You are on page 1of 135

Navika uspeha

Saveti za primenu uspešne inteligencije

Autor: Dr Milan Kukrika

Beograd, septembar 2008

Sadržaj

Predgovor 1. Uvod 2. Uspešna inteligencija 3. Poslovna inteligencija 4. Duhovna inteligencija 5. Politička inteligencija 6. Emocionalna inteligencija Literatura Prilog – Proverite svoju uspešnu inteligenciju
1. Prvi test – Procenite sebe - Odnos inteligencija 2. Drugi test - Procenite vašu poslovnu inteligenciju 3. Treći test - Procenite vašu duhovnu inteligenciju 4. Četvrti test - Procenite vašu političku inteligenciju 5. Peti test - Procenite vašu emocionalnu inteligenciju

Predgovor
Ova knjiga se ne uklapa se u savremeni trend pojave knjiga iz popularne literature koje više ne savetuju ljude kako da se oslobode svojih problema, već kako da ih pojačaju do te mere da se utope u njima. Neki od naslova koje bi autor ovih redova od srca preporučio su: • Kako postati nesrećan bez tuđe pomoći • Kratak kurs bračne gerile • Kako upropastiti sopstveni život Za očekivati je da se u skoroj budućnosti pojave i naslovi tipa: • • • • • • • • • Kako da budem neuspešan u svakom pogledu i u svakoj oblasti Kako da izgubim ono malo samopouzdanja što mi je ostalo Kako da postignem lični rejting ravan nuli Kako da postanem neprijatan u svakom pogledu Kako da postanem osoba koju će svako normalan izbegavati Kako da budem loš gubitnik Omega metod za progresivno zaglupljivanje Teorija i praksa samoubistva Kako biti najveći lični neprijatelj

Recept za jelo koje najtoplije preporučujemo onim tragačima za sopstvenom nesrećom je smešno prost: uzmite malo tuge, dobro promešajte sa bilo kojim lošim navikama, najbolje sa nezahvalnošću, zatim to sve sipajte u posudu gde se dinstaju ljubav i beli luk i čorba je gotova. Sve u životu je stvar izbora, apsolutno sve. Da bi se nešto promenilo nabolje, prvo morate vi da se promenite. Čarobno perje bi pri tome moglo da posluži kao zanimljivo pomoćno sredstvo. Praksa je pokazala da uticaj čarobnog perja može da bude veoma veliki, iako pomoću njega ne možete da promenite neku stvarnu situaciju. Dambo, slonić sa velikim ušima postao je veliki majstor leta nakon što mu je nekoliko uslužnih vrana poklonilo „čarobno” pero, koje mu je dalo neophodno potrebno samopouzdanje, iako očigledno sa samom sposobnošću letenja nije imalo nikakve veze. Za teške probleme potrebno je čarobno perje. Teško je da bilo šta učinite dok prvo ne poverujete da je to moguće učiniti. Nikada nećete dati sve od sebe, bilo po pitanju uloženog truda ili vremena, ako niste uvereni da možete da uspete. Sve što podstiče naše samopouzdanje može da posluži kao magično perje, a navika uspeha je najbolje magično pero koje je ikada izmišljeno. Kada se suočimo sa nemogućim problemom prava prepreka je u nama samima. To su naša iskustva, pogrešni zaključci, poluistine, neprikladna uopštavanja i strah od neuspeha. Kada su suočeni sa nevoljom, mnogi se pitaju šta su učinili da zasluže takav problem. Ovaj sindrom žrtve vodi samo do još više problema. Bolje bi bilo formulisati pitanje šta dobro može izaći iz ove nevolje? Šperploča je izmišljena greškom. Rolšue su izmišljene greškom. Penicilin je otkriven na ubuđalom hlebu. Tabasko je napravljen od nekoliko preostalih sadnica paprika kada je čitava plantaža

vaš nedostatak uverenja kompromitovaće vaše napore. još više je onih kojima je neophodna pomoć i podrška. U protivnom. Milan Kukrika . Njima je namenjena ova knjiga u nadi da će im ona poslužiti ne samo kao početni kurs. Na svetu postoji mnogo ljudi kojima je priroda podarila talenat da intuitivno dođu do određenih saznanja. 9. Da biste ostvarili održivi uspeh morate da poštujete silu koju predstavlja moć navike i da shvatite da je običaj ono što stvara naviku. nego i kao praktični priručnik. Metodologija uspešne inteligencije može da se primeni na sve oblasti vašeg života. U Beogradu. Morate da se rešite onih navika koje mogu da vas slome i požurite da usvojite nove običaje koji će vam preći u naviku uspeha. i koje će vam pomoći da ostvarite sve što poželite. poslovne i lične. navika uspeha će vam pomoći da nešto promenite. Ali. Ali samo pod jedim uslovom: da ovu metodologiju poštujete u celosti! Knjiga se sastoji od 100 pitanja i odgovora i bilo je potrebno mnogo vremena i truda da se napravi pravi izbor šta da se uvrsti.izgorela tokom građanskog rada u SAD. ne može previše da vas umori. Da bi se stekla navika uspeha trebalo bi smišljeno i sistematično delovati na realizaciji postavljenih ciljeva. Ono što deli pobednike od gubitnika je to što pobednici zanemaruju probleme i maksimalno se koncentrišu na uočavanje povoljnih prilika nakon čega momentalno stupaju u akciju. 2008. a šta ne. 9. Navika uspeha se stiče i održava stalnim postavljanjem tri magična pitanja • Da li verujem da se ova prilika može iskoristiti? • Da li sam Ja dovoljno sposoban da je iskoristim? • Da li ću uživati u procesu realizacije ukazane prilike? Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja negativan. Ako se dosledno primenjuje pomoći će vam da steknete naviku uspeha i ostvarite sve što želite. U ovoj knjizi izložena je metodologija primene uspešne inteligencije koji vas može nezaustavljivo dovesti do bilo kojeg cilja. Evo i garancije – sve što u teoriji vredi je već unutra. Uspešni ljudi uvek gledaju na problem sa sunčane strane. Post-it blokovi papirića nastali su od lepila koje ne drži dobro. a pošto je maksimalno proceđeno.

„samo zato što imaju predobro pamćenje". „činjenica koje brzo stare". U Andersenovoj bajci svi vide da je car go. „Zar nije bila vredna i prepuna vrlina?". Požnjećeš sudbinu Izvrsnost. dakle. Ako poseješ životni stil. One ih kljukaju svim mogućim znanjem (neka su korisna. a pravo znanje održati u dobrom stanju. kaže Nietzsche. Ali ipak ih nismo dovoljno dobro razumeli da bismo ih mogli dosledno upotrebljavati. ali i mnoge nedostatke formalnog obrazovanja koji se pre svega manifestuju u neprestanom prisiljavanju da «bubate napamet» more beskorisnih činjenica (koje se nakon ispita same izbrišu). učiti čoveka da koristi svoje sopstvene sposobnosti. rekao je Tryon Edwards. Rimljanin pred njima podiže svoju cipelu da je vide i upita ih ne izgleda li lepo i nije li dobro izrađena. Ako poseješ naviku. Požnjećeš životni stil. nije postupak nego navika. „disciplinovati. Uvod „Ako poseješ aktivnost. Požnjećeš naviku. Autor ovih redova je na sopstvenoj koži (i kao učenik i kao nastavnik) osetio neke prednosti. što nije šteta jer se ionako u poslovnom ili privatnom životu ne bi mogle primeniti. kako to kaže Robert Hutchins. a ne snabdevali um.” Aristotel Plutarh je svojevremeno pisao o Rimljaninu koji se rastao od svoje žene i kojeg su prijatelji zbog toga prekoravali. I kao što se događa sa svakom nepotrebno naučenom veštinom.1." Ono što danas itekako žulja je nesklad poslovnih zahteva i postojećeg sistema školovanja. „niko od vas ne može reći gde me žulja. učenici primaju vrlo malo saveta o tome kako se može iskoreniti pogrešno. Međutim. „Mnogi ljudi nisu postali mislioci". a ne puniti ga s onim što su drugi sakupili"." dodao je. Kada pravimo inventuru postojećeg znanja podsećamo se da su naše glave pune. ali se niko ne usuđuje da o tome javno progovori. „Pa ipak. Svako od nas „poznaje" pravila i principe stečene tokom formalnog školovanja i svako ih tu i tamo upotrebljava. a neka beskorisna). ti principi nas napuštaju upravo u času kad su nam najviše potrebni. U današnje vreme većina škola premalo nastoji da učenike navikne na zrelo mišljenje. „Zar nije bila lepa?" — pitali su. . „Glavni cilj obrazovanja je".

») Međutim. dakle postojim («Cogito. Ništa neće doći samo od sebe. ako ga želimo. samo žele. pa sve do planetarnog nivoa. platiti. predstavljaju neophodnost i možda neprijatnu. ali ipak životnu istinu poslovnog sveta. On odgovara samo na definitivne planove. kada pogledamo oko sebe i zapitamo se. Najstrašnije je ne pokušati. Svi želimo postići velike stvari u životu. potpomognute žarkom željom putem stalne upornosti i aktivnosti. veku postavio jedan aksiom koji je obeležio daljnji psihološko-socijalni razvoj svojeg vremena: Mislim. to je znanje kvarljivija roba. a možemo naučiti i suprotno ponašanje. preuzimanje rizika i upravljanje njime je izuzetno težak i zahtevan posao. a tu nam formalna škola nije bila od neke velike pomoći. Francuski filozof Rene Dekart je u 17. Odluka je na svakom od nas. Najviše je onih koji ni ne pokušavaju nešto učiniti. ergo sum. nego stvar izbora. Većina nas u tome ne uspeva. Pošto je put do uspeha najčešće posut trnjem. Nikad nismo toliko bespomoćni koliko nam to izgleda. i revolucionarne i evolutivne. poslovnom. nego koliko dobri želite biti. Uspeh ne odgovara na poziv željama. Uspeh ne dolazi sam po sebi. možemo promeniti mentalitet gubitnika u mentalitet . za sve neuspehe najčešće krivimo sudbinu koja nam nije sklona. da steknemo osnovna znanja o otvaranju i oštro oko za sve načine davanja šaha i izbegavanja da budemo (barem ne prebrzo) matirani? Zar ne mislite da bismo gledali sa negodovanjem i preziranjem na oca koji bi dopustio svojim sinovima. Neuspeh dolazi sam od sebe. razvijanje kreativnosti. koliko ljudi u svom svakodnevnom radu upotrebljavaju razum odnosno misaone procese u obavljanju svojih svakodnevnih poslovnih obaveza dolazimo do konstatacije da je takvih primeraka ljudske vrste vrlo malo. Mudrost se ne zasniva na sakupljanju iskustava iz prošlosti nego u našoj odgovornosti za budućnost. Stalna upotreba mozga. Nije bitno koliko ste dobri. Naša sudbina ne bi smela da bude stvar prilika. Ciklus inovacija-imitacija-unifikacija postaje sve brži. neprestane inovacije. ili na državu koja bi dopustila svojim građanima. Počnemo li učiti na primeru drugih i na sopstvenim greškama. Neuspeh nije najstrašnija stvar na svetu. Što je konkurencija jača. Shodno tome. Vreme je da se uvede alternativni pristup – uspešna inteligencija. porodičnom.pobednika! Ogromnu potrebu za proučavanjem uspešne inteligencije na ličnom. da odrastu ne razlikujući pešake od konja? . najbolje je istakao engleski biolog Tomas Henri Haksli (1825-1895) u svom eseju „Igra šaha“: „Pretpostavimo da je sasvim izvesno da će život i sreća svakog od nas zavisiti od toga da li ćemo jednog dana izgubiti ili dobiti partiju šaha.Znanje ima ograničen rok trajanja. on ima svoju cenu koju ćemo. Zar ne mislite da bismo u tom slučaju svi smatrali da nam je prva dužnost da naučimo bar imena i pokrete raznih figura. ali njegova je cena mnogo veća i on ne pita hoćemo li ga platiti ili ne. Bespomoćnost smo naučili.

Igrač s druge strane je sakriven od nas.“ Uspešni ljudi ne stižu do vrha slučajno. ali i bez sažaljenja. figure su prirodne pojave. Čoveku koji igra dobro daju se najveće nagrade sa izdašnom darežljivošću kojom moćan igrač pokazuje svoje uživanje u snazi. bez prevelike žurbe. kao što kažemo i radije bi izgubio nego dobio – pa ću to prihvatiti kao sliku ljudskog života. Bogati ili siromašni. sudbina i sreća svakog od nas zavise od našeg znanja bar o nekim pravilima igre beskrajno teže i složenije od šaha. mišljenja o drugima i o sebi. zato odaberite mudro. Znamo da je njegova igra uvek poštena. Da biste postizali rezultate potrebni su koncentrisano dejstvo. nju igramo svi mi. Ispunjeni ili neispunjeni. ali i stava prema drugima i prema sebi! Argumenti da i sami postanete velemajstor uspešne inteligencije su: • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije se sami motivišu • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije uče da kontrolišu svoju impulsivnost • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije znaju kada treba da istraju • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije znaju da izvuku najbolje iz svojih sposobnosti • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije sprovode reči u dela • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije ne boje se neuspeha • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije ne odlažu posao za sutra • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije preuzimaju odgovornost • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije znaju kako je tanka granica između preopterećenosti i neiskorišćenog kapaciteta • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije umeju dugo da čekaju nagradu za svoj rad Potvrdu ovih pravila moguće je naći u primerima životnih puteva genijalnih ljudi kroz istoriju. da njemu ne promakne nijedna naša greška i da on ništa ne oprašta za naše neznanje. osnovna je istina da život. Zamenite podrugljivog đavola na toj slici mirnim i snažnim anđelom koji igra iz ljubavi. Sretni ili nesretni. a pravila igre su ono što nazivamo zakonima prirode. lična disciplina i mnogo energije svakog dana. na svoju štetu. Prvo poglavlje predstavlja uvod u problematiku i ističe u čemu je značaj uspešne inteligencije. A onaj koji loše igra.A ipak. a zatim i matiran. . biće prvo šahiran. Ta igra je igrana bezbroj vekova. Ali takođe znamo. te po čemu se ona razlikuje od kognitivne inteligencije. Izbor je vaš. Uspeh ili pad su rezultat našeg mentalnog sklopa. Zdravi ili bolesni. Moja metafora podsetiće neke od vas na sliku na kojoj je nacrtan satana koji igra sa čovekom partiju šaha za njegovu dušu. Navika uspeha koju ćete početi da razvijate koliko danas odrediće kakvu ćete budućnost imati. pravedna i strpljiva. Šahovska tabla je svet. po jedan igrač u svakoj od njih je čovek ili žena.

Činjenica je da poslovna inteligencija prepoznaje poslovnu priliku i koristi je. Najveći preduzetnici u istoriji bili su ljudi s nedovoljnim formalnim školovanjem. Ono što se traži je znanje (Zar vi mislite da ću ja sada s ovoliko godina opet u školsku klupu?!). iako naša osećanja u vezi moći mogu da budu. Mnogi ljudi koji su pametni na papiru ali im nedostaje emocionalna inteligencija na kraju rade za ljude koji imaju niži kvocijent inteligencije od njih. Moć je mogućnost. kako se s njom živi. Treće poglavlje ističe ogroman značaj duhovne inteligencije. Lukavstvo i promućurnost više nije dovoljno. Bez političke inteligencije poslovna i duhovna inteligencija ne mogu da dođu do svog punog izražaja. ali poseduju nadmoćne veštine emocionalne inteligencije. peto poglavlje bavi se emocionalnom inteligencijom. ali joj i naopako. Poslovna inteligencija koja je ključna za pokretanje posla sada postaje upravo kontraproduktivna. Poslovna inteligencija zasnovana je na Darvinovim principima. osećanja. Teško je opstati u društvu utemeljenom na zakonima prirode umesto na načelima „gajenja" koje propisuje duhovna inteligencija. da vas uveri da je svet u kome živite izazov i igra. Neprilike počinju u fazi kada poslovni uspeh doseglo zenit. da je svest o moći drugih i vašoj sopstvenoj moći sama srž svega. bogatiji kontekst značenja. kako sam sve ovo napravio!?»). i da procenimo da li su ovaj tok delovanja ili ovaj životni put smisleniji od nekih drugih. sada treba biti pametan. Tamo je jako ugodno. moć sama po sebi nije ni pozitivna. ali sa izrazito izraženim poslovnim njuhom. Genetski teško podnosimo gubitak. («Nećete valjda reći da sam glup!? Što mislite. . ili da posluži kao gorivo za bombu koja će taj isti grad uništiti. Ljudima je teško pustiti kontrolu (ili ono čime to oni drže) iz ruku. potencijal da se na druge utiče u službi dobra ili zla. mogu se uživati u plodovima svoga rada. Uvek je potrebno nešto dati da bi se mnogo više dobilo. Emocionalna inteligencija podrazumeva apsolutno pokoravanje moći principa usaglašavanju reči. Duhovna inteligencija (SQ) predstavlja neophodan temelj za efikasno funkcionisanje poslovne inteligencije. mogućnost da se bude blagoslov ili najgora kletva. Ako neće oni. Završno. Pomoću duhovne inteligencije opažamo i rešavamo probleme smisla i vrednosti. može da se koristi za proizvodnju struje i tako osvetliti grad. odjednom stvari krenu po zlu. Ako želimo pokrenuti posao prvo ulažemo novac kako bi ostvarili višestruku dobit od uloženog. misli i akcija. ali ne i više od toga. Četvrto poglavlje ima za temu političku inteligenciju. utrostručuju svoje napore. Njena suština je u beskompromisnom odvajanju efikasno od neefikasnog. I što se onda radi? Udvostručuju. Kao nuklearna energija. tlo pod nogama im počinje kliziti. čisto kognitivne sposobnosti koja se meri kvocijentom inteligencije. Ljudi sa izraženom poslovnom inteligencijom savladali su patološki strah da će nam neko nešto uzeti. Emocionalna inteligencija opisuje sposobnosti koje se razlikuju od akademske inteligencije. Duhovna inteligencija nam pomaže da svoje živote i delatnosti smestimo u širi. onda će morati neko drugi. A tog drugog treba platiti i dopustiti mu da radi svoj posao. ni negativna.Drugo poglavlje posvećeno je poslovnoj inteligenciji. Svrha političke inteligencije je da vam pokaže kako se moć koristi i prepoznaje. ali su joj ipak komplementarne. Ali ostaju na mestu ili još gore. Efikasnost i empatija ne idu uvek zajedno.

1 Uvod 1. Kako se ostvaruje iskustvo toka? 20. Koliko vrsta inteligencije sadrži teorija višestrukih inteligencija Hauarda Gardnera? 4. Šta je kognitivna inteligencija? 2. Kako se model uspešne inteligencije uklapa u motivacionu teoriju Abrahama Maslova? 18. Šta je osnovni cilj kognitivne inteligencije? 3. U čemu je osnovna razlika između uspešne i kognitivne inteligencije? 6. Šta je osnovni cilj primene teorije uspešne inteligencije? 16. Šta su urođeni kvaliteti? 8. Od čega zavise individualne ljudske performanse? 7. Kako možemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri su savladali model uspešne inteligencije? . Uspešna inteligencija 2. Šta su stečeni kvaliteti? 10. Šta je to što će vas uveriti da nešto može da uspe? 13. Kako se ostvaruje održivi poslovni uspeh? 5. Kako urođeni kvaliteti utiču na izbor zanimanja? 9. U čemu se sastoji iskustvo toka? 19. Na kojim procesima razmišljanja se zasniva primena uspešne inteligencije? 14. Od čega zavise poslovne performanse? 12.2. U čemu se sastoji metodologija uspešne inteligencije? 17. Koji osnovni faktori utiču na stav prema poslu? 11. Čemu služi praktična inteligencija? 15.

Ne zna koje su boje. koje je tako opijajuće. čak do grada gde je inteligencija seoskih proroka izvor mnogih podsmeha. ženu posete mladići koji izgleda ne veruju u njenu vidovitost. pola. ne bih poželeo bogatstvo i moć. još možeš da je ubiješ. ono oko kojim se. u baštini nekoliko kultura. "Bila jednom jedna starica. koje je tako mirisno. Starica ćuti toliko dugo da mladići jedva suzdržavaju smeh. američkih. "Je li ptica koju držim živa ili mrtva?" Ona i dalje ne odgovara. ili si takvu našao ili si je sam ubio. "Ne znam je li ptica koju držiš mrtva ili živa. ona je zakon i njegova primena. "Ne znam". kao mogućnost!“ Soren Kirkegard (18131855) danski filozof Šta je to što razlikuje uspešne ljude od neuspešnih? Sigurno je da tu postoji mnogo faktora. Reci mi da li je mrtva. Zadovoljstvo razočarava. već onaj strasni osećaj mogućnosti. Stara. i on ponavlja pitanje. na vrlo udaljena mesta. kaže starica. vidi ono što može biti. ali ga ." U verziji koju znam. Konačno progovara. i jedan od njih kaže: "Starice. ili nešto vrlo nalik na nju. Da li će ostati živa." Njen se odgovor može protumačiti ovako: ako je mrtva. Staju pred nju. a kamoli šta koji ima u ruci. Njen ugled što se mudrosti tiče je bez premca i ne dovodi se u pitanje. preuzimanje odgovornosti za sopstvenu sudbinu je sigurno odlučujući. mogućnost nikada. I on isključivo zavisi samo od vas. i glas joj je tih i strog. i živi sama u kućici van grada. Jednog dana. a inteligencija bi prema naučnicima svakako trebalo da bude među važnijim. a odgovor zavisi isključivo od onoga po čemu se starica razlikuje od njih. Njihov plan je vrlo jednostavan: ulaze u kuću i postavljaju pitanje. od razlike koju oni smatraju velikom: njene slepoće. zavisi od tebe." Ona ne odgovara. A koje vino tako svetluca. Međutim. Čuo sam priču. Slično je i sa uspehom. Slepa je i ne može da vidi posetioce.2. Zna samo šta im je cilj. o čemu govori i sledeća priča: Bila jednom jedna starica. Među svojima. rešeni da je razotkriju kao varalicu. Bilo da je živa ili mrtva odgovor je na tebi. ali znam da je ona u tvojoj ruci. Čast koju joj ukazuju i divljenje kojim je okružuju dosežu daleko van njenog susedstva.1 Uvod „Kad bih poželeo bilo šta. niti odakle su. crnih. Svi mi imamo neku predstavu o značenju tog termina. Ili je to bio starac Možda guru. Ako je živa. Mudra. Ili bauk što vreba nevaljalu decu. Nigde u ovoj knjizi nećete naći definiciju „uspeha". večno mladim i žustrim. žena je kći robova. Slepa ali mudra. u ruci držim pticu.

Da li je posredi uspeh pred drugima: osvajanje zlatne olimpijske medalje ili pobeda na Vimbldonu. čovek koji je zaradio mnogo novaca ali je nesrećan i nezadovoljan ili nezapažena osoba koja je provela srećan život? Uspeh se. Dešava se da vaša duhovna inteligencija ukaže na to da ciljeve treba modifikovati i dati im viši smisao. Na primer serijski ubica može iz sopstvene perspektive da bude veoma uspešan. ako verujemo u sebe. Ovi šeširi nisu ni kruti ni meki. duhovna inteligencija koja predstavlja unutrašnji pokretač promena i manifestuje se u viziji i vrednostima organizacije. otvoriće nam se neka vrata. svako toliko gubeći se u slepim ulicama. već ona koja će se na kraju pokazati kao prava. ali će ga društvo zbog toga žestoko kazniti. njegova orijentacija je beskompromisno izvršavanje zadataka koji doprinose poslovnim ciljevima. koji ne smeju da budu u koliziji sa pravilima koje nameće okruženje. Uspeh je kao subjektivna kategorija podložan različitim shvatanjima. već je to lavirint pun prolaza. Poglavlje završava isticanjem značaja iskustva toka i predlogom podele rukovodilaca prema tome u kojoj meri su savladali model uspešne inteligencije. Zbog stalnih radova autoput uspeha je za mnoge zatvoren. zavisan je od sredine u kojoj neko živi. politička inteligencija koja pomaže da se prepoznaju skriveni izvori moći i da se na njih primereno utiče i emocionalna inteligencija koja stvara preko potrebno okruženje poverenja tokom sprovođenja promena. možda ne baš ona na koja smo sami pomislili. ali su šeširi koji mogu da se prilagode svakoj glavi. rukovođenje velikom organizacijom. Nakon toga sledi detaljan opis uspešne inteligencije. kriterijumima. može različito tumačiti ali za sve te razlike naš siromašni jezik ostavlja nam tek jednu reč. Možda bi najjednostavnija definicija mogla glasiti: „latiti se nečega i u tome istrajati do kraja". kulturoloških i civilizacijskih razlika. Ali uvek. Kad. Ove 4 inteligencije su kao šeširi koje ista osoba menja prema tome kakav posao treba da obavi. recimo. a koja uključuje urođene i stečene kvalitete. neko stavi šešir političke inteligencije. Umesto toga ljudi definišu svoje sopstvene kriterijume uspeha. ostvarenje kakve zamisli. Sada nosite šešir lidera.ne možemo precizno definisati. ispunjen i proživljen? Ko je uspešniji.među kojima izgubljeni i zbunjeni. Nakon toga uvodimo formulu na osnovu koje se mogu izračunati sposobnosti pojedinca. moramo naći svoj put. dobijanje Nobelove nagrade? Ili je uspeh ličan: kada u starosti osećamo da nam je život bio srećan. sticanje bogatstva. . Ovo poglavlje predstavlja uvod u uspešnu inteligenciju. po kojem neometano i zadovoljno putujemo. potrošačkih navika i potreba. Ali to ne znači da ovaj šešir ostaje na glavi stalno. Ne postoje kriterijumi uspeha koji bi se mogli nametnuti kao opšteprihvaćeni standard. To nije ravan i jednostavan hodnik. i što je najvažnije – pozitivan stav. Poglavlje započinje definicijom kognitivne inteligencije i opisom teorija višestrukih inteligencija Hauarda Gardnera. 4 bitna sastojka uspešne inteligencije koji osiguravaju da se pokrenu neophodne promene su poslovna inteligencija koja uspostavlja kontekst promene i ističe zašto je promene neophodno sprovesti. očito.

jezik.. i određena klasa intuitivnog. učenje. tj. Možda se možemo obratiti na sličnu grupu pojmova: mišljenje. Zašto? Jednostavno zato što vrhunsko rešavanje problema neminovno zahteva . poznate kao koeficijent inteligenciji ili IQ.. Što je viši nečiji IQ. oštroumnost. Reč »inteligencija« je latinskog je porekla. Neka je i tako.. (Ovo značenje se još tačno može razabrati u engleskom nazivu za obaveštajnu službu – „Intelligence Service“ služba uviđanja. vrtimo se u krug. a ovi testovi su prerasli u sredstvo za svrstavanje ljudi u razne stepene inteligencije. problem se još samo umnožava. IQ je odgovoran za manje od jedne desetine različitosti u većini istraživanja o tome šta određuje uspeh. svest i. A ako se zaista upitate što je intelekt sam.. pamet.. komunikacija. kad tad se opet pojavi reč inteligencija. Vrhunac je ako se navede "rešavanje problema"." Drugim rečima. služba kojoj je zadatak da “ima uvida“ u inače nepristupačne podatke). Pogledajmo rečnike: "Intelekt je sposobnost shvatanja značenja. ideje i događaji vide u okviru modela ili obrasca) i veština dijagnosticiranja: (sposobnost da se koncepti i teorije uklope u konkretne životne situacije). empirijskog pojma. viša je inteligencija pomenute osobe. . a znači otprilike isto što i »sposobnost uviđanja« ili »sposobnost čitanja nekom preko ramena«. A šta je onda recimo. Pojam intelekt oduvek je bio vezan za čoveka . inteligencija i jeste sve to. Psiholozi su napravili niz testova za merenje kognitivne inteligencije. intuicija. pamet? Rečnik nam daje odgovor: "Pamet je shvatanje značenja. govorila je teorija.jedino živo biće koje poseduje to svojstvo na našoj planeti.1. sposobnost konceptualizacije (sposobnost da se informacije. Šta je kognitivna inteligencija? ___________________________________________________ Danas se pod kognitivnom inteligencijom (IQ) podrazumeva posedovanje sledeće tri karakteristike: sposobnost lucidnog razmišljanja (potreba da se događaji posmatraju u uzročno-posledičnom odnosu i redosledu). koji bi mogli ukazati na njihove sposobnosti. očigledno. ali je. Jednu od relativno prihvatljivih definicija dao je prof. ali je razlika koju pravi ipak bitna.." itd. Evans (autor čuvene knjige i još čuvenije istoimene serije "Moćni mikro"): "Inteligencija je sposobnost sistema da se prilagodi promenama u svetu tako što će uspešno rešavati netrivijalne probleme i što je ta sposobnost veća (odnosno profinjenija snaga prilagođavanja) sistem je inteligentniji". pravilno razumevanje i bistrina uma.inteligenciju. Prema tome.

i tako sve do zadnjeg para (50 i 51). Njemu je. Na slici 2.. rešavanja novih problema i prilagođavanja situaciji. rasuđivanja. shvatanja odnosa. Klasičan primer rešavanja netrivijalnog problema je poznata anegdota iz života velikog nemačkog matematičara Karla Fridriha Gausa (Karl Friedrich Gaus). Mali Gaus je vrlo brzo i elegantno došao do rešenja: uvideo je da suma prvog i zadnjeg broja (1 i 100) daju 101. množenje 50 puta 101 je dalo je konačno rešenje 5050..1 su prikazane 3 faze stvaranja kognitivne inteligencije: Slika 2. suma drugog i pretposlednjeg (2 i 99) takođe je 101. Pod svesnom kompetencijom se podrazumeva sposobnost stvaranja pojmova. Budući da parova ima 50. Kognitivna inteligencija nam omogućava da procenimo u kakvoj smo situaciji i da se potom prikladno ponašamo unutar te situacije. Elegantnijeg dokaza inteligencije kroz rešenje netrivijalnog zadatka nema! Osnova za uspešan razvoj kognitivne inteligencije je konverzija podataka u informacije i informacija u znanje. u prvom razredu osnovne škole bio (kako je učitelj mislio) postavljen nerešiv problem: sabrati sve brojeve od jedan do sto.2. Tako se iz faze nesvesne nekompetencije (ne znam koliko sam glup) i svesne nekompetencije (znam koliko sam glup) prelazi u fazu svesne kompetencije (znam koliko sam pametan) koja je osnovni preduslov za rešavanje netrivijalnih problema.1 Tri faze kognitivne inteligencije Naša kognitivna (intelektualna ili racionalna inteligencija) je ono što koristimo pri rešavanju netrivijalnih logičkih ili strateških problema. Šta je osnovni cilj kognitivne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovni cilj kognitivne inteligencije je postizanje stanja svesne kompetencije u cilju uspešnog rešavanja problema. .

Ta je sposobnost važna i za novinare. TelesnoSposobnost rešavanja problema ili stvaranja koristeći sopstveno telo kinestetička Uz plesače i penjače po stenama tu vrstu inteligencije vidimo i u sportovima gde se traži fina motorika (gimnastika. muzička.. muzička i telesno-kinestetička su posebni tipovi inteligencije koje se zasnivaju na urođenim osobinama.1 Gardnerov model višestrukih inteligencija Lingvistička i logičko – matematička inteligencija odgovaraju kognitivnoj inteligenciji. melodiju i ton.. Logičko – matematička Prostorna (spacijalna) Muzička Osetljivost na visinu. Koliko vrsta inteligencije sadrži teorija višestrukih inteligencija Hauarda Gardnera? ___________________________________________________ U izvornom obliku svoje teorije Gardner je naveo sedam osnovnih inteligencija (lingvistička. Interpersonalna Uočavanje razlika među ljudima Intrapersonalna Poznavanje sebe Tabela 2. Stvaranje i korišćenje mentalnog modela prostora Razvoj te inteligencije podstiče se u slikarstvu. računarski programeri. Muzička inteligencija se jasno manifestuje kod kompozitora. različito korišćenje jezika Lingvistička inteligencija je vrhunski razvijena kod pesnika koji su vrlo osetljivi na zvukove i značenja jezika na kojem stvaraju. košarka. na primer kod geografa. prepoznavanja obrazaca i zakonitosti Primeri osoba koje imaju visoko razvijenu tu vrstu inteligencije jesu matematičari. telesnokinestetička interpersonalna i intrapersonalna ) ali je napomenuo da ih možda ima više ili manje od toga. logičko – matematička. koja se razvija u znatnoj meri u mnogim kulturama bez posebne poduke. a prostorna (spacijalna). hirurga i navigatora. visoko razvijena muzička inteligencija zahteva intenzivno vežbanje. Za razliku od lingvističke inteligencije.). Logičko rezonovanje. . dirigenata i muzičara kao i kod audio inženjera i akustičara. interpersonalna i intrapersonalna inteligencija odgovaraju emocionalnoj.1: Vrsta Lingvistička Opis Osetljivost na značenje i poredak reči. Sedam osnovnih inteligencija prema Gardneru navedene su u tabeli 2. pisce reklama i advokate. prostorna (spacijalna). a prestaje u srednjem detinjstvu ukoliko se ne podržava obrazovanjem Međutim ta inteligencija postoji i izvan područja vizualnih umetnosti. tako da malo ljudi postiže visoku muzičku veštinu bez dugogodišnjeg vežbanja. računovodstveni i finansijski stručnjaci. inženjeri i naučnici.3.

U principu sposobnost nekog organizma da opstane zavisiće od njegove sposobnosti da ispravno opaža i interpretira svoje okruženje. Kako se ostvaruje održivi poslovni uspeh? ___________________________________________________ Ukoliko je u nekoj sredini broj promena jednak ili manji od promena u okruženju. Pri tome su moguće tri strategije .maksimalno prilagođavanje postojećoj okolini. I što bolje to radi veće su mu šanse da realizuje svoje životne funkcije i održi vrstu.4. ta sredina propada. Do izvesne granice može se povući analogija sa biološkom sposobnošću za opstanak.2 Poslovni uspeh u funkciji usklađivanja sa poslovnim okruženjem Prilagođavanje je neizvodljivo ukoliko nedostaje jedan od četiri faktora: • • • • ukoliko nedostaje pritisak ili potreba za prilagođavanjem sporedne i nevažne stvari dobijaju prioritet ukoliko nedostaje jasna i usaglašena vizija nestaje početni zanos i entuzijazam ukoliko nedostaje mogućnost da se prilagođavanje izvede dolazi do panike. prilagođavanje postojeće okoline sebi i prelazak sa postojeće okoline na okolinu koja pruža bolje uslove za kvalitetan rad i život. Održivi poslovni uspeh je veština usklađivanja sa poslovnim okruženjem. neprijatelje od saveznika. Način da se to ostvari prikazan je na slici 2. On mora da razlikuje.2: Slika 2. Svi sposobni menadžeri imaju organizacione tajne koje oni koriste za odbranu ili napad i za koje misle da su neophodne za opstanak. možda instinktivno. razočarenja i frustracije ukoliko nedostaje osmišljeni prvi konkretan korak posledica je uzaludan napor i nepotrebni troškovi .

5.3 Osnovna razlika uspešne i kognitivne inteligencije . Slika 2. dok se uspešna inteligencija bavi održivim poslovnim uspehom koji se zasniva na nemilosrdnoj realizaciji poslovnih prilika. I uspešna i kognitivna inteligencija bave se koordinacijom aktivnosti koje su potrebne da se optimalno uskladimo sa promenama u okolini. Razlika je u tome što se kognitivna inteligencija zasniva na koordinaciji putem programa sa ciljem uspešnog prilagođavanja okolini. U čemu je osnovna razlika između uspešne i kognitivne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovna razlika između uspešne i kognitivne inteligencije je u tome što se kognitivna inteligencija bavi sakupljanjem znanja za rešavanje problema i stvaranje algoritama. dok se uspešna inteligencija zasniva na koordinaciji putem programa sa ciljem uspešnog prilagođavanja okoline nama ili promene okoline.

Da bi se ostvario održivi poslovni uspeh individualne performanse bi se morale uskladiti sa izazovima koje nameće okolina. Od čega zavise individualne ljudske performanse? ___________________________________________________ Individualne ljudske performanse su funkcija urođenih i stečenih kvaliteta (kompetencije) i stava (želje za postignućem). Poslovne performanse su direktno zavisne od usklađenosti individualnih sposobnosti i zahteva posla što se može prikazati sledećom formulom: IHP = ( IA + AA ) * A Pri čemu je: • IHP • IA • AA • A = Individualne ljudske performanse = Urođeni kvaliteti = Stečeni kvaliteti = Stavovi Na slici 2.4 Veza između izazova posla i ličnih sposobnosti .4 je prikazan stav prema poslu u zavisnosti od usklađenosti poslovnih izazova i posla: Slika 2.6.

Pod uticajem osećaja 4. Praktičan 11. ambicioznost. . Potrošan 7. Pokušaji izdvajanja karakternih osobina bili su otežani činjenicom da ih je tako mnogo. Među omiljenim karakteristikama su sramežljivost. pažnja je usmerena ka sužavanju ovih hiljada na jedan smisleniji broj. Manje inteligentan 3.953 osobine pojedinca. Ovisan o grupi 15. ustanovljene su 17. Očigledno je praktički nemoguće predvideti ponašanje kad se u obzir mora uzeti tako velik broj osobina. pokornost. Što je karakteristika doslednija i što se češće događa u različitim situacijama. ta osobina je važnija za opisivanje konkretnog pojedinca. Šta su urođeni kvaliteti? ___________________________________________________ Urođeni kvaliteti (osobine ličnosti ili karakter) su trajne karakteristike koje opisuju ponašanje pojedinca. Veruje 10. Plah 8. Kao rezultat.2 prikazano je 16 izvornih ili primarnih osobina. Konzervativan 14. Samouveren 13. U tabeli 2. Ozbiljan 6.2 Šesnaest primarnih urođenih kvaliteta Ustanovljeno je da su ovih 16 osobina generalno postojani i neprestani izvori ponašanja koji dozvoljavaju predviđanje ponašanja pojedinca u određenim situacijama važući karakteristike koliko su bitne u toj specifičnoj situaciji.7. Rezervisan 2. U jednoj studiji. Nekontrolisan 16. agresivnost. Tvrdoglav 9. Opušten Suprotnost Otvoren Inteligentniji Emocionalno stabilan Dominantan Rado se razveseli Savestan Smion Osetljiv Sumnja Maštovit Lukav Bojažljiv Ekperimentativan Samodovoljan Kontrolisan Napet Tabela 2. odanost i bojažljivost. Podčinljiv 5. lenjost. Osobina 1. Direktan 12.

Kako urođene sposobnosti utiču na izbor zanimanja? ___________________________________________________ Myers-Briggsov (MBTI) test je test ličnosti koji na osnovu četiri osnovna tipa ličnosti .3 Izbor primerenog zanimanja na osnovu MBTI testa ličnosti . Jedan od najviše korišćenih testova za procenu ličnosti zove se Myers-Briggsov indikator tipa (MBTI. od Myers-Briggs Type Indicator).Intuitivni (S or N). klasifikuju se kao • ekstrovertni ili introvertni (E (extroverted) ili I (introverted)).8. na osnovu kojih se utvrđuje za koja zanimanja osoba ima prirodne sklonosti. Na osnovu odgovora koje pojedinci daju u testu. Ove klasifikacije se zatim kombinuju u 16 tipova ličnosti na osnovu kojih se utvrđuje za koja zanimanja osoba ima prirodne sklonosti.3: ISTJ Menadžment Administracija Primena zakona Računovodstvo ISFJ Edukacija Zdravstvo Religija INFJ Religija Konsalting Podučavanje Umetnost INFP Konsalting Pisanje Umetnost INTJ Naučne ili tehničke discipline Informatika Pravo INTP Naučne ili tehničke discipline ISTP ISFP Trgovina Zdravstvo Tehničke Biznis discipline Primena zakona Poljoprivreda Primena zakona Vojska ESTP ESFP Marketing Zdravstvo Trgovina Podučavanje Biznis Coaching Primena zakona Rad sa decom Primenjena Trgovina tehnolofija ESTJ ESFJ Menadžment Edukacija Administracija Zdravstvo Primena zakona Religija ENFP Konsalting Podučavanje Religija Umetnost ENTP Nauka Menadžment Tehnologija Umetnost ENFJ Religija Umetnost Podučavanje ENTJ Menadžment Liderstvo Tabela 2. kako je to prikazano u tabeli 2.Ekstrovertan .Introvertan (E or I). Osetilni .Koji osećaju (T or F) i Koji opažaju – koji prosuđuju (P or J). Koji misle . svrstava ljude u jedan od ukupno 16 tipova ličnosti. • koji misle ili koji osećaju (T (thinking) ili F (feeling)) i • koji opažaju ili prosuđuju (P (perceiving) ili J (judging)). To je u osnovi test od 100 pitanja koja pitaju ljude kako se uobičajeno osećaju ili deluju u specifičnim situacijama. • osetilni ili intuitivni (S (sensing) ili N (intuitive)).

