Velika filozofska biblioteka Osnivac VUKO PAVICEVIC Redakcioni odbor MIHAILO ÐURIC, DANILO N.

BASTA, ZDRAVKO KUCINAR, VLADIMIR MILISAVLJEVIC, CASLAV KOPRIVICA, TIODOR ROSIC PLATON DR AVA PETO IZDANJE Preveli Dr ALBIN VILHAR Dr BRANKO PAVLOVIC Predgovor Dr VEUKO KORAC Obja njenja i komentari Dr BRANKO PAVLOVIC

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD, 2002.

Naslov originala ....O. ........ (. pe.. d..a...) JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA Tomus IV, Respublica Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis, 1903. Filozofski rakultat S.r.j.vo F 1) 643 10 U 32.01 COBISS «9 PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I POLITIKE On je prvi, a mo da i poslednji, smatrao da dr avom ne treba da upravljaju najbogatiji, najcastoljubiviji ili najlukaviji, vec najmudriji. Shelley Starohelenski svet nije mogao ostaviti lep e i monumentalnije svedocanstvo svoje mudrosti nego to je Platonova Dr ava i Platonova filozofija uop te. Moglo je biti dubljih neposrednih zahvata u dijalekticku zakonitost sveta (Heraklit), vi e sistema i irine u naporima da se neposrednim analogijama dokuci tajna materijalne strukture sveta (Demokrit i atomisti), dubljeg postavljanja logickih pitanja ljudskom mi ljenju (elejci), vi e smisla za konkretnost, za strogo i sistematsko ispitivanje cinjenica, za kriticnost i racionalne sinteze naj irih razmera (Aristotel), ali niko kao Platon nije docarao onu osobitu snagu i lepotu helenskog nacina mi ljenja, onu gotovo neobja njivu daro\dtost starih Helena da neposredno i sa nadahnucem tra e velike istine o-sVetu i coveku koja im je zauvek osigurala prvo i najistaknutije mesto u istoriji filozofije i nauka. I upravo to nas osvaja u Platonovim delima, time nas on stalno vraca dobu u kome je iveo i mislio, time nas uvodi me<tu svoje sabesednike i prijatelje, na tvrdo ali plodno tlo Atine, glavnog politickog, kulturnog i umetnickog sredi ta celog helenskog sveta. Time nas on pribli ava ivoj slici stvarnosti, od koje nas deli velika vremenska udaljenost, ali koja je ipak toliko prisutna u na em dana njem kulturnom razvitku da joj se uvek moramo vracati kao nenadma nom klasicnom uzoru. Istorijska pozadina ove slike dose e i dalje u pro lost od Platonovog doba, iako je, kao to se vidi u sedmoj i osmoj knjizi Dr ave, Platon modelirao svoj ideal dr avnog uredenja prema onim dr avnim uredenjima koja je imao neposredno pred ocima, a pre svega prema dr avnim uredenjima Atine, Sparte i Sirakuze. Platon se u svojim delima ne osvrce mnogo

na dogadaje u pro losti, ali je jasno da se njegova filozofija V

rodila iz tih dogadaja i da se ne mo e uop te shvatiti ako se to zanemari. On i Aristotel doista se pojavljuju kao eteoci duge istorijske setve na njivi helenskog narodnog rvota i kao veliki sredivaci narodne duhovne imovine, i u njihovoj sintezi, kao u lepo rasporedenoj riznici, objektivi u se istorijske moci helenskog duhovnog ivota i svaka od njih dobija u njoj svoje pravo mesto.1 Ako malo u e ogranicimo ono to je imalo najveci znacaj za pojavu i razvitak Platonove filozofske misli, a posebno za njegovu moralno-politicku filozofiju i njegovo delo Dr avu, to ce biti otprilike dva stoleca pre Platonovog rodenja ali ona ci^va stoleca u kojima je i stvoreno sve to je najznacajnije kod starih Helena. Uspon starohelenskog dru tva poceo je stvarno sa Solonom (oko 600 g. pre n. e.), koji je bio ne samo veliki dr avnik i reformator vec i jedan od slavne, ali vi e legendarne nego istorijske sedmorice helenskih mudraca. On se pojavio na istorijskoj pozornici kad su velike ekonomske promene pocele iz temelja da potresaju starohelensko patrijarhalno dru tvo i nacin ivota koji je u njemu vladao. Sna na kolonizacija na obalama Sredozemlja pro irila je helenski svet na veliki prostor od Crnog mora do Heraklovih Stubova, od Kirene i Naukratije do Masalije i Olbije2 i na celom tom prostoru poceo je ivi razvoj proizvodnje i trgovine, pocelo je podizanje gradova i gradanskog ivota. Ali to nije zaustavilo krizu koja je uzimala sve vece razmere, niti je popravilo te ak polo aj radnih masa koje su bile izlo ene nemilosrdnoj eksploataciji. tavi e, to je kriza u dru tvenim odnosima postajala dublja, time je gori bio polo aj zemljoradnika i radnika koji su sve vi e padali u nepodno ljivu zavisnost od patrijarhalne zemljoposednicke vlastele. Na jednoj strani, radale su se nove klase trgovaca, zanatlija i raznih poslovnih posrednika i njihova moc je sve vi e rasla, a na drugoj, radne mase u gradu i selu dolazile su u sve te i polo aj zavisnosti od patrijarhalne i novcane aristokratije. Trgovci i zanatlije vodili su borbu za novi sistem dru tvenog i politickog ivota, koji je odgovarao njihovim interesima, ali nisu mogli racunati na uspeh bez podr ke svih slobodnih gradana. Tako su se stvorili savezi koji su imali vanredno veliki znacaj za politicki ivot starih Helena u VI i V veku pre n. e. kad su se klasni odnosi do kraja zao trili i kad su te ke klasne borbe dale vidno obele je svim politickim zbivanjima. . tom ' Dr Milo Ðuric, Aristotelovo eticko ucenje, Glas Srpske Kra

ljevske Akademije", 93, Beograd 1940, str. 113 114. 2 Dr Milo 493_494. * burnom procesu govore ne samo razne dru tveno-politicke teorije iz toga vremena vec i lirske pesme Hesioda i Hibrije, Solona i Teognida, Arhiloha i Alkeja. Radalo se novo dru tvo i ljudska misao je budno pratila taj proces. Patrijarhalna dr ava zemljoposednicke vlastele, sa kraljem na celu, propadala je pod udarcima novih dru tvenih snaga koje su preuzimale vlast u svoje Ðuric, I storija helenske knji evnosti, Beograd 1951, str.

ruke i izgradivale ivot prema svojim interesima. Razume se, nije se to zbivalo jednako u svim politickim centrima. Sparta i dorski centri ostali su neizmenjeni, ali je upravo Atina bila zahvacena najburnijim dogadajima. U njoj su izmedu sredine VI i sredine V veka pre n. e. snage iza kojih su stajali trgovci i zanatlije postigle ogromne uspehe. Uz pomoc narodnih masa, te snage su politicki jacale i postepeno dobijale sve vi e znacaja. Obicajno pravo, po kome se ivelo u patrijarhalnom dru tvu, ustupalo je mesto pisanom pravu i pisanim zakonima uop te. U ivotu starih Helena sve je veci znacaj dobijala gradska dr ava, najoriginalnija i najznacajnija ustanova sistema klasicnog ropstva, u kojoj je jedino i moglo da se stvori ono to se stvorilo za dva ili tri veka. Atinska demokratija najvi e duguje za svoj razvoj dvojici velikih dr avnika i reformatora: Solonu i Klistenu. Prvi je ogranicio apsolutnu moc aristokratije brisanjem dugova koji su radne mase gradskog i seoskog stanovni tva bacali u zavisnost, cak i u ropstvo, a drugi je dovr io ono to je Solon zapoceo ukinuv i patrijarhalnu osnovu podele gradana po krvnim vezama da bi dr avu organizovao po teritorijalnom principu i omogucio svim slobodnim gradanima slobodno kretanje i uce ce u dr avnim poslovima. Solonove i Klistenove reforme ucvrstile su u stvari trgovce, zanatlije i ostale slobodne gradane na racun zemljoposednicke aristokratije, a to je omogucilo da se razvije bujni ivot, kako u oblasti privrede tako i u politici, kulturi, umetnosti i svim drugim oblastima duhovnog ivota. Oduzimanje ovla cenja koja je imao Areopag jo iz doba aristokratske vladavine li ilo je definitivno aristokrati iu svih privilegija koje su se u izvesnoj meri zadr ale i posle Solonovih reformi, a kad su uspe no okoncani persijski ratovi (449. pre n. e.) i kad je Atina zadobila vodeci polo aj medu helenskim dr avama, nastali su najslavniji dani atinske demokratije. To je doba Perikla, doba kad se u Atini najvi e stvaralo, doba pune afirmacije atinskog demosa i nezadovoljstva aristokratije koja izvan Atine tra i i nalazi saveze za borbu protiv demokratskog dr avnog uredenja. Kad se ovako posmatraju istorijska zbivanja koja su dovela do sna nog uspona Atine sredinom V veka pre n. e., ne VII

treba izgubiti iz vida ta je tada bila atinska gradska dr ava. Cesto se govori . atinskoj dr avi i atinskoj demokratij i kao da je rec . tekovinama modernog doba. A evo ta je bila Atina u doba svog najveceg uspona. Povr ina: grad sa lukom (Pirej) i neposrednom okolinom. Stanovni tvo: 300.000 400.000, a od toga samo 40.000 odraslih mu kih gradana sa svim pravima i 80.000 robova. Ostali deo stanovni tva sacinjavali su ene i deca, zatim razni doseljenici sa porodicama. Proizvodacko stanovni tvo: zemljoradnici, robovi, sitne zanatlije. U toj i takvoj dr avi rodio se 428. ili 427. pre n. e. Platon. Pravo ime mu je bilo Aristokle. Osnovne pojmove . ivotu, ljudima, . odnosima medu ljudima i dr avama, . pravima i du nostima gradana, . filozofiji, moralu i svemu drugom to je u lo u bogatu riznicu njegovih saznanja stekao je na tlu Atine u najburnije i najnesrecnije doba njene istorije. Godinu ili dve pre njegovog rodenja umro je Perikle, a ne to posle njegovog rodenja posetio je prvi put Atinu poznati sofist Gorgija. Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastrofalne posledice vec su se te ko osecale u ivotu atinskih gradana. I sasvim prirodno, sve je to imalo veliki znacaj za Platonov misaoni razvitak. Po rodenju, pripadao je dru tvenim slojevima koji su bili najljuci protivnici demokratije. Njegov otac Ariston potomak je atickog kralja Kodra, a majka, Solonovog prijatelja i rodaka Dropida. Kritija i Harmid, najistaknutiji atinski politicari u kasnijoj vladi Tridesetorice, bili su mu ujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci i \>od njegovim uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na celu Akademije, bio mu je necak. Tako je Platon sa svih strana bio okru en uglednim srodnicima i imao prilike, mo da vi e nego ijedan atinski gradanin toga doba, da dobije sve to mu je bilo potrebno za uspe an licni razvitak. Ali po svemu izgleda da su burni dogadaji u godinama Platonovog detinjstva i mladosti ipak vr ili najveci i najneposredniji uticaj na formiranje njegovih ideja. Peloponeski rat, u kome je na jednoj strani bila Atina sa svojom demokratijom, a na drugoj Sparta sa svojom aristokratijom, razvijao se od samog pocetka nepovoljno za Atinu. Prvo je do la kuga, koja je pokosila veliki broj Atinjana, pa i samog Perikla. Ratni neuspesi izazvali su brojne te koce u ekonomskom i politickom ivotu Atine i protivnici demokratije nisu propustili priliku da to iskoriste za svoje politicke ciljeve: s jedne strane, optu ivali su demokratski poredak za sva zla i neuspehe i postavljali zahtev da se sklopi mir sa Spartom, a, s druge, odr avali su tajni savez sa Spartom podrivajuci atinsku dr avu iznutra. VIII Klasni i politicki sukobi sve vi e su se zao travali i postepeno pretvarali u prikriveni ili otvoreni gradanski rat. I sve se to duboko usecalo u svest mladog Platona, koji je budno pratio dogadaje. Celog ivota nosio je u sebi uverenje koje je tada stekao i koje je kasnije izlo io u Dr avi napisav i da ako do vlasti dodu oni koji, u svojoj oskudici, ude za dobrima koja bi bila samo njihova, ubedeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se mo e najvi e nagrabiti, ... tada ce doci do borbe za vlast, pa ce ova borba slicno onome to se dogada u ratu

upropastiti i njihova domacinstva i celu dr avu" (521a). Kao mladic, Platon je do iveo redom sve udarce koje je Atini zadala Sparta i one poslednje koji su definitivno uni tili njenu samostalnost i slavu. Bilans peloponeskog rata, koji je trajao 27 godina, bio je katastrofalan za Atinu: demokratija je pora ena, a aristokrati su iskoristili pobedu Sparte i prigrabili vlast u svoje ruke. U Atini je uspostavljena vlada Tridesetorice, u kojoj su najvidniju ulogu igrali Platonovi ujaci Kritija i Harmid. Platon je tada imao 24 godine, ali je ostao daleko i od te vlade.JTaj svoj stav i dogadaje koji su posle toga usledili objasnio je u svom Sedmom pismu ovim recima: ,,U mladosti sam iskusio isto to i toliki drugi mladi ljudi. Nameravao sam da se odam dr avnim poslovima cim postanem svoj gospodar. Ali onda su se dogodile neke stvari u dr avi. Poredak protiv kojeg su bili mnogi sru en je, a na vlast dode pedeset i jedan covek: jedanaest u gradu, deset u Pireju, kao nadzornici trga i svih administrativnih poslova, a tridesetorica postado e neograniceni gospodari cele dr ave. Neki od njih bili su moji srodnici i prijatelji i odmah su me pozvali da saradujem s njima u dr avnim poslovima kao covek kome ti poslovi i prilice. Tada sam se gorko razocarao, to nije nimalo cudno ako se ima u vidu moja mladost. Nadao sam se, naime, da ce oni uciniti kraj bespravlju i nasilju i da ce zavesti pravednu upravu. Bri ljivo sam pratio ta rade. I ta sam sve morao videti? Ti ljudi su za veoma kratko vreme postigli da je raniji poredak izgledao ljudima kao pravo zlato. Izmedu ostalog, moga prijatelja Sokrata, vec postarijeg coveka, koga ja bez ikakva ustezanja nazivam najpravednijim covekom svoga vremena, hteli su da po alju da sa jo nekolicinom drugih uhvati jednog gradanina i povede ga na gubili te, kako bi ga, bez obzira hoce li on to ili ne, ume ali u svoje politicke poslove. AH Sokrat ih nije poslu ao, vec je vi e voleo da se izlo i opasnosti nego da IX

postane saucesnik u njihovim zlodelima. Kad sam sve to video i jo mnoge druge stvari koje nisu bile ni ta manje krupne, razgnevio sam se i okrenuo od te bede. Medutim, posle kratkog vremena sru ena je vlada Tridesetorice i s njome ceo poredak. Mene je opet, iako sada slabije, ponela udnja da se odam javnim i dr avnim poslovima. Istina, i u tom rastrojenom nemirnom vremenu dogodile su se mnoge stvari koje su mogle izazvati ogorcenje, i nije za cudenje to su neki iskoristili revoluciju da se osvete svojim licnim neprijateljima. Ipak su oni koji su se vracali iz progonstva bili veoma umereni. Ali, po nekom zlom. udesu, neki od vlastodr aca opet pozovu pred sud onog istog Sokrata, mog prisnog prijatelja, na osnovu veoma zlocinacke optu be koja bi se mogla odnositi na sve druge pre nego na Sokrata. Kao bogohulnika optu ili su ga jedni, a drugi osudili i pogubili to nije hteo, dok su jo sami iveli u bedi izgnanstva, da ucestvuje u bezbo nom zatvaranju jednoga od njihovih prognanih prijatelja. Posmatrajuci te dogadaje i ljude koji su tada upravljali politickim ivotom, a isto tako i zakone i obicaje, cinilo mi se, to sam dublje gledao u stvari i sve vi e zalazio u godine, da mi je sve te e da se uspe no bavim dr avnim poslovima. Video sam, naime, da to nije moguce bez prijatelja i pouzdanih saradnika, a takve nije bilo lako naci medu onima koji su vec dotad bili u politickom ivotu, jer se u na oj dr avi vi e nije upravljalo po obicajima i pravilima na ih predaka, a bilo je nemogucno da tek sticem nove prijatelje bez suvi e velikih te koca. Osim toga, pisano pravo i moral pogor ali su se u neverovatnoj meri. Ako sam, dakle, isprva izgarao od udnje da udem u politicki ivot, mene je, kad sam osmotrio te prilike i video da se sve kovitla, uhvatila na kraju vrtoglavica. Nisam, istina, prestao da razmi ljam kako bi se mogle pobolj ati i te prilike i celokupno dr avno uredenje, ali sam za delatnost ocekivao pravi trenutak. Na kraju, uverio sam se da sve postojece dr ave imaju rdavo uredenje, jer je u njima stanje zakona gotovo nepopravljivo ukoliko ne dode do nekih energicnih poduhvata kad za to budu pogodne prilike. I tako sam bio doveden do toga da tvrdim u slavu filozofije da se pomocu nje mo e saznati sve to je pravicno u ivotu dr ave i pojedinca i da se, prema tome, ljudski rod nece osloboditi nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi . i valjani predstavnici filozofije, ili dok se upravljaci dr ava, nekim bo anskim promislom, ne pocnu baviti filozofijom." (324, 325, 326). U ovom svedocanstvu iz kojeg se obicno uzimaju najva niji podaci . Platonovom ivotu i radu3 narocito je znacajno ono to Platon govori . Sokratu, jer se prilicno jasno vidi kako je njemu te ko pala Sokratova smrt. Uz to, vidi se kako je neosnovano i nepravedno optu ivati Platona za odr avanje veza

sa vladom Tridesetorice samo zbog toga to mu je Kritija bio ujak. Po onome to Platon govori . Sokratu jasno je da je Sokratova smrt cak presudno delovala na sav njegov dalji ivot i rad. Sokrata je Platon upoznao kad mu je bilo 20 godina i odmah se priklonio njegovoj filozofiji. Pre toga mu je ucitelj filozofije bio cuveni sofist Kratil koji je Heraklitovu dijalektiku sveo na relativizam i sofistiku i time dosta doprineo da Platon kasnije postane o tar protivnik Heraklitove dijalektike. Napustiv i Kratila, pri ao je elejskoj koli, koja mu je bila bli a, ali ni tu nije na ao sve to je tra io. Tek kad je Sokrata upoznao, na ao je upori te za svoj filozofski razvoj. Narocito je kod Sokrata cenio odlucnost i doslednost u borbi protiv sofista, pa je upravo zbog toga upotrebio antitezu Sokrat sofisti za razvijanje sopstvenih ideja. A to je ucinio iz vi e pobuda. Pre svega, cinuo mu se da ce najbolje afirmisati Sokrata i svoje sopstvene filozofske ideje ako razvije kritiku sofista; zatim, Sokrat mu je bio ne samo nedosti ni uzor savr enog mudraca vec i uzor licnog heroizma. Mogao je, dakle, bez ikakve rezerve da stavlja u usta Sokratu svoje sopstvene misli, iako je oti ao dalje od svog ucitelja. I u Dr avi se lepo vidi kako on predstavlja Sokrata u svojim dijalozima. Istoricari filozofije, helenski i razni drugi istra ivaci veoma su bri ljivo ispitivali sve to ima nekog znacaja za Platonov vot i misaoni razvitak. Zna se da je napustio Atinu posle Sokratove smrti, ne samo iz straha to je bio Sokratov dak vec i iz velike tuge to je izgubio ucitelja. Prvo je otputovao u Megaru da upozna Euklida, zatim je bio u Kireni, u Africi, gde je izucavao matematiku kod cuvenog matematicara Teodora, koji se javlja u nekoliko njegovih dijaloga. Veruje se da je ovom prilikom posetio i Egipat. Po povratku u Atinu (smatra se da je tada napisao Apologiju Odbrana Sokratova) sav se 3 Od 13 pisama koja su se sacuvala kao Platonova, samo tri (6, 7, 8) uzimaju se kao potpuno autenticna. Sedmo pismo se nikada nije dovodilo u sumnju i slu ilo je kao osnova Platonove biografije.

da bude prodat kao rob. Pitagore i Sokrata. sahranjen je u neposrednoj blizini Akademije. na ao se poznanik koji ga je otkupio i pustio na slobodu. e. sve do 529. Ali ta se iluzija brzo sru ila. drugo. dakle preko devet stoleca. Ali ocekivanja su opet ostala neostvarena. Iako je Platonov ivot bio prilicno buran. Po svemu sudeci. Platonova kritika nepravicnosti i tiranije toliko je razjarila tiranina Dionisija. Poznanstvo sa siraku kim tiraninom Dionisijem izazvalo je kod Platona iluzije da bi mogao uticati na dr avne upravljace da uspostave dr avno uredenje po njegovim idejama. Spojiv i na originalan nacin uticaje Parmenida. njegovim delima. da je Platon. koja je svoju delatnost nastavila kroz sve oluje koje su potresale anticki svet..posvetio predavanju svog filozofskog ucenja. a. e. . a njegov misaoni razvitak dosta neujednacen. na nagovor Dionisijevog brata Diona (368. Iskustvo sa tiraninom Dionisijem ipak nije obeshrabrilo Platona. ukljucujuci i Dr avu. a zatim rimski. njegovo uverenje da samo filozofi mogu biti dobri upravljaci dr ava kao da je ostalo nepokolebljivo i on ne samo to se trudio da to uverenje izlo i i obrazlo i u svojim delima. on je u istoriji starohelenske filozofije zauzeo mesto izmedu Sokrata i Aristotela. Tako je samo srecna okolnost spasla Platona od tragicne sudbine da ivot zavr i u ropstvu i da tako plati te ki danak za svoje uverenje da kraljevi mogu postati filozofi i da filozofija. uzornoj dr avi. Ono prvo mu je i po lo za ruXII kom. da bi ispitao mogucnosti ostvarenja svojih ideja u politici. I on je doista ogranicio svu svoju delatnost na Akademiju. e. Na srecu Platonovu. Medutim. i kada danas sudimo . Kad je umro. koji je na recima bio naklonjen Platonovim filozofskim idejama. U njoj je do smrti okupljao najtalentovanije filozofe. moramo imati u vidu tu cinjenicu kao to moramo poznavati istorijske uslove i okolnosti koje su imale presudan znacaj za formiranje njegove .). samo to je ovog puta bio ka njen Dion bio je prisiljen da ide u progonstvo. Justinijanov dekret koji je zabranio rad Akademije bio je ujedno dekret kojim je definitivno dokrajceno trajanje anticke filozofije. ipak se mo e reci da je on od pocetka do kraja ostao veran svom nastojanju da izgradi sistem idealizma i da u praksi poka e mogucnost ostvarenja svojih ideja . pre n. po tiraninovom nagovoru. Stvorio je prvi celovit sistem idealizma u istoriji filozofije i nije bez razloga Lenjin nazvao idealizam Platonovom linijom u filozofiji". posle nekog vremena za eli da poseti Ju nu Italiju: jedno da bi bolje upoznao rad pitagorovaca. tavi e. njegov ucenik i potonji kriticar. godine n. sama po sebi. Posle svih tih neuspeha u nastojanjima da pronade mogucnost za ostvarenje svojih ideja . ili 347. vec je jo dva puta putovao na Siciliju. najpre grcki. bio uhvacen i izveden na trg robova. pre n. cemu nam najbolje govori Dr ava. a u ovom drugom nije imao nikakvog uspeha. medu kojima je bio i Aristotel. mo e urazumiti vladare da uspostave najbolje dr avno uredenje. idealnom uredenju dr ave Platon je mogao da nade jedinu utehu u Akademiji. i 361.. godine 348.

i koliko Platon ula e truda da svojim delima udahne ivot i lepotu. a ako ih upita da shvati ne to od onoga to se govori. a dijalog je smatrao najlep im i najpodesnijim oblikom knji evnog izraza. a u svom Fedru gde raspravlja . Platon je svoje misli kazivao pesnickim stilom. * Dr Milo Ðuric. a s kime ne. Jer. Iako mo da nema one umetnicke vrednosti koju ima Gozba. Fedre. str. svagda kazuju jedno te isto. pa se ne zna s kim treba govoriti. I upravo zahvaljujuci uvodenju dijaloga obicni svakodnevni ivot tek je u Platonovim spisima dobio svoj izraz i tek iz njih neposredno struji miris atickog ivota"4. pismo ima u sebi ne to cudnovato i u tome ono zaista lici na slikarstvo: ta i proizvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su ivi. I Dr ava je napisana u obliku dijaloga.licnosti i za sve ono to ima bilo kakvog znacaja za nastanak njegovih dela. Istorija helenske knjilevnosti.o valjanom nacinu govorenja i pisanja". A potom: kad su jedanput napisana. 567. On je dosledno be ao od mrtvog slova na hartiji. oni sasvim dostojanstveno cute. svaka rec tumara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razumeju kao i onima kojima nije namenjena. ipak sjajno ilustruje kako su se u Platonu sjedinili pesnik i mislilac. A zlostavljana i nepravicno ru ena uvek treba roditelje kao pomocnika: jer sama niti mo e sebe odbraniti niti sebi pomoci.. . ili Fedar. pokazuje kako se mo e naci iva rec u knji evnom stvaranju i izra avanju: Sokrat. I to si sasvim pravo rekao. Isti je slucaj i kod slova: covek bi pomislio da govore kao da ne to razumeju. Fedar. ali ako ih ne to upita . Smatrao je da dijalog pru a najvi e mogucnosti da se pisana rec pribli i ivoj raspravi medu ljudima. evo.

da se svakome s kim se vodi razgovor prizna pravo da se izrazi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svom odredenom odrecnom odgovoru. . njegovih uverenja. Istorija filozofije. 183. duh urbaniteta" koji le i u osnovi uctivosti. Ali dijalo ki oblik izra avanja privlaci svojom lepotom. XIV Kultura". slobodnog. 151. Taj urbanitet nije po teda. Kao to Hegel ka e. Kultura". Misli na ivu rec onoga koji zna. pa se ne mo e uvek tacno znati koja od njih govori u ime Platonovo. ili. prvog spisa Platonovog. iako se sudaraju oprecna mi ljenja. njegovoj filozofiji i da izrazimo njen tacan prikaz". i ume sama sebe da brani i zna govoriti i cutati s kojima treba. razgovoru u kome nastupaju licnosti kao licnosti. iako je izvesno da glavne misli Platonove kazuje Sokrat. atickog gradanina koji umno razvija svoje misli. str. prevod dra Milo a Ðurica. Beograd 1955. 5 Fedar.Sokrat. a cija bi ive. Ne sme se olako tvrditi. vec sadr ajni duh samosvesnog. on sacinjava ljupkost Platonovih dijaloga. kako Hegel ka e. koji ume da se vlada". A ta? Drugu rec da ogledamo. misaona licnost. str. II. da se vlastiti govor u poredenju s izja njenjem drugoga smatra za subjektivan. Beograd 1964. vec najveca otvorenost. istupa svetski covek. Osim Apologije. taj oblik nam ote ava da steknemo pravu predstavu . LX. protivrecenju.) I pored sve odlucnosti izra avanja priznaje se i da je drugi razumna. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje u du u onoga koji uci. kako bi Hegel rekao. a od svega je najlep e to tu. Nije to ni u kom slucaju samo forma ophodenja. svi ostali spisi su dijalozi. jer tu se radi . niti drugome upadati u rec."6 U Platonovim dijalozima se sabesednici doista medusobno po tuju kao licnosti. ne samo na koji nacin postaje nego koliko je po prirodi bolja i mocnija od ove? Fedar. Te koca je i to to Platon u svojim dijalozima uvodi u raspravljanje Sokrata i druge osobe. Fedar. 184. Koja je to i kako veli da postaje? Sokrat. a ne objektivan razum ili um koji raspravlja sa samim sobom. Hegel ga opisuje ovim recima: Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugome priznaje potpuna licna sloboda njegove savesti. 6 Georg Vilhelm Fridrih Hegel. To je duh slobodnog gradanina."5 se pisana rec mogla s pravom obele iti kao senka Platonova pisana rec je zaista kao senka ive". ovoj rodenu sestru. (Mnogo cega je tu to mi smatramo cistom ironijom. 150.

Tako je doista i u Dr avi. stvar ne treba da bude iscrpena. a Polemarh je sin Kefala. u konverzaciji ono to se ka e slucajno je povezano. u svom razmi ljanju ide sam za sebe i svemu tome daje samo spolja nji obrt da bi ga izlo io u obliku pitanja. zatim odbrana Sokratova i pisma. To i daje Hegelu povoda da . A njihov spisak je prilicno zama an. 151. pravilo je pri tome da svaki slobodno izra ava ono to mu pada na pamet. 3-^t). vecinom su pitanja usmerena na to da drugi odgovori da ili ne. upravnik Aleksandrijske biblioteke. docnije. da u celini ima 36 spisa i 56 knjiga. koji nigde ne popu ta u jacini i zanimljivosti. i treba da je tako. a subjektivnost konverzacije ^i cezava. Platonovom izlaganju ka e: Taj dijalog nije konverzacija. koji je u Atinu do ao iz Sirakuze. Trasimah je poznati sofist. Prvo razvrstavanje izvr io je Aristofan Vizantinac. Ova klasifikacija je najpriznatija dosad. oblik slucajnog razvoja. Medu njima je i Dr ava. osnovna ideja se izvodi dosledno u svih deset knjiga. slika i asocijacija. novopitagorovski filozof Trasil pro irio je spisak na 36 dela. Oxford 1953. Iako ima raznih odstupanja. vodile su se mnogobrojne i ive rasprave (koje jo i danas nisu okoncane) i . od kojih je 34 dijaloga. Ljudi ele da se zabavljaju. Trasimahom. ali neki dovode u sumnju autenticnost nekih spisa te se njihov broj cesto smanjuje. Prema uvodu. jer ide tamc-amo."7 U Dr avi se takav dijalog doista vodi kao i u drugim Platonovim delima. izvlaci rezultate. . Platonovi dijalozi imaju katkad i takav nacin razgovora. proizvodaca oru ja. medutim. str. Glaukon i Adeimant su braca Platonova.. izvodi zakljucke. Medutim. Videti: David Ross {Plato's Theory of Ideas. u tome ima slucajnosti. Zbog toga sporedni elementi ne zasenjuju ono to je najhitnije u sadr aju izlaganja. 7 Ibid. Sokrat govori. rezonovanje se raspodeljuje na razne osobe. Medu njima se vodi iv razgovor. po Trasilu. Autenticnost Dr ave nikada nije dolazila u pitanje.8 Ipak se uzima. redosledu kojim su napisani. Polemarhom. Polazilo se od raznih gledi ta i primenjivali su se razliciti kriterijumi njihove klasifikacije. Izgleda da je dijalog najpodesniji da se njime izlo i neko rezonovanje.a Sokrat govori ono to sam Platon najvi e eli da ka e. autenticnosti spisa i . gde Sokrat raspravlja s Glaukonom. Otkako je konstituisan corpus platonicum. Adeimantom i jo ponekim drugim koji ka e po koju rec. On je uzeo u obzir 14 dijaloga i pisama. kod Platona ukupno uzev postoji lep dosledan dijalekticki razvoj. oni se pretvaraju u razvijanje stvari.

10 Karl Popper. XVI Medutim.. dok je jo bio pod uticajem Sokratovog ucenja. proizvoljnosti i predrasuda. u drugu grupu spisi napisani u doba Platonovog osamostaljivanja i veoma estoke borbe protiv sofista. Fedon i Fedar). Zbog toga u mi ljenjima . Epicure. Neki savremeni filozofi i sociolozi misle da uzrok tome treba tra iti pre svega u predrasudama prema idealizmu. dru tvu . bez ikakve osnove je tvrdnja da je Platon . vec i veliki istra ivacki duh ispod cijih idealistickih spekulacija i utopija sna no izbija duboki smisao za konkretna posmatranja i ispitivanja. idejama i u skladu s tim ucenjem sve ostale delove svog filozofskog sistema. pa je umovanjem na temelju iskustva do ao do zakljucaka s kojima stvarno pocinje razvitak naucnog saznanja . Ali upravo ovo Platonovo visoko svojstvo. Tako Leon Roben smatra da je malo izraza koji su optereceni predrasudama svake vrste kao to je izraz idealizam i da se u odnosu prema idealizmu toliko preteruje da se cak smatra da je nemoguce da neka politika sa idealistickom inspiracijom mo e imati bilo kakvog naucnog znacaja. pokazuje upravo suprotno od ovoga: ili je Platon primenio svoj idealisticki metod.Prema dosada njem izucavanju Platonovih spisa.10 9 Leon Robin. Kriticka analiza Platonovih dela. Gozba. The Opeen Society and Its Enemies. La pensee hellenique des origines . obicno se smatra da su oni napisani u cetiri razlicite faze Platonovog misaonog razvitka i stvaranja: u prvu grupu idu spisi mladog Platona. na koga su se uvek ugledali idealisticki mislioci. Princeton 1950. Roben se trudi da upravo na primeru Platona poka e koliko se u njegovim delima preplice posmatranje stvarnosti sa filozofskim razmatranjem" i koliko je Platon sociolog koji nikada nije prestao biti filozof"9. tako da se cesto i ne primecuje od idealistickih spekulacija. I. Platonu ima raznih jednostranosti. str. Pari 1942. pa nije do ao ni do kakvog drugog cilja nego do svog sistema ideja. ostalo je vi e ili manje u senci njegova idealizma. 178 179.uspe no primenio svoj idealisticki metod u analizi covekovog dru tvenog ivota"11. str. Platon nije bio samo filozof velikog pesnickog nadahnuca. ili je pokazao urodeni smisao za konkretno istra ivanje. U istom smislu Karl Poper tvrdi da je Platonova sociologija genijalna me avina spekulacije i o troumnog posmatranja cinjenica" i da je Platon izlo io veliki deo svoje sociologije u tako tesnoj vezi s etickim i politickim zahtevima da se elementi deskripcije uveliko gube iz vida. odbacujuci takav stav prema idealizmu. u doba njegovog najvi eg uspona (Dr ava. koje je va no za objektivno utvrdivanje njegovog stvarnog znacaja u istoriji filozofije i nauka. kad je on izgradio svoje ucenje . u trecu grupu oni koji su nastali u doba Platonove pune zrelosti. 119. koja stvarno zapocinje vec sa Aristotelom. u cetvrtu grupu dela koja je Platon napisao u starosti.

uzdigne iznad svega culnog odvelo ga je u jednostranosti idealizma koje su nesavladive. da bi pokazao kako se zaista mo e stvoriti idealna dr ava s filozofima na celu. bila je u stvari polazna tacka Platonova kad je on poceo da pi e Dr avu. A to je vec Aristotel najodlucnije kritikovao. i realnog sveta. ideju. Tako 11 Karl Popper. Ta misao. Zamisao Dr ave. A to pokazuju i svi ostali Platonovi spisi. iako savremena nauka pokazuje dosta razumevanja za Platonovu izuzetnu ljubav prema geometrijskom zakljucivanju i tra enju nepromenljivog u promenljivom. 2 XVII . a Hegelovo gledi te usvojili su i mnogi drugi. koji pobuduje na a cula i . njegovo strasno nastojanje da pojam. kao i cela Platonova moralno-politicka filozofija. odajuci sva priznanja svom ucitelju. str. Platonu je jedini cilj da savlada relativizam saznanja i da se iznad ogranicenosti cula uzdigne do nepromenljivih ideja. vec sadr ajno umovanje. Ma koliko bila velika zasluga Platonova to je na ao mogucnosti da unese geometrijsko zakljucivanje u svoj nacin filozofiranja. 37. Tako su obogotvoreni op ti pojmovi i pretvoreni u realna bica. Hegel je izgleda prvi shvatio da Platonova politika nije plod ma te. ili dok se upravljaci dr ava nekim bo anskim promislom ne pocnu baviti filozofijom". Platon*pada u bezizlazne te koce cim hoce da spekulacijom obrazlo i i objasni veze izmedu zami ljenog sveta ideja. ibid. kome je moguce iskustvo. koji je prikazao kao jedinu stvarnost. Sedmom pismu. Upravo Dr ava pokazuje kako se kod Platona jedno mesa s drugim: ma tovita spekulacija sa izrazitim smislom za uop tavanje iskustvenih podataka. koji je napisao i to da se ljudski rod nece osloboditi nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi i valjani predstavnici filozofije. cesto nam se prikazuje kao poetsko ma tanje.u antickoj Grckoj. koju smo vec imali prilike da upoznamo u Platonovom tzv. Argumenti za ovakva gledi ta tra e se i nalaze kod samog Platona. ali koji za Platona nije ni ta drugo nego prolazna senka i varka.

gradska dr ava. mo e se jeci da se u staroj . to se vidi i po toku Platonovih izlaganja u Dr avi. a politicka pitanja s moralnog gledi ta. vec i onim idejama protiv kojih Platon istupa. prvo."' 2 Ova gledi ta zaslu uju punu pa nju. polis. koja je u ovom ili onom obliku potrajala sve do pocetka moderne epohe. kao to s razlogom istice Ernest Barker: ucenje . i tako modelira ideal Dr ave prema iskustvima stecenim u najburnije vreme grckog politickog ivota. a zatim jedan novi svet koji je na ao svoj izraz u rimskoj dr avi. ta je u stvari osnovno pitanje kojim se Platon bavi u Dr avi? Da li je tu rec samo . Dover Publications. Tako nam Dr ava u celini omogucuje da shvatimo kakvo je bilo starohelensko poimanje politike. Inc. dr avi braneci svoje osnovne teze. pravicnosti. 6 7. 13 Ernest Barker. London 1917. ali jo i vi e od toga kako i na temelju cega se branila teza . svih odnosa u dr avi i celokupne politicke delatnosti. pre ivljavala svoju krizu. neraskidivom jedinstvu politike i morala. Vec na prvim stranicama Dr ave citalac se suocava s diskusijom . Aleksandrov kosmopolis. kao pojedinac. 239. kad je do ivela radikalnu kritiku u delima Makijavelija. dr avi. jer isticu konkretnost Platonove politicke filozofije i njenog istra ivackog karaktera. kad je najoriginalnija i najznacajnija tekovina antickog dru tva. ali nas Dr ava ne privlaci samo onim to Platon ka e . Tipicno starohelensko shvatanje politike svodi 12 Ernest Barker. str. koja pocinje raspravljanjem .. moralu razmatraju se s politickog gledi ta. Platonu i njegovim prethodnicima da Platonova Dr ava nije grad koji ne postoji. U Dr avi Platon istupa istovremeno kao filozof i kao umetnik. jedinstvu politike i filozofije. moralu. XVIII se u stvari na ovo: buduci da covek. iznad svega te i najvi em dobru. tome da je politika u staroj Grckoj bila trilogija. koja je toliko karakteristicna za Platonovu Dr avu. pravicnosti zanimljive su za ocenu antickog poimanja politike. Pitanja . jednom postulatu njegove filozofije. kako pojedinacno tako i dru tveno. tj. str. i dr avna zajednica te i tom istom. zakonima i ucenje . pravicnosti. pa je prema tome najvi e dobro najvi i ideal ivota u dr avi. New York 1959. vec grad koji se zasniva na postojecim dr avnim uredenjima. da bi na njenim ru evinama izrastao. ili ima razloga da se veruje da je Platon ozbiljno prikupljao iskustva grckih i drugih dr avnih uredenja da bi na temelju njih izgradio projekt najboljeg moguceg dr avnog uredenja? Pouzdane odgovore na ova i slicna pitanja ne bismo mogli dobiti ukoliko ne vodimo racuna . To je smisao anticke iluzije . The Political Thoughl of Plato and Aristotle. Platonove teze . tavi e. 13 Uostalom.Ernest Barker pi e u svojoj poznatoj studiji . Greek Political Theory. ucenje . Brani se shvatanjt da je pravicnost glavna i najva nija od svih vrlina i da je kao takva temelj cclokupnog ivota.

Zato neki zakljucuju da je Dr ava verovatno najizgradenija monografija . Istina. Platon polazi izdaleka i izla e sofisticka gledi ta . Nasuprot njihovom stavu da su ljudi pravicni samo zato to ne mogu ciniti nepravdu. kako za ljude tako i za dr ave. op. jer u dr avi uvek gleda uvecanog coveka. s druge. koju zasniva na principu podele rada. cit. Platon iznosi argumente za svoje gledi te da je pravicnost bolja od nepravicnosti. to jest da su pravicni protiv svoje volje (359b). Uzor idealnih dru tvenih odnosa Platon izgraduje po analogiji sa ljudskim organizmom. 2* . Otuda se dr avi i prilazi kao moralnoj ustanovi. u doba najveceg uspona gradske dr ave. on svoje gledi te .. dru tvu i ocenu Platonovog doprinosa u razvitku saznanja . ali je to gledi te svakako plod veoma konkretnih zapa anja i analiza koje se ne mogu osporiti. 93. i polazeci od stava da ljudski organizam vr i 14 Karl Popper.Grckoj. ne samo moralnopolitickih vec i mnogih drugih filozofskih pitanja u vezi s problemom pravicnosti. a pravicnost se prikazuje tako da kao moralna dispozicija sjedinjuje u sebi sve druge vrline. dru tvu Platonovo shvatanje da je zakon podele rada temelj podele dru tva na klase ni ta ne gubi zbog ogranicenosti zakljucka do kojeg je sam Platon do ao trudeci se da postanak dr ave objasni iskljucivo mnogostrano cu ljudskih potreba i ograniceno cu individualnih ljudskih mogucnosti. a. moralni ivot nije ni mogao zamisliti izvan dr ave. postanku dr ave koja ima cisto potro acki karakter i koja se javlja kao negacija atinske demokratije. To je uzrok to se Platon upu ta u iroka razmatranja. Za istoriju nauke . postanku dr ave. podeli rada ne izla e onako kako bi to mo da ucinio neki dana nji sociolog. pravicnosti koja je ikad napisana"14. U daljem sudaru sa sofistickim gledi tima on odbacuje sofisticku teoriju dru tvenog ugovora i iznosi svoju teoriju . stvara teoriju . str. S jedne strane. on genijalno uocava zakon podele rada. pravicnosti. Da bi pokazao kolika je prednost dr ave koja se zasniva na pravicnosti u poredenju sa dr avom koja nije takva.

takvu funkciju ima da vr i. po to je nepravicnost najvece zlocinstvo prema sopstvenoj dr avi" (434bc). zanatlije). koje su u ratu jedna s drugom. Ovakva podela trebalo bi da obezbedi potpuni sklad u dr avi pod uslovom da se stale i medusobno ne me aju. nije za ukidanje te nejednakosti. Ako sa njima bude postupao kao sa jednom dr avom. svaka od ovih sadr i jo mno tvo drugih. Tu se on ocigledno udaljio od atinske demokratije i pribli io strogo utvrdenoj hijerarhiji aristokratske Sparte i kastinskom sistemu Egipta. medutim. Platon. to jest shvatanje da je njegov koren u ekonomskoj i politickoj nejednakosti klasa. jedna dr ava. radnici. demagogija i druge karakteristicne slabosti atinske demokratije izazvale su* kod njega mi ljenje da dr avi treba dati daleko vecu vlast nad pojedincima. kao u onoj decjoj igri. Samo na taj nacin mo e se stvoriti idealna dr ava. Ali. a kad strukturu dr ave pode ava prema svom gledi tu da je podela rada temelj podele na klase. nacinice veliku gre ku . Ali ta je u stvari za Platona idealna dr ava? U nacelu. Tu se vidi "i karakter klasnog sukoba. On smatra da takva razmena i takva mnogostruka delatnost moraju biti ubitacne po dr avu" i da je medusobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bica najveca teta za dr avu. radni ljudi (seljaci. Rodio se i podigao kao atinski gradanin i naucio od svog detinjstva da je slobodno ucestvovanje XX u dr avnim poslovima ne samo pravo vec i du nost svakog slobodnog gradanina. onda je u njoj obrnuto" (520d). jednu cine bogati. nego svaka sadr i u sebi mnogo dr ava. mogli nazvati zlocinstvom". te zakljucuje da je to po prirodi stvari nepravicnost". pa bismo je. drugu siroma ni. u drugom obliku. on tako o tro odvaja stale e jedan od drugog da se dobij a prava slika kastinskog uredenja. gde su vrhovni reci imali vlast kakvu je Platon. zakljucuje da i dr ava ima tri najva nije funkcije koje treba da vr e tri stale a: upravljaci (filozofi). Platon je bio iskreno ubeden da se samo takvim uredenjem mo e obezbediti sloboda da svaki gradanin vr i one funkoije za koje je sposoban. klasnim suprotnostima i borbama koje cine su tinu svake dr ave." (422e). On je za ustrojstvo dr ave po funkcijama: kakvu ko ima sposobnost. . on ipak nije shvatio stale e kao zatvorene dru tvene skupine. koje se medusobno odvajaju . .tri najva nije funkcije. razume se. Ali ova iluzija ipak nimalo ne smeta Platonu da uoci kakvo je stvarno stanje u dr avama i da ka e genijalnu misao . S druge strane. a ako dr ava ima drukcije vladaoce. iako je usvojio neke principe kastinske podele. s najvi e opravdanja. I tu je on protivrecan kao i u mnogim drugim stvarima. tra io za svoje filozofe. U cetvrtoj knjizi Dr ave ta je misao izlo ena ovim recima: Jer nijedna od njih nije. U svakoj od njih ima najmanje dve dr ave. u stvari. nadalje. o tri klasni sukobi. a narocito da joj treba prepustiti selekciju gradana. preterani individualizam. a dr ava ima apsolutnu vlast da kod svakog pojedinca utvrdi tu sposobnost i da je razvije onako kako njoj najbolje odgovara. on mudro ka e da je najbolja i najslo nija ona dr ava u kojoj za vla cu najmanje te e oni koji su izabrani da vladaju. cuvari (vojnici).

str. samo atinska idealizacija egipatskog kastinstva. . Beograd 1947. Kapital. To je u Marksovoj tezi najhitnije! . (Dr M. 294 295. po Platonovom mi ljenju. dr avi i da joj poslu e. ili dok istinska ljubav prema pravoj filozofiji kao kakav bo anski dah ne obuzme sinove onih koji sada vladaju i kraljuju. Oni. Politicka i socijalna etika Platonova. ukoliko prirodne sposobnosti pojedinaca to dozvoljavaju. ne budu nekako sudbinom prinudeni da se pobrinu . 222 223. ili same vladare" (499). ukoliko se u njoj podela rada razvija kao princip dr avnog ustrojstva. posvetili bi se potpuno dr avnim poslovima. Platon propisuje: 15 Karl Marks. Kultura". Tu je Platon ocigledno idealizovao kastinske odnose koje je zasnovao na podeli rada. eleli oni to ili ne. ostvariti samo ako na vrhu stale ke hijerarhije budu najmudriji.Ziya antika".) M. Idealna dr avna uprava mogla bi se. i Marks je s punim pravom primetio da je Platonova dr ava. filozofi. tj. nijedno uredenje i isto tako nijedan covek nece biti savr en dok ti malobrojni nepokvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim. 1956. a da medu njima koji upravljaju ne bude sukoba koje izaziva imovinska nejednakost (dve dr ave" u jednoj). Ðuric ocigledno gubi iz vida upravo ono to Marks eli da istakne izrazom atinska idealiza cija" kastinskog sistema. nego se jedan od drugog razlikuju svo jim licnim osobinama i stepenom svoje licne vrednosti i sposobnosti za vr enje du nosti". filozofi. VI sveska..15 Po sebi se razume da krajnji smisao Platonovog shvatanja podele i funkcija stale a u dr avi treba uvek tra iti u Platonovom ubedenju da nijedna dr ava. vec je dopustio da se u nekim slucajevima mo e prelaziti iz stale a u stale . str. Milo Ðuric nije u pravu kad odbacuje ovu Marksovu uzgrednu pri medbu kao netacnu s obrazlo enjem da Platonovi stale i nisu pravno zatvorene dr avne skupine kao kaste koje se jedne od drugih odvajaju nasledenim krvnim razlikama. Ðuric. kao i stale cuvara (vojnika).nasledenim razlikama po srodstvu.

treba da imaju. potrebe i elje dr avi. ali je apsolutno obavezno da stvara sva dobra za upravljace i celu dr avu. bojace se vi e neprijatelja u dr avi. ono nije obavezno da uspostavi potro acku jednakost i zajednicu ena. to se zlata i srebra tice. Ali tu Platon ne misli na dr avu kao celinu. Sve ono to umereni i hrabri borci. odmerice i primice od drugih gradana kao nagradu to se staraju . ganjace i bice ganjani celog veka. da nijedan nema takvu kucu ili ostavu da u nju ne bi mogao uci svako ko to eli. da im ljudsko zlato nikako nije potrebno. vec samo na upravljace dr ave. postace upravnici i zemljoradnici umesto da budu vladaoci. ciji je zadatak da se biju u ratu. bez obzira kome stale u pripada. dakle. dok je njihovo zlato neokaljano. Jednakost. na principu kastinske podele rada i funkcija. Oni ce se hraniti za zajednickom trpezom i ivece zajedno kao u taborima. da nijedan od njih nema nikakvo imanje. ali nece trpeti ni oskudicu. a isto tako i zajednicke poslove u ratu i miru" (543a). Zatim. mrzece i bice omrznuti. apsolutno podreduje svoje licne interese. treba im reci da oni u svojim du ama nose bo je i od bogova poklonjeno. Platon uop te ne zami lja da se ceo sistem dr avnog uredenja zasniva na imovinskoj (i ostaloj) jednakosti ljudi. i kuce. Njegova Dr ava zasniva se upravo na principu kastiiiske nejednakosti ljudi. i da gre e ako bo je zlato dovedu u vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave. a ne saveznici gradana. 417ab). nego onoga spol ja i tako ce se i oni sami i cela dr ava suno vratiti u propast. ako to nije preko potrebno. ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega. Naprotiv. Tako se Platonova dr ava javlja kao totalna sila iznad dru tva. Jedina privilegija koju svi gradani imaju jeste totalna pravicnost" za sve. Tako ce spasti i sebe i dr avu. koja sve pojedince pretvara u delove ili celije organizma a stale e . njihovoj bezbednosti. Jedino njima je u dr avi zabranjeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom. a to se tice proizvodackog dela stanovni tva. Potro acku jednakost zami ljao je Platon iskljucivo kao privilegiju upravljaca i cuvara dr ave. jer je mislio da samo na taj nacin vladajuci sta le i mogu biti apsolutno oslobodeni svih neposrednih briga . To je takozvani Platonov komunizam. jer se kovanim zlatom desilo vec mnogo bezbo nih stvari. A cim budu stekli sopstvenu zemlju. sve do zahteva da dr ava kojom se savr eno upravlja treba da ima zajednicu ena. nije privilegija svih gradana. Ostali gradani (ne racunajuci uop te robove) li eni su te privilegije i njihova je jedina obaveza da budu proizvodaci dobra. vec ide i dalje. materijalnim uslovima ivota i posveceni iskljucivo dr avnim poslovima. Prema tome. koja se u stvari sastoji u tome da svaki pojedinac. i novac. bice neprijateljski vladari. tako da im za narednu godinu ni ta nece preostati. On se ne zaustavlja samo na ukidanju privatne svojine i na uvodenju apsolutne potro acke jednakosti. oni ne smeju biti s njim pod istim krovom.Pre svega." (416de. zajednicu dece i celokupnog obrazovanja.

. vi e vuci nego psi." (416a) Kako da se izbegne ova opasnost pita se tvorac idealne dr ave koji je do iveo toliko razocaranja gledajuci u gradskim dr avama stare Grcke koliko se politicari izrodavaju cim se docepaju vlasti? Platon je bio svestan da nejednakost stale a uvek ostavlja iroko otvorene mogucnosti da jedan stale bude srecan na racun drugog. ta im je prava du nost.i dovedu gra 16 Karl Popper. op. Po sebi se razume da u takvom organicizmu nema ni mesta ni uslova za bilo kakav individualizam i da je takva zamisao dr ave direktno suprotna atinskoj demokratiji.. Na primer. ili rdave navike sami poku avaju da napadnu stado. dakle. cit. 7. nego da stvore blagostanje cele dr ave".u svoje organe. on je u osnovi uvek bio realist kad je razmatrao kakve posledice mogu nastupiti ako se jedna idealno zami ljena ustanova u dr avi izrodi u svoju suprotnost. Zato narocito nagla ava da zakoni ne idu za tim da jedan rod u dr avi bude narocito srecan. nesebicni i mudri. cuvare stada. da su. Zbog toga Karl Poper i kritikuje Platonovu zamisao dr ave kao prvi celoviti model zatvorenog dru tva". . pa radi toga . 21 195. ili gladi. pravicnosti vec nalaze bitni elementi modernog totalitarizma i da je krajnji smisao sveukupnog Platonovog institucionalizma da spreci svaku mogucnost politickih promena uspostavljanjem stale ko-kastinske kontrole totalnog upravljanja dr avom. sve je lepo zami ljeno kod upravljaca dr ave. oni su hrabri. str. odgaji tako da oni iz obesti. ali zar ipak ne preti opasnost da i oni zaborave ta su i ko su. Ni ta nije sramnije ni stidnije za pastira ka e Platon nego ako svoje pse.16 Iako se Platon cesto predavao ma ti kad je docaravao razne pojedinosti svog ideala dr ave. Poper smatra da se u Platonovoj teoriji .

jer su recene u drugo vreme i ljudima drukcijeg nacina mi ljenja. moramo poci od cinjenice da je to proizvod sasvim drukcijeg vremena i sasvim drukcijeg duha i da nikakva poredenja sa na im vremenom i po na im dana njim merilima nece omoguciti pravo razumevanje onoga to je u njoj najznacajnije. postoji samo u mislima". nego su prirodne sposobnosti podjednako podeIjene medu oba stvorenja. . . ali odmah zatim istupa kao konzervativac i reakcionar koji idealizuje totalitarnu ulogu dr ave kao savremeni fa ist. a. a. A to je. prema tome. i govori da nema. koje on inace o tro kritikuje kao ljude koji se ne zala u za istinu i pravdu. u stvari. Na jednoj strani. a ima reci koje zvuce kao da ih kazuje na savremenik. zahteva ravnopravnost ena kao da je na savremenik. na drugoj. i u svima poslovima mu karac. dobro vaspitanje najbolja predohrana protiv izrodavanja pojedinih stale a u vr enju njihovih funkcija (416b) i zbog toga on poverava dr avi ulogu apsolutnog vaspitaca svih njenih gradana. . po Platonovom mi ljenju. da s punim pravom opredeljuje svakog pojedinca za one funkcije koje im ona odredi. zala e se da dr avom upravljaju najmudriji i najbolji. On se zala e za ostvarenje principa jednakosti medu upravljacima. a kad dokazuje da ostvarenje srece u dr avi zavisi od mudrosti upravljaca. uzima nejed nakost ljudi kao neku vrstu prirodnog zakona. i u svima poslovima mo e po svojoj prirodi ucestvovati ena. zahteva da dr ava kojoj takvi ljudi stoje na celu uspostavi apsolutnu kontrolu nad umetnicima (401). Na kraju devete knjige Dr ave (592b) Platon ka e da uop te nije va no da li ovakva dr ava negde stvarno postoji ili ce tek u buducnosti postojati" i da ona. I tu pocinje ona totalna vlast dr ave nad svim njenim gradanima koju Platon velica kao ne to idealno. nikakvog posla u upravi dr ave koji bi pripadao eni zato to je ena.dane milom ili silom u harmoniju" (519e). bez obzira na to to je kod jednog slabija. glavni koren onog karakteristicnog totalitarizma u Platonovom shvatanju apsolutne potcinjenosti pojedinca dr avi. i kod mu karca i kod ene prirodna sposobnost za cuvanje dr ave ista. niti mu karcu zato to je mu karac. Genijalne analize me aju se kod Platona neprekidno sa naivnim zabludama i predrasudama. s druge. raznih epoha. Platonova Dr ava prepuna je raznih ideja i zapa anja. Ima reci kojima je danas te ko naci pravi smisao. ima nagove taja koji uvek daju povoda za svakojaka poredenja sa idejama raznih mislilaca. Ima tu obicne. svakodnevne ivotne mudrosti. A malo dalje nastavlja da je . u stvari. S jedne strane. a ne pomi lja uop te na prirodnu jednakost ljudi . samo je ena u svima slabija od mu karca" (455de). Od svega je ipak. a kod drugog jaca" (456b). Na mahove Platon govori kao progresivni mislilac. kojoj govore sofisti. i ako elimo da shvatimo njenu stvarnu istorijsku vrednost. Ali te ko je ukazati na sve znacajne elemente ovog Platonovog dela. Fantazija se neprekidno mesa sa realnom analizom. kao to ga razne druge misli i gledi ta pribli avaju najprogresivnijim idejama na eg doba. govori kao da je imao prilike da vidi dr avu u kojoj je to postignuto. koji Platona u izvesnom smislu pribli ava raznim oblicima dana njeg totalitarizma.

idealnom dru tvenom uredenju prikazuju kao puste himere. onda je to mana samog ideala.. ali to nije ideja. Njemu se cinilo. u obicnom ivotu sve je stvarno. onda mora da se gleda kroz povr inu. kao to se u prirodi slucajno udru uju neko drvo. Zbog toga se njegova zamisao idealne dr ave cesto prikazuje kao obicna himera. pa je zakljucio ovo: Pravi ideal nije ne to to treba da je stvarno. Ali covek mora znati razlikovati ta je uistinu stvarno. tu bi mnogo ta moglo biti bolje. Na toj povr ini moralnog ivota.Takav je Platon u svemu: on podi e zgradu idealne dr ave na tlu konkretnih iskustava. Ali obicnom mi ljenju se manje ili vi e sve zamisli . ta izvrsnost. Ako je neka ideja suvi e dobra da bi imala egzistenciju. op. u to se veruje pre svega. vec je on stvaran. Ako se upozna supstancija. ali postoji razlika izmedu sveta pojava i stvarnosti. Stvarnost je isuvi e dobra. iako upravo te zamisli deluju kao materijalna sila kad pokrecu mase ljudi. Pitanje je u kojoj meri takva zamisao ima uslove da se ostvari ili. 224. Ljudi ce uvek biti porocni. ali ne zato to u covecanstvu nema takve izvrsnosti. ili kao neostvarljivi ideal. u kojoj meri sama stvarnost te i ideji. str."17 Savr eno je jasno da Platon modelira dr avu kao jedinstvo filozofije i politike. tj. Upravo Platonov ideal jedinstva filozofije i politike dao je povoda Hegelu da kriticki razmatra ta je i ta mo e biti takav ideal. Ono to je stvarno ima takode spolja nje odredeno bice u kojem se pokazuju samovolja i slucajnost. to je stvarno umno je. bila suvi e rdava za covecanstvo. kuca i biljka. V. cit. F. ali u duhu svoje idealisticke filozofske orijentacije. u okvirima antickih 17 G. XXV . i on je ono to je jedino stvarno. pokvareni. Zbog toga bi Platonova dr ava bila neka himera. u delanju ljudi ima mnogo rdavoga. kako bi Marks rekao. kao dr avu u kojoj se mudrost politicki institucionalizuje. vec zato to bi ona. Hegel.

daleko je bitnije i zanimljivije znati kako je Platon razvijao dijalektiku cistih" pojmova. u Parmenidu.politickih iskustava i mogucnosti. a pri tome se ipak ne unosi nered" u poj-· 18 move. koja zaplice i razre ava ogranicene ljudske predstave. ali da ipak mo emo naci dijalektiku samu kao nacin razvijanja misli. idejama. cit. on u Dr avi ne izlaze nacela svoje dijalektike onako obimno i produbljeno kao. Upravo zbog toga se i javljaju svakojake te koce u prou 18 G. na primer. V. narocito u okvirima anticke podele rada. 181 182. dok Platonova dijalektika sadr i ceo tok misaonih operacija produbljenijeg znacaja. Vindelband. ali se i u Dr avi jasno vidi koliko je oti ao dalje od Sokrata i pripremio tlo Aristotelu. Pokretljivost pojmova se tu razvija vanredno ocigledno. i trudi se da sistematizuje ve tinu razmi ljanja koja pretvara culno mnenje u mi ljenje. ono op te ( to Platon tra i kao istinu pojedinacnih i promenljivih zbivanja) sastoji upravo u jedinstvu takvih suprotnih pojmova". A takvom filozofiranju suprotstavljao se dijalektikom. i ta je Platon postigao svojim upornim nastojanjem da dijalektiku uzdigne iznad sofistike. formalno filozofiranje" ne mo e da shvati dijalektiku nikako drukcije nego kao ve tinu koja se sastoji u tome da se unosi nered u na e predstave. pogotovo ako proucavanje ostane na povr ini. Hegel. utemeIjacu logike.. XXVI cavanju Platonovih dela. etiku. str. To ipak ne znaci da bi bilo umesno i opravdano vec kod Platona tra iti dijalektiku kakvu znamo i imamo kod Hegela i kod Marksa. S istorijskog gledi ta. koji se najce ce ogranicava samo na to da se unese nered u mi ljenje". Slu eci se u izlaganju sokratskim govorom" on daje prakticni model dijalektickog tra enja istine postavljanjem pitanja. Po recima Hegelovim. op. Platon je strasno te io da u svojim brojnim dijalozima ilustruje upravo nacin filozofiranja (sofista). jer se oslanja na jednostavna poredenja cinjenica. Zbog toga on ispituje i razmatra najraznovrsnija filozofska pitanja povezujuci u jednu celinu svoje ucenje . u nastojanju da dh uzdigne iznad relativizma culnih utisaka. Istina. kako primecuje s razlogom V. F. to jest umovanjem koje otkriva da se. obja njavajuci zbog cega je formalno filozofiranje" nemocno da shvati bitnu razliku izmedu dijalektike i sofistike. toj i takvoj prirodi dijalektike. medutim. kako Hegel ka e. Sokratov metod je u stvari detinjski jednostavna i nedovoljna indukcija". Hegel je s razlogom primetio da kod Platona jo ne nalazimo potpunu svest . to jest iskljucivo u sferi nepomirljivog kritickog stava prema Platonovom idealizmu. politiku i umetnost. nego kako ih je . da je takva dr ava moguca samo kao svojevrsna stale ka dr ava s filozofima na celu. ili cak na e pojmove" i da se na taj nacin poka e njihova ni tavnost. dijalektiku. Hegel je to s pravom isticao.

u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dijalektici. kao neka vrsta zavr nog kamena nad ostalim naukama" i nijedna druga nauka pravilno ne mo e se staviti iznad nje. i Platon u tom smislu zakljucuje da su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako i nepromenljivo. a oni. ali oblik poucavanja ne sme biti nasilan" (536 d). koji se ne dr i hipoteza. kako Platon ka e. Onima koji ostaju u granicama cula istina je nedostupna. zakopano u varvarsko blato. Njemu je dijalektika put kojim se oslobodenik penje iz podzemlja pecine gore prema suncu" (532 b) i moc koja vodi ono to je u du i najbolje prema gore. ne mogu biti ni upravljaci. U stvari. A krajnji zakljucak je da oni koji ne mogu doznati ta je istina. . Zbog toga je obrazovanje u dr avi tako zami ljeno da onima koji su jo mladi pripada ucenje racunanja i geometrije i svih propedevtickih disciplina. Sokratovo radikalno postavljanje pitanja i nastojanje da dode do definicija Platon je hteo da razvije u promi ljeno i metodicko tra enje istine. Ona je. Filozofe Platon prikazuje kao one koji rado gledaju istinu" (475e). astronomiju i nauku . a dijalekticki metod kao njihovo orude pomocu kojeg uzdi u ljudsku misao do istine. geometriju. harmoniji) u pomocnice i vodilje" dijalektickog metoda. nego ide pravo prema pocetku da bi utvrdio kakav je on. umovanje bez koga se misao ne mo e uzdici od promenljivog i prolaznog mno tva culnih utisaka ( varvarskog blata") do nepromenljivog pojma ih ideje. oni koji ne mogu biti filozofi. dijalektika je najte i deo filozofije" (498 a). a oko du e. nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj" (535a). oslanjajuci se samo na razloge" (532a). Po recima samog Platona. dakle. Cvrsto je verovao da je tra enje istine moguce sprovesti bez oslonca na bilo koje culo. do kontemplacije onog to je u stvarnosti najbolje" (532c).obogotvorio i pretvorio u sistem ideja. tj. ne no izvlaci na povr inu i uzdi e ga" (533 bd). i koji uvek lutaju medu mnogim i raznolikim stvarima. nisu filozofi" (484b). Tako Platon u stvari pretvara sve ve tine i znanja (aritmetiku. koji to ne mogu.

nece prestati nesrece ne samo za dr ave nego. i dr avno uredenje koje smo sada recima opisali nece postati moguce niti ce ugledati svetlost sunca" (473de). Tako dr avnici postaju filozofi. 40. 19 . i ako oboje: politicka moc i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno. toj Platonovoj iluziji.19 Razocarav i se u politicare. Platon se pokazuje kao pesndk.. Dr ava je u pravom smislu teorijsko zasnivanje Platonovog ideala jedinstva filozofije i politike.cit. Zato je tra io .. socijalni i politicki reformator. cit." (Zum ewigen Frieden. Smatrao je da filozofijom ne treba da se bave ni nedostojni ni nesposobni. ili. pre svega i iznad svega. Bojao se zloupotrebe filozofije. U ovom delu Platon je izrazio ono to mu je bilo najvi e priraslo za srce i u njemu se najvi e oseca dah Platonovog filozofiranja. najva nijim stvarima (534d). ali to nije ni po eljno. Ipak je. Platon je zahtevao da se mladi ljudi buduci dr avnici obave u zakonom da se ponajvi e bave onim obrazovanjem koje ce ih osposobiti da u najvecoj meri znalacki postavljaju pitanja i da na njih odgovaraju" (loc. Platon je svu svoju delatnost ogranicio na Akademiju. a gde toga nema. Insel-Verlag Leipzig 1917. jer posedovanje moci neizbe no kvari slobodno rasudivanje. ostvarujuci na taj nacin u teoriji ono to nije mogao da postigne u praksi. ma ta s racionalnim umovanjem. Zato se ovde logika neprekidno mesa s poezijom. jer je verovao da su sofisti glavni krivci dekadencije atinske politike. Po svemu izgleda da se Platon nikad nije mogao sasvim izleciti od velikih iluzija svoje mladosti zbog kojih umalo nije zavr io kao rob da samo filozofi mogu biti dobri upravljaci i da dobri upravljaci moraju biti filozofi. spekulacija s empirijom. On je filozofiji postavio velike zahteve. kako Platon doslovno ka e. dijalektika s mitom. ni za ljudski rod. pisao je Kant: Da kraljevi filozofiraju. filozof ujedno. Medutim. str..) Karl Poper se pridru uje Kantovom mi ljenju i sa svoje strane pi e: Kakva li spomenika ljudske sitnicavosti u toj zamisli filozofa kralja!" (Karl Popper. ali je jo vece zahteve postavio svima koji njome hoce da se bave. ili da filozofi postanu kraljevi te ko se mo e dogoditi.. 153. i tu je svoj ideal jedinstva filozofije i politike zasnivao teorijski. da kraljevi ili kraljevski narodi (tj. da bi mogli bolje razjasniti svoje poslove .. Da bi se sprecilo takvo upravljanje dr avom.. dr ave slabo prolaze.) XXVIII filozof. ako sada nji kraljevi i vlastodr ci ne postanu pravi i dobri filozofi.). koju su upravo filozofi najvi e i najce ce kritikovali. str. i ako silom ne iskljuce one mnogobrojne prirode koje te e samo za jednim.. politicar. vec da ih puste da se otvoreno izja njavaju to je neophodno jednima i drugima. oni narodi koji sami sobom upravljaju po zakonima jednakosti) ne potiskuju i ne ucutkuju filozofe. a filozofi dr avnici. ili samo za drugim. op.Platon ni od cega nije vi e strepeo nego da nerazumni ljudi upravljaju dr avom i odlucuju .

nije te ko shvatiti sledece Platonovo upozorenje: Svakako su sada nje pogre ne predstave i prez renje pogodili filozofiju zato to se. ni na te kom putu traganja za istinom. A zakoniti sinovi filozofije" su oni koji. njome ne bave oni koji su toga dostojni. a ne samo dobronamerni ljubitelj mudrosti koji ne zna da tra i istinu. niti se kolebaju kad je u pitanju vrednost istine. U prilikama koje su pretile da obezvrede dijalektiku. koja nas dele od Platona i njegovog doba. nego nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi" (535c). ili kojem do istine uop te nije ni stalo. kako sam i ranije spominjao. ova upozorenja nisu izgubila ni ta od svog ivog i trajnog smisla.da filozof bude odgovorni znalac. Dr Vel)ko KORAC . kako se to dalje u tekstu Dr ave (535d) obja njava. Njo me se ne bi smeli baviti njeni nezakonti. odnosno te nju za mudro cu koja se ispunjava u nepristrasnom traganju za istinom. koji je za takav posao nesposoban. ne hramlju u duhovnom naporu. Stoga ni posle dvadeset i cetiri stoleca.

PRAVICNOSTI .DR AVA ILI .

kako se cinilo. naredio je svome robu da potrci i da nam ka e da pricekamo. Vidi li rece on koliko nas je? Kako da ne? Onda. da ga sacekamo rece Glaukon. . c Uskoro zatim stigo e Polemarh. Polemarh rece: Izgleda. . ili cete sve nas pobediti. dolazi za vama. Evo ga. Podoh juce sa Aristonovim sinom Glaukonom' u Pirej sa namerom da se pomolim boginji i da posmaGlaukon tram svecanu povorku koju su prvi put priredivali. dolazili isto tako iz povorke. Pogodio si rekoh ja. Pomolili smo se." Okrenem se i upitam ga gde je. Rob me je s leda uhvatio za odelo i rekao: Moli vas Polemarh da pricekate. Glaukonov brat Adeimant. ili cete ostati ovde! A zar se ne bi moglo rekoh ja uciniti jo ne to drugo: ubediti vas. da se spremate u grad. 327a I. ol e mar h vorka domacih cinila mi se velicanstvena. Po. ali ni povorka koju su spremili Tracani nije bila manje dostojanstve . Nikijin4 sin Nikerat i jo neki drugi koji su. pogledali. na primer. Adeimant Ali kada je Kefalov3 sin Polemarh izdaleka primetio da Kefal mi idemo kuci. pricekajte!" Dobro.A KNJIGA PRVA LICA DIJALOGA: St. da nas morate pustiti? A da li cete to moci odgovori on ako vas niko ne bude slu ao? Nikako rece Glaukon. i krenuli prema gradu. Sokrate. r asimah b na2.

Mnogi od njih onda na tome sastanku tuguju. Mi starci. Ostanite. Veoma bih voleo da saznam i tvoje mi ljenje . Ucini mi se veoma star. jer ga odavna nisam video. ili ti ima drugo ime za njega? 329 III. Polemarhovu bracu. . jer je tek bio prineo rtvu u dvori tu. Nemoj. Sokrate. Reci cu ti. jer se secaju svojih ljubavi. Sedeo je u naslonjaci i imao venac na glavi. Oni. i nemojte ciniti drukcije! A Glaukon rece: Izgleda da cemo morati ostati. starosti. Sokrate. da oni ne optu uju ono pravo. A meni se cini. pa posedasmo oko njega. jer ude za radostima mladosti. a trebalo bi. a sada kao da nikako i ne ive. Cim me Kefal ugleda. U sobi je bio i Polemarhov otac Kefal. Tamo zatekosmo Lisiju i Eutidema. sastajemo se cesto. pa mi se cini da od njih moram saznati kakav je taj put. Zevsa mi. I Adeimant zapoce: Zar vi ne znate da ce se veceras u cast boginje nositi buktinje na konjima? Na konjima? upitah ja. Sokrate. Znaj da. Pa i ja veoma rado razgovaram sa starcima. pijanki. gozbi i svega to ima s tim veze. nego se nalazi sa ovim mladicima i dolazi kod nas kao kod svojih prijatelja i tebi odanih ljudi. . dakle. Trasimaha iz Halkedona. To je ne to sasvim novo. pridr avajuci se stare poslovice7. kako se meni cini. ukoliko vi e nestaju telesne slasti. Tako pevaju tu balicu . ciniti drukcije. Ali ovako morace ce ce da dode . Veceracemo i opet poci da posmatramo nocnu svetkovinu. ili lak i prijatan. naci cemo tamo mnogo mladica i razgovaracemo sa njima. Bilo je tu nekoliko stolica. tome jer si i ti vec za ao u ono doba koje pesnici nazivaju pragom starosti"6. dakle. Harmantida iz Pajanije i Aristonimovog sina Kleitofonta5. Kad bih imao jo dovoljno snage da bez tegoba dolazim u grad. prireduju utakmicu i predaju buktinje jedan drugome ja uci? Da li tako misli ? Ba tako rece Polemarh. Da li je to doba ivotna tegoba.Onda primite stvar tako kao da mi necemo da vas slu amo. Kefale odgovorili mu jer su oni vec pro li putem kojim cemo i mi morati proci. koja je kriva za sve nevolje. vr njaci otprilike. vec bismo mi dolazili tebi. pozdravi me i rece: Ne dolazi cesto u Pirej i k nama. Ako tako izgleda rekoh ja onda tako treba uciniti: ostanimo. ale za gubitkom neceg velikog i tvrde da je ono bio ivot. je li tegoban i mucan. b Mnogo se ale na uvrede koje stari ljudi trpe od svojih ukucana. dakle! II. Jer da je krivica do starosti. dakle. onda . I tako podosmo kuci Polemarhovoj. ne bi ti morao da navraca ovamo. koju takode vredi videti. . A zatim ce prirediti neku nocnu svecanost. utoliko jaca postaje moja elja i udnja za razgovorom.

Kefale. a ne od njega. A bio sam jednom i kod c pesnika Sofokla kad ga je neko pitao: O Sofokle. A Temistokle mu je odgovorio: Istina je. njemu je i mladost te ka. a ni sada mi ne izgleda manje lepo ono to je kazao. kako se ti odnosi prema ljubavi? Jesi li jo sposoban da op ti sa enom?" On mu je odgovorio: Cuti. mislim da se mnogi nece slo iti sa ovakvim tvojim recima i da ce kazati kako starost podnosi lako ne zbog svoje naravi. Sokrate. a i svi drugi koji su za li u to doba ivota. Sokrate. covece. medutim.bih i ja radi nje morao patiti tako isto. vec radi velikog imanja koje si stekao: ka u da je bogatima lako naci utehu u mnogim stvarima. ako bih bio Serifljanin. Istina je odgovori on da se mnogi ne sla u s tim. . Jer u starosti nastupa potpuni mir i oslobodenje od takvih stvari. pa sam ga podstakao i rekao: . Ali krivica za sve to i za uvrede od strane ukucana i rodaka nije do starosti. onda Sofoklova rec postaje potpuno d istinita. Ali je ona 330 Temistoklova izreka dobra. onda ni starost nije veliki teret. Ako su ljudi umereni i blagorodni. radostan sam to sam umakao besnom i svirepom despotu. Slicno bi se moglo odgovoriti onima koji zbog ~ . ja ne bih bio slavan. Obradovao sam se njegovim recima. ali ti bi to bio jo manje. nailazio na ljude koji ne osecaju tako. ko te vrline nema." I tada mi se cinilo. i oni govore ne to to je i istina. i eleo e sam da ga jo slu am. . ako bi bio Atinjanin". Ja sam. znaci: oslobodili smo se mnogih i besnih gospodara. Jednom ga je neki Serifljanin8 grdio i govorio da je njegova slava potekla od njegove dr ave. a opet nije istina toliko koliko oni misle da jeste. Kad strasti prestanu da nas gone i muce. vec samo u naravi covekovoj. IV.

pak. ali on je nasledeno mnogo uvecao. nego malo vi e od onoga to sam ja nasledio. . Javljaju se sumnja i strah. podzemlju i . cije ime i ja nosim. svestan da nema niceg rdavog. nikada ne bi moglo starost uciniti lak om. ali samo bogatstvo. i on pocinje da razmi lja i da se pita nije li kome ucinio nepravdu. Sokrate? Kad je rec . bez mudrosti. draga prijateljica starosti. Onaj. koji ga je sam stekao. b Kako sam stekao.tva te ko podnose starost: istina je da siroma tvo cini starost te ko podno ljivom cak i odlicniku. Lisanija. Sam covek. mo da. onda ga. i ivi u strahu 331 i te kom ocekivanju. voli ga dvaput vi e nego ostali. Jer ako se dotle i smejao pricama . Zna . da onoga ko je pravedno i po teno proveo ivot kao prijateljica prati slatka nada koja upravlja . nego to je to njihovo delo. ili svojim radom? upitah ga ja. onome . A da li si ti. Kefale. ona je negde na sredini izmedu onog to je stekao moj deda i onoga to je ucinio moj otac: moj deda. opet. te ko pristupacni i ne vole da hvale ni ta sem bogatstva. to je slucaj sa onima koji ga nisu sami stekli. sada one uznemiravaju njegovu du u da li. kao to Pindar ka e. pored toga. Ako je. ostavio mi je pak manju imovinu od ove koju sada posedujem. A sad mi reci jo ovo: ta smatra kao najvece dobro od onoga to si blagodareci svome bogatstvu u ivao? Kad bih to kazao rece on ne bih mogao mnoge uveriti. Sokrate. pak. Prijatne su nje 6 gove reci. Oni su. tome da e covek koji je na ovome svetu zgre io mora na onome da ispa ta. Moj otac. veci deo svoga imanja stekao nasledstvom. Naravno odgovorih. kad nekom pomisao na smrt postane bliska. tako i oni koji su sami zaradili svoj novac vole ga ne samo zato to jes od koristi. d V. Kao to pesnici vole svoje pesme i ocevi svoju decu. Istinu govori rece on. Ako u svome ivotu pronade mnoga zla. Bio bih zadovoljan ako mojoj deci ne bih ostavio mnogo manje. ispunjava slatka nada. bolje vidi onozemaljske stvari bilo zato to je od starosti oslabio ili to se vi e pribli io onome svetu. onda ga obuzme strah i pocinje da razmi lja . nasledio je imovinu pribli no jednaku ovoj koju ja sada posedujem. . onda se cesto trza iza sna. nisu istinite. mojoj imovini. kao deca. Sokrate. cemu ranije nije mislio. Pitao sam te to rekoh mu jer mi se cini c da ne voli mnogo bogatstvo.

i ode rtveniku. Ali ta je sa pravicno cu? Da li se ona jednostavno sastoji u tome da se ka e istina. s obzirom na stanje u kojem se nalazi. ka e on. svako bi kazao da mu se oru je ne bi smelo vratiti i da ne bi bio pravican onaj ko bi to ucinio. Tada me prekide Polemarh: Pa ipak Simonidu treba verovati. . To su njegove reci. i ja mislim da su lepe. d Tako je odgovori cm. . Novac se. ne pla eci se da je koga makar i nehotice prevario. VI. Ka i nam ti kome je ostavljeno da vodi na razgovor rekoh ta veli . a ponekad nepravicno. pored toga. i u tome da svakome vratimo ono to smo od njega dobili. opet. ali ne za svakog coveka. ili slagao ili da je. vec samo za cestitog. pravicnost ne smemo definisati kao kazivanje istine i vracanje duga. Moram da vidim ta je sa rtvom. Imati novaca znaci vrlo mnogo.9 Neobicno lepo ka e on to. mo e upotrebiti i za mnoge druge stvari.nestalnom ljudskom misli i ona mu bla i srce. pravicnosti? Pravicno je vratiti svakome ono to mu duguje . Svako bi se isto tako slo io da se tom coveku. Zaista je te ko ne poverovati Simonidu odgovorih ja on je mudar i bo ji covek. Ili bi to bilo ponekad pravicno. rekao bih da je za mudrog coveka ipak najveca vrednost bogatstva ba u ovome to sam rekao. ako bi neko uzeo od svog prijatelja oru je. svemu dobro razmislim. ostao du an bilo bogu rtvu ili coveku novac. Dabogme odgovori on sme eci se. a ovaj bi potom poludeo i tra io ga natrag. je li Simonid dobro govorio . Kefale rekoh ja. Znaci da ce Polemarh biti tvoj naslednik rekoh ja. Sokrate! c Sasvim si u pravu. Sokrate! I ja mislim rece Kefal ali sad ostavljam razgovor vama. Zato i smatram da je sti b canje bogatstva vrlo dragoceno. Prema tome. vec prema okolnostima? Na primer. Ali ako . ne sme reci cela istina. . covek mo e otici odavde. Ti ga mo da 7 .

A kad je umenje kuvarsko? ta ima da pru a. jer mu to i pripada. ako to zaucini dobro. ta ono treba da pru a. Izgleda onda da Simonid govori ne to drugo kad tvrdi da je pravicnost vracanje duga? Svakako drugo rece on. u bolesti? tra i neki ludak? Lekar. Iz toga sledi da prijatelju ne cinimo onu uslugu koju mu dugujemo. A ko ce najbolje umeti da bo Jeste. A ipak ne smemo vracati. ta je du no i kome? d Kuvanim jelima mora dati ukus. kako ce na to odgovoriti? Jasno je da ce odgovoriti: treba da pru i telima lekove. a neprijateljima zlo. ta je du no i ta se od njega tra i? I kome treba da daje ono to se od njega ocekuje?" ta misli . b Razumem odgovorih. A kako ti to misli ? Ovako. 332 u neku ruku. pobogu! Kad bi ga neko pitao: 0 Simonide. Jasno je da nije a dobro. onda je to ono umenje koje prijateljima i neprijateljima donosi korist. cemu ba raspravljamo. c VII. To on naziva pravicno cu? tra i. ta ono daje i kome? Ako iz gornjih reci treba izvesti zakljucak. Pa onda se Simonid pesnicki tajanstveno izra avao kad je govorio . ako zaljima zlo. A koje bi se umenje moglo nazvati pravicno cu. prijatelji su du ni da prijateljima cine ne to dobro. Ali mislim da neprijatelj duguje neprijatelju samo zlo. a neprijaterekao to. . Polemarhu. Dobro. Po njegovom mi ljenju. dakle. Zar ne? lesnim prijateljima Svakako.dobro razume . da ludaku. odnosno tetu. 8 e A ko mornarima u morskim opasnostima? . ako se jedno umenje zove lekarskim umenjem. dugujemo ono to nam je poverio. Nije li to smisao koji ti pridaje Simonidovoj misli? Ciniti. tome ta je pravicno rekoh ja. Tako je odgovori on. i to je nazvao dugom. A treba li neprijateljima vratiti ako si im ostao du an? Razume se odgovori on i to sve to si im du an. Sokrate. ali ja ne. da ka e kako je pravicno dati svakome ono to mu pripada. treba vratiti ono to nam je poverio. . odgovarajucu hranu i pice. . A ipak mu. Hteo je. prijateljim Tako mi izgleda. cini se. ako mu na njegovu tetu vracamo novac koji nam je poverio. a ne zlo.

ili iskusan kockar? Iskusan kockar. Je li ona potrebna ili nije? Potrebna je. Kako to sada? Za to veli da je pravicnost potrebna i u miru? Radi ugovora. da li je onda u igri kockom korisniji pravednik koji se razume u ono za ta su svi zainteresovani. u ratu i borbi. onome ko ne ide u rat nije potreban pravican covek? Mislim da ipak jeste. Pa onda je pravicnost potrebna i u miru? 333 Razume se. Ni krmano onome ko ne plovi po moru? Tako je. A onaj ko je pravican? Gde i na kom poslu je on najvi e u stanju da prijateljima koristi. Sokrate. A zemljoradnja. ili ne to drugo? Mislim na ono za ta su svi zainteresovani. naravno. Svakako radi pravljenja cipela? Tako je.Krmano . Da li pod ugovorom" ti razume ono po cemu se izvesni poslovi zajednicki obavljaju. A u redanju cigala i kamenja. Znaci. b Ako je tako. dragi Polemarhu! Razume se. a neprijateljima kodi? Mislim. A obucarski posao? Potreban je. Za dobijanje plodova? Da. Ali lekar ne mo e da koristi onome ko nije bolestan. Dobro. da li je bolje saradivati s pravednikom ili sa onim ko se razume u zidanje? .

ovome: zar onaj ko je vrlo dobar napadac. I tako je i sa drugim stvarima: pravicnost je nepotrebna kad se koriste izvesne stvari. na slican nacin na koji je kitara bolji od pravednika u sviranju? Mislim da je bolji u onim poslovima koji se odnose na novac. onda ratna ve tina i muzika? Tako je. . onda treba saradivati s brodograditeljem i krmano em. Ka e onda da je potrebna pravicnost kad hoce da skloni tit ili liru i da ih ne upotrebljava . d Znaci kad se ne koristimo novcem. potrebna ako se ne upotrebljavaju? Bice tako. vec da nam le i ostavljen? Da. da novac nekom poverimo i da ga sacuvamo. 334 Onaj je dobar vojskovoda i za titnik vojske koji planove i namere neprijatelja mo e. cini se da bi tako bilo dobro. potrebna je pravicnost. onda je potrebna vinogradarska ve tina? Izgleda tako. 10 A onaj ko je sposoban da se od neke bolesti cuva. A kad treba cuvati no . bilo u borbi rukama ili kakvoj drugoj borbi. e VIII. nije sposoban i da se brani? Sposoban je. ili ga predajemo drugome? A kad je potrebno da ga upotrebljavamo. bez obzira na to da li ga sklanjamo sami. Da razmislimo jo . A kad je rec . mislim. U kojim je onda poslovima sa srebrnim ili zlatnim novcem pravednik korisniji nego svi drugi? Kad imamo potrebu. a kad ih upotrebljava . Izuzev mo da. kada su poslovi s novcem vezani za kupovinu ili prodaju konja? Jer u tom slucaju je. bolje saradivati s covekom koji c se razume u konje. Pa za koji je onda zajednicki posao pravednik bolji od kitara a. Misli onda kad ne treba njime da se slu imo. zar nije u stanju da i drugome kri om pomogne? Mislim da jeste. sa ovim poslednjim. tako reci. Pravicnost onda nije ne to savr eno ako je potrebno samo onda kad se neke stvari upotrebljavaju. . brodu. nasuprot tome. Tako je.Razume se. onda je radi njega potrebna pravicnost? Tako izgleda. a. Polemarhu. da ukrade? Tako je. Sokrate.

I po tvome shvatanju. opet. Cini mi b se da si to naucio od Homera. jer on hvali Odisejevog deda po materinoj strani. po tvome. Cini se da je tako. a zlima zlo. jo uvek mislim da je pravicnost: koristiti prijateljima. i mnoge. Autolika. prijatelji oni koji izgleda da su nam naklonjeni. a neprijateljima kodi. da ono to je neko sposoban da sacuva. Pa onda je pravicno rekoh ja dobrima ciniti dobro. to je sposoban i da ukrade? Sasvim tako. pravican covek sposoban da cuva novac. c Da li su. makar i ne izgledalo tako! I da li su neprijatelji oni koji to zaista jesu.kazao? Ne.Znaci. Nipo to. Prema tome je pravican covek i lopov. Zar nisi tako . i po Homerovom i Simonidovom. ili oni koji su nam zaista naklonjeni. Ako je. A zar ljudi ne gre e u tome i zar ne dr e za dobre mnoge koji to nisu. Onda se za njih pravicnost sastoji u tome da d cine dobro rdavima. Zevsa mi. dakle. a zlo onima koji su dobri. dakle. Ali dobri ljudi su pravicni i nisu u stanju nikom da ucine nepravdu. To je istina. cini se da je pravicnost neka lopovska ve tina koja prijateljima koristi. a neprijateljima koditi. ipak. makar i ne pokazivali to? Prirodno je voleti one za koje se misli da su dobri. ali sad i ne znam vi e ta sam mislio. i mrzeti one koje smatraju rdavima. on je u stanju i da ga ukrade? Tako bi se moglo zakljuciti odgovori on. Jedino. bio bi zlocin govoriti tako. Po tvojim recima je onda pravicno ciniti zlo onima koji nikakvo zlo ne cine. Sokrate. obratno? Gre e. . i ka e da se medu ostalim ljudima istice prevarom i krivokletstvom" .

a neprijatelj isto to i rdav covek. ljudima biti pravicno ono to kodi njihovim prijateljima. Prema tome bi.Takav mi se govor cini mnogo razboritijim od onog prethodnog. c A ljudi. Polemarhu? Tako to smo govorili da je prijatelj onaj ko izgleda naklonjen. b Potpuno se sla em rece on. kao i ono to koristi njihovim neprijateljima. IX. Ti ka e da pojmu pravicnosti moramo jo ne to dodati. A kako cemo to sad promeniti? rekoh ja. Hoce li postati gori zato to su izgubili svoje konjske osobine ili mo da odlike koje ima pas? Konjske sposobnosti. A onaj ko izgleda tako a nije. A ako na kodi psima. A da li ce pravican covek zaista koditi bilo kome? nastavih ja. Pa onda je jasno da ljudi postaju nepravicni kad im se cini zlo? . jer ih oni procenjuju kao rdave. Polemarhu. hoce li oni biti bolji ili gori? Gori. Tako smo dospeli do zakljucka koji je upravo suprotan onom to smo ga pripisali Simonidu. Izgleda da nismo pravilno shvatili pojmove: prijatelj i neprijatelj. jer ove opet procenjuju kao dobre. .11 Zaista izlazi tako rece on. prijatelj znacio u stvari isto to i dobar. e Ali. onda ce oni postati gori u pogledu svojih psecih sposobnosti. Cini mi se da je tako dobro receno. Da. 335 Tako isto treba shvatiti i pojam neprijatelja. Ako se nanese teta konjima. A pravicnost svakako spada medu ljudske vrline? Spada. I treba da kodi rdavima i neprijateljima. A on odgovori: Onaj ko izgleda da je naklonjen i stvarno je naklonjen. prijatelju? Zar oni ne gube isto tako svoje ljudske vrline? Razume se da dh gube. po to smo ranije rekli da je pravicno ciniti dobro prijatelju. a neprijatelju ciniti zlo jer je rdav. a zlo neprijatelju. taj nije prijatelj. a ne mo da kao konji? Razume se. de ava se da ce za sve one koji se varaju u svojim sudovima . Pa kako smo ih shvatili kad nismo pravilno. Onda definicija treba da glasi: pravicno je ciniti dobro prijatelju zato to je dobar. cini se.

slu eci se ve tinom jahanja. nego vlaga? Tako je. ili Bijant. ili koji drugi mudrac ili cestit covek to rekao. onda. A pravican covek. ne rashladuje. Jasno. naciniti nekoga rdavim jahacem? Nipo to. I ne vlazi suvoca. . niti bilo kome drugom coveku. To je osobina nepravicnoga. Sokrate odgovori on. e Ako je neko rekao da je pravi a onaj ko svakome vraca dug. da zajedno poreknemo rekoh ako neko tvrdi da je bilo Simonid. . Mi smo videli da pravican covek uop te nikome ne kodi. Polemarhu. Mogu li ucitelji jahanja. to radi rdav. taj nije bio mudar. Hajde. ciniti zlo nije osobina pravicnog coveka. mogu li dobri d ljudi vrlinom naciniti nekoga rdavim? Pa to je nemoguce. mo e li uciniti nekog nepravicnim? Ili. Sla em se rece Polemarh. A pravican covek je dobar? Razume se. Isto tako i dobar covek ne cini zlo. uop te uzev. jer nije govorio istinu.Sasvim jasno. to cini hladnoca? Da. . ili Pitak. Pa onda. i ako je time mislio ovo: pravican covek je du an da kodi neprijateljima. Mogu li onda muzicari pomocu muzike naciniti nekog nemuzikalnim? Ne mogu. a da koristi prijateljima. Toplota. mislim. radeci pravicno. i on ne kodi ni prijatelju. Mislim da ima potpuno pravo.

nije mogao vi e da se uzdr i. sprecavali su ga. Da nisam ja prvi pogledao njega nego on mene. a pri tom propustili priliku da ga i pronademo. a da je ne izvedemo na cistinu. Ali mi nemoj tvrditi da je pravicnost du nost. prijatelju.Ja sam odgovori Polemarh spreman da to zajedno s tobom poreknem. to ka e ka i jasno i tacno. jer su hteli do kraja da cuju na razgovor. stvar mnogo dragoceniju nego to je zlato. pametni. ali mi je. ili Ismenije Tebanca. ili to po d ma e. znaj da gre imo protiv svoje volje. 336 A zna li. ili Kserksova. Pravu istinu govori rece on. ili korist. I ja i Polemarh se u strahu razbegosmo. ili Perdikova. Sokrate? I to se udvarate jedan drugome glupim razgovorima? Ako hoce zaista da sazna ta je to pravicnost. mislim da bih zanemeo od njegovog pogleda. morate imati sa aljenja prema nama. A kad tra imo pravicnost. Kad bismo tra ili zlato. pravicnost. nemoj misliti da bismo jedan drugome pravili komplimente. i drhteci rekoh: Nemoj se ljutiti na nas. ili to donosi dobit. XI. koji je mislio da mnogo mo e. a on uzviknu stojeci u sredini izmedu nas dvoje: c Kakve se tu gluposti brbljaju. po tvom mi ljenju. Za vreme na eg razgovora Trasimah je cesto poku avao da uzme rec.12 ili drugog nekog bogatog coveka. ovo je ona uobicajena ironija14 . medutim. Mislim da je to izreka Perijandrova. Ti je mo da i poznaje . Kad smo mi zavr ili i kad sam ovo rekao. e Tako sam mogao da mu odgovorim. cini mi se. Njegovi susedi. Tada se on podrugljivo nasmeja i rece: Tako mi boga. Iznenadili se kad cuh ovo i u strahu pogledah u njega. Ti zna da je lak e pitati nego odgovarati. Da li bi neko mogao reci da je ona ne to drugo? b X. Do li smo do zakljucka da pravicnost nije to. . nego se povio kao divlja zver i skocio prema nama kao da hoce da nas rastrgne. Trasima e! Ako ja i ovaj ovde pogre irno raspravljajuci. pre nego to se 337 na nas naljutite. jer ja necu primiti ovakva brbljanja. zato i sam odgovaraj i reci ta je. . misli li da cemo biti tako nerazumni da iz uctivosti propustimo i najmanju stvar. Vi. ili ono to je od koristi. ne mo emo pronaci. nemoj samo da zapitkuje i da hvalisavo protivreci kad neko odgovara.13 Ali ja pogledah u njega cim je pocela da ga obuzima ljutnja. mo da upitah ga kome pripisujem reci da je pravicno koristiti prijateljima i koditi neprijateljima? Kome? zapita on. Dobro odgovorih.

mislim. I ja cu tako uciniti. Ali za ucenje mora platiti!'5 Da. Trasima e. ili triput cetiri. Pa ima ga ume a se Glaukon. Iako to nije isto.Sokratova. Veoma si ljubazan rece on. ili cetiri puta tri. samo kad steknem novaca. ^BAO . to se novca tice. e Dabogme rece on da bi Sokrat radio kao to je naucio. ipak se onome koga pita cini otprilike tako i misli li ti da on nece reci svoje mi ljenje. pa bilo da mu to zabranimo ili ne? A zar ce i ti tako uciniti? rece Trasimah. ako je on pravilan? Zar treba da ka em ne to drugo to nije istinito? Ili ta c hoce ?" ta bi ti njemu na to odgovorio? Dobro! Zar se ovo mo e uporediti sa onim? Za to da ne? rekoh ja. d A ta ce biti ako ja znam neko drugo i bolje tumacenje pravicnosti nego to su sva ova? ta ce onda biti? ta drugo nego ono to dolikuje onome ko ne zna odgovorih ja a meni se pristoji da naucim od onog ko zna. ti bi. nece odgovarati. pa mu odmah b unapred rekao: samo mi nemoj kazati. ili est puta dva. da je dvanaest dvaput est. ako ga ima. a odgovore ce prihvatiti od drugih i obarati. . samo ka i! Mi cemo svi platiti za Sokrata. Mudar si. Hoce li odgovoriti uprkos mojoj zabrani? Ne bih se cudio rekoh mu kad bih to ucinio po to razmislim. zaista. Trasima e rekoh ja. Znao sam ja to i ovima ovde unapred rekao da ti nece hteti odgovoriti. Ali kad bi ti nekoga upitao koliko je dvanaest. jer takvo brbljanje necu primiti". A kad bi ti on rekao: ta eli . dobro znao da ti niko nece ni odgovoriti na tvoje pitanje. cudnovati covece. covece. Trasima e? Da ne smem dati odgovor kako si ga ti kazao? Pa zar ni onda ne. da ce se praviti neve t i da ce pre uciniti sve drugo nego to ce odgovoriti ako te neko zapita. .

najdra i moj.Ali kako ce poceh ja odgovarati onaj ko pre svega ni ta ne zna riti tvrdi da ne to zna. Trasima e? Ako je rvac Pulidamant'4 jaci od nas i ako njemu prija govedina. a mogu samo hvaliti. c Slu aj rece on. a u trecima opet plemstvo? Znam. koji smo slabiji od njega. tiranin izdaje monarhisticke zakone. Ti 338 veli da zna i da bi mogao pomoci. Zar ne zna da u mnogim dr avama vlast dr e tirani. d prikladna i pravicna. Sokrate! Moju recenicu shvatio si tako samo da bi je mogao napasti. Ali se pravio kao da se jo prepire sa mnom oko toga da ja moram odgovarati. Ubeden sam da ce dobro govoriti. Da ja od drugih ucim. a nemoj biti toliko sebican da ne pouci Glaukona i ostale. Sad jo ne razumem. kome se ovi imaju pokoravati. Nemoj dakle. nego da obilazi i uci. Ja tvrdim da pravicno nije ni ta drugo nego ono to koristi jacemu. onda je ta hrana i za nas. opet. dragi moj odgovorih ja vec reci jasnije ta misli . pravi zakone u svoju korist: demokratija demokratske. kad ka em da sve dr ave . Da to rado cinim. XII. Zar u svakoj dr avi nije ba vladajuci elemenat onaj najjaci? Svakako. to je istina -. a tako cine i ostale vlasti. Trasimah je prosto goreo od udnje da govori i da zaslu i pohvalu. Za ono to je njima korisno vele da je pravo podanika. Posle mojih reci zamoli e ga i Glaukon i ostali da to ucini. Kako to misli . dakle. Nikako. Ja zahvaljujem kako mogu. Tako ja mislim. a da za to i ne zahvaljuje. Naposletku popusti i rece: b U tome je. jer novaca nemam. u drugima narod. Zar ne tvrdi to? Stra an si ti. to la e . kad mi izgleda da neko dobro govori. Ti tvrdi da je pravicno ono to koristi jacemu. a. verujuci da je spremio vrlo lep odgovor. Trasima e. osim toga. . nego mi ucini tu ljubav i odgovori. i ako ga ko prekoraci. tome misli. to vi e odgovara. drukcije.odgovorih mu ja ali to tvrdi da nisam blagodaran. ne srne ni reci ta . . jer mu je jedan tako odlican covek zabranio da pita ma ta od onoga to misli? Zato mora govoriti ti. videce i sam odmah cim odgovori . onda ga ka njavaju kao coveka koji je prestupio zakone i pocinio krivicu. e Svaka vlast. Sokratova mudrost: da on sam ne eli druge da pouci. Za to ne odobrava ? Nece ? Moram prvo razumeti ta misli odgovorih ja.

nije pravicno samo ciniti ono to koristi jacemu nego i ono to bi mu moglo koditi.podjednako sude . onda su neki od ovih pravi a neki ne? Tako mislim. a da . Sad razumem ta misli rekoh ja. I ti si. Nisam siguran da mo da nije ba vrlo va an. Hocu odgovorih. b Mo da je to neki sasvim beznacajan dodatak. ko dobro razmisli. Jer ta dr avna vlast vlada u dr avi i tako ce svako. odgovorio da je pravicno ono to je korisno. onda treba to da ispitamo. Trasima e. ucine ponekad ne to i protiv svoga dobra. mislim. dakle. Jer kako se i ja sla em sa tim da je pravicno u isto vreme i korisno. Ali je jasno da moramo razmisliti govori li pravo. Potrudicu se da shvatim da li je to tacno ili ne. Tako kako ti tvrdi . XIII. pojmu pravicnosti: da je pravicnost 339 od koristi za dr avnu vlast. c Jesu li vladari u svakoj dr avi nepogre ivi. naravno. a ti dodaje i tvrdi da je korisno za jacega to ja ne znam. Ako poku aju da donesu zakone. Slo ili smo se u tome da vladari. Ali ti si tome dodao: to je korisno jacemu. d Po tvojim recima. Kako to? upita Trasimah. A meni si zabranio da tako odgovorim. a neprave takve koji im nece koristiti? Da li tako misli ? Upravo tako. uvideti da je ba svuda pravicno ono to ja velim: ono to koristi jacemu. Jesu li onda oni pravicni? Razume se. Ispitaj! rece on. Reci: zar ne tvrdi da je pravicno i pokoravati se vladarima? Razume se da tvrdim. ili mogu i gre iti? Mogu i gre iti. A zakona koje oni donesu moraju se podanici pridr avati. A da li doneti prave zakone znaci doneti takve koji ce njima koristiti. Hajde da vidimo bolje. stvarajuci zakone.

17 d Ali. A rekao je da je pravicno to je od koristi jab cemu. ponekad protiv svoje volje izdaju zakone koji njima kode. primicemo i to. Sokrate rece Polemarh bogova. . Zove li ti lekara koji u lecenju pogre i ba zbog nje 18 gove gre ke lekarom? Ili matematicara koji pogre no racuna. a ti tvrdi da oni koji cine ono to su vladari naredili rade pravicno. 340 Zaista. naime. e Onda veruj da smo se slo ili i u tome da su radnje koje kode vladaru i jacima pravicne. mislim da ka emo: lekar je pogre io. . slo io se sa tim da jaci ponekad slabijima i podanicima izdaju takva naredenja koja se protive njihovoj sopstvenoj koristi. Sokrate. jesi li hteo reci da je pravicno ono za ta jaci misli da mu donosi korist. Vladaoci. i to on smatra za pravicno. . Trasima e. Iz toga sledi da bi pravicno bilo isto tako ono to koristi. c Ni ta ne mari rekoh ja ako Trasimah sada tako govori. Ali rece Kleitofont pod korisnim za jaceg on podrazumeva ono to jaci misli da bi mu moglo biti od koristi. kao i ono to kodi jacemu. da je pravicnost ne to ba suprotno od onoga to ti tvrdi ? Slabijima je naredeno da rade na tetu jacih. Polemarhu. mudri Trasima e. Pa zar onda nije nu no. da je pravicno ciniti ono to vladari nareduju. Slabiji ima po tome da se upravlja. ba kad pogre i i pravi te gre ke matematicarem? Naprotiv. Zar misli da bih ja mogao nazvati jacim nekog onda kad pogre i? Ja sam zaista tako mislio odvratili. Pa ti si se slo io sa tim da vladari nisu nepogre ivi. A za to je potrebna potvrda? rece Polemarh. ti si spletkaro 13 kad tako govori . tako mi Jo ako i ti to potvrdi ume a se Kleitofont. Sam Trasimah se sla e da vladaoci ponekad izdaju zakone tetne po njih same i da je pravicno ako se potcinjeni upravljaju po njima. Reci mi. vec da i oni katkad pogre e. i .podanici pravicno cine ako izvr avaju ono to su vladari naredili. zar ne? Tako je. U tome smo se slo ili. sasvim je jasno. tome nije bilo govora odvrati Polemarh. pa bilo da mu to stvarno koristi ili ne? Mo emo li reci da ti to tvrdi ? Nipo to rece on. Kleitofonte? Po to je izrekao oba tvrdenja. Trasimah je rekao. Ali . XIV. .

Ti misli da ja izvrcem smisao reci? Razume se. spreman sam na sve. Kao to rekoh u samom pocetku: raditi pravicno znaci raditi u korist jacega. dakle. ne gre i. tvrdeci da slabiji mora raditi u korist jacega. Dosta toga rekoh. premda bi svako rekao da je pogre io lekar i da je pogre io vladalac. Tako. Ali ovaj put to ne mo e . on izdaje zakone u svoju najvecu korist. Reci mi: da li je jedan lekar u pravom smislu reci onakav kakvog si malopre pomenuo trgovac ili treba da neguje bolesnika? Mislim na pravog lekara. Dobro. Strogo uzev i. Ali ti to ni ta nece pomoci. vec covek koji je pogre io. Ne mo e me prevariti kako ne eli da mi se ruga i da me recima prisili . A nijedan od njih. . odvrati on. strogo uzev i a ti ba tako strogo i uzima reci ne gre i ni graditelj. covece dragi. Necu. Graditelj. To 341 je otprilike moj odgovor. u stvari.matematicar je pogre io i prepisivac isto tako. ukoliko zaslu uje e to svoje zvanje. Onaj koji je pogre io. A sada se rugaj ili izvrci reci ako mo e . i njih se podanik ima pridr avati. Misli li da ti ja postavljam pitanja sa zadnjim namerama i da ti se rugam? b Vrlo dobro znam da je tako odgovori on. kao to si ucinio sada. ili vladalac nikako ne gre i onda kad je vladalac. ucinio je gre ku zato to ga je ostavilo njegovo znanje. i u tome trenutku on i nije graditelj. Trasima e rekoh mu ja. na onoga koji je zaista lekar? On neguje bolesnike. c Zar ti misli rekoh da sam tako lud da bih poku avao da o i am lava i da prevarim Trasimaha? Pa ti si to poku ao rece mi Trasimah iako ni ta nisi postigao. ili mudrac. a kako ne gre i. ni poku avati odgovorih ja. nikako ne gre i. ukoliko je vladalac. ako eli da je pravican? Ja mislim vladaoca u najstro em smislu reci. XV. objasni nam da li ti pojmove jaci" i vladalac" uzima u op tem ili posebnom smislu. vladalac. Ali da nam se to ne bi jo jednom desilo. Ali mi ni ta ne mo e .

odgovorio bih da su mu sigurno potrebne izvesne stvari. bez prekora i gre ke. Da li je korist te posebne ve tine u necem drugom. zato to nijedna ve tina nije nepotrebna. Je li tako ili nije? Tako je. ili u njenom savr enstvu? e Kako to misli ? Ovako. Kad bi me zapitao da li je telo samo sebi dovoljno. tako i svaka pojedina ve tina ne tra i svoju sopstvenu korist. Ali ve tine ipak vladaju i zapovedaju onome to koristi . Da li ti se cini da sam dobro odgovorio kad ovo tvrdim ili ne? Sasvim dobro. Svi ti ljudi. 342 Dalje. Zato je i pronadena lekarska ve tina to je telo slabo i samo sebi ne mo e pomoci. vec koristi onom predmetu radi kojeg ona postoji. Tako je. ili zahteva jo ne to. njoj? Da li je i u samoj ve tini neka nepotpunost i da li svaka ve tina tra i neku novu ve tinu. posti u neku korist? Razume se. jer se zato ne mora zvati mornarom. ne treba ni sebe. koja ce tra iti ono to je za nju korisno. Da nije i sama lekarska ve tina nedovoljna. pak. vec zbog svoje ve tine i upravljanja brodom. potrebna narocita moc kojoj pripada neka nova ve tina koja stvara korist i koja poucava . nego telima. kao to je ocima potreban vid i u ima sluh. da joj nije. ni koje druge ve tine da bi tra ila ono to joj je korisno zbog njene nepotpunosti. dakle. Pa onda je njihova ve tina zato tu da ovu korist tra e i stvore? Zato. Lekarska ve tina je stvorena zato da pru i ono to mu je potrebno i korisno. Ne zove se krmano em zato to plovi morem. i to ne dolikuje ve tini da ima drugi zadatak nego da tra i korist zbog cega je ona sama tu? A ona sama bila bi bez potreba. Tako izgleda odgovori on.A krmano ? Je li pravi krmano upravljac brodova ili je mornar? Upravljac brodova. c Pa onda lekarska ve tina ne tra i ono njoj. dokle god bi bila to to jeste. vec za konje. jer joj ona nije potrebna. niti ima kakav nedostatak. 20 A ve tina odgajivaca konja ne tra i korist za sebe. a ova opet jednu novu i tako bez kraja? Ili svaka ve tina vidi za sebe ono to joj je korisno? b Ili. Da. d Mislim da nije va no to se on nalazi na brodu.

iako bi trebalo. 343 XVI. . koji kad izda neko naredenje ima na umu svoju licnu korist nego misli na korist svoga potcinjenog. nijedna ve tina nije radi toga da vladaocu i jacemu. . onoga za koga stvara. umesto to postavlja ovakvo pitanje? Zato to te dadilja ostavlja na miru i ne bri e ti nos. Jedva je priznao da imam pravo. a nije trgovac. ukoliko je zaista vladalac. ne misli na svoju sopstvenu korist. A sada. je da se tome usprotivi. Pa nije li onda i krmano .radi cega postoje." . Kad smo do li do te tacke razgovora i kad je svima bilo jasno da se rasprava . ukoliko je lekar. ali se naposletku A po to se slo io. Trasimah. koji je to u pravom smislu reci. zapita: Reci mi. imati na umu svoju korist i nece izdavati naredenja koja su njemu korisna. umesto da mi odgovori. Trasima e! Priznao je i to. Ne bi li bilo bolje da odgovori . upravljac broda. vec da koristi slabijem i onom nje zavisi. On vodi racuna . ima li ti dadilju? Za to to? upitah. prema tome. vec na korist bolesnikovu. Takav krmano i upravljac nece. ali vrlo te ko. nego ce misliti samo na korist. Prema koristi d ko od Poku ao slo io. i u korist mornara i onih koje vodi. nijedan lekar. . a ne mornar? e U tome se sla emo. i sve to misli i cini odnosi se samo na ono to ovome koristi i odgovara. Trasima e rekoh ja nema nijednog vladara. Ili se nismo tako slo ili? Potvrdio je da jesmo. jer ne poznaje ni stado ni pastira. tome. pravicnome preokrenula upravo u suprotno. nastavio sam: Prema tome. Mi smo se slo ili da je lekar u pravom smislu reci vidar bolesnikov. njemu. Sokrate.

i koliko je u ivotu bolje biti nepo ten nego po ten. A najlak e ce shvatiti. i da. na nacin kako se stvarno upravlja. nekim porezima. uistinu. Za takva coveka ka u da je opljackao hram. a ne one iste koje pastiri imaju prema svom stadu. slu e d na korist onome ko je jaci. Ona ne grabi tudu svojinu. A ako i jedan i drugi imaju neku dr avnu slu bu. nikad nece naci da onaj po teni ima vi e od nepo tenog. i da ovi. te ovoga cine bla enim a nikako sami sebe. privatna ili dr avna.Kako sad to? rekoh. Zatim i u dr avnim stvarima: gde god je rec . medutm. gospodari nad onima koji su naivni i pravicni. i da. svuda na gubitku. imaju nekakve drukcije namere prema onima nad kojima upravljaju. nego 22 svu odjednom. oni brinu i danju i nocu . tome kako da sebi samima c pribave korist. kazne ga i prati ga velika sramota. A takva je i tiranska vlast. I tako si daleko od pravicnog coveka i pravicnosti. zamisli takvog coveka. nevaljalac. naspram nepravicnog. b Tako to misli da ovcari i govedari imaju u vidu dobro svoga stada ili dobro svojih volova. dok ce ovaj primiti mnogo. najnaivniji covece. a ne na dobro svojih gospodara ili na sopstveno dobro. te da i oni koji u dr avama upravljaju. kako treba na to gledati. onda ce pravicni imati tete. pak. Onaj. ako hoce da uvidi da je pravican covek. njima. ako e je. jedan po ten a drugi nepo ten. da je trgovac robljem. dobije mesto ovih sramnih nadimaka naziv srec . da su oni korist onome ko je jaci i ko vlada. pomalo i kri om. Pored toga ce ga omrznuti i ukucani i poznanici ako ne bude hteo da im dodeli ne to to se kosi sa po tenjem. poslovno razortace. nego uvek ima manje. potcinj avaj uci se. pa da je ona sveta ili b neposvecena. Kod nepo tenog ce sve to biti upravo suprotno. Sokrate. Ako neko na nepo ten nacin i pojedinacno prisvoji tude pa ga uhvate. a onaj drugi manje. one koji su od te nepravde trpeli i koji je nece ciniti. ako ni zbog cega drugog a ono zato to svoje sopstvene poslove zanemaruje. makar i podjednako imao. onda on nece uzeti ni ta. Ako eli poredenje. Mislim i mislio sam samo na coveka koji bi 344 bio u stanju da mnogo postigne. da ih oni hrane i brinu . primanju. od nepravicnog coveka i nepravicnosti. prema tome. I ne zna da je nepravda ono to je tome suprotno. uvek ce pravican covek. a najnesrecnijima opet. ako uzme krajnje nepo tenje koje od najnepo tenijeg coveka nacini najsrecnijeg. provalnik. Prvo vec u medusobnim poslovnim odnosima: kad se dva ortaka. da ne zna da su pravda i pravednik u stvari tude dobro. a teta onome ko je potcinjen i pokorava se. a ne . smerajuci na ne to drugo. necem drugom. platiti vi e. rec . lopov. Eto. ko ukrade dr avne pare i porobi sve gradane. a od dr avnih prihoda zato to je po ten nece imati ni ta.

stra ni Trasima e. Pa dobro. kakav si samo govor odr ao. coveka po tovanog ne samo od gradana vec i od drugih koji znaju da je u velikoj meri zlocinac. pretpostavimo da postoji nepravican covek i da mu je omoguceno da cini nepravdu. i pre nego to sam uvideo da li je tvoje tvrdenje tacno ili ne. Tako je dovoljno jasno. potajno ili upotrebom nasilja. Zar misli da je to mala stvar raspraviti ovae kvo jedno pitanje? Zar ne vidi da je to nacin vodenja ivota i da bi svaki od nas koji bi se upravljao po tome. . dragi dru e. dragi prijatelju.c nika. nama i da ne mari da li cemo. a nepravicno to samom sebi donosi koristi i dobitak. u potpunosti da nemamo pravo kad vi e cenimo pravicnost nego nepravicnost! 23 . da je nepravicnost jaca. vec ga prisili e da ostane i da odgovara na svoje reci. d XVII. Oni koji grde nepo tenje. Sokrate. Ubedi nas. po to nam je celu svoju pricu kao amamd ija bez predaha izlio preko u iju. nisam ubeden i ne mogu verovati da je nepravicnost korisnija od pravicnosti. iveti gore ili bolje. Jer ka em ti. i kao to rekoh na pocetku: pravicno je ono to koristi jacemu. Posle ovih reci htede Trasimah otici. cak i onda kad bismo nepravicnosti ostavili punu slobodu i dopustili joj da cini to hoce. Cini mi se rekoh da uop te ne brine . I ja sam ga sam mnogo molio i rekao mu: . Tako se mo da cini i nekome drugome a ne samo meni. to me ipak ne uverava da ce takvom neb pravicnost biti korisnija od pravicnosti. ne cine to zato to se boje da ne rade nepo teno. dragi prijatelju! Mi ti necemo zaboraviti ako nama svima ucini tu dobrotu. iveo najsrecnijim ivotom? Zar ja drukcije mislim? odgovori Trasimah. kad ne razumemo to to 345 ti govori . a namerava da ode jo pre nego to si nas dovoljno poucio. Ali ga prisutni ne pusti e. Zato se potrudi i objasni nam. nego zato to se pla e da zbog nepo tenog rada ne stradaju. slobodnija i silnija nego pravicnost.

neguje. da se vratimo na ono ranije. Da li. mora pridr avati pojma kako si ga definisao. ili. krmano ka ve tina bezbednost plovidbe. Ti vec vidi . pa da ih usadim u tvoje srce? Ne. ja to cak i vrlo dobro znam. treba da misli samo . ukoliko je vladavina i ukoliko odgovara tome pojmu. pak. Mislim da cemo se slo iti u tome da svaka vladavina. Ti misli da pastir. nipo to odgovorih ja. a ne samo korist uop te. vec kao trgovac na dobru gozbu i kako ce se ugostiti. njihovu dobru kao pastir. mi ih prema tome razlikujemo. A posao pastirev nema nikakvog drugog cilja nego da on misli . Ali zar ti zaboravlja . onda. Trasima e. Ako te nisu ubedile reci koje sam rekao. ako ga promeni . svaka od njih donosi i posebnu korist. kao upravljaci. kad bi se neko izlecio zaradujuci novac? Ne bih. kao to si to ranije hteo: kad bi neki krmano ozdravio zato to mu je prijalo putovanje po moru. ali ne misli . ili. pa bilo da je to dr avno ili privatno delovanje. ta jo da uradim? Da uzmem te svoje reci. da si maloc pre odredio pojam pravog lekara. zar ne bi ti kazao da je krmano ka ve tina ujedno i lekarska? 24 Ne bih nikako odgovori Trasimah. Zar ti misli da upravitelji e dr ava. Da li isto tako ne bi rekao da je ve tina zaradivanja ujedno i lekarska ve tina. pak. i druge ve tine slicno? Da! b A ve tina zaradivanja donosi zaradu? Jer to je njen smisao. dobru podanika i potcinjenih. rado vladaju? Bogami. mo da. . Ili. XVIII. zacelo. pre svega. A da li bi lekarsku ve tinu nazivao ve tinom zaradivanja. ako i sad eli da tacno istaknemo razliku. da bismo do li do cilja! Jeste. kada bi neko lecenjem zaradio novac? . a da se zatim nisi vi e tacno pridr avao pojma pravoga pastira. koji je to zaista. kao to lekarska ve tina donosi zdravlje. prijatelju. Pastir. nece od toga imati nikakve koristi. onda ucini to javno i ne zavaravaj nas. svoje ovce. dobru stada koje mu je povereno. oni koji su zaista pravi upravitelji. dodu e. Trasima e odgovorih mu ja da niko svojevoljno ne prima na sebe tude du nosti? Da ljudi tra e platu po to oni. nego ce je imati 346 potcinjeni? Reci mi samo ovo: zar mi ne razlikujemo pojedine ve tine prema tome kakva im je sadr ina? Nemoj odgovarati protiv svoga ubedenja. tako je. smatra da su lekarska i krmano ka ve tina jedno te isto? Ili. kao pastir ne treba da vodi nikakvu drugu brigu d sve dok u potpunosti odgovara tome zadatku. kako ce mu one dati dobit. Ali se.A kako cu te ubediti? zapita Trasimah.

Ako joj se ne pridru i ve tina zaradivanja. dragi moj Trasima e. Cini se da je tako. Tako i sve ostale ve tine. dolazi otuda to oni pored svoje ve tine primenjuju. to smo vec odavno pokazali. Mi se. da tako ka emo. kakve ce onda koristi gradevinar imati od svoje ve tine? Izgleda da je nece uop te imati. Trasima e. nego za to tra i nadoknadu i to stoga to onaj koji hoce da 347 tu svoju du nost obavlja kako valja. to to zaraduju novac. sla emo u tome da svaka ve tina donosi neku posebnu korist? Sla emo se. malocas govorio da niko nece zabadava sebi da natovari brigu . e A zar on ne cini ni ta korisno. nikada ne ostvaruje ono to bi za njega samog bilo ponajbolje. pak. sad je jasno da nijedno umenje ni upravljacka delatnost ne koristi samoj sebi nego. dakle. nego radi za dobrobit onih . Svaka cini svoje i donosi korist koja le i u njenoj su tini. gradevinska ve tina kuce. koju oni upotrebljavaju pored svoje ve tine. Eto. vec od ve tine zaradivanja koja ide uz onu prvu. koju gradevinari imaju. gledajuci u ovoj ono to koristi slabijem a ne jacem. ako tacno razmislimo: lekarska ve tina donosi zdravlje. ako radi bez nagrade? Mislim da cini. d Korist.c Ne. a pored nje ve tina zaradivanja donosi zaradu. Pa kako svi gradevinari imaju neku posebnu korist za sebe. Na ovo je Trasimah jedva pristao. popravljanju i ubla avanju tudeg zla. onda je jasno da im u tome poma e jedna stvar. priprema i brine se za njihovu dobrobit. Ba zato sam. Korist. i to je zaradivanje novca. onima na koje se odnosi. i sa spremno cu koja toj du nosti odgovara. dakle. jo i ve tinu zaradivanja. ve tina zaradivanja zaradu. koju covek ima od svoje ve tine ne dolazi direktno od nje. naime.

nad kojima upravlja. Eto zbog cega, kako se cini, treba onima koji preuzimaju javne slu be obezbediti odredenu nadoknadu u novcu ili u pocastima, a onima koji ne prihvataju takve du nosti treba odrediti odgovarajucu kaznu. XIX. Kako to misli , Sokrate? zapita Glaukon. Obe vrste nagrada su mi poznate, ali mi nije jasno ta podrazumeva pod kaznom koju si pomenuo naporedo sa nagradom, b A zar ne zna koja je nagrada najbolja, za kojom te e i najplemenitiji ljudi kad za ele da se prime du nosti? Zar ne zna da se slavoljublje i gramzljivost smatraju za sramotu i da su to sramne stvari? Znam to. Oni koji su dobri ne ele da vladaju radi novca i pocasti rekoh ja. Oni ne vole da ih nazivaju nadnicarima zato to otvoreno primaju nagradu za svoje vr enje du nosti, a ne vole ni da ih zovu lopovima zato to su se na vlasti kri om obogatili. Isto tako ne cine to radi c pocasti, jer nisu slavoljubivi. Zato ih moramo naterati i zapretiti im kaznom, da bi se primili upravljanja. Zbog toga se i smatra da je sramota ako se neko primi vlasti a ne saceka da bude prinuden da se primi. A od svih kazni je najveca ona da bude pod vla cu goreg, kad vec sam nece da vlada . Toga se i boje plemeniti ljudi, mislim, kad se primaju vlasti i tada prihvataju vlast ne kao da su time dobili ne to izvanredno ili zato to ce na vlasti d dobro iveti, nego je primaju prinudeni i zato to ne znaju nikog boljega kome bi je mogli poveriti. Jasno je, dakle, da kad bi postojala dr ava plemenitih ljudi, onda bi se ljudi borili za to da nemaju nikakve vlasti, kao to se sada bore za vlast. Tada bi bilo sasvim jasno da pravi vladalac nije tu zato da se brine . svojoj licnoj koristi, vec da se stara . koristi potcinjenih. Ja nikako ne prizna e jem Trasimahu da je pravicno ono to je korisno jacem. Ali na to cemo se vratiti docnije. Mnogo va nije je, po mome mi ljenju, ono to je Trasimah rekao na kraju: da je, naime, ivot nepravicna coveka bolji nego ivot pravicna. ta misli . tome, Glaukone zapitah ja za ta se ti odlucuje i kako misli da je pravilnije reci? Ja mislim odgovori on da se ivot pravicna coveka mnogo vi e isplati. 348 A jesi li cuo zapitah ga koliko je dobrog naredao malopre Trasimah . ivotu nepo tena coveka. 26 Cuo sam, ali ne verujem u to odgovori Glaukon. Hoce li da mu, ako nekako mo emo da pronademo njegovu gre ku, doka emo da nije u pravu?

Kako da necu odvrati on. Ako, nasuprot njegovim recima, odr imo drugi govor rekoh ja i nabrojimo sva dobra koja po ten covek ima, pa onda opet on ka e preimucstva nepo tenog ivota, pa opet mi, moracemo naposletku sabrati dobra b koja obojica nabrojimo i odmeriti ih, a onda ce nam biti potrebne sudije koje ce doneti presudu; ako pak, poku amo da se slo imo u raspravi onda cemo sami biti ujedno i sudije i stranka. Tako je odgovori Glaukon. Kako bi ti ucinio? upitah ga ja. Bio bih za ovaj poslednji nacin odgovori Glaukon. XX. Hodi, Trasima c poceh ja i odgovori nam od pocetka! Ti tvrdi ovo: krajnja nepravicnost je unosnija nego krajnja pravicnost? c Jeste, to tvrdim, a rekao sam i razloge. Kako to onda misli ? Jednu, sigurno, zove vrlinom, a drugu porokom? Da. I to, svakako, pravicnost vrlinom, a nepravicnost porokom? Vrlo dobro, dragi! Zato ba i tvrdim da nepravicnost donosi dobit, a pravicnost ne. Pa kako to? Obratno. Onda, znaci, pravicnost smatra porokom? Ne, vec sasvim obicnom glupo cu. d A nepravicnost vidi ipak kao ne to prezrenja dostojno? Ne, vec kao promi ljenost odgovori Trasimah. Nepo teni ti onda izgledaju i pametni i dobri, zar ne? Samo oni koji su u potpunosti nepravicni i koji su u stanju da cele dr ave i narode podvrgnu sebi. Ti misli da ja govorim . nevaljalcima? I nevaljalstvo ima svojih prednosti, samo ako je skriveno i ako ga ne uhvate. Ali . tome ne vredi govoriti, vec . onome to sam rekao.

e349 Dobro znam odgovorih ja ta si time hteo reci. Ali se cudim kako si mogao da poredi nepravicnost sa vrlinom i mudro cu, a pravicnost sa stvarima suprotnim tome. A ja ba tako radim. To je vec jace, prijatelju odgovorih ja i nije lako reci jo ne to . tome. Kad bi ti tvrdio da nepravicnost donosi neku korist, a ipak, kao to to i neki drugi rade, priznavao da je ona porok i gadna stvar, imali bismo ta da raspravljamo . tim pretpostavkama. Ali ti sasvim jasno tvrdi da je ona ne to lepo, ne to silno, i pridaje joj sve ono to obicno pripisujemo pravicnosti. Usudio si se cak da je predstavi kao vrlinu i kao mudrost. b U potpunosti pogada moje mi ljenje. Ipak cemo hrabro pristupiti raspravljanju, ukoliko smatram da stvarao govori ono to misli . Verujem, Trasima e, da nas bar sad ne vuce za nos, nego da govori ono to zaista misli da je istina? Kakav je znacaj toga da li ja mislim tako ili ne? Dr i se samo onoga to tvrdim! Nema nikakvog znacaja rekoh ja. A sada poku aj da mi odgovori na ovo: misli li ti da pravican covek eli da ima kakvu vecu korist od drugog pravicnog coveka? Nipo to, jer tada ne bi bio ni dobrodu an, ni cestit gradanin. A da li bi on hteo da ima kakvu vecu korist od neke pravicne radnje? Ne bi ni to. A bi li smatrao za vredno da stekne ne to vi e c od nepravicnog i da li bi smatrao ili ne za pravicno? Smatrao bi odgovori Trasimah i odobravao bi, ali ne bi mogao uciniti. Ne pitam te to, vec da li bi pravican hteo da nadma i nepravicnog, a ne pravicnog. Hteo bi odgovori on. Dalje. Da li bi nepravican hteo da pretekne pravicnog ili pravicnu radnju? Razume se, jer on sve hoce da nadma i. d Nepravican covek ce, dakle, nadma iti i nepravicnog i nepravicnu radnju. On ce te iti da uzme u svoje ruke to najvi e mo e. 28 Tako je. XXI. Recimo ovako rekoh pravican covek ne nadma a sebi ravne, vec samo one druge, a nepravican i jedne i druge. Tako je. Vrlo dobro si rekao. Nepravican je razuman i hrabar, a pravican ni jedno ni drugo. I to si dobro rekao. Prema tome, nepravican covek je slican razumnom i dobrom, a pravican nije? Po sebi se razume da lici na onoga cije osobine ima . Dobro! Svaki od njih je onakav kakav je onaj

kome je slican. Razume se. Pa dobro, Trasima e! Da li postoje muzikalni i e nemuzikalni ljudi? Da. Koji se od njih razume u muziku, a koji ne? Muzikalan se covek svakako razume, a nemuzikalan ne. I ukoliko se razume, on je i sposoban? A ukoliko je ne razume, onda je i nesposoban? Tako je. Tako ce isto, valjda, biti i kod lekara? Bice isto tako. A hoce li, dragi prijatelju, onaj koji se razume u muziku, bolje zategnuti i opustiti ice kad pode ava liru nego neko drugi, koji se takode razume u muziku? Mislim da nece. Ali ce ipak bolje uraditi nego onaj koji je nemuzikalan? Bezuslovno. 350 A lekar? Hoce li on hteti da se poka e bolji od nekog drugog lekara ili dati neki bolji recept kad propisuje kako treba jesti i piti? Nece. A hoce li od laika? Hoce. Razmisli sad da li ti se u celokupnom znanju ili neznanju cini da koji strucnjak eli da zna vi e i radi bolje nego neki drugi strucnjak? Ili da u istim prilikama uvek isto eli?

Mora biti tako odgovori Trasimah. A kako nestrucnjak? Nece li on hteti da nadma i b i strucnjaka isto onako kao i nestrucnjaka? Hoce. A strucnjak je mudar? Mislim. Mudar je, opet, i dobar? Mislim da jeste. Dobar i mudar covek nece, dakle, nadma ivati sebi ravne, nego druge i drukcije. Tako izgleda. Rdav, medutim, i neznalica cinice to i sa slicnima i sa nejednakima? Izgleda. Pa dobro, Trasima e, nepravican je onaj koji hoce da nadma i i sebi ravne i one koji to nisu? Jesi li tako rekao? Jesam. c A pravican nece nadma ivati sebi ravnog vec samo nejednakog? Da. Pravican je onda slican mudrom i dobrom, nepravican rdavom i neznalici? Tako izgleda. Slo ili smo se u tome da je svako onakav kao to je onaj kome je ravan? Jeste, slo ili smo se. Pokazalo se, prema tome, da je pravican dobar i mudar, a nepravican neznalica i rdav. XXII. Trasimah je na sve to pristao, ali ne ovako d lako kao to ja to pripovedam, nego s mukom, protiveci se i znojeci se silno a bilo je leto. Tada sam prvi put video Trasimaha da crveni. Kad smo se slo ili da je pravicnost isto to i vrlina i mudrost, a nepravicnost isto to i rdavost i neznanje, nastavio sam: Dobro. Ovo je sad u redu. Rekli smo jo da je nepravicnost i sila. Seca li se, Trasima e? Secam se, ali meni se nimalo ne svida to to sada govori i imao bih mnogo ta da ka em. Kad bih, medue tim, progovorio, znam da bi ti rekao kako dr im besedu. Ili mi dozvoli da govorim koliko hocu, ili pitaj ako eli da pita . A ja cu ti dovikivati: dobro", kao starim enama koje pripovedaju price i davacu glavom znak da li odobravam ili ne. 30 AU ne protiv svoga pravog mi ljenja rekoh ja. Sasvim po elji, kad mi ne dopu ta da govorim. ta hoce jo ? Ni ta, bogami! Ali ako hoce tako, onda tako i radi. Ja cu pitati. Pitaj! Kao to sam malopre pitao, tako pitam i sada, 351 kako bismo bez smetnje mogli da razmotrimo kakav je

odnos izmedu pravicnosti i nepravicnosti. Tvrdi se da je nepravicnost i silnija i jaca od pravicnosti. Pa ako je pravicnost mudrost i vrlina, onda ce svakako biti jaca nego to je nepravicnost, ako je nepravicnost ujedno i neznanje. To je bar svakome jasno. Ali ja ipak necu da primim to tako jednostavno, . Trasima e, vec cu poku b sati da ga na ovaj nacin doka em. Priznaj e li da ima nepravicnih dr ava koje te e za tim da nepravicno potcine sebi druge dr ave, ili koje su to vec ucinile i dr e ove pod svojom vla cu? Priznajem, i to ce uciniti ba ona dr ava koja je najsavr enija i najnepravicnija. Razumem, tako si ti rekao. Ali ja . tome mislim ovako: mo e li dr ava koja je pobedila da odr i svoju vlast bez pravicnosti, ili je za to potrebna pravicnost? c Ako je istina ono to si ti malopre rekao, da je pravicnost mudrost, onda je za to potrebna pravicnost; ali ako je onako kako sam ja tvrdio, onda se tra i nepravicnost. Veoma se radujem, . Trasima e, to u znak odobravanja ili neodobravanja ne klima samo glavom nego tako lepo odgovara . To je zato to hocu da ti ucinim po volji. XXIII. Onda dobro. Ali ucini mi i ovo po volji i reci: veruje li da jedna dr ava, vojska, razbojnioi ili lopovi, ili drugi ljudi koji idu zajedno da ucine ne to nepravicno, mogu to uciniti ako ujedno i prema sebi samima postupaju nepravicno? d Ne odgovori Trasimah. A ako ne rade tako? Da li ce to postici pre? Da. Iz nepravicnosti se, . Trasima e, razvijaju svade i mr nja i dolazi do medusobne borbe. Ako, pak, jedan prema drugome pravicno postupaju onda vladaju sloga i prijateljstvo. Zar nije tako? Mo e biti, necu da ti protivrecim.

