You are on page 1of 30

POSEBNAIZDANJA

Boj
BESNEKOBIL
E SVISUPROLAZNI
CIZAOKUPLJALI

an Savi
mo j
upa žnjubašz a
toš tosupr olazi
li
.
1
. Svakoje,naj
presvoj
imho dompag ovo-
rom ateknak r
ajuilicem,isti
skiv
a oi

ćOst
Ši
nićiHoši zakl
anja
os veo kosebe,prinosećis
v oj
e
DI
VNO NEBESKO TELO cr
te,na metl
ji
voibe zobzi
rno.U t r
e-
IDRUGEPRI ČE

oj
nutkupro l
as
kasvakojebi ojedinst
ven.

i
ć
Nestal
oj esveš t
oj emo g
lodabude
2. pre
dv i
divo.I
zgubi
laseidej
apo navl
janja
,
pais amov reme:sves esv e
lonane -
Dej
anAt anackovi
ć
ponovlj
ivtre
nutakpo j
avlj
iv
anjaine st
a-
LUZI
TANIJA
ja
njajednogk ora
ka.Tr e
balog ajeuh-
vat
it
i.
3.

AleksejNikolajevi
čTolst
oj „Oslonjennav i
diho d,r oma nNe ma
DOŽIVLJAJINJ EVZOROVA oazema pirag rani
ceis v o
jstvas avre-

N
ILIIBIKUS meno gsveta,kaoizanj eganuž nogpo -

e
j
edinca.Be zma l
odr skopo verivšipri-

mao
4. povedanjeregist
ručulno gio pa ž
ajnog, BojanS a
vićOs tojić(1983),autorknji
ga
Nemao azeradnjuna i
zg l
edpo kre
nutu
poezije(St
ere
orama,J er
eti
čkidat
iv)izbir
ke
Dej
anAtanacković j
edno m posebno m,fet
išist
ičkipo s
veće-

a
ČOVEKBEZJ EZI
KA nom po tr
ag om,paraboličnouk rupnja- autobiogr
afski
he sej
a( Ale
ator
ij)
,objavi
oje

z
IDRUGEPRI ČE vau j ednu o d naj
v e
ćih pr ičame đu sve
skuf r
agmena ta( Podl
ip odl
ip s
almi)i

e
pri
čama :o nu os vr
siipr irodina šeg roma n-r
ečeni
cu( Punk t
).Prev
eojedvadese
t
5. puta.U o vom s l
učaju,ne po st
ojanje petna sl
ovasafrancuskog.VodiblogZasve

LU F T R O M A N
oaze io ptimalni
h dr uš t
veni he ko-
Boj
anSavi
ćOstoj
ić si
st
emanena laz
ises amonapo četku,
pare
,„ buvlj
ačkibaro metarzabibli
ožder
e“
NEMAOAZE sr
edinii l
ik raj
u mi s
ao ne i l
i z ičke (za
svepare.
tumblr.c
o m).ŽiviuBe ogr
adu.
šet
nje,većus i
gurnost
ič i
njenic eda, a
k o
6. nemao a
za,ne manif atamo rg anak oje
Mi
lošMl adenovi
ć smoč est
os klonidapo turamos ebik ao
HEROJI mestapredahanat akvom put u.“
(
upr i
premi)
—J
el
enaNi
džo
vić

Boj
anSavi
ćOst
oji
ć
9 788688 389228
POSEBNA IZDANJA
COPYRIGHT © 2019 Besna kobila

ZA IZDAVAČA
Goran Lakićević

UREDNIK EDICIJE
Predrag Mladenović

GRAFIČKI TIM
Miloš Trajković & Jakša Lakićević

LEKTURA
Srđan Jovanović

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI


Nina Todorović
Life’s a Glitch (Graz Revisited, 2018), kadar

FOTOGRAFIJA AUTORA
Slađana Šimrak

ŠTAMPA
Forma B, Beograd

TIRAŽ
700 primeraka

IZDAVAČ
IP Besna kobila
Branka Pešića 20, Zemun
Tel. / fax: 011 261 50 60
info@besnakobila.co.rs

Sva naša izdanja možete naručiti i putem našeg sajta


www.besnakobila.co.rs
Bojan Savić Ostojić
VID,
ono sa čim gledam, i koje bi htio, i koje ne.