Učenje se događa kad postoji promena u akcijama. Ponuđene su tri teorije kako bi se objasnio proces po kojem oblikujemo obrasce ponašanja: • • • klasično uslovljavanje. ili se može sakupiti posredno preko čitanja. moramo razumeti kako ljudi uče. Promena mora da bude relativno trajna. Šta su stečeni kvaliteti? ___________________________________________________ Stečeni kvaliteti su rezultat učenja. Stoga. relativno je trajno i stečeno je iskustvom. • • Na kraju. Ako želimo objasniti i predvideti ponašanje. Promene u ponašanju ukazuju da je prethodilo učenje i da je učenje promena u ponašanju. Učenje se događa neprestano. Privremene promene mogu biti samo refleksivne i ne predstavljati rezultat učenja. Definicija učenja kojom se koriste psiholozi znatno je šira od laičkog pogleda poput “to je ono što smo činili kad smo išli u školu”. Zapravo u svakom od nas postoji “odlaženje u školu”. Iskustvo se može steći kroz posmatranje ili praksu. instrumentalno uslovljavanje i socijalno učenje. Da bi učenje bilo uspešno moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi: • Učenje uključuje promenu. zahtev da učenje mora biti relativno trajno izbacuje promene ponašanja izazvane umorom ili privremenim prilagođavanjem zahtevima okruženja. možemo reći da se dogodilo učenje. Promena može biti dobra ili loša iz perspektive organizacije. Promena u procesima razmišljanja ili stavovima pojedinca. Ljudi mogu naučiti neželjena ponašanja – na primer: imati predrasude ili ne pokazivati svoje rezultate– kao što mogu naučiti i željena ponašanja. reaguje ili odgovora na drukčiji način nego pre. Ključno pitanje još ostaje: rezultira li ovo iskustvo relativno trajnom promenom u ponašanju? Ako je odgovor Da. . nije učenje. Stoga je opšte prihvaćena definicija učenja da je ono svaka relativno trajna promena ponašanja koja se dogodi kao rezultat iskustva.9. Učenje uključuje promenu. za učenje je potreban neki oblik iskustva. Svako složeno ponašanje je naučeno. ako nije popraćena s promenama u ponašanju. Pod pojmom učenje podrazumeva se svaka relativno trajna promena ponašanja koja se nastaje kao rezultat iskustva. Zaključujemo da se kao rezultat iskustva dogodilo učenje ako se pojedinac ponaša.

verovatnoća neuspeha u zadatku). trudićete se da nešto ne uradite ako imate motiv za izbegavanje neuspeha (MAF). dakle IF = -(1-PF) TA = (TS – TAF) + EKSTRINZIČNA MOTIVACIJA U navici uspeha nema mesta za varijablu M. šta je to što određuje P? Šta je to što će vas uveriti da nešto može da uspe? O tome govori uspešna inteligencija. Potreba za postignućem (TS) mogla bi se izraziti formulom TS = MS x PS x IS Drugim rečima.podsticajna vrednost uspeha). Varijabla P je ključna – šansa za uspeh je nešto što čini priliku. trudićete se da nešto uradite ako imate odgovarajuću potrebu za postignućem ili motiv za uspehom (MS). Međutim. . Atkinson ističe da se potreba za postignućem ili motiv za uspehom (M) menja u zavisnosti od situacije.10. Svaka situacija ima odgovarajuću verovatnoća uspeha (P) i podsticajnu vrednost uspeha (I). Ne može se poći od pretpostavke da ljudi žarko žele da uspeju. To je ono što intuicija vidi. mislite da ne možete da uspete (PF. Potreba za izbegavanjem neuspeha (TAF) mogla bi se izraziti formulom TAF = MAF x PF x (-IF) Drugim rečima. U knjizi Uvod u motivaciju (An Introduction to Motivation). Šansa za uspeh P nas motiviše da nešto uradimo. Možda samo propuste pravu priliku koja može da se pojavi u bilo koje trenutku. Koji osnovni faktori utiču na stav prema poslu? ___________________________________________________ Prema Atkinsonovoj teoriji stav prema poslu (motivacija za postignuće) je u funkciji dve osnovne grupe faktora – s jedne strane motiva da se uspe i subjektivne verovatnoće postizanja uspeha i s druge strane motiva da se izbegne neuspeh i subjektivne verovatnoće neuspeha .podsticajna vrednost neuspeha). mislite da možete da uspete (PSverovatnoća uspeha u zadatku). Podsticajna vrednost neuspeha veća je kod lakih zadataka nego kod težih. a rezultat je nešto što želite (IS. a rezultat je nešto što nipošto ne želite (-IF. Varijabla I je sasvim prihvatljiva – radićete nešto samo ako to zaista želite.

studije pokazuju da nivo privrženosti organizaciji pojedinca predstavlja bolji pokazatelj otkaza nego puno češće korišćeni indikator zadovoljstva poslom. Ustanovljeno je da je visok nivo posvećenosti poslu povezan s manjim brojem izostanaka i nižim stopama otkaza. radna definicija navodi da posvećenost poslu meri stepen do kojeg se osoba psihološki identifikuje sa svojim poslom i smatra svoj opaženi nivo radnog učinka važnim za samopotvrđivanje. Od čega zavise poslovne performanse? ___________________________________________________ Na poslovne performanse najviše utiču tri stava . Ovi stavovi vezani uz rad dosežu pozitivne i negativne ocene koje zaposleni daju raznim vidovima njihovog radnog okruženja. Zaposleni s visokim nivoom posvećenosti poslu se čvrsto identifikuju sa poslom i doista im je stalo kojom vrstom posla se bave.11. istraživački dokazi pokazuju negativne odnose između privrženosti organizaciji. Privrženost organizaciji je verovatno bolji indikator jer je generalniji i trajniji odgovor nego što je to zadovoljstvo poslom. te izostancima i otkazima. Ali kad se nezadovoljstvo raširi na samu organizaciju. a odnose se na zadovoljstvo poslom. te želi održati članstvo u organizaciji. Zapravo. koja ga zapošljava. Kad ljudi govore o stavovima zaposlenih. Zaposleni može biti nezadovoljan sa svojim specifičnim poslom i smatrati ga privremenom okolnošću. dok visoka privrženost organizaciji znači poistovećivanje sa svojom organizacijom.zadovoljstvo poslom (opšti stav prema konkretnom poslu). Visoka posvećenost poslu znači nečije poistovećivanje sa svojim specifičnim poslom. . te želi održati članstvo u organizaciji. Osoba s visokim stepenom zadovoljstva poslom ima pozitivan stav o poslu. ali je vrlo ograničen broj stavova vezanih uz rad. Osoba može imati hiljade stavova. aktivno učestvuje u njemu i smatra svoj učinak bitnim za vlastito poimanje svoje vrednosti) i privrženost organizaciji (stepen do kojeg se zaposleni poistovećuje s određenom organizacijom i njenim ciljevima. Zadovoljstvo poslom Pojam zadovoljstva poslom se odnosi na opšti stav prema nečijem poslu. posvećenost poslu i privrženost organizaciji. posvećenost poslu (stepen do kojeg se osoba poistovećuje sa svojim poslom. dok osoba koja je nezadovoljna svojim poslom ima negativne stavove o poslu. pojedinci su spremniji da daju otkaz. češće misle na zadovoljstvo poslom nego što ne misle na njega. ova dva pojma se često koriste kao sinonimi. a ne biti nezadovoljan s organizacijom kao celinom. Zapravo. Kao i sa posvećenošću poslu. Privrženost organizaciji Treći stav o poslu je privrženost organizaciji koja se definiše kao stanje u kojem se zaposleni poistovećuje s specifičnom organizacijom i njenim ciljevima. Posvećenost poslu Iako ne postoji potpuno slaganje oko toga što taj pojam znači.

selekcija i oblikovanje eksternog okruženja. Jedna od najmanje shvaćenih finesa Darvinove teorije je da opstanak najsposobnijih takođe podleže Ajnštajnovoj teoriji – relativan je. Uspešna inteligencija se manifestuje kao sposobnost – Adaptacije na situaciju ili na novi kontekst – Stvaranja ili menjanja okruženja sa ciljem povećanja ispunjenja potreba – Izbora ili promene okruženja ili konteksta u kojem se živi i radi (ne mogu se baš sva okruženja izmeniti.12. Ako je jedan supružnik nezadovoljan brakom.adaptacija. Šta je to što će vas uveriti da nešto može da uspe? ___________________________________________________ Uverenje uspeha se stvara primenom uspešne inteligencije. Teorija uspešne inteligencije bavi se višim nivoima inteligencije. Teorija uspešne inteligencije posmatra inteligenciju u odnosu na kulturu i eksterno okruženje. nego i oni koji su imali najmanje uspešnih pokušaja. Osoba će pokušati pronaći drugo okruženje izlaskom iz takvog braka. prilagođavanje trenutnim okolnostima više nije moguća. znajte da je kraj sve bliži. onima koje se odnose na procenu i prilagođavanje stvarnom svetu. ili će pokušati promeniti trenutni loš odnos u nešto bolje. . ali su neka itekako vredna da se taj napor uloži Te tri vrste procesa hijerarhijski su poređane. Ne preživljavaju najjače niti najinteligentnije vrste. ili će okolinu pokušati oblikovati i promeniti kako bi se bolje u nju uklopio. Priroda odabire one organizme koji su najbolje pripremljeni da opstanu u konkretnim uslovima. čovek najpre pokušava ostvariti prilagođavanje ili sklad s okolinom. Sternberg kao primer uzima područje braka. Teorija uspešne inteligencije je prelazak na viši nivo nego što su pokušaji rešavanja problema iz "internog sveta pojedinca". Cilj te teorije je razumevanje kako interakcija s okolinom utiče na inteligenciju i kako inteligencija utiče na svet u kojem živimo. a ne one koji su apsolutno najbolji. već one koje su najspremnije za promene. Ako prilagođavanje okolini nije moguće. Cilj joj je da objasni kako čovek upotrebljava interne misaone mehanizme pri "inteligentnom prilagođavanju" eksternom svetu pri čemu su ključne tri vrste misaonih procesa . tada će pokušati odabrati različitu okolinu." Tokom evolucije nisu otpadali samo neprilagođeni. prema kojem je usmerena tradicionalna inteligencija. Prema Sternbergu. O tome Džek Welč kaže: "Kada se promene u kompaniji odvijaju sporije od promena u okruženju.

Slika 2. Za to se koriste tri vrste razmišljanja kako je to pokazano na slici 2. ali koje se retko direktno podučavaju ili izražavaju. Prećutno znanje sastoji se od informacija "prikupljenih" u stvarnom životu. kreativno (poslovna i duhovna inteligencija) i praktično (politička i emocionalna inteligencija).5 Proces primene uspešne inteligencije . Praktično razmišljanje je potrebno da bi se ideje učinile funkcionalnim i da bi se interesni partneri uverili u njihovu vrednost. 3. 2.13. Analitičko razmišljanje je potrebno da se uverimo u kvalitet tih ideja.5: 1. Na kojim procesima razmišljanja se zasniva primena uspešne inteligencije? ___________________________________________________ U glavi osobe koja inteligentno misli istovremeno teku tri procesa razmišljanja – analitičko (kognitivna inteligencija). Glavno usmerenje u teoriji uspešne inteligencije uključuje istraživanje prećutnog znanja. ti se delovi informacija odnose na "sitnice" ili "praktična znanja" koja su potrebna za uklapanje u posao i svakodnevno okruženje. U stvarnom svetu. Kreativno razmišljanje je potrebno da bi se generisala dovoljna količina novih ideja.

Nasuprot tome. Kreativnost Sposobnost iskorišćavanja jakih i kompenzacije slabih strana Korišćenje praktičnog znanja i zdravog razuma Znaju izbeći neprilike Prilagođavaju se okolini.14. anksioznosti i povećanje dobrog psihičkog zdravlja). Umesto toga moramo se nositi s loše određenim. Oni koji su slabi u tom području nazivaju se "glupima". retko se srećemo s problemima koji su dobro određeni. Praktična inteligencija se sastoji od kombinovanja tri vrste inteligencije kako je to pokazano u tabeli 2.4: Faktor Komponentna inteligencija Opis faktora Sposobnost apstraktnog razmišljanja i efektivnog procesiranja informacija Usvajanje novih informacija Pamćenje i dosećanje Uspešno i brzo sprovođenje zadataka Sposobnost formulisanja novih ideja i kombinovanja na prvi pogled nepovezanih informacija Sposobnost rešavanja novih problema.4 Sternbergov model praktične inteligencije Praktična inteligencija najbolje služi za adaptivno prilagođavanje radnom okruženju (smanjivanje depresije. U stvarnom svetu. praktičnim problemima koji nisu jasno definisani i moramo ih sami prepoznati i strukturirati. Čemu služi praktična inteligencija? ___________________________________________________ Praktična inteligencija podrazumeva posedovanje i mogućnost primene zdravo razumskih shvatanja na probleme na koje nailazimo u poslu ili svakodnevnom životu. Razlika između praktične i kognitivne inteligencije možda se najbolje može opisati rečima koje se upotrebljavaju za opisivanje ljudi koji su slabi ili jaki u tim dimenzijama. ali i okolinu prilagođavaju sebi Kreativna inteligencija Kontekstualna inteligencija Tabela 2. oni koji su jaki u praktičnoj inteligenciji nazivaju se "lukavima". praktična inteligencija se često zasniva na prećutnom znanju o sebi. a oni kojima nedostaje praktična inteligencija nazivaju se "naivnima" ili "budalastima". Za rešavanje takvih problema potrebna je praktična inteligencija. Sternberg kaže da se oni "jaki" u IQ faktoru nazivaju "stručnjacima" ili "inteligentnima". o drugima i o različitim kulturnim područjima. Za razliku od klasične inteligencije (IQ) koju većina naučnika pripisuju urođenim karakteristikama nervnog sistema. .

15. Šta je osnovni cilj uspešne inteligencije? ___________________________________________________
Osnovni cilj uspešne inteligencije je kontinuirano stvaranje kreatora kompetencija. Održivi poslovni uspeh je rezultat maksimalne usklađenosti kvaliteta življenja i kvaliteta rada.

Osnovni cilj uspešne inteligencije je ispunjavanje želja za životom koji je ujedno moguć i ima smisla kako je to prikazano na slici 2.6:

Slika 2.6 Usklađivanje kvaliteta rada sa kvalitetom življenja Mogući ishodi su • Očajan kvalitet rada uz nepodnošljiv kvalitet življenja – nemoguće i besmisleno • Izvrstan kvalitet rada uz nepodnošljiv kvalitet življenja – neodrživo na duge staze zbog nezadovoljstva zaposlenih (potrošači kompetencija koje se ne mogu regenerisati) • Očajan kvalitet rada uz izvrstan kvalitet življenja – neodrživo na duge staze zbog nezadovoljstva investitora (loš kvalitet će oterati velike kupce, a time će i profit drastično opasti) • Izvrstan kvalitet rada uz izvrstan kvalitet življenja – trijumf uspešne inteligencije - poslovna održivost na duge staze zbog zadovoljstva svih zainteresovanih strana (kreatori kompetencija)

16. U čemu se sastoji metodologija uspešne inteligencije? __________________________________________________
Uspešna inteligencija se manifestuje u izbalansiranom korišćenju BQ, SQ, PQ i EQ i pokazuje kako ove četiri inteligencije možemo testirati, poboljšati i razviti. Kao četiri strane kompasa, ove inteligencije imaju jednaku vrednost. Ako lideru nedostaje jedna ili više njih, kompas je neizbalansiran i nepouzdan, a put ostaje nejasan: • • • • Poslovna inteligencija(BQ) vodi do konteksta za promenu i obezbeđuje logičnost promene Politička inteligencija (PQ) pomaže liderima identifikaciju deoničara i kako da utiču prikladno na njih. Duhovna inteligencija (SQ) obezbeđuje unutrašnji nagon za promenom i manifestuje viziju i vrednosti organizacije koja napreduje. Emotivna inteligencija (EQ) podržava promene u sebi i drugima, prepoznavanjem reakcija na promenu i stvaranjem okoline koja će biti motivisana da je slede.

Slika 2.7 Uspešna inteligencija kao kompas 4 inteligencije

17. Kako se model uspešne inteligencije uklapa u motivacionu teoriju Abrahama Maslova? ___________________________________________________
Teorija hijerarhije potreba (A. Maslow) govori o pet osnovnih potreba (fiziološke, sigurnost, socijalne, poštovanje, samoaktualizacija. U modelu uspešne inteligencije poslovna inteligencija zadovoljava fiziološke potrebe i potrebe za sigurnošću. Potrebe za pripadanjem i ljubavlju su u domenu emocionalne inteligencije. Politička inteligencija ispunjava potrebe za poštovanjem (i poverenjem), dok najviši nivo predstavlja duhovna inteligencija koja ispunjava potrebe za samoaktuelizacijom i time garantuje održivi uspeh.

Otkako postoji nauka o motivaciji, naučnici pokušavaju da klasifikuju motive ljudi da bi ih tako učinili shvatljivijim, da bi bolje objasnili i lakše predvideli ljudsko delanje. Verovatno najpoznatija klasifikacija potiče od Abrahama Maslova. Njegova takozvana ,,hijerarhija potreba" (piramida potreba) zasniva se na osnovnoj ideji da se ljudska aktivnost odvija prema linearno-horizontalnom principu koji bismo mogli nazvati i principom jedno za drugim. Materijalne ili egzistencijalne potrebe čine prvi i drugi stepen, a ispunjava ih poslovna inteligencija. U potrebe trećeg stepena hijerarhije prvenstveno spadaju želja za kontaktom i intimnošću, želja za zaštićenošću i želja za pružanjem i primanjem ljubavi. Strah od nepoznatog i strah od usamljenosti takođe spadaju u potrebe ovog stepena, a uspešno ih rešava emocionalna inteligencija. Politička inteligencija ispunjava potrebe četvrtog nivoa hijerarhije za poštovanjem. Potrebe za duhovnim rastom su potrebe petog stepena. Reč je prvenstveno o onim potrebama koje imaju bitan značaj za naš lični razvoj i usavršavanje, a obezbeđuje ih duhovna inteligencija.

Slika 2.8 Hijerarhijska podela inteligencija i potrebe koje svaka od njih ispunjava

privremeni gubitak ega. 6. 4. sati mogu izgledati kao minute ili se može doživeti ono što sportski psiholozi nazivaju "produženo vreme". Knjiga autora Mihaly Csikzentmihaly-a. U čemu se sastoji iskustvo toka? ___________________________________________________ Ključni element iskustva toka je u tome što je motivacija nevezana za krajnje ciljeve. Slika 2. pojedinac se nalazi pred izazovnim zadatkom koji zahteva određenu veštinu.. 5. tj. duboka koncentracija. autor navodi karakteristike tog stanja svesti: radost. Aktivnost kojoj ljudi teže kad postižu bezvremenski osećaj toka dolazi pre iz procesa same aktivnosti. promenjen je osećaj vremena. kod pojedinca postoji visok nivo koncentracije koji onemogućava rasipanje energije.Osim toga.. 7. izdata je 1990. dolazi do prožimanja aktivnosti i svesnosti pojedinca.18. Tokom godina istraživanja autor je došao do zaključka da postoje aktivnosti koje ne služe socijalnoadaptivnoj ili biološko-praktičnoj svrsi. prema autoru. samotranscendencija. u kojem izgleda da se stvari i osobe kreću kao na usporenoj snimci. nego pokušavanja dostizanja cilja. 2. godine u SAD-u i odmah je postala hit. pojavljuje se paradoks kontrole: osoba oseća da ima kontrolu bez aktivnog nastojanja. emocionalna poletnost. Osoba koja iskusi tok je potpuno intrinzično motivisana. veća je verovatnost da će se iskustvo pojaviti kada zadatak ima jasan cilj. preokupiranost samim sobom nestaje. 3. Iako u knjizi nije dao definiciju "toka".9 Uticaj uspešne inteligencije na stvaranje iskustva toka . već su same po sebi zadovoljstvo. 8. veća je verovatnost da će se iskustvo pojaviti kada postoji neposredni feedback. većinom umetnici). prestaje biti zabrinuta zbog mogućeg gubitka kontrole. "Flow: The Psychology of Optimal Experience". Stanje svesti u kojem se pojedinci nalaze tokom takve aktivnosti nazvao je "tok" (pojam koji su često koristili učesnici istraživanja. osam elemenata karakteriše doživljaj "toka" ili doprinose njegovom pojavljivanju: 1.

razviju i primene različite intelektualne veštine.10: Slika 2. Maksimalni sklad internog i eksternog okruženja garantovaće opšte dobro kako je to pokazano na slici 2. Iskustvo toka se ostvaruje izbalansiranom primenom poslovne.19. čime se postiže opšte dobro. političke i emocionalne inteligencije. To je preduslov za uspešnu primenu političke i emocionalne inteligencije sa ciljem izbalansiranog odgovora na kontekst eksternog okruženja. duhovne. Kako se ostvaruje iskustvo toka? ___________________________________________________ Uspešna inteligencija je sposobnost da se prikupe. umesto da se osloni na inertnu klasičnu inteligenciju (IQ) koju vrednuje škola.10 Metodologija primene teorije uspešne inteligencije . Izbalansirana primena poslovne i duhovne inteligencije dovešće do usklađivanja intrapersonalnih i interpersonalnih karakteristika što će dovesti do balansa interesa.

20. ali mu nedostaje dublji osećaj za smisao. zahvaljujući izbalansiranoj primeni sve četiri inteligencije. pohvale. uvek brinu o tome (pa tako i kada je posao u pitanju) šta je to što oni dobijaju slava. bogatstvo. kao član tima.Funkcioniše kao katalizator posvećenosti i težnji jasnoj viziji. ima šesto čulo za novac. Koristan član Tima . imaju dovoljno integriteta da traže najbolje za organizaciju. kako bi ovi ostvarili još veće uspehe u narednim generacijama. te da je osnovna funkcija liderstva da se proizvede što je moguće više lidera. (prosto neizlečiv poriv) da postiže dobre rezultate. On poseduje visok kvocijent poslovne i političke inteligencije i. Efikasan Lider i Izvrsni Direktor (veliki alhemičar) . veštinama i dobrim radnim navikama. a ne više sledbenika. Ističe se samo kroz IQ. Ovakvi ljudi. Na osnovu toga je napravljena sledeća rang lista rukovodilaca: • • • • Visoko Kompetentni Pojedinac . zainteresovani su za osećanja ljudi oko sebe. Izvrsni direktori na vreme pripremaju teren za svoje naslednike u poslu. Poseduje političku i emocionalnu inteligenciju.Organizuje ljude i resurse u cilju efikasnog ispunjenja prethodno definisanih ciljeva. Kompetentni Menadžer.Produktivno doprinosi svojim talentom. Međutim.Ličnim sposobnostima doprinosi ostvarenju grupnih ciljeva i efikasno sarađuje sa drugima. Izvrsni Direktor (veliki alhemičar) . Nedostatak duhovne inteligencije ga onemogućava da podredi sopstvene egoistične potrebe višem cilju stvaranja nečeg većeg i trajnijeg od njega samog.Visoko Kompetentni Pojedinac. Merenje kvocijenta uspešne inteligencije zasniva se na jednostavnoj pretpostavci da znate šta radite. ali i političke veštine da taj svoj zahtev isteraju do kraja. . Samim tim se i svrha poslovanja u izvrsnim organizacijama definiše drugačije: izgrađivanje iskustva u stvaranju i prodaji proizvoda. političke i emocionalne inteligencije potpuno stran.Izgrađuje izvrsnu kompaniju koja traje. • Izvrsni direktori (veliki alhemičari) brinu o ljudskim aspektima kompanije. Oni su duboko svesni činjenice da se autoritet ne stvara preko noći i brutalnom silom. Ima isključivo emocionalnu inteligenciju. Kako možemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri su savladali model uspešne inteligencije? ___________________________________________________ Prema tome u kojoj meri su savladali model uspešne inteligencije rukovodioce možemo podeliti u pet grupa . stimulišući više standarde učinka. ali loš gospodar. moć ili nešto drugo a ne o tome šta stvaraju. duhovne. bez obzira koliko velike ili teške bile odluke koje mora da donese i sprovede. Izvrsni direktor ima fanatičnu potrebu. Rešen je da učini sve što je potrebno da bi kompanija postala izvrsna. znanjem. a to znate da prenesete drugima i da ih motivišete da vas slede. novac je dobar sluga. Koristan član Tima. Kompetentni Menadžer. dok mu je pojam poslovne. grade i čime doprinose. dok egocentrični efikasni lideri često 'nameste' svojim naslednicima potpuni neuspeh. izgradnja odnosa s društvenom zajednicom i smisleno činjenje. Efikasan Lider .

Kako se poslovna inteligencija primenjuje u praksi? 35. Koja je korist od poslovne inteligencije? 29. Kako se organizovana memorisana ekspertiza povećava? 33. Po čemu se umetnost mogućeg razlikuje od klasičnih škola strateškog planiranja? 36. Koja je glavna karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne inteligencije? 39. Šta je to intuicija? 30. Kako glasi osnovno pravilo poslovnog uspeha? 22. Šta je paradigma? 26. Šta je osnovni cilj poslovne inteligencije? 37.3. Koja vrsta intuicije predstavlja osnovu poslovne inteligencije? 32. Po čemu se poslovna inteligencija razlikuje od klasične inteligencije? 25. Kako možemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri su savladali model poslovne inteligencije? . Kako dolazimo do mudrosti? 28. Kako možemo proceniti održivost poslovnog uspeha neke organizacije? 40. Možemo li se naučiti intuiciji? 31. Šta je to ekspertska intuicija? 34. Koje su osnovna znanja potrebna za uspešnu primenu poslovne inteligencije? 38. Čemu služi S-kriva? 23. Šta je poslovna inteligencija? 24. Poslovna inteligencija 3. Na čemu se zasniva poslovna inteligencija? 27.1 Uvod 21.

Poslovnu inteligenciju karakteriše visok stepen orijentacije ka postignuću. U stilu: Hej.3. Na kraju ga je Kolumbo uzeo. tvoj život. Kolumbo je odnekud izvadio jaje. u čekanju da život zakuca na njihova vrata i nešto im najavi. Šta god bi koji od njegovih protivnika učinio. to sam ja. a Kolumbo je uzvratio: "Pa zašto niste?" To je pitanje koje je i danas veoma aktuelno ako se analizira fenomen poslovne inteligencije. U grčkoj mitologiji postoji bog dobre prilike po imenu Kairos. Tačnije. odnosno "uhvate" i iskoriste svoje dobre prilike. kao i dobra prilika koju simbolizuje.. jaje ipak nije ostajalo vertikalno na stolu. najveća opasnost za većinu nas je u tome što imamo suviše skromne ciljeve koje iz dana u dan ostvarujemo! po Mikelanđelu Tajna životnog uspeha leži u spremnosti čoveka da prihvati priliku kad se ona pojavi.jaje je stajalo vertikalno. godine za račun i slavu španskog kralja otkrio Ameriku. i pokušavali da tako umanje vrednost njegovog postignuća. poslovna inteligencija je pouzdavanje u sopstveno iskustvo da bi se napravilo nešto novo. Za razliku od kognitivne inteligencije kod koje se iskustvo koristi za rešavanje problema i prilagođavanje okolini. reaguju brzo i uvek prepoznaju mogućnosti. Ako ste tip osobe ili poslovne organizacije koja čeka na pronalaženje magičnog pristupa koji će vam (ako se to uopšte može preko noći) doneti odlične rezultate. Na to su prisutni skočili i uzviknuli da su i oni to mogli učiniti. Našavši se s najglasnijima među njima za stolom. U prilog tome govori sledeća anegdota: Kada se Kristofor Kolumbo vratio sa svog velikog putovanja preko Atlantika na kojem je 1492. kaže anegdota. kritikovali ga tražeći dlaku u jajetu. tresnuo njegovom tupljom stranom po stolu i . . Kada bi se to dogodilo. Ukoliko ne iskoristimo priliku da ispunimo smisao svojstven situaciji i skriven u njoj ona će proći i otići zauvek. isto je kako da čekate Godoa. timove ili čitave organizacije govori se da ih stalno "prati sreća" No to zapravo znači da dobro predviđaju. nego se izokretalo u horizontalan položaj. Pokazaću ti jednu veliku šansu.1 Uvod Za većinu nas najveća opasnost nije u tome što sebi postavljamo previsoke ciljeve koje ne uspevamo da dostignemo.. To je dugokosi mladić koji brzo protrči pokraj nas i moramo ga hitro zgrabiti za kosu ili će on da nam nepovratno umakne. mnogi su mu pomorci govorili kako su i sami mogli otkriti novi kontinent. i zatražio od svakog od prisutnih da to jaje postavi vertikalno na sto. Mnogi ljudi se ponašaju po principu nekako će se već rešiti i veoma su dobri u čekanju. ti ljudi bi se aktivirali i preduzeli sve što je u njihovoj moći. Za neke ljude. Stvarni smisao razmišljanja je da poništi prethodni način razmišljanja.

Svako ko je prerastao verovanje u Deda Mraza dobro zna da život neće zakucati na naša vrata. Aristotel je definisao poslovnu inteligenciju kao sposobnost pronalaženja značenja informacije. "Ja ne znam ko je otkrio vodu. Ciljajte visoko. Možemo sanjati o sreći. Pošto i ribe i ljudi imaju probleme sa pravovremenim uočavanjem objektivnih detalja okoline u koju su do grla (i preko njega) utopljeni. Zbog čega? Mnogi ne isplaniraju šta bi trebalo da se uradi da bi se postigao veliki uspeh. Definisaćemo poslovnu inteligenciju i objasniti u čemu se sastoji osnovna razlika između poslovne i kognitivne inteligencije. Na neki način mi smo zarobljenici onoga što već znamo. . sve ostaje na nivou sna. izbor je njihov i samo njihov. ako ribu izvadite iz njenog prirodnog ambijenta ona će vrlo brzo steći duboko razumevanje šta jeste. gotovo." Prva osoba koja je počela koristiti poslovnu inteligenciju je Aristotel. Kapacitet običnog čoveka da postigne neobičan uspeh leži u njemu samom.. ali ne sve vreme. I to mnogo češće nego što bismo voleli jer izgleda potpuno drugačije nego što mi zamišljamo i želimo. znanja. jer obično pogađamo ono što ciljamo.. Skoro svi ljudi sanjaju o velikim poslovnim uspesima. Pustiće nas da čekamo. Dugo. ali ih relativno mali broj zaista i postigne. Moramo stalno voditi računa ne samo o primerenoj dioptriji naočala. o predskazanju koje samo sebe ispunjava. Ako je nužda majka izuma. Ne sužavajte svoj život. Uklanjanjem naočnjaka smanjićemo rizik da pomešamo naočale sa očima i pretpostavke sa činjenicama. Najčešće korišćeni izgovori su nedostatak vremena. Dozvoljavaju okolnostima da im služe kao izgovor. ili se ne drže plana. i nestašica novca da se realizuje poslovna ideja. Nakon toga će biti govora o mudrosti i intuiciji." Drugim rečima.. a šta nije voda. jer one koji čekaju i život pušta da čekaju. Svi ovi izgovori mogu biti prihvatljivi povremeno. želja je majka akcije. i napretku. slavi. ali ako ne preduzmemo akciju da postignemo sve to. Koren problema je nedostatak želje i potrebe za postignućem. Naše vizije su zamagljene gomilama pretpostavki (ubeđenja) koje se s vremenom nataložile na osnovu sopstvenog iskustva i ugla posmatranja. nego i o tome da nam stakla budu sve vreme čista. Mi gledamo na svet kroz naočale. inteligencije i mudrosti. U ovom poglavlju bavićemo se poslovnim prilikama. Koren samomotivacije leži u onome što ljudi vrednuju i u šta veruju.Da sam samo iskoristio sretan trenutak. veoma dugo. Sve što se može uraditi je uveriti nekoga da on ima moć da postane šta god želi. Ljude možete podstaći da pokrenu akciju. zauzetost oko dece. Mnogi primeri pokazuju da to kucanje ipak postoji. Niko ne može da motiviše nekog drugog." primetio je jednom Marshall McLuhan. Iako je verovatno istina da „Videti znači verovati“ trebalo bi voditi računa o činjenici da ono u šta verujemo predstavlja ograničenje da vidimo stvari u pravom svetlu. "ali sam siguran da to nije bila riba. On je prvi napravio razliku između informacije. ali konačno. Ljudi koji su suočeni s tim kucanjem. trebalo bi do maksimuma razviti poslovnu inteligenciju da se ti nedostaci otklone (ili barem umanje). Reč je. ako to želi dovoljno jako. veoma brzo pomisle: . Poglavlje završava navođenjem glavnih karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne inteligencije i podelom ljudi prema kvocijentu emocionalne inteligencije.

Pravilo «Kupuj jeftino» podrazumeva veliki rizik – većina netestiranih ideja ima male šanse da se pretvori u kreativne proizvode i usluge. Ako i kada se ove ideje jednom realizuju mogu da se prodaju samo vrlo jeftino (51-va pekara.).. nikada se neće usuditi da se okušaju u varijanti “Kupuj jeftino”. «Prodaj skupo» podrazumeva brzo pokretanje novih projekata čim originalna ideja bude validirana i ukaže na veliku verovatnost značajnog povrata investicija. Ako ljude celi život navikavate na stil “Kupuj skupo”. većina preduzetnika u praksi primenjuje pravilo „Kupuj skupo” prihvatajući samo one ideje koje su očigledne i koje već svi koriste za rešavanje problema. dok je inertna većina još uvek zarobljenik stare paradigme. dok se dobar rad nagrađuje. Pokažimo to na primeru dece školskog uzrasta od kojih većina nerado prihvata rizik: • Greške se kažnjavaju. a samim tim ne možete da budete ni kreativni. Pravilo „Kupuj jeftino i prodaj skupo” je uslov sine qua non za postizanje respektabilnih kreativnih poslovnih performansi. • Greška može da ima za posledicu naknadni rad na poboljšavanju • Greška se pripisuje gluposti ili nedostatku motivacije. što će za posledicu imati smanjivanje kreativnosti. kasnije se odlučuju na fazu Prodaj skupo. a možda niko neće hteti da kupi skupo. ali ga u praksi gotovo niko ne koristi. Konzistentna primena pravila “Kupuj jeftino i prodaj skupo” zahteva preuzimanje precizno proračunatih rizika i istrajnost. spremni da preuzmu rizik i da rade upravo suprotno od ostalih investitora. . Na žalost. promocije. a teško je biti hrabar. stvarajući na taj način novi problem ili perspektivu. 67-kafić u kraju itd. etc. Sve dok niste spremni da rizikujete nećete ni pokušavati da uradite nešto novo. To znači da će ljudi nastojati da izbegavaju rizik. Uspešni investitori su hrabri. Kako glasi osnovno pravilo poslovnog uspeha? ___________________________________________________ Cilj svakog preduzetnika je da se što brže obogati. Kreativni pojedinci koji preuzimaju rizik. Pravilo «Prodaj skupo» takođe podrazumeva veliki rizik – možda sam mogao prodati i skuplje da sam bolje kalkulisao ili sačekao. Stariji ljudi su mnogo oprezniji i retko ulaze u iole rizičnije situacije. «Kupuj jeftino» znači aktivni lov na ideje koje su ili nepoznate. Izbegavanje rizika se nastavlja na radnom mestu usled straha od suprotstavljanja šefu. Posledice težnje da se rizik izbegne po svaku cenu su ogromne. 128-mi kiosk.Trebalo bi preispitati ukorenjene kulturne vrednosti i navikavati decu da od malih nogu preuzimaju rizik koji im može obezbediti kreativni potencijal.21. a formula za koju vam nije potrebna briljantna poslovna inteligencija je – «kupi jeftino i prodaj što možeš skuplje!» Problem je u tome što skoro svi znaju ovo pravilo. Kreativni rad po definiciji obećava potencijalni dobitak. ili van granica ukorenjenog. gubitka radnog mesta. a koje mogu da obećaju potencijal rasta.

a tipična među njima je ona koju se može predstaviti tzv. Kad god je neko od njih uradio nešto novo. preostaje vam samo mali interval vremena. otkrio je S – krivu. Svi pate od agresivne konkurencije. sve kreće nizbrdo.1 nam pokazuje putanju Tardeove S – krive: Slika 3. Još uvek imamo telefone. Ipak. često ćete naići na S – krivu. časovnike. Koka Kolu. Još uvek možete zarađivati novac. Biznis raste na varijacijama na uspešne teme. Čemu služi S-kriva? ___________________________________________________ Svaki sistem nastaje. televizore. Svaka varijacija sa sobom nosi i manju cenu od početne. ali mnogo veći obim proizvodnje će sigurno nadoknaditi razliku. kompjutere i hiljade ostalih inovacija kod kojih je prihvaćenost ujednačena. Francuski sudija. Nakon što vas prestignu. Diznijeve filmove.22. odnosno biva zamenjen nečim drugim. tako vaša inicijalna cena opada. Kao što Tarde tvrdi: „Ono što je funkcionisalo u prošlosti. Tarde je prvo uočio imitaciju kod kriminalaca. U matematičkom smislu. pre nego što se nešto ovako dogodi. Slika 3. pre nego što ostali počnu da vas kopiraju. kreditne kartice. razvija se i nestaje. U proučavanju inovacija. ali ne pokazuje znake opadanja. Kako ostali ulaze u posao. S-krivom. . i dalje je najbolji vodič onome što će funkcionisati u budućnosti“. životni ciklus sistema može se iskazati nekom funkcijom. moraćete se sami prebaciti na nešto drugo. usisivače. vi određujete cenu koja vam odgovara. radio aparate. zalagaonice. To je upozorenje na one koji vas imitiraju. Gabrijel Tarde. Potom je isti trend primetio kod svih uspešnih socioloških pojava. pre 100 godina. Dok dođete do realnog uspeha. sam proizvod ostaje uspešan. automobile. ostali bi odmah „pokupili“ štos. Stoga. ali će njegova količina zavisiti od obima prodaje. a ne od visoke početne cene.1 S-kriva Kada imate celo tržište samo za sebe.

Genetski teško podnosimo gubitak.23. Poslovna inteligencija je ključ poslovnog okruženja u kojem se pravila igre pišu ispočetka. tehnologija i proizvodi se stalno menjaju: kupci postaju sve zahtevniji. Ljudi sa izraženom poslovnom inteligencijom savladali su patološki strah da će nam neko nešto uzeti. Šta je poslovna inteligencija? ___________________________________________________ Poslovna inteligencija zasnovana je na Darvinovim principima. Davno su prošli dani kada su pojedinci očekivali ili želeli da rade ceo život u istoj organizaciji. Visok kvocijent poslovne inteligencije (BQ) je sposobnost koju lideri bi trebalo da poseduju da bi mogli da prate i razumeju poslovno okruženje koje se ubrzano menja. ´Novac je postao jednostavno mera uspeha – mi tražimo nešto više´. strateško razmišljanje unapred. standardi kvaliteta i usluga stalno rastu. Poslovna inteligencija uključuje: • • • Predviđanje budućnosti Stvaranje nezadovoljstva sa trenutnim. Tržišta. Uvek je potrebno nešto dati da bi se mnogo više dobilo. Najveći preduzetnici u istoriji bili su ljudi s nedovoljnim formalnim školovanjem ali sa izrazito izraženim poslovnim njuhom. tako da zaposleni pojedinci imaju veću odgovornost. . Ako želimo pokrenuti posao prvo ulažemo novac kako bi ostvarili višestruku dobit od uloženog. prihvatanje mogućnosti radi usavršavanja organizacije u budućnosti. Njena suština je u beskompromisnom odvajanju efikasno od neefikasnog. Charles Handy je primetio da rad koji bi obezbedio samostalan život nije više sve što ljudi očekuju od posla. Organizacije su smanjene: ´konkurentska prednost´ znači učiniti više sa manje. planiranje ispunjavanja zahteva potrošača. On takođe zahteva donošenje odluka i umeće planiranja. Poslovna inteligencija se može opisati kao: • • • • • • poslovna ekspertiza i kompetencija. razvijanje ponuda i rešenja koje su pokrenuli potrošači. Crtanje mapa budućnosti. slušanje i predviđanje zahteva potrošača. poslovna inteligencija zahteva znanje o dešavanjima u makro i mikro poslovnom okruženju koje će vam pomoći da započnete. Bez obzira na kojem nivou radite i unutar koje organizacije. planirate i primenite promene.

ali ujedno i najrizičnijih strategija. dok se poslovna inteligencija zasniva na konceptu nesvesne kompetencije (ne znam da znam) usmerene pre svega ka iskorišćavanju psolovnih prilika. a da je to istovremeno povezano sa velikom neizvesnošću. odnosno da se lako iskoristi druga mogućnost ukoliko jedna propadne. Dok se kognitivna inteligencija bavi rešavanjem problema kako da se artikulisane potrebe ispune uz ostvarenje maksimalnog profita. poslovna inteligencija se koncentriše na neartikulisane (pa sam tim i neispunjene potrebe).2 Poslovna inteligencija kao veština prepoznavanja i ispunjavanja neartikulisanih potreba Ispunjavanje artikulisanih potreba vezano je sa malom neizvesnošću. inače neće biti uspešna. Po čemu se poslovna inteligencija razlikuje od kognitivne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovna razlika između kognitivne i poslovne inteligencije je u tome što se kognitivna inteligencija zasniva na konceptu svesne kompetencije (znam da znam) usmerene ka rešavanju poslovnih problema. pa sam tim ni ostvareni uticaj u uslovima žestoke konkurencije ne može da bude impresivan. . ova strategija bogato nagrađuje. Samo tako možemo da budemo prvi i iz toga izvučemo veliku korist. Poslovna inteligencija maksimalnu pažnju posvećuje neartikulisanim potrebama onim poslovnim prilikama koje mogu da ostvare veliki uticaj. ako uspe. Ono što se traži je velika poslovna prilika. Uvek teži stvaranju novoga. Nikome ne oprašta greške i ne pruža prostora da se one isprave. To je jedna od najpoželjnijih. kako je to pokazano na slici 3. Međutim. Ona mora imati ambiciozan cilj.24. Po ovoj strategiji preduzetniku je cilj vodeća pozicija ili dominacija na nekom novom tržištu i trajno osiguranje tog položaja.2: Slika 3.