Pravo ima , prijatelju. Reci mi jo ovo: ako u samoj osnovi nepravicnosti le i to da svuda, gde god se pojavi, stvara mr nju, nece li ona uciniti da se medusobno omrznu svi nepravicni ljudi, i robovi i slobodni? Zar nece oni postati neslo ni i zar im nece biti nemoguce e da zajedno ive? Bice tako. A ako se nepravicnost pojavi medu dvojicom zar se oni nece razdvojiti, zar nece mrzeti jedan drugoga i postati neprijatelji jedan drugome i ostalim pravicnim ljudima? Postace. A ako je u pitanju jedan jedini covek, neobicni moj prijatelju, da li ce nepravicnost onda zatajiti i izgubiti svoju moc? I tu ce biti onako kao i inace odgovori on. Znaci da je njena moc svuda gde se pojavi ista: u dr avi, porodici, vojsci ili ma gde, da ona, naime, onemogucava rad prvo zato to stvara svadu i nesuglasice, 352 a onda i time to stvara neprijateljstvo medu pojedinim clanovima protivnika i pravicnih. Ili nije tako? Tako je. Mislim da ce i kod pojedinca ciniti sve ono to le i u njenoj su tini. Najpre ce ga onesposobiti za rad, jer ce u njemu samom stvoriti nesuglasicu i neslaganje, zatim ce od njega uciniti neprijatelja i sebi i pravicnima. Zar ne? Da. Ali i bogovi su pravicni, prijatelju, je li? Neka budu odgovori Trasimah. b Onda ce nepravican covek biti i neprijatelj bogova, . Trasima e, a pravican covek njihov prijatelj. U ivaj samo u svojoj pobedi! Necu ti se protiviti da me ovda nji ljudi20 ne omrznu. Hajde, onda, odgovaraj kao i do sada i produ i mi radost pobede. Videli smo da su pravicni bolji, mudriji i sposobniji od nepravicnih; da nepravicni nisu u stanju ni ta preduzeti ni sami, ni sa drugima; uza sve to proizvoljno smo pretpostavili da nepravicni ljudi uop te mogu zajednicki ne to odredeno i trajno uraditi, jer se c oni ne bi mogli uzdr ati da jedni druge ne napadnu, ako bi bili sasvim nepravicni. Ocigledno je da cak i oni moraju u sebi imati ne to pravicnosti, koja ih sprecava da 32 ne cine zlo jedni drugima u vreme kada se udru eni brane od spolja njih napada. Pravicnost je upravo ono to im omogucuje da ne to zajednicki preduzmu. S druge strane, nepravicnost je ono to ih nagoni da cine zla dela, ali ona ih cine samo upola zlim, jer oni koji su u svemu zli i nepravicni, ujedno su i potpuno nemocni da bilo ta

d ucine. Tako ja stvar razumem, a ne onako kako si ti govorio u pocetku. No, sada treba da ispitamo da li je sudbina pravicnih bolja i srecnija od sudbine nepravicnih. To smo pitanje ostavili za kraj. Verujem da jeste, ako se usvoji ono to smo do sada utvrdili. Ipak, tu stvar treba dublje istra iti, jer tu nije rec . necem neva nom, nego . tome kako treba iveti. Ispituj rece on. I hocu odgovorih ja. neku odredenu namenu? e Ima. Reoi mi: ima li konj

Da li pod namenom konja ili kog drugog predmeta podrazumeva ono to jedino ili najbolje pomocu njega mo emo da izvr imo? Ne razumem te. Pa dobro. Da li bi mogao videti necim drugim, osim ocima? Ne bih. A bi li mogao cuti necim drugim, osim u ima? Ne bih. Onda s pravom mo emo reci da su ti organi tome namenjeni? Razume se. 353 Dalje. Lozu bi mogao obrezati i macem, i no em, i mnogim drugim orudem? Kako da ne! Ali mislim da nicim ne bi to ucinio tako lepo kao narocitim no icem koji se ba za to pravi. To je istina. Zar necemo onda reci da je on tome namenjen? Hocemo. XXIV. Sada ce , mislim, bolje shvatiti pitanje koje sam ti malopre postavio. Da li pod namenom jednog predmeta podrazumevamo to da se samo pomocu njega ili najbolje njime mo e ne to izvr iti? b Razumem rece i mislim da svaki pojedini predmet ima svoju namenu.

Dobro rekoh ja a da li misli da svaka stvar, koja je necemu namenjena, ima i sebi svojstvenu vrlinu? Vratimo se na iste primere! Imaju li oci neku namenu? Imaju. Imaju li one, prema tome, i sebi svojstvenu vrlinu? I vrlinu. A u i? Imaju li one neku namenu? Da. A imaju li i vrlinu? I vrlinu. A ta je sa ostalim stvarima? Nije li isto. Isto. Pazi sada. Mogu li oci lepo obavljati ono za ta su c namenjene, ako nemaju tu sebi svojstvenu vrlinu, nego umesto vrline manu? Pa kako bi mogle? Misli valjda kada bi imale slepocu umesto vida? Ne pitam kako se ta njihova vrlina zove, nego ka em da ne to obavlja svoj posao dobro ako poseduje sopstvenu vrlinu, i lo e ako je ne poseduje. Istinu ka e rece on. Pa onda ce i u i, li ene svoje vrline, lo e obavljati svoj posao? Svakako. d Mo emo li taj isti razlog upotrebiti i za sve ostale stvari? to se mene tice, mislim da mo emo. Razmisli sada, posle svega: ima li i du a neku namenu koju nijedna druga stvar ne bi mogla ispuniti; kao na primer ovu: brinuti se, upravljati, promi ljati i sve ostalo tome slicno? Mo emo li takvu namenu pripisivati icemu drugom to nije du a, ili cemo pak reci da je ona jedino du i svojstvena? Ne mo emo tako ne to pripisati nijednoj drugoj stvari. A ivot, da li je i on posao du e? Naravno da jeste rece on. Ima li onda i du a sebi svojstvenu vrlinu? Ima. Mo e li ona, ako je li ena te svoje vrline, dobro obavljati svoj posao, ili je to nemoguce? To je nemoguce. 34 Nu no je dakle, . Trasima e, da rdava du a rdavo vlada i upravlja i da dobra du a valjano ispunjava svoju namenu u svemu to preduzdma. Nu no je. A jesmo li se slo ili u tome da je pravicnost vrlina, a nepravicnost porok du e? Jesmo, slo ili smo se. Prema tome, pravicna du a i pravican covek ivece dobro, a nepravican rdavo.

neukost ili mudrost. Razume se. predragi Trasima e. nikada nije nepravicnost unosnija i korisnija od pravicnosti. bla en je i spokojan.Po tvojim recima svakako. Jer ako ne znam ta je pravicnost. gozba nije ispala dobro i to mojom. Sokrate. i da li je srecan ili nesrecan onaj ko je poseduje. Ti si je pripremio. a nepravican covek nesrecan. Neka ovo bude tvoja svecana gozba na dana njoj svetkovini Bendide. Pravican je. te ko cu znati i da li je ona vrlina ili ne. koje smo kao prvo bili postavili. a ne tvojom krivicom. . Pre no to smo odgovorili na pitanje ta je pravicnost. ja sam ga napustio i pre ao na drugo: da li je pravicnost porok ili vrlina. i tako se desilo da posle na eg razgovora ni ta ne znam. pala rec da je nepravicnost korisnija od pravicnosti. Neka bude odvrati Trasimah. Trasima e odgovorih mu ja po to si postao blag i prestao da se na mene ljuti . Ja sam se pona ao kao sladokusci koji. pre no to su cestito pojeli ono to je prvo poslu eno. navaljuju na sva jela pred njima i to bez dovoljno probirackog ukusa. zatim. nisam se mogao uzdr ati da sa onog pitanja ne predem na ovo. . A onaj ko ivi dobro. Pa ipak. srecan. dakle. Onda. nasuprot onome ko je u ivljenju zao. Kad je.

da cujem ta su zapravo te dve stvari. Njih mi. naime. ali da su nam od koristi. nije se zadovoljio Trasimahovim porazima. Pa ta dalje? A u koju vrstu ubraja pravicnost? 36 358 U najlep u. te ko mogu ne to nauciti. dodu e. Cini mi se da je Trasimah pre no to je trebalo dopustio da ga opcini kao zmiju. i nevina zadovoljstva. nego je rekao: 0. da ne radi ono to hoce . ima li dobara koja volimo i radi njih samih i radi onoga to pru aju? Na primer: razum. onda. c A onda. a nju kao takvu izbegavaju. ubrajaju u dobra tegobne vrste. Reci mi: postoji li neko dobro tako veliko da bismo za njim te ili bez obzira na njegove posledice i koje bismo voleli samo i jedino radi njega samoga? Radost. Hteo bih. moramo tra iti radi onoga to nam daje i radi dobroga glasa. Dobro.. na primer. KNJIGA DRUGA St. Ali ja. mislim odgovorih ja u onu koju. II. Izgleda da postoji odgovorih ja na to. Ova dobra volimo ba iz oba razloga. ako elimo da budemo srecni. a samo dokazivanje nije mi se dopalo. izgleda. da vidim hoce li se slo iti. lecenje uop te i ostali poslovi? Mi bismo rekli da su ta dobra tegobna. zdravlje. dodu e. b Hajde. telesno ve banje. i kakav uticaj i jedna i . Tako je odgovorih ja.' Jer Glaukon. ili eli da nas stvarno ubedi kako je u svakom b slucaju bolje biti pravican nego nepravican? Kad bih samo mogao. jer je po sebi te ka i nepo eljna. Znam da ljudi tako misle odgovorih ja pa je i sam Trasimah ba zbog toga kudi. hoce li da samo misli kako si nas ubedio. lecenje bolesnika. Posle ovih reci mislio sam da je na e ispitivanje zavr eno. moramo voleti i radi nje same. cuj i mene. i radi onoga to nam ona pru a. 357a I. ja bih to zaista i hteo odgovorih mu ja. koji se uvek i u svakoj prilici pokazivao najhrabriji. to je treca vrsta. Ali izgleda da je sve ovo bilo samo uvod. vid. koja za buducnost nemaju niceg drugog osim to pricinjavaju radost onome ko ih ima. ne volimo. ali ih ipak volimo radi koristi koju od njih d imamo i radi drugih stvari koje ona pru aju. nego pravicnost koju. Sokrate. recimo. Znaci. Ali mnogi ne misle tako. Zna li da postoji jo i treca vrsta dobara medu koja spadaju. pravicnost i nepravicnost.

a zlo trpeti nepravdu. A ja licno ne usvajam to mi ljenje. kao da te e za necim to je nu no a nije dobro. po to se iskusilo i jedno i drugo. Zato cu ja sada velicati ivot nepravicnog coveka2 i tako cu ti pokazati na koji nacin elim da te cujem kako kudi nepravicnost a hvali pravicnost. ovaj put cu dokazivati: prvo cu opet poceti c sa Trasimahovim tvrdenjem i odredicu najpre ta je pravicnost i otkuda ona dolazi. A nikada jo nisam cuo onako kako bih ja eleo da se govori u prilog tome da je pravicnost bolja od nepravicnosti. Sve u svemu. Da li se to tebi svida? Potpuno mi se svida odgovorih mu ja jer . vece je zlo trpeti je nego to je dobro ciniti je. Ako nema ni ta protiv. jer je ivot nepravicnog coveka. i mislim da cu to najbolje dokuciti od tebe. pa nastavi: slu aj sada ono to sam ti obecao da cu najpre govoriti . Hteo bih da neko hvali pravicnost radi nje same. dokazacu da s pravom to cine. Sokrate! Ali u neprilici sam jer su mi u i pune Trasimahovih i mnogih drugih d govora. mnogo bolji i prijatniji nego ivot pravicnog. Ka u da je po prirodi dobro ciniti nepravdu. ka u dalje. cemu bi pametan i uvidavan covek vi e voleo da govori i slu a? e To je vrlo lepo receno odvrati Glaukon. cine to protiv svoje volje.druga imaju na covekovu du u: nagradu koju one donose i njihove posledice ostavicemo zasad na miru. kako vele. zatim cu dokazati da svi ljudi koji te e za njom. prirodi i poreklu pravicnosti. kao trece. ali. do lo se na kraju do toga da oni ljudi koji nisu mogli nepravdu .

kojoj govorim najbolje bi bilo kad d bismo imali onu moc koju je imao stari Lidanin Gig. Dok je sedeo u dru tvu sa drugima. shvate da ce za sve biti ponajbolje ako se dogovore da ubuduce nepravdu ne cine i ne trpe. Da su pravicni ljudi pravicni samo zato to ne mogu ciniti nepravdu. I sam Gig se zadivi. Tada je pukao jedan deo zemlje i otvorila se pecina ba na onom mestu gde je on napasao stoku. Po to 38 je izvr io taj opit. III. Uhvaticemo i jednog i drugog na istom putu te nje za vla cu. Pribli i se kraljici kao ljubavb nik. Buduci u tom srednjem polo aju. nikada ne bi primao na sebe ugovornu obavezu da nepravdu nece ni ciniti ni trpeti je. Tada su se pastiri po obicaju skupljali kako bi kralju javili ta se preko meseca desilo kod stada. Eto. koje se sastoji u tome da se nepravda neka njeno cini. prema dlanu. kad god bi kamen okrenuo iznutra. Jednom je padala jaka ki a i bio je zemljotres. prema onome to se govori. uspe brzo da postane poslanik kod kralja. sklopi sa njom zaveru protiv kralja. i smesta postade nevidljiv za one koji su oko njega sedeli. On to primeti. Ovoj slobodi i mogucnosti . Sokrate. uze prsten i ponovo ga okrenu tako da kamen bude spolja: cim ga je okrenuo. postao je vidljiv. njemu razgovarali kao da je oti ao. Jer onaj ko nepravdu mo e ciniti i ko je olicenje mu kosti. Tamo je. ubi ga i preuze . a kad bi ga okrenuo spolja bio bi vidljiv. dakle. Iz toga su onda proizi li zakoni i ugovori. tako da 360 su oni . postajao bi nevidljiv. On ga uze i izide. b a ne zato to bi ona bila neko dobro po sebi. i prac vicnom i nepravicnom. pa je ono to su ti zakoni i ugovori propisivali nazvano pravicnim. Le nije imao na sebi ni ta drugo sem zlatnog prstena na e ruci. videcemo najbolje iz sledeceg izlaganja: i jednom i drugom. poreklo i su tastvo pravicnosti: ona dr i sredinu izmedu najveceg dobra. pa je do ao i on i poneo prsten sobom. video je unutra mrtvaca veceg nego to su obicni ljudi tako mu se bar cinilo. Na tom konju bili su otvori i kad se pastir sagnuo. poku avao je da vidi ima li prsten zaista i uvek takvu moc. slucajno okrenu kamen prstena prema sebi i prema unutra njoj strani ruke.359 od sebe odbiti niti je drugome nanositi. Ovo je. svako hice po prirodi te i za vla cu. Kad je to video. Taj Gig je bio pastir u slu bi tada njeg lidijskog kralja. primanje takve obaveze bilo bi za njega ludost. samo ga zakoni sprecavaju i silom primoravaju da zastane kod ravnopravnosti. i najveceg zla da se na nepravdu ne mo e odgovoriti osvetom. video cudnovate stvari i jednog upljeg bronzanog konja. ka e prica. ljudi se priklanjaju pravdi onda kada nepravdu ne mogu ni ciniti niti je podnositi. zadivi se i side u pukotinu. ta je pravda i kakvo je njeno poreklo. dakle protiv svoje volje. dacemo mogucnost da cine to hoce i praticemo kuda ce ih odvesti strast.

tim stvarima raspravlja. Kad god se neko oseti dovoljno jakim da cini nepravdu. Svaki covek d misli da je nepravicnost sama po sebi mnogo korisnija od pravicnosti. Kako cemo. to porediti? Ovako: niti cemo ne to oduzeti nepravicnome od nepravicnosti. kako bi rekao onaj ko . inace nikako. Kad bi se nekome pru ila mogucnost da cini nepravdu. zaista ne bi radio ni ta drukcije nego to radi onaj nepravicni: put i jednog i drugog bio bi isti. da ide po kucama i c da zavodi svaku enu koja mu se svidi. drugo preduzima a prvo propu ta.kraljevsku vlast. Ovo bismo zaista mogli uzeti kao jak dokaz da niko nije pravican po svojoj volji. prema tome. Kad bi. e IV. i kao to je on sposoban da ispravi ako je ne to pogre io tako i nepravican covek mora da ostane prikriven sa svojim nepravdama. nego cemo zamisliti da je svaki od njih savr en u svojim te njama. a drugi nepravican. hvalili. i da svako delo preduzima mudro. Pred svetom bi ga. pa jedan od njih imao pravican covek. i to pravilno misli. tim dvema vrstama ivota koje . a on to ipak ne bi hteo da radi. pa.menusmo moci cemo doneti tek onda kad uporedimo obe ove vrste ljudi medu sobom. ukratko. cinice je.. niti bi prisvojio sebi tudu svojinu. jer po ten covek kao takav i ne postoji. onda. A kad bi ovako radio. da ubije i da oslobodi iz okova koga god hoce. ako eli da . razume se. Neka najpre nepravican covek radi onako kao to rade veoma sposobni 361 strucnjaci: kao to pravi krmano ili lekar odmah oseti ta je u njegovoj ve tini nemoguce a ta moguce. niti pravicnome od pravicnosti. nego zato to je na to prinuden. la uci se medusobno i to zato to bi se i sami bojali da ne pretrpe nepravdu. on bi za sve koji ne to razumeju bio najveci bednik i pravi glupak. najpravicnijeg i najnepravicnijeg. sad. postojala dva ovakva prstena. Sam sud . mislim da ne bi bilo tako cvrstog i prekaljenog coveka koji bi ostao pravican i hteo da ostavi tude na miru da ga ne dira: ta njemu bi bilo moguce da bez bojazni uzima na trgu to god hoce. Toliko to se toga tice. da radi medu ljudima to god hoce kao neko bo anstvo.

pridati i savr enu nepravicnost. onda ce mu i pocasti i nagrade pripadati zato to izgleda da je pravican. a. Mi savr eno nepravicnom coveku moramo. i posle svih tih muka. dragi Glaukone odgovorih ja kako si sjajno istakao razlike izmedu jednog i drugog! Kao vajar koji iznosi kipove na izlo bu. nece hteti da samo izgleda takav. ukoliko je ne to pogre io. iz nje nicu odlucne misli* . Ako su e takvi. kakav je ovaj koga smo opisali u na em razgovoru. pre mogle primeniti na nepravicnog. Jer ako va i kao takav. Neka ne cini nikakve nepravde. Neka. a ako bude izgledalo da je suvi e grubo receno. nece biti te ko dokazati kakav ivot ocekuje svakog od njih. po to. I to treba da se ka e. oduzeti sve. mora biti u stanju da to popravi. a stvarno pravican. a drugi u prividnoj nepravicnosti i stvarnoj pravicnosti. postavimo nasuprot pravicna coveka. i da ce shvatiti kako ne treba eleti da se zaista bude pravican. ali neka ga bije glas kao da je najveci nepravednik i neka onda doka e da mu takve klevete i njihove posledice ni ta ne smetaju d da bi stvarno iveo pravicno sve do svoje smrti. Kako sam mogao odgovori on. onda ga treba smatrati nesposobnim. kako veli Eshil. Jer nepravican covek. i postaviti ga u polo aj sasvim suprotan onome koji je ranije imao. V. dakle. mora umeti da silom i hrabro cu uradi sve za to je potrebna sila. oduzeti izgled pravicnog coveka. Sokrate. bacan u tamnicu. ako je zaista a ne samo prividno takav. Eshilove 40 reci bi se. mislim. Vrhunac b nepravicnosti je u tome da izgleda pravican a da to nisi. medutim. Ako ga. Avaj. pa ce biti nejasno da li je on pravican radi pravicnosti same ili radi pocasti i nagrada. Takvome coveku. sem pravicnosti.3 ne eli da c samo izgleda dobar vec hoce da bude dobar. mora umeti da govori ubedljivo. Treba mu. koji. Treba mu. uhvate. kojoj ne smemo ni ta oduzeti. nego je bolje samo se ciniti takvim. . onda. reci ce on. oslepljen na oba 362 oka. dakle. dakle. Tako cemo imati dva potpuno suprotstavljena slucaja: jedan u prividnoj pravicnosti i stvarnoj nepravicnosti. Oni ce reci da ce pravican covek biti bicevan. medutim. nego ce hteti da takav i bude: du a njegova je brazda duboka i plodna. Tada cemo moci prosuditi koji je od ta dva nacina ivota srecniji. dakle. ako ne to od njegovih nepo tenih poslova izide na videlo.u na im ocima ostane nepravican. ovaj covek bude samo prividno nepravican. znaj. najzad jo i razapet na krst. a njemu moramo dopustiti da pomocu najnepravicnijih postupaka stekne glas pravicnog coveka. da to ne govorim ja nego oni koji nepravicnosti daju prednost nad pravicno cu. mucen. i mora umeti da stekne prijatelje i bogatstvo.

Tako i ti priskoci u pomoc ako je on to izostavio. mo e se otmeno o eniti i dobiti sve to je Glaukon malopre pomenuo kao posledicu dobroga glasa i pripisao nepravicnom. moracemo se pozabaviti i suprotnim od onoga to je on rekao. to je sasvim prirodno. pa. dakle onim ta ljudi ka u. Posle ovih Glaukonovih reci nameravao sam da mu ne to odgovorim. i svoju decu vencavace kako bude hteo. a onaj ko u iva glas pravicnog coveka. da treba biti pravican. bice bogat i cinice dobro svojim prijateljima. nego saslu aj jo i ovo. Poslovica veli: neka jedan brat poma e drugome. a zatim ce uzeti enu iz porodice koju sam bude izabrao. doci ce najpre u dr avi do vlasti. Na taj ce nacin.Kako ce ga smatrati za pravicnog. A on ce na to: e Ne. d VI. Pobedice svoje neprijatelje i prevazici ce ih u svakom takmicenju. postati veci ljubimac bogova nego onaj pravican. i nabrajaju mnoga dobra za koja vele 41 . prinosice obilne i sjajne darove i rtve bogovima i tako ce. slu iti bogovima i ljudima kojima je naklonjen. jer ce se koristiti time to ne preza da ucini nepravdu. da su i bogovi i ljudi za nepravicnoga coveka spremili mnogo bolji ivot nego za pravicnog. mnogo bolje nego pravican covek. da je dovoljno jasno obrazlo io svoj govor? Ma cime? upitah ja. dolazi do vlasti. Sokrate. Jo se dalje redaju ova preimucstva: ka e se da ih bogovi cene. i pri tom ne hvale 363 pravicnost kao takvu. nego njen uticaj na dobar glas. Ocevi kazuju svojim sinovima. ne. a to cine i svi oni koji se . Ali vec samo ono to je rekao dovoljno je da me sasvim dotuce i onemoguci mi da pravicnosti priskocim u pomoc. a kodice neprijateljima. a pored toga ce imati koristi od svega. ali me njegov brat Adeimant preduhitri: Misli li. Da bi bilo jasnije ta ovaj Glaukon eli. Sokrate. trgovace i dru ice se s kim god bude hteo. Nije rekao ba ono to je najpre trebalo reci. Svet ka e. po to ce prevazici sve. nekome brinu. privatnom ili dr av c nom.

Ali su vunate ovce ote ane runima te kim? i imenuje mnogo drugih slicnih stvari. ka u da su bogati lopovi i oni koji inace imaju moc srecni i spremni su uvek da im ukazu pocasti i u ime dr ave i privatno. slabe i siroma ne preziru i gledaju ih sa visine. jo vecim nagradama bogova: ka u da potomstvo i rod pravednoga i cestitoga coveka ostaju i ne izumiru. Pored ovih shvatanja . Tome dodaju da ce. ali mucne i pune tegoba. . jer. Nab suprot tome.8 Ovako i slicno uznose pravicnost. VII. njima ru no i izmi ljaju9 sve rdave stvari koje je e Glaukon pomenuo kad je bilo reci .6 Musej i njegov sin7 obecavaju jo lep a dobra nego bogovi. Drugo nemaju ta da ka u. pomocu ritualnih igara. opet. naprotiv. iako se sla u u tome da su oni bolji nego oni prvi. rada mu jecma. na primer. Drugi. dodu e. Prvi veli kako bogovi daju pravicb nima da im hrastovi sasvim pri vrhu radaju ir a u stablu su pcele. a mogu se citati i kod pesnika. ili njihovi preci. dobar. Nepravedne i nepo tene ljude. pravicnosti i nepravicnosti treba da ispita . Tako. a. Pa ipak vele da je nepravicnost uglavnom korisnija od pravicnosti. jo dok su ivi. ona koja ljudi 364 imaju svaki za sebe. coveku pravicnom koga ljudi smatraju nepravicnim. nad ljudima jakim i mnogim. uvaliti nekog njihovog neprijatelja u nesrecu. a rdavim. A najcudnije su predstave koje ljudi imaju . mnogim vrlim ljudima bogovi alju tobo nevolje i te ak ivot. budno titeci pravdu. koji nad ljudima bogoboja Ijivo vlada. Svi jednoglasno pevaju da su umerenost i pravicnost. pribave opro taj za nepravde koje su pocinili oni c sami. a more daje mu ribe. raspola u magijskom ve tinom i ve tinom bajanja pomocu kojih mogu uticati na bogove da ucine ono to oni tim . Tako i ovaj drugi: kao slava vladara neporocna. stoji sa hvalom i kudenjem. spremaju im gozbu i ostavljaju ih tu da ukra eni vencima zauvek piju i misle kako je najlep a nagrada d za vrlinu vecito pijanstvo. medutim. Oni pravedne ljude recima dovode u Had. varalice i vraci10 obijaju pragove 42 bogata a i uveravaju ih da su prino enjem rtava i bajanjem dobili od bogova moc da im. te zemlja nosi mu crna p enice. zakopavaju u nekakvo blato dole u podzemlju i primoravaju ih da nose vodu u situ. uz malu nagradu.da ih bogovi dele pravednim ljudima. govore . govore . dakle. stoka mu svagda se mno i. posaduju ih za sto. samo ih javno mi ljenje i zakon zabranjuju. bez obzira da li je taj pravican dli nepravican. vrlini: tako. i druga. Sokrate. vrlo lepe stvari. vele. dok su neumerenost i nepravicnost slatke i prijatne. Tako ka u i plemeniti Hesiod i Homer. Sa svoje strane. bogovima i . c a vocnjaci puni su roda.

za svedoka navode Homerove reci: i sami se bogovimogu ganut'. e molbama tihim. tj. mladici koji su daroviti i sposobni da na prvi pogled iz svih tih prica izvedu zakljucak .nacinom od njih zahtevaju. vrlini i poroku i kakvu pocast odaju ovima bogovi i ljudi? Mislim. Ali pred vrlinu bogovi znoj postavi eu i nekakav strm i dug put. dok one koji to ne cine ocekuju tamo stra ne kazne. rtvom levanicom i dimom od rtvi molec se kad ko prestupi to i sagre i togod?2 A spominju i mno tvo knjiga Museja i Orfeja.'4 Oni jo govore da izabranici. navode ove Hesiodove reci: Zla mnoga je lako postici. oni uveravaju ne samo pojedince nego i cele dr ave da ivi i mrtvi mogu dobiti opro taj i oci cenje za nepravedna dela pomocu rtvovanja i ritualnih igara. ili da krenem niza stranu stazama krivudavim. (teletai). oni koji ucestvuju u misterijama i posveceni su 365 u njih (tzv. Da bi pokazali kako je zlo lako pristupacno. bivaju po tedeni od zla na onom svetu. a kraj gde stanuju blizu. Za to to obecavaju. u kojih su vece cast. d Put do njih je glatak. vrlina i snaga. decu meseca i devet Muza. ta misli . navode pesnike kao svedoke. Sokrate. I njih gledaju ljudi da mirisnim okrenu kadom. Pozivajuci se na te autoritete. kako utice na du e mladica kad slu aju takve i tolike price . . ne bih li tako pro iveo do kraja?15 . VIII.'2 Da bi opet pokazali kako ljudi mogu bogove umilostiviti. tome kakav mora da bude covek i kako mora da se upravlja u ivotu da bi postigao da b najlep e ivi? Verovatno bi takav mlad covek samom sebi govorio kao Pindar: Da li pravo da se penjem dvoru uzvi enom koji nastanjuje Pravda.

ako c sam nepravican i ujedno vest da .19 a ba ovi ka u da se bogovi ne mogu zadobiti i privoleti rtvama i prijatnim zavetima i darovima. Sokrate. jo razlog mogli navesti da pravicnost treba pretpostaviti najstra nijoj nepravicnosti? Ako spolja njost nepravicnosti prevucemo la nom bojom. A ako im moramo verovati onda nepravdu treba ciniti. pa od koristi koju ona donese treba prineti rtvu. IX.16 jaci od istine" i po to on srecom gospodari". kako tvrde mnogi i najveci ljudi i bogovi dati dobro i u ivotu i u smrti. reci ce se. jer cu u tom slucaju do iveti samo muku i tetu. Koji bismo. nije ni potrebno da se mucimo oko skrivanja. u izgledu mi stoji bogovski ivot. onda cemo imati koristi. Ako bogova uop te i nema. mora da se smeje cim cuje da se velica pravicnost? Cak i kad bi neko mogao dokazati da je pogre no ovo to smo rekli i kad bi sasvim jasno video da je pravicnost ipak najbolja stvar. Ali bogove nije mogucno varati i suprotstavljati im se silom. .Sve to se govori potvrduje da mi ni ta ne koristi ako sam pravican. sebi ra irim glasine kao . ali cemo ostati bez koristi koju donosi nepravicnost. ili ako se oni uop te ne brinu za e ljudske stvari. Naprotiv. Pesnicima mo366 ramo verovati ili jedno i drugo ili ni ta. Da bismo izbegli da budemo otkriveni. pravicnom coveku. treba vuci za sobom. naime. Jer. njima znamo naucili smo iz raznih pripovedanja i od pesnika koji su nacinili njihove genealogije. ako hocemo da idemo stazama na koje ukazuju oni govori. bogovi nas nece ka njavati. imacemo i ucitelje koji ce nas nauciti da mudro govorimo i varamo na skup tini i u sudu. ali nema druge. nevaljalcu nije lako da se vecito skriva. teletai i bogovi ce nas ocistiti od grehova i uzeti nas u za titu. bilo svojim zdravim telom ili porodicom. Ako smo.'8 Upotrebi javacemo onda cas recitost cas silu da bismo sebe za titili od osvetnickog dejstva zakona. a svojim molitvama uticacemo na bogove da nas ne kazne za na e zlocine i nepravde. b kako tvrde najvece dr ave. po to je privid. i proroci bo ji. ukoliko nisam na glasu kao takav. da neko. deca bogova: pesnici. Odgovoricemo: u d velikim poduhvatima ni ta nije lako. varalicu i liju lukavu. Ako bogovi postoje i ako se za ljude staraju. A da li cemo u Hadu. kako to ka u mudraci. onda ce nam. ali premudrog Arhiloha'7. Ali. pravicni. posle svih ovih reci 44 jo hoce da ceni pravicnost kad svako ko je bogat bilo duhom ili imetkom. i da se samo mali broj onih koji su naukom postali mudri uzdr ava da cini ne- . jamacno bi mnogo opra tao i ne bi se ljutio na nepravicne. Kako je c onda moguce. Ako smo nepravicni. on bi znao da samo pojedinci osecaju odvratnost prema nepravicnosti i da su to oni kojima su taj dar dali bogovi. pred svoja vrata i svuda oko sebe treba postaviti sliku vrline. na onom svetu. sve to . prema tome. osnovacemo dru ine sebi slicnih. biti ka njeni za sve to smo ovde uradili mi sami ili na i potomci? Ne. na njega treba sve usmeriti.

pocast i nagradu. samo recima dokazivati da je pravicnost bolja nego nepravicnost. po to sam nije u stanju da nepravicno radi. ukoliko bude u stanju da je pocini. Sokrate. mogli bi . nije jo kudio nepravicnost kao takvu i nije hvalio pravicnost kao takvu nego samo slavu. jer elim da b od tebe cujem suprotno i ne nameravam da bilo ta krijem pred tobom. . ili kakve druge slabosti. skrivene pred bogovima i ljudima. nego kudi postupke nepravicnog coveka iz kukavicluka. ne vodi racuna . pravicnosti i nepravicnosti govoriti i Trasimah i drugi. Ja govorim to op irnije mogu. Nemoj nam. sve ono to se javlja kao njena posledica. uticu jedna kao najvece zlo koje du a skriva u sebi. medutim. Ako ni jednoj ni drugoj ne bude mogao oduzeti glas koji odgovara istini 45 . kao to je Glaukon vec rekao. To i jo vi e. Niko. Od ostalih ljudi.d pravicna dela. ili starosti. vec poka i kakav uticaj imaju i jedna -i druga na coveka koji te osobine ima i za to je. Sokrate. jedna od njih vrlina a druga porok. ugledu pred svetom. Pri tom. ne bismo se morali cuvati od nepravde drugih. a pravicnost kao najvece dobro. cudnovati covece. od svih e vas. cineci zlo. i tako na bezobrazan nacin kako se bar meni cini izokrenuli njihovo pravo znacenje. A razlog svemu tome le i jedino u onome iz cega je potekao ceo ovaj razgovor i moj i moga brata Glaukona. pocev od starih junaka cije su se izreke sacuvale. Da 367 ste svi vi od samog pocetka tako govorili i da ste nas kao mladice uverili u to. nijedan nije pravican po svojoj volji. . dakle. prema tome. . I sasvim je jasno da ce prvi medu njima koji dode do mogucnosti pociniti nepravdu. A jo niko nije ni u pesmama ni u obicnom razgovoru u potpunosti opisao kako obe ove osobine same po sebi. pa sve do ovih ljudi danas. nego bi svako bio cuvar samoga sebe i cuvao se da ne bi. bio saucesnik najveceg zla. koji se zovete hvalioci pravicnosti.

Drugima ostavi pohvale koje se zasnivaju na nagradama i mnenjima. pa i sva druga dobra koja su to sama po sebi a ne po izgledu. njoj mo ete tako govoriti. a ipak . ne samo zbog koristi koju od njih imamo nego jo vi e zbog svojstava koja d ona imaju po sebi. ako niste uvereni da je nepravicnost bolja od pravicnosti. kao vid.i ako ih predstavi kao da su la ne. Ne ogranicavaj se. dovah i rekoh: Nije lo e . Najbolje . nasuprot Trasimahu. Jer. a vi taj dokaz niste primili. Ne vidim da bih nekako mogao priteci u pomoc pra 46 vicnosti. a kudi nepravicnost na isti nacin. kao i to ta one proizvode same po sebi u du ama onih u kojima borave. osim ukoliko bi ti sam hteo tako ne to. ali tebi to ne bih oprostio. jer mi se cini da to nisam u stanju. Ja to zakljucujem po va em karakteru. nego zato to ona tako izgleda. pevajuci deco Aristonova. omoguci nam da uvidimo posledice i jedne i druge. ja bih mo da mogao podneti da neko drugi hvali pravicnost i kudi nepravicnost po njihovim spolja njim efektima. deco obo avalac20 Glaukonov spevao pocetak . bez obzira da li su one bogovima ili ljudima poznate ili nepoznate. mislim prijatelji moji vrlo dobro receno. hvali onda pravicnost upravo po tome to je ona sama po sebi korisna za onoga koji je ima. To se vidi po tome to sam poku avao da. Jer u va oj obdarenosti doista mora biti neceg bo anskog.2' Ali ukoliko to vi e verujem. sluh. dok slabijem donosi nesrecu. ne preostaje mi ni ta drugo nego da potpomognem pravicnost: bojim se da bi sve dok di em i dok mogu govoriti bilo bezbo no ostac viti je i ne pomoci joj kad se preda mnom grdi. elegije. Vi zaista nemate toga b ubedenja. i da ne kudi samu nepravicnost nego to se tac kvom prikazuje. doka em kako je pravicnost bolja od nepravicnosti. razjasni nam zbog cega je jedna dobro a druga zlo. pamet i zdravlje. da je od koristi jacemu. s druge strane. kada sam to cuo. opet. vama. slavnoga mu a bolansko koleno To je. A po to si se ti vec saglasio s tim da je pravicnost jedno od onih najvi ih dobara koja zaslu uju da budu istra ena. na to da nam poka e da je pravicnost bolja od nepravicnosti. Jer. jer bih po va im govorima mogao sumnjati u to. X. reci cemo ti da ne hvali pravicnost kao takvu. po tome to je ona sama po sebi tetna. utoliko sam vi e u neprilici ta da radim. Ja sam se uvek divio Glaukonovoj obdarenosti. a sada. a da nepravicnost samo sebi koristi i poma e. ti se celog svog e veka nisi bavio nicim drugim nego upravo tim. dakle. A. va oj slavi u bici kod Megare: i Adeimantovoj vrlo se obra368 slavnoga mu a. i oinice ti se da preporucuje coveku da potajno bude nepravican i sla e se sa Trasimahom u tome da pravicnost koristi drugome.

koristi koju one donose ka em istinu. Mo da ce onda i pravicnost kod veceg biti veca i lak e ce se ispitati. cini mi se. o tar d a ne slab vid. Pocni. Razmislite dobro! Razmislili smo rece Adeimant. mislim. da najpre raspoznaje ta slova. zatim cemo videti i kod pojedinaca. Mo emo li se nadati da cemo lak e naci ono to tra imo kad budemo videli kako je postala dr ava? b Mnogo lak e. A da li je dr ava ne to vi e nego covek? Jeste. a postoji li ona i u celoj dr avi? Postoji odgovori mi on. Ali e kakve veze ima to sa na im ispitivanjem . pa da zatim manja poredi sa njima i vidi jesu li ista. Da li bismo mogli videti kako postaju pravicnost i nepravicnost kad bismo u mislima pratili postanak dr ave? Dabogme da bismo mogli. Treba li poku ati da taj zadatak izvr imo? Mislim da to nije mali posao. Ako dakle elite. i potra icemo slicnost izmedu vece i manje pravicnosti.je da se borim za nju koliko mogu. pa je dovoljno pametan. Pravicnost je osobina pojedinaca. kojima izdaleka pru i mala slova da ih citaju. Glaukon i ostali molili su me da pomognem koliko mogu i da ne prekidam raspravu. pravicnosti? Kazacu ti odgovorih. Sasvim je tako odgovori Adeimant. nego da pronadem ta je pravicnost a ta nepravicnost. Mislim da dobro govori odgovori on. ponekome padne na pamet da su ista slova na nekom drugom mestu veca i da su napisana na vecoj tabli. Meni izgleda da mi nismo sposobni da izvr imo ovo ispitivanje rekoh pa radimo kao kratkovidi ljudi. dakle! ta . ispitajmo prvo 369 je ona u dr avama. Rekao sam ono to sam smatrao za istinu: Rasprava koju pocinjemo tra i. i da .

nego nosti drukcije. c Ako. mo da. trece tkac. Onda bi najpotrebnija bila dr ava od cetiri coveka ili pet ljudi? e Tako izgleda. mi! Dok ti to govori . da na primer. da upotrebi cetvorostruko vreme i trud oko nabavke hrane i da je onda podeli drugima. zar ne? Ili da dodamo odmah jo i obucara ili koga bilo od zanatlija koji rade za telesne potrebe? Tako je. 48 I to je sasvim prirodno. I poceo sam: Mislim da dr ava nastaje zato to svako od nas nije sam sebi dovoljan nego tra i jo mnogo ta. Razume se. onda mu to daje. onda mi takvu zajednicku naseobinu nazivamo dr avom. Druga je stan. drugog radi one potrebe i ako ljudi na taj nacin i zato to imaju mnogo potreba dovedu na jedno mesto mnogo drugova i pomocnika. drugi za spremanje odela. a drugo uzima u zamenu verujuci da time koristi sebi. za cetvrtinu vremena. Ili misli da je pocetak osnivanja dr ave drukciji? Mislim da nije. A ka i mi rekoh ja kako ce dr ava biti u mogucnosti da sve to spremi? Jedno ce uciniti zemljoradnik. Je li tako? Tako je. Zevsa pada mi na pamet da niko nije po sasvim slican nekom drugom. dakle jedan drugog uzima. svojoj prirodi su njihove sposobb rad. Dobro. Bez sumnje. jednog radi ove. nego da sam za sebe spre370 mi cetvrti deo tog ita. jedan je za ovaj Zar ti ne misli tako? Mislim. jedan zemljoradnik nabavlja hranu za cetvoricu.XI. hajde da u mislima osnujemo jednu dr avu! Kao to smo videli. ostalima. ono prvo lak e nego ovo drugo. treci da spremi obucu? Treba li da radi sam za sebe i da ne daje drugima? Adeimant rece: Pa ipak je. Tako je. a od ostala tri dela vremena da jedan deo upotrebi na gradenje kuce. Tako je. Ili ne treba da se brine . nju podi e na a potreba. Ako jedan drugome ne to da. A ta sada? Treba li da jedan od ovih radi sam za sve ostale. . treca nabavka odela i slicnog. Sokrate. a drugi za onaj. drugo zidar. d Prva i najveca od svih potreba je nabavka hrane radi opstanka i ivota.

niti a ov. Adeimante. potreban je veci broj gradana. Istina je. dakle.I kad ce jedan rad ispasti bolje? Da li ako jedan i isti covek radi vi e poslova ili svaki pojedinac obavlja samo jedan? Ako svako vr i samo jedan posao odgovori on. A podici dr avu na takvom mestu gde joj uvoz ne bi bio potreban. Ako. da bi se gradevinari zajedno sa zemljoradnicima mogli slu iti marvom za prenos tereta i da bi tkaci i obucari imali ko e i vune. Sasvim tacno. A mislim da je i to jasno da posao propada ako se ne radi u pravo vreme. gotovo je nemoguce. i gradevinari. Ali dr ava nije ni mala ako sve to ima rece on. Tako je. Ali ona jo uvek nece biti prevelika ako dodamo jo pastire goveda i ovaca i druge ljude koji imaju posla e sa stokom da bi zemljoradnici imali volove za oranje. Nemoguce je. nego radnik c mora da obavlja posao stalno i ne samo povr no. dakle. isto je i sa tkacem i obucarom. A za sve potrebe koje smo pomenuli. ni drugo d orude koje je potrebno za zemljoradnju. Prema tome ce. a i njemu su potrebni mnogi predmeti. Mislim da ono to ima da se izvr i obicno ne ceka da radnik ima vremena da ga izvr i. . . svega biti u vecoj meri i lep e i lak e ako pojedinac radi posao koji odgovara njegovoj sposobnosti. Tako isto je i sa zidarom. Jasno je. hoce li se ona time uvecati ? Da. i kovaci i druge mnogobrojne zanatlije postanu clanovi na e male dr ave. Mislim da zemljoradnik nece sam sebi napraviti plug ako ovaj treba da bude dobar. ako ga vr i u pravo vreme i ako se ne bavi drugim poslovima. a ne samo cetiri gradanina.

pa stoga nesposobni za neki drugi rad. a na trgu nema coveka koji bi hteo da zameni robu za stvari koje su njemu potrebne. Ako. Zar ne? Da. Tako je. e A ima jo i drugih radnika.Potrebni ce. biti i drugi ljudi. zbog cega su. Tako je. A to su trgovci. vec i ono to je i koliko je ovima potrebno. kako mi se cini. bice potrebni jo i mnogi drugi koji se razumeju u pomorske stvari. Potrebni su i drugi ljudi koji ce potrebne stvari uvoziti i izvoziti. koji. sastavni deo dr ave. u stvari. dok se oni sami. ne predstavljaju za dru tvo neku narocitu vrednost. oni prodaju svoju snagu. stvara potrebu da u na oj dr avi imamo i trgovce na malo. te da tu robu ponovo prodaju onima koji imaju potrebu da ne o kupe. stvorili zajednicu i osnovali dr avu?22 Ocigledno kupovinom i prodajom odgovori on. Njihov posao ce biti da budu na trgu. sposobni za svaki te ak rad. dakle. Pravi su trgovci oni koji trguju na veliko. Bice potrebni. i koji ce taj posao preuzeti na sebe. . a platu koju dobijaju za to nazivaju nadnicom. A ta ce biti u samoj dr avi! Kako ce jedan drugome davati svoje proizvode. a u dobro uredenim dr avama. Znaci da je u na oj dr avi potrebno jo vi e zemljoradnika i drugih radnika? Da. zemljoradnik ili koji drugi radnik donese svoje proizvode na trg. koji. Na taj nacin dobij amo tr i te i novac kao odredeni znak vrednosti stvari koje se razmenjuju. Nama su. to ce po pravilu biti oni koji su telesno najslabiji. kako izgleda. To nam. blagodareci svojoj telesnoj snazi. moraju kod kuce spremati ne samo ono to je dovoljno za njih same. nazivaju nadnicarima. sada. potrebni i trgovci? Potrebni su. zaista. A ako se trgovina vodi preko mora. koji ce iz drugih mesta donositi ono to je potrebno. putujuci iz jedne dr ave u drugu. zar ne? Otici ce. cini mi se. ali koji su. rekoh ja. da kupuju od onih koji imaju ta da prodaju. Moraju. dakle. A ako neko ko je taj posao preuzeo dode praznih ruku i bez stvari koje su tim ljudima potrebne da bi od njih opet odneo ono to je njima potrebno. XII. kupujuci i prodajuci na trgu. Oni. I nadnicari su. Zar ne? Tako je. otici ce opet praznih ruku. Da. nisu trgovci u pravom smislu te reci. prema tome. hoce li on besposlen sedeti na trgu? Nipo to rece Adeimant jer ce se naci ljudi koji ce to videti. s obzirom na svoje du evne sposobnosti.

Sokrate rece on osim ako se nije pojavila kao potreba u njihovim medusobnim odnosima. XIII. a zatim ce najlep e hlebove i kolace stavljati na rogozinu i cisto li ce. Zaboravio sam da ce biti i toga: soli. i maslina i sira i luka i drugog povrca i sve cega u polju ima za kuvanje. graditi kuce i pri tom ce leti raditi bosi i goli. Da li je sada na a dr ava vec toliko narasla. i to ce onda mesiti i peci.Da. dakle. ostavlja ljude da se goste bez zacina? Pravo ka e rekoh mu ja. a dece nece imati vi e nego to to do c pu ta njihov imetak. ukra eni vencima. pice vino i. Oni ce sejati ito. grah. bob. Prvo da vidimo kako ce iveti ljudi koji su se ovako organizovali. Mi cemo im izneti i slatki e. zar ne? Hranice se spremajuci sebi ka u od jecma i bra no od p enice. da je potpuna? Mo da. A gde je sada u njoj pravicnost i nepravicnost? I sa kojom je od skupina koje smo posmatrali u la u dr avu? 372 Ja ne znam. jagode od mirte. jer ce se bojati siroma tva ili rata. pa ce polegati po slaku i mirtama i gostice se zajedno sa svojom decoiri. Mo da si pogodio rekoh. a zimi prilicno obuceni i b obuveni. smokve. kuvace. pevace pesme bogovima u pocast i prijatno ce iveti u zajednici. . i kestenje ce peci u vatri. Zato moramo ispitivati dalje i ne smemo popustiti. praviti odelo i obucu. razume se. a uz to ce umereno . Adeimante. Tu me Glaukon prekide i rece: Ti.

igraci. i kolace i sve to najrazlicitijih vrsta. mo emo videti kako se pravicnost i nepravicnost pojavljuju u dr avama. koja je ujedno i zdrava. treba li dr avu opet povecati? Ona zdrava dr ava nije vi e dovoljna. kod takvih nacina ivota. a. pre svega. d Onda ce nam. svi lovci i glumci. ni ta nas 373 u tome ne sprecava. ni nacin ivota kako smo ga mi prikazali. A i zemlja koja je dotle bila dovoljno velika . Mo da to i nije sasvim neopravdano. Prava dr ava. medutim. treba ih smestiti na jastuke. XIV. po svoj prilici. mnogi koji imaju posla sa slikanjem i bojama. voleli da vidimo i jednu nezdravu dr avu. medutim. nego i kako postaje bogata i rasko na dr ava. Ako nece da ljudi ive sasvim bedno. berberi i onda. hlebari i kuvari? Potrebni ce nam biti i svinjari. dadilje. lekari biti potrebni svakako u vecoj meri nego ranije? Mnogo vi e. Dobro. Isto se tako necemo moci ograniciti samo na ono to je najpotrebnije. i slonovacu. i zacine. ono to smo vec nabrojali: kuce. Potreban ce nam biti i veci broj slugu. da li bi svinje mogao drukcije hraniti? Kako to. nego se sad mora ispuniti gomilom naroda koja u dr avi nije vi e radi potrebe. a tu spadaju. ta nije bilo potrebe. Ako biste. moraju jesti e za stolom i imati i prismoka i slatki a kao sada. na primer. slu avke i sobarice. bice nam potrebne i svinje i druga najraznovrsnija stoka. pa cak ni sam nacin njihovog sopstvenog ivota nece nekima biti dovoljan nego ce tra iti jastuke. i zlato. jer toga u onoj dr avi nismo imali. Zar misli da ce nam c biti potrebni i domaci ucitelji. mnogi opet koji se bave muzikom. U ovoj dr avi. pesnici i njihovi pomocnici: rapsodi. glumci.d piti. stvari kojima se kite ene. i pomade. Sokrate. Jer ni ono to smo dosad pomenuli. A on: A kad bi osnovao dr avu za svinje. i hetere. zar ne? 52 Razume se. nego ce biti potrebno pokrenuti i slikarsku ve tinu. i nabaviti druge slicne stvari. Tako! odgovori on. vrlo stari i ostavice svojim potomcima isti takav ivot. cini mi se ovakva je kakvu smo je sad opisali. odela i obucu. Pa onda. tako ce provoditi ivot u miru i zdravlju a umrece. preduzimaci i zanatlije koji prave sve moguce sprave. Zar nije tako? b Tako je odgovori on. jer posmatrajuci takvu dr avu. opet. stolove i drugo pokucstvo. Izgleda da nije dovoljno ako ustanovimo samo kako postaje dr ava. razumem. i mirise. ako hocemo da jedemo. Glaukone? pitah ga ja.

A ipak smo. drugim poslovima i ne propuc tajuci pravo vreme. Kako ti misli ? Kao i ti.da ishrani sve. da bi obucarski posao bio lep. ako se seca . ako elimo da je imamo dovoljno i za pa u i za zemljoradnju. tome rekoh da li rat donosi dobro ili zlo. Treba li se vi e brinuti . b A zar ti se ne cini da je ratovanje ve tina? Nesumnjivo je ve tina. koji je i za dr ave i za pojedince izvor i povod za zlo. sigurno. onaj za koji je svaki od njih izgledao po svojoj prirodi najsposobniji i koji bi imao da obavlja lepo i celog veka. Pravo ka e rece on. obucarstvu nego . i to ne samo malo nego za celu jednu vojsku 374 koja ce ici u rat i koja ce se boriti protiv neprijatelja za celokupno imanje i za sve to smo upravo pomenuli. ratovanju? Nipo to. Tako smo i svima ostalima dodelili samo po jedan posao. ne vodeci racuna . . a isto ce tako oni uzeti od na e zemlje. zabranili obucaru poku aj da ujedno bude i zemljoradnik. prijatelju. A zar sami gradani nisu u stanju da to ucine? upita on. vec ostanimo pri ovome: prona li smo u cemu je zacetak rata. ako i oni predu granice najpotrebnijeg i pocnu da te e za imanjem bez granica? e Tacno je. Slo ili smo se. Glaukone. Onda cemo od svojih suseda odrezati zemlju. Ne odgovorili ako smo i ti i svi mi imali pravo u onome to smo tvrdili kad smo najpre osnovali svoju dr avu. Pa onda na a dr ava mora postati jo veca.23 A zar nije narocito va no da se . zar nece to tako biti? Hoce. da jedan covek ne mo e dobro obavljati mnoge poslove. Nemojmo jo govoriti . bice mala i nedovoljna. Pa onda cemo imati da ratujemo. Svakako.

dok. Tako mislim i ja odgovori mi on. Pa hoce li biti hrabro ono stvorenje koje nije estoko. utoliko on vi e zahteva da budu oni slobodni od svakog drugog posla i tra i od njih utoliko vecu ve tinu i bri ljivost rekoh ja.poslovi oko ratovanja pravilno izvr e? Ili je to. otkrijemo koji i kakve prirode ljudi su pogodni da brane dr avu. ako vec moraju dobro da se bore? Razume se. ne smemo ocajavati dok god imamo snage. u igri i kocki ne postaje niko savr en ako se time nije bavio odmalena nego samo povremeno. Na posao bi se sad sastojao u tome da. Ukoliko je. posao cuvara dr ave va e niji. Sve te sposobnosti moraju imati. po mogucstvu. kad je u pitanju sposobnost odbrane. pa bilo to konj. ili pas. kad jo niko nije postao savr en zanatlija ako je samo uzeo alat u ruke? Ima pravo. jer bi u tom slucaju orude imalo presudnu ulogu. to je na posao. medu d tim. Zevsa mi rekoh nismo izabrali ba lak posao. A treba li da budu hrabri. tako lako da i zemljoradnik i koji bilo obucar ili neki drugi radnik mogu u isto vreme biti i ratnici. okretni da mogu slediti ono to su zapazili. i da li bi mogao postati savr en borac onaj ko nema dovoljno znanja i izve banosti u rukovanju istim. XV. razlikuje od prirode mladog coveka plemenitog porekla? Kako to misli ? Ovako. Pa ipak. ili koje drugo ivo bice? Zar nisi primetio kako je nesavladljiva i nesalomljiva 54 b estina24 koja du u u kojoj se nalazi cini neustra ivom i nepobedivom? To sam primetio. 375 Ne smemo rece Glaukon. A to se tice du evne strane? Mora li da bude odva an? Mora i to. Je li ti jasno kakav mora biti borac po svome telesnom sastavu? Jeste. i jaki ako je potrebno da se bore sa onim koga su uhvatili. Da li bi medu hoplitima ili u nekom drugom rodu oru ja mogao biti dobar ratnik onaj ko bi samo uzeo u ruke tit ili koju drugu ubojnu spravu. Da. . I jedan i drugi moraju biti o tri u zapa aju. dakle. Veruje li ti rekoh da se priroda jednog plemenitog psa. A zar se za taj posao ne tra i narociti prirodni dar? Svakako. mo da.

ako nema sve ove osobine. a prema neprijateljima nemilostivi. Ako je to nemoguce. ta da radimo dakle? rekoh. onda ne bi bilo moguce ni d da postoji dobar cuvar.Ali Glaukone. Dobro zna kako plemeniti psi imaju tu osobinu da su prema domacima i poznatima pitomi koliko samo mogu biti. . to nije tako jednostavno. Mi smo se udaljili od slike koju smo pred sebe postavili. Jer je pitoma priroda suprotna ratobornoj. nego ce to sami uraditi. vec smo to smatrali nemogucnim. Znam. e ali je najbolje ako ostanemo kod one koju smo uporedili sa cuvarom. Gde cemo naci i pitomost i ratobornost ujedinjene. Ima pravo. dok su prema nepoznatima sasvim drukciji. Znaci da je to moguce rekoh i da nije neprirodno ako od na ih cuvara tra imo da budu isto takvi. Izgleda gotovo tako. A cuvar ne mo e biti dobar. inace nece cekati da ih drugi satru. Nisam video nikakav izlaz iz toga. nece li biti divlji jedan prema drugome i prema ostalim gradanima? Zevsa mi. c Ali oni moraju biti pitomi prema prijateljima. Tako je. Kako to misli ? Nismo zapazili da zaista ima takvih priroda koje u sebi spajaju obe suprotne osobine. ali ipak razmislih . ako budu takvi po prirodi. A gde? Mogli bismo ih naci i medu drugim ivotinjama. prijatelju. svemu to smo razgovarali i rekoh: Sasvim je prirodno to se nalazimo u neprilici.

Adeimante. domace od tudinskog. Znaci. pa makar on bio i veoma obiman. Vaspitacemo ove ljude u mislima kao da pricamo price i necemo voditi racuna . vaspitavati? Ako razmotrimo to zbog cega i ispitujemo: na koji se nacin javlja u dr avi prad vicnost i nepravicnost. Necemo izostaviti ni ta to je potrebno. te Mo emo. a necemo biti ni preop irni. makar da mu ovaj nikad nije ucinio nikakvo dobro. Tada Glaukonov brat rece: Ocekujem da ce takva rasprava zaista koristiti na em pitanju. zar ne? Sasvim tako rece on. I to se mo e videti kod psa rekoh to je kod ivotinje zaista cudnovato. i jak po prirodi. A kako treba ove cuvare odgajati. Kako to? Tako to on razlikuje prijatelja samo po tome to prvoga poznaje a drugoga ne. da ima i neceg mudroljubivog25 u svojoj prirodi? 376 Kako to? Ja ne uvidam.Nije. jedna fina crta i tako reci mudrob ljubiva strana njegovog bica. Kakvo ce. Na svaki nacin. pored odva nosti. Nikako. vremenu. dakle. XVII. 56 Pa onda rekoh . mora po prirodi biti prijatelj mudrosti i eljan znanja. e Tako treba. biti njihovo vaspitanje? Te ko cemo naci ne to to je drukcije od onoga to se . i okretan. A da li je biti eljan saznanja i biti prijatelj mudrosti jedno te isto? Razume se. moraju imati te osobine. Onda ce dobar i sposoban26 cuvar dr ave morati da bude i prijatelj mudrosti. Mo emo li. ta misli . Zar se jo nikad nisi tome divio? Ja na to jo do sada nisam obratio pa nju. ali je jasno da pas tako radi. i za coveka mirno reci da. iako mu on ni ta na ao nije ucinio. ako c hoce prema poznanicima i svojima da bude pitom. ne smemo preci preko toga opisa. A vidi li poznatog coveka. i odva an. A ljubav prema znanju sastoji se u tome da se razlikuje poznato od nepoznatog. Pa to je. onda ce na em znanju i to biti od koristi. da li buduci cuvar treba. XVI. ta to? Ako vidi nekog nepoznatog pobesni. onda je prema njemu pitom. dalje. ipak.

A postoje dve vrste govora: istiniti i la ni? Tako je. Tako je. da najpre moramo nadzirati mitoc tvorce. tako reci. Zar ne zna da deci najpre kazujemo mitove? Oni su. 377 U vaspitanju treba primeniti oba. a to nisu. ali prvo one la ne Ne razumem kako to misli . Hocemo li vaspitavajuci poceti sa muzikom pre nego sa gimnastikom? Razume se. a to je: gimnasticko vaspitanje tela i muzicko27 vaspitanje du e. Odabrane mitove dacemo dadiljama i preporucicemo majkama da ih pricaju deci i da time 57 . dakle. ali sadr e i istinu. Tako je pravilno. pa onda prelazimo na gimnastiku. i da treba odvojiti ono to su dobro srocili. zar ne? Dakako.tokom vremena ustalilo. Cini se. odbaciti. A uz muzicko obrazovanje idu i govori. koji hocemo drugome da damo. sama la . Tada se stvara i doteruje oblik. Tako sam mislio kad sam rekao da prvo treba poceti sa muzickim vaspitanjem. Tako je. Sad zna da je pocetak svuda najva niji. Na svaki nacin. pa onda sa gimnastickim. a nab rocito kod mladog i ne nog bica. Da li cemo onda tako lako dopustiti da deca cuju makar kakve mitove od bilo kakvih pesnika i da prime u svoje du e mnenja suprotna onima za koja mislimo da bi morala imati kad porastu? To nipo to. A mi kod dece pocinjemo sa mitovima.

I pravo je da se tako to kudi. koje je propatio od svoga sina. pricali ih ljudima. 58 Boga mi odgovori on ni meni se ne cini da ove stvari treba da se iznose kao primerne. Ali kako to govorimo i na ta se to odnosi? Vec na prvu i najva niju pricu . biti zabranjene u na oj dr avi. Oni su sastavljali i la ne mitove. I veci i manji mitovi moraju imati isti smisao i isto dejstvo. a pricaju ih i sada. napravi rdavo poredenje. a kad bi se . da c gone jedan drugog i da se medusobno bore. mislim da ne bi trebalo tako olako pripovedati pred nerazumnom svetinom i nedoraslom decom. i Homer. naime. jer bi u protivnom ovaj mogao pomisliti da ne cini ni ta neobicno kad zagazi u najvece zlocine i ako ga spopadne elja za osvetom za nepravde koje mu je pocinio njegov otac. tome cutati.29 trebalo bi . jer bi se u tom slucaju pona ao kao prvi i najveci bogovi. dragi Adeimante. Ali ne vidim koje ti podrazumeva pod vecim? One koje su nam pricali Hesiod. Takve stvari se ne smeju govoriti mladom coveku. ta to znaci? e To je kad pesnik. ne bi li se tim nacinom to vi e smanjio broj slu alaca. Nikako im ne smemo opisivati i slikati borbu .vi e neguju njihove du e nego njihova tela rukama. Koje to? U vecim nalazimo i manje rekoh.23 sama Kronova dela i 378 strahote. To su zaista opasne price rece Adeimant. svemu tome ipak moralo govoriti. kazuje da je Uran uradio ono to Hesiod pripoveda i kako mu se Kron za to osvetio. nego neku skupocenu i retku zverku. od kojih ce se prethodno zahtevati da na rtvu prinesu ne svinju. a narocito kad jo price nisu ni lepo izmi ljene. Jer to nije istina. to bi trebalo ciniti u tajnosti. b Stoga ce one. Zar d ne misli i ti tako? Da. Niti uop te da bogovi ratuju protiv bogova. najva nijim stvarima koju pripovedac nije lepo sastavio. i drugi pesnici. Mi elimo da buduci cuvari dr ave smatraju medusobne sukobe za najvecu sramotu i da se na njih ne odlucuju lako. bogovima i herojima kakvi su. Cak i kad bi Kronova dela i nacin na koji je njegov sin s njim postupao bili istiniti. kao kad slikar slika sliku koja nimalo nije slicna onima koje je hteo naslikati. a koja. Koje? upita on i ta ka e i kudi u njima? Ono to pre svega i najvi e treba kuditi. pred najmanjim mogucim brojem slu alaca. govoreci . A od mitova koji se danas pripovedaju mora se najveci deo izbaciti.

Mladi covek. Zato treba nastojati da ono to najpre cuje bude zaista najlep e od svega to je ispevano i da neguje kod njih vrlinu. kad je ovaj hteo da odbrani majku koju je on tukao. bogovima? 34 Ovakva.33 te se price ne smeju primiti u dr avu pa bilo da su ispevane u alegoriji ili bez nje. A dobro bice ne donosi zlo. Ali ako nas neko upita koje price nazivamo dobrim? A ja odgovorih: . vec ono to u to doba starosti primi u sebe ostaje u njemu tako cvrsto da se vi e e ne mo e izbrisati i ne mo e promeniti.Giganata. Jer ako hocemo da ubedimo decu kako se nijedan od gradana nikad nije posvadao sa d drugim jer je to bezbo no. naime. onda starci i starice. pa bilo da se . ne mo e prosuditi ta je alegorija. XVIII. Bog se uvek mora prikazati onakvim kakav je. To to je sin vezao Heru31 i to je otac bacio sa neba Hefesta. a ta nije. ni ti ni ja. To ima smisla rece Adeimant. njemu tako mora govoriti? Mora tako. b A da li je bog zaista dobar i da li se . otprilike rekoh ja. 379 nego osnivaci dr ave. njemu govori u epu ili u tragediji.30 ili druge razne borbe bogova i heroja sa njihovim najbli im rodacima. Da li ono to nije tetno kodi? Nikako. moraju to odmah istaci. Dobro! Pa kakva bi bila nacela za govor . A osnivaci sami ne moraju pevati pesme.32 pa onda borbe bogova . Da to mora. Adeimante. je li? Valjda ne. . a pesnici ce biti primorani da svoje pesme pevaju u tom duhu. mi sada nismo pesnici. kojima je Homer pevao. ali moraju poznavati osnovne principe kojih se pridr avaju pesnici kad pevaju i ne smeju dopustiti da se radi mimo njih. i uop te stariji ljudi.

te ga cemerna glad po ubavoj progoni zemlji. i da stradalnici od te kazne imaju korist. uzrocnik svih ljudskih sudbina. Ako neko37 ka e da su Atena i Zevs krivi to je Pandar prekr io zakletvu i ugovor. a ne i onome to u sebi nosi zlo. a ne boga. c Sasvim tako rece on. onda moramo u smislu ovoga to ispitujemo reci da bog radi pravedno b i dobro. kao to misli svetina.35 e Ne treba verovati ni u ono to ka e na drugom mestu36 da je Zevs uzrocnik dobra ali i zla. po to je dobar. u ruglo uvali toga. Potpuno si u pravu. Koga obdari bedom. ili trojanske borbe. na koje se navedene reci odnose. Kome iz bureta oba gromoviti pome a Zevs. XIX. ne smemo dopustiti da se ka e kako je to delo bogova. mi to necemo odobriti. nije. Stoga bog. a veceg broja nije. nego je uzrok samo onome to u sebi ima neceg dobrog. a da im je bog ucinio dobrocinstvo . Isto tako ni svadu boginja i pomirenje njihovo po380 sredovanjem Temide i Zevsa. jer ima mnogo manje dobra no zla. a mo emo dopustiti da ka u kako su ti stradalnici bili rdavi i zbog svoje zloce nesrecni. taj ce ovde naici na zlo. Dakle. ili stradanje Pelopida. dobro je uzrok blagostanja? Jeste. A kao uzrocnik dobra ne smemo smatrati nikog drugog do jedinog boga. a iz drugog darove dobre. kad im hoce ognji te da ugasi. Onda takvu gre ku ne smemo primiti ni od d Homera rekoh ni od bilo kog drugog pesnika koji gre i kad govori da: Le e bureta dva u Zevsovu dvoru. Pa onda dobro nije svemu uzrok. onda i ne prouzrokuje zlo? A i kako bi? Da li je onda korisno ono to je dobro? Jeste. A ako ne cini nikakvo zlo.38 ne smemo dopustiti da mladici cuju ni ono to je rekao Eshil: Sam bog krivicu stvara ljudima. ili ako i jeste bo je delo. iz jednog daje darove zle. izgleda odgovori on. nego samo malog broja. ili 60 ne to tome slicno.39 Ako neko opeva Niobine patnje. a za zlo moramo tra iti drugi uzrok. a onde na dobro. Ne smemo dopustiti da pesnik ka e kako su oni koji su pretrpeli kaznu nesrecni ili da je to bog uradio.A cini li zlo ono to ne kodi? Ni to.

ili da nas vara pa to samo tako izgleda. na primer. jer te price nisu ni pristojne ni nama od koristi. iz rdavih pobuda. naime. rada. pica. vec samo onog to je dobro. Tako isto nece ni spravama. onda i mladima i starijima treba zabraniti da to slu aju. Taj princip potpuno odgovara. Ako neko bice menja svoj oblik. koji je dobar. bogovima i jedan od principa kako pripovedaci treba da pricaju i pesnici da pevaju: da bog. nimalo koditi vreme i spoljni uticaji. mo e pretvarati u razne oblike. Takav bi. pa bilo da je ono receno u poeziji ili u prozi. vetrovima i uop te pod takvim uticajima ba onda 381 najmanje menja kad je najzdravije i najjace? Tako je. dakle. ili misli da je jednostavan i da nikad ne menja svoj oblik? Na to ne mogu da odgovorim odmah rece on. a svako bice pod suncem. ako su dobro gradene i u dobrom stanju. telo pod uticajem jela. bio zakon .kad ih je pustio da pretrpe kaznu. ako na a dr ava treba da ima c dobre upravljace. A zar savr ene stvari nisu najotpornije kada su u pitanju drugi. I ja se sla em s takvim zakonom i svida mi se. . nekome kriv za njegovu nesrecu. da li ga menja samo po sebi i svojom moci. ili to ucini neko drugo e bice? Na svaki nacin drugo. Dobro. nije uzrok svega. niti se pak medusobno sla u. pa bilo da se zaista pretvara i na vi e nacina menja svoj oblik. spoljni uticaji? Kao to se. A da li ce ti spoljni uticaji moci zbuniti i promeniti ba najhrabriju i najrazumniju du u? Nece. Ali u potpunosti treba zabraniti da neko ka e kako je bog. ni kucama. d A koji je drugi princip? Veruje li ti da je bog cudotvorac i da se.

40. onda samo na taj nacin. nijedan pesnik ne treba da govori da: Strancima putnicima i bogovi umeju sami da se ucine slicni i u svakom znaju obliku ici kroz gradove. naciniti decu kukavicama. d Pa onda. naciniti sebe svojevoljno gorim. Niko ne treba da la e kako su Protej41 i Tetida42 menjali svoj oblik. bilo od prirode ili ve tacki. 62 To ne bi smele. Onda bi bog najmanje smeo da se menja. mo da sam sebe menja i preobra ava? Ako se uop te menja. Tako je. prijatelju. Ali.. nego izgleda da najlep i i najbolji bogovi. ne bi smele da veruju u takve price i ne bi smele pla iti svoju decu pricajuci im kako neki bogovi nocu lutaju okolo pokazujuci se u raznim i mnogobrojnim oblicima. pa bio bog ili covek. Rekao je sasvim tacno. jer ce time i same huliti na bogove i. jer mi ne mo emo tvrditi da bogu nedostaju lepota i vrlina.. onda svakako u gore i ru nije. u isto vreme. Izgleda tako. Ali. ili i po jednom i po drugom.43 e I neka nam ne pricaju mnoge i ovakve slicne price. onda nas oni varaju i cine carolije? . uvek ostaju u istom obliku Po mome mi ljenju. reke u Argu. Da li on mora da se pretvori u ne to bolje i lep e. Ako. b Sve to je savr eno znaci. mora biti tako. ne popu ta ni najmanje uticaju drugih stvari. a nama izgleda da ih vidimo u najrazlicitijim oblicima. Majke. A bog i njegova priroda su u svakom pogledu savr eni. bogovi odista ne mogu da se pretvaraju. ili u gore i ru nije? c Ako se vec menja. da li ce neko.Tako je. i niko ni u tragedijama ni u drugim pesmama ne treba da uvodi Heru pretvorenu u sve tenicu koja skuplja darove to mogu pokloniti ivot deci Inaha. opet. dakle. Adeimante? Nemoguce. Tako je. XX. ako je to moguce. Pa onda je nemoguce i da bog eli da promeni svoj oblik.

onda. Najvi e je mrzi tada. svakako. kada ne znamo pravu istinu . Mislim da je mrze. la bila potrebna bogu? Da li bi on. A doista bi se to . ako bismo tako mogli reci? Kako to misli ? Mislim da u onome to mu je najva nije i . Zar takva la nije potrebna protiv neprijatelja. te i na taj nacin cinimo la (u recima) potrebnom. mislim na neznanje koje postoji u du i obmanutog coveka. kojima smo malocas govorili. mrze ne samo bogovi nego i ljudi. zbog nepoznavanja onog 63 to . sastavljamo price koje su to je moguce vi e nalik na istinit. Pravu la .45 Zar nije tako? Tako je. b Ti misli da ja govorim ne to narocito. u svojoj du i najdublje mrzi la . Tvrdim samo da nijedan covek ne voli da vara sebe. znaci. kada ovi iz ludosti ili nerazboritosti hoce da pocine kakvo zlo? Tada nam la u recima slu i kao nekakav lek. . la u recima je katkad potrebna i kao takva ne zaslu uje mr nju. jer la u recima samo je imitacija stvarnog stanja u du i i nestvarna slika koja c nastaje kasnije. 382 ta? Zar misli da bi bog hteo da nas zavara la nim prikazivanjem pa bilo to recju ili delom? Ne znam. da bismo ih odvratili od njihove nad mere. ili cak u saobracanju sa onima koji se nazivaju prijateljima. I u mitologijama. od ovih slucajeva. onome to mu je najva nije niko namerno ne la e. I sada jo ne razumem. Pa ipak. a ne prava la . cemu sam upravo govorio moglo nazvati pravom la ju. XXI. U kojem bi. niti da mu kazuju la umesto istine. u tom slucaju. i da. Zar ne zna rekoh mu ja da svi bogovi i ljudi mrze istinsku prevaru. davnoj pro losti. niti da bude u neizvesnosti kad se istine tice.46 Zaista je tako odgovori Adeimant.Mo da.44 vec da se veoma boji da se tu krije la .

ni pojavama. razlog zbog koga bi bog morao da la e. dakle. Sudbu. niti nas la ima u delu i u recima vode na krivi put? Sla em se. to je s nama na gozbi bio. Bog. Sla e li se s tim da je ovo taj drugi nacin na koji treba pevati pesme i govoriti: da.48 383 Tako se sad i meni cini rece on po to ti tako veli . Ne postoji.se dogodilo u davnoj pro losti.50 64 Kad tako neko govori . bogovima. . rece. bio prinuden da la prikazuje kao istinu? To bi svakako bilo sme no. Mislim da nije.51 a jo manje cemo trpeti da ucitelji to delo koriste u vaspitavanju omladine. ni u budnom stanju. sreci njenoj b i njenog poroda: Bez bolesti iivece dugo. ubica postade sina mojega. nije la ljivi pesnik. jer prorocki im je svojstven dar. ni znacima koje alje. Ali taj pevac. ni recima. bogovi nisu ni carobnjaci koji se preobra avaju. jer cuvari na e dr ave treba da budu vaspitani da po tuju bogove. dakle. ljuticemo se na njega i necemo mu dati hor da svoje delo prika e.49 a u Eshila necemo hvaliti ono mesto gde Tetida ka e da je Apolon na njenoj svadbi pevao . Ne postoji. I pesmu slave pevao mi na radost. necemo hvaliti i to da Zevs alje Agamemnonu onakav san. niti druge la e. a sami da budu bo anski koliko je to ljudima uop te moguce. ni u snu. naime. u Homera mnoge stvari hvalimo. dakle. Iako. ima bogougodnu. da je bog potpuno jednostavan i istinit u delu i u reci i niti se sam preobra ava. Znaci da je la potpuno strana demonskoj47 i bo anskoj prirodi? Razume se. Ili. Ili zbog bezumlja i ludosti prijatelja? Bog ne voli nijednog bezumnika i ludaka. mo da. dakle. Potpuno se sla em sa svim nacelima i ja bih ih primio kao zakone. Verovah da usta Febova ne la u. i tako pevao. treba da la e zato to se boji neprijatelja? e Daleko od toga. Jasno je.

prilikama u Hadu ne govore ru no. . pocev od stiha: vi e bih voleo biti paor i sluga onom. dakle. Cini se."7 b Zamolicemo. Homera i druge pesnike da se ne ljute to ta i slicna mesta bri emo. ni kako je potrebno onima koji ce c postati ratnici. misli da je mogao b postati hrabar onaj ko je taj strah nosio u svome srcu? Ne. Mislim da je to dobar nacin odgovori on. mo da.2 60 Avaj. od koga i sami zaziru bozi. To moramo. podobna dimu cvrcec'. koji i sam svoga imanja nema negoli vladati mrtvima to ne vide sunca}. kako bi bogove i roditelje mogli po tovati. gde se u povorci oni sve jedan za drugog dr e: tako su cvrcale du e .. a drugi blude ko senke. da moramo bdeti nad onima koji takve mitove pripovedaju i zahtevati od njih da . Zevsa mi! Misli li da se onaj ko veruje u price . vec pohvalno. jer inace nece govoriti ni istinito. Dalje. 0 bogovima rekoh ja treba otprilike takve price na i mladici da slu aju i to od malih nogu.3 jedini on da je svestan. a medusobnom prijateljstvu i saglasnosti medu gradanima pridavati najvi u vrednost. Onda cemo sva takva mesta izbaciti.G KNJIGA TRECA St. ne zato to nisu . zar im ne treba pricati takve stvari koje ce uciniti da se ni najmanje ne boje smrti? Ili. i senke ima. 386a I. al' nikakva nema ivota. dakle. Ako treba da postanu hrabri. i u dvoru Hadovu nekakve du e ima. podzemlju i strahotama onoga sveta mo e osloboditi straha od smrti i da ce on biti u stanju da u bitkama smrt pretpostavi porazu i ropstvu? Nipo to.5 du a odleti pod zemlju tada.4 du a mu ostavi ude i brzo odleti Hadu 387 svoju oplakujuc sudbu i ostaviv snagu i mladost.6 Kao to mi evi slepi unutra u pecini stra noj cvrkom cvrce i lecu kad koji spadne sa stene. d da se poka e stan i smrtnog i besmrtnog roda truo i stra an.

nego ba zato to ukoliko su vi e pesnicka. utoliko manje treba da ih slu aju mladici i ljudi koji treba da budu slobodni i da se vi e pla e ropstva nego smrti. Te price moraju se onda pricati i pevati na drukciji nacin? Razume se. 67 . tu pored njega. Onda sve to treba odstraniti? Da. ako nismo ono prvo. ali se mi bojimo za svoje cuvare da zbog tako groznih stvari ne postanu suvi e mlitavi i slabi. Sasvim tako. gine njegov drug. Mo da je to i dobro. rekoh ja imamo li ili nemamo pravo da to izbacimo. dakle. zar ne? Svakako. necemo onda dopustiti ni to. i to mno tvo ne u iva u tome da ih slu a. Ka emo da pravi mu karac nece smatrati da je za pravog mu karca smrt ne to stra no. d Onda necemo dopustiti ni to da slavni heroji placu i uzdi u. S pravom se toga bojimo. Isto tako treba odbaciti sva stra na i grozna imena stvari u podzemlju: dakle Kokit i Stigu.pesnicka. Gledaj. II.8 i podc zemne senke i sve te izraze koji kod svih slu alaca izazivaju najvecu grozu. cak i kada u boju.

Njemu izgleda mnogo manje stra na mogucnost da bude li en sina. dakle. . On ce. Svakako. svakog junaka on poimence poziva e tada?2 Jo usrdnije cemo ih zamoliti da bar bogove ne predstavljaju kako placu. ostavljajuci to enama. a cas na lice. pa bi alostan sav uz obalu morsku tumar'o. za razliku od ostae lih. kao to je Homer pevao. ocima svojim sad vidim dragoga borca gonjena okolo zida. ukoliko ga do ivi. dragi Adeimante. On ne bi nad njegovom sudbinom naricao kao da mu se dogodilo ne to stra no. srodnik bogova. Nipo to. a onda od odra bi ust'o i kren'o. sina boginje.9 b i da ne pricaju kako je obema rukama obuhvatio crni pepeo i sipao ga sebi na glavu. ili kako Prijam. ili cega drugog to je tome slicno. kad mi po sudbi od ruke Patrokla Sarpedond od svih ljudi meni najmiliji. on ponajmanje ima potrebu za drugima. morali bi se stideti da cine tako ne to. To je istina. mnogo manje. dakle.10 niti kako tuguje i ali. Tvrdimo isto tako da je takav covek u najvecem stepenu sam sebi dovoljan za ivot i. a moje za Hektora tu i srce!u ili: Avaj. ili brata.Sla em se. i ne govore: c Te ko nesrecnoj meni.11 sve ih molja e redom u pra ini dok se je valj'o. a cas bi nauznak leg'o. t reba da padne! III. junaka materi jadnoj. ali lo i. onda da bar najvi eg boga ne predstavljaju onako la no kao da govori: 68 Avaj. mnogo manje oplakivati i najspokojnije ce podnositi takav dogadaj. ili imovine.n a ako vec govore tako . Sasvim je tako. Imali bismo. kao i onima koji su mu karci. Oni za 388 koje ka emo da ih odgajamo za cuvare zemlje. Jer kad bi na i mladici. Opet cemo zamoliti Homera i druge pesnike da ne predstavljaju Ahileja. i to ne onim hrabrijim. kako cas bi na stranu on. pravo da izbacimo naricanja znamenitih mu eva. Zaista. bogovima.

a da je ljudima potrebna samo kao lek. bogovima: bla ene bogove sve tada obuze grohotan smeh gledajuc Hefajsta kako po dvoru hramljuci brza. Naprotiv.ozbiljno primili sve to. To je jasno. onda to pripada vladarima. onda to izaziva i veliku promenu. bez ikakvog stida i ustrucavanja. te ko da bi iko od njih pomislio da tako ne to njima. dakle.u osim ako treba u njih verovati. Ako smo ranije ispravno govorili da bogovima la nije potrebna. Ako se neko jako smeje. i ako se ne bi smejali takvom nedostojnom govoru. i pri najmanjim patnjama kukali i zapomagali. Ako. oni bi. ako govore. A ne treba ni da se bogovi mnogo i rado smeju. Ja u to ne verujem rece Adeimant b ne odobravam takve reci . e Sasvim si u pravu. pa i to jedino na korist dr ave. to ne srne biti. Njih pogotovu ne. bogovima. ·· Ali kako je na e ispitivanje malopre pokazalo. Zaista ne srne biti. Tako mi se cini. ukoliko 69 . a jo manje 389 treba tako prikazivati bogove.17 onda je jasno da la treba ostaviti lekarima i da se neupuceni njome ne smeju slu iti. primiti da neko prikazuje pune dostojanstva ljude kako su se predali smehu. i da bi trebalo sami sebe da ukore. kao ljudima. ne prilici. i zato Utoliko bolje za tebe. Ne treba. ikome dolikuje da la e. jer istinu moramo po tovati. Onda Homeru necemo odobriti ni ove reci . znaci. ili cine slicne stvari. a mi se njega moramo pridr avati sve dok nas neko ne uputi na bolje i lep e.

hocemo li reci da je i to lepo? I. onda cemo ga kazniti zato to u dr avu kao u ladu unosi stvari koje je ru e i potkopavaju. Ako iza reci dolazi delo. ljubavi i jela? Tako Onda Homera mirno. Dalje.ovoj preti opasnost od spoljnih neprijatelja ili od sopstvenih dr avljana. mi izgleda. treba li ponavljati u stihu ili u prozi sve one drske reci koje su podanici uputili svojim vladarima? 70 Ne. to nije lepo. uop te. cutke pokazujuc strah od voda. A zar narodu. To je savr ena istina rece on. kao mno tvu.Lepo. . uhvatimo u la i bilo kog gradanina iz reda zanatlija vraca. ili lekara. A kako se tebi cini? Tako kako rece. ili tesara. posadi. cemo kazati da je lepo receno ono to kod govori Diomed: prijatelju. ili mornar kad krmano u ne ka e istinu . sedi i moje reci slu ajV9 i drugo u vezi s tim: srd bom obuzeti podo e Ahejci. ili ucenik koji je pred uciteljem gimnastike prikrio nedostatke svog tela. sebi. c pa ako gradanin pred svojom vla cu la e. . Svima ostalima la mora biti zabranjena." 390 i njima slicnim koje se dalje redaju. d Ako. dakle. ili . A ta ce biti sa ovakvim recima? Te ka pijanico. ili . reci cemo da je pocinio vecu krivicu nego bolesnik koji je obmanuo svog lekara. Mislim da takve reci nisu nimalo pogodne za podsticanje samokontrole u mladih. s ocima psecim i jelenjim srcem.20 i sva druga slicna mesta. to vladanje samim sobom nece biti potrebno u ovom smislu da se pokori e vladaocima i da se zna umeriti u slastima pica. a ne bi bilo ni ta cudno ako bi im one pricinjavale neko drugo zadovoljstvo. Nece li na im mladicima biti potrebno da umeju vladati sami sobom? Bice. onda se to samo po sebi razume. stanju broda.

Ali ne treba dopustiti ni da junaci budu podmitljivi i lakomi. Dalje. Misli li da je poucno kad Homer ude ava da najmudriji Odisej ka e kako je od svega najlep e trpeza puna b hleba i mesa. i kad govori da njegova strast nije bila tolika ni onda kad su se prvi put spojili kri om od roditelja dragih. govori: ali od gladi umret' od svega je najgori udes. dok ostali bogovi i ljudi spavaju.2* Ili kad Hefajst okiva Areja i Afroditu zbog ljubomore. kao: grudi udara i srce prekori recima ovim: Srce.25 Ne. radi ljubavne elje lako zaboravi sve to je odlucio. koju u svemu i uvek pokazuju slavni mu evi. tako mi Zevsa. nikako nije poucno tako ne to prikazivati.IV.27 . s njom da se spoji. pretrpi i to kad si strasnije podnelo stvari. jedini budan. onda na i mladici to treba da gledaju i slu aju. e Nipo to. Ne sme se mladicima pevati: cestita kralja i boga zadobije poklonom uvek. toliko uzbudi da ne sti e s njom u lo nicu nego hoce odmah tu. gde se zatekao. d Ali rekoh ja ako se pripoveda i prikazuje postojanost. kada Euriloh.22 Ili kad Zevs. ugledav i Heru. c ili kad se. na drugom mestu. a uz to i vino vinolija grabi iz krcaga i nosi i gostima u pehare lije?2 Ili.26 Tako je.

Zevsov d sin. kako se sad . takvim njihovim delima ili ne govore. A za one koji to slu aju to su tetne stvari. ili da njih ne prikazuju kao decu bogova. nego je spreman da se protiv nje bori. koja je u stvari bo anstvo. da ne prestane sa svojim gnevom. niti pak da se koji drugi bo ji sin i junak usudio da ucini stra na i bezbo na dela. greh govoriti . ili tvrditi kako je kazao Apolonu: prevario si me. Za titnice. Svaki rdav covek oprostice sebi svoje grehove kad je ubeden . ili im treba zabraniti da ovakve stvari pricaju i tako poku avaju da ubede na e mladice kako bogovi radaju rdavu decu i kako heroji nisu nimalo bolji od ostalih ljudi. sve to ne treba verovati. V. posvecenu drugoj reci. nije pravo odobravati takve stvari. kako se ne pokorava reci. to nije ni e bogougodno ni istinito: zar nismo pokazali da od bogova ne mo e doci nikakvo zlo?36 Tako je. sin boginje i Peleja.30 Ne. Ahileju takve stvari ili slu ati kako ih pripovedaju.3] b Ili. kad bih imao moci. najzlocudni]i od svih bogova! Ja bih ti to vec platio.Ne smemo hvaliti Ahilejeva vaspitaca Fenika i ne smemo reci da je govorio pravo kad mu je savetovao da uzme poklone i da brani Ahejce. A za ono to je Hektorov le vukao oko Patroklova groba i to je zarobljenike poklao na lomaci34 reci cemo da to Homer nije ispricao kao istinu i necemo dopustiti da na i gradani veruju kako je Ahilej. i da je to ucinio. zapravo. vrlo c mudrog unuka Zevsovog i koji je bio odgojen od najmudrijeg Hirona. Dobro si rekao odgovori mi on. inace ne. Tako necemo verovati i necemo dopustiti da se govori kako su Posidonov sin Tezej i Piritoj. Samo se radi Homera uste em rekoh jer je.33 rekao kad je Patroklo bio mrtav: rado bih dao Patroklu junaku da je ponese sobom.28 Necemo uva iti niti cemo se slo iti sa tim da je Ahilej bio tako lakom da je od Agamemnona primio poklone29 i da je mrtvo telo hteo pre 391 dati samo tako ako mu se isplati otkupnina. Kao 72 to smo vec u ranijim razmatranjima rekli. Sperheju. preduzimali onakve stra ne pljacka ke pohode.35 bio tako zbunjen i nesreden da je patio od dve sasvim suprotne bolesti: od niske lakomosti i od bolesti prema bogovima i ljudima. njima la no prica. a ako darove ne dobije. Treba prisiliti pesnike da .32 ili da je za svoju kosu.

ljudima? Tako je. Ali. ta nam jo preostaje da uradimo? Raspravili smo vec kako treba govoriti . da je korisno nepravdu ciniti potajno. nemoguce je da u ovom trenutku u toj stvari utvrdimo pravila. Hadovom carstvu. dragi prijatelju. Za to? Zato to mislim da bismo morali reci kako pesb nici i sastavljaci mitova najvecim delom govore rdavo . herojima i . bogovima.37 Zato treba prekinuti sa takvim mitovima da ne bismo 392 kod na ih mladica stvarali naklonost prema zlocinstvu. Ako se sla e s tim da govorimo dobro. Preostaje nam sada da odredimo kako treba govoriti .da to isto cine i da su cinili i sami bo ji sinovi. a mi cemo im nalo iti da pevaju i pricaju upravo ono to je tome suprotno. ili da je pravicnost dobra samo za druge a za sebe teta. Jesmo. ljudima. Po to smo vec zapoceli da odredujemo ta se srne a ta ne srne govoriti pred mladim ljudima. bliski Zevsu to i na brdu Idi imaju u cistom vazduhu rtvenik pretka svog imenom Zevsa i u cijim ilama jo tece bo ja krv. Potpuno tacno. demonima. Ili misli da necemo? Uveren sam da hocemo rece Adeimant. ali srecnih i da su mnogi pravicni ljudi jadni. Oni govore da ima mnogo nepravicnih. da li mogu reci da si se sa mnom slo io i u onome to odavno tra imo? .

ili koji jesu. c Onda cemo se slo iti i u tome da . Sada cemo zavr iti na a razmatranja . poglavare naroda. . stradanjima na Itaci i u celoj Odiseji izra eno je na taj nacin. kad vec ne mogu na svima primerima odjednom. VI. kako bi moglo biti drukcije rece on. . a posle toga mislim da treba da razmotrimo ono to se odnosi na njihov izraz (stil). Ali zaista bi trebalo da me razume rekoh ja. ljudima treba tako govoriti tek kad utvrdimo ta je pravicnost i da ona zaista koristi onome ko je poseduje. A zar nama oni to ne predaju ili jednostavnim pricanjem. Onda zna da sve do ovih reci: i sve Ahejce molja e. postace nam jasno ta i kako se mo e govoriti. ili podra avanjem. zar onda necemo reci da on svoj govor doteruje rece Adeimant. tu i 393 Ahejce bogu? Znam ih. i kad opisuje ono to se desilo izmedu tih govora? Kako da nije? c A kad pesnik ne to ka e tako kao da to govori neko drugi. dogadajima kod Troje. I gotovo sve ostalo pripovedanje . Tako je. dogadajima koji su bih. Reci mi: da li zna one prve reci u Ilijadi. kad pesnik prica kako je Hris molio Agamemnona da mu oslobodi kcer. ponajvi e dva Atrida. Adeimant ce na to: d Ne razumem kako to misli . Sasvim tako 74 A da li je pripovedanje i kad pesnik prenosi reci koje su izgovorene. Tek kad sve to zavr imo. po to nije uspeo. Kao to cine ljudi koji ne umeju da se izraze. Izgleda da sam sme an i nejasan ucitelj ree koh tada.3* pesnik sam pripoveda i ne poku ava da skrene na u pa nju na drugu stranu kao da to govori neko drugi a ne on sam. poku acu da ti objasnim ono to elim na jednom primeru. vec stari sve tenik. Ali reci koje dolaze posle toga govori kao da je on sam Hris i poku ava da nas uveri kako to ne govori b Homer. zasnovanosti prica.Pravilno si zakljucio. ili koji ce biti? Doista. pa bilo da nam on izgleda ili ne izgleda pravican. Mo da ce ti na ovaj nacin biti jasnije: zar nije sve to nam mitolozi ili pesnici govore samo pricanje . kako se ovaj ljuti i Hris. ili na oba ova nacina? To bih eleo bolje da razumem.

upla io se i po ao cuteci. Kad Homer prica kako je Hris do ao i doneo novaca da otkupi kcer i kako on moli Ahejce. svi su bili skru eni i saglasni sa njim. pre svega kraljeve. i on i ostali pesnici. dragi b moj. · Prema tome. . Razumem. pripovedaju podra avajuci. pa ga je molio da strelama kazni Ahejce zbog njegovih suza. a kad je odmakao iz tabora. pesnik nikad ne skriva. bojeci se bogova. da li to znaci podra avati je? Dabogme. no to ce biti otkupljena. samo se Agamemnon razbesneo i naredio mu da se gubi i da se vi e ne vraca. Ako se. I to razumem odgovori on a tako ne to nalazimo u tragedijama. pa zatim ne produ ava kao da to govori Hris. Naredio mu je da ide i da ne prkosi ako eli da se citav 394 vrati kuci. A ciniti sebe slicnim nekoj drugoj osobi. onda je to.prema onoj osobi koju u govoru zamenjuje? Razume se. da prime otkupninu i da mu. A da ne bi opet rekao da ne razume kako to biva. onda d su cela njegova pesma i pripovedanje bez podra avanja. VII. reci cu ti. bilo glasom ili dr anjem. Kad je to svr io. To bi. to zna . izgleda jednostavno pripovedanje bez podra avanja. izgledalo otprilike ovako e (to necu reci u stihovima jer nisam pesnik):3' sve tenik je do ao i molio se bogovima da dopuste Ahejcima da zauzmu Troju i da se vrate svojim kucama. izgleda. predadu kcer. Kad je stari to cuo. onda. Tako je. Tako. jednostavno pripovedanje i nije podra avanje. za njegovu kcer je rekao da ce pre ostareti u Argu. vec prica to Homer. pomolio se usrdno Apolonu. medutim. Onda znaj i to rekoh da je pripovedanje sasvim drukcije kad izmedu pojedinih govora odstrani pesnikove reci i ostavi samo medusobne dijaloge. jer ga njegov skiptar i njegov sve tenicki cin (vrpca)40 nece tititi. zvao ga njegovim imenom i podsecao ga na hramove koje mu je podigao i rtve koje mu je prineo.

Rapsodi ne mogu biti ujedno i glumci. i ima je u epskim pesmama. d Govorio sam . mo da . Cak ni glumci nisu isti i za komedije i za tragedije. Slutim da se ti sad pita . zatim. kako ti veli . postoje tri vrste pesama i mitologija: prva vrsta je cisto podra avanje i to su. ili da uop te ne podra avaju. za koje slucajeve da primamo jedno a za koje drugo. a cesto i na drugim mestima. jer ni u onim vrstama podra avanja koje su nalik jedna na drugu. tome kako je potrebno da se slo imo hocemo li pesnicima dopustiti da pevaju pesme sa podra avanjem ili da pevaju jedne tako. i da ni u jednom od njih ne bi postao cuven kad bi poku ao da obavi vi e njih? Razume se. hocemo li u na oj dr avi priznati tragediju i komediju ili necemo. Tako je. Nisi li ti malocas govorio . nac ime. To jo ne znam. i da treba ispitati kako treba pricati. onome to treba pricati vec govorili. da li na i cuvari treba da se razumeju u podra avanju ili ne. Zar iz na ih ranijih zakljucaka42 ne proizlazi da svaki covek dobro obavlja samo jedan posao a vi e poslova ne. jedan te isti covek ne mo e postici veliki uspeh u obema. a druge bez podra avanja. iako je to sve mimeticka umetnost. Zar onda nece i za podra avanje va iti isto nacelo: da covek nije sposoban da dobro podra ava mnoge stvari kao to bi to mogao uraditi sa jednom? Va ice. Adeimante. komediji i tragediji kao podra avanju? 76 Da. Druga je vrsta jednostavno pricanje pesnikovo.Vrlo dobro rekoh i mislim da sam ti sad objasnio ono to malopre nisam mogao uciniti. Mi moramo ici onuda kuda nas ispitivanje kao kakav vetar nosi. Sad razumem ta si hteo malopre reci. e Upitaj sad. 395 Te ko ce. ali cemo uciniti ne to mnogo va nije od toga. ako si me dobro razumeo. A sad se prvo seti onog to smo vec rekli: naime. Ili. da smo . da. kao na primer u sastavljanju komedija i tragedija. Mo da hocemo. Ima pravo. jedan isti covek moci da istovremeno obavlja kakav va an posao i da se bavi mnogim podra avanj ima posti uci u tome veliku ve tinu. Dobro se secam toga. dakle. i u pravu si kad ka e da isti ljudi ne mogu savladati obe ve tine. i tu vrstu mogao bi najvi e naci u ditirambima/" Treca vrsta je me avina jednog i drugog. tragedija i komedija.

To zaista necemo dopustiti. onda to moraju biti vrline koje odgovaraju njihovom zanimanju: hrabrost. Ropski duh ne smeju imati niti ga podra avati. . ako se neguje od detinjstva i nadalje. postaje navika i druga priroda. pobo nost. jer misli da je srecna ili da je ena koju je sna la nesreca. niti drugo to ovakvi ljudi bilo recima bilo delom cine sami . koji grde. razboritost. pijane ili trezne. ili je e ohola. kao mu karci podra avaju ene. to je mimeticka umetnost. Adeimante. bilo da se svada sa svojim mu em ili sa bogovima. da ne d bi podra avanjem i sami stekli takve osobine. kao ni bilo ta drugo to je sramotno. Ni njih. Ni ropkinje i robove. Zar nisi primetio da svako podra avanje.Ako hocemo da ostanemo pri na oj prvoj c reci koja tra i da cuvari napuste sve druge zanate i da se potpuno posvete zanimanju vezanom za odbranu slobode dr ave odricuci se svega drugog. Jo manje ce smeti podra avati enu bolesnu ili zaljubljenu. pa bilo da je u pitanju mlada ili stara. i bol i tuga. Ili. pa je stoga nesposobna ne samo da podra ava vi e stvari s jednakom uspe no cu nego nije u stanju ni da prakticno dela u svim onim oblastima koje mo e da podra ava. To je potpuna istina. psuju i opadaju jedan drugoga. bice potrebno da oni ne cine ni ta drugo. VIII. ili u nacinu govora. koji vr e ropske poslove. ili u nacinu mi ljenja? Naravno da sam to primetio. Ni rdave ljude. ni stvarno ni podra avanjem. Necemo dopustiti da mladici. kojima se staramo i koji treba da postanu vrli ljudi. Dodajmo tome. mislim stra ljivce i one koji rade 396 suprotno od onoga to smo sad pomenuli.b nije? Jeste. . ako oni treba ne to da podra avaju vec od detinjstva. plemenitost i druge takve vrline. i to u dr anju tela. ili enu koja se porada. da mi se cini kako je ljudska priroda razdeljena na jo manje delove.

ili veslace na trijerama. odvratno mu je da postane njegova slika i da se u ivi u ivot gorih e ljudi. Smeju li podra avati konje kako r u. ili grmljavinu i druge slicne stvari? Ne smeju. kad u svome pripovedanju dode do mesta na kojem treba da istakne reci ili dela nekog odlicnog coveka. neve t tome. medutim. cestiti pesnik ce. IX. onda postoje dva nacina izra avanja i pesnickog pripovedanja i jednim od njih ce se. a u manjoj meri ili nikako nece to ciniti ako je u pitanju covek koji je propao bilo od bolesti ili ljubavne strasti. ili reke kako ubore. nekom nedostojnom coveku. i njegovo ce pripovedanje zadr ati i jedno i drugo. Mislim da se ne smeju nauciti ni da podra avaju lude ni u recima"3 ni delom. poslu iti zaista c dobar i savr en covek. hteti da to izgovori kao da je on sam taj covek i nece se stideti takvog podra avanja. i podra avanje i jednostavno pripovedanje. On ce se dakle. za kratko vreme. pak. ili more kako buci. ali ce podra avanje 78 u eelom pripovedanju zauzimati vrlo neznatno mesto. Oni moraju poznavati lude i rdave ljude i ene. A da li onda smeju predstavljati kovace ili druge b zanatlije. kad treba ne to da ka e. tim stvarima? Dalje. Ili mo da nemam pravo? 397 Ima . od pijanstva ili zbog koje druge mane. govori . s jedne strane. narocito ako prikazuje dobrog coveka ciji d je rad tacan i razuman. onda pesnik nikako nece hteti da sebe izravna sa gorim. Ako. ili njihove zapovednike. jer pripovedanje takvog jednog pesnika . ili tako ne to? A za to bi to cinili. ili bikove kako bucu. mo da. jer smo im zabranili da besne i da se pona aju kao ludi. nije slican ovome i njega ce se uvek pridr avati i njime govoriti covek koji je prvome i po rodenju i po vaspitanju sasvim suprotan.sebi i drugima. ali ne smeju ciniti ni ta to oni cine i ne smeju predstavljati njihov rad i ivot. jer. Ako se. Drugi nacin. ako to nije u ali. Koji su to nacini? Po mome mi ljenju. kad ovaj cini ne to dobro. njegov razum sve to prezire. slu iti onim nacinom pripovedanja koji smo malopre pomenuli kod Homerovih epova. a. To je cela istina rece on. Da. osim. s druge strane. kad uop te ne smeju voditi racuna . nego ce se stideti da ga podra ava jer je. razumem ta misli . dakle.

ili pak sjedinjuju jedan nacin sa drugim? Tako je. ukoliko manje vredi utoliko vi e podra avati. pedagozima i mno tvu najprijatniji je nacin upravo suprotan onom to si ga ti odabrao. kao to smo vec pomenuli. ili drugim nacinom. i grmljavinu. Pripovedanje prve vrste razlikovace se sasvim malo. Hocemo li u svojoj dr avi priznavati sva ova tri nacina. d Pa ta cemo sad? rekoh. Ali. to sam ja podrazumevao kad sam govorio . i ovaca i ptica. taj je najprijatniji. i glasove truba. A ta je sa drugom vrstom? Zar pesme te vrste ne tra e sve tonske nacine i sve ritmove. prijatan je me oviti nacin. Adeimante. Jeste. primicemo cisto podra avanje kojim se opona a cestit covek. i svirala i svih drugih instrumenata. ili samo jedan od prva dva. ako pesnik eli da budu. . s obzirom na njihove najraznovrsnije oblike. ili ce imati samo jedan mali deo pripovedanja? I to je sasvim tacno. i to.mora biti takvo. i kola i valjaka. To znaci da se svi pesnici i svi oni koji imaju ne to da ispricaju slu e ili prvim. Eto. ' To je sigurno. i ako uz to dodamo i odgovarajucu melodiju i ritam. Njegovo pripovedanje sastob jace se ili od samog podra avanja tonova. dakle. dvema vrstama pripovedanja. Ako pesnik. lepo recitovane? Sigurno je tako. a isto tako i u nekom odgovarajucem c ritmu. On nece smatrati da je bilo ta njega nedostojno i poku avace da predstavlja sve i pred mnogima. i um vetrova. nije takav. ili cemo primiti onaj koji ova dva spaja? Po mom mi ljenju. i glasove pasa. A deci. i grada. onda ce melodije biti kod pravog pesnika sve u jednom tonskom nacinu (jer se tekst pripovedanja ne razlikuje mnogo). ukoliko se za njega izborim. onda ce.

a nije pored toga to je ratar jo i sudija. po to u nas nema dvostrucnih a nema ni mnogostrucnih ljudi. i kakvo ono treba da bude. a krmano nije uz to jo i obucar. c X. jer ovog trenutka jo ne mogu jasno da shvatim ta treba . ako hocemo da se sla emo sa onim to smo vec rekli? Tada se Glaukon nasmeja i rece: Izgleda. melodije i ritma 80 To mora. Rekli smo ta treba pricati i kako treba pricati. 398 A kad bi u na u dr avu do ao covek tako okretan da bi mogao primati sve te oblike i da bi mogao podra avati sve stvari. tome da ka emo iako naslucujem. ne postoji nikakva razlika izmedu pevanih i onih koje se recituju. pa kad bi nam taj covek hteo pokazati sve svoje ve tine i recitovati svoje pesme. Sokrate. to se reci tice. Razume se. pevanju i muzici uop te? Dabogme. a nije pored toga i trgovac. kao da je svetac koji zaslu uje divljenje. A sada. I mi bismo se i dalje koristili svojim ozbiljnim iako ne tako prijatnim pesni b kom i pripovedacem. Takav nacin. jer za njih va e one odredbe koje smo vec utvrdili. da ti bude jasno da je pesma d sastavljena iz tri dela: iz reci. Zaista.A ti mo da misli rekoh ja da on ne odgoe vara na em dr avnom uredenju. da ja nisam medu njima. a tako je i u ostalim zvanjima. svakako. kad smo poceli vaspitavati ratnike. . a ipak bismo mu rekli da kod nas u dr avi ne postoji takav covek i da ne sme ni postojati i poslali bismo ga u neku drugu dr avu po to bismo prethodno izlili mnogo mirisa na njegovu glavu i ovencali ga vunenim vrpcama. A zar nece sad vec svako moci sam da pronade ono to treba . doista. a i . rekoh. U na oj dr avi je. Da li je rekoh posle ovoga preostalo jo ne to da se ka e . i ratnik je ratnik. koji bi nam kazivao izreke valjanih ljudi i koji bi govorio prema onim nacelima koje smo postavili u pocetku. Tako se i meni cini odgovori on. Mora. nego svako obavlja samo jedan posao. sadr ini i obliku njihovu. onda bismo mu mi ukazali bo ansku pocast. zemljoradnik je zemljoradnik. prijatelju. dakle. obucar obucar. ne pristaje uz na u dr avu. tako bismo uradili da to zavisi od nas. rekoh cini mi se da smo u potpunosti pretresli onaj deo muzickog vaspitanja koji se odnosi na pesme i mitove. tome da ka emo.

Njih zovu mlitavim. ti si muzicar. kad nekoga ubeduje i moli. Njih onda treba izbaciti. koje takode treba da su odva ne. 8! . usvaja savet. odva nih i hrabrih. Nisu. sintonolidijsku i slicno tome. Melodija i ritam treba da se upravljaju prema recima. obratno. Kazali smo da nam pesme tugovanke i naricaljke nimalo nisu potrebne. Zadr i jo jedan tonski nacin da poka e coveka kad je u miru. kad slu a molbu. Meni tonski nacini nisu poznati rekoh. Zadr i onaj tonski nacin. ili ako zapadne u nevolju. prijatelju? Nemaju nikakvu odgovori on i izgleda da nam ostaju samo dorska i frigijska vrsta. ili. a isto i mutavost i lenjost. Tako je. Miksolidijsku. e A kakve tonske vrste imaju naricaljke? Reci mi. bude ranjen. . Tako je. Jeoji odgovara glasu i izra avanju hrabrog coveka kad mu je potrebna snaga u ratu ili inace. Koje su tonske vrste mlitave i koje odgovaraju pesmama koje se pevaju pri picu? On odgovori: Jonska i lidijska. coveka. kad sve to cini c razumno i nije ohol. Ono to najmanje dolikuje cuvarima. ili umre. a hoce da u svim tim nesrecama ostane hrabar i jak i da b se od njih brani. Razume se. silni i blagi. Zadr i mi ta dva tonska nacina. a kamoli ljudima. bogove molitvom. 399 Imaju li one kakvu vrednost za ratnike.Tako je. prima pouku. koji ce najlep e izraziti glasove nesrecnih i srecnih. opet. to je pijanstvo. poucavanjem ili prigovaranjem. One ne koriste cak ni enama. vec ivi umereno i razumno i zadovoljan je onim to dolazi. kad nije nasilan nego blag.

e Ne uvodimo ni ta novo. koji gordosti. onda. Ovo zaista ne bih uraeo reci. Postupili smo razborito rece on. i ne smemo tra iti da budu ritmovi areni i raznoliki. mislim da je jedan takt nazvao jambom. ni sam ne znam kako. pektida i ostali sa mnogim icama i melodijama. Kad nademo takav ritam. mi opet procistismo neprimetno na u dr avu. Cini mi se nekako da sam cuo. prijatelju. a nikako se ne srne tekst upravljati prema melodiji i taktu.Ti i ne tra i da ti ostavim druge. Tvoja je du nost da nam. Hajde sada da je procistimo sasvim! Posle melodije dolazi ritam. nego one koje sam ti i sam pomenuo odgovori on. i koje ritmove treba zadr ati kao suprotne 82 ovima.44 Ah ne bih mogao reci kome nacinu ivota bi oni odgovarah. Mislim da nece. i dodao im . Ostaje. a neki drugi opet trohejem. kao i cetiri tona iz kojih se razvijaju svi tonski redovi. onda se me· 400 lodija i takt moraju upravljati prema recima. Bogami. Proucavao sam ih i rekao bih rado da postoje tri vrste ritmova iz kojih se razvijaju taktovi. Onda u dr avi necemo ni imati ljude koji prave d instrumente kao to su: trigonon. Za na e pesme i melodije onda nece ni biti potrebni instrumenti sa mnogim icama i koji imaju sve tonske nacine. XI. i daktil i heroj. A u poljima bi mogla biti i koja siringa da sviraju pastiri. ili besu ili drugim zlim osobinama. Tako barem na e ispitivanje kazuje. a ne Marsiju i njegove. kad je on pominjao neki slo eni enoplij. primiti u dr avu izradivace frula i svirace u frulu? Zar ona frula nije instrument sa najvi e glasova i svi ostali vi eglasni instrumenti podra avaju samo frulu? Dabogme. cini se da zaista ne uvodimo ni ta novo. kao i kod tonskih nacina. ka e koji i kakvi su to ritmovi. da se u dr avi mogu upotrebljavati samo lira i kitara. Tako mi psa. b Onda cemo tu stvar pretresti sa Damonom rekoh ja da vidimo koji taktovi odgovaraju ropskom raspolo enju. nego treba da odgovaraju sredenom i mu kom ivotu. sredio i prednji deo zamenio zadnjim. razume se. tako da su postojali ili kratki ili dugi. kad odabirarao Apolona i Apolonove instrumente.43 koje je. Necemo. iako smo nedavno bili utvrdili da obiluje dobrim osobinama. A hocemo .

A da li ti je jasno da ritmicka savr enost odgovara savr enoj formi. Ali to sve neka ostane za Damona! Mislim da bi trebalo dugo raspravljati da bi se ovde napravio izbor. Pa da li se mladici moraju truditi da steknu sve to. lepota melodije i nemelodicnost zavise isto tako od teksta. dobra pesma. Tako je odgovori on. ako se. dobro pona anje. besmisao i sve ono to je srodno rdavom delanju. i nedostatak ritma od rdavog teksta. a ne tekst prema ritmu i melodiji. Jeste. nesklad. jer tekst i ritam lice jedan na drugi. a da nedostatak ritma odgovara onome to je amorfno? Kako ne? I da ritmicka umerenost zavisi od dobrog teksta. ali i ono to je tome suprotno: smisaonu lepotu. To je isto tako u slikarstvu i u ostalim lepim ve tinama. u ve tini tkanja. aritmiju. ako ele da vr e svoju du nost? Moraju. dobrom delanju i svemu srodnom to uz to ide. U svemu tome nalazimo ru nocu. kao to smo malopre rekli. Mislim da je kod nekih taktova isto toliko kudio sastav stope koliko same mere ili i jedno i drugo zajedno.du ine i kratkoce. ono to odgovara razumnosti. Zar ne misli i ti tako? Mislim da je zaista tako. dobra melodija. A od teksta zavise i druge stvari? Da. a da nam pri tom ta rec ne znaci isto to i ogranicenost. ritam i melodija upravljaju prema njemu. vezenja. gradevinarstva u svakoj drugoj radinosti. A to se tice same pesme rekoh dakle teksta? Zar on nije proizvod du evnog raspolo enja? Razume se da jeste. nego ne to to je stvarno lepo i dobro. osim toga jo i u prirodnim telima kao i u biljkama. i dobar ritam su posledica dobrog du evnog raspolo enja. . tako je u stvari. Dakle. to ne mogu reci.

Takav ce covek imati naj ivlji osecaj nepotpunosti tih dela i opravdano ce biti njima nezadovoljan. on ce opravdano prezirati stvari koje su ru ne. kao da borave u zdravoj sredini. pa ako nece tako da cine. I meni se cini rece on da takvi ciljevi cine vaspitanje u muzici opravdanim. necemo dozvoliti da se u na oj dr avi bavi svojim poslom. jer u protivnom nece imati takve efekte? A ovo opet zbog toga to ce mladi covek. moci najlak e da zapazi sve ono to je nepotpuno i nesavr eno u delima prirode i radinosti. ugradivace ih u svoju du u kao njenu 402 najbolju hranu. osnova vaspitanja zato to ritam i harmonija najdublje prodiru u unutra njost du e i najvi e je obuzimaju. kao stoka na lo em pa njaku. gradevina. S druge strane. nalazice u njima zadovoljstvo. dovoljno da nadzor vodimo samo nad pesnicima i da samo njih prisiljavamo da svoje tvorevine uskladuju s moralom. Potrebno je vr iti nadzor i nad drugima koji ne to stvaraju da bismo i njih sprecili u zlocudnom. naprotiv. A onom ko na takvu kontrolu ne pristaje. dok ce se. Nije li muzika. prostackom i nepristojnom delanju koje bi mogli ispoljiti u oblikovanju ivih bica. mrzece ih jo kao dete i pre no to bude sposoban da to samom sebi razjasni. Glaukone. Na taj nacin ce na i cuvari. a kad i to postigne. kao vazduhom d koji iz pogodnog boravi ta donosi dobro zdravlje. prijateljstvu i skladu sa onom recju koja se zala e za lepo. ali samo kada je muzicko obrazovanje dobro vodeno. Moramo tra iti takve stvaraoce koji ce u svojim srecnim sklonostima biti sposobni da izraze lepotu i prirodu onog to ujedno ima i lep oblik i moralnu vrednost. b XII. talo eci tako u svojoj du i veliko zlo. Tako je rekoh ja i sa ucenjem citanja i pisanja: tek onda smo potpuno obuceni kad mali broj slovnih znakova umemo da prepoznamo u svim njihovim b kombinacijama. da im u na oj dr avi ne dopustimo da pevaju kako im je volja. pohvalno postavljati prema lepim delima. Jer. Tako ce oni vec od najranijeg detinjstva biti neprimetno usmeravani ka slicnosti. ne smemo dopuc titi da se na i cuvari nadahnjuju rdavim likovima uzimajuci svakodnevno i neopa eno od svuda pomalo. moci da se nadahnjuju svim onim to od lepih dela dopire do njihovih ociju ili u iju. raskala nom. ili kakvih drugih tvorevina. to bi bio nenadma no najlep i put za njihovo vaspitanje. pa ce tako postati ujedno lep i dobar.Sasvim je tako rece Glaukon. u svim malim i velikim recenicama i . unoseci u nju plemenitost i otmenost. Da. dakle. koji je u muzici valjano e obrazovan. ra 84 dovace se svojoj slicnosti s lepim delima koju je valjanim muzickim vaspitanjem u najvecoj meri postigao. Nije.

Ono to je najlep e. bila to najlep a slika? To bi zaista bilo najlep e. onda bi za coveka. a ne bi voleo coveka neskladna? Ne. narocito kada bi ovome nedostajao du evni sklad. zar ne bih mogao reci c da ni mi sami nikada necemo biti muzikalni. desilo da se u jednom coveku spoje karakter i odgovarajuca lepota njegove spolja njosti koja odgovara karakteru. u ubedenju da su sve one predmet istog umenja i brige? To je nu na posledica rece on. kao ni na i cuvari koje treba da vaspitamo. prelazio bi e preko toga i jo bi poku avao da ga voli.46 A kad bi imao samo telesne nedostatke. Znaci da bi onaj ko je stekao pravo vaspitanje voleo ovakve ljude. ne ispu tajuci iz vida nijednu. 85 . Ni slike slova koje vidimo u vodi ili ogledalima ne bismo mogli razlikovati pre nego to poznajemo sama slova. Bez svega toga ne bismo mogli znati ni da citamo ni da pi emo. ni veliku ni malu. Razume se. razlikujuci istovremeno njih same od njihovih slika. hrabrost. Vidim rekoh da ti ili ima . to je najdostojnije ljubavi? Razume se. Pa onda. koji bi imao srecu da to posmatra. nego se oboje ve ba i uci oboje. onda. ili si imao takve decake i odobravam to. i ako isto tako ne umemo da otkrijemo ono to je tome suprotno i to je posvuda ra ireno. velicinu du e i sve to je ovima srodno. d Kad bi se.kad ne dopu tamo da nam ijedan promakne. Tako je. ma bio veliki ili mali. i ako ne umemo da vidimo gde takve stvari borave i da ih medusobno razlikujemo. sa predubedenjem da na sve to ne moramo obracati pa nju. tako mi bogova. plemenitost. ako ne umemo da prepoznamo razboritost.

I ono se mora temeljno s provoditi od detinjstva d za ceo ivot. I ja tako mislim rece Glaukon. Sokrate. Evo kako ja mislim . Posle muzickog. zaista.50 Da li se i tebi tako cini? 86 Isto tako rece on. i da ivi s njim i da op ti sa njim kao sa sinom samo radi njegove lepote. ukoliko je ona vaspitanjem dobila sve to joj je potrebno. mladici treba da dobiju gimnasticku vaspitanje. ni ljubljeni mladic ne smeju imati nikakve veze sa tim. gledaj da li i ti misli tako. u na oj dr avi postaviti ovaj zakon: onaj koji voli mladica ciju je ljubav zadobio treba da ga voli. muzici i treba da se zavr i u ljubavi prema lepom. jer govor . kakva god bila njegova vrlina. A da li se sla e sa gordo cu (oholo cu) i neumereno cu? Sla e se bolje nego sa bilo cim drugim.48 Ne to vi e od toga p. a ni be nju.Ali mi reci ovo: mo e li se preterana strast nekako slo iti sa trezveno cu? Kako bi se mogla slo iti. b Dakle i nikakva culna strast. ne cini du u dobrom.47 Ne smeju ni to. muzici pri kraju? Zavr ili smo ga tamo gde treba. To znaci da se za pravu ljubav ne smeju vezivati nikakvo ludovanje ni preteranost? Ne smeju. ni jacu. kad ne sme biti cilj njegove veze sa njim. a mi da ovde odredimo samo e glavne smerove i tako izbegnemo suvi e duge govore. dobra du a je ta koja svojom vrlinom daje telu svu savr enost za koju je ono sposobno. Tako je. XIII. izgleda. Zato ce . ako treba da vole i da budu voljeni. Zar ti se ne cini rekoh da je na govor . prepustimo brigu oko tela. Di li ce takav postupak biti u redu? . Onda ce biti sasvim u redu da samoj du i. obrnuto. toj stvari. ni ljubavnik. A ima li prave ljubavi tamo gde se voli sve to je sredeno i lepo i gde tim osecanjem vladaju trezvenost i pravo vaspitanje? Ima. Svakako. ne manje nego to to cini bol! A sla e li se ona sa nekom drugom vrlinom? 403 Nikad. A bi li mi mogao imenovati neku strast koja je silnija i jaca od ljubavne? Ne bih. kad ona coveka pravi nerazumnim. Meni se cini da telo.. inace cemo ga prekoriti zbog nevaspitanja i nerazumevanja lepote.

Kako to misli ? Gimnasticko vaspitanje je jednostavno i primerno. jer oni moraju biti budni kao psi. jer se ono za vojnike najlak e mo e spremiti. Ti zna da on svoje junake ne gosti. Svuda je. Na im ratnicima rekoh ja potrebna je za ve banje neka bri ljiva kola. Ima li neceg srodnog izmedu najboljeg gimnastiCKog i nuzickog vaspitanja koje smo malopre opisali. Rekli smo da se mladici moraju uzdr avati od pijanstva. A kako je sa jelom? Zar ovi ljudi nisu u najvecoj bici? Ili nije tako? Jeste. iako su pored mora. Sme no bi bilo odgovori on kad bi cuvar morao imati cuvara.Hoce. nego samo onim koje je peceno na ra nju. . vrucini i hladnoci. moraju videti i cuti to bolje i ne smeju tako b lako oboljevati u ratu uprkos mnogim promenama u jelu i picu. Zar ti ne vidi da oni prespavaju ivot i da ovi borci jako i estoko boluju cim malo odstupe od svoga utvrdenog nacina ivota? Vidim. mo e se reci. lak e slu iti se vatrom. Svakome bi pre nego cuvaru bilo dopu teno da se opije i da ne zna gde je. a narocito ako slu i kao priprema za rat. c niti kuvanim mesom. na njihovim gozbama u ratu. ribama. 404 Pa da li ce im onda odgovarati ivot profesionalnog atlete? Mo da. Kako to? To se mo e nauciti i kod Homera rekoh.51 To je jasno. nego nositi sobom posude. na obali Helesponta. Ali on rekoh ja uspavljuje i nije preporucljiv za zdravlje.

dele pravdu. jer ne zna koliko je lep e i bolje iveti za sebe i bez posredovanja pospanog sudije? Jeste. narocito ako se i slobodni ljudi u velikoj meri posvete ovim pozivima. imaju neku Korincanku za ljubavnicu? Nipo to. I svi ostali profesionalni borci znaju da se telo mora uzdr ati od svega toga ako hoce da se dobro oseca. I dobro je ako to znaju i ako se po tome upravljaju. Mislim da bismo celu ovu ishranu i nacin ivota s pravom mogli uporediti s onim stilom u muzici i pee vanju. onda cini se da ti. Raznolikost je tamo stvorila neumernost.Mnogo lak e. kad vec ti sam nema osecanja pravicnosti! Nema niceg sramnijeg od toga. a ovde bolest. to je jo sramnije nego ono pre. Sasvim tacno. koji mesa sve tonske nacine i taktove. kad se na sve moguce nacine dovija da se izvuce da bi izbegao kaznu. Razume se. kad mo e da sve 88 preokrene i prevrne. a sve to cini radi ni tavnog i bezvrednog. 405 Kad u dr avi preovladaju neumerenost i bolest.52 Naravno da nisam. kad nema nimalo smisla za lepotu. nego i zbog onih koji smatraju da su odgojeni kao slobodni? Ili. A zar nije sramota iskori cavati lekarsku ve tinu d . vladari i sudije. Svakako. d prijatelju. dok je jednostavnost u muzici stvorila u du ama razboritost. A da li bi mi kao dokaz da je stanje vaspitanja u dr avi rdavo mogao navesti ne to jace od cinjenice da su potrebni lekari i stroge sudije? I to ne samo zbog prostih ljudi i radnika. Nisi ni ljubitelj cuvenih jela iz atinskih poslasticarnica? Nu no. na primer. I ne odobrava da ljudi. A zar nije jo sramnije kad je neko najveci deo svoga ivota proveo po sudovima bilo kao tu eni ili kao tu ilac. nisi prijatelj siraku ke trpeze i sicilijanskog bogatstva u jelima. Mislim da Homer nikada nije pomenuo zacine. nego mu se c svida spretnost u izvr avanju zlocinstva. Ako ti se cini da imaju pravo. a prostota u ishrani dala je zdravlje. zar se onda ne otvaraju mnogi sudovi i bolnice? Pravnicku i lekarsko znanje se procuje. zar nije ru no i b zar ne slu i kao jak dokaz nevaspitanja kad si ti sam prinuden da ti drugi. koji ele da svoje telo odr e u punoj telesnoj snazi. XIV.

pa se nadu mudri Asklepijevici53 pobudeni da takvim bolestima daju imena kao to su: nadimanje i katar. Mislim rekoh ja da takvih bolesti u vreme Asklepija nije ni bilo. a Asklepijevi sinovi niti su je kudili. u stvari. ako pomisli na to da se Akslepijadi. ali nije bio sposoban da se izleci.54 Zaista neobicno pice za takvog bolesnika. nego posledice nereda i nacina ivota kakav smo pomenuli? Takav covek postaje pun rdavih sokova i isparenja. cini se. On je. nego zato to je znao da je svakome gradaninu u lepo uredenoj dr avi odreden po jedan posao koji on ima da obavi i da niko nema vremena da celog veka boluje i da se leci. spajajuci gimnasticku ve tinu sa Iekarskom. 406 to. patio je cim bi makar malo odstupio od svoje uobicajene dijete i do iveo je starost zato to se njegovo znanje protivilo smrti. koja je. pre Herodika55 tako se bar ka e nisu slu ili ovim nacinom. A to su neka nova i neobicna imena bolesti. prouzrokuje zapaljenje. pun kao jezero. a kad je rec . Kako to? Tako to je odlagao svoju smrt. Tako je svoj vek provodio lececi se i ne radeci nikakav drugi posao. pratio svoju bolest. koji je bio ucitelj borenja. dodu e. mucio najpre i najvi e samoga sebe. niti su zamerili Patroklu koji ga je lecio.ne da bi se izlecila neka rana ili neka bolest koje mogu doci sa promenom godi njeg doba. on je. tako je. bila smrtonosna. Sme no je to mi to shvatamo kad su u pitanju radnici. To dokazuju njegovi sinovi kod e Troje. A kad se Herodik. razboleo. a onda i mnoge druge ljude. lecenja koji danas. Ranjenom Euripilu dala je slu avka da pije pramnejsko vino koje je posula bra nom i istruganim sirom. Jeste. mislim. dovodi do bolesti. Znaci da mu je njegova ve tina donela lepu nagradu. Nije. c To je i prirodno rekoh jer on nije znao da je Asklepije svojim potomcima predao tu vrstu lekarske ve tine ne iz neznanja ili neiskustva.

pa je potrebno da je lekovima i operacijama odstrani kako bi nastavio svoj uobicajeni ivot. i u miru. Kad se razboli tesar rekoh ja onda on tra i od lekara lek koji ce piti kako bi bolest izbljuvao. kako bi im na taj nacin produ io ivot pun muka i omogucio im da radaju . negovanju i upra njavanju vrline stvaraju se te koce. sebe i u razmi ljanju. onda mu bolesnik odgovara kako nema vremena da boluje i kako mu takav ivot. postavimo na e pitanje ovako: da li tesarima i drugim manuelnim radnicima vaspitavanje sebe samih smeta u njihovom poslu i to zbog pa nje koju takvo samovaspitanje zahteva od uma.. Ali on nije imao nameru da leci sasvim bolesne ljude i da propisima dijete ovde ne to oduzme a onde ne to doda. ozdravi i ivi radeci svoj posao. nije ni od kakve koristi. Ne razume rekoh ja za to je Fokilid govorio da treba negovati vrlinu kad se ima od cega iveti. pa i stvarnu telesnu patnju. A najvi e smeta u sticanju znanja. Takvo preterano staranje . ali ga zadesi neka bolest.56 Mislim da je treba negovati jo i pre toga. jer ona uvek izaziva strah od bolesti. ako mu ka e da stavi na glavu e ir ili ne to slicno tome. a zanemariti predstojeci posao. A ako telo nije sposobno da to podnese. bogatima i onima koji se smatraju srecnima. briga koja ide dalje od onoga to zahteva gimnastika. Ili. i treba da se na taj nacin slu i lekarskom ve tinom? Za to? Zar zato to je imao svoj posao i to mu ne bi koristilo da ivi kad ne bi mogao da ga obavlja? Razume se. u kojem mora voditi racuna . telu smeta i u privredivanju. Zatim ka e takvom lekaru zbogom. Ako mu lekar odredi dugu dijetu. onda tesar umire i re ava se svih briga. ili se i cistio. kao i u dr avnim poslovima. udubljivanju u. telu je osnova glavobolje i vrtoglavice za koje optu uju filozofiju. Ali takav covek. da ne bi naneo tetu dr avi. Ta preterana briga . nego da sebe poucimo u tome da li bogata mora da neguje vrlinu i da li je ivot nemoguc za onoga koji vrlinu ne upra njava. a ponekad hoce da se oslobodi bolesti gorenjem ili rezanjem. Zar ne mo emo reci da je i Asklepije za to znao? On je svoju lekarsku ve tinu namenio onim slucajevima d gde je bolesnik po svojoj prirodi zdrav i mudro ivi. iako je jasno da gde god takva zaokupljenost telom postoji. bolesti. i u ratu. dok bogata e tako ne to nikako ne sprecava u sprovodenju Fokilidove maksime? Bogami rece on Fokilidovu zapovest najvi e ometa preterana briga . vrati se svome uobicajenom nacinu ivota. ne shvatimo. Hajde da se ne prepiremo oko istinitosti Fokilidove maksime. A za bogata a ka emo da nema nikakvog takvog posla da ne bi mogao iveti kad ga ne bi obavljao? Tako se bar misli. telu. Kako to rece on. XV. Cini se da je tako rece on. izgleda.

jer oni ne koriste ni sebi samima ni dr avi. kako se mo e ocekivati. i da ga je zato ubio grom. medutim. To i zaslu uju. XVI. koja bi. niti kome drugom koriste. Tako je rekoh. jer su bili uvereni da su ti lekovi dovoljni da izlece ljude koji su pre ranjavanja bili zdravi i iveli ured b nim ivotom. i svakako im ne bi ni ta kodilo da su onu me avinu58 popili. A pesnici tragedija i Pindar59 se tome protive. govore da je Asklepije Apolonov sin i pricaju kako su ga novcem podmitili da izleci jednog sac mrtnika. Zar ne vidi da su se i nje408 gova deca. zato to je on bio takav. ponela pred Trojom kao hrabri junaci i da su obavljala svoj lekarski posao onako kako ja ka em? Zar se ne seca kako je Menelaju koga je ranio Pandar krv isisao iz rane i stavio lekove blage?S7 Kao ni Euripilu.decu. pa lekarska ve tina ne srne biti radi njih i oni ne smeju biti leceni cak ni onda kad su bogatiji od samoga Mide. I opisuje Asklepijeve sinove kao da su to bili neki izvanredni ljudi. Zar nije tako? Onda. Naprotiv. ni njemu nisu prepisali ta treba da pije ili da jede. Nama. ti tvrdi da je Asklepije bio dr avnik odgovori on. ra . nego je smatrao da ne treba negovati ljude koji nisu spoe sobni za ivot. mislili su oni koji su po prirodi bolesni i neumereni da nemaju od svog ivota ni ta ni sami. bila ista takva.

Istina je. A slicno tome. ali ti si svojim pitanjem pokrenuo dve razlicite stvari. u tudim du ama i da uvidi 92 kakvo je to zlo. inace. mislim da se telo ne brine za telo. prijatelju. da bi koristeci se time mogla po sebi postaviti dijagnozu . Ali. onda nije bio srebroljubac. utoliko lak e ukoliko oni u sebi samima nemaju uzorak zlonamernosti. koji bi upoznali najveci e broj tela u najgorem mogucem stanju. upravo tako se i de ava. nepravdi drugog. a ako je bio srebroljubac. i sama rdava.c0 To je tacno. i koji bi sami propatili sve te bolesti i po prirodi ne bi bili potpuno zdravog tela. Ali ta veli na ovo. nego cemo reci: ako je bio bo ji sin. On nepravicnost nije osetio zato to je ona bila u njegovoj du i. Bez sumnje. zna li na ta ja mislim kad to ka em? Znacu kad mi bude rekao. To upravo i nameravam. dakle. samo ne bi bilo niti bi postalo lo e. du i zapoveda du om kojoj nikako ne srne biti dopu teno da se od detinjstva razvija medu rdavim du ama i da sa ovima dolazi u dodir. jer je on tek u kasnijim godinama saznao ta je nepravicnost. Sudijina du a ne srne od detinjstva sticati iskustvo u rdavom delanju. koja se ne mo e ni . Ispravno je to to ka e . Jo vi e od toga rekoh ja to bi bio dobar sudija kojeg si ti tra io. . Kako to? Najbolji lekari bi postali oni koji bi od detinjstva poceli da uce svoju ve tinu. niti ovim sme biti zahvacena. Eto za to dobri mladi ljudi izgledaju kao da su naivni i za to ih nepravicni ljudi mogu b prevariti.zum ka e da dm ne verujemo obe ove stvari. dobri su i jedni i drugi. kao to se to radi u telesnim bolestima. onda nije bio bo ji sin. ili ako jeste.61 Ima pravo rece takav covek ima bar dobrih izgleda da bude sudija najbolje vrste. niti da sama pocini nepravde i prode kroz sva boravi ta nepravde. 409 Sudija. Sokrate? Treba li u na oj dr avi da bude dobrih lekara? Pretpostavljam da bi u najvecoj meri bili takvi upravo d oni kroz cije su ruke prolazili i zdravi i bolesni. telu brine du a. Zato je nu no da dobar sudija bude starac. dobre sudije bili bi oni koji su dolazili u dodir s ljudima najrazlicitijih priroda. a ne licnim c iskustvom. Jer. Pri tom se slu io znanjem. ako se hoce da ona bude lepa i dobra i da zdravo procenjuje ta je pravedno. cemu brinuti ako dopusti da postane. nego se dugo vremena trudio da je pronade kod drugih. a ne mladic. i to vi najvecem broju. jer dobar je onaj cija je du a .

nego u onom koga smo prethodno opisali. zar ne? I to mi tako izgleda. jer i prema njima pokazuje nepoverljivost i svoje nepoznavanje moralnog zdravlja. nece imati potrebu za takvim sudstvom. a i drugima. starati samo . onda ce svakako moci da postigne da mu lekarska ve tina ne bude potrebna. 93 . XVII. A oba ce se. prema tome. prirodno. kojem smo govorili. Ali kad takav pristupa dobrim i mudrim ljudima. a rdav covek nikada. pokvarenost ne bi mogla upoznati samu sebe ni vrlinu. gradanima koji 410 su telesno i du evno zdravi. istovremeno i na isti nacin prima i gimnasticko obrazovanje. Tako je. pre izgleda mudar nego neupucen. vrlina je ta koja je sposobna da upozna samu e sebe kao i pokvarenost. Ali po to se takav covek ce ce susrece sa rdavim nego sa dobrim ljudima. i kad i ove procenjuje po d sopstvenom uzoru. Samo takav covek postaje mudar. obrazovani onom jednostavnom muzikom koja u njima neguje razboritost. Ocigledno je rekoh ja da mladici. I meni se tako cini. I lekarsko zanimanje. . imajuci samog sebe kao uzor. A onaj ko je stra an i sumnjicav. misli da je lukav i mudar kad uzima izgled stra nog i kad se pona a tako da druge procenjuje kao da su njemu nalik. smrt je najbolje to se mo e postici i za one koji su takvi i za dr avu. Doista. Jer. tada izgleda glup. on samom sebi. Dobrog i mudrog sudiju rekoh ne treba tra iti u takvom coveku. osim u izuzetnom slucaju. one koji nisu telesno zdravi pustice da umru. b A kad ovako odgojen covek. To je rece on cela istina. a one koji su du evno bolesni i nepopravljivi osudice na smrt.dobra. onaj ko je sam pocinio mnoge nepravde. ako je vremenom dobila valjano vaspitanje. odredice u na oj dr avi kao i sudsko: zakonodavstvom.