Bora Ćosić
Tutori
1
Kašika za cipele
„NEĆE TI VALJDA TREBATI CEO DAN DA RASKINEŠ S NJOM?“, rekla
je, razbacana na spojenim foteljama dok joj je dupe propadalo
u neprimetni razmak.
U stanu je bilo prohladno, ali ona je ležala gola i nepokri-
vena, blago raskrečena, ne mrdajući. Cigaretu je mehanički
otresala u čašu u čijem su se vinskom talogu kupali bezbrojni
pikavci, upućujući mi jedan od onih pogleda kakve je morao
da prezire svako ko se nagledao pornića iz osamdesetih.
— Svakako manje, odgovorih, nego što je tebi trebalo da
raskineš s njim.
Nije bilo gde da se sedne. Dok je s njenog mobilnog išla
Spooky little girl like you, obuvao sam se trticom naslo-
njen na zid.
Pomno se zagledah u ogromnu crvenu kašiku za cipele ka-
kvu nisam video od detinjstva, kakvu nikad nisam naučio da
koristim, i ostadoh tako, malčice usiljeno zablenut. Ali njen
pogled sam i dalje osećao.
— Kako mi ide na živce tvoja pasivna agresija...
Srknula je dim i zažmurila stisnuvši zube. Svakom grima-
som, svakim šumom, svakim pokretom tela, podrazumevala je
da je neprekidno posmatram. Zašto?
— U ovom položaju čekaću te do šest — rekla je ne gleda-
jući me — a onda se vraćam...
Napravila je pauzu da izbaci dim.
10 N E M A OA Z E

— ... znaš gde.


Fotelje pod njom nastaviše da se razdvajaju, jednako neo-
setno i ne škripeći.
2
Budi anđeo
JEDVA SAM DOČEKAO DA SE NAĐEM NAPOLJU. Na ćošku Cvijićeve
i Zdravka Čelara pomirisah petlov rep na cegeru. Već se ose-
ćao na duvan. Biće da sam od mamurluka bio budniji nego
inače.
Dok je A. spavala kao top, vrzmao sam se po praznom
stanu njenog drugara rentijera, gde smo se povremeno nalazi-
li. U njemu nije bilo ničega sem kreveta i dve propale fotelje.
Nije bilo ni najmanjeg znaka da je tih dvadeset kvadrata iko
naseljavao ili makar da je kroz njega prošao. I imidž jebarnika
teško bi mu pristajao koliko je taj prostor tvrdo odbijao da
postane mesto.
Samo što sam se probudio, naručio sam sa sajta Univer-
zitetske biblioteke knjigu Juče na putu Petera Handkea. Ra-
čunao sam da će stići iz magacina tek za sat vremena i nisam
žurio sa spremanjem. Ali već petnaest minuta kasnije stigao je
mejl: „Pozajmljenu građu možete podići u biblioteci u nared-
na tri dana, počev od današnjeg.“ Nikad se nije desilo da budu
toliko ažurni. Na knjigu naručenu preko sajta čekalo se duže
nego kad bi se predao revers, popunjen ručno.
Hteo sam da naručim i Moravsku noć, ali na spisku ras-
položivih izdanja kvadratić pored nje bio je crven. Neko ju
je već pozajmio. Uvid u taj podatak me je uznemirio. Zašto
sam za tuđu pozajmicu morao da znam? Da bih ono što mi
se uskratilo poželeo još više? Da bi se ispostavilo kao nužno?
Zašto mi onda nije odato i ko je sada koristi i u koje svrhe?
14 N E M A OA Z E

Bilo je tek pola jedanaest. Đ. me nijednom nije pozvala.


Krenuo sam Ulicom Starine Novaka ka Univerzitetskoj bi-
blioteci.
„Smem li?“, čuo se ženski glas koji je odmarširao preko
pešačkog. Devojka je ušla u pekaru i ustuknula videvši me sa
hemijskom. Otvarajući se, vrata su proizvela glas sredovečne
žene koji je promuklo izgovorio: „Oh non. Oh non.“ Gos-
pođa sa sveže natapiranom kosom punom gela ušla je bacivši
sramežljiv pogled na okupljene: „I kod frizera se mora jesti.“
Dok je gospodin sa cvikerima istezao vrat da pročita natpis na
tendi pekare, njegov pozamašni stomak je zagledao unutra.
Ni kad mi je saopštila koliki iznos da spremim, ni kad mi je
pružila kusur, ni kad mi je rekla „prijatno vam želim“, pekarki s
vrha nosa nisu spale dve svetlosmeđe mrvice, koje su podsećale
i na nepočupane riđe malje. I ja i zaposlena u optičkoj radnji u
isti mah smo otirali masne usne prstima. Salvete su se, navodno,
razgrabile još jutros. Pekarka je, izlazeći s hlebovima u desnoj
ruci, levom uvežbano razvezivala kecelju na leđima.
Kroz započeti vrh zgrade, između rešetaka krana, daleko,
u Bulevaru, nazirala se crno-bela reklama s natpisom Mesto
za vašu reklamu. Stanica preko puta Štedionice bila je zagra-
đena kamionima sa šutom i buldožerima, bez vozača. „Ta pe-
civa su, evo, najukusnija“, obrati mi se starica na prelazu kao
da smo maločas prekinuli razgovor. Dok sam neartikulisano
mrmljao, dajući joj znak da sačeka i da ću odgovoriti odmah,
samo da sažvaćem, ona se već našla na drugoj strani i spremala
se da upadne sledećem prolazniku u reč.
Tek probuđen, nalazio sam zadovoljstvo u samom hoda-
nju, u načinu na koji sam odizao tabane s tla i puštao ih da se
otkače i padnu, u tome kako su mi obe ruke mirovale slobod-
ne, ni u džepovima, ni zakačene za rubove, niti razmahane,
BUDI ANĐEO 15

premda je u desnoj bila sveska. Imao sam utisak da se krećem


iritantno sporo. Čudilo me je što me još niko ne gleda surev-
njivo.
Na vratima palačinkarnice bunovno je žmirkao psić. Gaz-
darica lokala merila je prostor određen za voće i povrće. Pro-
laznik pritrča da pridrži jedan kraj metra. Bio je to podboče-
ni starčić koji se otiskivao ne savijajući kolena. Žena dreknu,
jutarnje gromko: „Veliko hvala! Lepo od vas!“ Starčić nastavi
stružući đonovima po trotoaru, ne podižući stopala, nabada-
jući tako pipavo kao da će se svakog časa rasklimatati i razlete-
ti na sve strane. „Rodila je pet ćerki i jednog sina“, reče mlada
žena klimajući glavom kao da je najupućenija u stvar, ali joj
starica upade u reč: „Ali kako kad je sva sićušna i niska!“ „levi
centar!“ reče knjižarka kolegi, smeškajući se i sugestivno podi-
žući obrvu. Susrevši poznanika, starac sa albanskom kapicom
okrenuo se kao da namerava da ga izbegne. Glas Dejvida Bo-
uvija, napolju ili u glavi, otpevao je „Terrible town“. Prodava-
čica je žvaćkajući virila iza paravana u butiku, pa nije primetila
kako joj je neko mahnuo. Shvativši da je ostao neprimećen,
prolaznik se samo ogleda u izlogu.
Na rasprodaji džempera snimih jedan bordo, čupav i dža-
kast, savršen za Đ. Smesta ga kupih. Ne znam zašto, prihva-
tajući kesu iz prodavčevih ruku, osetih potrebu da dodam:
„To je za devojku“, na šta on suvo reče: „Očito.“ Svetlokoso
detešce staloženo išeta iz prodavnice sa plišanim džukcem u
rukama, pa se iz čista mira zatrča vičući: „Da uhvatim go’uba!
Da uhvatim go’uba!“ Mama ga dograbi i bez reči uprti na
krkače, u nosiljku sa zelenim šarama zmijske krljušti. Zatim
nastavi da gura kolica sa dva riđa dečačića.
Na izlazu iz podzemnog prolaza, gde je do juče ordinirala
klošarka sa gomilom kesa i daskom za peglanje, sada je stajalo
16 N E M A OA Z E

samo nekoliko razbacanih komada odeće, ambalaže, posutih


lišćem i komadima najlona. Primetih da i drugi prolaznici ra-
zgledaju hrpu tražeći ostatke njenog prisustva.
Jednostavnost mojih pokreta isparila je čim sam ljude iz-
gubio iz vida. Kako su se proredili, zastadoh i počeh da okle-
vam kao da sam zalutao, kao da su oni bili šetnja, a ja nekakav
parazitski organizam, iver sposobna samo da nepomično lebdi
na vrhu njihovog zajedničkog talasa.
I baš u takvom zatišju, u 27. marta, naslonjen na prazan pult
za vezivanje bicikala, primetih kako se od ćoška s Karnegijevom
spušta debela tigrasta mačka, ne dvoumeći se, ka meni. S visoko
podignutim repom kao kormilom, upadljivo se teturajući, čim je
srela moj pogled, zaustavila se kraj pulta da mi mjaukne. Na to,
automatski, kao da se aktivirao nekakav paralelni govorni apa-
rat, počeh da joj tepam. Prisluškivao sam svoje rečenice poput:
„Što si tako debela, hajde, objasni mi?“, izgovorene sa ublaženim
šuštećim suglasnicima. Sebi sam prisustvovao kao fenomenu. Da
sam bio malo izmešteniji iz sebe, verovatno bih takvo ophođenje
ovekovečio beleškom: „Pešovan je tepao trudnoj mačketini.“
Ali i ona je tepala njemu, istežući vrat i poturajući glavicu,
gravitirajući mu oko dlana, tako da je ubrzo bilo potrebno
odložiti svesku u ceger jer mu je već prednjim šapama usko-
čila u krilo, zaparavši hrapave pantalone kandžama. Kada je
pak, nagugutavši se, ustao iz čučnja i pošao ka Karnegijevoj,
krenula je i ona za njim, troma i zdepasta kao mops, čuljeći
uši i brojeći svaki korak. Nije to bio izraz pseće, neprikladne
privrženosti: tako ga je samo pratila do granice svog rejona.
Kada su se već našli na ćošku, napravivši dva-tri koraka ka
ivici pločnika, mačka se netremice izbečila, poturila glavu još
jednom pod dlan i šmugnula natrag ka Štedionici, pod svoj
automobil, dok se za njom bacakala ogromna trbušina.
BUDI ANĐEO 17

Iako sam bio priseban, još me je držala pospanost. Mo-


gao sam svakog trenutka da šljonem. Osećao sam kako mi sve
izmiče, za dlaku. Žena u zelenom kombinezonu sedela je na
niskom stepeniku, gotovo na nivou tla, od umora zagledana u
tačku koja je iz mog ugla bila nedostupna. Dečak je držao ne-
što nevidljivo za vrat i lagano ga davio isplazivši jezik od truda.
Neko je vratio stolicu za kafanski sto parkirajući je u rikverc,
ali je šmugnuo pre nego što sam ga uhvatio pogledom. Čulo
se šuškanje kao da neko nešto piše. Dotični gost se ipak češao;
promaklo mi je po kojem delu tela.
Primetih da sam se sve više mirio sa manjkom. „Veš-ma-
šina Voks je vaša“, doprlo je s odvrnutog radija na semaforu.
Naslonjena laktovima na dasku za peglanje, kao da se sunča,
starica iz perionice pratila me je pogledom kroz izlog, pakosno
srčući kafu koju ja nisam stigao da popijem. „Ja ti iskreno
kažem“, drala se grlata srednjoškolka u Karnegijevoj, „može
da ima i trideset pet ako je klinac u mozgu.“ Konobarica na
vratima praznog kafića, nalakćena na dovratak, takođe me je
pratila, odsutno razrogačenim pogledom. Klimala je i gestiku-
lirala potvrdno, očekujući da sagovornik preko telefona shvati
da to znači „da“. Stidljivi prosjak sa podvrnutim desnim ru-
kavom mimoišao se sa mnom bez reči, i ne pogledavši me.
Korak dalje, čuh ga kako se preslišava: „Budi anđeo.“ Moler
u crveno-belom kombinezonu vrteo je jafu između palca i
srednjaka kao da ju je zaradio na pokeru. „Uložiti neku paru,
malo, doterati to i tako“, dovršavao je govoranciju čiča, gaz-
dinski podbočen pored kola na parkingu. U spojenim šakama
na leđima obrtao je netaknutu stodinarku savijenu u valjak.
Pazio je da je ne presavije po sredini.
U biblioteci me je čekala samo Juče na putu. „Moravska
noć je zauzeta“. Klimnuh kao da to upravo saznajem. Popevši
18 N E M A OA Z E

se na hoklicu da dohvati moj dosije, žena bez srednjeg prsta na


visokim purpurnim štiklama posrnu i umalo pade.
Na stepenicama ispred biblioteke studentkinja je mazila
koleno razgovarajući telefonom. Iznenada poče da ga grebe,
krvnički. Frćkavi plavušan i krupnija crna devojka kikotali su
se s moje strane Karnegijeve.
— Dečko... Jesi li ti bacio ogrizak jabuke u prikolicu?
Kamiondžija se obraćao frćkavom momku. Ovaj se ukipio
zabezeknut.
— Jesam... — izusti posle pola minuta ukočenog ćutanja.
— Odider sa mnom.
Devojka koja je sad ostala sama gledala je ka meni i drugim
namernicima usiljeno se cereći, ne bi li i sebe i nas naterala da
situaciju shvatimo kao šalu. Ali pogled joj je bio preplašen.
Čekala je nečiji pogled saosećanja da bi se usudila da trepne.
Osetih da sam raspoložen za donošenje prenagljenih za-
ključaka. Tome je valjalo što pre stati na put, zapisah, pre nego
što preteram u pronicljivosti, mada, da ne grešim dušu, neki
među njima su me obradovali: bili su tako glatki, obli, neoba-
zrivi, bili su čisti kao predrasude.
„Gej nije opredeljenje nego zanimanje“, primetih opazivši
jednog u plavom odelcetu ispred Hotela „Metropol“. Čim je
vozaču objasnio kako da se spusti do Cvijićeve, počeo je da
razmenjuje podsmešljive poglede sa koleginicom u beloj per-
janoj jakni koja je s njim izašla na puš-pauzu. Kratkovida de-
vojka gledala je oko sebe ustima. Sa svakim korakom, starac bi
lako zevnuo kao da ispušta nemi krik. „Koji je tvoj problem,
klipane?“, poželeh da kažem jednom specimenu koji mi se na
pešačkom uneo u lice. Ali onda se osvrnuh i videh da tako
zagleda svako muško na koje naleti. Iz nabudženog džipa do-
BUDI ANĐEO 19

piralo je grozno škripanje. Taman kad sam u njemu razaznao


zurle i gajde i nanjušio primesu bregovićevskog aranžmana,
ispostavilo se da buku proizvode automatska vrata garaže.

Tašmajdan je već bio prepun. Kao u kolima jutarnjeg špica, na


svakoj klupi je džedžalo po jedno. „Saša“, sasu mama strogo,
„šta sam ti rekla za trčanje?“ „Ti se odmori slobodno“, cvrku-
tala je sledeća, popustljivija, „možeš i da se poigraš ako želiš.“
Treća detetu na biciklu prosikta: „Nerviraš me, bre, stalno ti
pričam jedno te isto!“ Dečačić sa belim šeširom i šalom oko
vrata terao je trotinet mašući desnom slobodnom nogom kao
vetrenjača, ali se smeškao starmalo i diplomatski. Žena u beloj
tunici nosila je ranac na grudima, flašu vode u džepu i hodala
podbočena. Crnka u sariju kompulzivno je sklanjala kosu s
lica i vrata. „To je Tajvanova lopta, no, no!“, reče gazdarica psu
koji se propeo na zadnje šape, zagnjurivši joj njušku u grudi.
Kao da se setio nečeg, ćelavi mladić u kožnjaku zasmejao se u
sebi. Da se ne bi videlo koliko ga je to obradovalo, stezao je
usne i hvatao se za vilicu: što se više trudio da ga suspregne,
kez je bio uočljiviji. I sam se, ne odolevši, iskezih. Je li se još
neko zarazio?
Porodice su se gegale, željne gledalaca. Jedna, petočlana,
kolektivno je grizla donju usnu prednjim zubima. „Sve što
nosim na sebi vredi 120 evra“, odjednom reče ćerka, obraća-
jući se ocu. Glumeći levom rukom karusel, tata je u desnoj
nosio poklone. „Am-am“, govorio je drugi dok je prinosio vi-
ljušku crvenim kolicima pred sobom. Njegov potomak koji
je otvarao usta nije se ni video ni čuo. Bradati muškarac sa
svetlosmeđom beretkom na travi žmirkao je na suncu posle
obavljenog piknika, cereći se u telefon koji mu se izgubio u
20 N E M A OA Z E

ogromnim šakama. Radnica Javnog komunalnog revnosno je


obilazila stub kod fontane odlepljujući plakat. Između sred-
njaka i kažiprsta pucketala joj je ivica tankog selotejpa.
Seo sam tako da mi sunce bije pravo u oči, položio desnu
ruku pored sebe i otvorio Handkea. Ali istog momenta crnka
u širokim crnim pantalonama i bordo čizmama reče: „Kažu
pobedila je neka iz Novog Sada, to su sve anonimusi“. U istim
pantalonama, ni sekundu kasnije, prođe crvenokosa žena sa
jež-frizurom. Setih se da mi je svojevremeno otvorila račun
u Poštanskoj štedionici. Uzvratila mi je pogled, brzo ali bez
prepoznavanja. Dok sam, čekajući na izdavanje, sedeo, setih
se, nijednom me nije pogledala, ni kada mi je predala koverat
s gotovom karticom. Pokušavala je da popuni obrazac, stežući
telefon između obraza i ramena, i ipak dobacila: „Nisam ja
Napoleon!“ Ali ni tada nije podigla pogled ka meni. „Sedam
sati, piše na iventu“, reče jedan dečak drugom koji je, ne da-
jući signal da ga to zanima, pevušio: „Još me imaš kô na plad-
nju...“ „Ako ti je ona drkala“, odgovori mu ovaj tiše, „onda
sigurno imaš hepatitis abecedu.“ „Polako“, mumlala je žena
kroz zalogaj, „pojedi malo pa ćemo da krenemo.“ Dete je upi-
ta: „A kako se zove tvoja mama?“ Mama mljacnu dvaput-tri-
put i reče: „Koviljka.“ Neko je prekinuo čitanje da bi otpevao
„Ooh, baby, baby, it’s a wide world“, a oči su mu se skupile
kao da ga je pesma tronula. Pored gazdarice koja je nehajno
prebirala po kesi, džukac je nestrpljivo mahao repom. Dron je
zujao kao roj muva, a dečak je upravljao smešten na očevim
ramenima. Mladić je pak okačio devojku oko kolena, podigao
ju je i njom zamahao u naručju. Devojka mi se u letu nasmeši
kao glumica. Odsutno okrećući pedale na ružičastom biciklu
sa pomoćnim točkićima, dete je otvorenih usta posmatralo gi-
banje crvene šuškave jakne koju je brka upravo svlačio i odla-
BUDI ANĐEO 21

gao na klupu, neosetljiv na dečji pogled. Odmerilo je i mene,


ali pogled mu se odmah potom zalepio za sledećeg sedeoca.
Mora da je osetilo da želim njegovu pažnju.
Povremeno sam osećao potrebu da skrstim ruke, odložim i
svesku i knjigu i samo posmatram. Činilo mi se da bi, u trenutku
najveće pažnje, prosto zauzimanje udobnog položaja i prepušta-
nje diktatu svetlosti bilo dovoljno, da bi nemo mirovanje ponaj-
više bilo u ravnoteži s onim što se prikazivalo i oglašavalo. Svaki
trenutak, svaki kadar pružao se kao jedinstven i zahtevao nepre-
kinutu prisutnost, bez daha, sugerišući mi, da bi, umesto da se
osvrćem za tim i tim trenutkom ili sekvencom, bilo bolje da svetu
dopustim da kroz mene („jednostavno“) prođe, da u meni traje,
bez posredništva ruke, olovke, mimo svesti, ubeđujući me da ću
ga tako prazan, specijalno za njega ispražnjen, najbolje razumeti,
samo ako se ne budem trudio da ga tumačim.
Ali na takvu ravnotežu nisam mogao da pristanem. Moja
pozicija nije mogla, barem ne zadugo, da se svede na pasivno
posmatranje. I kad bih sebi dopustio da se smirim toliko da
osetim kako sve kroz mene struji i prožima me, kako mi se
sve „otvara“ putem nekakve neprepričljive intuicije, znao sam
da bih istovremeno osetio teskobu, sputanost. Zašto? Upravo
zato što mi takva pažnja ne bi dopustila da ono što sam video
ispričam, da na njega uzvratim. Oko bi mi se iz inata, kao
za slamku, odmah uhvatilo za prvu figuru koja bi promilela
zaparavši tu jednoličnu pozadinu i koja bi jednim odlučnim,
nedvosmislenim pokretom svu moju pažnju usisala u sebe. I
sve to bezglasno saučestvovanje (saučešće?) sa svetom dobilo
bi sliku, reč i ton, u isti mah.
Priča koja bi mi se tako nametnula zahtevala bi da se što
pre saopšti, ali tako da se propustljivost i pozornost ne preki-
nu. I tek kada bih se, nagonski, pokretom još bržim od pro-
22 N E M A OA Z E

laznikovog, mašio sveske, tek kad bih u nju, i ne gledajući,


zabeležio melodiju rečenice koju sam već previše puta, u sebi,
bešumno izdiktirao, tek onda bih mogao da odahnem, vratim
se vedrom pričešću među bojama i zvukovima. U trajanje sam
mogao da se upustim samo očekujući prekid. To su bila pravi-
la moje ravnoteže, mog disanja.
Ali koliko je svetu sve to trebalo i koliko je on bio spreman
da pristane na moju ravnotežu, da prodiše njenim tempom —
za to me sada uopšte nije bilo briga. Ispred klupe se stvori čovek
i saže se za kovanicom. Lice mu je zasjalo kao da nije njegova.
Sunčev zrak s novčića načas me je zaslepio. Otvorih oči. Jedan
drugom smo istovremeno upućivali saučesnički osmeh.

„Vi ionako čitate“, reče sredovečna žena, već zaokrećući kao da


će aterirati pored mene. Za njom je išla seda starica sa psom.
Napravih gest „slobodno je“. Iako sam već sedeo na samom
kraju klupe, pomerih se za milimetar udesno kako bih ostavio
utisak da sam ljubazan. Moje „da“ zvučalo je neobavezujuće
poput „valjda“, kao da sam uhvaćen na delu, kao da spolja, i
to odoka, tumačim šta radim u parku sa knjigom u rukama.
Osetih da mi se zgužvao sako na ramenu s kojeg nisam
ni smakao ceger, ali, iako su leđa već počela da mi trnu, iz tog
zgurenog položaja mrzelo me je da se pomerim. Kuče je zala-
jalo. Gospođa reče: „Ela, Siki, ela!“
— Čitate Handkea? — oslovi i mene. — Dobar... ali te-
žak. Nije moj tip. Kao ni Fokner. Moj tip je Dostojevski...
Jeste li nekad bili u Rusiji?
Slutio sam da će me navesti na tu vodenicu. Čedan i mi-
ran, kao kad stavim čepove u uši, odgovorih:
BUDI ANĐEO 23

— Da. Pre sedamnaest godina.


— Jeste li osetili... — nastavi gospođa kao zapeta — tu
dubinu... tu širinu?
Poćutah. Onda se setih.
— Jedina knjiga koju sam tamo kupio — rekoh — bile su
pesme Edgara Alana Poa. Na engleskom.
Pomalo, učini mi se, razočarana mojim utiscima iz Rusi-
je, gospođa izvadi cigaru iz paklice i ostavi je dugo u ustima
nepripaljenu. Nastavljala je da citira i postavlja pitanja. Iako
sam ih pažljivo saslušavao, nisam odgovarao direktno. Njena
pitanja služila su mi samo kao šlagvorti, na koje sam se nado-
vezivao nakon dugih, orijentalnih pauza, bez trunke nestrplji-
ve gestikulacije.
— Kako smo se našli! — na moje iznenađenje kliknu gos-
pođa sive, još ne sede kose, žutih ali očuvanih zuba, lupivši
me obešenjački po rukavu sakoa. — Da prosto čovek poželi
ovakvog slušaoca!
— Siki, sviđa li ti se ovo filozofiranje? Vidi ga, molim te —
obrati se drugarici — kako je stao: kao filozof-stoik!
Siki je mirno gledao na drugu stranu parka. Ali opet ne tako
mirno kao ja. Njegova vlasnica nam je prinosila pune šake koki-
ca. Poturih dlanove samo da mi se ne prospu po Handkeu. Kad
me je ponudila drugi i treći put, cepteći i razbacujući kokice oko
klupe, u znak odbijanja ispravih dlan, slan i umazan uljem. Ni
gospođa nije htela, ali svoje odbijanje je izrazila elegantnije od
mene: uvukla je prvi dim. Onda ga izbaci sporo, preteći, kao da
se sprema za tiradu. Osetih to i učtivo oćutah nekoliko sekundi.
Ispovest ipak poče malo kasnije nego što sam očekivao.
— Jedan džipadžija iz mog ulaza jednom mi, tako, iz či-
sta mira dobaci „Čibe, matora džukelo!“, i to tim akcentom:
24 N E M A OA Z E

„džukèlo!“, a ja dođem ovde, u park, i... zamislite... satima ron-


cam kao dete. Namerno koristim tu reč...
Bez obzira što se odmah raspričala ne štedeći se, moja sa-
govornica je postepeno gubila početnu žustrinu. Za to je, iz-
među ostalog, bio zaslužan i ritam mog govora. Pravila je sve
duže pauze. Rečenice su joj se proredile u reči. I sâm sam,
primetih, bio sve usporeniji. Da joj se drugarica nije ubrzo
vratila iz šetnje sa Sikijem i s izrazom nestrpljenja stala uz ćo-
šak klupe, verovatno bih već spavao iza tamnih naočara.
Prenuh se. Gospođa je stajala pred klupom, nerado ispru-
žene ruke, neraspoložena što već mora da krene.
— Drago mi je što sam srela istomišljenika — reče dvaput.
Na izlazu iz centralnog šetališta ležao je tako debeo i sloje-
vit komad drveta da sam ga prozvao „protoknjiga“. Iako nije
bilo šanse da to bude tabak, čučnuo sam i probao da ga preli-
stam. Neko je odložio tamnoplavu žensku rukavicu i karticu
„Banke Inteza“ na rub kante za smeće. Bio sam ubeđen da ne
pripadaju istoj osobi i pomislih: „Zašto proveravati?“ Starica u
plavom jarkonarandžaste kose zastala je da slika momka u tir-
kiznoplavoj košulji u trenutku kad se našao ispred ogromnog
plavog plakata. Slepa žena nosila je beli štap u stavu nagotovs.
Prijatelj ju je držao za ruku. Džoger je od umora groktao, ali ne
često, otprilike na svakih deset koraka po jedanput. Na ljuljašci
sa nogostupima i rukohvatom devojčica se ljuljala bacakajući
nogama i nijednom se nije nasmejala. Pošto se pošteno izla-
matala, prišla joj je starija žena i stavila šaku na čelo. Vezan za
kolac pored tramboline, pas je lajao iz sve snage. Blagajnici, tri
mlada Roma, naizmenično su mu dovikivali: „Debilu, ćuti!“, i
sami vezani za svoje stolice, i sami debili.
Dete u zelenim gumenjacima ležalo je četvoronoške ispred
pešačkog prelaza, na stomaku. Otac ga je čas podizao čas se
BUDI ANĐEO 25

hvatao za glavu gledajući okolo kao da traži pomoć. Ne me-


njajući pozu, dete je odlučno odmahivalo glavom, kao mula.
Ličilo je na malu repliku Đ.
Momak i devojka prepoznali su se u trku. Devojka kriknu:
„Ej!“, ali napravi još nekoliko brzih koraka dok joj prepoznava-
nje nije sišlo u noge. Tada se otrgla inerciji i bacila poznaniku u
zagrljaj „kako dolikuje“. Mlada žena stajala je na korak od veli-
kog drveta, bosa. U trenutku kad sam prošao iza nje, priđe da
ga obgrli i ostade spojena s njime. Okrenuh se nekoliko puta.
Svi su prolazili praveći se da je ne primećuju.
Prešavši Bulevar, uputih se ka Biblioteci „Laza Lazarević“
u Ulici Svetozara Markovića. Bila je to jedina vračarska bibli-
oteka u koju još nijednom, ko zna zašto, nisam ušao. Probijao
sam se kroz napadalo lišće tako da u njemu ne ostane staza.
Zatim sam na isti način prošao kroz jato golubova. Primetih
kap na cipeli i zapitah se je li pala s krova ili nekome iz usta.
Baru sam zaobišao tako pažljivom piruetom kao da izbegavam
kapanje sa štrika na kojem se suši veš. Ali niotkud nije curilo.
Pomislih da će se i pešaci posle mene sigurno na tom mestu
izvijati, ali se ne okrenuh nijednom da proverim.
„Toliko o biserima i sličnim pušačima kare“, rekao je po-
bedonosno muški glas na telefon, pola u šali, pola u zbilji,
ali naglašavajući svaku reč. Naglo ućuta i poče da se oblizuje,
naslađujući se reakcijom sagovornika. „Sve je diglo ruke od
mene“, reče sedi brka melodramatično i, videvši da prema nje-
mu okrećem naočare, namignu. Jednog matorog, kome su se
zulufi granali i po obrazima, uhvatih kako zvižduće kraj pesme
Summertime. Napravio je grudvu od snega s neke haube i
odzviždukao celu La vie en rose, sve vreme se smejuljeći i
okrećući ka meni. Kad je pre shvatio da ga slušam? Čime sam
se odao?
26 N E M A OA Z E

Začu se odjednom krik, dug i neprekidan. Na pločniku


je ležala mlada žena, na leđima. Kolena su joj bila zgrčena u
vazduhu, kese razbacane. Sadržaj im se, začudo, nije prosuo.
— Jeste li se povredili? — priđoh joj i pružih ruku, na-
gonski.
— Nisam! Naučila sam ja da padam. Ovo urlam od besa
— odgovori posrnula i zažmuri. Dok sam se udaljavao, znao
sam da će progledati tek kad joj više ne budem u vidokrugu.
Bibliotekarka je siktala i vruskala. Ubrzo shvatih da tako
prigušuje smeh. S uživanjem mi je čerečila ofucanu člansku
kartu dugim crvenim noktima i zagledala pečate drugih vra-
čarskih biblioteka, kikoćući se u neverici. Naglim potezom
uspela je da je pocepa. Odbio sam, dvaput, ponudu da je za-
lepi. Ali ona se, spremna da istera svoje, već hvatala za selotejp
fiksiran na radnom stolu.
Uređaj me je odmah hipnotisao. Kotur se okrenuo jed-
nom pa drugi put i ispustio dva parčeta trake. Odsekla ih je
horizontalnim reckastim nožem na kraju mehanizma, natap-
kala prste okruglim smeđim sunđerčićem i brižljivo oblepila
karticu.
— Neka, neka — uzviknula je u praznoj biblioteci —
ispraviću ja tuđe krive Drine!
Nedaleko od Treće gimnazije radnik je kucao poruku na-
lakćen na ogroman cilindar s kablom. Trzao se kao da svakog
časa, sa sve četiri strane, očekuje da naiđe poslodavac. „Šta ima
da mi uzme više? Šta će da mi uzme?“, vikao je poštar na tele-
fon raširivši jednu ruku. Lepo se videlo da bi rado raširio obe
kada bi samo mogao. Vozač je sišao s motora, rekao: „Santo
Domingo“, i ponovio: „Santo Domingo.“ Motor mu je još ra-
dio dok je, ne skinuvši kacigu, gurao okrnjenu čašu u kontej-
BUDI ANĐEO 27

ner za reciklažu. Plavuša u hipi haljini sa ešarpom umalo pade


sa bicikla, ali čim je snažnim manevrom to izbegla, uputila mi
je osmeh dosluha, još dok je izbegavala pad. Turista podiže
torbu na točkiće da izbegne neidentifikovan žućkasti mlaz koji
je kuljao iz nekog od dvorišta i nepredvidivim putanjama se
razlivao trotoarom. „Ja sve volim duboko“, reče jedan ćela-
vi kroz zalogaj, „duboke rane... duboke patike...“ Obraćao se
dvoma koji su ćutke jeli sedeći na stepenicama. Potom je izba-
cio pljuvačku, pa je zadržao kao žvaku. Obuhvati je usnama,
kako bi usporio i usmerio mlaz.
Susrevši moj pogled, devojka obori oči pa ih oštro vrati k
meni. Stavih joj se u kožu i pomislih: „Kako sam nedopustivo
drzak!“ Reagujući na sunce, sprčila je usne kao da je zagrizla
limun. Videle su joj se samo desni. „Šta da se...?“, reče pre
nego što je utvrdila da se veza prekinula.
U glavi mi je monumentalno krenulo „I change by not
changing at all“ iz pesme Elderly woman behind the co-
unter in a small town Pearl Jama. Tačno sam znao zašto:
nedaleko, niz Njegoševu, nalazio se salon moje frizerke. Ali
okrenuh na drugu stranu, ka Cvetnom trgu, i pesma stade.

Optima Supervisk kačket zastao je kod stola u bašti Le


Petit Bar.
— Gospođo, mogu li da kupim jednu cigaretu?
Žena izvadi dve smejući se, spremna da mu ih ustupi be-
splatno.
— Ta, gospođo — prekide je mušterija s uvređenom gri-
masom, pripremivši novac — ja plaćam dvadeset dinara po
cigari. Bolje nego na trafici.
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31

САВИЋ Остојић, Бојан, 1983-


Nema oaze : luftroman / Bojan Savić Ostojić.
- Beograd : Besna kobila,
2019 (Beograd : Forma B). - 120 str. ; 21 cm

Tiraž 700.

ISBN 978-86-88389-22-8
COBISS.SR-ID 274257932