EKUMENIZAM I VREME APOSTASIJE

2

SADR@AJ:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • JERES NAD JERESIMA PO^ECI EKUMENIZMA CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 G. SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI SVETSKI SAVEZ CRKAVA EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOG PRETHODNIKA APOSTOLI EKUMENIZMA SPEKTAKLI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA KOKETIRAWE SA ISLAMOM I DRUGIM RELIGIJAMA PARLAMENT SVETSKIH RELIGIJA SINKRETISTI^KA PAPAZJANIJA - KANBERA 1991 GLASOVI SAVESTI I OBRA^UN SA WIMA NASTAVAK APOSTASIJE NOVI VASEQENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ EKUMENISTI^KA TRAGIKOMEDIJA NA UPSALI UNIJA SA MONOFIZITIMA PATRIJARH DIODOR NA BRANIKU PRAVOSLAVQA SABOR U CARIGRADU 1993 PAPISTI^KA EKLISIOLOGIJA CARIGRADA TE@WE ZA REORGANIZACIJOM DIJASPORE UNIJA U BALAMANDU - POBEDA VATIKANSKE DIPLOMATIJE PAPIZAM KAO SESTRINSKA CRKVA OBRA^UN SA SVETOGORSKIM ZILOTIMA A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA CIQEVI EKUMENIZMA [TA ^INITI?

3

"Mi stojimo u borbi za na{e zajedni~ko Predawe, za bogatstvo zdrave vere koju smo primili od Otaca." (Sv. Vasilije Veliki, poslanica 243) . "Jer }e do}i vrijeme kada zdrave nauke ne}e podnositi, nego }e po svojim `eqama okupiti sebi u~iteqe da ih ~e{u po u{ima, i odvrati}e u{i od istine, a okrenuti se bajkama." (2Tim 4, 3-4):: "Jer }e se pojaviti la`ni hristosi i la`ni proroci i pokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako bude mogu}e i izabrane." (Mt. 24, 24) "Ne saobra`avajte se ovome vijeku, nego se preobra`avajte obnovqewem svoga uma..." (Rim. 12, 2) ali je broj qudi, danas na svetu, koji zna i veruje da je jedino Pravoslavna Crkva sa~uvala autenti~an lik Bogo~oveka Hrista i bogatstvo Wegovog u~ewa koje nam je predato u Svetom Predawu, preko Svetog Pisma, svetih Apostola i wihovih naslednika. Otuda na{a Crkva koja se jo{ naziva Jednom, Svetom i Katoli~anskom (sabornom), jedina ima pravo da sebe naziva Pravoslavnom (`Orqo,doxh ~Ekklhsi,a) jer je "Crkva Boga `ivoga, stub i tv|ava istine." (1 Tim 3,15) i "vrata paklena ne}e je nadvladati" (Mt. 16,18). Jedino je za wu Gospod rekao "...i evo ja sam sa vama u sve dane do svr{etka vijeka." (Mt. 28,20). Drugim re~ima, ne postoji nikakva sumwa oko toga da je Istinita i Jedina Crkva koju je Gospod osnovao, upravo ona koja besprekorno ~uva istinu Hristovu. U burnoj istoriji Hristove Crkve bilo je brojnih poku{aja da se re~ Evan|eqa prilagodi palom ogrehovqenom ~oveku, da se Evan|eqe reinterpretira, ali je Crkva uspela da sa~uva svoje devi~anstvo neuprqana duhom ovoga sveta, i oduvek je bila i uvek }e biti strana ovome svetu i veku. Zato tradicionalizam, koji u dana{we vreme ima prili~no negativnu konotaciju, predstavqa jedan od najva`nijih atributa Pravoslavne Crkve. Gospod nam je predao svoju istinu jednom zauvek i na{a nastojawa treba da se ogledaju u tome da tom istinom za`ivimo i da je delatno poznamo, a ne da je nau~nobogoslovski otkrivamo, jer ne postoji apstraktna istina, ve} jedino Gospod koji je jedini "put, istina i `ivot." Ujedno Gospod nas poziva da u puno}u Pravoslavne Crkve privedemo sve qude, a ne da veru prilago|avamo qudima. Upravo jedan od najva`nijih zadataka na{e Crkve nije da Carstvo Nebesko spusti na zemqu ve} da qude uzdigne u Carstvo Nebesko, da ih obo`i i sa celom preobra`enom tvari sjedini u Hristu. S druge strane mnogo je vrsta nepravoslavnih (heterodoksnih) "hri{}ana" jeretika koji se nalaze izvan Crkve Hristove i ~ine zajednice ne~astivih, (susth,mata ponhreuo,menwn)1. jer "kako mogu biti u Katoli~anskoj Crkvi, pita se Sv. Atanasije Veliki, oni koji su odbacili apostolsku veru, i postali izumiteqi novih zlih dela, oni koji su ostavili bo`anske re~i Pisma, a qudske obmane

1

Sv Kiril Jerusalimski, PG t.33, col 1048A

4

proglasili novom mudro{}u."1 [tavi{e, oni koji su ostavili veru bogomdanu ne mogu se nazivati ni hri{}anima.2 Na`alost, u na{a smutna vremena pojavili su se i u okviru Pravoslavne Crkve pojedinci, koji na svoju Crkvu gledaju druga~ije nego {to su to ~inili Sveti Oci, mu~enici i ispovednici. Ovi moderni odstupnici od Pravoslavqa i protagonisti nove jeresi ekumenizma3 aktivno rade na stvarawu jednog "Novog Hri{}anstva" preko kojeg neprijateq qudskoga roda `eli da osnuje svoju la`nu Crkvu (AntiCrkvu) i uz wenu pomo} pripremi dolazak la`nog Hrista. Wihov ciq je da Crkvu dovedu u korak sa dana{wim vremenom i stide se pred "slobodoumnim" i "naprednim" zapadnim svetom da javno priznaju istinu o svojoj Crkvi i veri pravoslavnoj. Oni zajedno pod ruku sa raznim jereticima u "la`nom smirewu" hule na Crkvu priznaju}i da su vrata adska ve} nadvladala Hristovu Crkvu4, da je ona podeqena i da "svi treba da se pokajemo i izmirimo". Tek tada }emo, po re~ima ovih novih apostata, ponovo "prona}i" jednu, nedeqivu i istinsku Crkvu Hristovu. Jo{ do ju~er su se ti isti pravdali da u~estvuju u dijalogu sa jereticima kako bi pred wima svedo~ili istinu Pravoslavqa, a sada to isto Pravoslavqe prodaju u bescewe, bacaju}i bisere sviwama. Ipak, mi zasigurno znamo da se ovi mra~ni ciqevi nikada ne}e ostvariti, jer je Crkva Hristova neuni{tiva. Ona }e i na svr{etku ovoga veka do~ekati svoga `enika Hrista ~ista i neporo~na, neoskvrwena grehom apostasije. Pitawe je samo koliko }e qudi u woj prepoznavati istinsku Crkvu Bo`ju i u woj na}i spasewe?

JERES NAD JERESIMA

Sadr`aj

Pravoslavna Crkva koja je vekovima odolevaju}i raznim jeresima uspela da o~uva neoskvrweno ispovedawe bogo~ove~anske vere, koju nam je predao Gospod Hristos preko svetih apostola i Svetih Otaca, danas se nalazi suo~ena sa dosada najve}om opasno{}u. Nova jeres, svejeres ekumenizma, sa svih strana nagriza jedinstvo Pravoslavne Crkve, weno u~ewe i vekovno kanonsko ustrojstvo. Fenomen ekumenizma nije ne{to novo i nepoznato. O wemu se ve} decenijama dosta pi{e i s pravom se mo`e re}i da se radi o jednoj veoma slo`enoj pojavi. Za razliku od drevnih jeresi koje su unaka`avale pojedine ta~ke pravoslavnog u~ewa i bogo~ove~anskog lika Spasiteqa Hrista, ekumenizam se manifestuje na raznim planovima crkvenog `ivota. U su{tini radi se o ~itavom nizu jeresi koje udarju na sam koren pravoslavne vere - wenu Crkvu. Zato je ekumenizam pre svega eklisiolo{ka jeres. "Danas ciq neprijateqa qudskog roda nije samo da odvoji verne od puta spasewa kojim ga vodi Crkva Hristova, ve} da stvori vlastitu "Crkvu
1 2

Sv.Atanasije Veliki, PG t. 27 col 152C Isti Sveti Otac, apostolski i svetoota~ki blagovesti svu istinu o pravoslavnoj veri govore}i: "Mi dr`imo veru Katoli~anske (Saborne) Crkve, koju Gospod dade, Apostoli propovedi{e, Oci o~uva{e. Jer je na woj Crkva osnovana, i ko otpadne od we, taj nije hri{}anin niti se mo`e nazivati hri{}aninom." (Ad Serapionem 1,28: PG t.26. col. 593C-596A) 3 "Ekumenizam je zajedni~ko ime za psevdohri{}anstva i za psevdocrkve Zapadne Evrope. U wemu su srcem svojim svi evropski humanizmi sa papizmom na ~elu. A sva ta psevdohri{}anstva, sve te psevdocrkve nisu drugo ve} jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko evan|elsko ime: svejeres." Pravoslavna Crkva i Ekumenizam, o. Justin Popovi}, Solun 1974.g. 4 Episkop Averkije xordanvilski ka`e: "Vrata pakla ne}e nadvladati Crkvu". ali su nadvladala i sigurno mogu nadvladati mnoge koji smatraju sebe stubovima Crkve, kao {to se pokazalo u crkvenoj istoriji."

5

Hristovu", (la`nog i falsifikovanog Hrista prim.prev)..., i da pretvori samo Telo Hristovo u jednu "ekumensku" organizaciju, kako bi na taj na~in pripremio dolazak svog izabranika - Antihrista..."1 Ekumenizam, dakle, samovlasno "koriguje" bogo~ove~ansko u~ewe Gospoda Hrista svode}i ga na nivo socijalne, humanisti~ke i pacifisti~ke ideje i samoga Hrista zamewuje obezbo`enim i sekularizovanim evropskim ~ovekom. Ukratko re~eno, on reinterpretira hri{}anstvo u duhu "Novog doba" (New Age) i time otvara dveri Crkve za sve ostale jeresi i novotarije. U drevnoj Crkvi re~ oi`koumeniko,j (vaseqenski) kori{}ena je u zna~ewu privo|ewa svih naroda u puno}u i ~istotu istine Pravoslavne Katoli~anske Crkve. Otuda je taj ~asni atribut pridodat nazivu Carigradske Patrijar{ije. Danas se ovaj izraz koristi u sasvim suprotnom zna~ewu ostvarewa spoqa{weg jedinstva hri{}anskih (ali, u posledwe vreme ~ak i nehri{}anskih) konfesija `rtvovawem puno}e bogo~ove~anske istine "kompromisu qubavi", sa krajwim ciqem ostvarewa savr{enog qudskog dru{tva, svojevrsnog raja na zemqi, ali bez Boga. Poreklo ove ideje nije te{ko utvrditi. Ona je ro|ena u okriqu racionalisti~kog i humanisti~kog Zapada i potpuno je bila strana na~inu razmi{qawa pravoslavnih hri{}ana sve do po~etka ovoga veka kada ulazi u Pravoslavnu Crkvu na mala vrata, potpomognuta novostvorenom zapadnomisle}om inteligencijom i vladaju}om klasom, preko pojedinih jeraraha Carigradske Patrijar{ije, obrazovanih na papisti~kom i protestantskom Zapadu.

PO^ECI EKUMENIZMA

Sadr`aj

Magna Charta ekumenizma utemeqena je jo{ krajem pro{log veka, ta~nije 1897 g. na konferenciji 194 anglikanska biskupa u Lambetu. Na tom skupu formulisani su osnovni principi ekumenske unije hri{}anskih "crkava". Lambetska konferencija afirmi{e dogmatski minimalizam, koji polazi od ~iwenice da jedinstvo treba tra`iti u minimumu zajedni~ke sli~nosti bogoslovskih u~ewa. Minimalnu zajedni~ku osnovu trebalo je da ~ine: Sveto Pismo (ali van konteksta Svetog Predawa), Nikejsko-carigradski simvol vere i samo dve svete tajne - Kr{tewe i Evharistija. Pored toga istaknut je i tzv. princip tolerantnosti prema u~ewu drugih "crkava" i spremnost na kompromis qubavi. Tre}i princip Lambetske konferencije je ~uvena Teorija grana (Branch Theory) koja polazi od ~iwenice da je Hristova Crkva kao razgranato drvo, ~ije stablo predstavqa jednu nedeqivu Crkvu. Grane su razne "crkve" koje su me|usobno ravnopravne i predstavqaju manifestaciju jedne Crkve. Nijedna grana pojedina~no nije Crkva niti poseduje puno}u istine, te zato pojedina bogoslovska predawa lokalnih "crkava" treba kroz dijalog usaglasiti kako bi se "rekonstruisala" jedna istina i vidqivo ostvarila jedna Crkva.2 Ve} po~etkom dvadesetog veka, 1910. god. u Edinburgu je, u organizaciji protestantskih "crkava" odr`ana Svetska misionarska konferencija (International Missionary Society) na kojoj je odlu~eno da se organizuje Svetski pokret hri{}ana za
1

Jeromonah Serafim Rouz, "The Orthodox Word", No 5(70) Sept-Oct. 1976 - "The Royal Path/ True Orthodoxy in an age of Apostasy" 2 Ekumenisti ~esto koriste pore|ewe sa razbijenim ogledalom na suncu. Svaki od razbijenih komada reflektuje sun~eve zrake iako je ogledalo u par~i}ima. Tako i svaka "crkva" poseduje puno}u istine, iako ne postoji wihovo vidqivo jedinstvo.

6

pitawa vere i crkvenog ustrojstva (World Movement for Faith and Order). Istovremeno sa ovim pokretom delovao je i pokret "`ivot i Rad" (Life and Work) ~iji je zadatak bio da ostvari jedinstvo hri{}ana kroz wihovu saradwu u svakodnevnim `ivotnim pitawima. Ova dva pokreta }e se 1948.g. ujediniti u tzv. "Svetski Savez Crkava" (The World Council of Churches) sa sedi{tem u `enevi. Paralelno sa ovom te`wom da se unificira religija, radilo se i na stvarawu dru{tvenih me|unarodnih tela koja }e omogu}iti stvarawe uslova za politi~ko objediwewe sveta. Tako je 1914. g. formirana u {vajcarskoj tzv. "Liga Naroda" koja predstavqa za~etak "Organizacije ujediwenih nacija". U delovawu oba ova pokreta primetna je jedinstvena namera da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima `ivota ali ne u li~nosti Bogo~oveka Hrista i wegovoj istini. U su{tini radi se o jednoj "hilijasti~koj" ideji zemaqskog carstva, koja vekovima inspiri{e Zapad i koja se projavquje u raznim vidovima kroz papizam1, humanizam, marksizam, masoneriju i druge pokrete sli~ne orijentacije. Me|utim, najve}u prepreku ovoj ideji na religioznom planu predstavqalo je Pravoslavqe sa svojim svetoota~kim i tradicionalno nepomirqivim stavom prema svakoj modernisti~koj reinterpretaciji Hri{}anstva i stavom da je istinsko merilo i na~in prevazila`ewa podvojenosti samo svespasavaju}a istina Bogo~oveka Gospoda Hrista. Gospod nas u~i da se jedinstvo svih qudi mo`e ostvariti jedino u Pravoslavnoj Crkvi, u wegovoj bogo~ove~anskoj li~nosti, u sv. Pri~e{}u i jedinstvenom ispovedawu apostolske vere. Trebalo je dakle uvu}i i Pravoslavnu Crkvu u ekumenski pokret i zameniti weno u~ewe o Crkvi ekumenisti~kom eklisiolo{kom jeresi. Na prvom udaru su se na{le dve patrijar{ije koje imaju najve}i ugled i uticaj u celom pravoslavnom Svetu. Ubrzo su pored protestanata glavni akteri ekumenizma, na`alost, postali i pravoslavni.

CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 GODINE

Sadr`aj

Prvi ustupak ekumenizmu koji je u~inila Carigradska Patrijar{ija bio je u januaru 1920.g. kada je izdana Enciklika, upu}ena "svim Crkvama Hristovim", kojom je izme|u ostalog predlo`eno uvo|ewe grigorijanskog kalendara. Uvo|ewe novog kalendara, koji je kao prethodni julijanski astronomski neta~an, samo po sebi ne predstavqa toliki problem koliko je ovaj gest samo vidqiva projava namere Carigrada da se pribli`i Zapadu, na {tetu vekovnog bogoslu`benog jedinstva Pravoslavnih Crkava.2 Sam sadr`aj ove Enciklike koju je potpisao tada{wi locum

1

Ovo je najispravniji naziv za rimokatoli~ko reformisano hri{}anstvo koje je palo u potpuni sekularizam i postalo carstvo ovoga sveta, jedna crkveno-politi~ka organizacija. "Hri{}anstvo na Zapadu prestalo je da postoji kao Crkva: postalo je ideologija, skup eti~kih zakona. Dakle prakti~nim `ivotom ~ovek ostvaruje spasewe. Ovo je imalo za posledicu da je Hri{}anstvo preto~eno u norme koje imaju bo`anski karakter i kao takve se nalaze u osnovi ostvarewa Carstva nebeskog na zemqi." ep. Igwatije Midi}, "Savremeni svet i Pravoslavna Crkva", Hri{}anska misao, 6-8&1993. 2 Lokalni Sabor u Carigradu iz 1583, sazvan kao reakcija na poziv Grigorija XIII, rimskog pape, da pravoslavni prihvate novi rimski kalendar, na kome su u~estvovali patrijarh Jeremija carigradski, Silvester patrijarh aleksandrijski, Sofronije patrijarh jerusalimski i brojni drugi saborski oci izme|u ostalog jasno ka`e: "Ko god ne sledi obi~ajima Crkve koji su utvr|eni na Vaseqenskim Saborima, i svetoj Pashi i kalendaru koji nam oni odre|uju da sledimo, nego ho}e da se ravna po novoizmi{qeno pashaliji i wenom kalendaru papinih bezbo`nih astronoma i protive}i im se (obi~ajima Crkve) `eli da odbaci

7

tenens Carigradske Patrijar{ije, mitropolit Dorotej Pruski sa jo{ jedanaest mitropolita, pokazuje sasvim novi ton u pore|ewu sa prethodnim zvani~nim dokumentima Patrijar{ije. Obratimo pa`wu na neke formulacije iz ove Enciklike: U woj se ne samo pomesne Pravoslavne Crkve nazivaju "Crkvama", ve} je taj naziv sasvim ravnopravno prvi put do tada pridodat raznim jereti~kim konfesijama. Na samom po~etku se ka`e:"... me|usobno pribli`avawe raznih hri{}anskih Crkava i wihovo op{tewe ne mo`e biti odba~eno zbog dogmatskih razlika koje postoje me|u wima..." Enciklika apeluje da treba raditi na "pripremi i omogu}avawu potpunog jedinstva", ali ne spomiwe da je ono jedino mogu}e u puno}i pravoslavne istine Crkve Hristove. Razne jereti~ke grupe naziva "Crkvama koje nam nisu strane i tu|e, ve} srodne i bliske u Hristu" i koje su nam "sanaslednici i satelesnici obe}awa Bo`jih u Hristu" (Ef.3,5). Kao prvi korak u izgradwi me|usobnog poverewa i qubavi smatra se potrebnim uvo|ewe novog kalendara "radi istovremenog proslavqawa velikih hri{}anskih praznika od strane svih Crkava". Pored toga predla`e se "svoj bra}i i na Istoku i na Zapadu, svim po{tovanim hri{}anskim Crkvama" da se uspostavi praksa bli`e saradwe, me|usobnog razmewivawa prazni~nih gramata, razmene studenata bogoslovskih {kola kao i uspostavqawe jednog svehri{}anskog saveta na kome bi se odlu~ivalo o pitawima od obostranog interesa. Enciklika je izazvala burno odu{evqewe ekumenskog sveta. Pohvale i panigirici stizali su sa svih strana, od anglikanaca, episkopalaca, luterana. Za to vreme pravoslavni svet obuzela je velika smutwa i nedoumica pred ovim postupkom Carigrada koji je zaista bio bez presedana.1 Modernisti su bili odu{evqeni, a tradicionalisti, posebno mona{tvo, ni`e sve{tenstvo i narod bili su krajwe razo~arani. Ubrzo patrijarh Meletije Metaksakis, koji je bio zvani~no prvi carigradski patrijarh koji je zapo~eo ekumenisti~ke aktivnosti, 1923. god. saziva sabor u Carigradu2 koji je doneo odgovaraju}e odluke u skladu sa predlozima Enciklike iz 1920. i objavio uvo|ewe novog kalendara bez postoje}eg koncenzusa svih pomesnih Pravoslavnih Crkava po tom pitawu. U to vreme cela Gr~ka Crkva bila je zahva}ena velikim talasom modernizacije i evropeizacije koju su zdu{no pomagali dvor kraqa Otona i novostvorena zapadnomisle}a inteligencija. "Oni su, pi{e Makrijanis u svojim memoarima, uproi oskvrni dogmate i obi~aje Crkve koje smo nasledili od na{in Otaca, neka bude na takvoga ANATEMA i neka bude odlu~en od Crkve i zajednice vernih." Uvo|ewe novog kalendara, pored toga {to razbija bogoslu`beno jedinstvo, Pravoslavne Crkve, unosi ~itav niz anomalija u bogoslu`beni ciklus godine. Tako, npr. Petrovski post po novom kalendaru se smawuje, tako da ima godina kada traje samo 2 dana. Pored toga de{ava se da Blagovest padnu van velikoposnog perioda i dr. 1 Kakav je bio raniji stav Carigrada po tim pitawima mo`emo da vidimo i iz saop{tewa Sabora u Konstantinopoqu iz 1724. g. kojim je predsedavao carigradski patrijarh Jeremija III. Sabor je sazvan zbog sve intenzivnijih prozelitisti~kih aktivnosti papista na podru~ju Antiohijske Patrijar{ije. U saop{tewu Sabora se ka`e: "Oni koji su se udaqili od blago~e{}a i ostavili ota~ke i pravoverne dogmate na{e vere i zajedni~kog Predawa Crkve, pav{i i skrenuv{i u novotarije i tu|e ideje kao i (druge) nepravoslavne obi~aje, i koji krivotvori{e i oskvrni{e istinu blago~e{}a, takvi vi{e nisu niti se mogu nazivati istinskim hri{}anima, ve} se kao nepravoslavni i inovatori odsecaju i odequju od hri{}anske i crkvene zajednice i izbacuju iz sve{tenog tora, kao zara`ene ovce i satruleli udovi, te podle`u krajwim i najve}im crkvenim kaznama, i budu}i potpuno otu|eni od bo`anske blagodati sa |avolom na ve~ni pakao bivaju osu|eni." Mansi t.37, col. 209 2 Na ovom Sinodu se raspravqalo pored pitawa promene kalendara, tako|e pitawe odre|ivawa fiksiranog dana proslave Vaskrsa (promena pashalije je ina~e zabrawena 1. Vas. Saborom i Antiohijskim Saborom pod pretwom ra{~iwewa klirika koji to poku{a), zatim stupawe u brak |akona i prezvitera posle rukopolo`ewa, drugi brak sve{tanika, pitawa ubla`avawa posta, pomerawe ve}ih svetiteqskih praznika u nedeqne dane.

8

pastili na{u domovinu i veru, kojom sada upravqaju bezbo`nici. U vreme turskog ropstva nije pomeren ni jedan kamen sa starih crkava. Ali ovi zalu|enici povezali su se u svojim interesima sa zara`enim fanariotima i sli~nim koji su se zarazili u Evropi i oni su upropa{tavali na{e manastire i crkve, neke oskrnavquju}i, a druge pretvaraju}i u {tale. Ovo su nam ~inili mnogi takvi sve{tenici i laici, vojnici i politi~ari. Iako smo prolili svoju krv u opasnosti smo da izgubimo svoju domovinu i veru..." "Poluobrazovani intelektualci su ~inili sve {to su mogli da izmene istinu svoje vere i da priceme sekularizam i racionalizam na sveto drvo Pravoslavqa koje je vekovima ostalo nedirnuto od varvarskih osvaja~a". Najvi{e su stradali manastiri, neki su zatvoreni, nekima je konfiskovana imovina, a u druge su poslani "progresivni" igumani... "1 Crkva i prosveta su u to vreme bile pod jakom kontrolom dr`ave koja je sve ~inila da se saobrazi Zapadu, forsiraju}i ideju jelinsko-hri{}anske civilizacije. Tradicionalna vizantijska muzika je u gradskim crkvama zamewivana teatralnim vi{eglasnim horskim evropskim pevawem. U to vreme dolazi i do degradacije tradicionalne ikonografske umetnosti. U crkve se ubrzano uvodi elektrika, (~ak i elektri~na kandila) i postavqaju se klupe. Teolozi i budu}i crkveni pastiri ve}inom su obrazovani na papisti~kom i protestantskom Zapadu, gde su do{li u kontakt sa najnovijim ekumenisti~kim tendencijama. Razlike izme|u Pravoslavne Crkve i zapadnih "crkava" oni su videli iskqu~ivo na poqu dogmatskih formula koje su se nekako mogle uskladiti i nisu razumevali da je na Zapadu lik Gospoda Hrista zamewen humanisti~kim evropskim ~ovekom, da tamo i nema pravog Hri{}anstva, te da se razlike ne mogu ispraviti kompromisnim sporazumima i dijalogom ve} jedino istinskim i dubokim pokajawem - preumqewem jeretika. Istina pravoslavne vere nije samo skup izvesnih mrtvih dogmatskih pravila, ve} sama bogo~ove~anska ikona Gospoda Hrista, ~iji je lik ome|en evan|elskim i svetoota~kim u~ewima i pravilima kao nepogre{ivim orijentirima blago~e{}a. Oduzeti makar i najmawu zapovest zna~i oskrnaviti celi lik Bo`ji.2 Zato u tim pitawima nema i ne sme biti kompromisa. Svaki kompromis u su{tinskim pitawima vere ravan je izdaji Hrista i idolopoklonstvu, bez obzira kakvi se ciqevi tim kompromisom nameravaju ostvariti.

SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI

Sadr`aj

U me|uvremenu poznato nam je kakva je situacija zadesila Rusiju i wen verni narod. Posle boq{evi~ke revolucije 1917. koju su organizovale sionisti~ko-masonske organizacije3, komunisti su aktivno radili na uni{tewu Ruske Pravoslavne Crkve koja je bila duhovna savest celog ruskog naroda i ~uvar wegovog sve{tenog istorijskog predawa. Do{lo se do re{ewa da je najlak{e uni{titi Crkvu iznutra. Tako je nastao tzv. pokret "`ive Crkve" koji je uz pomo} bezbo`nih vlasti trebao da sru{i patrijarha Tihona i da reformira Crkvu na ~isto protestantski na~in i
1 2

Against False Union, Aleksandar Kalomiros, 1967 Sveti Jovan Zlatousti pi{e: "Ako i najmawe o{teti{ pe~at na carskoj nov~anici, cela nov~anica postaje falsifikat. Tako isto ako zdravu veru i u ne~emu najmawe izmeni{ cela biva oskvrwena i postaje gora umesto boqa. Gde su sada oni koji nas optu`uju za agresivnost zbog na{eg stava prema jereticima? Gde su sada oni koji ka`u da me|u nama nema ni{ta razli~ito, ve} da razlike bivaju zbog vlastoqubqa. Neka poslu{aju Pavla koji govori da Evan|eqe izmeni{e oni koji i u najmawem uvode novotarije." (PG t.61 col. 622) 3 Od 22 ~lana prve komunisti~ke vlade 17 su bili Jevreji. Pored toga, va`no je napomenuti da su od 554 vi{a rukovodioca Sovjetskog Saveza u postrevolucionarnom periodu 447 bili jevrejskog porekla. O~igledno je da su revoluciju organizovale ve}inom ne-ruske snage uz pomo} belosvetskih slobodnih zidara. Najve}e `rtve ove revolucije podneo je pravoslavni ruski narod sa svojom Crkvom

9

pretvori je u efikasno oru|e bezbo`nog sistema. Do prave apostasije dolazi u martu 1927. g. kada je mitropolit Sergije Stragorodski, posle nekoliko meseci provedenih u boq{evi~kom zatvoru, pu{ten na slobodu, da bi ubrzo 24. jula te godine izdao zloglasnu "Deklaraciju" kojom je Ruska Crkva zvani~no pozdravila bezbo`ni komunisti~ki re`im. "Deklaracija" otvoreno pozdravqa Sovjetski Savez kao svoju novu domovinu i izjavquje da su sve radosti i uspesi Sovjetskog Saveza, radosti i uspesi Crkve, i da su sve wene `alosti tako|e `alosti Ruske Crkve. Mitropolit Sergije je na taj na~in svoju crkvenu organizaciju u~inio produ`enim propagandnim organom komunisti~ke dr`ave. U to vreme ta ista vlast provodila je krvavi progon Ruske Crkve, koji je bio stra{niji od progona hri{}ana u doba starog Rimskog carstva. Veliki broj sve{tenika, monaha, i vernika bio je mu~ki ubijan, zatvarali su ili uni{tavali hiqade crkava i manastira. Podlegav{i pritisku Mitropolit Sergije je otvoreno pred svetom porekao da u Rusiji postoje progoni zbog verskih ube|ewa. Sve one jerarhe i druge hri{}ane koji su odbili da u~estvuju u wegovoj apostasiji nazivao je "politi~kim kriminalcima", a sovjetska vlast ih je hapsila i slala u sibirske logore smrti. Oni koji su ga branili govorili su da on na taj na~in spasava Crkvu da potpuno ne bude uni{tena. "Sergijanizam" je prakti~no postao sinonim za izdaju vernosti Hristu, radi o~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, wenog ovozemaqskog blagostawa i la`nog mira. Vernici su bili prisiqeni da poka`u bespogovorno poslu{awe zvani~nim vo|ama Crkve koji su sledili ovu politiku, {to je ~esto sprovo|eno posredstvom samih dr`avnih vlasti. Kada je ova struja kona~no pobedila, mitropolit Sergije zauzeo mesto Patrijarha i sva opozicija bila u}utkana, "sergijanizam" je postao zvani~na politika Ruske Crkve koja je oblikovala wen duhovni i crkveni `ivot u narednim decenijama. U periodu 1969-70 "sergijanizam" je izvezen na Zapad formirawem tzv. "Ameri~ke Mitropolije" koja je dobila priznawe od Moskve kao autokefalna Crkva pod moskovskim sponzorstvom. U tome je posebnu zaslugu imao mitropolit Nikodim lewingradski, poznati ekumenista i latinofil (koji je svoj `ivot zavr{io sr~anim udarom prilikom audijencije kod Pape). Jerarsi "Mitropolije" ne samo da su podr`avali crkveni kurs Moskve, ve} su bili ~esto i apologete ruskog politi~kog re`ima. Jedan episkop te Crkve je posle posete Rusiji, umesto da posvedo~i stra{ne progone pravoslavnih hri{}ana i stradawa brojnih novomu~enika i ispovednika u Sibiru, hladno izjavio da su qudi u Sovjetskom Savezu "sre}ni i dobro obu~eni, a ako se neko i `ali na vlast, pa, toga ima i u Americi, zar ne??!" Danas je Ameri~ka Pravoslavna Crkva (OCA), koja je nastala iz Mitropolije, poznata po svome krajwem liberalizmu i veoma intenzivnoj ekumenisti~koj aktivnosti. Nakon boq{evi~ke revolucije ruska emigracija formirala je svoju posebnu crkvenu organizaciju pod nazivom Ruska Zagrani~na Crkva1 koju je poveo mitropolit Antonije Hrapovicki. Na woj je le`ao veliki zadatak da slobodno, bez ideolo{kih pritisaka svedo~i u raznim krajevima sveta, gde je postojala ruska dijaspora, istinu Pravoslavqa i istinu o stradawima Ruske Crkve i da nastavi bogate duhovne i intelektualne tradicije iz vremena pre dolaska komunista. Za to vreme reforme sergijanista su, dodu{e, odbacili i mnogi episkopi i vernici u zemqi, me|u wima i mitropoliti Josif Petrogradski i Kiril Kazanski. Taj pokret je s vremenom prerastao u tzv. "Katakombnu Rusku Crkvu" (za ~ije je stvarawe na~elno dao blagoslov jo{ i patrijarh Tihon), koja sve do dana{wih dana `ivi potpuno prekrivena velom tajne. Posledwih godina vi{e se saznaje o toj
1

Osnovana u Sremskim Karlovcima 1920.g. sa blagoslovom patrijarha Tihona

10

mu~eni~koj Crkvi, koja jo{ nije u kanonskom op{tewu sa oficijelnom Moskovskom Patrijar{ijom.1 Sovjetska vlast je, dakle nastojala, da uni{ti Crkvu preko wenih duhovnih vo|a, koji su bili apologete sovjetskog re`ima u inostranstvu i propovedali tzv. "komunisti~ko hri{}anstvo" koje je ideolo{ki pripremalo put za trijumf komunizma, ne samo kao univerzalnog politi~kog re`ima, ve} kao ideolo{ke i pseudoreligiozne tiranije. Da bismo ovo razumeli potrebno je da shvatimo {ta je komunizam. To nije samo jedan suludi politi~ki re`im, ve} ideolo{ko-religiozni sistem ~iji je ciq da zbaci i iskoreni sve druge sisteme, posebno Hri{}anstvo. Komunizam je zapravo veoma mo}na jeres2, ~ija je osnovna postavka hilijazam ili milenarizam - istorija }e dosti}i svoju kulminaciju u nedefinisanom stawu zemaqskog bla`enstva, kao usavr{eno ~ove~anstvo koje `ivi u savr{enom miru i harmoniji. Ovo Evan|eqe, postalo je oficijelno Sveto Pismo mnogih moskovskih vladika koji su po~eli da organizuju razne ekumenske, antiratne, mirovne, ekolo{ke i me|ureligiozne skupove u grandioznim halama Staqinovih socrealisti~kih palata, uz svestran patronat dr`ave. Crkva je ovim stavom davala savr{en alibi zlo~ina~kim i antihri{}anskim aktivnostima boq{evika. Za to vreme istinska Ruska Crkva, verni narod Ruske zemqe uz nekolicinu episkopa i sve{tenika, sa brojnim ispovednicima i mu~enicima od Solovki do dalekog Sibira trpeli su nevi|ena stradawa i progone. O tome niko od moskovskih vladika nije govorio. Bila je to tabu tema. Pred svet je mogla da ode jedino "istina" da u Rusiji nema verskih progona, a oni koji su u logorima su politi~ki zatvorenici. Raskol koji je dakle, nastao u Rusiji dolaskom boq{evika na vlast nije samo politi~ki raskol izme|u crvenih i belih vladika kako se to uobi~ajeno tvrdi, ve} otvoreni sukob izme|u "Carstva ovozemaqskog" i "Nebeskog Carstva Hristovog", sukob izme|u dva shvatawa istinskog zadatka Crkve na zemqi. S jedne strane imamo "sergijanisti~ki" metod o~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, na ra~un izdaje duha Crkve Hristove, i mu~eni~kog puta na kojem Crkva spoqa strada, ali iznutra ja~a i duhovno se regeneri{e. Svakako, to ne zna~i da nema blagodati Crkva koju su vodili "sergijevci" i danas je vode wihovi naslednici, me|u kojima ima onih koji su otvoreno radili na {tetu Crkve po diktatu vlasti, a to ne priznaju. Nipo{to. To je i daqe Crkva Hristova, koja daje svoje svetiteqe, podvi`nike i ispovednike, ali koja je duboko postradala i propatila zbog bezbo`nih postupaka svojih pseudo pastira. Crkva se nikada ne mo`e poistovetiti sa jerarhijom i jurisdikcijom. ^ak iako ve}ina jerarhije otpadne od bogo~ove~anskog puta Hristovog, Crkva i daqe `ivi, ali strada kao stado u koje raspu|uju la`ni pastiri. Granice jurisdikcija ne mogu, dakle, ograni~avati Bo`ju blagodat.3 Koliko je krajwe nepravedno osuditi

Katakombna Crkva u Rusiji nikada nije oti{la toliko daleko da izjavi da svete tajne zvani~ne Crkve nisu ispravne. Ona se, dodu{e, potpuno odvojila od zvani~ne jerarhije koja je sledila sergijanisti~ki kurs kolaboracionizma sa komunistima, mada svojim vernicima nije zabrawivala da se po potrebi pri~e{}uju i u crkvama Moskovske Patrijar{ije u koje su imali poverewa. 2 Veoma va`na ~iwenica u razumevawu fenomena komunizma jeste da on nije samo ideologija ve} religija, i zato u komunisti~kim zemqama ne mo`emo govoriti o ateizmu ve} o antiteizmu, bogoborstvu. Komunizam je vulgarizovao izvesne crkvene obi~aje i rituale i zamenio ih svojim surogatima. Litije su zamewene prvomajskim paradama, svete ikone svuda prisutnim portretima velikih vo|a, bogoslu`ewa sletovima, opela, zaupokojenim liturgijama, svete mo{ti balzamovanim le{evima partijskih vo|a. Otuda on se ne mo`e ukinuti dekretom ve} se kao i svaka jeres le~i jedino pokajawem -preumqewem. 3 Otac Serafim je u svojim kasnijim godinama pisao: "Su{tina "sergijanizma" je u problemu koji je karakteristi~an za sve Pravoslavne Crkve danas - gubitak ose}aja za Pravoslavqe, shvatawe Crkve

1

11

mnoge sve{tenike i vernike koji su ostali verni svojim arhipastirima i pored wihovog otvorenog ekumenizma i saradwe sa komunisti~kom partijom, toliko je jo{ nepravednije osuditi i one koji su se od wih odvojili da bi uspeli da sa~uvaju svoju veru i predawe, ali pritom ne prestaju da molitveno sastradavaju svojoj posrnuloj bra}i. Moskovska Patrijar{ija je, zanimqivo, u po~etku pokazivala izvesne znake opreznosti prema ekumenizmu. O tome svedo~i i sabor episkopa pomesnih crkava odr`an u Moskvi od 8-18.7.1948.g., povodom 500 godi{wice progla{ewa autokefalnosti Ruske Pravoslavne Crkve. Na tom saboru su predstavnici aleksandrijske, antiohijske, ruske, srpske, rumunske, gruzijske, bugarske, poqske, ~ehoslova~ke i albanske Crkve odbacili u~e{}e u svetskom ekumenskom pokretu i SSC1, koji je upravo u to vreme formiran. Me|utim ubrzo posle toga usled pritiska komunisti~kih vlasti u pojedinim zemqama s jedne strane i Vaseqenske Patrijar{ije s druge, sve ove Crkve su ubrzo postale ~lanice SSC. Moskva se u tome posebno isticala, tako da je 29. decembra 1969.g. objavila i intercommunio sa rimokatolicima. Po~eli su ekumenski susreti, molitvena saslu`ivawa sa jereticima. U tom smeru je pod pritiskom sovjetskih vlasti razvijena aktivna saradwa svih religija na teritoriji SSSR, koje su morale zajedno da rade u korist " svoje velike domovine". Danas, u postkomunisti~koj eri, kada zvani~na Ruska Crkva ima sve uslove za slobodno delawe jo{ je primetno da Moskva izbegava da se odlu~no oslobodi "sergijanske" pro{losti, da otvoreno osudi jeres ekumenizma, da prizna i proslavi hiqade novomu~enika i da ispravi izvesne kanonske i crkvene neispravnosti koje su se javile u vreme sovjetske tiranije. To su i osnovni razlozi koji trenutno onemogu}avaju objediwewe cele Ruske Crkve u zemqi i inostranstvu pod jednom jurisdikcijom.

SVETSKI SAVEZ CRKAVA

Sadr`aj

U me|uvremenu dolazi do gorepomenutog organizovawa ekumenskog pokreta koji je kona~no objediwen 1948. g. formirawem Svetskog Saveza Crkava.^etiri godine kasnije carigradski patrijarh Atinagora izdao je Encikliku 1952.g. u kojoj poziva sve poglavare Pomesnih Pravoslavnih Crkava da se pridru`e Svetskom Savezu Crkava2. Kao osnovni razlog za to navode se sasvim banalni razlozi - potreba "pribli`avawa naroda i nacija" u ciqu "suo~avawa sa velikim problemima sada{wice". Patrijarh hvali SSC, jer "on omogu}ava zajedni~ke aktivnosti Crkava i razvija kooperaciju". Sve u svemu radi se o dokumentu potpuno sekularisti~ke orijentacije u kome se koristi jezik uobi~ajen u me|unarodnoj politici i diplomatiji.
kao ne~ega {to se samo po sebi razume, shvatawe "organizacije" kao tela Hristovog i verovawe da su blagodat i svete tajne ne{to automatsko..." Not of This World, Platina 1994. Iz ~lanka iza{log u ~asopisu ORTHODOX PRESS SERVICE (br.47, 29.11.1994.g.) pod naslovom "Ruska Pravoslavna Crkva razmatra povla~ewe iz ekumenskih organizacija" saznajemo da je formirano konsultativno telo pri Moskovskoj Patrijar{iji koje treba da razmotri uslove i mogu}e posledice povla~ewa RPC iz SSC i prekid dijaloga sa jereticima. Jedan od glavnih razloga za to jeste nekontrolisani rimokatoli~ki i protestantski prozelitizam na teritoriji Rusije. Vatikan i pored sporazuma u Valamandu (1993) nastavqa da tretira Rusiju kao svoju terra missionis. 2 Ava Justin Popovi} naziva SSC "jereti~kim, humanisti~kim i ~ovekopokloni~kim saborom koji se sastoji od 263 jeresi, a svaka od wih je duhovna smrt. Za wega je ova organizacija "ni{ta drugo do o`ivqewe bezbo`nog ~ovekopokloni{tva -idolatrije" (cit. gore)
1

12

Ve} od 1952. g. pojedine Pravoslavne Pomesne Crkve po~ele su da se ukqu~uju u SSC, a 1955.g. Vaseqenska Patrijar{ija {aqe svoje stalne predstavnike u centralu SSC, u `enevi. Godine 1959. Centralni komitet SSC se sastaje na Rodosu sa predstavnicima svih Pravoslavnih Crkava. Na ovome skupu ekumenizam je prakti~no u{ao me|u zidove Pravoslavqa.1 Od 1961. pravoslavni ekumenisti sazivali su niz konferencija u ciqu realizovawa ekumenisti~kih ciqeva. 1964.g. odr`ana je tre}a konferencija na Rodosu. Papa, kenterberijski anglikanski arhiepiskop i generalni sekretear SSC poslali su svoje pozdrave. Pravoslavni ekumenisti su sa zahvalno{}u uzvratili. Na ovom skupu odlu~eno je da se vode "dijalozi" sa jereticima "na ravnopravnoj osnovi". Pored toga afirmisano je pravo da svaka pomesna Pravoslavna Crkva samostalno neguje "bratske odnose" sa jereti~kim zajednicama. Te iste godine (1964), patrijarh Atinagora se susreo sa rimskim papom u Jerusalimu, a naredne godine Carigrad skida anateme protiv papske jeresi iz 1054.g. iako Rim ostaje nepokajan u svim svojim novotarijama. Po{to sada ulazimo u period veoma aktivnih ekumenisti~kih kontakata, smatramo potrebnim da iznesemo neke autenti~ne izjave prvojerarha Carigradske Patrijar{ije ~iji put wegovi naslednici ve} decenijama uporno nastavqaju.

EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE - "VREME DOGMATA JE PRO[LO"2 Sadr`aj
Patrijarh Atinagora poznat je po svojim proekumenisti~kim stavovima jo{ iz perioda kada je izabran za mitropolita Krfa (1922) i arhiepiskopa Amerike (1947) god. Odmah po preuzimawu du`nosti u Carigradu (1949) on {aqe arhiepiskopa ameri~kog Jakova kako bi papi Jovanu Pavlu XXIII preneo usmeni panigiri~ni pozdrav nazivaju}i ga "drugim Prete~om"3!?! Wegovim dolaskom na carigradski presto, ekumenizam je na {iroka vrata u{ao u Pravoslavnu Crkvu. U svojoj ekumenisti~koj teologiji "jedinstva crkava" patrijarh Atinagora polazi od ~iwenice da me|u hri{}anskim veroispovestima ne postoji su{tinska razlika.4 Sve one ~ine jednu jedinstvenu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, mada je me|u wima do{lo do izvesnog otu|ewa usled razlika u u~ewu. Osnovni zadatak koji se postavqa pred hri{}ane na{eg veka jeste da se razvije svest o tome da su svi bra}a u

1

Samo nekoliko godina na ^etvrtoj Svepravoslavnoj Konferenciji u {ambeziju, `eneva, donesena je odluka u kojoj se ka`e: "Me|upravoslavna komisija koja se sastala u `enevi izra`ava zajedni~ku svest Pravoslavne Crkve, da predstavqa organski deo Svetskog Saveza Crkava, kao i wenu ~vrstu odluku da upotrebi sva sredstva koja su joj na raspolagawu, bogoslovska i druga, za uspeh i napredak celokupnog rada Svetskog Saveza Crkava." (Odluka br. 1.) O~igledno radi se o jednoj krajwe protivpravoslavnoj odluci koja progla{ava jeres da Jedna Sveta i Katoli~anska Pravoslavna Crkva predstavqa deo jedne jereti~ke "nadcrkvene" organizacije. 2 Iz izjave patrijarha Atinagore 29.6.63 3 "Va{a Svetosti, moj Patrijarh me je ovlastio da vam ka`em da je {esti stih prve glave Evan|eqa od Jovana napisan za Vas i da on veruje da ste Vi onaj ~ovek koji je poslan od Boga i ~ije je ime Jovan, te da se sedmi stih iste glave odnosi na va{u misiju. Kao {to je on "do|e za svedo~anstvo, da svedo~i za svetlost, da svi veruju kroz wega", na isti na~in i za isti zadatak ste Vi izabrani. Vi sami niste svetlost, ali ste uzdignuti na Rimski Tron da biste "svedo~ili za svetlost" (Jn. 1,6-8)" Iz pozdravne besede. 4 "Mi ne vidimo nikakvu prepreku na putu sjediwewa Rimske i Isto~ne Crkve. Ne vidimo nikakvu prepreku iz najprostijeg razloga, {to takve prepreke ne postoje"(Orqo,doxoj tu,poj)

13

Hristu, jedne i istinite Crkve Hristove1. Dosada{wi poku{aji ostvarewa jedinstva kroz bogoslovske rasprave nisu dovele do rezultata jer su se dogmatske razlike ispre~avale na putu ostvarewa zajedni{tva, zato patrijarh Atinagora smatraju}i da je sada do{lo novo vreme, vreme "Svetog Duha" veruje da je jedini put ka jedinstvu "dijalog qubavi"2 kroz koji }e sam Duh Sveti projaviti jedinstvo jedne i nepodeqene Crkve Hristove. Da bi se dijalog qubavi vodio, potrebno je, pre svega jednostavno "ostaviti pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele" i potruditi se da "uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi."3 Kako i sam u svojoj "nadahnutoj" besedi ka`e: "Do{lo je vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnu mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu i utamni~enu realnost."4 "Hri{}anstvo, po re~ima ovog patrijarha moderniste, ima danas potrebu za jednom novom teologijom pomirewa."5 O~igledno, potrebno je izvr{iti punu reviziju pravoslavnog u~ewa, posebno wegove eklisiologije. Vekovno u~ewe i duboko uverewe hiqada svetih mu~enika i ispovednika vere pravoslavne da je Pravoslavna Crkva jedina istinita Crkva Hristova i da je samo u woj mogu}e spasewe javqa se kao anahronizam pro{losti, za ekumeniste toliko bremenite agresivno{}u i netolerancijom. Dr`e}i se duha bran{-teorije potrebno je da sve crkve zajedno "ponovo osnuju" jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu6, da ponovo na|u Hrista7. Ali na koji na~in? "Mi kao sredstvo sjediwewa predla`emo Svetu ^a{u..." ka`e u jednoj besedi patrijarh Atinagora. Upravo communio inter sacris8 je osnovni ciq "dijaloga qubavi"9 Dakle, treba ostvariti uniju na bazi dogmatskog minimalizma, a sve razlike jednostavno ostaviti kao lokalna bogoslovska predawa koja nisu obavezna za druge. Da bi se stvorila povoqna klima za napredovawe u ovom smeru bilo je neophodno ukinuti anateme iz 1054. g. [to je i sve~ano u~iweno 7.12.1965. Jednostavnim po"Mi pravoslavni i katolici smo bra}a. Petar i Andrej su bili bra}a, samo jedan u Rimu, a drugi u Gr~koj. To treba da budemo i mi: Katolici i Pravoslavni, saradnici i bra}a. Vrata nas ~ekaju otvorena, treba samo da u|emo." (Kaqolikh, 24.1.62) 2 "Savremeni "dijalog qubavi" koji se obavqa u formi golog sentimentalizma u stvari je maloverni otkaz od spasonosne "svetiwe Duha i vere Istine". Su{tina qubavi je Istina, i qubav `ivi istinuju}i....U Hristu se `ivi "istinuju}i u qubavi. Jereti~ko humanisti~ko deqewe i razdvajawe Qubavi i Istine samo je znak nedostatka bogo~ove~anske vere i izgubqene duhovne bogo~ove~anske ravnote`e i zdravoumqa. U svakom slu~aju to nikada nije put svetih Otaca ." Ava Justin (gore cit.) 3 Iz pozdrava melhitskom unijatskom patrijarhu Maksimu IV, (Kaqolikh, 22.11964): "`ivimo u jednom novom vremenu. Ostavimo pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele, ostavimo ih onima koji su za to nadle`ni, a mi se potrudimo da od ovoga trenutka uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi." 4 "Zapo~nimo tre}i period Crkve, period qubavi, u pomirewu i me|usobnom jedinstvu... Do{lo je, dakle, vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnu mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu i utamni~enu realnost." (Kaqolikh 3.5.1967). 5 "Pozivam (sve) da ostavimo polemi~ke tonove i suprotstavqawa u teologiji i da je zasnujemo na duhu prou~avawa i tra`ewa istine u qubavi i trpqewu. Hri{}anstvo danas ima potrebu za jednom teologijom pomirewa." (Iz besede na beogradskom bogoslovskom fakultetu, Eqnoj 13.10.67) 6 "Na putu ka jedinstvu ne treba da se jedna Crkva kre}e prema drugoj, nego da svi zajedno ponovo osnujemo jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, koja }e postojati na Istoku i Zapadu, kao {to smo `iveli do 1054 i pored tada postoje}ih teolo{kih razlika." (Iz bo`i}ne poslanice 1967) 7 Pri susretu sa Papom u Jerusalimu patrijarh je izjavio: "(ovo) nije samo susret izme|u dva ~oveka od odgovornosti. On ima veliki ciq, da ponovo na|emo Hrista (na, paneurw,men to,n Cristo,n) koji je samo me|u sjediwenim, a ne razdvojenim." (Iz kwige Eirhnopoi, str 135) 8 "Intercommunio op{tewe sa jereticima u svetim tajnama, naro~ito u svetoj Evharistiji, to je najbezo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko i pritom izdajstvo vascele Crkve Hristove..." Ava Justin (gore cit.) 9 "Ovaj dijalog vodimo sa osnovnom namerom da stignemo na isti ciq, koji je zajedni~ka ~a{a koju smo imali hiqadu godina do 1054. I tada smo imali razlike, jer smo i tada imali teologe... a imali smo svetotajinsko op{tewe." (iz besede u Londonu 13.11.67)
1

14

tezom pera je izbrisana anatema protiv papizma i Rimska "crkva" progla{ena je za "Sestrinsku Crkvu".1 Nakon ovoga u obra}awu Carigradskog Patrijarha i wegovih mitropolita Papi ne prime}uje se nikakvo ustezawe. Koriste se izrazi i titule uobi~ajeni za odnose izme|u dve sestrinske Pravoslavne Crkve.2 {tavi{e, ime Pape se unosi u diptihe Carigradske Crkve {to je jedan od osnovnih pokazateqa priznawa pravoslavnosti onima koji ispovedaju jeresi osu|ene Svetim Ocima i Svetim Saborima.3 Ideja o ujediwewu svih hri{}anskih, pa i nehri{}anskih konfesija, u svojoj su{tini o~igledno je samo prvi korak ka sveop{tem objediwewu celog ~ove~anstva, {to je jedan od va`nijih zadataka koji pred sobom vide patrijarh Atinagora i papa Pavle VI4 Ujediwewe hri{}anskog sveta samo je prva faza u op{tem planu. Pogled patrijarha Atinagore na nehri{}anske vere potpuno je neprihvatqiv za jednog pravoslavnog episkopa. On u potpunosti izra`ava jereti~ko shvatawe Boga i vere,5 i u istu ravan stavqa pravoslavnu veru sa raznim neznabo`a~kim i jereti~kim u~ewima. Sliku patrijarha Atinagore upotpuwava wegova neskrivena revnost za modernizacijom i reformacijom Pravoslavne Crkve, wenih crkvenih obi~aja i pravila `ivota. Zapravo prate}i wegove izjave po tim pitawima prime}ujemo potpuno odsustvo razumevawa ota~kog predawa i wegovog zna~aja za o~uvawe duhovnog identiteta Pravoslavne Crkve. U svakom slu~aju kao i u svim prethodno navedenim primerima radi se o nekanonskom i jereti~kom pona{awu. Mnoge od tih izjava izazvale su burne reakcije.6
Nijedna Pomesna Pravoslavna Crkva nije zvani~no protestvovala pred ovim nekanonskim i antipravoslavnim aktom. Proteste su, dodu{e samo uputili pojedinci i predstavnici Ruske Zagrani~ne Crkve i starokalendarci. Po{to se radi o jednom nekanonskom i protivpredawskom aktu s pravom se mo`e zakqu~iti da on su{tinski ne obavezuje nijednog pravoslavca da ga prihvati. 2 Jedan od mno{tva primera je pozdrav patrijarha Atinagore papi Pavlu VI prilikom dolaska u Rim 1967 g. "Ose}amo posebnu radost {to dolazimo u Rim vrlom Arhijereju, nosiocu apostolske blagodati i nasledniku plejade svetih i mudrih mu`eva, koji u ~asti i poretku zauzima prvi presto u zajednici hri{}anskih Crkava cele vaseqene..." (Kaqolikh, 7.12.67.) 3 "Nalaze}i se pored Va{e po{tovane Svetosti uvek u duhu i srcu, posebno se se}amo Vas i Va{e najsvetije Rimokatoli~ke Crkve u molitvi, na svetoj liturgiji u sve~asnom patrijar{ijskom hramu." (Kaqolikh 4.11.69) 4 "Nadajmo se da }e se uskoro ostvariti san hri{}ana svih vremena o ujediwewu Crkava... Ovaj dijalog }e dovesti do jedinstva hri{}anskih Crkava {to }e biti prvi korak ka ujediwewu u svetskim razmerama." (Kaqolikh, 18.8.63) "Nalazimo se u vremenu u kome Papa rimski ide ispred svih nas. Qubqeni moj brat Pavle II - zovem ga Drugim, a ne {estim zato {to je trebalo da se rodi odmah iza apostola Pavla po svome delu - pokazao je toliko dalekovidnosti i smelosti, da ga uvr{tavam me|u najve}e pape u istoriji" (Kaqolikh, 24.5.67) 5 "Varamo se i gre{imo ako mislimo da je pravoslavna vera si{la sa neba, da druge konfesije nemaju vrednosti. Tristotine miliona qudi su izabrali islam da bi do{li do svoga Boga, a druge stotine miliona su protestanti, katolici, budisti. Ciq svake religije je da obogati ~oveka." (Orqo,doxoj tu,poj dec. 1968) 6 Kao primer navodimo neke delove intervjua patrijarha Atinagore listu Eqnoj od 20.3.1970. Ove skandalozne izjave imale su za poseldicu da su ~etiri mitropolita Gr~ke Crkve na ~elu sa Avgustinom florinskim, prekinuli pomiwawe patrijarha. ."Danas mantija ne zna~i vi{e ni{ta,.... Mantija ne ~ini sve{tenika, sve{tenik mora da poka`e sebe bez mantije. U tome je stvar. Sigurno, treba da budemo realisti i pre svega da ne ne pla{imo istine. ^esto puta ka`emo da je ovo ili ono tradicija i da treba da ostane. Gre{ka, velika gre{ka. Koliko samo obi~aja u Crkvi nije autenti~no, nije drevno, i stoga se borimo da se toga oslobodimo... Sasvim se sla`em sa brakom klirika i posle rukopolo`ewa. Rukopolo`ewe nije prepreka braku....Optu`uju nas da ne dr`imo dobar kurs. Mnogo bih se radovao da nam predlo`e svoje re{ewe za poku{aj sjediwewa Crkava...Mi kao sredstvo sjediwewa predla`emo Svetu ^a{u. Imali smo zajedni~ku ^a{u i kada smo bili odvojeni od Zapada do 1050. Do{lo je do Raskola i prestali smo. Do{lo je do anateme izme|u dve Crkve, Zapadne i Konstantinopoqske. {ta je prepreka?... Imamo
1

15

Ovo su samo neke od najradikalnijih izjava koje je izrekao Patrijarh Atinagora i koje odra`avaju novi duh razmi{qawa Vaseqenske Patrijar{ije. Mnogo se mo`e govoriti o wegovim ekumenskim susretima sa papistima u Carigradu i Rimu, zajedni~kom susretu i molitvi sa Papom u Jerusalimu, famoznom "skidawu anatema" 7.12.1965. godine, molitvenim skupovima sa jermenskim monofizitima i anglikancima, poseti Rimu u oktobru 1967.g. kada je saslu`ivao sa papom Pavlom VI, zajedno sa wim blagosiqao okupqeni narod uz freneti~ne aplauze i bliceve fotoaparata1. Ovu "pozori{nu predstavu" vide}emo opet 1979. g. prilikom posete
mnoge razlike, ka`u. Koje? Filiokve? Pa, on postoji jo{ od sedmog veka, a Crkve se nisu razdvojile. Primat i nepogre{ivost? {ta se to nas ti~e? Neka svaka svaka Crkva dr`i svoje obi~aje. Ako to `eli Katoli~ka Crkva neka to dr`i. Ali vas pitam, gde je ta nepogre{ivost danas, kada papa ima stalni petnaesto~lani savet koji odlu~uje. Uostalom, svi sami sebe smatramo nepogre{ivim. U svom poslu, mislima u svemu. Da li te pita tvoja `ena koliko }e soli da stavi u jelo? Naravno da ne. Ona ima svoju nepogre{ivost. Neka ima i papa ako to `eli. Mi to ne tra`imo. Teolo{ki dijalog ne}e doneti rezultate. Nismo spremni i treba}e nam vekovi. Samo je jedan dijalog mogu} - dijalog qubavi." 1 Kako bismo boqe upoznali lice ekumenizma navodimo donekle skra}ene izvode iz proekumenisti~ke kwige "Mirotvorci" koja podrobno opisuje ekumenisti~ku odiseju patrijarha Atinagore. Sli~na re`ija primetna je i u svim sli~nim spektaklima wegovih nasledinka i istomi{qenika. SUSRET U JERUSALIMU Susret pape Pavla {estog i patrijarha Atinagore u Jerusalimu bio je prvi susret poglavara Rima i Carigrada u posledwih 526 godina, ta~nije od susreta u Ferari izme|u patrijarha Josifa Drugog i pape Evgenija ^etvrtog. Po{to su zajedni~ki pro~itali molitvu "O~e na{", izmenili celiv mira i zajedni~ki blagoslovili narod, na kraju je Patrijarh darivao papu skupocenom arhijerejskom panagijom, sa predstavom Gospoda kao U~iteqa, simvolom episkopske ~asti pravoslavnih jerarha. Prisutni Grci su uzviknuli:"Svjatjej{i, stavite mu je oko vrata!" Ovo je bilo prevedeno papi i on je sa suzama u o~ima skinuo stolu, neku vrstu epitrahiqa, dok mu je patrijarh svojim rukama, koje su se tresle od uzbu|ewa stavio panagiju. Tada su svi uzviknuli: "Aksios (dostojan!) Aksios!" pred iznena|enim pogledima ~lanova papine pratwe koji su prvi put ~uli gromki liturgijski pokli~ pravoslavne hirotonije. Ovaj pokli~ bio je najre~itije priznawe jedinstva sve{tenstva svetske Crkve. Papa Pavle {esti je priznat od strane prvoprestolnih klirika i vernog narodaa kao ~lan wihovog episkopskog tela. Ovu panagiju je papa nosio na grudima kada se vratio u Rim i prilikom svih slede}ih susreta sa patrijarhom. Posle toga je patrijarh papi poklonio zlatni krst sa proslave hiqadugodi{wice Svete Gore, prefiwene umetni~ke obrade, a ostalim ~lanovima pratwe druge darove sa iste proslave. Ponovo izmeniv{i re~i uzajamne blagodarnosti iza{li su na mali balkon patrijar{ijskog dvora da bi blagoslovili narod koji je bio unaokolo saku{qen i koji im je klicao. Blagoslovili su ga i opet su zajedno jedan drugom pred narodom dali bratski celiv u Hristu, a potom se povukli. SKIDAWE ANATEMA Od osam ~lanova sinoda patrijarha Atinagore, dokument o "skidawu" anatema potpisalo je {est. Nisu se slo`ili i odbili su da potpi{u Jakov derkijski i Maksim sardski. Ceremonija je obavqena 7. decembra 1965. godine istovremeno na Fanaru i u Rimu. Pravoslavnu delegaciju ~inili su mitropolit Meliton iliupoqski, arhiepiskop Jakov ameri~ki i mitropoliti Atinagora tijatirski i Hrizostom austrijski u pratwi arhimandrita Maksima Agiorgusija i |akona Vartolomeja Arhondonija (dana{weg Vaseqenskog Patrijarha). Pogledajmo {ta o tome ka`e ekumenisti~ka kwiga "Mirotvorci": "U 11.10. u patrijar{ijski hram dolazi papina delegacija na ~elu sa kardinalom Laurencijem Sehanom. Obu~eni su u sve~ane stole i odvode ih do soleje. Patrijarh silazi sa svoga trona grli i celiva Kardinala, nadbiskupa i druge ~lanove pratwe. Kardinal se pewe na sporedni tron, a nadbiskup seda u obli`wu stasidiju. Kada je bo`anska liturgija do{la do trentka ~itawa Evan|eqa, sekretar Svetoga Sinoda arhimandrit Gavril je sa amvona pro~itao zajedni~ku izjavu pape i patrijarha." Vrhunac je nastupio kada je arhimandrit pro~itao re~i kojima:" ...tako|e odbacuju i ukidaju iz se}awa Crkve anateme koje su bile usledile, jer se}awe na wih sve do danas predstvqa prepreku uzajamnom pribli`avawu u qubavi i stoga iste predaju zaboravu.... i kona~no izra`avaju `aqewe zbog tu`nih doga|aja koji su prethodili i usledili (anatemama) i koji su usled delovawa raznih faktora, me|u kojima je i me|usobni nedostatak razumevawa i poverewa, kona~no

16

doveli do potpunog prekida crkvenog op{tewa.." Nakon toga je patrijarh sve~ano sa trona pro~itao sve~ani akt ukidawa anatema. Istog dana u 19.00 u rimokatoli~kom hramu Svetog Duha u Carigradu slu`ena je pontifikalna misa i otpevana je sve~ana doksologija TE DEUM. {ta se toga dana doga|alo u Vatikanu? "Predsednik patrijar{ijske delegacije Mitropolit Meliton sti`e u Rim u 16.00 ~asova 7. decembra. Na aerodromu ga do~ekuju vatikanski velikodostojnici. U 20.30 patrijar{ijsku delegaciju uvode u baziliku Svetog Petra prepunu velikodostojnika i naroda. Na ulazu mitropolit Meliton obla~i mandiju. U pratwi kardinala Johana Vilenbransa koji je bio obu~en u puno biskupsko odjejanje kao i drugih ~lanova delegacije, ulazi u hram i sme{taju se na sedi{ta desno od centralnog oltara "Ispovedawa" odmah do predstavnika kraqevskih ku}a. U dirqivoj i veli~anstvenoj atmosferi po~iwe slu`ba. Ulazi litija koju ~ini 2399 ~lanova Drugog Vatikanskog Koncila, patrijarsi, kardinali, nadbiskupi, biskupi u liturgijskom odjejawu zakqu~no sa Papom Pavlom {estim, koji ulazi pe{ke (pape su do tada nosili u nosiqci prim.prev.), obu~en tako|e u belu arhijerejsku ode`du sa zlatovezenom mitrom nose}i u ruci arhipastirski {tap. Blagosiqa narod i uspiwe se u svoj presto." Nakon proizno{ewa razli~itih litanija i saop{tewa ~etiri posledwe odredbe Koncila, papin sekretar nadbiskup Periklo Feli}i najavquje kardinala Vilenbransa, sekretara povereni{tva za jedinstvo hri{}ana, koji je nakon burnog aplauza na francuskom jeziku pro~itao zajedni~ku izjavu patrijarha i pape. Uskoro je po~ela pontifikalna misa u kojoj je saslu`ivalo 24 jerarha. U jednom trenutku mitropolit Meliton je u pratwi kardinala priveden pred papin tron gde je kardinal Bea pro~itao papski akt o ukidawu anatema na latinskom (AMBULATE IN DILECTIONE - hodite u qubavi) u kome se izra`ava `aqewe zbog nemilih doga|aja iz pro{losti i izra`ava nada da }e skidawe anatema omogu}iti uspostavqawe punog jedinstva. Papa potom sve~ano predaje Melitonu akt izmeniv{i sa wim celiv mira koji je propra}en silovitim aplauzom. Sve je to direktno prenosila papska radio stanica u sve krajeve sveta. Nakon mise papa prima u svojoj palati carigradsku delegaciju. Mitropolit Meliton je tom prilikom izjavio:"Danas se izme|u dva prva Trona Zapada i Istoka oficijelno i crkveno ostvaruje osnovna pretpostavka postepenog prevazila`ewa razlika u bratskoj qubavi... Ti, kao prvi episkop Hri{}anstva i drugi po redu brat tvoj, Episkop konstantinopoqski, nakon ovog dana{weg sve{tenog doga|aja, mo`ete ove godine da se po prvi put nakon dugih vekova, jednim ustima i jednim srcem obratite qudima, koji u Crkvi i van we, u bolu o~ekuju blagovoqewe i mir." PAPA PAVLE VI U KONSTANTINOPOQU "Papa nose}i panagiju koju mu je patrijarh poklonio u Jerusalimu sti`e pred kapiju Patrijar{ije. Zvona zvonko odjekuju, a okupqeno mno{tvo pozdravqa aplauzom i poklicima. Do~ekuju ga mitropoliti halkidonski Meliton i derkijski Jakov. Papi prilazi sve~ana litija koju ~ine |akoni i arhimandriti obu~eni u zlatotkane ode`de i prate ga do ulaska u patrijar{ijski hrama Sv. Georgija. Tamo ga ~eka Patrijarh koji nosi svoju sve~anu mandiju. Sa suzama u o~ima izmewuju celiv u Hristu i zajedno ulaze unutra{wost hrama, dok tridesetopeto~lani vizantijski hor peva. "{ta je dobro i {ta lijepo nego kada bra}a `ive zajedno" (Ps. 132,1) Dvojica prvojerarha pewu se na jednu oni`u platformu na kojoj su dva identi~na trona ispred carskih dveri ikonostasa. Tu se mole, "uzimaju vreme" kao da }e zajedno da slu`e. Desno od pape je poredan Sveti Sinod i gostuju}i jerarsi. Levo od patrijarha su kardinali i nadbiskupi iz papine pratwe. Posle tropara Svetom Duhu, apostolima Petru i Pavlu i Bogorodici, slede stihovi iz velikog slavoslovqa i jektenije koje ~itaju |akoni. Po prvi put u posledwih petstotina i vi{e godina ~uje se iz jednih pravoslavnih usta gromka prozba- JO{ SE MOLIMO ZA NAJSVETIJEG PAPU RIMSKOG I ARHIEPISKOPA I PATRIJARHA NA{EG... Bila je to zaista dirqiva istorijska zajedni~ka molitva, prva pred `rtvenikom i narodom." Slu`ba je zavr{ena patrijarhovom molitvom i zajedni~kim ~itawem "O~e na{". Potom su usledili pozdravi dvojice jerarha u formi dijaloga: PAPA: Brate, mnogoqubqeni u Hristu! Pre vi{e od tri godine Bog nam je u svojoj beskrajnoj dobroti darovao da se susretnemo sa Vama u Svetoj Zemqi gde je Hristos osnovao svoju Crkvu i prolio svoju krv za wu... Danas ta ista qubav Hristova i Wegove Crkve dovodi nas da izmenimo celiv bratske qubavi ovde gde oci na{i u veri preminu{e i ispovedi{e jednim srcem Svetu Trojicu, nerazdeqivu i jedinosu{nu. PATRIJARH: Najsvetiji i mnogoqubqeni u Hristu brate! Slava Bogu koji ~ini ~udesa koji nas je danas udostojio u svojoj beskrajnoj qubavi i najve}oj ~asti da primimo Va{u nam toliko qubqenu i

17

po{tovanu Svetost koja nam dolazi iz starog Rima nose}i wen celiv svojoj mla|oj sestri. (Crkvi Novog Rima - Konstantinopoqa, prim. prev.) PAPA: U svetlosti qubavi na{e prema Hristu i me|usobne bratske qubavi otkrivamo opet duboku jednakost na{e vere, a stvari u kojima jo{ nismo saglasni ne treba da nas spre~avaju da ose}amo to duboko jedinstvo. PATRIJARH: Gospod nas je postepeno vodio i doveo nas pred bolne ta~ke na{e zajedni~ke istorije. I naredio nam je da dignemo zavesu koja nas razdvaja.... Ukazuju}i poslu{awe Wegovoj voqi, te`imo jedinstvu svih i punom op{tewu qubavi i vere u saslu`ewu zajedni~ke ^a{e Hristove... PAPA: Qubav nam dozvoqava da vidimo na{e jedinstvo kako raste u saslu`ivawu i podsti~e nas da sve snage pokrenemo kako bismo ubrzali dolazak tog dana Gospodweg... priznavaju}i i po{tuju}i jedni druge... brinu}i se o celovitosti i uzrastawu naroda Bo`jeg i izbegavaju}i sve {to bi moglo da ga razdeli. Qubav je vitalna ta~ka, nezamewiva za rast vere, a op{tewe u istini je uslov pune manifestacije qubavi koja se izra`ava u saslu`ivawu. PATRIJARH: Sagradi}emo telo Hristovo, sakupi}emo ono {to je razasuto zajedni~kim crkvenim nastojawima.... usmeravaju}i teolo{ki dijalog ka principima pune jednakosti u temeqnim osnovama istine i slobode... PAPA: Sa nelicemernom qubavqu celivamo Vas svetim celivom. PATRIJARH: Blagosloven si brate koji dolazi{ u ime Gospodwe." Posle ovog razgovora usledila je razmena darova. Patrijarh poklawa papi zlatotkani epitrahiq iz {esnaestog veka. Na wemu je ispisana posveta koja ka`e: kao znak da jo{ od Apostola imamo zajedni~ko blago sve{tenstva. Kada je patrijarh stavio papi epitrahiq oko vrata narod je spontano po~eo da kli~e - Aksios! Aksios! Papa je zauzvrat poklonio ikonu, rad slikara Trenta Logaretija, kojoj se patrijarh poklonio i celivao je. Slu`ba se zavr{ila zajedni~kim blagoslovom. Papa je izgovorio latinski posledwi stih 2. poslanice Korin}anima, a patrijarh je zavr{io otpustom svete liturgije. Hor je potom zapevao mnogoqetstvije Papi i Patrijarhu. "NAJSVETIJEM I NAJBLA@ENIJEM PAPI RIMSKOM PAVLU [ESTOM, MNOGAJA QETA!" Usledili su burni aplauzi. Potom su iza{li iz crkve i zajedni~ki blagoslovili narod. U razgovoru koji je usledio u Patrijar{ijskom dvoru papa je zamolio patrijarha da prilikom svoje predstoje}e posete pravoslavnim patrijarsima prenese bratske izraze qubavi i da sa svoje strane u~ini sve {to od wega zavisi da do|e dan ujediwewa. U 21.10. papa je do{ao u latinsku crkvu Sv. Duha. Do~ekan je gromkom zvowavom. Jedva uspeva sa pratwom da se probije kroz masu naroda koji se sakupio. Me{oviti hor uz pratwu orguqa peva himnu "Christus vincit". Nakon stiha sa molitvom za papu, hor peva:"ATHENAGORAS ARCHIEPISCOPO CONSTANTINOPOLITANO ET OECUMENICO PATRIARCHA VITA, PAX ET FELICITAS PERPETUA." Dvojica prvoprestolnika sedaju na sve~ane tronove postavqene ispred oltara. Papa nosi panagiju iz Jerusalima i zlatotkani epitrahiq, a patrijarh zlatni krst pape Jovana XXIII. Slu`ba je po~ela himnom Svetom Duhu "Veni creator spiritus". Potom je papa pro~itao molitvu, a nakon toga je usledilo ~itawe Apostola (Ef 3, 8-21) i Evan|eqa (Jn. 14, 23-30). Hor je opet zapevao himnu "Ubi caritas" a onda su po~ele litanije za oba prvojerarha. Saslu`ewe je zavr{eno molitvom otpusta i pro~itanim "O~e na{" na oba jezika. Nakon {to su papa i patrijarh izmenili celiv mira i zajedni~ki blagoslovili klir i narod napustili su hram dok je hor pevao "Magnificat anima mea dominum" (Veli~a du{a moja Gospoda) PATRIJARH ATINAGORA U VATIKANU U petak 26. oktobra 1967.g. Papa Pavle {esti i Patrijarh Atinagora susreli su se po tre}i put. Sa suzama su izmenili izraze misti~ne qubavi, sveti bratski celiv {to je pred o~ima miliona gledalaca koji su sve to posmatrali preko Evrovizije zaista ~inilo dirqivu scenu. To je bio najja~i dokaz jedinstva u Hristu. Dvojica prvojerarha blagosloviv{i narod ulaze u prepuni hram u kome su ve} mesto zauzeli kardinali, preko dvestotine ~lanova Biskupskog Sinoda, klir i predstavnici redovni~kih zajednica Rima, ~lanovi diplomatskog kora i druge zvanice. Na po~etku su se poklonili pred kapelom Svetih Tajni i Bogorodice, a potom se uputili do groba apostola Petra dok je hor sikstinske kapele pevao razne himne. Tamo su se obojica tiho pomolila i patrijarh je darovao jedno vizantijsko kandilo koje je sam i zapalio. Posle toga uspiwu se na centralni oltar iznad groba apostola Petra koji pokriva veli~anstveni Berninijev ciborij. Prvi put u istoriji papstva pored papinog trona postavqen je jo{ jedan za prvoprestolnike Starog i Novog Rima. Odatle su papa i patrijarh u~estvovali u bogoslu`ewu koji je u stvari bio skra}ena bo`anska liturgija bez proskomidije, osve}ewa darova i pri~e{}a; ne{to kao liturgija pre|eosve}enih darova, samo bez

18

carigradskog patrijarha Dimitrija Rimu. Sve ove ne~uvene aktivnosti i sentimentalno-proro~ke izjave za~iwene bujnom gr~kom retorikom izazvale su nezadr`ivo nezadovoqstvo i buru me|u mnogim pravoslavnim hri{}anima. Mitropolit florinski Avgustin je 1969. god. podneo predstavku sinodu zbog "nekanonskih i nepravoslavnih aktivnosti Patrijarha". Sveta Gora je jo{ ranije protestvovala 1964.g. kada su atonski monasi osudili "ove prounijatske aktivnosti i stavove Vaseqenskog Patrijarha i wegovih istomi{qenika" Oni su apelovali na Patrijarha da prestane sa ekumenisti~kim aktivnostima, a ukoliko ustraje u wima zapretili su da }e prekinuti op{tewe sa wim. Protesti dolaze sa svih strana. Poglavar Ruske zagrani~ne Crkve, mitropolit Filaret u svome pismu patrijarhu Atinagori povodom "skidawa anatema" isti~e da niko nema pravo da u ime cele Crkve ~ini ono {to je protivno u~ewu i crkvenim kanonima. On se poziva na 15. kanon Prvodrugog sabora u Carigradu iz 861 g. koji naziva "~asnim me|u pravoslavnim hri{}anima" one episkope i klirike koji prekinu op{tewe sa svojim patrijarhom ukoliko on otvoreno propoveda jeres. Sa svih strana se ~uje stav "da nema kompromisa u stvarima pravoslavne vere". Kakav je odgovor Carigrada na sve ovo? Potpuno ignorisawe. Vaseqenska Patrijar{ija do dan danas nije objavila nikakav demant, ili barem obja{wewe svojih jereti~kih stavova i aktivnosti, nego je sa wima nastavila jo{ daqe. Ostale pomesne Pravoslavne Crkve ne samo da su }utke prelazile pored svega {to se de{ava ~uvaju}i la`ni mir u Crkvi i time pre}utno aminuju}i uvo|ewe nove jeresi u okvire Crkve, ve} su pojedini predstavnici wihove jerarhije i sami po~eli da aktivno u~estvuju u ekumenizmu prevazilaze}i ~esto i "kardinale sa Fanara". Ekumenski krugovi videli su u patrijarhu Atinagori "proroka novog vremena", "duhovnog oca pravoslavne renesanse" (arhiepiskop Jakov ameri~ki)1. ^asopis Ekklhsi,a predwa~io je u pohvalama prikazuju}i ga kao svetiteqa. (Ekklhsi,a 1.15.1972). Arhiepiskop atinski Jeronim, koji je ostao upam}en kao veliki prijateq rimokatolika i ekumenista bez ikakve rezerve, povodom smrti patrijarha Atinagore 1972.g. izjavio je da "veliki ne umiru, a Atinagora je zaista bio veliki...
evharistijskog dela koji }e se ukqu~iti onda kada sve bude spremno za saslu`ivawe, odnosno kada Sveti duh to omogu}i svojim nadahnu}em. Bogoslu`ewe je po~elo 118. psalmom, uvodnom molitvom, ~itawem apostola (Fil.2,1-11) na latinskom jeziku. Potom je usledila himna "UBI CARITAS". Pro~itano je i Evan|eqe (Jn. 13, 1-15) koga je pro~itao u vizantijskom napevu na gr~kom jeziku Veliki Arhi|akon. Posle toga po~ele su jektenije vernih na {est jezika na koje je narod gromko odgovarao Ku,rie ele,hson. Pro~itan je prolog "uzno{ewa" sa jednom dugom papinom molitvom za jedinstvo Crkve. Nakon toga hor je otpevao pesmu: Svet, Svet, Svet Gospod Savaot. Svi su pro~itali "O~e na{", posle ~ega su usledili pozdravi. Nakon ove slu`be si{li su u kriptu pred grob pape Jovana XXIII gde je patrijarh Atinagora vidno uzbu|en pripalio sve}u, okadio grob i otpevao nekoliko pesama iz slu`be za upokojene. Nakon toga je na grob polo`io tri klasa uz re~i Evan|eqa: "Ako zrno `ita padnuv{i na zemqu ne umre, samo ostaje, a ako umre mnogi rod donosi." (Jn 12,24) Papa je potom rekao: "Vi predstavqate predawe Crkava Ponta, Galatije, Kapadokije, Azije i Vitinije. Patrijarh mu je odgovorio: "A vi ste nosilac apostolske blagodati i naslednik plejade svetih qudi koji su pozvani na Tron prvi u ~asti i poretku u Vaseqenskoj Crkvi." Bogoslu`ewe je zavr{eno molitvom Patrijarha za mir Crkve i sveta i apostolskim blagoslovom dvojice prvoprestolnika. Potom su obi{li glavni oltar dok je hor pevao himnu:"Pevajte Gospodu pesmu novu." (Ps. 97) 1 Arhiepiskop Jakov je dao da se podigne velika statua patrijarha Atinagore u parku bogoslovske {kole u Bostonu. Statua predstavqa patrijarha sa putirom u ruci kako poziva sve hri{}ane na op{tewe u jednoj ~a{i. Ne bi bilo ~udo da ekumenisti jednoga dana pokrenu i proces kanonizacije patrijarha Atinagore. To bi bio jedini "svetiteq" Crkve koji je podr`avao ekumenisti~ke stavove.

19

To da je bio veliki najboqe potvr|uje ne samo wegov `ivot ve} i wegova smrt. Jer nikada do sada u istoriji Pravoslavne Crkve smrt jednog poglavara nije izazvala takvu svehri{}ansku `alost i saose}awe celoga sveta." ^ak je i Sve{tana op{tina Svete Gore uputila telegram u kome izra`ava molitvenu `equ "da se du{a pokojnog patrijarha na|e u zajednici sa Zlatoustim, Vasilijem, Grigorijem i Fotijem Velikim". Te{ko je razumeti do koje mere poltronska kurtoazija mo`e da dovede hri{}ansku savest. ^astan je pomena primer jednog atinskog |akona koji je odbio da slu`i parastos patrijarhu Atinagori po{to je on jeretik. Svakako, mnogo je pravoslavnih hri{}ana u Gr~koj koji su bili u`asnuti ne~uvenom izdajom Pravoslavqa na Fanaru, ali na`alost na takve tonove retko nailazimo u izjavama crkvenih zvani~nika. Ipak glasovi protesta dolazili su od strane velikih duhovnika kao {to su bili o. Epifanije Teodoropulos1 i otac Filotej Zervakos, iguman manastira Longovarda na Parosu koji je kao verno duhovno ~edo sv. Nektarija Eginskog na vreme osetio opasnosti ekumenisti~ke jeresi.2 Protestvovao je i mitropolit Filaret iz Wujorka svojim ~uvenim "pismima bola", zatim brojni teolozi i savesni hri{}ani iz celog sveta. Zvani~na Srpska Crkva je pred svim ovim }utala. Jedino se ~uo glas arhimandrita Justina "elijskog, koji je u posleratnom periodu op{te apostasije i kolaboracionizma sa bezbo`nim vlastima, bio i ostao "duhovni Patrijarh" pravoslavnog srpskog naroda. On je duboko ose}aju}i i liturgijski pro`ivqavaju}i duh apostolske i svetoota~ke istine napisao povodom patrijarha Atinagore: "A patrijarh carigradski? On svojim neopapisti~kim pona{awem svojim re~ima i delima sabla`wava ve} decenijama pravoslavne savesti odri~u}i jedinstvenu i svespasonosnu istinu Pravoslavne Crkve i vere, priznavaju}i Rimskog vrhovnog prvosve{tenika sa svom wegovom demonskom gordo{}u..... " Ove re~i jasno izra`avaju jedan zreo, iskren i svetoota~ki stav prema patrijarhu jeretiku kao i preciznu dijagnozu osnovnih namera Carigrada koje naslednici patrijarha Atinagore sve do danas sprovode na o~igled i pre}utno odobravawe zvani~nika Crkve. Svi ovi doga|aji i aktivnosti prvojerarha Carigradske Crkve i wegovih istomi{qenika {irom pravoslavnog sveta plasti~no odra`avaju osnovni duh filosofije 20 veka koja iako razjediwena u stotinama raznih filosofskih pravaca i ideologija ipak ima zajedni~ki imeniteq. Wu je mo`da najjasnije izrazio Ivan Karamazov koji ka`e: "Bog je mrtav, zato ~ovek postaje Bog i sve je mogu}e." Ova misao je sr` savremenog nihilizma, anarhizma i ekumenizma. Ekumenisti uporno spomiwu sintagmu "Nova Epoha". U korenu te ideje le`i drevna jeres hilijazma, jer {ta bi drugo moglo opravdati takve radikalne promene i monstruozna izopa~ewa
1

Arhimandrit Teofanije Teodoropulos je napisao svetoota~ki o{tro otvoreno pismo patrijarhu Atinagori u kojem raskrinkava wegovu izdaju Pravoslavne vere. Pismo je iza{lo u ~asopisu "Tri Jerarha" br. 1228, 1965g. 2 Otac Filotej Zervakos je napisao jedno otvoreno pismo patrijarhu Atinagori u kome mu svetoota~ki o{tro daje pouku o smirewu i poru~uje: "Ako zaista voli{ papu, idi i ka`i mu celu istinu: - Dragi papa, po{to te volim re}i }u ti nepobitnu istinu. Slu{aj ako ima{ u{i da ~uje{. Ti si prvi u gordosti, a ja sam odmah za tobom. Ti, zbog toga {to ka`e{ da si nepogre{iv, a ja zato {to me zovu Najsvetijim. Obojica smo la`ovi, zato {to ni ti nisi nepogre{ivv ni ja nisam najsvetiji. A, ako nas qudi, u nameri da nam laskaju, zovu nepogre{ivim i najsvetijim, ka`imo im istinu. Mi nismo ono {to mislite. Mi smo gre{nici. Ka`ite im ono {to je Bogo~ovek, Gospod na{ Isus Hristos rekao bogatom mladi}u: "{to me zove{ dobrim. Niko nije dobar osim jednoga Boga." (Mk. 10,18)..." Patrijarh je qutito vratio pismo o. Filoteju ne zadr`av{i ga kod sebe kako ne bi ostalo u patrijar{ijskim arhivama. Orqo,doxoj tu,poj Atina 1979. godine.

20

Pravoslavqa osim ~iwenice da ulazimo u nove istorijske okolnosti, novu vrstu vremena u kojoj ideje pro{losti vi{e nisu va`ne. Osnovni rukovodilac svih ovih kretawa zapravo je duh vremena. Rimokatoli~ka "crkva" vekovima vodi borbu da preobrazi Hri{}anstvo u humanizam. Na Drugom Vatikanskom Koncilu istaknuta je potreba posavremewewa crkve u svakom pogledu - aggiornamento (posavremewewe). Papa Pavle VI proro~ki izjavquje: "VOX TEMPI - VOX DEI" (Glas vremena je glas Bo`ji). Koliko je to samo suprotno svetoota~kom na~inu razmi{qawa velikog ispovednika Pravoslavqa - Sv. Atanasija Velikog koji je govorio "Znajte da moramo da slu`imo ne (ovom) vremenu ve} Bogu." Bilo je, dakle, potrebno da se reforma sprovede i na Istoku. Patrijarh Atinagora je uporno radio na uvo|ewu novog duha u Crkvu ne obaziru}i se na to da time kr{i desetine kanona i celokupnu sve{tenu tradiciju Crkve. Uostalom, wegovi istomi{qenici nikada nisu ni poku{avali da ga opravdaju kao teologa ili tradicionalistu. Za wih je on "prorok novog vremena" ~ije se ideje ne mogu osuditi zato {to on ve} `ivi u "novom vremenu" ispred svoga vremena i svoje generacije. Sam Patrijarh ~esto je govorio o "Tre}em dobu Svetoga Duha". Radi se o staroj hilijasti~koj ideji koju je propovedao i Ber|ajev, a mo`e se pratiti u pro{lost direktno do Joakima od Fiore, a indirektno do montanista. Ideja Novog doba pro`ima gotovo celu evropsku misao u periodu posledwa dva veka. Ove ideje posebno su aktuelne u mnogim savremenim pokretima obediwenim pod imenom New Age (Novo Doba), ili The Age of Aquarius (Doba vodewaka) {to ozna~ava po~etak novog astrolo{kog ciklusa i kraj jednog civilizacijskog perioda u kome je dominiralo Hri{}anstvo. U nameri da kona~no ot{krinu dveri hiqadugodi{weg carstva mira i blagostawa na zemqi, glavni inspiratori ovih ideja konstantno su forsirali pojam "progresa" koji je kqu~na re~ svih evropskih revolucija. Stalno se govori o novoj moralnosti, novom poimawu religije, bratstvu svih naroda i vera, toleranciji i kompromisu, prole}u Hri{}anstva i potrebi reinterpretacije pojma Crkve. A sve ove pomenute ideje pored wima sli~nih u oblasti politike i ekonomije sastavni su deo Novog svetskog poretka, koji ima za ciq da izvr{i prepravku Bo`jeg Poretka, i da stvori qudsko carstvo na zemqi bez Boga. Na`alost, i pored verovatno iskrenih dobrih namera nekih naivnih ekumenista, ovaj pokret slu`i upravo sasvim suprotnom ciqu, uni{tewu Crkve i Pravoslavne vere i ostvarewu zemaqskoga carstva Antihrista.

PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOGA PRETHODNIKA Sadr`aj
Patrijarha Atinagoru je na prestolu Carigradske Crkve nasledio 1972. g. patrijarh Dimitrije. Mnogi su verovali da }e Atinagorin naslednik napustiti dotada{wi kurs, po{to se radilo o ~oveku koji se izme|u ostalih potencijalnih kandidata (kao {to je infamni ekumenista arhiep. Jakov ameri~ki), nije preterano isticao u ekumenisti~kim nastrojewima. Me|utim ve} na osnovu wegove besede na ustoli~ewu bilo je jasno da on nastavqa put svoga prethodnika. Evo wegovih re~i: "Sa ovoga mesta, kao prvi me|u jednakim Svete Pravoslavne Crkve pozdravqamo Najsvetijeg i Najbla`enijeg Papu Rimskog Pavla VI i prvog me|u jednakim u celoj Crkvi Hristovoj, brata po{tovanog i starijeg, Episkopa Starog Rima i Patrijarha Zapada; najbla`enije poglavare drevnih apostolskih Crkava, Wegovu Milost Arhiepiskopa Kenterberijskog, po{tovanog poglavara Starokatoli~ke Crkve i sve poglavare Hri{}anskih Crkava, Veroispovesti i sa wima Svetski Savez Crkava... i izra`avamo svoju re{enost da u vernosti dosada{wem delu Vaseqenskog Patrijarha sledujemo svetome i velikom putu velikog na{eg prethodnika

21

bla`enopo~iv{eg patrijarha Atinagore I u izgradwni svepravoslavne sloge i me|uhri{}anskog jedinstva. Nikako ne}emo propu{tati svoju obavezu da nastavimo dijalog najpre sa Islamom, a onda i sa ostalim ve}im monoteisti~kim religijama..." Obratimo pa`wu na prve re~i Patrijarha. One sasvim jasno pokazuju jasan stav da Pravoslavna Crkva nije jedina Crkva Hristova i da Patrijarh Carigrada kao prvi me|u jednakim u Pravoslavnoj Crkvi nije prvi me|u jednakim u Crkvi Hristovoj, jer to mesto pripada Papi Rimskom. Dakle, opet, identi~an stav. Fanar se pona{a kao da raskola nema, kao da Rimska "crkva" nije pre deset vekova otpala od Katoli~anske i Apostolske Crkve Bo`je. Na dan uo~i samog izbora patrijarha Dimitrija, 15. jula, na liturgiji u patrijar{ijskom hramu Sv. Georgija, sve{tenik Panajotis Hinaras je u prisustvu vi{e mitropolita carigradskog prestola pri~estio grupu rimokatoli~kih turista iz Belgije. Uskoro posle su usledile prve reakcije na ovaj skandal. Orqo,doxoj tu,poj izme|u ostalog zakqu~uje da ako Wegova Svetost }utke pre|e preko ovog doga|aja "to 'e yna;iti da novi patrijarh Dimitrije namerava da nastavi jereti;ki put svog prethodnika, [to 'e biti prava propast ya Veliku Crkvu Hristovu."1 U svojim stavovima prema raznim hri{}anskim konfesijama kao i prema nehri{}anskim religijama Patrijarh koristi uobi~ajeni ekumenisti~ki vokabular. Za wega jereti~ki monofiziti Kopti i pravoslavni "nisu tu|i jedni drugima ve} su "jednostavno odvojeni". Papisti su bra}a u Hristu" kojima je dozvoqeno da za vreme liturgije ulaze u oltar (kao {to je bio slu~aj sa papisti~kim sve{tenikom Edmondom Vutsinom koji je u trenutku hirotonije pomo}nog episkopa mitropolita Halkidonskog, po svedo~ewu rimokatoli~kog gr~kog ~asopisa Kaqolikh, stajao uz samu ~asnu trpezu patrijar{ijskog hrama Sv. Georgija.) U svojoj poslanici muslimanima povodom wihovog praznika Bajrama, patrijarh Dimitrije im poru~uje: " Jedan Veliki Bog, ~ija smo svi mi deca, svi koji verujemo i klawamo se Wemu, `eli da se svi spasemo i da budemo bra}a." Zaista te{ko je razumeti kako mogu biti deca Bo`ja oni koji ne prihvataju wegovog Sina jedinorodnog i kakvo je bratstvo i zajednica mogu}a sa la`i i neistinom.2 Bog zaista `eli da se svi spasemo, ali samo je jedno ime u kojem se spasavamo - ime Isusa Hrista ( sr. DA 4,12). Svakako, ekumenisti smatraju da je na{a du`nost i obaveza da prosvetlimo zabludele istinom Pravoslavqa i da je neophodno da je propovedamo muslimanima, budistima i drugim. Ali, da li ih prosvetqujemo ~estitaju}i im Bajram i pomirqivim re~ima govore}i im da smo svi mi bra}a i da treba da ~inimo dobro, pre}utuju}i istinu da je vera wihova od "oca la`i". Da li su sveti novomu~enici ~estitali Turcima wihove bezbo`ne praznike? Da li je to ~inio Sv. Kozma Etolski ili bilo koji svetiteq Crkve Hristove? Da li su Sveti Oci slali jereticima ~estitke za wihove praznike i dolazili na wihova rukopolo`ewa i
Orqo,doxoj tu,poj god. II 167-168, 1. i 15. avgust U vezi bratstva sa muslimanima ponavqamo re~i Sv. Vladike Nikolaja: "Bog je Tvorac sviju qudi. A Bog je Otac samo onih qudi koji veruju u Sina Bo`jega i u sinovstvo. "Koji se god odri~e Sina, taj ni Oca nema, a ko priznaje Sina, taj ima i Oca". (1Jn. 2,23) - Svi su qudi stvorewa Bo`ja i potencijalno sinovi Bo`ji. Ali istinski su sinovi Bo`iji "oni koji Ga primi{e i kojima se dade vlast da se nazovu sinovi Bo`ji, koji veruju u ime Wegovo, koji se ne rodi{e od krvi... nego od Boga" (Jn. 1,12-13). Ova razlika izme|u hri{}ana i nehri{}ana, tj. izme|u ro|enih i stvorenih mora se naro~ito isticati u na{e vreme vulgarne propagande da su sve vere jednake, sni`uju}i planinu u doline, a ne di`u}i doline u visinu planine."
2
1

22

klicali im "Aksios" - dostojan? Na kraju krajeva, da li su svi Sveti Oci bili u zabludi i bez qubavi Bo`je kada su istinu Bo`ju svedo~ili ispovedaju}i je kao jedino spasavaju}u pod kapom nebeskom. Ideja da u~e{}em u ekumenskom pokretu poma`emo nepravoslavnim da spoznaju istinu Pravoslavqa samo je prazan izgovor ili u krajwem slu~aju znak potpune naivnosti i zablude. Koliko smo za ovih nekoliko decenija svedo~ewa Pravoslavqa uspeli da "prosvetlimo" anglikance, luterane i druge protestante koji sada na o~igled pravoslavnih episkopa drsko rukopola`u `ene za sve{tenike, otvoreno opravdavaju homoseksualnost, razvijaju krajwi verski sinkretizam; ili koliko smo prosvetlili papiste koji neskriveno podr`avaju razbojni~ke aktivnosti unijata u Ukrajini, Rumuniji i drugde i ni u jednoj joti ne odstupaju od bogohulnih u~ewa o "bo`anskoj instituciji papskog primata" , nepravilnog trijadolo{kog u~ewa, i drugih jeresi. Kako smo u~estvuju}i u "dijalogu qubavi" do{li do takvih impozantnih rezultata? Samo tako {to smo propovedali la`nu qubav, qubav nezasnovanu na istini. Opredelili smo se za licemerni sentimentalizam. Sveti Maksim ispovednik otvoreno ka`e:" Savetujem da jereticima kao jereticima ne treba pomagati pru`aju}i podr{ku wihovom bezumnom verovawu, jer ja ne nazivam qubavqu, nego ^OVEKOMR@OM i otpadawem od bo`anske qubavi kada neko poma`e jereti~ku zabludu na jo{ ve}u propast onih koji se dr`e te zablude." Neko }e mo`da da ka`e da ekumenisti ne podr`avaju jeres, ve} svedo~e jedinu istinu Pravoslavqa. Bez sumwe mnogo je pravoslavnih ekumenista koji u~estvuju u ovom pokretu sa iskrenim namerama, me|utim postavqamo pitawe: Koliko je jedan papista ili protestant ube|en i uveren da je Pravoslavna Crkva jedina i celovita Crkva Hristova i da su druge "crkvene zajednice" jeresi, kada pravoslavni episkopi sa po{tovawem prisustvuju slu`bama jeretika, zajedno sa wihovim biskupima blagosiqaju narod, u~estvuju u pojedinim delovima "bogoslu`ewa", a da ne spomiwemo krajwe primere zabrane kr{tewa jeretika, otvorenog priznawa wihovih "sv. tajni" i pri~e{}ivawe sa wima. Sve ove aktivnosti upravo podsti~u jeretike u ube|ewu da smo svi mi jedno isto i da jedan rimokatolik nema potrebe da prelazi u Pravoslavqe ve} da ostane u svome "lokalnom crkvenom predawu" i tako se spase. U tom kontekstu mo`emo da razumemo za{to je za unioniste pitawe uvo|ewa zapadnog kalendara tako va`no. Te{ko je, naime, ubediti prost narod koji se dr`i svoje vere i svojih praznika da su isto {to i Latini, me|utim kada slavimo praznike u isto vreme sa jereticima, argumenti su mnogo sna`niji. Zapad se za Pravoslavqe u su{tini interesuje arheolo{ki i estetski, nalaze}i u wemu veliko duhovno bogatstvo izraza, ali ne i su{tinu bogo~ove~anske istine. Verovatno }e neki u odbranu svojih stavova navesti da ne bi bilo obra}enika papista u Pravoslavqe da na{a Crkva nije u~estvovala u ekumenisti~kim aktivnostima. Me|utim, ~iwenica je da one koji su se obratili iz papizma ili protestantizma u Pravoslavqe nisu obratili niti ih za Pravoslavqe odu{evili na{i ekumenisti na Zapadu, ve} pre svega oni koji svoju Pravoslavnu veru svetoota~ki `ive i misle (a me|u takvim velikim duhovnicima nema nijednog jedinog pobornika ekumenizma). Najvi{e je tih obra}enika upravo odlu~ilo da pre|e u Pravoslavqe na Svetoj Gori koja je najve}i bastion pravoslavnog tradicionalizma i antiekumenizma. Ali, napomenimo da su mnogi od wih imali velikih muka da na|u episkope koji }e ih primiti u Pravoslavnu Crkvu jer im je bilo stalo da ne remete svoje dobre odnose sa Rimom. I dan danas Svetogorci tajno kr{tavaju jeretike, jer je to zvani~no zabraweno iz Carigrada, po{to je wihovo kr{tewe za Carigrad sasvim punova`no. To je pravo lice ekumenizma. Pogledajmo, daqe, na primer, kako patrijarh Dimitrije ~estita godi{wicu ustoli~ewa papi Pavlu VI:

23

"U dubokoj zajednici qubavi slavimo sa Svetom Rimskom Crkvom desetogodi{wicu Va{eg po milosti Bo`joj izbora i ustoli~ewa na presto naslednika apostola Petra. Proslavqamo ovu godi{wicu uz molitvu za Vas, Najsvetiji i stariji brate, za Svetu Rimsku Crkvu, za hri{}ansko jedinstvo.."1 Mnogi ekumenisti se brane da su ovakve i sli~ne izjave uobi~ajena retorika u crkvenoj korespondenciji. Dovoqno je, me|utim, pogledati sli~ne dokumente iz ranijih perioda Crkve i uveriti se da to nije nikakvo opravdawe. Ovakvi izrazi sasvim su uobi~ajeni u me|usobnim odnosima poglavara Sestrinskih Pravoslavnih Crkava, ali nipo{to u odnosu prema predstavnicima jeresi koje su anatemisane. Pre }e biti zaista da je u pitawu duboko uverewe carigradskih prvojerarha da: papisti~ka "crkva" nije jereti~ka zajednica ve} sestrinska "Crkva Bo`ja", da papisti poseduju ispravne svete tajne, da raskol nije posledica uvo|ewa jeresi od strane Rima u u~ewe Crkve ve} rezultat nesre}nih istorijskih okolnosti koje se mogu ispraviti dobrom voqom, zaboravom i dijalogom qubavi, te da su teolo{ke razlike u u~ewu rezultat razli~itog izra`avawa jedne iste bogoslovske tradicije. Dodu{e, jo{ ni na jednom zvani~nom pravoslavnom saboru ove ta~ke nisu usvojene, mada ih svojim delima ispoveda veliki broj ekumenista. Pogledajmo, sada, kakav je konkretno stav patrijarha Dimitrija povodom primata pape i vrednosti papisti~kih "svetih tajni": "...Ova Va{a poseta, bra}o, izme|u ostalog daje poseban naglasak najve}em doga|aju ove godine, navr{avawu celih deset godina od kako je Gospod ovamo doveo na{eg starijeg brata, PRVOG EPISKOPA HRI[]ANSTVA (prw,tou Episko,pou Cristianosu,nhj)...., a posebno {to imamo zajedni~ke Svete Tajne, tj. zajedni~ko Kr{tewe, zajedni~ku Evharistiju i zajedni~ko neprekinuto apostolsko prejemstvo sve{tenstva. Ovoga ~asa u mislima grlimo qubqenog u Hristu Arhipastirastarog Rima, brata Papu Pavla VI i wegovu Crkvu."2 Ovakav stav sasvim je u skladu zloglasnog "Tijatirskog Veroispovedawa" mitropolita tijatirskog Atinagore, poznatog ekumeniste, gde se izme|u ostalog ka`e: "Hri{}ani veruju da istinsko rukopolo`ewe i sve{tenstvo imaju i prenose: pravoslavni episkopi, kopto-jermenski i etiopski episkopi, anglikanski episkopi... Zato su i svete tajne anglikanaca zaista tajne Jedne Svete Katoli~anske i Apostolske Crkve kao {to su i svete tajne Rimokatolika." (Omologei,a Qeiatei,rwn London 19753. Ovaj stav je Moskovska Patrijar{ija prakti~no ostvarila svojom

1 2

Ekklhsi,a 80&26 1973. Obra}awe patrijarha Dimitrija kardinalu Johanu Vilembrandsu 30. novembra 1977. 3 Kada smo ve} kod arhiepiskopa Atinagore Kokinakija nave{}emo jednu wegovu ne~uvenu izjavu koju je objavio ~asopis Sv. Grigorije Palama br. 658 mart-april 1977. g.: "Op{te je poznato da su mnogi na{i episkopi u Evropi i Americi, jo{ mnogo pre pozitivne sinodalne odluke Moskovske Patrijar{ije, kojom se dopu{ta da se rimokatoli~ki hri{}ani u Rusiji pri~e{}uju u pravoslavnim crkvama, davali i sada daju bo`ansko pri~e{}e Rimokatolicima i drugim hri{}anima. To, dodu{e, nije odluka cele Pravoslavne Crkve, ve} ose}aj potrebe nekih pojedinih Episkopa, koji po svojoj savesti ne mogu da odbiju pobo`ne i verne hri{}ane od svete ~a{e kojoj prilaze sa du`nom skru{eno{}u, sa verom i qubavqu. Na posledwoj sednici episkopa Vaseqenske Patrijar{ije u Patrijar{ijskom Centru u `enevi (februara 1976g.) ovo pitawe je razmotreno jer se sa time susre}u svi episkopi i deluju po ose}aju svoje savesti i proceni potrebe kao i qudi koji im dolaze.

24

odlukom od 29. decambra 1969.g. kada je odlu~eno da se uspostavi intercommunio sa rimokatolicima. Otac Justin Popovi} nazvao je ovu odluku Judinom i "suprotnom svim svetim dogmatima i kanonima Pravoslavne Crkve." On daqe nastavqa:"Sa ovom odlukom, jedinstvenoj u istoriji Pravoslavne Crkve i wenom dogmatskom i kanonskom predawu, o svetotajinskom op{tewu sa otvorenim jereticima celo bogo~ove~ansko telo Pravoslavqa je duboko raweno, svi Oci i svi Sinodi su obezvre|eni, crkveni dogmati i kanoni su poga`eni, Crkva Hristova, neporo~na nevesta je ba~ena na otrovno |ubri{te jeretika." U dana{we vreme kada se aktivno radi na sjediwewu sa monofizitima veoma je zanimqivo primetiti da Carigrad jo{ i daqe ima svoj jedinstven stav o tome. Obra}aju}i se koptskom patrijarhu {enudi, patrijarh Dimitrije izjavquje: " Najbla`eniji brate..... najsvetije Koptske Crkve, Na`alost, tako je mnogo vekova pro{lo u (me|usobnoj) otu|enosti... Nakon poznatih optu`bi sve{tenih qudi sa obe strane, raskol je za Kopte bio vi{e sredstvo nacionalnog oslobo|ewa, dok su dogmatske stvari bile samo PROSTA RAZLIKA U IZRAZU.1 Isti princip se mo`e primetiti i u odnosu prema anglikancima. U obra}awu arhiepiskopu Koganu patrijarh smelo govori: "...Jer verujemo na Istoku da je Vaskrsli Hristos prisutan do svr{etka veka u Crkvi i tamo gde je ona pomesno prisutna preko neprekinutog apostolskog prejemstva kanonskog episkopa i svete tajne Evharistije koju on svr{ava. U toj veri na{ Pravoslavni Istok prima Va{u Milost u ovom sve{tenom sredi{tu Pravoslavqa..." 2 Poznato je da je jedan od osnovnih zadataka svetskog ekumenizma bio usagla{avawe kalendara. Ta namera je delimi~no i ostvarena uvo|ewem gregorijanskog kalendara u nekim pomesnim pravoslavnim Crkvama, na`alost uz stra{ne i neprebolne rane i raskole koje je takav nepromi{qeni korak izazvao. Me|utim, pitawe usagla{avawa zajedni~kog proslavqawa Vaskrsewa Hristovog bilo je mnogo te`e usaglasiti po{to je promena pashalije prihva}ene na Prvom vaseqenskom saboru u Nikeji kanonski zabrawena.3 Drugi Vatikanski koncil 4. decembra 1963.g. nala`e "da se ustanovi nepokretna nedeqa za praznik Pashe...". Ovu inicijativu Drugog Vatikanskog sabora patrijarh Atinagora je odu{evqeno prihvatio u svojoj Vaskrsnoj Poslanici 1966.g. u kojoj se zala`e da Vaskrs bude nepokretni praznik koji bi se slavio u isti dan u celom Hri{}anstvu. Naslednik patrijarha Atinagore tako|e se u svojoj Vaskrsnoj Poslanici 1974.g. zala`e za istu ideju. Danas pashalija jo{ nije promewena, mada je Finska Crkva na svoju ruku odlu~ila da Vaskrs slavi u isto vreme kada i ve}inski luteranci (dakle po rimokatoli~koj pashaliji). Kao i u

Me|utim, nezavisno o toga liturzi treba iskreno da procene da li su pripravni za pri{e{}e pravoslavni hri{}ani koji prilaze ^a{i Evharistije. Da li su oni pripremqeni verom? Da li su oni spremni vi{e od drugih. Vremena nam name}u potrebu da razmotrimo licemerne i gorde stavove o bezgre{nosti i spremnosti pravoslavnih i gre{nosti i nespremnosti rimokatolika, anglikanaca i drugih hri{}ana." 1 Episkeyij br. 169 od 15.5.1977.g. Episkeyij ar)64 1.10.1982. 2 Isto 3 "Svi oni, koji se usude da povrede naredbu Svetog i Velikog Sabora, koji se sakupio u Nikeji u prisustvu blago~estivog i Bogu omiqenoga Cara Konstantina, u pogledu praznika spasiteqne Pashe, imaju biti odlu~eni i iskqu~eni iz Crkve, ako po svojoj raspolo`nosti k prepirawu ostanu uporni protivu dobre ustanove..." 1.kanon Antiohijskog Pomesnog Sabora

25

sli~nim slu~ajevima nije bilo nikakvih protesta, iako se radi o grubom kanonskom prekr{aju. Crkvena savest na{eg vremena izgleda da spava dubokim snom. Priznawe ostalih hri{}anskih zajednica kao istinskih Crkava Bo`jih za ekumeniste nije samo stvar kurtoazne retorike, ve} jednog dubokog uverewa da je u wima mogu}e spasewe. U svome pozdravnom pismu patrijarhu Dimitriju kardinal Vilembrands otvoreno ka`e: "Na{e Crkve, kao organi spasewa nastavqaju svoju prosvetiteqsku misiju, propovedaju}i re~ Bo`ju koja nam je data u u~ewu Apostola, otelotvoruju}i nove u~enike u Hristu, sve{tenovr{e}i tajnu spasewa - bo`ansku Evharistiju." Patrijarh odgovara slede}im re~ima: "Zajedno ispovedamo ono {to je Va{a, vrlo nam draga, Eminencija rekla u svome obra}awu... Danas Vas primamo kao zajedni~are u svedo~ewu vernosti prema Isusu i `elimo da imamo sa Vama ovo zajedni~ko svedo~ewe pred celim hri{}anskim i nehri{}anskim svetom."1 Nekoliko godina kasnije Patrijarh }e istom kardinalu uputiti slede}e re~i: "Primamo Vas i susre}emo se sa Vama u liturgijskoj molitvi u ovom sve{tenom hramu gde se jo{ ose}a duhovno prisustvo onoga koji Vas je poslao" (Pape)2 Prilikom dolaska pape Jovana Pavla II 1979.g. u Carigrad uprili~eno je prigodno ekumenisti~ko saslu`ivawe sli~no ve} pomenutim spektaklima iz vremena patrijarha Atinagore. Patrijarh, obu~en u sve~anu mandiju, do~ekao je Papu u porti patrijar{ijskog hrama odakle su zajedno uz pevawe hora u{li u crkvu. Po~ele su molitve, zajedno je pro~itan O~e na{, otpevana su mnogoqetstvija, a na kraju su usledili pozdravni govori propra}eni freneti~nim aplauzima. Velikodostojnici su na kraju u sve~anoj litiji iza{li iz crkve uz zvowavu zvona i u{li u zgradu Patrijar{ije. Uve~e istog dana Papa je slu`io misu u latinskoj crkvi Sv. Duha u Carigradu. Pred po~etak obreda u{ao je Patrijarh, obu~en u mandiju; u pratwi mitropolita i uz gromoglasni aplauz izmenio celiv mira sa Papom na soleji. Hor je na latinskom pevao posebnu himnu u ~ast Patrijarha. Posle slu`be je usledio prijem u nuncijatu. Nakon nekoliko dana, na sam praznik Sv. Apostola Andreja, patrijarh Dimitrije je sa ve}im brojem mitropolita slu`io sve~anu liturgiju u patrijar{ijskom hramu. Papa Jovan Pavle II je do{ao pred po~etak slu`be i do~ekao ga je sam Patrijarh u punom arhijerejskom odjejaniju. Uz aplauze odu{evqewa Patrijarh je Papu uveo u sve~ani tron odakle je pratio celu slu`bu. U vreme celiva mira Patrijarh je iza{ao kroz carske dveri i pri{ao Papi kako bi izmenili celiv. O~e na{ je ~itao sam Papa na latinskom jeziku. Po zavr{etku liturgije usledile su razmena darova, pozdravne besede i neizbe`na mnogoqetstvija posle ~ega su prvojerarsi izmenili ponovo celiv mira i zajedno blagoslovili narod. Po izlasku iz crkve Patrijarh i Papa su opet blagoslovili narod sa terase patrijar{ijskog dvora. U svojoj besedi Papi, Patrijarh je izme|u ostalog sa zanosom izjavio: "Verujemo da se ovde u ovom trenutku me|u nama nalazi sam Gospod, a nad nama Duh Ute{iteq, da se sa nama vesele bra}a Petar i Andrej i da raduju duhovi zajedni~kih Otaca i mu~enika koji nas podse}aju da se pred nama, i na{oj odgovornosti, nalazi nestrpqivo o~ekivawe razdeqenih Hri{}ana, bol ~oveka bez Boga i bez Hrista..."3
1 2

Epi,skeyij br. 90 11.12.1973.g. Episkeyij 30.novembar 1980 3 Na osnovu pisawa lista austrijske mitropolije br. 52-67,

26

Sli~nu scenografiju imali smo priliku da vidimo u vreme Patrijarhove posete Rimu 1986 god. kada su se ponovile skandalozne scene prethodne posete patrijarha Atinagore Rimu. Re`ija je bila sli~na onoj u Carigradu. Patrijarh, u sve~anoj mandiji, uveden je na oltarsku platformu prepune crkve Sv. Petra, gde su bila postavqena dva trona. Patrijarhov arhi|akon je u toku papske mise uzeo u~e{}e u nekoj vrsti malog vhoda, da bi posle ~itao Evan|eqe na gr~kom i po zavr{etku ~itawa prineo Evan|eqe Papi na celivawe i blagoslov. Papa i Patrijarh ~itali su Simvol vere na gr~kom jeziku bez dodatka Filioque.1 I ovde se ponovio neizbe`ni "celiv mira" koji je postao glavna atrakcija svake ekumenisti~ke predstave. U dubokom ganu}u dva prvojerarha su izmenila celiv dok je narod izra`avao svoje nezadr`ivo zadovoqstvo gromoglasnim aplauzom. Ostalo vreme slu`be Patrijarh je sa svojom pratwom proveo u sve~anoj lo`i. U trenutku "osve}ewa darova" kada je Papa uzdigao hostiju, svi ~lanovi carigradske delegacije u dubokom po{tovawu su oborili glave. Nisu izostali ni zajedni~ki blagoslovi, ganutqive besede i sve~ana litija. Celi ovaj doga|aj je prenosila televizija. Na taj na~in su pred milionima gledalaca vekovna predawa i kanoni Pravoslavne Crkve drsko poga`eni i ismejani kao prevazi|eni. Patrijarh sa svojom pratwom u kojoj je vidno mesto zauzimao i sada{wi vaseqenski patrijarh Vartolomej, nastavio je svoj "put mira" posetom Engleskoj gde se ponovilo sli~no saslu`ewe sa arhiepiskopom kenterberijskim. Potom je izvr{ena poseta `enevi, Svetskom Savezu Crkava gde su posle zajedni~ke molitve izmeweni darovi qubavi. Tom prilikom je zgradu centrale SSC patrijarh nazvao "na{im domom". Mo`emo samo sa prorokom Davidom da uzviknemo: "Blago ~ovjeku koji ne ide na vije}e bezbo`ni~ko, i na putu grije{ni~kom ne stoji, i u dru{tvu nevaqalijeh qudi ne sjedi!"2 Slede}i svog prethodnika, patrijarh Dimitrije gotovo otvoreno negira da je Pravoslavna Crkva jedna i jedina i nerazdeqiva Crkva Bo`ja i zastupa jereti~ku ideju razdeqene Crkve koju je potrebno opet ujediniti. U svojoj Bo`i}noj poslanici 1978. godine, on izjavquje: "Sa ovoga svesve{tenog vaseqenskog trona upu}ujemo slede}i apel i poziv vaseqeni: Od razlika izme|u Crkava i na{ih crkvenih pitawa krenu}emo prema jednoj i ujediwenoj Crkvi Hristovoj. A od mno{tva, razlika,... u}i}emo u sjediwenu i zbratimqenu sve~ove~ansku zajednicu. Ujediwena Crkva u ujediwenom ~ove~anstvu."3 Umesto da poziva svet da primi svespasonosnu pravoslavnu istinu Hristovu i sjedini se u duhu istine i qubavi, Carigrad uporno propoveda "novo humanisti~ko Evan|eqe"- sjediwewa "crkava" u kompromisu qubavi, {to je samo put ka sveop{tem ujediwewu celog ~ove~anstva. Iako nismo kompetentni da zakqu~ujemo da li je Patrijarh imao veze sa masonskim pokretom, ipak ne mo`emo a da ne primetimo da wegove ideje, kao i mnoge ideje wegove dvojice prethodnika

1

Ovo je posebno odu{evilo mnoge ekumeniste, iako svi dobro znamo da papa redovno ispoveda i ~ita na misama Simvol vere sa tim dodatkom. Rimokatolici prvobitni tekst Nikejskog Simvola gledaju kao jedan od stadijuma u evoluciji hri{}anske dogme (posebno {to se ti~e trijadologije). On je za wih zanimqiv istorijski kuriozitet kao i neki drugi stari simvoli koje povremeno koriste. Rim u su{tini veruje da je pravoslavna teologija zastala na jednom stepenu svoga razvoja, tako da pravoslavni iako poseduju istinsku veru, ne poseduju svu wenu puno}u koju je Sveti Duh "otkrio" rimokatolicima u narednim vekovima posle Velikih Sabora. U~ewe o tzv. "evoluciji dogmatskog u~ewa" daje alibi papistima da uvode i formuli{u nova dogmatska u~ewa, koja niko od Svetih Otaca nije ispovedao.
2 3

Ps 1,1

Bo`i}na poruka patrijarha Dimitrija 1978

27

neodoqivo odi{u duhom masonskih teorija o ujediwewu sveta, na`alost, mnogo vi{e nego duhom Hristovog Evan|eqa. U celom ovom nizu ekumenisti~kih izjava nisu izostale ni prakti~ne potvrde "teologije sestrinskih crkava" od strane carigradskih jerarha. Doga|aj u pravoslavnom hramu u {ambeziju samo je jedan primer liturgijskog gostoqubqa koje je postalo uobi~ajeno {irom Evrope. Po navodu lista Orqo,doxoj tu,poj od 2.5.1974.g. , prilikom susreta pravoslavnih i protestanata u Patrijar{ijskom Centru u `enevi mitropolit tranupolski Damaskin ustupio je nema~kom nadbiskupu Kunsu pravoslavni hram Centra kako bi u wemu mogli da odslu`e protestantsku misu. I zaista, protestanti su slu`ili na pravoslavnoj ~asnoj trpezi koriste}i i pravoslavne svete sasude! Zaista, gostoqubqe bez presedana!1 Sve ove aktivnosti propra}ene neskrivenim izrazima uverewa da je sazrelo vreme da se uspostavi jedinstvo Crkve, kao da je Crkva tobo` li{ena jedinstva, feleri~na i nepotpuna, samo su pripreme za Veliki Vaseqenski Sabor koji Carigrad uporno ve} decenijama priprema. Nije te{ko zakqu~iti da se radi o jednom unionisti~kom saboru na kome }e stotine hri{}anskih jeresi biti saborski i kompromisno ujediwene sa pravoslavnom istinom spasewa. Mo`emo samo zamisliti na osnovu ovih nekoliko najradikalnijih primera koreografiju tog sabora kao i sentimentalnu retoriku kojom }e obilovati besede wegovih protagonista. Opasnost ovog unionisti~kog sabora na vreme je uvideo i sv. otac Justin "elijski koji je odmah napisao predstavku Sinodu u kome upozorava na opasnost odr`avawa ovog sabora u ovakvim istorijskim okolnostima. Pored prvojerarha carigradskog trona ~ije ekumenisti~ke izjave po{to dolaze sa najvi{eg nivoa imaju i najve}u te`inu, mnogo je i drugih poslenika na ovom poqu koji svojim skandaloznim izjavama ne samo da ne zaostaju za gore spomenutim ve} ih i u mnogo ~emu otvoreno nadma{uju u svojoj smelosti.

APOSTOLI EKUMENIZMA

Sadr`aj

Jedan od najaktivnijih ~lanova ekumenskog pokreta pri Carigradskoj Patrijar{iji je svakako sada{wi arhiepiskop Jakov ameri~ki, koji je jo{ od vremena patrijarha Atinagore redovno u~estvovao u svim ve}im ekumenisti~kim susretima. U crkvenim krugovima on je nadaleko poznat po najprovokativnijem modernizmu, a klasi~an primer toga je wegova izjava iz 1967 u kojoj izra`ava potrebu za jednim "novim Hri{}anstvom", zasnovanim na sasvim novim shvatawima i definicijama2. On je
1

Prema pravilima Pravoslavne Crkve, hram na ~ijoj su ~asnoj trpezi jeretici svr{avali svoje bogomrske tajne treba ponovo osvetiti. Ovo pravilo se potpuno prenebregava. Danas su u dijaspori ~esti slu~ajevi "pozajmqivawa Crkava", mada Sveti Oci govore da je boqe liturgiju odslu`iti pod drvetom na otvorenom vazduhu nego li u jereti~kom hramu. (Povodom ovoga pitawa, mo`emo da napomenemo da je na vest o poseti anglikanskog arhiepiskopa Beogradu, kada je doti~ni uveden u oltar i usput "udelio" blagoslov slu`a{~em jeromonahu (?!), otac Justin "elijski izjavio da Crkvu treba ponovo osvetiti.) 2 Zanimqiv je celi odlomak "nadahnute" besede ovog jerarha:" Potrebno je da se oslobodimo jelinisti~kih ideja koje su vekovima vladale hri{}anskom religijom i da ih zamenimo drugim jer elinisti~ke ideje ne zna~e vi{e ni{ta savremenom ~oveku. Potrebno nam je jedno novo Hri{}anstvo, zasnovano na sasvim novim shvatawima i definicijama (we are in need of a New Christianity, based on entirely new perceptions and definitions), jer kada ka`emo Vrhovno Bi}e u zna~ewu Boga, omladina to ne razume. U~ewe o Logosu, kao {to je ovaplo}ewe Boga Logosa u li;nosti Isusa

28

aktivni u~esnik u svim me|unarodnim verskim pokretima i redovno u~estvuje u ekumenskim "bogoslu`ewima" ne samo zajedno sa predstavnicima konfesija hri{}anske orijentacije ve} i sa budistima, muslimanima i Jevrejima. Mnogi se se}aju posete patrijarha Dimitrija Americi kada je u Linkolnovom memorijalu uprili~en veliki ekumenski spektakl (jedna sinkretisti~ka predstava) tzv. "Ecumenical Doxology of Peace" (Ekumenska doksologija mira) - u kojoj su pored patrijarha Dimitrija, mitropolita halkidonskog Vartolomeja (sada{weg Patrijarha) u~estvovali: arhiepiskop Jakov kao doma}in, kardinal Xejms Hiki, nadbiskup Vilijam Kiler, jedan biskup episkopalne "crkve", luteranski biskup, predstavnici SSC, vrhovni rabin SAD, direktor islamskog centra imam Fejzal Han, predstavnici jermenske "crkve" i mnoge druge zvanice. Rimokatoli~ki kardinal ~itao je Evan|eqe dok mu je gr~ki pravoslavni hor pevao Aliluja. Potom su ~itali molitve i protestanti, a hor je pevao tropar Pedesetnice.1 Nakon toga jevrejski rabin pro~itao je jedan psalam dok je muslimanski imam "nadahnuto" pro~itao odse~ak iz Kurana. Ovo "slavqe" je zakqu~eno himnom "Neka je ime Gospodwe blagosloveno od sada i do veka". Zajedni~ke molitve, ~itawa iz Evan|eqa, Psalama i Kurana bila su za~iwena pevawem velikog me{ovitog me|uverskog hora, uz pratwu instrumentalnog orkestra sa neizbe`nim zvucima orguqa, koje su ina~e postale sve ~e{}i element crkvenog dekora gr~kih crkava Carigradske Patrijar{ije u Americi. Arhiepiskop Jakov je poznat po sli~nim spektaklima koji se redovno organizuju na podru~ju SAD. Poznat je wegov stav koji je vi{e puta izra`avao da Crkva ne sme da ostane vezana za istorijske pretpostavke pro{lih epoha i da insistira na nekom posebnom na~inu `ivota. To je za arhiepiskopa Jakova "odricawe `ivoga predawa koje se razvija sa duhom vremena". On smatra da su takvi stavovi suprotni Pravoslavqu jer Pravoslavnu Crkvu svode na nivo jereti~ke sekte. U svom avangardnom hipermodernizmu gr~ki prvojerarh ameri~kog kontinenta, pokrenuo je ideju za izgradwu hramova koje je nazvao nedogmatski hramovi u kojima bi pripadnici raznih religija mogli da se klawaju Bogu nevidqivom "koji nije dogmatski ve} jedino qubavqu odre|en i definisan" (who is dogmatically unspecified and defined only by love)2 . O~igledno radi se o la`nom ) bogu omiqene antihri{}anske jeresi tzv. "agapizma".3 Druga li~nost iz Carigradske Patrijar{ije, koja upravqa Australijskom arhiepiskopijom je arhiepiskop Stilijan Harkianakis. Ovaj jerarh je poput arhieHrista, posebno dogmat o Svetoj Trojici i wenim svojstvima kao i o wenoj svemo}i danas ne mogu pro}i, kada su elinisti~ke ideje prevazi|ene novim dostignu}ima. Ne mo`emo da (qude) u~imo onom hri{}anstvu koje smo mi upoznali... " (New York Times 25.9.67) 1 Ekumenisti ~esto govore da je nova epoha u stvari novo vreme "Svetog Duha". Dok je tradicionalni pojam Crkve zasnovan na drugoj li~nosti Svete Trojice, ovaplo}enom Sinu Bo`jem, ~ije je Crkva istinsko telo, "Crkva Novog Doba" je pneumatolo{kog karaktera. Duh Sveti objediwuje razbijeno ogledalo razjediwene Crkve. Takva eklisiolo{ka teorija vrlo je privla~na i za nehri{}anske religije, u kojima po mi{qewu nekih pravoslavnih ekumenista (kao {to je episkop Georgije Kodr, Antiohijska Patrijar{ija) prisutno nadahnu}e Svetoga Duha. Zaista, besprimerna blasfemija! 2 Estia, 17.8.1972.g. 3 Prema pisawu lista "The Hellenic Chronicle" od 8. jula 1993.g. biv{i predsednici SAD, gospoda Karter i Regan iz qubavi i uva`avawa prema arhiepiskopu Jakovu, pokrenuli su kampawu za prikupqawe desetak miliona dolara koji }e biti materijalna baza za osnivawe "Fonda arhiepiskopa Jakova". Taj novac bi}e predat Nacionalnom savetu hri{}anskih crkava Amerike i SSC radi nastavqawa ekumenisti~ke delatnosti. Fond }e davati sredstva za sastanke teologa i poglavara raznih crkava, sa ciqem ujediwewa. Naro~ito }e se starati o finansirawu bogoslovija i mladih crkvenih poslenika koji }e se pripremati za va`ne uloge u ekumenskom pokretu. Arhiepiskop Jakov je tako dobio "~ast" da mu ekumenski nastrojeni protestanti jo{ za `ivota na~ine fond koji }e nositi wegovo ime.

29

piskopa Jakova poznat po nizu svojih pretencioznih teolo{kih izjava koje ve} godinama sabla`wavaju verni narod Australije, {to je u novije vreme bilo i povod velikih sukoba izme|u Carigrada i Jerusalima. Me|u najsabla`wivije izjave ovog arhiepiskopa svakako spada wegova Bo`i}na poslanica vernicima 1988. g. u kojoj je otvoreno ispovedio da je Gospod Hristos posedovao gre{ne porive u svojoj ~ove~anskoj prirodi.1 Ovakav jereti~ki stav osu|en je na Petom i {estom Vaseqenskom Saboru. Arhiepiskop Stilijan je ovaj svoj stav ve} prethodno izrazio u svojoj skandaloznoj izjavi na drugom kanalu australijske televizije 9. oktobra te iste godine kada je u emisiji u kojoj su u~estvovali predstavnici raznih religija na temu Skorcezeovog blasfemnog filma "Posledwe Hristovo isku{ewe", otvoreno kazao da u tom delu nema ni{ta bogohulno, dok su drugi u~esnici razgovora osu|ivali ovaj opsceni film.2 Sigurno, svi imaju pravo na li~no mi{qewe, ali kada takvo svoje mi{qewe izra`ava duhovni pastir miliona pravoslavnih vernika bilo preko poslanice ili pred ekranima dr`avne televizije to ve} ima mnogo ozbiqnije implikacije. Na`alost do dana dana{weg svaki protest protiv ovakvih i sli~nih novotarija gu{i se sa pre}utnom podr{kom Carigrada.3 Rezultat ovoga stawa status quo jeste da sve vi{e mladih Australijanaca gr~kog porekla tra`i izlaz u drugim jurisdikcijama zbog otvorenog ekumenizma i administrativne tiranije predstavnika gr~ke arhidijeceze. U Australiji `ivi brojna gr~ka dijaspora, prili~no velike ekonomske mo}i, tako da je Carigradu stalo da poseduje kompletnu kontrolu nad duhovnim `ivotom Grka ovog kontinenta. Poku{aji Jerusalimske Patrijar{ije da omogu}i Grcima da imaju mogu}nost prelaska u drugu kanonsku gr~ku jurisdikciju doveo je do velikog loma izme|u Carigrada i Jerusalima, koji je kako }emo kasnije videti rezultirao ra{~iwewima i ozbiqnim pretwama.

SPEKTAKLI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA

Sadr`aj

U novije vreme sve su ~e{}a nastojawa da se organizuju ekumenisti~ka bogoslu`ewa u kojima u~estvuju predstavnici raznih konfesija. Od 24. jula do 10. avugsta 1983. u Vankuveru odr`an je veliki skup Svetskog Saveza Crkava. Izme|u ostalih "ta~aka programa" slu`ena je protestantska misa kojoj je po svedo~ewu ~asopisa Newsweek prisustvovalo oko 3.500 hri{}ana iz raznih krajeva sveta. Tu su bili rimokatoli~ki sve{tenici, pravoslavni episkopi koji su po re~ima ovog lista "do nedavno izbegavali ovakve skupove". Slu`bu je slu`io arhiepiskop kenterberijski Robert Ransi sa dve sve{tenice, dok su pravoslavni, rimokatolici i monofiziti u~estvovali u proizno{ewu jektenija. Rimokatoli~ki biskup Paul Verner je ~itao
"Onaj koji misli da je ~ove~anska Hristova priroda pala sa neba savr{ena i bezgre{na, kao neki meteor u magijskom iznena|ewu, dakle mehani~ki i bezbolno, otprilike kao {to je Deus ex machina u anti~ko vreme, on nikada ne}e razumeti stepen isto{~anija (kenosisa) koji je na sebe uzeo Bo`ji Logos." Arhiepiskop Stilianos svojom poslanicom otvoreno u~i da je Hristos u po~etku bio gre{an i da je bestrasnost dostigao postepeno kroz borbu izme|u svoje dve prirode i dve voqe. (Vidi Voice of Orthodoxy (lista australijske arhiepiskopije) dec. 1988g. 2 Jo{ u septembru mesecu iste godine on je izjavio od re~i do re~i radiostanici 2AE: "Kwigu koja se zove "Posledwe isu{ewe" pro~itao sam pre vi{e godina... Se}am se sna`nog utiska koji je ona na mene u~inila, kao jedno `ivo, izuzetno `ivo {tivo... Mene taj tekst nije sablaznio. Nije me sablaznio iako sam tada bio student teologije, jer sam video da je Kazancakis poku{ao da prika`e potpuno qudsku prirodu Hristovu." (24.9.1988) 3 Pored pomenutih izjava arhiepiskopa, poznato je da on otvoreno priznaje da ~ovek vu~e poreklo od majmuna (Voice of Orthodoxy jan-feb 1987.g. Zbog svih ovih izjava mitropolit florinski Avgustin je otvoreno protestvovao u Carigradu. Me|utim opet ni{ta nije u~iweno.
1

30

Evan|eqe, a Arhiepiskop Kiril iz Moskovske Patrijar{ije pomolio se da "uskoro steknemo vidqivo op{tewe u telu Hristovom, kroz lomqewe hleba i blagoslov ~a{e oko jedne trpeze." Gr~ki arhiepiskop Jakov je tog istog dana Preobra`ewa slu`io posebnu liturgiju na kojoj je davao sveto pri~e{}e ne samo pravoslavnima ve} i svima drugima koji su prilazili ~a{i.1 U toku ove vankuverske skup{tine SSC, protestanti feministi~ke orijentacije `alili su se na polnu diskriminaciju prisutnu u tekstu Svetog Pisma.2 Pored toga, na ovom bezakonom skupu SSC, u~esnici su prisustvovali i uzdizawu i postavqawu jednog indijanskog totema - idola, koji su kanadski Indijanci poslali "hri{}anskim" ekumenistima. Na`alost i tu je bilo pravoslavnih.

KOKETIRAWE SA ISLAMOM I DRUGIM RELIGIJAMA Sadr`aj
Zanimqivo je da ekumenski pokret koji je zapravo potekao me|u "hri{}anskim crkvama" pro{iruje aktivno svoje delovawe i na poqu sve otvorenije saradwe sa nehri{}anskim i paganskim religijama. Antiohijski patrijarh Ignatije ostao je zapam}en po svojoj izjavi na panislamskoj konferenciji u Taifu, Saudijskoj Arabiji. Izme|u ostalog on je rekao: "Kao i vi , mi hri{}ani Istoka nalazimo se u tra`ewu lica Bo`jeg... kao i vi i mi se obra}amo Tvorcu neba i zemqe i tra`imo u svako doba Bo`ji opro{taj. U Jerusalimu svaki poklonik jednoga Boga uzdi`e svoju molitvu." Svoje izlagawe je zavr{io `eqom "da Bog po{aqe vama svoju bogatu milost. Neka je Bog sa vama!" Ina~e, poku{aji me|ureligijskog kontakta sa Islamom vrlo su delikatni s obzirom da se radi o religiji koja je vekovima pokazivala krajwu netrpeqivost i agresivnost posebno prema Pravoslavqu. Koliko pravoslavni mogu da idu u koketeriji sa islamom potvr|uje i ~lanak aleksandrijskog patrijarha Partenija koji je poznat po izuzetno aktivnom dijalogu sa islamom. U ~asopisu Ilisios (majjuni 1982g.) objavqen je wegov ~lanak u kome Patrijarh ni mawe ni vi{e, islam naziva "religijom Velikog Boga i wegovog apostola Muhameda" (qrhskei,a tou/ Mega,lou Qeou/ kai. tou/ Aposto,lou tou/ Mwa,meq).3U istom ~lanku aleksandrijski patrijarh apeluje na ja~awe dijaloga sa islamom.
1

2

Na osnovu Enciklike Sinoda Ruske Zagrani~ne Crkve iz 1983.g. One su predlagale da pojam "Bog Otac" bude zamewen pojmom "bogiwa majka". Da bi se Re~ Bo`ja "o~istila od seksualnosti" SSC se dosetio da izda novi savremeni prevod Svetog Pisma. On je iza{ao 1983.g. kao tzv. "Inclusive Language Lectionary" Bog Otac je "Bog Otac&Majka", "Sin ^ove~iji"- "Dete ^ove~je", "Carstvo Bo`je" - "Sfera Bo`ja", Gospod je postao "Suveren". ^ak su i neke svetske novine kao Wujork Tajms, Wusvik i Tajm doneli vrlo o{tre osvrte na ovakav poduhvat. 3 Kako bi na{i ~itaoci mogli da uporede ovakve izjave ekumenista sa autenti~nim svetoota~kim stavom o islamu nave{}emo samo nekoliko citata iz Velikog trebnika sa primerima kako bogoslu`beni tekstovi karakteri{u islam. U ~inu odricawa od "saracenskog tojest turskog (islamskog) zlovernog bezbo`ja" od onoga koji `eli da pre|e iz islama u Pravoslavqe se tra`i da se "u svemu odrekne bogoprotivne turske vere i celokupnog wihovog ne~istog umovawa" i da ih prokune, "da se odrekne Muhameda...kao |avolskog, a ne Bo`jeg sluge, i la`nog proroka.", da se odrekne svih Muhamedovih pristalica kao la`nih u~iteqa i da ih prokune kao "bogoprotivne |avolske sluge". Posebno se tra`i odricawe "od celog bogohulnog pisawa prokletog Muhameda, koje se zove Al Kuran, i svih u~ewa i zakonskih odredbi, predawa i hula wegovih" i da ih "kao bogoprotivne i du{egubne" prokune. U nastavku ~ina se tra`i odricawe od "la`qivih i hulnih u~ewa turskih i svih bogohulnih i brbqivih basana Muhamedovih, ...koje su o nekom bogu svekovanom i o raju i o `ivotiwskom i ne~istom u wemu `ivotu wihovom po vaskrsewu, o braku i bra~nim razre{ewima i sve o `enama i nalo`nicama ne~istim i o svemu sli~nom ovome." Na kraju se izra`ava odricawe "od svih ne~istih Muhamedovih uredaba o molitvi, o haxiluku u Meku, o

31

Uz ove izjave mo`emo da navedemo i re~i pokojnog ruskog patrijarha Pimena koji je ~estitao vrhovnom muftiji za evropski deo tada{weg SSSR 1100 godi{wicu "potur~ewa" ruskog naroda i to ovim re~ima: "Srda~no Vas pozdravqam, dragi brate, i svu va{u duhovnu decu povodom jubileja 1100 godina pojave Islama u Povol`ju i Priuralju...Sa dubokim zadovoqstvom potvr|ujemo postoje}e tradicionalno bratsko i mirotvora~ko satrudni{tvo me|u nama kao i na{e patriotsko slu`ewe. Izra`avam nadu da }e te me|ureligiozne veze i daqe slu`iti napretku na{e velike Domovine, uzrastawu mira i pravednosti me|u svima narodima. Neka je blagosloveno Va{e slu`ewe narodu Bo`jem. S bratskom qubavqu patrijarh Pimen." 1 Sigurno bi nam trebalo jo{ ovoliko prostora da navedemo brojne ekumenske izjave tog ruskog patrijarha i ostalih ruskih ekumenista, koji svojim susretima sa papistima, luteranima, budistima, muslimanima i drugim gaze po svim svetiwama svete Ruske Crkve i ismevaju svetiteqe kao {to su sv. Aleksandar Nevski, Jov Po~ajevski, Sergije Radowe{ki i mnogi drugi koji su se borili protiv jeresi i muhamedanskog bezbo`ja. Povodom 20-godi{wice osnivawa UN u San Francisku je odr`an "Sabor svih religija za mir u svetu." Pred 10 000 gledalaca govorili su na temu verski uslovqenog mira: jedan Indus, jedan budista, musliman, Jevrejin, protestant, rimokatolik i jedan pravoslavni predstavnik, dok je pevao "me|uverski" hor pesme svih tih vera. U Americi je npr. osnovan "Hram razumevawa" kao i "Udru`ewe sjediwenih religija" sa ciqem da sagradi sve~ove~anski simboli~ki Hram u raznim delovima sveta. Na prvom sastanku tog udru`ewa u Kalkuti rimokatoli~ki monah Tomas Merton2 je izjavio: "Mi smo ve} novo jedinstvo. Treba jo{ da dosegnemo do na{eg izvornog jedinstva.". Na drugom sastanku u `enevi 80 predstavnika deset najve}ih religija sveta razmatrali su "Projekt o stvarawu Svetske zajednice
molitvenim domovima koji su tamo i toga samog mesta koje se naziva Meka i sve okoline wegove, i svih skupova i molitvenih obi~aja turskih." (Veliki trebnik, str. 399-401) Na osnovu ovoga mo`emo mnogo jasnije da vidimo koliko savremeni ekumenizam nastupa u jednom sasvim novom duhu. Patrijarh Atinagora je bos ulazio u Omarevu xamiju da bi se pomolio, srpski episkopi u Bosni su pre po~etka rata organizovali bezakone molitvene skupove sa hoxama, govori se o dijalogu... Kakav je dijalog mogu} sa islamom? Ukoliko se ne radi o potpunom bezumqu, re~ je sigurno o licemerju koje nikome nije na ~ast. U istom Velikom trebniku nalazi se i "~in primawa odraslih Jevreja u Pravoslavnu Crkvu" u kome se pripadnik jevrejske vere naziva ~ovekom "koji je zalutao od puta spasewa i koji je veoma pomra~en jevrejskim neverjem". Koliko je ovakav stav suprotan stavovima nekih dana{wih vladika koji se zajedno sa rabinima, svi obu~eni u bogoslu`bena odjejawa zajedno mole za postradale `rtve fa{izma? Na`alost, ~ini se da `ivimo u vremenu u kome ~ovekougodni{tvo zamewuje bogoqubqe. 1 `urnal Moskovske Patrijar{ije 1990, br. 3 2 Poznati rimokatoli~ki filosof i mislilac koji je bio jedan od najja~ih advokata Novog Hri{}anstva koji je otvoreno po~eo da propoveda papa Jovan XXIII. "Optimizam pape Jovana, pi{e Merton, zaista je ne{to novo u hri{}anskoj misli, jer on ozra`ava nedvosmislenu nadu da svet obi~nih qudi, svet u kome mnogi nisu hri{}ani i ~ak ne veruju u Boga, mo`e jo{ da bude svet mira, ako se qudi budu odnosili jedni prema drugim na osnovu wima Bogom danog razuma i sa punim po{tovawem prema neotu|ivim pravima drugih qudi...Rat mora biti uni{ten. Mora se uspostaviti svetska vlada... jedna istinska me|unarodna vlast je jedini odgovor kriti~nim potrebama i o~ajnim problemima ~oveka". Merton je ina~e zastupnik humanisti~ke ideje da je danas zadatak hri{}anstva "da izgradi svet koji }e `iveti u jedinstvu i miru" Ove misli pokazuju su{tinu ideja koje su dovele do razvoja ekumenizma, do Drugog Vatikanskog Koncila i vrlo su sli~ne izjavama patrijarha Atinagore. To je u su{tini jedno la`no evan|eqe socijalnog idealizma i politi~kog utopizma. To je u stvari ekumenisti~ko evan|eqe `eneve, Asizija, Rima i Carigrada - gledati i voleti ovaj prolazni svet kao ne{to ve~no. Papa Pavle VI je jednom prilikom izjavio: "Mi treba da volimo na{e vreme, na{u civilizaciju, na{u tehni~ku nauku, na{u umetnost, sport, na{ svet..." To vi{e nije hri{}anstvo, ve} otvoreni humanisti~ki idealizam, a u svojoj ogoqenosti jeres hilijazma.

32

religija" Tada{wi generalni sekretar SSC dr Juxin Blejk uputio je tada poziv poglavarima svetskih religija da se ujedine. U protestantskoj katedrali Sv. Petra u `enevi odr`ano je do tada nevi|eno natkonfesionalno bogoslu`ewe, pod motom "vernici svih religija pozvani su da zajedni~ki `ive u kultu istoga Boga." Svaki predstvnik se molio na svom jeziku, a po obi~aju religije koju predstavqa. (sli~no kao u Asiziju nekoliko godina kasnije). Ovim ~inom su vernici svih religija bili pozvani da se zajedno mole u slavu "istoga Boga". Taj obred je zavr{en molitvom "O~e na{". "Hram razumevawa" je izneo u javnost da je na vrhovnom sastanku u SAD 1971. g. uzeo u~e{}e i mitropolit Emilijan Timijadis iz Carigradske Patrijar{ije. Na "vrhovnoj konferenciji" Udru`ewa je predlo`eno i pravoslavnim delegatima da doprinesu organizovawu "Svetske zajednice religija" kako bi se ostvario san ~ove~anstva o miru i razumevawu i saglasnosti sa filosofijom Vivekanande, Ramakri{ne, Gandija, Alberta {vajcera i ostalih osniva~a raznih religija. Na kraju su svi delegati pozvani da u~estvuju u natkonfesionalnom obredu, gde se istovremeno svaki molio na svoj na~in. Jedan pravoslavni teolog i episkop koji je posebno aktivan na poqu "dijaloga" sa nehri{}anskim religijama je Georgije Kodr, mitropolit libanski iz Antiohijske Patrijar{ije. Jo{ 1970 godine u Adis Abebi, na zasedawu centralnog odbora SSC (kada je prakti~no zapo~eo dijalog SSC sa nehri{}anima) on je sablaznio ~ak i mnoge protestante u svome referatu "Hri{}anstvo u pluralisti~kom svetu ikonomija Svetog Duha", kada je izjavio da mi ne treba samo da vodimo "dijalog" sa nehri{}anskim religijama, nego i da "izu~avamo" izvorni duhovni `ivot "nekr{tenih" i na taj na~in da obogatimo svoje iskustvo "biserima" univerzalne religijske zajednice, jer, po neprihvatqivom u~ewu ovog mitropolita, kada neki braman, budista ili musliman ~ita svoje svete kwige, on tada u blagodatnom nadahnu}u, prima u vidu svetlosti samoga Hrista...1. Pored toga libanski mitropolit otvoreno govori: "Duh deluje svojim energijama u skladu sa svojom vlastitom ikonomijom, i mo`emo na osnovu ovog stanovi{ta, da smatramo da su i nehri{}anske religije prostor gde je prisutno wegovo nadahnu}e. Svi oni koji primaju posetu Duha, su Bo`ji narod."2Ove misli su kqu~ne za razumevawe "eklisiologije" Crkve "Novog Doba", "Vremena Svetog Duha". Da li je ovaj avangardni mitropolit mo`da promenio svoje jereti~ke stavove? Verovatno, samo na gore, jer ~itaju}i wegov referat sa "Pete Svetske konferencije za veru i poredak" u sklopu SSC odr`anoj u Santjagu de Kompostela, {panija, od 1314.8.1993.g., na kojoj je pored Kodra u~estvovala pro{irena pravoslavna delegacija od 46 ~lanova, mo`emo da zakqu~imo da se radi o jednoj zabludi nesagledivih razmera.3 Pitamo se: Quo Vadite Oecumenisti Orthodoxi?1
Christian Century 10. februar 1971.g. George Khodr, Metropolitan of Mount Liban :"Christianity in a Pluralistic World - The World of the Holy Spirit" 3 Mitropolit libanski ka`e:"...Ali, Duh di{e gde `eli i svetost shva}enu kao prosvetqewe i proslavqewe mogu imati svi qudi posvuda...Dijalog na putu istine treba nastaviti. Hri{}ani koji su pozvani Hristu kao istini, ne}e praviti prepreke istinama koje se nalaze rasejane u religioznim tradicijama koje ih okru`uju. Sve ove istine izviru iz istog bo`anskog izvora. Hri{}ani treba da prime svaku duhovnu `ivotodavnu hranu, ne kao qudsku re~, ve} kao hleb sa neba. Svaka propoved se suprotstavqa nekoj drugoj propovedi i svi spisi se suprotstavqaju drugim razli~itim spisima. Zato je ciq dijaloga pre svega da napreduje izvan religioznih predawa, da na|e bo`anske istine skrivene iza raznih znakova i simvola. To ne relativizira hri{}ansku poruku, to nije sinkretizam, to je sam Hristos kome se mi klawamo, koji putuje kroz beskrajne prostore drugih religija. Zato se od nas tra`i da razvijamo jedan kenoti~an na~in mi{qewa. Kenozis (isto{~anije) je svedo~ewe bez re~i i mo`e da bude plodonosno. U dijalogu Crkva se otvara, ide dubqe i upoznaje sebe samu..." Up.: Thomas Best - Gunther Gassmann, " On the Way to Fuller Koinonia." Official Report of the Fifth World Conference on Faith and Order, Santiago de Compostela 1993.g Faith and Order Paper No 166, WCC Publications, Geneva 1994.
2 1

33

U Asiziju je 27. oktobra 1986. godine odr`ana prva zajedni~ka molitva predstavnika svih svetskih vera. To je bio jedinstven slu~aj u svetskoj istoriji. Pored Pape, koji je bio glavni spiritus movens celog skupa, na{lo se 150 predstavnika svetskih relitija, izme|u ostalih i Dalaj Lama, afri~ki magovi, indijski gurui, tibetanski {amani, protestanti, pravoslavni mitropoliti, indijanski vra~evi, koji su pu{ili lule mira. Ova nadkonfesionalna papazjanija zaista je bila bez presedana. Carigradsku patrijar{iju predvodio arhiepiskop Metodije tijatirski. Pored Grka prisutvovalo je i nekoliko ruskih episkopa. Ritual je po~eo dvosatnom zajedni~kom molitvom u rimokatoli~kom hramu Sv. Marije od An|ela, a potom je nastavqen na velikom gradskom trgu Frawe Asi{kog.2 Jedna od osnovnih karakteristika ekumenizma jeste wegova naklonost prema sinkretizmu i objediwavawu "duhovnih tradicija" raznih religija. Institut za svetsku duhovnost - The Institute for World Spirituality - u Sjediwenim Dr`avama svake godine organizuje letwi seminar u jednoj od ~etiri duhovne institucije u okolini ^ikaga. Pored vedantskog vivekenandinog Manastira iz Mi~igena, benediktinske opatije sv. Prokopija i tibetanskog budisti~kog manastira iz Oregona, jedan od aktivnih u~estnika u letwem interkonfesionalnom seminaru je i srpski pravoslavni manastir Sv. Save u Libertvilu. Pored niza predavawa Libertvilu seminar pru`a mogu}nost svojim u~esnicima da posvete izvesno vreme i meditaciji u samom manastiru i u wegovoj okolini. U izve{taju sa ovog seminara koji je odr`an sa blagoslovom oblasnog pravoslavnog (srpskog) arhijereja3, posebno upe~atqivo mesto zauzima fotografija koja prikazuje u~esnike seminara kako meditiraju u lotos poziciji pred ikonom Presvete Bogorodice u samom manastiru. Pogledajmo sada ne{to vi{e o sli~nim aktivnostima parlamenta svetskog religija.

PARLAMENT SVETSKIH RELIGIJA

Sadr`aj

Od 28. avgusta do 5. septembra 1993 g odr`an je u ^ikagu samoreklamirani "najve}i skup verskih vo|a u istoriji" pod imenom" Drugi parlament svetskih religija".Ovaj Parlament u potpunosti je razotkrio celu ideju ekumenisti~kog pokreta. Prvi parlament svetskih religija odr`an je 1893. g. Po{to je, po re~ima Xona Barousa, "religija, kao belo nebesko svetlo razlo`ena na mnoge raznobrojne fragmente kroz razli~ite prizme qudskih verovawa, jedan od ciqeva Parlamenta Religija bio je da ponovo sabere razlo`enu svetlost u belu svetlost nebeske istine." Posebna zvezda toga skupa bio je Svami Vivekananda, hinduista, koji je tom prilikom ostao upam}en po svojoj poruci da "ne treba da se brinemo o dogmama, ili sektama, crkvama ili hramovima. Sve je to ni{ta prema duhovnosti koja je su{tina qudske egzistencije." Dakle radi se o poku{aju stvarawa jedne nadkonfesionalne organizacije. Drugi Parlament je uprili~en na stogodi{wicu odr`avawa prvoga skupa. Ciq organizatora bio je da omogu}i svim u~esnicima u~estvovawe u verskim obredima, liturgijama, meditacijama drugih vera. Na skupu se 1993.g. okupilo {est i po hiqada u~esnika koji su predstavqali oko 120 svetskih religija. Tu su se na{li budisti, pravoslavci, hinduisti, muslimani, judaisti, ameri~ki indijanci,
1 2

"Kuda idete pravoslavni ekumenisti?" Ova tradicija skupova u Asiziju na`alost se nastavqa i u na{e vreme. Ove godine (1994) i Srpska Pravoslavna Crkva poslala je svog predstavnika na ovaj bezakoni skup. Za{to gaziti svoje predawe i kanone ota~ke samo da bismo uveravali Zapad da smo mirotvorci. Istinsko mirotvorstvo nije u ~ovekougodni~kom licemerju ve} u istinskom slu`ewu jedinome Caru Mira - Gospodu Isusu Hristu. 3 Mitropolita sredwezapadno ameri~kog g. Hristifora

34

protestanti, rimokatolici, siki i zoroastrijanci i dr. Pored ovih tradicionalnih religija, na skupu su se na{le i "egzoti~ne" grupe, metafizi~ari, humanisti, neopaganisti~ki sledbenici bogiwe Izide, Venere itd. Svaki dan su organizovane molitve, meditacije, plenarne sednice. Centralni skup je zakqu~en ceremonijom u kojoj su predstavnici svih religija prizivali blagoslov na 21 vek. Sastanci su bili za~iweni `ivom diskusijom, plesovima Indijanaca i sli~nim ritualima. Predstavnici gr~ke severnoameri~ke arhiepiskopije ipak su se povukli sa Parlamenta uvre|eni zbog prisustva neopagana. (Pitamo se da li bi ostali da neopagana nije bilo na skupu?) Me|utim ostali pravoslavni predstavnici, me|u kojima i arhiepiskop Anastasije iz albanske pravoslavne crkve nije otkazao u~e{}e. Freneti~ne aplauze svih prisutnih izazvale su re~i jednog luteranskog pastora koji je kazao da: samo hri{}anstvo nije vi{e dovoqno da odgovori zahtevima budu}nosti. Jedan od velikih problema na ovom skupu bio je upotreba re~i Bog, tako da je ova re~ izbegavana zbog razli~itog shvatawa Boga u raznim religijama. U zavr{nom dokumentu Parlamenta religija istaknuta je potreba za stvarawem jedne nove "globalne etike" (Global Ethic), novih moralnih kriterijuma savremenog sveta koji ne}e biti apsolutizirani od strane nijedne svetske religije. Ta "globalna etika" bi se ispoqavala kroz nenasiqe, socijalnu pravdu, ekumenizam, pluralizam, feminizam, enviromentalizam, politi~ka i qudska prava, ukidawe svih socijalnih, ekonomskih i polnih diskriminacija, kao i kroz "transformaciju savesti". Jedan od glavnih kreatora ove ideje bio je, sada pokojni, liberalni rimokatoli~ki teolog Hans Kung1. Sam dosada{wi pojam religije okarakterisan je kao neadekvatan novom vremenu sinteza jer je doprinosio konfrontaciji me|u qudima, agresivnom fanatizmu i mr`wi. Na poqu hri{}anskih veroispovesti istaknuta je potreba sinteze i stvarawa "globalnog hri{}anstva". Sve podele u "hri{}anskoj porodici" po tuma~ewu ideologa Svetskog parlamenta posledica su preovladavawa jedne od 4 osnovne komponente hri{}anstva. (Pismo, predawe, razum i iskustvo). U klasifikaciji raznih hri{}anskih konfesija, Pravoslavqe je svrstano u isti rang sa adventisti~kom sektom, munijevcima, jehovincima i drugim grupama. Sve ovo jasno pokazuje ~emu vodi svetski ekumenizam i koji su wegovi krajwi ciqevi i koliko je vi{egodi{we svedo~ewe pravoslavnih ekumenista pokazalo svetu istinu o Pravoslavnoj Crkvi. Osnovni program ekumenizma, koji je zacrtan na Svetskom Parlamentu 1993.g. jeste sinkretizam, pro`imawe svih religija, ali ne u smislu klasi~ne unije, tj. starawa jedne religije, jednog rituala sa jednim vo|om, ve} pre svega razvijawem atmosfere tolerancije i op{teg verovawa da sve religije vode Bogu i da su sve religije bo`anskog porekla.2 Kada svi predstavnici religija budu prihvatili u potpunosti ovaj stav unija }e biti ve} stvorena. Ovu ideju ve} odavno zastupaju teozofi koji su jedni od pokreta~a Prvog parlamenta religija. Oni su na posledwem skupu neskriveno likovali jer je wihova teorija progla{ena za oficijelnu ekumenisti~ku dogmu. Teozofija smatra da su sve religije izrazi nastojawa ~oveka da prona|e odnos prema sebi i svetu oko sebe kao i krajwem smislu postojawa. Po
Potpuniji uvid u wegove stavove mo`e se ste}i iz wegove kwige: "Op{ta odgovornost - u tra`ewu nove svetske etike" (Global Responsability: In Search of a New World Ethic) 2 U ovoj strategiji krije se veliko lukavstvo kreatora nove svetske religije. Stvarawe jednog novog unificiranog rituala sa jednim vo|om moglo bi da provocira pravoslavne hri{}ane na otpor. Su{tina nove religije je zapravo u stvarawu nove religiozne svesti koja }e omogu}iti pripadnicima svih religija da bez ikakvih ograni~ewa upra`wavaju svoje obi~aje i rituale, samo pod uslovom da se odreknu svih netolerantnih i ekskluzivisti~kih stavova prema drugima i da prihvate ideju da su sve religije tek samo razli~iti odrazi (u zavisnosti od kulture, podnebqa i drugih faktora) jedne duhovne stvarnosti i da su u su{tini jedno-te-isto.
1

35

wima se pojedine religije razlikuju utoliko {to su one izrazi tog nastojawa prilago|eni odre|enom vremenu, mestu, kulturi i potrebi. Zato se teozofija mo`e smatrati jednim od va`nijih izvora duhovnosti "Novoga Doba" (New Age).

SINKRETISTI^KA PAPAZJANIJA - KANBERA 1991

Sadr`aj

Od 7-20 februara 1991 godine u Kanberi, u Australiji, odr`an je 7. Generalna konferencija SSC. Na woj su pored predstavnika brojnih protestantskih sekti, u~estvovali i predstavnici svih Pomesnih Pravoslavnih Crkvava (osim jerusalimske Patrijar{ije koja je istupila iz SSC) kao i predstavnici Vatikana na ~elu sa kardinalom Edvardom Kasidijem. Za razliku od posledweg velikog skupa SSC u Vankuveru 1983. god. na ovom skupu u~estvovali su i mnogobrojni predstavnici nehri{}anskih vera. Sve u svemu bio je to skup svih belosvetskih jeresi me|u kojima su na`alost, bili i Pravoslavni. Odr`avani su mnogobrojne konferencije, rituali predstavnika pojedinih "crkava" pa ~ak i neznabo`a~ki i magijski rituali Aborixana ili doktorke ^ang, Koreanke, spiritistiwe, koja je na o~igled celog skupa prizivala duhove predaka, dece koju je Irod pobio, da bi se na posletku usudila da priziva i duh "Isusa iz Nazareta", a potom pred svima zapalila papiri}e sa wihovim imenima. (Na toj istoj bini su kasnije pravoslavni slu`ili liturgiju). Zaista je bilo potresno gledati zajedno u istom zboru predstavnike Pravoslavne Crkve u dru{tvu sa protestantskim sve{tenicama, spiritistima, pastorima, feministkiwama i javnim homoseksualcima. Ovaj skup je na`alost potvrdio da Pravoslavna Crkva svojim dugogodi{wim u~estvovawem u radu SSC, ne samo da nije uspela da pomogne nepravoslavnima da na|u istinski put do autenti~nog predawa i apostolske vere, ve} se duboko zaplela u mre`e najperfidnijih ekumenisti~kih teorija i prisustvom svojih predstavnika jo{ jednom dala sna`an alibi stotinama jeresi i novotarija. Kako druga~ije shvatiti ili objasniti da jedan pravoslavni mitropolit, sada{wi patrijarh Carigradski, pristane da na ovom bezakonom skupu bude izabran za podpredsednika??! Kako razumeti da pravoslavni predstavnici mirne du{e bez ijedne javne re~i protesta prisustvuju "misama" koje slu`e `ene i pri~e{}uju narod? Kako prihvatiti ~iwenicu da pravoslavni i daqe ostaju u organizaciji koja afirmi{e prava homoseksualaca sve{tenika i ~ak im dozvoqava slu`ewe wihovih posebnih misa, kao pripadnika tzv. seksualnih mawina (sexual minorities) i zala`e se za pravo ) sklapawa crkvenih brakova me|u pripadicima istog pola, pa ~ak i za mogu}nost da usvajaju decu? Ovakvi susreti su jo{ pre nekoliko godina izgledali sasvim bezazleno u pore|ewu sa dana{wim medijskim spektaklima. O ~emu se tu zapravo radi? Predstavnici Pravoslavnih Crkava dovedeni su prakti~no pred nu`an izbor: da li da nastave sa dosada{wim bezumqem koje i pored, verovatno iskrene `eqe pojedinih predstavnika da propovedaju Pravoslavqe, nije dovelo do ba{ nikakvih rezultata, ili da se potpuno povuku iz tog "sabora ne~astivih" i otvoreno bez licemerja ispovede istinu da je jedina istinska Crkva Hristova jedino Pravoslavna Crkva i da je samo u woj kao jedinoj blagodatnoj riznici spasewa mogu}e na}i Hrista i da taj stav delatno potvrde demonstrativnim istupawem iz SSC. 1
Postavqamo pitawe DO KADA }e i na{a Srpska Pravoslavna Crkva u~estvovati u radu jedne takve belosvetske organizacije kao {to je SSC. U~estvovawe jedne Pravoslavne Crikve u takvoj organizaciji predstavqa odricawe eklisiolo{ke i sotiriolo{ke ekskluzivnosti Pravoslavqa i de facto priznawe crkvenosti raznim jeresima. Otac Justin, u~e{}e SPC u ovom saboru ne~estivih naziva "ne~uvenom izdajom" i "stra{nim poni`ewem". Jo{ se pitamo da li je ova stra{na golgota
1

36

Nastavak ekumenskih aktivnosti posle Kanbere jasan je pokazateq da ekumenizam ulazi u zavr{nu fazu. Ve} se ozbiqno radi na reinterpretaciji pojma Crkve i bogoslovskom tuma~ewu mogu}nosti intercommuni-a ili barem "evharistijskog gostoqubqa" (eucharistic hospitality). Zajedni~ko pri~e{}ivawe ne mo`e biti prihva}eno sa pravoslavne ta~ke gledi{ta kao sredstvo za postizawe spoqa{weg jedinstva jer je op{tewe u svetim tajnama izraz i pe~at ve} postoje}eg unutra{weg jedinstva u okviru Jedne Katoli~anske i Apostolske Crkve. Sveti Irinej Lionski je jo{ u drugom veku pisao: "Na{a vera je saglasna sa Evharistijom i Evharistija potvr|uje na{u veru." Zajedni~ka evharistija je osnovni pokazateq da oni koji u woj u~estvuju ~ine jedno telo Hristovo, jednu Crkvu. Na`alost, me|u ekumenisti~kim krugovima sve vi{e ja~a ideja da je deqewe zajedni~ke ^a{e, ili kako se to popularno naziva eucharistic sharing, upravo sredstvo za postizawe jedinstva, koje je mogu}e i pored brojnih razlika u u~ewu. Te razlike se minimaliziraju i svode na razlike u izrazima lokalnih bogoslovskih predawa "crkava". Otuda sve vi{e poku{aja da se pravoslavni uvuku u neku vrstu bogoslu`ewa sa jereticima. Generalni sekretar SSC Emilio Kastro izra`ava svoj cri-du-cour zbog toga {to svi u~esnici skupa u Kanberi nisu u~estvovali u zajedni~kom pri~e{}u (pravoslavni i rimokatolici ipak su slu`ili odvojeno) i upu}uje jasan apel svim u~esnicima da "ne}emo vi{e skup{tinu SSC sa odvojenim pri~e{}em!" iznose}i svoje mi{qewe, da smo mi hri{}ani "licemerni pred Bogom kada se ovako okupqamo i molimo zajedno, a ne delimo pri~e{}e." Zanimqivo je da je stav rimokatoli~ke delegacije po ovom pitawu bio mnogo tradicionalniji od mlakog i stidqivog stava pravoslavnih. Kardinal Kasidi je izjavio da je "evharistijsko op{tewe krajwi znak i pe~at (ultimate sign and seal) crkvenog jedinstva... U~inili bismo vi{e zla nego dobra kada bi se pri~e{}ivali zajedno pre nego {to se sva ostala sporna pitawa ra{~iste." Protestanti su u svemu, izgleda, najnestrpqiviji, prvenstveno zbog misijskih razloga jer u svojim misionarskim aktivnostima nailaze na velike probleme, po{to hri{}anska vera ne nastupa jedinstveno pred nehri{}anima. Otuda `eqa za bilo kakvom vrstom spoqa{weg jedinstva koje }e se ispoqavati u zajedni~ke tri svete tajne: Kr{tewu, Sve{tenstvu i Evharistiji. Na ovom skupu u Kanberi usvojen je jedan veoma zanimqiv dokument. Re~ je o jednom novom stavu o jedinstvu "crkava" pod imenom "Jedinstvo Crkve kao Op{tewe (kinonija): Dar i Poziv" (The Unity of the Church as Koinonia: Gift and Calling). SSC upu}uje ovaj dokument kao apel jedne nadcrkvene organizacije svim "crkvama" kako bi prihvatile sedam osnovnih teza "u ciqu punog vidqivog jedinstva." Te teze su ukratko navedene slede}e: 1.me|usobno priznawe kr{tewa 2. prihvatawe Nikejsko-carigradskog Simvola vere kao zajedni~kog izraza apostolske vere 3. evharistijsko op{tewe 4. me|usobno priznavawe sve{tenstva 5. zajedni~ko svedo~ewe Evan|eqa 6. zajedni~ko delovawe u ciqu o~uvawa mira i poretka u svetu 7. omogu}avawe parohijama i zajednicama da izraze na odgovaraju}i na~in lokalno stepen postoje}eg op{tewa.

koju prolazi srpski pravoslavni narod izme|u ostalih, mnogobrojnih na{ih grehova, posledica i jereti~kog ekumenisti~kog kursa koji sledi SPC ve} trideset godina. Izlazak SPC iz SSC i prekid svih ekumenisti~kih kontakata oprao bi obraz celom pravoslavnom srpskom narodu, iako bi neprijateqi na{e vere i roda to iskoristili da optu`e Crkvu za "agresivni militarizam".

37

U su{tini osnovni ciq ovog dokumenta jeste da apeluje na sve hri{}anske "crkve" da one priznaju jedna drugu kao Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu u svojoj puno}i. Zanimqivo je kako je sada{wi patrijarh Vartolomej mogao da prihvati jedan ovakav tekst kao predsednik nadle`ne komisije za ova pitawa?! {ta za Pravoslavnu Crkvu zna~i priznawe ijedne od ovih ta~aka? Ni{ta do potpuna izdaja vere Svetih Apostola i Svetih Otaca. Priznati jereti~ko kr{tewe kao potpuno ispravno (~ak i bez potrebe da se po crkvenoj ikonimiji osna`i sv. miropomazawem), zna~i de facto priznati jereticima sv. tajnu sve{tenstva i automatski i sv. tajnu evharistije. Zajedni~ko svedo~ewe evan|elske istine zna~ilo bi da pravoslavnu veru tuma~imo u okviru jednog zajedni~kog prihva}enog bogoslovqa zasnovanog na minimalnom kompromisu, bogoslovqa skrojenog po meri racionalizma i ar{inima palog ~oveka.

GLASOVI SAVESTI I OBRA^UNI SA WIMA

Sadr`aj

Da li su svi ovi skandalozni doga|aji nai{li na ikakav otpor u pravoslavnom svetu? Svakako. Ne smemo da zaboravimo protest Svete Gore protiv patrijarhovog odlaska u Rim1, brojne pojedina~ne proteste savesnih hri{}ana iz cele Gr~ke. Me|utim ono {to je najzabriwavaju}e, nijedna Pomesna Pravoslavna Crkva koja je u kanonskom op{tewu sa Carigradom nije ulo`ila svoj protest pred ovim otvorenim kr{ewem kanona, ve} su {tovi{e ~esto i slali svoje predstavnike na ove bezakone skupove. Izuzetak, naravno, predstavqaju Sveta Gora, Ruska Zagrani~na Crkva i pojedine starokalendarske zajednice koje su redovno slale proteste protiv ovih jereti~kih aktivnosti Carigrada, Moskve i drugih centara pravoslavnog ekumenizma.2 Iz Carigrada nije bilo nikakvog odgovora osim sve u~estalijih

1

Sabor dvadeset svetogorskih manastira je jo{ 1984.g. izjavio slede}e: "Ose}amo duboki nemir ve} vi{e godina zbog svojevrsne izdaje koju prime}ujemo od strane nekih autokefalnih Pomesnih Pravoslavnih Crkava kao i nekih pojedinih jerarha... ako se oni koji su skrenuli sa puta istine ne isprave, na kraju }emo biti prisiqeni da zauzmemo zvani~an stav o tome pitawu" Orqo,doxoj tu,poj br. 595 24. feb. 1984.g. Neposredno nakon posete patrijarha Dimitrija Rimu Sveta Gora je poslala tri igumana (Hristodula kutlumu{skog, Vasilija ivironskog i Georgija grigorijatskog) kao svoje izaslanike u Carigrad da izraze ozbiqan protest zbog doga|aja u Rimu. U svom izve{taju Sve{tenoj op{tini igumani izjavquju:"Naglasili smo da je ono {to nas posebno uznemirava odstupawe od pravoslavne eklisiologije, posebno stavovi da druge "crkve" tako|e ~ine Jednu, Svetu, Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, i da rimokatolici nisu jeretici. Otuda i indirektno priznawe wihovih tajni... Pored toga smo tra`ili da se vodi ra~una u obra}awu papi i drugim nepravoslavnim velikodostnojnicima i da se uz du`nu pristojnost ne ignori{u razlike koje postoje u veri, zatim da ne sme biti celiva mira sa nepravoslavnim kliricima na vozglas "Qubimo jedni druge..." na bo`anskoj liturgiji, da se ne smeju odr`avati zajedni~ke molitve u ode`dama niti da nepravoslavni blagosiqaju pravoslavn verni narod i propovedaju u vreme liturgije u pravoslavnim Crkvama." Orqo,doxoj tu,poj br.800 26. avg.1988.g. 2 Na svom arhijerejskom saboru Ruska Zagrani~na Crkva donela je ANATEMU PROTIV EKUMENIZMA koja glasi: "Onima koji Crkvu Hristovu napadaju mudrovawem da je ona podeqena na takozvane grane koje se razlikuju u~ewem i na~inom `ivota, i onima koji tvrde da Crkva ne postoji na vidqiv na~in, nego }e nastati u budu}nosti kad se sve grane ili sekte ili ~ak religije ujedine u jedno telo, i onima koji ne razlikuju istinsko sve{tenstvo i tajne Crkve od jereti~kih, nego vele da su kr{tewe i pri~e{}e jeretika dovoqni za wihovo spasewe, i onima koji op{te sa gorepomenutim jereticima, ili poma`u ili brane wigovu novu jeres ekumenizma pod izgovorom bratske qubavi ili kao put sjediwewa odeqenih Hri{}ana: ANATEMA!!" (Orthodox Life, 1983.g.)

38

optu`bi da su Ruska Zagrani~na Crkva i starokalendarske Crkve bezblagodatne i van Pravoslavne Crkve, pa nisu ni kompetentni da daju svoje primedbe. Carigrad je preduzeo o{tre mere da neutrali{e pojedine glasove pravoslavne savesti. Donesena je odluka da se iguman manastira Esfigmena arhm. Atanasije, (koji se zilotski jo{ od ranije suprotstavio ovome kursu Carigrada), i jo{ tri monaha iz esfigmenskog bratstva policijski udaqe sa Svete Gore. 1974. godine je donesena jo{ jedna odluka o ra{~iwewu pomenutog arhimandrita, {to je izazvalo burne reakcije svetogorskog mona{tva. Blizu ~etiri stotine monaha potpisalo je peticiju u kojoj se izra`ava o{tar protest protiv ovakvih ne~uvenih postupaka. Sa Svete Gore je tako|e udaqen i iguman manastira Ksenofonta arhm. Evdokim koji se ve} 49 godina podvizavao u tom manastiru, a posledwih 22 godine bio je wegov iguman. Tako|e je smewen i iguman manastira Svetog Pavla arhm. Andrej. Carigrad je sasvim jasno pokazao da }e se svaki iguman koji odbije da pomiwe ime Vaseqenskog Patrijarha na svetoj liturgiji suo~iti sa istom sudbinom koja je zadesila pomenute Svetogorce. Pored pomenutih jo{ su sa Svete Gore udaqeni jedan jeromonah i dva monaha zbog {irewa antiekumenisti~kog raspolo`ewa me|u monasima. Osim toga Patrijarh je posebnim aktom zabranio svetogorskim manastirima da daju kelije monasima zilotima.

NASTAVAK APOSTASIJE

Sadr`aj

Prilikom ustoli~ewa novog primata anglikanske crkve, arhiepiskopa kenterberijskog Xorxa Kerija 20.4.1991.g. Carigrad je kao i u drugim sli~nim prilikama poslao svoje predstavnike. Oni su se tu na{li u velikom broju zvanica me|u kojima je bilo anglikanskih `ena biskupa i sve{tenica. Vaseqenski tron su predstavqali halkindonski Vartolomej i pergamski Jovan Zizjulas, kao i arhiepiskop tijatirski Grigorije. Mitropolit Vartolomej je novog britanskog primata darovao zlatnim krstom, a svoju pozdravnu besedu zavr{io je karakteristi~nim pravoslavnim poklikom: Eij polla, eth De,spota (Na mnogaja qeta, Vladiko!)1
Vredno je pro~itati i tuma~ewe done{ene anateme arhiepiskopa `enevskog Antonija , koji izme|u ostalog poru~uje vernicima: ":uvajte ih se (ekumenista). Pripadali su nama ali su nas za nekog vremena ostavili, oni vi{e uop{te nisu deo nas. Crkva stub i tvr|ava istine ih predaje prema svedo~ewu apostolovom najvi{em sudu - sudu Bo`jem.... Hri{}ani moraju `iveti u uzajamnoj qubavi, ali ne smeju iz toga razloga `rtvovati istinu." (`eneva, maj 1984.g.) Sada{wi arhiepiskop RZC g. Vitalije u svom ~lanku u vezi ove anateme napisao je: "Dono{ewem ove anateme za{titili smo svoju pastvu od ovog apokalipti~kog isku{ewa i time smo nehotice istovremeno postavili ozbiqno pitawe savesti svih pomesnih Crkava koje moraju pre ili kasnije, ovako ili onako da daju odgovor. Wihova duhovna budu}nost u univerzalnoj Pravoslavnoj Crkvi zavisi}e od odgovora na to pitawe. Mada je po crkvenom pravu ova anatema koju smo doneli ~isto lokalnog karaktera i stvar Ruske, tj Pravoslavne Crkve u Dijaspori, ipak je ona de facto od ogromnog istorijskog zna~aja, za celi svet, istoriju i Crkvu jer je sam ekumenizam jeres svetskih razmera... Za nas je ovo veliki krst koji nam je Gospod dao, ali nismo vi{e mogli da }utimo jer je "UTAWE ISTO {TO I IZDAJA ISTINE , od koje da nas Gospod sve sa~uva." (Orthodox Life 1984, No 4., Christian Witness, sept. 1984) 1 Darivaju}i novog arhiepiskopa krstom mitropolit Vartolomej je izme|u ostalog izjavio: "U ovom sve~anom trenutku Crkva Konstantinopoqska se se}a duge istorije svojih pozitivnih odnosa sa Anglikanskom zajednicom i duboko ceni ~iwenicu da Crkve Anglikanska i Pravoslavna nastavqaju bogoslovski dijalog u duhu zajedni~ke qubavi i po{tovawa. Uvereni smo da }e Va{e nadahnuto vo|stvo jo{ vi{e osna`iti i u~vrstiti dubqe bratske veze izme|u dve na{e Crkve. Sa izrazima te vere, nade i qubavi, dopustite mi Va{a Milosti da Vam u ime Wegove Svetosti Patrijarha poklonimo ovaj dar kao znak bratske qubavi , sa najboqim `eqama na{eg patrijarha i Wegovog

39

Predstavnici Vaseqenske Patrijar{ije su nakon dva meseca u~estvovali na hramovnoj slavi crkve Sv. Petra u Rimu, predvo|eni opet mitropolitom Vartolomejem. Dan uo~i praznika, 28. juna, Papa je proizveo 23 nova kardinala u prisustvu mnogih zvanica i oko 7000 qudi. Prilikom te slu`be je na najotvoreniji na~in projavqena jeres papskog primata, jer su novoimenovani kardinali po{to su ispovedili veru u Troji~nog Boga i Katoli~ku Crkvu polo`ili i zakletvu vernosti "Svetom Ocu". Tada je hor sve~ano zapevao "Ti si Petar i na tom kamenu sazida}u Crkvu". U jednom trenutku ovog obreda najstariji kardinal, Edvard Kasidi pri{ao je da ~estita novim kardinalima, a potom je produ`io te izmenio i celiv mira sa predstavnicima Carigradske Patrijar{ije, dok je narod odu{evqeno aplaudirao.1 (Pitamo se, da li su na toj sve~anosti i carigradski mitropoliti mo`da unapre|eni u papine kardinale, ili je to sve ipak stvar qubaznosti doma}ina?!) Narednog dana dok je Papa saslu`ivao sa novim kardinalima na Trgu Svetog Petra, izmenio je celiv mira ne samo sa kardinalima, ve} i sa prisutnim carigradskim mitropolitima. Tog dana je mitropolit Vartolomej pro~itao pozdravno pismo patrijarha Dimitrija Papi. Sahrana patrijarha Dimitrija tako|e je pro{la u ekumenisti~koj re`iji. Pored pravoslavih mitropolita, svetogorskih igumana Hilandara, Dohijara, Dionisijata i Lavre, na opelu u patrijar{ijskom hramu po~asno mesto zauzimali su predstavnici Vatikana na ~elu sa kardinalom Edvardom Kasidijem, unijatskim episkopom Petrom Dipreom, papskim nuncijem i nadbiskupom Carigrada. (Bili su obu~eni u crvene stole, dakle u neku vrstu bogoslu`bene ode}e). Nasuprot latinske delegacije stajali su pradstavnici Kopta, Jermena, protivhalkidonaca, arhiepiskop kenterberijski (tako|e u bogoslu`benoj ode}i) kao i carigradski arhirabin. Kada su se predstavnici sinoda Carigradske Patrijar{ije opra{tali celivom odra Patrijarha, izmenili su celiv i sa predstavnicima "Svete Stolice"2 Na`alost svemu tome prisustvovali su i svetogorski igumani. Jo{ jednom su svetogorski monasi morali da stidom pokriju o~i savesti.

NOVI VASEQENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ

Sadr`aj

Jedan sli~an susret uprili~en je ubrzo povodom jednog drugog doga|aja - ustoli~ewa novog carigradskog patrijarha Vartolomeja Arhondonisa, dotada{weg mitropolita halkidonskog i najbli`eg saradnika patrijarha Dimitrija. Novi patrijarh duhovno je stasao u atmosferi ekumenisti~kih ideja, u okriqu mitropolita Melitona (najbli`eg savetnika patrijarha Atinagore) koji ga je zamona{io i rukopolo`io za |akona 1961. g. Od 1963-1968 godine kao stipendista Carigradske Patrijar{ije poslan je na "Institut za Isto~ne Studije" u Rim (u okviru vatikanskog univerziteta Gregorianum), a zatim i na "Ekumenski institut" u Bozeu u {vajcarskoj. Na Gregorijanumu je doktorirao u oblasti crkvenog prava na temu: "O kodifikaciji sve{tenih kanona i kanonskih odredbi u Pravoslavnoj Crkvi". Dobar je poznavalac gr~kog, turskog, italijanskog, latinskog, engleskog i nema~kog jezika. Posle povratka iz inostranstva 1968 g. radio je kao profesor na Halki, a zatim je naredne godine rukopolo`en za prezvitera i odlikovan ~inom
Svetog i sve{tenog Sinoda kao i na{e delegacije. Na mnogaja qeta, Vladiko!" Episkeyij br. 465 od 15.7.1992.g. 1 Kaqolikh, 16.7.1991.g. 2 Detaqan opis izme|u ostalih donosi i Kaqolikh, od 15. oktobra 1991.g.

40

arhimandrita. Dolaskom patrijarha Dimitrija na carigradski tron arhimandrit Vartolomej zauzima mesto {efa Patrijarhovog kabineta. Za episkopa filadelfijskog hirotonisan je 1973.g., a od 1974.g zauzima redovno mesto u patrijar{ijskom Sinodu. U~estvovao je u osnivawu "Dru{tva za Isto~ne Crkve" ~iji je bio potpredsednik, a od 1975. g. bio je i ~lan, a celih osam godina i potpresednik komisije "Vera i Poredak" pri SSC. Kao predstavnik Vaseqenske Patrijar{ije u~estvovao je na svim ve}im skupovima SSC, i to na Upsali 1968., Vankuveru 1983., i Kanberi 1991.g. Na ovom posledwem skupu izabran je za ~lana izvr{nog odbora kao i centralnog odbora SSC. Jo{ kao |akon u Rimu bio je u pravoslavnoj delegaciji koja je u~estvovala u skidawu anatema 1965.g. Zajedno sa patrijarhom Dimitrijem u~estvovao je u svim gore navedenim ekumenisti~kim susretima i zajedni~kim molitvama, u Vatikanu, Londonu, Va{ingtonu itd. Po~asni je ~lan rimokatoli~ke organizacije "PRO ORIENTE" sa sedi{tem u Be~u.1 Na osnovu ove kratke biografije nije te{ko zakqu~iti da se radi ne samo o poborniku ekumenisti~kih ideja, ve} jednom od glavnih protagonista ekumenisti~kih aktivnosti Carigrada posledwih decenija. Jo{ 30. novembra 1969. g. na patrijar{ijskoj liturgiji na Fanaru u prisustvu ~lanova delegacije rimskog pape, predvo|ene kardinalom Johanom Vilenbrandsom, sada{wi Patrijarh Vartolomej je kao arhimandrit odr`ao "nadahnutu" besedu u kojoj otvoreno izra`ava svoje unionisti~ke te`we, kao da je raskol sa Rimom stvar nesporazuma, a ne grubog izvrtawa vere ota~ke i svetih Sabora2. Zanimqivo je da se uop{te kod ekumenista susre}emo sa bole}ivom sentimentalno{}u prema jereticima koja potpuno zasewuje trezveno bogoslovsko razmi{qawe, dok nasuprot u odnosu prema svim protivnicima ekumenizma ti isti qudi "mira i qubavi" otvoreno pokazuju krajwu o{trinu i nepopustqivu surovost3. Mnogi }e se setiti wegove posete Rimu 29.6.1989. g. u svojstvu predvodnika delegacije Vaseqenske Patrijar{ije. Tom prilikom je u svojoj pozdravnoj besedi pred papom Jovanom Pavlom Drgim, mitropolit Vartolomej pohvalio ekumenisti~ka zalagawa dvaju patrijaraha Carigrada i otvoreno nazvao dogmatske
Ova papska fondacija osnovana je Be~u 1964. godine sa ciqem afirmacije odnosa sa pravoslavnim Crkvama. Weni ciqevi i sredstva su izrazito prozelitskog karaktera. Ona organizuje raznovrsna predavawa, simpozijume i druge vrste kontakata sa pravoslavnima. Wen dugogodi{wi predsednik bio je (sada penzionisani) be~ki kardinal Kenih. (Taj isti kardinal je pohode}i puteve Sv. apostola Pavla 1984.g. posetio i Gr~ku i tajno je u{ao na Svetu Goru pra}en jednim carigradskim mitropolitom, da bi u manastiru Simonopetri prisustvovao sv. Liturgiji, stoje}i u sve~anom tronu, i na kraju slu`be primio antidor. Posle je sa monasima manastira podelio zajedni~ku trpezu. Kada se ta vest pro{irila me|u Svetogorcima do{lo je do veoma burnih reakcija.) 2 "Sjediwewe (crkava) ne}e biti delo nas samih, i otuda ne treba da ustuknemo pred te{ko}ama. Sjediwewe }e biti dar Hristov {to je wegova voqa i molitva (da svi budu jedno)... Ali, prvozvani u~enik, Najsvetija Crkva Konstantinopoqska veruje i danas da U~iteq mo`e da u~ini ~udo i da nasiti milione svoje gladne dece. I sa nostalgijom o~ekuje to ~udo. Zajedno sa prvozvanim veruje u mogu}nost ~uda i to o~ekuje u molitvi i nadi i wegov brat Korifej, Najsvetija Crkva Starog Rima. Zato i dve Crkve zajedno deluju i daju jedna drugoj, i u~e jedna drugu i mole se jedna sa drugom i jedna za drugu, da bi ubrzali to ~udo koje }e ostvariti zajedni~ki U~iteq i Gospod na{, ~udo "jedinstva svih". Zato se danas u ovom sve~asnom patrijar{ijskom hramu zajedno molimo Rimokatolici i Pravoslavni zajedno. Vi koji ste danas ovde do{li i napunili mre`e Andrejine, zar ne o~ekujete ovo ~udo? Ne samo vi, ve} i hiqade poklonika koji svaki dan iz svih krajeva sveta dolaze u veli~anstveni hram Svetog Petra u Rimu, u sawaju ovo ~udo i za to se ~udo mole. ^ekaju Gospoda da brzo do|e i da ih nasiti jednim i nerazdeqivim svojim Telom "koje se uvek lomi, a nikada ne razdequje, uvek jede, a nikada ne nestaje, ve} osve}uje one koji se wime pri~e{}uju"..."iz kwige frawevca Gregorija Garoa "Na putu ka jedinstvu" 3 To nam najboqe pokazuju neki od skora{wih doga|aja, kao {to su proterivawe monaha Ilinskog Skita sa Svete Gore, sabor protiv patrijarha Diodora i svrgavawe jerusalimskih episkopa, pona{awe patrijar{ijske egzarhije na Svetoj Gori po~etkom ove godine (1994) i dr. (vidi dole)
1

41

razlike koje razdvajaju Pravoslavnu Crkvu od papizma "zidovima srama"1 Ekumenisti~ke aktivnosti novog Patrijarha u toku 1991.g. smo prethodno u tekstu spomenuli. Na Fanaru je 2. novembra 1991.g. odr`ano ustoli~ewe patrijarha Vartolomeja.2 Ovom sve~anom ~inu prisustvovali su predstavici Pomesnih Pravoslavnih Crkava, brojni mitropoliti Carigradske Patrijar{ije, cela Sve{tena Op{tina Svete Gore na ~elu sa Protom (mada mu je po svetogorskim pravilima zabrawen izlaz sa Svete Gore u vreme trajawa wegovog jednogodi{weg mandata). Pored wih bili su prisutni i tada{wi predsednik gr~ke vlade g. Micotakis sa nekoliko ministara, mnoge uva`ene li~nosti iz cele Gr~ke. Ali, ovom najsve~anijem ~inu prisustvovali su i predstavnici svih najve}ih jeresi. U crkvi svetog }or|a, bili su i predstavnici Vatikana na ~elu sa kardinalom Edvardom Kasidijem (ina~e li~nim prijateqem novog patrijarha), arhiepiskop kenterberijski, predstavnici SSC, "protiv-halkidonski pravoslavci" (~itaj: monofiziti) i mnogi drugi. U celoj besedi ustoli~ewa Patrijarh nije otvoreno ispovedio pravoslavnu veru kao jedinu istinitu, govorio je vi{e kao patrijarh "Novog doba" nego u stilu svetih patrijaraha i ispovednika carigradskog prestola. Patrijarh Vartolomej govori o potrebi dijaloga3 ne samo sa hri{}anskim konfesijama ve} i sa nehri{}anskim verama4. [tavi{e, Patrijarh obe}ava da }e nastaviti put svojih prethodnika Atinagore i Dimitrija. Papiste je nazvao "Crkvom na{e bra}e na Zapadu" i pozvao je da se upotrebe sva sredstva kako bi se omogu}ilo sjediwewe5 dve Crkve. Posebno je naglasio zna~aj kontakata sa SSC jer je wegov ciq "da obnovi i sa~uva wegov prvobitni zadatak koji je postizawe hri{}anskog jedinstva".6 Na ustoli~ewu je
Epi,skeyij, 15.7.1989.g. Kaqolikh, od 21.1.1992.g donosi opse`an izve{taj o ovom doga|aju. Autor izra`ava odu{evqewe {to je na toj sve~anosti projavqena "ekumeni~nost hri{}anstva, i van granica dogmata: pravoslavni, protestanti, rimokatolici." Jedan rimokatoli~ki klirik koji je bio prisutan na ustoli~ewu ovako u zanosu opisuje taj trenutak: "Aksios, aksios, aksios, svi smo vikali u jedan glas: qudi i `ene, veliki i mali, sve{tenici i monasi, pravoslavni i nepravoslavni, svi izra`avamo svoju qubav i po{tovawe. Aksios, aksios, aksios!" 3 "Nastavqamo da mislimo da je dijalog najboqe sredstvo, posebno u na{e vreme, radi prevazila`ewa razlika, posebno me|u bra}om koja veruju u jednog Gospoda i Spasiteqa."( Eqnoj 4.11.1991) 4 "Ne}emo propustiti da razvijamo dobre odnose sa najve}im nehri{}anskim religijama" ibid. 5 Koliko je ovo suprotno svetoota~kom stavu ave Justina koji ka`e: "...papisti~ko-protestantski ekumenizam sa svojom psevdocrkvom i svojim psevdohri{}anstvom nema izlaza iz svojih smrti i muka bez svesrdnog pokajawa pred Bogo~ovekom Gospodom Hristom i Wegovom Pravoslavnom Crkvom. ...Bez pokajawa i stupawa u Istinitu Crkvu Hristovu neprirodno je i besmisleno govoriti o nekom ujediwewu "crkava", o dijalogu qubavi i intercommunio.." (gore.cit) 6 Evo nekih delova besede: "Poqubac mira i qubavi upu}ujemo svetim poglavarima Jermenske, Koptske, Etiopske i Sirijske Crkve u Damasku i Malabaru sa kojim nas bliskost u veri podsti~e danas na aktivno tra`ewe {to pre zajedni~kog ispovedawa i izraza (vere) u zajedni~koj ~a{i...Iz ovoga sve{tenog perivoja pozdravqamo tako|e i Wegovu Svetost Papu staroga Rima Jovana Pavla II sa kojim se nalazimo u zajednici qubavi. I uveravamo ga da }e na{a najozbiqnija briga biti ostvarewe sve{tene vizije na{ih bla`enopo~iv{ih prethodnika Atinagore i Dimitrija, kako bi se na zemqi ostvarila voqa Gospodwa o Wegovoj Svetoj Crkvi u ponovnom sjediwewu svih koji u Wega veruju putem dijaloga istine. Mo`emo u~initi sve {to je do nas u tom pravcu, u strahu Bo`jem i iskrenosti...nadamo se da }e i na{ brat na Zapadu upotrebiti sve svoje snage da bi zajedno sa nama ostvario ovaj sve{teni i sveti ciq.... Po{tovanog Prvojerarha anglikanske crkve i cele anglikanske zajednice, arhiepiskopa kenterberijskog, gospodina Xorxa u dubokom po{tovawu celivamo u Gospodu izra`avaju}i na{e raspolo`ewe da nastavimo u poverewu dugu tradiciju na{ih bratskih veza sa Anglikanskom Crkvom i podstaknemo na{ bogoslovski dijalog dok ne dostignemo jedinstvo vere. "Posle ovih izjava slede pozdravi starokatolicima, luteranima, metodistima, reformatorskoj "crkvi", "i svima hri{}anima koji veruju i propovedaju po Svetom Pismu, Hrista
2 1

42

pro~itano i pozdravno pismo rimskog Pape sastavqeno u duhu teologije "Sestrinskih Crkava". Nakon toga novoustoli~eni patrijarh i kardinal Kesidi zajedno su blagoslovili sve prisutne. Zaista je te{ko na}i ikakvo kanonsko, teolo{ko i eklisiolo{ko tuma~ewe jednog ovakvog postupka. Pored obaveznih "celiva mira" zajedni~ko blagosiqawe papisti~kih i pravoslavnih klirika postaje izgleda obavezna ta~ka svake ekumenisti~ke (tragi)komedije. Po prvom kanonu 1. Vaseqenskog sabora svaki episkop je du`an da anatemi{e jeresi. Sada{wi Carigradski Patrijarh, kao i wegova dva prethodnika do dana dana{weg nije izjavio otvoreno da je svaka veroispovest izvan Pravoslavne Crkve jeres, ve} predstavnike tih veroispovesti uporno naziva "bra}om u Hristu". I ne samo to ve} i svojim stavovima daje pre}utnu saglasnost nepravilnom ispovedawu hri{}anske vere. Ubrzo posle ustoli~ewa, 30. novembra iste 1991.g. Vaseqenska Patrijar{ija je proslavila svoju slavu Svetog apostola Andreja prvozvanog sli~no kao i prethodnih godina sa gostima, predstavnicima "Svete Stolice". Gotovo da je postalo pravilo da svako ustoli~ewe Patrijarha i svaka hramovna slava Patrijar{ije obavezno pro|e uz molitveno saslu`ivawe nepravoslavnih jeretika koji zajedno sa pravoslavnima kli~u mnogoqetstvija. Tu su i drugi slu~ajevi kojima se potvr|uje duboka privr`enost Carigrada "teologiji Sestrinskih Crkava"1.

EKUMENISTI^KA (TRAGI)KOMEDIJA NA UPSALI Sadr`aj
Razvijawe ekumenisti~kih odnosa sa rimokatolicima zaista je bezazleno u pore|ewu sa odr`avawem takvih veza sa raznim protestantskim "crkvama" koje su u svojim inovacijama i jeresima oti{le isuvi{e daleko da je malo toga {to ih vezuje za pravoslavnu tradiciju. Me|utim, to nije spre~ilo patrijarha Vartolomeja koji je od 20-31 avgusta 1993.g. posetio sa svojom delegacijom {vedsku luteransku "crkvu" povodom wenog jubileja, ~etiristotine godina od osnivawa prve luteranske crkve u Upsali. Naime {ve|ani su 1593.g. primili veroispovedawe Martina Lutera, ~ime je protestantizam u toj nordijskoj zemqi zamenio rimokatoli~ku veru. Ina~e ta protestantska "crkva" nadaleko je ~uvena po krajwe avangardnim i liberalnim
raspetoga ..."Patrijarh potom upu}uje pozdrav Svetskom Savezu Crkava koji ima veliku ulogu "u tra`ewu i izgradwi hri{}anskog jedinstva, ali i hri{}anskog odnosa i svedo~ewa pred dana{wim problemima ~ove~anstva." Wegova Svetost zavr{ava svoju besedu citatom iz 1. poslanice Korin}anima: " te{ko meni ako Evan|eqa ne propovjedam." (1Kor 9,16). Postavqamo pitawe na {ta bi li~ila na{a Crkva da su sveti apostoli propovedali Evan|eqe bogoslovskim dijalogom sa politeizmom, sa jeresima, umesto ispovedni{tvom, mu~eni{tvom,. Cela istorija Vaseqenskih Sabora ne poznaje termin "dijaloga" (bar u onome smislu kako ga danas shvataju ekumenisti, dakle van istine vere). Za Svete Oce je postojalo jedino pokajawe i ispovedawe vere -meta,noia kai. omologei,a Da li je sveti Atanasije vodio "dijalog qubavi" sa Arijem ili mu je mo`da ~estitao Vaskr{we praznike, da li je to ~inio Sv. Kirilo Aleksandrijski sa Nestorijem, ili Sv. Flavijan sa Dioskorom. Dana{wi ekumenisti bi sigurno svetog Nikolaja smatrali za militantnog fanatika kada bi na saboru nekom kardinalu opalio {amar. 1 Tzv. "teologija sestrinskih Crkava" se postepeno sve vi{e razvija. Ona se uobli~ava u zajedni~kom radu "Me|unarodne me{ovite teolo{ke komisije za dijalog izme|u Pravoslavne i Rimokatoli~ke Crkve" ~iji su posledwi zna~ajniji skupovi odr`ani u Frajzingu (6-15.6.1990.), Ari~iju (10-15.6.1991.g.) i Balamondu (juna 1993.). U Ari~iju su pravoslavni potpisali slede}u skandaloznu izjavu: "Obostrano izjavqujemo da sve {to je Hristos poverio svojoj Crkvi... ne mo`e se smatrati kao apsolutni posed jedne od na{ih Crkava... U toj perspektivi Katoli~ka i Pravoslavna Crkva priznaju jedna drugu kao sestrinske Crkve. Stawe u kome svaka Crkva smatra sebe za jedinu riznicu spasewa mo`emo prevazi}i ako steknemo ~vrsto uverewe da su dve Crkve sestrinske Crkve." (vidi Episkeyij 464&1.7.1991.g.)

43

stavovima. Oni su prvi u Evropi po~eli sa rukopolagawem sve{tenica nasuprot svim svedo~anstvima Svetog Pisma, predawa i crkvenih kanona. Dana 22. avgusta u goti~koj katedrali u Upsali odslu`ena je sve~ana misa koja je vi{e li~ila na pozori{nu predstavu ili diskoteku, nego li na slu`bu Bo`ju. Na tome "evharistijskom festivalu" na`alost su saslu`ivali i pravoslavni jerarsi i to na ~elu sa jednim Vaseqenskim Patrijarhom. Oni su bili sme{teni u sve~anoj "lo`i" blizu oltara zajedno sa raznim drugim jereticima, protestantima i protivhalkidoncima. Cela crkva je odjekivala u disonantnim tonovima avangardne ozbiqne muzike simfonijskog orkestra koji je pratio neke delove slu`be. Orkestrom je dinami~no dirigovao jedan protestantski klirik. Na slu`bi je pored kardinala Kasidija i {vedskog nadbiskupa Gunara Vemana govorio i patrijarh Vartolomej. On je u svom obra}awu na engleskom jeziku govorio o potrebi jedinstva Crkve koja je ikona trijadi~nog Boga, naglasiv{i kako "nedostatak jedinstva ne samo da predstavqa sablazan ve} je u suprotnosti sa osnovnim zna~ewem Crkve."1 Kardinal Kesidi izrazio jasne stavove Rima da je mogu}e jedinstvo u razli~itosti, samo ako ta razli~itost postoji u okviru apostolskog predawa. Po wemu nema jedinstva u pomirewu onoga {to je strano predawu sa istinom apostolske vere. U toku nastavka slu`be patirjarh je uzeo u~e{}a u nekoj vrsti vhoda sa Evan|eqem. Svi zajedno su pro~itali Nikejski simvol vere i izmenili "celiv mira". Patrijarh je potom poklonio nadbiskupu Vemanu srebrni putir koji je nazvao "putirom pomirewa", kao dar Vaseqenskog Prestola. [vedski primat ga je odmah upotrebio za evharistijski deo slu`be, ganutqivo oba}av{i Patrijarhu da }e ga se uvek se}ati pred "hlebom i vinom Gospodwim"2 U trenutku pri~e{}a sa svih strana su nagrnuli luteranski sve{tenici i sve{tenice kako bi razdelili "pri~e{}e" narodu u crkvi. Za to vreme jedan vokalni ansabl mladih crnaca (?!) je igraju}i u ritmu xez muzike pevao pri~astan. U crkvi je nastala prava atmosfera "`urke".:ekaju}i svoj red na pri~e{}e vernici su se wihali u ritmu zaglu{uju}e muzike. Zaista bilo je to "jedinstvo u razli~itosti". Naravno, pravoslavni predstavnici sa svojim Patrijarhom mirno su sa o~iglednim po{tovawem prema "lokalnim crkvenim tradicijama" posmatrali ovu komediju. Na kraju je celi taj bezakoni skup patrijarh Vartolomej blagoslovio liturgijskim blagoslovom "Blagoslov Gospodwi neka do|e na vas, wegovom blagoda}u i ~ovekoqubqem, sada, uvek i u vekove vekova." Zajedno sa wim su stajali i tako|e blagosiqali kardinal Kesidi, nadbiskup Veman i finski nadbiskup Vikstrom, pokazuju}i verovatno time jedinstvo jedne i jedinstvene Crkve Hristove.3
1

Dakle, o~igledno, patrijarh ~lanovima Crkve Hristove smatra i nepravoslavne hri{}ane, {to je u skladu sa tzv. kr{tewskom teologijom koju zastupa i Jovan pergamski (teorija po kojoj su ~lanovi Crkve u {irem smislu svi kr{teni u ime Sv. Trojice) . Kasnije u besedi Patrijarh dodaje "Svi mi, kao qudska bi}a i kao ~lanovi Crkve pozvani smo da u~estvujemo..."U celoj besedi nema nijedne re~i koja bi ukazala na pogubnost u~ewa luteranskog veroispovedawa. Detaqan opis i tekstovi beseda mogu se na}i u listu Episkeyij br. 496 od 30.9.1993.g. Cela ova "komedija na Upsali" tako|e postoji i na video snimku. 2 {ta mo`e biti ve}i primer profanacije jednog svetog sasuda nego ga darovati onima koji ne priznaju istinsko pretvarawe evharistijskih darova, po{to g. Veman veruje da u Evharistiji ne postoje pravo telo i krv Hristova, ve} samo hleb i vino Gospodwe. 3 Za ovu priliku je anglikanski biskup Xon Hint sastavio i prigodnu ekumensku molitvu koja je preporu~ena svim u~esnicima da je ~itaju i mole se za jedinstvo. Ona glasi: "Svesveti Bo`e, O~e, Sine i Sveti Du{e, veru na{u uve}aj, nadu na{u u~vrsti i sa~uvaj nas u qubavi, kako bi se ispunila voqa Tvoja i vaspostavilo jedinstvo na{e, kako bi se tvar iscelila i `ivela u dostojanstvu i slobodi, svaki mu{karac i `ena. Molimo Ti se, molitvama Gospoda na{ega Isusa Hrista. Amin!" Ve}ina ekumenisti~kih molitava koje i pravoslavni predstavnici ~itaju na ekumenskim skupovima su sli~ne ovoj. U wima se ne spomiwe ni Presveta Bogorodica, ni svetiteqi, od Gospoda se ne tra`i spasewe i ve~ni `ivot ve} naj~e{}e politi~ki mir i blagostawe sveta. Dokle ide kompromis

44

UNIJA SA MONOFIZITIMA

Sadr`aj

Vaseqenska Patrijar{ija se ve} du`e vremena zala`e za prevazila`ewe razlika sa tzv. protivhalkidonskim (monofizitskim) "crkvama". Ranije u tekstu imali smo priliku da navedemo jedan karakteristi~an stav patrijarha Dimitrija koji smatra da je spor sa protivhalkidoncima zapravo spor oko "razli~itog izra`avawa jedne iste bogoslovske istine i iskustva". Time se olako prelazi preko jednog problema koji je ozbiqno potresao Katoli~ansku Pravoslavnu Crkvu u petom veku, i koji je re{en Halkidonskim Saborom. Ekumenisti uporno isti~u da su razlike isforsirane kako bi se dobio povod za nacionalno oslobo|ewe pojedinih naroda od vizantijske suprematije. Jo{ 1989. godine na skupu odr`anom u egipatskom manastiru Anba Bi{oj, u organizaciji SSC, monofiziti i pravoslavni su se dogovorili da se "ne ograni~avaju jednom hristologijom" i da "obuhvate svu puno}u nepodeqene Crkve prvih vekova." Tom prilikom monofiziti su odbili da prime Sedam vaseqenskih sabora (a da ne govorimo o palamitskim saborima XIV veka) smatraju}i ih "li~nim mi{qewem" pravoslavnih. "Jedinstvo" bi, dakle, trebalo da se zasniva samo na prva tri Vaseqenska Sabora. Drugim re~ima, odlu~eno je da se ne raspravqa o su{tini monofizitske jeresi, ve} da se ona "bezbolno" i kompromisno integri{e u zajednicu Pravoslavnih Crkava. Ove odluke su naredne godine potvr|ene u {ambeziju. Naime, od 21-30 novembra 1990 g., bez {ireg informisawa, u {ambeziju u {vajcarskoj, u Centru Carigradske Patrijar{ije za "ekumenski dijalog" sastali su se predstavnici pravoslavnih i tzv. "protivhalkidonskih crkava", kako bi se "izna{la procedura za sjediwewe dvaju porodica Crkava". Na sastanku su u~estvovali delegati skoro svih pravoslavnih pomesnih Crkava, kao i protivhalkidonci iz Jermenije, Sirije, Etiopije i Indije. U zvani~nim dokumentima ovog sastanka protivhalkidonski monofiziti nazivaju se "orijentalnim pravoslavcima"1, iako i daqe ne `ele da priznaju vaseqenski zna~aj ^etvrtog, Petog, {estog i Sedmog Vaseqenskog Sabora (mada nemaju ni{ta protiv da ove sabore pravoslavni tuma~e kao takve). Wima je priznato apostolsko prejemstvo i izre~ena pohvala da su sa~uvali apostolsko predawe. Ta~nije u tekstu sabora se ka`e: "obe porodice su uvek sa potpunom lojalno{}u sa~uvale istinsko pravoslavno hristolo{ko u~ewe i neprekidnost apostolskog predawa." Na ovom skupu dohalkidonci su se saglasili sa osudom ekstremnog monofizitizma Evtihija, ali nisu pristali da osude i umereni monofizitizam Sevira i Dioskora, koga, pored ostalog, smatraju za svetiteqa. Po{to je wihovo u~ewe pod anatemom Vaseqenskog Sabora bilo je i predloga da se razmotri skidawe anatema. U su{tini
pravoslavnih ekumenista pokazuje primer iz 1972. g. kada je u Wujorku gr~ki arhiepiskop Jakov organizovao zvani~ni teolo{ki dijalog sa Jevrejima. Na tom sastanku gr~ki teolozi su pristali da "o~iste" drevne bogoslu`bene tekstove od izraza koji su uvredqivi za Jevreje i judaizam. O~igledno potrebno je reformisati Pravoslavqe, osporiti mu wegovu jedinstvenost i svesti ga na nivo drugih religija. 1 Pre dvadesetak godina oni koji su zagovarali uniju sa monofizitima po~eli su monofizite da nazivaju "dohalkidonski pravoslavni hri{}ani", a u posledwe vreme "orijentalni (isto~ni) pravoslavci". Sa tim nazivima kao i sa drugim terminima uobi~ajenim u ekumenisti~kim dokumentima i{~ezla je re~ "jeres" koja trenutno ima krajwe pe`orativno zna~ewe. Tako|e vi{e se ne govori o dogmatskim razlikama ve} o "terminolo{kim sporovima", "teolo{kim mi{qewima". Ovo su najboqi primeri kako se postepeno "ekumenizira" na{a crkvena svest. Na{i preci su znali da onaj koji odstupi od pravoslavne istine pada u jeres i zove se jeretikom. Danas se ubrzano razvija nova "ekumenska teologija" po kojoj se bogoslovsko u~ewe Crkve relativizira i zastupa se stav da oni koji imaju "razli~ita teolo{ka mi{qewa", mogu bez problema biti smatrani ~lanovima Crkve Hristove. Primer skup{tine SSC u Kanberi potvr|uje da ova ideja ide u pravcu sve otvorenijeg religioznog sinkretizmaa i relativizma.

45

preovladava stav da se u dijalogu sa protivhalkidoncima nastoje "progurati" osnovna dva pravca koja karakteri{u i "dijalog" sa rimokatolicima, a to su: 1."Priznawe druge jereti~ke crkve, bilo kao "sestrinske" crkve, bilo kao ravno~astne porodice i odstupawe od na{e pretenzije da Jedna, Sveta, Katoli~anska i Apostolska Crkva jeste samo na{a Pravoslavna Crkva. 2. Po`urivawe sjediwewa zaobila`ewem razlika, koje, ili se pre}utkuju ili se minimiziraju."1 Komisija, koja je radila na detaqima "neophodnih crkvenih procedura radi uspostavqawa potpunog jedinstva" preporu~ila je da se "svakoj Pomesnoj Crkvi ostavi da sama uredi isto u skladu sa op{teprihva}enim kanonskim principima." Drugi predlog komisije bio je da se prou~e bogoslu`bene posledice koje proisti~u iz uspostavqenog jedinstva, ukqu~uju}i saslu`ivawe i neophodno posedovawe diptiha duhovnih poglavara radi liturgijskog pomiwawa, kao i pripremu naro~itog komiteta koji bi se pozabavio izdavawem "odgovaraju}e literature koja obja{wava na{e uzajamno poimawe vere, {to bi nas dovelo do prekida podela iz pro{losti." Pored toga, predlo`eno je "obema porodicama" "da se pomire i skinu uzajamne anateme, koje su ranije bacili oci obe Crkve". Ovaj skup u {ambeziju izazvao je burne reakcije pravoslavnih hri{}ana koji su u tome videli poku{aj da se revidiraju stavovi jednog Vaseqenskog sabora i da se omogu}i sjediwewe sa protivhalkidoncima bez wihovog pokajawa kao jedinog mogu}eg puta povratka u krilo Pravoslavne Crkve. Mitropolit preveski, g. Meletije je u vi{e ~lanaka u "Ortodoksos Tiposu" nastojao da objasni da tamo nisu donesene nikakve odluke, ve} da se raspravqalo o principima. Me|utim takve izjave dolaze u koliziju sa nedavnim stavovima patrijarha Vartolomeja da bi trebalo da se pristupi realizaciji done{enih odluka, (dakle, ipak ne samo principa). U pravcu ostvarewa unije sa monofizitima, izgleda, je najvi{e oti{la Antiohijska Patrijar{ija. Patrijarh antiohijski Ignatije IV je ubrzo objavio Encikliku u kojoj je prakti~no objavqena unija sa sirijskim protivhalkidoncima. 2 Potpuno je
1

Prema tekstu saop{tewa komisije Sve{tenoj Op{tini Svete Gore u ~asopisu Sveti knez Lazar god.II br3 (7), "Crkvene novosti" br 6&93 i "The Ecumenical Press Service". 2 Navodimo gotovo celi tekst Enciklike od 12. novembra 1991.g., u kojoj se patrijarh obra}a svojoj pastvi re~ima: " Verovatno ste ~uli za dugotrajna nastojawa, koja ve} traju desetle}ima, izme|u na{eg Apostolskog Trona i bratske Pravoslavne Sirijske Crkve u ciqu razvijawa boqeg poznavawa i razumevawa dveju Crkava na dogmatskom i pastirskom nivou. Ova nastojawa nisu ni{ta drugo do jedan prirodan izraz te`we da Pravoslavne Crkve, a posebno one koje se nalaze u okviru Svete Antiohijske Arhiepiskopije, nastavqaju da izra`avaju `equ Gospoda da svi budemo jedno kao {to je Sin sjediwen sa Nebeskim Ocem. Na{a je du`nost, kao i bra}e na{e iz Sirijske Crkve, da svedo~imo Hrista na Istoku, tamo gde je Hristos ro|en, gde je u~io, stradao, pogreben, vaskrsao iz mrtvih, vazneo se i poslao Svoga i `ivotodavnog Duha Svojim svetim apostolima. Svi na{i susreti, skupovi, deklaracije i kominikei, pokazali su da pripadamo jednoj Veri, mada je u istoriji vi{e do{ao do izra`aja duh podvojenosti nego na{eg jedinstva. Sve je to uslovilo potrebu da Sveti Antiohijski Sinod poka`e jednu nagla{eniju nameru Crkve u Antiohijskoj Arhiepiskopiji, za jedinstvom koje }e omogu}iti svakoj Crkvi da zadr`i svoje drevno isto~wa~ko predawe, {to }e Antiohijsku Crkvu obogatiti od strane bratske Crkve i wenog bogatog kwi`evnog i bogoslu`benog predawa. Svako nastojawe i poku{aj u usmeravawu me|usobnog pribli`avawa dve Crkve zasniva se na uverewu da ovom tendencijom rukovodi Sveti Duh i da }e ono obogatiti Isto~nu Pravoslavnu Crkvu ve}im sjajom i blagoda}u kojih smo vekovima bili li{eni. Zato je Sveti Sinod Antiohije smatrao svrsishodnim da objasni me|usobno pribli`avawe dve Crkve, Pravoslavne Antiohijske Crkve i Pravoslavne Sirijske Crkve radi informisawa svojih vernika, ma gde se oni nalazili: Sveti Sinod Antiohije je odlu~io slede}e:

46

neverovatno da jedna pomesna Pravoslavna Crkva u|e u svetotajinsko op{tewe sa jednom jereti~kom zajednicom i da niko ne ulo`i protest zbog toga. [tavi{e carigradski Patrijarh apelovao je na jerusalimskog patrijarha Diodora u svom pismu od 12. avgusta 1992.g. da u~estvuje u unapre|ewu odnosa sa protivhalkidoncima, {to je ovaj, kako }emo videti odbio.

PATRIJARH DIODOR NA BRANIKU PRAVOSLAVQA

Sadr`

Jerusalimski patrijarh Diodor sada je trenutno jedini poglavar jedne zvani~ne Pomesne Pravoslavne Crkve koji ne u~estvuje u ekumenskom "dijalogu qubavi". Zato je danas Jerusalimska Patrijar{ija najja~i bedem i odstupnica ekumenisti~koj apostasiji, u okviru Zvani~ne Crkve. Jerusalimska Patrijar{ija je na sednici Svetog Sinoda od 9. maja 1989.g. odlu~ila da prekine u~e{}e u bogoslovskom dijalogu sa anglikancima i nepravoslavnim uop{te. Navode}i kao osnovni razlog zloupotrebu1 dijaloga, Sinod hrabro ispoveda ono {to se zvani~no

1. Puno me|usobno po{tovawe dve Crkve, prema bogoslu`ewima, duhovnosti, nasle|u i Svetim Ocima kao i puna za{tita liturgijskih praksi Antiohije i Sirije; 2. Primena u~ewa otaca dveju Crkava i wihovih predawa na poqu hri{}anskih obrazovnih programa, teologiji i razmeni studenata i u~enika teologije; 3. Da se izbegava prela`ewe ~lanova jedne Crkve u drugu, bez obzira koji su razlozi u pitawu; 4. Da se organizuju skupovi oba sinoda kada se god za to javi potreba; 5. Da svaka Crkva zadr`i svoje stavove u pitawima koja se ti~u braka, razvoda, usvojewa itd.; 6. Ako se susretnu dva episkopa razli~itih Crkava na bogoslu`ewu, na~alstvova}e onaj koji ima ve}u pastvu. Ako je u pitawu tajna braka, na~alstvuje onaj episkop ~ijoj Crkvi pripada `enik; 7. Ono {to je prethodno re~eno ne odnosi se na saslu`ivawe episkopa na bo`anskoj liturgiji; 8. Ono {to je re~eno pod ta~kom br. 6, vredi za sve klirike obe crkve. 9. Ako se jedan sve{tenik iz jedne od dve crkve zadesi u nekom kraju, svr{i}e bo`anske tajne za ~lanove obe Crkve, ukqu~uju}i i svetu liturgiju i tajnu braka. Sve{tenik treba da vodi zapisnik nezavisno za obe Crkve i du`an je da dostavi listu ~lanova Sestrinske Crkve koji su pod wegovom duhovnom vla{}u; 10. Ako se desi da se sve{tenici obe Crkve `ive u kraju gde postoji samo jedna crkva, naizmeni~no }e slu`iti, a u slu~aju saslu`ewa }e na~alstvovati onaj sa ve}om pastvom; 11. Ako se na|u na saslu`ewu episkop iz jedne Crkve i sve{tenik iz sestrinske Crkve, na~alstvova}e, naravno, episkop ~ak iako se nalazi u zajednici sve{tenika, dok postoje laici iz obe Crkve; 12. Kandidate za sve{teni~ku hirotoniju biraju crkvene vlasti svake Crkve, a po`eqno je da tu budu prisutna i bra}a iz Sestrinske Crkve; 13. Kumovi i svedoci na ven~awu mogu da budu ~lanovi obe Crkve bez razlike; 14. Na svim zajedni~kim praznicima na~alstvuje stariji po ~inu jerej; 15. Svi organi dveju Crkava }e sara|ivati na svim pitawima, prosvetnim, obrazovnim i dru{tvenim radi unapre|ewa bratskog duha. Obe}avamo vam, ovom prilikom, da }emo nastaviti da unapre|ujemo na{e odnose sa sestrinskom Crkvom i svim ostalim Crkvama sa ciqem da budemo jedno stado pod jednim pastirom..." tekst uzet iz Courier Oecumenique du Mozen Orient 16 (I-1992) Ovaj dokument primer je kako mo`e da izgleda savremena unija Pravoslavne Crkve sa jednom jereti~kom zajednicom. U su{tini jereti~ka crkvena organizacija u potpunosti ostaje kao {to je bila bez potrebe ikakvog odtupawa od svojih obi~aja i u~ewa, samo joj se daje pravo bogoslu`benog op{tewa sa Pravoslavnom Crkvom. Jedinstvo koje nastaje na taj na~in sasvim je nepotpuno i licemerno. Jedan primer kako papisti zloupotrebqavaju jednu "najobi~niju" posetu pravoslavnih arhijereja Vatikanu, je primer engleskog katoli~kog ~asopisa The Tablet (april, 10.1993., str 488) u kome se navodi da su mitropolit Amfilohije i episkop Irinej posetila papu u Rimu i "asistirali" papi na misi (on Palm Sunday, they assisted at the mass). Koliko nam je poznato oni su samo bili prisutni u crkvi. Ovo je primer kako rimokatoli~ki novinari nastoje da preuveli~aju stvari kako bi se
1

47

ustru~avaju da ispovede sve ostale Pomesne Pravoslavne Crkve. U pismu patrijarha Diodora svim poglavarima Pravoslavnih Crkava se izme|u ostalog ka`e:" Na taj korak podstaklo nas je pre svega neosporno uverewe na{e ~itave Pravoslavne Crkve u to da ona sadr`i puno}u istine, da je Jedina, Sveta, Katoli~anska i Apostolska Crkva i nade`no hranili{te bo`anstvenih dogmata na{e neporo~ne vere i na{eg Najsvetijeg Predawa, imaju}i za svoju Glavu Gospoda Isusa Hrista. Zato na{a Pravoslavna Crkva, budu}i uverena u ispravnost svoga puta i svoje spasonosne apostolske misije na zemqi, uop{te nema potrebu za bogoslovskim dijalozima sa nepravoslavnima, koji i sami mogu da izu~e na{u Pravoslavnu veru i ako to `ele da `ive po woj. Za na{u Pravoslavnu Jerusalimsku Crkvu postaje opasan svaki daqi bogoslovski dijalog sa nepravoslavima, jer oni, uz ostalo koriste dijalog da bi sprovodili gore opisani prozelitizam i najneprihvatqivije akcije u odnosu na na{u Pravoslavnu Crkvu. ..." 1 Svakako zbog obakvog stava patrijarh Diodor je postao predmet niza napada, kako od strane pravoslavnih ekumenista tako i s druge strane od agresivnih jevrejskih vlasti na koje indirektno preko velikih centara mo}i deluje Vatikan i drugi centri mo}i.

stvorio utisak da postoji oficijelni i kanonski intercommunio Rima sa Pravoslavnima. Iz ovoga je jasno da i jedna kurtoazna poseta jereticima i pored navodno dobrih namera mo`e da ima krajwe negativne posledice i da sablazni mnoge u Crkvi. 1 Evo podu`eg odlomka iz wegove besede odr`ane 2.oktobra 1989. g. u starokalendarskom gr~kom manastiru Sv. Kiprijana i Justine: "Evo ve} dve hiqade godina Jerusalimska Crkva se bori da dr`i ~isto pravoslavno u~ewe i predawe, da po{tuje kanone Crkve i da sa~uva u~ewe koje smo primili od Hrista i apostola.... Ekumenski pokret sa svojim dijalozima, ~iji je jedini ciq da nanesu {tetu Crkvi, danas `eli da podredi Pravoslavqe Papizmu i ekumenizmu. On ve} godinama radi na uni{tewu Pravoslavqa u Svetoj Zemqi. Ali Sveti Grob i Bog, koji {titi Jerusalimsku Crkvu ve} toliko vekova pred mnogim neda}ama, uvek je spa{avao Pravoslavqe od svake opasnosti. Nikada, u toku svoje dvehiqadugodi{we hri{}anske istorije, Jerusalimom nije uspeo da potpuno ovlada neki stalni vladar ili osvaja~. Prolazili su satrapi, kraqevi, guverneri. Ali svi su oni oti{li, a ostalo je stotiwak gr~kih pravoslavnih monaha koji su budni stra`ari na{eg svetog nasle|a. `alosno je da, evo ve} decenijama, kako ne bi naru{avao jedinstvo Pravoslavne Crkve, Jerusalim nominalno prati ostale Crkve u~estvuju}i u ekumenskim dijalozima, iako (ekumenizam) naravno nikada nije napravio uticaj ili ovladao nama na bilo koji na~in. Ipak, prisustvo Jerusalima u ovim dijalozima dalo je priliku nekima da nagla{avaju da Jerusalimski Patrijarhat tako|e u~estvuje u ekumenizmu. Ono {to smo primetili sa tugom je stra{na zloupotreba ovih dijaloga od strane jeretika. Oni smu}uju na{e vernike, poku{avaju}i na svaki na~in da ih obrate. Pokazuju im fotografije Pape sa na{im patrijarsima i episkopima, govore}i im da je unija ve} postignuta: "Ne slu{ajte va{e episkope. Unija je ve} ostvarena i Pravoslavna Crkva se prikqu~ila Rimokatoli~koj Crkvi." - unija, verovatno u smislu kako je ekumenisti razumeju, kao pod~iwewe. Zato smo mi razmi{qali o svojoj odgovornosti prema Bogu, prema Crkvi, prema Pravoslavqu, prema samoj istoriji kao i prema na{em predawskom pravu na Svetu Zemqu, u Bo`jem prosvetqewu odlu~ili da prekinemo svaki dijalog Patrijar{ije sa nepravoslavnim crkvama, jer posle toliko godina kontakta nije do{lo ni do kakvog pozitivnog rezultata. Svoju odluku smo objavili sestrinskim Crkvama, i imamo obavezu i du`nost da se dr`imo u ovoj odluci i ustrajemo koliko je god to mogu}e, dok ostale Pravoslavne Crkve priznaju, pred Bogom, svoju odgovornost prema Pravoslavqu i istoriji i prekinu svaki kontakt sa nepravoslavnima. Vi znate da Jerusalimska Patrijar{ija prati predawski stari kalendar. Ona nikada nije mewala niti }e ikada ni najmawe promeniti, u~ewa, kanone i dogmate na{e Crkve. Ustraja}e u wima pod svaku cenu. Podne}emo svaki trud, a ako treba i `rtvu da ih o~uvamo. Pretwe koje nam svaki dan dolaze i postupci na{ih suparnika nas ne pla{e. Osta}emo nepokolebqivi ~uvari, verni u~ewu svoje Crkve..." (posebno izdawe lista Agioj Kupriano,j).

48

U svome odgovoru1 na gore pomenuto pismo patrijarha Vartolomeja koji ga poziva da u~estvuje u pregovorima za sjediwewe sa monofizitima, jerusalimski patrijarh odgovara da se oduvek Jerusalimska Crkva zalagala za pomirewe svih qudi i "sjediwewe svih", a posebno za "povratak nepravoslavnih, koje, predo~avaju}i im duhovno bogatstvo Svete na{e Pravoslavne crkve, pozivamo da prigrle weno istinito i nepromeweno u~ewe i tako svi zajedno dostignemo jedinstvo vere i ispunimo Gospodwu `equ da svi jedno budemo." Daqe nagla{ava da je "Najsvetija Mati Crkava uvek rado primala pokajane nepravoslavne (heterodoksne hri{}ane) u krilo na{e Svete Pravoslavne Crkve..." O~igledno Jerusalimski Patrijarh zastupa ideju i na~in sjediwewa koji su ispovedali svi Sveti Oci - nema kompromisa izme|u jeresi i bo`anske istine - jedini put sjediwewa nepravoslavnih sa Pravoslavnom Katoli~anskom Crkvom jeste PUT POKAJAWA. U svom pismu Patrijarh daqe isti~e kako je boqe vreme, koje se rasipa u nekorisnim (ekumenisti~kim) dijalozima, iskoristiti na utvr|ewe me|usobnih odnosa me|u sestrinskim Pravoslavnim Crkvama i prevazila`ewe me|upravoslavnih problema i nesloge, jer dijalog sa nepravoslavnima nije doneo nikakve rezultate. "Koji je pozitivan rezultat doneo dijalog sa anglikancima, kada oni u ovom trenutku, rukopolagawem `ena jo{ vi{e produbquju postoje}i jaz izme|u Pravoslavne Crkve i Anglikanaca, a tako|e i sa rimokatolicima koji na{iroko primewuju prozilitizam i nastavqaju sa neizrecivim naporima na {tetu Pravoslavne Crkve." On smelo zakqu~uje da "dijalog sa nepravoslavnima ne samo ne mo`e da u~vrsti na{e veze ve} nasuprot jo{ ih vi{e udaquje od u~ewa Pravoslavne Crkve." Jerusalimska Crkva, je, dodu{e, sa ovim stavom iza{la jo{ u maju mesecu te godine (1992.) na skupu pravoslavnih patrijaraha pri ~emu je dobila uverewa da ona ni~im nije obavezna da nastavi dijalog sa nepravoslavnima. U nastavku svog pisma Patrijarh isti~e da zbog toga ne `eli da u~estvuje u dijalogu sa protivhalkidoncima koji ide u smeru skidawa anatema koje su bacili na monofizite Peti, {esti i Sedmi Vaseqenski Sabor. Tada su otvoreno anatematizirani Dioskor, Antim Trapezuntski, Evtihije, Sevir, Petar Apamejski i drugi koje danas protivhalkidonci smatraju "velikim ocima" i "svetiteqima", a wihove protivnike, pravoslavne oce i svetiteqe, jereticima. "Pitamo se, nastavqa Patrijarh, na koji je na~in do{lo do sporazuma izme|u na{e Najsvetije Pravoslavne Crkve i protivhalkidonaca? Kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom" (2Kor 6,14) Kako mo`emo nazivati "po{tovanim Crkvama" jereti~ke zajednice koje su osu|ene od strane Svetih Vaseqenskih Sabora i bogonosnih Otaca zbog jeresi monofizitske?" Primiti u okriqe Pravoslavne Crkve protivhalkidonce zna~ilo bi revidirati odluke Sabora i dovesti u pitawe bogonadahnutost saborskih odluka kojima su monofiziti osu|eni kao "otu|eni od pravoslavne istine" i koji su odvukli u zabludu milione hri{}ana. Skinuti anateme zna~ilo bi potpasti pod kanonsku osudu odluke Sedmog Sabora koji baca anatemu na onoga ko se usudi da takvo ne{to poku{a. Da bi jeretici mogli biti primqeni u Crkvu, smatra patrijarh Diodor, potrebno je da podnesu tzv. "libelum pokajawa" i da prime u celini, a ne delimi~no odluke svih Vaseqenskih i Pomesnih Sabora. Do tog trenutka nastavqa Patrijarh, "Majka Crkava ostaje van ovoga dijaloga i ne priznaje nijednu odluku koja nije u skladu sa odlukama Svetih Vaseqenskih Sabora i sve{tenog pravoslavnog predawa..." (potpisano 22.septembra 1992. u Jerusalimu)

1

Tekst odgovora je objavila Orqo,doxh marturi,a, br. 79, 1992.g.

49

SABOR PROTIV PATRIJARHA DIODORA U CARIGRADU - 1993g.
Sadr`aj

Ovaj o{tar, ali po svemu svetoota~ki i predawski stav patrijarha Diodora, doveo je do ozbiqnih nesuglasica izme|u dve drevne Patrijar{ije. Carigrad jo{ od ranije nije gledao sa simpatijama na ~iwenicu da Jerusalimska Patrijar{ija postaje duhovni sto`er oko koje se okupqaju sve antiekumenisti~ke snage. Poseban problem bio je sve ~e{}e odr`avawe kontakata Jerusalima sa izvesnim starokalendarcima1 kao i otvorena podr{ka koju Jerusalim daje nekim parohijama u Australiji koje su u sukobu sa svojim arhiepiskopom Stilijanom. Ovaj sukob izme|u dve Patrijar{ije kulminirao je saborom odr`anim u Carigradu od 30-31 jula 1993.g. kome je predsedavao Patrijarh Vartolomej, a u~estovali su jo{ i Aleksandrijski Patrijarh Partenije, gr~ki arhiepiskop Serafim sa jo{ ve}im brojem episkopa Carigradske Patrijar{ije (me|u wima i Jakov ameri~ki i Stilijan australijski) i {ireg gr~kog govornog podru~ja. Sabor je bio ustvari okupqen kako bi se osudio Patrijarh Diodor i wegove aktivnosti koje Carigrad smatra nekanonskim. Sam Jerusalimski Patrijarh, iako pozvan, nije se odazvao na poziv sa obja{wewem da prema svetim kanonima Patrijarhu jedne pomesne Crkve mo`e jedino da sudi Vaseqenski Sabor.2 Patrijarh Diodor je optu`en po raznim pitawima: me{awa u poslove druge jurisdikcije, "frakciona{ke delatnosti", za zaveru protiv Carigradske Patrijar{ije i pri~e{}ivawe sa "raskolnicima i jereticima". ({to je zabraweno na gorepomenutom skupu patrijarha 1992.g.)3 Sabor donosi odluku po kojoj je zbog tih aktivnosti patrijarh Diodor sa dvojicom svojih arhiepiskopa ra{~iwen4, mada ipak, rukovode}i se "krajwom ikonomijom i ~ovekoqubqem" sabor
1

Radi se o starokalendarcima oko mitropolita Kiprijana i wegovog episkopskog sinoda, sa centrom u manastiru Sv. Kiprijana i Justine, u Filiju, koje je patrijarh Diodor posetio 2. oktobra 1989.g. i odr`ao ranije navedenu besedu. Sinod mitropolita Kiprijana ne smatra sebe zasebnom Crkvom niti iko od wegovih episkopa nosi titule ve} upra`wenih kanonskih novokalendarskih episkopija. Oni priznaju blagodatnost i novokalendarskih Crkava, mada se u znak protesta zbog ekumenizma i novatorstva uzdr`avaju od op{tewa sa wima. (Eklisiolo{ki stav sli~an onome koji dr`i Ruska Zagrani~na Crkva) Va`no je da napomenemo da pored ove grupe starokalendaraca, koja je ina~e u kanonskom op{tewu i sa Ruskom Zagrani~nom Crkvom, postoje jo{ dve grupe koje se ne nalaze u op{tewu ni sa jednom kanonskom pravoslavnom Crkvom niti me|usobno imaju ikakvih kontakata. Re~ je o tzv. "Matejevcima", radikalnim zilotima oko arhiep. Andreja i ne{to umerenijoj, ali i brojnijoj grupi arhiep. Hrizostoma II koji potpuno negiraju postojawe blagodati Svetog Duha u bilo kojoj drugoj Pravoslavnoj Crkvi osim wihovoj. Zanimqivo je da se ekumenisti~ki nastrojeni novokalendarci u Gr~koj posebno bore protiv sinoda mitropolita Kiprijana (koji je ra{~iwen od zvani~ne Gr~ke Crkve) i wegove umerene "eklisiologije otpora", dok na ostale starokalendarske zajednice i wihove ekstremne stavove gledaju vi{e sa podsmehom. Za razliku od ovih ekstremnih grupa koje su idolatrizirale pitawe kalendara, mitropolit Kiprijan i wegova zajednica tvrde da pitawe kalendara nije osnovni problem, ve} duh novatorstva i ekumenski kompromis koji predstavqa istinsku pozadinu promene kalendara i koji je doveo do wega i Crkvu Hristovu vodi ka potpunoj apostasiji. 2 Svaki patrijarh mo`e po kanonima da sazove i veliki sabor kao ovaj, ali on ima kompetenciju da re{ava samo probleme u okviru te patrijar{ije, a ne pitawa druge autokefalne Crkve. 3 "Sastav{i se... izrazili smo potrebu da sve Pomesne Pravoslavne Crkve u potpunoj solidarnosti osude raskolni~ke grupe i da izbegavaju potpuno op{tewe sa wima gde god se na{li "dok se ne pokaju", kako telo Pravoslavne Crkve ne bi bilo u ovom pitawu podeqeno, jer ni krv mu~enika ne mo`e da opere greh raskola, jer podeliti Crkvu nije mawe zlo od pada u jeres po re~ima sv. Jovana Zlatousta." 4 U saborskom dokumentu se doslovno ka`e: "Stoga ovaj Veliki Sabor sa namerom da za{titi ugro`eno jedinstvo i mir Crkve i u nameri da vaspostavi autoritet Sv. Kanona koji su bogohulno poga`eni jednodu{no je odlu~io da se glava i inicijator ovih nekanonskih aktivnosti, Patrijarh Diodor Jerusalimski kao i wegovi neposredni saradnici, Arhiepiskopi Timotej Lidski i Isihije Kapitolijski, koji budu}i bez pokajawa, nastavqaju da sabla`wavaju i dele gr~ki narod unutar i van

50

odla`e odluku odnosno patrijarha Diodora ukoliko se pokaje do Bo`i}a te godine i ispravi svoje postupke. Do tog vremena stavqen je pod suspenziju i svi poglavari Pravoslavnih Crkava su pozvani da do tog vremena ne op{te sa wim. Odmah posle sabora ime patrijarha Diodora je izbrisano iz Sve{tenog Diptiha Carigradske Crkve, (da bi ponovo bilo upisano nekoliko meseci kasnije kada }e do}i do neke vrste kompromisa). Dvojica jerusalimskih vladika vra}eni su u red monaha. Odluke ovoga sabora dostavqene su svim poglavarima Pravoslavnih Crkava. Ova odluka izazvala je veoma burene reakcije. Ipak ostale patrijar{ije nisu zvani~no reagovale smatraju}i to internim "gr~kim problemom"1 koji oni treba da re{e. Bilo je dosta protesta sa Svete Gore, mada su ve}i manastiri }utali. Jedni su u ovoj odluci videli o~igledno projavqivawe papisti~kih tendencija Carigradskog Patrijarha. Drugi, opet, poku{aj ekumenista da se obra~unaju sa antiekumenistom patrijarhom Diodorom koji je po~eo da "ko~i" uniju sa protivhalkidoncima i rimokatolicima i da se polako pribli`ava koaliciji tradicionalista protiv ekumenisti~kog kursa Carigrada. Zaista, ovaj sabor koji, braniteqi patrijarha Diodora smatraju "razbojni~kim" i protivkanonskim okupio je sve najve}e zvezde pravoslavnog ekumenizma koje jo{ odavno potpadaju pod osudu niza kanona koji zabrawuju zajedni~ke molitve sa jereticima, priznawa wihovih svetih tajni, u~estvovawe u wihovim praznicima i slu`bama i dr. Pored toga u saborskom dokumentu se zapa`a osuda me{awa patrijarha Diodora u jurisdikciju Vaseqenske Patrijar{ije u Australiji, ~ime se javno isti~e `eqa Carigrada da u svojim rukama dr`i celu Dijasporu, najpre gr~ku, a zatim i drugih pravoslavnih naroda. Optu`be da patrijarh Diodor odr`ava veze sa "{izmati~kim i jereti~kim grupama" (starokalendarcima mitropolita Kiprijana) pokazuju kakve proizvoqne ar{ine ima Carigrad. S jedne strane dok se rimokatolici, anglikanci i monofiziti nazivaju "Sestrinskim Crkvama", "bra}om u Hristu" dotle se jednoverna bra}a koja su se usled veoma komplikovanih okolnosti na{la odvojena od matice Crkve veoma grubo nazivaju jereticima i {izmaticima. Ove dve re~i do sada patrijarh Vartolomej nije upotrebio ni za jednu jereti~ku grupu koja je osu|ena Vaseqenskim Saborima. Seti}emo se konstantnog nastojawa Carigrada da i Rusku Zagrani~nu Crkvu proglasi za bezblagodatnu i nekanonsku, iako je ona pro{irila Evan|eqe po svim krajevima sveta i prosijala brojnim ispovednicima vere pravoslavne, velikim jerarsima i svetiteqima ~udotvorcima2. Pitamo se, da li je pokazateq da je neko pao u jeres ili raskol samo ~iwenica da se ne sla`e sa neopapizmom gospodina Vartolomeja ili je to pak kao vekovima do sada nepravilno ispovedawe pravoslavnog u~ewa i izvrtawe apostolske vere i sve{tenih kanona. Starokalendarski3 raskol koji je bolna rana na telu Eladske Crkve i celog gr~kog
Gr~ke, budu suspendovani." (Tekst je preuzet iz lista Tijatirske arhiepiskopije, koja je pod jurisdikcijom Vaseqenske Patrijar{ije ORTHODOX OUTLOOK br: 49, 1993.g. 1 Na`alost, u dana{we vreme svedoci smo sve ~e{}eg usko-nacionalnog gledawa na veoma krupne probleme koje potresaju Crkvu. U Crkvi ne bi smelo da ima gr~kih, srpskih ili ruskih crkvenih problema i interesa. Svaki problem, a pogotovo sukob izme|u dve patrijar{ije, problem je cele Crkve. Pasivna nezainteresovanost i politika neme{awa veoma su ozbiqan pokazateq krize crkvene svesti. 2 11 jula je izvr{eno sve~ano proslavqewe novoprojavqenih netqenih mo{tiju sv. Jovana Maksimovi~a, velikog jerarha Ruske Zagrani~ne Crkve. 3 Starokalendarski pokret u po~etku (1924-1935 g.) nastaje spontano. Nakon uvo|ewa novog kalendara broj vernika koji je ostao veran julijanskom kalendaru bio je veoma mali. Dodu{e me|u wima je bilo i nekoliko poznatih crkvenih istori~ara koji su u`ivali podr{ku tada{weg aleksandrijskog patrijarha Fotija. Prvih {est meseci u pokretu nije bilo nijedno sve{teno lice, dok prva dvojica nisu pri{la pokretu. ^uvena pojava ~asnog krsta na nebu 14-15 septembra 1925.g. na sami praznik Vozdvi`enija ^asnog Krsta (po julijanskom kalendaru) iznad male crkve u predgra|u Atine bio je povod da jo{ veliki broj vernika pri|e starokalendarcima. Krst se pojavio na nebu oko pono}i i

51

~itav sat vremena su ga posmatrali vernici i policajci koji su bili poslani da prekinu molitveni skup. Me|utim, ipak, najve}a zasluga za {irewe pokreta pripada svetogorskim monasima, zilotima, koji su obilazili gr~ku zemqu, utvar|ivali verne, osnivali katakombne crkve i manastire. Zvani~na Crkva se tome o{tro suprotstavila, proterav{i neke sve{tenike u Svetu Goru. Crkve su zatvarane, litije rasturane, vernici progawani, monasi i monahiwe surovo isterivani iz svojih manastira koje je preuzimala zvani~na Crkva. Ipak do 1934.g. bilo je formirano oko 800 zajednica, po~eli su da izlaze prvi listovi. Ipak pokret je bio bez jerarhije. Prelomni trenutak nastupa 1935.g. kada su jedanaest episkopa najavili prelazak u starokalendarce. Ipak posle niza pritisaka od strane zvani~ne Crkve, samo su trojica ustrajala. Me|u wima je bio mitropolit Hrizostom florinski koji je postao i vo|a pokreta. Oni su po~eli da rukopola`u druge episkope. Ciq pokreta nije bio za to da u po~etku stvori paralelnu Crkvu, ve} da svojim stavom uti~e na zvani~nu Crkvu i verni narod da opozovu uvo|ewe novog kalendara i sa wim niza drugih novotarija. Starokalendarci u po~etku nisu negirali validnost svetih tajni novokalendarske Crkve, wihovi episkopi nisu nosili titule ve} upra`wenih mitropolija. Me|utim, ve} vrlo rano po~iwe da se u pokretu javqa jedna ekstremna struja oko episkopa Mateja koji se 1937.g. odvaja od sinoda mitropolita Hrizostoma, sam po~iwe da nekanonski hirotoni{e svoje episkope i da negira postojawe blagodati u zvani~noj Crkvi. Mitropolit Hrizostom je posledwih nekoliko godina `ivota pro`iveo u velikim progonima i stradawima zajedno sa mnogim ~lanovima pokreta (sve{tenici su zatvarani i brijani, crkve su skrnavqene i demolirane, oduzimani su sveti sasudi, bilo je slu~ajeva i silovawa monahiwa, dok je jedan sve{tenik u Patri umro od zadobijenih povreda). Progone je inicirao tada{wi arhiepiskop atinski Spiridon 1949.g. Sam mitropolit Hrizostom je bio u pritvoru u manastiru Sv. Jovana na Lezvosu odakle se ubrzo vratio u Atinu, na intervenciju premijera dr`ave. Posle smrti mitropolita Hrizostoma 1955.g. starokalendarska Crkva ostala je bez episkopa. Tada je u pomo} pritekla Ruska Zagrani~na Crkva sa nekoliko svojih episkopa koji su, dodu{e bez dozvole sinoda, hirotonisali nove episkope. Ova rukopolo`ewa }e Sinod RZC priznati tek 1969.g. i objaviti puno liturgijsko op{tewe sa starokalendarcima. Nakon dve godine sinod RZC }e ispraviti nekanonski status episkopa koje je hirotonisao episkop Matej. U periodu izme|u sedamdesetih i devedestih godina, gr~ka starokalendarska zajednica prolazi kroz velika isku{ewa me|usobne nesloge, obrazovawa novih sinoda, raskola i ra{~iwewa. U tom periodu je na`alost preovladao radikalni stav u kome su predwa~ili "Matejevci", koji potpuno negiraju blagodatnost zvani~ne Crkve i {tavi{e i RZC od koje su primili kanonsko apostolsko prejemstvo. Ne{to umereniji, ali i daqe sa negativnim stavom prema blagodatnosti novokalendarske Crkve bio je sinod oko arhiepiskopa Avksentija, koga je nasledio i sada vodi tu struju arhiepiskop Hrizostom II. Tre}u grupu su oformili 1985.g. mitropolit Kiprijan oroposa i filija i }ovani sardinijski koji su ostali dosledni prvobnitnom stavu da zvani~na Gr~ka Crkva nije ostala bez blagodati, ve} da je weno duhovno telo duboko raweno jeresi ekumenizma i modernizma. Upravo zbog toga oni odbijaju op{tewe sa Crkvom maticom, ali ne pretenduju na to da su oni jedina istinita Gr~ka Crkva te stoga episkopi wihovog sinoda ne nose ve} postoje}e titule, za razliku od druge dve radikalne grupe koje sebe smatraju jedinim istinitim Pravoslavnim Crkvama na svetu, te wihovi poglavari (Hrizostom II i Andrej) nose obojica titule arhiepiskopa atinskog i cele Gr~ke. Zbog ovakvog "umerenog" stava kiprijanovaca vatreniji starokalendarci su ih proglasili ekumenistima i izdajnicima. U svakom slu~aju eklisiolo{ki stav tzv. "Sinoda suprotstavqenih" oko mitropolita Kiprijana, veoma je blizak stavu RZC koja zvani~no nikada nije negirala kanoni~nost Moskovske Patrijar{ije i pored svih wenih propusta. Mitropolit Kiprijan je u me|uvremenu rukopolo`io jo{ nekoliko episkopa u Africi, Gr~koj, Zapadnoj Evropi i SAD. 1992.g. Rumunska Starokalendarska Crkva (koja broji oko 2 miliona vernika) predvo|ena mitropolitom Vlasijem, koja je u op{tewu sa Kiprijanom, stupa u op{tewe sa RZC i podsti~e sinod Zagrani~ne Crkve da primi u op{tewe starokalendarce oko mitropolita Kiprijana. Prvo sve~ano saslu`ivawe odr`ano je prilikom glorifikacije Sv. Jovana Maksimovi~a 11. jula 1994.g. Trenutno situacija je slede}a. Protiv sve razvijenijih ekumenisti~kih aktivnosti Carigrada i nekih drugih pomesnih Pravoslavnih Crkava, kao i u jeku sve ve}ih papisti~kih apetita patrijarha Vartolomeja, s druge strane formiran je jedan me|unarodni tradicionalisti~ki front koga ~ine trenutno: Ruska Zagrani~na Crkva, Starokalendarska Crkva mitropolita Kiprijana, Rumunska starokalendarska Crkva i Bugarska starokalendarska Crkva oko episkopa Fotija, koje se sve me|usobno nalaze u liturgijskom op{tewu i imaju jedinstven eklisiolo{ki stav. Pored toga, iako ne u zvani~noj kanonskoj vezi, sa wima odr`ava kontakt veliki broj antiekumenista iz svih pomesnih Pravoslavnih Crkava, pogotovo patrijarh jerusalimski Diodor. Mnogi rimokatolici i

52

naroda posledica je nepromi{qene i protivkanonske implementacije Enciklike iz 1920 g. i uvo|ewa papisti~kog kalendara , koji sam po sebi nije jeres, i ne baca krivicu na one koji ga po poslu{nosti svojim episkopima slede, ali otvoreno baca prokletstvo na one koji su ga samovoqno uveli i time uzrokovali stra{ne podele. Da su Carigrad i cela Gr~ka Crkva pokazali barem onoliko revnosti u prevazila`ewu problema starokalendaraca koliko je pokazala u razvijawu dijaloga sa rimokatolicima i monofizitima, sigurno bi ovaj problem koji duboko poga|a svaku pravoslavnu du{u odavno bio re{en. Na`alost ovaj raskol se toliko radikalizovao da pojedine grupe ekstremnih zilota ~esto isprovocirane otvorenim ekumenizmom ve} prelaze granice bogohulstva i jeresi. Da li su samo oni krivi zbog toga? Pitamo se? No vratimo se na{em carigradskom saboru koji je de facto ispovedio jeres papisti~ke eklisiologije koja se polako name}e svim Pomesnim Pravoslavnim Crkvama.

PAPISTI^KA EKLISIOLOGIJA CARIGRADA

Sadr`aj

Ova tendencija sve je vi{e primetna i u specifi~nom nagla{avawu titule "Vaseqenskog patrijarha" u kontekstu tra`ewa sve ve}ih administrativnih zahteva. Ova titula vu~e poreklo jo{ iz 5. veka, i pridodata je nazivu episkopa carskoga grada sli~no kao {to patrijarh aleksandrijski u svojoj tituli ima, nimalo skromne, dodu{e, ali ~asne i zaslu`ne nazive "sudije vaseqene" i "trinaestog apostola". Carigradski patrijarsi su u po~etku veoma retko koristili ovaj naziv, i tek posle latinskog osvajawa Konstantinopoqa 1204.g. on je po~eo ~e{}e da se upotrebqava. Ove titule imaju sasvim po~asni karakter i nemaju su{tinsko eklisiolo{ko zna~ewe, po{to su svi episkopi Crkve Hristove jednake vlasti i nijedan od wih nema ve}i blagodatni dar sve{tenstva od drugog. Razlikuju se samo po ~asti koja pripada pojedinim Crkvama zbog istorijskih prilika. Nasuprot ovom pravoslavnom eklisiolo{kom stavu, rimokatolici su, kao {to je poznato papski primat ~asti, koji je jedna institucija istorijskog, a ne bo`anskog porekla, samovoqno pro{irili na bo`anski primat vlasti, vrhovnog sve{tenika koji je vi{i od ostalih episkopa, jer je naslednik apostola Petra "na kome je Gospod
protestanti, pogotovo wihovi klirici, pronalaze danas upravo preko ove zajednice Crkava jedini put za ulazak u Pravoslavnu Crkvu kanonskim putem, kr{tewem i eventualnim mona{ewem i rukopolo`ewem, dok s druge strane Carigrad otvoreno zabarawuje kr{tavawe papista, pogotovo ako se radi o wihovim "sve{tenicima" ili "biskupima". Ipak ove Crkve (za razliku od RZC koja neformalno op{ti sa Srpskom Crkvom), nemaju liturgijskog op{tewa sa ijednom drugom kanonskom Pomesnom Pravoslavnom Crkvom, {to komplikuje wihov kanonski status. Na osnovu svega ovoga jasno je za{to ove Crkve predstavqaju kost u grlu pravoslavnim ekumenistima, koji ih nazivaju jereticima i {izmaticima (izrazima koje ne upotrebqavaju za kvalifikaciju svoje "bra}e u Hristu" iz papisti~kih, protestantskih i monofizitskih zajednica.) Budu}i da se ove zajednice ne smatraju kanonski zavisne od zvani~ne Crkve i wenog preovla|uju}eg ekumenisti~kog raspolo`ewa, one imaju mnogo {iri manevarski prostor i ve}u slobodu za borbu protiv ekumenizma i modernizma s jedne strane i nerazumnog, radikalnog zilotizma, s druge strane. Otuda i tako intenzivno nastojawe Carigrada da preuzme punu kontrolu nad pravoslavnom dijasporom, gde ove Crkve najja~e deluju, kako bi onemogu}io wihovo {irewe uticaja. Na`alost zbog postojawa krajwe radikalnih i bogohulnih stavova gr~kih starokalendaraca druge dve grupe, celi pokret je duboko kompromitovan kao bolestan i uobra`en i kao takav ne predstavqa veliku opasnost za ekumeniste ve} im svojom "revno{}u, ali ne po razumu" daje savr{en primer na kome mogu da se izrugaju svim protivnicima ekumenizma. (na osnovu "The Old Calendar Orthodox Church of Greece", episkopi Hrizostom, Avksentije i Amvrosije, Etna, California 1994.g.)

53

podigao Crkvu". Zato je kult Pape osnovni temeq latinske eklisiologije i ~ovekopoklonstva. Poznato je koliko su se pravoslavni suprotstavqali ovoj jeresi koja je na Zapadu generisala ~itav niz bogoslovskih anomalija i time zapadne Crkve odvojila od Istoka. Na`alost, danas smo svedoci kako se ovakve tendencije javqaju i u pravoslavnom svetu. Patrijarh Vartolomej do sada nije nijednom izrazio neslagawe sa nepravilnim epitetima koji mu se ~esto laskavo dodequju. Neki od tih naziva su: "korifej Pravoslavqa", "Prvoprestolnik Pravoslavqa", "Duhovni vo|a 300 miliona pravoslavnih hri{}ana" Svakako od Patrijarha ne zavisi da li }e ga neko tako nazvati, ali je na wemu da takve nepravilne nazive opovrgne i izjavi da on ne predstavqa celi pravoslavni svet ve} samo svoju Patrijar{iju. Me|utim prate}i izjave patrijarha Vartolomeja svedoci smo da on upravo nastupa samozvano u ime cele Pravoslavne Crkve, za {to, o~igledno, nema ovla{tewe. Jedan od pokazateqa da ove sumwe nisu bez osnove jeste pisawe lista Epi,skeyij (br.497. od 31.oktobra 1993.g.) koji je objavio ~lanak dr Vlasija Fidasa pod naslovom "Stavropigijalno i apelaciono pravo Vaseqenske Patrijar{ije". Dr Fidas zastupa u~ewe po kojoj na osnovu izvesnog "starog obi~aja" Vaseqenska Patrijar{ija ima pravo da u drugim autokefalnim Pravoslavnim Crkvama osniva stavropigijalne manastire i da u posledwoj instanci re{ava `albe arhijereja iz bilo koje Pravoslavne Crkve. Time se dakle Carigradskom Patrijarhu daje pravo apelacije ~ime se on postavqa nad svim drugim patrijarsima i episkopima Crkve. Sli~nu te`wu ispoqavale su i rimske pape u procesu izgra|ivawa papskog primata vlasti.

TE@WE ZA REORGANIZACIJOM DIJASPORE

Sadr`aj

Isti list objavquje i usvojene tekstove Me|upravoslavne pripremne komisije pod naslovima 1)"O pravoslavnoj dijaspori" 2)"Autokefalija i na~in wenog progla{ewa". "Naj~e{}e isticana i tendenciozno tuma~ena crkvena pravila o, tobo`e pravima Carigradskog Patrijarha i van granica Carigradske crkve, jesu 9 i 17. pravilo ^etvrtog vaseqenskog sabora u Halkidonu 451. godine. Najve}u nedoumicu izazvalo je razli~ito poimawe u pomenutim pravilima, dostojanstva egzarh... U vezi sa tim Zonara ~uveni tuma~ kanona u 12. veku, pi{e, izme|u ostalog, da Carigradski Patrijarh nije sudija svih mitropolita, ve} onih koji su mu podru~ni, obrazla`u}i, istovremeno da mitropolitima Sirije sudi Antiohijski Patrijarh, onima u Palestini Jerusalimski Patrijarh, onima u Egiptu Aleksandrijski Patrijarh, tj patrijarsi koji ih hirotoni{u i kojima su pot~iweni (Ralis i Potlis, Sintagma, II, 260)."1 Jedan flagrantni primer kr{ewa ovih pravila jeste carigradski sabor 1993. i osuda ni mawe ni vi{e nego jednog Patrijarha. Ali, vratimo se dokumentu o Dijaspori. [ta zapravo, ho}e Carigrad? On `eli da se {to pre re{i "nekanonsko" ustrojstvo crkvene organizacije u pravoslavnoj Dijaspori. Sada{wa situacija u dijaspori po mnogo tome nije "redovna", ali ona kakva takva odra`ava rezultat jednoga stawa koje ve} egzistira du`e vremena i pored svojih negativnih karakteristika ima mnogo toga pozitivnoga. Vaseqenska Patrijar{ija je naumila da izvr{i uz saradwu sa ostalim pomesnim Crkvama reorganizaciju Dijaspore, tako {to bi se u odre|enim geografskim prostorima
1

Po pisawu Miodraga M. Petrovi}a "Pravoslavna dijaspora", Hri{}anska misao 4-6&1994.g

54

formiralo 8 tzv. Episkopskih sabora: (Severna i Centralna Amerika, Ju`na Amerika, Australija, Britanija, Francuska, Belgija i Holandija, Austrija i Italija, i Nema~ka), u ~iji bi sastav u{le postoje}e eparhije raznih Pomesnih Pravoslavnih Crkava na ovim terenima. Tim episkopskim saborima bi rukovodili predsednici episkopskih sabora koji bi sazivali i predsedavali svim saborima episkopa svojih oblasti u vezi liturgi~kih, pastirskih i administrativnih pitawa. "Me|utim o pitawima op{tijeg zanimawa, koja po odluci Episkopskog sabora zahtevaju svepravoslavno suo~avawe, wegov predsednik referi{e Vaseqenskom Patrijarhu radi daqeg postupka shodno onome {to svepravoslavno va`i." (iz 4. ta~ke dokumenta). U narednoj ta~ki se defini{e da se Pravoslavne Crkve obavezuju da ne preduzimaju postupke koji mogu da {tete gore opisanom hodu ka kanonskom re{ewu pitawa Dijaspore {to ukqu~uje stvarawe novih, pored ve} postoje}ih episkopija u Dijaspori. Majke Crkve trebalo bi da ~ine sve {to je mogu}e radi olak{awa rada tih sabora i vaspostavqawa normalnog kanonskog poretka u Dijaspori. Ono {to je prakti~no novo u svemu ovome jeste princip da se zaobilazi instanca Majke Crkve u pitawima od sveop{teg interesa i da ti problemi idu direktno u Carigrad. Ovakve formulacije u usvojenom tekstu stvaraju neodoqiv utisak da }e se pomo}u Episkopskih sabora postepeno sva jurisdikcija u pravoslavnoj Dijaspori zameniti jurisdikcijom Carigradske Patrijar{ije. Kakve su mogu}e namere i posledice ovoga nacrta koji su, uzgred da ka`emo, sasvim nekompetentno potpisali dvojica predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve1 {to nije najboqe primqeno od strane Arhijerejskog Sabora. Ipak se ti potpisi, po ne mogu smatrati validnim2, jer potpisnici nisu imali potpuno ovla{tewe Sabora za tako ne{to. Iz citiranog izve{taja saznajemo da se u Francuskoj ve} ozbiqno uznapredovalo na organizaciji za~etaka Episkopskog sabora, naravno pod presedni{tvom carigradskog mitropolita. Kao zadatak je postavqeno da se Sabor kao takav registruje kod dr`avnih vlasti. U tom slu~aju nijedan hri{}anin na podru~ju Francuske, a ukoliko se to i {ire primeni, na podru~ju cele Evropske Unije, ne}e mo}i zakonski da se naziva pravoslavnim i da deluje u okviru postoje}ih zakona ukoliko nije potvr|en od strane nadle`nog Episkopskog Sabora. Saznajemo da je Rim na taj na~in jo{ ranije za{titio svoja prava i strogo pod kontrolom dr`i sve rimokatoli~ke organizacije u Evropi. Svakako o pitawima autokefalije i autonomije na tim podru~ijima bi odlu~ivala iskqu~ivo Carigradska Patrijar{ija. Na taj na~in bi se u potpunosti mogli pod~initi "nepokorni faktori drugih pomesnih Crkava, koji ne prihvataju jako nagla{ene ekumenisti~ke te`we" Carigrada. U organizaciji ovih aktivnosti posebno mesto izgleda zauzima mitropolit Damaskin iz `eneve, koji je jedan od najaktivnijih ekumenista Carigradske Patrijar{ije. Ukoliko bi se ova vrsta organizacije ostvarila, postoji mogu}nost da Carigradska Patrijar{ija poku{a preko tih Sabora da nametne odre|ene ekumenisti~ke i unionisti~ke aran`mane Dijaspori, koja, uzgred da napomenemo ima najve}u koncentraciju finansijske mo}i, u Pravoslavnoj Crkvi, i kao takva poseduje nemali uticaj na Majke Crkve. Danas je sve vi{e onih koji polako uvi|aju da je na putu ostvarewa unije sa "sestrinskom crkvom Staroga Rima", ~emu Carigrad uporno te`i, potrebna prethodno {ira homogenizacija pravoslavnog sveta pod jednim jakim i ~vrstim autoritetom. Istovremeno insistirawe Fanara na "pro{irenim" jurizdikcijskim pravima Carigrada sve uverqivije pokazuje da se radi o ozbiqnoj pretwi koja se kao mra~an oblak sve vi{e
1 2

Episkop ba~ki Irinej i jeromonah (sada{wi episkop brani~evski) Igwatije Midi}. Izve{taj sa zasedawa "Me|uepiskopskog komiteta" u Parizu, 11. oktobra 1994.g. (iz "Svetigore", dec. 1994.g.)

55

nadvija nad Pravoslavnom Crkvom. Pokojni o. Gavrilo Pata~i, biv{i jezuita, a potom pravoslavni obra}enik i profesor na Sv. Sergiju u Parizu, jednom je prilikom objasnio da se osnovna strategija Rima u nastojawu da pokori Pravoslavnu Crkvu ne sastoji u naivnom prozelitizmu. Papisti, pre svega, nastoje da pridobiju perspektivne mlade teologe koji }e kasnije kao episkopi i patrijarsi da prevedu u papizam celu svoju pastvu. Da li je slu~ajnost ~iwenica da je dana{wi carigradski patrijarh diplomac jedne jezuitske {kole - pokaza}e vreme pred nama?

UNIJA U BALAMANDU - POBEDA VATIKANSKE DIPLOMATIJE

Sadr`aj

Od 17-24 juna 1993.g. odr`ana je 7. plenarna sednica "Me{ovite me|unarodne komisije za bogoslovski dijalog" izme|u Pravoslavnih i rimokatolika na teolo{koj {koli u Balamandu, blizu Tripolija u severnom Libanu. Na woj su u~estvovali 24 predstavnika rimokatoli~ke "crkve" i 13 Pravoslavnih delegata koji su predstavqali 9 od 15 Pravoslavnih Crkava.1 Kopredsednici su bili Arhiepiskop Stilijan i Kardinal Edvard Kasidi. Zajedni~ka komisija se bavila teolo{kim i prakti~nim pitawima koja su nastala zbog aktivnosti unijatskih zajednica koje su nedavno o`ivele u Centralnoj i Isto~noj Evropi. Na kraju komisija je razradila tekst koji je pripremqen od strane koordinacionog komiteta u junu 1991. g. u Ari~iju kod Rima, pod naslovom "Unija , stari metod sjediwewa i sada{we tra`ewe potpunog op{tewa". U ovom dokumentu ostvarena su slede}i osnovni ciqevi Rima: potpuna reinterpretacija pravoslavne patristi~ke eklisiologije i prihvatawe papisti~kog tuma~ewa nastanka i uloge tzv. unijatskih "crkava", mada je unija odba~ena kao model i na~in sjediwewa koji pripada pro{losti (tzv. "teologija mosta"); potpuno priznavawe rimokatoli~ke "crkve" kao "sestrinske crkve" od strane Pravoslavnih kao i priznawe svih wihovih "svetih tajni"; priznawe pravoslavne strane da unijatske zajednice imaju pravo da i daqe egzistiraju; pravoslavna strana je prakti~no podr`ala osnovne principe deklaracije Drugog vatikanskog koncila o tzv. isto~nim crkvama, uz jo{ ve}e ustupke. 1. Jedan od va`nijih principa, u Balamandskom tekstu, koji su pravoslavni pismeno podr`ali jeste princip uzajamnog priznavawa rimokatolika i pravoslavnih kao dvaju Sestrinskih Crkava. U tekstu se konkretno ka`e: "Katolici i Pravoslavni opet otkrivaju jedni druge kao Sestrinske Crkve (~l.12) i "priznavaju jedni druge kao Sestrinske Crkve". (~l.14)2 Naziv "Sestrinske Crkve" nije tek samo stvar diplomatske pristojnosti, ve} je fundamentalna ekumenisti~ka eklisiolo{ka kategorija.3 U vezi sa teologijom
1

Prisutni su bili predstavnici Konstantinopoqa, Aleksandrije, Antiohije, Rusije, Rumunije, Kipra, Poqske, Albanije i Finske, a odsutni predstavnici Jerusalima, Srbije, Bugarske, Gruzije, Gr~ke, ^e{ke i Slova~ke. 2 Gr~ki tekst sporazuma objavio je Kaqolikh, u br. 2705 (od 20. jula 1993.g.) "Ekumenska aktivnost sestrinskih Crkava Istoka i Yapada, po re;ima pape Jovana Pavla II, zasnovana na dijalogu i molitvi, podrazumeva puno crkveno op{ptewe, koje ne implicira apsorpciju (od strane druge Crkve) niti poistove}ewe, ve} susret u istini i qubavi." (SLAVORUM APOSTOLI ~l. 27) 3 Mnogo je izjava prethodno navedenih koji upu}uju na ovu ideju. Ovde }emo navesti jo{ neke koje su posebno karakteristi~ne. Dimitije Salahas, ~lan papske komisije za katoli~ko-pravoslavni dijalog (5. juni 1990): "A dve Crkve su, dok u~estvuju u dijalogu, svestne svoga identiteta, svoje crkvene prirode i svetotajinske

56

"Sestrinskih Crkava" stoji i teologija o tzv. "dva plu}na krila" i "dvostrukom predawu" (isto~nom i rimskom, tj. latinskom), na osnovu koje papisti ~vrsto brane daqe postojawe unijatskih "crkava".1 Zaista je neverovatno kako se stavovi pojedinih ekumenista brzo mewaju. Kopresednik me{ovite komisije u Balamandu, mitropolit Stilijan australijski je jo{ pre nekoliko godina (1985. i 1987.g.) otvoreno tvrdio da se Rim "usudio da promeni
strukture: Katoli~ka Crkva, isto kao i Pravoslavna, nesumwivo veruju i duboko su svesne da one nastavqaju nepodeqenu Crkvu, tj, da u wima postoji Jedna, Sveta, Katoli~anska i Apostolska Crkva." (Kaqolikh, br. 2566) Papa Jovan Pavle II u Bjalistoku, Poqska: " Oni (Pravoslavqe i rimokatoli~anstvo) su Sestrinske Crkve, ne u smislu pristojnog izraza ve} kao fundamentalna ekumenisti~ka eklisiolo{ka kategorija, na kojoj moraju biti zasnovani svi me|usobni odnosi me|u svim Crkvama." (Epi,skeyij br. 464 od 1. jula 1991.g) Vartolomej, tada{wi mitropolit halkidonski, papi u Rimu 1990.g.: "Danas je op{teprihva}eno da se re{ewa za budu}nost nalaze na drugoj strani - u modelu "Sestrinskih Crkava", a u kontekstu evharistijske eklisiologije i op{tewa." (Epi,skeyij br. 443 od 15. jula 1990g.) Opet mitropolit halkidonski pred papom, tako|e prilikom proslave Sv. ap. Petra i Pavla (1991): "Sa istorijskim promenama, posebno u dve posledwe godine "stekle su se okolnosti za kooperaciju, za zajedni~ko svedo~ewe i dubqe jedinstvo na{e dve Sestrinske Crkve... Va{a Svetosti, povodom praznika za{titnika Va{e Crkve u ovom istorijskom gradu kojim slavno predsedavate, delegacija Vaseqenske Patrijar{ije ~estita Va{oj Svetosti i sa Vama "svima u Rimu, voqenim od Gospoda, pozvanim da budu svetiteqi" zajedno sa Pavlom - "Blagodat vama i mir od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista" (Rim. 1,7) Mitropolit Damaskin {vajcarski "Glavni Sekretar za pripremu (tzv.) Svetog i Velikog Sabora Pravoslavne Crkve: (1992g.): "Ono {to nedostaje u odnosima izme|u Katolika i Pravoslavnih je odgovaraju}i pogled, to jeste, ono {to }e nam omogu}iti da nadvladamo na{e problema. To zna~i da, tek onda kada oni koji u~estvuju u dijalogu qubavi i zvani~nom bogoslovskom dijalogu ponovo otriju istinu da smo mi Sestrinske Crkve, dok god smo spremni da priznamo jedni druge kao "Crkve" u punom smislu re~i "Crkva" i dok god me|usobno ne priznaju anateme - onda }emo na takvim osnovama do}i do teolo{kih i eklisiolo{kih rezultata ovoga otkri}a koji }e se odraziti na lokalnom i globalnom nivou." (Epi,skeyij br. 488, od 31.jan.1993.g.) Nije suvi{no da napomenemo da je na predavawu koje je mitropolit Damaskin {vajcarski odr`ao 5.decembra 1992.g. uru~io nagradu opatu Emanuelu Hojfelderu za uspehe na poqu ekumenske saradwe. Opat je ina~e benediktinski monah iz opatije Nideraltih. Dimitrije Salahas, papski predstavnik u Balamandu 1993.g.: "U stvarnosti pojam "Sestrinske Crkve" zna~i priznawe crkvene prirode i svetotajinske strukture svake crkve, u smislu da svaka u i od sebe poseduje sredstva blagodati i spasewa." (Kaqolikh, br. 2705, od 20. jula 1993.g.) 1 Papa, na ekumenskoj ceremoniji u Sv. Petru (1991.g.): "Katoli~anstvo i Pravoslavqe u stvarnosti predstavqaju dva plu}na krila hri{}anskog predawa u ujediwenoj Evropi." (Kaqolikh od 7.jan.1992.g.) Ove re~i je papa izgovorio prilikom Vanrednog koncila evropskih biskupa u Rimu. Kardinal Silvestrini, na istom koncilu u Rimu (1991g) u svojoj besedi zastupa mi{qewe da je nasle|e Isto~nih Crkava esencijalni element puno}e hri{}anskog predawa. U vezi unijatskih crkava on ka`e: "Pravoslavni reaguju masovno protiv wih, ali se nadamo da }e se ova nesno{qivost s vremenom smawiti i s porastom uzajamnog po{tovawa izme|u katolika i pravoslavnih." (Kaqolikh br. 2643, od 3. marta 1992.g.) Patrijarh Vartolomej, februar 1993.g. "Pravoslavqe i Rimokatoli~anstvo "predstavqaju dva plu}na krila Tela Hristovog." (The Orthodox Church, (OCA), februar 1993.g. Patrijarh Vartolomej se sli~no izrazio o "fundamentalnoj eklisiolo{koj istini" o "dva plu}na krila" u svom obra}awu kardinalu Edvardu Kasidiju na proslavi Sv. Andreja na Fanaru, novembra 1992.g. (vidi Ekklhsi,a br. 1 (januar 1-15, 1993.g)

57

veru u najva`nijim ta~kama", "da je Crkva podeqena na Isto~nu i Zapadnu i da {tovi{e u podeqenom Hri{}anstvu, Papa nije prvi me|u jednakim, ~ak ni jednaki me|u jednakim, ... do te mere da je sada{wi Papa u {izmi i jeresi," "da je papizam u raznim periodima uveo ne~uvene jeresi u Rimski Katoli~ki svet", te da je nemogu}e "da smatramo rimokatoli~ku crkvu jednaku po statusu bilo kojoj autokefalnoj ili pomesnoj Crkvi ili institucijom od koje mo`emo da primimo darove Svetoga Duha i spasewe."1 Samo nekoliko godina kasnije predsedava saboru koji sve ove ta~ke tuma~i potpuno suprotno. O tempora, o mores! 2."Sa obe strane se priznaje da ono {to je Hristos poverio svojoj Crkvi - ispovedawe apostolske vere, u~estvovawe u istim svetim tajnama, i iznad svega, jedno sve{tenstvo koje sve{tenodejstvuje jednu `rtvu Hristovu, apostolsko prejemstvo episkopa - ne mo`e se smatrati ekskluzivnim posedom jedne od na{ih Crkava." (~l.13) Pravoslavni ekumenisti vi{e ne veruju u sotiriolo{ku i eklisiolo{ku ekskluzivnost Pravoslavqa, kao jedne i jedine Crkve Hristove, posebno kada uzmemo u obzir ~iwenicu, da su se u Be~u 1990.g. jednodu{no saglasili sa rimokatolicima u izjavi koja je u najbla`u ruku ne~uvena.2 3. "...Jasno je da jse u tom smislu iskqu~uje svaka vrsta prekr{tavawa." (nastavak ~l.13) "Teologija povratka" se balamandskim sporazumom potpuno odbacuje. (tj. prelazak nepravoslavnih hri{}ana u Pravoslavnu Crkvu preko jednog i jedinstvenog svetog kr{tewa). "Nova eklisiolo{ka osnova op{tewa, koju su obe Crkve prihvatile u svom dijalogu, diktira da one obe odbace "teologiju povratka"3. Ovim pravoslavni ekumenisti odbacuju ono {to je Pravoslavna Crkva u svojoj ota~koj i sinodalnoj tradiciji uvek prihvatala koncenzusom ve} 10 vekova - da su Latini "jeretici" i "nekr{teni", "da im je potrebno kr{tewe", da "oni koji se vra}aju iz latinstva trebaju da se krste, bespogovorno i obavezno." Prihvatawe ova tri pomenuta principa ~ini sr` balamandskog sporazuma jer po tvr|ewu ekumenista. "me|usobno priznavawe apostolske tradicije, eklisiolo{ke i svetotajinske strukture dve Crkve, zaista ih ~ini "Sestrinskim Crkvama" usprkos dogmatskim razlikama koje jo{ postoje i koje ne dozvoqavaju wihovo puno kanonsko op{tewe."4 Ovakvim stavom se stvara svojevrsna eklisiolo{ka {izofrenija i o~igledan dogmatski sinkretizam. Naime, prema pravoslavnim ekumenistima mogu}e je da postoji razlika u dogmatskom u~ewu izme|u dve hri{}anske zajednice, tj. da one imaju razli~ito u~ewe o Svetoj Trojici, o Crkvi i spasewu (kao {to je slu~aj sa Pravoslavnom Crkvom i papistima i jeresima koje ih razdvajaju: Filioque, papski primat, papska nepogre{ivost, stvorena blagodat i sl.), te stoga jo{ nemaju puno op{tewe -communio inter sacris - a da one ipak predstavqaju "Sestrinske Crkve" koje obe omogu}avaju spasewe svojim vernicima, koje obe imaju punova`ne

1

2

"Na marginama dijaloga" (1980-1990), izdawe Atina, Asth,r 1991.g. "U nikojem slu~aju ne smemo ispoqavati bilo koju vrstu sotiriolo{ke ekskluzivnosti, niti izrazu extra ecclesiam nulla salus ("Van Crkve nema spasewa", Sv. Kiprijan Kartaginski) pridavati usko konfesionalnu interpretaciju. Takva se sotiriolo{ka ekskluzivnost sudara sa eklisiologijom Sestrinskih Crkava." ( sa konferencije u Ari~iju) 3 Kaqolikh, br. 2705 (20. juli 1993.g.) 4 Kaqolikh, br.2705 (20 juli 1993.g.)

58

svete tajne i "sve {to je Gospod poverio svojoj Crkvi".1 Ipak izgleda da je sasvim jasno da prihvatawe teologije "Sestrinskih Crkava" od strane pravoslavnih predstavnika u Ari~iju i Balamandu kao i wihovo odricawe od eklisiolo{ke i sotiriolo{ke ekskluzivnosti Pravoslavne Crkve, jasno pokazuje da oni prihvataju protestantsku "teoriju grana".2 4. "{to se ti~e Isto~nih Katoli~kih Crkava (Me{ovita komisija pa`qivo izbegava o~igledno problemati~an termin "unijatske crkve") jasno je da one kao deo katoli~ke zajednice i imaju pravo da postoje i da deluju kako bi odgovorile duhovnim potrebama svojih vernika" (~l.3) Ovom deklaracijom Pravoslavna Crkva "priznaje Katoli~ku Crkvu u wenoj puno}i kao Sestrinsku Crkvu i indirektno priznaje i Isto~ne Katoli~ke Crkve"3 (na osnovu toga i tzv. unijatske "crkve" su Sestrinske Crkve). Prakti~no se mo`e re}i da su Unijati posle Balamanda iza{li sa ve}im pravima na postojawe i delovawe nego {to su im predvi|ena dekretom Drugog vatikanskog koncila (Orientalium ecclesiarum), jer Pravoslavni ne samo da ne osporavaju wihovo postojawe, nego ih de facto priznaju za Sestrinske Crkve. Potpisivawe jednog ovakvog stava, u najmawu ruku je kontradiktorno, jer ako se osu|uje unija kao metod sjediwewa i sa wom svaki prozelitizam, kakav je daqi smisao postojawa ovih zajednica koje su plod takvog delovawa i kao takve stalni su povod za nastavak prozelitizma na {tetu Pravoslavne Crkve. U tom pravcu posebnu opasnost predstavqaju unijatske zajednice koje koriste iste liturgijske, ikonografske obrasce, pevawe, tipik, ode`de kao i Pravoslavna Crkva te tako mogu da izazovu smutwu me|u neobrazovanijim narodnim masama. O~igledno Fanaru je stalo da na|e neki modus vivendi za unijatske "crkve" mada su one kao takve odba~ene sa svepravoslavnog stanovi{ta. Na koncilu katoli~kih biskupa Evrope (u Rimu, 28. nov - 14 dec. 1991g.) predstavnik Konstantinopoqa, mitropolit Spiridon italijanski potvrdio je pravo postojawa unijatskih zajednica. To je isto izrazio u svom intervjuu francuskom katoli~kom novinaru i sam patrijarh Vartolomej.4 Prakti~na potvrda ovih verbalnih iskaza usledila je kada je u maju mesecu 1992.g. Carigrad poslao svoga predstavnika na Sabor unijatskih episkopa Ukrajine.5
Koliko su i sami papisti nedosledni ili pre neiskreni zastupaju}i nove stavove pokazuje i papska enciklika "Mystici corporis Christi" iz 1943.g. u kojoj se ka`e:" Ako neko nije veran Papi, ne mo`e se smatrati da je on veran Hristu." 2 "S vremenom... misionarska aktivnost imala je tendenciju da obuhvati me|u svojim prioritetima i poku{aj obra}ewa drugih hri{}ana, pojedina~no ili grupno, da bi ih "vratila u svoju Crkvu". Da bi se legalizovala ova tendencija koja je bila izvor prozelitizma, Katoli~ka Crkva je razvila bogoslovsku teoriju po kojoj samu sebe predstavqa kao jedinu riznicu spasewa. Kao odgovor na to, Pravoslavna Crkva je sa svoje strane postepeno usvojila svoju teoriju po kojoj se samo u woj nalazi spasewe. Da bi se obezbedilo spasewe za "odeqenu" bra}u po~elo se sa prekr{tavawem hri{}ana i previ|awem principa verske slobode i izra`avawa wihove vere, za {to je ono vreme imalo veoma malo razumevawa." (~l. 10) 3 Kaqolikh br.2705 (20. juli 1993.g.) 4 Kaqolikh br. 2651 (5.maj 1992.g.) prenosi intervju patrijarha listu La Croix 5 Sabor je odr`an u Lavovu u maju 1992.g. Svojim slawem predstavnika na unijatski sabor Carigrad je razbio svepravoslavno jedinstvo u stavu prema Uniji koji je dva meseca ranije (u martu 1992g.) ~vrsto potvr|en. U Lavov je poslan episkop Vsevolod (Pankratije) skopelski, episkop ukrajinskog porekla koji je nadle`an za ukrajinske pravoslavne parohije carigradske patrijar{ije u Americi i Kanadi. Unijatski episkopi su ga odu{evqeno primili i izmenili celiv mira sa wim na sve~anosti otvarawa Sabora, kojim je ina~e, predsedavao kardinal Loba~evski, vo|a ukrajinskih unijata. Na ovom saboru je unijatski episkop Vasilije lostenski i stamfordski iz Konektikata, SAD, dao osnovne predloge za u~estvovawe unijata u pravoslavno-katoli~kom dijalogu. Episkop Vsevolod je
1

59

5. Takozvane Isto~ne Crkve (tj. unijate) "treba potpuno ukqu~iti... u dijalog qubavi.. i i da u|u u bogoslovski dijalog sa svim prakti~nim obavezama koje iz wega budu proisticale." (~l. 16, vidi i ~l. 34) Ovaj kao i drugi stavovi sa kojima su se saglasili pravoslavni predstavnici u Balamandu u pogledu pitawa unijata, u potpunosti negira stav tzv. Tre}e svepravoslavne konferencije (Rodos 1-15. novembar 1964.g.) koja je zauzela dosta o{tar stav prema dekretu o "Isto~nim Crkvama" done{enom na Drugom vatikanskom koncilu i potvrdila svoje stanovi{te po kome ukidawe unijatskih zajednica predstavqa neophodan uslov za po~etak dijaloga. Tada je tra`eno potpuno povla~ewe iz svih pravoslavnih zemaqa unijatskih agenata i vatikanskih propagandista i potpunu inkorporaciju tzv. unijatskih "crkava" u Rimsku Crkvu, jer su unija i dijalog istovremeno nemogu}i. Ali, ovde u Balamadnu vidimo potpunu kapitulaciju po tom pitawu i pobedu vatikanske diplomatije. 6. "Episkopi i sve{tenici imaju obavezu pred Bogom da po{tuju vlast, koju je Sveti Duh dao episkopima i sve{tenicima drugih Crkava i zato da ne izbegavaju da se ukqu~uju u duhovni `ivot vernika te Crkve...po{tuju}i svetotajinski poredak druge Crkve. Tako|e je potrebno da se katoli~ki i pravoslavni episkopi me|usobno savetuju kako bi izbegli paralelne misionarske aktivnosti..." (~l. 29) "Vera u svetotajinsku realnost podrazumeva po{tovawe prema bogoslu`ewima drugih Crkava." (~l. 28) Ovo je potpuni dogmatski minimalizam, sinkretizam i ga`ewe sve{tenog kanonskog prava Pravoslavne Crkve, implementacija ekumenisti~ke patrijarhalne enciklike iz 1920.g. u najsavr{enijem vidu. Insistirawe na saradwi na svim nivoima crkvenog `ivota nova je strategija Rima prema pravoslavnima. Kod svih pomenutih principa iz Balamanda jasna je geneza nastanka: Rim odlu~uje - `eneva potvr|uje - Fanar potpisuje. Tri centra dogmatskog sinkretizma idu pod ruku. I ovde se eksplicitno priznaje postojawe punova`ne svete tajne sve{tenstva kod papista. Samim tim i wihove sve ostale svete tajne su ispravne i spasonosne. Pitamo se, koliko je jo{ ostalo vremena dok se ne ostvari ono {to je potpisano? 7."Posebna pa`wa bi}e posve}ena obrazovawu budu}ih sve{tenika...Ovo obrazovawe u svome sadr`aju treba da bude afirmativno prema drugim Crkvama. Svi trebaju od po~etka da se upoznaju sa apostolskim nasle|em druge Crkve i autenti~no{}u wenog svetotajinskog `ivota. Svima je potrebno omogu}iti jedan ~astan i celovit uvid u istoriju, zasnovan na usagla{enoj i zajedni~koj istoriografiji dvaju Crkava. Na taj na~in pomo}i }emo da se razbiju predrasude i izbegnu}emo da se istorija koristi u svrhu konfrontacija." (~l. 30)

26. maja besedio u katedrali Sv. }or|a koju su unijati nedavno oteli na silu od Pravoslavnih.U toj besedi episkop je potpuno pre}utao istorijsku istinu o ukrajinskoj uniji i lukavstvu Brestovskog sabora (1596.g.), i potvrdio papisti~ku verziju nastanka i postojawa unije. ^ak je naglasio da pravoslavne i unijate ni{ta ne razdvaja i otvoreno je priznao crkvenu prirodu Unijata. Svoju besedu zavr{ava slede}im re~ima:"Voqena bra}o! Ovde po prvi put u ~etiri stotine godina, jedan jerarh iz Konstantinopoqa obra}a se u besedi vama, grko-katoli~kim jerarhima Kijevske Crkve. Vi ~uvate crkveno bogatstvo koje pripada svima nama. Va{ sinod je naslednik kijevskih mitropolita. Va{a struktura predstavqa potencijal za vaspostavqawe na{e podeqene Kijevske Crkve. Zato imate veliku odgovornost. Velika Crkva Konstantinopoqa uvek je nastojala, koliko je to mogu}e da pomogne Ukrajincima. Ona je spremna da pomogne Ukrajini danas. Ose}am posebnu sre}u {to sam se molio sa vama u toku ovog sinoda..." Irenikon 65:2 (1992.g.)

60

Jo{ jedan korak dole na lestvici kompromisa savesti. Vatikan uporno radi na razvijawu kulta la`nog pokajawa "kolektivne krivice", i Papa tra`i opro{taj na uop{ten na~in, u "kolektivisti~kom kontekstu", {to je sasvim bez ikakve vrednosti jer se konkretni doga|aji uop{te ne spomiwu. Sada i pravoslavni ekumenisti u~estvuju u prawu savesti i kriminalnih aktivnosti Rima i unijatskih "crkava" prihvatawem papskog mita o tzv. "o~i{}ewu pam}ewa" na obe strane, o "nesporazumu motiva" i "jednakoj te`ini odgovornosti", "zajedni~koj odgovornosti" za "istorijske gre{ke" kao i "me|usobnom pra{tawu". Na osnovu razrade ovih osnovnih principa i elemenata balamandskog sporazuma mo`emo da steknemo neku sliku o trenutnom stawu i smerovima dijaloga izme|u Fanara i Rima. Prakti~no stvoreni su svi uslovi za uniju koja je potpuno mogu}a i bez trenutno potpune saglasnosti u va`nim dogmatskim pitawima koji se minimalizuju i svode na lokalnu bogoslovsku tradiciju neobaveznu za drugu sestrinsku Crkvu. Sasvim je jasno da dijalog ne samo da nije omogu}io nepravoslavnima da upoznaju istinu Pravoslavqa i da se postepeno vrate bogoslovskoj tradiciji otaca, ve} je za Latine poslu`io kao trojanski kow kojim su uspeli da uti~u na pravoslavne da promene svoje osnovne eklisiolo{ke i kanonske principe i postavke. Zastupawem teorije da evharistijsko op{tewe nije toliko vidqivi znak dogmatskog jedinstva koliko pre svega sredstvo za postizawe jedinstva ubrzano se stvaraju uslovi za vaspostavqawe zajedni~kog pri~e{}ivawa, zasnovanog na teologiji "Sestrinskih Crkava" i tzv. "kr{tewskoj teologiji."1
U sklopu ovoga podrazumevamo stav da je osnovni uslov da je neki hri{}anin ~lan Crkve Hristove ispravno kr{tewe u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, bez obzira u kojoj je crkvenoj zajednici ovo kr{tewe primio. Papa Pavle {esti ka`e u buli "Anno Ineunte" od 25. jula 1967.g. "Kroz kr{tewe svi smo jedno u Hristu Isusu". Ovu vaptizmalnu (kr{tewsku) teologiju u posledwe vreme tuma~i i aktivno zastupa mitropolit pergamski Jovan Zizjulas, koji je ina~e opunomo}enik Fanara za dijalog sa drugim hri{}anskim konfesijama. Jo{ kao laik profesor Zizjulas je izjavio u svome predavawu odr`anom u Londonu 13.2.1985.g. na temu: "Pravoslavna eklisiologija i ekumenski pokret", (objavio list "Sourozh" br.21, avgust 1985 g.): "Bez obzira {ta }e re}i neki pravoslavni tradicionalisti, mislim da se Pravoslavna Crkva ne mo`e povu}i iz Ekumenskog Pokreta, a da time ne izda osnovne svoje eklisiolo{ke principe." U nastavku svoga izlagawa profesor Zizjulas se doti~e pitawa granica Crkve i u tom pogledu on vidi dilemu izme|u stroge eklisiologije Kiprajana kartaginskog (da je Sveti Duh prisutan samo unutar granica kanonske zajednice Pravoslavne Katoli~anske Crkve) i novije, liberalnije eklisiologije bla`enog Avgustina koji prihvata mogu}nost da blagodatni darovi Svetog Duha i Svete Tajne postoje i izvan Crkve. Sli~an stav imao je i Georgije Florovski koji je tvrdio da "postoje svetiteqi izvan Pravoslavne Crkve" i da "su kanonske granice crkve va`ne, ali istovremeno nisu apsolutne". (vi{e o tom pitawu u ~lanku "Granice Crkve" iz kwige "Telo `ivoga Hrista - jedno pravoslavno tuma~ewe Crkve", na francuskom "Les limites d l'Eglise" u listu Messager de l}exarchat du patriarche Russe en Europe occidentale" 1961, br. 37) U pomenutom predavawu Zizjulas na svojevrstan na~in predla`e teologiju "kr{tewskog jedinstva" ( baptizmal unity). On daqe pi{e: "kr{tewe odre|uje granice Crkve." (kr{tewe, dakle, bilo da je pravoslavno ili ne, te stoga Crkva mo`e da obuhvata i pravoslavne i nepravoslavne) Izvan kr{tewskih granica Crkve ne postoji istinska Crkva. A, "unutar kr{tewa, ~ak ako i postoji neka razlika, neka podela, raskol, mo`emo da govorimo o Crkvi." (isti izvor). U zvani~nom izve{taju iz Kambere jasno se ka`e "zajedni~kim kr{tewem ve} smo ujediweni", dok anglikanski arhiepiskop Xorx Keri postavqa pitawe:"Ako verujemo da nas kr{tewe u ime Svete Trojice sjediwuje sa imenom Bo`jim i ~ini nas ~lanovima wegove porodice, {ta bi to trebalo da zna~i za crkve koje su evharistijski odvojene?" Ovaj kratki ekskurs zavr{avamo nadahnutim re~ima Svetog Atanasija Velikog koji ka`e: "Zato Gospod nije samo prosto naredio da kr{tavamo, ve} je prvo rekao - nau~ite, pa tek onda - krstite u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, da bi se iz pouke probudila prava vera, a potom se vera upotpunila kr{tewem. Mnogi iz drugih jeresi govore samo re~i, a ne umuju ispravno, kao {to je re~eno, niti imaju zdravu veru, zato je beskorisna voda koju oni daju i nedostaje joj blago~e{}a, te onoga koji se
1

61

Na kraju ovog pregleda Balamandskog sporazuma ne mo`emo a da se ne zapitamo, da li je Balamand otvorena pobeda vatikanske diplomatije ili ne? Da li je on realizacija principa Vatikanskog koncila ili je oti{ao jo{ daqe? Da li smo u krivu kada govorimo o postignutoj uniji u Balamondu? Ubrzo posle sporazuma u Balamondu, Sveta Gora je izdala jednu podu`u Deklaraciju u kojoj su istaknute ozbiqne strepwe pred zakqu~cima pomenutog sporazuma. U svojoj deklaraciji svetogorski monasi osu|uju "balamandsku uniju" i pozivaju odgovorne da {to pre daju obja{wewe za svoje postupke. Kakvi su me|utim, odgovori usledili? To mo`emo jasno videti iz ekumenisti~kih aktivnosti Carigrada i drugih Pomesnih Crkava u narednom periodu. Naime, svepravoslavna delegacija je u julu 1993. g. uzela u~e{}e u "Svetskom ekumenskom skupu omladine i studenata" u okviru SSC, u Brazilu, gde je preovladavala sinkretisti~ka atmosfera, kori{tena je nehri{}anska simvolika (znaci jin i jang), a jedan od glavnih predava~a bila je, dr. ^ang iz Koreje, koja nam je dobro poznata iz Kanbere, po svojim spiritisti~kim ritualima.1 Pored toga skupa, pravoslavni predstavnici u~estvuju na "Petoj konferenciji po pitawima Vere i Poretka" u organizaciji SSC, u {panskom gradu Santjago de Kompostela te iste godine u avgustu mesecu. Nakon toga usledila je ve} pomenuta poseta patrijarha Vartolomeja Upsali, a u septembru predstavnici pravoslavnih crkava u~estvovali su na "Pan-religioznom skupu u Milanu". Pravoslavni predstavnici u~estvuju i u "Drugom svetskom parlamentu religija" u ^ikagu, a u novembru iste godine sklapaju predunionisti~ki sporazum sa monofizitima. Da Balamondski sporazum nije tek jedan bezna~ajni sastanak, ve} veoma va`an ekumenisti~ki skup potvr|uje i sam patrijarh Vartolomej koji je do sada u nekoliko prilika podr`ao wegove odluke. Ipak, mo`da najdaqe od svih ide rumunski mitropolit Nikolaj banatski, koji na sva usta hvali tekst iz Libana i otvoreno propoveda teologiju sestrinskih Crkava i tzv. teologiju "dva plu}na krila"2 U svakom slu~aju, mo`emo da vidimo da }e odgovori na pitawa svetogorskih otaca i svih ostalih dobronamernih pravoslavnih hri{}ana u vreme koje sledi dolaziti u sve ve}em broju, uz brojne potvrde da je Balamand tek po~etak.

PAPIZAM KAO "SESTRINSKA CRKVA"
Rimokatoli~ka "crkva" danas, predstavqa samo naizgled jednu jedinstvenu versku instituciju, po{to u wenim okvirima vidqivog kanonskog ustrojstva postoje veoma raznoliki stavovi i duboki unutra{we podvojenosti po osnovnim pitawima hri{}anske vere. Po{to se radi o jednoj pseudo-crkvenoj organizaciji koja ne poseduje unutra{wu koheziju Crkve koju rukovodi i ~uva blagodat Svetoga Duha, rimokatoli~ka "crkva" zasnovana je na ~vrstom autoritetu vlasti Rimskog Pape. U
wome omiva vi{e prqa u be{~a{}u nego li {to ga iskupquje." Sv Atanasije Veliki, PG t.26 Against Arians, Second Oration. 1 Dr ^ang Hjun-King poznata je koreanska prezbiterijanka, profesor univerziteta u Seulu, i aktivni feminista. Ona je jedan od najotvorenijih zagovara~a sinkretizma hri{}anstva i drugih religija. Nije se ustru~avala da otvoreno ka`e: "Budizam i {amanizam su moja majka, a hri{}anstvo mi je otac.". I ovaj put je u Brazilu pozivala hri{}ansku omladinu da "~ine i ve}e stvari od Isusa silom Duha Svetoga". 2 Ovo pore|ewe patrijarha Vartolomeja smo prethodno pomenuli. Pogledajmo {ta ka`e rumunski mitropolit u ~asopisu Irenikon: Ne ka`e se bez razloga da Pravoslavna i Katoli~ka Crkva li~e na dva plu}na krila kojima ~ovek di{e. Pustimo (Crkve) da di{u od sada sa oba plu}na krila i poku{ajmo da izbegnemo slu~ajeve u kojima, zbog opravdanih ili neopravdanih razloga, dr`imo da smo u dobrom zdravstvenom stawu, mada smo blokirali jedno plu}no krilo ili ho}emo da ga ignori{emo." Irenikon, 66:3 (1993), str. 370-371

62

woj je duh pravoslavne sabornosti koji je posedovala drevna pravoslavna Rimska Crkva zamewen duhom papizma. Bez sna`nog kulta papizma, koji je osnovni kamen temeqac te organizacije, rimokatolicizam bi se potpuno dezintegrisao i raspao na hiqade sekti. Otuda su rimokatolici spremni da se odreknu svega osim papizma koji je ujedno i glavni generator svih dogmatskih i kanonskih anomalija Rima. Danas se rimokatoli~ka "crkva" nalazi u veoma nezavidnom polo`aju. Pod stalnim pritiskom evropskog racionalisti~kog i humanisti~kog duha, koji je i nastao u wenom okriqu i otrgao se od wene kontrole, ona je prinu|ena da svoj opstanak tra`i u konstantnom prilago|avawu i saobra`avawu ovome svetu i veku i da svoje Evan|eqe sve vi{e humanizuje i osavremewava poku{avaju}i na taj na~in da odr`i neki privid kontinuiteta tradicije, ali jo{ vi{e da odr`i korak sa vremenom. Veoma je naivno mi{qewe mnogih pravoslavnih hri{}ana koji sawaju o uniji sa Rimom da }e se jedinstvo ostvariti kada rimska "crkva" odlu~i da ispravi neke svoje pogre{ke. Zaboravqa se pritom na ~iwenicu da je hri{}anski Zapad ve} deset vekova odvojen od stabla Crkve Hristove, da osu{enim `ilama wihovih odse~enih grana ve} odavno ne struji `ivonosni sok bo`anske blagodati. Na wima je tek ponegde ostao koji zeleni listi}, ali blagodatnih plodova istinske i nepatvorene svetosti nema. Zato se konkretno mo`e govoriti samo o povratku pojedinaca ili grupa rimokatolika u naru~je Majke Crkve, ali nipo{to o sjediwewu jednog celog obolelog organizma sa Pravoslavnom Crkvom. Zaista, rimokatoli~ka zajednica samo spoqa poseduje obli~je Crkve, a u su{tini je zasnovana na sasvim druga~ijim temeqima, odi{e sasvim druga~ijim duhom i mi{qu nego Pravoslavna Crkva. To su izvesne konstante koje su prakti~no nepromewive jer su ve} kroz vekove dobile vrednost tradicije i na wima je izgra|ena celokupna gra|evina papizma. Da bi rimokatolik istinski postao pravoslavan potrebno je da se u wemu rodi celi jedan novi svet, da pro|e kroz celoviti proces preumqewa. Nipo{to nije dovoqna samo deklarativna izjava da priznaje i prihvata ono {to u~i Pravoslavna Crkva, da pro~ita Simvol vere bez Filioque ili da prihvate druga pravoslavna u~ewa. To posebno vredi u slu~aju papisti~kih klirika i teologa koji su duboko inficirani jereti~kim umovawem. Danas u pravoslavnom svetu nije retka pojava da nedovoqno opravoslavqeni obra}enici iz papizma, posebno oni koji su dobili sve{teni ~in, i daqe razmi{qaju na stari na~in. Za celu Pravoslavnu Crkvu bi bilo krajwe pogibeqno uspostavqawe unije sa Rimom. Ta unija bi jedino mogla biti zasnovana na nekom kompromisu bez pokajawa, na priznawu zajedni~ke krivice i odgovornosti. Tada bi se vrata Crkve Hristove {irom otvorila za nesmetani priliv najrazornijih duhovnih anomalija, novotarija i racionalisti~kih teorija koje razdiru unutra{wi `ivot rimokatoli~kog sveta. To bi izazvalo sna`nu reakciju svih onih pravoslavaca koji bi u nastojawu da sa~uvaju kontinuitet tradicije i duha bili prisiqeni da se odvoje od zvani~ne Crkve ukoliko se ona sjedini sa Rimom. U svakom slu~aju ovakva unija ne samo da bi donela mir Crkvi ve} bi dovela do novih raskola. `ivi i zdravi organizam Pravoslavne Crkve ne mo`e da prihvati jedno nepokajano i obolelo tkivo, jer ako se ono pricepi na wegovoj periferiji ponovo otpada zajedno sa onim delom tkiva koje je ono zarazilo. Kada se stvari sagledaju na ovoj osnovi, snovi o nekom povratku na stawe pre 1054.g. sasvim su iluzorni. Problem vi{e nije ni u pitawu Filioque-a, problemu papolatrije i vlasti u Crkvi kao i drugim dogmatskim razlikama, ve} u jednom duhu papizma koji je u stalnom i dinami~kom prilago|avawu duhu ovoga sveta i veka i koji opet generi{e sve druge razlike. Taj duh sam po sebi nema ni{ta zajedni~ko sa blagodatnim duhom Pravoslavne Crkve. U tom smislu aktivnost Pravoslavne Crkve trebala bi iskqu~ivo da se ogleda u svedo~ewu istinskog, svetoota~kog Pravoslavqa uz nepokolebivo ispovedawe da je jedina istina pod suncem, Hristos Gospod i wegova

63

Sveta Saborna i Apostolska Pravoslavna Crkva. Tada bi Crkva Pravoslavna postala uto~i{te svim onim hri{}anima koji su `edni `ive vode evan|elske. Na`alost, ekumenskim pokretom ova uloga Crkve je potpuno izneverena. U strahu da se wen "tvrd i nepopustqiv" stav ne shvati u dana{wa vremena tolerancije i humanizma kao fanati~an i primitivan, pravoslavni jerarsi i teolozi hitaju da u duhu novog vremena razvijaju licemerni "dijalog qubavi" sa Rimom i sve u`urbanije tra`e (ne)~astan kompromis na osnovu koga bi se proglasila unija sa "sestrinskom crkvom" u Rimu. Danas se zvani~ni kurs Vatikana nalazi razapet izme|u sasvim protivre~nih strujawa sa desne i leve strane. Tradicionalsti koji dr`e desno krilo na sve mogu}e na~ine nastoje da zaustave nezadr`ivu modernizaciju koja je otpo~ela sa Drugim vatikanskim koncilom. (Na toj poziciji stoji i kontroverzni kardinal Lefevr i wegovi sledbenici koji ve} decenijama prkose novom kursu Rima). S druge strane liberalni krugovi poku{avaju pritisakom na Vatikan da ozakone ukidawe celibata sve{tenstvu, rukopolagawe `ena, afirmaciju prava homoseksualaca, liberalniji stav prema masoneriji, ve}u autonomiju i slobodu od Rima, modernizaciju kulta i dr. U tim krugovima, prvenstveno na ameri~kom i azijskom kontinentu, ali i u Evropi, ve} se odavno ide u pravcu sve ve}eg sinkretizma. U Latinskoj Americi sve su ~e{}e pojave uvo|ewa izvesnih paganskih kultova u katoli~ku bogoslu`benu praksu. U Indiji se sve vi{e propagira neka vrsta hindukatolicizma, u mnogim kontemplativnim manastirima uvode se metode joge i isto~nih meditacija. Na poqu dru{tveno-politi~kog `ivota ide se i na pro`imawu marksizma i drugih levih ideja sa hri{}anstvom. Me|u pobornicima takvih kretawa poznat je Pjer Teilard {arden, jezuita i marksista koji ima i veliki uticaj na pokret "Novog Doba". Pored wega na ovom poqu posebnu aktivnost su pokazali i neki drugi rimokatoli~ki monasi - intelektualci: Tomas Merton, (tvorac amalgama zen budizma i hri{}anstva), Aelred Grejem i Bid Grifits, koji u jednom svome tekstu pi{e: "Niko ne mo`e da ka`e da su hinduisti, budisti ili muslimani u pravom smislu "nevernici". Radije bih rekao da u wima trebamo da prepoznamo svoju bra}u u Hristu." Izme|u ostalih ova trojica avangardnih "monaha" u~inila su veliki doprinos na stvarawu "interkonfesionalnog evan|eqa", uvode}i pojmove kao {to su "kosmi~ka duhovnost", "ta~ka Omega", "Hindu ili Zen - katolicizam". Pitawe rukopolo`ewa `ena tako|e je veoma aktuelno, po{to su sve u~estalije optu`be da je Rim isuvi{e tradicionalan i krut po tom pitawu zbog ~ega je sve vi{e na meti napada feministi~kih krugova. Poznati danski teolog Edvard {ilebek isti~e potrebu da se mora raditi na pripremi vernika da prihvate sutradan i `ene sve{tenice. On govori: "Izuze}e `ena iz sve{tenstva ~isto je kulturolo{ko pitawe, koje vi{e nema nikakvog smisla." Po wemu za rukopolo`ewe `ena nema teolo{kih prepreka, jedino postoji opasnost mogu}ih raskola od strane tradicionalista1. Ina~e, me|u katoli~kim monahiwama (kojih ima trenutno oko milion) sve je vi{e inicijativa da se `enama zvani~no dozvoli vi{e prava u crkvenoj upravi i slu`bama. Kao prvi korak Vatikana o~ekuje se postavqawe monahiwa na va`nija mesta u Kuriji, po{to sada trenutno, od nekoliko stotina koliko ih radi pri Vatikanu, nijedna nije na nekom zna~ajnijem polo`aju.2 Pitawe seksualnih (~itaj nastranih) mawina tako|e postaje aktuelno. U ro~ersterskoj nadbiskupiji u Engleskoj, u aprilu 1994. g. odr`an je tronedeqni seminar o polo`aju homoseksualaca u rimokatoli~koj "crkvi". Sa crkvene predikaonice vernici su mogli da slu{aju vrlo avangardne "besede"
1 2

Po pisawu Ecumenical Press Service, 25 april, 1994.g. Iz izve{taja agencije RNS, Vatikan, 30 maj. 1994.g.

64

biskupa Metjua Klarka velikog pobornika ovog na~ina `ivota i profesora teologije Darela Lansa koji je izme|u ostalog izneo neverovatnu tvrdwu da su "najstariji obredi u rimokatoli~koj "crkvi" bili ustvari homoseksualni bra~ni rituali." Predavawa seminara bila su za~iwena ispovestima pojedinih vernika koji su iznosili svoja zapa`awa po ovom pitawu. 1 Sada{wi papa, Jovan Pavle II , trudi se da balansira izme|u dva suprotna tabora. Dok nepokolebivo dr`i pitawe celibata i tradicionalni stav prema abortusu ipak, da bi udovoqio i drugoj strani daleko ide u prihvatawu raznih sinkretisti~kih ideja. Jo{ 1983.g. kada je izdano novo Kanonsko Pravo izuzeta je kazna ekskomunikacijom za ~lanove masonskog pokreta. Papa na svojim putovawima aktivno u~estvuje u raznim paganskim obredima. Tako je u avgustu 1985.g. prisustvovvao animisti~kim ritualima u "svetoj {umi" pored Lome i paganskim obredima u Togovilu. Pred muslimanima otvoreno govori da hri{}ani i muslimani imaju istoga Boga, a prilikom posete Indiji 1986.g. TV kamere su zabele`ile i detaq kada Papa primio na ~elo znak "tilak" od jedne hinduisti~ke sve{tenice. Jovan Pavle II je prvi rimski papa koji je posetio veliku rimsku sinagogu i pristustvovao slu`bi. Svi ovi papini "ispadi" ~esto su bili na meti tradicionalisti~kih krugova i {tampe.2 Na teolo{kom poqu sve je vi{e nastojawa liberalnih teologa da ospore autoritet Evan|eqa. Oni nastoje da u "mistifikovanom" tekstu Sv. Pisma prona|u "istorijskog ~oveka Isusa" i da rekonstrui{u wegove re~i iz evan|elskog teksta. Gospod Hristos se u avangardnoj rimokatoli~koj teolo{koj misli sve vi{e predstavqa kao mladi jevrejski rabin-revolucionar, socijalni i verski reformator. Na teolo{kim {kolama se wegova ~udesa sve ~e{}e tuma~e kao normalni medicinski fenomeni. Iz svega ovoga o~igledno je da intelektualizam, sekularizam i duh ovoga sveta ozbiqno nagrizaju celokupni organizam rimokatoli~ke "crkve". Da bi se celokupna institucija odr`ala usled ovih dezinte-gracionih sila Vatikan jo{ intenzivira ulogu papskog kulta kao su{tinskog kohezivnog elementa. Prilikom svojih redovnih javnih audiencija Papa sve ~e{}e isti~e svoju ulogu "Hristovog Namesnika" kao nepogre{ivog duhovnog vo|e i nosioca crkvene vlasti. Nagla{avawe ovih ideja je pre svega od unutra{weg zna~aja za rimokatoli~ku zajednicu jer je jedino sna`an autoritet Pape u stawu da disciplinuje buntovne biskupe i teologe koji ne misle na isti na~in kao Rim. U svojim obra}awima vernicima Papa je vi{e puta isticao da je Rimski episkop nosilac posebne harizme koju je Gospod dao apostolu Petru koja ga onemogu}ava da gre{i po pitawima vere i morala i to ne samo kada govori ex cathedra (kako je utvr|eno tzv. dogmom o nepogre{ivosti). Drugim re~ima Sveti Duh ekskluzivno ~uva papu od pogre{aka i Crkva je nepogre{iva samim tim {to je vodi nepogre{iv pastir. Otuda je Crkva za rimokatolike nezamisliva bez one uloge pape koja je definisana Prvim Vatikanskim Koncilom.3

Po pisawu lista Wanderer, od 12. maja 1994.g. Pogledajmo {ta pi{e italijanski list "Si Si No No" u svome izdawu od 27. oktobra 1986.g.: "Nikada na{ Gospod nije bio tako razgnevqen, nikada wegove svetiwe tako profanisane i wegov Vikar tako poni`en. Wegov narod sabla`wava se wegovim pona{awem u Asiziju. U crkvi Sv. Petra budisti~ki kalu|eri klawali su se Dalaj Lami (koji je za wih reinkarnacija Bude). U istoj crkvi na glavnom oltaru je postavqena statua Bude. U crkvi sv. Grigorija ameri~ki indijanci su na oltarskoj platformi pripremali svoje lule mira, tamo su prizivani ~itavi nizovi hinduisti~kih bogova." `alosno je i pomisliti da su ovi doga|aji u pravoslavnoj {tampi pro{li skoro bez ikakvih kritika, a poznato je da su na tom bezakonom skupu u~estvovali i na{i predstavnici. 3 ^asopis Pro Ecclesia, od 6. septembra 1993.g. navodi neke od papinih izjava koje je on dao obja{wavaju}i ulogu Hristovog Namesnika.
2

1

65

Na osnovu svega ovoga te{ko je razumeti kakvog smisla ima daqi pravoslavnorimokatoli~ki dijalog kada se radi o ovako fundamentalnim razlikama, koje nisu samo posledica kulturno-istorijskih razlika koje bi se nekako i mogle prevladati dijalogom, ve} su sasvim suprotnih teolo{kih osnova i shvatawa su{tine Crkve i domostroja spasewa. Ono {to Pravoslavna Crkva najvi{e mo`e da u~ini za `rtve papisti~ke jeresi jeste da nepokolebqivo i otvoreno svedo~i svetoota~ku istinu spasewa i da o~uva svoje u~ewe neoskvrweno duhom ovoga sveta. Tada }e veliki broj rimokatolika, protestanata i drugih jeretika u Pravoslavnoj Crkvi poznati ono {to su tra`ili u svojim pseudo-crkvama.

OBRA^UN SA SVETOGORSKIM ZILOTIMA

Sadr`aj

Dok s jedne strane Konstantinopoq sve uspe{nije razvija dobre ekumenske odnose sa Rimom, anglikanskom zajednicom i protivhalkidoncima, s druge strane zauzima sve o{triji kurs prema svima onima koji se suprotstavqaju ekumenizmu. Jedan od duhovnika koji je smogao hrabrosti da javno 1991.g. iska`e mi{qewe da je Carigrad PAO U JERES EKUMENIZMA bio je arhimandrit Jefrem duhovnik manastira Filoteja, (ina~e jedna od najzna~ajnijih duhovnih li~nosti Svete Gore koji je posledwih godina osnovao i nekoliko manastira po Americi). Starac Jefrem je pritom neskriveno odr`avao veze sa RZC, pa je ~ak bilo i govora da bi pre{ao pod wenu jurisdikciju. Ova vest digla je na noge celu Gr~ku. Na starca Jefrema pravqeni su nevi|eni pritisci iz Carigrada, iz Kareje, gotovo sa svih strana da odustane od svoje namere po{to bi to izazvalo velike raskole me|u svetogorskim monasima. Carigrad je otvoreno pretio ra{~iwewem. Uvidev{i sve mogu}e posledice jednog takvog ~ina, starac Jefrem je odustao1, mada je otvoreno "u lice"
"Rimski Episkop kao Hristov Namesnik ima najvi{u i univerzalnu vlast nad celom Crkvom." (Lumen Gentium) "Rekav{i ovo mo`emo da ponovimo definiciju florentinskog sabora iz 1439.g. koji je utvrdio: " Defini{emo da... je Rimski prvosve{tenik naslednik bla`enog Petra, korifeja apostola i Hristov Namesnik (Vikar), glava cele Crkve, otac i u~iteq svih Hri{}ana; i da je na wemu preko bla`enog Petra, na{ Gospod Isus Hristos ostavio punu vlast pastirstvovawa, vladawa i upravqawa univerzalnom Crkvom"... " {to se ti~e Prvog Vatikanuma (1870), on je citirao ovu florentinsku definiciju, i navode}i citate iz Svetog Pisma (Jn. 1,42; Mt 16,16; Jn. 21.51) pokazao je zna~ewe ove vlasti jo{ preciznije. Rimski Prvosve{tenik ne poseduje samo ulogu nadgledawa i rukovo|ewa, ve} u`iva "punu i vrhovnu vlast jurisdikcije, ne samo u pitawima vere i morala ve} isto tako i u stvarima koje se ti~u discipline i upravqawa Crkvom rasejanom po celom svetu."..."U ovom smislu i Vatikanum II govori o Rimskom Episkopu kao o "pastiru vascele Crkve koji ima punu, vrhovnu i univerzalnu vlast"(Lumen Gentium). Ta vlast je "autoritet primata nad svima, bilo da se radi o pastirima ili o vernicima" (ibid.) "Tekst Svetog pisma pokazuje da univerzalna pastoralna .).... misija Rimskog Prvosve{tenika, Petrovog Naslednika, podrazumeva doktrinalnu misiju. Kao univerzalni pastir, Papa ima misiju da progla{ava otkriveno u~ewe i da promovi{e istinitu veru u Hrista u celoj Crkvi. To je integralno zna~ewe petrovske misije."... " To je utvr|eno i Lionskim Saborom iz 1274.g. u vezi pitawa primata Rimskog Episkopa i puno}e vlasti kada sabor defini{e da "on ima zadatak da brani istinu vere i da je wegova odgovornost da razre{ava sve sporove u oblasti vere". 1 U svom pismu Sinodu RZC, od 1.jula 1991.g. Starac Jefrem izme|u ostalog ka`e:"Moji najsvetiji Oci, op{ti revolt koji se podigao na mene sasvim je bez presedana. Vaseqenska Patrijar{ija, Gr~ka Crkva, Gr~ka Arhiepiskopija u Americi, Sveta Gora i Gr~ka Vlada, svi su se okrenuli protiv mene. Vide}i da iz svega doga mogu da proizi|u raskoli, ne samo na Svetoj Gori, ve} i me|u bra}om hri{}anima, odlu~io sam da se vratim. Znam da sam zbog mira u Crkvi morao da se povu~em. To je ne{to {to sam siguran da biste i vi u takvim okolnostima u~inili... Kada su me pitali u Vaseqenskoj Patrijar{iji za moje mi{qewe o Va{oj Crkvi, hrabro sam izjavio da je Va{a Crkva Pravoslavna po svakom pitawu i bez sumwe kanonska {to se ti~e apostolskog prejemstva. Samo jedna stvar koja me je dovela u nedoumicu jeste pitawe crkvenog op{tewa sa drugim Pravoslavnim Crkvama, {to na`alost stvara eklisiolo{ke probleme..." Ostatak pisma arhimandrit Jefrem

66

izjavio u Carigradu da priznaje RZC kao blagodatnu i istinsku Pravoslavnu Crkvu, {to Carigrad potupno negira. Ovaj doga|aj je pokazao da Svetogorci nisu nimalo ravnodu{ni prema onome {to se u Carigradu radi.1 Novo "ispipavawe pulsa" Svetogorcima po~elo je progonom monaha Ilinskog skita maja 1992.g. Monasi Skita Svetog Ilije jo{ su od 1957.g. prestali da pomiwu ime Vaseqenskog patrijarha, kao znak protesta protiv ekumenizma koji je on otvoreno propovedao. Iako su posle smrti patrijarha Atinagore mnogi Svetogorci ponovo po~eli da spomiwu ime carigradskog prvojerarha, Ilinski skit je ostao uporan u svojoj odluci vide}i da se u kursu Carigrada ba{ ni{ta ne mewa. Od 1985. god. po~eli su sve ja~i pritisci na arhimandrita Serafima (monaha ameri~kog porekla koji je obnovio skit 1970.g. sa svojim bratstvom). Dana 20. maja 1992.g. u Skit Svetog Proroka Ilije iznenada je upao veliki broj policajaca, jeromonaha i monaha predvo|enih patrijar{ijskim egzarhom episkopom iliupoqskim Atanasijem. Od oca Serafima i ostalih otaca skita tra`eno je hitno da prihvate pomiwawe patrijarha Vartolomeja ili da odmah napuste Svetu Goru. Monasi su odbili zahtev pitaju}i da li postoji neka odluka civilnih vlasti za wihovo proterivawe. Svakako, pismena odluka nije postojala. Ipak zatra`ili su tri dana da spreme stvari, me|utim dato im je ni vi{e ni mawe nego petnaestak minuta da uzmu samo najpotrebnije. Potom su svi sme{teni u policijski xip, odvezeni do Kareje, a odatle u Dafni. Tamo ih je ~ekao policijski gliser koji ih je iskrcao u Uranupolisu gde su ostavqeni na ulici. U me|uvremenu u skit su se uselili gr~ki monasi iz Pandokratorovog manastira, a posebno su ga i daqe obezbe|ivale policijske snage.2 Slu~aj isterivawa po kratkom postupku i progonstva celokupnog bratstva skita sv. Proroka Ilije u maju 1992, jo{ nije re{en na gr~kim sudovima. Nakon potpisivawa sporazuma u Balamandu u julu 1993.g i sve ubrzanijih dogovora sa protivhalkidoncima svetogorski monasi su po~eli da izra`avaju vidno nezadovoqstvo i neslagawa sa posledwim potezima patrijarha Vartolomeja. Dana 15.
zavr{ava tra`ewem opro{taja i pozdravima. Mnoge je ovo "pokajawe" o. Jefrema obradovalo, dok su oni malo borbeniji smatrali da je starac podlegao pretwama i izabrao kompromisno re{ewe }utawe radi o~uvawa prividnog spoqa{weg mira i jedinstva. 1 Ove 1994 god. jo{ je jedan poznati duhovnik javno istupio protiv ekumenisti~ke jeresi Carigrada. Radi se o starcu Adrijanu sa Sinaja koji je napustio Svetu goru Sinajsku i pre{ao u jurisdikciju mitropolita Kiprijana. U svom pismu kojim se obra}a mnogobrojnoj duhovnoj deci i poklonicima, starac obja{wava za{to je napustio Sinaj posle 37 godina podvizavawa. Kao glavni razlog on navodi sve nagla{enije podr`avawe ekumenisti~kog kursa Carigrada od strane sinajskog arhiepiskopa Damjana, koji je odmah po odluci Carigradskog Sabora iz 1993.g. prekinio pomiwawe patrijarha Diodora. Starac je sa Sinaja oti{ao na svoje rodno ostrvo Zakint, gde je jedno vreme slu`io u malom paraklisu. Ubrzo dolazi u sukob sa tamo{wim mitropolitom Pantelejmonom, ina~e pobornikom ekumenizma i u~esnikom skupa SSC u Kamberi, koji mu je u jednom li~nom razgovoru rekao da papisti nisu jeretici. Starac je ubrzo sa wim prekiuo svaku vezu na {to je mitropolit uz pomo} policije zatvorio star~ev paraklis i zabranio mu slu`ewe. Potom otac Adrijan dolazi u kontakt sa manastirom Sv. Kiprijana i Justine i mitropolitom Kiprijanom koji ga je primio pod svoj omofor. S druge strane, ima onih koji otvoreno tuma~e ovaj gest starca Adrijana kao pad u prelest i "revnost ne po razumu". Za ocem Adrijanom posebno `ale sinajski monasi koji su u wemuimali veliku potporu i utehu. 2 Na osnovu izve{taja nastojateqa Skita, arhimandrita Serafima, od 31. maja 1992.g. Agioj Kupriano,j br.247 Isto navodi i Orqo,doxoj tu,poj: "Moramo se setiti da se ne{to sli~no desilo pre dve godine kada je patrijar{ijska egzarhija uz pomo} svetovne vlasti sa Svete Gore isterala u roku od nekoliko sati na brzu ruku ~etiri monaha ruskog porekla iz Skita sv. Proroka Ilije gde su se odmah posle uselili ~etiri gr~ka monaha sa arhimandritom, koji je ranije bio vojni sve{tenik. Ovaj slu~aj se jo{ vu~e po gr~kim i me|unarodnim sudovima i prouzrokovao je velike nevoqe posebno biv{oj gr~koj vladi."(Orqo,doxoj tu,poj 25.2.1994)

67

februara 1994.g. Sve{tena Op{tina Svete Gore primila je telegram iz Carigrada u kome se najavquje dolazak patrijar{ijske egzarhije na Peti vandredni dvostruki sabor igumana i antiprosopa Svete Gore, na kome su se trebala raspraviti ova dva pomenuta pitawa. Ova vest je unela mnogo nemira me|u Svetogorce, jer se u tome video poku{aj Fanara da se ume{a u ovaj Sabor. U narednim danima patrijar{ijska egzarhija koju su sa~iwavali mitropoliti Atanasije iliupoqski i tironski, Meliton filadelfijski i Mihajlo austrijski dobila je dozvolu iz Carigrada da predsedava ili da prisustvuje Dvostrukom Saboru. Ovo najvi{e telo na Svetoj Gori odbilo je da primi egzarhiju jer "nije bilo nikakvog zvani~nog obave{tewa niti utvr|enog dnevnog reda na osnovu kojeg je trebalo da egzarhija u~estvuje na dvostrukom saboru." (Eleuqerotupi,a 21.2.1994.) U petak 18. februara, pomenuti ~lanovi egzarhije zajedno sa igumanima i predstavnicima {est od dvadeset manastira odr`ali su zasebnu sednicu u manastiru Iviron i smenili arhimandrita Josifa, igumana manastira Ksiropotama, kao i slede}e antiprosope u Sve{tenoj Op{tini: jeromonaha Jeliseja simono-petritskog, monaha Luku filotejskog i monaha Epifanija dionisijatskog, koji su smeweni sa svoje du`nosti zbog " neposlu{nosti i buntovni~kog raspolo`ewa prema Majci Crkvi." Nije dato nikakvo obja{wewe za{to su ba{ ova ~etvorica osu|ena na takvu kaznu. U Kareji su u me|uvremenu igumani trinaest manastira proglasili ove odluke za nasiqe nad autonomijom Svete Gore, i izjavili da su ove kazne nekanonske i bez ikakve vrednosti. Potom su zakqu~ali zgradu Sve{tene Op{tine i objavili da je Sveta Gora "pod opsadom". Od tada se dvadeset svetogorskih manastira podelilo na slede}i na~in: Trinaest se suprotstavilo odluci egzarhije; to su: Vatoped, Hilandar, Dionisijat, Ksiropotam, Zograf, Dohijar, Karakalu, Filotej, Simonopetra, Sv. Pavle, Grigorijat, Sv. Pantelejmon i Konstamonit. Egzarhiju je podr`alo {est drugih manastira: Velika Lavra, Iviron, Kutlumu{, Pantokarator, Stavronikita i Ksenofont. Manastir Esfigmen jo{ je ranije na kanonskim osnovama prekinuo op{tewe sa Patrijar{ijom i trenutno ne u~estvuje u radu Sve{tene Op{tine.1

1

Svetogorski manastir Esfigmen na svojevrstan na~in se potpuno odvojio od Carigrada. Ve} du`e vremena se na svetim slu`bama u tom manastiru ne spomiwe ime Carigradskog Patrijarha, i pored toga, manastir se povukao iz svih aktivnosti Sve{tene Op{tine u Kareji i `ivi potpuno samostalno. Patrijarh Vartolomej je esfigmenske monahe i ostale svetogorske zilote javno pozvao na pokajawe, ili, ukoliko ne `ele da odstupe od svoga stava, koji patrijarh naziva "revno{}u, ali ne po razumu", poziva ih da napuste Svetu Goru i da odu "pod okriqe svojih istomi{qenika, gde }e na}i spokoj, po{to je Sveta Gora kanonsko tle Vaseqenskog Patrijarha i tamo nema mesta za one koji ne misle kao on, za one koji ga ne priznaju za stare{inu Gore." Na ovaj poziv Esfigmenci su uzvratili svojom poslanicom od 30. novembra 1992.g. u kojoj izme|u ostalog ka`u da "nije presto taj koji nekoga ~ini Patrijarhom, ve} pravoslavna vera i weno ispovedawe". U nastavku pisma arhimandrit Evtimije sa monasima pi{e da su monasi du`ni da ukazuju poslu{nost samo onome ko besprekorno ispoveda pravoslavnu veru i da se uklawaju od onoga koji kr{i sve{tene kanone. Pritom iznose primere saslu`ivawa sa jereticima, pomiwawe rimskog pape u diptisima, u~estvovawe u radu SSC i dr. {to svedo~i da je Vaseqenski presto prihvatio bran{-teoriju o "crkvama" i PAO U JERES. U zavr{etku pisma izra`avaju ~u|ewe kako patrijarh tako grubo nastupa prema monasima teraju}i ih iz svojih manastira, a s druge strane tako {tedro grli jeretike svih vrsta. Na kraju Esfigmenci tra`e od patrijarha slede}e: 1) da osudi patrijar{ijsku Encikliku iz 1920.g. i vaspostavi tradicionalni crkveni kalendar, 2) da prekine svaki dijalog sa jereticima i da istupi iz Svetskog Saveza Crkava, 3) da se odrekne svih nepravoslavnih stavova kako svojih tako i svojih prethodnika, 4) da ra{~ini i ekskomunicira sve jeretike, klirike i laike i 5) da prekine op{tewe sa "crkvama" koje su pale u jeres.

68

Seti}emo se kako je u avgustu 1992. g. objavqeno da su ~etiri manastira podr`ala zahtev Patrijar{ije da se proteraju svi ziloti sa Svete Gore. Ova ~etiri manastira bili su Iviron i Pantokrator, koje su nedavno uz aktivnu pomo} Patrijar{ije naselila bratija iz druga dva manastira, Stavronikite i Ksenofonta. Januara 1993. g. Velika Lavra se pridru`ila grupi ova ~etiri manastira podr`avaju}i zahtev Patrijar{ije povodom izdavawa dozvola za boravak poklonicima i gostima koji `ele da do|u na Svetu Goru. Sada Kutlumu{ postaje {esti manastir koji podr`ava sve ve}e apetite Patrijar{ije.1 Pitawe slovenskih i drugih ne-gr~kih manastira na Svetoj Gori ve} se decenijama zao{trava. Povremeno je to pitawe privla~ilo i me|unarodnu pa`wu. Mora se primetiti da sama Patrijar{ija jo{ nije demantovala glasine da namerava da postavi gr~ke igumane u sve manastire kao i one od ranije po kojima insistira da se u svim manastirima slu`i na gr~kom jeziku. [to se ti~e samih Svetogoraca, me|u wima preovladava `eqa da Sveta Gora i daqe ostane internacionalna mona{ka pravoslavna zajednica. Ucewiva~ka taktika koju primewuje Fanar, kako prema Svetoj Gori, tako i u svome pona{awu prema Jerusalimskoj Patrijar{iji ne obe}ava mnogo dobra. Postavqa se pitawe u koju }e svrhu Fanar koristiti ovaj novi presedan odr`avawa ~itavog niza "pro{irenih i vanrednih sabora Crkava gr~kog govornog podru~ja". Nedavni sporazumi koji su postignuti sa papistima i monofizitima u Balamandu i {ambeziju daju nam neoboriv dokaz da Patrijar{ija ide putem jedne jereti~ke i ekumenisti~ke eklisiologije. Kakve plodove mo`e doneti "ekumenisti~ki duh qubavi" koji se name}e inkvizicijskim metodama? U tom smislu otpor papisti~kim tendencijama Fanara mo`e se jedino razumeti kao odbrana Pravoslavqa.

A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA?

Sadr`aj

10. pravilo Sv. Apostola Koji se zajedno sa odlu~enim, ma bilo i u ku}i, bude molio, neka se odlu~i. 11. pravilo Sv. Apostola Klirik, koji se bude molio zajedno sa svrgnutim klirikom, neka se svrgne i on. 45. pravilo Sv. Apostola Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji se sa jereticima samo i molio bude, neka se odlu~i; ako im pak dopusti, kao kliricima, da {to rade, neka se svrgne. 46. pravilo Sv. Apostola
1

I pored toga {to je jedan deo svetogorskog mona{tva otvoreno suprotstavqen ekumenisti~kom kurstu Carigrada, o~igledno je da ima i onih koji to ne smatraju ozbiqnim problemom. Carigrad je jo{ 1991 godine uspeo da isforsira jednu odluku Sve{tene Op{tine koja po mnogo ~emu ru{i ugled Svete Gore kao bastiona Pravoslavqa. Naime Sve{teni Sabor je u svom zvani~nom pismu adresiranom na patrijarha Dimitrija otvoreno nazvao RZC "{izmati~kom i li{enom blagodati", pored toga on otvoreno odbacuje svaku optu`bu da Svetogorci podr`avaju {irewe raskola RZC na podru~ju Rusije, koja je kanonsko tlo Moskovske Patrijar{ije. Neki igumani, kao npr. arhimandrit Josif Ksiropotamski kasnije su izjavili da je to ustvari potpisala samo Sve{tena Op{tina, odnosno wenih 19 ~lanova i da je potpis rezultat pritisaka i servilnosti. O~igledno Carigradu su trebali novi poeni za obra~un sa RZC.

69

Zapovijedamo da se svrgne episkop, ili prezviter, koji prizna kr{tewe ili `rtvu jeretika. Jer: kako se sla`e Hristos s velijarom? ili kakav udio ima vjerni sa nevjernikom? 48. pravilo Sv. Apostola Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji primi od koga drugo rukopolo`ewe, neka se svrgne i on i onaj, koji ga je rukopolo`io, osim ako se ne doka`e da od jeretika ima rukopolo`ewe. Jer, koji su od takvih kr{teni ili rukopolo`eni, ne mogu biti ni vjerni ni klirici. Kanonski odgovor sv. Timoteja Aleksandrijskog br.9 Na pitawe da li mo`e jedan klirik da se moli u prisustvu arijanaca ili drugih jeretika, ili mu to ni{ta ne {kodi, kad se on moli ili ~ini prinos. Odgovor: Na bo`anstvenome prinosu |akon prije vremena celivawa kazuje: "Koji ste van op{tewa, odlazite", ne smiju dakle prisustvovati, osim ako obe}aju da }e se pokajati i da }e ostaviti jeres. 33. pravilo Laodikijskog Sabora S jereticima ili raskolnicima ne sme se zajedno moliti. 9. pravilo Laodikijskog Sabora Ne mo`e se dopustiti, da oni, koji pripadaju Crkvi polaze radi molitve ili slu`be u grobqa ili u takozvane mu~eni~ke hramove jeretika, a koji to ~ine, ako su verni, imaju biti van op{tewa za neko vreme. Pokaju li se i ispovede da su zgre{ili, neka se opet prime. 32. pravilo Laodikijskog Sabora Ne treba primati jereti~kih blagoslova, jer su oni vi{e zloslovqa nego li blagoslovi. 34. pravilo Laodikijskog Sabora Nijedan hri{}anin ne sme ostavqati mu~enike Hristove i obra}ati se la`nim mu~enicima, tj. jereti~kima, ili koji su prije jeretici bili, jer su ovi daleki od Boga. Neka su dakle anatema, koji se k wima obra}aju. 37. pravilo Laodikijskog Sabora Prazni~ne darove, koje {aqu Judeji ili jeretici, ne treba primati, niti zajedno s wima praznovati. 38. pravilo Laodikijskog Sabora Ne sme se praznovati zajedno sa neznabo{cima, niti op{titi u wihovom bezbo`ju 6. pravilo Laodikijskog Sabora Ne mo`e se dopu{tati jereticima, koji ostaju uporni u jeresi da ulaze u dom Bo`ji. 7. pravilo Laodikijskog Sabora Koji se obra}aju iz jeresi....ne smeju se primati dok ne predadu anatemi svaku jeres, a osobito onu, u kojoj su prije bili, i tek onda oni koje oni nazivaju vernima po{to izu~e simvol vere i budu pomazani svetim mirom, neka se prime u op{tewe svetih tajni.

70

10. pravilo Laodikijskog Sabora Koji Crkvi pripadaju, ne smeju ravnodu{no `eniti svoju decu sa jereticima 31. pravilo Laodikijskog Sabora Ni sa kakvim jeretikom ne sme se brak sklapati ili za takve davati sinove ili k}eri, nego naprotiv treba wih uzimati, ako obe}aju, da }e (pravoslavni) hri{}ani postati. 72. pravilo Trulskog ({estog Vaseqenskog) Sabora Neka ne bude dopu{teno ~oveku pravoslavnome da se sjedini sa `enom jereti~kom, niti `eni pravoslavnoj da se ven~a sa ~ovekom jeretikom, a ako se otkrije da je ko tako {to u~inio, brak neka se smatra ne vaqanim i nezakonita sveza neka se razvrgne, jer ne treba da se me{a ono, {to se ne mo`e me{ati, niti sastavqati sa ovcom vuka, ni sa Hristovim udelom nasledstvo jeretika; a ko prestupi ovo, {to smo mi ustanovili neka se odlu~i.... 5. pravilo Sv. Vasilija Velikog Jeretike, koji se pri kraju `ivota kaju, treba prmati, ali primati ih , razume se, ne bez razbora, nego ispitav{i, da li pokazuju pravo pokajawe, i da li mogu predstaviti plodove, koji svedo~e o wihovom starawu da se spasu. 1. pravilo Kartagenskog Sabora Oni koji su kr{teni od jeretika treba da se ponovo krste da bi bili primqeni u Crkvu1 Pored ovih sve{tenih kanona nave{}emo i par citata Svetih Otaca u vezi odnosa prema jeresi.Pogledajmo najpre, {ta ka`e bogonadahnuti ispovednik vere, sv. Maksim Ispovednik: "Ja ne `elim da se jeretici mu~e, niti se radujem wihovom zlu, - Bo`e sa~uvaj! - nego se ve}ma radujem i zajedni~ki veselim wihovom obra}ewu. Jer {ta mo`e vernima biti milije nego da vide da se rasturena ~eda Bo`ja saberu u jedno. Ja nisam toliko pomahnitao da savetujem da se nemilost vi{e ceni nego ~ovekoqubqe. Naprotiv, savetujem da treba sa pa`wom i iskustvom ~initi i tvoriti dobro svima qudima, i svima biti sve kako je kome potrebno. Pritom, jedino `elim i savetujem da jereticima kao jereticima ne treba pomagati na podr{ku wihovog bezumnog verovawa, nego tu treba biti o{tar i nepomirqiv. Jer ja ne nazivam qubavqu nego ~ovekomr`wom i otpadawem od bo`anske qubavi kada neko potpoma`e jereti~ku zabludu, na ve}u propast onih qudi koji se dr`e te zablude."2 Tako|e i Sv. Marko Evgenik upozorava verne da se ~uvaju la`nih pastira koji gaze predawa ota~ka: "Be`ite, dakle, od wih, bra}o i od svakog op{tewa sa wima. Takvi su la`ni apostoli, lukavi poslenici preru{eni u apostole Hristove, {to nije ~udo, jer se i sam Satana preru{ava u an|ela svetlosti. Nije onda, dakle, nikakvo ~udo {to se wegove sluge pretvaraju kao sluge pravednosti, ~iji }e kraj biti po delima
1

"Zbornik pravila Svetih Apostola, Vasionskih i Pomjesnih Sabora i Svetih Otaca" prevod. dr Nikodim Mila{, Novi Sad 1886.g. 2 Epistol XII; P.gr.t. 91, col. 465 C.

71

wihovim... No kako vam je svetim apostolima odre|eno, stojte dr`e}i predawa koja ste primili kako pisana tako i nepisana!.." Sveti German Novi Patrijarh Carigradski (Josif Vrijenije) poru~uje Kipranima: "Nala`em svom narodu Bo`jem na Kipru, koji ste istinska deca Katoli~anske Crkve, da be`ite glavom bez obzira od sve{tenika koji su pali u latinsku obmanu i da ne zalazite u wihove crkve, niti da blagoslov iz wihovih ruku slu~ajno primate. Jer, boqe je da se sami u ku}ama Bogu molite, nego li da sa latinomisle}ima zajedno u crkve idete, da ne biste zajedno sa wima nasledili pakao. " Sveti Atanasije Veliki, poznati borac protiv arijanizma ispovednik i mu~enik Crkve poru~uje svojim vernima: "Hode}i nezabludivim i `ivonosnim putem, iskopajmo oko koje nas sabla`wava, ne telesno ve} umno. Ako se, naime, episkop ili prezviter, koji su o~i Crkve, neblago~estivo pona{aju (u ovom slu~aju se misli na jeres) i sabla`wavaju narod, treba se izdvojiti od wih. Boqe se, dakle, bez wih okupqati u nekom molitvenom domu nego li sa wima biti vrgnut kao sa Anom i Kajafom u geenu ogwenu." Na kraju donosimo tekst poslanice Sv. Atanasija Velikog monasima, u kojoj su izlo`eni stavovi, koji po mnogo ~emu mogu biti zna~ajni ne samo za dana{we monahe ve} i sve pravoslavne hri{}ane suo~ene sa opasnostima ekumenisti~ke jeresi: "Atanasije, onima koji vode usamqeni~ki `ivot i koji su utvr|eni u veri u Boga, najvoqenijoj bra}i, pozdrav u Gospodu! Blagodarim Gospodu, koji vam je dao da verujete u Wega, kako biste zajedno sa svetiteqima nasledili `ivot ve~ni. Po{to ima pojedinih koji sleduju Ariju i idu po manastirima, kao da tobo` `ele da vas posete, a u stvari, odvrativ{i se od nas (pravoslavnih) nameravaju da obmanu proste srcem; i po{to ima onih koji, iako se ne sla`u sa Arijem, ipak snishode mu i op{te sa wegovim sledbenicima, prisiqen , sam, na zahtev neke veoma iskrene bra}e, da vam odmah pi{em, kako, vi koji ~uvate verno i bez pritvornosti blago~estivu veru, koju vam je podarila Bo`anska blagodat, ne biste do{li u priliku da postanete sablazan bra}i. Jer, ako neko vidi vas, vernu decu Hristovu, kako se dru`ite i op{tite sa takvim qudima ili ~ak zajedno slu`ite sa wima, sigurno }e to (wihovu jeres) smatrati neva`nom stvari i pa{}e u blato nepobo`nosti. Tako, da se to ne bi desilo, qubqeni moji, izbegavajte one koji sleduju nepobo`nosti (arijanizmu) i {tovi{e, izbegavajte one koji, prave}i se da se ne sla`u sa Arijem, ipak zajedno saslu`uju sa nepobo`nima. Zaista, posebno treba da izbegavamo dru{tvo qudi ~ijih se stavova gnu{amo. Ako, onda, neko do|e vama, i kao {to ka`e bla`eni Jovan, donese sa sobom ispravno verovawe, pozdravite ga i primite ga kao brata. Ali ako se neko pretvara da ispoveda pravu veru, ali ipak op{ti sa onima koji su u zloverju, pozovite ga da se udaqi od toga op{tewa. Ako on obe}a da }e to u~initi, smatrajte ga za brata. Ali ako ustraje u duhu protivqewa, klonite ga se. Mogao bih jo{ da produ`im svoje pismo, navode}i dokaze za ovo u~ewe iz Bo`anskog Pisma. Ali po{to ste vi qudi mudrosti, mo`ete da razumete onoga koji vam pi{e, i kao ustrajni u samoodricawu u stawu ste da i druge pou~ite, te sam vam zato napisao kratko pismo kao voqeni prijateq prijatequ, veruju}i da }ete, `ive}i takvim `ivotom, ustrajati u ~istoj i iskrenoj

72

veri i da }e oni qudi, koji vas vide da s wima ne u~estvujete u molitvi, iz toga izvu}i korist, u strahu da i oni ne ispadnu zloverni kao oni kojih se dr`e."1 U prethodnim brojnim primerima ekumenisti~kih susreta, molitvoslovqa, sve~anosti mogli smo se uveriti da se svi ovi gore navedeni kanoni i u~ewa svetiteqa flagrantno kr{e: jeretici se nazivaju "bra}om u Hristu", wihove zajednice "sestrinskim Crkvama", priznaje im se sve{tenstvo, kr{tewe i druge "tajne", wihova imena se pomiwu na bogoslu`ewima, blagosiqaju se brakovi pravoslavnih sa jereticima, sa wima se zajedno moli, praznuje i otvoreno sara|uje. Me|utim od svega toga najve}e ~udo predstavqa ~iwenica da mali broj qudi to smatra jeresju, dok ve}ina odmahuje glavom ili jednostavno indiferentno }uti. To je upravo potvrda da je savest mnogih u Crkvi jednostavno paralizovana.

CIQEVI EKUMENIZMA

Sadr`aj

Osnovni ciq i zadatak ekumenskog pokreta jeste REINTERPRETACIJA HRI{"ANSTVA ili drugim re~ima, potpuno uni{tewe Pravoslavqa. Dijalozi izme|u raznih hri{}anskih konfesija, ali i Hri{}anstva sa islamom i judaizmom, kao i drugim religijama jednostavno su karike u lancu op{teg plana za ujediwewe celog ~ove~anstva. Samo je potreban jedan novi Vaseqenski Sabor, koji bi "zaista" bio Vaseqenski (oikoumeniko,j), jer ve} postoje}i za ekumeniste to nisu, (po{to bi ina~e po{tovali wihove odluke i pravila), koji bi proglasio "nove istine" vascelom svetu. Do sada smo mogli da vidimo kako se jednostavnim unilateralnim aktom ukidaju anateme protiv papizma, kako se monofiziti progla{avaju za "orijentalne pravoslavce", kako se otvoreno priznaju jereti~ke "svete tajne". Mnogo je tih pojedina~nih poteza koji }e na tom Velikom Saboru biti zvani~no usvojene i saborskim odlukama osna`ene. Na tom Saboru, za ~ije se odr`avawe Carigradska Patrijar{ija decenijama svestrano zala`e i priprema, (trebalo bi mo`da da bude odr`an do kraja ovoga veka, kako tvrdi patrijarh Vartolomej) bilo bi progla{eno svetsko jedinstvo hri{}ana. Ekumenisti2 u su{tini `ive u jednoj viziji sveop{teg jedinstva "crkava" {to }e biti kvasac koji }e zakvasiti celu vaseqenu i pretvoriti svet u Carstvo Bo`je na
Patrologia Graeca, 26:1185D-1188C i engleski prevod u "Select Library of Nicene and Post-Nicene Fathers", Second Series (Grand Rapids, MI: Eerdmans, 1978), Vol.IV, p.564
2
1

Ovde pre svega mislimo na one protagoniste ekumenisti~kog pokreta koji kreiraju oficijelnu ekumensku politiku. Me|u u~esnicima ekumenskih dijaloga mnogo je i onih "naivnih" pravoslavnih hri{}ana koji ekumenizam shavataju kao mogu}nost da sa pravoslavnim istinama upoznaju druge, me|utim iako je wihova namera, na prvi pogled sasvim korektna, rezultati wihovih "misionarskih aktivnosti" pokazuju da su svojim u~e{}em u ekumenskom pokretu sami oni mnogo vi{e poprimili od rimokatolika i protestanata, nego li oni od wih. Oni smatraju velikim uspesima ukoliko jeretici u nekom svome zvani~nom dokumentu priznaju poneko u~ewe Pravoslavne Crkve, previ|aju}i pritom da ispod svih tih "priznawa" `ivi hladni duh intelektualne gordosti koja Pravoslavqe shvata kao bogatu riznicu iz koje svako uzima pone{to za ukras {to mu se svi|a. Svaki iole iskren pravoslavni teolog ne mo`e a da ne prizna da ekumenski dijalog za sada nije doneo ni{ta vi{e do velike {tete ugledu Pravoslavne Crkve. Da ne govorimo o negativnom uticaju na pravoslavne vernike koji svoje pastire vi|aju na "zajedni~kim molitvama", ruku pod ruku na sve~anim banketima prilikom ustoli~ewa i hirotonija, osve}ewa crkava itd. Jedan broj pravoslavnih ekumenista "kupqen" je, na`alost, za ovu ideju bogatim darovima i donacijama jeretika za izgradwu pravoslavnih hramova, fakulteta i drugih obrazovnih ustanova. U svakom slu~aju radi se o

73

zemqi. Po{to je krajwi ciq ekumenizma da ujedini sve religije, sasvim je logi~no za{to se danas sve vi{e isti~e, da ne samo pojedine Crkve ne poseduju puno}u istine, ve} i da samo Hri{}anstvo ne poseduje puno}u Bo`je istine. Drugim re~ima, istina o Bogu Tvorcu je po wima, iznad svih pojedinih postoje}ih religioznih formi koje se izra`avaju kroz razne svetske religije i tradicije. U tom smislu se rado koristi primer jedne visoke planine do ~ijeg se vrha mo`e do}i sa raznih strana, tj. do Boga je mogu}e do}i i kroz Hri{}anstvo, islam, budizam, hinduizam, judaizam, te nije potrebno obra}ewe iz jedne religije u drugu po{to je u svakoj religiji tobo`e prisutno "nadahnu}e Svetoga Duha". U su{tini ove misli mnogi hinduisti~ki gurui ve} decenijama {ire po Evropi i Americi. Me|utim, ~iwenica da ekumenisti~ki pokret, koji je po~eo da radi na jedinstvu hri{}ana sve intenzivnije pro{iruje dijalog i kontakte sa nehri{}anima (primer Kanbere, Asizija, Milana itd), pokazuje da se ciqevi ekumenizma ne iscrpquju na sjediwewu hri{}anskih konfesija. Ali upravo na tom planu zadatak je najte`i, jer je istinsko Hri{}anstvo, koje jedino poseduje Pravoslavna Crkva Hristova, glavna opasnost za celu ideju. Otuda toliko nastojawa da se Pravoslavqe razvodni sjediwewem sa drugim jeresima. Tada ostvarewe ostatka plana ne}e biti nimalo te{ko po{to ve}ina drugih religija ne apsolutizuje svoje u~ewe kao jedino ispravno. Dakle, potrebno je "jedinstvo u raznolikosti". Drugim re~ima zadatak nije stvoriti jednu novu religiju sa unificiranim kultom i u~ewem, ve}, radije proglasiti sve religije manifestacijama jedne iste duhovne stvarnosti. Ove ideje otvoreno razvija i slobodno zidarstvo, koje je po mi{qewu mnogih duhovnih autoriteta upravo glavni pokreta~ celog pokreta koji deluje na dva plana: ekonomsko-poli~kom ujediwewu sveta i religioznom. Zato su ve}ina aktera svetskog ekumenizma, ako ne direktno ukqu~eni, onda barem pod velikim uticajem svetske masonerije. Pitamo se da li je mogu}e biti mason, a ujedno i hri{}anin? Kod okorelih ekumenista tu nema dileme. Oni Hri{}anstvo shvataju na jedan drugi na~in, ta~nije kao jedan od najsna`nijih i najautenti~nijih izraza bo`anske istine, mada, svakako, ne i jedini. Po tom shvatawu bo`anske istine su izra`ene u svim religijama, ali na razli~itim nivoima. Na najni`em stupwu su totemisti~ke i animisti~ke religije, koje Boga izra`avaju na jednom dosta primitivnom nivou. U samom vrhu jesu velike religije sveta, me|u kojima i Hri{}anstvo. Ipak oni koji su inicirani u najve}e istine tog gnosisa i te najve}e religije vide kao razli~ite "folklorne i kulturne izraze i obrasce" jednog istog sadr`aja. Otuda tako grozni~ava te`wa ekumenista da "prost narod" uzdignu na nivo jednog "Novog Hri{}anstva" pro~i{}enog od svih istorijskih i kulturnih anahronizama (kao {to su, verujemo, crkveni kanoni, koji po ekumenistima danas nemaju vrednost osim kao relikti istorijske pro{losti). To je mo`da ono "Hri{}anstvo" koje tra`i arhiepiskop Jakov ameri~ki, koje bi bilo oslobo|eno svih "nezgodnih" svetoota~kih termina i danas te{ko prihvatqivih "istina". Upravo ti "anahronizmi" glavna su smetwa ekumenistima, jer oni zapravo ote`avaju wihova nastojawa da prilagode Hri{}anstvo novim trendovima. Ovo nam daje odgovor na na{u nedoumicu, kako ekumenisti tako otvoreno kr{e crkvene kanone i predawa? Pa oni za wih imaju samo muzejsku i arheolo{ku vrednost. Kada imamo u vidu na~in razmi{qawa ekumenista, nije nam te{ko razumeti ni kako jedan patrijarh mo`e da ~estita Bajram muslimanima, ili da se pomoli u xamiji zajedno sa imamima. Vo|e ekumenskog pokreta veruju da sve religije slu`e jednom zajedni~kom Bogu i da je u svakoj od wih prisutno, mawe ili vi{e nadahnu}e Bo`je, naravno, odeveno u lokalnom kulturnom i civilizacijskom idiomu. Oni koji su
raznolikom dru{tvu koje u mawoj ili ve}om meri, svesno ili nesvesno radi protiv pravoslavne vere, ali sigurno i svog li~nog spasewa.

74

do{li do takvog nivoa svesti jedinstva, u svakoj religiji prepoznaju Boga kome se oni mole na svoj na~in. Su{tinske razlike ne postoje. Ipak da bi se postiglo da {ire narodne mase osete tu istinu, potrebno je osloboditi Hri{}anstvo i sve religije svih onih elemenata koji podgrevaju prozelitizam, agresivnost, uverewe "da je samo moja religija ispravna, a sve druge su pogre{ne", drugim re~ima, razviti duh tolerancije i razumevawa. Sa jednom takvom sve{}u qudi }e biti u stawu da prepoznaju u svakom ~oveku svoga brata, u svakoj veri svoju veru i svog Boga. Problem, je ~ini se, samo erminevti~ki. Potrebno je razumeti {ta se krije iza znakova i signala, raznih religioznih predawa "nadahnutih kwiga". Osnovnu evan|elsku ideju ocrkovqewa svih qudi u jednoj Crkvi Bo`joj, jednoj istini, jednoj veri, {to }e se u svojoj puno}i ostvariti u Carstvu Nebeskom, po Drugom dolasku Gospodwem i op{tem vaskrsewu, ekumenisti reinterpretiraju na svoj na~in. Oni u su{tini svesno ili nesvesno propovedaju hilijasti~ku ideju istorijskog "Carstva Bo`jeg", ovde, na zemqi. Svima nam je dobro poznato iz Svetog Pisma i ota~ke literature, da takva ideja nije ostvariva. Svi su qudi, dodu{e, pozvani na spasewe, ali se svi ne odazivaju tom pozivu. Hristos je javio ime Bo`je qudima, koje mu je Otac Nebeski dao od sveta (up. Jn 17,6) "Ja se za wih molim, (Gospod ka`e), ne molim se za svijet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji." (Jn 17,9). Gospod nije do{ao da spase svet "koji u zlu le`i", ve} da qude spase od sveta i "kneza ovoga sveta", jer je "svet" wegovo oru|e za borbu protiv Gospoda i Wegove Crkve. Crkva i svet se zato nalaze u sukobu, Crkva i hri{}ani "nisu od ovoga sveta", (up.Jn17,16) ,oni u wemu `ive privremeno kao putnici, jer je wihova otaxbina na nebesima. Gospod nas u~i "Kada biste bili od svijeta onda bi svijet svoje qubio, a kako niste od svijeta nego vas ja od svijeta izbrah, zato vas mrzi svijet." (Jn 15,19) "Ne qubite svijeta ni {to je na svijetu. Ako ko qubi svijet qubavi O~eve nema u wemu" (1Jn 2,15). U celom Svetom Pismu jasno mo`emo videti da se pravi jasna razlika izme|u ~lanova Crkve i ostalih qudi koji nisu u Crkvi. Ne postoji nijedan dokaz koji pokazuje da }e celi svet prihvatiti Hristovo Evan|eqe pre svr{etka ovoga veka, nema ni re~i o tome da }e se celi svet u ovome vremenu preobraziti u Crkvu, {to veruju revniteqi ekumenizma. Nasuprot tome, Sveto Pismo nas u~i da }e se broj istinskih hri{}ana smawivati, jer se Gospod pita, da li }e kada opet do|e na zemqu na}i veru u qudima. Gospod nas u~i da }e hri{}ani biti predavani na muke, mnogi }e biti pobijeni i svi }e ih narodi omrznuti zbog imena Wegovog, pojavi}e se mnogi la`ni proroci i prevari}e mnoge... (up. Mt 24, 9-12). On otvoreno ka`e jereticima i svim odstupnicima od istine: "Mnogi }e re}i u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom |avole izgonili i tvojim imenom ~udesa mnoga tvorili? I tada }u im ja kazati: nikad vas nisam znao, idite od mene koji ~inite bezakowe." Ova jasna svedo~anstva Svetog Pisma pokazuju da je ekumenizam u svojoj su{tini HILIJASTI:KA JERES koja se ogleda u nastojawu da se ostvari jedinstvo u kompromisu izme|u istine i la`i, izme|u dobra i zla, izme|u Hrista i Velijara, kako bi se stvorila jedna "nova Crkva", ali i jedan "novi svet". Oni kao da zaboravqaju da }e "u onaj dan nebesa sa hukom pro}i, a stihije }e se od vatre raspasti, a zemqa i djela {to su na woj izgorje}e." (2Pet, 3.10) Zaboravqaju da }e se tek posle svr{etka ovoga veka pojaviti nova nebesa i zemqa, a sa wima }e do}i i jedinstvo svih vernih u Gospodu, jedinstvo koje nije plod qudskih napora ve} tvora~ke sile Bo`je. Istorija Crkve nas u~i da se Hri{}anstvo nije nikada {irilo dijalogom i kompromisima sa neznabo{cima, ve} `ivim svedo~ewem istine i borbom protiv svake la`i i

75

zablude. Da li su apostoli i{li u neznabo`a~ke hramove da bi se zajedno sa `re~evima molili Bogu za mir i prinosili mu sa wima kad? Ekumenisti, me|utim, sve~ano objavquju da su pro{la vremena "netrpeqivosti i sukoba". Oni progla{avaju la`ni mir, ne onaj koji od Hrista dolazi ("Mir svoj dajem vam!"), ve} mir koji je rezultat la`nog kompromisa. Iz svega ovoga jasno je da ekumenizam predstavqa va`nu kariku u ~itavom nizu nastojawa evropskog ~oveka da Boga zameni ~ovekom, da Carstvo Bo`je zameni Carstvom ^ove~jim, da istinu zameni la`ju i nebesa trule`nom zemqom. U wemu prepoznajemo iste elemente koje mo`emo da primetimo u papizmu, humanizmu, komunizmu i mnogim drugim "izmima" evropskog palog ~oveka. A kao podloga svega toga le`i namera "kneza ovoga sveta"- |avola da na zemqi osnuje svoje Carstvo, svoju Pseudo-crkvu i na wegovo ~elo dovede svoga izabranika, la`nog Hrista Antihrista. To su osnovni ciqevi i pravci ekumenisti~ke jeresi. Da bi se sve ove ekumenske ideje "progurale" u javnost i za`ivele me|u prostim narodom potrebno je bilo stvoriti odgovaraju}e uslove. Tome je pod ruku uveliko i{lo i postepeno gubqewe svesti me|u pravoslavnim vernim narodom da Crkva nisu samo episkopi i sve{tenici ve} i celi verni narod, i da o pitawima vere dodu{e raspravqaju pastiri Crkve, ali wihove odluke nemaju istinsku vrednost ukoliko ih ne prihvati {ire narodno telo Crkve i ukoliko one ne za`ive u svakodnevnom liturgijskom `ivotu Crkve. Seti}emo se iz crkvene istorije mnogo primera kako su episkopi sklapali razne unije, uvodili jeresi i sl., ali verni narod to nije prihvatao ve} je otvoreno ustajao protiv takvih bezakonih odluka, a neretko i svrgavao la`ne pastire koji su bili vukovi u jagwe}oj ko`i. Takav je bio i primer sa Florentinskom unijom, koja je zvani~no sklopqena, ali nikada nije za`ivela me|u pravoslavnim narodom. Na`alost, danas smo svedoci potpune indiferentnosti ve}ine vernika za su{tinska pitawa svoje vere. Vlada jedno op{te uverewe da o tim pitawima treba da raspravqaju samo teolozi i vladike, a na narodu je da bezpogovorno prihvati ono {to mu se ka`e. Ovo predstavqa veliku opasnost. Ipak, jedan od "sigurnosnih ventila" Pravoslavne Crkve je weno mona{tvo, koje nikada u svojoj istoriji nije bilo ravnodu{no prema pitawima vere. Monasi `ive u podvigu pokajawa udaqeni od sveta i be`e od svakog osu|ivawa bli`nih zbog wihovih moralnih padova, smatraju}i sebe gre{nijim i gorim od svih qudi. Ali u pitawima vere monasi odbacuju "la`no smirewe i la`nu poslu{nost" koji od wih tra`e da i u pitawima vere ostanu indiferentni i "smireni", ve} ustaju uvek kada je istina Pravoslavqa ugro`ena. Na to ih podsti~e `iva svest o odgovornosti za svoju veru, za koju su na{i preci, mu~enici i ispovednici `rtvovali sve pa i svoj `ivot1. Jer spasiti se mo`emo pokajawem posle svakog u~iwenog greha, ali ako izgubimo pravu veru gubimo zajednicu sa Hristom, padamo u nepokajnu gordost koja je "hula na Duha Svetoga" za {to nema opro{taja. Svakako, ne zbog toga {to nam Gospod ni to ne bi oprostio, ve} zato {to padom u jeres hri{}anin gubi `ivu zajednicu sa Bogom, otu|uje se od Bo`je Blagodati i postaje idolopoklonik, obo`avalac la`nog Boga, falsifikovanog Hrista, iza ~ije obrazine zapravo stoji sam Satana kao tvorac svakoga zla i obmane. U jeresi nema i ne mo`e biti autenti~nog duhovnog opita, nema blagodati Bo`je i svetosti, nema spasewa, ve} {tavi{e padom u jeres ~ovek pada u sferu prelesti, duhovne obmane i
Pomenu}emo re~i Josifa Vrijenija koje ponajboqe ilustruju revnost za veru i istinu: "Nikada se ne}emo odre}i tebe, voqeno Pravoslavqe! Nikada te ne}emo izdati, blago~e{}e otaca! Nikada te ne}emo ostaviti, majko pobo`nosti! U tebi smo ro|eni, u tebi `ivimo i u tebi }emo umreti. A ako vremena to budu tra`ila i hiqade puta umre}emo za tebe."
1

76

la`i i postaje zajedni~ar |avola i wegovih energija zla. Velika je pogre{ka verovati da i jeretici slu`e istome Bogu kao i pravoverni, a to je, na`alost, jedna od osnovnih postavki savremenog ekumenizma, koji ide jo{ i daqe te smatra da je i van hri{}anskih veroispovesti postoji autenti~an duhovni `ivot, svetost i spasewe.

[TA ^INITI ?

Sadr`aj

Ovo pitawe postavqa se danas pred mnogim pravoslavnim hri{}anima koji su svakodnevno svedoci {irewa sveop{te ekumenisti~ke apostasije na svim nivoima. Mnogobrojni doga|aji novije istorije jasno pokazuju da se ubrzano radi na stvarawu Anti-Crkve, na "preradi" Hri{}anstva, reinterpretaciji dogmata, crkvene istorije i intenzivnoj sekularizaciji i modernizaciji duhovnog `ivota. `ivimo u vremenu koja su po mnogo ~emu opasnija od vremena Sv. Marka Evgenika, ili vremena arijanske, monofizitske i monotelitske jeresi. Dok su se na{i preci suo~avali sa jednom jeresju koja je ugro`avala Crkvu, danas iz "ekumenskog paketa" kao iz neke zlokobne Pandorine kutije izlaze stotine jeresi. Poznato nam je da je Crkva do sada pobedni~ki izlazila iz borbe sa svim opasnostima, tako da je npr. posle neuspele Florentinske unije, Pravoslavqe do`ivqavalo pravu duhovnu renesansu u svim sferama duhovnog `ivota. Sada se postavqa ozbiqno pitawe, da li je do{lo vreme da }e uskoro Crkva Hristova mo}i da pre`ivi jedino u katakombama i pustiwi i do~eka Hrista tamo, odakle je i krenula na svoj istorijski put? Trenutno dva su osnovna na~ina na koji savremeni pravoslavni hri{}ani reaguju na jeres ekumenizma. Prvi je na~in, borba protiv ekumenizma unutar kanonskih i institucionalnih okvira Pomesnih Pravoslavnih Crkava, a drugi je napu{tawe tih okvira i presecawe svih zvani~nih veza sa Crkvama ~iji su poglavari aktivni u ekumenskom pokretu. Oni koji se bore na prvi na~in veruju ili da je jo{ mogu}e vaspostaviti svetoota~ki kurs u vascelom Pravoslavqu i da }e jeres ekumenizma biti prevladana, ili barem smatraju da jo{ nisu iscrpqene sve mogu}nosti borbe unutar postoje}ih okvira, te da ne treba praviti dodatne raskole na ionako ve} izranavqenom telu Crkve koja strada. S druge strane, oni koji su se ve} zvani~no odvojili od oficijelne crkvene organizacije razvijaju jedan stav koji se mo`e definisati kao "eklisiologija otpora". O kakvom se zapravo stavu radi? U su{tini pojam otpora i podele u crkvenom telu ima negativnu konotaciju, po{to su osnovni atributi Crkve qubav, mir i sloga. U tom smislu svaka podela i raskol prouzrokovan zbog li~nih ili necrkvenih ciqeva nije opravdan i smatra se cepawem rize Hristove. Ali u istoriji mo`emo da vidimo da kad god su Crkvu napadali vukovi u jagwe}oj ko`i, tj jeretici, posebno oni koji su bili visokih crkvenih ~inova, sve{tenstvo i narod su se uklawali od takvih i prekidali sa wima op{tewe. U tom pogledu va`no je razmotriti {ta ka`e 15. kanon Prvo-drugog sabora carigradskog iz 9. veka: "...Prema tome, prezviter, ili episkop, ili mitropolit, koji se usudi prekinuti op{tewe sa svojim patrijarhom i ne bude spomiwao, kao {to je nare|eno i ustanovqeno, ime wegovo na bo`anstvenoj slu`bi, nego, prije saborne odluke i kona~ne osude wegove, proizvede raskol u pogledu takvoga, Sveti Sabor nare|uje da bude sasvim uklowen od svakog sve{teni~kog stupwa, ako se samo dokazima odostovjeri

77

wegov bezakoniti postupak. Uostalom ovo se nare|uje i potvr|uje u pogledu onih koji samo pod izgovorom nekih prestupa odstupaju od svojih predstojnika i raskole proizvode, i ru{e jedinstvo Crkve. A oni, koji se odequju od op{tewa sa svojim predstojnikom zbog kakve jeresi, koja je od svetih sabora, ili Otaca osu|ena, to jest kad on javno propoveda jeres i otvoreno o woj u crkvi u~i, takvi ne samo {to ne}e podle}i kazni po pravilima za to, {to su prije sabornoga razbora odelili se od takvoga episkopa, nego }e naprotiv biti zaslu`ni ~asti koja pravoslavnima pristoji. Jer oni nisu osudili episkope, nego nazoviepiskope i nazoviu~iteqe, niti su raskolom poru{ili jedinstvo Crkve, nego naprotiv pohitali su da oslobode Crkvu od raskola i razdeqewa." (15. kanon) Na osnovu ovoga kanona je jasno da hri{}ani duguju bespogovornu poslu{nost svojim pastirima, pa ~ak i u slu~ajevima wihovih moralnih prestupa i drugih pogre{aka koje se podozrevaju sve do saborske odluke. Jedini slu~aj, dakle, kada je dopu{teno i ne ~ekaju}i zvani~nu saborsku odluku raskinuti poslu{nost predstojniku jeste slu~aj kada on otvoreno propoveda jeres, te samim tim on prestaje biti istinskim episkopom i pastirom. Apostol Pavle nas u~i poslu{nosti prema svojim duhovnim stare{inama: "Se}ajte se svojih starje{ina koji vam propovjeda{e rije~ Bo`ju; gledaju}i na svr{etak wihova `ivqewa, i ugledajte se na vjeru wihovu...slu{ajte starje{ine svoje i povinujte im se, jer oni bdiju nad du{ama va{im, po{to }e odgovarati za wih..." 1Ali ukoliko na{i u~iteqi nisu dobri {ta da radimo? Sveti Jovan Zlatoust odgovara: "U kom smislu? Ako je to u pitawu vere, be`ite od wega i klonite ga se, ne samo ako je to ~ovek, ve} da i do|e sam an|eo sa neba."2 Tome nas u~i i Sveto Pismo: "Ali ako i mi, ili an|eo s neba javi vam jevan|eqe druk~ije nego {to vam javismo, proklet da bude! Kao {to prije rekosmo i sad vam opet velim: ako vam ko javi jevan|eqe druk~ije nego {to primiste proklet da bude! Zar ja sad nastojim da qude pridobijem ili Boga! Ili tra`im qudima da uga|am? Jer kada bih ja jo{ qudima uga|ao, ne bih bio sluga Hristov."3 ^iwenica je da mnogi ekumenisti pori~u da propovedaju drugu veru, {tavi{e oni otvoreno izjavquju da upravo oni imaju ispravno tuma~ewe Hristovog u~ewa. Pogledajmo {ta ka`e na to Sv. Teodor Studit u jednom svom pismu: "Mi smo pravoslavni u svakom pogledu i odbacujemo svaku jeres i primamo svaki sabor, bilo vaseqenski ili pomesni, koji je op{teprihva}en. Ali mi se tako|e ~vrsto dr`imo sve{tenih i kanonskih pravila koje su oni doneli. Jer nije mogu}e potpuno u~iti re~ istine ako neko misli da ima pravu veru, a ne rukovodi se bo`anskim kanonima."4 Da li je mogu}e biti

1 2

Jev 13,7.17 Beseda 34. na poslanicu Jevrejima 3 Gal. 1, 8-10 4 Pismo I,30 (PG 99:1005 D) U ovom slu~aju se konkretno radilo o pitawu nedozvoqenog braka cara Konstantina VI koji je za to dobio blagoslov od patrijarha Tarasija, sa kojim je Teodor prekinuo op{tewe, po{to je postupio protiv crkvenih kanona. Sv. Teodor je zbog ovoga ispovedni{tva vere i savesti pretrpeo dvogodi{we progonstvo i zatvor i oslobo|en je tek 798. g. kada je na presto do{la carica Irina. Sveti Teodor je ubrzo posle toga 806. godine ponovo prekinuo op{tewe sa patrijarhom Nikiforom, povodom nedoli~ne rehabilitacije jednog igumana. Zbog toga je ~ak i osu|en na sinodu 809.g. i poslan ponovo u progonstvo, da bi ga vratio car Mihail Rangava 811.g. ^etiri godine kasnije sv. Teodor se opet na{ao u izgnanstvu usled izbijawa ikonobora~ke krize, koja je potresala Isto~nu Crkvu punih 120 godina. Otvoreni sukob je izbio kada je Lav Jermenin tra`io od patrijarha Sv. Nikifora da skloni ikone iz crkava. Kada je Patrijarh to odbio zapo~eo je strahovit progon po{tovalaca svetih ikona. Kada je car jeretik po`eleo da pridobije Sv. Teodora za svoju jeres i do{ao pred Studitski manastir, Sv. Teodor je zakqu~ao kapije i odbio da ga primi. Potom je manastir zauzela carska garda koja je strahovito mu~ila Teodora i ostale monahe. Iz `itija svetiteqa poznata su nam sva wegova

78

pravoslavan, a flagrantno gaziti sve{tene kanone? Da li je mogu}e sebe smatrati pravoslavnim hri{}aninom i naslednikom Svetih Otaca, a ~initi suprotno onome {to su ~inili Sveti Oci, mu~enici i ispovednici vere? Primer sv. Teodora Studita veoma je ilustrativan za na{e vreme, kao uostalom i primeri Sv. Atanasija Velikog na Prvom Vaseqenskom Saboru i Sv. Maksima Ispovednika na {estom. Sv. Teodor je u ikonoborstvu video ne samo borbu protiv svetih ikona ve} jednu jeres koja je bila mnogo {ira. Jeretici su nastojali da sprovedu jednu {iru crkvenu reformu koja je trebalo postepeno da izbaci molitveno po{tovawe svetiteqa, svetih mo{ti, presvete Bogorodice. Liturgija je skra}ivana, postovi i praznici su bili ukidani, manastirski tipici liberalizovani, konfiskovana wihova imawa, reduciran je broj sve{tenika i monaha, a episkopi su birani samo uz blagoslov Carskog saveta. Radilo se o nekoj vrsti isto~ne Reformacije.1 No, vratimo se eklisiolo{kom stavu "pravoslavnog otpora". On polazi od ~iwenice da su crkvene zajednice koje u~estvuju u ekumenskim aktivnostima, zapravo obolela tkiva Crkve Hristove. Taj stav se razlikuje od radikalnog eklisiolo{kog stava pojedinih ekstremnih tradicionalisti~kih grupa koje idu toliko daleko da negiraju blagodatnost tih Crkava2, te padaju u mnogo ve}u opasnost nego {to je ekumenizam. Kakav, dakle, trenutno postoji stav prema pomenutim crkvenim zajednicama koje trenutno ~ine front pravoslavnog otpora ekumenizmu? Stavovi po tom pitawu su veoma razli~iti. Samo po pitawu Ruske Zagrani~ne Crkve imamo velike razlike. S jedne strane zvani~na Moskva nikada nije ra{~inila i anatemisala jerarhiju RZC (niti je toga bilo sa druge strane), Srpska Crkva nezvani~no ima op{tewe sa jerarsima RZC i jake tradicionalne i duhovne veze. Carigrad je po tom pitawu krajwe rigorozan. Ve} du`e vremena carigradski patrijarsi se bore da se po pitawu RZC postigne koncenzus i ona definitivno i zvani~no proglasi za raskolni~ku zajednicu3. Takav o{tar stav naro~ito je isprovociran time {to je
ispovedni~ka stradawa za Pravoslavqe. Sv. Teodor je sve to mogao izbe}i da je kao mnogi drugi igumani potpisao akt o zabrani ikonopo{tovawa. 1 "..Nijedna od jeresi koje su smu|ivale Crkvu nije stra{nija od ove jeresi ikonoborstva. Ona negira Hrista i uni{tava wegov lik kao {to besni u delima i re~ima. S jedne strane, ona brbqa da se Hristos ne mo`e opisati u telu. Time se pori~e da je Logos postao telo, jer ako je postao telo, on se mo`e sigurno i izobraziti. To {to govore da je On utvara (fantom) je tipi~no za manihejsko "evan|eqe". S druge strane, (ikonoborstvo) cepa, uni{tava, ru{i do temeqa i spaquje bo`anske crkve i svaku svetiwu na kojoj je izobra`en lik Hrista, Bogorodice ili nekoga od svetiteqa." Sv. Teodor Studit (Pismo II.81 (PG 99:1321D-1324A) 2 Mitropolit Hrizostom florinski, (+1955), vo|a gr~kog starokalendarskog pokreta, je na pitawe da li Zvani~na Crkva poseduje blagodat Svetoga Duha u svojim tajnama, odgovorio 1937.g.: " Novokalendarska Crkva je kriva pred Bogom zbog toga {ta je u~inila i zato Istinski Pravoslavci (starokalendarci) ne mogu da imaju op{tewe sa wom, me|utim po{to weno sve{tenstvo nije na druge na~ine odstupilo od Predawa Crkve, ona je nastavila da poseduje blagodat Svetoga Duha." On je smatrao da se Zvani~na Crkva "nalazi radije u potencijalnom (duna,mei), nego u stvarnom (energeia)| raskolu sve do vremena dok neki svepravoslavni sabor ne osudi reformu kalendara". Nakon ove izjave dvojica episkopa German kikladski i Matej su optu`ili m. Hrizostoma da je izneverio osnovne principe starokalendarskog pokreta i odvojili se od wega oti{av{i u ekstremizam koji danas wihovi sledbenici nastavqaju. 3 Na otvorene optu`be Fanara da je Ruska Zagrani~na Crkva {izmati~ka (raskolni~ka) zajednica arhiepiskop Averkije je jednom prilikom napisao da raskolnicima pre treba smatrati one koji se sami odvajaju od sve{tenog predawa Crkve svojim novotarijama, nego li one koji su se radi o~uvawa ~istote pravoslavne vere odvojili od takvih. Ovaj stav duboko odra`ava verovawe koje je oduvek

79

RZC prakti~no rukopolo`ewem nekoliko starokalendarskih episkopa u Gr~koj omogu}ila da ovaj pokret pre`ivi. Pored toga, RZC je pru`ila uto~i{te mnogim protivnicima ekumenisti~kog kursa Carigrada {irom sveta. Trenutno postoji i veliki problem {to RZC formira svoje eparhije i na teritoriji Rusije {to uveliko zao{trava me|usobne odnose. Jerarsi RZC to obja{wavaju potrebom da se iza|e u susret pojedinim parohijama i sve{tenicima koji su vidno nezadovoqni zbog toga {to Moskva uporno ne odbacuje sergijanisti~ku pro{lost, ne priznaje istinu o stradawu Ruske Crkve i daqe u~estvuje u ekumenskim aktivnostima. Moskovska Patrijar{ija optu`uje RZC za fanati~ni rigorizam, {irewe raskola u ruskom narodu i oduzima joj pravo da joj sudi po{to sama nije upoznala i pro{la stradawa koja je pre`ivela Crkva u otaxbini. [to se ti~e pitawa starokalendaraca u Gr~koj, Rumuniji i Bugarskoj, neke pomesne Crkve koje prate julijanski kalendar ne `ele da podr`avawem ovih pokreta ugroze svoje odnose sa novokalendarskim Pravoslavnim Crkvama koje prema svojim starokalendarcima imaju krajwe nepopustqiv i agresivan stav koji je ~esto rezultirao strahovitim progonima.1 Pritom se ne prave nikakve razlike izme|u dosta razli~itih stavova pojedinih starokalendarskih grupa. Zanimqiv je stav Jerusalimske Patrijar{ije koja naro~ito u posledwe vreme odr`ava `ive nezvani~ne veze sa nekim umerenim starokalendarcima i RZC koja je ve} du`e vremena prisutna u Svetoj Zemqi. Me|utim, nezavisno od ovih oficijelnih crkvenih stavova i drugih nezanemarqivih razloga ovih raskola, ne mo`emo, a da ne primetimo da ove crkvene zajednice, bez obzira na wihov zvani~no neregularan i nekanonski status, danas svojim antiekumenisti~kim stavom predstavqaju `ivi glas pravoslavnog Predawa, ali i istovremeno sna`an oslonac svima onima koji se bore protiv ekumenizma unutar zvani~nih Pravoslavnih Crkava. Seti}emo se samo koliki su uticaj imale svojevremeno tzv. "pisma bola" poglavara RZC mitropolita wujor{kog Filareta (1965-1985) koji je od 1966 godine zapo~eo aktivnu antiekumenisti~ku borbu svojim otvorenim pismima poglavarima Pomesnih Pravoslavnih Crkava i drugim episkopima u kojim je upozoravao na svejeres ekumenizma i ~iwenicu da on priprema dolazak Antihrista. Mada su ova pisma imala veoma pozitivan odjek me|u jednim brojem pravoslavnih Crkava, ipak zvani~an stav svih pomesnih Crkava na ovaj "glas vapiju}eg u pustiwi" bio je i ostao }utawe. Sa istim odgovorom susreli su se i otac Justin "elijski i otac Filotej Zervakos koji su upozoravali verni narod, ali i jerarhiju na opasnosti ekumenisti~ke stranputice. U wihovim tekstovima, kao i u delima Sv. Vladike Nikolaja Srpskog i arhiepiskopa Averkija Xordanvilskog, mo`emo da prona|emo `ivi i autenti~ni stav Pravoslavne Crkve prema ekumenizmu i reformi Pravoslavqa. I otac Justin i Filotej Zervakos2
postojalo u Pravoslavnoj Crkvi - da se istinsko merilo pravoslavnosti ogleda u tome koliko sledujemo Svetom Predawu i `ivimo u wemu, a ne koliko se sla`emo sa mi{qewem ve}ine. Sveti Maksim ispovednik bio je suprotstavqen celom hri{}anskom Istoku koji je pao u jeres monotelitizma, ipak on nije bio u raskolu ve} oni. O~uvawe, po svaku cenu, spoqa{weg jedinstva sa jereti~ki nastrojenim jerarsima, radi tobo`weg mira u Crkvi, u stvari predstavqa pravi raskol i izdaju Pravoslavqa. 1 Retki su oni kao {to je arhiepiskop atinski Dorotej (1956-1957) koji je povodom starokalendaraca izjavio: "Pokret starokalendaraca nije ni jeres niti raskol, i oni koji mu sleduju nisu ni jeretici niti eterodoksni niti {izmatici, ve} Pravoslavni Hri{}ani." 2 Otac Filotej Zervakos predstavqa jednu od najzna~ajnijih duhovnih li~nosti Gr~kog Pravoslavqa u ovome veku. `ive}i u dubokom ose}aju svetoota~kog pravoslavnog predawa on je neprestano upozoravao vernike na stagnaciju kvaliteta duhovnog `ivota, na savremene opasnosti modernizma i ekumenizma. Mada do kraja `ivota nije prekidao op{tewe sa zvani~nom Gr~kom Crkvom, on je imao razumevawa za one koji su ustrajali u odbrani tradicije i starog kalendara. Ipak ozbiqno je kritikovao one me|u wima koji su pali u krajwi zilotizam i proglasili zvani~nu novokalendarsku

80

imali su razumevawa za one koji su se odvojili od zvani~ne Crkve u znak protesta protiv ekumenizma, modernizma, sve ve}eg sekularizma i saradwe sa bezbo`nim vlastima, mada sami nikada nisu po{li tim putem niti ga na~elno odobravali, nastoje}i da izbegnu jo{ ve}e raskole i smutwu. Ipak do kraja nisu prestali da svedo~e re~i budnosti i istine. Ovakav stav mo`emo s pravom re}i, predstavqa carski, sredwi put, koji se s jedne strane otvoreno suprotstavqa prelesti ekumenizma, a s druge strane izbegava stvarawe nerazborite panike i pometwe novim raskolima, a pogotovo ekstremisti~ke "hiperpravoslavne" stavove pojedinih zilota. Drugim re~ima, oni su uvek imali u vidu potrebu da se pravoslavna istina bez ikakvih ulep{avawa s qubavqu propoveda nepravoslavnima, ali ne putem la`nih "dijaloga qubavi" ve} aktivnim pravoslavnim `ivqewem, sledovawem Svetim Ocima, svetim Vaseqenskim Saborima. "Hiperpravoslavnost" pojedinih zilota u velikoj meri odudara od duha Otaca, koji su u pitawima vere bili strogi, ali nije im nedostajalo sposobnosti da poka`u qubav, ne prema jeresi, jer ona zaslu`uje samo mr`wu i osudu, ve} prema qudima koji su sami `rtve velike duhovne obmane. Preterani zilotizam u borbi sa ekumenizmom nanosi vi{e {tete istini Pravoslavqa nego li koristi. Danas je na`alost mnogo revniteqa Pravoslavqa koji olako progla{avaju sve ekumeniste za jeretike. Bilo je qudi, koji su hrabro ispovedali pred jereticima istinu da je jedino Pravoslavna Crkva istinska Crkva Hristova. Na`alost u posledwe vreme sve je vi{e onih koji to ili pre}utkuju ili otvoreno pori~u. Tu oni ve} ulaze u granice jeresi, jer pre}utati istinu ~ovekougodni{tva radi ravno je odricawu od istine. Ako se, pak, na taj na~in nastoji da se neko pridobije za Pravoslavqe, taj metod je sasvim pogre{an. Upravo o{tra svetoota~ka re~ istine razbla`ena jednom iskrenom bogo~ove~anskom qubavqu prema bli`wim najja~e je oru`je borbe protiv svake neistine i jeresi. Danas, kada jedan pravoslavni jerarh prisustvuje jereti~koj slu`bi, zajedno sa wima blagosiqa narod i izmewuje celiv mira, on indirektno, (bez obzira {to svoju savest umiruje time {to nije otvoreno saslu`ivao u ode`dama i pri~estio se sa wima), priznaje tu jeres i stupa sa wom u duhovno op{tewe. Posledice takvih postupaka su dvojako pogubne. S jedne strane ne ispovediv{i re~ istine on jo{ dubqe gura jeretike u wihovu zabludu, a s druge sabla`wava svoj verni narod i podsti~e ga na jeres. U ovim slu~ajevima zaista vredi evan|elska re~ Gospodwa koja ka`e: "Boqe bi mu bilo da vodeni~ni kamen obesi o vrat i da ga bace u more, nego li da sablazni jednoga od ovih malih."1 Svakako, ne treba se nadati da se apostasija mo`e potpuno zaustaviti i spre~iti neki Veliki unionisti~ki Sabor i ekumensko jedinstvo, ali barem mo`emo se nadati da se makar jo{ jedna pomesna Crkva ili barem jedan wen deo mo`e izvu}i iz mre`a propasti blagovremenim prekidom veza sa jereticima i SSC. U tom smislu veoma je va`no razobli~avati jeres ekumenizma koja opstaje i {iri se upravo zahvaquju}i tome {to mnogi ne poznaju wene prave ciqeve i pozadinu wenih aktivnosti. Svakako ako se ekumenisti~ke aktivnosti nastave umno`avati i ako kona~no bude ozakowena zajednica sa jereticima, u tom slu~aju neophodno }e biti postupiti po gore spomenutim kanonima i odvojiti se kako bi se spasili od
Crkvu za bezblagodatnu i tako poveli ve}inu starokalendaraca na put stranputice. Sli~nog stava bili su jo{ neke zna~ajnije duhovne li~nosti Gr~ke poznate po razboritom tradicionalizmu, kao npr. o. Joil Janakopulos i o. Epifanije Teodoropulos koji su smatrali ekstremizam starokalendaraca jednako opasnim kao i ekumenizam. Izme|u te dve krajnosti potrebno je po wihovom mi{qewu ispovedati pravoslavnu veru pred nepravoslavnima, ali izbegavati tzv. "politi~ki ekumenizam" koji je zadobio nekanonske i jereti~ke dimenzije. 1 Lk. 17,2

81

pogubnog uticaja jeresi. [tavi{e, na osnovu pisawa nekih novijih otaca, kao {to su Sv. Igwatije Brjan~aninov1 i Sv. Teofan Zatvornik, mo`emo da zakqu~imo da }e upravo u na{e vreme da do|e do op{te apostasije pri kojoj }e jeres potpuno osvojiti i zvani~nu crkvenu administraciju, dok }e istinska Pravoslavna Crkva opstati u katakombama. Po toj viziji, koju nadopuwuju predvi|awa mnogih savremenih duhovnika kao {to su o. Lavrentije ^ernigovski2, Serafim Rouz, arhiepiskop Averkije, novo, la`no "Sjediweno Hri{}anstvo" {iri}e neistinu da je ono jedina Crkva Hristova na svetu. Gradi}e se novi hramovi, slu`i}e se veli~anstvene ekumenske "liturgije" mira (verovatno u dekoru i ambijentu Kanbere ili Asizija), posvuda }e se govoriti o novoj eri mira, pravde. Ali u celoj toj Vavilonskoj kuli, koja }e biti odevena samo u spoqa{we obli~je Crkve, ne}e biti istine i Duha Bo`jeg. Jedina i istinita Crkva Hristova, Crkva Pravoslavna `ive}e verovatno u malim katakombnim zajednicama, po gradovima, u pe}inama i {umama, predvo|ena bogonosnim episkopima, sve{tenicima i monasima, potpuno sakrivena od ble{tavih reflektora javnosti i TV kamera. Mnoge od tih malih Crkava mo`da ne}e znati jedne za drugu. Ne}e ih povezivati vidqive administrativne veze ve} jedinstvo vere pravoslavne, svetoota~ko predawe i nadasve zajedni~ko op{tewe u telu i krvi Gospodwoj. Te }e zajednice vernih biti surovo progawane kao i u rimska i sovjetska vremena i pripadnici "la`nog Hri{}anstva" i drugih sjediwenih religija smatra}e ih fanaticima, qudima nehumanim, nastranim i mizantropima, protivnicima "Novog Svetskog Poretka" blagostawa i sveop{te sre}e na zemqi.3 Mnogi }e verovatno biti zatvarani u posebne logore za prevaspitavawe, gde }e biti istjazavani na najsurovije na~ine kako bi se odrekli vere u `ivog Boga i Wegovu Crkvu i poklonili se vlasti ovoga sveta. Tako }e Crkva opet kao i u prva vremena, ~ista i besprekorna devica, omivena krvqu mu~enika i ispovednika do~ekati svoga `enika. Me|utim pred nama se postavqaju pitawa. Koliko }e pravoslavnih hri{}ana do~ekati taj dan u veri ota~koj, jer sam Gospod se pita "Kada Sin ^ove~ji do|e da li }e na}i veru na zemqi" (Lk. 18,8). Koliko }e tada biti hri{}ana koji }e sebe

1

Sv. Igwatije Brjan~aninov, svetiteq, duhovni pisac i veliki prorok Rusije 19. veka je govorio kako }e se sve zvani~ne crkvene organizacije na kraju vremena pot~initi Antihristu i duhu ovoga sveta. On je vi{e puta nagla{avao da }e u posledwa vremena postojati razlika izme|u institucionalne Crkve i istinske Pravoslavne Crkve. S jedne strane ima}emo samo crkvenu organizaciju bez istinskog duha Hristovog, a s druge katakombnu zajednicu objediwenu jednom verom, jednim duhom, jednim telom i krvqu Hristovom. On ka`e: "Mo`e se pretpostaviti i da }e institucija Crkve, koja se ve} dugo quqa pasti strahovito i iznenada. I stvarno, to niko nije u stawu da zaustavi i spre~i. Sada{wi na~in da se institucionalna Crkva o~uva pozajmqen je od ovoga sveta, {to je suprotno Crkvi, a posledica }e biti samo wen ubrzani pad...Neka milostivi Gospod {titi ostatak koji veruje u Wega. Ali taj ostatak je malobrojan i sve mawi." Citat uzet iz kwige "Not of This World" Platina 1994. Ove proro~ke re~i su se gotovo doslovno ostvarile nakon boq{evi~ke revolucije u Rusiji. 2 Starac Lavrentije +1950 ( koji je u dijaspori progla{en za svetiteqa 1994.g.) govorio je svojoj duhovnoj deci:"Do}i }e doba kada }e obnoviti ~ak i zatvorene crkve, i ukrasi}e ih ne samo spoqa, nego i iznutra. Pozla}iva}e kupole i na hramovima i zvonicima. Ali kad se to zavr{i, do}i }e vladavina Antihrista. Molite Gospoda da nam podari jo{ vremena da bismo mogli da oja~amo, jer nas ~eka zastra{uju}e doba. Vidite li kako se sve lukavo priprema. Sve crkve }e biti prosto veli~anstvene, kao nikada do sada, ali ne}e smeti da se ulazi u te hramove. Antihrist }e biti krunisan za cara u jednom velikom hramu u Jerusalimu, a u~estvova}e sve{tenstvo i patrijarh." iz Ruskog Palomnika. 3 Isti takav stav imali su u prvim vekovima Hri{}anstva neznabo{ci i me|u wima je vladalo op{te uverewe da su hri{}ani ~ovekomrsci koji odr`avaju opsecene orgije i piju krv `rtvovane dece.

82

smatrati pravoslavnima, a bi}e otu|eni od evan|elskog duha istine1? To su pitawa na koja }e nam odgovor dati tek vremena koja dolaze.

Sveti Igwatije Brjan~aninov duboko je svojim proro~kim duhom prozreo duh sveop{te apostasije posledweg vremena. Ovde navodimo neke od wegovih karakteristi~nih misli koje su danas i te kako aktuelne: "Bog je dopustio apostasiju (otpadni{tvo). Nemojte poku{avati da je zaustavite svojom nemo}nom rukom, ve} be`ite od we, za{titite se od we. To je za vas dovoqno da u~inite. U~ite se da prepoznajete duh vremena, prou~avajte ga, tako da }ete kad god je to mogu}e mo}i da izbegnete wegov uticaj... Samo posebna Bo`ja milost mo`e da zaustavi ovu pogubnu moralnu epidemiju, da je odlo`i na neko vreme, jer je potrebno da se sve zbude {to je prore~eno Pismima... Nema nikoga ko bi mogao da izvr{i obnovu Hri{}anstva. Sasudi Svetog Duha su posvuda presahnuli, ~ak i u manastirima, tim riznicama pobo`nosti i blagodati... So je izgubila svoj ukus. Kod crkvenih pastira postoji samo slabo, nejasno i nedosledno razumevawe stvari, i to po slovu istine, {to ubija duhovni `ivot u hri{}anskom dru{tvu i uni{tava Hri{}anstvo koje je u delawu, a ne u re~ima. Stra{no je kada vidimo kome je povereno spasewe. Ali, to je Bog dopustio... Milostivno Bo`je dugotrpqewe odla`e potpuni raspad zbog malog ostatka koji se spa{ava, dok oni koji su krenuli putem propasti ili su ve} propali dosti`u vrhunac pokvarenosti. Oni koji se spa{avaju moraju to da razumeju i da iskoriste vreme koje im je dato na spasewe... Neka bi milostivi Gospod za{titio ostatak onih koji veruju u wega. Ali ovaj ostatak je malobrojan i svakim danom je mawi..." (citat preuzet iz ~lanka episkopa Averkija xordanvilskog "What should we do?", ~lanak objavqen u Orthodox Australia, januarmart 1990.)

1

Related Interests