Ako se.62 Moramo to reci. ali. dakle. koji jedu radi snage i napre u se. XVIII. Zapazio sam rece Glaukon da oni koji se bave samo gimnastikom postaju suroviji nego to je to potrebno. koja ce. Tako je. Znaci. ne misle time. postati okrutna i zla. Pa onda moramo reci da na i cuvari treba da imaju obe prirode. Ipak rekoh ja u toj surovosti je ona prirodna estina koja se. kao to se to cesto smatra. ako je pak podvrgnemo valjanom vaspitavanju. dragi moj Glaukone rekoh ja da oni c koji nareduju da se \ aspitava i pomocu muzike i pomocu gimnastike. a muzicku stranu vaspitanja sasvim zanemaruju. po svoj prilici. a druga vaspitanju du e. 411 Onaj kod koga su njih dve dovedene u sklad. pokazuje kao hrabrost. ako dobije ispravno vaspitanje. Meni se cini rekoh da se i jedno i drugo zahteva najvi e radi du e? Kako to? Zar ne vidi kakvo je du evno stanje onih koji se celog svog veka bave samo gimnastikom. A du a onoga kod koga nisu u skladu. a oni koji se bave samo muzikom postaju mek i nego to je to za njih same dobro. ako je prekomerna i usmerena na ono to ne treba. Ali one se moraju uskladiti jedna s drugom? Svakako. neko suvi e predaje muzici. surovosti i tvrdoci u onih prvih. e A ta cemo s blago cu? Nije li ona po svojoj prirodi prijateljica mudrosti? No ako je veca nego to treba. ima mudru i hrabru du u. nacinicemo od onog to je po prirodi dato ne to istovremeno blago i sredeno. a i nece raditi kao i ostali rvaci. cemu to govori ? d . Nego kako upita on. ona prelazi u meku tvo. mekoci i blagosti u drugih. . ili kakvi su oni kod kojih je suprotan slucaj? . da jedna ima da slu i vaspitanju tela. boja ljiva je i gruba. Jeste. i . To je i moje mi ljenje rece on. Sasvim tacno.Radeci telesne ve be i izla uci se drugim naporima svakako ce prvenstveno imati u vidu volju i vi e ce se truditi da probude nju nego telesnu snagu. 94 Tako je.

Ali. postaju prznice i svadalice. ako je sklon odva nosti u prvi mah omek ati svoju volju kao to se omek ava gvo de i nacinice ne to korisno od onoga to je bilo neupotrebljivo i kruto. onda ce to ici jo br e. desi coveku odva nom. A ta ce biti ako se neko mnogo bavi gimnastikom i dobro se hrani. sasvim ugu iti. on ce. tako reci. i zato to ona nije probudena. A zatim? Ako ne bude radio ni ta drugo i ne d bude imao nikakve veze sa Muzama. Mislim da takav covek postaje neprijatelj logosa (misologos) i neobrazovan (amousos). iza kojih stoje aritmija i neoplemenjenost. kao kroz levak. koju je mo da i pomalo imao u du i. on ce je. onda slabi njegovu volju i cini je razdra ljivom. on se pona a kao neka divlja zver.64 Buduci neprie jemciv za razloge. 95 . a od sebe naciniti mlitavog borca". a osecaji koje prima preko cula nisu preci ceni? Tako je. odrezati mi ice. umesto da budu odva ni. onemeti i oslepiti zato to nije okusio ni od istra ivanja. Sasvim tacno. opet. blagim i sentimentalnim melodijama i onda ceo ivot provede pevajuci i odu evljavajuci se pesmom. b ako produ i da svoju volju neprestano ovako omek ava.onda pu ta da ona kroz njegove u i. svuda primenjuje silu i grubost. ivi u neznanju i gluposti. uliva u du u glasove frule i puni je onim sladunjavim. najzad. zar nece biti pun samopouzdanja i odva nosti i nece li biti hrabriji nego to je ranije bio? Razume se da hoce. nece li njegova te nja za naukom. Ako se. svojoj du i. ni od razmi ljanja. dodu e. Ako se. nije hranjena. to desi coveku koji ni po prirodi nema volje. onda ce se ona rastopiti i razliti. a pri tom potpuno zanemaruje muziku i filozofiju? Nece li se on u pocetku osecati veoma jak s obzirom na svoje telo. i uvek su neraspolo eni. opet.63 Tako je rece on. tako da on zbog sitnica plane i opet se rashladi: c tada takvi ljudi. onda oslabiti.

A zar najbolji zemljoradnici nisu oni ljudi koji su najpogodniji za zemljoradnju? Jesu. Ko bi jo govorio . Tako je rece on. A volece. gimnastickim utakmicama i konjskim trkama? Jasno je da se sve to mora slagati sa ovim na im principima. mogli bismo s punim pravom nazvati muzicki i harmonicki savr eno odgajenim covekom. muziku i gimnastiku. ako elimo da sacuvamo njeno uredenje? Neophodno je potreban. brinuci se ne toliko za njihove du e i tela. a mladi da slu aju. ko ce medu njima vladati. pri tacnijem posmatranju. dakle. nego prvenstveno . i ono cija je dobrobit najvi e vezana za njegovu dobrobit. a to nije te ko uskladiti. da medu cuvarima treba odabrati one ljude. ko najlep e ume da objedini muzicko vaspitanje i gimnastiku. . za koje nam se. dr avi. A ta treba posle ovog da utvrdimo? Zar ne to. i to. a osim toga se moraju starati i . u svome pozivu moraju pokazati pamet i sposobnost. . naje vi e cini da u celom svom ivotu s puno odanosti rade ono to misle da je korisno za dr avu a to joj nije od koristi. Ovo bi. Dobro rekoh. Ako je tako. ko ih najravnomernije privodi svojoj du i. to je jasno. Izgleda da je tako rece on. nece nipo to uciniti. a ko ce se pokoravati? Svakako. hoce li nam u dr avi biti potreban takav nadzornik kakvog smo upravo opisali. ili obratno. d Tako je. A kako ovo treba da budu najbolji cuvari. onome to veli. najvi e ono to izgleda kao da je dobro uskladeno s njegovim interesom. Tako bi bar trebalo da bude. . Znaci. i on bi na to imao mnogo vi e prava nego onaj ko je vest da ice instrumenta podesi jednu prema drugoj. lovu i lovljenju.Sasvim je tako rece Glaukon. Stoga se te dve prirode moraju medusobno uskladivati suzbijanjem jedne i pojacavanjem druge kako bi se postigla prava mera. onoj njihovoj dvostrukoj prirodi: vitalnoj i filozofskoj. svakako. Razume se. cini se. A covek se najbolje stara . dakle. I to najbolji medu njima? I to je jasno. Sokrate! Ali. onda je neki bog dao ljudima ta dva umenja. Onoga. Da stariji ljudi treba da nareduju. dakle. Glaukone. Oni. dakle. bila nacela obrazovanja i vaspitanja. zar ne ? Jasno je. onda ce to biti oni koji su najpogodniji da cuvaju dr avu? Da. Zaista nije te ko. XIX. igrama na ih mladica.

Kako to misli da ne odustaj >d njega"? Reci cu ti. nego da li se strogo dr e tog nacela i da li ni pod sugestijom ni pred silom ne odustaju od njega. tome kako se to de ava protivno na em pristanku. tra iti ne vodeci racuna . onome to jeste da jeste nije istinito? Pravo govori odgovori on i ja mislim da se istinitog ubedenja li avamo samo protiv svoje volje. Razume li sada? . bilo s na im pristankom bilo bez na eg pristanka: s na im pristankom onda kad saznamo da je to ubedenje pogre no. a bez na eg pristanka u svakom onom 413 slucaju kada je ono istinito.To su pravi ljudi. -ne bi bilo rdavo gire iti u onome to je istina. u prvom slucaju govorom. Prevarenim nazivam one koji su dopustili da budu razuvereni i one koji zaboravljaju. ali . b I to samo kad smo rtve prevare ili opsene ili nasilja? Ovo opet ne razumem rece on. morace me jo pouciti. Takve ljude moramo. a u drugom vremenom.^ mi se cini. njihovim godinama. Razumem rece on napu tanje jednog ubedenja s na im pristankom. i u tome da je' istina ne to dobro? Ili mo da misli da ubedenje . Kako? Zar i ti ne smatra rekoh da se ljudi li avaju onog to je dobro samo bez sopstvenog pristanka. kafc. i ne zaboravljaju s^cje nacelo da moraju raditi ono to je za dr avu najMlie. po tvome. dok rado gube ono to je rdavo? Osim ako. Meni se cini da na jedno ubedenje napu ta. Cini mi se da govorim svecano kao tragicari rekoh. po to su i ne primecujuci to li eni svog ubedenja.

onaj koji bi redom. trebalo bi.Da. i to onog da treba stvarati i misliti samo ono to je najbolje za dr avu. Tako dakle. i patnjama i borbenim takmicenjima. dajuci im zadatke u kojima se spomenuto uverenje najlak e mo e zaboraviti i u kojima se isto tako lako mo e biti prevaren. Ali. preostao je rekoh onaj treci slucaj koji se odnosi na opsenu. bilo zato to ih je neko u ivanje zacaralo. rekao da su rtve opsene oni koji su svoje ubedenje promenili. kako mi se cini. pa ih pri svemu tome posmatrati. c I ti bi. u svim takvim okolnostima da je ovladao dobrim ritmom i sopstvenom uskladeno cu kao osobinama koje ce ga kvalifikovati da bude najkorisniji i za sebe i za dr avu. pokazujuci. posmatrati jo od njihovog najranijeg detinjstva i proveravati ih. seni koja dolazi od u ivanja. ukoliko ima u vidu da smo time to smo rekli. samo oznacili glavne smerove. s druge strane. bilo zbog osecanja straha zato to im je stavljena u izgled neka opasnost. Hocemo li tako postupati? Da.. i to da ucinimo mnogo bolje nego to se zlato isprobava u vatri. Eto. Najzad. Glaukone. kao to se pla ljivost drebadi isprobava bukom i vikom. Trebalo bi i za proveravanje toga ustanoviti neko pona anje koje ce biti pogodno za posmatranje. nadalje. XX. a posle smrti treba mu podici nadgrobni spomenik i odavati druge najvi e pocasti koje ce cuvati uspomenu na njega. bio bi dostojan da bude onaj koji je prvi u dr avi i medu cuvarima. da mladice isprobamo u njihovoj mogucoj stra ljivosti i otpornosti prema . kao dete. pribli no odredeno. Prisiljenim nazivam one koje su bol i patnja naterali da promene svoje ubedenje. izlagati naporima. pokazujuci u svemu da je dobar cuvar samog sebe i muzike u kojoj smo ga poucavali. kao to sam ranije govorio. Treba ih. I to sam razumeo i odobravam to to si rekao. ne treba prihvatiti za takav polo aj. dakle. trebalo izvr iti izbor i ustolicenje poglavara (arhonata) i cuvara. kao mladic i kao zreo covek. Takvom treba dati 98 sve pocasti za njegova ivota. uspe no 414 pro ao kroz sva takva ispitivanja i koji bi iz svih isku enja izi ao besprekoran. Tako bismo otkrili koji od njih u svim takvim situacijama ostaje otporan prema opseni i dobro se dr i. dakle. Treba ih. bez strogog izvodenja. d treba odabrati onog koji nikad ne zaboravlja to uverenje i koji se te ko mo e prevariti.. Doista rece on svaki prevareni izgleda nam kao da je opsenut. U pravu si rece on.65 . a ostale odbaciti. moramo tra iti one koji su najbolji cuvari svog uverenja. kako bi. A onog koji nije od te sorte.

osim ako se potrudimo da u tako ne to budemo uvereni. Tako i ja mislim. onda na ostale gradane? Kakvu la ? upita on. a to u na em vremenu ne biva i ne znam kako bi moglo da biva. Reci cu im da im se sve ovo.I meni se tako cini b rece on. Najpre cu nastojati da uverim same poglavare i njihove ratnike. kojima smo ranije govorili. i njihovo oru je. a u stvari oni su sami. zvacemo pomocnicima i izvr iocima odluka poglavara. jer su to njihova braca i deca zemlje. Zar onda nece biti najispravnije ako takve nazovemo savr enim cuvarima d od spolja njih i od unutra njih neprijatelja.66 mogli upotrebiti da bismo u plemenitoj nameri. tome govorio. iako putem c la i. desilo u snu. tome govore i uveravaju nas pesnici. ako ne na njih. govoricu mada jo ne znam kako cu naci smelosti i reci za to. tome govori . poslala na svet i sada se po zemlji na kojoj ive moraju starati kao . svojoj materi i hraniteljici i moraju je braniti ako je neko ugrozi. uticali prevashodno na same poglavare ili. a moraju tititi i ostale gradane. Ali produ ih ja koju bismo od onih dopu tenih la i. i ostale sprave njihove bili pod zemljom i tamo su e odnegovani i uobliceni. njihova majka.67 ne to to je u starim vremenima cesto bivalo. onda ih je zemlja. Nikakvu novu rekoh vec fenicansku. Cini mi se da se te ko odlucuje da . d Pa dobro. XXI. Govori samo i ne boj se. kako . cuvarima koji sprecavaju jedne u htenju a druge u mogucnosti da cine zlo? A one mladice koje smo do sada nazivali cuvarima. njihovo negovanje i vaspitanje. a kad su bili sasvim dovr eni. . . Videce i sam da sam s pravom oklevao kad ti budem . a potom i ostale gradane.

Ali ja bih takvo sredstvo pribavio za njihove sinove. dr avi i . potomke i ljude koji ce se kasnije roditi. 415 U pravu si rekoh. Vi koji sacinjavate dr avu. neka za svoj logor tra e najbolje mesto u dr avi kako bi iz njega mogli upravljati i onima ize nutra. jer mi se cini da govori . najvecim delom. jer. svi ste braca! kazacemo im kao da smo mitolozi.69 To bi bilo dovoljno rekoh ja da ih podstakne na vecu brigu . A kad jednom budu gore. ukoliko se racuna na ove kojima ti predla e takav mit. kucama. a srebrni zlatno. ukazace mu pocast i unapredice ga. nekog kao cuvara. Ako njihov potomak ima u sebi bronze i gvo da. radacete. nekog kao pomocnika. A mi cemo naoru ati ove potomke zemlje i ucinicemo da poglavari uspostave prevlast. XXII. ako neki neprijatelj pode da kao vuk napadne stado. koji vas je oblikovao. koja ih mogu cuvati i od zime i od vrucine? Da. i onima spolja i kako bi se mogli braniti. pa zato zaslu uju da budu najvi e cenjeni. proroci te kazuje da ce dr ava potpuno propasti u onom vremenu kada je budu cuvali gvozdeni i bronzani cuvar." Postoji li kakvo sredstvo koje mo e pomoci da se u taj mit poveruje? d Ne postoji nikakvo. I to takva mesta.68 A kako ste vi svi istoga roda. ukoliko neko ne bi hteo da se pokorava zakonima. cemu drugom ne staraju tako bri ljivo kao . ukoliko sam dobro razumeo ono to si rekao. ako bi medu ovima bio neko ko bi u sebi imao zlata i srebra. Kad budu po 100 stavili tabor i prineli odredenu za spavanje. ne smeju prema njemu c imati nikakvo sa aljenje. je li. udesio je da oni koji treba da zapovedaju budu pome ani sa zlatom. Ali cuj svr etak mita. potomstvu. sebi. nego ce mu odrediti mesto koje odgovara njegovoj prirodi i svrstace ga medu zanatlije ili zemljoradnike. srebra ima najvi e u onima koji su nacinjeni kao pomocnici. a zemljoradnike i ostale zanatlije sacinio je ponajvi e od gvo da i bronze. Je li tako? rtvu. neka pripreme mesta Tako je. kucama koje dolikuju . Ali ce b se de avati i da zlatan rodi srebrno dete. Zato bog pre svega i najvi e nareduje onima koji zapovedaju da ni nad cim ne budu tako dobri cuvari i da se ni . i to ce se naizmenicno ponavljati i u drugim slucajevima. Ali bog. Svakako rekoh ali . Na a zamisao ce vredeti toliko koliko se u nju bude verovalo. i to zato da bi utvrdili koja je od prethodnih sme a u njihovim du ama zastupljena.Nisi se malopre bez razloga stideo da ka e tu la . i decu koja je nalik na vas.

Razume se da je to stra no. Zaista ce tako reci svaki razuman covek. Pa ako treba da budu takvi. a ne trgovcima. i njihovi stanovi i sve ostalo njihovo imanje mora biti tako ude eno da ne odvraca cuvare od elje da budu mnogo bolji od svih ostalih. da nijedan nema takvu kucu ili ostavu da u nju ne bi mogao uci svako ko to eli. reci ce razuman covek. c ako treba da imaju onu najva niju osobinu: da budu blagi medu sobom i prema potcinjenima. dakle. ili gladi. ili rdave navike sami poku avaju da napadnu stado. To moramo spreciti rece Glaukon. . vi e vuci nego psi.vojnicima. opet. ako to nije preko potrebno. cuvare stada. Zatim. Sve ono to umereni i hrabri borci. razliku misli da treba tu praviti? upita on. Pored takvog odgoja. I zar dobro vaspitanje nije najbolja predohrana za to? A oni ce biti zaista dobro vaspitani. b Zar onda ne treba svim mogucim nacinima sprecavati da isto to ucine i na i cuvari sa gradanima. ciji je zadatak da se biju e u ratu. dragi Glaukone rekoh nego mo emo reci samo to da oni moraju imati pravo vaspitanje. kad su oni jaci od njih. onda pogledaj nije li potrebno da ive i stanuju otprilike ovako: pre svega. ma u cemu se ono sastojalo. Ni ta nije sramnije ni stidnije za pastira nego ako svoje pse. tako da onda vi e lice na svirepe tirane nego na dobronamerne prijatelje. treba da imaju. njihovoj bezbednosti. 416 A kakvu. odgaji tako da oni iz obesti. Poku acu da ti objasnim rekoh. odmerice i primice od drugih gradana kao nagradu to se staraju . a jo manje da ih izaziva da ucine d zlo ostalim gradanima. Ali mi to jo uvek ne smemo tvrditi. da su. da nijedan od njih nema nikakvo imanje.

nego da cela dr ava bude to u najvecoj odgovori Glaukon. tako da ne mogu ni putovati po svojoj volji ako to za ele. ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega. po to je dr ava stvarno u njihovim rukama. . Jedino njima je u dr avi zabranjeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom. naime. KNJIGA CETVRTA St. a ne saveznici gradana. ako. dok prinose rtve bogovima i goste svoje prijatelje iz sopstvenih sredstava.tako da im za narednu godinu ni ta nece preostati. Sokrate. Zar ne? Svakako . Dobro. Tako cemo. ratnici lice na obicnu najamnicku vojsku. ali nece trpeti ni oskudicu. oni ne smeju biti s njim pod istim krovom. i da gre e ako bo je zlato dovedu u vezu 417 sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave. postace upravnici i zemljoradnici umesto b da budu vladaoci. jer oni ipak ne u ivaju nikakvo dobro od dr ave? Dok ostali gradani sticu imanje. kojim smo dosad i li. dotle. b Ti pita ta bismo mogli reci u odbranu? Da. da im ljudsko zlato nikako nije potrebno. imaju i zlata. bice neprijateljski vladari. mrzece i bice omrznuti. i kuce. onda svojoj optu bi dodajem jo i to. jer se sa kovanim zlatom desilo vec mnogo bezbo nih stvari. grade lepe i velike kuce i za njih nabavljaju lepu opremu. i kako si malopre pomenuo. ti neko ka e da tvoji ljudi ne ive ba sasvim prijatno.7' Tako ce spasti i sebe i dr avu. rekao bi neko. kazati da ne bi bilo nimalo cudnovato kad bi oni i ovako bili veoma srecni. To i jo mnogo slicnih stvari si izostavio u svojoj optu bi. I. dok je njihovo zlato neokaljano. i sve ostalo to se smatra da moraju imati oni koji treba da budu srecni. i srebra. Mislim rekoh da cemo. to se zlata i srebra tice. Da rekoh a osim toga oni primaju samo hranu i uz nju ne dobijaju ni novac kao ostali najamnici. bojace se vi e neprijatelja u dr avi nego onoga spolja i tako ce se i oni sami i cela dr ava sunovratiti u propast. ako nastavimo onim putem. A cim budu stekli sopstvenu zemlju. koja le i u dr avi i koja nema nikakvog drugog 420 posla nego da stra ari. i novac. ganjace i bice ganjani celog veka. Oni ce se hraniti za zajednickom trpezom70 i ivece zajedno kao u taborima. Tada prekide Adeimant i rece: 419a A kako ce se odbraniti. Zbog svega toga reci cemo da njihove stanove i sve ostalo treba urediti ovako i zakonom potvrditi. Ali mi nismo sagradili svoju dr avu zato da u njoj samo jedan stale (ethnos) bude narocito srecan. ne mogu praviti poklone heterama d ne mogu tro iti kao to to inace rade ljudi koji izgledaju srecni. sve od njih zavisi. iako. treba im reci da oni u svojim du ama nose bo je i od bogova poklonjeno. naci ono to treba reci.

meri. Mi smo mislili da cemo u takvoj dr avi najpre 103 .

ako cuvari3 zakona i dr ave nisu to stvarno. onome to vec odavno tra imo. misli . Zamisli da mi slikamo.1 Ali . to. Sada jo stvaramo srecnu dr avu. obavijemo zlatom i da im naredimo da obraduju zemlju po svome nahodenju. a oni su jedini u stanju da njome lepo upravljaju tako da ona bude srecna. ni loncar loncar. u stvari. Posle cemo se pozabaviti suprotnim. dakle. .c naci pravicnost. i ne uzimamo samo neke ljude da ih usrecimo nego cinimo to sa celom dr avom. postavljamo cuvare da to zaista i budu i da dr avi ni najmanje ne nab kode. dakle. tim pozivima se ne mora toliko govoriti. Jer ako po 421 slu amo tebe. Cini mi se da lepo govori rece on. nisu. mogli bismo prosuditi . Evo odgo d vora koji bi nas najbolje opravdao: . dr avi. na primer. oci kao ne to najlep e. Ako mi. a u dr avi. a pored njih da postavimo loncarski tocak. niti ce iko drugi biti na svome mestu. cudnovati covece. opet. pa nece biti one strukture iz koje nastaje dr ava. onako kako je mi zami ljamo. misliti na to kako da njima obezbedimo najvecu srecu. vec . nego gledaj zato pa ljivo da li smo svakome delu dali ono to mu odgovara i da li smo celinu nacinili lepom? Isto nas tako nemoj primoravati ni da cuvarima stvorimo takvo blagostanje koje ce od njih naciniti sve drugo samo ne cuvare. pa. nekoj narodnoj svetkovini. da ih obucemo u dugacke haljine. po to bismo videli i jednu i drugu. ako krpaci2 vi e ne vrede. onda to za dr avu nije tako stra no. onda zemljoradnik nece vi e biti zemljoradnik. onda moramo pustiti da priroda svakog pojedinog sloja omoguci svakom od njih udeo u sreci. nego samo tako izgledaju. ako se pokvare i prave se da su to. ili da tako moramo slikati i druge delove. a dode neko i prekori nas to nismo najlep e boje stavili na najlep e delove tela. prisiliti i nagovoriti da budu najbolji vr ioci svojih poslova. nisu obojene purpurnom. mogli bismo i sve ostale usreciti na taj nacin. ili cemo. videti da li cemo postavljajuci cuvare. kojom se najgore upravlja. tako da cela dr ava bude bla ena i srecna. vec crnom bojom. Treba. necem drugom a ne . kao i 104 c sve ostale. ako cela dr ava bude ovako napredovala i ako se njome bude lepo upravljalo. Umeli bismo mi da usrecimo i e zemljoradnike. a. nepravicnost. Ali nam to nemoj preporucivati. onda vidi kako celu dr avu potpuno uni tavaju. mogli bismo pozvati loncare da zauzmu mesta pored vatre. dr avi. zemljoradnicima i srecnim domacinima govori drugo kao da tu nije rec . piju i goste se. ako bi slucajno za eleli da rade svoj loncarski posao. morati gledati da njoj stvorimo tu srecu. onda onaj ko . II. nemoj misliti da oci moramo naciniti tako lepim da to vi e ne budu oci. imajuci u vidu celu dr avu. da jedu. a pomocnike i cuvare. ali.

a protiv dve ovakve bice lak e. A. Izgleda da je tako. ta to? 422 Pa. zanatu? Nece. onda ce raditi e gore i nacinice svoje sinove i ostale koje uci zanatu gorim zanatlijama. pa ce svakako morati paziti da to kri om ne ude u dr avu. Sokrate. da li iste stvari ne kvare i njih te postaju rdavi? A koje to stvari? Bogatstvo i nema tina rekoh. na li i druge zadatke za cuvare. kako mi se cini. narocito ako bude prinudena da se bori protiv velike i bogate dr ave? Jasno je rekoh da je te ko boriti se protiv b jedne. i zbog siroma tva i zbog bogatstva.5 Sasvim tacno. pored te nje za prevratom. ako zbog siroma tva ne mo e kupiti alat ili ne to drugo to mu je potrebno za posao. Razume se. Postace onda gori loncar? Da. opet. Postace lenj i nece se vi e brinuti kao to je to ranije cinio? Nece. Tako smo. dakle. Ali razmisli. a siroma tvo. . ropski duh i rdave poslove. i te nju za prevratom. postaju i zanatski proizvodi i zanatlije samo gori. bogatstvo i siroma tvo rekoh jer bogatstvo donosi rasko i lenjost. hoce li hteti da se jo uvek brine .A ta misli hocu li lepo reci i ono to je sa ovim u vezi? A ta je to? d Seti se ostalih zanatlija''. Zbog obe stvari. Kako to? Evo kako: ako se loncar obogati. mnogo gori. kako ce na a dr ava moci da ratuje ako ne stekne novaca.

0 Zar ne bi ovakav covek savladao vi e takvih? Ne bi zaista bilo nikakvo cudo. kao to smo odredili. jer. ako pak u njima otkrij e ono mno tvo dr ava. okrenuce se i ponoviti to cesto na suncu i na zapari. i ako tako postupa i sa grupama i sa pojedincima. imace mnogo saveznika koji cete braniti i malo neprijatelja koji cete napadati. Pristajem na to.8 I dokle god tvojom dr avom budu upravljali mudro. jednu cine bogati. ona . zaslu uje da nosi to ime! (Highlight comment amerv 15. nacinice veliku gre ku. osim ove koju mi spremamo. d A kad bismo poslali emisare u drugu dr avu i kad bi oni preneli sledecu iskrenu poruku: Mi ne upotrebljavamo ni zlato ni srebro. jer izgleda da si ispravno govorio. Pa onda.ta si rekao? upita Adeimant. koje su u ratu jedna s drugom. nama to nije dopu teno. a tako i treba. Adeimante.7 U svakoj od njih ima najmanje dve dr ave. nadalje. a vama jeste.2007. Pa makar i redom: pravice se kao da be i.7. Prvo rekoh ako bude potrebno da se bore. Onda ce se verovatno na i borci lako boriti sa dvostrukim i trostrukim brojem njih. A misli li ti da se bogata i bolje razumeju i imaju bolje iskustvo u rvanju nego u ratovanju? Naravno da ne mislim. Ako sa njima bude postupao kao sa jednom dr avom. udac rice cim se ko pribli i. nego svaka sadr i u sebi mnogo dr ava. kao u onoj decjoj igri. zar nece na i izve bani borci imati da se bore sa bogatim ljudima? To je istina. nijedna od njih nije u stvari jedna dr ava. pa jednima ostavi bogatstvo a drugima vlast. svaka od ovih sadr i jo mno tvo drugih. zar to nece ugro avati na u dr avu koja nije bogata? Srecnice! odgovorih ja ti zami lja da bilo koja dr ava (polis). budite na i saveznici u ratu pa ce sav plen vama pripasti" misli li da bi oni koji bi culi takvu poruku vi e voleli da ratuju protiv mr avih i jakih pasa. nego da zajedno s njima krenu protiv masnog i neotpornog stada? Mislim da ne bi. Ali. 14:25:48 blank) Kako cemo onda te druge dr ave nazivati? Njima cemo rekoh dati neko ime sa irim znacenjem. ako se bogatstvo drugih e dr ava na taj nacin nagomilava u jednoj. drugu 423 siroma ni. zar ti se ne cini da ce se jedan odlican rvac lako boriti sa dva protivnika koji su bogati i ugojeni a nisu rvaci? Ali svakako ne sa oba odjednom.

mo e da bude jedinstvena. Ovo treba da poka e kako i ostale gradane moramo privesti onom zvanju koje im po prirodi odgovara. Ovako. mislim rekoh trebalo bi je povecavati sve donde. a preko toga ne. napu tajuci svaku pomisao . nece lako b naci ni u Helena ni u varvara. i da uz to bude jedinstvena.'2 a ne skup mnogih dr ava. a da obdareno dete koje se medu njima rodi treba predati cuvarima. svojim stvarima starao sam a ne uz pomoc mnogih. ni velika. Ova naredba mi se cini beznacajna. A sada rekoh moramo pokazati na im poglavarima koja je velicina dr ave i njene teritorije najbolja i dokle se ona mo e iriti. bice dovoljno. osvajanju.ce biti najveca. i tako uvecana. jo neznatnija od one prve. ne samo po ugledu koji u iva nego uistinu najveca. po svoj prilici. tako mi Zevsa rece Adeimant. . ili jo bolje. iako ima mnogo dr ava koje izgledaju kao da su mnogo vece. A tako veliku i jedinstvenu dr avu. Ovo je odredba. Kakvo je to ogranicenje? upita on. kao to je na a.9 Jo je beznacajnija od nje rekoh ona koju smo ranije u razgovoru pomenuli. c To je dobro tako. na taj nacin. dok ona. kako bi to neko ocekivao. Mi i ne izdajemo mnoge i op irne naredbe. ne \'eliku vec odgovarajuci! zapovest e . dobri moj Adeimante rekoh nego sasvim neznatne. i dr ava bila jedna i jedinstvena. i kako bi. Onda cemo svojim cuvarima narediti da se svim mogucim sredstvima trude da na a dr ava ne bude ni mala. vec onolika kolika treba. kojoj smo ranije govorili. pa makar imala i samo hiljadu boraca.10 to jest da neupotrebljivo dete koje bi se rodilo cuvarima treba poslati drud gima. ali ako ljudi cene onu jednu veliku. Ili ti misli drugacije? Ne." kako bi se svaki pojedinac . III.

zaista.16 Dobro. pa tako. Dobro se treba cuvati svake promene u muzici.13 To bi. . U svakom slucaju dodadoh ja i to kao neka igra u kojoj na prvi pogled nema niceg lo eg. i da bi se tako ne to moglo pohvaljivati. je li to zaista tako? . biti u stanju da obrazovanjem formiraju generaciju jo bolju od prethodne. na brak i radanje dece. Ako dr avno uredenje (politeia) jednom bude dobro utemeljena. Damon tvrdi. formirace dobre prirode. sve to treba 424 da bude medu prijateljima to vi e zajednicko. vaspitanju i obrazovanju. medutim. nego da ova ponajvi e cuvaju. mimo na ih pravila. bilo najpravilnije. u ostalom bolju i po rodenju. po to je naraslo. a ove valjane prirode ce. upravljaci dr ave moraju dobro paziti da se ne to ne iskvari a da oni to i ne primete. Cini mi se rekoh da cuvari moraju svoje postaje izgraditi na podrucju muzike. Jer. 108 Pa ono i ne cini ni ta drugo nego se polagano naseljava i prodire u na e obicaje i navike. Takve novotarije. niti treba hvaliti. d IV. Sokrate. Ukratko receno.15 Ubroj medu one koji to veruju i mene rece Adeimant. kad slu aju. narocito moraju bdeti nad tim da se u gimnastici i muzici ne provuku nikakve novotarije. sa svoje strane. ako oni koji imaju dobro vaspitanje postanu cestiti ljudi. a da se pri tom ne pokolebaju i najvi i dr avni zakoni. niti to treba tako shvatiti.u c mogle ponekad biti shvacene kao da ciljaju na neki novi nacin pevanja a ne na novu pesmu. i inace da prema onoj poslovici. potom. U to se mo e verovati rece on. jer su to opasne stvari. jer se tu bezakonje lako i neprimetno rasprostire. prelazi u ugovore koje ljudi sklapaju jedni s drugima. kao b to se dogada i kod drugih ivih bica.A koja je to zapovest? Ona . obuzeti strahom da bi pesnikove reci: ljudi slave pesmu samo onakvu koja im svojom novinom. najvi e jeci. iz ugovora ide dalje i s velikom drsko cu e zahvata zakone i dr avni ustav. Da. lako ce uvideti i sve to i jo druge stvari. a ja se sla em s njim da se nacela muzike ne mogu nigde dotaci. na kraju uspeva da dovede do poremecaja i zbrke u celokupnom privatnom i javnom ivotu. koje smo mi sad izostavili a koje se odnose na izbor ene. valjano izvodeni. onda ce sve ici i jacati kao u krugu: vaspitanje i obrazovanje.

po tovanje roditelja. Razume se. no enje odela i obuce. to je ono to smo od pocetka govorili. a ne bi se ni zadr alo. dobrog ili rdavog. i anje kose. Pa onda. red pri sedanju za sto i pri ustajanju. tome zakone. 109 . biti mogucno da od njih postanu vrli ljudi. mislim da mo emo reci da vaspitanje dospeva do konacnog i jedinstvenog rezultata. zar slicno ne povlaci sobom uvek slicne stvari? Razume se. Adeimante rekoh da covek i u buducnosti ide onim putem kojim je u svome vaspitanju c krenuo. nece. pomocu muzickog vaspitanja. Ili. ne misli tako? Mislim.To je moje mi ljenje rece. i celokupno dr anje tela i jo drugo tome slicno. A koja su to pravila? b Ova: cutanje mladih u prisustvu starijih. jer ako su njihove igre bez tih pravila i ako ih deca ne usvoje. Najzad. pokorni 425 zakonu. onda ce ih ona (suprotno onim drugima) pratiti svuda. Takvi ce ljudi rekoh obnavljati i pravila pristojnosti koja izgledaju neva na i koja su njihovi preci potpuno zanemarili. Cini mi se da je glupo izdavati . jacace ih i ponovo ce podizati u dr avi ono to se sru ilo. To je istina. Ako su deca lepo zapocela igrom i ako se. jer se to ne mo e ni reci ni napisati kao zakon. Ili.17 na oj deci treba bez oklevanja omoguciti da ucestvuju u takvim igrama koje imaju cvrsta pravila. nauce zakonitosti. . Kako bi se i moglo zadr ati? Izgleda.

Dalje rekoh zar nije lepo od njih to svakog onoga ko im govori istinu. prijatelju rekoh ali samo ako im neko bo anstvo sacuva zakone koje smo malopre pretresli. ugovore . u ime bogova. oni ce lako sami otkriti. cini mi se. na primer. nece biti dobar veoma mudar i po tovanja dostojan onaj covek koji im najprijatnijim recima laska i cini usluge ulagujuci se i unapred saznaje njihove elje i ume da ih ispuni? Izgleda mi da je ba tako i nikako ih ne hvalim. smatraju za najveceg neprijatelja? To ba nije lepo od njih rece on jer nije lepo ljutiti se na coveka koji dobro govori. takve su patnje tih bolesnika. ni ta nece b koristiti ni lek. koji im neko bude preporucio. da dok ne prestanu s pijancenjem. Cini se da si u pravu rece on. izvr enju raznih radova. lucke carine i hocemo li sve takve i druge stvari regulisati zakonom? Ali ne treba rece on lepim i dobrim ljudima e naredivati. ni gorenje. vodenje parnica. ni amulet. jer mnogo toga to bi se propisivalo zakonom. i prete smrcu onome ko bi to uradio? I zar dr avama. ustanovljenje sudova. A hoce li odobravati ako cela dr ava ucini ne to slicno onome to smo malopre rekli?13 Ili. A kako cemo. hocemo li uop te ustanoviti gradsku i putnu policiju. zar ti se ne cini da upravo to rade dr ave kojima se rdavo upravlja. ni rezanje. ugovore . ni bajanje. misleci da ce njima postici najvi e dobro. samo nacine svoje bolesti jo raznolikijim i vecim. s ljubavnim preterivanjem i s leno cu. . placanje raznih da bina. Svoje lecenje nikad ne zavr avaju. Ti misli da ce oni iveti kao oni bolesnici koji zbog svoje neumerenosti nisu hteli promeniti rdavi nacin ivljenja? Tako je. a uvek se nadaju da ce se izleciti lekom. A ako to ne bude rece on onda ce oni svoj vek provesti u davanju i ukidanju pojedinih zakona. kojima se tako upravlja. hvali ovakve ljude? Ne hvalim. kupovini i prodaji. ono to se odnosi na uvrede i nasilja. Eto zbog cega ja ne bih ona pravila utvrdivao zakonom. ako se za to uka e potreba na trgu ili pristani tu.Drukcije ne bi moglo biti rece on. bogami! V. koje gradanima zabranjuju da diraju u celokupno nji110 c hovo uredenje. Ti. 426 Ali ti ljudi ive vrlo prijatno. Tako je. Jeste. regulisati sve ono d to se dogada na agori.

i osnovne zakone. Kako to misli ? Zar nema obzira prema ljudima? Ili pretpostavlja da ce covek. delima koja moramo posvetiti pokojnicima da bismo zadr ali njihovu naklonost. stvarima koje smo pomenuli" i stalno ih obnavljaju jer veruju da ce pronaci lek nepo tenju u trgovini i onome to sam jo pomenuo. Onda se nemoj ljutiti na njih! Pa to su najprijatniji od svih ljudi! Oni izdaju zakone . ni u onoj kojom se dobro upravlja. i najlep e. Ali ne i onim ljudima koje oni varaju a koji. nego samo onim koje su jo na i ocevi obo avali. prino enju rtava i drugim slu enjima bogovima. niti cemo se slu iti bilo kojim drugim tumacenjem. b A ta nam jo preostaje za na e zakonodavstvo? Tada ja rekoh: Nama ne preostaje ni ta vi e. veruju da su zaista dr avnici. zato to ih mno tvo hvali. zatim . Ja mislim nastavih da pravi zakonodavac ne treba da se bavi tom vrstom zakona i ustava ni u dr avi kojom se rdavo. gradeci svoju dr avu. nikome drugome poveravati. u stvari. pojedinac sam sebi odreduje. koji se ne razume u merenje. Koje? Zakon . zato to one same po sebi proizlaze iz op teg nacina mi ljenja i delanja. pocev . s jedne strane. Ovakve stvari mi ne razumemo i. u prvoj zato to su takve odredbe nepotrebne i ne znace ni ta. a u drugoj zato to ih. kad mu ka u da je visok cetiri lakta. njima se divim. a. i . samo seku glave hidri20. ako smo pametni. ali Apolon u Delfima ima da izda i najvece. gradenju hramova.21 Toga boga priznaju za tumaca svih stvari svi ljudi. demonima i herojima. s druge strane. a ne vide da.d A zar se ne divi hrabrosti i okretnosti onih koji ele da slu e takvim dr avama? Da. sahranjivanju mrtvaca. verovati e da je zaista toliko visok? Svakako ce u to poverovati. . c necemo ih. 427 Oni zaista ne cine ni ta drugo.

ali mi morate i vi pomoci. da ona ne mo e biti nijedna druga. naime. znanje (episteme). mislim. bilo koje stvari.23 Ti se dobro seca i tako treba uciniti. moramo na taj nacin istra ivati? Tako je. tra ili jednu od njih kao onu koja nam je potrebna. jer je bezbo no ne zalo iti se svim silama za pravicnost. ne rece Glaukon. ili pred svim bogovima i ljudima. Prema tome. Donesi odnekud dosta svetlosti i pozovi brata. Ali ako bismo. To je kao kad bismo medu cetiri druge. naravno. nego znanje.od na ih oceva. na njenom pupku. A jo i ovo: dobar savet (euboulia) je. Bezuslovno. ako mo emo. i koju od njih mora steci bilo kri om. jer nije nestrucnost (amathia) ta koja daje dobre savete. pa da.24 Jasno je. da smo u na em istra ivanju b prvo prepoznali mudrost. Ako bi nam od prve uspelo da ovu prepoznamo. covek koji eli da bude srecan. u cemu se one razlikuju. VI. U necemu je. i Polemarha i ostale u pomoc. Pravo veli rece on. jer ima dobar savet. Ali ta ako pronademo samo jednu i to bilo koju od njenih vrlina.30a Tako je. Ti si obecao da ce e to sam istra ivati. Mislim da je na a dr ava. kad god ima neceg cetiri na broju. najpre prona li ostale tri onda smo time otkrili i onu cetvrtu za kojom smo tragali. umesto toga. hrabra. Hocemo. vidimo gde je pravicnost a gde nepravicnost. Jasno je. i on sedi u sredini zemlje. to bi za nas bilo izvanredno.25 Nije li tako? Tako je. I tako bi tvoja dr ava vec bila sagradena. Jasno. pomoci cemo. dr ava koju smo opisali mudra. osim ona koja je preostala. savr eno dobra. . hocemo li tada moci da pronademo i ostale? 428 Moci cemo naravno. 112 A ta to upita on. Pa onda. . d sine Aristonov rekoh. Ne. i tumaci ih. umerena i pravicna.22 Dobro govori rece on i tako treba uciniti. Nadam se rekoh da cu ovako naci ono to tra im. ona je mudra. mislim. ali u tome se pokazuje ne to to nije na svome mestu. ako je pravilno sagradena.

na najbolji nacin njene unutra nje organizacije. s obzirom na takvo znanje. Koje je to znanje upitah ja i u kojih gradana cemo ga naci? To je odgovori on dr avnicko umenje" (phvlakike) i naci cemo ga u onih politickih voda" (archousin) koje smo malocas20 nazvali savr enim cuvarima" (teleous phylakas). koju smo upravo zasnovali. da li je zidarsko znanje ono koje dr avu cini mudrom i koje mo e da joj daje dobre savete? c Nikako rece on jer to onda ne bi bila mudra i dobro savetovana. Kako ce . nego zidarska dr ava! Onda. ta onda? rekoh. inace takva dr ava ne bi bila mudra nego zemljoradnicka. A ta je sa onima koja se odnose na radove s bronzom. dr ava nije mudra ni po onim znanjima koja se primenjuju u pravljenju drvenog name taja.A u dr avi ima mnogo svakovrsnih znanja? Kako ne bi bilo? Ali. nego takvim koja se d odnose na samu dr avu kao celinu. ni po savetima kako da se taj posao najbolje obavlja? Sigurno ne. nazvati dr avu? Nazvacu je rece on dobro vodenom" (euboulon) i mudrom" (soph n). gradana sa odredenim znanjima takvim da se na osnovu njih ne mogu davati dobri saveti ovoj ili onoj struci koja postoji u dr avi. ili na neka medu tim znanjima iste vrste? Ne. Onda ni ono koje se odnosi na dobi janje plodova iz zemlje. nijedno od tih rece on. kao i na najbolji nacin njenog odno enja prema drugim dr avama? Sigurno ima takvih. I ja tako mislim. . Ima li u dr avi.

Ili ti to ne naziva hrabro cu? Nisam sasvim dobro razumeo to to si rekao. Govori pravu istinu. Ne odlucuju. Meni bar izgleda da smo je dovoljno otkrili. nose posebne nazive? Mnogo manje. to nije tako te ko videti. onome delu koji se za nju bori i ratuje? Ne bih ni . Onda ce po ovom najmanjem stale u27. cemu bi vodio racuna kad bi govorio da je dr ava hrabra ili stra ljiva. mnenja koje je 114 zakon ustanovio radi vaspitanja. Ja mislim da drugi gradani. ponovi mi to! Rekao sam da je hrabrost neka vrsta za tite. u strasnim sklonostima ka necem kao i be d anju od neceg te ne dopu ta da se covek u svemu . ta je onda hrabrost i gde je njeno mesto u dr avi i za to dr avu treba nazvati hrabrom. po znanju to ga imaju. cini otpornim. ako ne . Kakva je to za tita? Za tita mnenja . Onda je i dr ava hrabra blagodareci jednom svom delu. mo emo nazvati mudro cu. cela dr ava koju smo sagradili biti po prirodi mudra. u bolovima kao i u zadovoljstvima. po njegovim delima i njegovom znanju. VII. Rekav i da je to postojana sposobnost za tite u svemu. cemu drugom. Ne znam na koji smo nacin otkrili ovu jednu od cetiri vrline i kako smo joj odredili mesto u dr avi. sposobnost koja je postojana i koja se ispoljava shodno onom to je zakonodavac za vaspitanje odredio. tome ta je zastra ujuce. i to onom to u sebi ima sposobnost da u svec mu za titi mnenje23 . tome cega se treba pla iti i .ta misli rekoh da li ce u na oj dr avi e biti vi e tih istinskih cuvara ili onih koji se bave izradom predmeta od metala? Ovih drugih ce rece biti vi e. mislio sam na to da ona spa ava. Kako to? b . koji upravlja i vlada. tome ta je u stvari to to zastra uje. jedinom koje. pa bili oni stra ljivi ili hrabri. A onda ce tih cuvara biti manje na broju nego svih onih strucnjaka koji. u poredenju sa ostalim naukama. ne odlucuju da li ce dr ava biti ovakva ili onakva. a 429 cini se da je prirodom odredeno da najmanji bude onaj stale kome je dato da ima udela u tome znanju.

c Potpuno si u pravu rekoh. jer su oni po prirodi sposobni. osim ako ti nisi sklon da .tome izgubi. drugim stvarima zadr i svoju boju. kad ele da vunu obojadi u purpurnom bojom. Ne. stra nome i . da smo mi radili ne to 430 slicno. Znam da se boja ispere i da izgleda sme no. dakle. . pa bilo da se boji drugom ili purpurnom bojom. mislim da ispravno mnenje . koji inace tako dobro pere. ne ba malim pripremanjem. ti ne naziva hrabro cu nego nekim drugim imenom. kao to vuna prima boju. zaista. nece moci isprati ovu boju. ni ta drugo rece on. i da njihovo mnenje . stvarima kojih se treba i kojih se ne treba pla iti. Da li zna rekoh da bojad ije. voljan sam da ti poka em cemu elim to. ni bez njega. to je ta sposobnost da se za titi ispravno mnenje29 i zakonom ustanovljeno mnenje . zatim je. sredstva jaca nego to su svi ostali sapuni. nego da ih osposobimo da. A od onoga to nije tako pre toga pripremljeno. Ono to je na taj nacin obojeno. a koje nalazimo u ivotinja i u robova. Onda sam spreman da prihvatim da je ono hrabrost. i na b bol. i njegovu boju nece oduzeti ni pranje u cedu. Eto. ced. strah i udnju. tome ne to drugo ka e . A upravo tu sposobnost ja nazivam hrabro cu i mislim da sam je dobro odredio. ostaje obojeno vecito. kad smo izabrali vojnike i vaspitavali ih muzikom i gimnastikom. Zamisli. Nemoj misliti da smo to radili sa nekom drugom namerom. a i primili su pravilno vaspitanje. mislim na zadovoljstvo koje je jace od svake sode i peska. zna ta biva. tim stvarima koje je nastalo nezavisno od vaspitanja. Ako je ona slicna. i oni to potpunije prime u sebe zakone. ako mo e . prvo od svih vrsta vune odaberu belu. eli . doteraju tako da mo e to bolje da primi boju i tek je e onda bojadi u. Jer.

to da ne? Meni se. jednom te istom 431 coveku. va i izreka jaci od samog sebe". dolazi do toga to opisujemo b izraz slabiji od samog sebe". A to se tice hrabrosti. a ima i drugih izreka te vrste. reci ce da je pravicno oznaciti je kao jacu od . pa ce u njoj otkriti jedno od ovog dvoga.Prihvati je onda rekoh i kao ne to to je odsudno za dr avu. smatracemo da je . i da. jer govori se i pokazuje kako je umeren covek jaci od samog sebe". pa takvog coveka onda prekorevamo i osudujemo kao razuzdanog. ipak. a da se ne bavimo istra ivanjem umerenosti? To ne znam odgovori on ali ne bih ni eleo da se ona pojavi pre no to ispitamo umerenost. Tako je. bice opet i jaci. reci jaci od samog sebe" zvuci aljivo? Jer onaj ko je od samog sebe jaci. ima neceg to je bolje i neceg to je gore. tome svi i ponajvi e govore rece on. a onaj ko je slabiji. kad zbog rdavog vaspitanja ili dru enja. Samo ti ispituj! Onda. e I hocu rekoh ako time ne cinim ne to nepravicno. Preostaju jo dve vrline rekoh koje d treba istra iti u dr avi. tome receno dovoljno. mora istovremeno biti i slabiji od samog sebe. ako eli . Ali . razume se. Obrnuto pak. VIII. cini se da je tako rece on. mada ja tacno ne znam ta bi sve to moglo da znaci. ono to je gore i mnogobrojnije savlada ono 116 to je bolje i malobrojnije. cini da se pomenutom izrekom hoce reci da u samom coveku. Doista. pa ako eli da mi ucini uslugu. Nije li tako? . pa zbog toga to hvalimo. za slucaj kad ono to je po prirodi bolje nadvlada ono to je gore. Pa dobro nastavih ja osvrni se sada na na u mladu dr avu. s obzirom na njegovu du u. a to su umerenost30" i ono zbog cega sve ovo istra ujemo: pravicnost. u svemu tome rec je . pa ce biti pravilno upucen. Da li bismo nekako mogli otkriti pravicnost. Za sada necemo vi e to istra ivati. hajde da ispitujemo! U prvom pristupu. umerenost nam izgleda slicnija saglasju (svmphonia) i skladnosti (harmonia) nego prethodne dve vrline. Ali. Kako to? Umerenost je rekoh nekakva uredenost (kosmos) i vladanje nad u ivanjima i strasnim sklonostima. Dobro si rekao. nego cemo se svom pa njom usmeriti na pravicnost. ispitaj prvo umerenost. tome cemo govoriti drugi put30 i jo lep e.

Pa zar je zbog svega toga necemo onda nazvati i umerenom? Razume se da hocemo. da li ce i sa njom biti isti slucaj ili ne? Kako ti se cini? Mislim da hoce. zadovoljstva i bolova. ali i u takozvanih slobodnih ljudi. Onda mora i ovo biti istina: u na oj dr avi ce d strasne sklonosti i pamet malog broja najsposobnijih morati da ovladaju strasnim sklonostima velikog broja neobrazovanih ? Mora biti tako. za neku dr avu treba reci da je jaca od zadovoljstava i strasnih sklonosti i da je jaca od same sebe. koji su vecinom slabi. ako umerenim i jacim od samog sebe" treba nazivati ono stanje u kojem bolje vlada nad gorim. ispravnim mnenjem i promi ljeno cu. pracene umom. naci ce samo u nekolicini. naci cemo u njoj mnogo svakovrsnih strasc nih sklonosti. valjda. u robova. A ako u drugoj nekoj dr avi . Doista. Za koje ce onda gradane reci da su umereni.same sebe. tome ko treba e da vlada misle isto tako i vladaoci i potcinjeni. Svakako. To je istina rece. za vladaoce ili za podanike? I za jedne i za druge. dakle. IX. u ena. ako su takvi. A jednostavne i smerne sklonosti. koji su najbolji i po prirodi i po vaspitanju. Osvrnuo sam se rece i vidim da govori istinu. Ako. najvi e u dece. Vidi li kako smo pravilno malopre31 nagovestili da je umerenost slicna nekoj harmoniji? Po cemu to? . onda to moramo reci za ovu.

Dobro rekoh. samo me vodi. Istina. taman je i neprohodan. Ali rekoh ucinili smo glupost. mo da. pomolimo se bogu. ugledao pre mene. Hocu to. Kakvu glupost? Vec odavno33 nam pravicnost le i pred nogama. znajuci da je prirodna saglasnost boljega i gorega u tome ko treba da vlada i u dr avi i u svakom pojedincu. ili po bilo kojim drugim slicnim osobenostima. prijatelju. . moj Glaukone. ne bi li je. cuj Glaukone. Kad bih samo mogao rece on ali je ipak bolje da idem za tobom i bicu potpuno zadovoljan ako sa mnom postupa kao sa covekom koji mo e videti samo ono na ta mu se uka e.Po tome to za razliku od hrabrosti i mudro432 sti koje. ocigledno. To je dobar znak rece on. vec smo e svoje poglede upravljali u daljinu. ni mi nismo gledali na pravo mesto. b Potpuno se sla em s tobom. negde ovde.. kraj mi izgleda nepristupacan i pun senki. izgleda da smo na li trag i mislim da ga necemo sasvim izgubiti. pa nam je zato ona postala sakrivena. ili po broju. bilo bi najispravnije da ovu saglasnost nazovemo umereno cu. Onda. trudi se da je vidi . ili po telesnoj snazi. kako izgleda. a mi je nismo videli. pa i meni rekao. Sada. Ove tri vrline su. shodno svemu onom to smo rekli. Pogledah ispred sebe i uzviknuh: Glaukone. . Ona je. d Treba rece on. Gledaj i . vec smo se pona ali sme no kao ljudi koji ponekad tra e ne to to vec imaju 118 u rukama. svejedno kako ce ih razlikovati: da li po pameti. vec u na oj dr avi. A koja je to cetvrta vrsta koja joj jo nedostaje da bi broj bio potpun? Jasno je da je to pravicnost. ili po bogatstvu.32 i podi za mnom! rekoh. Ali ipak treba ici.. dovodeci u medusobni sklad sve njene clanove najnemocnije i najmocnije i one koji su izmedu ovih. moramo kao lovci opkoliti grm i paziti da nam pravicnost ne utekne i ne izgubi se u nepovrat. boraveci svaka u jednom odredenom delu dr ave tako da ovu jedna cini hrabrom a druga mudrom umerenost se rasprostire kroz celu dr avu. Jasno je. Prema tome.

naime. naime. moralo bi biti pravicnost. a sami nismo bili svesni da smo ba . roba i slobodnog zanatliju. da svaki pojedinac u dr avi treba da obavlja samo jedan posao. kad te tri stvari otkrijemo. mislim. tome raspravljali. A kad bi trebalo odluciti ta ce nam od svega toga dr avu uciniti najvi e dobrom. i sami smo b cesto nagove tavali34 da je pravicno da svako obavlja svoj posao i ne mesa se u mnoge druge poslove. A odredili smo. za titi onog. Tako rekoh to mi se cini da smo vec odavno govorili i slu ali . mnenja . nacin postojanja pravicnosti. tome d cega se treba pla iti a cega ne. kad smo postavljali temelje dr avi. hrabrosti i mudrosti (phronesis)35. dakle rekoh da li dobro govorim. . Zna li kako sam do toga do ao? Ne znam. to da svaki pojedinac obavlja samo svoj posao i ne trpa se u mno tvo drugih poslova. ili mudrost (phronesis) vladara i opreznost cuvara. bilo bi te ko prosuditi da U je to istomi ljeni tvo (homodoxia) vladara i onih nad kojima se vlada.Kako to govori ? rece on. To doista nu no sledi rece on. preostaje u na oj dr avi ono to je ovima omogucilo da nastanu. tako smo govorili. osim umerenosti. Doista. nego govori! Cini mi se rekoh da. Doista. A i to smo od mnogih drugih slu ali. odredili da treba ciniti to je. samo pravicnost. Ono to smo jo u pocetku. A rekli smo: ono to preostaje. 433 X. i to smo nagove tavali. Dugacak je to predgovor za coveka koji eli da to pre cuje. Obavljati svoj posao" u tome je. da im pru a za titu c dok se nalaze u dr avi. ili dr avu cini najvi e dobrom ono to je zajednicko za dete i enu. zakonom uspostavljenog. tome. ili istomi ljeni tvo ratnika . Slu aj. prijatelju. a kad su nastale. i to onaj koji njegovoj prirodi najvi e odgovara. koje smo vec promi ljali. i cesto ponavljali. za onog koji vlada i onog nad kojim se vlada a to je. ili bar neka vrsta pravicnosti. . po svoj prilici.333 ako pamti .

i da ne budu li eni onog to im pripada? Nece. njene hrabrosti s jedne strane. gledaj sad ovo! Da li ce onima koji upravljaju dr avom poveriti i delenje pravde u parnicama? A kome bi drugom? A hoce li oni pri dono enju svojih odluka te iti vi e za necim drugim nego za tim da pojedinci ne poseduju ono to im ne pripada. ili obucar stolarske. i tebi ciniti da takva razmena i takva mnogostruka delatnost moraju biti ubitacne po dr avu. Gledaj da li ce se i dalje sa mnom slagati! Ako stolar poku a da obavlja obucarske radove. mislim. a nedostojan je toga. nije li to.Kako i ne bi bilo te ko odluciti . tome isto misli . mogli nazvati zlocinstvom. Pa onda je pravicnost ta koja se takmici sa onim e trima oko vrline dr ave? Svakako. ali ne najveca. onda ce se. To je dakle nepravicnost. Po svemu sudeci. i kad bi oni medusobno zamenili svoja oruda i ugled koji u ivaju. svako u svome rodu. nego ce voditi racuna . ili ako bi jedan covek hteo da se prihvati oba zanata. pa onda poku ao da se uvrsti u ratnike. njene umerenosti. po tvom mi ljenju. cini ono to im pripada u dr avi onda je to. I tako smo se slo ili da je pravicnost u tome da svako ima svoje i da svako cini ono to treba. Ako . dakle. Da li zato to je to pravicno? Svakako. vec . po prirodi stvari. da li bi se dr avi. i to izmedu njene mudrosti. nacinila velika teta? Nacinila bi se. telesnom snagom ili necim slicnim. takva mnogostruka delatnost i meduc sobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bica najveca je teta za dr avu pa bismo je. istakao bogatstvom ili razgranato cu poslova. ili ako bi jedan te isti poku ao da sve to praktikuje. ili kakav b drugi poslovni covek od prirode. Sla em se potpuno. Dakle. ili ako bi ko od ratnika poku ao da se uvrsti medu savetnike i cuvare. da postoji nekakvo takmicenje oko vrline dr ave. pomocnici353 i cuvari. mislim. A kad bi se. i njene sposobnosti da svakom pojedincu omoguci da radi svoj posao s druge. s najvi e opravdanja. ovome drugom. nepravicnost? Kako ne bi bila? XI. i ako bi se i svi drugi takvi radovi medusobno zamenili. Najvece zlocinstvo prema sopstvenoj dr avi. neki zanatlija. A opet cemo reci: ako poslovni ljudi. tome? Cini se. 434 Tako je. Sasvim. tako se cini. ili ako medusobno zamene alat i ugled koji svaki od njih u iva.

. tome donosimo konacnu odluku rekoh ja nego ako se to stanje poka e kao pravicnost i kod svakog pojedinog coveka. ucinicemo da pravicnost zasija iz njih kao vatra iz kremena. da li ih uporedujemo po tome to je u njima nejednako. onda cemo istra ivati iz pocetka. tek onda cemo ga sa pouzdano cu potvrditi. ili po tome to je u njima jednako? Po tome to je u njima jednako rece. Dobro rekoh kad uporedujemo vece sa manjim. izmedu pravicnog coveka i pravicne dr ave nece biti nikakve razlike s obzirom na samu formu (eidos) pravicnosti kao takve. i ispitivacemo na njoj. ako najpre poku amo da tu osobinu posmatramo na nekoj vecoj stvari. onda cemo je utvrditi kod nas samih. Ono to smo tamo videli. pravicnost i ono to dr avu cini pravicnom. a kad se ona bude pojavila. pa kad budemo posma 435 trali oboje jedno pored drugog i budemo protrljali jedno . znajuci dobro da ce se pravicnost svakako nalaziti samo u dobroj dr avi. primenicemo sad na jednog coveka. ta drugo i mo emo reci? Ako ne bude tako. Necemo da . nego ce. oni po tome biti jednaki. b Shodno tome. A sada cemo zavr iti svoje ispitivanje kojim smo mislili da cemo lak e saznati ta je pravicnost za pojedinca.po suprotnosti. To ce zaista biti pravi put i tako treba uraditi. e a taj veci predmet cinilo nam se da je dr ava. ako se kod pojedinca poka e ne to drugo. drugo. pa ako i tu pronademo isto bice dobro. d Mislim da nije drukcije nego ba tako. pa smo je sagradili to smo bolje mogli. Ali. naprotiv. onda cemo se ponovo vratiti la dr avu.

to nije bilo te ko Doista.. Sve to nu no sledi. bilo bi sme no zamisliti da estina (thvmoeides) u dr avama ne potice od pojedinaca koji je poseduju i koji sacinjavaju narode kao to su Tracani i Skiti. pomocu druge se estimo. Tako izgleda rekoh. . i mudra da postaje blagodareci drugim sposobnostima i dr anju svih tih ljudi. e Neka bude rekoh. kako mi se cini. necemo moci d odgovoriti sasvim tacno ako se budemo slu ili metodima po kojima sada raspravljamo. na primer. prijatelju. ja bar za sada ne tra im vi e. svaki pojedinac obavlja ono to mu pripada. Ali za dr avu smo rekli da je pravicna ako u onim trima. Drugi. nije. da na ovo pitanje. Glaukone. vi e odgovara onome to smo vec rekli i razmatrah. a opet pomocu . umerena. da li ona ima ili nema onu troclanu strukturu. Onda cemo. i uop te sve narode sa severa. cudni covece. Ali. prirodno datim vrstama ljudi. Ne odustaj. Jer to se toga tice. du i. Da li je nu no da se saglasimo u tome da u svakome od nas doista postoji takva struktura i takve karakterne osobine (ethe) kakve ima dr ava? Jer. 122 I to je tacno rece. Sokrate. svaka od njih gospodari u odgovarajucoj vrsti delanja. Nisam sasvim siguran. . i hrabra. pomocu jedne ucimo. sada je na redu ono to je te ko: da li u svemu to cinimo odlucuje jedna od tih (karakternih osobina). ili. valjano postupiti ako c onog pojedinca koji u svojoj du i ima istu strukturu i dr anje kao i dr ava. ponajvi e se susrece u na im krajevima. sklonost ka sticanju novca (philochrematon) za koju niko ne bi rekao da se najmanje nalazi u Fenicana i Egipcana. Eto. Ali zar je to po eljno? rece. I znaj dobro. Ili.Jednaki rece. veci i du i put vodi tome36 i on. sklonost ka sticanju znanja 436 (philomathes). Ili. to je rekoh ono razumeti. mo da. To je istina rece. u dr avu one nisu do le od nekog drugog. smatramo dostojnim onih obele ja koja smo otkrili u dr avi. jer mo da je istinita ona poslovica koja ka e da je lepo ono to je te ko. nego ispituj! rece on. medutim. Doista. Pa dobro rekoh neka onda i za mene to bude dovoljno. opet smo upali u bezvredno ispitivanje . buduci da ih ima tri. da je to ispitivanje bezvredno.

radi onih koji stoje uspravno dr e i ostali i nijedan se ne naginje. Dobro. a radi onih koji se pokrecu. to ce biti te ko razmrsiti i valjano prikazati. IH. ako se. zato to tu oni delovi koji miruju i oni koji se pokrecu. Ako bi se neko i dalje alio i dosetljivo tvrdio da i cigre. i u istom odnosu i da trpi i da radi suprotno. vi e c njih. mi to necemo primiti. a drugi se pokrece. Poku ajmo da na ovaj nacin utvrdimo da li su te karakterne osobine medusobno jednake ili razlicite! Kako? Znamo da jedan isti predmet ne mo e u isto vreme. nisu isti. mislim da mi to ne bid smo dopustili. rasplodnim u ivanjima i svemu to je tome srodno. u isto vreme i stoje i krecu se. . jednoj te istoj od njih. okrecu u krugu. nego bismo kazali da jedan njegov deo miruje. I ja tako mislim rece. drugi delovi cine krug. Pazi ta cu sad da ka em! Govori rece on.trece se odnosimo prema hrani. a pokrece ruke i glavu neko rekao da on u isto vreme i miruje i krece se. onda cemo znati da nije uvek rec . nego . nego cemo reci da u tom slucaju jedni e delovi stoje uspravno dok se drugi okrecu. i da se. Treba da se u tome jo bolje slo imo da se ne bismo raspravljali posle kad podemo dalje. ih ako bi navodio neke druge predmete koji se okrecu u mestu. zabodene u jedno mesto. Kad bi za coveka koji stoji.37 Ako je isto tako i kod du evnih sposobnosti. Zar nije tako? Tako je. Da li je moguce da jedan isti predmet i stoji i krece se u isto vreme i u istom smislu? Nikako. mo da na a du a kao ceb lina sudeluje u svim tim posebnim te njama? Eto.

Ovakvi prigovori nas. svejedno da li je aktivno ili pasivno? Naravno rece to su suprotnosti. kao i sve takvo. kad je du a u stanju neodlucnosti. reci da du a or. onda predmet nipo to ne miruje. kao da odgovara na pitanje . tome to eli da ostvari? Tako cu reci. dakle. Pa ipak da ne bismo bili prinudeni da razmatramo sve ovakve prigovore i da kod svakog pojedinacnog utvrdujemo kako nisu tacni. eljama i htenjima hocemo c li i njih svrstati kao suprotnosti slicno onom to smo ucinili malocas? Hoce li. na primer. Tako je. Jedan od njih se odnosi na pice. a drugi na hranu. b XIII. ta cemo onda rekoh sa edu i gladu. da li bi onda onaj vi ak bio nagon za . recju. ukoliko ne to eli da postigne. privlacenje i odbijanje.Ali ako se delovi koji stoje uspravno nagnu na desno ili na levo. ako se poka e da mo e biti i drukcije. to bi nas suvi e zadr alo. da li onda u du i postoji nagon za necim to je vi e od onoga to smo oznacili da 124 vredi za ed kao ed? Da li je. na primer. sla uci se u tome da svi na i zakljucci ne vrede ni ta. Mene nece. hocemo li reci da postoji jedna vrsta nagona i da su u njoj najuocljiviji oni koje nazivamo ed i glad? Reci cemo odgovori on. i zar takva stanja nisu kao neko odbijanje i teranje od sebe? d Kako bih mogao to poricati? Ako je to tako. za mnogo ili za malo pica. bez sumnje. ako bi se edi dodala i vrucina. prihvatanje i odbacivanje neceg.og ko za necim te i nastoji i da postigne to za cim te i? Ili da je privlaci ono to ona mo e eleti da joj se dogodi? Ili. Ako je u pitanju ed. Dalje. za nekakvim odredenim picem? Ili. u isto vreme dok se vr i okretanje. kad u njoj nema htenja i kad ni za cim ne udi nije li sve to suprotno onome to smo upravo opisali. nece zbuniti i nece 437 nas ubediti da jedan predmet u isto vreme i u istom polo aju i odnosu i trpi i cini suprotno. ona to ispoljava tako da se vidi ta ona to hoce. i uop te sa svim nagonima. primicemo ovo tako i poci cemo dalje. Tako i treba uciniti rece on. ili napred ili natrag. to nagon za toplim ili hladnim picem. Nije li tako? Tako je. Treba li onda rekoh smatrati medusobno suprotnim: pristajanje i nepristajanje.

hoce li se ona ograniciti na pice kao takvo. to sam razumeo. Nisi razumeo rekoh da ono to je vece. onda je to udnja za necim to se mo e upotrebiti. ako je prisutno obilje hoce li i ed biti mnogo veca. Zar nije tako i sa onim to je bilo vece u odnosu prema onom to je bilo manje. ili. Cini se Medutim rece da takav govor nije bez osnova. i da niko ne eli jelo. ako se doda hladnoca. odnosi se kako mi se cini ili kao nekakvo prema nekakvom. i obrnuto. 438 Pazi rekoh da nas neko ne iznenadi vikom da niko ne eli pice. svi ude za dobrim. dvostruko prema polovini i sve to je tome . Prema necem to je manje. da li bi onda dodatak bio nagon za toplim? Nadalje. nego pice koje se mo e upotrebiti.39 ili kao svako samo po sebi prema svakom samom po sebi u njihovoj jedinacnosti. a tako je i sa drugim udnjama. a sve njegove varijacije su plod dodatnih okolnosti. to nije za nju prirodno vezano. Zar ne? Dabome. i hoce li se glad ograniciti na potrebu za hranom?38 Tako je rece jer svaki je nagon prirodno upravljen samo na jedno. Da li je tako i sa onim mnogo vece" mnogo manje"? Jeste. pa ako je ed neka udnja.40 Nisam razumeo rece. Ka e se. hoce li u oskudici ed biti manja? I da li se ed sama po sebi mo e pretvoriti u nagon za necim drugim. nego jelo koje se mo e upotrebiti. c Isto se tako odnosi mnogobrojnije prema malobrojnijem. kao i sa onim to ce biti vece u odnosu prema onom to ce biti manje? Kako bi moglo biti drukcije? rece on. drugim recima. bilo da je to pice ili ne to drugo to je predmet udnje. jest vece u odnosu prema necemu? Svakako. produ ih ja sve to se odnosi pre- b ma necemu.e hladnim.

da je znanje . ni za dobrim ni za rdavim picem. zdravom i bolesnom i samo zdravo i bolesno. S druge strane. odnosi se ili prema samom sebi kao jedno prema jednom. onda ono ne mo e biti jednostavno nazvano znanjem. Mislim ovako: kad je nastalo znanje gradenja kuca. kakvo je pice takva je i ed. posebnom i na poseban e nacin. A time nikako ne ka em da je ono to se odnosi prema necem drugom jednako s tim drugim. na primer. dakle. kao i te e prema lak em. A ta je sa znanjima? Va i li za njih isto? Znanje po sebi odnosi se samo na sebe kao na ono to je saznato. da je. nego za picem po sebi prirodno udi ed po sebi. br e prema sporijem. ako ednu du u ponekad ne to odvuce u suprotnom smeru. Prema picu rece on. b ne eli ni ta drugo osim da pije. ako si me sada razumeo. kao ivotinju. Pa onda. zar se ono nije razlikovalo od drugih znanja i zar ga zato nisu nazvali ve tina gradenja kuca" (oikodomike)? Sigurno. znanje . nego kao znanje u odnosu prema necem drugom i posebnom. To je bar jasno. 439 A hoce li rekoh i ed uvrstiti medu ono to jest u odnosu prema necemu? ed je valjda ed prema . prema onom drugom i posebnom to cini da ono bude lekarsko. ako znanje nije nastalo kao znanje samo po sebi. du a ednog. znanje d neceg posebnog i samo je posebno. nagoni samo da pije? Jer. ono to sam malopre hteo reci. Ono to se odnosi prema necemu. . za tim te i i to tra i. Razumeo sam rece on pa se i meni cini da je tako. Pa onda. ali ed sama po sebi nije ni za mnogo ni za malo pica. odredeno je odnosom prema svom predmetu. kakavgod da je predmet znanja. Nije li to zato to je takvo znanje posebno i to nijedno drugo nije kao ono? Jeste. ukoliko je stvarno edna. pa je i samo zbog toga postalo posebno? Da li je tako i sa drugim umenjima i znanjima? Tako je. Pa onda. Svakako. to se znanje odnosilo na ne to posebno. nego mora dobiti ime prema predmetu na koji se odnosi. recju. jednim te .41 pa i toplo prema hladnom i sve ostalo to je tome slicno. Sasvim je tako. koja je. zato je. ili prema necem drugom. zar to ne pokazuje da u njoj u takvom slucaju mora postojati i ne to drugo to se razlikuje od same edi kao takve. tj. nije za takvim i takvim picem. . Pa onda.slicno. rekli smo da jedno isto. To je. XIV. dobrom i rdavom i samo dobro i rdavo.42 Tvrdim samo to da.

moglo reci . Onda rekoh nece biti neosnovano tvrditi da je to dvoje i razlicito jedno od drugog. Tako smo. onda. ta bi se. ne bi moglo vr iti dve medusobno suprotne radnje.istim svojim delom. Zar ne mo emo tvrditi da je u njihovim du ama i ne to to ih nagoni da piju.47 . odredili te dve moci u du i. onim to je praceno u ivanjima i zasicenjima. to ne bi moglo. Ako se.44 c Potpuno je tako. mislim. ne bi bilo lepo reci da strelceve ruke u isto vreme i odguraju i privlace luk. nego ga jedna ruka odbija od sebe. onom kojom se udi za necim. pa cemo ono jedno cime du a promi lja nazivati razumno cu. dakle.45 Preostaje pitanje da li je volja. glad. a druga ga privlaci. ili je ona istorodna s jednom od prve dve? Cini mi se rece on da je ona istorodna sa onom drugom.46 odnosno ono cime odlucujemo. njima? zapitah. zar to nije posledica promi ljanja? A ono to nagoni i ono to ga tome privlaci. i ne to to ih odvraca od toga i to je jace od onoga prvog? Cini mi se da je tako rece on. ed i ostale nagone nazivacemo nerazumnim i onim to je nagonsko. Mo emo li reci da mnogi edni ljudi ponekad ne ele da piju? Sa mnogima je tako rece on i to cesto. neka treca sposobnost. dakle. Isto tako. e Po svemu sudeci. a ono drugo. tako treba postupiti rece on. cime du a oseca ljubavnu slast. zar ne dolazi od strasti i mahnitosti? Cini se da je tako. pojavi ne to to ih od toga odvrad ca.43 Doista. istovremeno i u istom odnosu.

ljutiti se i boriti se u savezu sa onim to procenjuje kao pravicno? I zar on nece. kao da je u pitanju neka borba izmedu dve stranke.48 Lepo razume ono to hocu da ka em rekoh. nisi nikada zapazio ni u samom sebi niti u ikoga drugog. borio se tako neko vreme i pokrivao lice. primetio je da pored d elata le e le evi.Ali ja sam jednom cuo ovo i verujem u to. Aglajonov sin Leontije po ao od Pireja du severnog zida spolja. kad ga njegove elje nagone da ucini ne to nerazumno. Da li je ona. okrenuo se postrance. Ona to. Kad je. jadne moje oci. a onda je. kao pastir svoga psa? Sasvim je tako kako ti veli rece on. nece rece on. naime. 128 nego da se stavlja na stranu razuma ako se on ne sla e sa po udama." I ja sam slu ao . takve posledice pobuditi njegov gnev? Uistinu. hladnoci i svim takvim trpljenjima izdr ati i pobediti. pobeden eljom. iako joj razum to zabranjuje. ne to drugo. Istina je. ne odstupajuci od plemenitog dok ne pobedi d ili ne umre. uprkos gladi. ili je . Tada je po eleo da to pogleda. ispunite se divnim prizorom. A da li pri tom misli i na ovo? e Na ta? Da nam ova volja izgleda sad ne to sasvim drugo nego to je bila malopre. A ta ako neko veruje da mu je ucinjena nepravda? Zar on nece uskipeti. prema tome. XV. i da ona radi protiv razuma. shodno recenom. Dosad smo mislili da je ona neka vrsta po ude. I mi smo u svojoj dr avi odredili pomocnike vladaocima dr ave da budu kao psi pastirima. otvorio irom oci. i kako. mislim. pokazuje. Ta prica rekoh pokazuje da se volja ponekad bori sa eljama kao jedna sila s drugom. a sad velimo da ona to nipo to nije. tome rece on. Zar inace ne primecujemo cesto rekoh ja b kako neko. to. ukoliko je njegova plemenitost veca? I zar ce. ili dok ga njegov razum ne pozove i ne smiri. Nisam. razum nalazi saveznika u volji? A da se volja udru i s po udama. doista. otrcao do le eva i uzviknuo: Evo. a u isto vreme se 440 gadio. samog sebe grdi i buni se protiv tog nasilnika u sebi. tako mi Zevsa! c ta se dogada ako neko veruje da je pocinio nepravdu? Zar se on nece utoliko manje ljutiti na to to mu je zbog toga nametnuto kao opravdano da trpi glad i hladnocu i druge takve muke.

doplivali do cilja i slo ili se u tome da ista svojstva postoje i u dr avi i u du i svakog pojedinca. Da rekoh ako se poka e da se ona razlikuje od razumnosti. puna neke plahovite ivahnosti. boljem i gorem. dakle. onog pomocnickog i onog koji odlucuje? Shodno tome. da li je i u du i ono trece volja. A i ono to se opa a u ivotinja moglo bi potvrditi da i one imaju to to si govorio. Tako je. 49 c i u kojem je Homer doista jasno prikazao kako jedno prigovara drugom. a promi ljenost neki cini mi se b nikad i ne postignu. Nije li onda nu no da ono po cemu je dr ava mudra bude isto kao i ono po cemu je i gradanin mudar? Nu no je. prigovara nerazumnom htenju. Jer i u dece se mo e videti da su. naime. d A ono to gradanina cini hrabrim. i da su ta svojstva i po broju jednaka. Dodajmo tome Homerovo svedocanstvo. ono to je promislilo . Ali nije te ko da se to poka e na to ce on. tako da u du i ne bi bilo tri nego samo dva svojstva: razumnost i po udnost? Ili je u njoj isto kao i u dr avi. kao to se pokazalo da je razlicita od po udnosti.samo svojstvo razumnosti. XVI. . da 11 to isto i na isti nacin cini i dr avu hrabrom. dok je vecina stekne kasno. Potpuno ispravno govori rece Glaukon. ukoliko nije rdavim vaspitanjem sasvim iskvarena? Nu no je rece to trece. i da li i za onog prvog i za ovu drugu va i to isto u odnosu prema svim ostalim vrlinama? 129 . cim se rode. koja je prirodni pomocnik svojstvu razumnosti. koja se sastoji od tri roda bica: 441 onog koji privreduje. S te kom smo mukom. koje smo napred vec navodili: grudi udara i srce prekori recima ovim.. Tako mi Zevsa rekoh lepo si govorio.

Mislim da nismo zaboravili rece on. da razumnosti pripada vodstvo. grabeci tako ono to joj po njenom rodu ne pripada i postavljajuci time celokupan ivot sasvim naopako. Sve to nu no sledi. kljukajuci se takozvanim telesnim zadovoljstvima54. Zar ta dva svojstva ne bi bila u svemu najbolji cuvari du e i tela od spolja njeg neprijatelja. nastojeci istovremeno da zarobi ona prva dva svojstva i ovlada njima. Svakako. i to vrlo dobro rece on. mislim. ali potcinjavajuci se onoj koja zapoveda i usmeravajuci svoju hrabrost na izvr enje njenih odluka? Takva bi bila. I toga se moramo secati.52 me avina muzike i gimnastike uciniti da se izmedu ta dva svojstva po442 stigne saglasje. i koji poseduje znanje . hraneci ga lepim govorima i saznanjima. kao i za celinu koja sjedinjuje ta tri svojstva. Svakako. Onda cemo. suvi e osili i da b stoga prestane da cini ono to joj pripada. .Nu no. . Glaukone. pojacavajuci snagu prvog. i to zato to je mudra i zato to se ona najvi e brine .53 ubla avajuci drugo savetujuci ga. Volji pripada da se pokorava razumnosti i da joj bude saveznik. tako vaspitana i kako valja za svoj posao obucena i obrazovana. Sasvim je tako rece on. a drugo u svojoj borbenoj ulozi. Ispravno rece rasuduje . Mudrim pak nazivamo nekog po onom malom delu55 koji u njemu vlada i zapoveda. Moramo se. mislim. podsetiti5' da je i svako od e nas utoliko pravican ukoliko obavlja samo svoje poslove. jedno u odlucivanju. i ukoliko svaka od onih sposobnosti koje su u nama obavlja samo svoje poslove. Zar nece onda. dakle. po tome nazivac mo hrabrim to njegova volja i u bolu i u zadovoljstvu uspeva da izvr i ono to joj razum nala e. Stoga nekog pojedinca. celoj du i. dove ce u red po udnost. pripitomljujuci ga harmonijom i ritmom. pa bilo da je to stra no ili ne. kao to smo rekli. koja doista naj ire zahvata du u svake jedinke i koja je po prirodi najnezasitija u prohtevima. Sasvim je tako rece on. Sledi. Ali sigurno nismo zaboravili50 da njena pravicnost proiziazi iz toga to svaki od ona tri roda bica obavlja svoj posao. Nju ce oni nadzirati da bi je sprecili u tome da se. A ta dva svojstva du e. tome ta je prikladno za svako od ona tri svojstva du e. dakle. reci da je covek pravican na isti nacin na koji je i dr ava pravicna.

ko bi mogao pomisliti da bi takav covek bio u stanju da to 443 ucini pre nego svi oni koji nisu takvi? Tako ne to doista niko ne bi pomislio rece Glaukon. tome da je razumd nost ta koja mora da zapoveda. po tenju one dr ave i coveka koji joj je nalik po svojoj prirodi i po svom vaspitanju. A hoce li takvom coveku biti tudi: pljackanje hramova. saglasnost u tome da li bi. to je nu no. Kojih to? Na primer. obicna krada. ako bi trebalo da postignemo saglasnost . koju smo otkrili u nama. ti se rekoh da je na prikaz pravicnosti ponegde nejasan i da ova pravicnost. i kada se ona dva svojstva koja se pokoravaju ne bune protiv toga? Umerenost je rece on to i ni ta drugo. po na em mi ljenju. Ipak rekoh ja ako je u na oj du i ostalo e jo ne to neuvereno. Sudeci po svemu. Sta sad? Ne cini . Ali. nije ista kao ona koja se pokazuje u dr avi? Ne rece on bar kako ja mislim.ta dalje? Zar ne nazivamo umerenim ono prijateljstvo i onu saglasnost koji postoje izmedu svih tih svojstava. kada ono to zapoveda i ona druga dva to se pokoravaju imaju jednako uverenje . onda ce i pravicno biti onako kako smo to vi e puta govorili. izdajstvo usmereno prema njegovim licnim drugovima ili prema dr avi? . mogli bismo na e uverenje ucvrstiti dodavanjem jednostavnih primera.57 i na isti nacin. takav covek proneverio zlato i srebro povereno mu na cuvanje? ta misli . a to va i i za dr avu56 i za svakog gradanina. ako je to tako.

u politickim poslovima koji se ticu svih. U svemu tome procenice i nazvace pravicnim i lepim ono delanje koje takav nacin ivljenja . odbijati ono to se duguje bogovima to bi pristajalo svakom drugom pre nego takvom coveku. tome da se ne dopusti nijednom od ona tri svojstva du e da dela na nacin drugog. A ona nam je omogucila da uvidimo kao ispravno to da onaj ko je po prirodi obucar. ili u poslovima koji se odnose na privatne ugovore. i tako dalje.Hoce. Tako izgleda. tako i u odnosu prema pokoravanju? To je taj uzrok. sasvim onako kako se to posti e u muzickom sagla avanju trostrukog: onog najvi eg. to je bila samo senka pravicnosti. uistinu. Tako ce sve to. odnosi se na nas d same i na svojstva koja nam pripadaju. Tako se posti e urednost i prijateljstvo sa samim sobom. potrebno je kako valja svako postaviti gde mu je mesto kao to cini onaj ko je gospodar svoje kuce i samog sebe. ili u onoj koja obuhvata negovanje tela. na taj nacin povezano. skladno. onog najni eg i onog srednjeg. zidar da zida. ali ne po spolja njoj nego po unutra njoj praksi59. ne tra im rece on. Glaukone. Ta unutra nja praksa. Rekli smo58 da nas je u pocetku c postavljanja temelja na e dr ave neki bog kao slucajno doveo do toga da se uzdignemo do principa i lika pravicnosti. Znace onda kako treba delati u bilo kojoj oblasti: u onoj u kojoj se stice novac. omoguciti da u svemu iz mno tva nastaje jedno. i to kako u odnosu prema zapovedanju. Istina je cini se da je pravicnost ne to nalik na to. Najzad. Naprotiv. XVII. Rec je . nego samo po sebi samom. 132 umereno. Da li bi on mogao biti neveran prema polo enoj zakletvi ili prema kakvim drugim sporazumima? Kako bi to mogao? Biti preljubnik. Ono to smo naslucivali kao u snu sada je potpuno ispunjeno. uzrok svemu tome bio bi taj to u tom coveku svako njegovo svojstvo obavlja ono to mu pripada.60 ne racunajuci na ono drugo to se izmedu e ovih mo e umetnuti. Svakako. b Sto da ne. Doista. svojim roditeljima. i nijedan drugi. treba da pravi samo obucu i da se ne bavi nicim drugim. tra i li da pravicnost bude i ne to drugo osim ove sile koja omogucuje takve ljude i dr ave? Tako mi Zevsa. . niti njihovo mnogostruko delanje u odnosu na druge stvari. te ne brinuti se . U stvari. svakom drugom. kao i uskladenost onih triju svojstava.

rece Glaukon. treba jo samo da ispitamo nepravicnost. i pobuna jednog dela protiv celine du e sracunata na to da u njoj prigrabi vlast koja mu ne pripada. Ono znanje koje takvom delanju prethodi zasju ice ime mudrost. da ka emo to? Hocemo. cinjenje nepravde. istinu govori rece on. Sokrate. zar po samoj prirodi toga ne sledi jasno i pouzdano ta su nepravicni postupci. Hocemo li. U svemu. 444 buduci da je neznanje ono mnenje koje takvom delanju prethodi. da se iz takvog razdora i zastranjivanja onih svojstava rada nepravicnost. s druge strane? Kako to? Tako rekoh to po samoj prirodi stvari nema nikakve razlike izmedu njih i zdravih i bolesnih radnji.uspostavlja i odr ava. stra ljivost. . nego mu po prirodi pripada da robuje onom svojstvu koje je vladarskog roda? Reci cemo. kao i pravicnost koja se nalazi i u jednom i u drugom ne bismo. to je uvek isto c A sada rekoh kad je poznato ta je nepravicnost i ta je pravicnost. XVIII. ne. neumerenost. Posle ovoga. i pravde. Idemo dalje rekoh. . Jasno. neka bude rekoh. Nepravicnim pak oznacice ono delanje koje takav nacin ivljenja uni tava. s jedne. mislim. Stvarno. b Mora li ona sa svoje strane. i zajedno sve to je rdavo. mogli verovati da smo se mnogo prevarili. a pravicnost i nepravicnost u du i. Onda. mislim. da bude neka nesloga izmedu ona tri svojstva? Mora li ona da bude vi estruko delanje i takvo delanje u kojem jedno od ona tri svojstva vr i poslove ona druga dva kao i obrnuto. Tako mi Zevsa. po tome to su zdrave i bolesne radnje u telu. neznanje. kako mi se cini. dakle. Ako bismo kazali da smo prona li pravicnog coveka i pravicnu dr avu.

sva bogatstva i sva vlast. bolest se pak stvara tako to se protivno prirodi od onog to vlada ucini da se pokorava. Pa onda valjda i pravicni postupci proizvode d pravicnost. Za to onda rekoh izvr enje pravde ne bi bilo uspostavljanje takvog prirodnog reda u du i prema kojem se zna ko vlada a ko se pokorava. lepota i snaga. ako se to ne ka njava i ako kazna ne cini da neko postane bolji no to je bio. vrlina je. pa makar se cinilo sve to se hoce. To mi se cini ociglednim prema onome to smo i . S druge strane. makar se imala sva jela i pica. ru noca i slabost. XIX. Zar onda lepa nastojanja ne vode stieamju vrline. meni se cini rece on da ovo ispitivanje vec postaje sme no. Tako je. za du u ne to kao e zdravlje. jednom i . vr iti zdrave radnje znaci dovoditi telesne elemente u takav prirodni medusobni odnos da jedni vladaju. drugom izlo ili. tada se cini kao da se nema od cega iveti. kako se cini. ako je zdravlje.Za to? Zato to zdrave radnje proizvode zdravlje. kao priroda 134 onog po cemu ivimo. Dakle. Doista je sme no rekoh ja ah po to smo . potpuno upropa ceno. i obratno. Zaista je tako. Prema tome. no. poremecena i potpuno upropas te cena. stvarati pravicnost znaci: dovesti delove du e u njihov prirodan polo aj i uskladiti odnos izmedu vladajucih i potcinjenih delova. da ispita445 mo da li je korisno pravedno raditi. ako je du a. pa bilo da je skriveno ili ne da je neko takav. Preostaje nam jo . Tako je. te iti za lepim i biti pravican. Jer. Da. kako se cini. ih je korisno ciniti nepravdu i biti nepravedan. a ru na poroku? Nu no. tada izgleda kao da se ima od cega iveti. a stvarati nepravicnost: uciniti da delovi du e vladaju protiv prirode i da dopu taju da jedan nad drugima gospodari. a drugi se pokoravaju. bolesne pak proizvode bolest. koje je priroda tela. osim onog to otklanja od poroka i nepravicnosti. i onog to vodi sticanju pravicnosti i vrline. porok (kakia) je pak za du u ne to kao bolest. Sokrate. i za to cinjenje nepravde ne bi bilo uspostavljanje onog odnosa izmedu nadredivanja i podredivanja koji je protivan prirodi? Tacno rece on. Ali. a nepravicni nepravicnost? Nu no.

Verovatno nece rece on. a bezbroj oblika poroka od kojih je nekih cetiri dostojno da budu spomenuti. ne manje dostojnih da budu posmatrani. c Ovamo sad rekoh da bi. Istina je rece. oni nece dirati u znacajnije zakone i nacin ivljenja . ka em. Ka em da onaj modus upravljanja dr avom koji smo mi izlo ili mora biti jedinstven. svejedno da li e dr avom upravlja jedan ili vi e njih. mogao videti koliko porok ima oblika. mom pogledu se pokazuje samo jedan oblik vrline. dakle? d Pet modusa upravljanja dr avom. jedan oblik (eidos). iako bi mogao imati dva imena: jedno.vec do li dotle da se jasno mo e videti da je to tako. ne treba odustajati Tako mi Zevsa. Koliko. koji su to rece on. pet modusa du e rekoh. kako mi se cini. od toga zavisi koliko ce biti modusa du e. jer ako su dobili vaspitanje i obrazovanje koje smo mi izlo ili. . Kako to misli ?c1 Koliko rekoh ima specificnih modusa (tropoi) upravljanja dr avom. drugo ime ce biti aristokratija (aristokratia). i to ce biti kraljevstvo (basileia). To je. nikako ne smemo odustati. Evo me rece samo govori! Doista rekoh sa visine na koju nas je doveo ovaj razgovor. kada se medu poglavarima narocito istakne jedan covek koji se razlikuje od drugih. kojem je bilo reci. Govori. kada je takvih vi e.

rece Adeimant. onda ostale smatram rdavim i pogre nim. II. A kako se sada vec bavi nekim drugim oblikom dr ave. samo da ga ne bi raspravljao. na koji si vid zajedni tva mislio. nije ispravno? rekoh. ovakav ustav i ovakva coveka zovem dobrim i pravicnim. Opet pokrecete tako veliku raspravu oko te . kad se rode. Uvereni smo da je veoma znacajno. b ali Polemarh on je sedeo malo dalje od Adeimanta ispru i ruku. Ne brini. cak. jer ih mo e biti mnogo? Reci nam. kako si i sam 450 cuo. resili smo. sada vec glasno. kao i sve Smatrajte da i ja glasam za tu odluku rece Glaukon. i to ne tako neva an deo. Ovakvu dr avu. kao i sve drugo. tome kako ce se deca vaspitavati. da te ne pustiimo dok sve to ne objasni ostalo. sa e se malo. KNJIGA PETA St. Koje su te vrste? Hteo sam da predeni redom sve vrste dr ave1 onako kako mi se cinilo da su se jedna iz druge razvijale. Koji je to vid zajednid tva. radanju dece i ne to . A ja rekoh: Sta to nipo to necete da ostavite? Tebe rece on. te kako je svakome jasno da ce medu prijateljima to biti zajednicko. Jeste rece on. A zar to. ako je ova i po dr avnim uredenjima i po uredenjima du e prava. dakle. ili kako da ucinimo?" Nipo to. privuce ga k sebi i rece mu ne to od cega smo mi culi samo ove reci: Hocemo li ostati. Ali to to je ispravno zahteva. i da vidimo ta ce reci . enama i deci. celom tom zajedni tvu ena i dece. da se raspravi. i one spadaju u one cetiri vrste nevaljal tine. . i misli da nismo primetili da si ranije2 uzgredno rekao ono . presudno za dr avu da li ce se sve to ispravno ili neispravno dogadati. Jo jednom rekoh: c Za to necete? Cini nam se rece da kradom ostavlja po strani ceo jedan deo rasprave. da je. uhvati njegov ogrtac gore kod ramena. Adeimante. Sta smo ucinili time to me se ovako dr ite rekoh.. a ovo jo nisi dovoljno protumacio. Sokrate rece Trasimah nego smatraj da smo svi mi tako zakljucili. 449a I. Mi vec dugo ocekujemo da ce 136 negde spomenuti ne to .

Nije to lako objasniti. Poku aj. jer je to doba. kao . da nam isprica na koji nacin treba to da se izvr i. ali sam je propustio da nam ne bi zadala mnogo muke. Sokrate rece Glaukon granica za slu anje ovakvih rasprava jeste mudrim ljudima ceo ivot. ne beri brigu! Odgovaraj samo hrabro na na a pitanja i nemoj se zamoriti obja njavajuci nam kakva misli da ce biti zajednica ena i dece na im cuvac rima. ali u granicama. d kako moj govor ne bi licio na pobo nu elju. Ovu bujicu sam ja uocio. i kako ce biti sa zajednickim odgojem male dece u vremenu izmedu rodenja i kolskog uzrasta. cini se. Misli li ti da su se ovi ovde sastali da tope zlato. Stoga ja i oklevam da dodirnem te stvari. Nemoj oklevati rece on jer tvoji slu aoci nisu ni nerazumni ljudi. . moj bla eni covece rekoh. Ovo je jo te e poverovati nego ono to smo vec pretresli. najtegobnije. Ali. tome. bude samo govorilo. ukoliko bi to bilo moguce. Kako to? rece Trasimah. Smatrace se za te ko verovatno i kad se . A to se nas tice. . ni nepouzdani. dakle. mogucem. ni neprijateljski raspolo eni ljudi. Vi i ne znate b koliku bujicu reci izazivate ovim svojim zahtevom. dragi moj prijatelju. a kad bi se. ne bi se ni onda verovalo da je tako najbolje. a ne da slu aju rasprave? Ne mislim.dr ave kao u pocetku! A ja sam se vec radovao da sam sa tim zavr io i bio bih zadovoljan kad biste to ostavili i primili ga onako kao to je onda bilo receno. i desilo.

nikakve druge prave mogucnosti da imaju ene i decu. pogre iv i u istini. . ili one treba da ostanu kod . ne zato to bi se time. Ovako. oslobodicemo te od ubistva i reci cemo da si cist i da nisi varalica. najdra i prijatelju. Da. Glaukon se nasrne ja i rece: Ako nas tvoja rasprava. Mislim da je manje zlocinstvo nehotice ubiti coveka nego ga varati kad je u pitanju lepota. pa cemo sa tim uskladiti i njihovo rodenje i prvo vaspitanje i videti da li je tako pravilno ili nije. onda neka bude i ovde rekoh. Ali mo da bi bilo dobro i ovako: kad smo u potpunosti zavr ili dramu mu eva. Onda samo govori rece on. dobro i pravicnost zakona. Ali ti cini upravo suprotno rekoh ja. onome to c bismo ranije morah raspraviti jedno za drugim. pogre no uputi.3 . nego pred prijateljima. naime. ali upustiti se u raspravljanje sumnjajuci i lutajuci ovako kao to ja radim. pa ako je tako tamo. ponovo govoriti . Nije opasno. po mome mi ljenju. Kad bih ja samo bio siguran da znam ta hocu da ka em bila bi tvoja uteha lepa. Glaukone.I ja rekoh: 0. III. poklecnuo ne samo ja vec bih sobom povukao i neprijatelje. Ali ja se klanjam Adrasteji. Zato govori bez brige! Dabogme. d Onda cemo pri tome i ostati. da li to govori to eli da me time ohrabri ? Da rece on. 13S Kako cemo to videti? zapita on. Bolje je. i po zakonu je onaj ko je osloboden cist. i zato mi ti ne pru aj lepu b utehu. nema. a to je predmet u kojem bi najmanje smelo da se gre i. ciji su priroda i odgoj onakvi kao to smo rekli. izlo iti se ovoj opasnosti kad su u pitanju neprijatelji. nego da idu onim putem koji smo u samom pocetku odredili. Sokrate. to je i stra no i nepouzdano. Za ljude. mogao 451 izazvati podsmeh to je detinjarija nego zato to bih. za ovo to elim da ka em. mo da. da dovr imo i dramu ena/ narocito kad me ti na to poziva . Moramo. da zajednicki love i da sve drugo rade zajedno sa njima. dakle.5 A mi smo predvideli da takve ljude postavimo kao cuvare stada. i cak uliva hrabrost. znae lacki govoriti istinu . najvecim i lepim stvarima medu razumnim i dragim ljudima. Verujemo li mi da kuje u cuvara moraju kao i mu jaci da stra are. dakle.

zar ne? 452 Tako je. po to ih radanje i negovanje tenadi slabi. stadima? e Sve mora da bude zajednicko rece on samo to enke upotrebljavamo kao slabije. i mo . Posle toga to si rekao. iako su vec naborani i nisu vi e prijatni za posmatranje. I to u velikoj meri. a mu jake kao sna nije. dakle. i to ne samo b mlade vec i stare. to se po rece on. gimnasticko ve tine. Kad smo vec prenaglili u svojim recima. A mu karcima smo dali i muzicko i vaspitanje? Da. i onda za isto za ta i mu karce. A je li moguce da se neko bice upotrebljava isto onako kao neko drugo bice. ako mu nisi dao istu hranu i isto vaspitanje? Nije moguce.6 Zevsa mi. onda ne treba da se bojimo podsmeha duhovitih ljudi. mnogo ta u na im recima. gole. prema na im obicajima. Nego kad smo vec jednom poceli da govorimo . u ovim prilikama bi to zaista izgledalo sme no. elimo da ene upotrebljavamo za iste stvari za koje i mu karce. Pravo ima rece on. kao sada starci. tome. u ve baonicama. Onda i ene moraju primiti obe te im dati i ve tinu ratovanja.7 ma ta nam govorili protiv ovakve promene u gimnastici i muc zickom vaspitanju. onda ih moramo istim stvarima i poucavati. i kad bismo uradili ono to pricamo. ta misli da je najsme nije u svemu tome? zapitah. a narocito u no enju oru ja i konjici. a da se mu jaci sami trude i staraju . a treba ih treba upotrebljavati sebi razume Ali mo da ce. sve do strogosti zakona. Ako. moramo ici dalje.kuce. izgledati sme no. a ipak rado ve baju u gimnazijama. Zar nije to to ene treba da rade ve be za jedno sa mu karcima.

Mi se najpre moramo sporazumeti da li je to moguce ili nije. a ne sa stanovi ta dobrog. pa cemo ih podsetiti da nije bilo ba tako davno kad je Helenima. imaju sasvim razlicite prirode?" Ima li ne to cime ce se odbraniti od ovoga? . onaj koji njihovoj prirodi odgovara?" 140 Razume se. mislim. Hoce li. IV. medutim. zavr ili? Dabogme. koji poku ava da. gradeci svoju dr avu. dakle. nego da budu ozbiljni. A kad je iskustvo pokazalo da je u svakom slucaju bolje svuci se nego se obuci. jer ste se. i moramo raspraviti sporno pitanje bez obzira da li to tra i aljivcina ili ozbiljan covek. ili ne mo e ni jedan. ilije za neke sposoban a za neke nije. slo ili. Recimo. u te nji za lepim. i medu koje od tih poslova spada ratovanje? Zar ne bismo na taj nacin najlep e poceli i onda najpravilnije. onda je to u ocima ljudi prestalo da bude sme no. U tome smo se. da ne bismo navaljivali na napu tenu tvrdavu protivnika? b Ni ta nas ne sprecava u tome rece on. ismejavajuci ne to drugo a ne ono to je besmisleno i rdavo. je li 453 enska priroda covekova u stanju da sa njegovom mu kom prirodom podeli sve poslove. jer se pojavilo ono to je u recima najbolje i pokazalo se da je ludak onaj koji za sme no smatra ne to drugo a ne ono to je rdavo.ramo moliti aljivcine da to ne rade. izgledalo i ru no i sme no kad su se pojavljivali goli. izaziva smeh i koji.o Sokrate i Glaukone. a.. kao sada najvecem delu barbara. dakle. Kako da onda ne gre ite i sami sebi ne protivrecite kad tvrdite da ljudi i ene moraju da obavljaju iste poslove. vi sami slo ili u tome da svako treba da obavlja samo svoj posao za koji je po prirodi odreden". da mi sami sa sobom raspravljamo kao da smo protivnici. i da je bilo slobodno da tada nji ljudi dosetljivci teraju egu sa svim tim. a zatim Spartanci poceli da d izvode igre goli. kako i treba. nije ni potrebno da vam drugi prigovaraju. e posmatra sve sa nekog drugog stanovi ta.8 Cela istina. kad su najpre Kricani. umesto na ih protivnika: . Nije li tako? Tako je. Zar ne? Postoji li ne to u cemu se ena po prirodi sasvim razlikuje od coveka?" Kako da ne postoji! Pa onda treba svakome od njih odrediti i drugi c posao.

Zevsa mi. Je li to optu ba na ih protivnika? Jeste. a u stvari oni ne mogu da ono to je receno razlo e po vrstama i da ispitaju. to sam vec odavno sa d strahom predvidao i stoga nisam hteo dirati u zakone . nego da se bave dijalektikom. bilo da se nadamo nekom delfinu koji ce nas uzeti na leda. 454 Kako je sjajna moc ve tine protivrecenja. A sada tvrdimo da razlicite prirode treba iste du nosti. Razume se. umesto da jedan drugom govore to treba. radanju dece i vaspitanju njihovu. treba da i coveka da imaju dakle. Nije rekoh. mnogi i nehotice u nju upadaju verujuci da se ne prepiru. cini mi se.'0 Glaukone rekoh ja. e Tako se cini. A za to? Zato to. da vidimo hocemo li naci izlaz Slo ili smo se.v ili da ocekujemo neko drugo cudotvorno spasenje. ovo izgleda da nije lako. rekoh. dakle. .Tako iznenada nije to sasvim lako. u tome da razlicite prirode obavljaju razlicite poslove i da su prirode ene razlicite. te se svadaju. braku. Glaukone. . Hajde. Kako to? Mi se cvrsto i ratoborno dr imo toga da razlicite prirode ne smeju imati iste poslove. Ali cu te moliti i molim te da iznese i na e protivrazloge koji se mogu izneti. ali nikako nismo ispitali za kakav smo pojam tada vezali razlicitu i istu ." A da li se to u na em slucaju odnosi i na nas? b Svakako rekoh cini se da smo i mi protiv svoje volje upali u protivrecnost. nego progone i hvataju sagovornika u protivrecnosti samo po praznoj reci. Ali ipak i onaj ko je pao u maleni ribnjak i onaj ko je usred najveceg mora podjednako plivaju. To je ono. i moramo se starati da se spasemo ovoga pitanja. Tako moramo plivati i mi.

Rekli smo. nego zato to onda nismo mislili prosto na razlicitost i istovetnost. pa kad bismo se slo ili u tome da je suprotna. Sme no rekoh ali ne iz nekog drugog razloga. a mu ki oploe dava. Zar nije bilo tako? Jeste. A sada bi i neko drugi mogao reci ono to si malopre ti rekao. dakle reci cemo mu odgovori: da li si mo da tako mislio da je jedan po prirodi sposoban rece on to nismo ispitali. Mogao bi. nego samo na razlicitost i istovetnost d sposobnosti u vr enju du nosti. pa cemo i dalje verovati da na i cuvari i njihove ene treba da obavljaju iste poslove. I to s pravom rece on. A zatim cemo onog ko tvrdi suprotno pozvati da 455 nas pouci . Da li onog ko ce nam odgovoriti treba da zamolimo da prati na u raspravu. mogli bismo. zar ne? To je pravilno. da lekar i onaj cija je du a sklona lecenju imaju istu prirodu. kako bismo mu mogli do142 b kazati da u dr avi nema nikakvog posla koji bi pripadao iskljucivo enskinju? Razume se. Zaista c Na taj nacin bismo mogli postaviti pitanje i da li je priroda celavih ljudi i priroda onih sa kosom ista a ne suprotna. A jesmo li rekli da lekar i gradevinar imaju razlicitu prirodu? Jesmo. A ako bi se pokazalo rekoh da mu ki i enski pol pokazuju razlicite sposobnosti za neki zanat ili neki drugi poziv. ukoliko celavi obavljaju obucarske poslove. Hajde.prirodu i na koji smo nacin onda izvr ili podelu razlicitih poslova medu razlicite prirode i istih poslova medu iste prirode. to jest da nije lako odgovoriti na to odmah. . V. da to ne dopustimo celavima. Pa to bi bilo sme no rece on. a ukoliko obucarski posao obavljaju oni sa kosom. tome za koji posao ili za koji dr avni poziv prirodna sposobnost mu karca i ene nije ista nego drukcija. razlicitosti izmedu mu karca i ene. onda cemo reci da svakome od njih moramo odrediti onaj za koji je sposoban. onda cemo reci da time nije dokazano ni ta to bi bilo protivno smislu na eg tvrdenja . na primer. da to ne dopustimo onima sa kosom. a da posle razmi ljanja to uop te nije te ko. Ali ako se oni razlikuju samo u tome to enski rod rada.

onda. i u svima poslovima mo e po svojoj prirodi ucestvovati ena. a na enu nijednu? Kako to? Mislim da mo emo reci kako je jedna ena stvorena za lekara. Hocemo li. nego su prirodne sposobnosti podjednako podeljene medu oba stvorenja. a druga je neratoborna i nije prijateljica telesnih ve bi? . ma koliko truda i ve be u njega ulo ili? Ili zato to jednoga pri du evnom radu telo potpoma e u punoj meri. osim ovih. Nema. sposobna i za gimnastiku i za rat. a druga nije? A kako drukcije? 456 Jedna je. dok drugi ne mo e da zapamti ni ono to je naucio. niti mu karcu zato to je mu karac. a druga nije. tkanju i spremanju peciva i jela. ali je uglavnom tako kako ti ka e . a drugi te ko? Ili zato to jedan vec posle kratkog ucenja postaje veoma pronicljiv u onome to je naucio. . jo neki znaci c po kojima bi mogao razlikovati sposobnog od nesposobnog? Niko nece moci navesti ni ta drugo odgovori on. prema tome. mnogo ena koje su umnogome bolje od ljudi. sve du nosti natovariti na mu karca. tako da bi bilo veoma sme no kad bi i d u tim stvarima podlegao mu karcima. dakle.a drugi nesposoban za ne to zato to jedan ne to lako nauci. Ima. samo je ena u svima slabija od mu karca. i u svie ma poslovima mu karac. i kako je jedna muzikalna. tim ve tinama u kojima enski rod ipak ne to valja. Istinu govori rece on da je gotovo u svima slucajevima jedan rod uveliko nadma en od drugoga. dodu e. Zna li uop te neku ljudsku radinost kod koje mu karci u svima ovim osobinama ne bi imali prednost pred enama! Treba li da dugo govorimo . dok drugoga sprecava? Postoje li. nikakvog posla u upravi dr ave koji bi pripadao eni zato to je ena. Razume se.

A kako sada misli . dakle. za to nam nece poslu iti nikakvo drugo vaspitanje nego ono koje i ljude osposobljava za to. a da druga to ne bude? Zar nismo i medu mu karcima odabrali samo one koji su po svojoj prirodi bili sposobni za taj poziv? Razume se. Za takve ljude. i po svojim prirodnim osobinama su im srodne. VI. cemu? Da li ti sam smatra nekog cuvara boljim a drugog gorim.Ja tako mislim. a druga bez strasti? I to se de ava. jer smo zakon odredili prema prirodi. zar ne? 144 Nikakvo drugo. ako su dobili pomenuto vaspitanje. b Tako je. opet dolazimo do onog ranijeg i tvrdimo da nije protiv prirode ako se muzicko i gimnasticko vaspitanje dodeli i enama cuvara. ili misli da su svi jednaki? To ne. treba odabrati i takve ene da ive zajedno sa njima i da zajedno cuvaju dr avu. u tome smo se slo ili. jedna ce voleti mudrost. Je li na e ispitivanje bilo upuceno na to da predlo i ono to je moguce i to je najbolje? Jeste. iduci po krugu. jedna ena biti pozvana da obavlja posao cuvara. kako izgleda neprirodno. A da je i najbolje. A dana nje obrnuto stanje je. Mi. Mo e li. prema tome. i kod mu karca i kod ene prirodna sposobnost za cuvanje dr ave ista. u tome treba tek da se slo imo? Tako je. Da je to moguce. bez obzira na to to je kod jednog slabija. dakle. a druga nece. Pa onda. Izgleda tako. tome? . Da bismo jednu enu osposobili za du nost cuvara. Tako izgleda. ili obucari koji su vaspitani u obucarskoj ve tini? . nismo kao zakon odredili ni ta to bi c bilo nemoguce i to bi licilo na prazne elje. a kod drugog jaca. A zar jednakim prirodama ne moraju biti dodeljcne i jednake du nosti? Svakako. po to je i kod d jednog i kod drugog ista priroda. Osim toga.'2 jedna ce biti strasna. Svakako da nije. Da. jer su one sposobne. je li? Da. Da li misli da su u na oj dr avi koju smo sagradili postali bolji ljudi cuvari. dakle.

i moraju ucestvovati i u ratu i u svim du nostima cuvara. ene cuvara moraju se. Onaj. a kodljivo je ru no. jer ce mesto odela obuci vrlinu. A mo e li za dr avu da bude ne to bolje nego kad su njeni mu karci i ene to je moguce bolji? Ne mo e. Vrlo se lepo ka e i kazivalo se da je korisno u isto vreme i lepo. VII. muzicko i gimnasticko vaspitanje koje dobij aju? Razume se. dakle. dakle. i po to smo utvrdili da cuvari i cuvarke treba zajednicki da obavljaju iste poslove. enama pri tom treba dodeliti lak e poslove nego mu karcima. pak. znaci. prema na em tumacenju. ko se smeje golim enama kad se tako ve baju radi onog to je najbolje. a nikakav drugi posao ne smeju obavljati. . Sasvim tacno. svuci. zakonski odredili ne samo ono to je u dr avi moguce nego i ono to je najbolje. kida nezreo plod mudrosti"13 i ne zna. Ali. enama. s obzirom na ne nost njihovog pola. Tako je. Ali za to? Zar oni nisu najbolji medu svim ostalim gradanima? Daleko najbolji. ovome zakonu . cemu se smeje i ta radi. reci da smo u razgovoru . pokazalo da je ova odredba i moguca i korisna. Razumem rekoh. pre li preko ovoga talasa. cini mi se.Sme no pita rece on. Ispitivanje je. Mi smo. A sredstvo da se to postigne je. I kako? Zar ove ene nece biti najbolje medu svim enama? I to daleko najbolje rece on. tavi e. Mo emo.

Kako to? Tako to smo mi slo no utvrdili da bi najbolji ljudi to ce ce morali da dolaze u dodir sa najboljim enama. I rekli smo s pravom to. Ali za to to govori ? Zbog ovoga rekoh. Izgleda da ce na i vladaoci. ne postane ni veca ni manja. A zatim moramo uvesti dobro smi ljeno rebanje. tako da na a dr ava. dovoljan je. deca onih e prvih morala odgajati dok deca ovih drugih ne. sacuvali po mogucstvu isti broj mu karaca.21 Dobro je rece on. a sve bi to moralo ostati potpuno nepoznato svima izuzev vladaocima. Avaj. ako su lek. Broj svadbi ostavicemo vladaocima da bi nam oni. 460 a rtve i pesme na ih pesnika moraju biti dostojne svadbi koje se sklapaju. morati da d se slu e mnogim la ima i prevarama. IX. korisne. a ne vladaocima. Ali ako treba uzimati lekove. ako hoce da koriste svojim podanioima. kako bi onaj ko je manje vredan kod svakog neus148 pelog svadbovanja pripisivao krivicu slucaju. ako citavo stado cuvara treba da ostane to je moguce vi e po tedeno od nesloge. i manje iskusan lekar. Za telesnu negu. A ako se pri radanju ne bi pazilo na to. mislim. Mladim ljudima koji su se odlikovali u ratu . Istina je. a najgori ljudi sa najgorim enama to je moguce rede da bi se. misli li da bi se tvoja rasa ivine i pasa mnogo pogor ala? Zacelo rece on. A mi smo rekli" da su sve takve stvari. i bolesti i sve stvari. imajuci u vidu i rat. A ta misli . Cini se da ce to pravo biti od velike va nosti pri sklapanju brakova i radanju dece. za koju nisu potrebni lekovi nego samo pridr avanje narocite dijete. Sasvim tacno. I to svakako rece on. drugim ivotinjama? Je li tamo drukcije? To bi bilo besmisleno rece on. onda znamo da je potreban odlucniji lekar. konjima i . ako stado eli da ostane na visini. ako je to moguce. A za to to govori ? Zato to oni moraju rekoh uzimati mnoge lekove. Znaci da ce se zakonom odrediti svetkovine20 na koje cemo zajedno dovoditi i mlade neveste i mlado enje.Od onih koji su u vrhunskoj ivotnoj snazi. prijatelju dragi rekoh kako visoko moraju stajati na i vladaoci ako je i kod ljudskog roda ovako! c Ali tako je rece on.

odvodeci u zavod majke cija su prsa nabrekla od mleka. Tako i treba rekoh ja. a covek da pocne ploditi kad prede najnemirnije doba svoga ivota. a ako ovih nema dovoljno. dakle. a bdenje i druge tegobe dodelice hranitelj kama i odgojiteljicama. Da. ako rasa cuvara treba da ostane cista. ili i jedni i drugi. Ali da predemo redom sve to smo sebi postavili kao cilj.ili ma gde treba jo pored ostalih nagrada i odlikovanja dopustiti da ce ce op te sa enama. Naravno. pa do pedeset i pete godine. dovodice i druge ene koje imaju mleka. Rekli smo da potomstvo treba da dolazi od onih koji su u vrhunskoj ivotnoj snazi. Istina je. kako bismo i pod tim opravdanim izgovorom dobili to vi e dece od takvih. brinuti za hranu. tome da majke doje odredeno vreme. Tako ce enama cuvara radanje dece biti veoma lako rece on. i brinuce se . Vlasti ce se. Onda ce decu dobrih ljudi mislim uzeti i odneti u zavod dadiljama koje stanuju odvojeno u jednom delu grada. Ako neko stariji ili mladi od ovih stvara potomstvo. ili ako se od dobrih ljudi rodilo neko sakato. reci cemo da je to zlocin i protiv bo anskih i 149 . A zar se i tebi ne cini da je pravo vreme za punu snagu dvadeset godina kod ene i trideset kod mu karca? Na koje godine jo misli ? ena treba da rada za dr avu pocev od dvadesete pa do cetrdesete godine. Da. I kod jednog i kod drugog je ovo i za telo i za razum najsna nije doba. Svaki put kad se dete rodi treba da ga prime za to odredene vlasti. a decu slabijih. jer su vlasti zajednicke i za ene i za mu karce. mu karci ili ene. ali tako da na sve moguce nacine sprece da bilo koja od njih prepozna svoje dete. sakrice na nepristupacnom i nepoznatom mestu kako to i prilici.

sa kcerkama svojih kcerki ili sa majkom svoje majke. ako tako odredi kocka i ako Pitija to potvrdi. I kad im sve to budemo odredili. i ona ce njega nazivati ocem. Zar ne bi trebalo da se na samom pocetku upitamo ta u stvari mi smatramo najvecim u izgradnji dr ave. a oni koji su se radali u vreme kad su njihovi ocevi i majke e radali. prilikom sklapanja brakova. rodilo. nazivace se sestrama i bracom. dac cemo mu karcima slobodu da stupaju u bracnu vezu s kim hoce. sve tenici i celokupno gradanstvo. koje smo sada pomenuli. za cim mora da te i zakonodavac kad odreduje zakone . . I to je pravilna odredba ce se ocevi. upucuju bo anstvu da bi se b od dobrih radali jo bolji i od korisnih jo korisniji. A da li je to u saglasnosti sa ostalim dr avnim uredenjem i da li je to zaista najbolje uredenje tih prilika. unukom ili dedom. Zevsa mi rece on. jer cemo dete koje takvi daju dr avi nazvati vanbracnim. to ih sve tenice. kceri i svi ti d dusobno prepoznavati?22 rece on. a ene nece smeti da stupaju u bracnu vezu sa sinom ili ocem. po zakonu ce stupiti u brak. Ali kako to si ih sad pomenuo moci me- Nikako rekoh ja nego ce sva deca koja se budu rodila izmedu sedmog i desetog meseca od onog dana kad se neko o enio. a on ce njihovu decu isto tako nazivati svojom unucadi i ona njega dedom a ene starom majkom. i jer se tako zacinje potomstvo u tami. ukoliko bez dopu tenja vladaoca op te sa enama koje su u godinama plodnosti. X. nece smeti da doticu. nezakonitim i obesvecenim. S punim pravom. A kad ene i ljudi predu godine za radanje. otprilike.protiv ljudskih zakona. iz stra ne razuz danosti. onda se takvo dete nece smeti odgajati. a ako su enska njegove kceri. a ako bi se dete. to moramo daljim ispitivanjem da utvrdimo. uprkos poku aju da se to nasilno spreci. tome da ne rode ako su ostale bremenite. Ili kako da uradimo? 150 462 Tako. Tako. onda ce ene morati da se staraju . jer za njega nece biti hrane. ili slicno izgledace zajednica ena i dece cuvara u tvojoj dr avi. Glaukone. Tako je sasvim u redu. Braca i sestre23. biti njegovi sinovi. samo ne sa kcerkom i majkom. jer se tako dr avi daje dete koje je rodeno potajno i koje nije zaceto uz rtve i molitve. ako su mu ka. Te je ispravno rece on. A isti ce zakon nastavih ja va iti i za ljude koji su u punoj ivotnoj snazi. tako da se svi ti.

onda ce ovakva dr ava. ne to dobro. kao i za radost ako mu biva lak e? Tako je rece on i tvoje je pitanje pravilno: najbli a je coveku ona dr ava koja je najbolje uredena. Postoji li u dr avi neko vece zlo nego to je ono b koje je ru i i mesto jedne dr ave stvara mnoge?24 I ima li veceg dobra od onoga to dr avu spaja i cini je jedinstvenom? Nema. i za svaki bol. a zatim da posmatramo da li se ovo . A ako su jedni veoma tu ni.i ta je najvece zlo. . ako ga jedan deo trpi. mo da. dakle. pa bi to osetio sav organizam. cemu smo dosad pretresali sla e sa tim najboljim. a drugi neobicno rac dosni zbog stanja u dr avi i onih koji u dr avi ive. a isto tako i tude" ne upotrebljavaju za iste stvari? Tacno. onda ta podvojenost razdvaja? Kako da ne? Zar se ovo ne de ava zato to se reci kao moje". Kakva ce. A zar to isto ne vredi i za svaki drugi deo covekovog tela. prema tome. tako da ona cela oseca bol zajedno sa citavim bolesnim telom. a ne. dr ava biti najbli a pojedincu? To je kao kad bi neko od nas bio povreden po prstu. sa onim zlim? To ce nas najpre dovesti do sporazuma. preko tela sve do du e i do onog njenog dela koji vlada i koji je u njoj jedind stven. ako mo emo da postignemo da svi gradani bar pribli no osecaju istu radost i istu alost kad se te stvari javljaju i kad nestaju? Svakako rece on. ili ne to rdavo doe godi jednom gradaninu. i mi onda tako i ka emo: da covek ima bolove u prstu. ili nije moje". I najbolje ce biti upravljano onom dr avom u kojoj najveci broj clanova za iste predmete i u istom znacenju ka e moje" i nije moje"? Daleko bolje od svih. Ako se. mislim. A zajednicka radost i zajednicki bol ujedinjuju.

jer se protivi i bo jem i ljudskom . sin ili 152 kci. zajednicki ili radovati. A kako na i? Sacuvarima. Lepo govori rekoh samo mi reci jo i ovo: hoce li njih samo nazivati rodacima ili ce oni u svima d ovim poslovima morati i da rade. A tvoji cuvari? Da li medu njima postoji neko ko bi nekog od sacuvara mogao smatrati strancem i tako ga nazivati? t Nikako rece on. A kako se nazivaju ti vladaoci medu sobom? Savladarima. pre svake druge. XI. A kako oni zovu narod? Plati ama i hraniteljima. ili sestra. po tovanju i cuvanju otaca i . Dobro uredena dr ava ce tako i ciniti. A kojim imenom naziva narod vladaoce i pored toga to ih zove gractanima? U najvecem broju dr ava zove ih despotima. du noj poslu nosti prema roditeljima. 463 Dakle? Ima li i u drugim dr avama vladalaca i naroda kao i u njoj ? Ima. A kakav naziv za narod imaju vladaoci u ostalim dr avama? Oni ih zovu robovima. To je zaista potrebno. inace im ne bi i lo dobro ni kod bogova ni kod ljudi. A kako ih naziva narod u na oj dr avi? Kakvo ime daje on vladaocima pored toga to ih naziva: gradanima? b Zove ih spasiocima i pomocnicima.prvo reci da je to njena sudbina i ona ce se cela. a u demokratskim dr avama upotrebljava ovaj isti naziv: vladaoci (arhonti). a strance ne smatra tako? Tako je. mo da. tome imenu: kad je u pitanju. u vecoj meri slucaj sa nekom drugom dr avom. ili je to. A svi oni nazivaju jedne i druge gradanima? Svakako. Rodake svakako smatra za svoje i tako ih i zove. otac ili mati. ili ce zajednicki trpeti. vodeci racuna . dok c druge naziva strancima? Znamo mnogo takvih. Mo e li mi reci za vladare drugih dr ava da li poneki od njih naziva poneke od savladara rodacima. ili da je neko od njihovih potomaka ili predaka. Jer ce za svakog koga bude sreo misliti da mu je brat. sve ono to je zakonom odredeno . Vreme je rekoh da se opet vratimo svojoj dr avi i da ispitamo da li ba ona najbolje odgovara na im razmatranjima. na primer.

Znaci da ce se. kao nagradu c za cuvanje. Dabogme. imace najvecu zajednicu i u bolu i u radosti. ili: ovo je moja nesreca. u ovoj dr avi.pravu onaj ko se ne upravlja po zakonu. Onda i mi ostajemo pri onome to je ranije receno. ako se jednom gradaninu dogodi sreca ili nesreca. slo iti u reci koju smo malocas pomenuli: ovo je moja sreca. primati od drugih i da tu nagradu za cuvanje moraju svi zajedno tro iti ako ele da zaista budu dobri cuvari. I da li ce ovakve ili neke drukcije glasove . pre nego u bilo kojoj drugoj. I po to na i gradani imaju najvecu zajednicu u onome to nazivaju moje". i . . b XII. Sasvim je tako. 464 A zar nismo rekli da se u tome osecanju i u toj reci odra ava zajednica u radosti i u patnji? Rekli srno. A mi smo se. na koje bi im neko ukazao. zar ne? Da. poredeci dobro uredenu dr avu sa telom i njegovim stanjem kad jedan njegov deo oseca bol i radost. najvecu. Znaci da se to to pomocnici25 imaju zajednicke ene i decu pokazalo kao najvece dobro za dr avu. ni zemlje. ostalim rodacima kazivati usta gradana u u i jo male dece? e Takve rece on jer bi bilo sme no ako bi se imena rodaka pominjala samo ustima bez dela. ni imanja. slo ili u tome da je ta zajednica najvece dobro za dr avu? I s pravom smo se u tome slo ili. 26 Kazali smo da cuvari ne smeju imati ni svojih kuca. i to s pravom. nego da ce hranu. ocevima. A je li zajednica ena i dece cuvara razlog to je to tako i pored toga to i ostalo uredenje doprinosi tome? Ta je zajednica najva niji razlog.

a neki opet. cini da imaju jednu predstavu . ukoliko je to moguce. drugi kao braca. i dece i rodbine. Svuda ce. po to oni nemaju nikakve svojine sem svoga tela. vuci svojoj d kuci? I ene i decu bi imali svako za sebe i. a strah b da drugi ne pomognu ganjanom. svojini i da te eci za njom imaju svi jednodu no. dok se ljudi e inace svadaju oko novca. u vece svade. Da. ako to vladaoci ne narede. i bolove i radosti? Tacno je. Po to smo uveli prinudno negovanje tela. A ako cuvari ne dodu medusobno u svadu. a drugi ce. naprotiv. i ono to je receno ranije i ovo to sad govorim ne cini ove ljude jo vi e pravim cuvarima i cini da ne ru e dr avu time to nece za istu stvar. taj ce na njemu iskaliti svoj gnev i nece ici dalje. I s pravom. zaista ce biti tako. dok je sve ostalo zajednicko? Stoga kod njih ne postoji nikakav razlog za svadu. Ovo.Tako je? Da li to to sam kazao. Razume se. po to bi to bila njihova svojina. Stariji ce imati za du nost da upravljaju svima mladima i da ih ka njavaju. nego svaki za neku drugu. opet. Tacno. tako reci. Nikako. Dalje: zar procesi i medusobne optu be nece. reci moje". pri cemu ce jedan sve to mo e vuci u svoju kucu kako bi sam imao daleko vi e od drugih. I mislim da mu uop te nece odreci po tovanje. onda bi svako stvarao i svoje radosti i bolove. nestati. Mislim se da li da uop te pomenern najneznatnija zla od kojih bi bili oslobodeni. dakle. onda se ne treba bojati da se ostali gradani nece slo iti sa njima ili sami medu sobom. reci cemo da je sasvim pravilno i u redu da jedan vr njak poma e svome drugu. Kod njih nece biti ni procesa zbog nasilja ili uvreda. 465 Ovaj se zakon pokazuje kao dobar i u ovome: ako se neko naljuti na drugoga. ljudi iveti medu sobom u miru radi zakona? 154 Potpuno u miru. stid ce ga odvratiti od toga da stavi ruku na roditelje. kao ocevi. Oni su svakako slobodni od ovoga. ili cak tuce starije. jedni kao sinovi. jer su ona nepristojc . Dva cuvara ce biti dovoljno jaka da to sprece: strah i stid. A prirodno je da mladi nece poku avati da zlostavlja.