Ali. već kao shvatanje. bilo da su trenutne ili se postepeno razvijaju. bilo da nas pomeraju u pozitivnom ili negativnom pravcu. nastaju istorijske krize. Potpuno nov pogled na stvari može da podstakne novu mudrost i novu energiju. sve je dobilo drugačije objašnjenje. Ali. Tada su na delu istorijske promene. Promene paradigme izazivaju snažne potrese. elektricitet ili parni pogon." Tako je. Paradigma je. I oni i mi smo u pravu. čije su vrednosti ležale u mnogo većoj sposobnosti predviđanja i objašnjavanja. bio je to naučni pojam. Kun je pokazao da je gotovo svaki značajan prodor na polju naučnih dostignuća prvenstveno raskid sa tradicijom. u krajnjoj liniji. za Ptolomeja. Naše paradigme. ali je ipak nauku usmerio u novom pravcu. stavljajući u centar Sunce. velikog egipatskog astronoma. Zemlja bila centar univerzuma. u suštini. napravite drugačiju kombinaciju i stvari vidite na nov način. U svom radu "En torno a Galileo" [13]. Jučerašnji sistem ubeđenja funkcioniše uspešno i danas. na primer. teorije. pošto nemaju prethodna iskustva i uzore. Naučni svet revolucionisala je Ajnštajnova paradigma (paradigma relativnosti). Iznenada. sa neznatnim ili malim modifikacijama. Pojam promena paradigme uveo je Tomas Kun u svojoj vrlo uticajnoj knjizi "Struktura naučnih revolucija". sa starim paradigmama. a protiv sebe i veliki otpor i proganjanja. koja je još uvek baza modernog inženjerstva. Kada je Kopernik ukazao na to da Zemlja i ostale planete kruže oko Sunca. Još generalnije. naših odnosa s drugima. prethodne generacije su smatrale da će im to isto uraditi letenje. Dok verujemo da su naše živote izmenile informaciona tehnologija i digitalizacija.ne u smislu vizuelnog opažanja prizora. sa starim načinom mišljenja. španski filozof sa početka dvadesetog veka Ortega y Gasset napravio je razliku između normalnih i istorijskih promena na sledeći način: "Normalne promene nastaju onda kada se uverenja jedne generacije malo razlikuju od uverenja prethodnih generacija. Njutnov model fizike bio je jedna precizna paradigma. i naša se po tome ne razlikuje. pretpostavke.u stvari nije promenio ništa drugo osim načina na koji smo posmatrali stvari. Ljudi su u konfuziji i ne znaju šta da rade i kako da ispravno misle. a danas se koristi u širem značenju modela. to je način na koji vidimo svet . Kopernik je izazvao promenu paradigme.25. razumevanje. interpretacija. tačne ili netačne. Sve promene paradigme nemaju pozitivan smer. Šta je to paradigma? ___________________________________________________ Reč paradigma potiče iz grčkog jezika. To su normalne promene. percepcije. bila je nekompletna. kombinacija pretpostavki. Pri tome svaka generacija veruje da je savremenik velike promene. promene paradigme menjaju način na koji posmatramo svet. kada se sistem ubeđenja jedne generacije iz nekih razloga ne preuzme u sledećoj generaciji. . a ne Sunce oko Zemlje . Međutim. ili poredbenog okvira. Izvorno. Ali. izvor su naših stavova i ponašanja i.

Na čemu se zasniva poslovna inteligencija? ___________________________________________________ Suština poslovne inteligencije u tome da raspolažete istim činjenicama kao i svi ostali. Izveštaj je sadržao sledeće činjenice: zemlju naseljavaju jaka plemena koja su izgradila velika utvrđenja. Kada su stigli na granicu Obećane zemlju (današnji Izrael). Bog je rekao Mojsiju. ali da ih interpretirate tako da se realna situacija razume mnogo bolje. Malo pleme Izraelaca trebalo bi da zaobiđe ovu zemlju jer je preslabo da pobedi ovakve protivnike. Prema ovoj priči Izraelci su se izbavili iz egipatskog ropstva i lutali su pustinjom. ali ljudi koji tamo žive su veoma visoki i snažni.500 godina stara priča o 12 izviđača iz Starog zaveta. preostala dva izviđača Caleb i Joshua (koji je kasnije postao vođa Izraelaca). Međutim.3 Poslovna inteligencija kao veština prepoznavanja poslovne prilike Razlika između činjenica i inteligencije (podataka i analize) je u interpretaciji koja će stvoriti sliku realnosti (zašto i šta je sledeće) na osnovu kojih će se doneti odluka. Ne bi trebalo da se bojimo stanovnika te zemlje jer je naša vera mnogo jača od njihove. Ona je bogata i u njoj teku med i mleko.26. su ove činjenice interpretirali sasvim različito: Zemlja u koju si nas poslao je izuzetno dobra. To je konverzija znanja u mudrost. Izraelci (kao prvo pleme koje je verovalo u jednog Boga) bi trebali da iskoriste veliku stratešku prednost sinergije. . Njihovi gradovi su veliki i dobro utvrđeni.3: Slika 3. vođi Izraelaca da pošalje 12 izviđača da istraže teritoriju. 10 izviđača je izvestilo Mojsija na sledeći način: Otišli smo u zemlju u koju si nas poslao. Preporuka izviđača je bila da Izraelci savladaju strah i osvoje Obećanu zemlju. Ako Bog bude dobar prema nama poslaće nas baš tamo. Dobar primer ove razlike je 3. kako je to pokazano na slici 3. Poslovna inteligencija se zasniva na superiornoj analizi raspoloživih podataka i gledanju drugim očima. Prema njihovom izveštaju plemena koja su naseljavala Obećanu zemlju su bila rascepkana i nije bilo zajedničke vere i lidera koji bi bio u stanju da ih ujedini. Bila bi ludost da napadnemo ljude koji su fizički mnogo jači od nas. Ako ova interpretacija otkrije realnost koja je bila sakrivena drugima poslovna inteligencija postaje vizija. Ostatak priče je dobro poznat – Izraelci su pobedili nevernike i osvojili Obećanu zemlju.

Slika 3. iskustvo i nada predstavljaju garanciju ličnog i poslovnog uspeha. Za to su neophodne ri ključne komponente – hrabrost. ma kojim poslom da se bavite. na osnovu toga što ste je iskoristili stekli ste neko iskustvo koje predstavlja osnovu za učenje. a samim tim će porasti i vaše iskustvo i uverenje u sopstvene vrednosti.27. S druge strane. Tri ključne komponente – hrabrost. ma kojim poslom da se bavite. U svetu u kojem se samopouzdanje sve više gubi Heroj na kraju ciklusa učenja biva nagrađen nadom. Čak i kada vam se dogodi da ne realizujete neku priliku. zbog objektivnih okolnosti ili sopstvene krivice (gluposti) uvek će vam ostati dovoljna količina hrabrosti. nećete imati iskustvo i nećete ništa ni naučiti. Kako dolazimo do mudrosti? ___________________________________________________ Do mudrosti se dolazi napornim učenjem. Što ste hrabriji to više prilika ćete iskoristiti.4 Ciklus promene – osnova poslovne inteligencije Formula poslovne inteligencije je jednostavna – uočili ste poslovnu priliku. Na slici 3. ako propustite poslovnu priliku. iskustvo i nada predstavljaju garanciju ličnog i poslovnog uspeha. .4 je prikazano kako mudrost nastaje u spirali prilika-iskustvo-učenje. da će se prava prilika uvek ukazati onome ko to zaista zaslužuje. iskustva i nade da zavrtite točak sreće ponovo. Za razliku od klasične edukacije učenje u ovom kontekstu podrazumeva nagomilano iskustvo koje je posledica niza iskorišćenih i neiskorišćenih prilika. Ono što otežava primenu poslovne inteligencije je činjenica da je za beskompromisnu realizaciju prilike potrebna značajna doza hrabrosti.

To su događaji sa velikim poslovnim posledicama koji su se lako mogli predvideti. Viđenje iznad Mnogo ljudi. Kao da bi stratezi trebalo da sednu u helikoptere kako bi bili u stanju da vide . Poslovna inteligencija je popularna jer su podaci svuda oko nas. Svaki strateg mora da izgradi svoju sopstvenu. Šumari koji sve vreme provode u helikopterima. da li iko zaista može da stekne sliku iz širokog plana samim gledanjem sa visine? Šuma izgleda kao tepih ako je posmatramo iz helikoptera.kopanjem. praćenje ponašanja konkurencije. Ključna stvar je odrediti kako iskoristiti te podatke za bolje poslovne odluke. Poslovna inteligencija je sistem koji čuva informacije i znanje o konkurenciji. dobavljačima. Problem je kako da optimalno iskoristimo prošlost (u kombinaciji sa subjektivnim ekspertnim mišljenjem) kako bi dobili tačne i nepristrasne prognoze. Trik je u tome da se na osnovu tih podataka izgradi sistem podrške . Viđenje unapred Skoro svako bi se složio da strateško razmišljanje znači viđenje unapred. dobavljača. Ljudi misle da su podaci sve što im treba za donošenje dobrih odluka. Viđenje unazad Ali.šumu od drveća".gledanja unapred i unazad. Viđenje ispod Ne postoji velika slika koja stoji negde i čeka da je neko vidi. ne možete videti unapred ako ne vidite unazad. U većini organizacija sistemi poslovne inteligencije koriste istorijske podatke kako bi analizirali budućnost. gore i ispod. Dakle. samo da se neko potrudio da postavi na pravom izvoru pravo pitanje.. Koja je korist od poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Poslovna inteligencija ima ulogu mađioničara jer daje mogućnost kristalno jasnog uvida u poslovnu situaciju . A to se postiže mukotrpnim i prljavim poslom . kupaca. Ali. Zapanjujuće je koliko često poslovni ljudi (od generalnih direktora pa na niže) dopuštaju sebi luksuz da budu potpuno iznenađeni razvojem stvari na tržištu. svi trgovački lanci imaju podatke o tome ko kupuje koji proizvod i koliko ga je prodato pri različitim cenama. odnosno da vide . i što je najvažnije – gledanja kroz.veliku sliku". samo zbog toga što su one van njihove neposredne uske nadležnosti.28. zato što svaka dobra vizija budućnosti mora biti zasnovana na razumevanju prošlosti. posmatranje pojedinih tržišnih segmenata i predviđanje budućih pojava. ne razumeju mnogo više od stratega koji ostaju u svojim kancelarijama i gube kontakt sa interesnim partnerima. Na primer. zna da ona nije ni nalik onome što vidimo iz takve perspektive. kvalitetno operativno planiranje.. tvrdi da strateško razmišljanje predstavlja i viđenje iznad. pored i dalje. takođe. Dragoceni izvori poslovne inteligencije su na dohvat ruke svima koji znaju gde bi trebalo da pogledaju. strateško mišljenje je istovremeno i induktivno razmišljanje: viđenje iznad mora biti praćeno viđenjem ispod. Količina digitalizovanih informacija svih vrsta je danas svima pristupačna. procesima i vezama medu procesima te omogućava poslovno pregovaranje. Ko god je prošetao šumom. kupcima.

adekvatno priprema za neizbežno. Strateški mislioci vide drugačije od drugih ljudi. Poslovna inteligencija je neka vrsta poslovnog radara. gore i ispod. da vidi kroz. pored gledanja pored. međutim. videti ispred gledajući unazad i videti iznad gledajući ispod. pored i dalje ako se ništa ne uradi? Drugim rečima. strateški mislioci moraju da vide dalje. širi manevarski prostor odlučivanja. povećava mogućnosti kontrole uspeha koji želite ostvariti svojim poslovanjem. Upozorava na pretnje. želje i priželjkivanja svojih kupaca slože u kristalno jasnu sliku šta bi trebalo da se nudi pravoj osobi u pravom trenutku i na pravi način. Vrlo malo organizacija imaju ekspertizu potrebnu da iskoriste te podatke za povećanje profita. oni raspoznaju dragoceni dragulj koji drugima promakne. Tajna velikog poslovnog uspeha nekih organizacija krije se u jednostavnoj činjenici da su intenzivnim korišćenjem poslovne inteligencije uspeli u tome da individualne potrebe. ovo možemo nazvati viđenjem pored. preporučuje lateralno mišljenje (viđenje pored) kao idealan način za kreiranje novih ideja. mnogo ih je više nego što možemo da upotrebimo. Viđenje pored Možete. . Poslovno iskustvo je pri tome od ogromne važnosti da bi se pronašao nedostajući deo i potpuno sklopila slagalica budućih dešavanja. Za to je potrebno više kreativnosti. on mora i da se pobrine da se sve ovo izvede. ukazuje na poslovne šanse.odlučivanju koji će odrediti optimalne cene za hiljade artikala. Pa tako. Kakva je korist od sveg ovog gledanja unapred i unazad. Oni izazivaju konvencionalnu mudrost industrijski recept. da bi jedan mislilac zaslužio da ga nazovemo strateškim. svetski autoritet na polju kreativnog mišljenja. Viđenje dalje stvara budućnost ono stvara svet onakvim kakav inače ne bi bio. Kreativne ideje moraju da budu postavljene u kontekst da bi bile viđene u svetu koji će se tek otvoriti pred nama. Osnova poslovne inteligencije je gledanje drugim očima -određena doza proniciljivosti i kreativnosti (sposobnost da se na raspoložive podatke pogleda iz druge perspektive). Viđenje dalje Ali postoje mnoge kreativne ideje na ovom svetu. pa vas to i dalje ne čini strateškim misliocem. Viđenje unapred predviđa očekivanu budućnost tako što stvara okvir od događaja iz prošlosti ono intuitivno predviđa diskontinuitete. jednom rečju. ako ništa drugo. Edvard de Bono. predviđa da će nešto da se dogodi. Viđenje dalje razlikuje se od viđenja unapred. Viđenje kroz Preostaje nam još jedan. poslednji element. Pošto smo govorili o kreativnom mišljenju kao lateralnom. tradicionalnu strategiju i time čine svoje organizacije različitim.

Otkrovenje (eureka) Termin intuicija može da se koristi za označavanje iznenadne spoznaje. pronicanje u dubinu. od intueor = upirati oči u nešto. da na osnovu prethodnih iskustava poslovnu situaciju vidite u sasvim novom svetlu. Trenutna spoznaja nije sijalica koja se na prekidač isključuje ili uključuje u našoj glavi. u suštinu zbivanja. naučnim otkrićem ili matematičkim skokom napred. To je rezultat složenog prosuđivanja zasnovanog na iskustvu koje se verovatno ne može podvesti ni pod kakvu kategoriju. podjednako ispravnu upotrebu: • Otkrovenje • Već viđeno koje se međusobno drastično razlikuju prema načinu na koji koristimo mozak. je neposredno gledanje. Ona je sveća koja tinja i koja lako može da se ugasi. Ovo znači da nešto. To može da rezultuje kreativnošću. ili postaje vidljiva samo posle dugog ispitivanja i razmišljanja. posmatrati ).29. pa čak ni izraziti rečima. U deliću sekunde pred očima vam preleti vam neka vrsta flash backa koja vas vrati u prošlost i omogući vam. Za razliku od eureke ovde se nešto čudno događa… Zar nisam ovo već proživeo? Možda ste već čitali ovaj članak? Taj osećaj traje vrlo kratko.(lat. duhovno posmatranje. . Šta je to intuicija? ___________________________________________________ Pod intuicijom se podrazumeva sposobnost brzog otkrivanja istine koja je u običnom umu ili potpuno nevidljiva. Prema rečnicima intuicija . Sa stanovišta praktične realizacije termin intuicija ima dvojaku. intuitio. biva iznenada opaženo kao sasvim drugačije. Već viđeno (deja vu) Druga upotreba reči intuicija je potiče od sposobnosti da se momentalno prizove u pomoć organizovana memorisana ekspertiza. Intuitivna spoznaja je direktna spoznaja bilo uz pomoć uma ili preko naših čula. što je bilo opaženo na jedan način. Otkrovenje je nešto što se ne može naučiti. ili kao sopstvena spoznaja. U klasičnoj i srednjovekovnoj filozofiji intuicija se nekad shvata ili kao način ljudske spoznaje božanskih stvari.

Ohmae i Šimicu navode ove elemente kao ključ ogromnog japanskog poslovnog uspeha u decenijama posle Drugog svetskog rata. Kad se okrenemo biznisu.“ • Strateg prati coup d’oeil sa „odlučnošću“. U ključnom eseju. Ne ulazite misleći da već znate šta bi trebalo da uradite. naše proučavanje veštine onoga što je uspešno počinje sa Džozefom Šumpeterom. odlučnost i iskustva iz istorije . Velika neizvesnost svih podataka u ratu je posebna poteškoća. četiri ključna elementa strategije mogu vam pomoći da bezbedno prođete kroz maglu neizvesnosti. bljesak uvida.drugačije poznate kao coup d’oeil i odlučnost . naučni pristup strategiji počinje sa fon Klausevicem. oni su činili suštinu strategije koju su i drugi mogli da uspešno koriste. . • Maglu presecate bljeskom uvida.a ne obrnuto. • Uvek ulazite u maglu sa maksimalnim „prisustvom uma“ očekujete neočekivano. pre ili posle. Za fon Klausevica. do određene mere. što na francuskom znači „pogled“. Napoleon je pobedio u više bitaka nego ijedan general u istoriji. našem glavnom predmetu. coup d’oeil je „brzo otkrivanje istine koja je u običnom umu ili potpuno nevidljiva. U „Razvoju firmi u Japanu“. vidimo da se ista istina i tu.30.“ Ove kombinacije su prethodne inkarnacije trenutnog coup d’oeil. što neretko daje stvarima preterane dimenzije i neprirodan izgled . Vidite jasno novu perspektivu zasnovanu na onome što je dokazano uspevalo u prošlosti.ova četiri elementa su bila tajne Napoleonovog uspeha. biti isplanirane u neznanju. da bi se svaka sumnja otklonila činjenicama i brojkama. Šumpeter navodi „ličnu intuiciju i snagu“ .“ Nema načina da se dokaže da je vaš coup d’oeil onaj pravi. Reč strategija ulazi u engleski jezik tek 1810. austrijskim ekonomistom sa početka XX veka. Za fon Klausevica.kao ključ uspešnog preduzetništva. Ovo je vanvremenska istina uspeha. na vrhuncu vojnog uspeha Napoleona Bonaparte. Amar Bhide pokazuje da uspešni preduzetnici ne smišljaju sami ideje. vežbu i primer. U „Umu stratega“. od Kenichi Ohmae. odlučnost je „uklanjanje mučenja sumnjama. jer sve akcije moraju.koristi prethodna iskustva i usmeri svoju pažnju na one kombinacije koje vojna istorija može pružiti. Knjiga „O ratu“ objašnjava kako je on to uradio. U strategiji biznisa. Šumpeter je rekao da preduzetnici stvaraju ekonomski razvitak . Prisustvo uma. Budite spremni na iznenađenje. Iako vojna strategija postoji onoliko dugo koliko rat postoji... kao što se Napoleon oslanjao na akcije velikih generala pre njega. Fon Klausevic koristi živopisan termin za nepotpunu informaciju: „magla“ rata. uspešno primenjuje. „Stvaralački odjek u ekonomskoj istoriji“. coup d’oeil i odlučnost se opet javljaju kao „uvid i posledični poriv za dostignućem“. kada nema dovoljno motiva za donošenje ključnih poslovnih odluka.. Uprkos sumnjama. vi odlučno nastavljate sa akcijom. ili postaje vidljiva samo posle dugog ispitivanja i razmišljanja..baš kao efekat magle. Za fon Klausevica. Taj bljesak je coup d’oeil (ku doj). A u „Poreklu i evoluciji novog biznisa“. • Sumnje su znatno umanjene kada „strategija. oni ih preuzimaju iz drugih poslova. Oni vide mogućnosti koje niko drugi ne vidi i pretvaraju ih u ekonomski razvitak. Po fon Klausevicu. Ryuei Šimicu naziva ih „šestim čulom“ i „duhovnom hrabrošću“. Možemo li se naučiti intuiciji? ___________________________________________________ Primeri velikih vojskovođa pokazuju da se intuicija može povećati do neslućenih razmera koristeći učenje.

Izraz Déjà vu (već viđeno) je stvorio i prvi put upotrebio francuski psiholog.grupisanje". kaže psiholog Herbert Sajmon sa Univerziteta Kamegi Melon. na primer.. • Za 10 poteza svakog igrača. intuitivno uviđa pojedinačne šahovske poteze kao sićušne detalje jednog većeg vojnog plana. Prema tom modelu. Psiholozi ipak imaju puno razumnije i jednostavnije objašnjenje od naših pretpostavki. . Upoznajte opšti princip. Ljudi oduvek imaju želju za putovanjem u budućnost ili povratkom u prošlost. Intuicija potiče od uskladištenog iskustva. A ovi klasteri znanja se skladište u dugoročnoj memoriji. on dobija današnje značenje. uviđa pravilnosti. to je 3170979198376 godina! Praktična pouka glasi da ne morate znati sve što se o nekom području može znati da biste došli na neku novu ideju. da odemo još dalje. zahtevao bi milijarde godina na najbržem zamislivom računaru. igra šah ili profesionalno bridž.. barem 2020 kombinacija ~ 1026 Kad bi se 1 kombinacija analizirala 1 µs. A onda tu novu ideju proverite. i organizuje te obrasce u saznajne blokove . vodi izdavačku kuću. Zatim. na primer nečiji glas ili miris kose. Déjà vu ima veze s ispunjenjem želje da se pozitivno iskustvo ili događaj iz prošlosti ponovi. iskusna osoba istog trena prepoznaje uopšteniji obrazac. on ili ona počinje da prepoznaje hirovitosti sistema. To je ono što pojavu 'već viđenog' čini još interesantnijom. Kreirajte svoju ideju. Majstor u šahu. zaobilazi vremenski zahtevne analize . déjà vu se javlja kad detalj iz trenutnog iskustva snažno odgovara detalju pohranjenom u sećanju.. kada se pojedini detalj specifičnog složenog obrasca pojavi. Možda to znači da smo nekad u prošlosti zbilja proživeli ovaj život. Svaki taj pojedini detalj. dovoljan je da inicira sećanje na celi događaj.to Sajmon naziva .31. te tako stimuliše memoriju na događaj u celini i stvara privid da se radi o nečemu što se već dogodilo. Ova vrsta intuicije se itekako dobro može naučiti. To laiku ili kompjuteru nije dostupno. Algoritam koji bi izabirao potez igrača šaha tako da ispita sve moguće posledice poteza. ali tek kasnije. Pošto osoba nauči da analizira berzu. Vremenom se više obrazaca grupiše i povezuje.korak po korak" svakog segmenta i anticipira i predviđa ono u šta ostali moraju da proniknu uz mukotrpno sekvencijalno razmišljanje. Zašto? • 20 mogućih prvih poteza belog • 20 mogućih prvih poteza crnog • 20 mogućih drugih poteza belog • 20 mogućih drugih poteza crnog itd. susreli se s nekim iz prošlog života ili. istraživač Emile Boirac (1851-1917).. s Freudom i drugima. Koja vrsta intuicije predstavlja osnovu poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Od dve vrste intuicije Otkrovenje (eureka) i Već viđeno (deja vu) ova druga predstavlja osnovu poslovne inteligencije. možda živimo u 'matrici' kontrolisanoj od strane neke inteligentnije vrste.

Za stvaranje osećanja deja vu potrebno je obilje ideja (potrebno je poljubiti mnogo žaba da bi se došlo do princa). . Napoleonova ekspertska intuicija pokazala.razmišljaj o nepostojećem . kada bi video da ima dobre šanse za uspeh. pisao je Marsel Prust. a ipak prihvatljivo rešenje (MAYA . Ideja je originalna. Fridrih Veliki.Pravi put do otkrića nije u traženju novih prostora.Aleksandar. 1. ali nije vredna 4. čija nam je dela istorija prenela . „Nikada ništa nisam otkrio racionalno razmišljajući” rekao je Albert Einstein.» 4. Cezar. strategija. Napoleon bi sprovodio strategiju. ali ovaj put o nepostojećem-Ponovo čitaj (osvajanje Maje). Razmišljaj o postojećem . nego u gledanju drugim očima''.. Tjuren. . Čitaj – (sreća nagrađuje pripremljen um) Prva faza ciklusa je intenzivno čitanje literature da bi se prikupilo što je moguće više iskustva iz druge ruke. Naprotiv. Principi ratovanja su ti koji su vodili velike zapovednike. Ideja je vredna ali nije originalna 3. Kako se organizovana memorisana ekspertiza povećava? ___________________________________________________ Odgovor na pitanje kako se organizovana memorisana ekspertiza povećava daje metodologija Čitaj (sreća nagrađuje pripremljen um)-Razmišljaj o postojećem Ponovo razmišljaj.priča o njihova 83 pohoda bi sačinila kompletnu raspravu o veštini ratovanja. To je intenzivan analitički proces u kojem je angažovana leva strana mozga na proceni kvaliteta ideje na osnovu kriterijuma originalnosti i vrednosti čiji konačni rezultat su sledeće četiri kategorije.. pre svega. Ideja nije ni originalna. menjao sam svoju politiku. ni vredna 2. Ponovo razmišljaj . Tako da se drugima činilo da menja svoje ciljeve stalno: «Činjenica je bila da ja nisam bio gospodar svojih akcija. 2.Ako u prethodnoj fazi nismo došli do vrednih ideja koje bi rešile naš problem moramo da uključimo desnu stranu mozga. Hanibal. Ežen od Savoja. da bi bila u skladu sa nepredvidivim oblicima događanja.the Most Advanced Yet Acceptable solution). Ponovo čitaj (Osvajanje Maje) .32.Poslednja faza ciklusa je ponovno intenzivno čitanje literature da bi se iz nove perspektive u postojećoj literaturi pronašlo najnaprednije. Ideja je i originalna i vredna 3. Gustav Adolf. jer nisam bio toliko lud da pokušam da izmenim događanja da bi odgovarala mojoj politici. Projekat na francuskom znači pravac delovanja. Metodologija Čitaj-Razmišljaj-Ponovo razmišljaj-Ponovo čitaj (ČRRČ) zasniva se na sledećem postupku: 1. a ne zato što je to odgovaralo cilju. zbog njegovih detaljnih proučavanja prošlih bitki..

Tjuren. Što vam je veća ekspertiza. dublja i brža će biti vaša intuicija. Ežen od Savoja.priča o njihova 83 pohoda bi sačinila kompletnu raspravu o veštini ratovanja.. više situacija vam je poznato. Gustav Adolf. Kako je to Napoleon uradio? Kroz proučavanje istorije.e. Sličan smisao nalazimo u istočnjačkoj filozofiji: taoizam u Kini i zen u Japanu. Što više učite. Stoga. A prošlost uključuje i ono što vam se desilo pre 5 minuta kao i antičke istine. uzimao je ideje iz tih bitaka kao strele iz tobolca. Stoga. Šta je to ekspertska intuicija? ___________________________________________________ Psiholozi opisuju ekspertsku intuiciju kao „donošenje odluka zasnovano na prepoznavanju. koji je osvojio Nobelovu nagradu za ekonomiju 1978. istočnoj i zapadnoj filozofiji ekspertska intuicija je veština onoga što je uspešno. medicinske sestre u urgentnim centrima i vojnike u bitkama. Napoleon je proučavao ove bitke u vojnoj školi. čija nam je dela istorija prenela . Početnik. Hanibal. velikog samuraja iz Srednjeg veka. Imao je samo 26 godina kada je pobedio u svom prvom pohodu u severnoj Italiji protiv superiorne italijanske i austrijske vojske. tao se stopio sa budizmom i stvoren je zen. U svom prvom pohodu naročito se ugledao na Fridriha Velikog od Pruske. na osnovu onoga što je uspevalo u prošlosti.. iskustvo nije samo vaše iskustvo. Radite ono što možete. Japanski majstori umetnosti i borilačkih veština danas proučavaju ekspertsku intuiciju kroz zen klasike kao što je „Knjiga pet prstenova“ od Mijamota Musašija. a put do uspeha kraći. Učite je od drugih. Napoleon se nikada pre nije borio u ravnici. Ekspertska intuicija prožima dva antička tao klasika iz V veka p.n. Svaka bitka u kojoj se borio doprinosila je još više njegovoj ekspertizi. vidi svaku situaciju kao novu i jedinstvenu. On izjednačava iskustvo sa vojnom istorijom. . U ratu. Osamdeset i tri pohoda podrazumevaju stotine bitaka.Aleksandar. Sam nam kaže: Principi ratovanja su ti koji su vodili velike vojskovođe. Vaša ekspertiza dolazi spolja. koji je proučavao vatrogasce. Pravi primer je Napoleon lično. nauci. gde vidite nešto slično onom iz prošlosti. Ekspertska intuicija se javlja i u filozofiji. Fridrih Veliki. nasuprot tome. Vekovima kasnije. a ne iznutra. Ali originalni izvor te ekspertize bile su knjige. Ovo vidimo kod fon Klausevica. već sveukupno ljudsko iskustvo. a ipak je pobedio u dvanaest bitaka bez ijednog poraza. naročito u pragmatizmu Viljema Džejmsa i drugih vodećih naučnika njegovog vremena. kada je i sam išao u borbu. Ključni naučnici za ekspertsku intuiciju su Herbert Simon. i psiholog Geri Klain. Cezar. „Tao Te Ching“ od Lao Tzua i „Umetnost ratovanja“ od Sun Tzua.33. a ne ono što želite.

Uzimamo ono što su drugi. onaj iz nauke: Isak Njutn je otkrio gravitaciju kada mu je jabuka pala na glavu. Kroc se direktno poziva na drugi legendarni coup d’oeil. Rej Kroc govori kako je osnovao veliko MekDonalds carstvo: Bio je to restoran sveden na minimum usluge i više prototip za mnoge ogranke brze hrane. Ovaj Krocov pasus je jedna od najeksplicitnijih zvaničnih izjava o upotrebi ekspertske intuicije u poslovnoj strategiji. ili kao da vam je krompir pao na glavu. Multimikser je mašina koja meša šest milkšejkova istovremeno umesto samo jednog. prodavao je multimiksere kafeima i restoranima po celoj zemlji.34. Čuo je da su braća MekDonald imala osam multimiksera koji su radili punim kapacitetom. Kako se to dešava teško je objasniti. pomfrit i napici bili su pripremani na osnovu utvrđene procedure i na iznenađenje svih. on je želeo da to predloži svojim drugim klijentima da bi i oni kupili osam multimiksera i tako povećali Krocovu prodaju. Kada je otišao u San Bernadino. koji takođe navodi kao deo njegovog coup d’oeil u obliku pomfrita. Cilj je na drugom mestu. Kada pitate kreativce kako su nešto uradili. Oni je jednostavno imaju i od toga polaze. Krocov cilj je bio jasan: prodati što više multimiksera. Šta god da su oni radili. Kreativnost podrazumeva samo povezivanje stvari. to je uspelo! Naravno. jer oni zapravo nisu ništa uradili samo su videli nešto. Kada je prvi put video originalni MekDonalds restoran u San Bernadinu. Kroc je zamenio Njutnovu jabuku krompirom. To je zato što su bili sposobni da povežu iskustva koja imaju i stvore nove stvari. oni se osećaju pomalo krivim. Njegova odlučnost posle toga je stvorila MekDonalds koji znamo danas. U to vreme. Očekivao je neočekivano. otkrili i pravimo novu kombinaciju. osećao sam se kao drugi Njutn kome je upravo Ajdaho krompir pao na glavu. imao je potpuno drugačiji strateški cilj od otvaranja lanca restorana. U veštini onoga što je uspešno. Kroc je imao klasičan coup d’oeil. Hamburgeri. Kroc je iskazao veliko prisustvo uma. „Brušenje“. uključujući Meka i Dika. Kako se poslovna inteligencija primenjuje u praksi? ___________________________________________________ Praktična primena poslovne inteligencije podrazumeva principe ekspertske intuicije. Izgleda kao da se svet okrenuo naopačke. pre nas. . ne na prvom. koji će se kasnije raširiti po zemlji. godine kako ovo uspešno funkcioniše. Kada sam video tog dana davne 1954. primere iz poslovne istorije i praktične metode da bi naučili veštinu onoga što je uspešno. Ali tokom posete promenio je svoj cilj. Kako su to uspeli? Posetio je MekDonalds u San Bernadinu da bi otkrio njihovu tajnu. jednostavnost procedure je omogućila MekDonaldsu da se koncentriše na kvalitet pri svakom koraku i u tome je bio trik. Kalifornija. sredstva prethode cilju. Uspešni stratezi su retko svesni svoje ekspertske intuicije. U svojoj autobiografiji. To im se učinilo očiglednim posle izvesnog vremena.

ostvarićete svoj cilj. Henri Mincberg upozorava na velike opasnosti krutog oslanjanja na planove. prvo postavite cilj. U veštini onoga što je uspešno. Najbolji pregled ove škole daje „Peta disciplina“ Pitera Sengea. mi stižemo do te vizije pitajući prvo „Šta uspeva?“ Vizija je na drugom mestu. Ako se čvrsto držite plana. dobavljači. on favorizuje „izlaznu“ strategiju. Praktična posledica bezuslovnog poštovanja autoriteta je da se većina menadžera pre odlučuje da koristi neki oprobani način. Majkl Porter. a zatim planirate aktivnosti koje će vam pomoći da ga ostvarite. Po čemu se umetnost mogućeg razlikuje od klasičnih škola strateškog planiranja? ___________________________________________________ U veštini onoga što je uspešno. gde dinamički prilagođavate vaše planove kako se nove informacije pojavljuju. tako da svi u sistemu moraju da rade zajedno. takođe. Voren Benis podržava ovu ideju sa istorijama nekoliko konkretnih slučajeva. To je garancija uspeha. međutim. Vođa ove škole. Poruka je: ako ste suočeni sa nepotpunim informacijama neka vaša strategija bude fleksibilna. gde tražite stvari koje drugi rade pravilno i koje biste mogli da radite i vi. Škola konkurentske strategije seče maglu biznisa ekonomskim analizama. to čini. analizirate „pet sila“ koje određuju vaš konkurentski položaj: direktni konkurenti.35. koristi ekonomska istraživanja i analize da bi omogućio firmi bolje razumevanje njenog ekonomskog položaja u industriji. U školi učeće organizacije pruža se drugačiji odgovor na to kako bi se trebalo baviti ratnom maglom: jedna osoba ne može ovladati sa dovoljno informacija da bi razvila kompleksnu strategiju. potencijalni učesnici i zamene. . coup d’oeil seče maglu. I u „Geniju organizovanja“. Ali u „Usponu i padu strateškog planiranja“. ali vam ne kažu kojim putem da krenete. u konkurentskoj strategiji. U školi klasičnog strateškog planiranja. zasnovan na onome što je bilo uspešno u prošlosti. Umesto toga. Ona ima smisla samo pošto budete u stanju da jasno vidite koji put vodi do uspeha. Samo coup d’oeil. Ali vladajuće škole strategije nude druga rešenja za ovaj problem: Fleksibilno planiranje. Konkurentske analize vam daju poslovnu kartu i vaš položaj na njoj. ovih pet sila. Jedino tim to može. U veštini onoga što je uspešno. postaje „pet izvora“. Poruka je: ako ste suočeni sa nepotpunim informacijama izvucite koliko god možete iz informacije koju imate. pošto efikasno sprečava razvijanje svake vizije koju ne možete da ostvarite. umesto korišćenja veštine onoga što je uspešno. Rezultat toga je kreativna imitacija zasnovana na onome što nađete. Danas se većina strateških planera slaže sa Mincbergom. Kao drugi primer. Vežba u strateškom planiranju ili sastanak tima u Sengeovoj organizaciji učenja često počinju pitanjem „Šta je naša vizija?“ To je u redu. Poruka je: kada ste suočeni sa nepotpunim informacijama radite kao tim. klijenti. sa posebnim naglaskom na položaj konkurenata kroz ceo lanac vrednosti. timski rad i sveobuhvatna analiza.

Ako to nije moguće ovo poslovanje bi trebalo ograničiti. niti ima stvorene uzajamne vrednosti. pa se postavlja pitanje njegove održivosti na duge staze.36.5 Poslovna inteligencija kao veština usklađivanja kvaliteta poslovanja i istovremenog stvaranja uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima. pa bi ovo poslovanje trebalo preispitati i prilagoditi tako da dođe do povećanja profita. koja prema kriterijumima ostvarenog profita i realne procene stvorene uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima razlikuje četiri tipa poslovanja: • tržišni lideri ("zvezde" poslovanje) kod kojeg je ostvaren maksimalan sklad između ostvarenog profita i stvorene uzajamne vrednosti. ili čak i u potpunosti obustaviti. Polazi se od modifikovane portfolio matrice Bostonske konsultantske grupe (Boston Consulting Group . Osnova za to je veština usklađivanja kvaliteta poslovanja (što se izražava kroz profit) i istovremenog stvaranja uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima.5: Slika 3. koji na žalost nije praćen i odgovarajućom stvorenom uzajamnom vrednošću. • zrelo poslovanje ("krave muzare") kod kojeg je ostvaren zavidan nivo profita. • stagnirajuće poslovanje ("psi") kod kojeg niti je ostvaren zavidan nivo profita. kod kojeg je ostvaren zavidan nivo stvorene uzajamne vrednosti. koji na žalost nije praćen i odgovarajućim profitom.BCG). • perspektivno poslovanje (poslovanje "pod znakom pitanja"). . Šta je osnovni cilj poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Samo primenom poslovne inteligencije možemo da dođemo do održivog profita. Održivi uspeh se stvara izbalansiranim pristupom u kojem se težnja za stvaranje profita uslovljava postizanjem stvaranja uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima kako je to pokazano na slici 3. Ove poslove bi trebalo nemilosrdno gasiti.

Činjenica je da se održivost teško meri. ali neće nikada uvideti stratešku koristi od poslovne inteligencije. za razliku od životinja. kako bi poslovni čovek dobio informaciju koja mu je potrebna u datoj situaciji. znanja i ideja. organizaciji i načinu na koji se odvija poslovanje. direktori. Koje su osnovna znanja potrebna za uspešnu primenu poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Poslovna inteligencija je neophodna da bi se skeniralo poslovno okruženje i donele odluke u vezi oblikovanja budućeg usmeravanja organizacije. pa čak i teško priznaje i prepoznaje. Knowwho (ko mi može pomoći u rešavanju konkretnog problema). Know-why (dublja vrsta znanja koja pomaže da se prepozna i razume širi kontekst). . koje nisu u stanju da izvedu iole ozbiljnije statističke analize ili simulacije.strukturno znanje. menadžeri i zaposleni su u stanju da efikasno spreče organizaciju da uči. Know-how (veštine. Ova nova era. Know-when (osećaj za tajming i ritam) i Know-where (osećaj za mesto gde je najbolje da se nešto uradi). Kapitalizacija znanja podrazumeva sledeće olimpijske discipline: Know-how – veštine. Bez obzira na to. na sličan način kao što uče životinje na osnovu promene ponašanja pojedinih neurona. koju nazivaju ekonomijom znanja nameće drugačija poslovna pravila i zahteva da se o korporativnim vrednostima razmišlja na radikalno nov način. mogu čak i da budu kratkoročno veoma uspešne. One organizacije koje ne znaju šta bi započele sa svojim podacima. Izvor ekonomske vrednost i bogatstva danas je sve manje u proizvodnji materijalnih dobara. Organizacije uče na osnovu promene ponašanja direktora. Važne promene zahtevaju vreme i beskonačno strpljenje. održivost poslovanja je jedini cilj koji je zaista važan.37. Poslovna inteligencija predstavlja sposobnost ljudske inteligencije da se podesi na pravu frekvenciju. menadžera i zaposlenih. povezivanje poslovnih aktivnosti sa rezultatima je još teže ostvariti. Aktivnosti koje dovode do održivog uspeha retko u praksi daju neposredne dramatične rezultate. a sve više u kreiranju informacija. uzorci Know-why – dublja vrsta znanja koja pomaže da se prepozna i razume širi kontekst Know-when – osećaj za tajming i ritam Know-where – osećaj za mesto gde je najbolje da se nešto uradi Primerena definicija poslovnog uspeha je održivost. Organizacije okrenute ka znanju primenjuju nove pristupe radu. Know-what (strukturno znanje. Ipak. Ako se teško prepoznaje i razume šta je to poslovni uspeh. Za to su potrebne sledeće osnovne komponente. ako je to u njihovom sopstvenom interesu. procedure Know-who – ko mi može pomoći u rešavanju konkretnog problema Know-what . U trenutku kada će se rezultati uspešnih napora konačno videti većina današnjih menadžera je već davno digla ruke od ćoravog posla. uzorci). procedure).

u dovoljnoj meri bio hazarder. što će za posledicu imati smanjivanje kreativnosti. Kreativni rad po definiciji obećava potencijalni dobitak. Presecanje Gordijevog čvora i odustajanje od ukalupljenog načina razmišljanja nije za one koji su u suštini bojažljivi. . nego su svesno odlazili u još dublju nesigurnost. Iako se to na prvi pogled ne vidi njihovo preuzimanje rizika je povezano sa maksimalnom obazrivošću. a samim tim ne možete da budete ni kreativni. Pustiće nas da čekamo. kroz zvanično i nezvanično obrazovanje. Ono što ih izdvaja jeste činjenica da u trenucima krize nisu stremili sigurnosti. Oni nastoje da po svaku cenu izbegnu rizik i trude se da prihvataju samo one ideje koje su u potpunosti definisane i opšteprihvaćene. Ziheraški geni su ostajali kod kuće. Postoji mikroskopski tanka linija između briljantne kreativnosti i ponašanja poput većine idiota na ovoj planeti. podložna različitim shvatanjima i kriterijumima. To znači da će ljudi nastojati da izbegavaju rizik. zavisna je od sredine u kojoj neko živi. kada se odlučivao da napusti kontinent i zaputi se u nepoznato. kao subjektivna kategorija. S druge strane. potrošačkih navika i potreba. pragmatičnih ljudi koje je vodila snažna potreba za ostvarenjem i nezavisnošću. Kolins i Mur predstavili su fascinantnu sliku nezavisnog preduzetnika zasnovanu na proučavanju uzorka od 150 uspešnih poslovnih ljudi. Podaci sa psiholoških testova potkrepili su njihove analize.. Koja je glavna karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Glavna karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne inteligencije je sklonost ka preuzimanju rizika. Sve dok niste spremni da rizikujete nećete ni pokušavati da uradite nešto novo. Posledice težnje da se rizik izbegne po svaku cenu su ogromne. inteligencijom i postojećim znanjem sa ciljem maksimiziranja verovatnoće uspeha. Svaki od njih se nekada u životu suočio sa nekim remetilačkim faktorom. Svako ko je prerastao verovanje u Deda Mraza dobro zna da život neće zakucati na naša vrata." U knjizi koja se zove Stvaraoci organizacija. ljudi koji preuzimaju luđačke rizike nisu u takvoj opasnosti. Autori su istražili njihove živote od detinjstva.38. i od tada su se otisnuli sami. jer one koji čekaju i život pušta da čekaju. kako to na prvi pogled izgleda. kulturoloških i civilizacijskih razlika. a da svesno preuzima rizik da bi se po svaku cenu smanjili potencijalni gubici. Jasno izražena spremnost za preuzimanje rizika je. sve do prvih koraka koje su preduzeli u stvaranju svojih preduzeća. O tome Edward De Bono kaže sledeće: "Preduzetnički duh današnje Amerike delom se objašnjava i činjenicom da je svaki emigrant iz Evrope. Prema Davidu McClellandu. Kahneman i Tversky su utvrdili da većina ljudi nastoji da izbegne rizik kada pokušava da ostvari potencijalni dobitak. Ono što se pojavilo jeste slika čvrstih. većina ljudi ne poseduje potrebne lične osobine za kreativan pristup. I kada se odluče za varijantu Kupuj skupo potencijal da se proda skupo je značajno smanjen velikom popularnošću tih ideja. Kada ste u sumnji pravite budalu od sebe.

ali dok njegovo bogatstvo raste.39. Kako možemo odrediti uspeh neke organizacije? Ili. Ali. ali više nema ni mogućnosti di ih ponovo dobija. Prema tome. podsetićemo se Ezopove basne o gusci koja je nosila zlatna jaja. Kako možemo proceniti održivost poslovnog uspeha neke organizacije? ___________________________________________________ Do održivog poslovnog uspeha se dolazi tako što se podjednaka važnost daje rezultatima i onome što stvara rezultate – mogućnostima (poslovnim prilikama). pretnje. odnosno organizacione izvrsnosti pridaje se osoblju – 18% (osoblje 9% + rezultati osoblja 9%). Postaje neverovatno bogat. najvažnija determinanta su rezultati kod korisnika – 20% izvrsnosti. U prvi mah on pomisli da je u pitanju nekakva podvala. To je priča o siromašnom seljaku koji jednog dana otkriva da u leglu njegove guske ljubimice sija zlatno jaje. najveći značaj za uspeh organizacije. Njegova zapanjenost postaje još veća kad sledećeg dana nalazi novo zlatno jaje. 2) Od svih kriterijuma za ocenu unutrašnjih elemenata organizacije. Odlučuje se da zakolje gusku i odmah uzme sva jaja. Orijentacija na sopstvene slabosti. Seljak nije mogao da poveruje u toliku svoju sreću. On više ne može da čeka svaki dan na po jedno zlatno jaje. 3) Na spregu liderstvo-osoblje-rezultati osoblja odnosi se ukupno 28% uspeha. Da bismo što bolje razumeli ovaj princip. kad otvori gusku on otkriva da u njoj nema ničeg. ali jaje je zaista bilo od čistog zlata. pa čak ni na snagu nikada neće doneti poslovni uspeh. . odnosno organizacione izvrsnosti. kako možemo proceniti da li je neka organizacija uspešnija od druge? Odgovore na ova pitanja daje nam sistem ocenjivanja zasnovan na principu ravnoteže između mogućnosti i rezultata. Nema zlatnih jaja.6 Poslovni uspeh kao balans mogućnosti i ostvarenih rezultata Šta možemo da primetimo? 1) Od svih kriterijuma u modelu pojedinačno gledano. održivi uspeh (u 100% iznosu) raspoređuje se na sledeći način: Mogućnosti Rezultati Guska Liderstvo 10% Osoblje 9% Politika i strategija 8% Partnerstva i resursi 9% Procesi 14 % Svega 50 % Zlatna jaja Rezultati osoblja 9% Rezultati korisnika 20% Rezultati društva 6% Rezultati ključnih performansi 15% Slika 3. u seljaku se javljaju pohlepa i nestrpljenje.

jedan trenutni nepromišljen postupak može vas koštati mnogih godina kajanja… Pa dovoljno je setiti se nesrećne Eve i tog jadnog komadića jabuke koji je neoprezno progutala. Razlozi za to mogu da budu ekonomske ili psihološke prirode. svakako izbeći mogućnost da se zaglave u "taktici sitnih koraka". Oni sa zanimanjem i velikom pažnjom prate sve poslovne promene i novitete. pošto se na prošlost uglavnom gleda kroz ružičaste naočare. Međutim. a sutrašnjici prepustiti da se pobrine sama za sebe. Ziheraši ne žele da započnu sa programom za rešavanje problema. Ziheraši čekaju sve dok nove poslovne filozofije ne postanu stabilne i ne potvrde se dovoljno u praksi. dok ne razreše neke probleme! Oni se brižno čuvaju bilo kakve pomisli o preuzimanju rizika. ulozi u igri su toliko veliki. pioniri često postižu golove. imao bi veliku pedalu za gas. ali često i promašuju (ponekad i penale). ali ne sada. ali svoje odluke donose isključivo na osnovu praktičnosti ponuđenih rešenja. Za razliku od pionira brzi sledbenici su oprezniji. Ne bi imao retrovizor. Za konzervativce neće pričinjavati ni najmanju teškoću da od svoje nekadašnje poslovne mladosti stvore nešto poput izgubljenog raja. Pioniri prihvataju nove ideje iz jednostavnog razloga što su nove. konzervativce i ziheraše. Pripadnici ove kategorije će. Rezultat je isti. konzervativci ne žele da znaju ništa o budućnosti. Razlika između konzervativca i ziheraša je u tome što konzervativac ne želi ništa da uradi. Jer. da se isplati rizikovati u nove vizije. Zbog toga brzi sledbenici preuzimaju proračunate rizike u slučajevima kada se pokaže da bi investicija u novi poslovni sistem mogla doneti značajniju prednost nad konkurencijom. pretvorivši je u nepresušan izvor nostalgije. Dok se ziheraši boje da se posvete budućnosti. Njegov prst upozorenja okrenut je ka svima nama. pa ih ona i ne uznemirava. Njihov primarni kriterijum pri kupovini bilo čega je cena koja mora biti obavezno istaknuta na etiketi. Cilj pionira je stići do budućnosti pre svih ostalih.40. Neočekivane promene mogu da preokrenu perspektivu za devedeset ili čak čitavih sto osamdeset stepeni. Zbog svega navedenog ziheraš predstavlja glas razuma. Klasičan primer pionira je softverska firma Microsoft . Kako možemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri su savladali model poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Prema tome u kojoj meri su savladali model poslovne inteligencije rukovodioce delimo u četiri osnovne grupe –pionire. brze sledbenike.kada bi on bio automobil. Ideja vodilja ziheraša je da bi trebalo uraditi sve da bi se pronašao i rešio današnji problem. koja će ih polako i postepeno voditi ka razumnom i dostižnom cilju. Zbog toga se oni gotovo nikada ne odlučuju za nova rešenja sem ako ih posebne okolnosti u vidu konkurencije ili organizacionih problema na to ne nateraju). U obema grupama se ništa ne radi iz različitih razloga. i malu ali funkcionalnu kočnicu. Brzi sledbenici pokušavaju da se ogreju pod suncem slave koja obasjava pionire. Konzervativac je stameni kapetan broda. konzervativci nisu previše familijarni sa novom poslovnom filozofijom. Pošto neke od novih poslovnih filozofija nikada neće ispuniti njihova očekivanja. Za razliku od prve tri grupe. sa kojeg su odavno pobegli čak i poslednji pacovi. Ziheraš bi želeo da to uradi. pre nego što uopšte počnu razmišljati o tome da ih i oni oprobaju. .

Šta se podrazumeva pod pojmom sistem vrednosti? 52. U čemu se sastoji osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije? 45. Šta je to brejnstorming? 59. Kako duhovna inteligencija pomaže u ostvarenju sreće? 50. Kako dolazimo do otkrivanja smisla? 43. Šta je harizmatično vodstvo? 60.4.1 Uvod 41. Koja su osnovna područja primene duhovne inteligencije? 46. Zbog čega je važan identitet? 51. Zbog čega se smatra da je smisao fundamentalno pitanje našeg doba? 42. Kako se formira sistem vrednosti? 53. Koja je glavna karakteristika duhovnih osoba? 55. Koje su osnovne faze kreativnog čina? 57. Šta je to trokomponentni model kreativnosti? 58. Kako dolazimo do duhovne inteligencije? 47. Kako glasi sedam duhovnih zakona uspeha? . Duhovna inteligencija 4. Šta je to duhovna inteligencija? 44. Šta je to kreativnost? 56. Kako duhovna inteligencija pomaže u suočavanju sa surovom istinom? 48. Kako duhovna inteligencija pomaže u ostvarivanju opšteg dobra? 49. Koji tipovi vrednosti postoje? 54.

Tako očit dokaz vlastitog neznanja i gluposti ne stavlja se na veliko zvono. pićem. svim mogućim porocima. Ljudi mogu da budu viđeni i shvaćeni na tri načina: kao živa bića.?" Sad je bio red na Velikog Gurua da se iznenadi: "Zar ima još nešto osim široke reke?" Mnogi imaju pravo kad tvrde da se njihovo mišljenje nikada ne menja. to ćemo je pre i više promašiti. vera zna da će se dogoditi jedna od dve stvari: Biće nešto čvrsto na šta ćete stati ili ćete naučiti da letite. Što više uzimamo sreću ka cilj. Čak su i poslovne organizacije najviše fokusirane na ove racionalne aktivnosti ljudskih bića: raditi i imati. kao živa radnja. što isto može važiti i za kompanije. Većina ljudi je aktivna u okviru dimenzija raditi i imati. mogu vremenom zapasti u krizu smisla i zažaliti zbog izgaranja i umora. E.. kako je to Albert Einstein istakao. kako je popustila borba za puki opstanak. rizikujući svakodnevno život da bih od tebe čuo da je život velika reka. "U čemu je smisao života?" – prošaputa izmučeni i odrpani biznismen nakon što se doteturao do velikog učitelja.4. Na primer Ja imam kola i Ja imam mnogo novca i Ja radim prilično lepe stvari ovih dana. Osnovno merilo uspešnosti primene poslovne inteligencije je ostvareni profit i po tome je Bil Gejts najuspešniji čovek na planeti. pojavilo pitanje: .. A šta je sa profitom. Ako se ljudi previše koncentrišu na ove aktivnosti. Istina je u tome da se. "Život je široka reka" – kao iz topa odgovori Veliki Guru.1 Uvod Kada stignete na ivicu svetla pod kojim vam je sve poznato i kada samo što niste napravili korak u tamu nepoznatog. ali čine veliku grešku kada se time hvale. seksom. Kibler-Ross Postoji stari vic o razočaranom američkom biznismenu koji se dao u potragu za smislom života. Nakon silnih peripetija uzverao se na Tibet da o svom problemu konsultuje Velikog Gurua. "Ja sam prešao tolike reke i mora i uzverao se uz silne planine. No. ili živi imetak. ono što se meri nije uvek važno. Predugo smo sanjali san iz kojeg se sada budimo: verovali smo da će sve biti u redu i da će ljudi postati sretni unapredimo li samo njihov društveno-ekonomski položaj. Trčanje za srećom koju garantuje materijalno blagostanje upravo sprečava sreću. To naime samo pokazuje da nisu ništa naučili od dana kada se njihovo mišljenje oblikovalo. pokerom. a ono što je važno ne može se uvek izmeriti.

a da ozdravljenje dolazi iz kraljevstva duha. kao što i svaki ključ odgovara određenoj bravi. nalazilo i zlo koje se naziva potpuni nedostatak smisla i koje je prema skromnoj analizi autora. pošto nema ništa što bi ga vodilo. Snovi i ciljevi u našoj glavi moraju da budu nešto posebno. U tom je smislu veliki lekar Paracelsus bio u pravu kada je rekao da sve bolesti potiču iz kraljevstva prirode. ili čini ono što drugi ljudi žele da čini (pokoravanje diktatoru). Tako on sada. čoveka jest. Ali. usmerenu ka ostvarivanju određenog cilja. Vapaj za smislom predstavlja karakterističnu oznaku ljudskosti Ni jednu životinju nikada nije brinulo pitanje postoji li ili ne postoji smisao života. po svemu sudeći. Poglavlje završava navođenjem sedam duhovnih zakona uspeha.opstanak radi čega? Danas ima sve više ljudi koji imaju sve životne uslove. Drugim rečima. Današnje društvo zaista zadovoljava sve potrebe osim one najvažnije . ponekad ne zna šta zaista želi da učini. i kreativnosti. U ovom poglavlju zavirićemo u Pandorinu kutiju u kojoj se uz ostala zla. Oni treba da budu u skladu s našom ličnošću. Tako smo razvili sistem blagostanja koji nam osigurava opstanak. pobeglo iz kutije. spreman položiti i vlastiti život ako je potrebno. S druge strane. oni moraju da imaju određenu draž. Nakon toga će biti govora o sistemu vrednosti. Tek kada određeni cilj za vas bude imao dovoljno veliku draž. Abraham Maslow o tome kaže: Čovek uvek nastoji da dosegne smisao. Za razliku od životinja čoveku nije dato da pomoću poriva i nagona zna što mu je činiti. Posledica? On čini isto što i drugi ljudi čine (što je konformizam). Ne postoji univerzalni ključ! Da bismo sledili svoje snove i ciljeve. ako smisao ne postoji. čovek je sklon da sebi oduzme život i spreman je da to učini čak kad su zadovoljne sve ostale njegove potrebe. uslediće čuveno uzbuđenje i vaša spremnost da delate prerašće u konkretnu aktivnost.potrebe za smislom! Tehnologija nas je lišila potrebe da koristimo naše sposobnosti održavanja na životu. a da u to ne moramo uložiti nikakav napor. Prava magija je nešto što je oduvek strpljivo čekalo da se stvore svi uslovi za ispunjenje našeg života i ultimativno prekine sa životarenjem. . uvek ponovo započinje traganje za njim. Pri tom se previđalo ili zaboravljalo da je samo onaj čovek koji nađe traženi smisao spreman patiti i žrtvovati se radi tog smisla. Definisaćemo duhovnu inteligenciju i objasniti u čemu se sastoji osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije. „volju za smislom“ možemo smatrati „najvažnijim predmetom interesa svakog čoveka“. Odgovorićemo na pitanja zbog čega se smatra da je smisao fundamentalno pitanje našeg doba i kako dolazimo do otkrivanja smisla. ali ne vide smisao za koji bi živeli. a za razliku od čoveka iz prošlih vremena tradicije i tradicionalne vrednosti više mu ne govore što bi trebalo da čini.

U svetu u kojem je sve tako dobro promešano da nema duhovnog ili intelektualnog reda ništa nije neverovatno. Umesto da pojam volje za smisao jednostavno odbacujemo kao zavaravanje samog sebe. Oni su živeli u uređenom svetu u kojem je bilo lako razumeti događanja u okolini i da svo znanje i dobrota stižu direktno od Boga. kolektivna strast našeg vremena. Ne postoji konzistentna integrisana koncepcija sveta koja bi mogla poslužiti kao solidna osnova za naša uverenja. Ako otpakujete novi špil karata i počnete da ređate karte jednu po jednu. ako su karte u međuvremenu dobro promešane. Međutim. svoj sopstveni način života. Jedina velika. A onda kada ova duboka potraga za smislom ostane nezadovoljena naši životi postaju plitki ili isprazni. U maloj knjizi Identitet Milan Kundera piše: „Imam utisak da je nedostatak smisla. Nije se postavljalo pitanje o smislu života. Ona je mnogo konfuznija i misterioznija i liči na temeljno promešan špil karata. jer ne verujemo više ni u šta. ali ona su bila deo nekog utvrđenog reda. ništa se ne može predvideti i prema tome ništa nas ne može ni iznenaditi. Lekar je razmišljao na različit način od seljaka. Upravo ta potraga nas čini duhovnim stvorenjima koja jesmo. Danas smo svi slični. sjedinjuje nas naša zajednička ravnodušnost prema radu. deda je bio čarobnjak u izradi lepih stolova. .“ Sistem uverenja u Srednjem veku je bio sličan tek otpakovanom špilu karata. bilo bi mnogo pravilnije shvatiti ga kao proročanstvo kojim ispunjavamo sami sebe. Jer raniji poslovi su u svakom slučaju u velikoj meri bili nezamislivi bez uporišta u strasti: seljaci su bili zaljubljeni u svoju zemlju. Ono što su propovednici govorili o svetu proisticalo je iz logike njihove teologije. obućar je napamet znao stopala svih seljana. Današnja situacija se drastično razlikuje. Život u Srednjem veku je bio misteriozan i ispunjen raznim čudima.« To nije samo stvar uspeha i sreće već i samog opstanka. imaćete dobru predstavu o tome kojim redosledom će se one pojavljivati. mnogo veći danas nego ranije. vojnik se ponašao drugačije od učitelja. Zbog čega se smatra da je smisao fundamentalno pitanje našeg doba? ___________________________________________________ Naša potraga za smislom je primarna. U teoriji duhovne inteligencije volja za smislom ima »vrednost opstanka« . Albert Ajnštajn je bio u pravu kada je rekao: »Čovek koji smatra da mu je život besmislen nije samo nesrećan. Zbog toga smo danas mnogo naivniji nego što su s bili naši preci u srednjem veku i mnogo više uplašeni. ta sigurnost se iznenada gubi i nemate nikakvog razloga da budete iznenađeni bilo čime. ako smisao može da se meri. Bićete veoma iznenađeni ako se nakon žandara tref pojavi dvojka pik. Ova ravnodušnost je postala strast. čak verujem da su u to vreme i vojnici ubijali sa strašću. Ljudi su ga nosili sa sobom na radnom mestu ili radeći na njivama kao nešto najprirodnije na svetu.41. U slučaju mnogih od nas ova potreba danas nije zadovoljena i fundamentalna kriza našeg doba je duhovna kriza. motivacija u našim životima. Svaki posao je stvorio svoj sopstveni mentalitet. nego je jedva zreo da život živi.

neizlečivi karcinom). Dođe li trenutak da. to postaje razumljivo tek ako shvatimo da postoji potencijalni smisao koji se mora otkriti. a vrednosti tradicijama. nesreću pretvoriti u veliko ljudsko dostignuće. više nismo u stanju da promenimo situaciju (pomislimo samo na neku neizlečivu bolest. a mi se suočavamo s njihovim propadanjem. Budući da je smisao jedinstven. što znači tragediju preokrenuti u lični trijumf. što znači. on se stalno menja. ostvarene . Stvarnost se prikazuje uvek u obliku specifične. . onda smo mogućnost pretvorili u stvarnost i to smo učinili jednom zauvek. Prolaznost to onda više ne može zahvatiti. životu nikada ne nedostaje smisao. Današnje shvatanje dopušta da će otkrića takvog smisla biti moguća. koji je jedinstven. Čudno je da ljudi obično vide samo kukolj prolaznosti — a ne vide pune ambare u koje su položili žetve svojih života: svoja hrabra dela. No. Ništa i niko nam ne može uzeti i lišiti nas onog što smo odložili i smestili u prošlost. ali je istovremeno i prolazna. Budući da je svaka situacija jedinstvena. U prošlosti ništa nije nenadoknadivo. kada ispunimo smisao koja ona sadrži. No. već smo i navikli otkrivati smisao u poslovima koje radimo. šta zapravo predstavlja to otkrivanje smisla? U traganju za smislom zapažamo mogućnost kao sastavni deo stvarnosti. Ona ima »kairos« kvalitet. i dobićemo snage da se promenimo. ona će proći i otići zauvek. čak i ako potpuno nestanu sve univerzalne vrednosti. Samo vrednosti — koje bi se mogle definisati kao univerzalna značenja — mogu biti pod uticajem propadanja tradicija. da promenimo stvarnost ako treba. Začudo. da ukoliko ne iskoristimo priliku da ispunimo smisao svojstven situaciji i skriven u njoj. U takvom je trenutku jedino važno uveriti se u jedinstvene ljudske mogućnosti u njihovom najboljem svetlu. Svakako.42. kada se suočimo sa sudbinom koja se ne može promeniti. proizlazi i da smisao mora da bude jedinstven. Kada jednom iskoristimo mogućnosti koje pruža situacija. recimo. No. živeo smisao! Vrednosti propadaju zbog toga što tradicije nose vrednosti. a pošto je svaka životna situacija jedinstvena. nikada nije promašen. voljene ljubavi. dok je smisao. sa smislom koji je također neophodno jedinstven. Svako ga mora otkriti sam. već je sve trajno sačuvano. i nepovratno izgubljeno. nikada ne smemo zaboraviti da smisao u životu možemo naći i kad se nađemo oči u oči sa beznadežnom situacijom kao njene bespomoćne žrtve. Stoga zapravo nije moguće da se smisao prenosi tradicijama. Kratko rečeno: vrednosti su mrtve. čak i u poslu i u ljubavi. hrabro prebrođene patnje. čin individualnog otkrovenja. to predstavlja mogućnost da nešto učinimo u vezi sa situacijom s kojom se suočavamo. samo su mogućnosti (prilike da se učini nešto sa stvarnošću) prolazne. No. hrabrim delima koje činimo ili pak kad nešto doživljavamo ili susrećemo drugu osobu. sledi da je i »mogućnost da nešto učinimo u vezi sa situacijom« također jedinstvena. Kako dolazimo do otkrivanja smisla? ___________________________________________________ Nagoni se prenose genima. konkretne situacije.poslove. Da budemo jasniji.

ili da li bi oni mogli biti drugačiji ili bolji. Klasična inteligencija mi omogućava da procenim u kakvoj sam situaciji i da se potom prikladno ponašam unutar te situacije. za nečim što nas odvodi izvan nas samih i izvan sadašnjeg trenutka. Potreba za smislom je. bilo da se radi o porodici. za razliku od njegovih materijalnih elemenata. kako oni kažu. zapravo čak definisani. Dok poslovna inteligencija predstavlja sposobnost da situaciju prilagodim sebi. Neki antropolozi i neurobiolozi tvrde da je upravo ova čežnja za smislom. i evoluciona vrednost koju ona nosi. Vebsterov rečnik definiše duh kao „oživljavajući ili vitalni princip. ili utučen. Kompjuteri poseduju visok IQ: oni poznaju pravila i mogu ih slediti bez ikakvih grešaka. Ogroman značaj duhovne inteligencije je u tome što omogućava da se zapitamo da li uopšte želimo da budemo u dotičnoj situaciji.43. i da procenimo da li su ovaj tok delovanja ili ovaj životni put smisleniji od nekih drugih. Šta je to duhovna inteligencija? ___________________________________________________ Duhovna inteligencija je sposobnost da svoje živote i delatnosti smestimo u širi. zajednici. bogatiji kontekst značenja. Ovo je dejstvovanje unutar granica situacije. . Ni kognitivna (IQ) ni poslovna (BQ). ono što daje život fizičkom organizmu. specifično ljudskom težnjom za pronalaženjem smisla i vrednosti u onome što činimo i doživljavamo. za nečim što nama i našim delatnostima daje osećaj vrednosti. podstakla simboličku imaginaciju. ili se osećam poraženim? • Šta sve to čini vrednim? Mi smo gonjeni. kontekstu značenja. pa čak ni emocionalna inteligencija (EQ). Oni dejstvuju unutar granica. Ali ni kompjuteri ni životinje ne pitaju zašto postoje ta pravila ili situacije. ne pružaju dovoljnoj da se objasni puna_kompleksnost ljudske inteligencije ili ogromno bogatstvo ljudske duše i mašte. fudbalskom klubu. da li bi stvorila bolju? Ovo je dejstvovanje van granica konkretne situacije. religijskom okviru ili samom univerzumu. Ljudska bića su suštinski spiritualna bića jer su gonjena potrebom da postavljaju „fundamentalna" ili „konačna" pitanja: • Zašto sam rođen? • Koji je smisao mog života? • Zašto bih išao dalje kada sam umoran. koje mi omogućava da ja vodim situaciju i svesno prelazim iz okruženja koje mi ne odgovara u okruženje koje za mene ima više smisla. zasebno ili u kombinaciji. i omogućava mi da prevaziđen na izgled nepremostive prepreke na tom putu. duhovna inteligencija na čudesan način stvara potpuno novu situaciju. Pomoću duhovne inteligencije opažamo i rešavamo probleme smisla i vrednosti. životnom zanimanju. dah života. dopuštanje situaciji da ona vodi mene. Mi čeznemo za nečim čemu možemo težiti. igrajući „konačnu (ograničenu) igru". Mi čeznemo da svoje živote sagledamo u širem. Upravo po ovoj transformaciji moći duhovna inteligencija se suštinski razlikuje od klasične i poslovne inteligencije. bila prvobitni uzrok ljudskog silaska sa drveća pre nekih dva miliona godina. Životinje često poseduju visok EQ: one imaju osećaj za situaciju u kojoj se nalaze i znaju kako da prikladno odgovore. evoluciju jezika i izvanredan razvoj ljudskog mozga. Da li bi osoba radije promenila situaciju.

dok. u smislu uspeha. To je čovek koji pati. koji zna što znači patiti.1 Duhovna inteligencija kao sinteza Homo sapiensa i Homo patiensa Tek ako spoznamo da u igri postoje dve dimenzije možemo razumeti kako. Drugoj vrsti čoveka Viktor Frankl dao je naziv homo patiens. neuspeha. . a to znači kako uspeti u zarađivanju novca ili u vođenju ljubavi.1: Slika 4. na jednoj strani. nailazimo na ljude koji su bez obzira na neuspeh dostigli smisao ispunjenja pa čak i sreću. za duhovnu inteligenciju je poslovni rezultat samo logična posledica prevazilaženja sopstvenih mogućnosti i beskrajnog uživanja u tom činu. To je viša dimenzija. Čoveka obično gledamo kao homo sapiensa. U stvarnosti dimenzija homo patiensa nije samo različita od dimenzije homo sapiensa već je i superiornija. dok se druga bavi pitanjem smisla.44. susrećemo ljude koji su bez obzira na uspeh shrvani očajem. koji čak zna da svoje patnje pretvori u ljudska dostignuća. zato što menjajući sebe (ako već ne možemo promeniti svoju sudbinu) tako što sebe nadrastamo i na sebe zaboravljamo. koje zna kako će uspeti. ispoljavamo najkreativniju od svih ljudskih mogućnosti. U čemu se sastoji osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije? _____________________________________________________________________ Osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije je u tome što je prva orijentisana na beskompromisno postizanje poslovnog uspeha. Osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije prikazana je na slici 4. kako će od sebe napraviti uspešnog poslovnog čoveka ili pak zavodnika. Homo sapiens se kreće između dve krajnosti: pozitivne. Homo patiens se kreće na osi koja je normalna na os uspeh/neuspeh homo sapiensa. On se kreće po osi koja se proteže između polova ispunjenja i potpunog očaja. a pod očajem očaj zbog očigledne besmislenosti sopstvenog života. i takmičenje sa drugima. na drugoj strani. razumno biće koje zna šta i kako. Pod ispunjenjem podrazumevamo ispunjenje nečijeg JA kroz ostvarenjem smisla. zato što su otkrili smisao čak i u patnji. te njezinog negativnog odraza. Dok je kod poslovne inteligencije osnovni cilj postignuti rezultat.

45. tako i emocionalne inteligencije (EQ). da smo uhvaćeni u klopku navika ili neuroza iz prošlosti. Koja su osnovna područja primene duhovne inteligencije? ___________________________________________________ Duhovna inteligencija (SQ) predstavlja neophodan temelj za efikasno funkcionisanje kako kognitivne (IQ). emocionalna i duhovna ima svoje zasebno područje snage. Duhovna inteligencija nam omogućava da integrišemo intrapersonalno i interpersonalno. U teoriji haosa. . To je naša krajnja inteligencija koja nas čini celovito intelektualnim. između lagodne spoznaje čemu stremimo i totalne izgubljenosti. Ali svaka od njih. On nam pruža dubok osećaj o smislu životne borbe. emocionalnim i duhovnim stvorenjima koja jesmo. Duhovna inteligencija je naša savest. Nama je potreban visok SQ da bismo mogli shvatiti ko smo i šta nam određene stvari znače. ali nizak EQ i SQ. ali bez uskih pogleda. van dosega pređašnjeg iskustva. . naš duboki. neko ko se odlikuje visokim SQ može posedovati izrazite duhovne kvalitete. Naš mozak je stvoren tako da bude sposoban za to. itd. naše tri osnovne inteligencije deluju zajedno i potpomažu jedna drugu. Neko ne mora imati visok IQ ili SQ da bi imao visok EQ. vizionarska sposobnost. Mi koristimo duhovnu inteligenciju da bismo bili kreativni. intuitivni osećaj za značenje i vrednost. Mi možemo primeniti SQ da bismo postali duhovno inteligentniji u pogledu religije. i može delovati zasebno. kao i kako one ostalim ljudima i svojim značenjima daruju mesto u našem sopstvenom svetu. Pozivamo se na nju kada su nam potrebni fleksibilnost. kognitivna. da prevaziđemo jaz između sebe i drugih. Duhovna inteligencija nas čini svesnim činjenice da imamo egzistencijalne probleme i omogućava nam da ih rešimo. ili kreativna sposobnost.rub" je granica između reda i haosa. je naš vodič na rubu. ili bar da se pomirimo sa njima. Emocionalna inteligencija nam ne može pomoći da premostimo ovaj jaz. Isto tako. U idealnom slučaju. ili smo suočeni sa problemima povezanim sa bolešću i utučenošću. zadrtosti ili predrasuda. izvan ustanovljenih pravila. Duhovna inteligencija nas može dovesti u. Mi takođe koristimo duhovnu inteligenciju u bavljenju egzistencijalnim problemima kada osećamo da nam je nešto negde u životu zapelo. Duhovna inteligencija je naš kompas „na rubu". daleko od onoga s čim znamo da izađemo na kraj. Najizazovniji životni egzistencijalni problemi počinju izvan očekivanog i poznatog. isključivosti. a da pri tome uopšte ne bude religiozan. Neko može imati visok IQ. To znači da naš koeficijent ne mora nužno biti visok ili nizak za sva tri istovremeno. To je mesto gde u najvećoj meri možemo da ispoljimo svoju kreativnost. dodir sa smislom i suštinskim duhom koji počivaju iza svih velikih religija Osoba koja poseduje visok SQ može upražnjavati bilo koju religiju. Duhovna inteligencija.

.Mi koristimo duhovnu inteligenciju da bi smo se potpunije otisnuli ka razvijenijim jedinkama čiji potencijal nosimo u sebi. najdubljim korenima ljudske patnje i često očajanja. I konačno. velikodušnosti. problemima života i smrti. Da bismo u potpunosti ovladali svojom duhovnom inteligencijom ponekad je neophodno da se suočimo sa samim vratnicima pakla. lepote. bola. materijalno ambiciozni. Mi isuviše često nastojimo da racionalizovanjem takve probleme gurnemo u zapećak. žrtve itd. sebični. kroz tenziju između onoga što aktualno činimo i većih. Svako od nas obrazuje karakter kroz kombinaciju iskustva i vizije. Ali mi uprkos tome posedujemo transpersonalne vizije dobrote. On nam pomaže da živimo živote na dubljem nivou značenja. ili nas oni u suprotnom emocionalno preplave ili progutaju. duboke patnje i gubitka i da se pomirimo sa njima. da se upoznamo sa mogućnošću očaja. Na čistom nivou ega mi smo usredsređeni samo na sebe. savršenosti. mi možemo primeniti duhovnu inteligenciju da bismo se uhvatili u koštac sa problemima dobra i zla. itd. boljih stvari koje bismo mogli učiniti.

samim vratnicima pakla.2 je prikazano 6 faza duhovne inteligencije: Slika 4. Samo primenom duhovne inteligencije možemo da dođemo do istine i do opšteg dobra.46.i gubitka i da se pomirimo sa njima. . bola. da se upoznamo sa mogućnošću očaja. Istina Da bismo u potpunosti ovladali svojom duhovnom inteligencijom ponekad je neophodno da se suočimo sa surovom istinom . Na slici 4.2 Šest faza duhovne inteligencije Prve četiri faze (podaci.znanje i mudrost) su osnova za uspešnu primenu poslovne inteligencije. informacije. Kako dolazimo do duhovne inteligencije? ___________________________________________________ Duhovna inteligencija mi omogućava da procenim u kakvoj sam situaciji i da se odlučim hoću li da pređem u neko sasvim drugo okruženje koje će za mene imati više smisla. Dobro Samo tamo gde ima istine može da bude i dobra. Duhovna inteligencija je prema tome nadogradnja na poslovnu inteligenciju pošto joj dodaje dve ključne dimenzije – istinu i dobro. duboke patnje.

47. Kako duhovna inteligencija pomaže u suočavanju sa surovom istinom? ___________________________________________________
Duhovna inteligencija pomaže da se neprestano održava nepomućena vera da ćete, uprkos teškoćama, na kraju uspeti i u isto vreme biti dovoljno disciplinovani da se suočite sa najbrutalnijim činjenicama svog trenutnog stanja, kakve god one bile.

Pozitivne stvari se događaju pozitivnim ljudima. To su, na primer, signali za uzbunu kada zdravstveno baš ne stojimo najbolje, ne samo u smislu širokog dijapazona psihosomatskih poremećaja, već i u smislu oboljenja izazvanih organskim ili psihičkim smetnjama. Vi ne možete uvek da birate šta ćete učiniti (morate da učinite) ili šta će se dogoditi u vašem životu, ali uvek možete da birate kako ćete se postaviti u odnosu na te događaje. Uvek ste vi ti koji odlučujete kako ćete vrednovati te događaje, koliku ćete im važnost pridati! Vi definišete određenu situaciju kao izvanrednu ili beznadežnu. Vaše reči, misli i, pre svega, vaša osećanja koje povezujete sa određenim stanjima, prenose određenu sliku do vašeg mozga. A ta slika, opet, uzrokuje vaše ponašanje. Ljudi koji su se suočili sa surovom istinom (doživeli veoma ozbiljne teškoće rak, ratno zarobljeništvo, saobraćajne nesreće i preživeli ih) mogu se podeliti u tri kategorije: • one koji su bili trajno obeshrabreni time što im se dogodilo, • one koji su se vratili svom normalnom životu bez većih promena i • one koji su smatrali da ih je dotični događaj učinio jačima. Duhovna inteligencija pomaže da se čitav proces odlučivanja odvija u svetlu surovih činjenica realnosti. Način na koji se to ostvaruje prikazan je na slici 4.3:

Slika 4.3 Sedam faza procesa uspešnog suočavanja sa surovom istinom

48. Kako duhovna inteligencija pomaže u ostvarivanju opšteg dobra? ___________________________________________________
Duhovna inteligencija je oblik znanja koji pokušava razumeti konačne posledice događaja na holistički, sistematičan način. Zbog toga ona predstavlja najbolji vodič za “vrhunsko dobro” (summum bonum). Znanje o povezanosti uzroka i posledice pokazuje put ispravnoj akciji i osnova je etičkog ponašanja i morala. U današnje vreme, kad se moderno društvo suočava s brojnim važnim izazovima, jednodimenzionalno tehničko mišljenje nije dovoljno da bi se pronašla rešenja mnogih kritičnih problema. Očito je da je danas, više nego ikad, potrebno holističko dugoročno razumevanje delovanja i događaja da bi se izbegle posledice uskih i specijalizovanih interesa i načina spoznaje. Zbog karakteristike duhovne inteligencije da pravi poređenja, postavlja pitanja i sugeriše suzdržljivost i obuzdavanje, ona se u praksi retko uvažava i nije previše popularna. Istina je da se bez duhovne inteligencije ne može razumeti što se događa i videti što je dugoročno dobro. Zadatak duhovne inteligencije je pronalaženje onog što je najbolje za ljudsku vrstu. Na taj način se cilj radikalne kognicije i moralne akcije stapaju u jedno. Iz toga sledi da je duhovna inteligencija najvažnija javna vrlina, jer je to jedini pristup koji uzima u obzir dugoročne posledice za celi socijalni sistem. Prema Platonu, najvažniji zahtev za vladanje je znanje kako povećati dobrobit zajednice kao celine i zbog toga bi samo filozofi trebali biti vladari, odnosno vladari bi trebali biti filozofi. Pretpostavka za shvatanje o duhovnoj inteligenciji kao vrlini je da se osoba suočena sa znanjem onog što se zaista događa, tj. konačnom istinom, ne može odupreti njezinoj logici, te je prinuđena da sledi ispravan put. Univerzalna istina je toliko privlačna da će oni koji imaju i letimičan pogled na nju s radošću delovati u skladu s njom. Na individualnom nivou duhovna inteligencija pomaže pojedincu da odluči koji je optimalan sled akcija, posredujući između okoline i često konfliktnog znanja koje osiguravaju instinkti, navike i razum. Platon (Dijalozi) kao i mnogi drugi mislioci u prošlosti, naglašava da su bez duhovne inteligencije druge prednosti kao što su bogatstvo, zdravlje, moć i čast beskorisne jer osoba ne zna u njima uživati i koristiti ih, a pošto duhovna inteligencija odražava “božanski poredak”, zakonitost iza pojavnosti, um filozofa postaje božanski koliko to dopušta ljudska priroda. Mnogi mislioci u prošlosti (Platon, Aristotel, Augustin, Spinoza, Montaigne) naglašavali su činjenicu da duhovna inteligencija, ne samo da omogućuje približavanje istini i osnova je ispravnog prosuđivanja, već predstavlja dobro sama po sebi, ovde i sada. Dva su glavna razloga za tu tvrdnju: • prvo, bez duhovne inteligencije nijedno od drugih dobrobiti ne ispunjava pojedinca zadovoljstvom jer je ona potrebna za uživanje u zdravlju, materijalnoj dobrobiti i odnosima s drugim ljudima; • drugo, duhovna inteligencija je intrinzično motivisana jer pronalaženje višeg smisla daje pojedincu vrhunsko zadovoljstvo.

49. Kako duhovna inteligencija pomaže u ostvarenju sreće? ___________________________________________________
Duhovna inteligencija se može povezati sa srednjevekovnom idejom o točku sreće. Postoje različite vrste sreće pa čak i one koje su antisocijalne ili opasne (hedonistička, takmičarska, sanjarska, narkomanska, selektivna, misaona, moralistička, ...). Kako se točak sreće vrti kroz vreme svi mi koji se grčevito držimo za njegove krajeve doživljavamo uspone i padove u besomučnoj potrazi za većim platama, polugama moći, lepim telom ili zdravljem. Točak sretnih ideja nudi sopstvena magična rešenja – mogućnost da neprestano učimo i da se zahvaljujući naučenom sa ruba koji se vrtoglavo okreće prebacimo što bliže mirnom i sigurnom centru. Centar je prava magija (potpuno blaženstvo) – one aktivnosti i pasije koje imaju moć da nas beskrajno fasciniraju. Iako su one za svakog od nas jedinstvene, najčešće dolaze kao potpuno iznenađenje – otkrovenje nakon godina besomučnog opiranja. U modernoj psihološkoj frazeologiji sreća je stanje toka (“flow” Csikszentmihalyi) – osećanje koje nas obuzima kada radimo ono u čemu smo zaista najbolji. Tada se vreme zaustavlja, a mi se osećamo beskrajno kreativnim i uživamo u svakom trenutku stvaranja. Postoje tri moguća puta prema centru točka sreće: • Kroz neizrecivu patnju (put zvani «Zašto baš mene?»). Dogodi se nešto što stvori bolna iskustva i na osnovu toga se nauče neke važne životne lekcije koje će nas trajno odvojiti od samog ruba. Ali ako se ograničimo da nam jedini učitelj u životu bude patnja, ostaćemo trajno isprepadani i uništićemo svaki trag «prave magije». • Na osnovu postignuća. Ovaj put se zasniva na ciljevima i ambicijama koje daju smisao životu. Veoma uspešni ljudi upornije slede svoje ciljeve i dosledniji su u tome nego drugi. Uz to, mukotrpnije rade od manje uspešnih osoba. Oni slede princip kritične mase, a to znači da posle svakog neuspeha menjaju strategiju i ponovo pokušavaju, i to sve dok ne uspeju u onome što su naumili. Iza toga se krije ideja da je uspeh takođe pitanje pravilne strategije i broja preduzetih pokušaja. Ljudi koji imaju malo uspeha brže odustaju, ne vide naročiti smisao i gotovo nikakve šanse u ponovnim pokušajima. Ko ima jaku volju, zna da u boks meču ne gubi onaj ko padne na pod, već onaj ko ostane da leži. To znači da na čovekov lični uspeh u velikoj meri utiče i njegovo lično zalaganje. Iako je ova alternativa mnogo bolja od patnje, on je još uvek previše reaktivna da bi se stvorili uslovi za pravu magiju. Istorija nam nudi beskrajan niz primera o ljudima koji su se beskrupulozno verali lestvicama uspeha, da bi na kraju sa gorčinom ustanovili da su one bile prislonjene uz pogrešan zid. • Definisanjem prave svrhe. Sve na svetu ima neku svrhu i život u skladu sa svrhom kreira magiju da kreiramo ono u čemu stvarno uživamo. Banalnost naših sadašnjih života vapi za nekom velikom pričom. Život većine ljudi je diktiran očekivanjima njegove okoline koja ultimativno odlučuje šta je to što bi trebalo da želimo. Mnogi ljudi sanjaju svoj život, dok on prolazi mimo njih, da bi se zatim kada je već suviše kasno zapitali da li je to stvarno bilo sve.

zamišljeni.50. On znači prepoznavanje. učitelj. nego kako to radiš. Nije važno samo što radiš. konobar. svoj smisao i svoje vrednosti temelj je za razvoj SQ-a. odgovor na pitanje ko sam ja? Taj odgovor u velikoj meri utiče na naš život: određuje koje ćemo događaje u životu smatrati važnima. idealni i komunicirani identitet. šta ćemo preduzimati. koje ćemo ciljeve nastojati postići i hoćemo li time biti zadovoljni.4 Balans identiteta uz pomoć duhovne inteligencije (SQ) . a manifestuje se preko pet faktora prikazanih na slici 4. Zbog čega je važan identitet? ___________________________________________________ Identitet predstavlja svojevrsan mentalni portret. Ako je osoba kvalitetan automehaničar. Šta je ono za što sam stvoren? Zašto živim? To su pitanja su koja nam mogu pomoći da otkrijemo svoju "pesmu i da je zapevamo". nego korak po korak. sama je sretna i zadovoljna i tako menja ovaj svet. Trebalo bi otkrivati sitne znakove u našem životu i tu otkriti svrhu svog postojanja.4: Slika 4. Duhovno inteligentna osoba istovremeno usrećuje druge. no do toga se ne dolazi preko noći. Ona podrazumeva harizmatičan karakter koji izaziva emotivnu reakciju. ona je jedan od duhovno inteligentnih ljudi. Prepoznati svoje talente. Identitet se može opisati. lekar. Fizionomija se odnosi na karakter i harizmu. Duhovna inteligencija pomaže da se usklade aktuelni. Koristeći svoj SQ svi moramo dospeti do svog stvarnog "ja" i jasno prepoznati i zavoleti sopstvenu originalnost i jedinstvenost. željeni.

Nikad vas nisu učili da budete samo malo pošteni i samo malo odgovorni. rečeno vam je da bi trebali biti pošteni i odgovorni. Za posledicu imamo da vrednosti zasenjuju objektivnost i racionalnost. Definitivna tumačenja onoga što je dobro i loše ukazuju na to da se određenim ponašanjima ili ishodima daje prednost nad drugima. Karakteristika jačine određuje koliko je to važno. Zato jer je to apsolutno ili “crnobelo” učenje vrednosti. ili krajnjeg stanja postojanja. dobijamo sistem vrednosti te osobe. samopoštovanje. poslušnost i jednakost. prijatelja i drugih. Karakteristika sadržaja govori da je način ophođenja ili krajnje stanje postojanja važno. Dok smo bili deca govorilo nam se da su određena ponašanja ili ishodi uvek poželjniji ili uvek nepoželjniji. Vrednosti su osnovna uverenja da je određeni način ponašanja. proces preispitivanja naših vrednosti može rezultirati promenom. Jesu li vrednosti promenljive i prilagodljive? Generalno govoreći. One sadrže element procene jer u sebi nose ideje pojedinca o tome što je dobro. ne. Vrednosti su važne za istraživanje organizacionog ponašanja jer postavljaju osnovu za razumevanje stavova i motivacije i jer utiču na našu percepciju. Postojalo je malo sivih područja. lično ili društveno poželjniji od nekog suprotnog ili suprotnog načina ponašanja. loše ili poželjno. učitelja.51. Ovaj sistem označen je kroz relativnu važnost koju dodeljujemo vrednostima kao što su sloboda. Vrednosti predstavljaju osnovna uverenja da je “određeni način ophođenja ili krajnje stanje postojanja lično ili društveno poželjnije od nekog suprotnog ili konfliktnog načina ophođenja ili krajnjeg stanja postojanja”. Svi mi imamo hijerarhiju vrednosti koja oblikuje naš vrednosni sistem. Međutim. . iskrenost. Vrednosti imaju karakteristike i sadržaja i jačine. Vrednosti su sklone biti relativno postojane i izdržljive. zadovoljstvo. Možemo odlučiti da ova uverenja koja stoje iza svega nisu više prihvatljiva. Pojedinci ulaze u organizaciju sa već stvorenim mišljenjem šta “bi trebalo” i što “ne bi trebalo”. Kada poredimo vrednosti pojedinca na osnovu njihove jačine. ono manje-više osigurava njihovu nepromenljivost i izdržljivost. Šta se podrazumeva pod pojmom sistem vrednosti? ___________________________________________________ Pod pojmom sistem vrednosti podrazumeva se hijerarhija zasnovana na rangiranju vrednosti pojedinca u smislu njihovih intenziteta. Značajan deo vrednosti do kojih nam je stalo postavljene su u našim ranim godinama – od strane roditelja. Češće se događa da naše preispitivanje jednostavno deluje kao učvršćivanje ili jačanje naših vrednosti. Na primer. ili krajnje stanje postojanja.

ali više ne uče. Tako se trajno izbegava potreba uveravanja ljudi da će im se dogoditi neprijatne stvari ako ne budu preventivno delovali. Uverenja su kao "lepak". Međutim. a često može biti i veoma bolno. Kada jednom dođu do nivoa gde imaju neki lični komfor u odnosu na ostali svet. To je glavni razlog zbog kojeg moramo stalno učiti. kao što je edukacija. Kako se formira sistem vrednosti? ___________________________________________________ Sistem vrednosti se formira na osnovu stečenih uverenja. Uspešni rukovodioci. Najteži od svih poslova upravljanja je menjanje ustaljenih tokova mišljenja. U izvesnoj meri to i jeste neophodno. jer pružaju mogućnost objektivnijeg sagledavanja problema s kojima se tim suočava ili pak kao "gromobran". Um mora da stvori sisteme uverenja zato što bez njih nikada ne bi bio u stanju da poveže različita iskustva. jer je to svakako mukotrpno. jer se veoma brzo primaju i dugo drže Ona služe kao "filter". Počinju da se oslanjaju na klišea i navike. Jednom stvoreni sistemi uverenja stvaraju percepcije koje jačaju sam sistem. Neka uverenja je pregazilo vreme.52. najveća stvarna dostignuća ovoga sveta. pitanje je koliko su sistemi uverenja trajni i istiniti? Bez sumnje. da bi znali gde se sada nalaze. mogu da rade dan i noć. sistem uverenja se stvara u ranoj mladosti formalnom edukacijom. Međutim. Sigurno je da su sistemi uverenja praktični i neophodni. Koncentrišu se na korigovanje slabih strana. počivaju na stvaranju određenog sistema vrednosti koji se zasniva na uverenjima. Koliko puta morate da se opečete da biste naučili da ne gurate prst u vatru? Samo jednom. Kada se organizuje na takav način. ili jednostavno ne želi da prihvati mnoge stvari na intelektualnoj osnovi. Postoji teorija o ljudskom ponašanju koja kaže da ljudi podsvesno usporavaju svoj intelektualni razvoj. učenje teče zapanjujuće brzo. neke istine su stvarno tačne. Ali upravo tu se nalaze najveće mogućnosti i novac. Većina škola i veliki deo obrazovanja uopšte usredsređen je na probleme. Zbog svog ogromnog značaja. moraju da znaju gde su bili. kao i istraživači. . jer pomažu u prevladavanju i razrešavanju sukoba. Problem nastaje u kasnijem životnom dobu kada ljudi odbijaju da uče nešto zbog čega bi morali da se menjaju. iz jednostavnog razloga što poseduje usmerenost na jedan cilj. Ostale mogu da se koriste kao tačne prema potrebi. Sistem uverenja je način opažanja sveta koji nas sprečava da lično isprobavamo vrednost uverenja. prestaju da uče i mozak im je u praznom hodu do kraja života. Oni mogu da budu toliko snažni da su ljudi spremni da daju život za svoja uverenja. U organizacionom smislu oni mogu da napreduju. Kako to možete tako brzo da naučite? Prst u vatri može da bude najjednostavniji primer stvaranja sistema “uverenja”. Tek onda mogu da nacrtaju put kojim žele da nastave i cilj do kojeg će stići. Većina ljudi ili nije u stanju. Svakom učeniku su potrebna osnovna znanja. već samo na osnovu iskustva (kada je već kasno). mogu da budu ambiciozni i prodorni.

Osnovni uzrok za to leži u ljudskoj prirodi. dolazimo do konstatacije da je takvih primeraka ljudske vrste vrlo malo. Većina ljudi voli repetitivne poslove tj. veku postavio jedan aksiom koji je obeležio daljnji psihološko-socijalni razvoj svojeg vremena: Mislim. kada pogledamo oko sebe i zapitamo se. U poslu sve postaje poznato. dakle jesam («Cogito. ergo sum. A jedinu šansu i jedinu blagodat u ovom životu. a zatim i kreativnost. Nisu bili prisiljeni (ili se nisu dali) da u sebi potisnu «zaigranost». To stvara osećaj intenzivne zebnje pošto strahova ima koliko je razvijena i ljudska mašta. Zašto ? Pa. ili ih svesno podstiču i izazivaju. Osobe koje vole promene. svaljuju krivicu na okolinu (bilo kolege ili poslodavce). i vole učiti. nisu se pokoravali autoritetima određenih uloga već priznaju autoritete na osnovu kompetencija. Iz toga zaključujemo da vole repetitivne poslove za koje «ne moraju uključivati mozak». Koje su dominantne karakteristike takvih osoba? Pre svega znatiželja. su u tom kontekstu manjina od nekoliko promila. nezadovoljni su poslom. privid i obmana elegantno zanemaruju. Kad sindrom kuvane žabe u potpunosti zahvati takve osobe vrlo je teško otkriti pravi uzrok takvog stanja. Zatim kreativnost koju uprkos lošem obrazovnom sistemu i pritiscima takozvanog društva nisu izgubili. Koja je glavna karakteristika duhovnih osoba? ___________________________________________________ Dominantne karakteristike duhovnih osoba su pre svega znatiželja. a to je sigurnost u samog sebe. koliko ljudi u svom svakodnevnom radu upotrebljavaju razum odnosno misaone procese u obavljanju svojih svakodnevnih poslovnih obaveza ili ratio (čitaj: racio). odbacuju. a to je – dosada.») Međutim. Kreativnost je vrsta učenja u kojoj su učenik i učitelj jedna te ista osoba. preuzeti odgovornost za svoj život i na kraju okrenuti se malo svojem unutrašnjem svetu –duhovnoj inteligenciji.53. Oni smatraju da im to daje (lažni) osećaj sigurnosti. Većina ljudi voli «pustiti mozak na pašu» i to ne samo u privatnom vremenu nego i na poslu. one procese koji ne zahtevaju prilagođavanje promenama. morali bi postati iskreni prema sebi. U pozadini takvog stava stoji otpor prema promenama. Činjenicu da je sigurnost koju očekuju od okruženja varljiva. a ponajviše ono negativno. . i neprestanu potrebu za postavljanje pitanja «Zašto ne?». I šta se dogodi nakon nekog vremena? Počnu se brzo umarati. a to znači zadržali su neke osobine iz detinjstva. Osnovni razlog za to je što ljudi vole sigurnost i strahuju da bi im je neko mogao ugroziti. Francuski filozof Rene Dekart je u 17. a u stvari se radi o potpunoj predvidljivosti. lošim navikama i u određenoj meri i usvojenim društvenim normama.

kaže Akio Morita. . ili u smislu "nečega ni iz čega". prisutna je i u misli i u delovanju. Njena se prva upotreba pripisuje Arhimedu. ideja i izuma koji su lični. Kreativni smo kad nešto pišemo. situacija i konflikta. ili kad nešto izumimo. Razbijao je glavu tim problemom nekoliko meseci sve dok jednoga dana. ili u njoj ima i srebrne legure. kad oblikujemo svoj vrt. Šta je to kreativnost? ___________________________________________________ Dva su osnovna značenja kreativnosti stvaranje nečega iz ničega (rađanje)i davanje nečemu novoga karaktera (oživljavanje). Kreativnost je univerzalni talent. Najvažnije je nikad ne prestati postavljati pitanja. Radoznalost postoji s razlogom. "Imati jednu bez druge dve je samouništenje na polju biznisa". Događa se kad čovek kaže. prirođena sposobnost. Kreativnost nastaje bez obzira vodi li proces nekom rezultatu ili ne. istisnute tekućine. u proizvodnom planiranju i marketingu. ili u smislu davanja nečemu nekoga novog karaktera.54. Arhimed je bio tako uzbuđen da je skočio go iz kade i istrčao na ulicu. Svako poseduje kreativnost. originalni i koji imaju smisla. i kad počnemo saditi. Kreativnost je veština iznalaženja novih rešenja za uočene probleme. Svaki čovek je manje ili više kreativan. bilo to objavljeno ili ne. Postoje tri međusobno povezane kreativnosti i to: kreativnost u tehnologiji. Prisutna je kad sanjamo o raju. Kreativnost je jedan od poslednjih preostalih legalnih načina za sticanje nepoštene prednosti nad konkurencijom. "Eureka" je grčka reč za "našao sam" ili "imam ga". Čovek ne može ne biti zadivljen kad razmišlja o misterijima večnosti i života. Prema legendi. koju kreativci uzvikuju kad nešto pronađu. Dovoljno je da svakog dana uspemo da razumemo samo mali deo te misterije. Karakteristike visoko kreativnih osoba su njihova originalnost. jedne ili više osoba. relaksirani i avanturistički stavovi i otvorenost za nove ideje. To je talent. Proces stvaranja nečeg što je i originalno i vredno rezultira uzvikom "Eureka!". Kreativnost je sposobnost stvaranja nečega novog. Kreator je svaka osoba koja stvori ili izumi nešto novo. bila da je to neka nova teorija ili izgubljeni ključ. ulazeći u kadu i videći da se voda prelila. koncentrisanje na rešavanje određenog problema. svejedno upotrebi li se ili ne. Kreativni pojedinci razvijaju i operacionalizuju ideje i zahvaljujući njima postaju uspešni. o čudesnoj strukturi stvarnosti. od kojega je kralj Hieron zatražio da ispita da li je jedna kruna napravljena od čistog zlata. Ona znači proizvodnju. nije uočio odnos između predmeta uronjenog u vodu i mase. Kruna od čistog zlata istisnula bi veću masu nego kruna od legure. učini ili napravi nešto što je novo. naglom provalom emocija i radosti. ili težine. To je nov i originalan način mišljenja i delovanja koji uvek odstupa od standardnih (već uhodanih) metoda kod traženja rešenja postojećih problema.

Ona zahteva magareću upornost usprkos svim primedbama. inkubacija. . informacije i mogućnosti kuvaju se u mentalnoj peći.uranjanje u problem. Matematičar iz devetnaestog veka Jules-HenriPoincare predložio je model o četiri osnovne faze kreativnog čina koji se manje-više održao do danas: Slika 4.55. Koje su osnovne faze kreativnog čina? ___________________________________________________ Četiri osnovne faze kreativnog čina su priprema. što katkad obeshrabruje: postoji mnogo mogućnosti. uz malo sreće. iluminacija i izvedba. Ta faza najčešće vodi u slepu ulicu. dosledno delovanje. prikupljanje obilja raznih podataka i informacija. slobodno asociramo. iluminacija . No iluminacija nije dovoljna: svet rada pun je obećavajućih ideja koje se nikada nisu ostvarile. kulminacija. Puštamo da se um igra: sanjarimo. ali nema pravog uvida. negujemo zamisli i žanjemo ih kada niknu. inkubaciji. U sledećoj fazi.onaj trenutak »aha!« kada se pojavi otkriće. Konačna faza je izvedba. Tada. iskušenjima i neuspesima koji obično prate sve inovacije. udarcima.5 Četiri faze kreativnog čina • • • • Prva faza je priprema . nastupa treća faza kreativnog čina. To je uzbudljiv trenutak.

Potencijal za kreativnost ojačava se kad pojedinci imaju sposobnosti. tanka membrana upravlja kostima u uhu. samopouzdanje. Stoga kreativni ljudi često vole svoj posao do tačke da izgledaju opsednuti. Einstein. Ljudi se razlikuju po svojoj inherentnoj kreativnosti. Nije iznenađujuće da je izvanredna kreativnost retka. Edison. Pitao se zašto onda ne bi deblji i jači komad membrane bio u stanju micati komad čelika. Druga komponenta su veštine kreativnog razmišljanja. veća je i kreativnost. Trokomponentni model kreativnosti pokazuje šta bi pojedinci i organizacije mogli da učine kako bi povećali kreativnost zaposlenih. Picassovo razumevanje umetnosti i Einsteinovo znanje fizike bili su nužni uslovi kako bi mogli stvarati kreativne doprinose svojim poljima delovanja. Ovaj model predlaže da kreativnost pojedinca u osnovi zahteva ekspertizu. . Ona određuje nivo do kojeg pojedinci potpuno uključuju svoju ekspertizu i kreativne veštine. Jedan od najpoznatijih primera u kojem je analogija rezultirala kreativnim probojem bilo je posmatranje Alexandera Grahama Bella da bi moglo biti moguće uzeti koncepte koji rade u uhu i primeniti ih na njegovu “govoreću kutiju”. Na primer. veštine kreativnog razmišljanja i intrinzičnu motivaciju za zadatke. Telefon je osmišljen na osnovu te analogije. Takođe ne bi očekivali da neko s minimalnim znanjem programiranja bude kreativan kao softverski inženjer. Ekspertiza je temelj za svaki kreativni rad. moraju izaći iz psiholoških ograničenja i naučiti kako divergentno razmišljati o realizaciji poslovne prilike. Picasso i Mozart bili su pojedinci s izvanrednom kreativnošću. Studije potvrđuju da što je veći nivo svake od ove tri komponente. veštine i sličnu ekspertizu u svojim područjima preduzetništva. veštine kreativnog razmišljanja i intrinzičnu motivaciju za zadatak. zadovoljavajuće ili lično izazovno. znanje. Delotvorno korišćenje analogija omogućava donosiocima odluka primenu ideja s jednog konteksta na drugi. Moramo samo da naučimo kako da ga oslobodimo. Većina ljudi poseduje kreativni potencijal kojeg mogu koristiti kad se suoče s problemom donošenja odluke. podnošenje dvosmislenosti i ustrajnost uprkos frustracijama. Zadnja komponenta u našem modelu je intrinzična motivacija za zadatak. spremnost na riskiranje. sposobnost korišćenja analogija kao i talent gledanja na poznato u drugačijem svetlu. Primetio je da delikatna. interno mesto kontrole. Šta je to trokomponentni model kreativnosti? ___________________________________________________ Većina ljudi poseduje kreativni potencijal. To obuhvata osobine ličnosti povezane s kreativnošću. jer okupira. Trokomponentni model kreativnosti je tvrdnja da kreativnost pojedinca zahteva stručnost. Ovo je želja za radom na nečemu zato jer je to zanimljivo. Ali da bi se potencijal oslobodio.56. uzbudljivo je. ustanovljeno je da su sledeće osobine pojedinaca povezane s razvojem kreativnih ideja: inteligencija. nezavisnost. Ova motivaciona komponenta je ono što preokreće kreativni potencijal u stvarne kreativne ideje.

komplimenata ili bilo kakvog komentarisanja • Razrađivati ideje koje su izneli drugi članovi tima. možda bi primereniji naziv mogao biti "borba mišljenja" ili "borba ideja". • Nema rasprave. Postupak se odvija tako što grupa stručnjaka spontano iznosi svoje ideje u vezi sa rešavanjem određenog problema. da bi se podstakli mogući uzroci problema. Pošto se ideje registruju i srede prema određenoj klasifikaciji vrši se izbor sistemom eliminacije. • Odrediti vremensko ograničenje. Ova tehnika pomaže timovima da se oslobode starih. Njegova lista obuhvata 73 pitanja za kreiranje novih perspektiva. Za vreme iznošenja ideja nije dozvoljeno davati bilo kakve primedbe ili kritičke osvrte. Kako bi svi učesnici uživali u kreativnosti i produktivnosti iskustva breinstorminga. Zapamtite da samo objašnjavate ideju. Pravila su sledeća: • Aktivno učešće svakog člana tima. Pogledajte da li se dve ili više ideja za koje se ustanovi da su slične mogu kombinovati. a ne donosite sud o njoj. Pionir u primeni Breinstorming metodologije Alex je bio veliki majstor promene perspektive da bi se stvorile nove ideje. Ova tehnika slobodne volje može proizvesti ideje koje su na prvi pogled neodređene. ili akcije koje treba preuzeti. Ponovo pogledati listu ideja kako bi se uverili da svaki član tima razume ideju. Šta je to brejnstorming? ___________________________________________________ Breinstorming je moderna tehnika odlučivanja. • Kombinujte ideje. bura). u kojoj učestvuje veći broj ljudi. Neka od najvažnijih pitanja su: • • • • • • • • Koji drugi proizvod (problem) je sličan ovome (adaptacija)? Kako bih mogao da promenim ovaj proizvod (modifikacija)? Šta bi moglo da se doda ovom proizvodu (maksimizacija)? Šta bi trebalo oduzeti ovom proizvodu (minimizacija)? Šta bi se moglo koristiti umesto ovog proizvoda ili nekih njegovih delova (supstitucija)? Kako da drugačije složim komponente ovog proizvoda (aranžman)? Kako da ovaj problem okrenem naopačke (reverse)? Koji elementi su mi potrebni da stvorim novi proizvod (kombinacja)? . Svako izražava svoju ideju ma koliko ona besmisleno izgledala. pa bi njeno izvorno značenje bilo "moždana oluja". • Sve ideje se zapisuju tačno kako su iznete i prikazuju se tako da ih svi vide.57. inicijator mora da okupi i upozna članove tima sa pravilima sesije. Ako se pogleda ono što ovaj pojam zaista predstavlja. ali koje mogu dovesti do novog i originalnog rešenja. • Razjasniti ideje. Breinstorming je koristan kada želite da generišete veliki broj ideja o događajima.kritike. Poreklo ove kovanice je u rečima "brain" (mozak) "storming" (oluja. neefikasnih ideja. pristupi za korišćenje.

Harizmatički vođa je sposoban da realistično procene ograničenja iz okoline i resurse potrebne za donošenje promene. Kenedy. Harizmatički vođa tačno procenjuje sposobnosti drugih i reaguje na njihove potrebe i osećaje. • Sledeće. Ovo poboljšava samopoštovanje i samopouzdanje sledbenika. 4. • Naposletku. osetljivi su na ograničenja okoline i potrebe sledbenika te ispoljavaju nesvakidašnja ponašanja. Lični rizik. Vizija i artikulacija. • Počinje se time što vođa artikuliše privlačnu viziju. 2. po njegovom ili njenom ponašanju. 5. harizmatični vođa žrtvuje se i upušta se u nekonvencionalna ponašanja kako bi pokazao hrabrost i uverenje u viziju. Harizmatički vođa ima viziju – izraženu kao idealizirani cilj – koja predlaže budućnost koja je bolja od statusa quo. Pet karakteristika koje izdvajaju harizmatične vođe su – imaju viziju.58. Šta im je zajedničko? Iako je bilo više studija koje su pokušale ustanoviti lične karakteristike harizmatičnog vođe. . sledbenici pripisuju herojska karakteristike ili izvanredne sposobnosti za vodstvo na osnovi opažanja specifičnih ponašanja. Herb Kelleher (bivši CEO kompanije Southwest Airlines) i Mahatma Gandi su pojedinci za koje se često navodi da su harizmatični vođe. pretrpi visoke troškove i upusti se u samožrtvovanje kako bi ostvario viziju. Kako zapravo harizmatični vođe utiču na sledbenike? Dokazi predlažu proces od četiri koraka. Steve Jobs (suosnivač kompanije Apple Computer). Harizmatički vođa je spreman da preuzme visok rizik. Mary Kay Ash (utemeljiteljica kompanije Mary Kay Cosmetics). Šta je harizmatično vodstvo? ___________________________________________________ Prema teoriji harizmatičnog vodstva. Martin Luther King mlađi. sledbenicima postavlja primer da ga oponašaju. novi skup vrednosti i. 3. Osetljivost na okolinu. spremni su riskirati kako bi ostvarili tu viziju. Osetljivost na potrebe sledbenika. Nekonvencionalno ponašanje. većina stručnjaka veruje da se pojedinci mogu obučiti da pokazuju harizmatična ponašanja. rečima i delima. John F. Ova vizija sledbenicima pruža osećaj kontinuiteta time što povezuje sadašnjost s boljom budućnošću za organizaciju. one koji su najbolje dokumentovane izdvajaju pet takvih karakteristika: 1. Ted Turner. vođa prenosi. Iako vlada opšte uverenje da se harizma ne može naučiti. i u stanju je razjasniti važnost vizije terminima koji su drugima razumljivi. Harizmatički vođa upušta se u ponašanja koja se doživljavaju kao nova i suprotna normama. • Vođa zatim izvanrednom komunikacijom prenosi očekivanja o visokom radnom učinku i izražava pouzdanje da ga sledbenici mogu postići.

Zakon čistog potencijala Izvor svakog stvaranja je čista svest. 7. Zakon namere i želje. Zakon davanja. radosti i ljubavi. Kako glasi sedam duhovnih zakona uspeha? __________________________________________________ Sedam duhovnih zakona uspeha su Zakon čistog potencijala... naš je doprinos obilju svemira koji kruži kroz naše živote. mi stvaramo uspeh i sreću u poduhvatima sa beskrajnom lakoćom.. I kada u plodno tle čistog potencijala uvedemo nameru. 6. Oslobođena muka skladno i sa ljubavlju. Zakon «darme» ili životnog cilja Svako ima neki životni cilj. Zakon najmanjeg napora Inteligencija prirode deluje sa neizmernom lakoćom.59. 5. 1. I kada shvatimo da je naše istinsko ja u stvari ja čistog potencijala. . osetićemo zanos i polet sopstvenog duha. što je najviši cilj. Zakon «karme» ili zakon uzroka i posledice» Sve što činimo proizvodi silu energije koja nam se vraća u istom obliku. Izuzetan cilj ili poseban dar da daruje druge. 2. u polje svih mogućnosti. Čist potencijal koji teži svom izrazu od neiskazanog ka iskazanom. Zakon nevezivanja i Zakon «darme» ili životnog cilja. Zakon najmanjeg napora. Što smo posejali to i žanjemo. I kada mi ovladamo snagama sklada. stvaramo se uporedo sa svim što postoji u svemiru... jer namera i želja u polju čistog potencijala imaju beskrajnu moć organizovanja.. Zakon davanja Svemir deluje na osnovama dinamičke razmene – davanje i primanje su različiti vidovi tokova energije u svemiru. Zakon namere i želje U svakoj nameri i želji sadržan je i mehanizam za njihovo ostvarenje. I kada se opredelimo za dela koja donose sreću i uspeh drugima plod naše karme je sreća i uspeh.. mi beskrajnu moć organizovanja stavljamo u svoju službu.. na poznato. Zakon nevezivanja U nevezivanju leži mudrost neizvesnosti. mi se predajemo kreativnom umu koji usklađuje igru svemira. U mudrosti neizvesnosti leži sloboda u odnosu na prošlost. onaj koji stoji iznad svih ciljeva. Zakon «karme» ili zakon uzroka i posledice». 4... Kada taj poseban dar povežemo sa služenjem drugima. 3. A svojom spremnošću da koraknemo u nepoznato. A u našoj spremnosti da damo ono što tražimo. jer je ono tamnica uslovljenosti prošlošću.

Kako ljude možemo podeliti prema kvocijentu duhovne inteligencije? ___________________________________________________ Prema kvocijentu duhovne inteligencije (SQ) ljude možemo podeliti u četiri osnovne grupe – nemarne.60. Na osnovu procene primerenog kvocijenta duhovne inteligencije (SQ) može se napraviti sledeća klasifikacija. našeg nivoa samosvesti i-ili naše sposobnosti i volje da se prepustimo sudbini. kvocijent duhovne inteligencije je mnogo teže izmeriti. Dok se poslovna. • Reaktivni zbog spremnosti na žestoku reakciju uz istovremenu sklonost destrukciji predstavljaju veliku opasnost. politička i u nekoj meri i emocionalna inteligencija opipljive. • Proaktivni imaju najviši nivo SQ. reaktivne i proaktivne. Naše razumevanje duhovne inteligencije i njena primena zavisi od naših ličnih vrednosti. naše motivacije da istražimo tu oblast. ali izostaje bilo kakva inicijativa da se stvari promene na bolje.6 Podela ljudi na osnovu kvocijenta duhovne inteligencije • Nemarni su pasivni na izazove iz okruženja. a ponašanje im je destruktivno. Zbog toga imaju izuzetno nizak kvocijent SQ. kako je to prikazano na slici 4.6: Slika 4. • Odani su na nešto višem (ali još uvek nedovoljnom) nivou SQ jer im je ponašanje konstruktivno. Primeri velikih majstora duhovnih veština su Mahatma Gandi i Nelson Mandela. . odane.

Šta je cilj političke inteligencije? 64. Politička inteligencija 5. Koje vrste kredibiliteta postoje? 74. Koje taktike primenjivanja moći se najčešće koriste? 70.5. Šta se podrazumeva pod pojmom makijavelizam? 80. Na osnovu čega se vrši izbor primerene taktike primenjivanja moći? 71. Kako ljude možemo podeliti na osnovu kvocijenta političke inteligencije? . Za šta se koristi analiza polja sila? 79. Šta stvara zavisnost? 68. Šta je to moć ličnosti? 72. Šta je to moć? 67.1 Uvod 61.Čemu služi politička inteligencija? 63. Po čemu se pretpostavljeni kredibilitet razlikuje od kredibiliteta na osnovu inspekcije i kredibiliteta na osnovu iskustva? 75. Kako se koristi moć? 69. Šta je to konflikt? 65. Šta je politička inteligencija? 62. Čemu služi kredibilitet na osnovu reputacije? 76. Kako glasi princip kooperacije? 78. Šta je kredibilitet i kako se procenjuje kredibilitet? 73. Koji značaj ima kvalitetna komunikacija iz političke perspektive? 77. Zbog čega se formiraju koalicije? 66.

I tako. gde su njegovi rođaci. ali nisu. zauzeo Peluzij. razapne pokoje telo konjima o repove. zauzeo i njega. verovatno. Ptolomej Filometor. Svoju poslovnu zamisao možete kod drugih ljudi ostvariti na tri načina: da ih primorate. On duže traje. ponekome prospe i creva. Pošto samo hrabri. Gaj Popilije Len izašao je iz Aleksandrije kroz Sunčevu kapiju i krenuo na istok. nekoliko neprijatnih događaja prevratničke prirode primoralo ga je da se vrati kući i odseče nekoliko glava. Međutim. Otplovili su malom lađom i stigli u Aleksandriju baš kada se kralj Antioh IV približavao gradu u kome su Egipćani drhtali od straha. Kod prvog je bitna prinuda. morate razumeti kako da se pripremite da budete uticajni kod drugih. i svi se u nevolji okreću njemu. Iako je Sirija bila bogato kraljevstvo. zuba i creva rastane sa svojim bivšim vlasnicima da bi kralj Antioh IV ponovo mogao da krene u osvajanje Egipta. praćen dvanaestoricom u grimiz odevenih liktora koji su nosili sekire u snopovima pruća. Koliko je to važno pokazuje i sledeći primer: Nekada davno. tako da se u hodu pomagao dugačkim štapom. liktori su smeli da nose crvene tunike i da stave sekire u svoje snopove pruća. mislio je da će mu to veoma lako poći za rukom. dvojice Ptolomeja i Kleopatre. Ovog puta je Sirija u njegovom odsustvu bila veoma mirna i pokorna. Sad. ka Aleksandriji. u orijentalnim kraljevstvima incest je sasvim dopušten). Pošto nije bio prvi kralj Sirije sa tim imenom.5. Kralj Antioh IV je žudeo za susednim kraljevstvom. kada je kralj Antioh IV od Sirije odlučio da osvoji Egipat. svaka druga država bi poslala svog heroja na čelu čitave armije. niti je bio najveći među svojim imenjacima (njegov otac je za sebe prigrabio ime Antioh Veliki). Tražite uticaj. Voleo bih da mogu da kažem da su vladali u srećnom skladu. muž i žena (da. četvrti kralj Antioh od Sirije. krenuo niz deltu do Memfisa. bar tako stare knjige kažu) poslali su plemenitog i hrabrog konzulara Gaja Popilija Lena. Egiptom. a korak mu je bio miran. uskoro se kretao kroz oblak prašine. braća Ptolomeji i njihova sestra-žena Kleopatra II nisu imali izbora do da se za pomoć obrate Rimu. Ptolomej Eurget Trbušina i Kleopatra (pošto je bila druga Kleopatra. Obučen u purpurom obrubljenu togu. čim je okrenuo leđa Siriji. Ali avaj. ali su Senat i Narod Rima dali Gaju Popiliju Lenu samo dvanaest liktora i dva pisara. pošto je Rim najveći i najbolji među svim narodima. zahvaljujući netrpeljivosti između njegovih rođaka. Nemojte tražiti moć. da ih nagovorite ili da ih uverite. A on nije bio mlad čovek. baš kao i izraz na licu. I bilo je potrebno četiri godine da se dovoljno glava. živeo je veoma zao i opak kralj Sirije zvani Antioh. tako da Gaj Popilije Len nije bio potpuno nezaštićen. i počeo da se kreće drugom stranom delte. tako da je Kralj Antioh IV upao u Egipat. povadi nešto zuba i. godinama su se borili među sobom. Bio je Antioh IV. Ali da li je Gaj Popilije Len odustao? Ne! Nastavio je da .1 Uvod Lakše je izaći na kraj sa lošom savesti nego sa lošom reputacijom Fridrih Niče Da bi ste postali uspešni u današnjem poslovnom svetu. a kod druga dva politička inteligencija. iza svog imena imao je brojku. Pošto su upropastili zemlju i vojsku. U pomoć Egiptu. Senat i Narod Rima (pošto su u ta vremena bili u većoj slozi nego što se to danas čini moguće. i skoro da im je pošlo za rukom da potpuno unište pitomu i plodnu zemlju kroz koju teče velika reka Nil. herojski i plemeniti Rimljani grade pristojne puteve. Braća i sestra. i ona je imala brojku iza imena i zvali su je Kleopatra II) vladali zajedno. pošto je to bilo putovanje u inostranstvo.

ponovo ti kažem. kralj Antioh IV je napao i osvojio ostrvo Kipar. kralju Antioše IV. i otišao za Siriju sa svim svojim vojnicima. njegov blag i smiren izraz su svi mogli da vide. Bogat emocionalni razvoj je ključna komponenta za razumevanje međuljudskih odnosa. . smeškajući se ljubazno i smireno. rekao je kralj.. nije naleteo na zid sirijskih vojnika. Gaj Popilije Len je stajao nepomično." Kralj je ćutao. gde je rekao. . . I u ime Rima.. sve dok u blizini ogromnog hipodroma. na putu za Egipat. Jednostavno su nastavili da se bore među sobom. ....Vratite se kući". maštu. Pošto je Gaj Popilije Len bio Rimljanin i nije morao da krije svoje lice. Prvo ćemo definisati pojam i ciljeve političke inteligencije. Ali nijedan ni drugi nisu se pomerili ni pedalj.. . da je poslao kralja Antioha IV nazad u Siriju i spasao Egipat i Kipar strašne sudbine.Imam naređenje da te nateram da se vratiš u Siriju. rekao je Gaj Popilije Len nakon nekog vremena. I oni su se vratili. Svrha ovog poglavlja je da vam ponudi principe političke inteligencije koji će vam pomoći da postanete osoba od uticaja. Voleo bih da ovu pričicu mogu da završim time što bih ti rekao da su Ptolomeji i njihova sestra Kleopatra II živeli i vladali srećno do kraja života. Onda se i Gaj Popilije Len vratio kući u Rim.Vrati se u Siriju".Gde ti je vojska?" .Pre nego što izađeš iz ovog kruga. pa čak ni ona nije mogla da sakrije njegov bes. Gaj Popilije Lenje otplovio za Kipar. Nakon toga biće reči o konfliktu. . i da upropašćavaju zemlju.. Kralj Antioh IV od Sirije se pojavio i prišao Gaju Popiliju Lenu. mršteći se preteće i strašno.. rekao je Gaj Popilije Len... sada i ovde. Ja sam Rim. I tako je Gaj Popilije Len zakoračio napred i lagano vrhom svog štapa nacrtao u prašini krug oko kralja Antioha IV. ništa manje od najveće rimske vojske. koje je pripadalo Egiptu. vrati se kući!" ." Kralj se smejao i smejao i smejao. . Sad. ..Rim nema šta da traži u Egiptu!".. iskoračio.A kako ćeš me naterati da se vratim kući?". i kreni kući u Siriju.Meni ne treba vojska.Ni Sirija nema šta da traži u Egiptu". nakon što je ostavio oduševljene Egipćane u Aleksandriji. . ali nisu. rekao je Gaj Popilije Len. rekao je kralj Antioh IV. Vreme je prolazilo. i žito i bakar. . racionalno mišljenje. veoma blago.. gledajući pravo u oči strašnog sirijskog kralja. Kralj je stajao nepomično. rekao je kralj. rekao je Gaj Popilije Len. kralj se okrenuo ka istoku. Poglavlje završava objašnjenjima pojma makijavelizma i podelom ljudi prema kvocijentu političke inteligencije. rekao je Gaj Popilije Len. koalicijama. kreativnost. . Egiptu je bio potreban Kipar.hoda. savetujem ti da još jednom razmisliš".A kada iz njega iskoračiš iskorači ka istoku. i tu je morao da stane. pošto je sa Kipra stizalo drvo za brodove i zgrade.Ne". ..Ljutiš Senat i Narod Rima".Sve što Rim jeste. Gaj Popilije Len je ćutao. mirno i jednostavno. što je bio i što će biti stoji pred tobom. kralju Antioše IV". i da ubijaju svoje bliske rođake. i dalje u krugu. gde je zatekao sirijsku vojsku. . gde su Aleksandrinci voleli da gledaju konjske trke. A onda. upitao je. rekao im je.. . korišćenju moći i kredibilitetu. Ali kralj Antioh IV je krio lice iza ukovrdžane i namazane lažne brade. I tako. i istaći značaj lične i društvene kompetencije.Vrati se u Rim". pokazati kako se ona meri.

. Neki se ljudi s time rađaju. Autoritet je pretpostavljena sposobnost pojedinca da nam iznese svoje stanovište ili mišljenje. Sposobnost uticanja – stvaranje klime za prihvatanje kompromisa prihvatljivog za sve zainteresovane strane je esencija velikih lidera. bez obzira na to koliko ste slatkorečivi. Jer ljudi autoritet slede iz poštovanja. Lideri teže da pronađu načine da usmere događaje u željenom pravcu. Šta je politička inteligencija? ___________________________________________________ Moćni ljudi i organizacije imaju veoma izražen osećaj za svrhu. 'moćnika' kad-tad žele srušiti. A da bi se rešili straha. Parola „Veži konja gde ti gazda kaže“ je tako kratka i slatka. ali rođeni lideri imaju osećaj za autoritet. Politička inteligencija je sposobnost da se u okviru određenog poretka sprovede sopstvena volja uprkos bilo kakvom otporu.61. Politička inteligencija se u svakodnevnom životu naziva 'autoritet' (latinski 'auctoritas') pod čime se podrazumeva besprekorna reputacija i na ekspertskom znanju zasnovana vrednost. Kada se neka osoba jednostavno ne da uveriti da je kurs akcije koji ste vi odabrali onaj pravi. ili iz uobičajenih (i prihvaćenih) društvenih normi (tzv. a moći se pokoravaju iz straha. Oni povlače jasnu razliku između posedovanja autoriteta. Politička inteligencija podrazumeva • • • • Osećaj za prepoznavanje poluga moći Razumevanje izvora moći Korišćenje veštine uticaja i razvoj primerene strategije za uticanje na druge Izvrstan odnos sa interesnim partnerima. Bez političke inteligencije poslovna i duhovna inteligencija ne mogu da dođu do svog punog izražaja. korišćenja autoriteta i zavisnosti od autoriteta. tradicionalni autoriteti). Osobe sa izraženom političkom inteligencijom su duboko svesne velike razlike između autoriteta (s naglašenim pozitivnim predznakom) i moći (s naglašenim negativnim aspektima). a korišćenje političke veštine i poluga moći su sastavni deo poslovanja. na način da mu bespogovorno verujemo. Koliko će u tome uspeti zavisi od okolnosti. Najbolji i najkraći put da steknete bogatstvo je da ljudima jasno predstavite da je u njihovom interesu da promovišu vaš interes. ni na trenutak ne sumnjajući u njegovu ispravnost. Razlika između uveravanja i uticanja je razlika između toga da se stvari urade na vaš način i da se dobije ono što želite. Autoritet gradimo ili ga prihvatamo kod drugih na nekoliko načina: iz sopstvenog (stečenog) iskustva i znanja. Činjenica je da ne možete uvek sve ljude uveriti u nešto. ostaje mogućnost da se na nju dozirano utiče. Neki lideri su previše mrzovoljni da bi više proučavali moć uticanja. a neki se tome uče.

nego o moći. posebno podređeni. . Ali. Drugi. Nijedna od ovih stvari sama po sebi ne čini moć. Machiavelli kaže. ili je poricati. ili da posluži kao gorivo za bombu koja će taj isti grad uništiti. Dok vi pokušavate maksimalno povećati zavisnost drugih od vas. U delu Prince. Moć je mogućnost. kako se s njom živi. Ne sme se nikada zloupotrebljavati. jer ćemo pri tom izgubiti sopstvenu ličnost. znajući da se njeno posedovanje lako može iskoristiti da bi se dobio i novac i seks i sigurnost ili slava. Dakle princ koji želi da zadrži svoj autoritet mora da nauči kako da ne bude dobar. da vas uveri da je svet u kome živite izazov i igra. želeće povećati zavisnost drugih o vama. beskrupulozna primena tamne strane sile (principi moći) može bez ikakvih problema da obezbedi sve njih. Ako želite obaviti posao u grupi ili organizaciji. a oni koji imaju uspeha u njenom postizanju." Lako je shvatiti zašto nam je potrebna moć . pomaže vam da imate političku inteligenciju. na primer. Moć sama po sebi nije ni pozitivna. kako prilike to zahtevaju. ni negativna. nastojaće vas učiniti zavisnim od njih. a za koje nema zamenu. nastoje da ne izgledaju kao da je traže. Možete. Ljudi koji je imaju. i da to znanje iskoristi. Vrhunski igrači tragaju za samom moći. I naravno. Neko igra ovu igru zbog novca. da je svest o moći drugih i vašoj sopstvenoj moći sama srž svega. Menadžer koji želi maksimalno povećati svoju političku inteligenciju. nastojaćete da smanjite na minimum vašu zavisnost od njih. "Svaki čovek koji se trudi da ostane dobar sve vreme biće ugrožen od strane mnogo većeg broja ljudi koji ni izdaleka nisu dobri. Ne smemo se nikada odricati moći. politička inteligencija je dvosmerna ulica. Ishod je stalna borba.62.bez nje bismo bili samo šrafovi jedne besmislene mašine. neko zbog sigurnosti ili slave. pa čak i o seksu. Nećete biti sami u pokušaju gradnje vaših izvora moći. jer će se okomiti na nas i uništiti nas. ili svega ovoga zajedno. Čemu služi politička inteligencija? ___________________________________________________ Svrha političke inteligencije je da vam pokaže kako se moć koristi i prepoznaje. Moć je možda poslednja jednostavna reč. to poriču. neko zarad seksa. Kao nuklearna energija. potencijal da se na druge utiče u službi dobra ili zla. drugi s kojima radite nastojaće učiniti to isto. mogućnost da se bude blagoslov ili najgora kletva. veoma su tajnoviti o tome kako su je postigli. iako naša osećanja u vezi moći mogu da budu. može da se koristi za proizvodnju struje i tako osvetliti grad. Za većinu je nas kudikamo lakše govoriti o novcu. Brojni istorijski primeri pokazuju da se moć ne sme trošiti uludo. povećati vašu političku inteligenciju u odnosu s vašim šefom ako razvijete znanje ili umeće koje on treba. ili da se od toga uzdrži. ljudi koji je žele. ali. već prema tome.

Uspeh realizacije zavisi od veštine da se sa interesnim partnerima postigne saglasnost u pogledu poslovnih namera i sredstava koja se nameravaju upotrebiti da bi se osigurala njihova realizacija (cilj opravdava sredstva). Slika 5.1 Usklađivanje poslovnih namera i sredstava Mogući ishodi su • Konflikt u kojem će izgubiti ili jedna ili obe strane (potpuna nesaglasnost u pogledu namera i sredstava) • Konkurencija – saglasnost u pogledu namera. Šta je cilj političke inteligencije? ___________________________________________________ Osnovni cilj primene političke inteligencije je da se uspostavi puna kooperacija (win-win odnos) sa interesnim partnerima. ali privremeno ujedinjenje da bi se zajednički iskoristila oskudna sredstava • Kooperacija – potpuna saglasnost u pogledu namera i sredstava – potpuni trijumf političke inteligencije. . jer se stvara održivo okruženje u kojem svi dobijaju.63. To je veština finog usaglašavanja svih učesnika u pogledu poslovnih namera i sredstava koje će se primeniti da se te namere sprovedu u delo. ali sukob oko sredstava • Koalicija – nesaglasnost u pogledu namera. Poslovne namere koje su nastale kao rezultat intenzivnog korišćenja poslovne i duhovne inteligencije trebalo bi sprovesti u delo.

ili ima upravo nameru negativno uticati. pretvaranje posla u rutinu. Producenti žele drastičnim kresanjem troškova napraviti finansijski profitabilne filmove. bez obzira na troškove. Ovi faktori postavljaju uslove koji određuju početnu tačku procesa sukoba. Strane u sukobu moraju ga primetiti.64. Sad znam da jesi!” Nedostatak komunikacije može biti izvor sukoba. povećani napori u komunikaciji samo će kristalizirati i istaći fundamentalne razlike. u filmskom biznisu. Ona opisuje trenutak u trajnoj aktivnosti kad interakcija “pređe tačku” pretvaranja u sukob između zainteresovanih strana. na nešto do čega je prvoj strani stalo. Naposletku. Ako niko nije svestan sukoba. Mnogi sukobi koji su bili pripisani lošoj komunikaciji su. Kad ljudi moraju zajedno raditi. sukobi između režisera i producenata često se događaju zbog različitih ciljeva. nekoliko zajedničkih tema su u osnovama većine definicija. Dodatne zajedničke osobine u definicijama su opiranje ili nekompatibilnost i neki oblik interakcije. Ova definicija je namerno široka. nesuglasice zasnovane na bihevioralnim očekivanjima i slično. ova definicija dovoljno je prilagodljiva da pokrije puni raspon nivoa sukoba – od očiglednih i nasilnih dela do profinjenih oblika neslaganja. onda slede sukobi. On mora biti niskog intenziteta kako bi bio produktivan. Slično. ali teže za razilazećim ciljevima. ili ima upravo nameru negativno uticati. Zapravo postiže se suprotno. “Pre ovog razgovora. mislio sam da bi mogao biti zatvorenih pogleda. na nešto do čega je prvoj strani stalo. Uprkos divergentnim značenjima koje je termin konflikt sakupio. razlike u tumačenjima činjenica. onda se svi generalno slažu da sukob ne postoji. Na primer. specijalizacija rada i nepravedni sistemi nagrađivanja su primeri faktora koji mogu voditi do sukoba. predrasuda je izvor sukoba koji se zasniva na vrednostima. Konflikt je proces koji počinje kad jedna strana percipira da je druga strana negativno uticala. Sukobi u organizacijama često su proizašli iz strukture. povećana organizaciona veličina. ali menadžeri bi prvo trebali gledati na strukturalna ili na vrednostima zasnovana objašnjenja. Šta je to konflikt? ___________________________________________________ Konflikt je posledica nesaglasnosti interesnih partnera u pogledu poslovnih namera i sredstava koje će se koristiti za njihovu realizaciju. Režiser želi stvoriti umetnički film. Jake svađe oko toga ko bi šta trebao raditi postaju disfunkcionalne kad stvaraju nesigurnost oko uloga u ostvarenju poslovne namere. . jer ona više prevladavaju u organizacijama. Sukob je nemoguće rešiti ako menadžeri pogrešno postupaju sa sukobom zasnovanim na vrednostima kao da je komunikacioni problem. da li sukob postoji ili ne stvar je percepcije. povećavaju vreme realizacije zadatka i dovode do toga da članovi rade na suprotnim svrhama. Konflikt onda možemo definisati kao proces koji počinje kad jedna strana percipira da je druga strana negativno uticala. nakon bližeg razmatranja. Ona obuhvata široki raspon sukoba koje ljudi stalno doživljavaju u organizacijama – nekompatibilnost ciljeva. rezultat razlika u vrednostima. Na primer. Sukob oko poslovne namere odnosi se na sadržaj i ciljeve rada. Sukob oko sredstava odnosi se na to kako se posao treba napraviti.

Oni “izvan moći” koji gledaju biti “u moći” pokušaće prvo povećati svoju moć samostalno. oni koji žele moć pokušaće da izgrade sopstvenu bazu moći. Stoga. Što je zadatak grupe više rutinski. to je veća verovatnost da će se stvoriti koalicije. povlasticama i radnim uslovima kad su ujedinjena koalicija nego da deluju pojedinačno. Prirodan način sticanja uticaja je tako što čovek postaje vlasnik moći. ako cela radna snaga firme krene u “štrajk”. Pronađeno je da uspešne koalicije sadrže fluidno članstvo i u stanju su se žustro oblikovati. “Štrajk” jedne osobe ima malu moć nad menadžmentom. U takvim slučajevima. U suprotnosti s time. Verovatnije je da će se stvoriti više koalicija kad postoji dosta međuzavisnosti zadataka i resursa. Naravno. Još jedno predviđanje o koalicijama odnosi se na stepen međuzavisnosti unutar organizacije. privrženost i zajedničko donošenje odluka. Može se očekivati da će se poslužiti koalicijom kako bi nadoknadili ovu zavisnost. Zbog čega se formiraju koalicije? ___________________________________________________ Koalicija je grupa pojedinaca koji se privremeno udružuju kako bi ostvarili određenu svrhu. Verovatno će se manje težiti ovoj potrazi za maksimalnim povećanjem veličine koalicije u autokratskim i hijerarhijski kontrolisanim organizacijama. u mnogim slučajevima to može biti teško. pred menadžmentom je ozbiljan problem. Posebno se to odnosi na donošenje odluka u organizacijama koje ne završava samo izborom između skupa alternativa. postići svoju ciljnu svrhu i brzo nestati.65. učiniće se napori da se oblikuje koalicija od jednog ili više onih koji su “izvan moći” koji. Naposletku. Ovo pomaže pri objašnjavanju istorijske privlačnosti radničkih sindikata. U teoriji političkih nauka koalicije se kreću u drugom smeru – pokušavaju da što je moguće više smanje svoju veličinu. riskantno. verovatnije je da će se ovo širenje koalicije da bi se potpomoglo izgradnji konsenzusa dogoditi u organizacionim kulturama u kojima se visoko ceni kooperacija. te je stoga veća njihova zavisnost. . U organizacijama. skupo ili nemoguće. pa se udružujete sa drugima da primenjujete zajednička sredstva i tako tu moć steknete. uvođenje i privrženost odluci bar su toliko važni koliko i sama odluka. Takvi zaposleni su u boljoj poziciji za pregovaranje o većim nadnicama. stvarni zadaci koje obavljaju zaposleni u organizaciji uticaće na stvaranje koalicije. udruživanjem. mogu kombinovati svoje resurse kako bi povećali nagrade za sebe. Koalicije se formiraju kada nemate dovoljno moći da sami realizujete poslovnu nameru. Međutim. Ovo znači širenje koalicije kako bi se obuhvatilo što je moguće više interesa. Zašto deliti plen ako to ne morate? Ali ako se ovo pokaže nedelotvornim. Nastoje biti taman toliko velike koliko im je potrebno da bi mogle izložiti moć potrebnu za ostvarenje svojih glavnih ciljeva. Ali zakonodavna tela su drugačija od organizacija. Koalicije u organizacijama često nastoje maksimalno povećati svoju brojnost. Odluku takođe treba primeniti. alternativa je uspostaviti koaliciju – neformalnu grupu koja je međusobno povezana aktivnom poterom za određenom svrhom. Ali. Što je rad kojeg ljudi čine više rutinski. Stoga koalicije u organizacijama trebaju veliko zaštitničko telo koje će podržati glavne ciljeve koalicije. postojaće manje međuzavisnosti između podjedinica i manje aktivnosti stvaranja koalicija kad su podjedinice većinom samodovoljne ili resursa ima u izobilju. to je veća njihova međusobna zamenljivost. posebno među nisko kvalifikovanim radnicima. Logika koalicije? Snaga je u broju.

Obim njegove / njene moći nad nama u direktnoj je vezi sa time koliko nam je on / ona potrebna da bismo zadovoljili svoje potrebe. 2. on ima moć nad vama. Precizan opis radnoga mesta. jasno pripisivanje pravila poželjnog i nedozvoljenog ponašanja (kodeks prakse) i striktna primena zakona će efikasno ograničiti sposobnost zaposlenih da čine negativne izbore. Zavisite od njih zbog finansijske podrške. kad se zaposlite i kad ostvarite solidan prihod. opis posla. Ali. 5. njena je sposobnost da učini nešto drugo od onoga što već čini. ta osoba ima moć nad nama. ko među nama nije poznavao ili čuo za bogatog rođaka koji je u stanju kontrolisati veliki deo svoje porodice pukom indirektnom ili direktnom pretnjom da će ih izbrisati iz svoje oporuke? Kako bi osoba A postigla da osoba B nešto učini (što inače ne bi). organizaciona pravila i propisi. 3. Slično tome. osoba A ima u tom odnosu veću moć. Moć predstavlja iskonsku mogućnost kažnjavanja ili nagrađivanja. znači da osoba B mora imati diskreciono pravo izbora. moć vaših roditelja se bitno smanjuje. niko nad nama nema moć) nastupa kada nam od nikoga ništa nije potrebno. ako je ponašanje na poslu osobe B tako programirano da joj nije ostavljeno prostora da bira. Uvek kada očekujemo od nekoga nešto. Vaše su alternative sigurno ograničene i vi stavljate visok stepen važnosti na dobijanje prolazne ocene. Na primer. uvek nam je neko potreban da obavimo posao. ako studirate na osnovu finansijskih sredstava koje isključivo osiguravaju vaši roditelji. očigledno ograničena.66. Potpuna sloboda (tj. tako da osoba B učini nešto što inače ne bi učinila. Ali. te morate položiti određeni predmet da biste je stekli i ako je vaš trenutni nastavnik jedini član nastavničkoga veća na tom fakultetu koji predaje taj predmet. a ne pravo da se to čini. U krajnjem slučaju. Ako želite univerzitetsku diplomu. Šta je to moć? ___________________________________________________ Moć se odnosi na karakteristiku osobe A da može uticati na ponašanje osobe B. 4. ima moć nad nama. usprkos ovoj zavisnosti. . Što je veća zavisnost osobe B od osobe A. Ova definicija podrazumeva: (1) potencijal koji se ne mora aktualizirati da bi bio efikasan. kao i zakoni i standardi zajednice ograničavaju ljudima mogućnost izbora. Zauzvrat. Ipak. kad završite školu. grupne norme. verovatno ste svesni moći koju oni imaju nad vama. U organizacijama. Osoba može imati nad vama moć ako kontroliše nešto što vi želite. Kao medicinska sestra možete zavisiti od pretpostavljenog za stalno zaposlenje. Iz toga sledi da: 1. postoji mala verovatnost da ćete se pokoriti njegovom zahtevu da izvršite operaciju srca na pacijentu. zbog međusobne zavisnosti u izvršavanju zadataka. 6. Verovatno je najvažniji aspekt moći njegova funkcija zavisnosti. zavisnost se temelji na alternativama koje osoba B percipira i na značenju koje osoba B pridaje alternativi (ama) koje osoba A kontroliše. (2) odnos zavisnosti i (3) da osoba B ima određeno diskreciono pravo nad svojim ponašanjem. Svako ko može da pomogne ili spreči ono što bismo mi želeli.

oni postaju zavisni od vas. Važnost Ako niko ne želi ono što imate. Ali. . Zavisnost je obrnuto proporcionalna alternativnim izvorima zaliha. Slično. stičete moć nad njima. pa postoji povećana potražnja za njegovim uslugama. Što član nastavnog osoblja primi više priznanja kroz publikacije. Stoga. odbijanje obučavanja ljudi na njihovim poslovima. jednooki čovek je kralj!" Ako možete stvoriti monopol kontrolisanjem informacija. ili čak pokazivanje drugima tačno onoga što im je posao da rade. to kontrola nad tim resursom pruža više moći. činite ih zavisnima od vas i. organizacije aktivno nastoje izbeći poslovnu nesigurnost i obezbediti održivost poslovanja. prestiža ili bilo čega za čim drugi žude. stvaranje specijalizovanog jezika i terminologije koja sprečava druge da razumeju šta je zaista njihov posao. stoga. redak i nezamenjiv. to je mobilniji. to objašnjava zašto većina organizacija radije razvija odnose s više dobavljača. pošto ostali fakulteti žele nastavno osoblje koje je steklo zvučno ime. Kad posedujete bilo šta što je drugima neophodno potrebno. Na primer. nego da njihov biznis zavisi samo od jednog. Na primer. a to sami kontrolišete. Retkost Posedovanje retkog resursa – važnog znanja u ovom slučaju – čini člana višeg nivoa zavisnim o članu nižeg nivoa. moraju se percipirati da je/su stvar(i) koju kontrolišete važna/e. Moć dekana nad članom nastavnog osoblja je obrnuto proporcionalno povezana s brojem objavljenih sadržaja tog člana. Stoga bismo trebali očekivati da će pojedince ili grupe koji su u stanju da uspešno vladaju problemima usaglašavanja sa poslovnim okruženjem ostali doživeti kao one koji kontrolišu važan resurs. Ako je svako inteligentan. inteligencija ne stvara posebnu prednost. članovi nastavnog osoblja koji imaju malo ili nikakvih publikacija imaju najmanju mobilnost i pod najvećim su uticajem svojih nadređenih. posedovanje istog vam neće povećati moć. Finansijska nezavisnost smanjuje moć koju drugi mogu imati nad nama. kako bi stvorili zavisnost. Na fakultetima postoje jaki pritisci na nastavno osoblje da objavljuju radove. To takođe objašnjava zašto nas toliko žudi za finansijskom nezavisnošću. kako kaže stara poslovica: "U zemlji slepih. to neće stvarati zavisnost. što možete više proširiti svoje opcije. Ako nečega ima u izobilju. koja bi se inače mogla činiti nelogičnim. Više obrazovanje opet pruža odličan primer. Šta stvara zavisnost? ___________________________________________________ Zavisnost se povećava kad je resurs kojeg kontrolišete važan. Ovo takođe pomaže u davanju smisla ponašanjima članova nižih nivoa. to u tuđe ruke dajete manje moći. među super bogatima novac više nije moć. Nezamenjivost Što resursu više nedostaje mogućih nadomestaka. ili izvođenje poslova u strogoj tajnosti tako da aktivnost izgleda kompleksnija i teža nego što zaista jest.67. Iako koncept staža može delovati u smeru menjanja ovog odnosa ograničavanjem alternativa dekana. Obrnuto. kao što je uništavanje priručnika za procedure koji opisuju kako se odrađuje posao.

suspendovati ili degradirati osobu B pod pretpostavkom da osoba B ceni svoj posao. Moć uveravanja počiva na alokaciji i manipulaciji simboličnim nagradama. legitimna moć se zasniva na formalnim pravima koja neko ima kao rezultat posedovanja ovlašćenja (položaja ili uloge u organizaciji). ozlede ili smrti. osoba A ima moć prinude nad osobom B. vi se susrećete s primerima moći uveravanja. stručnom. Moć prinude je najčešće korišćeni mehanizam za pokretanje ljudi. ili kad sindikalni poverenik podstiče članove sindikata na upotrebu njihove neformalne moći kako bi se devijantnog člana dovelo u red. ako osoba A može pripisati osobi B radne aktivnosti koje osoba B smatra neugodnim. zanimljivim radnim zadacima. nagradnom. ako osoba A može otpustiti. stvaranje frustracije zbog ograničavanja kretanja ili nasilne kontrole osnovnih psiholoških potreba ili potreba za sigurnošću. . Kako se koristi moć? ___________________________________________________ Pravi odgovor na pitanje kako se koristi moć je klasifikaciona shema od pet kategorija koju su identifikovali French i Raven. Sposobnost uveravanja je jedna od najviše cenjenih osobina lidera. Ta moć počiva na konkretnoj primeni. Hijerarhija moći obuhvata kontrolu. Nabeđeni lideri vape za autoritetom. posedujete moć uveravanja. kada nastavnik koristi atmosferu u razredu za kontrolu devijantnog učenika. kontrolisati alokaciju statusnih simbola. dok se referentna moć razvija iz "divljenja" koje drugi stiču za pojedinca i iz njihove želje da svoje ponašanje i stavove oblikuju prema toj osobi. ili uticati na norme grupe. Čovek reaguje na tu moć iz straha od negativnih posledica koje mogu rezultirati ukoliko se ne posluša. Kada maksimalno koristite autoritet maltretirajući podređene uglavnom ćete uspeti da ih pokrenete i postavite tamo gde želite. manipulisati masovnim medijima. preferiranim radnim smenama ili prodajnim područjima). Na organizacionom nivou. povoljnim ocenama radnog učinka. stručna moć odnosi se na uticaj koji proizlazi iz specijalnog umeća ili znanja. legitimnom i referentnom moći. prijateljskoj naklonosti. To lidera oslobađa ogromne obaveze i velikog posla da razmisli gde bi svako od sledbenika trebao da se postavi i kako da tamo stigne.68. osoba A ima moć prinude nad osobom B. ili na pretnji primene fizičkih sankcija kao što je nanošenje bola. Peti nivo moći je da ne posedujete moć – da svesno postanete žrtva. Neposedovanje sposobnosti da se na bilo koji način utiče na događaje je suština uloge žrtve. Ako možete odlučiti ko će biti primljen na posao. Vešti lideri su majstori na sva četiri nivoa. Oni su predložili klasifikaciju na pet varijacija moći koje su nazvali prinudnom. Kada ih uveravate. autoritet. uveravanje i uticanje. oni će stati tamo gde oni žele (koristeći sopstvenu moć i inicijativu) i izabraće najbolji mogući način da tamo stignu iz njihove perspektive. Na primer. Prinudna moć počiva na strahu. ili može zapretiti osobi B na način koji osoba B smatra neugodnim. Shodno tome. nagradna moć proizlazi iz sposobnosti da se raspodeljuje bilo šta od vrednosti (obično se radi o novcu.

naređivanjem pojedincima da se učini ono što je traženo i isticanjem da pravila zahtevaju pokoravanje 6. Istraživanja su pokazala da postoje standardizovani načini pomoću kojih vlasnici moći pokušavaju da dobiju ono što žele.69. ponavljajućim podsetnicima. ustanovljeno je ukupno 370 taktika primenjivanja moći koje su grupisane u 14 kategorija. kako je pokazano u tabeli 5. Pogađanje: korišćenje pregovaranja kroz razmenu povlastica ili usluga 5. Međutim. Sankcije: korišćenje nagrada i kazni poput sprečavanja ili obećavanja povišice plate. Najčešće korišćenje taktike su razum. koalicija. Nisu ih samo pitali kako su uticali okolo na druge na poslu već je akcenat stavljen na moguće razloge za uticanje na ciljnu osobu. Asertivnost: korišćenje neposrednog i jakog pristupa poput traženja pokoravanja zahtevima. prijateljska nastrojenost. bez obzira je li uticaj bio usmeren prema gore ili prema dole Najomiljenija taktika 1 2 3 4 5 6 7 Kad su menadžeri uticali na nadređene Razum Koalicija Prijateljska nastrojenost Pogađanje Asertivnost Viši autoritet Kad su menadžeri uticali na podređene Razum Asertivnost Prijateljska nastrojenost Koalicija Pogađanje Viši autoritet Sankcije Tabela 5. Analizom izveštaja se došlo do sedam taktičkih dimenzija ili strategija: 1.1. Istraživači su pronašli da se zaposleni nejednako pouzdaju u sedam taktika.1 Izbor najomiljenije taktike kada se utiče na nadređene i na podređene . Koje taktike primenjivanja moći se najčešće koriste? ___________________________________________________ Pod taktikom primenjivanja moći podrazumevaju se načini kako pojedinci pretvaraju izvore moći u specifična delovanja. korišćenje razuma je bila najomiljenija strategija. Rezultati. Ovi odgovori su se zgusnuli i prepisali u upitnik od 58 stavki koji je potom dat da ga ispuni preko 750 zaposlenih. asertivnost i viši autoritet. Prijateljska nastrojenost: korišćenje laskanja. ponizno ponašanje i prijateljsko ponašanje pre postavljanja zahteva 3. Viši autoritet: sticanje podrške viših nivoa u organizaciji kako bi osigurao zahteve 7. Kad su u jednom eksperimentu zamolili 165 menadžera da napišu eseje koji opisuju slučaj u kojem su uticali na svoje šefove. pogađanje. pretnji davanja nezadovoljavajuće ocene radnog učinka ili sprečavanja napredovanja. stvaranje goodwilla. kolege ili zaposlene. Koalicija: dobijanje podrške drugih ljudi u organizaciji koji će podržati zahtev 4. Razum: korišćenje činjenica i podataka kako bi se napravile logične ili racionalne prezentacije ideja 2. daju nam značajan uvid u taktiku primenjivanja moći – kako menadžeri i zaposleni utiču na druge i objašnjavaju uslove pod kojima se radije odabire jedna taktika nego druga. koji su ovde sažeti.

prelazi se s korišćenja jednostavnih zahteva na insistiranje da se njihovi zahtevi ispune. obično se pouzdaju u lepe reči i promociju ugodnih odnosa. Razum je dosledan s preferencijom Amerikanaca za neposrednim kontaktima i korišćenjem racionalnog uveravanja kako bi se uticalo na druge i pomirile razlike. neke podstiču razum. opuštene i daju podršku. očekivanja menadžera o spremnosti druge osobe da se pokori. Otpor vodi do toga da menadžeri koriste neposrednije strategije. koriste prijateljsku nastrojenost. Na sličan način. Neke kulture podstiču korišćenje prijateljske nastrojenosti. Ove razlike su u skladu s vrednostima u ove dve zemlje. Menadžerova očekivanja uspeha vode ga kroz izbor taktika. jer uviđa da su troškovi povezani s asertivnošću neprihvatljivi. dok su kineski menadžeri preferirali taktike koalicije i višeg autoriteta. Kad je uspeh manje predvidljiv. menadžeri su u većem iskušenju da koriste asertivnost i sankcije kako bi ostvarili svoje glavne ciljeve. studijom kojom su se poredili menadžeri u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini ustanovilo se da Amerikanci percipiraju razum kao najdelotvorniji. Na primer. Na osnovu čega se vrši izbor primerene taktike primenjivanja moći? ___________________________________________________ Izbor primerene taktike primenjivanja moći vrši se na osnovu pet faktora menadžerove relativne moći. Na primer. to jest. druge su službene i konzervativne. Ali verovatnije je da će menadžer s relativno malo moći prestati da pokušava da utiče na druge kad naiđe na otpor. menadžeri koriste razum kako bi prodali ideje zaposlenima i prijateljsku nastrojenost kako bi im se pružile usluge. neke su tople. Menadžeri menjaju svoju taktiku primenjivanja moći u odnosu na svoje glavne ciljeve. taktike koalicije i višeg autoriteta dosledne su s preferencijama Kineza zbog korišćenja posrednih pristupa za teške i kontroverzne zahteve. U početku možemo očekivati da će većina menadžera pokušati da koristi jednostavne zahteve i razum. nego broj taktika koje koriste oni koji imaju manje moći. a druge se oslanjaju na sankcije i asertivnost. U poređenju s time. Tako će sama organizacija uticati na to koji će se podskup taktika primenjivanja moći smatrati prihvatljivim za menadžere. Kad menadžeri traže povlastice od svog nadređenog.70. menadžerovih glavnih ciljeva zbog kojih želi uticati na druge. Menadžerova relativna moć ima dva načina uticanja na izbor taktike. Menadžeri koriste jednostavne zahteve kako bi stekli podložnost kada prethodno iskustvo upućuje na visoku verovatnost uspeha. . Asertivnost je rezervna strategija korišćena kada cilj uticaja odbija. Ljudi u različitim zemljama obično preferiraju različite taktike primenjivanja moći. organizacione kulture i međukulturalnih razlika. Organizaciona kultura zbog toga ima značajan udeo u definisanju koje se taktike smatraju prikladnima. Drugi je da menadžeri s više moći koriste asertivnost s većom učestalošću nego oni s manje moći. Ovo spajanje taktika i ideja u praksi pokazuje dobre rezultate za uticaj prema dole. Kulture unutar organizacija se primetno razlikuju – na primer. ili izgleda kao da se ne želi podložiti zahtevu. Prvi je da veći broj taktika koriste menadžeri koji kontrolišu resurse koje drugi cene ili menadžeri koje drugi doživljavaju kao da su u položaju dominacije. Tipično. menadžeri koji pokušavaju da uvere svoje nadređene da prihvate nove ideje obično se oslanjaju na razum.

Uz malo prakse. vi i ja bi verovatno uspeli napraviti jednako dobru prodajnu reklamu kao ove slavne osobe. Ne morate imati službeni položaj u organizaciji kako bi posedovali moć. Harizmatične vođe uspevaju da ih drugi prate jer mogu artikulisati privlačne vizije. Na primer. preuzeti lične rizike. Postajemo sve zavisniji od stručnjaka kako bismo ostvarili ciljeve jer poslovi postaju sve više specijalizovani. Na primer. Referenta moć Referentna moć zasniva se na poistovećivanju s osobom koja ima poželjne resurse ili osobine ličnosti. poštovanja i divljenja drugih (uticaj koji se zasniva na pojedinčevom posedovanju poželjnih resursa ili osobina ličnosti ). medicinari poseduju neophodna znanja da nas izleče. Referenta moć razvija se iz divljenja prema drugoj osobi i želji da se bude poput nje. jer vam želim udovoljiti. Ali u većini organizacija postojaće ljudi s harizmatičnim kvalitetima koji su. ali se javnost koja kupuje ne poistovećuje s vama i sa mnom. pa lako demonstriraju moć stručnosti – uglavnom bespogovorno slušamo savet kojeg nam daje naš doktor. Moć harizme Zadnji temelj moći je harizma. pokazivati osetljivost za okolinu i sledbenike i spremni su upustiti se u ponašanje koje većina ostalih smatra nekonvencionalnim. posebne veštine ili znanja. mnogi od najkompetentnijih i najproduktivnijih dizajnera čipova u Intelu poseduju moć. iako nisu na službenim položajima vodstva. Stručnost je postala jedna od najmoćnijih izvora uticanja kako je svet postao više tehnološki orijentisan. . Moć stručnosti Moć stručnosti je uticaj koji je korišćen kao posledica ekspertize. Marketinškim istraživanjem pokazuje se da ljudi poput Michaela Jordana i Britney Spears imaju moć uticanja na vaš izbor atletskih teniski i cola pića. poštovanje i divljenje drugih i harizma. Moć harizme je zapravo produženje referentne moći koja niče iz ličnosti i interpersonalnog stila pojedinca. to pomaže da se objasni zašto se slavnim osobama plaćaju milioni dolara kako bi podržali proizvode u reklamama. Ako mi se sviđate. industrijskim psiholozima i ostalim stručnjacima. poštujem vas i divim vam se. ali oni nisu menadžeri i nemaju formalnu moć. Na primer. Šta je to moć ličnosti? ___________________________________________________ Moć ličnosti je posledica 3 jedinstvene karakteristika pojedinca –stručnosti (uticaj zasnovan na posebnim veštinama ili znanju). možete koristiti moć nada mnom. Ono što imaju je moć ličnosti – moć koja nastaje iz jedinstvenih karakteristika pojedinca. i harizme (nadogradnja moći uzora koja proizlazi iz ličnosti pojedinca i njegovog interpersonalnog stila). poreznim savetnicima. Tri temelja moći ličnosti su stručnost.71. Slična situacija je i sa informatičarima. ekonomistima. ipak u stanju ispoljiti uticaj na druge zbog čvrstoće njihovih herojskih kvaliteta.

Kada se govori o kredibilitetu proizvoda ili usluge uvek se sve svodi na ljudsku percepciju i evaluaciju kvaliteta. sa iskustvom i kompetentna. Retorici u staroj Grčkoj su za opis ovog koncepta koristili termin “ethos”. Iako se mišljenja o broju dimenzija donekle razlikuju. Većina onih koji su dali značajan doprinos na ovom polju slažu se oko toga da je kredibilitet isto što i doživljeni kvalitet – on nije ugrađen u neki objekt. Ovde se vrši evaluacija procenjenog nivoa znanja i veština izvora. a sadrži i obaveznu procenu moralnosti izvora. baratanje činjenicama i nedvosmislenost. dve osnovne dimenzije kredibiliteta su prisutne kod svih: • • Nivo pouzdanosti Nivo ekspertize Slika 5. a kredibilna je ona informacija kojoj se bespogovorno veruje. osobu ili delić informacije. Kredibilni ljudi su ljudi od poverenja.2 Kredibilitet kao sinteza pouzdanosti i ekspertize Nivo pouzdanosti se utvrđuje na osnovu kriterijuma kao što su pozitivna orijentacija. Rezultat procene kredibiliteta zavisi od toga da li je izvor dostojan poverenja i da li poseduje odgovarajuću ekspertizu. Istraživanja o kredibilitetu su započeta još pedesetih godina dvadesetog veka i to u krugovima psihologa i komunikologa. Istraživači se slažu i u tvrdnji da je doživljeni kredibilitet posledica simultane evaluacije više različitih dimenzija. Šta je kredibilitet i kako se procenjuje kredibilitet? ___________________________________________________ Kredibilitet se može definisati kao postojanje ili nepostojanje poverenja u iskaze druge strane. . Nivo ekspertize se definiše atributima .zasnovana na znanju.72.

kredibilitet se dobija kada korisnici dobijaju informacije koje su korektne i pouzdane. Pretpostavljeni kredibilitet Kredibilitet na osnovu reputacije Kredibilitet na osnovu inspekcije Kredibilitet na osnovu prethodnog iskustva Analiza dinamike kredibiliteta nameće potrebu da se pruže odgovori na tri važna pitanja: • • • Kako se kredibilitet stiče? Kako se gubi? Da li se. i kako može ponovo povratiti? Za svaki od četiri tipa kredibiliteta postoje različiti odgovori na ova pitanja. činićete stvari drugačije. Kada je prisutan to niko ne primećuje. a samo pet minuta da je uništimo. Iako su psiholozi istakli faktore koji utiču na stvaranje kredibiliteta nisu se pozabavili činjenicom da postoje različite vrste kredibiliteta. 2. 3. Kredibilitet je sličan vazduhu koji udišemo. pogotovo ako se na osnovu toga mogu steći dragocena znanja o tome kako mogu da steknu ili da izgube kredibilitet. Kada jednom interesni partneri shvate da nemate kredibilitet teško će vam m pružiti drugu priliku. Na isti način kredibilitet se gubi kada korisnik proceni da je dobio pogrešne informacije. kredibilitet na osnovu inspekcije i kredibilitet na osnovu prethodnog iskustva. O tome Warren Buffett kaže: „Treba dvadeset godina da izgradimo reputaciju. Ova istraživanja su od velikog značaja za sve one koji dolaze u svakodnevni kontakt sa interesnim partnerima. posebno iza praktične perspektive.73. Ali kada ga nema to odmah svi primete. Ako razmišljate o tome. kredibilitet na osnovu reputacije. U nastavku su definisana četiri tipa kredibiliteta: 1. . Koje vrste kredibiliteta postoje? ___________________________________________________ Četiri osnovna tipa kredibiliteta su pretpostavljeni kredibilitet. Ponovno vraćanje kredibiliteta je herkulovski poduhvat. ili dezinformacije. Kredibilitet je zbir vrednosti koje interesni partneri pridaju organizaciji ili pojedincu na osnovu svoje percepcije i tumačenja imidža koji poslovna organizacija (osoba) komunicira i konzistentnosti njenog ponašanja tokom vremena. 4. Proučavanje načina na koji se tokom vremena dobija ili gubi kredibilitet je dalo rezultate koji su intuitivni .

S druge strane. Pošto on zavisi od iskustva iz prve ruke sa određenom osobom (ili proizvodom i uslugom). ljudi pretpostavljaju da njihovi prijatelji uvek govore istinu. Isti odnos i dinamika vredi i za našu interakciju sa proizvodima i uslugama. nego prema koricama. ili njihov izgovor. Uglavnom se tu radi o stereotipima. takav kredibilitet sadrži hronološku komponentu koja uvodi dinamički faktor u proceni kredibiliteta. Kredibilitet na osnovu iskustva Nakon dugotrajnijeg druženja sa nekim ljudima u stanju smo da prilično objektivno procenimo nivo poverenja koji im možemo ukazati i koliko je impresivna njihova ekspertiza. prodavcima automobila. . advokatima i političarima se u principu ne veruje previše. trenutno utiču na percepciju njihovog kredibiliteta. Kada utvrđuju kredibilitet na osnovu inspekcije ljudi procenjuju knjigu ne prema sadržaju. Po čemu se pretpostavljeni kredibilitet razlikuje od kredibiliteta na osnovu inspekcije i kredibiliteta na osnovu iskustva? ___________________________________________________ Pretpostavljeni kredibilitet pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu naših ukorenjenih uverenja (predrasuda) dok kredibilitet na osnovu inspekcije pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu onoga što smo pronašli jednostavnim uvidom. Uvek se prednost daje advokatima i lekarima koji iza sebe imaju impresivnu statistiku uspešno rešenih slučajeva.74. Isto vredi i za proizvode i usluge. Način na koji se ljudi oblače. Pretpostavljeni kredibilitet “Pretpostavljeni kredibilitet” pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu naših ukorenjenih uverenja (predrasuda). Na primer. U svetu međuljudskih odnosa ovakve procene kredibiliteta se obavljaju gotovo automatski. pa u njihovim očima imaju visok nivo kredibiliteta. Kredibilitet na osnovu inspekcije “Kredibilitet na osnovu inspekcije” pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu onoga što smo pronašli jednostavnim uvidom. Ako ljudi procene da proizvod (usluga) nema kredibilitet oni će prestati da ga koriste i neće pružiti drugu šansu da se situacija popravi. Kredibilitet na osnovu iskustva može da bude najkompleksniji od sva četiri navedena tipa kredibiliteta. ali je to i esencija pretpostavljenog kredibiliteta. Na osnovu tako stečenog uverenja donose se automatske odluke. “Kredibilitet na osnovu iskustva” pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu prethodnog iskustva iz prve ruke.

“ono nešto” novo. U našem svakodnevnom životu kredibilitet na osnovu reputacije igra veliku ulogu – veliki dojam uvek ostavljaju prestižne nagrade ili zvanične titule (doktor i profesor) koje su dobijene od neke treće strane i na osnovu koji ugled nosilaca drastično skače. Ali. na primer. Ne postoji čovek koji neće reći: mi smo osvojili prvenstvo sveta. Čemu služi kredibilitet na osnovu reputacije? ___________________________________________________ Kredibilitet na osnovu reputacije pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu referenci koje je dala treća strana. kako bi to izgledalo kada bi glumca koji je dobio “Oskara” za glavnu ulogu poslali na audiciju? Možda bi bilo interesantno upitati trenera tima koji je osvojio svetsko prvenstvo u košarci da li su mu poznata pravila igre? Naravno. dobiti nagradu za najbolju režiju nekog filma podrazumeva ne samo rad i obična profesionalna znanja.o stvaranju istorije. dobijanje Nobelove nagrade. više osoba ili timu) apsolutno je prvi na ovoj našoj planeti. dodela filmske nagrade “Oskar”. “niko mi (nam) nije ravan”! • • • Kredibilitet na osnovu reputacije je vrhunska manifestacija kvocijenta političke inteligencije. biti prvi! U jednom vremenskom intervalu (u datim primerima radi se o jednoj godini) onaj ko je osvojio neki od naslova (bez obzira da li se radi o pojedincu. “mi smo najbolji”. Niko ozbiljan ne dodeljuje sam sebi titulu tipa “ja sam napametniji”. da se o njima ni ne razmišlja! Zadnja. Pogledajmo šta sve znači posedovanje jednog ovakvog naslova: • Prva karakteristika je. to je priznanje za okolinu iz koje je pobednik potekao i ponos cele jedne zemlje. .. “ono nešto” što kasnije ostaje vlasništvo celog ljudskog roda. bez dileme.. prema kojima je ostvareno osvajanje laskavog priznanja ili prvenstva. To su. mi imamo ove godine nobelovca za književnost! I to s punim pravom . originalno. osvajanje svetskog prvenstva u nekom sportu (recimo košarci). Na drugom mestu je priznanje za vrhunski dugogodišnji naporan rad. Treća velika karakteristika je činjenica da se dobitnik vrhunskog priznanja nikada i nigde ne mora dokazivati! Zar ne bi bilo smešno dobitnika Nobelove nagrade za fiziku pitati da li možda zna Njutnove zakone? Ili. već i “ono nešto” što režisera ističe kao najboljeg od najboljih. svima poznati kao jasni i svetski prihvaćeni standardi. da ne kažemo apsurdna. Istovremeno. sva ta pitanja su toliko izlišna.reč je o događaju koji ljudski rod pamti .75. četvrta velika karakteristika se odnosi na činjenicu da su kriterijumi. što može samo majstor svog zanata.

Sada je jasno da je razgovor ostvarenje jednog drugog načina življenja i jednog shvatanja sebe i drugog kao uzajamno zavisnih. znači odbaciti svaku pomisao na nasilje. dogovora. Ko ceni vrednost ljudskog života.. Sve dok ljudi razgovaraju. ali ne i nadređenih. onda oni stvarno deluju kao jedna (autoritarna) ličnost. Moć je vidljiva samo u svojim posledicama: one su dokaz postojanja moći. Sve dok jedan sa drugim razgovaramo sa pozicija moći . nije tako lud da pre izabere rat nego mir. Ako su društveni odnosi uglavnom odnosi moći.. pregovora. što ne znači da u politici nema nagovora. Koji značaj ima kvalitetna komunikacija iz političke perspektive? ___________________________________________________ Potreba za kvalitetnom komunikacijom nastaje zbog toga što ono društvo koje ideju dijaloga i tolerancije ne ugrađuje u karakter svojih članova. U osnovi postoje samo tri metoda da se kod drugih ljudi nešto postigne: • mogu se primorati. oni su izvan svakog nasilja. Nasilje je poricanje bilo kakve vrednosti drugom čoveku. nema budućnosti. Po pravilu samo je poslednji metod legitiman. A svako nasilje nad drugim čovekom ne dozvoljava da se sazna istina o njemu. Onaj ko vrši nasilje prestaje da druge smatra ljudima. Moć je odnos u kome se drugi usmerava de deluje onako kako prvi hoće . Herodot u svojoj Istoriji opominje: "Niko. Iz toga sledi da se razgovor može voditi ili sa pozicija moći. odnosno podređenih. Ako se ljudi međusobno mrze i kolju. naime.nema govora o razgovoru. Biti spreman na razgovor. Moćni ne umeju da vode razgovor. koji nije dijaloški. koga oni nisu dovoljno svesni. nužno prerasta u prinudu i nasilje. Politika kao politika moguća je tamo gde postoje razlike u društvenoj moći: moć jednih podrazumeva nemoć drugih! Svaki društveni odnos sa nejednakom moći jeste politički odnos: zato svuda ima onih koji naređuju i onih koji slušaju . jer u miru deca sahranjuju svoje očeve.nigde slobodnih. oni znaju da zapovedaju. ili sa pozicija saradnje.bez njegova pristanka! Ako neko može da ostvari svoju volju uprkos protivljenju drugih. • mogu se nadgovoriti (uberreden) i • mogu se uveriti uberzeugen). prigovora. jasno je da on nije plodno tle za razgovore. a drugi potrebu da sluša. Ljudski odnosi odvijaju se u dva osnovna oblika: kao odnosi moći i kao odnosi saradnje. taj se kloni nasilja. izgovora. onda nema te njive koja obećava dobru žetvu. onda je preovlađujući govor u društvu govor ne/moći.76. Pošto je politički život satkan od odnosa moći i nadmoći. on ima moć: moć je moć u odnosu na druge. Razgovor je istinski preokret u načinu rešavanja sporova i sukoba među ljudima. Zapovedni oblik govora i jezika mora da je u bitnoj vezi sa posedovanjem moći: zapovest srećemo svuda gde ima neko ko je sklon da sluša! Ako jedan čovek ima potrebu da zapoveda. Iz političke perspektive (sa stanovišta moći i vlasti) potreba za komunikacijom nastaje zbog toga što svaki odnos. a u ratu očevi decu". a koji je spasonosan: on izvodi iz sveta nasilja i uvodi u svet slobode! .

na nivou na kojem se događa. Kako glasi princip kooperacije? ___________________________________________________ Uspeh konverzacije ne zavisi samo od toga šta govornici kazuju već i od njihovog celokupnog stava prema interakciji. sa prihvaćenim ciljem ili usmerenjem razmene informacija u koju si uključen. Na obostranom poznavanju i prihvatanju principa kooperacije i njegovih maksima zasniva se pravovremeno prepoznavanje namere interesnih partnera u procesu komuniciranja. posebno: (i) nemoj reći ono što veruješ da je laž (ii) nemoj reći ono za šta ti nedostaje odgovarajući dokaz Maksima kvantiteta (The maxim of Quantity) (i) učini svoj doprinos onoliko informativnim koliko je to potrebno za tekuće svrhe razmene (ii) ne čini svoj doprinos više informativnim nego što je to potrebno Maksima relevantnosti (The maxim of Relevance) učini svoj doprinos relevantnim Maksima načina (The maxim of Manner) budi jasan. • Maksima kvaliteta (The maxim of Quality) pokušaj da tvoj doprinos bude istinit. Princip kooperacije glasi: „Učini svoj doprinos odgovarajućim. . njihove se svesti susreću u komuniciranju. U tome smislu. Tako ovaj princip ima ulogu regulisanja onoga što se govori u nameri realizacije postavljenog političkog cilja.77. Princip kooperacije omogućava učesniku neke konverzacije da komunicira na osnovu pretpostavke da je njegov sagovornik spreman na saradnju (cooperative). ljudi se ne moraju složiti. Svi znamo da ishod našega komuniciranja s drugima često nije onakav kakvom smo se nadali. Susrećući se. Oni nastoje da ostanu u dobrim odnosima pridržavajući se određenih konverzacijskih "maksima" koje leže u osnovi delotvorne upotrebe jezika u realizaciji političkih ciljeva. posebno: (i) izbegavaj nejasnost (ii) izbegavaj dvosmislenost (iii) budi sažet (iv) pazi na red • • • Navedene maksime predstavljaju osnove komunikativnog ponašanja potencijalnih sagovornika. Ljudi sa izraženom političkom inteligencijom prihvataju neki "kooperativni princip" kad komuniciraju. no uvek postoji mogućnost da razmene mišljenja i međusobno utiču na svoje stavove.“ Nakon navođenja osnovnog principa uzajamne saradnje sagovornika. što je preduslov za postizanje političkih sporazuma. Komunikacija je sredstvo pomoću kojeg dve ili više osoba razmenjuju informacije i međusobno utiču na svoja mišljenja i ponašanja. određuju se četiri maksime kojima se ona rukovodi.

međusobnog poštovanja i poverenja i da stvara pozitivnu atmosferu koja pogoduje slamanju sila otpora pretvara ih u pokretačke sile. koje deluju protiv tog rasta. Analiza polja sila je glavna alatka političke inteligencije koji služi za grafičko predstavljanje i lakše razumevanje pokretačkih sila i sila otpora.3: Sile otpora Slika 5.3 Analiza polja sila Karakteristike pokretačkih sila: • Razumne su • Logične • Pozitivno-emocionalne • Svesne • Pod znakom su ekonomije Karakteristike sila otpora: • Nerazumne su • Negativno-emocionalne • Nelogične • Nesvesne • Pod znakom socijalne psihopatologije Dejstvo pokretačkih sila i sila otpora moguće je zapaziti u svakoj sredini. kako je to prikazano na slici 5. Za šta se koristi analiza polja sila? ___________________________________________________ Uspeh određene političke inicijative zavisi od pravilne procene stava interesnih partnera.78. Zadatak političke inteligencije je da insistira na jačanju reputacije. koje podstiču uzlazno kretanje. Sociolog Kurt Levin razvio je model koji je nazvao “analiza polja sila” i kojim se bilo koji aktuelan nivo učinaka iskazuje kao ravnoteža pokretačkih sila. . i sila otpora.

Koliko će jaki makijavelisti uspeti u svojim namerama zavisiće i od situacionih faktora. Veliki broj istraživanja usmereno je prema analizi odnosa ličnosti koje su visoko i nisko na makijvelističkoj lestvici. . jaki makijavelisti će biti izrazito produktivni. ako postoje apsolutni standardi ponašanja. Zbog toga oni doživljavaju neuspeh kada se sreća promeni. Duboko sam uveren da oni koji prilagođavaju svoj način ponašanja vremenu i okolini prosperiraju. održava emocionalno odstojanje i veruje da ciljevi opravdavaju sredstva. Uslovi koji odgovaraju jakim makijavelistima su direktna interakcija. češće pobeđuju. "Ako radi. koji je u šesnaestom veku pisao o veštinama političke inteligencije: „Neki prinčevi ne žele da se promene ni po koju cenu. minimalna pravila i odredbe i stroga kontrola emocija. Ali ako ciljevi ne mogu opravdati sredstva. a oni koji to ne čine propadaju.79. emocionalno udaljen i veruje da ciljevi opravdavaju sredstva. U poslovima koji zahtevaju veštine pregovaranja (kao što su pregovori s radnom snagom) ili koji nude ogromne nagrade za pobeđivanje (kao udeli od postotka prodaje). ili ako tri prethodno navedena situaciona faktora nisu prisutna. naša sposobnost predviđanja poslovnog uspeha jakih makijavelista biće ozbiljno okrnjena. Šta se podrazumeva pod pojmom makijavelizam? __________________________________________________ Pod pojmom makijavelizam podrazumeva se stepen do kojeg je pojedinac pragmatičan. i (3) kad emocionalna povezanost sa detaljima nebitnim za pobeđivanje odvlači pažnju slabih makijavelista. Makijavelizam kao karakteristika ličnosti nazvana je po Niccolou Machiavelliu. koristi ga" u skladu je s jakim makijavelističkim posmatranjem sveta. Ustanovljeno je da jaki makijavelisti postižu uspeh: (1) više kad komuniciraju licem u lice s drugima nego posredno. svi koji se ne prilagode biće uništeni. (2) kad okolnost ima minimalan broj pravila i uredbi te tako dozvoljava slobodoumnost i improvizaciju. teže se nagovore i više nagovaraju druge nego što to čine osobe koje su nisko na lestvici makijavelizma. Trebamo li zaključiti da su jaki makijavelisti prezaposleni? Taj odgovor zavisi od vrste posla i uzimate li u obzir etičke implikacije pri evaluaciji radnog učinka. Kada se vreme i okolnosti promene. Time se objašnjava zbog čega je prosperitet prolazna kategorija.“ Pojedinac koji je visoko na lestvici makijavelizma je pragmatičan. Jaki makijavelisti češće se koriste manipulacijom.

zbog čega su idealne žrtve za vukove – one koji perfektno predviđaju i čitaju političku situaciju i to isključivo u sopstvenu korist.80. Njihov osećaj identiteta zasniva se na činjenici da su deo moćne kompanije koja im pruža zaštitu. Uz obavezno tiho negodovanje obaviće ono što im se kaže i to je sve. pojedinci i organizacije sa malom sposobnošću U grupu ovaca se mogu svrstati svi oni pojedinci i organizacije koje ne razumeju političku situaciju. Ovce su zavisne od vođe u pogledu inspiracije. postavljenih rutina. ali su presretne da budu u društvu (stadu). kako je to prikazano na slici 5. Ovce su idealne za administrativne dužnosti vođene putem pravila.4 Podela ljudi na osnovu kvocijenta političke inteligencije Ovce -Organizaciono centrični razumevanja političke situacije. ili su pre svega zainteresovani za uspeh organizacije. Rukovođenje drugima prevazilazi mogućnosti ovaca. magarci i sove) zavisno od dve varijable koliko su okrenuti sopstvenim sebičnim ciljevima. a mogu biti „agresivno“ pokorne do servilnosti. vukovi. Na osnovu procene primerenog kvocijenta političke inteligencije (PQ) može se napraviti sledeća klasifikacija. Zbog nedostatka političke inteligencije to su pasivni i nekritički nastrojeni pojedinci bez inicijative i osećaja odgovornosti. . Kako ljude možemo podeliti na osnovu kvocijenta političke inteligencije? ___________________________________________________ Igrače u političkoj igri možemo na osnovu kvocijenta političke inteligencije da podelimo u četiri grupe (ovce. instrukcija.4: Slika 5.

Sove poseduju izrazito visok kvocijent političke inteligencije. Njihov cilj je apsolutna moć. ali najčešće love sami. Imaju malo integriteta i spremni su da bez oklevanja ubiju ili unište konkurenciju da bi preživeli. te da je osnovna funkcija liderstva da se proizvede što je moguće više lidera. Magarcima nedostaje potrebna inicijativa za uspešno izvršenje poslova (karakteristike "ne radi uvek svim svojim potencijalom" i "treba suviše mnogo uputstava da bi dao najbolje"). Mogu da uzlete i sagledaju situaciju sa odgovarajuće visine. ali i političke veštine da taj svoj zahtev isteraju do kraja. Šefovi magarci koji nemaju samopouzdanje i slabi su u proceni. Brinu o ljudskim aspektima kompanije. Mudra sova je duboko svesna činjenice da se autoritet ne stvara preko noći i brutalnom silom. Ponekad su u čoporu. što redovno dovodi do blamiranja firme.Egocentrični pojedinci i organizacije sa velikom sposobnošću razumevanja političke situacije Slično vukovima i magarci vole da igraju solo deonicu. Vukovi. zainteresovani su za osećanja ljudi oko sebe. sami kreću u akciju i rešavaju probleme. Za razliku od vukova sove poseduju i integritet i političku veštinu. obično vole ovce i sa njima stvaraju koalicije.Egocentrični pojedinci i organizacije sa malom sposobnošću razumevanja političke situacije Često preuzimaju rizik. a ne više sledbenika (ovaca).Magarci .Organizaciono centrični pojedinci i organizacije sa velikom sposobnošću razumevanja političke situacije Vukovi i sove znaju na koga bi trebalo uticati i kako. imaju dovoljno integriteta da traže najbolje za organizaciju. ili to rade na neprimeren način. . Život i posao doživljavaju kao džunglu gde oni koji pobeđuju uništavaju one koji gube. Sove . ali za razliku od njih ne znaju da pročitaju političku situaciju. Magarci rukovodioci (koji vole da se užive u omiljeni lik «Genije sa hiljadu pomoćnika») često prave budale od sebe jer pokušavaju da utiču na pogrešne ljude.

Zašto je samoregulacija izuzetno važna? 90. Koje pozitivne emocije se vezuju za odnos sa drugim ljudima? 95. Čemu služi lična inteligencija? 86. Šta je to Emocionalna inteligencija? 84. Kako se meri emocionalna inteligencija? 85.1 Uvod 81. Kako se samosvest može povećati? 89. Šta se podrazumeva pod veštinama međuljudskog ophođenja? 94. Zašto samosvest ima ogroman značaj za uspeh emocionalne inteligencije? 87. Zašto je emocionalna inteligencija neophodan dodatak političkoj inteligenciji? 100. Može li se emocionalna inteligencija naučiti i kada? 97. Koje negativne emocije se vezuju za odnos sa drugim ljudima? 96. Kako ljude možemo podeliti prema kvocijentu emocionalne inteligencije? . Šta je to empatija? 93. Koju ulogu u jačanju emocionalne inteligencija ima motivacija? 92. Šta je osnovni cilj poslovne primene emocionalne inteligencije? 98. Koje emocije su vezane za samosvest? 88. Šta se podrazumeva pod pojmom emocija i koje su osnovne grupe emocija? 82. Zbog čega se pri proučavanju organizacionog ponašanja emocijama sve doskora poklanjala mala pažnja? 83. Emocionalna inteligencija 6.6. Kako emocionalna inteligencija utiče na poslovnu efikasnost? 99. Koje posledice ima nedostatak samoregulacije? 91.

nažalost. Sekretarica je pokušala da ih obeshrabri: «Niste se prethodno najavili. Neko njegove važnosti i sa toliko odgovornosti sigurno ne bi trebalo da se bavi sa osobama u kućnim haljinama i radnim kombinezonima koji su puni zebnje i očekivanja stajali da vratima. nego na univerzitet.6. Dekan je bio ogorčen. onaj koji poznaje sebe. Sledećih 8 sati sekretarica ih je uporno ignorisala u nadi da će se obeshrabriti i sami otići. čuveni američki cinik iz 19-tog veka ispričao je anegdotu o izumitelju koji je smislio mašinu za putovanje kroz vreme. Smerno su zamolili iznenađenu sekretaricu da im je jako važno da vide dekana. Problemi koji su. «Kada sam jutros došla na posao oni su bili tu. Kada je po prvi put pokušao da isproba svoj izum u realnim okolnostima. Poginuo je nesrećnim slučajem i mi bismo želeli da se njegovo ime na neki način zabeleži na Univerzitetu». odgovorila je smireno ženica. te onaj koji ne poznaje niti sebe niti druge. Nerazumevanje ogromnog značaja emocionalne inteligencije imaće za posledicu upravo velike probleme koji su više fundamentalne i konceptualne prirode o čemu govori i sledeća anegdota koja se pripisuje Malkolmu Forbesu (osnivaču Forbes magazina): Starija žena u iznošenoj kućnoj haljini i njen muž u radnom kombinezonu izašli su iz prvog jutarnjeg voza na železničkoj stanici u Bostonu i uputili se pravo u dekanat Univerziteta Harvard. stigao je pravo u središte zemlje. ako bismo podizali spomenik za svaku osobu koja je na neki način bila vezana za Harvard ovo mesto bi pre ličilo na groblje.1 Uvod „Onaj koji poznaje i sebe i druge nije nikada u opasnosti. Čekaćemo. . Dekan je bio šokiran i odgovorio je grubo: «Gospođo.» «Niste me dobro razumeli». više su fundamentalne i konceptualne prirode". Ako ih primite na par minuta možda ćemo ih se konačno rešiti». Na kraju je isfrustrirana tolikom upornošću odlučila da ipak obavesti dekana o čudnoj poseti. «mi ne želimo da podignemo spomenik nego da poklonimo Harvardu novu zgradu». u opasnosti je u svakoj bici“ Sun Cu Ambrose Bierce. odgovorila je ženica brzo. ali ne i druge ima polovičnu šansu da pobedi. Njegov komentar je bio: "Moj izum se pokazao perfektno u svim detaljima izvedbe. a dekan je zauzet celi dan». tokom leta nastupili. Ženica mu se obratila: «Naš sin je studirao na Harvardu i bio je ovde veoma srećan.

gde su osnovali univerzitet koji je nosio njihovo ime u spomen na izgubljenog sina za kojeg Harvard nije pokazao nikakvo saosećanje ili tračak interesa. Pre nego što se otisnete nekom stazom. Leland Stanford otputovali su nazad u Palo Alto. Ogroman značaj vladanja emocionalnom inteligencijom istakao je na sledeći način Karlos Kastaneda. Bogat emocionalni razvoj je ključna komponenta za razumevanje međuljudskih odnosa.. vi ćete to znati. U ovom poglavlju definisaćemo pojam emocionalne inteligencije. i istaći značaj lične i društvene kompetencije. maštu. uvek se zapitajte: Da li ova staza ima srca? Ako je odgovor ne. naročito ako ta staza nema srca. On jednostavno nije bio dorastao zadatku da prepozna velikog zahvalnog kupca i ponašao se iracionalno .Dekan je zakolutao očima – «Imate li vi ljudi uopšte predstavu o tome koliko košta takva zgrada? Vrednost naših objekata je preko sedam i po miliona dolara! Za trenutak je žena bila preneražena i dekan se ponadao da će im konačno videti leđa. Na njegovo ogromno iznenađenje ona se okrenula svom mužu koji dotada nije progovorio ni reč i upitala ga: «Ako je toliko malo novaca potrebno da se pokrene univerzitet zašto da ne napravimo sopstveni? Čovek u radnom kombinezonu je odlučno klimnuo glavom i gospodin i gospođa.pretvorio ga je u konkurenta koji mu je ugrozio opstanak. staza sa srcem je laka. Ono što je nedostajalo dekanu Harvarda nije bila softverska podrška nego emocionalna inteligencija. racionalno mišljenje. u „Učenju Don Huana“: Beskorisno je protraćiti život na jednoj stazi. Staza bez srca nikada nije prijatna. Da se to događa danas situacija bi bila sasvim drugačija. Morate se mnogo potruditi da biste uopšte krenuli njom.0 koji bi dekanu odmah signalizirao da se radi o izuzetno vrednim i retkim posetiocima kojima bi trebalo posvetiti svu moguću pažnju. Sekretarica dekana bi imala instaliran programski paket Microsoft CRM 3. kreativnost. Poglavlje završava objašnjenjima šta je osnovni cilj poslovne primene emocionalne inteligencije i zašto je emocionalna inteligencija neophodan dodatak političkoj inteligenciji. ne morate da radite na tome da je zavolite. . i tada morate odabrati drugu stazu. pokazati kako se ona meri. CA. Sa druge strane.

______________________________________________________________________ Emocije određuju prioritete u sistemu višestrukih ciljeva i održavaju ih dok ne dođe do ostvarenje nekog cilja ili dok se on ne napusti. zaluđenost. uvredljivost. bol. • odvratnost: prezir. čulno uživanje.” • Daniel Goleman:-. odbojnost. obamrlost. postoji više definicija pojma emocija.. sumnjičavost. tugovanje. • uživanje: sreća. zajedno sa srodnicima koji se granaju u bezbrojne mutacije. ljubav. tugu. neprijatnost. • strah: uznemirenost. • ljubav: prilagodljivost.” • Oksfordski rečnik:. ponos. • tuga: jad. prestravljenost. zadivljenost. netolerantnost.. žalost. odvratnost i stid. utučenost. satisfakcija.. turobnost. nesigurnost. oduševljenje. razdražljivost. odbojnost. strasti. zadovoljstvo.. u većini slučajeva je dovoljno razlikovati osam univerzalnih emocija – bes. uživanje. nipodaštavanje. užas. ushićenje.. univerzalna i diskretna. gnušanje. i raspon raznovrsnih mogućnosti ponašanja. ozlojađenost. nepredvidljivost.81. Svaka od ovih grupa nosi osnovni emocionalni nukleus. zabrinutost. obožavanje. a u patološkim slučajevima teška depresija. nervoza. • iznenađenje: šok. agape. poverenje.” Osnovne grupe emocija su: • bes: razjarenost. iznenađenje. . konsternacija. labilnost. privlačnost. opuštenost. • stid: krivica. euforija. nenaklonost. bilo kakvo mentalno stanje besa ili nespokojstva. uznemirenost. druželjubivost. odanost.“akcija i reakcija subjekta na neko značajno spoljašnje ili unutrašnje zbivanje. skrušenost. a možda u ekstremnim slučajevima i patološka mržnja i nasilje. ogorčenost... kao psihopatološki oblici – fobija i panika. razdražljivost. Svaka od ovih emocija je genetski determinisana. čuđenje. samosažaljenje. dobrota.“osećanje i raznolika mišljenja. razuzdanost. uzbuđenje. Šta se podrazumeva pod pojmom emocija i koje su osnovne grupe emocija? _____________________________________________________________________ Emocije ili osećanja su uzbuđena stanja organizma izazvana eksternim ili internim doživljajima Iako bi prema teoriji osobe koje na bilo koji način rade sa ljudima morale biti sposobne da prepoznaju čak 41 emociju. omalovažavanje. kajanje. prijatnost. ljutnja. jarost. a u krajnosti – manija. osećanja. averzija. zlovolja. gnev.“jako mentalno ili instinktivno osećanje kao što je ljubav ili strah. zebnja. ekstazičnost. zapanjenost. radost. U nastavku ćemo navesti najznačajnije: • latinsko poreklo reči: -emovere: pokrenuti + sentire: osećati • Encarta: . vedrina. žaljenje. psihološka ili biološka stanja. poniženje.” • Tijana Mandić:-...“bilo koje uzrujanje ili uznemirenje uma. strah. neraspoloženje.

Kada su se razmatrale emocije. rasprava se koncentrisala na snažne negativne emocije – posebno bes – koje su smetale sposobnosti zaposlenih da delotvorno izvršava svoj posao. činjenica je da ljudi ne ostavljaju svoje emocije na ulaznim vratima kad dolaze na posao.1 Traženi kvocijenti inteligencije u odnosu na zahteve radnog mesta . bes. Međutim. Verovanje da emocije bilo kakve vrste ometaju ozbiljan rad bio je drugi faktor koji je delovao da se emocije drže podalje od organizacionog ponašanja. Zbog čega se pri proučavanju organizacionog ponašanja emocijama sve doskora poklanjala mala pažnja? Dva ključna razloga zbog kojih se pri proučavanju organizacionog ponašanja emocijama sve doskora poklanjala mala pažnja su ubeđenje da su emocije antiteza racionalnosti i da emocije bilo kakve vrste ometaju ozbiljan rad. pokušavali su stvoriti organizacije koje su oslobođene od emocija. sreću. Uprkos tome što emocije igraju veliku ulogu u našem svakodnevnom životu.82. ljubav. naravno. I tako dok su istraživači i menadžeri znali da su emocije nerazdvojivi deo svakodnevnog života. strah. proučavanju emocija je pružena vrlo mala ili nikakva pažnja unutar polja organizacionog ponašanja Kako se ovo moglo dogoditi? Možemo ponuditi dva moguća objašnjenja: • Prvi je mit o racionalnosti. Od kasnog devetnaestog veka i uspona naučnog menadžmenta. tugu i slične osećaje. Retko se gledalo na emocije kao na nešto što je konstruktivno ili sposobno stimulisati ponašanja koja poboljšavaju radni učinak. To. Takve emocije bile su antiteza racionalnosti. mržnju. nije bilo moguće. • Potreban odnos kvocijenta kognitivne i emocionalne inteligencije u zavisnosti od radnog mesta prikazan je u tabeli 6. Dobro vođena organizacija bila je ona koja je uspešno uklonila frustraciju.1: Pozicija Radnik Službenik Menadžer Predsednik IQ 80% 60% 40% 20% EQ 20% 40% 60% 80% Tabela 6. organizacije su dizajnirane s posebnim glavnim ciljem da se emocije pokušaju kontrolisati.

Jedan od najuticajnijih teoretičara inteligencije koji je istakao razliku između intelektualnih i emocionalnih sposobnosti bio je psiholog s Harvarda Howard Gardner.83. samosvesnost (poznavanje samih sebe i govora emocija i motivacija (usmeravanje emocija prema ostvarenju ciljeva) i • veštine uspešne saradnje s drugima (društvena kompetencija) koju čine empatija (prepoznavanje i čitanje tuđih emocija) i veštine međuljudskog ophođenja (odnosi s drugima i uticaj na njih). Isto tako. izražavaju aktivnost različitih delova mozga. Obuhvatnu teoriju emocionalne inteligencije predložila su 1990. Intelekt se temelji isključivo na radu neokorteksa. Sastoji se od dve osnovne oblasti (lične i društvene). dvojica psihologa. Isto tako bez motivacije ne možemo postići ništa značajno. Šta je to emocionalna inteligencija? Emocionalna inteligencija odnosi se na sposobnost prepoznavanja sopstvenih osećanja i osećanja drugih ljudi. Peter Salovey i John Mayer. usklađen s intelektualnim centrima. koji je 1983. Proteklih godina i neki drugi teoretičari predložili su verzije iste zamisli. Na njegovom popisu sedam vrsta inteligencije. I jedna i druga vrsta veština su važne ne samo za uspešnost poslovanja. Mnogi ljudi koji su pametni na papiru ali im nedostaje emocionalna inteligencija na kraju rade za ljude koji imaju niži kvocijent inteligencije od njih. u evolucijski starijem subkorteksu. Emocionalni centri su niže u mozgu. ukupno 5 dimenzija i 25 individualnih sposobnosti. već i za ostvarivanje životnih ciljeva bilo koje osobe. motivisanja sebe i dobrog upravljanja emocijama u sebi i svojim odnosima. Emocionalna inteligencija opisuje sposobnosti koje se razlikuju od akademske inteligencije. Drugi napredan model emocionalne inteligencije predložio je osamdesetih godina izraelski psiholog Reuven Bar-On. Te dve različite vrste inteligencije (intelektualna i emocionalna). . Iskrena povezanost s drugima (veštine međuljudskog ophođenja) funkcija je svih drugih. emocionalna inteligencija uključuje rad tih emocionalnih središta. Emocionalna inteligencija načelno se sastoji od dve osnovne vrste veština: • veštine upravljanja sobom (lična kompetencija) koju čine samoregulacija (sposobnost upravljanja i kontrolisanja ličnog emocionalnog stanja). sposobnost je koja se gradi na poznavanju samih sebe (samosvesnost). predložio široko razmatran model »višestruke inteligencije«. ali su joj ipak komplementarne. ali poseduju nadmoćne veštine emocionalne inteligencije. najkasnije razvijenih slojeva na površini mozga. Usmeravamo li osećaje u prikladno ponašanje (samoregulacija). osobe koje znaju čitati svoje emocije (samosvesnost) verovatno će moći čitati i emocije drugih ljudi (empatija). čisto kognitivne sposobnosti koja se meri kvocijentom inteligencije. osim poznatih verbalnih i matematičkih sposobnosti bile su i dve lične sposobnosti: poznavanje svog unutrašnjeg sveta i društvena spretnost.

nagona i potencijala Motivisanost Emocionalna sklonost koja vodi postizanju ciljeva i olakšava ga Društvena kompetencija Ove sposobnosti određuju kako ćemo se vladati u odnosima s drugima Empatija Svest o osećajima. Osnovna oblast Lična kompetencija Ove sposobnosti određuju kako ćemo se nositi s vlastitim nedaćama Osnovna veština Samosvest Poznavanje ličnih unutrašnjih stanja. nadarenosti i pronicljivosti Emocionalna kompetencija Emocionalna svesnost: Prepoznavanje vlastitih osećaja i njihovog učinka Tačna samoprocena:Poznavanje vlastitih jakih i slabih strana Samopouzdanje:Uverenost u vlastitu vrednost i sposobnosti Samokontrola:Nadzor osećaja i nagona koji mogu ometati Verodostojnost: Negovanje uzorne iskrenosti i poštenja Savesnost: Odgovornost za vlastita delovanja Prilagodljivost: Sposobnost prihvatanja promena Inovativnost: rado prihvatanje novih zamisli. potrebama i interesima drugih Društvena umećaSposobnost stvaranja željenih reakcija kod drugih Da biste stekli minimalne osnove emocionalne inteligencije (što je osnova za preživljavanje) potrebno je da savladate najmanje 5 veština iz celog spektra. . pet osnovnih veština (dimenzija) i 25 emocionalnih kompetencija. sposobnosti različitih ljudi Politička svest: očitavanje emocionalnih struja i odnosa moći u grupi Uticajnost: primena delatnih načina uveravanja Komunikativnost: pomno slušanje i slanje uverljivih poruka Razrešavanje sukoba: sposobnost pregovaranja i rešavanja nesuglasica Vodstvo: motivisanje i usmeravanje grupa i pojedinaca Podsticanje promena: Podsticanje i provođenje promena Stvaranje veza: negovanje korisnih povezanosti Saradnja: sposobnost rada u skupini sa zajedničkim ciljem Sposobnosti timskog rada: izgradnja grupne sinergije pri postizanju zajedničkog cilja Samosvladavanje Nadzor ličnih stavova.84. Kako se meri emocionalna inteligencija? ___________________________________________________ Emocionalna inteligencija meri dve osnovne oblasti (ličnu i društvenu). pristupa i informacija Težnja za postignućem: težnja za postizanjem ili nadgradnjom uzora uspešnosti Predanost: poistovećivanje s ciljevima grupe ili organizacije Inicijativa: spremnost delovanja pri pojavi novih mogućnosti Optimizam: upornost u postizanju ciljeva bez obzira na teškoće Razumevanje drugih: očitavanje osećaja i stavova drugih ljudi zanimanje za njihovo brige Potpomaganje drugih: prepoznavanje tuđih potreba pri razvoju i unapređivanje njihovih sposobnosti Usmerenost prema klijentu: predviđanje i prepoznavanje potreba klijenata i susretljivost Oslonac na raznolikostima: razvijanje. sklonosti.

Koliko često kažemo da je neko poput topovske paljbe ili da se ponaša kao »bezglava kokoš«? Oba ta izraza podrazumevaju neprimerenu samoregulaciju. Na najvišem nivou. da mu nedostaje topline i empatije. • samokontrole i • motivacije Govore li o vama kao o »pribranoj« osobi. Čemu služi lična inteligencija? ___________________________________________________ Intrapersonalno – samospoznajni tip inteligencije služi da omogući razumevanje i rad pojedinca sa samim sobom . te delovanja na osnovu tog razlikovanja. samosvladavanje i motivaciju. shvatite to kao kompliment jer to označuje razvijenu samosvesnost. Lična inteligencija ima ogromnu u izgradnji sopstvenog misaonog modela i sposobnosti da se na osnovu tog modela donose kvalitetne odluke o sopstvenom životu.85. verovatno se misli na vašu visoku motivaciju kad vas se proglasi osobom koja »rano rani i dve sreće grabi«. pojedinac usmerava prema samome sebi. govori se o ličnoj (intrapersonalnoj) inteligenciji kao sposobnosti da se razume i upravlja sopstvenim temperamentom. Intrapersonalna inteligencija zavisi od procesa koji omogućavaju razlikovanje sopstvenih osećaja. Konačno. Tako ta inteligencija može delovati kao "središnji centar inteligencije" koji omogućava čoveku da spozna sopstvene sposobnosti i da ih upotrebi najbolje što može. Ukoliko sposobnosti koje se ubrajaju pod društvenu (interpersonalnu) inteligenciju. razlikovanje sopstvenih osećaja. Gardner drži da se ta inteligencija razvija iz sposobnosti razlikovanja osećanja ugodnosti i neugodnosti. te razumevanje i primena u usmeravanju sopstvenog ponašanja. motivacijom i namerama. sposobnost njihovog razlikovanja i eventualnog imenovanja. . poznavanje i veći raspon sopstvenih emocija. Hauard Gardner definiše intrapersonalnu inteligenciju kao sposobnost stvaranja tačnog i vernog misaonog modela sopstvene ličnosti i sposobnosti da se taj model upotrebi za uspešno funkcionisanje u životu. Kad kažemo daje neko »leden«.mogućnost pristupa sopstvenim osećanjima. mislimo da je previše regulisan. Lična inteligencija se manifestuje kroz razvijenu samosvest. namera i motivacije dovodi do duboke samospoznaje kakva se nalazi u starijih koji su zbog svoje mudrosti često pozvani da u zajednicama donose ključne odluke. raspoloženjem. Lična inteligencija sastoji se iz 3 osnovne dimenzije • razvijene samosvesti.

a ne da ga odrađuju mehanički. šta je to što bi rado učili.86. Već su stari Grci znali za važnost poznavanja samih sebe. Začuđuje koliko je ta veština u proseku slabo razvijena. jer žive u vlastitoj koži 24 sata dnevno. a ne da posao shvataju kao svojevrsnu prinudu. • Pošalji logiku i racionalnost na odmor. a istovremeno moramo prepoznati i njihovu važnost. teško da ćemo u poslu. ali i u životu biti sretni i zadovoljni. poznatom grčkom proročištu. Stoga. Ako ne možemo da identifikujemo naše emocije. ma koliko da je dopadljiv poriv za uspehom na drugim poljima. uverenja. Ako samo pasivno odgovaramo na zahteve okoline. pa smatraju da ne trebaju posvećivati dodatno vreme razmišljajući o sebi. Ljudi žive u iluziji da sami sebe dobro znaju. Osobe koje znaju čitati svoje emocije (samosvesnost) verovatno će moći čitati i emocije drugih ljudi (empatija). Šta pokušavamo dokazati sebi i drugima? Mudro je reći da treba stati tamo gde smo najbolji. ponašanje i njihov uticaj na druge onda rizikujemo da naše ponašanje odbija ljude oko nas. Ljudi koji imaju razvijenu samosvest dobro poznaju same sebe. samosvest nije samo stvar razmišljanja. • Budi pozitivan. trebamo paziti da svojim emocijama ne dopustimo da iskrivljuju naše procene. bez da znamo koliko nas to lično ispunjava. Samosvest se može dobro izraziti sledećim imperativima: • Poštuj sebe. vrednosti. Međutim. • Slušaj druge. šta bi želeli postići za pet godina i šta im treba za to. svoje snage. i mnoga druga slična pitanja koja bi im pomogla da znaju ko su. te da žive u skladu sa svojim pravim interesima i vrednostima. Poslodavci žele radnike koji se u poslu i osobno ostvaruju. Često se kaže da su samosvest i potraga za srećom tesno povezane iz jedne sledi druga. doneti odluku ili krenuti da delujete usmereno. mnogi od nas nisu se nikada ozbiljnije zapitali zašto rade posao koji rade. pa je imperativ „Spoznaj samog sebe“ bio napisan na hramu u Delfima. Međutim. Stoga je razvijanje samosvesti od najvišeg interesa i za poslodavca i za osobu koja želi živeti život „punim plućima“. Ipak. Kad trebate sprovesti neki plan. Sigurno je teško osećati se zadovoljno sa svojim životom ako ne znate ko ste i šta ste. . činjenica ko ste najviše je definisana snagom vaših osećaja. Zašto samosvest ima ogroman značaj za inteligencije? uspeh emocionalne ___________________________________________________ Većina eksperata smatra da je samosvest ključni elemenat EQ-a. ma koliko nam bilo teško priznati. želje i ciljeve. • Upoznaj svoj uticaj na druge. • Budi iskren prema sebi. U poslu se zna da su najbolji radnici oni koji rade posao koji ih istinski ispunjava. zašto ostaju na poslu koji ih ne zadovoljava bez da nešto promene. morate se zapitati šta se događa ne samo u vašoj glavi nego i u vašim emocijama. koji je to posao u kojem bi istinski uživali.

Stid ima i drugu funkciju. Preživljavanje te “moralne greške” omogućava osobi da shvati gde je pogrešila. da se pokaje i ukoliko je to moguće. Radost je osećanje koje je povezano sa ispunjenjem neke naše želje ili nade. i to su teoretičari minimalisti. realnog osećanja krivice. strah od krivice. potisnuta krivica. neke tajne. koje su potrebne za integraciju delova jezgra selfa. kao što ne veruju da postoje autentičan stid i krivica. pa čak i zločin iz krivice (po Frojdu). radost. Čovek se stidi kada učini nešto ili veruje da je učinio nešto što odstupa od predstave za koju se zalaže da drugi imaju o njemu. Pored ovakvog adekvatnog. kada se ponos oseća u odnosu na neki unutrašnji imperativ koji smo zadovoljili. Svrha stida je tako na izvestan način potkrepljenje socijalizacije. Ponos je osećanje koje se javlja kada osoba procenjuje da je neka njihova akcija. Osnovne emocije koje utiču na samosvest su: 1. što samo ilustruje neke od komplikacija vezanih za ovo kompleksno osećanje. Tako neki u korenu stida vide strah od odbacivanja. . Zajedno sa stidom krivica je nazvana “moralno osećanje”. koji žele jednostavnu sliku o čoveku. Stid je vrsta straha koju čovek oseća u situacijama u kojima procenjuje da je stvorio negativnu sliku o sebi pred sebi važnim ljudima. Neki teoretičari ne veruju da postoji autentičan ponos. radost može da podrazumeva i nastavak lepih događanja. prijatno iščekivanje zadovoljstva u skoroj budućnosti. jer radost zbližava ljude. Tako se javlja preterana sklonost ka osećanju krivice. Četiri osnovne emocije koje utiču na samosvest su ponos. osobina ili čitava ličnost naišla na spoljašnje odobravanje značajne druge osobe ili socijalne sredine u kojoj osoba živi. Dok se zadovoljstvo oseća kada je želja ispunjena. Radost takođe može da izražava čistu igru življenja i bavljenja nekim ili nečim. 2. krivica i stid. što nam ukazuje na direktnu vezu sa etičkim podsistemom ličnosti. kao i sa ispunjenjem želje ili nade osoba koje volimo. Stid tako čuva granicu preko koje drugi. da čuva intimu individue. može biti i emocija okrenuta ka sopstvenom ja. Participacija u tuđoj radosti nam otkriva povezujuću ulogu te emocije. 4. ma koliko su bliski ne bi trebalo da pređu. odsustvo krivice. Predstavlja uspeh i trijumf bića koje je uspelo upravo onakvo kakvo ustvari jeste. Koje emocije su vezane za samosvest? Emocije vezane za samosvest koriste se za poređenje sopstvenog ponašanja sa postavljenim ciljevima ili moralnim standardima. ali to zahteva dužu teorijsku raspravu. 3.87. postoji neadekvatno. nerealno osećanje krivice koje se javlja kod osoba koje su manipulisane ovim osećanjem. Međutim. Frojd je definisao stid kao neku vrstu straha da se ne bude ismejan. Krivica je neprijatno osećanje koje se javlja u situacijama u kojim osoba procenjuje da je uradila nešto pogrešno i time naudila nekome ili da je odstupila od svojih moralnih normi. popravi stanje.

Ovde nailazimo na zone koje sami u sebi prepoznajemo ali i koje drugi ljudi vide u nama. U njemu se koriste dve dimenzije i dve podele unutar ovih dimenzija kako bi vas opisali: ono što vi sami znate o sebi. Javna arena je način na koji naše lice pokazujemo u javnosti – to je prozor koji biramo da otvorimo javnosti. Zavisno o uloženom trudu i vašim opredeljenjima ovi prozori mogu da budu veliki ili mali. Postoje četiri prozora kroz koja na vas možete gledati vi sami ali i ljudi oko vas (Javna arena – Poznato i meni i drugima. Slepa tačka – nekada vas drugi ljudi opažaju drugačije nego što vi zapažate sami sebe. Cilj je da se poveća vaša samosvest i da se stvore uslovi kako bi se skriveni potencijal realizovao.88. Zona potencijala – Nepoznato i meni i drugima). ali koje više volite da zadržite za sebe. Privatna sfera – Fasada čiji isključivi cilj je zaštita ega -postoje neke stvari u vezi sa vama kojih ste svesni. ali ne i meni. Povratna informacija od drugih ljudi nam može ukazati na ove slepe tačke i tako može doći do povećanja samosvesti o našim emocijama. i vi toga možete biti nesvesni. nepoznatog potencijala.1 Model Joharijevih prozora kao alat za povećanje samosvesti. Zona potencijala – ovo je zona skrivenog. i ono što drugi ljudi znaju odnosno ne znaju o vama. Slika 6. Privatna sfera – Poznato meni. Nekada možete ispoljavati emocije ili ponašanje koje negativno utiče na ljude oko vas a da toga niste svesni. Ovaj model dobio je naziv od imena dvojice ljudi koji su ga osmislili. ali ne i drugima. Slepa tačka – Poznato drugima. Kako se samosvest može povećati? Joharijevi prozori je model koji nam može pomoći da povećamo samosvest. Jozefa Lufta i Harija Ingama. posebno na radnom mestu. .

Ljudi kojima nedostaje ova sposobnost zauvek se bore s osećajem jada i zadržavanjem na stvarima odbijajući ih »otpustiti«. možemo pomoći sebi i drugima .za nas postoji mogućnost samoregulacije. Zašto je samoregulacija izuzetno važna? ___________________________________________________ Samoregulacija znači biti sposoban upravljati svojim emocijama i kontrolisati svoja emocionalna stanja. Manjak empatije snažno se oseća. Tako je samoregulacija presudni sastavni deo emocionalne inteligencije. kako bi ih svi lepo mogli videti. iako frustrirajuće i umarajuće i za vas i za druge. Međutim. Takozvane sapunice na televiziji prepune su takvih ljudi. ugodniji i efikasniji način. »potresali su« ili »žarili su i palili«. tada empatija i samosvesnost. Veština samoregulacije leži u komuniciranju sa svojim osećanjima. . bilo daje reč o bokseru koji udari sudiju ili takozvanom »galamdžiji« na ulici. Samoregulacija znači upravljanje osećanjima. kontrolišu ih fizički zakoni i u nekom trenutku jedino što mogu napraviti jest »proključati«. a manjak samosvesnosti.»provalili su«. Gubitak samokontrole donosi najočitije izraze razularenih emocija. ali po našem mišljenju trebalo bi ga smestiti bliže prevelikoj nego premaloj količini regulacije. iako se to ponekad može činiti. samo ih puštaju van. Ako samokontrola znači sprečavanje vulkanskih erupcija koje donose negativne ili čak destruktivne ishode. ali vas neće dovesti u neku veću nepriliku. Samoregulacija je pronalaženje ravnoteže. a ne prepuštanje njima. ali poslednja stvar koju bismo želeli napraviti je da ostavimo dojam da se visok kvocijent EQ stiče isključivo beskompromisnom samokontrolom. vulkani nisu živi. ali u tome i jest stvar. jer bi to bio siguran put ka stvaranju stresa i nedostatku samodiscipline. U stvarnom životu je držanje emocija pod kontrolom. veštine međuljudskog ophođenja i motivacija znače konstruktivno korišćenje veština u svakodnevnom druženju s drugima na pozitivniji. Počnete li u svakom trenutku izražavati sve svoje emocije. bez kontrole. Mi si. tako da se možete ponašati u skladu s okolnostima. Stvar je u tome na koji način i kada delimo svoja osećanja sa drugima kao i koji način biramo da ih priznamo i suočimo se sa njima. što može voditi otvorenosti manipulaciji pomoću »emocionalne ucene«. Sigurno je da možemo težiti za zlatnim rezom između previše i premalo regulacije. Osećaji nisu tirani koje bi trebalo zadovoljavati. Reč je o tome da u sebi pronađete pogled na vaše neuspehe koji vam omogućuje smanjivanje ili potpunu eliminaciju razdražljivosti ili potištenosti koje vas koče. Svi rado koristimo slike vulkana i gospodina ili gospođe Ljutnje: »prokuljali su«. kao još intimniji deo. pri čemu su ključne reči upravljati« i »kontrolisati «. Ovo ne znači da bi negativna osećanja jednostavno trebalo prikrivati. Samoregualcija znači da umemo da kontrolišemo bes i da se uspešno borimo sa našim frustracijama i nagonima. s druge . možda prođe nezamećen. »rigali su vatru«. U televizijskoj drami niko uopšte ne upravlja svojim osećanjima. sigurno bolji izbor. Vaše ponašanje tako postaje predvidljivo.89. »eksplodirali su. . postoji opasnost da ćete postati preotvoreni i laki za čitanje.

• Izrazi se. Od trenutka rođenja hrana. Zbog toga je samoregulacija izuzetno važna. Samoregulaciju smo podelili na pet ključnih delova. • Parkiraj problem. Ono što je važno istaći je da nas reakcija na stres ne čini pametnim. Dakle. održati govor. • Budi prilagodljiv. Kako se osećate kada bi trebalo polagati test. plivanje odmah nakon jela stvarno može da bude opasno. Ali kada je stres intenzivno prisutan troškovi brzo rastu. Kada smo suočeni sa opasnošću jedan od naših odgovora je slanje moćnih hemijskih glasnika koji alarmiraju na opasnost i daju sistemu dodatnu energiju za borbu ili beg. Ako nešto opažamo kao pretnju radi zaštite od opasnosti izlučuju se adrenalin i kortizol. leteti avionom. Reakcija na stres je reakcija za preživljavanje tokom uočene životne opasnosti koja priprema pojedinca da mentalno i fizički preduzme odbrambenu akciju. To stvara grčeve u želucu. Pretnje dolaze u mnogim oblicima i sa različitim intenzitetom u zavisnost od našeg jedinstvenog opažanja sveta. venčati se. Ako osećate da je plivanje opasno. upoznati novu osobu. obuzdaj porive. kreativnim niti racionalnim. boraviti u sobi bez vazduha sa mnogo pušača. baviti se pitanjem smrti. ili čak provesti neko vreme u miru i samoći? Mogućnosti su beskonačne. Samoregulacija nam omogućava da ispoljimo emocije koje su bitne i od pomoći u datom trenutku kao i da se na odgovarajući i pozitivan način izborimo sa onim emocijama koje ne bi trebalo podeliti u određenom trenutku.90. a ne agresivno. kreativnost našeg uma određuje kako opažamo stvari. voditi poslovni sastanak. Koje posledice ima nedostatak samoregulacije? ___________________________________________________ Nedostatak samoregulacije će imati za posledicu enormno povećanje stresa. ako plivanje smatrate opasnim. teci sa strujom. Najviši prioritet svih živih organizama je preživljavanje. Trajno odgovaranje na stresnu situaciju ponašanjem usmerenim na okruženje uzima svoj danak u nervnom sistemu. Oni povećavaju našu osetljivost na okruženje čineći nas izuzetno pažljivim. Tako dugo dok neku situaciju nastavljamo da opažamo kao pretnju u svom sistemu izlučujemo adrenalin. kisik i voda su neophodni za svakodnevno održavanje života. protok krvi i raspodelu kisika. Iako je sve što se događa u našem životu jednostavno događaj. Hrana i odbrana od opasnosti su toliko važne da se u ljudskom telu razvio čitav niz instiktivnih poriva i automatskih procesa koji osiguravaju zadovoljavanje tih osnovnih zahteva. ne prisiljavaj. Oni povećavaju snagu mišića. ispunjavati rokove. Život sa hroničnom napetošću ima pogubne posledice. Na nesreću. ali asertivno. odvoji se od njega. • Pazi na svoju neverbalnu komunikaciju. U situacijama stvarne opasnosti ti instinkti za preživljavanje su od neprocenjive vrednosti. prirediti zabavu. strah može da uzrokuje oslobađanje adrenalina. često se tom odličnom mehanizmu za preživljavanje dopušta da preuzme kontrolu tokom mnogih neugrožavajućih situacija u našem životu. Ovi procesi se odvijaju van racionalnog područja mozga. Radi unapređenja ličnog razvoja navedeni su u imperativu: • Odgodi procenu. koji zatim usmerava krv iz probavnog sistema u velike mišiće. Ništa manje presudna za preživljavanje je sposobnost da se oseti i izbegne opasnost. .

To znači da nisu zadovoljni dosezanjem ugodnog nivoa. Njihova je posvećenost.za njih ne postoje »lake mete« ili »meki izbori«. Ako ste jaki u ovoj pojavi motivacije. Visoko efikasni pojedinci takođe su pripremljeni na uračunate rizike na mestima gde ostali možda koračaju prema oprezu. odlučnosti. uključujući našu sposobnost pozitivnog delovanja na ponašanje drugih. Pojedinci koji su jaki u ovoj pojavi motivacije usmereni su na cilj: za razliku od ostalih smrtnika. Kad se suoče s »utabanim« radnim stazama te pravilima i zakonima koji ih sprečavaju u napredovanju na zadatku koji obavljaju. Taj jasan osećaj za cilj dolazi zajedno s odlučnošću za dostizanjem visokih standarda . Ne kažemo da će oni prokockati baš sve zbog kakvog izgubljenog slučaja. Obično su osobe koje su jake u ovoj pojavi motivacije spremne iskoristiti svaku povoljnu priliku koja će im pomoći u ostvarivanju cilja. njihov je optimizam takav da svaku pretnju ili neuspeh vide kao izazov i veću verovatnost da će uspeti. Na njih možemo primeniti staru izreku »ako ne uspeš otprve. Razumevanje motivacije snažno doprinosi razvoju naših veština međuljudskog ophođenja. vođenja i doprinosa izgradnji i održavanju uspešnih timova. uvek su puni izazova koji ih vode prema višim ciljevima. Takvi pojedinci osećaju snagu čak i strast prema onome što gorljivo žele postići. koje pojedincima i grupama pomažu u ostvarivanju ciljeva. života i rada u saradnji s drugima. Šta više. Ovde govorimo o samopouzdanju. ali su spremni proceniti činjenice i onda svoju ličnu procenu i veru u uspeh podupreti delima. Motivaciju smo razdelili na četiri ključne pojave: • težnja za ličnim poboljšanjem i dostizanjem visokih standarda • predanost postizanju ciljeva. Predane osobe spremne su posvetiti svoje vreme i napor za postizanje izabranih ciljeva. a ne kao ličnu slabost. Neuspeh u ostvarivanju cilja vide kao posledicu okolnosti koje su iznad njihove kontrole. oni uvek tačno znaju što žele postići. Uočavaju ih i prihvaćaju bolje i spremnije od drugih ljudi. Oni imaju takvu vrstu odlučnosti koja odapinje njihovu sposobnost pronalaženja novih načina za rešavanje tehničkih problema ili zadovoljavanje potreba klijenata. • preduzetnost i iskorištavanje povoljnih prilika. čak i u susretu s preprekama.91. • optimizam. stoga. . emocionalna. ustrajnosti. predanosti i optimizmu. pokušaj ponovno«. oni će ih na kreativan način zaobići. Koju ulogu u jačanju emocionalne inteligencija ima motivacija? ___________________________________________________ Motivacija se odnosi na snage koje jačaju i usmeravaju naše ponašanje. Ovako preduzetni pojedinci takođe su spremni ustrajati kad već svi ostali odustanu. posedujete karakteristike koje vam omogućuju nastavljanje potrage za ostvarenjem svojih ciljeva čak i u susretu s teškoćama i preprekama. izbegavanja sukoba i njihova rešavanja.

potrebama i interesima drugih ljudi a sastoji se od ukupno 5 individualnih sposobnosti: • Razumevanje drugih: očitavanje osećaja i stavova drugih ljudi zanimanje za njihovo brige. To je naš najdelotvorniji ugrađeni senzorni sistem naša »društvena antena«. . Šta je to empatija? ___________________________________________________ Empatija je sposobnost uživljavanja u nečije unutrašnje procese i doživljavanja njenih emocija.osetljivost i razumevanje drugih ljudi. Na slici 6. Da bi mogli razumeti druge preduslov je da sa stvarnim interesom slušamo dok nam se obraćaju. da razumete njihove perespektive.92. briga o potrebama drugih.2 je prikazano koji su osnovni sastojci empatije: Slika 6.2 Empatija kao rezultat pažnje. sposobnosti različitih ljudi • Politička svest: očitavanje emocionalnih struja i odnosa moći u grupi Kada savladate ovih pet veština bićete u stanju da osećate ono što drugi ljudi osećaju. • Potpomaganje drugih: prepoznavanje tuđih potreba pri razvoju i unapređivanje njihovih sposobnosti • Usmerenost prema klijentu: predviđanje i prepoznavanje potreba klijenata i susretljivost • Oslonac na raznolikostima: razvijanje. podržavanje razvoja drugih ljudi i društvena i politička osetljivost. te da negujete lične odnose i usklađenost s vrlo raznolikim ljudima. ljubavi i komunikacije Empatija je svest o osećajima. Empatiju čine sledeće četiri ključne pojave .

Poslodavci je zahtevaju od svojih zaposlenih. Međutim. u tome da budemo efikasni kao članovi timova. te postigli saradnju i timski rad. spremnost na međusobnu saradnju u traganju za istim dogovorenim ciljevima mora im biti zajednička. mišljenje i ponašanje drugih ljudi. Porodica. ali se tu obično skriva velika količina vremena. Veštine međuljudskog ophođenja važne su u svim delovima našega života ako. 5. truda i pažnje uloženih u izgradnju i održavanje odnosa u radu s drugima i vodstva. Međutim. timovi i organizacije zahtevaju ljude vešte u radu s drugima. Šta se podrazumeva pod veštinama međuljudskog ophođenja? Pod pojmom veštine međuljudskog ophođenja se podrazumeva sposobnost stvaranja željenih reakcija kod drugih. Čini se da nekim ljudima ova veština ide »od ruke«. razumno je pretpostaviti da imate dobro razvijene veštine međuljudskog ophođenja. Uticajnost: primena delatnih načina uveravanja Komunikativnost: pomno slušanje i slanje uverljivih poruka Razrešavanje sukoba: sposobnost pregovaranja i rešavanja nesuglasica Vodstvo: motivisanje i usmeravanje grupa i pojedinaca Podsticanje promena: Podsticanje i provođenje promena Stvaranje veza: negovanje korisnih povezanosti Saradnja: sposobnost rada u skupini sa zajedničkim ciljem Sposobnosti timskog rada: izgradnja grupne sinergije pri postizanju zajedničkog cilja Kada savladate ovih osam veština bićete u stanju da se dobro nosite sa emocijama u odnosima i da tačno prepoznajete društvene situacije i mreže. 3. 8. ne živite poput pustinjaka na usamljenom ostrvu. sposobnosti i ličnosti. u uključivanju u razne društvene grupe i njihovu prihvatanju nas. To ne znači da se jedni drugima nužno moraju i sviđati niti imati iste karakteristike. Da biste postali majstor u tome potrebno je da ovladate sa sledećih 8 individualnih sposobnosti: 1. one su dobro poznate i ne postoji ništa što bi vas moglo sprečiti u njihovom usvajanju. Srećom. naravno.93. Ako vas u društvu prepoznaju kao »ribu u vodi«. tu nema nikakvih tajni u stvari. služite se tim veštinama da biste uveravali i predvodili. . 4. 2. u vodstvu drugih ljudi (uključujući i cele organizacije). te u sprečavanju sukoba ili barem u njihovom uspešnom rešavanju. Situacija može biti sasvim suprotna jer timovi često zahtevaju skup članova različitih veština. razna udruženja i timovi trebaju ljude koji zajedno mogu uspešno sarađivati dobre »timske igrače«. Sposobnost saradnje s drugima važna je pojava međuljudskog ophođenja. grupe. pregovarali i razrešavali sukobe. da utičemo na stavove. zajednička dobra volja i spremnost na saradnju nisu dovoljni. 6. Pomažu nam u podsticanju i održavanju odnosa. Ljudi koji su vešti u ovoj pojavi imaju brojne zajedničke karakteristike ponašanja. ali je važna i izvan radne okoline. klubovi. stupate u interakcije. 7.

2. ili idejama za koje verujemo da imaju neke visoke kvalitete. kao i dozvolu da se ta različitost slobodno ispolji. Osećanje poverenja je nužno izgraditi i u odnosu na samog sebe (samopoverenje). Mada to nikako ne znači da je poverenje apsolutna monolitna kategorija. Nije ni čudo što neki psihoterapeuti iskrenu zahvalnost prema životu. 5. već podrazumeva i emocionalno učestvovanje. Tako razlikujemo simpatiju od empatije u kojoj primećujemo i razumemo. Ujedno daje osobi pravo na sopstvenu različitost. pumi koja elegantno i snažno trči i nikakva biologija ni astronomija nam ne mogu objasniti to divljenje. poštovanje zahteva izvesnu vrednosnu procenu specifičnih parcijalnih kvaliteta. moć da se ode na lep način. Možemo poštovati nečiju sposobnost da uspešno obavi posao. Divljenje je globalnije. saosećanje. Zahvalnost je osećanje koje se javlja u odnosu na druge ljude koji se brinu o našim osnovnim potrebama i željama i koji nas prihvataju onakvim kakvi jesmo. Erik Erikson je smatrao da je bazično poverenje baza dobrog dečjeg razvoja i zdrave povezanosti sa majkom koju treba ostvariti u prvoj godini života. niti išta da uradimo u vezi sa tim. Koje pozitivne emocije se vezuju za odnos sa drugim ljudima? Pet osnovnih pozitivnih emocija koje se vezuju za odnos sa drugim ljudima su poverenje. Poštovanje je osećanje koje se javlja prema nekoj osobi. zalasku sunca i životinjskom carstvu. osobama. Poverenje je osećanje koje se javlja kada procenimo drugu osobu kao dobronamernu. Možemo se diviti prirodi. poštovanje i divljenje. kao i nečiju sposobnost da napravi toplu kućnu atmosferu a ne ceniti ga kao čoveka u celini. Dok se ljubav oseća prema celini drugog bića.94. Za srećan ljudski život je nužna pozicija bazičnog poverenja. želju da se bude pozitivan i da se pomogne koliko to objektivne mogućnosti dozvoljavaju. 3. Da se ode a da se ostane povezan. Ona pruža mogućnost da se prihvati tuđa različitost bez osećanja ugroženosti. snažnije i strasnije osećanje od poštovanja. ta prva iskustva sa važnim drugim ljudima u detinjstvu i sa samim sobom proširujemo na neka druga. prevaziđe strahove separacije. Moć zahvalnosti je takođe da se čovek oslobodi. ne mora da bude upotrebljiva po individuu niti da služi ostvarenju . 4. Osnovne pozitivne emocije koje se vezuju za odnos sa drugim ljudima su: 1. Možemo misliti da je neko kognitivno izuzetno jak i ceniti njegovu misao ali misiliti da je emocionalni idiot. Zahvalnost je po nekim psihološkim teoretičarima suprotstavljena zavisti i označava kraj procesa individualizacije. Ta participacija je oslobođena korisnosti. zahvalnost. prema roditeljima i ljudima koji nas vole smatraju za finalnu tačku psihoterapije. izabrana ljudska bića i život uopšte. Saosećanje je osećanje koje podrazumeva ne samo primećivanje i razumevanje osobe ili osoba. Kasnije. ali ne moramo emotivno pozitivno da reagujemo ka drugom čoveku. brigu. zato što je jedna od njegovih suština ta jedinstvenost i neponovljivost koju omogućava idiosinkratsku distancu dok u isto vreme participiramo u lepom. bez svađe i okrivljavanja ko je odgovoran za prekid simbioze. izađe iz infantilne simbioze. pouzdanu i odgovornu.

Osećanje odbačenosti se može javiti u situacijama kada subjekt iznosi neki svoj stav. Odbačenost je osećanje koje se javlja u situacijama kada čovek nailazi na neprihvatanje.95. Tada mislimo na simbiotsku razočaranost. . Očekivanja koja nas dovode do razočaranosti mogu biti realna. To je oblik skrivene borbe protiv obezvređenosti. Razočaranost je osećanje koje se javlja kada se druga osoba ili osobe ne ponašaju u skladu sa nečijim očekivanjima što dovodi osobu u stanje frustracije. Postoje ljudi koji ne umeju da kažu direktno ne. nerazumevanja i neodobravanje. zasnovana na uzajamnom procesu davanja i primanja. kao što postoje ljudi koji su buntovnici bez razloga i boje se da će prihvatanje tuđe volje ugroziti njihov identitet i slobodu. Odbačenost se može odnositi i na čitavu čovekovu ličnost i onda je najteže podnosimo. Prkos motiviše osobu da se suprotstavlja. a inat da ospori negativno mišljenje o sebi. kada se ponaša na određen način. i zbog toga trpe i pasivno izražavaju bunt. Napuštenost je osećanje koje se javlja u situacijama kada druga osoba ode i fizički nas ostavi i mi izgubimo nadu da će se ponovo vratiti. kao i nerealna. od starne jedne značajne osobe ili više osoba. Osnovne negativne emocije koje se vezuju za odnos sa drugim ljudima su: 1. 3. kada osoba očekuje od drugih ljudi da služe svrsi ispunjenja njenih želja i potreba. 4. Ako se ovo osećanje pojavi veoma rano u detinjstvu i potraje dovoljno dugo. Prkos je osećanje koje se javlja kada čovek doživljava da od njega nešto preterano i neopravdano zahtevaju i imaju pogrešan stav prema njemu. specifičnu vrstu frustracije. da se suprotstave. 2. ili kada ispoljava određena osećanja. maltretiranja i ismevanja. može da ostavi nenadoknadive posledice kako na psihički tako i na motorni razvoj čoveka. napuštenost i prkos. odbačenost. ili da će naša veza ikad više biti zadovoljavajuća. Koje negativne emocije se vezuju za odnos sa drugim ljudima? Četiri osnovne negativne emocije koje se vezuju za odnos sa drugim ljudima su razočaranost.

Emocionalna inteligencija se samo donekle može razviti automatizmom (suočavanjem s različitim situacijama kroz odrastanje). te da. Kada jednom počnemo koristiti sve kapacitete uma proces učenja postaje neizmerno efikasniji i ponovo budi uzbuđenje i radost koji dolaze sa otkrivanjem sveta. ukoliko to želi i ukoliko tome posveti određenu pažnju. to i postajete. morali bi se početi menjati. Da bi se razvila na pravi način potrebno je usvojiti znanja i stalno prakticirati nove veštine dok one ne pređu u naviku. Prestižne poslovne škole znaju da sama stručnost nije dovoljna. te da se emocionalna inteligencija može naučiti. Ono što najviše vežbate. Harvardska poslovna škola poseban naglasak stavlja upravo na razvoj empatije (razumevanje drugih) i saradnje. što je nenadmašna poslovna i lična prednost. problemima u detinjstvu i sl. Za razliku od kognitivne inteligencije (IQ) koje se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica. Ukoliko svoje ponašanje pripišu „višoj sili“ (genetici. emocionalna inteligencija se može razvijati u svim segmentima bez obzira na životnu dob. sudbini. uspećete zadovoljiti veliku većinu vaših potreba. . Ako vežbate aktivno slušanje. Svako može vrlo uspešno naučiti da komunicira i kontroliše svoje emocije. Ukoliko bi prihvatili da su odgovorni za svoje emocije i ponašanja. naglasak trebaju staviti baš na razvoj emocionalne inteligencije. postaćete izvrstan poznavalac ljudi oko sebe. Smatraju da imaju pravo da se agresivno ponašaju prema drugima. te razvijati te veštine u svakodnevnom radu. Može li se emocionalna inteligencija naučiti i kada? Sva istraživanja ukazuju na to da se emocionalna inteligencija može razvijati sa godinama.96. Ono što će verovatno vremenom sve motivisati da počnu razvijati svoju emocionalnu inteligenciju biće spoznaja da oni koji ju aktivno razvijaju su daleko uspešniji. Ako vežbate aktivno zauzimanje za sebe. što im dozvoljava da se ponašaju kako hoće.) sklanjaju odgovornost sa sebe. ako žele ostati prestižne. Zašto ipak neki doživljavaju razgovor o emocionalnoj inteligenciji kao zadiranje u intimu? Zato što žele imati opravdanje za svoje ponašanje. Svako od nas može naučiti koje veštine sačinjavaju npr. uspešan timski rad. Svako može spoznati sebe. kako u poslu tako i u životu. odnosa prema njemu i beskonačnih kreativnih mogućnosti. Poslodavci već sada traže i dobro plaćaju emocionalno i socijalno kompetentne radnike. jer to doživljavaju kao deo svoje ličnosti koja se ne može menjati.

97. Slika 6. ali je upitna njihova održivost zbog nezadovoljstva interesnih partnera (krave muzare) • Loš kvalitet poslovanja uz mogućnost stvaranja uzajamne vrednosti – poslovi koje bi trebalo prilagoditi ili ograničiti pošto ne stvaraju profit (upitnici) • Dobar kvalitet poslovanja uz mogućnost stvaranja uzajamne vrednosti – trijumf emocionalne inteligencije (zvezde) . i ostvariti izbalansiran pristup ostvarenju kvaliteta poslovanja uz stalno povećanje uzajamne vrednosti. Duhovna inteligencija daje tom poslovnom poduhvatu neophodnu energiju kroz viši smisao.3 Cilj poslovne primene emocionalne inteligencije Mogući ishodi su: • Loš kvalitet poslovanja uz nemogućnost stvaranja uzajamne vrednosti – poslovi iz kojih bi odmah trebalo izaći (psi) • Dobar kvalitet poslovanja uz nemogućnost stvaranja uzajamne vrednosti – poslovi koje bi trebalo održavati zbog profita koji stvaraju. Šta je osnovni cilj poslovne primene emocionalne inteligencije? ___________________________________________________________ Osnovni cilj poslovne primene emocionalne inteligencije je da se osigura održivost poslovanja tako što će se smanjiti negativni efekti makijavelizma. Politička inteligencija obezbeđuje manipulaciju interesnim partnerima da bi se osigurala realizacija poslovne prilike. Emocionalna inteligencija tome dodaje održivost na osnovu toga što se umesto manipulacije i doziranog pritiska insistira na stalnom povećanju uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima. Poslovna inteligencija služi za prepoznavanje poslovne prilike.

Uprkos tome. “ubadanje noža u leđa” i ostali oblici političkog ponašanja. Kada vidite ljude da su vrlo motivisani na svojim poslovima. sigurnost. Negativne emocije mogu rezultirati ograničenim istraživanjem novih alternativa i manje opreznim korišćenjem informacija. zavisti i sličnih emocija. Posledice su neprijateljstvo. politike (tj. rano odlaženje s posla. Često je teško prihvatiti promenu kad se nude nove vizije. pogotovo kad sadrže daleke ili maglovite ciljeve. vodstvo i rešavanje interpersonalnih sukoba. Motivacija. Iskazivanje emocija u govorima često je kritičan element zbog kojeg pojedinci prihvataju ili odbijaju poruku vođe. u poteru za ciljem. Pobuđivanjem emocija i njihovim povezivanjem s privlačnom vizijom." Ali ljudi nisu hladne. Vodstvo . Kako emocionalna inteligencija utiče na poslovnu efikasnost? Emocionalna inteligencija igra važnu ulogu u podizanju poslovne efikasnosti.. Na primer. uokvirivanje i pokretanje emocija. Njihova percepcija i procena situacije napunjeni su emocionalnim sadržajem koji značajno utiče na količinu napora kojeg će uložiti.Sposobnost vođenja drugih je osnovni kvalitet koju organizacije traže. motivaciju. verbalno napadanje). veća kancelarija ili viša plata. Ljudi koji se uključe u svoj rad "postaju fizički. S druge strane. ako se koncentrisani samo na racionalne računice pobuda i doprinosa. s negativnim iskrivljivanjem tuđih uspeha i pozitivnim iskrivljavanjem vlastitih postignuća. Omalovažavali su ili čak zanemarivali ulogu straha. vođe povećavaju izglede da će menadžeri te na sličan način i zaposleni prihvatiti promenu. bezosećajne mašine. naivno je pretpostaviti da izbori u odlukama nisu pod uticajem nečijih osećaja u određenom trenutku. sreće. kad delotvorni vođe žele uvesti značajne promene. ogovaranje. zavist je emocija koja se događa kad zamerate nekome jer ima nešto što vi nemate i što jako želite – kao što je bolji radni zadatak. pozitivne emocije mogu pojačati veštine rešavanja problema i poboljšati integraciju informacija. vlasništva (krađa.98. namerno spor rad). kognitivno i emocionalno uronjeni u iskustvo aktivnosti. pouzdaju se u "prizivanje.Motivacione teorije u principu predlažu da su pojedinci "motivisani do stepena da se očekuje da njihovo ponašanje vodi do željenih ishoda. Stoga. . Jesu li svi ljudi emocionalno uključeni u svoj rad? Ne. To je posebno važno za donošenje odluka. Ali mnogi jesu. Neuspeh uključivanja emocija u studiju procesa odlučivanja rezultiraće nepotpunim (i često nepreciznim) pogledom na proces.. Donošenje odluka-Tradicionalni pristupi studiji donošenja odluka u organizacijama naglašavali su racionalnost. seksualno uznemiravanje. oni su emocionalno privrženi. To je slika racionalne razmene: zaposleni u osnovi menja svoj napor za platu. Nedostatak emocionalne inteligencije može za posledicu imati nasilna i nenasilna devijantna ponašanja u oblasti radnog učinka (tj. sabotaža).. okrivljivanje kolega) konflikta i ličnih napada (tj. frustracije. napredovanje i tako dalje. Ljudi u donošenju odluka koriste emocije jednako kao i racionalne i intuitivne procese. Tako. Gotovo sve delotvorne vođe zavise od iskazivanja osećanja kako bi preneli svoje poruke. Korporativni direktori znaju da je emocionalni sadržaj kritičan ako žele da zaposleni "kupe" njihovu viziju budućnosti kompanije i prihvate promenu. nećemo biti sposobni objasniti ponašanja kao što su pojedinci koji zaboravljaju večerati i rade do kasno u noć izgubljeni u užitku svog rada. Vaše razumevanje donošenja odluka možete poboljšati razmatranjem "srca" jednako kao i "glave".

Međutim. To jest. Zašto je emocionalna inteligencija neophodan dodatak političkoj inteligenciji? Postoje tri vrste poverenja u organizacionim odnosima: zasnovano na zastrašivanju. Što nekoga bolje poznajete. Ne morate pratiti drugu stranu jer postoji neupitna odanost. Znanje o drugoj strani i predvidljivost njenog ponašanja zamenjuju ugovore. Ono postoji kad imate toliko informacija o nekome da ga dovoljno dobro razumete da možete precizno predvideti njegovo ponašanje. Većina organizacionih odnosa je zasnovano na poverenju zasnovanom na znanju. Jedna povreda tog poverenja ili nedoslednost može uništiti odnos. (strahu od odmazde ako se povredi poverenje). možete ju prihvatiti. Poverenje postoji jer strane uzajamno razumeju namere i uzimaju u obzir zahteve i želje drugoga. Pojedinci koji se nalaze u ovoj vrsti poverenja rade ono što govore jer se boje posledica ako ne sprovedu ono što im je obaveza. kazne i pravna uređenja koja su tipičnija za poverenje zasnovano na zastrašivanju. to se ovaj oblik poverenja može više razviti i o njemu se više može zavisiti. Najviši nivo poverenja postiže se kad postoji emocionalna veza između dve strane. . većinom kao funkcija iskustva koja iz pouzdanja gradi vrednost poverenja i predvidljivost. dokle su posledice jasne i ako se povredom poverenja nameće kazna. Kako bi se ovo poverenje održalo. . sretno venčan par. Ovo se naziva poverenje zasnovano na identifikaciji. nužno ne gubi nedoslednim ponašanjem. Najbolji primer poverenja zasnovanog na identifikaciji je dugoročan. potencijalni gubitak buduće interakcije s drugom stranom mora biti veći od profitnog potencijala koji proizlazi iz izneverivanja očekivanja. Ovo znanje razvija se tokom vremena. Zanimljivo je da se poverenje. Ovaj oblik poverenja zasnovan je na strahu od odmazde ako se povredi poverenje. ista nedoslednost na nivou zastrašivanja verovatno će nepovratno razbiti poverenje. poverenje je zasnovano na predvidljivosti ponašanja koja niče iz istorijata međusobnih susreta. Na ovom nivou kontrole su minimalne. zasnovano na znanju (predvidljivosti ponašanja koja dolazi iz istorije međusobnih susreta) i zasnovano na identifikaciji (uzajamnom razumevanju namera i uzimanju u obzir zahteva i želja drugoga.99. zasnovano na znanju. možete preciznije predvideti šta će on ili ona učiniti. Najosetljivije veze su sadržane u poverenju zasnovanom na zastrašivanju. neće mi biti neugodno o tebi loše govoriti ako izneveriš moje poverenje) osobi koja deluje neverno. potencijalno povređena strana mora biti spremna naneti poteškoće (na primer. Ako verujete da možete prikladno objasniti ili razumeti očiglednu povredu koju je drugi napravio. Poverenje zasnovano na znanju radije se pouzdaje u informacije nego u zastrašivanje. Predvidljivost pojačava poverenje – čak ako je drugi predvidljivo nevredan poverenja – jer načini kako će drugi prekršiti poverenje mogu se predvideti! Što imate više komunikacije i redovnih interakcija s nekim. Poverenje zasnovano na zastrašivanju delovaće jedino do stepena dokle je kazna moguća. oprostiti osobi i krenuti dalje u odnosima. Štoviše. Ovo unakrsno razumevanje razvija se do tačke da svaka strana može delotvorno postupati u ime druge strane. Ono omogućuje jednoj strani da deluje kao agent za drugu i zamena za tu osobu u interpersonalnim transakcijama.

arogantne i saradnike zavisno od dve varijable – kako vidimo i doživljavamo sebe i kako vidimo i doživljavamo druge. molioce.4 Podela ljudi na osnovu kvocijenta emocionalne inteligencije • • • • Žrtve pokazuju katastrofalno viđenje i sebe i drugih i imaju izuzetno nizak kvocijent EQ Arogantni su na nešto višem (ali još uvek nedovoljnom) nivou EQ jer vide sebe kao izuzetne. Na osnovu procene primerenog kvocijenta emocionalne inteligencije (EQ) može se napraviti sledeća klasifikacija. a druge kao izuzetne Saradnici imaju najviši nivo EQ pošto su postali veliki majstori intra i interpersonalnih veština.. . ali durge vide u loše svetlu Molioci su slični arogantnima po kvocijentu EQ. Kako ljude možemo podeliti prema kvocijentu emocionalne inteligencije? Prema kvocijentu emocionalne inteligencije (EQ) ljude možemo podeliti u četiri osnovne grupe – žrtve. s tom razlikom što oni sebe vide kao loše.100. kako je to prikazano na slici 6.4: Slika 6.

E and Schlesinger. D (1996) Emotional Intelligence: Why it can matter more than IQ. M (1999) Psihologija optimalnog iskustva. S R (1989) Seven Habits of Highly Effective People. Simon & Schuster. Harvard Business School Press. Beograd 12. Rad. IP Svetovi. Greene. Zohar. Bloomsbury Publishing. Simon & Schuster. Penguin books. New York 3. Free Press. Watertown MA 11.Literatura 1. D & Maršal. F F (2001) Loyalty Rules! How today’s leaders build lasting relationships. J. New York 9. Sternberg. J (2003) Duhovna inteligencija. Novi Sad 4. Goleman. Heskett. Sasser. E and Schlesinger. F F (1996) The Loyalty Effect: The hidden force behind growth. Free Press. London 5. R (1998) The 48 Laws of Power. J. Bloomsbury Publishing. New York 8. Sasser. profits and lasting value. London 6. Novi Sad. Covey. J (2004) Čovek koji trči uz stepenice. Watertown MA 10. L (1994) The Service Profit Chain: How leading companies link profit and growth to loyalty. Reichheld. Cajringer. Heskett. Beograd 2. Goleman. Simon & Schuster. Harvard Business School Press. satisfaction and value. krajnja inteligencija. Clio. R (2007) Ljubav je priča. Čiksentmihalji. . New York 7. Reichheld. L (2003) The Value Profit Chain: Treat employees like customers and customers like employees. D (1999) Working with Emotional Intelligence.Forum.

Prilog – Proverite svoju uspešnu inteligenciju
Prvi test – Procenite sebe - Odnos inteligencija Prva oblast Brz Samopouzdan Uverljiv Energičan Kompetentan Jaka volja Inspirativan Orijentisan na akciju Odlučan Tvrdoglav Ukupno bodova Šta mislim o sebi Šta mislim o susedu Da/Ne Da/Ne

Druga oblast

Šta mislim o sebi Da/Ne

Šta mislim o susedu Da/Ne

Precizan Promišljen Ekonomičan Analitičan Praktičan Voli detalje Postavlja pitanja Objektivan Informativan Autoritativan Ukupno bodova

Treća oblast Zaslužuje poverenje Hoće da podrži Odgovoran Hoće da pomogne predusretljiv ohrabrujući empatija delenje opuštanje toplota Ukupno bodova Četvrta oblast

Šta mislim o sebi Šta mislim o susedu Da/Ne Da/Ne

Šta mislim o sebi Šta mislim o susedu Da/Ne Da/Ne

Entuzijazam Kreativnost Imaginacia Uverljivost Dinamičnost Prilagodljivost Animacija Voli da eksperimentiše Zrači Inspirativan Ukupno bodova

Oblast Ukupno bodova Prva oblast Druga oblast Treća oblast Četvrta oblast

Drugi test - Procenite vašu poslovnu inteligenciju

Izjava Da/Ne Mogu da opišem najmanje tri velika konkurenta i njihove prednosti i slabosti Svestan sam toga koga kupci u mojoj branši doživljavaju kao najboljeg u klasi Mogu da opišem koji ekonomski, socijalni, politički i tehnološki faktori imaju najveći uticaj u našoj branši Svestan sam budućih potreba i očekivanja naših kupaca U stanju sam da prikažem finansijske performanse moje organizacije i kako su se one menjale u poslednje tri godine U stanju sam da razumem izveštaj o profitu i gubicima Mogu da opišem kulturu moje organizacije Mogu da opišem naše prednosti i slabosti Svestan sam rizika sa kojima ćemo u budućnosti morati da se suočimo Svestan sam prilika koje bi u budućnosti svakako trebalo da iskoristimo Pre nego što donesem odluku pažljivo razmotrim sve opcije Odluke donosim na osnovu logike i uvek jasno razlikujem uzroke i posledice

Svestan sam istine o sebi i bez potrebe da mi to neko kaže 12345 15. Aktivno slušam i trudim se da razumem stanovište druge strane 12345 26. Uvek delujem konzistentno sa sopstvenim vrednostima 12345 28. Znam ko sam i koja su moja uverenja 12345 18. Znam zbog čega živim 12345 Ukupno: . Imam hrabrosti da branim sopstvena uverenja 12345 12. Poštujem stavove i osećanja drugih ljudi 12345 2. Uveren sam da se iza svake aktivnosti koju preduzmu drugi ljudi krije pozitivna namera 11.Procenite vašu duhovnu inteligenciju Ocenite sebe na skali od 1 do 5: 1 = Ne radim to/ne verujem u to uopšte 2 = Radim to / ne verujem u to često 3 = Radim to / verujem u to ponekad 4 = Radim to / verujem u to često 5 = Radim to / verujem u to uvek Izjava Broj bodova 1. Imam viziju gde želim da budem 12345 4. Uvek sam optimista 12345 25. Koristim nesreće da naučim nešto više o sebi 12345 9. Lako mi je da otkrijem lične pojedinosti drugima 12345 27. Spreman sam da se suprotstavim pokušajima na radnom mestu ili u 12345 porodici koji predstavljaju ugrožavanje mog integriteta 22. Moje akcije su usmerene ka dugoročnom dobru za druge ljude 12345 8. Znam šta je svrha i smisao mog života 12345 12345 10. Lako mi je da priznam kada utvrdim da nisam u pravu 12345 3. Moj cilj u životu je da uvek delujem sa saosećanjem za druge 12345 23. Snalazim se i kada se ne osećam komotno 12345 7. Opraštam drugim ljudima kada zgreše 12345 14. bez izražene želje da ih menjam 12345 20. Prihvatam ljude onakve kakvi jesu. Mogu da živim u stanju neizvesnosti. Spreman sam da dam svoje vreme. Uporno nastojim da razumem moje najdublje motivatore 12345 21. Znam šta je važno za mene 12345 30. Ne plašim se da analiziram sopstvena ograničenja 12345 6. Svestan sam sopstvenih prednosti i slabosti 12345 24. Poštujem i prihvatam razlike kod drugih 12345 5. Svestan sam kako doprinosim ljudima oko sebe 12345 13. Osećam optimizam u pogledu ublažavanja mojih slabosti 12345 29. novac li materijalne resurse da 12345 pomognem drugima 17.Treći test . Događaje stavljam u širi okvir da bih razumeo njihov značaj 12345 19. a da pri tome ne znam sve 12345 odgovore 16.

Prihvatanje Pitanje 1 Pitanje 4 Pitanje 7 Pitanje 10 Pitanje 13 Pitanje 16 Pitanje 19 Pitanje 22 Pitanje 25 Pitanje 28 Ukupno za prihvatanje Samospoznaja Pitanje 2 Pitanje 5 Pitanje 8 Pitanje 11 Pitanje 14 Pitanje 17 Pitanje 20 Pitanje 23 Pitanje 26 Pitanje 29 Ukupno za samospoznaju Svrha i vrednosti Pitanje 3 Pitanje 6 Pitanje 9 Pitanje 12 Pitanje 15 Pitanje 18 Pitanje 21 Pitanje 24 Pitanje 27 Pitanje 30 Ukupno za svrhu i vrednosti .

Procenite vašu političku inteligenciju Procenite vrste uticaja – guraj ili vuci (push. 6. Vrlo često to činim. Skor 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 123456 Bodovanje • Izjave a) do h) označavaju push ponašanje • Izjave i) do p) označavaju pull ponašanje . Retko to činim.Četvrti test . Izjava a) Svoje poglede i mišljenje uvek direktno izražavam b) c) d) e) f) g) h) i) j) k) l) m) n) o) p) Predloge uvek dajem sa samopouzdanjem Jasno pokazujem šta želim od drugih Trudim se da se okolina upozna sa mojim očekivanjima Drugima uvek direktno saopštim šta mislim o njihovim sugestijama i idejama Trudim se da odmah uspostavim povratnu petlju Dajem ljudima podsticaje da dovrše zadatak Jasno stavljam do znanja šta će se dogoditi ako posao ne bude urađen Zahtevam od drugih da postavljaju pitanja Postavljam pitanja da bih razumeo stavove i mišljenja drugih Slušam pažljivo druge bez prekidanja i na kraju dajem sažetak onoga što sam čuo Prilagođavam se neverbalnoj i paraverbalnoj komunikaciji druge strane u želji da uspostavimo čvršći kontakt Otvoren sam za kreativne i inovativne predloge Priznajem kada napravim grešku Trudim se da pronađem područja u kojim se slažem sa drugima Koristim konsenzus umesto naređivanja kada god je to moguće Nikada to ne činim. 3. Činim to često. pull) Ocenite sledeće izjave sa 1 do 6: 1. 5. 2. 4. Ponekad to činim. Uvek to činim.

Kada sam za nešto jako zainteresovan javno pokazujem sopstveni entuzijazam. Uvek pažljivo saslušam mišljenja drugih ljudi. Kada sam u društvu i moje raspoloženje nije pozitivno trudim se da ga svakako popravim. Pre nego što preduzmem neku akciju uvek dobro odvažem sve opcije i okolnosti. U stanju sam da razumem neverbalnu i paraverbalnu komunikaciju mojih sagovornika (skrivene poruke). tuga) uvek nastojim da se sa tim izborim na najbolji mogući način i da ne dozvolim da me one preuzmu. Uvek delujem po savesti i na stvaranju zajedništva podsećajući ljude Skor 12345 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 12345 . Kada se pojavi potencijalni konflikt u grupi trudim se da pronađem područja međusobnog zajedništva i mogućeg dogovora. U stanju sam da se motivišem da postignem zacrtane ciljeve. Kada pokazujem negativne ili pozitivne emocije svestan sam uticaja koji ću ostvariti na svoju okolinu. U stanju sam da iskontrolišem negativne emocije i agresivnost kada me nešto isprovocira. Svestan sam okolnosti ili ljudi koji u meni bude pozitivne li negativne emocije. Nalazim pozitivne načine da se rešim frustracije. Uvek pre vidim pozitivnu nego negativnu stranu situacije. Trudim se da ostanem miran i susretljiv kada drugi iskazuju emocije. Nakon interakcije sa mnom ljudi se često osećaju inspirisani i ohrabreni.Procenite vašu emocionalnu inteligenciju Ocenite sebe na skali od 1 do 5: 1 = Nikada 2 = Retko 3 = Ponekad 4 = Često 5 = Uvek Broj 1 Izjava Kada me obuzmu negativne emocije (na primer bes. Poštujem talente drugih ljudi i u stanju sam da ih optimalno iskoristim za njihovo ili zajedničko dobro. Radostan sam kada mogu da samostalno donosim važne odluke. Lako mi je da se uživim u ulogu druge strane i da razumem šta drugi osećaju. Uvek se ponašam odgovorno čak i kada od toga neću imati neku ličnu korist. Kada slušam druge uvek im poklanjam punu pažnju.Peti test . Dobar sam u prilagođavanju emocija sa okolinom. U stanju sam da realizujem nameravano bez obzira na prepreke. Jasno kažem kada se ne slažem sa nečijim mišljenjem.

pitanje___ 8.pitanje___ 26. SS .pitanje___ 16.pitanje___ 19.pitanje___ SD______ 4.pitanje___ 18.pitanje___ 25. pitanje___ 11.pitanje___ 20. pitanje___ 10.samodisciplina E . Kada vidim da je nešto neophodno da se uradi.samopouzdanje SD . Ljudi me vole i poštuju i kada se ne slažu u svemu sa mnom.pitanje___ SS ______ 2.pitanje___ E______ 5.pitanje___ 29. Svestan sam fizičkih reakcija koje su posledice jakih pozitivnih ili negativnih emocija. pitanje___ 9. Ljudima je lako da sa mnom pričaju o sopstvenim preokupacijama.pitanje___ 14. 12345 12345 12345 12345 12345 12345 Ocene unesite u tabelu.pitanje___ 21.pitanje___ 15.pitanje___ DR______ .samospoznaja SP .pitanje___ 23. ja ću to svakako i uraditi.25 26 27 28 29 30 kako bi trebalo da se ponašaju jedni prema drugima. Uvek nalazim načina da svoje vreme posvetim zajednici.pitanje___ O______ 6.pitanje___ 17.pitanje___ 13.pitanje___ SP______ 3.optimizam DR – društvena odgovornost.pitanje___ 24. 1.empatija O . pitanje___ 7.pitanje___ 30.pitanje___ 22.pitanje___ 27. Saberite svaku kolonu.pitanje___ 28. pitanje___ 12. Sebe doživljavam kao fleksibilnu i prilagodljivu osobu.