You are on page 1of 3

Motode za postizanje ranih cvrstoca betona:

Tehnoloske metode:

-upotreba odgovarajuce vrste i kolicine cementa

Upotrebom cemenata više klase i finijeg mliva postiže se brži prirast čvrstoće betona u toku vremena.
Primjenon većih količina cementa pri nepromenjenom sadržaju vode dobijaju se niži vodocementni
faktori, a samin tim i veće početne čvrstoće betona.

-smanjenje V/C

V/C<0.4 manjak vode u odnosu na kolicinu koja je potrebna za potpunu hidratizaciju pa ce dio cementa
ostati neobuhvacen tim procesom. V/C>0.4 dio vode nece ucestvovati u hemijskoj reakciji izmedju
cementa I vode i ostat ce dio vode te nakon njenog ispranjea formirat ce se kapilarne pore. Idealno
v/c=0.38-0.42

-smanjene pora u betonu

Cementno testo predstavlja jednu komponentu cementnog kamena, a drugu čini zaostali prostor koji je
prvobitno bio ispunjen vodom. Taj prostor jesu pore. Voda koju su zamenile pore je bila hemijski
nevezanaodnosno, to je višak vode u smesi!

Sve pore se po svom mjestu u betonu mogu podeliti na:-

pore cementnog kamena,

pore agregata

kontaktne pore

Usljed skupljanja(kontrakcije) nastaju kontrakcione pore kao podgrupa kontaktnih pora. Propustljivost
zavisi i od vodocementnog faktora. Ako je v/c manji, beton će biti gušći i manje porozan, odnosno
propustljiv. Da bi se stekao utisak o kolikom se uticaju vodocementnog faktora radi treba reći: kada
smanjimo v/c sa 0,5 na 0,3 propustljivost betona se smanjuje za 50 puta.

-revibriranje betona ; do 2 h poslije spravljanja betona, danas do pola sata, stvara se voda na povrsini
nedostaje sitnih frakcija u betonu.

Hemijska metoda:

Akcelelatori: alkalni silikati I aluminate, 0,1% u donosu na masu cementa.

Kalcijev hlorid CaCl2 znatno utice na vezivanje cementa smim tim I na brzinu ocvsrcavanja, 0,2% u
odnosu na masu cementa, omogucava brzi prirast cvrstoce u prvih 7 dana. Pri dozi od 2% moze se za 7
dana postici cvrstoca koj bi se postigla za 28 dana . max kolicina je 2% jer pri vecim kolicinama dolazi do
pada mehanickih cvrstoca betona I stvaranja uslova do pojave korozije armature.
Natrijum hlorid, natrijum sulfato od 2-5% u donosu na masu cementa.

Fizicke metode:

Očvršćavanje betona može se ubrzati primjenom povišenih temperatura, pri čemu osim u uslovima
povišene temperature, proces očvršćavanja betona mora da se odvija u dovoljno vlažnoj sredini, kako bi
se sprijčilo isparavanje vode iz betona i omogućio nesmetan proces hidratacije cementa bez negativnih
posljedica. Ako se svjež beton izloži povišenoj temperaturi proces hidratacije cementa se ubrzava uz
vidne razlike u ponašanju minerala portland cementnog klinkera. Svježa betonska masa može se izložiti
zaparivanju, pri normalnom atmosferskom pritisku i pri temperaturi od oko 80ºC, kao i u uslovima
povišenog pritiska i na temperaturama većim od 100ºC. Zaparivanje pri povišenom pritisku vrši se u
specijalnim komorama - autoklavima – pa se otuda i metoda naziva autoklaviranje. Temperatura vodene
pare u autoklavima obično iznosi 180ºC dok je pritisak najčešće oko 10 bara.

Svakako jedna od najstarijih metoda ubrzanog očvršćavanja betona je metoda zaparivanja pri
normalnom atmosferskom pritisku. Optimalnim režimom zaparivanja mogao bi se smatrati onaj režim
koji za najkraće vreme, bez štetnih posledica, daje potrebna svojstva betonu. Pri izboru optimalnih
režima zaparivanja treba nastojati da pad čvrstoće usljed zaparivanja bude minimalan, a da dužina
režima zaparivanja omogući i zadovolji osnovni uslov prefabrikacije, korišćenje kalupa više puta u toku
24 časa.

Bez obzira na koji se način vrši zaparivanje, elementi se izlažu pari temperature 60-90°C. Ovo izlaganje
pari ne sme da bude naglo.

Poznato je da ciklus zaparivanja ima nekoliko karakterističnih perioda:

− period prethodnog odležavanja sveže ugradjenog betona na temperaturi okolne sredine ,

− period podizanja temperature do usvojenog najvišeg nivoa ,

− period izotermičkog zagrevanja betona pri konstantnoj najvišoj temperaturi ,

− period snižavanja temperature ,

− period hladjenja betona .

Ubrzano očvršćavanje betona prethodnim zagrevanjem komponenata

U proizvodnji betonskih elemenata najduži tehnološki proces je toplotna obrada betona. U cilju
dobijanja potrebne čvrstoće u početnom vremenu otvrdnjavanja primenjuje se postupak toplog betona.
Ispitivanjima je utvrdjeno da se dužina termičke obrade betona može skratiti za 25-30%, bez pogoršanja
kvaliteta gotovog proizvoda, ukoliko je temperatura betona oko 40ºC. Ovaj efekat skraćivanja termičke
obrade dobija se na račun isključenja iz opšteg ciklusa vremena prethodnog odležavanja i dela vremena
za podizanje temperature.
Poznato je nekoliko načina za dobijanje toplog betona:

− granulata, a potom njihovo mešanje u betonskoj mešalici,

− zagrevanje betonske mase električnom strujom,

− zagrevanje betonske mase parom.