Svojom pobedom posti u oni blagostanje cele dr ave. a da sada samo elimo da napravimo cuvare cuvarima i dr avu takvom da bude to je moguce vi e srecna. Sada. ako slucajno u govoru dodemo do toga. pa ipak nemaju ni ta? A mi smo rekli da cemo se time ponovo pozabaviti. brige i tegobe koje se javljaju u vezi sa odgojem dece i tro kovima koje prouzrokuju najpotrebniji robovi u kuci. onda se b on ne mo e uporediti sa ivotom obucara. jer 466 su u mogucnosti da imaju sve.27 a koliko i ta pri tome trpe. a izdr avanje i sve drugo to ivot zahteva dobijaju i oni i njihova deca. d Jasno je rece on cak i za slepca. moj dragi. dakle. biti slobodni od svega toga i ivece ivotom bla enijim nego to je ivot pobednika u Olimpiji. dakle. ili drugih nekih zanatlija ili zemljoradnika. ili poricu da su du ni i novac koji su na bilo koji nacin nabavili stavljaju na raspolaganje enama i robovima. Oni ce. dalje. XIII. jasno je da nije pristojno niti zaslu uje da se . Pri tom se oni ili zadu uju. Pobeda cuvara je veca i njihovo izdr avanje od strane dr ave je potpunije. A sada? Ako nam ivot pomocnika29 izgleda mnogo lep i i bolji nego ivot pobedilaca u Olimpiji. To su zaista lepi darovi. a dostojnu pratnju kad umru.na: laskanje siroma nih ljudi bogatima. Seca li se jo da nam je u ranijem razgovoru neko prebacio28 kako mi ne pravimo cuvare srecnima. a necemo da se obaziremo samo na jedan stale u njoj i da njega nacinimo srecnim? Secam se. Mislim da ne mo e. tome govori. Kako to? Jer se oni smatraju srecnima samo radi jednog delica onoga zbog cega su na i cuvari srecni. mo emo reci ono to sam jo onda kazao: ako cuvar tra i srecu u tome to ce prestati da . i dr ava im deli pocasne poklone e dok su ivi.

svako ivo bice borice se narocito b hrabro ako su prisutni i njegovi potomci. propadnu i oni i njihova deca i da se na taj nacin onemoguci da se 156 dr ava opet podigne. i da ce. najbolji. a pored posmatranja imace da poma u i slu e pri svemu to se u ratu javlja i da se brinu . Ali. dakle. Sokrate. Preostaje li nam jo rekoh da vidimo je li moguce da takva zajednica postoji i kod ljudi.bude cuvar. to je lako moguce u ratu. A osim toga. postoji velika opasnost da u slucaju poraza. onda mu nece biti dovoljan ovako umeren i strog ivot koji je. XIV. sla e sa zajednicom ena sa mu evima kakvu smo opisali. zar ih onda ne treba izlagati onde gde ce radi uspeha . na primer. da idu u ratove. i sa onim to se odnosi na vaspitanje dece i za titu ostalih gradana. svuda i sve dele sa mu karcima. po kojoj su stvorene zajednice sa njima? Sla em se. 467 posmatrala posao koji ce kad odrastu imati da obavljaju. kad ga bude obuzela glupa i detinjasta predstava . jer sam upravo hteo da ti upadnem u rec. kako mi ka emo. kao i kod drugih ivotinja. da. ukoliko je to moguce. nego. e to se tice ratovanja to je jasno kako ce ratovati rekoh. I dalje? Ako vec treba da se izlo e opasnostima. Da li je potrebno da oni bri ljivije odgoje svoju decu u ve bi i posmatranju nego cuvari? To bi bilo sme no rece. kao i deca ostalih zanatlija33.31 i na koji je nacin to moguce? Pretekao si me u tome. Istinu govori rekoh ali zar ne misli da je najveca briga da se nikad ne izlo e opasnosti? Nikako. najbolje raditi i nece ciniti ni ta to bi u njihovim odnosima prema mu karcima bilo protiv enske prirode. kao i s tim da ene ostaju u gradu. Kako? zapita ovaj. Poci ce zajedno32 u rat i pove ce sobom svu svoju odraslu decu kako bi ona. da zajedno moraju cuvati i zajedno moraju loviti isto kao i psi.30 Ako mene bude uzeo za savetnika rece Glaukon ostace pri onom ivotu. Ti se. Zar nisi primetio kako kod drugih zanatlija. ako d tako rade. ocevima i majkama. Tako je. ona ce ga goniti da silom prisvoji sebi sve bogatstvo u dr avi c i tako ce saznati da je Hesiod zaista bio mudar kad je rekao da je polovina nekako vi e nego celo". deca loncara dugo poma u pre nego to se i sama late loncarskog posla? Svakako. sreci.

dakle. prvo njihovi ocevi biti toliko iskusni koliko ljudi uop te mogu biti. nasuprot ocekivanju. a kako prema neprijateljima? Da li sam dobro pogodio ili ne? . a kad su naucili da ja u. mnogo ta dogodilo. moramo im jo kao decici dati krila da bi u slucaju potrebe mogli odleteti. i znace koji su ratovi cl opasni a koji nisu. Ali. 468 A kako ce biti u ratu? zapitah. i onda ce biti lepo. ostati pri tome da deci omogucimo posmatranje rata. njihovoj bezbednosti. treba ih voditi da posmatraju i to ne na hrabrim i ratobornim. dakle. reci cemo: mnogim ljudima se. spa ce se na najsigurniji nacin. prijatelju moj. Tako je. nego ljude koji su po iskustvu i starosti sposobni da budu zapovednici i vode. A kao zapovednike nad njima nece postavljati najgore ljude. Tako i treba. Na svaki nacin. videti rat ili ne. a u neke nece. c Da li ti misli da nema nikakve razlike u tome da li ce deca. Tako ce najlep e posmatrati svoj posao i u slucaju potrebe. dakle. Kako treba da se dr e tvoji ratnici jedan prema drugom. voditi decu. e Kako to misli ? Treba ih to mlade stavljati na konje. Cini mi se da ima pravo. vec na najhitrijim i najpitomijim konjima. ali se treba pobrinuti i . Razume se. Onda ce. koja treba da postanu ratnici. Zar ne? Da. Za takve slucajeve.biti bolji? Razume se. zajedno sa vodama za kojima idu. U neke od njih ce. nego je od va nosti za ono to veli . Treba. i da ne vredi izlo iti se opasnosti? Ne mislim.

a ne donosi samo pocast.Reci. pripada zlatnom rodu? Pre svih. 158 Vrlo lepo govori . ta? Zar necemo onoga ko napusti ubojni red. mislim. to smo vec rekli. ili baci oru je. Mi smo vec rekli34 da je za vrlog mladica pripremljeno vi e brakova nego za druge. ukoliko su se oni takvi pokazali. osim toga. Tako je rece on. pre svih drugih. Jer i Homer veli: kad se Ajant istakao u ratu. A zar za onoga ko je medu poginulima u ratu slavno umro. Dobro. necemo reci da on. I da mu. kako bi ovakav covek imao to vi e potomstva. ta to? Da on poljubi svakog i da od svakog primi poljubac! To mi se ba najvi e dopada rece on. svako mora stegnuti desnicu? I to. tako da postane jo hrabriji i pobere ratnu nagradu ako ima neke sklonosti prema mu karcu ili devojci. da ti se nece vi e dopasti rekoh. I hocemo li verovati Hesiodu kad ka e da ako neki iz toga roda umru onda 469 postanu dusi dobri i zemaljski. ili iz stra ljivosti ucini ne to slicno staviti medu zanatlije i zemljoradnike? Dabogme. ne srne se niko koga on eli da ljubi odupreti. Lepo rekoh. kojino brane od . a pored toga jo pocasnim mestom" i mesom i punim e ca ama". 35 jer je to primerna cast za mladog i hrabrog junaka. vec cini i sna nijim. prinositi rtve i u svim takvim prilikama proslavljati i himnama i svim onim to smo sad pomenuli. Ali ovo sad. I po Homeru je pravicno nagradivati dobre d mladice na ovaj nacin. Da. XV. bio je nagraden velikim komadom mesa". I ja c uz taj zakon dodajem jo i ovo: sve dok su na tom ratnom pohodu.36 kako bismo hrabre mu karce i ene u isto vreme i proslavili i osna ili. I mi cemo za svoje hrabre junake. i da na njega izbor mora pasti ce ce nego na druge. A da li misli da ce onoga ko se odlikovao i stekao slavu svi decaci i mladici koji su po li u rat odmah morati redom da ovencaju ili ne? Mislim da hoce. treba pobednicima ostaviti kao poklon da rade sa zarobljenikom ta ele? b Razume se. svakako. U tome cemo poslu ati Homera rekoh. A onoga ko iv dospe neprijatelju u ruke.

jer baveci se oko mrtvog rade. tobo . Kako ce na i vojnici postupati sa neprijateljima? Kako to misli ? Prvo to se tice zarobljavanja. Da li ti se cini pravicnim da Heleni porobljavaju helenske dr ave. da sami nemaju Helena za roba i da to isto savetuju i drugim Helenima? Tako je odgovori on jer bi se na taj nacin okretali prema varvarima.38 To cemo uciniti.zla.39 Dalje. i cuvari su ljudima smrtnim"?37 Verovacemo mu. umre od starosti ili na neki drugi nacin? To bi bilo pravo. Hocemo li njihove grobove ubuduce nego vati i b po tovati kao grobove demonskih bica? I da li ce isto va iti i za slucaj da neko od njih. Zar to pla ljivd cima ne bi mogao biti izgovor da ne podu na protivnika. po mogucstvu. i sahranicemo ih onako kako on bude rekao. I zar ti se ne cini da ne dolikuje slobodnom coveku i da je gram ljivo opljackati mrtvaca. nauce da po tede helensko c pleme i da se sami cuvaju da ne postanu robovi varvara? U svakom slucaju i uop te je bolje da Heleni tede jedni druge. ne to potrebno i zar nisu vec mnogobrojne vojske propale zbog ovakve pljacke? Svakako. Dakle. i s kakvim odlikovanjima. Znaci da cemo pitati boga kako treba sahranjivati one ljude. a njih same bi po tedeli. koji su nalik na demone i bogove. koji su se u ivotu odlikovali kao dobri. sem to ce im se oduzeti oru je. Da li je lepo opljackati posle pobede pale borce. Dalje. a da je znak . ili treba da se.

naime. a da je Helada u takvom stanju bolesna i pobunjena i takvo neprijateljd stvo treba nazvati neslogom. ako neki bog ne ka e drukcije. jedno je sukob izmedu srodnika i saplemenika. a da su varvarskim narodima strana i tuda.42 To to ka e nije ni ta neobicno. dakle.43 160 Sagla avam se rece da se to tako ustanovi. Svuda gde se tako ne to dogodi. a takvu neslogu cemo . Ali ako nam je uop te stalo do toga da prema ostalim Helenima budemo blagonakloni. a druga izmedu raznih plemena.enskog i sitnog shvatanja smatrati le za neprijatelja. otete od na ih srodnika. a neprijateljstvo sa strancima zove se rat. kao to su rat i nesloga dva imena. Meni se cini rekoh da ne treba ciniti nijedno od ovoga. pa ce jedni drugima pusto iti polja i paliti kuce. medutim. Heleni bore protiv Helena. Pre cemo se. A hoce b li da ti ka em za to? Razume se da hocu. Potpuno pravilno. Tako je. tvrdim da su helenska plemena medu sobom u srodstvu i da su domaca. Od ta dva. postoje i dva stanja koja tim imenima odgovaraju. Ako se.40 Treba da prestane. Ako se. Treba. Neprijateljstvo medu srodnicima zove se nesloga. dakle. bojati da je skrnavljenje nositi takve stvari.41 narocito to necemo ciniti sa helenskim oru jem. Gledaj onda rekoh ono oko cega smo se sada saglasili da je nesloga. da izostane pljackanje le eva i svako sprecavanje sahranjivanja. onda necemo nositi oru je u hramove da ga tamo ostavimo kao 470 zavetni dar. a ne napadaju na one koji su to kamenje bacili? Ne cine. c Pazi sad da li i ovo govorim dobro: ja. u hramove. dr ava ce se raspasti na dva dela. A kad je u pitanju uni tavanje helenske zemlje i spaljivanje kuca? Kako ce tvoji vojnici postupiti prema neprijateljima? Rado bih cuo tvoje mi ljenje i . kad je ovaj vec pobegao i kad je od svega cime se borio ostavio samo to? Ili misli da oni koji ovako rade cine e drukcije nego psi koji se ljute na kamenje kojim ih gadaju. Heleni bore protiv varvara i varvari protiv Helena. tome. reci cemo da su oni po prirodi prijatelji. Meni izgleda da. da su po prirodi neprijatelji i da to neprijateljstvo i treba da se zove rat. tako mi Zevsa! XVI. reci cemo da vode rat. nego samo uzeti godi nji rod.

Ali u e skladu je s pravom merom ako pobednici pobedenima samo oduzmu letinu. te nijednu od zavadenih stranaka necemo smatrati patriotskom. sa svojim rodacima. I oni ce se razdvajati da bi se opet pomirili? Razume se. Zbog b svega toga nece pusto iti njihova polja. po to su mnogi medu njima njihovi prijatelji.onda ocenjivati kao zlocinacku. Tako je. a ne neprijatelji. i da su to samo oni koji su tu nesuglasicu prouzrokovali. 471 Onda ce svadu sa Helenima. i ako pomi ljaju na to da ce se jednom pomiriti i da nece uvek ratovati. A. sigurno. Zar nece onda njeni gradani biti i dobri i blagi? Oni moraju takvi da budu. nego ce uvek znati da su njihovi neprijatelji malobrojni. i ene. Taj postupak je doista mnogo manje divljacki nego onaj. i ljudi. smatrati za neslogu i nece je zvati ratom? Nece. niti ce ru iti kuce nego ce ici samo za tim da pronadu krivce. I tako Heleni nece pljackati Heladu. a prema varvari . Sla em se s tim da na i gradani tako treba da postupaju prema svojim protivnicima. nece paliti kuce i nece smatrati da su u svakom gradu svi stanovnici njihovi neprijatelji. Uostalom. i deca. A zar nece biti i prijatelji Helena?44 I zar Heladu nece smatrati domacom i zar nece imati hramove zajednicke sa ostalim Helenima? Hoce. Oni ce ih blagonaklono poucavati i nece ih ka njavati ropstvom ili smrcu. dakle. kako bi oni bili ka njeni od nevinih koji su stradali. onda zapitah zar nece dr ava koju gradi biti helenska? Treba da bude. zar bi se oni koji doista vole svoju dr avu (filopolidi) ikada usudili da tako pusto e svoju hraniteljicu i majku. jer su njihovi ucitelji.

a nepravicnost. hocemo li onda zahtevati da se pravican covek ni u cemu ne razlikuje od nje. Vidim i sva dobra njena u mirno doba. znam da bismo onda bili sasvim nepobedivi. nemoj vi e govoriti . kad bi se stvorila. Pa kako se ja sla em sa svim ovim i sa jo hiljadu drugih dobara. Ali kad ga bude video i cuo. iako ih nismo pomenuli. sina. da se ti. jer bi svako poznavao onog drugog i nazivao ga imenom: brata. Ali mi se cini. kao i onim ranijim. A ako bi u rat po le i ene. da c ne pusto e zemlju i da ne pale kuce? Dajmo ga rece on i onda cemo moci reci da smo i njime. ali ako smo prona li ta je pravicnost. Uzor (paradeigma) je dakle bio cilj kojem smo ta . .ma da se odnose onako kao sada Heleni jedni prema dru gima. pre nego to nam bude reb kao kako mo e da postane ovakva dr ava. pa bilo da su u istom redu ili sme tene pozadi da pla e neprijatelja ili da budu od pomoci. smilovace se na mene i osetiti da sam s pravom oklevao i bojao se da izgovorim takvu necuvenu rec i da poku am da je pobli e ispitam. jer jedni d druge ne bi nipo to ostavljali na cedilu. tome. Kad je tako. nego da mora biti potpuno i sasvim 162 kao i ona? Ili cemo se zadovoljiti time da se on pravicc nosti to vi e pribli i i da u njoj ucestvuje vi e nego drugi? Zadovoljicemo se ovim drugim rece on. kad sam jedva utekao od prva dva talasa. onda. i nema milosti prema mome oklevanju. i lo sve dobro. pre svega. dakle. Mo da i ne zna da sad. Da. s tim se sla em iako si ti mnogo ta izostavio. Nicemu. e imala. Tako cemo. i na koji nacin moguca? Da bi joj. navaljuje na mene najveci i najte i od njih. a ostavimo ostalo na miru. Ali cemu to? zapita on. ukoliko bi postojala. 472 Navalio si na moj govor iznenada. cuvarima dati i taj zakon. oca. govori i nemoj se zadr avati. Sokrate. nece setiti onoga to si ostavio za kasnije da bi prvo pretresao ovo drugo. nego poku ajmo da se ubedimo u to da je ona moguca i kako mo e da postoji. Hajde. pogodili ono to je pravo. ako te ostavimo da i dalje ovako govori . kao bujica. naime: da li je ova dr ava moguca. treba pomisliti na to da smo do toga do li tra eci ta je to pravicnost. i isto tako verujem da bismo se i sa neprijateljima vrlo dobro borili. koje bi ovakva dr ava. XVII. a to je treci. Ukoliko vi e ovako govori rece on utoliko cemo te te e pustiti iz ruku.

Pa zar misli da smo govorili manje dobro zato to. nego ako smo uspeli da ostvarimo dr avu naj . hteli smo da vidimo kako nam se oni pokazuju u odnosu prema sreci i onome to je ovoj suprotno. Zevsa mi. te da bismo i mi sami bili tako prisiljeni da se saglasimo oko toga da ce i svako od d nas ko je njima slican imati i sudbu slicnu njihovoj. U svemu tome. Evo. necemo moci dokazati da se dr ava kakvu smo opisali zaista mo e osnovati? Nikako. A ako je potrebno da ti ucinim i tu uslugu i da poka em na koji nacin i gde bi ona najpre bila moguca. i koji bi svojoj slici dao sve to je potrebno. tome rece istinu govori . recima e stvorili uzor dobre dr ave? Jesmo. Nemoj me onda prisiljavati da dokazujem kako se ono to smo recima pre li mora i u istini u potpunosti ostvariti. te s druge strane ta je nepravicnost i ta je covek koji bi u najvecoj meri bio nepravican. najlep eg coveka. pa makar nekom to i ne izgledalo tako? Da li se sla e da je tako ili ne? Sla em se. i ispitivali kakav bi bio karakter savr eno pravicnog coveka kad bi takav mogao postojati. nije nam bila svrha dokazivanje da je tako to moguce ostvariti.te ili kad smo istra ivali ta je pravicnost sama po sebi. tome rekoh. to je istina . U kojoj? 473 Mo e li se ne to ostvariti upravo onako kako se ka e. Kako? Pa zar mi nismo. Upravljajuci na pogled na to. mo da. a posle ne bi mogao da doka e da takav covek mo e i da postoji. da li misli da bi on zato bio manje dobar slikar? Ne mislim to. . ili je u prirodi da je delo dalje od istine nego to je to rec. kako ka emo. A da li misli da bi dobar slikar koji bi naslikao uzornog coveka. onda se opet mora sa mnom slo iti u istoj stvari.

Jesam rece on ali sam dobro ucinio. c Svakako.45 Tada Glaukon rece: . XVIII. i ako se silom ne iskljuce one mnogobrojne prirode koje te e samo za jednim. dograbice prvo oru je koje im dode do ruku. Sokrate. najbolje ce biti ako to bude jedna stvar. Jer je te ko uvide ti da nema drugog puta ka sreci ni za pojedinca ni za celinu. ne bi bilo ni malo ni lako. I ja te necu izdati.bli u onoj koju smo opisali. Ali to se mora reci. moj dragi Glaukone. izbacio si takvu tvrdnju i takav govor da. Mo da svojom naklono cu i hrabrenjem. Hoce li biti zadovoljan tim rezultatom? Meni bi on bio dovoljan. Pa ako ne bude mogao da se od njih odbrani recima i umakne im. pa makar nastao talas smeha i poruge. pogodice te njihov prezir i ruganje i to ce ti biti kazna. sasvim ogoleli. I meni. jer znam kakve ce se necuvene stvari govoriti u vezi sa ovim. ili samo za drugim. i ako oboje: politicka moc i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno. a ako ne. onda dve. te ce svom snagom na tebe navaliti spremni da izvr e junacko delo. nece prestati nesrece ne samo za dr ave nego. te ne ive tako. Nama se cini da bi se ta promena izvr ila kad bismo izmenili samo jednu stvar. I to je ono to mi vec odavno nareduje da oklevam. onda to manji i beznacajni j i broj. e kako mislim. poku ati da tra imo i da poka emo ta je to rdavo u dr avama. ako sada nji kraljevi i vlastodr ci ne postanu pravi i dobri filozofi. mo e ocekivati da cete napasti veliko mno tvo uglednih ljudi. ta to? zapita on. nego cu ti pomoci kako znam. dodu e. Posle ovoga moramo. ni za ljudski rod. po to si tako ne to ucinio. to. onda hajde da ka emo ono to ti zahteva : da smo prona li mogucnost njenog po b stanka. Pazi dakle ta cu reci! Reci! Ako u dr avama ne postanu filozofi kraljevi d rekoh ili.44 164 A zar nisi ti kriv za to? upitah ga. a mo da mogu i da ti odgovorim . koji ce odba474 citi odecu i. i ta je ono najmanje to treba promeniti da bi dr ava do la do takvog oblika dr avnog uredenja. a ako ni tako ne ide. onda. ali bi bilo moguce. kako izgleda. i makar me on prekrio. Sada dolazim do onog to smo uporedili sa najvecim talasom rekoh. i dr avno uredenje koje smo sada recima opisali nece postati moguce niti ce ugledati svetlost sunca.

govori tako . . Poku aj da sa takvim b pomocnikom doka e onima koji ne veruju da je tako kako ti ka e . a plavi su bo ji sinovi. Mo da cemo zajedno uspeti da to razjasnimo. ako treba da je dobro receno. za njega necemo. mislim da je potrebno utvrditi na kakve filozofe mislimo kad se usudujemo da za njih zahtevamo vlast. crnomanjasti izgledaju mu ki. i dobrodo la vam je svaka rec samo da ne biste odbili nijednog decaka u cvetu mladosti. Nije lepo da erotican covek ne zna kako svi decaci u cvetnim godinama nekako uzbuduju i izazivaju prijatelje decaka i ljubavnika jer se cini da zaslu uju pa nju i ljubav. pozivajuci se na moju prirodu. kriv nos drugog zovete krae ljevskim. ljubavnicima uop te da tako rade. Glaukone. Onda hajde. Ako eli da. Pravo je vreme da tu stvar odredi rece on. a najlep i vam je onaj koji se nalazi izmedu ove dvojice. reci da on voli samo jedan deo toga a drugi ne. pristajem radi na e rasprave. Zar sa lepim mladicima ne radite tako? Ovoga zato to ima prcast nos nazivate ljupkim i hvalite ga. a drugima je. d Cini mi se da me na to mora podsetiti jer ne shvatam sasvim. Kad mi nudi tako veliku pomoc u borbi rekoh onda moram poku ati. opet.okretni je nego neko drugi. bolje da se njom ne bave i da slu aju vodu. Misli li da je ime: boje kao med" izmislio neko drugi a ne ljubavnik koji rado gleda bledilo nekoga ko je u cvetu mladosti? Jednom recju: vi primate svaki izgo 475 vor. Ako hocemo da pobegnemo onima koje ti pominje . nekom drugom bi vi e dolikovalo da govori tako kao to ti govori . Moracu da te podsetim rekoh a mo da se i sam seca : kad neko ne to voli. vec da voli celu stvar. Kad sve to postane jasno. . podi za mnom tim putem. XIX. Vodi me rece on. onda cemo se moci braniti dokazom da nekima po prirodi odgoc vara da se bave filozofijom i da upravljaju dr avom.

A zar onda ne moramo reci i da filozof te i za mudro cu. I to cemo reci s pravom. mislim. I kod slavoljubivih. XX. i to ne samo za jednom ili drugom. ali oni ce trcati na svaku dionisijsku svecanost. ili filozofom? Tada Glaukon rece: d Onda ce naci mno tvo takvih cudnovatih ljudi.rece on ali kako to misli ? Za nekog drugog to nije lako rekoh ali mislim da ce se ti slo iti u tome. To je dobro . ko pokazuje odbojnost prema naukama. U cemu? . vec za celokupnom? Istina je. i ko se radosno prihvata ucenja i u tome je nezasit. vidi to isto: ako ne mogu da budu vojskovode. oni ce biti zapovednici tritije. ni da udi za jelom. te i njih mo emo nazvati ljubiteljima mudrosti. Reci je li ovo tacno ili nije: ako za nekog ka emo da je eljan necega. Jer takve osobine. To je tacno.Dalje rekoh zar ne vidi da ljubitelji vina cine to isto i da oni vole svako vino i pod svakim izgovorom? Vidim. dakle. necemo reci da je ljubitelj znanja (philomathes) niti da je ljubitelj mudrosti (philosophos). ka emo li da on te i za celom stvari ili samo za jednim njenim delom a za drugim ne? Za celim. ili filozofima. Za onog. Pa i oni koji vole da slu aju dovoljno su cudnovati. hocemo li takvog s pravom nazvati ljubiteljem mudrosti. nego da je lo u jelu. jer te e samo za pocastima. A koje ti naziva pravim filozofima? One koji rado gledaju istinu rekoh. niti da je ljubitelj jela48. Takve ljude ne bi mogao nagovoriti da prate neku ozbiljnu raspravu ili neku priredbu te vrste. narocito za onog ko je jo mlad i kad ne ume c da razlikuje korisno od nekorisnog. i druge takve radoznalce. A za onog ko se ne uste e da se ogleda u svim vrstama proucavanja (mathema). Hocemo li sve ove. mislim. ali treba reci da su oni slicni filozofima. jer i oni u ivaju u tome da ne to nauce. kao to za onoga ko je probirljiv u jelu ne ka emo da je gladan. pripadaju svim ljubiteljima priredbi (philotheamones).49 kao da su svoje u i iznajmili za sve horove. ne propu tajuci ni one koje se izvode u gradu. c i one koji se bave tim neznatnim ve tinama nazvati filozofima? 166 Nipo to. ni one koje se prireduju na poljima. 47 i ako kod vi ih i mocnijih ne u ivaju pocasti zadob voljavaju se time da ih po tuju manji i neznatniji.

kojima je rec i koje bismo jedino s pravom mogli nazvati filozofima. ali njihov duh nije sposoban da vidi prirodu lepog po sebi i da to voli. pa bilo da je to u snu. a ne i u lepo tu samu i koji ne mo e ici za onim ko ga vodi do saznanja. Isto vredi i za pravicno i nepravicno. ili u budnom stanju? Ja bih rekao da takav covek sanja. nego kao samu stvar. Da li sanja. i medu sobom pojavljuju se svuda i svaka izgleda kao mnogo njih. b odvajam one . raduju se lepim tonovima. opet. onda su to dve stvari? 476 Razume se. niti lepotu izjednacuje sa tim stvarima? . Tako je zaista. Pa po to su dve. lici na coveka koji ivi u snu. i koji te druge stvari ne smatra za samu lepotu. svaka pojedina stvar je jedna. one koje ti malocas pomenu kao radoznale. i za dobro i zlo. i stvari koje u njemu ucestvuju. Zar nece biti retki oni koji su sposobni da se pribli e lepom po sebi i da ga kao takvog gledaju? c Veoma retki. koji mo e da vidi i to samo za sebe. i telima. Zato ja i razlikujem rekoh s jedne strane. i za sve druge pojmove. kao prijatelje umetnosti i kao prakticne ljude. ili na nekoga ko je u budnom stanju? Razmisli samo: zar to nije san kad covek slicno ne vidi kao slicno. ali u vezi sa radnjama. Dalje.Po to je lepo suprotno ru nome.50 Ima pravo. a s druge. Kako to misli ? Radoznalci. onda je svaka jedna? I to. lepim bojama i oblicima i svemu to je od toga stvoreno. ili je budan onaj covek koji d smatra da je ne to lepo samo po sebi. Da li ti onaj ko veruje u pojedine lepe stvari. oni koji rado slu aju i posmatraju.

Hoce li onda znanje (gnosis) pripadati onome to jeste. ili je ista? 168 Drukcija. i kad bi poricao da govorimo istinu. ili ne saznaje ni ta? A sada. duhovno stanje onog drugog pomi ljajucim (doxadzontos) i mnenjem (doxa)? Razume se. Jer kako bi se moglo saznati ono to nije? Nije potrebno da to sa vi e strana ispitujemo. Mnenje se dakle odnosi na jedno. ne govoreci mu otvoreno da njegov duh nije zdrav? To bismo morali poku ati rece on. dakle. Ne to to jeste ili ne to to nije? 477 Ne to to postoji. dok ce se neznanje (agnosia) . A kad bi se ovaj na nas ljutio zato to ka emo da samo pomi lja. Tako je..On je sasvim budan. Dobro. a ne saznaje. ako tako ne to uop te postoji? Svakako. A ima li necega to nazivamo mnenjem (doxa)? Kako da ne bi bilo? Da li je takva sposobnost (dynamis) drukcija od znanja (episteme). da saznaje to to jest i kako jest? Ali mo da je bolje da pre no to tako postupimo. i onog to ni na koji nacin nije? Izmedu. kako bi bilo da ga na ovaj nacin ispitamo: da mu ka emo kako mu necemo zavideti ako ne to zna. Razmisli. a znanje na drugo. ali da bismo rado videli da li zaista zna. jer smo dovoljno ubedeni da je potpuno bice (to pantelos on) potpuno saznatljivo (pantelos gnoston) i da nebice (me on) ni na koji nacin nije saznatljivo? Vi e nego dovoljno. odgovori ti mesto njega! Odgovoricu rece Glaukon da on ne to saznaje. . ta bismo mu rekli. nu nosti odnositi na ono to nije? A za ono to je izmedu moracemo potra iti ne to to je izmedu neznanja (agnoia) i znanja (epib steme). ta misli . Neka nam ka e ovo: da li onaj ko saznaje. c Mo emo li onda reci da se znanje prirodno odnosi na ono to jest. Ali ako ima neceg to istovremeno i jeste i nije. mo emo li naci neki nacin da ga umirimo e i da ga nekako ubedimo. svako prema svojoj sposobnosti. Hocemo li onda biti u pravu ako duhovno stanje jednoga nazovemo saznajucim (gignoskontos) i saznanjem (gnome). nu no preduzmemo sledece distinkcije. hoce li to biti izmedu onog to apsolutno i bezuslovno jeste. saznaje ne to.

tome. ni bilo ta drugo slicno tome to mnogi predmeti imaju i na ta ja gledam kad hocu da nadem razliku izmedu nekih stvari. . a znanje drugo. ako razume ta nameravam da ka em vrsta bica". Mislim. sacinjavaju rod (genos) bica pomocu kojih mi cinimo ono to mo emo. Na tim sposobnostima ne vidim ni bcju. ili u neku drugu vrstu? Nikako u sposobnosti rece on jer mnenje nije ni ta drugo nego ono cime mo emo da pomi ljamo. Slu aj. tj. na primer. I to kao najjacu medu svima sposobnostima. Zato kod sposobnosti gledam d samo na to za ta je ona i ta ona cini. Reci cemo da moci. kako ja mislim . rekoh. prijatelju. sposobnosti. ni oblik. da su vid i sluh sposobnosti. e A hocemo li i mnenje ubrajati medu sposobnosti. Svakako. Vrati se opet. razumem. kao to i sve drugo prema svojim mocima cini ono to mo e. da li je ne to ovako ili onako. A malopre si se slo io s time da znanje i mnenje nisu isto. Ka e li za znanje da je to neka sposobnost? Ili u koju vrstu ti njega ubraja ? U tu rece on. i po tome sam svaku od njih nazvao sposobno cu. Da.Koje? XXI. a one koje su odredene za druge ciljeve i koje drugo cine. dakle. nazivam razlicnim? A ti? Kako ti radi ? Isto tako. One koje su odredene za isto i koje cine isto ka em da su iste. Pa kako bi razuman covek mogao smatrati da je nepogre ivo isto ono to i nije nepogre ivo? Dobro rekoh jasno je da smo se slo ili u 478 tome da je mnenje jedno.

Da li ono pomi lja istu stvar koju znanje saznaje. ili je to nemoguce? To je nemoguce. Tada mnenje ne bi bilo neznanje. dakle. svakako odnosi na ono to jeste. a bice kao znanje (gnosis)? Ispravno rece on. ne. da ponovimo. ali takve da se jedna razlikuje od druge. Pa zar ti onda mnenje ne izgleda kao ne to to je tamnije od znanja a svetlije od neznanja? Sasvim tako rece. i ako su oboje. dakle. da je mnenje negde u prostoru koji se granici znanjem i neznanjem? Da. tj. Sasvim Pa zar pokazalo negde izmedu ovih? tacno. i da li je ono to je sazmatljivo i ono to je pomi ljivo isto. Da lj je to ne to drugo" to se pomi lja u stvari nebice. Da li je ono izvan ovih i to tako da ih prevazilazi: znanje u jasnosti ili neznanje u nejasnosti? 170 Ni jedno ni drugo. Ali nebice necemo nazvati necim". sposobnosti. Zar onaj ko pomi lja nije svoje mnenje upravio na ne to? Ili pak. kao to smo rekli tada ni ono to je saznatljivo i ono to je pomi ljivo ne mo e biti isto. ako je bice ono to je saznatljivo. mnenje ne pomi lja ni bice ni nebice? Doista. a cilj mu je da sazna kako bice jeste? Da. velimo. nego ce biti c ispravnije ako ka emo da je ono ni ta? Svakako. onda bi takvo . ako bi se ne to takvo da ujedno i jeste i nije. radi pomi ljanja? Da. Onda onaj ko pomi lja ima u vidu ne to na ta pomi lja? Da. ono to je pomi ljivo mora biti ne to drugo a ne bice? Ne to drugo. i mnenje b i znanje. Prema tome. Znanje se. a ne bi bilo ni znanje? Cini se da ne bi. pomi ljati znaci pomi ljati ni ta? Ne mo e se pomi ljati ni ta. Nebice smo dakle po nu nosti oznacili kao neznanje (agnoia). Dakle. Pa onda. Jer ako se razlicite sposobnosti prirodno odnose na razlicite stvari. nismo napred vec rekli da. d Bice. prema onom to smo prihvatili rece on. A mnenje je. onda one i postoje za razlicite stvari. Razume se. ili je nebice ne to to se ne mo e ni pomi ljati? Razmisli.I po to su to razlicite sposobnosti.

. i u bivstvovanje (to eirtai) i u nebivstvovanju (to me einai). Pa ako ga otkrijemo. po svemu sudeci. A sada smo utvrdili da je to to se nalazi izmedu. nego ono to se nalazi izmedu neznanja i znanja? Ispravno. reci cu ne479 ka mi govori i odgovori onaj po tenjakovic51. Buduci da je to tako pretpostavljeno. . jo preostalo da otkrijemo ono to ucestvuje u oboma. medu tim mnogim lepim stvarima i neka koja ce se katkad pokazati ru na? A medu pravicnim neka koja se ne bi pokazala nepravicna? A medu pobo nim neka koja se ne bi pokazala nepobo na?" b Ne. ono isto to smo nazvali mnenjem? Utvrdili smo.ne to le alo izmedu cistog bica i potpunog nebica. a tako je i sa ostalima za koje pita . koja bi uvek ostajali ista i nepromenljiva. Cini se da nam je. te mu kao takvom ne bi odgovaralo ni znanje (episteme) ni neznanje (agnoia). i druge takve stvari a ovo ce biti moje pitanje: Ima li. ali koje. Tako cemo svakom dati svoje: krajnostima ono to je krajnje. nije ni jedno ni drugo u cistom vidu. vrli covece. koji misli da nema lepog po sebi niti ideje lepote po sebi. onaj radoznalac koji dr i do mno tva lepih stvari i koji ne mo e da podnese i da slu a bilo kog ko mu govori da je lepota jedna. s pravom cemo ga oznaciti kao ono to je odredeno da bude pomi ljivo. a onome to izmedu njih posreduje ono to posreduje. ispravno govoreci. Hocemo li tako postupiti? Ba tako. nego je nu no rece da se one pokazuju i lepe i ru ne. da je pravda jedna. e XXII.

U tome smo se slo ili. d bivstvovanja.). ili one koji su ovima suprotni? Ne rece nego ce uvek svaka od tih stvari ucestvovati i u jednom i drugom. da li je jedno ili drugo od toga. e Prema tome. oni koji vide mnoge pravicne stvari. nego da znaju? I to nu no sledi. A za one druge koji u svakom takvom slucaju vide ono to po sebi jeste i to uvek ostaje isto hocemo li reci da oni ne pomi ljaju. svemu tome imaju mnenja. Pa ako je tako. . koje mno tvo prihvata. Da 11 onda svaka od tog mno tva stvari pre jeste nego to nije ono to joj se pripisuje? Ovo mi rece on lici na dvosmislenosti koc jima se zabavljamo na gozbama. i koji povrh toga nisu u stanju ni da prate nekog drugog ko bi ih toj lepoti po sebi vodio. a ne onim to se zna". kojima smo govorili su slicno tome dvosmislene. to smo otkrili. onda cemo za ove reci da cene i 480 vole ono to je predmet znanja. a ono to je po sebi pravicno ne vide. ni da jeste ni da nije. tome . ili nije ni jedno ni drugo. rekoh ja kakvu upotrebu ce e li im naci bolje mesto gde ce ih postaviti izmedu bica (oiisia) i nebivstvovanja nigde se nece pojaviti neko mesto od nebica da bi tim stvarima dao vi e niti svetlije od bica da bi im dao vi e To je cela istina rece Glaukon. tome kako ovi poslednji vole lepe . cemu imaju mnenja ne znaju ni ta. onda ga moramo nazvati onim to se pomi lja". lake i te ke hoce li one radije primiti te predikate. oni koji vide mnoge lepe stvari. a ono to je lepo po sebi ne vide. prev. A napred smo se vec slo ili u tome da ako se tako ne to poka e. u kojoj se pitamo cime ga je i gde pogodio. evnuhu i njegovom hicu na slepog mi a. te nijednu od njih ne mo emo strogo shvatiti. a ono to luta u onom meduprostoru mopa biti uhvaceno sposobno cu koja se i sama nalazi izmedu (neznanja i znanja prim. lepom i . i tako u svemu za takve cemo reci da .53 A i stvari . ali da . Cini se da smo otkrili da mnoge uobicajene predstave. a za one da cene i vole ono to je predmet mnenja? Ili se mo da ne secamo da smo vec govorili54 . Da. A stvari velike i male.A u onome to se odnosi na mnoge dvostruke stvari? Hoce li se one rede pokazivati kao polovine nego kao dvostruke?52 Nece. i na decju zagonetku . drugim takvim stvarima padaju negde izmedu onoga to nije i onoga to na jasan nacin jeste. 172 Nu no je da tako ka emo rece Glaukon. Zna li onda im odrediti? Mo nego to je ono (me einai)? Jer koje je tamnije nebivstvovanja.

ako poslu aju moj savet.tonove i boje i slicne stvari. A one koji rado prihvataju sve to istinski jest. a ne filodoksima? Na svaki nacin. ali da ne mogu podneti lepotu po sebi kao ono to jest? Secamo se toga. . jer liutiti se na istinu nije legitimno. Onda necemo pogre iti ako ih nazovemo filodoksima (prijateljima mnenja). pre nego filozofima55 (prijateljima mudrosti)? I zar ce se oni mnogo na nas ljutiti ako budemo tako govorili? Nece. moramo li imenovati filozofima.

KNJIGA ESTA St.. i koji u du ama nemaju jasan uzor. Pa ta imamo posle ovoga jo da pretresemo? ta drugo nego to dolazi po redu? rekoh. Cudno bi bilo uzeti one. . u isto vreme. onda koji od njih treba da budu vode dr ave? ta da ka emo da bismo pravilno odgovorili na to? Treba za cuvare postaviti one koji izgledaju spoc sobni da cuvaju1 zakone i obicaje dr ave rekoh. bicu svake stvari. Da li ne to treba poveriti na cuvanje slepcu. a da. ako ovi ni u cemu ne izostaju iza njih. Glaukone rekoh a koji nisu. Dobro. onda. Ali mi se cini da bi se to pokazalo jo bolje kad bismo imali da govorimo samo . pravicnom i dobrom. a oni.2 485 Da li je potrebno da objasnimo i to kako je moguce da oni u isto vreme imaju i jedne i druge osobine. i koji uvek lutaju medu mnogim i raznolikim stvarima. Onda. kao to to cine slikari. Po to su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako i nepromenljivo. A je li jasno i ovo? rekoh. . kako smo vec u samom pocetku ove rasprave rekli. Hocemo li. gde god je to potrebno. tome i kad ne bismo morali da pretresemo toliko stvari da bismo prona li U cemu se pravican ivot b razlikuje od nepravicnog. Svakako. i kako bi mogli ustanoviti i ovda nje zakone . nisu filozofi. te nisu u stanju da na to gledaju. ve bi i u bilo kom delu vrline ne izostaju iza njih. vi e voleti da za cuvare postavimo njih ili one koji . a pri tom u iskustvu. Koji su ljudi filozofi.3 treba najpre da shvatimo njihovu prirodu. kako izgleda rekoh. onome to jeste saznaju sve. koji to ne mogu. to se pokazalo tek s mukom i posle dugog raspravljanja. lepom. sacuvaju i zadr e one koji vec postoje? Zevsa mi rece on takvi ljudi se ne razlikuju mnogo od slepaca. Mo da u kratkoj raspravi to ne bi bilo moguce. jer je ona jedna sposobnost njihova najveca prednost. kao na najcistiju istinu kako bi sve svodili na nju i posmatrali je to tacnije 174 d mogu. Ne bi. ili onom ko dobro vidi? Kako to ne bi bilo jasno? A da li misli da se ma u cemu razlikuju od slepca oni koji zaista nemaju nikakvo znanje . 484a I.

voli i sve ono to je srodno sa predmetom njegove ljubavi i sa onim to mu pripada. vredniji ili manje vredan njegov deo. .4 kao to smo rekli da to cine slavoljubivi i zaljubljeni ljudi. Verovatno rece on. vec je i neminovno da svako ako po prirodi ne to voli. dragi moj. Koju? Da ne la u i da nikako ne trpe la . Razmisli sada. Jesmo. a da vole istinu. Kako to? II. Tako je. slo ili u tome kako je prirodna osobina filozofa da uvek ude za saznanjem onoga b to je vecito i da njih ne uznemirava nastajanje i propadanje. da li oni. ako treba da budu onakvi kao to smo rekli. nego da je mrze. posle svega ovoga. pored svega toga c moraju da imaju jo i ovu sposobnost. Slo ili smo se i u tome rekoh da oni za tim znanjem te e u potpunosti i da svojevoljno ne propu taju nijedan manji ili veci. mislim da cemo se slo iti i u tome da su oni u stanju da u isto vreme imaju obe ove osobine i da upravo oni i niko drugi moraju biti vode dr ave. dakle.Ako se u ovome budemo slo ili. Nije to samo verovatno. Mi smo se.

Prema tome. Mo e li. b Takav covek. upuceno samo na du evne radosti. medutim. Svakako. Ili. 486 Ako eli da razlikuje filozofsku od nefilozofske prirode onda mora paziti jo i na ovo. misli da . onda su oni slabiji za drugim stvarima. Svakako. Tako mora da bude. i za bo jim i za ljudskim. kao kad se reka odvede na drugu stranu. a telesne naslade njega ne prie vlace ako je zaista pravi a ne samo nabedeni filozof. Ako. ni ropskog duha. jer vi e dolikuje nekom drugom nego njemu da te i za onim to je u vezi sa izdacima i te njom za novcem. Na ta? Da ti ne ostane prikrivena poneka crta ropskog duha. dakle. mora jo od rane mladosti da te i najvi e za istinom. Hajdemo dalje! Da U bi sreden (kosmdos) covek koji nije ni gram ljiv. To je sasvim tacno. Tako je. ta to? Da li ona uci lako ili te ko. ni hvalisavac. mo da. nece ni smrt smatrati za ne to stra no? Nece. mislim. onaj koji ivi u posmatranju svih vremena i svega bica. A zar misli da onaj veliki duh. Briga za sitnicu je u najvecoj suprotnosti sa du om koja uvek te i za celinom i potpuno cu. morace jo od rane mladosti gledati da li je ona pravicna i blaga. ista priroda da voli i mudrost d i la ?5 Nikako. mo e verovati da je ljudski ivot ne to veliko? Ne mo e. Izgleda. dakle. c Mislim da nece ni ovo zanemariti. onaj ko je zaista eljan nauke. ili nepodno ljiva i surova. Razume se. A mo e li da nade ne to to bi sa mudro cu bilo povezano te nje nego istina? To ne bih mogao rece on. da pla ljiva i ropska priroda ne bi mogla imati udela u pravoj filozofiji? Mislim da ne bi. Ali mi znamo da ako su kod nekog veoma razvijeni prohtevi za jednim. Takav je covek svakako umeren i ne udi za novcem. dakle.Ispravno. eli da ispita koja je du a filozofska a koja nije. ni pla ljivac mogao postati te ak ili nepravican? 176 To bi bilo nemoguce. Kod onoga. dakle. sve je. kome su elje potekle prema nauci i za slicnim stvarima.

Onda cemo u dodatku ostalim na im zahtevima tra iti duh koji je po prirodi srazmeran (emmetros) i mio (eiiharis). ta misli ? Da li je istina srodna nesrazmeri ili srazmeri (emmetria)? Srazmeri. Svakako.ce neko onako kako treba voleti svoj posao ako ga obavlja s mukom i ako u njemu jedva ne to malo postigne? Ne. nikad necemo zaboravnu du u priznati za dovoljno filozofsku. sve su one u najvecoj meri nu ne. kojeg ce urodena sklonost lako voditi prema ideji svakog bica. nego cemo tra iti da ona ima i dobro pamcenje. toga nece biti. dakle. d Prema tome. jer je sasvim zaboravan! Zar takav covek ne bi bio potpuna neznalica? Kako da ne bi bio? Ako se. I doista ne bismo mogli reci da sklonost neobrazovane (amousos) i nedostojne (ashemon) prirode vodi necem drugom osim nesrazmeri (ametria). e No mo da ti se cini da neka od nabrojanih osobina nije nu na za du u koja hoce da postigne potpuno i savr eno razumevanje bica. Da li je moguce naci nekog ko bi kudio takvo poslovanje. bude uvek uzalud trudio. koje ne bi mogao obavljati niko drugi osim onog ko bi po prirodi bio obdaren dobrim pamcenjem. Sigurno. i da nabrojane osobine nisu kako treba uskladene jedna s drugom? 487 Ne. A ta ce biti ako neko ne zapamti ni ta od onoga to nauci. . Sigurno. zar ti se ne cini da ce na kraju morati doci do toga da mrzi sebe i takav posao? Svakako ce doci do toga.

rekoh. 178 dakle. prijatno cu.sposobno cu za dobro razumevanje i ucenje. To ni ta ne mari kad je u pitanju istina. Cuj. postali sasvim neobicni. da ne ka em pokvareni ljudi. kao to slikari slikaju . Ali slu aooima se uvek tako de ava kad govori kao sada.3 Kad to cuh. kao to dobri igraci pri kocki najzad uhvate slabije igrace tako da ovi vi e ne mogu ni da maknu svoje figure. Odnos onih najsposobnijih prema dr avi je tako te ak da inace ne postoji ne to posebno to bi bilo tome slicno. a da su najsposobniji od njih. Dobro rekoh po to si me primorao da 488 dam dokaz koji je tako te ak. na ovo ti niko ne bi mogao staviti prigovor. Zar onda ne bi dr avu poverio jedino takvim ljudima kad oni posle vaspitanja i odgovarajuceg doba starosti postanu za to sasvim sposobni? b III. Tada Adeimant7 rece: . postali sasvim nekorisni za dr avu. kad smo se slo ili da su oni nekorisni za dr ave? Postavlja pitanje rekoh koje zahteva da mu se odgovori poredenjem. tako i oni misle da su u toj igri kockama c zatvoreni tako da na kraju ne mogu vi e ni ta da ka u u toj kocki koja se igra recima a ne kamencicima. mislim da nije tvoj obicaj da govori u poredenjima! 9 IV. Cuce onda to da mi izgleda kako oni govore istinu. onda moramo iz vi e stvari sastaviti jednu. Ali ja govorim u vezi sa sada njim slucajem. plemenitim karakterom. onda se na kraju rasprave pojavi neka velika gre ka i protivnost onome to je pre toga receno i. baveci se poslom koji ti hvali . i koji se njome nisu ba d vili samo da bi postigli obrazovanje. ali kako u stvari vidi da su mnogi od njih koji su poceli u mladosti da se bave filozofijom. ti mi se jo i ruga . Neko bi ti zaista mogao reci kako nije u stanju da recima odgovori na svako tvoje pitanje. a kad se te sitnice skupe. e Pa kako onda mo e tvrditi da se dr ave nece osloboditi zala sve dok u njima ne zavladaju filozofi. Ali. poredenje ne bi li jo bolje uvideo koliko sam slab u tome. prijateljstvom i srodno cu sa istinom. zato to nisu dovoljno uve bani da pitaju i odgovaraju. kod svakog pitanja pomalo zavodi . Oni misle da ih ti. Misli li da la u oni koji tako govore? Ne znam rece on ali bih rado cuo tvoje mi ljenje. hrabro cu i umereno cu? Cak ni Momos6 ne bi mogao tako ne to pokuditi rece on. nego ako elimo da branimo ove ljude. pravicno cu. Sokrate.

jarca koji je ujedno i koza. medutim. a sve druge kore kao nesposobne. Pored toga. misleci da svaki mora upravljati. zar ti se ne cini da ce na takvim ladama pravog krmano a 489 mornari nazivati zvezdocacem i brbljivcem i da ce govoriti kako je on za njih neupotrebljiv?'2 Svakako rece Adeimant. svakog onog ko je bio okretan te im. mora proucavati i vreme i godi nja doba. ali je nagluv. piju i goste se. onda zagospodare brodom. ili nekim drugim sredstvom. Mislim da razume ta hocu da ka em. . Oni uop te ne mie sle da su za izucavanje ve tine krmarenja i raspoznavanja vremena. raspola u njime. i kratkovid." A kad im pode za rukom da cestitog brodovlasnika savladaju bilo mandragorom. i pored svih ve tina. ni vreme kada je ucio. pomorskim stvarima je isto tako oskudno. i nebo i zvezde. a njegovo znanje . Mornari se svadaju oko toga ko ce upravljati brodom. i slicna cudovi ta. potrebna i sredstva da se do toga dode. razumem. Pri tome ne znaju ni toliko da pravi krmano . hvale da je mornar i krmano i da se razume u pomorske stvari. niti mo e kazati ko mu je u tome bio ucitelj. ili vinom.10 Oni neprestano navaljuju na brodovlasnika molbama i cine sve da bi im on prepustio krmu. Kad bi se tako ne to desilo na brodovima. Zamisli da se na vecem broju lada. Ako se ponekad desi da neko u tome uspe. ako zaista hoce da bude dobar upravljac broda. a osim toga tvrde da se ona uop te ne mo e nauciti i spremni su da rastrgnu onog ko c bi rekao da se to mo e. i vetrove i sve ono to spada u njegovu ve tinu. nikad nije ucio krmano ku ve tinu. Niko od njih. ili na jednoj. onda ga drugi ubijaju ili izbacuju iz lade. pomogao da se docepaju vlasti. a d plove onako kako se od takvih ljudi mo e i ocekivati. desi ovako ne to: b vlasnik broda je veci i sna niji od svih drugih na ladi. Svakako. i da nije potrebno da ti ovo poredenje tumacim da bi mogao videti kako ono lici na odnos dr ava prema pravim filozofima. kad je trebalo brodovlasnika ili nagovoriti ili primorati.

Ako se. A zar vec samo to nije su ta suprotnost mnenju koje danas ljudi imaju . svakako. Hoce li.14 Njega je. Zar onda. najpre 490 vodila istina. Ali krivica za tu njihovu neupotrebljivost pripisace se onima koji ne umeju da ih upotrebe. Dobpo. dakle. dakle. Tako smo. brbljivim i zvezdocacima. I reci mu da govori istinu kad ka e da su najsposobniji medu filozofima mnogim ljudima sasvim nepotrebni. ako se seca . necemo postupiti dobro ako ka emo da je onaj ko je eljan znanja (philomathes). Onda cujmo i govorimo dalje secajuci se onoga cime smo zapoceli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savr enog coveka. cime si rekao istinu koju sam i ja potvrdio. Ali najvi e i najjace klevecu filozofiju ba oni koji tvrde da se njome bave. a ne da vladalac. a one druge sa pravim krmano ima koje su oni nazivali suvi nim. ako je to e moguce. . A stvarno treba da bude ovako: ko je bolestan. ako on zaista ne to vredi. c mora ici na vrata lekaru i svaki onaj kome je potrebno vodstvo treba da ide na vrata onog ko mo e da ga vodi. doka emo kako tome nikako nije kriva filozofija? Hocu. onda. dakle.13 a onaj ko je to rekao bio je la ljivac. V. lako da taj najvi i poziv hvale oni koji se bave ned cim suprotnim. pa bilo da je siroma an ili bogat. za kojom on svuda i na svaki nacin mora da ide. poucicu ga. ispitali za to sposobne ljude smatramo neupotrebljivim? Jesmo. onda mu najpre protumaci smisao ove slike i poku aj da ga ubedi kako bi bilo jo mnogo cudb nije kad bi oni u ivali pocasti. da posle ovoga vidimo i za to se najveci deo ovih ljudi vremenom iskvari i da. dakle nesposobnim. Zaista smo tako rekli. Zar nije tako? Jeste. ako nije bukac i ako ima bilo kakve veze sa filo180 zofijom. neko cudi to filozofi ne u ivaju pocasti u dr avi. moli podanike za dozvolu da njima vlada. i na koje onaj ko klevece filozofiju cilja kad tvrdi kako je najveci deo filozofa potpuno iskvaren i kako su ti najsposobniji ljudi neupotrebljivi. njemu? Jeste. Zbog svega ovoga i u ovakvim prilikama nije. Sasvim tacno. Tako i ti nece pogre iti ako sada nje politicke vode poredi sa mornarima koje smo malocas pomenuli. braneci ga. Jer nije prirodno da krmano moli mornare da ih vodi. niti da mudri idu na vrata bogata a".

Ako predvodi istina. da je mrzi? c Da je mrzi. A za to da opet iz pocetka postavljamo sve ostale vrline flozofa! Ti se svakako seca da njima pripadaju hrabrost. svojom du om ne shvati i u njoj kao takvoj sudeluje kao u onom to je njoj srodno.15 To bi doista bila odbrana koja najvi e odgovara samoj stvari rece on. Tako je odgovori on. ne slabeci svoj napor i ne odbacujuci svoju udnju (eros). sve dok prirodu onog. d ali da ce. Kako bismo to mogli reci? Naprotiv. nego ide napred. pamcenje. istinskog ivljenja i uzdizanja.b prirodno sklon da se bori za ono to jest (to on). nikako pre. kojima je govor. ipak morati reci kako medu njima vidi i neke koji su neupotrebljivi. to svaka stvar po sebi jest. sposobnost ucenja. nego posmatra ljude . prati je zdrava i pravicna cud. ako se ne pridr ava samo reci. Ali kako? Da li on treba da voli la . istovremeno posti e da se rodi um (nous) i istina. mislim da necemo reci kako nju prati skup poroka. Posti uci tako bliskost i zdru enost sa stvarnim bicem (to on ontos). do li do ovog pitanja za to su mnogi ljudi koji se bave filozofijom rdavi. mo e da tome 181 . pa ce tek tada njegov bol prestati. dospeva do saznanja. Tu si me prekinuo'6 i rekao da se sa ovim svako mora slo iti. Zatim smo. ili naprotiv. jer je to bilo potrebno. Zato smo ponovo uzeli u pretres prirodu pravih filozofa i odredili je. koju onda ne zovu pokvarenom nego samo suvi nom. a vrlo mnogo sasvim pokvarenih. a ne da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje se samo pomi lja da jesu? Reci cemo da on ne ostaje pri tome. kojoj se pridru ilo i samosavladivanje ili umerenost. Sada moramo razmotriti za to u najvecem broju slucajeva ljudi sa takvim prirodnim sposobnostima propadaju. VI. tra eci razlog toj kleveti. i za to samo jedna manjina. e Tako je rece on. velikodu nost.

Oni cesto gre e i zbog njih pomenuo. da bude potpuno filozofska. kako si ti rdavom glasu. mo e pokvariti du u (koja tu sposobnost ima) i odvuci je od filozofije. A sad pogledaj kakve sve i kolike opasnosti prete ovom malom broju ljudi. Mislim da je sasvim razumljivo kako najplemenitija priroda te e podnosi hranu koja joj ne odgovara. Adeimante. Mislim da ce se svi slo iti sa nama u tome da je takva priroda koja ima sve uslove. To je doista cudno rece on. Onda posmatraj stvari u celini i bice ti jasno. Kako to misli ? d Mi znamo rekoh da svako seme ili zametak. Zlo se vi e suprotstavlja dobru nego onome to vi e nije dobro. c tavi e nastavih ja osim ovoga. svuda i kod svih ljudi na se. nego to je to slucaj sa prostijom. Posle toga moramo videti kako podra avaju oso 491 bine filozofa drugi ljudi koji i premda tome nisu dorasli. . bilo da je od biljaka ili od ivotinja. guraju poziv. a nece ti izgledati neobicno ono to sam ranije . Zar ti ne misli tako? Svakako. veoma retka kod ljudi i da je nesvakodnevna. koje smo sada b postavili. tome govorio. vreme i mesto. Znam rece on ali bih voleo da saznam jo tacnije to to ti ka e . i za du e reci da najplemenitije od njih postaju narocito rdave ako prime rdavo vaspitanje. jer slaba priroda nikada ne mo e stvoriti ne to veliko ni u dobru ni u zlu. Kako to misli da oni propadaju? Poku acu da ti to objasnim rekoh ako samo budem mogao. kvare i odvlace i sva takozvana dobra: lepota. ako nema odgovarajucu hranu. Koje su te opasnosti? Najcudnije je to to i svaka od onih sposobnosti koju smo kod takve jedne prirode hvalili. Svakako. bogatstvo. a ne od bogate ali vaspitanjem pokvarene prirode. telesna snaga. Tako je.umakne. Tu mislim na hrabrost i samosavladivanje ili umerenost i na ostale vrline koje smo pomenuli. e Onda cemo. ukoliko je jace utoliko vi e zaostaje. Ti otprilike vec zna na ta ja ciljam. premda im to ne dolikuje u njihov visoki je filozofija. . Ili ti mo da misli da velika zlocinstva 182 i krajnja pokvarenost dolaze od proste. uticajna rodbina u dr avi i sve to sa tim ima veze.

kao i ovi. i da ih kvare nekoliko njih. tome treba govoriti. ili kakvi govori pojedinaca bi se mogli boriti protiv ovih? e Nikakvi mislim. u sudnicama. i da ne bude isti kao to su oni?18 d Tako mora da bude. u narodnim skup tinama. za istu stvar da je lepa ili ru na. A ipak rekoh ono najjace mora" jo nismo pomenuli. sad opet preterano hvale jedno ili drugo. Ili ti mo da ne zna da onoga ko ih ne slu a ka njavaju gubitkom gradanskih prava. i tako da svaki od njih ne ka e. privatnih ljudi? I . ako joj slucajno ne pomogne neko bo anstvo. i ljude i ene vaspitaju onako kako ele i da od njih naprave ono to ele?17 A kada to cine? Kad sede zajedno sakupljeni u velikim gomilama. razvice se u pravu suprotnost. Koje? upita on. 492 Zato mislim da ce se priroda koju smo pripisali filozofu morati razviti i dostici svaku vrlinu. samo ako dobije prikladno obrazovanje. A zar oni koji to b govore nisu najveci sofisti. .U pravu si. nije posejana ili zasadena i ako se ne gaji na pravom tlu. da ne radi to isto to i oni. Ako. koji znaju da sve. Jer niti se danas de ava niti se ikad de . Ili se i ti sla e sa mnogima. Sokrate? VII. Ono koje ovakvi vaspitaci i sofisti cine delom ako rec nije dovoljna. uz viku i pljeskanje tako da jo stene i mesto na kojem sede odjekuju i dvostruko pojacavaju i kudenje i hvaljenje. pak. ta misli kako je tada c mladom coveku? Kakvo treba da bude vaspitanje svakog pojedinog od njih da bi se moglo odupreti talasu kudenja ili odobravanja da ga ne odnese i da ga ne otplavi reka onamo kud tece. ili novcano. Tma pravo rekoh a i sam poku aj bi bio velika glupost. ili smrcu?19 Jo kako dobro to znam! Pa ta misli ? Koji sofist. koji misle da su neke mladice pokvarili sofisti. i mlade i stare. u pozori tu ili taboru ili na drugim zajednickim sastancima i uz veliku larmu sad kude ono to se ka e ili ucini.

A pored toga rekoh treba da veruje jo i ovo. nauci.20 Treba. na ono to se njoj dopada a ta ne. kako je dodirnuti kad je najvi e divlja a kako kad je najpitomija i za to je takva. A zar misli da se covek koji smatra da je mud drost paziti na cudi i strasti velike i raznolike gomile. pa bilo da je u pitanju slikarstvo. ta? Da niko od onih pojedinaca. a koje bi tvrdilo da je to zaista dobro i lepo? e Mislim da ga nikad necu ni cuti odgovori ovaj. muzika ili politika. dobro znati: ta je to to se u sada njem stanju dr ava 493 jo odr alo i jo postoji. buduci da nikada nije zapazio kako je velika razlika u prirodi izmedu onoga to je potrebno i onoga to je dobro. i tako dopusti svetini da vi e nego to je to potrebno zagospodari njime.22 To je kao kad bi neko hteo da odgoji veliku i jaku zver. ne znajuci stvarno ni ta . tome ta je u ovim c mi ljenjima ili strastima lepo ili ru no.silo. i onda ce s pravom reci da je sve to sacuvao bog. pravicno ili nepravicno. nego ko je vaspitan na nacin suprotan ovome koji. kako ka e poslovica. dobro ili zlo. mora da radi 184 ono to ta svetina hoce. a zlim ono to nju ljuti. tako ti Zevsa.24 tj. A da li si ikada cuo neko opravdanje za to koje ne bi bilo sme no. . prijatelju. kako joj treba prici. pa bi naucio i njene glasove i glasove kojima je neko drugi. koji poucavaju za novac i koje oni2' nazivaju sofistima i smatraju za svoje takmace. a bo anstvo cemo. on ce ono to se namece kao potrebno nazvati pravicnim i lepim. onda to nazove mudro cu. mo e pripitomiti ili . ako ih zna. u dru tvu sa njom i tokom vremena. i da to smatraju mudro cu. stvori od toga neki sistem i postane ucitelj. Tako i ja mislim. takav covek ne cini cudnim vaspitacem? Naravno rece on. Nemajuci nikakvog drugog merila za to. a nece se ni desiti. te buduci nesposoban da to i drugima poka e. on zapada u takozvano Diomedovo primoravanje. ovi ljudi tra e. ako covek koji se upu ta sa takvim ljudima preda neku svoju pesnicku tvorevinu ili kakvo umetnicko ili politicko delo da ga oni prosuduju. pa svemu tome daje imena prema mnenjima one velike ivotinje. nazivajuci dobrim ono to nju raduje. razlikuje od ovoga? Jer. naime. kako to treba da bude.23 pa bi proucavao njene cudi i b strasti. Zar se tebi. da njih pobedi covek drugojacijeg karaktera. I kad sve to. izdvojiti iz na eg govora.-azbesneti. ne uce ni ta drugo nego ono to misli svetina koja to mi ljenje ispoljava na svojim skupovima.

VIII. I da oni koji se bave filozofijom moraju trpeti njene prekore? Moraju. a uz to i lep i visok? Nece li ga prazne elje potpuno obuzeti i nece li smatrati da je dovoljno sposoban da upravlja i poslovima Helena i poslovima varvara? I nece li ispunjen svojim stavom i 185 . Je li onda istina da ce ovakav covek jo kao dete biti prvi medu svima. jer ce vec unapred racunati i laskati njegovoj buducoj moci. a ne mnoge pojedine stvari? Nikako nece moci. Razmisli . Tako se cesto i de ava. ili bilo koju stvar po sebi. pogotovo ako je slucajno pripadnik neke velike dr ave i u njoj bogat i plemenita roda. jer smo se vec slo ili u tome da toj prirodi pripadaju i sposobnost ucenja i pamcenje. Kako da ne? c Oni ce ga. Mislim da ce. a ne 494 mnoge lepe stvari. Pa ta misli zapitah ga ja hoce li se takav covek medu takvim ljudima truditi da radi ne to narocito. I isto tako prekore onih pojedinaca sofista koji se dru e sa svetinom i ele da joj se dopadnu? Ocigledno. pokorno moliti i po tovace ga. da ostane verna svome pozivu i da postigne svoj cilj? Ali razmi ljaj u vezi b sa prethodnim recima. vidi mogucnost da se filozofska priroda spase. svemu tome i seti se jo i ovoga: da li ce svetina moci primiti i shvatiti samu lepotu. hrabrost i velikodu nost. Znaci da je nemoguce da svetina bude ljubitelj mudrosti? Nemoguce je. u takvim uslovima. s Pa gde onda. i rodaci i gradani hteti da ga upotrebe za svoje poslove. Da. kad on odraste. dakle. narocito jo ako mu je i telo isto rodeno kao i du a? Jeste.

a drugi samo donose mnoga zla. A takva priroda je i inace. To je savr ena istina. a potom krivac su i takozvana dobra: bogatstvo i slicne potrebe. te da ga mo e steci samo ako mu bude slu io kao rob. Kad drugi coveculjci vide da je ovo mesto prazno a puno lepih reci . nedostojni nje. grditi i prekorevati i bice tako kao to ti ka 186 em: da od ljCfdi koji se njome bave. ako ih neko povede takvim putem. privatnim intrigama i javnim sudskim progonima? 495 Oni ce to sigurno uraditi. okaljace je. i ako je oni ostave usamljenu i bez c pristalica.d praznom oholo cu i uobra enjem bez uma samoga sebe uzdici visoko? Razume se da hoce. medutim. onda ce oni sami iveti ivotom nedostojnim i la nim. Je li onda moguce da takav covek filozofira? Uop te nije moguce. ta ce uraditi oni koji ce pomisliti da su time izgubili koristi koje su imali od dru enja s njim? Nece li oni i recima i delom uciniti sve da on taj savet ne poslu a? I zar se nece istovremeno ustremiti na savetnika i nastojati da ga onemoguce svim sredstvima. dakle. Sada. misli li da ce ovome buduci da je vec prisvojio toliko rdavog biti lako da to cuje? Mnogo bi toga bilo potrebno rece on. No ako se ipak nade jedan koji bi se. od filozofije otpadnu ljudi kojima ona najvi e dolikuje. Od ovakvih ljudi postaju oni zlocinci koji cine najveca zla i dr avama i pojedincima. ni veliku dr avu. ni velikog pojedinca. opasnosti i uzroci prob padanja koji pogadaju najbolju prirodu. iako mu je um veoma potreban. onu koja je stvorena za najvi e zadatke. dakle. Tako se i govori. dakle. nikad ne stvara ne to veliko. a cine i dobrocinstva. Sicu na priroda. Pretpostavimo sada da takvom coveku neko mirno pristupi i ka e mu istinu da u njemu nema uma. Ako. dragi moj. a filozofiji ce kao udovici i onome ko je bez rodaka prici drugi. kako smo rekli. zbog svoje e prirodne obdarenosti i sklonosti da poslu a reci valjanog saveta. zaista. jedni ne vrede ni ta. izneti na rdav glas. ta misli . retka. vidi da smo imali puno pravo kad smo rekli da su i same osobine filozofove prirode na neki nacin krive ako on otpadne od svog pravog poziva i ako dobije rdav odgoj. IX. I s pravom se tako govori rekoh. dao nagovoriti da pristupi filozofiji. To su. Zaista smo imali puno pravo.

sasvim mali broj ljudi. u njega je sve bilo ude eno tako da ga odvrati od filozo . koje je pogodila neprilika progonstva. kao zatvorenici koji trce iz d zatvora u hramove. ili se moglo desiti da se u nekoj maloj dr avi rodi neka velika du a. pa su po svojoj prirodi ostali verni filozofiji. b Adeimante. i to cine narocito oni koji su u svojoj ve tini najbolji. jer tamo nije bilo onih koji bi ih mogli iskvariti. to nije ispravno i nema nikakve veze s pravim razumevanjem? Bice tako. sadr i vi e dostojanstva nego sve ostale ve tine. ta cemo reci ako se filozofiji pribli e i vencaju se sa njom ljudi nedostojni obrazovanja? Kakve ce mfsli i mnenja oni roditi? Zar to nece biti ono to zaista treba nazvati sofizmom. pojure radosno sa svojih poslova ka filozofiji. njima su njihove ve tine i bavljenje grubim poslovima upro e pastili tela i slomili im du u.i visokih pocasti. a za tim dostojanstvom te e mnogi ljudi nesavr ene prirode. pa se okupao u kupatilu. a niski poslovi su ih potpuno istro ili. zaista. obukao novo odelo. onda oni. Nekoga bi pak mogla u tome spre c citi uzda koja je sprecila na eg dru benika Teaga25. koji je zaradio novac i koji je nedavno osloboden iz zatvora. koji su dostojni da se dru e s filozofijom. koje bi opravdano prezreo. jer. spremio se kao mlado enja i po ao da se venca s kceri svoga gospodara zato to je ona siroma na i usamljena? 496 Nema ba mnogo razlike medu njima odgovori on. Nije li to neminovno? Svakako. Preostao je. Zar ti misli nastavih ja da oni izgledaju drukcije nego celav i malog rasta kovac. koja s visine i sa prezrenjem gleda na politicke stvari. Jer filozofija ipak. X. ta ce onda ovi ljudi radati? Zar nece kopilad i slabu decu? Sigurno. Hajdemo dalje. to su ili one naravi koje su plemenita roda i dobro vaspitane. iako se sa njom sve to de ava. a retko bi kad pri ao filozofiji kakav cestit covek iz drugog umenja. dakle.

on posmatra kako se drugi nezakonito zasicuju. Jasno je da ce posle svega zapitati koje je to dr avno uredenje. zadovoljan je ako ovaj ivot mo e da pro ivi nekako neokaljan nepravdom i bezbo nim dee lima. Stoga se ona i okrece i menja. i tako gubi svoju moc i menja svoj karakter. mislim da smo . odlazi postigav i stvar koja nije najmanja. oni lice na coveka koji je upao medu divlje zveri. jer. te shvatili da niko ni ta ne radi zdravo u poslovima dr ave i da d nema saveznika s kojim bi iko mogao ici pravdi u pomoc. u tom slucaju. ja i zameram to to nijedno od sada njih uredenja nije dostojno filozofskoj prirodi. gradeci je. on krece na put s lepom nadom. po tvome mi ljenju. onaj isti koji je provejavao i tobom kad si kao d zakonodavac izdavao zakone. pa buduci da nece zajedno s njima da cini nepravdu. Nisam hteo da pitam to. Ako nema ni ta vi e da doda . ne treba da govorim. kao to seme posejano u zemlju koja mu ne odgovara gubi svoju snagu i te i da se prilagodi uslovima u toj zemlji. dospeli su do valjanog uvidanja mahnitosti svetine. A ako pronade najbolju dr avu kao to je i ona sama najbolja.fije. tome za to je filozofija stekla rdav glas i da ga je stekla nepravicno dosta govorili. ili neka druga. pa ivi u miru i radi svoj posao. . radostan i raspolo en. demonskom znamenju koje sam primao. a da su ostale kako po prirodi tako i u poslovima ljudske. bilo svojim prijateljima. I rekli smo jo tada kako u dr avi uvek mora postojati neki uzor.26 A oni koji su pripadali tom malom broju i okusili kako je prijatno i bla eno posedovati filozofiju. U jednoj uzornoj dr avi bi i on sam vi e napredovao i svojim bi blagostanjem doprineo blagostanju zajednice. onda ce po c kazati da je zaista bo anska. ali ga je njegovo bole ljivo telo nagonilo da se mane politike i da se vraca filozofiji. . i time osigurati i sopstveni spas. Nikakva druga rekoh nego upravo ova. tavi e. sebi samom. A ni najveca rekoh i to samo zato to nije na ao uzornu dr avu. mislim. nego da li je to ona dr ava koju smo mi. Nemam ta da dodam tome rece on. propada i postaje suvi an i sebi i ostalima jo pre nego to je koristio bilo dr avi. a kad dode vreme da ga napusti. odgovara filozofiji? b Nijedna odgovorih. da se tako ne to dogadalo ili tek ponekom ili nikome. svemu tome dobro razmislio. Stavi e. Ali koja od sada njih dr ava. A onaj ko je . XI. .27 497 Ali on. 188 Nisi pogodio rece on. a nije u stanju da se tim divljim zverima sam odupre. postupa kao covek koji kad vetar uzvitla pra inu i oblake staje ispod nekog malog zida. i. opisali.

A da sam spreman to ce odmah videti. Sasvim suprotno tome: dok su mladici i decaci. nemam volje. Kad se vec odmakne u godinama. oni vec to uzimaju za veliku stvar. nego zato to ne mogu. Ali iz straha od va ih prigovora nismo to dovoljno objasnili rekoh jer ste govorili kako je ovo dokazivanje dugo i te ko. ne treba da zavr imo svoje dokazivanje. Gledaj kako spremno i hrabro elim da govorim: dr ava treba da se bavi filozofijom na nacin suprotan dosada njem. ako ih ko pozove da slu aju rasprave drugih. Sve to je veliko. A kako bi trebalo da bude? zapita on.To smo rekli. to je zaista i te ko. jer ce tako steci osnovu za filozofiju. dok se jo nisu poceli baviti vodenjem domacinstva i sticanjem novca. tj. svom telu dok ovo raste i postaje mu evno. jer se. te postanu neaktivni u politickim i vojnim du nostima. A kad ostare. pristupaju njenom najte em delu najte im delom zovem ono . A ono to nam jo predstoji. A kad pocnu da gube snagu. upravo iza li iz deca tva. naravno. tada se treba vi e posvetiti c njenim ve banjima. njihovo se svetio s malim izuzecima. i time bave.29 koje se inace uvek ponovo pali. mo da. misleci da su od sebe nacinili najvece filozofe. koji u onom meduvremenu. e Ali dok to ne postane jasno. Kako to? Sada su rekoh oni to se filozofijom bave 498 mladici. govorima28 pa se ubrzo i od toga udaljuju. pored ostalog. Pa ta je to? To je nacin na koji se dr ava zanima sa filozofijom da ne bi propala. gasi i to potpunije od Heraklitovog b sunca. nije ba tako lako preci. nestalno je i jo se ka e: to je lepo. Ne zato to. tada se tek za njih otvara iroko polje znanja kojem se mogu . treba da sticu ono obrazovanje koje odgovara mladicima i decacima. kad du a pocne da stice svoju zrelost. da se kako treba brinu . Kasnije.

nego su samo culi nekoliko fraza koje su na ve tacki nacin dovedene u sklad. dr avi i da joj poslu e. dakle one koje ozbiljno i sa svim naporima tra e istinu radi saznanja.posvetiti ne radeci ni ta dingo. pocev od Trasimaha. Nemoj zavadati nas dvojicu. . Govori zaista . medutim. hoce da ive srecno i da. razume se. u stvarnosti nisu obistinile. ne budu nekako sudbinom prinudeni da se pobrinu . ivot koji su pro iveli nastave dostojnom sudbinom na onom svetu. cemu sad govorimo. d jer smo se tek sprijateljili. Ti zaista govori spremno. XII. nekom kratkom vremenu! Ni ta to nije u poredenju sa celokupnim vremenom (vecno cu). najbolji moj prijatelju. mi b snio sa strahom. ili dok istinska ljubav prema c pravoj filozofiji kao kakav bo anski dah ne obuzme sinove onih koji sada vladaju i kraljuju. a ni ranije nismo bili neprijatelji. a koji bi vladao u nekoj drugoj takvoj dr avi. Oni jo nikada nisu videli c da se obistinilo ono . ili im pru imo ne to to ce im biti od koristi za onaj ivot kad se budu ponovo rodili30 i ponovo se namerili na takve razgovore. tj. dakle. ali prisiljeni istinom rekli3' da nijedna dr ava. mene i Trasimaha. A to to se mnogi ne daju ubediti na im recima. osim uzgredno ukoliko. istupiti protiv tebe jo spremnije jer ti ne veruju. dodu e. A ja ne vidim za to jedan ili oba ova slucaja ne bi bila 190 moguca. oni nikad nisu videli ni jednog coveka ni vi e njih koji bi i 499 delom i recima bio su to i savr eno olicenje vrline.32 ili same vladare. Zar nije tako? Tako je. nikako. Naprotiv. Ili mo da misli da jesu? Ne. slu ali su samo ugladene i eristicke rasprave koje i na sudu i na privatnim skupovima te e samo za spoljnim utiskom i prepirkom. i zato to smo to predvidali. nijedno uredenje i isto tako nijedan covek nece biti savr en dok ti malobrojni nepokvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim. Nisu rece on. nije nikakvo cudo. posle smrti. eleli oni to ili ne. Necemo propustiti nijedan poku aj da i njega i ostale ili ubedimo. ali se. . Zbog toga. Pa nisu dovoljno slu ali ni lepe i slobodne reci. Inace bi nam se s pravom podsmevali da se bavimo samo pobo nim eljama. Sokrate rece on ali ja mislim da ce mnogi od slu alaca.

onim filozo 500 fima na koje oni misle. ako te nju za znanjem bude branio od kleveta i ako bude ukazivao na one koje ti naziva filozofima. nekom nu no cu navedeni na to da se . ali ne i u vecine. misli da ce oni i pored toga ostati pri svome pogre nom shvatanju i da ce ga i dalje iskazivati? Zar misli da se neko svada sa covekom koji nije svadalica. iako smo saglasni u tome da je to te ko. ili da zavidi coveku koji sam nije zavidljiv i koji je bez zlobe i blag? Ja cu te preteci u odgovoru i reci cu da se tako te ka priroda mo da i mo e naci u malobrojnih. Sasvim tako. Mo da odgovori on. Ako se sa njima ne bude svadao. niti mi . mo da. nema vremena. da se bori sa njima i da se ispunjava zavi cu i mr njom. ili da ce postojati. . ili da je postojalo. XIII. Adeimante. ili se to mora d kasnije dogoditi onda smo spremni da se govorom (to logo) borimo za to da dr avno uredenje koje smo opisali postoji. dr avi brinu. ako bude odredio njihovu prirodu i njihov posao da ne bi ljudi mislili kako ti govori . spu ta svoj pogled na ljudske stvari. nego u . b Pa onda isto tako misli i to da su tome to je veliki broj ljudi tako neraspolo en prema filozofiji krivi oni koji su nepozvani spolja jurnuli u nju i koji je sada u svojoj mr nji klevecu i neprestano govore . nego gleda i posmatra uredene stvari koje uvek ostaju iste. ljudima ono to filozofima ni najmanje ne dolikuje. oni koji vrhune u filozofiji bili. Ili. Doista nije nemoguce da se tako ne to dogodi. I ja tako mislim. dakle. nemogucem govorimo. u beskrajno dalekoj pro losti. Onaj ko je svoj duh zaista upravio prema onome to stvarno jest. u kojima nema medusobnog pricinjavanja niti podno enja nepravde. da . I meni se tako cini rece on. O. daleko izvan na eg pogleda. ili to i sada cine u nekom varvarskom kraju.Ako su. bla eni covece rekoh nemoj da tako optue uje mnoge ljude. kada ta Muza33 dr avom ovlada. onda ce oni steci drukcije mi ljenje. Hoce li time da ka e kako mnogima ne izgleda tako? zapitah ja. nego ih bude savetovao.

e da li ce se onda ljutiti na filozofe i zar nam nece verovati kad budemo govorili kako dr ava ni na koji drugi nacin ne bi mogla biti srecna. i. mislim. osim kad bi je. ili je sami takvom ucine. oni se ne bi hteli baviti ni pojedincem ni dr avom. to nimalo nije lako. neprestano gledati na dve strane. b A radeci to. ukoliko je to coveku moguce. Jer. i pridr avace se onoga za ta je Homer rekao da je u ljudima slicno i jednako sa bogovima. Pri tom bi ne to izbrisali. Svakako. ukoliko je to moguce. a ne to opet uneli u sliku. i vrlinama uop te ako bude prinuden da ne slu i samo svome licnom usavr avanju nego da se posveti i ostalim ljudima i da im. A kad svetina vidi da govorimo istinu . To on podra ava i sa tim se izjednacuje to najvi e mo e. dakle. pa bi ove najpre ocistili. razlikovali od drugih reformatora. pa ce to spajati i me ati i stvoriti ne to slicno coveku. s jedne. i pojedincu i celini. Po tome bi se oni. I bili bi u pravu rece.kojima vladaju samo red i razlo nost (logos). 192 Pa tako bi nastala najlep a slika! Da li cemo one za koje si kazao da svim silama idu protiv nas moci nekako ubediti da je taj slikar dr avnog uredenja35 onaj filozof koga smo ranije pred njim hvalili? Da je to onaj zbog koga su se ljutili na nas to smo mu poverili dr avu! I hoce li se oni ubla iti kad budu to culi? To je nemoguce. Ali kako ti zami lja to slikanje dr ave? Uzeli bi dr avu i ljudske naravi kao da cice za pisanje. 34 Tako je. Pa bi onda posle toga ucrtali shemu (to schema) dr avnog uredenja? Dakako. A kleveta ima svugde mnogo. Ili mo da misli da se covek mo e odu evljeno baviti necim a da ga ne podra ava? to je bo ansko d i uredeno. koji se bavi onim . Filozof. s druge strane. oni ce. njemu. na one osobine koje ljudi vec imaju. Pa misli li ti da ce on gradane rdavo uciti umerenosti ili samosavladivanju. ugledajuci se na bo anstvo. postaje i sam ureden i bo anski. nacinili ljudsku c narav takvom da bude bogovima draga. nacrtali slikari? Ako to bude osetila odgovori on onda se 501 nece ljutiti. na ono to je po prirodi pravicno i lepo. razborito i tome slicno. kao to vec zna . dok ne bi. i pravicnosti. predaje svoje saznanje? Ne mislim. niti bi ijedan zakon napisali pre nego to dr avu prime kao cistu.

koju smo opisali. Hece li mesto toga: nece tako mnogo" da ka emo da smo ih potpuno smirili i ubedili. ako ne iz nekog drugog razloga. Oni ce se slo502 iti sa nama. da ti potomci moraju bezuslovno propasti? Mi i sami priznajemo da je njima te ko da se sacuvaju. ako takvi uop te postanu. Mo e li neko. reci. Niko se nece prepirati. jedni budu ubedeni rekoh a drugi ncka se prepiru oko toga da li ce potomci kraljeva i vladalaca po prirodi biti filozofi. nece ba ova priroda postati savr eno dobra i filozofska kad bude dobila odgovarajuce polje rada? Ili cemo to mo da pre moci reci za one prirode koje smo iskljucili? e Nikako. d A kako bi se mogli tome suprotstaviti? Hoce li onda poricati da su filozofi ljubitelji onoga to jeste i istine? To bi doista bilo cudno rece on. a ono zato to ce ih biti stid. Ali.Ako su u stanju da sami sebe savladaju. XIV. Hoce li se oni ljutiti ako ka emo da ni za dr avu ni za gradane nece prestati zlo dokle god vlast u dr avi ne uzmu u svoje ruke filozofi. To svakako rece on. Pa ta onda? Zar ako je to uop te nekome dato. nije srodna s najboljim? I to ne. dakle. Ili ce reci da njihova priroda. i da pre toga nece ni sama dr ava moci da postoji onako kako je mi zami ljamo? Mo da nece tako mnogo. Neka. onda ce suditi mnogo bla e. mo e li neko b da tvrdi kako se za sve vreme i od svih njih nece nijedan sacuvati? 193 .

XV. enama i deci. otprilike. Tako je. prijatelju. Rekli smo vec. moramo reci i ono ostalo: kako. a najce ce se javljaju pojedinacno.Ko bi to mogao tvrditi? Kad bi taj jedan imao u rukama poslu nu dr avu. i sam bi bio dovoljan. posedovanju ena i radanju dece i postavljanju vladalaca. to je zakljucak. a onoga koji bi iz svega toga izi ao cist. vladaocima moramo raspravljati kao da smo na pocetku. A sada neka bude to hrabro receno da najtemeljnije filozofe treba postaviti za cuvare. kazali kad je razgovor skrenuo b i izgubio se. Zakljucak. dodu e. to se tice pitanja . trebalo bi postaviti za vladara i dati mu pocasti i nagrade i u ivotu i posle smrti. njega smo vec 503 dovr ili. Ni ta mi rekoh nije pomoglo to sam ranije bio ostavio po strani te ku raspravu . a . moraju pokazati kao prijatelji dr ave. Da. jer sam dobro znao kako je te ko . A da bi to kad bi se obistinilo bilo najbolje. Osobine koje oni moraju imati obicno se vrlo retko nalaze ujedinjene u jednom coveku. te ko ostvaruje. recimo! Ali misli i na to da ce njih sigurno biti malo. da se oni kad ih i u u ivanju i u patnjama stavljamo na probu. onda bi svakako i sami gradani hteli tako da rade rekoh. trebalo bi izdvojiti. bojeci se da dodirne pitanje koje nam predstoji. ako samo mo e da se obistini. ali zato ipak nije nemoguce. ni u tegobama. vec dovoljno objasnili? Zaista dovoljno. Jer kad bi on kao vladalac uveo zakone i uredio ivot gradana onako kako smo rekli. tome raspravljamo. glasi: za zakonodavstvo je najbolje to to smo rekli. bio bi rekoh i on sam dovoljan da ispuni sve ono to sad izgleda neverovatno. Po to smo najzad s mukom do li do toga. Svakako.36 d i u koje doba starosti imaju da se bave ovim ili onim predmetom? To svakako moramo pretresti. A da li bi bilo cudno i nemoguce da i drugi ljudi misle tako kao mi? c Mislim da ne bi. pomocu kojeg znanja i kakvim zanimanjima ce ljudi postati spasioci dr ave. Secam se. Pa onda. Onda sam se. ono se. ni u strahu ili bilo kakvom potresu ne smeju izneveriti svoje principe. to smo. i da pri tom nikada. . . Tako smo ne to. prema tome. 194 Istinu govori rece on. ako se seca . e no sada ni ta manje nismo prisiljeni da . pla io da ka em to to se sada usudujem reci. kao u vatri isprobano zlato. tome postici savr enu istinu. mislim. Onoga koji to ne bi mogao.

i imaju dobro pamcenje. i da ih svaka postojanost napu ta. i da budu plemeniti i velikodu ni kako bi umereno i u miru i stalnosti mogli iveti. umerenost ili samosavladivanje. A mi ka emo da obostrano moraju biti savr eni ili im inace necemo smeti dati ni najbri ljivije vaspitanje. Kad se toga ne bih secao. Valjda se seca rekoh da smo razlikovali tri forme du e. Tacno. moramo ih ve bati u mnogim naukama i motriti da li ce njihova priroda biti sposobna 504 da primi najvi a znanja ili ce klonuti duhom. ne mogu se nicemu nauciti. dakle. a ako treba umom da rade. nisu ni za ucenje. oni u koje d mo emo imati poverenja. hrabrost i mudrost. to Treba paziti na to odgovori on. ni vladu. kojima smo govorili. ni pocasti. staviti na najte e isku enje i u naporima i u strahu i u nasladama . 195 . I da smo iz toga zakljucili ta je pravicnost. i koji u ratu nisu podlo ni nikakvom strahu.c Kako to? Zna da ljudi obicno nisu istovremeno sposobni da i brzo nauce. Oni su nepokretni kao da su se ukocili. medutim. Zar ne misli da ce se to te ko postici? Kako da ne? e Treba ih. onda samo spavaju i zevaju. Cvrsti i stalni karakteri. nego da takve obicno strast goni ovamo i onamo. Ali koje nauke ti naziva najvi im? XVI. Istinu govori . i u svemu onome to smo onda propustili da pomenemo. i da su o troumni i bistri i da poseduju sve to jo ovamo spada. Tako je. pa sad to cinimo. kao klonu borci na megdanu. ne bih zaslu ivao da slu am dalje raspravljanje.

Ili. Ali cuvar dr ave i zakona nikad ne srne doci u takvo stanje rekoh ja. Ovakav covek mora ici du im putem. . c Ali. jer si cesto slu ao da je najvi a nauka ideja . ne poznajemo nju. a za najvi e stvari ne bismo tra ili najvecu tacnost? Ova stvar zaslu uje da se . Vi ste tada rekli da je to dovoljno.A seca Cega? b li se i onoga to je pre toga receno. Inace. Pa zar ovo nije najvi a nauka? Zar postoji ne to to je vi e od pravicnosti i vrlina koje smo pomenuli? Postoji rekoh ali mi to ne smemo samo ovla ocrtati. mo da misli da ce neko propustiti priliku da te zapita ta ti podrazumeva pod najvi om naukom i na ta se ona odnosi? Nece odgovorili. a sada ili ne misli 505 na to. vec cuo. mo da. zna da nam onda ne koristi nikakvo drugo saznanje. i tako je ovo. ali ako je vama to bilo. Mislim da ce pre biti ovo poslednje. svakako. ali da bi se dokazi mogli nadovezati na ranije raspravljanje. a i ostalima je tako izgledalo. nikad nece ovladati najvi om naukom. ali to je zato to su lakomisleni. onda to nikako nije besprekorno. i to neki put izgleda dovoljno i cini mi se da nikakvo tacnije ispitivanje nije ni potrebno. medutim. Ako. dragi moj nastavih ja ako kod ovakvih stvari mera samo malo izostaje iza istine. dobrom i da tek kroz nju pravicnost i sve to sa njom stoji u vezi dobijaju vrednost i postaju korisni. pitaj i ti. ostalo nedovoljno jasno. onda samo recite. Meni se cinilo da je to bilo besprekorno. a pored toga jo i to da mi tu ideju ne poznajemo dovoljno. manje vrednih stvari ucinili sve i trudili se da ih e ucinimo to jasnijim i cistijim. prijatelju. i to ne jedanput. Rekli smo da postoji drugi put. Ili. d i ne sme se manje baviti naukama nego telesnim ve bama. kao to smo sad rekli. Zar ne bi bilo sme no kad bismo kod drugih. Razume se da ne sme. medutim. jer ono to je nepotpuno i nije nikakva mera. da bi se sve to sasvim dobro shvatilo. ili hoce da mi svojim prigovorima pricini te kocu. Mnogi misle tako. kako mi se cini. niti smemo propustiti da tu sliku u potpunosti izradimo. i to zaobilazniji. njoj razmisli. jedinom koja mu dolikuje. kao i kad ne to steknemo bez dobrog. Ti si to. Zato. I sada vrlo dobro zna da 196 hocu upravo to da ka em. Ponekim ljudima.

To je sasvim tacno rece on. Ka u da je upravo razboritost to to se odnosi na dobro. ako razumemo sve. A svakako zna i to da svetina smatra da je zadovoljstvo (hedone) ono to je dobro. a njegovu senku svako prezire. a s druge nam opet tako govore kao da se to zna. prijatelju. da oni ka u kako su dobro i zlo jedno i isto. jer sluti da se u njemu krije ne to. samo ne ono to je dobro? Ili. ne mislim tako! XVII. nego na kraju bivaju prisiljeni da ka u: razboritost je ono to se odnosi na dobro. samo ne ono to je dobro i lepo? Zevsa mi. I. nikome nije dovoljno da ga ima samo prividno. zar ne? Sasvim. Svaka du a. kako mnogi vi e vole da imaju posla sa prividnom nego sa istinskom pravicno cu i lepotom (ako i nije prava). dakle. A ta da cine oni koji dobro odreduju kao zadovoljstvo? Govore li oni manje konfuzno od onih drugih? Konacno. zar ne. da se oko toga vode mnoge i velike prepirke? Kako da ne? Ali je jasno i to. te i za dobrim i cini sve da e do njega dode. . Pa to je veoma sme no rece on. nego tra i istinsko dobro. nisu u stanju da razjasne ta je ta razboritost. ali je nesigurna i ne mo e dobro da shvati ta je to. te se pona aju kao da mi mo emo to razabrati vec samim izgovaranjem imenice dobro". Kako ne bih znao? I da oni koji tako misle. mislim.b misli da smo sebi ne to koristili ako imamo sve moguce stvari. a ne veruje . moraju li se oni saglasiti sa time da ima i lo ih zadovoljstava? Tacno. Zar ne? d Tako je. Posledica toga je. jasno je. c Kako i ne bi bilo nastavih ja jer s jedne strane nam prigovaraju da se ne zna ta je dobro. dok kad je u pitanju dobro. dok bolji ljudi misle da je dobro u razboritosti (phronesis).

. Sokrate. A zar ti se cini da je ispravno govoriti . potomku dobra koji izvire iz onoga to je samo po sebi dobro i koji je njemu najslicniji. Ako vam se to svida. Dobro sluti . Nikako. dru e. krivo. A zar nisi primetio da su sva mnenja koja se ne temelje na znanju bez vrednosti? I najbolja od njih su lepa. tome ne mogu objasniti u okviru dana njeg 198 na eg raspravljanja. Sokrate. Mislim da je onaj ko ne zna ta je u pravicnim i lepim stvarima dobro rdav cuvar tih stvari. Znaci da ce na a dr ava biti savr eno uredena b tek onda kad njome bude upravljao cuvar koji to zna? XVIII. kad od drugih mo e cuti sjajnu i lepu istinu? Tako ti Zevsa. Pa i ja bih time bio veoma zadovoljan. Meni se cini. Zar 506 cemo reci da oni koji su u dr avi najbolji i kojima cemo predati sve smeju u tome tako va nom i te kom pitanju ostati u neznanju i mraku? Nipo to. zadovoljstvo. mo da. budem izmamio samo smeh? Ali. jer se moji pogledi . Sokrate. Zar misli da se onaj ko pravilno nagada istinu. nego govori! Drugi put ce objasniti . mi ljenju koje imamo. nemoj sad odustajati kao da si stigao do kraja rece Glaukon. govoricu vam . Ali slutim da ih niko ranije nece ni shvatiti. uprkos svojoj dobroj volji. razlikuje u necem od slepca koji svojim putem ide dobro? Ne mislim. Bezuslovno. Mi cemo biti zadovoljni ako i . slepo. ostavimo sad ono to je dobro samo po sebi. ili ne to trece? Kakvog li coveka! uzviknuh. nego da treba da se izjasnimo . divni moji prijae telji. ostavicu i to. imalo nekakvu vrednost. A ti. a ako ne. Tako izgubi i ono to bi za nju. da ne bi bilo pravo govoriti tuda mi ljenja. Da li ce . Kako? zapitah. tome misle.u njega onako cvrsto kao u druge stvari. onda. samosavladivanjem i ostalim. dobrome bude raspravljao isto onako kako si to cinio sa pravicno cu. Ali ako ne budem u stanju i ako. stvarima koje ne poznajemo kao neko ko ih zna? Ne mislim tako. ali to cini bez uma. ta ti smatra za dobro: znanje. . Odavno mi je bilo jasno da se ti nece zadovoljiti onim to drugi ljudi . obracati pa nju na ono to je d ru no. a ne sopstvena kad se covek vec c toliko vremena time bavi.

Cuvacemo se. Tako je. I za mno tvo ka emo da se ono mo e videti ali ne i saznati. uzimamo za svaku stvar po jednu ideju37 kao da ova sacinjava jedinstveno bice. Svakako. Ali primite zasad te kamate i plodove dobra. c A kojim culom vidimo ono to je vidljivo? Culom vida. i u govoru izmedu njih pravimo razliku. Cuvajte se. a ostalim culima sve ono to se mo e osetiti? Razume se. i pomocu nje odredujemo ta je svaka pojedina stvar kao takva. medutim.samo njegovo poreklo. opet. dok sad. S druge strane. i . ali se ne vide. drugim stvarima koje smo ranije shvatili kao mno tvo. A da li si primetio zapitah da je tvorac cula ucinio najdragocenijom medu njima ba sposobnost gledanja i mogucnost da se bude viden? . a za ideje tvrdimo da se saznaju. b Na ta to? Ka emo i odredujemo da ima mnogo lepih. ipak. a i inace cesto. cemu je i ranije. ukoliko je to moguce. govorimo i . lepom kao takvom. da vas i protiv svoje volje ne prevarim i da vam ne polo im pogre an racun . Tako je. samo ti govori! Hocu rekoh ako se najpre slo im sa vama i ako vas podsetim na ono . kamatama. bilo govora. dobrom kao takvom i . 507 Ja bih eleo da vam vratim ceo dug a ne samo kamate kao sad rekoh i hteo bih da ga vi primite. mnogo dobrih i drugih stvari. Da li onda isto tako pomocu sluha saznajemo ono to se cuje.

· A ja sam mislio ba na sunce kad sam govorio . A zar ne vidi da je culu vida i vidljivim stvarima potrebno jo ne to? Kako to? Ako oci gledaju. potomku dobra kojeg je ovo stvorilo slicnim (analogon) samom sebi. nije tako ne to potrebno. ta podrazumeva pod tim? Ono rekoh to ti naziva svetlo cu. Treba li da postoji ne to tred ce da bi sluh cuo i da bi se glas cuo. tako da kad toga ne bi bilo. zna da one ipak e ni ta nece videti i da se ni boje nece videti ako ne dode ne to trece to je stvoreno radi toga. dodu e. nije samo culo vida. pazi ovako.Nisam sasvim rece. a to vec samo po sebi nije malo. mo da. XIX. Daleko od toga da bi ona bila bez vrednosti. Znaci da su culo vida i mogucnost da se bude viden. osim ako svetlost nije bez vrednosti. nije njegov uzrok i zar se ne vidi upravo blagodareci tome uzroku? Tako je. koje. Mislim da ni ostalim culima. onda niti bi sluh cuo. Istinu ka e rece. Ono to je dobro u regiji misli (en to . I zar onda sunce. Jasno je da pita za Helija. da ih ne pominjem sve. Ili bi ti. Onda. i ako poku avam da se njima slu im i ako je u njima prisutna boja. mogao da mi navede neko kojem jeste? Ne bih.38 A da li je odnos izmedu na eg cula vida i ovog bo anstva takav? Kakav? Takav da sposobnost gledanja39 nije ni samo sunb ce ni onaj organ u kome se ona nalazi i koji nazivamo okom. povezani nekom 508 vezom koja je dragocenija od ostalih. Pa zar se moc koju ono ima nije nekako prelila iz toga bo anstva? 200 Svakako da jeste. Ali je oko medu svima culima najslicnije suncu? Svakako. Razume se da nije. A koga medu nebeskim bogovima mo e da oznaci kao gospodara toga i kao tvorca svetlosti pomocu koje na e oci najbolje vide i blagodareci kojoj se vidi ono to je vidljivo? Istoga onoga koga i ti i svi ostali. niti bi se glas cuo? Ne treba ni ta.

a ne bi bilo pravilno kad bismo jedno ili drugo smatrali za samo dobro.40 Jeste. dodu e. d A ako ih upravi na predmete obasjane suncem. saznaje i cini se da ima um. postaje neosetljiva. Iako su i znanje i istina lepi. Kakva je to neopisiva lepota rece on kad pru a i znanje i istinu. razbacuje svoje misli tamo-amo i cini se kao da nema uma. postaju neosetljive i gotovo slepe. Shvati je kao uzrok na eg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom. onda i ona samo nagada. e Ideju dobroga. nego to su sama istina i znanje. nego na one koje su u nocnom mraku. Razume se. du i. tako izgleda. Kako to? Objasni mi malo bolje! Ti zna da oci. ali da ipak nisu samo sunce. onda misli. naspram vida i vidljivih stvari (ta horomena). Tako razmi ljaj i .c noeto topo). vide jasno i poka e se da upravo ove oci poseduju moc gledanja. ipak ce dobro uciniti ako poveruje da je ideja dobra ne to drugo i ne to 509 jo lep e. Kao to smo onda sasvim pravilno rekli da su svetlost i culo vida. dakle. to je u regiji vidljivog sunce. istinu i znanje. Ako se ona usmeri prema predmetima koje obasjava istina i bice. a ona sama ih lepotom daleko . smatramo kao slicne dobru. naspram uma i umstvenih stvari (ta nooumena). kao da nemaju cistu moc gledanja? Tako je. treba da shvati kao ne to to predmetima koji se mogu saznati daje istinu i to du i koja saznaje daje sposobnost saznavanja. a ako se usmeri prema tamnim stvarima. kad ih ne upravi na predmete cije su boje obasjane dnevnom svetlo cu. tako i ovdc imamo pravo da obe te stvari. jer dobro treba ceniti iznad ovog. naime. prema onim koje postaju i nestaju. slicni suncu.

u e sferi vidljivog. ima dva posebna bivstvovanja. d Zamisli. tome mislim. valjda. Tada ce . 44 Nego ima li upravo ta dva oblika: vidljivi i umni (noetski)? Imam. i u stvarima koje imaju gustu. Ti. prisustvo dobra ne daje jedino to da budu saznate. sliku dobrog! b Kako? Sada jo pa ljivije pogledaj Mislim da ce reci kako sunce vidljivim stvarima ne daje samo moc da budu videne. sve biljke. jednom linijom podeljenom na dva nejednaka45 dela. i sve to je takvo. dakle rekoh da. Za drugi deo onog vidljivog uzmi ono to je tome nalik: iva bica oko nas. jer si me prisilio da ka em ta . nego se po uzvi enosti i moci uzdi e iznad nje. Nemoj izostaviti nijednu sitnicu rece on. da ne ka em za ovo drugo da je na nebu da ne bi izgledalo da hocu da mudrujem . a samo dobro nije su tina. namerno necu ni ta izostaviti. imenima. Dr im rekoh da cu morati jo mnogo toga da uradim. Predstavi ih onda sebi. u onom drugom delti. Razume se da imam. dok ono samo ne pripada rodenim bicima. pa svaki od tih delova podeli opet na isti nacin. ako razume . nego upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje (to einai) i njihova su tina (ousia). glatku i sjajnu povr inu. ovim ne misli na zadovoljstvo (hedone). s obzirom na medusobni odnos njihove jasnosti i nejasnosti. rod vidljivog i rod umstvenog (noumenalnog). I nikako rece nemoj prestati. prvo dobiti 510 kopije (eikones). onda vr i i dalje to poredenje sa suncem. tj. nego i moc da budu rodene. tome da ka e . Jedno od tih kraljuje u rodu i regiji umnog (noeton). kao to smo rekli. a ono drugo u rodu i regiji vidljivog (horaton). Naravno da razumem. da rastu i da se hrane. kakva izvanredna visina!"43 Tome si rekoh ti kriv. A kopijama najpre nazivamo senke 202 (skias). Ta kako bi i moglo biti? Tako i u stvarima koje se ticu saznanja. A ovde Glaukon veoma aljivo rece: 0 Apolone. i celinu svih .42 c XX. zatim nestvarne likove (ta phantasmata) u vodi.nadma a. nego ako ima jo ne to . kao da bi to moglo biti. a za sada koliko mi bude moguce. Cuti41 rekoh. Nemoj rece on. nedostaje nam jo dosta.

oni rasuduju . u saglasnosti sa sobom.48 Kako? Ovako. nego prema onome to je na kraju i zavr etku (teleute).46 Uzimam i to rece. cetvorouglu i dijagonali koje su na . i drugo to je tome srodno u svakom posebnom istra ivanju. ne prema pocetku i onome to je prvo (arche). du a napreduje iz svoje hipoteze52 prema nehipotetickom pocetku.stvari nacinjenih ljudskom rukom. tri vrste uglova. Da li bi onda hteo da ka e zapitah ja da se s obzirom na istinu i neistinu. Nisam potpuno razumeo to to ka e rece on. te figure. zakljucuju istra ivanje tamo gde su ga mogli otpoceti.55 Svakako rece to mi je poznato. U jednom podrucju49 umnog. racunicom i tome slicnim predmetima pretpostavljaju ono to je neparno i parno. nego one po sebi kojima su ovi (vidljivi likovi) samo kopije. nego istra uje oslanjajuci se na ideje po sebi i uzdi e se do njih. Oni s takvim stvarima operi u kao da su im znane. ono to se pomi lja prema onome to se zna. Na taj nacin. 54 vi e ni ta . razdeljuje na isti nacin kao ono to je slicno prema onome cemu je slicno?47 b Bih i te kako rece on. njima ne govore ni sebi ni drugima.53 ne slu eci se kopijama kao u prethodnom podrucju. nemajuci na umu ba te likove. pa ce me posle ovoga bolje razumeti. dijagoe nali po sebi. c Onda cu poku ati ponovo. _ Gledaj sada kako bi trebalo podeliti ono umno (noeton). Pretpostavljam da ti je poznato da oni koji se bave geometrijom. procenjujuci da su takve stvari svima jasne. U drugom podrucju umnog. Pa onda ti mora biti poznato i to da oni osim toga koriste jo i vidljive likove i da na tim likovima izvode dokaze. Potom idu d dalje te. du a tretirajuci kao likove stvari koje su predstavili kao kopije50 biva prisiljena da istra uje iz hipoteza51 (ex hvpothese5n). a ne . cetvorouglu po sebi i . te uzimajuci ih kao hipoteze.

istra ujuci ga. Pri tom se nece slu iti nicim to je culno. razumevanje (dianoia) odgovara onom drugom. nema snage da prevazide nivo hipoteza. 60 Shvatio si to na najpotpuniji nacin rekoh ja. trecem vera (pistis). Razumem rece on iako ne potpuno. Jer ove poslednje uzimaju hipoteze kao pocetke. do kojeg mo e dospeti samo logos58.57 Te stvari uporedene sa njihovim kopijama dobile su u na oj podeli jasnost i vrednost. pa ih oni opet uzimaju samo kao kopije nastojeci da vide one oblike po sebi koji se ne mogu videti drukcije osim duhom. nego uzima kao kopije ove stvari koje su i same kopirane od onog to je ispod njih. a onom poslednjem slikovito predstavljanje ili nagadanje (eikasia). i to upravo zato to polaze od hipoteza. mada one jesu shvatljive. jasnije od onog drugog do kojeg se dopire takozvanim ve tinama. Figure koje oni prave i crtaju i same proizvode svoje senke i kopije u vodi. radi ideja kao takvih. posmatraci ipak ne dopiru do pravih pocetaka. Ovo stoga to du a. nego samo idejama kao takvim. A sada prihvati i ovo: svakom od ona cetiri podrucja odgovara posebno stanje u du i. ukoliko se pode od onoga to je prvo. 204 . prisiljena da upotrebljava hipoteze. u tom slucaju. jer mi se cini da govori .63 govoreci sebi: koliko je istine04 u onome u cemu ona ucestvuju. tada ce dr eci se onog to iz njega sledi silazeci krenuti natrag prema onome to je na drugom kraju ili na zavr etku. dakle. a ne um" (nous). Razumem rece da ti govori . nego samo kao hipoteze. pa iako se u njihovim okvirima posmatranje nu no izvodi umom. epodrazumevajuci da je razum ono to je izmidu mnenja i uma. XXI. To je onda taj oblik koji sam nazvao ono to je umno" (noeton)56.511bcrtali. i to uz pomoc dijalektike (to dialegesthai). drugom podrucju onoga to je umno. i za koje sam rekao da je du a. cd Onda tako shvati i ono to sam govorio . onome to se odnosi na geometriju i na one ve tine koje su joj srodne. ili onome to je prvo. A kad logos dospe do tog pocetka. koja se zove dijalektika. Umovanje (noesis)61 odgovara onom najvi em podrucju. isto je toliko jasnosti u njima prisutno. Istinu govori rece on.62 Potom ih sredi prema proporciji (ana-logon). Cini mi se da ti osobinu matematicara i njima slicnih naziva razum" (dianoia). velikom poslu da je tvoja namera da poka e koliko je ono podrucje bica koje se posmatra umom i do kojeg se dopire naukom. kao polazne tacke za napredovanje do onoga to je nehipoteticko. Stoga misli da oni nisu u stanju da shvate stvari kakve su one same po sebi. da bi na kraju opet do ao do ideje. a ne culima. ne upotrebljavajuci hipoteze kao pocetke ili kao ono to je prvo. Razumem rece prihvatam to i sredujem ih onako kako si rekao. ili ono to je prvo. da ne ide prema pocetku. Tako isto postupaju i sa drugim figurama.59 do pravog pocetka svih stvari.

.

KNJIGA SEDMA St. prema svetlosti. i da se du cele pecine provlaci jedan irok otvor koji vodi gore. a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podi u madionicari da iznad nje pokazuju svoju ve tinu. Izmedu vatre i okovanih vodi gore put. kao to to obicno biva. i da pri tom. dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leda. Zar misli da oni vide ne to drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi. tako je. Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi proc nose razne sprave. A kad bi mogli medusobno da govore. Tvoje je poredenje neobicno rece on a neobicni su i tvoji zatvorenici. i to kipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta. ali tako da one iznad zida trce. A sada zamisli nastavih ja kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izlece od neznanja. Zamisli da ljudi ive u nekoj podzemnoj pecini.. c Oni uop te nijednu stvar nece smatrati realnom. Tako je rece Glaukon. A sada rekoh uporedi na u prirodu sa ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi. a gledaju samo napred. koje svetlost vatre baca na suprotan zid pecine? Kako bi mogli da vide kad su prinudeni da celog b veka dr e glave nepokretno? A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar nece i sa njima biti to isto?' Razume se. da okrene vrat i da pode i pogleda prema svetlosti. 514a I. 206 A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne misli da ce oni cim neko od prolaznika progovori verovati da to ne govori niko drugi. nego senka koja prolazi? Zevsa mi. . U toj pecini ive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se b ne mogu maci s mesta. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboden okova i bio prinuden da odjednom ustane. kao i sve moguce tvorevine ljudske 515 umetnosti. zar ne bi ono to vide morali smatrati za realne stvari? Bezuslovno. Zami ljam rece on. jer zbog okova ne mogu okretati glave. Slicni su nama rekoh. medutim. Svetlost im. pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reci ne govore.

a same njih jo doonije. e II. Zatim bi. po to je okrenut vecoj istini? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori ta oni znace. zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vuce. gledajuci svetlost zvezda b i meseca. Zaista bi tako ucinio rece Glaukon. onda bi ga zabolele oci. kad bi zatim do ao na svetlost. ne bi to mogao odmah. . zar ti se ne cini da ce on biti u neprilici i da ce misliti kako je ono.dok pri svemu tome oseca bolove. to je ranije gledao. nego sunce i njegovu svetlost danju? Svakako. onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi. lak e video nebeska tela i samo nebo nocu. naravno. da je sada mnogo bli e realnosti i da vidi pravilnije. bar.4 U pocetku bi najlak e raspoznavao senke. ta d misli ta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo koje tarije. oci ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti ni ta od onoga to mi zovemo stvarnim3? Ili. a od svetlosti ne mo e da vidi one stvari cije je senke nekad gledao. A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost. i zar mu se. Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz te ak i nepristupacan izlaz ne pu tajuci ga dok ga ne iz516 vuce na suncevu svetlost. Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete gore. stvarnije od onoga to mu se sad pokazuje? Tako je. i on bi pobegao i okrenuo se prema onome to mo e gledati2 i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sada pokazuje.

Ako. Kad se bude setio svog prvog stana. onda nje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan. Ovu sliku. Zacelo. Dalje. zar ne bi izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oci i da ne vredi ni poku avati da se gore dospe? A kad bi neko poku ao da ih oslobodi i povede gore. najbolje zapamtio koji su od njih obicno d prolazili prvi. ovom rekoh. a koji istovremeno. pohvalu i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji su prolazili. nadalje. Razume se. oci ne bi ispunile mrakom? Dabome da bi. Jasno je da ce naposletku doci do toga. pa ce arko eleti da pre bude kod siroma nog coveka sluga"6 i da trpi sve drugo pre.5 koje c vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki nacin proizlazi sve to se mo e videti. kad bi odjednom do ao sa sunca. da vidi i posmatra samo sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu. onda si na tragu onoga to ja slutim i to si od mene eleo da cuje .Najzad ce moci. III. dragi Glaukone. ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao putovanje du e u sferu umnog (noeton topon). 517 Pa kad bi. zar mu se. misli li da ce on posle ovoga jo udeti i zavideti onima koji tamo kod njih u ivaju moc i ugled? Ili ce sa njim biti kao sa onim Homerovim junakom. nego da ivi onakvim ivotom. bog zna da li je to to ja nagadam istinito. tako da bi najbolje mogao unapred reci koji ce od njih sad naici. Promisli jo i . onda bi ga i ubili. nego da veruje u te predstave i da ivi na onaj nacin? e Ja mislim da ce vi e voleti da sve to trpi. a ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu. Kad bi takav covek ponovo si ao i seo na isto ono mesto. te uporediti svet koji se pokazuje na em videnju sa boravkom u tamnici. u celini moramo b primeniti na ono to smo ranije govorili. . 208 a svetio ognja u ovoj sa snagom sunca.7 kad bi mogli da ga uhvate i da to ucine. A ako tamo dole budu odredili pocast. i da ce aliti one koji su jo tamo? Svakako. zar ne misli da ce se tada radovati ovoj promeni. dok su mu oci jo zaslepljene i dok jo lutaju ovamo-onamo a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko opet po eleo da se sa onim zatvorenicima takmici u proceni onih senki. I posle toga ce vec moci da dode do zakljucka kako je sunce ono koje odreduje vreme i godine. Ali. mislim. koji poslednji.

a da je u podrucju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um. Jeste. i mora se prepirati oko e toga na koji nacin shvataju to ljudi koji nikada nisu videli samu pravicnost. A kad . nego ce pomisliti da ona mo da dolazi iz nekog svetlijeg ivota i da jo nije navikla na tamu. kad iz mraka izlazimo na svetlost. A onda? zapitah. a ovu drugu ce sa aljevati. Ali kad se ona jednom uvidi. na nacin koji odgovara mojoj sposobnosti. Onu prvu ce. Ako to treba da odgovara na em ranijem poredenju. a drugi put. te da je zaslepljena vecim b bleskom. zapav i u ljudsku bedu. da je u podrucju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti. I verujuci da to isto biva i sa du om.U svakom slucaju. kad iz svetlosti ulazimo u mrak. zato to je u takvom stanju i iz takvog ivota. hvaliti. prema onome kako se te stvari pojavljuju. tada iz samog rasudivanja nu no sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo.8 To nije nimalo cudnovato. onda je tako i pravilno. Da li ce te cuditi ako neko svrati pogled sa ovih bo anskih stvari i. ne bude u stanju da se snade. Ovome bih jo dodao da onaj ko eli da u svome licnom i javnom ivotu dela razumno. 518 Uman covek ce se. slo i se sa mnom jo i u ovome i ne cudi se to oni koji su dotle do li ne ele da se bave ljudskim poslovima i to njihove du e neprestano te e da budu d tamo gore. treba svoj pogled na nju da upravlja. I ja rece on tako mislim naravno. ili da je iz veceg neznanja do la na svetlost. nego postane srne an? Jo zasenjenih ociju i nenaviknut na tamu i mrak mora se ovde boriti pred sudom ili gde bilo oko senki ili oko kipova od kojih senke dolaze. Hajde. meni izgleda jasno da u podrucju saznatljivog c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom mo emo sagledati. medutim nastavah ja setiti da oci dvaput otkazuju poslu nost i da to cine iz dva razloga: jednom. nece se nerazumno smejati kad je bude video u zabuni i kako nije u stanju da ne to sazna.

Ali je. dakle da su takozvane vrline du e bliske telesnim vrlinama jer se one stvarno ne nalaze u njoj vec e od ranije. s druge strane. Pa zar onda nece biti verovatna i nu na posledica . ukoliko o trije vidi. medutim. kojim covek saznaje. medutim. oci ne mogu okrenuti iz mraka prema svetlosti drukcije nego zajedno sa celim telom. izgleda. Izgleda. mora sa celom du om odvratiti od sveta stvari koje postaju. istina to mnogi ucitelji9 da du i da slepdm Jeste. utoliko vi e zla stvara? Tako je. ali ne tako to bi se nekome usadio vid. ili. Ali rekoh ja ova na a rasprava pokazuje da se u du i svakoga coveka nalaze i sposobnost i organ za ucenje. Zar ne? Da. Oni tvrde c mogu usaditi znanje iako ga ona nema. oslobodena toga. njima misliti. ali tim preokretom postaje korisna i upotrebljiva. dodu e.11 cini se zaista tako. Ona. ali i mudrim. a ipak mora da slu i poroku. Zar nisi primetio kako o tro posmatra niska du a onih koje nazivamo pokvarenim. oni to tvrde. 519 neupotrebljiva i tetna. dok ne postane sposoban da izdr i pogled na ono to jest i to d je najsjajnije od svega postojeceg. moc mi ljenja12 daleko bo anstvenije prirode. kao ocima mogu usaditi vid. nego ulaze u nju docnije. kao to uocava i ono cemu je sada okrenut. Kad bi se. nego da preokrece onoga koga vec ima neispravno usmerenog.10 Kao to se. tako se i ovaj organ. dobro. ta osobina ovakve jedne prirode jo u detinjstvu uni tila i kad bi se ova oslobob dila nagona koji je kao olovna dulad vuku nadole. ako je to da obrazovanost i vaspitanje nisu ono u svojim pricama tvrde da jesu.bi hteo da joj se podsmeva. navikom i ve bom. te ne gleda tamo kuda bi trebalo da gleda. pa kad bi se. A to je ka emo. srasli sa njom od rodenja. IV. i koji je vezuju za gozbe i slicne naslade i u ivanja. Razume se. te. nikad ne gubi svoju snagu. Tako moramo . Istinu govori . onda bi isti taj ljudski organ o tro uocavao istinu. Onda ce upravo u tom i takvom cilju rekoh ja vaspitanje ili obrazovanje biti svojevrsna ve tina koja izvodi to preokretanje na nacin koji bi bio najlak i i najuspe niji. bio bi njegov smeh manje sme an nego kad bi ismevao onu koja dolazi iz svetlosti. i kako blagodareci svojoj sposobnosti gledanja prozire sve cemu se obrati.13 pokre 210 nula istini.

pa se svojevoljno nece anga ovati. jer tamo oni sami po sebi postaju filo . Ti si opet zaboravio. nego da stvore blagostanje cele dr ave.onoga to smo do sada govorili da dr avom nece dobro upravljati ni oni koji su bez obrazovanja i nepripremljeni za istinu. onda im ne smemo dozvoliti ono to im je sad dozvoljeno. nego da tako dr avu ucine jedinstvenom. Istina je rece on. dajuci im pre svega udeo u poslovima. koje svaki pojedinac mo e. prema kome ce se upravljati u svim svojim licnim i dr avnim poslovima. Zakoni upravo stvaraju u dr avi takve ljude. Razmisli sada. U tom slucaju bismo prema njima bili nepravicni rece on i stvorili bismo im ivot gorim nego to bi inace mogli da imaju. da li mi filozofima koje stvaramo kod nas cinimo nepravdu ili im govorimo istinu kad ih primoravamo da se brinu . e V. dovodeci gradane milom ili silom u harmoniju. drugi zato to ce uobra avati da se takvim ivljenjem vec nalaze na ostrvima bla enih14. uciniti za dr avu. ni oni koji se do kraja svog ivota c posvecuju samo obrazovanju? Prvi zato to ce im u ivotu nedostajati jedinstveni cilj. 520 prema svojim sposobnostima. naime. ne da bi dopustili da svako radi ta hoce.15 A ta to? Da ostanu tamo rekoh i da vi e ne ele da se vrate onim zatvorenicima dole i da ucestvuju u njihovim tegobama i pocastima.16 prijatelju rekoh kako na i zakoni ne idu za tim da jedan rod u dr avi bude narocito srecan. kao osnivaci dr ave. biti du ni da nateramo najsposobnije u na oj dr avi da se bave naukom koju smo malopre nazvali najvi om. drugima i da cuvaju dr avu? Mi cemo im. bez obzira da li su one neznatne ili velike. To je istina. Glaukone. reci da se u drugim dr avama b ovakvi ljudi ne bave tegobama upravljanja. kao to to oni treba da cine. A kad se budu popeli i dovoljno videli. Znaci da cemo mi. ja sam to zaboravio. da uce kako ce gledati dobro i da podu onim putem gore do one vid sine.

Vas smo. nece. ubedeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se mo e najvi e nagrabiti tada ce ta mogucnost i ceznuti. Tako je. zaista. kad to budu culi. Ako za one koji su odredeni da vladaju pronade neki nacin ivota koji 521 je bolji od vladanja. No ako do vlasti dodu oni koji u svojoj oskudici ude za dobrima koja bi bila samo njihova. Dobili ste bolje i savr enije obrazovanje. to nikome ne duguje svoje obrazovanje. pa ce ova slicno onome to se dogada u ratu . pravicnog i dobrog. da sidete u prebivali te onih dole. nikome ni dati naknadu za to. b Da li ti zna jo neki drugi ivot koji bi prezirao politicku moc osim vota istinskog filozofa? Ne znam. nego da ce jedni s drugima provoditi najveci deo svog vremena u cistom? e Nemoguce rece on jer cemo od pravicnih zahtevati samo ono to je pravicno. Misli li da nas vaspitanici. I tako cemo vi i mi budno upravljati dr avom a ne u snu. Tada ce doci do borbe za vlast. Samo ce u njoj vladati zaista bogati ljudi. To je istina. kad na vas dode red. onda je u njoj suprotno. nasuprot onome kako se sada dolazi do vlasti u svakoj dr avi. U stvari.upropastiti i njihova domacinstva i celu dr avu. nece poslu ati? Ocekuje li da oni nece pristati da svaki sa svoje strane preuzme svoj deo u dr avnim poslovima. kao to to sada najce ce cine ljudi koji se medusobno bore zbog senke za vlast. Zevsa mi! Jer vladu ipak treba da prime oni koji u nju . svako ce od njih. znati i cija je to senka.zofi. Ono to se razvija i raste samo po sebi. prijatelju rekoh. onda postoji mogucnost da se stvori dr ava kojom se dobro upravlja.17 Zato vi i morate. pak. razume se. ako se na to budete navikli. prihvatiti vlast kao neizbe nu obavezu. i pre svega. a njihova dr ava se za to nimalo ne stara. mi izabrali za kraljeve kao matice u ko nicama da vladate i samima sobom i dr a vom.^ to je ovako: najbolja i najslo nija dr ava je ona u kojoj za vla cu najmanje te e oni koji su izabrani da vladaju. da se naviknete da zajedno sa njima gledate mracne stvari. pa ste se c na taj nacin osposobili da delate i tu i tamo. Uostalom. a ako dr ava ima drukcije vladaoce. 212 Tako je. Jer. kao da je ona neko veliko d dobro. videcete hiljadu puta bolje nego oni tamo dole i necete znati samo ono to pojedina senka znaci nego cete. dakle. i to ne bogati zlatom. po to ste vec videli su tinu i lepog. nego onim cime mora biti bogat srecan covek: dobrim i razumnim ivotom.

Treba li da razmislimo koja to nauka ima tu d moc? Da. medutim. ako je to moguce. Treba li. c VI. Ona upravlja rastenjem i propadanjem tela. da ova nauka koju tra imo. je li? Svakako. i koji. Glaukone. nece biti isto to i okrenuti plocicu. dok ovo govorim.nisu zaljubljeni. Prema tome. Gimnastika se. to ne bi bila nauka koju tra imo.19 nego je to obracanje du e: ona treba da ustane iz mracnog dana u pravi dan bica. i njega cemo nazvati pravom filozofijom. To je pravi uspon ka onom to jest. A koga ce moci primorati da cuva dr avu ako ne one koji najbolje poznaju nacine pomocu kojih se najbolje upravlja dr avom. svakako. pored onoga. Pa koja bi to nauka. na svetlost. Inace ce nastati borba medu zaljubljenim takmacima. . mogla odvesti du u iz sveta prolaznosti u svet onoga to zaista postoji? Ali upravo sad. kako se cini. Hoce li sad da raspravimo kako postaju takvi ljudi i kako bismo ih mogli izvoditi gore. Morala bi. kao to se za neke prica da su iz Hada dospeli gore do bogova?'8 Kako ne bih hteo? Ali to. zar ne? Jesmo. dakle. A njih smo jo ranije vaspitali u telesnim i u e muzickim ve bama. Nikoga drugog. ima jo i to? Sta to? Da ne srne biti za ratnike bez koristi. Izgleda da je tako. u ivaju pocasti i ivot bolji od dr avnickog. pade mi na pamet: zar nismo kazali20 da ovi ljudi u mladosti moraju biti ratnici? Rekli smo. bavi onim to nastaje i to propada. Tako je. s druge strane.

d Svakako rekoh jer. bo anski Glaukone. Kako da ne.522 Ne bi. A koju to? upita on. Pa hocemo li onda reci da je za ratnika neophodno da zna racunati i brojati? upitah ja.2' dopuna koja je imala da u cuvarima razvije disciplinu navika. ako je to bila istina odgovori on. uzmimo onda onu koja se u svima njima nalazi! A koju to? c Onu na primer kojom se zajednicki slu e sva umenja. ako izuzmemo muziku. Zar stvari ne stoje upravo tako da se sva umenja i svako znanje moraju time baviti? Moraju. Dobro me podseca rekoh. u njima razvije pravi takt (eurvthmia) i da u govorima postigne ne to drugo ali tome srodno bilo da su ovi (govori) nalik na mitove. A da li je to mo da muzika u smislu u kojem smo . pomocu ritma. Ali u tome nije bilo nicega to bi pripadalo nauci b . mislim na brojanje i racunanje. Onu obicnu rekoh ja onu to se odnosi na razlikovanje jedan. Zar nisi zapazio kako on (Palamed) govori da je prona ao broj. ako se seca rece on bila samo dopuna gimnastike. onda . Ali. Ako hoce da se razume u uredenje vojske. Ali kakva nam jo druga nauka preostaje. Ukratko. niti je kako se cini Agamemnon znao koliko je nogu imao?22 kakav je on onda vojskovoda mogao biti? 214 ta misli Zaista cudan. gimnastiku i umenja? Pa dobro rekoh ako izvan ovih ne mo emo naci ni ta. te da im pomocu harmonije ucini dobro uskladenim. mi smo ubedeni da sva umenja pripadaju poslovima ni eg ranga. njoj ranije raspravljali? Pa muzika je. dva i tri. Da li to va i i za ratne ve tine? Nesumnjivo. Palamed je prikazan tako da Agamemnona cini veoma sme nim vojskovodom. bilo da su u vecoj meri istiniti. a ne da ih snabde znanjem. gde je takva nauka? Uostalom. pa je potom sredio vojsku u logoru pred Trojom. kao da pre toga nisu znali da broje. Muzika je cuvarima bila zato data da. Zaista u muzici nije bilo niceg takvog. kojoj ti sada ispituje . a ako eli da bude covek. u tragedijama. sve razumske aktivnosti (dianoiai) i svako znanje (episteme) dakle onu koju su u samim pocecima svi primorani da nauce. to mu je potrebnije od svega. e VII. prebrojio lade i sve ostalo.

Podrazumevaj da ovde govorimo . naime. ono na ta je opa anje usmereno ne podstice razum na ispitivanje. ono to po prirodi vodi razumevanju (noesis). ta se dogada b s opa anjem: u jednom slucaju. jesu oni iz kojih ne proishode istovremeno dva medusobno suprotna opa anja. pa zajedno sa mnom obrati pa nju na ovo. Hajde de. Poku acu da ti objasnim kako to mislim. u drugom slucaju. polazeci od samog sebe i prema onom to smo govorili. ako odozgo vidi . pa potkrepi ili odbaci ono to tvrdim. kao da u samom opa anju nema niceg zdravog. Predmeti opa anja rekoh koji ne podsticu c na ispitivanje.jo i vi e. Onda ti u ovoj nauci vidi isto ono to i ja? A ta to? 523 ^ Cini se da bi tu negde bilo ono za cim tragamo. Evo pokazujem. predmetima koji se izdaleka ukazuju i samo u obrisima. iako upravo to po svemu vuce ka bicu i su tini. Pri tom nema znacaja to da li je predmet opa anja blizu ili daleko. podsticu na ispitivanje. ali da se niko time ispravno ne slu i. poka uj to! rece. kako bismo bili nacisto da li je to tako kako naslucujem da jeste. Dabome. cemu onda govori ? upita on. Nisi uop te pogodio na ta ciljam rekoh ja. Jedan primer ce ti to jasnije pokazati. Ocigledno govori . kao da se vec samim opa anjem sve re ava. ono to vodi bicu od onoga to njemu ne vodi. Ja. Na ta to cilja ? upita on. ovaj do njega i srednji. Na ta? . Ispitajmo to zajednicki. i to u slucaju kad samo opa anje ne mo e da odluci da li jedna od tih suprotnosti va i vi e nego druga. videnju izbliza. predmet opa anja zahteva da se pristupi ispitivanju. Oni pak iz kojih tako ne to proishodi. . razlikujem. Ka emo da su ovo ovde tri prsta: najmanji.

Kako da ne! Pa ako se dogodi da se pojavljuju dve stvari.24 Niie li tako? Tako je. Ako je dakle svaka od njih jedno i ako obe cine c dva. Pa onda je rekoh nu no da u svim takvim slucajevima du a bude zbunjena i da ne zna ta culo oznacava kao tvrdo. dve stvari. pa d nema nikakve razlike u tome da li ga vidimo u sredini ili na kraju. ne rece on. onda ce ih du a svaku ponaosob promi ljati. Pa onda je razumljivo to du a u takvim slucajevima poziva u pomoc brojanje (logismos) i rasudivanje (noesis). Pa onda. debeo ili tanak. nego kao jedno. du a ih nece promi ljati kao dvoje. ispitace se da li se svaka od te dve pojavljuje kao jedno? Da. jer videnje nikada i nigde ne ukazuje du i na to da bi prst mogao biti suprotnost prstu. da ne zna ta je lako a ta te ko. ako za njega nema nikakve razlike u tome da li je prst u sredini ili na kraju?23 A isto je tako sa debljinom i tankocom. iz toga sledi da sve to je takvo e ne podstice razum na delanje. takvim stvarima? Ili zar ne radi svako culo ovako: prvo. nema nikakve nu nosti za du u da razumu (noesis) postavlja pitanje da li je to prst. ako za isto ka e da je i meko. Zar i druga 524 cula ne pokazuju nedostatke u izve tavanju .Svaki od njih se jednako pokazuje kao prst. te izve tava du u da je i tvrdo i meko osetilo kao jedno te isto? Upravo tako. ta dalje? Zar videnje gleda na velicinu i malinu prstiju onako kako treba. jednoj ili . da li je beo ili crn. Naravno. radi razja njavanja toga. rekoh. u mno tva ljudi. Stoga je razum (noesis). Doista. i sve je tome slicno. ako nisu razdvojene. a za lako i te ko. to Doista. te najpre ispituje da li je u svakom pojedinom slucaju takvih obave tenja rec . 216 Ispravno. culo koje oseca ono to je tvrdo nu nim nacinom oseca i ono to je meko. A za videnje ka emo da veliko i malo ne vidi kao razdvojene stvari. Jer. nego ih brka jednu s drugom. prinuden na videnje (idem) velikog i malog ne kao . ako ono oznacava te ko kao lako i lako kao te ko? b Takva obave tenja su svakako neobicna za du u rece on te zahtevaju ispitivanje. niti ga mo e probuditi. ili u onome to se odnosi na dodir sa mekocom i tvrdocom. u svemu tome.

VIII. a drugo vidljivo (horaton). pokrenuv i u sebi prosudivanje (ennoia). te ce biti isto kao i u slucaju prsta .25 d Sasvim tacno rece on. Sad rece razumem. jedinici 525 moglo biti medu onim saznanjima koja vode i obracaju du u prema posmatranju (thea) onog to jeste. s koje bi strane mogli da budu broj i jedinica? Ne mogu to da odredim rece on. Eto to je upravo ono to sam malocas predlo io za predmet razgovora. Ali ako se s njom zajedno uvek vidi i njena suprotnost i to tako da se ne pokazuje ni ta po cemu bi ona bila vi e jedinica nego ono to je tome suprotno onda ce odluka nekog sudije27 biti nu na. nego kao razdvojene. Tako bi saznanje (mathesis) . kojem smo govorili26. . postavi pitanje ta li bi mogla biti jedinica sama po sebi.2B Ali sigurno je rece on da takvo posmatranje nije svojstveno culnom videnju. culnom videnju. pa je prinudena da istra uje i da. naime da jedne stvari podsticu razum. To je istina. ili neko drugo culo. Pa prosuduj to prema onome . cemu je vec nae pred bilo govora. Jer ako je videnje. Du a je tada zbunjena. a one koje ne dolaze tako kao stvari koje ne mogu da probude mi ljenje. a druge ne: one koje u culo dolaze zajedno sa svojim suprotnostima odredene su kao stvari koje podsticu razum. onda jedinica nece voditi du u prema razumevanju su tine.pobrkane jedno s drugim. i cini mi se da je to tako. dakle suprotno onome to je gore receno . ta onda? Kako ti se cini. Pa onda nam iz toga kao prvo proizlazi pitanje ta je zapravo to veliko i malo? U svakom slucaju. jer jednu te istu stvar vidimo i kao jedinicu i kao beskrajno mno tvo. A jedno je rekli smo shvatljivo (noeton). u svemu sposobno da vidi jedinicu po sebi.

Logistika i aritmetika bi. ne dopu tajuci joj da raspravlja . ta ce oni odgovoriti ako bi ih neko zapitao: 0 cudnovati ljudi. ako se upra njava radi saznanja. kakvim brojevima vi raspravljate? Gde je ta jedinica koja je uvek takva kakvom je zami ljate. trebalo da ovu nauku uvedemo zakonom. 32 Dakako. brojevima takvim kakvi su sami po sebi. te da mu u tome nikako ne daju za pravo. Ako ti jedinicu razdeli . tome da se jedinica ne poka e kao ne jedinica. nego radi rata i radi toga da du i olak aju obracanje od nastajanja i usmeravanje ka istini i su tini. te da one koji ce u dr avi imati najvi e du nosti ubedimo da se bave logistikom. oni ce je umno iti. pripadale onoj nauci30 koju tra imo. kad smo ovo izrekli . . i ja sam dolazim do saznanja koliko je ta nauka produhovljena i mnogostruko korisna za ono to hocemo. brojevima koji su proistekli iz vidljivih i opipljivih tela ukoliko takvo raspravljanje (dijalektiku) neko predlo i. Glaukone. nego tako da rasudivanjem dospevaju do kontemplacije (thea) prirode brojeva. Zaista izvanredno. Sasvim. Glaukone. Ratnik ce morati da ih izuci radi sredivanja svojih trupa. Tako je rece on. te je obavezuje na raspravljanje . A to to se odnosi na broj pokazuje se kao ono to vodi prema istini.34 Pretpostavljam da ti je svakako poznato kako se oni koji su u to upuceni podsmevaju onome ko u govoru jedinicu kao jedinicu razlomi na delove. ali nikako na neznalacki (idiotikos)33 nacin.Pa onda rekoh ja ako tako stoje stvari s jedinicom. a ne radi trgovanja. da bi kupovali i prodavali. 526 A ta ti misli . da li to isto va i i za broj? Kako da ne? Prakticno racunanje (logistike)29 i aritmetika (arithmetike) u celini se odnose na broj. I zaista rekoh ja sada. A na bi cuvar morao biti ujedno i ratnik i filozof. Po cemu to? Po tome to smo malocas govorili da ta nauka sna no vodi du u prema gore. bri nuci se . Vrlo lepo govori rece on. . nego kao mno tvo posebnih celina (polla moria). kako se cini.35 Istinu govori rece on. a filozof zato da bi izronio iz nastajanja (genesis) i cvrsto se vezao za su tinu (ousia)3' inace on nikada ne bi postao vest u mi ljenju(logistikos). nauci racunanja. Onda bi. ne praktikujuci je na nacin kao to to cine prodavci i trgovci na malo. uvek jednaka drugoj potpuno istoj jedinici od koje se nimalo ne razlikuje i koja je bez ikakvih delica?" .

Sla em se rece on. I dalje? Jesi li primetio kako su ljudi. koji su od prirode obdareni za racunanje. d Ukoliko se ona odnosi na ratovanje rece on jasno je da se nas tice. pri osvajanju zemlji ta. imaju bar tu korist to njihov duh u velikoj meri postaje o troumniji? Tako je rece on. brojevima koji se mogu samo zamisliti. Vidi . prijatelju rekoh da nam je b zaista potrebna nauka. ako se uce i ve baju u racunanju. nego u njoj moramo odgajati sve one koji imaju najbolje osobine. Ona to zaista cini i to u velikoj meri rece on. IX. c A mislim da ce te ko naci ne to to bi zadalo vi e truda coveku koji uci i bavi se time nego ba to? Svakako. Zbog svega toga. Ali za te stvari rekoh dovoljno je i samo malo geometrije i racunanja. sposobni i za sve ostale nauke i kako cak i oni koji sporo shvataju. Ovu nauku dakle. Upravo na nju rekoh. dakle. A sad da vidimo hoce li nam u necemu koristiti ona druga to je sa tim u vezi. Koja? Da ne misli na geometriju? zapita on.Mislim da ce reci kako oni govore . dakle. pri povlacenju i razvijanju vojske. Jer je i pri podizanju tabora. ne smemo zapostaviti ovu nauku. jer ona ocigledno primorava du u da se u tra enju istine slu i mi ljenjem. Treba. i kojima se inace ne mo e ma kako operisati. . medutim. . zadr avamo rekoh. i svuda gde se imaju postaviti cete. pa i u samim borbama i mar evima svakako va no da li covek zna geometriju ili ne. ispitati e da li veci i dalekose niji deo geometrije slu i na em cilju.

spajanju. Hocemo li onda da na im mladicima odredimo ovu nauku kao drugu? Hocemo odgovori on. ka emo. A tom cilju. prijatelju. nagoni na kontemplaciju su tine. meseca i godina isto tako koristi zemljoradnji i pomorstvu. Pa vec je dokazano rece on da je geometrija saznanje . geometriji imaju ne to malo iskustva. koje mi nepotrebno upravljamo nadole. slu i sve ono to nagoni du u da se okrece prema onom podrucju u kojem je bice najbla enije od svih bica.odnosno kako ona mo e da pomogne lak em sagledavanju ideje dobrog. onda nas se tice. 220 d X. A to . tako mi Zevsa rece on.38 Potpuno sigurno. Oni govore veoma sme no i na nacin robova. Ako nas. kao i ratnickoj ve tini. govore . onome to je vecno! Znaci da ona uzdi e du u nagore. I to u najvecoj meri rece on. A ta se nauka.37 Sasvim je tako rece on. Jer i njena sporedna dela nisu mala. koje du a na svaki nacin treba da vidi. a ne saznanje onoga to nastaje i to nestaje. ako nas nagoni da posmatramo ono to nastaje36 onda ne. priprema za uspon. produ ib vanju. dakle. medutim. u celini neguje radi saznanja. jer. upotrebljavajuci govor onih koji rade i ostvaruju neki prakticni cilj. Zar onda ne treba da utvrdimo jo i ovo? ta to? Da je geometrija saznanje onoga to je vecno. Kako si pitom rekoh kao da se pla i da gomila ne pomisli da uvodi neke nekorisne nauke. Ona koja si ti sam malocas spomenuo rekoh i koja se odnose na rat. pravljenju cetvorougla. Ispravno govori rece on. i svemu to je tome slicno. Da. 527 Da ova nauka ima u sebi neceg to je u potpunoj suprotnosti sa nacinom na koji . I dalje? Da li da astronomija bude treca? Sla e li se s tim? Sla em se rece on jer pa ljivije posmatranje godi njih doba. a da filozofsko razmi ljanje. a i ona koja se odnose na svako ucenje. Kako? zapita on. c Treba to je vi e moguce zahtevati nastavili ja da ljudi u uzornoj dr avi ne budu daleko od geometrije. to je tako. jer ce sve to bolje shvatiti onaj ko se bavio geometrijom nego onaj ko u geometriju nije upucen. Koja to? zapita on. njoj govore oni koji se njome bave to nam nece osporavati niko od onih koji .

a da ga pre nismo posmatrali samo po sebi. jer u 528 tome nece videti ni ta . da samo brblja . ova istra ivanja ipak rastu. pa se zato. Jer i sada. Ali ako bi cela dr ava to nadgledala i cenila. te ko nalazi.39 A ova se nalazi kod kocke i kod svega onoga to. buduci da je to te ko. kao i ona. pa ako se i nade onda se oni koji su pozvani da istra uju. pa bi se istra ivalo kako treba i ta stvar bi se pojavila u punoj svetlosti. da ova nauka jo nije otkrivena. a svi oni koji to nikada nisu osetili verovace. Svi oni koji se u tome sla u s tobom mislice da govori neobicno lepo. bez koga ni ta ne bi mogli otkriti. Pravilno je. Tako to smo odmah posle povr ine uzeli u razb matranje telo koje se krece. vec samo i najvi e radi sebe samoga. Zaista je tako rece on.42 savladujuci sve prepreke . po svoj prilici.40 Dva su uzroka tome rekoh ja. ima dubinu. Jedan je da nijedna dr ava to ne ceni. cemu bi bilo vredno govoriti. iz gordosti. da se posle druge dimenzije uzima treca. da li sa prvima ili sa drugima ili ni sa jednima ni sa drugima. Kako to? zapita on. Ali mi se cini. iako prezrena u ocima svetine. pre svega. ne upravc ljaju prema njemu. mada je veoma te ko e poverovati da nauke slu e za to da ociste i o ive u nama organ du e koji su druga zanimanja pokvarila i ucinila slepim. Onda se vrati natrag rekoh jer nismo pravilno odabrali nauku koja se nadovezuje na geometriju. slabo i istra uje.nije ne to od sporednog znacaja. . ne zavideci nikome koji bi od toga mogao imati koristi. Odlucicu se rece on da najvi e govorim za sebe i da sam postavljam pitanja i da na njih odgovarani. medutim. Sokrate. Razmisli jo sada sa kojima ce od njih razgovarati.4' Takav se vod. iako ometena cak i govorom istra ivaca koji ne znaju cemu bi to moglo da slu i. Drugi je da je istra ivacima potreban vod. tada bi se i ovi pokorili. organ cije je spa avanje stoput dragocenije nego spa avanje hiljadu ociju telesnih: jer samo njime se mo e videti istina.

Ispravno govori rece on. Uostalom. Onda si. Stoga nije nikakvo cudo ako se ta nauka pojavljuje. tj. Stvarno. makar on proucavao plivajuci na ledima ili le eci na zemlji. prvo. Ucinio sam to u brzini rekoh ali hoteci da stvar obradim brzo. astronomiju stavio iza nje. Ali kako to misli da . samo je usporavam. bicu i nevidljivom. proucavanja povr ine nazvao geometrijom. I kao to si ti mene malo529 pre grdio. Kako to misli ? zapita on. buljeci gore ili zureci dole. Samo mi malo jasnije reci to to si sad govorio. Postavimo sada rekoh astronomiju za cetvtru nauku. mo da ti lepo prosuduje . Ti si. naue ku . osim nauke . XI. Pa ako bi neko poku avao da ne to nauci . buduci da stereometrija. takvim stvarima nema nikakve nauke48 niti bih rekao da njegova du a gleda49 gore. to sam onako bezobzirno hvalio astronomiju. Da odgovorili. Cini mi se rekoh da nisi neodva an u svom pristupu nauci . ali videci da je to istra ivanje u sme nom stanju. Dobio sam to sam zaslu io! rece on. rekao bih da njegova du a gleda dole. ja ne mogu prihvatiti da neka druga nauka podstice du u da gleda gore.svojom privlacno cu. culnim stvarima. jer ako bi se neko izokrenuo pa posrnatrao slike na tavanici i time ne to naucio. Nego kako? zapita on. ja ne bih nikada rekao da ce taj c ne to nauciti jer . Sokrate. ostaje posebna nauka. Kako je sada obraduju oni koji nastoje da nas uzdignu do filozofije. bilo je na redu ispitivanje geometrijskih tela. d A to to je u njoj privlacno rece on takode je ne to neobicno. preskocio sam ga i odmah posle geometrije stavio sam astronomiju. 222 Naprotiv. ukoliko joj dr ava posveti odgovarajucu pa nju.46 ona vuce pogled sasvim nadole.47 Ipak. a ne ocima. naime. Doista se hrabro b izla e opasnosti. izuzev meni rekoh jer meni ne izgleda tako. 45 tako ja sada odobravam nacin na koji joj ti prilazi . a zatim si to povukao. a ja priprosto. Imao si pravo da me tako prekori . Razume se rece on.44 koja je sada zanemarena. ti bi i tada verovao da on posmatra umom. Jer mislim da je svakome jasno kako ona primorava du u da usmeri svoj pogled nagore i odvodi je od ovozemaljskih stvari tamo gore. stvarima koje su gore. Mo da je to jasno svima. telima43 u kretanju.

telesnim i vidljivim stvarima. nekom drugom odnosu. tome shvati istina? Kada te slu am tako. dodu e. Ili ti misli da se to shvata videnjem? Nipo to rece on.50 ako se hoce da to proucavanje koristi onome . i da je nebeski tvorac (demiourgos) to sastavio kao i sve drugo to je na nebu. postavljajuci sebi probleme. ali treba znati da one mnogo zaostaju za istinom. A kad bi njih video neki covek vest geometriji. mislio bi. rece on meni se cini da je Mi cemo.53 A to se tice odnosa noci prema danu. moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da e smo u njima na li uzore koje je Dedal. cemu smo govorili? Ovako rekoh. On ce misliti da su ta dela izvedena na najbolji moguci nacin. poucili i u onim drugim stvarima. Misli li ti da pravi astronom nece osetiti to isto kad bude posmatrao kretanje zvezda? zapitah ja dalje.52 Pa i bilo bi sme no rece on. Da bismo se.51 koji se medusobno pokrecu pokrecuci i sami sebe. nece smatrati cudnim onoga ko dr i da se to dogada na isti nacin i da u tome nema nikada b nikakvog odstupanja.56 ako zaista elimo da ucinimo . 530 jednakom i dvostrukom. naime za kretanjem cija su brzina i sporost stvarni i kao takvi se nalaze u istinskom broju. mislim. dakle. kako su veoma lepo izradene. ili . ili koji drugi majstor ili crtac lepo nacrtao ili izradio.bi astronomiju trebalo proucavati drukcije nego to se sada proucava. ali cemo ostaviti ono to se zbiva na nebu. buduci da su naslikane na vidljivoj povr ini. Ovo se doista shvata pomocu razuma i racuna (logo). ovih prema mesecu. a ne videnjem. iako je tu rec . i drugih zvezda prema toj razdeobi vremena. Ove divne slike na nebu. treba smatrati d za najlep e i najtacnije od svih takvih stvari. dakle.55 kao to nece smatrati cudnim sve one napore da se . meseca prema godini. proucavati astronomiju kao i geometriju. ali i da je sme no baviti se njima ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina . i u svim istinskim oblicima.54 kao i medusobnog odnosa zvezda u tom smislu taj pravi astronom.

00 mora da do531 stigne. onim valjanim ljudima koji daju posla icama i ispituju ih. a drugi se tome protive. Mislim nastavih ja da kretanje nema samo jedan vid. kao od zakonodavaca. A koje su to? Osim pomenutog kretanja. XII. Tako mi bogova rece Glaukon. cemo pored toga jo i ostala njihova ucenja. a koji c je ranije bio nekoristan. imao neku nauku da pomene . . Zar ne zna da je tako isto i sa harmonijom? Jer oni akorde i zvuke koje cuju odmeravaju jedne prema drugima. grdenju. Koje je to? Usudujemo se reci nastavih ja da. Ali da poredenje ne bi bilo suvi e dugo. Glaukone. A da li bi ti. pa jedni ka u kako cuju jo neki meduzvuk i da je to najmanji interval pomocu koga treba meriti. i uzalud se trude kao i astronomi. udarcima sa trzalicom.korisnim onaj deo du e koji je po prirodi razborit. pored svega toga zadr ati svoje nacelo. Ili kako cinimo? Tako e Po to je ova stvar va na mi od pitagorovaca saznati rekoh ja to cemo ta oni . sada. a sazna rece on. mo da. zar ne? Mi cemo. tome misle. kao to su oci potrebne za astronomiju. Koje to? Da na i pitomci nikad ne poku aju nauciti od njih ne to nesavr eno i to ne dosti e donde. nekim zgu njavanjima i svoje u i pribli avaju tako kao da bi hteli uhvatiti ton izbliza. Ovako.41 Ti govori rekoh . kao to smo malopre rekli za astronomiju. zate uci ih na instru224 mentu. dokle sve. nego vi e njih. tako su u i potrebne za harmonicno kretanje. kao to ka u pitagorovci. Kako je sme no kad oni govore . Sve te vrste kretanja mod da bi umeo da nabroji neki mudrac. Mislim da cemo i ostalo na isti nacin naredivati ako od nas. treba da bude neke koristi. kao da oba tona sasvim podjednako zvuce. te da ne bih morao govoriti . To ce zaista biti mnogo te i posao nego to ga sada imaju oko astronomije.59 A ta su znanja medusobno srodna. a i b jedni i drugi vi e cene u i nego um.57 a mi znamo samo za dve. ne bih imao rece on. koja bi spadala ovamo? zapitah. ono koje je pandan ovome/8 njeno nalicje. ako ih imaju. s cime se i mi sagla avamo. opiranju i hvalisanju struna62 prestajem saporedenjem i . medutim. .

oslanjajuci se samo na razloge. nekoj neobicnoj. . Na slican nacin. najzad i na sunce kako je po sebi. a za ovu smo vec pokazali kako nastoji da gleda iva bica takva kakva su po sebi. da nademo put do su tastva svake stvari. bo anskoj stvari Ali . harmoniji. osim malobrojnih na koje sam nailazio. misli li da je to upravo ona melodija67 koju dijalektika (dialegesthai) izvodi? Mada je ta melodija ne to to pripada onome to je umno. ikada moci znati ne to od onoga to smo rekli da treba da znaju? Nisam ni to rece on. tebi se sigurno ne cini da su oni rekoh sve to samo preludij treba nauciti? koji su tome e vesti. Ali ti govori . i ako u tome ne posustanemo . jesi li pomislio upitah ja da ce ljudi. 532 Pa onda. a koji nisu. Ja mislim nastavih da ako smo pre li sve d nauke koje smo pomenuli. nekom vrlo velikom delu. kad nastojimo da pomocu dijalektike. ako smo stigli do njihove medusobne veze i srodnosti. vec na one za koje smo upravo sada rekli kako treba da govore . a ako nije tako. Jer c oni rade isto ono to i astronomi: tra e brojeve u akordima koje cuju. i ako smo shvatili na koji nacin one jedna drugoj pripadaju. stvari koja je korisna za istra ivanje lepog i dobrog rekoh a beskorisna ako se neguje na drugi nacin.65 Ne. a ne prelaze na probleme da bi ispitali: koji su brojevi harmonicni. . . I meni se tako cini rece on. i bez oslonca na bilo koje culo.ka em da ne mislim na ove ljude. koji ne mogu iskazivati i prihvatiti razlog66. Ali. zatim zvezde kakve su po sebi. njoj ipak imamo neku predstavu u moci videnja. tako mi Zevsa. onda bavljenje njima ipak ne to znaci i nismo se trudili uzalud.63 Govori rece on. Sokrate. onda se zaista uzalud trudimo. Svakako rece on. Misli li na preludij (pro-oimion) ili na ne to drugo? Ili ne znamo da je upravo za onu melodiju (nomos)6 4 koju Jer. i radi cega jesu harmonicni ili nisu. istovremeno i dijalekticari (dialektikoi). Glaukone.

kao to se ono to je najosetljivije na telu72 uz d di e do onog to je najjasnije u telesnom i vidljivom podrucju. ta onda? Zar ti taj put69 ne naziva dijalektika" (dialektike)? Nego ta? XIII. onome to je te ko prihvatiti. takva ili nije. onaj ko se penje iz podzemlja pecine gore prema suncu. s druge strane. pa i zavr iti na e putovanje. onaj ko se oslobodio okova nastavih ja i preokrenuo od senki prema prikazama70 i svetlosti. Zar ne? Svakako. da li je ona. onaj ko ne mo e odmah da gleda ivotinje. kako se cini. kao to se videnjem dospeva do onoga to je tek na kraju vidljivo. jer to je svetio ve tacko kao i one prikaze. to su oni putevi koji vode prema mestu gde se mo emo odmoriti od predenog puta. meni se cini da je tu po svemu sudeci rec . i da to nije mogucno ni na jedan drugi nacin? b Vredno je i za to se boriti rece on. Pa i ovo treba potvrditi: jedino dijalektika ima tu moc da onome. onakvu kakvom se ona meni prikazuje. pa predimo na samu melodiju i obradujmo i nju kao to smo obradili preludij. kojim e razdeobama se ona bavi. medutim. mo e to uciniti vidljivim. A ipak treba potvrditi da se tako ne to mo e videti. ne vredi vi e dokazivati. te ko ne prihvatiti. cemu govorimo. Ima u tome neceg rekoh ja to nam niko . Govori dakle kakva je moc dijalektike. nego se i kasnije na to treba vi e puta vracati uzmimo da je to tako kako sada govorimo. Sve to bavljenje ve tinama koje smo pomenuli ima takvu moc da vodi ono to je u du i najbolje prema gore. do kontemplacije onog to je u stvarnosti najbolje. c biljke i svetio sunca usmerava se na bo anske privide (phantasmata theia)71 na povr ini vode i na senke bica. i koji su njeni putevi? Jer. vec su tu istinu. No kako tu nije rec . a ne na senke prikaza koje proizlaze iz kakvog drugog svetla nalik na ono suncevo. dospecemo do onoga to je tek na kraju shvatljivo. tome da se sada odlucimo. Prihvatam da je to tako rece on. -Doista. kao to je opet.68 Svakako se to zbiva na taj nacin rece on.b sve dotle dok ne shvatimo ono to je samo po sebi dobro. ko je savladao ono to smo do sada 226 pre li. 73 533 Dragi moj Glaukone rekoh ti nece moci da me i dalje prati jer moje odu evljenje nikako nece popu tati a ti nece vi e videti samo sliku onoga . Ipak.

nego ide pravo prema pocetku d da bi utvrdio kakav je on. pri cemu su mu. kao pomocnice i vodilje. kao i ranije75. dovoljno rekoh ako. bicu. naime. ili na ono to je rodeno i nacinjeno. njima polo e racun. a poimanje ili ra . geometrija i one to iza nje slede. Ali mi se cini da se ljudi kojima predstoji jedno e tako sna no istra ivanje. a oko du e. ovo to ka emo . i koji je ono to je na kraju i ono to je u sredini takode sastavio iz onog to ne zna ima li on kakvo sredstvo kojim bi udesio da od takvog spleta nastane znanje? Nema nikakvo rece on. u svim slucajevima. zakopano u varvarsko blato. a manje nego nauka i mi smo ih vec ranije negde nazvali razumnim uvidanjem. i nemajuci moci da . XIV. vidimo kako sanjaju . dodu e. moglo ici do odgovora na pitanje ta je svaka stvar po sebi. Bice. ili na odr avanje svega toga to je rodeno i nacinjeno. Svakako nece odgovori on. Preostale ve tine. Jer onaj ko pocinje onim to ne zna.nece osporavati. treci verom (pistis). a 534 cetvrti slikovitim predstavljanjem (eikasia). za koje smo rekli da unekoliko dospevaju do bica. nece prepirati oko imena. ali ga ne mogu c gledati u budnom stanju sve dotle dok se dr e hipoteza ne dirajuci u njih. putu istra ivanja: nema nijednog drugog istra ivackog puta kojim bi se. A to je. Dijalekticki metod je jedini rekoh ja koji se ne dr i hipoteza. ne no izvlaci na povr inu i uzdi e ga. Mi smo njih. Sva ostala umenja odnose se ili na mnenja i elje ljudi. ova dva poslednja zajedno mnenjem (doxa). dakle. Nego ce biti dovoljno ako se jasno iska e ono to nam je u du i? Da. i to: mnenje da se odnosi na nastajanje. ali bi one morale imati neko drugo ime. drugi razumskim saznanjem (dianoia). neko koje bi znacilo vi e nego mnenje. nazovemo prvi deo naukom (episteme). a ona prva dva zajedno poimanjem ili razumevanjem (noesis). potrebne ve tine74 koje smo ispitali. po navici cesto nazivali naukama. zatim. kao to je na e.

za onoga ko ne zna da se. ako bi svoju decu. i ko se u toj borbi oslanja na mnenje a ne na stvarno stanje stvari. dobru. Glaukone. zaista cu sve to reci. a kao to se poimanje odnosi prema mnenju tako se nauka odnosi prema veri i razumsko saznanje prema slikovitom predstavljanju. najva nijim stvarima. a u svemu tome u rasudivanju ne ide svojim putem bez posrtanja za takvog coveka nece reci da poznaje dobro kao takvo. reci da je do toga dospeo ne znanjem. rece on ukoliko samo Da li ti naziva dijalekticarem i onoga ko shvata razlog (logos) bica svake stvari? I di li ce onome. reci da. . Zar ti se ne cini rekoh ja da je dijalektika kao neka vrsta zavr nog kamena nad ostalim naukama. pre no to se ovde probudi. da se u njih kao u linije usadi iracionalnost70 i da kao takvi upravljaju dr avom i odlucuju . Pa onda je isto tako kada je rec . dakle. b I ja sam vi e za to mogu da te pratim. I kao to se bice odnosi prema nastajanju tako se poimanje odnosi prema mnenju. A proporciju koja postoji izmedu stvari na koje su ova imena primenjena. niti da poznaje ikakvo drugo dobro. i da se nijedna druga nauka pravilno ne mo e staviti iz535 nad nje. nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj? Tako je rece on. te da je izdvoji i razlikuje od svega drugog. Pa dobro. 77 228 e Dacu im takav zakon zajedno s tobom rece on. ako je do njega dospela bleda slika toga. to nije ni shvatio? A kako bih mu drukcije rekao. ko to ne mo e. stigao u Had i tamo zauvek zaspao. i da je svoj sada nji ivot d prospavao i prosanjao.zumevanje da se odnosi na bice (ousia). po strani. pa onda i dvostruku deobu svake od te dve grupe. da bi. one koja obuhvata pomi ljivo i one koja obuhvata shvatljivo ostavicemo. tome obja njenje. nego ce . ukoliko nije u stanju da ni samome sebi ni drugima pru i . koju sada vaspitava i obrazuje u reci. Obavezace ih. zakonom da se ponajvi e bave onim obrazovanjem koje ce ih osposobiti da u najvecoj meri znalacki postavljaju pitanja i da na njih odgovaraju. da nas to ne optereti mnogo vecim brojem reci nego to je onaj koji smo vec upotrebili. Zevsa mi. i na delu stvarno vaspitavao. tako bar ja mislim. sigurno ne bi dopustio. vec mnenjem. probije kroz sve napade i nade pravi put. Sigurno ne bih rece on. kao u borbi. Za c onoga ko nije u stanju da u svom govoru defini e ideju dobra. ako ne tako? rece on.

Kako inace misli da bi neko mogao eleti i da podnese telesne napore i da. c Pa onda treba tra iti dobro pamcenje. Tako je. i vrednocu u svakom pogledu. neposustajanje. nego oni moraju imati i darove koji odgovaraju ovakvom vaspitanju. A to se de ava u ljubitelja gimnastike. a drugom polovinom ne mariti za njega (aponon). nego nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi. Da li se seca onog ranijeg izbora vladara i koji su bili oni koje smo izabrali?73 Kako se ne bih secao? rece on. i uop te u svih ljubitelja telesnih napora. Tako je rece on. mnogo vi e zamaraju ozbiljno uceci nego u ve baonicama. Veruj mi nastavih da treba birati upravo takve prirode i da treba odabrati najpouzdanije i najhrabrije. ne treba trab iti samo ljude plemenitih i uzvi enih osobina. i kad ovi nemaju sklonosti prema ucenju (philomathes). Onda ti jo samo preostaje da odluci koga cemo i na koji nacin uputiti u te nauke rekoh ja. Njome se ne bi smeli baviti njeni nezakoniti. prijatelju dragi. Svakako su rekoh sada nje pogre ne predstave i prezrenje pogodili filozofiju zato to se. jer je to mnogo vi e njihov licni posao koji obavljaju same i ne dele ga sa telom. d Prvo odgovorili oni koji se njome bave ne smeju hramati u sklonosti prema naporu (philoponia). niti sklonosti prema slu anju .XV.81 Kako? upita on. Du e se. zavr i toliki zadatak i u ucenju i u ve banju? Niko rece on osim ako nije izvanredno obdaren. Kakve to darove zahteva ? Moraju imati. kako sam i ranije spominjao. ljubitelja lova. naime. o troumnost da shvate nauke i ne smeju sporo uciti. a po mogucstvu i najlep e. u isto vreme.79 osim toga.80 njome ne bave oni koji su toga dostojni. te samo upola voleti napor (philoponon).

Govoreci. nego se zadovoljno. nego mrze svaki takav napor. valja u njemu. u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dijalektici. c Pa zaboravio sam da se alimo i poceo sam da govorim previ e odu evljeno. Svakako rekoh ja ali sada mi se cini da se i meni ne to sme no dogodilo. Jer ne treba verovati Solonu da je covek koji stari sposoban da mnogo nauci. A hramlje i onaj ko je svoju sklonost prema naporu usmerio u suprotnom pravcu. Kako to? upita on.(philekoos). cini mi se da sam se naljutio i da sam kao u gnevu govorio suvi e ozbiljno . a sacuvacemo dr avu i dr avno uredenje. pa videci kako je nedostojno bacena u blato. onda ce nasumce uzimati za prijatelje i za vladare kako one koji hramlju. Ali oblik poucavanja ne sme biti nasilan. Jer ako onima. inace. nego znajmo da mo e manje uciti nego trcati. tako mi Zevsa rece on jer meni kao slu aocu to zaista nije tako izgledalo.83 Jer ako ni pojedinac ni dr ava ne znaju da takve razlikuju. plemenitosti i svim delovima vrline moramo narocito paziti na zakonit i nezakonit porod. Govori najistinitije rece on. Mi se.) nece prigovarati. Isto cemo tako u odnosu prema istini rekoh e smatrati da je osakacena ona du a koja iako mrzi namernu la i sama je te ko podnosi. . Zaista je tako rece on. onima koji su za to krivi. No nemojmo zaboraviti i to da smo u ranijem85 odabiranju birali d stare ljude. tako i one koji su nezakonit porod. a u ovom to necemo ciniti. niti prema istra ivanju. Nisi. 536 Svakako rece on. a veoma se ljuti kad drugi la u ipak nenamernu la 82 mirno prima i ne ljuti se ako je uhvate u neznanju. propisujemo toliko ucenje i ve banje onda nam ni sama Dike (boginja pravde prim. XVI. prev. kao svinja. To bi zaista bila sramota rece on. koji su telesno i duhovno potpuni. ako tako odgajimo one koji su od ovih drukciji. Onima koji su jo mladi pripada ucenje racunanja i geometrije i svih propedevtickih disciplina. Svi su veliki i ucestali napori za mlade ljude. Neizbe no 230 rece on. mislio sam na filozofiju. A u odnosu prema umerenosti rekoh prema hrabrosti. a na filozofiju cemo sruciti bujicu podsmeha.3" u svemu cemo dobiti ono to je suprotno na oj nameri. Ali meni kao retoru jeste rekoh ja. medutim rekoh ja moramo svega b toga dobro cuvati.

nemoguce za kakvo drugo delo. A osim toga. moraju se za njih pregledno rasporediti. a ko tako ne gleda. Jer je to vreme. makar trajalo i dve ili tri godine. To to govori . taj nije. c prema srodnosti sa ostalim naukama i prema prirodi same stvari. jer je dijalekticar samo onaj ko vidi stvari u njihovoj povezanosti. kakav ce ko biti u tim telesnim ve banjima. da okuse krv. dragi moj. Seca li se nastavih ja kako smo rekli da decu treba na konjima voditi i u rat kao posmatrace. naukama i opasnostima bude pokazao naj okretnij i.Za to? e . Jer telesni napori. da ih treba dovesti sasvim blizu i dati im. najbolje dokazuje da li je neka priroda dijalekticka ili nije. to je neka vrsta probe. Kako da ne? Posle toga vremena nastavih bice oni koji su medu dvadesetogodi njacima odabrani u vecoj slavi nego ostali. cak i kad se vr e nasilno. Secam se rece on. I ono.Zato to slobodan covek ne sme nijednu nauku izucavati ropski rekoh. treba primiti u narociti broj odabranih. ne cine telo nipo to gorim. a znanja koja se deci u toku vaspitanja pru aju bez reda. treba da decu vaspitava uz igru a nipo to silom. Zamor i spavanje su neprijatelji nauka. ujedno. dok se u du i ne zadr ava nikakvo nametnuto znanje. kao mladim psima. To isto mislim i ja rece on. b U koje doba starosti? zapita on. To je istina rece on. dakle. 537 Da bi. Samo je ono znanje koje na takav nacin ulazi u coveka stalno rece on. Cim zavr e potrebne telesne ve be rekoh. . to pre mogao da uoci za ta je svaki pojedinac po prirodi sposoban. a ako se nade bezbedno mesto. I da onoga ko se u svim ovim naporima. razumno86 je rece on.

mislim. dok ce u va nim stvarima biti prema njima manje neposlu an nego prema laskavcima. XVII. u ratovanju i u drugim du nostima. medutim. koji budu najizdr ljiviji u ucenju. Cudi li se ti to im se to de ava rekoh i smatra li da ih ne treba pomilovati?88 Kako to? upita on. uocio koji je od njih u stanju da bez obzira na oci i na druga cula. slu ace ih drukcije nego ranije. dru e. ponovo odabrati iz onog broja vec odabranih. tj. A kada bude uvideo stvar. onda ce. mater i druge prividne rodake nego laskavce. Doista odvrati on. Onda predvidam da ce biti ovako: on ce b vi e ceniti oca. popustiti u du nom po tovanju prema njima i u zauzimanju za njih. da li mo e da mi predska e kako ce se on odnositi prema laskavcima i la nim roditeljima u ono vreme kad . a vi e ce se truditi oko laskavaca. Za onog oca. kad napune trideset godina. tome znao? Ili bi. ono postaje covek i primecuje da uop te nije sin roditelja koji to tvrde. Verovatno rece on. I zato je to posao koji zahteva veliku i budnu pa nju. 232 Sve bi se to moglo desiti tako kako ti govori rece on. ivece po njihovom shvatanju i sac stajace se sa njima ne krijuci. ide zajedno sa istinom ka samom bicu.Na ovo ce morati paziti rekoh pa ce one d medu njima. Pa zar ti ne primecuje zapitah ja kakvo e se sada zlo javlja sa dijalektikom?87 Kakvo zlo? Ljudi se napune nezakonito cu rekoh. osim ako nije izuzetno plemenite prirode. ispitujuci njihovu dijalekticku sposobnost. i navikavani smo da im se pokoravamo i po tujemo ih kao . zatim. hteo da cuje kako ja to predvidam? Hteo bih odgovori on. u jednom velikom i uglednom plemenu i medu mnogobrojnim laskavcima. a kako opet u ono vreme kad je . i za druge izmi ljene rodake nece se uop te vi e brinuti. Uzmimo za primer rekoh da je jedno pod538 metnuto dete bilo odnegovano u velikom bogatstvu. Ali kako se ovo poredenje mo e dovesti u vezu sa onima koja se bave dijalektikom? Ovako. Mi smo vec od detinjstva odgajani u odredenim uverenjima (dogmata) . vi e ce se brinuti za njihove potrebe. sve donde dok mu istina ne bude sasvim poznata. podmetanju ni ta nije znao. mo da. kako bi im dodelio vece pocasti i kako bi. A za to? upita on. a manje nezakonito prema njima postupati ili sa njima razgovarati. pravicnom i lepom. a ne mo e da nade svoje prave roditelje.

Pa nije li onda rekoh na mestu da se onima koji se na taj nacin bave dijalektikom odredi pomilovanje. laskaju na oj du i i privlace je sebi. pravicnom i dobrom. b Zar to nije svojevrsna predostro nost ako se mladim ljudima ne dopu ta da se bave dijalektikom? . Kad bi onoga ko ima takva uverenja upitali ta je lepo". kao to sam malocas rekao. Neizbe no. ka539 laskanja?90 Nikakvom drugom. Ali ovi ne mogu da primame one koji su iole uravnote eni. A ako ih vi e ne bude kao ranije cenio i kao svoje roditelje. trebalo bi da ih za dijalektiku pripremimo uz sve moguce predostro nosti. d Ali imamo i druge obicaje. konacno ga navede na mnenje da to nije ni ta vi e lepo nego ru no. pa izvodeci vi e puta i na vi e nacina svoja pobijanja. kako ce se posle toga njegovo po tovanje i pokoravanje odnositi prema onim uverenjima? Morace se desiti rekoh da ih vi e ne i da im se ne pokorava kao dotada. a dijalek> ticar mu taj odgovor podvrgne pobijanju.svoje roditelje. I tako ce mislim od coveka koji je bio odan zakonima. i koji su puni zadovoljstva. A da ne bismo takvo sa aljenje morali upraviti i na na e tridesetogodi njake89. ovi po tuju ona ocinska uverenja i njima se pokoravaju. Tako je. ta misli . ta onda? zapitah. a prave ne bude mogao kvom ce se ivotu onda odati ako ne ivotu po tuje po tovao naci. I to treba rece on. i tako isto postupi ako je rec . Takvi su i sa aljenja dostojni rece on. ocigledno postati covek koji naginje bezakonju. Jesmo. i e uop te onome to najvi e po tuje. koji su suprotni onim uverenjima. i kad bi ovaj odgovorio onako kako je to cuo od zakonodavaca.

onda brzo dodu do toga da uop te vi e ne cene ono to su ranije cenili. uzimaju ovu kao decju igru. Pa i tu 540 treba ispitati da li ce istrajati u takvom rastrzavanju na sve strane. kao dosada. ako se ona revnosno i neprekidno uve bava i ako se ne radi ni ta drugo osim to se naizmenicno izvode odgovarajuce gimnasticke ve be. moraju biti uredne i uravnote ene i da se time ne sme. radujuci se kao tenad to prolaznike pomocu dijalektike mogu da napadaju i rastr u. Kad dode red na njih. dovoljan dvostruki broj godina od onog ranijeg?91 e Misli est ili cetiri godine? zapita on. a najvi treba da posvete filozofiji. Kad napune pedeset godina. Posle toga roka moraju ih opet vratiti u onu pecinu. i preteruju u tome rece on. onda sve one koji su se pokazali dobri i koji su se odlikovali u svakom pogledu i u radovima i u naukama. kad prvi put okuse dijalektiku. baviti svako. opona ajuci one koji pobijaju. i da. Sastavi mirno pet rekoh. Da li je za bavljenje dijalektikom. Petnaest godina odgovorili. stariji rekoh nece hteti da ucestvuju u tim ludorijama i vi e ce se ugledati na onog ko eli da razgovara ne bi li saznao istinu. onda treba da se pomuce i sa dr avnickim poslovima kao prema e vremena i . nego na onoga ko se radi zabave igra i protivreci. Su ta istina odgovori on. XVIII. kako ni u tome iskustvu ne bi izostali iza drugih. treba najzad privesti cilju i treba ih primorati da svetlost svoje du e okrenu onom to svemu daje svetlost. i gradane i same sebe. 234 Posmatrajuci dobro kao takvo. Zar onda nije iz opreznosti receno ono to smo ranije kazali da prirode. ili ce se malo kolebati. Ona zaista to rade. A koliko vremena tra i za to? zapita on. pa i onaj ko za to nije dovoljno zreo? Svakako rece on. a sam ce postati umereniji i taj ce ga posao vi e uzdici nego to ce ga izlo iti d ruglu. i oni sami pobijaju druge. oni treba da ga uzmu uzor i da i dr avu.Mislim da ti nije promaklo da momcici. obrazuju po ugledu na nj. i primorati ih da upravljaju ratovanjem i poslovima koji odgovaraju omladini. Tacno je rece on. pribegavajuci joj s namerom da profcivrece. Medutim. I kad tako vec pobede mnoge i od mnogih sami c budu pobedeni. svakoga b njegovom delu. I zato su ljudi poceli da grde njih same i sve ono to je kod drugih u vezi sa filozofijom. kojima cemo dopustiti da ucestvuju u dijalektici.

koji su onakvi kakve smo ih opisali. kao to smo vec rekli. Ako treba da u jednakoj meri imaju sve zajedno sa mu karcima.da budu vladari radi dr ave. prepoznav i ih kao ropske i bezvredne. u onaj cas kad pravdi pocnu slu iti i uvecavati je. ako dopustite. Sla ete li se u tome da . najbr e i najlak e ostvariti dr ava i dr avno uredenje . pocnu iznad svega po tovati. prognati izvan gradskih zidina. nego kako bi cinili ono to je nu treba da vaspitavaju i druge. postanu vladari u dr avi: kad oni sada nje pocasti prezru. i poca e sti koje iz toga slede. Sokrate. tj. Glaukone rekoh. hoce li takva dr ava i takvo dr . a ako ne. kojem smo govorili. kojem smo govorili? Kako ce ga ostvariti? Sve one za koje se u dr avi nade da imaju vi e 541 od deset godina. od obicaja koje su njihovi roditelji imali. i tako uvek ostave za sobom ostrva bla enih. pa kad ih kao cuvare dr ave. nego ono to je dodu e te ko. kao da si vajar rece Glaukon. dr avi i dr avnom uredenju svakako nismo kazivali pobo ne elje. onda je tako rece on. i kad ono to je ispravno. A dr ava treba bi radili ne to no. da im podi e c spomenike i da im javno prinosi rtve.92 oni ce. d Dalje nastavih ja. Nemoj mo da misliti da sam govorio vi e . enama. ukratko. Ali i vladarke. Cim istinski filozofi. bez izuzetka. pa ce ih odgajati prema svojim obrascima i zakonima. Zadr ace njihovu decu i pocece da ih odvikavaju od sada njih obicaja. ako Pitija to dozvoli. kao bogovima. onda kao bla enim i bo anskim ljudima. A kad se jednom ustanovi. mu karcima nego . Prekrasno si izvajao vladare. hoce li oni toga dana ostvariti onaj poredak u dr avi . ne zato da lepo. ali ipak nekako moguce. Tako ce se. onda da se odsele na gde ce trajno stanovati. ukoliko bi se medu njima na le takve koje su po prirodi sposobne. a pravicnost uzimati kao ono to je najvi e i najpotrebnije. jedan ili vi e njih. i to ne drukcije nego onako kako smo govorili.

. da je taj covek takav kakav bi. mi smo se slo ili u tome da dr ava kojom se savr eno upravlja treba da ima zajednicu ena. kako mi se cini. buduci sve zajednicko. I meni se cini da si ti. U tome smo se slo ili b A i u ovome smo bili saglasni: upravljaci. kako bismo opet mogli da nastavimo put. dr avi. rekao si. otprilike. coveku koji bi joj bio slican vec iscrpli? Jer. a oni zato treba da se staraju . nego c treba da kao borci i cuvari. Rekao si da. i da kraljevstvo treba da bude u rukama onih koji su se pokazali kao najbolji i u filozofiji i u ratnoj ve tini. mislim. da si nam jo savr enije 544 mogao prikazati i dr avu i coveka. bezbednosti ostalih gradana. Dobro. kao nagradu za svoje cuvanje. naselice predvodeci vojnike ona prebivali ta koja smo ranije opisali i u kojima. svojoj bezbednosti i . medutim. Jasno je rece on a u odgovoru na tvoje pitanje. To nije te ko rece on. da po na em mi ljenju niko od njih ne srne imati ni ta od onoga to ima danas.' Tako je rekoh. takvoj dr avi i . KNJIGA OSMA St. dobro izlo io kako bi se takvo dr avno uredenje rodilo. b Sokrate. po to smo ovo zavr ili. hajde da se podsetimo na kome smo mestu skrenuli razgovor2 sa rasprave. Glaukone. . jasno je. ako se seca . kad preuzmu svoje du nosti. tome kakva ce biti njihova pokretna imovina. morao biti. Pa jesmo li onda upitah ja na e dokaze (logoi) . ako bi se ikada rodilo. naravno. Secam se. primaju od ostalih sve to je potrebno za izdr avanje za godinu dana. isto ono to i sada3 i izjavio da savr enom smatra onu dr avu koja je nalik na onu d koju si ti opisao. Kada si raspravljao . a istim takvim smatra i coveka koji je tome slican. postigli smo negde saglasnost. i . prema onome to smo rekli. a isto tako zajednicke poslove u ratu i miru. Osim nacina njihovog stanovanja. 543a I. ako je rece on. reci cu da su dokazi.avno uredenje doneti najvece blagodeti rodu u kojem se tako ne to bude rodilo? Svakako rece on. zajednicu dece i celokupnog obrazovanja. niko nece imati privatnu svojinu. Ali. izvedeni do kraja. Izgleda.

Tada si opet ti govorio i do ao si dovde. a puno je zala. koje bi na d jasan nacin predstavljalo posebnu formu? Jer nasledne kne evine (dvnasteiai) i kraljevstva koja se mogu kupiti (oneta'i basileiai). najzad. II. cetiri vrste ljudi koji su tim vrstama dr ave slicni. spadaju nekako u meduprostore onih koje sam spomenuo. Jer. Mi smo vec raspravljali . plemenita tiranida (tvrannis). koja se razlikuje od svih nabrojanih oblika vladavine. i s pravom tvrdimo da je on dobar i pravican. naziva se oligarhija (oligarchia). Tako je. dr avna uredenja . koje ne to manje hvale. Zna li ti da isto onoliko koliko ima vrsta dr ava mora imati i vrsta ljudskih karaktera. kojima govorim imaju poznata imena: ono koje mnogi hvale. a najgori ujedno i najnesrecniji. kao borac. kad bismo . onda bismo mogli presuditi da li je najbolji covek ujedno i najsrecniji. Bogami rece on i ja elim da cujem na koja cetiri oblika dr ave ti misli . onda su ostale nesavr ene. a onda su Polemarh i Adeimant4 uzeli rec. i naci ce ih u ne tako malom broju i u Helena i u varvara. od ove razlicita7 i na trece mesto dolazi demokratija (demokratia). A sada mi. I. daj isti stav. c Nece ti biti te ko da to cuje odgovorili ja. i koja je cetvrta i poslednja bolest dr ave. Valjda ne misli da se dr avna uredenja radaju iz hrasta ili iz e stene"10 a ne iz karaktera ljudi koji dr avu povlace kao teg na terazijama? Prirodno je da zavise od ljudskih karaktera i da ne mogu nastati drukcije. ono drugo. mnogim i neobicnim uredenjima rece on. i tebi je drago3. kojima vredi govoriti i ispitati njihove po gre ke i. a ti poku aj da ka e ono to si onda hteo reci. govori se .' kao i neka ovima slicna dr avna uredenja. kritsko (Kretike) i spartansko (Lakonike). Jeste. svima njima razmislili i slo ili se u tome koja je od njih najbolja a koja najgora. dakle. Pitao sam te na koje cetiri dr ave ti misli . kazao si da medu ostalim dr avama postoje cetiri vrste . isto tako. Vrlo se dobro seca rekoh ja. coveku koji je slican aristokratiji. ili je mo da b drukcije. 238 Ako. . ukoliko se secam. Ako mogu odgovorili.5 Ja cu ti postaviti isto pitanje.8 Ili ti mo da zna za kakav drugi oblik dr avnog uredenja.ova dr ava dobra. postoji pet11 oblika dr ave onda treba da ima i kod pojedinaca pet razlicitih vrsta du a.

Onda sad treba da posmatramo gore ljude: ljubitelja takmicenja i slavoljubivog coveka. opet. Zar se ne de ava jednostavno tako da se svaka promena drd avnog uredenja javlja kad medu onima koji su na vlasti dode do razdora. onome to smo sebi postavili za cilj. Zatim dolazi oligarhija i oligarhicni covek. najzad cemo. a pre nego to smo pre li na pojedince. prema spartanskom dr avnom uredenju. zatim oligarhicnog coveka. pa ma koliko ih malo bilo. ne mo e doci ni do kakve promene. osvrnuti na demokratiju i razmotriti demokratskog coveka. III. i. pa da dozvolimo da . A kad su slo ni medu sobom. pomolimo Muzama da nam e ka u kako je najpre postala svada. poceli razmatranjem dr avnih uredenja. ili timarhijom pa cemo prema njemu razmotriti odgoc varajuceg coveka. Tako je. Na taj nacin bi se na e posmatranje i prosudivanje vr ilo razumno rece on. . Kad budemo utvrdili koji je od njih najpravedniji. razmotriti nju i zagledati i u tiransku du u.545 Da. a treba ga nazvati ili timokratijom. mi cemo ga uporediti sa najpravednijim i zavr icemo svoje ispitivanje . Pa kako ce onda doci do poremecaja u na oj dr avi. dakle. Kao to smo. a onda cemo se. pa demokratskog i tiranskog. po to je tako jasnije. naravno. Tako i treba postupiti. na cetvrtom mestu. tome kako stoji sa srecom ili nesrecom kod jednoga i drugoga. Hajde sada rekoh da poku amo objasniti na koji nacin aristokratija prelazi u timokratiju. tako i sad treba najpre da razmotrimo castoljubivo dr avno uredenje nemam nikakav pogodniji izraz za to. Zatim cemo se ili pokoriti Trasimahu i te iti za nepravedno cu ili cemo se dr ati rezultata koji smo sada postigli i te iti za b pravedno cu. doci do tiranske dr ave. Tako cemo poku ati da dobro prosudimo . kao to radi Homer. Glaukone? Oko cega ce se to posvadati pomocnici i vladari medu sobom i sami sa sobom? Ili mo da hoce da se.

srebrnog. gde god se neprijateljstvo. pocece zanemarivati najpre nas. a za dva. Doba plodnosti i neplodnosti du e i tela postoji ne samo za biljke u zemlji nego i za iva stvorenja na zemlji. Tako ce va a deca postati nedovoljno obrazovana. cija je stranica pet. Od njih ce.17 Prvi proizvod (prva harmonija) sastavljen je iz jednakih cinilaca. nego ce se raspasti. i ako u nepravo vreme budu privodili neveste mlado enjama. naravno. u prvom uvecavanju kvadriranjem i kubiranjem. poremetiti. a zatim ce zanemariti i gimnastiku. uredena kao to je va a. uz pomoc racuna i zapa anja. On je odreden jednim brojem koji. Ovaj se proizvod sastoji od stotine kvadratnih brojeva. od te dece postavljati za svoje naslednike najbolje.15 Osnovni epitrit'*. i to kratkotrajnu putanju za sva bica koja kratko ive. i muzicko obrazovanje nece ceniti onoliko koliko bi trebalo. Ma koliko bili mudri oni koje ste vi odgajili da upravljaju dr avom. A ovome jo treba dodati stotinu kubova od tri. a za ljudski porod taj period je drukciji. onda. Drugi proizvod (druga harmonija) ima cinioce. uvek stvara rat i da je poreklo nesloge uvek Mo emo reci da su Muze to dobro objasnile! Dabome odgovorih ja zato to su Muze. A kad se gvo de pome zlatom. Muze. ako je dijagonala izra ena celim brojem. ako je dijagonala izra ena razlomkom. bronzanog i gvoz 547 denog. pa kad od svojih otaca budu preuzeli vlast. od kojih je jedan jednak sa ciniocima onog prvog a drugi nije jednak.nam one uzvi eno. Ove mene nastaju kad periodicno obrtanje zatvara krug13 u kome se svako bice krece. to vreme ce im promaci i oni ce radati decu u vreme kada to ne bi smeli da cine. A to raspadanje ce biti ovakvo. doci na vlast vladari koji nisu toliko dobri cuvari c da bi mogli procenjivati pokolenja koja se i kod Hesioda i kod vas sastoje od: zlatnog. a zapravo da se ale kao sa decom? Kako to? Evo ovako otprilike'2: Te ko je da ce se jedna dr ava. to ni va e uredenje nece trajati vecito.18 .'4 te se na taj nacin dolazi do slicnosti i neslicnosti. kada se spoji sa pempadom i pomno i sa tri. Cuvari ce. sto puta sto. naime." a sa srebrom i bronza sa nejednakost i neskladna pojavi. Tako dobiveni geometrijski broj vlada nad dobrim i rdavim radanjima. odrede vreme plodnosti i neplodnosti va eg roda. Treba jo reci takvo. ali po to sve ono to postaje mora i da propadne. nastace od ove me avine nejednolicnost koja. uvecavanja i smanjivanja. u potpunoj ozbiljnosti govore. daje tri linije i cetiri granicnika. pa kad va i cuvari za ta radanja ne budu znali. Ali i ovi nece biti dostojni. onda deca nece biti ni obdarena ni srecna. daje dva proizvoda (harmonia). proizi lih iz racionalno izra enih vrednosti dijagonale kvadrata. a dugotrajnu putanju za sva bica koja ive dugo. kao u tragediji. ma gde se ona pojavila. svaki od tih je umanjen za jedan. Za bo anski porod postoji period koji je odreden savr enim brojem. pri cemu se svi medusobni odnosi ovih figura daju racionalno izraziti. oni ipak nece moci da.

Pa onda bi takvo uredenje nastavih ja bilo negde na sredini izmedu aristokratije i oligarhije. zanata i drugih poslova oko sticanja novca. IV. ratnim borbama zar se u svemu tome nece ugledati na ranije uredenje? Dabogme da hoce. To to ce po tovati upravljace. gimnastici i . vodila su du e vrlini i starom poretku.A ta dalje ka u Muze? upita on. sticanju zemlje i kuca. zlata i srebra. a ona druga dva. a donekle i na oligarhiju. nego samo me ance. a kakvo ce biti ured denje posle log prelaza? Zar nije ocigledno da ce se ne jednim delom ugledati na preda nje uredenje. i gvozdeno i bronzano. vi e ce biti naklonjeno ljudima koji su sposob 241 b . zato to je ono u sredini. buduci da nisu bila siroma na nego po prirodi bogata. hranioci i slu benici ucini e od tada perijecima20 (bespravnim seljacima). a delimicno ce imati i ne to svoje? Tako je odgovori on. a za sebe ostavi e ratovanje. Kad je nastao razdor rekoh ja19 onda oba ova pokolenja. Tako ce se izvr iti prelaz. te se sporazume e da zemlju i kuce podele i ucini e ih vlasni tvom c pojedinaca. cuvarske du nosti i brigu oko onih perijeka. e Ali ce se bojati da mudre dovodi na vlast. najzad nekako popusti e i jedni i drugi. njihovi prijatelji. a one ciji su cuvari bili i koji su do tada bili slobodni ljudi. zlatno i srebrno. Meni se cini rece da prelaz odatle nastaje. to ce se njegovi ratnici kloniti zemljoradnje. io ce organizovati zajednicke trpeze. jer vi e nece imati jednostavne i cvrste mu eve.2' i to ce se brinuti . zar ne? Svakako. poce e da vuku du e novcu. Posle uzajamnog nasilja i suprotstavljanja.

to se kod njega isticu i sklonost prema takmicenju i castoljubivost. To je iva istina odgovori on. A da bismo videli kakav je najpravedniji. Oni ce potajno ceniti zlato i srebro. Ono je u stvari me avina rekoh ja. On. a oko svojih kuca ce imati podignute ograde. neku vrstu sopstvenih gnezda u b kojima ce rasipati i tro iti na ene i one koji ce im biti po volji. Po to ce voleti novac i kako ce ga potajno sticati. upravo. voli muziku i voli da slu242 549 a. a da ne izostavimo nijednu pojedinost. Kri om ce u ivati svoja zadovoljstva. To bi uredenje. poku avace da se sakriju od zakona kao deca od svoga oca. a vi e ce . dodu e. Zar nisu to uglavnom crte koje ce ono imati? Da. e U tome mo da odgovorih ja ali mi se cini da mu u ovome nece biti nalik. ali za retoriku nema nikakve sposobnosti. zaista sadr i u sebi i zlo i dobro. Uredenje kakvo ti opisuje .niji za rat nego za mir. Timokratski covek ima vi e oholosti i vi e su mu strani darovi Muza. dakle. U pravu si odgovori on. V. prema slobodnima je blag. 548 i provodice vreme u neprestanom ratovanju. U cemu. i pravu Muzu. Takav covek je prema robovima surov. casti ukazivati gimnastici nego muzici. oni ce ga tedeti. prema upravljacima veoma pokoran.. Tako je rece on. . A takvi ce ljudi nastavili ja kao i oni u oligarhiji biti eljni novca. dovoljan nam je i ovaj nacrt. bar to se tice sklonosti za takmicenjem. umesto da prema njima gaji prezrenje kao covek koji je obrazovan kako treba. Jer oni nisu odgojeni ubedivanjem nego silom. ako ga samo ovla ocrtamo i ne izradimo crte tacno. muzu dijalektike i filozofije ce zanemariti. jer ce biti eljni u ivanja. a kakav d najnepravedniji covek. i svaki karakter. nastalo i bilo otprilike takvo. Kad bismo hteli da predemo sva uredenja. a tude ce rado tro iti. Kakav ce sad izgledati covek prema tom dr avnom uredenju? Kako ce on postati i kakav ce biti njegov karakter? Adeimant22 odgovori: Mislim da ce umnogome biti slican ovom Glaukonu ovde. to bi bio ogroman i dugotrajan posao. Ali kako u njemu preovladuje srcanost. cenice prevare i okretnost u ratu.. jer ce kod kuce imati svoje prostorije i riznice gde ce ga sklanjati i skrivati.

nego svojim ratnim podvizima i aktivnostima koje se odnose na rat. On je isto tako ljubitelj sportskih aktivnosti i lova. ovako: ponekad je sin dobra oca koji ivi u dr avi rdavo upravljanoj. a nju niti narocito ceni. . kako je suvi e popustljiv i mnoge druge stvari onako kako vec e ene . sve vi e voleti. dakle. ali ce ga. to je i takav je timokratski mladic do svog zrelog doba. vlast. Takav karakter zaista i odgovara takvom dr avnom uredenju. kombinovana sa obrazovano cu (mousike) rekoh ja. parnice i slicna opterecenja. Sposobnost prosudivanja (logos). da se on ne bori i ne grdi ni po sudovima ni u privatnom ivotu. ali tu svoju elju ne opravdava recima niti necim slicnim. te stoga izbegava pocasti. i takvoj dr avi je slican rekoh ja. A on postaje. zatim ena vidi kako mu u nije narocito stalo da se zala e za sticanje novca. ukoliko postaje stariji. nego da sve to lako podnosi. otprilike. Kakav cuvar? upita Adeimant. Takav bi covek u mladosti mogao i da prezire b novac. dok njegov ivot traje. a vi e voli da pretrpi gubitak nego da ima bilo kakve neprilike. Jer on vec po prirodi nosi u sebi klicu lakomosti i njegova vrlina nije cista zato to njemu nedostaje najbolji cuvar. niti je zanemaruje. pa joj to umanjuje d ugled kod drugih ena. onda se ona zbog svega toga ljuti i pocinje da govori sinu kako mu otac nije nikakav mu karac. majka primecuje jo i to da mu misli samo na sebe. c Bice da je takav u svakom pogledu.eljan je vlasti i pocasti. Eto. Jer jedino ta sposobnost mo e onome kome je data da osigura spas njegove vrline. takvim stvarima rado pevaju. To je istina rece Adeimant a takve price i tu be njima zaista odgovaraju. Lepo govori rece. Pa kako onda on postaje? Decak prvo cuje kako se majka ljuti to joj se mu ne ubraja medu dostojanstvenike.

a cene i hvale sve one koji se bave svim i svacim. Treba. e Zatim. i ostali koji mu raspaljuju elje i srcanost. sin slu a i posmatra i druge slicne stvari: kako ljude koji se bave samo svojim poslom nazivaju ludima. pa uporeduje to sa zanimanjima ostalih ljudi.nastavih ja da i sluge takvih gospodara. govore ponekad sinovima takve stvari. i ono drugo uredenje i onog drugog coveka. pa vladu koja je u njegovoj du i predaje sili koja se nalazi na sredini. . Ljudi najpre tra e priliku da potro e svoje bogatstvo. i tako postaje ohol i slavoljubiv covek. ugledajuci se na Eshila. Tako je. i to upravo one za koje bi se reklo da su im naklonjeni. dakle. Tada mladic sve to cuje i vidi.« Ti zna i td . osveti svima onima i bude odlucniji mu nego to je to njegov otac. i nadmecuci se ubrzo. Imamo. a siromah nema udela u vladi. a cuje opet i oceve reci i izbliza vidi njegova zanimanja. A izvan kuce. Cini mi se da si sasvim lepo objasnio postanak takvog coveka. A sada da. mislim. A koje uredenje naziva oligarhijom? Ono uredenje rekoh ja koje se zasniva na d proceni imovine. ugledajuci se jedni na druge. zadr imo isti red i pogledajmo najpre dr avu! Tako je najbolje. dodeljenog drugoj dr avi". Kako? 244 Blagajna koju svako puni novcem upropa cuje takvo dr avno uredenje rekoh ja. u kojem vladaju bogata i. Tako ga privlace dve strane: i njeb gov otac koji podupire i sna i njegov razum. onda 550 podsticu sina da se. VI. ali se dru io sa rdavim. i mi ka emo: Pogledajmo drugoga coveka. ili protiv nekoga koji je ucinio neki drugi prestup. Razumem odgovori on. 23 naime ambiciji i srcanosti. dakle. I slepcu je jasno kako se vr i taj prelaz. nacine i vecinu sebi slicnom. kad on postane covek. c Imamo. a da bi to mogli da urade.24 ili bolje. najpre da vidimo kako se prelazi iz timarhije u oligarhiju? Da. oni prekrajaju zakone i ne pokoravaju im se ni oni ni njihove ene. Mislim da bi posle takvog dr avnog uredenja do la na red oligarhija. njega vuku obe ove strane i on se zadr ava na sredini. A kako on ne vodi poreklo od coveka po prirodi rdavog. Kad one vide da otac ne preduzima ni ta protiv nekog du nika.

a zanemaruje se ono to se ne ceni. Zar vrlina nije tako daleko od bogatstva da bi. a ukoliko vi e cene njega utoliko manje cene vrlinu. uvek jedno preteglo na suprotnu stranu? Zacelo. upravljaju na ono to se ceni. tako se to uspostavlja. putem utvrdivab nja odredene granice prihoda. kad bismo ih istovremeno stavili na tasove terazija. Potom donose zakon kojim se. onda se manje cene vrlina i dobri ljudi.Tako je. pa bogatog hvale. dive mu se. Istovremeno propisuju da onaj cija imovina ne dose e odredenu granicu prihoda ne mo e ucestvovati u vlasti. Sprovodenje toga posti u ili snagom oru ja. Kratko receno. Svakako. a manja tamo gde je granica prihoda vi a. ustanovljuje oligarhijska skupina gradana. Ljudi koji vole nadmetanje i pocasti na kraju postaju ljubitelji novca i bogacenja. Da rece on ali kako f unkcioni e to dr avno c uredenje? i koji su to nedostaci za koje smo rekli da ih ono ima? . i dovode ga na vlast. Zato jo vi e te e za bogatstvom. a siroma nog preziru. ili tako to zastra ivanjem i pretnjom upotrebe oru ja uspostave jedno takvo dr avno uredenje. Ili mo da to ne biva tako? Upravo tako. 551 A kad se u dr avi cene bogatstvo i bogata i. Jasno. dakle. Tacno. Napori se. koja je veca tamo gde je granica prihoda ni a.

pazi ovo: kad je jedan takav covek. Dalje! Da li smatra da je dobro ono nagomila552 vanje poslova koje smo ranije kudili. siromah i beskucnik. obe su na istom prostoru i ive uvek u neprijateljstvu jedna s drugom. Bogami. a opet. -. A sad. ni konjanik ni te ko naoru ani vojnik: on je. a drugi da ga kupovinom stekne. a druga od bogata a. nikako! A sad pazi! Zar nije od svih zala najvece ovo i nece li njime oligarhija prva. naime. biti pogodena? 246 Koje je to zlo? To to je nekome dopu teno da proda celo svoje imanje. Onda sigurno nije dobro ni to to gospodari takve dr ave ne bi mogli nikakav rat voditi.VII. a siromahu. ni ta manja gre ka nije ni to. cak i kad bi bio spremniji krmano . Sigurno je da ona to ne sprecava. u stvari.Osim zapovedanja u dr avi rekoh ili se to odnosi i na dr avu? Doista se to na nju ponajvi e odnosi rece jer nema zapovedanja koje bi bilo te e i znacajnije. a to kao ljubitelji novca ne bi cinili. ako takve usluge ne bi koristili. nego mora da budu dve: jedna sastavljena od siromaha. b Oligarhija je zaista prva dr ava u kojoj se tako ne to de ava. to posle. kad ga je prodao. morali bi se u samoj borbi pokazati kao pravi oligarsi25. Dalje! je li ova gre ka mo da manja? Koja? to takva dr ava nije jedna. sme da ivi u dr avi iako. jer inace ne bi jedni bili preterano bogati. ni zanatlija. u . dakle. kojeg bi se vi e pla ili nego samog neprijatelja. zato to e bi tada bili prinudeni da koriste usluge naoru anog mno tva. a drugi potpuno siroma ni. i nije njen clan: on nije ni trgovac. i trgovinom i da su ujedno i ratnici? To ne. ne bismo dopustili da to bude. jednostavno. d To je. Ali zar se ne bi de avalo to isto i u bilo kojem drugom zapovedanju? I ja mislim da bi se de avalo isto. zato to bi bili prinudeni da za ratovanje tro e svoja bogatstva. Tako je. Drugo. granici prihoda. Prvo. da se. jedni te isti bave i zemljoradnjom. Jasno je da bi plovidba bila rdava. prva velika gre ka oligarhije. Tako izgleda. Prvi je nedostatak rekoh u onoj odredbi . Jer. zamisli ta bi se desilo ako bismo krmano a na ladi postavljali prema proceni velicine njegove imovine. Nije dobro.

Nije li tako? iva istina rece on.vreme svoga bogatstva. je li on tada bio vi e koristan za dr avu u onome . d dok one sa aokama svi nazivaju nitkovima (kakourgoi). i oni koji skrnave hramove i majstori u svim ostalim lopovlucima. njemu ka emo ovo: kao to je radanje truta u sacu bolest ko nice. i d eparo i. dok uistinu nije dr avi bio ni gospodar ni sluga. Dalje! Zar u oligarhicnim dr avama ne nailazi na prosjake? Osim upravljaca tamo su gotovo svi prosjaci. a druge je snabdeo stra nim aokama? Oni koji su be aoke u starosti zavr avaju kao prosjaci. e Zar onda necemo pomisliti nastavih ja da u njima ima i nitkova opremljenih aokom koje vlasti pa ljivo i silom obuzdavaju? 247 . Sokrate rece on. Ali. nije li bog sve krilate trutove nacinio bez aoke. na tom istom mestu kriju i lopovi. radio na tome da ga potro i. Adeimante. Tako je. dakle. tako je isto i radanje truta u domacinstvu bolest dr ave? U svemu je tako. dok je od ovih koji hodaju jedne nacinio bez aoke. Hoce li da . cemu smo malopre govorili? Misli li da je on pripadao sloju gospodara. nego tracitelj svoje imovine? c Tako je rece mislim da nije bio ni ta drugo do tracitelj. Ocigledno je. kad god u dr avi vidi prosjake. da se.

. ili na gubitak gradanskih prava i svoje imovine. i da se ne ponosi nicim drugim nego sticanjem blaga i samo onim to dovodi do bogatstva. kad sve pretrpi i izgubi ono to je imao. a verovatno ih ima i vi e. radeci i tedeci. brige i dr avnog uredenja? Reci cemo. Kad. koju nazivaju oligarhijom i koja svoje upravljace odreduje prema proceni imovine. a drugu s druge strane i. Zar se timokratski covek nece preobraziti u oligarhicnog upravo na ovaj nacin? Na koji nacin? Kad timokratski covek ima sina. izgubio svoje blago i upropastio samog sebe. te ce tako prikupiti novac.Pomislicemo rece. ogrlicama i pripasujuci im sablje naciniti ih velikim kraljem26 u svojoj du i? Verujem da ce biti tako. naravno. primorace jednu da ne smera i ne razmi lja ni . zbog lo eg vaspitanja. nego kako ce od manje novaca stvoriti vi e. ili na izgnanstvo. bila oligarhicna dr ava i takvi bi bili njeni nedostaci. VIII. opet. on ce se baciti na sticanje bogatstva. pretvarajuci ih u robove. dakle. greben. A onda da razmotrimo coveka koji odgovara ovome uredenju: da vidimo kako on postaje i kakav je kad je vec postao. To bi. prijatelju. a zatim kad b vidi da se ovaj iznenada spotakao . Sasvim je moguce rece on. . on ce odmah i castoljubivost c i srcanost glavacke zbaciti sa prestola svoje du e. Zar sumnja u to da ce takav covek onda po udu i strast za sticanjem blaga staviti na presto i. d A razumnost i srcanost stavice mislim pred noge ovome kralju. da se ne divi i da ne ceni ni ta osim bogatstva. i onda. A tako to se de ava rece on. ili sa nekog drugog velikog polo aja do ao pred sud. upinjace se.. dr avu kao . . dakle. poni en siroma tvom. jednu s jedne. Svakako. bio napadan od sikofanta i osuden na smrt. 248 Nema druge tako brze i tako sna ne promene rece on koja bi castoljubiva mladica nacinila pohlepnim za novcem. cemu drugom. 553 Da zavr imo rekoh i sa uredenjem te dr ave. kao vojskovoda. ovaj se najpre ugleda na svog oca i ide njegovim stopama. a srcanost. I zar onda necemo reci da ljudi tamo postaju takvi zbog neobrazovanosti. ukra avajuci ih krunom. sve to vidi.

jedne prosjacke a druge lu· c pe ke. obuzdava ostale zle po ude u sebi? On nije uveren d da je po tenje bolje. Takav se covek svakako razvio od coveka slicnog onom uredenju iz koga se razvila oligarhija. koje on. jer inace ne bi slepca27 postavio za horovodu i ukazao mu najvi e pocasti. IX. Dobro rekoh ja.e Da li je takav covek oligarhican? upitah ja. to ce dopustiti samo zadovoljavanje potrebnih po uda. To je istina. Tako je. I po tome to je tedljiv i vredan. On lici pre svega na nju po tome to najvi e ceni novac. javljaju trutovske po ude. tamo gde on ima mnogo mogucnosti da cini nepravdu. Zar onda vec po tome nije jasno da takav covek u poslovima u kojima je na glasu kao tobo e pravedan covek. i samo misli na to kako da ga zgrne. onakav je b kakve svet hvali. Na upravljanje sirotinjskim novcem i. zar ne? Da. kao i kod takve dr ave. zar takav covek nije slican takvom dr avnom uredenju? Meni se svakako cini da jeste rece on jer je kod takvog coveka. To je tacno. i svoje sklonosti ne sti ava lepim re . Ali pogledaj ovo: zar necemo reci da se u njemu. to drugih tro kova nece imati i to ce ostale po ude obuzdavati kao suvi ne. Pogledajmo sada ima li on slicnosti sa oligarhijom! 554 Pogledajmo. brinuci se za ostale stvari. Zna li onda gde treba gledati ako hoce da vidi njegove lupe ke po ude? Gde? upita on. On je zapu ten nastavih ja stvara novac od svega. silom obuzdava? Tako je. Po mome mi ljenju rekoh ja to dolazi otuda to takav covek nije mario za svoje obrazovanje. novac na najvecoj ceni. uop te. zbog nedostatka obrazovanja.

Takav covek. i tako ce vecinu savladivati. kupujuci njihova imanja i dajuci im zajmove na njih. onda mladicima. uglavnom. Tako cemo ici putem koji smo sebi odredili. jer on nece hteti da tro i novac radi slave i radi takvih borbi. kakav karakter ima i kad je nastala. I to u velikoj meri.cima. Ali ce istinska vrlina. koji su postali razuzdani. biti daleko od njega. cini to silom i zastra ivanjem. on nije jedno bice. Treba li onda i dalje sumnjati da covek tedi a i onaj koji stice bogatstvo pripada po slicnosti oligarhijb skoj dr avi? Nipo to. nego dva. ili u nekom drugom nadmetanju. pa ce svoje protivnike pozivati da sa njim sklope savez pri takmicenju. a ipak ce pri tom zadr avati svoje bogatstvo. Posle ovog treba. Pa dobro rekoh zar se prelaz iz oligarhije u demokratiju ne vr i otprilike tako to se ona ne mo e zasititi onoga za cime te i. koja se sastoji od doslednosti i skladnosti du e. videce kako vecina tih ljudi. kad je u pitanju tro enje tudeg. nece zakonski da ogranice da ne mogu tro iti i upropa civati 250 svoju imovinu. Takav ce tedi a zacelo biti rdav takmicar za bilo 555 kakvu nagradu koja se daje pobedniku u jednoj dr avi. prijatelju. nego moraju zanemariti ili jedno ili drugo? . da bismo zatim opet upoznali karakter coveka koji joj odgovara i da bismo ih medusobno uporedili. Tako je. Tako je. jer postaju jo bogatiji i ugledniji. nego buduci da se pla i za svoju imovinu. I tako mi Zevsa. X. da se pozabavimo demokratijom. cini mi se. po to se boji da ne probudi elju za tro enjem. a to je: da bude to je moguce bogatija? Kako to misli ? c Kad vladari osete da njihova vlast pociva na bogatstvu. i da vidimo na koji nacin ona postaje. plemenitije elje gospodare nad gorim. Zato ce takav covek mislim biti pristojniji od mnogih drugih. nece u sebi biti nepodeljen ni jedinstven. Tako je. ali u e njemu. to jest samo jednim malim delom svojih snaga. ima sklonosti koje odgovaraju trutovima. Tako je. naravno. Tako mi se cini. on ce se boriti oligarhicki. Zar onda nije vec jasno da gradani u jednoj dr avi ne mogu u isto vreme i ceniti bogatstvo i sticati pod trebnu umerenost.

Oni mislim sede u dr avi opremljeni aokom i naoru ani. I onda njihov broj naravno postaje veliki. A kad su vec raspirili toliki po ar. Jer kad bi zakon odredivao b da svaki zajmodavac sklapa ugovore na svoj rizik. niti pak nastoje da se takva zla drugim kakvim zakonom uklone.Sasvim je jasno. bilo alosti? . Kojim zakonom? Zakonom koji dolazi kao drugi po redu i koji primorava gradane na vrlinu. onda bi se oni manje bezobzirno bavili pozajmljivanjem novca u dr avi. sigurno. te tako u dr avi stvaraju trutove i prosjake. suvi e mlitave i lenje da bi se mogli odupreti bilo nasladi. decom glavnice. glavi onima koji su stekli njihovu imovinu i ostalim gradanima. telesno i du evno neotporc ne. a medu ostalima onoga ko im se ne odupire obasipaju novcem. jedni du ni novaca. mrze e i rade . i cede ga mnogostrukim kamata556 ma. U oligarhiji. vladari svojom ravnodu no cu dopu taju ljudima da postanu veoma razuzdani. ne sprecavaju da svako rasipa svoju imovinu kako hoce. ta cine onda? Zar ne stvaraju mladice naviknute na rasko . pa bi onda u njoj bilo manje takvih zala kakva malocas pomenusmo. A kad su u pitanju oni sami i njihova deca. Mnogo manje. Tako je. drugi bez gradanskog prava. Tako je. a treci i jedno i drugo i. ne gase ga. Bogata i tada saginju glave kao da ove ljude uop te i ne vide. Tako vladari samim svojim postupcima dovode svoje podanike do tako lo eg stanja. eljni prevrata. to dovodi do prosjackog tapa i ljude plemenita porekla.

Kad se. doci do pobune i unutra njeg razdora. tako ce i dr avi. I kao to je boie ljivom telu dovoljan i najmanji podsticaj spolja pa da oboli. Ovi kasnije ne misle ni na ta drugo do na sticanje novaca a . ili ba i u samoj opasnosti. ili neke demokratske dr ave koju je pozvao drugi deo gradana i ona ce se razboleti i boriti se sama sa sobom. biti dovoljan i najneznatniji povod pomoc jedne druge oligarhijske dr ave koju je pozvao jedan deo gradana. opet. u svecanim izaslanstvima. ili kao drugovi-vojnici. Jasno je. A tamo gde je sve dozvoljeno. Tako je. Mislim da ce u takvoj dr avi biti razlicitih ljudi vi e no u ma kojoj drugoj. . A kako ti ljudi ive? nastavih ja. dok ce ponekad. to dr avno uredenje? Jasno je da ce se takav covek pokazati kao stvoren za demokratiju. dakle. nastaje kad siromasi pobede. koja je u istom takvom stanju kao to telo.Tako je. kada se posle siromasi budu nasamo sastali. Pa kad se ovakvi vladari i ovakvi njihovi podanici nadu zajedno. vrlini se staraju onoliko koliko i siromasi zar ne? Naravno. I kab kvo je. medutim. a sa ostalima ravnomerno podele vladu i gradanska prava. i zar misli da. na zajednickoj plovidbi. misli li ti da siromah nece pomisliti kako su se takvi ljudi obogatili samo svojim nevaljalstvom. onda ce bogata i dobro znati da cene pomoc siroma nih. pa jedan deo protivnika pobiju a drugi proteraju. i bez nekog spoljnjeg uzroka. siromah koji je cesto mr av i suncem opaljen nade u borbi svrstan pored bogata a odraslog u hladu i ugojenog od tudeg mesa. Takav je postanak demokratije odgovori on pa bilo da je ona uspostavljena oru jem. bilo na putovanjima ili na nekim drugim skupovima. XI. Zar nije jasno i to da ce u pocetku u dr avi biti sve dozvoljeno i da ce svuda vladati sloboda i mogucnosti da svako radi u njoj ta hoce? 252 Tako se ka e. 557 Tako je. nece jedan drugom e reci: Ovi na i ljudi nisu niza to?" Pouzdano znam da ce tako uciniti rece on. u ratnim pohodima. ili tako to su se bogata i iz straha povukli. i kad se najce ce vlasti u njoj biraju kockom. d kad vidi kako ovaj stenje i kako se te ko pokrece. Demokratska vlada. prirodno je da svako na svoj nacin pode ava svoj ivot onako kako mu se najvi e svida. Naravno. i kao to se u njemu i bez nekog spoljnjeg uticaja stvori nesklad sam po sebi.

Covek tu zaista ne bi bio u neprilici sa primerima.Reklo bi se nastavih ja da je ovo dr avno uredenje najlep e od svih. privremeno. ako ti neki zakon brani da vlada ili sudi . a mo da bi ga mnogi ocenili kao najlep e. kao kad covek ode na pijacu gde se prodaju sva moguca dr avna uredenja. Tako je. Pa onda pra tanja koja takva dr ava cini. tako da bi se i ovo dr avno uredenje. to. ni da ratuje kad drugi ratuju. kao kakvo areno odelo protkano svakojakim cvecem. Video sam mnogo takvih. treba samo da odemo u demokratsku dr avu da. kao da niko za to ne mari i kao da to niko ne vidi? I zato takav covek hoda okolo kao kakav junak. Dalje. Zar nije divna ona blagost prema osudenicima? Zar jo nisi video kako u takvom dr avnom uredenju ljudi osudeni na smrt ili izgnanstvo ipak ostaju i krecu se medu ostalima. cak i ako si za to sposoban. Kako to? Tako to. i ta irokogrudost i preziranje svega onoga to smo mi. ni opet da se pokorava ako to ne eli . opet. pricinjavalo najlep im. ti ipak mo e i da vlada i da sudi ako ti tako padne na pamet: zar to na prvi pogled nije bo ansko i divno? Mo da. pro arano svakakvim karakterima. kad . i cim ga izaberemo mo emo pristupiti njenom osnivanju. zbog slobode koja u njoj vlada. a mi to upravo cinimo. ivi u miru kad drugi to cine. kao to to rade deca i ene kad posmatraju arene predmete. tamo potra imo onaj nacin koji nam se svida. I. srecni moj covece. ona sadr i sve vrste dr avnih uredenja. tu mo e tra iti dr avno uredenje koje ti je po volji. A to to te niko ne primorava rekoh ni da vlada u toj dr avi. ako hocemo da osnujemo dr avu. ako ne eli mir. ni da. i izgleda da.

kao i one koje nam. To treba da uradimo. svecano govorili: da. dakle. onako kao to smo to ucinili kod dr ave? Da. i koje ljudima. deli nekakvu jednakost. A sada nastavih ja razmotri kakav je takav covek sam za sebe! Ili. Dalje. Ti. imala to i sve to je tome srodno. uop te. mo da. elja za jelom. zaista. dok ih imaju. i on ce silom obuzdavati po ude koje u sebi oseca i koje ga gone na tro enje a ne na sticanje: to su. naime. takozvane. Da. nije ve bao u lepoti. Potrebnim eljama nazivacemo s pravom one e bez kojih ne bismo mogli biti. anarhicno. ukoliko je ona potrebna radi b zdravlja i dobrog telesnog stanja. Kad bismo rekli da su nepotrebne one elje koje bi neko. ta elja za jelom i prismokom . Sa kakvim nadmenim dr anjem ona sve to gazi i kako uop te ne pita za to sa kakvim zanimanjima dolaze ljudi da se prihvate dr avnih poslova. Nije li tako? Tako je. zaista. odbio. najpre treba pogledati kako on postaje. Tako je. najpre odredimo ta su potrebne a ta izli ne elje? Hocu. ne donose nikakve koristi u poslu. nepotrebne elje. nego ih po tuje samo ako ka u c da su prijatelji naroda. XII. niko ne mo e postati dobar covek ako nema izvanrednu prirodu. 559 Onda cemo za njih s pravom reci da su potrebne. zar ne? Naravno. kako ne bismo razgovarali tapkajuci u mraku. to je plemenita dr ava! Demokratija bi. iznosi stvari koje su svima poznate. Hoce li upitah ga ja sad da. i jednakima i nejednakima. To je. kao to vidi . kad ih ispunimo. areno. divno dr avno uredenje. zar ne? Jer nam je ove dve vrste elja nametnula sama priroda. ako bi se odmalena ve bao. Zar nece biti ovako: mislim da ce sin onog ted di e i oligarhijskog coveka biti od svoga oca odgajen u njegovim navikama. Kao i njegov otac.smo osnivali dr avu. koje svima bez razlike. ako se jo odmah kao dete nije u igri upoznao sa lepim stvarima i ako se. Tako je. donose koristi. Uzmimo sada po jedan primer za prve i za druge da bismo videli kakve su one i da bismo oformili jedan op ti utisak. dok su neke cak i tetne zar ne bismo lepo rekli? 254 Lepo.

kao i elju koja je tetna po c telo. pa je tako. Hajde da sad ka emo kako se od oligarhicnog coveka razvija demokratski! Meni se cini da to vecinom ovako biva. Medutim. i zato to je neophodno potrebna za ivot. Kako? Mladic je. je li? Mislim da jeste. odrastao bez obrazovanja i.jeste svakako potrebna elja. dok su one druge tedljive zato to poma u rad? Tako je. . Isto cemo tako reci i za eroticke i za sve Ostale elje. elju za jelima probranijim nego to su ona koja smo pomenuli i koja se kod mnogih jo izmalena mo e primenjivanjem kazne i vaspitanja ukloniti. kome smo malocas razgovarali. zar je necemo s pravom nazvati izli nom? Mislim da hocemo. Zar onda necemo reci da su te elje rasipne. A elja za prismakanjem je neophodna zato to u izvesnom smislu koristi: odr avanju dobrog stanja tela. a za onoga kojima gospodare neophodne elje rekli da je tedi a i oligarhican? Tako je. Da. u elji za sticanjem. elju koja to prevazilazi. a ne manje tetna za razboritost i umerenost du e. kao to rekosmo. Tako je. koji mogu da mu pru e razlicita u ivanja svake vrste i nacina. A jesmo li coveka koji je odan nasladama i ovakvim eljama i kojim izli ne elje upravljaju nazvali trud tom . okusio med trutova i do ao u dodir sa sjajnim i opasnim insektima. XIII. elja za hlebom je ocigledno potrebna iz dva razloga: i zato to je njeno zadovoljenje korisno za nas. Da. i to s punim pravom.

umerenost i razumno tro enje nazivaju prostotom i tvrdiclukom. ili ih otera ostatak stida koji je ostao u du i mladoga coveka. Tako to mora biti. Tako on ponovo sti e do Lotofaga2' i ivi kod njih pred ocima celoga sveta. trezvenost nazivaju kukaviclukom i proganjaju ga. oligarhija u njemu pocela da prelazi u demokratiju. One najzad mislim osvoje tvrdavu u mladicevoj du i. koje se u njemu nalaze. One. Ali se de ava i to mislim da posle isterib vanja ovih elja. I to se katkad de ava. One vode rat i pobeduju. primi spolja pomoc jedne grupe elja koje odgovaraju istoj vrsti elja kod njega? Tako je. bilo preko oca. stid nazivaju ludo cu i sramotno ga 256 izbacuju i teraju u izgnanstvo. jer su osetili da je ona bez nauke.28 najboljih cuvara i stra ara u du ama ljudi koji su bogu dragi. odvlace mladica starom dru tvu i u potajnom dru enju sa tudim strastima stvaraju u njemu mno tvo po uda. Tako je. potpomognute mnogim i izli nim eljama. To se cesto de ava. bilo preko nekih drugih rodaka koji mu daju savete i grde ga. po to otac nije umeo da vaspita svoga sina. c To su zaista najbolji cuvari. Preobra aj dr ave se izvr io tako to su saveznici spolja do li u pomoc svojoj strani. A kad iz du e tako osvojenog mladica sve to . potajno ojacaju druge elje iste vrste i tako one postaju mnogobrojne i jake. tada se u njemu 560 pobune dve suprotne strane i javi se borba u njemu samom. dakle. bez lepih zanimanja i istinskih govora. Ponekad demokratska strana uzmakne pred oligarhijskom i neke od tih elja budu uni tene. Zar nece i sa mladicem biti tako kad jedna od dveju vrsta strasti. A ako njegovom oligarhicnom delu dodu u pomoc neki saveznici. i gone ih preko granica. Tako je. a ako tedljivom delu njegove du e stigne kakva pomoc od strane njegovih rodaka. onda oni la ni govori zatvaraju vrata kraljevske tvrdave u njemu i ne pu taju ni saveznike niti pak primaju izad slanstva koja dolaze u obliku pametnih reci starijih. Tako je.e kao to mo e zamisliti. Onda navale la ni i brbljivi govori i mnenja i zauzmu to mesto u du i mladicevoj. pa sve opet dolazi u red. Tako je.

onda u zrelijim godinama. beza 561 konje slobodom. upravu nad svojom du om predaje. pa govori i radi ono to mu toga casa pada na pamet.33 cesto vodi dr avne poslove. rasko i bestidnost. a sad d je opet lenj i ne mari ni za ta. Tako. i trud i vreme kako na nepotrebne tako i na potrebne elje. kao na kocki sve dok se ne zasiti. zavidi ratnicima i onda se ugleda 257 . skace na govornicu.30 i sad u velikoj povorci. pevaju slavopojke i govore lepe i laskave reci. a druge od rdavih. rasipni tvo velikodu no cu. primi natrag neke od prognanih b elja. takav je preokret sasvim jasan. Tako je. otprilike. onda on i ne mo e drukcije da radi. opet. bezakonje. bestidnost hrabro cu. a druge savladivati i obuzdavati on sve to odbija i tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba podjednako ceniti. da prve treba negovati i ceniti. kad prode oluju strasti. Ako je njegovo stanje takvo. katkad izgleda kao da se bavi filozofijom. Ako mu neko ka e da poneke elje dolaze od lepih i dobrih na c gona. a cas pije vodu i mr avi. sjajno obucene i sa vencem na glavi dolaze: drskost. a ako ima srece da ga zanos ne odvede suvi e daleko. i vodi ivot u kome su sva zadovoljstva podjednaka. Drskost nazivaju lepim vaspitanjem. Takav mladic ivi posle toga mislim tako to podjednako tro i i novac. zar ne.e bude oci ceno i izbrisano. On32 odbija svaki razlog i istinu nastavih ja i ne dozvoljava im da udu u njegovu tvrdavu. drugi put. zatim se predaje drugoj. I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugada strasti koja je toga trenutka nai la: cas se opija uz zvuke frule. ne prezire nijednu i postupa sa njima potpuno ravno 31 pravno. onda nju na to svecaniji nacin uvode u velike misterije. ne predaje se sasvim strastima koje navaljuju. onoj nasladi koja naide prva. sad radi gimnastiku. prelazi jedan mladi covek iz vlasti neophodnih elja u kojima je bio odgojen u slobodu i raspojasanost nepotrebnih i beskorisnih elja? Da.

nekako na isti nacin postaje defa mokratija od oligarhije. A sad nam preostaje da opi emo najlep e dr avno uredenje i najlep eg35 coveka tiranidu i tiranina. Tako je odgovori on. Takvog coveka treba staviti uz demokratiju. A nezasitost u sticanju bogatstva i zanemarivanje ostalih stvari upropastili su oligarhiju. je li? A ta to ona smatra najvecim dobrom? Slobodu odgovorih. zar ne? Da. tome i cesto se cuje to tvrdenje. prilicno je jasno da ona proizlazi iz demokratije. dragi moj prijatelju? Naime. XIV. Mogao si cuti kako je c to najlep e u demokratskoj dr avi i da onome ko je po prirodi slobodan jedino radi toga i vredi da ivi u njoj. dakle. i za sve to vreme on u iva. Tako je. to sam upravo hteo reci. Jasno je. kakav je karakter tiranide. Pa onda. 258 Kako to? Ja mislim da kad se demokratska dr ava edna d slobode nameri na prvake rdave vinotoce pa izgubi meru i preterano se opije slobodom. Mnogi ljudi i mnoge ene bi mu zavidele na takvom ivotu. e Dobro si opisao ivot coveka koji zastupa jednakost. on je lep i aren kao i to dr avno uredenje.na njih. njemu s pravom govorilo da je roden za demokrati ju. valjda. zatim mu se dopadnu poslovni ljudi i on se baca na trgovinu. Pa onda. slobodnim i bla enim ivotom. kao i tiranida iz demokratije? Kako to? U oligarhiji se kao najvi e dobro cenilo ogromno bogatstvo. onda ih ona. . Mnogo se govori . zar ne? Tako je. Hajde.34 Tako je odgovori on. Nikakvog reda i nikakve potrebe nema u njegovom ivotu: to on smatra slatkim. 562 Dalje. Mislim da sam pokazao i to da on u sebi sadr i sve moguce oblike i na j razliciti je karaktere. i ona je na njemu i zasnovana. Isto tako je i nezasitost u onom to smatra najvecim dobrom upropastila demokratiju. u kome ima toliko primera i za dr avna uredenja i za karaktere. neogranicenost u tome i u zanemarivanju ostalih stvari i u ovom dr avnom uredenju stvara potrebu za tiranidom. optu uje i ka njava prebacujuci im da su opaki i oligarhicni. ako nisu sasvim popustljivi i ako joj ne pru e potpunu slobodu. jer bi se .

Tako zaista i radi. Kako to misli ? Ovako: otac se navikne na to da bude jednak sinu i pla i se sinova. dragi prijatelju. a ucenici slabo uva avaju ucitelje.37 Uop te. dosti e svoj vrhunac. a sve to zato da bi bio slobodan. a starci. neizbe no da se to odbijanje potcinjavanja uvuce neprimeceno u inokosna domacinstva. a sin se navikne na to da bude jednak ocu. i potcinjene koji se izjednacuju s upravljacima. mladici se izjednacuju sa starijima i bore se sa njima i recima i delima.38 . isto kao i pedagoge. . Tako je. da bi se dodvorili mladicima. hvale i po tuju i u privatnom i u javnom ivotu. puni su predusretljivosti i ala i ugledaju se b na njih samo da ne bi izgledali neprijatni i despoti. De ava se to. A one rekoh koji su vlastima odani prezire kao dragovoljne robove i ni tavna bica. Ali sam gotovo zaboravio da ka em kolika ravnopravnost i sloboda nastaju za ene u njihovom odnosu prema mu karcima i u odnosu mu karaca prema njima. njihovi kupci. Doseljenik (metoikon) se izjednacuje sa domorocem (astos) i domorodac s doseljeni563 kom. One upravljace. kad vec kupljeni robovi i robinje nisu vi e ni ta manje slobodni nego to su oni. c Znaci da cemo kao i Eshil reci upravo ono to nam je na vrh jezika". koji se izjednacuju s potcinjenima. Zar onda nije e neizbe no da se u takvoj dr avi sloboda pro iri na sve? Kako da ne? A nije li. opet. prijatelju. pa i da uhvati korena i u domacih ivotinja. koja se u takvoj dr avi stvara. a i druge ovakve sitnice: ucitelj se u takvoj dr avi pla i ucenika i laska im. medutim. pa cak i sa strancom (xenos) u pravom smislu te reci. Op ta sloboda. popu taju im. pa se ne stidi niti se pla i roditelja.30 Tako se i de ava.

jo veca i jaca jer je potpomognuta slobodom. onim lenjim i rasipnim ljudima na cijem celu stoje najhrabriji koje slede velike kukavice. Zavodljiv jeste. Tako je. prekomeinost uvek vodi velikom preokretu. Preterana sloboda. A to je. Govorio sam .41 tako je i kod vremena. I to je prirodno. To je prirodno odgovori on. nego u preterano ropstvo i za pojedinca i za dr avu. a ni ta manje i kod dr avnih uredenja. stvarno. ne prelazi ni u ta drugo. izgleda. i kod 564 tela. stvorice smutnju.42 260 I to s pravom! Ako se te dve vrste ljudi nastavih ja nadu ma u kojoj dr avi. ali ta biva posle toga? Ista ona bolest koja je izbila u oligarhiji i koja ju je upropastila. XV. a one druge sa trutovima bez aoka. nego kakva je to b bolest koja se javlja prvo u oligarhiji. samo da im niko ni na koji nacin ne bi bio gospoe dar.43 Toga dvoga treba da se i dobar lekar i c . pa onda u demokratiji i koja je dovodi do ropstva. javlja se i u ovoj dr avi. Po onoj poslovici: Kakve su gospodarice.Jeste. i ona demokratiju odvodi u ropstvo: jer. A to je glavno nastavih ja kad se sve ovo skupi. lepi i zavodljivi pocetak tiranide. To znam vrlo dobro rece on. kao to to u telu cine sluz i uc. Uporedivali smo ih sa trutovima koji imaju aoke. prijatelju moj. ja to i ka em. onda vidi kako du a gradana postaje na to u toj meri osetljiva da se razbesni i ne mo e da podnese ako joj neko nametne samo malo stege? Ti zna da oni najzad prestanu da vode racuna i . zaista. Tako je. I tako svuda d i sve sticu punu slobodu! To to mi prica i moj je san40: jer se i meni to cesto de ava kad odem u selo. pisanim i nepisanim zakonima. Onda je rekoh sasvim prirodno da tiranida ne nastaje iz nekog drugog dr avnog uredenja nego iz demokratije: mislim. i konji i magarci idu svuda okolo sasvim slobodno i dostojanstveno i udaraju prolaznike ako im se oni ne uklone s puta. takve su i kucke". i kod biljaka. Ali mislim da ti nisi to pitao. posle krajnje slobode najvece i najstra nije ropstvo. Jer onaj ko to nije video. ne mo e ni da veruje koliko su ljudima podlo ne ivotinje39 slobodnije ovde nego ma gde. ako se ne varam.

od kojih je ona. oni koji su naj e ci. U pravu si. zuje i ne trpe onoga ko drukcije govori. jer ko bi ga sisao od onih koji ga imaju malo? Mislim da se takvi bogata i nazivaju: hrana trutova. a ako se pojave.44 I tako oni. Sasvim je tako rece on. Mislim da trutovima med tece najvi e upravo od ovih. dr e u svojim rukama celokupnu upravu u takvom dr avnom uredenju. Koji to? Premda se svi bave sticanjem. Onda se iz mno tva izdvaja i jedan drugi soj ljudi. Jedan od tih obuhvata onu vrstu ljudi . Tako je. sa malim izue zecima. i takvih ljudi u demokratskoj dr avi s obzirom na pravo da svako radi to hoce nema mnogo manje nego u oligarhijskoj dr avi. 565 XVI. da ih to pre sa samim sacem isece.dr avni zakonodavac daleko klone. kojima smo govorili. zapravo. i sastavljena. uz male izuzetke. vode glavnu rec. Narod (demos) bi sacinjavao treci soj ljudi u demokratskoj dr avi. U demokratiji pak oni. Ali oni su u demokratiji mnogo e ci nego u oligarhiji. isto onako kao to mudar pcelar najvi e nastoji da oni uop te ne postanu. dok ostali sede blizu oko govornica. pa su zato neve ti i slabi. Otprilike tako. ipak vecinom postaju najbogatiji oni koji su po prirodi najuredniji. uzmimo stvar ovako! Kako? U mislima podelicemo demokratsku dr avu na d tri dela. Naravno. govore i delaju. I najlak e. Kako to? Njih u oligarhiji ne cene i ne daju im vlast. Razume se. da bismo jasnije videli ono to elimo. tako mi Zevsa! A sada. soj onih koji ive od rada svojih 261 .

te da preduzimaju sve to je u njihovoj moci. narod tako dobija svoj deo. oni drugi ih optu uju da narodu rade . b Doista. kad ih. ako dode do tiranide. uzimajuci imovinu od onih koji je poseduju. podeli zemlje. sudovi i parnice medu njima. postati e Zar nisi cuo za tu pricu? ucini ono u Arkadi ane vuk. Tako je rece on ali ne dogada se tako cesto da se on prikupi. Zar narod obicno ne daje prvenstvo jednome kao svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne uzdi e ga? Naravno da to radi. zar ne? Sasvim je jasno.47 To je iva istina. ocigledno. prinudeni da se brane.43 Tako je. Kako da ne? Iako imucni ljudi ne ele da prouzrokuju bunu ili prevrat. vide kako narod. Kad imucni. kako je to vec obicaj. Jesam.ruku i onih besposlenih koji nisu stekli mnogo imovine. A kako se taj zastupnik naroda preobra ava u tiranina? Zar to. Taj soj je u demokratiji najbrojniji. Pa zar sa tim zastupnikom naroda ne biva isto kad gleda svoje odane ljude. Zato su. zadr avajuci najveci deo za sebe. bogami. da govore u narodnoj skup tini.46 dele je narodu. . kad jezikom i bezbo nim ustima pije krv svoga rodaka. kojima se imovina oduzima. hramu Zevsa Likejskog j i?49 Kakva je to prica? Takva da onaj ko okusi od ljudske utrobe pome sa utrobom ostalih rtava mora. kad se ne uste e ni od krvi 262 svojih sugradana. osim ako ne dobija jedan deo meda. i sami po nevolji postaju oligarsi. a ta promena je jo jedno zlo koje im trut svojim ubodom nanosi.45 Pa i dobija ga rekoh ja u svakoj takvoj prilici u kojoj upravljaci. ne biva tako da on to nam pripoveda prica . postaje i najmocniji. onda. d Onda je jasno rekoh da ce.50 kad gradane tera u izgnanstvo i ubija 566 ih. tobo e. ukidanju dugova i . a ne iz nekog drugog. kad coveku oduzima ivot. ne sam i po svojoj volji nego iz neznanja i zaveden klevetnicima. a kad se prikupi. mislim oni. c poku ava da im nanese zlo. hteli oni to ili ne. Otuda tu akanja. glavi i da su za oligarhiju. a pri tom govori . vodi na sudove i ubija ih. nego ih nepravedno okrivljuje. tiranin ponici iz toga soja koji zastupa narod. najzad.

naime. ponovo vrati. prijatelju. kao u prorocanstvu datom Krezu52: . i zato to se nada za sebe. Tako je. ne mogu da ga proteraju. ili postane tiranin i od coveka postane vuk? To je zaista neminovno! I to je taj koji ustaje protiv imucnih ljudi. onda ga mislim ubijaju. jer po drugi put ne bi imao prilike da se stidi.i pobe e kraj peskovitog Herma i ne saceka i ne zastidi se to ga smatraju kukavicom" Dabome. 51 Tako je. od naroda telesnu stra u da bi za titnik naroda ostao nepovreden. tra e. Naravno. onda on. od zastupnika postati savr eni tiranin. medutim.. A ako ga uhvate u bekstvu. I narod mu je daje. zar se nece vratiti kao savr eni tiranin? Svakako hoce. Svi oni koji su u svojoj ambiciji dotle doterali. i zato mislim to se boji za njega. A onaj za titnik naroda nece le ati koliko je dug d i irok"53 to je jasno nego ce se.zar za takvog coveka ne postoji neka potreba ili nekakva sudbina da posle toga ili pogine od ruku svojih neprijatelja. c Da. imaju onaj poznati zahtev tiranina. onda ga kri om vrebaju i poku avaju da ga nasilnom smrcu uklone. oboriv i mnoge druge. Kad to sad vidi covek koji ima novaca i koji je zbog novca osumnjicen da mrzi narod. na kraju. Obicno se tako i de ava. A ako ga proteraju i ako se on. b Ako. Kako da ne? . sam popeti na dr avna kola.54 i tako ce. niti da ga ocrne pred narodom i da ga ubiju. uprkos svojim neprijateljima.

XVII. A sad, da razmotrimo srecu i coveka i dr ave u kojoj se ovakav smrtnik pojavio. Da razmotrimo, svakako! Nece li on prvih dana i u prvo vreme pru ati osmeh svima i pozdravljati svakoga koga sretne? Govoe rice da nije tiranin i obecavace mnogo i pojedincu i dr avi, je li? Zar nije oslobodio i podelio zemlju narodu i svojim privr enicima i zar ne izgleda blag i milostiv? Tako je. A kad svr i sa svojim neprijateljima, s jednim sklopi mir, a druge uni ti, kad se, s te strane, oseti bezbedan, onda ce uvek pocinjati neke ratove kako bi narod imao potrebu za vodom. Tako je. 567 On ce zametati ratove i zato da bi gradani, dajuci novac, osiroma ili, da bi bili prinudeni da se bave svakodnevnim poslovima i da bi mu, tako, manje radili . glavi, zar ne? Da, tako je. A mislim da ce pocinjati ratove i zato da bi poneke u koje sumnja da imaju slobodoumne namere i da mu nece dozvoliti da vlada, pod izgovorom uni tio tako to ce ih predati neprijatelju. Zbog svega toga tiranin mora neprestano da se zaplice u rat, zar ne? Tako je. b A zato to to radi, gradani ga sve vi e mrze? Kako da ne! Neki od onih koji su mu pomogli pri usponu i koji su i sami mocni, i to oni koji su najhrabriji, otvoreno ce govoriti i pred njim i pred ostalima i prekorevace ovakve prilike, zar ne? Naravno. Ako eli da vlada tiranin ce morati da uklanja sve takve ljude, dok ne ostane nijedan koji ne to vredi, ni prijatelj ni neprijatelj. Tako je. On, dakle, mora o tro da motri ko je od njih c hrabar, ko ponosan, ko je mudar a ko ugledan; i tako ce biti srecan, jer ce morati, eleo on to ili ne, da svima bude neprijatelj i da im radi . glavi sve dok ne ocisti dr avu. Da divnog li ci cenja! Da, suprotno onome to cine lekari sa telom rekoh. Jer oni oduzimaju ono to je najgore, a ostavljaju ono to je najbolje, a ovaj radi suprotno tome. 264 Mora tako da radi rece on ako eli da vlada! d XVIII. Kakvo je to bla enstvo rekoh koje ga primorava da ivi ili sve sa samim nevaljalcima i omrznut od svih, ili da uop te ne ivi!

Da, u takvom bla enstvu! Zar mu, ukoliko medu gradanima bude vi e omrznut,zbog ovakvih postupaka, nece biti potrebna sve mnogobrojni ja i vernija telesna stra a? Naravno. A ko ce biti ti verni? I odakle ce ih dovesti? Ako im bude platio za to, mnogi ce i sami dolete ti rece on. Bogami rekoh opet mi se cini da govori e . nekakvim stra nim i svakojakim trutovima! S pravom ti se tako cini odgovori on. A domace on ne bi voleo. Je li tako? Kako to? On ce od gradana oduzeti robove, oslobodice ih i uvrstiti u svoju telesnu stra u. Dabogme, jer ce mu ovi biti najverniji! Srecan li je tiranin koji se slu i takvim prijate568 ljima i takvim pouzdanicima, po to je nekada nje poubijao! Ali.je tako, i on se takvim slu i! Ti drugovi mu se, dakle, dive i s njim se sa ivljuju novi gradani, a cestiti ljudi ga mrze i izbegavaju ga? Tako je. I onda nije bez razloga to pisce tragedija, a narocito Euripida koji se medu njima istice, smatraju mudrima. Za to? Zato to je on iz sebe iscedio sa etu i sna nu55 b misao da se mudri tirani s mudracima sabivstvuju", te je jasno rekao da su mudraci oni od kojih je tiranin nacinio svoje dru tvo. I kao bogoliku50 rece slavi on tiranidu, i ka e jo mnogo ta drugog, isto kao i drugi pesnici. Upravo zato to su mudri, opra taju pesnici-tragicari i nama i onima cije je dr avno uredenje slicno na em, to ih, zbog toga to tiranidi pevaju slavopojke, ne primamo u dr avu. Mislim da nam to pra taju barem oni koji su c uctivi.

Oni onda obilaze ostale dr ave, skupljaju narod, iznajmljuju lepe glasove, sna ne i ubedljive, i mame dr ave u demokratiju i tiranidu. Tako je. Osim toga, primaju i nagradu za to i cenjeni su, najvi e, naravno, od tirana, a onda i od demokratije. Ali, ukoliko su bli e vi im dr avnim uredenjima, utoliko je d i njihov ugled manji,57 nestaje im dah, i oni nemaju vi e snage da se penju. Tako je. .... Medutim rekoh ovde smo se malo udaljili od stvari; hajde da ponovo govorimo . onoj lepoj, arenoj i stalno promenljivoj tiraninovoj vojsci. Ko ce je hraniti? Jasno je odgovori on da ce tiranin tro iti imanja hramova, ako ih u dr avi ima, pa ako prihod od toga bude dovoljan, on ce narodu odrediti manje poreza. e A ta ce biti kad toga nestane? Onda je jasno da ce i on sam, i njegovi drugovi u picu, i prijatelji i prijateljice iveti od ocevine. Razumem rekoh i njega i njegove drugove hranice narod koji je tiranina stvorio.58 Nema drugog nacina. ta ka e rekoh . A ako narod postane nezadovoljan i izjavi kako nije u redu da otac hrani odrasla sina, nego treba da bude obratno, da sin hrani oca; i da ga narod nije rodio i postavio zato da kad sin odraste, 569 sam narod-otac postane rob njegovih robova, i njega, zajedno sa robovima i ostalim olo em, izdr ava; ako mu ka e da ga je on rodio i doveo na upravu kako bi se oslobodio bogata a, i onih koji se u dr avi nazivaju plemicima". Zamisli da narod sad, kao to otac otera iz kuce sina zajedno sa njegovim dosadnim drugovima u picu, zatra i da i on i njegovi drugovi napuste dr avu! Onda ce narod, tako mi Zevsa, shvatiti kakvog b je sina rodio i voleo i dao mu vlast, i uvidece da slabiji hoce da istera jaceg. Kako ka e ? upitah ja. A zar ce se tiranin usuditi da svome ocu odgovori silom i da ga, ako mu se ne pokori, tuce? Hoce, ali ce mu najpre oduzeti oru je. Ti, znaci, naziva tiranina oceubicom i rdavim hraniteljem starih roditelja. To je, kako se cini, op te poznata priroda tiranide, pa bi narod kako poslovica 266 ka e be eci od dima robovanja slobodnima upao u c vatru robovanja robovima. I tako bi, umesto krajnje i neumerene slobode, navukao ruho najte eg i najgoreg robovanja

robovima. Da, tako se de ava. Pa, onda rekoh zar je neskromno izjaviti da smo dovoljno pokazali kako iz demokratije postaje tiranida, i kakva je ona kad to postane? Jeste, sasvim je dovoljno.

(-) KNJIGA DEVETA St. 571a I. Preostaje nam jo samo nastavih ja da pogledamo tiranskog coveka, da vidimo kako je on nastao od demokratskog i, kad je vec postao, kakav je i kakva je njegova priroda, srecna ili nesrecna. JesCjo nam to preostaje odgovori Adeimant. Zna li upitah ta jo elim? Sta? Cini mi se da nismo dovoljno raspravili . po udama1 kakve su one i koliko ih ima. Jer ako to bude b nepotpuno, na e istra ivanje ce biti manje jasno. Ali rece on zar je sada kasno da to ispunimo? Nikako. Pazi ta u njima hocu da vidim. Evo ovo: medu zadovoljstvima i po udama koji nisu nu ni, ima i takvih za koje mi se cini da su nedopu teni. Svako je u opasnosti da takve nade u sebi, te ce se u jednih ljudi uz pomoc razuma, zakona i boljih po uda one sasvim obuzdati, postati malobrojne i slabe, a u drugih ce postati mnogobrojnije i jace. Koje su to po ude upita on . kojima govori ? _ one rekoh koje se bude u vreme sna, kada zaspi ono drugo to je u du i razumno i pitomo i gospodarsko, a ono to je u du i ivotinjsko i divlje, ojacano jelom i picem, skace, odbija san, te se odaje zadovoljavanju sopstvenih cudi. Znano ti je da je ono u takvoj prilici na sve spremno, jer je oslobodeno i nesputano od svakog stida i razumnosti. Ne ustrucava se pred htenjem da se spoji s majkom, ili sa bilo kojim drugim covekom, d bogom ili ivotinjom; ne zazire od ubistva i nema tog jela od kojeg bi se uzdr alo. Jednom recju, nema nijedne ludosti i bestidnosti koju ne bi pocinilo.2 Su tu istinu govori rece on. Drugo je, mislim, kad je savest mirna i ivot umeren, kada se snu predajemo po to smo ono to je u nama razumno probudili i nahranili lepim govorima i razmatranjima, te tako u sebi samima postigli spokoje stvo. Drugo je kada po udnost ne ostavljamo ni u oskudici ni u obilju, i to s namerom da je uspavamo i da joj ne dopustimo da ono to je najbolje ometa rado cu ili alo cu, nego da ovom dopusti da bude samo sa so 572 bom, jedinstveno, u cistoti svojih ispitivanja i svojih te nji, opa anja onog to ne zna,3 ili onog to je bilo, to jeste i to ce biti. Isto je tako kad ubla imo volju, te ako se na nekog ljutimo, ne zaspimo uzrujana srca, nego po to smo smirili pomenuta dva dela,a treci u kome nastaju

misli, razbudimo i tako pocivamo onda zna da se u takvom stanju najvi e nalazi istina, i da ce cudovi na i b bezakona prividenja najmanje dolaziti na san. Mislim da je to potpuno tacno. Ali mi smo se u ovoj stvari suvi e udaljili. Hteli smo da saznamo samo to da u svakom coveku, pa cak i u ponekom od nas to izgledamo tako umereni, postoji neka stra na, divlja i nedopu tena vrsta strasti. I ona se onda javlja u snu. Razmisli, da li je to pametno i da li se sla e sa mnom! Sla em se, naravno. II. A sada se seti onoga to smo rekli za democ kratskog coveka!4 Njega je od rodenja odgajao otac tedi a, koji je priznavao samo strast za skupljanjem novca, a nepotrebne nagone, koji se odnose samo na zabavu i doterivanje, prezirao. Je li tako? Tako je. A onda, kada je do ao u dodir sa ljudima otmenijim i punim pomenutih po uda, on se iz odvratnosti prema tedljivosti svoga oca odao svima vrstama obesti i nacinu ivota svojih prijatelja; kako on, medutim, ima bolju prirodu nego njegovi zavodnici, to, razvlacen na sve d strane, zauzima sredinu izmedu oba nacina ivota; i u ivajuci, po njegovom mi ljenju, umerenije nego jedni i drugi, vodi ivot ni krtarski ni nedopu ten, jer je od oligarhijskog postao demokratski covek. To je i bilo i ostaje i na e mi ljenje . tom coveku. 269

Pretpostavi sad da se takvom coveku, kad vec ostari, rodi sin i da ga on odgaji u takvim navikama. Dobro, zami ljam to. Pretpostavi sad da se i njemu dogada isto ono to i njegovom ocu: da ga vuku u svakojako bezakonje, e koje njegovi zavodnici nazivaju potpunom slobodom"; otac i ostali bliski rodaci podr avaju u njemu umerene strasti, a zavodnici rade protiv toga; i kad ovi zlotvori i tvorci tiranina osete da mladica nece moci drukcije osvojiti, onda svojim carolijama, probude u njemu ljubav5, 573 koja postaje vod besposlenih i rasipnickih strasti koje lice na nekog ogromnog krilatog truta; jer kod takvih ljudi ljubav i nije ni ta drugo, zar ne? Nije, naravno. A kad mu u oblacima tamjana, mirisa, venaca, vina i u svim raspusnim u ivanjima koja odgovaraju takvom dru tvu ostale strasti6 pocnu zujati . ljubavi, i kad trutu, hraneci ga do krajnjih mera, usade aoku ce nje, onda tog za titnika du e uhvati mahnitost za telesnom stra om, i on pocinje da luduje sa njom. I ako u svojoj b du i naide na jo neko mnenje ili po udu, koji se smatraju dobrima i mogu da osete stid, on ih ubija i tera od sebe, sve dok sasvim ne ocisti du u od umerenosti i ne napuni je stranom ludo cu. Sasvim je tacno to to govori . postanku tiranina. I zar se Eros nastavih ja ne naziva zato vec odavno tiraninom?7 Sasvim je moguce rece on. Ali, prijatelju, i u pijana coveka ima neke tiranske razmetljivosti. c Doista je ima. Pa i onom ko je mahnit i poremecena uma cini se da je sposoban vladati ne samo nad ljudima nego i nad bogovima. Doista rece on. A potpun tiranski covek, bo anski Adeimante, postaje onda kada po prirodi ili po nacinu ivota, ili i po jednom i po drugom, postane opijen, erotican i sulud.8 Svakako. TTT. Tako dakle, po svemu sudeci, postaje takav covek. A kako on ivi? d Odgovori cu ti rece on onako kako se to radi vi igri: Reci ce mi ti." 270 Hocu rekoh. Ja mislim da ce, kad tiranin Eros zavlada njegovom du om i kad pocne njome suvereno da upravlja, tamo biti svetkovina, veselih povorki, gozbi, milosnica i tome slicnih stvari. Svakako.

Zar onda nece svakoga dana i noci nicati mnoge i silne po ude koje mnogo zahtevaju? Hoce mnoge. Ako, dakle, bude kakvih prihoda, oni ce se brzo tro iti, je li? Tako je. e A posle toga ce doci pozajmica i otkidanje od imanja? Naravno. A kad svega bude nestalo, zar nece po ude koje su se tu ugnezdile nadati dreku i tra iti svoju hranu? Zar nece covek, proganjan aokama svih mogucih po uda, a narocito Erosom, koji ostale po ude dr i oko sebe kao telesnu stra u, tra iti onoga ko ne to ima i od koga bi mo574 gao ne to oteti bilo prevarom ili silom? Ima pravo, tako je. On ce morati da grabi odasvud, inace ce ga pritisnuti veliki bolovi i tegobe. Tako je. I kao to su nova u ivanja zagospodarila u njemu nad ranijim i li ila ova njihovih prava, tako ce i on, iako je mladi, hteti da zagospodari nad ocem i majkom i da im, kad svoj deo potro i, otme njihovo da bi potro io i ocevinu. Ne treba sumnjati da ce tako biti. b Ako mu oni, medutim, ne budu dopustili, zar nece poku ati najpre da krade i da vara svoje roditelje? Poku ace, zacelo. A kad to ne bude mogao, onda ce poceti da otima i pribeci ce sili? Mislim da ce to uraditi. Ako se, pak, starac i starica budu odupirali i borili, prijatelju, zar ce se on ustezati da ne postupi kao tiranin? Nema ba mnogo nade za njegove roditelje! Veruje li ti, Adeimante, tako ti Zevsa, da ce on c zbog jedne nove dragane, koja mu nije neophodna, zlostavljati svoju staru, neophodno potrebnu majku, ili da ce to isto uciniti zbog nekog novog lepog decaka koji mu

je postao drag, ali koji mu nije isto tako neophodan, sa svojim uvelim i neophodno potrebnim starim ocem, najstarijim svojim prijateljem, pa da ce ih, cak, ako ove bude doveo u kucu, predati njima kao robove? Zaista ce to uciniti, Zevsa mi! Onda je zaista velika sreca roditi sina tiranina! Sigurno. d A ta ce biti kad takav covek ostane bez oceve i majcine imovine, a u njemu je vec skupljen citav roj naslada? Nece li on prvo poku ati da probije zid neke kuce, ili da ukrade ogrtac nekog zakasnelog prolaznika, a zatim da opljacka hram? I dok tako bude postupao, dotle ce strasti koje su se tek bile oslobodile i koje se kao telesna stra a nalaze oko Erosa, strasti dakle, koje su se ranije, u vreme kada je on jo bio u granicama zakona e i pod okriljem oca, i dok je jo bio demokratski covek savladati stara shvatanja . dobrom i sramotnom koja je jo od detinjstva imao, i koja su smatrana pravednim. I tada, kad Eros postane njegov tiranin, on ce stalno i u budnom stanju biti ono to je nekad bio samo u snu, 9 i nece se ustrucavati ni od kakvog stra nog ubistva, ni od kakve hrane, i ni od kakvog nedela, nego ce Eros, koji u 575 anarhiji i neredu10 ivi u njemu kao tiranin, po to samo on zapoveda, voditi nesrecnika koji ga u sebi nosi kao to tiranin vodi dr avu, naterace ga na svaki podvig koji ce biti od koristi njemu i njegovoj pratnji, onoj pratnji strasti koje su jednim delom do le od rdavog dru tva, a drugim delom rodene u njemu samome, i koje su se, zbog njegovog nacina ivota, same oslobodile okova i raspojasale. Zar ivot takvog coveka nije takav? Jeste, takav je. Ako u dr avi ima malo takvih ljudi i ako je veb cina ostala razumna, onda oni odlaze iz dr ave da postanu telesna stra a kakvom drugom tiraninu, ili ako gde besni rat postaju najamnici, a ako su mirna i tiha vremena, onda ostaju u dr avi i cine mnogobrojna mala zla. Na kakva zla misli ? Eto: kradu, vr e provale, bave se d eparo kim poslovima, kradu odela prolaznicima, pljackaju hramove, bave se prodajom robija. Ponekad tu akaju," a ako imaju govornickih sposobnosti, onda krivo svedoce i primaju mito. c To su sitna zlocinstva, ako takvih ljudi ima malo rece on. 272 Jesu sitna rekoh ali su sitna samo naspram onih velikih. I sva ta zla kad se skupe zajedno nisu, kako se to ka e, ni nanesi onoj iskvarenosti i bedi koje tiranin donosi dr avi. Jer kad je u jednoj dr avi broj takvih ljudi postao veliki, kao i broj onih koji za ovima idu, i kad svi oni osete to svoje mno tvo, tada uz pomoc nerazboritog naroda stvaraju tiranina od onog medu njima koji

rdavo postupati prema otad bini. i to s punim pravom! A.12 To je i prirodno. ili ako oni sami imaju potrebu da od nekoga ne to tra e. i ukoliko on du e ivi i tirani e utoliko vi e postaje takav. Zar takve ljude ne treba s pravo nazvati nevernima? Treba. Najpre u odnosu prema onima s kojima se dru e.d u sopstvenoj du i ima najveceg i najsna nijeg tiranina. mila majcina zemlja. ili slu e drugima. U svakom slucaju. ili ovi moraju da im laskaju i da budu u svemu spremni da im cine usluge. provode tirani bez prijatelja i uvek su ili despoti. ako smo se u ranijoj raspravi slo ili u tome b ta je pravednost. medutim. Takav postaje onaj ko je vec po prirodi najveci tiranin. Ceo ivot. samo ako bude mogao. dakle. pa ce im ono to je ranije bilo. onda i u najvecoj meri nepravednima. poni avaju se i ne uste u se da se na svaki nacin izdaju 576 za prijatelje dok ne postignu ono do cega im je bilo stalo. onda ce tiranin. tiranska priroda nikad nije osetila. predati u ropstvo. Hajde da sad jednom recju obuhvatimo toga najgoreg coveka: to je onaj koji je u budnom stanju onakav kakvim smo ga mi opisali da je u snu. pokazuju se kao neprijatelji. a ako se odupre. Tako je. I to bi bio vrhunac strasti toga coveka! e To bi zaista bio vrhunac! A ovi rekoh postaju takvi jo kao privatne licnosti i pre nego to dodu na vlast.13 Sla em se u potpunosti. Mislim da smo se u tome slo ili. ali kad to postignu. . dove ce mlade drugove. jer je on najsposobniji da bude tiranin. Slobodu i pravo prijateljstvo. kako Kricani ka u. kao to je ranije rdavo postupao prema majci i ocu. pa jo dode na vlast. ono to mi zovemo otad binom. I tako ce biti ako se dr ava svojevoljno preda.

sudi i . i koga ne mo e prevariti sjaj tiraninovog ivota. po to je sve video. Ne pitam te za koju od njih misli da je najbolja. nece. 15 Onda ce nastavih ja svakako biti opravda577 no ako za te ljude zahtevam isto to. zar ne? Tako je. koji stanuje na istom mestu i prati njegov domaci ivot. koju smo prvo prikazali?14 U sasvim suprotnom odgovori on jer je jedna najbolja. onaj ko ima dublji pogled. pa onda ka imo svoje mi ljenje. IV. . Tada cu ja takvom posmatracu. To ce svakako morati da bude tako. Nego. sreci i nesreci? Ne smemo se zbuniti time to posmatramo jednog tiranina ili nekolicinu ljudi koji ga okru uju. to jest ako tra im da . koji zaista posmatra. mi bismo svi morali slu ati sudiju koji ume da prosuduje. tako isto ce biti i sa ostalima. dati zadatak da nam objasni kakva je sreca. a za koju da je najgora. nego. onaj ko ne gleda. Onda ce. Znaci da ce tiranin biti slican tiranskoj a demokratski covek demokratskoj dr avi. to je jasno. po to treba e zaci u unutra njost dr ave i posmatrati je u celini. dakle u onim b prilikama gde je on najmanje glumac. ni srecnije od one koja je kraljevska. Zar onaj ko se poka e kao najizopaceniji nije c u isto vreme i najnesrecniji? I zar onaj koji kao tiranin bude najdu e i najgore vladao. U kakvom je onda odnosu. Po mome mi ljenju. Taj je tvoj zahtev sasvim opravdan rece on i svakome je jasno da nema nesrecnije dr ave od one kojom upravljaju tirani. a zatim i njegovo 274 dr anje kad je dr ava u opasnosti. a kakva nesreca tiranina u poredenju sa ostalim ljudima. biti i najdu e i najvi e nesrecan? Jer . odnos jednog coveka prema drugome biti onakav kakav je i odnos jednog oblika dr ave prema drugome. zar ne? d Tako je. njima sudi onaj ko mo e duhom da ude u covekov karakter i ko je u stanju da ga shvati. kad je u pitanju vrlina. kao deca. ucinimo sad i mi to i pogledajmo je svu. tiranska dr ava prema onoj kraljevskoj. ili nekako drukcije. da li ti isto tako. a druga najgora. koji posmatra njegovo pona anje prema domacima u kuci. kad su u pitanju vrlina i sreca. samo na spolja njost. ako hocemo da govorimo istinu.16 I takav tvoj zahtev ce biti sasvim ispravan. tome mnogi razlicito misle.Neizbe no rece Glaukon nasledujuci svoga brata u raspravi.

ta misli . da tako ka emo. ali najopakiji i najmahnitiji njen deo gospodari? Tako je. Ne. hajde da razmislimo ovako: seti se slicnosti izmedu dr ave i coveka. A sada. 578 Tako ce i tiranska du a uvek biti siroma na i nezadovoljna. i njegova du a mora biti puna ropstva i neslobode. ali je to mali broj. posmatraj pa ljivo prvo jedno pa onda drugo i reci mi koje su njihove karakteristicne osobine. da li da mi uzmemo na sebe ulogu onih koji . Vidim. du a u celini. i to u najvecoj meri. c V. tome mogu prosuditi i koji su se namerili na iste takve ljude? Tako cemo bar imati nekoga ko ce moci da nam odgovara na pitanja. Svakako. i najcestitiji deo u njoj sastoji od bespravnih i nesrecnih robova. dok se vecina. nju ce strast koja je podbada silom vuci i ona ce biti puna pometnje i kajanja. A ipak vidi da u njoj ima i gospodara i slobodnih ljudi. A je li tiranska dr ava bogata ili siroma na? Siroma na je. da je ropska! A ropska dr ava kojom vlada tiranin uop te ne mo e da radi ono to hoce. Kakve osobine? Prvo rekoh hoce li za jednu dr avu kojom vlada tiranin reci da je ona slobodna ili ropska? Ropska. Zacelo. . da tako ka em.'7 onda se i u njemu moraju de avati iste stvari. i ba njeni najplemenitiji delovi moraju biti zarobljeni. dakle. naravno. covek slican dr avi. dok jedan mali. d Ako je. Dalje! Da li ce za takvu du u reci da je ropska ili da je slobodna? Bogami. e Tako ni tiranska du a nece ciniti ono to hoce.

sasvim pravilno. Misli li da u nekom drugom coveku ima vi e takvih zala nego u tome tiraninu. Da. naime. nikako nije on taj koji je najnesrecniji. slicnim stvarima. U pitanju je ono najva nije: dobro i rdavo ivljenje. ovome i . kad u njemu vidi ista zla? Ka em da je mnogo nesrecniji nego svi ostali ljudi. Ovi po tome to nad mnogima tiranin vlada nad vecim naime. i da vidimo ta ti za njega ka e . u tome je razlika. . Od kojih? Od onih pojedinacnih.Tako je. mahnitom od strasti i Erosa? Kako bih to mogao misliti? b Pretpostavljam da si. Po mome mi ljenju. razmislio . Misli li da ce se u nekoj drugoj dr avi naci vi e kuknjave. nisi rekao tacno rekoh ja. Da rekoh ja ali u takvim stvarima nije dopu teno slutiti. Potpuno si u pravu rece Glaukon. A zar to nije bilo pravilno? Kako da ne. nego mu je nesreca dosudila da bude tiranin. Dalje. da na e ispitivanje treba da pode od ovih tacaka. Razlika je u tome to brojem. ali ne pro ivi ivot obicnog gradanina. koje su u imaju mnogo robova. zar nije neminovno da takva dr ava i takav covek budu ispunjeni strahom? Jeste. A to. od onih privatnih dr avama bogate. d Gledaj onda da li ovo to govorim vredi. 276 licnosti. slutim da govori istinu. Nego ko? Mo da ce ti ovaj izgledati jo jadniji od njega? Koji to? c Onaj ko je sklon tiranidi. tu balica i bola? Nipo to. donoseci zakljucak kako je ovo najjadnija od svih dr ava. Cini mi se. uzrok je u tome to cela dr ava poma e svakome od ovih privatnika pojedinacno. to im dopu ta da su ljudi nalik na tirane bar vladaju. A sad da se opet vratimo na tiranskog coveka. uzdisaja. Na osnovu ranijeg tvog govora. Kako to? upita on. Zna li da su oni bezbedni i da se ne pla e svojih ukucana? A za to bi se pla ili? Niza ta rekoh ali shvata li tome uzrok? Da. nego treba valjano ispitivati. vidi .

Zar tiranin koji je po prirodi takav kako smo ga opisali. umesto da provodi ivot kao obican covek. da ih oslobada bez ikakve potrebe. i da zavidi ostalim gradanima koji putuju u strani svet i gledaju zanimljive stvari? Zaista je tako. jer bi ga svuda vrebali neprijatelji. nije u takvoj tamnici okovan? Njegova du a je ispunjena tolikim strastima. i prebacilo ga u neku pustinju u kojoj ni od kakvog slobodnog coveka ne bi mogao ocekivati nikakvu pomoc. 579 On bi bio primoran da nekima od robova laska. i da postane njihov udvarac. Eto kakva zla anje tiranin koji rdavo upravsja svojom du om. kako bi on onda strahovao za sebe i za svoju decu i enu da ih robovi ne pobiju? Mislim da bi bio u velikom strahu. pun svakojakog strahovanja i strasti. on . onaj covek koga si ti malocas smatrao najnesrecnijim od svih ljudi. da c najveci deo vremena provodi kao ena. ta misli . a ipak je on jedini covek u dr avi koji ne sme nigde da otputuje niti sme da vidi i ta od onoga to ostali slobodni ljudi ele. A kad bi bo anstvo naselilo oko njega i mnoge druge susede re ene da ne podnose gospodarenje jednoga coveka nad drugim.e Tacno. i njegovu decu. Iako nije u stanju da vlada ni samim sobom. nego mora da se zavlaci u kucu. A kad bi neko bo anstvo odnelo iz dr ave jednog od tih to imaju po pedeset i vi e robova. ili bi poginuo. zar ne? Morao bi to da cini. i to njega. enu. VI. tiranin koga je sudbina primorala da to bude. sa svim njegovim imetkom i robovima. da im mnogo obecava. i da najstra nijom kaznom kazne svakoga koga uhvate da to radi? b Onda bi mislim bio u jo opasnijem polo aju.

Svoje strasti ocigledno ne mo e da zadovolji. a onda mora da cini nesrecnim i svoju okolinu. nemiru i muci. Ako je istina da njegov ivot odgovara dr avi kojom vlada. pravi tiranin je. a kome drugo. kojima smo ranije govorili. zar ne? Svakako. On prima svaki porok i pothranjuje ga. nemio. Iako to ne izgleda. celoga ivota je ispunjen strahom i svoj vek provodi u bojazni. mora svoj ivot da provodi u borbi i takmicenju sa atletama. d umesto da sedi kod kuce. Njegov je ivot. nepravedan. Nijedan ti pametan covek nece protivreciti. i istinu govori . 1 tako tiranin ivi nesrecnije nego onaj koga si ti proglasio najnesrecnijim. timokratskog coveka. .poku ava da vlada drugima. Hajde sad. pa zbog toga mora najvi e da bude nesrecan on sam. Presuda je laka rece on. bezbo an. 580 Pripisacemo mu i ostale osobine . odluci. Sokrate. da on zbog svoje tiranske vlade mora da bude i da postaje sve vi e zavidljiv. A to neka nam bude . pravi rob. onda. u svakom pogledu jadan. a u ocima onoga ko ume da prozre celu njegovu du u. naime. pa lici na bolesnika koji. najvi e se ulaguje i potcinjava. 278 Objavi to javno rece Glaukon. i rasporedi ostalu petoricu: kraljevskog coveka. Neka bude rekoh.18 To je istina rece Glaukon. prema sreci i obrnuto. a to je onaj koji najvi e odgovara tiranskom uredenju dr ave i koji je najsavr eniji tiranin nad samim sobom i nad dr avom. A on joj odgovara. Hajde da sad najmimo glasnika ili da ja sam javno objavim: Aristonov sin proglasio je za najsrecnijeg c coveka onoga koji je najbolji i najpravedniji. najgori i najnepravedniji je u isto vreme i najnesrecniji. i kao vrhovni sudija reci kob me ce u pogledu srece odrediti prvo mesto. on je ocigledno veoma siroma an. Treba li da dodam jo i to kako ni najmanje nije va no da li ih bogovi i ljudi poznaju kao takve ili ne?19 Dodaj i to! d VII. oligarhijskog coveka. Ja cu ih poredati onim redom kojim si ih ti naveo. a laska najgorim e ljudima. Tvoje je poredenje veoma tacno. kao hor i prema odnosu koji oni imaju prema vrlini ili poroku. demokratskog coveka i tiranskog coveka. a to je onaj koji je najbli i kraljevskom uredenju i koji vlada nad samim sobom. on i mora takav da bude. dragi moj Glaukone. nepouzdan. u stvari.

pobedi i slavi? b Doista hocemo. nazivajuci ga srebroljubivim i dobitoljubivim (philokerdes) ili lakomim. Za mene je ocigledno da onome to je trostruko pripada trovrsno. Kako to govori upita on. sami sebi stvar ucinimo jasnom.jedan dokaz. drugi je onaj kojim se uzbuduje. tako i zadovoljstva svakom pojedinacno po jedno. ne bi li to bio najbolji nacin da u govoru pogadamo njegovu glavnu tacku. 279 . naime. i to zbog estine elja koje se odnose na hranu. po udno cu (epithvmetikon). ljubavno u ivanje. tom delu du e. zbog njegove mnogoe stranosti. Jedan je. a kao drugi razmotri ovaj i prosudi da li ne to vredi. pice. nismo mogli oznaciti jednim samo njemu odgovarajucim imenom. i ja tako mislim rece on. Ako dakle volju nazovemo pobedoljubivom i castoljubivom.22 treci. te da. rekli smo. Ako bismo rekli da i njegovo zadovoljstvo i njegove sklonosti idu za dobitkom. pa kad budemo govorili . tako je isto i du a svake jedinke trostruka. hocemo li ga ispravno imenovati? Svakako. i na sve ono to je pratilac tih elja. To smo ispravno rekli. ta onda? Hocemo li za volju23 reci da je ona u celini i uvek usmerena prema vladavini. postupajuci tako. a nazvali smo ga i srebroljupcem (philochrematon). nazvali smo ga. pa ga imenovasmo po onome to je u njemu najva nije i najjace.21 Koji to? Ovaj. jer se takve elje ponajvi e zadovo581 ljavaju novcem. onaj kojim covek uci.20 pa se mora kako mi se cini dopustiti i drugi dokaz. hocemo li postupiti kako treba? Na svaki nacin. Koji to? Kao god to je dr ava razdeljena na tri klase. a tako isto i po ude i vladarske funkcije.

Tako je. koji provodi vreme u sticanju znanja. pa je njemu od svega onoga ponajmanje stalo do novca i slave. Onda cemo ga prikladno oznaciti. Ako dakle nastavih ja postoji razila enje u tome koja su to zadovoljstva to pripadaju svakoj od onih vrsta ljudi. Ali pazi ovako: na koji nacin treba prosudivati ako se hoce da ne to bude procenjeno kako valja? Zar to ne biva putem iskustva (empeiria). Covek d koji te i za bogatstvom. tome da li je on ugodniji i 582 bezbolniji. Zato i ka emo da u osnovi postoje tri soja: ljubitelj mudrosti. ako ga nazovemo ljubitelj znanja" (philomathes) i ljubitelj mudrosti" (philosophon)? Kako ne bi? Pa onda rekoh u du ama. jer su mu potrebna samo ako su neophodna?25 Zar mo e . od kojih je svaka u osnovi po jednog soja. Tako je rece on. rasudivanja (phronesei) i zakljucivanja (logo)? Ili bi neko imao bolje merilo (kriterion) od toga? A koje bi to bilo? Razmotri dakle ovo: od ona tri coveka. ne znaci ni ta. Sasvim tako. pa i . koji je . ukoliko ta nauka ne donosi slavu? Razume se da hoce rece on. Onda ti je jasno da kad bi sva ta tri coveka redom hteo da pita koji je od ona tri ivota najugodniji. svaki bi ti od njih najvi e hvalio svoj sopstveni. ljubitelj pobede i ljubitelj dobiti. Ponajmanje. kako bismo mogli znati ko od tih ljudi najistinitije govori?26 Nikako ne bih mogao na to pitanje odgovoriti. tome biti ikakve sumnje? rece on. osim ako i ono ne donosi novaca. u drugih ono jedno ili drugo od onog dvoga to je spomenuto. vlada u jednih ovo poslednje. gori ili bolji. Da. ne samo u pogledu toga da li je on lep i ili ru niji. zadovoljstvo koje potice od slave ili ucenja. gledati na ostala zadovoljstva ako ih uporedi sa onim koje dolazi od saznanja istine i od stalne te nje prema njoj? Zar nece misliti da je sve to veoma daleko od pravog zadovoljstva. A ljubitelj mudrosti24 nastavih ja kako ce e on. sticajem okolc nosti i slucaja. samom ivotu. kazace da u poredenju sa dobitkom.A svakome je jasno da je ono cime ucimo pre svega uvek usmereno na saznanje istine. nego narocito kad je rec . svakako. VIII. i da je nu nost pravo ime za ona zadovoljstva. I tri vrste zadovoljstava. A ta je sa castoljubivim covekom? Nece li on zadovoljstvo zbog sticanja novca smatrati nekako prostackim? I nece li zadovoljstvo u sticanju znanja smatrati za trice i kucine.

A njegovo iskustvo je jedino koje je steceno posle razmi ljanja. po iskustvu.28 d Dakle. nego ljubitelj mudrosti b u zadovoljstvu koje donosi dobit? Velika je razlika rece on. po tvom mi ljenju. Prema tome rekoh ljubitelj mudrosti se iskustvom i u jednom i drugom od tih zadovoljstava mnogo razlikuje od ljubitelja dobiti. nego ljubitelj mudrosti. tavi e. Najbolje. Ljubitelj mudrosti mora vec u detinjstvu okusiti i jedno i drugo. ako preduzme saznanje onog to je po sebi istinito27. iskusniji u zadovoljstvu koje potice od znanja. Uostalom. mnogi ukazuju pocasti i bogatom i hrabrom i mudrom. ni castoljubiv covek. od one trojice ovaj ce najbolje prosudivati. dok ljubitelj dobiti. ljubitelj dobiti.najiskusniji u svim zadovoljstvima koja smo spomenuli? Da li je. pa zato svi ovi imaju iskustva u zadovoljstvu od slave. tome stice iskustvo. nego castoljubiv covek u zadovoljstvu od razumevanja stvari? Ne odgovori on jer ako izvr e ono cega su se latili.29 Za to ne? A orude (brganon) prosudivanja30 ne poseduje ljubitelj dobiti. Ali zadovoljstvo od kontemplacije bica ne mo e da oseti niko drugi osim filozofa. nije primoran da okusi slast toga zadovoljstva. niti da . onda i jedan i drugi u ivaju u pocastima. 281 . c Doista mnogo. ako se obucava u saznanju prirode bica. A od castoljubivog coveka? Da li ljubitelj mudrosti ima manje iskustva u zadovoljstvu od slave. ne bi mu bilo lako da to postigne cak i ako vatreno eli.

37 A treci put neka to bude. A kad se prosuduje po iskustvu. Jasno je da ce to na to mesto staviti zadovoljstvo ratnika i castoljubivog coveka. mogle biti dve uzastopne odluke sudije. b IX. Obrati pa nju na to da. Za to ne? rece on. posveceno Zevsu spasitelju i Olimpljaninu.33 A ako je tako. jer mu je ono bli e nego zadovoljstvo ljubitelja dobiti.Koje je to orude? Pa zar nismo vec negde rekli da prosudivanje ide putem dijaloga (dia logon) ili raz-govora? Jesmo. onda bi to za nepravednog bio najveci i najpotpuniji poraz. A kad bi se prosudivalo po slavi. Ali kako ti to misli ? 282 c Dokazacu ti to rekoh istra ujuci zajedno s tobom. na olimpijski na cin. Dokazi (logoi) su ponajvi e orude filozofa. dakle. dakle. Jer i kad hvali svoj ivot. razumevanju (phronesei) i dokazu (logo)? Nu no je rece da najistinitije bude ono to hvali prijatelj mudrosti (philosophos) i ljubitelj dokaza (philologos). poslednje mesto pripasti ljubitelju dobiti.33 583 Prema tome. pobedi i hrabrosti. Onda i ono stanje koje nije ni radost ni bol predstavlja .31 Kako da ne? Ako bi se. osim zadovoljstva pametnog coveka.383 Mnogostruk. ono to se prosuduje najbolje e prosudivalo po bogatstvu i dobiti. od tri vrste zadovoljstava. Eto to bi. pametan covek je u hvaljenju jak. ako mi bude odgovarao. zadovoljstvo ostalih nije u svemu pravo niti je sasvim cisto. hoce li najprijatnije biti ono koje pripada onom delu du e kojim saznajemo? I hoce li ivot onog medu nama kojim taj deo du e upravlja biti najprijatniji?34 Kako i ne bi? odgovori on. i pravednik bi po drugi put pobedio nepravednog. kako se cini. Pitaj samo! Reci mi: zar ne ka emo da je bol suprotan zadovoljstvu? Ka emo.35 A koji ce ivot i koje zadovoljstvo onaj sudija36 staviti na drugo mesto? upitah ja. Svakako. cini mi se. Pa onda ce. nego je prividno. cuo od nekog mudraca. kako sam to. onda bi najbolje bilo ono to ka e castoljubiv covek i ljubitelj pobede? Ocigledno.32 onda bi nu no bilo najistinitije ono to bi ljubitelj dobiti hvalio ili kudio.

nisu znali da je to najprijatnije. Secam se odgovori on. Da li je moguce da ne to to nije ni jedno nt drugo. Tako izgleda. I onda ce za ono za ta smo rekli da se nalazi izmedu jednog i drugog. a ne neku radost. tj. . ali da oni. neko kretanje. kao najprijatnije hvale odsustvo bolova i smirenje njihovo. odjednom bude oboje? Mislim da nije. Zar ne misli i ti tako? Sla em se. U tim i mnogim drugim slicnim prilikama mo e videti da ljudi. mir. Zar nisi cuo i ljude savladane bolom kako govore da ni ta ne bi bilo prijatnije nego da bol prestane? Cuo sam. biti i bol i zadovoljstvo. d pre no to su se razboleli.ne to? Da. naravno. Seca li se upitah ga ja reci koje govore bolesnici kad su bolesni? Kojih? Da ni ta nije prijatnije od zdravlja. kad osecaju bol. Prijatnost koja nastaje u du i i bol su. i jedno i drugo. Mir je svakako prijatna i po eljna stvar u takvim trenucima. e A kad neko prestane da se raduje nastavih ja onda ce i smirivanje zadovoljstva biti bolno. A na sredini izmedu ova dva osecanja nalazi se mir du e. pokazalo se. Mo da. zar ne? Da. 584 A zar se malocas39 nije pokazalo da ono to nije ni bol ni ugodno sacinjava pravo mirovanje i da ono dr i sredinu izmedu ta dva osecanja? Jeste.

ne verujem da bi drukcije mislio! A kad bi opet poleteo natrag.40 U svakom slucaju. nema niceg to bi u tim prividima moglo biti zdravo. a ovo zato da ti se ne bi desilo da kao malocas pomisli kako je u prirodi stvari tako da je zadovoljstvo prestanak bola. dokaz to pokazuje. kojim zadovoljstvima i bolovima govori ? Ima ih mnogo rekoh ja i od svake fele. ali ako dobro pogada . . ne ostavlja za sobom nikakav bol. . najmnogobrojnija i najjaca. To zaista treba izbeci. d X. buduci da jo nije video ono to je uistinu gore"? Tako mi Zevsa. to su ponajvi e zadovoljstva koja dolaze od mirisa. e . A kad bi neko leteo odozdo prema sredini. oni koji proishode iz ocekivanja? I oni su takvi. Tu se osecanje ugodnosti stice odjednom i u jakoj meri. Ali sasvim je sigurno produ ih ja da su takozvana zadovoljstva. A jesu li isti takvi i predosecaji buducih zadovoljstava i bolova. A kad prestane..Kako onda mo e biti tacno da je odsustvo bola ugodno. i da je otklanjanje zadovoljstva cist bol. c Izbegavajmo onda da verujemo da se cistota zadovoljstva sastoji u otklanjanju bola. Pa onda to mirovanje nije stvarno. Kad je u blizini bola ono je ugodno. a odsustvo radosti mucno? Nikako. Zna li rekoh kakva je njihova priroda i cemu su ponajvi e slicni? Cemu? Ima li rekoh u prirodi ne to to bi mogao imenovati izrazima gore". a bol prestanak zadovoljstva. nego prividno.u sredini"? Ima. koja preko tela dopiru do du e. i to bez ikakvog prethodnog bola. veruje li da bi mislio ne to drugo a ne da leti nagore? I kad bi stigao do sredine. pa pogledao onamo odakle je uzleteo. a bolno je kad je u blizini ugodnog. A s obzirom na istinsko zadovoljstvo. To je iva istina rece on. 284 zar bi mislio da je negde drugde a ne gore". dole". i da ona pripadaju upravo onoj vrsti u kojoj se zadovoljstva formiraju otklanjanjem bola. Pre bi u njima moglo biti neke carolije. mislio bi da leti dole i ne bi se varao? Tako je. Doista je tako. b A sada produ ih ja posmatraj zadovoljstva koja nisu posledica bolova.

samo sad u stanju du evnom. ono to se s hlebom jede. Za koje stvari misli da vi e ucestvuju u cistom bicu? Za hleb. ovome: zar glad. Onaj. je li tako? Tako je. dakle. A neznanje i nerazumnost su isto tako praznine. kada padaju u bolesno stanje. i za hranu uop te? Ili. Za to se onda cudi to oni koji nemaju iskustva u tome ta je istina ne misle tacno ni . a kad iz bola prelaze u srednje stanje. tako ce se prevariti i oni ako. uop te. te je i samo takvo i takvim postaje. mnogim drugim stvarima izmedu ostalog ni . cvrsto su uvereni da dolaze do zadovoljstva i ugodnosti. ko bi uzeo hranu i ko bi postao razumniji. Razmisli sad . je li? Da. ili necim to ovoga u sebi ima vi e? Jasno je da ce biti istinitije ako se vr i onim to u sebi ima vi e bica. ta bol.A sve bi to radio zato to mu nedostaje pravo iskustvo . ne znajuci ta je zadovoljstvo. Zevsa mi. za istinu. pice. ta sredina" i dole"? ta Tako je. . gledaju na bezbednost pored bola. zaista misle i stvarno osecaju bol. ono to je umno i. besmrtno. za onu vrstu koja obuhvata istinito mnenje. ne cudim se tome.Hoce li to punjenje biti istinitije41 ako se vr i necim to u sebi ima manje bica. sve vrline? A prosuduj c i ovo: misli li da vi e bica ima u sebi ono to se vezuje za vecno jednako. tome ta je zadovoljstvo. a ta sredina izmedu jednog i drugog? 585 I zato oni. ili pak ono to se vezuje za ono to ni . tome ta je u istini gore". znanje. na neki bi nacin izvr io nekakvo punjenje. ed i druge takve b pojave nisu nekakve praznine u telesnom stanju? Jesu. vi e bih se cudio da nije tako. Kao to se covek koji ne zna za belu boju vara kad posmatra crno pored sivog.

takvim postaje? to je smrtno. tra e svoju hranu i u ivanje. u deranju i parenju. manje ucestvuje i u istini u bicu? Mnogo manje.45 To je u najvecem stepenu nu no rece on. zato to ne uzimaju pravu hranu i ne ispunjavaju stvarnim ono to u sebi imaju kao stvarno. cini se.kada nije jednako. i tu. a ono to sudeluje u stvarima koje imaju manje bica i manje istine i to se ispunjava onim to je manje postojano i manje verodostojno sudelovace i bivace ispunjeno zadovoljstvom. onda ce ono to se vi e ispunjava bicem i onim to u sebi ima vi e bica i vi e istine e dati radost istinskog zadovoljstva. Ne misli da isto va i za telo i du u?43 Naravno da ne mislim. Oni nikad ne prekoracuju taj prag. nikad ne uzdi u svoje oci prema pravoj visini i ne penju se tamo. onda manje ucestvuje i u bicu? Nu no. Ako to manje ucestvuje u istini. te je i samo takvo i Mnogo se rece ovo razlikuje od onoga to je vecno jednako. ako je ugodno ispuniti se onim to je po prirodi za to namenjeno. A u istini? Ni to ne ide. oni udaraju i bodu jedni druge gvozdenim rogovima i kopitama. 586 Oni ljudi koji ne znaju za mudrost i vrlinu i koji imaju smisla samo za gozbe i slicna u ivanja. u celini gledajuci. Nije li tako?44 Kako ne bi bilo? Stoga. Kako bi e 286 b leli da imaju vi e nego njihov sused. nego kao stoka gledaju nadole. ono to se ispunjava sadr ajem koji u sebi ima vi e bica. A da li ono to nikada nije sa sobom jednako vi e ucestvuje u bicu42 nego to u njemu ucestvuje znanje? Nikako. i to je samo po sebi u manjoj meri bice. ubijaju jedan drugoga . silaze. i ceo svoj ivot provode u lutanju izmedu bola i bezbolnosti. oni nikad nisu bili ispunjeni pravom stvarno cu i nikad nisu okusili pravo i cisto zadovoljstvo. koje je manje postojano. u odnosu prema rodu onoga to slu i za negu du e. uvek nagnuti prema zemlji i okrenuti stolu. Prema tome. i to je samo po sebi u vecoj meri bice. rod onoga to slu i za negu tela. i tako. d Prema tome. dole i odande se opet vracaju prema sredini. manje pouzdano i manje stvarno. ispunjava se bicem vi e nego ono to se ispunjava sadr ajima u kojima ima manje bica.

neizbe no je da tako bude rece on. I u takvim stvarima je neizbe no da se takav covek pona a kao to se pona aju oni . . .49 ta onda? upitah ja hocemo li smeti i ovo da ka emo: i u onome to se odnosi na ljubav prema dobiti i na ljubav prema pobedi ima takvih elja koje dopu taju da budu vodene znanjem i razlogom. prividenjima i senkama istinskih zadovoljstava.zbog nezasicenosti. zbog nepoznavanja istine? U stvarima te vrste. arenim slikama koje jedna c drugoj daju izgled ivotnosti i estine? I zar sve to nu nim nacinom ne rada u nerazumnim du ama pomamnu samozaljubljenost i zar ne postaje predmet sukoba. ivotu svetine u svemu govori kao proroci te46 rece Glaukon. svoje elje za pobedom i svoje razjarenosti. Zar onda nije nu no da se oni odaju zadovoljstvima koja su pome ana s bolom. i jer je svakoj stvari najbolje ono to joj kao takvoj najvi e odgovara? Pa to rece takvim eljama doista najvi e odgovara. i ako se nijedan drugi deo ne bi protiv toga pobunio. ako celom du om upravlja onaj njen deo koji je ljubav prema mudrosti ili filozofski deo. pa i do onih zadovoljstava koja su istinska u najvecem stepenu. kao to je prividenje Helene u onih pod Trojom kako to ka e Stesihor47 postalo predmet sukoba. te 287 . Hocemo li smeti da ka emo da te i tako vodene elje dopiru do zadovoljstava koja su u skladu s razumom. pa nepromi ljeno i bezumno d zahteva puno zadovoljenje svoje povredene sujete. XI. ili se odaje nasilju zbog elje za pobedom. onda svaki od njih mo e delati shodno svojoj nameni. A nije li rekoh neizbe no da se tako ne to dogada i u onome to se odnosi na strasne sklonosti8? Ako je neko obuzet zavi cu zbog castoljublja.50 Prema tome. kojima smo prethodno govorili. Sokrate. ili se razjari zbog te koce na koju je nai ao. jer su vodena istinom i zbog toga usmerena na ono to je e u tim okvirima mogucno postici.

tri vrste zadovoljstva: jedno je c pravo. Tiranin se nalazio na trecem mestu. sigurno je da on nece uspeti da nade svoje odgovarajuce zadovoljstvo. a najprijatniji kralj. Najneugodniji ivot ce. prema tome. mislim da ce tiranin biti najvi e udaljen od istinskog i odgovarajuceg zadovoljstva. imati tiranin. 587 i najistiniti]a. A najmanje one po ude koje su kraljevske52 i sredene? Da. Nije li se pokazalo da su od toga najvi e uda b ljene erotske i tiranske po ude? U svakom slucaju. Tako je. Da. Prema tome.tako biti pravedan i te iti za onim zadovoljstvima koja mu odgovaraju. te su stoga najbolja. iza oligarhijskog coveka. a dva su la na. cini se. nisu ni prava. Hoce li onda ono to je najvi e udaljeno od onoga to se na razlozima zasniva istovremeno biti i najvi e udaljeno od zakona i reda? Jasno je da ce biti. onda bi njegova prividna zadovoljstva bila trostruko vi e udaljena od stvarnosti nego prividna zadovoljstva oligarhijskog coveka.51 Potpuno sam saglasan. a kralj53 najmanje. dakako. dakle. pa zato ivi sa svojom pratnjom u ropskim zadovoljstvima i nije ba lako utvrditi koliko je time izgubio. pa ce prisiljavati i one druge delove da te e za zadovoljstvima koja nisu njihova i koja. A oligarhijski covek bi u tom pogledu bio trod struko udaljen od kraljevskog. Tako je. Izra eno brojem. Hoce li onda biti ovako: ono to je najvi e udaljeno od filozofije513 i od onog to se na razlozima zasniva.55 288 Ako je. tiranin je za trostrukost trostrukosti . a ako je mogucno. Ako pak neki od ona druga dva dela zavlada. Izmedu njih je bio demokratski covek. osim mo da ovako. istina ono to smo malopre rekli. trostruko. Nu no. Kako? upita Glaukon.54 Tiranin je i pre ao granice ovih la nih zadovoljstava i pobegao daleko od zakona i razuma. postupa u najvecoj meri na takav nacin? U najvecoj meri. dakle. A da li zna koliko neugodnije ivi tiranin u poredenju sa kraljem? Znacu ako mi ka e . Da. Postoje.56 ako bismo aristokratskog coveka izjednacili sa kraljevskim.

naci cemo po to na a umno avanja dovedemo do kraja da je ivot kralja sedam stotina dvadeset i devet60 puta ugodniji. Ako obrnuto elimo da saznamo koliko je istine sko zadovoljstvo kralja udaljeno od onog koje pripada tiraninu. A jasno je kakva je to udaljenost koja se meri potenciranjem sa tri. meseci i godine. lepoti i vrlini. A sada po to smo u dokazivanju do li do te tacke. onda ce njegova pobeda biti neizmerno veca i nedosti na u dobrom dr anju. Ali imaj u vidu rekoh da je taj broj tacan i da odgovara stvarnim ivotima.59 Jasno je onome ko zna da racuna. korisno da cini nepravdu. ona je rece nedosti na. ivotnoj sredenosti. A bilo je. i da je tiranin isto toliko puta bedniji. receno da je savr eno nepravicnom coveku. ako je istina da ovima odgovaraju dani i noci. Prema tome.58 Svakako. prividenje tiraninovog zadovoljstva moglo bi se predstaviti kao povr ina nacinjena prema broju du ine. Prekrasan si rece racun izveo . i to u odnosu prema zadovoljstvu i prema bolu. Sigurno odgovaraju rece on.61 Ili nije bilo tako receno? .udaljen od pravog zadovoljstva.57 Reklo bi se. Vrlo dobro rekoh. pobeda dobrog i pravicnog coveka nad zlim i nepravicnim covekom tolika. pravednog i nepravednog. Ako je. proceni 588 razlike izmedu ta dva coveka. ako se ne varam. nece biti na odmet da se vratimo na ono to je prvo izreceno i to nas je dovde dovelo. Nije li tako? Tako mi Zevsa. s obzirom na zadovoljstvo. b XII. ukoliko je na glasu kao pravican.

i druga62 . Napravi dakle jedan jedinstveni lik ivotinje arene i mnogoglave. Kerber. Nacini oko toga spolja nji omotac tako da nalikuje na jedno. rastr u i pro diru jedna drugu. . i to na taj nacin da onome ko ne mo e da pogleda unutra. lava i ono to lavu pripada. onaj ko govori da se pravicna dela vi e isplate. Skila. 290 U svakom slucaju rece to bi govorio onaj ko hvali nepravdu. da ih treba pustiti da se medusobno bore. sve to izgleda kao jedinstveno ivo bice. no neka bude tako napravljeno.03 d Ali to je posao za iskusnog skulptora. kao Himera. tome koja su svojstva nepravicnog i pravicnog delanja i . da bi onaj koji je to rekao shvatio ta je rekao. koja okolo ima glave pitomih i divljih ivotinja. Sastavljeno je rece. c Kakvu sliku? upita on. kao covek. Napravimo ka em sliku du e. u stvari tvrdi da se mora delati i govob riti ono to ce coveku unutar onog coveka65 dati najvecu snagu i vladarsku moc nad onom mnogoglavom ivotinjom. i neka prvi bude daleko najveci. nego. po to su reci plasticnije i lak e se obraduju od voska i drugih slicnih materija.Upravo tako je receno. da on ne tvrdi ni ta drugo nego to da mu je korisno toviti i jacati mnogostruku zver. a potom jedan lik coveka. po to smo se saglasili . ali tako da budu nekako prirodno srasli jedno s drugima. koja ima moc da se preobra ava i da sve to iz sebe same porada. A sada rekoh porazgovarajmo s onim koji je to rekao. Kako? upita on. a da mu nije korisno da medu njima uspostavlja slogu i prijateljstvo. kojima se govori da su bila mnogi prirodni oblici koji su srasli u jedno. naprotiv. na coveka. Napravljeno je! Sastavi sada to troje64 u jedno. pa mu je pred ocima samo e spolja nja ljuska. a drugi neka bude na drugom mestu po velicini. te da mu je isto tako korisno da coveka izgladnjuje i ucini 589 ga toliko slabackim da ga bilo koja od one druge dve ivotinje mo e vuci i voditi kud hoce. Pa neku koja se odnosi na ona prastara bica mitologije. Nacinjen je i taj spolja nji omotac rece. tome kakvu moc ima jedno i drugo. Napravi sada jedan drugi lik i neka to bude lav. S druge strane. Tako se govori. To je lak e. Recimo sada onome ko tvrdi da se tome coveku isplati ciniti nepravdu a ne isplati se pravicno delanje.

ili bolje reci. za ono to je obicajnim zakonima68 ustanovljeno kao lepo i bestidno hocemo li reci da je zbog sledeceg nastalo: lepo je tako oznaceno zbog toga to se u njemu ono to je u na oj prid rodi ivotinjsko podvrgava coveku. prirodu lava uzima za saveznika. Doista. Tako doista govori onaj ko hvali pravicnost. i to robovima sue rovih i zlih ljudi. deluje tako da se medu njima uspostave prijateljske veze i da se one sve prema njemu prijateljski odnose. najbolji deo sebe samog potciniti najgorem? Ili. Ima li onda. ili . Uveravajmo ga onda blago jer ne gre i svojom krivicom67 ispitujuci ga ovako: 0 sretnice. toj stvari rece on. postavimo li pitanje . ako mi poveruje. Mislim da takav doista ni ta ne zna .On postupa kao zemljoradnik. da li bi mu to donelo koristi. niti ce s poznavanjem same stvari kuditi ono to kudi. ako bi prodao za zlato sina ili kcer. brine se za interese koji su svima zajednicki. Pohvalom pravicnih dela66 na svaki nacin se goc vori istina. Da li on tako odgaja? Svakako. a divljima ne dopu ta da rastu. cineci ih na taj nacin robovima. zadovoljstvu. ma kako veliku kolicinu novca primio? I ako ono to je u njemu samom najbo anskije prodaje u ropstvo onome u cemu je bo anstvo najvi e odsutno i to je u najvecoj meri nedostojno. koristi onaj ko hvali pravicnost govorice istinu. a onaj ko je kudi nece ciniti ni ta to bi bilo zdravo. ne aleci ni malo zbog toga. bestidno je pak tako oznaceno zbog toga to se u njemu plemenita priroda potcinjava divljoj?" Hoce li ga to ubediti ili nece? Hoce. primajuci zlosretno . nepravicnih pak ni ta drugo do la . ili . i ne bivajuci zbog toga nesrecan zar u svemu tome. primajuci zlato. ako iz takvog prisvajanja sledi da ce. nekoga ko bi smatrao da mu je korisno na nepravedan nacin prisvojiti zlato. ugledu. koji neguje i hrani pitome biljke. ono to je u nama bo ansko. bar prema ovome to smo ovde obrazlagali.

Misli li. 70 XIII. pa ih tek onda pu tamo na slobodu. i ne ostavljamo 292 e 591 ih dok im ne odredimo cuvare i vladare77 kakve i mi sami imamo u sebi. to im ne dajemo slobodu dok i njihovu du u ne uredimo kao i dr avu. Ako. on ne postupa mnogo strasnije nego to je ucinila Erifila primajuci ogrlicu za ivot svoga mu a?69 Doista mnogo strasnije rece Glaukon dodav i: To bih ja odgovorio umesto na eg branioca nepravicnosti". tako da. A kad se kudi oholost i zlovolja. po mogucnosti. i mo e nauciti samo to kako da im se ulaguje. nije li to zato b to je u nama nesrazmerno poraslo i ojacalo ono to je lavlje i zmijsko?72 Potpuno se sla em. podanicima. c Tako je. Kako. nego im laska. naime. onda on svakako mora da bude rob ovog najplemenitijeg coveka. Tako je. da moraju biti potcinjeni kao robovi. bude pod vla cu razuma. To pokazuje i vaspitanje dece. nego smatramo da je za svakoga korisnije ako je pod upravom bo anskog.75 vodeni istom silom. A ne kudimo li laskanje i ropsko vladanje zato to zbog njih ovaj deo. elimo da i takav covek. Tako je.590 zlato. to jest volja. Ne kudi li se mekoputnost i mekoca zato to oni izazivaju slabljenje i otpu tanje onog to je lavlje. Glaukone. podle e mnogoglavoj zveri? Zbog novca i nezasite lakomosti polako ga jo odmalena navikavaju na to da mesto lava postane maj73 mun. ona velika i mnogolika ivotinja?71 Jasno. A za to misli da prljav rucni rad ima ne to sramno u sebi? Mo emo li za to navesti neki drugi razlog. kao i najplemenitiji. Izgleda da je tako. onda. dakle. da se i razuzdanost odavno kudi zato to u njoj prekomerno biva raspu teno ono zlo. budemo svi slicni i prijatelji. a ne taj da je kod radnika najbolji deo74 po prirodi tako slab da ne mo e vladati ivotinjama u sebi. i sa kojim obrazlo enjem mo emo. Jasno je. reci da je korisno ciniti nepravdu. a i zakon ima tu nameru76 rekoh ja jer je zakon saveznik svih ljudi u dr avi. dakle. ili nekoga spolja. iveti razuzdano . u kome d upravlja bo anska snaga. bilo onoga to ga sam u sebi nosi. stvarajuci u njemu kukavicluk? Sigurno. Ne mislimo onako kao to je Trasimah mislio .

c Pametan ce covek. raditi dakle sve ono zbog cega postajemo gori. zdravlju. Ako zaista eli da bude istinski muzikalan. zajedno sa razborito cu. ali zato sticemo vi e novaca ili kakve druge moci? Nikako. prema tome. I kako prikrivanje zlocinstva da bi se izbegla b kazna mo e biti od koristi? Zar zlocinac. a ostale ce ceniti manje. lep i sna an.i vr iti necasna dela. ako ne bude otkriven. dobija i snagu i lepotu. ne postaje jo gori? A ako ga otkriju i bude za to ka njen. i to ce biti utoliko vi e ukoliko je du a plemenitija od tela. zar se onda zverski deo ne smiruje i ne pripitomljava. On ce nastojati da vodi racuna . e Njegov ce pogled uvek biti uperen na uredenje koje je u njemu i pazice da zbog mnogo ili malo imetka ne poremeti tamo ni ta. i ako.79 onda ce on to i ciniti odgovori Glaukon. . tako je. Jasno rece. i povecavace ili tro iti od imovine onoliko koliko bude mogao. zar njeno stanje nece biti savr enije nego to je stanje tela koje. A zar nece iz istog razloga i kod sticanja blaga primeniti red i harmoniju? On nece. on ce uskladiti svoje telo. zanesen divljenjem gomile. Jeste. ako radi toga nece biti i umeren. zar ne? Mislim da nece. ali nece pridavati va nost tome da bude d zdrav. Zatim ce ceniti i telesne potrebe i hranu. beskrajno povecavati svoje blago i time samo gomilati beskrajna zla na sebe. ali ne zato da se preda ivotinjskim i nerazumnim u ivanjima niti ce za tim u ivanjima te iti. On ce se upravljati prema tome. dok se pitomi deo oslobada? A ako se du a u potpunosti preda najplemenitijem delu. zajedno sa zdravljem. stekne i umerenost i pravednost. sve svoje sile upraviti na to i iznad svega ce ceniti one nauke78 koje ce njegovoj du i dati to stanje savr enstva. da bi tu skladnost mogao dati i du i.

za koje bude mislio da ce ga uciniti boljim. Hoce. Tako je. jasnije b da takvo pesni tvo uop te ne treba primiti. osim ako ga slucajno kakvo bo ansko znamenje ne dovede do toga. Mislim da ce to hteti u dr avi koju smo sada izgradili i koja postoji samo u mislima. on onda nece hteti ni da se bavi javnim poslovima. jer mib slim da je na zemlji nigde nema. Moram to da ka em rekoh iako me ljubav i po tovanje koje od detinjstva gajim prema Homeru c sprecavaju da govorim. na pesni tvo. Kako to govori ? Ka em to samo vama po to me vi necete tu iti pesnicima tragedija i ostalim mimetickim pesnicima. ili.' Kako to? zapita on. primace i u ivati dobrovoljno. ako se toliko bude brinuo . mi uop te nismo hteli da ga primimo. ukoliko ono podra ava. 595a I. naime. Sada. Uop te nije va no da li ovakva dr ava negde stvarno postoji ili ce tek u buducnosti postojati. Tako to. Jer ce takav covek iveti prema njoj i ni prema kojoj drugoj. dakle. po to smo pojedinacno pretresli svaku vrstu du e. hoce prema njoj da uredi svoju du u. kako mi se cini. Na ta misli kad tako govori ? upita on. klonice se i u privatnom i u javnom ivotu. pre svega. Ali rekoh mo da za onoga koji hoce da je vidi i koji.2 jo je. tome. sve se to meni cini opasno za razum svih onih slu alaca koji nemaju u sebi protivlek u stvarnom saznanju. i te kako. Razumem. mislim. Razume se. a kad ovo govorim. njen uzor postoji na nebu. Slu aj. I KNJIGA DESETA St. odgovaraj! Pitaj samo! Da li mi uop te mo e reci ta je to podra avanje? Ni ja sam ne znam odredeno ta bi ono htelo da .3 i zato treba da ka em ono to mislim. da je on prvi ucitelj i voda svih ovih lepih tragicara. 592 i kod pocasti ce paziti na isto: neke. a od onih za koje bude pomislio da bi mogla poremetiti njegovo stanje du e. I tako rekoh mislim da smo na u dr avu i u mnogim drugim pogledima zaista izgradili savr eno. Izgleda. u svojoj dr avi rekoh ali mo da nece u onoj u kojoj se rodio. Ali coveka ne smemo ceniti vi e nego istinu. po to ju je video. Pa.Razume se. jo bolje.

Pa kako bih. onda. ja to mogao znati? To ne bi bilo nimalo cudno rekoh jer su 596 kratkovidi ljudi cesto videli ne to pre nego ljudi o tra vida. .bude.

na primer. svega to je na nebu i u Hadu pod zemljom. brzo samoga sebe i druge ivotinje. to je u svakom pogledu cudotvoran sofist. Svakako rece on ali samo prividno. Ili misli da bi nekako mogao? Nikako. mislim. Pa dobro. i stvari na nebu. da na e ispitivanje opet zapocnemo onim metodom na koji smo navikli? Mi smo. brzo zemlju. druga za stolove. Reci mi samo da li ti se cini da je postojanje ovakvog umetnika uop te nemoguce. Uzmimo. jedan za na e potrebe6 pravi krevete. kao i sve to sam malocas pomenuo. Zato se potrudi ti sam! Hoce li. nego i sve ono to raste iz zemlje. a drugi stolove. cini to tako to. dakle. upravo onako kao to to cini svaki od onih koji ne to rukama prave.5 Da. a na neki drugi nacin ne mo e? Zar ne oseca da si i ti sam u neku ruku u stanju da sve to nekako izvr i ? Ali. a osim toga. bogova. sve to on stvara. ima mnogo kreveta i stolova. on je tvorac zemlje. kao i sve ono to je tome slicno. koji bi to bio nacin? upita on. onda.7 Govori .8 Ne veruje ? zapitah.To je tacno rece on ali ja ne bih imao hrabrosti da u tvome prisustvu ka em ono to bi mi. mo da. zar ne? Kako da ne? I ti ce reci mislim da ono to on stvara . Pa onda obicno govorimo da svaki zanatlija (demiourgos). pak. ako hoce . Jer taj majstor ne pravi samo sve takve sprave. ili misli da on na neki nacin mo e biti tvorac9 svega toga. d Po tvojim recima. Ideju pak ili oblik po sebi zanatlija ne pravi. Kako ne bi bilo? Ali postoje samo dve ideje (ideai) za te stvari. Samo polako! Ubrzo ce ti biti potrebne jo jace reci. nekom mocnom i cudnovatom coveku. naime. ako hoce da uzme ogledalo i da ga svu296 e da nosi : brzo ce napraviti i sunce. palo na um. koji izraduje i jednu i drugu od tih stvari. jedna za krevete. a ne i u stvarnosti. To nije te ko rekoh a svuda i brzo se obavlja. Lepo rekoh svojim si odgovorom tacno pogodio stvar. navikli da odredimo jedan jedinstveni oblik (eidos) za sve mnogobrojne pojedinacne stvari kojima dajemo jedno te isto ime. niti bi ijedan zanatlija tako ne to mogao napraviti. sve ivotinje su njegovo delo ukljucujuci tu i njega samog.4 Shvata li? Shvatam. neba. kako ce onda nazvati tog zanatliju? c Koga? Onog koji sve takve stvari izraduje. najbr e. ugledajuci se na njihov oblik (idea). sprave i biljke. Jedan od takvih umetnika je slikar. i sada ono mno tvo stvari koje b hoce .

12 kako mislim. za koji rekosmo. bice u svom savr enstvu. A na neki nacin i slikar stvara krevet. ili nekog drugog. stolar i bog. s obzirom na istinu. ne. takvim stvarima. prividan krevet! 597 II. Da. Pa ako ne pravi ono to jeste. A onaj ko pravi krevet? Zar nisi malopre rekao' 0 da on ne stvara oblik (eidos). Svakako . Nikog drugog. A kad bi neko govorio da je delo stolara. ta trojica. Slikar. ako hoce . zar ne? Tako je. za koji upravo ka emo da je ono to krevet jeste. mislim. Svakako tu nastaju nekakva tri kreveta: jedan koji po prirodi jeste. dakle. dakle. bio bi u opasnosti da ne govori istinu.nije istinito. zar ne? Jeste rece on ali krevet koji samo tako izgleda. Da.13 to su tvorci triju vrsta kreveta.11 Ne bismo se. nego ne to to je tek nalik na bice. onda on ne pravi bice (to on). Jedan koji je napravio stolar. b Doista. da je delo boga. a mo da i zato to je osecao neku potrebu da u prirodi ne stvori vi e od . a samo po sebi nije bice. Hoce li rekoh da nam upravo ove zanatlije poslu e kao osnov za istra ivanje . tome ta bi mogla biti priroda podra avaoca? Da. bilo hotimice ili ne. I jedan koji je napravio slikar. c Ali je bog. ili kakvog drugog zanatlije. nikako zacudili ako bi upravo tu bilo jo ne to to je. rekao sam.rece on bar prema uverenju onih koji se bave govorima . nejasno. nego samo neki krevet? Da.

'4 Tacno d Zato. Dobro rekoh. ali ne bi bila dva kreveta. 598 to se. ili spreda. Tako to bi. Kako to? zapita on. da li se on zbog toga razlikuje od 298 sebe samoga ili ne. Svakako rece on. a ne samo tvorac bilo kakvog kreveta. stvorio je taj prirodni15 krevet. Reci mi sad . iako to u stvari nije odvrati on. stvorio naime upravo ono to krevet jeste . A stolara? Zar njega necemo zvati tvorcem kreveta? Hocemo. Ovako. i svi ostali podra avaoci biti prema kralju16 i istini na trecem mestu. ovome: kako slikarska umetnost rece on. od njega bi ta dva kreveta dobila svoj oblik i to bi onda bilo ono to krevet jeste. slo ili bismo se. Hoce li da ga onda nazovemo prirodnim tvorcem toga. jer je i on podra avalac. dakle. podra avaocem. Ako ti jedan krevet vidi sa strane. Pa kako ce ga onda zvati s obzirom na krevet? e Cini se rece on da je najbolje ako za njega ka emo da je podra avalac onoga to su oni stvorili. ali dva ili vi e kreveta bog nije stvorio niti ce ih biti. Onda ce i tragicar. A da li onako kakva jesu ili kakva samo izgledaju? I to mi tacno odredi! Kako to misli ? zapita on. Verovatno. ili samo izgleda da je drukciji? I kako je to kod drugih stvari? On samo izgleda drukciji. podra avaoca tice. Svakog onoga ko uradi ne to to prema pravoj prirodi te stvari stoji na trecem mestu nazvacemo.jednog kreveta. to je to znao i to je hteo da bude istinski tvorac istinskog kreveta. dakle. ili nekako slicno? Tako bi bilo pravedno rece jer je bog stvorio i to i sve ostalo onako kako je po prirodi. b Razmisli sad . ili kako bilo. dakle. ili dela zanatlija? Dela zanatlija rece on. A hocemo li i slikara nazvati tvorcem i izradivacem kreveta? Nipo to. zaista stvorio samo jedan. Izgleda da je tako. i kad bi on stvorio dva rekoh to bio svega jedan. . slikaru jo ovo: poku ava li on da podra ava ono to zaista postoji.

Svakako. pa mu je. zatim treba videti da li oni. a ne ono to stvarno jeste. Tako. pa ce kod njih stvoriti verovanje da je to zaista stolar. ako . Ali ako je slikar dobar. kako se cini. gledajuci dela tih podra ava 599 laca. moci da prevari decu i nerazumne ljude. sve ljudske stvari koje se odnose na vrlinu i porok. tvrdi se. pa cak i bo anske stvari. Posle ovoga treba da pogledamo tragediju e i njenog vodu Homera. kad vec od nekih ljudi slu amo da ti pesnici znaju sva umenja. zato to on sam nije mogao da razlikuje znanje od neznanja i podra avanja. tome hoce da pravi dobru poeziju.postupa sa predmetima? Da li ih ona podra ava onakve kakvi oni zaista jesu i postoje. Jer. Stoga je potrebno videti da li su oni koji tako govore bili nasamareni. u protivnom. Ali mi se cini. III. slikar crta obucara ili stolara i ostale radnike. primecuju da su ta dela trostruko udaljena od bica i da se lako mogu napraviti bez poznavanja istine buduci da su prividi. na primer. a da se pri tom ni ta c ne razume u njihovu ve tinu. Onda je svaka umetnost koja podra ava daleko od istine i to je. on ce stolarevom slikom. Sasvim tacno. da kod svih tih stvari moramo misliti na ovo: ako nam neko isprica kako je na ao coveka koji razume svaki posao i sve ono to pojedinci znaju. da je za dobrog pesnika doista nu no da zna stvari . buduci da su nai li na te podra avaoce. predmet . kojima poema govori. sve to ona mo e da izrazi. i kako ne postoji nijedna stvar koju on ne bi d bolje razumeo nego svaki drugi. jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali deo i to samo njen izgled (sliku). da nije sposoban za pesnika. koju izdaleka pokazuje. ovaj izgledao prava sveznalica. dragi moj. onda moramo pomisliti da je on prost covek i da je svakako nai ao na nekog cudotvorca i podra avaoca koji ga je prevario. ili onakve kakvima se oni pojavljuju i izgledaju? Da li je ona podra avanje izgleda ili stvarnosti? Ona podra ava izgled odgovori on.

stari ili novi i koga je on. odgajanju ljudi . drugim ve tinama ga necemo pitati. ako. i ako nisi podra avalac. 300 Ni sami 600 A da li se zna za neki rat koji bi za vreme Homera i pod njegovim zapovedni tvom ili po njegovom savetu bio srecno voden? Ne zna se ni za jedan. onda nam reci koja je dr ava tvojom zaslugom dobila uredenje bolje od onoga koje je Likurg dao Lakedemonu. tome to podra ava ima stvarno znanje. a mi Solona. dalje: koga je. kao Taletu iz Mileta i Anaharsidu iz Skitije. pripisuju mudra dela. misli i pronalasci koji su od znacaja za umenja ili za druge poslove? Ni ta od svega toga. dobri pesnici i ka u ne to. a ne onaj koji slavi druge. Ali imamo prava da ga pitamo . nego cemo to ostaviti. kojima Homer govori pitacemo ga ovako: 0 dragi Homere. vi e ce se. odgovor necemo tra iti od Homera ili kakvog drugog pesnika. velike i male. On ce takva znanja primenjivati na stvarno delanje. naime. Onda ce se kako verujem on pona ati suprotno tome ako je istina da . cemu se svetini cini da dobro govore. To i ja mislim rece on jer slava i korist ovde svakako nemaju istu vrednost. kao tvorac slika.18 pripremio za ucenika lekarske kole? Ni . i kakvo e su i mnoge druge dr ave. truditi oko toga da on bude taj koga drugi slave. . te ce ovome davati mnogostruku prednost nad podra avanjem. najvi im i najsjajnijim stvarima: . kakvog smo vec pomenuli. A ko tebe hvali? Zar ce biti nekoga ko ce te pomenuti?" Mislim da nece odgovori Glaukon. mo da. i doista poznaju ono . polazeci od istinske vrline. Ili. pitajuci ga: da li se zaic sta razume u lekarsku ve tinu ili samo podra ava lekarske reci. . dakle. nego stoji na drugom mestu i naucio si koje su to te nje koje ljudi u javnom i privatnom ivotu cine boljima ili gorima. Misli li da ce se onaj ko je u stanju da stvara oboje. tek na trecem mestu. To svakako treba ispitati rece on. kao to je to Asklepije cinio. to se ostaloga tice. trudice se da za sobom ostavi uspomenu na mnoga i lepa dela koja je pocinio. uspeo da izleci neki pesnik. ratovima i vodenju d ratova. nisi po svojoj vrlini. Ili se. dobile od svojih zakonodavaca? Koja dr ava mo e reci da si ti bio dobar zakonodavac i da si im koristio? Italija i Sicilija hvale Harondu. ozbiljno baviti stvaranjem slika i da ce smatrati za cilj svoga b ivota.poezije. kao to je onaj ostavio svoje potomke. i ono to treba podra avati'7 i njegovu sliku. kao da je to najbolje to mo e da uradi? Ja to doista ne mislim. upravljanju dr avama i . Homeridi" ne pominju nikoga.

Prica se. dok je bio iv. .No ako nije uticao na javni ivot. da je taj Kreofil svoga prijatelja. A da su Homer i Hesiod bili u stanju da privole ljude vrlini. dr ali bi ih cvr ce nego samo zlato i primoravali bi ih da ostanu kod njih. Stvarno se tako prica rekoh. upravo onako kao to je Pitagora. Zar ne? Svakako. samo podra avaoci slika istinske vrline . onda ih njihovi savremenici sigurno ne bi pu tali da kao rapsodi lutaju po svetu. da su ih njihovi drugovi gotovo nad glavama nosili. da li je onda Homer. svojim licnim ib votom bio vod u vaspitanju onima koji su ga voleli i s njim se dru ili? Da li su ovi potom preneli potomstvu nekakav homerski nacin ivota. cini mi se da govori su tu istinu odgovori on. toliko voleli. i njih su. i li bi e za njima kuda god bi oni po li. Prodik sa Keja i mnogi drugi su mogli da u licnom ophodenju uvere svoje savremenike d kako nisu u stanju da upravljaju ni svojom kucom ni dr avom ako oni ne upravljaju njihovim vaspitavanjem. potpuno zanec marivao i prepu tao ga samom sebi. sve dok ne bi u dovoljnoj meri primili vaspitanje. ako je istina ono to se . i da je u tome bio sposoban ne samo da podra ava nego i da saznaje. tome se ni ta ne govori. preneo na svoje sledbenike jedan nacin ivota koji se jo i danas naziva pitagorejski" i po kojem ovi misle da se razlikuju od ostalih ljudi? Ni . da je Homer zaista mogao da vaspita ljude i da ih cini boljima. IV. Ali. . prema onome to se govori. Glaukone. zar ne bi stvorio mnoge ucenike i sledbenike i zar ga oni ne bi voleli i po tovali? Protagora iz Abdere. ako oni to ne bi hteli. dru benik Homerov. koga su zbog toga neobicno voleli. naime. Sokrate. Homeru pripoveda. izgleda s obzirom na svoju vaspitanost sme niji od svoga imena20. a. Zar onda necemo tvrditi da su svi stvaraoci pocev od Homera. zbog te mudrosti. Jer Kreofil. Sokrate.

22 ve tina pravljenja i ve tina podra avanja. slikar zna kakve treba da budu uzde i dem? Ili to. Hajde. onda. ali ne razume ni ta osim podra avanja. ne razume ni ta od onoga to zaista jeste. Jesam. 302 Da. svakog ivog bica i svake radnje postoje zbog neceg drugog. nego razume samo njegovu pojavu (phainomenon). mo da. podra avalac. reci i za pesnika: svojim recima i izrazima daje on nekako razne boje od svake umetnosti. kao to smo vec rekli: slikar pravi obucara. Tako cemo. obucarima. . dakle? Bice tako. nego hajde da ga ispitamo sasvim tacno. nego gledaju samo na boje i konture? Svakako. Da li. Svakako si ih cuo. bilo . ratovanju ili .i svega onoga . mislim. tako da ostali. c Zar nismo tako rekli?2' Jesmo. ritmicki i harmonicki govori bilo . Mislim da zna kako ogoljena izgledaju pesnicka dela bez muzikalnih boja i govorena sama za sebe. Govori! Ka emo da slikar slika uzde i dem? Da. lepota i ispravnost svake ve tacki napravljene stvari. nego samo onaj ko ume njima da se slu i. Zar ne mo emo reci da je tako svuda? Kako to? d Pa da za svaku stvar postoje nekakve tri ve tine: ve tina upotrebe. a da pri tom . Ne treba da to ostane samo napola receno. nego. a ne zbog toga da se zadovolji svrha23 u odnosu na koju je sve to nacinjeno ili od prirode rodeno? Tako je. a da se istine i ne doticu. 601 upravo samo njegovu sliku. sarac i kovac. ne znaju ni oni koji ih prave. neb cemu drugom: tom nacinu govora je ta velika cudotvorna moc urodena. jahac. A njih pravi sarac i ko\'ac? Razume se. misle kako je sasvim lepo receno ako neko metricki. Zar ne lice nastavih ja na mlada. cemu pesme pevaju. koji takode gledaju samo na reci. ali ne i lepa lica kakva se pokazuju oku u doba kad je njihovo cvetanje vec pro lo? Sasvim. Da li onda valjanost (arete). pazi sad na ovo: mi tvrdimo da tvorac slike. obucarima ni ta ne zna i pravi je za one koji se u to i sami ni ta ne razumeju.

ono to se svetini i onima koji ne znaju ni ta pricinjava kao lepo (dobro). zar ne? Da. upotrebljivim i neupotrebljivim frulama. onome to slika. u svakom slucaju. s obzirom na njihove dobre strane ili nedostatke. dakle. Cini se da nece. Ne osobito. i to po nu nosti udru ivanja sa onim koji to zna i koji ce mu dati uputstvo ta treba da slika? Ni jedno ni drugo. s obzirom na ono to se proizvodi. kako se cini. proizvodac ce. a onaj ko mu bude verovao pravice ih. najiskusniji biti onaj ko ce se ovim predmetima slu iti i on ce morati da objasni tvorcu toga predmeta kako da uradi ne to to ce dobro ili rdavo poslu iti cilju kome je predmet namenjen. tome da li je to ispravno i dobro ili nije? Ili ce pak . tome steci ispravno mnenje. on zbog toga nece podra avati manje. Lep li bi bio taj podra avalac u poeziji s obzirom na znanje (sophia) . a ta korisno. udru en sa onim koji zna.Onda ce. A poctra avalac. podra avalac nece ni ta znati niti ce ispravno misliti . da li ce on iz upotrebe steci znanje . Prema tome. biti primoran da slu a tog znalca i da ima puno poverenje u njegov sud kad je rec . biti znalac i on ce davati svoj sud . On ce. stvarima koje podra ava. Pa da. a proizvodac ce se pokoravati. Znalac je pak onaj ko taj predmet upotrebljava. iako ni u jednoj stvari ne zna ta je kodljivo. tako ce svirac u frulu obja njavati proizvodacu frula na samom instrumentu koje su od njih pogodne za sviranje e i odredivace rnu kako da ih pravi. Podra avace. . Prema tome. 303 . dobrim stranama i nedostacima proiz602 vedenog predmeta. onome to stavlja u svoje poeme. b Ipak. Dabogme.

Da. broju i te ini predmeta. Zar onda merenje. velicini. to je njegov posao. u tome smo postigli saglasnost.A i ta bi drugo? Evo dakle onog u cemu smo. koje ne odustaje ni od jednog sredstva opsene. jednake. izdubljeni jednako kao ispupceni. istim stvarima i u isto vreme nemoguce misliti suprotno?27 S pravom smo to rekli. 304 603 Prema tome. ili su. Tom slabo cu na e prirode koristi se slikarstvo. ovome: jedna i ista velicina nam ne izgleda ista ako je posmatramo iz daljine ili izbliza. Doista ne bi. a ne ozbiljan posao. To je istina. Ne izgleda. ne bi bio isti kao onaj koji pomi lja shodno merenjima. odgovaralo bi necemu . A ta je u osnovi ta moc koju podra avanje ima i na koje je svojstvo coveka ta moc usmerena? . podra avanje je igra. Ali zar nismo rekli da je . Ali. Svakako. i to u ovom slucaju zbog gre ke cula vida kojoj je uzrok boja.2" Da li je tako? Jeste. zatim i cudotvorstvo i mnoge druge takve majstorije. brojanje i vaganje25 nisu najbolja sredstva protiv toga. Onda bi najbolji deo du e bio onaj koji veruje merenju i racunu. c V. bilo da to cine u jambima ili u epovima. A sve nas to d jasno upucuje na konfuziju koja postoji u du i. merimo i odredujemo im te inu? Tako je. tako da se ne moramo upravljati prema utisku . i kad su izvan vode. A ono to je tome suprotno. e A taj posao obavlja razumni deo (logistikon) na e du e. nego ih obracunavamo. u potpunom smislu te reci.28 Nesumnjivo. Za ime Zevsa rekoh ja onda se ovaj posao podra avanja odnosi na ne to to je tek trece iza istine. A isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi. kojoj moci i svojstvu govori ? . podra avaoci su oni koji se bave tragickim pesni tvom. onaj deo du e koji pomi lja protivno merenjima. stvarima koje podra ava na mimeticar ne zna ni ta to bi bilo vredno pomena. postigli dovoljno saglasnosti: . zar mu se ne pricinjava cesto i ono to je tome suprotno?26 Da. kako se cini. kad on pocne da meri i pokazuje kako su pojedine stvari vece ili manje nego druge.

dakle.29 Svakako rece on. istim stvarima. jer smo se u toku ranijih rasprava vec dovoljno slo ili . a da se opet s druge strane takve ve tine b zdru uju i sprijateljuju s onim to je u nama daleko od razuma. A da li je covek u svima ovim slucajevima u sklad du sa samim sobom? Ili je on. Pocnimo ovako! Mi ka emo da ve tina podra avanja32 podra ava one ljude koji delaju. bezvredna (phaule). Nu no. govoreci da slikarska ve tina i uop te svaka ve tina podra avanja stavljaju u svoje proizvode ono to je daleko od istine. ili po svojoj volji. A da li je to samo jedan njen deo? zapitah onaj koji se odnosi na culo vida. nego pridimo i onoj duc evnoj sposobnosti kojoj se i pesnicko podra avanje obraca i pogledajmo da li je ona plemenita ili bezvredna! To cemo zaista morati da ucinimo. tome postignemo saglasnost. a u svim tim slucajevima su ili tu ni ili radosni. misle da su srecni ili nesrecni. Nemojmo. kao to je i kod gledanja bio u nesuglasici i imao u sebi u isto vreme i suprotne predstave . i pri delanju u nesuglasici i borbi sa samim sobom?33 Ali mi ovoga casa pade na pamet kako uop te nije potrebno da se sad slo imo. verovati samo onome verovatnom31 to proizlazi iz slikarstva. cineci to bez icega istinitog i zdravog.to je u nama slabije. eleo sam da . dakle. Postoji li i ne to drugo pored ovoga? Ne. i koji. Eto. tome da . Ve tina podra avanja je. ili isto tako i onaj koji se odnosi na culo sluha i koji nazivamo pesni tvom? Verovatno i ovaj.30 Razume se. vec prema rezultatima svog delanja. vezuje se za bezvredno i rada ono to je bezvredno. bez obzira na to da li oni rade zato to su primorani.

nego da svoju du u na to privikavamo i da d je. da se dr imo za udareno mesto i da vri timo. 306 Potrebno je razmisliti . Ako se. kao to cine deca kad su udarena. podneti to lak e nego ostali ljudi. 604 A sada mi reci . onda ce reci mnogo ta cega bi se stideo kad bi ga neko cuo. tome to se dogodilo. medutim. njemu ovo: smatra li da ce se on vi e boriti i odupirati bolu onda kad ga ostali ljudi gledaju. ili kad je usamljen i u toj samoci prepu ten sebi. sudbine ljudske ne zaslu uju da im se pridaje veliki znacaj. upucujemo na lecenje i popravljanje . Zatim. ta to? zapita on. a ono to ga vuce da tuguje. i ucinice mnogo ta to ne bi hteo da ma ko vidi. A ta je u takvim trenucima potrebno? upita on.34 Razume se. A sad cemo videti mo e li se desiti da se on uop te ne uzbudi. Mi smo negde rekli da ce pravi covek. Tacno je rekoh ja ali mi se cini da sada e moramo pretresti ono to smo onda propustili. VI. Logos i zakon35 mu nareduju da gu i svoj bol. jer uop te ne znamo ta je u takvim prilikama dobro a ta zlo. Hoce li sad jedna od njih biti spremna da se upravlja po zakonu30 onako kako to zakon nala e? Kako to? Pa zakon ka e da je u nesreci najbolje to je moguce vi e sacuvati mir i ne uzbudivati se. Tako je. ili ako je to nemoguce. tome to nam se dogodilo ne treba. ureduju svoje stvari onako kako razum savetuje da bi bilo najbolje. . kad mu se desi sudbinom da izgubi sina ili drugo ne to to mu je priraslo za srce.se u na oj du i javljaju mnoge ovakve suprotnosti i da ih je ona puna. onda ka emo da u njemu moraju postojati dve stvari. to je nevolja koja ga je snab la. istovremeno i u istoj stvari pojave u coveku suprotne te nje. zar ne? Da. to je moguce br e. Tako je odgovori on. kao u bacanju kocki prema onome to je palo. Ovo poslednje je pre moguce. te da se. Odupirace se vi e ako ga drugi ljudi gledaju. a uzbuc denje ne donosi nikakvo olak anje. A kad je sam. da bar bude umeren u bolu. a osim toga je tugovanje prepreka svemu onome to nam je u takvim trenucima potrebno. Tacno.

Naprotiv. hrani i ojacava onaj deo du e koji razara razumnost. dakle. Jasno. pogotovo ako hoce da se kod mno tva proslavi. da mimeticki pesnik prirodno nije sklon tom boljem delu du e. ako se eli da ovom upravljaju dobri zakoni. koja je uvek samoj sebi jednaka. tromo. Sasvim jasno. A ono to nas vodi secanju na nesrecu. najbolje to imamo. Bilo je. 39 On mu je doista nalik po stvaranju dela koja su. jer se ba takva narav mo e dobro podra avati. ono. i stra ljivosti sklono? Naravno da ka emo. e Prema tome. na jadikovanje. dakle ne kuknjavom nego onako kako lekarska ve tina nala e. 605 Svakako. nije lako podra avati. Slicno . Doista. ne bi je lako mogli shvatiti oni koji dolaze na svecanosti i oni ljudi koji se odasvud u pozori tima prikupljaju. to se u nama takvim nacinima razdra uje. nego onom drugom najgorem.37 To bi zaista bilo najispravnije dr anje u slucaju nesrece. kao i po tome to se ne b obraca onom delu du e koji je najbolji. usmerava se na onu aroliku narav koja se lako uzbuduje. Stoga i ka emo da je ono. podlo no je raznolikom i arolikom podra avanju. a pametnu i smirenu narav. i njegov talenat (sophia)38 ne usmerava se na to da se ovome dopadne. a ukoliko bi se i mogla podra avati. Stoga bi pravda bila zadovoljena time to se takvom ne bi dopustilo da ude u dr avu. Jer. dakle. pravicno to smo do sada tog mimetickog pesnika kudili i to smo ga uporedivali sa slikarem.onoga to je palo i obolelo. i to se toga nikako ne mo e zasititi zar za to ne ka emo da je ono to je u nama nerazumno. bilo bi to podra avanje necega to je takvima potpuno tude. Jasno je. bezvredna. to se s takvim razlo nim dr anjem sagla ava. s obzirom na istinu. on budi.

ili koji se. ako se kakav drugi covek. VII. sve u redu zapitah kad gledajuci coveka. ili kakvog drugog tragickog pesnika. isplace i dovoljno izjadikuje. d kako podra ava nekog od junaka koji je u alosti. popu ta u svom nadzoru nad onim placljivim delom. tako mi evsa. to ne izgleda razlo no. pa kad mu je pesnici daju. te se predaje dugoj govoranciji ispunjenoj jadikovkama. a ono drugo to smo tamo hvalili. cas da su male. sa vrlo malim brojem izuzetaka. mo e da pokvari i odlicne ljude. onom to ne razaznaje ni ta je vece c ni ta je manje. Ali jo nismo podigli onu najte u optu bu protiv te umetnosti. u na im licnim nevoljama. vec se radujemo i hvalimo ga?42 Ne. sa kojim ne bismo eleli da se izjednacimo jer bismo se toga stideli. VII. Jer. Ako ona to zaista cini. koji inace va i kao dobar. To sam zapazio. ukoliko nije dovoljno preobra en smisaonim govorom44 ili 308 b obicajem. najstra nije. busa u grudi zna da u tome nalaze zadovoljstvo. enski. hitaju da takvog pesnika pohvale kao dobrog pesnika koji nas je najbolje umeo dovesti do takvog stanja. on je zadovoljan i veseo. te fantazirajuci stvara fantome. pevajuci40. Slu aj i gledaj! I oni najbolji medu nama kad slu aju Homera. da se. da takvog coveka hvali i s njim saucestvuje. a taj deo du e po svojoj prirodi tra i takvu hranu. postanemo gordi ako mo emo da sacuvamo spokoj stvo i ako mo emo da e podnesemo. ovaj ugada neumnom delu du e. . ba naprotiv. koji su od istine veoma daleko. silom zadr ali/3 te mu nismo dopustili da svoju glad utoli. primecuje li kako onda. nego za iste stvari dr i cas da su velike. Njemu se tada cini (kad posmatra patnje drugih) da za njega samog nema niceg nedostojnog. pa prepu tajuci se i sami tome osecanju. Sasvim tako.41 Znam! Kako ne bih znao? A ako nekoga od nas zadesi sopstvena nevolja. naime. neprikladno predaje tuzi.onome ko bi vladavinu nad dr avom prepustio rdama i na taj nacin im i dr avu predao i omogucio da ovi najbolje ljude pobiju. Da li je onda sa tim hvaljenjem. koji du i svakog pojedinca daje izopacen ustav. A onaj deo na e du e koji je po prirodi najbolji. onda je to. kao da je to mu ki. ne o ecamo gnu anje. svakako. Jer najstra nije je to to ona. Na koji to nacin? Ako ima na umu da smo jedan deo du e. 606 Doista ne izgleda rekoh ja ako na to gleda na jedan odreden nacin. postupa i mimeticki pesnik.

zar ne cini onda isto kad je u pitanju i sa aljenje? Jer si sada pustio na slobodu onu sklonost prema komicnome koju si.Naprotiv. nacinio se neprimetno komediju i od sopstvenog ivota. ili kad je kod kuce slu a . c To je iva istina. malom broju njih uspeva da prosudi neizbe nost delovanja tudih emocija na na e. nece nam biti lako da ga u sopstvenim stanjima suzbijemo. e Ako. preziranjem celokupnog poetskog dela. Nemam ta da ka em protiv toga rece on. pa ne prihvata da. kako mi ka emo. sretne ljude koji hvale Homera i govore da je taj pesnik vaspitao Heladu. a veoma se raduje kad cuje alu pri podra avanju na komicnoj pozornici. i na naprasitost i na sve na e po ude. prati na e delanje.46 U svakom slucaju rece on. na osecanja radosti i bola. onda takve hvalitelje Homera treba blagonaklono primiti i pozdraviti ih kao ljude koji cine naj 607 bolje to mogu. ako hocemo da budemo bolji i srecniji mesto gori i nesrecniji. Jer. jer tako stice zadovoljstvo. on nalazi da je na dobitku. a ipak mora znati da u na u dr avu smemo primiti samo one pesme koje su himne bogovima i pohvalni govori namenjeni dobrima. i sav svoj ivot prema tome pesniku urediti i iveti. a cim si joj dao suvi e veliku slobodu. da je za vodenje i kultivisanje ljudskog ivota vredno ponovo ga uzeti i izucavati. onda ce ti zadovoljstvo i bol u . a sve to. Glaukone. ono nam odreduje za gospodare ono to bi trebalo da nam bude sluga. .45 kad u tudim emocijama odgajimo i ojacamo sa aljenje. i treba se saglasiti s njima da je Homer najveci medu pesnicima i prvi medu tragicarima. i ne odbija to kao lo primer. ti sam stidi da bude sme an. dakle. mislim. bude li en tog zadovoljstva. Ono gaji i zaliva ono to bi trebalo da se osu i. A zar to isto ne va i i za sme no? Ako se. svojim razumom sprecavao kada je htela da nacini alu. da sam ne bi izgledao kao neozbiljan lakrdija . d Isti takav uticaj ima pesni tvo i na ljubavni ivot. Jer ako u lirskim i epskim pesmama primi slatkorecivu Muzu. naime.

kao to se oni. dakle. zar ne? Da. a mi cemo ih e prijateljski slu ati. niti da ona dodiruje istinu i da je dostojanstvena . mora i ono imati svoje mesto. da takvu poeziju ne smemo smatrati ozbiljnom. ukoliko svoju odbranu dadne u lirskim stihovima.dr avi kraljevati. ili u kakvom drugom metru? Sasvim pravicno. Pa i nama samima bi bilo od koristi da se ona pojavi ne samo kao slatka vec i kao korisna. A da nas pesnici ne bi optu ivali kako smo bez srca i neotesani. To je su ta istina. iako s mukom. koji nisu pesnici nego su samo prijatelji poezije. i mislioci bri ljivo tra e uzrok svojoj gladi". Pa onda bi bilo pravicno da joj dopustimo povratak u na u dr avu. i to najvi e kad je posma d tras zajedno sa Homerom. ali sve dok ona ne bude u stanju da se brani. tako se i mi klonimo ljubavi prema poeziji koja nam je u na im lepim dr avama vaspitanjem data. i da ka u kako ona nije samo slatka nego i korisna za dr ave i za ljudski ivot. jer smo mi i sami svesni kakav caroban uticaj ono ima.49 sve to i hiljadu drugih stvari pokazuje koliko je stara njihova nesloga. dakle. zato to je takvo. najvi e tada. dozvoliti da u prozi govore u njenu korist. mi cemo reci jo i to da izmedu filozofije i pesni tva vec postoji neka stara nesuglasica. prijatelju moj. Kako da ne? A inace je sa nama kao sa zaljubljenima i. pa: silna gomila preterano mudrih ljudi". ipak uzdr avaju od svoje nekada nje ljubavi koju vi e ne smatrahu korisnom. umesto zakona i logosa. Isto tako treba reci da cemo mi sa zadovoljstvom primiti zabavno i mimeticko pesni tvo ako nam ono ma na koji nacin doka e da u jednoj dr avi koja ima valjane zakone. 608 radovali kad bi se ona pokazala kao najbolja i istinita. b VIII. Ali bi bio greh kad bismo hteli da rtvujemo svoje pravo mi ljenje. s punim pravom isterali iz dr ave. podle e carima poezije. dotle je smemo samo slu ati. I ti. pa cemo sami sebi pevati ove prigovore i ovu carobnu rec50 i cuvacemo se da ponovo ne 310 padnemo u detinjsku ljubav koju mnogi ljudi prema njoj gaje. onda neka se ka e da smo ga. Pevacemo. Cak cemo i njenim za titnicima. Ako nas. kojem se uop te uvek misli da je najbolji. c pa onda: veliki su u svome glupom i praznom pricanju"."8 Jer reci kao to su kucka koja laje na svoga gospodara".47 . Na to nas je nagnao razum. dodu e. treba braniti to smo se opet vratili pesni tvu. mi bismo se.

Pa onda? Zar misli da besmrtna stvar52 treba d da se bori za to kratko vreme. ni novac. Onda slu aj -*r rekoh ja. ostalim vrlinama. Tada me on pogleda i zacudeno uzviknu: Nisam. Jer je borba oko toga da li cemo postati dobri ili rdavi velika. ako hoce da u svojoj du i sacuva onaj red i ono uredenje. da treba verovati u ono to smo b . Za mene jeste rece on.5' mora nje cuvati. dragi moj Glaukone. da i ti to mo e jer nije nimalo te ko. Samo govori! Zove li rekoh ne to dobrim. njoj rekli i da se slu alac. A ta bi se veliko moglo desiti u jednom kratkom vremenu? zapitah. Posle ovoga to smo kazali rece on sla em se s tobom i mislim da ce se i svi drugi slo iti. a ne to pak lo im? Dabogme. ni vlast ni poezija ne srrteju odvojiti od du nosti. Zaista se ni ta veliko ne mo e dogoditi u tako kratkom vremenu. tako mi Zevsa. a da je dobro ono to izbavlja i to je korisno. c IX· A ipak. niti smeju uciniti da zanemarimo brigu oko pravicnosti i . e A da li to to tako naziva shvata isto kao i ja? Na ta smera ? Na to da je sve ono to razara i ono to kvari lo e. a mo e li ti to da ka e ? Ako se ne varam. Ali za to ti to govori ? Zar nisi osetio da je na a du a besmrtna i da nikad ne nestaje? rekoh. I zato bih rado cuo od tebe to to nije te ko. mogu. Ako pored vec pomenutih nagrada postoje neke jo vece. . Vreme od detinjstva do duboke starosti je tako neznatno prema vecnosti. Sa ovim se u potpunosti sla em rece on. a ne za vecnost? Ne mislim. jo nismo razmatrali najvecu nagradu za vrlinu i darove koji je ocekuju nastavih ja. cak. Mislim. jo veca nego to izgleda.i ozbiljna. tako da nas ni slava. onda znaci da ti pominje ne to neobicno veliko.

stra ljivost i neupucenost (amathia). cemu c je upravo govoreno: nepravicnost. niti ce to uciniti ono to niti je lo e niti je dobro. neumerenost. Apsurdno. To je sve ono . e Pa onda razmisli. A ima li upitah ja neko zlo koje du u cini rdavom? Naravno rece da ima. propada zbog one nepravicnosti koja je bolest du e. Ali bilo bi apsurdno (alogon) da tuda pokvarenost ne to razara. ako medu bicima pronademo neko. a za drvo trule . Da li nepravicnost i ostale zloce55 u du i. cemu smo malocas govorili biva poni teno sopstvenom zlocom. nema niceg drugog to b bi je moglo kvariti. Glaukone rekoh ja da ni za pokvarena jela ma u cemu bila njihova pokvarenost. posmatraj i du u na taj isti nacin. dovode do toga da du a propada i da se gasi. .53 Da li neko od tih zala razgraduje du u i razara je? No pripazi da se ne prevarimo te da poverujemo da covek nepravican i neuman. za bronzu i gvo de rda. A kako bi i moglo? rece on. Jer ono to je dobro nijednu stvar nece razoriti.I ja tako mislim rece on. Dakle. ili ako je to ne razori. u ustajalosti. Ali kako? Ka e li da za svaku stvar ima ne to 609 lo e i ne to dobro? Na primer. koja je telesno zlo. Bolje ce biti ako . da bi ga na kraju u celini rastvorilo i razorilo? Kako i ne bi? Prema tome. Hajde sad. tome razmi lja ovako: kao to bolest. koga su uhvatili u vr enju nepravicnih dela. ali koje ga ipak ne bi moglo rastvoriti razarajuci ga zar iz toga ne bismo saznali da nema propasti za bice cija je priroda takva? Tako je rece po svoj prilici. tako i sve ono d . da bi je konacno usmrtile i odvojile od tela? To nikako rece on. tako reci. a sopstvena da ne razara. a za telo u celini bolest. time to u njoj borave ili joj se pridru uju. razgraduje telo.54 koja mu se pridru uje i nastanjuje se u njemu da bi ga postepeno kvarila. razjeda ga i dovodi do toga da vi e nije telo. za ito glavnica. svaku stvar razara prirodeno joj zlo i beda. skoro svim stvarima prirodeno neko zlo i bolest? I ja tako mislim rece on. zar ne cini pristupljeno rdavim. Pa onda kad neko od tih zala necemu pristupi. Je li tako? Jeste. trule i ili necem drugom ne verujemo . i da je. da je lo e za oci krmeljivost. za koje dodu e postoji zlo koje ga cini bolesnim.

nikada necemo verovati da telo propada zbog tudeg zla. Iz tog istog razloga produ ih ja ako telesna pokvarenost ne prouzrokuje u du i du evnu pokvarenost. Ispravno govori rece on. X. odnosno da ne to biva razoreno onim zlom koje necemu drugom pripada. nikada tako ne to pre no to bi neko dokazao da du a zbog takvih patnji tela postaje nepravicnija i bezbo nija. druge koji . Ali ako pokvarenost samih jela prouzrokuje u telu ono lo e stanje koje je ovome prirodeno. ne kazujemo nikada da bi du a mogla i najmanje biti razorena groznicom. Doista rece ima u tom govoru necega. ili dokazujemo da ne govorimo dobro. ako istinito govori taj to se takvim razlozima slu i. samo da ne bi bio prinuden prihvatiti besmrtnost du e tada cemo zakljuciti.56 No ako se neko ipak usudi da se usprotivi na em dokazu i da govori kako samrtnik postaje gori i nepravicniji. ili kakvom drugom bole cu. jedne koji je steknu vi e br e. dok je to neopovrgnuto. b ili. dakle. ne dopustimo ni nekom drugom da govori da du a ili ne to drugo bivaju razoreni time to c u njih prodire tude zlo. Buduci da je pokvarenost jela jedno. nikada necemo verovati da du a biva razorena dejstvom nekog njoj tudeg zla bez njene sopstvene pokvarenosti. a telo ne to drugo. da je nepravicnost kao kakva bolest smrtonosna za onoga ko je poseduje. ne budeci pri tom u svakome od njih njegovo prirodeno zlo. ne kazujmo. Pa onda. i da d ona po samoj svojoj prirodi ubija. Ali doista mo e biti siguran u to rece on da niko i nikada nece dokazati da du e umirucih postaju zbog smrti nepravicnije. koja je telesno zlo. osim ako ovo nije u njemu prouzrokovalo njegovo prirodeno zlo. reci cemo da je telo moralo da bude 610 razoreno bole cu. ili usmrcenjem tela makar ovo bilo iseckano na najsitnije komadice. usmrcujuci one koji je steknu.da telo od njih mora biti razoreno. Pod istim uslovima.

pokazati da nepravicnost. A da je du a besmrtna. Prema tome. te ako je vecno bice. mnogo lep a i moci cemo mnogo bolje da razlikujemo pravicnost i nepravicnost i sve ono . Kako to misli ? zapita on. Nije lako odgovorih ja da bude vecito ono to je sastavljeno iz mno tva delova. ni uvecavati.62 Nu nim nacinom rece on. njihov broj se ne bi mogao ni smanjivati. XI. da je besmrtna.64 Da bismo. doista s mukom rece on. po svojoj najistinitijoj prirodi. obilno ispunjena arenilom. sad . dakle. sasvim nasuprot tome. Jer ako sopstvena pokvarenost i sopstveno zlo uistinu nisu dovoljni da usmrte i razore du u. Najzad. Jer ako uistinu nijedna ne biva razorena. No ako je doista tako. jer dokaz (logos) za to ne postoji. Po svemu sudeci. koji nisu na najbolji nacin sintetisani. izgleda tako. cemu smo dosad raspravljali. medutim. Jer ako bi se broj besmrtnih bica uvecavao. Uzmimo. Lepo govori rekoh ja. kojim bi se du a mogla 611 razoriti nu nim nacinom i jasno sledi da je ona vecno bice. S druge strane. s mukom ce zlo kojim se druga stvar uni tava razoriti du u. ni ono prirodeno ni ono tude. da je to tako rekoh ja. to ka e i dokaz koji smo malopre naveli.63 Istinu govori .5S Ali pre ce se.41 Po svemu sudeci. shvata li onda da uvek postoje jedne te iste du e. te bi tako na kraju sve postalo besmrtno.60 Tako je ona po svemu sudeci daleko od toga da bude smrtonosna za onoga u kome boravi. ne mo emo poverovati ni u to da du a. ne smemo je gledati onakvu kakva je sad: unaka enu zajednicom sa telom i drugim zlim stvarima. Ali rekoh ja ne mo emo sasvim u to poveb rovati. e usmrcuje druge59 ako joj se za to uka e prilika.57 Zevsa mi rece on nepravicnost se ne pokazuje tako stra nom za onoga ko je poseduje. pa cemo onda videti da je ona. znano ti je da bi to uvecavanje i lo na racun smanjivanja broja smrtnih bica. a sada nam du a izgleda tako. pogubljenjem koje im se odreduje kao kazna. u stvari. mo e biti takva da je. nejednako cu i razlicito cu.je steknu manje sporije. Jer. mislim. nego je moramo u potpunosti i razumno posmatrati onakvu kakva je kad je oci cena od svega toga. ona ga time spa ava od zala. zakljucicemo da nepravicni ljudi ne umiru. 314 c znali njeno pravo bice. ona sama u odnosu na sebe kao takvu. jer ako ga usmrcuje. osim ono cemu je prirodeno. buduci da ne postoji nijedno zlo. ili ne to drugo. a one koji njome raspola u ne samo da vecinom ostavlja u ivotu nego te koji su jo ivi dr i u stalnoj nesanici. kao i drugi dokazi. kao to se to sada de ava.

Zar nam se. a ne mogu vi e tako lako da ga vide onakvog kakav je bio. a isto tako i zemlje i kamenja koje radi tobo njega bla enog u ivanja obilato i divlje pritiska. od sada mo e prigovoriti. nego dokazivasmo da je pravicnost sama po sebi najbolja za du u samu po sebi. tako da on mnogo vi e lici na kakvu ivotinju nego na ono bice koje je nekada bio. sada nalazi vecitog. i gledati kao rodaku onog bo anstvenog. medutim. e Na njenu ljubav prema mudrosti. da vidimo za cime ona te i. ako upravo spomenutim kvalitetima dodamo platu za c pravicnost i ostale vrline. njoj. Pa onda rekoh ja u izlaganju (en to b log6) smo sve ostalo zanemarili. i da du a treba da cini pravicna dela. Mi. Tako bismo je mogli videti u njenoj pravoj prirodi i saznali bismo da li je mnogolika i!i jednostavna. XII. i pored tog prstena. i to onu i onakvu platu kakvu . a gle d dali smo kao ljudi koji gledaju morskog boga Glauka. Jeste. tako i mi posmatramo du u u takvom stanju u koje je dospela iz hiljadu zala. kakvo dru od nje mo e postati ako se sasvim oda podigne iz morskih dubina u kojima se moramo je besmrtnog i tvo tra i i svome bicu. Glaukone. moramo gledati na ne to drugo. kao to ka ete da Homer i Hesiod spominju. dosta smo . kuda spada i kakva je. pa ne spominjasmo ni platu ni slavu koje se za pravicnost dobijaju. alge i kamenje.66 Sasvim istinito govori rece on. jo i Hadovu kacigu.smo kazali istinu . jer su prvobitni njegovi delovi otrgnuti od tela delimicno razbijeni i potpuno unaka eni talasima. bez obzira da li ima ili nema Gigov prsten65. tome govorili. A sada mislim da smo njena stanja i patnje u ljudskom ivotu dosta pretresli. ali se ta istina odnosi na nju samo kad je du a onakva kakva se sada pojavljuje. ta ako se i oslo 612 bodi se kamenja i koljki koje sada svuda po njoj vise. a ne to drugo je naraslo po njemu: koljke. moj Glaukone! Na ta? zapita on.

va e je mi ljenje bilo da se. Tako je. Po to smo ovo poslednje prosudili. ili posle smrti. Hocete li mi onda vratiti ono to ste u toku izlaganja od mene pozajmili?67 ta zapravo? Slo io sam se s vama da pravican covek mo e izgledati i u mnenju va iti kao nepravican. . e Pravicne stvari tra i rece on. ako se toga ne bih secao rece on. kao to smo se u pocetku saglasili. ili u neko drugo stanje za koje se misli da je zlo. da ce sve to njemu konacno izici na dobro jo za ivota. koje i kakve bi bile pobednicke nagrade pobedniku od bogova. b bo anstvu toliko slican koliko je to za coveka moguce. Jer bogovi doista nikada ne zanemaruju onoga ko je sve svoje napore usmeno na to da postane pravican i. skriveni pred pogledom bogova. a drugi mrzak. nepravicnom coveku misliti na nacin koji je tome suprotan? U svakom slucaju.68 jedan od njih biti bogovima drag. Eto. da se vi saglasite u tome da se ona slavi zbog toga to prikuplja pobednicke nagrade. Treba li onda . to nam se ne mo e prigovoriti rece on. pravicnom coveku prihvaticemo ovo: ako zapadne u siroma tvo. upra nj avaj uci vrlinu. tra im da mi zbog pravicnosti vratite natrag onaj ugled koji ona ima u bogova i u ljudi. ipak treba s tim saglasiti radi raspravljanja. Jer. dok je covek iv i onda kad se njegov ivot okonca? Svakako. po svojim osobinama. iako to ne mo e ostati skriveno bogovima i ljudima. dalje. dakle. Pa ako nisu skriveni.pravicnost obezbeduje du i i od ljudi i od bogova. koje joj pripadaju upravo zbog ugleda to ga u iva. A hocemo li se saglasiti i u tome da ono to od 613 bogova dolazi miljeniku bogova. sve dolazi kao najbolje. Tra im. osim ako mu nije bilo sudeno neko zlo zbog ranije pocinjenog greha? Svakako. Pa onda rekoh ja najpre cete mi vratiti to da ni pravican ni nepravican covek nisu. Prirodno je rece da bo anstvo ne zanemaruje onoga ko mu je slican. Ili mo da necete? Vraticemo rece. i da te nagrade dodeljuje i onima koji je stvarno poseduju. a nepravican kao pravican. . onda ce. Ili se mo da toga ne seca ? Doista bih bio nepravican. A vec se pokazalo da pravicnost daje trajna dobra i da ne obmanjuje one koji su je stvarno stekli. ili bolest. kao i radi prosudivanja pravicnosti same po sebi naspram nepravicnosti same po d sebi.

da bivaju rtve onih surovosti . Ba tako. na kraju trke dolijaju i bivaju ismejani. dobijaju nagrade i odlaze ovencani. pravicnim ljudima? Na kraju svakog njihovog poduhvata i svakog odno enja s drugima. sve to si ti govorio . nepravicnim ljudima ka em da vecina njih.Svakako i po mome mi ljenju rece on. kao da si to od mene cuo. A ta je rekoh sa onim nagradama koje dolaze od ljudi? Zar to nije ovako. kojima si ti istinito govorio. dakle. bilo ono to bogovi i ljudi daju kao nagrade. udaju svoje kceri za onoga koga oni hoce. koji dobro grabe odozdo. trpe uvrede i od stranaca i od svojih sugradana. pravicnim ljudima d ka em upravo ono to si ti govorio . kad dodu u svoje zrele godine. To bi. da pravicni ljudi. pravicnim. Hoce li onda trpeti ako ja . e muceni. ako treba da se dr imo onoga to jest? Da li ti se cini da nepravicni ljudi postupaju upravo onako kao to na trkama postupaju oholi i neizve bani trkaci. oni od ljudi dobivaju po tovanje i nagrade. Ali jo jednom: hoce trpeti da ti ja tako govorim? Svakako rece jer pravicne stvari govori . te pognute glave odlaze bez venca. Pravi trkaci pak. zauzimaju u svojoj dr avi one polo aje koje hoce. ene se odakle hoce. kad ostare. S druge strane. zlostavljani. nepravicnim?69 Reci cu. kao i na kraju njihovog ivota. da bivaju ibani. . po to trku valjano izvedu do kraja. ja sada govorim . a c na kraju bivaju ismejani. dakle nastavih ja pored onih do614 bara koja daje pravicnost sama po sebi. i da. Ne dogada li se tako ne to najce ce i kada je rec . oni estoko jurnu. Za sve to zamisli da trpe nepravicni ljudi. ukoliko i uspevaju da prikriju svoju nepravicnost dok su jo mladi. ali ne i kad se odozgo vracaju? Isprva. . ukratko.70 XIII. kao platu i darove pravicnome coveku za vreme njegova ivota. ukratko. nepravicnim ljudima.

Era Armenijevog sina72. putovala je u dru tvu mnogih. i raspituju se kod du a koje dolaze iz zemlje . pretrpe desetostruku kaznu 318 godina jer to odgovara ljudskom veku da bi tako platili desetostruku kaznu za krivicu. s namerom da ga posle dvanaestog dana sahrane. Kad je on sam do ao pred njih. prizorima neizrecivog bla enstva. ako su. i naredili mu da slu a i posmatra sve u tome kraju. i kad su posle deset dana pokupili vojnicke le eve koji su vec bili poceli da trule. pak. Pamfilca rodom. b Samo ti govori! Jer nema niceg to bi moglo biti prijatnije da cujem. a kod onih koje dolaze sa neba. Izmedu ovih su sedele sudije73. lepa i stalna nagrada! A ipak sve to ni po kolicini ni po velicini nije ni ta prema onome to obojicu ocekuje tek posle smrti. Rekao je ovo: kad je njegova du a izi la iz c njega. naredili pravicnima da podu na desnu stranu. I to moramo takode saslu ati. ona su bila jedan pored drugog. On je pao u ratu. a iz drugog otvora ciste.Zaista. o ive i poce pripovedati ta je tamo video. odlaze kroz otvore. Glaukone. a na grudi su im stavili znake svoje presude. za svaki poje b dini slucaj. nepravicnima. a njima nasuprot bila su dva nebeska otvora. kako bi svaki od njih dvojice cuo ono to mu na e raspravljanje duguje. i kako se kroz druga dva otvora ponovo vracaju: iz zemlje. na li su ga jo citavog i preneli kuci. kad im se presudi. jedne placuci i tu eci. Kad je vec le ao na lomaci. da radosne odlaze na livade. na primer. Ali ti ja necu pripovedati neku Alkinojevu pricu/ 1 nego pricu jednog hrabrog junaka. i gore kroz nebesa. I izgledalo je kao da du e koje se neprestano vracaju putuju izdaleka. a i ovi su na ledima imali znake svojih dela. naredili su da idu na levu stranu i nadole. sreci i . On je video kako du e. on se probudi. jer se secaju koliko i ta su pretrpele i videle na svome podzemnom putovanju a ovaj put traje hiljadu godina a one opet sa neba pricaju . . A one pripovedaju. d rekli su mu kako treba da odnese ljudima poruku . pripovedanje svih pojedinosti. i oni su. tamo njim stvarima. A glavno rekao je on bese ovo: za svaku nepravdu koju su ikad pocinili i za sve one kojima su je ucinili. i svi su do li u neko cudno mesto gde su bila dva otvora u zemlji. pozdravljaju se medu sobom. Mnogo vremena bi nam oduzelo. . ili inace izazvali i to svakih sto . stvarima tamo. zato to su izdali dr ave ili vojske i bacili ih u ropstvo. po to su izrekli presudu. pune e blata i pra ine. imali su da. skupljaju se kao na svetkovinu. nekoliko njih bili krivi za smrt mnogih. prilikama kod 615 njih. jedan nebesni i jedan zemljin. ukoliko se poznaju.

Ovakve bi. ukazivali dobrocinstva i bili pravicni i pobo ni. ubio je svoga starog oca i starijeg brata i. A za bezocnost prema bogovima i roditeljima. onda su za svaki taj prestup morali platiti desetostruku kaznu. pa su neke od njih cepali da ih odvedu. a bili su i neki koji nisu bili dr avnici. a koji su pocinili velika zla i njih. nego je cim bi neko od ovih neizlecivo pokvarenih. ne zacuje bucanje i svaki je bio najradosniji. baci e ih na zemlju. naprotiv. i koji su razumeli to bucanje. jo veca i te a. odra e ih i odvuko e sa puta da ih razgrebu trnjem. odmah pocinjao da buci. ali 616 Ardijeju i jo nekima poveza e zajedno ruke. koji su izgledali kao da su u plamenu. a pri tom su prolaznicima stalno kazivali za to se to de ava i da ce ove voditi i baciti ih u Tartar. kad je uspeo da se popne. a prema njima su i odgovarajuce nagrade. po to smo vec sve ostalo bili pretrpeli.neku veliku bedu. onda su i za to primali prikladnu nagradu. Ka e da je upitani odgovorio: Nije ovde i nece ovamo ni doci. Cetiri dana posle toga dospevaju do mesta odakle se gore vidi svetlost kako se prostire preko 319 . primetili smo iznenada njega i neke druge. da se. A ovaj Ardijej bio je jo hiljadu godina ranije tiranin u nekom gradu d Pamfilije. Za one koji su odmah umrli c i malo vremena iveli. Jer smo medu mnogim stra nim prizorima videli i ovaj: Kad smo vec bili blizu ulaza i nameravali da se popnemo. Zatim je rekao kako je bio prisutan kad je neko zapitao nekoga gde se nalazi Ardijej Veliki. gotovo vecinu njih tirane. i za pobo nost i za samoubistvo kazna i nagrada je. bile b kazne i osvete. e otvor nije hteo da primi. kako se pricalo. A od svih mnogobrojnih i razlicitih strahovanja koji ih obuzimaju najvece je ono. dok se penju." XIV. nekako. ili neko koji jo nije dovoljno trpeo poku ao da se popne. a ono se nije pojavilo. I odmah bi se tako je on nastavio pojavili divlji ljudi. kazao je druge stvari koje ne vredi ni pominjati. Kada je za du e iz svake grupe proteklo sedam dana provedenih na livadi. prica e. kad su vec hteli da se popnu. ako su. bio pocinio jo mnoga druga zla. morale su se osmog dana odatle dici i krenuti na put. noge i glave.

esti i peti. i koje su vi e ute od prethodnih. stoji po jedna Sirena i obrce se zajedno s krugom. A priroda omotaca vretena je ovakva: njegov oblik je isti kao i ovozemaljski. pa ugleda e krajeve nebeskih veza kako su prema sredini svetlosti napete. peti sedmoga. Boja trecega je najbelja. osmi drugoga. Svaka od Sirena peva svoj glas kao jedan jedinstveni ton. ali sedam njegovih unutra njih krugova neometano se obrcu u smeru koji je suprotan onom kojim se celina obrce. pa cetvrti i. cetvrti osmoga. otprilike kao armatura na trijerama. esti petoga.77 a spolja izgledaju tako kao da sacinjavaju jedinstvenu celinu omotaca vretena u odnosu na osu. a prema onome to je Er ispricao. a omotac (sphondylon) od dijamanta pome anog sa drugim vrstama materijala.82 Vreteno u celini se obrce kru no i uniformnim kretanjem.80 obim sedmog 617 omotaca ima najvi e svetlosti. najbr e ide osmi. a na drugo mesto po belini dolazi esti obim omotaca. treci je obim cetvrtog omotaca. samo sjajnija i cistija. Jer ova svetlost vezuje i dr i zajedno nebo i njegovo obrtanje.78 Prvi omotac je. uklopljenih jedni u druge. a njegovi krugovi imaju najveci obim.84 320 I obrce se to vreteno na kolenima Anankinim (Nu nosti) .79 Obim najveceg omotaca je aren. koja se prostire upravo kroz sredinu osmog omotaca. Do ovoga dospe e posle jedc nog dana putovanja. manji. oni svoje obime pokazuju kao krugove. dakle. ponajvi e nalik na dugu. naime.celog neba i zemlje ravna kao stub. koji mu daje i svoju svetlost. Cetvrti je crvenkast. najzad. ukupno osam takvih omotaca. onaj spolja nji.7i Osovina i vrhovi d vretena nacinjeni su od dijamanta. Postoji. A iz svih osam takvih tonova usagla ava se jedinstvena harmonija. Drugi je obim estog omotaca.83 A od tih sedam krugova. za kojeg su dr ali da ima retrogradno kretanje. osmi dobija svoju boju od sedmoga. preostala cetiri. na drugo mesto po brzini obrtanja dolaze: sedmi.ss Gore. zatim. treba da ga zamislimo tako kao da je u jedan veliki i upalj omotac vretena uklopljen jedan drugi omotac. ali slican onom prvom. na svakom njegovom krugu. Oko . b Sa medusobno jednakim brzinama.81 Obim i drugog i petog omotaca imaju boje koje su nalik jedna na drugu. otprilike kao posude za merenje koje se jedna u drugu mogu umetati. a na peto drugi. A izmedu tih krajnjih granicnika pru a se vreteno74 Nu nosti (Anagke). Trece mesto po brzini obrtanja zauzima cetvrti krug. Na cetvrto mesto po brzini dolazi treci krug. sedmi trecega. u onaj drugi umece se treci jo manji omotac.76 Odozgo po e smatrani. cijim obrtanjem se pokrecu obrtanja svih sfera.

Atropa ono to ce biti (buducnost). dakle. Kad su. a drugih koje su prekinute u sredim i zavr ene siroma tvom. svaka na svom prestolu i na podjednakom rastojanju. Medu ovima bese i tiranida. smrtonosan za smrtni rod. oni tamo dospeli. cetvrtih po uspehu u borbi i takmicenju. Atropa cini isto. A Klota svojom desnicom dodiruje spoljni krug vretena. Ali u tom velikom izboru razlicitih ivota. kceri Anankine: Du e jednodnevne (ephemeroi). Krivica je u biracu. sede tri Mojre. Prvi na koga kocka39 padne. bog nije kriv". i to: Lahesa ono to se dogodilo (pro lost). Klota i Atropa. A bese svakojakih uzoraka: ivoti svih ivotinja. osim njega (Era). svako prema svome. jer njemu nije dozvolio. Lahesa pak i jednom i drugom rukom naizmenicno poma e i jedno i drugo obrtanje. nego cete vi izabrati sudbinu. zatim je iz Narucja Lahesina uzeo kocke i uzore ivota. kceri Anankine. svakom je postalo 618 jasno koji je po redu. petih po rodenju b i zaslugama predaka. Nece sudbina (dai e mon)88 vas kockom birati.80 popeo se na visoku govornicu i rekao: Ovo je rec (logos) device (kore) Lahese. XV. d dodirujuci unutra nji krug levom rukom.c Ananke. drugih po lepoti.90 ko je ceni imace je vi e. i razdvaja vreme na intervale. svima je bacio kocke i svako je. Uzimanjem kocke. a bilo je i neslavnih ivota. Jedan tumac bo je volje (prophetes) postavio ih je najpre u red. isto kao i onih namcnjenih enama. jednih po obliku slave. morali su odmah stupiti pred Lahesu.92 uzeo onu koja je ispred njega pala. One pevaju u skladu sa Sirenama. Klota ono to jeste (sada njost). neka prvi bira ivot s kojim ce po nu nosti zajedno biti. Posle toga je onaj tumac bo je volje stavio pred njih na zemlju92" uzorke ivota. ko je ne ceni imace je manje. jednih koje su trajne. Bilo je jo i ivota slavnih ljudi. nije bilo niceg za du e.91 Rekav i to. i to mnogo vi e nego to je bilo prisutnih. jer zbog nu . poma e njegovo obrtanje.87 evo pocinje drugi period. Vrlina je bez gospodara. u belo odevene i lovorovim grancicama krunisane: Lahesa. progonstvom i prosjackim tapom. trecih po snazi. a i svekoliki ljudski.

Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran. Tako se iz svega toga. imajuci u vidu prirodu du e. znati izabrati ivot koji se. sposobnosti i znanju pomocu kojih se raspoznaje cestit i izopacen ivot. ili sam njime ovladati." 322 Po to je tumac bo je volje te reci izgovorio prica e dalje Er pristupi onaj koga je kocka odredila da bude prvi. uvek dr i sredine. boljim pak ono to je cini pravicnijom. Treba. Prosudujuci sve ono to je malocas izreceno. A sve to. ne zao. dakle. . dolazi se do znanja . bolesti. sastavljajuci to jedno s drugim i analizirajuci to s obzirom na ivotnu vrlinu. kao i u svima ivotima koji ce posle ovoga nastupiti. kao i svih takvih svojstava. te kako ne bismo zapali u nasilja i druga takva dela. pa pocinili mnoga i neizleciva zla. vec smo videli da je takav 619 izbor najbolji. nacinjena sa siroma tvom d ili bogatstvom. a jo veca i sami pretrpeli. onih koje du a po prirodi poseduje. kada se pode u Had. pa mu je promaklo da je u takvoj tiranidi zla . to je nacin na koji covek postaje naj b srecniji. po mogucstvu. kao dijamant cvrstog uverenja. A taj vesnik sa onoga sveta (tj. privatnog i javnog. uvek izabere ono to je bolje. ako pametno odabere.94 Upravo je u tome. ucenosti i neukosti. cine da ivot bude rdav ili dobar. gde je moguce birati. c sva opasnost za coveka. Er) objavi da je onaj tumac bo je volje ovako rekao: .05 0 svemu ostalom ne treba se brinuti. on nije pri izboru . kako i tamo ne bismo bili zaslepljeni bogatstvom i slicnim zlom. dragi moj Glaukone. i koji omogucuju da se tamo. Uostalom. kao i onih koje stice. zatim do znanja . tome koja to valjana me avina. i u ovom ivotu. mo e zakljucivanjem izabrati izmedu onog e to je za ivot gore i onog to je bolje. ni poslednji obeshrabren.I onoga ko poslednji" pristupi. izmedu tih krajnosti. i uz koje stanje du e.. nazivajuci gorim ono to du u kvari i cini da postane nepravicnija. izbegavati ono to je preterano i na jednoj i na drugoj strani. dakle. pa izabra najvecu tiranidu. dr ati toga. A bilo je i takvih koji su ne to srednje od toga to je nabrojano. Zbog nerazumnosti i pohlepe.96 XVI. tome kakve su posledice me anja plemenitog i niskog roda. Uistinu. postaje i du a drukcija. kako izgleda. svemu dovoljno promislio.'3 Preostali ivoti bili su sastavljeni na taj nacin to su jedno s drugim pome ani: bogatstva i siroma tva. Treba se. zdravlja. skladnoga bica ceka ivot ugodan.nosti da se izabere drugi ivot. sna nog i slabog. Glaukone. A rec je. te zbog toga se svako od nas ponajvi e mora starati zanemarujuci druga saznanja kako ce to saznanje potra iti i steci. samo ako ga bude mogao negde naci i od nekoga nauciti.

a jo i zato to ta smena zavisi od slucaja koji se u bacanju kocki nalazi. video du u. koji. koja je nekada bila Orfejeva. Eto zbog toga99 za vecinu du a nastaje smena zla i dobra. on nije optu ivao samog sebe zbog tih zala. tu an i sme an. Ali kada je na miru svoj izbor osmotrio.97 a i druga zla. poceo je da narice i da samog sebe udara. a vrlinu je stekao d po navici. nego kob slucaja (tyhe). on ne htede da ga ena zacne i da ga ponovo rodi. kao i povratak otuda ovamo. on je svoj prethodni ivot pro iveo u jednoj uredenoj dr avi. No ako bi se neko. secajuci se presude . i sve drugo samo ne sebe. nego da bi mu i put iz ovozemaljskog ivota na onaj svet. On je. jer zbog mr nje prema enskom plemenu. Po to se nije dr ao onoga na ta je tumac bo je volje bio prethodno upozorio. koje ga je usmrtilo. Taj pak bese jedan od onih koji su do li s neba. to kako su pojedine du e odabrale svoje ivote. U vecini slucajeva. jer bio je to prizor cudan. bila je to du a Telamonovog sina Ajanta. A mnogi od onih koji su do li ispod zemlje nisu svoj izbor cinili u takvoj urbi. izbor je bio izvr en prema navikama stecenim u prethodnom ivotu.100 onda se mo da smemo usuditi da. po onome to nam je sa onoga sveta poruceno. a ne izrovan i podzemni. na isti nacin kao i druge ptice pevacice. i ako ga izbor pomocu kocke ne bi bacio na poslednje mesto. Ona du a kojoj je kockom bilo odredeno da bude dvadeseta po redu. ka e. A doista je govora e Er vredelo videti taj pri 620 zor.'03 ne htede da .101 Video je du u Tamirovu102 kako je odabrala ivot slavuja.c sudbina sadr ana: da se sopstvena deca pojedu. kako je odabrala ivot labuda. demone. bez filozofije. pri svakom povratku u ivot na ovom svetu. tvrdimo da takav covek ne bi bio srecan samo u ovozemaljskom ivotu. bio bez prepreka i nebeski. izab brala je ivot lava.98 Er je jo rekao da medu onima koji su do li s neba nije bilo malo onih koji su se tako prevarili. oru ju. jer su se i sami namucili i muke drugih videli. na zdrav nacin bavio e filozofijom. jer u nevoljama nisu bili izve bani. a labuda je video kako izborom zamenjuje svoj ivot za ljudski.

koja. zbog patnji to ih joj je ljudski rod priredio. video je Er c du u Panopejevog sina Epeja kako se odlucuje za prirodu ene. I tako se sve sa svacim me alo. a one koje nisu bile za ticene razborito cu. Negde u sredini. ciju vodu nijedna posuda ne mo e zadr ati. popile su vi e od jedne mere. nije ih mogla mimoici. svaka du a bi izbacena gore. Najzad se ulogori e du reke Amelete. Odisej eva du a ga radosno izabra. A kocka je slucajno tako odredila da Odisejeva du a poslednja pristupi izboru. potvrdujuci tako sudbinu koja joj je kockom dodeljena i koju je sama izabrala. koji ce biti cuvar njenog ivota i izvre ilac njenog izbora. Glaukone. pa secajuci se preda njih muka. videv i velike pocasti vezane za ivot atlete. birala je Atalantina du a. Posle ove. Iza ove birala je Agamemnonova du a. jer to polje bese bez drveca i svega onoga to na zemlji raste. bez osvrtanja. I tako je. najed 324 nom.108 pa kad i ostali prodo e na tu stranu. pod njenu ruku i kru no obrtanje vretena.109 prolazeci kroz stra nu egu i sparinu. Na slican nacin.110 Svaka je du a morala da popije po jednu odredenu meru te vode. prica (mythos) sacuvana i nije . a pravedne u pitome. demon privede du u Atropinom predenju. Posle susreta sa Klotom. Potom zaspa e i kad b nastupi ponoc.111 ka svome rodenju. prodo e pored njega na drugu stranu.106 621 Odatle se. Sasvim medu poslednjima. ili u ivote drugih ivotinja. Ugledav i ga. te bi posle svakog ispijanja sve zaboravljale. onako kao to se krecu zvezde koje padaju. nastade grmljavina i zemljotres i. da bi nit sudbine koju je Klota isprela bila ucinjena nepovratnom. stupi e svi na Letino polje. Za svaku du u bio je to onaj demon koga je du a svojim izborom odabrala. odrece se castoljublja i dugo luta e okolo u traganju za bezbri nim ivotom obicnog. i jedva ga nade kako d le i u nekom uglu. ali. nego je veli iznenadno otvorio oci. video da je zora i samog sebe kako le i na pogrebnoj lomaci. Eru pak nisu dopustili da pije onu vodu. Lahesa dodeli svakoj du i za pratioca po jednog demona.107 uputi e Anankinom prestolu. Demon je najpre odveo du u pred Klotu.se ponovo rodi kao covek. on nije znao da ka e kako se i kojim putem vratio u svoje telo. po to su takav ivot svi drugi zanemarivali i bacali u stranu. pa rece da bi ucinila isto cak i da je prva birala. veste u svom poslu. Po to su sve du e izabrale svoj ivot. neke od du a drugih ivotinja105 u le su u ljudske ivote. nepravedne su se menjale u divlje. koja. video je du u aljivcine Tersita kako ona na sebe oblaci oblik majmuna. 104 zameni ljudski ivot za ivot orla. nego ih uze. i za javne poslove nezainteresovanog gradanina. uputi e se Lahesi pristupajuci joj u istom onom redu koji je kockom bio uspostavljen. prema redu odredenom kockom.

.c izgubljena. . reku zaborava. i sigurni u sebe prebrodicemo Letu. dr acemo se ustanovljenog:112 du a je besmrtna i mo e u sebe primiti sva zla. i uvek i svuda cemo uz pomoc razboritosti upra njavati pravicnost. i du u svoju necemo ukaljati. kao to pobednici u igrama idu okolo po d stadionu prikupljajuci ih. ici cemo uvek onim putem koji vodi prema gore. A ona ce i nas sacuvati. Tako cemo i sebi samima i bogovima biti prijatelji. ako joj budemo verovali. No ako meni budete verovali. jednako kao i sva dobra. kojem smo u prici govorili. i u ovozemaljskom ivotu dobijati nagrade koje pravicnost zaslu uje. Tako cemo valjano delati i u ovozemaljskom ivotu i na onom hiljadugodi njem putu.

Tragicar Sofokle (497 406) je to obradio u svojoj drami Aias. Njegovu smrt je osvetio sin Orest (II i III deo trilogije). Platon mu je odgovorio u svome dijalogu Euti . AGAMEMNON. kralj Mikene. pod Mojre. Na dvoru kralja Alkinoja Odisej je ispricao svoje do ivljaje posle trojanskog rata (Homer. ANANKA (Ananke) = Nu da. v. Posle desetogodi njih borbi pred Trojom vraca se u svoj rodni kraj kao pobednik i tu nalazi smrt od ene Klitemnestre kojoj je pomogao njen ljubavnik Egist. Ilijada.IMENSKI REGISTAR ABDERA je ime grada u Trakiji. AFRODITA. postizavanje vrline. po njemu. Ovaj deo Odiseje bio je kod starih poznat pod imenom Alkinojeve price". ALKINOJ (Alkinoos) je kralj starosedelaca ostrva Krfa Fejaka. brat Menelajev. Ponekad su ga ubrajali medu sedam mudraca. AJANT (Aias). najpoznatijeg trojanskog junaka. smatran je posle Ahila najvecim junakom kod Troje. sin Telamonov. Homer. Ucestvovao je u ratu protiv Trojanaca. 549 ss. Odiseja. otac Nausikaje koja je na la Odiseja na morskoj obali i odvela ga svome ocu. AHIL (Achilleus) je grcki junak. prvo fenicanska. ali Homer to ime upotrebljava za Grke uop te. voda Grka u borbi protiv Trojanaca. Neminovnost. u borbi za njegovo oru je. Pripisuju mu pronalazak sidra i loncarskog tocka. Personifikacija neumitnosti i kao takva majka Sudaja (Moirai). X do XIII). a ova se sastoji u radu i zadovoljenju malim. To je sadr ina prvog dela Eshilove trilogije (jedine u celini sacuvane) Orestije. AHAJCI su jedno grcko pleme. XI. Bio je nepomirljivi protivnik Platonovog ucenja . V. idejama. Leontije. Zbog toga je Ajant poludeo i u ludilu poklao stado ovaca misleci da su to Grci. ubio se svojim macem. Kad se osvestio. zatim grcka klazomenska naseobina. pobedio ga je lukavi Odisej. ena ru nog Hefesta. Tu se istakao velikim juna tvom i ubio Prijamovog sina Hektora. boginja lepote i ljupkosti. Posle Ahilove smrti. I u Homerovoj Odiseji i u X knjizi Dr ave prikazuje se Ajant kako ne mo e da zaboravi tu uvredu. sin boginje Tetide i kralja Peleja. sa ostrva Salamine. AGLAION je otac Leontijev. Svrha ivota je. ANAHARSID (Anacharsis) je bio mudri Skit kraljevskog roda. vladar Mirmidonaca. ANTISTEN (Antisthenes) je osnivac takozvane kinicke kole koja je dobila ime po gimnazionu Kinosargu gde je Antisten ucio.

Asklepijevi sinovi su (kod Homera) lekari Mahaon i Podalirij. i bio je veoma cenjen kao pesnik kako lirskih tako i ratnicckih pesama. najcuvenije u antickom svetu. ARISTON je bio Platonov otac.demu. pre n. Poznata je prica . pre n. tiranin. Kao bog svetlosti ima nadimak Feb (Phoibos). ATENA je Zevsova kci. ASKLEPIJADI su klan grckih lekara koji vode svoje poreklo od bogalekara Asklepija (latinski Eskulapa). koji je igrao veliku ulogu u postanku tragedije. Mnogo je putovao i boravio i kod svoga prijatelja Perijandra. u Fokidi. Mornari su hteli da ga bace u more da bi se dokopali njegovog bogatstva. Poznat je Antistenov ucenik Diogen iz Sinope za koga je vezano vi e anegdota. pa cak i persijskih kraljeva (na primer Kira Mladeg). rodom iz Metimne na Lezbosu. boginja mudrosti i eponim grada Atine. Izgleda da se u Dr avi aludira na neke od njegovih komedija. do 388. Po mitolo kom predanju rodila se iz Zevsove glave. u Delfima. APOLON je cuveno bo anstvo koje je imalo svoje proroci te. tome kako ga je spasao delfin kad se vracao iz Regija u Ju noj Italiji. simbol svih tirana koji te e samo u ivanju. ARHILON (Archilochos) sa ostrva Para (Paros) iveo je oko 650. V. 23. ARDIEJ (Ardiaios) mitolo ko bice. ARION je iveo oko 600. tiranina u Korintu. Kod starih pesnika Arkadi ja va i kao zemlja lepog i mirnog pastirskog ivota. ARG (Argos) je starogrcko ime za Peloponez.. ASKLEPIJE (Asklepios) je bog. I. Platonov dijalog Klitofont. prorocicu u delfskom hramu. Agamemnonovog brata. ARISTOFAN (Aristophanes) je najveci predstavnik takozvane stare komedije. koji se cesto pominje u Dr avi. primio ga je delfin na svoja leda i odneo ga u Grcku. iveo je od 446. 24. AREJ je bog rata. punog idila. Stanovnici Arkadije obicno su stupali kao najamnici u slu bu obli njih dr ava. Platon se dr i grcke tradicije i delfskom bo anstvu ostavlja onaj veliki ugled koji je ono u ivalo. Stari su pre svakog va nijeg poduhvata pitali za savet Pitiju.) Arion je pronalazac ditiramba. od kojih je 11 sacuvano. otuda i izreka arkadijska ti ina". brza trkacica i veoma vesta lovu. (Herodot. kojem je pripadao i veliki lekar Hipokrat. . ARKADIJA je jedina grcka pokrajina koja se ne granici sa morem. A kad je Arion skocio u more. e. Apolon je smatran i bogom za titnikom muzike i vodom devet Muza ( Musagetes"). Za titnica umetnosti. otac Klitofontov. e. ATALANTA je mitska figura. ARISTONIM. pre n. e. Tu su nadeni mnogobrojni votivni natpisi koji su sada sme teni u lokalnom muzeju. Pored Mikene to je znacajan grad u Argolidi i prestonica kralja Menelaja. Najcuveniji hram toga bo anstva nalazi se u Epidauru gde postoje i danas znamenite i impozantne ru evine grada sanatorijumi i bolnice. za titnik lekara i mitski osnivac slavnog klana lekara Asklepijada na ostrvu Kos.

BIJANT (Bias) je jedan od sedmorice grckih mudraca kome se pripisuje izreka: Sve svoje nosim sobom. on je krenuo na put i u bici poginuo. njemu i nesrecnom sinu Ikaru.ATRIDI (Atreidai) su potomci Atreja. V. i to u svim srezovima. EPEJ (Epeios) je po verovanju i predanju bio covek koji je napravio trojanskog konja pomocu koga su Grci u li u grad i osvojili ga. ATROPOS je jedna od kceri Ananke (Neizbe nosti). DIOMED (Diomedes) je jedan od glavnih grckih junaka kod Troje. . odneo je trinaest . DAMON je ime cuvenog ucitelja muzike za vreme Perikla. ESHIL (Aischylos) (525 456. samo nikad nisu stekle onu popularnost kao olimpijske. U januaru dolaze Leneje. njegov prijatelj i ucitelj Platon cesto ga navodi kao najveci autoritet u muzici. DIONIS (Dionvsios) je grcko bo anstvo u ciju su se slavu u Atini svake godine odr avale velike svecanosti. Od 79 tragedija (toliko nam je naslova Eshilovih tragedija poznato) kojima se takmicio. Pitijskim igrama. DELFI (Delphoi) je grad u Fokidi. godine pre n. koji je tragediji dao otprilike onaj oblik koji je kod Grka definitivno ostao. neumoljiva. Podmicena zlatnom ogrlicom. Kad ga je najzad na to naterala. Pocinjale su sa tzv. u toku tri dana. U Delfima su igrane igre kao u Olimpiji. Za dramsku umetnost najva nije su takozvane velike Dionisije ili gradske u mesecu martu. ivotu ERIFILA (Eriphyle) je bila ena kralja i proroka Amfijaraja iz Arga. (Met. ona je izdala svoga mu a koji nije hteo da ucestvuje u pohodu sedmorice protiv Tebe. tome detaljnije na odgovarajucem mestu komentara. sazidao lavirint na ostrvu Kritu i prvi nacinio spravu za letenje za sebe i svoga sina Ikara. zagrobnom u desetoj knjizi Dr ave. Politicki uticaj proroci ta bio je ogroman ne samo na Grke nego i na Persijance i druge narode. kad su. e. EGIPCANI su visokokulturni narod staroga veka. malim ili poljskim Dionisijama u mesecu decembru. Dionisije. Rec znaci neodvratljiva. V. ovde prikazan kao tiranin. EROS je bog ljubavi. cuven po Apolonovom proroci tu koje je igralo va nu ulogu u starom svetu. iako ima elemenata za to. Pesnik Pindar je proslavio pobednike u tzv. On je primorao Odiseja da mu vrati Paladijum simbol za tite i bezbednosti Troje. pod Sedam mudraca. ER je ime jednog Pamfilijca za koga je vezana prica . Svecanosti su trajale od kasne jeseni do proleca. DEDAL (Daidalos) je. VIII 183 285). najcuveniji: Agamemnon i njegov brat Menelaj. a u februaru tzv. Poznata je prica Ovidijeva . Te ko je poverovati da je Dedal istorijska licnost.) je prvi od velikih grckih tragicara. po predanju. DIONISIJE su se zvali grcki praznici u cast boga Dionisija. uz to jo i po jedna komedija. sa kojima su Grci vrlo rano do li u dodir. antesterije. svakoga dana izvodene po jedna trilogija sa satirskom igrom. jedna od tri sudaje.

kod Hrvata Koloman Rac. Nije bio toliko popularan kao Eshil i Sofokle.pobeda.). Sedmorica protiv Tebe. I u samoj strukturi drame izvr io je neke izmene. Persijanci. godine pre n. Hoefore. jer je poku ao da uvede u dramu ne to novo. Kod nas je Eshila preveo M. Okovani Prometej i trilogija Orestija (od delova: Agamemnon. Ðuric. Od 92 (ili 98) drame za koje se veruje da ih je napisao sa 329 . kod Slovenaca Omerza. e. nov nacin obrade savremenih problema. EURIPID (Euripides) je treci veliki grcki pisac tragedija (485 406. Eumenide). Sacuvano je sedam tragedija: Hiketide.

HELENA je ime lepe Jelene. FENICANI su semitski narod koji je iveo u Siriji. . Ilijada. Platonov brat. 432 605. HEFEST (Hephaistos) je sin evsa i Here. osim na ovom mestu. VIII. GIG (Gvges). FENIKS (Phoinix) je bio Ahilov vaspitac. HERA je Zevsova ena i za titnica braka. Samo ime dolazi od grcke reci glaukos" to znaci sjajan". V. oko 540. HAD (Hades) je ime podzemnog bo anstva koje se zove i Pluton. dolazile du e posle smrti. EUTIDEM (Euthydemos) ucesnik u istoimenom Platonovom dijalogu. 266 ss. HELENI je kolektivno ime za Grke. HARONDA (Charondas) je grcki dr avnik iz Ju ne Italije i Sicilije (iz sedmog ili estog veka pre na e ere). HELADA je ime za Grcku. dok ga Aristotel cesto pominje." Isto Hesiod. poznat po svojim sentencijama. jer su Grci od njih primili pismo. a zbirku je sastavio neki uceni Jevrejin iz Aleksandrije. Dr ave na kraju. EURIPIL (EurypyIos) je junak u Homerovoj Ilijadi. od kojih nam nije mnogo sacuvano. GLAUKON je jedan od govornika u dijalogu Dr ava. Uporedi Homer. 227. Ilijada. ako uzmemo u obzir i (spornu) dramu Reza (Rhesos). ljubavnoj aferi sa bogom Arejem u Odiseji. ime Had oznacava i podzemlje kuda su. da ne vidi silni je Arej. IX. po verovanju starih. . scut. Kod nas su prevedene delimicno. 844 845: Atena uzme Aidov ljem. bog vatre i za titnik zanata kovaca. e. GLAUK (Glaukos) je ime morskog bo anstva i za titnika ribara. zbog koje je nastao trojanski rat.cuvano je osamnaest. FOKILID (Phokvlides) iz Mileta. I. Spis koji mu se pripisuje datira iz godine 150. odnosno devetnaest. Mnogim gradovima u tim krajevima je dao ustave. sin Prijamov. Osini toga. pod Stesihor. dakle. tom picu procitati 405. Op irno . a mnogo ta i iz muzike. To su bili vrlo vesti pomorci koji su svuda po obalama Sredozemnog mora osnivali kolonije. Hadova kaciga je pravila coveka nevidljivim. Na grcku kulturu su veoma sna no uticali.. 8 13). pre n. Tu kacigu su umetnici rado predstavljali u obliku frigijske kape. Op irno . pod Apolon. mu najlep e boginje Afrodite. medu kojima je najcuvenija bila Kartagina. Po Homeru je pomenuto pice (koje pominje Platon ponovo u dijalogu Ion) dobio Mahaon od Hekamede. Platon ga inace. e. pre n. Podseca nas. a Koloman Rac je preveo sve. Herodot pripoveda ovu istoriju drukcije (Istorija. nigde ne pominje. njemu Homer. na Sigfridovu i Alberihovu Tarnkappe" iz Nibelun kog ciklusa. V. V. blistav". HEKTOR je voda Trojanaca i najodlicniji njihov junak. Na tom mestu Ilijade pobrkan je sa Mahaonom. FEB (Phoibos) je nadimak boga Apolona. ene kralja Menelaja. HELESPONT je staro ime za Dardanele. st.

HIDRA je cudovi te. i daje mu cak nadimak Veliki". bio je po profesiji ucitelj telesnih ve bi (gimnasta). a ne . HIPOKRAT (Hipokrates) otac grcke medicine bio je najcuveniji lekar staroga veka rodom iz plemena Asklepijada u kome se lekarska ve tina prenosila s kolena na koleno. u Larisi u Tesaliji. do ao da ispita du evno stanje Demokritovo. koji je iveo u VIII veku pre na e ere. i svaka knjiga nosi ime jedne Muze. g. HERODTK (Herodikos) iz Selimbrije. to je prvi katalog" grckih bo anstava. Jo u Galenovo doba (129 199 g. opet. HESIOD (Hesiodos) grcki pesnik. Tako. jedan od Hipokratovih ucitelja. n. tome koliko je on bio poznat. pre n. VI. koje su se nalazile u hramu da bi tako stvorio verovanje da je sva cudotvorna lecenja izvr io on. a u sredini pak koza. godine pre n. Cilj pisanja bio je da obuhvati istoriju celoga sveta. da je na molbu stanovnika grada Abdere gde je iveo veliki fizicar i osnivac ucenja . e. Roden oko 460. njegovom ivotu. postoji predanje da je Hipokrat bio pozvan kao konsultant kad je pocetkom peloponeskog rata izbila kuga. na primer. Nemamo mnogo podataka . rodom iz Megare. ostraga zmaj. atomima. Demokrit. nazvan ocem istorije". Njegovo delo se sastoji od devet knjiga. kome bi za svaku odsecenu glavu izrasle dve nove glave. na ostrvu Kosu. poznato je da je mnogo putovao. Prica se da je mladi Tukidid plakao kad ga je slu ao. pa je tako gimnastiku spojio sa lekarstvom. godine pre n. optu ivali da je zapalio Asklepijev hram na Kosu da bi uni tio votivne tablice sa opisima bolesti. cesto neistinitih prica. e. 179: Najprvo lav. trljanjem i si.HERAKLIT (Herakleitos) je jedan od prvih grckih filozofa. s druge strane su ga. Najva nije su one knjige u kojima se opisuje sukob Grka i Persijanaca. Koja su dela autenticna a koja nisu ne zna se pouzdano. pre n. i da je umro posle godine 377. iveo je od 485 425. a u sredini koza (kako ga opisuje Homer u Ilijadi. Njegova pesnicka dela su: Erga kai hemerai (Dela i dani) i Teogonija (Postanak bogova) knjiga koja je veoma va na za poznavanje religije starih Grka. e. iveo oko 540 480. oko 420. spreda lav. Odlazio je u Atinu i Olimpiju i tamo citao svoje delo te dobio 10 talanata nagrade za to. HERODOT (Herodotos) je najstariji grcki istoricar. Najzanimljiviji su svakako dnevnici . sa vi e glava. Pod njegovim imenom poznate su nam 53 rasprave pisane jonskim dijalektom. Kasnije su Hipokratova dela proucavali Rimljani i Arabljani. Stra no je rigala silu iz sebe arkoga ognja"). e. znojenjem. bolestima u sedam knjiga. Mnogobrojne price vezane za njegovo ime svedoce nam . HIMERA (Chimaira) je mitsko bice. umesto repa zmaj. Platon cesto pominje Hipokrata u svojim filozofskim dijalozima. e. Izmedu rada koje telo obavlja i hrane koju uzima mora da po stoji odredena srazmera: bolest nastaje samo od pogre nog nacina uzimanja hrane i ivota.) nalazio se blizu Larise spomenik podignut tom velikom lekaru. i sve se da izleciti dugim i zamornim etnjama. Knjiga je puna zanimljivih.

godine pre n. kako ka e Platon. ali mu se pored drugih pripisuju dva kapitalna epa stare grcke knji evnosti: Ilijada i Odiseja.(bog) Asklepije. e. HOMER (Homeros) je najstariji i najslavniji pesnik starih Grka. njemu i njegovu ivotu ne zna se gotovo ni ta. Po tradiciji je iveo oko 800. rodio u jednom od njih. Sedam grckih gradova prisvaja sebi slavu da se taj veliki pesnik i ucitelj Grcke. . 331 . HIRON (Cheiron) je mudri Kentaur kome je bilo povereno vaspitanje najveceg grckog junaka Ahila. Neki naucnici veruju da je Homer kao pesnik postojao. i uprkos raznim te kocama u interpretaciji dela pripisuju mu autorstvo oba epa.

183. 6. e. KRIT (Krete. godine pre n. KEFAL (Kephalos). VI. Tako je utvrdeno da su Homerovi preci vec 200 godina pre Homera raspolagali pismom. VIII. ITAKA je postojbina grckog junaka Odiseja.). KOKIT (Kokithos) je jedna od cetiri reke u podzemlju (Stiks Aheron i Piriflegeton). Kronosu odgovara rimsko bo anstvo Saturnus. VII.kokyo" = jadikujem. IV. Moire. Jedan drugi engleski naucnik i arheologamater.Drugi opet to poricu i smatraju da su oba epa postala iz vi e pesama koji su kasnije za vreme Pizistrata dobili ovaj oblik. koji poticu iz Knosa. Solonu. otac Polemarhov. vodio ratove protiv Grka. a to je po predan ju dovelo do trojanskog rata. Michael Ventris. KSERKS (Xerxes) je sin Darija i Atose. Here i Hada. V. KREZ (Kroisos) je bogati lidijski vladar za koga je vezana poznata anegdota . Istorija. Ustav toga grada . rodno mesto sofiste Prodika. KEOS je ostrvo. V. U novije vreme su naucnici malo skepticniji u odnosu na Ventrisovo tumacenje. oca Zevsa. Ime treba tumaciti pomocu glagola . ili cak i zet.). 1953. KERBER (Kerberos) je troglavi pas. naspram Korintskog zaliva. godini poginuo u saobracajnoj nesreci) potvrdila su ispitivanja nekih 300 tablica. Malo ostrvo u Jonskom moru. latinski Creta) je ostrvo na kome je cvetala prastara kultura. procitao je natpis (linear B) iz grada Knosa. Mikene i Pilosa starogrcki natpisi! Ovaj Ventrisov poku aj (Ventris je u 34. V. najpoznatiji. dodu e jednostavnim. d avnik na zlu glasu. 7. 43. Zevs se zbog toga naziva Kronides ili Kronion. pod. LAKEDEMON (Lakedaimon) je staro ime za Spartu. Moire. uzdi em. LAHESIS je jedna od sudaja. 98. Ustav ostrva Krita bio je u staro doba. Herodot. Tako je utvrdeno da su svi ti natpisi na glinastim tablicama. Uceni Kalimah iz Aleksandrije pripisuje mu ep Osvajanje Ehalije. 26 56 ss. od nekih 90 znakova za slogove i izvesnim brojem znakova za slike. cuvar u podzemnom svetu. persijski vladar (485 465. Spartanci se nazivaju jo Lakedemonjanima (Lakedaimonioi). Na jednoj od njih je pastir Parid presudio koja je boginja najlep a. Posejdona. KRONOS je ime prvog boga. Herodot. g. koga Platon pominje u dijalogu Menon. ucesnik u dijalogu Dr ava. KLOTO je jedna od sudaja.. njegov prijatelj. pored spartanskog. IDA je ime nekoliko planina u staroj Grckoj. Engleski arheolog Arthur Evans vr io je otkopavanja gradova na Kritu (Knosa). dakle reka uzdisaja. I. V. ISMENIJE (Ismenios) Tebanac. KREOFIL (Kreophilos) je bio Homerov savremenik. Istorija (I.

U nauci je za titnica istoricara Klio. cuvenom mestu gde su se stari lecili u cesto 501). Po to se okupao u reci Paktolu. Asklepijadi). Tako su se i hrana i pice pretvarali u zlato i Mida zamoli boga da mu oduzme tu moc. . Sa svojim bratom Podalirijem (Podaleirios) krenuo je kao knez Trike u rat protiv Trojanaca (Homer. To su boginje pesme. pre n. MARSIJA (Marsyas) je bio odlican svirac u frulu. ali je zato reka postala zlatonosna. IV. Lahesis objavljuje pro lost. U Ilijadi 218) i biva i sam ranjen (Ilijada. Jednom prilikom spasao je Silena. horske lirike Terpsihora (Terpsihore).visoko su cenili stari Grci. Asklepijem obo avan na mnogim mestima. Po Herodotu su Muze. LETA (Lethe) je reka u podzemnom svetu. kao i hramu leci rane (IV. kojih ima devet. IV. Atropos buducnost. astronomije Uranija. Svoje lekarsko znanje stekao je kod oca (v. (XI 85 145). autor spartanskog ustava. XI. njega je dao Likurg (Lvkurgos). 200 207). One ucestvuju na gozbama koje prireduju bogovi. lepu Jelenu. elegije Kaliopa (Kaliope). Apolon ga je pobedio i za kaznu to se usudio da se s njim takmici odrao ga. kceri Zevsa i Mnemosine. izgubio je tu moc. v. Na mestu gde ga Platon pominje misli se verovatno na bitku iz godine 409. a njegovog oca ucio je lekarskoj ve tini Kentaur Hiron 332 (Homer. zaboravlja na svoj raniji ivot. MENELAJ (Menelaos) je pored Agamemnona ucestvovao u trojanskom ratu jer mu je enu. MOMOS je personifikacija prekora. sin Asklepija i Epione. LIKURG (Lvkurgos. Kasnije su pojedinim Muzama odredili pojedine funkcije: Klio (Kleio) je za titnica epske poezije. ljubavne pesme Erato. pesnici ih dozivaju u pomoc (Homer u Ilijadi i Odiseji na mnogim mestima. Uranija astronomije i didakticke (astronomske) poezije. Vergilije u Enejidi). To je omiljen motiv starih slikara. Kod Hesioda su kceri Zcvsove. Rec znaci zaborav". 193 do Kasnije je zajedno sa u Epidauru. a Apolon je njihov predvodnik (zato epitet Muzaget voda Muza). Ilijada. igre Folihirrmija (Polyhymnia). MOIRE (Moirai) su grcke boginje sudbine. 218). sin Noci (kod Hesioda). tesalski lekar i polubo anstvo. v. i zgradama Asklepijeona. 9.). Melpomena tragedije. Jedna od lepih Ovidijevih metamorfoza. aulodike -^ Euterpe. ucitelja boga Baha (Dionisa) i za nagradu dobio je moc da sve to dodirne pretvori u zlato. s. nedaleko od Atine i Korinta na Istmu. Talija (Thaleia) komedije. e. MUZE (Mousai). Ilijada. oteo Prijamov sin Pari (Pari ). MIDA (Midas) je bio kralj Frigije (po mitologiji). MAHAON (Machaon). jer ko pije vodu iz nje. Pozvao je samog Apolona na takmicenje. MEGARA je napredni grad u staroj Grckoj. Kloto sada njost. Grad je u peloponeskom ratu igrao znacajnu ulogu.

Deca ostaju nesahranjena devet dana. sin Laerta i Antikleje. ODISEJ (Odysseus). Tu metamorfozu je obradio Ovidije (VI 146 312). kao i Orfeju. Majka se od tuge pretvorila u stenu. izmedu ostalog.MUZEJ (Musaios) je ime mitskog pevaca. pripisivali niz kultnih pesama. a Artemida sve kceri. Nioba ima est sinova i est kceri. Njemu. Kasnije su Muzeju. koja je imala svega dvoje dece: Apolona i Artemidu. Gorda zbog toga. ona je izazvala boginju Latonu (grcki Leto). ispod koje izvire izvor. pripisuju i osnivanje najpoznatijih eleusinskih misterija. koji se ista . NIOBA (Niobe) je bila kci Tantalova. Jedan od najistaknutijih grckih junaka pred Trojom. Sin Eumolpov. kralj Itake. pored Orfeja i Tamirida. Apolon je pobio sve Niobine sinove. Imala je sedam sinova i sedam kceri. a desetog dana bogovi su sahranili le eve i Nioba se tek tada setila jela. Kod Homera je opis malo drukciji. mu Penelopin.

Po njegovom savetu (trojanski konj) Grci su zauzeli Troju. OLIMPIJA je ime prastarog svetog mesta sa grobom i rtvenikom Pelopa (po kome je Peloponez dobio ime) pored reke Alfe ja. Orficari su. Stanovnici su se. i dalje. 528 530): Rece i obrvama Kronijon namigne mrkim. Armenijev sin . koji su smatrali sredi tem zemlje. Scena je izvanredno lepo prikazana na antickim reljefima. okrenuo se i tako se Euridika morala vratiti u donji svet. gde Odisej sam (u pevanjima od IX do XII) prica . U Zevsovom hramu nalazila se cuvena Fidijina statua koja predstavlja boga Zevsa u trenutku kad daje Tetidi saglasnost: ovi stihovi glase (Homer. I. VI. pod Alkinoj. Sin Eagra i Muze Kaliope. Odr avane su svake cetvrte godine (parne pre na e ere. V. koje je po predanju uveo Herakle. Prvobitno su trajale tri dana. Sedi te Olimpijskih igara od 776. Tu Erovu pricu koristili su i prepricavali i kasniji filozofi. od kojih je najlep i onaj u Napulju. PATROKLO (Patroklos) je bio najodaniji i najmiliji Ahilov prijatelj. po predanju. to znaci pupak". OMFALOS (Omphalos). izmedu ostalih. Posle toga Odisej luta deset godina i najzad se vraca kuci. Razumljivo je to su je i hri canski filozofi rado prepricavali. Orfizam je kasnije obuhvatio sav grcki svet. a pored njega su cesto prikazana i dva orla. pod uslovom da se ne okrene. PAMFILIJA je obalska pokrajina izmedu Likije i Kilikije u Maloj Aziji. koji mu je dozvolio da izvede svoju enu Euridiku na gornji svet. ORFEJ je slavni tracki pevac koji je svojom pesmom i svirkom mogao da pokrece stene i da pripitomljava divlje zveri. neparne posle toga). pod Epej. Na vazama i plasticnim spomenicima omfalos se cesto nalazi i lici otprilike na (okruglu) polovinu jajeta. kome pripoveda Platon na kraju desete knjige Dr ave. V. originalno delo velikog vajara. A ambrosijska kosa koliko se gospodu prosuS besmrtne glave. izmedu ostalih i Ciceron u delu De republica. svojim burnim do ivljajima. Orfej nije mogao da izdr i. To je sadr ina epa Odiseje. sav se potrese visok i Olimp. Uspeo je da umilostivi i samoga Hada. . Delfi). PANOPEJ (Panopeus) je ime oca Epejevog. Ilijada. Njemu se pripisuje zbirka orfickih pesama koje su tako se ranije mislilo starije i od samoga Homera. PALAMED (Palamedes) je ime grckog junaka koji je ucestvovao u borbama pred Trojom. bili i pitagorejci u Ju noj Italiji. e. 3. U Olimpiji se nalazi i Praksitelov Hermes. I u arheolo kom pogledu je Olimpija veoma zanimljiva. doselili posle trojanskog rata. Homer Olimpiju jo ne pominje. Pamfilijac je bio i Er. i va io kao pronalazac prakticnih stvari. PANDAR (Pandaros) je ime trojanskog ratnika koji je ranio Menelaja. 3. kasnije pet. Tako se zove jedan kamen u Delfima (v. u stvari je feti . godine pre n. Cesto je u umetnosti prikazan Apolon kako sedi na njemu.kao narocito svojom prepredeno cu.

evsov presto". rodom sa ostrva Samosa. Ta vatra se zove jo Zevsova kula. Rodom je bio iz Tebe (518 442. PIRITOJ (Peirithoos). godine pre n. Savr eni broj je na primer 10. PELEJ (Peleus) je ime Ahilovog oca. seobi du a i pravilo: soma = sema (telo je grob du e). na Istmu i u Delfima. Tantal je svoga sina raskomadao i dao bogovima da jedu. koja se sa ostalih devet zvezda okrece oko jedne centralne vatre (to nije Sunce). prikazan je na metopama na Partenonu i na frizu u Figaliji. Pelopa o ive i deo koji mu je nedostajao zameni slonovacom.) je bio grcki filozof. Na Zevsovom hramu u Olimpiji prikazana je borba sa Kentaurima. bio je prijatelj junaka Tezeja sa kojim je izvr io cuvene podvige. godine pre n. Iznad toga mesta nalazio se trono ac na kome je sedela Pitija i ona bi. samo je Demetra pojela komadic ramena. PITAK (Pittakos) iz Mitilene na ostrvu Lezbosu je jedan od cesto citiranih sedam grckih mudraca. PITIJA (Pvthia). postoji i druga zemlja. Sunce i Mesec dobijaju svetlost od centralne vatre. U brojevima su nalazili misticke osobine. Peritoj. dodu e.). izgovarala . Muzika sfera nastaje od nebeskih tela koja se okrecu u odredenoj proporciji. Pitagorovci su prihvatili ucenje orfizma. slu ilo je kao gradivo za mnogobrojne drame. medu kojima i otmicu Persefone iz Hada. Bio je tiranin u Korintu (627 585. e. godine pre n. Ka u da je njegovu kucu Aleksandar Veliki po tedeo kad je osvojio Tebu. mu a morskog bo anstva Tetide. PELOPIDI su potomci Pelopa. pod Sedam grckih mudraca. PERDIKA je bio beskrupulozni makedonski kralj. o amucena ovim gasovima. naslednik Kipselov (u istoriji umetnosti poznat Kipselov sanduk) i pod njim je Korint postigao najvece blagostanje. Nemeji. PIREJ je poznato pristani te i luka nedaleko od Atine. Zevsova osmatracnica. slu eci se pri tom i mistickom spekulacijom. e. Stari su govorili da se u hramu u Delfima nalazila jedna pukotina iz koje su izbijali gasovi. koga Platon pominje i u dijalogu Gorgiji. U Krotonu je osnovao jednu organizaciju koja je imala i politicki karakter. sve tenica Apolonovog proroci ta u Piti (Delfima). e. bogovi ostave jelo nedirnuto.Poginuo je od Hektorove ruke i zbog toga je Ahil ponovo krenuo u borbi.). PETRITOJ. kralj Japita u Tesaliji. v. Pored zemlje. gde je najcuveniji grad bila Olimpija). antichthon. jer 10 = 1 + 2 + 3 + 4. PINDAR (Pindaros) je najcuveniji grcki pesnik oda. V. i u jednoj od njih pobedio Hektora. Sin Zevsov (ili Iksionov). Zemlja je lopta. PITAGORA (Pythagoras) (580 500. ne ubraja medu njih. Platon ga. koje je posvecivao pobednioima u igrama u Olimpiji. Eponim Peloponeza gde je vladao (u Elidi. Bavio se matematikom i muzikom i te nauke je medusobno povezivao. . PERIJANDAR (Periandros) je jedan od sedam grckih mudraca. Prokletstvo toga plemena. sina Tantalovog. Osnivac mnogih kolonija. chthon.

To jo ne dokazuje da je prica . koji i danas postoji POSEJDON. uvek dvosmisleno. Ovu pukotinu Francuzi nisu mogli pronaci prilikom obimnih iskopavanja. pored svetog izvora Kastalije. sin Laomedontov. Ali je Pitija padala u zanos vacuci li ce svetog lovorovog drveta. 335 . Pored svega toga. sin Kronov. kralj trojanski. jer su neki ljudi (kako mo emo zakljuciti iz Euripidove drame Ion.neke nerazumljive reci koje bi sve tenici tumacili na svoj nacin. Verovatno jc tragove te pukotine uni tio zemlja tres. pitanje omamljujucih gasova nije. posvecenog Apolonu. verodostojno. 513) taj trono ac stvarno videli. brat Zevsov. koje je raslo u blizini Delfa. PRIJAM (Priamos). pomorsko bo anstvo. trono cu bila prevara sve tenika. kako nam izgleda.

voda Likijaca kod Troje. Bias. U Ilijadi. U umetnosti su cesto vezane za dogadaje sa Odisejem. junacima pali kod Maratona i Termopila. radoznalome Skitu Anaharsidu. odnosno elegije. e.). nosila je zlatan venac i vozila se kolima. kao na primer: Poznaj samoga sebe. Heraklu na raskr cu. koji su bili nazvani Sedam mudraca (Tales. SKILA je cudovi te koje laje kao pas. SOFOKLE (Sophokles) (497 406. naspram opasnog vrtloga Haribde. Drugo ime joj je Mene. Autor izreke Covek je merilo svega". Harpije. ERIF (Seriphos) je malo ostrvo u Kikladima. pobegao je. m s k a poezija uzela velikog maha. odreden je jedan kolegijum mudrih savremenika. opasna morska stena u sicilijanskom moreuzu. Optu en za bezbo ni tvo. Minos ga je proterao sa Krita i on dolazi u Likiju. su epigrami. SIRENE su u su tini isto to i Kere (Keres) ili Erinije. Kad je ubijen. . godine pre n. Pitak. Jedan od najvecih grckih horskih liricara. PROTAGORA iz Abdere. ivi u morskim pecinama. Ni ta preko mere i si. napisani . Stanovnici ju nih ruskih stepa od Tanaisa (danas Don) do Tira (Tyras. sin Zevsov i Europin. Moire. Glavni izvor za istoriju je Herodot. Grcki pisci govore . Poznata je njegova prica .) persijskih ratova. SARPEDON. Pominje se i sa drugim morskim cudovi tem Haribdom. koji je imao velikog uticaja u Atini. e. ima petnaest prednjih nogu i est grla. Kleobul). A po to je sa Solonom g . u blizini Mesine. bogovima. Hilon. Napisao je delo: . e. iveo je u V veku pre na e ere. Lamije. SICILIJA. kci Hiperiona. Propast skitske dr ave oko 360. SKITI (Skythai). Sarpedon je sin Zevsa i Laodamije. PROTEJ (Proteus) je pomorsko bo anstvo koje mo e da menja svoj lik. Solon. e. On i Gorgija bili su najpoznatiji sofisti. grcki Sikelia. brat Minosov i Radamantisov (sudija u podzemnom svetu). ali se cesto pominju i druga imena. cuvena je prica . jedan od najvecih grckih . ali se na putu udavio. u kome iznosi mi ljenje da covek ne zna da li bogovi postoje ili ne. ljubavi Endimiona i Selene: Zevs je Endimionu ostavio izbor izmedu smrti ili vecnog ivota. ranije. Sikam'a. Kao ptice sa devojackim telom vrlo cesto na nadgrobnim spomenicima i vazama. Sve svoje nosim sobom. SEDAM GRCKIH MUDRACA. Razne gnome. ili cak Helija (Sunca). iveo je sredinom V veka pre n. danas Dnjestar) i Histra (danas Dunav). ili. SIMONID iz doba Poznati koji su (Simonides) je poznati grcki pesnik (556 468.PRODIK (Prodikos) sa kikladskog ostrva Keosa je bio cuveni sofist. vecne mladosti i vecnog sna. Tanat (Thanatos) (Smrt) i Hipnos (San) prenose ga u Likiju i tamo sahranjuju. Sa persijskim kraljem Darijem I do li su u sukob (negde u dana njoj Besarabiji). Kasnije. Mison. pre n. pre n. poznate su bile jo pre Solona. bavio se etikom i gramatikom. SELENA je boginja Meseca. medutim.

i sama rec znaci. Umro je u dubokoj starosti na Kipru (oko 560.). i oti ao na put po to je od Atinjana uzeo zakletvu da nijedan zakon nece menjati dok se on ne vrati. Jonski prirodni filozof koji je smatrao da je princip iz koga se sve razvilo vlag a (voda). Godine 594. TALES (Thales) je jedan od sedam grckih mudraca. Homer. Piriflegeton. .e. Car Edip. Lovacki psi). jer je za nju rekao da je kriva za sve nesrece koje su zadesile Grke pred Trojom. ali je pesmama stekao poverenje u Atini (jer je u svojim pesmama cesto podsticao svoje sugradane na borbu protiv neprijatelja i na osvajanje Salamine). STESIHOR (Stesichoros) sa Sicilije.tragicara. Filoktet i Edip na Kolonu. Njegove sacuvane drame su: Antigona. Medutim. Sedam grckih mudraca. pre n. uostalom. to. pre n. Po predanju. TAMIR (Thamyris) je tracki pevac koji se upustio u takmicenje sa muzama koje su ga zbog toga oslepile (Homer. na cijem ulazu cuva stra u troglavi Kerber. d i a). TELETAI su misterije i obredi posvecenja u Eleusinskim misterijama. TARTAR (Tartaros) je naziv za podzemni svet. 594 ss). kad je ispevao drugu pesmu (p a 1 i . . nad tom rekom bogovi su se zaklinjali da ce po tovati zadatu rec. izabran je za arhonta i sproveo svoju poznatu reformu kojom je hteo ubla iti stanje u narodu. iako ga je Pisistrat visoko cenio. Odisej se obracunao s njim. Solon je dobrovoljno oti ao u izgnanstvo.). predvideo pomracenje Sunca. dao nov ustav i zakone. Poznat je i kao astronom koji je za 585. Sacuvano je sedam tragedija i prilican odlomak jedne satirske drame (Ichneutai. TEMIS (Themis) je za titnica pravde. Iz njegovog ivota poznata je prica kako je Himercima^savetovao da se cuvaju tiranina Falarida: konj je dobrovoljno postao rob ljudi samo da bi se mogao osvetiti Jeleni. Sacuvan nam je prilican broj njegovih portreta. pa je postao cak d Hellenotamias. Kad je bunio vojsku i pozivao je da se vrati svojim kucama. Aristokrat. utice u Egejsko more kod Jami je. Kokit i Aheron. Ilijada. horski pesnik (oko 640 555. godine pre n. Ajant. Medutim. Bio je visoko cenjen od svojih savremenika. STIKS je reka groze u podzemlju. carstvo smrti. Trahinjanke. Pripadnik tzv. Bilo je. e. Elektra. vi e ulaza u taj svet gde je raslo samo drvece tuge. e. Ali kad se vratio zatekao je vec pripremljen put za tiraniju. Jelena mu je vratila vid. SPERHEJ (Spercheios). Smatra se ocem" grcke filozofije. upravnik zajednicke grcke riznice. a najcuvenija je statua u Lateranskom muzeju u Rimu. SOLON je takode jedan od tzv. Cetiri reke teku u podzemnom svetu: Stiks (kojom se zaklinju bogovi). tiranin Pisistrat (Peisistratos) bio je mudar i zadr ao je vecinu Solonovih zakona. po mi ljenju starih. primitivnog materijalistickog ucenja. zoe = ivot). reka u Tesaliji. U umetnosti je takode bio predstavljen na Polignotovoj slici podzemlja. e. II. hilezoizma (hvle = materija. Dalje se prica kako ga je oslepila lepa Jelena. Ilijada. godinu pre n. TERSIT (Thersites) je bio neobicno ru an vojnik koji je ucestvovao u pohodu protiv Troje.

kci Nerejeva.II. U vezi s tim mit . TETIDA (Thetis) je Ahilova majka. pandan Heraklu. tako je i ovaj vr io junacke podvige (ubijanje Sinisa na Istmu. kome su Atinjani morali da alju decu. ena kralja Peleja. Arijadni. Njegovo ime (on se pojavljuje i u komediji) je postalo sinonim za ru nog coveka. . TEZEJ (Theseus) je aticki nacionalni heroj.) Najveci mu je podvig ubistvo Minotaura na Kritu. 212 ss. koji je savijao borove i razapinjao putnike. Prokrusta itd. Kao Herakle.

Drugi Kefalov sin je retor Lisija.. grada na azijskoj obali Bosfora. URAN (Uranoos) je otac bogova. g.. Pont i Bosfor. 267cd). 395). Nikijin mir sa va enjem na 50 godina. XXII. atinski vojskovoda i politicar iz vremena peloponeskog rata. npr. a. 5 Trasimah (roden u prvoj polovini V veka pre n. Klejtofont. 11 Upor. Ismeniju Tebancu . ako si star sa starim se dru i". zemlje severno od Grcke. od Makedonije do Skitije. malog ostrva u grupi Kiklada. 8 Stanovnik erifa. Perdikovom sinu. ali rat je obnovljen vec posle tri godine. naspram Bizanta. izraz koji se vi e puta pominje u Ilijadi (v. Granice su bile Dunav. nego pade u borbi. Njegov sin Polemarh ucestvuje u pocetku dijaloga Dr ava. OBJA NJENJA I KOMENTARI TEKSTA KNJIGA PRVA (A) 1 Ariston je Platonov otac. Rec uranos znaci nebo". 12 Upor. 6 Prag starosti". 9 Fragment nama nepoznate Pindarove poeme. 3 Kefal je bogati proizvodac oru ja u Pireju. 2 Svecanost u cast tracke boginje Bendide priredivana juna me· seca u Pireju. a Glaukon i Adeimant su Platonova starija braca. sklopio sa Spartom 421. e.". Nemac liman (Schhemann) je vr io iskopavanja i nai ao na sam grad Troju. . ZEVS je vrhovno bo anstvo sveta olimpijskih bogova sa prestolom na Olimpu. TROJA je grad na severozapadnoj obali Male Azije. ili Klitofont. zapadno Strimon (Strumica) sve do Rodopa i Hema. Propontida. Drugo ime za Troju je Ilij (Ilion).. uticajan politicki covek s kraja V veka. retor iz Halkedona. tzv. Smatra se da se trojanski rat odigrao u XI veku pre n. e.e. tiraninu Arhelaju Gorgija (470d). pre n. g. Autoliku nalazi se u Odiseji (XIX. 246): . pre n. 60) i u Odiseji (XV. 4 Nikija (oko 470 413. Fedar. Platon ga ukljucuje u dijalog Lahes (upor. Jedan od tri cuvena retora V veka (upor. e. treci je Eutidem.). gde je medu stanovni tvom bilo onih trackog porekla. . 7 Poslovica glasi: Vr njak s vr njakom. Bendida je tracki naziv za Artemidu. 200 cd). Jedan kratki pseudoplatonski dijalog nosi njegovo ime. Perijandru tekst dijaloga Protagora (343b). . 332bc. ali ne onaj Eutidem koji se pojavljuje u istoimenom Platonovom dijalogu i u Gozbi.). 10 Citirani stih ..TRACANI su stanovnici Trakije. starosti ne sti e na prag. ali se kasnije ne pojavljuje.

Gore (336b). i kao sklonost za postavljanjem pitanja drugima. 14 U originalu stoji: eironeia. gore: 336c). odnosno kao sklonost da se dati odgovori i mnenja podvrgnu pobijanju (upor. 13 Aluzija na narodno verovanje da covek zanemi ako ga vuk prvi pogleda. Trasimah je defini e kao Sokratovo izbegavanje direktnih odgovora na postavljeno pitanje. 339 .Menon (90b). Trasimahovo pona anje uporedeno je s pona anjem divlje zveri.

287 290. 4 Stihovi koji slede u nastavku spomenutog mesta Eshilove tra gedije. 285. Fedon (69c) i Gorgija(493a-c). sujeverne i pohlepne pripadnike orficke sekte. osnivac eleusinskih misterija. Trasimahov skepticizam pokazuje se u njegovom odbijanju da Sokratu protivreci u raspravi . Bazale i N. Mili . dodata je kasnije. koji su se spasli bekstvom iz Atine. a sam Sokrat joj nije umakao. prevod Milo N. denuncijant. 8 Platon po secanju navodi Hesiodov stih. " Nejasna aluzija. 2 Slicno velicanje nepravicnog coveka preduzima Kalikle u dija logu Gorgija (481c i dalje). '* Pulidamant. 109. kojom se uspostavlja veza sa prvom knjigom. slicno onom to Kalikle u dijalogu Gorgija (484d. koje drugima predaju. Pretpostavlja se da su ostale knjige dijaloga Dr ava napisane kasnije. pobednik u disciplini koja je nosila naziv pankratija (pagkration). i u toj borbi pobedivao. Dela i dani. Fedar (244d-e). Odiseja.. onaj ko vlastima prijavljuje prekr ioce zabrane izvoza smokava iz Atike. ova recenica. rvac i bokser. Sve teni klan cuvara i organizatora izvodenja tih misterija izvodio je svoje poreklo od Eumolpa. 10 Upereno je na priproste. 18 U originalu: sikofant (svkophantes).. 17 Upor.15 Nagove taj da ucitelji retorike i sofisti naplacuju znanje. a pripadnici klana nazivali su se: Eumolpidi (Eumolpidai). » Hesiod. gore. Upor. Gornji kontekst dopu ta pretpostavku da Platon pod obecanjima Museja i njegovog sina" podrazumeva obecanja tada njih pripadnika orficke sekte. KNJIGA DRUGA (B) 1 Po svemu sudeci. passim) bez uvijanja govori. 232. 0 Homer. koji se na dvoru persijskog kralja Artakserksa III nenaoru an borio sa lavovima i naoru anim vojnicima. Prema prevodu A. spletkaro . zatucanost cije su rtve bili Anaksagora i Protagora. pre n. Dela i dani. prirodi bogova. .. 3 U tragediji Sedmorica protiv Tebe. pankratist (pankratiastes). kao i kult Bendide . verovatno smera na nedostatak zrelosti i prakticne mudrosti u Sokrata. g. kojem se govori na pocetku dijaloga Dr ava. 5 Hesiod. Cini se da je Eumolp poticao iz Trakije. e. Upor. Dela i dani. prema legendi. Ðuric.. 592. ili. 9 Aluzija na orficka verovanja. prodaju. XIX. Na olimpijskim igrama 408. 339c. 20 Verovatna aluzija na tada nju versku zatucanost atmskih gradana. . 7 Musejov sin Eumolp (Eumolpos) bio je.

15 Pindar. 499 501. Medu te dr ave spada i Atina. IX. Iz konteksta se vidi da Platon smatra da su besmislena verovanja u mogucnost dobijanja opro taja i oci cenja za nepravedna dela pomocu rtvovanja i ritualnih igara. 14 To je jedno od mesta gde Platon nepovoljno govori . pesniku Simonidu. Lagani do nje su puti i ona stanuje blizu. 497. 76 Berk. III Bergk. Upor. Posveceni u misterije (teletai). Ilijada. uzimaju na sebe ulogu varalica kad takve stvari lakovernim ljudima obecavaju. fr. Prevod Milo a N. Poetae lyrici Graeci. 341 . Ispod vrline znoj su stavili besmrtni bozi 12 Reci strm i dug put" uzete su iz narednog stiha citiranog me sta Hesiodove poeme. Ðurica. 16 Rec je . prema tome i prema 364b. op. gornje mesto glasi: Nevaljal tinu mo e na gomilu sabrati lako. delovanju pripadnika orfickih sekti i . fr. cit. dr avama koje su prihvatile priprosta verovanja i kultove orficara. 213.cevica. » Homer.

18 Aluzije na soliste i njihove kole retorike. pojacavajuci Trasimahovo stanovi te. pesni tvu i knji evnosti uop te. 28 Prema Hesiodovoj Teogoniji (126 153). slikarstvu i uop te stvaranju koje recju ili na neki drugi nacin mo e da utice na obrazovanje i vaspitanje du e. rec je samo . Dodatni razlog za ovu intervenciju u Vilharev prevod je i taj to u vreme kada Platon pi e ovaj dijalog. sklon pravom znanju (philosophos). Isto se mo e reci i za pridev thymoeides za koji sam ovde. reci filozofski. 261b. izvesnoj prirodnoj sklonosti za prepoznavanjem i razlikovanjem prijateljskog od neprijateljskog. podstaknu Sokratovu kontraargumentaciju. napred. spojena . estok. 22 V. Vilhar bio ucinio. naime. na Hesiodovu Teogoniju. napred. jer pas doista ne mo e u sebi imati niceg filozofskog u svojoj psecoj prirodi. jer thymos je: ivotnost. filozof i filozofija tek samim Platonovim nastojanjem pocinju da dobijaju ono znacenje koje im u toj tradiciji i danas pridajemo. estina. Eutidem (289c i dalje).17 Simonid cesto peva pohvale premudrom Arhilohu". pre svega. 23 V. a potom . telesno jak. kao i dijalog Gorgija. 264b. 370bc. a citirani stih se ne odnosi na Platona. V. . svemu onome to potice od Muza. . odlucan. podsecajuci da im je ovde nacinio odredene ustupke. Pretpostavka da je tu elegiju spevao Kritija. osim to se podrazumeva da i on pripada bo anskom kolenu" Posejdona i Apolona. 26 U grckom izvorniku stoji da cuvar dr ave mora da bude kalos kagathds (doslovno: lep i dobar). strast. pre svega. delatnom. odlucnom. U desetoj knjizi Dr ave (612b-e) Sokrat se vraca na ovu Glaukonovu i Adeimantovu ulogu. Zemlja (Geja). upotrebio na u rec estok". 19 Misli se. Dcca Aristonova" su Platon i njegova braca. kao to je to A. i uporeduje ga sa lisicom. malo je verovatna. 21 Sokrat verovatno misli na ono to su Glaukon i Adeimant prethodno govorili u nastojanju da. 20 Ne zna se ko bi to mogao biti. i dalje. srcanom. 369c. 25 Na ovom mestu i dalje (376 passim). ovde. Rec je. kojem pripisuje dovitljivost i lukavstvo. ako rec filozofsko" razumevamo kao oznaku za fundamentalnu saznajnu i teorijsku disciplinu. razvijen i mocan (ischvros). 27 Rec muzika (mousike) i muzicki (mousikos). pridev i imenicu philosophos nisam ostavio u oblicima filozofski i filozof. Upor. tome Diogen Laertije. ukratko. hrabar i srcan (thvmoeides). 24 U izvorniku stoji rec thymos za koju ne postoji odgovarajuci izraz u na em jeziku. i dr. muzici u dana njem znacenju te reci nego . ne samo . hitar. ne sasvim adekvatno. U gornjem Platonovom tekstu. upotrebljavaju se u znacenjima mnogo irim od dana njih. 1. to je ovde ocigledno skupna oznaka za nabrojane karakteristike: prijatelj mudrosti. ili. Vedar (257c i dalje. cvrst. ono to du u cini aktivnom. ali i na Home ra. 272e i dalje). brz i okretan (tachys). III.

u ljubavnoj ce nji obujmio Geju. bili su takode porod Zemlje i Neba. prema Hesiodovoj Teogoniji (154 187). . Potom je Zevs sa svojom bracom ustao protiv oca. a izbacivanjem kamena iz svoje utrobe. Na kraju titanskog poroda Zemlja je rodila najmladeg sina Titana Krona. Rat bogova trajao je deset godina s promenljivom srecom.sa sopstvenim neposrednim potomkom Nebom (Uranom). Reja je nagovorila Krona da povrati kamen koji ga je ti tao. Od kremen kamena nacinila je o tar srp i njime naoru ala najmladeg Titana Krona. To je izvr eno kad je Uran. Hiperiona i Japeta. odmah po rodenju. 29 Svrgnuv i tom kastracijom svoga oca Urana sa prestola. Cekajuci u zasedi. Heru. njihove sestre Teju. Posejdona i Zevsa). zazirao od svoje dece. mada bi ao mi bilo. kojeg je majka Reja zajedno sa Gejom uspela da sakrije u pecini planine Dikte na Kritu i nije do iveo sudbinu ostale svoje brace i sestara. V. koje pado e na majku Zemlju. hteo je spreciti Heru u njenoj nameri da ucini zlo Heraklu pa je oko njenog prestola iskovao nevidljivu mre u i tako je vezao. rodi e se tri Erinije. Brijareja i Gija. koje je Kron bio okovao i bacio u ponor Zemlje. Kron je povratio i svu progutanu decu. mrzeo ih i svako je. te oslobodio storuka cudovi ta Kota. Kron je umesto novorodenog Zevsa progutao kamen. Na jednoj strani bili su Kron i Titani. Iz kapi krvi. na drugoj Kronov sin Zevs i oslobodeni storuku d inovi. preboli. Jedino je Atlant bio osuden da od tada zanavek dr i nebo na svojim plecima. bele ke 28. 29. Hada. Tako je poceo rat bogova oko prevlasti. kao i storuka i pedesetoglava cudovi ta (Kot. Temidu. koji mu je Reja podmetnula. potom Titane Koja. Kron je pro dirao sopstvenu decu. Jednooki d inovi Kiklopi (Bront. koji je pristao da. Kron je svrgnut s prestola bogova. Brijarej i Gij). 607 720). nastupio je trenutak osvete. izrodila je najpre Okeana dubokih virova". kojem su njegova braca i storuki d inovi svesrdno pomagali. Mnemosinu. Febu i Tetidu. misleci na Gejino prorocanstvo da ce ga jedan od njegovi sinova zbaciti s prestola. ne bih ti mog'o pomoci. borba Titana sa storucima i Kiklopima. donoseci noc. vracao u Zemljinu utrobu da ne bi gledali svetio dana. i ako te boli. kojeg i Homer naziva Zevsovim i Herinim sinom. Zemlja (Geja) je stenjala pod teretom 342 sopstvenog potomstva i smi ljala kako da se Uranu osveti za zlostavljanje dece. bude izvr ilac kazne i osvete nad ocem Uranom. 453 506. kad je Zevs odrastao krijuci se od ocevog gneva. Demetru. 31 Platon ovde verovatno misli na predanje koje prenosi Pindar: Hefest. osvetnice zlocina. Sterop i Arg). Kasnije. i ciji su se gromovi i munje pokazali kao nadmocno oru je. No. Ali Uran (Nebo) je. Hefest. Kron se o eni svojom sestrom Rejom (Hesiodova Teogonija. obracajuci se majci Heri ka e: Strpi se. ocima dragu tebe da ne vidim jednom bijenu. 30 Borba Giganata (gigantomachia). kao i Melijske nimfe. 32 U Ilijadi (586 i dalje). da bi na kraju pobeda pripala Zevsu. Reju. Jedino najmladi sin Zevs. te s njom izrodi mnogobrojno potomstvo (Hestiju. po nagovoru majke Zemlje. a njegovi pomocnici Titani baceni u Tartar i stavljeni pod stalni nadzor storukih. Kron mu je onim srpom odsekao genitalije i levom rukom ih bacio u more. majko moja.

a kad se vec smirilo sunce. On me je nekad. Onda me otud gde padoh odneso e Sincani ljudi. 36 Platon se ovde poziva na neku nama nepoznatu poemu. 385 513). Ðurica). Ðurica. XXI. . Prema prevodu Milo a N. XXIV. 33 Borba bogova. Padoh na Lemno." (Citirano prema prevodu Milo a N. 35 Ilijada. 527 i dalje. bogovima". koji su se ume ali u trojanski rat. 34 Ovde sam grcku rec teologija (theologia) preveo izrazom govor . a malo jo du e bese u meni. (XX.jer je veoma mucno protivit' se olimpiskom Divu. za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga. 1 74 i dalje. Ceo sam padao dan. kad htedoh da odbranim tebe. opisana ie u Ilijadi.

41 Aluzija na Menelajeve do ivljaje na ostrvu Faru . ali samo pod uslovom da slu i etickoj svrsi. tome kako Zevs alje Atenu da se ume a u borbe. koji je nesavr en i kao takav je samo imitacija bo anskog. verbalna la se pokazuje potrebnom i u odnosima jednih du a prema drugima. 1 104. 5. besmrtnik. mora biti potrebna u ljudskom ivotu. kao i dijalog Protagora 358c passim. pa u tekucu vodu. Egipcanin. vecnog. 38 Verovatno aluzija na svadu Here. tome kako Atena nareduje trojanskom junaku Pandaru da odapne strelu na Menelaja. 332 569). 485 i dalje. ili verbalna la . Nereida Tetida. XXIV. negacija znanja (neznanje) odgovara la i.37 Homer. 46 La u recima". pristrasnosti bogova u odnosu prema Trojancima ili Ahejcima. 45 Platon pretpostavlja da istini uvek odgovara ne to i da je ni ta ono to odgovara la i. ona je samo imitacija. Hera i Atena su zbog Parisove presude omrzle Ilij (Troju) i trojanskog kralja Prijama. 42 U Ilijadi. nego kao um pome an sa afektima i po udama ciji je izvor u telesnosti. Svada boginja i Parisova presuda opisani su u izgubljenom epu Kipria. pobegne s njim i tim cinom dadne neposredni povod za pocetak trojanskog rata. i najzad u lisnato drvo. Stoga. kome je svaka dubina poznata morska" preobra ava se (ibid. 39 Fragment iz izgubljene Eshilove tragedije. 25 30). iako nema pokrice u onome to stvarno jeste. 429 i dalje). nestvarna slika onoga to je u du i stvarno. . ako istini odgovara znanje. 413a passim. ali zbog necega nisu ni ta ucinili da sprece trojanski rat. koji je spor presudio u korist Afrodite. La u recima je neka vrsta me avine. Parisovog oca (Ilijada. Upor. koju je Erida (Eris) boginja razdora. verbalna la dobija u takvoj njegovoj egzistenciji izvesno opravdanje. tekst Dr ave na str. govori . a navodi ih sholijast uz Homerovu Ilijadu I. Verovatno je da je taj fragment (160) bio sastavni deo tragedije Nioba. znaju prema onima koje ne znaju. Atene i Afrodite oko zlatne jabuke. Ilijada. te joj kao takvoj ne odgovara cisto nebice (ni ta). Afroditu i Atenu na planinu Idu u Maloj Aziji. izmirili zavadene boginje. prema legendi. Buduci da ljudski um ne postoji u ovozemaljskom ivotu kao cisti um. (XVIII. N. Odiseja. a istina i um su ono to je u du i stvarno. Nevarljivi pomorski starac. i . da se u tom oblicju uda za smrtnog coveka Peleja i s njim izrodi trojanskog junaka Ahileja. 43 Fragment iz nama poznate Eshilove tragedije. onih koje. kojima peva Odiseja (IV. gde je boravio izgubljeni Prijamov sin Pari (ili Aleksandar). borbe i svade bacila na vencanju Peleja i Tetide. Prema tome. IV. potom u zmaja i vepra. Osim toga. Prevod M. savr enog i stvarnog ivota. Zevs i Temida su. prosvetljenih prema neprosvetljenima. ena kralja Menelaja. 456 ^58) u lava. u njega zaljubi. Za uzvrat. preobrazi u obicnu enu. Protej. takode dijalog Hipija Manji. morsko bo anstvo Tetida ali se Hefestu na Zevsa. Afrodita je udesila da se lepa Jelena. a jo manje joj odgovara ne to stvarno. 44 Ukazivanje na povezanost vrline i znanja. XVII. Upor. . Mit ka e da je na toj jabuci bilo napisano da je namenjena najlep oj" i da je Zevs uputio Heru. 40 Homer. Ðuric. koji je naredio da se ona.

47 Demonska priroda (to daimonion) je, prema Platonu (v. dijalog Gozba), ono to posreduje izmedu bogova i ljudi. Istovremeno, to je i onaj bo anski glas . kojem je Sokrat govorio da ga ponekad, kao savetodavni glas, cuje u sebi. Na kraju desete knjige Dr ave^ govori se . narodnom verovanju, prema kojem je svakoj ljudskoj du i, pri nje 344 nom ponovnom radanju i dolasku na ovaj svet, dodeljen po jedan demon kao njen cuvar i kao garant da ce sudbina, koju je du a sama odabrala, biti izvr ena. 48 To se delom odnosi na op te rasprostranjeno verovanje da bogovi alju ljudima narocite znake, a delom i na ono to je sam Sokrat . tome govorio (upor. Kriton 44a i dalje; Fedon 60e i dalje) V. i prethodnu bele ku (47). 49-U U}iadi> (U, 1 i dalje) peva se . Zevsovoj nameri da obmane Ahejce i . izvr enju te namere pomocu personifikovanog bo anstva koje je sin Noci i brat Smrti, a ime mu je San (Hypnos). Hipnos se preobra ava u mudrog starog Nestora i u tom oblicju se pojavljuje u snu ahejskog zapovednika Agamemnona, prenoseci ovom Zevsovu poruku. A poruka je bila da je sada trenutak da se trojanski grad osvoji, jer su bogovi prihvatili Herine molbe, a Trojanci ce zapasti u tvrde muke". 50 Fragment izgubljene Eshilove tragedije, u kojem Tetida morska boginja, supruga smrtnog coveka Peleja i mati Ahilejeva prikazuje Apolona (Feba) kao velikog licemera. Prema Ilijadi, (XXIV 1 21), Apolon je bio naklonjen trojanskom junaku Hektoru, cije je mrtvo telo Ahilej, u alosti za poginulim drugom Patroklom, vezao za borbena kola i tako vukao oko Patroklovog groba. Na istom mestu Ilijade: (stihovi 30 54), Apolon pred bogovima napada Ahilejevu svirepost.^ U gore citiranom fragmentu iz Eshilove tragedije, Apolon se oznacava kao ubica Ahileja. Saglasno tome govori Ilijada (XXI, 278) gde Ahilej ne veruje u materino prorocanstvo da ce poginuti od Apolonove ruke; kao i XXII pevanje, stih 359. i dalje, gde smrtno ranjeni Hektor prorice Ahileju da ce ga Apolon u liku Parisa pogubiti. Postojao je obicaj da arhont eponim (vrhovni slu benik dr ave; onaj po cijem je imenu oznacavana godina) daje svoju saglasnost autoru tragedije da mo e radi prikazivanja svoje tvorevine u teatru . trosku nekog bogatog gradanina mecene izabrati ljude za hor!

KNJIGA TRECA (G) 1 Odiseja (XI, 489 i dalje). Ahilejeve reci upucene Odiseju kao odgovor na Odiscjevo oplakivanje sopstvene sudbine, koja mu sprecava povratak u rodnu Itaku. Te reci govori Ahilejeva du a, koja je u Hadovom carstvu samo senka nekada njeg ivog Ahileja. Ovaj kao i svi drugi navodi iz Homera, osim malog broja izuzetaka zbog nepoklapanja smisla Platonovog teksta prevoda, dati su prema Ðuricevom prevodu Ilijade i Odiseje. 2 Ilijada (XX, 64). Bogovi silaze s Olimpa na trojansko boji te, a u cast tog silaska gromovi grme na nebu i zemlja se trese. Od toga se upla io i sam Had, gospodar podzemnog carstva mrtvih, jer mu se ukazala opasnost da Posejdon zemljotresom raskoli zemlju i time poka e stan, koji u ocima i smrtnog i besmrtnog roda izgleda stra an. 3 Ilijada (XXIII, 103). Patroklova du a, u svemu slicna ivom Patroklu, javlja se u Ahilejevom snu, pa kad ovaj hoce da zagrli starog druga, du a i cezne pod zemlju kao da je nije ni bilo. Ahilej na to izgovara gore citirane reci. 4 Odiseja (X, 495). Kirka savetuje Odiseju da ode u Had i da tamo za svoje nevolje potra i savet od vraca Tebanca Tiresije, cijoj je du i u asna Persefona jedino ostavila mudrost i netaknut um, tako da jedino on ima svest i razum. 5 Ilijada (XVI, 856). Scena u kojoj trojanski junak Hektor smrtno ranjava Ahilejevog druga Patrokla. Citirani stih opisuje Hektorov samrtni ropac. 6 Ilijada (XXIII, 100). Scena bekstva Patroklove du e u trenutku kada je Ahilej, u svom snu, pojurio Patroklu u zagrljaj. V. bele ku 3. 7 Odiseja (XXIV, 6 9). Fragment scene u kojoj Hermija, kilenski bog, svojom palicom nareduje du ama pobijenih Penelopinih prosaca da za njim podu u carstvo mrtvih. Du e polete crvceci kao slepi mi evi. 8 Kokit (Kdkytos) i Stiga (Styx, Stygos) su, prema verovanjima koja su podr avali pesnici, dve reke u podzemnom Hadovom carstvu. Stiga, ili Stiks, je jo i takva reka, ili jezero, nad cijom vodom se bogovi zaklinju da nece prekr iti zadatu rec. Upor. sliku carstva mrtvih koju Platon daje u desetoj knjizi Dr ave (614c i dalje do kraja), kao i onu koja je data u dijalogu Fedon (111c 114c). 9 Ilijada (XXIV, 10 13). Scena u kojoj se prikazuje kako Ahilej ali za poginulim drugom Patroklom. 10 Ilijada (XVIII, 23 24). Ahilejevo posipanje i mazanje lica pepelom u znak alosti za Patroklom. 346 11 Prema genealogiji, koju u boju s Ahilejem izla e trojanski junak Eneja, Prijamova kraljevska loza vodi preko Laomedonta, Troja i Erihtonija do Dardana, koji je bio Zevsov sin, i koii je udario temelje Dardaniji, pre no to je Ilij (Troja) bila sagradena" (upor. Ilijada, XX, 215 i dalje).

12 Ilijada (XXII, 414). Saznav i za pogibiju sina mu Hektora, trojanski kralj Prijam je, izbezumljen od alosti, hteo izici iz tvrdave i uputiti se ahejskom logoru. Trojanci mu to nisu dopustili, a on ih je sve redom i poimence molio da ga puste. 13 To je odlomak naricanja morskog bo anstva Nereide Tetide Ahilejeve majke, koja je u morskim dubinama cula kako Ahilej jadikuje za poginulim drugom Patroklom. 14 Zevsove reci, prema tekstu Ilijade (XXII, 168). Zevs ali za Hektorom koga Ahilej progoni oko grada Troje. Hektor je u smrtnoj opasnosti, a Zevs se priseca bogatih rtava koje su mu Trojanci vazda prinosili. No ostali bogovi, pre svega Atena, nisu naklonjeni Zevsovoj nameri da promeni odluku sudbine i da Hektoru po tedi ivot. 15 Prema Ilijadi (VI, 196 i dalje), Belerofont Sizifov unuk koji se proslavio u Likiji ubiv i cudovi te Himeru imao je kcer Laodameju, koju je Zevs oble ao, te se tako rodio Zevsov sin Sarpedon. Gore citirani stihovi su Zevsove reci upucene Heri (Ilijada, XVI, 433). 16 Ilijada (I, 599 i dalje). Posle Herine prepirke sa Zevsom, Hefest savetuje majku Heru da vi e ugada ocu Zevsu, jer je on ne srne braniti ako je stra ni otac Zevs htedne opet istuci. Hera poslu a savet, a Hefest epajuci, jer je bio hrom, poce tociti nektar i prinositi pehare bogovima. Otpoce bogovska gozba, a bogove, zbog srecno zavr ene prepirke Zevsa i Here, kao i zbog nespretnog izgleda Hefestovog, obuze grohotan smeh. V. takode bele ku 11/32. 17 Upor. tekst na str. 382c. 18 Fragment iz Odiseje (XVII, 383). 19 Diomed, jedan od osvajaca Tebe, tim recima smiruje Stenela koji je vrhovnom zapovedniku ahejske vojske, Agamemnonu, rekao da la e kad umanjuje Diomedovo juna tvo, i kad govori . tome da je Diomedov otac Tidej bio junak veci od sina mu. V. Ilijada (IV, 412 i passim). 20 Platonova kombinacija dva Homerova stiha iz Ilijade: prvi je uzet iz treceg pevanja (8), a drugi iz cetvrtog (431). 21 To su reci koje Ahilej u svadi upucuje vrhovnom zapovedniku i kralju Agamemnonu (Ilijada, I, 225). 22 Fragment Odisejeve zdravice upucene Alkinoju, kralju Feaka, stanovnika ostrva Krfa. Upor. Odiseja (IX, 8 10 passim). 23 U Odiseji (XII, 342), lakoumni pripadnik Odisejeve dru ine, Euriloh, tim i drugim recima nagovara dru inu dok Odisej spava dubokim snom da pokolju Helij evo (Suncevo) stado i da se tako snabdeju hranom. 24 Fragment op irno datog opisa Zevsove ljubavne udnje za Herom (Ilijada, XIV, 292 353) i njihovog ljubavnog cina, na vrhu planine Ide, zaklonjenog zlatastim oblakom od o trog pogleda Helijevog i drugih bogova, koji odozgo vide vrh Ide. 25 Aluzija na pesmu pevanu na Alkinojevom dvoru (Odiseja, VIII, 266 i dalje) . tome kako je bog rata Arej obljubio Hefestovu suprugu

lepu Afroditu, kako je Helij to video i javio Hefestu, i kako je ovaj odmah iskovao nevidljivu mre u kojom je ljubavnike uhvatio in flagranti i pokazao ostalim bogovima. 347

26 Tim recima Odisej smiruje svoje srce, koje je zalajalo kao kucka", tra eci od njegovog vlasnika da pomori Penelopine prosce, koji su provodili noci u krevetu s Penelopinim dvorkinjama. Odiseja (XX, 17, passim). 27 Poslovicni stih pripisan Hesiodu. 28 Sa eto preprican motiv iz Ilijade (IX, 513 527). 29 Misli se na nekoliko mesta u Ilijadi (IX, 112 i dalje; XIX, 140 i dalje, 278 i dalje). 30 Ovde Platonova interpretacija ne odgovara onom to stoji u Ilijadi (XXII, 337 354; XXIV, 117 119, 175 i dalje). Uop te oznaceno mesto u dvadeset drugom pevanju, kao i veliki delovi dvadeset cetvrtog pevanja pokazuju da su se cak i bogovi morali ume ati kako bi ubedili Ahileja da pristane na otkup mrtvog Hektorovog tela. Ahilej ovako govori umirucem Hektoru: Kad bi me nekako srce i srd ba mogli navesti presno ti meso da re em i jedem to ucini meni! Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna ni da mi deset puta il' dvadeset jo da mi puta vece odmere otkup, i drugo da obreknu jo te, ni da celoga tebe potegnuti naredi zlatom Prijam, Dardanov sin, ni tako te dostojna mati koja te rodi, nece na odar metnut' ni ridat' za tobom, nego ce psine i ptice celog te trgat'." (Ilijada (XXII, 346 354). 3' Ilijada (XXII, 15, 20). Prema onom to prethodi tim Ahilejevim recima (v. Ilijada, XXI, 599 i dalje), Apolon je prevario Ahileja time to je na sebe uzeo lik trojanskog junaka Agenora, pa be ao ispred brzonogog Ahileja, odvodeci ga od gradskih zidina, da bi mu se na kraju otkrio kao Apolon i ukorio ga zbog toga to on (Ahilej), smrtni covek, progoni boga. Atribut riajzlocudniji", ili najpokvareniji" (olootatos), upucen Apolonu, verovatno potice iz legende, prema kojoj je Apolon odrao ivog satira Marsiju, kada se ovaj usudio da se s njim takmici u sviranju na fruli. 32 To je reka Skamandar ili Ksant (danas Mendere-Su) u neposrednoj blizini Troje. U toj reci je boravilo istoimeno recno bo anstvo, koje prema Ilijadi (XXI, 211 i dalje), ljutito opominje Ahileja da prestane u njoj ubijati Peonce, jer su joj valovi ljupki ubijenih boraca puni", te ne mo e vi e da se uliva u more. Ahilej ne haje mnogo za tu opomenu, pa Skamandar odlucuje da ga svojim naglo nado lim vodama utopi. Ahilej jedva uspeva da se be anjem spase od nabujale reke, cija ga bujica progoni poljem. 33 Sperhej, reka u Tesaliji, kojoj je Ahilejev otac Pelej bio obecao rtvu sinovljeve kose. Ali, pri spaljivanju mrtvog Patroklovog tela, svi njegovi ratni drugovi su odrezali svoju kosu i bacili je na lomacu, pa je isto ucinio i Ahilej, koji je tada vec bio uveren da se vi e nikada nece vratiti u otad binu. V. Ilijada (XXIII, 128 153). 34 Ilijada (XXIV, 14 16, 50 52; XXIII, 175). 35 Prema legendi, Ahilejeva mati je Tetida Nereida morska boginja; otac Pelej potice od Eaka, Zevsovog sina, jednog od sudija u podzemnom carstvu mrtvih. Hiron je legendarni kentaur, cije je boravi te bilo na planini Pelionu, koja sa istocne strane odvaja Tesaliju od

Egejskog mora. Hiron je poznavao ve tinu lecenja travama, odlikovao 348 se osobitom mudro cu, pa je takvom junaku kakav je postao Ahilej najbolje odgovarao kao glavni vaspitac, pored Fenika, koji vec kao starac ide sa Ahilejem u trojanski rat. 36 V. 378b, 379c, 380c, 391ab. 37 Fragment iz Eshilove tragedije Nioba. Nioba tu govori . svom ocu Tantalu, Zevsovom sinu. 33 Ilijada (I, 15 i dalje). Dva Atrida su braca: Agamemnon i Mene laj, Atrejevi sinovi. 39 Upor. dijalog Fedon (60d i dalje). 40 Hris je, naime, bio Apolonov sve tenik. 41 Ditiramb je u prvobitnim oblicima ispunjen mitovima . Dio nisu (Bahu). 42 V. 370a-c. 43 Kao Sofokle u Ajantu i Euripid u Heraklu. 44 Tri vrste ritmova odgovaraju trima vrstama brojnih odnosa: (I) odnos jednakosti (2 : 2); (II) odnos celog i jedne polovine prema celom (1 + 1/2:1 = 3/2:1=3 : 2); (III) odnos dvostrukog (2 : 1). Obele avajuci odnose medu tonovima, Grci su intervale delili na konsonantne i disonantne. Medu konsonantne spadale su kvarta, kvinta i oktava. Sve ostale su smatrali disonantima. Niz od cetiri tona, . kojem se u gornjem Platonovom tekstu govori, naziva se tetrakord. Prvi i poslednji ton toga niza stoje u intervalu kvarte. Tetrakord je osnov iz kojeg su razvijene sve druge grcke tonske lestvice. Dva spolja nja tona tetrakorda su nepromenljivi, a dva unutra nja su promenljivi. 45 Enoplij (enoplion) je ratnicki ritam, ne to kao mar . Daktil (daktvlon) i heroj (heroon) su nazivi za svecani, odnosno borbeni ritam. U epskom pesni tvu. narocito onom Homerovom, heksametar je dobijao atribut daktilski" (svecani), a govorilo se u tom okviru i . herojskim stihovima". U Grckoj, epske pesme su pevane, a ne samo recitovane, kao to su i pojedini delovi tragicke poezije pevani, slicno modernoj operi. 46 47 49 50 51 Upor. Upor. Upor. Upor. Upor. dijalog Gozba (209b, 210bc). Fedar (249a) i Gozba (211b). 48 Upor. Gozba (219cd). Dr ava (411e), Fedon (61a). dijalog Harmid (156e i dalje). u dijalogu Gozba (219e 220d) opis Sokratovog vojnickog

dr anja. 52 Platon je . tome imao i licno iskustvo kada je prvi put (oko 387. g. pre n. e.) boravio na Siciliji i u Sirakuzi, na dvoru Dionisija Starijeg. 53 Pripadnici lekarskog klana, nazvani tako prema njihovom praroditelju Asklepiju (Eskulapu), osnivacu grcke lekarske ve tine, koji je. prema legendi, bio Apolonov sin. Ovaj klan je imao svoja ucili ta i lecili ta u Epidara, Kireni, na Kosu, Knidu i Rodosu. 54 Gornji tekst ne odgovara onome to stoji u jedanaestom pevanju

Ilijade. Jedino odgovara to da je Euripil, Euemonov sin, iz Tesalije, bio ranjen i da ga je Patrokle, iako nije lekar, izlecio (804 848). Napitak od pramnejskog vina se doista slu i, ali ne kao lek i ne uzima ga ranjeni Euripil, nego taj napitak piju: kralj Pila, mudri Nestor, i njegov saborac Eurimedont, i to da bi ed ugasili (618 641). Zabuna je mo da nastala zbog toga to je Platon mislio na neku drugu verziju Ilijade, jer se i malo dalje u tekstu Dr ave (408a) ka e da su Asklepijevi sinovi (Mahaon i Podalirij) lecili Euripila (prema na em tekstu Ilijade, rane mu je izvidao Patroklo). U dijalogu Ijon (538bc) pokazuje se slicno 349

neslaganje. Tamo se, naime, ka e da je Hekameda (Nestorova lepa robinja) dala ranjenom Asklepijevom sinu Mahaonu napitak od pramnejskog vina. U na em tekstu Ilijade (596 617, XI) doista se govori . tome da je Mahaon bio ranjen, da ga je Nestor izneo sa bojnog polja, ali se ni ta ne ka e . tome da je on kao lek uzimao onaj Hekamedin napitak. 55 U dijalogu Protagora (316de), Protagora ka e da je sofistika stara ve tina i medu cuvene stare sofiste ubraja i Herodika, ucitelja gimnastike. U prologu Fedra (227d) pominje se Herodik kao neobican covek, koji preduzima duga i zamorna pe acenja. Ovde, u Dr avi, Herodik se prikazuje kao lekar koji misli da se bolesti najbolje sprecavaju i lece gimnastikom, tj. ve tinom koja telo sna i i cini ga otpornim. 56 Fokilid je svoje moralne savete izlagao u stihovima. Stih na koji se Platon poziva glasi, u proznom prevodu ovako: Gledaj da sebi obezbedi ivot, vrlinu pak tek onda kad je ivot obezbeden". 57 Misli se na operaciju koju je nad ranjenim Menelajem izvr io ahejski vojni lekar Mahaon, koji je, prema Homeru, lekarsku ve tinu naucio od oca mu Asklepija, a ovaj od kentaura Hirona (Ilijada, IV, 213 i dalje). 58 Napitak od pramnejskog vina, pome an s bra nom i istruganim sirom, . kojem se govori napred (405e). 59 Pindar u Trecoj pitijskoj (54 i dalje); Eshil u Agamemnonu(1022 i dalje); Eur ipid na pocetku Atkeste. 60 Prvi deo gornjeg stava zala e se za neposredno iskustvo u sticanju lekarske ve tine, za ono to se danas naziva lekarskom praksom. Tvrdnja da buduci lekari treba da propate sve bolesti i da ne budu potpuno zdravog tela verovatno se zasniva na zapa anju da u mnogim prele anim bolestima telo stice imunitet i te ko mo e oboleti od tih istih bolesti. Ako bi telo lekara bilo potpuno zdravo, on ne bi mogao da neguje bolesnike bez opasnosti od infekcije, koja bi u takvim slucajevima mogla biti smrtonosna po lekara. Najzad, takav zahtev mogao bi znaciti . to da buduci lekar treba na sopstvenom telu da upozna to veci broj bolesti, kako bi na taj nacin mogao ponajbolje da ovlada svojom ve tinom i da ponajbolje razume prirode bolesti svojih buducih pacijenata. Poslednja tvrdnja telo se ne brine za telo" sugeri e ideju da bolesti, u krajnjoj liniji, proishode iz toga to du a ne obavlja svoju upravljacku funkciju nad telom onako kako treba, pa se telo, prepu teno samo sebi, kvari, postaje lo e, ili ne dosti e ono stanje koje bi pod odgovarajucom brigom du e moglo postici. Na kraju pasusa je Platonova teza . potpunom zdravlju du e buducih lekara. Ova teza ima dvostruko znacenje: (I) odnosi se na nicim neokrnjeno mentalno zdravlje lekara i, (II) na potpuno moralno zdravlje, pri cemu se i jedno i drugo uzima kao imperativ lckarskog poziva. 61 Zahtev suprotan onome za lekarski poziv, jer bi u protivnom iza lo da su biv i kriminalci najbolje sudije. Ocigledno je da Platon vcruje da je moralna i mentalna iskvarenost i poremecenost du e mnogo opasnija bolest od bilo kakve bolesti tela, kao to, analogno tome, misli da je iskvarenost upravljackog sloja mnogo opasnija po dr avu od iskvarenosti onih kojima se upravlja. 62 Cuvari moraju istovremeno biti i estoki (hrabri) i blagi (plemeniti). Prva priroda ima svoje poreklo u srcanosti", tj. u voljnim funkcijama du e. Druga je pak poreklom iz umnih funkcija du e. Drugim

recima, Platon zahteva da cuvari dr ave sjedinjuju u svome pona anju strasnu i umnu prirodu. 350 63 Aluzija na Menelajevu, ne odvec veliku, hrabrost u situaciji borbenog suocavanja sa trojanskim junakom Hektorom oko mrtvog Patroklovog tela. Bilo je potrebno da mu boginja Atena ulije hrabrost i snagu, koje ovaj inace nije imao. Upor. Ilijada (XVII, 543 596). 64 Neprijatelj logosa" je izraz koji, u nedostatku boljeg, pokriva rec misologos, misolog, onaj ko mrzi logos i kojem nasuprot stoji philo-logos (filolog, ljubitelj logosa) i philo-sophos (filozof). V. bele ku 33/... 65 Ovde zavr eno razmatranje nastavlja se u od str. 502e pa nadalje. 66 V. napred, strane 382cd i 389b. 67 Pod fenicanskom la i" Platon verovatno aludira na mitove . Fenicaninu Kadmu, sinu Agenerovom i bratu Europinom. Ta fenicanska la " ka e da je Kadmo, u traganju za svojom nestalom sestrom Europom, koju je Zevs ugrabio i obljubio, preko Rodosa i Tere najzad dospeo u kontinentalnu Grcku. Delfijsko proroci te mu je savetovalo da ne traga dalje za sestrom Europom, nego da pode za kravom i osnuje grad tamo gde krava bude pala od umora. Kadmo je postupio tako, i tamo gde je krava, koju je terao, pala od umora, osnovao je grad Tebu. eleci da uginulu kravu prinese na rtvu bogovima, Kadmo je sa svojom dru inom krenuo natrag u Delfe da bi sa Kastalskog svetog izvora uzeo rtvenu vodu. Taj izvor je, medutim, cuvao nekakav zmaj, koji je poubijao vecinu Kadmovih ljudi, da bi ga Kadmo najzad usmrtio i posejao zmajeve zube u zemlju. No cim je to ucinio, iskoci e iz bacenog zmajevog semena naoru ani ljudi, koji se poce e medusobno svadati i ubijati, tako da ih je na kraju ostalo samo pet. Sa ovom petoricom i preostalim svojim Fenicanima, Kadmo je otpoceo ivot u novoosnovanoj gradskoj dr avi Tebi. 68 Poredenie razlicitih ljudskih priroda sa razlicitim, tada poznatim, metalima prvi je uveo Hesiod (Dela i dani, 109 201). Platonu je to dobro poznato, to se vidi iz direktnog upucivanja na Hesioda u osmoj knjizi Dr ave (546e). 69 Platon misli na mogucnost da cesto ponavljana la , iz generacije u generaciju, konacno postaje ono u ta ljudi pocinju da veruju kao da je istinito. 70 Sisitije (syssitia), zajednicki obedi na jednom, za te svrhe, odredenom mestu. To je obicaj dorskog porekla, posebno negovan u spartanskoj dr avi. Kasnije, i druge helenske dr ave upra njavale su taj obicaj prilikom religioznih svecanosti. 71 Slicne zabrane postojale su u spartanskoj dr avi za Spartiate. estoj knjizi, pocev

du ni da se staraju . Svaki je igrac imao svoju dr avu". . ili da se zarobi to vi e protivnickih piona". 5 Misli se na lo e obavljene poslove zbog nedostatka alata i drugih materijalnih sredstava (v. Ta je igra bila nalik na ah. mo e uspe no boriti zapari. oznaka za ceo upravljacki sloj. da se obucavaju i osposobljavaju kao profesionalni vojnici. poslovima cele zajednice. strucnjaci u domenu svojih poslova i du nosti. Delfima i u sred leta. pri najvecim vrucinama. tj. Izraz cuvari" postaje. krojace. 369b i dalje. skupni naziv za one koji se bave javnim poslovima. a igra se verovatno sastojala u tome da se ugrozi i osvoji dr ava" drugog igraca. prethodnu bele ku (3). Filakes su tu: ratnici. Prema tome. nego spoljnu politiku zasniva na nacelu da cilj opravdava sredstva. dakle . dakle. javnim poslovima. 4 Rec demiourgos (demiurg) ovde oznacava coveka koji se uop te bavi nekim poslom: profesionalac. Platonovi cuvari dr ave i zakona" nisu samo profesionalni vojnici nego i politicari. vojnici. samo produbljena i preobra ena. kao i ovde (421a). da stra are na njenim granicama i. u narednim knjigama Dr ave. izraz verovatno imenuje vi e zanata: obucare. cuvarski ili upravljacki sloj postavlja se naspram sloja onih nad kojima se upravlja. Platon ocigledno tvrdi da su i cuvari" zanatlije. svojim gojaznim protivnicima. Pripadnici onog prvog sloja su. U tom znacenju. sarace. odnosno svoj logor. upotrebljava se najpre u drugoj knjizi Dr ave (374e) u znacenju imena za pripadnike jednog posebnog zanimanja. 352 8 To je Platonova generalizacija one spoljnopoliticke prakse koja je vec postojala medu grckim dr avicama. slojeve ili klase. V. Na a rec zanatlija". ljudi ciji je zanat i posao da ratuju i cuvaju dr avu. Interesantno je da Platon u planiranju spoljne politike svoje dr ave ne uzima u obzir nikakve moralne imperative. ) 1 Upor. Jedino su na odr avana u prolece. Kasnije. cija su pravila bila dobro poznata ucesnicima u dijalogu. Pripadnici ovog drugog sloja su ljudi koji su du ni da vode samo svoju licnu brigu. prema tome. A cilj je da se sopstvena dr ava ocuva podsticanjem razdora u onim dr avama koje su joj potencijalni neprijatelji. kao to ovi poslednji nisu samo profesionalni politicari nego i ratnici. 3 Izraz phylakes = cuvari. ali i na te nju za brzim i lakim bogacenjem. nasuprot na suncu i Nemeji odr avana su Istmu ta takmicenja 7 Nejasna aluzija na decju igru. 421e). medutim. te mu cuvari oznacavaju ne samo vojnike nego i sve one pripadnike dr ave cija je posebna du nost da se staraju . normalnom funkcionisanju i odr anju dr ave. strucnjak u svom domenu. tekst na str. 6 Dobro uve bani ratnik nije ugojen nego mi icav. samo svoje (privatne) poslove. 2 Neurorraphoi = oni koji iju i krpe koncima. ne pokriva sasvim to znacenje. Atletska takmicenja u Olimpiji. kao to su to i sve ostale zanatlije" u delokrugu svojih poslova. Platon pro iruje znacenje toga izraza. uop te. pa se.KNJIGA CETVRTA ( . shodno uvidanju procesa socijalno-ekonomskog raslojavanja u dr avama i podeli na medusobno sukobljene grupacije.

9 Smisao Adeimantove primedbe nije sasvim jasan. kao i u irem u kojem je muzika zajednicko ime za sve oblike duhovnog ispoljavanja) neodvojivo povezana sa nepisanim i pisanim zakonima pona anja individua i zajednica. rituali i muzika igrali su daleko vecu i neposredniju ulogu u ispoljavanju zajedni tva nego to je to slucaj u modernim dru tvima. 18 Verovatno upucivanje na navike stalnog davanja i ukidanja pojedinih zakona (425e). " V. 15 Platon pretpostavlja da su nacela muzike (u u em smislu reci. 374a-d. Ili se mo da misli da se za takve slucajeve. Stoga Platon. Ovde se samo nagove tava predmet . plemenit. 425d. medutim. obrazovan. ali ujedno i ono to se odnosi na pona anje i duhovnu formaciju ugladen. 351 i dalje). rat. za koju smatra da treba da bude poverena najmudrijima. V. koje je. jer je legendarni Herakle uspevao da jednim potezom maca odsece sedam hidrinih glava ali uzalud: ove su odmah ponovo izrastale. prema ovome to Platon ovde ka e. 14 Odiseja (I. stranu 462b. nego u onom to je od pocetka nameravano da se iska e. kojem ce se ponovo razmatrati u petoj knjizi (457c i dalje). napred. zajedno sa uciteljem muzike Damonom. i da su svi oblici pesnickog ivota bili direktno povezani s muzickim formama. Platon je. tome da se tako ne to samo po sebi razume i da zbog toga nije potrebno tome dati karakter naredbe. valja imati u vidu da je pesni tvo u ivotu Helena duboko zadiralo u duhovno formiranje ljudi. Rec mousikos u starogrckom jeziku oznacava ono to se odnosi na muziku muzicki. strane 370b i dalje. u starim oblicima dru tvenog ivota. naredbe znalaca nisu mnogo efikasne. 11 Upor. . da su Homerovi epovi odigrali kljucnu ulogu u formiranju panhelenske svesti. sklapanje braka i dr. Verovatno je rec . 13 Nacelo pitagorejske dru be. Osim toga. 398d i dalje. vec postalo poslovicno. 20 eci glave hidri" izraz je koji oznacava uzaludan posao. kao i za one koje Sokrat neposredno posle toga pominje. a tako isto i najznacajniji egzistencijalni dogadaji kao to su radanje. 394e i dalje. 16 Da promena muzickih nacela i oblika mo e imati takve dalekose ne i sveobuhvatne posledice. napred. Razlog je verovatno taj to su mnogi oblici religioznog ivota bili povezani s muzikom. 12 Upor. '7 Ovo upucivanje na pocetak nema pokrice u tekstu. smatrao shodno onome to je receno napred u bele ci (15) da muzika poseduje neku vrstu magijske moci uticaja na ljude i na strukturu njihovih zajednica. 395bc. 21 U gornjem pasusu Platon razdvaja zakonodavno-pravnu funkciju dr ave. 10 Na strani 415bc. buduci da bivaju poni tene dejstvom mnogo jacih strasti. veruje da se promenom muzickih nacela menjaju i sami temelji na kojima pociva organizovana zajednica (dr ava). nama se danas cini sasvim neverovatno. Doista. umiranje.

353 .

kao takva. pocev od na ih oceva". prema kojem se lako mo e utvrditi cetvrti elemenat proporcije. prema tada njima i ranijim verovanjima. 23 V. Platon. rec koju sam. ali isto tako i znanje". bili su veoma raznoliki. koja se obicno prevodi recju stale ". Sveti kamen u Delfima omfalos (omphalos) bio je. u Protagori se ka e da je mathema. porodicnim i dr avnim. Ovdc. ka e da je predmet njegove nastave razboritost u domacim poslovima. 26 V. je 'ethnos i oznacava: etnicku grupu. Svakako je te ko poucavati nekoga u razboritosti". koje je bilo konsultovano u mnogim znacajnim i manje znacajnim prilikama. tumacenje od boga u Delfima". Ta se ista rec pojavljuje u dijalogu Protagora(318e) i tamo je prevedena na om recju razboritost". kako ce se to bolje upravljati svojom kucom. za tumaca svih stvari izgleda kao neosnovana generalizacija. prema tome. ali znanje . i to u stvarima koje su se odnosile i na javni i privatni ivot. sredi te ili pupak Zemlje. a i sam apolonski kult trpeo je tokom dugog vremena znacajne izmene. 368bc. to nije socijalna klasa u modernom smislu te reci. od religiozne funkcije dr ave koju poverava apolonskom kultu. upravljanju zajednickim poslovima. to znaci ono to je naucno". str. Prema tome. da se i ne govori . ostalim zemljama i narodima. narod. 24 Verovatno se misli na prostu proporciju. u raznovrsnim prilikama i slucajevima. ona su pred-rasude. pravilo trojno. str. napred. 22 Tvrdenje da Apolona priznaju svi ljudi. ako su preostala tri poznata. To nije najbolje re enje. nego grupacija koja se formira spajanjem odredenih naslednih svojstava sa odredenom profesionalnom ulogom u dr avi. u ovom slucaju po eljnih uverenja i normi prakticnog ivota. duboko usadena u duhovnu konstituciju i formaciju ljudi. da bi se izbegle zabune. ono to prethodi svakom sudenju . nauka".. tj. mudra ako ima ljude koji takvim znanjem raspola u i ako su takvi voljni i sposobni da to znanje u vidu dobrih saveta" prenose drugima. Protagora. Prevesti tu rec izrazom sposobnost upravljanja samim sobom" cini se da nije ni ta bolje re enje. Mnenja su. 414b. naime. ili tzv. Prema Herodotovoj Istoriji. kao to se vidi iz prethodnog i ovog teksta. c a : b = c : x. a tako su ponekad postupale i neke varvarske dr ave. mo e se u vidu dobrih saveta" prenositi drugom. gotovo sve grcke dr avice tra ile su. ako je data proporcija b. naime. onda je x = a 25 Platonov termin euboulia preveo sam ovde doslovno na im izrazom dobar savet". dosta jasno i u detaljima razlikovale. Tvrdnja da je Apolon tumac svih stvari" jedino bi se mogla vezati za veliki ugled i uticaj delfijskog proroci ta. Te dve funkcije su se. prevodio na om recju mnenje". misli na skup izvesnih. u Dr avi. ali bolje nisam na ao. predmet ucenja". Prema modernoj notaciji.odnosno onima koji su u poznavanju ovozemaljske ljudske prirode najdalje odmakli. 28 U izvornom tekstu stoji do . Religiozni kultovi u Grckoj Platonova vremena i ranije. 27 Grcka rec. i u dr avnim poslovima kako ce se to bolje raditi i govoriti" (prevod Mirjane Dra kovic). ali i takvo prevodenje ne poma e da tekst sam po sebi bude jasan. ka e se da je euboulia" znanje (episteme). Dr ava je. pleme. a.

odabrao sam ovu poslednju kao onu koja bi mogla najvi e odgovarati izvorniku. kada hoce 29 Ispravno mnenje". ispravno". Za trecu vrlinu sophrosyne nema u na em jeziku odgovarajuce reci. kako se cini. 395bc. ko takvu vrlinu ima. treca je umerenost (sophrosyne). Ovo pre svega zato to ta na a rec pokazuje da onaj. razboritost. Od tri reci. V. strane 370b i dalje. 430e). Otuda izraz ortodoksno". stavlja u du nost ono to je najpre (414b) bilo oznaceno kao du nost cuvara" naime vojna i ratna slu ba. koje se obicno u prevodima i tekstovima . No u petoj knjizi (463b) ta razlika . druga je hrabrost (andreia). pravicnosti. skromnost. 30 a Od cetiri tzv. 374a-d. 35 Ovde Platon upotrebljava drugo ime za mudrost. tj. takode prethodnu bele ku (28). koji daleko svoje strele baca". dole. da bude u meri. na saglasnost i sklad razlicitih moci i te nji u individualnom ivotu i u ivotu dr avne zajednice (v. po eljnim mnenjima. 420d i dalje. ili boginji lova Artemidi. kardinalne vrline. vladanjesobom (1103a). 432b). Platon misli i na nepo eljna mnenja. ne dr i strogo fiksirane terminologije. 33 a V. 32 Kao lovci koji tragaju za pravicno cu (v. umerenosti. Sokrat i Glaukon treba da se pomole ili Apolonu. odnosno samokontrolu. ire razmatranje ispravnih mnenja" Platon je preduzeo u dijalogu Menon. pa je uz to nalik na simfoniju i harmoniju. pa stoga 354 dosta cesto uz onu rec mnenje" dodaje atribut da naglasi da je rec . gore. dijalog Harmid (161b i dalje). predrasude koje tetno deluju u individualnom i politickom ivotu. po eljna uverenja i skup po eljnih normi delanja i prosudivanja vrednosti. koje se taksativno nabrajaju na strani 427e. 33 Od uvidanja uzroka koji dovode do nastanka dr ave (369be) i od analize i tumacenja Simonidove izreke . ali i unutra nju uredenost (kosmicnost). tj. Platonovoj filozofiji upotrebljavaju: trezvenost. prva je mudrost (sophia). 34 V. ali u znacenju u kojem se ovde govori . a Radmila alabalic u svom prevodu Aristotelove Nikomahove etike pored izraza. 35 2 Ovde se pomocnicima". gde je rec . ono to je pravovaljano. da sledi jedan od osnovnih principa helenske etike i kulture uop te: princip mere. Sophrosyne svakako obuhvata vladanje sobom". 30 Obecanje bez pokrica u nama poznatim Platonovim tekstovima. to inace radi i u drugim slucajevima. Naziv cuvari" sada oznacava u u grupaciju. uspeva da u svome delanju i pona anju postigne meru.i prosudivanju vrednosti. koji u na em vremenu ima drukcije znacenje. ciji su clanovi neka vrsta dr avnog uma. osim ako se ono odnosi na dvanaestu knjigu dijaloga Zakoni i na neka mesta u dijalogu Dr avnik. 31 430e. te se. upotrebljava na istom mestu i izraz umeren (sophron). pravicnosti u prvoj knjizi (332c). umerenost. Milo Ðuric u svojoj Istoriji helenske etike upotrebljava rec trezvenost". a cetvrta pravicnost (dikaiosyne). 394e i dalje. a na pocetku IV knjige i rec umerenost. prema tome.

36 Videti str. 504a-e u estoj knjizi.se ponovo gubi: pomocnici su isto to i vladaoci. a Platon ih jo naziva i spasiocima" ili za titnicima". . nego samu dr avu kao celinu. 37 To je prva i najstarija formulacija principa kontradikcije koju Aristotel kasnije gotovo doslovno ponavlja. pri cemu ovi ne spa avaju i ne tite neku drugu grupaciju.

410d. strasne sklonosti. 44 Platon misli na jednostavnu sliku zatezanja luka. 210a-d). Pitanje je: da li du a poseduje i neku trecu moc? 46 Ta treca moc je ovde samo nagove tena pitanjem i za nju u na em jeziku ne postoji odgovarajuca rec. ili. 434a-c. napred. u devetoj knjizi str. 435a-c. str. Stoga Platon tu rec upotrebljava kao sinonim za thymoeides. rasrditi se. tj. a druga nagonska. napred. 40 ed je. Stoga Sokrat mora posebno da dokazuje postojanje te trece moci. 584c. 437a. Jer thymos je jedna moc du e za koju je Platon mislio da joj je sredi te u srcu. Na str. 411bc. a znanje u kojem nema tog odno enja prema drugosti apsolutno je. 375ab. strane 433b. svest svesti. 48 49 50 51 52 53 54 Upor. znanje koje se odnosi na ne to drugo to nije znanje relativno je. 42 Znanje se ne identifikuje sa svojim predmetom. Stoga se apsolut. Op ti je princip: ono cega ima manje vredi vi e od onoga cega ima mnogo. kako ga Aristotel shodno tome odreduje. V. zadovoljstvu govori dijalog Fileb. V. drugim recima. 411a do strane 412a. pored razumske i nagonske. 47 Ni Glaukon nije nacisto s tim da bi thymos trebalo da bude neka treca moc du e. ali to ne odgovara u potpunosti. 39 To je odnos po kvalitetu. str. Thymos je u gornjem Platonovom tekstu neposredno vezan za glagol thymoo. Upor dijalog Gozba (209bc. 436b i drugom na str. Ono to je receno na str. V. ne to jedinacno to se kao takvo odnosi prema gladi koja je takode sama po sebi ne to jedinacno. 375a i dalje. kao to je mozak uzimao za sredi te razumskih i umskih funkcija. ra estiti se u plemenitom smislu. 41 Upor. 5 5 Isto kao to je i sama dr ava mudra po onom malobrojnom delu svojih clanova. pocev od pricanja anegdote koja neposredno sledi. posebno 416a-c. a stomak i genitalije za sredi te nagona i po uda. odredeno u jednom jedinstvenom egzemplaru. 414b. osim ako je taj predmet samo znanje. strane 431e do 432b. dijalog Fedon (102cd). Ili. 57 Na stranama 434bc. V. a druga privlaci u e nazad. pa to i cini. Posebno . 390d. uop te. moc odlucivanja. Thymos je istovremeno htenje i volja. . Platonov termin thymospreveden je ovde r ecju volja". na primer.38 Upor. V. misao koja sebe misli. 435bc. zapasti u gnev. 56 V. imenuje kao noesis noeseos = znanje znanja. 43 Treca formulacija principa protivrecnosti po smislu identicna sa prvom na str. manifestacija ivotne snage i. thymoomai = razljutiti se. stranu 428de. pri cemu jedna ruka gura luk napred. Gozba (200c-e). 45 Jedna je razumska.

kao delanje u naj irem opsegu: moralnom. bele ku 46 uz ovu knjigu) bi. 61 Sokrat ne odgovara na postavljeno pitanje. cini da tom srednjem tonu odgovara umsko i razumsko svojstvo du e. kao i u jednom odeljku Dr avnika (302c i dalje). ili mo da na stranu 432de. to vr i uskladivanje najdubljeg i najo trijeg tona. Thimos (v. politickom. porodicnom i onom koje konsfcitui e licnost i njen integritet. Meni se. .58 Ovo mo e da upucuje na tekst koji se nalazi na stranama 368e do 369b. najdubljem tonu u muzici. 59 Zadr ao sam ovde izvornu rec praxis. nagonsko svojstvo odgovara onom najo trijem i najpiskavijem. u III (698a i dalje) i IV (710d i dalje) knjizi Zakona. bio ono srednje. naprotiv. koju treba razumeti u izvornom znacenju. koje je zapravo jedino sposobno da vr i uskladivanje onoga naj e ceg i najbucnijeg sa onim to je najni e. nego ka e ne to drugo to se uop te na to pitanje ne odnosi. prema tome. Ono to dalje sledi sve do 445e samo je nagove taj irih raspravljanja u VIII knjizi Dr ave. 356 00 Razumsko i umsko svojstvo du e odgovara. prema Robenovom tumacenju. Nije poznato otkuda ova praznina u tekstu.

nego aluzija na Aristofanovu komediju Skup tina ena. Adrasteia (ime znaci: ona kojoj se ne mo e umaci). ne obziruci se na to. Platon u gornjem tekstu predla e da se taj obicaj uvede i za ene. nastavio da trci. sviracu i pevacu Arionu sa ostrva Lezba. . skocio je u more. olimpijadi pri trcanju izgubio taj pojas i da je. Na olimpijskim igrama su takmicari nosili neku vrstu produ enog pojasa. Posle toga su svi trkaci u Olimpiji nastupali potpuno nagi. Te su se komedije odnosile na zgode iz porodicnog ivota.KNJIGA PETA ( . tekst dijaloga Fileb (48a i dalje) u kojem se podrobnije i preciznije govori . klanja se Adrastiji" (prevod Milo a Ðurica). u sholijastu uz Pindarove Olimpijske ode (XIII. ) 1 To je ucinjeno tek u osmoj knjizi. 4 Aluzija na komicne drame (mirne) koje je uspe no sastavljao siraku ki pesnik Sofron (V vek pre n. Arion je zatra io da otpeva svoju poslednju pesmu i. po to mu je to bilo dopu teno. hteli su da ga opljackaju i bace u more. Adrasteja se pominje i u dijalogu Fedar (248c). prema predanju. Ova prica se nalazi u Herodotovoj Istoriji (I. Ali njegova 358 pesma bila je tako prekrasna da je privukla delfine i jedan od njih uze Ariona na leda i vrati ga u Korint jo pre no to su pohlepni mornari. e. ali se pribojava da bi takvu reformu docekali s velikim podsmehom. 24). ili u oskudnoj odeci. Od sredine petog veka pre n. 9 Aluzija na pricu . Arion je. verovatno da bi izbegao njenu osvetu i kaznu ako u razmatranjima pogre i. Dionisovim delima). nag. e. 2 Na strani 424a. 3 Aluzija na jedan stih (934) iz Eshilove tragedije Okovani Prometej u kojoj horovoda ka e: Ko pametan je. Kasnije. u Higina: Fabula 194 i drugde. Platon misli na ovu Adrasteju-Nemesidu i u ali ka e da se Sokrat njoj klanja. kome je korintski tiranin i jedan od sedam mudraca" Perijander dopustio da otplovi na Siciliju. ili kao starica-jesen. na cijoj se ladi Arion vracao sa Sicilije. a u drugima nevolje ena. svrsi komedije. jer su takva ve banja izvodena bez odece. taj obicaj su prihvatili i takmicari u drugim olimpijskim disciplinama.). Prica se da je trkac Orsip na 15. prvobitno je u mitologiji po tovana kao nimfa jasenovog kulta. gde je bilo priredeno takmicenje u muzickoj ve tini. Naziv je blizak pridevu gymnos = go. koji su ga opljackali. 25). koju komentatori najce ce vezuju za ovaj tekst 8 Upor. i u jednima su bile prikazivane nevolje mu eva. 6 Gvmnasion (gimnazija) je posebno mesto predvideno za atletska ve banja. bio izumitelj ditiramba (posebna vrsta poema u kojima se pevalo . ili na Aristofanovu spremnost da se podsmeva svakoj novini. 7 Ovo ce pre biti aluzija na komediografe. tamo dospeli. to je drugo ime za boginju osvetnicu Nemesidu. Korintski mornari. oskudno odeven. 5 Za njih je odredeno da im ene i deca budu zajednicki (424a).

12 U izvorniku stoje reci: philosophos i misosophos. 15 Sokrat to ka e zato to je hteo da umakne. simbolicki predstavljaju spajanje vrhovnog bo anskog para. po svojoj prirodi. V. 14 Taj stav ce biti predmet Aristotelove kritike u prvim poglavljima druge knjige njegove Politike. Na obican svet mnogo jace deluju strasti nego ono to racionalno i logicki nu no sledi kao uputstvo za pona anje. najznacajnije. Smatra se da bi takve svadbe bile najkorisnije. prethodnu bele ku). Zevsa i Here. 19 Na strani 382cd i 389b. buduci da im se pridaje izrazito svecani karakter kao imitacijama bo anskog braka. ljudi decu svak' svoju prepoznati moci?". 21 Videti stranu 423a-c. Neizvesno je da li je to Aristofanova reakcija na Sokratovu zamisao . zbog toga. budemo li iveli tako. koji su u godinama vec malo odmakli". pa time uporeduje svoj postupak sa postupkom roba koji biva ka njavan kad poku a da pobegne. pa je stoga iskljuceno . podvrgao podsmehu zamisao da sve ene treba svima da pripadaju.10 Ve tina protivrecenja.G kako ce.. rec filozof" jo nije bila specifikovana i rezervisana za naziv jedne posebne profesije.. antilogika (antilogike) je ona kojom su sofisti odlicno vladali. fr. theogamia) su one koje se obavljaju u dane velikih praznika i koje. 209 Bergk.A to im to treba? Ta ocem ce dr ati svojim sve starije ljude. 16 Rec je . 22 Aristofan je u komediji Skup tina ena. nu nost da oni koji ive zajedno medusobno polno op te nije. a njen ojadeni i zapu teni mu Blepir prepire se s njom oko toga i postavlja joj pitanje slicno ovom koje Glaukon postavlja Sokratu: . ljubitelj mudrosti i mrzitelj mudrosti. kao i Dr avniku. 17 U izvorniku stoji oii geometrikais geometrijski nije" (tj. moralo pone to u kati po Atini. sposobni za cuvarsku slu bu. kojoj se. nego dogadaj koji je neizbe an iz drugih razloga). 18 Svete svadbe (hieros gamos. nazivajuci ovu poslednju antilogikom" (v. tj. to opet pokazuje da u vreme kada je ova knjiga Dr ave pisana. Kako se dijalekticki postupak izvodi. odabiranju onih ena i mu karaca koji su. zajednici ena . Tu zamisao u komediji izla e ena po imenu Praksagora (ona koja radi na trgu). kako bi smo to danas rekli. ili. Sofistu i Filebu. nu nost logickog reda. podrobno je prikazano u dijalozima: Fedar (265e i dalje). drugi cin ove komedije. 20 Videti bele ku 18. " Ovde Platon uvodi razlikovanje dijalektike i sofistike.. 23 Valja imati u vidu da su braca" i sestre" reci koje ovde imenuju sve mladice i devojke jedne generacije. ili da porice ono to je prethodno tvrdio. Praksagora opet daje odgovor slican ovom Sokratovom odgovoru: . a sastojala se u tome da se sagovornik u dijalogu navede na to da prizna ono to je prethodno poricao. ako je tako ne to Sokrat govorio. koju je Koloman Rac preveo pod naslovom ene u narodnoj skup tini. 13 Po svoj prilici Pindarov stih.

. stvarno stupe u brak izuzev u slucaju blizanaca od kojih je jedno mu ko.da brat i sestra. po uobicajenim merilima odredivanja srodstva.

33 Izraz zanatlije" (demiourgoi) pokriva ovde sve ostale pripadnike dr ave (i zemljoradnike i trgovce). ili je rec . necemu to se ni na koji nacin ne bi moglo ostvariti. 28 To je Adeimantova primedba. shodno tada njim pa i mnogo kasnijim verovanjima koja su dopirala do renesanse. onda bi oni isto tako potajno mogli imati uvid i u stepene srodstva. medutim. deci ostalih". nagove tajima. zajednici dece u ovom slucaju ostala u nejasnim. istovremeno. jedno od retkih mesta gde se govori . Da li je ovima dopu teno da se slobodno ene i udaju. dalje 424ab). dalje. zanatlijama). Ipak je teorija . 31 Misli se na to da li je postojanje takve zajednice uop te mogucno. 432ad. dakle onih koji nisu cuvari i pomocnici. Ovo je.a drugo ensko. uop te. Ovde se sada ista takva zajednica predvida i za pomocnike". Dela i dani. braku i ra danju dece trebalo bi. nerazja njeno ta je sa ostalim pripadnicima dr ave (zemljoradnicima. 25 Napred je govoreno . 27 Preno enje vlasni tva (fiktivno) da bi se izbeglo placanie dugova. u pocetku IV kniige. Verovatno je zbog ove poslednje mogucnosti Platon predvidao odobrenje apolonskog proroci ta za svaki slucaj uspostavljanja brakova. nego zamisao da takva zajednica treba da bude uspostavljena u celokupnom upravljackom sloju. prema 423e. 34 Na strani 460b. 419a. . pretpostavljao da je izbor putem kocke u stvari izbor kojim diktira sama sudbina. 35 Stih iz Ilijade (VIII. 26 Na strani 416c-e. da vrhovni umovi dr ave potajno uticu na to kome ce i kada pasti kocka da se eni i da zacinje decu. a ne od onog koji na dr avne poslove i na zakonodavnu delatnost nema nikakav uticai. donekle i konfuznim. tome da je zajednica ena i dece predvidena za cuvare". Cini se da to nije Platonov previd. Zakoni . 417a. da radaju decu i. da budu izuzeti iz nadle nosti apolonskog kulta (v. 465b). a ovde se predvida odobrenje Pitije (461e). a cemu je onda potrebno odobrenje Pitije? Konfuzija se povecava jo i time to se iz X knjige Dr ave vidi da je Platon. ako je vec predvideno. 29 Ponovna zamena izraza cuvari" iz prethodnog sa izrazom pomocnici" u ovom pasusu. Ostalo je. 24 Videti strane 422e. trgovcima. kojima je dopu tena privatna svojina. ucinjena na str. S druge strane. 433d. 32 Zajedno sa enama. 30 Hesiod. da odr avaju tradicionalne bracne zajednice i porodice? Razlog tome zapostavljanju je po svoj prilici taj to je Platon bio duboko uveren da sudbina dr ave zavisi od upravljackog sloja (v. 321). verovatno s namerom da se istakne kako ie ivot i iednih i drugih neuporedivo lep i i bolji od ivota ostalih. na strani 460ab. 40.

a ne za neko varvarsko pleme. Koliko je obavezi po tovanja mrtvih tela. koja bi ujedinila sve Helene. vidi se iz presude atinskim admiralima. po Platonovom predlogu. 427bc. protivnici su gotovo po pravjju nastojali da sprece sahranjivanje. posle bitke odnese u Delfe ili u neko drugo svetili te i da se tamo obesi na zidove hrama. i tome si. 38 Misli se na Apolona i njegovo proroci te u Delfima. koja se ustanovljuje i egzistira u okru enju drugih tradicionalno uredenih helenskih gradskih dr ava. prema Platonu. Platon ovde predla e da cuvari" i pomocnici" njegove uzorne dr ave napuste taj obicaj. deklarisao kao rat. I jedan i drugi od te dve vrste sukoba ne bi se. Zbog toga je atinski sud estoricu admirala osudio na smrt i pogubio.). on vidi uzornu dr avu kao gradsku dr avu (polis).36 Prema onome to se ka e u Ilijadi (VII. g. 162. knjiga VIII (556e). onaj u kojem sukobljene strane pripadaju istom plemenu. nego kao stasis. stranacka borba. iz Sofoklove Antigone i mnogih drugih pisanih spomenika. 43 Videti Platonovu aluziju na bolesno stanje Helade u vreme peloponeskog rata. 42 Sukob medu saplemenicima je. 39 Nagove taj panhelenskih ideja u Platona. kao nesloga. Ovi su. dakle. jonskom. naime. kao ono to se u modernim vremenima naziva gradanski rat". V. a narocito tela poginulih u ratu. No on nikako ne pretpostavlja da bi ta uzorna dr ava trebalo da bude panhelenska dr ava. ali je ipak cinjeno. koji je u Atini imao kolu retorike. Jonjana i Persijanaca. okarakterisan kao sukob izmedu srodnika. ali zbog oluje nisu uspeli da pokupe svoje brodolomce i tela poginulih. Spartanaca i Persijanaca. Naprotiv. pre n. Rec r a i Platon rezervi e samo za sukob izmedu medusobno razlicitih etnickih grupacija. Sahranjivanje ili spaljivanje tela umrlih i poginulih tradicionalno je u Heladi uzdizano kao jedna od najvi ih moralnih i religioznih obaveza. Inace. 44 Platon svoju viziju uzorne dr ave gradi za Helene. 41 Postojao je obicaj da se oru je ubijenih neprijatelja. XII. potopiv i 80 neprijateljskih brodova. kod Arginuskih ostrva jugoistocno od Lezba odneli veliku pobedu nad peloponeskom mornaricom (406. na primer. bio je poznat kao zagovornik panhelenskog jedinstva. 360 40 Pljackanje le eva smatrano je svetogrdem. Sukob izmedu jonaca i doraca bio bi. Platon se ovde zala e jedino za to da Heleni ne budu robovi jedni drugima. pridavana va nosti. izmedu Helena i varvara. . Pa ipak. 311). bilo da su ovi pripadali nekoj od helenskih dr avica bilo nekoj od varvarskih skupina. e. recimo. to se vidi iz homerskih spevova. Platonov savre menik Isokrat. Pla ton ih citira i u dijalogu Kratil (397e). 37 Unekoliko izmenjeni Hesiodovi stihovi iz Dela i dani (122). na primer. To je smisao koji postaje jasan iz nastavka teksta Dr ave (470c i dalje).

koje svoja mnenja formira olako i bez ikakvog udubljivanja u samu stvar. U Platonovom II pismu stoji: Pazi da to nikad ne dode do ruku neobrazovanih ljudi. . ali samo u tome to se nikako ne preporucuje da se njima bave neposveceni. tj. jer. a ne mudrost. a ponajvi e se kako se to vidi iz reci koje prethode saop tavanju te teze pribojava podsmeha i poruge komediografa i podsmeha mno tva. Iz Platonove Apologije vidi se da je Sokrat svojim ispitivanjima utvrdio da su oni koji behu naj 361 . 40 Glaukonove reci kao da nagove tavaju da ce najopasniji udar na Sokrata doci upravo od uglednih ljudi".... filozofima-dr avnicima i dr avnicima-filozofima. oni koji stvar ne razumeju i ne trude se da je razumeju. filozofima-dr avnicima. cini mi se da obicnim ljudima te ko da je ne to sme nije od ovih reci" .45 To je cuvena teza . On ka e: znamo kakve ce se necuvene stvari govoriti u vezi sa ovim". jer im je njihov ugled. Sokrat je. saop tava u samoj sredini dijaloga Dr ava. obczbedivao politicku moc. U citiranom tekstu Platon smatra da su najsuptilniji filozofski problemi i re enja ne to podobno tada njim misterijama. uz veliko ustezanje. koji ce se osetiti ugro eni Sokratovim govorom .A najsigurnija za tita od toga je da se ne pi e".

te zbog toga ne trpe promenu i ne mogu propasti razlaganjem na delove. u materijalnom empirijskom svetu. evnuh je). 42 U izvorniku stoji glagol strategeo = biti vojskovoda. U atinskoj dr avi birano je deset takvih stratega. regrutovanim samo iz jedne trecine file. oklopnika (hoplita). u Lenaju pod Areopagom. 22a). Velike (gradske) Dionisije izvodene su u martu ili aprilu mesecu. na drvetu koje nije drvo (nego je grana). tj. a onaj ko je lo naziva se kakositon. 50 Pravicno i nepravicno. kamenom koji nije kamen (tj. (II) Lenaia Dionisija padale su u mesec gamelion (kraj januara i pocetak februara) i izvodene su u gradu. Gozba (209e i dalje). evnuhu glasi: Jedan koji je covek i nije covek (tj. Zapovednik tritije (tritiarh) komandovao je hoplitima. isto kao to se stice utisak da ima mno tvo medusobno razlicitih pravdi i mno tvo medusobno razlicitih nepravdi. strateg. dobro i zlo su prisutni u mno tvu cinova i u svim stvarima. od kojih je svaki komandovao jednom vecom jedinicom te ko naoru anih pe aka. plavcem kamenom). 52 Pretpostavka je da su polovina i dvostrukost kao pojmovi medusobno razliciti. gadao je i nije gadao (tj. nazvane tako po mesecu Anthesterionu (druga polovina februara i prva polovina marta) kada su izvodene. 54 Na strani 476b. ili dionisija (ta Dionysia). kao i dijalog Parmenid. u empirijskom ljudskom delanju. 99d i dalje). du ina nekog zida mo e se istovremeno pokazati i kao dvostrukost svoje polovine i kao polovina dvostruko du eg zida. dijalog Eutidem. pticu koja nije ptica (jer je slepi mi ).vi e na glasu najpraznoglaviji. Uporediti . tj. Upor. Na primer. jedinice. na selu. ali da se mno tvo culnih stvari pokazuju ili pojavljuju. koje su jo nazvane gradskim". (III) Anthesterijske Dionisije. a oni drugi koji su manje zapa eni da su po razboritosti vrsniji" (Odbrana Sokratova. koji nije dopu tao da ono to je op te ima posebnu egzistenciju. 48 Ljubitelj jela naziva se philositon. nego je branio gledi te da postoje samo pojedinacne culne stvari. tj. pa se stoga stice utisak da ne postoji jedno jedino dobro i jedno jedino zlo po sebi. (IV) Velike Dionisije (Dionysia megala). ili jedinstvene celine. pravicno i nepravicno. svako za sebe. regrutovanih iz deset atickih fila. nego da ima mno tvo medusobno razlicitih dobara i mno tvo razlicitih zala. tj. ovome: Fedon (75cd. 53 Zagonetka . jer kao jedinice pojmovi i nemaju delova. 51 Verovatno aluzija na kinicara Antistena. na . dobro i zlo su kao pojmovi. nije pogodio). u jelu" 49 U vreme dionisijskih svecanosti. tako da je polovina" jedno a dvostrukost" drugo. priredivana su pozori na takmicenja. u odnosu prema razlicitim tackama posmatranja izgledaju i kao polovine i kao dvostrukosti. i telima. 55 . Ali u praksi. nasuprot onim prvima koje su jo nazvane poljskim" ili seoskim". VII. tome ta je filozof govori se takode u Vedru (278cd). Takvih Dionisija bilo je cetiri: (I) male Dionisije" padale su u zimski period i izvodene su izvan gradskih zidina. na polju.

) ' Cuvati zakone i obicaje dr ave" za Platona nikako ne znaci ostavljati nepromenjenim bilo kakve zakone i obicaje. koji moraju poznavati ne samo zemaljske nego i nebeske pojave. oni koji su u mladosti poceli da se bave filozofijom". a ako 363 . 12 Zvezdocatac" nije sasvim odgovarajuca rec za meteoroskopon = onaj ko gleda gore. Druga grupa. Sokrat se osetio pogoden Adeimantovim prigovorom (vidi bele ku 8) i svoj podu i metaforicni odgovor zakljucuje aluzijom na obrazovanje pravih dr avnika ( pravih krmano a"). astronomiju. sposobnosti koja se ogleda u jedinstvu i iskustva i znanja. koji su u potonjim politickim zbivanjima stekli reputaciju sposobnih. kudenje.prvim stranicama Fedona. nego bdeti nad onim zakonima i obicajima koji su osnov uzorne dr ave. ali ne osobito casnih ljudi. mogla bi obuhvatiti i samog Sokrata. 4 Sveukupno znanje obuhvata. pa oni koji uspeju da se u toj op toj udnji za vla cu domognu vrhunskih polo aja u dr avi. po to je upravo suprotno tacno: Sokrat cesto govori u poredenjima. mogli bi biti neki Sokratovi sledbenici kao Kritija. u Sofistu (253c i dalje). aritmetiku. To pokazuje Sokratov neposredni odgovor: ti mi se jo ruga ". Poredenje se odnosi na upravljanje dr avom. pa su se kasnije iskvarili. ali pristalice demokratske dr ave veruju da je svako sposoban da upravlja dr avom i da je za taj posao svako dovoljno ucen. 9 Ironicna Adeimantova tvrdnja. koji hoce da ih u tome razuveri. na nebo. ili prognani ostrakizmom. a pitanje je da li jedna te ista ljudska priroda mo e da bude naklonjena mudrosti i la i. 3 Uporedi sa dijalogom Gorgija (485cd). Alkibijad i drugi. . planimetriju. ponovo na strani 506d. 3 Na strani 484b. direktni sagovornik ne postane Glaukon. Metafora se odnosi na tada nje politicke prilike u Atini. isto kao i Platona. harmoniku i dijalektiku kao krunu svih nauka. koji su postali sasvim nekorisni za dr avu". bivaju posle izvesnog vremena ili osudeni na smrt. " Metafora ka e ovo: borba za vlast je surova. pa su zato spremni da rastrgnu Sokrata. sterometnju. 5 U izvorniku stoji: philosophon i philopseude. 7 Prigovorom koji sledi Adeimant ukljucuje se u razgovor sa Sokratom sve dok. onih najsposobnijih. U Adeimantovom prigovoru. Sokratova teza je da se ve tina upravljanja dr avom mo e nauciti. KNJIGA ESTA (. 6 Momos (Momos) je personifikovana pogrda. kako ce se pokazati u VII knjizi (525a i dalje). 2 Rec je . gde Kalikle postavlja slicne prigovore.

onaj ko je u sebi sjedinio tri oblika ljudski moguceg savr enstva: fizicko. 17 Aluzija na Aristofanove Oblakinje. ljudskim sukobima i zato to je ono. i da mu istina i te nja za istinom budu vodi ivota.. na zasedanjima narodnih sudova koji su imali preko pet stotina clanova. odnosno jedna data politicka praksa. Potpuni ili totalni covek je. 211d 212a) 16 V. delfijsko proroci te proglasilo najmudrijim. Sokrata je. jer vidim kako mudri provode svoje vreme pred vratima bogatih". upucena pripadnicima demokratske. a mudrost se oznacava recju sophia. Jer. 1391a 8) ka e da je Simonid. vodece politicke ljude mnogi su smatrali mudrima. ta je bolje biti bogat ili mudar?". Otuda je vec zbog samih naziva dolazilo do toga da vodeci politicki ljudi zaziru od sofista. kao oni koji su protiv Sokrata podneli tu bu atinskom demokratskom sudu. prema onome to se govori u Odbrani Sokratovoj. Platon ocigledno misli suprotno. odgovarajuci na pitanje supruge Hierona tiranina Sirakuze . .bi se pokazalo da oni istra uju i ono to nije neposredno vezano za politikantsku ve tinu. za Platona. komediju u kojoj je Sokrat bio prikazan kao jedan od sofista. tada bi ih nazvali brbljivcima" i zvezdocacima". a drugo i time to je dr ava jaca od pojedinacnih gradana i mo e ih naterati da. upra njavaju onaj tip pona anja koji se u datoj situaciji smatra po eljnim. 20 Bo anstvo se izuzima zato to je tu rec . 22 Rec sophistes (sofist) i sophos imaju slicna znacenja. skup tine u Atini. prema poslovici. misli da je delatnost sofista velika nesreca za omladinu. kao to je na slican nacin postupio Aristofan (u komediji Oblakinje) kada je karikirao Sokratovo pona anje. koje atinska dr ava ne priznaje. a to je onaj ko je odredenim naporima uspeo da postigne savr enstvo tela i du e. 21 Oni" su tada nji vodi naroda (demagozi). 18 Prilicno otvorena zamerka. 15 Uporediti Gozba (206e. pa stoga u nastavku recenice Simonida naziva la ljivcem". Upor. II. 407ab. Odbrana Sokratova (24b i dalje). bila istovremeno izraz i podstrekac javnog mi ljenja. 14 Na izraz savr eni covek" pokriva ono to se u izvorniku obele ava odredbama kalan i agathbn (doslovno: lep i dobar). odgovorio sledecim recima: bolje je biti bogat. na primer. reagujuci na aktualna zbivanja. Ali ovde se aludira i na one javne i ugledne licnosti to su protiv Sokrata podigle optu bu za kvarenje omladine i za uvodenje novih bogova. koji zaluduju mlade ljude. a duhovno obrazovan tako da raspola e znanjem. 13 Aristotel (Retorika. pod pretnjom kazni. 19 Platonova je teza da sama dr ava. iznad govora". te da bude telesno sna an i otporan. formiranog u skup tinama. prema tome. a ponajvi e su oni sami dr ali do svoje mudrosti. i na masovnim teatarskim priredbama na kojima je komedija. na njegovu nesrecu. prema dijalogu Menon (91c). intelektualno i moralno. deluje kao vaspitac dvostruko: prvo time to mladi ljudi opona aju ono to rade stariji uceci se ivotu" na iskustvu onih koji su uspeli ili stradali. Anit. kao i drugim oblicima tada njeg atinskog javnog mnenja".

30 Upozorenje u skladu sa Sokratovim verovanjem u ponovno radanje. fr. Fedon. 33 Platon hoce da ka e: filozofija. Odbrana Sokratova (31cd). . ka e da ga je demonsko znamenje" odvratilo od politike. tj.mada on nije bio politicki covek i vod naroda. tj. Odisej naumi da ubije Diomeda i da za sebe prigrabi svu slavu. 29 ala na racun Heraklitove izreke Sunce nije samo svaki dan novo nego je uvek i neprestano novo" (D. 32 Gornje reci bi mogle biti znak da je ova knjiga Dr ave napisana posle prvog Platonovog putovanja na Siciliju. crkvene i gradanske" dadne naslov Levijatan (biblijsko ime za Platonovu veliku zver"). 511b. 31 Na strani 473c-e. 24 Diomedovo primoravanje (Diomedia andgke) je izraz stvoren prema sledecem predanju: Odisej i Diomed su kri om u li u Troju da 364 bi iz neprijateljskog grada izneli Atenin kip relikviju koju su nazivali Patlddion. te se tako vrati e u ahejski logor. ono to dopu ta da mno tvo pojedinacnih stvari bude obuhvaceno jednim imenom. pojmovima". 27 Upor. 26 Sokrat. a ne to da samo poneko ima svog demona. Ali. pretpostavl jao da se sunce rodi. govorima" (to peri toiis logous). jednim pojmom. jer je Palada nadimak Atenin. ili. Izvorni izraz bi se takode mogao prevesti i kao ono . Po to su ukrali kip. kao svog dru benika. ono . 6). 35 Slikar dr avnog uredenja" je ovde Sokrat. naime. njihov trajni. ostari i umre (ugasi se) za jedan dan od izlaska do zalaska. 531e). materiji. Ideja" je uz to i forma tih stvari. ona je ne to kao okvir ili posuda kroz . Diomed prozre Odisej evu nameru. 28 Ono . 131). dokazima". kao i na kraju dijaloga Gorgija. ali da se taj proces neprestano ponavlja. 36 V. ali utvrdeno je da Platon nije autor tog dijaloga. Upor. dalje. posle neuspeha njegovih nastojanja da Dionisija starijeg ubedi u potrebu reforme dr ave. odeljak u kojem se govori da se filozofi raduju smrti. 37 Ideja" ovde oznacava jedinstvo mno tva. Heraklit je. sveza mu ruke i macem ga natera da ide ispred njega. obliku i vlasti dr ave. kojem se govori na kraju X knjige Dr ave. nepromenljivi i nepropadljivi oblik. 25 Sokrat pominje Teaga. 23 Ovo mesto je verovatno inspirisalo Tomasa Hobsa da svome delu . 463ab. Jedan dijalog je naslovljen Teagovim imenom. i u Apologiji (33e). u stvari. a oni koji ga napadaju opisani su na strani 474a. izraz se verovatno odnosi na dijalektiku (upor. 34 Uporedi: Ilijada (I.

ali lepota i dobrota ostaju kao vecite i nepromenljive forme. nego da tek vrhunsko dobr o samo po sebi cini da istina i bice. budu moguci i dostupni. apstraktnije. 39 Rec je . izmedu videnja i uvidanja postoji analogija. a ne. lepe i dobre stvari nastaju i prolaze. Dakle. 38 Sunce. Ali u Platona postoje samo nagove taji za razvijanje osnovnog stanovi ta u tom pravcu. Prema tome. da dobro jeste radi istine i bica. obrnuto. trebalo bi da zl o bude poslednji uzrok nebica. mnogo finiji od obicnih fluida. u Sofistu i drugde. Shodno tome. 40 Istina i bice sijaju kao sunce.koju prolaze i mogu prolaziti mnogobrojni sadr aji. istina i bice jesu radi dobra. proizlazi da istina i bice sami po sebi nisu vrhunsko dobro. ali njihov sjaj mo e da uvidi samo um. moci ili sposobnosti gledanja za koju Platon misli da nastaje tako to se sunceva vatra (toplota) spaja sa ocnom vatrom (toplotom). I jedna i druga vatra shvacene su kao fluidi. a reka kao reka ostaje. ili cak samo nebice. . ili. Ti nagove taji su dati ovde u Dr avi. Iz narednog pasusa. Dobr o je poslednji uzrok onoga to jeste i onoga to je istinito. kao i poslednji uzrok onoga to je istini suprotno zablude i la i. za coveka. vode teku. medutim.

dakle oni likovi koji se pojavljuju u prirodnim i ve tackim ogledalima. koje je zgusnuto u dobru i univerzalijama. Najvi e mesto zauzima ideja dobra. Platon deli na dve velike grupe. a potom i senke" svih bica prirodnog i ve tackog sveta. a za Platona je evidentno da je vrednije i bolje uvek ono to je manje. naime. jer senke" i reflektovani likovi" (fantasmata) svakako nisu. nego jednostavno ono to oci mogu da vide. dakle svako pojedinacno culno bice nastaje iz roda istovrsnih bica. 44 Ako bi mudrovao .. 41 Sokrat nema drugog izbora nego da ucutka sagovornika Glaukona. ujedno nagove tava da je Sokratova slika dobrog" ne to to nadma uje apolonski kult. jer umstveno" i vidljivo". da li je rec . senke koje su proizvod sunceve ili neke druge svetlosti. 4 2 Dobr o kao ideja ne mo e se svesti na op tosti. dakle sve ono to mi nazivamo svetom prirodnih bica" i svetom tehnike" pripada. a drugi dva jednaka dela". u Platonovoj viziji. u Platonovoj podeli. buduci da te dve grcke reci imaju slicne korene. podeli na dva nejednaka. jednom delu vidljivog sveta. Platonova podela vidljivog" vr i se po kriterijumu jasnog videnja". u nekom drugom smislu. a njegovi clanovi su prolazni. kada se ovaj uop te usuduje da vrhunsko dobro poredi sa zadovoljstvom. Ne vidi se. ili da je nebesko (our-anos). kojem je prethodno bilo reci. i mada sve propadljive stvari duguju svoje rodenje i svoju egzistenciju svojim rodovima i vrstama. 45 Tekst je u izvorniku nejasan i sporan. dok je vidljivo" rasuto u mno tvu propadljivih i prolaznih egzemplara. realniji od drugih predmeta. izgleda. cini se da je prva verzija verodostojnija. 43 Cini se da Glaukonova primedba nije iskljucivo usmerena na to da se alom otkloni previ e svecan ton razgovora na ovom mestu. tj. 46 Sve stvari vidljivog i opipljivog sveta. jer sve to jeste i svaka istina . mada su ove op tosti i same nepropadljive. nikako ne mogu biti jednaki. Rod je trajan. tome to jeste u krajnjoj liniji zavise od dobra .pa ce se tek u okviru novoplatonizma razviti u pravcu . biljke i sve ve tacke proizvode. Dragom delu tog istog vidljivog sveta pripadaju reflektovani likovi bica iz prethodnog dela. rodovi i vrste su ni i (zavisni) oblici ili ideje. U toj tacki Aristotel se u bitnome sla e s Platonom. i daje se do znanja da apolonska svetlost nije dovoljna za uvidanje tako uzvi enog dobra. ovo iz treceg itd. Pretpostavka je jednostavna: svako pojedinacno culno bice nastaje (biva rodeno) od drugog takvog bica. tj. imenima. koja omogucuje videnje. Osim toga. verovatno u ironicnoj aluziji na stanovi te kirenske sokratske kole u kojoj je tvrdeno da je zadovoljstvo vrhunsko dobro. pa i rodovi i vrste jesu zbog dobr a i radi dobra . ni za nas ni za Platona. stvari. rasudivao po etimologiji kao u dijalogu Kratil (396bc). Njome se. 47 Platon ovde hoce da poka e kakva je razlika izmedu znanja" . Sokrat bi za ono to je vidljivo (h-or-aton) rekao da je na nebu. vidljivo" je samo pojavna strana umstvenog" (noumenalnog). Ovde Platon istovremeno uvodi hijerarhiju ideja (oblika). pa zbog toga neki citaju: dva nejednaka dela". na rodove i vrste culnih i propadljivih stvari. pa je stoga svejedno da li su jedni predmeti tog videnja. culnog sveta. Na izraz stvari" nije narocito pogodan za imenovanje onoga to pripada platonskom svetu vidljivog". Prema tome. U jednu od tih svrstava iva bica. ili na dva jednaka dela.

. Prema onome to je receno u narednoj. Kao to je hor at on sve ono to se vidi. bice kao takvo. da je vidljivi crte . smisaoni. Podrucje umnog" je u ovom tekstu ocigledno jedno od glavnih saznajnih moci ljudske du e. pojavnih egzemplara. U ovom slucaju. od empirijskog prema racionalnom. ono to se ocima vidi nije istinito i stvarno kao ono to se umom uvida. jer. ne mo e ni shvatiti pomocu njenih kopija. ili kao senka prema predmetu cija je senka. koje u svome bivstvovanju ne zavisi od sadr aja. od lo e kopije). izrazito superiorna nad moci videnja ocima. Ova poslednja teza zasniva se na Platonovoj teoriji videnja: oci mogu gledati. u ideji koju treba shvatiti. Telo i culnost uop te pokriveni su u gornjem tekstu izrazom du ina hipoteza". kao kopija prema originalu. ne polazi iz hipoteza. izvr ena prema ljudskim saznajnim organima i mocima. kao slicno prema onome cemu je slicno". Tako geometri. za umno posmatranje bar unekoliko slican pravom liku. uop te. koje su drukcije od izra ajnih mogucnosti grckog jezika. Jedino dijalektika ne polazi od vidljivog materijala. iako znaju da je to lo a kopija. kao i u prethodnom slucaju. poimanje. um je taj koji shvata vizuelnu percepciju. vidljivih egzemplara. tj. ocima tako je no et on sve ono to se uvida. ali ne i shvatiti. slu e matematicari ( geometri"). pa postavlja neku vrstu proporcije: mnenje" se odnosi prema znanju. pretpostavljajuci da je crte na pesku kopija pravog kruga ili trougla. 52 Du a u dijalektickom postupku napreduje iz svoje hipoteze". jer je njeno polazi te logos. te u takvom postupku pretpostavljaju da jeste ono to nije. ideji). nego. shodno onome to je receno u prethodnoj bele ci. koje je nevidljivo i nije postavljeno dole. prema dijalogu Menon (86e). Ovi. i to one moci koja je.i mnenja". 49 U izvorniku se ne upotrebljava rec podrucje". ili sve ono to je moguce videti. ili pomocu njenih pojavnih. dole 53 Nehipoteticki pocetak (arhen anhvpotheton) je ideja" ili forma". prema Platonu. dakle u onom to je vidljivo i postavljeno". nego zato to se forma kao takva. znaci istra ivati od efekta prema uzroku. prema liku. 366 48 Podela je i ovde. idu prema umnom (tj. nego direktnim putem. od vidljivog prema umnom. po filozofovoj pretpostavci. naprotiv. Umna saznajna moc. polazeci od vidljivog (tj. iz onoga to je postavljeno dole. jer je i sama du a sme tena u telu. Platon je samo pojacao i naglasio . u onom svom najvi em obliku ne saznaje indirektnim. tj. ideja po sebi. sve nauke osim dijalektike istra uju na taj nacin. U prevodu sam morao da upotrebim rec podrucje" zbog izra ajnih mogucnosti ili nemogucnosti na eg jezika. iako nije pravi lik. obliku. a koja je sama po sebi izvor svake moguce shvatljivosti i smisaonosti. bice po sebi. kako se to vidi iz daljeg teksta. oni od njega zavise. 50 To je postupak kojim se. dakle sve polaze od vidljivog materijala (sadr aja). u samoj formi. nego se jednostavno ka e noeton". shvatljivi govor. kada hoce da doka u neku teoremu. ili. ne zavisi od onih svojih vidljivih. od kopije prema originalu. nego gore. um je mnogo bli i stvarnosti i istini nego oci. naime. shvata (s-hvata) umom. ali ne zato to bi indirektni saznajni postupak bio lo . VII knjizi Dr ave. uzimaju tap i crtaju u pesku figuru kruga ili trougla. da bi pomocu ovog i preko ovog dospele do nevidljive umne forme. 51 Istra ivati iz hipoteza" (ex hvpotheseon) ovde.

kao ono poznato i svima jasno. Rec je. u cijoj je konstituciji i sam ucestvovao. nego samo kao pomocna i ocigledna" sredstva koja olak avaju shvatanje dokaza. .ono to je vec bila praksa grcke geometrije. tome da se u geometriji slike i primeri nikako ne primaju kao dokaz. naime. 367 to je vec . 54 To znaci: kao ono to je pretpostavljeno.

kao govor. Dalje se nagove tava da jedino dijalekticki postupak uspeva da otkrije objektivnu formu. U gornjem tekstu. na pocetku sedme knjige Dr ave. Prema tome. i to shvacena kao odredba ili poimanje. ona du a koja ostaje u domenu empirijskog i vidljivog. Takva du a u istra ivackom saznajnom postupku ivi u uverenju da su forme ili oblici (figure. odnosno ideju koja je za sebe i po sebi". nego pre svega na univerzalnost govora. pocelo pitanjima: ta je broj? ta je parno i neparno? ta je figura? itd. samo kopije" (generalizacije) vidljivih primeraka culnog sveta. umnom" kao saznajnoj moci du e. U prethodnom tekstu bilo je reci . umnom" kao inteligibilnom obliku. Platon je nastojao da i taj nesporazum izmedu obicnog mnenja i teorije ideja ukljuci kao posebni elemenat teorije ideja. koji upotrebljava hipoteze". u koju veruju svi primitivni narodi. 58 Logos. proroci i pesnici. mo e da dosegne samo do pojma kao subjektivne forme. veruje se da narocito obdareni ili nadahnuti ljudi. dakle. pa je u sledecim razmatranjima. teorija ideja smatra da je upravo obicno mnenje to koje posledicu uzima za uzrok: ono to je poslednje u redu stvari kao ono to je prvo. tj. to je lokalizovana u du i. koja pocinju takvim pitanjima. onaj poslednji ili onaj prvi izvor i same sebe i one moci shvatanja i poimanja. bez sumnje u platonskoj tradiciji i sa namerom da se Platonov nacin izra avanja ucini preciznijim i jasnijim. taj i takav inteligibilni oblik oznacen je kao prvi uzrok" ili kao prvi princip". Slicno tome. Ima naime. ili onome to je prvo". tome da bi to pravo istra ivanje. do pojma ili ideje" koji su u samoj du i i koji se tamo pokazuju kao shvatanje ili razumevanje same stvari. 57 Du a koja nema snage da prevazide nivo hipoteza" je. veruju da priroda govori sopstvemm jezikom i da taj govor prirode mudri ljudi mogu nauciti i razumeti. u nastavku komentarisanog teksta. U gornjem tekstu rec je . tj. 56 Platon ovde bez posebnih obja njenja prelazi na drugo znacenje noeton-a. Pravo istra ivanje pocinje tamo gde nauke svoja istra ivanja zakljucuju. brojeva. ne znajuci za drugi vi i domen. dijalek ticko istra ivanje. pretpostavljalo da bice kao bice takode ima svoj logos i da se taj logos mo e protumaciti narocitom upotrebom ljudskog uma. pecini kao svoje obja njenje konflikta izmedu obicnog mnenja i teorije ideja. Platonova tvrdnja je bez tog kulturno-istonjskog konteksta nerazumljiva.55 Razumevanju gornje Platonove teze mo e pomoci Hegelova izreka: filozofija se bavi onim to se obicno smatra poznatim". No Platon. shvatanje. U filozofiji se pak. U Aristotelovoj terminologiji. dakle. £a uzvrat. Grcki filozofi. mogu da prenose poruke bogova i sudbine. a ne zna da su upravo ti vidljivi primerci u stvari pojedinacni pojavni oblici onih figura. moglo da pocne istra ivanjem onoga to geometri'' uzimaju kao hipoteze" (v. nagove tava da saznajni postupak. imao je kod Grka uzvi enije mesto nego kod modernih.). umno uvidanje onoga to po sebi jeste takvo kakvo jeste. koje je otkrila. . koja je. A cilj istra ivanja. ali ona postaje razumljiva ako pretpostavimo da Platon time misli na ono to mi nazivamo logika". brojnih odnosa i drugih takvih rodova i vrsta. Time se ne pomi lja samo na magijsku moc govora. pocev od Heraklita. prethodnu bele ku). U nemackom idealizmu uvedeni su atributi subjektivno" i objektivno". prema Platonovoj viziji. obicno mnenje dr i da je ono to opisuje Platonova teorija ideja ne to kao naopako okrenut svet. je definicija. Ono bi. stavio metaforu . shodno tome. Ovde je ocigledno rec . brojevi i si.

sa svim posledicama koje su vec izra ene ili nagove tene ovde. Uz to. 59 Prema prethodnom. iz-laganje. Rimljani su obe te reci jednostavno preuzeli. nego logikom da prihvati ili odbaci i ono to nu nim logickim nacinom sledi iz pocetnih potvrdnih ili odrecnih odgovora. ali koju ljudski logos poprima od bica i sadr i je u sebi. dajuci svoj pristanak. njegov raz-log i svrha. koja je ujedno i najdublji smisao bica. vidljivo. jer Platon (Dr ava. Polazeci od sopstvene moci umnog uvidanja. 60 Ovo je prvo i za evropsku filozofiju izvorno razlikovanje razuma i uma. preuzimajuci terminologiju engleskog empirizma. 62 Umovanje odgovara najvi im oblicima (idejama). tj. ono to Platon oznacava kao podrucje hipoteza". a dijalektiku u podrucje umstvenih saznajnih moci. pre svega ideji ili formi dobra. tj. Ova je rec vi eznacna ili. pa se nagove tava da je i u tom najznacajnijem saznajno-istra ivackom postupku dopu tena upotreba hipoteza". postati predmet kontroverznih stanovi ta. No ta se logika".jedna logika" bica i bivanja koja se nigde ne mo e videti niti drugim 368 culima osetiti. I jedno i drugo je vezano za ispitivanje. 486a. obraz-laganje. a ne ostaje u podrucju hipoteza". 259c) upotrebljava izraz praktike kao oznaku za prakticna znanja nasuprot izrazima gnostike i theoretike kao oznakama za teorijska znanja. ili razumsko poimanje. kao i kad je u pitanju rec filosofija. ne otkriva bez istra ivackog napora i bez onoga to Platon imenuje rccju dialigesthai (dijalektika). preuzimajuci ih od Rimljana. Razumevanje. mnogo kasnije. kao govorenje . pomocu kojih se od mnenja" kao licnog mi ljenja dolazi do znanja kao univerzalne istine . kao govor koji stremi onom gornjem. ispunjena jednim narocitim znacenjem. primera koji se odnose na sve ono to je tu oko nas. postavljanje pitanja sa-govorniku i za njegovo od-govor-anje. a u dijalogu Dr avnik (258e. Rec dialegesthai upucuje pre svega na dia-lego razgovaram i na dia-logos = razgovor. raz-ja njavanje (umno rasvetljavanje). ob-ja njavanje. Kant je oznacio. kao podrucje moguceg iskustva". u podrucju onog to je ispod. Zakoni. pre svega Kantovog i Hegelovog. 951c) prvi upotrebljava rec theoria u znacenju umstvene kontemplacije onoga to jest. ponovili. koje nijedna rec modernih jezika ne bi mogla preneti. u podrucje razumskih saznajnih moci. sagovornik je prinuden ne fizickom silom ili kakvom drugom pretnjom. Ali. 61 Umovanje (noesis) odgovara onome to je Aristotel precizirao kao teorija (theoria) i na ta je nadovezao ono to je nazvao teorijskim znanjima". bolje. onog to je tu dole. moglo je izgledati da se u dijalektickom postupku zabranjuje upotreba primera i poredenja uzetih iz podrucja vidljivog". ili jednostavno odgovara potvrdno i odrecno na postavljena pitanja. Kant i Hegel su to kasnije. sagovornik daje svoj pristanak tezi onoga koji ispituje. Ovde se sada to ispravlja. kao to su postupili i moderni. zatim formi lepog i pravicnog. ne prevodeci ih. onome to je gornje. Dopu tena je ana-logia. ali u doslovnom znacenju te reci. na kraju VI knjige Dr ave. odgovara onim oblicima ili formama koji se otkrivaju . postojecem. Tako se izvode sva dokazivanja i sva pobijanja. ili kako se ovde nazivaju ve tine. u nama i oko nas kao prolaznih telesnih jedinki. 517d. svaki na svoj nacin. Ono ce. Platon je prvi postavio nauke. u okvirima nemackog idealizma. ili odgovarajuci odrecno na postavljena pitanja. zatim na: raz-laganje. imajuci za taj postupak i direktne uzore u Platonovim tekstovima. Umovanje (noesis) i teorija (theoria) imaju i jedan sinonim novolatinskog porekla: spekulacija (speculatio).

u svim disciplinama matematike. dakle 369 . licnim i op tim pred-rasudama. licnim i grupnim uverenjima. tj. Vera odgovara onom to Platon na drugim mestima naziva mnenjima". kao i u astronomiji i harmonici.

tj. Ejkasija pak vizira samo senke" onih stvari i dogadaja koji su i sami senke" ni ih formi bica. nego samo svoje senke i senke drugih zarobljenika. predstavljackim. eikasia. vec citiran napred na strani 386c u trecoj knjizi. mnenju. Isto je tako i sa predmetima koji se pronose iza njihovih leda. Treci otsek kanona cistoga uma). nego se . i razdvajajuci saobrazno kulturno-istorijskim okolnostima mnenje i veru. iako se samo vreme ne mo e videti. samo bez ovog cetvrtog clana. Najzad. koje je vecno. naime ne vide te predmete. kao u nekom podzemlju. odgovara mitu. Slicnu podelu. Vreme i godine su konstituenti vidljivog sveta. . njemu zakljucuje. predmetima culnog opa anja. pa i . tj. nalaze Sokratovi zarobljenici". 10 Organ za ucenje je um (nous). nagadanje". ni jedan drugog. ili saznajna moc. 489).nan\u i veri. 3 To je ono to se u obicnim. Vreme sa suncem ulazi u svet. prema Platonu. jer pesnici kako to Platon eli da poka e u dijalogu Ijon govore kao u nekom bunilu. prema tome. to je i ovde slucaj. Umstvena moc. vizira bice samo po sebi. skiciranoj u prethodnoj ( estoj) knjizi.onome to prethodi rasudivanju i to utice na prosudivanje vrednosti. tj. koju sam ovde preveo na im izrazima slikovito predstavljanje". je umovanje (noesis) i razumevanje (dianoia). do njega se dolazi proracunavanjem trajanja pojedinih suncevih perioda. 9 Platon ovde misli na sofiste. nepromenljivo i. predstavama postojeceg. mimetickim umetnostima. Rec je . 7 Aluzija na Sokratovu sudbinu. onog sveta koji se ocima vidi. KNJIGA SEDMA ( . koji prema teoriji ideja. konfuznim. 11 Moc vaspitanja ili obrazovanja je ogranicena. 4 Ovi predmeti su gore" u odnosu na pecinu u kojoj se. nego samo njihove senke. 6 Stih iz Odiseje (XI. izvan vremena. govoreci . nisu stvarni u pravom smislu te reci. uop te. ne znajuci pravi smisao onog to govore. z. pesni tvu i. svakodnevnim prilikama naziva stvarnim". Ejkasija je. tj. najni a i najmanje vrcdna saznajna moc i rezultira u najmanje jasnim. 2 Mo e gledati samo senke". kao je prikazano na kraju este knjige. vrhunske torme bica po sebi. ) 1 Zarobljenici u pecini" ne vide ni sami sebe. 8 Aluzija na Sokratov odnos prema sugradan ima i sudski proces protiv Sokrata. i to na najjasniji moguci nacin. 5 Vreme i godine" nisu konstituenti bica po sebi. oni. 63 Ana-logos ovde oznacava srazmernost ili proporcionalnost: cetiri saznajne moci medusobno se odnose po jasnosti svojih vizija postojeceg na isti nacin kao to se pojedine regije umstvenog i vidljivog medusobno odnose po stepenu bica kojeg u sebi nose. cemu se ovde to . 64 Platon pokatkad upotrebljava reci istina" i bice" (realitet) kao sinonime. pravi Kant u Kritici cistog uma (Transcendentalna dijalektika. na cinjenicu da su Sokrata nj egovi sugradani osudili na smrt i pogubili.to cini na najnejasniji moguci nacin. kao umno posmatranje onoga to je prvo" i to je bez hipoteza". a sposobnost za ucenje.

. od kojeg vaspitanik treba da se okrene na drugu stranu. na onu na kojoj se nalazi ono to je neprolazno. Vaspitac mo e jedino da u vaspitaniku izvede preobra aj. jer se i jedno i drugo rodenjem donosi na svet. ni sposobnost za ucenje. jer su nauka i filozofija upravo usmerene prema neprolaznim i vecnim formama postojeceg. Stoga obrazovanje. da vaspitanika preokrene (metastraphesetai) i usmeri njegov vid" prema dobru . prema svetu nastajanja i propadanja.govori metaforicno: vaspitac ne mo e usaditi nekome organ za ucenje" (um). ako vaspitanik pocne da ih usvaja i ivi u istra ivackom entuzijazmu. nepropadljivo i vecno. Ovo preokretanje" ili preobracanje" vr i se u odnosu prema svetu prolaznih stvari. nauka i filozofija. tj. sami po sebi vr e ono preobracanje".

koristili za zadovoljavanje egoistickih interesa na tetu op tih. da se oslobode vecnog boravi ta u podzemnom (Hadovom) carstvu i da vaskrsnu. '5 Direktna aluzija na prilike u atinskoj dr avi: oko vlasti se glo e i dr avom upravljaju oni koji po svojim sposobnostima i karakteru nisu dorasli toj obavezi. 466a. On baca plocicu uvis i uzvikuje niks hemera (noc-dan). preokretanjem crepa" naglo postao usmeren na drugu. uspinjuci se gore do bogova". i da ti nagoni i strasti kvare onaj besmrtni umni deo du e. ako je imaju. a zabranjeni prostor za one kojima je do vlasti najvi e stalo. 79d). koja je na jednoj strani obojena crnom. a na drugoj belom bojom. Platonova je zamisao da upravljanje dr avnim poslovima. decaci sa istocne strane jure one na zapadnoj strani. 20 Na strani 466e i dalje do 468a. tj. napred. i to zato da bi svoju mudrost. a tragicki pesnici . 77) i Suva du a je najmudrija i najbolja" (D. U prvom slucaju.12 U izvorniku stoji: phrcmesis. 13 Platonova je pretpostavka da culni nagoni i culne strasti vuku nadole. uspelo im je. Fr. vaspitanje ima da savlada snagu culnih nagona i da umni deo du e uzdigne. 17 To jest i u politici i u filozofiji. 76c. kao moc razumevanja" je ponajvi e bo anska. Upor. dok oni najmudriji i najpo teniji stoje po strani. i obrnuto. a to znaci bicu jedino besmrtno. 21 V. Radost im je pad u ivotu" (D. 22 Palamed je u Ilijadi prikazan kao izumitelj. 19 Okretanje plocice" ili okretanje crepa" je metafora koja se upotrebljava u dijalogu Vedar (XVIII. suprotnu stranu. Igrom upravlja onaj ko u rukama dr i jednu plocicu. Fedon to se mo e prevesti kao moc ili shvatanja. te ka i lenja. Ta metafora potice iz jedne decje igre u kojoj su igraci podeljni na dva tabora. treba da bude obaveza za najmudrije. Fr. U tom smislu je i Heraklit govorio: Du ama je radost ili smrt da vla ne budu. 241b) kao oznaka za preobra aj nasrtljivaca u begunca. bivajuci usmeren na jednu stranu. za preobra aj onoga ko je. onim poslovima koji se odnose na celu zajednicu. posmrtna boravi ta onih koji su zaslu ni za dr avu. Za tu moc ka e se da da je ta moc ono to je u ljudskom (70b. mi ljenja". 16 Ono to je receno na strani 465de. koja vodi kontemplaciji vecnih formi. strane 410a do 412a. Ovde je taj izraz u ironicnoj upotrebi. oslobodi od te nagonske olovne^ duladi i usmeri prema gore. Ako plocica padne tako da je njena bela strana okrenuta nagore. tj. U drugom slucaju. 18 Prica se da su Asklepije. du a postaje laka. Prema tome. du a postaje troma. dakle._ 14 Ostrvo bla enih ili ostrvo srecnih (makoren nesos) su prema tada njim verovanjima. jer ne mogu biti zaslu ni za dr avu oni koji se odricu bilo kakve politicke aktivnosti. spremna za uzdizanje i usavr avanje. odvracajuci ga od njegove prirodne usmerenosti. prema svetu kao regiji prolaznih i propadljivih stvari. dok je vezana culno cu. tj. Herakle i Dionis posle smrti postali neka vrsta bo anstava. i onda kada ovima do toga uop te nije stalo. 118).

koja nije locirana u podrucju empirijskog. jer u primeru koji je naveden. cula videnja. Palamedu pisali u istom duhu. vidanje daje medusobno suprotne informacije. mekoca i tvrdoca". tvrd u odnosu na vunu. nego u podrucju razumskog. brka veliko i malo". No nacin postavljanja pitanja . kraj este knjige). a u kojem opet tanak. za ono to Platon naziva vidljivim". odnosno u podrucju empirijskog (v. jedinici i njenoj suprotnosti je u gornjem tekstu daleko jednostavniji. da li je prava dr ava jedna ili je sklop medusobno sukobljenih delova. 26 Na strani 523cd. Malo po sebi bilo bi oznaka za empirijski svet. onda bi veliko po sebi bilo u stvari celina postojeceg. a na kraju je u odnosu na tri pokazana prsta. V. na primer. nego i apsolutni pojmovi. U sredini je u odnosu na celu aku. preciznije. mogu opa ati predmeti (u ovom slucaju prsti). kao to se pita Zenon u aporiji dihotomija". tome govori ovde u dijalogu Dr ava. Naime. Ili. kao to se tvrdi u estoj knjizi. da li je data du ina jedinica ili mno tvo manjih du ina. 25 Ta se tvrdnja ne odnosi samo na razdeobu umstvenog i vidljivog . da postoji ne to to je veliko po sebi". razum. naime. kvalitetima kao to. Jer. da li je du a jedinica ili harmonija telesnih delova. 27 Sudija treba da odluci ta je to to se vidi: jedinica ili mno tvo.Sofokle. Time ono daje . u kojem je odnosu tvrd. nego po svoj prilici i na prethodnu tvrdnju . cija se saznajna moc krece u podrucju vidljivog. kao i to da postoji ne to to je malo po sebi". velikom i malom. Na primer. mo e se pitati da li je postojece jedinica ih je pak sastavljeno iz medusobno razlicitih regija. 24 U tekstu se pretpostavlja da veliko" i malo" nisu samo relativni. ali se ne mogu spoznati odnosi medu predmetima. Naravno. Slicno tome. su debljina i tankoca". Stoga videnje. Za videnje ili za culo dodira. ali je mek u odnosu na mermer. koji kao nekakav sudija treba da razluci suprotnost i da svakoj odredi mesto koje . Ili. dijalog Fedon (96c do 97b. najveci od tri pokazana prsta je za videnje istovremeno i u sredini i na kraju. Platonova je namera da i u ovoj oblasti utvrdi saznajnu nemoc cula. dakle. Ako je na a pretpostavka osnovana. kvaliteti i relacije imaju apsolutnu vrednost. a u kojem opet tanak t o mo e razjasniti samo razum koji uvida te odnose. Pretpostavlja se. kao to se Platon pita u dijalogu Fedon. pa tako podstice aktivnost razuma. a ne samo veliko u odnosu na ne to drugo to je manje. Upor. Isti je slucaj kada je rec . veliko po sebi" i malo po sebi" ne mogu postojati u podrucju vidljivog". ocigledno pro irujuci tu oznaku na celinu empirijskog sveta. Eshil i Euripid su . To culo vidi mnoge stvari istovremeno i kao jedinstvene i kao mno tvene. prethodnu bele ku i stranu 523e. Prst je. Za razumevanje odnosa (relacija) medu stvarima po 372 treban je. jedan te isti predmet mo e biti i debeo i tanak. u kojem je odnosu dati predmet debeo. To se pitanje mo e postaviti u razlicitim kontekstima. jednoj te istoj stvari suprotna obave tenja. kojoj je bilo reci pri kraju este knjige. i tvrd i mek. a culu vida i culu pipanja to nije mogucno. jer mu se jedni te isti predmeti mogu istovremeno pokazivati i kao veliki i kao mali. celina koja se samo umom mo e shvatiti. 23 Ovde Platon misli na to da se samim videnjem. kao to se . 102a do 103a). odnosno matematickog. bez uce ca razuma. gde se takode pretpostavlja da kvantiteti.

mno enje i delenje. logistika. Aritmetika je. 29 Prakticno racunanje. u korist dr ave i u sopstvenu korist. ve tina. obuhvata prebrojavanje koje se vr i u trgovini. kako je Platon zajedno sa drugim naukama ponekad naziva. stocarstvu i drugim poslovima. 28 Rec je . Logistika takode ukljucuje cetiri racunske radnje: sabiranje. poljoprivredi. preobracanje" du e i njeno izvlacenje iz vrtloga svakodnevnih interesovanja i strasti.joj odgovara. Logistika i aritmetika imaju dvojaku funkciju: prakticnu (de 373 . oduzimanje. ume nost baratanja brojevima izvan prakticnih potreba i svrha. a uz to i obicna merenja du ina. zapremina. povr ina. tome koja su to znanja pomocu kojih se mo e izvr iti preobra aj". kako bi se du a buducih Cuvara" usmerila prema dobru .

brojevima. * 30 Rec nauka" (mathema) ovde je upotrebljena u znacenju onoga to se uci. Svakako ne bi odgovaralo izvoru ako bi smo rekli da je takva upotreba logistike idiotska. . odnosno mudrac u najvi em ljudski mogucem stepenu. mada bi se mogla staviti i rec bice".. Ako se du podeli na 2. na dva dela. nekakvom ravnom polju. u kojima se operi e brojevima proisteklim iz vidljivih i opipljivih tela". jer nije bilo mogucno preneti Platonovu igru reci na tom mestu.) · . a te dve ve tine uslovljavaju jedna drugu. to upuceni" pokazati. Ovde je razume se. pravoj govore kao nekakvom dobrom zategnutom konopcu. uzeta za jedinicu. u dana njem znacenju te reci. mogu nastati one dosetke koje su nazvane sofizmima". u smislu onog to jeste na nepromenljiv nacin. Logistikos je. tome da geometri" (matematicari) vecinom upotrebljavaju jezik naivnog realizma. proisteklim iz empirijskih generalizacija. isto kao to ovu daje i umno ak deobnih clanova ukoliko su oni medusobno jednaki. te . a to podrazumeva da on. kvadratu kao nekakvom ramu. jer je 1/2 '2=1 . da se ovde aludira na Zenonovu dijalektiku. a filozof opet radi onoga to sacinjava njegov ivotni poziv. Filozof pak mo e ono to mo e ratnik. culima dostupnim predmetima vidljivog" sveta. Platon i matematicari njegovog vremena uzimali su za jedinicu neku du . No moguce je. upotrebljena moderna notacija. da se jedinica promenila. ne samo onaj ko je vest u mi ljenju". logistikos je prevedeno na im izrazom vest u mi ljenju". jer zbir tih manjih jedinica daje onu polaznu jedinicu. 32 Cuvar" uzorne dr ave je znalac. te u tom svom prolaznom i nestalnom obliku ne mogu biti predmet nauke. ravni kao . Rec ousia preveo sam ovde na om recju su tina". tada ce se lako pokazati da du . 4 ili . 37 Rec je . nego i onaj ko je vest u racunanju". kocki i lopti kao . Ova hijerarhija proizlazi iz razlicitih stepena sposobnosti i sklonosti . umno avanjem. delova.· (1 : . na primer. u slucaju potrebe. . 34 Iz raspravljanja . ostaje nepromenjena tom deobom na manje jedinice. matematickim stvarima govore na isti nacin kao to se govori . Hrabrost je jedna od cetiri kardinalne vrline koje moraju biti prisutne i u dr avi i u licnosti cuvara".latnu) i teorijsku (kontemplativnu). 36 Misli se na stvari empirijskog sveta koje nastaju i nestaju. isto tako. bude i ratnik. . primenjenu u njegovim aporijama". a ratnik ne mo e ono to mo e filozof. = 1. Nadalje. U daljem izlaganju Platon nastoji da nade najbolji nacin povezivanja te dve funkcije. na primer.u govoru" podeli na bilo koji broj (n) delova. Isto se . 35 Ako se jedinica ..u tada ce oni koji su u kao jedinica time nije dobija ako se jedinica govoru" razlomi. 33 Rec idiotikos ovde oznacava onaj oblik neznala tva ili nisko plasiranog znala tva koji logistiku upotrebljava u prizemnom krugu privatno-sopstvenickog interesa. . naime. 31 Svha ucenja nije za sve ucenike ista: buduci ratnik izucava logistiku i aritmetiku radi najboljeg moguceg upra njavanja svoje profesije. to je pre dmet ucenja. predmetima koje majstori prave . 3.

Platon. Matema ticke stvari druge dimenzije" obuhvata «geometrija u ravni ( planime trija"). Druga dimenzija je ravan. koja ima du inu i irinu. smatrao da je ratnicki poziv plemenitiji od radnicko-zanatlijskog poziva i da je za slobodno? coveka nedostojno da se bavi bilo kakvim fizickim radom. 39 p rv a dimenzija je prava linija. shodno klasnim predrasudama. po definiciji. da se matematika u celini neguje samo radi cistog saznanja. Treca di menzija je ono to daje vamo dubinu" i obuhvacena je onim to danas nazi stereometrijom". Glavnu . naime. ili u nekom drugom zanatu. a u aritmetici tome odgovaraju tzv. stereometriji. naukom . onome prvom odgovaraju tzv. ova je nauka utemeljena i razvijena tek u Akademiji. 33 Verovatno je i ovo mesto poslu ilo kao osnov legende da je na ulazu u Akademiju stajao natpis: Neka ne ulazi ko nije vest geo metriji". Platon nije u tome gledi tu bio usamljen. ali u formi indikativnog suda. neempirijske. postavlja zahtev. U kasnije razvijenoj algebri. Iako je u pitagorejaca bilo izvesnih elemenata prostorne geometrije. predstavljen pravom linijom.od drveta ili kamena. A sve matematicke stvari su. uostalom. medutim. odnosno radi preobracenja du e i njenog usmeravanja ka vrhunskom dobru . jer onaj ko ne zna geometriju nece razumeti one vi e nauke koje se tu izucavaju. da je grcka nauka bila potpuno odvojena od zanatstva i od onoga to danas nazivamo tehnologijom". ili broj. i tome slicno. na ta Glaukon primecuje da ta nauka u Sokratovo vreme jo nije otkrivena. Ovaj se zahtev unekoliko kosi sa prethodnim zahtevom da ratnici uzorne 374 dr ave uce matematiku radi to boljeg praktikovanja ratnicke ve tine. pa ih niko ne mo e nacrtati i konstruisati kao takve. a drugom jednacine drugog stepena ( kvadratne jednacine"). Platon. 40 Ova oma ka nije slucajna. No Platon je. govori . a ne radi prakticne primene u arhitekturi. prostornim cvrstim figurama (popu larno: telima). linearne jednacine. Cinjenica je. kvadratni brojevi.

41 To je aluzija na organizovana istra ivanja u Akademiji. No cini se da Platon logistiku pridru uje aritmetici. Platon je ocigledno zadovoljan tokom tih istra ivanja. ciji je . U prevodu sam ipak upotrebio rec stereometrija". Poslednja recenica bi prevodu mogla da glasi: mo da ti prosuduje vispreno..ulogu u tome imao je pripadnik Platonove Akademije Teajtet. 44 Tekst je ovde nejasan. glupo". 46 Verovatno aluzija na Empedokla i Anaksagoru. u slobodnijem a ja naivno i vi e nagla ena. pri cemu bi ironija na Glaukonov racun bila jo jer smisao recenog je upravo obrnut. onome to se prostire u dubinu i to se kao takvo krece ili. nego ka e da je astronomija nauka . pomera". ako se i logistika" racuna kao posebna nauka. Glaukonovoj sklonosti ali brzopleto. mada je nema u izvorniku. cije ime nosi jedan od Platonovih dijaloga. Nesumnjiv je Platonov uticaj na cisto teorijski smer geometrije u smislu obja njenja datog u bele ci 37. bolje reci. 47 Sokrat ovde ironicno govori . jer vidi kako se stereometrija uprkos svim preprekama pojavljuje kao kompletna nauka.vod" bio Platon. . jer astronomija bi trebalo da bude peta nauka. 43 Platon ovde ne upotrebljava rec tela". 45 Na strani 527de. da pod geometrijom" razume ono to je kasnije nazvano planimetrija". donosi zakljucke. u oblasti prostorne geometrije. preduzeta u Akademiji. a da jo nema ime za prostornu geometriju (stereometriju). tekst postao bez narocite potrebe nerazumljiv. jer bi doslovnim prevodenjem onoga to Platon oznacava zgusnutim nacinom i upucivanjem na prethodna izlaganja. Kad to pi e. Teajtetov rad na razvijanju stereometrije nastavio je mladi pripadnik Akademije Eudoks sa Knida cijem autorstvu se moraju pripisati osnovi onoga to sadr e XI i XII knjiga Euklidovih Elemenata. 375 da hrabro. 42 Aluzija na istra ivanja.

a nauka se ne odnosi na aroliko mno tvo stvari culnoga sveta. . a delom zato to su predmeti videnja nestalni i promenljivi. meseca i celokupnog nebeskog svoda. povr ina dvostruko veceg kvadrata cija ie ivica . Za videnje (ocima) je u tom tekstu upotrebljena rec opsis.2. jedino podrucje vidljivog" sveta u kojem nema nastajanja i propadanja. Tako . 55 Nebesko podrucje je. bele ku 49. prema Platonovoj pretpostavci. i to kao takvo osmi ljava ono aroliko mno tvo. nasuprot zemaljskim i sublunarnim telima koja su apsolutno te ka" i po tome materijalna. prema modernoj notaciji. da je nebeski demijurg vrhunski matematicar i da mu je kao takvom po lo za rukom ono to nijednom zemaljskom majstoru nije mogucno: da konstrui e svemir shodno idealnim matematickim principima. Du a gleda" umom. 53 Shodno pitagorejskim ucenjima. i to delom zato to iz prostog gledanja unaokolo. dok je ivicu tra enog dvostrukog kvadrata lako konstruisati pomocu lenjira i estara. koje je Platon prethodno odbacio kao saznajno nepouzdano. I du ina tra enog dvostrukog kvadrata. Izraz istina . dvostrukom" verovatno se odnosi na problem dvostrukog kvadrata ili dvostruke kocke.48 . Ovde se precutno prihvata stara zamisao presokratika da su i zemlja i nebo sagradeni od istog materijala. Osnova takvog rasudivanja ipak je bila videnje ocima (opsis). V. bice 2a2. prema tome. shodno prastarim verovanjima. ne sledi nikakva nauka. uvodeci pretpostavku da su nebeska tela apsolutno laka" i po tome nematerijalna. kao i du ina tra ene dvostruke kocke pokazuju se kao iracionalni brojevi. ostvarivano kao matematicka astronomija. Na slican nacin sledi da je ivica kocke. = &. nego na ono to je op te i nu no. Platon pretpostavlja. u potpunoj istoriji nauka. idealnim oblicima. Cini se da je Platon zvezde i planete ubrajao u iva bica" i. lunama i godine pojedinih planeta. koje su nepromenljive. sledi da je . koje se mogu shvatiti samo rasudivanjem i izracunavanjem. stvarima koje se jednostavno gledaju nema nauke. \cr ono to je tako nacrtano ili napravljeno nije jednako onome to je zami ljeno. kvadrati i kocke sa takvim ivicama ne mogu adekvatno konstruisati ili napraviti od nekog materijala. identitetu i udvajanju. jer je tra ena ivica jednaka dijagonali datog kvadrata problem dvostruke kocke je takvim konstruktivnim postupkom nere iv. a ne ocima. 50 Ovo je od Platona pa nadalje. = a . a ne eidos ili idea. te se. 52 To su istine . posmatrati. .2. koja ima dvostruko vecu zapreminu od date kocke. Tako su se dobivale godine razlicitog trajanja: solarna. sistematizuje ga i pokazuje da u haoticnom mno tvu utisaka i zbivanja ima nekog reda. A problem je u tome da se nade du ina kvadrata cija je povr ina dvostruko veca: ako je du ina datog kvadrata a. iz cega. 49 Platon o tro razlikuje gledanje du e" od obicnog gledanja ocima. te je u tom duhu receno da nebo astronoma nijedno oko ne mo e videti". 51 U izvorniku stoji rec shema (schema). gore ili dole. u bogove. 54 Razdeobe vremena" u grckoj astronomiji vr ene su prema opa ljivim kretanjima sunca. a ne gledanjem empirijskih modela. Ovu je zamisao Aristotel odbacio. reci koje pripadaju porodici glagola ideein = gledati. Osim toga. a promene u tom podrucju vr e se po matematickim principima: kretanjem po idealnim putanjama. Um je uvidajuce oko" du e.

kao u kretanju nekog cilindra. Rotaciono je kretanje nalik na obrtanje tocka. a druga valjanje. svakom po dve. Ostale cetiri podvrste pripadale bi translatornom i hemijskom kretanju. 59 To je verovatno aluzija na ono to su pitagorejci nazvali harmonija sfera". (II) translatorno i (III) hemijsko. 893b i dalje) nabrajaju se" sve vrste kretanja i ka e se (894d) da ima ukupno deset kretanja. mogle dodati jo dve podvrste: kretanja po velikoj i kretanje po maloj orbiti. a druga razlaganje na sastavne delove. ukupno osam vrsta kretanja. . pa se iz Platonovog teksta mo e razabrati da ta vrsta kretanja obuhvata bar dve podvrste: periferno i centralno. Ovo je jedno od tih. nego se moraju truditi da to shvate matematikom (v. cime se nagove tava ono to nam je preko Ptolomeja poznato kao epicikl" (mali krug cije se sredi te krece po velikom krugu). stranu 510a i dalje. . nego da se. verujuci da svaka nebeska sfera proizvodi jedan njoj svojstven ton. Tako bi ono to mi nazivamo rotacionim" kretanjem u Platonovom nabrajanju obuhvatalo cetiri vrste planetarnih kretanja. 529d). 821b i dalje) i Timej (38c i dalje). nego moraju upotrebiti pamet. okrene prema istra ivanjima koja bi trebalo da vode preobracanju". U translatornom. Platon pominje pitagorejce samo na dva mesta. koje Platon imenuje kao deveto" i deseto" kretanje. takode Zakoni (VII. koje je za Platona ujedno i prvo u smislu izvornog. jedna bi bila jednostavno klizanje. kako se cini. a drugo je u X knjizi Dr ave (6Q0b) gde se pominje Pitagora i uticaj koje je on izvr io na svoje sledbenike. 616d do 617c) dat jo manje jasan opis. a sve zajedno sklad tih tonova. tako se i u slucaju harmonike oni koji uce ne mogu pouzdati samo u svoje u i. Ovima bi se. napred. ali isto tako i kretanje planeta i sunca. u skladu sa osnovnim Sokratovim opredeljenjem. Ono prvo ili deveto" moglo bi biti kretanje ivog tela. iskonskog. ovima je u Dr avi (X. (II) ono to samo sebe pokrece a sposobno je da pokrece i ne to drugo. Prvih osam kretanja mada se iz Platonovog teksta u Zakonu ne vidi jasno ta bi moglo biti svako od tih osam pripadaju onome to se modernom terminologijom mo e svrstati u tri sledece vrste kretanja: (I) rotaciono. 58 Ovde se sva kretanja dele u dve velike grupe: (I) u ona koja se mogu videti.bi se moglo razumeti za to je on propustio da podrucje neba oznaci kao trece podrucje vidljivog". jedna podvrsta bi bila sjedinjavanje i me anje. spasenju" du e i dr ave kao prirodne ljudske zajednice. Upor. 57 U Zakonima (X. 60 Kao to se astronomi ne mogu pouzdati u to da smisao nebeskih kretanja vide ocima. uvodeci pitagorejski nacin ivota". U hemijskom. Sve u svemu. i (II) u ona koja se mogu cuti. pored spomenuta dva (onog koje obu 376 hvata svet ivih bica i onog koje buhvata svet senki). Ovo poslednje ( deseto"). V. obuhvataju: (I) ono to pokrece ne to drugo a i samo biva pokretano necim drugim. Preostale dve. odnosno glavnu karakteristiku onoga to Platon naziva psyche (du a). 56 Cini se da je Platonova prvobitna namera bila da se ne bavi mnogo astronomijom. cini sr svega to je ivo.

ali su fanaticno sledili ono to su prihvatili kao Pitagorino uputstvo za ivot. .61 Gornje podsmevanje se verovatno odnosi na pripadnike pitagorejskih sekti. one koji nisu bili ni osobito uceni ni osobito pametni. 62 Nejasni izrazi iz recnika primitivnih pitagorejaca. koji su. postupali sa muzickim instrumentom kao sa ivim stvorom. sudeci po nabrojanim recima.

Oni koji ne umeju ili ne ele da se slu e logikom. sklonosti i zabluda. sklon da tvrdi da oni koji su upuceni u nauke istovremeno. dijalog Sofist (266b i dalje). Naprotiv. dokazivanjem ne mogu ni u spomenutim naukama imati uspeha. 70 U alegoriji . planimetriju. glatkim povr inama i uop te prirodnim ogledalima Platon naziva bo anskim prividima" zato to se te slike proizvode prirodno. koje dolazi tek na kraju. Izvorna rec je eidola (idoli). koju sam ovde preveo na om recju razlog". koje nisu organ za shvatanje. stereometriju. Dijalektika. moraju biti i dijalekticari. Ipak. 69 Videnje ocima samo je polazna tacka. ali Platon hoce da ka e kako je prethodni govor . 67 Ponovljena igra reci upotrebom termina nomos. 65 Sokrat u stvari pita da li su oni koji su upuceni u nauke (aritmetiku. astronomiju i harmoniku) istovremeno i dijalekticari? 66 U izvorniku stoji vi esmislena rec logos. jeste onaj . dijalektika je put koji vodi apsolutnom znanju. Upor. za Platona. prema kojem su licem okrenuti. nije istra ivanje koje ne rezultira ni u cemu definitivnom. Ona nikako nije put bez kraja i konca. 64 Neprevodljiva igra reci: nomos oznacava i melodiju i zakon. 73 Dijalektika je onaj put (v. Reci hodos i meihodos (metod) ovde znace isto: put. Ljudske slabosti iskacu iz tog prirodnog lanca dogadanja u kojem su one neka vrsta stranog tela". bele ku 69) koji vodi krajnjem cilju.63 Primitivni pitagorejci se u istra ivanju smisla nebeskih kretanja previ e i uzaludno oslanjaju na ono to oci vide. naukama bio samo predigra za ono to je sr stvari . One su ve tacke (neprirodne) kao i one prikaze" (idoli) koje pronose pred ulazom u pecinu. Sokrat je. a u istra ivanju smisla muzike pona aju se kao naivcine koje hoce muziku da shvate samo u ima. same od sebe. nacin prikazivanja. razlaganjem. shvatanju sistema postojeceg i njegovih pojavnih oblika. 7 2 Oci i u i. navodenjem razloga. inicijalni podsticaj za uvidanje. bele ku 64. prikaze" su. posle kraceg ili du eg lanca posredovanja. U kontekstu su inace upotrebljeni izrazi koji se odnose na muziku. Dijalektika. tj. 69 Put posredovanja koji vodi od culnog podsticaj a do inteligibilnog. pecini prikaze" su one ve tacke figure koje se pronose iza leda zarobljenih u pecini. dakle. i upravo radi te upucenosti. na ono to se samo umom mo e cuti". slu eci se govorom (logos). vide senke tih figura. a ne pod dejstvom ljudskih elja. prema tome. koji na zidu pecine. obrazlaganjem. nikako ne ostaje na cinjenici da se govor i rasprava prenose cuvenjem nego smera na logos kao na razlog i dokaz. u nastojanju da to je moguce vernije izrazim smisao recenog. Isti je smisao poredenja koje u tekstu dalje sledi. a koje se odnosi na videnje ocima i na umno videnje (uvidanje). Hegelova koncepcija dijalektike je u toj tacki potpuno saglasna s Platonovom. ire. dakle. u ovoj poslednjoj' (methodos) oodrazumeva se jo jedno znacenje: nacin istra ivanja. predmeti vidljivog" zemaljskog sveta. kojoj se raspravlja: smisao zakona u Dr avi i smisao dijalektike u konstituciji sistema znanja. 71 Slike na vodi. V.

85 U ranijem odabiranju (412c) bilo je reci . oni cija je priroda nepatvoreno mudroljubiva. alogicko. koje se ticu svih. koji sam je Platonovog stanovi ta da je dijalektike. a ne po prirodi. po svoj prilici. 77 Rec je . po Pitagorinoj teoremi. koji su izvorno bili definisani kao nesamerljivost linija" (du i). verovatno zbog toga da bi i samom svojom pojavom ulivali autoritet. onda oni nece moci da upravljaju dr avom i da donose ispravne odluke. nezreli (detinjasti). dakle. 83 U istom znacenju kao zakonit i nezakonit porod filozofije. nije postavljen imperativno. 78 V." 74 Misli se na aritmetiku. astronomiju i harmoniku. to samo po imenu i zvanju. dar 378 sebe mo e izlo iti u filozofiji. da oni koji drugima zapovedaju i po svojoj spolja njosti budu najocitiji. istinoljubiva i sklona znanju. 81 Ovim poredenjem se kazuje da filozofijom treba da se bave oni koji su joj po svojoj prirodi privr eni. III knjigu. 70 U izvorniku stoji rec alogos (doslovno: ono to nema logos). bele ku 81. iracionalne brojeve. 79 Zahtev da buduci upravljaci budu po mogucstvu i najlep i po stasu. geometriju. 84 A to su oni koji su telesno i duhovno defektni. dijalektici kao nauci koja u najvecoj meri du u i usmerava je ka ideji dobra. tome koje je ivotno doba najpogodnije preobraca" . liku i dr anju (eueidestatous). zakr ljali. U prevodu sam stavio iracionalnost" zato to se tvrdnja odnosi na tzv. u tom slucaju dijagonala d = /2. Ako se strana kvadrata uzme za jedinicu. nije obrazlo en. kao to se vidi. nesamerljivo. Posledica filozofija nezamisliva i nemoguca bez dijalogu Fileb (16c) Sokrat ka e: Dijalektika koji su bogovi coveku nacinili i koji je do nas. Po eljno je. 80 Na strani 495c i dalje. sada je rec . 75 Na kraju VI knjige. a ne oni koji se la no predstavljaju kao filozofi. kao nesamerljivost strane i dijagonale kvadrata. biti ona la koju upotrebljavaju pesnici i mitolozi. ono to je neizrecivo. S druge strane. kako se meni pokazuje. koji su. tome ko treba da zapoveda a ko da slu a. dakle. str. jer je.put koji zna za sebe. na primer. u je. onda se dijagonala tog istog kvadrata nikako ne mo e izmeriti tom jedinicom. jer ni u cemu nece imati mere. Ako se u vaspitanike usadi nesamerljivost. 412e i dalje. 82 Nenamerna la " ce. Taj zahtev. obrazovanosti i stvarnoj istinoljubivosti. Ili mo da zbog toga to se lepa du a" te ko mo e uskladiti sa ru nim i kr ljavim telom. Iz daljeg teksta se vidi ta se misli pod tim polutanstvom i tom bastardno cu la nih filozofa. V. dospeo iz bo anskog za vicaja kao izvanredno blistava vatra. Prometejevim posredstvom.

pocinju dokazivati i osporavati ono to im je trenutno u interesu. tj. 87 Sokrat ovde govori . koji tra e da dijalekticar bude usmeren ka istini i dobru . dijalektici kao . sofisti. tj. ljudi se napune riezakonito cu". u kojoj su poducavali. dakle ve tinu uveravanja i razuveravanja koja se primenjuje u demokratskoj skup tini i pred demokratskim sudovima. necem to se iroko praktikuje i zloupotrebljava. 86 Na strani 467b i dalje. ne hajuci za istinu. pa se postavlja pitanje da li takvu krivicu treba oprostiti i krivce pomilovati. 379 . Takvom ve tinom. 88 Oni koji dijalektikom" cine ne to nezakonito. ne to to je protivno njenim principima i postulatima.za ucenje. krivi su. Ali iz onog to dalje sledi ocigledno je da dijalektika (dialegsthai) ovde oznacava ve tinu kojom se slabiji govor" pretvara u jaci govor".

Hesio dova Teogonija. 12 Prema toj najavi. ili orude za zabavu. Platonovi tridesetogodi njaci" su bili obavezni da prethodnih deset godina posvete onim naukama koje istra uju iz hipoteza". KutHranjem se dobija treca dimenzija". 8 Time su sva cetiri tipa empirijskih dr avnih uredenja okarakterisana kao bolesti dr ave". ili timarhija. ali se ipak njima slu i da bi pone to i sam slikovito" prikazivao. 9 Nasledne kne evine postojale su u Tesaliji. a ne organon za istra ivanje istine i otkrivanje puta ka dobru . 92 Ovo tvrdenje i ona koja potom slede sacinjavaju neku vrstu programskih uputstava za nasilno preuzimanje vlasti od strane filozofa. a u Kartagini je bilo moguce kupiti kraljevski polo aj. ali je u su tini ne to nalik na ono to se kazuje deci. Puc pocinje u odredeni cas prvim i najznacajnijim prevratnickim cinom: isterivanjem iz dr ave svih stanovnika starijih od deset godina. Svaka vrsta ivih bica ima svoj odgovarajuci manji ili veci ciklus. dakle kao ono to postepeno razara. 7 Ocigledno ironicno izrecen atribut za tiranidu. 445c). odnosno figura odredena sa cetiri tacke . XIX. Mitovi to obrtanje povezuju sa ivotnim ciklusom svakog ivog bica. Platon ima odredene rezerve prema mitovima. 90 U dijalogu Gorgija (463b) retorika je identifikovana sa laskanjem. 415d pa nadalje. kojoj se u dijalogu govori. XXII. odnosno ravan odredena trima tackama koje nisu na istoj pravoj (trougao). KNJIGA OSMA ( . razjeda dr avu iznutra. ono to sledi ozbiljno je po tonu.89 Platon smatra da se dijalektikom ne smeju baviti ljudi mladi od trideset godina. 6 Kritsko i spartansko dr avno uredenje ovde su podvedeni pod zajednicko ime: timokratija. kako ce se iz daljeg teksta videti. U pocetku pete knjige. 35). 126. To jest na prethodnim stranicama sedme knjige. ) 1 Gornji tekst je kratak rezime pete knjige i onoga u 2 3 4 5 to je receno trecoj knjizi pocev od str. 13 Periodicno obrtanje" je karakteristika kretanja nebeskih tela. Odiseja. Na kraju cetvrte knjige (str. 163. 11 Racunajuci i uzornu dr avu . Puna ivotna zrelost zahteva se upravo zbog toga to dijalektika u sklonostima nedozrelih ljudi mo e postati orude za sticanje licne slave i koristi. koju je Platon. 91 Na strani 537b bilo je predvideno da telesne ve be traju dve ili tri godine. 10 Poslovicni izraz (Ilijada. Dijalog je ovde uporeden sa sportskim dvobojem. U pocetku svake nove runde borci (rvaci i bokseri) zauzimaju odredeni stav. smatrao za najgori oblik dr avnog uredenja. iz same njene konstitucije. 14 Kvadriranjem broja dobija se povr ina.

5. 15 Matematicki deo mita je najverovatnije pitagorejskog porekla. 9 : 12 : 15. a to su oni trougli cije su strane celi brojevi i odnose se kao 3:4:5 (na primer: 6 : 8 : 10. n). Svi ravnostrani trougli su medusobno slicni. 12 : 16 : 20 itd. pravilnim tetraedrima i piramidama cije su osnove Pitagorini trougli. 3. ovaj nejasan tekst bi mogao biti protumacen na sledeci nacin: ivotni ciklusi ljudskog roda odredeni su ravnostranim ili pravouglim (Pitagorinim) trouglima. 4. Shodno prethodnom. svi takvi trougli jednostavno se dobijaju mno enjem strana onog osnovnog sa 2. kao to su medusobno slicni i svi Pitagorini trougli. .( granicnice") koje nisu u istoj ravni (piramida).

a ta dalje ka u Muze?'.. . naime. u kojoj pesnici . i to kao odnos 3 :4.Isto se mo e reci i za medusobne odnose pravilnih tetraedara i za medusobne odnose piramida cije su osnove Pitagorini trougli. odnosom kateta u osnovnom Pitagorinom trouglu i u svim trouglima koji su iz tog osnovnog izvedeni umno avanjem njihovih strana celim brojevima. ni na koji nacin nije ucestvovala u upravljanju dr avom. Izraz spoji" (sydzygeis) ovde znaci isto to i pomno i". kao u tragediji". napred podelu du evnih moci na strani 434d i dalje. jer sadr i previ e dvosmislenosti uz premalo podataka. Uostalom. ados) ima ovde tehnicko znacenje 52 ili 25 i ukoliko se dola enje do prve harmonije" ili prvog proizvoda izvede kvadriranjem. odnosu njihovih strana. Nejasno je kako se iz osnovnog epitrita dobija druga harmonija". 22 Ovde Adeimant smenjuje Glaukona u odgovaranju na Sokratova pitanja. U svakoj od tih klasa geometrijskih figura postoji proporcionalnost strana. Platon je gore u tekstu (545e) najavio da ce ovo izlo iti na pesnicki tajanstveni nacin. cime se verovatno ukazuje na odstupanja pojedinih ivotnih ciklusa od pravilnosti. Poslednja recenica znaci jednostavno to da se u proporcionalnosti spomenutih figura ne pojavljuju iracionalni brojevi. a u stvari se ale kao da svoje reci upucuju deci. ukoliko se pretpostavi da petorka" ili pempada" (pempas. No taj se epitrit mo e dobiti i u ravnostranom trouglu. Tada ce. 23 V. naziv za kastu seljaka u Sparti.. 18 Ovim se ukazuje na nejasnost prethodnog teksta: Muze ni ta ne obja njavaju. Ova kasta nije imala gradanska prava. 19 Od tog mesta pa nadalje ponovo se prilazi na direktan govor. kojim se izra ava povr ina kvadrata nad visinom toga trougla. Taj bi prelaz mogao znaciti da Platon onome to sledi pridaje vecu verodostojnost. 16 Osnovni epitrit (epitritos) morao bi biti izra en odnosom 4 : 3. Od antickih vremena do na eg vremena komentatori nisu do li ni do kakvog jednoznacnog tumacenja. to je potpuno razumljivo kad se ima u vidu namerna tajanstvenost teksta. Ovo tumacenje je izvedeno prema sledecoj recenici u kojoj se tvrdi da je prva harmonija" sastavljena iz jednakih cinilaca. ta racunica izgledati ovako: (4/3 25 3)2 = (4 · 25)2 = 1002 = 100 " 100. a telo je definisano onom trecom dimenzijom". sto puta sto. Ostatak teksta ne dopu ta nikakvo iole pouzdano tumacenje. Jedino je unekoliko van sumnje da je prva harmonija" reprezentovana kvadratom. nasilne smrti i si. mada Sokrat odgovara na pitanje .u punoj ozbiljnosti govore". prema modernoj notaciji. mno tvo dvosmislenosti i skokova u izvodenju. 17 Ova tvrdnja jo dopu ta tumacenje. bolesti. Du a je neprostorna. U tekstu se pominju i neslicnosti". a druga pravougaonikom. usled neumerenog ivljenja. bar kad je rec . 20 Perijeci (pen'oikoi = oni koji stanuju okolo). Epitrit je takode oznaka koju su Grci upotrebljavali u metrici. inace bi pesnici govorili jasno kao filozofi. tj. Predstavljanje ivotnih ciklusa istovremeno ravnim (kvadratnim brojevima) i prostornim (kubnim brojevima) figurama verovatno potice iz osnovne podele ivog bica na du u i telo. zasnovana na slicnosti. 2' Sisitije.

Plutos ne razlikuje rdave od dobrih. koja je odbacila njegove lade daleko od Kitere. koji su ih poslu ili slatkim i medenim lotosom". na koji se u Platonovom tekstu aludira. pa su tiranida" i tiranin" najru niji . napred. dva stiha (451. nestalan i razdiran raznim strastima. ocigledno je u najvecoj meri ironican. 29 Aluzija na ono to se prica u IX pevanju Odiseje (3. Na drugi nacin. u haoticnoj me avini. mudruje. dospeo u Libiju gde su stanovali Lotofagoi(oni koji jedu lotos). 27 Plutos je u istoimenoj Aristofanovoj komediji slepo bo anstvo bogatstva. 212a). da one drogirane silom vrati na brod. pripisan tiranidi i tiraninu. Asocijacije savremenika na Platonov tekst morale su. prema tome. 33 Platon hoce da ka e da takav covek s vremena na vreme pone to misli. 570) sa razlicitih mesta tragedije Platon je ovde spojio. sve karaktere i sve tipove dr avnog uredenja. Odisej je. Sedmorica protiv Tebe. I u jednom i u drugom slucaju. 557cd). Slvarno Platonovo uverenje je. Odisej je morao. Ovde se verovatno misli na eleusinske misterije. Kontekst poredenja je takav da misterije" pokazuje u vrlo lo em svetlu. pod dejstvom strahovite bure. demokratskom coveku". kako se vidi iz onoga to sledi. 34 Demokratski covek. uz pomoc preostalih drugova koji nisu jeli lotos. 32 Rec je . dijalog Gozba (210ac. biti neuporedivo ivlje i odredenije nego to to mo e biti slucaj sa dana njim citanjem. sadr e u sebi. 25 To znaci kao manjina odabranih koja mo e da upravlja dr avom i bez pomoci vecine. kao i demokratska dr ava (v. koji odbija da prihvati hijerarhiju vrednosti. upravo suprotno tome. ali slicno. Njegovu tvrdavu" sacinjavaju obmanjujuci" i varljivi". la ni govori" (aladzones logoi). Oni koji su okusili taj lotos namah su se zaboravili i nije im vi e bilo stalo do povratka na brodove ni do traganja za domovinom. da bi ubrzo to napustio i utonuo u bujicu svakodnevnog ivotnog toka.24 Eshil. logos se u ljudskoj du i ucvr cuje (stvara tvrdavu") u obliku unutra njih cvrstih uverenja (mnenja). koja onda nastupaju kao vod ivotnog pona anja. 35 Atribut najlep i". 382 26 Veliki kralj" je u V veku i kasnije bio uobicajeni izraz kojim su Grci oznacavali kralja Persije. Kandidati (mladi ljudi) za posvecivanje u ove misterije morali su prethodno proci kroz obred oci cenja. 31 Opis onoga to se zbiva u du i ovde odgovara onome to Platon vidi kao principe raspodele vlasti u atinskoj demokratiji. u drugoj knjizi Dr ave. Jedan deo Odisejeve dru ine posetio je Lotofage. lo u sliku . 30 Platon poredi korumpiranje mlade du e sa postupkom posvecivanja u velike misterije" i sa svecanim povorkama koje posveceni prireduju. naime. 67 104). koje su u atinskoj dr avi bile legalizovane. koji su suprotnost istinitih govora" (atothon logon). 28 Upor. pona anju orficara daje odeljak 364b i dalje.

i najgori. 37 Pedagog (paidagogos) je rob (domaci sluga). potcinjena coveku (mu karcu). 39 U izvorniku doista stoji ther (zver. fragment iz nama nepoznate Eshilove tragedije. tome da deca obavljaju svoje kolske obaveze. preteranoj . On se stara . 36 Platon prigovara demokratskoj dr avi sklonost da doseljenicima (metecima) i strancima (pripadnicima drugih helenskih dr ava) daje jednaka politicka prava kao i svojim gradanima. a ucitelj gimnastike je pedotrib (paidotribes). Ucitelj (profesor) naziva se diddskalos. ali prethodno je bilo govora . koji vodi decu u kolu i vraca ih kuci. divlja ili pitoma ivotinja). 38 Upravo ono to nam je na vrh jezika".

Trutovi bez aoka odgovaraju. ako je verovati Platonovom prikazu. razdra uje. 41 Teza podseca na Anaksimandrovu misao: Ono iz cega stvari nastaju. pospanim i ravnodu nim ljudima koji se ni za ta ne brinu (flegmaticni su). 12 A 9). . po nu nosti. lenjih i rasipmh. po prirodi". u Platonovom poredenju. . Prekomemost je u odredenom smislu nepravednost i za Heraklita. nekada nji Sokratov ucenik. 47 Ovo bi mogla biti aluzija na oligarhiju tridesetorice. g. Kao takva. drugo nastaje po redu vremena. velikoj popustljivosti demokratske du e prema svemu to bi. trebalo da ima pona anje koje dolikuje potcinjenima. a ne na imucne gradane". Za dr avu je. Ta popustljivost je tako iroka da se u oblasti delovanja demokratske du e cak i domace ivotinje pona aju nekontrolisano. Buduci da se Platon napred zauzimao za jednaku prirodu" mu karaca i ena. podeli demokratske populacije na manjinsku ali aktivnu grupu politickih lidera i vecinsku grupu njihovih pasivnih sledbenika. nastaje ropstvo. dnevnicu za prisustvovanje sednicama narodne skup tine. pre n. svugde hoce da odlucuju i predvode. nama nepoznate. 46 Misli se na razne poreze i da bine. po zavr etku peloponeskog rata) i u kojoj je sudelovao i Platonov srodnik. prinudeni da brane svoju cast i imovinu od kleveta i pohlepe.slobodi ena u demokratskoj dr avi. dok uc ili hole (chole). ona izaziva veliki preokret: jedno propada. 42 Upucivanje na stranu 552a i dalje. 40 Adeimantova tvrdnja je verovatno u duhu neke. Inace tekst. razdra ljivim. misli Platon. u to i propadaju. doslovno tumacen. pospanost i apaticnost (ravnodu nost). s druge strane. takve su i slu kinje. osim onih fleigmaticnih. ali njome se na indirektan nacin potvrduje da sagovornici ive u takvoj dr avi u kojoj je sve dopu teno. 44 Rec je . u Periklovo vreme. tome plemic Adeimant saop tava licno iskustvo sa svojih putovanja izvan gradskih zidina: ne po tuju ga cak ni konji ni volovi. koji se u sve me aju. ucnim ljudima od akcije. citirana poslovica kao da se odnosi na ene: kakve su gospodarice. i za Anaksimandra. i za Platona. jer one jedna drugoj placaju pravednu kaznu i odmazdu za svoju nepravicnost (prekomemost). i jedni i drugi bivajuci paraziti u telu dr ave. 45 Siroma ni atinski gradani dobijali su. cija je uloga da zuje" i da onemogucuju one koji govore (i misle) drukcije" od onoga to lideri procenjuju kao valjano. sluz ili flegma (phlegma) je gnoj koji uzrokuje visoku temperaturu. ili ako su kao sudi je ucestvovali u radu masovnog demokratskog suda. cini se neverovatnim da se u ovom tekstu to osporava. po redu vremena" (D. koja je bila uvedena u Sokratovo vreme (400. pa cak i preterana sloboda domacih ivotinja. U ovom slucaju prekomerna sloboda propada. Trutovi sa aokom (str ljeni) odgovaraju onim besnim. koji su. govori . 43 To se po svemu sudeci odnosi na trutove" (parazitske politicare). makar i u alegoricnoj formi. Uz to. izaziva bes i gnev. poslovice. e. jer njima nasuprot nema nikog. zlo ako u njoj glavnu rec vode ovi holericni" i ako ove nema ko da kontroli e. 43 Po pretpostavkama tada nje medicine. koje su bogatiji gradani placali dr avi. Kritija.

Grcki mitovi (38 a. narod je otac tiranina" i tiranide. prineo je u hramu ljudsku rtvu. U tome prica Herodot (Istorija. rtvovanje decaka u hramu Zevsa Likajskog u Arkadiji nastavljeno je i kasnije uz ritualno preobra avanje u vuka onog ucesnika na koga kocka pada da pojede deo utrobe rtvovanog decaka. konfiskovana. nego je pozajmljen iz jedne. sudskom odlukom. Na Lidane tankih nogu. Pizistrat je. dodeli telesna garda. delom kao seljaci delom kao pripadnici siroma nog i vecinskog sloja gradskog stanovni tva. 55 Ironicna aoka upucena Euripidu. ne oznacava celokupno stanovni tvo dr ave. 55). sin Pelazgov. Trebalo bi da njihov ugled opada u oligarhiji i aristokratiji. Karakteristicno je. u Platonovim razmatranjima. Inace. 49 Likaon. uveo je u Arkadiji Zevsov kult i podigao hram Zevsu Likajskom (Likejskom). 52 Prema Herodotu (I. Ali jo neprosvecen vladar Pelazga. Likaon. po njegovoj proceni. Ovo 384 pretvaranje Likaona u vuka Platon uporeduje sa preobra ajem narodnog zastupnika u tiranina.Imovina je mogla biti. 56 Adeimantovo zapa anje odnosi se na Euripidovu tragediju Trojanke (1169). i sasvim da i cezne u uzornoj dr avi. takode iz Odiseje (XXIV. 770 i dalje) upla en od ki e strela le ao na bojnom polju koliko je dug i irok". kako bi pomocu ove suzbili ulica j manjinskih grupa (bogata a i plemica) na dr avne poslove. a nije mu palo na pamet da se popne na borna kola i da nastavi borbu. u kojem se ne ka e da su mudraci oni od kojih je tiranin nacinio svoje dru tvo". nego samo ono mno tvo bezimenih i uglavnom siroma nih gradana koji su. Tad ti na ljunkoviti Hermo ostaje smesta da be i . shodno koncepciji tragickog pesni tva izlo enoj u II. Odgovor Pitije. III i X knjizi Dr ave. medutim. Sofoklove tragedije. 54 Za titnik naroda" se nece pona ati kao Kebrion. demokratija i tiranida. naime. 50 Izraz pozajmljen iz Pindarove Druge pitijske (32). Posle je uz pomoc svoje telesne garde nasilno prigrabio vlast. prvi zatra io od naroda da mu se. glasio je ovako: Kad mazga jednom sedne na medanskih kraljeva presto. Kao takav. nama nepoznate. koji je prema citiranom mestu Ilijade (XVI. da Platon ne defini e demokratiju . kao i grupama sacinjenim od onih koji su va ili kao kolenovici (plemici). a kucu mu gromom spalio. g). 40). Robert Grev. po svome socijalnom polo aju postavljeni nasuprot manjinskim grupama bo_ gatih. 58 Rec narod (demos). radi licne bezbednosti. i na sram ne misli tada! 53 Stih iz Ilijade (XVI. pretvoren u stihove. 776). Zevs se zbog toga silno naljutio pa je Likaona pretvorio u vuka. jer onima koji istupaju kao njegovi zastupnici i za titnici daje neogranicenu vlast. ali stih koji mu Platon pripisuje nije njegov. I 59). 57 Platon misli da tragicki pesnici mogu u ivati ugled samo u ni im oblicima dr avnih uredenja kakvi su. Lidijski kralj Krez poslao je svoje izaslanike u Delfe da upitaju proroci te da li ce njegova vladavina biti duga veka. 51 Generalizacija Pizistratovog lukavstva. Platon je ovde ocigledno izokrenuo smisao citiranog stiha. V. prema predanju.

osim samog tiranina. 385 . iako ovo poslednje unekoliko sledi iz celine njegovih razmatranja. uspostavljanju tiranide. op te ravnopravnosti. u kojoj.kao vladavinu vecine" kao to je defini e Perikle niti kao vladavinu siroma nih. niko drugi nije slobodan. A uz to i kao uspostavljanje prekomernih sloboda. preciznije. to nu nim nacinom vodi velikom preokretu". On demokratiju vidi kao uspostavljanje op te jednakosti ili. tj.

jer ono to je u du i i divlje" ne zazire u snu kada razum i moralni kontrolor zaspu ni od kakvih opakih elja i njihovog zadovoljavanja: nema tog jela od kojeg bi se uzdr alo". buduci primitivna i nedovoljno ukorenjena. a ne prema saznanju istine i bica. 606a. 7 U prvoj knjizi (329c) navode se reci ostarelog Sofokla: srecan sam to sam umakao tom besnom i svirepom tiraninu" (Erosu). Adeimant treba da se podseti na ono to je receno na strani 558d i dalje. sykophantes je onaj ko denuncira izvoznike smokava iz Atike. u kontemplaciji bica i temporalne strukture bivanja. spletkare u vidu zanata nazivaju se sikofanti". Upor. s pretpostavkom da je ljubavna strast najjaca i da je u ovom slucaju okrenuta prema culnim zadovoljstvima. 619c) koje su na le svoje mesto mitovima. to je i ovde uporeden sa krilatim str ljenom koji opasno ubada.. " Oni koji tu akaju. kao to se u demokratskoj dr avi rada tiranin. str. 8 Veza izmedu tiranskog i erotskog . nered). medutim. Ovde se misli na ljudsko meso i gnusobe jedenja sopstvene dece (X. erosu (eros) kao ljubavnoj ce nji. ali ova. i to u okviru istra ivanja karakternih crta demokratskog coveka.. Prvobitno. 561a i dalje. Eros je ovde oznacen kao vod besposlenih i rasipnickih strasti". Amor) sa strelama. kao i bele ku 43/. koji za sebe zahteva telesnu gardu (566b) i koji konacno postaje tiranin u du i. koji se i u Frojdovoj teoriji kao zadovoljavanje zabranjenih i potisnutih elja. 10 U izvorniku stoje reci hnarhia i anomia (bezakonje. nije dovoljna za tita od korumpiranja do kojeg dolazi u dru enju s gradskim majstorima raskala nog ivljenja. uprkos dr avne zabrane takvog izvoza. odnosu uma (onog to je u du i najbolje) i culnosti koja ometa um u cistoti njegovih ispitivanja". 6 Ostale strasti" prikazane su ovde po analogiji sa narodom u demokratskoj dr avi (564a i dalje). jasno da je tu rec . tekst iz dijaloga Fedon (65a i dalje). prikazuju ivotinjsku na u 3 Izvorni rukopisi na ovom mestu nisu dovoljno pouzdani. 571cd. i buduci da je Eros prikazivan kao krilati bog ili demon (lat. U Platonovom tekstu se aludira i na vezu snova i mitova. rec koja istovremeno oznacava i demokratskog i coveka iz naroda. Iz konteksta je. 386 ·> V. moglo je poslu iti kao osnov za Frojdovo obja njenje snova. V." KNJIGA DEVETA ( 0 ) 1 Na strani 558d i dalje u VIII knjizi zapoceto je raspravljanje . prirodi snova. V. 4 U izvorniku stoji demotikbn. 2 To to je ovde receno . eljama. a Eros je prikazan po analogiji kao zastupnik naroda". kojoj u na em vremenu govore neki psihoanaliticari. denunciraju. 5 Rec je . Kasnije i . po udama ili . na primer. u naporu da razlikuje ono to pouzdano zna od onoga to ne zna. Rajh. Taj covek iz naroda" dobija vaspitanjem odredenu vrlinu.

sikofant" je naziv za denuncijanta (. Tiranskoj dr avi odgovara tiranski covek u cijoj du i je takode uspostavljena tiranida. 13 Tiranin u budnom stanju cini one gnusobe koje se inace dogadaju samo u snu. 21 U izvorniku je upotrebljena rec dokaz" ili dokazivanje" (apodlixis) i ovde i u prethodnom stavu pod (d). Sokrat ne prihvata to nego dokazuje da je od ovoga jo nesrecniji onaj tiranski covek kome je sudbina odredila da svoj ivot provodi kao tiranin neke dr ave. 24 Mo e se umesto ljubitelj mudrosti" slaviti filozof". tiranina Siraku kog. u Platonovom tekstu. 15 Rec je . koji razbuktava njegove strasti i razdire ga iznutra. kao mikrokosmos ( Covek je mikros kosmos". dr avi kojom upravljaju filozofi (tj. . 34). 19 Bogovima Platon ne pridaje sveznajucu i svevidecu moc. 17 Platon je coveka shvatio kao dr avu u malom. Demokrit. oslanjajuci se na preobra eni eros. onaj kojim se covek uzbuduje (thvmoutai) obuhvata pribli no ono to mi nazivamo voljnim funkcijama ili voljom". ali u izopacenom vidu: strasti medu kojima je najjaca erotska strast gospodare umom do te mere da je tiranska du a prakticno bezumna. 23 Izraz volja" (to thvmoeides) treba razumeti u smislu tumacenja datog u prethodnoj bele ci (22). fr.. Uzornoj dr avi pak odgovara filozofski covek u cijoj du i gospodari um. pijana. uop te.ovde. ali s tom razlikom to Platon u voljne funkcije du e ubraja i deo onoga to se danas naziva afektivnim stanjem (srditost. dijanoetickim vrlinama". 25 Novac i slava su toliko potrebni koliko su neophodni za opstanak. gnev. osecanje hrabrosti i straha). nasuprot presokratovcima koji su coveka odredivali kao svet u malom. 439c i dalje. 16 Napred izlo eno je opis one uloge koju je sam Platon ostvarivao dok je boravio na dvoru Dionisija Starijeg. kada niske strasti prodiru u vidu zadovoljavanja zabranjenih elja (v. ali tada se u na em jeziku gubi terminolo ka veza sa ljubiteljem pocasti" i ljubiteljem novca". Otuda za Platona. Ovu mogucnost vezivanja erosa i mudrosti Aristotel je kasnije razvio u obliku svoje teorije . 22 Onaj deo du e kojim covek uci (manthanei) obuhvata um i razum zajedno. 18 Glaukon je tiranskog coveka proglasio za najsrecnijeg (578b). 20 . jjrincip je ovaj: svaki tiranin u dr avi mora biti po svome karakteru i temperamentu tiranski covek. ima toliko tipova ljudi koliko ima tipova dr ava. 14 Ovde se uzorna dr ava naziva kraljevskom" i uporeduje sa tiranskom dr avom. luda. oni najmudriji) i koja se ovde kao i gore (576d) naziva kraljevskom. ali svaki tiranski covek ne mora zauzimati i polo aj tiranina u dr avi.cinkaro a") 12 Shodno prethodno saop tenoj tezi da je Eros najveci i najsna niji tiranin u du i. na eros koji nije vi e usmeren na telesna nego na intelektualna i uzvi ena zadovoljstva. tome se govori na stranama 436a i dalje. Tako tiranin u dr avi biva i sam tiranisan od ovog svog unutra njeg tiranina. Razumljivo. D. stranu 571c-e).

387 .

33 Filolog (philologos) je ovde doslovno onaj koji voli logos. zato to je bez-lican. bele ku 64/111. A la nost tih zadovoljstava dokazuje se njihovom kratkotrajno cu i time to se ona pome ana" s bolom i bivaju zamenjena bolom. u trecoj knjizi (411d). onaj ko je osloboden dejstva strasti. hvaleci ivotni izbor (filozofiju). tj. Kad je rec . 32 Vrednosti se ne prosuduju nicim drugim do upotrebom uma. ljubitelji pobeda i pocasti. 34 Platon ocigledno ne misli na subjektivni vid prijatnosti. Svaki soj ljudi (ljubitelji mudrosti. V. istini po sebi. dr i dokaza i ne iznosi svoje licne i trenutne impresije. 35 Pametan covek je u hvaljenju jak zato to se. potisne i onemoguci um. to nije slucaj sa ljubiteljem dobiti i ljubiteljem pocasti. Eros kao najjaca strast mo e potpuno da zatamni. a da se tako ne to ne bi desilo. na osecanje prijatnosti. zadovoljstvo koje ljubitelj dobiti oseca kad zaradi novac. po pretpostavci. ne bi bila prava i stvarna zadovoljstva. uz ocigledno ustezanje i unutra nji otpor svoje licne pristrasnosti. priznaju da je ovaj u pravu. Misologa pominje Platon ranije. nego na ono to bi po merilu uma. a do istine kao osnovne vrednosti ne mo e se dospeti neposrednim osecanjem. pa i zadovoljstva. pokazuje u dia-logosu. najbolji i najugodniji. ili zadovoljstvo koje castoljubiv covek oseca kao pobednik. nepristrasan (bez strasti). ljubav koja kao takva mo e da potisne ostale ni e strasti. potrebno je preobratiti tu sna nu strast u ce nju za mudro cu i ljubav prema logosu. nego jedino posredstvom govora (logosa). jer ih je primorao do-kazivanjem da ka u ono to inace ne bi rekli. . koja se koriste umom i govorom (logosom). zagospodari nad njima. da ih savlada.26 Svako hvali svoj nacin ivota kao najlep i. nego la na. u svojevrsnoj upotrebi logosa (govora). Sokratovi sagovornici cesto i protiv svoje volje. a to je onaj koji slu a glas uma. onaj ko mrzi logos. ukoliko se ovaj u dijalogu pokazuje kao niz sudova koji dopadalo nam se to ili ne vode jednom odredenom zakljucku. Suprotnost filologu" je misolog" (misologos). logicki sled je jaci od unutra njeg otpora licnog uverenja i osecanja i to. odnosno u dokazivanju: razlaganju i obrazlaganju. rasudivanja i dokazivanja. uporedivanjem i prosudivanjem sva tri zadovoljstva. 28 To jest ljubitelja mudrosti. Platon ovde podrazumeva razlikovanje relativne i apsolutne istine. Apsolutna istina je istina po sebi . Relativna istina je u ovom slucaju unutra nja uverenost svakoga od ona tri coveka" da je u pravu sa sopstvenog stanovi ta. koji se ispoljava. 29 Iskustvo filozofa steceno je posrednim putem. 27 Izraz ono to je po sebi istinito" ekvivalentan je sa izrazom ono to je apsolutno istinito". si Pretpostavlja se da nu ni logicki sled moraju prihvatiti sva bica koja raz-um-eju. Po tom merilu. 30 Orude ili organ prosudivanja je um. jer ovi ne poznaju zadovoljstvo koje proishodi iz posmatranja bica ili prirode svake stvari. ljubitelji dobiti) smatra da je u pravu pitanje je kako se mo e znati ko je od njih stvarno u pravu. a ne po ovom ili onom stanovi tu. moralo biti najprijatnije.

Platon nastoji da to saop tenje mudrosti potkrepi i dokazom. Mudrost uvida istinu i saop tata je kao neopozivu. matematicki i ciji se izraz. jer se i u zacaranim stanjima i u snu mo e osecati i videti ne to to ne postoji. nije opis padanja ovog ili onog predmeta. nego ni ta i nestvarno. 44 Rec je . mora i tu istinu da dokazuje. To je poredenje vec upotrebljeno ranije. Istorija. njegovoj izjavi Krezu ko je najsrecniji covek (v. Ono to se neprestano menja manje ucestvuje u bicu nego znanje. te se njen smisao mora odrediti prema kontekstu. Sokrat nije mo gao to direktno cuti od Solona. to je i stvarno. I shodno tome. nego na forme (ideje) koje su nepromenljive. Treci poraz nepravednika progla ava se za najveci i najpotpuniji zato to proishodi iz saop tenja mudrosti. da se za nju bori podupiruci je. ne slucajno. 37 Prva pobeda je progla ena na strani 580c. naziva formulom". nije opis onoga to se vidi. dijalog Sofist (236e i dalje). I. Ali filozof. na strani 580b. Upor.36 Sudija" koji u sportskim nadmetanjima odreduje rang-listu onih koji su ucestvovali u takmicenjima. kao nespornu odluku same mudrosti. Cinjenica da covek to zadovoljstvo oseca ne dokazuje ni ta. U nastavku teksta. jer njima ne odgovara ne to i stvarno. 33 To bi mogao biti Solon iz price . najzad i zato to se . 42 U izvorniku: ousia. pica). nego prividno zadovoljstvo. jer su takvi predmeti i nacini njihovog padanja empirijski vrlo raznoliki. U modernim naukama zadr ana je ta Platonova pretpostavka: zakon slobodnog padanja. na primer. du i i kao hranom koja je hrana je stvarnija zato to se znanje telu. Du e se ispunjava znanjem. 3' Na strani 583e. 30). opet ne slucajno i bez oslonca na platonsku tradiciju. Pretpostavka je da se znanje ne odnosi na empirijske sadr aje. Naravno. to sam u prevodenju i ucinio. forma koja je izra ena. hrani se znanjem stvarnija od telesne hrane (jela. 40 Zadovoljstvo koje je takvo samo kao posledica bola nije stvar no. la i i zablude su nestvarne. Herodot. 43 Recenica u izvorniku je dvosmislena. razlozima i odbijajuci prigovore. nego je forma padanja koja podrazumeva potpuno neempirijsku situaciju. ne vari kao uobicajena hrana. olimpijskom". koji nije mudrac nego tak ljubitelj mudrosti. ostaje saznato za uvek. 388 38a Ovu trecu pobedu Platon progla ava najvecom. za koje se pretpostavlja da je nepromenljivo: ono to je jednom saznato. A du evna po tome to znanje ne mo e da istruli i propadne. koji su promenljivi. 41 Osnov Platonovog rasudivanja cini nacelo: ono to je istinito.

iveo u Himeri. Tindarovim kcerima. kao i Homer. bio po kazni bo anstva izgubio vid zato to nije pevao pravu istinu . On je naime. jer su trajna i ncpromenljiva. nego eventualno na formu propadanja i trulenja. kao . na formu koja sama po sebi ne propada i ne truli. 46 Znaci: neobicno i zagonetno. u svojoj poemi Razaranje Troje peva . Stesihor je ispevao svoju palinodiju (palinodia = poricanje) iz koje Platon u Fedru navodi sledece stihove upucene Heleni: 389 . kad je saznao da je uzrok Helenine sudbine bio Afroditina osveta. i vezuju se za ono to je trajno i nepromenljivo. jedan od najstarijih tvoraca horske lirike. Prema onome to Platon ka e u dijalogu Fedar (XX. na severnoj obali Sicilije. Heleni i Klitemnestri. nevernim suprugama sa dva do tri mu a". 243ab). 45 Platon u gornjem pasusu nastoji da doka e da su telesna zadovoljstva manje istinska i manje stvarna zato to su prolazna. pa je zbog tih kleveta oslepeo. trenutna. nestalna i da su. Kasnije. Stesihor je.znanje ne odnosi na ono to mo e da propadne i istruli. ali istinito. naprotiv. 47 Stesihor. Heleni. duhovna zadovoljstva istinska i stvarna.

I u jednom i u drugom slucaju. strasti pomracuju um. Posle ove pokajnicke pesme Stesihor je. a onaj ko je u samom sebi na gospodarski polo aj uzdigao telesne po ude pona a se kao ivotinja koja svoj ivot provodi u zadovoljavanju najnu nijih nagona. po Platonovom kazivanju. stvara u sopstvenoj du i haos u kojem se oko gospodarske uloge bore one sklonosti (ljubav prema dobiti i ljubav prema pobedi) kojima gospodarska uloga po prirodi ne pripada. prevedena je ovde izrazom strasna sklonost". dru tvo" (Prilog kritici Hegelove filozofije prava. On je najbli i istinskom zadovoljstvu zato to je ljubav prema mudrosti" (filozofija) vod njegovog ivotnog pona anja. nego . Jedino je ona sredena" (kosmicna). izrodi. filozofiji kao profesiji ili kao nauci. odnosno. najvi e odgovara da budu vodene razumom. 54 Platon zapravo ka e da je jedno zadovoljstvo zakonitog roda". a Homer. . Covek kojim gospodare strane sklonosti (castoljubivi deo du e) pona a se smu eno. gube kontrolu nad sobom. koja oznacava onu sredi nu funkciju du e. pa i onima cije je poreklo u culnom i voljnom delu du e.Nije istina to sam pevao i nisi po la na brodovima lepih vesala. 55 Ovde pocinje jedno izracunavanje koje se. jer jedino razum zna i ume da proceni ta je za svaku od tih elja najbolje. 50 Tvrdi se da svim eljama. koja mera i koje vodstvo odgovara svakoj od po uda. filozofa-kralja. a Ovde nije rec . pokazuje kao te ko i slo eno. vezana neposredno za ono to je kratkotrajno i prolazno. i da je ono to su ratnici pod Trojom videli bilo samo prividenje Helene. a da su druga dva bastardi. 48 Rec to thymoeides. pa se u takvom stanju ljudi pona aju kao da su zacarani. Uvod). Tiranin je pak najdalji od istinskog zadovoljstva zato to je vod njegovog ivota raspusni i pomamni eros. Ovde. s obzirom na cinjenicu da Platon ne raspola e jednostavnom simbolikom. progledao. 52 Kraljevska po uda" je ljubav prema mudrosti. 53 Ovde se misli na kralja-filozofa. onu koja je izmedu umne i po udne funkcije. kao i oni koji vole dobit i telesna u ivanja. Takvim nacinom izra avanja njegovo tvrdenje dobija izgled zalaganja za patrijarhalni kodeks ivota. Slicno tome rasuduje Marks: Covek. ljubavi prema mudrosti kao vodi ivotnog pona anja: onaj ko ljubav prema mudrosti i ljubav prema istini ne uzima za vodu svog ivota. 49 I castoljubivi ljudi mogu biti bezumni. ne saznav i istinu. Platon prepricava ono rnesto iz palinodije u kojem Stesihor ka e da je stvarna Helena ostala u Egiptu kod kralja Proteja. umro je lep. pa i sebi samoj. koji je bezumna lepa sklonost. u Dr avi. jer je kontrolor (um) potisnut ili zaslepljen sna nim dejstvom telesnih ili razjarujucih strasti. 51 Ocigledno zakljucivanje po nacelu: ljudska jedinka je dr ava u malome. dr ava. niti si do la u Trojinu tvrdavu. to je covekov svet. jer zna koje mesto. 5.

jer tekst ne daje nikakve precizne odredbe . kvalitativnoj razlicitosti intelektualnih zadovoljstava od ostalih zadovoljstava. Izra ajne mogucnosti na eg jezika dopu taju jo i asocijaciju na to da je tiraninovo zadovoljstvo povr no i povr insko. zajedno sa onom dole (587e) u kojoj se saop tava krajnji rezultat. 390 inace se drugacijim tumacenjem nikako ne mo e dobiti krajnji rezultat 729. 57 Ova recenica. = Z : Z odakle sledi da je Zt = odnosno. Ta bi ravan. mogla biti i trougao i pravougaonik i si. timokratski covek. onda bi privid tiraninovog zadovoljstva bio predstavljen analogno senci koja je takode figura u ravni. pramena kvaliteta koja ima krajnju svrhu. Ali ova racunica. a povr ina 81. Mislim da Platonovo izracunavanje odgovara sledecoj proporciji: Zadovoljstvo kralja odnosi se prema zadovoljstvu oligarha na isti nacin kao to se zadovoljstvo oligarha odnosi prema zadovoljstvu tiraZ · Z nina. 3-3 = 9 (udaljenost ili rastojanje tiranina od kralja prema napred datoj Platonovoj lestvici). a mo da zato to je oblik ravne figure u ovom slucaju indiferentan u svemu drugom osim u tome da ona bude figura u ravni. prema na im merilima. da nema dubine. onda se umno avanjem tog zadovoljstva ne mo e dobiti ni ta drugo do prividno zadovoljstvo. neprecizna i nerazumljiva. rezultat saop ten u jednoj od narednih recenica. medutim. koja je. Ako je ovo poslednje tacno. obliku ravne figure. Za tu ravan (povr inu) ka e se da je prema broju daljine (du ine)" kata ton tou mekous arithmbn iz cega se zakljucuje da je broj daljine". mo da zato to su Sokratovi sagovornici znali precizirano znacenje tog izraza. sastoji u sledecem: ako je zadovoljstvo tiranina samo prividno. Cini se da je Platon. U njoj stoji izraz triplasiontriplas iou (trostrukost trostrukosti) u kojem triplasion (trostrukost) mora oznacavati 33 ili 81. Te koce oko razumevanja tog poredenja pre svega proizlaze iz tada nje geometrijske terminologije. naime. verovao da stepenovanje (potenciranje) nije obicno umno avanje nego i usavr avanje. shodno gornjem tekstu. a triplasion triplasiou mora oznacavati 33 33. V. Zk : Z Zt 33 33 · Zk = 729. narednu bele ku. a da je ravan" proizi la iz tog broja u stvari kvadrat cija je strana 9. Ova se.56 Zato to je izmedu njih tzv.. ima jo jednu slabost. 58 Geometrijsko predstavljanje i uporedivanje tiraninovog i kraljevog (intelektualnog) zadovoljstva manje je jasno. Tiraninovo zadovoljstvo predstavljeno je kao povr ina" ili ravan" (epipedon). osim to je neprimerena samoj stvari jer se vrednost zadovoljstva ne mo e izraziti numericki. shodno polaznoj pretpostavci . . ili. mo e kako mi se cini poslu iti kao cvrsta osnova za rekonstrukciju Platonovog izracunavanja.

koliko je zapravo ono prvo vece od ovoga drugog. Platon do ao do broja 729 pokazano je u bele ci 57. stepenovanje). u oba racunanja isti.59 Nemoguce je adekvatno prevesti tu Platonovu recenicu i to zato to na e reci potenciranje" i stepenovanje" u nas imaju samo racunsko-tehnicko znacenje.. te se sada pokazuje kolika je udaljenost kraljevog od tiraninovog zadovoljstva. no numericki rezultat je. Time se ujedno obrce red i odnos poredbenih clanova. razumljivo. a 391 . po svoj prilici. ukazuje jo i na jacanje. koja. osim racunsko-tehnickog znacenja (potenciranje. povecavanje snage i vrednosti. Tiraninovo zadovoljstvo moglo bi biti predstavljeno kvadratom cija je strana 9. Prethodno je racunato koliko je tiraninovo zadovoljstvo manje od kraljevog. Ovde ostaje da se poka e kako bi taj isti broj mogao odgovarati i onome to je dato kao geometrijsko poredenje. 60 Kako je. Tim recima u izvorniku odgovara rec dynamis.

nastojeci da dodatnom argumentacijom ojaca Trasimahovu tezu i tako podstakne Sokrata na pobijanje tog mnenja. 62 Na primer. Lav ovde simbolicno oznacava srcanost..5 dana i 364. Ujedno. vreme racunato kao jedna godina podeljeno je na svoje sastavne elemente. 64 Gorgonu. u registru imena. ako je istina da ovima odgovaraju dani i noci. najzad. Skulptori i slikari stavljali su lik Gorgone na Zevsov tit. mnogoglavo cudovi te . ili kubiranjem. onda bi kraljevo (kraljevsko) zadovoljstvo moglo biti predstavljeno u obliku kocke cija je ivica 9. meseci i godine. Ono bi dakle imalo tri dimenzije (du inu. nadalje. Komentatori ovog mesta Platonove Dr ave obicno upucuju na jedan racun koji se pripisuje Pitagorejcu Filolaju. da su linije definisane kao ono to ima samo jednu dimenziju du inu.. koje takode ive u ljudskom bicu predstavljenom slikom one spodobe. tome da su upravo u Platonovoj Akademiji tacke definisane kao ono to nema dimenzije. glavom i rukama." 61 U tom smislu je govorio Glaukon. Slika cudovi ta verovatno dolazi otuda to su spomenuti stanovnici Tesalije bili vesti konjanici. Ostala obja njenja v. stvarno zadovoljstvo. bele ku 58). a povrh svega ono bi bilo .istinsko". dvodimenzionalne povr ine proizvode prostorne figure (treci i vrhunski kvalitativni skok). Osnov za to poredenje sa rezultatom Filolajevog racuna daje sam Platon u tekstu koji sledi (588a): imaj u vidu da je taj broj tacan i da odgovara stvarnim ivotima. naime. Potenciranjem sa 3.5 noci dobija broj 729. Rec je. Neocekivani obrti (paradoksi) nastajali su iz sledeceg: tacke bez dimenzija proizvode liniju. Kentauri (Kentauroi). jednodimenzionalne linije proizvode dvodimenzionalnu povr inu (drugi kvalitativni skok). ni irinu. cine da spodoba u ljudskom liku-omotacu postaje pomamna i smu ena. U tome verovatno treba tra iti razlog Platonovoj pretpostavci da je kraljevsko zadovoljstvo treca potencija prividnog tiraninovog zadovoljstva. Tako su nazivali i ljude koji su stanovali u Tesaliji izmedu planina Ose i Peliona. tako da se sabiranjem 364. irinu i dubinu (visinu). Prema tom racunu. a ne prividno. a prostorne figure kao ono to ima sve tri dimenzije du inu. irinu i dubinu). lava i coveka. povr ine kao ono to ima dve dimenzije du inu i irinu. Ovo bi moglo imati nekog osnova u pitagorejskoj ili Platonovoj pretpostavci da tek treca dimenzija daje izgled stvarnog. kome se pricalo da okameni (od straha) svakoga ko ga pogleda.povr ina 81 (. verovatno se krije otkrice paradoksa elemenata geometrije. dane i noci. Gorgonaje pak simbol za najni e s trasti i telesne po ude. ono to nema ni du inu. kao i na tim planinama. Ako je to tako. . ukoliko su li ene vodstva i gospodarstva uma. a volumen 93 = 729. 63 Datom opisu odgovara ono to u mitologiji nosi naziv Gorgona (Gorgon). prividno postaje stvarno. volju. ni dubinu. odnosno one strasne sklonosti koje. bica sa konjskim telom i ljudskim poprsjem. u osnovi tog rasudivanja. 65 Rec covek" upotrebljena u dva razlicita smisla: (I) covek kao umno bice i (II) covek kao ona spodoba sastavljena od Gorgone i lava skrivenih unutar te spodobe koja spolja ima izgled ljudskog bica. te u nepravicnog . pri cemu se vec tu dogada kvalitativni skok iz privida u stvarnost. na pocetku druge knjige (360c i dalje).

tj. registar imena. delom je sama sudbina (Ananka). Taj zakon je saveznik svih". U tih ljudi je njihov najbolji deo" (inteligencija) po prirodi dat kao slabacak. zakonu (ustavu) kojim se konstitui e uzorna dr ava. nego mora cesto da se pretvara i da majmuni e da bi zaradio novac i tako ostvario ono to dr i za najvece dobro. za Platona. 568 i dalje). Inace. 72 Shodno slici" opisanoj na strani 588c i dalje. U Odiseji (XI. 75 Prijateljstvo je. 74 Platon ne ka e radnici". jer svakom odreduje onu funkciju u dr avi koja mu po prirodi. i pomocu znanja. Izraz lepo" u produ etku teksta nema estetsko nego moralno znacenje. te se stoga. Deca dobijaju slobodu delovanja tek kada steknu intelektualnu zrelost i sposobnost . izmedu ostalih ena slavnih ljudi. misli Platon. a delom sloboda izbora. Pomocu ovog poslednjeg. po pretpostavci koja je tada bila iroko prihvacena. ljusku pod kojom bujaju divlje" i gorgonske strasti. moguce samo izmedu slicnih: suprotnosti se odbijaju. v. Uzrok njegovog gre enja. 68 Obicajni zakoni" (ta nomima) su nepisane moralne norme. Eshil (Sedmorica protiv Tebe. te tako uspostavljaju harmoniju. covek mo e da iskoci iz lanca nu nosti (sudbine. ispoljavaju se u zverskom i ivotinjskom pona anju. Ananke). Erifilinoj izdaji ili prodaji mu a za zlatnu ogrlicu cesto je uzimana za predmet pesnicke asocijacije: Pindar (Deveta Nemejska. V. nego oni koji obavljaju neki neugodni. 70 Taj branilac nepravicnosti je upravo bio sam Glaukon u pocetku druge knjige. slicnosti se privlace. video i Erifilu mrsku. bele ku 61/. 72 Shodno slici" opisanoj na strani 58Sc i dalje. 73 Covek koji se odaje nezasitoj lakomosti ne mo e da bude hrabar kao lav. lavlji i ljudski) ostaju u svom prirodnom domenu. ponekad i prozirnu. tono svojega mu a za mamljivo izdade zlato.. kako ce se jo videti iz mita . 16). isto znacenje kao i pravicnost u dr avi kao celini sacinjenoj od tih jedinki. obavljaju svoje odgovarajuce funkcije. Slika je data tako da Covek u onom coveku" predstavlja samo tanku. Eru na kraju X knjige. 76 Rec je . Erifili. 69 . prica . prljav posao (banausia) ili zanat u kojem se kao najva nije tra i manuelni rad (cheirotechnia). Pravicnost u ljudskoj jedinki ima.. i dalje. 67 Onaj ko gre i iz neznanja ne gre i svojom krivicom. 77 Misli se na razum i um kao na cuvare i vladare" u du i. delom slucaj. 392 66 Pravicna dela" (ta dikaia) oznacavaju ono ivotno pona anje u kojem svaki konstituent covekovog bica (gorgonski. prema sposobnostima.coveka (u coveka ciji vod ivotnog pona anja nije um) izbijaju na povr inu. pripada. 326) Odisej prica kako je u Hadu. oni i bave takvim poslovima.

Slicnom muzickom terminologijom govori se . naziva istinski muzikalnim". 432a i 443d. mudroljubivoj. 79 Istinski muzikalan" oznacava ovde isto to istinski mudroIjubiv".za moralnu (duhovnu) odgovornost. kako se to ka e u dijalogu Fedon (61a) filozofija najvi a muzika". ili razboritim i mudrim. prihvatajuci Sokratov nacin rasudivanja. Ovde Glaukon. jer je. nasuprot onome to je prirodno dato i ne mo e se nauciti. razboritoj i umerenoj dr avi na str. 393 . onoga ko je postigao skladnost (harmoniju) telesnih i du evnih funkcija. 73 Ta mathemata ovde oznacava nauke" u smislu onoga to se mo e nauciti.

koju on upotrebljava kao oznaku za tog cudotvorca". Platon) nije jedini koji zastupa . 988a. 2 . ali njega ne smemo ceniti vi e nego istinu. a rec sofist (sophistSs). coveku koji mo e da stvara sve.A vi. tavi e za du nost da se. 8 Glaukonovo tvrdenje je ironicno. razlicitim vrstama du e u VIII knjizi. Aristotelovo pobijanje ovog argumenta (Mataph. te bi sledilo da Sokrat (odnosno. moguce je da Glaukon ovde pomi lja i na druge mislioce (pitagorejce?). pogre no su pripisali autorstvo tog nacela Aristotelu i ucinili su ga poslovicnim u obliku: Amicus Plato. 991b). imitirajuci postojece.. str. a to pogotovu va i za filozofe: jer iako nam je i jedno i drugo dragoceno. XLIX. 6. 7 Rec je. ali imitirajuci i odra avajuci ono to je vec stvoreno. Ovde se podseca na metod koji vodi otkrivanju formi (ideja). sed magis amica veritas. kako ce se videti iz onog to sledi. 91c. gotovo isto tim recnma. Moguce je da se njome jednostavno izra ava izvesna skepticka rezerva prema istinitosti teorije formi. ako mene hocete da slu ate. poglavlje VI. ka e: . Glaukon je samo potvrdio da je to tako. I. no svakako se mo e smatrati za ispravnije.KNJIGA DESETA (I) ' Mesto pesni tva u dr avi odreduje se u II i III knjizi. malo se starajte za Sokrata. 3 U dijalogu Fedon (XL. formiranju imena. te je znalac mudrih stvari" kako se ta rec tumaci u dijalogu Protagora (312c). razlicitim funkcijama du e raspravljano je u IV knjizi. gde se govori . dijalog Kratil (389a). . 9. 9 U izvorniku opet stoji dvosmislena rec poietes. dvosmislena je: ona istvremeno oznacava coveka koji je ve tak u svom poslu i coveka koji je upucen u mudrost. kada je u pitanju ocuvanje istine. S druge 394 strane. Sokrat. i prijateljstvo odbaci ako je potrebno. 99d i dalje). 1) ukazuje na to isto nacelo sledecim recima: ovo je istra ivanje ote ano okolno cu to su tvorci ucenja . 5 Upor. to unekoliko potvrduje i naredna Sokratova tvrdnja. knjiga I. 4 Upor. Teajtet u Platonovom dijalogu Sofist (233d do 234b). I. 476c. Ovde se to isto nacelo odnosi na Homera: svaka cast Homeru." Najpre aristotelovci. Tom dvosmisleno cu se ironicno stavlja do znanja da su upravo pesnici takvi cudotvorci koji. ali zato mnogo vi e za istinu". 11 Glaukonova aluzija je nedovoljno jasna. 6 Upor. takode i Fedon (XLVIII. 10 To je u stvari rekao sam Sokrat (596b). koja istovremeno znaci: i tvorac i pesnik (poeta). sveta je du nost dati istini prednost. idejama moji prisni prijatelji. a . u slikama" stvaraju sve to hoce. a kasnije i pisci koji su pisali na latinskom. Taj podrugljivi opis ljudskog tvorca" ponavlja. Aristotel u Nikomahovoj etici (1096a. obracajuci s« Simiji i Kebetu.

u svojoj kritici Platonove teorije formi. vi a od one prve. ostavljao ga da sam tumara okolo. Aristotel je koristio i taj argumenat. koja je prirodno data. s obzirom na kontekst. Te te koce su dobile naziv argumenat treci covek" i svode se. vrednosnoj rang-listi u kojoj najvi e stoji kralj" (tj. pored ostalih. 19 Naziv Homeridi (Homerides) prvobitno je rezervisan za one koji su sebe smatrali potomcima Homerovim. koje nisu prirodno date. klana Asklepijada. ako bi bio u mogucnosti da bira da li ce biti kralj ili pesnik koji peva . recitatore i tumace Homerovih epova. taj naziv se upotrebljava za rapsode. nego ih ljudi svojim radom stvaraju. 13 Po stepenu realiteta njihovih proizvoda. 20 Ime Kreofil (Kreophvlos) znaci: Ljubitelj mesa. U tom vi em krevetu" (ili coveku") bili bi sjedinjeni forma-uzor i njene kopije. na to da. Inace. koji su sebe smatrali potomcima Asklepiievim. filozof). a stanovali su na ostrvu Hiju. bog je na prvom mestu (forma stola koju on stvara najrealnija je). U ovom poslednjem znacenju govori ovde . bolje staviti svrha". Kreofil je bio dru benik slepog Homera. Ista teza se saop tava u dijalogu Parmenid (132de). grckim lekarima. dopunjavajuci tako svet prirodno-datih stvari svetom ve tacki stvorenih stvari. 12 To je bilo receno samo u nagove taju na strani 596b. stolar je na drugom mestu (njegov sto je empirijski realan). inace bi ceo stav dobio previ e antropomorfno i pragmaticko znacenje. da li bi covek. ukratko receno. koji bi slucajno znao da napravi ono to slika (recimo: krevet). Rec je . ili. naziv argumenta treci covek" (tritos anthropos) potice od sofista Poliksena. potom ni e od ovoga radnik-proizvodac korisnih stvari. zbog relacije slicnosti izmedu jedinacnog uzora i njegovih mno tvenih kopija. a slikar je na poslednjem mestu (jer je njegov sto samo vizuelna iluzija). kraljevskim delima. jer je slepog pesnika cesto zanemarivao. kojoj se raspravljalo u devetoj knjizi. ali ne osobito pa ljiv dru benik. njima Glaukon. mora postojati jo jedna forma-uzor. ali uz izvodenje te koca koje su s njom povezane.teoriju formi. ali je. 14 Forme postoje samo kao pojedinacni i neponovljivi uzori. 23 U tekstu stoji chreia (potreba). 21 Na strani 598b. 17 Sokrat u stvari pita da li bi slikar. 22 Izraz ve tina upotrebe" podrazumeva ovde poznavanje svrhe. a poslednji je na listi imitator ili podra avalac (mimctes) kojeg ovde predstavljaju slikar i pesnik. . Kasnije. Prema legendi. izabrao prvo ili drugo? 18 Rec je . 16 cini se da upotrebom termina kralj (basileus) ovde hoce da se nagovesti veza sa trijadom kralj-oligarh-tiranin . od njenih ve tackih kopija. 15 Izraz prirodni" stavljen je ovde radi razlikovanja forme-uzora. Lekarski esnaf imao je kod Grka status roda. i dalje slikao. svetom tehnike.

sunce u . 26 Merenje i racunanje ne poni tava vizuelnu iluziju: dve du i koje izgledaju nejednake daju taj isti vizuelni utisak i posle merenja kojim smo utvrdili da su one u stvari jednake. Slicno tome.24 Ponavljanje stava sa strane 597e. 25 To su u osnovi iste one operacije koje moderna nauka primenjuje kao sredstva za dosezanje prave istine . stvarima.

relevantna za predmet . predmet u vodi izgleda kriv ili prelomljen. nudi nam da verujemo u istinitost i vrednost onoga to ono prikazuje. hrabrosti-kukavicluka. 27 Princip protivrecnosti. a to je onaj deo du e" koji deluje u nauci. lakoveran. saop ten na nekoliko mesta u IV knjizi (436b. bar pribli no. bezvredan). 33 Na strani 602c govori se . suprotnosti na kojima se zasniva moc pesnickog podra avanja. ne onaj koji deluje u svakodnevnom prakticnom ivotu i umetnosti. pravicnog-nepravicnog i slicnim. Shodno tome. Culo vida daje . dakle. neodgovoran). kao i njegova krilatica: Dajte nam umetnost da ne bismo propali od istine". onda bi upravo takvi ambiguiteti bili ono svojstvo du e na kojem se zasniva moc poetskog uticaja na du u. Pri tom se verovatno misli na ono to je receno u IV knjizi (439c i dalje). u kojem ova moc slikovitog predstavljanja" (eikasia) dominira. 28 Najbolji je onaj deo du e kojim se dose e istina . iako racunanjem i rasudivanjem znamo da je ono ogromno.na oj percepciji izgleda kao mali krug. tetan (s obzirom na duhovno i moralno zdravlje). ako je obuzet ambiguitetnim osecanjima radosti. 29 Ovde se misli na duhovno (moralno) zdravlje. u svojim odnosima prema drugim ljudima i prema samom sebi. Slikarstvo. zadovoljavajuci se tvrdnjom da su oni (ucesnici u dijalogu) vec otkrili da je du a puna takvih suprotnosti. ne misli na posledice svojih cinova. onome to mi zovemo umetnost. nego samo smera na neposredno zadovoljstvo). nesiguran. 439b. Njime se u stvari pokazuje kako u du i pravog cbveka" (v. ako je covek. shodno prethodnom pasusu. ili . pesnickoj ve tini podra avanja. ne treba poklanjati veru. tekst na strani 387de i dalje. postaje razumljivija Niceova netrpeljivost prema Sokratu i Platonu. 34 Upor. ako zapada u dileme. Evo tih znacenja: nekoristan (tj. Ali to nudenje ne treba prihvatati. Gledan spolja. priprost (tj. vizuelnim iluzijama: isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi i kad su izvan vode". Tek u kompletnom sklopu te vi eznacnosti valja razumeti ta Platon misli . rec . 603e) nastaje 396 . 436c). jer ne treba slabiju saznajnu moc potcinjavati jacoj. predmet izgleda prav i citav. Ako se logos" prevede recju razum". 31 Prema onome to se ka e na zavr etku VI knjige. vezuje se radije za la i glupost nego za istinu i ono to je pametno). Ovde se istra uje na kojem je svojstvu du e zasnovana moc pesni tva. Ali Sokrat napu ta taj pravac ispitivanja. ve tini podra avanja". bezbri an (tj. neobrazovan. istoj stvari suprotne utiske. kao to prevodioci obicno cine. Izvaden iz vode. Naime. onda se gubi veza sa prethodnim izlaganjem i Platonovo tvrdenje postaje nejasno. luckast (tj.alosti. Slikarskim proizvodima. postojecem. Na tom svojstvu cula vida zasniva se moc slikarstva. kojem je ovde rec. 35 U izvorniku stoji: logos i nomos. obuhvatila sva njegova znacenja. To je smisao Sokratovog zahteva. lakouman (tj. vera je vi a saznajna moc od slikovitog predstavljanja. napred. pa zato Sokrat najpre poku ava da ispita ima li u ljudskoj du i kakvih suprotnosti vezanih za delanje (praxis). neznalack i). 32 Ovde je. 30 Pridev phaulos je vi eznacan i nije moguce prevesti ga nekom na om recju koja bi.

604ab i 606a. nego i slabi. nego i odredenu sposobnost. V. takvim delovanjem na gledaoce u teatru. glumac je pojedine delove teksta pevao.. Mo da . 36 Nomos u znacenju obicajne norme. 42 Najzad su otkrivene suprotnosti na kojima pesnicko podra avanje zasniva svoju moc. Osim toga.. V. gde je skicirana Platonova teorija . preobra aju koji se izvodi logos-om. na plac. regulisanje licnih nevolja shodno onome to razum zapoveda. tome je vec govoreno na pocetku devete knjige. te stoga postoji vi e verzija citiranih stihova. i 44/. 50b-d). tekst na str. . jer ih proci cuje i tako oplemenjuje. kojoj je nesuglasici ovde rec. 38 Rec sophia ne oznacava samo mudrost. kao i bele ku 2/. Naziv (kasnije usvojen) za takvo pona anje je metrio-patheia. kuknjavu. ve tinu u nekom poslu. Aristofanovom ismevanju Sokratove filozofije u Oblakinjama? 49 Citirani stihovi verovatno poticu iz dela komicnih pesnika.. koje va e u dru tvu pravih ljudi" (pravih mu eva).. upravo preokrenuo u suprotno tvrdenje: tragicko pesni tvo popravlja i najgore ljude. prirodi snova. rukopis Dr ave je na ovom mestu nepouzdan. Traganje za tim suprotnostima bilo je zapoceto na strani 603d. 44 Rec je .^ oznacavaju ovde pravila pona anja u dru tvu hrabrih mu eva. ukratko na sve one znake duboke alosti koje Homer opisuje i koji se pominju u III knjizi na strani 388a i dalje. 47 V. 40 Prilikom prikazivanja tragicke igre u teatru. V.konflikt izmedu spolja njih normi. jer je dopadljivost njihovih imitacija zasnovana upravo na tim ambiguitetima. . Upor. 48 Ne mo e se utvrditi . Lek za osecanje nesrece u du i nije razonoda. V. nego ono to razum sevetuje kao najbolje". bele ku 33. katarzi. dijalog Fileb (48a-d. 45 U ovim nagove tajima verovatno le e koreni Aristotelove teorije . dakle. Pesnici to ne uva avaju. 39 Na strani 603b. 46 Upor. Logos i nomos. potiskivanju afekata i zabranjenih elja. ali se ne mo e utvrditi ni koji su to pesnici ni iz kojih su dela ovi stihovi uzeti. prethodnu bele ku 35. u svojoj teoriji katarze. Ta je norma u skladu s razumom. po kojima hrabri ljudi nisu samo jaki. bele ku 35/. tekst na strani 571b i dalje. ono to covek ume da radi. kvari i najbolje ljude. 604ab. bele ke 35/. 43 Rec je . kako to Sokrat nastoji da poka e u narednom pasusu. i licne nevolje koja nagoni jedinku na ispoljavanje bola. 37 Ovo uputstvo ce kasnije usvojiti stoici kao jedno od osnovnih pravila pona anja mudraca. ono to ovima nala e da se ne pona aju kao ene. Aristotel je kasnije. 41 Platonovu tezu da tragicko pesni tvo.

hrabrost-stra lji 397 . dok se ne doka e suprotno. 590e. Po toj korekciji. Parovi tih suprotnosti izgledali bi ovako: mudrost-neupucenost.50 Rukopis je na ovom mestu nejasan. smisao je sledeci: filozofija mo e da bude zamena i za poeziju. uzornom dr avnom uredenju i . 52 Izraz besmrtna stvar" ovde oznacava du u. 51 Rec je . 53 Ovde su nabrojane cetiri antivrline. Prevod je dat prema jednoj od mogucih korekcija. Upor. du i cija unutra nja uredenost odgovara tom dr avnom uredenju. odnosno umni deo du e. imenovane kao suprotnosti kardinalnim vrlinama koje se navode na strani 427e.

smrti kao neocekivanom dobitku za nepravednika". Jedino se mo e desiti da neko pogine. ali du a ne propada i ne gasi se" zbog njih. odnosno. onakvu kakva se u telu i sa telom rada. ispunjava se znanjem. onu silu koja ga iznutra razara. 55 Ostale zloce su: neumerenost. tj. na celu du u. kao i njima suprotne vrline. potopljen u onoj telesnoj pecini". te da se mo e gasiti". samo za podrucje vidljivog" (horaton). . te se pomocu znanja uzdi e". ali ga ne cini gorim nego to je bio. Sokrat ne misli da nepravicnost ubija du u. zbog sopstvene pokvarenosti. Time on u stvari prihvata relativi: zaciju zla. Du a propada i gasi se i odvaja se od tela" zbog sopstvenog. treba podsetiti da Platon pravicnost shvata kao poredak u du i i dr avi. Smrt jedinke i dr ave pogada taj poredak. ili bude ka njen smrcu. u stvari ka e to isto. za druge je dobro. dobro od zla. umerenost-neumerenost (akolasia). ah samo za empirijski svet: ono to je za jedne rodove stvari zlo. Ali taj umni deo du e mo e biti zaslepljen. skida mu se ona skrama. a nepravicnost kao naru avanje tog poretka. 58 U dijalogu Fedon (LVII. bio bi to neocekivan dobitak za nevaljalce kad umru. stupa u podrucje nevidljivog". a ne smrti. nema delova na koje bi se smrcu mogao razlo iti. formu od njenog sadr aja. dodu e u kondicionalnoj i pomalo ironicnoj formi.vost (deilia). po Platonovom verovanju. Platon veruje da du a u takvom svom trodelnom obliku nije besmrtna. vaskrsava. Naravno. zatamnjen neznanjem. zaboravom. on mo e biti u polo aju da ne ume da razlikuje bice od nebica. Uz to. zbog svoje nepravicnosti. to va i samo za svet. Jedino je onaj najbolji". Jedino on ne mo e da propadne. istinom. Ove zloce jesu bolesti du e". umni deo du e. besmrtan.. nego njegovo telo. stra ljivost i neupucenost. pravicnost-nepravicnost (adikia). bele ku 55/. 57 Naravno. jer sve to nastaje mora i da propadne. Ali tada ne gine i ne umire njegova du a. tj. svetlo cu. 107c) stoji: Kad bi smrt bila rastanak sa svime. 50 Pretpostavlja se da je podrucje nepravicnosti podrucje ivota. Lekar cini zlo pojedinim obolelim delovima tela. koje sve uni tava i razara. te da onaj ko umire ne mo e samim cinom umiranja postati nepravicniji nego to je u ivotu bio. 59 Aluzija na pogubljenje Sokrata. jer je jedinstven. Sve nabrojane antivrhne (609c) odnose se. njoj prirodenog zla. 54 Platon tvrdi da svaki pozitivitet ima svoj odgovarajuci negativitet. nego svaki rod empirijskih stvari ima svoje specificno zlo koje razara samo taj rod. ali istovremeno Cini dobro telu u celini. jer ga na taj nacin spa ava. Stoga se bavljenje dijalektikom i filozofijom. to i Glaukon malo ni e odlucno potvrduje. 60 Nepravicni ljudi moraju stalno biti na oprezu. jer i on govori . propadati" (raspadati se) i odvajati od tela". ne mo e da se raspadne. taj najbolji" i besmrtni" deo du e spa ava od zaborava tj. istinito od la nog. itd." Ovde Glaukon. « V. kao to se tvrdi gore (609c). jer ih sece i spaljuje. jer bi se s du om oslobodili u isti mah i svoga tela i svoga nevaljalstva. 61 Platon specifikuje zla: ne postoji jedno univerzalno zlo.

No bilo bi cudno da neko istovremeno bude iz Armenije i Pamfilac (iz Pamfilije). pocinje kao nastavak dijaloga izvedenog u Dr avi. takode . ali je u ovim dijalozima kosmolo ko razmatranje prisutno. Slika vretena" kojim se prede sudbina uzeta je iz primitivnih verovanja. ali i ovog puta u okvirima jednog mita. ali bez osobitog odu evljenja. na strani 362b. ili didakticki pogubnim. Hadovoj kacigi v. svoje znacenje. napisana posle Fedona. Druga cinjenica. 65 Pricu . XI i XII pevanja Odiseje. te se mo e prevesti na dva nacina: Er Armenijev sin. gde Odisej prica ta je sve video prilikom svog silaska u Hadovo carstvo.63 Uporediti ovo mesto sa onim u dijalogu Fedon (XVII. gde se govori . Eru. tome dijaloge Kratil (404b) i Fedon (XXIX. Upor. Mitom . Isto u dijalogu Gorgija na kraju (523a i dalje). . u kojem se na neuporedivo op irniji nacin izla e platonsko-pitagorejska kosmologija. ukoliko bi umiranje bilo progresivno i pravolinijsko. svaka ponaosob. 68 Na to je bio pristao Trasimah (352b). pa je stoga verodostojnije prvo re enje. 71 Naziv za sadr aj IX. narocito 368ab. . 72 Izraz u rukopisu je dvosmislen. To je ono vracanje duga koje je Sokrat tra io gore (612c). 66 . uklopljena i Platonova kosmologija. X. prilikama u podzemlju zavr avaju se i dijalozi Fedon i Gorgija. ili bar ova deseta knjiga Dr ave. Ako je tako. ili. jer takvo pricanje smatra ili potpuno la nim. 72b-d). 67 Misli se na ustupke koje je Sokrat napravio Glaukonu i Adeimantu na pocetku II knjige (361a-d. Te dve cinjenice imaju. 362e i dalje). kru nom toku radanja i umiranja i zakljucuje se da bi. onda je to indikacija da je Dr ava. Er iz Armenije. Gigovom prstenu izla e Platon u II knjizi (359c i dalje). prirodi tih ustupaka govori se u narednom pasusu. 398 64 Ovo bi moglo biti upucivanje na dijalog Fedon. na kraju sve postalo mrtvo. mitom u koji je. registar imena pod Had. u dijalogu Fedar (248e i dalje). Platon ovde posebno aludira na sadr aj XI pevanja. 80d passim). na mesti micno vrlo nejasan nacin. Razmatranja . ali je ovde modifikovana i razvijena u kosmolo ku viziju. sudijama nalazi se na kraju dijaloga Fedon. gde se takode daje opis prilika u podzemnom Hadovom carstvu. ali ne i ono to bi u empirijskom pogledu bilo tacno. 69 U II knjizi. 73 Slicna vizija . strukturi kosmosa data su ovde ne to ire i podrobnije. 70 To znaci: govori ono to treba da bude. gde su takvi dokazi razvijeni. 74 To vreteno" je nalik na nekakvo ogromno vitlo sa nekoliko omotaca" razlicito udaljenih od ose vretena". 75 Dr ava se zavr ava mitom . Prva razja njava za to dijalog Timaj.

egzistenciji du a posle smrti i pre radanja. gde se izlaganje kosmologije prepu ta jednom ne mnogo poznatom i ne mnogo znacajnom pitagorejcu Timaju.naime da su Platonova kosmolo ka razmatranja uklopljena u okvire mita. ukazuje na rezerve koje je Sokrat imao prema kosmolo kim znanjima. on dosta cesto pribegava mitovima kada je rec . dakle. S druge strane. dakle kad je egzistencija u onostranosti . a na posredan nacin i Sokratovom. Platon inace na vi e mesta i na jasan nacin saop tava svoje rezerve prema mitologiji. takvim stvarima ne mo e ni ta sasvim pouzdano znati. uz to i Pamfilac Er. odnosno Platonovom uverenju da se . Primitivna slika koju ovde nalazimo mo e se. pripisati nedovoljnoj obrazovanosti vojnika Era. narocito prema onim mitovima koji nastaju kao svojevrsna rekonstrukcija daleke istorijske pro losti. u okvire izve taja sa onoga sveta" koji izla e jedan obican i priprost vojnik. preciznije. Ovo se u izvesnom smislu ponavlja i u dijalogu Timaj.

rec . prolazeci kroz sredinu osmog omotaca". na kojima su ove zvezde" (pune vatre) jedine vidljive tacke. 76 Najveci omotac (sfondilon) nosi u sebi takozvane zvezde stajacice. pricvr cene svaka na svojoj orbiti. a jedna njegova kompletna revolucija traje 24 casa. ali . Njihovo je kretanje shvatano kao kretanje njihovih orbita. po svemu sudeci. ukoliko . omotacima" koji se svi zajedno nalaze u onom najvecem omotacu". ukljucujuci u taj broj i orbitu Sunca. (4) orbita Marsova. Ali. kako bi to moglo izgledati posmatracu sa Zemlje. ili orbite u kojima se nebeska tela nalaze kao da su prikovana. (5) orbita Merkurova. (8) orbita Meseceva. sledi da su i zvezde stajacice" najveca nebeska tela. pa odozgo posmatrano" konusni preseci su krugovi. jer. narocito u onome to se odnosi na medusobni polo aj i medusobnu udaljenost i poredak planetarnih orbita. ima ukupno sedam. Velicina i medusobni polo aj tih orbita su razliciti. omotaca. pa stoga Platon govori . pa stoga svaku vidljivu promenu u polo aju nebeskih tela obja njava kretanjem sfera. istovremeno prolazi i kroz sredi te Zemlje. A orbite su predstavljene u obliku omotaca" ili velikih i nevidljivih nebeskih tockova.predmet razgovora. Moglo bi se pretpostaviti da osa vretena". (7) orbita Sunceva. velicini nebeskih tela. kako se u tekstu ka e. To je lunama orbita. ta se jednostavna slika u daljem izlaganju komplikuje. a osim toga i jedan u drugom. gledano sa Zemlje. Buduci da je prvi omotac" (nebo zvezda stajacica") najveci. (6) orbita Venerina. No buduci da se Erova du a ne nalazi na zemlji. a i nebeska tela izgledaju kao krugovi". 77 Celo vreteno" ima dvostruko konusni oblik. ni Sunce ni planete ne kiecu se kao samostalna nebeska tela. ne krecu se zvezde svaka za sebe. Valja imati u vidu da tada nja astronomija ne zna za samostalno kretanje nebeskih tela u prostoru. Sunce i planete (lutalice) menjaju svoj medusobni polo aj. sledilo bi da Zemlja miruje u sredi tu kosmosa. 79 Ovde je. Ovih orbita. koja u sebi sadr i jedan svetao krug". Ako je to tumacenje verodostojno. Slican ambivalentni stav zauzima atinski mislilac i prema smisaonoj osnovanosti tada njih religioznih verovanja. jer su te zvezde". kako se tada pretpostavljalo. kao to je kasnije pretpostavljala aristotelovska i ptolomejevska astronomija. 78 Osmi omotac" je najbli i Zemlji. tome u samom Platonovom tekstu nije ni ta receno. mesec. Naziv stajacice" uveden je radi razlikovanja tih zvezda najvi eg neba" od Sunca i planeta (lutalica). (3) orbita Jupiterova (Zevsova). Dakle. omotac) zvezda stajacica. tj. nego se krece kristalna (providna) sfera na kojoj su zvezde stajacice" kao prikovane. (2) orbita Saturnova. Prema kasnije nastalim latinskim nazivima. Potom po redu velicine. jer se sa Zemlje vidi da one zadr avaju jednak medusobni polo aj. koji su inace di rektni prevodi odgovarajucih grckih naziva. red tih orbita bio bi kiko sledi: (1) orbita (sfera. nego na nebu.

a tvrdenja vrlo sa eta i oskudna u nagove tajima sigurnih znacenja. a orbita Meseca i sam Mesec dobijaju boju i svetlost od Sunca. tj. Marsu je potrebno jo vi e vremena. cije je poreklo podosta pitagorejsko. slede: Venera. nego antropomorfnu ivu silu. od kojih svako ima svoj odgovarajuci ton. Prema tome. Nu nost ovde ne oznacava autonomno obrtanje nebeskih svetova. ne zna se na koje se nebesko telo odnose. 82 Protumaceno po kljucu za red nebeskih tela (bele ka 76). Venera i Merkur izvr e tu rotaciju u jednakom vremenu. koja zajedno sa sudbonosnim Mojrama potpoma e to obrtanje. U celokupnoj slici nebeskih zbivanja vidno mesto zauzimaju nagove taji astrolo kog povezivanja obrtanja nebeskih svetova sa ljudskim sudbinama na Zemlji. gornji tekst ima sledece znacenje: Saturn i Merkur imaju slicnu boju najintenzivniju utu. 84 Verovatno se misli na relativne brzine orbitalne rotacije planeta" u koje se naravno ubraja i Sunce. Mojre pevaju u skladu sa Sirenama". Sunce.je ovo tumacenje verodostojno. pouzdano ta ovi Platonovi redni brojevi (stavljeni uz omotace") oznacavaju. nebo zvezda stajacica" izgleda areno. ali orbite planeta i Sunca obrcu se u smeru koji je suprotan smeru obrtanja neba zvezda stajacica". terminologija u izvornom 400 tekstu je neprecizna. 80 Gledano sa Zemlje. razdvaja vreme na intervale dana i noci. Jupiter. ova planeta se u svom orbitalnom kretanju ponekad vraca unazad da bi potom nastavila kretanje u prvobitnom smeru. Mars. . nalik na ono kakvo joj Platon pridaje u odnosu na konstituciju i odr anje odredenih zakona i obicaja u dr avi. Merkur. Ovo stoga to Platon. Zatim. Nu nost je personifikovana u bicu mocnog enskog bo anstva Ananke. Osim toga. U rekonstrukciji. ali du em od vremena Meseceve rotacije. takode personifikovane. 85 Od toga tvrdenja pa nadalje slika strukture kosmosa ponovo postaje primitivna i mitolo ka. odnosno u interpretaciji rang liste nebeskih tela po velicini moguce su gre ke. Ne zna se. boja Jubitera (Zevsa) je najbelja. 81 Orbita Sunca ima najvi e svetlosti. Govori se . Mesec. gledano sa Zemlje. Venera je po belini odmah posle Jupitera. Najzad. Saturn. skladu (harmoniji) orbitalnih kretanja. a ne to manje od ovoga Jupiter. 83 Ceo sistem se obrce jednolikim kretanjem. jer nam Platonov tekst ne daje dovoljno jasnih uputstava. najvi e vremena za svoju orbitalnu rotaciju tro i Saturn. Mars je crvenkast. Klota potpoma e obrtanje zvezda stajacica" i. Sunce. Shodno mitolo kim vizijama. muzici koju izvode kosmicke sirene. pevajuci sada njost. . za izvr enje kompletne orbitalne rotacije najmanje je vremena potrebno Mesecu. pa taj deo vizije cini da muzika dobija sudbonosno znacenje. naime.

Kru no kretanje nebeskih svetova proizvodi kru no zbivanje u zemaljskoj prirodi i ljudskom individualnom bicu. Atropa peva ono zvezda to ce biti.u skladu s tada njom astronomijom. te se ne 401 . Ona potpoma e kretanje i unutra njih i spolja njih orbita. pretpostavlja da nebo stajacica" izvr i kompletnu rotaciju za 24 casa. jedinacnih du a. jer su i sada njost i buducnost vec dati u pro losti. te se neizmenljivi red stvari i tok dogadaja mora uvek ponavljati na isti nacin. pa i helenskih filozofa. celokupna kolicina ivota je stalna. buducnost novorodenih ljudskih bica. Posebno u Platona. orbite iz cijih podrucja dolaze u zemaljski svet du e novorodenih. te stoga dodiruje unutra nje. ono to niko pa ni bogovi ne pro lost. ovo verovanje je razvijeno na sledeci nacin: ivot je uvek dat u formi individualnih. Lahesa peva ono mogu promeniti to se dogodilo. a ukupan broj individualnih du a je konstantan. 86 Prema op terasprostranjenom verovanju starih Helena. planetarne. te se ne mo e ni uvecavati ni smanjivati.

Dalje. nazivajuci ih efemernim" (jednodnevnim). No svaka individualna du a ima slobodu da medu postojecim formama ivota odabere onu koju eli. koja se zavr ava vraca . prema tome. takode je konstantan. S druge strane. onda ce svaka du a birati formu svog narednog ivota prema secanju. ili uzori ivota. koja kao sudaja nijednu du u posebno ne favorizuje. koju du a provodi u Hadovom carstvu mraka. u carstvu svetlosti. te se ono to ima izgled slucajnosti u poslednjoj instanci svodi na skriveno dejstvo nu nosti. dakle onu silu koja ce delovati u pravcu potpunog ostvarenja izvr enog izbora. Posle izvr enog izbora.mo e ni uvecavati ni smanjivati. s druge strane. koja je vec sadr ana u odbacivanju pesnickog prikaza pri rode i pona anja bogova. tj. sudaja i bo anstvo podzemnog Hadovog carstva umrlih. To je osnovna pretpostavka Sdkratove i Platonove teodiceje. kojeg ce svaka du a za sebe izabrati. biranje pomocu bacanja kocke oznacava slepo i bezlicno dejstvo nu nosti. i ukupan broj nacina ivota. predstavljeni su kao neka vrsta telesne odece. kratkotrajna epizoda. obraca se ljudskim du ama. Forme. ovde oznacava sudbinu" u smislu forme ivota. preciznije. pretpostavci telesnost je izvor zaborava (= neznanja). ukoliko tu formu ivota nije vec uzela neka druga du a. na strani 620de rec demon" oznacava cuvara forme ivota koju je du a odabrala. du a ce u zemaljskom ivotu. ali je on ipak prenosi u okviru Erove price. u njegovom zabo ravu i neznanju. odnosno znanja. a znanje isto to i secanje. Po Platonovoj. Erova smrt bila je samo prividna. predstavljen je kao jedan dan. a ono to se suprotstavlja omamnom dejstvu telesnosti i varljivom svedocenju culnosti predstavljeno je umom i kao takvo sacinjava izvor secanja. ovde neizrecenoj. koja je po odluci kocke dobila pravo prednosti u biranju. 88 Demon. 90 Vrlina se nikome ne mo e dodeliti. svako mora da se za nju sam izbori. Ako je vrlina znanje. proveden na Zemlji. odnosno znanju kojim u trenutku izbora raspola e. i smrti kao noci. pri cemu se upotrebljava uobicajena pesnicka vizija ivota kao dana. ili telesne odece u kojoj ce se du a roditi i pro iveti svoj smrtni vek. 89 Bacanje kocke ovde ima dvojako znacenje: s jedne strane. ono oznacava nepristrasnost Lahese. Celokupna posthumna egzistenicija predstavljena je kao jedna noc. u pojedinim detaljima. Ova vizija ivota i smrti odstupa. 91 Zlo ima svoje poreklo u coveku. u svojoj telesnoj egzistenciji. 92 Ta odluka je logicna posledica Erovog polo aja. u Platonovom tekstu. ivotnih uzora ili formi. Ceo individualni ivot. 87 Kora Lahesa. od Pla tonove. imati toliko vrline koliko se bude trudila da stekne znanja.

Jo manje izgleda ima du a koja je odabrala tinjsku formu egzistencije. ili ivot koji se teorijski". Upor. va nosti saznanja koje vodi spasenju du e. 402 Karakteristicno je da Er. jer mesto na kojem du e biraju nije zemlja. Eru. vr i u empirijskom. Komentar pocinje konstatacijom . Platon u ne to vecoj meri zanemaruje sudbinske komponente te price. tj. Izbor je ipak sudbonosan. 92 a Oma ka u pricanju. 95 Nastavljajuci komentar Erove price. koji je drukciji od onog to ga je vec imala u prethod nom ciklusu. u Platonovom komentaru. njeni izgledi su zapravo ni tavni. a ne u vantelesnoj preegzistenciji. nego samo drugo telo i nacin ivota. ovostranom ivljenju. pozvao Tijesta na gozbu i pogostio ga mesom njegove dece. Atrejevom bratu Tijestu. skuvao delove njihovih tela. to se saznanje nalazi u domenu morala. Naredni pasus je Platonov komentar te price. koji se jedino mo e postici dijalek tikom i saznanjem. 93 Du a ne mo e birati neku drugu du u. kri om pogubio sva tri sina. Osnovne poluge predestinacije . R. Grevs. nigde ne pominje one koji su se proslavili mudro cu. 9 8 Platon time nagove tava da je jedino trajna ona vrlina koja se stice upornim istra ivanjem i koja je isto to i znanje: jedino znanje mo e da preobrazi du u i da ovu sacuva od pogre nog izbora ivotnog .njem u ivot u istom oblicju. ivi ivo 94 Ovde se privremeno prekida izlaganje Erove price. 97 Verovatno aluzija na pricu . i Platon spominje samo prirodu du e". u sposobnosti ili osposobljenosti da se razlikuje dobro od zla. u osveti. Du a koja je izabrala ivot tiranina. u traganju za znanjem. kojima govori mit kao i da ne postoje. Nadalje. 111. Grcki mitovi. jer od toga koju ce formu i vota du a odabrati zavise njena mogucnost da se pripremi za naredni izbor i naredno ponovno radanje. u svome nabrajanju formi ivota. te ostavlja ire mogucnosti za preobra aj du e putem moralnog usavr avanja zasnovanog na promi ljanju i saznavanju. 96 Izbor se. nema mnogo izgleda za preobra aj. koji se prevarom bio dokopao mikenskog prestola i kojem je Atrej. kako to saop tava prica .

Grcki mitovi. 99 Opet sledi kraci Platonov komentar Erove price. V. dakle. hvalisao se da pesmom mo e prevazici Muze. rastrgle su Orfeja na komade. Zdrav nacin bavljenja filozofijom". 100 Du a koja bira poslednja ima manje mogucnosti za izbor. plod dejstva okolnosti. a ne rezultat individualnog moralno-sazr. obezbeduje srecu u ovozemaljskom ivotu i pouzdan izbor kad dode vreme za ponovno radanje. 101 Prema legendama. Ovaj se. trebalo bi i u ovom slucaju da va i formula. oduzele mu glas i moc da svira na harfi.ajnog usavr avanja. koja je jo bila ljuta na Odiseja. Panove ljubavnice i Dionisove dru benice. Asklepiju dugujemo petla! Prinesite tu rtvu. pa uveren u to ka e na samrti: Kritone. V. bele ku 89). ili Tamirij. koje su ga zbog toga oslepile. . prvi homoseksualac. saop tena napred (619b): Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran. io3 TJ Odiseji (XI. jer su najbolje forme ivota vec preuzele one du e kojima je kockom data prednost u biranju. ni poslednji obeshrabren". ona je. sve tenice Dionisovog orgijastickog kulta. uz ogranicenje koje prois hodi iz sudbinskog bacanja kocke (v. nemojte zaboraviti!". Majnade (lude ene). R. Ipak. posledica je ivota u dobro uredenoj dr avi. zavr etak. nadmetao sa Ajantom oko toga kome ce od njih dvojice pripasti Ahile . i to po nagovoru Dionisovom. nego pouka koju je Platon dodao toj prici. Sokrat se na zdrav nacin bavio filozofijom". Vrlina stecena navikom.puta. Grevs. naime. Odisej prica kako je u Hadu video du u (senku) Ajantovu. Upor. bele ku 93. Recenica. 540 i dalje). ocigledno nije sastavni deo Erove price. u kojoj se spominje mogucnost da se trajna vrlina stekne filozofijom. kojoj se u tekstu govori. dijalog Fedon. 21m. 102 Tamir.

jevo oru je. Trojanske kceri i Atina Palada, vr eci ulogu sudija u tom nadmetanju, proglasile su Odiseja za pobednika. 10 4 Te patnje prikazao je Eshil u tragediji Agamemnon, koja cini prvi deo trilogije Orestije. Drugi deo te trilogije nosi naslov Hoefore (Pokajnice), a treci Eumenide. 10 5 Izraz druge ivotinje" podrazumeva da su sva iva bica, ukljucujuci i ljudska bica, ivotinje. Ovde u Dr avi, kao i u Fedonu (XXXI, 81e), Platon iskazuje verovanje da prelaz du a iz jedne ivotinjske vrste u neku drugu biva unekoliko diktiran karakternim sklonostima, ispoljenim u prethodnom ivotu. Tako, na primer, oni koji su se bili predali pro drljivosti, raskala nosti i pijanstvu, i to bez ikakvog stida, ti, po svoj prilici, uzimaju oblik magaraca i slicnih ivotinja". ,,A oni koji su voleli nepravdu, i otimanje, te bili vlastoljubivi, ulaze u rod vukova, i kobaca, i jastrebova". Nadalje, oni koji su bili umereni i pravedni, ali ne po filozofiji i umu, nego po navici i pod uticajem spolja njih (sociajlnih) cinilaca, ponovo se radaju u nekom rodu koji je naklonjen poretku, na primer, u rodu pcela, ili mrava, ili zolja. 10 6 Du e, koje ce se ubrzo ponovo roditi, najpre pristupaju Kloti, najstarijoj sudaji. Ona za svaku du u ispreda nit ivota onog kojeg je du a, zajedno sa odgovarajucim demonom (karakterom), vec odabrala. Uloga Atrope (one koja se ne okrece) izvedena je ovde iz njenog imena. V. bele ku 85. 10 7 Putovanje iz Hada u zemaljski ivot mora se izvesti bez osvrtanja, kao u mitu . izvodenju Euridike iz Hada, izvodenju koje je neuspe no preduzeo Orfej, koji se osvrnuo i tako za svagda izgubio Euridiku. los Prola enje pored Anankinog prestola na drugu stranu", cini se da slikovito predstavlja stupanje u predvorje carstva zemaljskog, gde je dejstvo nu nosti oslabljeno i kombinovano sa mno tvom mogucnosti koje se ne moraju ostvariti. 10 9 Letino polje (to tes Lethes perion) pominje se i kao reka Leta, ili kao Letin napitak (to Lethes hydor). Inace, leta (lethe) je rec koja oznacava zaborav, pa se nepersonifikovano mo e reci: polje zaborava, ili napitak zaborava. Uobicajeno je, takode, da se . Leti govori kao . reci zaborava", koja tece u granicnom podrucju izmedu podzemnog i zemaljskog sveta. "° Reka Ameleta (Ameleta potamos), ciju vodu nijedna posuda ne mo e zadr ati, etimolo ki oznacava bezbriinost (ameleia), nemarnost, zanemarivanje. Buduci da u primitivnim verovanjima voda, posebne vrste, ima veliku moc, koja se najce ce prikazuje kao moc isceljenja ili kao moc oci cenja, to je i u ovom slucaju pretpostavljeno da postoji voda cijim pijenjem du a sve zaboravlja. Etimolo ko znacenje upucuje na to da se otklananjem brige iz du e istovremeno otklanja i osnovni podsticaj secanja, odnosno znanja. Tvrdenje da Ameletinu vodu nijedna posuda ne mo e zadr ati, verovatno je proizi lo, iz pretpostavke da je du a analogna posudi, ali takvoj koja u sebi uspeva da zadr i opa ene forme i sadr aje, te da se na takvom zadr avanju zasniva sposobnost prepoznavanja. Dejstvom Ameletine vode trebalo bi, dakle, da sve ranije opa ene forme i sadr aji i ceznu iz du e, da budu isprani vodom koju ni du a kao svojevrsna posuda ne mo e zadr ati.

404 '" Platon se ovde slu i uobicajenim predstavama narodnog ve rovanja. Du e umrlih napu taju telo i sele se dole, u podzemni svet u Hadovo carstvo umrlih. Shodno tome, du e kojima je do lo vreme da se ponovo rode, moraju biti izbacene na gore, tj. na povr inu Zemlje. Ipak, poredenje sa zvezdama koje padaju, otkriva Platonovu korekciju tih narodnih verovanja. Platon, naime, veruje da je ponovno rodenje, odnosno ponovno sjedinjavanje du e sa telom, svojevrstan pad, unekoliko uslovljen grehom culnosti. Upor. Fedar (XXVIII 248c i dalje). 1, 2 Rec je . verovanju koje ima va nost nepisanog zakona.

TEMATSKI PREGLED PLATONOVE DR AVE* KNJIGA I (A), 327a 354c Sokrat prica . svom odlasku u Pirej na svecanost u cast boginje Artemide (Bendide). Polemarhov poziv Sokratu da dode u njegovu kucu. Adeimant obave tava Sokrata da svecanosti jo nisu zavr ene (327a 328b). Dolazak u Kefalovu kucu u Pireju, gde ce se dijalog voditi. Razgovor s Kefalom . starosti i erosu (328b 329e). Razgovor s Kefalom . tome kako podnosi starost, . bogatstvu i nasledu. Anegdota . Temistoklu i erifljaninu (329e 330c). Kefal govori . strahu od smrti, sumnji i nadanju, . pravicnom i nepravicnom ivotnom putu (330d 331b). ta je pravicnost? Simonidova izreka . pravicnosti i njeno tumacenje. Sokratova kritika mnenja . pravicnosti kao kazivanju istine i vracanju duga". Simonid je hteo reci: pravicno je dati svakome ono to mu pripada". Druga mnenja . pravicnosti i zakljucak da ona nije ono to se obicno misli da jeste (331c 336b). Trasimahov govor . Sokratovom brbljanju". Ukazivanje na Sokratovu uobicajenu ironiju" (337a). Aluzije na pona anja sofista. Trasimahova teza; pravicno je ono to koristi jacemu" (338c). Sokratovo pobijanje Trasimahove teze (338c 343b). Trasimahov govor u slavu nepravicnosti (343b 344d). Dijalog Sokrat Trasimah (344d 354c). KNJIGA II (B), 357a 383c Glaukon pojacava Trasimahovo stanovi te (357a 362d). Adeimant priskace u pomoc svome bratu i govori . hipokriziji onih koji savetuju da se bude pravican (362d 367e), pri cemu se poziva na pesnike, te istice da pesnicima moramo verovati" (365e). Sokrat predla e da se najpre ispita ta je pravicnost ,,u velikom" tj. u dr avi, pa tek onda da se razmotri ta bi moglo biti pravicnost ,,u malom", tj. u individualnoj * Rimski brojevi, zajedno sa alfabetskim oznakama u malim zagradama, oznacavaju redne brojeve svake od deset knjiga Dr ave. Arapski brojevi od 327 do 621, uz koje stoje slova a, b, c, d, e, o/.nacavaju uobicajenu internacionalnu paginaciju, ko ju je prvi uveo H. Stefanus u svom izdanju celokupnih Platonovih dela (Lion, 1578), oznacav ajuci odeljke na svakoj stranici tim slovima. du i (369a). Poreklo dr ave (369b). Predlog da se u mislima osnuje jedna dr ava (369c). Razlicitost potreba i podela rada kao nacin njihovog zadovoljavanja (369d). Postoje li granice irenju potreba? (372c 374a).

. potrebi za profesionalnom vojskom i . prirodi vojnika (374a 376c). . vaspitanju vojnika (376c 376e), i uop te . vaspitanju zasnovanom na gimnastici i muzici (376e). Pocetak kritike pesnicke mitologije (377a). Teodiceja (379a 379d). Kritika Homera i drugih pesnika sa stanovi ta teodiceje (379d 383c).

KNJIGA III (G), 386a 417b Kritika pesni tva sa stanovi ta pedagogije (386a 392c), s pogledom na sadr aj pesnickih tvorevina. Pedago ka kritika pesni tva, s pogledom na formu pesnickog izraza (392c 394e). Podra avanje (mimesis) i vaspitanje (394e 396c). Vrednost podra avanja s obzirom na poucnost predmeta podra avanja i na zahtev da u valjanoj dr avi svako obavlja samo jednu vrstu posla (396c 398b). Reci, melodija, ritam, harmonija i disharmonija u funkciji formiranja karaktera (398c 403c). Gimnasticke vaspitanje (403c 405a). Medicina i pravo kao sredstva za ozdravljenje obolele dr ave. Fokilidova maksima (407a). Obrazovanje dobrih lekara i valjanih sudi ja. Mera muzickog i gimnastickog obrazovanja. Neprijatelj logosa (41 Ide). Odabiranje cuvara" i pomocnika". Fenicanska la " (414c). Mit . zlatnim, srebrnim i bronzanim ljudima (415a). Du nosti cuvara dr ave" naspram podanika (416a). Komunizam cuvara dr ave" (416d). KNJIGA IV(A),419a 445e Problem nejednakosti u pravima i du nostima cuvara i ostalih. Sreca dr ave, kao celine, ostvarena odgovarajucom raspodelom du nosti. Bogatstvo . nema tina uop te (421d); s obzirom na rat (422a). Spoljna politika uzorne dr ave (422d). Klasni sukobi (422e, 423a). Velicina dr ave (423c). Prelaz iz jednog stale a u drugi (423d). Medu prijateljima je sve zajednicko" (424a). Odr anje i napredak uzorne dr ave (424ab). Politicki smisao nacela muzike (424c). Vaspitna nacela igre (424e). Pravila pristojnosti (425b). Domen dejstva pravnih normi (425bc). Domen religije (427b). Cetiri kardinalne vrline, u odnosu na dr avu (427e). Mudrost dr ave (428b). Hrabrost dr ave (429ab). Umerenost dr ave (430d). Pravicnost dr ave (432b). Pravican covek (434d). Covek kao dr ava u malom (435d). Princip protivrecnosti (436b). Teorija motivacije (437b). Teorija relativnih pojmova (438b). Odnos znanja i njegovog predmeta (438c). Odnos motiva i njegovog predmeta (439a). Analiza motiva s obzirom na princip protivrecnosti (439b). Konflikt motiva (439c). Dve medusobno suprotne moci du e i nagove taj trece, koja izmedu ovih posreduje (439de). Poimanje volje kao posrednika izmedu razumnosti i po udnosti (440a). Zakljucak . strukturi jedinke i strukturi dr ave (441c). Pravican covek i pravicna dr ava (44ld). Cetiri kardinalne vrline, u odnosu na jedinku (442cd ). Zakljucak . principu i liku pravicnosti (443bc). 407

_^^_^_^_

Nepravicnost kao bolest du e (444a), a vrlina kao zdravlje du e (444e). Jedan oblik vrline i bezbroj oblika poroka (445r). Koliko ima nacina upravljanja dr avom, toliko ima nacina telesnc egzistencije du e (445cd). KNJIGA V (E), 449a 480a Nagove taj raspravljanja . transformaciji dr ave (449a). Postavljanje pitanja . zajednici ena i dece (449c). . prirodi ena (451c), Digresija na govor . ve tini protivrecenja (454a). ene kao cuvari" (456d). Zakon . zajednici ena i dece (457d). Ustanova braka za cuvare" (458cd). Eugenika (459a). Plemenita la (45<>d). Svadbene svecanosti (460a). Svadbeni reb (460ab). Ustanova za prijem i negu novorodencadi (460b). Odredivanje intervala najefikasnije plodnosti (460e). Uklanjanje nepo eljne novorodencadi (461c). Utvrdivanje srodstva (461d)-, Najvece dobro i najvece zlo u dr avi (462a). Pitanje . svojini (462c). Dr ava kao organizam (462cd). Oslovljavanje u uzornoj dr avi i drugim dr avama (463a). Komunizam osecanja u uzornoj dr avi (463e), i dobara (464c). Stariji i mladi u uzornoj dr avi (465a). Sreca cuvara" i sreca dr ave (465c). Uzorna dr ava u ratu (466e). Nagrade hrabrim ratnicima (466c). Odnos prema Helenima i varvarima. Zabrana pljackanja le eva i sprecavanja sahranjivanja poginulih neprijatelja (469b). Da li je uzorna dr ava moguca? (471cd). Kako je uzorna dr ava moguca? Filozofi-kraljevi i kraljevi-filozofi (473d). Ko je filozof? (474b). Znanje i mnenje (476b), skica teorije ideja. Filodoksi i filozofi (480a). KNJIGA VI (.), 484a 51 le . filozofskoj prirodi njenom mestu u dr avi (484a). Adeimantov prigovor: filozofi mogu biti iskvareni i nekorisni za dr avu (487b). Sokratova analiza socijalnih uslova koji kvare filozofsku prirodu (488a). Sofisti (492c). Degeneracija filozofske prirode u neodgovarajucim socijalnim i politickim uslovima (494a). Koja dr ava odgovara filozofiji? (497a). Zakljucak . filozofima-vladarima (499b). Nije nemoguce da Muza filozofije ovlada dr avom (499d). La ni i pravi filozofi (499e). Izrada filozofske slike dr ave (500e). Mogu li se ljudi ubediti u vrednost filozofske dr ave? (501cd). Pomocu kojeg znanja mudroljubivi ljudi mogu postati spasioci dr ave"? (502d). Ideja dobra kao cilj najvi e nauke (505a). ta je dobro? (505b). Cuvari dr ave moraju znati ta je dobro (506b). Nagove taj raspravljanja . dobru po sebi (506cd). Skica teorije ideja (507b). Teorija vizuelne percepcije (507cd). Umno videnje (uvidanje) kao izdanak ideje dobra (508de). Noeton i horaton (509d). Noumenon i fajnomenon (509de). Predmet mnenja i

predmet znanja (510a). Podela noetona. Istra ivanje iz hipoteza, istra ivanje iz principa (510b). Rad uma u matematici (510c). Logos i dijalektika kao sredstva i putevi koji vode principima svih stvari (511b). 408 Razlikovanje razuma i uma (51 ld). Cetiri saznajne moci: umovanje, razumevanje, vera, slikovito predstavljanje (51 Ide). KNJIGA VII (Z), 514a 541b Alegorija pecina (514a). Tumacenje alegorije pecine" (517b).

Preobra aj du e (518d). Vladarske du nosti obaveza onih koji znaju (519c). Filozofi, koji ne ude za vla cu, moraju je primiti kao obavezu (520cd). Filozof je bogat dobrim i razumnim ivotom; jedino filozof prezire politicku moc (521ab). Preobra aj du e putem sticanja znanja (521c). Koja nauka preobra ava du u i vodi je onome to jest (bicu)? Gimnastika, muzika i umenja nemaju tu moc (521e). Empirijska saznanja takode ne vode onome to jest (522c 525b). Logistika (racunica) i aritmetika, uzete kao teorijske i apriorne discipline duha, prve su nauke koje vode onome to jeste, a pored toga mogu biti i prakticno korisne (525b). Na isti nacin, geometrija je druga nauka koja vodi ideji dobra i bicu (526e), a i ona mo e biti prakticno korisna. Nauka . tetu kao formi (stereometrija) treca je nauka koja vodi kontemplaciji bica i ideje dobra (528b), ali ta nauka jo nije otkrivena. Cetvrta je nauka astronomija, ili znanje . telima kao formama koje se krecu (527d, 528b, 528e). I to znanje mora biti teorijsko (529a). Oblici kretanja (530d). Nedostaci pitagorejskog istra ivanja harmonije (530e), i nagove taj pete teorijske nauke harmonike (531a). Sve nabrojane nauke su samo preludij" za glavnu melodiju" (dijalektiku), (531de). Dijalektika (532a 535a). Izbor onih koji treba da budu upuceni u nauke i dijalektiku (535a). Primer sokratovske ironije (536c). Obrazovanje dece i omladine (536d). Odabiranje prema sposobnostima i sklonostima, starosne prekretnice i odabiranje najsposobnijih (537b). Zloupotreba dijalektike (537e). Koliko je vremena potrebno za ovladavanje dijalektikom? (539de). Vreme prakse buducih filozof a-vladar a (539e). Uputstvo . nacinu preuzimanja vlasti i pocetku realizacije filozofske dr ave (540e, 541a). Zakljucak (541b). KNJIGA

VIII (H), 543a 569c Kratak rezime glavnih rezultata istra ivanja konstituenata uzorne dr ave, prema onome . cemu je postignuta saglasnost ucesnika u dijalogu od II do VIII knjige i podsecanje na tacku (449ab) u kojoj je nameravani tok izlaganja skrenuo u drugom pravcu. Cetiri empirijska oblika dr avnog uredenja (timokratija, oligarhija, demokratija i tiranida) i cetiri oblika egzistencije du e (544c). Kako uzorni oblik dr ave (aristokratija) mo e da degeneri e u timokratiju? (545cd); Platonov (svadbeni) broj (546a). Timokratski covek (548d). 409

Oligarhija (550c). Oligarhijski covek (553a). Demokratija (555b). Demokratski covek (558c). . izli nim i neophodnim eljama (558d). U demokratskog coveka sva su zadovoljstva jednaka (561a); on sadr i u sebi sve moguce oblike i najrazlicitije karaktere (561e). Tiranida (562a). Sloboda kao najvece dobro (562bc). Kako se iz demokratske dr ave rada tiranida? (562c). Preterana sloboda prelazi u preterano ropstvo (564a). Tri sastavna dela demokratske dr ave (564cd). Narod (565a). Zastupnik naroda (565c). Kako se zastupnik naroda preobra ava u tiranina? (565d). Tiranin (566a). Kako se tiranin odr ava na vlasti? (566d). Euripid kao hvalitelj tirana (568ab). Optu ba upucena tragickim pesnicima da su miljenici tiranide i demokratije (568c). Narod kao roditelj tiranina i nezahvalnost tiranina prema svom roditelju (568d). KNJIGA IX (T), 571a 592b Nastavak raspravljanja preduzetog u VIII knjizi: tiranski covek (571a). San i zabranjene elje (571ab), nastavak teorije motivacije (IV, 437b 441c) i teorije elja (558d 561a). Eros tiranin du e (573a). Potpun tiranski covek (573bc). Povezanost erotskog i tiranskog (574e). Zlo i beda tiranide (575c). Tiranin uzor nevernog, nepravednog i najgoreg coveka (576b). Tiranin je najnesrecniji covek (576c). Analogije vrline i srece (576cd). Prvi dokaz (577c). Drugi dokaz (580d). Tri soja ljudi: ljubitelji mudrosti, ljubitelji pobede i ljubitelji dobiti (581c). Teorija zadovoljstava (581cd). Orude filozofa su dokazi (582d). Treci dokaz za superiornost pravednog nad nepravednim u podrucju zadovoljstva i srece (583b). Relativna i apsolutna zadovoljstva (583c). Mera ucestvovanja u istini i bicu (585b). Tiranin je najvi e udaljen od pravog zadovoljstva, a filozof najmanje (587a). Udaljenost tiraninovog prividnog zadovoljstva od istinskog zadovoljstva, numericki izra ena i logisticki izvedena (587d). Komentar izvedenog racuna s obzirom na posledice pravednog i nepravednog ivota (588a). Slika ljudskog bica kao mitskog cudovi ta (588bc). Smisao pohvala pravicnih i nepravicnih dela (589ab). Poreklo morala i prava (589 cd). Um kao vod ivota (591c). Onticki status umne, uzorne dr ave (592b). KNJIGA X (I), 595a 621d Zakljucna kritika mimeticke umetnosti (595a 608c), nastavak kritike preduzete u II knjizi (377a 383c) i III knjizi (386a 398b). Skica teorije ideja (596a), ideje kreveta i stolova. Umetnik cudotvorac (596cd). Tri kreveta (597b). Svaka je umetnost daleko od istine (598bc). Ve tina podra avanja i znanje, s pogledom na tragediju i njenog vodu Homera (598e). Da li mimeticki pesnik popravlja ili kvari ljude? (600c). Podra avalac dopire samo do pojavne strane stvari, a samu stvar ne razume (601c), ne poznaje ni njeno su tastvo ni njenu svrhu (602a).

Izgled du e dok je u zajednici s telom (611c). Prava priroda du e (611e). Mit . Jedino razumni deo du e (logistikon) mo e. Drugi Sokratov poucni komentar (619de). neumerenost. Vrli ljudi su toliko slicni bo anstvu koliko je to moguce (613ab). Ako u tome ne uspeju. vezuje se za bezvredno i rada ono to je bezvredno (603b). Ponovno radanje. Nagrada za vrlinu (608c). Poroci ne usmrcuju du u (609d). Rec device Lahese. Nastavak Erove price: kako su nekada slavne licnosti. a koje ne? (603c). Pravicno je govoriti da i takve nagrade postoje (613e). Neizbe nost delovanja tudih emocija na na e (606a). Opis izbora novih ivota (619bc). (607d). Zakljucak . Erovo budenje (621b). Broj du a je konstantan. Svaku stvar razara prirodeno joj zlo i beda (609ab). . Mimeticka umetnost je bezvredna. Pesnicima i ljubiteljima poezije treba dopustiti da se brane najboljim razlozima za koje znaju. da ispravi gre ke cula vida (602de). merenjem i racunanjem. Uzorna dr ava prihvata samo one pesme koje su himne bogovima i dobrim ljudima (607a). Koje se naravi mogu lako podra avati. Treci Sokratov poucni komentar (62led). Sudenje du ama umrlih (614c). Cetiri kardinalna poroka: nepravicnost. i na koje svojstvo du e je ta moc usmerena? (602c). U cemu je moc kojom podra avanje impresionira. Nagrade za vrlinu koje dolaze od ljudi (613b). Povratak du a i pripreme za ponovno radanje (620de). izabrale svoje nove ivote (620a). Letino polje. Stara nesuglasica izmedu filozofije i pesni tva (607b). Nastavak Erove price (619b). besmrtnosti du e (611a). Izvodenje dokaza za besmrtnost du e (608de). niti se smanjuje niti povecava (611a). Nagrada za vrlinu u empirijskoj egzistenciji du e (612b). koje je saznanje najva nije? Princip sredine (619a). Sudbinski reb (618a).410 Podra avanje je igra (602b). Eru (614b). Ispa tanje tiraninove du e (615d). Uzorci ivotnih formi (618ab). Putovanje du a umrlih (616b). Slikarstvo se zasniva na gre kama cula vida (602d). Kosmologija (616c 617d). za njih kao takve nece biti mesta u pravicnoj dr avi (608ac). stra ljivost i neupucenost (609c). Sokratov poucni komentar (618c). kceri Anankine (617d). pijenje vode iz reke Amelete (621a). Najte a optu ba: umetnost mo e da pokvari i odlicne ljude (342c).

L' ctat ou la Republique. medutim. Tom 3 (1). Neka mu ovde bude izra ena zahvalnost na njegovom dugogodi njem radu na prevodenju Platonovih tekstova. Gallimard. na francuski jezik. Pari 1922. N. siebente Auflage. na ruski jezik A. Dr ava ili . Princeton Universitv Press. Na alost. 327 621. 1950).POGOVOR NOVOM IZDANJU DR AVE Albin Vilhar. Manje izmene Vilharevog prevoda izvr ene su u I. Socinenija. pp. Egunova. Leipzig. Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis. na nemacki jezik. A. Otto Apelt. 1973). Odavno je. to je u prevodilackom poslu neizbe no. La Republique (Oeuvres completes de Platon. Bastien. Tomus IV. Isto je tako potrebno ispravljati. 1903). 1941. pravednosti. Matica hrvatska. Konsultovani su sledeci prevodi: na engleski jezik. V. to je moguce vi e. II. prevodilac Platonove Dr ave. Plato's The Republic. Respublica. pogotovu u onom gde prevodioceva licentia poetica mora biti ogranicena potrebom za to adekvatnijim strucnim preno enjem izvornog teksta na jedan drugi jezik. godine. on nije mogao da vidi kolike su i koje izmene izvr ene u njegovom prevodu. Paul Shorey Republic (Plato. Kao osnov za ovu reviziju Vilharevog prevoda uzeto je Barnetovo postavljanje grckog teksta Platonove Dr ave (Ioannes Burnet. na hrvatski jezik. Gosudarstvo (Platon. Moskva 1971). Platon. Der Staat. preminuo je leta 1975. Platonis opera. VI i VII knjizi (iznova je prevedeno pribli no 15% 20% 413 . B. u svetu ustanovljena praksa da se prevodi klasicnih tekstova revidiraju i. Jowett. Leon Robin. Zagreb 1942. The Collected Dialogues. kada je rad na reviziji njegovog prevoda bio pri zavr etku. pobolj avaju kako bi i ona skrivena znacenja izvornog teksta do la do izra aja u jednom jo premalo filozofski izgradenom jeziku kao to je na . posebno na lepom jeziku kojim je nastojao da Platonovu misao prenese na im citaocima. Martin Kuzmic.

uz uno enje recenica koje su na nekoliko mesta bile ispu tene. IX i X knjizi (iznova je prevedeno 45% 60% teksta). IV. Napisan je i tematski pregled sadr aja Dr ave i dodate su uobicajene alfabetske oznake za svaku knjigu. Novembar. zadr an je uz izvesne ispravke i skracenja. Vilhar. Dr Branko Pavlovic SADR AJ Dr Veljko Korac: Platonov ideal jedinstva filozofije i politike V DR AVA ILI . Na margine teksta naknadno su stavljene alfabetske oznake. VII. Napisani su novi komentari i obja njenja za svaku knjigu Dr ave ponaosob. Imenski registar. a predstavljaju neku vrstu obaveze za svakog izdavaca Platonovih tekstova.teksta). Vece izmene izvr ene su u III. koji nije iznova prevoden. koji je sastavio pok. takode naknadno. U preostalom delu teksta. PRAVICNOSTI Knjiga prva 3 Knjiga druga 36 Knjiga treca 66 Knjiga cetvrta 103 Knjiga peta 136 Knjiga esta 174 Knjiga sedma 206 Knjiga osma 237 Knjiga deveta 268 Knjiga deseta 295 Imenski registar 327 Obja njenja i komentari teksta 339 Tematski pregled Platonove Dr ave 406 Dr Branko Pavlovic: Pogovor novom izdanju Dr ave 413 V*t . 1975. koje poticu iz Stefanusovog izdanja. U tekst su. A. koje upucuju na odgovarajuca obja njenja i komentare. Takode su ispravljene i one tamparske gre ke koje su u prethodnim izdanjima promakle. unete numericke oznake. vr ene su manje terminolo ke ispravke.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful