj covek hteo pokazati sve svoje ve tine i recitovati svoje pesme. jer za njih va e one odredbe koje smo vec utvrdili. rekoh cini mi se da smo u potpunosti pretresli onaj deo muzickog vaspitanja koji se odnosi na pesme i mitove.A ti mo da misli rekoh ja da on ne odgoe vara na em dr avnom uredenju. koji bi nam kazivao izreke valjanih ljudi i koji bi govorio prema onim nacelima koje smo postavili u pocetku. to se reci tice. po to u nas nema dvostrucnih a nema ni mnogostrucnih ljudi. ako hocemo da se sla emo sa onim to smo vec rekli? Tada se Glaukon nasmeja i rece: Izgleda. sadr ini i obliku njihovu. .

. kad sve to cini c razumno i nije ohol. poucavanjem ili prigovaranjem. vec ivi umereno i razumno i zadovoljan je onim to dolazi. ili umre. Tako je. Nisu. Ono to najmanje dolikuje cuvarima. kad slu a molbu. Njih onda treba izbaciti. Kazali smo da nam pesme tugovanke i naricaljke nimalo nisu potrebne. bogove molitvom. Koje su tonske vrste mlitave i koje odgovaraju pesmama koje se pevaju pri picu? On odgovori: Jonska i lidijska. Njih zovu mlitavim. Miksolidijsku. Melodija i ritam treba da se upravljaju prema recima. Tako je. ili. bude ranjen. prijatelju? Nemaju nikakvu odgovori on i izgleda da nam ostaju samo dorska i frigijska vrsta. to je pijanstvo. a isto i mutavost i lenjost. Zadr i jo jedan tonski nacin da poka e coveka kad je u miru. kad nije nasilan nego blag. One ne koriste cak ni enama. coveka. Meni tonski nacini nisu poznati rekoh. sintonolidijsku i slicno tome. a hoce da u svim tim nesrecama ostane hrabar i jak i da b se od njih brani.Tako je. silni i blagi. obratno. 399 Imaju li one kakvu vrednost za ratnike. Zadr i mi ta dva tonska nacina. Jeoji odgovara glasu i izra avanju hrabrog coveka kad mu je potrebna snaga u ratu ili inace. kad nekoga ubeduje i moli. Razume se. e A kakve tonske vrste imaju naricaljke? Reci mi. koji ce najlep e izraziti glasove nesrecnih i srecnih. Zadr i onaj tonski nacin. ili ako zapadne u nevolju. a kamoli ljudima. prima pouku. 8! . opet. odva nih i hrabrih. ti si muzicar. koje takode treba da su odva ne. usvaja savet.

tako da su postojali ili kratki ili dugi. razume se. onda se me· 400 lodija i takt moraju upravljati prema recima. ili besu ili drugim zlim osobinama. Bogami. a ne Marsiju i njegove. Cini mi se nekako da sam cuo. onda. Hajde sada da je procistimo sasvim! Posle melodije dolazi ritam. b Onda cemo tu stvar pretresti sa Damonom rekoh ja da vidimo koji taktovi odgovaraju ropskom raspolo enju. Tvoja je du nost da nam. Mislim da nece. kad odabirarao Apolona i Apolonove instrumente. e Ne uvodimo ni ta novo. i ne smemo tra iti da budu ritmovi areni i raznoliki. Necemo.44 Ah ne bih mogao reci kome nacinu ivota bi oni odgovarah. prijatelju. sredio i prednji deo zamenio zadnjim. kao i cetiri tona iz kojih se razvijaju svi tonski redovi. Za na e pesme i melodije onda nece ni biti potrebni instrumenti sa mnogim icama i koji imaju sve tonske nacine.43 koje je. Tako mi psa. kad je on pominjao neki slo eni enoplij. A u poljima bi mogla biti i koja siringa da sviraju pastiri. ka e koji i kakvi su to ritmovi. Ovo zaista ne bih uraeo reci. mislim da je jedan takt nazvao jambom. pektida i ostali sa mnogim icama i melodijama. a nikako se ne srne tekst upravljati prema melodiji i taktu. Kad nademo takav ritam. Onda u dr avi necemo ni imati ljude koji prave d instrumente kao to su: trigonon.Ti i ne tra i da ti ostavim druge. a neki drugi opet trohejem. A hocemo . i daktil i heroj. ni sam ne znam kako. iako smo nedavno bili utvrdili da obiluje dobrim osobinama. mi opet procistismo neprimetno na u dr avu. cini se da zaista ne uvodimo ni ta novo. Postupili smo razborito rece on. Ostaje. i dodao im . koji gordosti. nego treba da odgovaraju sredenom i mu kom ivotu. kao i kod tonskih nacina. nego one koje sam ti i sam pomenuo odgovori on. i koje ritmove treba zadr ati kao suprotne 82 ovima. da se u dr avi mogu upotrebljavati samo lira i kitara. Tako barem na e ispitivanje kazuje. Proucavao sam ih i rekao bih rado da postoje tri vrste ritmova iz kojih se razvijaju taktovi. primiti u dr avu izradivace frula i svirace u frulu? Zar ona frula nije instrument sa najvi e glasova i svi ostali vi eglasni instrumenti podra avaju samo frulu? Dabogme. XI.

dobra melodija. nesklad. dobro pona anje. ali i ono to je tome suprotno: smisaonu lepotu.du ine i kratkoce. ritam i melodija upravljaju prema njemu. Dakle. jer tekst i ritam lice jedan na drugi. a ne tekst prema ritmu i melodiji. Jeste. Pa da li se mladici moraju truditi da steknu sve to. nego ne to to je stvarno lepo i dobro. i nedostatak ritma od rdavog teksta. . To je isto tako u slikarstvu i u ostalim lepim ve tinama. a da nam pri tom ta rec ne znaci isto to i ogranicenost. osim toga jo i u prirodnim telima kao i u biljkama. Mislim da je kod nekih taktova isto toliko kudio sastav stope koliko same mere ili i jedno i drugo zajedno. Tako je odgovori on. dobrom delanju i svemu srodnom to uz to ide. a da nedostatak ritma odgovara onome to je amorfno? Kako ne? I da ritmicka umerenost zavisi od dobrog teksta. lepota melodije i nemelodicnost zavise isto tako od teksta. A da li ti je jasno da ritmicka savr enost odgovara savr enoj formi. A od teksta zavise i druge stvari? Da. vezenja. Zar ne misli i ti tako? Mislim da je zaista tako. A to se tice same pesme rekoh dakle teksta? Zar on nije proizvod du evnog raspolo enja? Razume se da jeste. kao to smo malopre rekli. besmisao i sve ono to je srodno rdavom delanju. dobra pesma. u ve tini tkanja. U svemu tome nalazimo ru nocu. ako se. to ne mogu reci. ako ele da vr e svoju du nost? Moraju. ono to odgovara razumnosti. Ali to sve neka ostane za Damona! Mislim da bi trebalo dugo raspravljati da bi se ovde napravio izbor. i dobar ritam su posledica dobrog du evnog raspolo enja. gradevinarstva u svakoj drugoj radinosti. aritmiju. tako je u stvari.

to bi bio nenadma no najlep i put za njihovo vaspitanje. dok ce se. prostackom i nepristojnom delanju koje bi mogli ispoljiti u oblikovanju ivih bica. ali samo kada je muzicko obrazovanje dobro vodeno. pohvalno postavljati prema lepim delima. osnova vaspitanja zato to ritam i harmonija najdublje prodiru u unutra njost du e i najvi e je obuzimaju. ugradivace ih u svoju du u kao njenu 402 najbolju hranu. kao da borave u zdravoj sredini. Da. koji je u muzici valjano e obrazovan. moci da se nadahnjuju svim onim to od lepih dela dopire do njihovih ociju ili u iju. pa ce tako postati ujedno lep i dobar. I meni se cini rece on da takvi ciljevi cine vaspitanje u muzici opravdanim. mrzece ih jo kao dete i pre no to bude sposoban da to samom sebi razjasni. ili kakvih drugih tvorevina. on ce opravdano prezirati stvari koje su ru ne. a kad i to postigne. necemo dozvoliti da se u na oj dr avi bavi svojim poslom. unoseci u nju plemenitost i otmenost. u svim malim i velikim recenicama i . Takav ce covek imati naj ivlji osecaj nepotpunosti tih dela i opravdano ce biti njima nezadovoljan. talo eci tako u svojoj du i veliko zlo. Glaukone. pa ako nece tako da cine. moci najlak e da zapazi sve ono to je nepotpuno i nesavr eno u delima prirode i radinosti. da im u na oj dr avi ne dopustimo da pevaju kako im je volja. naprotiv. ra 84 dovace se svojoj slicnosti s lepim delima koju je valjanim muzickim vaspitanjem u najvecoj meri postigao. ne smemo dopuc titi da se na i cuvari nadahnjuju rdavim likovima uzimajuci svakodnevno i neopa eno od svuda pomalo. gradevina. Jer. kao vazduhom d koji iz pogodnog boravi ta donosi dobro zdravlje. S druge strane. Tako je rekoh ja i sa ucenjem citanja i pisanja: tek onda smo potpuno obuceni kad mali broj slovnih znakova umemo da prepoznamo u svim njihovim b kombinacijama. Moramo tra iti takve stvaraoce koji ce u svojim srecnim sklonostima biti sposobni da izraze lepotu i prirodu onog to ujedno ima i lep oblik i moralnu vrednost. Tako ce oni vec od najranijeg detinjstva biti neprimetno usmeravani ka slicnosti. b XII. A onom ko na takvu kontrolu ne pristaje. prijateljstvu i skladu sa onom recju koja se zala e za lepo. dovoljno da nadzor vodimo samo nad pesnicima i da samo njih prisiljavamo da svoje tvorevine uskladuju s moralom. raskala nom. jer u protivnom nece imati takve efekte? A ovo opet zbog toga to ce mladi covek. nalazice u njima zadovoljstvo.Sasvim je tako rece Glaukon. Na taj nacin ce na i cuvari. Nije li muzika. kao stoka na lo em pa njaku. dakle. Potrebno je vr iti nadzor i nad drugima koji ne to stvaraju da bismo i njih sprecili u zlocudnom. Nije.

Tako je. prelazio bi e preko toga i jo bi poku avao da ga voli. ako ne umemo da prepoznamo razboritost. Bez svega toga ne bismo mogli znati ni da citamo ni da pi emo. a ne bi voleo coveka neskladna? Ne. ni veliku ni malu. Vidim rekoh da ti ili ima .46 A kad bi imao samo telesne nedostatke. ma bio veliki ili mali. Znaci da bi onaj ko je stekao pravo vaspitanje voleo ovakve ljude. ne ispu tajuci iz vida nijednu. velicinu du e i sve to je ovima srodno. razlikujuci istovremeno njih same od njihovih slika. tako mi bogova. u ubedenju da su sve one predmet istog umenja i brige? To je nu na posledica rece on. desilo da se u jednom coveku spoje karakter i odgovarajuca lepota njegove spolja njosti koja odgovara karakteru. nego se oboje ve ba i uci oboje. sa predubedenjem da na sve to ne moramo obracati pa nju. onda bi za coveka. hrabrost. d Kad bi se. zar ne bih mogao reci c da ni mi sami nikada necemo biti muzikalni. Ni slike slova koje vidimo u vodi ili ogledalima ne bismo mogli razlikovati pre nego to poznajemo sama slova. Ono to je najlep e. bila to najlep a slika? To bi zaista bilo najlep e. onda. i ako isto tako ne umemo da otkrijemo ono to je tome suprotno i to je posvuda ra ireno. i ako ne umemo da vidimo gde takve stvari borave i da ih medusobno razlikujemo. ili si imao takve decake i odobravam to. 85 . kao ni na i cuvari koje treba da vaspitamo. narocito kada bi ovome nedostajao du evni sklad.kad ne dopu tamo da nam ijedan promakne. plemenitost. koji bi imao srecu da to posmatra. to je najdostojnije ljubavi? Razume se. Razume se. Pa onda.

50 Da li se i tebi tako cini? 86 Isto tako rece on. jer govor . kakva god bila njegova vrlina. zaista. Onda ce biti sasvim u redu da samoj du i. inace cemo ga prekoriti zbog nevaspitanja i nerazumevanja lepote. Di li ce takav postupak biti u redu? . i da ivi s njim i da op ti sa njim kao sa sinom samo radi njegove lepote. Evo kako ja mislim . ne manje nego to to cini bol! A sla e li se ona sa nekom drugom vrlinom? 403 Nikad. Tako je. ni ljubavnik. a mi da ovde odredimo samo e glavne smerove i tako izbegnemo suvi e duge govore.Ali mi reci ovo: mo e li se preterana strast nekako slo iti sa trezveno cu? Kako bi se mogla slo iti. XIII.47 Ne smeju ni to. A da li se sla e sa gordo cu (oholo cu) i neumereno cu? Sla e se bolje nego sa bilo cim drugim. muzici pri kraju? Zavr ili smo ga tamo gde treba. Zato ce . ako treba da vole i da budu voljeni. I ono se mora temeljno s provoditi od detinjstva d za ceo ivot. mladici treba da dobiju gimnasticku vaspitanje.48 Ne to vi e od toga p. b Dakle i nikakva culna strast. obrnuto. Sokrate. Zar ti se ne cini rekoh da je na govor . a ni be nju. ni jacu.. Svakako. A bi li mi mogao imenovati neku strast koja je silnija i jaca od ljubavne? Ne bih. ni ljubljeni mladic ne smeju imati nikakve veze sa tim. I ja tako mislim rece Glaukon. prepustimo brigu oko tela. kad ona coveka pravi nerazumnim. ne cini du u dobrom. Meni se cini da telo. kad ne sme biti cilj njegove veze sa njim. Posle muzickog. toj stvari. To znaci da se za pravu ljubav ne smeju vezivati nikakvo ludovanje ni preteranost? Ne smeju. A ima li prave ljubavi tamo gde se voli sve to je sredeno i lepo i gde tim osecanjem vladaju trezvenost i pravo vaspitanje? Ima. dobra du a je ta koja svojom vrlinom daje telu svu savr enost za koju je ono sposobno. muzici i treba da se zavr i u ljubavi prema lepom. ukoliko je ona vaspitanjem dobila sve to joj je potrebno. u na oj dr avi postaviti ovaj zakon: onaj koji voli mladica ciju je ljubav zadobio treba da ga voli. izgleda. gledaj da li i ti misli tako.

nego samo onim koje je peceno na ra nju. mo e se reci. Svakome bi pre nego cuvaru bilo dopu teno da se opije i da ne zna gde je. nego nositi sobom posude. a narocito ako slu i kao priprema za rat. ribama. Ti zna da on svoje junake ne gosti. Ima li neceg srodnog izmedu najboljeg gimnastiCKog i nuzickog vaspitanja koje smo malopre opisali. na obali Helesponta. Svuda je. Kako to? To se mo e nauciti i kod Homera rekoh. Sme no bi bilo odgovori on kad bi cuvar morao imati cuvara. c niti kuvanim mesom. Zar ti ne vidi da oni prespavaju ivot i da ovi borci jako i estoko boluju cim malo odstupe od svoga utvrdenog nacina ivota? Vidim.51 To je jasno. . jer se ono za vojnike najlak e mo e spremiti. jer oni moraju biti budni kao psi. na njihovim gozbama u ratu.Hoce. Kako to misli ? Gimnasticko vaspitanje je jednostavno i primerno. lak e slu iti se vatrom. vrucini i hladnoci. Na im ratnicima rekoh ja potrebna je za ve banje neka bri ljiva kola. A kako je sa jelom? Zar ovi ljudi nisu u najvecoj bici? Ili nije tako? Jeste. Ali on rekoh ja uspavljuje i nije preporucljiv za zdravlje. 404 Pa da li ce im onda odgovarati ivot profesionalnog atlete? Mo da. moraju videti i cuti to bolje i ne smeju tako b lako oboljevati u ratu uprkos mnogim promenama u jelu i picu. Rekli smo da se mladici moraju uzdr avati od pijanstva. iako su pored mora.

a ovde bolest.Mnogo lak e. Raznolikost je tamo stvorila neumernost. koji mesa sve tonske nacine i taktove. Ako ti se cini da imaju pravo. 405 Kad u dr avi preovladaju neumerenost i bolest. Sasvim tacno. kad se na sve moguce nacine dovija da se izvuce da bi izbegao kaznu. zar nije ru no i b zar ne slu i kao jak dokaz nevaspitanja kad si ti sam prinuden da ti drugi. nego mu se c svida spretnost u izvr avanju zlocinstva. kad vec ti sam nema osecanja pravicnosti! Nema niceg sramnijeg od toga. jer ne zna koliko je lep e i bolje iveti za sebe i bez posredovanja pospanog sudije? Jeste. Mislim da bismo celu ovu ishranu i nacin ivota s pravom mogli uporediti s onim stilom u muzici i pee vanju. kad nema nimalo smisla za lepotu. narocito ako se i slobodni ljudi u velikoj meri posvete ovim pozivima. dok je jednostavnost u muzici stvorila u du ama razboritost. onda cini se da ti. XIV. nego i zbog onih koji smatraju da su odgojeni kao slobodni? Ili. a prostota u ishrani dala je zdravlje. Svakako. A zar nije jo sramnije kad je neko najveci deo svoga ivota proveo po sudovima bilo kao tu eni ili kao tu ilac. I dobro je ako to znaju i ako se po tome upravljaju. I svi ostali profesionalni borci znaju da se telo mora uzdr ati od svega toga ako hoce da se dobro oseca. vladari i sudije. na primer. nisi prijatelj siraku ke trpeze i sicilijanskog bogatstva u jelima. d prijatelju. A zar nije sramota iskori cavati lekarsku ve tinu d .52 Naravno da nisam. Nisi ni ljubitelj cuvenih jela iz atinskih poslasticarnica? Nu no. Mislim da Homer nikada nije pomenuo zacine. I ne odobrava da ljudi. a sve to cini radi ni tavnog i bezvrednog. to je jo sramnije nego ono pre. A da li bi mi kao dokaz da je stanje vaspitanja u dr avi rdavo mogao navesti ne to jace od cinjenice da su potrebni lekari i stroge sudije? I to ne samo zbog prostih ljudi i radnika. koji ele da svoje telo odr e u punoj telesnoj snazi. Razume se. zar se onda ne otvaraju mnogi sudovi i bolnice? Pravnicku i lekarsko znanje se procuje. dele pravdu. kad mo e da sve 88 preokrene i prevrne. imaju neku Korincanku za ljubavnicu? Nipo to.

patio je cim bi makar malo odstupio od svoje uobicajene dijete i do iveo je starost zato to se njegovo znanje protivilo smrti. niti su zamerili Patroklu koji ga je lecio. a onda i mnoge druge ljude. pratio svoju bolest. Sme no je to mi to shvatamo kad su u pitanju radnici. Znaci da mu je njegova ve tina donela lepu nagradu. a Asklepijevi sinovi niti su je kudili. nego posledice nereda i nacina ivota kakav smo pomenuli? Takav covek postaje pun rdavih sokova i isparenja.54 Zaista neobicno pice za takvog bolesnika. ali nije bio sposoban da se izleci. cini se. A kad se Herodik. prouzrokuje zapaljenje. mislim. a kad je rec . nego zato to je znao da je svakome gradaninu u lepo uredenoj dr avi odreden po jedan posao koji on ima da obavi i da niko nema vremena da celog veka boluje i da se leci.ne da bi se izlecila neka rana ili neka bolest koje mogu doci sa promenom godi njeg doba. dovodi do bolesti. 406 to. c To je i prirodno rekoh jer on nije znao da je Asklepije svojim potomcima predao tu vrstu lekarske ve tine ne iz neznanja ili neiskustva. dodu e. bila smrtonosna. ako pomisli na to da se Akslepijadi. A to su neka nova i neobicna imena bolesti. pun kao jezero. spajajuci gimnasticku ve tinu sa Iekarskom. Nije. koji je bio ucitelj borenja. on je. pa se nadu mudri Asklepijevici53 pobudeni da takvim bolestima daju imena kao to su: nadimanje i katar. On je. Ranjenom Euripilu dala je slu avka da pije pramnejsko vino koje je posula bra nom i istruganim sirom. Tako je svoj vek provodio lececi se i ne radeci nikakav drugi posao. tako je. mucio najpre i najvi e samoga sebe. Kako to? Tako to je odlagao svoju smrt. u stvari. pre Herodika55 tako se bar ka e nisu slu ili ovim nacinom. To dokazuju njegovi sinovi kod e Troje. Jeste. lecenja koji danas. Mislim rekoh ja da takvih bolesti u vreme Asklepija nije ni bilo. koja je. razboleo.

kako bi im na taj nacin produ io ivot pun muka i omogucio im da radaju . A ako telo nije sposobno da to podnese. ali ga zadesi neka bolest. Cini se da je tako rece on. dok bogata e tako ne to nikako ne sprecava u sprovodenju Fokilidove maksime? Bogami rece on Fokilidovu zapovest najvi e ometa preterana briga . onda tesar umire i re ava se svih briga. jer ona uvek izaziva strah od bolesti. i u miru. Ne razume rekoh ja za to je Fokilid govorio da treba negovati vrlinu kad se ima od cega iveti. ako mu ka e da stavi na glavu e ir ili ne to slicno tome. negovanju i upra njavanju vrline stvaraju se te koce. ili se i cistio.. pa je potrebno da je lekovima i operacijama odstrani kako bi nastavio svoj uobicajeni ivot. Kad se razboli tesar rekoh ja onda on tra i od lekara lek koji ce piti kako bi bolest izbljuvao. bogatima i onima koji se smatraju srecnima. Zatim ka e takvom lekaru zbogom. Zar ne mo emo reci da je i Asklepije za to znao? On je svoju lekarsku ve tinu namenio onim slucajevima d gde je bolesnik po svojoj prirodi zdrav i mudro ivi. u kojem mora voditi racuna . udubljivanju u. Ta preterana briga . ozdravi i ivi radeci svoj posao. nego da sebe poucimo u tome da li bogata mora da neguje vrlinu i da li je ivot nemoguc za onoga koji vrlinu ne upra njava. XV. Ili. bolesti. telu smeta i u privredivanju. telu je osnova glavobolje i vrtoglavice za koje optu uju filozofiju. telu. A za bogata a ka emo da nema nikakvog takvog posla da ne bi mogao iveti kad ga ne bi obavljao? Tako se bar misli. Takvo preterano staranje . vrati se svome uobicajenom nacinu ivota. sebe i u razmi ljanju. a ponekad hoce da se oslobodi bolesti gorenjem ili rezanjem. izgleda.56 Mislim da je treba negovati jo i pre toga. postavimo na e pitanje ovako: da li tesarima i drugim manuelnim radnicima vaspitavanje sebe samih smeta u njihovom poslu i to zbog pa nje koju takvo samovaspitanje zahteva od uma. da ne bi naneo tetu dr avi. onda mu bolesnik odgovara kako nema vremena da boluje i kako mu takav ivot. Ako mu lekar odredi dugu dijetu. Kako to rece on. a zanemariti predstojeci posao. Ali on nije imao nameru da leci sasvim bolesne ljude i da propisima dijete ovde ne to oduzme a onde ne to doda. Ali takav covek. Hajde da se ne prepiremo oko istinitosti Fokilidove maksime. briga koja ide dalje od onoga to zahteva gimnastika. pa i stvarnu telesnu patnju. A najvi e smeta u sticanju znanja. i treba da se na taj nacin slu i lekarskom ve tinom? Za to? Zar zato to je imao svoj posao i to mu ne bi koristilo da ivi kad ne bi mogao da ga obavlja? Razume se. iako je jasno da gde god takva zaokupljenost telom postoji. nije ni od kakve koristi. ne shvatimo. kao i u dr avnim poslovima. i u ratu.

Nama. bila ista takva. Naprotiv. jer oni ne koriste ni sebi samima ni dr avi. Tako je rekoh. medutim. kako se mo e ocekivati. XVI. A pesnici tragedija i Pindar59 se tome protive. mislili su oni koji su po prirodi bolesni i neumereni da nemaju od svog ivota ni ta ni sami. i da ga je zato ubio grom. ti tvrdi da je Asklepije bio dr avnik odgovori on. nego je smatrao da ne treba negovati ljude koji nisu spoe sobni za ivot. To i zaslu uju. koja bi. pa lekarska ve tina ne srne biti radi njih i oni ne smeju biti leceni cak ni onda kad su bogatiji od samoga Mide. jer su bili uvereni da su ti lekovi dovoljni da izlece ljude koji su pre ranjavanja bili zdravi i iveli ured b nim ivotom. ponela pred Trojom kao hrabri junaci i da su obavljala svoj lekarski posao onako kako ja ka em? Zar se ne seca kako je Menelaju koga je ranio Pandar krv isisao iz rane i stavio lekove blage?S7 Kao ni Euripilu. Zar ne vidi da su se i nje408 gova deca. govore da je Asklepije Apolonov sin i pricaju kako su ga novcem podmitili da izleci jednog sac mrtnika. ni njemu nisu prepisali ta treba da pije ili da jede. zato to je on bio takav.decu. niti kome drugom koriste. I opisuje Asklepijeve sinove kao da su to bili neki izvanredni ljudi. i svakako im ne bi ni ta kodilo da su onu me avinu58 popili. Zar nije tako? Onda. ra .

dakle. Jer. i to vi najvecem broju. kao to se to radi u telesnim bolestima. mislim da se telo ne brine za telo.61 Ima pravo rece takav covek ima bar dobrih izgleda da bude sudija najbolje vrste.zum ka e da dm ne verujemo obe ove stvari. a ne mladic. Ispravno je to to ka e . Bez sumnje. i koji bi sami propatili sve te bolesti i po prirodi ne bi bili potpuno zdravog tela. ako se hoce da ona bude lepa i dobra i da zdravo procenjuje ta je pravedno. nego cemo reci: ako je bio bo ji sin. Jo vi e od toga rekoh ja to bi bio dobar sudija kojeg si ti tra io. a ako je bio srebroljubac. koji bi upoznali najveci e broj tela u najgorem mogucem stanju. i sama rdava.c0 To je tacno. On nepravicnost nije osetio zato to je ona bila u njegovoj du i. Zato je nu no da dobar sudija bude starac. cemu brinuti ako dopusti da postane. samo ne bi bilo niti bi postalo lo e. zna li na ta ja mislim kad to ka em? Znacu kad mi bude rekao. A slicno tome. Istina je. ali ti si svojim pitanjem pokrenuo dve razlicite stvari. Sudijina du a ne srne od detinjstva sticati iskustvo u rdavom delanju. du i zapoveda du om kojoj nikako ne srne biti dopu teno da se od detinjstva razvija medu rdavim du ama i da sa ovima dolazi u dodir. dobri su i jedni i drugi. utoliko lak e ukoliko oni u sebi samima nemaju uzorak zlonamernosti. . onda nije bio bo ji sin. da bi koristeci se time mogla po sebi postaviti dijagnozu . Eto za to dobri mladi ljudi izgledaju kao da su naivni i za to ih nepravicni ljudi mogu b prevariti. Ali ta veli na ovo. koja se ne mo e ni . onda nije bio srebroljubac. u tudim du ama i da uvidi 92 kakvo je to zlo. 409 Sudija. dobre sudije bili bi oni koji su dolazili u dodir s ljudima najrazlicitijih priroda. niti da sama pocini nepravde i prode kroz sva boravi ta nepravde. niti ovim sme biti zahvacena. Ali. nepravdi drugog. To upravo i nameravam. Pri tom se slu io znanjem. jer je on tek u kasnijim godinama saznao ta je nepravicnost. jer dobar je onaj cija je du a . ili ako jeste. a ne licnim c iskustvom. Sokrate? Treba li u na oj dr avi da bude dobrih lekara? Pretpostavljam da bi u najvecoj meri bili takvi upravo d oni kroz cije su ruke prolazili i zdravi i bolesni. upravo tako se i de ava. telu brine du a. nego se dugo vremena trudio da je pronade kod drugih. Kako to? Najbolji lekari bi postali oni koji bi od detinjstva poceli da uce svoju ve tinu. prijatelju. inace.

prirodno. Jer. vrlina je ta koja je sposobna da upozna samu e sebe kao i pokvarenost. onda ce svakako moci da postigne da mu lekarska ve tina ne bude potrebna. a i drugima. kojem smo govorili.dobra. I meni se tako cini. jer i prema njima pokazuje nepoverljivost i svoje nepoznavanje moralnog zdravlja. i kad i ove procenjuje po d sopstvenom uzoru. starati samo . imajuci samog sebe kao uzor. b A kad ovako odgojen covek. on samom sebi. . A oba ce se. gradanima koji 410 su telesno i du evno zdravi. Ocigledno je rekoh ja da mladici. osim u izuzetnom slucaju. I lekarsko zanimanje. Samo takav covek postaje mudar. obrazovani onom jednostavnom muzikom koja u njima neguje razboritost. misli da je lukav i mudar kad uzima izgled stra nog i kad se pona a tako da druge procenjuje kao da su njemu nalik. To je rece on cela istina. one koji nisu telesno zdravi pustice da umru. a one koji su du evno bolesni i nepopravljivi osudice na smrt. prema tome. pokvarenost ne bi mogla upoznati samu sebe ni vrlinu. Tako je. istovremeno i na isti nacin prima i gimnasticko obrazovanje. Dobrog i mudrog sudiju rekoh ne treba tra iti u takvom coveku. zar ne? I to mi tako izgleda. smrt je najbolje to se mo e postici i za one koji su takvi i za dr avu. 93 . A onaj ko je stra an i sumnjicav. pre izgleda mudar nego neupucen. a rdav covek nikada. Ali po to se takav covek ce ce susrece sa rdavim nego sa dobrim ljudima. nece imati potrebu za takvim sudstvom. Doista. tada izgleda glup. onaj ko je sam pocinio mnoge nepravde. odredice u na oj dr avi kao i sudsko: zakonodavstvom. nego u onom koga smo prethodno opisali. ako je vremenom dobila valjano vaspitanje. XVII. Ali kad takav pristupa dobrim i mudrim ljudima.

XVIII. a muzicku stranu vaspitanja sasvim zanemaruju. ima mudru i hrabru du u. . po svoj prilici. Ipak rekoh ja u toj surovosti je ona prirodna estina koja se. Ako se. ne misle time. Nego kako upita on. a oni koji se bave samo muzikom postaju mek i nego to je to za njih same dobro. mekoci i blagosti u drugih. ona prelazi u meku tvo. i . a druga vaspitanju du e. pokazuje kao hrabrost. boja ljiva je i gruba. nacinicemo od onog to je po prirodi dato ne to istovremeno blago i sredeno. Ali one se moraju uskladiti jedna s drugom? Svakako. 94 Tako je. Tako je. Jeste. 411 Onaj kod koga su njih dve dovedene u sklad. neko suvi e predaje muzici. ako je pak podvrgnemo valjanom vaspitavanju. ali. da jedna ima da slu i vaspitanju tela. ako dobije ispravno vaspitanje. To je i moje mi ljenje rece on. koja ce. ako je prekomerna i usmerena na ono to ne treba. Zapazio sam rece Glaukon da oni koji se bave samo gimnastikom postaju suroviji nego to je to potrebno. Sasvim tacno. e A ta cemo s blago cu? Nije li ona po svojoj prirodi prijateljica mudrosti? No ako je veca nego to treba. A du a onoga kod koga nisu u skladu. dragi moj Glaukone rekoh ja da oni c koji nareduju da se \ aspitava i pomocu muzike i pomocu gimnastike. cemu to govori ? d . a i nece raditi kao i ostali rvaci. Znaci.62 Moramo to reci. koji jedu radi snage i napre u se. kao to se to cesto smatra. Pa onda moramo reci da na i cuvari treba da imaju obe prirode. ili kakvi su oni kod kojih je suprotan slucaj? . surovosti i tvrdoci u onih prvih.Radeci telesne ve be i izla uci se drugim naporima svakako ce prvenstveno imati u vidu volju i vi e ce se truditi da probude nju nego telesnu snagu. Meni se cini rekoh da se i jedno i drugo zahteva najvi e radi du e? Kako to? Zar ne vidi kakvo je du evno stanje onih koji se celog svog veka bave samo gimnastikom. dakle. postati okrutna i zla.

onda ce se ona rastopiti i razliti. Ako se. sasvim ugu iti. desi coveku odva nom. onemeti i oslepiti zato to nije okusio ni od istra ivanja. iza kojih stoje aritmija i neoplemenjenost. koju je mo da i pomalo imao u du i. A zatim? Ako ne bude radio ni ta drugo i ne d bude imao nikakve veze sa Muzama. Sasvim tacno.64 Buduci neprie jemciv za razloge. Mislim da takav covek postaje neprijatelj logosa (misologos) i neobrazovan (amousos). on ce. A ta ce biti ako se neko mnogo bavi gimnastikom i dobro se hrani. tako da on zbog sitnica plane i opet se rashladi: c tada takvi ljudi. odrezati mi ice.63 Tako je rece on. opet. on ce je. kao kroz levak. zar nece biti pun samopouzdanja i odva nosti i nece li biti hrabriji nego to je ranije bio? Razume se da hoce. Ako se. ni od razmi ljanja. b ako produ i da svoju volju neprestano ovako omek ava. i zato to ona nije probudena. tako reci. opet. a pri tom potpuno zanemaruje muziku i filozofiju? Nece li se on u pocetku osecati veoma jak s obzirom na svoje telo.onda pu ta da ona kroz njegove u i. nece li njegova te nja za naukom. i uvek su neraspolo eni. nije hranjena. uliva u du u glasove frule i puni je onim sladunjavim. onda oslabiti. ivi u neznanju i gluposti. on se pona a kao neka divlja zver. onda ce to ici jo br e. svuda primenjuje silu i grubost. a osecaji koje prima preko cula nisu preci ceni? Tako je. dodu e. umesto da budu odva ni. ako je sklon odva nosti u prvi mah omek ati svoju volju kao to se omek ava gvo de i nacinice ne to korisno od onoga to je bilo neupotrebljivo i kruto. onda slabi njegovu volju i cini je razdra ljivom. postaju prznice i svadalice. Ali. a od sebe naciniti mlitavog borca". 95 . svojoj du i. blagim i sentimentalnim melodijama i onda ceo ivot provede pevajuci i odu evljavajuci se pesmom. to desi coveku koji ni po prirodi nema volje. najzad.

Ko bi jo govorio . Dobro rekoh. mogli bismo s punim pravom nazvati muzicki i harmonicki savr eno odgajenim covekom. Tako bi bar trebalo da bude. ako elimo da sacuvamo njeno uredenje? Neophodno je potreban. . Sokrate! Ali. dr avi. A kako ovo treba da budu najbolji cuvari. bila nacela obrazovanja i vaspitanja. Ako je tako. onda je neki bog dao ljudima ta dva umenja. i on bi na to imao mnogo vi e prava nego onaj ko je vest da ice instrumenta podesi jednu prema drugoj. XIX. A volece.Sasvim je tako rece Glaukon. onoj njihovoj dvostrukoj prirodi: vitalnoj i filozofskoj. Glaukone. pri tacnijem posmatranju. a mladi da slu aju. A covek se najbolje stara . hoce li nam u dr avi biti potreban takav nadzornik kakvog smo upravo opisali. ili obratno. a osim toga se moraju starati i . u svome pozivu moraju pokazati pamet i sposobnost. Znaci. ko ih najravnomernije privodi svojoj du i. dakle. Stoga se te dve prirode moraju medusobno uskladivati suzbijanjem jedne i pojacavanjem druge kako bi se postigla prava mera. brinuci se ne toliko za njihove du e i tela. zar ne ? Jasno je. a to nije te ko uskladiti. Ovo bi. a ko ce se pokoravati? Svakako. lovu i lovljenju. i ono cija je dobrobit najvi e vezana za njegovu dobrobit. dakle. nego prvenstveno . muziku i gimnastiku. I to najbolji medu njima? I to je jasno. najvi e ono to izgleda kao da je dobro uskladeno s njegovim interesom. onome to veli. Razume se. A ta treba posle ovog da utvrdimo? Zar ne to. i to. Onoga. . d Tako je. cini se. ko ce medu njima vladati. za koje nam se. dakle. . svakako. Tako je rece on. Oni. dakle. nece nipo to uciniti. igrama na ih mladica. Zaista nije te ko. to je jasno. gimnastickim utakmicama i konjskim trkama? Jasno je da se sve to mora slagati sa ovim na im principima. naje vi e cini da u celom svom ivotu s puno odanosti rade ono to misle da je korisno za dr avu a to joj nije od koristi. A zar najbolji zemljoradnici nisu oni ljudi koji su najpogodniji za zemljoradnju? Jesu. onda ce to biti oni koji su najpogodniji da cuvaju dr avu? Da. Da stariji ljudi treba da nareduju. da medu cuvarima treba odabrati one ljude. Izgleda da je tako rece on. ko najlep e ume da objedini muzicko vaspitanje i gimnastiku.

u prvom slucaju govorom. b I to samo kad smo rtve prevare ili opsene ili nasilja? Ovo opet ne razumem rece on. po tvome. po to su i ne primecujuci to li eni svog ubedenja. a u drugom vremenom. Takve ljude moramo. onome to jeste da jeste nije istinito? Pravo govori odgovori on i ja mislim da se istinitog ubedenja li avamo samo protiv svoje volje. nego da li se strogo dr e tog nacela i da li ni pod sugestijom ni pred silom ne odustaju od njega. ali . njihovim godinama. i ne zaboravljaju s^cje nacelo da moraju raditi ono to je za dr avu najMlie. -ne bi bilo rdavo gire iti u onome to je istina. bilo s na im pristankom bilo bez na eg pristanka: s na im pristankom onda kad saznamo da je to ubedenje pogre no. dok rado gube ono to je rdavo? Osim ako.^ mi se cini. i u tome da je' istina ne to dobro? Ili mo da misli da ubedenje . Meni se cini da na jedno ubedenje napu ta. Kako? Zar i ti ne smatra rekoh da se ljudi li avaju onog to je dobro samo bez sopstvenog pristanka. kafc. Prevarenim nazivam one koji su dopustili da budu razuvereni i one koji zaboravljaju. a bez na eg pristanka u svakom onom 413 slucaju kada je ono istinito. Kako to misli da ne odustaj >d njega"? Reci cu ti. tra iti ne vodeci racuna . tome kako se to de ava protivno na em pristanku. morace me jo pouciti. Razumem rece on napu tanje jednog ubedenja s na im pristankom. Cini mi se da govorim svecano kao tragicari rekoh. Razume li sada? .To su pravi ljudi.

moramo tra iti one koji su najbolji cuvari svog uverenja. dajuci im zadatke u kojima se spomenuto uverenje najlak e mo e zaboraviti i u kojima se isto tako lako mo e biti prevaren. da mladice isprobamo u njihovoj mogucoj stra ljivosti i otpornosti prema . Treba ih. A onog koji nije od te sorte. ukoliko ima u vidu da smo time to smo rekli. pribli no odredeno. kao to se pla ljivost drebadi isprobava bukom i vikom.65 . u svim takvim okolnostima da je ovladao dobrim ritmom i sopstvenom uskladeno cu kao osobinama koje ce ga kvalifikovati da bude najkorisniji i za sebe i za dr avu. ne treba prihvatiti za takav polo aj. kako mi se cini. seni koja dolazi od u ivanja. s druge strane. uspe no 414 pro ao kroz sva takva ispitivanja i koji bi iz svih isku enja izi ao besprekoran. Tako dakle. Takvom treba dati 98 sve pocasti za njegova ivota. c I ti bi. Ali. izlagati naporima. I to sam razumeo i odobravam to to si rekao. trebalo bi. pokazujuci u svemu da je dobar cuvar samog sebe i muzike u kojoj smo ga poucavali. i to da ucinimo mnogo bolje nego to se zlato isprobava u vatri. Treba ih. Prisiljenim nazivam one koje su bol i patnja naterali da promene svoje ubedenje. samo oznacili glavne smerove. kao to sam ranije govorio. kao mladic i kao zreo covek. bilo zbog osecanja straha zato to im je stavljena u izgled neka opasnost.Da. Eto. U pravu si rece on. Hocemo li tako postupati? Da. Tako bismo otkrili koji od njih u svim takvim situacijama ostaje otporan prema opseni i dobro se dr i. pa ih pri svemu tome posmatrati. bio bi dostojan da bude onaj koji je prvi u dr avi i medu cuvarima. nadalje. i to onog da treba stvarati i misliti samo ono to je najbolje za dr avu. trebalo izvr iti izbor i ustolicenje poglavara (arhonata) i cuvara. dakle. i patnjama i borbenim takmicenjima. Glaukone. onaj koji bi redom. Doista rece on svaki prevareni izgleda nam kao da je opsenut. posmatrati jo od njihovog najranijeg detinjstva i proveravati ih. rekao da su rtve opsene oni koji su svoje ubedenje promenili. bez strogog izvodenja.. Trebalo bi i za proveravanje toga ustanoviti neko pona anje koje ce biti pogodno za posmatranje.. preostao je rekoh onaj treci slucaj koji se odnosi na opsenu. a posle smrti treba mu podici nadgrobni spomenik i odavati druge najvi e pocasti koje ce cuvati uspomenu na njega. kao dete. dakle. pokazujuci. Najzad. a ostale odbaciti. bilo zato to ih je neko u ivanje zacaralo. kako bi. d treba odabrati onog koji nikad ne zaboravlja to uverenje i koji se te ko mo e prevariti. XX.

Nikakvu novu rekoh vec fenicansku. njihovo negovanje i vaspitanje. onda na ostale gradane? Kakvu la ? upita on. tome govore i uveravaju nas pesnici. Ali produ ih ja koju bismo od onih dopu tenih la i. Videce i sam da sam s pravom oklevao kad ti budem . poslala na svet i sada se po zemlji na kojoj ive moraju starati kao . zvacemo pomocnicima i izvr iocima odluka poglavara.67 ne to to je u starim vremenima cesto bivalo. tome govori . Reci cu im da im se sve ovo. . jer su to njihova braca i deca zemlje. osim ako se potrudimo da u tako ne to budemo uvereni. i ostale sprave njihove bili pod zemljom i tamo su e odnegovani i uobliceni. i njihovo oru je. Najpre cu nastojati da uverim same poglavare i njihove ratnike. a potom i ostale gradane. a kad su bili sasvim dovr eni. desilo u snu. ako ne na njih.I meni se tako cini b rece on. Cini mi se da se te ko odlucuje da . cuvarima koji sprecavaju jedne u htenju a druge u mogucnosti da cine zlo? A one mladice koje smo do sada nazivali cuvarima. Zar onda nece biti najispravnije ako takve nazovemo savr enim cuvarima d od spolja njih i od unutra njih neprijatelja. njihova majka. Govori samo i ne boj se. Tako i ja mislim. kojima smo ranije govorili. a u stvari oni su sami. d Pa dobro. a to u na em vremenu ne biva i ne znam kako bi moglo da biva. tome govorio. XXI. iako putem c la i. uticali prevashodno na same poglavare ili.66 mogli upotrebiti da bismo u plemenitoj nameri. . kako . a moraju tititi i ostale gradane. onda ih je zemlja. govoricu mada jo ne znam kako cu naci smelosti i reci za to. svojoj materi i hraniteljici i moraju je braniti ako je neko ugrozi.

najvecim delom." Postoji li kakvo sredstvo koje mo e pomoci da se u taj mit poveruje? d Ne postoji nikakvo. potomstvu. ne smeju prema njemu c imati nikakvo sa aljenje. ukazace mu pocast i unapredice ga.69 To bi bilo dovoljno rekoh ja da ih podstakne na vecu brigu . Ali bog. dr avi i . Na a zamisao ce vredeti toliko koliko se u nju bude verovalo. sebi. Ali cuj svr etak mita. Je li tako? rtvu. i onima spolja i kako bi se mogli braniti. Ali ce b se de avati i da zlatan rodi srebrno dete. i decu koja je nalik na vas. I to takva mesta. radacete. svi ste braca! kazacemo im kao da smo mitolozi. ukoliko se racuna na ove kojima ti predla e takav mit. nekog kao cuvara. potomke i ljude koji ce se kasnije roditi. A kad jednom budu gore. jer. proroci te kazuje da ce dr ava potpuno propasti u onom vremenu kada je budu cuvali gvozdeni i bronzani cuvar. cemu drugom ne staraju tako bri ljivo kao . ukoliko neko ne bi hteo da se pokorava zakonima. 415 U pravu si rekoh. jer mi se cini da govori . A mi cemo naoru ati ove potomke zemlje i ucinicemo da poglavari uspostave prevlast. neka pripreme mesta Tako je. nego ce mu odrediti mesto koje odgovara njegovoj prirodi i svrstace ga medu zanatlije ili zemljoradnike. kucama. ukoliko sam dobro razumeo ono to si rekao. Vi koji sacinjavate dr avu. kucama koje dolikuju . je li. koji vas je oblikovao. a srebrni zlatno. Svakako rekoh ali . Ali ja bih takvo sredstvo pribavio za njihove sinove. ako bi medu ovima bio neko ko bi u sebi imao zlata i srebra.68 A kako ste vi svi istoga roda. XXII. i to ce se naizmenicno ponavljati i u drugim slucajevima.Nisi se malopre bez razloga stideo da ka e tu la . i to zato da bi utvrdili koja je od prethodnih sme a u njihovim du ama zastupljena. nekog kao pomocnika. neka za svoj logor tra e najbolje mesto u dr avi kako bi iz njega mogli upravljati i onima ize nutra. srebra ima najvi e u onima koji su nacinjeni kao pomocnici. Zato bog pre svega i najvi e nareduje onima koji zapovedaju da ni nad cim ne budu tako dobri cuvari i da se ni . pa zato zaslu uju da budu najvi e cenjeni. udesio je da oni koji treba da zapovedaju budu pome ani sa zlatom. a zemljoradnike i ostale zanatlije sacinio je ponajvi e od gvo da i bronze. Ako njihov potomak ima u sebi bronze i gvo da. ako neki neprijatelj pode da kao vuk napadne stado. Kad budu po 100 stavili tabor i prineli odredenu za spavanje. koja ih mogu cuvati i od zime i od vrucine? Da.

ili gladi. da nijedan nema takvu kucu ili ostavu da u nju ne bi mogao uci svako ko to eli. vi e vuci nego psi. I zar dobro vaspitanje nije najbolja predohrana za to? A oni ce biti zaista dobro vaspitani. odgaji tako da oni iz obesti. Pa ako treba da budu takvi. ciji je zadatak da se biju e u ratu. Razume se da je to stra no. a jo manje da ih izaziva da ucine d zlo ostalim gradanima. i njihovi stanovi i sve ostalo njihovo imanje mora biti tako ude eno da ne odvraca cuvare od elje da budu mnogo bolji od svih ostalih. dragi Glaukone rekoh nego mo emo reci samo to da oni moraju imati pravo vaspitanje. 416 A kakvu. b Zar onda ne treba svim mogucim nacinima sprecavati da isto to ucine i na i cuvari sa gradanima. razliku misli da treba tu praviti? upita on. ako to nije preko potrebno. ili rdave navike sami poku avaju da napadnu stado. odmerice i primice od drugih gradana kao nagradu to se staraju . Sve ono to umereni i hrabri borci. opet. .vojnicima. Zaista ce tako reci svaki razuman covek. da su. Ni ta nije sramnije ni stidnije za pastira nego ako svoje pse. To moramo spreciti rece Glaukon. kad su oni jaci od njih. tako da onda vi e lice na svirepe tirane nego na dobronamerne prijatelje. cuvare stada. treba da imaju. Ali mi to jo uvek ne smemo tvrditi. da nijedan od njih nema nikakvo imanje. Pored takvog odgoja. Zatim. Poku acu da ti objasnim rekoh. a ne trgovcima. onda pogledaj nije li potrebno da ive i stanuju otprilike ovako: pre svega. c ako treba da imaju onu najva niju osobinu: da budu blagi medu sobom i prema potcinjenima. njihovoj bezbednosti. reci ce razuman covek. dakle. ma u cemu se ono sastojalo.

naci ono to treba reci. mrzece i bice omrznuti. jer oni ipak ne u ivaju nikakvo dobro od dr ave? Dok ostali gradani sticu imanje. i srebra. Jedino njima je u dr avi zabranjeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom. dok prinose rtve bogovima i goste svoje prijatelje iz sopstvenih sredstava. KNJIGA CETVRTA St. bice neprijateljski vladari. ali nece trpeti ni oskudicu.7' Tako ce spasti i sebe i dr avu. tako da ne mogu ni putovati po svojoj volji ako to za ele. Dobro. ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega. ne mogu praviti poklone heterama d ne mogu tro iti kao to to inace rade ljudi koji izgledaju srecni. postace upravnici i zemljoradnici umesto b da budu vladaoci. po to je dr ava stvarno u njihovim rukama. oni ne smeju biti s njim pod istim krovom. kojim smo dosad i li. ti neko ka e da tvoji ljudi ne ive ba sasvim prijatno. i novac. a ne saveznici gradana. i sve ostalo to se smatra da moraju imati oni koji treba da budu srecni. koja le i u dr avi i koja nema nikakvog drugog 420 posla nego da stra ari. nego da cela dr ava bude to u najvecoj odgovori Glaukon. imaju i zlata. to se zlata i srebra tice. ratnici lice na obicnu najamnicku vojsku. A cim budu stekli sopstvenu zemlju. i kuce. kazati da ne bi bilo nimalo cudnovato kad bi oni i ovako bili veoma srecni. bojace se vi e neprijatelja u dr avi nego onoga spolja i tako ce se i oni sami i cela dr ava sunovratiti u propast. rekao bi neko. Ali mi nismo sagradili svoju dr avu zato da u njoj samo jedan stale (ethnos) bude narocito srecan. Sokrate. onda svojoj optu bi dodajem jo i to. Oni ce se hraniti za zajednickom trpezom70 i ivece zajedno kao u taborima. treba im reci da oni u svojim du ama nose bo je i od bogova poklonjeno.tako da im za narednu godinu ni ta nece preostati. I. Zar ne? Svakako . iako. Mislim rekoh da cemo. Tada prekide Adeimant i rece: 419a A kako ce se odbraniti. Tako cemo. Zbog svega toga reci cemo da njihove stanove i sve ostalo treba urediti ovako i zakonom potvrditi. da im ljudsko zlato nikako nije potrebno. naime. grade lepe i velike kuce i za njih nabavljaju lepu opremu. . dok je njihovo zlato neokaljano. i da gre e ako bo je zlato dovedu u vezu 417 sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave. Da rekoh a osim toga oni primaju samo hranu i uz nju ne dobijaju ni novac kao ostali najamnici. dotle. ako. ganjace i bice ganjani celog veka. ako nastavimo onim putem. i kako si malopre pomenuo. b Ti pita ta bismo mogli reci u odbranu? Da. sve od njih zavisi. To i jo mnogo slicnih stvari si izostavio u svojoj optu bi. jer se sa kovanim zlatom desilo vec mnogo bezbo nih stvari.

Mi smo mislili da cemo u takvoj dr avi najpre 103 .meri.

mogli bismo i sve ostale usreciti na taj nacin. misliti na to kako da njima obezbedimo najvecu srecu. nego samo tako izgledaju. pa nece biti one strukture iz koje nastaje dr ava. prisiliti i nagovoriti da budu najbolji vr ioci svojih poslova. tako da cela dr ava bude bla ena i srecna. onda moramo pustiti da priroda svakog pojedinog sloja omoguci svakom od njih udeo u sreci. imajuci u vidu celu dr avu. Ali nam to nemoj preporucivati. onako kako je mi zami ljamo. Ako mi. da ih obucemo u dugacke haljine. a dode neko i prekori nas to nismo najlep e boje stavili na najlep e delove tela. Zamisli da mi slikamo. dakle. a pored njih da postavimo loncarski tocak. ali. i ne uzimamo samo neke ljude da ih usrecimo nego cinimo to sa celom dr avom. . cudnovati covece. Treba. Posle cemo se pozabaviti suprotnim. Cini mi se da lepo govori rece on. kojom se najgore upravlja. onda zemljoradnik nece vi e biti zemljoradnik. ako cela dr ava bude ovako napredovala i ako se njome bude lepo upravljalo. ili da tako moramo slikati i druge delove. nisu obojene purpurnom. po to bismo videli i jednu i drugu. a pomocnike i cuvare. onda onaj ko .c naci pravicnost. Sada jo stvaramo srecnu dr avu. dr avi. vec crnom bojom. a oni su jedini u stanju da njome lepo upravljaju tako da ona bude srecna. na primer. misli . obavijemo zlatom i da im naredimo da obraduju zemlju po svome nahodenju. ni loncar loncar. ili cemo. II. to. morati gledati da njoj stvorimo tu srecu. onda to za dr avu nije tako stra no. nepravicnost. zemljoradnicima i srecnim domacinima govori drugo kao da tu nije rec . opet. postavljamo cuvare da to zaista i budu i da dr avi ni najmanje ne nab kode. ako bi slucajno za eleli da rade svoj loncarski posao. mogli bismo prosuditi . pa. nisu. u stvari. da jedu. onome to vec odavno tra imo. a u dr avi. a. Umeli bismo mi da usrecimo i e zemljoradnike. kao i 104 c sve ostale. onda vidi kako celu dr avu potpuno uni tavaju. dakle. nemoj misliti da oci moramo naciniti tako lepim da to vi e ne budu oci. necem drugom a ne . oci kao ne to najlep e. vec . dr avi. piju i goste se. mogli bismo pozvati loncare da zauzmu mesta pored vatre. tim pozivima se ne mora toliko govoriti. niti ce iko drugi biti na svome mestu.1 Ali . Evo odgo d vora koji bi nas najbolje opravdao: . ako se pokvare i prave se da su to. ako krpaci2 vi e ne vrede. ako cuvari3 zakona i dr ave nisu to stvarno. nekoj narodnoj svetkovini. videti da li cemo postavljajuci cuvare. Jer ako po 421 slu amo tebe. nego gledaj zato pa ljivo da li smo svakome delu dali ono to mu odgovara i da li smo celinu nacinili lepom? Isto nas tako nemoj primoravati ni da cuvarima stvorimo takvo blagostanje koje ce od njih naciniti sve drugo samo ne cuvare.

ropski duh i rdave poslove. ako zbog siroma tva ne mo e kupiti alat ili ne to drugo to mu je potrebno za posao.A ta misli hocu li lepo reci i ono to je sa ovim u vezi? A ta je to? d Seti se ostalih zanatlija''. Sokrate. kako mi se cini.5 Sasvim tacno. opet. pored te nje za prevratom. Kako to? Evo kako: ako se loncar obogati. onda ce raditi e gore i nacinice svoje sinove i ostale koje uci zanatu gorim zanatlijama. Izgleda da je tako. Zbog obe stvari. bogatstvo i siroma tvo rekoh jer bogatstvo donosi rasko i lenjost. postaju i zanatski proizvodi i zanatlije samo gori. mnogo gori. na li i druge zadatke za cuvare. Ali razmisli. . ta to? 422 Pa. dakle. zanatu? Nece. narocito ako bude prinudena da se bori protiv velike i bogate dr ave? Jasno je rekoh da je te ko boriti se protiv b jedne. i zbog siroma tva i zbog bogatstva. Postace onda gori loncar? Da. Postace lenj i nece se vi e brinuti kao to je to ranije cinio? Nece. hoce li hteti da se jo uvek brine . da li iste stvari ne kvare i njih te postaju rdavi? A koje to stvari? Bogatstvo i nema tina rekoh. Razume se. a protiv dve ovakve bice lak e. A. pa ce svakako morati paziti da to kri om ne ude u dr avu. i te nju za prevratom. kako ce na a dr ava moci da ratuje ako ne stekne novaca. a siroma tvo. Tako smo.

Pa makar i redom: pravice se kao da be i. nego svaka sadr i u sebi mnogo dr ava. kao to smo odredili. a vama jeste. nama to nije dopu teno.7. Prvo rekoh ako bude potrebno da se bore. Pristajem na to.8 I dokle god tvojom dr avom budu upravljali mudro.ta si rekao? upita Adeimant. udac rice cim se ko pribli i. Pa onda. i ako tako postupa i sa grupama i sa pojedincima. nadalje. zar nece na i izve bani borci imati da se bore sa bogatim ljudima? To je istina. zaslu uje da nosi to ime! (Highlight comment amerv 15. Ako sa njima bude postupao kao sa jednom dr avom.2007. a tako i treba. kao u onoj decjoj igri.0 Zar ne bi ovakav covek savladao vi e takvih? Ne bi zaista bilo nikakvo cudo. ako pak u njima otkrij e ono mno tvo dr ava. drugu 423 siroma ni. jer izgleda da si ispravno govorio. okrenuce se i ponoviti to cesto na suncu i na zapari. imace mnogo saveznika koji cete braniti i malo neprijatelja koji cete napadati. Onda ce se verovatno na i borci lako boriti sa dvostrukim i trostrukim brojem njih. d A kad bismo poslali emisare u drugu dr avu i kad bi oni preneli sledecu iskrenu poruku: Mi ne upotrebljavamo ni zlato ni srebro. budite na i saveznici u ratu pa ce sav plen vama pripasti" misli li da bi oni koji bi culi takvu poruku vi e voleli da ratuju protiv mr avih i jakih pasa. nijedna od njih nije u stvari jedna dr ava. ako se bogatstvo drugih e dr ava na taj nacin nagomilava u jednoj. jer. nacinice veliku gre ku. 14:25:48 blank) Kako cemo onda te druge dr ave nazivati? Njima cemo rekoh dati neko ime sa irim znacenjem. ona . Ali. pa jednima ostavi bogatstvo a drugima vlast. koje su u ratu jedna s drugom. osim ove koju mi spremamo. jednu cine bogati. zar to nece ugro avati na u dr avu koja nije bogata? Srecnice! odgovorih ja ti zami lja da bilo koja dr ava (polis).7 U svakoj od njih ima najmanje dve dr ave. nego da zajedno s njima krenu protiv masnog i neotpornog stada? Mislim da ne bi. zar ti se ne cini da ce se jedan odlican rvac lako boriti sa dva protivnika koji su bogati i ugojeni a nisu rvaci? Ali svakako ne sa oba odjednom. A misli li ti da se bogata i bolje razumeju i imaju bolje iskustvo u rvanju nego u ratovanju? Naravno da ne mislim. Adeimante. svaka od ovih sadr i jo mno tvo drugih.

a preko toga ne. III. ne \'eliku vec odgovarajuci! zapovest e . ne samo po ugledu koji u iva nego uistinu najveca." kako bi se svaki pojedinac . Ova naredba mi se cini beznacajna. mo e da bude jedinstvena. ni velika. Ovo treba da poka e kako i ostale gradane moramo privesti onom zvanju koje im po prirodi odgovara.ce biti najveca. kako bi to neko ocekivao. Ili ti misli drugacije? Ne. .'2 a ne skup mnogih dr ava.9 Jo je beznacajnija od nje rekoh ona koju smo ranije u razgovoru pomenuli. kojoj smo ranije govorili. nece lako b naci ni u Helena ni u varvara. i da uz to bude jedinstvena. Onda cemo svojim cuvarima narediti da se svim mogucim sredstvima trude da na a dr ava ne bude ni mala. a da obdareno dete koje se medu njima rodi treba predati cuvarima. pa makar imala i samo hiljadu boraca. jo neznatnija od one prve. osvajanju. Ovako. napu tajuci svaku pomisao . bice dovoljno. iako ima mnogo dr ava koje izgledaju kao da su mnogo vece. Ovo je odredba. A sada rekoh moramo pokazati na im poglavarima koja je velicina dr ave i njene teritorije najbolja i dokle se ona mo e iriti. po svoj prilici. dok ona. i kako bi. Kakvo je to ogranicenje? upita on. Mi i ne izdajemo mnoge i op irne naredbe. A tako veliku i jedinstvenu dr avu. i dr ava bila jedna i jedinstvena. vec onolika kolika treba. mislim rekoh trebalo bi je povecavati sve donde. tako mi Zevsa rece Adeimant. ili jo bolje. c To je dobro tako. i tako uvecana. kao to je na a.10 to jest da neupotrebljivo dete koje bi se rodilo cuvarima treba poslati drud gima. na taj nacin. svojim stvarima starao sam a ne uz pomoc mnogih. dobri moj Adeimante rekoh nego sasvim neznatne. ali ako ljudi cene onu jednu veliku.

108 Pa ono i ne cini ni ta drugo nego se polagano naseljava i prodire u na e obicaje i navike. medutim. koje smo mi sad izostavili a koje se odnose na izbor ene. iz ugovora ide dalje i s velikom drsko cu e zahvata zakone i dr avni ustav. Damon tvrdi. najvi e jeci. bilo najpravilnije.A koja je to zapovest? Ona . jer se tu bezakonje lako i neprimetno rasprostire. Cini mi se rekoh da cuvari moraju svoje postaje izgraditi na podrucju muzike. potom.u c mogle ponekad biti shvacene kao da ciljaju na neki novi nacin pevanja a ne na novu pesmu. upravljaci dr ave moraju dobro paziti da se ne to ne iskvari a da oni to i ne primete. obuzeti strahom da bi pesnikove reci: ljudi slave pesmu samo onakvu koja im svojom novinom. vaspitanju i obrazovanju. po to je naraslo. d IV. formirace dobre prirode. na kraju uspeva da dovede do poremecaja i zbrke u celokupnom privatnom i javnom ivotu. biti u stanju da obrazovanjem formiraju generaciju jo bolju od prethodne. Sokrate. valjano izvodeni. i inace da prema onoj poslovici.15 Ubroj medu one koji to veruju i mene rece Adeimant. a da se pri tom ne pokolebaju i najvi i dr avni zakoni. kao b to se dogada i kod drugih ivih bica.16 Dobro. jer su to opasne stvari. U to se mo e verovati rece on. pa tako. Ako dr avno uredenje (politeia) jednom bude dobro utemeljena. sa svoje strane. a ja se sla em s njim da se nacela muzike ne mogu nigde dotaci. U svakom slucaju dodadoh ja i to kao neka igra u kojoj na prvi pogled nema niceg lo eg. nego da ova ponajvi e cuvaju. mimo na ih pravila. narocito moraju bdeti nad tim da se u gimnastici i muzici ne provuku nikakve novotarije. ako oni koji imaju dobro vaspitanje postanu cestiti ljudi. niti treba hvaliti. onda ce sve ici i jacati kao u krugu: vaspitanje i obrazovanje. zaista. sve to treba 424 da bude medu prijateljima to vi e zajednicko. a ove valjane prirode ce.13 To bi. Ukratko receno. Dobro se treba cuvati svake promene u muzici. kad slu aju. i da bi se tako ne to moglo pohvaljivati. prelazi u ugovore koje ljudi sklapaju jedni s drugima. lako ce uvideti i sve to i jo druge stvari. u ostalom bolju i po rodenju. niti to treba tako shvatiti. je li to zaista tako? . Da. . Jer. na brak i radanje dece. Takve novotarije.

Cini mi se da je glupo izdavati . ne misli tako? Mislim. po tovanje roditelja. jer se to ne mo e ni reci ni napisati kao zakon. onda ce ih ona (suprotno onim drugima) pratiti svuda. tome zakone. pokorni 425 zakonu. A koja su to pravila? b Ova: cutanje mladih u prisustvu starijih. zar slicno ne povlaci sobom uvek slicne stvari? Razume se. jer ako su njihove igre bez tih pravila i ako ih deca ne usvoje. Ili. red pri sedanju za sto i pri ustajanju. i celokupno dr anje tela i jo drugo tome slicno. Takvi ce ljudi rekoh obnavljati i pravila pristojnosti koja izgledaju neva na i koja su njihovi preci potpuno zanemarili. Adeimante rekoh da covek i u buducnosti ide onim putem kojim je u svome vaspitanju c krenuo. Ako su deca lepo zapocela igrom i ako se. dobrog ili rdavog. biti mogucno da od njih postanu vrli ljudi.To je moje mi ljenje rece. To je istina.17 na oj deci treba bez oklevanja omoguciti da ucestvuju u takvim igrama koje imaju cvrsta pravila. nece. mislim da mo emo reci da vaspitanje dospeva do konacnog i jedinstvenog rezultata. no enje odela i obuce. 109 . pomocu muzickog vaspitanja. nauce zakonitosti. . a ne bi se ni zadr alo. i anje kose. to je ono to smo od pocetka govorili. Ili. Razume se. Kako bi se i moglo zadr ati? Izgleda. Pa onda. Najzad. jacace ih i ponovo ce podizati u dr avi ono to se sru ilo.

i prete smrcu onome ko bi to uradio? I zar dr avama. misleci da ce njima postici najvi e dobro. Eto zbog cega ja ne bih ona pravila utvrdivao zakonom. ni gorenje. nece biti dobar veoma mudar i po tovanja dostojan onaj covek koji im najprijatnijim recima laska i cini usluge ulagujuci se i unapred saznaje njihove elje i ume da ih ispuni? Izgleda mi da je ba tako i nikako ih ne hvalim. ako se za to uka e potreba na trgu ili pristani tu. da dok ne prestanu s pijancenjem. ugovore . lucke carine i hocemo li sve takve i druge stvari regulisati zakonom? Ali ne treba rece on lepim i dobrim ljudima e naredivati. ustanovljenje sudova. A hoce li odobravati ako cela dr ava ucini ne to slicno onome to smo malopre rekli?13 Ili. prijatelju rekoh ali samo ako im neko bo anstvo sacuva zakone koje smo malopre pretresli. ni rezanje. Ti misli da ce oni iveti kao oni bolesnici koji zbog svoje neumerenosti nisu hteli promeniti rdavi nacin ivljenja? Tako je. bogami! V.Drukcije ne bi moglo biti rece on. ni ta nece b koristiti ni lek. Svoje lecenje nikad ne zavr avaju. koje gradanima zabranjuju da diraju u celokupno nji110 c hovo uredenje. A ako to ne bude rece on onda ce oni svoj vek provesti u davanju i ukidanju pojedinih zakona. Ti. kojima se tako upravlja. 426 Ali ti ljudi ive vrlo prijatno. u ime bogova. . Cini se da si u pravu rece on. hocemo li uop te ustanoviti gradsku i putnu policiju. koji im neko bude preporucio. regulisati sve ono d to se dogada na agori. takve su patnje tih bolesnika. A kako cemo. vodenje parnica. hvali ovakve ljude? Ne hvalim. Jeste. zar ti se ne cini da upravo to rade dr ave kojima se rdavo upravlja. Tako je. oni ce lako sami otkriti. placanje raznih da bina. Dalje rekoh zar nije lepo od njih to svakog onoga ko im govori istinu. samo nacine svoje bolesti jo raznolikijim i vecim. na primer. jer mnogo toga to bi se propisivalo zakonom. cini mi se. ugovore . kupovini i prodaji. a uvek se nadaju da ce se izleciti lekom. s ljubavnim preterivanjem i s leno cu. ono to se odnosi na uvrede i nasilja. ni amulet. smatraju za najveceg neprijatelja? To ba nije lepo od njih rece on jer nije lepo ljutiti se na coveka koji dobro govori. ni bajanje. izvr enju raznih radova.

nikome drugome poveravati. niti cemo se slu iti bilo kojim drugim tumacenjem. i osnovne zakone. Ali ne i onim ljudima koje oni varaju a koji. i . demonima i herojima. samo seku glave hidri20. s druge strane. delima koja moramo posvetiti pokojnicima da bismo zadr ali njihovu naklonost. a. Ja mislim nastavih da pravi zakonodavac ne treba da se bavi tom vrstom zakona i ustava ni u dr avi kojom se rdavo. c necemo ih. u prvoj zato to su takve odredbe nepotrebne i ne znace ni ta. a u drugoj zato to ih. a ne vide da. verovati e da je zaista toliko visok? Svakako ce u to poverovati. zatim . njima se divim. u stvari. nego samo onim koje su jo na i ocevi obo avali. kad mu ka u da je visok cetiri lakta. stvarima koje smo pomenuli" i stalno ih obnavljaju jer veruju da ce pronaci lek nepo tenju u trgovini i onome to sam jo pomenuo. Ovakve stvari mi ne razumemo i. ako smo pametni. Kako to misli ? Zar nema obzira prema ljudima? Ili pretpostavlja da ce covek. i najlep e. koji se ne razume u merenje. veruju da su zaista dr avnici. gradeci svoju dr avu. 427 Oni zaista ne cine ni ta drugo. zato to ih mno tvo hvali.d A zar se ne divi hrabrosti i okretnosti onih koji ele da slu e takvim dr avama? Da. Onda se nemoj ljutiti na njih! Pa to su najprijatniji od svih ljudi! Oni izdaju zakone . . s jedne strane. b A ta nam jo preostaje za na e zakonodavstvo? Tada ja rekoh: Nama ne preostaje ni ta vi e. Koje? Zakon . zato to one same po sebi proizlaze iz op teg nacina mi ljenja i delanja. pojedinac sam sebi odreduje. gradenju hramova. sahranjivanju mrtvaca. ni u onoj kojom se dobro upravlja. prino enju rtava i drugim slu enjima bogovima.21 Toga boga priznaju za tumaca svih stvari svi ljudi. ali Apolon u Delfima ima da izda i najvece. pocev .

ali mi morate i vi pomoci. A jo i ovo: dobar savet (euboulia) je. i Polemarha i ostale u pomoc. ona je mudra. Jasno. . Bezuslovno. Mislim da je na a dr ava. Donesi odnekud dosta svetlosti i pozovi brata. ili pred svim bogovima i ljudima. da ona ne mo e biti nijedna druga. i tumaci ih. kad god ima neceg cetiri na broju. jer ima dobar savet. VI. tra ili jednu od njih kao onu koja nam je potrebna. bilo koje stvari. U necemu je.24 Jasno je. ali u tome se pokazuje ne to to nije na svome mestu. Ali ako bismo. osim ona koja je preostala.22 Dobro govori rece on i tako treba uciniti.od na ih oceva. u cemu se one razlikuju. moramo na taj nacin istra ivati? Tako je. umesto toga. ako je pravilno sagradena. Ali ta ako pronademo samo jednu i to bilo koju od njenih vrlina. pa da. savr eno dobra. Hocemo. mislim. I tako bi tvoja dr ava vec bila sagradena.30a Tako je.25 Nije li tako? Tako je. covek koji eli da bude srecan. hrabra. naime. na njenom pupku. To je kao kad bismo medu cetiri druge. da smo u na em istra ivanju b prvo prepoznali mudrost. dr ava koju smo opisali mudra. Pravo veli rece on. mislim. nego znanje. naravno. najpre prona li ostale tri onda smo time otkrili i onu cetvrtu za kojom smo tragali. Nadam se rekoh da cu ovako naci ono to tra im. vidimo gde je pravicnost a gde nepravicnost. . umerena i pravicna. d sine Aristonov rekoh. 112 A ta to upita on.23 Ti se dobro seca i tako treba uciniti. to bi za nas bilo izvanredno. i on sedi u sredini zemlje. Jasno je. Ti si obecao da ce e to sam istra ivati. ne rece Glaukon. jer je bezbo no ne zalo iti se svim silama za pravicnost. ako mo emo. jer nije nestrucnost (amathia) ta koja daje dobre savete. i koju od njih mora steci bilo kri om. Prema tome. Ne. Ako bi nam od prve uspelo da ovu prepoznamo. znanje (episteme). Pa onda. hocemo li tada moci da pronademo i ostale? 428 Moci cemo naravno. pomoci cemo.

A ta je sa onima koja se odnose na radove s bronzom. dr ava nije mudra ni po onim znanjima koja se primenjuju u pravljenju drvenog name taja. kao i na najbolji nacin njenog odno enja prema drugim dr avama? Sigurno ima takvih. inace takva dr ava ne bi bila mudra nego zemljoradnicka. nazvati dr avu? Nazvacu je rece on dobro vodenom" (euboulon) i mudrom" (soph n). ta onda? rekoh. ili na neka medu tim znanjima iste vrste? Ne. Ima li u dr avi. nego zidarska dr ava! Onda. s obzirom na takvo znanje. Kako ce . ni po savetima kako da se taj posao najbolje obavlja? Sigurno ne. nijedno od tih rece on.A u dr avi ima mnogo svakovrsnih znanja? Kako ne bi bilo? Ali. da li je zidarsko znanje ono koje dr avu cini mudrom i koje mo e da joj daje dobre savete? c Nikako rece on jer to onda ne bi bila mudra i dobro savetovana. I ja tako mislim. . Onda ni ono koje se odnosi na dobi janje plodova iz zemlje. na najbolji nacin njene unutra nje organizacije. koju smo upravo zasnovali. Koje je to znanje upitah ja i u kojih gradana cemo ga naci? To je odgovori on dr avnicko umenje" (phvlakike) i naci cemo ga u onih politickih voda" (archousin) koje smo malocas20 nazvali savr enim cuvarima" (teleous phylakas). nego takvim koja se d odnose na samu dr avu kao celinu. gradana sa odredenim znanjima takvim da se na osnovu njih ne mogu davati dobri saveti ovoj ili onoj struci koja postoji u dr avi.

tome ta je zastra ujuce. nose posebne nazive? Mnogo manje. VII. jedinom koje. a 429 cini se da je prirodom odredeno da najmanji bude onaj stale kome je dato da ima udela u tome znanju. cemu bi vodio racuna kad bi govorio da je dr ava hrabra ili stra ljiva. Onda je i dr ava hrabra blagodareci jednom svom delu. mislio sam na to da ona spa ava. onome delu koji se za nju bori i ratuje? Ne bih ni . tome cega se treba pla iti i . u bolovima kao i u zadovoljstvima. pa bili oni stra ljivi ili hrabri. tome ta je u stvari to to zastra uje. u strasnim sklonostima ka necem kao i be d anju od neceg te ne dopu ta da se covek u svemu . Kakva je to za tita? Za tita mnenja .ta misli rekoh da li ce u na oj dr avi e biti vi e tih istinskih cuvara ili onih koji se bave izradom predmeta od metala? Ovih drugih ce rece biti vi e. i to onom to u sebi ima sposobnost da u svec mu za titi mnenje23 . mnenja koje je 114 zakon ustanovio radi vaspitanja. Onda ce po ovom najmanjem stale u27. u poredenju sa ostalim naukama. Rekav i da je to postojana sposobnost za tite u svemu. ponovi mi to! Rekao sam da je hrabrost neka vrsta za tite. ako ne . po njegovim delima i njegovom znanju. Kako to? b . ne odlucuju da li ce dr ava biti ovakva ili onakva. Govori pravu istinu. Ne znam na koji smo nacin otkrili ovu jednu od cetiri vrline i kako smo joj odredili mesto u dr avi. cini otpornim. Meni bar izgleda da smo je dovoljno otkrili. cela dr ava koju smo sagradili biti po prirodi mudra. to nije tako te ko videti. po znanju to ga imaju. ta je onda hrabrost i gde je njeno mesto u dr avi i za to dr avu treba nazvati hrabrom. Ili ti to ne naziva hrabro cu? Nisam sasvim dobro razumeo to to si rekao. Ja mislim da drugi gradani. A onda ce tih cuvara biti manje na broju nego svih onih strucnjaka koji. koji upravlja i vlada. mo emo nazvati mudro cu. Ne odlucuju. cemu drugom. sposobnost koja je postojana i koja se ispoljava shodno onom to je zakonodavac za vaspitanje odredio.

ni ta drugo rece on. i oni to potpunije prime u sebe zakone. Ono to je na taj nacin obojeno. tome ne to drugo ka e . strah i udnju. Onda sam spreman da prihvatim da je ono hrabrost. a koje nalazimo u ivotinja i u robova. kad smo izabrali vojnike i vaspitavali ih muzikom i gimnastikom. ni bez njega. zatim je. jer su oni po prirodi sposobni. Da li zna rekoh da bojad ije. doteraju tako da mo e to bolje da primi boju i tek je e onda bojadi u. ako mo e . A upravo tu sposobnost ja nazivam hrabro cu i mislim da sam je dobro odredio. A od onoga to nije tako pre toga pripremljeno. nego da ih osposobimo da. ostaje obojeno vecito. Zamisli. mislim na zadovoljstvo koje je jace od svake sode i peska. Znam da se boja ispere i da izgleda sme no. pa bilo da se boji drugom ili purpurnom bojom. kad ele da vunu obojadi u purpurnom bojom. i njegovu boju nece oduzeti ni pranje u cedu. kao to vuna prima boju. to je ta sposobnost da se za titi ispravno mnenje29 i zakonom ustanovljeno mnenje . i na b bol. mislim da ispravno mnenje . zaista. osim ako ti nisi sklon da . voljan sam da ti poka em cemu elim to. Ako je ona slicna. Jer. zna ta biva. stvarima kojih se treba i kojih se ne treba pla iti. eli .tome izgubi. c Potpuno si u pravu rekoh. da smo mi radili ne to 430 slicno. Ne. ced. Eto. prvo od svih vrsta vune odaberu belu. Nemoj misliti da smo to radili sa nekom drugom namerom. sredstva jaca nego to su svi ostali sapuni. . nece moci isprati ovu boju. drugim stvarima zadr i svoju boju. koji inace tako dobro pere. a i primili su pravilno vaspitanje. dakle. ti ne naziva hrabro cu nego nekim drugim imenom. tim stvarima koje je nastalo nezavisno od vaspitanja. ne ba malim pripremanjem. stra nome i . i da njihovo mnenje .

bice opet i jaci. pa takvog coveka onda prekorevamo i osudujemo kao razuzdanog. a to su umerenost30" i ono zbog cega sve ovo istra ujemo: pravicnost. pa zbog toga to hvalimo. A to se tice hrabrosti. Kako to? Umerenost je rekoh nekakva uredenost (kosmos) i vladanje nad u ivanjima i strasnim sklonostima. tome svi i ponajvi e govore rece on. i da. Za sada necemo vi e to istra ivati. Doista. a ima i drugih izreka te vrste. Pa dobro nastavih ja osvrni se sada na na u mladu dr avu. cini da se pomenutom izrekom hoce reci da u samom coveku. Dobro si rekao. ono to je gore i mnogobrojnije savlada ono 116 to je bolje i malobrojnije. hajde da ispitujemo! U prvom pristupu. a onaj ko je slabiji. s obzirom na njegovu du u. Tako je. reci ce da je pravicno oznaciti je kao jacu od . mada ja tacno ne znam ta bi sve to moglo da znaci. e I hocu rekoh ako time ne cinim ne to nepravicno. Da li bismo nekako mogli otkriti pravicnost. cini se da je tako rece on. jer govori se i pokazuje kako je umeren covek jaci od samog sebe". jednom te istom 431 coveku. smatracemo da je . Obrnuto pak.Prihvati je onda rekoh i kao ne to to je odsudno za dr avu. a da se ne bavimo istra ivanjem umerenosti? To ne znam odgovori on ali ne bih ni eleo da se ona pojavi pre no to ispitamo umerenost. ima neceg to je bolje i neceg to je gore. umerenost nam izgleda slicnija saglasju (svmphonia) i skladnosti (harmonia) nego prethodne dve vrline. pa ce u njoj otkriti jedno od ovog dvoga. dolazi do toga to opisujemo b izraz slabiji od samog sebe". Nije li tako? . to da ne? Meni se. Ali . ispitaj prvo umerenost. za slucaj kad ono to je po prirodi bolje nadvlada ono to je gore. Preostaju jo dve vrline rekoh koje d treba istra iti u dr avi. mora istovremeno biti i slabiji od samog sebe. pa ako eli da mi ucini uslugu. u svemu tome rec je . tome cemo govoriti drugi put30 i jo lep e. tome receno dovoljno. ako eli . va i izreka jaci od samog sebe". Ali. ipak. Samo ti ispituj! Onda. reci jaci od samog sebe" zvuci aljivo? Jer onaj ko je od samog sebe jaci. nego cemo se svom pa njom usmeriti na pravicnost. pa ce biti pravilno upucen. razume se. kad zbog rdavog vaspitanja ili dru enja. VIII.

pracene umom. ispravnim mnenjem i promi ljeno cu. dakle. Ako. koji su vecinom slabi.same sebe. ako su takvi. A ako u drugoj nekoj dr avi . ali i u takozvanih slobodnih ljudi. Osvrnuo sam se rece i vidim da govori istinu. onda to moramo reci za ovu. To je istina rece. najvi e u dece. Doista. u robova. za neku dr avu treba reci da je jaca od zadovoljstava i strasnih sklonosti i da je jaca od same sebe. tome ko treba e da vlada misle isto tako i vladaoci i potcinjeni. da li ce i sa njom biti isti slucaj ili ne? Kako ti se cini? Mislim da hoce. IX. ako umerenim i jacim od samog sebe" treba nazivati ono stanje u kojem bolje vlada nad gorim. za vladaoce ili za podanike? I za jedne i za druge. zadovoljstva i bolova. A jednostavne i smerne sklonosti. Pa zar je zbog svega toga necemo onda nazvati i umerenom? Razume se da hocemo. naci cemo u njoj mnogo svakovrsnih strasc nih sklonosti. Za koje ce onda gradane reci da su umereni. koji su najbolji i po prirodi i po vaspitanju. naci ce samo u nekolicini. Svakako. u ena. Vidi li kako smo pravilno malopre31 nagovestili da je umerenost slicna nekoj harmoniji? Po cemu to? . Onda mora i ovo biti istina: u na oj dr avi ce d strasne sklonosti i pamet malog broja najsposobnijih morati da ovladaju strasnim sklonostima velikog broja neobrazovanih ? Mora biti tako. valjda.

kako izgleda. Pogledah ispred sebe i uzviknuh: Glaukone. Prema tome. pa nam je zato ona postala sakrivena.32 i podi za mnom! rekoh. dovodeci u medusobni sklad sve njene clanove najnemocnije i najmocnije i one koji su izmedu ovih. A koja je to cetvrta vrsta koja joj jo nedostaje da bi broj bio potpun? Jasno je da je to pravicnost. ni mi nismo gledali na pravo mesto. Ove tri vrline su. b Potpuno se sla em s tobom. Ona je.. boraveci svaka u jednom odredenom delu dr ave tako da ovu jedna cini hrabrom a druga mudrom umerenost se rasprostire kroz celu dr avu. Kakvu glupost? Vec odavno33 nam pravicnost le i pred nogama. . taman je i neprohodan. bilo bi najispravnije da ovu saglasnost nazovemo umereno cu. Onda. samo me vodi. pa i meni rekao. moramo kao lovci opkoliti grm i paziti da nam pravicnost ne utekne i ne izgubi se u nepovrat. d Treba rece on. Jasno je. znajuci da je prirodna saglasnost boljega i gorega u tome ko treba da vlada i u dr avi i u svakom pojedincu. ocigledno. Kad bih samo mogao rece on ali je ipak bolje da idem za tobom i bicu potpuno zadovoljan ako sa mnom postupa kao sa covekom koji mo e videti samo ono na ta mu se uka e. moj Glaukone.Po tome to za razliku od hrabrosti i mudro432 sti koje. ili po bogatstvu. shodno svemu onom to smo rekli. vec u na oj dr avi.. Hocu to. prijatelju. ili po broju. svejedno kako ce ih razlikovati: da li po pameti. a mi je nismo videli. Sada. ili po telesnoj snazi. To je dobar znak rece on. kraj mi izgleda nepristupacan i pun senki. ugledao pre mene. Ali ipak treba ici. Ali rekoh ucinili smo glupost. pomolimo se bogu. vec smo se pona ali sme no kao ljudi koji ponekad tra e ne to to vec imaju 118 u rukama. Istina. Gledaj i . vec smo e svoje poglede upravljali u daljinu. . trudi se da je vidi . mo da. cuj Glaukone. Dobro rekoh. negde ovde. izgleda da smo na li trag i mislim da ga necemo sasvim izgubiti. ne bi li je. ili po bilo kojim drugim slicnim osobenostima.

tome raspravljali. kad smo postavljali temelje dr avi. bilo bi te ko prosuditi da U je to istomi ljeni tvo (homodoxia) vladara i onih nad kojima se vlada. Doista. Slu aj.Kako to govori ? rece on. Doista. 433 X. i sami smo b cesto nagove tavali34 da je pravicno da svako obavlja svoj posao i ne mesa se u mnoge druge poslove. . A rekli smo: ono to preostaje. i cesto ponavljali. nego govori! Cini mi se rekoh da. A i to smo od mnogih drugih slu ali. koje smo vec promi ljali. po svoj prilici. samo pravicnost. Ono to smo jo u pocetku. osim umerenosti. ili mudrost (phronesis) vladara i opreznost cuvara. zakonom uspostavljenog. a kad su nastale. za onog koji vlada i onog nad kojim se vlada a to je. . nacin postojanja pravicnosti. da im pru a za titu c dok se nalaze u dr avi. prijatelju. dakle rekoh da li dobro govorim. Tako rekoh to mi se cini da smo vec odavno govorili i slu ali . hrabrosti i mudrosti (phronesis)35. A kad bi trebalo odluciti ta ce nam od svega toga dr avu uciniti najvi e dobrom.333 ako pamti . moralo bi biti pravicnost. tako smo govorili. da svaki pojedinac u dr avi treba da obavlja samo jedan posao. kad te tri stvari otkrijemo. ili dr avu cini najvi e dobrom ono to je zajednicko za dete i enu. preostaje u na oj dr avi ono to je ovima omogucilo da nastanu. tome d cega se treba pla iti a cega ne. naime. roba i slobodnog zanatliju. Zna li kako sam do toga do ao? Ne znam. mnenja . To doista nu no sledi rece on. ili istomi ljeni tvo ratnika . i to onaj koji njegovoj prirodi najvi e odgovara. odredili da treba ciniti to je. Dugacak je to predgovor za coveka koji eli da to pre cuje. i to smo nagove tavali. Obavljati svoj posao" u tome je. A odredili smo. to da svaki pojedinac obavlja samo svoj posao i ne trpa se u mno tvo drugih poslova. a sami nismo bili svesni da smo ba . mislim. za titi onog. ili bar neka vrsta pravicnosti. tome. naime.

njene hrabrosti s jedne strane. A opet cemo reci: ako poslovni ljudi. po tvom mi ljenju. Sla em se potpuno. mislim. ili ako bi jedan te isti poku ao da sve to praktikuje. istakao bogatstvom ili razgranato cu poslova. Ako . ili kakav b drugi poslovni covek od prirode. s najvi e opravdanja. nacinila velika teta? Nacinila bi se. tome? Cini se. telesnom snagom ili necim slicnim. takva mnogostruka delatnost i meduc sobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bica najveca je teta za dr avu pa bismo je. i njene sposobnosti da svakom pojedincu omoguci da radi svoj posao s druge. vec . nego ce voditi racuna . neki zanatlija. i da ne budu li eni onog to im pripada? Nece. nije li to. Pa onda je pravicnost ta koja se takmici sa onim e trima oko vrline dr ave? Svakako. i tebi ciniti da takva razmena i takva mnogostruka delatnost moraju biti ubitacne po dr avu. a nedostojan je toga. Najvece zlocinstvo prema sopstvenoj dr avi. mogli nazvati zlocinstvom.Kako i ne bi bilo te ko odluciti . Po svemu sudeci. ili obucar stolarske. A kad bi se. po prirodi stvari. dakle. pa onda poku ao da se uvrsti u ratnike. ili ako bi jedan covek hteo da se prihvati oba zanata. nepravicnost? Kako ne bi bila? XI. tome isto misli . Gledaj da li ce se i dalje sa mnom slagati! Ako stolar poku a da obavlja obucarske radove. da li bi se dr avi. Dakle. i ako bi se i svi drugi takvi radovi medusobno zamenili. 434 Tako je. ovome drugom. I tako smo se slo ili da je pravicnost u tome da svako ima svoje i da svako cini ono to treba. i kad bi oni medusobno zamenili svoja oruda i ugled koji u ivaju. onda ce se. da postoji nekakvo takmicenje oko vrline dr ave. gledaj sad ovo! Da li ce onima koji upravljaju dr avom poveriti i delenje pravde u parnicama? A kome bi drugom? A hoce li oni pri dono enju svojih odluka te iti vi e za necim drugim nego za tim da pojedinci ne poseduju ono to im ne pripada. i to izmedu njene mudrosti. mislim. To je dakle nepravicnost. ali ne najveca. njene umerenosti. ili ako medusobno zamene alat i ugled koji svaki od njih u iva. svako u svome rodu. Sasvim. tako se cini. pomocnici353 i cuvari. ili ako bi ko od ratnika poku ao da se uvrsti medu savetnike i cuvare. Da li zato to je to pravicno? Svakako. cini ono to im pripada u dr avi onda je to.

i ispitivacemo na njoj. ako najpre poku amo da tu osobinu posmatramo na nekoj vecoj stvari. oni po tome biti jednaki.po suprotnosti. a kad se ona bude pojavila. ako se kod pojedinca poka e ne to drugo. onda cemo istra ivati iz pocetka. To ce zaista biti pravi put i tako treba uraditi. da li ih uporedujemo po tome to je u njima nejednako. naprotiv. b Shodno tome. onda cemo se ponovo vratiti la dr avu. nego ce. Ali. pa smo je sagradili to smo bolje mogli. Necemo da . Dobro rekoh kad uporedujemo vece sa manjim. drugo. izmedu pravicnog coveka i pravicne dr ave nece biti nikakve razlike s obzirom na samu formu (eidos) pravicnosti kao takve. ili po tome to je u njima jednako? Po tome to je u njima jednako rece. A sada cemo zavr iti svoje ispitivanje kojim smo mislili da cemo lak e saznati ta je pravicnost za pojedinca. pa ako i tu pronademo isto bice dobro. primenicemo sad na jednog coveka. Ono to smo tamo videli. . znajuci dobro da ce se pravicnost svakako nalaziti samo u dobroj dr avi. ucinicemo da pravicnost zasija iz njih kao vatra iz kremena. tek onda cemo ga sa pouzdano cu potvrditi. ta drugo i mo emo reci? Ako ne bude tako. onda cemo je utvrditi kod nas samih. d Mislim da nije drukcije nego ba tako. pa kad budemo posma 435 trali oboje jedno pored drugog i budemo protrljali jedno . e a taj veci predmet cinilo nam se da je dr ava. pravicnost i ono to dr avu cini pravicnom. tome donosimo konacnu odluku rekoh ja nego ako se to stanje poka e kao pravicnost i kod svakog pojedinog coveka.

ja bar za sada ne tra im vi e. i hrabra. sklonost ka sticanju znanja 436 (philomathes). i mudra da postaje blagodareci drugim sposobnostima i dr anju svih tih ljudi. veci i du i put vodi tome36 i on. i uop te sve narode sa severa. opet smo upali u bezvredno ispitivanje . Sve to nu no sledi. kako mi se cini. nije. sklonost ka sticanju novca (philochrematon) za koju niko ne bi rekao da se najmanje nalazi u Fenicana i Egipcana. Doista. du i. Ali za dr avu smo rekli da je pravicna ako u onim trima. Tako izgleda rekoh. Ili. ponajvi e se susrece u na im krajevima. buduci da ih ima tri. e Neka bude rekoh. cudni covece. .. svaka od njih gospodari u odgovarajucoj vrsti delanja. 122 I to je tacno rece. Nisam sasvim siguran. medutim. Pa dobro rekoh neka onda i za mene to bude dovoljno. Ali. svaki pojedinac obavlja ono to mu pripada. a opet pomocu . smatramo dostojnim onih obele ja koja smo otkrili u dr avi. sada je na redu ono to je te ko: da li u svemu to cinimo odlucuje jedna od tih (karakternih osobina). nego ispituj! rece on. bilo bi sme no zamisliti da estina (thvmoeides) u dr avama ne potice od pojedinaca koji je poseduju i koji sacinjavaju narode kao to su Tracani i Skiti. da je to ispitivanje bezvredno. na primer. Ne odustaj. vi e odgovara onome to smo vec rekli i razmatrah. pomocu druge se estimo. mo da. Drugi. umerena. to nije bilo te ko Doista. prijatelju. prirodno datim vrstama ljudi. Sokrate. jer mo da je istinita ona poslovica koja ka e da je lepo ono to je te ko. Ili. da li ona ima ili nema onu troclanu strukturu. I znaj dobro. necemo moci d odgovoriti sasvim tacno ako se budemo slu ili metodima po kojima sada raspravljamo. Ali zar je to po eljno? rece. to je rekoh ono razumeti.Jednaki rece. da na ovo pitanje. pomocu jedne ucimo. Onda cemo. To je istina rece. . valjano postupiti ako c onog pojedinca koji u svojoj du i ima istu strukturu i dr anje kao i dr ava. Eto. ili. Jer to se toga tice. Glaukone. u dr avu one nisu do le od nekog drugog. Da li je nu no da se saglasimo u tome da u svakome od nas doista postoji takva struktura i takve karakterne osobine (ethe) kakve ima dr ava? Jer.

zabodene u jedno mesto. mo da na a du a kao ceb lina sudeluje u svim tim posebnim te njama? Eto. zato to tu oni delovi koji miruju i oni koji se pokrecu. Pazi ta cu sad da ka em! Govori rece on. radi onih koji stoje uspravno dr e i ostali i nijedan se ne naginje. IH. a radi onih koji se pokrecu. I ja tako mislim rece.37 Ako je isto tako i kod du evnih sposobnosti. ih ako bi navodio neke druge predmete koji se okrecu u mestu. i da se. mislim da mi to ne bid smo dopustili. Kad bi za coveka koji stoji. nego cemo reci da u tom slucaju jedni e delovi stoje uspravno dok se drugi okrecu. ako se. a drugi se pokrece. mi to necemo primiti. to ce biti te ko razmrsiti i valjano prikazati. drugi delovi cine krug. onda cemo znati da nije uvek rec . Ako bi se neko i dalje alio i dosetljivo tvrdio da i cigre. . vi e c njih. okrecu u krugu. Treba da se u tome jo bolje slo imo da se ne bismo raspravljali posle kad podemo dalje. u isto vreme i stoje i krecu se. Zar nije tako? Tako je. Dobro. Poku ajmo da na ovaj nacin utvrdimo da li su te karakterne osobine medusobno jednake ili razlicite! Kako? Znamo da jedan isti predmet ne mo e u isto vreme. rasplodnim u ivanjima i svemu to je tome srodno. i u istom odnosu i da trpi i da radi suprotno. nisu isti. a pokrece ruke i glavu neko rekao da on u isto vreme i miruje i krece se. Da li je moguce da jedan isti predmet i stoji i krece se u isto vreme i u istom smislu? Nikako. nego . jednoj te istoj od njih.trece se odnosimo prema hrani. nego bismo kazali da jedan njegov deo miruje.

za nekakvim odredenim picem? Ili. ta cemo onda rekoh sa edu i gladu. onda predmet nipo to ne miruje. tome to eli da ostvari? Tako cu reci. Ako je u pitanju ed. za mnogo ili za malo pica. recju. nece zbuniti i nece 437 nas ubediti da jedan predmet u isto vreme i u istom polo aju i odnosu i trpi i cini suprotno. dakle. bez sumnje. primicemo ovo tako i poci cemo dalje. ukoliko ne to eli da postigne. kad u njoj nema htenja i kad ni za cim ne udi nije li sve to suprotno onome to smo upravo opisali. Mene nece. Ovakvi prigovori nas. ona to ispoljava tako da se vidi ta ona to hoce. ako bi se edi dodala i vrucina. na primer. Tako je. hocemo li reci da postoji jedna vrsta nagona i da su u njoj najuocljiviji oni koje nazivamo ed i glad? Reci cemo odgovori on. Dalje. u isto vreme dok se vr i okretanje. b XIII. i uop te sa svim nagonima. da li onda u du i postoji nagon za necim to je vi e od onoga to smo oznacili da 124 vredi za ed kao ed? Da li je. kao i sve takvo. to bi nas suvi e zadr alo. eljama i htenjima hocemo c li i njih svrstati kao suprotnosti slicno onom to smo ucinili malocas? Hoce li. Pa ipak da ne bismo bili prinudeni da razmatramo sve ovakve prigovore i da kod svakog pojedinacnog utvrdujemo kako nisu tacni. i zar takva stanja nisu kao neko odbijanje i teranje od sebe? d Kako bih mogao to poricati? Ako je to tako. kad je du a u stanju neodlucnosti. privlacenje i odbijanje. reci da du a or. ako se poka e da mo e biti i drukcije.Ali ako se delovi koji stoje uspravno nagnu na desno ili na levo. sla uci se u tome da svi na i zakljucci ne vrede ni ta. a drugi na hranu. svejedno da li je aktivno ili pasivno? Naravno rece to su suprotnosti. na primer. kao da odgovara na pitanje . ili napred ili natrag.og ko za necim te i nastoji i da postigne to za cim te i? Ili da je privlaci ono to ona mo e eleti da joj se dogodi? Ili. da li bi onda onaj vi ak bio nagon za . Treba li onda rekoh smatrati medusobno suprotnim: pristajanje i nepristajanje. Tako i treba uciniti rece on. to nagon za toplim ili hladnim picem. Nije li tako? Tako je. prihvatanje i odbacivanje neceg. Jedan od njih se odnosi na pice.

onda je to udnja za necim to se mo e upotrebiti. produ ih ja sve to se odnosi pre- b ma necemu. 438 Pazi rekoh da nas neko ne iznenadi vikom da niko ne eli pice. Ka e se. ako je prisutno obilje hoce li i ed biti mnogo veca. nego pice koje se mo e upotrebiti. ako se doda hladnoca. odnosi se kako mi se cini ili kao nekakvo prema nekakvom. jest vece u odnosu prema necemu? Svakako. a sve njegove varijacije su plod dodatnih okolnosti. to nije za nju prirodno vezano. Zar ne? Dabome. hoce li u oskudici ed biti manja? I da li se ed sama po sebi mo e pretvoriti u nagon za necim drugim. dvostruko prema polovini i sve to je tome . ili. nego jelo koje se mo e upotrebiti. svi ude za dobrim. kao i sa onim to ce biti vece u odnosu prema onom to ce biti manje? Kako bi moglo biti drukcije? rece on. Cini se Medutim rece da takav govor nije bez osnova. c Isto se tako odnosi mnogobrojnije prema malobrojnijem. a tako je i sa drugim udnjama. hoce li se ona ograniciti na pice kao takvo. Nisi razumeo rekoh da ono to je vece.40 Nisam razumeo rece.39 ili kao svako samo po sebi prema svakom samom po sebi u njihovoj jedinacnosti. Da li je tako i sa onim mnogo vece" mnogo manje"? Jeste. pa ako je ed neka udnja. Zar nije tako i sa onim to je bilo vece u odnosu prema onom to je bilo manje.e hladnim. drugim recima. da li bi onda dodatak bio nagon za toplim? Nadalje. bilo da je to pice ili ne to drugo to je predmet udnje. i hoce li se glad ograniciti na potrebu za hranom?38 Tako je rece jer svaki je nagon prirodno upravljen samo na jedno. i obrnuto. i da niko ne eli jelo. Prema necem to je manje. to sam razumeo.

kao i te e prema lak em. kakvo je pice takva je i ed. nego mora dobiti ime prema predmetu na koji se odnosi. Sasvim je tako. Ono to se odnosi prema necemu. Prema picu rece on. odnosi se ili prema samom sebi kao jedno prema jednom. A time nikako ne ka em da je ono to se odnosi prema necem drugom jednako s tim drugim. ukoliko je stvarno edna. ili prema necem drugom. ako si me sada razumeo. posebnom i na poseban e nacin. znanje d neceg posebnog i samo je posebno. Pa onda. znanje . zar se ono nije razlikovalo od drugih znanja i zar ga zato nisu nazvali ve tina gradenja kuca" (oikodomike)? Sigurno. ako ednu du u ponekad ne to odvuce u suprotnom smeru. Nije li to zato to je takvo znanje posebno i to nijedno drugo nije kao ono? Jeste. kakavgod da je predmet znanja. Mislim ovako: kad je nastalo znanje gradenja kuca. recju. odredeno je odnosom prema svom predmetu. Razumeo sam rece on pa se i meni cini da je tako. To je.slicno.41 pa i toplo prema hladnom i sve ostalo to je tome slicno. dakle. na primer. ni za dobrim ni za rdavim picem.42 Tvrdim samo to da. Pa onda. ako znanje nije nastalo kao znanje samo po sebi. rekli smo da jedno isto. zar to ne pokazuje da u njoj u takvom slucaju mora postojati i ne to drugo to se razlikuje od same edi kao takve. du a ednog. za tim te i i to tra i. A ta je sa znanjima? Va i li za njih isto? Znanje po sebi odnosi se samo na sebe kao na ono to je saznato. nego za picem po sebi prirodno udi ed po sebi. tj. jednim te . . pa je i samo zbog toga postalo posebno? Da li je tako i sa drugim umenjima i znanjima? Tako je. ali ed sama po sebi nije ni za mnogo ni za malo pica. . b ne eli ni ta drugo osim da pije. br e prema sporijem. ono to sam malopre hteo reci. zdravom i bolesnom i samo zdravo i bolesno. zato je. Pa onda. kao ivotinju. 439 A hoce li rekoh i ed uvrstiti medu ono to jest u odnosu prema necemu? ed je valjda ed prema . nagoni samo da pije? Jer. da je znanje . nego kao znanje u odnosu prema necem drugom i posebnom. onda ono ne mo e biti jednostavno nazvano znanjem. To je bar jasno. da je. nije za takvim i takvim picem. S druge strane. to se znanje odnosilo na ne to posebno. Pa onda. XIV. Svakako. koja je. prema onom drugom i posebnom to cini da ono bude lekarsko. dobrom i rdavom i samo dobro i rdavo.

43 Doista. moglo reci . glad. ne bi bilo lepo reci da strelceve ruke u isto vreme i odguraju i privlace luk. Ako se. neka treca sposobnost. Onda rekoh nece biti neosnovano tvrditi da je to dvoje i razlicito jedno od drugog. a druga ga privlaci. zar ne dolazi od strasti i mahnitosti? Cini se da je tako. pojavi ne to to ih od toga odvrad ca. cime du a oseca ljubavnu slast. istovremeno i u istom odnosu. Mo emo li reci da mnogi edni ljudi ponekad ne ele da piju? Sa mnogima je tako rece on i to cesto. onim to je praceno u ivanjima i zasicenjima. pa cemo ono jedno cime du a promi lja nazivati razumno cu. i ne to to ih odvraca od toga i to je jace od onoga prvog? Cini mi se da je tako rece on.46 odnosno ono cime odlucujemo.istim svojim delom. ta bi se. onom kojom se udi za necim. e Po svemu sudeci. dakle. odredili te dve moci u du i.44 c Potpuno je tako. Isto tako.47 . ne bi moglo vr iti dve medusobno suprotne radnje. to ne bi moglo. Tako smo. mislim.45 Preostaje pitanje da li je volja. ed i ostale nagone nazivacemo nerazumnim i onim to je nagonsko. dakle. tako treba postupiti rece on. nego ga jedna ruka odbija od sebe. zar to nije posledica promi ljanja? A ono to nagoni i ono to ga tome privlaci. onda. ili je ona istorodna s jednom od prve dve? Cini mi se rece on da je ona istorodna sa onom drugom. a ono drugo. njima? zapitah. Zar ne mo emo tvrditi da je u njihovim du ama i ne to to ih nagoni da piju.

takve posledice pobuditi njegov gnev? Uistinu.48 Lepo razume ono to hocu da ka em rekoh. I mi smo u svojoj dr avi odredili pomocnike vladaocima dr ave da budu kao psi pastirima. primetio je da pored d elata le e le evi. Tada je po eleo da to pogleda. pokazuje. ne to drugo. Dosad smo mislili da je ona neka vrsta po ude. XV. Da li je ona. mislim. okrenuo se postrance. jadne moje oci. naime.Ali ja sam jednom cuo ovo i verujem u to. razum nalazi saveznika u volji? A da se volja udru i s po udama. i da ona radi protiv razuma. kad ga njegove elje nagone da ucini ne to nerazumno. nisi nikada zapazio ni u samom sebi niti u ikoga drugog. iako joj razum to zabranjuje. ljutiti se i boriti se u savezu sa onim to procenjuje kao pravicno? I zar on nece. i kako. ili je . Aglajonov sin Leontije po ao od Pireja du severnog zida spolja. Zar inace ne primecujemo cesto rekoh ja b kako neko. ispunite se divnim prizorom. doista. a u isto vreme se 440 gadio. samog sebe grdi i buni se protiv tog nasilnika u sebi. ili dok ga njegov razum ne pozove i ne smiri. a sad velimo da ona to nipo to nije. kao da je u pitanju neka borba izmedu dve stranke. A ta ako neko veruje da mu je ucinjena nepravda? Zar on nece uskipeti. to. A da li pri tom misli i na ovo? e Na ta? Da nam ova volja izgleda sad ne to sasvim drugo nego to je bila malopre. otrcao do le eva i uzviknuo: Evo. nece rece on. Nisam. pobeden eljom. Kad je. Istina je." I ja sam slu ao . ne odstupajuci od plemenitog dok ne pobedi d ili ne umre. shodno recenom. Ona to. ukoliko je njegova plemenitost veca? I zar ce. uprkos gladi. otvorio irom oci. hladnoci i svim takvim trpljenjima izdr ati i pobediti. 128 nego da se stavlja na stranu razuma ako se on ne sla e sa po udama. tako mi Zevsa! c ta se dogada ako neko veruje da je pocinio nepravdu? Zar se on nece utoliko manje ljutiti na to to mu je zbog toga nametnuto kao opravdano da trpi glad i hladnocu i druge takve muke. Ta prica rekoh pokazuje da se volja ponekad bori sa eljama kao jedna sila s drugom. a onda je. borio se tako neko vreme i pokrivao lice. kao pastir svoga psa? Sasvim je tako kako ti veli rece on. tome rece on. prema tome.

Tako je. d A ono to gradanina cini hrabrim. onog pomocnickog i onog koji odlucuje? Shodno tome. koje smo napred vec navodili: grudi udara i srce prekori recima ovim. S te kom smo mukom. koja je prirodni pomocnik svojstvu razumnosti. Potpuno ispravno govori rece Glaukon. boljem i gorem. puna neke plahovite ivahnosti. A i ono to se opa a u ivotinja moglo bi potvrditi da i one imaju to to si govorio. naime. dok je vecina stekne kasno. Da rekoh ako se poka e da se ona razlikuje od razumnosti. dakle.. prigovara nerazumnom htenju. a promi ljenost neki cini mi se b nikad i ne postignu. Nije li onda nu no da ono po cemu je dr ava mudra bude isto kao i ono po cemu je i gradanin mudar? Nu no je. Tako mi Zevsa rekoh lepo si govorio. da li je i u du i ono trece volja. Dodajmo tome Homerovo svedocanstvo. Ali nije te ko da se to poka e na to ce on. koja se sastoji od tri roda bica: 441 onog koji privreduje. cim se rode. ukoliko nije rdavim vaspitanjem sasvim iskvarena? Nu no je rece to trece. i da su ta svojstva i po broju jednaka. . i da li i za onog prvog i za ovu drugu va i to isto u odnosu prema svim ostalim vrlinama? 129 . 49 c i u kojem je Homer doista jasno prikazao kako jedno prigovara drugom. ono to je promislilo .samo svojstvo razumnosti. tako da u du i ne bi bilo tri nego samo dva svojstva: razumnost i po udnost? Ili je u njoj isto kao i u dr avi. Jer i u dece se mo e videti da su. XVI. kao to se pokazalo da je razlicita od po udnosti. da 11 to isto i na isti nacin cini i dr avu hrabrom. doplivali do cilja i slo ili se u tome da ista svojstva postoje i u dr avi i u du i svakog pojedinca.

Mudrim pak nazivamo nekog po onom malom delu55 koji u njemu vlada i zapoveda. I toga se moramo secati. kao to smo rekli. Zar ta dva svojstva ne bi bila u svemu najbolji cuvari du e i tela od spolja njeg neprijatelja. dove ce u red po udnost. mislim. Sasvim je tako rece on. podsetiti5' da je i svako od e nas utoliko pravican ukoliko obavlja samo svoje poslove. A ta dva svojstva du e. . pa bilo da je to stra no ili ne. Volji pripada da se pokorava razumnosti i da joj bude saveznik. dakle. pojacavajuci snagu prvog. reci da je covek pravican na isti nacin na koji je i dr ava pravicna. da razumnosti pripada vodstvo. hraneci ga lepim govorima i saznanjima. Svakako. Glaukone. Sasvim je tako rece on. ali potcinjavajuci se onoj koja zapoveda i usmeravajuci svoju hrabrost na izvr enje njenih odluka? Takva bi bila. . kljukajuci se takozvanim telesnim zadovoljstvima54. jedno u odlucivanju. tome ta je prikladno za svako od ona tri svojstva du e. i to vrlo dobro rece on. nastojeci istovremeno da zarobi ona prva dva svojstva i ovlada njima. koja doista naj ire zahvata du u svake jedinke i koja je po prirodi najnezasitija u prohtevima. i koji poseduje znanje .Nu no. Zar nece onda. Ispravno rece rasuduje . i to zato to je mudra i zato to se ona najvi e brine . Moramo se. Onda cemo. po tome nazivac mo hrabrim to njegova volja i u bolu i u zadovoljstvu uspeva da izvr i ono to joj razum nala e. Ali sigurno nismo zaboravili50 da njena pravicnost proiziazi iz toga to svaki od ona tri roda bica obavlja svoj posao. i ukoliko svaka od onih sposobnosti koje su u nama obavlja samo svoje poslove. mislim. Stoga nekog pojedinca. kao i za celinu koja sjedinjuje ta tri svojstva. tako vaspitana i kako valja za svoj posao obucena i obrazovana. Nju ce oni nadzirati da bi je sprecili u tome da se. Sledi. dakle. Svakako. Sve to nu no sledi. Mislim da nismo zaboravili rece on. suvi e osili i da b stoga prestane da cini ono to joj pripada. pripitomljujuci ga harmonijom i ritmom. celoj du i.53 ubla avajuci drugo savetujuci ga.52 me avina muzike i gimnastike uciniti da se izmedu ta dva svojstva po442 stigne saglasje. a drugo u svojoj borbenoj ulozi. grabeci tako ono to joj po njenom rodu ne pripada i postavljajuci time celokupan ivot sasvim naopako.

Kojih to? Na primer. po tenju one dr ave i coveka koji joj je nalik po svojoj prirodi i po svom vaspitanju. Sudeci po svemu. koju smo otkrili u nama. ako bi trebalo da postignemo saglasnost . po na em mi ljenju. takav covek proneverio zlato i srebro povereno mu na cuvanje? ta misli . i kada se ona dva svojstva koja se pokoravaju ne bune protiv toga? Umerenost je rece on to i ni ta drugo. nije ista kao ona koja se pokazuje u dr avi? Ne rece on bar kako ja mislim. ko bi mogao pomisliti da bi takav covek bio u stanju da to 443 ucini pre nego svi oni koji nisu takvi? Tako ne to doista niko ne bi pomislio rece Glaukon.ta dalje? Zar ne nazivamo umerenim ono prijateljstvo i onu saglasnost koji postoje izmedu svih tih svojstava. obicna krada. Ali.57 i na isti nacin. izdajstvo usmereno prema njegovim licnim drugovima ili prema dr avi? . mogli bismo na e uverenje ucvrstiti dodavanjem jednostavnih primera. Sta sad? Ne cini . saglasnost u tome da li bi. kada ono to zapoveda i ona druga dva to se pokoravaju imaju jednako uverenje . ti se rekoh da je na prikaz pravicnosti ponegde nejasan i da ova pravicnost. a to va i i za dr avu56 i za svakog gradanina. onda ce i pravicno biti onako kako smo to vi e puta govorili. Ipak rekoh ja ako je u na oj du i ostalo e jo ne to neuvereno. tome da je razumd nost ta koja mora da zapoveda. ako je to tako. to je nu no. A hoce li takvom coveku biti tudi: pljackanje hramova.

odbijati ono to se duguje bogovima to bi pristajalo svakom drugom pre nego takvom coveku. Tako ce sve to. tra i li da pravicnost bude i ne to drugo osim ove sile koja omogucuje takve ljude i dr ave? Tako mi Zevsa. Svakako. nego samo po sebi samom. Doista. tako i u odnosu prema pokoravanju? To je taj uzrok. A ona nam je omogucila da uvidimo kao ispravno to da onaj ko je po prirodi obucar. odnosi se na nas d same i na svojstva koja nam pripadaju. 132 umereno. i to kako u odnosu prema zapovedanju. tome da se ne dopusti nijednom od ona tri svojstva du e da dela na nacin drugog. zidar da zida. Da li bi on mogao biti neveran prema polo enoj zakletvi ili prema kakvim drugim sporazumima? Kako bi to mogao? Biti preljubnik. niti njihovo mnogostruko delanje u odnosu na druge stvari. Znace onda kako treba delati u bilo kojoj oblasti: u onoj u kojoj se stice novac. Ta unutra nja praksa. ali ne po spolja njoj nego po unutra njoj praksi59. ili u onoj koja obuhvata negovanje tela. Naprotiv. potrebno je kako valja svako postaviti gde mu je mesto kao to cini onaj ko je gospodar svoje kuce i samog sebe. uistinu. Tako se posti e urednost i prijateljstvo sa samim sobom. ili u poslovima koji se odnose na privatne ugovore. Rekli smo58 da nas je u pocetku c postavljanja temelja na e dr ave neki bog kao slucajno doveo do toga da se uzdignemo do principa i lika pravicnosti.60 ne racunajuci na ono drugo to se izmedu e ovih mo e umetnuti. kao i uskladenost onih triju svojstava. u politickim poslovima koji se ticu svih. Glaukone.Hoce. treba da pravi samo obucu i da se ne bavi nicim drugim. i tako dalje. Ono to smo naslucivali kao u snu sada je potpuno ispunjeno. XVII. i nijedan drugi. Istina je cini se da je pravicnost ne to nalik na to. omoguciti da u svemu iz mno tva nastaje jedno. onog najni eg i onog srednjeg. U stvari. b Sto da ne. uzrok svemu tome bio bi taj to u tom coveku svako njegovo svojstvo obavlja ono to mu pripada. to je bila samo senka pravicnosti. skladno. te ne brinuti se . Tako izgleda. svojim roditeljima. sasvim onako kako se to posti e u muzickom sagla avanju trostrukog: onog najvi eg. Najzad. U svemu tome procenice i nazvace pravicnim i lepim ono delanje koje takav nacin ivljenja . na taj nacin povezano. svakom drugom. ne tra im rece on. . Rec je .

mislim. to je uvek isto c A sada rekoh kad je poznato ta je nepravicnost i ta je pravicnost. zar po samoj prirodi toga ne sledi jasno i pouzdano ta su nepravicni postupci. Idemo dalje rekoh. U svemu. da ka emo to? Hocemo. Ako bismo kazali da smo prona li pravicnog coveka i pravicnu dr avu. a pravicnost i nepravicnost u du i. i pobuna jednog dela protiv celine du e sracunata na to da u njoj prigrabi vlast koja mu ne pripada. s jedne. kako mi se cini. stra ljivost. dakle. mogli verovati da smo se mnogo prevarili. neumerenost. s druge strane? Kako to? Tako rekoh to po samoj prirodi stvari nema nikakve razlike izmedu njih i zdravih i bolesnih radnji. da se iz takvog razdora i zastranjivanja onih svojstava rada nepravicnost. Ono znanje koje takvom delanju prethodi zasju ice ime mudrost. Tako mi Zevsa. Sokrate. nego mu po prirodi pripada da robuje onom svojstvu koje je vladarskog roda? Reci cemo. cinjenje nepravde. mislim. ne.uspostavlja i odr ava. Stvarno. neka bude rekoh. i zajedno sve to je rdavo. XVIII. neznanje. Jasno. Onda. kao i pravicnost koja se nalazi i u jednom i u drugom ne bismo. 444 buduci da je neznanje ono mnenje koje takvom delanju prethodi. po tome to su zdrave i bolesne radnje u telu. b Mora li ona sa svoje strane. Hocemo li. da bude neka nesloga izmedu ona tri svojstva? Mora li ona da bude vi estruko delanje i takvo delanje u kojem jedno od ona tri svojstva vr i poslove ona druga dva kao i obrnuto. i pravde. Posle ovoga. . Nepravicnim pak oznacice ono delanje koje takav nacin ivljenja uni tava. rece Glaukon. . treba jo samo da ispitamo nepravicnost. istinu govori rece on.

Zar onda lepa nastojanja ne vode stieamju vrline. poremecena i potpuno upropas te cena. makar se imala sva jela i pica. Prema tome. koje je priroda tela. a stvarati nepravicnost: uciniti da delovi du e vladaju protiv prirode i da dopu taju da jedan nad drugima gospodari. porok (kakia) je pak za du u ne to kao bolest. ako je zdravlje. da ispita445 mo da li je korisno pravedno raditi. za du u ne to kao e zdravlje. kako se cini. jednom i . i za to cinjenje nepravde ne bi bilo uspostavljanje onog odnosa izmedu nadredivanja i podredivanja koji je protivan prirodi? Tacno rece on. tada izgleda kao da se ima od cega iveti. XIX. a ru na poroku? Nu no. ih je korisno ciniti nepravdu i biti nepravedan. Tako je. bolesne pak proizvode bolest. sva bogatstva i sva vlast. Jer. te iti za lepim i biti pravican. no. i obratno. osim onog to otklanja od poroka i nepravicnosti. pa bilo da je skriveno ili ne da je neko takav. Ali. Doista je sme no rekoh ja ah po to smo . Za to onda rekoh izvr enje pravde ne bi bilo uspostavljanje takvog prirodnog reda u du i prema kojem se zna ko vlada a ko se pokorava. ako je du a. i onog to vodi sticanju pravicnosti i vrline. a nepravicni nepravicnost? Nu no. Da. Tako je. Zaista je tako. pa makar se cinilo sve to se hoce. kao priroda 134 onog po cemu ivimo. ru noca i slabost.Za to? Zato to zdrave radnje proizvode zdravlje. Preostaje nam jo . potpuno upropa ceno. vrlina je. stvarati pravicnost znaci: dovesti delove du e u njihov prirodan polo aj i uskladiti odnos izmedu vladajucih i potcinjenih delova. vr iti zdrave radnje znaci dovoditi telesne elemente u takav prirodni medusobni odnos da jedni vladaju. ako se to ne ka njava i ako kazna ne cini da neko postane bolji no to je bio. tada se cini kao da se nema od cega iveti. S druge strane. lepota i snaga. meni se cini rece on da ovo ispitivanje vec postaje sme no. Dakle. bolest se pak stvara tako to se protivno prirodi od onog to vlada ucini da se pokorava. To mi se cini ociglednim prema onome to smo i . drugom izlo ili. Sokrate. kako se cini. a drugi se pokoravaju. Pa onda valjda i pravicni postupci proizvode d pravicnost.

iako bi mogao imati dva imena: jedno. pet modusa du e rekoh. oni nece dirati u znacajnije zakone i nacin ivljenja . Istina je rece. To je. jer ako su dobili vaspitanje i obrazovanje koje smo mi izlo ili. nikako ne smemo odustati. od toga zavisi koliko ce biti modusa du e. kada se medu poglavarima narocito istakne jedan covek koji se razlikuje od drugih. jedan oblik (eidos). a bezbroj oblika poroka od kojih je nekih cetiri dostojno da budu spomenuti. kako mi se cini. mogao videti koliko porok ima oblika. kada je takvih vi e. koji su to rece on. drugo ime ce biti aristokratija (aristokratia). . Koliko. ne manje dostojnih da budu posmatrani. svejedno da li e dr avom upravlja jedan ili vi e njih. i to ce biti kraljevstvo (basileia). ne treba odustajati Tako mi Zevsa. Kako to misli ?c1 Koliko rekoh ima specificnih modusa (tropoi) upravljanja dr avom.vec do li dotle da se jasno mo e videti da je to tako. ka em. kojem je bilo reci. Verovatno nece rece on. Govori. Ka em da onaj modus upravljanja dr avom koji smo mi izlo ili mora biti jedinstven. Evo me rece samo govori! Doista rekoh sa visine na koju nas je doveo ovaj razgovor. dakle? d Pet modusa upravljanja dr avom. mom pogledu se pokazuje samo jedan oblik vrline. c Ovamo sad rekoh da bi.

kad se rode. A kako se sada vec bavi nekim drugim oblikom dr ave. Uvereni smo da je veoma znacajno. kao i sve Smatrajte da i ja glasam za tu odluku rece Glaukon. ovakav ustav i ovakva coveka zovem dobrim i pravicnim. Ovakvu dr avu. Opet pokrecete tako veliku raspravu oko te . celom tom zajedni tvu ena i dece. Mi vec dugo ocekujemo da ce 136 negde spomenuti ne to . b ali Polemarh on je sedeo malo dalje od Adeimanta ispru i ruku. ili kako da ucinimo?" Nipo to. samo da ga ne bi raspravljao. onda ostale smatram rdavim i pogre nim. Sta smo ucinili time to me se ovako dr ite rekoh. kao i sve drugo.. da se raspravi. A ja rekoh: Sta to nipo to necete da ostavite? Tebe rece on. te kako je svakome jasno da ce medu prijateljima to biti zajednicko. sa e se malo. da te ne pustiimo dok sve to ne objasni ostalo. Ne brini. i da vidimo ta ce reci . . tome kako ce se deca vaspitavati. da je. KNJIGA PETA St. uhvati njegov ogrtac gore kod ramena. Koji je to vid zajednid tva. Adeimante. sada vec glasno. A zar to. rece Adeimant. jer ih mo e biti mnogo? Reci nam. 449a I. i one spadaju u one cetiri vrste nevaljal tine. privuce ga k sebi i rece mu ne to od cega smo mi culi samo ove reci: Hocemo li ostati. dakle. II. Jeste rece on. cak. resili smo. i misli da nismo primetili da si ranije2 uzgredno rekao ono . presudno za dr avu da li ce se sve to ispravno ili neispravno dogadati. enama i deci. radanju dece i ne to . Jo jednom rekoh: c Za to necete? Cini nam se rece da kradom ostavlja po strani ceo jedan deo rasprave. kako si i sam 450 cuo. i to ne tako neva an deo. a ovo jo nisi dovoljno protumacio. nije ispravno? rekoh. Koje su te vrste? Hteo sam da predeni redom sve vrste dr ave1 onako kako mi se cinilo da su se jedna iz druge razvijale. na koji si vid zajedni tva mislio. Sokrate rece Trasimah nego smatraj da smo svi mi tako zakljucili. Ali to to je ispravno zahteva. ako je ova i po dr avnim uredenjima i po uredenjima du e prava.

Stoga ja i oklevam da dodirnem te stvari. A to se nas tice. dakle. Poku aj. kao . ni neprijateljski raspolo eni ljudi. ali u granicama. d kako moj govor ne bi licio na pobo nu elju.dr ave kao u pocetku! A ja sam se vec radovao da sam sa tim zavr io i bio bih zadovoljan kad biste to ostavili i primili ga onako kao to je onda bilo receno. Ovu bujicu sam ja uocio. i kako ce biti sa zajednickim odgojem male dece u vremenu izmedu rodenja i kolskog uzrasta. Sokrate rece Glaukon granica za slu anje ovakvih rasprava jeste mudrim ljudima ceo ivot. Ali. Ovo je jo te e poverovati nego ono to smo vec pretresli. ni nepouzdani. . najtegobnije. ali sam je propustio da nam ne bi zadala mnogo muke. dragi moj prijatelju. jer je to doba. moj bla eni covece rekoh. da nam isprica na koji nacin treba to da se izvr i. Nije to lako objasniti. ne beri brigu! Odgovaraj samo hrabro na na a pitanja i nemoj se zamoriti obja njavajuci nam kakva misli da ce biti zajednica ena i dece na im cuvac rima. i desilo. mogucem. . Nemoj oklevati rece on jer tvoji slu aoci nisu ni nerazumni ljudi. a kad bi se. Kako to? rece Trasimah. tome. cini se. Vi i ne znate b koliku bujicu reci izazivate ovim svojim zahtevom. Misli li ti da su se ovi ovde sastali da tope zlato. ukoliko bi to bilo moguce. Smatrace se za te ko verovatno i kad se . bude samo govorilo. ne bi se ni onda verovalo da je tako najbolje. a ne da slu aju rasprave? Ne mislim.

i zato mi ti ne pru aj lepu b utehu. Sokrate. i cak uliva hrabrost. nikakve druge prave mogucnosti da imaju ene i decu. dobro i pravicnost zakona. ponovo govoriti . za ovo to elim da ka em.3 . nego pred prijateljima. da li to govori to eli da me time ohrabri ? Da rece on. pa ako je tako tamo. ili one treba da ostanu kod . ciji su priroda i odgoj onakvi kao to smo rekli. poklecnuo ne samo ja vec bih sobom povukao i neprijatelje. dakle. . pa cemo sa tim uskladiti i njihovo rodenje i prvo vaspitanje i videti da li je tako pravilno ili nije. mogao 451 izazvati podsmeh to je detinjarija nego zato to bih. izlo iti se ovoj opasnosti kad su u pitanju neprijatelji. Mislim da je manje zlocinstvo nehotice ubiti coveka nego ga varati kad je u pitanju lepota. da zajednicki love i da sve drugo rade zajedno sa njima. Bolje je. najdra i prijatelju. ali upustiti se u raspravljanje sumnjajuci i lutajuci ovako kao to ja radim. pogre iv i u istini. Ovako. da dovr imo i dramu ena/ narocito kad me ti na to poziva . to je i stra no i nepouzdano. Glaukon se nasrne ja i rece: Ako nas tvoja rasprava. Moramo. Za ljude. mo da. d Onda cemo pri tome i ostati. Da. pogre no uputi. najvecim i lepim stvarima medu razumnim i dragim ljudima. Glaukone. i po zakonu je onaj ko je osloboden cist. onome to c bismo ranije morah raspraviti jedno za drugim. Ali ja se klanjam Adrasteji. nema. Zato govori bez brige! Dabogme. a to je predmet u kojem bi najmanje smelo da se gre i. Ali ti cini upravo suprotno rekoh ja. Ali mo da bi bilo dobro i ovako: kad smo u potpunosti zavr ili dramu mu eva. po mome mi ljenju. nego da idu onim putem koji smo u samom pocetku odredili. ne zato to bi se time. Verujemo li mi da kuje u cuvara moraju kao i mu jaci da stra are. naime. onda neka bude i ovde rekoh.5 A mi smo predvideli da takve ljude postavimo kao cuvare stada. znae lacki govoriti istinu .I ja rekoh: 0. dakle. III. Kad bih ja samo bio siguran da znam ta hocu da ka em bila bi tvoja uteha lepa. Onda samo govori rece on. 13S Kako cemo to videti? zapita on. Nije opasno. oslobodicemo te od ubistva i reci cemo da si cist i da nisi varalica.

sve do strogosti zakona. Ako. mnogo ta u na im recima. Pravo ima rece on. I to u velikoj meri. onda ih moramo istim stvarima i poucavati. gimnasticko ve tine. Kad smo vec prenaglili u svojim recima. tome. onda ne treba da se bojimo podsmeha duhovitih ljudi. po to ih radanje i negovanje tenadi slabi. i onda za isto za ta i mu karce. A mu karcima smo dali i muzicko i vaspitanje? Da. a treba ih treba upotrebljavati sebi razume Ali mo da ce. i to ne samo b mlade vec i stare. i kad bismo uradili ono to pricamo. zar ne? 452 Tako je. moramo ici dalje. Onda i ene moraju primiti obe te im dati i ve tinu ratovanja. stadima? e Sve mora da bude zajednicko rece on samo to enke upotrebljavamo kao slabije. gole. prema na im obicajima. ta misli da je najsme nije u svemu tome? zapitah. ako mu nisi dao istu hranu i isto vaspitanje? Nije moguce. Posle toga to si rekao.6 Zevsa mi. A je li moguce da se neko bice upotrebljava isto onako kao neko drugo bice. to se po rece on. izgledati sme no. kao sada starci. u ve baonicama. Zar nije to to ene treba da rade ve be za jedno sa mu karcima.7 ma ta nam govorili protiv ovakve promene u gimnastici i muc zickom vaspitanju. a mu jake kao sna nije. a ipak rado ve baju u gimnazijama.kuce. Nego kad smo vec jednom poceli da govorimo . i mo . dakle. elimo da ene upotrebljavamo za iste stvari za koje i mu karce. a da se mu jaci sami trude i staraju . iako su vec naborani i nisu vi e prijatni za posmatranje. a narocito u no enju oru ja i konjici. u ovim prilikama bi to zaista izgledalo sme no.

kao sada najvecem delu barbara. imaju sasvim razlicite prirode?" Ima li ne to cime ce se odbraniti od ovoga? .ramo moliti aljivcine da to ne rade. U tome smo se. A kad je iskustvo pokazalo da je u svakom slucaju bolje svuci se nego se obuci. dakle. jer ste se.. da mi sami sa sobom raspravljamo kao da smo protivnici. IV.o Sokrate i Glaukone. Zar ne? Postoji li ne to u cemu se ena po prirodi sasvim razlikuje od coveka?" Kako da ne postoji! Pa onda treba svakome od njih odrediti i drugi c posao. ismejavajuci ne to drugo a ne ono to je besmisleno i rdavo. je li 453 enska priroda covekova u stanju da sa njegovom mu kom prirodom podeli sve poslove. mislim. ilije za neke sposoban a za neke nije. u te nji za lepim. a zatim Spartanci poceli da d izvode igre goli. a. da ne bismo navaljivali na napu tenu tvrdavu protivnika? b Ni ta nas ne sprecava u tome rece on. onda je to u ocima ljudi prestalo da bude sme no. zavr ili? Dabogme. izgledalo i ru no i sme no kad su se pojavljivali goli. slo ili. e posmatra sve sa nekog drugog stanovi ta.8 Cela istina. kad su najpre Kricani. jer se pojavilo ono to je u recima najbolje i pokazalo se da je ludak onaj koji za sme no smatra ne to drugo a ne ono to je rdavo. gradeci svoju dr avu. Kako da onda ne gre ite i sami sebi ne protivrecite kad tvrdite da ljudi i ene moraju da obavljaju iste poslove. vi sami slo ili u tome da svako treba da obavlja samo svoj posao za koji je po prirodi odreden". Nije li tako? Tako je. Hoce li. umesto na ih protivnika: . i moramo raspraviti sporno pitanje bez obzira da li to tra i aljivcina ili ozbiljan covek. onaj koji njihovoj prirodi odgovara?" 140 Razume se. pa cemo ih podsetiti da nije bilo ba tako davno kad je Helenima. medutim. Recimo. dakle. nego da budu ozbiljni. i da je bilo slobodno da tada nji ljudi dosetljivci teraju egu sa svim tim. ili ne mo e ni jedan. a ne sa stanovi ta dobrog. koji poku ava da. kako i treba. Mi se najpre moramo sporazumeti da li je to moguce ili nije. izaziva smeh i koji. i medu koje od tih poslova spada ratovanje? Zar ne bismo na taj nacin najlep e poceli i onda najpravilnije. nije ni potrebno da vam drugi prigovaraju.

'0 Glaukone rekoh ja. 454 Kako je sjajna moc ve tine protivrecenja. te se svadaju. A sada tvrdimo da razlicite prirode treba iste du nosti. nego progone i hvataju sagovornika u protivrecnosti samo po praznoj reci. radanju dece i vaspitanju njihovu. Hajde. Je li to optu ba na ih protivnika? Jeste. e Tako se cini. umesto da jedan drugom govore to treba. da vidimo hocemo li naci izlaz Slo ili smo se. bilo da se nadamo nekom delfinu koji ce nas uzeti na leda. i moramo se starati da se spasemo ovoga pitanja. Ali ipak i onaj ko je pao u maleni ribnjak i onaj ko je usred najveceg mora podjednako plivaju. Kako to? Mi se cvrsto i ratoborno dr imo toga da razlicite prirode ne smeju imati iste poslove. Glaukone.v ili da ocekujemo neko drugo cudotvorno spasenje. ovo izgleda da nije lako. Razume se. a u stvari oni ne mogu da ono to je receno razlo e po vrstama i da ispitaju. Tako moramo plivati i mi. braku. to sam vec odavno sa d strahom predvidao i stoga nisam hteo dirati u zakone . Zevsa mi. u tome da razlicite prirode obavljaju razlicite poslove i da su prirode ene razlicite. A za to? Zato to. dakle. Ali cu te moliti i molim te da iznese i na e protivrazloge koji se mogu izneti. ali nikako nismo ispitali za kakav smo pojam tada vezali razlicitu i istu . Nije rekoh. ." A da li se to u na em slucaju odnosi i na nas? b Svakako rekoh cini se da smo i mi protiv svoje volje upali u protivrecnost.Tako iznenada nije to sasvim lako. rekoh. . treba da i coveka da imaju dakle. To je ono. mnogi i nehotice u nju upadaju verujuci da se ne prepiru. nego da se bave dijalektikom. cini mi se.

a mu ki oploe dava. pa kad bismo se slo ili u tome da je suprotna. razlicitosti izmedu mu karca i ene. . onda cemo reci da svakome od njih moramo odrediti onaj za koji je sposoban. da to ne dopustimo onima sa kosom. tome za koji posao ili za koji dr avni poziv prirodna sposobnost mu karca i ene nije ista nego drukcija. dakle reci cemo mu odgovori: da li si mo da tako mislio da je jedan po prirodi sposoban rece on to nismo ispitali. pa cemo i dalje verovati da na i cuvari i njihove ene treba da obavljaju iste poslove. A ako bi se pokazalo rekoh da mu ki i enski pol pokazuju razlicite sposobnosti za neki zanat ili neki drugi poziv. nego samo na razlicitost i istovetnost d sposobnosti u vr enju du nosti. a ukoliko obucarski posao obavljaju oni sa kosom. A zatim cemo onog ko tvrdi suprotno pozvati da 455 nas pouci . I to s pravom rece on. Hajde.prirodu i na koji smo nacin onda izvr ili podelu razlicitih poslova medu razlicite prirode i istih poslova medu iste prirode. Zar nije bilo tako? Jeste. Ali ako se oni razlikuju samo u tome to enski rod rada. zar ne? To je pravilno. A sada bi i neko drugi mogao reci ono to si malopre ti rekao. Pa to bi bilo sme no rece on. onda cemo reci da time nije dokazano ni ta to bi bilo protivno smislu na eg tvrdenja . nego zato to onda nismo mislili prosto na razlicitost i istovetnost. na primer. a da posle razmi ljanja to uop te nije te ko. Sme no rekoh ali ne iz nekog drugog razloga. kako bismo mu mogli do142 b kazati da u dr avi nema nikakvog posla koji bi pripadao iskljucivo enskinju? Razume se. da to ne dopustimo celavima. Rekli smo. da lekar i onaj cija je du a sklona lecenju imaju istu prirodu. mogli bismo. to jest da nije lako odgovoriti na to odmah. V. Da li onog ko ce nam odgovoriti treba da zamolimo da prati na u raspravu. Mogao bi. Zaista c Na taj nacin bismo mogli postaviti pitanje i da li je priroda celavih ljudi i priroda onih sa kosom ista a ne suprotna. A jesmo li rekli da lekar i gradevinar imaju razlicitu prirodu? Jesmo. ukoliko celavi obavljaju obucarske poslove.

dok drugi ne mo e da zapamti ni ono to je naucio. mnogo ena koje su umnogome bolje od ljudi. a drugi te ko? Ili zato to jedan vec posle kratkog ucenja postaje veoma pronicljiv u onome to je naucio. tkanju i spremanju peciva i jela. osim ovih. nego su prirodne sposobnosti podjednako podeljene medu oba stvorenja. Nema. a druga je neratoborna i nije prijateljica telesnih ve bi? . dakle. Hocemo li. a druga nije? A kako drukcije? 456 Jedna je. Razume se. sposobna i za gimnastiku i za rat. dok drugoga sprecava? Postoje li. i u svima poslovima mo e po svojoj prirodi ucestvovati ena. i kako je jedna muzikalna. Istinu govori rece on da je gotovo u svima slucajevima jedan rod uveliko nadma en od drugoga. . ma koliko truda i ve be u njega ulo ili? Ili zato to jednoga pri du evnom radu telo potpoma e u punoj meri.a drugi nesposoban za ne to zato to jedan ne to lako nauci. nikakvog posla u upravi dr ave koji bi pripadao eni zato to je ena. i u svie ma poslovima mu karac. jo neki znaci c po kojima bi mogao razlikovati sposobnog od nesposobnog? Niko nece moci navesti ni ta drugo odgovori on. samo je ena u svima slabija od mu karca. Zna li uop te neku ljudsku radinost kod koje mu karci u svima ovim osobinama ne bi imali prednost pred enama! Treba li da dugo govorimo . niti mu karcu zato to je mu karac. Ima. ali je uglavnom tako kako ti ka e . a druga nije. onda. sve du nosti natovariti na mu karca. a na enu nijednu? Kako to? Mislim da mo emo reci kako je jedna ena stvorena za lekara. prema tome. tako da bi bilo veoma sme no kad bi i d u tim stvarima podlegao mu karcima. tim ve tinama u kojima enski rod ipak ne to valja. dodu e.

kako izgleda neprirodno. A dana nje obrnuto stanje je. jedna ce voleti mudrost. Pa onda. b Tako je. jer su one sposobne. je li? Da. bez obzira na to to je kod jednog slabija. a kod drugog jaca. A zar jednakim prirodama ne moraju biti dodeljcne i jednake du nosti? Svakako. Da bismo jednu enu osposobili za du nost cuvara. Da li misli da su u na oj dr avi koju smo sagradili postali bolji ljudi cuvari. a druga nece. opet dolazimo do onog ranijeg i tvrdimo da nije protiv prirode ako se muzicko i gimnasticko vaspitanje dodeli i enama cuvara. nismo kao zakon odredili ni ta to bi c bilo nemoguce i to bi licilo na prazne elje.Ja tako mislim. Mo e li. cemu? Da li ti sam smatra nekog cuvara boljim a drugog gorim. dakle. u tome smo se slo ili. zar ne? 144 Nikakvo drugo. A kako sada misli . Je li na e ispitivanje bilo upuceno na to da predlo i ono to je moguce i to je najbolje? Jeste. ili misli da su svi jednaki? To ne. Svakako da nije. A da je i najbolje. Za takve ljude. u tome treba tek da se slo imo? Tako je. a da druga to ne bude? Zar nismo i medu mu karcima odabrali samo one koji su po svojoj prirodi bili sposobni za taj poziv? Razume se. iduci po krugu. Da je to moguce. za to nam nece poslu iti nikakvo drugo vaspitanje nego ono koje i ljude osposobljava za to. dakle. Izgleda tako. i kod mu karca i kod ene prirodna sposobnost za cuvanje dr ave ista. po to je i kod d jednog i kod drugog ista priroda. jer smo zakon odredili prema prirodi. ili obucari koji su vaspitani u obucarskoj ve tini? . jedna ena biti pozvana da obavlja posao cuvara. Osim toga. treba odabrati i takve ene da ive zajedno sa njima i da zajedno cuvaju dr avu. Tako izgleda. Mi. VI. Da. tome? . ako su dobili pomenuto vaspitanje. dakle. i po svojim prirodnim osobinama su im srodne. a druga bez strasti? I to se de ava. prema tome.'2 jedna ce biti strasna.

i po to smo utvrdili da cuvari i cuvarke treba zajednicki da obavljaju iste poslove. i moraju ucestvovati i u ratu i u svim du nostima cuvara. Vrlo se lepo ka e i kazivalo se da je korisno u isto vreme i lepo. dakle. Ali za to? Zar oni nisu najbolji medu svim ostalim gradanima? Daleko najbolji. Tako je. tavi e. Ali. A mo e li za dr avu da bude ne to bolje nego kad su njeni mu karci i ene to je moguce bolji? Ne mo e. enama pri tom treba dodeliti lak e poslove nego mu karcima. reci da smo u razgovoru . ovome zakonu . pak. ene cuvara moraju se. pokazalo da je ova odredba i moguca i korisna. znaci. Ispitivanje je. dakle. kida nezreo plod mudrosti"13 i ne zna. Sasvim tacno. a nikakav drugi posao ne smeju obavljati. Mi smo. Onaj. Mo emo. . cemu se smeje i ta radi.Sme no pita rece on. cini mi se. pre li preko ovoga talasa. A sredstvo da se to postigne je. Razumem rekoh. jer ce mesto odela obuci vrlinu. prema na em tumacenju. enama. s obzirom na ne nost njihovog pola. muzicko i gimnasticko vaspitanje koje dobij aju? Razume se. VII. ko se smeje golim enama kad se tako ve baju radi onog to je najbolje. a kodljivo je ru no. zakonski odredili ne samo ono to je u dr avi moguce nego i ono to je najbolje. svuci. I kako? Zar ove ene nece biti najbolje medu svim enama? I to daleko najbolje rece on.

za koju nisu potrebni lekovi nego samo pridr avanje narocite dijete. Ali ako treba uzimati lekove. IX. misli li da bi se tvoja rasa ivine i pasa mnogo pogor ala? Zacelo rece on. morati da d se slu e mnogim la ima i prevarama. i manje iskusan lekar. Izgleda da ce na i vladaoci. I rekli smo s pravom to. Mladim ljudima koji su se odlikovali u ratu . mislim. I to svakako rece on. kako bi onaj ko je manje vredan kod svakog neus148 pelog svadbovanja pripisivao krivicu slucaju. ako stado eli da ostane na visini. a ne vladaocima. A zatim moramo uvesti dobro smi ljeno rebanje. i bolesti i sve stvari. dovoljan je. Avaj. Broj svadbi ostavicemo vladaocima da bi nam oni. A ako se pri radanju ne bi pazilo na to. Za telesnu negu. konjima i . ako citavo stado cuvara treba da ostane to je moguce vi e po tedeno od nesloge. deca onih e prvih morala odgajati dok deca ovih drugih ne. ako su lek. A mi smo rekli" da su sve takve stvari.21 Dobro je rece on. tako da na a dr ava. sacuvali po mogucstvu isti broj mu karaca. 460 a rtve i pesme na ih pesnika moraju biti dostojne svadbi koje se sklapaju. ako hoce da koriste svojim podanioima. onda znamo da je potreban odlucniji lekar. a najgori ljudi sa najgorim enama to je moguce rede da bi se. Istina je. a sve bi to moralo ostati potpuno nepoznato svima izuzev vladaocima. ne postane ni veca ni manja. drugim ivotinjama? Je li tamo drukcije? To bi bilo besmisleno rece on.Od onih koji su u vrhunskoj ivotnoj snazi. Znaci da ce se zakonom odrediti svetkovine20 na koje cemo zajedno dovoditi i mlade neveste i mlado enje. ako je to moguce. imajuci u vidu i rat. prijatelju dragi rekoh kako visoko moraju stajati na i vladaoci ako je i kod ljudskog roda ovako! c Ali tako je rece on. A ta misli . Sasvim tacno. korisne. Ali za to to govori ? Zbog ovoga rekoh. Cini se da ce to pravo biti od velike va nosti pri sklapanju brakova i radanju dece. Kako to? Tako to smo mi slo no utvrdili da bi najbolji ljudi to ce ce morali da dolaze u dodir sa najboljim enama. A za to to govori ? Zato to oni moraju rekoh uzimati mnoge lekove.

odvodeci u zavod majke cija su prsa nabrekla od mleka. Ali da predemo redom sve to smo sebi postavili kao cilj. Tako ce enama cuvara radanje dece biti veoma lako rece on. a ako ovih nema dovoljno. brinuti za hranu. Da.ili ma gde treba jo pored ostalih nagrada i odlikovanja dopustiti da ce ce op te sa enama. a bdenje i druge tegobe dodelice hranitelj kama i odgojiteljicama. dovodice i druge ene koje imaju mleka. sakrice na nepristupacnom i nepoznatom mestu kako to i prilici. kako bismo i pod tim opravdanim izgovorom dobili to vi e dece od takvih. Da. Ako neko stariji ili mladi od ovih stvara potomstvo. ako rasa cuvara treba da ostane cista. a decu slabijih. Onda ce decu dobrih ljudi mislim uzeti i odneti u zavod dadiljama koje stanuju odvojeno u jednom delu grada. pa do pedeset i pete godine. ili i jedni i drugi. dakle. jer su vlasti zajednicke i za ene i za mu karce. ili ako se od dobrih ljudi rodilo neko sakato. Istina je. Naravno. Rekli smo da potomstvo treba da dolazi od onih koji su u vrhunskoj ivotnoj snazi. Svaki put kad se dete rodi treba da ga prime za to odredene vlasti. tome da majke doje odredeno vreme. a covek da pocne ploditi kad prede najnemirnije doba svoga ivota. A zar se i tebi ne cini da je pravo vreme za punu snagu dvadeset godina kod ene i trideset kod mu karca? Na koje godine jo misli ? ena treba da rada za dr avu pocev od dvadesete pa do cetrdesete godine. mu karci ili ene. Vlasti ce se. I kod jednog i kod drugog je ovo i za telo i za razum najsna nije doba. ali tako da na sve moguce nacine sprece da bilo koja od njih prepozna svoje dete. i brinuce se . Tako i treba rekoh ja. reci cemo da je to zlocin i protiv bo anskih i 149 .

a on ce njihovu decu isto tako nazivati svojom unucadi i ona njega dedom a ene starom majkom. a oni koji su se radali u vreme kad su njihovi ocevi i majke e radali. otprilike. nezakonitim i obesvecenim. Te je ispravno rece on. jer za njega nece biti hrane. nece smeti da doticu. ako su mu ka. A kad ene i ljudi predu godine za radanje. sve tenici i celokupno gradanstvo. onda se takvo dete nece smeti odgajati. I kad im sve to budemo odredili. samo ne sa kcerkom i majkom. A isti ce zakon nastavih ja va iti i za ljude koji su u punoj ivotnoj snazi. Ali kako to si ih sad pomenuo moci me- Nikako rekoh ja nego ce sva deca koja se budu rodila izmedu sedmog i desetog meseca od onog dana kad se neko o enio. Braca i sestre23. S punim pravom. A da li je to u saglasnosti sa ostalim dr avnim uredenjem i da li je to zaista najbolje uredenje tih prilika. ako tako odredi kocka i ako Pitija to potvrdi. jer cemo dete koje takvi daju dr avi nazvati vanbracnim. po zakonu ce stupiti u brak. to moramo daljim ispitivanjem da utvrdimo. dac cemo mu karcima slobodu da stupaju u bracnu vezu s kim hoce. iz stra ne razuz danosti. X. Glaukone. i jer se tako zacinje potomstvo u tami. tako da se svi ti. Tako je sasvim u redu. Zevsa mi rece on. . upucuju bo anstvu da bi se b od dobrih radali jo bolji i od korisnih jo korisniji. biti njegovi sinovi. a ako su enska njegove kceri. nazivace se sestrama i bracom. unukom ili dedom. prilikom sklapanja brakova. to ih sve tenice. rodilo.protiv ljudskih zakona. ukoliko bez dopu tenja vladaoca op te sa enama koje su u godinama plodnosti. uprkos poku aju da se to nasilno spreci. koje smo sada pomenuli. sa kcerkama svojih kcerki ili sa majkom svoje majke. Zar ne bi trebalo da se na samom pocetku upitamo ta u stvari mi smatramo najvecim u izgradnji dr ave. I to je pravilna odredba ce se ocevi. i ona ce njega nazivati ocem. a ako bi se dete. jer se tako dr avi daje dete koje je rodeno potajno i koje nije zaceto uz rtve i molitve. za cim mora da te i zakonodavac kad odreduje zakone . tome da ne rode ako su ostale bremenite. onda ce ene morati da se staraju . a ene nece smeti da stupaju u bracnu vezu sa sinom ili ocem. ili slicno izgledace zajednica ena i dece cuvara u tvojoj dr avi. Ili kako da uradimo? 150 462 Tako. kceri i svi ti d dusobno prepoznavati?22 rece on. Tako.

Postoji li u dr avi neko vece zlo nego to je ono b koje je ru i i mesto jedne dr ave stvara mnoge?24 I ima li veceg dobra od onoga to dr avu spaja i cini je jedinstvenom? Nema. prema tome. dakle.i ta je najvece zlo. preko tela sve do du e i do onog njenog dela koji vlada i koji je u njoj jedind stven. i za svaki bol. tako da ona cela oseca bol zajedno sa citavim bolesnim telom. Kakva ce. pa bi to osetio sav organizam. onda ce ovakva dr ava. I najbolje ce biti upravljano onom dr avom u kojoj najveci broj clanova za iste predmete i u istom znacenju ka e moje" i nije moje"? Daleko bolje od svih. dr ava biti najbli a pojedincu? To je kao kad bi neko od nas bio povreden po prstu. ako mo emo da postignemo da svi gradani bar pribli no osecaju istu radost i istu alost kad se te stvari javljaju i kad nestaju? Svakako rece on. A ako su jedni veoma tu ni. ako ga jedan deo trpi. A zajednicka radost i zajednicki bol ujedinjuju. A zar to isto ne vredi i za svaki drugi deo covekovog tela. Ako se. cemu smo dosad pretresali sla e sa tim najboljim. ili nije moje". i mi onda tako i ka emo: da covek ima bolove u prstu. a zatim da posmatramo da li se ovo . mislim. mo da. onda ta podvojenost razdvaja? Kako da ne? Zar se ovo ne de ava zato to se reci kao moje". kao i za radost ako mu biva lak e? Tako je rece on i tvoje je pitanje pravilno: najbli a je coveku ona dr ava koja je najbolje uredena. ili ne to rdavo doe godi jednom gradaninu. ne to dobro. a isto tako i tude" ne upotrebljavaju za iste stvari? Tacno. . sa onim zlim? To ce nas najpre dovesti do sporazuma. a ne. a drugi neobicno rac dosni zbog stanja u dr avi i onih koji u dr avi ive.

a strance ne smatra tako? Tako je. Lepo govori rekoh samo mi reci jo i ovo: hoce li njih samo nazivati rodacima ili ce oni u svima d ovim poslovima morati i da rade. To je zaista potrebno. Dobro uredena dr ava ce tako i ciniti. A kakav naziv za narod imaju vladaoci u ostalim dr avama? Oni ih zovu robovima. A kako na i? Sacuvarima. Rodake svakako smatra za svoje i tako ih i zove. A svi oni nazivaju jedne i druge gradanima? Svakako. A kako oni zovu narod? Plati ama i hraniteljima. zajednicki ili radovati. sve ono to je zakonom odredeno . Mo e li mi reci za vladare drugih dr ava da li poneki od njih naziva poneke od savladara rodacima. a u demokratskim dr avama upotrebljava ovaj isti naziv: vladaoci (arhonti). jer se protivi i bo jem i ljudskom . du noj poslu nosti prema roditeljima. XI. pre svake druge. u vecoj meri slucaj sa nekom drugom dr avom. 463 Dakle? Ima li i u drugim dr avama vladalaca i naroda kao i u njoj ? Ima. Jer ce za svakog koga bude sreo misliti da mu je brat. dok c druge naziva strancima? Znamo mnogo takvih. otac ili mati. inace im ne bi i lo dobro ni kod bogova ni kod ljudi. A kojim imenom naziva narod vladaoce i pored toga to ih zove gractanima? U najvecem broju dr ava zove ih despotima. mo da. ili je to. tome imenu: kad je u pitanju. na primer.prvo reci da je to njena sudbina i ona ce se cela. vodeci racuna . A kako se nazivaju ti vladaoci medu sobom? Savladarima. sin ili 152 kci. ili ce zajednicki trpeti. po tovanju i cuvanju otaca i . A kako ih naziva narod u na oj dr avi? Kakvo ime daje on vladaocima pored toga to ih naziva: gradanima? b Zove ih spasiocima i pomocnicima. ili da je neko od njihovih potomaka ili predaka. Vreme je rekoh da se opet vratimo svojoj dr avi i da ispitamo da li ba ona najbolje odgovara na im razmatranjima. A tvoji cuvari? Da li medu njima postoji neko ko bi nekog od sacuvara mogao smatrati strancem i tako ga nazivati? t Nikako rece on. ili sestra.

ocevima. A je li zajednica ena i dece cuvara razlog to je to tako i pored toga to i ostalo uredenje doprinosi tome? Ta je zajednica najva niji razlog. imace najvecu zajednicu i u bolu i u radosti.pravu onaj ko se ne upravlja po zakonu. ni imanja. b XII. primati od drugih i da tu nagradu za cuvanje moraju svi zajedno tro iti ako ele da zaista budu dobri cuvari. kao nagradu c za cuvanje. i to s pravom. u ovoj dr avi. ako se jednom gradaninu dogodi sreca ili nesreca. A mi smo se. I da li ce ovakve ili neke drukcije glasove . nego da ce hranu. ili: ovo je moja nesreca. I po to na i gradani imaju najvecu zajednicu u onome to nazivaju moje". Znaci da ce se. Znaci da se to to pomocnici25 imaju zajednicke ene i decu pokazalo kao najvece dobro za dr avu. slo iti u reci koju smo malocas pomenuli: ovo je moja sreca. ni zemlje. ostalim rodacima kazivati usta gradana u u i jo male dece? e Takve rece on jer bi bilo sme no ako bi se imena rodaka pominjala samo ustima bez dela. pre nego u bilo kojoj drugoj. najvecu. 26 Kazali smo da cuvari ne smeju imati ni svojih kuca. Sasvim je tako. Onda i mi ostajemo pri onome to je ranije receno. na koje bi im neko ukazao. . i . zar ne? Da. Dabogme. 464 A zar nismo rekli da se u tome osecanju i u toj reci odra ava zajednica u radosti i u patnji? Rekli srno. slo ili u tome da je ta zajednica najvece dobro za dr avu? I s pravom smo se u tome slo ili. poredeci dobro uredenu dr avu sa telom i njegovim stanjem kad jedan njegov deo oseca bol i radost.

dakle. tako reci. Dva cuvara ce biti dovoljno jaka da to sprece: strah i stid. Tacno. ljudi iveti medu sobom u miru radi zakona? 154 Potpuno u miru. ukoliko je to moguce. Oni su svakako slobodni od ovoga. onda bi svako stvarao i svoje radosti i bolove. cini da imaju jednu predstavu . I mislim da mu uop te nece odreci po tovanje. po to oni nemaju nikakve svojine sem svoga tela. drugi kao braca. stid ce ga odvratiti od toga da stavi ruku na roditelje. zaista ce biti tako. Kod njih nece biti ni procesa zbog nasilja ili uvreda. po to bi to bila njihova svojina. opet. pri cemu ce jedan sve to mo e vuci u svoju kucu kako bi sam imao daleko vi e od drugih. Svuda ce. Razume se. i ono to je receno ranije i ovo to sad govorim ne cini ove ljude jo vi e pravim cuvarima i cini da ne ru e dr avu time to nece za istu stvar. vuci svojoj d kuci? I ene i decu bi imali svako za sebe i. Ovo. Nikako. dok je sve ostalo zajednicko? Stoga kod njih ne postoji nikakav razlog za svadu. naprotiv. Dalje: zar procesi i medusobne optu be nece. a strah b da drugi ne pomognu ganjanom. nestati. reci moje". ako to vladaoci ne narede. svojini i da te eci za njom imaju svi jednodu no. A prirodno je da mladi nece poku avati da zlostavlja. reci cemo da je sasvim pravilno i u redu da jedan vr njak poma e svome drugu. taj ce na njemu iskaliti svoj gnev i nece ici dalje. nego svaki za neku drugu. u vece svade. A ako cuvari ne dodu medusobno u svadu. Po to smo uveli prinudno negovanje tela. jedni kao sinovi. a drugi ce. Mislim se da li da uop te pomenern najneznatnija zla od kojih bi bili oslobodeni. kao ocevi. ili cak tuce starije. i dece i rodbine. i bolove i radosti? Tacno je. Da. dok se ljudi e inace svadaju oko novca. I s pravom. Stariji ce imati za du nost da upravljaju svima mladima i da ih ka njavaju. onda se ne treba bojati da se ostali gradani nece slo iti sa njima ili sami medu sobom.Tako je? Da li to to sam kazao. jer su ona nepristojc . a neki opet. 465 Ovaj se zakon pokazuje kao dobar i u ovome: ako se neko naljuti na drugoga.

mo emo reci ono to sam jo onda kazao: ako cuvar tra i srecu u tome to ce prestati da . dakle. a dostojnu pratnju kad umru. moj dragi. To su zaista lepi darovi. ili drugih nekih zanatlija ili zemljoradnika. jer 466 su u mogucnosti da imaju sve. A sada? Ako nam ivot pomocnika29 izgleda mnogo lep i i bolji nego ivot pobedilaca u Olimpiji. onda se b on ne mo e uporediti sa ivotom obucara. Mislim da ne mo e. Sada.na: laskanje siroma nih ljudi bogatima. Oni ce. ako slucajno u govoru dodemo do toga. biti slobodni od svega toga i ivece ivotom bla enijim nego to je ivot pobednika u Olimpiji. i dr ava im deli pocasne poklone e dok su ivi. Kako to? Jer se oni smatraju srecnima samo radi jednog delica onoga zbog cega su na i cuvari srecni. jasno je da nije pristojno niti zaslu uje da se . tome govori. a izdr avanje i sve drugo to ivot zahteva dobijaju i oni i njihova deca. a da sada samo elimo da napravimo cuvare cuvarima i dr avu takvom da bude to je moguce vi e srecna. dalje. Pobeda cuvara je veca i njihovo izdr avanje od strane dr ave je potpunije. pa ipak nemaju ni ta? A mi smo rekli da cemo se time ponovo pozabaviti. Pri tom se oni ili zadu uju. a necemo da se obaziremo samo na jedan stale u njoj i da njega nacinimo srecnim? Secam se. dakle. brige i tegobe koje se javljaju u vezi sa odgojem dece i tro kovima koje prouzrokuju najpotrebniji robovi u kuci.27 a koliko i ta pri tome trpe. Seca li se jo da nam je u ranijem razgovoru neko prebacio28 kako mi ne pravimo cuvare srecnima. ili poricu da su du ni i novac koji su na bilo koji nacin nabavili stavljaju na raspolaganje enama i robovima. Svojom pobedom posti u oni blagostanje cele dr ave. d Jasno je rece on cak i za slepca. XIII.

svako ivo bice borice se narocito b hrabro ako su prisutni i njegovi potomci. a pored posmatranja imace da poma u i slu e pri svemu to se u ratu javlja i da se brinu .bude cuvar. po kojoj su stvorene zajednice sa njima? Sla em se. zar ih onda ne treba izlagati onde gde ce radi uspeha . XIV. Ti se.31 i na koji je nacin to moguce? Pretekao si me u tome. e to se tice ratovanja to je jasno kako ce ratovati rekoh. Ali. onda mu nece biti dovoljan ovako umeren i strog ivot koji je. Da li je potrebno da oni bri ljivije odgoje svoju decu u ve bi i posmatranju nego cuvari? To bi bilo sme no rece. najbolje raditi i nece ciniti ni ta to bi u njihovim odnosima prema mu karcima bilo protiv enske prirode. ocevima i majkama. ona ce ga goniti da silom prisvoji sebi sve bogatstvo u dr avi c i tako ce saznati da je Hesiod zaista bio mudar kad je rekao da je polovina nekako vi e nego celo". i sa onim to se odnosi na vaspitanje dece i za titu ostalih gradana. na primer. da. kao i deca ostalih zanatlija33. i da ce. Tako je. Poci ce zajedno32 u rat i pove ce sobom svu svoju odraslu decu kako bi ona. dakle. Sokrate. da idu u ratove. I dalje? Ako vec treba da se izlo e opasnostima. postoji velika opasnost da u slucaju poraza. ukoliko je to moguce. svuda i sve dele sa mu karcima. ako d tako rade. Kako? zapita ovaj. Istinu govori rekoh ali zar ne misli da je najveca briga da se nikad ne izlo e opasnosti? Nikako. kad ga bude obuzela glupa i detinjasta predstava . nego. 467 posmatrala posao koji ce kad odrastu imati da obavljaju. to je lako moguce u ratu. sla e sa zajednicom ena sa mu evima kakvu smo opisali. A osim toga. najbolji. Preostaje li nam jo rekoh da vidimo je li moguce da takva zajednica postoji i kod ljudi. deca loncara dugo poma u pre nego to se i sama late loncarskog posla? Svakako. kako mi ka emo. propadnu i oni i njihova deca i da se na taj nacin onemoguci da se 156 dr ava opet podigne. da zajedno moraju cuvati i zajedno moraju loviti isto kao i psi. sreci. kao i s tim da ene ostaju u gradu.30 Ako mene bude uzeo za savetnika rece Glaukon ostace pri onom ivotu. kao i kod drugih ivotinja. jer sam upravo hteo da ti upadnem u rec. Zar nisi primetio kako kod drugih zanatlija.

moramo im jo kao decici dati krila da bi u slucaju potrebe mogli odleteti. prijatelju moj. Ali. zajedno sa vodama za kojima idu. Kako treba da se dr e tvoji ratnici jedan prema drugom. Zar ne? Da. i znace koji su ratovi cl opasni a koji nisu. dakle. A kao zapovednike nad njima nece postavljati najgore ljude. nasuprot ocekivanju. Tako i treba. ostati pri tome da deci omogucimo posmatranje rata. Cini mi se da ima pravo. a kad su naucili da ja u. dakle. Na svaki nacin. dakle. Onda ce. spa ce se na najsigurniji nacin. nego ljude koji su po iskustvu i starosti sposobni da budu zapovednici i vode. nego je od va nosti za ono to veli . Tako ce najlep e posmatrati svoj posao i u slucaju potrebe. reci cemo: mnogim ljudima se. mnogo ta dogodilo. Tako je. ali se treba pobrinuti i . Treba. vec na najhitrijim i najpitomijim konjima. Razume se. i da ne vredi izlo iti se opasnosti? Ne mislim. a u neke nece. videti rat ili ne. njihovoj bezbednosti. Za takve slucajeve. prvo njihovi ocevi biti toliko iskusni koliko ljudi uop te mogu biti. U neke od njih ce. i onda ce biti lepo. voditi decu. c Da li ti misli da nema nikakve razlike u tome da li ce deca. 468 A kako ce biti u ratu? zapitah. a kako prema neprijateljima? Da li sam dobro pogodio ili ne? . e Kako to misli ? Treba ih to mlade stavljati na konje.biti bolji? Razume se. koja treba da postanu ratnici. treba ih voditi da posmatraju i to ne na hrabrim i ratobornim.

pripada zlatnom rodu? Pre svih. pre svih drugih. U tome cemo poslu ati Homera rekoh. Dobro. I ja c uz taj zakon dodajem jo i ovo: sve dok su na tom ratnom pohodu. A zar za onoga ko je medu poginulima u ratu slavno umro. Mi smo vec rekli34 da je za vrlog mladica pripremljeno vi e brakova nego za druge. A onoga ko iv dospe neprijatelju u ruke. mislim. I po Homeru je pravicno nagradivati dobre d mladice na ovaj nacin. Lepo rekoh. prinositi rtve i u svim takvim prilikama proslavljati i himnama i svim onim to smo sad pomenuli. Tako je rece on. ta to? Da on poljubi svakog i da od svakog primi poljubac! To mi se ba najvi e dopada rece on. I mi cemo za svoje hrabre junake. ili baci oru je. ne srne se niko koga on eli da ljubi odupreti. kojino brane od . 158 Vrlo lepo govori . necemo reci da on. I da mu. ta? Zar necemo onoga ko napusti ubojni red. kako bi ovakav covek imao to vi e potomstva. svako mora stegnuti desnicu? I to. treba pobednicima ostaviti kao poklon da rade sa zarobljenikom ta ele? b Razume se.36 kako bismo hrabre mu karce i ene u isto vreme i proslavili i osna ili. Da.Reci. Jer i Homer veli: kad se Ajant istakao u ratu. i da na njega izbor mora pasti ce ce nego na druge. tako da postane jo hrabriji i pobere ratnu nagradu ako ima neke sklonosti prema mu karcu ili devojci. I hocemo li verovati Hesiodu kad ka e da ako neki iz toga roda umru onda 469 postanu dusi dobri i zemaljski. XV. da ti se nece vi e dopasti rekoh. A da li misli da ce onoga ko se odlikovao i stekao slavu svi decaci i mladici koji su po li u rat odmah morati redom da ovencaju ili ne? Mislim da hoce. a ne donosi samo pocast. ukoliko su se oni takvi pokazali. 35 jer je to primerna cast za mladog i hrabrog junaka. bio je nagraden velikim komadom mesa". svakako. ili iz stra ljivosti ucini ne to slicno staviti medu zanatlije i zemljoradnike? Dabogme. osim toga. Ali ovo sad. vec cini i sna nijim. to smo vec rekli. a pored toga jo pocasnim mestom" i mesom i punim e ca ama".

da sami nemaju Helena za roba i da to isto savetuju i drugim Helenima? Tako je odgovori on jer bi se na taj nacin okretali prema varvarima. Da li je lepo opljackati posle pobede pale borce. i sahranicemo ih onako kako on bude rekao. koji su se u ivotu odlikovali kao dobri. po mogucstvu. Zar to pla ljivd cima ne bi mogao biti izgovor da ne podu na protivnika. umre od starosti ili na neki drugi nacin? To bi bilo pravo. Da li ti se cini pravicnim da Heleni porobljavaju helenske dr ave. a njih same bi po tedeli.zla. Dalje. tobo . ili treba da se.38 To cemo uciniti. ne to potrebno i zar nisu vec mnogobrojne vojske propale zbog ovakve pljacke? Svakako. nauce da po tede helensko c pleme i da se sami cuvaju da ne postanu robovi varvara? U svakom slucaju i uop te je bolje da Heleni tede jedni druge. i cuvari su ljudima smrtnim"?37 Verovacemo mu.39 Dalje. i s kakvim odlikovanjima. sem to ce im se oduzeti oru je. Znaci da cemo pitati boga kako treba sahranjivati one ljude. I zar ti se ne cini da ne dolikuje slobodnom coveku i da je gram ljivo opljackati mrtvaca. jer baveci se oko mrtvog rade. a da je znak . Kako ce na i vojnici postupati sa neprijateljima? Kako to misli ? Prvo to se tice zarobljavanja. Dakle. koji su nalik na demone i bogove. Hocemo li njihove grobove ubuduce nego vati i b po tovati kao grobove demonskih bica? I da li ce isto va iti i za slucaj da neko od njih.

jedno je sukob izmedu srodnika i saplemenika. Meni izgleda da. tvrdim da su helenska plemena medu sobom u srodstvu i da su domaca. kao to su rat i nesloga dva imena. Potpuno pravilno. bojati da je skrnavljenje nositi takve stvari. tome. a neprijateljstvo sa strancima zove se rat. reci cemo da vode rat. Ako se. Ali ako nam je uop te stalo do toga da prema ostalim Helenima budemo blagonakloni. reci cemo da su oni po prirodi prijatelji. pa ce jedni drugima pusto iti polja i paliti kuce.40 Treba da prestane. A kad je u pitanju uni tavanje helenske zemlje i spaljivanje kuca? Kako ce tvoji vojnici postupiti prema neprijateljima? Rado bih cuo tvoje mi ljenje i . medutim.42 To to ka e nije ni ta neobicno. Heleni bore protiv varvara i varvari protiv Helena. onda necemo nositi oru je u hramove da ga tamo ostavimo kao 470 zavetni dar. da izostane pljackanje le eva i svako sprecavanje sahranjivanja. a da je Helada u takvom stanju bolesna i pobunjena i takvo neprijateljd stvo treba nazvati neslogom. Heleni bore protiv Helena. Ako se.enskog i sitnog shvatanja smatrati le za neprijatelja. Meni se cini rekoh da ne treba ciniti nijedno od ovoga. Treba. nego samo uzeti godi nji rod. tako mi Zevsa! XVI. kad je ovaj vec pobegao i kad je od svega cime se borio ostavio samo to? Ili misli da oni koji ovako rade cine e drukcije nego psi koji se ljute na kamenje kojim ih gadaju. postoje i dva stanja koja tim imenima odgovaraju. dakle. Neprijateljstvo medu srodnicima zove se nesloga. a druga izmedu raznih plemena. Svuda gde se tako ne to dogodi. Od ta dva. dakle. a takvu neslogu cemo . u hramove. naime. c Pazi sad da li i ovo govorim dobro: ja. a ne napadaju na one koji su to kamenje bacili? Ne cine.41 narocito to necemo ciniti sa helenskim oru jem. Pre cemo se. A hoce b li da ti ka em za to? Razume se da hocu. da su po prirodi neprijatelji i da to neprijateljstvo i treba da se zove rat. Tako je. Gledaj onda rekoh ono oko cega smo se sada saglasili da je nesloga. dr ava ce se raspasti na dva dela. otete od na ih srodnika. ako neki bog ne ka e drukcije. a da su varvarskim narodima strana i tuda.43 160 Sagla avam se rece da se to tako ustanovi.

471 Onda ce svadu sa Helenima. Taj postupak je doista mnogo manje divljacki nego onaj. i ljudi. Sla em se s tim da na i gradani tako treba da postupaju prema svojim protivnicima. Tako je. onda zapitah zar nece dr ava koju gradi biti helenska? Treba da bude. jer su njihovi ucitelji. i da su to samo oni koji su tu nesuglasicu prouzrokovali. te nijednu od zavadenih stranaka necemo smatrati patriotskom. a prema varvari . sigurno. A zar nece biti i prijatelji Helena?44 I zar Heladu nece smatrati domacom i zar nece imati hramove zajednicke sa ostalim Helenima? Hoce. dakle. Uostalom.onda ocenjivati kao zlocinacku. Ali u e skladu je s pravom merom ako pobednici pobedenima samo oduzmu letinu. a ne neprijatelji. Zar nece onda njeni gradani biti i dobri i blagi? Oni moraju takvi da budu. A. kako bi oni bili ka njeni od nevinih koji su stradali. sa svojim rodacima. smatrati za neslogu i nece je zvati ratom? Nece. zar bi se oni koji doista vole svoju dr avu (filopolidi) ikada usudili da tako pusto e svoju hraniteljicu i majku. I oni ce se razdvajati da bi se opet pomirili? Razume se. nego ce uvek znati da su njihovi neprijatelji malobrojni. niti ce ru iti kuce nego ce ici samo za tim da pronadu krivce. Zbog b svega toga nece pusto iti njihova polja. i deca. i ako pomi ljaju na to da ce se jednom pomiriti i da nece uvek ratovati. po to su mnogi medu njima njihovi prijatelji. i ene. nece paliti kuce i nece smatrati da su u svakom gradu svi stanovnici njihovi neprijatelji. Oni ce ih blagonaklono poucavati i nece ih ka njavati ropstvom ili smrcu. I tako Heleni nece pljackati Heladu.

Ali kad ga bude video i cuo. a ostavimo ostalo na miru. 472 Navalio si na moj govor iznenada. pa bilo da su u istom redu ili sme tene pozadi da pla e neprijatelja ili da budu od pomoci. govori i nemoj se zadr avati. Da. navaljuje na mene najveci i najte i od njih. kad sam jedva utekao od prva dva talasa. ako te ostavimo da i dalje ovako govori . i na koji nacin moguca? Da bi joj. pre nego to nam bude reb kao kako mo e da postane ovakva dr ava. nego da mora biti potpuno i sasvim 162 kao i ona? Ili cemo se zadovoljiti time da se on pravicc nosti to vi e pribli i i da u njoj ucestvuje vi e nego drugi? Zadovoljicemo se ovim drugim rece on. e imala. smilovace se na mene i osetiti da sam s pravom oklevao i bojao se da izgovorim takvu necuvenu rec i da poku am da je pobli e ispitam. Sokrate. Nicemu. sina. iako ih nismo pomenuli. oca. naime: da li je ova dr ava moguca. znam da bismo onda bili sasvim nepobedivi. Ukoliko vi e ovako govori rece on utoliko cemo te te e pustiti iz ruku. Hajde. kao bujica. kad bi se stvorila. nemoj vi e govoriti . tome. ukoliko bi postojala. da se ti. a nepravicnost. pre svega. Uzor (paradeigma) je dakle bio cilj kojem smo ta . Ali mi se cini. i isto tako verujem da bismo se i sa neprijateljima vrlo dobro borili. nego poku ajmo da se ubedimo u to da je ona moguca i kako mo e da postoji. Vidim i sva dobra njena u mirno doba. dakle. a to je treci. ali ako smo prona li ta je pravicnost. A ako bi u rat po le i ene. jer bi svako poznavao onog drugog i nazivao ga imenom: brata. XVII. Pa kako se ja sla em sa svim ovim i sa jo hiljadu drugih dobara. cuvarima dati i taj zakon. treba pomisliti na to da smo do toga do li tra eci ta je to pravicnost. da c ne pusto e zemlju i da ne pale kuce? Dajmo ga rece on i onda cemo moci reci da smo i njime. jer jedni d druge ne bi nipo to ostavljali na cedilu. nece setiti onoga to si ostavio za kasnije da bi prvo pretresao ovo drugo. onda. Ali cemu to? zapita on. koje bi ovakva dr ava. . s tim se sla em iako si ti mnogo ta izostavio.ma da se odnose onako kao sada Heleni jedni prema dru gima. pogodili ono to je pravo. kao i onim ranijim. i nema milosti prema mome oklevanju. i lo sve dobro. Mo da i ne zna da sad. Tako cemo. hocemo li onda zahtevati da se pravican covek ni u cemu ne razlikuje od nje. Kad je tako.

U svemu tome. ili je u prirodi da je delo dalje od istine nego to je to rec. nego ako smo uspeli da ostvarimo dr avu naj . to je istina .te ili kad smo istra ivali ta je pravicnost sama po sebi. te s druge strane ta je nepravicnost i ta je covek koji bi u najvecoj meri bio nepravican. A da li misli da bi dobar slikar koji bi naslikao uzornog coveka. tome rekoh. mo da. recima e stvorili uzor dobre dr ave? Jesmo. te da bismo i mi sami bili tako prisiljeni da se saglasimo oko toga da ce i svako od d nas ko je njima slican imati i sudbu slicnu njihovoj. hteli smo da vidimo kako nam se oni pokazuju u odnosu prema sreci i onome to je ovoj suprotno. onda se opet mora sa mnom slo iti u istoj stvari. Kako? Pa zar mi nismo. i koji bi svojoj slici dao sve to je potrebno. U kojoj? 473 Mo e li se ne to ostvariti upravo onako kako se ka e. A ako je potrebno da ti ucinim i tu uslugu i da poka em na koji nacin i gde bi ona najpre bila moguca. . najlep eg coveka. kako ka emo. Nemoj me onda prisiljavati da dokazujem kako se ono to smo recima pre li mora i u istini u potpunosti ostvariti. tome rece istinu govori . necemo moci dokazati da se dr ava kakvu smo opisali zaista mo e osnovati? Nikako. i ispitivali kakav bi bio karakter savr eno pravicnog coveka kad bi takav mogao postojati. Pa zar misli da smo govorili manje dobro zato to. Zevsa mi. Evo. pa makar nekom to i ne izgledalo tako? Da li se sla e da je tako ili ne? Sla em se. a posle ne bi mogao da doka e da takav covek mo e i da postoji. da li misli da bi on zato bio manje dobar slikar? Ne mislim to. Upravljajuci na pogled na to. nije nam bila svrha dokazivanje da je tako to moguce ostvariti.

ta to? zapita on. onda dve. moj dragi Glaukone. pa makar nastao talas smeha i poruge. i ako se silom ne iskljuce one mnogobrojne prirode koje te e samo za jednim. ali bi bilo moguce. kako izgleda. dodu e.44 164 A zar nisi ti kriv za to? upitah ga. i ako oboje: politicka moc i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno. mo e ocekivati da cete napasti veliko mno tvo uglednih ljudi. Jesam rece on ali sam dobro ucinio. dograbice prvo oru je koje im dode do ruku. onda. izbacio si takvu tvrdnju i takav govor da. I to je ono to mi vec odavno nareduje da oklevam. te ce svom snagom na tebe navaliti spremni da izvr e junacko delo. ne bi bilo ni malo ni lako. jer znam kakve ce se necuvene stvari govoriti u vezi sa ovim. to. onda to manji i beznacajni j i broj. Pa ako ne bude mogao da se od njih odbrani recima i umakne im. pogodice te njihov prezir i ruganje i to ce ti biti kazna. I ja te necu izdati. Sokrate. e kako mislim. c Svakako.bli u onoj koju smo opisali. I meni. ni za ljudski rod. i makar me on prekrio. a ako ne. Hoce li biti zadovoljan tim rezultatom? Meni bi on bio dovoljan. i ta je ono najmanje to treba promeniti da bi dr ava do la do takvog oblika dr avnog uredenja. ako sada nji kraljevi i vlastodr ci ne postanu pravi i dobri filozofi. te ne ive tako. Nama se cini da bi se ta promena izvr ila kad bismo izmenili samo jednu stvar. Pazi dakle ta cu reci! Reci! Ako u dr avama ne postanu filozofi kraljevi d rekoh ili. poku ati da tra imo i da poka emo ta je to rdavo u dr avama. najbolje ce biti ako to bude jedna stvar. a mo da mogu i da ti odgovorim . Jer je te ko uvide ti da nema drugog puta ka sreci ni za pojedinca ni za celinu. ili samo za drugim. Sada dolazim do onog to smo uporedili sa najvecim talasom rekoh. XVIII. i dr avno uredenje koje smo sada recima opisali nece postati moguce niti ce ugledati svetlost sunca. nece prestati nesrece ne samo za dr ave nego. nego cu ti pomoci kako znam.45 Tada Glaukon rece: . po to si tako ne to ucinio. koji ce odba474 citi odecu i. Posle ovoga moramo. sasvim ogoleli. Ali to se mora reci. onda hajde da ka emo ono to ti zahteva : da smo prona li mogucnost njenog po b stanka. a ako ni tako ne ide. Mo da svojom naklono cu i hrabrenjem.

Pravo je vreme da tu stvar odredi rece on. ako treba da je dobro receno. pozivajuci se na moju prirodu. Poku aj da sa takvim b pomocnikom doka e onima koji ne veruju da je tako kako ti ka e . Moracu da te podsetim rekoh a mo da se i sam seca : kad neko ne to voli. onda cemo se moci braniti dokazom da nekima po prirodi odgoc vara da se bave filozofijom i da upravljaju dr avom. Ako eli da. kriv nos drugog zovete krae ljevskim. crnomanjasti izgledaju mu ki. Kad mi nudi tako veliku pomoc u borbi rekoh onda moram poku ati. Vodi me rece on. XIX. Zar sa lepim mladicima ne radite tako? Ovoga zato to ima prcast nos nazivate ljupkim i hvalite ga. d Cini mi se da me na to mora podsetiti jer ne shvatam sasvim. Nije lepo da erotican covek ne zna kako svi decaci u cvetnim godinama nekako uzbuduju i izazivaju prijatelje decaka i ljubavnika jer se cini da zaslu uju pa nju i ljubav. nekom drugom bi vi e dolikovalo da govori tako kao to ti govori . pristajem radi na e rasprave. Glaukone. podi za mnom tim putem. Ako hocemo da pobegnemo onima koje ti pominje . a plavi su bo ji sinovi. a najlep i vam je onaj koji se nalazi izmedu ove dvojice. Misli li da je ime: boje kao med" izmislio neko drugi a ne ljubavnik koji rado gleda bledilo nekoga ko je u cvetu mladosti? Jednom recju: vi primate svaki izgo 475 vor. za njega necemo. . bolje da se njom ne bave i da slu aju vodu. govori tako . reci da on voli samo jedan deo toga a drugi ne. a drugima je. opet. mislim da je potrebno utvrditi na kakve filozofe mislimo kad se usudujemo da za njih zahtevamo vlast. Onda hajde. ljubavnicima uop te da tako rade. Kad sve to postane jasno.okretni je nego neko drugi. . Mo da cemo zajedno uspeti da to razjasnimo. vec da voli celu stvar. i dobrodo la vam je svaka rec samo da ne biste odbili nijednog decaka u cvetu mladosti.

A za onog ko se ne uste e da se ogleda u svim vrstama proucavanja (mathema). i druge takve radoznalce. ali oni ce trcati na svaku dionisijsku svecanost. I to cemo reci s pravom. Reci je li ovo tacno ili nije: ako za nekog ka emo da je eljan necega. dakle. ni one koje se prireduju na poljima.49 kao da su svoje u i iznajmili za sve horove. To je dobro . Za onog.rece on ali kako to misli ? Za nekog drugog to nije lako rekoh ali mislim da ce se ti slo iti u tome. nego da je lo u jelu. ka emo li da on te i za celom stvari ili samo za jednim njenim delom a za drugim ne? Za celim. oni ce biti zapovednici tritije. vidi to isto: ako ne mogu da budu vojskovode. jer i oni u ivaju u tome da ne to nauce. vec za celokupnom? Istina je. i to ne samo za jednom ili drugom. mislim. niti da je ljubitelj jela48. Jer takve osobine. Hocemo li sve ove. mislim. narocito za onog ko je jo mlad i kad ne ume c da razlikuje korisno od nekorisnog. I kod slavoljubivih. c i one koji se bave tim neznatnim ve tinama nazvati filozofima? 166 Nipo to. To je tacno. A koje ti naziva pravim filozofima? One koji rado gledaju istinu rekoh. XX. te i njih mo emo nazvati ljubiteljima mudrosti. ili filozofima. necemo reci da je ljubitelj znanja (philomathes) niti da je ljubitelj mudrosti (philosophos).Dalje rekoh zar ne vidi da ljubitelji vina cine to isto i da oni vole svako vino i pod svakim izgovorom? Vidim. U cemu? . jer te e samo za pocastima. A zar onda ne moramo reci i da filozof te i za mudro cu. ali treba reci da su oni slicni filozofima. Pa i oni koji vole da slu aju dovoljno su cudnovati. ko pokazuje odbojnost prema naukama. pripadaju svim ljubiteljima priredbi (philotheamones). ili filozofom? Tada Glaukon rece: d Onda ce naci mno tvo takvih cudnovatih ljudi. ne propu tajuci ni one koje se izvode u gradu. i ko se radosno prihvata ucenja i u tome je nezasit. Takve ljude ne bi mogao nagovoriti da prate neku ozbiljnu raspravu ili neku priredbu te vrste. kao to za onoga ko je probirljiv u jelu ne ka emo da je gladan. 47 i ako kod vi ih i mocnijih ne u ivaju pocasti zadob voljavaju se time da ih po tuju manji i neznatniji. hocemo li takvog s pravom nazvati ljubiteljem mudrosti. ni da udi za jelom.

lici na coveka koji ivi u snu. koji mo e da vidi i to samo za sebe. onda su to dve stvari? 476 Razume se.50 Ima pravo. i koji te druge stvari ne smatra za samu lepotu. a s druge. Isto vredi i za pravicno i nepravicno. Da li ti onaj ko veruje u pojedine lepe stvari. Pa po to su dve. Kako to misli ? Radoznalci. i za dobro i zlo. ili u budnom stanju? Ja bih rekao da takav covek sanja. opet. Dalje. i stvari koje u njemu ucestvuju. i za sve druge pojmove. Zato ja i razlikujem rekoh s jedne strane. Zar nece biti retki oni koji su sposobni da se pribli e lepom po sebi i da ga kao takvog gledaju? c Veoma retki. niti lepotu izjednacuje sa tim stvarima? . one koje ti malocas pomenu kao radoznale. i telima. lepim bojama i oblicima i svemu to je od toga stvoreno. ili je budan onaj covek koji d smatra da je ne to lepo samo po sebi. ili na nekoga ko je u budnom stanju? Razmisli samo: zar to nije san kad covek slicno ne vidi kao slicno. raduju se lepim tonovima. ali njihov duh nije sposoban da vidi prirodu lepog po sebi i da to voli. svaka pojedina stvar je jedna. i medu sobom pojavljuju se svuda i svaka izgleda kao mnogo njih. Tako je zaista. a ne i u lepo tu samu i koji ne mo e ici za onim ko ga vodi do saznanja. oni koji rado slu aju i posmatraju.Po to je lepo suprotno ru nome. nego kao samu stvar. b odvajam one . kojima je rec i koje bismo jedino s pravom mogli nazvati filozofima. onda je svaka jedna? I to. ali u vezi sa radnjama. Da li sanja. kao prijatelje umetnosti i kao prakticne ljude. pa bilo da je to u snu.

da saznaje to to jest i kako jest? Ali mo da je bolje da pre no to tako postupimo. kako bi bilo da ga na ovaj nacin ispitamo: da mu ka emo kako mu necemo zavideti ako ne to zna. Hoce li onda znanje (gnosis) pripadati onome to jeste.. Jer kako bi se moglo saznati ono to nije? Nije potrebno da to sa vi e strana ispitujemo. A ima li necega to nazivamo mnenjem (doxa)? Kako da ne bi bilo? Da li je takva sposobnost (dynamis) drukcija od znanja (episteme). nu no preduzmemo sledece distinkcije. dakle. ili je ista? 168 Drukcija. duhovno stanje onog drugog pomi ljajucim (doxadzontos) i mnenjem (doxa)? Razume se. nu nosti odnositi na ono to nije? A za ono to je izmedu moracemo potra iti ne to to je izmedu neznanja (agnoia) i znanja (epib steme). i onog to ni na koji nacin nije? Izmedu. a znanje na drugo. a ne saznaje. mo emo li naci neki nacin da ga umirimo e i da ga nekako ubedimo. svako prema svojoj sposobnosti. Ne to to jeste ili ne to to nije? 477 Ne to to postoji. i kad bi poricao da govorimo istinu. Ali ako ima neceg to istovremeno i jeste i nije. ali da bismo rado videli da li zaista zna. c Mo emo li onda reci da se znanje prirodno odnosi na ono to jest. odgovori ti mesto njega! Odgovoricu rece Glaukon da on ne to saznaje. ta bismo mu rekli. Razmisli. ili ne saznaje ni ta? A sada.On je sasvim budan. Tako je. ne govoreci mu otvoreno da njegov duh nije zdrav? To bismo morali poku ati rece on. saznaje ne to. jer smo dovoljno ubedeni da je potpuno bice (to pantelos on) potpuno saznatljivo (pantelos gnoston) i da nebice (me on) ni na koji nacin nije saznatljivo? Vi e nego dovoljno. dok ce se neznanje (agnosia) . Mnenje se dakle odnosi na jedno. A kad bi se ovaj na nas ljutio zato to ka emo da samo pomi lja. Neka nam ka e ovo: da li onaj ko saznaje. ta misli . Hocemo li onda biti u pravu ako duhovno stanje jednoga nazovemo saznajucim (gignoskontos) i saznanjem (gnome). ako tako ne to uop te postoji? Svakako. hoce li to biti izmedu onog to apsolutno i bezuslovno jeste. . Dobro.

e A hocemo li i mnenje ubrajati medu sposobnosti. ni oblik. I to kao najjacu medu svima sposobnostima. Ka e li za znanje da je to neka sposobnost? Ili u koju vrstu ti njega ubraja ? U tu rece on. da li je ne to ovako ili onako. i po tome sam svaku od njih nazvao sposobno cu. razumem. nazivam razlicnim? A ti? Kako ti radi ? Isto tako. . da su vid i sluh sposobnosti. ili u neku drugu vrstu? Nikako u sposobnosti rece on jer mnenje nije ni ta drugo nego ono cime mo emo da pomi ljamo. A malopre si se slo io s time da znanje i mnenje nisu isto. ni bilo ta drugo slicno tome to mnogi predmeti imaju i na ta ja gledam kad hocu da nadem razliku izmedu nekih stvari. Mislim. Zato kod sposobnosti gledam d samo na to za ta je ona i ta ona cini. tome. kao to i sve drugo prema svojim mocima cini ono to mo e. prijatelju. Reci cemo da moci.Koje? XXI. Vrati se opet. Svakako. tj. a znanje drugo. a one koje su odredene za druge ciljeve i koje drugo cine. One koje su odredene za isto i koje cine isto ka em da su iste. sacinjavaju rod (genos) bica pomocu kojih mi cinimo ono to mo emo. na primer. kako ja mislim . Na tim sposobnostima ne vidim ni bcju. ako razume ta nameravam da ka em vrsta bica". dakle. Da. rekoh. sposobnosti. Pa kako bi razuman covek mogao smatrati da je nepogre ivo isto ono to i nije nepogre ivo? Dobro rekoh jasno je da smo se slo ili u 478 tome da je mnenje jedno. Slu aj.

Razume se. ili je nebice ne to to se ne mo e ni pomi ljati? Razmisli. ono to je pomi ljivo mora biti ne to drugo a ne bice? Ne to drugo. radi pomi ljanja? Da. Jer ako se razlicite sposobnosti prirodno odnose na razlicite stvari. tj. onda one i postoje za razlicite stvari. a cilj mu je da sazna kako bice jeste? Da. Onda onaj ko pomi lja ima u vidu ne to na ta pomi lja? Da. da ponovimo. a ne bi bilo ni znanje? Cini se da ne bi. sposobnosti. Pa zar ti onda mnenje ne izgleda kao ne to to je tamnije od znanja a svetlije od neznanja? Sasvim tako rece. ako bi se ne to takvo da ujedno i jeste i nije. Da li je ono izvan ovih i to tako da ih prevazilazi: znanje u jasnosti ili neznanje u nejasnosti? 170 Ni jedno ni drugo. Dakle. nego ce biti c ispravnije ako ka emo da je ono ni ta? Svakako. Sasvim Pa zar pokazalo negde izmedu ovih? tacno. Znanje se. Zar onaj ko pomi lja nije svoje mnenje upravio na ne to? Ili pak. Da li ono pomi lja istu stvar koju znanje saznaje. dakle. d Bice. ne. Tada mnenje ne bi bilo neznanje. Da lj je to ne to drugo" to se pomi lja u stvari nebice. Pa onda. A mnenje je. onda bi takvo . velimo. a bice kao znanje (gnosis)? Ispravno rece on. Prema tome. svakako odnosi na ono to jeste. ili je to nemoguce? To je nemoguce. i mnenje b i znanje. pomi ljati znaci pomi ljati ni ta? Ne mo e se pomi ljati ni ta. Ali nebice necemo nazvati necim". nismo napred vec rekli da. ako je bice ono to je saznatljivo. Nebice smo dakle po nu nosti oznacili kao neznanje (agnoia). da je mnenje negde u prostoru koji se granici znanjem i neznanjem? Da. kao to smo rekli tada ni ono to je saznatljivo i ono to je pomi ljivo ne mo e biti isto.I po to su to razlicite sposobnosti. i ako su oboje. prema onom to smo prihvatili rece on. ali takve da se jedna razlikuje od druge. i da li je ono to je sazmatljivo i ono to je pomi ljivo isto. dakle. mnenje ne pomi lja ni bice ni nebice? Doista.

s pravom cemo ga oznaciti kao ono to je odredeno da bude pomi ljivo. ispravno govoreci. nego ono to se nalazi izmedu neznanja i znanja? Ispravno. nego je nu no rece da se one pokazuju i lepe i ru ne. onaj radoznalac koji dr i do mno tva lepih stvari i koji ne mo e da podnese i da slu a bilo kog ko mu govori da je lepota jedna. vrli covece. Hocemo li tako postupiti? Ba tako. i druge takve stvari a ovo ce biti moje pitanje: Ima li. Cini se da nam je. . A sada smo utvrdili da je to to se nalazi izmedu. i u bivstvovanje (to eirtai) i u nebivstvovanju (to me einai). jo preostalo da otkrijemo ono to ucestvuje u oboma. ali koje. te mu kao takvom ne bi odgovaralo ni znanje (episteme) ni neznanje (agnoia). medu tim mnogim lepim stvarima i neka koja ce se katkad pokazati ru na? A medu pravicnim neka koja se ne bi pokazala nepravicna? A medu pobo nim neka koja se ne bi pokazala nepobo na?" b Ne. reci cu ne479 ka mi govori i odgovori onaj po tenjakovic51. a tako je i sa ostalima za koje pita . da je pravda jedna. ono isto to smo nazvali mnenjem? Utvrdili smo. Tako cemo svakom dati svoje: krajnostima ono to je krajnje. . Pa ako ga otkrijemo. po svemu sudeci. e XXII. koja bi uvek ostajali ista i nepromenljiva. a onome to izmedu njih posreduje ono to posreduje.ne to le alo izmedu cistog bica i potpunog nebica. nije ni jedno ni drugo u cistom vidu. Buduci da je to tako pretpostavljeno. koji misli da nema lepog po sebi niti ideje lepote po sebi.

ali da . oni koji vide mnoge pravicne stvari. i koji povrh toga nisu u stanju ni da prate nekog drugog ko bi ih toj lepoti po sebi vodio.53 A i stvari . U tome smo se slo ili. A za one druge koji u svakom takvom slucaju vide ono to po sebi jeste i to uvek ostaje isto hocemo li reci da oni ne pomi ljaju. a ono to je po sebi pravicno ne vide. A stvari velike i male. drugim takvim stvarima padaju negde izmedu onoga to nije i onoga to na jasan nacin jeste. Cini se da smo otkrili da mnoge uobicajene predstave. cemu imaju mnenja ne znaju ni ta. tome . onda ga moramo nazvati onim to se pomi lja". A napred smo se vec slo ili u tome da ako se tako ne to poka e. ili one koji su ovima suprotni? Ne rece nego ce uvek svaka od tih stvari ucestvovati i u jednom i drugom. i tako u svemu za takve cemo reci da .). svemu tome imaju mnenja. u kojoj se pitamo cime ga je i gde pogodio. Da. 172 Nu no je da tako ka emo rece Glaukon. a ono to luta u onom meduprostoru mopa biti uhvaceno sposobno cu koja se i sama nalazi izmedu (neznanja i znanja prim. Zna li onda im odrediti? Mo nego to je ono (me einai)? Jer koje je tamnije nebivstvovanja. lepom i . evnuhu i njegovom hicu na slepog mi a. prev. onda cemo za ove reci da cene i 480 vole ono to je predmet znanja. lake i te ke hoce li one radije primiti te predikate. a za one da cene i vole ono to je predmet mnenja? Ili se mo da ne secamo da smo vec govorili54 . ili nije ni jedno ni drugo. koje mno tvo prihvata. Da 11 onda svaka od tog mno tva stvari pre jeste nego to nije ono to joj se pripisuje? Ovo mi rece on lici na dvosmislenosti koc jima se zabavljamo na gozbama. kojima smo govorili su slicno tome dvosmislene. nego da znaju? I to nu no sledi. tome kako ovi poslednji vole lepe . a ono to je lepo po sebi ne vide. . da li je jedno ili drugo od toga. te nijednu od njih ne mo emo strogo shvatiti. ni da jeste ni da nije. e Prema tome. rekoh ja kakvu upotrebu ce e li im naci bolje mesto gde ce ih postaviti izmedu bica (oiisia) i nebivstvovanja nigde se nece pojaviti neko mesto od nebica da bi tim stvarima dao vi e niti svetlije od bica da bi im dao vi e To je cela istina rece Glaukon.A u onome to se odnosi na mnoge dvostruke stvari? Hoce li se one rede pokazivati kao polovine nego kao dvostruke?52 Nece. to smo otkrili. i na decju zagonetku . oni koji vide mnoge lepe stvari. d bivstvovanja. Pa ako je tako. a ne onim to se zna".

pre nego filozofima55 (prijateljima mudrosti)? I zar ce se oni mnogo na nas ljutiti ako budemo tako govorili? Nece.tonove i boje i slicne stvari. moramo li imenovati filozofima. jer liutiti se na istinu nije legitimno. Onda necemo pogre iti ako ih nazovemo filodoksima (prijateljima mnenja). a ne filodoksima? Na svaki nacin. A one koji rado prihvataju sve to istinski jest. ali da ne mogu podneti lepotu po sebi kao ono to jest? Secamo se toga. ako poslu aju moj savet. .

onda. tome i kad ne bismo morali da pretresemo toliko stvari da bismo prona li U cemu se pravican ivot b razlikuje od nepravicnog. Ali mi se cini da bi se to pokazalo jo bolje kad bismo imali da govorimo samo . Svakako. Onda. KNJIGA ESTA St. koji to ne mogu. kako izgleda rekoh. kao to to cine slikari. u isto vreme. ve bi i u bilo kom delu vrline ne izostaju iza njih. Koji su ljudi filozofi. i kako bi mogli ustanoviti i ovda nje zakone . kako smo vec u samom pocetku ove rasprave rekli. vi e voleti da za cuvare postavimo njih ili one koji . a oni. jer je ona jedna sposobnost njihova najveca prednost. a pri tom u iskustvu. ili onom ko dobro vidi? Kako to ne bi bilo jasno? A da li misli da se ma u cemu razlikuju od slepca oni koji zaista nemaju nikakvo znanje . lepom. Hocemo li. Po to su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako i nepromenljivo. 484a I. nisu filozofi. i koji uvek lutaju medu mnogim i raznolikim stvarima. . kao na najcistiju istinu kako bi sve svodili na nju i posmatrali je to tacnije 174 d mogu. Ne bi. bicu svake stvari. to se pokazalo tek s mukom i posle dugog raspravljanja. gde god je to potrebno. Da li ne to treba poveriti na cuvanje slepcu. Cudno bi bilo uzeti one. A je li jasno i ovo? rekoh. i koji u du ama nemaju jasan uzor. pravicnom i dobrom. te nisu u stanju da na to gledaju. onome to jeste saznaju sve.3 treba najpre da shvatimo njihovu prirodu.. ako ovi ni u cemu ne izostaju iza njih. sacuvaju i zadr e one koji vec postoje? Zevsa mi rece on takvi ljudi se ne razlikuju mnogo od slepaca. Glaukone rekoh a koji nisu.2 485 Da li je potrebno da objasnimo i to kako je moguce da oni u isto vreme imaju i jedne i druge osobine. Mo da u kratkoj raspravi to ne bi bilo moguce. onda koji od njih treba da budu vode dr ave? ta da ka emo da bismo pravilno odgovorili na to? Treba za cuvare postaviti one koji izgledaju spoc sobni da cuvaju1 zakone i obicaje dr ave rekoh. a da. Dobro. Pa ta imamo posle ovoga jo da pretresemo? ta drugo nego to dolazi po redu? rekoh. .

Razmisli sada. Tako je. Verovatno rece on. slo ili u tome kako je prirodna osobina filozofa da uvek ude za saznanjem onoga b to je vecito i da njih ne uznemirava nastajanje i propadanje. pored svega toga c moraju da imaju jo i ovu sposobnost. ako treba da budu onakvi kao to smo rekli. nego da je mrze. voli i sve ono to je srodno sa predmetom njegove ljubavi i sa onim to mu pripada. mislim da cemo se slo iti i u tome da su oni u stanju da u isto vreme imaju obe ove osobine i da upravo oni i niko drugi moraju biti vode dr ave. Jesmo. da li oni. . Mi smo se. Slo ili smo se i u tome rekoh da oni za tim znanjem te e u potpunosti i da svojevoljno ne propu taju nijedan manji ili veci. a da vole istinu.Ako se u ovome budemo slo ili. Nije to samo verovatno. dakle.4 kao to smo rekli da to cine slavoljubivi i zaljubljeni ljudi. vec je i neminovno da svako ako po prirodi ne to voli. vredniji ili manje vredan njegov deo. posle svega ovoga. Kako to? II. dragi moj. Koju? Da ne la u i da nikako ne trpe la .

mo da. dakle. mo e verovati da je ljudski ivot ne to veliko? Ne mo e. onaj ko je zaista eljan nauke. Takav je covek svakako umeren i ne udi za novcem. dakle. ista priroda da voli i mudrost d i la ?5 Nikako. onaj koji ivi u posmatranju svih vremena i svega bica. kao kad se reka odvede na drugu stranu. onda su oni slabiji za drugim stvarima. a telesne naslade njega ne prie vlace ako je zaista pravi a ne samo nabedeni filozof. Tako mora da bude. Na ta? Da ti ne ostane prikrivena poneka crta ropskog duha. ili nepodno ljiva i surova. Mo e li. Ako. misli da . upuceno samo na du evne radosti. ta to? Da li ona uci lako ili te ko. ni hvalisavac. Svakako. Hajdemo dalje! Da U bi sreden (kosmdos) covek koji nije ni gram ljiv. sve je. i za bo jim i za ljudskim.Ispravno. nece ni smrt smatrati za ne to stra no? Nece. b Takav covek. Ali mi znamo da ako su kod nekog veoma razvijeni prohtevi za jednim. 486 Ako eli da razlikuje filozofsku od nefilozofske prirode onda mora paziti jo i na ovo. Razume se. medutim. mora jo od rane mladosti da te i najvi e za istinom. eli da ispita koja je du a filozofska a koja nije. To je sasvim tacno. Kod onoga. dakle. ni pla ljivac mogao postati te ak ili nepravican? 176 To bi bilo nemoguce. A mo e li da nade ne to to bi sa mudro cu bilo povezano te nje nego istina? To ne bih mogao rece on. c Mislim da nece ni ovo zanemariti. dakle. kome su elje potekle prema nauci i za slicnim stvarima. Ili. da pla ljiva i ropska priroda ne bi mogla imati udela u pravoj filozofiji? Mislim da ne bi. A zar misli da onaj veliki duh. Svakako. ni ropskog duha. morace jo od rane mladosti gledati da li je ona pravicna i blaga. mislim. jer vi e dolikuje nekom drugom nego njemu da te i za onim to je u vezi sa izdacima i te njom za novcem. Izgleda. Tako je. Prema tome. Briga za sitnicu je u najvecoj suprotnosti sa du om koja uvek te i za celinom i potpuno cu.

A ta ce biti ako neko ne zapamti ni ta od onoga to nauci. i da nabrojane osobine nisu kako treba uskladene jedna s drugom? 487 Ne. bude uvek uzalud trudio. zar ti se ne cini da ce na kraju morati doci do toga da mrzi sebe i takav posao? Svakako ce doci do toga. . nego cemo tra iti da ona ima i dobro pamcenje. toga nece biti. Sigurno. jer je sasvim zaboravan! Zar takav covek ne bi bio potpuna neznalica? Kako da ne bi bio? Ako se. nikad necemo zaboravnu du u priznati za dovoljno filozofsku. kojeg ce urodena sklonost lako voditi prema ideji svakog bica. Svakako. d Prema tome. sve su one u najvecoj meri nu ne. koje ne bi mogao obavljati niko drugi osim onog ko bi po prirodi bio obdaren dobrim pamcenjem. Onda cemo u dodatku ostalim na im zahtevima tra iti duh koji je po prirodi srazmeran (emmetros) i mio (eiiharis). e No mo da ti se cini da neka od nabrojanih osobina nije nu na za du u koja hoce da postigne potpuno i savr eno razumevanje bica. Da li je moguce naci nekog ko bi kudio takvo poslovanje.ce neko onako kako treba voleti svoj posao ako ga obavlja s mukom i ako u njemu jedva ne to malo postigne? Ne. I doista ne bismo mogli reci da sklonost neobrazovane (amousos) i nedostojne (ashemon) prirode vodi necem drugom osim nesrazmeri (ametria). ta misli ? Da li je istina srodna nesrazmeri ili srazmeri (emmetria)? Srazmeri. Sigurno. dakle.

nego ako elimo da branimo ove ljude. Ali. postali sasvim nekorisni za dr avu. Ali slu aooima se uvek tako de ava kad govori kao sada. Cuce onda to da mi izgleda kako oni govore istinu. To ni ta ne mari kad je u pitanju istina. Cuj. ti mi se jo i ruga .3 Kad to cuh. onda se na kraju rasprave pojavi neka velika gre ka i protivnost onome to je pre toga receno i. Misli li da la u oni koji tako govore? Ne znam rece on ali bih rado cuo tvoje mi ljenje. da ne ka em pokvareni ljudi. plemenitim karakterom. Sokrate. tako i oni misle da su u toj igri kockama c zatvoreni tako da na kraju ne mogu vi e ni ta da ka u u toj kocki koja se igra recima a ne kamencicima. kao to dobri igraci pri kocki najzad uhvate slabije igrace tako da ovi vi e ne mogu ni da maknu svoje figure. Neko bi ti zaista mogao reci kako nije u stanju da recima odgovori na svako tvoje pitanje. Odnos onih najsposobnijih prema dr avi je tako te ak da inace ne postoji ne to posebno to bi bilo tome slicno. Oni misle da ih ti. i koji se njome nisu ba d vili samo da bi postigli obrazovanje. baveci se poslom koji ti hvali . onda moramo iz vi e stvari sastaviti jednu. Ali ja govorim u vezi sa sada njim slucajem. e Pa kako onda mo e tvrditi da se dr ave nece osloboditi zala sve dok u njima ne zavladaju filozofi.sposobno cu za dobro razumevanje i ucenje. rekoh. poredenje ne bi li jo bolje uvideo koliko sam slab u tome. zato to nisu dovoljno uve bani da pitaju i odgovaraju. kad smo se slo ili da su oni nekorisni za dr ave? Postavlja pitanje rekoh koje zahteva da mu se odgovori poredenjem. prijatno cu. na ovo ti niko ne bi mogao staviti prigovor. hrabro cu i umereno cu? Cak ni Momos6 ne bi mogao tako ne to pokuditi rece on. 178 dakle. a da su najsposobniji od njih. postali sasvim neobicni. kao to slikari slikaju . pravicno cu. Tada Adeimant7 rece: . Zar onda ne bi dr avu poverio jedino takvim ljudima kad oni posle vaspitanja i odgovarajuceg doba starosti postanu za to sasvim sposobni? b III. kod svakog pitanja pomalo zavodi . a kad se te sitnice skupe. Dobro rekoh po to si me primorao da 488 dam dokaz koji je tako te ak. prijateljstvom i srodno cu sa istinom. ali kako u stvari vidi da su mnogi od njih koji su poceli u mladosti da se bave filozofijom. mislim da nije tvoj obicaj da govori u poredenjima! 9 IV.

ni vreme kada je ucio. mora proucavati i vreme i godi nja doba. desi ovako ne to: b vlasnik broda je veci i sna niji od svih drugih na ladi. i nebo i zvezde. Mislim da razume ta hocu da ka em. Oni uop te ne mie sle da su za izucavanje ve tine krmarenja i raspoznavanja vremena. pomogao da se docepaju vlasti. niti mo e kazati ko mu je u tome bio ucitelj. hvale da je mornar i krmano i da se razume u pomorske stvari. . nikad nije ucio krmano ku ve tinu. potrebna i sredstva da se do toga dode. kad je trebalo brodovlasnika ili nagovoriti ili primorati." A kad im pode za rukom da cestitog brodovlasnika savladaju bilo mandragorom. pomorskim stvarima je isto tako oskudno. i kratkovid. onda zagospodare brodom. misleci da svaki mora upravljati. i pored svih ve tina. i slicna cudovi ta.10 Oni neprestano navaljuju na brodovlasnika molbama i cine sve da bi im on prepustio krmu. zar ti se ne cini da ce na takvim ladama pravog krmano a 489 mornari nazivati zvezdocacem i brbljivcem i da ce govoriti kako je on za njih neupotrebljiv?'2 Svakako rece Adeimant. Pored toga. Ako se ponekad desi da neko u tome uspe. Zamisli da se na vecem broju lada. a d plove onako kako se od takvih ljudi mo e i ocekivati. piju i goste se. a sve druge kore kao nesposobne. Kad bi se tako ne to desilo na brodovima. Niko od njih. Mornari se svadaju oko toga ko ce upravljati brodom. ali je nagluv. i vetrove i sve ono to spada u njegovu ve tinu. i da nije potrebno da ti ovo poredenje tumacim da bi mogao videti kako ono lici na odnos dr ava prema pravim filozofima. razumem. ili nekim drugim sredstvom. svakog onog ko je bio okretan te im. a osim toga tvrde da se ona uop te ne mo e nauciti i spremni su da rastrgnu onog ko c bi rekao da se to mo e. medutim. Pri tome ne znaju ni toliko da pravi krmano . ili vinom.jarca koji je ujedno i koza. a njegovo znanje . ako zaista hoce da bude dobar upravljac broda. raspola u njime. Svakako. onda ga drugi ubijaju ili izbacuju iz lade. ili na jednoj.

A stvarno treba da bude ovako: ko je bolestan. moli podanike za dozvolu da njima vlada. najpre 490 vodila istina. Tako smo. njemu? Jeste.14 Njega je. braneci ga. . poucicu ga.Ako se. dakle. da posle ovoga vidimo i za to se najveci deo ovih ljudi vremenom iskvari i da. necemo postupiti dobro ako ka emo da je onaj ko je eljan znanja (philomathes). a ne da vladalac. pa bilo da je siroma an ili bogat. Sasvim tacno. brbljivim i zvezdocacima. a one druge sa pravim krmano ima koje su oni nazivali suvi nim. V. c mora ici na vrata lekaru i svaki onaj kome je potrebno vodstvo treba da ide na vrata onog ko mo e da ga vodi. ispitali za to sposobne ljude smatramo neupotrebljivim? Jesmo. dakle nesposobnim. onda. onda mu najpre protumaci smisao ove slike i poku aj da ga ubedi kako bi bilo jo mnogo cudb nije kad bi oni u ivali pocasti. svakako. neko cudi to filozofi ne u ivaju pocasti u dr avi. i na koje onaj ko klevece filozofiju cilja kad tvrdi kako je najveci deo filozofa potpuno iskvaren i kako su ti najsposobniji ljudi neupotrebljivi. Tako i ti nece pogre iti ako sada nje politicke vode poredi sa mornarima koje smo malocas pomenuli. Dobpo. Zar nije tako? Jeste. Onda cujmo i govorimo dalje secajuci se onoga cime smo zapoceli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savr enog coveka.13 a onaj ko je to rekao bio je la ljivac. Zaista smo tako rekli. cime si rekao istinu koju sam i ja potvrdio. I reci mu da govori istinu kad ka e da su najsposobniji medu filozofima mnogim ljudima sasvim nepotrebni. lako da taj najvi i poziv hvale oni koji se bave ned cim suprotnim. doka emo kako tome nikako nije kriva filozofija? Hocu. ako on zaista ne to vredi. Jer nije prirodno da krmano moli mornare da ih vodi. ako se seca . niti da mudri idu na vrata bogata a". za kojom on svuda i na svaki nacin mora da ide. Ali krivica za tu njihovu neupotrebljivost pripisace se onima koji ne umeju da ih upotrebe. dakle. Zar onda. dakle. Zbog svega ovoga i u ovakvim prilikama nije. ako nije bukac i ako ima bilo kakve veze sa filo180 zofijom. ako je to e moguce. Ali najvi e i najjace klevecu filozofiju ba oni koji tvrde da se njome bave. Hoce li. A zar vec samo to nije su ta suprotnost mnenju koje danas ljudi imaju .

VI. ako se ne pridr ava samo reci. koju onda ne zovu pokvarenom nego samo suvi nom. kojoj se pridru ilo i samosavladivanje ili umerenost.15 To bi doista bila odbrana koja najvi e odgovara samoj stvari rece on. e Tako je rece on. Zatim smo. svojom du om ne shvati i u njoj kao takvoj sudeluje kao u onom to je njoj srodno. a ne da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje se samo pomi lja da jesu? Reci cemo da on ne ostaje pri tome. Tako je odgovori on. Ako predvodi istina. ili naprotiv. to svaka stvar po sebi jest. da je mrzi? c Da je mrzi. Kako bismo to mogli reci? Naprotiv. do li do ovog pitanja za to su mnogi ljudi koji se bave filozofijom rdavi. sve dok prirodu onog. Sada moramo razmotriti za to u najvecem broju slucajeva ljudi sa takvim prirodnim sposobnostima propadaju. pa ce tek tada njegov bol prestati. tra eci razlog toj kleveti. nikako pre. velikodu nost.b prirodno sklon da se bori za ono to jest (to on). nego ide napred. d ali da ce. i za to samo jedna manjina. A za to da opet iz pocetka postavljamo sve ostale vrline flozofa! Ti se svakako seca da njima pripadaju hrabrost. Posti uci tako bliskost i zdru enost sa stvarnim bicem (to on ontos). ne slabeci svoj napor i ne odbacujuci svoju udnju (eros). ipak morati reci kako medu njima vidi i neke koji su neupotrebljivi. jer je to bilo potrebno. Ali kako? Da li on treba da voli la . a vrlo mnogo sasvim pokvarenih. prati je zdrava i pravicna cud. sposobnost ucenja. Zato smo ponovo uzeli u pretres prirodu pravih filozofa i odredili je. istovremeno posti e da se rodi um (nous) i istina. Tu si me prekinuo'6 i rekao da se sa ovim svako mora slo iti. mislim da necemo reci kako nju prati skup poroka. kojima je govor. istinskog ivljenja i uzdizanja. pamcenje. mo e da tome 181 . dospeva do saznanja. nego posmatra ljude .

uticajna rodbina u dr avi i sve to sa tim ima veze. Mislim da ce se svi slo iti sa nama u tome da je takva priroda koja ima sve uslove. i za du e reci da najplemenitije od njih postaju narocito rdave ako prime rdavo vaspitanje. Ili ti mo da misli da velika zlocinstva 182 i krajnja pokvarenost dolaze od proste. tome govorio. koje smo sada b postavili. Koje su te opasnosti? Najcudnije je to to i svaka od onih sposobnosti koju smo kod takve jedne prirode hvalili. . Zar ti ne misli tako? Svakako. Onda posmatraj stvari u celini i bice ti jasno. Adeimante. Mislim da je sasvim razumljivo kako najplemenitija priroda te e podnosi hranu koja joj ne odgovara. bogatstvo. . a ne od bogate ali vaspitanjem pokvarene prirode. ako nema odgovarajucu hranu. A sad pogledaj kakve sve i kolike opasnosti prete ovom malom broju ljudi. kvare i odvlace i sva takozvana dobra: lepota. telesna snaga. mo e pokvariti du u (koja tu sposobnost ima) i odvuci je od filozofije. To je doista cudno rece on. kako si ti rdavom glasu. Tako je. Kako to misli ? d Mi znamo rekoh da svako seme ili zametak. Zlo se vi e suprotstavlja dobru nego onome to vi e nije dobro. e Onda cemo. premda im to ne dolikuje u njihov visoki je filozofija. da bude potpuno filozofska.umakne. c tavi e nastavih ja osim ovoga. Oni cesto gre e i zbog njih pomenuo. ukoliko je jace utoliko vi e zaostaje. Tu mislim na hrabrost i samosavladivanje ili umerenost i na ostale vrline koje smo pomenuli. guraju poziv. vreme i mesto. Ti otprilike vec zna na ta ja ciljam. veoma retka kod ljudi i da je nesvakodnevna. Kako to misli da oni propadaju? Poku acu da ti to objasnim rekoh ako samo budem mogao. jer slaba priroda nikada ne mo e stvoriti ne to veliko ni u dobru ni u zlu. svuda i kod svih ljudi na se. a nece ti izgledati neobicno ono to sam ranije . nego to je to slucaj sa prostijom. Znam rece on ali bih voleo da saznam jo tacnije to to ti ka e . Posle toga moramo videti kako podra avaju oso 491 bine filozofa drugi ljudi koji i premda tome nisu dorasli. Svakako. bilo da je od biljaka ili od ivotinja.

i da ih kvare nekoliko njih. koji znaju da sve. Tma pravo rekoh a i sam poku aj bi bio velika glupost. i da ne bude isti kao to su oni?18 d Tako mora da bude. ili smrcu?19 Jo kako dobro to znam! Pa ta misli ? Koji sofist. u sudnicama. sad opet preterano hvale jedno ili drugo. za istu stvar da je lepa ili ru na. privatnih ljudi? I . Ono koje ovakvi vaspitaci i sofisti cine delom ako rec nije dovoljna. Ako. tome treba govoriti. i tako da svaki od njih ne ka e. ili novcano. koji misle da su neke mladice pokvarili sofisti. u pozori tu ili taboru ili na drugim zajednickim sastancima i uz veliku larmu sad kude ono to se ka e ili ucini. Ili ti mo da ne zna da onoga ko ih ne slu a ka njavaju gubitkom gradanskih prava. A zar oni koji to b govore nisu najveci sofisti. i mlade i stare. uz viku i pljeskanje tako da jo stene i mesto na kojem sede odjekuju i dvostruko pojacavaju i kudenje i hvaljenje. A ipak rekoh ono najjace mora" jo nismo pomenuli. i ljude i ene vaspitaju onako kako ele i da od njih naprave ono to ele?17 A kada to cine? Kad sede zajedno sakupljeni u velikim gomilama. da ne radi to isto to i oni. Ili se i ti sla e sa mnogima. . pak. Jer niti se danas de ava niti se ikad de . ili kakvi govori pojedinaca bi se mogli boriti protiv ovih? e Nikakvi mislim. 492 Zato mislim da ce se priroda koju smo pripisali filozofu morati razviti i dostici svaku vrlinu. Koje? upita on. kao i ovi. samo ako dobije prikladno obrazovanje. ako joj slucajno ne pomogne neko bo anstvo. u narodnim skup tinama. ta misli kako je tada c mladom coveku? Kakvo treba da bude vaspitanje svakog pojedinog od njih da bi se moglo odupreti talasu kudenja ili odobravanja da ga ne odnese i da ga ne otplavi reka onamo kud tece. Sokrate? VII. razvice se u pravu suprotnost.U pravu si. nije posejana ili zasadena i ako se ne gaji na pravom tlu.

a nece se ni desiti. kako to treba da bude. pa bilo da je u pitanju slikarstvo. i da to smatraju mudro cu. te buduci nesposoban da to i drugima poka e. kako ka e poslovica. ne uce ni ta drugo nego ono to misli svetina koja to mi ljenje ispoljava na svojim skupovima. a bo anstvo cemo. a zlim ono to nju ljuti. pa svemu tome daje imena prema mnenjima one velike ivotinje. A pored toga rekoh treba da veruje jo i ovo.23 pa bi proucavao njene cudi i b strasti. mora da radi 184 ono to ta svetina hoce. u dru tvu sa njom i tokom vremena. mo e pripitomiti ili . naime. takav covek ne cini cudnim vaspitacem? Naravno rece on. . razlikuje od ovoga? Jer. stvori od toga neki sistem i postane ucitelj. I kad sve to. izdvojiti iz na eg govora. on ce ono to se namece kao potrebno nazvati pravicnim i lepim.silo.-azbesneti. dobro ili zlo. tako ti Zevsa. koji poucavaju za novac i koje oni2' nazivaju sofistima i smatraju za svoje takmace. Tako i ja mislim. da njih pobedi covek drugojacijeg karaktera. na ono to se njoj dopada a ta ne.20 Treba. ako covek koji se upu ta sa takvim ljudima preda neku svoju pesnicku tvorevinu ili kakvo umetnicko ili politicko delo da ga oni prosuduju. ovi ljudi tra e. ne znajuci stvarno ni ta . buduci da nikada nije zapazio kako je velika razlika u prirodi izmedu onoga to je potrebno i onoga to je dobro. tome ta je u ovim c mi ljenjima ili strastima lepo ili ru no. muzika ili politika. a koje bi tvrdilo da je to zaista dobro i lepo? e Mislim da ga nikad necu ni cuti odgovori ovaj. prijatelju. A da li si ikada cuo neko opravdanje za to koje ne bi bilo sme no. pa bi naucio i njene glasove i glasove kojima je neko drugi. i tako dopusti svetini da vi e nego to je to potrebno zagospodari njime. onda to nazove mudro cu. nauci. Zar se tebi.24 tj. i onda ce s pravom reci da je sve to sacuvao bog. kako je dodirnuti kad je najvi e divlja a kako kad je najpitomija i za to je takva. ako ih zna. pravicno ili nepravicno. Nemajuci nikakvog drugog merila za to. dobro znati: ta je to to se u sada njem stanju dr ava 493 jo odr alo i jo postoji. nego ko je vaspitan na nacin suprotan ovome koji. kako joj treba prici.22 To je kao kad bi neko hteo da odgoji veliku i jaku zver. ta? Da niko od onih pojedinaca. nazivajuci dobrim ono to nju raduje. on zapada u takozvano Diomedovo primoravanje. A zar misli da se covek koji smatra da je mud drost paziti na cudi i strasti velike i raznolike gomile.

Da. da ostane verna svome pozivu i da postigne svoj cilj? Ali razmi ljaj u vezi b sa prethodnim recima. kad on odraste. a ne mnoge pojedine stvari? Nikako nece moci. s Pa gde onda. a uz to i lep i visok? Nece li ga prazne elje potpuno obuzeti i nece li smatrati da je dovoljno sposoban da upravlja i poslovima Helena i poslovima varvara? I nece li ispunjen svojim stavom i 185 . Pa ta misli zapitah ga ja hoce li se takav covek medu takvim ljudima truditi da radi ne to narocito. vidi mogucnost da se filozofska priroda spase. Razmisli . pokorno moliti i po tovace ga. I da oni koji se bave filozofijom moraju trpeti njene prekore? Moraju. jer smo se vec slo ili u tome da toj prirodi pripadaju i sposobnost ucenja i pamcenje. i rodaci i gradani hteti da ga upotrebe za svoje poslove. pogotovo ako je slucajno pripadnik neke velike dr ave i u njoj bogat i plemenita roda. Tako se cesto i de ava. jer ce vec unapred racunati i laskati njegovoj buducoj moci. u takvim uslovima. narocito jo ako mu je i telo isto rodeno kao i du a? Jeste. svemu tome i seti se jo i ovoga: da li ce svetina moci primiti i shvatiti samu lepotu. Kako da ne? c Oni ce ga.VIII. hrabrost i velikodu nost. Je li onda istina da ce ovakav covek jo kao dete biti prvi medu svima. a ne 494 mnoge lepe stvari. Znaci da je nemoguce da svetina bude ljubitelj mudrosti? Nemoguce je. I isto tako prekore onih pojedinaca sofista koji se dru e sa svetinom i ele da joj se dopadnu? Ocigledno. ili bilo koju stvar po sebi. dakle. Mislim da ce.

izneti na rdav glas. Sicu na priroda. retka. dakle. kako smo rekli. a drugi samo donose mnoga zla. Tako se i govori. a potom krivac su i takozvana dobra: bogatstvo i slicne potrebe. iako mu je um veoma potreban. Ako. dakle. Kad drugi coveculjci vide da je ovo mesto prazno a puno lepih reci . zbog svoje e prirodne obdarenosti i sklonosti da poslu a reci valjanog saveta. ni veliku dr avu. A takva priroda je i inace. onu koja je stvorena za najvi e zadatke. medutim. te da ga mo e steci samo ako mu bude slu io kao rob. Zaista smo imali puno pravo. dakle. ako ih neko povede takvim putem. IX. Od ovakvih ljudi postaju oni zlocinci koji cine najveca zla i dr avama i pojedincima. dragi moj. dao nagovoriti da pristupi filozofiji. onda ce oni sami iveti ivotom nedostojnim i la nim. i ako je oni ostave usamljenu i bez c pristalica. okaljace je. ni velikog pojedinca. a cine i dobrocinstva. Sada.d praznom oholo cu i uobra enjem bez uma samoga sebe uzdici visoko? Razume se da hoce. nikad ne stvara ne to veliko. I s pravom se tako govori rekoh. ta misli . No ako se ipak nade jedan koji bi se. jedni ne vrede ni ta. To su. zaista. Je li onda moguce da takav covek filozofira? Uop te nije moguce. opasnosti i uzroci prob padanja koji pogadaju najbolju prirodu. nedostojni nje. a filozofiji ce kao udovici i onome ko je bez rodaka prici drugi. od filozofije otpadnu ljudi kojima ona najvi e dolikuje. vidi da smo imali puno pravo kad smo rekli da su i same osobine filozofove prirode na neki nacin krive ako on otpadne od svog pravog poziva i ako dobije rdav odgoj. privatnim intrigama i javnim sudskim progonima? 495 Oni ce to sigurno uraditi. misli li da ce ovome buduci da je vec prisvojio toliko rdavog biti lako da to cuje? Mnogo bi toga bilo potrebno rece on. grditi i prekorevati i bice tako kao to ti ka 186 em: da od ljCfdi koji se njome bave. ta ce uraditi oni koji ce pomisliti da su time izgubili koristi koje su imali od dru enja s njim? Nece li oni i recima i delom uciniti sve da on taj savet ne poslu a? I zar se nece istovremeno ustremiti na savetnika i nastojati da ga onemoguce svim sredstvima. To je savr ena istina. Pretpostavimo sada da takvom coveku neko mirno pristupi i ka e mu istinu da u njemu nema uma.

to su ili one naravi koje su plemenita roda i dobro vaspitane. pa su po svojoj prirodi ostali verni filozofiji. koje je pogodila neprilika progonstva. sadr i vi e dostojanstva nego sve ostale ve tine. njima su njihove ve tine i bavljenje grubim poslovima upro e pastili tela i slomili im du u. i to cine narocito oni koji su u svojoj ve tini najbolji. u njega je sve bilo ude eno tako da ga odvrati od filozo . a niski poslovi su ih potpuno istro ili. jer tamo nije bilo onih koji bi ih mogli iskvariti. a retko bi kad pri ao filozofiji kakav cestit covek iz drugog umenja. Jer filozofija ipak. onda oni. b Adeimante. ili se moglo desiti da se u nekoj maloj dr avi rodi neka velika du a. a za tim dostojanstvom te e mnogi ljudi nesavr ene prirode. pa se okupao u kupatilu. pojure radosno sa svojih poslova ka filozofiji.i visokih pocasti. kao zatvorenici koji trce iz d zatvora u hramove. ta cemo reci ako se filozofiji pribli e i vencaju se sa njom ljudi nedostojni obrazovanja? Kakve ce mfsli i mnenja oni roditi? Zar to nece biti ono to zaista treba nazvati sofizmom. to nije ispravno i nema nikakve veze s pravim razumevanjem? Bice tako. koje bi opravdano prezreo. Nije li to neminovno? Svakako. jer. Zar ti misli nastavih ja da oni izgledaju drukcije nego celav i malog rasta kovac. dakle. koji su dostojni da se dru e s filozofijom. obukao novo odelo. koji je zaradio novac i koji je nedavno osloboden iz zatvora. koja s visine i sa prezrenjem gleda na politicke stvari. iako se sa njom sve to de ava. Hajdemo dalje. zaista. ta ce onda ovi ljudi radati? Zar nece kopilad i slabu decu? Sigurno. Preostao je. X. spremio se kao mlado enja i po ao da se venca s kceri svoga gospodara zato to je ona siroma na i usamljena? 496 Nema ba mnogo razlike medu njima odgovori on. sasvim mali broj ljudi. Nekoga bi pak mogla u tome spre c citi uzda koja je sprecila na eg dru benika Teaga25.

U jednoj uzornoj dr avi bi i on sam vi e napredovao i svojim bi blagostanjem doprineo blagostanju zajednice. Ali koja od sada njih dr ava. kao to seme posejano u zemlju koja mu ne odgovara gubi svoju snagu i te i da se prilagodi uslovima u toj zemlji. odgovara filozofiji? b Nijedna odgovorih. odlazi postigav i stvar koja nije najmanja. pa buduci da nece zajedno s njima da cini nepravdu. u tom slucaju. a kad dode vreme da ga napusti. dospeli su do valjanog uvidanja mahnitosti svetine. Stavi e. jer. nego da li je to ona dr ava koju smo mi. A ni najveca rekoh i to samo zato to nije na ao uzornu dr avu. gradeci je. A onaj ko je . tavi e. A ako pronade najbolju dr avu kao to je i ona sama najbolja. te shvatili da niko ni ta ne radi zdravo u poslovima dr ave i da d nema saveznika s kojim bi iko mogao ici pravdi u pomoc. on krece na put s lepom nadom. Nisam hteo da pitam to.26 A oni koji su pripadali tom malom broju i okusili kako je prijatno i bla eno posedovati filozofiju. .27 497 Ali on. propada i postaje suvi an i sebi i ostalima jo pre nego to je koristio bilo dr avi. bilo svojim prijateljima.fije. a nije u stanju da se tim divljim zverima sam odupre. po tvome mi ljenju. zadovoljan je ako ovaj ivot mo e da pro ivi nekako neokaljan nepravdom i bezbo nim dee lima. Ako nema ni ta vi e da doda . Nikakva druga rekoh nego upravo ova. oni lice na coveka koji je upao medu divlje zveri. ili neka druga. ali ga je njegovo bole ljivo telo nagonilo da se mane politike i da se vraca filozofiji. opisali. sebi samom. mislim da smo . da se tako ne to dogadalo ili tek ponekom ili nikome. . XI. i tako gubi svoju moc i menja svoj karakter. Stoga se ona i okrece i menja. a da su ostale kako po prirodi tako i u poslovima ljudske. I rekli smo jo tada kako u dr avi uvek mora postojati neki uzor. radostan i raspolo en. on posmatra kako se drugi nezakonito zasicuju. onda ce po c kazati da je zaista bo anska. mislim. Jasno je da ce posle svega zapitati koje je to dr avno uredenje. postupa kao covek koji kad vetar uzvitla pra inu i oblake staje ispod nekog malog zida. tome za to je filozofija stekla rdav glas i da ga je stekla nepravicno dosta govorili. ja i zameram to to nijedno od sada njih uredenja nije dostojno filozofskoj prirodi. 188 Nisi pogodio rece on. i. i time osigurati i sopstveni spas. ne treba da govorim. pa ivi u miru i radi svoj posao. svemu tome dobro razmislio. demonskom znamenju koje sam primao. . onaj isti koji je provejavao i tobom kad si kao d zakonodavac izdavao zakone. Nemam ta da dodam tome rece on.

gasi i to potpunije od Heraklitovog b sunca.To smo rekli. oni vec to uzimaju za veliku stvar. Sve to je veliko. pored ostalog. A kad ostare. govorima28 pa se ubrzo i od toga udaljuju. A kad pocnu da gube snagu. i time bave. mo da. Gledaj kako spremno i hrabro elim da govorim: dr ava treba da se bavi filozofijom na nacin suprotan dosada njem. Kad se vec odmakne u godinama. jer ce tako steci osnovu za filozofiju. ne treba da zavr imo svoje dokazivanje. Ali iz straha od va ih prigovora nismo to dovoljno objasnili rekoh jer ste govorili kako je ovo dokazivanje dugo i te ko. Ne zato to. dok se jo nisu poceli baviti vodenjem domacinstva i sticanjem novca. da se kako treba brinu . misleci da su od sebe nacinili najvece filozofe. tada se treba vi e posvetiti c njenim ve banjima. nego zato to ne mogu. nije ba tako lako preci. kad du a pocne da stice svoju zrelost. A ono to nam jo predstoji. jer se. treba da sticu ono obrazovanje koje odgovara mladicima i decacima. tada se tek za njih otvara iroko polje znanja kojem se mogu . koji u onom meduvremenu. njihovo se svetio s malim izuzecima. to je zaista i te ko. Kako to? Sada su rekoh oni to se filozofijom bave 498 mladici. A kako bi trebalo da bude? zapita on. upravo iza li iz deca tva. ako ih ko pozove da slu aju rasprave drugih. A da sam spreman to ce odmah videti. Kasnije. Sasvim suprotno tome: dok su mladici i decaci. svom telu dok ovo raste i postaje mu evno. te postanu neaktivni u politickim i vojnim du nostima.29 koje se inace uvek ponovo pali. nestalno je i jo se ka e: to je lepo. e Ali dok to ne postane jasno. Pa ta je to? To je nacin na koji se dr ava zanima sa filozofijom da ne bi propala. tj. naravno. nemam volje. pristupaju njenom najte em delu najte im delom zovem ono .

Pa nisu dovoljno slu ali ni lepe i slobodne reci. medutim. Oni jo nikada nisu videli c da se obistinilo ono . dodu e. . nikako. . nije nikakvo cudo. nijedno uredenje i isto tako nijedan covek nece biti savr en dok ti malobrojni nepokvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim. A ja ne vidim za to jedan ili oba ova slucaja ne bi bila 190 moguca. Naprotiv. Nemoj zavadati nas dvojicu. pocev od Trasimaha. nego su samo culi nekoliko fraza koje su na ve tacki nacin dovedene u sklad. Govori zaista . hoce da ive srecno i da. ali se. Ti zaista govori spremno. istupiti protiv tebe jo spremnije jer ti ne veruju. ivot koji su pro iveli nastave dostojnom sudbinom na onom svetu. ne budu nekako sudbinom prinudeni da se pobrinu . slu ali su samo ugladene i eristicke rasprave koje i na sudu i na privatnim skupovima te e samo za spoljnim utiskom i prepirkom. cemu sad govorimo. oni nikad nisu videli ni jednog coveka ni vi e njih koji bi i 499 delom i recima bio su to i savr eno olicenje vrline. nekom kratkom vremenu! Ni ta to nije u poredenju sa celokupnim vremenom (vecno cu). tj. Inace bi nam se s pravom podsmevali da se bavimo samo pobo nim eljama. d jer smo se tek sprijateljili. ili dok istinska ljubav prema c pravoj filozofiji kao kakav bo anski dah ne obuzme sinove onih koji sada vladaju i kraljuju. XII. dr avi i da joj poslu e. ali prisiljeni istinom rekli3' da nijedna dr ava. ili im pru imo ne to to ce im biti od koristi za onaj ivot kad se budu ponovo rodili30 i ponovo se namerili na takve razgovore. dakle one koje ozbiljno i sa svim naporima tra e istinu radi saznanja. mene i Trasimaha.32 ili same vladare. a koji bi vladao u nekoj drugoj takvoj dr avi. a ni ranije nismo bili neprijatelji. Sokrate rece on ali ja mislim da ce mnogi od slu alaca. najbolji moj prijatelju. i zato to smo to predvidali.posvetiti ne radeci ni ta dingo. Zar nije tako? Tako je. razume se. mi b snio sa strahom. posle smrti. eleli oni to ili ne. u stvarnosti nisu obistinile. osim uzgredno ukoliko. Nisu rece on. Ili mo da misli da jesu? Ne. Zbog toga. A to to se mnogi ne daju ubediti na im recima. Necemo propustiti nijedan poku aj da i njega i ostale ili ubedimo. dakle.

nego u . oni koji vrhune u filozofiji bili. nekom nu no cu navedeni na to da se . Onaj ko je svoj duh zaista upravio prema onome to stvarno jest. niti mi . O. Ili. b Pa onda isto tako misli i to da su tome to je veliki broj ljudi tako neraspolo en prema filozofiji krivi oni koji su nepozvani spolja jurnuli u nju i koji je sada u svojoj mr nji klevecu i neprestano govore . ili da ce postojati. dr avi brinu. nego ih bude savetovao. ali ne i u vecine. XIII. I ja tako mislim. ili se to mora d kasnije dogoditi onda smo spremni da se govorom (to logo) borimo za to da dr avno uredenje koje smo opisali postoji. bla eni covece rekoh nemoj da tako optue uje mnoge ljude. daleko izvan na eg pogleda. dakle. da . Mo da odgovori on. u kojima nema medusobnog pricinjavanja niti podno enja nepravde. ako bude odredio njihovu prirodu i njihov posao da ne bi ljudi mislili kako ti govori . Adeimante. ili da je postojalo. ljudima ono to filozofima ni najmanje ne dolikuje. Ako se sa njima ne bude svadao. iako smo saglasni u tome da je to te ko. ili to i sada cine u nekom varvarskom kraju. onda ce oni steci drukcije mi ljenje. Sasvim tako. nemogucem govorimo. mo da. ili da zavidi coveku koji sam nije zavidljiv i koji je bez zlobe i blag? Ja cu te preteci u odgovoru i reci cu da se tako te ka priroda mo da i mo e naci u malobrojnih. Hoce li time da ka e kako mnogima ne izgleda tako? zapitah ja.Ako su. ako te nju za znanjem bude branio od kleveta i ako bude ukazivao na one koje ti naziva filozofima. spu ta svoj pogled na ljudske stvari. misli da ce oni i pored toga ostati pri svome pogre nom shvatanju i da ce ga i dalje iskazivati? Zar misli da se neko svada sa covekom koji nije svadalica. nego gleda i posmatra uredene stvari koje uvek ostaju iste. da se bori sa njima i da se ispunjava zavi cu i mr njom. kada ta Muza33 dr avom ovlada. I meni se tako cini rece on. onim filozo 500 fima na koje oni misle. nema vremena. Doista nije nemoguce da se tako ne to dogodi. u beskrajno dalekoj pro losti. .

ukoliko je to moguce. oni ce. mislim. njemu. koji se bavi onim . ili je sami takvom ucine. dok ne bi.kojima vladaju samo red i razlo nost (logos). Jer. a ne to opet uneli u sliku. Svakako. neprestano gledati na dve strane. 192 Pa tako bi nastala najlep a slika! Da li cemo one za koje si kazao da svim silama idu protiv nas moci nekako ubediti da je taj slikar dr avnog uredenja35 onaj filozof koga smo ranije pred njim hvalili? Da je to onaj zbog koga su se ljutili na nas to smo mu poverili dr avu! I hoce li se oni ubla iti kad budu to culi? To je nemoguce. Ali kako ti zami lja to slikanje dr ave? Uzeli bi dr avu i ljudske naravi kao da cice za pisanje. na one osobine koje ljudi vec imaju. postaje i sam ureden i bo anski. Pri tom bi ne to izbrisali. Pa misli li ti da ce on gradane rdavo uciti umerenosti ili samosavladivanju. i. predaje svoje saznanje? Ne mislim. niti bi ijedan zakon napisali pre nego to dr avu prime kao cistu. i vrlinama uop te ako bude prinuden da ne slu i samo svome licnom usavr avanju nego da se posveti i ostalim ljudima i da im. Filozof. ukoliko je to coveku moguce. nacinili ljudsku c narav takvom da bude bogovima draga. osim kad bi je. kao to vec zna . s druge strane. I bili bi u pravu rece. to nimalo nije lako. razborito i tome slicno. razlikovali od drugih reformatora. 34 Tako je. dakle. oni se ne bi hteli baviti ni pojedincem ni dr avom. pa ce to spajati i me ati i stvoriti ne to slicno coveku. Pa bi onda posle toga ucrtali shemu (to schema) dr avnog uredenja? Dakako. s jedne. i pridr avace se onoga za ta je Homer rekao da je u ljudima slicno i jednako sa bogovima. i pravicnosti. A kleveta ima svugde mnogo. Ili mo da misli da se covek mo e odu evljeno baviti necim a da ga ne podra ava? to je bo ansko d i uredeno. To on podra ava i sa tim se izjednacuje to najvi e mo e. b A radeci to. Po tome bi se oni. ugledajuci se na bo anstvo. pa bi ove najpre ocistili. A kad svetina vidi da govorimo istinu . nacrtali slikari? Ako to bude osetila odgovori on onda se 501 nece ljutiti. na ono to je po prirodi pravicno i lepo. i pojedincu i celini. e da li ce se onda ljutiti na filozofe i zar nam nece verovati kad budemo govorili kako dr ava ni na koji drugi nacin ne bi mogla biti srecna.

nece ba ova priroda postati savr eno dobra i filozofska kad bude dobila odgovarajuce polje rada? Ili cemo to mo da pre moci reci za one prirode koje smo iskljucili? e Nikako. Mo e li neko. Hece li mesto toga: nece tako mnogo" da ka emo da smo ih potpuno smirili i ubedili. Hoce li se oni ljutiti ako ka emo da ni za dr avu ni za gradane nece prestati zlo dokle god vlast u dr avi ne uzmu u svoje ruke filozofi. Ali. XIV. koju smo opisali. To svakako rece on.Ako su u stanju da sami sebe savladaju. a ono zato to ce ih biti stid. dakle. reci. mo e li neko b da tvrdi kako se za sve vreme i od svih njih nece nijedan sacuvati? 193 . nije srodna s najboljim? I to ne. Pa ta onda? Zar ako je to uop te nekome dato. Ili ce reci da njihova priroda. ako ne iz nekog drugog razloga. ako takvi uop te postanu. i da pre toga nece ni sama dr ava moci da postoji onako kako je mi zami ljamo? Mo da nece tako mnogo. jedni budu ubedeni rekoh a drugi ncka se prepiru oko toga da li ce potomci kraljeva i vladalaca po prirodi biti filozofi. Neka. d A kako bi se mogli tome suprotstaviti? Hoce li onda poricati da su filozofi ljubitelji onoga to jeste i istine? To bi doista bilo cudno rece on. da ti potomci moraju bezuslovno propasti? Mi i sami priznajemo da je njima te ko da se sacuvaju. onda ce suditi mnogo bla e. Niko se nece prepirati. Oni ce se slo502 iti sa nama.

Ko bi to mogao tvrditi? Kad bi taj jedan imao u rukama poslu nu dr avu. da se oni kad ih i u u ivanju i u patnjama stavljamo na probu. pla io da ka em to to se sada usudujem reci.36 d i u koje doba starosti imaju da se bave ovim ili onim predmetom? To svakako moramo pretresti. moraju pokazati kao prijatelji dr ave. a najce ce se javljaju pojedinacno. prijatelju. i da pri tom nikada. Onoga koji to ne bi mogao. prema tome. otprilike. . trebalo bi izdvojiti. enama i deci. posedovanju ena i radanju dece i postavljanju vladalaca. onda bi svakako i sami gradani hteli tako da rade rekoh. Secam se. A da li bi bilo cudno i nemoguce da i drugi ljudi misle tako kao mi? c Mislim da ne bi. Rekli smo vec. kao u vatri isprobano zlato. bio bi rekoh i on sam dovoljan da ispuni sve ono to sad izgleda neverovatno. ni u tegobama. tome raspravljamo. njega smo vec 503 dovr ili. 194 Istinu govori rece on. a . Jer kad bi on kao vladalac uveo zakone i uredio ivot gradana onako kako smo rekli. Osobine koje oni moraju imati obicno se vrlo retko nalaze ujedinjene u jednom coveku. tome postici savr enu istinu. Tako smo ne to. recimo! Ali misli i na to da ce njih sigurno biti malo. . Zakljucak. Ni ta mi rekoh nije pomoglo to sam ranije bio ostavio po strani te ku raspravu . to smo. ako se seca . moramo reci i ono ostalo: kako. XV. trebalo bi postaviti za vladara i dati mu pocasti i nagrade i u ivotu i posle smrti. Po to smo najzad s mukom do li do toga. dodu e. Pa onda. te ko ostvaruje. Svakako. A da bi to kad bi se obistinilo bilo najbolje. Da. ali zato ipak nije nemoguce. vladaocima moramo raspravljati kao da smo na pocetku. e no sada ni ta manje nismo prisiljeni da . vec dovoljno objasnili? Zaista dovoljno. A sada neka bude to hrabro receno da najtemeljnije filozofe treba postaviti za cuvare. i sam bi bio dovoljan. jer sam dobro znao kako je te ko . a onoga koji bi iz svega toga izi ao cist. to se tice pitanja . Onda sam se. pomocu kojeg znanja i kakvim zanimanjima ce ljudi postati spasioci dr ave. glasi: za zakonodavstvo je najbolje to to smo rekli. ako samo mo e da se obistini. mislim. kazali kad je razgovor skrenuo b i izgubio se. Tako je. ono se. bojeci se da dodirne pitanje koje nam predstoji. to je zakljucak. ni u strahu ili bilo kakvom potresu ne smeju izneveriti svoje principe.

staviti na najte e isku enje i u naporima i u strahu i u nasladama . i imaju dobro pamcenje. to Treba paziti na to odgovori on. ni pocasti. i koji u ratu nisu podlo ni nikakvom strahu. Kad se toga ne bih secao. umerenost ili samosavladivanje. kojima smo govorili. 195 . i da su o troumni i bistri i da poseduju sve to jo ovamo spada. moramo ih ve bati u mnogim naukama i motriti da li ce njihova priroda biti sposobna 504 da primi najvi a znanja ili ce klonuti duhom. Cvrsti i stalni karakteri. medutim. i da budu plemeniti i velikodu ni kako bi umereno i u miru i stalnosti mogli iveti. Tako je. Istinu govori . I da smo iz toga zakljucili ta je pravicnost. Tacno. hrabrost i mudrost. pa sad to cinimo. onda samo spavaju i zevaju. A mi ka emo da obostrano moraju biti savr eni ili im inace necemo smeti dati ni najbri ljivije vaspitanje. Valjda se seca rekoh da smo razlikovali tri forme du e. ni vladu. Ali koje nauke ti naziva najvi im? XVI.c Kako to? Zna da ljudi obicno nisu istovremeno sposobni da i brzo nauce. ne bih zaslu ivao da slu am dalje raspravljanje. Oni su nepokretni kao da su se ukocili. a ako treba umom da rade. Zar ne misli da ce se to te ko postici? Kako da ne? e Treba ih. dakle. oni u koje d mo emo imati poverenja. nisu ni za ucenje. kao klonu borci na megdanu. i u svemu onome to smo onda propustili da pomenemo. i da ih svaka postojanost napu ta. nego da takve obicno strast goni ovamo i onamo. ne mogu se nicemu nauciti.

a za najvi e stvari ne bismo tra ili najvecu tacnost? Ova stvar zaslu uje da se . zna da nam onda ne koristi nikakvo drugo saznanje. kao i kad ne to steknemo bez dobrog. jer ono to je nepotpuno i nije nikakva mera. i tako je ovo. Ovakav covek mora ici du im putem. nikad nece ovladati najvi om naukom. vec cuo. onda samo recite. kao to smo sad rekli. i to neki put izgleda dovoljno i cini mi se da nikakvo tacnije ispitivanje nije ni potrebno. Zar ne bi bilo sme no kad bismo kod drugih. ne poznajemo nju.A seca Cega? b li se i onoga to je pre toga receno. medutim. i to ne jedanput. jer si cesto slu ao da je najvi a nauka ideja . i to zaobilazniji. c Ali. Vi ste tada rekli da je to dovoljno. . njoj razmisli. Inace. prijatelju. d i ne sme se manje baviti naukama nego telesnim ve bama. jedinom koja mu dolikuje. Pa zar ovo nije najvi a nauka? Zar postoji ne to to je vi e od pravicnosti i vrlina koje smo pomenuli? Postoji rekoh ali mi to ne smemo samo ovla ocrtati. Razume se da ne sme. I sada vrlo dobro zna da 196 hocu upravo to da ka em. svakako. a pored toga jo i to da mi tu ideju ne poznajemo dovoljno. Meni se cinilo da je to bilo besprekorno. Zato. da bi se sve to sasvim dobro shvatilo. Ponekim ljudima. Mnogi misle tako. pitaj i ti. mo da misli da ce neko propustiti priliku da te zapita ta ti podrazumeva pod najvi om naukom i na ta se ona odnosi? Nece odgovorili. ali da bi se dokazi mogli nadovezati na ranije raspravljanje. Mislim da ce pre biti ovo poslednje. a i ostalima je tako izgledalo. mo da. ili hoce da mi svojim prigovorima pricini te kocu. ali ako je vama to bilo. a sada ili ne misli 505 na to. medutim. Ali cuvar dr ave i zakona nikad ne srne doci u takvo stanje rekoh ja. niti smemo propustiti da tu sliku u potpunosti izradimo. ostalo nedovoljno jasno. ali to je zato to su lakomisleni. onda to nikako nije besprekorno. Ti si to. Rekli smo da postoji drugi put. manje vrednih stvari ucinili sve i trudili se da ih e ucinimo to jasnijim i cistijim. Ili. dobrom i da tek kroz nju pravicnost i sve to sa njom stoji u vezi dobijaju vrednost i postaju korisni. kako mi se cini. dragi moj nastavih ja ako kod ovakvih stvari mera samo malo izostaje iza istine. Ili. Ako.

prijatelju. te i za dobrim i cini sve da e do njega dode. dok bolji ljudi misle da je dobro u razboritosti (phronesis). samo ne ono to je dobro i lepo? Zevsa mi. zar ne? Sasvim. To je sasvim tacno rece on. Pa to je veoma sme no rece on. kako mnogi vi e vole da imaju posla sa prividnom nego sa istinskom pravicno cu i lepotom (ako i nije prava). da se oko toga vode mnoge i velike prepirke? Kako da ne? Ali je jasno i to. nego tra i istinsko dobro. ne mislim tako! XVII. nisu u stanju da razjasne ta je ta razboritost. dakle. Zar ne? d Tako je. zar ne. nego na kraju bivaju prisiljeni da ka u: razboritost je ono to se odnosi na dobro. A ta da cine oni koji dobro odreduju kao zadovoljstvo? Govore li oni manje konfuzno od onih drugih? Konacno. mislim. Kako ne bih znao? I da oni koji tako misle.b misli da smo sebi ne to koristili ako imamo sve moguce stvari. c Kako i ne bi bilo nastavih ja jer s jedne strane nam prigovaraju da se ne zna ta je dobro. dok kad je u pitanju dobro. da oni ka u kako su dobro i zlo jedno i isto. I. jer sluti da se u njemu krije ne to. Svaka du a. A svakako zna i to da svetina smatra da je zadovoljstvo (hedone) ono to je dobro. nikome nije dovoljno da ga ima samo prividno. moraju li se oni saglasiti sa time da ima i lo ih zadovoljstava? Tacno. a ne veruje . Posledica toga je. Ka u da je upravo razboritost to to se odnosi na dobro. ako razumemo sve. te se pona aju kao da mi mo emo to razabrati vec samim izgovaranjem imenice dobro". a s druge nam opet tako govore kao da se to zna. a njegovu senku svako prezire. jasno je. . ali je nesigurna i ne mo e dobro da shvati ta je to. samo ne ono to je dobro? Ili.

budem izmamio samo smeh? Ali. Meni se cini. dobrome bude raspravljao isto onako kako si to cinio sa pravicno cu. krivo. Ali slutim da ih niko ranije nece ni shvatiti.u njega onako cvrsto kao u druge stvari. Zar 506 cemo reci da oni koji su u dr avi najbolji i kojima cemo predati sve smeju u tome tako va nom i te kom pitanju ostati u neznanju i mraku? Nipo to. nego govori! Drugi put ce objasniti . razlikuje u necem od slepca koji svojim putem ide dobro? Ne mislim. divni moji prijae telji. ali to cini bez uma. dru e. ili ne to trece? Kakvog li coveka! uzviknuh. . imalo nekakvu vrednost. Mi cemo biti zadovoljni ako i . Kako? zapitah. Sokrate. Pa i ja bih time bio veoma zadovoljan. da ne bi bilo pravo govoriti tuda mi ljenja. Zar misli da se onaj ko pravilno nagada istinu. a ako ne. nego da treba da se izjasnimo . kad od drugih mo e cuti sjajnu i lepu istinu? Tako ti Zevsa. ta ti smatra za dobro: znanje. slepo. govoricu vam . Bezuslovno. Ali ako ne budem u stanju i ako. . obracati pa nju na ono to je d ru no. A zar ti se cini da je ispravno govoriti . onda. zadovoljstvo. A ti. Dobro sluti . samosavladivanjem i ostalim. A zar nisi primetio da su sva mnenja koja se ne temelje na znanju bez vrednosti? I najbolja od njih su lepa. potomku dobra koji izvire iz onoga to je samo po sebi dobro i koji je njemu najslicniji. Znaci da ce na a dr ava biti savr eno uredena b tek onda kad njome bude upravljao cuvar koji to zna? XVIII. jer se moji pogledi . Ako vam se to svida. mo da. ostavimo sad ono to je dobro samo po sebi. tome misle. Sokrate. nemoj sad odustajati kao da si stigao do kraja rece Glaukon. Nikako. uprkos svojoj dobroj volji. ostavicu i to. mi ljenju koje imamo. tome ne mogu objasniti u okviru dana njeg 198 na eg raspravljanja. stvarima koje ne poznajemo kao neko ko ih zna? Ne mislim tako. Da li ce . Odavno mi je bilo jasno da se ti nece zadovoljiti onim to drugi ljudi . Sokrate. Mislim da je onaj ko ne zna ta je u pravicnim i lepim stvarima dobro rdav cuvar tih stvari. a ne sopstvena kad se covek vec c toliko vremena time bavi. Tako izgubi i ono to bi za nju.

i u govoru izmedu njih pravimo razliku. uzimamo za svaku stvar po jednu ideju37 kao da ova sacinjava jedinstveno bice.samo njegovo poreklo. a za ideje tvrdimo da se saznaju. bilo govora. drugim stvarima koje smo ranije shvatili kao mno tvo. da vas i protiv svoje volje ne prevarim i da vam ne polo im pogre an racun . ali se ne vide. kamatama. Da li onda isto tako pomocu sluha saznajemo ono to se cuje. dok sad. dobrom kao takvom i . Ali primite zasad te kamate i plodove dobra. S druge strane. opet. samo ti govori! Hocu rekoh ako se najpre slo im sa vama i ako vas podsetim na ono . a i inace cesto. c A kojim culom vidimo ono to je vidljivo? Culom vida. 507 Ja bih eleo da vam vratim ceo dug a ne samo kamate kao sad rekoh i hteo bih da ga vi primite. govorimo i . Cuvacemo se. ipak. Tako je. cemu je i ranije. Svakako. b Na ta to? Ka emo i odredujemo da ima mnogo lepih. I za mno tvo ka emo da se ono mo e videti ali ne i saznati. a ostalim culima sve ono to se mo e osetiti? Razume se. medutim. lepom kao takvom. i pomocu nje odredujemo ta je svaka pojedina stvar kao takva. mnogo dobrih i drugih stvari. i . ukoliko je to moguce. Tako je. Cuvajte se. A da li si primetio zapitah da je tvorac cula ucinio najdragocenijom medu njima ba sposobnost gledanja i mogucnost da se bude viden? .

dodu e. Ono to je dobro u regiji misli (en to . Ili bi ti. Istinu ka e rece. mogao da mi navede neko kojem jeste? Ne bih. a to vec samo po sebi nije malo. Jasno je da pita za Helija. Daleko od toga da bi ona bila bez vrednosti. onda niti bi sluh cuo. A zar ne vidi da je culu vida i vidljivim stvarima potrebno jo ne to? Kako to? Ako oci gledaju. · A ja sam mislio ba na sunce kad sam govorio . nije njegov uzrok i zar se ne vidi upravo blagodareci tome uzroku? Tako je.Nisam sasvim rece. Treba li da postoji ne to tred ce da bi sluh cuo i da bi se glas cuo.38 A da li je odnos izmedu na eg cula vida i ovog bo anstva takav? Kakav? Takav da sposobnost gledanja39 nije ni samo sunb ce ni onaj organ u kome se ona nalazi i koji nazivamo okom. Znaci da su culo vida i mogucnost da se bude viden. mo da. koje. povezani nekom 508 vezom koja je dragocenija od ostalih. Ali je oko medu svima culima najslicnije suncu? Svakako. niti bi se glas cuo? Ne treba ni ta. Pa zar se moc koju ono ima nije nekako prelila iz toga bo anstva? 200 Svakako da jeste. zna da one ipak e ni ta nece videti i da se ni boje nece videti ako ne dode ne to trece to je stvoreno radi toga. pazi ovako. i ako poku avam da se njima slu im i ako je u njima prisutna boja. ta podrazumeva pod tim? Ono rekoh to ti naziva svetlo cu. potomku dobra kojeg je ovo stvorilo slicnim (analogon) samom sebi. I zar onda sunce. nije samo culo vida. Razume se da nije. da ih ne pominjem sve. nije tako ne to potrebno. Onda. A koga medu nebeskim bogovima mo e da oznaci kao gospodara toga i kao tvorca svetlosti pomocu koje na e oci najbolje vide i blagodareci kojoj se vidi ono to je vidljivo? Istoga onoga koga i ti i svi ostali. Mislim da ni ostalim culima. osim ako svetlost nije bez vrednosti. tako da kad toga ne bi bilo. XIX.

ipak ce dobro uciniti ako poveruje da je ideja dobra ne to drugo i ne to 509 jo lep e.40 Jeste. naime. postaju neosetljive i gotovo slepe. saznaje i cini se da ima um. dodu e. ali da ipak nisu samo sunce. onda i ona samo nagada. Ako se ona usmeri prema predmetima koje obasjava istina i bice.c noeto topo). Kako to? Objasni mi malo bolje! Ti zna da oci. prema onim koje postaju i nestaju. treba da shvati kao ne to to predmetima koji se mogu saznati daje istinu i to du i koja saznaje daje sposobnost saznavanja. postaje neosetljiva. kad ih ne upravi na predmete cije su boje obasjane dnevnom svetlo cu. Tako razmi ljaj i . vide jasno i poka e se da upravo ove oci poseduju moc gledanja. slicni suncu. a ona sama ih lepotom daleko . Kao to smo onda sasvim pravilno rekli da su svetlost i culo vida. Kakva je to neopisiva lepota rece on kad pru a i znanje i istinu. tako i ovdc imamo pravo da obe te stvari. e Ideju dobroga. nego na one koje su u nocnom mraku. naspram vida i vidljivih stvari (ta horomena). du i. kao da nemaju cistu moc gledanja? Tako je. onda misli. jer dobro treba ceniti iznad ovog. nego to su sama istina i znanje. Razume se. dakle. d A ako ih upravi na predmete obasjane suncem. a ne bi bilo pravilno kad bismo jedno ili drugo smatrali za samo dobro. razbacuje svoje misli tamo-amo i cini se kao da nema uma. to je u regiji vidljivog sunce. naspram uma i umstvenih stvari (ta nooumena). Iako su i znanje i istina lepi. a ako se usmeri prema tamnim stvarima. istinu i znanje. tako izgleda. smatramo kao slicne dobru. Shvati je kao uzrok na eg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom.

glatku i sjajnu povr inu. valjda. rod vidljivog i rod umstvenog (noumenalnog). nego i moc da budu rodene. Nemoj rece on. kakva izvanredna visina!"43 Tome si rekoh ti kriv. da ne ka em za ovo drugo da je na nebu da ne bi izgledalo da hocu da mudrujem . I nikako rece nemoj prestati. d Zamisli. pa svaki od tih delova podeli opet na isti nacin.nadma a. i celinu svih . ima dva posebna bivstvovanja. Jedno od tih kraljuje u rodu i regiji umnog (noeton). kao da bi to moglo biti. ako razume . Tada ce . prvo dobiti 510 kopije (eikones). nego ako ima jo ne to . a samo dobro nije su tina. Ti. dok ono samo ne pripada rodenim bicima. Dr im rekoh da cu morati jo mnogo toga da uradim. Cuti41 rekoh. dakle rekoh da. jer si me prisilio da ka em ta . Naravno da razumem. Razume se da imam. u onom drugom delti. sliku dobrog! b Kako? Sada jo pa ljivije pogledaj Mislim da ce reci kako sunce vidljivim stvarima ne daje samo moc da budu videne. Predstavi ih onda sebi. jednom linijom podeljenom na dva nejednaka45 dela. imenima. u e sferi vidljivog. nedostaje nam jo dosta. tome da ka e . sve biljke. tj.42 c XX. kao to smo rekli. Za drugi deo onog vidljivog uzmi ono to je tome nalik: iva bica oko nas. Nemoj izostaviti nijednu sitnicu rece on. nego se po uzvi enosti i moci uzdi e iznad nje. Ta kako bi i moglo biti? Tako i u stvarima koje se ticu saznanja. onda vr i i dalje to poredenje sa suncem. A kopijama najpre nazivamo senke 202 (skias). prisustvo dobra ne daje jedino to da budu saznate. a za sada koliko mi bude moguce. namerno necu ni ta izostaviti. nego upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje (to einai) i njihova su tina (ousia). i sve to je takvo. s obzirom na medusobni odnos njihove jasnosti i nejasnosti. i u stvarima koje imaju gustu. tome mislim. zatim nestvarne likove (ta phantasmata) u vodi. A ovde Glaukon veoma aljivo rece: 0 Apolone. da rastu i da se hrane. 44 Nego ima li upravo ta dva oblika: vidljivi i umni (noetski)? Imam. ovim ne misli na zadovoljstvo (hedone). a ono drugo u rodu i regiji vidljivog (horaton).

tri vrste uglova. a ne .48 Kako? Ovako. U jednom podrucju49 umnog. ono to se pomi lja prema onome to se zna. Potom idu d dalje te.stvari nacinjenih ljudskom rukom. nego istra uje oslanjajuci se na ideje po sebi i uzdi e se do njih.46 Uzimam i to rece. Da li bi onda hteo da ka e zapitah ja da se s obzirom na istinu i neistinu. du a tretirajuci kao likove stvari koje su predstavili kao kopije50 biva prisiljena da istra uje iz hipoteza51 (ex hvpothese5n).55 Svakako rece to mi je poznato. nego one po sebi kojima su ovi (vidljivi likovi) samo kopije. nego prema onome to je na kraju i zavr etku (teleute). 54 vi e ni ta . u saglasnosti sa sobom. zakljucuju istra ivanje tamo gde su ga mogli otpoceti. du a napreduje iz svoje hipoteze52 prema nehipotetickom pocetku. Pa onda ti mora biti poznato i to da oni osim toga koriste jo i vidljive likove i da na tim likovima izvode dokaze. ne prema pocetku i onome to je prvo (arche).53 ne slu eci se kopijama kao u prethodnom podrucju. pa ce me posle ovoga bolje razumeti. i drugo to je tome srodno u svakom posebnom istra ivanju. cetvorouglu po sebi i . te uzimajuci ih kao hipoteze. racunicom i tome slicnim predmetima pretpostavljaju ono to je neparno i parno. Oni s takvim stvarima operi u kao da su im znane. te figure. _ Gledaj sada kako bi trebalo podeliti ono umno (noeton). oni rasuduju . nemajuci na umu ba te likove. Pretpostavljam da ti je poznato da oni koji se bave geometrijom. dijagoe nali po sebi. U drugom podrucju umnog. cetvorouglu i dijagonali koje su na . Nisam potpuno razumeo to to ka e rece on. c Onda cu poku ati ponovo. Na taj nacin. razdeljuje na isti nacin kao ono to je slicno prema onome cemu je slicno?47 b Bih i te kako rece on. procenjujuci da su takve stvari svima jasne. njima ne govore ni sebi ni drugima.

u tom slucaju. Figure koje oni prave i crtaju i same proizvode svoje senke i kopije u vodi. nego samo kao hipoteze. Razumem rece on iako ne potpuno. isto je toliko jasnosti u njima prisutno. Stoga misli da oni nisu u stanju da shvate stvari kakve su one same po sebi. ukoliko se pode od onoga to je prvo.59 do pravog pocetka svih stvari.62 Potom ih sredi prema proporciji (ana-logon). radi ideja kao takvih. 60 Shvatio si to na najpotpuniji nacin rekoh ja. pa ih oni opet uzimaju samo kao kopije nastojeci da vide one oblike po sebi koji se ne mogu videti drukcije osim duhom.57 Te stvari uporedene sa njihovim kopijama dobile su u na oj podeli jasnost i vrednost.63 govoreci sebi: koliko je istine04 u onome u cemu ona ucestvuju. istra ujuci ga. Jer ove poslednje uzimaju hipoteze kao pocetke. Ovo stoga to du a. onome to se odnosi na geometriju i na one ve tine koje su joj srodne. pa iako se u njihovim okvirima posmatranje nu no izvodi umom.511bcrtali. a ne um" (nous). To je onda taj oblik koji sam nazvao ono to je umno" (noeton)56. jer mi se cini da govori . dakle. Cini mi se da ti osobinu matematicara i njima slicnih naziva razum" (dianoia). cd Onda tako shvati i ono to sam govorio . epodrazumevajuci da je razum ono to je izmidu mnenja i uma. jasnije od onog drugog do kojeg se dopire takozvanim ve tinama. Istinu govori rece on. ili ono to je prvo. prisiljena da upotrebljava hipoteze. a onom poslednjem slikovito predstavljanje ili nagadanje (eikasia). nema snage da prevazide nivo hipoteza. nego samo idejama kao takvim. da ne ide prema pocetku. Umovanje (noesis)61 odgovara onom najvi em podrucju. A kad logos dospe do tog pocetka. i za koje sam rekao da je du a. posmatraci ipak ne dopiru do pravih pocetaka. koja se zove dijalektika. a ne culima. razumevanje (dianoia) odgovara onom drugom. A sada prihvati i ovo: svakom od ona cetiri podrucja odgovara posebno stanje u du i. Razumem rece da ti govori . Pri tom se nece slu iti nicim to je culno. tada ce dr eci se onog to iz njega sledi silazeci krenuti natrag prema onome to je na drugom kraju ili na zavr etku. 204 . kao polazne tacke za napredovanje do onoga to je nehipoteticko. XXI. drugom podrucju onoga to je umno. i to upravo zato to polaze od hipoteza. do kojeg mo e dospeti samo logos58. nego uzima kao kopije ove stvari koje su i same kopirane od onog to je ispod njih. da bi na kraju opet do ao do ideje. i to uz pomoc dijalektike (to dialegesthai). Tako isto postupaju i sa drugim figurama. ili onome to je prvo. mada one jesu shvatljive. velikom poslu da je tvoja namera da poka e koliko je ono podrucje bica koje se posmatra umom i do kojeg se dopire naukom. ne upotrebljavajuci hipoteze kao pocetke ili kao ono to je prvo. trecem vera (pistis). Razumem rece prihvatam to i sredujem ih onako kako si rekao.

.

Zar misli da oni vide ne to drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi. tako je. osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi. prema svetlosti. Zami ljam rece on. a gledaju samo napred. koje svetlost vatre baca na suprotan zid pecine? Kako bi mogli da vide kad su prinudeni da celog b veka dr e glave nepokretno? A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar nece i sa njima biti to isto?' Razume se. kao i sve moguce tvorevine ljudske 515 umetnosti. ali tako da one iznad zida trce. . jer zbog okova ne mogu okretati glave. Tvoje je poredenje neobicno rece on a neobicni su i tvoji zatvorenici. pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reci ne govore. nego senka koja prolazi? Zevsa mi. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboden okova i bio prinuden da odjednom ustane. A sada zamisli nastavih ja kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izlece od neznanja. a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podi u madionicari da iznad nje pokazuju svoju ve tinu.. 514a I. c Oni uop te nijednu stvar nece smatrati realnom. da okrene vrat i da pode i pogleda prema svetlosti. A sada rekoh uporedi na u prirodu sa ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. i da pri tom. KNJIGA SEDMA St. U toj pecini ive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se b ne mogu maci s mesta. dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leda. Izmedu vatre i okovanih vodi gore put. Svetlost im. Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi proc nose razne sprave. kao to to obicno biva. A kad bi mogli medusobno da govore. Zamisli da ljudi ive u nekoj podzemnoj pecini. zar ne bi ono to vide morali smatrati za realne stvari? Bezuslovno. Tako je rece Glaukon. 206 A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne misli da ce oni cim neko od prolaznika progovori verovati da to ne govori niko drugi. i to kipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta. i da se du cele pecine provlaci jedan irok otvor koji vodi gore. medutim. Slicni su nama rekoh.

onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi. onda bi ga zabolele oci.dok pri svemu tome oseca bolove. a od svetlosti ne mo e da vidi one stvari cije je senke nekad gledao. nego sunce i njegovu svetlost danju? Svakako. Zatim bi. Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete gore. ne bi to mogao odmah.4 U pocetku bi najlak e raspoznavao senke. ta d misli ta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo koje tarije. zar ti se ne cini da ce on biti u neprilici i da ce misliti kako je ono. to je ranije gledao. i zar mu se. e II. bar. kad bi zatim do ao na svetlost. lak e video nebeska tela i samo nebo nocu. A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost. zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vuce. oci ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti ni ta od onoga to mi zovemo stvarnim3? Ili. . naravno. da je sada mnogo bli e realnosti i da vidi pravilnije. Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz te ak i nepristupacan izlaz ne pu tajuci ga dok ga ne iz516 vuce na suncevu svetlost. a same njih jo doonije. po to je okrenut vecoj istini? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori ta oni znace. gledajuci svetlost zvezda b i meseca. Zaista bi tako ucinio rece Glaukon. stvarnije od onoga to mu se sad pokazuje? Tako je. i on bi pobegao i okrenuo se prema onome to mo e gledati2 i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sada pokazuje.

III. onda nje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan. bog zna da li je to to ja nagadam istinito. Ovu sliku.7 kad bi mogli da ga uhvate i da to ucine. mislim. nego da veruje u te predstave i da ivi na onaj nacin? e Ja mislim da ce vi e voleti da sve to trpi. ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao putovanje du e u sferu umnog (noeton topon). I posle toga ce vec moci da dode do zakljucka kako je sunce ono koje odreduje vreme i godine. dragi Glaukone. Dalje. nadalje. kad bi odjednom do ao sa sunca. pohvalu i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji su prolazili. onda bi ga i ubili. tako da bi najbolje mogao unapred reci koji ce od njih sad naici. a ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu. dok su mu oci jo zaslepljene i dok jo lutaju ovamo-onamo a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko opet po eleo da se sa onim zatvorenicima takmici u proceni onih senki. oci ne bi ispunile mrakom? Dabome da bi. Promisli jo i . Kad bi takav covek ponovo si ao i seo na isto ono mesto.Najzad ce moci. onda si na tragu onoga to ja slutim i to si od mene eleo da cuje . koji poslednji. . Razume se. Ali. 208 a svetio ognja u ovoj sa snagom sunca. nego da ivi onakvim ivotom. zar mu se. Kad se bude setio svog prvog stana. da vidi i posmatra samo sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu. Zacelo. najbolje zapamtio koji su od njih obicno d prolazili prvi. u celini moramo b primeniti na ono to smo ranije govorili. i da ce aliti one koji su jo tamo? Svakako. zar ne misli da ce se tada radovati ovoj promeni. misli li da ce on posle ovoga jo udeti i zavideti onima koji tamo kod njih u ivaju moc i ugled? Ili ce sa njim biti kao sa onim Homerovim junakom. te uporediti svet koji se pokazuje na em videnju sa boravkom u tamnici.5 koje c vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki nacin proizlazi sve to se mo e videti. 517 Pa kad bi. Ako. Jasno je da ce naposletku doci do toga. pa ce arko eleti da pre bude kod siroma nog coveka sluga"6 i da trpi sve drugo pre. ovom rekoh. A ako tamo dole budu odredili pocast. a koji istovremeno. zar ne bi izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oci i da ne vredi ni poku avati da se gore dospe? A kad bi neko poku ao da ih oslobodi i povede gore.

nego postane srne an? Jo zasenjenih ociju i nenaviknut na tamu i mrak mora se ovde boriti pred sudom ili gde bilo oko senki ili oko kipova od kojih senke dolaze. Jeste. a da je u podrucju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um. Hajde. Ali kad se ona jednom uvidi. Da li ce te cuditi ako neko svrati pogled sa ovih bo anskih stvari i. kad iz svetlosti ulazimo u mrak. i mora se prepirati oko e toga na koji nacin shvataju to ljudi koji nikada nisu videli samu pravicnost. treba svoj pogled na nju da upravlja. A kad . slo i se sa mnom jo i u ovome i ne cudi se to oni koji su dotle do li ne ele da se bave ljudskim poslovima i to njihove du e neprestano te e da budu d tamo gore. nece se nerazumno smejati kad je bude video u zabuni i kako nije u stanju da ne to sazna.8 To nije nimalo cudnovato. nego ce pomisliti da ona mo da dolazi iz nekog svetlijeg ivota i da jo nije navikla na tamu. prema onome kako se te stvari pojavljuju. I verujuci da to isto biva i sa du om. tada iz samog rasudivanja nu no sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo. meni izgleda jasno da u podrucju saznatljivog c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom mo emo sagledati. onda je tako i pravilno. a ovu drugu ce sa aljevati.U svakom slucaju. ili da je iz veceg neznanja do la na svetlost. te da je zaslepljena vecim b bleskom. A onda? zapitah. I ja rece on tako mislim naravno. Onu prvu ce. da je u podrucju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti. zapav i u ljudsku bedu. na nacin koji odgovara mojoj sposobnosti. kad iz mraka izlazimo na svetlost. a drugi put. zato to je u takvom stanju i iz takvog ivota. medutim nastavah ja setiti da oci dvaput otkazuju poslu nost i da to cine iz dva razloga: jednom. Ovome bih jo dodao da onaj ko eli da u svome licnom i javnom ivotu dela razumno. hvaliti. 518 Uman covek ce se. ne bude u stanju da se snade. Ako to treba da odgovara na em ranijem poredenju.

kao ocima mogu usaditi vid. Ali rekoh ja ova na a rasprava pokazuje da se u du i svakoga coveka nalaze i sposobnost i organ za ucenje. IV.11 cini se zaista tako. Izgleda. Zar nisi primetio kako o tro posmatra niska du a onih koje nazivamo pokvarenim. dok ne postane sposoban da izdr i pogled na ono to jest i to d je najsjajnije od svega postojeceg. te. srasli sa njom od rodenja. s druge strane. 519 neupotrebljiva i tetna. nego ulaze u nju docnije. kojim covek saznaje. onda bi isti taj ljudski organ o tro uocavao istinu. dakle da su takozvane vrline du e bliske telesnim vrlinama jer se one stvarno ne nalaze u njoj vec e od ranije. ali tim preokretom postaje korisna i upotrebljiva. istina to mnogi ucitelji9 da du i da slepdm Jeste. pa kad bi se.bi hteo da joj se podsmeva. dodu e. oni to tvrde. nego da preokrece onoga koga vec ima neispravno usmerenog. oslobodena toga. ali i mudrim. bio bi njegov smeh manje sme an nego kad bi ismevao onu koja dolazi iz svetlosti. i koji je vezuju za gozbe i slicne naslade i u ivanja. moc mi ljenja12 daleko bo anstvenije prirode. ako je to da obrazovanost i vaspitanje nisu ono u svojim pricama tvrde da jesu. Onda ce upravo u tom i takvom cilju rekoh ja vaspitanje ili obrazovanje biti svojevrsna ve tina koja izvodi to preokretanje na nacin koji bi bio najlak i i najuspe niji. ukoliko o trije vidi. Zar ne? Da. kao to uocava i ono cemu je sada okrenut. medutim. te ne gleda tamo kuda bi trebalo da gleda. tako se i ovaj organ. Ona. ili. A to je ka emo. dobro.13 pokre 210 nula istini. Tako moramo . mora sa celom du om odvratiti od sveta stvari koje postaju.10 Kao to se. medutim. Pa zar onda nece biti verovatna i nu na posledica . Istinu govori . nikad ne gubi svoju snagu. navikom i ve bom. izgleda. Kad bi se. ali ne tako to bi se nekome usadio vid. ta osobina ovakve jedne prirode jo u detinjstvu uni tila i kad bi se ova oslobob dila nagona koji je kao olovna dulad vuku nadole. i kako blagodareci svojoj sposobnosti gledanja prozire sve cemu se obrati. njima misliti. oci ne mogu okrenuti iz mraka prema svetlosti drukcije nego zajedno sa celim telom. utoliko vi e zla stvara? Tako je. a ipak mora da slu i poroku. Ali je. Oni tvrde c mogu usaditi znanje iako ga ona nema. Razume se.

Glaukone. dovodeci gradane milom ili silom u harmoniju. bez obzira da li su one neznatne ili velike. kao osnivaci dr ave. da li mi filozofima koje stvaramo kod nas cinimo nepravdu ili im govorimo istinu kad ih primoravamo da se brinu . jer tamo oni sami po sebi postaju filo . ni oni koji se do kraja svog ivota c posvecuju samo obrazovanju? Prvi zato to ce im u ivotu nedostajati jedinstveni cilj. dajuci im pre svega udeo u poslovima. koje svaki pojedinac mo e. reci da se u drugim dr avama b ovakvi ljudi ne bave tegobama upravljanja. ja sam to zaboravio. 520 prema svojim sposobnostima. Razmisli sada. nego da stvore blagostanje cele dr ave. U tom slucaju bismo prema njima bili nepravicni rece on i stvorili bismo im ivot gorim nego to bi inace mogli da imaju. uciniti za dr avu.16 prijatelju rekoh kako na i zakoni ne idu za tim da jedan rod u dr avi bude narocito srecan. e V. onda im ne smemo dozvoliti ono to im je sad dozvoljeno. Ti si opet zaboravio. A kad se budu popeli i dovoljno videli. da uce kako ce gledati dobro i da podu onim putem gore do one vid sine. drugi zato to ce uobra avati da se takvim ivljenjem vec nalaze na ostrvima bla enih14. kao to to oni treba da cine. drugima i da cuvaju dr avu? Mi cemo im.15 A ta to? Da ostanu tamo rekoh i da vi e ne ele da se vrate onim zatvorenicima dole i da ucestvuju u njihovim tegobama i pocastima. naime. ne da bi dopustili da svako radi ta hoce. Zakoni upravo stvaraju u dr avi takve ljude. Znaci da cemo mi. nego da tako dr avu ucine jedinstvenom.onoga to smo do sada govorili da dr avom nece dobro upravljati ni oni koji su bez obrazovanja i nepripremljeni za istinu. biti du ni da nateramo najsposobnije u na oj dr avi da se bave naukom koju smo malopre nazvali najvi om. prema kome ce se upravljati u svim svojim licnim i dr avnim poslovima. pa se svojevoljno nece anga ovati. Istina je rece on. To je istina.

I tako cemo vi i mi budno upravljati dr avom a ne u snu. kad to budu culi. nego da ce jedni s drugima provoditi najveci deo svog vremena u cistom? e Nemoguce rece on jer cemo od pravicnih zahtevati samo ono to je pravicno. po to ste vec videli su tinu i lepog. prijatelju rekoh. svako ce od njih. Tada ce doci do borbe za vlast. to nikome ne duguje svoje obrazovanje. kao da je ona neko veliko d dobro.zofi. 212 Tako je. Tako je. Dobili ste bolje i savr enije obrazovanje. zaista. onda je u njoj suprotno. Jer. nece poslu ati? Ocekuje li da oni nece pristati da svaki sa svoje strane preuzme svoj deo u dr avnim poslovima. ubedeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se mo e najvi e nagrabiti tada ce ta mogucnost i ceznuti. razume se. mi izabrali za kraljeve kao matice u ko nicama da vladate i samima sobom i dr a vom. U stvari. Ako za one koji su odredeni da vladaju pronade neki nacin ivota koji 521 je bolji od vladanja. Uostalom. da sidete u prebivali te onih dole. pravicnog i dobrog. b Da li ti zna jo neki drugi ivot koji bi prezirao politicku moc osim vota istinskog filozofa? Ne znam. Misli li da nas vaspitanici. kao to to sada najce ce cine ljudi koji se medusobno bore zbog senke za vlast. pa ste se c na taj nacin osposobili da delate i tu i tamo. nasuprot onome kako se sada dolazi do vlasti u svakoj dr avi. Zevsa mi! Jer vladu ipak treba da prime oni koji u nju . i pre svega. da se naviknete da zajedno sa njima gledate mracne stvari.17 Zato vi i morate. nego onim cime mora biti bogat srecan covek: dobrim i razumnim ivotom. videcete hiljadu puta bolje nego oni tamo dole i necete znati samo ono to pojedina senka znaci nego cete. kad na vas dode red.^ to je ovako: najbolja i najslo nija dr ava je ona u kojoj za vla cu najmanje te e oni koji su izabrani da vladaju. To je istina. No ako do vlasti dodu oni koji u svojoj oskudici ude za dobrima koja bi bila samo njihova. znati i cija je to senka. ako se na to budete navikli. dakle.upropastiti i njihova domacinstva i celu dr avu. prihvatiti vlast kao neizbe nu obavezu. nikome ni dati naknadu za to. Samo ce u njoj vladati zaista bogati ljudi. onda postoji mogucnost da se stvori dr ava kojom se dobro upravlja. nece. Ono to se razvija i raste samo po sebi. pak. pa ce ova slicno onome to se dogada u ratu . Vas smo. a njihova dr ava se za to nimalo ne stara. a ako dr ava ima drukcije vladaoce. i to ne bogati zlatom.

Hoce li sad da raspravimo kako postaju takvi ljudi i kako bismo ih mogli izvoditi gore. u ivaju pocasti i ivot bolji od dr avnickog. zar ne? Jesmo.19 nego je to obracanje du e: ona treba da ustane iz mracnog dana u pravi dan bica. Nikoga drugog. mogla odvesti du u iz sveta prolaznosti u svet onoga to zaista postoji? Ali upravo sad. To je pravi uspon ka onom to jest. Izgleda da je tako. je li? Svakako. da ova nauka koju tra imo. c VI. kako se cini. dakle. kao to se za neke prica da su iz Hada dospeli gore do bogova?'8 Kako ne bih hteo? Ali to. . A njih smo jo ranije vaspitali u telesnim i u e muzickim ve bama. to ne bi bila nauka koju tra imo. dok ovo govorim. i koji. ima jo i to? Sta to? Da ne srne biti za ratnike bez koristi. s druge strane. na svetlost. svakako. Gimnastika se. Prema tome. Treba li da razmislimo koja to nauka ima tu d moc? Da. nece biti isto to i okrenuti plocicu. medutim. Morala bi. i njega cemo nazvati pravom filozofijom. Ona upravlja rastenjem i propadanjem tela. Treba li. pored onoga. A koga ce moci primorati da cuva dr avu ako ne one koji najbolje poznaju nacine pomocu kojih se najbolje upravlja dr avom.nisu zaljubljeni. bavi onim to nastaje i to propada. Tako je. ako je to moguce. Glaukone. Inace ce nastati borba medu zaljubljenim takmacima. pade mi na pamet: zar nismo kazali20 da ovi ljudi u mladosti moraju biti ratnici? Rekli smo. Pa koja bi to nauka.

2' dopuna koja je imala da u cuvarima razvije disciplinu navika. bilo da su u vecoj meri istiniti. e VII. u tragedijama. onda . to mu je potrebnije od svega. uzmimo onda onu koja se u svima njima nalazi! A koju to? c Onu na primer kojom se zajednicki slu e sva umenja. d Svakako rekoh jer. Zar stvari ne stoje upravo tako da se sva umenja i svako znanje moraju time baviti? Moraju. Palamed je prikazan tako da Agamemnona cini veoma sme nim vojskovodom. gimnastiku i umenja? Pa dobro rekoh ako izvan ovih ne mo emo naci ni ta.522 Ne bi. a ako eli da bude covek. njoj ranije raspravljali? Pa muzika je. ako je to bila istina odgovori on. ako se seca rece on bila samo dopuna gimnastike. Ali u tome nije bilo nicega to bi pripadalo nauci b . mislim na brojanje i racunanje. A da li je to mo da muzika u smislu u kojem smo . Ali. A koju to? upita on. Zaista u muzici nije bilo niceg takvog. dva i tri. a ne da ih snabde znanjem. Ako hoce da se razume u uredenje vojske. sve razumske aktivnosti (dianoiai) i svako znanje (episteme) dakle onu koju su u samim pocecima svi primorani da nauce. pa je potom sredio vojsku u logoru pred Trojom. prebrojio lade i sve ostalo. te da im pomocu harmonije ucini dobro uskladenim. bo anski Glaukone. Onu obicnu rekoh ja onu to se odnosi na razlikovanje jedan. Muzika je cuvarima bila zato data da. Kako da ne. Dobro me podseca rekoh. ako izuzmemo muziku. kao da pre toga nisu znali da broje. Da li to va i i za ratne ve tine? Nesumnjivo. u njima razvije pravi takt (eurvthmia) i da u govorima postigne ne to drugo ali tome srodno bilo da su ovi (govori) nalik na mitove. pomocu ritma. mi smo ubedeni da sva umenja pripadaju poslovima ni eg ranga. kojoj ti sada ispituje . gde je takva nauka? Uostalom. niti je kako se cini Agamemnon znao koliko je nogu imao?22 kakav je on onda vojskovoda mogao biti? 214 ta misli Zaista cudan. Ukratko. Pa hocemo li onda reci da je za ratnika neophodno da zna racunati i brojati? upitah ja. Ali kakva nam jo druga nauka preostaje. Zar nisi zapazio kako on (Palamed) govori da je prona ao broj.

. jesu oni iz kojih ne proishode istovremeno dva medusobno suprotna opa anja. pa potkrepi ili odbaci ono to tvrdim. Dabome. Ja. Pri tom nema znacaja to da li je predmet opa anja blizu ili daleko. u drugom slucaju. naime. kao da u samom opa anju nema niceg zdravog. ta se dogada b s opa anjem: u jednom slucaju. kako bismo bili nacisto da li je to tako kako naslucujem da jeste. i to u slucaju kad samo opa anje ne mo e da odluci da li jedna od tih suprotnosti va i vi e nego druga. poka uj to! rece. iako upravo to po svemu vuce ka bicu i su tini. Ispitajmo to zajednicki. cemu onda govori ? upita on. Na ta to cilja ? upita on. ovaj do njega i srednji. Podrazumevaj da ovde govorimo . Na ta? . Poku acu da ti objasnim kako to mislim. ono na ta je opa anje usmereno ne podstice razum na ispitivanje. podsticu na ispitivanje. videnju izbliza. Predmeti opa anja rekoh koji ne podsticu c na ispitivanje. ono to po prirodi vodi razumevanju (noesis). predmetima koji se izdaleka ukazuju i samo u obrisima. Evo pokazujem. Nisi uop te pogodio na ta ciljam rekoh ja. polazeci od samog sebe i prema onom to smo govorili. razlikujem. Oni pak iz kojih tako ne to proishodi. Onda ti u ovoj nauci vidi isto ono to i ja? A ta to? 523 ^ Cini se da bi tu negde bilo ono za cim tragamo. Jedan primer ce ti to jasnije pokazati. kao da se vec samim opa anjem sve re ava. pa zajedno sa mnom obrati pa nju na ovo.jo i vi e. ako odozgo vidi . ono to vodi bicu od onoga to njemu ne vodi. Ka emo da su ovo ovde tri prsta: najmanji. Ocigledno govori . Hajde de. predmet opa anja zahteva da se pristupi ispitivanju. ali da se niko time ispravno ne slu i.

ako ono oznacava te ko kao lako i lako kao te ko? b Takva obave tenja su svakako neobicna za du u rece on te zahtevaju ispitivanje. te izve tava du u da je i tvrdo i meko osetilo kao jedno te isto? Upravo tako. pa d nema nikakve razlike u tome da li ga vidimo u sredini ili na kraju. radi razja njavanja toga. u mno tva ljudi. dve stvari. nego kao jedno. u svemu tome. Zar i druga 524 cula ne pokazuju nedostatke u izve tavanju . onda ce ih du a svaku ponaosob promi ljati. culo koje oseca ono to je tvrdo nu nim nacinom oseca i ono to je meko. Doista. da ne zna ta je lako a ta te ko. nego ih brka jednu s drugom. i sve je tome slicno. iz toga sledi da sve to je takvo e ne podstice razum na delanje. Ako je dakle svaka od njih jedno i ako obe cine c dva. takvim stvarima? Ili zar ne radi svako culo ovako: prvo. Pa onda je razumljivo to du a u takvim slucajevima poziva u pomoc brojanje (logismos) i rasudivanje (noesis). debeo ili tanak. niti ga mo e probuditi. rekoh. ta dalje? Zar videnje gleda na velicinu i malinu prstiju onako kako treba. da li je beo ili crn. Jer. jer videnje nikada i nigde ne ukazuje du i na to da bi prst mogao biti suprotnost prstu. te najpre ispituje da li je u svakom pojedinom slucaju takvih obave tenja rec . ili u onome to se odnosi na dodir sa mekocom i tvrdocom. ako za isto ka e da je i meko. to Doista.Svaki od njih se jednako pokazuje kao prst. a za lako i te ko. nema nikakve nu nosti za du u da razumu (noesis) postavlja pitanje da li je to prst.24 Niie li tako? Tako je. Stoga je razum (noesis). ako nisu razdvojene. Kako da ne! Pa ako se dogodi da se pojavljuju dve stvari. Pa onda. 216 Ispravno. prinuden na videnje (idem) velikog i malog ne kao . ako za njega nema nikakve razlike u tome da li je prst u sredini ili na kraju?23 A isto je tako sa debljinom i tankocom. Naravno. Pa onda je rekoh nu no da u svim takvim slucajevima du a bude zbunjena i da ne zna ta culo oznacava kao tvrdo. du a ih nece promi ljati kao dvoje. ne rece on. A za videnje ka emo da veliko i malo ne vidi kao razdvojene stvari. ispitace se da li se svaka od te dve pojavljuje kao jedno? Da. jednoj ili .

Sad rece razumem.pobrkane jedno s drugim. A jedno je rekli smo shvatljivo (noeton).25 d Sasvim tacno rece on. culnom videnju. Tako bi saznanje (mathesis) . ta onda? Kako ti se cini. a drugo vidljivo (horaton). nego kao razdvojene. Du a je tada zbunjena. Ali ako se s njom zajedno uvek vidi i njena suprotnost i to tako da se ne pokazuje ni ta po cemu bi ona bila vi e jedinica nego ono to je tome suprotno onda ce odluka nekog sudije27 biti nu na.2B Ali sigurno je rece on da takvo posmatranje nije svojstveno culnom videnju. pa je prinudena da istra uje i da. postavi pitanje ta li bi mogla biti jedinica sama po sebi. cemu je vec nae pred bilo govora. Eto to je upravo ono to sam malocas predlo io za predmet razgovora. To je istina. jer jednu te istu stvar vidimo i kao jedinicu i kao beskrajno mno tvo. jedinici 525 moglo biti medu onim saznanjima koja vode i obracaju du u prema posmatranju (thea) onog to jeste. kojem smo govorili26. . pokrenuv i u sebi prosudivanje (ennoia). naime da jedne stvari podsticu razum. Pa onda nam iz toga kao prvo proizlazi pitanje ta je zapravo to veliko i malo? U svakom slucaju. Jer ako je videnje. Pa prosuduj to prema onome . onda jedinica nece voditi du u prema razumevanju su tine. te ce biti isto kao i u slucaju prsta . a druge ne: one koje u culo dolaze zajedno sa svojim suprotnostima odredene su kao stvari koje podsticu razum. s koje bi strane mogli da budu broj i jedinica? Ne mogu to da odredim rece on. a one koje ne dolaze tako kao stvari koje ne mogu da probude mi ljenje. VIII. i cini mi se da je to tako. dakle suprotno onome to je gore receno . u svemu sposobno da vidi jedinicu po sebi. ili neko drugo culo.

brojevima takvim kakvi su sami po sebi. Sasvim. ako se upra njava radi saznanja. ali nikako na neznalacki (idiotikos)33 nacin. uvek jednaka drugoj potpuno istoj jedinici od koje se nimalo ne razlikuje i koja je bez ikakvih delica?" . . Zaista izvanredno. Glaukone. Glaukone. Logistika i aritmetika bi.35 Istinu govori rece on. . a filozof zato da bi izronio iz nastajanja (genesis) i cvrsto se vezao za su tinu (ousia)3' inace on nikada ne bi postao vest u mi ljenju(logistikos). I zaista rekoh ja sada. tome da se jedinica ne poka e kao ne jedinica. ne praktikujuci je na nacin kao to to cine prodavci i trgovci na malo. pripadale onoj nauci30 koju tra imo. A na bi cuvar morao biti ujedno i ratnik i filozof. nego radi rata i radi toga da du i olak aju obracanje od nastajanja i usmeravanje ka istini i su tini. Ratnik ce morati da ih izuci radi sredivanja svojih trupa. ne dopu tajuci joj da raspravlja . bri nuci se . te je obavezuje na raspravljanje . nego tako da rasudivanjem dospevaju do kontemplacije (thea) prirode brojeva. A to to se odnosi na broj pokazuje se kao ono to vodi prema istini. nego kao mno tvo posebnih celina (polla moria). oni ce je umno iti. te da mu u tome nikako ne daju za pravo. Tako je rece on.Pa onda rekoh ja ako tako stoje stvari s jedinicom. nauci racunanja. te da one koji ce u dr avi imati najvi e du nosti ubedimo da se bave logistikom. brojevima koji su proistekli iz vidljivih i opipljivih tela ukoliko takvo raspravljanje (dijalektiku) neko predlo i. 32 Dakako. i ja sam dolazim do saznanja koliko je ta nauka produhovljena i mnogostruko korisna za ono to hocemo. kako se cini. a ne radi trgovanja. ta ce oni odgovoriti ako bi ih neko zapitao: 0 cudnovati ljudi.34 Pretpostavljam da ti je svakako poznato kako se oni koji su u to upuceni podsmevaju onome ko u govoru jedinicu kao jedinicu razlomi na delove. Po cemu to? Po tome to smo malocas govorili da ta nauka sna no vodi du u prema gore. Vrlo lepo govori rece on. kad smo ovo izrekli . Ako ti jedinicu razdeli . 526 A ta ti misli . da li to isto va i i za broj? Kako da ne? Prakticno racunanje (logistike)29 i aritmetika (arithmetike) u celini se odnose na broj. trebalo da ovu nauku uvedemo zakonom. da bi kupovali i prodavali. Onda bi. kakvim brojevima vi raspravljate? Gde je ta jedinica koja je uvek takva kakvom je zami ljate.

Upravo na nju rekoh. Ona to zaista cini i to u velikoj meri rece on. d Ukoliko se ona odnosi na ratovanje rece on jasno je da se nas tice. Jer je i pri podizanju tabora. nego u njoj moramo odgajati sve one koji imaju najbolje osobine. medutim. brojevima koji se mogu samo zamisliti. dakle. koji su od prirode obdareni za racunanje. zadr avamo rekoh. ispitati e da li veci i dalekose niji deo geometrije slu i na em cilju. A sad da vidimo hoce li nam u necemu koristiti ona druga to je sa tim u vezi. c A mislim da ce te ko naci ne to to bi zadalo vi e truda coveku koji uci i bavi se time nego ba to? Svakako. pri povlacenju i razvijanju vojske. I dalje? Jesi li primetio kako su ljudi. imaju bar tu korist to njihov duh u velikoj meri postaje o troumniji? Tako je rece on. Ali za te stvari rekoh dovoljno je i samo malo geometrije i racunanja. sposobni i za sve ostale nauke i kako cak i oni koji sporo shvataju. Sla em se rece on.Mislim da ce reci kako oni govore . pa i u samim borbama i mar evima svakako va no da li covek zna geometriju ili ne. IX. jer ona ocigledno primorava du u da se u tra enju istine slu i mi ljenjem. . ako se uce i ve baju u racunanju. prijatelju rekoh da nam je b zaista potrebna nauka. i svuda gde se imaju postaviti cete. dakle. Ovu nauku dakle. Treba. Vidi . . pri osvajanju zemlji ta. i kojima se inace ne mo e ma kako operisati. Koja? Da ne misli na geometriju? zapita on. ne smemo zapostaviti ovu nauku. Zbog svega toga.

A to . spajanju. i svemu to je tome slicno.odnosno kako ona mo e da pomogne lak em sagledavanju ideje dobrog. Ako nas. Zar onda ne treba da utvrdimo jo i ovo? ta to? Da je geometrija saznanje onoga to je vecno. ako nas nagoni da posmatramo ono to nastaje36 onda ne. medutim. govore . slu i sve ono to nagoni du u da se okrece prema onom podrucju u kojem je bice najbla enije od svih bica. kao i ratnickoj ve tini. ka emo. prijatelju. Hocemo li onda da na im mladicima odredimo ovu nauku kao drugu? Hocemo odgovori on. onome to je vecno! Znaci da ona uzdi e du u nagore. a da filozofsko razmi ljanje. I to u najvecoj meri rece on. a ne saznanje onoga to nastaje i to nestaje. upotrebljavajuci govor onih koji rade i ostvaruju neki prakticni cilj. Kako? zapita on. Ona koja si ti sam malocas spomenuo rekoh i koja se odnose na rat. onda nas se tice. koje du a na svaki nacin treba da vidi.38 Potpuno sigurno. pravljenju cetvorougla. dakle. jer. to je tako. produ ib vanju. A ta se nauka. koje mi nepotrebno upravljamo nadole. Oni govore veoma sme no i na nacin robova. 527 Da ova nauka ima u sebi neceg to je u potpunoj suprotnosti sa nacinom na koji . Pa vec je dokazano rece on da je geometrija saznanje . Koja to? zapita on. Ispravno govori rece on. meseca i godina isto tako koristi zemljoradnji i pomorstvu. tako mi Zevsa rece on. a i ona koja se odnose na svako ucenje. geometriji imaju ne to malo iskustva. A tom cilju. nagoni na kontemplaciju su tine.37 Sasvim je tako rece on. priprema za uspon. 220 d X. c Treba to je vi e moguce zahtevati nastavili ja da ljudi u uzornoj dr avi ne budu daleko od geometrije. njoj govore oni koji se njome bave to nam nece osporavati niko od onih koji . Kako si pitom rekoh kao da se pla i da gomila ne pomisli da uvodi neke nekorisne nauke. I dalje? Da li da astronomija bude treca? Sla e li se s tim? Sla em se rece on jer pa ljivije posmatranje godi njih doba. jer ce sve to bolje shvatiti onaj ko se bavio geometrijom nego onaj ko u geometriju nije upucen. Jer i njena sporedna dela nisu mala. u celini neguje radi saznanja. Da.

39 A ova se nalazi kod kocke i kod svega onoga to. a svi oni koji to nikada nisu osetili verovace. ne upravc ljaju prema njemu.4' Takav se vod. te ko nalazi. Jer i sada. Onda se vrati natrag rekoh jer nismo pravilno odabrali nauku koja se nadovezuje na geometriju. bez koga ni ta ne bi mogli otkriti. da samo brblja . iako prezrena u ocima svetine.nije ne to od sporednog znacaja. Ali mi se cini. Ali ako bi cela dr ava to nadgledala i cenila. po svoj prilici. da se posle druge dimenzije uzima treca. a da ga pre nismo posmatrali samo po sebi. ova istra ivanja ipak rastu. Svi oni koji se u tome sla u s tobom mislice da govori neobicno lepo. slabo i istra uje. Tako to smo odmah posle povr ine uzeli u razb matranje telo koje se krece. . ima dubinu. Drugi je da je istra ivacima potreban vod. organ cije je spa avanje stoput dragocenije nego spa avanje hiljadu ociju telesnih: jer samo njime se mo e videti istina. pa bi se istra ivalo kako treba i ta stvar bi se pojavila u punoj svetlosti. Jedan je da nijedna dr ava to ne ceni. mada je veoma te ko e poverovati da nauke slu e za to da ociste i o ive u nama organ du e koji su druga zanimanja pokvarila i ucinila slepim. pa ako se i nade onda se oni koji su pozvani da istra uju.42 savladujuci sve prepreke . iz gordosti. medutim. tada bi se i ovi pokorili. jer u 528 tome nece videti ni ta . vec samo i najvi e radi sebe samoga. Pravilno je. kao i ona. Sokrate. Zaista je tako rece on. buduci da je to te ko. Kako to? zapita on. ne zavideci nikome koji bi od toga mogao imati koristi. Odlucicu se rece on da najvi e govorim za sebe i da sam postavljam pitanja i da na njih odgovarani. da ova nauka jo nije otkrivena. Razmisli jo sada sa kojima ce od njih razgovarati. pre svega. cemu bi bilo vredno govoriti. pa se zato. iako ometena cak i govorom istra ivaca koji ne znaju cemu bi to moglo da slu i. da li sa prvima ili sa drugima ili ni sa jednima ni sa drugima.40 Dva su uzroka tome rekoh ja.

Kako to misli ? zapita on. I kao to si ti mene malo529 pre grdio. Postavimo sada rekoh astronomiju za cetvtru nauku. Imao si pravo da me tako prekori . naime. to sam onako bezobzirno hvalio astronomiju. Cini mi se rekoh da nisi neodva an u svom pristupu nauci . astronomiju stavio iza nje. Mo da je to jasno svima. ti bi i tada verovao da on posmatra umom. buljeci gore ili zureci dole. Sokrate. rekao bih da njegova du a gleda dole. ja ne bih nikada rekao da ce taj c ne to nauciti jer .svojom privlacno cu. ostaje posebna nauka. Da odgovorili. Stoga nije nikakvo cudo ako se ta nauka pojavljuje. Dobio sam to sam zaslu io! rece on. ali videci da je to istra ivanje u sme nom stanju. Nego kako? zapita on. prvo. a zatim si to povukao. ja ne mogu prihvatiti da neka druga nauka podstice du u da gleda gore. Onda si.47 Ipak. bicu i nevidljivom.44 koja je sada zanemarena. Kako je sada obraduju oni koji nastoje da nas uzdignu do filozofije. culnim stvarima.46 ona vuce pogled sasvim nadole. preskocio sam ga i odmah posle geometrije stavio sam astronomiju. ukoliko joj dr ava posveti odgovarajucu pa nju. Jer mislim da je svakome jasno kako ona primorava du u da usmeri svoj pogled nagore i odvodi je od ovozemaljskih stvari tamo gore. stvarima koje su gore. mo da ti lepo prosuduje . tj. d A to to je u njoj privlacno rece on takode je ne to neobicno. osim nauke . bilo je na redu ispitivanje geometrijskih tela. Uostalom. takvim stvarima nema nikakve nauke48 niti bih rekao da njegova du a gleda49 gore. Ti si. Samo mi malo jasnije reci to to si sad govorio. Razume se rece on. naue ku . proucavanja povr ine nazvao geometrijom. a ja priprosto. Pa ako bi neko poku avao da ne to nauci . Doista se hrabro b izla e opasnosti. Ali kako to misli da . jer ako bi se neko izokrenuo pa posrnatrao slike na tavanici i time ne to naucio. samo je usporavam. makar on proucavao plivajuci na ledima ili le eci na zemlji. Ucinio sam to u brzini rekoh ali hoteci da stvar obradim brzo. a ne ocima. Ispravno govori rece on. Stvarno. XI. buduci da stereometrija. 45 tako ja sada odobravam nacin na koji joj ti prilazi . telima43 u kretanju. 222 Naprotiv. izuzev meni rekoh jer meni ne izgleda tako.

bi astronomiju trebalo proucavati drukcije nego to se sada proucava. iako je tu rec . ali treba znati da one mnogo zaostaju za istinom. telesnim i vidljivim stvarima. Da bismo se. mislim.56 ako zaista elimo da ucinimo . dakle. i da je nebeski tvorac (demiourgos) to sastavio kao i sve drugo to je na nebu. mislio bi.50 ako se hoce da to proucavanje koristi onome . nece smatrati cudnim onoga ko dr i da se to dogada na isti nacin i da u tome nema nikada b nikakvog odstupanja. A kad bi njih video neki covek vest geometriji. poucili i u onim drugim stvarima. ili koji drugi majstor ili crtac lepo nacrtao ili izradio. ili . buduci da su naslikane na vidljivoj povr ini. 530 jednakom i dvostrukom. meseca prema godini. ali i da je sme no baviti se njima ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina .54 kao i medusobnog odnosa zvezda u tom smislu taj pravi astronom. moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da e smo u njima na li uzore koje je Dedal. ali cemo ostaviti ono to se zbiva na nebu.52 Pa i bilo bi sme no rece on. i u svim istinskim oblicima. rece on meni se cini da je Mi cemo.51 koji se medusobno pokrecu pokrecuci i sami sebe. a ne videnjem. ovih prema mesecu. postavljajuci sebi probleme. Ili ti misli da se to shvata videnjem? Nipo to rece on. kako su veoma lepo izradene. Ovo se doista shvata pomocu razuma i racuna (logo). nekom drugom odnosu. dodu e. treba smatrati d za najlep e i najtacnije od svih takvih stvari. On ce misliti da su ta dela izvedena na najbolji moguci nacin. i drugih zvezda prema toj razdeobi vremena. proucavati astronomiju kao i geometriju. dakle. Ove divne slike na nebu. Misli li ti da pravi astronom nece osetiti to isto kad bude posmatrao kretanje zvezda? zapitah ja dalje.55 kao to nece smatrati cudnim sve one napore da se .53 A to se tice odnosa noci prema danu. cemu smo govorili? Ovako rekoh. tome shvati istina? Kada te slu am tako. naime za kretanjem cija su brzina i sporost stvarni i kao takvi se nalaze u istinskom broju.

A koje su to? Osim pomenutog kretanja. Sve te vrste kretanja mod da bi umeo da nabroji neki mudrac. kao to ka u pitagorovci. Koje to? Da na i pitomci nikad ne poku aju nauciti od njih ne to nesavr eno i to ne dosti e donde. zar ne? Mi cemo. kao to smo malopre rekli za astronomiju. A da li bi ti. medutim. To ce zaista biti mnogo te i posao nego to ga sada imaju oko astronomije. i uzalud se trude kao i astronomi. sada. grdenju. koja bi spadala ovamo? zapitah.59 A ta su znanja medusobno srodna. nego vi e njih. ne bih imao rece on.00 mora da do531 stigne. Ali da poredenje ne bi bilo suvi e dugo. Kako je sme no kad oni govore . . ako ih imaju. tome misle. Koje je to? Usudujemo se reci nastavih ja da. opiranju i hvalisanju struna62 prestajem saporedenjem i . pa jedni ka u kako cuju jo neki meduzvuk i da je to najmanji interval pomocu koga treba meriti. a i b jedni i drugi vi e cene u i nego um. XII. Mislim nastavih ja da kretanje nema samo jedan vid. treba da bude neke koristi. udarcima sa trzalicom. kao to su oci potrebne za astronomiju. Mislim da cemo i ostalo na isti nacin naredivati ako od nas. mo da. a drugi se tome protive.57 a mi znamo samo za dve. a sazna rece on. . onim valjanim ljudima koji daju posla icama i ispituju ih. cemo pored toga jo i ostala njihova ucenja. te da ne bih morao govoriti .korisnim onaj deo du e koji je po prirodi razborit. dokle sve. imao neku nauku da pomene . Glaukone. Tako mi bogova rece Glaukon. a koji c je ranije bio nekoristan. Ovako. kao od zakonodavaca. zate uci ih na instru224 mentu. tako su u i potrebne za harmonicno kretanje. nekim zgu njavanjima i svoje u i pribli avaju tako kao da bi hteli uhvatiti ton izbliza. Ili kako cinimo? Tako e Po to je ova stvar va na mi od pitagorovaca saznati rekoh ja to cemo ta oni . Zar ne zna da je tako isto i sa harmonijom? Jer oni akorde i zvuke koje cuju odmeravaju jedne prema drugima. kao da oba tona sasvim podjednako zvuce. pored svega toga zadr ati svoje nacelo. ono koje je pandan ovome/8 njeno nalicje. s cime se i mi sagla avamo.41 Ti govori rekoh .

a koji nisu. stvari koja je korisna za istra ivanje lepog i dobrog rekoh a beskorisna ako se neguje na drugi nacin. vec na one za koje smo upravo sada rekli kako treba da govore . tebi se sigurno ne cini da su oni rekoh sve to samo preludij treba nauciti? koji su tome e vesti. njoj ipak imamo neku predstavu u moci videnja. jesi li pomislio upitah ja da ce ljudi. i radi cega jesu harmonicni ili nisu. koji ne mogu iskazivati i prihvatiti razlog66. da nademo put do su tastva svake stvari. Ali ti govori . Ja mislim nastavih da ako smo pre li sve d nauke koje smo pomenuli. . osim malobrojnih na koje sam nailazio. onda bavljenje njima ipak ne to znaci i nismo se trudili uzalud. ako smo stigli do njihove medusobne veze i srodnosti. 532 Pa onda. Misli li na preludij (pro-oimion) ili na ne to drugo? Ili ne znamo da je upravo za onu melodiju (nomos)6 4 koju Jer. Jer c oni rade isto ono to i astronomi: tra e brojeve u akordima koje cuju. bo anskoj stvari Ali .63 Govori rece on. a ne prelaze na probleme da bi ispitali: koji su brojevi harmonicni. i ako smo shvatili na koji nacin one jedna drugoj pripadaju. Na slican nacin. onda se zaista uzalud trudimo. kad nastojimo da pomocu dijalektike.65 Ne. Ali. nekom vrlo velikom delu. ikada moci znati ne to od onoga to smo rekli da treba da znaju? Nisam ni to rece on. tako mi Zevsa. a ako nije tako. misli li da je to upravo ona melodija67 koju dijalektika (dialegesthai) izvodi? Mada je ta melodija ne to to pripada onome to je umno. I meni se tako cini rece on. i ako u tome ne posustanemo . i bez oslonca na bilo koje culo. zatim zvezde kakve su po sebi. a za ovu smo vec pokazali kako nastoji da gleda iva bica takva kakva su po sebi. Glaukone. harmoniji. istovremeno i dijalekticari (dialektikoi). Svakako rece on. . nekoj neobicnoj. oslanjajuci se samo na razloge. najzad i na sunce kako je po sebi.ka em da ne mislim na ove ljude. Sokrate. .

do kontemplacije onog to je u stvarnosti najbolje. onaj ko ne mo e odmah da gleda ivotinje. ko je savladao ono to smo do sada 226 pre li. Govori dakle kakva je moc dijalektike. te ko ne prihvatiti. pa i zavr iti na e putovanje. 73 533 Dragi moj Glaukone rekoh ti nece moci da me i dalje prati jer moje odu evljenje nikako nece popu tati a ti nece vi e videti samo sliku onoga . onakvu kakvom se ona meni prikazuje. s druge strane.b sve dotle dok ne shvatimo ono to je samo po sebi dobro. i da to nije mogucno ni na jedan drugi nacin? b Vredno je i za to se boriti rece on. Pa i ovo treba potvrditi: jedino dijalektika ima tu moc da onome. a ne na senke prikaza koje proizlaze iz kakvog drugog svetla nalik na ono suncevo. Ima u tome neceg rekoh ja to nam niko . onome to je te ko prihvatiti. jer to je svetio ve tacko kao i one prikaze. c biljke i svetio sunca usmerava se na bo anske privide (phantasmata theia)71 na povr ini vode i na senke bica. onaj ko se oslobodio okova nastavih ja i preokrenuo od senki prema prikazama70 i svetlosti. nego se i kasnije na to treba vi e puta vracati uzmimo da je to tako kako sada govorimo. dospecemo do onoga to je tek na kraju shvatljivo. onaj ko se penje iz podzemlja pecine gore prema suncu. Zar ne? Svakako. i koji su njeni putevi? Jer. to su oni putevi koji vode prema mestu gde se mo emo odmoriti od predenog puta. Sve to bavljenje ve tinama koje smo pomenuli ima takvu moc da vodi ono to je u du i najbolje prema gore. mo e to uciniti vidljivim. tome da se sada odlucimo. ta onda? Zar ti taj put69 ne naziva dijalektika" (dialektike)? Nego ta? XIII. vec su tu istinu. kao to je opet. No kako tu nije rec .68 Svakako se to zbiva na taj nacin rece on. pa predimo na samu melodiju i obradujmo i nju kao to smo obradili preludij. Prihvatam da je to tako rece on. meni se cini da je tu po svemu sudeci rec . takva ili nije. kao to se ono to je najosetljivije na telu72 uz d di e do onog to je najjasnije u telesnom i vidljivom podrucju. kojim e razdeobama se ona bavi. cemu govorimo. Ipak. A ipak treba potvrditi da se tako ne to mo e videti. kako se cini. -Doista. da li je ona. medutim. ne vredi vi e dokazivati. kao to se videnjem dospeva do onoga to je tek na kraju vidljivo.

potrebne ve tine74 koje smo ispitali. pri cemu su mu. XIV. Ali mi se cini da se ljudi kojima predstoji jedno e tako sna no istra ivanje. a ona prva dva zajedno poimanjem ili razumevanjem (noesis). a poimanje ili ra . zatim. Jer onaj ko pocinje onim to ne zna. Nego ce biti dovoljno ako se jasno iska e ono to nam je u du i? Da. ovo to ka emo . zakopano u varvarsko blato. Sva ostala umenja odnose se ili na mnenja i elje ljudi. kao i ranije75. dovoljno rekoh ako. Svakako nece odgovori on. ali ga ne mogu c gledati u budnom stanju sve dotle dok se dr e hipoteza ne dirajuci u njih. moglo ici do odgovora na pitanje ta je svaka stvar po sebi. ili na odr avanje svega toga to je rodeno i nacinjeno. Preostale ve tine. a manje nego nauka i mi smo ih vec ranije negde nazvali razumnim uvidanjem. dodu e. a 534 cetvrti slikovitim predstavljanjem (eikasia). po navici cesto nazivali naukama. nego ide pravo prema pocetku d da bi utvrdio kakav je on. ali bi one morale imati neko drugo ime.nece osporavati. a oko du e. ova dva poslednja zajedno mnenjem (doxa). kao to je na e. ne no izvlaci na povr inu i uzdi e ga. A to je. i koji je ono to je na kraju i ono to je u sredini takode sastavio iz onog to ne zna ima li on kakvo sredstvo kojim bi udesio da od takvog spleta nastane znanje? Nema nikakvo rece on. Dijalekticki metod je jedini rekoh ja koji se ne dr i hipoteza. i nemajuci moci da . nazovemo prvi deo naukom (episteme). ili na ono to je rodeno i nacinjeno. treci verom (pistis). i to: mnenje da se odnosi na nastajanje. bicu. drugi razumskim saznanjem (dianoia). neko koje bi znacilo vi e nego mnenje. putu istra ivanja: nema nijednog drugog istra ivackog puta kojim bi se. njima polo e racun. kao pomocnice i vodilje. za koje smo rekli da unekoliko dospevaju do bica. nece prepirati oko imena. naime. dakle. Mi smo njih. Bice. geometrija i one to iza nje slede. vidimo kako sanjaju . u svim slucajevima.

da se u njih kao u linije usadi iracionalnost70 i da kao takvi upravljaju dr avom i odlucuju . a u svemu tome u rasudivanju ne ide svojim putem bez posrtanja za takvog coveka nece reci da poznaje dobro kao takvo. Glaukone. 77 228 e Dacu im takav zakon zajedno s tobom rece on. ukoliko nije u stanju da ni samome sebi ni drugima pru i . i da se nijedna druga nauka pravilno ne mo e staviti iz535 nad nje. i na delu stvarno vaspitavao. a kao to se poimanje odnosi prema mnenju tako se nauka odnosi prema veri i razumsko saznanje prema slikovitom predstavljanju. po strani. rece on ukoliko samo Da li ti naziva dijalekticarem i onoga ko shvata razlog (logos) bica svake stvari? I di li ce onome. tome obja njenje. ko to ne mo e. nego ce . Zevsa mi. Obavezace ih. te da je izdvoji i razlikuje od svega drugog. i da je svoj sada nji ivot d prospavao i prosanjao. tako bar ja mislim. najva nijim stvarima. ako je do njega dospela bleda slika toga. koju sada vaspitava i obrazuje u reci. . zaista cu sve to reci. ako ne tako? rece on. zakonom da se ponajvi e bave onim obrazovanjem koje ce ih osposobiti da u najvecoj meri znalacki postavljaju pitanja i da na njih odgovaraju. I kao to se bice odnosi prema nastajanju tako se poimanje odnosi prema mnenju. pre no to se ovde probudi. vec mnenjem. Sigurno ne bih rece on. pa onda i dvostruku deobu svake od te dve grupe. kao u borbi.zumevanje da se odnosi na bice (ousia). sigurno ne bi dopustio. Zar ti se ne cini rekoh ja da je dijalektika kao neka vrsta zavr nog kamena nad ostalim naukama. Pa onda je isto tako kada je rec . i ko se u toj borbi oslanja na mnenje a ne na stvarno stanje stvari. dobru. dakle. da bi. b I ja sam vi e za to mogu da te pratim. ako bi svoju decu. niti da poznaje ikakvo drugo dobro. to nije ni shvatio? A kako bih mu drukcije rekao. za onoga ko ne zna da se. one koja obuhvata pomi ljivo i one koja obuhvata shvatljivo ostavicemo. reci da je do toga dospeo ne znanjem. stigao u Had i tamo zauvek zaspao. nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj? Tako je rece on. Za c onoga ko nije u stanju da u svom govoru defini e ideju dobra. Pa dobro. da nas to ne optereti mnogo vecim brojem reci nego to je onaj koji smo vec upotrebili. reci da. probije kroz sve napade i nade pravi put. A proporciju koja postoji izmedu stvari na koje su ova imena primenjena.

ljubitelja lova. ne treba trab iti samo ljude plemenitih i uzvi enih osobina. Da li se seca onog ranijeg izbora vladara i koji su bili oni koje smo izabrali?73 Kako se ne bih secao? rece on. i kad ovi nemaju sklonosti prema ucenju (philomathes). i vrednocu u svakom pogledu. naime. Du e se. Tako je.79 osim toga. Tako je rece on.80 njome ne bave oni koji su toga dostojni. jer je to mnogo vi e njihov licni posao koji obavljaju same i ne dele ga sa telom. i uop te u svih ljubitelja telesnih napora. Onda ti jo samo preostaje da odluci koga cemo i na koji nacin uputiti u te nauke rekoh ja. a po mogucstvu i najlep e. mnogo vi e zamaraju ozbiljno uceci nego u ve baonicama. Kakve to darove zahteva ? Moraju imati. kako sam i ranije spominjao. Njome se ne bi smeli baviti njeni nezakoniti. Kako inace misli da bi neko mogao eleti i da podnese telesne napore i da. neposustajanje.81 Kako? upita on. te samo upola voleti napor (philoponon). a drugom polovinom ne mariti za njega (aponon). nego nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi. d Prvo odgovorili oni koji se njome bave ne smeju hramati u sklonosti prema naporu (philoponia). o troumnost da shvate nauke i ne smeju sporo uciti. c Pa onda treba tra iti dobro pamcenje. Svakako su rekoh sada nje pogre ne predstave i prezrenje pogodili filozofiju zato to se. A to se de ava u ljubitelja gimnastike. Veruj mi nastavih da treba birati upravo takve prirode i da treba odabrati najpouzdanije i najhrabrije. u isto vreme. prijatelju dragi.XV. nego oni moraju imati i darove koji odgovaraju ovakvom vaspitanju. niti sklonosti prema slu anju . zavr i toliki zadatak i u ucenju i u ve banju? Niko rece on osim ako nije izvanredno obdaren.

kao svinja. tako i one koji su nezakonit porod. Govori najistinitije rece on. Kako to? upita on. onima koji su za to krivi. Onima koji su jo mladi pripada ucenje racunanja i geometrije i svih propedevtickih disciplina.83 Jer ako ni pojedinac ni dr ava ne znaju da takve razlikuju. c Pa zaboravio sam da se alimo i poceo sam da govorim previ e odu evljeno. To bi zaista bila sramota rece on. Ali meni kao retoru jeste rekoh ja. inace. a na filozofiju cemo sruciti bujicu podsmeha. nego mrze svaki takav napor. nego se zadovoljno. No nemojmo zaboraviti i to da smo u ranijem85 odabiranju birali d stare ljude. Zaista je tako rece on. Jer ako onima. pa videci kako je nedostojno bacena u blato. u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dijalektici. Mi se. Nisi. onda ce nasumce uzimati za prijatelje i za vladare kako one koji hramlju. 536 Svakako rece on. . a veoma se ljuti kad drugi la u ipak nenamernu la 82 mirno prima i ne ljuti se ako je uhvate u neznanju. Svakako rekoh ja ali sada mi se cini da se i meni ne to sme no dogodilo. nego znajmo da mo e manje uciti nego trcati. mislio sam na filozofiju. a sacuvacemo dr avu i dr avno uredenje. tako mi Zevsa rece on jer meni kao slu aocu to zaista nije tako izgledalo. Neizbe no 230 rece on.(philekoos).3" u svemu cemo dobiti ono to je suprotno na oj nameri. cini mi se da sam se naljutio i da sam kao u gnevu govorio suvi e ozbiljno . prev. A u odnosu prema umerenosti rekoh prema hrabrosti. Isto cemo tako u odnosu prema istini rekoh e smatrati da je osakacena ona du a koja iako mrzi namernu la i sama je te ko podnosi. niti prema istra ivanju. koji su telesno i duhovno potpuni. plemenitosti i svim delovima vrline moramo narocito paziti na zakonit i nezakonit porod. A hramlje i onaj ko je svoju sklonost prema naporu usmerio u suprotnom pravcu. ako tako odgajimo one koji su od ovih drukciji. valja u njemu. Ali oblik poucavanja ne sme biti nasilan. a u ovom to necemo ciniti. Govoreci. XVI. medutim rekoh ja moramo svega b toga dobro cuvati.) nece prigovarati. Svi su veliki i ucestali napori za mlade ljude. Jer ne treba verovati Solonu da je covek koji stari sposoban da mnogo nauci. propisujemo toliko ucenje i ve banje onda nam ni sama Dike (boginja pravde prim.

najbolje dokazuje da li je neka priroda dijalekticka ili nije. a znanja koja se deci u toku vaspitanja pru aju bez reda. da okuse krv. A osim toga. treba primiti u narociti broj odabranih.Za to? e . . Seca li se nastavih ja kako smo rekli da decu treba na konjima voditi i u rat kao posmatrace. kakav ce ko biti u tim telesnim ve banjima. To je istina rece on. Jer je to vreme. ujedno. cak i kad se vr e nasilno. naukama i opasnostima bude pokazao naj okretnij i. To isto mislim i ja rece on. kao mladim psima. Zamor i spavanje su neprijatelji nauka. da ih treba dovesti sasvim blizu i dati im. Jer telesni napori. dakle. c prema srodnosti sa ostalim naukama i prema prirodi same stvari. Kako da ne? Posle toga vremena nastavih bice oni koji su medu dvadesetogodi njacima odabrani u vecoj slavi nego ostali. a ako se nade bezbedno mesto. ne cine telo nipo to gorim. I da onoga ko se u svim ovim naporima.Zato to slobodan covek ne sme nijednu nauku izucavati ropski rekoh. a ko tako ne gleda. makar trajalo i dve ili tri godine. treba da decu vaspitava uz igru a nipo to silom. taj nije. Samo je ono znanje koje na takav nacin ulazi u coveka stalno rece on. razumno86 je rece on. moraju se za njih pregledno rasporediti. Cim zavr e potrebne telesne ve be rekoh. dok se u du i ne zadr ava nikakvo nametnuto znanje. nemoguce za kakvo drugo delo. b U koje doba starosti? zapita on. dragi moj. Secam se rece on. to je neka vrsta probe. I ono. to pre mogao da uoci za ta je svaki pojedinac po prirodi sposoban. 537 Da bi. To to govori . jer je dijalekticar samo onaj ko vidi stvari u njihovoj povezanosti.

Verovatno rece on. pravicnom i lepom. onda ce. Onda predvidam da ce biti ovako: on ce b vi e ceniti oca. ide zajedno sa istinom ka samom bicu. ponovo odabrati iz onog broja vec odabranih. Mi smo vec od detinjstva odgajani u odredenim uverenjima (dogmata) . hteo da cuje kako ja to predvidam? Hteo bih odgovori on. ono postaje covek i primecuje da uop te nije sin roditelja koji to tvrde. tome znao? Ili bi. tj. podmetanju ni ta nije znao. A za to? upita on. koji budu najizdr ljiviji u ucenju. Doista odvrati on. XVII.Na ovo ce morati paziti rekoh pa ce one d medu njima. kako bi im dodelio vece pocasti i kako bi. kad napune trideset godina. medutim. mater i druge prividne rodake nego laskavce. A kada bude uvideo stvar. ivece po njihovom shvatanju i sac stajace se sa njima ne krijuci. mo da. slu ace ih drukcije nego ranije. mislim. vi e ce se brinuti za njihove potrebe. Ali kako se ovo poredenje mo e dovesti u vezu sa onima koja se bave dijalektikom? Ovako. osim ako nije izuzetno plemenite prirode. dok ce u va nim stvarima biti prema njima manje neposlu an nego prema laskavcima. ispitujuci njihovu dijalekticku sposobnost. Cudi li se ti to im se to de ava rekoh i smatra li da ih ne treba pomilovati?88 Kako to? upita on. a kako opet u ono vreme kad je . i navikavani smo da im se pokoravamo i po tujemo ih kao . i za druge izmi ljene rodake nece se uop te vi e brinuti. uocio koji je od njih u stanju da bez obzira na oci i na druga cula. zatim. a vi e ce se truditi oko laskavaca. a manje nezakonito prema njima postupati ili sa njima razgovarati. I zato je to posao koji zahteva veliku i budnu pa nju. Uzmimo za primer rekoh da je jedno pod538 metnuto dete bilo odnegovano u velikom bogatstvu. Za onog oca. Pa zar ti ne primecuje zapitah ja kakvo e se sada zlo javlja sa dijalektikom?87 Kakvo zlo? Ljudi se napune nezakonito cu rekoh. a ne mo e da nade svoje prave roditelje. popustiti u du nom po tovanju prema njima i u zauzimanju za njih. 232 Sve bi se to moglo desiti tako kako ti govori rece on. u jednom velikom i uglednom plemenu i medu mnogobrojnim laskavcima. sve donde dok mu istina ne bude sasvim poznata. da li mo e da mi predska e kako ce se on odnositi prema laskavcima i la nim roditeljima u ono vreme kad . u ratovanju i u drugim du nostima. dru e.

Jesmo. i tako isto postupi ako je rec .svoje roditelje. trebalo bi da ih za dijalektiku pripremimo uz sve moguce predostro nosti. Takvi su i sa aljenja dostojni rece on. Pa nije li onda rekoh na mestu da se onima koji se na taj nacin bave dijalektikom odredi pomilovanje. kao to sam malocas rekao. Ali ovi ne mogu da primame one koji su iole uravnote eni. A ako ih vi e ne bude kao ranije cenio i kao svoje roditelje. I tako ce mislim od coveka koji je bio odan zakonima. a dijalek> ticar mu taj odgovor podvrgne pobijanju. pa izvodeci vi e puta i na vi e nacina svoja pobijanja. Tako je. ovi po tuju ona ocinska uverenja i njima se pokoravaju. a prave ne bude mogao kvom ce se ivotu onda odati ako ne ivotu po tuje po tovao naci. laskaju na oj du i i privlace je sebi. Kad bi onoga ko ima takva uverenja upitali ta je lepo". Neizbe no. i koji su puni zadovoljstva. ka539 laskanja?90 Nikakvom drugom. I to treba rece on. koji su suprotni onim uverenjima. d Ali imamo i druge obicaje. ocigledno postati covek koji naginje bezakonju. kako ce se posle toga njegovo po tovanje i pokoravanje odnositi prema onim uverenjima? Morace se desiti rekoh da ih vi e ne i da im se ne pokorava kao dotada. b Zar to nije svojevrsna predostro nost ako se mladim ljudima ne dopu ta da se bave dijalektikom? . i kad bi ovaj odgovorio onako kako je to cuo od zakonodavaca. ta misli . pravicnom i dobrom. konacno ga navede na mnenje da to nije ni ta vi e lepo nego ru no. i e uop te onome to najvi e po tuje. A da ne bismo takvo sa aljenje morali upraviti i na na e tridesetogodi njake89. ta onda? zapitah.

kako ni u tome iskustvu ne bi izostali iza drugih. onda treba da se pomuce i sa dr avnickim poslovima kao prema e vremena i . obrazuju po ugledu na nj. I kad tako vec pobede mnoge i od mnogih sami c budu pobedeni. onda sve one koji su se pokazali dobri i koji su se odlikovali u svakom pogledu i u radovima i u naukama. I zato su ljudi poceli da grde njih same i sve ono to je kod drugih u vezi sa filozofijom. Petnaest godina odgovorili. kojima cemo dopustiti da ucestvuju u dijalektici. pa i onaj ko za to nije dovoljno zreo? Svakako rece on. XVIII. a najvi treba da posvete filozofiji. opona ajuci one koji pobijaju. treba najzad privesti cilju i treba ih primorati da svetlost svoje du e okrenu onom to svemu daje svetlost. Su ta istina odgovori on. radujuci se kao tenad to prolaznike pomocu dijalektike mogu da napadaju i rastr u. onda brzo dodu do toga da uop te vi e ne cene ono to su ranije cenili. i oni sami pobijaju druge. Sastavi mirno pet rekoh. dovoljan dvostruki broj godina od onog ranijeg?91 e Misli est ili cetiri godine? zapita on. ako se ona revnosno i neprekidno uve bava i ako se ne radi ni ta drugo osim to se naizmenicno izvode odgovarajuce gimnasticke ve be. oni treba da ga uzmu uzor i da i dr avu. Zar onda nije iz opreznosti receno ono to smo ranije kazali da prirode. stariji rekoh nece hteti da ucestvuju u tim ludorijama i vi e ce se ugledati na onog ko eli da razgovara ne bi li saznao istinu. moraju biti uredne i uravnote ene i da se time ne sme. uzimaju ovu kao decju igru. a sam ce postati umereniji i taj ce ga posao vi e uzdici nego to ce ga izlo iti d ruglu. kao dosada. Kad napune pedeset godina. pribegavajuci joj s namerom da profcivrece. baviti svako. nego na onoga ko se radi zabave igra i protivreci. Tacno je rece on. Posle toga roka moraju ih opet vratiti u onu pecinu. ili ce se malo kolebati. 234 Posmatrajuci dobro kao takvo. svakoga b njegovom delu. Medutim. Da li je za bavljenje dijalektikom. i primorati ih da upravljaju ratovanjem i poslovima koji odgovaraju omladini. Kad dode red na njih. i da. Pa i tu 540 treba ispitati da li ce istrajati u takvom rastrzavanju na sve strane. kad prvi put okuse dijalektiku.Mislim da ti nije promaklo da momcici. i gradane i same sebe. Ona zaista to rade. i preteruju u tome rece on. A koliko vremena tra i za to? zapita on.

ukratko. Ali i vladarke. kojem smo govorili. kao bogovima. Tako ce se. kao da si vajar rece Glaukon. jedan ili vi e njih. bez izuzetka. Nemoj mo da misliti da sam govorio vi e .da budu vladari radi dr ave. Cim istinski filozofi. onda kao bla enim i bo anskim ljudima. Glaukone rekoh. od obicaja koje su njihovi roditelji imali. koji su onakvi kakve smo ih opisali. ukoliko bi se medu njima na le takve koje su po prirodi sposobne. da im podi e c spomenike i da im javno prinosi rtve. najbr e i najlak e ostvariti dr ava i dr avno uredenje . enama. dr avi i dr avnom uredenju svakako nismo kazivali pobo ne elje. i to ne drukcije nego onako kako smo govorili. prognati izvan gradskih zidina. a ako ne. i tako uvek ostave za sobom ostrva bla enih. ne zato da lepo. i poca e sti koje iz toga slede. pa kad ih kao cuvare dr ave. tj. pa ce ih odgajati prema svojim obrascima i zakonima. d Dalje nastavih ja.92 oni ce. hoce li oni toga dana ostvariti onaj poredak u dr avi . onda je tako rece on. Sokrate. u onaj cas kad pravdi pocnu slu iti i uvecavati je. Prekrasno si izvajao vladare. kojem smo govorili? Kako ce ga ostvariti? Sve one za koje se u dr avi nade da imaju vi e 541 od deset godina. A kad se jednom ustanovi. i kad ono to je ispravno. postanu vladari u dr avi: kad oni sada nje pocasti prezru. ako Pitija to dozvoli. nego ono to je dodu e te ko. ali ipak nekako moguce. Ako treba da u jednakoj meri imaju sve zajedno sa mu karcima. Sla ete li se u tome da . pocnu iznad svega po tovati. A dr ava treba bi radili ne to no. hoce li takva dr ava i takvo dr . mu karcima nego . Zadr ace njihovu decu i pocece da ih odvikavaju od sada njih obicaja. a pravicnost uzimati kao ono to je najvi e i najpotrebnije. kao to smo vec rekli. nego kako bi cinili ono to je nu treba da vaspitavaju i druge. ako dopustite. prepoznav i ih kao ropske i bezvredne. onda da se odsele na gde ce trajno stanovati.

Ali. rekao si. po to smo ovo zavr ili. a isto tako zajednicke poslove u ratu i miru. naravno. i da kraljevstvo treba da bude u rukama onih koji su se pokazali kao najbolji i u filozofiji i u ratnoj ve tini. da po na em mi ljenju niko od njih ne srne imati ni ta od onoga to ima danas. niko nece imati privatnu svojinu. naselice predvodeci vojnike ona prebivali ta koja smo ranije opisali i u kojima. primaju od ostalih sve to je potrebno za izdr avanje za godinu dana. ako se seca . dobro izlo io kako bi se takvo dr avno uredenje rodilo. zajednicu dece i celokupnog obrazovanja. svojoj bezbednosti i . mislim. coveku koji bi joj bio slican vec iscrpli? Jer. i . kad preuzmu svoje du nosti. a istim takvim smatra i coveka koji je tome slican. bezbednosti ostalih gradana. takvoj dr avi i . ako je rece on. Dobro. mi smo se slo ili u tome da dr ava kojom se savr eno upravlja treba da ima zajednicu ena. medutim. Izgleda. otprilike. izvedeni do kraja. ako bi se ikada rodilo. Glaukone. I meni se cini da si ti. isto ono to i sada3 i izjavio da savr enom smatra onu dr avu koja je nalik na onu d koju si ti opisao. dr avi. To nije te ko rece on. KNJIGA OSMA St. Pa jesmo li onda upitah ja na e dokaze (logoi) . Jasno je rece on a u odgovoru na tvoje pitanje. nego c treba da kao borci i cuvari. 543a I. morao biti. reci cu da su dokazi. Kada si raspravljao . kako bismo opet mogli da nastavimo put. U tome smo se slo ili b A i u ovome smo bili saglasni: upravljaci. Rekao si da. tome kakva ce biti njihova pokretna imovina. . jasno je. da si nam jo savr enije 544 mogao prikazati i dr avu i coveka. a oni zato treba da se staraju . kako mi se cini. prema onome to smo rekli. Secam se.' Tako je rekoh. buduci sve zajednicko. postigli smo negde saglasnost. Osim nacina njihovog stanovanja. da je taj covek takav kakav bi. kao nagradu za svoje cuvanje.avno uredenje doneti najvece blagodeti rodu u kojem se tako ne to bude rodilo? Svakako rece on. b Sokrate. . hajde da se podsetimo na kome smo mestu skrenuli razgovor2 sa rasprave.

mnogim i neobicnim uredenjima rece on. i koja je cetvrta i poslednja bolest dr ave. a ti poku aj da ka e ono to si onda hteo reci. Bogami rece on i ja elim da cujem na koja cetiri oblika dr ave ti misli . dr avna uredenja . II.' kao i neka ovima slicna dr avna uredenja. dakle. i s pravom tvrdimo da je on dobar i pravican. c Nece ti biti te ko da to cuje odgovorili ja. onda su ostale nesavr ene. od ove razlicita7 i na trece mesto dolazi demokratija (demokratia). I. i tebi je drago3. Mi smo vec raspravljali . kazao si da medu ostalim dr avama postoje cetiri vrste . onda bismo mogli presuditi da li je najbolji covek ujedno i najsrecniji. 238 Ako. Zna li ti da isto onoliko koliko ima vrsta dr ava mora imati i vrsta ljudskih karaktera. ukoliko se secam. ili je mo da b drukcije. A sada mi. kojima govorim imaju poznata imena: ono koje mnogi hvale. coveku koji je slican aristokratiji.ova dr ava dobra. a onda su Polemarh i Adeimant4 uzeli rec. a puno je zala. . spadaju nekako u meduprostore onih koje sam spomenuo. Vrlo se dobro seca rekoh ja.5 Ja cu ti postaviti isto pitanje. i naci ce ih u ne tako malom broju i u Helena i u varvara. Valjda ne misli da se dr avna uredenja radaju iz hrasta ili iz e stene"10 a ne iz karaktera ljudi koji dr avu povlace kao teg na terazijama? Prirodno je da zavise od ljudskih karaktera i da ne mogu nastati drukcije.8 Ili ti mo da zna za kakav drugi oblik dr avnog uredenja. govori se . Tada si opet ti govorio i do ao si dovde. Ako mogu odgovorili. cetiri vrste ljudi koji su tim vrstama dr ave slicni. Jer. naziva se oligarhija (oligarchia). kao borac. Jeste. kad bismo . ono drugo. najzad. isto tako. a najgori ujedno i najnesrecniji. koje ne to manje hvale. Tako je. daj isti stav. svima njima razmislili i slo ili se u tome koja je od njih najbolja a koja najgora. postoji pet11 oblika dr ave onda treba da ima i kod pojedinaca pet razlicitih vrsta du a. plemenita tiranida (tvrannis). koje bi na d jasan nacin predstavljalo posebnu formu? Jer nasledne kne evine (dvnasteiai) i kraljevstva koja se mogu kupiti (oneta'i basileiai). kojima vredi govoriti i ispitati njihove po gre ke i. kritsko (Kretike) i spartansko (Lakonike). Pitao sam te na koje cetiri dr ave ti misli . koja se razlikuje od svih nabrojanih oblika vladavine.

tome kako stoji sa srecom ili nesrecom kod jednoga i drugoga. dakle. zatim oligarhicnog coveka. a onda cemo se. razmotriti nju i zagledati i u tiransku du u. poceli razmatranjem dr avnih uredenja. Tako cemo poku ati da dobro prosudimo . pa da dozvolimo da . Zatim dolazi oligarhija i oligarhicni covek. prema spartanskom dr avnom uredenju. pa ma koliko ih malo bilo. III. Kad budemo utvrdili koji je od njih najpravedniji. najzad cemo. naravno. Na taj nacin bi se na e posmatranje i prosudivanje vr ilo razumno rece on. opet. Kao to smo. a pre nego to smo pre li na pojedince. Zar se ne de ava jednostavno tako da se svaka promena drd avnog uredenja javlja kad medu onima koji su na vlasti dode do razdora. Onda sad treba da posmatramo gore ljude: ljubitelja takmicenja i slavoljubivog coveka. i. po to je tako jasnije. ne mo e doci ni do kakve promene. tako i sad treba najpre da razmotrimo castoljubivo dr avno uredenje nemam nikakav pogodniji izraz za to. Pa kako ce onda doci do poremecaja u na oj dr avi. ili timarhijom pa cemo prema njemu razmotriti odgoc varajuceg coveka. Tako je. Zatim cemo se ili pokoriti Trasimahu i te iti za nepravedno cu ili cemo se dr ati rezultata koji smo sada postigli i te iti za b pravedno cu. Glaukone? Oko cega ce se to posvadati pomocnici i vladari medu sobom i sami sa sobom? Ili mo da hoce da se. mi cemo ga uporediti sa najpravednijim i zavr icemo svoje ispitivanje . Hajde sada rekoh da poku amo objasniti na koji nacin aristokratija prelazi u timokratiju. A kad su slo ni medu sobom. pomolimo Muzama da nam e ka u kako je najpre postala svada. onome to smo sebi postavili za cilj. kao to radi Homer. Tako i treba postupiti. a treba ga nazvati ili timokratijom. osvrnuti na demokratiju i razmotriti demokratskog coveka. pa demokratskog i tiranskog. .545 Da. doci do tiranske dr ave. na cetvrtom mestu.

a dugotrajnu putanju za sva bica koja ive dugo. a zatim ce zanemariti i gimnastiku. Za bo anski porod postoji period koji je odreden savr enim brojem. Od njih ce. a za ljudski porod taj period je drukciji.17 Prvi proizvod (prva harmonija) sastavljen je iz jednakih cinilaca. pri cemu se svi medusobni odnosi ovih figura daju racionalno izraziti. Ali i ovi nece biti dostojni. naime. A ovome jo treba dodati stotinu kubova od tri. oni ipak nece moci da. Tako ce va a deca postati nedovoljno obrazovana. daje tri linije i cetiri granicnika. naravno. a za dva. Cuvari ce. cija je stranica pet. Ove mene nastaju kad periodicno obrtanje zatvara krug13 u kome se svako bice krece. Ovaj se proizvod sastoji od stotine kvadratnih brojeva. uz pomoc racuna i zapa anja. i to kratkotrajnu putanju za sva bica koja kratko ive. uvek stvara rat i da je poreklo nesloge uvek Mo emo reci da su Muze to dobro objasnile! Dabome odgovorih ja zato to su Muze. uredena kao to je va a. onda deca nece biti ni obdarena ni srecna. gde god se neprijateljstvo. od te dece postavljati za svoje naslednike najbolje. odrede vreme plodnosti i neplodnosti va eg roda. pa kad va i cuvari za ta radanja ne budu znali. doci na vlast vladari koji nisu toliko dobri cuvari c da bi mogli procenjivati pokolenja koja se i kod Hesioda i kod vas sastoje od: zlatnog.18 . i ako u nepravo vreme budu privodili neveste mlado enjama. A kad se gvo de pome zlatom. nego ce se raspasti. ako je dijagonala izra ena celim brojem. Muze. to ni va e uredenje nece trajati vecito. nastace od ove me avine nejednolicnost koja. poremetiti. sto puta sto. On je odreden jednim brojem koji. Drugi proizvod (druga harmonija) ima cinioce. ali po to sve ono to postaje mora i da propadne. A to raspadanje ce biti ovakvo. kao u tragediji. proizi lih iz racionalno izra enih vrednosti dijagonale kvadrata.nam one uzvi eno. bronzanog i gvoz 547 denog. to vreme ce im promaci i oni ce radati decu u vreme kada to ne bi smeli da cine. pa kad od svojih otaca budu preuzeli vlast. od kojih je jedan jednak sa ciniocima onog prvog a drugi nije jednak. ma gde se ona pojavila. onda. Doba plodnosti i neplodnosti du e i tela postoji ne samo za biljke u zemlji nego i za iva stvorenja na zemlji. u potpunoj ozbiljnosti govore. svaki od tih je umanjen za jedan. daje dva proizvoda (harmonia). uvecavanja i smanjivanja. Ma koliko bili mudri oni koje ste vi odgajili da upravljaju dr avom. a zapravo da se ale kao sa decom? Kako to? Evo ovako otprilike'2: Te ko je da ce se jedna dr ava." a sa srebrom i bronza sa nejednakost i neskladna pojavi. Tako dobiveni geometrijski broj vlada nad dobrim i rdavim radanjima. i muzicko obrazovanje nece ceniti onoliko koliko bi trebalo. srebrnog. Treba jo reci takvo. u prvom uvecavanju kvadriranjem i kubiranjem. kada se spoji sa pempadom i pomno i sa tri. ako je dijagonala izra ena razlomkom.'4 te se na taj nacin dolazi do slicnosti i neslicnosti. pocece zanemarivati najpre nas.15 Osnovni epitrit'*.

ratnim borbama zar se u svemu tome nece ugledati na ranije uredenje? Dabogme da hoce. zlatno i srebrno.2' i to ce se brinuti . vodila su du e vrlini i starom poretku. njihovi prijatelji. te se sporazume e da zemlju i kuce podele i ucini e ih vlasni tvom c pojedinaca. a kakvo ce biti ured denje posle log prelaza? Zar nije ocigledno da ce se ne jednim delom ugledati na preda nje uredenje. Pa onda bi takvo uredenje nastavih ja bilo negde na sredini izmedu aristokratije i oligarhije. poce e da vuku du e novcu. IV. vi e ce biti naklonjeno ljudima koji su sposob 241 b . a donekle i na oligarhiju. to ce se njegovi ratnici kloniti zemljoradnje. jer vi e nece imati jednostavne i cvrste mu eve. sticanju zemlje i kuca. cuvarske du nosti i brigu oko onih perijeka. e Ali ce se bojati da mudre dovodi na vlast. To to ce po tovati upravljace. zar ne? Svakako. io ce organizovati zajednicke trpeze. gimnastici i .A ta dalje ka u Muze? upita on. a za sebe ostavi e ratovanje. zanata i drugih poslova oko sticanja novca. a delimicno ce imati i ne to svoje? Tako je odgovori on. Posle uzajamnog nasilja i suprotstavljanja. najzad nekako popusti e i jedni i drugi. Tako ce se izvr iti prelaz. a ona druga dva. nego samo me ance. buduci da nisu bila siroma na nego po prirodi bogata. hranioci i slu benici ucini e od tada perijecima20 (bespravnim seljacima). zato to je ono u sredini. zlata i srebra. Kad je nastao razdor rekoh ja19 onda oba ova pokolenja. a one ciji su cuvari bili i koji su do tada bili slobodni ljudi. Meni se cini rece da prelaz odatle nastaje. i gvozdeno i bronzano.

casti ukazivati gimnastici nego muzici. A da bismo videli kakav je najpravedniji. Jer oni nisu odgojeni ubedivanjem nego silom. a da ne izostavimo nijednu pojedinost.. cenice prevare i okretnost u ratu. i pravu Muzu. to bi bio ogroman i dugotrajan posao. umesto da prema njima gaji prezrenje kao covek koji je obrazovan kako treba. jer ce kod kuce imati svoje prostorije i riznice gde ce ga sklanjati i skrivati. prema slobodnima je blag.. jer ce biti eljni u ivanja. V. Zar nisu to uglavnom crte koje ce ono imati? Da. To je iva istina odgovori on. Timokratski covek ima vi e oholosti i vi e su mu strani darovi Muza. dovoljan nam je i ovaj nacrt. zaista sadr i u sebi i zlo i dobro. bar to se tice sklonosti za takmicenjem. Kad bismo hteli da predemo sva uredenja. Po to ce voleti novac i kako ce ga potajno sticati. e U tome mo da odgovorih ja ali mi se cini da mu u ovome nece biti nalik. neku vrstu sopstvenih gnezda u b kojima ce rasipati i tro iti na ene i one koji ce im biti po volji. Ali kako u njemu preovladuje srcanost. . 548 i provodice vreme u neprestanom ratovanju. Ono je u stvari me avina rekoh ja. to se kod njega isticu i sklonost prema takmicenju i castoljubivost. U cemu. Uredenje kakvo ti opisuje . On. voli muziku i voli da slu242 549 a. Kakav ce sad izgledati covek prema tom dr avnom uredenju? Kako ce on postati i kakav ce biti njegov karakter? Adeimant22 odgovori: Mislim da ce umnogome biti slican ovom Glaukonu ovde. a oko svojih kuca ce imati podignute ograde. ako ga samo ovla ocrtamo i ne izradimo crte tacno. Tako je rece on. U pravu si odgovori on. dakle. dodu e. a vi e ce . A takvi ce ljudi nastavili ja kao i oni u oligarhiji biti eljni novca. i svaki karakter. Takav covek je prema robovima surov.niji za rat nego za mir. a tude ce rado tro iti. Oni ce potajno ceniti zlato i srebro. To bi uredenje. ali za retoriku nema nikakve sposobnosti. muzu dijalektike i filozofije ce zanemariti. Kri om ce u ivati svoja zadovoljstva. poku avace da se sakriju od zakona kao deca od svoga oca. oni ce ga tedeti. upravo. nastalo i bilo otprilike takvo. a kakav d najnepravedniji covek. prema upravljacima veoma pokoran.

pa joj to umanjuje d ugled kod drugih ena. vlast. ali tu svoju elju ne opravdava recima niti necim slicnim. dakle. a vi e voli da pretrpi gubitak nego da ima bilo kakve neprilike. onda se ona zbog svega toga ljuti i pocinje da govori sinu kako mu otac nije nikakav mu karac. kako je suvi e popustljiv i mnoge druge stvari onako kako vec e ene . On je isto tako ljubitelj sportskih aktivnosti i lova. niti je zanemaruje. Jer on vec po prirodi nosi u sebi klicu lakomosti i njegova vrlina nije cista zato to njemu nedostaje najbolji cuvar. ovako: ponekad je sin dobra oca koji ivi u dr avi rdavo upravljanoj. takvim stvarima rado pevaju. To je istina rece Adeimant a takve price i tu be njima zaista odgovaraju. te stoga izbegava pocasti. Lepo govori rece.eljan je vlasti i pocasti. a nju niti narocito ceni. nego da sve to lako podnosi. ukoliko postaje stariji. A on postaje. Jer jedino ta sposobnost mo e onome kome je data da osigura spas njegove vrline. Kakav cuvar? upita Adeimant. parnice i slicna opterecenja. Eto. Takav karakter zaista i odgovara takvom dr avnom uredenju. to je i takav je timokratski mladic do svog zrelog doba. i takvoj dr avi je slican rekoh ja. dok njegov ivot traje. kombinovana sa obrazovano cu (mousike) rekoh ja. Pa kako onda on postaje? Decak prvo cuje kako se majka ljuti to joj se mu ne ubraja medu dostojanstvenike. Takav bi covek u mladosti mogao i da prezire b novac. c Bice da je takav u svakom pogledu. da se on ne bori i ne grdi ni po sudovima ni u privatnom ivotu. ali ce ga. majka primecuje jo i to da mu misli samo na sebe. . nego svojim ratnim podvizima i aktivnostima koje se odnose na rat. Sposobnost prosudivanja (logos). sve vi e voleti. zatim ena vidi kako mu u nije narocito stalo da se zala e za sticanje novca. otprilike.

Tako je. Imamo. e Zatim. ili protiv nekoga koji je ucinio neki drugi prestup. pa uporeduje to sa zanimanjima ostalih ljudi. pa vladu koja je u njegovoj du i predaje sili koja se nalazi na sredini. Tako ga privlace dve strane: i njeb gov otac koji podupire i sna i njegov razum. ugledajuci se na Eshila. c Imamo.« Ti zna i td . nacine i vecinu sebi slicnom. kad on postane covek. Razumem odgovori on. . dakle. a cene i hvale sve one koji se bave svim i svacim. oni prekrajaju zakone i ne pokoravaju im se ni oni ni njihove ene. onda 550 podsticu sina da se. i to upravo one za koje bi se reklo da su im naklonjeni.24 ili bolje. a cuje opet i oceve reci i izbliza vidi njegova zanimanja. zadr imo isti red i pogledajmo najpre dr avu! Tako je najbolje. i tako postaje ohol i slavoljubiv covek. A sada da. mislim. najpre da vidimo kako se prelazi iz timarhije u oligarhiju? Da. 23 naime ambiciji i srcanosti. Kad one vide da otac ne preduzima ni ta protiv nekog du nika. i ostali koji mu raspaljuju elje i srcanost. njega vuku obe ove strane i on se zadr ava na sredini. a da bi to mogli da urade. i nadmecuci se ubrzo. Treba. A koje uredenje naziva oligarhijom? Ono uredenje rekoh ja koje se zasniva na d proceni imovine. I slepcu je jasno kako se vr i taj prelaz. VI. A izvan kuce. ugledajuci se jedni na druge. sin slu a i posmatra i druge slicne stvari: kako ljude koji se bave samo svojim poslom nazivaju ludima. Mislim da bi posle takvog dr avnog uredenja do la na red oligarhija. i mi ka emo: Pogledajmo drugoga coveka. ali se dru io sa rdavim. u kojem vladaju bogata i. Ljudi najpre tra e priliku da potro e svoje bogatstvo. Tada mladic sve to cuje i vidi. Cini mi se da si sasvim lepo objasnio postanak takvog coveka. a siromah nema udela u vladi.nastavih ja da i sluge takvih gospodara. govore ponekad sinovima takve stvari. osveti svima onima i bude odlucniji mu nego to je to njegov otac. Kako? 244 Blagajna koju svako puni novcem upropa cuje takvo dr avno uredenje rekoh ja. A kako on ne vodi poreklo od coveka po prirodi rdavog. dakle. dodeljenog drugoj dr avi". i ono drugo uredenje i onog drugog coveka.

Ljudi koji vole nadmetanje i pocasti na kraju postaju ljubitelji novca i bogacenja. uvek jedno preteglo na suprotnu stranu? Zacelo. Sprovodenje toga posti u ili snagom oru ja. Potom donose zakon kojim se. Da rece on ali kako f unkcioni e to dr avno c uredenje? i koji su to nedostaci za koje smo rekli da ih ono ima? . i dovode ga na vlast. Istovremeno propisuju da onaj cija imovina ne dose e odredenu granicu prihoda ne mo e ucestvovati u vlasti. putem utvrdivab nja odredene granice prihoda. upravljaju na ono to se ceni. Kratko receno. a ukoliko vi e cene njega utoliko manje cene vrlinu. Jasno. Zar vrlina nije tako daleko od bogatstva da bi. a siroma nog preziru. 551 A kad se u dr avi cene bogatstvo i bogata i. dakle. ili tako to zastra ivanjem i pretnjom upotrebe oru ja uspostave jedno takvo dr avno uredenje. Zato jo vi e te e za bogatstvom. Svakako. Ili mo da to ne biva tako? Upravo tako. a zanemaruje se ono to se ne ceni.Tako je. ustanovljuje oligarhijska skupina gradana. dive mu se. a manja tamo gde je granica prihoda vi a. onda se manje cene vrlina i dobri ljudi. koja je veca tamo gde je granica prihoda ni a. Napori se. pa bogatog hvale. tako se to uspostavlja. Tacno. kad bismo ih istovremeno stavili na tasove terazija.

jer inace ne bi jedni bili preterano bogati. obe su na istom prostoru i ive uvek u neprijateljstvu jedna s drugom. dakle. Drugo. jednostavno. -. biti pogodena? 246 Koje je to zlo? To to je nekome dopu teno da proda celo svoje imanje. a opet. da se. morali bi se u samoj borbi pokazati kao pravi oligarsi25. a to kao ljubitelji novca ne bi cinili. Sigurno je da ona to ne sprecava. kad ga je prodao. i trgovinom i da su ujedno i ratnici? To ne. nego mora da budu dve: jedna sastavljena od siromaha. ako takve usluge ne bi koristili. Dalje! Da li smatra da je dobro ono nagomila552 vanje poslova koje smo ranije kudili. a druga od bogata a. Prvi je nedostatak rekoh u onoj odredbi . nikako! A sad pazi! Zar nije od svih zala najvece ovo i nece li njime oligarhija prva. Jer. zamisli ta bi se desilo ako bismo krmano a na ladi postavljali prema proceni velicine njegove imovine. i nije njen clan: on nije ni trgovac. jedni te isti bave i zemljoradnjom. Ali zar se ne bi de avalo to isto i u bilo kojem drugom zapovedanju? I ja mislim da bi se de avalo isto. d To je. granici prihoda. Onda sigurno nije dobro ni to to gospodari takve dr ave ne bi mogli nikakav rat voditi. Tako je. a drugi da ga kupovinom stekne. to posle. Bogami. Nije dobro. b Oligarhija je zaista prva dr ava u kojoj se tako ne to de ava. Jasno je da bi plovidba bila rdava. siromah i beskucnik. ni konjanik ni te ko naoru ani vojnik: on je. u . u stvari. ni ta manja gre ka nije ni to. zato to e bi tada bili prinudeni da koriste usluge naoru anog mno tva. ne bismo dopustili da to bude.VII. zato to bi bili prinudeni da za ratovanje tro e svoja bogatstva. a siromahu. prva velika gre ka oligarhije. a drugi potpuno siroma ni. A sad.Osim zapovedanja u dr avi rekoh ili se to odnosi i na dr avu? Doista se to na nju ponajvi e odnosi rece jer nema zapovedanja koje bi bilo te e i znacajnije. kojeg bi se vi e pla ili nego samog neprijatelja. Tako izgleda. Dalje! je li ova gre ka mo da manja? Koja? to takva dr ava nije jedna. naime. Prvo. pazi ovo: kad je jedan takav covek. sme da ivi u dr avi iako. cak i kad bi bio spremniji krmano . ni zanatlija.

kad god u dr avi vidi prosjake. Ocigledno je. Nije li tako? iva istina rece on. je li on tada bio vi e koristan za dr avu u onome . i d eparo i. dok je od ovih koji hodaju jedne nacinio bez aoke. cemu smo malopre govorili? Misli li da je on pripadao sloju gospodara. dok uistinu nije dr avi bio ni gospodar ni sluga. radio na tome da ga potro i. d dok one sa aokama svi nazivaju nitkovima (kakourgoi). a druge je snabdeo stra nim aokama? Oni koji su be aoke u starosti zavr avaju kao prosjaci. Adeimante. nije li bog sve krilate trutove nacinio bez aoke. Tako je. i oni koji skrnave hramove i majstori u svim ostalim lopovlucima. Hoce li da . tako je isto i radanje truta u domacinstvu bolest dr ave? U svemu je tako. Sokrate rece on. njemu ka emo ovo: kao to je radanje truta u sacu bolest ko nice. dakle.vreme svoga bogatstva. e Zar onda necemo pomisliti nastavih ja da u njima ima i nitkova opremljenih aokom koje vlasti pa ljivo i silom obuzdavaju? 247 . nego tracitelj svoje imovine? c Tako je rece mislim da nije bio ni ta drugo do tracitelj. Dalje! Zar u oligarhicnim dr avama ne nailazi na prosjake? Osim upravljaca tamo su gotovo svi prosjaci. da se. na tom istom mestu kriju i lopovi. Ali.

. Kad. naravno. izgubio svoje blago i upropastio samog sebe. poni en siroma tvom. prijatelju. kao vojskovoda. primorace jednu da ne smera i ne razmi lja ni . te ce tako prikupiti novac. opet. dakle. a drugu s druge strane i. I zar onda necemo reci da ljudi tamo postaju takvi zbog neobrazovanosti. VIII. ili sa nekog drugog velikog polo aja do ao pred sud. 248 Nema druge tako brze i tako sna ne promene rece on koja bi castoljubiva mladica nacinila pohlepnim za novcem. radeci i tedeci. ogrlicama i pripasujuci im sablje naciniti ih velikim kraljem26 u svojoj du i? Verujem da ce biti tako. ili na izgnanstvo. Svakako.. dakle. upinjace se. da se ne divi i da ne ceni ni ta osim bogatstva. ukra avajuci ih krunom. on ce se baciti na sticanje bogatstva. zbog lo eg vaspitanja. kad sve pretrpi i izgubi ono to je imao. Zar sumnja u to da ce takav covek onda po udu i strast za sticanjem blaga staviti na presto i. A tako to se de ava rece on. greben. . Sasvim je moguce rece on. ili na gubitak gradanskih prava i svoje imovine. bila oligarhicna dr ava i takvi bi bili njeni nedostaci. a verovatno ih ima i vi e. A onda da razmotrimo coveka koji odgovara ovome uredenju: da vidimo kako on postaje i kakav je kad je vec postao. ovaj se najpre ugleda na svog oca i ide njegovim stopama. cemu drugom.. pretvarajuci ih u robove. jednu s jedne. koju nazivaju oligarhijom i koja svoje upravljace odreduje prema proceni imovine. nego kako ce od manje novaca stvoriti vi e. i da se ne ponosi nicim drugim nego sticanjem blaga i samo onim to dovodi do bogatstva. bio napadan od sikofanta i osuden na smrt. sve to vidi. dr avu kao . a srcanost. 553 Da zavr imo rekoh i sa uredenjem te dr ave. To bi. d A razumnost i srcanost stavice mislim pred noge ovome kralju. brige i dr avnog uredenja? Reci cemo.Pomislicemo rece. Zar se timokratski covek nece preobraziti u oligarhicnog upravo na ovaj nacin? Na koji nacin? Kad timokratski covek ima sina. a zatim kad b vidi da se ovaj iznenada spotakao . on ce odmah i castoljubivost c i srcanost glavacke zbaciti sa prestola svoje du e. i onda.

Dobro rekoh ja. tamo gde on ima mnogo mogucnosti da cini nepravdu. Zna li onda gde treba gledati ako hoce da vidi njegove lupe ke po ude? Gde? upita on. IX. silom obuzdava? Tako je. uop te. javljaju trutovske po ude. Zar onda vec po tome nije jasno da takav covek u poslovima u kojima je na glasu kao tobo e pravedan covek. Tako je.e Da li je takav covek oligarhican? upitah ja. i samo misli na to kako da ga zgrne. brinuci se za ostale stvari. Na upravljanje sirotinjskim novcem i. Pogledajmo sada ima li on slicnosti sa oligarhijom! 554 Pogledajmo. zar takav covek nije slican takvom dr avnom uredenju? Meni se svakako cini da jeste rece on jer je kod takvog coveka. to drugih tro kova nece imati i to ce ostale po ude obuzdavati kao suvi ne. to ce dopustiti samo zadovoljavanje potrebnih po uda. On lici pre svega na nju po tome to najvi e ceni novac. To je tacno. Ali pogledaj ovo: zar necemo reci da se u njemu. obuzdava ostale zle po ude u sebi? On nije uveren d da je po tenje bolje. zar ne? Da. koje on. Takav se covek svakako razvio od coveka slicnog onom uredenju iz koga se razvila oligarhija. On je zapu ten nastavih ja stvara novac od svega. zbog nedostatka obrazovanja. novac na najvecoj ceni. kao i kod takve dr ave. Po mome mi ljenju rekoh ja to dolazi otuda to takav covek nije mario za svoje obrazovanje. To je istina. I po tome to je tedljiv i vredan. jedne prosjacke a druge lu· c pe ke. i svoje sklonosti ne sti ava lepim re . jer inace ne bi slepca27 postavio za horovodu i ukazao mu najvi e pocasti. onakav je b kakve svet hvali.

cini mi se. I tako mi Zevsa. Treba li onda i dalje sumnjati da covek tedi a i onaj koji stice bogatstvo pripada po slicnosti oligarhijb skoj dr avi? Nipo to. kad je u pitanju tro enje tudeg. da bismo zatim opet upoznali karakter coveka koji joj odgovara i da bismo ih medusobno uporedili. kupujuci njihova imanja i dajuci im zajmove na njih. I to u velikoj meri. Tako je. to jest samo jednim malim delom svojih snaga. pa ce svoje protivnike pozivati da sa njim sklope savez pri takmicenju. on nije jedno bice. jer on nece hteti da tro i novac radi slave i radi takvih borbi. nego dva. po to se boji da ne probudi elju za tro enjem. i da vidimo na koji nacin ona postaje. ima sklonosti koje odgovaraju trutovima. Tako mi se cini. plemenitije elje gospodare nad gorim. Tako je. ali u e njemu. cini to silom i zastra ivanjem. onda mladicima. nece u sebi biti nepodeljen ni jedinstven. naravno. kakav karakter ima i kad je nastala. Tako je. a to je: da bude to je moguce bogatija? Kako to misli ? c Kad vladari osete da njihova vlast pociva na bogatstvu. biti daleko od njega. Zar onda nije vec jasno da gradani u jednoj dr avi ne mogu u isto vreme i ceniti bogatstvo i sticati pod trebnu umerenost. i tako ce vecinu savladivati. da se pozabavimo demokratijom. a ipak ce pri tom zadr avati svoje bogatstvo. Takav covek. koji su postali razuzdani. Tako je. Tako cemo ici putem koji smo sebi odredili. prijatelju. Pa dobro rekoh zar se prelaz iz oligarhije u demokratiju ne vr i otprilike tako to se ona ne mo e zasititi onoga za cime te i. koja se sastoji od doslednosti i skladnosti du e. nego buduci da se pla i za svoju imovinu. uglavnom. on ce se boriti oligarhicki. Posle ovog treba. Ali ce istinska vrlina. nece zakonski da ogranice da ne mogu tro iti i upropa civati 250 svoju imovinu. X. Zato ce takav covek mislim biti pristojniji od mnogih drugih. jer postaju jo bogatiji i ugledniji. nego moraju zanemariti ili jedno ili drugo? . Takav ce tedi a zacelo biti rdav takmicar za bilo 555 kakvu nagradu koja se daje pobedniku u jednoj dr avi. videce kako vecina tih ljudi.cima. ili u nekom drugom nadmetanju.

vladari svojom ravnodu no cu dopu taju ljudima da postanu veoma razuzdani. Oni mislim sede u dr avi opremljeni aokom i naoru ani. sigurno. I onda njihov broj naravno postaje veliki. ne sprecavaju da svako rasipa svoju imovinu kako hoce. Tako je. pa bi onda u njoj bilo manje takvih zala kakva malocas pomenusmo. Bogata i tada saginju glave kao da ove ljude uop te i ne vide. bilo alosti? . eljni prevrata. glavi onima koji su stekli njihovu imovinu i ostalim gradanima. jedni du ni novaca. Kojim zakonom? Zakonom koji dolazi kao drugi po redu i koji primorava gradane na vrlinu. telesno i du evno neotporc ne. Jer kad bi zakon odredivao b da svaki zajmodavac sklapa ugovore na svoj rizik. Tako je. Mnogo manje. mrze e i rade . A kad su vec raspirili toliki po ar. ne gase ga. drugi bez gradanskog prava. suvi e mlitave i lenje da bi se mogli odupreti bilo nasladi. te tako u dr avi stvaraju trutove i prosjake. niti pak nastoje da se takva zla drugim kakvim zakonom uklone. a treci i jedno i drugo i. ta cine onda? Zar ne stvaraju mladice naviknute na rasko . a medu ostalima onoga ko im se ne odupire obasipaju novcem.Sasvim je jasno. to dovodi do prosjackog tapa i ljude plemenita porekla. onda bi se oni manje bezobzirno bavili pozajmljivanjem novca u dr avi. decom glavnice. i cede ga mnogostrukim kamata556 ma. Tako vladari samim svojim postupcima dovode svoje podanike do tako lo eg stanja. U oligarhiji. A kad su u pitanju oni sami i njihova deca.

nece jedan drugom e reci: Ovi na i ljudi nisu niza to?" Pouzdano znam da ce tako uciniti rece on. nastaje kad siromasi pobede. pa jedan deo protivnika pobiju a drugi proteraju. Zar nije jasno i to da ce u pocetku u dr avi biti sve dozvoljeno i da ce svuda vladati sloboda i mogucnosti da svako radi u njoj ta hoce? 252 Tako se ka e. dakle. Pa kad se ovakvi vladari i ovakvi njihovi podanici nadu zajedno. ili neke demokratske dr ave koju je pozvao drugi deo gradana i ona ce se razboleti i boriti se sama sa sobom. Takav je postanak demokratije odgovori on pa bilo da je ona uspostavljena oru jem. prirodno je da svako na svoj nacin pode ava svoj ivot onako kako mu se najvi e svida. . onda ce bogata i dobro znati da cene pomoc siroma nih. na zajednickoj plovidbi. I kab kvo je. A tamo gde je sve dozvoljeno. A kako ti ljudi ive? nastavih ja. siromah koji je cesto mr av i suncem opaljen nade u borbi svrstan pored bogata a odraslog u hladu i ugojenog od tudeg mesa. medutim. i kao to se u njemu i bez nekog spoljnjeg uticaja stvori nesklad sam po sebi. Demokratska vlada. i bez nekog spoljnjeg uzroka. biti dovoljan i najneznatniji povod pomoc jedne druge oligarhijske dr ave koju je pozvao jedan deo gradana. bilo na putovanjima ili na nekim drugim skupovima. doci do pobune i unutra njeg razdora. XI. Ovi kasnije ne misle ni na ta drugo do na sticanje novaca a . Kad se. I kao to je boie ljivom telu dovoljan i najmanji podsticaj spolja pa da oboli. koja je u istom takvom stanju kao to telo. dok ce ponekad. i zar misli da. Tako je.Tako je. d kad vidi kako ovaj stenje i kako se te ko pokrece. ili kao drugovi-vojnici. u ratnim pohodima. vrlini se staraju onoliko koliko i siromasi zar ne? Naravno. ili ba i u samoj opasnosti. to dr avno uredenje? Jasno je da ce se takav covek pokazati kao stvoren za demokratiju. Naravno. kada se posle siromasi budu nasamo sastali. i kad se najce ce vlasti u njoj biraju kockom. a sa ostalima ravnomerno podele vladu i gradanska prava. u svecanim izaslanstvima. 557 Tako je. ili tako to su se bogata i iz straha povukli. Mislim da ce u takvoj dr avi biti razlicitih ljudi vi e no u ma kojoj drugoj. misli li ti da siromah nece pomisliti kako su se takvi ljudi obogatili samo svojim nevaljalstvom. Jasno je. opet. tako ce i dr avi.

a mo da bi ga mnogi ocenili kao najlep e. Covek tu zaista ne bi bio u neprilici sa primerima. tamo potra imo onaj nacin koji nam se svida. kad . tu mo e tra iti dr avno uredenje koje ti je po volji. srecni moj covece.Reklo bi se nastavih ja da je ovo dr avno uredenje najlep e od svih. i cim ga izaberemo mo emo pristupiti njenom osnivanju. Dalje. pro arano svakakvim karakterima. zbog slobode koja u njoj vlada. cak i ako si za to sposoban. i izgleda da. I. a mi to upravo cinimo. kao da niko za to ne mari i kao da to niko ne vidi? I zato takav covek hoda okolo kao kakav junak. privremeno. Video sam mnogo takvih. treba samo da odemo u demokratsku dr avu da. i ta irokogrudost i preziranje svega onoga to smo mi. ti ipak mo e i da vlada i da sudi ako ti tako padne na pamet: zar to na prvi pogled nije bo ansko i divno? Mo da. ako hocemo da osnujemo dr avu. Tako je. A to to te niko ne primorava rekoh ni da vlada u toj dr avi. ni da. Zar nije divna ona blagost prema osudenicima? Zar jo nisi video kako u takvom dr avnom uredenju ljudi osudeni na smrt ili izgnanstvo ipak ostaju i krecu se medu ostalima. kao kakvo areno odelo protkano svakojakim cvecem. pricinjavalo najlep im. Kako to? Tako to. kao to to rade deca i ene kad posmatraju arene predmete. ona sadr i sve vrste dr avnih uredenja. ivi u miru kad drugi to cine. Pa onda pra tanja koja takva dr ava cini. to. ako ne eli mir. tako da bi se i ovo dr avno uredenje. ni da ratuje kad drugi ratuju. ni opet da se pokorava ako to ne eli . opet. kao kad covek ode na pijacu gde se prodaju sva moguca dr avna uredenja. ako ti neki zakon brani da vlada ili sudi .

A sada nastavih ja razmotri kakav je takav covek sam za sebe! Ili. To je. svecano govorili: da. Tako je. iznosi stvari koje su svima poznate. najpre treba pogledati kako on postaje. Kao i njegov otac. dakle. Hoce li upitah ga ja sad da. Uzmimo sada po jedan primer za prve i za druge da bismo videli kakve su one i da bismo oformili jedan op ti utisak. To treba da uradimo. ta elja za jelom i prismokom . deli nekakvu jednakost. takozvane. nego ih po tuje samo ako ka u c da su prijatelji naroda. i koje ljudima. onako kao to smo to ucinili kod dr ave? Da. Dalje. Tako je. kao to vidi . divno dr avno uredenje. i on ce silom obuzdavati po ude koje u sebi oseca i koje ga gone na tro enje a ne na sticanje: to su. odbio. mo da. niko ne mo e postati dobar covek ako nema izvanrednu prirodu. i jednakima i nejednakima. Nije li tako? Tako je. kao i one koje nam. dok ih imaju. imala to i sve to je tome srodno. Kad bismo rekli da su nepotrebne one elje koje bi neko. Da. dok su neke cak i tetne zar ne bismo lepo rekli? 254 Lepo. 559 Onda cemo za njih s pravom reci da su potrebne. zaista. anarhicno. areno. donose koristi. zar ne? Jer nam je ove dve vrste elja nametnula sama priroda. XII. elja za jelom. Sa kakvim nadmenim dr anjem ona sve to gazi i kako uop te ne pita za to sa kakvim zanimanjima dolaze ljudi da se prihvate dr avnih poslova. nepotrebne elje. zar ne? Naravno. Potrebnim eljama nazivacemo s pravom one e bez kojih ne bismo mogli biti. ukoliko je ona potrebna radi b zdravlja i dobrog telesnog stanja. najpre odredimo ta su potrebne a ta izli ne elje? Hocu. uop te. to je plemenita dr ava! Demokratija bi.smo osnivali dr avu. Zar nece biti ovako: mislim da ce sin onog ted di e i oligarhijskog coveka biti od svoga oca odgajen u njegovim navikama. kad ih ispunimo. Ti. koje svima bez razlike. ako se jo odmah kao dete nije u igri upoznao sa lepim stvarima i ako se. zaista. ne donose nikakve koristi u poslu. ako bi se odmalena ve bao. nije ve bao u lepoti. kako ne bismo razgovarali tapkajuci u mraku. naime.

Isto cemo tako reci i za eroticke i za sve Ostale elje. i to s punim pravom. i zato to je neophodno potrebna za ivot. Zar onda necemo reci da su te elje rasipne. Da. Kako? Mladic je.jeste svakako potrebna elja. Da. je li? Mislim da jeste. . a za onoga kojima gospodare neophodne elje rekli da je tedi a i oligarhican? Tako je. u elji za sticanjem. XIII. dok su one druge tedljive zato to poma u rad? Tako je. zar je necemo s pravom nazvati izli nom? Mislim da hocemo. odrastao bez obrazovanja i. Medutim. Tako je. koji mogu da mu pru e razlicita u ivanja svake vrste i nacina. Hajde da sad ka emo kako se od oligarhicnog coveka razvija demokratski! Meni se cini da to vecinom ovako biva. kome smo malocas razgovarali. elju za jelima probranijim nego to su ona koja smo pomenuli i koja se kod mnogih jo izmalena mo e primenjivanjem kazne i vaspitanja ukloniti. elja za hlebom je ocigledno potrebna iz dva razloga: i zato to je njeno zadovoljenje korisno za nas. kao to rekosmo. elju koja to prevazilazi. A jesmo li coveka koji je odan nasladama i ovakvim eljama i kojim izli ne elje upravljaju nazvali trud tom . pa je tako. a ne manje tetna za razboritost i umerenost du e. A elja za prismakanjem je neophodna zato to u izvesnom smislu koristi: odr avanju dobrog stanja tela. kao i elju koja je tetna po c telo. okusio med trutova i do ao u dodir sa sjajnim i opasnim insektima.

i gone ih preko granica. I to se katkad de ava. dakle. One najzad mislim osvoje tvrdavu u mladicevoj du i. potpomognute mnogim i izli nim eljama. odvlace mladica starom dru tvu i u potajnom dru enju sa tudim strastima stvaraju u njemu mno tvo po uda. Tako je. tada se u njemu 560 pobune dve suprotne strane i javi se borba u njemu samom. Onda navale la ni i brbljivi govori i mnenja i zauzmu to mesto u du i mladicevoj. a ako tedljivom delu njegove du e stigne kakva pomoc od strane njegovih rodaka.e kao to mo e zamisliti. Tako je. Zar nece i sa mladicem biti tako kad jedna od dveju vrsta strasti. To se cesto de ava. bez lepih zanimanja i istinskih govora. One vode rat i pobeduju. Tako je. potajno ojacaju druge elje iste vrste i tako one postaju mnogobrojne i jake. onda oni la ni govori zatvaraju vrata kraljevske tvrdave u njemu i ne pu taju ni saveznike niti pak primaju izad slanstva koja dolaze u obliku pametnih reci starijih. primi spolja pomoc jedne grupe elja koje odgovaraju istoj vrsti elja kod njega? Tako je.28 najboljih cuvara i stra ara u du ama ljudi koji su bogu dragi. bilo preko nekih drugih rodaka koji mu daju savete i grde ga. oligarhija u njemu pocela da prelazi u demokratiju. koje se u njemu nalaze. Tako to mora biti. c To su zaista najbolji cuvari. Tako je. Ali se de ava i to mislim da posle isterib vanja ovih elja. po to otac nije umeo da vaspita svoga sina. A kad iz du e tako osvojenog mladica sve to . pa sve opet dolazi u red. ili ih otera ostatak stida koji je ostao u du i mladoga coveka. Ponekad demokratska strana uzmakne pred oligarhijskom i neke od tih elja budu uni tene. stid nazivaju ludo cu i sramotno ga 256 izbacuju i teraju u izgnanstvo. Tako on ponovo sti e do Lotofaga2' i ivi kod njih pred ocima celoga sveta. jer su osetili da je ona bez nauke. Preobra aj dr ave se izvr io tako to su saveznici spolja do li u pomoc svojoj strani. umerenost i razumno tro enje nazivaju prostotom i tvrdiclukom. bilo preko oca. trezvenost nazivaju kukaviclukom i proganjaju ga. One. A ako njegovom oligarhicnom delu dodu u pomoc neki saveznici.

kao na kocki sve dok se ne zasiti. primi natrag neke od prognanih b elja. katkad izgleda kao da se bavi filozofijom. otprilike. Ako je njegovo stanje takvo. a druge savladivati i obuzdavati on sve to odbija i tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba podjednako ceniti. ne prezire nijednu i postupa sa njima potpuno ravno 31 pravno. onoj nasladi koja naide prva. kad prode oluju strasti. Tako je. onda u zrelijim godinama. takav je preokret sasvim jasan. Drskost nazivaju lepim vaspitanjem. da prve treba negovati i ceniti. onda nju na to svecaniji nacin uvode u velike misterije. sad radi gimnastiku. a sad d je opet lenj i ne mari ni za ta.30 i sad u velikoj povorci. beza 561 konje slobodom. rasko i bestidnost. rasipni tvo velikodu no cu. I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugada strasti koja je toga trenutka nai la: cas se opija uz zvuke frule. ne predaje se sasvim strastima koje navaljuju. i vodi ivot u kome su sva zadovoljstva podjednaka. upravu nad svojom du om predaje. On32 odbija svaki razlog i istinu nastavih ja i ne dozvoljava im da udu u njegovu tvrdavu. zavidi ratnicima i onda se ugleda 257 . zar ne.e bude oci ceno i izbrisano. bestidnost hrabro cu. pevaju slavopojke i govore lepe i laskave reci. Ako mu neko ka e da poneke elje dolaze od lepih i dobrih na c gona. a cas pije vodu i mr avi. drugi put. bezakonje. zatim se predaje drugoj. Takav mladic ivi posle toga mislim tako to podjednako tro i i novac. i trud i vreme kako na nepotrebne tako i na potrebne elje. sjajno obucene i sa vencem na glavi dolaze: drskost.33 cesto vodi dr avne poslove. a ako ima srece da ga zanos ne odvede suvi e daleko. prelazi jedan mladi covek iz vlasti neophodnih elja u kojima je bio odgojen u slobodu i raspojasanost nepotrebnih i beskorisnih elja? Da. pa govori i radi ono to mu toga casa pada na pamet. opet. skace na govornicu. onda on i ne mo e drukcije da radi. a druge od rdavih. Tako.

to sam upravo hteo reci. zar ne? Da. slobodnim i bla enim ivotom. Hajde. onda ih ona. i za sve to vreme on u iva. Mnogi ljudi i mnoge ene bi mu zavidele na takvom ivotu. ako nisu sasvim popustljivi i ako joj ne pru e potpunu slobodu. je li? A ta to ona smatra najvecim dobrom? Slobodu odgovorih. Isto tako je i nezasitost u onom to smatra najvecim dobrom upropastila demokratiju. Takvog coveka treba staviti uz demokratiju. kao i tiranida iz demokratije? Kako to? U oligarhiji se kao najvi e dobro cenilo ogromno bogatstvo. Pa onda. zatim mu se dopadnu poslovni ljudi i on se baca na trgovinu. i ona je na njemu i zasnovana. Mnogo se govori . XIV. dragi moj prijatelju? Naime. optu uje i ka njava prebacujuci im da su opaki i oligarhicni.na njih. A nezasitost u sticanju bogatstva i zanemarivanje ostalih stvari upropastili su oligarhiju. Mislim da sam pokazao i to da on u sebi sadr i sve moguce oblike i na j razliciti je karaktere. valjda. jer bi se . Mogao si cuti kako je c to najlep e u demokratskoj dr avi i da onome ko je po prirodi slobodan jedino radi toga i vredi da ivi u njoj. zar ne? Tako je. Nikakvog reda i nikakve potrebe nema u njegovom ivotu: to on smatra slatkim. 258 Kako to? Ja mislim da kad se demokratska dr ava edna d slobode nameri na prvake rdave vinotoce pa izgubi meru i preterano se opije slobodom. njemu s pravom govorilo da je roden za demokrati ju. Jasno je. e Dobro si opisao ivot coveka koji zastupa jednakost. neogranicenost u tome i u zanemarivanju ostalih stvari i u ovom dr avnom uredenju stvara potrebu za tiranidom. nekako na isti nacin postaje defa mokratija od oligarhije. prilicno je jasno da ona proizlazi iz demokratije. kakav je karakter tiranide. Pa onda. . Tako je. A sad nam preostaje da opi emo najlep e dr avno uredenje i najlep eg35 coveka tiranidu i tiranina. 562 Dalje. u kome ima toliko primera i za dr avna uredenja i za karaktere. Tako je odgovori on. dakle. on je lep i aren kao i to dr avno uredenje.34 Tako je odgovori on. tome i cesto se cuje to tvrdenje.

a sve to zato da bi bio slobodan. medutim. kad vec kupljeni robovi i robinje nisu vi e ni ta manje slobodni nego to su oni. c Znaci da cemo kao i Eshil reci upravo ono to nam je na vrh jezika".38 . dosti e svoj vrhunac. Tako je. a starci. pa cak i sa strancom (xenos) u pravom smislu te reci. opet. njihovi kupci.37 Uop te. a i druge ovakve sitnice: ucitelj se u takvoj dr avi pla i ucenika i laska im. pa i da uhvati korena i u domacih ivotinja. koja se u takvoj dr avi stvara. Doseljenik (metoikon) se izjednacuje sa domorocem (astos) i domorodac s doseljeni563 kom. Op ta sloboda.30 Tako se i de ava. isto kao i pedagoge. . i potcinjene koji se izjednacuju s upravljacima. De ava se to. pa se ne stidi niti se pla i roditelja. koji se izjednacuju s potcinjenima. A one rekoh koji su vlastima odani prezire kao dragovoljne robove i ni tavna bica. Kako to misli ? Ovako: otac se navikne na to da bude jednak sinu i pla i se sinova. a ucenici slabo uva avaju ucitelje. neizbe no da se to odbijanje potcinjavanja uvuce neprimeceno u inokosna domacinstva. prijatelju.Tako zaista i radi. a sin se navikne na to da bude jednak ocu. Ali sam gotovo zaboravio da ka em kolika ravnopravnost i sloboda nastaju za ene u njihovom odnosu prema mu karcima i u odnosu mu karaca prema njima. puni su predusretljivosti i ala i ugledaju se b na njih samo da ne bi izgledali neprijatni i despoti. da bi se dodvorili mladicima. mladici se izjednacuju sa starijima i bore se sa njima i recima i delima. dragi prijatelju. hvale i po tuju i u privatnom i u javnom ivotu. One upravljace. Zar onda nije e neizbe no da se u takvoj dr avi sloboda pro iri na sve? Kako da ne? A nije li. popu taju im.

stvorice smutnju. To znam vrlo dobro rece on. I to je prirodno. jo veca i jaca jer je potpomognuta slobodom. Tako je.41 tako je i kod vremena. prekomeinost uvek vodi velikom preokretu. i kod biljaka. a ni ta manje i kod dr avnih uredenja. ali ta biva posle toga? Ista ona bolest koja je izbila u oligarhiji i koja ju je upropastila. pa onda u demokratiji i koja je dovodi do ropstva. Tako je. Preterana sloboda. zaista. Govorio sam . posle krajnje slobode najvece i najstra nije ropstvo. javlja se i u ovoj dr avi. kao to to u telu cine sluz i uc. pisanim i nepisanim zakonima. Onda je rekoh sasvim prirodno da tiranida ne nastaje iz nekog drugog dr avnog uredenja nego iz demokratije: mislim. Uporedivali smo ih sa trutovima koji imaju aoke. A to je. Zavodljiv jeste. a one druge sa trutovima bez aoka. lepi i zavodljivi pocetak tiranide. i konji i magarci idu svuda okolo sasvim slobodno i dostojanstveno i udaraju prolaznike ako im se oni ne uklone s puta. onda vidi kako du a gradana postaje na to u toj meri osetljiva da se razbesni i ne mo e da podnese ako joj neko nametne samo malo stege? Ti zna da oni najzad prestanu da vode racuna i .42 260 I to s pravom! Ako se te dve vrste ljudi nastavih ja nadu ma u kojoj dr avi. ne prelazi ni u ta drugo. Po onoj poslovici: Kakve su gospodarice. stvarno. takve su i kucke". i kod 564 tela. Ali mislim da ti nisi to pitao. i ona demokratiju odvodi u ropstvo: jer. I tako svuda d i sve sticu punu slobodu! To to mi prica i moj je san40: jer se i meni to cesto de ava kad odem u selo. prijatelju moj. A to je glavno nastavih ja kad se sve ovo skupi. To je prirodno odgovori on. izgleda. ne mo e ni da veruje koliko su ljudima podlo ne ivotinje39 slobodnije ovde nego ma gde. Jer onaj ko to nije video. ako se ne varam. samo da im niko ni na koji nacin ne bi bio gospoe dar.43 Toga dvoga treba da se i dobar lekar i c .Jeste. nego kakva je to b bolest koja se javlja prvo u oligarhiji. nego u preterano ropstvo i za pojedinca i za dr avu. ja to i ka em. onim lenjim i rasipnim ljudima na cijem celu stoje najhrabriji koje slede velike kukavice. XV.

jer ko bi ga sisao od onih koji ga imaju malo? Mislim da se takvi bogata i nazivaju: hrana trutova. ipak vecinom postaju najbogatiji oni koji su po prirodi najuredniji. U pravu si. uz male izuzetke. Sasvim je tako rece on. Mislim da trutovima med tece najvi e upravo od ovih. od kojih je ona. vode glavnu rec. Jedan od tih obuhvata onu vrstu ljudi . i takvih ljudi u demokratskoj dr avi s obzirom na pravo da svako radi to hoce nema mnogo manje nego u oligarhijskoj dr avi. kojima smo govorili. soj onih koji ive od rada svojih 261 . zapravo. dok ostali sede blizu oko govornica. Razume se. Tako je. Naravno. Narod (demos) bi sacinjavao treci soj ljudi u demokratskoj dr avi.44 I tako oni. dr e u svojim rukama celokupnu upravu u takvom dr avnom uredenju. isto onako kao to mudar pcelar najvi e nastoji da oni uop te ne postanu. govore i delaju. pa su zato neve ti i slabi. uzmimo stvar ovako! Kako? U mislima podelicemo demokratsku dr avu na d tri dela. I najlak e.dr avni zakonodavac daleko klone. da ih to pre sa samim sacem isece. zuje i ne trpe onoga ko drukcije govori. sa malim izue zecima. Kako to? Njih u oligarhiji ne cene i ne daju im vlast. a ako se pojave. Onda se iz mno tva izdvaja i jedan drugi soj ljudi. U demokratiji pak oni. oni koji su naj e ci. Koji to? Premda se svi bave sticanjem. Otprilike tako. 565 XVI. i sastavljena. da bismo jasnije videli ono to elimo. Ali oni su u demokratiji mnogo e ci nego u oligarhiji. tako mi Zevsa! A sada.

Taj soj je u demokratiji najbrojniji. ako dode do tiranide. osim ako ne dobija jedan deo meda. hteli oni to ili ne. a kad se prikupi.46 dele je narodu. oni drugi ih optu uju da narodu rade . Zato su. ne sam i po svojoj volji nego iz neznanja i zaveden klevetnicima. bogami. kad jezikom i bezbo nim ustima pije krv svoga rodaka. tiranin ponici iz toga soja koji zastupa narod. hramu Zevsa Likejskog j i?49 Kakva je to prica? Takva da onaj ko okusi od ljudske utrobe pome sa utrobom ostalih rtava mora. uzimajuci imovinu od onih koji je poseduju. zadr avajuci najveci deo za sebe. A kako se taj zastupnik naroda preobra ava u tiranina? Zar to. podeli zemlje. najzad.ruku i onih besposlenih koji nisu stekli mnogo imovine. a ta promena je jo jedno zlo koje im trut svojim ubodom nanosi. vodi na sudove i ubija ih. zar ne? Sasvim je jasno. Zar narod obicno ne daje prvenstvo jednome kao svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne uzdi e ga? Naravno da to radi. te da preduzimaju sve to je u njihovoj moci. Kad imucni. Otuda tu akanja. glavi i da su za oligarhiju. nego ih nepravedno okrivljuje. . postati e Zar nisi cuo za tu pricu? ucini ono u Arkadi ane vuk. sudovi i parnice medu njima.47 To je iva istina. ocigledno. i sami po nevolji postaju oligarsi. narod tako dobija svoj deo. a ne iz nekog drugog. kad coveku oduzima ivot. Kako da ne? Iako imucni ljudi ne ele da prouzrokuju bunu ili prevrat. kako je to vec obicaj. postaje i najmocniji. mislim oni. kad ih. a pri tom govori . vide kako narod. ukidanju dugova i . onda. prinudeni da se brane. Pa zar sa tim zastupnikom naroda ne biva isto kad gleda svoje odane ljude. Tako je rece on ali ne dogada se tako cesto da se on prikupi. kojima se imovina oduzima. c poku ava da im nanese zlo.45 Pa i dobija ga rekoh ja u svakoj takvoj prilici u kojoj upravljaci. tobo e.50 kad gradane tera u izgnanstvo i ubija 566 ih. d Onda je jasno rekoh da ce. b Doista. Jesam. da govore u narodnoj skup tini. kad se ne uste e ni od krvi 262 svojih sugradana. ne biva tako da on to nam pripoveda prica .43 Tako je.

i pobe e kraj peskovitog Herma i ne saceka i ne zastidi se to ga smatraju kukavicom" Dabome. i zato to se nada za sebe. Obicno se tako i de ava. od naroda telesnu stra u da bi za titnik naroda ostao nepovreden. kao u prorocanstvu datom Krezu52: . ili postane tiranin i od coveka postane vuk? To je zaista neminovno! I to je taj koji ustaje protiv imucnih ljudi. sam popeti na dr avna kola. imaju onaj poznati zahtev tiranina. tra e. prijatelju. c Da.zar za takvog coveka ne postoji neka potreba ili nekakva sudbina da posle toga ili pogine od ruku svojih neprijatelja. Tako je. naime. medutim. Svi oni koji su u svojoj ambiciji dotle doterali. onda ga kri om vrebaju i poku avaju da ga nasilnom smrcu uklone.. Kako da ne? . i zato mislim to se boji za njega. oboriv i mnoge druge. na kraju. onda ga mislim ubijaju. 51 Tako je. ponovo vrati. jer po drugi put ne bi imao prilike da se stidi. Naravno. b Ako. uprkos svojim neprijateljima. niti da ga ocrne pred narodom i da ga ubiju. zar se nece vratiti kao savr eni tiranin? Svakako hoce. onda on. od zastupnika postati savr eni tiranin.54 i tako ce. A onaj za titnik naroda nece le ati koliko je dug d i irok"53 to je jasno nego ce se. A ako ga uhvate u bekstvu. ne mogu da ga proteraju. A ako ga proteraju i ako se on. I narod mu je daje. Kad to sad vidi covek koji ima novaca i koji je zbog novca osumnjicen da mrzi narod.

XVII. A sad, da razmotrimo srecu i coveka i dr ave u kojoj se ovakav smrtnik pojavio. Da razmotrimo, svakako! Nece li on prvih dana i u prvo vreme pru ati osmeh svima i pozdravljati svakoga koga sretne? Govoe rice da nije tiranin i obecavace mnogo i pojedincu i dr avi, je li? Zar nije oslobodio i podelio zemlju narodu i svojim privr enicima i zar ne izgleda blag i milostiv? Tako je. A kad svr i sa svojim neprijateljima, s jednim sklopi mir, a druge uni ti, kad se, s te strane, oseti bezbedan, onda ce uvek pocinjati neke ratove kako bi narod imao potrebu za vodom. Tako je. 567 On ce zametati ratove i zato da bi gradani, dajuci novac, osiroma ili, da bi bili prinudeni da se bave svakodnevnim poslovima i da bi mu, tako, manje radili . glavi, zar ne? Da, tako je. A mislim da ce pocinjati ratove i zato da bi poneke u koje sumnja da imaju slobodoumne namere i da mu nece dozvoliti da vlada, pod izgovorom uni tio tako to ce ih predati neprijatelju. Zbog svega toga tiranin mora neprestano da se zaplice u rat, zar ne? Tako je. b A zato to to radi, gradani ga sve vi e mrze? Kako da ne! Neki od onih koji su mu pomogli pri usponu i koji su i sami mocni, i to oni koji su najhrabriji, otvoreno ce govoriti i pred njim i pred ostalima i prekorevace ovakve prilike, zar ne? Naravno. Ako eli da vlada tiranin ce morati da uklanja sve takve ljude, dok ne ostane nijedan koji ne to vredi, ni prijatelj ni neprijatelj. Tako je. On, dakle, mora o tro da motri ko je od njih c hrabar, ko ponosan, ko je mudar a ko ugledan; i tako ce biti srecan, jer ce morati, eleo on to ili ne, da svima bude neprijatelj i da im radi . glavi sve dok ne ocisti dr avu. Da divnog li ci cenja! Da, suprotno onome to cine lekari sa telom rekoh. Jer oni oduzimaju ono to je najgore, a ostavljaju ono to je najbolje, a ovaj radi suprotno tome. 264 Mora tako da radi rece on ako eli da vlada! d XVIII. Kakvo je to bla enstvo rekoh koje ga primorava da ivi ili sve sa samim nevaljalcima i omrznut od svih, ili da uop te ne ivi!

Da, u takvom bla enstvu! Zar mu, ukoliko medu gradanima bude vi e omrznut,zbog ovakvih postupaka, nece biti potrebna sve mnogobrojni ja i vernija telesna stra a? Naravno. A ko ce biti ti verni? I odakle ce ih dovesti? Ako im bude platio za to, mnogi ce i sami dolete ti rece on. Bogami rekoh opet mi se cini da govori e . nekakvim stra nim i svakojakim trutovima! S pravom ti se tako cini odgovori on. A domace on ne bi voleo. Je li tako? Kako to? On ce od gradana oduzeti robove, oslobodice ih i uvrstiti u svoju telesnu stra u. Dabogme, jer ce mu ovi biti najverniji! Srecan li je tiranin koji se slu i takvim prijate568 ljima i takvim pouzdanicima, po to je nekada nje poubijao! Ali.je tako, i on se takvim slu i! Ti drugovi mu se, dakle, dive i s njim se sa ivljuju novi gradani, a cestiti ljudi ga mrze i izbegavaju ga? Tako je. I onda nije bez razloga to pisce tragedija, a narocito Euripida koji se medu njima istice, smatraju mudrima. Za to? Zato to je on iz sebe iscedio sa etu i sna nu55 b misao da se mudri tirani s mudracima sabivstvuju", te je jasno rekao da su mudraci oni od kojih je tiranin nacinio svoje dru tvo. I kao bogoliku50 rece slavi on tiranidu, i ka e jo mnogo ta drugog, isto kao i drugi pesnici. Upravo zato to su mudri, opra taju pesnici-tragicari i nama i onima cije je dr avno uredenje slicno na em, to ih, zbog toga to tiranidi pevaju slavopojke, ne primamo u dr avu. Mislim da nam to pra taju barem oni koji su c uctivi.

Oni onda obilaze ostale dr ave, skupljaju narod, iznajmljuju lepe glasove, sna ne i ubedljive, i mame dr ave u demokratiju i tiranidu. Tako je. Osim toga, primaju i nagradu za to i cenjeni su, najvi e, naravno, od tirana, a onda i od demokratije. Ali, ukoliko su bli e vi im dr avnim uredenjima, utoliko je d i njihov ugled manji,57 nestaje im dah, i oni nemaju vi e snage da se penju. Tako je. .... Medutim rekoh ovde smo se malo udaljili od stvari; hajde da ponovo govorimo . onoj lepoj, arenoj i stalno promenljivoj tiraninovoj vojsci. Ko ce je hraniti? Jasno je odgovori on da ce tiranin tro iti imanja hramova, ako ih u dr avi ima, pa ako prihod od toga bude dovoljan, on ce narodu odrediti manje poreza. e A ta ce biti kad toga nestane? Onda je jasno da ce i on sam, i njegovi drugovi u picu, i prijatelji i prijateljice iveti od ocevine. Razumem rekoh i njega i njegove drugove hranice narod koji je tiranina stvorio.58 Nema drugog nacina. ta ka e rekoh . A ako narod postane nezadovoljan i izjavi kako nije u redu da otac hrani odrasla sina, nego treba da bude obratno, da sin hrani oca; i da ga narod nije rodio i postavio zato da kad sin odraste, 569 sam narod-otac postane rob njegovih robova, i njega, zajedno sa robovima i ostalim olo em, izdr ava; ako mu ka e da ga je on rodio i doveo na upravu kako bi se oslobodio bogata a, i onih koji se u dr avi nazivaju plemicima". Zamisli da narod sad, kao to otac otera iz kuce sina zajedno sa njegovim dosadnim drugovima u picu, zatra i da i on i njegovi drugovi napuste dr avu! Onda ce narod, tako mi Zevsa, shvatiti kakvog b je sina rodio i voleo i dao mu vlast, i uvidece da slabiji hoce da istera jaceg. Kako ka e ? upitah ja. A zar ce se tiranin usuditi da svome ocu odgovori silom i da ga, ako mu se ne pokori, tuce? Hoce, ali ce mu najpre oduzeti oru je. Ti, znaci, naziva tiranina oceubicom i rdavim hraniteljem starih roditelja. To je, kako se cini, op te poznata priroda tiranide, pa bi narod kako poslovica 266 ka e be eci od dima robovanja slobodnima upao u c vatru robovanja robovima. I tako bi, umesto krajnje i neumerene slobode, navukao ruho najte eg i najgoreg robovanja

robovima. Da, tako se de ava. Pa, onda rekoh zar je neskromno izjaviti da smo dovoljno pokazali kako iz demokratije postaje tiranida, i kakva je ona kad to postane? Jeste, sasvim je dovoljno.

(-) KNJIGA DEVETA St. 571a I. Preostaje nam jo samo nastavih ja da pogledamo tiranskog coveka, da vidimo kako je on nastao od demokratskog i, kad je vec postao, kakav je i kakva je njegova priroda, srecna ili nesrecna. JesCjo nam to preostaje odgovori Adeimant. Zna li upitah ta jo elim? Sta? Cini mi se da nismo dovoljno raspravili . po udama1 kakve su one i koliko ih ima. Jer ako to bude b nepotpuno, na e istra ivanje ce biti manje jasno. Ali rece on zar je sada kasno da to ispunimo? Nikako. Pazi ta u njima hocu da vidim. Evo ovo: medu zadovoljstvima i po udama koji nisu nu ni, ima i takvih za koje mi se cini da su nedopu teni. Svako je u opasnosti da takve nade u sebi, te ce se u jednih ljudi uz pomoc razuma, zakona i boljih po uda one sasvim obuzdati, postati malobrojne i slabe, a u drugih ce postati mnogobrojnije i jace. Koje su to po ude upita on . kojima govori ? _ one rekoh koje se bude u vreme sna, kada zaspi ono drugo to je u du i razumno i pitomo i gospodarsko, a ono to je u du i ivotinjsko i divlje, ojacano jelom i picem, skace, odbija san, te se odaje zadovoljavanju sopstvenih cudi. Znano ti je da je ono u takvoj prilici na sve spremno, jer je oslobodeno i nesputano od svakog stida i razumnosti. Ne ustrucava se pred htenjem da se spoji s majkom, ili sa bilo kojim drugim covekom, d bogom ili ivotinjom; ne zazire od ubistva i nema tog jela od kojeg bi se uzdr alo. Jednom recju, nema nijedne ludosti i bestidnosti koju ne bi pocinilo.2 Su tu istinu govori rece on. Drugo je, mislim, kad je savest mirna i ivot umeren, kada se snu predajemo po to smo ono to je u nama razumno probudili i nahranili lepim govorima i razmatranjima, te tako u sebi samima postigli spokoje stvo. Drugo je kada po udnost ne ostavljamo ni u oskudici ni u obilju, i to s namerom da je uspavamo i da joj ne dopustimo da ono to je najbolje ometa rado cu ili alo cu, nego da ovom dopusti da bude samo sa so 572 bom, jedinstveno, u cistoti svojih ispitivanja i svojih te nji, opa anja onog to ne zna,3 ili onog to je bilo, to jeste i to ce biti. Isto je tako kad ubla imo volju, te ako se na nekog ljutimo, ne zaspimo uzrujana srca, nego po to smo smirili pomenuta dva dela,a treci u kome nastaju

misli, razbudimo i tako pocivamo onda zna da se u takvom stanju najvi e nalazi istina, i da ce cudovi na i b bezakona prividenja najmanje dolaziti na san. Mislim da je to potpuno tacno. Ali mi smo se u ovoj stvari suvi e udaljili. Hteli smo da saznamo samo to da u svakom coveku, pa cak i u ponekom od nas to izgledamo tako umereni, postoji neka stra na, divlja i nedopu tena vrsta strasti. I ona se onda javlja u snu. Razmisli, da li je to pametno i da li se sla e sa mnom! Sla em se, naravno. II. A sada se seti onoga to smo rekli za democ kratskog coveka!4 Njega je od rodenja odgajao otac tedi a, koji je priznavao samo strast za skupljanjem novca, a nepotrebne nagone, koji se odnose samo na zabavu i doterivanje, prezirao. Je li tako? Tako je. A onda, kada je do ao u dodir sa ljudima otmenijim i punim pomenutih po uda, on se iz odvratnosti prema tedljivosti svoga oca odao svima vrstama obesti i nacinu ivota svojih prijatelja; kako on, medutim, ima bolju prirodu nego njegovi zavodnici, to, razvlacen na sve d strane, zauzima sredinu izmedu oba nacina ivota; i u ivajuci, po njegovom mi ljenju, umerenije nego jedni i drugi, vodi ivot ni krtarski ni nedopu ten, jer je od oligarhijskog postao demokratski covek. To je i bilo i ostaje i na e mi ljenje . tom coveku. 269

Pretpostavi sad da se takvom coveku, kad vec ostari, rodi sin i da ga on odgaji u takvim navikama. Dobro, zami ljam to. Pretpostavi sad da se i njemu dogada isto ono to i njegovom ocu: da ga vuku u svakojako bezakonje, e koje njegovi zavodnici nazivaju potpunom slobodom"; otac i ostali bliski rodaci podr avaju u njemu umerene strasti, a zavodnici rade protiv toga; i kad ovi zlotvori i tvorci tiranina osete da mladica nece moci drukcije osvojiti, onda svojim carolijama, probude u njemu ljubav5, 573 koja postaje vod besposlenih i rasipnickih strasti koje lice na nekog ogromnog krilatog truta; jer kod takvih ljudi ljubav i nije ni ta drugo, zar ne? Nije, naravno. A kad mu u oblacima tamjana, mirisa, venaca, vina i u svim raspusnim u ivanjima koja odgovaraju takvom dru tvu ostale strasti6 pocnu zujati . ljubavi, i kad trutu, hraneci ga do krajnjih mera, usade aoku ce nje, onda tog za titnika du e uhvati mahnitost za telesnom stra om, i on pocinje da luduje sa njom. I ako u svojoj b du i naide na jo neko mnenje ili po udu, koji se smatraju dobrima i mogu da osete stid, on ih ubija i tera od sebe, sve dok sasvim ne ocisti du u od umerenosti i ne napuni je stranom ludo cu. Sasvim je tacno to to govori . postanku tiranina. I zar se Eros nastavih ja ne naziva zato vec odavno tiraninom?7 Sasvim je moguce rece on. Ali, prijatelju, i u pijana coveka ima neke tiranske razmetljivosti. c Doista je ima. Pa i onom ko je mahnit i poremecena uma cini se da je sposoban vladati ne samo nad ljudima nego i nad bogovima. Doista rece on. A potpun tiranski covek, bo anski Adeimante, postaje onda kada po prirodi ili po nacinu ivota, ili i po jednom i po drugom, postane opijen, erotican i sulud.8 Svakako. TTT. Tako dakle, po svemu sudeci, postaje takav covek. A kako on ivi? d Odgovori cu ti rece on onako kako se to radi vi igri: Reci ce mi ti." 270 Hocu rekoh. Ja mislim da ce, kad tiranin Eros zavlada njegovom du om i kad pocne njome suvereno da upravlja, tamo biti svetkovina, veselih povorki, gozbi, milosnica i tome slicnih stvari. Svakako.

Zar onda nece svakoga dana i noci nicati mnoge i silne po ude koje mnogo zahtevaju? Hoce mnoge. Ako, dakle, bude kakvih prihoda, oni ce se brzo tro iti, je li? Tako je. e A posle toga ce doci pozajmica i otkidanje od imanja? Naravno. A kad svega bude nestalo, zar nece po ude koje su se tu ugnezdile nadati dreku i tra iti svoju hranu? Zar nece covek, proganjan aokama svih mogucih po uda, a narocito Erosom, koji ostale po ude dr i oko sebe kao telesnu stra u, tra iti onoga ko ne to ima i od koga bi mo574 gao ne to oteti bilo prevarom ili silom? Ima pravo, tako je. On ce morati da grabi odasvud, inace ce ga pritisnuti veliki bolovi i tegobe. Tako je. I kao to su nova u ivanja zagospodarila u njemu nad ranijim i li ila ova njihovih prava, tako ce i on, iako je mladi, hteti da zagospodari nad ocem i majkom i da im, kad svoj deo potro i, otme njihovo da bi potro io i ocevinu. Ne treba sumnjati da ce tako biti. b Ako mu oni, medutim, ne budu dopustili, zar nece poku ati najpre da krade i da vara svoje roditelje? Poku ace, zacelo. A kad to ne bude mogao, onda ce poceti da otima i pribeci ce sili? Mislim da ce to uraditi. Ako se, pak, starac i starica budu odupirali i borili, prijatelju, zar ce se on ustezati da ne postupi kao tiranin? Nema ba mnogo nade za njegove roditelje! Veruje li ti, Adeimante, tako ti Zevsa, da ce on c zbog jedne nove dragane, koja mu nije neophodna, zlostavljati svoju staru, neophodno potrebnu majku, ili da ce to isto uciniti zbog nekog novog lepog decaka koji mu

je postao drag, ali koji mu nije isto tako neophodan, sa svojim uvelim i neophodno potrebnim starim ocem, najstarijim svojim prijateljem, pa da ce ih, cak, ako ove bude doveo u kucu, predati njima kao robove? Zaista ce to uciniti, Zevsa mi! Onda je zaista velika sreca roditi sina tiranina! Sigurno. d A ta ce biti kad takav covek ostane bez oceve i majcine imovine, a u njemu je vec skupljen citav roj naslada? Nece li on prvo poku ati da probije zid neke kuce, ili da ukrade ogrtac nekog zakasnelog prolaznika, a zatim da opljacka hram? I dok tako bude postupao, dotle ce strasti koje su se tek bile oslobodile i koje se kao telesna stra a nalaze oko Erosa, strasti dakle, koje su se ranije, u vreme kada je on jo bio u granicama zakona e i pod okriljem oca, i dok je jo bio demokratski covek savladati stara shvatanja . dobrom i sramotnom koja je jo od detinjstva imao, i koja su smatrana pravednim. I tada, kad Eros postane njegov tiranin, on ce stalno i u budnom stanju biti ono to je nekad bio samo u snu, 9 i nece se ustrucavati ni od kakvog stra nog ubistva, ni od kakve hrane, i ni od kakvog nedela, nego ce Eros, koji u 575 anarhiji i neredu10 ivi u njemu kao tiranin, po to samo on zapoveda, voditi nesrecnika koji ga u sebi nosi kao to tiranin vodi dr avu, naterace ga na svaki podvig koji ce biti od koristi njemu i njegovoj pratnji, onoj pratnji strasti koje su jednim delom do le od rdavog dru tva, a drugim delom rodene u njemu samome, i koje su se, zbog njegovog nacina ivota, same oslobodile okova i raspojasale. Zar ivot takvog coveka nije takav? Jeste, takav je. Ako u dr avi ima malo takvih ljudi i ako je veb cina ostala razumna, onda oni odlaze iz dr ave da postanu telesna stra a kakvom drugom tiraninu, ili ako gde besni rat postaju najamnici, a ako su mirna i tiha vremena, onda ostaju u dr avi i cine mnogobrojna mala zla. Na kakva zla misli ? Eto: kradu, vr e provale, bave se d eparo kim poslovima, kradu odela prolaznicima, pljackaju hramove, bave se prodajom robija. Ponekad tu akaju," a ako imaju govornickih sposobnosti, onda krivo svedoce i primaju mito. c To su sitna zlocinstva, ako takvih ljudi ima malo rece on. 272 Jesu sitna rekoh ali su sitna samo naspram onih velikih. I sva ta zla kad se skupe zajedno nisu, kako se to ka e, ni nanesi onoj iskvarenosti i bedi koje tiranin donosi dr avi. Jer kad je u jednoj dr avi broj takvih ljudi postao veliki, kao i broj onih koji za ovima idu, i kad svi oni osete to svoje mno tvo, tada uz pomoc nerazboritog naroda stvaraju tiranina od onog medu njima koji

provode tirani bez prijatelja i uvek su ili despoti. mila majcina zemlja. I tako ce biti ako se dr ava svojevoljno preda. dakle. . ili ovi moraju da im laskaju i da budu u svemu spremni da im cine usluge. rdavo postupati prema otad bini. kao to je ranije rdavo postupao prema majci i ocu.12 To je i prirodno. Hajde da sad jednom recju obuhvatimo toga najgoreg coveka: to je onaj koji je u budnom stanju onakav kakvim smo ga mi opisali da je u snu. a ako se odupre.d u sopstvenoj du i ima najveceg i najsna nijeg tiranina. Takav postaje onaj ko je vec po prirodi najveci tiranin. Slobodu i pravo prijateljstvo. ali kad to postignu. medutim. pa jo dode na vlast. Tako je. tiranska priroda nikad nije osetila. I to bi bio vrhunac strasti toga coveka! e To bi zaista bio vrhunac! A ovi rekoh postaju takvi jo kao privatne licnosti i pre nego to dodu na vlast. kako Kricani ka u. i to s punim pravom! A. onda i u najvecoj meri nepravednima. pa ce im ono to je ranije bilo. U svakom slucaju.13 Sla em se u potpunosti. pokazuju se kao neprijatelji. predati u ropstvo. ono to mi zovemo otad binom. Mislim da smo se u tome slo ili. dove ce mlade drugove. ako smo se u ranijoj raspravi slo ili u tome b ta je pravednost. jer je on najsposobniji da bude tiranin. poni avaju se i ne uste u se da se na svaki nacin izdaju 576 za prijatelje dok ne postignu ono do cega im je bilo stalo. samo ako bude mogao. ili slu e drugima. Ceo ivot. i ukoliko on du e ivi i tirani e utoliko vi e postaje takav. onda ce tiranin. Zar takve ljude ne treba s pravo nazvati nevernima? Treba. ili ako oni sami imaju potrebu da od nekoga ne to tra e. Najpre u odnosu prema onima s kojima se dru e.

ili nekako drukcije. nego. ni srecnije od one koja je kraljevska. 15 Onda ce nastavih ja svakako biti opravda577 no ako za te ljude zahtevam isto to. sreci i nesreci? Ne smemo se zbuniti time to posmatramo jednog tiranina ili nekolicinu ljudi koji ga okru uju. mi bismo svi morali slu ati sudiju koji ume da prosuduje. zar ne? d Tako je. Onda ce. kad je u pitanju vrlina. i koga ne mo e prevariti sjaj tiraninovog ivota. tako isto ce biti i sa ostalima. Tada cu ja takvom posmatracu. onaj ko ima dublji pogled. ucinimo sad i mi to i pogledajmo je svu. To ce svakako morati da bude tako. po to treba e zaci u unutra njost dr ave i posmatrati je u celini. sudi i .Neizbe no rece Glaukon nasledujuci svoga brata u raspravi. Zar onaj ko se poka e kao najizopaceniji nije c u isto vreme i najnesrecniji? I zar onaj koji kao tiranin bude najdu e i najgore vladao.16 I takav tvoj zahtev ce biti sasvim ispravan. a kakva nesreca tiranina u poredenju sa ostalim ljudima. . da li ti isto tako. odnos jednog coveka prema drugome biti onakav kakav je i odnos jednog oblika dr ave prema drugome. koji posmatra njegovo pona anje prema domacima u kuci. koji zaista posmatra. a za koju da je najgora. Znaci da ce tiranin biti slican tiranskoj a demokratski covek demokratskoj dr avi. biti i najdu e i najvi e nesrecan? Jer . nece. tiranska dr ava prema onoj kraljevskoj. zar ne? Tako je. kao deca. IV. tome mnogi razlicito misle. a druga najgora. Ne pitam te za koju od njih misli da je najbolja. njima sudi onaj ko mo e duhom da ude u covekov karakter i ko je u stanju da ga shvati. kad su u pitanju vrlina i sreca. Nego. dati zadatak da nam objasni kakva je sreca. a zatim i njegovo 274 dr anje kad je dr ava u opasnosti. U kakvom je onda odnosu. koji stanuje na istom mestu i prati njegov domaci ivot. onaj ko ne gleda. koju smo prvo prikazali?14 U sasvim suprotnom odgovori on jer je jedna najbolja. ako hocemo da govorimo istinu. Po mome mi ljenju. pa onda ka imo svoje mi ljenje. dakle u onim b prilikama gde je on najmanje glumac. to jest ako tra im da . po to je sve video. Taj je tvoj zahtev sasvim opravdan rece on i svakome je jasno da nema nesrecnije dr ave od one kojom upravljaju tirani. samo na spolja njost. to je jasno.

A sada.ta misli . da li da mi uzmemo na sebe ulogu onih koji . i ba njeni najplemenitiji delovi moraju biti zarobljeni. i njegova du a mora biti puna ropstva i neslobode. i to u najvecoj meri. Ne. 578 Tako ce i tiranska du a uvek biti siroma na i nezadovoljna. Kakve osobine? Prvo rekoh hoce li za jednu dr avu kojom vlada tiranin reci da je ona slobodna ili ropska? Ropska. e Tako ni tiranska du a nece ciniti ono to hoce. ali je to mali broj. da tako ka em. A je li tiranska dr ava bogata ili siroma na? Siroma na je. c V. dok se vecina. dakle. du a u celini. A ipak vidi da u njoj ima i gospodara i slobodnih ljudi. Dalje! Da li ce za takvu du u reci da je ropska ili da je slobodna? Bogami. naravno. nju ce strast koja je podbada silom vuci i ona ce biti puna pometnje i kajanja. posmatraj pa ljivo prvo jedno pa onda drugo i reci mi koje su njihove karakteristicne osobine. hajde da razmislimo ovako: seti se slicnosti izmedu dr ave i coveka. ali najopakiji i najmahnitiji njen deo gospodari? Tako je. . dok jedan mali. i najcestitiji deo u njoj sastoji od bespravnih i nesrecnih robova. d Ako je.'7 onda se i u njemu moraju de avati iste stvari. covek slican dr avi. Zacelo. da tako ka emo. tome mogu prosuditi i koji su se namerili na iste takve ljude? Tako cemo bar imati nekoga ko ce moci da nam odgovara na pitanja. Svakako. da je ropska! A ropska dr ava kojom vlada tiranin uop te ne mo e da radi ono to hoce. Vidim.

koje su u imaju mnogo robova. slutim da govori istinu. Razlika je u tome to brojem. A to. nisi rekao tacno rekoh ja. nego mu je nesreca dosudila da bude tiranin. Cini mi se. Potpuno si u pravu rece Glaukon. Misli li da u nekom drugom coveku ima vi e takvih zala nego u tome tiraninu. nego treba valjano ispitivati. ovome i . . i da vidimo ta ti za njega ka e . mahnitom od strasti i Erosa? Kako bih to mogao misliti? b Pretpostavljam da si. da na e ispitivanje treba da pode od ovih tacaka. Da. zar nije neminovno da takva dr ava i takav covek budu ispunjeni strahom? Jeste. naime. d Gledaj onda da li ovo to govorim vredi. to im dopu ta da su ljudi nalik na tirane bar vladaju. Od kojih? Od onih pojedinacnih. kad u njemu vidi ista zla? Ka em da je mnogo nesrecniji nego svi ostali ljudi. Nego ko? Mo da ce ti ovaj izgledati jo jadniji od njega? Koji to? c Onaj ko je sklon tiranidi. 276 licnosti. u tome je razlika. Po mome mi ljenju. sasvim pravilno. donoseci zakljucak kako je ovo najjadnija od svih dr ava. Da rekoh ja ali u takvim stvarima nije dopu teno slutiti. tu balica i bola? Nipo to. Dalje. Zna li da su oni bezbedni i da se ne pla e svojih ukucana? A za to bi se pla ili? Niza ta rekoh ali shvata li tome uzrok? Da. A zar to nije bilo pravilno? Kako da ne. Na osnovu ranijeg tvog govora. Ovi po tome to nad mnogima tiranin vlada nad vecim naime. nikako nije on taj koji je najnesrecniji. ali ne pro ivi ivot obicnog gradanina. uzrok je u tome to cela dr ava poma e svakome od ovih privatnika pojedinacno. A sad da se opet vratimo na tiranskog coveka. Kako to? upita on. U pitanju je ono najva nije: dobro i rdavo ivljenje. slicnim stvarima.Tako je. vidi . Misli li da ce se u nekoj drugoj dr avi naci vi e kuknjave. razmislio . od onih privatnih dr avama bogate. uzdisaja.

i da zavidi ostalim gradanima koji putuju u strani svet i gledaju zanimljive stvari? Zaista je tako. kako bi on onda strahovao za sebe i za svoju decu i enu da ih robovi ne pobiju? Mislim da bi bio u velikom strahu. pun svakojakog strahovanja i strasti. da c najveci deo vremena provodi kao ena. i da postane njihov udvarac. zar ne? Morao bi to da cini. nego mora da se zavlaci u kucu. enu. a ipak je on jedini covek u dr avi koji ne sme nigde da otputuje niti sme da vidi i ta od onoga to ostali slobodni ljudi ele. umesto da provodi ivot kao obican covek. tiranin koga je sudbina primorala da to bude. ta misli . da ih oslobada bez ikakve potrebe. i to njega. ili bi poginuo. Iako nije u stanju da vlada ni samim sobom. i prebacilo ga u neku pustinju u kojoj ni od kakvog slobodnog coveka ne bi mogao ocekivati nikakvu pomoc. A kad bi neko bo anstvo odnelo iz dr ave jednog od tih to imaju po pedeset i vi e robova. A kad bi bo anstvo naselilo oko njega i mnoge druge susede re ene da ne podnose gospodarenje jednoga coveka nad drugim. onaj covek koga si ti malocas smatrao najnesrecnijim od svih ljudi.e Tacno. jer bi ga svuda vrebali neprijatelji. nije u takvoj tamnici okovan? Njegova du a je ispunjena tolikim strastima. 579 On bi bio primoran da nekima od robova laska. i njegovu decu. sa svim njegovim imetkom i robovima. VI. Eto kakva zla anje tiranin koji rdavo upravsja svojom du om. on . i da najstra nijom kaznom kazne svakoga koga uhvate da to radi? b Onda bi mislim bio u jo opasnijem polo aju. Zar tiranin koji je po prirodi takav kako smo ga opisali. da im mnogo obecava.

on je ocigledno veoma siroma an. 278 Objavi to javno rece Glaukon. Nijedan ti pametan covek nece protivreciti. Hajde da sad najmimo glasnika ili da ja sam javno objavim: Aristonov sin proglasio je za najsrecnijeg c coveka onoga koji je najbolji i najpravedniji. da on zbog svoje tiranske vlade mora da bude i da postaje sve vi e zavidljiv. Ako je istina da njegov ivot odgovara dr avi kojom vlada. Hajde sad. 580 Pripisacemo mu i ostale osobine . a laska najgorim e ljudima. bezbo an. najgori i najnepravedniji je u isto vreme i najnesrecniji. timokratskog coveka. pa lici na bolesnika koji. i istinu govori . odluci. onda. on i mora takav da bude. demokratskog coveka i tiranskog coveka. Sokrate. u stvari. pravi tiranin je. a u ocima onoga ko ume da prozre celu njegovu du u. Presuda je laka rece on.18 To je istina rece Glaukon. d umesto da sedi kod kuce. zar ne? Svakako. 1 tako tiranin ivi nesrecnije nego onaj koga si ti proglasio najnesrecnijim. u svakom pogledu jadan. prema sreci i obrnuto. pa zbog toga mora najvi e da bude nesrecan on sam. Neka bude rekoh. a to je onaj koji je najbli i kraljevskom uredenju i koji vlada nad samim sobom. mora svoj ivot da provodi u borbi i takmicenju sa atletama. kao hor i prema odnosu koji oni imaju prema vrlini ili poroku. i rasporedi ostalu petoricu: kraljevskog coveka. A to neka nam bude . Iako to ne izgleda. celoga ivota je ispunjen strahom i svoj vek provodi u bojazni. Njegov je ivot. A on joj odgovara. pravi rob. a to je onaj koji najvi e odgovara tiranskom uredenju dr ave i koji je najsavr eniji tiranin nad samim sobom i nad dr avom. Svoje strasti ocigledno ne mo e da zadovolji. nemio. i kao vrhovni sudija reci kob me ce u pogledu srece odrediti prvo mesto. dragi moj Glaukone.poku ava da vlada drugima. Treba li da dodam jo i to kako ni najmanje nije va no da li ih bogovi i ljudi poznaju kao takve ili ne?19 Dodaj i to! d VII. nepravedan. a kome drugo. . a onda mora da cini nesrecnim i svoju okolinu. kojima smo ranije govorili. Tvoje je poredenje veoma tacno. najvi e se ulaguje i potcinjava. nepouzdan. oligarhijskog coveka. On prima svaki porok i pothranjuje ga. nemiru i muci. Ja cu ih poredati onim redom kojim si ih ti naveo. naime.

i to zbog estine elja koje se odnose na hranu. pobedi i slavi? b Doista hocemo. sami sebi stvar ucinimo jasnom. pa kad budemo govorili . tom delu du e. ne bi li to bio najbolji nacin da u govoru pogadamo njegovu glavnu tacku. tako je isto i du a svake jedinke trostruka. jer se takve elje ponajvi e zadovo581 ljavaju novcem. tako i zadovoljstva svakom pojedinacno po jedno.20 pa se mora kako mi se cini dopustiti i drugi dokaz. nazivajuci ga srebroljubivim i dobitoljubivim (philokerdes) ili lakomim.21 Koji to? Ovaj.22 treci. hocemo li ga ispravno imenovati? Svakako. Za mene je ocigledno da onome to je trostruko pripada trovrsno. drugi je onaj kojim se uzbuduje. zbog njegove mnogoe stranosti. Koji to? Kao god to je dr ava razdeljena na tri klase. nismo mogli oznaciti jednim samo njemu odgovarajucim imenom. hocemo li postupiti kako treba? Na svaki nacin. 279 . rekli smo. po udno cu (epithvmetikon). i ja tako mislim rece on. te da.jedan dokaz. a kao drugi razmotri ovaj i prosudi da li ne to vredi. onaj kojim covek uci. a nazvali smo ga i srebroljupcem (philochrematon). Ako dakle volju nazovemo pobedoljubivom i castoljubivom. pice. postupajuci tako. Ako bismo rekli da i njegovo zadovoljstvo i njegove sklonosti idu za dobitkom. a tako isto i po ude i vladarske funkcije. i na sve ono to je pratilac tih elja. ljubavno u ivanje. Kako to govori upita on. nazvali smo ga. naime. Jedan je. pa ga imenovasmo po onome to je u njemu najva nije i najjace. To smo ispravno rekli. ta onda? Hocemo li za volju23 reci da je ona u celini i uvek usmerena prema vladavini.

A ljubitelj mudrosti24 nastavih ja kako ce e on. sticajem okolc nosti i slucaja. Ali pazi ovako: na koji nacin treba prosudivati ako se hoce da ne to bude procenjeno kako valja? Zar to ne biva putem iskustva (empeiria). rasudivanja (phronesei) i zakljucivanja (logo)? Ili bi neko imao bolje merilo (kriterion) od toga? A koje bi to bilo? Razmotri dakle ovo: od ona tri coveka. Covek d koji te i za bogatstvom. svaki bi ti od njih najvi e hvalio svoj sopstveni. Onda cemo ga prikladno oznaciti. samom ivotu. Tako je. svakako. ukoliko ta nauka ne donosi slavu? Razume se da hoce rece on. kako bismo mogli znati ko od tih ljudi najistinitije govori?26 Nikako ne bih mogao na to pitanje odgovoriti. A ta je sa castoljubivim covekom? Nece li on zadovoljstvo zbog sticanja novca smatrati nekako prostackim? I nece li zadovoljstvo u sticanju znanja smatrati za trice i kucine. gori ili bolji. I tri vrste zadovoljstava. Ponajmanje. nego narocito kad je rec . i da je nu nost pravo ime za ona zadovoljstva. zadovoljstvo koje potice od slave ili ucenja. ne samo u pogledu toga da li je on lep i ili ru niji. od kojih je svaka u osnovi po jednog soja. ljubitelj pobede i ljubitelj dobiti. Zato i ka emo da u osnovi postoje tri soja: ljubitelj mudrosti. pa je njemu od svega onoga ponajmanje stalo do novca i slave. tome biti ikakve sumnje? rece on. ako ga nazovemo ljubitelj znanja" (philomathes) i ljubitelj mudrosti" (philosophon)? Kako ne bi? Pa onda rekoh u du ama. osim ako i ono ne donosi novaca. kazace da u poredenju sa dobitkom. Sasvim tako. jer su mu potrebna samo ako su neophodna?25 Zar mo e . gledati na ostala zadovoljstva ako ih uporedi sa onim koje dolazi od saznanja istine i od stalne te nje prema njoj? Zar nece misliti da je sve to veoma daleko od pravog zadovoljstva. tome da li je on ugodniji i 582 bezbolniji. vlada u jednih ovo poslednje. u drugih ono jedno ili drugo od onog dvoga to je spomenuto. Onda ti je jasno da kad bi sva ta tri coveka redom hteo da pita koji je od ona tri ivota najugodniji. VIII. Da.A svakome je jasno da je ono cime ucimo pre svega uvek usmereno na saznanje istine. pa i . koji je . Ako dakle nastavih ja postoji razila enje u tome koja su to zadovoljstva to pripadaju svakoj od onih vrsta ljudi. Tako je rece on. koji provodi vreme u sticanju znanja. ne znaci ni ta.

281 . A njegovo iskustvo je jedino koje je steceno posle razmi ljanja. od one trojice ovaj ce najbolje prosudivati. Uostalom.29 Za to ne? A orude (brganon) prosudivanja30 ne poseduje ljubitelj dobiti. tome stice iskustvo. Ali zadovoljstvo od kontemplacije bica ne mo e da oseti niko drugi osim filozofa. iskusniji u zadovoljstvu koje potice od znanja. Prema tome rekoh ljubitelj mudrosti se iskustvom i u jednom i drugom od tih zadovoljstava mnogo razlikuje od ljubitelja dobiti. dok ljubitelj dobiti. tavi e. mnogi ukazuju pocasti i bogatom i hrabrom i mudrom. Ljubitelj mudrosti mora vec u detinjstvu okusiti i jedno i drugo. nego ljubitelj mudrosti b u zadovoljstvu koje donosi dobit? Velika je razlika rece on. A od castoljubivog coveka? Da li ljubitelj mudrosti ima manje iskustva u zadovoljstvu od slave. ni castoljubiv covek. nije primoran da okusi slast toga zadovoljstva. Najbolje. ne bi mu bilo lako da to postigne cak i ako vatreno eli. niti da . ljubitelj dobiti. nego castoljubiv covek u zadovoljstvu od razumevanja stvari? Ne odgovori on jer ako izvr e ono cega su se latili. onda i jedan i drugi u ivaju u pocastima. ako preduzme saznanje onog to je po sebi istinito27. pa zato svi ovi imaju iskustva u zadovoljstvu od slave. c Doista mnogo. ako se obucava u saznanju prirode bica. po tvom mi ljenju.najiskusniji u svim zadovoljstvima koja smo spomenuli? Da li je. po iskustvu. nego ljubitelj mudrosti.28 d Dakle.

37 A treci put neka to bude. osim zadovoljstva pametnog coveka. cuo od nekog mudraca. posveceno Zevsu spasitelju i Olimpljaninu. pametan covek je u hvaljenju jak. Obrati pa nju na to da.32 onda bi nu no bilo najistinitije ono to bi ljubitelj dobiti hvalio ili kudio. nego je prividno. jer mu je ono bli e nego zadovoljstvo ljubitelja dobiti. b IX.33 583 Prema tome. onda bi to za nepravednog bio najveci i najpotpuniji poraz. A kad bi se prosudivalo po slavi. hoce li najprijatnije biti ono koje pripada onom delu du e kojim saznajemo? I hoce li ivot onog medu nama kojim taj deo du e upravlja biti najprijatniji?34 Kako i ne bi? odgovori on. Pa onda ce. poslednje mesto pripasti ljubitelju dobiti. ono to se prosuduje najbolje e prosudivalo po bogatstvu i dobiti. onda bi najbolje bilo ono to ka e castoljubiv covek i ljubitelj pobede? Ocigledno. Eto to bi. ako mi bude odgovarao. Jasno je da ce to na to mesto staviti zadovoljstvo ratnika i castoljubivog coveka. kako se cini.383 Mnogostruk.Koje je to orude? Pa zar nismo vec negde rekli da prosudivanje ide putem dijaloga (dia logon) ili raz-govora? Jesmo. i pravednik bi po drugi put pobedio nepravednog. Dokazi (logoi) su ponajvi e orude filozofa. na olimpijski na cin.31 Kako da ne? Ako bi se. cini mi se. Pitaj samo! Reci mi: zar ne ka emo da je bol suprotan zadovoljstvu? Ka emo. A kad se prosuduje po iskustvu. od tri vrste zadovoljstava. Za to ne? rece on. zadovoljstvo ostalih nije u svemu pravo niti je sasvim cisto. Svakako. pobedi i hrabrosti. dakle. kako sam to. dakle. Onda i ono stanje koje nije ni radost ni bol predstavlja .33 A ako je tako. razumevanju (phronesei) i dokazu (logo)? Nu no je rece da najistinitije bude ono to hvali prijatelj mudrosti (philosophos) i ljubitelj dokaza (philologos).35 A koji ce ivot i koje zadovoljstvo onaj sudija36 staviti na drugo mesto? upitah ja. Jer i kad hvali svoj ivot. mogle biti dve uzastopne odluke sudije. Ali kako ti to misli ? 282 c Dokazacu ti to rekoh istra ujuci zajedno s tobom.

U tim i mnogim drugim slicnim prilikama mo e videti da ljudi. nisu znali da je to najprijatnije. Seca li se upitah ga ja reci koje govore bolesnici kad su bolesni? Kojih? Da ni ta nije prijatnije od zdravlja. Mo da. biti i bol i zadovoljstvo. Secam se odgovori on. i jedno i drugo. mir. neko kretanje. Mir je svakako prijatna i po eljna stvar u takvim trenucima. pokazalo se. Tako izgleda. d pre no to su se razboleli. kad osecaju bol. ali da oni. e A kad neko prestane da se raduje nastavih ja onda ce i smirivanje zadovoljstva biti bolno. tj. naravno. Da li je moguce da ne to to nije ni jedno nt drugo. . Zar nisi cuo i ljude savladane bolom kako govore da ni ta ne bi bilo prijatnije nego da bol prestane? Cuo sam. zar ne? Da. kao najprijatnije hvale odsustvo bolova i smirenje njihovo. Zar ne misli i ti tako? Sla em se. Prijatnost koja nastaje u du i i bol su. A na sredini izmedu ova dva osecanja nalazi se mir du e.ne to? Da. odjednom bude oboje? Mislim da nije. a ne neku radost. I onda ce za ono za ta smo rekli da se nalazi izmedu jednog i drugog. 584 A zar se malocas39 nije pokazalo da ono to nije ni bol ni ugodno sacinjava pravo mirovanje i da ono dr i sredinu izmedu ta dva osecanja? Jeste.

d X. ne ostavlja za sobom nikakav bol. A kad prestane. najmnogobrojnija i najjaca. i to bez ikakvog prethodnog bola. A s obzirom na istinsko zadovoljstvo. nema niceg to bi u tim prividima moglo biti zdravo. Pre bi u njima moglo biti neke carolije. oni koji proishode iz ocekivanja? I oni su takvi. A kad bi neko leteo odozdo prema sredini. to su ponajvi e zadovoljstva koja dolaze od mirisa. Zna li rekoh kakva je njihova priroda i cemu su ponajvi e slicni? Cemu? Ima li rekoh u prirodi ne to to bi mogao imenovati izrazima gore". e . a bol prestanak zadovoljstva. Doista je tako. nego prividno. c Izbegavajmo onda da verujemo da se cistota zadovoljstva sastoji u otklanjanju bola. dokaz to pokazuje.Kako onda mo e biti tacno da je odsustvo bola ugodno. Kad je u blizini bola ono je ugodno. dole". mislio bi da leti dole i ne bi se varao? Tako je. a bolno je kad je u blizini ugodnog. koja preko tela dopiru do du e. Pa onda to mirovanje nije stvarno. ne verujem da bi drukcije mislio! A kad bi opet poleteo natrag. . . pa pogledao onamo odakle je uzleteo. Ali sasvim je sigurno produ ih ja da su takozvana zadovoljstva. kojim zadovoljstvima i bolovima govori ? Ima ih mnogo rekoh ja i od svake fele. i da ona pripadaju upravo onoj vrsti u kojoj se zadovoljstva formiraju otklanjanjem bola.. Tu se osecanje ugodnosti stice odjednom i u jakoj meri. i da je otklanjanje zadovoljstva cist bol. ali ako dobro pogada .40 U svakom slucaju.u sredini"? Ima. a odsustvo radosti mucno? Nikako. To zaista treba izbeci. b A sada produ ih ja posmatraj zadovoljstva koja nisu posledica bolova. To je iva istina rece on. 284 zar bi mislio da je negde drugde a ne gore". buduci da jo nije video ono to je uistinu gore"? Tako mi Zevsa. a ovo zato da ti se ne bi desilo da kao malocas pomisli kako je u prirodi stvari tako da je zadovoljstvo prestanak bola. A jesu li isti takvi i predosecaji buducih zadovoljstava i bolova. veruje li da bi mislio ne to drugo a ne da leti nagore? I kad bi stigao do sredine.

ono to je umno i. gledaju na bezbednost pored bola. je li? Da. te je i samo takvo i takvim postaje. uop te. ta bol. kada padaju u bolesno stanje. Kao to se covek koji ne zna za belu boju vara kad posmatra crno pored sivog. besmrtno. i za hranu uop te? Ili. samo sad u stanju du evnom. ed i druge takve b pojave nisu nekakve praznine u telesnom stanju? Jesu. Razmisli sad . mnogim drugim stvarima izmedu ostalog ni . cvrsto su uvereni da dolaze do zadovoljstva i ugodnosti. za onu vrstu koja obuhvata istinito mnenje. za istinu. ko bi uzeo hranu i ko bi postao razumniji. pice. vi e bih se cudio da nije tako. Za koje stvari misli da vi e ucestvuju u cistom bicu? Za hleb. je li tako? Tako je.A sve bi to radio zato to mu nedostaje pravo iskustvo . znanje. tome ta je u istini gore". sve vrline? A prosuduj c i ovo: misli li da vi e bica ima u sebi ono to se vezuje za vecno jednako. ta sredina" i dole"? ta Tako je. A neznanje i nerazumnost su isto tako praznine. ili necim to ovoga u sebi ima vi e? Jasno je da ce biti istinitije ako se vr i onim to u sebi ima vi e bica. ne znajuci ta je zadovoljstvo.Hoce li to punjenje biti istinitije41 ako se vr i necim to u sebi ima manje bica. ono to se s hlebom jede. a kad iz bola prelaze u srednje stanje. . ovome: zar glad. Za to se onda cudi to oni koji nemaju iskustva u tome ta je istina ne misle tacno ni . tome ta je zadovoljstvo. ili pak ono to se vezuje za ono to ni . tako ce se prevariti i oni ako. dakle. Zevsa mi. ne cudim se tome. a ta sredina izmedu jednog i drugog? 585 I zato oni. zaista misle i stvarno osecaju bol. Onaj. na neki bi nacin izvr io nekakvo punjenje.

manje ucestvuje i u istini u bicu? Mnogo manje. i tako. Nije li tako?44 Kako ne bi bilo? Stoga. i ceo svoj ivot provode u lutanju izmedu bola i bezbolnosti. i to je samo po sebi u vecoj meri bice. Kako bi e 286 b leli da imaju vi e nego njihov sused. ispunjava se bicem vi e nego ono to se ispunjava sadr ajima u kojima ima manje bica.45 To je u najvecem stepenu nu no rece on. dole i odande se opet vracaju prema sredini. te je i samo takvo i Mnogo se rece ovo razlikuje od onoga to je vecno jednako. tra e svoju hranu i u ivanje. i tu.kada nije jednako. A u istini? Ni to ne ide. onda ce ono to se vi e ispunjava bicem i onim to u sebi ima vi e bica i vi e istine e dati radost istinskog zadovoljstva. 586 Oni ljudi koji ne znaju za mudrost i vrlinu i koji imaju smisla samo za gozbe i slicna u ivanja. onda manje ucestvuje i u bicu? Nu no. Ako to manje ucestvuje u istini. nego kao stoka gledaju nadole. cini se. u odnosu prema rodu onoga to slu i za negu du e. manje pouzdano i manje stvarno. ubijaju jedan drugoga . Ne misli da isto va i za telo i du u?43 Naravno da ne mislim. oni udaraju i bodu jedni druge gvozdenim rogovima i kopitama. Prema tome. u deranju i parenju. koje je manje postojano. ako je ugodno ispuniti se onim to je po prirodi za to namenjeno. zato to ne uzimaju pravu hranu i ne ispunjavaju stvarnim ono to u sebi imaju kao stvarno. i to je samo po sebi u manjoj meri bice. rod onoga to slu i za negu tela. silaze. Oni nikad ne prekoracuju taj prag. uvek nagnuti prema zemlji i okrenuti stolu. ono to se ispunjava sadr ajem koji u sebi ima vi e bica. u celini gledajuci. takvim postaje? to je smrtno. A da li ono to nikada nije sa sobom jednako vi e ucestvuje u bicu42 nego to u njemu ucestvuje znanje? Nikako. a ono to sudeluje u stvarima koje imaju manje bica i manje istine i to se ispunjava onim to je manje postojano i manje verodostojno sudelovace i bivace ispunjeno zadovoljstvom. d Prema tome. oni nikad nisu bili ispunjeni pravom stvarno cu i nikad nisu okusili pravo i cisto zadovoljstvo. nikad ne uzdi u svoje oci prema pravoj visini i ne penju se tamo.

kojima smo prethodno govorili. I u takvim stvarima je neizbe no da se takav covek pona a kao to se pona aju oni . te 287 . . prividenjima i senkama istinskih zadovoljstava. pa i do onih zadovoljstava koja su istinska u najvecem stepenu. neizbe no je da tako bude rece on. . kao to je prividenje Helene u onih pod Trojom kako to ka e Stesihor47 postalo predmet sukoba. Sokrate. ili se odaje nasilju zbog elje za pobedom.zbog nezasicenosti. zbog nepoznavanja istine? U stvarima te vrste. i ako se nijedan drugi deo ne bi protiv toga pobunio. arenim slikama koje jedna c drugoj daju izgled ivotnosti i estine? I zar sve to nu nim nacinom ne rada u nerazumnim du ama pomamnu samozaljubljenost i zar ne postaje predmet sukoba. svoje elje za pobedom i svoje razjarenosti. ivotu svetine u svemu govori kao proroci te46 rece Glaukon. onda svaki od njih mo e delati shodno svojoj nameni. A nije li rekoh neizbe no da se tako ne to dogada i u onome to se odnosi na strasne sklonosti8? Ako je neko obuzet zavi cu zbog castoljublja. pa nepromi ljeno i bezumno d zahteva puno zadovoljenje svoje povredene sujete. ili se razjari zbog te koce na koju je nai ao. i jer je svakoj stvari najbolje ono to joj kao takvoj najvi e odgovara? Pa to rece takvim eljama doista najvi e odgovara. Zar onda nije nu no da se oni odaju zadovoljstvima koja su pome ana s bolom.50 Prema tome.49 ta onda? upitah ja hocemo li smeti i ovo da ka emo: i u onome to se odnosi na ljubav prema dobiti i na ljubav prema pobedi ima takvih elja koje dopu taju da budu vodene znanjem i razlogom. ako celom du om upravlja onaj njen deo koji je ljubav prema mudrosti ili filozofski deo. Hocemo li smeti da ka emo da te i tako vodene elje dopiru do zadovoljstava koja su u skladu s razumom. jer su vodena istinom i zbog toga usmerena na ono to je e u tim okvirima mogucno postici. XI.

dakle. istina ono to smo malopre rekli. dakle. iza oligarhijskog coveka. mislim da ce tiranin biti najvi e udaljen od istinskog i odgovarajuceg zadovoljstva. postupa u najvecoj meri na takav nacin? U najvecoj meri. Da. Tiranin se nalazio na trecem mestu. Da. A oligarhijski covek bi u tom pogledu bio trod struko udaljen od kraljevskog. Prema tome. dakako. sigurno je da on nece uspeti da nade svoje odgovarajuce zadovoljstvo. te su stoga najbolja. Najneugodniji ivot ce.56 ako bismo aristokratskog coveka izjednacili sa kraljevskim. pa zato ivi sa svojom pratnjom u ropskim zadovoljstvima i nije ba lako utvrditi koliko je time izgubio. 587 i najistiniti]a.tako biti pravedan i te iti za onim zadovoljstvima koja mu odgovaraju. A najmanje one po ude koje su kraljevske52 i sredene? Da. tiranin je za trostrukost trostrukosti . Kako? upita Glaukon. trostruko. Postoje. Izmedu njih je bio demokratski covek. Nu no. tri vrste zadovoljstva: jedno je c pravo. A da li zna koliko neugodnije ivi tiranin u poredenju sa kraljem? Znacu ako mi ka e .55 288 Ako je. cini se.54 Tiranin je i pre ao granice ovih la nih zadovoljstava i pobegao daleko od zakona i razuma. a dva su la na. Tako je. a ako je mogucno. pa ce prisiljavati i one druge delove da te e za zadovoljstvima koja nisu njihova i koja.51 Potpuno sam saglasan. Hoce li onda ono to je najvi e udaljeno od onoga to se na razlozima zasniva istovremeno biti i najvi e udaljeno od zakona i reda? Jasno je da ce biti. Tako je. a kralj53 najmanje. onda bi njegova prividna zadovoljstva bila trostruko vi e udaljena od stvarnosti nego prividna zadovoljstva oligarhijskog coveka. Ako pak neki od ona druga dva dela zavlada. nisu ni prava. Nije li se pokazalo da su od toga najvi e uda b ljene erotske i tiranske po ude? U svakom slucaju. prema tome. a najprijatniji kralj. Hoce li onda biti ovako: ono to je najvi e udaljeno od filozofije513 i od onog to se na razlozima zasniva. imati tiranin. osim mo da ovako. Izra eno brojem.

udaljen od pravog zadovoljstva.61 Ili nije bilo tako receno? .57 Reklo bi se.59 Jasno je onome ko zna da racuna. onda ce njegova pobeda biti neizmerno veca i nedosti na u dobrom dr anju. A jasno je kakva je to udaljenost koja se meri potenciranjem sa tri. Ali imaj u vidu rekoh da je taj broj tacan i da odgovara stvarnim ivotima. naci cemo po to na a umno avanja dovedemo do kraja da je ivot kralja sedam stotina dvadeset i devet60 puta ugodniji. korisno da cini nepravdu. Prekrasan si rece racun izveo . A sada po to smo u dokazivanju do li do te tacke. i da je tiranin isto toliko puta bedniji. receno da je savr eno nepravicnom coveku. Nije li tako? Tako mi Zevsa. Ako je. lepoti i vrlini. A bilo je. b XII. Sigurno odgovaraju rece on. prividenje tiraninovog zadovoljstva moglo bi se predstaviti kao povr ina nacinjena prema broju du ine. Vrlo dobro rekoh. ona je rece nedosti na. proceni 588 razlike izmedu ta dva coveka.58 Svakako. ivotnoj sredenosti. ukoliko je na glasu kao pravican. ako se ne varam. pobeda dobrog i pravicnog coveka nad zlim i nepravicnim covekom tolika. s obzirom na zadovoljstvo. i to u odnosu prema zadovoljstvu i prema bolu. meseci i godine. ako je istina da ovima odgovaraju dani i noci. nece biti na odmet da se vratimo na ono to je prvo izreceno i to nas je dovde dovelo. Prema tome. Ako obrnuto elimo da saznamo koliko je istine sko zadovoljstvo kralja udaljeno od onog koje pripada tiraninu. pravednog i nepravednog.

i to na taj nacin da onome ko ne mo e da pogleda unutra. kao Himera. Napravi sada jedan drugi lik i neka to bude lav. Skila. da on ne tvrdi ni ta drugo nego to da mu je korisno toviti i jacati mnogostruku zver. Pa neku koja se odnosi na ona prastara bica mitologije.Upravo tako je receno. te da mu je isto tako korisno da coveka izgladnjuje i ucini 589 ga toliko slabackim da ga bilo koja od one druge dve ivotinje mo e vuci i voditi kud hoce. a potom jedan lik coveka. pa mu je pred ocima samo e spolja nja ljuska. Kako? upita on. tome kakvu moc ima jedno i drugo. no neka bude tako napravljeno. Sastavljeno je rece. tome koja su svojstva nepravicnog i pravicnog delanja i . c Kakvu sliku? upita on. nego. a drugi neka bude na drugom mestu po velicini. na coveka. Nacinjen je i taj spolja nji omotac rece. onaj ko govori da se pravicna dela vi e isplate. Recimo sada onome ko tvrdi da se tome coveku isplati ciniti nepravdu a ne isplati se pravicno delanje. po to su reci plasticnije i lak e se obraduju od voska i drugih slicnih materija. u stvari tvrdi da se mora delati i govob riti ono to ce coveku unutar onog coveka65 dati najvecu snagu i vladarsku moc nad onom mnogoglavom ivotinjom. koja okolo ima glave pitomih i divljih ivotinja. sve to izgleda kao jedinstveno ivo bice.03 d Ali to je posao za iskusnog skulptora. Tako se govori. po to smo se saglasili . A sada rekoh porazgovarajmo s onim koji je to rekao. Kerber. To je lak e. 290 U svakom slucaju rece to bi govorio onaj ko hvali nepravdu. S druge strane. Nacini oko toga spolja nji omotac tako da nalikuje na jedno. kojima se govori da su bila mnogi prirodni oblici koji su srasli u jedno. rastr u i pro diru jedna drugu. da bi onaj koji je to rekao shvatio ta je rekao. Napravljeno je! Sastavi sada to troje64 u jedno. lava i ono to lavu pripada. kao covek. da ih treba pustiti da se medusobno bore. Napravimo ka em sliku du e. . i neka prvi bude daleko najveci. a da mu nije korisno da medu njima uspostavlja slogu i prijateljstvo. Napravi dakle jedan jedinstveni lik ivotinje arene i mnogoglave. ali tako da budu nekako prirodno srasli jedno s drugima. koja ima moc da se preobra ava i da sve to iz sebe same porada. naprotiv. i druga62 .

brine se za interese koji su svima zajednicki. ili . deluje tako da se medu njima uspostave prijateljske veze i da se one sve prema njemu prijateljski odnose. za ono to je obicajnim zakonima68 ustanovljeno kao lepo i bestidno hocemo li reci da je zbog sledeceg nastalo: lepo je tako oznaceno zbog toga to se u njemu ono to je u na oj prid rodi ivotinjsko podvrgava coveku. cineci ih na taj nacin robovima. i ne bivajuci zbog toga nesrecan zar u svemu tome. da li bi mu to donelo koristi. prirodu lava uzima za saveznika. koji neguje i hrani pitome biljke. Mislim da takav doista ni ta ne zna . koristi onaj ko hvali pravicnost govorice istinu.On postupa kao zemljoradnik. ugledu. ili bolje reci. ako bi prodao za zlato sina ili kcer. Uveravajmo ga onda blago jer ne gre i svojom krivicom67 ispitujuci ga ovako: 0 sretnice. bestidno je pak tako oznaceno zbog toga to se u njemu plemenita priroda potcinjava divljoj?" Hoce li ga to ubediti ili nece? Hoce. Da li on tako odgaja? Svakako. toj stvari rece on. bar prema ovome to smo ovde obrazlagali. ne aleci ni malo zbog toga. primajuci zlosretno . najbolji deo sebe samog potciniti najgorem? Ili. Doista. ono to je u nama bo ansko. i to robovima sue rovih i zlih ljudi. ako iz takvog prisvajanja sledi da ce. Pohvalom pravicnih dela66 na svaki nacin se goc vori istina. primajuci zlato. a divljima ne dopu ta da rastu. nekoga ko bi smatrao da mu je korisno na nepravedan nacin prisvojiti zlato. a onaj ko je kudi nece ciniti ni ta to bi bilo zdravo. ako mi poveruje. zadovoljstvu. ma kako veliku kolicinu novca primio? I ako ono to je u njemu samom najbo anskije prodaje u ropstvo onome u cemu je bo anstvo najvi e odsutno i to je u najvecoj meri nedostojno. nepravicnih pak ni ta drugo do la . ili . Ima li onda. Tako doista govori onaj ko hvali pravicnost. niti ce s poznavanjem same stvari kuditi ono to kudi. postavimo li pitanje .

onda on svakako mora da bude rob ovog najplemenitijeg coveka. po mogucnosti. nije li to zato b to je u nama nesrazmerno poraslo i ojacalo ono to je lavlje i zmijsko?72 Potpuno se sla em. c Tako je. budemo svi slicni i prijatelji. ona velika i mnogolika ivotinja?71 Jasno. Tako je. Tako je. onda. da moraju biti potcinjeni kao robovi. to jest volja. nego smatramo da je za svakoga korisnije ako je pod upravom bo anskog. podanicima. to im ne dajemo slobodu dok i njihovu du u ne uredimo kao i dr avu. To pokazuje i vaspitanje dece. stvarajuci u njemu kukavicluk? Sigurno. u kome d upravlja bo anska snaga. kao i najplemenitiji. podle e mnogoglavoj zveri? Zbog novca i nezasite lakomosti polako ga jo odmalena navikavaju na to da mesto lava postane maj73 mun. bude pod vla cu razuma.590 zlato. nego im laska. Ne mislimo onako kao to je Trasimah mislio . dakle. 70 XIII. bilo onoga to ga sam u sebi nosi. A ne kudimo li laskanje i ropsko vladanje zato to zbog njih ovaj deo. Ne kudi li se mekoputnost i mekoca zato to oni izazivaju slabljenje i otpu tanje onog to je lavlje. ili nekoga spolja. on ne postupa mnogo strasnije nego to je ucinila Erifila primajuci ogrlicu za ivot svoga mu a?69 Doista mnogo strasnije rece Glaukon dodav i: To bih ja odgovorio umesto na eg branioca nepravicnosti". Kako. a ne taj da je kod radnika najbolji deo74 po prirodi tako slab da ne mo e vladati ivotinjama u sebi. elimo da i takav covek. Jasno je. Misli li.75 vodeni istom silom. a i zakon ima tu nameru76 rekoh ja jer je zakon saveznik svih ljudi u dr avi. A za to misli da prljav rucni rad ima ne to sramno u sebi? Mo emo li za to navesti neki drugi razlog. i ne ostavljamo 292 e 591 ih dok im ne odredimo cuvare i vladare77 kakve i mi sami imamo u sebi. reci da je korisno ciniti nepravdu. Ako. da se i razuzdanost odavno kudi zato to u njoj prekomerno biva raspu teno ono zlo. dakle. iveti razuzdano . i sa kojim obrazlo enjem mo emo. i mo e nauciti samo to kako da im se ulaguje. pa ih tek onda pu tamo na slobodu. A kad se kudi oholost i zlovolja. naime. Izgleda da je tako. Glaukone. tako da.

On ce nastojati da vodi racuna . a ostale ce ceniti manje. dobija i snagu i lepotu. zar ne? Mislim da nece. lep i sna an. I kako prikrivanje zlocinstva da bi se izbegla b kazna mo e biti od koristi? Zar zlocinac.79 onda ce on to i ciniti odgovori Glaukon. . zanesen divljenjem gomile. tako je. c Pametan ce covek. i povecavace ili tro iti od imovine onoliko koliko bude mogao. zar njeno stanje nece biti savr enije nego to je stanje tela koje. Zatim ce ceniti i telesne potrebe i hranu. zar se onda zverski deo ne smiruje i ne pripitomljava. raditi dakle sve ono zbog cega postajemo gori. sve svoje sile upraviti na to i iznad svega ce ceniti one nauke78 koje ce njegovoj du i dati to stanje savr enstva.i vr iti necasna dela. ako radi toga nece biti i umeren. Jeste. zajedno sa zdravljem. i to ce biti utoliko vi e ukoliko je du a plemenitija od tela. A zar nece iz istog razloga i kod sticanja blaga primeniti red i harmoniju? On nece. ali nece pridavati va nost tome da bude d zdrav. dok se pitomi deo oslobada? A ako se du a u potpunosti preda najplemenitijem delu. da bi tu skladnost mogao dati i du i. beskrajno povecavati svoje blago i time samo gomilati beskrajna zla na sebe. i ako. on ce uskladiti svoje telo. ne postaje jo gori? A ako ga otkriju i bude za to ka njen. Ako zaista eli da bude istinski muzikalan. ali ne zato da se preda ivotinjskim i nerazumnim u ivanjima niti ce za tim u ivanjima te iti. On ce se upravljati prema tome. zdravlju. zajedno sa razborito cu. ali zato sticemo vi e novaca ili kakve druge moci? Nikako. e Njegov ce pogled uvek biti uperen na uredenje koje je u njemu i pazice da zbog mnogo ili malo imetka ne poremeti tamo ni ta. Jasno rece. stekne i umerenost i pravednost. prema tome. ako ne bude otkriven.

hoce prema njoj da uredi svoju du u. Razume se. a od onih za koje bude pomislio da bi mogla poremetiti njegovo stanje du e. sve se to meni cini opasno za razum svih onih slu alaca koji nemaju u sebi protivlek u stvarnom saznanju. Ali coveka ne smemo ceniti vi e nego istinu. Pa. jo bolje.2 jo je. naime. klonice se i u privatnom i u javnom ivotu. i te kako.Razume se.3 i zato treba da ka em ono to mislim. Mislim da ce to hteti u dr avi koju smo sada izgradili i koja postoji samo u mislima. 592 i kod pocasti ce paziti na isto: neke. za koje bude mislio da ce ga uciniti boljim. po to smo pojedinacno pretresli svaku vrstu du e. I KNJIGA DESETA St. ili. mislim. tome. kako mi se cini. I tako rekoh mislim da smo na u dr avu i u mnogim drugim pogledima zaista izgradili savr eno. na pesni tvo. u svojoj dr avi rekoh ali mo da nece u onoj u kojoj se rodio. 595a I. Uop te nije va no da li ovakva dr ava negde stvarno postoji ili ce tek u buducnosti postojati. Slu aj. odgovaraj! Pitaj samo! Da li mi uop te mo e reci ta je to podra avanje? Ni ja sam ne znam odredeno ta bi ono htelo da . pre svega. da je on prvi ucitelj i voda svih ovih lepih tragicara. Moram to da ka em rekoh iako me ljubav i po tovanje koje od detinjstva gajim prema Homeru c sprecavaju da govorim. dakle. Ali rekoh mo da za onoga koji hoce da je vidi i koji. Razumem. primace i u ivati dobrovoljno. ako se toliko bude brinuo . mi uop te nismo hteli da ga primimo. Kako to govori ? Ka em to samo vama po to me vi necete tu iti pesnicima tragedija i ostalim mimetickim pesnicima. Izgleda. a kad ovo govorim. Tako to. Tako je. ukoliko ono podra ava.' Kako to? zapita on. osim ako ga slucajno kakvo bo ansko znamenje ne dovede do toga. Sada. on onda nece hteti ni da se bavi javnim poslovima. njen uzor postoji na nebu. jasnije b da takvo pesni tvo uop te ne treba primiti. Na ta misli kad tako govori ? upita on. Hoce. po to ju je video. jer mib slim da je na zemlji nigde nema. Jer ce takav covek iveti prema njoj i ni prema kojoj drugoj.

. ja to mogao znati? To ne bi bilo nimalo cudno rekoh jer su 596 kratkovidi ljudi cesto videli ne to pre nego ljudi o tra vida.bude. Pa kako bih. onda.

d Po tvojim recima.4 Shvata li? Shvatam. kao i sve to sam malocas pomenuo. najbr e. sve to on stvara. dakle. koji izraduje i jednu i drugu od tih stvari. jedna za krevete. brzo samoga sebe i druge ivotinje. sve ivotinje su njegovo delo ukljucujuci tu i njega samog. a drugi stolove.5 Da.8 Ne veruje ? zapitah. on je tvorac zemlje. i sada ono mno tvo stvari koje b hoce . da na e ispitivanje opet zapocnemo onim metodom na koji smo navikli? Mi smo.7 Govori . upravo onako kao to to cini svaki od onih koji ne to rukama prave. zar ne? Kako da ne? I ti ce reci mislim da ono to on stvara . neba. Jedan od takvih umetnika je slikar. jedan za na e potrebe6 pravi krevete.To je tacno rece on ali ja ne bih imao hrabrosti da u tvome prisustvu ka em ono to bi mi. nego i sve ono to raste iz zemlje. nekom mocnom i cudnovatom coveku. Uzmimo. ima mnogo kreveta i stolova. Samo polako! Ubrzo ce ti biti potrebne jo jace reci. brzo zemlju. Ideju pak ili oblik po sebi zanatlija ne pravi. Zato se potrudi ti sam! Hoce li. palo na um. Kako ne bi bilo? Ali postoje samo dve ideje (ideai) za te stvari. Reci mi samo da li ti se cini da je postojanje ovakvog umetnika uop te nemoguce. cini to tako to. ili misli da on na neki nacin mo e biti tvorac9 svega toga. a osim toga. naime. Ili misli da bi nekako mogao? Nikako. mo da. bogova. svega to je na nebu i u Hadu pod zemljom. sprave i biljke. Svakako rece on ali samo prividno. ugledajuci se na njihov oblik (idea). to je u svakom pogledu cudotvoran sofist. kako ce onda nazvati tog zanatliju? c Koga? Onog koji sve takve stvari izraduje. ako hoce . a na neki drugi nacin ne mo e? Zar ne oseca da si i ti sam u neku ruku u stanju da sve to nekako izvr i ? Ali. a ne i u stvarnosti. i stvari na nebu. kao i sve ono to je tome slicno. mislim. onda. navikli da odredimo jedan jedinstveni oblik (eidos) za sve mnogobrojne pojedinacne stvari kojima dajemo jedno te isto ime. druga za stolove. Lepo rekoh svojim si odgovorom tacno pogodio stvar. Pa dobro. niti bi ijedan zanatlija tako ne to mogao napraviti. To nije te ko rekoh a svuda i brzo se obavlja. Pa onda obicno govorimo da svaki zanatlija (demiourgos). pak. ako hoce da uzme ogledalo i da ga svu296 e da nosi : brzo ce napraviti i sunce. koji bi to bio nacin? upita on. na primer. Jer taj majstor ne pravi samo sve takve sprave.

da je delo boga. za koji upravo ka emo da je ono to krevet jeste. nikako zacudili ako bi upravo tu bilo jo ne to to je. dakle. Hoce li rekoh da nam upravo ove zanatlije poslu e kao osnov za istra ivanje . a mo da i zato to je osecao neku potrebu da u prirodi ne stvori vi e od . Svakako tu nastaju nekakva tri kreveta: jedan koji po prirodi jeste. tome ta bi mogla biti priroda podra avaoca? Da. s obzirom na istinu. a samo po sebi nije bice. bio bi u opasnosti da ne govori istinu. nego ne to to je tek nalik na bice. c Ali je bog. bice u svom savr enstvu. prividan krevet! 597 II. stolar i bog. Da. dakle. Jedan koji je napravio stolar. mislim. zar ne? Tako je. bilo hotimice ili ne. A na neki nacin i slikar stvara krevet. Pa ako ne pravi ono to jeste.12 kako mislim.11 Ne bismo se. A onaj ko pravi krevet? Zar nisi malopre rekao' 0 da on ne stvara oblik (eidos).13 to su tvorci triju vrsta kreveta. Slikar. nego samo neki krevet? Da. Nikog drugog. ako hoce . Svakako . b Doista. Da. rekao sam. za koji rekosmo. zar ne? Jeste rece on ali krevet koji samo tako izgleda. ne. takvim stvarima. nejasno. ta trojica. ili kakvog drugog zanatlije. A kad bi neko govorio da je delo stolara.rece on bar prema uverenju onih koji se bave govorima . ili nekog drugog. I jedan koji je napravio slikar.nije istinito. onda on ne pravi bice (to on).

ili kako bilo. i kad bi on stvorio dva rekoh to bio svega jedan. ili dela zanatlija? Dela zanatlija rece on. ali dva ili vi e kreveta bog nije stvorio niti ce ih biti. dakle. a ne samo tvorac bilo kakvog kreveta. Tako to bi. ili nekako slicno? Tako bi bilo pravedno rece jer je bog stvorio i to i sve ostalo onako kako je po prirodi. da li se on zbog toga razlikuje od 298 sebe samoga ili ne. Pa kako ce ga onda zvati s obzirom na krevet? e Cini se rece on da je najbolje ako za njega ka emo da je podra avalac onoga to su oni stvorili. ili samo izgleda da je drukciji? I kako je to kod drugih stvari? On samo izgleda drukciji. dakle. zaista stvorio samo jedan. Ovako. i svi ostali podra avaoci biti prema kralju16 i istini na trecem mestu. Kako to? zapita on. to je to znao i to je hteo da bude istinski tvorac istinskog kreveta. b Razmisli sad . podra avaoca tice. Izgleda da je tako.'4 Tacno d Zato. 598 to se. od njega bi ta dva kreveta dobila svoj oblik i to bi onda bilo ono to krevet jeste. Hoce li da ga onda nazovemo prirodnim tvorcem toga. Svakako rece on. Reci mi sad . ovome: kako slikarska umetnost rece on. A hocemo li i slikara nazvati tvorcem i izradivacem kreveta? Nipo to. stvorio naime upravo ono to krevet jeste . slikaru jo ovo: poku ava li on da podra ava ono to zaista postoji. stvorio je taj prirodni15 krevet. Svakog onoga ko uradi ne to to prema pravoj prirodi te stvari stoji na trecem mestu nazvacemo. Verovatno. Ako ti jedan krevet vidi sa strane. podra avaocem. jer je i on podra avalac. ili spreda. dakle.jednog kreveta. . slo ili bismo se. iako to u stvari nije odvrati on. ali ne bi bila dva kreveta. A stolara? Zar njega necemo zvati tvorcem kreveta? Hocemo. Dobro rekoh. Onda ce i tragicar. A da li onako kakva jesu ili kakva samo izgledaju? I to mi tacno odredi! Kako to misli ? zapita on.

koju izdaleka pokazuje. ili onakve kakvima se oni pojavljuju i izgledaju? Da li je ona podra avanje izgleda ili stvarnosti? Ona podra ava izgled odgovori on. da nije sposoban za pesnika. buduci da su nai li na te podra avaoce. dragi moj. onda moramo pomisliti da je on prost covek i da je svakako nai ao na nekog cudotvorca i podra avaoca koji ga je prevario. tvrdi se. on ce stolarevom slikom. na primer. pa cak i bo anske stvari. Ali ako je slikar dobar. tome hoce da pravi dobru poeziju. Jer. kojima poema govori. kad vec od nekih ljudi slu amo da ti pesnici znaju sva umenja. gledajuci dela tih podra ava 599 laca. slikar crta obucara ili stolara i ostale radnike. Tako. Stoga je potrebno videti da li su oni koji tako govore bili nasamareni. zatim treba videti da li oni.postupa sa predmetima? Da li ih ona podra ava onakve kakvi oni zaista jesu i postoje. Svakako. a ne ono to stvarno jeste. kako se cini. Sasvim tacno. Posle ovoga treba da pogledamo tragediju e i njenog vodu Homera. predmet . Ali mi se cini. da je za dobrog pesnika doista nu no da zna stvari . u protivnom. ovaj izgledao prava sveznalica. pa ce kod njih stvoriti verovanje da je to zaista stolar. i kako ne postoji nijedna stvar koju on ne bi d bolje razumeo nego svaki drugi. moci da prevari decu i nerazumne ljude. a da se pri tom ni ta c ne razume u njihovu ve tinu. sve ljudske stvari koje se odnose na vrlinu i porok. Onda je svaka umetnost koja podra ava daleko od istine i to je. zato to on sam nije mogao da razlikuje znanje od neznanja i podra avanja. primecuju da su ta dela trostruko udaljena od bica i da se lako mogu napraviti bez poznavanja istine buduci da su prividi. da kod svih tih stvari moramo misliti na ovo: ako nam neko isprica kako je na ao coveka koji razume svaki posao i sve ono to pojedinci znaju. ako . III. jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali deo i to samo njen izgled (sliku). sve to ona mo e da izrazi. pa mu je.

kao da je to najbolje to mo e da uradi? Ja to doista ne mislim. Homeridi" ne pominju nikoga. i kakvo e su i mnoge druge dr ave. nego cemo to ostaviti. . kao to je to Asklepije cinio. Ali imamo prava da ga pitamo . te ce ovome davati mnogostruku prednost nad podra avanjem. pripisuju mudra dela. to se ostaloga tice. i ono to treba podra avati'7 i njegovu sliku. i ako nisi podra avalac. odgajanju ljudi . . nego stoji na drugom mestu i naucio si koje su to te nje koje ljudi u javnom i privatnom ivotu cine boljima ili gorima. pitajuci ga: da li se zaic sta razume u lekarsku ve tinu ili samo podra ava lekarske reci. 300 Ni sami 600 A da li se zna za neki rat koji bi za vreme Homera i pod njegovim zapovedni tvom ili po njegovom savetu bio srecno voden? Ne zna se ni za jedan. najvi im i najsjajnijim stvarima: . dakle. Ili. kakvog smo vec pomenuli. tome to podra ava ima stvarno znanje. naime. A ko tebe hvali? Zar ce biti nekoga ko ce te pomenuti?" Mislim da nece odgovori Glaukon. dalje: koga je. velike i male. ozbiljno baviti stvaranjem slika i da ce smatrati za cilj svoga b ivota. nisi po svojoj vrlini. odgovor necemo tra iti od Homera ili kakvog drugog pesnika. upravljanju dr avama i . a mi Solona. kao to je onaj ostavio svoje potomke. On ce takva znanja primenjivati na stvarno delanje. vi e ce se.18 pripremio za ucenika lekarske kole? Ni . i doista poznaju ono . dobri pesnici i ka u ne to. a ne onaj koji slavi druge. polazeci od istinske vrline. uspeo da izleci neki pesnik. ratovima i vodenju d ratova. truditi oko toga da on bude taj koga drugi slave. ako. trudice se da za sobom ostavi uspomenu na mnoga i lepa dela koja je pocinio. cemu se svetini cini da dobro govore. kao Taletu iz Mileta i Anaharsidu iz Skitije. To i ja mislim rece on jer slava i korist ovde svakako nemaju istu vrednost. kao tvorac slika. misli i pronalasci koji su od znacaja za umenja ili za druge poslove? Ni ta od svega toga. onda nam reci koja je dr ava tvojom zaslugom dobila uredenje bolje od onoga koje je Likurg dao Lakedemonu. Onda ce se kako verujem on pona ati suprotno tome ako je istina da . tek na trecem mestu. mo da. Misli li da ce se onaj ko je u stanju da stvara oboje. To svakako treba ispitati rece on. Ili se. stari ili novi i koga je on.poezije. drugim ve tinama ga necemo pitati. dobile od svojih zakonodavaca? Koja dr ava mo e reci da si ti bio dobar zakonodavac i da si im koristio? Italija i Sicilija hvale Harondu. kojima Homer govori pitacemo ga ovako: 0 dragi Homere.

preneo na svoje sledbenike jedan nacin ivota koji se jo i danas naziva pitagorejski" i po kojem ovi misle da se razlikuju od ostalih ljudi? Ni . zbog te mudrosti. da su ih njihovi drugovi gotovo nad glavama nosili. Sokrate. sve dok ne bi u dovoljnoj meri primili vaspitanje. . i li bi e za njima kuda god bi oni po li. Jer Kreofil. ako oni to ne bi hteli.No ako nije uticao na javni ivot. dok je bio iv. i njih su. Zar onda necemo tvrditi da su svi stvaraoci pocev od Homera. a. da je Homer zaista mogao da vaspita ljude i da ih cini boljima. tome se ni ta ne govori. dru benik Homerov. cini mi se da govori su tu istinu odgovori on. zar ne bi stvorio mnoge ucenike i sledbenike i zar ga oni ne bi voleli i po tovali? Protagora iz Abdere. Prica se. toliko voleli. svojim licnim ib votom bio vod u vaspitanju onima koji su ga voleli i s njim se dru ili? Da li su ovi potom preneli potomstvu nekakav homerski nacin ivota. ako je istina ono to se . A da su Homer i Hesiod bili u stanju da privole ljude vrlini. Zar ne? Svakako. potpuno zanec marivao i prepu tao ga samom sebi. Ali. koga su zbog toga neobicno voleli. samo podra avaoci slika istinske vrline . prema onome to se govori. . i da je u tome bio sposoban ne samo da podra ava nego i da saznaje. Glaukone. Sokrate. Homeru pripoveda. da je taj Kreofil svoga prijatelja. dr ali bi ih cvr ce nego samo zlato i primoravali bi ih da ostanu kod njih. IV. onda ih njihovi savremenici sigurno ne bi pu tali da kao rapsodi lutaju po svetu. Prodik sa Keja i mnogi drugi su mogli da u licnom ophodenju uvere svoje savremenike d kako nisu u stanju da upravljaju ni svojom kucom ni dr avom ako oni ne upravljaju njihovim vaspitavanjem. izgleda s obzirom na svoju vaspitanost sme niji od svoga imena20. da li je onda Homer. naime. Stvarno se tako prica rekoh. upravo onako kao to je Pitagora.

nego. podra avalac. a da pri tom .i svega onoga . c Zar nismo tako rekli?2' Jesmo. ne razume ni ta od onoga to zaista jeste. Da li. jahac. mislim. neb cemu drugom: tom nacinu govora je ta velika cudotvorna moc urodena. ali ne razume ni ta osim podra avanja. ritmicki i harmonicki govori bilo . Zar ne mo emo reci da je tako svuda? Kako to? d Pa da za svaku stvar postoje nekakve tri ve tine: ve tina upotrebe. tako da ostali. dakle? Bice tako. kao to smo vec rekli: slikar pravi obucara. sarac i kovac. Jesam. A njih pravi sarac i ko\'ac? Razume se. obucarima ni ta ne zna i pravi je za one koji se u to i sami ni ta ne razumeju. bilo . . 601 upravo samo njegovu sliku. svakog ivog bica i svake radnje postoje zbog neceg drugog. mo da. lepota i ispravnost svake ve tacki napravljene stvari. nego hajde da ga ispitamo sasvim tacno. Mislim da zna kako ogoljena izgledaju pesnicka dela bez muzikalnih boja i govorena sama za sebe. ratovanju ili . Tako cemo. slikar zna kakve treba da budu uzde i dem? Ili to. nego razume samo njegovu pojavu (phainomenon). a ne zbog toga da se zadovolji svrha23 u odnosu na koju je sve to nacinjeno ili od prirode rodeno? Tako je. obucarima. Hajde. koji takode gledaju samo na reci. onda. Govori! Ka emo da slikar slika uzde i dem? Da. pazi sad na ovo: mi tvrdimo da tvorac slike. Zar ne lice nastavih ja na mlada. 302 Da. nego samo onaj ko ume njima da se slu i. Da li onda valjanost (arete). nego gledaju samo na boje i konture? Svakako. reci i za pesnika: svojim recima i izrazima daje on nekako razne boje od svake umetnosti. ne znaju ni oni koji ih prave. a da se istine i ne doticu. misle kako je sasvim lepo receno ako neko metricki. ali ne i lepa lica kakva se pokazuju oku u doba kad je njihovo cvetanje vec pro lo? Sasvim. Ne treba da to ostane samo napola receno.22 ve tina pravljenja i ve tina podra avanja. Svakako si ih cuo. cemu pesme pevaju.

biti znalac i on ce davati svoj sud . u svakom slucaju. ono to se svetini i onima koji ne znaju ni ta pricinjava kao lepo (dobro). Cini se da nece. udru en sa onim koji zna. Lep li bi bio taj podra avalac u poeziji s obzirom na znanje (sophia) . upotrebljivim i neupotrebljivim frulama. tome da li je to ispravno i dobro ili nije? Ili ce pak .Onda ce. proizvodac ce. tako ce svirac u frulu obja njavati proizvodacu frula na samom instrumentu koje su od njih pogodne za sviranje e i odredivace rnu kako da ih pravi. zar ne? Da. Prema tome. tome steci ispravno mnenje. a ta korisno. Prema tome. dakle. stvarima koje podra ava. . s obzirom na ono to se proizvodi. i to po nu nosti udru ivanja sa onim koji to zna i koji ce mu dati uputstvo ta treba da slika? Ni jedno ni drugo. podra avalac nece ni ta znati niti ce ispravno misliti . a proizvodac ce se pokoravati. s obzirom na njihove dobre strane ili nedostatke. Pa da. iako ni u jednoj stvari ne zna ta je kodljivo. Dabogme. on zbog toga nece podra avati manje. b Ipak. On ce. biti primoran da slu a tog znalca i da ima puno poverenje u njegov sud kad je rec . onome to slika. Znalac je pak onaj ko taj predmet upotrebljava. najiskusniji biti onaj ko ce se ovim predmetima slu iti i on ce morati da objasni tvorcu toga predmeta kako da uradi ne to to ce dobro ili rdavo poslu iti cilju kome je predmet namenjen. onome to stavlja u svoje poeme. A poctra avalac. 303 . kako se cini. a onaj ko mu bude verovao pravice ih. Ne osobito. dobrim stranama i nedostacima proiz602 vedenog predmeta. Podra avace. da li ce on iz upotrebe steci znanje .

A isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi. Ali zar nismo rekli da je . broju i te ini predmeta. izdubljeni jednako kao ispupceni. koje ne odustaje ni od jednog sredstva opsene. Tom slabo cu na e prirode koristi se slikarstvo. 304 603 Prema tome. A sve nas to d jasno upucuje na konfuziju koja postoji u du i. ovome: jedna i ista velicina nam ne izgleda ista ako je posmatramo iz daljine ili izbliza. Doista ne bi. Za ime Zevsa rekoh ja onda se ovaj posao podra avanja odnosi na ne to to je tek trece iza istine. stvarima koje podra ava na mimeticar ne zna ni ta to bi bilo vredno pomena. istim stvarima i u isto vreme nemoguce misliti suprotno?27 S pravom smo to rekli. c V. ne bi bio isti kao onaj koji pomi lja shodno merenjima. tako da se ne moramo upravljati prema utisku .28 Nesumnjivo. velicini. Onda bi najbolji deo du e bio onaj koji veruje merenju i racunu. bilo da to cine u jambima ili u epovima. onaj deo du e koji pomi lja protivno merenjima. A ta je u osnovi ta moc koju podra avanje ima i na koje je svojstvo coveka ta moc usmerena? . kojoj moci i svojstvu govori ? . kako se cini. kad on pocne da meri i pokazuje kako su pojedine stvari vece ili manje nego druge. u tome smo postigli saglasnost.2" Da li je tako? Jeste. Ali. u potpunom smislu te reci. nego ih obracunavamo. i kad su izvan vode. Zar onda merenje. merimo i odredujemo im te inu? Tako je. i to u ovom slucaju zbog gre ke cula vida kojoj je uzrok boja. ili su. odgovaralo bi necemu . zar mu se ne pricinjava cesto i ono to je tome suprotno?26 Da. brojanje i vaganje25 nisu najbolja sredstva protiv toga. podra avaoci su oni koji se bave tragickim pesni tvom. jednake. To je istina. Ne izgleda. Svakako. postigli dovoljno saglasnosti: .A i ta bi drugo? Evo dakle onog u cemu smo. a ne ozbiljan posao. e A taj posao obavlja razumni deo (logistikon) na e du e. zatim i cudotvorstvo i mnoge druge takve majstorije. to je njegov posao. A ono to je tome suprotno. podra avanje je igra. Da.

bez obzira na to da li oni rade zato to su primorani.30 Razume se. tome da . Postoji li i ne to drugo pored ovoga? Ne.to je u nama slabije.29 Svakako rece on. Nemojmo. eleo sam da . kao to je i kod gledanja bio u nesuglasici i imao u sebi u isto vreme i suprotne predstave . tome postignemo saglasnost. verovati samo onome verovatnom31 to proizlazi iz slikarstva. bezvredna (phaule). i pri delanju u nesuglasici i borbi sa samim sobom?33 Ali mi ovoga casa pade na pamet kako uop te nije potrebno da se sad slo imo. nego pridimo i onoj duc evnoj sposobnosti kojoj se i pesnicko podra avanje obraca i pogledajmo da li je ona plemenita ili bezvredna! To cemo zaista morati da ucinimo. A da li je covek u svima ovim slucajevima u sklad du sa samim sobom? Ili je on. ili po svojoj volji. dakle. vec prema rezultatima svog delanja. cineci to bez icega istinitog i zdravog. Nu no. Ve tina podra avanja je. dakle. i koji. jer smo se u toku ranijih rasprava vec dovoljno slo ili . A da li je to samo jedan njen deo? zapitah onaj koji se odnosi na culo vida. a u svim tim slucajevima su ili tu ni ili radosni. istim stvarima. Eto. govoreci da slikarska ve tina i uop te svaka ve tina podra avanja stavljaju u svoje proizvode ono to je daleko od istine. ili isto tako i onaj koji se odnosi na culo sluha i koji nazivamo pesni tvom? Verovatno i ovaj. a da se opet s druge strane takve ve tine b zdru uju i sprijateljuju s onim to je u nama daleko od razuma. vezuje se za bezvredno i rada ono to je bezvredno. misle da su srecni ili nesrecni. Pocnimo ovako! Mi ka emo da ve tina podra avanja32 podra ava one ljude koji delaju.

ili kad je usamljen i u toj samoci prepu ten sebi.34 Razume se. podneti to lak e nego ostali ljudi. Tako je odgovori on. ureduju svoje stvari onako kako razum savetuje da bi bilo najbolje. medutim. istovremeno i u istoj stvari pojave u coveku suprotne te nje. da bar bude umeren u bolu. VI. to je nevolja koja ga je snab la. tome to se dogodilo. tome to nam se dogodilo ne treba. upucujemo na lecenje i popravljanje . kao u bacanju kocki prema onome to je palo. ta to? zapita on. Tacno je rekoh ja ali mi se cini da sada e moramo pretresti ono to smo onda propustili. Odupirace se vi e ako ga drugi ljudi gledaju. Zatim. A sad cemo videti mo e li se desiti da se on uop te ne uzbudi.se u na oj du i javljaju mnoge ovakve suprotnosti i da ih je ona puna. Ovo poslednje je pre moguce. Tacno. zar ne? Da. i ucinice mnogo ta to ne bi hteo da ma ko vidi. Hoce li sad jedna od njih biti spremna da se upravlja po zakonu30 onako kako to zakon nala e? Kako to? Pa zakon ka e da je u nesreci najbolje to je moguce vi e sacuvati mir i ne uzbudivati se. onda ka emo da u njemu moraju postojati dve stvari. da se dr imo za udareno mesto i da vri timo. te da se. Tako je. jer uop te ne znamo ta je u takvim prilikama dobro a ta zlo. a osim toga je tugovanje prepreka svemu onome to nam je u takvim trenucima potrebno. kad mu se desi sudbinom da izgubi sina ili drugo ne to to mu je priraslo za srce. Ako se. A kad je sam. a uzbuc denje ne donosi nikakvo olak anje. Logos i zakon35 mu nareduju da gu i svoj bol. 306 Potrebno je razmisliti . Mi smo negde rekli da ce pravi covek. kao to cine deca kad su udarena. ili ako je to nemoguce. . nego da svoju du u na to privikavamo i da d je. 604 A sada mi reci . onda ce reci mnogo ta cega bi se stideo kad bi ga neko cuo. to je moguce br e. njemu ovo: smatra li da ce se on vi e boriti i odupirati bolu onda kad ga ostali ljudi gledaju. A ta je u takvim trenucima potrebno? upita on. sudbine ljudske ne zaslu uju da im se pridaje veliki znacaj. a ono to ga vuce da tuguje.

to se s takvim razlo nim dr anjem sagla ava. e Prema tome. a pametnu i smirenu narav. Jasno. Stoga bi pravda bila zadovoljena time to se takvom ne bi dopustilo da ude u dr avu. najbolje to imamo. ono. usmerava se na onu aroliku narav koja se lako uzbuduje. dakle. da mimeticki pesnik prirodno nije sklon tom boljem delu du e. nego onom drugom najgorem. to se u nama takvim nacinima razdra uje. 605 Svakako. dakle. Naprotiv. kao i po tome to se ne b obraca onom delu du e koji je najbolji. ne bi je lako mogli shvatiti oni koji dolaze na svecanosti i oni ljudi koji se odasvud u pozori tima prikupljaju. podlo no je raznolikom i arolikom podra avanju.onoga to je palo i obolelo. i njegov talenat (sophia)38 ne usmerava se na to da se ovome dopadne. Jer. ako se eli da ovom upravljaju dobri zakoni. koja je uvek samoj sebi jednaka. Doista. nije lako podra avati. bilo bi to podra avanje necega to je takvima potpuno tude. 39 On mu je doista nalik po stvaranju dela koja su. Sasvim jasno. na jadikovanje. pogotovo ako hoce da se kod mno tva proslavi. s obzirom na istinu.37 To bi zaista bilo najispravnije dr anje u slucaju nesrece. hrani i ojacava onaj deo du e koji razara razumnost. a ukoliko bi se i mogla podra avati. Bilo je. tromo. pravicno to smo do sada tog mimetickog pesnika kudili i to smo ga uporedivali sa slikarem. dakle ne kuknjavom nego onako kako lekarska ve tina nala e. Jasno je. i to se toga nikako ne mo e zasititi zar za to ne ka emo da je ono to je u nama nerazumno. Stoga i ka emo da je ono. i stra ljivosti sklono? Naravno da ka emo. A ono to nas vodi secanju na nesrecu. bezvredna. Slicno . jer se ba takva narav mo e dobro podra avati. on budi.

mo e da pokvari i odlicne ljude. isplace i dovoljno izjadikuje. Na koji to nacin? Ako ima na umu da smo jedan deo du e. kao da je to mu ki. Sasvim tako. sve u redu zapitah kad gledajuci coveka. onda je to. koji su od istine veoma daleko. sa vrlo malim brojem izuzetaka. najstra nije. ili kakvog drugog tragickog pesnika. postupa i mimeticki pesnik. te se predaje dugoj govoranciji ispunjenoj jadikovkama. da takvog coveka hvali i s njim saucestvuje. Njemu se tada cini (kad posmatra patnje drugih) da za njega samog nema niceg nedostojnog. to ne izgleda razlo no. postanemo gordi ako mo emo da sacuvamo spokoj stvo i ako mo emo da e podnesemo. Ako ona to zaista cini. neprikladno predaje tuzi. pa kad mu je pesnici daju. ovaj ugada neumnom delu du e. silom zadr ali/3 te mu nismo dopustili da svoju glad utoli. enski.41 Znam! Kako ne bih znao? A ako nekoga od nas zadesi sopstvena nevolja. pa prepu tajuci se i sami tome osecanju. koji inace va i kao dobar. Da li je onda sa tim hvaljenjem. vec se radujemo i hvalimo ga?42 Ne. cas da su male. ili koji se. To sam zapazio. . naime. ukoliko nije dovoljno preobra en smisaonim govorom44 ili 308 b obicajem. sa kojim ne bismo eleli da se izjednacimo jer bismo se toga stideli. popu ta u svom nadzoru nad onim placljivim delom. ako se kakav drugi covek. koji du i svakog pojedinca daje izopacen ustav. ba naprotiv. primecuje li kako onda. Ali jo nismo podigli onu najte u optu bu protiv te umetnosti. d kako podra ava nekog od junaka koji je u alosti. te fantazirajuci stvara fantome. Slu aj i gledaj! I oni najbolji medu nama kad slu aju Homera. da se. tako mi evsa. a taj deo du e po svojoj prirodi tra i takvu hranu. on je zadovoljan i veseo. 606 Doista ne izgleda rekoh ja ako na to gleda na jedan odreden nacin. nego za iste stvari dr i cas da su velike. onom to ne razaznaje ni ta je vece c ni ta je manje. Jer.onome ko bi vladavinu nad dr avom prepustio rdama i na taj nacin im i dr avu predao i omogucio da ovi najbolje ljude pobiju. A onaj deo na e du e koji je po prirodi najbolji. busa u grudi zna da u tome nalaze zadovoljstvo. VII. svakako. u na im licnim nevoljama. hitaju da takvog pesnika pohvale kao dobrog pesnika koji nas je najbolje umeo dovesti do takvog stanja. VII. pevajuci40. Jer najstra nije je to to ona. a ono drugo to smo tamo hvalili. ne o ecamo gnu anje.

ako hocemo da budemo bolji i srecniji mesto gori i nesrecniji. i na naprasitost i na sve na e po ude. kako mi ka emo. na osecanja radosti i bola. a sve to. onda ce ti zadovoljstvo i bol u . a veoma se raduje kad cuje alu pri podra avanju na komicnoj pozornici. nacinio se neprimetno komediju i od sopstvenog ivota. ono nam odreduje za gospodare ono to bi trebalo da nam bude sluga. Jer ako u lirskim i epskim pesmama primi slatkorecivu Muzu.45 kad u tudim emocijama odgajimo i ojacamo sa aljenje. malom broju njih uspeva da prosudi neizbe nost delovanja tudih emocija na na e.46 U svakom slucaju rece on. on nalazi da je na dobitku. ti sam stidi da bude sme an. Glaukone. prati na e delanje. a cim si joj dao suvi e veliku slobodu. d Isti takav uticaj ima pesni tvo i na ljubavni ivot.Naprotiv. preziranjem celokupnog poetskog dela. da sam ne bi izgledao kao neozbiljan lakrdija . da je za vodenje i kultivisanje ljudskog ivota vredno ponovo ga uzeti i izucavati. Nemam ta da ka em protiv toga rece on. dakle. c To je iva istina. naime. onda takve hvalitelje Homera treba blagonaklono primiti i pozdraviti ih kao ljude koji cine naj 607 bolje to mogu. A zar to isto ne va i i za sme no? Ako se. pa ne prihvata da. a ipak mora znati da u na u dr avu smemo primiti samo one pesme koje su himne bogovima i pohvalni govori namenjeni dobrima. sretne ljude koji hvale Homera i govore da je taj pesnik vaspitao Heladu. i sav svoj ivot prema tome pesniku urediti i iveti. jer tako stice zadovoljstvo. i ne odbija to kao lo primer. ili kad je kod kuce slu a . i treba se saglasiti s njima da je Homer najveci medu pesnicima i prvi medu tragicarima. . e Ako. Ono gaji i zaliva ono to bi trebalo da se osu i. Jer. mislim. bude li en tog zadovoljstva. nece nam biti lako da ga u sopstvenim stanjima suzbijemo. zar ne cini onda isto kad je u pitanju i sa aljenje? Jer si sada pustio na slobodu onu sklonost prema komicnome koju si. svojim razumom sprecavao kada je htela da nacini alu.

ukoliko svoju odbranu dadne u lirskim stihovima. i to najvi e kad je posma d tras zajedno sa Homerom. najvi e tada. koji nisu pesnici nego su samo prijatelji poezije. Ali bi bio greh kad bismo hteli da rtvujemo svoje pravo mi ljenje. To je su ta istina. pa: silna gomila preterano mudrih ljudi". ipak uzdr avaju od svoje nekada nje ljubavi koju vi e ne smatrahu korisnom. a mi cemo ih e prijateljski slu ati. Isto tako treba reci da cemo mi sa zadovoljstvom primiti zabavno i mimeticko pesni tvo ako nam ono ma na koji nacin doka e da u jednoj dr avi koja ima valjane zakone. podle e carima poezije. mi bismo se. pa cemo sami sebi pevati ove prigovore i ovu carobnu rec50 i cuvacemo se da ponovo ne 310 padnemo u detinjsku ljubav koju mnogi ljudi prema njoj gaje. niti da ona dodiruje istinu i da je dostojanstvena . mi cemo reci jo i to da izmedu filozofije i pesni tva vec postoji neka stara nesuglasica. umesto zakona i logosa. 608 radovali kad bi se ona pokazala kao najbolja i istinita."8 Jer reci kao to su kucka koja laje na svoga gospodara". i mislioci bri ljivo tra e uzrok svojoj gladi". b VIII. Pevacemo. c pa onda: veliki su u svome glupom i praznom pricanju". Pa onda bi bilo pravicno da joj dopustimo povratak u na u dr avu. iako s mukom. ili u kakvom drugom metru? Sasvim pravicno. ali sve dok ona ne bude u stanju da se brani. prijatelju moj. treba braniti to smo se opet vratili pesni tvu.47 .49 sve to i hiljadu drugih stvari pokazuje koliko je stara njihova nesloga. kao to se oni. s punim pravom isterali iz dr ave. Ako nas. tako se i mi klonimo ljubavi prema poeziji koja nam je u na im lepim dr avama vaspitanjem data. kojem se uop te uvek misli da je najbolji. onda neka se ka e da smo ga. da takvu poeziju ne smemo smatrati ozbiljnom. dotle je smemo samo slu ati. i da ka u kako ona nije samo slatka nego i korisna za dr ave i za ljudski ivot. mora i ono imati svoje mesto. Cak cemo i njenim za titnicima. Pa i nama samima bi bilo od koristi da se ona pojavi ne samo kao slatka vec i kao korisna. dakle. zar ne? Da. jer smo mi i sami svesni kakav caroban uticaj ono ima. I ti. zato to je takvo. dakle. Kako da ne? A inace je sa nama kao sa zaljubljenima i.dr avi kraljevati. Na to nas je nagnao razum. dozvoliti da u prozi govore u njenu korist. dodu e. A da nas pesnici ne bi optu ivali kako smo bez srca i neotesani.

a mo e li ti to da ka e ? Ako se ne varam. jo veca nego to izgleda. Onda slu aj -*r rekoh ja. jo nismo razmatrali najvecu nagradu za vrlinu i darove koji je ocekuju nastavih ja. a ne za vecnost? Ne mislim. da treba verovati u ono to smo b . dragi moj Glaukone.5' mora nje cuvati. Posle ovoga to smo kazali rece on sla em se s tobom i mislim da ce se i svi drugi slo iti. e A da li to to tako naziva shvata isto kao i ja? Na ta smera ? Na to da je sve ono to razara i ono to kvari lo e. Pa onda? Zar misli da besmrtna stvar52 treba d da se bori za to kratko vreme. tako da nas ni slava. Samo govori! Zove li rekoh ne to dobrim. niti smeju uciniti da zanemarimo brigu oko pravicnosti i . ostalim vrlinama. ni vlast ni poezija ne srrteju odvojiti od du nosti. tako mi Zevsa. a da je dobro ono to izbavlja i to je korisno. Vreme od detinjstva do duboke starosti je tako neznatno prema vecnosti. Ali za to ti to govori ? Zar nisi osetio da je na a du a besmrtna i da nikad ne nestaje? rekoh. ni novac. njoj rekli i da se slu alac. mogu. da i ti to mo e jer nije nimalo te ko. Tada me on pogleda i zacudeno uzviknu: Nisam. I zato bih rado cuo od tebe to to nije te ko. Sa ovim se u potpunosti sla em rece on. cak. c IX· A ipak. Ako pored vec pomenutih nagrada postoje neke jo vece. onda znaci da ti pominje ne to neobicno veliko. Zaista se ni ta veliko ne mo e dogoditi u tako kratkom vremenu.i ozbiljna. ako hoce da u svojoj du i sacuva onaj red i ono uredenje. Jer je borba oko toga da li cemo postati dobri ili rdavi velika. a ne to pak lo im? Dabogme. Mislim. A ta bi se veliko moglo desiti u jednom kratkom vremenu? zapitah. Za mene jeste rece on. .

tako reci. e Pa onda razmisli. koga su uhvatili u vr enju nepravicnih dela. posmatraj i du u na taj isti nacin. time to u njoj borave ili joj se pridru uju. Je li tako? Jeste. ili ako je to ne razori. da bi ga na kraju u celini rastvorilo i razorilo? Kako i ne bi? Prema tome. . za ito glavnica. i da je. trule i ili necem drugom ne verujemo . a sopstvena da ne razara. a za telo u celini bolest. u ustajalosti. koja je telesno zlo. cemu smo malocas govorili biva poni teno sopstvenom zlocom. Ali kako? Ka e li da za svaku stvar ima ne to 609 lo e i ne to dobro? Na primer. To je sve ono . cemu c je upravo govoreno: nepravicnost. ako medu bicima pronademo neko.I ja tako mislim rece on. da bi je konacno usmrtile i odvojile od tela? To nikako rece on. Hajde sad. propada zbog one nepravicnosti koja je bolest du e. zar ne cini pristupljeno rdavim. skoro svim stvarima prirodeno neko zlo i bolest? I ja tako mislim rece on. A kako bi i moglo? rece on. tako i sve ono d . Pa onda kad neko od tih zala necemu pristupi. Apsurdno. razgraduje telo.53 Da li neko od tih zala razgraduje du u i razara je? No pripazi da se ne prevarimo te da poverujemo da covek nepravican i neuman. za bronzu i gvo de rda. da je lo e za oci krmeljivost.54 koja mu se pridru uje i nastanjuje se u njemu da bi ga postepeno kvarila. neumerenost. razjeda ga i dovodi do toga da vi e nije telo. Bolje ce biti ako . stra ljivost i neupucenost (amathia). tome razmi lja ovako: kao to bolest. Glaukone rekoh ja da ni za pokvarena jela ma u cemu bila njihova pokvarenost. a za drvo trule . Ali bilo bi apsurdno (alogon) da tuda pokvarenost ne to razara. Da li nepravicnost i ostale zloce55 u du i. dovode do toga da du a propada i da se gasi. nema niceg drugog to b bi je moglo kvariti. za koje dodu e postoji zlo koje ga cini bolesnim. A ima li upitah ja neko zlo koje du u cini rdavom? Naravno rece da ima. svaku stvar razara prirodeno joj zlo i beda. ali koje ga ipak ne bi moglo rastvoriti razarajuci ga zar iz toga ne bismo saznali da nema propasti za bice cija je priroda takva? Tako je rece po svoj prilici. niti ce to uciniti ono to niti je lo e niti je dobro. Dakle. Jer ono to je dobro nijednu stvar nece razoriti.

ne dopustimo ni nekom drugom da govori da du a ili ne to drugo bivaju razoreni time to c u njih prodire tude zlo. a telo ne to drugo. i da d ona po samoj svojoj prirodi ubija. ili kakvom drugom bole cu. Ali doista mo e biti siguran u to rece on da niko i nikada nece dokazati da du e umirucih postaju zbog smrti nepravicnije. ili dokazujemo da ne govorimo dobro. Ali ako pokvarenost samih jela prouzrokuje u telu ono lo e stanje koje je ovome prirodeno. ako istinito govori taj to se takvim razlozima slu i. dakle. Pod istim uslovima. b ili. samo da ne bi bio prinuden prihvatiti besmrtnost du e tada cemo zakljuciti. nikada tako ne to pre no to bi neko dokazao da du a zbog takvih patnji tela postaje nepravicnija i bezbo nija. ne budeci pri tom u svakome od njih njegovo prirodeno zlo. Doista rece ima u tom govoru necega. odnosno da ne to biva razoreno onim zlom koje necemu drugom pripada. X. nikada necemo verovati da telo propada zbog tudeg zla. usmrcujuci one koji je steknu. ili usmrcenjem tela makar ovo bilo iseckano na najsitnije komadice. Iz tog istog razloga produ ih ja ako telesna pokvarenost ne prouzrokuje u du i du evnu pokvarenost. ne kazujemo nikada da bi du a mogla i najmanje biti razorena groznicom. druge koji . Buduci da je pokvarenost jela jedno.da telo od njih mora biti razoreno. jedne koji je steknu vi e br e. reci cemo da je telo moralo da bude 610 razoreno bole cu. osim ako ovo nije u njemu prouzrokovalo njegovo prirodeno zlo. Ispravno govori rece on. dok je to neopovrgnuto. Pa onda. ne kazujmo. koja je telesno zlo. nikada necemo verovati da du a biva razorena dejstvom nekog njoj tudeg zla bez njene sopstvene pokvarenosti. da je nepravicnost kao kakva bolest smrtonosna za onoga ko je poseduje.56 No ako se neko ipak usudi da se usprotivi na em dokazu i da govori kako samrtnik postaje gori i nepravicniji.

62 Nu nim nacinom rece on. s mukom ce zlo kojim se druga stvar uni tava razoriti du u. znano ti je da bi to uvecavanje i lo na racun smanjivanja broja smrtnih bica. obilno ispunjena arenilom. Najzad. sad .64 Da bismo. pa cemo onda videti da je ona. ni uvecavati. da je to tako rekoh ja. e usmrcuje druge59 ako joj se za to uka e prilika. mo e biti takva da je. Jer. ne mo emo poverovati ni u to da du a. medutim. mnogo lep a i moci cemo mnogo bolje da razlikujemo pravicnost i nepravicnost i sve ono . a sada nam du a izgleda tako. No ako je doista tako. u stvari. S druge strane. koji nisu na najbolji nacin sintetisani. doista s mukom rece on. osim ono cemu je prirodeno. Ali rekoh ja ne mo emo sasvim u to poveb rovati. da je besmrtna. Uzmimo. kao i drugi dokazi. Lepo govori rekoh ja. zakljucicemo da nepravicni ljudi ne umiru. kao to se to sada de ava. jer ako ga usmrcuje. te ako je vecno bice. Kako to misli ? zapita on.41 Po svemu sudeci. nego je moramo u potpunosti i razumno posmatrati onakvu kakva je kad je oci cena od svega toga. Jer ako uistinu nijedna ne biva razorena. izgleda tako. Jer ako bi se broj besmrtnih bica uvecavao. A da je du a besmrtna. dakle. a one koji njome raspola u ne samo da vecinom ostavlja u ivotu nego te koji su jo ivi dr i u stalnoj nesanici. ni ono prirodeno ni ono tude. njihov broj se ne bi mogao ni smanjivati. pokazati da nepravicnost. Jer ako sopstvena pokvarenost i sopstveno zlo uistinu nisu dovoljni da usmrte i razore du u. ona sama u odnosu na sebe kao takvu. Po svemu sudeci. cemu smo dosad raspravljali. shvata li onda da uvek postoje jedne te iste du e. ili ne to drugo. nejednako cu i razlicito cu. pogubljenjem koje im se odreduje kao kazna. ne smemo je gledati onakvu kakva je sad: unaka enu zajednicom sa telom i drugim zlim stvarima. sasvim nasuprot tome. 314 c znali njeno pravo bice.57 Zevsa mi rece on nepravicnost se ne pokazuje tako stra nom za onoga ko je poseduje.5S Ali pre ce se. to ka e i dokaz koji smo malopre naveli. te bi tako na kraju sve postalo besmrtno. mislim. po svojoj najistinitijoj prirodi. Prema tome. jer dokaz (logos) za to ne postoji.je steknu manje sporije. buduci da ne postoji nijedno zlo.60 Tako je ona po svemu sudeci daleko od toga da bude smrtonosna za onoga u kome boravi. kojim bi se du a mogla 611 razoriti nu nim nacinom i jasno sledi da je ona vecno bice. Nije lako odgovorih ja da bude vecito ono to je sastavljeno iz mno tva delova. XI.63 Istinu govori . ona ga time spa ava od zala.

dosta smo . i da du a treba da cini pravicna dela. ali se ta istina odnosi na nju samo kad je du a onakva kakva se sada pojavljuje. Jeste. pa ne spominjasmo ni platu ni slavu koje se za pravicnost dobijaju. njoj.66 Sasvim istinito govori rece on.smo kazali istinu . alge i kamenje. jo i Hadovu kacigu. a gle d dali smo kao ljudi koji gledaju morskog boga Glauka. kakvo dru od nje mo e postati ako se sasvim oda podigne iz morskih dubina u kojima se moramo je besmrtnog i tvo tra i i svome bicu. i to onu i onakvu platu kakvu . tako i mi posmatramo du u u takvom stanju u koje je dospela iz hiljadu zala. moramo gledati na ne to drugo. ako upravo spomenutim kvalitetima dodamo platu za c pravicnost i ostale vrline. tako da on mnogo vi e lici na kakvu ivotinju nego na ono bice koje je nekada bio. od sada mo e prigovoriti. tome govorili. i pored tog prstena. Zar nam se. bez obzira da li ima ili nema Gigov prsten65. moj Glaukone! Na ta? zapita on. kuda spada i kakva je. A sada mislim da smo njena stanja i patnje u ljudskom ivotu dosta pretresli. e Na njenu ljubav prema mudrosti. jer su prvobitni njegovi delovi otrgnuti od tela delimicno razbijeni i potpuno unaka eni talasima. sada nalazi vecitog. nego dokazivasmo da je pravicnost sama po sebi najbolja za du u samu po sebi. Pa onda rekoh ja u izlaganju (en to b log6) smo sve ostalo zanemarili. Mi. Tako bismo je mogli videti u njenoj pravoj prirodi i saznali bismo da li je mnogolika i!i jednostavna. medutim. kao to ka ete da Homer i Hesiod spominju. da vidimo za cime ona te i. a isto tako i zemlje i kamenja koje radi tobo njega bla enog u ivanja obilato i divlje pritiska. XII. a ne mogu vi e tako lako da ga vide onakvog kakav je bio. i gledati kao rodaku onog bo anstvenog. ta ako se i oslo 612 bodi se kamenja i koljki koje sada svuda po njoj vise. a ne to drugo je naraslo po njemu: koljke. Glaukone.

ako se toga ne bih secao rece on. da ce sve to njemu konacno izici na dobro jo za ivota. osim ako mu nije bilo sudeno neko zlo zbog ranije pocinjenog greha? Svakako. da se vi saglasite u tome da se ona slavi zbog toga to prikuplja pobednicke nagrade. dakle. . i da te nagrade dodeljuje i onima koji je stvarno poseduju. upra nj avaj uci vrlinu. ipak treba s tim saglasiti radi raspravljanja. po svojim osobinama. A vec se pokazalo da pravicnost daje trajna dobra i da ne obmanjuje one koji su je stvarno stekli. koje i kakve bi bile pobednicke nagrade pobedniku od bogova. ili bolest. Pa onda rekoh ja najpre cete mi vratiti to da ni pravican ni nepravican covek nisu. a drugi mrzak. Prirodno je rece da bo anstvo ne zanemaruje onoga ko mu je slican. Po to smo ovo poslednje prosudili.pravicnost obezbeduje du i i od ljudi i od bogova. ili u neko drugo stanje za koje se misli da je zlo. dok je covek iv i onda kad se njegov ivot okonca? Svakako. sve dolazi kao najbolje. pravicnom coveku prihvaticemo ovo: ako zapadne u siroma tvo. Eto. Treba li onda . a nepravican kao pravican. Tako je. b bo anstvu toliko slican koliko je to za coveka moguce. tra im da mi zbog pravicnosti vratite natrag onaj ugled koji ona ima u bogova i u ljudi. kao to smo se u pocetku saglasili. iako to ne mo e ostati skriveno bogovima i ljudima. koje joj pripadaju upravo zbog ugleda to ga u iva. e Pravicne stvari tra i rece on. Pa ako nisu skriveni. to nam se ne mo e prigovoriti rece on. Ili se mo da toga ne seca ? Doista bih bio nepravican. A hocemo li se saglasiti i u tome da ono to od 613 bogova dolazi miljeniku bogova. nepravicnom coveku misliti na nacin koji je tome suprotan? U svakom slucaju. va e je mi ljenje bilo da se. skriveni pred pogledom bogova. Jer bogovi doista nikada ne zanemaruju onoga ko je sve svoje napore usmeno na to da postane pravican i.68 jedan od njih biti bogovima drag. ili posle smrti. Hocete li mi onda vratiti ono to ste u toku izlaganja od mene pozajmili?67 ta zapravo? Slo io sam se s vama da pravican covek mo e izgledati i u mnenju va iti kao nepravican. kao i radi prosudivanja pravicnosti same po sebi naspram nepravicnosti same po d sebi. Ili mo da necete? Vraticemo rece. dalje. Tra im. . onda ce. Jer.

udaju svoje kceri za onoga koga oni hoce. dakle nastavih ja pored onih do614 bara koja daje pravicnost sama po sebi. nepravicnim ljudima. a c na kraju bivaju ismejani. S druge strane. kad dodu u svoje zrele godine. kao da si to od mene cuo. Za sve to zamisli da trpe nepravicni ljudi. bilo ono to bogovi i ljudi daju kao nagrade. Pravi trkaci pak. ene se odakle hoce. zauzimaju u svojoj dr avi one polo aje koje hoce. pravicnim. kad ostare. oni estoko jurnu. To bi.70 XIII. kao platu i darove pravicnome coveku za vreme njegova ivota. Ne dogada li se tako ne to najce ce i kada je rec . . koji dobro grabe odozdo. kojima si ti istinito govorio. kao i na kraju njihovog ivota. pravicnim ljudima d ka em upravo ono to si ti govorio . dobijaju nagrade i odlaze ovencani. po to trku valjano izvedu do kraja. da bivaju rtve onih surovosti . na kraju trke dolijaju i bivaju ismejani. Hoce li onda trpeti ako ja . da pravicni ljudi. nepravicnim?69 Reci cu. zlostavljani. Ba tako. ukratko. . dakle.Svakako i po mome mi ljenju rece on. da bivaju ibani. ja sada govorim . A ta je rekoh sa onim nagradama koje dolaze od ljudi? Zar to nije ovako. trpe uvrede i od stranaca i od svojih sugradana. i da. ukoliko i uspevaju da prikriju svoju nepravicnost dok su jo mladi. ako treba da se dr imo onoga to jest? Da li ti se cini da nepravicni ljudi postupaju upravo onako kao to na trkama postupaju oholi i neizve bani trkaci. sve to si ti govorio . e muceni. Ali jo jednom: hoce trpeti da ti ja tako govorim? Svakako rece jer pravicne stvari govori . nepravicnim ljudima ka em da vecina njih. ukratko. oni od ljudi dobivaju po tovanje i nagrade. ali ne i kad se odozgo vracaju? Isprva. te pognute glave odlaze bez venca. pravicnim ljudima? Na kraju svakog njihovog poduhvata i svakog odno enja s drugima.

Pamfilca rodom. pune e blata i pra ine. i svi su do li u neko cudno mesto gde su bila dva otvora u zemlji. ako su. . naredili su da idu na levu stranu i nadole. lepa i stalna nagrada! A ipak sve to ni po kolicini ni po velicini nije ni ta prema onome to obojicu ocekuje tek posle smrti. zato to su izdali dr ave ili vojske i bacili ih u ropstvo. a njima nasuprot bila su dva nebeska otvora. a kod onih koje dolaze sa neba. nepravicnima. putovala je u dru tvu mnogih. a i ovi su na ledima imali znake svojih dela. ona su bila jedan pored drugog. A one pripovedaju. jedan nebesni i jedan zemljin. Izmedu ovih su sedele sudije73. a iz drugog otvora ciste. da radosne odlaze na livade.Zaista. Mnogo vremena bi nam oduzelo. ili inace izazvali i to svakih sto . pak. Glaukone. o ive i poce pripovedati ta je tamo video. kako bi svaki od njih dvojice cuo ono to mu na e raspravljanje duguje. po to su izrekli presudu. i naredili mu da slu a i posmatra sve u tome kraju. tamo njim stvarima. jer se secaju koliko i ta su pretrpele i videle na svome podzemnom putovanju a ovaj put traje hiljadu godina a one opet sa neba pricaju . i kako se kroz druga dva otvora ponovo vracaju: iz zemlje. sreci i . i kad su posle deset dana pokupili vojnicke le eve koji su vec bili poceli da trule. pripovedanje svih pojedinosti. d rekli su mu kako treba da odnese ljudima poruku . na li su ga jo citavog i preneli kuci. nekoliko njih bili krivi za smrt mnogih. imali su da. i gore kroz nebesa. A glavno rekao je on bese ovo: za svaku nepravdu koju su ikad pocinili i za sve one kojima su je ucinili. Kad je on sam do ao pred njih. s namerom da ga posle dvanaestog dana sahrane. skupljaju se kao na svetkovinu. Rekao je ovo: kad je njegova du a izi la iz c njega. stvarima tamo. Kad je vec le ao na lomaci. Ali ti ja necu pripovedati neku Alkinojevu pricu/ 1 nego pricu jednog hrabrog junaka. jedne placuci i tu eci. prizorima neizrecivog bla enstva. pozdravljaju se medu sobom. Era Armenijevog sina72. i raspituju se kod du a koje dolaze iz zemlje . i oni su. naredili pravicnima da podu na desnu stranu. za svaki poje b dini slucaj. I izgledalo je kao da du e koje se neprestano vracaju putuju izdaleka. kad im se presudi. . pretrpe desetostruku kaznu 318 godina jer to odgovara ljudskom veku da bi tako platili desetostruku kaznu za krivicu. ukoliko se poznaju. prilikama kod 615 njih. b Samo ti govori! Jer nema niceg to bi moglo biti prijatnije da cujem. I to moramo takode saslu ati. a na grudi su im stavili znake svoje presude. odlaze kroz otvore. na primer. on se probudi. On je video kako du e. On je pao u ratu.

prica e. bio pocinio jo mnoga druga zla. ako su. nekako. A od svih mnogobrojnih i razlicitih strahovanja koji ih obuzimaju najvece je ono. i za pobo nost i za samoubistvo kazna i nagrada je. Ovakve bi. i koji su razumeli to bucanje. kako se pricalo. jo veca i te a. a ono se nije pojavilo. nego je cim bi neko od ovih neizlecivo pokvarenih. gotovo vecinu njih tirane. pa su neke od njih cepali da ih odvedu. naprotiv. a koji su pocinili velika zla i njih. baci e ih na zemlju. onda su i za to primali prikladnu nagradu. Zatim je rekao kako je bio prisutan kad je neko zapitao nekoga gde se nalazi Ardijej Veliki. odra e ih i odvuko e sa puta da ih razgrebu trnjem. A za bezocnost prema bogovima i roditeljima. primetili smo iznenada njega i neke druge. ukazivali dobrocinstva i bili pravicni i pobo ni. kad su vec hteli da se popnu. Ka e da je upitani odgovorio: Nije ovde i nece ovamo ni doci. dok se penju. koji su izgledali kao da su u plamenu. kazao je druge stvari koje ne vredi ni pominjati. Za one koji su odmah umrli c i malo vremena iveli. odmah pocinjao da buci. kad je uspeo da se popne. Cetiri dana posle toga dospevaju do mesta odakle se gore vidi svetlost kako se prostire preko 319 . ubio je svoga starog oca i starijeg brata i." XIV. I odmah bi se tako je on nastavio pojavili divlji ljudi. a pri tom su prolaznicima stalno kazivali za to se to de ava i da ce ove voditi i baciti ih u Tartar. a bili su i neki koji nisu bili dr avnici. da se. Jer smo medu mnogim stra nim prizorima videli i ovaj: Kad smo vec bili blizu ulaza i nameravali da se popnemo. po to smo vec sve ostalo bili pretrpeli.neku veliku bedu. bile b kazne i osvete. A ovaj Ardijej bio je jo hiljadu godina ranije tiranin u nekom gradu d Pamfilije. ali 616 Ardijeju i jo nekima poveza e zajedno ruke. Kada je za du e iz svake grupe proteklo sedam dana provedenih na livadi. onda su za svaki taj prestup morali platiti desetostruku kaznu. ili neko koji jo nije dovoljno trpeo poku ao da se popne. a prema njima su i odgovarajuce nagrade. ne zacuje bucanje i svaki je bio najradosniji. noge i glave. e otvor nije hteo da primi. morale su se osmog dana odatle dici i krenuti na put.

treci je obim cetvrtog omotaca. stoji po jedna Sirena i obrce se zajedno s krugom. Na cetvrto mesto po brzini dolazi treci krug. cetvrti osmoga. Oko . ponajvi e nalik na dugu. i koje su vi e ute od prethodnih. otprilike kao posude za merenje koje se jedna u drugu mogu umetati. najzad. manji.ss Gore. A izmedu tih krajnjih granicnika pru a se vreteno74 Nu nosti (Anagke). na svakom njegovom krugu.76 Odozgo po e smatrani. esti petoga. pa ugleda e krajeve nebeskih veza kako su prema sredini svetlosti napete. a na peto drugi. preostala cetiri. zatim. Postoji.celog neba i zemlje ravna kao stub. pa cetvrti i. a na drugo mesto po belini dolazi esti obim omotaca. b Sa medusobno jednakim brzinama. samo sjajnija i cistija. Jer ova svetlost vezuje i dr i zajedno nebo i njegovo obrtanje. Boja trecega je najbelja. Cetvrti je crvenkast. Trece mesto po brzini obrtanja zauzima cetvrti krug. esti i peti. najbr e ide osmi. koji mu daje i svoju svetlost. A priroda omotaca vretena je ovakva: njegov oblik je isti kao i ovozemaljski.80 obim sedmog 617 omotaca ima najvi e svetlosti.77 a spolja izgledaju tako kao da sacinjavaju jedinstvenu celinu omotaca vretena u odnosu na osu. a omotac (sphondylon) od dijamanta pome anog sa drugim vrstama materijala. koja se prostire upravo kroz sredinu osmog omotaca. uklopljenih jedni u druge. dakle.79 Obim najveceg omotaca je aren. ali slican onom prvom. u onaj drugi umece se treci jo manji omotac. za kojeg su dr ali da ima retrogradno kretanje. a njegovi krugovi imaju najveci obim.82 Vreteno u celini se obrce kru no i uniformnim kretanjem.81 Obim i drugog i petog omotaca imaju boje koje su nalik jedna na drugu. cijim obrtanjem se pokrecu obrtanja svih sfera. ukupno osam takvih omotaca. na drugo mesto po brzini obrtanja dolaze: sedmi. Drugi je obim estog omotaca.84 320 I obrce se to vreteno na kolenima Anankinim (Nu nosti) . A iz svih osam takvih tonova usagla ava se jedinstvena harmonija. a prema onome to je Er ispricao.78 Prvi omotac je.7i Osovina i vrhovi d vretena nacinjeni su od dijamanta. onaj spolja nji. otprilike kao armatura na trijerama. naime. ali sedam njegovih unutra njih krugova neometano se obrcu u smeru koji je suprotan onom kojim se celina obrce. peti sedmoga. sedmi trecega. osmi drugoga. treba da ga zamislimo tako kao da je u jedan veliki i upalj omotac vretena uklopljen jedan drugi omotac.83 A od tih sedam krugova. Svaka od Sirena peva svoj glas kao jedan jedinstveni ton. osmi dobija svoju boju od sedmoga. Do ovoga dospe e posle jedc nog dana putovanja. oni svoje obime pokazuju kao krugove.

nije bilo niceg za du e. kceri Anankine: Du e jednodnevne (ephemeroi). oni tamo dospeli. ko je ne ceni imace je manje. cetvrtih po uspehu u borbi i takmicenju. Uzimanjem kocke. a drugih koje su prekinute u sredim i zavr ene siroma tvom. progonstvom i prosjackim tapom. a bilo je i neslavnih ivota. i to mnogo vi e nego to je bilo prisutnih. jednih po obliku slave. svako prema svome. osim njega (Era). u belo odevene i lovorovim grancicama krunisane: Lahesa. Kad su. drugih po lepoti. jer zbog nu . jednih koje su trajne. Nece sudbina (dai e mon)88 vas kockom birati. i to: Lahesa ono to se dogodilo (pro lost). Ali u tom velikom izboru razlicitih ivota.90 ko je ceni imace je vi e. d dodirujuci unutra nji krug levom rukom. Vrlina je bez gospodara. Atropa cini isto. Krivica je u biracu. zatim je iz Narucja Lahesina uzeo kocke i uzore ivota.80 popeo se na visoku govornicu i rekao: Ovo je rec (logos) device (kore) Lahese. svakom je postalo 618 jasno koji je po redu. A bese svakojakih uzoraka: ivoti svih ivotinja. bog nije kriv". Jedan tumac bo je volje (prophetes) postavio ih je najpre u red. A Klota svojom desnicom dodiruje spoljni krug vretena. isto kao i onih namcnjenih enama. a i svekoliki ljudski. morali su odmah stupiti pred Lahesu. nego cete vi izabrati sudbinu. Klota ono to jeste (sada njost). svima je bacio kocke i svako je. petih po rodenju b i zaslugama predaka. dakle. Lahesa pak i jednom i drugom rukom naizmenicno poma e i jedno i drugo obrtanje. Bilo je jo i ivota slavnih ljudi. kceri Anankine. One pevaju u skladu sa Sirenama.92 uzeo onu koja je ispred njega pala. Posle toga je onaj tumac bo je volje stavio pred njih na zemlju92" uzorke ivota. Atropa ono to ce biti (buducnost). smrtonosan za smrtni rod. trecih po snazi. Klota i Atropa. jer njemu nije dozvolio. poma e njegovo obrtanje.c Ananke.91 Rekav i to. Prvi na koga kocka39 padne. sede tri Mojre. svaka na svom prestolu i na podjednakom rastojanju. i razdvaja vreme na intervale.87 evo pocinje drugi period. Medu ovima bese i tiranida. XV. neka prvi bira ivot s kojim ce po nu nosti zajedno biti.

imajuci u vidu prirodu du e. te zbog toga se svako od nas ponajvi e mora starati zanemarujuci druga saznanja kako ce to saznanje potra iti i steci. dr ati toga. ucenosti i neukosti.nosti da se izabere drugi ivot. Zbog nerazumnosti i pohlepe. i uz koje stanje du e. nazivajuci gorim ono to du u kvari i cini da postane nepravicnija.94 Upravo je u tome. to je nacin na koji covek postaje naj b srecniji. svemu dovoljno promislio. Glaukone. znati izabrati ivot koji se. dolazi se do znanja . zdravlja." 322 Po to je tumac bo je volje te reci izgovorio prica e dalje Er pristupi onaj koga je kocka odredila da bude prvi. pa izabra najvecu tiranidu. c sva opasnost za coveka. boljim pak ono to je cini pravicnijom. nacinjena sa siroma tvom d ili bogatstvom. A bilo je i takvih koji su ne to srednje od toga to je nabrojano. a jo veca i sami pretrpeli. izbegavati ono to je preterano i na jednoj i na drugoj strani. sna nog i slabog.'3 Preostali ivoti bili su sastavljeni na taj nacin to su jedno s drugim pome ani: bogatstva i siroma tva.05 0 svemu ostalom ne treba se brinuti. Treba se. postaje i du a drukcija. . kao i onih koje stice. privatnog i javnog. tome koja to valjana me avina. sastavljajuci to jedno s drugim i analizirajuci to s obzirom na ivotnu vrlinu.I onoga ko poslednji" pristupi. mo e zakljucivanjem izabrati izmedu onog e to je za ivot gore i onog to je bolje. kao dijamant cvrstog uverenja. dragi moj Glaukone. Uostalom. ako pametno odabere. te kako ne bismo zapali u nasilja i druga takva dela. Treba. Prosudujuci sve ono to je malocas izreceno. A rec je. sposobnosti i znanju pomocu kojih se raspoznaje cestit i izopacen ivot. uvek dr i sredine. A sve to. dakle. tome kakve su posledice me anja plemenitog i niskog roda. bolesti. kako i tamo ne bismo bili zaslepljeni bogatstvom i slicnim zlom. Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran. ne zao. samo ako ga bude mogao negde naci i od nekoga nauciti. zatim do znanja . dakle. kao i svih takvih svojstava. cine da ivot bude rdav ili dobar. Er) objavi da je onaj tumac bo je volje ovako rekao: . ni poslednji obeshrabren. pa pocinili mnoga i neizleciva zla. ili sam njime ovladati. kako izgleda.. Uistinu. kao i u svima ivotima koji ce posle ovoga nastupiti. po mogucstvu. izmedu tih krajnosti. i koji omogucuju da se tamo. skladnoga bica ceka ivot ugodan. vec smo videli da je takav 619 izbor najbolji. on nije pri izboru . pa mu je promaklo da je u takvoj tiranidi zla . Tako se iz svega toga. onih koje du a po prirodi poseduje.96 XVI. kada se pode u Had. A taj vesnik sa onoga sveta (tj. gde je moguce birati. i u ovom ivotu. uvek izabere ono to je bolje.

100 onda se mo da smemo usuditi da. po onome to nam je sa onoga sveta poruceno.101 Video je du u Tamirovu102 kako je odabrala ivot slavuja. nego kob slucaja (tyhe). to kako su pojedine du e odabrale svoje ivote. koje ga je usmrtilo. a vrlinu je stekao d po navici. kao i povratak otuda ovamo. izbor je bio izvr en prema navikama stecenim u prethodnom ivotu. jer bio je to prizor cudan. Po to se nije dr ao onoga na ta je tumac bo je volje bio prethodno upozorio. secajuci se presude . nego da bi mu i put iz ovozemaljskog ivota na onaj svet. i ako ga izbor pomocu kocke ne bi bacio na poslednje mesto. A doista je govora e Er vredelo videti taj pri 620 zor. jer su se i sami namucili i muke drugih videli. bio bez prepreka i nebeski. tvrdimo da takav covek ne bi bio srecan samo u ovozemaljskom ivotu. U vecini slucajeva. Ali kada je na miru svoj izbor osmotrio. koji. Eto zbog toga99 za vecinu du a nastaje smena zla i dobra. No ako bi se neko. kako je odabrala ivot labuda. demone. a labuda je video kako izborom zamenjuje svoj ivot za ljudski.97 a i druga zla. a ne izrovan i podzemni. on nije optu ivao samog sebe zbog tih zala.c sudbina sadr ana: da se sopstvena deca pojedu. oru ju. on ne htede da ga ena zacne i da ga ponovo rodi. tu an i sme an. i sve drugo samo ne sebe. Taj pak bese jedan od onih koji su do li s neba. poceo je da narice i da samog sebe udara. izab brala je ivot lava. koja je nekada bila Orfejeva. jer u nevoljama nisu bili izve bani. pri svakom povratku u ivot na ovom svetu. On je. video du u. jer zbog mr nje prema enskom plemenu. ka e. Ona du a kojoj je kockom bilo odredeno da bude dvadeseta po redu. na zdrav nacin bavio e filozofijom.'03 ne htede da .98 Er je jo rekao da medu onima koji su do li s neba nije bilo malo onih koji su se tako prevarili. bez filozofije. bila je to du a Telamonovog sina Ajanta. a jo i zato to ta smena zavisi od slucaja koji se u bacanju kocki nalazi. on je svoj prethodni ivot pro iveo u jednoj uredenoj dr avi. na isti nacin kao i druge ptice pevacice. A mnogi od onih koji su do li ispod zemlje nisu svoj izbor cinili u takvoj urbi.

prodo e pored njega na drugu stranu. i jedva ga nade kako d le i u nekom uglu. Na slican nacin. onako kao to se krecu zvezde koje padaju. pod njenu ruku i kru no obrtanje vretena. nego je veli iznenadno otvorio oci. po to su takav ivot svi drugi zanemarivali i bacali u stranu. Eru pak nisu dopustili da pije onu vodu.se ponovo rodi kao covek. nego ih uze. videv i velike pocasti vezane za ivot atlete. nastade grmljavina i zemljotres i. bez osvrtanja. stupi e svi na Letino polje. video je du u aljivcine Tersita kako ona na sebe oblaci oblik majmuna. zbog patnji to ih joj je ljudski rod priredio. ali. a one koje nisu bile za ticene razborito cu. koja. svaka du a bi izbacena gore. 104 zameni ljudski ivot za ivot orla. on nije znao da ka e kako se i kojim putem vratio u svoje telo. prica (mythos) sacuvana i nije . Odisej eva du a ga radosno izabra.106 621 Odatle se. I tako je. da bi nit sudbine koju je Klota isprela bila ucinjena nepovratnom.107 uputi e Anankinom prestolu. Najzad se ulogori e du reke Amelete. koji ce biti cuvar njenog ivota i izvre ilac njenog izbora. pa rece da bi ucinila isto cak i da je prva birala. neke od du a drugih ivotinja105 u le su u ljudske ivote. prema redu odredenom kockom. Lahesa dodeli svakoj du i za pratioca po jednog demona. video je Er c du u Panopejevog sina Epeja kako se odlucuje za prirodu ene. video da je zora i samog sebe kako le i na pogrebnoj lomaci. nije ih mogla mimoici. Negde u sredini. uputi e se Lahesi pristupajuci joj u istom onom redu koji je kockom bio uspostavljen.111 ka svome rodenju.108 pa kad i ostali prodo e na tu stranu. ili u ivote drugih ivotinja. veste u svom poslu. potvrdujuci tako sudbinu koja joj je kockom dodeljena i koju je sama izabrala. koja. jer to polje bese bez drveca i svega onoga to na zemlji raste. Za svaku du u bio je to onaj demon koga je du a svojim izborom odabrala. a pravedne u pitome. pa secajuci se preda njih muka. Posle ove. i za javne poslove nezainteresovanog gradanina. nepravedne su se menjale u divlje. demon privede du u Atropinom predenju. Iza ove birala je Agamemnonova du a. najed 324 nom. Demon je najpre odveo du u pred Klotu. A kocka je slucajno tako odredila da Odisejeva du a poslednja pristupi izboru. odrece se castoljublja i dugo luta e okolo u traganju za bezbri nim ivotom obicnog. Posle susreta sa Klotom. I tako se sve sa svacim me alo. Glaukone. Sasvim medu poslednjima.109 prolazeci kroz stra nu egu i sparinu. Potom zaspa e i kad b nastupi ponoc. Ugledav i ga. te bi posle svakog ispijanja sve zaboravljale. popile su vi e od jedne mere. birala je Atalantina du a. Po to su sve du e izabrale svoj ivot. ciju vodu nijedna posuda ne mo e zadr ati.110 Svaka je du a morala da popije po jednu odredenu meru te vode.

Tako cemo i sebi samima i bogovima biti prijatelji. . i u ovozemaljskom ivotu dobijati nagrade koje pravicnost zaslu uje. ako joj budemo verovali. i sigurni u sebe prebrodicemo Letu. jednako kao i sva dobra.c izgubljena. kojem smo u prici govorili. i uvek i svuda cemo uz pomoc razboritosti upra njavati pravicnost. A ona ce i nas sacuvati. i du u svoju necemo ukaljati. kao to pobednici u igrama idu okolo po d stadionu prikupljajuci ih. ici cemo uvek onim putem koji vodi prema gore. . dr acemo se ustanovljenog:112 du a je besmrtna i mo e u sebe primiti sva zla. Tako cemo valjano delati i u ovozemaljskom ivotu i na onom hiljadugodi njem putu. No ako meni budete verovali. reku zaborava.

otac Nausikaje koja je na la Odiseja na morskoj obali i odvela ga svome ocu. pobedio ga je lukavi Odisej. sa ostrva Salamine. Njegovu smrt je osvetio sin Orest (II i III deo trilogije). AGLAION je otac Leontijev. Tragicar Sofokle (497 406) je to obradio u svojoj drami Aias. Zbog toga je Ajant poludeo i u ludilu poklao stado ovaca misleci da su to Grci. u borbi za njegovo oru je. Kad se osvestio. postizavanje vrline. V. Tu se istakao velikim juna tvom i ubio Prijamovog sina Hektora. Posle desetogodi njih borbi pred Trojom vraca se u svoj rodni kraj kao pobednik i tu nalazi smrt od ene Klitemnestre kojoj je pomogao njen ljubavnik Egist. 549 ss. voda Grka u borbi protiv Trojanaca. ali Homer to ime upotrebljava za Grke uop te. Pripisuju mu pronalazak sidra i loncarskog tocka. ANANKA (Ananke) = Nu da. To je sadr ina prvog dela Eshilove trilogije (jedine u celini sacuvane) Orestije. AGAMEMNON. ANAHARSID (Anacharsis) je bio mudri Skit kraljevskog roda. I u Homerovoj Odiseji i u X knjizi Dr ave prikazuje se Ajant kako ne mo e da zaboravi tu uvredu. ANTISTEN (Antisthenes) je osnivac takozvane kinicke kole koja je dobila ime po gimnazionu Kinosargu gde je Antisten ucio. Ponekad su ga ubrajali medu sedam mudraca. Ovaj deo Odiseje bio je kod starih poznat pod imenom Alkinojeve price". zatim grcka klazomenska naseobina. AHAJCI su jedno grcko pleme. sin boginje Tetide i kralja Peleja. ubio se svojim macem. ena ru nog Hefesta. AHIL (Achilleus) je grcki junak. vladar Mirmidonaca. X do XIII). kralj Mikene. Ucestvovao je u ratu protiv Trojanaca. Platon mu je odgovorio u svome dijalogu Euti . smatran je posle Ahila najvecim junakom kod Troje. a ova se sastoji u radu i zadovoljenju malim. AJANT (Aias).IMENSKI REGISTAR ABDERA je ime grada u Trakiji. Svrha ivota je. Neminovnost. prvo fenicanska. Odiseja. AFRODITA. pod Mojre. Personifikacija neumitnosti i kao takva majka Sudaja (Moirai). Na dvoru kralja Alkinoja Odisej je ispricao svoje do ivljaje posle trojanskog rata (Homer. Homer. po njemu. brat Menelajev. boginja lepote i ljupkosti. sin Telamonov. Leontije. Posle Ahilove smrti. v. Bio je nepomirljivi protivnik Platonovog ucenja . idejama. Ilijada. najpoznatijeg trojanskog junaka. XI. ALKINOJ (Alkinoos) je kralj starosedelaca ostrva Krfa Fejaka.

prorocicu u delfskom hramu. Platonov dijalog Klitofont. APOLON je cuveno bo anstvo koje je imalo svoje proroci te. e. Kod starih pesnika Arkadi ja va i kao zemlja lepog i mirnog pastirskog ivota. ARG (Argos) je starogrcko ime za Peloponez. ATALANTA je mitska figura. koji se cesto pominje u Dr avi. ARISTOFAN (Aristophanes) je najveci predstavnik takozvane stare komedije. pre n. ARHILON (Archilochos) sa ostrva Para (Paros) iveo je oko 650. Najcuveniji hram toga bo anstva nalazi se u Epidauru gde postoje i danas znamenite i impozantne ru evine grada sanatorijumi i bolnice. ASKLEPIJE (Asklepios) je bog. 24. Mornari su hteli da ga bace u more da bi se dokopali njegovog bogatstva. Agamemnonovog brata. ARISTONIM. e. AREJ je bog rata. simbol svih tirana koji te e samo u ivanju. u Fokidi. Stari su pre svakog va nijeg poduhvata pitali za savet Pitiju. tiranina u Korintu. ARDIEJ (Ardiaios) mitolo ko bice. ARKADIJA je jedina grcka pokrajina koja se ne granici sa morem. i bio je veoma cenjen kao pesnik kako lirskih tako i ratnicckih pesama. od kojih je 11 sacuvano. ARISTON je bio Platonov otac. I. Mnogo je putovao i boravio i kod svoga prijatelja Perijandra. pre n. A kad je Arion skocio u more. Za titnica umetnosti. Izgleda da se u Dr avi aludira na neke od njegovih komedija. najcuvenije u antickom svetu. ATENA je Zevsova kci. za titnik lekara i mitski osnivac slavnog klana lekara Asklepijada na ostrvu Kos. Po mitolo kom predanju rodila se iz Zevsove glave. 23. boginja mudrosti i eponim grada Atine. iveo je od 446.) Arion je pronalazac ditiramba. Tu su nadeni mnogobrojni votivni natpisi koji su sada sme teni u lokalnom muzeju. punog idila. V. Poznata je prica . pre n. Kao bog svetlosti ima nadimak Feb (Phoibos). Stanovnici Arkadije obicno su stupali kao najamnici u slu bu obli njih dr ava. tiranin. Pored Mikene to je znacajan grad u Argolidi i prestonica kralja Menelaja. ASKLEPIJADI su klan grckih lekara koji vode svoje poreklo od bogalekara Asklepija (latinski Eskulapa). e. kojem je pripadao i veliki lekar Hipokrat. rodom iz Metimne na Lezbosu. otuda i izreka arkadijska ti ina". Asklepijevi sinovi su (kod Homera) lekari Mahaon i Podalirij. brza trkacica i veoma vesta lovu. Apolon je smatran i bogom za titnikom muzike i vodom devet Muza ( Musagetes"). do 388. pa cak i persijskih kraljeva (na primer Kira Mladeg). Poznat je Antistenov ucenik Diogen iz Sinope za koga je vezano vi e anegdota. Platon se dr i grcke tradicije i delfskom bo anstvu ostavlja onaj veliki ugled koji je ono u ivalo. u Delfima. . tome kako ga je spasao delfin kad se vracao iz Regija u Ju noj Italiji.demu.. primio ga je delfin na svoja leda i odneo ga u Grcku. (Herodot. koji je igrao veliku ulogu u postanku tragedije. otac Klitofontov. ARION je iveo oko 600.

antesterije. Dionisije. Rec znaci neodvratljiva. zagrobnom u desetoj knjizi Dr ave. (Met. malim ili poljskim Dionisijama u mesecu decembru. Pesnik Pindar je proslavio pobednike u tzv. e. on je krenuo na put i u bici poginuo. po predanju. koji je tragediji dao otprilike onaj oblik koji je kod Grka definitivno ostao. svakoga dana izvodene po jedna trilogija sa satirskom igrom. VIII 183 285). EPEJ (Epeios) je po verovanju i predanju bio covek koji je napravio trojanskog konja pomocu koga su Grci u li u grad i osvojili ga. Politicki uticaj proroci ta bio je ogroman ne samo na Grke nego i na Persijance i druge narode. Svecanosti su trajale od kasne jeseni do proleca. DELFI (Delphoi) je grad u Fokidi. ona je izdala svoga mu a koji nije hteo da ucestvuje u pohodu sedmorice protiv Tebe. ER je ime jednog Pamfilijca za koga je vezana prica . Pitijskim igrama. odneo je trinaest . sa kojima su Grci vrlo rano do li u dodir. a u februaru tzv. Podmicena zlatnom ogrlicom. EROS je bog ljubavi. DEDAL (Daidalos) je. Te ko je poverovati da je Dedal istorijska licnost. ESHIL (Aischylos) (525 456. DIONIS (Dionvsios) je grcko bo anstvo u ciju su se slavu u Atini svake godine odr avale velike svecanosti. U Delfima su igrane igre kao u Olimpiji.ATRIDI (Atreidai) su potomci Atreja. sazidao lavirint na ostrvu Kritu i prvi nacinio spravu za letenje za sebe i svoga sina Ikara. uz to jo i po jedna komedija. DAMON je ime cuvenog ucitelja muzike za vreme Perikla. EGIPCANI su visokokulturni narod staroga veka. DIONISIJE su se zvali grcki praznici u cast boga Dionisija. najcuveniji: Agamemnon i njegov brat Menelaj. tome detaljnije na odgovarajucem mestu komentara. i to u svim srezovima. njegov prijatelj i ucitelj Platon cesto ga navodi kao najveci autoritet u muzici. ivotu ERIFILA (Eriphyle) je bila ena kralja i proroka Amfijaraja iz Arga. ovde prikazan kao tiranin. Za dramsku umetnost najva nije su takozvane velike Dionisije ili gradske u mesecu martu. jedna od tri sudaje. iako ima elemenata za to. DIOMED (Diomedes) je jedan od glavnih grckih junaka kod Troje. pod Sedam mudraca. BIJANT (Bias) je jedan od sedmorice grckih mudraca kome se pripisuje izreka: Sve svoje nosim sobom.) je prvi od velikih grckih tragicara. u toku tri dana. Pocinjale su sa tzv. Poznata je prica Ovidijeva . U januaru dolaze Leneje. kad su. neumoljiva. On je primorao Odiseja da mu vrati Paladijum simbol za tite i bezbednosti Troje. ATROPOS je jedna od kceri Ananke (Neizbe nosti). samo nikad nisu stekle onu popularnost kao olimpijske. godine pre n. . Od 79 tragedija (toliko nam je naslova Eshilovih tragedija poznato) kojima se takmicio. njemu i nesrecnom sinu Ikaru. V. Kad ga je najzad na to naterala. cuven po Apolonovom proroci tu koje je igralo va nu ulogu u starom svetu. V.

Persijanci. kod Slovenaca Omerza. e. Ðuric. Sedmorica protiv Tebe. Kod nas je Eshila preveo M. Hoefore. Nije bio toliko popularan kao Eshil i Sofokle. Okovani Prometej i trilogija Orestija (od delova: Agamemnon. Eumenide).). Sacuvano je sedam tragedija: Hiketide. jer je poku ao da uvede u dramu ne to novo. Od 92 (ili 98) drame za koje se veruje da ih je napisao sa 329 . godine pre n. nov nacin obrade savremenih problema. EURIPID (Euripides) je treci veliki grcki pisac tragedija (485 406. I u samoj strukturi drame izvr io je neke izmene.pobeda. kod Hrvata Koloman Rac.

Podseca nas. tom picu procitati 405. scut. HEKTOR je voda Trojanaca i najodlicniji njihov junak. HAD (Hades) je ime podzemnog bo anstva koje se zove i Pluton. a mnogo ta i iz muzike. GLAUK (Glaukos) je ime morskog bo anstva i za titnika ribara. V. Tu kacigu su umetnici rado predstavljali u obliku frigijske kape. Kod nas su prevedene delimicno. bog vatre i za titnik zanata kovaca. HERA je Zevsova ena i za titnica braka. Spis koji mu se pripisuje datira iz godine 150. ljubavnoj aferi sa bogom Arejem u Odiseji. Samo ime dolazi od grcke reci glaukos" to znaci sjajan". IX. od kojih nam nije mnogo sacuvano. HEFEST (Hephaistos) je sin evsa i Here. pre n. V. Ilijada. jer su Grci od njih primili pismo. V. Uporedi Homer. sin Prijamov. pre n. 8 13).." Isto Hesiod. njemu Homer. oko 540. ime Had oznacava i podzemlje kuda su. FENICANI su semitski narod koji je iveo u Siriji. VIII. To su bili vrlo vesti pomorci koji su svuda po obalama Sredozemnog mora osnivali kolonije. FEB (Phoibos) je nadimak boga Apolona.cuvano je osamnaest. Platon ga inace. FENIKS (Phoinix) je bio Ahilov vaspitac. pod Apolon. Na tom mestu Ilijade pobrkan je sa Mahaonom. Herodot pripoveda ovu istoriju drukcije (Istorija. . Po Homeru je pomenuto pice (koje pominje Platon ponovo u dijalogu Ion) dobio Mahaon od Hekamede. HELENA je ime lepe Jelene. zbog koje je nastao trojanski rat. HELADA je ime za Grcku. Platonov brat. GLAUKON je jedan od govornika u dijalogu Dr ava. dolazile du e posle smrti. e. EUTIDEM (Euthydemos) ucesnik u istoimenom Platonovom dijalogu. pod Stesihor. 844 845: Atena uzme Aidov ljem. 266 ss. a Koloman Rac je preveo sve. po verovanju starih. Osini toga. nigde ne pominje. Hadova kaciga je pravila coveka nevidljivim. 227. Na grcku kulturu su veoma sna no uticali. EURIPIL (EurypyIos) je junak u Homerovoj Ilijadi. dakle. mu najlep e boginje Afrodite. FOKILID (Phokvlides) iz Mileta. 432 605. st. . Mnogim gradovima u tim krajevima je dao ustave. osim na ovom mestu. e. Op irno . dok ga Aristotel cesto pominje. medu kojima je najcuvenija bila Kartagina. blistav". HELENI je kolektivno ime za Grke. na Sigfridovu i Alberihovu Tarnkappe" iz Nibelun kog ciklusa. I. Op irno . da ne vidi silni je Arej. HELESPONT je staro ime za Dardanele. ene kralja Menelaja. ako uzmemo u obzir i (spornu) dramu Reza (Rhesos). poznat po svojim sentencijama. odnosno devetnaest. HARONDA (Charondas) je grcki dr avnik iz Ju ne Italije i Sicilije (iz sedmog ili estog veka pre na e ere). Ilijada. Dr ave na kraju. GIG (Gvges). a zbirku je sastavio neki uceni Jevrejin iz Aleksandrije.

u Larisi u Tesaliji. HERODTK (Herodikos) iz Selimbrije. poznato je da je mnogo putovao. Roden oko 460. oko 420. Nemamo mnogo podataka . g. a u sredini koza (kako ga opisuje Homer u Ilijadi. Izmedu rada koje telo obavlja i hrane koju uzima mora da po stoji odredena srazmera: bolest nastaje samo od pogre nog nacina uzimanja hrane i ivota. HIDRA je cudovi te. Najva nije su one knjige u kojima se opisuje sukob Grka i Persijanaca. pre n. e. do ao da ispita du evno stanje Demokritovo. HERODOT (Herodotos) je najstariji grcki istoricar. a ne . VI. opet. na primer. i svaka knjiga nosi ime jedne Muze. n. jedan od Hipokratovih ucitelja. koje su se nalazile u hramu da bi tako stvorio verovanje da je sva cudotvorna lecenja izvr io on. godine pre n. Njegova pesnicka dela su: Erga kai hemerai (Dela i dani) i Teogonija (Postanak bogova) knjiga koja je veoma va na za poznavanje religije starih Grka. godine pre n. i da je umro posle godine 377. iveo je od 485 425. ostraga zmaj. e. Mnogobrojne price vezane za njegovo ime svedoce nam . rodom iz Megare. znojenjem. tome koliko je on bio poznat. Tako. e. umesto repa zmaj. Demokrit. e. HESIOD (Hesiodos) grcki pesnik. Knjiga je puna zanimljivih. nazvan ocem istorije". postoji predanje da je Hipokrat bio pozvan kao konsultant kad je pocetkom peloponeskog rata izbila kuga. Koja su dela autenticna a koja nisu ne zna se pouzdano. pa je tako gimnastiku spojio sa lekarstvom. trljanjem i si.HERAKLIT (Herakleitos) je jedan od prvih grckih filozofa. atomima. iveo oko 540 480. i sve se da izleciti dugim i zamornim etnjama. Prica se da je mladi Tukidid plakao kad ga je slu ao. Pod njegovim imenom poznate su nam 53 rasprave pisane jonskim dijalektom. sa vi e glava. Stra no je rigala silu iz sebe arkoga ognja"). da je na molbu stanovnika grada Abdere gde je iveo veliki fizicar i osnivac ucenja . koji je iveo u VIII veku pre na e ere. 179: Najprvo lav. Platon cesto pominje Hipokrata u svojim filozofskim dijalozima. spreda lav. Njegovo delo se sastoji od devet knjiga. Cilj pisanja bio je da obuhvati istoriju celoga sveta. to je prvi katalog" grckih bo anstava. na ostrvu Kosu.) nalazio se blizu Larise spomenik podignut tom velikom lekaru. HIMERA (Chimaira) je mitsko bice. a u sredini pak koza. s druge strane su ga. Jo u Galenovo doba (129 199 g. HIPOKRAT (Hipokrates) otac grcke medicine bio je najcuveniji lekar staroga veka rodom iz plemena Asklepijada u kome se lekarska ve tina prenosila s kolena na koleno. pre n. Najzanimljiviji su svakako dnevnici . kome bi za svaku odsecenu glavu izrasle dve nove glave. bio je po profesiji ucitelj telesnih ve bi (gimnasta). bolestima u sedam knjiga. Odlazio je u Atinu i Olimpiju i tamo citao svoje delo te dobio 10 talanata nagrade za to. cesto neistinitih prica. e. Kasnije su Hipokratova dela proucavali Rimljani i Arabljani. i daje mu cak nadimak Veliki". njegovom ivotu. optu ivali da je zapalio Asklepijev hram na Kosu da bi uni tio votivne tablice sa opisima bolesti.

. Neki naucnici veruju da je Homer kao pesnik postojao. Po tradiciji je iveo oko 800.(bog) Asklepije. kako ka e Platon. njemu i njegovu ivotu ne zna se gotovo ni ta. rodio u jednom od njih. e. HIRON (Cheiron) je mudri Kentaur kome je bilo povereno vaspitanje najveceg grckog junaka Ahila. ali mu se pored drugih pripisuju dva kapitalna epa stare grcke knji evnosti: Ilijada i Odiseja. HOMER (Homeros) je najstariji i najslavniji pesnik starih Grka. Sedam grckih gradova prisvaja sebi slavu da se taj veliki pesnik i ucitelj Grcke. i uprkos raznim te kocama u interpretaciji dela pripisuju mu autorstvo oba epa. godine pre n. 331 .

cuvar u podzemnom svetu. od nekih 90 znakova za slogove i izvesnim brojem znakova za slike.kokyo" = jadikujem. dakle reka uzdisaja.. koga Platon pominje u dijalogu Menon. ili cak i zet. latinski Creta) je ostrvo na kome je cvetala prastara kultura. godini poginuo u saobracajnoj nesreci) potvrdila su ispitivanja nekih 300 tablica. KERBER (Kerberos) je troglavi pas. KREOFIL (Kreophilos) je bio Homerov savremenik. KSERKS (Xerxes) je sin Darija i Atose. 6. vodio ratove protiv Grka. LAHESIS je jedna od sudaja. Here i Hada. VI. Herodot. pored spartanskog. Michael Ventris. ISMENIJE (Ismenios) Tebanac. V. Jedan drugi engleski naucnik i arheologamater. otac Polemarhov. KRIT (Krete. ucesnik u dijalogu Dr ava. Spartanci se nazivaju jo Lakedemonjanima (Lakedaimonioi). KEFAL (Kephalos).Drugi opet to poricu i smatraju da su oba epa postala iz vi e pesama koji su kasnije za vreme Pizistrata dobili ovaj oblik. oca Zevsa. I. 98. 7. Malo ostrvo u Jonskom moru. Istorija. a to je po predan ju dovelo do trojanskog rata. KOKIT (Kokithos) je jedna od cetiri reke u podzemlju (Stiks Aheron i Piriflegeton). naspram Korintskog zaliva. njegov prijatelj. Mikene i Pilosa starogrcki natpisi! Ovaj Ventrisov poku aj (Ventris je u 34. g. Herodot. V. Tako je utvrdeno da su svi ti natpisi na glinastim tablicama. IDA je ime nekoliko planina u staroj Grckoj. persijski vladar (485 465. Engleski arheolog Arthur Evans vr io je otkopavanja gradova na Kritu (Knosa). Na jednoj od njih je pastir Parid presudio koja je boginja najlep a. Solonu. Moire. pod. V. 43. LAKEDEMON (Lakedaimon) je staro ime za Spartu. KEOS je ostrvo. Zevs se zbog toga naziva Kronides ili Kronion. Kronosu odgovara rimsko bo anstvo Saturnus. d avnik na zlu glasu. IV.). KREZ (Kroisos) je bogati lidijski vladar za koga je vezana poznata anegdota . 26 56 ss. godine pre n.). dodu e jednostavnim. KRONOS je ime prvog boga. KLOTO je jedna od sudaja. Ustav ostrva Krita bio je u staro doba. uzdi em. ITAKA je postojbina grckog junaka Odiseja. Istorija (I. rodno mesto sofiste Prodika. e. Ustav toga grada . V. Moire. U novije vreme su naucnici malo skepticniji u odnosu na Ventrisovo tumacenje. procitao je natpis (linear B) iz grada Knosa. koji poticu iz Knosa. najpoznatiji. 1953. Ime treba tumaciti pomocu glagola . Posejdona. Uceni Kalimah iz Aleksandrije pripisuje mu ep Osvajanje Ehalije. VIII. Tako je utvrdeno da su Homerovi preci vec 200 godina pre Homera raspolagali pismom. VII. 183.

Lahesis objavljuje pro lost. v. Rec znaci zaborav". astronomije Uranija. IV. 218).). izgubio je tu moc. Atropos buducnost. Ilijada. To su boginje pesme. aulodike -^ Euterpe. XI. Pozvao je samog Apolona na takmicenje. ali je zato reka postala zlatonosna. pesnici ih dozivaju u pomoc (Homer u Ilijadi i Odiseji na mnogim mestima. MAHAON (Machaon). MARSIJA (Marsyas) je bio odlican svirac u frulu. Asklepijadi). MENELAJ (Menelaos) je pored Agamemnona ucestvovao u trojanskom ratu jer mu je enu. LIKURG (Lvkurgos. Melpomena tragedije. 193 do Kasnije je zajedno sa u Epidauru. kojih ima devet. Asklepijem obo avan na mnogim mestima. a njegovog oca ucio je lekarskoj ve tini Kentaur Hiron 332 (Homer. igre Folihirrmija (Polyhymnia). i zgradama Asklepijeona. U Ilijadi 218) i biva i sam ranjen (Ilijada. . IV. v. Po Herodotu su Muze. Vergilije u Enejidi). ljubavne pesme Erato. Jednom prilikom spasao je Silena. tesalski lekar i polubo anstvo. MOMOS je personifikacija prekora. elegije Kaliopa (Kaliope). Kasnije su pojedinim Muzama odredili pojedine funkcije: Klio (Kleio) je za titnica epske poezije. (XI 85 145). Svoje lekarsko znanje stekao je kod oca (v. oteo Prijamov sin Pari (Pari ). njega je dao Likurg (Lvkurgos). Apolon ga je pobedio i za kaznu to se usudio da se s njim takmici odrao ga. Kod Hesioda su kceri Zcvsove. sin Asklepija i Epione. One ucestvuju na gozbama koje prireduju bogovi. Na mestu gde ga Platon pominje misli se verovatno na bitku iz godine 409. MOIRE (Moirai) su grcke boginje sudbine. jer ko pije vodu iz nje. 9. autor spartanskog ustava. Ilijada. Grad je u peloponeskom ratu igrao znacajnu ulogu. MUZE (Mousai). a Apolon je njihov predvodnik (zato epitet Muzaget voda Muza).visoko su cenili stari Grci. nedaleko od Atine i Korinta na Istmu. cuvenom mestu gde su se stari lecili u cesto 501). LETA (Lethe) je reka u podzemnom svetu. pre n. Po to se okupao u reci Paktolu. Kloto sada njost. Tako su se i hrana i pice pretvarali u zlato i Mida zamoli boga da mu oduzme tu moc. To je omiljen motiv starih slikara. s. e. horske lirike Terpsihora (Terpsihore). MEGARA je napredni grad u staroj Grckoj. lepu Jelenu. zaboravlja na svoj raniji ivot. Sa svojim bratom Podalirijem (Podaleirios) krenuo je kao knez Trike u rat protiv Trojanaca (Homer. Uranija astronomije i didakticke (astronomske) poezije. 200 207). U nauci je za titnica istoricara Klio. MIDA (Midas) je bio kralj Frigije (po mitologiji). ucitelja boga Baha (Dionisa) i za nagradu dobio je moc da sve to dodirne pretvori u zlato. Jedna od lepih Ovidijevih metamorfoza. sin Noci (kod Hesioda). kceri Zevsa i Mnemosine. Talija (Thaleia) komedije. kao i hramu leci rane (IV.

Gorda zbog toga. Kasnije su Muzeju. pripisivali niz kultnih pesama. sin Laerta i Antikleje. koja je imala svega dvoje dece: Apolona i Artemidu. pored Orfeja i Tamirida. pripisuju i osnivanje najpoznatijih eleusinskih misterija. mu Penelopin. Apolon je pobio sve Niobine sinove. Nioba ima est sinova i est kceri. Kod Homera je opis malo drukciji. Majka se od tuge pretvorila u stenu. Njemu. a Artemida sve kceri. Imala je sedam sinova i sedam kceri. izmedu ostalog. ona je izazvala boginju Latonu (grcki Leto). a desetog dana bogovi su sahranili le eve i Nioba se tek tada setila jela. koji se ista . ODISEJ (Odysseus). kralj Itake. Sin Eumolpov. kao i Orfeju. ispod koje izvire izvor. Tu metamorfozu je obradio Ovidije (VI 146 312). Deca ostaju nesahranjena devet dana.MUZEJ (Musaios) je ime mitskog pevaca. NIOBA (Niobe) je bila kci Tantalova. Jedan od najistaknutijih grckih junaka pred Trojom.

PALAMED (Palamedes) je ime grckog junaka koji je ucestvovao u borbama pred Trojom. okrenuo se i tako se Euridika morala vratiti u donji svet. 3. a pored njega su cesto prikazana i dva orla. pod Alkinoj. originalno delo velikog vajara. A ambrosijska kosa koliko se gospodu prosuS besmrtne glave. sav se potrese visok i Olimp. I. I u arheolo kom pogledu je Olimpija veoma zanimljiva. Sedi te Olimpijskih igara od 776. U Olimpiji se nalazi i Praksitelov Hermes. kasnije pet. pod uslovom da se ne okrene. U Zevsovom hramu nalazila se cuvena Fidijina statua koja predstavlja boga Zevsa u trenutku kad daje Tetidi saglasnost: ovi stihovi glase (Homer. Orfej nije mogao da izdr i. Tu Erovu pricu koristili su i prepricavali i kasniji filozofi. Posle toga Odisej luta deset godina i najzad se vraca kuci. PAMFILIJA je obalska pokrajina izmedu Likije i Kilikije u Maloj Aziji. svojim burnim do ivljajima.kao narocito svojom prepredeno cu. . od kojih je najlep i onaj u Napulju. po predanju. izmedu ostalih. Orfizam je kasnije obuhvatio sav grcki svet. Prvobitno su trajale tri dana. Tako se zove jedan kamen u Delfima (v. Sin Eagra i Muze Kaliope. koji su smatrali sredi tem zemlje. PANOPEJ (Panopeus) je ime oca Epejevog. Cesto je u umetnosti prikazan Apolon kako sedi na njemu. OMFALOS (Omphalos). e. Odr avane su svake cetvrte godine (parne pre na e ere. Njemu se pripisuje zbirka orfickih pesama koje su tako se ranije mislilo starije i od samoga Homera. gde Odisej sam (u pevanjima od IX do XII) prica . to znaci pupak". Orficari su. Homer Olimpiju jo ne pominje. Ilijada. izmedu ostalih i Ciceron u delu De republica. kome pripoveda Platon na kraju desete knjige Dr ave. Scena je izvanredno lepo prikazana na antickim reljefima. Uspeo je da umilostivi i samoga Hada. VI. i dalje. koje je po predanju uveo Herakle. ORFEJ je slavni tracki pevac koji je svojom pesmom i svirkom mogao da pokrece stene i da pripitomljava divlje zveri. Razumljivo je to su je i hri canski filozofi rado prepricavali. doselili posle trojanskog rata. godine pre n. To je sadr ina epa Odiseje. 528 530): Rece i obrvama Kronijon namigne mrkim. Delfi). neparne posle toga). Pamfilijac je bio i Er. Stanovnici su se. pod Epej. i va io kao pronalazac prakticnih stvari. 3. bili i pitagorejci u Ju noj Italiji. Na vazama i plasticnim spomenicima omfalos se cesto nalazi i lici otprilike na (okruglu) polovinu jajeta. V. u stvari je feti . koji mu je dozvolio da izvede svoju enu Euridiku na gornji svet. PATROKLO (Patroklos) je bio najodaniji i najmiliji Ahilov prijatelj. Po njegovom savetu (trojanski konj) Grci su zauzeli Troju. Armenijev sin . V. OLIMPIJA je ime prastarog svetog mesta sa grobom i rtvenikom Pelopa (po kome je Peloponez dobio ime) pored reke Alfe ja. PANDAR (Pandaros) je ime trojanskog ratnika koji je ranio Menelaja.

naslednik Kipselov (u istoriji umetnosti poznat Kipselov sanduk) i pod njim je Korint postigao najvece blagostanje. Nemeji. Sin Zevsov (ili Iksionov). o amucena ovim gasovima. dodu e. Na Zevsovom hramu u Olimpiji prikazana je borba sa Kentaurima. pod Sedam grckih mudraca. gde je najcuveniji grad bila Olimpija). e. PELEJ (Peleus) je ime Ahilovog oca. Pelopa o ive i deo koji mu je nedostajao zameni slonovacom. sve tenica Apolonovog proroci ta u Piti (Delfima). antichthon. Ta vatra se zove jo Zevsova kula. PIREJ je poznato pristani te i luka nedaleko od Atine. v. PITAK (Pittakos) iz Mitilene na ostrvu Lezbosu je jedan od cesto citiranih sedam grckih mudraca. e. kralj Japita u Tesaliji. Eponim Peloponeza gde je vladao (u Elidi. Tantal je svoga sina raskomadao i dao bogovima da jedu. Zemlja je lopta. Bavio se matematikom i muzikom i te nauke je medusobno povezivao. koja se sa ostalih devet zvezda okrece oko jedne centralne vatre (to nije Sunce). Stari su govorili da se u hramu u Delfima nalazila jedna pukotina iz koje su izbijali gasovi. slu ilo je kao gradivo za mnogobrojne drame.). U brojevima su nalazili misticke osobine. PINDAR (Pindaros) je najcuveniji grcki pesnik oda. Ka u da je njegovu kucu Aleksandar Veliki po tedeo kad je osvojio Tebu. Peritoj. rodom sa ostrva Samosa. PIRITOJ (Peirithoos). godine pre n. sina Tantalovog. Muzika sfera nastaje od nebeskih tela koja se okrecu u odredenoj proporciji. Sunce i Mesec dobijaju svetlost od centralne vatre.Poginuo je od Hektorove ruke i zbog toga je Ahil ponovo krenuo u borbi. PITIJA (Pvthia).). godine pre n. Platon ga. Bio je tiranin u Korintu (627 585. U Krotonu je osnovao jednu organizaciju koja je imala i politicki karakter. Rodom je bio iz Tebe (518 442. samo je Demetra pojela komadic ramena. chthon. PITAGORA (Pythagoras) (580 500. mu a morskog bo anstva Tetide. i u jednoj od njih pobedio Hektora. Zevsova osmatracnica. jer 10 = 1 + 2 + 3 + 4. slu eci se pri tom i mistickom spekulacijom. Pitagorovci su prihvatili ucenje orfizma. PERDIKA je bio beskrupulozni makedonski kralj. . izgovarala . na Istmu i u Delfima. Savr eni broj je na primer 10. Osnivac mnogih kolonija.) je bio grcki filozof. seobi du a i pravilo: soma = sema (telo je grob du e). ne ubraja medu njih. godine pre n. prikazan je na metopama na Partenonu i na frizu u Figaliji. PELOPIDI su potomci Pelopa. koje je posvecivao pobednioima u igrama u Olimpiji. bogovi ostave jelo nedirnuto. Pored zemlje. medu kojima i otmicu Persefone iz Hada. PETRITOJ. koga Platon pominje i u dijalogu Gorgiji. postoji i druga zemlja. V. Iznad toga mesta nalazio se trono ac na kome je sedela Pitija i ona bi. Prokletstvo toga plemena. e. evsov presto". bio je prijatelj junaka Tezeja sa kojim je izvr io cuvene podvige. PERIJANDAR (Periandros) je jedan od sedam grckih mudraca.

kako nam izgleda. pitanje omamljujucih gasova nije. verodostojno. sin Laomedontov. 513) taj trono ac stvarno videli. posvecenog Apolonu. PRIJAM (Priamos). Ali je Pitija padala u zanos vacuci li ce svetog lovorovog drveta. Ovu pukotinu Francuzi nisu mogli pronaci prilikom obimnih iskopavanja. pomorsko bo anstvo. koji i danas postoji POSEJDON. sin Kronov. 335 . uvek dvosmisleno. pored svetog izvora Kastalije. kralj trojanski. trono cu bila prevara sve tenika. jer su neki ljudi (kako mo emo zakljuciti iz Euripidove drame Ion. To jo ne dokazuje da je prica . Pored svega toga. koje je raslo u blizini Delfa.neke nerazumljive reci koje bi sve tenici tumacili na svoj nacin. Verovatno jc tragove te pukotine uni tio zemlja tres. brat Zevsov.

Napisao je delo: . Lamije. bavio se etikom i gramatikom. opasna morska stena u sicilijanskom moreuzu. ima petnaest prednjih nogu i est grla. Solon. ivi u morskim pecinama. ranije. pre n. Ni ta preko mere i si. Autor izreke Covek je merilo svega". ili cak Helija (Sunca). Glavni izvor za istoriju je Herodot. e. Sa persijskim kraljem Darijem I do li su u sukob (negde u dana njoj Besarabiji). Mison. Grcki pisci govore . Sikam'a. e. Optu en za bezbo ni tvo. u blizini Mesine. Drugo ime joj je Mene. Moire. odnosno elegije. naspram opasnog vrtloga Haribde. e. Minos ga je proterao sa Krita i on dolazi u Likiju. SARPEDON. vecne mladosti i vecnog sna. Tanat (Thanatos) (Smrt) i Hipnos (San) prenose ga u Likiju i tamo sahranjuju. Stanovnici ju nih ruskih stepa od Tanaisa (danas Don) do Tira (Tyras. PROTAGORA iz Abdere. Kao ptice sa devojackim telom vrlo cesto na nadgrobnim spomenicima i vazama. SIRENE su u su tini isto to i Kere (Keres) ili Erinije. e. Pominje se i sa drugim morskim cudovi tem Haribdom. danas Dnjestar) i Histra (danas Dunav). kci Hiperiona. SELENA je boginja Meseca. odreden je jedan kolegijum mudrih savremenika. SICILIJA. radoznalome Skitu Anaharsidu. u kome iznosi mi ljenje da covek ne zna da li bogovi postoje ili ne. Poznata je njegova prica . Kleobul). SKILA je cudovi te koje laje kao pas. koji su bili nazvani Sedam mudraca (Tales. koji je imao velikog uticaja u Atini. nosila je zlatan venac i vozila se kolima. su epigrami. grcki Sikelia. voda Likijaca kod Troje. U Ilijadi. poznate su bile jo pre Solona. Sarpedon je sin Zevsa i Laodamije. junacima pali kod Maratona i Termopila. pobegao je. pre n. sin Zevsov i Europin. Sve svoje nosim sobom.) persijskih ratova. Propast skitske dr ave oko 360. bogovima. On i Gorgija bili su najpoznatiji sofisti. Bias. SIMONID iz doba Poznati koji su (Simonides) je poznati grcki pesnik (556 468. ljubavi Endimiona i Selene: Zevs je Endimionu ostavio izbor izmedu smrti ili vecnog ivota. godine pre n. . ali se cesto pominju i druga imena. Hilon. Heraklu na raskr cu. SOFOKLE (Sophokles) (497 406.PRODIK (Prodikos) sa kikladskog ostrva Keosa je bio cuveni sofist. SKITI (Skythai). iveo je sredinom V veka pre n. ERIF (Seriphos) je malo ostrvo u Kikladima. Pitak. SEDAM GRCKIH MUDRACA. m s k a poezija uzela velikog maha. cuvena je prica . napisani . PROTEJ (Proteus) je pomorsko bo anstvo koje mo e da menja svoj lik. Harpije. iveo je u V veku pre na e ere. U umetnosti su cesto vezane za dogadaje sa Odisejem. jedan od najvecih grckih . Jedan od najvecih grckih horskih liricara. brat Minosov i Radamantisov (sudija u podzemnom svetu). kao na primer: Poznaj samoga sebe. ili. Kad je ubijen. A po to je sa Solonom g .). ali se na putu udavio. Kasnije. medutim. Razne gnome.

nad tom rekom bogovi su se zaklinjali da ce po tovati zadatu rec. Homer. zoe = ivot). TELETAI su misterije i obredi posvecenja u Eleusinskim misterijama. Jelena mu je vratila vid. i oti ao na put po to je od Atinjana uzeo zakletvu da nijedan zakon nece menjati dok se on ne vrati. Aristokrat. kad je ispevao drugu pesmu (p a 1 i . Solon je dobrovoljno oti ao u izgnanstvo. Filoktet i Edip na Kolonu. STESIHOR (Stesichoros) sa Sicilije. uostalom. vi e ulaza u taj svet gde je raslo samo drvece tuge. i sama rec znaci. hilezoizma (hvle = materija. U umetnosti je takode bio predstavljen na Polignotovoj slici podzemlja. ali je pesmama stekao poverenje u Atini (jer je u svojim pesmama cesto podsticao svoje sugradane na borbu protiv neprijatelja i na osvajanje Salamine). Ilijada. SPERHEJ (Spercheios). Po predanju. Iz njegovog ivota poznata je prica kako je Himercima^savetovao da se cuvaju tiranina Falarida: konj je dobrovoljno postao rob ljudi samo da bi se mogao osvetiti Jeleni. TALES (Thales) je jedan od sedam grckih mudraca. 594 ss). . Piriflegeton. . predvideo pomracenje Sunca. iako ga je Pisistrat visoko cenio. Kad je bunio vojsku i pozivao je da se vrati svojim kucama. e. carstvo smrti.). Medutim. e. Odisej se obracunao s njim. Kokit i Aheron. Car Edip. Umro je u dubokoj starosti na Kipru (oko 560. Elektra. Trahinjanke. pa je postao cak d Hellenotamias. izabran je za arhonta i sproveo svoju poznatu reformu kojom je hteo ubla iti stanje u narodu. TARTAR (Tartaros) je naziv za podzemni svet. horski pesnik (oko 640 555. Godine 594. Ali kad se vratio zatekao je vec pripremljen put za tiraniju. Cetiri reke teku u podzemnom svetu: Stiks (kojom se zaklinju bogovi). godinu pre n. dao nov ustav i zakone. d i a). Bilo je. Jonski prirodni filozof koji je smatrao da je princip iz koga se sve razvilo vlag a (voda). Njegove sacuvane drame su: Antigona. pre n. jer je za nju rekao da je kriva za sve nesrece koje su zadesile Grke pred Trojom. Smatra se ocem" grcke filozofije. Dalje se prica kako ga je oslepila lepa Jelena. TAMIR (Thamyris) je tracki pevac koji se upustio u takmicenje sa muzama koje su ga zbog toga oslepile (Homer. Sacuvano je sedam tragedija i prilican odlomak jedne satirske drame (Ichneutai. a najcuvenija je statua u Lateranskom muzeju u Rimu. Ajant. e. utice u Egejsko more kod Jami je. tiranin Pisistrat (Peisistratos) bio je mudar i zadr ao je vecinu Solonovih zakona. Lovacki psi).tragicara. Sedam grckih mudraca. to. primitivnog materijalistickog ucenja. Medutim. SOLON je takode jedan od tzv. godine pre n. reka u Tesaliji. Ilijada. na cijem ulazu cuva stra u troglavi Kerber. Sacuvan nam je prilican broj njegovih portreta. pre n. STIKS je reka groze u podzemlju. TERSIT (Thersites) je bio neobicno ru an vojnik koji je ucestvovao u pohodu protiv Troje. TEMIS (Themis) je za titnica pravde. po mi ljenju starih. Poznat je i kao astronom koji je za 585. Bio je visoko cenjen od svojih savremenika.e. Pripadnik tzv.). II. upravnik zajednicke grcke riznice.

pandan Heraklu. U vezi s tim mit . kci Nerejeva. 212 ss. koji je savijao borove i razapinjao putnike. Njegovo ime (on se pojavljuje i u komediji) je postalo sinonim za ru nog coveka.) Najveci mu je podvig ubistvo Minotaura na Kritu. TETIDA (Thetis) je Ahilova majka. kome su Atinjani morali da alju decu. tako je i ovaj vr io junacke podvige (ubijanje Sinisa na Istmu. TEZEJ (Theseus) je aticki nacionalni heroj. Arijadni. Prokrusta itd.II. Kao Herakle. . ena kralja Peleja.

XXII. . uticajan politicki covek s kraja V veka. OBJA NJENJA I KOMENTARI TEKSTA KNJIGA PRVA (A) 1 Ariston je Platonov otac. URAN (Uranoos) je otac bogova. Pont i Bosfor. g. Propontida. malog ostrva u grupi Kiklada. tzv. 60) i u Odiseji (XV. Autoliku nalazi se u Odiseji (XIX. Smatra se da se trojanski rat odigrao u XI veku pre n. TROJA je grad na severozapadnoj obali Male Azije. e.. starosti ne sti e na prag. ZEVS je vrhovno bo anstvo sveta olimpijskih bogova sa prestolom na Olimpu. ili Klitofont.. gde je medu stanovni tvom bilo onih trackog porekla. .). e. 12 Upor. Fedar. Rec uranos znaci nebo". 4 Nikija (oko 470 413. 3 Kefal je bogati proizvodac oru ja u Pireju. ali se kasnije ne pojavljuje. zapadno Strimon (Strumica) sve do Rodopa i Hema. 7 Poslovica glasi: Vr njak s vr njakom. npr..e. atinski vojskovoda i politicar iz vremena peloponeskog rata.TRACANI su stanovnici Trakije. 200 cd). Platon ga ukljucuje u dijalog Lahes (upor. Jedan kratki pseudoplatonski dijalog nosi njegovo ime. Perdikovom sinu. ali ne onaj Eutidem koji se pojavljuje u istoimenom Platonovom dijalogu i u Gozbi. 11 Upor. Bendida je tracki naziv za Artemidu. treci je Eutidem. Nemac liman (Schhemann) je vr io iskopavanja i nai ao na sam grad Troju. pre n. izraz koji se vi e puta pominje u Ilijadi (v. Nikijin mir sa va enjem na 50 godina. a Glaukon i Adeimant su Platonova starija braca. retor iz Halkedona. 246): . Ismeniju Tebancu . 10 Citirani stih . 395). 332bc. 267cd). Jedan od tri cuvena retora V veka (upor. 9 Fragment nama nepoznate Pindarove poeme. ali rat je obnovljen vec posle tri godine. ako si star sa starim se dru i". Granice su bile Dunav.. Drugi Kefalov sin je retor Lisija. 5 Trasimah (roden u prvoj polovini V veka pre n. 6 Prag starosti". pre n. Perijandru tekst dijaloga Protagora (343b). nego pade u borbi. naspram Bizanta.). Klejtofont. zemlje severno od Grcke. od Makedonije do Skitije. Njegov sin Polemarh ucestvuje u pocetku dijaloga Dr ava. 8 Stanovnik erifa. g. a. 2 Svecanost u cast tracke boginje Bendide priredivana juna me· seca u Pireju. grada na azijskoj obali Bosfora. e. . sklopio sa Spartom 421. tiraninu Arhelaju Gorgija (470d).". Drugo ime za Troju je Ilij (Ilion).

Menon (90b). odnosno kao sklonost da se dati odgovori i mnenja podvrgnu pobijanju (upor. Trasimah je defini e kao Sokratovo izbegavanje direktnih odgovora na postavljeno pitanje. i kao sklonost za postavljanjem pitanja drugima. gore: 336c). Gore (336b). 339 . Trasimahovo pona anje uporedeno je s pona anjem divlje zveri. 14 U originalu stoji: eironeia. 13 Aluzija na narodno verovanje da covek zanemi ako ga vuk prvi pogleda.

Dela i dani. Bazale i N. koji se na dvoru persijskog kralja Artakserksa III nenaoru an borio sa lavovima i naoru anim vojnicima.. 7 Musejov sin Eumolp (Eumolpos) bio je. 8 Platon po secanju navodi Hesiodov stih. 287 290. prema legendi. Fedar (244d-e). koje drugima predaju. KNJIGA DRUGA (B) 1 Po svemu sudeci. Upor. prirodi bogova.. Trasimahov skepticizam pokazuje se u njegovom odbijanju da Sokratu protivreci u raspravi . a sam Sokrat joj nije umakao. XIX. 20 Verovatna aluzija na tada nju versku zatucanost atmskih gradana.. 0 Homer. Ðuric. 2 Slicno velicanje nepravicnog coveka preduzima Kalikle u dija logu Gorgija (481c i dalje). 18 U originalu: sikofant (svkophantes). osnivac eleusinskih misterija. pobednik u disciplini koja je nosila naziv pankratija (pagkration). ili. Upor. 339c. Odiseja. verovatno smera na nedostatak zrelosti i prakticne mudrosti u Sokrata. 17 Upor. spletkaro . Dela i dani. ova recenica. pankratist (pankratiastes).15 Nagove taj da ucitelji retorike i sofisti naplacuju znanje. gore. 5 Hesiod. 232. .. Fedon (69c) i Gorgija(493a-c). 109. 3 U tragediji Sedmorica protiv Tebe. . 4 Stihovi koji slede u nastavku spomenutog mesta Eshilove tra gedije. kojem se govori na pocetku dijaloga Dr ava. Dela i dani. 285. » Hesiod. slicno onom to Kalikle u dijalogu Gorgija (484d. Na olimpijskim igrama 408. 10 Upereno je na priproste. g. e. Mili . koji su se spasli bekstvom iz Atine. prodaju. rvac i bokser. " Nejasna aluzija. Prema prevodu A. Pretpostavlja se da su ostale knjige dijaloga Dr ava napisane kasnije. onaj ko vlastima prijavljuje prekr ioce zabrane izvoza smokava iz Atike. Gornji kontekst dopu ta pretpostavku da Platon pod obecanjima Museja i njegovog sina" podrazumeva obecanja tada njih pripadnika orficke sekte. Sve teni klan cuvara i organizatora izvodenja tih misterija izvodio je svoje poreklo od Eumolpa. zatucanost cije su rtve bili Anaksagora i Protagora. prevod Milo N. i u toj borbi pobedivao. dodata je kasnije. 9 Aluzija na orficka verovanja. a pripadnici klana nazivali su se: Eumolpidi (Eumolpidai). 592. denuncijant. pre n. kao i kult Bendide . Cini se da je Eumolp poticao iz Trakije. kojom se uspostavlja veza sa prvom knjigom. sujeverne i pohlepne pripadnike orficke sekte. passim) bez uvijanja govori. '* Pulidamant.

Iz konteksta se vidi da Platon smatra da su besmislena verovanja u mogucnost dobijanja opro taja i oci cenja za nepravedna dela pomocu rtvovanja i ritualnih igara. Posveceni u misterije (teletai). 497. 499 501. 76 Berk. Poetae lyrici Graeci. fr. IX. Ispod vrline znoj su stavili besmrtni bozi 12 Reci strm i dug put" uzete su iz narednog stiha citiranog me sta Hesiodove poeme. 341 .cevica. Ilijada. dr avama koje su prihvatile priprosta verovanja i kultove orficara. cit. » Homer. 15 Pindar. pesniku Simonidu. 213. delovanju pripadnika orfickih sekti i . gornje mesto glasi: Nevaljal tinu mo e na gomilu sabrati lako. prema tome i prema 364b. op. Ðurica. Prevod Milo a N. 16 Rec je . fr. Lagani do nje su puti i ona stanuje blizu. uzimaju na sebe ulogu varalica kad takve stvari lakovernim ljudima obecavaju. Medu te dr ave spada i Atina. 14 To je jedno od mesta gde Platon nepovoljno govori . III Bergk. Upor.

26 U grckom izvorniku stoji da cuvar dr ave mora da bude kalos kagathds (doslovno: lep i dobar). naime. Isto se mo e reci i za pridev thymoeides za koji sam ovde. Upor. cvrst. jer pas doista ne mo e u sebi imati niceg filozofskog u svojoj psecoj prirodi. pridev i imenicu philosophos nisam ostavio u oblicima filozofski i filozof. filozof i filozofija tek samim Platonovim nastojanjem pocinju da dobijaju ono znacenje koje im u toj tradiciji i danas pridajemo. upotrebio na u rec estok". i dr. podsecajuci da im je ovde nacinio odredene ustupke. 272e i dalje). odlucnom. 21 Sokrat verovatno misli na ono to su Glaukon i Adeimant prethodno govorili u nastojanju da. 23 V. hitar. tome Diogen Laertije. 27 Rec muzika (mousike) i muzicki (mousikos). U desetoj knjizi Dr ave (612b-e) Sokrat se vraca na ovu Glaukonovu i Adeimantovu ulogu. ono to du u cini aktivnom. . pre svega. estina. III. izvesnoj prirodnoj sklonosti za prepoznavanjem i razlikovanjem prijateljskog od neprijateljskog. Rec je. i dalje. ali i na Home ra. osim to se podrazumeva da i on pripada bo anskom kolenu" Posejdona i Apolona. Pretpostavka da je tu elegiju spevao Kritija. upotrebljavaju se u znacenjima mnogo irim od dana njih. 18 Aluzije na soliste i njihove kole retorike. brz i okretan (tachys). malo je verovatna. a potom . strast. U gornjem Platonovom tekstu. spojena . 261b. . Vilhar bio ucinio. kao to je to A. slikarstvu i uop te stvaranju koje recju ili na neki drugi nacin mo e da utice na obrazovanje i vaspitanje du e. 1. ovde. ako rec filozofsko" razumevamo kao oznaku za fundamentalnu saznajnu i teorijsku disciplinu. a citirani stih se ne odnosi na Platona. razvijen i mocan (ischvros). 25 Na ovom mestu i dalje (376 passim).17 Simonid cesto peva pohvale premudrom Arhilohu". rec je samo . 24 U izvorniku stoji rec thymos za koju ne postoji odgovarajuci izraz u na em jeziku. delatnom. 22 V. ili. 370bc. pesni tvu i knji evnosti uop te. Zemlja (Geja). jer thymos je: ivotnost. hrabar i srcan (thvmoeides). estok. srcanom. napred. Dcca Aristonova" su Platon i njegova braca. na Hesiodovu Teogoniju. to je ovde ocigledno skupna oznaka za nabrojane karakteristike: prijatelj mudrosti. odlucan. pre svega. pojacavajuci Trasimahovo stanovi te. ne sasvim adekvatno. napred. reci filozofski. kao i dijalog Gorgija. V. Vedar (257c i dalje. muzici u dana njem znacenju te reci nego . ukratko. kojem pripisuje dovitljivost i lukavstvo. Dodatni razlog za ovu intervenciju u Vilharev prevod je i taj to u vreme kada Platon pi e ovaj dijalog. svemu onome to potice od Muza. Eutidem (289c i dalje). podstaknu Sokratovu kontraargumentaciju. 19 Misli se. 20 Ne zna se ko bi to mogao biti. 28 Prema Hesiodovoj Teogoniji (126 153). 369c. telesno jak. 264b. i uporeduje ga sa lisicom. ne samo . sklon pravom znanju (philosophos).

Kasnije. Demetru. Iz kapi krvi. po nagovoru majke Zemlje. Reju. Sterop i Arg). ocima dragu tebe da ne vidim jednom bijenu. kad je Zevs odrastao krijuci se od ocevog gneva. 32 U Ilijadi (586 i dalje). kojem su njegova braca i storuki d inovi svesrdno pomagali. i ako te boli. 30 Borba Giganata (gigantomachia). Kron je pro dirao sopstvenu decu. Tako je poceo rat bogova oko prevlasti. te oslobodio storuka cudovi ta Kota. 29 Svrgnuv i tom kastracijom svoga oca Urana sa prestola. ne bih ti mog'o pomoci. a njegovi pomocnici Titani baceni u Tartar i stavljeni pod stalni nadzor storukih. kao i storuka i pedesetoglava cudovi ta (Kot. mrzeo ih i svako je. Hiperiona i Japeta. u ljubavnoj ce nji obujmio Geju. a izbacivanjem kamena iz svoje utrobe. To je izvr eno kad je Uran. koje pado e na majku Zemlju. Mnemosinu. Potom je Zevs sa svojom bracom ustao protiv oca. Kron je povratio i svu progutanu decu. potom Titane Koja. njihove sestre Teju. Zemlja (Geja) je stenjala pod teretom 342 sopstvenog potomstva i smi ljala kako da se Uranu osveti za zlostavljanje dece. bili su takode porod Zemlje i Neba. Hefest. na drugoj Kronov sin Zevs i oslobodeni storuku d inovi. mada bi ao mi bilo. misleci na Gejino prorocanstvo da ce ga jedan od njegovi sinova zbaciti s prestola. Temidu. Febu i Tetidu. koji je pristao da. Heru. Jedino najmladi sin Zevs. koji mu je Reja podmetnula. Jedino je Atlant bio osuden da od tada zanavek dr i nebo na svojim plecima. da bi na kraju pobeda pripala Zevsu. kojeg je majka Reja zajedno sa Gejom uspela da sakrije u pecini planine Dikte na Kritu i nije do iveo sudbinu ostale svoje brace i sestara. kojeg i Homer naziva Zevsovim i Herinim sinom. prema Hesiodovoj Teogoniji (154 187). odmah po rodenju. te s njom izrodi mnogobrojno potomstvo (Hestiju. V. bude izvr ilac kazne i osvete nad ocem Uranom. No. donoseci noc. obracajuci se majci Heri ka e: Strpi se. Posejdona i Zevsa). rodi e se tri Erinije. borba Titana sa storucima i Kiklopima. Hada. Kron mu je onim srpom odsekao genitalije i levom rukom ih bacio u more. Kron je svrgnut s prestola bogova. 453 506. Cekajuci u zasedi.sa sopstvenim neposrednim potomkom Nebom (Uranom). Jednooki d inovi Kiklopi (Bront. bele ke 28. majko moja. Brijareja i Gija. Na jednoj strani bili su Kron i Titani. 607 720). Kron se o eni svojom sestrom Rejom (Hesiodova Teogonija. Rat bogova trajao je deset godina s promenljivom srecom. i ciji su se gromovi i munje pokazali kao nadmocno oru je. Reja je nagovorila Krona da povrati kamen koji ga je ti tao. Kron je umesto novorodenog Zevsa progutao kamen. 29. . koje je Kron bio okovao i bacio u ponor Zemlje. osvetnice zlocina. kao i Melijske nimfe. vracao u Zemljinu utrobu da ne bi gledali svetio dana. Ali Uran (Nebo) je. Brijarej i Gij). Od kremen kamena nacinila je o tar srp i njime naoru ala najmladeg Titana Krona. hteo je spreciti Heru u njenoj nameri da ucini zlo Heraklu pa je oko njenog prestola iskovao nevidljivu mre u i tako je vezao. 31 Platon ovde verovatno misli na predanje koje prenosi Pindar: Hefest. preboli. nastupio je trenutak osvete. Na kraju titanskog poroda Zemlja je rodila najmladeg sina Titana Krona. izrodila je najpre Okeana dubokih virova". zazirao od svoje dece.

bogovima". Ðurica). Ðurica. 385 513)." (Citirano prema prevodu Milo a N. XXI. . XXIV. opisana ie u Ilijadi. 33 Borba bogova. 34 Ovde sam grcku rec teologija (theologia) preveo izrazom govor . a malo jo du e bese u meni. Prema prevodu Milo a N. 527 i dalje. Padoh na Lemno. 35 Ilijada. Onda me otud gde padoh odneso e Sincani ljudi.jer je veoma mucno protivit' se olimpiskom Divu. On me je nekad. za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga. 1 74 i dalje. koji su se ume ali u trojanski rat. 36 Platon se ovde poziva na neku nama nepoznatu poemu. kad htedoh da odbranim tebe. Ceo sam padao dan. a kad se vec smirilo sunce. (XX.

Hera i Atena su zbog Parisove presude omrzle Ilij (Troju) i trojanskog kralja Prijama. u njega zaljubi. gde je boravio izgubljeni Prijamov sin Pari (ili Aleksandar). 41 Aluzija na Menelajeve do ivljaje na ostrvu Faru . potom u zmaja i vepra. Za uzvrat. N. pristrasnosti bogova u odnosu prema Trojancima ili Ahejcima. borbe i svade bacila na vencanju Peleja i Tetide. verbalna la dobija u takvoj njegovoj egzistenciji izvesno opravdanje. XVII. 42 U Ilijadi. pobegne s njim i tim cinom dadne neposredni povod za pocetak trojanskog rata. te joj kao takvoj ne odgovara cisto nebice (ni ta). Ilijada. Verovatno je da je taj fragment (160) bio sastavni deo tragedije Nioba. Buduci da ljudski um ne postoji u ovozemaljskom ivotu kao cisti um. prema legendi. Upor. Afrodita je udesila da se lepa Jelena. Nereida Tetida. 39 Fragment iz izgubljene Eshilove tragedije. tekst Dr ave na str. Stoga. nego kao um pome an sa afektima i po udama ciji je izvor u telesnosti. tome kako Zevs alje Atenu da se ume a u borbe. 25 30). ona je samo imitacija. 429 i dalje). a jo manje joj odgovara ne to stvarno. Nevarljivi pomorski starac. 40 Homer. znaju prema onima koje ne znaju. Ðuric. iako nema pokrice u onome to stvarno jeste. besmrtnik. izmirili zavadene boginje. 46 La u recima". Osim toga. ili verbalna la . (XVIII. . morsko bo anstvo Tetida ali se Hefestu na Zevsa. 5. nestvarna slika onoga to je u du i stvarno. pa u tekucu vodu. IV. XXIV. ali samo pod uslovom da slu i etickoj svrsi. La u recima je neka vrsta me avine. govori . ena kralja Menelaja. . kojima peva Odiseja (IV. 38 Verovatno aluzija na svadu Here. 44 Ukazivanje na povezanost vrline i znanja. i . kao i dijalog Protagora 358c passim. koji je naredio da se ona. savr enog i stvarnog ivota. 456 ^58) u lava. koji je nesavr en i kao takav je samo imitacija bo anskog. preobrazi u obicnu enu. Parisovog oca (Ilijada. Prema tome. ali zbog necega nisu ni ta ucinili da sprece trojanski rat. 1 104. Egipcanin. ako istini odgovara znanje. verbalna la se pokazuje potrebnom i u odnosima jednih du a prema drugima. prosvetljenih prema neprosvetljenima. 45 Platon pretpostavlja da istini uvek odgovara ne to i da je ni ta ono to odgovara la i. da se u tom oblicju uda za smrtnog coveka Peleja i s njim izrodi trojanskog junaka Ahileja. Prevod M. koju je Erida (Eris) boginja razdora. a navodi ih sholijast uz Homerovu Ilijadu I. Mit ka e da je na toj jabuci bilo napisano da je namenjena najlep oj" i da je Zevs uputio Heru. vecnog. takode dijalog Hipija Manji. mora biti potrebna u ljudskom ivotu. koji je spor presudio u korist Afrodite. a istina i um su ono to je u du i stvarno. 43 Fragment iz nama poznate Eshilove tragedije. kome je svaka dubina poznata morska" preobra ava se (ibid. 485 i dalje. 332 569). i najzad u lisnato drvo. Afroditu i Atenu na planinu Idu u Maloj Aziji. Svada boginja i Parisova presuda opisani su u izgubljenom epu Kipria. Zevs i Temida su. Atene i Afrodite oko zlatne jabuke. negacija znanja (neznanje) odgovara la i. Upor.37 Homer. 413a passim. tome kako Atena nareduje trojanskom junaku Pandaru da odapne strelu na Menelaja. Odiseja. Protej. onih koje.

47 Demonska priroda (to daimonion) je, prema Platonu (v. dijalog Gozba), ono to posreduje izmedu bogova i ljudi. Istovremeno, to je i onaj bo anski glas . kojem je Sokrat govorio da ga ponekad, kao savetodavni glas, cuje u sebi. Na kraju desete knjige Dr ave^ govori se . narodnom verovanju, prema kojem je svakoj ljudskoj du i, pri nje 344 nom ponovnom radanju i dolasku na ovaj svet, dodeljen po jedan demon kao njen cuvar i kao garant da ce sudbina, koju je du a sama odabrala, biti izvr ena. 48 To se delom odnosi na op te rasprostranjeno verovanje da bogovi alju ljudima narocite znake, a delom i na ono to je sam Sokrat . tome govorio (upor. Kriton 44a i dalje; Fedon 60e i dalje) V. i prethodnu bele ku (47). 49-U U}iadi> (U, 1 i dalje) peva se . Zevsovoj nameri da obmane Ahejce i . izvr enju te namere pomocu personifikovanog bo anstva koje je sin Noci i brat Smrti, a ime mu je San (Hypnos). Hipnos se preobra ava u mudrog starog Nestora i u tom oblicju se pojavljuje u snu ahejskog zapovednika Agamemnona, prenoseci ovom Zevsovu poruku. A poruka je bila da je sada trenutak da se trojanski grad osvoji, jer su bogovi prihvatili Herine molbe, a Trojanci ce zapasti u tvrde muke". 50 Fragment izgubljene Eshilove tragedije, u kojem Tetida morska boginja, supruga smrtnog coveka Peleja i mati Ahilejeva prikazuje Apolona (Feba) kao velikog licemera. Prema Ilijadi, (XXIV 1 21), Apolon je bio naklonjen trojanskom junaku Hektoru, cije je mrtvo telo Ahilej, u alosti za poginulim drugom Patroklom, vezao za borbena kola i tako vukao oko Patroklovog groba. Na istom mestu Ilijade: (stihovi 30 54), Apolon pred bogovima napada Ahilejevu svirepost.^ U gore citiranom fragmentu iz Eshilove tragedije, Apolon se oznacava kao ubica Ahileja. Saglasno tome govori Ilijada (XXI, 278) gde Ahilej ne veruje u materino prorocanstvo da ce poginuti od Apolonove ruke; kao i XXII pevanje, stih 359. i dalje, gde smrtno ranjeni Hektor prorice Ahileju da ce ga Apolon u liku Parisa pogubiti. Postojao je obicaj da arhont eponim (vrhovni slu benik dr ave; onaj po cijem je imenu oznacavana godina) daje svoju saglasnost autoru tragedije da mo e radi prikazivanja svoje tvorevine u teatru . trosku nekog bogatog gradanina mecene izabrati ljude za hor!

KNJIGA TRECA (G) 1 Odiseja (XI, 489 i dalje). Ahilejeve reci upucene Odiseju kao odgovor na Odiscjevo oplakivanje sopstvene sudbine, koja mu sprecava povratak u rodnu Itaku. Te reci govori Ahilejeva du a, koja je u Hadovom carstvu samo senka nekada njeg ivog Ahileja. Ovaj kao i svi drugi navodi iz Homera, osim malog broja izuzetaka zbog nepoklapanja smisla Platonovog teksta prevoda, dati su prema Ðuricevom prevodu Ilijade i Odiseje. 2 Ilijada (XX, 64). Bogovi silaze s Olimpa na trojansko boji te, a u cast tog silaska gromovi grme na nebu i zemlja se trese. Od toga se upla io i sam Had, gospodar podzemnog carstva mrtvih, jer mu se ukazala opasnost da Posejdon zemljotresom raskoli zemlju i time poka e stan, koji u ocima i smrtnog i besmrtnog roda izgleda stra an. 3 Ilijada (XXIII, 103). Patroklova du a, u svemu slicna ivom Patroklu, javlja se u Ahilejevom snu, pa kad ovaj hoce da zagrli starog druga, du a i cezne pod zemlju kao da je nije ni bilo. Ahilej na to izgovara gore citirane reci. 4 Odiseja (X, 495). Kirka savetuje Odiseju da ode u Had i da tamo za svoje nevolje potra i savet od vraca Tebanca Tiresije, cijoj je du i u asna Persefona jedino ostavila mudrost i netaknut um, tako da jedino on ima svest i razum. 5 Ilijada (XVI, 856). Scena u kojoj trojanski junak Hektor smrtno ranjava Ahilejevog druga Patrokla. Citirani stih opisuje Hektorov samrtni ropac. 6 Ilijada (XXIII, 100). Scena bekstva Patroklove du e u trenutku kada je Ahilej, u svom snu, pojurio Patroklu u zagrljaj. V. bele ku 3. 7 Odiseja (XXIV, 6 9). Fragment scene u kojoj Hermija, kilenski bog, svojom palicom nareduje du ama pobijenih Penelopinih prosaca da za njim podu u carstvo mrtvih. Du e polete crvceci kao slepi mi evi. 8 Kokit (Kdkytos) i Stiga (Styx, Stygos) su, prema verovanjima koja su podr avali pesnici, dve reke u podzemnom Hadovom carstvu. Stiga, ili Stiks, je jo i takva reka, ili jezero, nad cijom vodom se bogovi zaklinju da nece prekr iti zadatu rec. Upor. sliku carstva mrtvih koju Platon daje u desetoj knjizi Dr ave (614c i dalje do kraja), kao i onu koja je data u dijalogu Fedon (111c 114c). 9 Ilijada (XXIV, 10 13). Scena u kojoj se prikazuje kako Ahilej ali za poginulim drugom Patroklom. 10 Ilijada (XVIII, 23 24). Ahilejevo posipanje i mazanje lica pepelom u znak alosti za Patroklom. 346 11 Prema genealogiji, koju u boju s Ahilejem izla e trojanski junak Eneja, Prijamova kraljevska loza vodi preko Laomedonta, Troja i Erihtonija do Dardana, koji je bio Zevsov sin, i koii je udario temelje Dardaniji, pre no to je Ilij (Troja) bila sagradena" (upor. Ilijada, XX, 215 i dalje).

12 Ilijada (XXII, 414). Saznav i za pogibiju sina mu Hektora, trojanski kralj Prijam je, izbezumljen od alosti, hteo izici iz tvrdave i uputiti se ahejskom logoru. Trojanci mu to nisu dopustili, a on ih je sve redom i poimence molio da ga puste. 13 To je odlomak naricanja morskog bo anstva Nereide Tetide Ahilejeve majke, koja je u morskim dubinama cula kako Ahilej jadikuje za poginulim drugom Patroklom. 14 Zevsove reci, prema tekstu Ilijade (XXII, 168). Zevs ali za Hektorom koga Ahilej progoni oko grada Troje. Hektor je u smrtnoj opasnosti, a Zevs se priseca bogatih rtava koje su mu Trojanci vazda prinosili. No ostali bogovi, pre svega Atena, nisu naklonjeni Zevsovoj nameri da promeni odluku sudbine i da Hektoru po tedi ivot. 15 Prema Ilijadi (VI, 196 i dalje), Belerofont Sizifov unuk koji se proslavio u Likiji ubiv i cudovi te Himeru imao je kcer Laodameju, koju je Zevs oble ao, te se tako rodio Zevsov sin Sarpedon. Gore citirani stihovi su Zevsove reci upucene Heri (Ilijada, XVI, 433). 16 Ilijada (I, 599 i dalje). Posle Herine prepirke sa Zevsom, Hefest savetuje majku Heru da vi e ugada ocu Zevsu, jer je on ne srne braniti ako je stra ni otac Zevs htedne opet istuci. Hera poslu a savet, a Hefest epajuci, jer je bio hrom, poce tociti nektar i prinositi pehare bogovima. Otpoce bogovska gozba, a bogove, zbog srecno zavr ene prepirke Zevsa i Here, kao i zbog nespretnog izgleda Hefestovog, obuze grohotan smeh. V. takode bele ku 11/32. 17 Upor. tekst na str. 382c. 18 Fragment iz Odiseje (XVII, 383). 19 Diomed, jedan od osvajaca Tebe, tim recima smiruje Stenela koji je vrhovnom zapovedniku ahejske vojske, Agamemnonu, rekao da la e kad umanjuje Diomedovo juna tvo, i kad govori . tome da je Diomedov otac Tidej bio junak veci od sina mu. V. Ilijada (IV, 412 i passim). 20 Platonova kombinacija dva Homerova stiha iz Ilijade: prvi je uzet iz treceg pevanja (8), a drugi iz cetvrtog (431). 21 To su reci koje Ahilej u svadi upucuje vrhovnom zapovedniku i kralju Agamemnonu (Ilijada, I, 225). 22 Fragment Odisejeve zdravice upucene Alkinoju, kralju Feaka, stanovnika ostrva Krfa. Upor. Odiseja (IX, 8 10 passim). 23 U Odiseji (XII, 342), lakoumni pripadnik Odisejeve dru ine, Euriloh, tim i drugim recima nagovara dru inu dok Odisej spava dubokim snom da pokolju Helij evo (Suncevo) stado i da se tako snabdeju hranom. 24 Fragment op irno datog opisa Zevsove ljubavne udnje za Herom (Ilijada, XIV, 292 353) i njihovog ljubavnog cina, na vrhu planine Ide, zaklonjenog zlatastim oblakom od o trog pogleda Helijevog i drugih bogova, koji odozgo vide vrh Ide. 25 Aluzija na pesmu pevanu na Alkinojevom dvoru (Odiseja, VIII, 266 i dalje) . tome kako je bog rata Arej obljubio Hefestovu suprugu

lepu Afroditu, kako je Helij to video i javio Hefestu, i kako je ovaj odmah iskovao nevidljivu mre u kojom je ljubavnike uhvatio in flagranti i pokazao ostalim bogovima. 347

26 Tim recima Odisej smiruje svoje srce, koje je zalajalo kao kucka", tra eci od njegovog vlasnika da pomori Penelopine prosce, koji su provodili noci u krevetu s Penelopinim dvorkinjama. Odiseja (XX, 17, passim). 27 Poslovicni stih pripisan Hesiodu. 28 Sa eto preprican motiv iz Ilijade (IX, 513 527). 29 Misli se na nekoliko mesta u Ilijadi (IX, 112 i dalje; XIX, 140 i dalje, 278 i dalje). 30 Ovde Platonova interpretacija ne odgovara onom to stoji u Ilijadi (XXII, 337 354; XXIV, 117 119, 175 i dalje). Uop te oznaceno mesto u dvadeset drugom pevanju, kao i veliki delovi dvadeset cetvrtog pevanja pokazuju da su se cak i bogovi morali ume ati kako bi ubedili Ahileja da pristane na otkup mrtvog Hektorovog tela. Ahilej ovako govori umirucem Hektoru: Kad bi me nekako srce i srd ba mogli navesti presno ti meso da re em i jedem to ucini meni! Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna ni da mi deset puta il' dvadeset jo da mi puta vece odmere otkup, i drugo da obreknu jo te, ni da celoga tebe potegnuti naredi zlatom Prijam, Dardanov sin, ni tako te dostojna mati koja te rodi, nece na odar metnut' ni ridat' za tobom, nego ce psine i ptice celog te trgat'." (Ilijada (XXII, 346 354). 3' Ilijada (XXII, 15, 20). Prema onom to prethodi tim Ahilejevim recima (v. Ilijada, XXI, 599 i dalje), Apolon je prevario Ahileja time to je na sebe uzeo lik trojanskog junaka Agenora, pa be ao ispred brzonogog Ahileja, odvodeci ga od gradskih zidina, da bi mu se na kraju otkrio kao Apolon i ukorio ga zbog toga to on (Ahilej), smrtni covek, progoni boga. Atribut riajzlocudniji", ili najpokvareniji" (olootatos), upucen Apolonu, verovatno potice iz legende, prema kojoj je Apolon odrao ivog satira Marsiju, kada se ovaj usudio da se s njim takmici u sviranju na fruli. 32 To je reka Skamandar ili Ksant (danas Mendere-Su) u neposrednoj blizini Troje. U toj reci je boravilo istoimeno recno bo anstvo, koje prema Ilijadi (XXI, 211 i dalje), ljutito opominje Ahileja da prestane u njoj ubijati Peonce, jer su joj valovi ljupki ubijenih boraca puni", te ne mo e vi e da se uliva u more. Ahilej ne haje mnogo za tu opomenu, pa Skamandar odlucuje da ga svojim naglo nado lim vodama utopi. Ahilej jedva uspeva da se be anjem spase od nabujale reke, cija ga bujica progoni poljem. 33 Sperhej, reka u Tesaliji, kojoj je Ahilejev otac Pelej bio obecao rtvu sinovljeve kose. Ali, pri spaljivanju mrtvog Patroklovog tela, svi njegovi ratni drugovi su odrezali svoju kosu i bacili je na lomacu, pa je isto ucinio i Ahilej, koji je tada vec bio uveren da se vi e nikada nece vratiti u otad binu. V. Ilijada (XXIII, 128 153). 34 Ilijada (XXIV, 14 16, 50 52; XXIII, 175). 35 Prema legendi, Ahilejeva mati je Tetida Nereida morska boginja; otac Pelej potice od Eaka, Zevsovog sina, jednog od sudija u podzemnom carstvu mrtvih. Hiron je legendarni kentaur, cije je boravi te bilo na planini Pelionu, koja sa istocne strane odvaja Tesaliju od

Egejskog mora. Hiron je poznavao ve tinu lecenja travama, odlikovao 348 se osobitom mudro cu, pa je takvom junaku kakav je postao Ahilej najbolje odgovarao kao glavni vaspitac, pored Fenika, koji vec kao starac ide sa Ahilejem u trojanski rat. 36 V. 378b, 379c, 380c, 391ab. 37 Fragment iz Eshilove tragedije Nioba. Nioba tu govori . svom ocu Tantalu, Zevsovom sinu. 33 Ilijada (I, 15 i dalje). Dva Atrida su braca: Agamemnon i Mene laj, Atrejevi sinovi. 39 Upor. dijalog Fedon (60d i dalje). 40 Hris je, naime, bio Apolonov sve tenik. 41 Ditiramb je u prvobitnim oblicima ispunjen mitovima . Dio nisu (Bahu). 42 V. 370a-c. 43 Kao Sofokle u Ajantu i Euripid u Heraklu. 44 Tri vrste ritmova odgovaraju trima vrstama brojnih odnosa: (I) odnos jednakosti (2 : 2); (II) odnos celog i jedne polovine prema celom (1 + 1/2:1 = 3/2:1=3 : 2); (III) odnos dvostrukog (2 : 1). Obele avajuci odnose medu tonovima, Grci su intervale delili na konsonantne i disonantne. Medu konsonantne spadale su kvarta, kvinta i oktava. Sve ostale su smatrali disonantima. Niz od cetiri tona, . kojem se u gornjem Platonovom tekstu govori, naziva se tetrakord. Prvi i poslednji ton toga niza stoje u intervalu kvarte. Tetrakord je osnov iz kojeg su razvijene sve druge grcke tonske lestvice. Dva spolja nja tona tetrakorda su nepromenljivi, a dva unutra nja su promenljivi. 45 Enoplij (enoplion) je ratnicki ritam, ne to kao mar . Daktil (daktvlon) i heroj (heroon) su nazivi za svecani, odnosno borbeni ritam. U epskom pesni tvu. narocito onom Homerovom, heksametar je dobijao atribut daktilski" (svecani), a govorilo se u tom okviru i . herojskim stihovima". U Grckoj, epske pesme su pevane, a ne samo recitovane, kao to su i pojedini delovi tragicke poezije pevani, slicno modernoj operi. 46 47 49 50 51 Upor. Upor. Upor. Upor. Upor. dijalog Gozba (209b, 210bc). Fedar (249a) i Gozba (211b). 48 Upor. Gozba (219cd). Dr ava (411e), Fedon (61a). dijalog Harmid (156e i dalje). u dijalogu Gozba (219e 220d) opis Sokratovog vojnickog

dr anja. 52 Platon je . tome imao i licno iskustvo kada je prvi put (oko 387. g. pre n. e.) boravio na Siciliji i u Sirakuzi, na dvoru Dionisija Starijeg. 53 Pripadnici lekarskog klana, nazvani tako prema njihovom praroditelju Asklepiju (Eskulapu), osnivacu grcke lekarske ve tine, koji je. prema legendi, bio Apolonov sin. Ovaj klan je imao svoja ucili ta i lecili ta u Epidara, Kireni, na Kosu, Knidu i Rodosu. 54 Gornji tekst ne odgovara onome to stoji u jedanaestom pevanju

Ilijade. Jedino odgovara to da je Euripil, Euemonov sin, iz Tesalije, bio ranjen i da ga je Patrokle, iako nije lekar, izlecio (804 848). Napitak od pramnejskog vina se doista slu i, ali ne kao lek i ne uzima ga ranjeni Euripil, nego taj napitak piju: kralj Pila, mudri Nestor, i njegov saborac Eurimedont, i to da bi ed ugasili (618 641). Zabuna je mo da nastala zbog toga to je Platon mislio na neku drugu verziju Ilijade, jer se i malo dalje u tekstu Dr ave (408a) ka e da su Asklepijevi sinovi (Mahaon i Podalirij) lecili Euripila (prema na em tekstu Ilijade, rane mu je izvidao Patroklo). U dijalogu Ijon (538bc) pokazuje se slicno 349

neslaganje. Tamo se, naime, ka e da je Hekameda (Nestorova lepa robinja) dala ranjenom Asklepijevom sinu Mahaonu napitak od pramnejskog vina. U na em tekstu Ilijade (596 617, XI) doista se govori . tome da je Mahaon bio ranjen, da ga je Nestor izneo sa bojnog polja, ali se ni ta ne ka e . tome da je on kao lek uzimao onaj Hekamedin napitak. 55 U dijalogu Protagora (316de), Protagora ka e da je sofistika stara ve tina i medu cuvene stare sofiste ubraja i Herodika, ucitelja gimnastike. U prologu Fedra (227d) pominje se Herodik kao neobican covek, koji preduzima duga i zamorna pe acenja. Ovde, u Dr avi, Herodik se prikazuje kao lekar koji misli da se bolesti najbolje sprecavaju i lece gimnastikom, tj. ve tinom koja telo sna i i cini ga otpornim. 56 Fokilid je svoje moralne savete izlagao u stihovima. Stih na koji se Platon poziva glasi, u proznom prevodu ovako: Gledaj da sebi obezbedi ivot, vrlinu pak tek onda kad je ivot obezbeden". 57 Misli se na operaciju koju je nad ranjenim Menelajem izvr io ahejski vojni lekar Mahaon, koji je, prema Homeru, lekarsku ve tinu naucio od oca mu Asklepija, a ovaj od kentaura Hirona (Ilijada, IV, 213 i dalje). 58 Napitak od pramnejskog vina, pome an s bra nom i istruganim sirom, . kojem se govori napred (405e). 59 Pindar u Trecoj pitijskoj (54 i dalje); Eshil u Agamemnonu(1022 i dalje); Eur ipid na pocetku Atkeste. 60 Prvi deo gornjeg stava zala e se za neposredno iskustvo u sticanju lekarske ve tine, za ono to se danas naziva lekarskom praksom. Tvrdnja da buduci lekari treba da propate sve bolesti i da ne budu potpuno zdravog tela verovatno se zasniva na zapa anju da u mnogim prele anim bolestima telo stice imunitet i te ko mo e oboleti od tih istih bolesti. Ako bi telo lekara bilo potpuno zdravo, on ne bi mogao da neguje bolesnike bez opasnosti od infekcije, koja bi u takvim slucajevima mogla biti smrtonosna po lekara. Najzad, takav zahtev mogao bi znaciti . to da buduci lekar treba na sopstvenom telu da upozna to veci broj bolesti, kako bi na taj nacin mogao ponajbolje da ovlada svojom ve tinom i da ponajbolje razume prirode bolesti svojih buducih pacijenata. Poslednja tvrdnja telo se ne brine za telo" sugeri e ideju da bolesti, u krajnjoj liniji, proishode iz toga to du a ne obavlja svoju upravljacku funkciju nad telom onako kako treba, pa se telo, prepu teno samo sebi, kvari, postaje lo e, ili ne dosti e ono stanje koje bi pod odgovarajucom brigom du e moglo postici. Na kraju pasusa je Platonova teza . potpunom zdravlju du e buducih lekara. Ova teza ima dvostruko znacenje: (I) odnosi se na nicim neokrnjeno mentalno zdravlje lekara i, (II) na potpuno moralno zdravlje, pri cemu se i jedno i drugo uzima kao imperativ lckarskog poziva. 61 Zahtev suprotan onome za lekarski poziv, jer bi u protivnom iza lo da su biv i kriminalci najbolje sudije. Ocigledno je da Platon vcruje da je moralna i mentalna iskvarenost i poremecenost du e mnogo opasnija bolest od bilo kakve bolesti tela, kao to, analogno tome, misli da je iskvarenost upravljackog sloja mnogo opasnija po dr avu od iskvarenosti onih kojima se upravlja. 62 Cuvari moraju istovremeno biti i estoki (hrabri) i blagi (plemeniti). Prva priroda ima svoje poreklo u srcanosti", tj. u voljnim funkcijama du e. Druga je pak poreklom iz umnih funkcija du e. Drugim

recima, Platon zahteva da cuvari dr ave sjedinjuju u svome pona anju strasnu i umnu prirodu. 350 63 Aluzija na Menelajevu, ne odvec veliku, hrabrost u situaciji borbenog suocavanja sa trojanskim junakom Hektorom oko mrtvog Patroklovog tela. Bilo je potrebno da mu boginja Atena ulije hrabrost i snagu, koje ovaj inace nije imao. Upor. Ilijada (XVII, 543 596). 64 Neprijatelj logosa" je izraz koji, u nedostatku boljeg, pokriva rec misologos, misolog, onaj ko mrzi logos i kojem nasuprot stoji philo-logos (filolog, ljubitelj logosa) i philo-sophos (filozof). V. bele ku 33/... 65 Ovde zavr eno razmatranje nastavlja se u od str. 502e pa nadalje. 66 V. napred, strane 382cd i 389b. 67 Pod fenicanskom la i" Platon verovatno aludira na mitove . Fenicaninu Kadmu, sinu Agenerovom i bratu Europinom. Ta fenicanska la " ka e da je Kadmo, u traganju za svojom nestalom sestrom Europom, koju je Zevs ugrabio i obljubio, preko Rodosa i Tere najzad dospeo u kontinentalnu Grcku. Delfijsko proroci te mu je savetovalo da ne traga dalje za sestrom Europom, nego da pode za kravom i osnuje grad tamo gde krava bude pala od umora. Kadmo je postupio tako, i tamo gde je krava, koju je terao, pala od umora, osnovao je grad Tebu. eleci da uginulu kravu prinese na rtvu bogovima, Kadmo je sa svojom dru inom krenuo natrag u Delfe da bi sa Kastalskog svetog izvora uzeo rtvenu vodu. Taj izvor je, medutim, cuvao nekakav zmaj, koji je poubijao vecinu Kadmovih ljudi, da bi ga Kadmo najzad usmrtio i posejao zmajeve zube u zemlju. No cim je to ucinio, iskoci e iz bacenog zmajevog semena naoru ani ljudi, koji se poce e medusobno svadati i ubijati, tako da ih je na kraju ostalo samo pet. Sa ovom petoricom i preostalim svojim Fenicanima, Kadmo je otpoceo ivot u novoosnovanoj gradskoj dr avi Tebi. 68 Poredenie razlicitih ljudskih priroda sa razlicitim, tada poznatim, metalima prvi je uveo Hesiod (Dela i dani, 109 201). Platonu je to dobro poznato, to se vidi iz direktnog upucivanja na Hesioda u osmoj knjizi Dr ave (546e). 69 Platon misli na mogucnost da cesto ponavljana la , iz generacije u generaciju, konacno postaje ono u ta ljudi pocinju da veruju kao da je istinito. 70 Sisitije (syssitia), zajednicki obedi na jednom, za te svrhe, odredenom mestu. To je obicaj dorskog porekla, posebno negovan u spartanskoj dr avi. Kasnije, i druge helenske dr ave upra njavale su taj obicaj prilikom religioznih svecanosti. 71 Slicne zabrane postojale su u spartanskoj dr avi za Spartiate. estoj knjizi, pocev

Interesantno je da Platon u planiranju spoljne politike svoje dr ave ne uzima u obzir nikakve moralne imperative. u narednim knjigama Dr ave. ali i na te nju za brzim i lakim bogacenjem. tj. dakle . Ta je igra bila nalik na ah. prethodnu bele ku (3). izraz verovatno imenuje vi e zanata: obucare. javnim poslovima. 5 Misli se na lo e obavljene poslove zbog nedostatka alata i drugih materijalnih sredstava (v. 352 8 To je Platonova generalizacija one spoljnopoliticke prakse koja je vec postojala medu grckim dr avicama. nasuprot na suncu i Nemeji odr avana su Istmu ta takmicenja 7 Nejasna aluzija na decju igru. Filakes su tu: ratnici. uop te. tekst na str. shodno uvidanju procesa socijalno-ekonomskog raslojavanja u dr avama i podeli na medusobno sukobljene grupacije. pri najvecim vrucinama. nego spoljnu politiku zasniva na nacelu da cilj opravdava sredstva. normalnom funkcionisanju i odr anju dr ave. ljudi ciji je zanat i posao da ratuju i cuvaju dr avu. poslovima cele zajednice. Delfima i u sred leta. odnosno svoj logor. 4 Rec demiourgos (demiurg) ovde oznacava coveka koji se uop te bavi nekim poslom: profesionalac. 421e). Pripadnici ovog drugog sloja su ljudi koji su du ni da vode samo svoju licnu brigu. a igra se verovatno sastojala u tome da se ugrozi i osvoji dr ava" drugog igraca. A cilj je da se sopstvena dr ava ocuva podsticanjem razdora u onim dr avama koje su joj potencijalni neprijatelji. skupni naziv za one koji se bave javnim poslovima. V. pa se. Platon ocigledno tvrdi da su i cuvari" zanatlije. kao to su to i sve ostale zanatlije" u delokrugu svojih poslova. 369b i dalje. samo svoje (privatne) poslove. 3 Izraz phylakes = cuvari. ne pokriva sasvim to znacenje. dakle. 6 Dobro uve bani ratnik nije ugojen nego mi icav. da se obucavaju i osposobljavaju kao profesionalni vojnici. oznaka za ceo upravljacki sloj. du ni da se staraju . svojim gojaznim protivnicima. kao to ovi poslednji nisu samo profesionalni politicari nego i ratnici. cuvarski ili upravljacki sloj postavlja se naspram sloja onih nad kojima se upravlja. ) 1 Upor. strucnjak u svom domenu. Kasnije. U tom znacenju. Atletska takmicenja u Olimpiji. te mu cuvari oznacavaju ne samo vojnike nego i sve one pripadnike dr ave cija je posebna du nost da se staraju . Pripadnici onog prvog sloja su. Platonovi cuvari dr ave i zakona" nisu samo profesionalni vojnici nego i politicari. prema tome. Jedino su na odr avana u prolece. ili da se zarobi to vi e protivnickih piona". samo produbljena i preobra ena. upotrebljava se najpre u drugoj knjizi Dr ave (374e) u znacenju imena za pripadnike jednog posebnog zanimanja. Svaki je igrac imao svoju dr avu".KNJIGA CETVRTA ( . cija su pravila bila dobro poznata ucesnicima u dijalogu. . Prema tome. kao i ovde (421a). vojnici. Izraz cuvari" postaje. 2 Neurorraphoi = oni koji iju i krpe koncima. krojace. medutim. Platon pro iruje znacenje toga izraza. slojeve ili klase. sarace. Na a rec zanatlija". mo e uspe no boriti zapari. da stra are na njenim granicama i. strucnjaci u domenu svojih poslova i du nosti.

Razlog je verovatno taj to su mnogi oblici religioznog ivota bili povezani s muzikom. 13 Nacelo pitagorejske dru be. 398d i dalje. naredbe znalaca nisu mnogo efikasne. 16 Da promena muzickih nacela i oblika mo e imati takve dalekose ne i sveobuhvatne posledice. veruje da se promenom muzickih nacela menjaju i sami temelji na kojima pociva organizovana zajednica (dr ava). 21 U gornjem pasusu Platon razdvaja zakonodavno-pravnu funkciju dr ave. 14 Odiseja (I. buduci da bivaju poni tene dejstvom mnogo jacih strasti. nama se danas cini sasvim neverovatno. tome da se tako ne to samo po sebi razume i da zbog toga nije potrebno tome dati karakter naredbe. Ili se mo da misli da se za takve slucajeve. 10 Na strani 415bc. kao i u irem u kojem je muzika zajednicko ime za sve oblike duhovnog ispoljavanja) neodvojivo povezana sa nepisanim i pisanim zakonima pona anja individua i zajednica. plemenit. 15 Platon pretpostavlja da su nacela muzike (u u em smislu reci. . koje je. 395bc. prema ovome to Platon ovde ka e. vec postalo poslovicno. Osim toga. 374a-d. stranu 462b. umiranje. Stoga Platon. 12 Upor. 425d. kao i za one koje Sokrat neposredno posle toga pominje. obrazovan. 18 Verovatno upucivanje na navike stalnog davanja i ukidanja pojedinih zakona (425e). medutim. ali ujedno i ono to se odnosi na pona anje i duhovnu formaciju ugladen. rituali i muzika igrali su daleko vecu i neposredniju ulogu u ispoljavanju zajedni tva nego to je to slucaj u modernim dru tvima. u starim oblicima dru tvenog ivota. zajedno sa uciteljem muzike Damonom. kojem ce se ponovo razmatrati u petoj knjizi (457c i dalje). da su Homerovi epovi odigrali kljucnu ulogu u formiranju panhelenske svesti. Rec mousikos u starogrckom jeziku oznacava ono to se odnosi na muziku muzicki. Doista. nego u onom to je od pocetka nameravano da se iska e. Platon je. Ovde se samo nagove tava predmet . smatrao shodno onome to je receno napred u bele ci (15) da muzika poseduje neku vrstu magijske moci uticaja na ljude i na strukturu njihovih zajednica. " V. i da su svi oblici pesnickog ivota bili direktno povezani s muzickim formama. strane 370b i dalje. napred. '7 Ovo upucivanje na pocetak nema pokrice u tekstu. 11 Upor.9 Smisao Adeimantove primedbe nije sasvim jasan. napred. 394e i dalje. a tako isto i najznacajniji egzistencijalni dogadaji kao to su radanje. 351 i dalje). jer je legendarni Herakle uspevao da jednim potezom maca odsece sedam hidrinih glava ali uzalud: ove su odmah ponovo izrastale. rat. V. Verovatno je rec . sklapanje braka i dr. valja imati u vidu da je pesni tvo u ivotu Helena duboko zadiralo u duhovno formiranje ljudi. 20 eci glave hidri" izraz je koji oznacava uzaludan posao. za koju smatra da treba da bude poverena najmudrijima.

353 .

od religiozne funkcije dr ave koju poverava apolonskom kultu. onda je x = a 25 Platonov termin euboulia preveo sam ovde doslovno na im izrazom dobar savet". Te dve funkcije su se. prevodio na om recju mnenje". porodicnim i dr avnim. rec koju sam. ako je data proporcija b. prema tada njima i ranijim verovanjima. 24 Verovatno se misli na prostu proporciju. pleme. u Dr avi. Ovdc. to znaci ono to je naucno". da bi se izbegle zabune. To nije najbolje re enje. Religiozni kultovi u Grckoj Platonova vremena i ranije. 28 U izvornom tekstu stoji do . ali i takvo prevodenje ne poma e da tekst sam po sebi bude jasan. ali isto tako i znanje". dosta jasno i u detaljima razlikovale. Platon. predmet ucenja". Ta se ista rec pojavljuje u dijalogu Protagora(318e) i tamo je prevedena na om recju razboritost". u raznovrsnim prilikama i slucajevima. ka e da je predmet njegove nastave razboritost u domacim poslovima. to nije socijalna klasa u modernom smislu te reci. str. 23 V. naime. za tumaca svih stvari izgleda kao neosnovana generalizacija. narod. 27 Grcka rec. upravljanju zajednickim poslovima. sredi te ili pupak Zemlje. bili su veoma raznoliki. 26 V. ono to prethodi svakom sudenju .. misli na skup izvesnih. 414b. Prema tome. Prema modernoj notaciji. 22 Tvrdenje da Apolona priznaju svi ljudi. Dr ava je. kao takva. nauka". duboko usadena u duhovnu konstituciju i formaciju ljudi. naime. a tako su ponekad postupale i neke varvarske dr ave. kako ce se to bolje upravljati svojom kucom. Prevesti tu rec izrazom sposobnost upravljanja samim sobom" cini se da nije ni ta bolje re enje. napred. kao to se vidi iz prethodnog i ovog teksta. Prema Herodotovoj Istoriji. Protagora. prema kojem se lako mo e utvrditi cetvrti elemenat proporcije. ona su pred-rasude. mo e se u vidu dobrih saveta" prenositi drugom. mudra ako ima ljude koji takvim znanjem raspola u i ako su takvi voljni i sposobni da to znanje u vidu dobrih saveta" prenose drugima. da se i ne govori . a. str. je 'ethnos i oznacava: etnicku grupu. ali znanje . u Protagori se ka e da je mathema. ili tzv. koja se obicno prevodi recju stale ". gotovo sve grcke dr avice tra ile su. tumacenje od boga u Delfima". koje je bilo konsultovano u mnogim znacajnim i manje znacajnim prilikama. i u dr avnim poslovima kako ce se to bolje raditi i govoriti" (prevod Mirjane Dra kovic). c a : b = c : x. ka e se da je euboulia" znanje (episteme). u ovom slucaju po eljnih uverenja i normi prakticnog ivota. Sveti kamen u Delfima omfalos (omphalos) bio je. Svakako je te ko poucavati nekoga u razboritosti". ostalim zemljama i narodima. ako su preostala tri poznata. a i sam apolonski kult trpeo je tokom dugog vremena znacajne izmene. nego grupacija koja se formira spajanjem odredenih naslednih svojstava sa odredenom profesionalnom ulogom u dr avi. Tvrdnja da je Apolon tumac svih stvari" jedino bi se mogla vezati za veliki ugled i uticaj delfijskog proroci ta. tj. 368bc. pravilo trojno. ali bolje nisam na ao. prema tome. i to u stvarima koje su se odnosile i na javni i privatni ivot. Mnenja su.odnosno onima koji su u poznavanju ovozemaljske ljudske prirode najdalje odmakli. pocev od na ih oceva".

35 Ovde Platon upotrebljava drugo ime za mudrost. 32 Kao lovci koji tragaju za pravicno cu (v. gore. 30 a Od cetiri tzv. 374a-d. pravicnosti. Naziv cuvari" sada oznacava u u grupaciju. kada hoce 29 Ispravno mnenje". koji daleko svoje strele baca". po eljna uverenja i skup po eljnih normi delanja i prosudivanja vrednosti. prva je mudrost (sophia). strane 370b i dalje. pa stoga 354 dosta cesto uz onu rec mnenje" dodaje atribut da naglasi da je rec . da sledi jedan od osnovnih principa helenske etike i kulture uop te: princip mere. Milo Ðuric u svojoj Istoriji helenske etike upotrebljava rec trezvenost". umerenost. uspeva da u svome delanju i pona anju postigne meru. 430e). na saglasnost i sklad razlicitih moci i te nji u individualnom ivotu i u ivotu dr avne zajednice (v. pa je uz to nalik na simfoniju i harmoniju. Sophrosyne svakako obuhvata vladanje sobom". odabrao sam ovu poslednju kao onu koja bi mogla najvi e odgovarati izvorniku. 432b). a cetvrta pravicnost (dikaiosyne). dole. 33 a V. tj. ono to je pravovaljano. ko takvu vrlinu ima. No u petoj knjizi (463b) ta razlika . 35 2 Ovde se pomocnicima". Platon misli i na nepo eljna mnenja. 33 Od uvidanja uzroka koji dovode do nastanka dr ave (369be) i od analize i tumacenja Simonidove izreke . Od tri reci. to inace radi i u drugim slucajevima.i prosudivanju vrednosti. odnosno samokontrolu. Sokrat i Glaukon treba da se pomole ili Apolonu. tj. Otuda izraz ortodoksno". koji u na em vremenu ima drukcije znacenje. dijalog Harmid (161b i dalje). ispravno". koje se obicno u prevodima i tekstovima . 420d i dalje. takode prethodnu bele ku (28). V. ciji su clanovi neka vrsta dr avnog uma. umerenosti. treca je umerenost (sophrosyne). Platonovoj filozofiji upotrebljavaju: trezvenost. 30 Obecanje bez pokrica u nama poznatim Platonovim tekstovima. Za trecu vrlinu sophrosyne nema u na em jeziku odgovarajuce reci. ire razmatranje ispravnih mnenja" Platon je preduzeo u dijalogu Menon. gde je rec . predrasude koje tetno deluju u individualnom i politickom ivotu. osim ako se ono odnosi na dvanaestu knjigu dijaloga Zakoni i na neka mesta u dijalogu Dr avnik. a na pocetku IV knjige i rec umerenost. koje se taksativno nabrajaju na strani 427e. prema tome. ili boginji lova Artemidi. skromnost. te se. upotrebljava na istom mestu i izraz umeren (sophron). 394e i dalje. 34 V. razboritost. vladanjesobom (1103a). ali i unutra nju uredenost (kosmicnost). Ovo pre svega zato to ta na a rec pokazuje da onaj. kardinalne vrline. kako se cini. pravicnosti u prvoj knjizi (332c). 395bc. a Radmila alabalic u svom prevodu Aristotelove Nikomahove etike pored izraza. ne dr i strogo fiksirane terminologije. po eljnim mnenjima. 31 430e. ali u znacenju u kojem se ovde govori . da bude u meri. stavlja u du nost ono to je najpre (414b) bilo oznaceno kao du nost cuvara" naime vojna i ratna slu ba. druga je hrabrost (andreia).

nego samu dr avu kao celinu. 37 To je prva i najstarija formulacija principa kontradikcije koju Aristotel kasnije gotovo doslovno ponavlja. .se ponovo gubi: pomocnici su isto to i vladaoci. pri cemu ovi ne spa avaju i ne tite neku drugu grupaciju. 504a-e u estoj knjizi. a Platon ih jo naziva i spasiocima" ili za titnicima". 36 Videti str.

Gozba (200c-e). pocev od pricanja anegdote koja neposredno sledi. 414b. V. pored razumske i nagonske. 56 V. osim ako je taj predmet samo znanje. Pitanje je: da li du a poseduje i neku trecu moc? 46 Ta treca moc je ovde samo nagove tena pitanjem i za nju u na em jeziku ne postoji odgovarajuca rec. strane 433b. 47 Ni Glaukon nije nacisto s tim da bi thymos trebalo da bude neka treca moc du e. 411bc. 5 5 Isto kao to je i sama dr ava mudra po onom malobrojnom delu svojih clanova. 584c. 390d. ra estiti se u plemenitom smislu. 436b i drugom na str.38 Upor. Stoga se apsolut. Op ti je princip: ono cega ima manje vredi vi e od onoga cega ima mnogo. a stomak i genitalije za sredi te nagona i po uda. ili. Stoga Platon tu rec upotrebljava kao sinonim za thymoeides. Thymos je istovremeno htenje i volja. 435a-c. 410d. str. u devetoj knjizi str. 43 Treca formulacija principa protivrecnosti po smislu identicna sa prvom na str. V. imenuje kao noesis noeseos = znanje znanja. ne to jedinacno to se kao takvo odnosi prema gladi koja je takode sama po sebi ne to jedinacno. strane 431e do 432b. uop te. stranu 428de. 375a i dalje. Upor dijalog Gozba (209bc. Ili. znanje koje se odnosi na ne to drugo to nije znanje relativno je. Jer thymos je jedna moc du e za koju je Platon mislio da joj je sredi te u srcu. zapasti u gnev. posebno 416a-c. strasne sklonosti. moc odlucivanja. 434a-c. napred. 44 Platon misli na jednostavnu sliku zatezanja luka. 435bc. 41 Upor. 375ab. odredeno u jednom jedinstvenom egzemplaru. Platonov termin thymospreveden je ovde r ecju volja". Thymos je u gornjem Platonovom tekstu neposredno vezan za glagol thymoo. napred. pri cemu jedna ruka gura luk napred. Stoga Sokrat mora posebno da dokazuje postojanje te trece moci. pa to i cini. Ono to je receno na str. a druga privlaci u e nazad. 57 Na stranama 434bc. kako ga Aristotel shodno tome odreduje. 40 ed je. Na str. V. 39 To je odnos po kvalitetu. Posebno . 411a do strane 412a. 210a-d). kao to je mozak uzimao za sredi te razumskih i umskih funkcija. 437a. V. str. dijalog Fedon (102cd). 48 49 50 51 52 53 54 Upor. manifestacija ivotne snage i. . misao koja sebe misli. svest svesti. a znanje u kojem nema tog odno enja prema drugosti apsolutno je. zadovoljstvu govori dijalog Fileb. 42 Znanje se ne identifikuje sa svojim predmetom. V. thymoomai = razljutiti se. na primer. drugim recima. rasrditi se. ali to ne odgovara u potpunosti. 45 Jedna je razumska. a druga nagonska. tj.

bele ku 46 uz ovu knjigu) bi. naprotiv. kao i u jednom odeljku Dr avnika (302c i dalje). Ono to dalje sledi sve do 445e samo je nagove taj irih raspravljanja u VIII knjizi Dr ave. Nije poznato otkuda ova praznina u tekstu. nego ka e ne to drugo to se uop te na to pitanje ne odnosi. prema tome. koje je zapravo jedino sposobno da vr i uskladivanje onoga naj e ceg i najbucnijeg sa onim to je najni e. nagonsko svojstvo odgovara onom najo trijem i najpiskavijem. 356 00 Razumsko i umsko svojstvo du e odgovara. najdubljem tonu u muzici. politickom. bio ono srednje. ili mo da na stranu 432de.58 Ovo mo e da upucuje na tekst koji se nalazi na stranama 368e do 369b. porodicnom i onom koje konsfcitui e licnost i njen integritet. to vr i uskladivanje najdubljeg i najo trijeg tona. 61 Sokrat ne odgovara na postavljeno pitanje. koju treba razumeti u izvornom znacenju. prema Robenovom tumacenju. Thimos (v. 59 Zadr ao sam ovde izvornu rec praxis. . cini da tom srednjem tonu odgovara umsko i razumsko svojstvo du e. Meni se. kao delanje u naj irem opsegu: moralnom. u III (698a i dalje) i IV (710d i dalje) knjizi Zakona.

Kasnije. 25). Dionisovim delima). na cijoj se ladi Arion vracao sa Sicilije. Naziv je blizak pridevu gymnos = go.). ili kao starica-jesen.KNJIGA PETA ( . skocio je u more. svrsi komedije. u sholijastu uz Pindarove Olimpijske ode (XIII. verovatno da bi izbegao njenu osvetu i kaznu ako u razmatranjima pogre i. Platon u gornjem tekstu predla e da se taj obicaj uvede i za ene. 9 Aluzija na pricu . Arion je zatra io da otpeva svoju poslednju pesmu i. ali se pribojava da bi takvu reformu docekali s velikim podsmehom. prema predanju. nastavio da trci. Ova prica se nalazi u Herodotovoj Istoriji (I. . bio izumitelj ditiramba (posebna vrsta poema u kojima se pevalo . gde je bilo priredeno takmicenje u muzickoj ve tini. nag. Prica se da je trkac Orsip na 15. hteli su da ga opljackaju i bace u more. 2 Na strani 424a. Adrasteia (ime znaci: ona kojoj se ne mo e umaci). prvobitno je u mitologiji po tovana kao nimfa jasenovog kulta. e. 4 Aluzija na komicne drame (mirne) koje je uspe no sastavljao siraku ki pesnik Sofron (V vek pre n. 7 Ovo ce pre biti aluzija na komediografe. ili na Aristofanovu spremnost da se podsmeva svakoj novini. 3 Aluzija na jedan stih (934) iz Eshilove tragedije Okovani Prometej u kojoj horovoda ka e: Ko pametan je. nego aluzija na Aristofanovu komediju Skup tina ena. koji su ga opljackali. u Higina: Fabula 194 i drugde. e. a u drugima nevolje ena. Korintski mornari. ili u oskudnoj odeci. oskudno odeven. sviracu i pevacu Arionu sa ostrva Lezba. 6 Gvmnasion (gimnazija) je posebno mesto predvideno za atletska ve banja. Na olimpijskim igrama su takmicari nosili neku vrstu produ enog pojasa. taj obicaj su prihvatili i takmicari u drugim olimpijskim disciplinama. 24). Te su se komedije odnosile na zgode iz porodicnog ivota. to je drugo ime za boginju osvetnicu Nemesidu. kome je korintski tiranin i jedan od sedam mudraca" Perijander dopustio da otplovi na Siciliju. koju komentatori najce ce vezuju za ovaj tekst 8 Upor. klanja se Adrastiji" (prevod Milo a Ðurica). jer su takva ve banja izvodena bez odece. Arion je. 5 Za njih je odredeno da im ene i deca budu zajednicki (424a). ) 1 To je ucinjeno tek u osmoj knjizi. olimpijadi pri trcanju izgubio taj pojas i da je. tamo dospeli. Adrasteja se pominje i u dijalogu Fedar (248c). ne obziruci se na to. po to mu je to bilo dopu teno. i u jednima su bile prikazivane nevolje mu eva. Od sredine petog veka pre n. Platon misli na ovu Adrasteju-Nemesidu i u ali ka e da se Sokrat njoj klanja. Ali njegova 358 pesma bila je tako prekrasna da je privukla delfine i jedan od njih uze Ariona na leda i vrati ga u Korint jo pre no to su pohlepni mornari. tekst dijaloga Fileb (48a i dalje) u kojem se podrobnije i preciznije govori . Posle toga su svi trkaci u Olimpiji nastupali potpuno nagi.

G kako ce. V. to opet pokazuje da u vreme kada je ova knjiga Dr ave pisana. Kako se dijalekticki postupak izvodi. nu nost da oni koji ive zajedno medusobno polno op te nije. 16 Rec je . buduci da im se pridaje izrazito svecani karakter kao imitacijama bo anskog braka. rec filozof" jo nije bila specifikovana i rezervisana za naziv jedne posebne profesije.. Praksagora opet daje odgovor slican ovom Sokratovom odgovoru: . Tu zamisao u komediji izla e ena po imenu Praksagora (ona koja radi na trgu).10 Ve tina protivrecenja. 19 Na strani 382cd i 389b. 18 Svete svadbe (hieros gamos. pa je stoga iskljuceno .A to im to treba? Ta ocem ce dr ati svojim sve starije ljude. sposobni za cuvarsku slu bu. 15 Sokrat to ka e zato to je hteo da umakne. podrobno je prikazano u dijalozima: Fedar (265e i dalje). 14 Taj stav ce biti predmet Aristotelove kritike u prvim poglavljima druge knjige njegove Politike. tj.. 17 U izvorniku stoji oii geometrikais geometrijski nije" (tj. kojoj se. koji su u godinama vec malo odmakli". ako je tako ne to Sokrat govorio.. ljubitelj mudrosti i mrzitelj mudrosti. a sastojala se u tome da se sagovornik u dijalogu navede na to da prizna ono to je prethodno poricao. Neizvesno je da li je to Aristofanova reakcija na Sokratovu zamisao . simbolicki predstavljaju spajanje vrhovnog bo anskog para. nu nost logickog reda. koju je Koloman Rac preveo pod naslovom ene u narodnoj skup tini. po svojoj prirodi. nego dogadaj koji je neizbe an iz drugih razloga). ili da porice ono to je prethodno tvrdio. budemo li iveli tako. zajednici ena . odabiranju onih ena i mu karaca koji su. theogamia) su one koje se obavljaju u dane velikih praznika i koje. 209 Bergk. moralo pone to u kati po Atini. Smatra se da bi takve svadbe bile najkorisnije. 23 Valja imati u vidu da su braca" i sestre" reci koje ovde imenuju sve mladice i devojke jedne generacije. Zevsa i Here. nazivajuci ovu poslednju antilogikom" (v. 21 Videti stranu 423a-c. 13 Po svoj prilici Pindarov stih. ili. Sofistu i Filebu. 20 Videti bele ku 18. najznacajnije. prethodnu bele ku). 22 Aristofan je u komediji Skup tina ena. Na obican svet mnogo jace deluju strasti nego ono to racionalno i logicki nu no sledi kao uputstvo za pona anje. 12 U izvorniku stoje reci: philosophos i misosophos. antilogika (antilogike) je ona kojom su sofisti odlicno vladali. kako bi smo to danas rekli. ljudi decu svak' svoju prepoznati moci?". " Ovde Platon uvodi razlikovanje dijalektike i sofistike. pa time uporeduje svoj postupak sa postupkom roba koji biva ka njavan kad poku a da pobegne. drugi cin ove komedije. fr. a njen ojadeni i zapu teni mu Blepir prepire se s njom oko toga i postavlja joj pitanje slicno ovom koje Glaukon postavlja Sokratu: . kao i Dr avniku. zbog toga. podvrgao podsmehu zamisao da sve ene treba svima da pripadaju.

po uobicajenim merilima odredivanja srodstva. stvarno stupe u brak izuzev u slucaju blizanaca od kojih je jedno mu ko.da brat i sestra. .

onda bi oni isto tako potajno mogli imati uvid i u stepene srodstva. braku i ra danju dece trebalo bi. da vrhovni umovi dr ave potajno uticu na to kome ce i kada pasti kocka da se eni i da zacinje decu. 433d. Cini se da to nije Platonov previd. 40. 35 Stih iz Ilijade (VIII. Verovatno je zbog ove poslednje mogucnosti Platon predvidao odobrenje apolonskog proroci ta za svaki slucaj uspostavljanja brakova. Da li je ovima dopu teno da se slobodno ene i udaju. 30 Hesiod. istovremeno. Ovde se sada ista takva zajednica predvida i za pomocnike". 321). jedno od retkih mesta gde se govori . nagove tajima. nego zamisao da takva zajednica treba da bude uspostavljena u celokupnom upravljackom sloju. uop te. verovatno s namerom da se istakne kako ie ivot i iednih i drugih neuporedivo lep i i bolji od ivota ostalih. 33 Izraz zanatlije" (demiourgoi) pokriva ovde sve ostale pripadnike dr ave (i zemljoradnike i trgovce). 24 Videti strane 422e. prema 423e. Ovo je. Ipak je teorija . u pocetku IV kniige.a drugo ensko. 417a. donekle i konfuznim. 25 Napred je govoreno . 432ad. trgovcima. pretpostavljao da je izbor putem kocke u stvari izbor kojim diktira sama sudbina. dakle onih koji nisu cuvari i pomocnici. ako je vec predvideno. shodno tada njim pa i mnogo kasnijim verovanjima koja su dopirala do renesanse. 28 To je Adeimantova primedba. 419a. 34 Na strani 460b. 29 Ponovna zamena izraza cuvari" iz prethodnog sa izrazom pomocnici" u ovom pasusu. necemu to se ni na koji nacin ne bi moglo ostvariti. Zakoni . S druge strane. zajednici dece u ovom slucaju ostala u nejasnim. da budu izuzeti iz nadle nosti apolonskog kulta (v. a ovde se predvida odobrenje Pitije (461e). ucinjena na str. Ostalo je. zanatlijama). 31 Misli se na to da li je postojanje takve zajednice uop te mogucno. dalje. da radaju decu i. a cemu je onda potrebno odobrenje Pitije? Konfuzija se povecava jo i time to se iz X knjige Dr ave vidi da je Platon. tome da je zajednica ena i dece predvidena za cuvare". Dela i dani. kojima je dopu tena privatna svojina. nerazja njeno ta je sa ostalim pripadnicima dr ave (zemljoradnicima. 32 Zajedno sa enama. dalje 424ab). . medutim. ili je rec . na strani 460ab. 465b). deci ostalih". a ne od onog koji na dr avne poslove i na zakonodavnu delatnost nema nikakav uticai. 26 Na strani 416c-e. 27 Preno enje vlasni tva (fiktivno) da bi se izbeglo placanie dugova. da odr avaju tradicionalne bracne zajednice i porodice? Razlog tome zapostavljanju je po svoj prilici taj to je Platon bio duboko uveren da sudbina dr ave zavisi od upravljackog sloja (v.

na primer. Rec r a i Platon rezervi e samo za sukob izmedu medusobno razlicitih etnickih grupacija. 360 40 Pljackanje le eva smatrano je svetogrdem. vidi se iz presude atinskim admiralima. prema Platonu. koja bi ujedinila sve Helene. 162. i tome si. bilo da su ovi pripadali nekoj od helenskih dr avica bilo nekoj od varvarskih skupina. No on nikako ne pretpostavlja da bi ta uzorna dr ava trebalo da bude panhelenska dr ava. Spartanaca i Persijanaca. 311). kod Arginuskih ostrva jugoistocno od Lezba odneli veliku pobedu nad peloponeskom mornaricom (406. onaj u kojem sukobljene strane pripadaju istom plemenu. 42 Sukob medu saplemenicima je. to se vidi iz homerskih spevova. a ne za neko varvarsko pleme. stranacka borba. on vidi uzornu dr avu kao gradsku dr avu (polis). 427bc. izmedu Helena i varvara. nego kao stasis. Platon se ovde zala e jedino za to da Heleni ne budu robovi jedni drugima. Sahranjivanje ili spaljivanje tela umrlih i poginulih tradicionalno je u Heladi uzdizano kao jedna od najvi ih moralnih i religioznih obaveza. deklarisao kao rat. To je smisao koji postaje jasan iz nastavka teksta Dr ave (470c i dalje). Pla ton ih citira i u dijalogu Kratil (397e). recimo. g. okarakterisan kao sukob izmedu srodnika. iz Sofoklove Antigone i mnogih drugih pisanih spomenika. Platon ovde predla e da cuvari" i pomocnici" njegove uzorne dr ave napuste taj obicaj. potopiv i 80 neprijateljskih brodova. XII. 38 Misli se na Apolona i njegovo proroci te u Delfima.36 Prema onome to se ka e u Ilijadi (VII. 44 Platon svoju viziju uzorne dr ave gradi za Helene. protivnici su gotovo po pravjju nastojali da sprece sahranjivanje. Ovi su. 39 Nagove taj panhelenskih ideja u Platona. a narocito tela poginulih u ratu. V. posle bitke odnese u Delfe ili u neko drugo svetili te i da se tamo obesi na zidove hrama. po Platonovom predlogu. Inace. ali je ipak cinjeno.). e. Platonov savre menik Isokrat. Sukob izmedu jonaca i doraca bio bi. . dakle. Pa ipak. jonskom. kao ono to se u modernim vremenima naziva gradanski rat". Naprotiv. ali zbog oluje nisu uspeli da pokupe svoje brodolomce i tela poginulih. pre n. Koliko je obavezi po tovanja mrtvih tela. Zbog toga je atinski sud estoricu admirala osudio na smrt i pogubio. naime. 37 Unekoliko izmenjeni Hesiodovi stihovi iz Dela i dani (122). koji je u Atini imao kolu retorike. I jedan i drugi od te dve vrste sukoba ne bi se. 43 Videti Platonovu aluziju na bolesno stanje Helade u vreme peloponeskog rata. kao nesloga. bio je poznat kao zagovornik panhelenskog jedinstva. koja se ustanovljuje i egzistira u okru enju drugih tradicionalno uredenih helenskih gradskih dr ava. knjiga VIII (556e). 41 Postojao je obicaj da se oru je ubijenih neprijatelja. pridavana va nosti. Jonjana i Persijanaca. na primer.

Sokrat je. a ne mudrost. filozofima-dr avnicima. U Platonovom II pismu stoji: Pazi da to nikad ne dode do ruku neobrazovanih ljudi. uz veliko ustezanje.A najsigurnija za tita od toga je da se ne pi e". Iz Platonove Apologije vidi se da je Sokrat svojim ispitivanjima utvrdio da su oni koji behu naj 361 . jer im je njihov ugled. ali samo u tome to se nikako ne preporucuje da se njima bave neposveceni.. saop tava u samoj sredini dijaloga Dr ava. U citiranom tekstu Platon smatra da su najsuptilniji filozofski problemi i re enja ne to podobno tada njim misterijama. filozofima-dr avnicima i dr avnicima-filozofima. cini mi se da obicnim ljudima te ko da je ne to sme nije od ovih reci" .. obczbedivao politicku moc. koje svoja mnenja formira olako i bez ikakvog udubljivanja u samu stvar. jer. tj.. koji ce se osetiti ugro eni Sokratovim govorom . . oni koji stvar ne razumeju i ne trude se da je razumeju.45 To je cuvena teza . On ka e: znamo kakve ce se necuvene stvari govoriti u vezi sa ovim". 40 Glaukonove reci kao da nagove tavaju da ce najopasniji udar na Sokrata doci upravo od uglednih ljudi". a ponajvi e se kako se to vidi iz reci koje prethode saop tavanju te teze pribojava podsmeha i poruge komediografa i podsmeha mno tva.

Zapovednik tritije (tritiarh) komandovao je hoplitima. dobro i zlo su prisutni u mno tvu cinova i u svim stvarima. strateg. Velike (gradske) Dionisije izvodene su u martu ili aprilu mesecu. na selu. 48 Ljubitelj jela naziva se philositon. kao i dijalog Parmenid. 22a). 55 . i telima. 53 Zagonetka . Ali u praksi. gadao je i nije gadao (tj. priredivana su pozori na takmicenja. pticu koja nije ptica (jer je slepi mi ). koje su jo nazvane gradskim". Uporediti . ovome: Fedon (75cd. Takvih Dionisija bilo je cetiri: (I) male Dionisije" padale su u zimski period i izvodene su izvan gradskih zidina. (III) Anthesterijske Dionisije. u empirijskom ljudskom delanju. te zbog toga ne trpe promenu i ne mogu propasti razlaganjem na delove. pa se stoga stice utisak da ne postoji jedno jedino dobro i jedno jedino zlo po sebi. tj. u Lenaju pod Areopagom. Na primer. evnuhu glasi: Jedan koji je covek i nije covek (tj. Upor. a oni drugi koji su manje zapa eni da su po razboritosti vrsniji" (Odbrana Sokratova. u odnosu prema razlicitim tackama posmatranja izgledaju i kao polovine i kao dvostrukosti. svako za sebe. ali da se mno tvo culnih stvari pokazuju ili pojavljuju. 42 U izvorniku stoji glagol strategeo = biti vojskovoda. Gozba (209e i dalje). 99d i dalje). tj. regrutovanim samo iz jedne trecine file. na . kamenom koji nije kamen (tj. ili jedinstvene celine. jedinice. VII. a onaj ko je lo naziva se kakositon. tj. tj. nije pogodio). od kojih je svaki komandovao jednom vecom jedinicom te ko naoru anih pe aka. U atinskoj dr avi birano je deset takvih stratega. du ina nekog zida mo e se istovremeno pokazati i kao dvostrukost svoje polovine i kao polovina dvostruko du eg zida. 54 Na strani 476b. ili dionisija (ta Dionysia). nasuprot onim prvima koje su jo nazvane poljskim" ili seoskim". tako da je polovina" jedno a dvostrukost" drugo. koji nije dopu tao da ono to je op te ima posebnu egzistenciju. dijalog Eutidem.vi e na glasu najpraznoglaviji. na polju. regrutovanih iz deset atickih fila. 52 Pretpostavka je da su polovina i dvostrukost kao pojmovi medusobno razliciti. (IV) Velike Dionisije (Dionysia megala). tome ta je filozof govori se takode u Vedru (278cd). 50 Pravicno i nepravicno. u materijalnom empirijskom svetu. 51 Verovatno aluzija na kinicara Antistena. plavcem kamenom). isto kao to se stice utisak da ima mno tvo medusobno razlicitih pravdi i mno tvo medusobno razlicitih nepravdi. nego da ima mno tvo medusobno razlicitih dobara i mno tvo razlicitih zala. evnuh je). jer kao jedinice pojmovi i nemaju delova. nazvane tako po mesecu Anthesterionu (druga polovina februara i prva polovina marta) kada su izvodene. (II) Lenaia Dionisija padale su u mesec gamelion (kraj januara i pocetak februara) i izvodene su u gradu. dobro i zlo su kao pojmovi. u jelu" 49 U vreme dionisijskih svecanosti. pravicno i nepravicno. na drvetu koje nije drvo (nego je grana). oklopnika (hoplita). nego je branio gledi te da postoje samo pojedinacne culne stvari.

sposobnosti koja se ogleda u jedinstvu i iskustva i znanja. 7 Prigovorom koji sledi Adeimant ukljucuje se u razgovor sa Sokratom sve dok. ponovo na strani 506d. 3 Na strani 484b. ali ne osobito casnih ljudi. onih najsposobnijih. Metafora se odnosi na tada nje politicke prilike u Atini. kudenje. mogli bi biti neki Sokratovi sledbenici kao Kritija. ali pristalice demokratske dr ave veruju da je svako sposoban da upravlja dr avom i da je za taj posao svako dovoljno ucen. koji su u potonjim politickim zbivanjima stekli reputaciju sposobnih. 2 Rec je . po to je upravo suprotno tacno: Sokrat cesto govori u poredenjima. kako ce se pokazati u VII knjizi (525a i dalje). KNJIGA ESTA (. a pitanje je da li jedna te ista ljudska priroda mo e da bude naklonjena mudrosti i la i. nego bdeti nad onim zakonima i obicajima koji su osnov uzorne dr ave. 4 Sveukupno znanje obuhvata. Druga grupa. harmoniku i dijalektiku kao krunu svih nauka. 12 Zvezdocatac" nije sasvim odgovarajuca rec za meteoroskopon = onaj ko gleda gore. oni koji su u mladosti poceli da se bave filozofijom". isto kao i Platona.) ' Cuvati zakone i obicaje dr ave" za Platona nikako ne znaci ostavljati nepromenjenim bilo kakve zakone i obicaje. ili prognani ostrakizmom.prvim stranicama Fedona. pa oni koji uspeju da se u toj op toj udnji za vla cu domognu vrhunskih polo aja u dr avi. na nebo. 9 Ironicna Adeimantova tvrdnja. Poredenje se odnosi na upravljanje dr avom. 5 U izvorniku stoji: philosophon i philopseude. To pokazuje Sokratov neposredni odgovor: ti mi se jo ruga ". . 6 Momos (Momos) je personifikovana pogrda. Alkibijad i drugi. " Metafora ka e ovo: borba za vlast je surova. pa su zato spremni da rastrgnu Sokrata. pa su se kasnije iskvarili. koji su postali sasvim nekorisni za dr avu". aritmetiku. koji moraju poznavati ne samo zemaljske nego i nebeske pojave. mogla bi obuhvatiti i samog Sokrata. a ako 363 . astronomiju. U Adeimantovom prigovoru. koji hoce da ih u tome razuveri. gde Kalikle postavlja slicne prigovore. Sokratova teza je da se ve tina upravljanja dr avom mo e nauciti. bivaju posle izvesnog vremena ili osudeni na smrt. 3 Uporedi sa dijalogom Gorgija (485cd). direktni sagovornik ne postane Glaukon. sterometnju. Sokrat se osetio pogoden Adeimantovim prigovorom (vidi bele ku 8) i svoj podu i metaforicni odgovor zakljucuje aluzijom na obrazovanje pravih dr avnika ( pravih krmano a"). u Sofistu (253c i dalje). planimetriju.

II. komediju u kojoj je Sokrat bio prikazan kao jedan od sofista. na zasedanjima narodnih sudova koji su imali preko pet stotina clanova. i da mu istina i te nja za istinom budu vodi ivota. deluje kao vaspitac dvostruko: prvo time to mladi ljudi opona aju ono to rade stariji uceci se ivotu" na iskustvu onih koji su uspeli ili stradali. na njegovu nesrecu. 22 Rec sophistes (sofist) i sophos imaju slicna znacenja. 21 Oni" su tada nji vodi naroda (demagozi). onaj ko je u sebi sjedinio tri oblika ljudski moguceg savr enstva: fizicko. 15 Uporediti Gozba (206e. 13 Aristotel (Retorika. iznad govora". a duhovno obrazovan tako da raspola e znanjem. pod pretnjom kazni. formiranog u skup tinama. Upor. a to je onaj ko je odredenim naporima uspeo da postigne savr enstvo tela i du e. tada bi ih nazvali brbljivcima" i zvezdocacima". Potpuni ili totalni covek je. odnosno jedna data politicka praksa. a mudrost se oznacava recju sophia. prema tome. a ponajvi e su oni sami dr ali do svoje mudrosti. reagujuci na aktualna zbivanja. odgovorio sledecim recima: bolje je biti bogat. ta je bolje biti bogat ili mudar?". prema poslovici. ljudskim sukobima i zato to je ono. na primer.bi se pokazalo da oni istra uju i ono to nije neposredno vezano za politikantsku ve tinu. bila istovremeno izraz i podstrekac javnog mi ljenja. vodece politicke ljude mnogi su smatrali mudrima. 20 Bo anstvo se izuzima zato to je tu rec . kao i drugim oblicima tada njeg atinskog javnog mnenja". Anit. skup tine u Atini. koji zaluduju mlade ljude. 1391a 8) ka e da je Simonid. 18 Prilicno otvorena zamerka. koje atinska dr ava ne priznaje. intelektualno i moralno.. odgovarajuci na pitanje supruge Hierona tiranina Sirakuze . pa stoga u nastavku recenice Simonida naziva la ljivcem". Otuda je vec zbog samih naziva dolazilo do toga da vodeci politicki ljudi zaziru od sofista. kao to je na slican nacin postupio Aristofan (u komediji Oblakinje) kada je karikirao Sokratovo pona anje. misli da je delatnost sofista velika nesreca za omladinu. . Odbrana Sokratova (24b i dalje). jer vidim kako mudri provode svoje vreme pred vratima bogatih". a drugo i time to je dr ava jaca od pojedinacnih gradana i mo e ih naterati da. i na masovnim teatarskim priredbama na kojima je komedija. 407ab. Jer. 17 Aluzija na Aristofanove Oblakinje. te da bude telesno sna an i otporan. prema dijalogu Menon (91c). upucena pripadnicima demokratske. Sokrata je. 19 Platonova je teza da sama dr ava. 211d 212a) 16 V. Ali ovde se aludira i na one javne i ugledne licnosti to su protiv Sokrata podigle optu bu za kvarenje omladine i za uvodenje novih bogova. kao oni koji su protiv Sokrata podneli tu bu atinskom demokratskom sudu. upra njavaju onaj tip pona anja koji se u datoj situaciji smatra po eljnim. za Platona. Platon ocigledno misli suprotno. prema onome to se govori u Odbrani Sokratovoj. delfijsko proroci te proglasilo najmudrijim. 14 Na izraz savr eni covek" pokriva ono to se u izvorniku obele ava odredbama kalan i agathbn (doslovno: lep i dobar).

jer je Palada nadimak Atenin. 531e). Po to su ukrali kip. Odbrana Sokratova (31cd). ona je ne to kao okvir ili posuda kroz . tj. 463ab. Ali. sveza mu ruke i macem ga natera da ide ispred njega. govorima" (to peri toiis logous). ka e da ga je demonsko znamenje" odvratilo od politike. pretpostavl jao da se sunce rodi. ono . 34 Uporedi: Ilijada (I. 33 Platon hoce da ka e: filozofija. kao svog dru benika. crkvene i gradanske" dadne naslov Levijatan (biblijsko ime za Platonovu veliku zver"). 23 Ovo mesto je verovatno inspirisalo Tomasa Hobsa da svome delu . Heraklit je. fr. te se tako vrati e u ahejski logor. Fedon. materiji. 30 Upozorenje u skladu sa Sokratovim verovanjem u ponovno radanje. Diomed prozre Odisej evu nameru. 26 Sokrat. u stvari. 36 V. ili. 32 Gornje reci bi mogle biti znak da je ova knjiga Dr ave napisana posle prvog Platonovog putovanja na Siciliju. a oni koji ga napadaju opisani su na strani 474a. Odisej naumi da ubije Diomeda i da za sebe prigrabi svu slavu. 6). a ne to da samo poneko ima svog demona. obliku i vlasti dr ave. pojmovima". ali da se taj proces neprestano ponavlja. 29 ala na racun Heraklitove izreke Sunce nije samo svaki dan novo nego je uvek i neprestano novo" (D. 28 Ono . ostari i umre (ugasi se) za jedan dan od izlaska do zalaska. tj. odeljak u kojem se govori da se filozofi raduju smrti. 31 Na strani 473c-e. posle neuspeha njegovih nastojanja da Dionisija starijeg ubedi u potrebu reforme dr ave. izraz se verovatno odnosi na dijalektiku (upor. dokazima". 37 Ideja" ovde oznacava jedinstvo mno tva. 35 Slikar dr avnog uredenja" je ovde Sokrat. naime. nepromenljivi i nepropadljivi oblik. kao i na kraju dijaloga Gorgija. 25 Sokrat pominje Teaga.mada on nije bio politicki covek i vod naroda. . Jedan dijalog je naslovljen Teagovim imenom. 24 Diomedovo primoravanje (Diomedia andgke) je izraz stvoren prema sledecem predanju: Odisej i Diomed su kri om u li u Troju da 364 bi iz neprijateljskog grada izneli Atenin kip relikviju koju su nazivali Patlddion. dalje. Ideja" je uz to i forma tih stvari. kojem se govori na kraju X knjige Dr ave. 27 Upor. jednim pojmom. njihov trajni. i u Apologiji (33e). Izvorni izraz bi se takode mogao prevesti i kao ono . ono to dopu ta da mno tvo pojedinacnih stvari bude obuhvaceno jednim imenom. 511b. ali utvrdeno je da Platon nije autor tog dijaloga. Upor. 131).

I jedna i druga vatra shvacene su kao fluidi. ali njihov sjaj mo e da uvidi samo um. 38 Sunce. vode teku. Prema tome. a ne. budu moguci i dostupni. Ali u Platona postoje samo nagove taji za razvijanje osnovnog stanovi ta u tom pravcu. trebalo bi da zl o bude poslednji uzrok nebica. moci ili sposobnosti gledanja za koju Platon misli da nastaje tako to se sunceva vatra (toplota) spaja sa ocnom vatrom (toplotom). Dakle. da dobro jeste radi istine i bica. nego da tek vrhunsko dobr o samo po sebi cini da istina i bice. istina i bice jesu radi dobra. lepe i dobre stvari nastaju i prolaze. apstraktnije. proizlazi da istina i bice sami po sebi nisu vrhunsko dobro. medutim. a reka kao reka ostaje. Iz narednog pasusa. Shodno tome. 40 Istina i bice sijaju kao sunce. kao i poslednji uzrok onoga to je istini suprotno zablude i la i. za coveka. obrnuto.koju prolaze i mogu prolaziti mnogobrojni sadr aji. izmedu videnja i uvidanja postoji analogija. u Sofistu i drugde. Ti nagove taji su dati ovde u Dr avi. 39 Rec je . ali lepota i dobrota ostaju kao vecite i nepromenljive forme. ili cak samo nebice. ili. Dobr o je poslednji uzrok onoga to jeste i onoga to je istinito. . mnogo finiji od obicnih fluida.

41 Sokrat nema drugog izbora nego da ucutka sagovornika Glaukona. izgleda. jednom delu vidljivog sveta.pa ce se tek u okviru novoplatonizma razviti u pravcu . Dragom delu tog istog vidljivog sveta pripadaju reflektovani likovi bica iz prethodnog dela. 4 2 Dobr o kao ideja ne mo e se svesti na op tosti. U toj tacki Aristotel se u bitnome sla e s Platonom. u nekom drugom smislu. imenima. biljke i sve ve tacke proizvode. podeli na dva nejednaka. dok je vidljivo" rasuto u mno tvu propadljivih i prolaznih egzemplara. mada su ove op tosti i same nepropadljive. koje je zgusnuto u dobru i univerzalijama. 43 Cini se da Glaukonova primedba nije iskljucivo usmerena na to da se alom otkloni previ e svecan ton razgovora na ovom mestu. ujedno nagove tava da je Sokratova slika dobrog" ne to to nadma uje apolonski kult. na rodove i vrste culnih i propadljivih stvari. a njegovi clanovi su prolazni. cini se da je prva verzija verodostojnija. da li je rec . a potom i senke" svih bica prirodnog i ve tackog sveta. tj. rodovi i vrste su ni i (zavisni) oblici ili ideje. pa je stoga svejedno da li su jedni predmeti tog videnja. ovo iz treceg itd. 46 Sve stvari vidljivog i opipljivog sveta. kojem je prethodno bilo reci. tj. vidljivo" je samo pojavna strana umstvenog" (noumenalnog). kada se ovaj uop te usuduje da vrhunsko dobro poredi sa zadovoljstvom. nikako ne mogu biti jednaki. rasudivao po etimologiji kao u dijalogu Kratil (396bc). ili na dva jednaka dela. U jednu od tih svrstava iva bica. naime. realniji od drugih predmeta. nego jednostavno ono to oci mogu da vide. koja omogucuje videnje. tome to jeste u krajnjoj liniji zavise od dobra . pa zbog toga neki citaju: dva nejednaka dela". Platonova podela vidljivog" vr i se po kriterijumu jasnog videnja". 47 Platon ovde hoce da poka e kakva je razlika izmedu znanja" . a drugi dva jednaka dela". ni za nas ni za Platona. dakle sve ono to mi nazivamo svetom prirodnih bica" i svetom tehnike" pripada. Na izraz stvari" nije narocito pogodan za imenovanje onoga to pripada platonskom svetu vidljivog". Osim toga. u Platonovoj viziji. Ovde Platon istovremeno uvodi hijerarhiju ideja (oblika). dakle svako pojedinacno culno bice nastaje iz roda istovrsnih bica. ili da je nebesko (our-anos). pa i rodovi i vrste jesu zbog dobr a i radi dobra . jer senke" i reflektovani likovi" (fantasmata) svakako nisu. Najvi e mesto zauzima ideja dobra. jer sve to jeste i svaka istina . culnog sveta. dakle oni likovi koji se pojavljuju u prirodnim i ve tackim ogledalima. Sokrat bi za ono to je vidljivo (h-or-aton) rekao da je na nebu. Pretpostavka je jednostavna: svako pojedinacno culno bice nastaje (biva rodeno) od drugog takvog bica. Platon deli na dve velike grupe. Njome se. Ne vidi se. i daje se do znanja da apolonska svetlost nije dovoljna za uvidanje tako uzvi enog dobra. buduci da te dve grcke reci imaju slicne korene. Prema tome. 44 Ako bi mudrovao . verovatno u ironicnoj aluziji na stanovi te kirenske sokratske kole u kojoj je tvrdeno da je zadovoljstvo vrhunsko dobro. stvari. i mada sve propadljive stvari duguju svoje rodenje i svoju egzistenciju svojim rodovima i vrstama.. senke koje su proizvod sunceve ili neke druge svetlosti. 45 Tekst je u izvorniku nejasan i sporan. u Platonovoj podeli. Rod je trajan. jer umstveno" i vidljivo". a za Platona je evidentno da je vrednije i bolje uvek ono to je manje.

Podrucje umnog" je u ovom tekstu ocigledno jedno od glavnih saznajnih moci ljudske du e. da bi pomocu ovog i preko ovog dospele do nevidljive umne forme. VII knjizi Dr ave. koje je nevidljivo i nije postavljeno dole. prema liku. pa postavlja neku vrstu proporcije: mnenje" se odnosi prema znanju. ili sve ono to je moguce videti. tj. Telo i culnost uop te pokriveni su u gornjem tekstu izrazom du ina hipoteza". prema Platonu. ili kao senka prema predmetu cija je senka. 49 U izvorniku se ne upotrebljava rec podrucje". Kao to je hor at on sve ono to se vidi. bice kao takvo. ideji). Platon je samo pojacao i naglasio . nego se jednostavno ka e noeton". 51 Istra ivati iz hipoteza" (ex hvpotheseon) ovde. shvata (s-hvata) umom. ideja po sebi. um je mnogo bli i stvarnosti i istini nego oci. obliku. poimanje. ali ne zato to bi indirektni saznajni postupak bio lo . u ideji koju treba shvatiti. dakle sve polaze od vidljivog materijala (sadr aja). vidljivih egzemplara. Umna saznajna moc.. koje su drukcije od izra ajnih mogucnosti grckog jezika. izrazito superiorna nad moci videnja ocima. da je vidljivi crte . 50 To je postupak kojim se. Ova poslednja teza zasniva se na Platonovoj teoriji videnja: oci mogu gledati. pojavnih egzemplara. i to one moci koja je. nego gore. Prema onome to je receno u narednoj. od empirijskog prema racionalnom. smisaoni. u samoj formi. shodno onome to je receno u prethodnoj bele ci. shvatljivi govor. kao kopija prema originalu. za umno posmatranje bar unekoliko slican pravom liku. ne zavisi od onih svojih vidljivih. ono to se ocima vidi nije istinito i stvarno kao ono to se umom uvida. um je taj koji shvata vizuelnu percepciju. bice po sebi. ili. Ovi. od lo e kopije). nego zato to se forma kao takva. kada hoce da doka u neku teoremu. Tako geometri. dakle u onom to je vidljivo i postavljeno". nego direktnim putem. od vidljivog prema umnom. naprotiv. polazeci od vidljivog (tj. naime. po filozofovoj pretpostavci. iz onoga to je postavljeno dole. 52 Du a u dijalektickom postupku napreduje iz svoje hipoteze". sve nauke osim dijalektike istra uju na taj nacin. prema dijalogu Menon (86e). tj. 366 48 Podela je i ovde. Jedino dijalektika ne polazi od vidljivog materijala. ocima tako je no et on sve ono to se uvida. uop te. slu e matematicari ( geometri"). iako znaju da je to lo a kopija. u onom svom najvi em obliku ne saznaje indirektnim. idu prema umnom (tj. ali ne i shvatiti. a koja je sama po sebi izvor svake moguce shvatljivosti i smisaonosti. znaci istra ivati od efekta prema uzroku. nego. U ovom slucaju. kako se to vidi iz daljeg teksta. te u takvom postupku pretpostavljaju da jeste ono to nije. izvr ena prema ljudskim saznajnim organima i mocima. ne mo e ni shvatiti pomocu njenih kopija. kao slicno prema onome cemu je slicno". jer je njeno polazi te logos. uzimaju tap i crtaju u pesku figuru kruga ili trougla.i mnenja". od kopije prema originalu. oni od njega zavise. pretpostavljajuci da je crte na pesku kopija pravog kruga ili trougla. jer je i sama du a sme tena u telu. kao i u prethodnom slucaju. jer. dole 53 Nehipoteticki pocetak (arhen anhvpotheton) je ideja" ili forma". iako nije pravi lik. ne polazi iz hipoteza. ili pomocu njenih pojavnih. U prevodu sam morao da upotrebim rec podrucje" zbog izra ajnih mogucnosti ili nemogucnosti na eg jezika. koje u svome bivstvovanju ne zavisi od sadr aja.

nego samo kao pomocna i ocigledna" sredstva koja olak avaju shvatanje dokaza. Rec je. u cijoj je konstituciji i sam ucestvovao. kao ono poznato i svima jasno. 54 To znaci: kao ono to je pretpostavljeno. . tome da se u geometriji slike i primeri nikako ne primaju kao dokaz. 367 to je vec . naime.ono to je vec bila praksa grcke geometrije.

. veruje se da narocito obdareni ili nadahnuti ljudi. shvatanje. dakle. i to shvacena kao odredba ili poimanje. Dalje se nagove tava da jedino dijalekticki postupak uspeva da otkrije objektivnu formu. 56 Platon ovde bez posebnih obja njenja prelazi na drugo znacenje noeton-a. A cilj istra ivanja. Grcki filozofi. pretpostavljalo da bice kao bice takode ima svoj logos i da se taj logos mo e protumaciti narocitom upotrebom ljudskog uma. odnosno ideju koja je za sebe i po sebi". moglo da pocne istra ivanjem onoga to geometri'' uzimaju kao hipoteze" (v.). brojevi i si. £a uzvrat. tome da bi to pravo istra ivanje. veruju da priroda govori sopstvemm jezikom i da taj govor prirode mudri ljudi mogu nauciti i razumeti. Takva du a u istra ivackom saznajnom postupku ivi u uverenju da su forme ili oblici (figure. 57 Du a koja nema snage da prevazide nivo hipoteza" je. U filozofiji se pak. umnom" kao inteligibilnom obliku. U prethodnom tekstu bilo je reci . Prema tome. No Platon. Slicno tome. na pocetku sedme knjige Dr ave. ali ona postaje razumljiva ako pretpostavimo da Platon time misli na ono to mi nazivamo logika". kao govor. mogu da prenose poruke bogova i sudbine. pocev od Heraklita. brojeva. tj. Pravo istra ivanje pocinje tamo gde nauke svoja istra ivanja zakljucuju. u koju veruju svi primitivni narodi.55 Razumevanju gornje Platonove teze mo e pomoci Hegelova izreka: filozofija se bavi onim to se obicno smatra poznatim". Time se ne pomi lja samo na magijsku moc govora. Platonova tvrdnja je bez tog kulturno-istonjskog konteksta nerazumljiva. 58 Logos. umnom" kao saznajnoj moci du e. koje je otkrila. U gornjem tekstu rec je . koja je. pocelo pitanjima: ta je broj? ta je parno i neparno? ta je figura? itd. to je lokalizovana u du i. dijalek ticko istra ivanje. Ovde je ocigledno rec . u nastavku komentarisanog teksta. shodno tome. Platon je nastojao da i taj nesporazum izmedu obicnog mnenja i teorije ideja ukljuci kao posebni elemenat teorije ideja. teorija ideja smatra da je upravo obicno mnenje to koje posledicu uzima za uzrok: ono to je poslednje u redu stvari kao ono to je prvo. prethodnu bele ku). proroci i pesnici. nego pre svega na univerzalnost govora. a ne zna da su upravo ti vidljivi primerci u stvari pojedinacni pojavni oblici onih figura. onaj poslednji ili onaj prvi izvor i same sebe i one moci shvatanja i poimanja. U nemackom idealizmu uvedeni su atributi subjektivno" i objektivno". je definicija. koja pocinju takvim pitanjima. koji upotrebljava hipoteze". taj i takav inteligibilni oblik oznacen je kao prvi uzrok" ili kao prvi princip". Ima naime. samo kopije" (generalizacije) vidljivih primeraka culnog sveta. obicno mnenje dr i da je ono to opisuje Platonova teorija ideja ne to kao naopako okrenut svet. stavio metaforu . ona du a koja ostaje u domenu empirijskog i vidljivog. dakle. mo e da dosegne samo do pojma kao subjektivne forme. nagove tava da saznajni postupak. do pojma ili ideje" koji su u samoj du i i koji se tamo pokazuju kao shvatanje ili razumevanje same stvari. U gornjem tekstu. pa je u sledecim razmatranjima. brojnih odnosa i drugih takvih rodova i vrsta. Ono bi. umno uvidanje onoga to po sebi jeste takvo kakvo jeste. ne znajuci za drugi vi i domen. U Aristotelovoj terminologiji. imao je kod Grka uzvi enije mesto nego kod modernih. ili onome to je prvo". bez sumnje u platonskoj tradiciji i sa namerom da se Platonov nacin izra avanja ucini preciznijim i jasnijim. tj. pecini kao svoje obja njenje konflikta izmedu obicnog mnenja i teorije ideja. prema Platonovoj viziji.

raz-ja njavanje (umno rasvetljavanje). ili kako se ovde nazivaju ve tine. ispunjena jednim narocitim znacenjem. Polazeci od sopstvene moci umnog uvidanja. 951c) prvi upotrebljava rec theoria u znacenju umstvene kontemplacije onoga to jest. Ovde se sada to ispravlja. postati predmet kontroverznih stanovi ta. koje nijedna rec modernih jezika ne bi mogla preneti. Dopu tena je ana-logia. svaki na svoj nacin. u nama i oko nas kao prolaznih telesnih jedinki. 486a. ne prevodeci ih. kao govorenje . tj. ob-ja njavanje. preuzimajuci terminologiju engleskog empirizma. kao podrucje moguceg iskustva". zatim formi lepog i pravicnog. dajuci svoj pristanak. 517d. a dijalektiku u podrucje umstvenih saznajnih moci. 59 Prema prethodnom. primera koji se odnose na sve ono to je tu oko nas. 62 Umovanje odgovara najvi im oblicima (idejama). tj. bolje. postojecem. kao to su postupili i moderni. ili jednostavno odgovara potvrdno i odrecno na postavljena pitanja. Rec dialegesthai upucuje pre svega na dia-lego razgovaram i na dia-logos = razgovor. Ono ce. Kant i Hegel su to kasnije. nego logikom da prihvati ili odbaci i ono to nu nim logickim nacinom sledi iz pocetnih potvrdnih ili odrecnih odgovora. No ta se logika". Razumevanje. 60 Ovo je prvo i za evropsku filozofiju izvorno razlikovanje razuma i uma. u podrucju onog to je ispod. zatim na: raz-laganje. na kraju VI knjige Dr ave. 61 Umovanje (noesis) odgovara onome to je Aristotel precizirao kao teorija (theoria) i na ta je nadovezao ono to je nazvao teorijskim znanjima". sa svim posledicama koje su vec izra ene ili nagove tene ovde. iz-laganje. jer Platon (Dr ava. pomocu kojih se od mnenja" kao licnog mi ljenja dolazi do znanja kao univerzalne istine . ili odgovarajuci odrecno na postavljena pitanja. pa se nagove tava da je i u tom najznacajnijem saznajno-istra ivackom postupku dopu tena upotreba hipoteza". 259c) upotrebljava izraz praktike kao oznaku za prakticna znanja nasuprot izrazima gnostike i theoretike kao oznakama za teorijska znanja. Platon je prvi postavio nauke. Tako se izvode sva dokazivanja i sva pobijanja. a u dijalogu Dr avnik (258e. kao govor koji stremi onom gornjem. koja je ujedno i najdublji smisao bica. Zakoni. njegov raz-log i svrha. pre svega Kantovog i Hegelovog. Uz to. ne otkriva bez istra ivackog napora i bez onoga to Platon imenuje rccju dialigesthai (dijalektika). mnogo kasnije. onog to je tu dole. Kant je oznacio. imajuci za taj postupak i direktne uzore u Platonovim tekstovima. kao i kad je u pitanju rec filosofija. vidljivo. odgovara onim oblicima ili formama koji se otkrivaju .jedna logika" bica i bivanja koja se nigde ne mo e videti niti drugim 368 culima osetiti. sagovornik daje svoj pristanak tezi onoga koji ispituje. I jedno i drugo je vezano za ispitivanje. a ne ostaje u podrucju hipoteza". moglo je izgledati da se u dijalektickom postupku zabranjuje upotreba primera i poredenja uzetih iz podrucja vidljivog". preuzimajuci ih od Rimljana. Ali. onome to je gornje. ali u doslovnom znacenju te reci. u podrucje razumskih saznajnih moci. ili razumsko poimanje. sagovornik je prinuden ne fizickom silom ili kakvom drugom pretnjom. ono to Platon oznacava kao podrucje hipoteza". Ova je rec vi eznacna ili. ponovili. u okvirima nemackog idealizma. ali koju ljudski logos poprima od bica i sadr i je u sebi. postavljanje pitanja sa-govorniku i za njegovo od-govor-anje. Rimljani su obe te reci jednostavno preuzeli. Umovanje (noesis) i teorija (theoria) imaju i jedan sinonim novolatinskog porekla: spekulacija (speculatio). pre svega ideji ili formi dobra. obraz-laganje.

tj. licnim i grupnim uverenjima. kao i u astronomiji i harmonici. Vera odgovara onom to Platon na drugim mestima naziva mnenjima". licnim i op tim pred-rasudama. dakle 369 .u svim disciplinama matematike.

nalaze Sokratovi zarobljenici". 8 Aluzija na Sokratov odnos prema sugradan ima i sudski proces protiv Sokrata. koju sam ovde preveo na im izrazima slikovito predstavljanje". koje je vecno. onog sveta koji se ocima vidi. vrhunske torme bica po sebi. 2 Mo e gledati samo senke". nisu stvarni u pravom smislu te reci. ili saznajna moc. i to na najjasniji moguci nacin. je umovanje (noesis) i razumevanje (dianoia). 489). njemu zakljucuje. nego samo njihove senke. iako se samo vreme ne mo e videti. tj. mnenju. Umstvena moc. govoreci . 63 Ana-logos ovde oznacava srazmernost ili proporcionalnost: cetiri saznajne moci medusobno se odnose po jasnosti svojih vizija postojeceg na isti nacin kao to se pojedine regije umstvenog i vidljivog medusobno odnose po stepenu bica kojeg u sebi nose. Treci otsek kanona cistoga uma). mimetickim umetnostima. vec citiran napred na strani 386c u trecoj knjizi. Isto je tako i sa predmetima koji se pronose iza njihovih leda. prema Platonu. 9 Platon ovde misli na sofiste. 4 Ovi predmeti su gore" u odnosu na pecinu u kojoj se. nepromenljivo i. to je i ovde slucaj. tj. uop te. z. Ejkasija je. 10 Organ za ucenje je um (nous). Vreme i godine su konstituenti vidljivog sveta. kao je prikazano na kraju este knjige. koji prema teoriji ideja. naime ne vide te predmete. ni jedan drugog. 64 Platon pokatkad upotrebljava reci istina" i bice" (realitet) kao sinonime. a sposobnost za ucenje.onome to prethodi rasudivanju i to utice na prosudivanje vrednosti. ) 1 Zarobljenici u pecini" ne vide ni sami sebe. Najzad. eikasia. najni a i najmanje vrcdna saznajna moc i rezultira u najmanje jasnim. predstavama postojeceg. 11 Moc vaspitanja ili obrazovanja je ogranicena. . tj. pesni tvu i. pa i .nan\u i veri. nagadanje". 6 Stih iz Odiseje (XI. samo bez ovog cetvrtog clana. ne znajuci pravi smisao onog to govore. predmetima culnog opa anja. Ejkasija pak vizira samo senke" onih stvari i dogadaja koji su i sami senke" ni ih formi bica. na cinjenicu da su Sokrata nj egovi sugradani osudili na smrt i pogubili. odgovara mitu. prema tome. nego samo svoje senke i senke drugih zarobljenika. 7 Aluzija na Sokratovu sudbinu. konfuznim. Slicnu podelu. svakodnevnim prilikama naziva stvarnim". cemu se ovde to . jer pesnici kako to Platon eli da poka e u dijalogu Ijon govore kao u nekom bunilu. kao umno posmatranje onoga to je prvo" i to je bez hipoteza". skiciranoj u prethodnoj ( estoj) knjizi. do njega se dolazi proracunavanjem trajanja pojedinih suncevih perioda. 3 To je ono to se u obicnim. 5 Vreme i godine" nisu konstituenti bica po sebi. predstavljackim. oni. i razdvajajuci saobrazno kulturno-istorijskim okolnostima mnenje i veru. Vreme sa suncem ulazi u svet. KNJIGA SEDMA ( .to cini na najnejasniji moguci nacin. vizira bice samo po sebi. tj. kao u nekom podzemlju. nego se . izvan vremena. pravi Kant u Kritici cistog uma (Transcendentalna dijalektika. Rec je .

jer se i jedno i drugo rodenjem donosi na svet. jer su nauka i filozofija upravo usmerene prema neprolaznim i vecnim formama postojeceg. ako vaspitanik pocne da ih usvaja i ivi u istra ivackom entuzijazmu. sami po sebi vr e ono preobracanje". prema svetu nastajanja i propadanja. na onu na kojoj se nalazi ono to je neprolazno. nauka i filozofija. Stoga obrazovanje. Ovo preokretanje" ili preobracanje" vr i se u odnosu prema svetu prolaznih stvari.govori metaforicno: vaspitac ne mo e usaditi nekome organ za ucenje" (um). tj. od kojeg vaspitanik treba da se okrene na drugu stranu. da vaspitanika preokrene (metastraphesetai) i usmeri njegov vid" prema dobru . . Vaspitac mo e jedino da u vaspitaniku izvede preobra aj. ni sposobnost za ucenje. nepropadljivo i vecno.

Ovde je taj izraz u ironicnoj upotrebi. tj. dok oni najmudriji i najpo teniji stoje po strani. 21 V. te ka i lenja. Fr. napred. '5 Direktna aluzija na prilike u atinskoj dr avi: oko vlasti se glo e i dr avom upravljaju oni koji po svojim sposobnostima i karakteru nisu dorasli toj obavezi. uspinjuci se gore do bogova". bivajuci usmeren na jednu stranu. treba da bude obaveza za najmudrije. 17 To jest i u politici i u filozofiji. Fr.12 U izvorniku stoji: phrcmesis. Upor. i onda kada ovima do toga uop te nije stalo. a na drugoj belom bojom. onim poslovima koji se odnose na celu zajednicu. dok je vezana culno cu. kao moc razumevanja" je ponajvi e bo anska. Igrom upravlja onaj ko u rukama dr i jednu plocicu. du a postaje laka. Herakle i Dionis posle smrti postali neka vrsta bo anstava. Radost im je pad u ivotu" (D. posmrtna boravi ta onih koji su zaslu ni za dr avu. Za tu moc ka e se da da je ta moc ono to je u ljudskom (70b. tj. mi ljenja". Ta metafora potice iz jedne decje igre u kojoj su igraci podeljni na dva tabora. ako je imaju. koja je na jednoj strani obojena crnom. koristili za zadovoljavanje egoistickih interesa na tetu op tih. vaspitanje ima da savlada snagu culnih nagona i da umni deo du e uzdigne. koja vodi kontemplaciji vecnih formi. i to zato da bi svoju mudrost. spremna za uzdizanje i usavr avanje. tj. Platonova je zamisao da upravljanje dr avnim poslovima. U tom smislu je i Heraklit govorio: Du ama je radost ili smrt da vla ne budu. 79d)._ 14 Ostrvo bla enih ili ostrvo srecnih (makoren nesos) su prema tada njim verovanjima. U prvom slucaju. 22 Palamed je u Ilijadi prikazan kao izumitelj. suprotnu stranu. Prema tome. i obrnuto. On baca plocicu uvis i uzvikuje niks hemera (noc-dan). Ako plocica padne tako da je njena bela strana okrenuta nagore. 76c. da se oslobode vecnog boravi ta u podzemnom (Hadovom) carstvu i da vaskrsnu. i da ti nagoni i strasti kvare onaj besmrtni umni deo du e. 16 Ono to je receno na strani 465de. a tragicki pesnici . dakle. 18 Prica se da su Asklepije. za preobra aj onoga ko je. 241b) kao oznaka za preobra aj nasrtljivaca u begunca. 118). decaci sa istocne strane jure one na zapadnoj strani. preokretanjem crepa" naglo postao usmeren na drugu. 13 Platonova je pretpostavka da culni nagoni i culne strasti vuku nadole. U drugom slucaju. odvracajuci ga od njegove prirodne usmerenosti. du a postaje troma. jer ne mogu biti zaslu ni za dr avu oni koji se odricu bilo kakve politicke aktivnosti. a zabranjeni prostor za one kojima je do vlasti najvi e stalo. oslobodi od te nagonske olovne^ duladi i usmeri prema gore. 466a. 20 Na strani 466e i dalje do 468a. prema svetu kao regiji prolaznih i propadljivih stvari. a to znaci bicu jedino besmrtno. uspelo im je. strane 410a do 412a. 19 Okretanje plocice" ili okretanje crepa" je metafora koja se upotrebljava u dijalogu Vedar (XVIII. Fedon to se mo e prevesti kao moc ili shvatanja. 77) i Suva du a je najmudrija i najbolja" (D.

jednoj te istoj stvari suprotna obave tenja. Time ono daje . nego i apsolutni pojmovi. gde se takode pretpostavlja da kvantiteti. veliko po sebi" i malo po sebi" ne mogu postojati u podrucju vidljivog". da postoji ne to to je veliko po sebi". kraj este knjige). cija se saznajna moc krece u podrucju vidljivog. To se pitanje mo e postaviti u razlicitim kontekstima. a culu vida i culu pipanja to nije mogucno. mogu opa ati predmeti (u ovom slucaju prsti). Isti je slucaj kada je rec . a u kojem opet tanak t o mo e razjasniti samo razum koji uvida te odnose. 24 U tekstu se pretpostavlja da veliko" i malo" nisu samo relativni. Jer. celina koja se samo umom mo e shvatiti. za ono to Platon naziva vidljivim". nego po svoj prilici i na prethodnu tvrdnju . velikom i malom. Naime. Ili. V. kvaliteti i relacije imaju apsolutnu vrednost. naime. Na primer. 23 Ovde Platon misli na to da se samim videnjem. da li je data du ina jedinica ili mno tvo manjih du ina. jedan te isti predmet mo e biti i debeo i tanak. pa tako podstice aktivnost razuma. a na kraju je u odnosu na tri pokazana prsta. Ili. tvrd u odnosu na vunu. jedinici i njenoj suprotnosti je u gornjem tekstu daleko jednostavniji. mo e se pitati da li je postojece jedinica ih je pak sastavljeno iz medusobno razlicitih regija. Za videnje ili za culo dodira. 25 Ta se tvrdnja ne odnosi samo na razdeobu umstvenog i vidljivog . Ako je na a pretpostavka osnovana. No nacin postavljanja pitanja . 26 Na strani 523cd. a ne samo veliko u odnosu na ne to drugo to je manje. jer u primeru koji je naveden. Naravno. dakle. Stoga videnje. U sredini je u odnosu na celu aku. vidanje daje medusobno suprotne informacije. tome govori ovde u dijalogu Dr ava. Platonova je namera da i u ovoj oblasti utvrdi saznajnu nemoc cula. dijalog Fedon (96c do 97b. su debljina i tankoca". kao to se Platon pita u dijalogu Fedon. kojoj je bilo reci pri kraju este knjige. kao to se tvrdi u estoj knjizi. najveci od tri pokazana prsta je za videnje istovremeno i u sredini i na kraju. preciznije. bez uce ca razuma. 27 Sudija treba da odluci ta je to to se vidi: jedinica ili mno tvo. ali se ne mogu spoznati odnosi medu predmetima.Sofokle. Za razumevanje odnosa (relacija) medu stvarima po 372 treban je. Pretpostavlja se. kao i to da postoji ne to to je malo po sebi". cula videnja. u kojem je odnosu tvrd. To culo vidi mnoge stvari istovremeno i kao jedinstvene i kao mno tvene. brka veliko i malo". da li je du a jedinica ili harmonija telesnih delova. da li je prava dr ava jedna ili je sklop medusobno sukobljenih delova. razum. u kojem je odnosu dati predmet debeo. i tvrd i mek. Upor. ocigledno pro irujuci tu oznaku na celinu empirijskog sveta. kao to se pita Zenon u aporiji dihotomija". odnosno u podrucju empirijskog (v. nego u podrucju razumskog. onda bi veliko po sebi bilo u stvari celina postojeceg. a u kojem opet tanak. Eshil i Euripid su . kao to se . na primer. Slicno tome. prethodnu bele ku i stranu 523e. odnosno matematickog. Palamedu pisali u istom duhu. Prst je. kvalitetima kao to. 102a do 103a). jer mu se jedni te isti predmeti mogu istovremeno pokazivati i kao veliki i kao mali. mekoca i tvrdoca". Malo po sebi bilo bi oznaka za empirijski svet. koji kao nekakav sudija treba da razluci suprotnost i da svakoj odredi mesto koje . ali je mek u odnosu na mermer. koja nije locirana u podrucju empirijskog.

28 Rec je . 29 Prakticno racunanje. Logistika takode ukljucuje cetiri racunske radnje: sabiranje. poljoprivredi. a uz to i obicna merenja du ina. kako bi se du a buducih Cuvara" usmerila prema dobru . logistika. Logistika i aritmetika imaju dvojaku funkciju: prakticnu (de 373 . preobracanje" du e i njeno izvlacenje iz vrtloga svakodnevnih interesovanja i strasti. mno enje i delenje. oduzimanje. u korist dr ave i u sopstvenu korist. tome koja su to znanja pomocu kojih se mo e izvr iti preobra aj". obuhvata prebrojavanje koje se vr i u trgovini. Aritmetika je. zapremina. ume nost baratanja brojevima izvan prakticnih potreba i svrha. povr ina. stocarstvu i drugim poslovima.joj odgovara. ve tina. kako je Platon zajedno sa drugim naukama ponekad naziva.

tada ce se lako pokazati da du .. Logistikos je.. umno avanjem. kvadratu kao nekakvom ramu. Ova hijerarhija proizlazi iz razlicitih stepena sposobnosti i sklonosti . 33 Rec idiotikos ovde oznacava onaj oblik neznala tva ili nisko plasiranog znala tva koji logistiku upotrebljava u prizemnom krugu privatno-sopstvenickog interesa. = 1. proisteklim iz empirijskih generalizacija. delova. mada bi se mogla staviti i rec bice". * 30 Rec nauka" (mathema) ovde je upotrebljena u znacenju onoga to se uci. .u govoru" podeli na bilo koji broj (n) delova. Nadalje. 37 Rec je . u kojima se operi e brojevima proisteklim iz vidljivih i opipljivih tela". logistikos je prevedeno na im izrazom vest u mi ljenju". u smislu onog to jeste na nepromenljiv nacin. kocki i lopti kao . a ratnik ne mo e ono to mo e filozof. ostaje nepromenjena tom deobom na manje jedinice. isto tako. U daljem izlaganju Platon nastoji da nade najbolji nacin povezivanja te dve funkcije. naime. da se jedinica promenila. Hrabrost je jedna od cetiri kardinalne vrline koje moraju biti prisutne i u dr avi i u licnosti cuvara". to upuceni" pokazati. 3. 34 Iz raspravljanja . Platon i matematicari njegovog vremena uzimali su za jedinicu neku du . na primer. na dva dela. te . Rec ousia preveo sam ovde na om recju su tina". 4 ili . tome da geometri" (matematicari) vecinom upotrebljavaju jezik naivnog realizma. 35 Ako se jedinica .· (1 : . da se ovde aludira na Zenonovu dijalektiku. ravni kao . isto kao to ovu daje i umno ak deobnih clanova ukoliko su oni medusobno jednaki. a te dve ve tine uslovljavaju jedna drugu. upotrebljena moderna notacija. a to podrazumeva da on. brojevima.latnu) i teorijsku (kontemplativnu). No moguce je. . te u tom svom prolaznom i nestalnom obliku ne mogu biti predmet nauke. ne samo onaj ko je vest u mi ljenju". jer zbir tih manjih jedinica daje onu polaznu jedinicu. to je pre dmet ucenja. Filozof pak mo e ono to mo e ratnik. jer je 1/2 '2=1 . matematickim stvarima govore na isti nacin kao to se govori . u dana njem znacenju te reci. Isto se . Ovde je razume se. mogu nastati one dosetke koje su nazvane sofizmima". uzeta za jedinicu.u tada ce oni koji su u kao jedinica time nije dobija ako se jedinica govoru" razlomi. 32 Cuvar" uzorne dr ave je znalac. 31 Svha ucenja nije za sve ucenike ista: buduci ratnik izucava logistiku i aritmetiku radi najboljeg moguceg upra njavanja svoje profesije. bude i ratnik. a filozof opet radi onoga to sacinjava njegov ivotni poziv. primenjenu u njegovim aporijama". culima dostupnim predmetima vidljivog" sveta. odnosno mudrac u najvi em ljudski mogucem stepenu. 36 Misli se na stvari empirijskog sveta koje nastaju i nestaju. na primer. jer nije bilo mogucno preneti Platonovu igru reci na tom mestu. u slucaju potrebe. . predmetima koje majstori prave . Ako se du podeli na 2.) · . . nekakvom ravnom polju. Svakako ne bi odgovaralo izvoru ako bi smo rekli da je takva upotreba logistike idiotska. nego i onaj ko je vest u racunanju". pravoj govore kao nekakvom dobrom zategnutom konopcu.

naime. shodno klasnim predrasudama. odnosno radi preobracenja du e i njenog usmeravanja ka vrhunskom dobru . da je grcka nauka bila potpuno odvojena od zanatstva i od onoga to danas nazivamo tehnologijom". govori . No Platon je. 33 Verovatno je i ovo mesto poslu ilo kao osnov legende da je na ulazu u Akademiju stajao natpis: Neka ne ulazi ko nije vest geo metriji". ili u nekom drugom zanatu. onome prvom odgovaraju tzv. 39 p rv a dimenzija je prava linija. a ne radi prakticne primene u arhitekturi. Glavnu . Treca di menzija je ono to daje vamo dubinu" i obuhvacena je onim to danas nazi stereometrijom". naukom . 40 Ova oma ka nije slucajna. Cinjenica je. Platon. na ta Glaukon primecuje da ta nauka u Sokratovo vreme jo nije otkrivena.od drveta ili kamena. medutim. predstavljen pravom linijom. linearne jednacine. Ovaj se zahtev unekoliko kosi sa prethodnim zahtevom da ratnici uzorne 374 dr ave uce matematiku radi to boljeg praktikovanja ratnicke ve tine. Druga dimenzija je ravan. ili broj. kvadratni brojevi. a drugom jednacine drugog stepena ( kvadratne jednacine"). ova je nauka utemeljena i razvijena tek u Akademiji. neempirijske. prostornim cvrstim figurama (popu larno: telima). po definiciji. koja ima du inu i irinu. i tome slicno. uostalom. da se matematika u celini neguje samo radi cistog saznanja. U kasnije razvijenoj algebri. Platon nije u tome gledi tu bio usamljen. A sve matematicke stvari su. jer onaj ko ne zna geometriju nece razumeti one vi e nauke koje se tu izucavaju. Platon. smatrao da je ratnicki poziv plemenitiji od radnicko-zanatlijskog poziva i da je za slobodno? coveka nedostojno da se bavi bilo kakvim fizickim radom. postavlja zahtev. a u aritmetici tome odgovaraju tzv. Iako je u pitagorejaca bilo izvesnih elemenata prostorne geometrije. Matema ticke stvari druge dimenzije" obuhvata «geometrija u ravni ( planime trija"). ali u formi indikativnog suda. stereometriji. pa ih niko ne mo e nacrtati i konstruisati kao takve.

ulogu u tome imao je pripadnik Platonove Akademije Teajtet. jer astronomija bi trebalo da bude peta nauka. pri cemu bi ironija na Glaukonov racun bila jo jer smisao recenog je upravo obrnut. ciji je .. preduzeta u Akademiji. pomera". da pod geometrijom" razume ono to je kasnije nazvano planimetrija". 45 Na strani 527de. jer bi doslovnim prevodenjem onoga to Platon oznacava zgusnutim nacinom i upucivanjem na prethodna izlaganja. Teajtetov rad na razvijanju stereometrije nastavio je mladi pripadnik Akademije Eudoks sa Knida cijem autorstvu se moraju pripisati osnovi onoga to sadr e XI i XII knjiga Euklidovih Elemenata. 44 Tekst je ovde nejasan. cije ime nosi jedan od Platonovih dijaloga. 43 Platon ovde ne upotrebljava rec tela". nego ka e da je astronomija nauka . Glaukonovoj sklonosti ali brzopleto. 46 Verovatno aluzija na Empedokla i Anaksagoru. mada je nema u izvorniku. 42 Aluzija na istra ivanja. tekst postao bez narocite potrebe nerazumljiv. bolje reci. a da jo nema ime za prostornu geometriju (stereometriju). donosi zakljucke. 41 To je aluzija na organizovana istra ivanja u Akademiji. 47 Sokrat ovde ironicno govori . Platon je ocigledno zadovoljan tokom tih istra ivanja. Kad to pi e. No cini se da Platon logistiku pridru uje aritmetici. Poslednja recenica bi prevodu mogla da glasi: mo da ti prosuduje vispreno. u slobodnijem a ja naivno i vi e nagla ena. onome to se prostire u dubinu i to se kao takvo krece ili. . glupo". ako se i logistika" racuna kao posebna nauka. Nesumnjiv je Platonov uticaj na cisto teorijski smer geometrije u smislu obja njenja datog u bele ci 37. 375 da hrabro. u oblasti prostorne geometrije. U prevodu sam ipak upotrebio rec stereometrija".vod" bio Platon. jer vidi kako se stereometrija uprkos svim preprekama pojavljuje kao kompletna nauka.

meseca i celokupnog nebeskog svoda. V. 52 To su istine . stvarima koje se jednostavno gledaju nema nauke. te je u tom duhu receno da nebo astronoma nijedno oko ne mo e videti". a ne eidos ili idea. i to kao takvo osmi ljava ono aroliko mno tvo. Tako su se dobivale godine razlicitog trajanja: solarna. dvostrukom" verovatno se odnosi na problem dvostrukog kvadrata ili dvostruke kocke. . Um je uvidajuce oko" du e.2. Osim toga. a ne gledanjem empirijskih modela.48 . Tako . bice 2a2. prema tome. idealnim oblicima. bele ku 49. A problem je u tome da se nade du ina kvadrata cija je povr ina dvostruko veca: ako je du ina datog kvadrata a. te se. prema modernoj notaciji. Du a gleda" umom. Izraz istina . 54 Razdeobe vremena" u grckoj astronomiji vr ene su prema opa ljivim kretanjima sunca. kvadrati i kocke sa takvim ivicama ne mogu adekvatno konstruisati ili napraviti od nekog materijala. = &. Osnova takvog rasudivanja ipak je bila videnje ocima (opsis). koje se mogu shvatiti samo rasudivanjem i izracunavanjem. koje je Platon prethodno odbacio kao saznajno nepouzdano. a ne ocima. 55 Nebesko podrucje je. gore ili dole. a promene u tom podrucju vr e se po matematickim principima: kretanjem po idealnim putanjama. da je nebeski demijurg vrhunski matematicar i da mu je kao takvom po lo za rukom ono to nijednom zemaljskom majstoru nije mogucno: da konstrui e svemir shodno idealnim matematickim principima. prema Platonovoj pretpostavci. 53 Shodno pitagorejskim ucenjima. = a . nego na ono to je op te i nu no. koja ima dvostruko vecu zapreminu od date kocke. a nauka se ne odnosi na aroliko mno tvo stvari culnoga sveta. povr ina dvostruko veceg kvadrata cija ie ivica . Platon pretpostavlja. Ovde se precutno prihvata stara zamisao presokratika da su i zemlja i nebo sagradeni od istog materijala. nasuprot zemaljskim i sublunarnim telima koja su apsolutno te ka" i po tome materijalna. ostvarivano kao matematicka astronomija. kao i du ina tra ene dvostruke kocke pokazuju se kao iracionalni brojevi. ne sledi nikakva nauka. posmatrati. 49 Platon o tro razlikuje gledanje du e" od obicnog gledanja ocima. koje su nepromenljive. . uvodeci pretpostavku da su nebeska tela apsolutno laka" i po tome nematerijalna. 50 Ovo je od Platona pa nadalje. Ovu je zamisao Aristotel odbacio. shodno prastarim verovanjima. u bogove. \cr ono to je tako nacrtano ili napravljeno nije jednako onome to je zami ljeno. Za videnje (ocima) je u tom tekstu upotrebljena rec opsis. jer je tra ena ivica jednaka dijagonali datog kvadrata problem dvostruke kocke je takvim konstruktivnim postupkom nere iv. Na slican nacin sledi da je ivica kocke. jedino podrucje vidljivog" sveta u kojem nema nastajanja i propadanja. 51 U izvorniku stoji rec shema (schema). lunama i godine pojedinih planeta. a delom zato to su predmeti videnja nestalni i promenljivi. identitetu i udvajanju. iz cega. I du ina tra enog dvostrukog kvadrata. sistematizuje ga i pokazuje da u haoticnom mno tvu utisaka i zbivanja ima nekog reda. sledi da je . dok je ivicu tra enog dvostrukog kvadrata lako konstruisati pomocu lenjira i estara. reci koje pripadaju porodici glagola ideein = gledati. u potpunoj istoriji nauka.2. Cini se da je Platon zvezde i planete ubrajao u iva bica" i. i to delom zato to iz prostog gledanja unaokolo.

ukupno osam vrsta kretanja. okrene prema istra ivanjima koja bi trebalo da vode preobracanju". ali isto tako i kretanje planeta i sunca. U translatornom. Ovo poslednje ( deseto"). i (II) u ona koja se mogu cuti. 60 Kao to se astronomi ne mogu pouzdati u to da smisao nebeskih kretanja vide ocima. pa se iz Platonovog teksta mo e razabrati da ta vrsta kretanja obuhvata bar dve podvrste: periferno i centralno. Platon pominje pitagorejce samo na dva mesta. nego se moraju truditi da to shvate matematikom (v. stranu 510a i dalje. Ono prvo ili deveto" moglo bi biti kretanje ivog tela. V. . a druga valjanje. u skladu sa osnovnim Sokratovim opredeljenjem. 616d do 617c) dat jo manje jasan opis. 529d). Ostale cetiri podvrste pripadale bi translatornom i hemijskom kretanju. 821b i dalje) i Timej (38c i dalje). koje Platon imenuje kao deveto" i deseto" kretanje. napred. Tako bi ono to mi nazivamo rotacionim" kretanjem u Platonovom nabrajanju obuhvatalo cetiri vrste planetarnih kretanja. 893b i dalje) nabrajaju se" sve vrste kretanja i ka e se (894d) da ima ukupno deset kretanja. a drugo je u X knjizi Dr ave (6Q0b) gde se pominje Pitagora i uticaj koje je on izvr io na svoje sledbenike. cini sr svega to je ivo. mogle dodati jo dve podvrste: kretanja po velikoj i kretanje po maloj orbiti. kako se cini. U hemijskom. spasenju" du e i dr ave kao prirodne ljudske zajednice. a druga razlaganje na sastavne delove. nego da se. cime se nagove tava ono to nam je preko Ptolomeja poznato kao epicikl" (mali krug cije se sredi te krece po velikom krugu). pored spomenuta dva (onog koje obu 376 hvata svet ivih bica i onog koje buhvata svet senki). kao u kretanju nekog cilindra. uvodeci pitagorejski nacin ivota". 58 Ovde se sva kretanja dele u dve velike grupe: (I) u ona koja se mogu videti. iskonskog. Ovima bi se. obuhvataju: (I) ono to pokrece ne to drugo a i samo biva pokretano necim drugim. a sve zajedno sklad tih tonova. 57 U Zakonima (X. Upor. Ovo je jedno od tih. (II) ono to samo sebe pokrece a sposobno je da pokrece i ne to drugo. (II) translatorno i (III) hemijsko.bi se moglo razumeti za to je on propustio da podrucje neba oznaci kao trece podrucje vidljivog". 59 To je verovatno aluzija na ono to su pitagorejci nazvali harmonija sfera". koje je za Platona ujedno i prvo u smislu izvornog. 56 Cini se da je Platonova prvobitna namera bila da se ne bavi mnogo astronomijom. jedna bi bila jednostavno klizanje. odnosno glavnu karakteristiku onoga to Platon naziva psyche (du a). takode Zakoni (VII. verujuci da svaka nebeska sfera proizvodi jedan njoj svojstven ton. Prvih osam kretanja mada se iz Platonovog teksta u Zakonu ne vidi jasno ta bi moglo biti svako od tih osam pripadaju onome to se modernom terminologijom mo e svrstati u tri sledece vrste kretanja: (I) rotaciono. jedna podvrsta bi bila sjedinjavanje i me anje. svakom po dve. tako se i u slucaju harmonike oni koji uce ne mogu pouzdati samo u svoje u i. Preostale dve. . nego moraju upotrebiti pamet. Sve u svemu. ovima je u Dr avi (X. Rotaciono je kretanje nalik na obrtanje tocka.

sudeci po nabrojanim recima. koji su. postupali sa muzickim instrumentom kao sa ivim stvorom. one koji nisu bili ni osobito uceni ni osobito pametni. 62 Nejasni izrazi iz recnika primitivnih pitagorejaca. . ali su fanaticno sledili ono to su prihvatili kao Pitagorino uputstvo za ivot.61 Gornje podsmevanje se verovatno odnosi na pripadnike pitagorejskih sekti.

Dijalektika. 69 Videnje ocima samo je polazna tacka. a ne pod dejstvom ljudskih elja. jeste onaj . 70 U alegoriji . nije istra ivanje koje ne rezultira ni u cemu definitivnom. razlaganjem. a u istra ivanju smisla muzike pona aju se kao naivcine koje hoce muziku da shvate samo u ima. Upor. navodenjem razloga. Ljudske slabosti iskacu iz tog prirodnog lanca dogadanja u kojem su one neka vrsta stranog tela". U kontekstu su inace upotrebljeni izrazi koji se odnose na muziku. dijalektika je put koji vodi apsolutnom znanju. dokazivanjem ne mogu ni u spomenutim naukama imati uspeha. Ona nikako nije put bez kraja i konca. sklonosti i zabluda. vide senke tih figura. za Platona. koje nisu organ za shvatanje. naukama bio samo predigra za ono to je sr stvari . shvatanju sistema postojeceg i njegovih pojavnih oblika. 64 Neprevodljiva igra reci: nomos oznacava i melodiju i zakon. 69 Put posredovanja koji vodi od culnog podsticaj a do inteligibilnog. astronomiju i harmoniku) istovremeno i dijalekticari? 66 U izvorniku stoji vi esmislena rec logos. bele ku 69) koji vodi krajnjem cilju. dakle. posle kraceg ili du eg lanca posredovanja. 71 Slike na vodi. na ono to se samo umom mo e cuti". kojoj se raspravlja: smisao zakona u Dr avi i smisao dijalektike u konstituciji sistema znanja. 65 Sokrat u stvari pita da li su oni koji su upuceni u nauke (aritmetiku. Sokrat je. One su ve tacke (neprirodne) kao i one prikaze" (idoli) koje pronose pred ulazom u pecinu. Dijalektika. koju sam ovde preveo na om recju razlog". u nastojanju da to je moguce vernije izrazim smisao recenog. Hegelova koncepcija dijalektike je u toj tacki potpuno saglasna s Platonovom. nikako ne ostaje na cinjenici da se govor i rasprava prenose cuvenjem nego smera na logos kao na razlog i dokaz. Reci hodos i meihodos (metod) ovde znace isto: put. V. 73 Dijalektika je onaj put (v. i upravo radi te upucenosti. inicijalni podsticaj za uvidanje. koji na zidu pecine. Isti je smisao poredenja koje u tekstu dalje sledi. prikaze" su. 67 Ponovljena igra reci upotrebom termina nomos.63 Primitivni pitagorejci se u istra ivanju smisla nebeskih kretanja previ e i uzaludno oslanjaju na ono to oci vide. same od sebe. ali Platon hoce da ka e kako je prethodni govor . slu eci se govorom (logos). nacin prikazivanja. Ipak. glatkim povr inama i uop te prirodnim ogledalima Platon naziva bo anskim prividima" zato to se te slike proizvode prirodno. prema tome. sklon da tvrdi da oni koji su upuceni u nauke istovremeno. predmeti vidljivog" zemaljskog sveta. tj. prema kojem su licem okrenuti. Naprotiv. pecini prikaze" su one ve tacke figure koje se pronose iza leda zarobljenih u pecini. 7 2 Oci i u i. ire. u ovoj poslednjoj' (methodos) oodrazumeva se jo jedno znacenje: nacin istra ivanja. a koje se odnosi na videnje ocima i na umno videnje (uvidanje). stereometriju. bele ku 64. dijalog Sofist (266b i dalje). dakle. planimetriju. moraju biti i dijalekticari. koje dolazi tek na kraju. Oni koji ne umeju ili ne ele da se slu e logikom. Izvorna rec je eidola (idoli). obrazlaganjem.

Iz daljeg teksta se vidi ta se misli pod tim polutanstvom i tom bastardno cu la nih filozofa. Posledica filozofija nezamisliva i nemoguca bez dijalogu Fileb (16c) Sokrat ka e: Dijalektika koji su bogovi coveku nacinili i koji je do nas. 79 Zahtev da buduci upravljaci budu po mogucstvu i najlep i po stasu. 84 A to su oni koji su telesno i duhovno defektni. 75 Na kraju VI knjige. 83 U istom znacenju kao zakonit i nezakonit porod filozofije. Prometejevim posredstvom. str. 412e i dalje.put koji zna za sebe. 85 U ranijem odabiranju (412c) bilo je reci . onda oni nece moci da upravljaju dr avom i da donose ispravne odluke. da oni koji drugima zapovedaju i po svojoj spolja njosti budu najocitiji. alogicko. koje se ticu svih." 74 Misli se na aritmetiku. V. 70 U izvorniku stoji rec alogos (doslovno: ono to nema logos). kao to se vidi. to samo po imenu i zvanju. III knjigu. kao nesamerljivost strane i dijagonale kvadrata. liku i dr anju (eueidestatous). nije obrazlo en. dakle. Ako se u vaspitanike usadi nesamerljivost. u tom slucaju dijagonala d = /2. obrazovanosti i stvarnoj istinoljubivosti. dospeo iz bo anskog za vicaja kao izvanredno blistava vatra. nije postavljen imperativno. dijalektici kao nauci koja u najvecoj meri du u i usmerava je ka ideji dobra. 82 Nenamerna la " ce. tome koje je ivotno doba najpogodnije preobraca" . koji su. 81 Ovim poredenjem se kazuje da filozofijom treba da se bave oni koji su joj po svojoj prirodi privr eni. zakr ljali. koji su izvorno bili definisani kao nesamerljivost linija" (du i). nesamerljivo. koji sam je Platonovog stanovi ta da je dijalektike. 80 Na strani 495c i dalje. a ne po prirodi. 78 V. geometriju. biti ona la koju upotrebljavaju pesnici i mitolozi. jer ni u cemu nece imati mere. S druge strane. Taj zahtev. nezreli (detinjasti). kako se meni pokazuje. ono to je neizrecivo. verovatno zbog toga da bi i samom svojom pojavom ulivali autoritet. po svoj prilici. u je. 77 Rec je . sada je rec . dar 378 sebe mo e izlo iti u filozofiji. Ako se strana kvadrata uzme za jedinicu. a ne oni koji se la no predstavljaju kao filozofi. istinoljubiva i sklona znanju. bele ku 81. dakle. Ili mo da zbog toga to se lepa du a" te ko mo e uskladiti sa ru nim i kr ljavim telom. tome ko treba da zapoveda a ko da slu a. onda se dijagonala tog istog kvadrata nikako ne mo e izmeriti tom jedinicom. iracionalne brojeve. jer je. po Pitagorinoj teoremi. na primer. astronomiju i harmoniku. Po eljno je. oni cija je priroda nepatvoreno mudroljubiva. U prevodu sam stavio iracionalnost" zato to se tvrdnja odnosi na tzv.

ljudi se napune riezakonito cu". Ali iz onog to dalje sledi ocigledno je da dijalektika (dialegsthai) ovde oznacava ve tinu kojom se slabiji govor" pretvara u jaci govor". 87 Sokrat ovde govori . 86 Na strani 467b i dalje. dijalektici kao . krivi su. Takvom ve tinom. pocinju dokazivati i osporavati ono to im je trenutno u interesu. ne to to je protivno njenim principima i postulatima. koji tra e da dijalekticar bude usmeren ka istini i dobru . tj.za ucenje. sofisti. 88 Oni koji dijalektikom" cine ne to nezakonito. pa se postavlja pitanje da li takvu krivicu treba oprostiti i krivce pomilovati. ne hajuci za istinu. necem to se iroko praktikuje i zloupotrebljava. dakle ve tinu uveravanja i razuveravanja koja se primenjuje u demokratskoj skup tini i pred demokratskim sudovima. u kojoj su poducavali. tj. 379 .

92 Ovo tvrdenje i ona koja potom slede sacinjavaju neku vrstu programskih uputstava za nasilno preuzimanje vlasti od strane filozofa. a ne organon za istra ivanje istine i otkrivanje puta ka dobru . Puna ivotna zrelost zahteva se upravo zbog toga to dijalektika u sklonostima nedozrelih ljudi mo e postati orude za sticanje licne slave i koristi. Platon ima odredene rezerve prema mitovima. XXII. 10 Poslovicni izraz (Ilijada. KNJIGA OSMA ( . ili timarhija. Na kraju cetvrte knjige (str. razjeda dr avu iznutra. 14 Kvadriranjem broja dobija se povr ina. odnosno ravan odredena trima tackama koje nisu na istoj pravoj (trougao). KutHranjem se dobija treca dimenzija". U pocetku svake nove runde borci (rvaci i bokseri) zauzimaju odredeni stav. 90 U dijalogu Gorgija (463b) retorika je identifikovana sa laskanjem. 35). 445c). ali se ipak njima slu i da bi pone to i sam slikovito" prikazivao. XIX. 126. koju je Platon. To jest na prethodnim stranicama sedme knjige. 11 Racunajuci i uzornu dr avu . Mitovi to obrtanje povezuju sa ivotnim ciklusom svakog ivog bica. 8 Time su sva cetiri tipa empirijskih dr avnih uredenja okarakterisana kao bolesti dr ave".89 Platon smatra da se dijalektikom ne smeju baviti ljudi mladi od trideset godina. kojoj se u dijalogu govori. ili orude za zabavu. iz same njene konstitucije. smatrao za najgori oblik dr avnog uredenja. odnosno figura odredena sa cetiri tacke . 12 Prema toj najavi. Puc pocinje u odredeni cas prvim i najznacajnijim prevratnickim cinom: isterivanjem iz dr ave svih stanovnika starijih od deset godina. ) 1 Gornji tekst je kratak rezime pete knjige i onoga u 2 3 4 5 to je receno trecoj knjizi pocev od str. U pocetku pete knjige. 9 Nasledne kne evine postojale su u Tesaliji. Dijalog je ovde uporeden sa sportskim dvobojem. Svaka vrsta ivih bica ima svoj odgovarajuci manji ili veci ciklus. 91 Na strani 537b bilo je predvideno da telesne ve be traju dve ili tri godine. 7 Ocigledno ironicno izrecen atribut za tiranidu. 13 Periodicno obrtanje" je karakteristika kretanja nebeskih tela. dakle kao ono to postepeno razara. kako ce se iz daljeg teksta videti. 6 Kritsko i spartansko dr avno uredenje ovde su podvedeni pod zajednicko ime: timokratija. Hesio dova Teogonija. ali je u su tini ne to nalik na ono to se kazuje deci. ono to sledi ozbiljno je po tonu. 163. Odiseja. Platonovi tridesetogodi njaci" su bili obavezni da prethodnih deset godina posvete onim naukama koje istra uju iz hipoteza". 415d pa nadalje. a u Kartagini je bilo moguce kupiti kraljevski polo aj.

( granicnice") koje nisu u istoj ravni (piramida). n). kao to su medusobno slicni i svi Pitagorini trougli. . 9 : 12 : 15. a to su oni trougli cije su strane celi brojevi i odnose se kao 3:4:5 (na primer: 6 : 8 : 10. 4. Shodno prethodnom. 12 : 16 : 20 itd. 5. 15 Matematicki deo mita je najverovatnije pitagorejskog porekla. 3. svi takvi trougli jednostavno se dobijaju mno enjem strana onog osnovnog sa 2. pravilnim tetraedrima i piramidama cije su osnove Pitagorini trougli. ovaj nejasan tekst bi mogao biti protumacen na sledeci nacin: ivotni ciklusi ljudskog roda odredeni su ravnostranim ili pravouglim (Pitagorinim) trouglima. Svi ravnostrani trougli su medusobno slicni.

Poslednja recenica znaci jednostavno to da se u proporcionalnosti spomenutih figura ne pojavljuju iracionalni brojevi. .a ta dalje ka u Muze?'. a telo je definisano onom trecom dimenzijom". 23 V. odnosu njihovih strana.. to je potpuno razumljivo kad se ima u vidu namerna tajanstvenost teksta. Predstavljanje ivotnih ciklusa istovremeno ravnim (kvadratnim brojevima) i prostornim (kubnim brojevima) figurama verovatno potice iz osnovne podele ivog bica na du u i telo. Jedino je unekoliko van sumnje da je prva harmonija" reprezentovana kvadratom.Isto se mo e reci i za medusobne odnose pravilnih tetraedara i za medusobne odnose piramida cije su osnove Pitagorini trougli. Izraz spoji" (sydzygeis) ovde znaci isto to i pomno i". tj. a druga pravougaonikom. napred podelu du evnih moci na strani 434d i dalje. ni na koji nacin nije ucestvovala u upravljanju dr avom. Ovo tumacenje je izvedeno prema sledecoj recenici u kojoj se tvrdi da je prva harmonija" sastavljena iz jednakih cinilaca. 18 Ovim se ukazuje na nejasnost prethodnog teksta: Muze ni ta ne obja njavaju. No taj se epitrit mo e dobiti i u ravnostranom trouglu. sto puta sto. odnosom kateta u osnovnom Pitagorinom trouglu i u svim trouglima koji su iz tog osnovnog izvedeni umno avanjem njihovih strana celim brojevima. usled neumerenog ivljenja. U svakoj od tih klasa geometrijskih figura postoji proporcionalnost strana. mada Sokrat odgovara na pitanje .u punoj ozbiljnosti govore". a u stvari se ale kao da svoje reci upucuju deci. kojim se izra ava povr ina kvadrata nad visinom toga trougla. kao u tragediji". cime se verovatno ukazuje na odstupanja pojedinih ivotnih ciklusa od pravilnosti. Epitrit je takode oznaka koju su Grci upotrebljavali u metrici. Tada ce. prema modernoj notaciji. Ostatak teksta ne dopu ta nikakvo iole pouzdano tumacenje. jer sadr i previ e dvosmislenosti uz premalo podataka. u kojoj pesnici . bolesti. 16 Osnovni epitrit (epitritos) morao bi biti izra en odnosom 4 : 3. 2' Sisitije. zasnovana na slicnosti. 22 Ovde Adeimant smenjuje Glaukona u odgovaranju na Sokratova pitanja. 19 Od tog mesta pa nadalje ponovo se prilazi na direktan govor. Nejasno je kako se iz osnovnog epitrita dobija druga harmonija".. Ova kasta nije imala gradanska prava. 17 Ova tvrdnja jo dopu ta tumacenje. Platon je gore u tekstu (545e) najavio da ce ovo izlo iti na pesnicki tajanstveni nacin. i to kao odnos 3 :4. naziv za kastu seljaka u Sparti. Uostalom. Du a je neprostorna. Od antickih vremena do na eg vremena komentatori nisu do li ni do kakvog jednoznacnog tumacenja. ukoliko se pretpostavi da petorka" ili pempada" (pempas. 20 Perijeci (pen'oikoi = oni koji stanuju okolo). ados) ima ovde tehnicko znacenje 52 ili 25 i ukoliko se dola enje do prve harmonije" ili prvog proizvoda izvede kvadriranjem. bar kad je rec . mno tvo dvosmislenosti i skokova u izvodenju. nasilne smrti i si. naime. ta racunica izgledati ovako: (4/3 25 3)2 = (4 · 25)2 = 1002 = 100 " 100. Taj bi prelaz mogao znaciti da Platon onome to sledi pridaje vecu verodostojnost. U tekstu se pominju i neslicnosti". inace bi pesnici govorili jasno kao filozofi.

27 Plutos je u istoimenoj Aristofanovoj komediji slepo bo anstvo bogatstva. Kandidati (mladi ljudi) za posvecivanje u ove misterije morali su prethodno proci kroz obred oci cenja. da bi ubrzo to napustio i utonuo u bujicu svakodnevnog ivotnog toka. Sedmorica protiv Tebe. 557cd). 29 Aluzija na ono to se prica u IX pevanju Odiseje (3. 33 Platon hoce da ka e da takav covek s vremena na vreme pone to misli. lo u sliku . naime. sve karaktere i sve tipove dr avnog uredenja. dospeo u Libiju gde su stanovali Lotofagoi(oni koji jedu lotos). nestalan i razdiran raznim strastima. ocigledno je u najvecoj meri ironican. ali slicno. 25 To znaci kao manjina odabranih koja mo e da upravlja dr avom i bez pomoci vecine. logos se u ljudskoj du i ucvr cuje (stvara tvrdavu") u obliku unutra njih cvrstih uverenja (mnenja). 30 Platon poredi korumpiranje mlade du e sa postupkom posvecivanja u velike misterije" i sa svecanim povorkama koje posveceni prireduju. 35 Atribut najlep i". biti neuporedivo ivlje i odredenije nego to to mo e biti slucaj sa dana njim citanjem. Njegovu tvrdavu" sacinjavaju obmanjujuci" i varljivi". dva stiha (451. 67 104). koji su ih poslu ili slatkim i medenim lotosom". napred. Plutos ne razlikuje rdave od dobrih. uz pomoc preostalih drugova koji nisu jeli lotos. Ovde se verovatno misli na eleusinske misterije. na koji se u Platonovom tekstu aludira. 28 Upor. koji su suprotnost istinitih govora" (atothon logon). Asocijacije savremenika na Platonov tekst morale su. pa su tiranida" i tiranin" najru niji . kao i demokratska dr ava (v.24 Eshil. Kontekst poredenja je takav da misterije" pokazuje u vrlo lo em svetlu. koje su u atinskoj dr avi bile legalizovane. u drugoj knjizi Dr ave. prema tome. Odisej je. Slvarno Platonovo uverenje je. mudruje. la ni govori" (aladzones logoi). Na drugi nacin. pripisan tiranidi i tiraninu. da one drogirane silom vrati na brod. dijalog Gozba (210ac. koja onda nastupaju kao vod ivotnog pona anja. 34 Demokratski covek. u haoticnoj me avini. 31 Opis onoga to se zbiva u du i ovde odgovara onome to Platon vidi kao principe raspodele vlasti u atinskoj demokratiji. pona anju orficara daje odeljak 364b i dalje. kako se vidi iz onoga to sledi. sadr e u sebi. upravo suprotno tome. pod dejstvom strahovite bure. Jedan deo Odisejeve dru ine posetio je Lotofage. koja je odbacila njegove lade daleko od Kitere. koji odbija da prihvati hijerarhiju vrednosti. 32 Rec je . 570) sa razlicitih mesta tragedije Platon je ovde spojio. demokratskom coveku". 382 26 Veliki kralj" je u V veku i kasnije bio uobicajeni izraz kojim su Grci oznacavali kralja Persije. I u jednom i u drugom slucaju. Oni koji su okusili taj lotos namah su se zaboravili i nije im vi e bilo stalo do povratka na brodove ni do traganja za domovinom. 212a). Odisej je morao.

36 Platon prigovara demokratskoj dr avi sklonost da doseljenicima (metecima) i strancima (pripadnicima drugih helenskih dr ava) daje jednaka politicka prava kao i svojim gradanima. divlja ili pitoma ivotinja). tome da deca obavljaju svoje kolske obaveze. a ucitelj gimnastike je pedotrib (paidotribes). 39 U izvorniku doista stoji ther (zver. 37 Pedagog (paidagogos) je rob (domaci sluga). ali prethodno je bilo govora . Ucitelj (profesor) naziva se diddskalos. preteranoj . koji vodi decu u kolu i vraca ih kuci. On se stara .i najgori. fragment iz nama nepoznate Eshilove tragedije. potcinjena coveku (mu karcu). 38 Upravo ono to nam je na vrh jezika".

cini se neverovatnim da se u ovom tekstu to osporava. makar i u alegoricnoj formi. citirana poslovica kao da se odnosi na ene: kakve su gospodarice. razdra ljivim. . po redu vremena" (D. misli Platon. koje su bogatiji gradani placali dr avi. koji su. Uz to. poslovice. osim onih fleigmaticnih. tome plemic Adeimant saop tava licno iskustvo sa svojih putovanja izvan gradskih zidina: ne po tuju ga cak ni konji ni volovi. s druge strane. dok uc ili hole (chole). . zlo ako u njoj glavnu rec vode ovi holericni" i ako ove nema ko da kontroli e. razdra uje. jer one jedna drugoj placaju pravednu kaznu i odmazdu za svoju nepravicnost (prekomemost). doslovno tumacen. ucnim ljudima od akcije.slobodi ena u demokratskoj dr avi. svugde hoce da odlucuju i predvode. i jedni i drugi bivajuci paraziti u telu dr ave. Inace tekst. pospanim i ravnodu nim ljudima koji se ni za ta ne brinu (flegmaticni su). ona izaziva veliki preokret: jedno propada. po nu nosti. Prekomemost je u odredenom smislu nepravednost i za Heraklita. po zavr etku peloponeskog rata) i u kojoj je sudelovao i Platonov srodnik. pospanost i apaticnost (ravnodu nost). u to i propadaju. govori . jer njima nasuprot nema nikog. 43 Po pretpostavkama tada nje medicine. lenjih i rasipmh. drugo nastaje po redu vremena. trebalo da ima pona anje koje dolikuje potcinjenima. 12 A 9). 40 Adeimantova tvrdnja je verovatno u duhu neke. 47 Ovo bi mogla biti aluzija na oligarhiju tridesetorice. ako je verovati Platonovom prikazu. dnevnicu za prisustvovanje sednicama narodne skup tine. cija je uloga da zuje" i da onemogucuju one koji govore (i misle) drukcije" od onoga to lideri procenjuju kao valjano. Za dr avu je. ali njome se na indirektan nacin potvrduje da sagovornici ive u takvoj dr avi u kojoj je sve dopu teno. Ta popustljivost je tako iroka da se u oblasti delovanja demokratske du e cak i domace ivotinje pona aju nekontrolisano. koja je bila uvedena u Sokratovo vreme (400. ili ako su kao sudi je ucestvovali u radu masovnog demokratskog suda. 44 Rec je . 43 To se po svemu sudeci odnosi na trutove" (parazitske politicare). podeli demokratske populacije na manjinsku ali aktivnu grupu politickih lidera i vecinsku grupu njihovih pasivnih sledbenika. prinudeni da brane svoju cast i imovinu od kleveta i pohlepe. sluz ili flegma (phlegma) je gnoj koji uzrokuje visoku temperaturu. takve su i slu kinje. e. po prirodi". u Platonovom poredenju. U ovom slucaju prekomerna sloboda propada. Trutovi sa aokom (str ljeni) odgovaraju onim besnim. Kao takva. 42 Upucivanje na stranu 552a i dalje. i za Anaksimandra. nama nepoznate. 41 Teza podseca na Anaksimandrovu misao: Ono iz cega stvari nastaju. pa cak i preterana sloboda domacih ivotinja. Kritija. i za Platona. nastaje ropstvo. 46 Misli se na razne poreze i da bine. u Periklovo vreme. pre n. Buduci da se Platon napred zauzimao za jednaku prirodu" mu karaca i ena. nekada nji Sokratov ucenik. a ne na imucne gradane". g. Trutovi bez aoka odgovaraju. izaziva bes i gnev. koji se u sve me aju. 45 Siroma ni atinski gradani dobijali su. velikoj popustljivosti demokratske du e prema svemu to bi.

da Platon ne defini e demokratiju . 55). Na Lidane tankih nogu. kao i grupama sacinjenim od onih koji su va ili kao kolenovici (plemici). nego je pozajmljen iz jedne. U tome prica Herodot (Istorija. I 59). sudskom odlukom. 50 Izraz pozajmljen iz Pindarove Druge pitijske (32). g). a nije mu palo na pamet da se popne na borna kola i da nastavi borbu. 54 Za titnik naroda" se nece pona ati kao Kebrion. naime. sin Pelazgov. 776). a kucu mu gromom spalio. Kao takav. medutim. 58 Rec narod (demos). 57 Platon misli da tragicki pesnici mogu u ivati ugled samo u ni im oblicima dr avnih uredenja kakvi su. kako bi pomocu ove suzbili ulica j manjinskih grupa (bogata a i plemica) na dr avne poslove. u kojem se ne ka e da su mudraci oni od kojih je tiranin nacinio svoje dru tvo". prineo je u hramu ljudsku rtvu. i na sram ne misli tada! 53 Stih iz Ilijade (XVI. Ovo 384 pretvaranje Likaona u vuka Platon uporeduje sa preobra ajem narodnog zastupnika u tiranina. Platon je ovde ocigledno izokrenuo smisao citiranog stiha. Odgovor Pitije. Trebalo bi da njihov ugled opada u oligarhiji i aristokratiji. Likaon. narod je otac tiranina" i tiranide. V. 49 Likaon. rtvovanje decaka u hramu Zevsa Likajskog u Arkadiji nastavljeno je i kasnije uz ritualno preobra avanje u vuka onog ucesnika na koga kocka pada da pojede deo utrobe rtvovanog decaka. takode iz Odiseje (XXIV. Sofoklove tragedije. Tad ti na ljunkoviti Hermo ostaje smesta da be i . Zevs se zbog toga silno naljutio pa je Likaona pretvorio u vuka. koji je prema citiranom mestu Ilijade (XVI. pretvoren u stihove.Imovina je mogla biti. jer onima koji istupaju kao njegovi zastupnici i za titnici daje neogranicenu vlast. Robert Grev. III i X knjizi Dr ave. po svome socijalnom polo aju postavljeni nasuprot manjinskim grupama bo_ gatih. uveo je u Arkadiji Zevsov kult i podigao hram Zevsu Likajskom (Likejskom). ne oznacava celokupno stanovni tvo dr ave. 52 Prema Herodotu (I. demokratija i tiranida. po njegovoj proceni. nego samo ono mno tvo bezimenih i uglavnom siroma nih gradana koji su. Grcki mitovi (38 a. prvi zatra io od naroda da mu se. delom kao seljaci delom kao pripadnici siroma nog i vecinskog sloja gradskog stanovni tva. dodeli telesna garda. u Platonovim razmatranjima. Inace. glasio je ovako: Kad mazga jednom sedne na medanskih kraljeva presto. 40). nama nepoznate. Lidijski kralj Krez poslao je svoje izaslanike u Delfe da upitaju proroci te da li ce njegova vladavina biti duga veka. 770 i dalje) upla en od ki e strela le ao na bojnom polju koliko je dug i irok". radi licne bezbednosti. Posle je uz pomoc svoje telesne garde nasilno prigrabio vlast. 51 Generalizacija Pizistratovog lukavstva. ali stih koji mu Platon pripisuje nije njegov. 56 Adeimantovo zapa anje odnosi se na Euripidovu tragediju Trojanke (1169). Karakteristicno je. konfiskovana. shodno koncepciji tragickog pesni tva izlo enoj u II. Pizistrat je. 55 Ironicna aoka upucena Euripidu. prema predanju. i sasvim da i cezne u uzornoj dr avi. Ali jo neprosvecen vladar Pelazga.

uspostavljanju tiranide. u kojoj. tj. preciznije. A uz to i kao uspostavljanje prekomernih sloboda. 385 . to nu nim nacinom vodi velikom preokretu".kao vladavinu vecine" kao to je defini e Perikle niti kao vladavinu siroma nih. osim samog tiranina. niko drugi nije slobodan. op te ravnopravnosti. iako ovo poslednje unekoliko sledi iz celine njegovih razmatranja. On demokratiju vidi kao uspostavljanje op te jednakosti ili.

Ovde se misli na ljudsko meso i gnusobe jedenja sopstvene dece (X. 7 U prvoj knjizi (329c) navode se reci ostarelog Sofokla: srecan sam to sam umakao tom besnom i svirepom tiraninu" (Erosu). Kasnije i . koji se i u Frojdovoj teoriji kao zadovoljavanje zabranjenih i potisnutih elja. buduci primitivna i nedovoljno ukorenjena. a Eros je prikazan po analogiji kao zastupnik naroda". 606a. V. eljama. 5 Rec je . 4 U izvorniku stoji demotikbn. jer ono to je u du i i divlje" ne zazire u snu kada razum i moralni kontrolor zaspu ni od kakvih opakih elja i njihovog zadovoljavanja: nema tog jela od kojeg bi se uzdr alo". to je i ovde uporeden sa krilatim str ljenom koji opasno ubada. sykophantes je onaj ko denuncira izvoznike smokava iz Atike. po udama ili . 2 To to je ovde receno . i to u okviru istra ivanja karakternih crta demokratskog coveka. Taj covek iz naroda" dobija vaspitanjem odredenu vrlinu. 619c) koje su na le svoje mesto mitovima. 8 Veza izmedu tiranskog i erotskog . prikazuju ivotinjsku na u 3 Izvorni rukopisi na ovom mestu nisu dovoljno pouzdani." KNJIGA DEVETA ( 0 ) 1 Na strani 558d i dalje u VIII knjizi zapoceto je raspravljanje .. " Oni koji tu akaju. i buduci da je Eros prikazivan kao krilati bog ili demon (lat. rec koja istovremeno oznacava i demokratskog i coveka iz naroda. na primer. 561a i dalje. denunciraju. 386 ·> V. Eros je ovde oznacen kao vod besposlenih i rasipnickih strasti". Upor. Iz konteksta je. u kontemplaciji bica i temporalne strukture bivanja. uprkos dr avne zabrane takvog izvoza. koji za sebe zahteva telesnu gardu (566b) i koji konacno postaje tiranin u du i. kao i bele ku 43/. ali ova. odnosu uma (onog to je u du i najbolje) i culnosti koja ometa um u cistoti njegovih ispitivanja". erosu (eros) kao ljubavnoj ce nji. prirodi snova. a ne prema saznanju istine i bica. 571cd. Prvobitno. U Platonovom tekstu se aludira i na vezu snova i mitova. s pretpostavkom da je ljubavna strast najjaca i da je u ovom slucaju okrenuta prema culnim zadovoljstvima. spletkare u vidu zanata nazivaju se sikofanti". Amor) sa strelama. tekst iz dijaloga Fedon (65a i dalje). str. moglo je poslu iti kao osnov za Frojdovo obja njenje snova. jasno da je tu rec .. 10 U izvorniku stoje reci hnarhia i anomia (bezakonje. kojoj u na em vremenu govore neki psihoanaliticari. Rajh. 6 Ostale strasti" prikazane su ovde po analogiji sa narodom u demokratskoj dr avi (564a i dalje). medutim. Adeimant treba da se podseti na ono to je receno na strani 558d i dalje. u naporu da razlikuje ono to pouzdano zna od onoga to ne zna. nered). nije dovoljna za tita od korumpiranja do kojeg dolazi u dru enju s gradskim majstorima raskala nog ivljenja. kao to se u demokratskoj dr avi rada tiranin. V.

uop te. ali u izopacenom vidu: strasti medu kojima je najjaca erotska strast gospodare umom do te mere da je tiranska du a prakticno bezumna. pijana. gnev. stranu 571c-e).. onaj kojim se covek uzbuduje (thvmoutai) obuhvata pribli no ono to mi nazivamo voljnim funkcijama ili voljom". jjrincip je ovaj: svaki tiranin u dr avi mora biti po svome karakteru i temperamentu tiranski covek. 15 Rec je . oni najmudriji) i koja se ovde kao i gore (576d) naziva kraljevskom. 23 Izraz volja" (to thvmoeides) treba razumeti u smislu tumacenja datog u prethodnoj bele ci (22). tiranina Siraku kog. 34). osecanje hrabrosti i straha). na eros koji nije vi e usmeren na telesna nego na intelektualna i uzvi ena zadovoljstva. u Platonovom tekstu. 25 Novac i slava su toliko potrebni koliko su neophodni za opstanak. Uzornoj dr avi pak odgovara filozofski covek u cijoj du i gospodari um. kada niske strasti prodiru u vidu zadovoljavanja zabranjenih elja (v. dr avi kojom upravljaju filozofi (tj. 22 Onaj deo du e kojim covek uci (manthanei) obuhvata um i razum zajedno. tome se govori na stranama 436a i dalje. 18 Glaukon je tiranskog coveka proglasio za najsrecnijeg (578b). luda.ovde. 439c i dalje. Otuda za Platona. 21 U izvorniku je upotrebljena rec dokaz" ili dokazivanje" (apodlixis) i ovde i u prethodnom stavu pod (d). oslanjajuci se na preobra eni eros. 16 Napred izlo eno je opis one uloge koju je sam Platon ostvarivao dok je boravio na dvoru Dionisija Starijeg. 20 . 14 Ovde se uzorna dr ava naziva kraljevskom" i uporeduje sa tiranskom dr avom. 17 Platon je coveka shvatio kao dr avu u malom. 13 Tiranin u budnom stanju cini one gnusobe koje se inace dogadaju samo u snu. 24 Mo e se umesto ljubitelj mudrosti" slaviti filozof". Sokrat ne prihvata to nego dokazuje da je od ovoga jo nesrecniji onaj tiranski covek kome je sudbina odredila da svoj ivot provodi kao tiranin neke dr ave. 19 Bogovima Platon ne pridaje sveznajucu i svevidecu moc. fr. Tako tiranin u dr avi biva i sam tiranisan od ovog svog unutra njeg tiranina. sikofant" je naziv za denuncijanta (. . ali svaki tiranski covek ne mora zauzimati i polo aj tiranina u dr avi. dijanoetickim vrlinama". nasuprot presokratovcima koji su coveka odredivali kao svet u malom.cinkaro a") 12 Shodno prethodno saop tenoj tezi da je Eros najveci i najsna niji tiranin u du i. ima toliko tipova ljudi koliko ima tipova dr ava. kao mikrokosmos ( Covek je mikros kosmos". koji razbuktava njegove strasti i razdire ga iznutra. Razumljivo. Tiranskoj dr avi odgovara tiranski covek u cijoj du i je takode uspostavljena tiranida. D. ali s tom razlikom to Platon u voljne funkcije du e ubraja i deo onoga to se danas naziva afektivnim stanjem (srditost. Ovu mogucnost vezivanja erosa i mudrosti Aristotel je kasnije razvio u obliku svoje teorije . ali tada se u na em jeziku gubi terminolo ka veza sa ljubiteljem pocasti" i ljubiteljem novca". Demokrit.

387 .

26 Svako hvali svoj nacin ivota kao najlep i. si Pretpostavlja se da nu ni logicki sled moraju prihvatiti sva bica koja raz-um-eju. to nije slucaj sa ljubiteljem dobiti i ljubiteljem pocasti. koji se ispoljava. na osecanje prijatnosti. uz ocigledno ustezanje i unutra nji otpor svoje licne pristrasnosti. koja se koriste umom i govorom (logosom). potrebno je preobratiti tu sna nu strast u ce nju za mudro cu i ljubav prema logosu. Misologa pominje Platon ranije. najbolji i najugodniji. ili zadovoljstvo koje castoljubiv covek oseca kao pobednik. Eros kao najjaca strast mo e potpuno da zatamni. ljubav koja kao takva mo e da potisne ostale ni e strasti. hvaleci ivotni izbor (filozofiju). ljubitelji pobeda i pocasti. 30 Orude ili organ prosudivanja je um. Sokratovi sagovornici cesto i protiv svoje volje. uporedivanjem i prosudivanjem sva tri zadovoljstva. Apsolutna istina je istina po sebi . 35 Pametan covek je u hvaljenju jak zato to se. da ih savlada. 27 Izraz ono to je po sebi istinito" ekvivalentan je sa izrazom ono to je apsolutno istinito". u svojevrsnoj upotrebi logosa (govora). ukoliko se ovaj u dijalogu pokazuje kao niz sudova koji dopadalo nam se to ili ne vode jednom odredenom zakljucku. potisne i onemoguci um. priznaju da je ovaj u pravu. jer ih je primorao do-kazivanjem da ka u ono to inace ne bi rekli. V. Kad je rec . a ne po ovom ili onom stanovi tu. onaj ko mrzi logos. 29 Iskustvo filozofa steceno je posrednim putem. nego la na. onaj ko je osloboden dejstva strasti. a to je onaj koji slu a glas uma. 34 Platon ocigledno ne misli na subjektivni vid prijatnosti. nepristrasan (bez strasti). pokazuje u dia-logosu. u trecoj knjizi (411d). zato to je bez-lican. moralo biti najprijatnije. Suprotnost filologu" je misolog" (misologos). 28 To jest ljubitelja mudrosti. ne bi bila prava i stvarna zadovoljstva. A la nost tih zadovoljstava dokazuje se njihovom kratkotrajno cu i time to se ona pome ana" s bolom i bivaju zamenjena bolom. Relativna istina je u ovom slucaju unutra nja uverenost svakoga od ona tri coveka" da je u pravu sa sopstvenog stanovi ta. Platon ovde podrazumeva razlikovanje relativne i apsolutne istine. odnosno u dokazivanju: razlaganju i obrazlaganju. istini po sebi. Svaki soj ljudi (ljubitelji mudrosti. 32 Vrednosti se ne prosuduju nicim drugim do upotrebom uma. dr i dokaza i ne iznosi svoje licne i trenutne impresije. bele ku 64/111. tj. pa i zadovoljstva. jer ovi ne poznaju zadovoljstvo koje proishodi iz posmatranja bica ili prirode svake stvari. logicki sled je jaci od unutra njeg otpora licnog uverenja i osecanja i to. nego na ono to bi po merilu uma. . rasudivanja i dokazivanja. nego jedino posredstvom govora (logosa). ljubitelji dobiti) smatra da je u pravu pitanje je kako se mo e znati ko je od njih stvarno u pravu. po pretpostavci. a da se tako ne to ne bi desilo. 33 Filolog (philologos) je ovde doslovno onaj koji voli logos. zagospodari nad njima. Po tom merilu. a do istine kao osnovne vrednosti ne mo e se dospeti neposrednim osecanjem. zadovoljstvo koje ljubitelj dobiti oseca kad zaradi novac.

ostaje saznato za uvek. Mudrost uvida istinu i saop tata je kao neopozivu. Sokrat nije mo gao to direktno cuti od Solona. 41 Osnov Platonovog rasudivanja cini nacelo: ono to je istinito. hrani se znanjem stvarnija od telesne hrane (jela. matematicki i ciji se izraz. njegovoj izjavi Krezu ko je najsrecniji covek (v. dijalog Sofist (236e i dalje). jer se i u zacaranim stanjima i u snu mo e osecati i videti ne to to ne postoji. najzad i zato to se . nego je forma padanja koja podrazumeva potpuno neempirijsku situaciju. Upor. koji nije mudrac nego tak ljubitelj mudrosti. la i i zablude su nestvarne. 42 U izvorniku: ousia. jer njima ne odgovara ne to i stvarno. nije opis onoga to se vidi. te se njen smisao mora odrediti prema kontekstu. U modernim naukama zadr ana je ta Platonova pretpostavka: zakon slobodnog padanja. Naravno. olimpijskom". 3' Na strani 583e. naziva formulom". 33 To bi mogao biti Solon iz price . I shodno tome. 43 Recenica u izvorniku je dvosmislena. na strani 580b. 388 38a Ovu trecu pobedu Platon progla ava najvecom. mora i tu istinu da dokazuje. Cinjenica da covek to zadovoljstvo oseca ne dokazuje ni ta. kao nespornu odluku same mudrosti. to je i stvarno. 44 Rec je . Du e se ispunjava znanjem. 37 Prva pobeda je progla ena na strani 580c. jer su takvi predmeti i nacini njihovog padanja empirijski vrlo raznoliki. nije opis padanja ovog ili onog predmeta. ne vari kao uobicajena hrana. A du evna po tome to znanje ne mo e da istruli i propadne. forma koja je izra ena. Treci poraz nepravednika progla ava se za najveci i najpotpuniji zato to proishodi iz saop tenja mudrosti. du i i kao hranom koja je hrana je stvarnija zato to se znanje telu. 30). Pretpostavka je da se znanje ne odnosi na empirijske sadr aje. Istorija. nego ni ta i nestvarno. Platon nastoji da to saop tenje mudrosti potkrepi i dokazom. To je poredenje vec upotrebljeno ranije. na primer. opet ne slucajno i bez oslonca na platonsku tradiciju. to sam u prevodenju i ucinio. Herodot. ne slucajno. 40 Zadovoljstvo koje je takvo samo kao posledica bola nije stvar no. koji su promenljivi. pica). Ono to se neprestano menja manje ucestvuje u bicu nego znanje. U nastavku teksta. nego prividno zadovoljstvo. I. Ali filozof. da se za nju bori podupiruci je. nego na forme (ideje) koje su nepromenljive. razlozima i odbijajuci prigovore.36 Sudija" koji u sportskim nadmetanjima odreduje rang-listu onih koji su ucestvovali u takmicenjima. za koje se pretpostavlja da je nepromenljivo: ono to je jednom saznato.

na severnoj obali Sicilije. iveo u Himeri. 46 Znaci: neobicno i zagonetno. 243ab). ali istinito.znanje ne odnosi na ono to mo e da propadne i istruli. Heleni i Klitemnestri. nevernim suprugama sa dva do tri mu a". 45 Platon u gornjem pasusu nastoji da doka e da su telesna zadovoljstva manje istinska i manje stvarna zato to su prolazna. Heleni. kao i Homer. jer su trajna i ncpromenljiva. na formu koja sama po sebi ne propada i ne truli. naprotiv. Stesihor je ispevao svoju palinodiju (palinodia = poricanje) iz koje Platon u Fedru navodi sledece stihove upucene Heleni: 389 . i vezuju se za ono to je trajno i nepromenljivo. Stesihor je. bio po kazni bo anstva izgubio vid zato to nije pevao pravu istinu . kad je saznao da je uzrok Helenine sudbine bio Afroditina osveta. nestalna i da su. jedan od najstarijih tvoraca horske lirike. trenutna. 47 Stesihor. duhovna zadovoljstva istinska i stvarna. u svojoj poemi Razaranje Troje peva . Prema onome to Platon ka e u dijalogu Fedar (XX. Tindarovim kcerima. Kasnije. pa je zbog tih kleveta oslepeo. kao . On je naime. nego eventualno na formu propadanja i trulenja.

jer jedino razum zna i ume da proceni ta je za svaku od tih elja najbolje. 52 Kraljevska po uda" je ljubav prema mudrosti. ne saznav i istinu. dru tvo" (Prilog kritici Hegelove filozofije prava. u Dr avi. koji je bezumna lepa sklonost. 55 Ovde pocinje jedno izracunavanje koje se. umro je lep. koja oznacava onu sredi nu funkciju du e. strasti pomracuju um. Takvim nacinom izra avanja njegovo tvrdenje dobija izgled zalaganja za patrijarhalni kodeks ivota. Jedino je ona sredena" (kosmicna). . I u jednom i u drugom slucaju. 49 I castoljubivi ljudi mogu biti bezumni. to je covekov svet. pa se u takvom stanju ljudi pona aju kao da su zacarani. Slicno tome rasuduje Marks: Covek. a Ovde nije rec . progledao. najvi e odgovara da budu vodene razumom. a onaj ko je u samom sebi na gospodarski polo aj uzdigao telesne po ude pona a se kao ivotinja koja svoj ivot provodi u zadovoljavanju najnu nijih nagona. dr ava. Platon prepricava ono rnesto iz palinodije u kojem Stesihor ka e da je stvarna Helena ostala u Egiptu kod kralja Proteja. pokazuje kao te ko i slo eno. jer je kontrolor (um) potisnut ili zaslepljen sna nim dejstvom telesnih ili razjarujucih strasti. jer zna koje mesto. Uvod). prevedena je ovde izrazom strasna sklonost". 48 Rec to thymoeides. gube kontrolu nad sobom. 54 Platon zapravo ka e da je jedno zadovoljstvo zakonitog roda". kao i oni koji vole dobit i telesna u ivanja. pa i sebi samoj. koja mera i koje vodstvo odgovara svakoj od po uda. Tiranin je pak najdalji od istinskog zadovoljstva zato to je vod njegovog ivota raspusni i pomamni eros. stvara u sopstvenoj du i haos u kojem se oko gospodarske uloge bore one sklonosti (ljubav prema dobiti i ljubav prema pobedi) kojima gospodarska uloga po prirodi ne pripada. odnosno. Covek kojim gospodare strane sklonosti (castoljubivi deo du e) pona a se smu eno. ljubavi prema mudrosti kao vodi ivotnog pona anja: onaj ko ljubav prema mudrosti i ljubav prema istini ne uzima za vodu svog ivota. 51 Ocigledno zakljucivanje po nacelu: ljudska jedinka je dr ava u malome. po Platonovom kazivanju. vezana neposredno za ono to je kratkotrajno i prolazno. 50 Tvrdi se da svim eljama.Nije istina to sam pevao i nisi po la na brodovima lepih vesala. 53 Ovde se misli na kralja-filozofa. onu koja je izmedu umne i po udne funkcije. filozofa-kralja. izrodi. Ovde. a Homer. 5. On je najbli i istinskom zadovoljstvu zato to je ljubav prema mudrosti" (filozofija) vod njegovog ivotnog pona anja. i da je ono to su ratnici pod Trojom videli bilo samo prividenje Helene. filozofiji kao profesiji ili kao nauci. a da su druga dva bastardi. niti si do la u Trojinu tvrdavu. Posle ove pokajnicke pesme Stesihor je. s obzirom na cinjenicu da Platon ne raspola e jednostavnom simbolikom. pa i onima cije je poreklo u culnom i voljnom delu du e. nego .

rezultat saop ten u jednoj od narednih recenica. ili. onda se umno avanjem tog zadovoljstva ne mo e dobiti ni ta drugo do prividno zadovoljstvo. Izra ajne mogucnosti na eg jezika dopu taju jo i asocijaciju na to da je tiraninovo zadovoljstvo povr no i povr insko. prema na im merilima. mogla biti i trougao i pravougaonik i si. narednu bele ku. a mo da zato to je oblik ravne figure u ovom slucaju indiferentan u svemu drugom osim u tome da ona bude figura u ravni. a triplasion triplasiou mora oznacavati 33 33. onda bi privid tiraninovog zadovoljstva bio predstavljen analogno senci koja je takode figura u ravni. Cini se da je Platon. Ova se. Zk : Z Zt 33 33 · Zk = 729. 3-3 = 9 (udaljenost ili rastojanje tiranina od kralja prema napred datoj Platonovoj lestvici). a povr ina 81. V. jer tekst ne daje nikakve precizne odredbe . koja je. shodno gornjem tekstu. sastoji u sledecem: ako je zadovoljstvo tiranina samo prividno. medutim. mo e kako mi se cini poslu iti kao cvrsta osnova za rekonstrukciju Platonovog izracunavanja. Ako je ovo poslednje tacno. 57 Ova recenica. naime.56 Zato to je izmedu njih tzv. 58 Geometrijsko predstavljanje i uporedivanje tiraninovog i kraljevog (intelektualnog) zadovoljstva manje je jasno. Za tu ravan (povr inu) ka e se da je prema broju daljine (du ine)" kata ton tou mekous arithmbn iz cega se zakljucuje da je broj daljine". timokratski covek. neprecizna i nerazumljiva. mo da zato to su Sokratovi sagovornici znali precizirano znacenje tog izraza. . Ali ova racunica. Ta bi ravan. Mislim da Platonovo izracunavanje odgovara sledecoj proporciji: Zadovoljstvo kralja odnosi se prema zadovoljstvu oligarha na isti nacin kao to se zadovoljstvo oligarha odnosi prema zadovoljstvu tiraZ · Z nina. osim to je neprimerena samoj stvari jer se vrednost zadovoljstva ne mo e izraziti numericki. da nema dubine. obliku ravne figure.. kvalitativnoj razlicitosti intelektualnih zadovoljstava od ostalih zadovoljstava. = Z : Z odakle sledi da je Zt = odnosno. a da je ravan" proizi la iz tog broja u stvari kvadrat cija je strana 9. Tiraninovo zadovoljstvo predstavljeno je kao povr ina" ili ravan" (epipedon). ima jo jednu slabost. shodno polaznoj pretpostavci . verovao da stepenovanje (potenciranje) nije obicno umno avanje nego i usavr avanje. pramena kvaliteta koja ima krajnju svrhu. Te koce oko razumevanja tog poredenja pre svega proizlaze iz tada nje geometrijske terminologije. U njoj stoji izraz triplasiontriplas iou (trostrukost trostrukosti) u kojem triplasion (trostrukost) mora oznacavati 33 ili 81. 390 inace se drugacijim tumacenjem nikako ne mo e dobiti krajnji rezultat 729. zajedno sa onom dole (587e) u kojoj se saop tava krajnji rezultat.

te se sada pokazuje kolika je udaljenost kraljevog od tiraninovog zadovoljstva. a 391 .. 60 Kako je. osim racunsko-tehnickog znacenja (potenciranje. Platon do ao do broja 729 pokazano je u bele ci 57. po svoj prilici. no numericki rezultat je. u oba racunanja isti.59 Nemoguce je adekvatno prevesti tu Platonovu recenicu i to zato to na e reci potenciranje" i stepenovanje" u nas imaju samo racunsko-tehnicko znacenje. stepenovanje). koliko je zapravo ono prvo vece od ovoga drugog. Tiraninovo zadovoljstvo moglo bi biti predstavljeno kvadratom cija je strana 9. koja. ukazuje jo i na jacanje. razumljivo. Time se ujedno obrce red i odnos poredbenih clanova. Ovde ostaje da se poka e kako bi taj isti broj mogao odgovarati i onome to je dato kao geometrijsko poredenje. Prethodno je racunato koliko je tiraninovo zadovoljstvo manje od kraljevog. Tim recima u izvorniku odgovara rec dynamis. povecavanje snage i vrednosti.

Skulptori i slikari stavljali su lik Gorgone na Zevsov tit. . 62 Na primer. Lav ovde simbolicno oznacava srcanost. dane i noci. prividno postaje stvarno. nadalje. Komentatori ovog mesta Platonove Dr ave obicno upucuju na jedan racun koji se pripisuje Pitagorejcu Filolaju. Ovo bi moglo imati nekog osnova u pitagorejskoj ili Platonovoj pretpostavci da tek treca dimenzija daje izgled stvarnog. Ujedno. 63 Datom opisu odgovara ono to u mitologiji nosi naziv Gorgona (Gorgon). Kentauri (Kentauroi). povr ine kao ono to ima dve dimenzije du inu i irinu. bica sa konjskim telom i ljudskim poprsjem. verovatno se krije otkrice paradoksa elemenata geometrije. pri cemu se vec tu dogada kvalitativni skok iz privida u stvarnost.. koje takode ive u ljudskom bicu predstavljenom slikom one spodobe. Rec je. da su linije definisane kao ono to ima samo jednu dimenziju du inu. stvarno zadovoljstvo. Prema tom racunu. ukoliko su li ene vodstva i gospodarstva uma. dvodimenzionalne povr ine proizvode prostorne figure (treci i vrhunski kvalitativni skok). nastojeci da dodatnom argumentacijom ojaca Trasimahovu tezu i tako podstakne Sokrata na pobijanje tog mnenja. a prostorne figure kao ono to ima sve tri dimenzije du inu. glavom i rukama. naime. a volumen 93 = 729. odnosno one strasne sklonosti koje. Ono bi dakle imalo tri dimenzije (du inu. tome da su upravo u Platonovoj Akademiji tacke definisane kao ono to nema dimenzije. a povrh svega ono bi bilo . Ostala obja njenja v. kome se pricalo da okameni (od straha) svakoga ko ga pogleda. najzad. volju. 64 Gorgonu. Tako su nazivali i ljude koji su stanovali u Tesaliji izmedu planina Ose i Peliona. tako da se sabiranjem 364. Ako je to tako. ono to nema ni du inu. U tome verovatno treba tra iti razlog Platonovoj pretpostavci da je kraljevsko zadovoljstvo treca potencija prividnog tiraninovog zadovoljstva. ili kubiranjem. jednodimenzionalne linije proizvode dvodimenzionalnu povr inu (drugi kvalitativni skok).5 dana i 364. Slika cudovi ta verovatno dolazi otuda to su spomenuti stanovnici Tesalije bili vesti konjanici. ni dubinu. vreme racunato kao jedna godina podeljeno je na svoje sastavne elemente. na pocetku druge knjige (360c i dalje). irinu i dubinu (visinu). cine da spodoba u ljudskom liku-omotacu postaje pomamna i smu ena. Potenciranjem sa 3. u registru imena. ako je istina da ovima odgovaraju dani i noci. irinu i dubinu).5 noci dobija broj 729.istinsko". meseci i godine. u osnovi tog rasudivanja. Gorgonaje pak simbol za najni e s trasti i telesne po ude. kao i na tim planinama. onda bi kraljevo (kraljevsko) zadovoljstvo moglo biti predstavljeno u obliku kocke cija je ivica 9. te u nepravicnog . lava i coveka. 65 Rec covek" upotrebljena u dva razlicita smisla: (I) covek kao umno bice i (II) covek kao ona spodoba sastavljena od Gorgone i lava skrivenih unutar te spodobe koja spolja ima izgled ljudskog bica. Osnov za to poredenje sa rezultatom Filolajevog racuna daje sam Platon u tekstu koji sledi (588a): imaj u vidu da je taj broj tacan i da odgovara stvarnim ivotima. mnogoglavo cudovi te . bele ku 58). a ne prividno." 61 U tom smislu je govorio Glaukon. ni irinu..povr ina 81 (. Neocekivani obrti (paradoksi) nastajali su iz sledeceg: tacke bez dimenzija proizvode liniju.

jer svakom odreduje onu funkciju u dr avi koja mu po prirodi. tj. te se stoga. 69 . bele ku 61/. Izraz lepo" u produ etku teksta nema estetsko nego moralno znacenje. 72 Shodno slici" opisanoj na strani 58Sc i dalje. 16). moguce samo izmedu slicnih: suprotnosti se odbijaju. te tako uspostavljaju harmoniju. covek mo e da iskoci iz lanca nu nosti (sudbine. 74 Platon ne ka e radnici". prica . pripada. V.coveka (u coveka ciji vod ivotnog pona anja nije um) izbijaju na povr inu. 568 i dalje). 73 Covek koji se odaje nezasitoj lakomosti ne mo e da bude hrabar kao lav. nego mora cesto da se pretvara i da majmuni e da bi zaradio novac i tako ostvario ono to dr i za najvece dobro. ljusku pod kojom bujaju divlje" i gorgonske strasti. video i Erifilu mrsku. nego oni koji obavljaju neki neugodni. 70 Taj branilac nepravicnosti je upravo bio sam Glaukon u pocetku druge knjige. zakonu (ustavu) kojim se konstitui e uzorna dr ava. v. delom slucaj. 392 66 Pravicna dela" (ta dikaia) oznacavaju ono ivotno pona anje u kojem svaki konstituent covekovog bica (gorgonski. ispoljavaju se u zverskom i ivotinjskom pona anju. lavlji i ljudski) ostaju u svom prirodnom domenu. Erifilinoj izdaji ili prodaji mu a za zlatnu ogrlicu cesto je uzimana za predmet pesnicke asocijacije: Pindar (Deveta Nemejska. 326) Odisej prica kako je u Hadu. i pomocu znanja. ponekad i prozirnu. obavljaju svoje odgovarajuce funkcije. izmedu ostalih ena slavnih ljudi. za Platona. Uzrok njegovog gre enja. registar imena. 67 Onaj ko gre i iz neznanja ne gre i svojom krivicom. U tih ljudi je njihov najbolji deo" (inteligencija) po prirodi dat kao slabacak. isto znacenje kao i pravicnost u dr avi kao celini sacinjenoj od tih jedinki. Eshil (Sedmorica protiv Tebe. delom je sama sudbina (Ananka). i dalje. 76 Rec je . oni i bave takvim poslovima. misli Platon. po pretpostavci koja je tada bila iroko prihvacena. Pravicnost u ljudskoj jedinki ima. 68 Obicajni zakoni" (ta nomima) su nepisane moralne norme. Eru na kraju X knjige. Pomocu ovog poslednjeg. 77 Misli se na razum i um kao na cuvare i vladare" u du i. Slika je data tako da Covek u onom coveku" predstavlja samo tanku. Ananke). U Odiseji (XI. Deca dobijaju slobodu delovanja tek kada steknu intelektualnu zrelost i sposobnost .. Taj zakon je saveznik svih". a delom sloboda izbora. Erifili.. prema sposobnostima. 75 Prijateljstvo je. Inace. 72 Shodno slici" opisanoj na strani 588c i dalje. tono svojega mu a za mamljivo izdade zlato. slicnosti se privlace. prljav posao (banausia) ili zanat u kojem se kao najva nije tra i manuelni rad (cheirotechnia). kako ce se jo videti iz mita .

nasuprot onome to je prirodno dato i ne mo e se nauciti. Ovde Glaukon. ili razboritim i mudrim. Slicnom muzickom terminologijom govori se . kako se to ka e u dijalogu Fedon (61a) filozofija najvi a muzika". 432a i 443d. jer je. onoga ko je postigao skladnost (harmoniju) telesnih i du evnih funkcija.za moralnu (duhovnu) odgovornost. 79 Istinski muzikalan" oznacava ovde isto to istinski mudroIjubiv". prihvatajuci Sokratov nacin rasudivanja. mudroljubivoj. razboritoj i umerenoj dr avi na str. naziva istinski muzikalnim". 393 . 73 Ta mathemata ovde oznacava nauke" u smislu onoga to se mo e nauciti.

tavi e za du nost da se. . Tom dvosmisleno cu se ironicno stavlja do znanja da su upravo pesnici takvi cudotvorci koji. ali zato mnogo vi e za istinu". 11 Glaukonova aluzija je nedovoljno jasna. 6 Upor. sed magis amica veritas. 99d i dalje). formiranju imena. 9 U izvorniku opet stoji dvosmislena rec poietes. Teajtet u Platonovom dijalogu Sofist (233d do 234b). a to pogotovu va i za filozofe: jer iako nam je i jedno i drugo dragoceno. a . sveta je du nost dati istini prednost. knjiga I. 3 U dijalogu Fedon (XL. idejama moji prisni prijatelji. 476c. koja istovremeno znaci: i tvorac i pesnik (poeta). ako mene hocete da slu ate. Platon) nije jedini koji zastupa . koju on upotrebljava kao oznaku za tog cudotvorca"." Najpre aristotelovci. 91c. te je znalac mudrih stvari" kako se ta rec tumaci u dijalogu Protagora (312c). malo se starajte za Sokrata. 8 Glaukonovo tvrdenje je ironicno. u slikama" stvaraju sve to hoce. dvosmislena je: ona istvremeno oznacava coveka koji je ve tak u svom poslu i coveka koji je upucen u mudrost.A vi. to unekoliko potvrduje i naredna Sokratova tvrdnja. 1) ukazuje na to isto nacelo sledecim recima: ovo je istra ivanje ote ano okolno cu to su tvorci ucenja . razlicitim funkcijama du e raspravljano je u IV knjizi. I. 6. no svakako se mo e smatrati za ispravnije. poglavlje VI. kako ce se videti iz onog to sledi. gotovo isto tim recnma. obracajuci s« Simiji i Kebetu. 2 . Sokrat. Glaukon je samo potvrdio da je to tako. dijalog Kratil (389a). a rec sofist (sophistSs). imitirajuci postojece. Ovde se to isto nacelo odnosi na Homera: svaka cast Homeru. ali njega ne smemo ceniti vi e nego istinu. moguce je da Glaukon ovde pomi lja i na druge mislioce (pitagorejce?).. coveku koji mo e da stvara sve. kada je u pitanju ocuvanje istine. Aristotelovo pobijanje ovog argumenta (Mataph.KNJIGA DESETA (I) ' Mesto pesni tva u dr avi odreduje se u II i III knjizi. Ovde se podseca na metod koji vodi otkrivanju formi (ideja). a kasnije i pisci koji su pisali na latinskom. 5 Upor. 7 Rec je. S druge 394 strane. takode i Fedon (XLVIII. 9. ka e: . i prijateljstvo odbaci ako je potrebno. pogre no su pripisali autorstvo tog nacela Aristotelu i ucinili su ga poslovicnim u obliku: Amicus Plato. I. razlicitim vrstama du e u VIII knjizi. 4 Upor. 988a. 991b). Aristotel u Nikomahovoj etici (1096a. Moguce je da se njome jednostavno izra ava izvesna skepticka rezerva prema istinitosti teorije formi. gde se govori . ali imitirajuci i odra avajuci ono to je vec stvoreno. XLIX. 10 To je u stvari rekao sam Sokrat (596b). te bi sledilo da Sokrat (odnosno. str. Taj podrugljivi opis ljudskog tvorca" ponavlja.

16 cini se da upotrebom termina kralj (basileus) ovde hoce da se nagovesti veza sa trijadom kralj-oligarh-tiranin . zbog relacije slicnosti izmedu jedinacnog uzora i njegovih mno tvenih kopija. ostavljao ga da sam tumara okolo. bolje staviti svrha". koje nisu prirodno date. Lekarski esnaf imao je kod Grka status roda. na to da. 21 Na strani 598b. koja je prirodno data. koji bi slucajno znao da napravi ono to slika (recimo: krevet). recitatore i tumace Homerovih epova. njima Glaukon. inace bi ceo stav dobio previ e antropomorfno i pragmaticko znacenje. vrednosnoj rang-listi u kojoj najvi e stoji kralj" (tj. potom ni e od ovoga radnik-proizvodac korisnih stvari. kraljevskim delima. 19 Naziv Homeridi (Homerides) prvobitno je rezervisan za one koji su sebe smatrali potomcima Homerovim. izabrao prvo ili drugo? 18 Rec je . 22 Izraz ve tina upotrebe" podrazumeva ovde poznavanje svrhe. Rec je . ukratko receno. 23 U tekstu stoji chreia (potreba). Prema legendi. jer je slepog pesnika cesto zanemarivao. kojoj se raspravljalo u devetoj knjizi. Aristotel je koristio i taj argumenat. naziv argumenta treci covek" (tritos anthropos) potice od sofista Poliksena. grckim lekarima. bog je na prvom mestu (forma stola koju on stvara najrealnija je). ako bi bio u mogucnosti da bira da li ce biti kralj ili pesnik koji peva . stolar je na drugom mestu (njegov sto je empirijski realan).teoriju formi. 20 Ime Kreofil (Kreophvlos) znaci: Ljubitelj mesa. dopunjavajuci tako svet prirodno-datih stvari svetom ve tacki stvorenih stvari. filozof). U tom vi em krevetu" (ili coveku") bili bi sjedinjeni forma-uzor i njene kopije. Kreofil je bio dru benik slepog Homera. a stanovali su na ostrvu Hiju. vi a od one prve. od njenih ve tackih kopija. Kasnije. da li bi covek. 15 Izraz prirodni" stavljen je ovde radi razlikovanja forme-uzora. ili. i dalje slikao. ali ne osobito pa ljiv dru benik. 13 Po stepenu realiteta njihovih proizvoda. 12 To je bilo receno samo u nagove taju na strani 596b. Te te koce su dobile naziv argumenat treci covek" i svode se. pored ostalih. a slikar je na poslednjem mestu (jer je njegov sto samo vizuelna iluzija). koji su sebe smatrali potomcima Asklepiievim. s obzirom na kontekst. taj naziv se upotrebljava za rapsode. 14 Forme postoje samo kao pojedinacni i neponovljivi uzori. Inace. . ali uz izvodenje te koca koje su s njom povezane. svetom tehnike. nego ih ljudi svojim radom stvaraju. klana Asklepijada. U ovom poslednjem znacenju govori ovde . ali je. u svojoj kritici Platonove teorije formi. mora postojati jo jedna forma-uzor. a poslednji je na listi imitator ili podra avalac (mimctes) kojeg ovde predstavljaju slikar i pesnik. Ista teza se saop tava u dijalogu Parmenid (132de). 17 Sokrat u stvari pita da li bi slikar.

Slicno tome. stvarima.24 Ponavljanje stava sa strane 597e. sunce u . 26 Merenje i racunanje ne poni tava vizuelnu iluziju: dve du i koje izgledaju nejednake daju taj isti vizuelni utisak i posle merenja kojim smo utvrdili da su one u stvari jednake. 25 To su u osnovi iste one operacije koje moderna nauka primenjuje kao sredstva za dosezanje prave istine .

bezvredan). lakouman (tj. 35 U izvorniku stoji: logos i nomos. 32 Ovde je. Pri tom se verovatno misli na ono to je receno u IV knjizi (439c i dalje). Slikarstvo. Culo vida daje . hrabrosti-kukavicluka. 439b. ili . priprost (tj. pa zato Sokrat najpre poku ava da ispita ima li u ljudskoj du i kakvih suprotnosti vezanih za delanje (praxis). neznalack i). u kojem ova moc slikovitog predstavljanja" (eikasia) dominira. 33 Na strani 602c govori se . 27 Princip protivrecnosti. vera je vi a saznajna moc od slikovitog predstavljanja. saop ten na nekoliko mesta u IV knjizi (436b. 436c). bezbri an (tj. ne treba poklanjati veru. nego samo smera na neposredno zadovoljstvo). pesnickoj ve tini podra avanja. Njime se u stvari pokazuje kako u du i pravog cbveka" (v. postojecem. onome to mi zovemo umetnost. Gledan spolja. obuhvatila sva njegova znacenja. rec . istoj stvari suprotne utiske. Izvaden iz vode. predmet u vodi izgleda kriv ili prelomljen. lakoveran. Evo tih znacenja: nekoristan (tj. To je smisao Sokratovog zahteva. 34 Upor. tekst na strani 387de i dalje. jer ne treba slabiju saznajnu moc potcinjavati jacoj. predmet izgleda prav i citav. ako je covek. 30 Pridev phaulos je vi eznacan i nije moguce prevesti ga nekom na om recju koja bi. ve tini podra avanja". onda bi upravo takvi ambiguiteti bili ono svojstvo du e na kojem se zasniva moc poetskog uticaja na du u. nudi nam da verujemo u istinitost i vrednost onoga to ono prikazuje. Naime. bar pribli no. 29 Ovde se misli na duhovno (moralno) zdravlje. luckast (tj. 603e) nastaje 396 . kao to prevodioci obicno cine. u svojim odnosima prema drugim ljudima i prema samom sebi. postaje razumljivija Niceova netrpeljivost prema Sokratu i Platonu. Ali Sokrat napu ta taj pravac ispitivanja. onda se gubi veza sa prethodnim izlaganjem i Platonovo tvrdenje postaje nejasno. neobrazovan. Slikarskim proizvodima. shodno prethodnom pasusu. ne misli na posledice svojih cinova. ako zapada u dileme. Na tom svojstvu cula vida zasniva se moc slikarstva. Tek u kompletnom sklopu te vi eznacnosti valja razumeti ta Platon misli . vizuelnim iluzijama: isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi i kad su izvan vode". kao i njegova krilatica: Dajte nam umetnost da ne bismo propali od istine".alosti. 28 Najbolji je onaj deo du e kojim se dose e istina . zadovoljavajuci se tvrdnjom da su oni (ucesnici u dijalogu) vec otkrili da je du a puna takvih suprotnosti. iako racunanjem i rasudivanjem znamo da je ono ogromno. suprotnosti na kojima se zasniva moc pesnickog podra avanja. Ovde se istra uje na kojem je svojstvu du e zasnovana moc pesni tva. 31 Prema onome to se ka e na zavr etku VI knjige. nesiguran. neodgovoran). Shodno tome. ne onaj koji deluje u svakodnevnom prakticnom ivotu i umetnosti. dakle. kojem je ovde rec. ako je obuzet ambiguitetnim osecanjima radosti. tetan (s obzirom na duhovno i moralno zdravlje).na oj percepciji izgleda kao mali krug. relevantna za predmet . napred. a to je onaj deo du e" koji deluje u nauci. Ako se logos" prevede recju razum". vezuje se radije za la i glupost nego za istinu i ono to je pametno). pravicnog-nepravicnog i slicnim. Ali to nudenje ne treba prihvatati.

kao i bele ku 2/. 46 Upor. nego i odredenu sposobnost. 41 Platonovu tezu da tragicko pesni tvo. Ta je norma u skladu s razumom. gde je skicirana Platonova teorija . koje va e u dru tvu pravih ljudi" (pravih mu eva). katarzi. bele ku 33. 604ab. . V. u svojoj teoriji katarze. takvim delovanjem na gledaoce u teatru. te stoga postoji vi e verzija citiranih stihova. V. ve tinu u nekom poslu. jer je dopadljivost njihovih imitacija zasnovana upravo na tim ambiguitetima. kuknjavu. dijalog Fileb (48a-d. ono to covek ume da radi. rukopis Dr ave je na ovom mestu nepouzdan. Upor. tekst na strani 571b i dalje. Traganje za tim suprotnostima bilo je zapoceto na strani 603d. 45 U ovim nagove tajima verovatno le e koreni Aristotelove teorije .^ oznacavaju ovde pravila pona anja u dru tvu hrabrih mu eva. 37 Ovo uputstvo ce kasnije usvojiti stoici kao jedno od osnovnih pravila pona anja mudraca. 38 Rec sophia ne oznacava samo mudrost. Aristotel je kasnije. ali se ne mo e utvrditi ni koji su to pesnici ni iz kojih su dela ovi stihovi uzeti. Aristofanovom ismevanju Sokratove filozofije u Oblakinjama? 49 Citirani stihovi verovatno poticu iz dela komicnih pesnika.. po kojima hrabri ljudi nisu samo jaki. kojoj je nesuglasici ovde rec. kako to Sokrat nastoji da poka e u narednom pasusu. upravo preokrenuo u suprotno tvrdenje: tragicko pesni tvo popravlja i najgore ljude. bele ke 35/. ukratko na sve one znake duboke alosti koje Homer opisuje i koji se pominju u III knjizi na strani 388a i dalje. 40 Prilikom prikazivanja tragicke igre u teatru. tome je vec govoreno na pocetku devete knjige. 42 Najzad su otkrivene suprotnosti na kojima pesnicko podra avanje zasniva svoju moc. Logos i nomos. preobra aju koji se izvodi logos-om. nego i slabi. 36 Nomos u znacenju obicajne norme. Mo da .konflikt izmedu spolja njih normi. ono to ovima nala e da se ne pona aju kao ene. tekst na str. prethodnu bele ku 35. 39 Na strani 603b. Osim toga. 47 V. i licne nevolje koja nagoni jedinku na ispoljavanje bola. 43 Rec je . nego ono to razum sevetuje kao najbolje".. 48 Ne mo e se utvrditi . V. prirodi snova. kvari i najbolje ljude.. na plac. jer ih proci cuje i tako oplemenjuje.. Pesnici to ne uva avaju. 44 Rec je . Naziv (kasnije usvojen) za takvo pona anje je metrio-patheia. glumac je pojedine delove teksta pevao. dakle. bele ku 35/. regulisanje licnih nevolja shodno onome to razum zapoveda. V. 50b-d). potiskivanju afekata i zabranjenih elja. 604ab i 606a. . i 44/. Lek za osecanje nesrece u du i nije razonoda.

50 Rukopis je na ovom mestu nejasan. hrabrost-stra lji 397 . 53 Ovde su nabrojane cetiri antivrline. smisao je sledeci: filozofija mo e da bude zamena i za poeziju. dok se ne doka e suprotno. odnosno umni deo du e. 590e. Upor. du i cija unutra nja uredenost odgovara tom dr avnom uredenju. imenovane kao suprotnosti kardinalnim vrlinama koje se navode na strani 427e. Prevod je dat prema jednoj od mogucih korekcija. uzornom dr avnom uredenju i . 51 Rec je . Parovi tih suprotnosti izgledali bi ovako: mudrost-neupucenost. 52 Izraz besmrtna stvar" ovde oznacava du u. Po toj korekciji.

to i Glaukon malo ni e odlucno potvrduje. vaskrsava. to va i samo za svet. kao to se tvrdi gore (609c). 57 Naravno. kao i njima suprotne vrline. zbog svoje nepravicnosti. zatamnjen neznanjem. Time on u stvari prihvata relativi: zaciju zla. nego svaki rod empirijskih stvari ima svoje specificno zlo koje razara samo taj rod.vost (deilia). njoj prirodenog zla. 50 Pretpostavlja se da je podrucje nepravicnosti podrucje ivota. Ali tada ne gine i ne umire njegova du a. Ove zloce jesu bolesti du e". Uz to. te se pomocu znanja uzdi e". 60 Nepravicni ljudi moraju stalno biti na oprezu. samo za podrucje vidljivog" (horaton). za druge je dobro. onakvu kakva se u telu i sa telom rada. Platon veruje da du a u takvom svom trodelnom obliku nije besmrtna. te da se mo e gasiti". Sve nabrojane antivrhne (609c) odnose se. taj najbolji" i besmrtni" deo du e spa ava od zaborava tj. ali ga ne cini gorim nego to je bio. bio bi to neocekivan dobitak za nevaljalce kad umru. Jedino je onaj najbolji". Naravno." Ovde Glaukon. Lekar cini zlo pojedinim obolelim delovima tela. koje sve uni tava i razara. besmrtan. ali istovremeno Cini dobro telu u celini. jer ga na taj nacin spa ava.. jer je jedinstven. a ne smrti. on mo e biti u polo aju da ne ume da razlikuje bice od nebica. stupa u podrucje nevidljivog". odnosno. skida mu se ona skrama. Jedino se mo e desiti da neko pogine. 61 Platon specifikuje zla: ne postoji jedno univerzalno zlo. a nepravicnost kao naru avanje tog poretka. bele ku 55/. onu silu koja ga iznutra razara. ili bude ka njen smrcu. 58 U dijalogu Fedon (LVII. umni deo du e. jer i on govori . ne mo e da se raspadne. svetlo cu. 54 Platon tvrdi da svaki pozitivitet ima svoj odgovarajuci negativitet. pravicnost-nepravicnost (adikia). 59 Aluzija na pogubljenje Sokrata. nego njegovo telo. na celu du u. Jedino on ne mo e da propadne. itd. ali du a ne propada i ne gasi se" zbog njih. potopljen u onoj telesnoj pecini". jer ih sece i spaljuje. « V. tj. te da onaj ko umire ne mo e samim cinom umiranja postati nepravicniji nego to je u ivotu bio. Du a propada i gasi se i odvaja se od tela" zbog sopstvenog. . smrti kao neocekivanom dobitku za nepravednika". formu od njenog sadr aja. istinom. ah samo za empirijski svet: ono to je za jedne rodove stvari zlo. treba podsetiti da Platon pravicnost shvata kao poredak u du i i dr avi. dodu e u kondicionalnoj i pomalo ironicnoj formi. po Platonovom verovanju. jer bi se s du om oslobodili u isti mah i svoga tela i svoga nevaljalstva. Stoga se bavljenje dijalektikom i filozofijom. Smrt jedinke i dr ave pogada taj poredak. 107c) stoji: Kad bi smrt bila rastanak sa svime. ispunjava se znanjem. Ali taj umni deo du e mo e biti zaslepljen. 55 Ostale zloce su: neumerenost. zbog sopstvene pokvarenosti. istinito od la nog. tj. propadati" (raspadati se) i odvajati od tela". nema delova na koje bi se smrcu mogao razlo iti. Sokrat ne misli da nepravicnost ubija du u. u stvari ka e to isto. stra ljivost i neupucenost. jer sve to nastaje mora i da propadne. umerenost-neumerenost (akolasia). dobro od zla. zaboravom.

Eru. kru nom toku radanja i umiranja i zakljucuje se da bi. . Isto u dijalogu Gorgija na kraju (523a i dalje). uklopljena i Platonova kosmologija. No bilo bi cudno da neko istovremeno bude iz Armenije i Pamfilac (iz Pamfilije). ili. u dijalogu Fedar (248e i dalje). registar imena pod Had. mitom u koji je. napisana posle Fedona. Druga cinjenica. To je ono vracanje duga koje je Sokrat tra io gore (612c). onda je to indikacija da je Dr ava. na mesti micno vrlo nejasan nacin. XI i XII pevanja Odiseje. te se mo e prevesti na dva nacina: Er Armenijev sin. jer takvo pricanje smatra ili potpuno la nim. 73 Slicna vizija . 75 Dr ava se zavr ava mitom . 72b-d). ili didakticki pogubnim. na strani 362b. 67 Misli se na ustupke koje je Sokrat napravio Glaukonu i Adeimantu na pocetku II knjige (361a-d. Slika vretena" kojim se prede sudbina uzeta je iz primitivnih verovanja. na kraju sve postalo mrtvo. gde se takode daje opis prilika u podzemnom Hadovom carstvu. strukturi kosmosa data su ovde ne to ire i podrobnije. 65 Pricu . Er iz Armenije. pa je stoga verodostojnije prvo re enje. prilikama u podzemlju zavr avaju se i dijalozi Fedon i Gorgija. Gigovom prstenu izla e Platon u II knjizi (359c i dalje). ali bez osobitog odu evljenja. sudijama nalazi se na kraju dijaloga Fedon. ili bar ova deseta knjiga Dr ave. Razmatranja . pocinje kao nastavak dijaloga izvedenog u Dr avi. 68 Na to je bio pristao Trasimah (352b). 80d passim). X. 74 To vreteno" je nalik na nekakvo ogromno vitlo sa nekoliko omotaca" razlicito udaljenih od ose vretena". Platon ovde posebno aludira na sadr aj XI pevanja. ali je u ovim dijalozima kosmolo ko razmatranje prisutno. Hadovoj kacigi v. 69 U II knjizi. gde se govori . 71 Naziv za sadr aj IX. ali i ovog puta u okvirima jednog mita. ali ne i ono to bi u empirijskom pogledu bilo tacno. svaka ponaosob. tome dijaloge Kratil (404b) i Fedon (XXIX. narocito 368ab. 70 To znaci: govori ono to treba da bude. Ako je tako. 72 Izraz u rukopisu je dvosmislen. u kojem se na neuporedivo op irniji nacin izla e platonsko-pitagorejska kosmologija. Mitom . svoje znacenje. gde Odisej prica ta je sve video prilikom svog silaska u Hadovo carstvo.63 Uporediti ovo mesto sa onim u dijalogu Fedon (XVII. Upor. 362e i dalje). ukoliko bi umiranje bilo progresivno i pravolinijsko. 398 64 Ovo bi moglo biti upucivanje na dijalog Fedon. . 66 . gde su takvi dokazi razvijeni. takode . prirodi tih ustupaka govori se u narednom pasusu. Prva razja njava za to dijalog Timaj. Te dve cinjenice imaju. ali je ovde modifikovana i razvijena u kosmolo ku viziju.

preciznije. on dosta cesto pribegava mitovima kada je rec . egzistenciji du a posle smrti i pre radanja. dakle. gde se izlaganje kosmologije prepu ta jednom ne mnogo poznatom i ne mnogo znacajnom pitagorejcu Timaju. Ovo se u izvesnom smislu ponavlja i u dijalogu Timaj. dakle kad je egzistencija u onostranosti . pripisati nedovoljnoj obrazovanosti vojnika Era. odnosno Platonovom uverenju da se . uz to i Pamfilac Er. takvim stvarima ne mo e ni ta sasvim pouzdano znati. Primitivna slika koju ovde nalazimo mo e se. Platon inace na vi e mesta i na jasan nacin saop tava svoje rezerve prema mitologiji. S druge strane. u okvire izve taja sa onoga sveta" koji izla e jedan obican i priprost vojnik.naime da su Platonova kosmolo ka razmatranja uklopljena u okvire mita. narocito prema onim mitovima koji nastaju kao svojevrsna rekonstrukcija daleke istorijske pro losti. a na posredan nacin i Sokratovom. ukazuje na rezerve koje je Sokrat imao prema kosmolo kim znanjima.

No buduci da se Erova du a ne nalazi na zemlji. po svemu sudeci. omotac) zvezda stajacica. istovremeno prolazi i kroz sredi te Zemlje. Njihovo je kretanje shvatano kao kretanje njihovih orbita. A orbite su predstavljene u obliku omotaca" ili velikih i nevidljivih nebeskih tockova. (7) orbita Sunceva. na kojima su ove zvezde" (pune vatre) jedine vidljive tacke. Moglo bi se pretpostaviti da osa vretena". Potom po redu velicine. 76 Najveci omotac (sfondilon) nosi u sebi takozvane zvezde stajacice. prolazeci kroz sredinu osmog omotaca". Ali. gledano sa Zemlje. pa odozgo posmatrano" konusni preseci su krugovi. kao to je kasnije pretpostavljala aristotelovska i ptolomejevska astronomija. ukljucujuci u taj broj i orbitu Sunca. mesec. 79 Ovde je. kako se u tekstu ka e. Slican ambivalentni stav zauzima atinski mislilac i prema smisaonoj osnovanosti tada njih religioznih verovanja. tome u samom Platonovom tekstu nije ni ta receno. a i nebeska tela izgledaju kao krugovi". jer se sa Zemlje vidi da one zadr avaju jednak medusobni polo aj. jer. Sunce i planete (lutalice) menjaju svoj medusobni polo aj. Ovih orbita. nego se krece kristalna (providna) sfera na kojoj su zvezde stajacice" kao prikovane. pa stoga svaku vidljivu promenu u polo aju nebeskih tela obja njava kretanjem sfera. (4) orbita Marsova. koji su inace di rektni prevodi odgovarajucih grckih naziva. a jedna njegova kompletna revolucija traje 24 casa. jer su te zvezde". velicini nebeskih tela. nego na nebu. ukoliko . narocito u onome to se odnosi na medusobni polo aj i medusobnu udaljenost i poredak planetarnih orbita. Naziv stajacice" uveden je radi razlikovanja tih zvezda najvi eg neba" od Sunca i planeta (lutalica). (6) orbita Venerina. (2) orbita Saturnova. pricvr cene svaka na svojoj orbiti. koja u sebi sadr i jedan svetao krug". pa stoga Platon govori . Ako je to tumacenje verodostojno. (5) orbita Merkurova. sledilo bi da Zemlja miruje u sredi tu kosmosa. Dakle. ne krecu se zvezde svaka za sebe. 78 Osmi omotac" je najbli i Zemlji. ima ukupno sedam. ali . To je lunama orbita. ni Sunce ni planete ne kiecu se kao samostalna nebeska tela. ta se jednostavna slika u daljem izlaganju komplikuje. tj. (3) orbita Jupiterova (Zevsova). 77 Celo vreteno" ima dvostruko konusni oblik. omotacima" koji se svi zajedno nalaze u onom najvecem omotacu". (8) orbita Meseceva. kako se tada pretpostavljalo.predmet razgovora. Valja imati u vidu da tada nja astronomija ne zna za samostalno kretanje nebeskih tela u prostoru. red tih orbita bio bi kiko sledi: (1) orbita (sfera. ili orbite u kojima se nebeska tela nalaze kao da su prikovana. Buduci da je prvi omotac" (nebo zvezda stajacica") najveci. Velicina i medusobni polo aj tih orbita su razliciti. a osim toga i jedan u drugom. rec . sledi da su i zvezde stajacice" najveca nebeska tela. Prema kasnije nastalim latinskim nazivima. omotaca. kako bi to moglo izgledati posmatracu sa Zemlje.

naime. tj. Shodno mitolo kim vizijama. Mars je crvenkast. Sunce.je ovo tumacenje verodostojno. Ovo stoga to Platon. 83 Ceo sistem se obrce jednolikim kretanjem. slede: Venera. Osim toga. muzici koju izvode kosmicke sirene. . od kojih svako ima svoj odgovarajuci ton. pouzdano ta ovi Platonovi redni brojevi (stavljeni uz omotace") oznacavaju. skladu (harmoniji) orbitalnih kretanja. Govori se . boja Jubitera (Zevsa) je najbelja. nego antropomorfnu ivu silu. jer nam Platonov tekst ne daje dovoljno jasnih uputstava. koja zajedno sa sudbonosnim Mojrama potpoma e to obrtanje. 81 Orbita Sunca ima najvi e svetlosti. U rekonstrukciji. Mesec. gledano sa Zemlje. Merkur. razdvaja vreme na intervale dana i noci. pa taj deo vizije cini da muzika dobija sudbonosno znacenje. Mojre pevaju u skladu sa Sirenama". ova planeta se u svom orbitalnom kretanju ponekad vraca unazad da bi potom nastavila kretanje u prvobitnom smeru. Klota potpoma e obrtanje zvezda stajacica" i. za izvr enje kompletne orbitalne rotacije najmanje je vremena potrebno Mesecu. Najzad. a tvrdenja vrlo sa eta i oskudna u nagove tajima sigurnih znacenja. odnosno u interpretaciji rang liste nebeskih tela po velicini moguce su gre ke. Nu nost je personifikovana u bicu mocnog enskog bo anstva Ananke. 85 Od toga tvrdenja pa nadalje slika strukture kosmosa ponovo postaje primitivna i mitolo ka. . Venera je po belini odmah posle Jupitera. takode personifikovane. najvi e vremena za svoju orbitalnu rotaciju tro i Saturn. ne zna se na koje se nebesko telo odnose. Mars. nalik na ono kakvo joj Platon pridaje u odnosu na konstituciju i odr anje odredenih zakona i obicaja u dr avi. a ne to manje od ovoga Jupiter. Venera i Merkur izvr e tu rotaciju u jednakom vremenu. terminologija u izvornom 400 tekstu je neprecizna. Ne zna se. Saturn. U celokupnoj slici nebeskih zbivanja vidno mesto zauzimaju nagove taji astrolo kog povezivanja obrtanja nebeskih svetova sa ljudskim sudbinama na Zemlji. 84 Verovatno se misli na relativne brzine orbitalne rotacije planeta" u koje se naravno ubraja i Sunce. ali du em od vremena Meseceve rotacije. ali orbite planeta i Sunca obrcu se u smeru koji je suprotan smeru obrtanja neba zvezda stajacica". gornji tekst ima sledece znacenje: Saturn i Merkur imaju slicnu boju najintenzivniju utu. nebo zvezda stajacica" izgleda areno. cije je poreklo podosta pitagorejsko. Sunce. a orbita Meseca i sam Mesec dobijaju boju i svetlost od Sunca. 82 Protumaceno po kljucu za red nebeskih tela (bele ka 76). Prema tome. 80 Gledano sa Zemlje. Marsu je potrebno jo vi e vremena. pevajuci sada njost. Nu nost ovde ne oznacava autonomno obrtanje nebeskih svetova. Zatim. Jupiter.

jer su i sada njost i buducnost vec dati u pro losti. Posebno u Platona. ovo verovanje je razvijeno na sledeci nacin: ivot je uvek dat u formi individualnih. te stoga dodiruje unutra nje. celokupna kolicina ivota je stalna. te se ne 401 . pa i helenskih filozofa. jedinacnih du a.u skladu s tada njom astronomijom. Kru no kretanje nebeskih svetova proizvodi kru no zbivanje u zemaljskoj prirodi i ljudskom individualnom bicu. Lahesa peva ono mogu promeniti to se dogodilo. orbite iz cijih podrucja dolaze u zemaljski svet du e novorodenih. te se neizmenljivi red stvari i tok dogadaja mora uvek ponavljati na isti nacin. a ukupan broj individualnih du a je konstantan. 86 Prema op terasprostranjenom verovanju starih Helena. Ona potpoma e kretanje i unutra njih i spolja njih orbita. pretpostavlja da nebo stajacica" izvr i kompletnu rotaciju za 24 casa. planetarne. ono to niko pa ni bogovi ne pro lost. Atropa peva ono zvezda to ce biti. buducnost novorodenih ljudskih bica. te se ne mo e ni uvecavati ni smanjivati.

i smrti kao noci. koju du a provodi u Hadovom carstvu mraka. a ono to se suprotstavlja omamnom dejstvu telesnosti i varljivom svedocenju culnosti predstavljeno je umom i kao takvo sacinjava izvor secanja. 87 Kora Lahesa. 89 Bacanje kocke ovde ima dvojako znacenje: s jedne strane. odnosno znanja. u Platonovom tekstu. No svaka individualna du a ima slobodu da medu postojecim formama ivota odabere onu koju eli. ono oznacava nepristrasnost Lahese. dakle onu silu koja ce delovati u pravcu potpunog ostvarenja izvr enog izbora.mo e ni uvecavati ni smanjivati. ali je on ipak prenosi u okviru Erove price. Posle izvr enog izbora. s druge strane. u carstvu svetlosti. To je osnovna pretpostavka Sdkratove i Platonove teodiceje. odnosno znanju kojim u trenutku izbora raspola e. ovde neizrecenoj. ili telesne odece u kojoj ce se du a roditi i pro iveti svoj smrtni vek. Ceo individualni ivot. tj. du a ce u zemaljskom ivotu. biranje pomocu bacanja kocke oznacava slepo i bezlicno dejstvo nu nosti. proveden na Zemlji. u pojedinim detaljima. koja je vec sadr ana u odbacivanju pesnickog prikaza pri rode i pona anja bogova. Ako je vrlina znanje. predstavljen je kao jedan dan. ovde oznacava sudbinu" u smislu forme ivota. takode je konstantan. i ukupan broj nacina ivota. pri cemu se upotrebljava uobicajena pesnicka vizija ivota kao dana. Dalje. Forme. na strani 620de rec demon" oznacava cuvara forme ivota koju je du a odabrala. nazivajuci ih efemernim" (jednodnevnim). ukoliko tu formu ivota nije vec uzela neka druga du a. prema tome. 88 Demon. pretpostavci telesnost je izvor zaborava (= neznanja). koja je po odluci kocke dobila pravo prednosti u biranju. Celokupna posthumna egzistenicija predstavljena je kao jedna noc. koja kao sudaja nijednu du u posebno ne favorizuje. imati toliko vrline koliko se bude trudila da stekne znanja. ili uzori ivota. obraca se ljudskim du ama. preciznije. 91 Zlo ima svoje poreklo u coveku. predstavljeni su kao neka vrsta telesne odece. ivotnih uzora ili formi. u njegovom zabo ravu i neznanju. onda ce svaka du a birati formu svog narednog ivota prema secanju. Po Platonovoj. u svojoj telesnoj egzistenciji. S druge strane. koja se zavr ava vraca . te se ono to ima izgled slucajnosti u poslednjoj instanci svodi na skriveno dejstvo nu nosti. a znanje isto to i secanje. Erova smrt bila je samo prividna. sudaja i bo anstvo podzemnog Hadovog carstva umrlih. svako mora da se za nju sam izbori. 92 Ta odluka je logicna posledica Erovog polo aja. Ova vizija ivota i smrti odstupa. kratkotrajna epizoda. kojeg ce svaka du a za sebe izabrati. od Pla tonove. 90 Vrlina se nikome ne mo e dodeliti.

pozvao Tijesta na gozbu i pogostio ga mesom njegove dece. to se saznanje nalazi u domenu morala. koji se prevarom bio dokopao mikenskog prestola i kojem je Atrej. njeni izgledi su zapravo ni tavni. i Platon spominje samo prirodu du e". 402 Karakteristicno je da Er. koji je drukciji od onog to ga je vec imala u prethod nom ciklusu. nigde ne pominje one koji su se proslavili mudro cu. u osveti. vr i u empirijskom. a ne u vantelesnoj preegzistenciji. skuvao delove njihovih tela. Komentar pocinje konstatacijom . ivi ivo 94 Ovde se privremeno prekida izlaganje Erove price. jer od toga koju ce formu i vota du a odabrati zavise njena mogucnost da se pripremi za naredni izbor i naredno ponovno radanje. u svome nabrajanju formi ivota. 95 Nastavljajuci komentar Erove price. kojima govori mit kao i da ne postoje. Upor. Eru. ovostranom ivljenju. 96 Izbor se. nego samo drugo telo i nacin ivota. 9 8 Platon time nagove tava da je jedino trajna ona vrlina koja se stice upornim istra ivanjem i koja je isto to i znanje: jedino znanje mo e da preobrazi du u i da ovu sacuva od pogre nog izbora ivotnog . u sposobnosti ili osposobljenosti da se razlikuje dobro od zla. kri om pogubio sva tri sina. Grevs. te ostavlja ire mogucnosti za preobra aj du e putem moralnog usavr avanja zasnovanog na promi ljanju i saznavanju. Naredni pasus je Platonov komentar te price. Jo manje izgleda ima du a koja je odabrala tinjsku formu egzistencije. kako to saop tava prica . Nadalje. Du a koja je izabrala ivot tiranina. ili ivot koji se teorijski". tj. Izbor je ipak sudbonosan. u traganju za znanjem. Osnovne poluge predestinacije . Atrejevom bratu Tijestu. 97 Verovatno aluzija na pricu . nema mnogo izgleda za preobra aj. u Platonovom komentaru. R. 111. Grcki mitovi. va nosti saznanja koje vodi spasenju du e. jer mesto na kojem du e biraju nije zemlja. koji se jedino mo e postici dijalek tikom i saznanjem. 93 Du a ne mo e birati neku drugu du u. 92 a Oma ka u pricanju.njem u ivot u istom oblicju. Platon u ne to vecoj meri zanemaruje sudbinske komponente te price.

rastrgle su Orfeja na komade. 99 Opet sledi kraci Platonov komentar Erove price. Sokrat se na zdrav nacin bavio filozofijom". . ona je. Zdrav nacin bavljenja filozofijom". 102 Tamir.ajnog usavr avanja. Grcki mitovi. Odisej prica kako je u Hadu video du u (senku) Ajantovu. ili Tamirij. dakle. obezbeduje srecu u ovozemaljskom ivotu i pouzdan izbor kad dode vreme za ponovno radanje. nadmetao sa Ajantom oko toga kome ce od njih dvojice pripasti Ahile . bele ku 93. koje su ga zbog toga oslepile. trebalo bi i u ovom slucaju da va i formula. Recenica. sve tenice Dionisovog orgijastickog kulta. dijalog Fedon. nego pouka koju je Platon dodao toj prici. prvi homoseksualac. i to po nagovoru Dionisovom. bele ku 89). saop tena napred (619b): Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran. Majnade (lude ene). 101 Prema legendama. uz ogranicenje koje prois hodi iz sudbinskog bacanja kocke (v. V. naime. kojoj se u tekstu govori. zavr etak. 21m. R. Ovaj se. u kojoj se spominje mogucnost da se trajna vrlina stekne filozofijom. 540 i dalje). posledica je ivota u dobro uredenoj dr avi. Grevs. hvalisao se da pesmom mo e prevazici Muze. jer su najbolje forme ivota vec preuzele one du e kojima je kockom data prednost u biranju. plod dejstva okolnosti. Panove ljubavnice i Dionisove dru benice. Vrlina stecena navikom. ni poslednji obeshrabren". ocigledno nije sastavni deo Erove price.puta. V. koja je jo bila ljuta na Odiseja. nemojte zaboraviti!". Ipak. a ne rezultat individualnog moralno-sazr. Upor. 100 Du a koja bira poslednja ima manje mogucnosti za izbor. io3 TJ Odiseji (XI. oduzele mu glas i moc da svira na harfi. Asklepiju dugujemo petla! Prinesite tu rtvu. pa uveren u to ka e na samrti: Kritone.

jevo oru je. Trojanske kceri i Atina Palada, vr eci ulogu sudija u tom nadmetanju, proglasile su Odiseja za pobednika. 10 4 Te patnje prikazao je Eshil u tragediji Agamemnon, koja cini prvi deo trilogije Orestije. Drugi deo te trilogije nosi naslov Hoefore (Pokajnice), a treci Eumenide. 10 5 Izraz druge ivotinje" podrazumeva da su sva iva bica, ukljucujuci i ljudska bica, ivotinje. Ovde u Dr avi, kao i u Fedonu (XXXI, 81e), Platon iskazuje verovanje da prelaz du a iz jedne ivotinjske vrste u neku drugu biva unekoliko diktiran karakternim sklonostima, ispoljenim u prethodnom ivotu. Tako, na primer, oni koji su se bili predali pro drljivosti, raskala nosti i pijanstvu, i to bez ikakvog stida, ti, po svoj prilici, uzimaju oblik magaraca i slicnih ivotinja". ,,A oni koji su voleli nepravdu, i otimanje, te bili vlastoljubivi, ulaze u rod vukova, i kobaca, i jastrebova". Nadalje, oni koji su bili umereni i pravedni, ali ne po filozofiji i umu, nego po navici i pod uticajem spolja njih (sociajlnih) cinilaca, ponovo se radaju u nekom rodu koji je naklonjen poretku, na primer, u rodu pcela, ili mrava, ili zolja. 10 6 Du e, koje ce se ubrzo ponovo roditi, najpre pristupaju Kloti, najstarijoj sudaji. Ona za svaku du u ispreda nit ivota onog kojeg je du a, zajedno sa odgovarajucim demonom (karakterom), vec odabrala. Uloga Atrope (one koja se ne okrece) izvedena je ovde iz njenog imena. V. bele ku 85. 10 7 Putovanje iz Hada u zemaljski ivot mora se izvesti bez osvrtanja, kao u mitu . izvodenju Euridike iz Hada, izvodenju koje je neuspe no preduzeo Orfej, koji se osvrnuo i tako za svagda izgubio Euridiku. los Prola enje pored Anankinog prestola na drugu stranu", cini se da slikovito predstavlja stupanje u predvorje carstva zemaljskog, gde je dejstvo nu nosti oslabljeno i kombinovano sa mno tvom mogucnosti koje se ne moraju ostvariti. 10 9 Letino polje (to tes Lethes perion) pominje se i kao reka Leta, ili kao Letin napitak (to Lethes hydor). Inace, leta (lethe) je rec koja oznacava zaborav, pa se nepersonifikovano mo e reci: polje zaborava, ili napitak zaborava. Uobicajeno je, takode, da se . Leti govori kao . reci zaborava", koja tece u granicnom podrucju izmedu podzemnog i zemaljskog sveta. "° Reka Ameleta (Ameleta potamos), ciju vodu nijedna posuda ne mo e zadr ati, etimolo ki oznacava bezbriinost (ameleia), nemarnost, zanemarivanje. Buduci da u primitivnim verovanjima voda, posebne vrste, ima veliku moc, koja se najce ce prikazuje kao moc isceljenja ili kao moc oci cenja, to je i u ovom slucaju pretpostavljeno da postoji voda cijim pijenjem du a sve zaboravlja. Etimolo ko znacenje upucuje na to da se otklananjem brige iz du e istovremeno otklanja i osnovni podsticaj secanja, odnosno znanja. Tvrdenje da Ameletinu vodu nijedna posuda ne mo e zadr ati, verovatno je proizi lo, iz pretpostavke da je du a analogna posudi, ali takvoj koja u sebi uspeva da zadr i opa ene forme i sadr aje, te da se na takvom zadr avanju zasniva sposobnost prepoznavanja. Dejstvom Ameletine vode trebalo bi, dakle, da sve ranije opa ene forme i sadr aji i ceznu iz du e, da budu isprani vodom koju ni du a kao svojevrsna posuda ne mo e zadr ati.

404 '" Platon se ovde slu i uobicajenim predstavama narodnog ve rovanja. Du e umrlih napu taju telo i sele se dole, u podzemni svet u Hadovo carstvo umrlih. Shodno tome, du e kojima je do lo vreme da se ponovo rode, moraju biti izbacene na gore, tj. na povr inu Zemlje. Ipak, poredenje sa zvezdama koje padaju, otkriva Platonovu korekciju tih narodnih verovanja. Platon, naime, veruje da je ponovno rodenje, odnosno ponovno sjedinjavanje du e sa telom, svojevrstan pad, unekoliko uslovljen grehom culnosti. Upor. Fedar (XXVIII 248c i dalje). 1, 2 Rec je . verovanju koje ima va nost nepisanog zakona.

TEMATSKI PREGLED PLATONOVE DR AVE* KNJIGA I (A), 327a 354c Sokrat prica . svom odlasku u Pirej na svecanost u cast boginje Artemide (Bendide). Polemarhov poziv Sokratu da dode u njegovu kucu. Adeimant obave tava Sokrata da svecanosti jo nisu zavr ene (327a 328b). Dolazak u Kefalovu kucu u Pireju, gde ce se dijalog voditi. Razgovor s Kefalom . starosti i erosu (328b 329e). Razgovor s Kefalom . tome kako podnosi starost, . bogatstvu i nasledu. Anegdota . Temistoklu i erifljaninu (329e 330c). Kefal govori . strahu od smrti, sumnji i nadanju, . pravicnom i nepravicnom ivotnom putu (330d 331b). ta je pravicnost? Simonidova izreka . pravicnosti i njeno tumacenje. Sokratova kritika mnenja . pravicnosti kao kazivanju istine i vracanju duga". Simonid je hteo reci: pravicno je dati svakome ono to mu pripada". Druga mnenja . pravicnosti i zakljucak da ona nije ono to se obicno misli da jeste (331c 336b). Trasimahov govor . Sokratovom brbljanju". Ukazivanje na Sokratovu uobicajenu ironiju" (337a). Aluzije na pona anja sofista. Trasimahova teza; pravicno je ono to koristi jacemu" (338c). Sokratovo pobijanje Trasimahove teze (338c 343b). Trasimahov govor u slavu nepravicnosti (343b 344d). Dijalog Sokrat Trasimah (344d 354c). KNJIGA II (B), 357a 383c Glaukon pojacava Trasimahovo stanovi te (357a 362d). Adeimant priskace u pomoc svome bratu i govori . hipokriziji onih koji savetuju da se bude pravican (362d 367e), pri cemu se poziva na pesnike, te istice da pesnicima moramo verovati" (365e). Sokrat predla e da se najpre ispita ta je pravicnost ,,u velikom" tj. u dr avi, pa tek onda da se razmotri ta bi moglo biti pravicnost ,,u malom", tj. u individualnoj * Rimski brojevi, zajedno sa alfabetskim oznakama u malim zagradama, oznacavaju redne brojeve svake od deset knjiga Dr ave. Arapski brojevi od 327 do 621, uz koje stoje slova a, b, c, d, e, o/.nacavaju uobicajenu internacionalnu paginaciju, ko ju je prvi uveo H. Stefanus u svom izdanju celokupnih Platonovih dela (Lion, 1578), oznacav ajuci odeljke na svakoj stranici tim slovima. du i (369a). Poreklo dr ave (369b). Predlog da se u mislima osnuje jedna dr ava (369c). Razlicitost potreba i podela rada kao nacin njihovog zadovoljavanja (369d). Postoje li granice irenju potreba? (372c 374a).

. potrebi za profesionalnom vojskom i . prirodi vojnika (374a 376c). . vaspitanju vojnika (376c 376e), i uop te . vaspitanju zasnovanom na gimnastici i muzici (376e). Pocetak kritike pesnicke mitologije (377a). Teodiceja (379a 379d). Kritika Homera i drugih pesnika sa stanovi ta teodiceje (379d 383c).

KNJIGA III (G), 386a 417b Kritika pesni tva sa stanovi ta pedagogije (386a 392c), s pogledom na sadr aj pesnickih tvorevina. Pedago ka kritika pesni tva, s pogledom na formu pesnickog izraza (392c 394e). Podra avanje (mimesis) i vaspitanje (394e 396c). Vrednost podra avanja s obzirom na poucnost predmeta podra avanja i na zahtev da u valjanoj dr avi svako obavlja samo jednu vrstu posla (396c 398b). Reci, melodija, ritam, harmonija i disharmonija u funkciji formiranja karaktera (398c 403c). Gimnasticke vaspitanje (403c 405a). Medicina i pravo kao sredstva za ozdravljenje obolele dr ave. Fokilidova maksima (407a). Obrazovanje dobrih lekara i valjanih sudi ja. Mera muzickog i gimnastickog obrazovanja. Neprijatelj logosa (41 Ide). Odabiranje cuvara" i pomocnika". Fenicanska la " (414c). Mit . zlatnim, srebrnim i bronzanim ljudima (415a). Du nosti cuvara dr ave" naspram podanika (416a). Komunizam cuvara dr ave" (416d). KNJIGA IV(A),419a 445e Problem nejednakosti u pravima i du nostima cuvara i ostalih. Sreca dr ave, kao celine, ostvarena odgovarajucom raspodelom du nosti. Bogatstvo . nema tina uop te (421d); s obzirom na rat (422a). Spoljna politika uzorne dr ave (422d). Klasni sukobi (422e, 423a). Velicina dr ave (423c). Prelaz iz jednog stale a u drugi (423d). Medu prijateljima je sve zajednicko" (424a). Odr anje i napredak uzorne dr ave (424ab). Politicki smisao nacela muzike (424c). Vaspitna nacela igre (424e). Pravila pristojnosti (425b). Domen dejstva pravnih normi (425bc). Domen religije (427b). Cetiri kardinalne vrline, u odnosu na dr avu (427e). Mudrost dr ave (428b). Hrabrost dr ave (429ab). Umerenost dr ave (430d). Pravicnost dr ave (432b). Pravican covek (434d). Covek kao dr ava u malom (435d). Princip protivrecnosti (436b). Teorija motivacije (437b). Teorija relativnih pojmova (438b). Odnos znanja i njegovog predmeta (438c). Odnos motiva i njegovog predmeta (439a). Analiza motiva s obzirom na princip protivrecnosti (439b). Konflikt motiva (439c). Dve medusobno suprotne moci du e i nagove taj trece, koja izmedu ovih posreduje (439de). Poimanje volje kao posrednika izmedu razumnosti i po udnosti (440a). Zakljucak . strukturi jedinke i strukturi dr ave (441c). Pravican covek i pravicna dr ava (44ld). Cetiri kardinalne vrline, u odnosu na jedinku (442cd ). Zakljucak . principu i liku pravicnosti (443bc). 407

_^^_^_^_

Nepravicnost kao bolest du e (444a), a vrlina kao zdravlje du e (444e). Jedan oblik vrline i bezbroj oblika poroka (445r). Koliko ima nacina upravljanja dr avom, toliko ima nacina telesnc egzistencije du e (445cd). KNJIGA V (E), 449a 480a Nagove taj raspravljanja . transformaciji dr ave (449a). Postavljanje pitanja . zajednici ena i dece (449c). . prirodi ena (451c), Digresija na govor . ve tini protivrecenja (454a). ene kao cuvari" (456d). Zakon . zajednici ena i dece (457d). Ustanova braka za cuvare" (458cd). Eugenika (459a). Plemenita la (45<>d). Svadbene svecanosti (460a). Svadbeni reb (460ab). Ustanova za prijem i negu novorodencadi (460b). Odredivanje intervala najefikasnije plodnosti (460e). Uklanjanje nepo eljne novorodencadi (461c). Utvrdivanje srodstva (461d)-, Najvece dobro i najvece zlo u dr avi (462a). Pitanje . svojini (462c). Dr ava kao organizam (462cd). Oslovljavanje u uzornoj dr avi i drugim dr avama (463a). Komunizam osecanja u uzornoj dr avi (463e), i dobara (464c). Stariji i mladi u uzornoj dr avi (465a). Sreca cuvara" i sreca dr ave (465c). Uzorna dr ava u ratu (466e). Nagrade hrabrim ratnicima (466c). Odnos prema Helenima i varvarima. Zabrana pljackanja le eva i sprecavanja sahranjivanja poginulih neprijatelja (469b). Da li je uzorna dr ava moguca? (471cd). Kako je uzorna dr ava moguca? Filozofi-kraljevi i kraljevi-filozofi (473d). Ko je filozof? (474b). Znanje i mnenje (476b), skica teorije ideja. Filodoksi i filozofi (480a). KNJIGA VI (.), 484a 51 le . filozofskoj prirodi njenom mestu u dr avi (484a). Adeimantov prigovor: filozofi mogu biti iskvareni i nekorisni za dr avu (487b). Sokratova analiza socijalnih uslova koji kvare filozofsku prirodu (488a). Sofisti (492c). Degeneracija filozofske prirode u neodgovarajucim socijalnim i politickim uslovima (494a). Koja dr ava odgovara filozofiji? (497a). Zakljucak . filozofima-vladarima (499b). Nije nemoguce da Muza filozofije ovlada dr avom (499d). La ni i pravi filozofi (499e). Izrada filozofske slike dr ave (500e). Mogu li se ljudi ubediti u vrednost filozofske dr ave? (501cd). Pomocu kojeg znanja mudroljubivi ljudi mogu postati spasioci dr ave"? (502d). Ideja dobra kao cilj najvi e nauke (505a). ta je dobro? (505b). Cuvari dr ave moraju znati ta je dobro (506b). Nagove taj raspravljanja . dobru po sebi (506cd). Skica teorije ideja (507b). Teorija vizuelne percepcije (507cd). Umno videnje (uvidanje) kao izdanak ideje dobra (508de). Noeton i horaton (509d). Noumenon i fajnomenon (509de). Predmet mnenja i

predmet znanja (510a). Podela noetona. Istra ivanje iz hipoteza, istra ivanje iz principa (510b). Rad uma u matematici (510c). Logos i dijalektika kao sredstva i putevi koji vode principima svih stvari (511b). 408 Razlikovanje razuma i uma (51 ld). Cetiri saznajne moci: umovanje, razumevanje, vera, slikovito predstavljanje (51 Ide). KNJIGA VII (Z), 514a 541b Alegorija pecina (514a). Tumacenje alegorije pecine" (517b).

Preobra aj du e (518d). Vladarske du nosti obaveza onih koji znaju (519c). Filozofi, koji ne ude za vla cu, moraju je primiti kao obavezu (520cd). Filozof je bogat dobrim i razumnim ivotom; jedino filozof prezire politicku moc (521ab). Preobra aj du e putem sticanja znanja (521c). Koja nauka preobra ava du u i vodi je onome to jest (bicu)? Gimnastika, muzika i umenja nemaju tu moc (521e). Empirijska saznanja takode ne vode onome to jest (522c 525b). Logistika (racunica) i aritmetika, uzete kao teorijske i apriorne discipline duha, prve su nauke koje vode onome to jeste, a pored toga mogu biti i prakticno korisne (525b). Na isti nacin, geometrija je druga nauka koja vodi ideji dobra i bicu (526e), a i ona mo e biti prakticno korisna. Nauka . tetu kao formi (stereometrija) treca je nauka koja vodi kontemplaciji bica i ideje dobra (528b), ali ta nauka jo nije otkrivena. Cetvrta je nauka astronomija, ili znanje . telima kao formama koje se krecu (527d, 528b, 528e). I to znanje mora biti teorijsko (529a). Oblici kretanja (530d). Nedostaci pitagorejskog istra ivanja harmonije (530e), i nagove taj pete teorijske nauke harmonike (531a). Sve nabrojane nauke su samo preludij" za glavnu melodiju" (dijalektiku), (531de). Dijalektika (532a 535a). Izbor onih koji treba da budu upuceni u nauke i dijalektiku (535a). Primer sokratovske ironije (536c). Obrazovanje dece i omladine (536d). Odabiranje prema sposobnostima i sklonostima, starosne prekretnice i odabiranje najsposobnijih (537b). Zloupotreba dijalektike (537e). Koliko je vremena potrebno za ovladavanje dijalektikom? (539de). Vreme prakse buducih filozof a-vladar a (539e). Uputstvo . nacinu preuzimanja vlasti i pocetku realizacije filozofske dr ave (540e, 541a). Zakljucak (541b). KNJIGA

VIII (H), 543a 569c Kratak rezime glavnih rezultata istra ivanja konstituenata uzorne dr ave, prema onome . cemu je postignuta saglasnost ucesnika u dijalogu od II do VIII knjige i podsecanje na tacku (449ab) u kojoj je nameravani tok izlaganja skrenuo u drugom pravcu. Cetiri empirijska oblika dr avnog uredenja (timokratija, oligarhija, demokratija i tiranida) i cetiri oblika egzistencije du e (544c). Kako uzorni oblik dr ave (aristokratija) mo e da degeneri e u timokratiju? (545cd); Platonov (svadbeni) broj (546a). Timokratski covek (548d). 409

Oligarhija (550c). Oligarhijski covek (553a). Demokratija (555b). Demokratski covek (558c). . izli nim i neophodnim eljama (558d). U demokratskog coveka sva su zadovoljstva jednaka (561a); on sadr i u sebi sve moguce oblike i najrazlicitije karaktere (561e). Tiranida (562a). Sloboda kao najvece dobro (562bc). Kako se iz demokratske dr ave rada tiranida? (562c). Preterana sloboda prelazi u preterano ropstvo (564a). Tri sastavna dela demokratske dr ave (564cd). Narod (565a). Zastupnik naroda (565c). Kako se zastupnik naroda preobra ava u tiranina? (565d). Tiranin (566a). Kako se tiranin odr ava na vlasti? (566d). Euripid kao hvalitelj tirana (568ab). Optu ba upucena tragickim pesnicima da su miljenici tiranide i demokratije (568c). Narod kao roditelj tiranina i nezahvalnost tiranina prema svom roditelju (568d). KNJIGA IX (T), 571a 592b Nastavak raspravljanja preduzetog u VIII knjizi: tiranski covek (571a). San i zabranjene elje (571ab), nastavak teorije motivacije (IV, 437b 441c) i teorije elja (558d 561a). Eros tiranin du e (573a). Potpun tiranski covek (573bc). Povezanost erotskog i tiranskog (574e). Zlo i beda tiranide (575c). Tiranin uzor nevernog, nepravednog i najgoreg coveka (576b). Tiranin je najnesrecniji covek (576c). Analogije vrline i srece (576cd). Prvi dokaz (577c). Drugi dokaz (580d). Tri soja ljudi: ljubitelji mudrosti, ljubitelji pobede i ljubitelji dobiti (581c). Teorija zadovoljstava (581cd). Orude filozofa su dokazi (582d). Treci dokaz za superiornost pravednog nad nepravednim u podrucju zadovoljstva i srece (583b). Relativna i apsolutna zadovoljstva (583c). Mera ucestvovanja u istini i bicu (585b). Tiranin je najvi e udaljen od pravog zadovoljstva, a filozof najmanje (587a). Udaljenost tiraninovog prividnog zadovoljstva od istinskog zadovoljstva, numericki izra ena i logisticki izvedena (587d). Komentar izvedenog racuna s obzirom na posledice pravednog i nepravednog ivota (588a). Slika ljudskog bica kao mitskog cudovi ta (588bc). Smisao pohvala pravicnih i nepravicnih dela (589ab). Poreklo morala i prava (589 cd). Um kao vod ivota (591c). Onticki status umne, uzorne dr ave (592b). KNJIGA X (I), 595a 621d Zakljucna kritika mimeticke umetnosti (595a 608c), nastavak kritike preduzete u II knjizi (377a 383c) i III knjizi (386a 398b). Skica teorije ideja (596a), ideje kreveta i stolova. Umetnik cudotvorac (596cd). Tri kreveta (597b). Svaka je umetnost daleko od istine (598bc). Ve tina podra avanja i znanje, s pogledom na tragediju i njenog vodu Homera (598e). Da li mimeticki pesnik popravlja ili kvari ljude? (600c). Podra avalac dopire samo do pojavne strane stvari, a samu stvar ne razume (601c), ne poznaje ni njeno su tastvo ni njenu svrhu (602a).

Ako u tome ne uspeju. Opis izbora novih ivota (619bc). Povratak du a i pripreme za ponovno radanje (620de). Svaku stvar razara prirodeno joj zlo i beda (609ab). Mimeticka umetnost je bezvredna. Jedino razumni deo du e (logistikon) mo e. Sudenje du ama umrlih (614c). besmrtnosti du e (611a). niti se smanjuje niti povecava (611a). Neizbe nost delovanja tudih emocija na na e (606a).410 Podra avanje je igra (602b). Treci Sokratov poucni komentar (62led). Slikarstvo se zasniva na gre kama cula vida (602d). za njih kao takve nece biti mesta u pravicnoj dr avi (608ac). i na koje svojstvo du e je ta moc usmerena? (602c). Uzorna dr ava prihvata samo one pesme koje su himne bogovima i dobrim ljudima (607a). Najte a optu ba: umetnost mo e da pokvari i odlicne ljude (342c). Cetiri kardinalna poroka: nepravicnost. Koje se naravi mogu lako podra avati. . Sudbinski reb (618a). Poroci ne usmrcuju du u (609d). neumerenost. Prava priroda du e (611e). Nastavak Erove price (619b). izabrale svoje nove ivote (620a). Drugi Sokratov poucni komentar (619de). Letino polje. Pesnicima i ljubiteljima poezije treba dopustiti da se brane najboljim razlozima za koje znaju. merenjem i racunanjem. stra ljivost i neupucenost (609c). Broj du a je konstantan. Eru (614b). Vrli ljudi su toliko slicni bo anstvu koliko je to moguce (613ab). Ponovno radanje. Kosmologija (616c 617d). Izgled du e dok je u zajednici s telom (611c). Uzorci ivotnih formi (618ab). Nagrade za vrlinu koje dolaze od ljudi (613b). Ispa tanje tiraninove du e (615d). Nastavak Erove price: kako su nekada slavne licnosti. Rec device Lahese. koje je saznanje najva nije? Princip sredine (619a). Putovanje du a umrlih (616b). da ispravi gre ke cula vida (602de). Sokratov poucni komentar (618c). Stara nesuglasica izmedu filozofije i pesni tva (607b). Pravicno je govoriti da i takve nagrade postoje (613e). Mit . Nagrada za vrlinu u empirijskoj egzistenciji du e (612b). pijenje vode iz reke Amelete (621a). (607d). a koje ne? (603c). vezuje se za bezvredno i rada ono to je bezvredno (603b). Izvodenje dokaza za besmrtnost du e (608de). U cemu je moc kojom podra avanje impresionira. kceri Anankine (617d). Erovo budenje (621b). Nagrada za vrlinu (608c). Zakljucak .

Konsultovani su sledeci prevodi: na engleski jezik. Gallimard. Kao osnov za ovu reviziju Vilharevog prevoda uzeto je Barnetovo postavljanje grckog teksta Platonove Dr ave (Ioannes Burnet. Leipzig. Neka mu ovde bude izra ena zahvalnost na njegovom dugogodi njem radu na prevodenju Platonovih tekstova. 1941. La Republique (Oeuvres completes de Platon. V.POGOVOR NOVOM IZDANJU DR AVE Albin Vilhar. Egunova. Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis. Martin Kuzmic. pogotovu u onom gde prevodioceva licentia poetica mora biti ogranicena potrebom za to adekvatnijim strucnim preno enjem izvornog teksta na jedan drugi jezik. Zagreb 1942. Platon. The Collected Dialogues. VI i VII knjizi (iznova je prevedeno pribli no 15% 20% 413 . 1950). on nije mogao da vidi kolike su i koje izmene izvr ene u njegovom prevodu. Princeton Universitv Press. Otto Apelt. Platonis opera. u svetu ustanovljena praksa da se prevodi klasicnih tekstova revidiraju i. II. Der Staat. Bastien. Leon Robin. pobolj avaju kako bi i ona skrivena znacenja izvornog teksta do la do izra aja u jednom jo premalo filozofski izgradenom jeziku kao to je na . A. prevodilac Platonove Dr ave. Tomus IV. na ruski jezik A. Isto je tako potrebno ispravljati. Matica hrvatska. pravednosti. preminuo je leta 1975. Pari 1922. posebno na lepom jeziku kojim je nastojao da Platonovu misao prenese na im citaocima. Socinenija. B. pp. na nemacki jezik. L' ctat ou la Republique. Gosudarstvo (Platon. to je moguce vi e. Plato's The Republic. 327 621. Manje izmene Vilharevog prevoda izvr ene su u I. Na alost. Tom 3 (1). siebente Auflage. 1973). na francuski jezik. Jowett. Moskva 1971). medutim. N. Respublica. Paul Shorey Republic (Plato. kada je rad na reviziji njegovog prevoda bio pri zavr etku. to je u prevodilackom poslu neizbe no. Dr ava ili . Odavno je. godine. 1903). na hrvatski jezik.

vr ene su manje terminolo ke ispravke. Imenski registar.teksta). koji je sastavio pok. Vilhar. Dr Branko Pavlovic SADR AJ Dr Veljko Korac: Platonov ideal jedinstva filozofije i politike V DR AVA ILI . koji nije iznova prevoden. U tekst su. takode naknadno. unete numericke oznake. Napisani su novi komentari i obja njenja za svaku knjigu Dr ave ponaosob. VII. koje upucuju na odgovarajuca obja njenja i komentare. 1975. U preostalom delu teksta. A. Vece izmene izvr ene su u III. uz uno enje recenica koje su na nekoliko mesta bile ispu tene. koje poticu iz Stefanusovog izdanja. PRAVICNOSTI Knjiga prva 3 Knjiga druga 36 Knjiga treca 66 Knjiga cetvrta 103 Knjiga peta 136 Knjiga esta 174 Knjiga sedma 206 Knjiga osma 237 Knjiga deveta 268 Knjiga deseta 295 Imenski registar 327 Obja njenja i komentari teksta 339 Tematski pregled Platonove Dr ave 406 Dr Branko Pavlovic: Pogovor novom izdanju Dr ave 413 V*t . IV. zadr an je uz izvesne ispravke i skracenja. Napisan je i tematski pregled sadr aja Dr ave i dodate su uobicajene alfabetske oznake za svaku knjigu. IX i X knjizi (iznova je prevedeno 45% 60% teksta). a predstavljaju neku vrstu obaveze za svakog izdavaca Platonovih tekstova. Novembar. Takode su ispravljene i one tamparske gre ke koje su u prethodnim izdanjima promakle. Na margine teksta naknadno su stavljene alfabetske oznake.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful