You are on page 1of 63
9 Etiketiranje kalemova stavljenih u promet. Zuta etiketa - klasitni sadni materi- tela etiketa - bazni klonski bezvirusni sadni materijal (Elita). Plava ettketa sertfici- Klonski bezvirusni sedni material V ZASNIVANJE VINOGRADA 1. Naéela pri izboru polozaja za zasnivanje vinograda Pri izboru polozaja za zasnivanje vinograda mora se posi od toga da Ii se vinograd podize w rejonu, podrejonu ili vinogorju sa razvi- jenim vinogradarstvom, ili se vinova loza prvi put uvodi u proizvod- nju. U prvom shucaju mogu se iskoristiti dugogodisnja praktitna iskustva k -a0 osnova za orijentaciju u pogledu izbora sorti, zemljista i polozaja za zasnivanje Vinograda. Medutim, ako se oSvajajut nove povrsine gde loza do tada nije gajena, onda se bez prethodne studije o agroekoloskim uslovima ne preporuéuje zasn vanje_vinograda. Prema tome, izbor i o¢ena pogodnosti jedn zemljisnog kompleksa ili parcele u podrueju gde vinova loza ranije nije gajena mora se temeljiti na proveri * agrobioloskih i privredno-tehnoloskih osobenosti_sorti vinove loze koje se Zele gajiti u datim agroekoloskim uslovima; ckoloskih uslova; * moguénosti primene meliorativnih mera; * moguénosti primene savremerith agrotebnitkih mera, i * moguénosti visoko rentabilne proizvodnje groZda i vina. Izbor pol 2 za podizanje vinograda u potpunosti zavisi Ginilaca kao 5 su ekspozicija, inklinacija i konfiguracija zemljist 4.4) izbor polodaja za vinograd pri raznim ekspozicijama térena Sa stanovista eksporicije terena, najboljim polozajem smatraju se blage Kose okrenute jugu, jugozapada ili zapad. Na ovalevim polozajima vinova ioza najbolje uspeva, U povoljnim ktimatskim uslovima mogu se iskoristiti i polozaji okrenuti jugoistoku, Pri tome se mora strogo voditi raguna 0 izboru sorte, toplotnoj sumi, osvetljenosti i drugim faktorima koji nepos- redno ili posredno uticu na prinos i kvalitet grozda i vina 110 4.2. Izbor polozaja pri raznim konfiguracijama terena Da bi se izbegle Stetne posledice koje nastaju pod uticajem kontiptracije torena, aeophadno je pridreavati se sledecih nacela: * Vinograd zasnivati prvensiveno na terenima sa blagim padom na Kojima se ne pojavljuju klimatski ekscesi i ne postoje Gepresije ‘Ako postoje manje depresije, pre zasnivanja vinograda treba ih zairpat, Na vecim depresijama ne treba zasnivati vinograde, vee Se nn takvom zemijistt mogu gajiti druge kulture koje nisu tohiko Osetljive na nepovoljne ckoloske Cinioce. Ako je zemljisni kompleks na reljefnom terenu veel i cini potes {ii véte vinogradarasko podrucje, obavezno je, pre zasnivanja vinograda ustanoviti takozvanu "”erwenu ding’ Ova linija treba projektantima instruktivno da pokaze do koje granice se moze ali vinograd bez rizika da ée se pojaviti niske temperature Roe mogu utoku zime, proleéa ili jeseni ostetiti vinovu lozu, Miazne dinije treba da’ budu i orjjentacija projektantima pri izboru sorti § obzirom na njihovu otpornost prema nepovoljnim Giniocima spoljne sredine. GQ Priprema zemijista pre zasnivanja vinograda U zavisnosti od konfiguracie terena, prethodne kulture j svat zemljista, pre sadenja Vinove loze preduzimaju se sledeée mere pripreme zemljista: + regulacioni radovi; kréenje, nivelisanje i planiranje, od- javanye i regulisanje vodnog rezima, hidrotehnicke melio- i terasiranje; * poveéavanje plodnosti zemljista i + duboka obrada - rigolovanje zemljista. (ZA) Regulacioni radovi - sistematizacija zemljista Svtha regulacionih radova je stvaranje sto povoljnijih uslova za primanje, porast, razvo} i plodonosenje vinove loze. Medu najvaznije regulacione radove spadaju: kréenje prethodne kulture, nivelisanje i planiranje terena, odvodnjavanje 1 na- vodnjavanje, terasiranje, izgradnja putne mreze i dr Kréenje prethodne kulture Na zemijistu na kome se zasniva vinograd, kao mogu biti: stari dotrajali vinograd, dotrajall vocnjak, Sikara, stara proredena i dotrajala Suma it ratarske kulture. Prema tome, nije Iskljugeno da se na ovim zemljistima mogu naéi razna stabla, preo- stall Cokoti, panjevi, Sipradje i drugi drvni otpaci. Zaostali organski delovi prethodne vigegodisnje kulture moraju se obavezno ukloniti kréenjem i raiciscavanjem terena. Ako se to ne uéini, drveni delovi Ge poseli da trule pa pljvice korenove truleznice | (Demufophons necairix) ili bakterije raka (Bacterium tumefaciens) mou lako da predu na koren loznih podloga novo zasnovanog vinograda i izazovu truleznicu, Opasnost od parazita je veoma velika, jer su one ustanju da za nekoliko godina uniste vinograd Kréenje se mode obaviti ruéno i pomoéu specijalnih masina za kréenje. Pri rugnom kréenju upotrebljava se sekira, pijuk-kramp, lopata, agov, lanacidr. Rugno kréenje primenjuje se na manjim povrsinama obraslim Siprazjem, kao i na terenima sa malim brojem panjeva neznatnog preénika Na vecim zemljiinim kopleksima za kréenje se upotrebljavaju traktori guseniéari, buldozeri i druge masine. Na traktor se moze montirati uredaj za vadenje panjeva, za rusenje stabala i dr. Vadenje aila obavija se i pomocu specijalnog pluga Cupaca Zila. ethodne kulture Nivelisanje i planiranje terena Zemjiste namenjeno zasnivanju vinograda je najéese neravno. Naajen sree bumke, jame, Yododerine | depresije koje mogu biti ezbilina smetnja za uspesnu primenu agrotehnickih mera kag | za primenu mehanizacije. Zbog toga se pre rigolovanja mora izvrsitt planiranje i ravnanje zemljista. Ravnanje zemfjista moze se vrSiti ruéno i pomoéu mehanizacije Na manjim parcclama obicno se to Gini ruéno. Na velikim zemljisnim komleksima ravnanje se obavlja traktorima sa buldozerskom daskom, skreperima i drugim masinama specijalno konstruisanim za ovu svrhu. Odvodajavanje terena Odvodnjavanje se primenjuje na terenima gde povrSinska voda zbog iztazenih nepropusnih slojeva (B horizonta) tesko otice. Povrsinska gravitaciona voda advodi se pomocu otvorenih kanala. Kanalsku mirezu obiéno satinjavaja obodni, sabirni i odvodni kanal Vinova loza tesko podnosi visok nivo podzemne vode. Na takyim zembistima ona (r9i od hloroze. Zbog toga na ovakvim zemijistima we ge treba zasnivati vinograde. Hloroza koja se pojavljuje usled velike age u zembis ne ame, se poss éivati sa hlorozom koja nastaje 0 rezultat suviska kreéa u zemljiStu, odnosno neotpornosti lozne podloge na veliku koliginu krega u zemljistu. Regulacioni radovi pre postavijanja instalacija va zalivanje + Uustovima gde se u toku vegetacije pojavljuje susa, neophodno fe zalivati vinovu lozu. Za ov svrhu mora se unapred pripremiti projekat u kome ée se obraditi neophodni element za zalivanie, Regulacioni radoyi na nagnutim terenima i problem erozije » Pored kréenja, odvodnjavanja, i zalivanja, na terenima | sa Jerazenim padom mora se resiti i pitanje erozije zemijsta, Pod mom erozije podrazumevaju se promene na povrsinskom sloju mista Foe hasta hao postedics ova ks, snege, 4222, Yetra i vode koja oli¢e po povrsini. Uzroci erozije su razliciti i brojni, Medu njima najvis sledeci: se isticu nagnutost terena; * nepravilno izvedeni regulacioni radovi pri zasnivanju zasada, * neplansko uniitavanje prirodne vegetacije Koja se granii sa vi- nogradarskim terenima; neregeno pitanje dotoka voda s visih polozaja; nereseno pitanje oticanja vode sa vinogradarskog terena: pogresai postupei pri rigolovanju zemlje nepravilno odréavanje zemiljista u vinogradu i drs Kao glavni cinioci erozije u'nasem viniogradarstvu smatraju se voda i vetar. Prema stepenu nagnutosti, zemljista se svrstavaju u sledeée kategorije: 2) Blago nagnuta - ravnigarska zemljista do 5” b) Nagnuta zemljista_ od 5 - 20" * slabo nagnuta od S- 10° * srednje nagnuta od 10-15” * Jako nagnuta od 15 -20° od 30-40" od 20 -30° cata as ¢) Surma zemljista blago strma » sree stema, veoma strma preko 45° Po stepent crozivnosti sva zembjista se grupe: tavaju uw stedeée : 0 slabo erozivia od 1-6 : 3 srednje erozivna od 6-13) * jako erozivna preko 13° Move se zakljuéiti da je skoro swako vinogradarsko zembjiste manje-vise izlozeno erozip, Kola, ‘ako se ne spreci, moze prouzro- Kyat ne samo smanenje plodmost wee ite destrukeije zem- hist Borba protiv erozije S obzirom da erozija trajno ugrozaya zemljiste_namenjeno zas- nivanju vinograda, moraju se preduzeti | odgovarajuée mere borbe protiv nje. One se sprovode: pre zasnivanja, za vreme zasnivanyat Vinograd iu toku njegove tedovne, ckeploatacije, Mere borbe protiv erozije zavise prvenstveno od njeniht prouzrokova Na velikom nagibu zemljista postoji stalna opasnost od svlacenia sitne i rastresite zemlje sa Viseg polozaja na nizi. Ovome narocito Goprinosi | tigolovanje zemijista, Pri tome se Gokols na visim polozajima ogoljyjy, 1 tako lazy opasnost od susenja leti i Pimrzavanjazimi, Cokoti t podnogju, wsled svlacenja zemlje, bivaje Zauipavant, sto ometa ne samo obradc veé i negu takvih Cokota Terasiranje zenbjista Terasiranjem se zemljiste zaseca ta nagnutim tererenima, Cil zasecanja je smanjenje duzine i nagiba padine do velicine pri kojoj Se enerstija vode koja otige po povrsini zem|jista svodi na minimum NajéeSéi su u primeni sledeéi tipovi terasa + stepenaste terase: * stepenaste naorne terase-skladovii + kontume stepenaste terase. Kod terase razlikujemo sledeée osnovne vlemente * Plato terase. Plato je povt + Kasina - skanpa ili potporné zid texase. Potporni cidoxi mogn biti od svudene zemije ili od kamena koja se koristi za gajenje vinove. Potpornizidovi od svuéene zemlfe, Rormirajuse rucng ih ypotte, bom mehanizacije. Da ne bi doslo do odronjavanja, 1 ostecenja terasnog vidi odsvudene zemlje, pos é zavisenog terasiranja zidovi