MAGISTARSKA TEZA

Zloupotreba i pravne posledice zloupotreba

Internet tehnologija i znakova razlikovanja

Beograd, 2010.

1
Glava I

Uvod-pristup temi

Glava II

Sociološki aspektekti zluoputreba informacionih tehnologija

Istrorijski prikaz razvoja znakova razlikovanja
 Geografska oznaka porekla
 Dizajn
 Žig
 Nelojalna konkurencija

Glava III

Razvoj Interneta
Internet u Republici Srbiji
Zaštita intelektualne svojine na Internetu
Struktura upravljanja Internetom
Povreda prava na Internetu
Konvencija Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu

Glava IV

Međunarodni izvori prava u oblasti znakova razlikovanja

 Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine
 Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu
svojinu
 Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova
 Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelelektualne
svojine-TRIPS sporazum
-Sudsko sprovođenje prema TRIPS sporazumu
-Krivični postupak prema TRIPS sporazumu

Glava V

2
 Znaci razlikovanja
 Građansko pravna zaštita znakova razlikovanja
 Krivično pravna zaštita prava znakova razlikovanja
 Kaznenopravna zaštita znakova razlikovanja

Pravna zaštita geografskih oznaka porekla

 Zaštita u slučaju povrede prava na geografsku oznaku
porekla

Pravna zaštita Dizajna

 Zaštita u slučaju povrede prava na industrijski dizajn

Pravna zaštita žiga

 Zaštita u slučaju povrede žiga

 Sudska praksa

Poslovno ime (firma)

Nelojalna konkurencija

Glava VI

Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava

intelektualne svojine
Carinska zaštita
Inspekcijski organi u zaštiti prava znakova razlikovanja

Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

Glava VII

3
 Zloupotrebe Internet tehnologija i znakova razlikovanja

 Nedozvoljeno linkovanje
 Spyware programi
 Adware programi
 Hoax progami
 Hijackers programi

- Krivična odgovornost širenja spyware programa

 Phishing
 Frejmovanje

Internet domeni
Povreda prava Internet domena u Republici Srbiji
Sajberskvoting
Sajberskvoting domena u zemljama Evropske unije
Protivpravna upotreba metetagova
Protivpravna upotreba ključnih reči (eng. keywords)
Žig i imena domena – Sličnosti i razlike
Sukob Internet domena i geografskih pojmova

Glava VIII
Odgovornost posrednika u prenosu informacija za povredu prava
znakova razikovanja na Internetu
 Odgovornost vlasnika servera u prenosu informacija za
povredu prava znakova razikovanja
 Odgovornost provajdera u prenosu informacija za povredu
prava znakova razikovanja

4
 BIBLIOGRAFIJA
 Knjige, udžbenici i monografije
 Članci, predavanja, studije

Jedna kalendarska godina u životu psa je

zapravo sedam ljudskih godina.
Ista stvar važi i za Internet."1

1
Član odbora Cisco-a.

5
Od samog postanka do danas, čovekov napredak ogledao se kroz njegovu prirodu da
upotrebi inteligenciju u rešavanju problema sa kojima se suretao. Istorija ljudske vrste je i
istorija primene inovativnih rešenja, od prvog točka, preko prve štamparije preko parnog
motora, do pojave prvih automobila, aviona, kompjutera i Interneta, intelektualna svojina
je kroz istoriju doprinosila napretku celokupnog ljudskog društva. 2 Civilizacija kakvu
danas poznajemo rezultat je čovekove želje da pokori prirodu i upravlja njenim silama.
Trud čoveka da napravi vatru, koristi snagu pare, pobede viruse, prepreke u razvoju
budile su duh u njemu, oštrile njegov istraživački um i želja da stvari budu veće, bolje i
brže, a život udobniji.3

Zaštita intelektualne svojine je zasnovana na teritorijalnom principu, dok je Internet

neteritorijalan.  Zbog tih suprotnih osobina, došlo je do njihovog sudara u kome su nastali
veliki problemi koje zajednički razrešavaju Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
– WIPO i oOganizacija nadležna za dodelu internet domena – ICANN.

Pravna zaštita prava intelektualne svojine ima veliku važnost za moderne države i sastoji
se iz međunarodne komponente koja podrazumeva ispunjenje svih osnovnih principa
multilateralnih konvencija i njihovo uključivanje u nacionalno zakonodavstvo i
nacionalne komponente.

Internet je konzumentima ponudio mnoštvo mogućih izbora, a jedan klik mišem

omogućuje naručivanje iz bilo kog kraja sveta. Bez znakova razlikovanja koji
reprezentuju utvrđene standarde ponuđivača roba ili usluga, kupci bi bili zagušeni
mnoštvom informacija.4 Intelektualna svojina poprima nove trendove i oblike, pogotovo
nastajanjem i primenom informacione tehnologije i Interneta. Javljaju se novi oblici
povrede prava, ali i potrebe za novim normativnim rešenjima. 5

2
Kamil Idris-Intelektualna svojina moćno sredstvo ekonomskog rasta-Zavod za intelektualnu svojinu,
Beograd, 2003.
3
S. Behar, R. Jaram-Veliki pronalasci, IPS Media, Beograd, 2008.
4
Filip Kotler- Valdemar Ferč - B2B menadžment, Asee, Novi Sad, 2007.
5
Vesna Besarović - Pravo industrijske svojine i autorsko pravo, NIO Poslovna politika, Beograd, 1984.

6
Intelektualna svojina je zasnovana na teritorijalnom principu, te, iako je do danas
potpisan veliki broj međunarodnih ugovora i konvencija kojima su postavljeni standardi u
zaštiti i sprovođenju prava intelektualne svojine, sprovođenje ovih prava vrše same
države članice u skladu sa svojim nacionalnim propisima. Ovakva situacija otežava
nastojanja vlasnika intelektualne svojine da u okvirima Interneta i elektronske trgovine
zaštite svoja prava. Dve najvažnije međunarodne organizacije koje su aktivno uključene u
pokušaje prevazilaženja aktuelnog stanja su Svetska trgovinska organizacija (WTO) i
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO).6

Znaci razlikovanja mogu se odnositi na robne i uslužne žigove, dizajn, poslovno ime i
geografske oznake porekla. Zajedničko im je cilj-obeležavanje i razlikovanje robe u
prometu, i uspunjavanje dva osnovna uslova za pravnu zaštitu: distinktivnost (moraju se
razlikovati od postojećih i biti novi u pravnom prometu) i primenjljivost u privrednom
prometu.

Kada se govori o značaju teme, treba naglasiti da, s obzirom na diversifikaciju načina
povrede prava znakova razlikovanja, posebno u Internet okruženju, postoji izrazita
potreba za aktualizovanim naučnim radom, posebno imajući u vidu da je u decembru
2009. godine stupio na snagu set zakona iz oblasti intelektualne svojine.

Revolucionarni razvoj i rast primene informacionih tehnologija sve šire i dublje

prekrivaju društvenu zajednicu, menjajući globalni ambijent savremenog življenja,
stvarajući neophodne pretpostavke da se sve radi brže, lakše, obimnije, kvalitetnije i
jeftinije. Informacione tehnologije postaju glavni alat za obavljanje brojnih aktivnosti, a
sajber prostor u sve većoj meri postaje opšte mesto događanja. Rasprostranjenost
Inteneta, lakoća komunikacije, anonimnost, mogućnost nastupanja materijalne i moralne
štete na velikoj udaljenosti, mogućnosti skrivanja tragova, teškoće u sprovođenju istraga
na transnacionalnom nivou, plodno su tle velikom broju lica za različite krivične radnje.

Nove poslovne strategije firmi pokazuju da znaci razlikovanja (žig, geografska oznaka
porekla, dizajn), koji služe obeležavanju roba i usluga već stotinama godina, sada postaju

6
Mr Snežana Šarboh - Elektronska trgovina i intelektualana svojina, Zbornik radova ZITEH '06. Udruženje
sudskih veštaka za informacione tehnologije, Beograd, 2006.

7
važniji nego ikad. Pravila kojima se ureduje upravljanje Internetom vrlo su liberalna, što
odgovara otvorenom karakteru Interneta, a ta osobina dovodi do sukoba sa titularima
prava intelektualne svojine. Na Internetu su već uveliko prisutni problemi
sajberskvotinga, neželjene pošte, povrede prava internet domena, nedozvoljenog
linkovanja, frejmovanje, protivpravno korišćenje metatagova.

U komunikaciji na Internetu, korisnici svakodnevno stupaju u različite pravne odnose, a

povrede prava razlikovanja često su samo jedan od aspekata izvršenja nabrojenih
krivičnih dela. Značaj koji znaci razlikovanja imaju u personalizovanju proizvođača,
odnosno pružaoca usluga, omogućava i lakše identifikovanje lica koja krše zakon.

U okviru zaštite prava intelektualne svojine sve značajnija postaje krivičnopravna zaštita,
koja doprinosi jačanju svesti o potrebi zaštite korpusa intelektualne svojine. Donošenjem
Krivičnog zakonika koji sadrži odredbe o krivičnopravnoj zaštiti intelektualne svojine,
dostignut je standard krivičnopravne zaštite koji postoji u uporednom pravu. Međutim,
odredbe krivičnog zakona predmetne povrede prava tretiraju samo uopšteno i bez
posebnog specifiziranja pojedinih krivičnih dela u okviru korpusa kojem pripadaju,
izostavljajući pojedina prava intelektualne svojine (žigove, geografske oznake porekla) .

Sociološki aspekti zluoputreba informacionih tehnologija

Informacione i komunikacione tehnologije postale su gotovo neizostavan deo

funkcionisanja savremenog društva. Sve veća prisutnost informacionih tehnologija i

8
zavisnost poslovanja kako državnih, tako i privrednih subjekata, donose brojne rizike koji
su posledica sveprisutnosti i lakoće izvršenja ovih krivičnih dela.

U prošlosti se visokotehnološki kriminal smatrao retkom pojavom, sa potencijalno

velikim posledicama, za razliku od klasičnog kriminala koji karakteriše visoka učestalost,
ali niski gubitci po slučaju. Danas, međutim, i pored tamnih brojki 7, uz pojam
visokotehnološkog kriminala nikako ne može stajati pridev retka pojava. Još početkom,
XX veka američki autor E.A.Ross zapazio je novi tip kriminalca koji „krade bez alata,
vara koristeći prospekte kompanija, umesto špila karata.” Ovaj tip kriminaliteta tridesetih
godina prošlog veka definisao je Edwin Sutherlend kao „kriminalitet belog okovratnika”,
koji je svojom teorijom razvejao dotadašnje uverenje da je zločin delo tipično za
siromašne, niže klase društvenh slojeva.8

U vremenu Edwina Sutherlenda, kao i mnogo godina kasnije, sve do rasprostranjene

upotrebe personalnih-pc računara i Interneta, kriminalci belog okovratnika definisani su
kao „lica visokog socijalno-ekonomskog statusa koja krše zakone stvorene radi
regulisanja njihove profesonalne delatnosti.”

Dostupnost računara i infromacionih tehnologija, uslovili su pomeranje fokusa na

korišćenje statusa srednje klase i profesionalnog položaja, u sagledavanju ovih
protivzakonitih aktivnosti (koje obuhvataju dela poput: utaje poreza, nezakonite prodaje,
malverzacije sa hartijama od vrednosti, malverzacije u prometu nekretninama, pronevera,
proizvodnje ili prodaje opasnih proizvoda i čiste krađe). Lica koja čine ova dela su retko
gonjena, kako zbog svog ugleda, tako i zbog dileme da li su pojedina od ovih dela
inkriminisana, iako su štete koje nastaju na ovaj način ogromne. Piers Beirne i James W.
Messerschmidt u svojoj knjizi Kriminologija, koja predstavlja jedno od najnovijih i
najuticajnijih dela iz ove oblasti, navode tri vrste dela kriminaliteta belog okovratnika:
delikti zanimanja koje vrše pojedinici radi ostvarivanja lične koristi, a na štetu
poslodavaca, delikti korporacija, gde izvršioci delikte vrše u ime firma i nemaju direktnu

7
Procenjuje se da je tamna brojka kriminalnih aktivnosti, odnosno, razlika između stvarno utvrđenog i
zvanično evidentiranog kriminaiteta, u ovoj oblasti čak 80-99%. Nacionalna jedinica za kompjuterski
kriminal SAD procenjuje da se između 85% i 97% izvršilaca kompjuterskog kriminla nikada ne otkrije, a
da se manje od 10% kompjuterskog kriminala objavi.
8
Dr Đorđe Ignjatović - Kriminologija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2008.

9
ličnu korist, i dela kriminalnih korporacija. Koje su stvorene sa namerom da obavljaju
kriminalnu aktivnost. Najrasprostranjeniji oblici kriminaliteta belih okovratnika su:
korupcija i kompjuterski kriminalitet.9

Istrorijski prikaz razvoja znakova razlikovanja

Krivotvorenje nije savremena tekovina, muzeji širom sveta poseduju primerke starih
falsifikata. U Britanskom muzeju (British Museum), najstarijem javnom muzeju na svetu,
mogu se videti imitacije rimske grnčarije napravljene u Belgiji, a potom dopremljene u
Englesku, početkom I veka pre nove ere. Iako falsifikatori nisu poklanjali naročitu pažnju
važnosti znakova koje su koristili, te su slova ispremeštana, uspeli su da prevare Britance
kojima je roba prodata.

Prva zabeležena povreda intelektualnih prava desila se 557 godine u Irskoj. Prvi,
modernim rečnikom pirat, bio je monah po imenu Kolumba. On je iz obližnjeg manastira,
bez odobrenja, prepisao Psaltir. Kada je to otkriveno, nastojnik manastira je zatražio od
Kolumba načinjenu kopiju, međutim, monah koji je snabdevao više manastira
prosvećenim rukopisima i drugim verskim književnim radovima odbio je . Nastojnik se
obratio kralju Diarmatu, koji je izričući presudu protiv Kolumba je rekao: „Svakoj kravi
njeno tele, svakoj knjizi njena kopija“. Kolumba se, odbijavši i dalje da vrati kopiju
knjige, priključio pobunjenicima i učestvovao u bitci kod Koldrumana, u kojoj je kralj
Diarmat poginuo.10

Kopiranje i drugi vidovi neovlašćenog korišćenja prava intelektualne svojine nisu uvek
imali negativnu konotaciju. U Aziji se kopiranje i oponašanje tumačilo kao znak
poštovanja. Zahvaljujući kopiranju, kroz mnoge vekove se očuvalo znanje koje je inače
bio sadržano samo u jednoj knjizi i na jednom mestu, dostupno samo malom krugu ljudi
oko nje. Tek sa izumom štamparske prese Johanesa Gutemberga, znanje i učenje je iz

9
Dr Đorđe Ignjatović-Pojmovno određivanje kriminala belog okovratnika, Arhiv za pravne i društvene
nauke br.1-3/1996, Udruženje pravnika Srbije, Beograd, 1996.
10
Džon Ganc, Džek B. Ročester - Pirati digitalnog doba, Clio, Beograd, 2007.

10
crkvenog prešlo u svetovnu sferu, što je doprinelo procvatu evropskog učenja, čime je
čitav istorijski period dobio ime renesansa.11

Inicijativa pojedinaca ka rešavanju životnih problema, od najranijeg razvoja do danas,

snažno je uticala na kvalitetniji život, kako pojedinaca koji su iznedrili, tako i okoline
koja ih je usvajala i primenjivala. Temelji intelektualne svojine svakako leže u delu
intelektualne svojine koji se naziva pravo industrijskog vlasništva. Uzrok je naravno u
tome, što se potreba za personifikacijom roba i usluga javlja tek sa njihovom
kvalitativnom razlikom. Robu i usluge valjalo uvek, pre svega, proizvesti, a potom ih i
obeležiti tako da ih potrošači mogu prepoznati u prometu.

U antička vremena, zahvaljujući obimu robovske radne snage i brojnim ratovima, svet
nije imao izrazite potrebe ka racionalnijem radu, te se stoga krajnje nehajno odnosio
prema benefitima raznih izuma. U srednjem veku, cehovski režim koji je vladao, strogo
je ograničavao i skučavao poslovanje, te samim tim nije bilo ni slobodne proizvodnje, ni
privredne utakmice, koje bi mogle uticati na razvoj izuma i njihovu zaštitu.

Sa pojavom merkatilizma, koji je dominirao evropskim zemljama od šesnaestog veka,

smatrano je da se bogatstvo jedne zemlje zasniva na količini novca (plemenitih metala) u
njenom posedu i da je stoga potrebno da država preduzme sve mere koje će povećati
njegov priliv u zemlju i smanjiti njegov odliv iz zemlje. Ovakvi principi podstakli su
mnoge vladare da na njihova područja privuku sposobne i invezivne pojedince, kako bi
uvođenjem novih zanata i korišćenjem novih izuma unapredili proizvodnju. Takvi
pojedinci, dobijali su posebne privilegije-povlastice, kojima bi im se davalo pravo da u
određenom vremenskom periodu mogu obavljati novu delatnosti, ili se koristiti svojim
izumom.

Prvu nauci poznatu privilegiju dao je češki kralj, 1315. godine, pronalazaču čiji je
pronalazak, doprineo rešavanju plavljenja rudnika, koji je uživao pravo desetine prihoda

11
Pojavi štamparske prese dugujemo i naziv kopija (copie), nastao 1476. godine, kada je Vilijem Kakston
kupio prvu štamparsku mašinu sa pokretnim slovima i doneo je u Englesku. Pojedini autori su iskoristili
ovu mogućnost u svrhu štampanja pamfleta protiv monarhije. Dvorska vlast, uvideši to, donela je Zakon
koji je obavezao štamare na upis u državni registar svojih imena i naslova radova koje žele da štampaju.
Ukoliko bi štampanje odobrano štampar bi dobio ovlašćenje da napravi kopiju (copie).

11
od rudnika do njegovog zatvaranja. Načelo da privilegiju može dobiti samo pronalazač,
primetno je već u prvim izdatim ispravama. Privilegije su imale formu otvorenih pisama
koja su upućena javnosti na znanje littrarae patents, izraza od koga potiče današnji naziv
patent. Privilegije su najčešće su izdavane pre svega u italijanskim gradovima (Veneciji,
Firenci, Milanu, Sijeni...), ali i u Austriji, Engleskoj, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj i
drugim zemljama. Privilegije nisu bile pravo pronalazača, već izraz naklonosti vladara ili
gradske uprave. Nauka je dugo smatrala engleski Staute of Monopolies 12 iz 1623/24.
godine, kao prvi pravni propis o zaštiti intelektualne svojine, sve dok nije otkriven
mletački dekret iz 1474. godine. Ovaj dekret je za razliku od ranijih pojedinačnih
privilegija (lex singularis), propisao opšte pravilo davanja privilegija za zaštitu
pronalazaka. U preambuli dekreta, naglašeno je davanje privilegija radi opšte koristi.
Dekret sadrži mnoge korene današnjeg patentnog prava, kojima je propiano da izum
mora biti nov i primenjljiv, zatim, načelo teritorijalnosti, vremenskog ograničenja, zaštite,
sankcije zbog povrede isključivog prava na pronalasku, sistem prijave pronalaska
određenom organu i licencu.

Počeci međunarodne saradnje u oblasti prava industrijske svojine vezuju se za

međunarodne izložbe u Beču13, 1874. godine i Parizu14, 1884. godine, na kojima su
razmatrane mogućnosti zaštite prava industrijske svojine i dogovora o potrebi donošenja
konvencije koja bi bila osnov međunarodne zaštite. Nakon toga, francuska vlada je
12
Statute of Monopolies propisan 1623. godine, bio prvi je propis koji je regulisao zaštitu pronalazača. Do
donošenja ovog propisa, engleska kruna je odluku o zaštiti pojedinih dobara donosila od slučaja do slučaja
upotrebljavajući posebna "patentna pisma". Patentna pisma sadržavala su kraljev nalog da se nosiocu
omogući držanje monopola na tržišnu eksploataciju određenog pronalaska. Prvo patentno pismo dao je
kralj Henrik VI, 1449. godine, jednom flamanskom staklaru. U godinama koje su usledile, ovakva vrsta
zaštite često je zloupotrebljavana. Patentna pisma dobijale su samo osobe od kraljevog poverenja, kao i one
koje su to bile spremne platiti. Uz kasnije dorade i izmene, Statute of Monopolies bio je u upotrebi sve do
kraja XX veka, kao deo britanskog common lawa, a izvršio je i veliki uticaj na druga srodna
zakonodavstva, pogotovo ona u okviru Commonwealtha.
13
Vlada SAD uložila je protest, smatrajući da se sistemom privilegija koji je tada važio ne mogu zaštiti
prava pronalažača njenih državljana. Povodom toga održano je savetovanje stručnjaka o mogućnostima
međunarodne zaštite.
14
Pet stotina eksperata razmatralo je mogućnosti zaštite potreba industrijske svojine i potrebe donošenja
međunarodne konvencije.

12
pripremila nacrt konvencije koja je donesena na diplomatskoj konvenciji u Parizu.
Konvencija o zaštiti prava industrijske svojine (Pariska konvencija) stupila je na snagu
1884. godine i bila je osnov formiranja Međunarodne unije za zaštitu industrijske svojine.
Pariska konvencija je, usled niza promena, do danas nekoliko puta revidirana, prvi put
već 1886. godine u Rimu, dok je najznačajnija revizija bila u Štokholmu, 1967. godine.

Rudarski zakon Despota Stefana Lazarevića, jedinstven je pravni spomenik

srednjovekovne Srbije. Njegova pravna i istorijska vrednost uveliko prevazilazi srpske
nacionalne okvire. Zakon sadrži odredbe vezane za obavljanje rudarske delatnosti, ali i
statut grada Novo Brdo, najvećeg rudarskog centra srednjovekovne Srbije. O tradiciji
industrijske svojine u Srbiji svedoče pisma o sastavljanju ovog Zakona, u kojima piše da
su: “uzeta dvedeset četiri dobra čoveka da urade Despotov Zakonik iz staleške
organizacije pronalazača i istraživača za eksploataciju i preradu rudnog blaga.“ 15

Tradicija je nastavljena 1883. godine, kada je Kraljevina Srbija, kao jedna od 11 zemalja
osnivača potpisala, Parisku konvenciju o zaštiti industrijske svojine, koja danas ima 172
potpisnice.

Prvi zakoni iz oblasti industrijske svojine su Zakon o fabričkim i trgovačkim žigovima i

Zakon o industrijskim mustrama i modelima, doneti 1884. godine, koji su preneli neke
odredbe Pariske konvencije i pravna rešenja nemačkog i francuskog zakonodavstva. Na
bilateralnoj osnovi regulisana su pitanja sa Velikom Britanijom, Austrougarskom 16, SAD
i Nemačkom. Za ovaj period karakteristično je davanj priorita regulisanju prava dat
znakova razlikovanja u odnosu na druga prava intelektualne svojine, dok je oblast patenta
regulisana tek dvadesetih godina XX veka.17

15
Staleške organizacije pronalazača i istraživača za ekspolataciju u preradu rudnog blaga imale su veliki
značaj i bila veoma cenjena, ali nakon smrti Despota Stefana gube svoj značaj.
16
Mirovnim ugovorima zaključenim nakon Prvog svetskog rata sa Austrougarskom, na pripojenim
teritorijama prizanata su sva stečena prava industrijske svojine, s mogućnošću proširenja na teritoriju cele
kraljevine u slučaju pojedinačnih zahteva. Na taj način, nakon Prvog svetskog rata, u Kraljevinu Srba,
Hrvata i Slovenaca preneto je 813 prijava patenata, 719 patenata i 1450 žigova .
17
Drakulić M .- Osnovi Poslovnog prava, Beograd, FON, 2001.

13
Nakon prvog svetskog rata, kraljevom uredbom 15. novembra 1920. godine osnovana je
Uprava za zaštitu industrijske svojine, čime je ispunjena jedna od propisanih obaveza iz
Pariske konvencije. Članovi Uprave za zaštitu industrijske svojine bili su velikani naše
nauke i kulture, na čelu sa Milutinom Milankovićem i Pavlom Vasićem.18

Period nakon drugog svetskog rata obeležile su dve etape u razvoju prava intelektualne
svojine. Prva etapa trajala je do šezdesetih godina19, druga etapa20 trajala je do 1981.
godine, u kojoj su donešeni zakoni koji su bili nedovoljno stimulativni za nacionalne
podnosioce prijava, ali veoma pogodni za strane subjekte. Nakon tog perioda, usvojen je
Zakon o zaštiti pronalazaka, tehničkih unapređenja i znakova razlikovanja, koji je
objedinio norme više oblika industrijske svojine. Ovom zakonu najviše je zamereno što
se opredelio za određivanje pojma patenata suprotno Pariskoj konvenciji, ali i tome što je
favorizovao društvenu svojinu u odnosu na privatna prava.21

Osim domaćih izvora prava, područja intelektualne svojine uobličuju i brojni

međunarodni sporazumi i konvencije koje je Republika Srbija ratifikovala. Republika
Srbija je potpisnica: Pariske konvencije za zaštitu industrijskog vlasništva
(Stochkholmski akt iz 1967. godine, izmenjen i dopunjen 1979. godine), Madridski
sporazum o međunarodnoj registraciji žigova (Stockholmski akt iz 1967. godine,
izmenjen i dopunjen 1979. godine), Ugovora o saradnji na području patenata
(Washington, 1970. godine, izmenjen i dopunjen 1979. godin,e te izmenjen 1984.
godine), Ničanskog sporazum o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga za potrebe
registracije žigova (Ženeva, 1977. godine, izmenjen i dopunjen 1979. godine),
Konvencije iz Rio de Žaneira o biološkoj raznovrsnosti, iz 1992. godine.

18
O stepenu industrijske i tehnološke razvijenosti tadašnje države najbolje govore podaci da je Uprava za
zaštitu industrijske svojine 1920. godine imala trinaest zaposlenih činovnika, dok je švajcarski ured za
intelektualnu svojinu započeo svoj rad sa sedam zaposlenih. Tek 1971. godine je prevaziđen broj
patententnih prijava iz 1939. godine (u tom periodu bile razvijene vazduhoplovna industrija, farmaceutska
industrija, industrija radio aparata veliki je broj žigova i patenataje tada registrovan).
19
1948. Zakon o pronalascima i tehničkim unapređenjima
20
1960. Novi Zakon o patentima i tehničkim unapređenjima, 1961., Zakon o uzorcima i modelima i Zakon
o robnim i uslužnim žigovima
21
Drakulić M. - Osnovi Poslovnog prava, Beograd, FON, 2001.

14
Najvažnije direktive kojima je uređeno područje intelektualnog vlasništva u EU-u :
Direktiva 87/54/EZ o zaštiti topografije integrisanih kola, Direktiva 89/104/EEZ o
usklađivanju zaštite žiga, Direktiva 722/2004 o zaštiti uzoraka i modela – 98/71/EC,
Konvencija 2004/48/EZ o izdavanju evropskih patenata, Direktiva 2004/48/EZ o
poštovanju prava intelektualne svojine, Direktiva 91/250/EEZ o usklađivanju zaštite
računarskih programa, Direktiva 92/100/EEZ o pravima na iznajmljivanje i
pozajmljivanje, i određenim pravima koja se odnose na autorsko pravo, Direktiva
93/83/EEZ o prenosu audiovizuelnih programa, Direktiva 93/98/EEZ o usklađivanju
zaštite autorskog i srodnih prava, Direktiva 96/9/EZ o zaštiti baza podataka, Direktiva
98/44/EZ o zaštiti biljnih sorti, Direktiva 2001/29/EZ o usklađivanju autorskog i srodnih
prava, Direktiva 2004/48/EZ o poštovanju prava intelektualne svojine i industrijskog
vlasništva.

Zakoni o zaštiti intelektualnog vlasništva u užem smislu: Zakon o autorskom pravu i

srodnim pravima (Službeni list SCG, br. 104/2009.), Zakon o patentu (Službeni list SCG,
br. 32/2004), Zakon o žigu (Sl. glasnik RS, br. 104/2009), Zakon o zaštiti dizajna (Sl.
glasnik RS, br. 104/2009), Zakon o oznakama geografskog porekla (Sl. glasnik RS, br.
20/2006.), Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola (Službeni list SCG, br. 104/2009).

Na zaštitu intelektualnog vlasništva u širem smislu takođe se odnose: Zakon o zaštiti

konkurencije („Službeni glasnik RS“ broj 51/09), Carinski zakon (Službeni glasnik
73/03), Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine
("Sl. glasnik RS", br. 46/2006 i 104/2009 - dr. zakoni), Krivični zakon Republike Srbije
("Sl. glasnik RS", 67/2003), ("Sl. list SRJ", br. 32/93, 50/93, 41/94, 29/96 i 37/2002 - dr.
zakon i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon), Zakon o
privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), Zakon o lekovima (NN 71/07),
Zakon o zaštiti sorti poljoprivrednog bilja (NN 131/97, 62/00), Zakon o hrani (NN
71/07), Zakon o vinu (Službeni glasnik Republike Srbije", br. 70/94).

Za sprovođenje postupka zaštite intelektualne svojine zadužen je Zavod za intelektualnu

svojinu. Adekvatna zaštita intelektualne svojine obezbeđuje vlasniku tokom određenog
vremenskog razdoblja pravo da onemogući pristup trećim osobama tim pravima.

15
Geografska oznaka porekla

Ne tako davno, egzotični proizvodi su stizali sa egzotičnih mesta, ljudi su uzgajali i

kuvali lokalnu hranu, gradili su lokalnim materijalima. Tokom vremena, trgovina je
delokalizovala konzumaciju i ustanovljena je reputacija dobara proizvedenih na dalekim
mestima. Geografska oznaka je postala asocijacija, daleko iza granica geografske
lokacije, na proizvode poznate po svojim visoko poželjnim i jedinstvenim
karakteristikama. Neki teoretičari pretpostavljaju da su geografske oznake bile istorijski
prethodnik znakova razlikovanja.

Istorijski, najvažniji zakon je bio francuski sistem appellations d’origine contrôlées

(oznaka porekla).22 Iako su u Francuskoj, Portugalu i Toskani postojali neki zakoni koji
kontrolišu označavanje vina još od XIV i XV veka, zakon o oznakama je moderan
fenomen.23 Prvi moderan francuski zakon koji se borio protiv lažno označenih vina
donesen je 1905. godine, dok je prvi vladin odbor Francuske (Comite National Vins et
eaux de vie,) koji se bavio oznakama porekla vina i žestokih alkoholnih pića ustanovljen
1935. godine. Francuski sistem zasnovan je na terroir ideji- ideja o “ključnosti
zemlje/qualities nexus”, odnosno stavu da kvaliteti proizvoda dolaze sa teritorijom.24

Iz francuskog prava ovaj oblik zaštite industrijskog vlasništva preuzet je prvo u zemlje
romanske grane prava, a kasnije i druga zakonodavstva. Francuska je zahvaljujući
22
Zakon o oznakama je tradicionalno opravdan idejom o terroir: određena zemlja predstavlja ključni
doprinos određenom proizvodu. Ne postoji direktni prevod reči „terroir“, ali ideja je da kvaliteti proizvoda
„dolaze sa određenog područja-teritorije“. Terroir je ideja o „ključnosti zemlje/qualities nexus“: lokalni
proizvođači imaju pravo na ekskulizivnu upotrebu imena proizvoda zato što niko izvan te lokacije ne može
da napravi proizvod jednakih svojstava.
23
Médoc vineyards (Medok vinogradi) iz Bordoa su 1855. godine prvi su klasifikovani, što se ne slučajno
podudarilo, sa otvaranjem pruge između Bordoa i Pariza.
24
Francuski zakon je definisao AOC kao region ili lokalno ime „koji služi da odredi poreklo proizvoda, čiji
su kvaliteti ili karakteristike nastali zbog geografskog miljea, što uključuje prirodne i ljudske elemente“.
( Code de la Propriété Intellectuelle [C. Prop. Intell.] art. L. 721-1 (citing C. Con. art. L. 115-1 definiše
AOC kao denominaciju zemlje, regiona ili lokaliteta koja služi da označi proizvod, da iskaže koje kvalitete
i karakteristike ima, nastale zbog geografskog okruženja, uključujući prirodne faktore i ljudske elemente).

16
očuvanju svojih tradiconalnih proizvoda, danas jedna od najrazvijenih poljoprivrednih
zemalja u svetu koja od proizvoda zaštićenih geografskim oznakama zarađuje godišnje
preko 18 milijardi evra.25

Krajem XIX veka, geografske oznake postale su deo nekih bilateralnih sporazuma 1910.
godine, SAD su potpisale bilateralni dogovor sa Portugalom oko upotrebe Porto-a; do
1930. postojala je kompleksna mreža takvih dogovora među evropskim državama.

Zakon o zaštiti pronalazaka, tehničkih unapređenja i znakova razlikovanja iz 1981.

godine, predstavljao je prekretnicu u regulisanju zaštite geografskih oznaka porekla, s
obzirom da, iako su još početkom XX veka zaključeni bilateralni sporazumi između
tadašnje Jugoslavije i pojedinih zemalja (Francuske i Češke) kojima su se recipročno
štitile geografske oznake porekla, ova materija do tada nije bila zakonski uredjena.26

Nova era u našem zakonodavstvu došla je ratifikovanjem Lisabonskog aranžmana o

zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom registrovanju.

Srbija je 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom

zajednicom. Ovim Sporazumom se regulišu skoro svi aspekti međusobnih odnosa EU i
Srbije, a naročito oblast međusobnih ekonomskih odnosa. Ovim Sporazumom Srbija se
obavezala, između ostalog, da će obezbediti zaštitu oznaka geografskog porekla koje su
registrovane u Evropskoj zajednici, na osnovu Uredbe (EZ 510/2006) o zaštiti
geografskih indikacija i oznaka porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode.
Srbija se obavezuje da zabrani na svojoj teritoriji neovlašćenu upotrebu imena zaštićenih
oznakom geografskog porekla zajednice, za uporedive poljoprivredne proizvode koji nisu
u skladu sa specifikacijom geografske oznake.27
25
Zoran Dragojević-Geografske oznake porekla u svetlu vlasničke transformacije, Intelektualna svojina za
sve, Zavod za intelektualnu svojinu SCG, Beograd, 2005.
26
Branka Totić-O zaštiti znakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o žigovima; Izbor
objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga I, Savezni zavod za intelektualnu svojinu,
Beograd, 2000.
27
Zahtev uporedivosti je posledica načela specijalnosti oznaka geografskog porekla, zaštita oznake se mora
odnositi na obeležavanje određenih proizvoda i u odnosu na njih važi njeno isključivo dejstvo kao i u
odnosu na proizvode koji mogu biti zamenljivi na tržištu.

17
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predviđa rok od pet godina, u kome će prestati
svaka upotreba oznake geografskog porekla zajednice kao uobičajenih izraza u opštoj
upotrebi (generički nazivi) za robu na koju se oznaka odnosi. U pitanju je načelo kojim
jednom registrovana oznaka geografskog porekla ne može izgubiti distinktivnost i postati
generički naziv. Kroz istoriju, neki nazivi koji su izvorno imali potencijal geografske
oznake porekla, vremenom su postali generički nazivi proizvoda, kao na primer
pergament (Pergamon grad Pergamu u današnjoj Turskoj), ili keramika (Keramikos-trg u
Atini). Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne predviđa uzajamnost u odnosu na
srpske oznake geografskog porekla, nego nakon sprovedenog postupka i odluke o
registraciji Evropske komisije u skladu sa opštim uredbama.28

Industrijski dizajn

Reč dizajn vodi poreklo iz engleskog jezika (design), i ima značenje: crtež ili skica,
konstrukcija, neka ideja izražena crtežom.29 Danas je ovaj termin prihvaćen termin u
gotovo svim jezicima sveta i koristi se u mnogim poljima, dok se njegovo značenje
obično vezuje za dizajn odevnih predmeta, grafički ili web-dizajn... Ovaj termin je
prvobitno korišćen kao izraz za stvaranje arhitektonskog plana kroz proces skica i
maketa. Kada je reč o oblikovanju industrijskih proizvoda termin, dizajn dobija
kompleksno značenje, kao termin koji se uprkos različitim interpretacijama može
precizno definisati.30 U svakodnevnom govoru industrijski dizajn odnosi se na celokupan
izgled i funkciju proizvoda.31
28
Naznaka Pilsner bier nekada je bila takođe geografska oznaka. Presudom najvišeg sud nemačkog carstva
Reichsgericht, prihvaćeno je gledište da izrazi Radeberger Pilsner, Deutche Pilsner, Tinzen Pilsner i dr.
nisu u koliziji sa geografskom oznakom, s obzriom na svatanje nemačke javnosti da predmetne oznake ne
vređaju međunarodno registrovane žigove, iako je Pilsner izvorno ime sa područja Češke republike
29
Nikolaus Pevsner navodi da termin dizajn iz engleskog jezika preuzimaju Nemci početkom XX veka, dok
Fruht napominje da termin „Industrijski dizajn“ nakon I svetskog rata prvi uvodi u praksu engleski slikar
Joseph Sinnel. Termin dizajn ulazi u srpski jezik pedesetih godina, kada se u terminološkom smislu formira
teorija projektovanja za industrijsku proizvodnju .
30
Miroslav Fruht-Industrijski dizajn, Privredni pregled, Beograd, 1981.
31
Henry Drayfus, jedan od pionira industrijskog dizajna, govoreći o počecima i povodu za obikovanje
upotrebnih predmeta, naveo je da je prvi dizajn nastao je kada praistorijski čovek koji je sklapao ruke kako
bi pio sa izvora vodu, našao školjku koja ga je oblikom podsećala na sklopljenju šaku i počeo njome da se

18
Iako se industrijski dizajn doživljava kao moderna disciplina, tradicija ima vrlo tesnu
vezu sa dizajnom. Premda izrazito vezan uz tehnološki razvoj koji je obeležio poslednja
dva veka, dizajn je proizašao iz puno starijih modusa oblikovanja predmetne stvarnosti
koja zapravo čini vitalni deo tradicionalne baštine. Predmeti su oduvek bili na neki način
ukrašavani, mnogo ostataka i materijalnih izvora govori o izradi i oblikovanju predmeta
iz najranijeg doba, ali tek u starom veku sa pojavom prvih većih naselja i gradova,
razvojem poljoprivrede, trgovine i zanatstva se stvaraju uslovi za nastanak tržišta. Stari
Rimljani posebnim oblicima zemljanih posuda su naznačavali da posuda sadrži vodu, ulje
ili nešto treće. Vekovima se roba prodavala u izvornom obliku, a proizvode bi kupcima
preporučivao prodavac na malo, koji bi proizvode kupovao rasute u rifuznom stanju, a
zatim ih izlagao u prodavnici bez ikakve ambalaže. Vremenom su neki proizvođači
počeli da izlažu u posudama koje je pravio proizvođač. Počinje se da se izrađuje
nameštaj, na razbojima proizvode takanine, a pripadnici vladjuće klase počinju da
naručuju predmete koji simbolišu njihov status.

U srednjem veku, oblikovanje predmeta ima još uvek karakter zanatske poizvodnje,
proizvodi se prave po narudžbinama ili u malim serijama, ne postoji bitna razlika u
stvaranju između upotrebnih i umetničkih predmeta, i jedni i drugi imaju samo
individualni karakter proizvoda. Tako je uticaj umetnosti na stvaranje upotrebnih
predmeta bio spontan i logičan. U trenutku kada se proizvodnja menja i dobija oblike
industrijskog razvoja, oblikovanje proizvoda prestaje da bude umetnost. Dramatične
promene donosi pronalazak parne mašine i industrijska revolucija, kojom započinje nova
faza ne samo u industriji, već i u društvu. Od tada razlikujemo unikatne predmete
(umetničke predmete) i industrijski proizvod (industrijski dizajn).

Industrijski dizajn, kakav danas poznajemo, nastaje u prvoj polovini 20. veka. Nove
mašine i industrijski način proizvodnje imali su veliki uticaj na proizvodnju i oblike
mnogih proizvoda, a mašine su proizvodile velike količine serijskih proizvoda. Zbog
karaktera serijske proizvodnje, dizajn izlazi iz definicije primenjene umetnosti i
manufakturne proizvodnje koja posebnu pažnju posvećuje estetici predmeta.

služi umesto šake, a zatim je pored reke spazio glinu koja je se lako oblikuje po ugledu na šaku i školjku i
izradio prvu posudu koja je očvrsnula na suncu i sačuvala svoj oblik.

19
Produkcijska moć industrijske proizvodnje više ne počiva na proizvođaču, već mašini, što
bitno menja pristup. Američki arhitekta Louis Sallivan izrekao je misao “oblik sledi
funkciju”, koja je snažno delovala na dalji razvoj dizajna. Pioniri industrijskog dizajna u
početku su kreirali upotrebne predmete lišene dekoracije. Estetski kvalitet zavisio je od
samog oblika, koji je bio uslovljen funkcijom predmeta. Ovaj trenutak bio je preloman u
istorijskim tokovima odnosa oblika i sadržaja dizajna, priznata je vrednost komponenti
dizajna funkcije i estetskog faktora.32

Počeci pravne zaštite industrijskog dizajna vezuju se za SAD i predavanje Frenka Lojda
Rajta, održano 1901. godine u Čikagu, pod nazivom „Umetnost i zanastvo mašina”, gde
je izložio ideju o industrijskoj proizvodnji umetnički i zanatski oblikovanih predmeta.
Međutim, pravi početak zaštite dizajna dogodio se mnogo ranije u Francuskoj.33

Konzulat francuskog grada Liona, koji je imao izrazito razvijenu tekstilnu industriju,
doneo je 1711. godine naredbu o zaštiti uzoraka na svili, kojom se zabranjuje svakom
radniku da uzima, krade, prodaje, pozajmljuje, predaje i služi se neposredno ili posredno
uzorcima datim na poverenje radi proizvodnje. Odlukom Kraljevskog saveta, 1787.
godine, zabrana je proširena na sve proizvođače svile u Francuskoj. Uvedeno je
deponovanje nacrta uzorka i uzorka tkanine, a prvi put je uspostavljeno pravo svojine na
uzorku. Zakon o zaštiti uzoraka iz 1806. godine, predviđao je obavezu podnošenja prijave
uzorka, međutim odnosio se samo na uzorke na štofu i to samo na području grada Liona.
Vremenom, njegovo pravno dejstvo proširilo se na celu Francusku i sve uzorke i
modele.34

Prve odredbe o zaštiti industrijskih modela i uzoraka u SAD donete su 1842. godine u
okviru Patentnog zakona. Izmene i dopune ovog zakona iz 1861. i 1870. godine, kao i
odluke koje je donosio Vrhovni sud SAD, odraz su shvatanja industrijske svojine koja

32
Dr Miroslav Fruht-Dizajn od zanata preko umetnosti do nauke, IP Nauka, Beograd, 1995.
33
Midrag Marković-Zaštita industrijskog dizajna (Industrijskih modela i uzoraka); Izbor objavljenih radova
stručnjaka zavoda 1920-2000, knjiga I, Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.
34
Ovaj zakon bio je uzor gotovo svim zakonima za zaštitu modela i uzoraka u XIX veku, uključujući i
Zakon o mustrama i modelima, donesen 1884. godine u Srbiji.

20
pronalazaču daje isključiva, monopolska prava, zauzvrat za njegov doprinos tehnološkom
razvoju.

U Velikoj Britaniji prve odredbe o zaštiti modela i uzoraka donete su 1787. godine, a
propisi doneti 1839. i 1842. godine ustanovili su osnovna načela u ovoj materiji. Zakon o
umetničkim uzorcima iz 1876. godine, prvi je zakon iz ove oblasti donesen u Nemačkoj.
U Austriji, prvi propis iz ove oblasti donesen je 1858. godine, u Mađarskoj 1856. godine,
Italiji 1868. godine, Španiji 1884. godine, Rusiji 1896. godine, Švedskoj 1889. godine.

Prvi zakon o zaštiti modela i uzoraka u Srbiji donesen je 1884. godine. Izrađen je po
uzoru na francuski zakon o uzorcima iz 1806. godine, i u skladu sa odredbama Pariske
konvencije i više bilateralnih ugovora o zaštiti industrijske svojine koje je potpisala.

Nakon stvaranja Jugoslavije, zaštita modela i uzoraka uredjena je Kraljevskom uredbom

o zaštiti industrijske svojine 1920. godine, baziranoj na austrijskom zakonodavstvu.

Uredba je zamenjena Zakonom o zaštiti industrijske svojine 1922. godine, izmenjenom i

dopunjenom 1928. godine, kojom je promovisana teorija o funkcionalnom dizajnu i ističe
da se modelom štiti svaki novi oblik.

Pravna pravila iz ovog Zakona primenjivana su sve do donošenja Zakona o uzorcima i

modelima iz 1961. godine. Ovaj Zakon, kao i njegove izmene i dopune iz 1974. godine.
te Zakon o zaštiti pronalazaka, tehničkih unapređenja i znakova razlikovanja iz 1981.
godine i Zakon o modelima i uzorcima iz 1995. godine, usvojili su savremena rešenja
koja su proistekla iz razvoja uslovljenog potpisivanjima međunarodnih pravnih ugovora
iz ove oblasti.35

Haški sporazum o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela nastao je

iz potrebe da se njihova zaštita u više zemalja pojednostavi i učini ekonomičnijom. Cilj
ovog sistema je da omogući da se, na osnovu jedne međunarodne prijave proizvoda
industrijskog oblikovanja, ostvari zaštita u više zemalja odjednom. Taj cilj je postignut
35
Branka Totić - O zaštiti zanakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o žigovima; Izbor
objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga I, Savezni zavod za intelektualnu svojinu,
Beograd, 2000.

21
stvaranjem Haške unije 1925. godine, posebne unije zemalja u okviru Pariske unije za
zaštitu industrijske svojine. Pripadnici zemalja Unije mogu da ostvare zaštitu za svoje
proizvode u drugim zemljama članicama Unije uz minimalne formalnosti i troškove.
Međunarodna prijava industrijskog uzorka ili modela podnosi se Međunarodnom birou
pri Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu u Ženevi. 36

Haški sporazum o međunarodnom prijavljivanju uzoraka i modela iz 1925. godine, kojim

je osnovana Haška unija, zamenjen je Londonskim dokumentom, zaključenim 1934.
godine, koji predstavlja reviziju Haškog sporazuma.37

Žig

Još od najranijih vremena ljudi su koristili oznake kako bi obeležili svoje vlasništvo ili
proizvode. Prvi dokazi o tome su slike na zidovima pećina na kojima su naslikani bizoni,
za koje arheolozi tvrde da imaju oznake koje su omogućavale raspoznavanje vlasništva
na bizonima.

Širom sveta, arheološkim iskopavanjima pronađeni su brojni predmeti koji svedoče o

obeležavanju robe u komercijalne svrhe. Brojni ostaci keramičkih predmeta iz doba
Mesopotamije, ili gradskih zidina i grobnica faraona iz doba ranih dinastija u Egiptu, na
kojima su klesari označavali da su oni ukrasil,.oznake proizvođača utisnute na
predmetima od grnačarije, pronađene na lokalitetima u Knososu na Kritu u Korintu
datiraju od 3500 godina pre nove ere.

U kasnijem periodu, u vreme Antičke Grčke i Rimskog carstva, trgovci su rado

upotrebljavale slike da bi simbolizovali namenu prodavnice: na mlekari je bila izložena
ploča sa slikom nacrtane krave, na obućarskoj radnji stajala bi slika čizme, a na mesari je
36
Milenko Manigodić, Đuro Manigodić – Dizajn, industrijskopravna i autorskopravna zaštita, DMB
Grafika, Beograd, 2006.
37
Sledeća revizija je bila 1960. godine, putem Haškog dokumenta. Dakle, izraz Haški sporazum odnosi se
na dva samostalna revidirana teksta koja su na snazi, Londonski dokument iz 1934. i Haški dokument iz
1960. godine, kao i na dva pridodata akta, Akt iz Monaka (1961. godine), koji se odnosi na Londonski
dokument i koji uređuje isključivo finansijska pitanja, i Akt iz Stokholma (1967. godine), koji se odnosi na
oba revidirana teksta i koji uređuje finansijska i administrativna pitanja Haške unije.

22
bila izložna slika poređanih šunki. Ovakvo slikovno predstavljanje bilo je preteča oznaka
na krčmama, čija je tradicija vidljiva i danas u Velikoj Britaniji.

Pirati su imali veliki uticaj na razvoj žigova. Masovno uništavanje i pljačkanje brodova
od nihove strane dovelo je do velikog broja odštetnih zahteva. U XIV veku propisan je
zakon koji je obavezivao oštećene da dostave dokaze o vlasništvu. Tako je počelo sa
masovnim evidentiranjem robe i njenim obeležavanjem. U srednjem veku pojavljuju se
cehovi kao oblici esnafskih udruživaja, koji u svoje statute unose odredbe o upisu
individualnog znaka, analogno današnjoj registraciji žiga. Kršenje ovih propisa
kažnjavalo se gubitkom članstva u cehu, ili novčanom kaznom, a posebno je strogo
kažnjavana upotreba tuđeg znaka. Vladari su takođe dodeljivali određene povlastice
obeležavanja proizvoda posebnim znakom. Pravna naukapočela je rano počela da se bavi
pitanjem označavanja proizvoda posebnim znakom. Postglosator Bartolus de Sassoferrato
u svom traktatu, pod nazivom Tractatus de insinis et armis, razvio je načelo razlikovanja
individualnog od cehovskog znaka.

Njegova načela dalje je razvio Petrus Baldus Ubaldis. Međutim, prvi moderni zakoni iz
ove oblasti doneseni su tek u XIX veku.38

Narodne epske pesme upućuju nas na to da je i na našim prostorima, još u srednjem veku,
roba bila obeležavana karakterističnim znacima njenog proizvođača. Narodna pesma kaže
da je čuveni Marko Kraljević nosio sablju na kojoj su „znaci Novaka Kovača“, dok drugi
narodni junak Dojčilo ima „sablju sa očima“ turskog porekla.39

Industrijska revolucija i razvoj marketinških tehnika naglasili su značaj žigova. 40 Usled

naglog porasta broja populacije, razvoja železničkog i drugog saobraćaja, povećala se
potražnja za čitavim nizom do nedavno nedostupnih proizvoda. Proizvođači su bili
primorani da u novonastaloj situaciji, velikoj ponudi istih ili sličnih proizvoda pronađu

38
Dr Albert Verona - Pravo industrijskog vlasništva; Informator - izdavačka kuća Zagreb, 1978.
39
Branka Totić- O zaštiti znakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o žigovima; Izbor
objavljenih radova stručnjaka zavoda 1920-2000, knjiga I, Savezni zavod za intelektualnu svojinu,
Beograd, 2000.
40
Ekonomski teoretičari žigova (robnih marki) ističu da su robne marke jedina trajna stvar na osnovu koje
se gradi ekonomska moć i bogatstvo korporacija, oni su jedina realna stvar koja traje, pošto su osnivači,
fabrike i mašine nešto što se svakih par decenija menja.

23
način kako da pridobiju potrošače za njihove robe ili usluge. 41 Želju da se njihovi znaci
lako pamte, indirektno ili direktno opisuju proizvod ili lako izgovaraju, proizvođači su
ostvarivali na različite načine. Neki su za obeležavanje izabrali lična imena vlasnika,
investitora, ili pronalazača (John Dear-John Dear, The Boeing Company-Wiliam Boing,
Steinway Piano-Henry E. Steinwey, Remington Typewriter-Philo Remington,
Wynchester Arms-Oliver Winchester, Lipton Tea Company-Sir Thomas Lipton...).42

Prvi registrovani žig u Srbiji je bio žig Dictaphone, registrovan 1921. godine, na ime
Dictaphone corporation iz Sjedinjenih Američkih Država, i još uvek je u važnosti. Veći
broj žigova registrovanih dvadestetih i tridesetih godina prošlog veka još uvek je u
važnosti: Singer, Mercedes, Ford, Varta, Merima, Pepsi kola. Pojedini proizvođaći su
utemeljeni na imenu mesta osnivanja kompanije: PKB-Poljoprivredni kombinat Beograd,
Wiener Städtische-Vienna, Columbia Bicycles.43

U našem zakonodavstvu i pravnoj literaturi pojam žig koristi se od 1884. godine, kada je
donesen prvi Zakon o zaštiti fabričkih i trgovačkih žigova. Međutim, s obzirom da se u
kolokvijalnom rečniku žigom nazivaju pečati, znaci za obeležavanje dragocenih metala i
sl. Zakonom o zaštiti pronalazaka tehničkih unapređenja i znakova razlikovanja izričito je
navedeno šta se pod ovim pojmom ne podrazumeva. 44

Kodifikacijom prava intelektualne svojine, izvršenoj 1981. godine, oblast žigovnog prava
bila je uređena zakonom koji se odnosio na patente, žigove, modele i uzoke i geografske
oznake porekla - Zakon o zaštiti pronalazaka, tehničkih unapređenja i znakova
razlikovanja. Ovaj Zakon uveo je obavezu paralelne upotrebe licenciranog žiga sa

41
Schechter Frank I., The Historical Foundations of the Law Relating to Trade-Marks, Columbia
University Press, New York, 1925, reprint by The Lawbook Exchange Ltd (New Jersey) 1999.
42
Želju da se njihovi znaci lako pamte, indirektno ili direktno opisuju proizvod ili lako izgovaraju,
proizvođači su ostvarivali na različite načine. Neki su za obeležavanje izabrali lična imena vlasnika,
investitora, ili pronalazača (John Dear-John Dear, The Boeing Company-Wiliam Boing, Steinway Piano-
Henry E. Steinwey, Remington Typewriter-Philo Remington, Wynchester Arms-Oliver Winchester, Lipton
Tea Company-Sir Thomas Lipton...).
43
Najupečatljivi i žigovi najmanje podložni razvodnjavanju su žigovi koji su fantastični pojmovi, kao što
su: Kodak, Xerox, Termos, Vazelin, Gramofon.
44
Vesna Besarović, Blagota Žarković - Intelektualna svojina, Dosije, Beograd, 1998.

24
sopstvenim žigom, što je u suprotnosti sa pravnom prirodom žiga, s obzirom da je takvo
korišćenje moglo da dovede potrošača u zabludu u pogledu porekla robe.45

Nelojalna konkurencija

Začetci antimonopolskog prava vidljivi su još u antičkim pravnim sistemima (Lex Julia
de Annona-I vek pre nove ere, Dioklecianov edikt-III vek nove ere, Zenonova
konstitucija-V vek nove ere). U Engleskoj je u XI veku kraljevskom uredbom zabranjena
dominacija na tržištu putem nagomilavanja robe. Donošenjem Velike povelje slobode
(Magna Charta Libertatum), u XIII veku, ograničava se moć vladara i propisuje
protivpravnost monopola. Potreba za suzbijanje nelojalne konkurencije, naročito je bila
izražena nakon Francuske buržoaske revolucije, zbog težnje da se konkurentski odnosi
urede, kako bi se sprečila ponašanja štetna po interese konkurenata (što je jedino
konkurentima davalo pravo da zatraže svoja prava).

Nauka se  sve do tridesetih godina XX veka bavila samo ekstremnim tržišnim stanjima –
potpunom (slobodnom, neograničenom, perfektnom) konkurencijom i potpunim
monopolom. Do tada je na tržištu vladala ideja da je svaki oblik poslovanja dozvoljen.
Savremeni pristup pravu konkurencije koji vodi računa o interesima potrošača, ali i
opštim interesima društva, zaživeo je prvi put u Nemačkoj 1896. godine, donošenjem
prvog ovakvog zakona. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je među prvim zemljama u
Evropi uredila ovu materiju zakonskim putem-Zakonom o zaštiti industrijske svojine,
koji je sadržao posebne odredbe o suzbijanju nelojalne konkurencije. 46 U posleratnom,
perodu ova oblast najadekvatnije je bila uređena Zakonom, o suzbijanju nelojalne
utakmice i monopolističkih sporazuma iz 1974. godine. 47

45
Branka Totić - O zaštiti znakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o žigovima; Izbor
objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga I, Savezni zavod za intelektualnu svojinu,
Beograd, 2000.
46
Dr Katarina Damjanović, Vladimir Marić - Intelektualna svojina, Pravni fakultet Univerziteta Union,
Beograd, 2008.
47
Miladinović Zoran – Pravo - Teorija i Praksa, vol.18, br.1, Beograd, 2001.

25
 Nove tehnologije će omogućiti svakom pojedincu
trenutnu komunikaciju bez mnogo napora,
praktično poništavajući političku geografiju
i čineći slobodnu trgovinu univerzalnom.
Zahvaljujući tehnološkom napretku,
više neće postojati stranci, i možemo očekivati
postupno usvajanje zajedničkog jezika.
Julian Hawthorne, The Cosmopolitan, februar 1893.
(reči inspirisane nastankom telegrafa)

26
Razvoj Interneta
Za Internet se kaže da postoji tridesetak godina, iako se sam pojam Interneta pojavljuje
tek osamdesetih godina. Razlog tome je činjenica da su koreni Interneta ipak nastali
krajem šezdesetih godina prošloga veka.48 Iako prvobitno nije bio zamišljen kao sredstvo
za realizaciju složenih informacionih sistema, personalni računar je ubrzo nakon pojave
postao moćno sredstvo za realizaciju informacionih sistema malih preduzeća.
Produktivnost radnika u administrativnim poslovima upotrebom personalnih računara
znatno je poboljšana, ali je ostao nerešen problem međusobne komunikacije grupa ljudi
obuhvaćenih zajedničkih poslom. Pojava diskete u međusobnoj razmeni podataka bila je
vrlo ograničena mogućnostima koja je kao medijum pružala.
Ubrzo je razvijena tehnologija LAN (Local Area Network) –lokalna računarska mreža 49,
koja je omogućavala povezivanje većeg broja računara udaljenih i do nekoliko
kilometara.50
Nakon sovjetskih uspeha u kosmosu lansiranjem Sputnjika, SAD su 1958.god. osnovale
Agenciju za napredne istraživačke projekte (ARPA - Advanced Research Projects
Agency). Agencija je regrutovala sve veći i veći broj naučnika, a svaki novi naučnik koji
bi ušao u neki istraživački projekat za agenciju ARPA tražio je za sebe računar na kojem
će moći da radi. Agencija je tada došla na ideju da bi bolje i jeftinije bilo da ti naučnici
dele manji broj računara koji bi bio međusobno povezan u jednu mrežu. Veliki
proizvođači računara (IBM,Univac,Honeywell) tada su razvijali sopstvene mrežne
arhikteture (SNA,DNA,BNA...), koje su bile međusobno nekompatibilne. Tada je ARPA
pozvala već uglednog profesora Leonarda Klajnoka, sa Kalifornijskog univerziteta
(UCLA), da zauzme ključno mesto u sastavljanju specifikacija za razmenu podataka koja
će koristiti tada već poznatu tehnologiju pod nazivom "packet switching"-komutacija
48
V. Pantović, S.Dinić, D.Starčević - Savremeno poslovanje i Internet tehnologije: Uvod u digitalnu
ekonomiju, Energoprojekt-InGraf, Beograd, 2002.
49
Ovakve računarske mreže, zahvaljujući maloj međusobnoj udaljenosti personalnih računara,
omogućavaju efikasnu eksploataciju resursa drugog računara. Na ovaj način pruža se mogućnost da se neki
resurs upotebljava zajednički, bilo iz razloga da ga neki od korisnika mreže ne poseduje, ili da je
kvalitetniji, pa kao takav pogodniji za eksplataciju. LAN je stvorio i okvir za primenu nove arhitekture
informacionog sistema na paradigmi klijent-server. Međutim, kako veliki broj preduzeća ima prostorno
razmeštene jedinice za povezivanje tih “informacionih ostrva“, korišćene su specifične telekomunikacione
tehnologije. Kako je u prošlosti gotovo svaki od velikih proizvođača računara koristio različit softver,
povezivanje je bilo još teže.
50
Dr Angelina Njeguš, Dr.Alempije Veljović - Internet poslovno programiranje, Megatrend univerzitet
primenjenih nauka, Beograd, 2004.

27
paketa. Ova tehnologija obezbeđuje prenos poruka u manjim segmentima, tzv.Paketima,
od kojih svaki nosi identifikaciju odredišta i koje mrežni softver na kraju slaže u celinu
identičnu onoj koja je bila poslata51.
Drugi zadatak koji je trebalo rešiti bio je međusobno povezivanje dva udaljena računara
radi razmene podataka. Problem nalaženja odgovarajućeg prenosnog puta ("rute") između
dva udaljena računara poznat je kao problem rutiranja.
Zbog Klajnrokove uloge u razvoju mrežne tehnologije, ARPA je odlučila da UCLA bude
prva tačka ili čvor koji će se povezati sa ARPANET-om. 52 Mesec dana kasnije,
početkom oktobra, mreža je dobila novi čvor - bio je to Istraživački institut Stenford
(Stanford Research Institute).53
Sedamdesetih godina, ARPA je pomogla napore na razvoju protokola za prenos podataka
između različitih računskih mreža, radi odgovarajućeg pakovanja podataka i njihovog
transporta kroz telefonske veze-komunikacioni protokol TCP/IP54 (Trancemision Control
Protokol/Internet Protokol) predstavljao je rešenje.55 TCP/IP protokol je omogućio
komunikaciju različitih tipova kompjutera u okviru iste mreže. Stručnjaci koji su radili na
razvoju ovog protokola prvi put su 1974.g. upotrebili termin INTERNET.
Posle pokretanja ARPANET-a, na akademskim ustanovama u SAD, počele su da niču i
56
druge računarske mreže. Akademske institucije u SAD formirale su sopstvenu

51
M.Milošević , S.Pantić-Vodič kroz Internet, BK MR System, Beograd, 1996.
52
Tada je sa UCLA poslata prva poruka tipa Host-To-Host. Programer sa univerziteta u Los Anđelesu
"prijavio se" (login) računaru domaćinu na Stenfordu. Procedura je bila da se u Los Anđelesu upiše samo
"log", jer je računar na Stenfordu bio projektovan tako da to prepozna i sam doda "in", tako da napravi reč
"login". Dok su njihove poruke putovale mrežom, programeri na oba kraja bili su na telefonskoj vezi.
Programer na UCLA upisao je "l" i pitao kolegu na Stenfordu da li je primio to slovo. Pošto je dobio
potvrdan odgovor, prvi programer je upisao "o", a malo zatim i "g". Tada je sistem pao! Sve iz početka.
Srećom, u drugom pokušaju sve je bilo u redu. Internet je počeo da funkcioniše.
53
D.Ristanović , A.Mijušković, Z.Mirosavljević, D.Nikitović, D.Sretenović - Widows 94/Win Word, Excel
97, Power Point 97, Corel 7, Internet, PC Press, Beograd, 1997.
54
TCP/IP je uveden u ARPANET mrežu sa malo otpora. Nisu svi sajtovi bili spremni da konvertuju svoje
protokole. Zato su Vinton Cerf, Jon Postel i TCP/IP tim isključili brojeve kanal NCP mreže na ARPANET
IMP-u na čitav dan, tako da su samo sajtovi koji koriste TCP/IP mogli da operišu. Da bi naglasili svoj stav,
oni su ponovo isključili NPC na puna dva dana, kasnije, te jeseni. Potpuni prelazak je izveden 1. januara
1983. godine, bez većih problema, mada je nekolicini sajtova trebalo čak puna tri meseca da podese svoje
sisteme.
55
Slobodan R. Perović - Kompjuterski kriminal - Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2004.
56
Na Univerzitetu Stenford je 1974. godine otvoren je Telnet, prva mreža otvorena za javnost, Ministarstvo
energetike SAD pokrenulo je MFENet, mrežu za istraživače iz oblasti energije magnetne fuzije, nešto
kasnije i HEPNet, preko kojeg su se povezali naučnici iz oblasti fizike visoke energije. Telekomunikacijski
gigant AT&T Bell 1976. godine napisao prvi protokol za računare sa operativnim sistemom Unix. Protokol
je dat na besplatno korišćenje svim korisnicima ovog operativnog sistema. Unix je bio vodeći operativni
sistem na univerzitetima. Šira akademska zajednica sada je mogla da se upozna sa čarima mrežnog

28
računarsku mrežu NSF (National Science Foundation Network), na bazi TCP/IP
protokola-Eunet. Godine 1984., formirana je evropska verzija Bitneta, pod nazivom
EARN (European Academic and Research Network). U mnogim evropskim državama
osnivaju se mreže: u Velikoj Britaniji-JANET, u Skandinaviji-NORDUNET, u Finskoj-
FUNET. Nacionalna naučna fondacija SAD-a predstavila je projekat umrežavanja
postojećih mreža na nacionalnom, a zatim i svetskom nivou. Tako je nastao Internet, kao
skup međusobno povezanih mreža. Zato je i najčešća definicija Interneta-„mreža svih
mreža.“
Početkom devedesetih godina, razvija se više komercijalnih mreža koje odlučuju da se
međusobno povežu i da svojim korisnicima omoguće razmenu podataka. Povezivanje
ovih mreža vrši se u više čvorišta za razmenu podataka u SAD i Evropi. iako Internet
deluje kao jedinstvena mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje
jedinstvena tehnologija rada. Organizacija Inteneta nije hijerarhijskog tipa, sa jasno
organizovanim upravljačkim rukovodstvom. Ona podrazumeva mnoga tela57 koja imaju
uglavnom tehničke zadatke, koja prate razvoj Interneta i donose određene preporuke,
koje nisu obavezujuće.58
Tim Berners Lee, naučnik CERNa-Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, u
Ženevi, 1990. godine, pronašao je hipertekstualni sistem (HTML) koji omogućuje
efikasan pristup informacijama. Legalizacija komercijalnih aktivnosti, kao i pojava
WWW (World Wibe Web) koji je omogućio hipertekstualne veze različitih dokumenata
sa različitih računara i prenos multimedijalnih sadržaja (zvuk,slika...), doveli su do
preokreta u razvoju Interneta. Oni su danas deo svakodnevnice, mnogima od nas
nezamenljive alatke u poslu, a još većem broju korisnika nov i dragocen izvor

računarstva.
57
IETF (Internet Engineeeng Task Force) - predstavlja osnovno telo za tehničku podršku i razvoj Interneta,
IESG (Internet Engineeeng Streering Group) - upravljačka grupa odgovorna za tehničko upravljanje
aktivnostima i standardima, ISOC (Internet Society) nadgleda politiku i praksu ostalih tela koja učestvju u
funkcionisanju Internetom, ISAS (Intenet Securitz Advsor Gruop)-savetnička grupa za pitanja bezbednosti
na Internetu, ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) je organizacija koja
upravlja dodelom jedinstvenih imena i pridruženih brojeva pri registraciji Internet domena, čime
obezbedjuje operativnu stabilnost Interneta, IANA (Internet Assigned Numbers Authority) čiji je zadatak
bio da dodeljuje jedinstvene adrese svim računarima koji su na mreži, InterNic- organizacija koja je
odgovorna za registraciju (dodelu IP adresa) svih računara i mreža povezanih na Internet, a ujedno je i
konsultantski servis.
58
Slobodan Trifković - Senke Interneta, Novinsko-izdavački centar „Vojska“, Beograd, 2003.

29
informacija, zabave, pa i zarade. Iste godine počinje da funkcioniše prvi Internet
pretraživač - Archie, napravljen na univerzitetu McGill u Montrealu.

Internet u Republici Srbiji

Sredinom osamdesetih godina, PTT Srbija osniva Službu za paketsku komutaciju i prenos
podataka. Po ugledu na tada postojeće paketske mreže u svetu, izgrađena je domaća
paketska mreža JUPAK. Nakon toga, stekli su se svi uslovi da se izgradi akademska
računaraska mreža, koja bi povezivala sve važnije univerzitetske centre, institute,
fakultete i biblioteke u zemlji. Oko hiljadu računara, tada povezanih u jedinstvenu mrežu,
predstavlja prve pokušaje uspostavljanja akademske mreže, po ugledu na već postojeće u
Evropi i svetu.59
Krajem 1989. godine, tadašnja Jugoslavija je postala članica Evropskog udruženja za
računarske mreže i komunikacije (European Academic Research Network, EARN).60 Prvi
koraci razvoja Interneta u Jugoslaviji vezuju se za razvoj akademske mreže, koja je
ujedno i prva imala tu privilegiju da vidi Internet i bude viđena na njemu. 61 Istorija
Interneta u našoj zemlji počinje 1996. godine, kada je nacionalna akademska mreža preko
provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Svi Internet servisi postali su dostupni
korisnicima u zemlji, ali je korisnička populacija bila ograničena na akademski krug
(saradnici fakulteta i naučnih instituta). 62

Zaštita intelektualne svojine na Internetu

59
Dragan Bogojević – studija “Informacione tehnologije – Svet i Jugoslavija”, Institut Mihajlo Pupin,
Beograd, 2000.
60
Time su se stekli svi formalni uslovi da se Jugoslavija poveže u tadašnju evropsku akademsku mrežu -
EARN/BITNET. Uspostavljen EARN čvor u Republičkom zavodu za statistiku SR Srbije. Veza sa
ostatkom EARN mreže ostvarena je pomoću linije između Republičkog Zavoda za Statistiku u Beogradu i
Računskog centra u Lincu. Veza Beograd - Linc bila je operativna do uvođenja sankcija UN. Korišćenje
Interneta je za vreme embarga Saveta bezbednosti, sve do 1996. godine, bilo izričito zabranjeno u našoj
zemlji, zbog potencijalnog doprinosa razvoju nauke i tehnologije. Nakon tog perioda, usledio je ubrzan
razvoj i primena Interneta.
61
„Razvoj akademske mreže Jugoslavije!”, dostupno na: http://www.etf.bg.ac.yu
62
Iste godine počinju sa radom prvi domaći provajderi na komercijalnoj osnovi, čime je obezbeđena
dostupnost Interneta i ne-akademskim korisnicima. Nakon toga 1997. godine, održan je prvi naučni skup o
Internetu (SITJ, 1997).

30
Intelektualna svojina u savremenom dobu poprima nove trendove i oblike. Nastajanje i
primena informacionih tehnologija i Internet uobličavaju nove oblike povrede prava,
čime se javlja potreba za novim normativnim rešenjima. 63
Intelektualna svojina deli se u dve osnovne grupe prava: industrijsko vlasništvo (patenti,
žigovi, dizajn, ozanake geografskog porekla, topografije integrisanih kola) i autorsko i
srodna prava.
Postoji više teorija pravne prirode prava intelektualne svojine. Monopolna teorija o
pravima intelektualne svojine priznaje monopolski karakter zbog njihovog pozitivnog
delovanja na industrijski razvoj. Teorija intelektualne svojine koja priznaje pronalazaču,
odnosno autoru, vlasništvo na intelektualnoj svojini kao rezultatu njihovog rada, i koja
smatra da se radi o ličnim pravima (pronalasci, modeli, žigovi neodvojivi su od ličnosti
stvaraoca). Teorija klijentele koja polazi od ekonomske funkcije sticanja klijenata.
Teorija nematerijalnih prava koja je najviše zastupljena u nemačkom pravu i prilično je
prihvaćena u svetu, smatra da su u pitanju prava na nematerijalnim dobrima koja imaju
potpuno samostalnu i odvojenu vrednost od svoga tvorca.64
Tehnološka lucidnost i hakerske veštine preobražavaju svet u kome živimo, a
zakonodavstvo, u nastojanju da pronađe put ka rešavanju problema zloupotreba
informacionih tehnologija, našlo se u nimalo ugodnoj situaciji uspostavljanja pravnih
normi, u grani prava u kojoj povrede prava nove oblike dobijaju gotovo svakodnevno.
Internet je ušao u javnu upotrebu 1991. godine sa pojavom prvog komercijalnog ISP
(Internet Service Provider), kojii omogućio korisnicima da pored obrazovnih, naučnih i
vojnih institucija, registruju adresu na Internetu. Sledeće godine je oformljen InterNIC
(www.internic.net), organizacija koja je organizovala i održavala registraciju domena.
Vlada SAD-a objavila je 1998. godine dokument pod nazivom „Predlog za poboljšanje
tehničkog upravljanja internet imenima i adresama“ (A proposal to Improve the Tehnical
Menagment of Internet Names and Addreses), a nedugo zatim objavila je svoj revidiran
stav, sa sintezom pristiglih komentara, u dokumentu “Politika internet adresa - bela
knjiga“. Kao rezultat ovih procesa, formirana je 1998. godine, Internet korporacija za
dodeljivanje imena i brojeva-ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and
Numbers), koja koordinira tehničkim upravljanjem Internet domain name sistema,
63
Vesna Besarović - Pravo industrijske svojine i autorsko pravo, NIO Poslovna politika, Beograd, 1984.
64
Verona A - Pravo industrijskog vlasništva, Zagreb, 1978.

31
raspodelom IP adresa i utvrđivanjem jedinstvenih protokola. ICANN je akreditovao
veliki broj kompanija koje širom sveta Internet korisnicima omogućavaju registraciju
domena i tako je nastao Shared Registration System koji se i danas primenjuje. Za pravna
lica, ekonomska vrednost imena Internet domena je ogromna, a adresa koja ne
korespondira sa imenom ili aktivnostima vezanim za vlasnika sajta, dovešće do toga da i
najbolji sajt bude slabo posećen.
U početku je Web bio statičan i izledao je kao klasične publikacije štampane na papiru,
primenom programskih jezika kao što je Java Web omogućana je interaktivna
komunikacija. Web možemo da posmatramo kao biblioteku u kojoj su Web sistemi
knjige, a Web strane pojedine stranice unutar knjiga, koje mogu da sadrže novosti, slike,
filmove, zvučne zapise i dr., a nalaze se na računarima širom sveta. Web strana se nalazi
na posebnom računaru-Web serveru koji je povezan na Internet i ispunjava zahteve koji
mu se upute na posebnom jeziku komunikacije HTTP (Hyper Text Transfer Protocol).
Kolekcija Web strana naziva se Web sajtom, a popularni izraz za putovanje po mreži
"surfovanje", znači praćenje hiperlink veza do stranica i tema koje do tada nismo
poznavali.
Svoje putovanje po mreži počinje se sa određenog Web sistema "Home Page" (prva
strana). Svaka Web strana ima svoju jedinstvenu adresu URL (Universal Resource
Locator). Da bi ste otišli na drugi Web sistem, potrebno je da u polje Address unesete
adresu URL ili kliknete mišem na tekst ili sliku koji se nazivaju hiperlink (sadrže u sebi
Web adrese URL). Web stranica, pohranjena na serveru nije ono što korisnik na ekranu
vidi. To je, u stvari niz instrukcija o tome kako slika na ekranu treba da se konstruiše, a
sadrži tekst slike ili druge sadžaje, informacije o lokacijama tih sadržaja, veličini fontova,
izgledu pozadine, boje i sl. HTML (Hyper Text Markup Language) je jezik u kome se
definišu Web stranice.

Struktura upravljanja Internetom

Od eksperimentalne mreže za potrebe naučnih krugova, Internet se razvio u javni sistem

koji obuhvata hiljade komunikacionih mreža svih veličina, stotine hiljada kompanija i
blizu milijardu korisnika širom sveta. Za razliku od zajednica kakve smo mi do sada

32
poznavali, pred nama se otvorio prostor sasvim novog tipa, "cyberspace", prostor koji
nema fizičke granice, u kome nema suvereniteta, niti zakonodavca i sudija kakve smo do
sada poznavali.
Sadržaji se postavljaju na Internet jednostavnom odlukom onog koji želi da postavi
sadržaj. Takve sadržaje čitaju oni koji to žele i ne postoji centralno mesto skladištenja
podataka, ili centralna kontrola sadržaja postavljenog na Internet. Otvoreni standardi
HTML i TCP/IP su besplatno dostupni i može ih koristiti svako ko to želi. Pitanje koje se
postavlja se ko upravlja tim virtuelnim prostorom i kakva pravila važe u tom virtuelnom
prostoru. Postoji više do sada iznetih teorija o tome. Većina teorija se slaže da 99%
Interneta egzistira bez učešća bilo kakvog centralnog autoriteta, dok upravljački posao
koji obuhvata svega 1% obavlja više različitih organizacija.65
Prvom fazom razvoja Interneta upravljala je gotovo isključivo nauka. Stalno povećanje
kompjuterskih kapaciteta i brzina omogućili su širenje računarske mreže. To širenje je,
međutim, počelo da nameće izvesna ograničenja koja su dovela do daljih napredaka.
Internet je početkom osamdesetih već počeo da se suočava sa problemima izazvanim
sopstvenim uspehom.66
Često se postavlja pitanje ko upravlja Internetom. Upravljanje Internetom obuhvata širok
spektar raznovrsnih aktivnosti kao što je koordinacija tehničkih standarda, razvoj, pravna
i druga pitanja. Ne postoji centralna kontrola ili administracija Interneta, a više
organizacija ima ulogu u definisanju i izvođenju aktivnosti upravljanja Internetom. Neke

65
Doc. dr Dragan Prlja – Predavanje: Istorijat Interneta (Pravna informatika), Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet, Beograd, 2002.
66
Mreža je imala daleko više servera nego što je prvobitno bilo predviđeno 1984. godine, broj servera je
prvi put prešao hiljadu, a protok informacija po svakom serveru na mreži bio je daleko veći od predviđenog
(uglavnom zahvaljujući fenomenalnom uspehu elektronske pošte). Sve glasnije su se čule prognoze da će
sistem u jednom trenutku stati. Jedan od ključnih trenutaka u daljem razvoju Interneta bilo je uvođenje
servera imena domena (Domain Name Servers - DNS). Do tada je svaki server dobijao određeno ime,
postojao je jedinstven spisak tih imena. Novi sistem uveo je određeno grupisanje adresa. 23. aprila 1983.
godine Paul Mockapetris i Jon Postel su obavili prvi uspešan test DNS (Domain Name Systema), koji će
kasnije postati okosnica današnjeg Interneta. Do tada je u tadašnjim mrežama, uglavnom Arpanetu,
postojao tzv. "telefonski imenik" s adresama računara, a ukoliko je neko hteo pristupiti drugom računaru,
morao je pronaći njegovu adresu i ručno je uneti. Taj imenik je distribuiran u obliku tekstualne datoteke za
čije se održavanje brinuo SRI International.
Svi članovi mreže morali su neprestano da skiadju najsvežije verzije imenika, što je uzrokovalo velike
probleme. DNS je ne samo ubrzao i automatizovao ceo proces, već i omogućio da se računaru pristupa
putem njegovog imena, dok se za prevođenje tog imena u IP adresu brinuo sam DNS sustav.
Svaki računar ima svoj identifikator po kojem se razlikuje od drugih. To je numerička adresa (tzv.IP
adresa) , tridesetdvobitni broj koji se radi lakšeg snalaženja piše kao kombinacija 4 osmobitna broja npr.:
234.24.12.16.

33
od najznačajnih organizacija su: Internet Society (ISOC) - Internet društvo koje je
osnovano 1992. godine i danas funkcioniše kao krovna Internet organizacija. To je
nevladina organizacija u koju je uključeno stotinak organizacija širom sveta i nekoliko
hiljada članova. Osnovana je sa ciljem da obezbedi vođstvo u vezi sa Internet
standardima, obrazovanjem i politikom, i da obezbeđuje otvoreni razvoj, evoluciju –
budućnost Interneta i korišćenje Interneta na dobrobit svih ljudi u svetu.
Internet Architecture Board - Organizacija IAB je 1983. evoluirala iz organizacije
Internet Confi guration Control Board (ICCB). Osnovni zadaci ove organizacije su:
nadzor nad standardima arhitekture, protokola i procedura; nadzor nad IETF-om i IANA-
om. Internet Engineering Task Force – IETF formirana je 1986. godine, a osnovni joj je
zadatak poboljšanje Internet protokola i standarda. Internet Research Task Force – IRTF
je zadužena za istraživanje budućnosti i razvoja Interneta. Internet Corporation for
Assigned Names & Numbers – ICANN upravlja raspodelom imena domena i IP brojeva.
Tu je funkciju preuzela 1988. od državne National Science Foundation. Internet Assigned
Numbers Authority – IANA67 ima funkciju centra za koordinaciju i registraciju
organizacija za internet adrese, imena domena i parametare protokola. Network Solutions
prvi je javni registar imena domena i još uvek je centralna baza podataka za registraciju
domena. Od 1993. do 1999. godine, vodili su jedinu organizaciju za registraciju domena
InterNIC. Accredited Registrars – akreditovani registratori omogućuju registraciju imena
domena.
International Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN trenutno je
najmoćnija sila globalnog internet upravljanja. Iako tehnički ne reguliše Internet sadržaj
njegove svakodnevne odluke imaju uticaj ne samo na strukturu interneta, nego i na
sadržaj.68 ICANN je Internet organizacija (Internet Corporation for Assigned Names and

67
Organizacija IANA (Internet Assigned Numbers Authority), ustanovljena 1972. godine, ima zadatak da
dodeljuje jedinstene adrese svim računarima koji su na mrezi. U početku su te adrese bile numericke 1984.
godine, razvijen prvi Domain Name Server (DNS), čime su Internet adrese dobile današnji oblik. Prvi
komercijalni ISP pojavio se 1991. godine, čime je pored obrazovnih, naučnih i vojnih institucija, svaki
korisnik mogao da registruje adresu na Internetu. Time je Internet ušao u javnu upotrebu. U početku su
domeni bili besplatni, kada je NSFNet (National Science Foundation Network) prestao da sponzoriše
registrovanje novih domena, InterNIC je trazio $100.000 za dvogodišnju registraciju domena. Tada je
Ministarstvo trgovine SAD, zatražilo da se raspodela i upravljanje domenima prebaci na privatne
organizacije, čime je došlo do veće konkurencije, koja je dovela do sniženja cena. Kada je formiran,
ICANN je akreditovao veliki broj kompanija - registranata sirom sveta koje Internet korisnicima
omogucavaju registraciju domena. Tako je nastao Shared Registration System koji se i danas primenjuje.
68
Viktor Pocajt, Dejan Tošić - Internet poslovanje posle 2005; Grafomed, Bor, 2005.

34
Numbers), osnovana 1998. godine od strane Ministarstva trgovine SAD-a. Bavi se
poslovima koordinisanja dodele Internet protokol (IP) adresa, dodele imena i brojeva,
poslovima akreditovanja firmi za registraciju internet domena, administriranjem tzv. rut
servera (centralnog računara koji sadrži informacije o postojećim internet domenima
najvišeg nivoa), kao što su .com ili .rs. ICANN je postigao transparentnost odlučivanja i
globalni uticaj uključivanjem velikog broja eksperata iz raznih zemalja sveta, uključujući
i Srbiju, u svoje upravne odbore. ICANN se i trudi da u što većoj meri globalizuje uticaj i
odvoji ga od Vlade SAD-a, kako bi dokazao da SAD suštinski ne rukovode Internetom.
Inicijativa zemlja “trećeg sveta” je stavljanje Interneta pod nadležnost Ujedinjenih
Nacija, dok predstavnici zemalja Evropske unije upozoravaju da bi birokratija UN mogla
da potpuno uništi funkcionalnost Interneta.69
ICANN redovno stvara politiku koja je osnova za potencijalnu zaštitu dece, zaustavljanje
protoka dečje pornografije, lanaca trgovine ljudima i kontrolisanje pristupa štetnom
materijalu maloletnika. ICANN je uključen i u pitanja koja direktno utiču na sadašnju i
buduću dostupnost pornografije na Internetu.70 Jedan takav problem izbio je na površinu
zbog žalbe nezavisne komisije na ICANN-ovu odluku. Pitanje je bilo da li ICANN treba
da dozvoli da se izdvoji posebno za pornografiju .XXX, Top-level Domain. Protivnici
ovakve odluke ističu da borba protiv dečije pornografije na ovakav način ima malo
efekta, s obzirom da oni koji se bave dečijom pornografijom, već krše zakon i malo je
verovatno da će izabrati postavljanje ugroženijeg i očiglednijeg domena. Takođe,
radoznalo dete treba da ukuca bilo koju reč sa .XXX, da bi bilo odvedeno na seksualno
eksplicitne web sajtove. Međutim, iako pornografske sajtove na Internetu nije teško naći,
davanje statusa top level domena dalo bi određenu dozu legitimiteta.71

69
Slobodan Marković- Budućnost Interneta - Bitka za adrese, Vreme broj 499, 29. jul 2000, Beograd.
70
Tokom 32. međunarodnog javnog ICANN-sastanak u Parizu 2008, pokrenut je novi proces imenovanja,
kao nastavak politike da se "značajni korak napred na uvođenju novih generičkih domena najvišeg nivoa."
Ovaj program predviđa dostupnost mnogih novih ili već predloženih domenea, kao i nove aplikacije i
implementacije procesa. Kao rezultat toga, od juna 2009. godine, postoji 20 domena najvišeg nivoa i 248
državnih podomena.
71
Seks turizam i dečija pornografija su postali svetska industrija, zahvaljujući novim tehnologijama i
Internetu, koji proširuju dostupne izvore pedofilima i omogućavaju trenutne i skoro neuočljive transakcije.
Zaštita dece od internet pornografije je globalni problem bez globalnog odgovora. Bezgranična priroda
interneta još više otežava problem. Pojedine zemlje se trude da pronađu rešenje u borbi protiv pornografije
i drugih nezakonitih radnji na mreži, dok neke zemlje uspostavljaju saradnju sa internet provajderima i
bankama, u pokušaju praćenja protoka informacija i novca. Čak i veće i moćnije zemlje imaju poteškoće da
kontrolišu nelegalno ponašanje na mreži, gde prestupnici smanjuju svoju povezanost sa posrednicima
(provajderima i bankama). Prestupnici često izbegavaju krivično gonjenje „mešanjem“ legalnih i ilegalnih

35
ICANN potpisuje ugovore sa poverenim registratorima i kroz ugovore može da postavlja
tehničke standarde, ali i druge netehničke obaveze onih koji se registruju. Kao rezultat
ovoga, zemlje koje pokušavaju da regulišu nelegalno ponašanje na Internetu mogu
stvoriti zakonodavstvo koje se oslanja na određene odredbe ICANN-ovog ugovora.
ICANN uglavnom koordinira tehnologijom i osigurava stabilnu virtuelnu arhitekturu.
Međutim, ovaj posao je više od tehničke koordinacije.72

Povreda prava na Internetu

Internet, kao medij, nudi velike mogućnosti novih razvoja novih poslovnih odnosa. Ovaj
novi oblik poslovanja ima mogućnost da eliminiše probleme vremenske razlike,
geografskih udaljenosti i mnogih drugih faktora koji su do sada za neke bili faktor
poslovne diskriminiranosti.73 Trgovina putem Interneta smatra se najprofitabilnijim
obilikom trgovine, zbog jednostavnosti i niskih troškova. Klasična trgovina zahteva
velika ulaganja u infrastrukturu, prostor, zaposlene i prateću opremu. Međutim,
postavljajući vaš proizvod na Internet, omogućujete ostalim korisnicima Interneta da se
upoznaju sa vašim proizvodom, iako su hiljadama kilometara daleko. Pojavom virtualnih
prodavnica na Internetu, stvoreno je novo "online" tržište koje ne poznaje granice. Više
od 800 miliona ljudi širom sveta trenutno pristupa svetskoj računarskoj mreži. Pre
desetak godina, niko nije mogao pretpostaviti da će mala on-line knjižara pokrenuta u
garaži Seattlea, biti vredna više od 20 milijardi dolara, reč je naravno o Amazon.com.-u.
Još veću zaradu ostvarili su osnivači Googla, Netscapea, Yahoo-a i dr. Velike i uspešne
kompanije koje su nastajale godinama, sada za konkurente imaju tek pokrenute male

ponašanja. Vrhovni sud SAD-a je 1997. godine doneo Zakon o pristojnosti komunikacja (Communications
Decency Act). Kako bi ispravio nedostatke ovog zakona, kongres je usvojio Akt o dečijoj onlajn zaštiti
(Child Online Protection Act). Međutim, čitav niz kasnijih ugovora koje uključuju i vladu SAD-a, i internet
administratore, zakomplikovao je razumevanje ovih regulativa.
72
Primer razvoja ICANN-a se odigrao u julu 1995, kada je NSI postao umešan u prvu tužbu oko povrede
žiga. Da bi se izbeglo sudelovanje u takvim tužbama u budućnosti, NSI je proglasio “Domain Dispute
Resolution Policy Statement” (Pravila rešavanja sporova oko domena). ICANN je preuzeo razne funkcije
upravljanja Internetom, koje je prethodno obavljao NSI.
73
G. Milovanović, M. Sitarski, M. Petrović, N. Golčevski, S. Barišić, T. Milovanović - Mreža u razvoju;
Beogradska otvorena škola, Beograd, 2005.

36
firme koje svoje poslovanje baziraju nastupom na Internetu. Ranije to ne bi bilo moguće,
dok danas tehnologija omogućuje i malima da se takmiče sa velikima.
Elektronski promet na Internetu je svojim brzim privrednim rastom, podstakao proširenje
zaštite intelektualne svojine, zauzvrat je intelektualna svojina ubrzala privredni napredak.
Odluka apelacionog suda SAD u slučaju Street Bank&Trust protv Signature Financial
group, kojom je odobreno izdavanje patenta za postupak obavljanja posla, uzdrmala je
nasleđeno shvatanje tehničke prirode patenta i označila početak ogromnog rasta pravnih
pitanja vezanih za Internet.
U nekim zemljama Evrope, ranije su formirana tela nadležna za elektronsko poslovanje,
dok su druge, koje nisu imale adekvatna tela, oformile nova sa konkretnim zadacima za
oblast elektronskog poslovanja: Francuska - French Accreditation Body, Nemačka -
Regulirungsbehoerde; German Federal Printer, Italija - Autorita per la informatica nella
Publica Amministrazione, Luksemburg - National Registry of Accreditation, Španija
-Entidad Nacional de Acreditacion, Velika Britanija - CESG certification body of the UK
Security Evaluation, Češka Republika - Office for electronic signatures, Mađarska -
National Advisory Body, Rumunija - National Body.
O značaju tehnologija elektronskog poslovanja svedoči podatak da je u budžetu SAD-a,
njihov razvoj na drugom mestu, dok se u Rusiji, Vladimir Putin, za vreme svog
predsedničkog angažmana, lično angažovao u podsticanju maksimalnih napora za
napredak elektronskog poslovanja.74
Pravna pitanja koja regulišu elektronsku razmenu podataka mogu se svrstati u grupe
vezane za: 1. privatnost, 2. intelektualnu svojinu, 3. slobodu govora, 4. oporezivanje, 5.
zaštitu potrošača, 6. druga pravna pitanja (bezbednost, nadležnost sudova, itd.).75
Zaštita intelektualne svojine - nove tehnologije osim značajnog doprinosa unapređenju
samih proizvoda, olakšale su i mogućnosti kopiranja i izrade plagijata. Značaj zaštite
intelektualne svojine, intenzivira se ubrzanim razvojem tehnologije, obuhvata pitanja u
vezi sa zaštitom autorskog prava, prava na dizajn, patenta, žiga i poslovne tajne.
Sloboda govora iako se Internet smatra "najvećim izvorom vesti i informacija u istoriji",
u pojedinim zemljama protok informacija često blokiraju vladini cenzori. Jedan od

74
Dubravka Komanović - E-regulativa, Ekonomist, broj 17, Beograd, 2006.
75
Dr Dragan Prlja - Elektronska trgovina, predavanje, Pravni fakultet, Univerzitet Crne Gore,
Podgorica 2001.

37
prioriteta je obezbeđivanje slobodnog pristupa informacijama putem Interneta kao i
sloboda govora kao jedno od osnovnih i zagarantovanih ljudskih prava.
Oporezivanje informacione tehnologije olakšavaju administrativnim organima
prikupljanje i ustanovljavanje poreza. Međutim, kod odrađivanja nadležnosti za naplatu
poreza problemi se javljaju zbog mogućnosti koje Internet pruža, jer Internet gotovo da
ne poznaje granice.
Zaštita potrošača je pitanje koje je bitno i van sveta informacionih tehnologija, ali
posebno je u žiži interesovanja zbog upotrebe Interneta. Reklamiranje i prodaja proizvoda
koji po svojim osobinama i kvalitetu nisu onakvi kakvim ih prodavci predstavljaju, kao i
neadekvatni vidovi reklamiranja proizvoda, i u budućnosti će predstavljati probleme pred
pravnicima širom sveta.

Druga pravna pitanja - iako neka od pitanja delom pripadaju prethodnim grupama,
pitanja bezbednosti i nadležnosti sudova izdvojena su u posebnu grupu.
Internet je konzumentima ponudio mnoštvo mogućih izbora, u obilju ponuđenih
informacija. Bez znakova razlikovanja koji reprezentuju utvrđene standarde ponuđivača
roba ili usluga, kupci bi bili zagušeni mnoštvom informacija.76
Evropska Unija je izvor najznačajnijih i najbrojnijih međunarodnih akata u ovoj oblasti
Studija o pravnim aspektima kompjuterskog kriminala u Informacionom društvu (Legal
Aspects of Computer-related Crime in the Information Society – COMCRIME study),
izrađena 1998. godine, obuhvatila je i osnove visokotehnološkog kriminala 77, kao višeg
oblika kriminaliteta. Ovaj akt, zajedno sa dokumentima sa Lisabonskog sastanka
Evropskog saveta 2000. godine, predstavljao je smernice za aktivnosti vezane za
razumevanje fenomena visokotehnološkog kriminala. Nakon toga, donesen je Akcioni
plan ( eEurope Action Plan ), kojim je uspostavljena saradnja zemalja članica i njihov
zajednički pristup visokotehnološkom kriminalu i aktivnostima vezanim za obezbeđenje
sigurnosti mreže. Usledio je predlog Pravnog okvira odlučivanja vezanog za napade na
informacione sisteme (Proposal for a Council Framework Decision on attacks against

76
Filip Kotler -Valdemar Ferč-B2B menadžment, Asee, Novi Sad, 2007.
77
Pojam „visokotehnološki kriminal“ ima isto značenje kao i „cyber kriminal“. Konvencija koristi termin
„cyber kriminal“, dok se u našem zakonodavstvu koristi izraz „visokotehnološki kriminal“.

38
information systems) i Direktiva o eletronskom poslovanju ( Directive on electronic
commerce ) u kojoj se posebna pažnja posvećuje problemu zloupotreba. Usvojene su i
Konvencija o međusobnoj pomoći u krivičnoj materiji, kao i Preporuke o strategiji za
novi Milenijum u zaštiti i kontroli kompjuterskog kriminala, te akt o Obezbeđivanju
sigurnijeg informacionog društva kroz sigurnost informacione infrastrukture i borbe
protiv kriminala vezanog za kompjutere ( Creating a Safer Information Society by
Improving the Security of Information Infrastructures and Combating Computer-related
Crime ).78

Konvencija Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu

Informacione tehnologije i Internet počinicioma krvičnih dela pružaju mogućnost

delovanja sa bilo koje tačke u svetu. Mesto pripremanja dela i njegovo izvršenje ne
moraju se poklapati, što je u suprotnosti sa klasičnim principima određivanja izvršenja
mesta krivičnog dela i njegovim posledicama, radi određivanja teritorijalne nadležnosti.
Ove osobine iziskuju jaču i tešnju saradnju, naročito u oblasti donošenja zakona kao i
njihovu harmonizaciju. Najznačajniji poduhvat u harmonizacije prava u domenu borbe
protiv visokotehnološkog kriminala, predstavlja Konvencija Saveta Evrope o
visokotehnološkom kriminalu.
Konvencija, u okviru ovlašćenja državnih organa prilikom istrage u krivičnim delima
visokotehnoločkog kriminala propisuje stare instrumente procesuiranja uz uvažavanje
specifične prirode informacionih tehnologija. O značaju ove konvencije govori podatak
da su joj pristupile i države koje nisu članice Saveta Evrope. Osim harmonizacije
nacionalnih prava, cilj konvencije je uvođenje u nacionalna zakonodavstva instrumenata
koji bi bili osnova za brzo istraživanje i procesuiranje krivičnih dela, kao i efikasna
međunarodna saradnja policijskih i drugih organa.

78
Mirjana Drakulić - Regulacija cyber kriminala, Cyber kriminal, Centar za proučavanje informacionih
tehnologija (CePIT) Beogradske otvorene škole (BOŠ), Beograd, 2009.

39
Konvencija uspostavlja minimum zajedničkih standarda država članica u inkriminisanju
dela izvršenih upotrebom savremenih tehnlogija, čime se stvara osnova za saradnju
između nadležnih organa i eliminiše mogućnost prigovora zbog nedostatka dvostruke
inkriminacije u slučaju ekstradicije.
Konvencija inkriminiše dela visokotehnološkog kriminala u dve grupe: krivična dela
protiv poverljivosti, celovitosti i dostupnosti računarskih podataka i sistema i dela koja se
mogu označiti kao klasična dela uz upotrebu visokih tehnologija.
U prvu grupu su svrstana: nezakonit pristup informacijamasadržanim na računaru ili
računarskom sistemu, u nameri da se te informacije prisvoje, izmene ili unište;
nezakonito presretanje privatnih porataka koji se prenose između dva računara ili mreže,
na bilo koji način; izmena podataka na računaru u smislu namernog ili potpunog ili
delimično oštećenja, brisanja, promene sadržaja, kompresije ili bilo kog drugog načina
izmene originalnih podataka; upad u računarsku mrežu čiji se rad onemogućava ili menja
nelegalnim pristupom mreži;79 zloupotreba uređaja koja predstavlja inkriminaciju široke
grupe protivpravnih radnji, koje su posledica ekspanzije razičitih krivičnih dela vezanih
za savremene tehnologije.80
U drugoj grupi su inkriminisana dela: falsifikovanja 81 i prevare.82 Odredba o „presretanju
podataka“ elektronskih komunikacija, svakako je najdelikatnija, s obzirom da se njenom
primenom povređuje pravo na privatnost i pravo na prepisku, a njena primena će
svakako, imati najdalekosežnije posledice. Presretanje podataka propisano je u slučaju
„ozbiljnih dela“. Ovako široka formulacija ostavlja državama potpisnicama da u okviru
svojih zakonodavstava same propišu u kojim slučajevima će se ove mere primanjivati.
Veoma bitno pitanje nadležnosti država potpisnica u slučaju vršenja dela propisanih
Konvencijom naišlo je na oštre kritke stručne javnosti. Konvencija propisuje teritorijano-

79
U mnogim nacionalnim zakonodavstvima ovo delo je propisano kao uskraćivanje usluga računarske
mreže zbog nelegalnog upada.
80
Ovakav širok pristup omogućava nacionalnim zakonodavstvima dovoljno slobode da sama odrede
granice domašaja ovih odredbi.
81
Kao falsifikovanje se inkriminiše samo umišljeno, neovlašćeno ubacivanje, brisanje, izmena ili
sakrivanje računarskih podataka, koje ima za rezultat izmenu sadržaja tih podataka, bez obzira da li oni na
ovaj način dobijaju drugu svrhu i smisao, ili postaju neupotrebljivi.
82
Konvencija definiše prevaru kao umišljeno, neovlašćeno ubacivanje, brisanje, izmenu ili sakrivanje
računarskih podataka, kao i svako drugo mešanje u rad računarskih sistema, u cilju pribavljanja
protivpravne imovinske koristi za sebe ili treće lice.

40
personalnu jurisdikciju, uobičajenu u međunarodnim ugovorima, neadekvatnu u mnogim
slučajevima visoktehnološkog kriminala.83

Međunarodni izvori prava u oblasti znakova razlikovanja

Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine

Najvažniji i ujedno i najstariji izvor međunarodnog prava industrijske svojine je Pariska

konvencija o zaštiti industrijske svojine, doneta je 1883. godine, kojom je osnovana
međunarodna Unija za zaštitu industrijske svojine. Kraljevina Srbija bila je i pre
donošenja Pariske konvencije bilateralnim trgovinskim ugovorima povezana sa
Austrougarskom, Velikom Britanijom, SAD, Grčkom, Nemačkom i Francuskom. 84
Doprinos Srbije u utemeljivanju svetskog sistema intelektualne svojine treba posmatrati
kroz činjenicu da je bila jedna od 11 zemalja osnivača Pariske unije, koja danas okuplja
više od 170 zemalja, a da u to vreme Konvenciji nisu pristupile zemlje kao što su
Nemačka, Velika Britanija, o zemljama u okruženju da i ne govorimo. SAD nisu
pristupile ovoj konvenciji, jer su imale značajne interese u piratskoj privredi, koristeći
evropske patente i autorske zaštićene resurse.85

Prvi zakoni 1920 godine., u ovoj oblasti, bili su Zakon o zaštiti mustara i modela i Zakon
o zaštiti fabričkih i trgovinskih žigova. Zaštita industrijske svojine zamišljena je kao
sredstvo za podsticanje kreativnog rada, transfera tehnologije, industrijalizacije,
investiranja i fer trgovine.

Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine zasniva se na tri osnovna načela: 1)

načelo nacionalnog tretmana; 2) načelo asimilacije; i 3) načelo minimalnih prava.86
83
L. Komlen Nikolić, R. Gvozdenović, S. Radulović, A. Milosavljević, R. Jerković, V. Živković, S
Živanović, M. Reljanović, I. Aleksić - Suzbijanje visokotehnološkog kriminala, Udruženje javnih tužilaca i
zamenika javnih tužilaca Srbije, Beograd, 2010.
84
Mr Ljubinka Radosavljević - Standardizacija i prava intelektualne svojine, predavanje Nacionalna
konferencija o kvalitetu, Kragujevac, 2005.
85
Dr Aleksandar Petrović/Boban Krstić (priredili) - Intelektualna svojina za sve, Zavod za intelektualu
svojinu, 2005, Beograd.
86
Tekst Pariske konvencije je više puta revidiran, a poslednja revizija izvršena je 1979. godine. Zaštita
industrijske svojine, prema Pariskoj konvenciji, ima za predmet patente, korisne modele ("male patente"),

41
Načelo nacionalnog tretmana predviđa da državljani svake od zemalja članica u ostalim
zemljama mogu ostvarivati ista prava i obaveze. Načelo asimilacije, koje je predviđeno
Konvencijom, omogućava pripadnicima zemalja potpisnica da budu izjednačeni sa
državljanima zemalja koje ne pripadaju Uniji, pod uslovom da su se odomaćili, ili da
imaju "stvarno i ozbiljno industrijsko ili trgovinsko preduzeće" na teritoriji jedne od
zemalja Unije. U našoj zemlji, zaštitu prava znakove razlikovanja (generički naziv za
modele, uzorke, žigove i oznake porekla robe) pripadnici zemalja članica Unije, uživaju
pod istim uslovima kao naši građani i privredni subjekti, bez izuzetka.

Načelo minimalnih prava su pravo unionističkog i sajamskog prioriteta. Pravo

unionističkog prioriteta znači da na osnovu prve uredne prijave podnete u jednoj od
zemalja članica Unije, podnosilac prijave može, u određenom vremenskom periodu (12
meseci za patente i korisne modele, šest meseci za žigove, industrijske modele i uzorke),
tražiti zaštitu u svim drugim zemljama članicama Unije, pri čemu će se za sve kasnije
podnete prijave, koje se odnose na isti predmet zaštite, priznati pravo prvenstva (prioritet)
prve podnete prijave. Pravo sajamskog prioriteta se odnosi na priznanje izložbenog
prvenstva za prijave patenta, korisnog modela, žiga, industrijskog modela i uzorka, čiji su
predmeti zaštite izloženi na zvanično priznatoj međunarodnoj izložbi na teritoriji neke od
zemalja članica Unije.87

Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu izrazom

"intelektualna svojina" označava prava koja se odnose na: književna, umetnička i naučna
dela; interpretacije umetnika interpretatora i izvođenja umetnika izvođača, fonograme i
radio-difuzne emisije; pronalaske na svim poljima ljudske delatnosti; znakove
razlikovanja (žigovi, oznake porekla); industrijsko oblikovanje, odnosno dizajn (modeli,

industrijske uzorke i modele, žigove, trgovačko ime i geografske oznake porekla, kao i suzbijanje nelojalne
konkurencije.
87
Sanja Jelisavac - Međunarodno regulisanje prava intelektualne svojine, Pregled i osvrti, Beograd, 2004.

42
uzorci); zaštitu od nelojalne konkurencije; naučna otkrića; kao i ostala prava, koja
proizilaze iz intelektualnog stvaralaštva u industriji, nauci, književnosti i umetnosti.88

Do stupanja na snagu Konvencije o osnivanju WIPO 89 (26. aprila 1970. godine), nije
postojao institucionalizovan mehanizam koji bi državama potpisnicama međunarodnih
ugovora iz oblasti intelektualne svojine omogućio efikasno izvršavanje ugovora.

Postojala je i potreba za sistematskim praćenjem stanja u ovoj oblasti i odgovarajućih

odluka o finansijskim, administrativnim, programskim i drugim pitanjima država članica.
Pre reforme u Štokholmu nije postojala međunarodna organizacija koja bi obuhvatila sve
regulative na jednom mestu (Pariski, Bernski ugovori i dr.). Do stupanja na snagu
Konvencije o osnivanju WIPO (26. aprila 1970. godine) nije postojao institucionalizovan
mehanizam koji bi omogućio državama potpisnicama međunarodnih ugovora iz oblasti
intelektualne svojine (Pariski, Bernski ugovori i dr.) efikasno izvršavanje ugovora na
jednom mestu. Osim toga bilo je potrebno i sistematski pratiti stanje u ovoj oblasti i
donositi odgovarajuće odluke o programskim, finansijskim, administrativnim i
personalnim pitanjima.

Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova

Madridski aranžman, od 14. aprila 1891. godine90, predviđa sistem međunarodne

registracije žigova, po kome se podnošenjem jedne međunarodne prijave omogućava
dobijanje istovremene pravne zaštite u onim zemljama članicama Aranžmana u kojima
prijavilac želi pravnu zaštitu. Osnovni cilj ovog međunarodnog ugovora je
pojednostavljivanje procedure međunarodnog registrovanja žigova, od posebnog je
značaja mogućnost zatražeivanja zaštite za veći broj zemalja. Saglasno odredbama
Madridskog aranžmana o registrovanju žigova, potrebno je da znak prethodno bude
registrovan kao žig u zavodu zemje porekla.91 Očekivalo se da će Madridski aranžman
88
Dostupno na sajtu WIPO:. http://www.wipo.org/index.htm
89
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO-World Intellectual Property Organization). WIPO je
osnovana na Diplomatskoj konferenciji o intelektualnoj svojini, održanoj 1967. godine u Stokholmu.
Konvencijom o osnivanju predviđeno je da ona ima za cilj da unapređuje zaštitu intelektualne svojine u
svetu, kroz saradnju sa državama, kao i sa drugim međunarodnim organizacijama.
90
Srbija (Jugoslavija) je članica Madridskog aranžmana od 26.03.1921. godine.
91
Prijava se podnosi putem nacionalne administracije( matičnih zavoda za intelektualnu svojinu) u zemlji
porekla podnosioca prijave, koji je prosleđuje Međunarodnom birou WIPO u Ženevi, koji registruje

43
postati univerzalno pravno sredstvo za međunarodnu registraciju žigova. Ova zamisao se
nije ostvarila, jer Madridski aranžman nije uspeo da okupi veći broj zemalja. Navođeni su
brojni razlozi za nepristupanje. Zato se pristupilo njegovim izmenama koje su rezultirale
donošenjem Madridskog protokola, 27.06.1989. godine. Protokol je uveo novine, čiji cilj
je bilo prevazilaženje teškoća, koje su imale zemlje koje nisu pristupile Madridskom
aranžmanu, navele kao razloge svog nepristupanja. Prijavilac može međunarodnu prijavu
zasnivati i na osnovu samo nacionalne prijave. Zemlje za koje je zatražena zaštita mogu u
roku od 18 meseci (umesto 12 meseci, predveđenih Madridskim aražmanom) da se
izjasne o traženoj zaštiti. Međunarodna registracija, koja je prestala zbog prestanka
domaće registracije, može biti transformisana u nacionalnu prijavu, s pravom poziva na
pravo prvenstva u odnosu na datum podnošenja međunarodne prijave.92

Usvajanjem Protokola, došlo je do naglog povećanja broja država članica Madridske

unije koju sačinjavaju države članice Aranžmana i Protokola.

Zaštita industrijske svojine u našoj zemlji ima veoma dugu tradiciju Srbija je 1883.
godine bila jedan od osnivača Pariske konvencije. Tri godine kasnije potpisala je Bernsku
konvenciju o zaštiti autorskog prava. Zakon o zaštiti modela i mustara i Zakon o zaštiti
fabričkih i trgovačkih žigova usvojeni su 1884.godine, a Zavod za intelektualnu svojinu
kao centralna institucija koja se bavi zaštitom intelektualne svojine osnovan je 1920.
godine.93

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelelektualne svojine - TRIPS sporazum

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, uključujući i trgovinu

krivotvorenom robom (TRIPS sporazum zaključen je 15. 04. 1994. godine i stupio je na
snagu 01. 01. 1995. godine), TRIPS sporazum, donešen je na tzv. Urugvajskoj rundi

prijavljeni žig i objavljuje ga u svom službenom glasniku. Međunarodni biro ne proverava prijave, već to
čini nacionalni zavod kome je prijava predata. Međunarodna registracija, u slučaju odobrenja zaštite, traje
10 godina, a taj se rok može neograničeno puta produžavati uz plaćanje predviđenih taksi.
92
Mr Mirela Bošković - Međunarodna zaštita žigova, Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, 2002.
93
Vladimir Marić-Da li su Slovenci stvarno zaštitili ajvar

44
pregovora u Gatt-u.94 Ni jedna zemlja ne može postati članica Svetske trgovinske
organizacije (WTO) ako ne ratifikuje TRIPS sporazum. Samim tim, ta zemlja ne može
uživati status najpovlašćenije nacije u trgovini sa drugim članicama Svetske trgovinske
organizacije. Multilateralnim sporazumima o sticanju ili održavanju zaštite, koji su
zaključeni pod pokroviteljstvom Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine
(WIPO) ustanovljava se princip minimuma predviđenih prava.95

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, uključujući trgovinu

krivotvorenom robom (TRIPS sporazum), čini Aneks 1C Sporazuma iz Marakeša kojim
se ustanovljava Svetska trgovinska organizacija (u daljem tekstu WTO 96 Sporazum), koji
je zaključen 15. aprila 1994. godine i stupio na snagu 1. januara 1995. godine. TRIPS
sporazum jedan je od uslova za otpočinjanje pregovora o pristupanju Svetskoj
trgovinskoj organizaciji (WTO).

Sporazum o aspektima prava intelektualne svojine povezanih sa trgovinom (TRIPS)

donosi minimum standarda za dobijanje i sprovodjenje prava intelektualne svojine.
Osnovni principi TRIPS sporazuma: nacionalni tretman i tretman najpovlašćenije nacije;
nepostojanje diskriminacije izmedju sektora i oblasti tehnologije; sprovodjenje
odgovarajuće ravnoteže izmedju prava i obaveza.97
94
GATT (General Agreement on Tariffs and Trade), pokušaj stvaranja Međunarodne trgovinske
organizacije (ITO - International Trade Organization) kao specijalizirane agencije UN, putem koje bi
stvorila pravila i načela međunarodne trgovine. Predstavnici država na UN-ovoj Konferenciji u Havani o
trgovini i zapošljavanju, 1948. godine, složili su se oko Povelje ITO, ali njenu ratifikaciju zaustavio je
Kongres SAD-a, što je dovelo do propasti ITO kao institucije. Sporazumom o carinama i trgovini (GATT)
pokrenuta je postepena trgovinska liberalizacija i uklanjanje protekcionističkih mera u trgovini koje su
predstavljale ostavštinu iz 30-ih godina XX veka. GATT je imao privremeni status. On nije nikad bio
stalna organizacija, već međunarodni sporazum. Skupovi pod okriljem GATT su se odvijali onda kada su
zainteresovane vlade smatrale da je sporazum pogodan za njihove pregovore. U Urugvajskoj rundi
pregovora, kada je formirana WTO, učestvovalo je 125 zemalja, za razliku od prve runde osnivanja GATT,
kada je učestvovalo svega 23 zemlje.
95
Dragica Popesku - Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svonine (TRIPS sporazum),
Pravni infrmator br.6, Beograd, 2002.
96
WTO - (World Trade Organization) Svetska trgovinska organizacija je međunarodna organizacija koja
predstavlja institucionalni i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u područjima carina i trgovine
robama, uslugama i intelektualnoj svojini. Osnovana je 1995. godine. Sedište organizacije je u Ženevi, a
ukupno broji 150 država članica.
97
Opšte odredbe ovog sporazuma sadržane su u prvom delu - nacionalni tretman označava obavezu država
članica da pruže nacionalni tretman i pravo predviđeno TRIPS sporazumom državljanima drugih država
članica na osnovu Berlinske, Rimske, Pariske konvencije i Ugovora o intelektualnoj svojini. Nacionalni
tretman pretpostavlja da nijedna članica TRIPS sporazuma ne sme biti nepovoljnije tretirana u odnosu na
državljanina članice koja mu priznaje tretman kao svom državljaninu, odnosno, ne može imati napovoljniji
tretman od nacionalnog sistema zaštite intelektualne svojine, sa izuzetkom koji je predviđen navedenim

45
Sudsko sprovođenje prema TRIPS sporazumu

S obzirom da sudski postupci mogu da traju dosta dugo, neophodno je da se sudskim

vlastima da ovlašćenje da u korist nosioca prava nalože privremene mere sa ciljem da se
odmah zaustavi navodna povreda prava. Svaka potpisnica ovog sporazuma mora da
osigura da njene sudske vlasti imaju ovlašćenje da narede hitne i efikasne privremene
mere, dostupne u vezi svih prava intelektualne svojine. Sudske vlasti su ovlašćene da
nalože hitne i efikasne privremene mere: za sprečavanje povrede bilo kog prava
intelektualne svojine, a naročito za sprečavanje puštanja u promet robe preko trgovinskih
kanala koji su u njihovoj nadležnosti, uključujući tu i uvezenu robu, neposredno po
prolasku carinske kontrole.

Sudske vlasti su ovlašćene da traže od podnosioca zahteva da dostavi svaki raspoloživi

dokaz kako bi se uverili da je podnosilac zahteva titular prava i da se njegovo pravo krši i
da nalože podnosiocu zahteva da pruži garanciju ili odgovarajuće obezbeđenje.

Sudske vlasti su ovlašćene da usvoje privremene mere inaudita altera partes (bez
saslušanja druge strane). Strane pod dejstvom tih mera će biti bez odlaganja obaveštene, a
ispitivanje, uključujući pravo na saslušanje, će se na zahtev tuženog obaviti u razumnom
roku, od prijema obaveštenja o merama, a u cilju donošenja odluke o tome da li će se
mere izmeniti, povući ili potvrditi.
Sudovi su ovlašćeni da narede hitne i efikasne privremene mere, kako bi se obezbedilo
sprečavanje povreda prava. „Sudske vlasti su ovlašćene da nalože da se roba za koju su
utvrdili da predstavlja povredu prava, bez bilo kakve nadoknade povuče iz trgovinskih
tokova na način kojim se neće naneti šteta titularu prava ili, ako bi to bilo u suprotnosti sa
postojećim ustavnim zahtevima, uništi.“98 U odnosu na robe sa krivotvorenim žigom,

konvencijama, odnosno Ugovorom. Tretman najpovlašćenije nacije označava da se sva prava ili povlastice
koje država članica pruža državljanima druge države ugovornice moraju dodeliti i državljanima bilo koje
druge države članice, uz izuzetak da obaveza primene ovog principa ne postoji tamo gde su međunarodne
konvencije bile na snazi pre stupanja na snagu TRIPS sporazuma. U drugom delu, predstavljeni su oblici
intelektualne svojine koji ulaze u oblast zaštite TRIPS sporazuma.Treći deo uobličuje sprovođenje prava
intelektualne svojine. Četvrti deo odnosi se na sticanje i održavanje prava intelektualne svojine i povezane
inter partes postupke. Peti deo posvećen je sprečavanju sporova i njihovom rešavanju. Poslednji šesti deo
sadrži prelazne odredbe.
98
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum). član 46.

46
jednostavno uklanjanje nezakonito stavljenog žiga nije dovoljno, osim u izuzetnim
slučajevima, da bi se omogućilo puštanje robe u promet. (član 46. TRIPS sporazuma).
Sudske vlasti su ovlašćene da narede naknadu titularu dovoljnu da kompenzira povredu
koju je pretrpeo usled povrede njegovog prava intelektualne svojine. Sudske vlasti imaju
ovlašćenje da nalože prekršiocu da isplati nosiocu prava troškove koji mogu da uključe i
odgovarajuće troškove zastupnika.

Sudske vlasti su ovlašćene da odrede privremene mere u cilju sprečavanja povrede prava
i puštanje u promet robe kojom se pravo vređa preko trgovinskih kanala. Odredbe o
privremenim merama sadrže određena sredstva obezbeđenja protiv zloupotrebe takvih
mera.

Krivični postupak prema TRIPS sporazumu

Članom 51. propisano je pokretanje krivičnog postupka i kažnjavanje, barem u

slučajevima svesnog krivotvorenja žiga ili piraterije autorskih prava koja se vrše na
komercijalnoj osnovi. Predviđene su kazne zatvora i/ili novčane kazne koje su dovoljno
visoke da služe kao mera odvraćanja, dosledno iznosima kazni koje se primenjuju za
krivična dela odgovarajuće težine, koje mogu uključivati oduzimanje, zaplenu i
uništavanje robe koja vređa pravo i svih materijala koji su se koristili pri izvršenju
krivičnog dela. Sporazum ostavlja svojim članicama da odluče da li će pokrenuti krivični
postupak i u drugim slučajevima povrede prava intelektualne svojine, posebno kada se
povreda prava vrši svesno i na komercijalnoj osnovi.

Sporazum naglašava značaj sprovođenja carinskog nadzora na granici, omogućava se

saradnja carinske administracije sa nosiocima prava radi sprečavanja stavljanja u promet,
uvezenih roba kojima se vređa neko pravo intelektualne svojine u tokovima slobodne
trgovine. TRIPS sporazum je prvi međunarodni sporazum koji posebno naglašava status
poslovne tajne - poverljive informacije, u okviru prava intelektualne svojine.

47
Znaci razlikovanja

Velika vojna osvajanja i džinovska carstva, arhaičan su oblik povezivanja svetova i

ujedinjavanja čovečanstva. U burnoj istoriji čovečanstva, smenjuju se razdoblja
ekspanzije i brutalni prekidi, pokrenuta nezadrživim silama industrijske revolucije i
kolonijalne ekspanzije. Svet je zakoračio u eru globalizacije, proces koji karakteriše
kompresija vremena i prostora, smanjivanje distance i vremena potrebnog za
komunikaciju.99 Sve veća povezanost i međuzavisnost društava, permeabilnost granica,
delatnosti koje postaju transnacionalne, i kojima se ne može upravljati isključivo unutar
pojedinačnih država, zahtevaju novo definisanje prava na globalnom niovu.

Planeta se "sužava, smanjuje", a softveri usavršavaju i nude gotovo neograničene

mogućnosti, koje legislativa teško može da prati. Intelektualna svojina je, po svojoj
prirodi, manje uhvatljiva od fizičkog kapitala, i iz tog razloga je naročito podložna krađi.
Prilikom povrede bilo kog prava intelektualane svojine, gotovo je nezaobilazna povreda
nekog od prava znakova razlikovanja. Priroda znakova razlikovanja omogućava i
najlakše utvrđivanje povrede prava. Sudsko utvrđivanje povrede autorskih dela ili
patenata jako je težak i neizvestan proces. Iz tog razloga, u sudskoj praksi, iskusniji
tužioci i advokati najčešće svoje zahteve usmeravaju ka povredama prava znakova
razlikovanja, naročito žigova. Prema vrsti zaštićenih prava koja se narušavaju, globalna
struktura piraterije izgleda ovako: 78 % povrede prava odnosi se na zaštićene žigove, 15
% na povrede autorskog prava, 6 % na povrede prava dizajna i 1 % na povrede prava
patenata.100

Kvalitet proizvoda, povoljnija cena, dobra distribuciona mreža i vrhunska promocija su

jako bitni faktori u poslovanju, ali u moru ponuđene robe na rafovima, prozvodi i usluge
se u svesti potrošača izdvajaju izgledom, koga čine njegovo ime (žig), izgled (dizajn),
mesto proizvodnje (geografska oznaka porekla).101

99
Miroslav Pečujlić - Globalizacija-dav lika sveta, Geneza, objektivan proces i forma globalizacija,
Gutenbergova galaksija , Beograd , 2002.
100
Branko Rakita - Brend menadžment, Savremena administracija, Beograd, 2007.
101
Miodrag Kostić - Pozicioniranje i brending, E Magazin br. 6, Beograd, 2004.

48
Znaci razlikovanja su opšte prihvaćeni nadpojam koji proizilazi iz zakonske funkcije ovih
znakova koji imaju zajednička pravila. Prema predmetu zaštite i funkciji, mogu se
razvrstati: na one koji se odnose na privredne subjekte - poslovno ime (firma), i na one
koji se odnose na proizvode i usluge (žigovi, oznake geografskog porekla, industrijski
dizajn). Takođe se mogu razvrstati na registrovane i neregistrovane.102

Građansko pravna zaštita znakova razlikovanja

Da bi došlo do građansko pravne zaštite industrijske svojine, neophodno je da dođe do

povrede prava koja podrazumeva izvršenje radnje koja se sadržinski podudara sa jednim
ili više ovlašćenja, da je radnja učinjena na teritoriji važenja prava i u toku trajanja prava
i da je predmetna radnja protivpravna.103 Nosilac prava na žig ima pravo na građansko-
pravnu zaštitu i kada povreda predmetnog prava nije učinjena sa namerom, dovoljna je i
činjenica da je registrovani žig bespravno upotrebljen u privrednom prometu.

Povredom prava smatra se svako neovlašteno korištenje zaštićenog prava industrijske

svojine, neopravdano raspolaganje sa pravom industrijske svojine. Povredom prava
industrijskog dizajna, žiga ili geografske oznake smatra se i njihovo podražavanje. Spor o
podražavanju tuđe oznake rešava se po principima nelojalne konkurencije. Podražavanje
postoji ako prosečan kupac, bez obzira na vrstu robe, odnosno usluge, može uočiti razliku
samo ako obrati naročitu pažnju, odnosno, ako žig ili znak predstavlja prevod ili
transkripciju znaka. Tužilac u sporu zbog povreda prava može biti titular prava ili njegov
naslednik, derivativni nosilac isključivih imovinsko pravnih ovlašćenja, kao i podnosilac
prijave za zaštitu.

Tuženi je svako lice koje je učinilo neposrednu ili posrednu povredu prava industrijske
svojine ili učestvovalo u povredi kao saizvršilac, pomagač ili podstrekač.

102
Dr Milenko Manigodić - Robni i uslužni žigovi, Prosveta, Požarevac, 2001
103
Presuda Vrhovnog suda: „Za građansko pravnu zaštitu prava na žig dovoljna je i sama činjenica
neovlašćene upotrebe tuđeg žiga, pa je nosilac prava legitimisan da zatraži zaštitu i od učinioca koji je bio u
stvarnoj zabludi.“

49
Tužbenim zahtevom može se tražiti zabrana dalje povrede prava, uklanjanje stanja koje je
nastalo povredom, uništavanje sredstava i predmeta povrede, objava povrede prava o
trošku tuženog, kao i nadoknada prouzrokovane štete do trostrukog iznosa.104

Krivično pravna zaštita prava znakova razlikovanja

Krivično pravna zaštita prava intelektualne svojine, iako obuhvaćena jednom glavom
zakona, podeljena je i obuhvaćena u više drugih grupa krivičnih dela: krivična dela protiv
bezbednosti računarskih podataka, krivična dela protiv trgovine. Krivična dela protiv
bezbednosti računarskih podataka objedinjuje dela kod kojih se računar koristi kao
sredstvo za izvršenje krivičnog dela ili su računar i računarska mreža objekti napada ili
sredstva koja olakšavaju prikrivanje krivičnog dela. Ovom glavom zakona obuhvaćen je
skup sledećih krivičnih dela: oštećenje računarskih podataka i programa; računarska
sabotaža; pravljenje i unošenje računarskih virusa; računarska prevara; neovlašćeni
pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka;
sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži; neovlašćeno korišćenje
računara ili računarske mreže. Zajednički zaštitni objekat ovih krivičnih dela je
bezbednost računarskih podataka, ali i zaštita i sigurnost računarskih mreža. Izvršilac
krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka može biti svako lice, a krivična
dela se kažnjavaju samo ako su izvršena sa umišljajem. Zakonom su propisani osnovni
oblici koji usled kvalifikovanih oklonosti mogu prerasti u teže oblike, zavisno od visine
prouzrokovane štete, odnosno težine posledica izvršenja krivičnog dela. Kao mera
bezbednosti predviđeno je, pored predviđenih kazni, i oduzimanje sredstava kojima su
učinjena krivična dela.105
104
Presuda Vrhovnog suda Prev. 132/95: „Za povredu zaštićenog robnog žiga tužilac ima pravo i na
naknadu nematerijalne štete. Ona predstavlja satisfakciju zbog povrede koju je pretrpeo. Utvrđivanje visine
ove štete vrši se saglasno odredbama čl. 200 st. 2. ZOO.“
105
Nataša Mrvić Petrović - Krivično pravo, Pravni fakultet Univeziteta Union, Službeni glasnik, Beograd,
2009.

50
Veliki napredak u oblasti krivičnopravne zaštite intelektualne svojine ostvaren je
izmenama i dopunama u Krivičnom zakonu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", 67/2003).
Krivična dela protiv intelektualne svojine su kao nova grupa krivičnih dela prvi put
propisana ovim Zakonom, iako su i pre ovog Zakona neka od propisanih dela ranije
postojala, ali pod drugačijim nazivom i sa izvesnim razlikama. Ovim Zakonom, u
nacionalno krivično zakonodavstvo uvedena je i nova grupa krivičnih dela "Krivična dela
protiv bezbednosti računarskih podataka".106 Prvi put se u Krivičnom zakonu Republike
Srbije sreću pojmovi „računar”, „baza podataka”, „program” i „računarski virus”.

U glavi XX ovog Zakonika, objedinjeno je pet krivičnih dela čiji je zajednički grupni
zaštitni objekat intelektualna svojina. Predviđene inkriminacije se odnose na imovinska i
moralna prava autorskih dela, prava izvođača, pronalazača i oblasti dizajna, dok je zaštita
ostalih prava iz oblasti intelektualne svojine svrstana u grupu krivičnih dela protiv
privrede (pravo na žig, trgovačko ime). Izvršilac krivičnih dela protiv intelektulane
svojine može biti svako lice, a krivična dela se mogu učiniti samo umišljajem. Radnje
izvršenja ovih krivičnih dela najčeše podrazumevaju kršenje moralnih prava, moralnih i
imovinskih prava autora i drugih srodnih prava neovlašćenim iskorišćavanjem autorskih i
drugih dela. Pored propisane kazne, za predmetna krivična dela predviđeno je i
oduzimanje premeta, dok je kod dela masovne piraterije propisano i uništavanje oduzetih
predmeta.107

Kaznenopravna zaštita znakova razlikovanja

Nosioci prava intelektualne svojine kroz vekove bili su prepušteni sami sebi u pogledu
zaštite svojih prava. Čak i u vremenima donošenja prvih zakona, položaj u pogledu
sudske zaštite prava intelektualne svojine nije se bitnije poboljšao. Prvi zakoni sadržali su
samo odredbe materijalnopravnog karaktera o oslovima za priznanje prava intelektualne
106
Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka: Neovlašćeno korišćenje računara i računarske
mreže, Računarska sabotaža, Pravljenje i unošenje računarskih virusa, Računarska prevara, Ometanje
funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i računarske mreže, Neovlašćeni pristup zaštićenom
računaru ili računarskoj mreži, Sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži.
107
Nataša Mrvić Petrović - Krivično pravo, Pravni fakultet Univeziteta Union, Službeni glasnik, Beograd,
2008.

51
svojine, a odredbe o građanskopravnoj i sudskoj zaštiti u slučaju povrede njihovih prava
nisu postojale ili su bile marginalnog karaktera. Ključnu ulogu u pogledu sudske zaštite
imali su građanskopravna nauka i sudska zaštita, odnoseći se prema pravima
intelektualne svojine kao nematerijalnim dobima, čija je povreda prava bila ličnog
karaktera. Poseban značaj dala je francuska teorija građanskog prava, krajem XVII veka,
koja proklamuje zabranu neovlašćenog iskorišćavanja autorskih dela, dok su usvajanjem
međunarodnih konvencija propisane obaveze adekvatne sudske zaštite u slučaju povrede
prava intelektualne svojine.108

Kaznenenopravna zaštita prava intelektualne svojine iz oblasti znakova razlikovanja

obuhvata odgovornost za krivična dela, prestupe i prekršaje. Zakoni o žigu, dizajnu i
geografskim oznakama pored građanskopravnih sadrže i odredbe kaznenog karaktera.
Pored ovih zakona, povreda ovih prava intelektualne svojine propisana je i odredbama
Krivičnog zakonika Republike Srbije. Subjektivna prava intelektualne svojine, pa tako i
znakova razlikovanja, kada pojedina pitanja nisu uređena posebnim propisima, regulisana
su opštim pravilima građanskog i kaznenog prava. Zakonsko uređenje sudske zaštite
prava intelektualne svojine usled dinamičnog razvoja ove oblasti i pažnje koja se
posvećuje unifikaciji međunarodnih sporazuma na nacionalnim nivoima, prepušteno je
zakonodavstvima samih država koja ovu materiju uređuju kroz materiju intelektualne
svojine ili primenom opštih načela građanskog i kaznenog prava.

Pravna zaštita geografskih oznaka porekla i uporedni prikaz

Oznake geografskog porekla omogućavaju potrošaču izbor, na primer, između Bordeaux

i Chianti vina, sa određenom garancijom ukusa tih vina. Bordeaux i Chianti su regije
Evrope, ali s obzirom da globalno tržište postaje manje zavisno od lokacije prodavaca, a
snaga međunarodne zaštite oznaka geografskog porekla varira u različitim zemljama, u
interesu svih strana je pouzdan, sistem oznaka geografskog porekla, koji bi omogućio da
Bordeaux i Chianti imali isto značenje na francuskom ili australijskom meniju.
108
Zoran Miladinović - Sudska zaštita intelektualne svojine, Pravni život br.11, Udruženje pravnika Srbije,
Beograd, 2003, br. 11

52
Francuski statutarni zakon štiti oznake geografskog porekla ne samo od neovlašćene
upotrebe proizvoda u istoj kategoriji, nego i od komercijalne upotrebe oznaka koja će
„verovatno da oslabi distinktivnost oznake geografskog porekla“. Možda je najpoznatija
primena ovog zakona u tome što su proizvođači penušavih vina iz Šampanj oblasti uspeli
da spreče Yves St. Laurent-a da reklamira parfem pod nazivom “Champagne”.

TRIPS sporazum je stvoren kompleksnim materijalnim komporomisom između interesa

Evrope i „Novog sveta“, kako bi se obezbedila zaštita oznaka geografskog porekla.
Poljoprivredni proizvođači Novog sveta (Australia, Kanada, Čile, SAD i drugi) započeli
su borbu sa Evropskom unijom o tome kako da ispune ove obaveze. Evropska unija je
podržala međunarodni sistem registracije koji obezbeđuje obaveznu, veoma striktnu
zaštitu imenima poljoprivrednih proizvoda. Procedure zemalja „Novog sveta“ podržavaju
tržišni pristup i ne pokazuju entuzijazam prema vraćanju reči koje su postale imena
generičkih proizvoda u mnogim zemljama, poput „parmezana“ (sir) i „parme“ (šunka).109

Iako je koncept geografskih oznaka veoma star, njihova pravna zaštita je relativno nova.
Prve pravne odredbe više su se odnosile na žigove nego na geografske oznake. Taj
dualitet zaštite geografskih oznaka i žigova zadržao se do danas. Neke zemlje, kao što su
SAD implementirale su zaštitu geografskih indikacija u zakon o žigovima. 110 Ovo je
postignuto kroz kategorije „ sertifikacione oznake“ i „kolektivne oznake“. Zakon o
žigovima SAD, kolektivnu oznaku definiše kao zaštitni znak koji „korste članovi
zadruge, asocijacije ili druge kolektivne grupe ili organizacije“. Sertifikacione oznake se
koriste da se „potvrdi regionalno ili neko drugo poreklo, materijal, režim proizvodnje,
kvalitet ili neke druge karakteristike dobara ili usluga“.111 Primeri uključuju “Good
Housekeeping” pečat odobravanja, ali i druge oznake koje označavaju npr. košer hranu.
Sertifikacijska oznaka štiti geografsku oznaku kada se koristi da se „potvrdi regionalno...

109
Kal Raustiala, Stephen R. Munzer-Global struggle over geographic indiacations, UCLA School of Law
Public Law & Legal Theory Research Paper Series, Los Angeles, 2006.
110
Mr Miodrag Marković - Pravni i ekonomski značaj geografske oznake porekla; Izbor objavljenih radova
stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga II, Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.
111
Amy Cotton - The U.S. Geographical Indications System: Building GI Brands, Office Of International
Relations, United States Patent and Trademark Office, Washington, 2008.

53
poreklo“, na ovaj način u SAD su zaštićeni Parmigiano-Reggiano, Roquefort, Parma, za
šunku, Darjeeling za čaj, Washington za jabuke, i Florida sunshine tree za limun.112

Snaga međunarodne zaštite oznaka geografskog porekla varira u različitim zemljama.

Pariska konvencija je obezbedila relativno slabu zaštitu oznakama geografskog porekla,
zemlje potpisnice zabranjuju uvoz ili prodaju dobara koja imaju lažno označen izvor,
proizvođača ili trgovca, ali samo u slučaju značajnih prevara. SAD je među potpisnicama
Pariske konvencije koje podržavaju nizak nivo zaštite za geografske oznake.113
Madridskim sporazumom obezbeđuje se viši nivo zaštite oznaka geografskog porekla. To
je jedan od razloga zbog koga SAD nisu zemlja potpisnica ovog međunarodnog
ugovora.114

Trend na tržištu prehrambenih proizvoda je želja potrošača za autentičnošću, tradicijom i

zdravstveno bezbednom hranom. Proizvodi čije posebne karakteristike proizlaze iz
njihovih fizičkih i hemijskih osobina, načina proizvodnje i prerade, te podneblja iz kojega
dolaze, prepoznaju potrošači i postali su garant da je proizvod prošao vrlo složenu
proceduru priznavanja, da je to proizvod koji ima standardan kvalitet koji je zadovoljio
sve uslove koji su zakonom propisani.115

Geografskim oznakama porekla obeležavaju se proizvodi koji se proizvode na

određenom geografskom području i čija su svojstva i kvalitet određeni upravo
geografskom sredinom koja obuhvata prirodne i ljudske faktore. Ova svojstva mogu da
nastanu zahvaljujući samo prirodnim faktorima kao što su podneblje, zemljište, vode i
drugo, ili zahvaljujući načinu i postupku proizvodnje koji je vezan za to geografsko
područje. Prisustvo prirodnog faktora je naročito značajno kod poljoprivrednih proizvoda
gde osobine zemljišta, vode i klimatski uslovi mogu imati veliki značaj za kvalitet
112
Da bi Zavod za intelektualnu svojinu SAD-a (USPTO) odobrio registraciju sertifikacijske oznake,
nosilac oznake mora da ispuni nekoliko standarda. Nosilac ne može biti proizvođač sertifikovanog
proizvoda, ne sme dozvoliti da bude korišćeno za bilo šta drugo osim za sertifikaciju relevantnog
proizvoda, mora kontrolisati upotrebu sertifacione oznake i ne sme diskriminativno „odbiti da sertifikuje
dobra ili usluge.. koja održavaju standarde ili uslove u kojima se takva oznaka sertifikuje.“
113
Koncept zaštite propisan članom 10., koji opisuje prevarne oznake, koje su više analogija prevari nego
brigama u okviru intelektualne svojine:
114
Tomer Broude - Talkin trade and culture seriously: Geographical indications protection in WTO law,
Hebrew University of Jerusalem - International Law Forum, Jerusalem, 2005.
115
Kvalitet hrane – Oznake geografskog porekla - Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, dostupno na www.minpolj.sr.gov.yu.

54
određenog proizvoda. Međutim, kod nekih proizvoda odlučujuću ulogu ima ljudski
faktor, odnosno određeni način proizvodnje, usavršen u određenom kraju (pirotski ćilimi,
češki kristal, itd.). Kod najvećeg broja proizvoda, simbioza prirodnih i ljudskih faktora
obezbeđuje posebna svojstva i kvalitet geografskih oznaka porekla.116

Pravna zaštita geografskih oznaka porekla ostvaruje se u upravnom postupku pred

Zavodom za intelektualnu svojinu. Zahtev za ustanelektovljenje geografske oznake
porekla, u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, mogu podneti lica koja
proizvode na određenom geografskom području proizvode i obeležavaju ih nazivom tog
geografskog područja.117

Uputstvo o sprovođenju prava intelektualne svojine (2004/48/EZ) uređuje sudske i

upravne procedure postupanja sa piratizovanom i krivotvorenom robom i uslugama,
prava i obaveze vlasnika prava intelektualne svojine u tim postupcima i pravne lekove.
Uputstvo daje mogućnost nosiocu prava zahteva privremene mere i odgovarajuće sudske
naredbe kojima se sprečava ili zabranjuje određeno ponašanje. 118

Postoje oznake koje sadrže samo geografske podatke, koje ni potrošači ni poslovni svet
ne smatraju geografskim oznakama porekla. To su fantastične oznake za robu na koju se
odnose. One svojim sadržajem ne upućuju na mesto porekla proizvoda često su zaštićene
kao žigovi, npr. MontBlank za naliv pera, ili Eskimko sladoledi. Posebnu grupu oznaka
čine pseudo oznake čija imena nalikuju geografskim oznakama, ali svoje ime su dobila
po imenu određenih osoba čija se imena podudaraju sa nekim geografskim oznakama. Na
116
U drugoj polovini XVII veka, oblast Champagne, prvenstveno Epernay-Ab-bey Hautvillers, doživljava
svoj preporod u vinarstvu, zahvaljujući upravo monahu Dom Perignonu. Vina iz pomenute oblasti bivaju
prvo konzumirana u Versaju, da bi, najviše zahvaljujući Marquis de St-Evremond, bila, ubrzo potom,
predstavljena "visokom" londonskom društvu. Tržište je pronađeno, Francuska je stvorila legendu, a svet je
dobio šampanjac. Rokfor (roquefort) je ovčiji sir sa plesnima, koji je sazrevao u pećinama Rokfora, selu
koje se nalazi na jugu Francuske. Legenda kaže da je nastao slučajno: jedan pastir spazio je devojku u
daljini baš u trenutku kada je jeo hleb i ovčiji sir. Odložio je ručak u obližnju pećinu i otišao da se udvara
devojci. Kada se, posle nekoliko meseci, vratio u pećinu, zatekao je sir sa plavim plesnima i utvrdio da je
veoma ukusan.
117
Prijava sadrži podatke o geografskom području, elaborat o načinu proizvodnje i posebnim svojstvima i
kvalitetu proizvoda. Podaci o geografskom području obuhvataju bliže podatke o području, mape i druge
podatke. Moraju se predstaviti podaci o podnosiocu prijave i proizvodu, o načinu i postupku proizvodnje, o
posebnim svojstvima proizvoda, o načinu obeležavanja proizvoda kao i ko ima pravo.
118
Ova sredstva su veoma stroga i značajno pogađaju potencijalnog prekršioca, naročito ukoliko su njegovi
potencijalno protivpravni akti preduzeti u komercijalnim razmerama, odnosno radi sticanja posredne ili
neposredne ekonomske koristi.

55
primer Frankfurtske kobasice su dobile ime po mesaru Frankfurteru, a ne po gradu
Frankfurtu, kao što većina potrošača može pomisliti.119

Član 33. stav 1. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)120 Srbija se obavezuje da

obezbedi zaštitu oznaka geografskog porekla koje su registrovane u Evropskoj zajednici
na osnovu Uredbe EZ 510/2006 o zaštiti geografskih indikacija i oznaka porekla za
poljoprivredne i prehrambene proizvode.

Jedan broj zemalja u okviru svojih pravnih sistema razliku između oznaka porekla i
geografskih oznaka čini u formalnom i sadržinskom smislu. U formalnom smislu, razlika
je u tome što oznake porekla mogu biti samo imena mesta, regiona ili zemlje, ali ne i
geografski simboli, dok u sadržinskom smislu, kao i u našem pravu, oznake porekla se
koriste za označavanje proizvoda čije se osobine zasnivaju pretežno ili isključivo na
geografskim prilikama predmetnog područja.121 Zakon o oznakama geografskog porekla
ustanovljavljava dve vrste oznaka: ime porekla i geografsku oznaku. Ime porekla je
geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji služi da označi proizvod koji potiče sa
nevedenog područja, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljena
geografskom sredinom, prirodnim i ljudskim faktorom, čija se proizvodnja, prerada i
priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području. Geografske oznake

119
Već čuvena priča, o tome kako su Slovenci zaštitili ajvar, zbog čega naši proizvođači ne mogu da izvoze
ovaj srpski tradicionalni proizvod. Naziv „ajvar“ potiče od turske reči havyar, što znači „usoljena/slana
ikra“ (deli etimologiju sa kavijarom) i predstavlja generički pojam za tradicionalni umak od paprika, koji
se osim Srbije, proizvodi na području Bugarske, Makedonije, Bosne i drugih balksanskih zemlja. Pred
Zavodom za intrlektualnu svojiinu u toku je postupak registracije geografske oznake„Leskovački ajvar“.
Pomenuti registrovani žigovi sa područja Slovenije, Hrvetske i Srbije predstavljaju žigove koji samo sadrže
generičku naznaku ajvar. Ovlašćeni nosioci prava na geografsku oznaku „Leskovački ajvar“ moći će da sa
tržišta Evropske unije i drugih zemalja nesmetano da izvoze navedini proizvod, koji ima prepoznatljiv
kvalitet i posebna svojstva i koji kao takav se razlikuje od gore pomenutih proizvoda koji sadrže naznaku
ajvar.
120
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je međunarodni ugovor, potpisan 29. aprila 2008. godine
između Republike Srbije i Evropske unije. Dve najvažnije obaveze koje Republika Srbija preuzima ovim
sporazumom biće uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa
pravom EU. Sporazumom se stvara zona slobodne trgovine između Srbije i EU u prelaznom periodu od
šest godina. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđa se obaveza Republike Srbije da u
dogovorenim rokovima uskladi domaće zakonodavstvo sa propisima koji spadaju u pravne tekovine
Evropskih zajednica. Određena su prioritetna područja koja imaju direktan uticaj na stvaranje zone
slobodne trgovine između EU i Srbije: zaštita konkurencije i kontrola dodele državnih pomoći (subvencija),
pravo intelektualne svojine, javne nabavke, standardizacija i zaštita potrošača .

121
Prof. Božin Vlašković - Deskriptivni znaci u pravu o žigovima, Prizma, Kragujevac,1996.

56
mogu se upotrebljavati za označavanje prirodnih proizvoda, uključujući poljoprivredne,
industrijske i zanatske proizvode. 122

Do zaključenja Urugvajske runde Opšteg sporazuma o trgovini i carinama i TRIPS

sporazuma, tradicionalno su se koristila dva pojma: oznaka porekla (appellation of origin)
123
i geografska oznaka (appelattion of source). TRIPS sporazum je definisao pojam
geografske oznake (porekla) i od tada se ovaj termin najuobičajnije koristi.124

Stupanjem na snagu novog Zakona o oznakama geografskog porekla

("Sl. glasnik RS", br. 18/2010), uređuje se postupak sticanja međunarodne zaštite
domaćih oznaka geografskog porekla, uređuje se sistem kontrole kvaliteta i posebnih
svojstava proizvoda, uvodi se pravo žalbe, kao i mogućnost registrovanja oznake
geografskog porekla na nivou Evropske unije.

U okviru Evropske unije, zaštita geografske oznake porekla ima dva pravna okvira. Prvi
čini zaštita geografskih oznaka i imena porekla poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda, prvobitno ustanovljenih Pravilnikom EEZ br. 1081/92, koji je zamenjen
Uredbom Saveta ministara EU 510/2006 o zaštiti geografskih oznaka i oznaka porekla za
poljoprivedne i prehrambene proizvode. Drugi pravni okvir čini zaštita geografskih
oznaka imena porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u oblasti vinarstva i
alkoholnih pića, ustanovljena pravilnikom EZ br. 1493/1999 o zajedničkom
organizovanju tržišta vina.125

122
Imenom porekla i geografskom oznakom označavaju se proizvodi sa određenih geografskih područja,
koja nastaju usled niza različitih faktora. U tom smislu, može se razlikovati nekoliko kategorija: prirodni
proizvodi koji poseduju naročite osobine po kojiima se razlikuju u poređenju sa proizvodima iz drugog
kraja i koji dospevaju na tržište u obliku u kojem se nalaze u prirodi (soli, lekovite vode i sl.), prirodni
proizvodi u čijem dobijanju učestvuju ljudi, gde učestvuju svi relevantni prirodni faktori koji uslovljavaju
osobine proizvoda, kao što su klima ili pedološki sastav zemljišta, utiskujući proizvodu posebne osobine
(kupus, kafa, krompir i sl.), proizvodi koji nastaju pretežno na osnovu ljudske delatnosti, ali na koje imaju
uticaj i prirodni faktori, u čijem nastajanju prirodni faktori daju osobine kojih proizvođači u početku nisu
bili ni svesni (pivo, sir, kajmak i sl.), proizvodi koji se dobijaju bez uticaja prirodnih faktora, već samo na
osnovu neke ljudske delatnosti (zanatski proizvodi, industrijski proizvodi, kao i proizvodi domaće
radinosti).
123
Parsika konvencija i Madridski aranžman koriste termine koji u doslovnom prevodu znače oznaka
porekla i oznaka izvora, Lisabonski aranžman koristi termine koji takođe imaju isto značenje.
124
Mr Miodrag Marković - Zaštita geografskih oznaka porekla, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda
1920-2000, knjiga I, Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.
125
M. Manigodić i Đ. Manigodić - Oznake geografskog porekla, Pravi život br. 13/2008, Udruženje
pravnika Srbije, Beograd, 2008.

57
Uredba (EZ) 509/2006 Saveta, od 20. marta 2006 .godine, o tradicionalnim oznakama
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i Uredba (EZ) 510/2006 Saveta, od 20. marta
2006. godine, o zaštiti geografskih oznaka i oznaka kontrolisanog geografskog porekla
poljoprivrednih proizvoda pravno regulišu ovu oblast na teritoriji Evropske unije. 126
Ovim Uredbama se definiše značenje oznaka, postupak pokretanja zaštite na nivou EU,
kao i odredbe koje moraju da obuhvate nacionalni sistem zaštite, podnosioce i sadržaj
zahteva i specifikacije, opseg zaštite, sistem utvrđivanja usklađenosti i kontrole za
poljoprivredne i prehrambene proizvode koji nose jednu od oznaka.127 Poštujući
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija je implementirala ove odredbe
u Zakon o oznakama geografskog porekla. Oznakama kontrolisanog geografskog porekla
označava se ime regiona, određenog mesta ili, u posebnim slučajevima, zemlje, koje se
koristi za označavanje poljoprivrednog ili prehrambenog proizvoda koji vodi poreklo iz
pomenutog regiona, mesta ili zemlje, koji svoj kvalitet ili karakteristike duguju pre svega
ili isključivo geografskoj sredini sa svim prirodnim i ljudskim faktorima, i čija
proizvodnja, prerada i izrada se realizuju u geografski ograničenoj zoni. 128

Geografskim oznakama se označava ime regiona, određenog mesta ili, u posebnim

slučajevima, zemlje, koje se koristi za označavanje poljopirivrednog ili prehrambenog
proizvoda koji vodi poreklo iz pomenutog regiona, mesta ili zemlje koji poseduje
određeni kvalitet, reputaciju ili drugu osobinu koja može da se pripiše pomenutom
geografskom poreklu, a čija proizvodnja, prerada ili izrada se realizuju u geografski
ograničenoj zoni.

126
Ove Uredbe zamenile su Uredbu veća (EZ-a) br. 2081/92 o zaštiti oznaka geografskog porekla, oznaka
izvornosti za poljoprivredne i prehrambene proizvode i Uredbu veća (EZ-a) br. 2082/92 o potvrdama o
naročitim svojstvima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
127
U okviru Evropske unije od 1992. godine zaštićeno je do danas 906 naziva poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda, 474 proizvoda zaštićeno oznakom izvornosti (PDO – Protected Designation of
Origin), 407 je zaštićeno oznakom geografskog porekla (PGI – Protected Geographical Indication) i 25
naziva oznakom tradicionalnog ugleda (TSG – Traditional Speciality Guaranteed).
128
Poštujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija je implementirala ove odredbe u
Zakon o oznakama geografskog porekla. Oznakama kontrolisanog geografskog porekla označava se ime
regiona, određenog mesta ili, u posebnim slučajevima, zemlje, koje se koristi za označavanje
poljoprivrednog ili prehrambenog proizvoda koji vodi poreklo iz pomenutog regiona, mesta ili zemlje, koji
svoj kvalitet ili karakteristike duguju pre svega ili isključivo geografskoj sredini sa svim prirodnim i
ljudskim faktorima, i čija proizvodnja, prerada i izrada se realizuju u geografski ograničenoj zoni.

58
Tradicionalnom oznakom obeležavaju se tradicionalni poljoprivredni ili prehrambeni
proizvodi, čije su posebne karakteristike priznate na nivou EU.

Postupak ostvarivanja zaštite u Republici Srbiji odvija se pred Zavodom za intelektualnu

svojinu i završava se upisom u registar korisnika geografskih oznaka porekla. Ovlašćeni
korisnici ostvaruju pravo korišćenja (obeležavanja proizvoda) i monopolsko pravo
zabrane korišćenja (u odnosu na sva lica koja nisu upisana kao ovlašćeni korisnici).129

Zaštita u slučaju povrede prava na geografsku oznaku porekla

Pravna zaštita prava na geografsku oznaku porekla ima tri oblika: građanskopravni,
upravnopravni i kaznenopravni. Građanskopravni oblik zaštite geografske oznake porekla
ostvaruje se podnošenjem tužbe za povredu prava. Upravnopravni oblik zaštite
podrazumeva mogućnost pokretanja upravnog spora pred nadležnim sudom, u slučaju
povrede interesa nekog lica od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. Zakonom je
propian inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona Kaznenim odredbama
predviđena je novčana kazna za privredni prestup i krivičnopravna zaštita za dela
nelojalne konkurencije. 130

Povredom prava geografske oznake smatra se svako neovlašćeno korišćenje geografske

oznake, kao i njeno podražavanje. Tužbu može podneti ovlašćeni korisnik geografske
oznake, udruženje potrošača i javni tužilac u roku od tri godine od saznanja za učinjenu
povredu, odnosno, najkasnije u roku od pet godina od kada je povreda učinjena. Mesno je
nadležan sud na čijem području ovlašćeni korisnici imaju prebivalište. Od lica koje
povredi pravo geografske oznake može se tražiti naknada štete do trostrukog iznosa
pretrpljene štete i propuštene dobiti. Ova odgovornost ne isključuje odgovornost po
osnovu nelojalne konkurencije.131

129
M. Drakulić - Osnovi poslovnog prava, FON, Beograd, 2001.
130
Katarina Damjanović, Vladimir Marić - Intelektualna svojina, Pravni fakultet Univerziteta Union,
Beograd, 2008.
131
Mr Miodrag Marković-Zaštita geografskih oznaka porekla, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda
1920-2000, knjiga I, Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.

59
Madridskim sporazumom (Madridski sporazum o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka
porekla na proizvodima) predviđeno je da proizvodi koji nose lažnu ili prevarnu oznaku
kojom se jedna od zemalja na koju se ovaj Sporazum primenjuje, ili mesto koje se u njima
nalazi, direktno ili indirektno označavaju kao zemlja ili mesto porekla, budu zaplenjeni pri
uvozu u svaku od pomenutih zemalja. Zaplena će takođe biti izvršena u zemlji u kojoj je
lažna ili prevarna oznaka porekla stavljena, ili u koju su proizvodi koji nose lažnu ili
prevarnu oznaku uvezeni.132 U odsustvu posebnih sankcija koje osiguravaju suzbijanje
lažnih ili prevarnih oznaka porekla, primenjivaće se sankcije predviđene odgovarajućim
odredbama zakona koji se odnose na žigove ili trgovačka imena. Zaplena se vrši na
traženje carinskih organa koji obaveštavaju zainteresovano lice da može, ukoliko želi, da
preduzme odgovarajuće korake u vezi sa zaplenom izvršenom kao mera zaštite; međutim,
javni tužilac ili svaka druga nadležna vlast može tražiti zaplenu bilo na zahtev povređene
strane ili po službenoj dužnosti; postupak će tada slediti svoj redovan tok.133

Lisabonskim aranžmanom (Lisabonski aranžman o zaštiti oznaka porekla i njihovom

međunarodnom registrovanju) propisano je obezbeđivanje zaštite od bilo kakve
uzurpacije ili imitacije, čak i ako je naznačeno istinito poreklo proizvoda, ili ako je
oznaka korišćena u prevedenoj formi, ili praćena terminima kao što su: ''vrsta'', ''tip'',
''način'', ''imitacija'' ili slično. Odredbe ovog aranžmana ne isključuju zaštitu oznakama
porekla u svakoj zemlji Posebne unije, već priznatu u skladu sa drugim međunarodnim
instrumentima, kao što su Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine, Madridski
sporazum o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla proizvoda, ili u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom ili sudskim odlukama.134

132
Ukoliko zakoni neke zemlje ne dozvoljavaju zaplenu prilikom uvoza, takva zaplena će biti zamenjena
zabranom uvoza
133
Madridski sporazum o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima od 14. aprila 1891.
godine, Akt revidiran 2. juna 1911. godine u Vašingtonu, 6. novembra 1925. godine u Hagu, 2. juna 1934.
godine u Londonu i 31. oktobra 1958. godine u Lisabonu.
134
Lisabonski aranžman o zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom registrovanju od 31. oktobra
1958. godine, izmenjen u Stokholmu 14. jula 1967. godine i sa amandmanima od 28. septembra 1979.
godine.

60
Zakonom o oznakama geografskog porekla (Službeni glasnik RS , br. 18/2010 )
predviđeno je da u slučaju povrede registrovanog imena porekla, odnosno geografske
oznake, tužilac može tužbom da zahteva: utvrđenje povrede imena porekla, odnosno
geografske oznake; prestanak povrede imena porekla, odnosno geografske oznake;
uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda imena porekla, odnosno
geografske oznake; uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su
proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda imena porekla, odnosno geografske
oznake, ako je to neophodno za sprečavanje povrede; naknadu imovinske štete i
opravdanih troškova postupka; objavljivanje presude o trošku tuženog; davanje podataka
o trećim licima koja su učestvovala u povredi geografske oznake, odnosno imena porekla.
Zakonom nisu predviđene krivične kazne za izvršenje dela povrede prava geografskih
oznaka porekla. Ukoliko je povreda registrovanog imena porekla, odnosno geografske
oznake učinjena namerno, tužilac može da zahteva naknadu do trostrukog iznosa stvarne
štete i izmakle dobiti.

Povredom registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake smatra se svako

neovlašćeno korišćenje imena porekla, odnosno geografske oznake od strane bilo kog
učesnika u prometu. Povredom registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake,
smatra se i podražavanje tog imena porekla, odnosno geografske oznake. Tužbu mogu da
podnesu ovlašćeni korisnici imena porekla, odnosno geografske oznake, i javni, odnosno
državni tužilac. Za privredni prestup novčanom kaznom kazniće se privredno društvo,
preduzeće ili drugo pravno lice koje povredi registrovano ime porekla, odnosno
registrovanu geografsku oznaku, kao i odgovorno lice u privrednom društvu, preduzeću
ili drugom pravnom licu. Privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice koje se
neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz ovog zakona kazniće se za prekršaj
novčanom kaznom. Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom fizičko lice koje se
neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz ovog zakona 135

Pravna zaštita industrijskog dizajna i uporedni prikaz

135
Zakon o oznakama geografskog porekla ( "Službeni list SCG" , br. 20/2006 )

61
Industrijski dizajn je dvodimenzionalan ili trodimenzionalan izgled nekog proizvoda u
celini ili nekog njegovog dela, određen njegovim vizuelnim karakteristikama, (misli se na
spoljašnje, odnosno, vizuelne karakteristike nekog proizvoda), njegovim linijama,
konturama, bojom, oblikom, teksturom, materijalom. Ovako je dizajn defininisan
Zakonom o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.

Zakono o pravnoj zašiti dizajna iz 2004. godine opredelio se za savremeni koncept

objedinjavanja modela i uzoraka, čime je napuštena tradicionalna podela nastala iz
francuske škole. Prema dotadašnjoj podeli, uzorak je slika ili crtež koji služi kao uzor
prilikom prenošenja na industrijski ili zanatski proizvod, a model je telo, odnosno
trodimenzionalna kreacija, prema čijem se uzorku mogu oblikovati takvi predmeti. Kod
ovakvog zakonskog rešenja ne traži se podnošenje posebne prijave za model i posebne za
uzorak.

Krajem 2009. godine (16.12.2009) stupio je na snagu novi Zakon o pravnoj zaštiti dizajna
("Sl. glasnik RS", br. 104/2009). Neophodnost donošenja novog Zakona proizašla je iz
potrebe terminološkog usklađivanja sa Ustavom i Zakonom o ministarstvima, s obzirom
da je prethodni zakon iz 2004. godine bio Zakon bivše državne zajednice Srbije i Crne
Gore. Primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije
takođe je zahtevala potpunu harmonizaciju Zakona sa uputstvima i uredbama Evropske
unije koji se odnose na industrijski dizajn.136

Osnovna izmena u odnosu na prethodni Zakon iz 2004. godine je termin kojim se

definiše predmet zaštite. Prethodni Zakon koristio je termin pravo na dizajn, dok je
novim Zakonom propisan izraz pravo na industrijski dizajn. Zakonodavac je razdvojio
pojam dizajna koji ima isključivo estetske osobine (koji se ne proizvodi na industrijski,
odnosno zanatski način) i predstavlja umetničko delo koje se može štiti samo po osnovu
autorskog prava, od termina industrijski dizajn koji označava dizajn namenjen
industrijskoj odnosno zanatskoj proizvodnji. Osim toga, termin industrijski dizajn koristi

136
Uputstvo 98/71EC Evropskog parlamenta i Saveta Ministara (Directive on the Legal Protection of
Designs, 98/71/EC), Uredba Saveta ministara 6/2002 o komunitarnom dizajnu (Council Regulation (EC)
No 6/2002) of 12 December 2001 on Community designs), Uredba Evropske komisije 2245/2002
(CommissionRegulation (EC) No 2245/2002), Odluka Saveta ministara 2006/954 EC (Council Decision
2006/954/EC).

62
se u Ženevskom aktu Haškog sporazuma o međunarodnom registrovanju industrijskog
dizajna.

Novi Zakon kao bitnu novinu uvodi i pravo na žalbu i žalbeni postupak, u skladu sa
načelom dvostepenosti u odlučivanju. Prema prethodnom Zakonu, odluke Zavoda su
konačne, a stranke u postupku su svoja prava mogle da ostvare vođenjem upravnog
postupka pred Vrhovnih sudom. Ovakvo rešenje predstavljalo je smetnju privrednim
subjektima, s obzirom na dužinu vođenja upravnog spora (dve do tri godine) i značaj
eksploatacije inovativnosti dizajna, koja se na ovaj način, u dobroj meri, gubila. Fizčka
lica, su sa druge strane, s obzirom na nadležnost najviše sudske instance, bila upućena na
obraćanje profesionalnim zastupnicima, što je mnoge stranke u postupku takođe
odvraćalo od vođenja ovakvog spora, zbog visine troškova. 137 Novim odredbama
predviđeno je da se protiv odluka Zavoda za intelektualnu svojinu može izjaviti žalba, a
za odlučivanje o žalbi nadležna je Vlada. Uvođenjem žalbenog postupka u potpunosti je
ostvaren princip dvostepenosti upravnog postupka, čime se postiže efikasnija upravna
kontrola nad odlukama Zavoda za intelektualnu svojinu, i pomaže rasterećanost
Vrhovnog suda. Kao i mogućnost da Zavod izmeni svoju odluku (doduše u malom broju
slučajeva), u korist zalioca i time spreči skupe troškove sudskog postupka.

U okviru prava intelektualne svojine, industrijski dizajn odnosi se na estetsku prirodu

proizvoda i odvojen je od tehničkog ili funkcionalnog aspekta. 138 Industrijski dizajn mora
da bude pogodan za industrijsku primenu, da se može proizvoditi na zanatski ili
industrijski način. U protivnom radi se o “umetničkom delu” koje može da se štiti samo
po osnovu autorskog prava. Zaštićeni industrijski dizajn osigurava vlasniku iskljucivo
pravo korišćenja, odnosno izrade, ponude, stavljanja u promet, te izvoza ili uvoza
proizvoda u kojem je industrijski dizajn sadržan ili na koga je industrijski dizajn
primenjen. Zaštićeni dizajn predstavlja intelektualno vlasništvo čiju upotrebu vlasnik
može odobriti drugim osobama na određeno vreme ili ga može u potpunosti preneti na
drugu osobu.

137
Mr Svetisav R. Vuković - Komentar Zakona o intelektualnoj svojini, Poslovni Biro, Beograd, 2010.
138
Dopadljiv izgled: uvod u industrijski dizajn za mala i srednja preduzeća, Zavod za intelektualnu svojinu,
Beograd, 2007.

63
Dizajn čini predmet privlačnim, dopadljivim ili poželjnim, te na taj način bitno pridonosi
konkurentnosti i prodaji nekog proizvoda, te povećanju njegove komercijalne vrednosti.
Zaštita industrijskog dizajna predstavlja delotvorno tržišno sredstvo kojim proizvođač
može zaštititi vlastita ulaganja u razvoj i proizvodnju. Dizajn je važna komponenta
prizvoda koja treba da privuče pažnju kupca i učini proizvod vrednijim. Pored praktične
uloge dizajn ima i emocionalnu vrednost, treba da ukaže na dodatne vrednosti samog
proizvoda. Vizuelni uticaj i estetsko zadovoljstvo, jako su važni u pridobijanju kupaca.139

Takmičenje za prepoznatljivošću je drevno, starije čak i od heraldičkih oznaka na

srednjovekovnim štitovima, dizajn je značajan instrument diferencijacije još od najranijih
vremena.140

Za razliku od žiga, dizajnom se štiti celokupan izgled proizvoda, njegove vizuelne

karakteristike, oblik, linije, konture, boje i crteži. Dizajn predstavlja spoljni izgled jednog
proizvoda. Na primer, dizajn je oblik jedne flaše sa crtežima koji se nalaze na njoj. 

Dizajn je trodimenzionalni141 ili dvodimenzionalni142 izgled celog proizvoda, ili njegovog

dela, koji je određen njegovim vizuelnim, odnosno spoljašnjim karakteristikama, posebno
linijama konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od kojih je proizvod
sačinjen, ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom. Pod spoljašnjim izgledom
proizvoda podrazumeva se ukupan vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog
potrošača ili korisnika. Da bi se odobrila zaštita industrijskom dizajnu, u posebnom
postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu mora se utvrditi da je proizvod nov i da
ima individualni karakter. Individualni karakter dizajna ogleda se u njegovoj
originalnosti, ali je i više od tog pojma, jer predstavlja podobnost dizajna za razlikovanje
od strane informisanog korisnika, na osnovu ukupnog utiska koji na korisnika ostavlja
proizvod koji u sebi inkorporiše dizajn. 143 Čak i kada postoji proizvod karakterističnog
139
Mr Slavica Cicvarić - Brend-kreiranje, pozicioniranje i održavanje, Zadužbina Andrejević, 2006,
Beograd.
140
Alina Wheeler - Design Brand Identity, John Wiley and Sons, SAD, 2006.
141
Trodimenzionalni dizajn je tvorevina koja se sastoji od trodimenzionalnih karakteristika npr. novi model
automobila ili nameštaja i sl.
142
Dvodimenzionalni dizajn se sastoji od dvodimenzionalnih karakteristika (slika, šara, mustra, ornament,
raspored linija i sl.), npr, dezen tapeta ili štofa.
143
Mila Milojević - Nova rešenja o pravnoj zaštiti dizajna, Građansko pravni odnosi/Intelektualna svojina
br. 2005 / 217 , Beograd, 2005.

64
spoljašnjeg izgleda, to ne znači automatski da on može biti zaštićen kao industrijski
dizajn. Da bi dobio zaštitu, mora se u posebnom postupku utvrditi da je proizvod nov i da
ima individualni karakter.144 Oblik koje se želi zaštititi ne sme biti isključivo uslovljen
funkcionalnim karakteristikama proizvoda.145 To znači da je oblik u prvom redu estetske
prirode i da se ne štite tehničke karakteristike predmeta na koji se primjenjuje.

Upisani nosilac prava dizajna registracijom, stiče isključivo pravo da zaštiti svoje delo od
nedozvoljenog kopiranja ili podražavanja od strane trećih lica. On je poslovno dobro
preduzeća i može biti predmet licence i franšize.

Istovetnost likovnih dela i dizajna, pitanje je odnosa umetničkih dela i proizvoda,

granični slučajevi ovih materija doveli su do tumačenja po kome treba dizajnu pružiti
zaštitu i po osnovu posebnog zakona o autorskom pravu. Industrijski dizajn mora da bude
pogodan za industrijsku primenu, da se može proizvoditi na zanatski ili industrijski način.
U protivnom radi se o umetničkom delu koje može da se štiti samo po osnovu autorskog
prava. 1902. godine donesen je prvi zakon o autorskom pravu kojim je ornamentalni
dizajn dobio zaštitu kao autorsko delo, te prihvaćen dvodimenzionalni nacrt dizajna kao
telo u prostoru.

Zaštita dizajna sprovodi se na razlčitim principima, može biti zasnovana na principima

prava industrijske svojine, principima autorskog prava ili komulativnoj zaštiti ova dva
principa. Zaštita prava na principima industrijske svojine ustrojena je principima Pariske
konvencije, dok su principi zaštite autorskim pravom određeni Bernskom i Ženevskom
konvencijom.146

Pojava samoposluga koje su na principu samoposluživanja ponudile veliki asortiman,

dala je potrošačima veću mogućnost samostalnog izbora. Tako je dizajn dobio još veću
funkciju, služio je kao sredstvo za razlikovanje proizvoda proizvoda, ali i obaveštavao
144
Presuda Višeg privrednog suda Srbije Pž.1453/92:„Da bi se telo moglo zaštiti mora biti novo u smislu
Zakona, a da bi bilo novo mora se od poznatih i zaštićenih modela bitno razlikovati po spoljnim
obeležjima, od kojih i zavisi njegova funkcionalnost.“
145
Presuda Vrhovnog privrednog suda, Sl 1762/68: „Zaštita modela odnosi se u prvom redu na
funkcionalnost samog tela, a vrsta materijala od kojeg je model izgrađen po pravilu je od sporednog
značaja.“
146
Midrag Marković - Zaštita industrijskog dizajna (Industrijskih modela i uzoraka); Izbor objavljenih
radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga I, Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.

65
potrošače o sadržaju koji se nalazi unutra. Švajcarski proizvođači čokolade nisu imali
pravo da u svoje žigove uključe nacionalne simbole, čime bi ukazali na poreklo
proizvoda. Theodore Tobler je 1906. godine, u želji da obikom čokolade sugeriše na
oblik planine Materhorn, napravio trouglastu čokoladu Toblerone, koja je postala
prepoznatljivija po svom obliku nego ukusu.

Karakteristični oblici boca, kao što su: Galiano u obliku rimskog stuba, četvrtasta boca
Johny Walkera ili boca Absolute vodka, proslavili su svoja pića oblikom boca, odnosno
njihovim dizajnom. Barbiku, ali i rastavljene delove tela ove popularne dečije igračke,
lako će prepoznati bilo ko - stopla sa visokim lukom, uska bedra ili dugačku kosu.147

Prepoznatljivi dezen tkanina modnog giganta Burberry, jedan je od najpoznatijih

zaštićenih dizajna. O moći prepoznatljivosti koju sa sobom nosi dizajn, slikovito govori
primer Burberry. Iako širom sveta ukazuje na status i luksuz, u pabovima Velike Britanije
ima sasvim drugo značenje, a britanski huligani su usvojili ovaj dezen kao vrstu
identifikacije.

Funkcija dizajna kao znaka razlikovanja, iako primarna, nije i jedina. Svojom složenošču
i zahtevnošću često je dodatno sredstvo funkcionalne zaštite od kopiranja. 148 Pravo na
dizajn stiče se upisom u Registar industrijskog dizajna Zavoda za intelektualnu svojinu i
traje 25 godina od dana podnošenja prijave.149

U slučaju sličnosti prijava industrijskog dizajna i žiga, kada prijavilac nije isto lice,
Zavod za intelektualnu svojinu ne ispituje uvek po službenoj dužnosti postojanje povrede
autorskog prava na industrijski dizajn, već upućuje lica koja ukazuju na povredu ili

147
Martin Lindstrom - Brand sense: građenje moćnih brendova pomoću čula dodira, ukusa, mirisa, vida i
sluha, Mass Media International, Beograd, 2007.
148
Jedan od sigurno najpoznatijih primera nastanka dizajna je stvaranje prepoznatljive boce Coca-Cole,
prostekle iz primarne potrebe za onemogućavanje falsifikovanja. Početkom 20. veka, kad je većina
bezalkoholnih pića pakovana u jednostavne ravne flaše, kako je konkurencija između osvežavajućih
napitaka rasla, tako je rastao i broj imitacija. Kompanija Coca-Cola zatražila je od proizvođača stakla oblik
koji bi svako mogao prepoznati kao Coca-Cola bocu, čak i kada se ona razbije. Sada poznati oblik boce
registrovan je kao zaštitni znak od strane Zavoda za intelektualnu svojinu SAD (USPTO).
149
O relaciji dizjan - proizvod govori primer francuskog proizvođača konjaka Hennessey, koji je na daleko
istočnom tržištu imao pad prodaje preko 30 %, jer su ugostitelji čuvali prazne flaše i punili ih jeftinim
konjakom.

66
predlažu oglašavanje žiga ništavnim, na parnicu za utvrđivanje povrede autorskog prava
(zaključak Zavoda br.39297 (Ž-787-/94).150

Zaštita u slučaju povrede prava na industrijski dizajn

Nosilac prava na industrijski dizajnili autor (ukoliko pravo nije preneto na nosioca putem
licence ili prenosa prava) ima isključivo pravo na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog
industrijskog dizajna i da to pravo uskrati svakom trećem licu. Da bi zadovoljili današnje
potrošače koji cene razliku između vrednosti i estetike proizvoda, proizvođači se na
tržištu sve više takmiče oko inovativnog dizajna proizvoda.

Pod ekonomskim iskorišćavanjem podrazumeva se: industrijska i zanatska izrada

proizvoda za tržište, na osnovu primene zaštićenog industrijskog dizajna, kao i upotreba
takvog proizvoda u privrednoj delatnosti; skladištenje takvog proizvoda radi njegovog
stavljanja u promet; ponuda takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet;
stavljanje u promet takvog proizvoda; uvoz, izvoz ili tranzit takvog proizvoda.

Nove karakteristike spoljnog oblika proizvoda nisu same po sebi znak razlikovanja. Tek
upotrebom i dobijanjem funkcije, mogu postati znak razlikovanja, koji tada svoju zaštitu
uživa na osnovu prava o nelojalnoj konkurenciji.151

Povredom prava na industrijski dizajn smatra se svako neovlašćeno iskorišćavanje

registrovanog industrijskog dizajna, kao i podražavanje zaštićenog industrijskog dizajna.

Tužbu zbog povrede prava na industrijski dizajn mogu da podnesu podnosilac prijave,
nosilac prava na industrijski dizajn i sticalac isključive licence. Tužba zbog povrede
prava na industrijski dizajn može da se podnese u roku od tri godine od dana kada je
tužilac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana kada je
povreda prvi put učinjena. Lice koje povredi pravo na industrijski dizajn odgovara za
štetu po opštim pravilima o naknadi štete. Ako je povreda prava na industrijski dizajn
učinjena namerno, tužilac može od tuženog, umesto naknade imovinske štete, da zahteva
150
Dr Milenko Manigodić, Đuro Manigodić - Brendovi/poslovno ime, robni i uslužni žigovi, neregistrovani
opštepoznati znaci, geografske oznake porekla, DMB Grafika, Beograd, 2006.
151
Dr Milenko Manigodić, Đuro Manigodić - Brendovi/poslovno ime, robni i uslužni žigovi, neregistrovani
opštepoznati znaci, geografske oznake porekla, DMB Grafika, Beograd, 2006.

67
naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koju bi primio za korišćenje
dizajna.152

Pravna zaštita prava na industrijski dizajn ima tri oblika: građanskopravni, upravnopravni
kaznenopravni. Građanskopravni oblik zaštite industirjskog dizajna ostvaruje se
podnošenjem tužbe za povredu prava okružnom sudu, a po žalbi, Vrhovnom kasacionom
Sudu Republike Srbije. Upravnopravni oblik zaštite podrazumeva mogućnost pokretanja
upravnog spora pred nadležnim sudom, u slučaju povrede interesa nekog lica od strane
Zavoda za intelektualnu svojinu.U slučaju povrede interesa privrednog subjekta, spor se
vodi pred trgovinskim sudom, odnosno Apelacionim trgovinskim sudom. Po žalbi,
postoje tri osnovne vrste tužbe: tužba zbog povrede prava na dizajn ili prava iz prijave,
tužba za osporavanje prava na dizajn i tužba za priznanje autorstva.153

U slučaju povrede prava na industrijski dizajn ili prava iz prijave, tužbu mogu podneti
podnosilac prijave, nosilac prijave, sticalac isključive licence. Tužilac može tužbom da
zahteva: utvrđenje povrede prava; prestanak povrede prava; uništenje ili preinačenje
predmeta kojima je izvršena povreda prava; uništenje ili preinačenje alata i opreme uz
pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, ako je to
neophodno za zaštitu prava; naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka;
naknadu moralne štete za autora; objavljivanje presude o trošku tuženog; davanje
podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava. 154 Lice koje povredi pravo
na dizajn odgovara za štetu po opštim pravilima o naknadi štete.

Zakonom je propisano tzv. iscrpljenje prava i okolnosti kada je moguće zabraniti tzv.
paralelni uvoz, odnosno sprečiti vlasnika prava na dizajn da monopolsko pravo koje mu

152
Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna (Službeni glasnik RS br. 104/2009)
153
Katarina Damjanović, Vladimir Marić - Intelektualna svojina, Pravni fakulteta Univerziteta Union,
Beograd, 2008.
154
Presuda Vrhovnog privrednog suda Sl. 1448/70 i Višeg privrednog suda u Beogradu P.4129/69: „Zaštita
prava zaštićenog i registrovanog modela može se ostvariti putem tužbe jedino pod uslovom ako su za to
ispunjeni opšti uslovi za ostvarivanje prava u koje spadaju naročito očuvanje prava na zaštitu plaćanjem
propisane takse. Ako vlasnik zaštićenog modela ne plati propisanu taksu u određenom roku, gubi pravo na
model. U tom slučaju, ne postoji pravni interes za tužbu za poništaj prava na model, jer je to pravo ugašeno,
pa se za slučaj podnošenja tužbe ova ima odbaciti zbog nedostataka pravnog interesa, a ne presudom
odbijati tužbeni zahtev.“

68
pripada zloupotrebljava, tako što će svoj monopol pokušati da proširi i van okvira koje
dozvoljava pravo na industrijski dizajn.155 156

Ako je povreda prava na dizajn učinjena namerno, tužilac može od tuženog, umesto
naknade imovinske štete, da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne
naknade koju bi primio za korišćenje dizajna.

Povredom prava na industrijski dizajn smatra se svako neovlašćeno korišćenje

registrovanog industrijskog dizajna, podražavanje registrovanog industrijskog dizajna,
kao i neovlašćeno objavljivanje predmeta prijave. Tužba zbog povrede prava na
industrijski dizajn može da se podnese u subjektivnom roku od tri godine od dana kada je
tužilac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana kada je
povreda prvi put učinjena.

Tužba za osporavanje prava na industrijski dizajn može biti podneta od strane autora
indutrijskog dizajna ili njegovog pravnog sledbenika, a tužbom može zahtevati od suda
da utvrdi da li tužilac ima pravo na podnošenje prijave umesto lica, ili zajedno sa licem
na čije ime je kod Zavoda za intelektualnu svojinu registrovan industrijski dizajn. Tužba
se može podneti do okončanja postupka za priznanje prava na dizajn, odnosno ukoliko je
već doneto rešenje o priznanju prava od strane Zavoda za intelektualnu svojinu, tužba
može da se podnese do isteka roka važenja prava na dizajn.

Tužbu za priznanje autorstva - pokreće autor industrijskog dizajna ili njegov pravni
sledbenik, kojom od suda zahteva da utvrdi da je on autor industrijskog dizajna koji je
predmet prijave, ili priznatog prava na industrijski dizajn, i da bude naveden kao autor u
prijavi i svim drugim dokumentima, kao i u odgovarajućim registrima. Tužilac može
zahtevati i objavljivanje presude o trošku tuženog, naknadu moralne i imovinske štete i
troškova postupka, a tužbu je moguće pokrenuti u svakom trenutku.

155
Nosilac prava na dizajn, ugovorom, može trećim licima onemogućiti dalju preprodaju robe koja
inkorporiše ili je napravljena prema njegovom dizajnu, ali to ne može na osnovu svojinskog prava, kao
vlasnik prava na dizajn.
156
Mila Milojević - Nova rešenja o pravnoj zaštiti dizajna, Građansko pravni odnosi/Intelektualna svojina
br. 2005 / 217 , Beograd, 2005.

69
Povreda prava na industrijski dizajn, odnosno prava iz prijave za priznanje industrijskog
dizajna propisana je kao privredni prestup, ukoliko ove radnje učini privredno društvo,
odnosno fizičko lice u privrednom društvu, odnosno kao prekršaj, ukoliko ove radnje
učini fizičko lice ili preduzetnik. Kaznenim odredbama Zakona o industrijskom dizajnu
predviđena je novčana kazna za privredni prestup preduzeća ili drugog pravnog lice koje
povredi industrijski dizajn, odnosno pravo iz prijave.

Krivičnopravna zaštita industrijskog dizajna propisana je članom 202. Krivičnog

Zakonika Republike Srbije, koji propisuje delo neovlašćenog korišćenja tuđeg dizajna.
Ovim delom predviđena je neovlašćena upotreba u celosti ili delimično, tuđeg
registrovanog, odnosno prijavljenog industrijskog dizajna proizvoda. Zakonom
predviđene kazne za ovo delo su novčana kazna ili zatvor do tri godine. Neovlašćena
objava i drugi načini kojima se učini dostupnim javnosti predmet prijave tuđeg
industrijskog dizajna pre nego što je objavljen na način utvrđen zakonom, smatra se
takođe krivičnim delom i propisane kazne su novčane ili zatvor do jedne godine.
Proizvodi iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

Nosilac prava na industrijski dizajn ugovorom može trećim licima onemogućiti dalju
preprodaju robe koja sadrži njegov zaštićeni dizajn, na osnovu obligacionog odnosa, a ne
na osnovu prava intelektualne svojine, s obzirom na njihov teritorijalan karakter. Jedino u
slučaju nastanka bitnih promena svojstava ili kvara proizvoda, nakon njegovog stavljanja
u promet, nosilac prava na industrijski dizajn može da zabrani paralelni uvoz, čime se
nosiocu prava na industrijski dizajn omogućava da čuva svoj renome u odnosu na
konkretno zaštićeno pravo intelektualne svojine.157

Pravna zaštita žiga

Vesna Besarović i Blagota Žarković, u knjizi „Intelektualna svojina“, upućuju na

razmatranje zamene naziva žig, s obzirom da predmetni termin koriste gotovo isključivo
157
Dr Ljiljana Rudić-Dimić - Komentar novog zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna; V-4,
Građansko pravni odnosi/Intelektualna svojina, 2010 / 321, Beograd, 2010.

70
profesionalci i stručnjaci, dok je u svakodnevnom životu više prihvaćen termin marka,
koji korespondira sa u svetu prihvaćenim pravnim terminima: trade mark, mark i marque.

Žig je pravno zaštićen znak kojim privredni subjekt obeležava svoju robu ili usluge u
privrednom prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih ili sličnih roba
i usluga drugog pravnog subjekta.158 Primarna funkcija žiga nije samo da razlikuje
proizvođača, nego, pre svega da identifikuje robe/usluge na tržištu. Pored funkcije
obeležavanja robe, odnosno funkcije razlikovanja i distinkcije, žig ima funkciju
označavanja porekla roba/usluga, koja se ogleda u tome da žig garantuje potrošačima da
njime obeležene robe/usluge stalno potiču od istog proizvođača 159 Žig ima i garantnu
funkciju, izvedenu iz funkcije označavanja porekla, a odnosi se na konstantnost
određenog kvaliteta obeležene robe/usluge određenim znakom. Reklamna funkcija žiga
jedna je od najvažnijih privrednih funkcija žiga, s obzirom na značaj efekta reklame na
savremene potrošače.160

Celokupna vrednost žiga je vezana za kvalitet proizvoda, odnosno usluga koje vlasnik
žiga pruža. On nema nikakvu samostalnu vrednost izuzev kao idejno grafičko rešenje
njegovog autora.161

Žigom se štiti znak koji služi za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu koji se
može grafički predstaviti.162 Znak se može sastojati od reči, brojeva, slika, crteža,
rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih
fraza koje se mogu grafički prikazati. Pod žigom, u smislu Zakona o žigovima, ne
smatraju se pečat, štambilj i punc (službeni znak za obeležavanje dragocenih metala,
mera i dr. ).163
158
Izrazi kao što su brend, robna marka i drugi koji se upotrebljavaju nisu zvanični zakonski termini.
159
Walter R. Schluep - Das Markenrecht als subjektives Recht, Verlag fur Recht und Gesellschaft, Basel,
160
Baumbach - Hefermehl, Warenzeichengesetz, 12. Auflage, De Gruyter, Munchen, 1985.
161
Pavle Tijanić - Internet adrese u pravnom odnosu žigovnog prava, Pravni život br.13/2009, Udruženje
pravnika Srbije, Beograd, 2009.
162
Presuda Vrhovnog privrednog suda Sl. 69/66: „Žig služi za raspoznavanje proizvoda jednog
proizvođača. Njegova svrha je da garantuje da je žigom označeni proizvod poreklom iz izvesnog preduzeća
i da se spreči pometnja na tržištu istih ili sličnih proizvoda raznih proizvođača.“
163
Nosilac prava na žig ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno
usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili sličan znak neovlašćeno koriste za
obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga, ako je sličnost takva da može da izazove zabunu u
prometu. Robe, odnosno usluge, svrstane su u 45 klasa. Razvrstavanje roba i usluga u klase je izvršeno
Ničanskim aranžmanom, čiji je potpisnik Republika Srbija. Ne postoji ograničenje u pogledu broja klasa za

71
U uporednom pravu, postoje dve vrste sticanja žiga: konstitutivni (upisom u registar
nacionalnog zavoda a intelektualnu svojinu) i deklarativni (žig se stiče samom
upotrebom).164 Međutim, postoje i pravni sistemi koji propisuju drugačije vidove
ostvarivanje prava na žig: sistem deponovanja žiga (Angola i Kambodža) - žig se stiče
deponovanjem znaka kod nadležnog organa koji sprovodi samo formalno ispitivanje
uslova zaštite. Sistem oglasne objave žiga postoji u Etiopiji, koji je mešavina sistema
deponovanja i sistema registracije. Na Maldivima se zaštita ostvaruje na osnovu objave
formalnog oglasa kojim nosilac objave upozorava druge subjekte da polaže pravo na
predmetnom žigu, u lokalnim novinama.

165
Mijanmar je negativan primer zemlje koja nema regulisano žigovno pravo. U
Republici Srbiji žig se stiče upravnim postupkom pred Zavodom za intelektualnu svojinu.

Kotler u svojoj knjizi “Marketing management” funkciju žiga vidi u prepoznavanju

proizvoda jednog ili skupine proizvođača te razlikovanju od proizvoda konkurenata.

Žig odražava sliku vrednosti kompanije, kao i samih proizvoda ili usluga kojima je
obeležen. On predstavlja reputaciju koju je firma stvorila ulažući u kvalitet proizvoda.
Žig ne garantuje da proizvod ima neki izuzetni kvalitet, već samo da ima uvek isti
kvalitet.

Kritičari globalizacije ističu posebno žigove kao deo negativne kulturne pojave,
pripisujući im status kultnih ikona i sredstva za apstraktno iskazivanje emocija,
previđajući činjenicu da žigovi utiču na razvijanje odgovornosti proizvođača i njihovu
funkciju korisnih oruđa potrošača.166

Žig može biti: individualni ili kolektivni. Kolektivni žig je žig u kome više lica imaju
upisano pravo za obeležavanje svoje robe, odnosno usluga u prometu. Korišćenje

koje se žig prijavljuje, odnosno registruje.

164
Pravna zaštita znaka kojim se u prometu obeležavaju robe ili usluge nije zakonska obaveza. Privredni
subjekt koji koristi svoj znak u prometu neće trpeti nikakve pravne sankcije zbog toga što svoj znak nije
zaštitio žigom. Prava registrovanih znakova su jasnija, dokazivija, a sporovi koji vode oštećeni izvesniji.
Korisnik dobija mogućnost lakšeg dokazivanja pred sudom, ili nekim drugim državnim organom,
vlasništva nad žigom.
165
D. Zlatović - Prijava žiga, Pravni život, br. 13/2009, Udruženje pravnika Srbije, Beograd, 2009.
166
Naomi Klein - No logo, Flamingo press, Oxford, 2001.

72
kolektivnog žiga od strane korisnika, može se učiniti samo na način predviđen opštim
aktom o kolektivnom žigu.

Žig se takođe može sastojati iz istih elemenata kao i dizajn, ali da bi takvom znaku Zavod
odobrio zaštitu, potrebno je da prosečan potrošač može da ga prepozna po tim
elementima, među sličnom robom iste vrste (potrebno je da je znak distinktivan, da ima
sposobnost razlikovanja). Postoje dve vrste trodimenzionalnih žigova. Jedni se sastoje od
predmeta koji nemaju upotrebnu vrednost, kao što je, recimo, Mercedesov znak koji je
trodimenzionalan, dok drugi imaju upotrebnu vrednost i mogu biti identični robi koja se
štiti. Ako se utvrdi da je žig isti ili zbunjujuće sličan nekom već registrovanom, biće
odbijen ili poništen. Žig predstavlja poslovno dobro za većinu preduzeća, a može biti i
njegova najveća vrednost.

Zabuna prosečnog potrošača kao rezultat bitne sličnosti žigova može nastati kada
potrošač veruje da određeni proizvod ili usluga potiču od jednog privrednog subjekta,
dok u stvari potiču od drugog privrednog subjekta, kao i u slučaju zablude potrošača o
povezanosti robe ili usluga imaoca žiga sa imaocem kopiranog ili podražavanog žiga. 167
Pitanje sličnosti žiga je faktičko pitanje i ocena sličnosti zavisi od reakcije prosečnog
potrošača, odnosno korisnika usluga.168

Vlasnik registrovanog žiga može se obratiti carinskim službama sa zahtevom za

sprečavanje uvoza njegove robe. U slučaju povrede prava neregistrovanog znaka vlasnik,
mora dokazati da je upotrebom predmetnog znaka stekao reputaciju, te da je optuženi
koristo identičan ili sličan znak kako bi lažno predstavio svoju robu ili usluge.169

Žig, kao i prijava, može biti predmet ugovora o prenosu prava licence, zaloge, franšize i
sl. Ugovor sastavljen u pismenoj formi upisuje se u odgovarajući registar kod Zavoda za
intelektualnu svojinu, na zahtev od jedne od ugovornih strana. Upis ovog ugovora u
registar, proizvodi se pravna dejstva prema trećim licima. Kolektivni žig i pravo na
njegovo korišćenje, ne može biti predmet ugovora o prenosu prava.

167
Vladimir Marić - Sličnost žigova, Pravni fakultet univeziteta Union, Beograd, 2009.
168
Presuda Vrhovnog privrednog suda, Sl . 632/65
169
Igror Trandafilović-Ima logo boja, Bigz Publishing, Beograd, 2006.

73
Osim naconalne registracije robnih i uslužnih žigova, podnosioci prijava mogu
međunarodno registrovati žigove. Međunarodna registracija pruža mogućnost registracije
žiga u državama potpisnicama Madridske konvencije o međunarodnoj registraciji i
Protokola Madridske konvencije. Zaštita žiga može biti registrovana u 75 država koje su
trenutno potpisnice ove konvencije. Nadležni organ za registraciju je Svetska
organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO).

U okviru Evopske unije, sistem žigova razvijao se od 1964. godine, kada je prvi put
predložen od strane Evropske komisije, iako je zakonska regulativa Evropske unije na
području žigova definisana tek 1993. godine. Sistemom žigova Evropske unije (žig
zajednice/komunitarni žig/) ustanovljen je jedinstven sistem registrovanja žigova u
zemljama članicama Evropske unije. Kancelarija za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta-
OHIM (Office for Harmonization in the Internal Market) od 1. aprila 1996. godine prima
zahteve za registraciju žiga zajednice (komunitarni žig). Prilikom podnošenja prijave za
zaštitu žiga zajednice, podnosilac mora tražiti zaštitu u svim zemljama članicama
Evropske unije.170

Zaštita u slučaju povrede žiga

U slučaju povrede žiga ili prava iz prijave žiga, tužilac može tužbom da zahteva:
utvrđenje povrede prava; prestanak povrede prava; uništenje ili preinačenje predmeta
kojima je izvršena povreda prava; uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih
su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, ako je to neophodno za zaštitu
prava; naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka; objavljivanje presude o
trošku tuženog; davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava.
Lice koje povredi žig odgovara za štetu po opštim propisima o naknadi štete. Ako je
povreda učinjena namerno, tužilac može od tuženog, umesto naknade imovinske štete,
zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koju bi primio za
korišćenje žiga. Povredom žiga ili prava iz prijave smatra se svako neovlašćeno
korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu. Povredom žiga se
smatra i podražavanje zaštićenog znaka. Tužbu zbog povrede žiga, odnosno prava iz

170
Janet Fogg - What is a Trade Mark? - Brands: The New Wealth Creators, InterBrand, New York, 2001.

74
prijave može podneti nosilac žiga, podnosilac prijave, sticalac isključive licence, korisnik
kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije uz
saglasnost nosioca žiga garancije. Tužba zbog povrede žiga, odnosno povrede prava iz
prijave može se podneti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i
učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi put učinjena. Sud
može odrediti privremenu meru oduzimanja ili isključenja iz prometa predmeta kojima se
vrši povreda, sredstava za proizvodnju tih predmeta, odnosno meru zabrane nastavljanja
započetih radnji kojima se vrši ili bi se mogla izvršiti povreda. Uz tužbu za povredu žiga
može biti podneta i tužba za povredu ličnih prava (pravo na svoj lik, ime, posebni
nadimak, isl.). U slučaju kada povređeni registrovani žig sadrži grafičko rešenje koje je
delo autorskog prava, tužba može biti podneta i na osnovu povrede isključivog
imovinskog prava autora.171

Ukoliko preduzeće stavlja u promet proizvode obeležene žigom sličnim registrovanom

žigu drugog lica, lice kojem se vrši povreda prava može zatražiti poništaj alata kako bi se
otklonila dalja mogućnost proizvodnje robe sa predmetnim žigom.172

U slučaju postojanja povreda žiga od strane više lica, nezavisno jedno od drugog,
primeniće se opšta pravila o mesnoj nadležnosti prema sedištu svakog tuženog
posebno.173

Aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe zbog povrede prava ima i podnosilac prijave
žiga. U obrazloženju rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 7310/2010(1), navodi se
da iako tužilac nije nosilac žiga, a u konkretnoj pravnoj stvari nije ni podneta tužba zbog
povrede žiga, već zbog povrede prava iz prijave. S obzirom da je Zakonom o žigovima,
predviđeno da tužbu zbog povrede žiga mogu podneti: nosilac žiga, podnosilac prijave,
sticalac isključive licence, korisnik kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca kolektivnog
žiga i korisnik žiga garancije uz saglasnost nosioca žiga garancije. Iz navedenog proizlazi
da podnosilac prijave jeste aktivno legitimisano lice za podnošenje tužbe zbog povrede,

171
Milenko i Đuro Manigodić - Građanskopravna zaštita robnih i uslužnih žigova, CoMa, Petrovaradin,
2005.
172
Presuda Vrhovnog privrednog suda Sl. 361/61
173
Presuda Vrhovnog privrednog suda Pž. 445/76

75
te su neosnovani žalbeni navodi tuženog drugog reda da tužilac nije dokazao svoju
aktivnu legitimaciju.

Pravo na sudsku zaštitu imaju nosilac žiga ili podnosilac prijave u odnosu na sva lica koja
u povredi učestvuju, bez obzira da li neposredno preduzimaju radnje stavljanja u promet
robe kojom se vrši povreda ili preduzimaju radnje kojima se omogućava stavljanje robe u
promet. Privredni apelacioni sud je u predmetu Pž. 7310/2010(3), postupajući po žalbi na
odluku prvostepenog suda i donoseći odluku, naveo da povredu prava ne vrši samo lice
koje preduzima radnje suprotno članu 38. Zakona, već i druga lica koja svojim aktivnim
radnjama ili propuštanjima, drugim licima omogućavaju neposredno preduzimanje takvih
radnji.174

Zakonom predviđene kazne za privredne prestupe su novčani iznosi od 50.000 do

3.000.000 dinara za privredno društvo, ili drugo pravno lice koje povredi žig, odnosno
pravo iz prijave. Predmeti izvršenja privrednog prestupa i predmeti koji su bili
upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa biće oduzeti, a predmeti izvršenja
privrednog prestupa biće i uništeni. Ukoliko je povreda učinjena namerno, tužilac može
od tuženog, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa
uobičajene licencne naknade koju bi primio za korišćenje žiga.

Sudska praksa

Prema članu 38. Zakona o žigovima („Sl. glasnik RS", br. 104/2009), nosilac žiga ima
isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, može drugim
licima da zabrani da isti ili sličan znak neovlašćeno koriste za obeležavanje iste ili slične
robe, ako taj znak može da izazove zabunu u prometu. Nosilac žiga ima pravo da zabrani:
stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe
(etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i sl.); nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili
174
U takav krug učesnika u prometu upravo spada tuženi drugog reda, a u tom smislu izvršene su i
odgovarajuće izmene u novom Zakonu o žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009).

76
njeno skladištenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom; uvoz, izvoz ili
tranzit robe pod zaštićenim znakom; korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj
dokumentaciji ili u reklami. Spor po tužbi za utvrđivanje povrede prava na zaštićeni robni
i uslužni žig, kao i dalja zabrana upotrebe ambalaže, reklamnog i drugog materijala, te
nalog za uništenje zaliha i povlačenje iz prometa robe i objavljivanje pravosnažne
presude predstavlja posebnu vrstu privrednih sporova - spor radi zaštite prava industrijske
svojine, a ne spor za naknadu štete.

Povreda prava na žig postoji ako prosečni kupac ne može da primeti razliku između
zaštićenog i drugog robnog žiga (Vrhovni privredni sud Sl.632/65). Nosilac prava uživa
građanskopravnu zaštitu i kada povreda nije učinjena sa namerom. Dovoljna je bespravna
upotreba u privrednom prometu. U predmetu Vrhovnog suda Srbije, 132/95 od
04.04.1995. godine utvrđeno je da je tuženi bez ovlašćenja posredovao u prodaji robe sa
žigovima i znacima tužioca. Po stanovištu Vrhovnog suda Srbije, prodajom robe sa
zaštićenim znacima tužioca, tuženi je neovlašćeno raspolagao označenim robnim
žigovima i time povredio pravo tužioca. „Tuženi je ukazao da je od svog kupca dobio
potvrdu, da se radi o originalnoj robi sa znakovima tužioca, te da je shodno tome bio u
stvarnoj zabludi prilikom prodaje ove robe. Međutim, za građansko-pravnu zaštitu prava
na žig dovoljna je i sama činjenica neovlašćene upotrebe tuđeg žiga, pa je nosilac prava
ovlašćen da zaštitu traži i od učinioca koji je bio u stvarnoj zabludi."

Vrhovni sud Srbije je u presudi Gž. 15/2007 od 15.03.2007. godine, kojom je izvršena
revizija nižestepene presude zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava, ocenio
da: „neovlašćeni prijem robe sa zaštićenim znakom tužioca, bez prethodne provere
njenog porekla i identiteta lica koje mu je robu predalo na prevoz, predstavlja radnje
kojima se direktno omogućava stavljanje u promet takve robe. Stoga se i preduzetim
radnjama od strane tuženog čini povreda tužiočevog prava na žig.“ Vrhovni sud Srbije
ovom presudom dao je šire tumačenje, kojim nije prihvatio pravno shvatanje
nižestepenog suda da tuženi svojim radnjama nije povredio tužiočevo pravo, s obzirom
da je ocenio da je tuženi, prevoz pod označenim okolnostima, izvršio u funkciji
neovlašćenog korišćenja zaštićenog znaka tužioca i neovlašćenog stavljanja u promet

77
tako obeležene robe, odnosno da je takvim postupkom tuženi direktno omogućio
neovlašćeno stavljanje u promet robe sa zaštićenim znakom.

Poslovno ime (firma)

Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. Ono ne može da bude
zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva, niti da izaziva zabunu
o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. Za razliku od drugih znakova
razlikovanja, poslovno ime prvenstveno ukazuje na privredni subjekat, a ne na određeni
proizvod.
Poslovno ime sadrži zakonom propisane oznake, generične prirode, kojima se ukazuje na:
oblik organizovanja privrednog društva, delatnost poslovnog društva, njegovo sedište,
kao i oznake kojima se upućuje na delatnost preduzeća. 175 Jedini distinktivni element
poslovnog imena je naziv preduzeća.176 Presudom Višeg trgovinskog suda (Pž.
4613/2002) potvrđen je takav stav kroz sudsku praksu. U obrazloženju presude, navedeno
je da se identitet firme ne utvrđuje prema nazivu firme u celini, već prvenstveno prema
onom distinktivnom delu firme koji predstavlja specifično trgovačko ime svakog
pojedinog trgovca, i koji deo firme jedino uživa pravnu zaštitu.
Istim ili sličnim poslovnim imenom, kod istog suda koji vodi ovlašćeni registar, ne mogu
biti upisana dva ili više poslovnih subjekata pod sličnim ili istim imenom, koja vrše istu
ili srodnu delatnost. Što znači da se novost imena poslovnih firmi ceni samo na području
suda koji vodi registar firme. Međutim, s obzirom da poslovno ime kao znak
razlikovanja, po osnovu prava o nelojalnoj konkurenciji, uživa zaštitu na svakom
području na kome se ozbiljno koristi u prometu.177
Poslovno ime ne može da sadrži ili da podražava službene znakove za kontrolu i
garanciju kvaliteta, dok može da sadrži naziv domaće države ili teritorijalne jedinice, kao
i njen grb, zastavu i druge državne ambleme ili oznake koje ih podražavaju, uz prethodnu
saglasnost nadležnog organa države ili teritorijalne jedinice. Ime ili simbol strane države
ili međunarodne organizacije može da sadrži samo u skladu sa propisima te države,
175
Ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo
(otvoreno i zatvoreno).
176
Dr Milenko Manigodić - Intelektualna prava i marketing, Beograd,1997.
177
Dr. Milenko Manigodić - Robni i uslužni žigovi, Prosveta, Požarevac, 2001.

78
odnosno međunarodne organizacije. Imena ili delove imena fizičkih lica poslovno ime
može sadržati uz njegovu saglasnost, ili ako je to lice umrlo, uz saglasnost svih
naslednika prvog naslednog reda.
Međutim, privredno društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i
jedno ili više modifikovanih i/ili skraćenih poslovnih imena, ako su ta imena navedena u
osnivačkom aktu, pod istim uslovima i na način pod kojima se koristi poslovno ime.
Poslovno ime, prema članu 8 Pariske konvencije, ne mora da bude zaštićeno žigom kako
bi uživalo pravnu zaštitu.178
Zaštita poslovnog imena je predmet spora koji po svojoj pravnoj prirodi predstavlja pravo
industrijske svojine. Zaštita prava na lojalnu konkurenciju se povređuje i činom
reklamiranja u sredstvima javnog informisanja putem neovlašćenog korišćenja poslovnog
imena Delo nelojalne konkurencije vrši se i podržavanjem naziva. Poslovno ime (firma),
može se upotrebiti kao žig, grafički predstavljen u određenom obliku. Poslovno ime
privrednog subjekta uživa tada zaštitu poslovnog imena i na osnovu pravnog režima koji
se primenjuje na zaštitu žigova, a neovlašćena upotreba takvog žiga pod određenim
uslovima predstavlja i nelojalnu konkurenciju.179
Pravo na poslovno ime je osnovno pravo privrednog subjekta i upotreba registrovane
firme može se zabraniti samo pravnosnažnom presudom. Članom 41. Zakona o žigovima
propisano je da nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sličnim
znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo
poslovno ime ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva
žiga. Dakle, u slučaju spora poslovnog imena (koji sadrži elemente zaštićenog žiga
tužioca) i žiga, jače je pravo na firmu, pod uslovom da firma nije stečena na nesavestan
način, te u toj situaciji sud privremenom merom ne može tražiti uklanjanje i skidanje svih
oznaka sa firme u kojoj je sadržana i reč koja predstavlja zaštićeni žig nosioca prava na
žig.180

Nelojalna konkurencija

178
„trgovačko ime biće zaštićeno u svim zemljama Unije, bez obaveze prijavljivanja, bilo da ono sačinjava
deo nekog fabričkog ili trgovačkog žiga“. čl.8 Pariske unije.
179
Presuda Višeg trgovinskog suda, Pž. 7641/2008.
180
Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 341/2005

79
Tržište je prostor u kome se vrši razmena roba i usluga, i u kome poslovni subjekti
preduzimajući poslovne aktivnosti stupaju u određene odnose. Interesi učesnika na tržištu
su različiti i često suprotstavljeni. Proizvođačima je u interesu da proizvod ili uslugu
plasiraju po što većoj ceni, dok potrošači žele da po što nižoj ceni dobiju proizvod
najboljeg kvaliteta. U slobodnoj tržišnoj utakmici, ponuđači se bore za naklonost
potrošača nastojeći da ih pridobiju adekvatnim odnosom cene i kvaliteta proizvoda i
usluga. Na taj način, konkurencija postaje generator napretka društva. Tržišna
konkurencija i svakodnevna ekonomska utakmica dovode do sukobljavanja interesa na
tržištu, a povećana konkurencija na tržištu, dovodi do pojave privrednih subjekta čije
ponašanje je protivno dobrim poslovnim običajima sredine u kojoj oni posluju. Takva
ponašanja karakterišu se kao nelojalna konkurencija. Nelojalna konkurencija Zakonom o
trgovini definisana je kao“ radnja trgovca koja je protivna dobrim poslovnim običajima i
kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu, drugom pravnom licu i kupcu,
odnosno potrošaču.“181

Nelojalnom konkurencijom smatra se naročito: reklamiranje, oglašavanje ili nuđenje robe

navođenjem podataka ili upotrebom izraza kojim se stvara ili se može stvoriti zabluda na
tržištu o toj robi, čime se određeni trgovac dovodi ili se može dovesti u povoljniji
položaj; iznošenje neistina i ocrnjivanje drugog trgovca koji štete njegovom ugledu i
poslovanju; prodaja robe sa oznakama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu
u pogledu porekla, načina proizvodnje, količine, kvaliteta ili drugih svojstava robe;
prikrivanje mana robe ili dovođenje kupca u zabludu na drugi način; preduzimanje radnji
usmerenih na raskidanje poslovnog odnosa između drugih trgovaca ili radi sprečavanja,
odnosno otežavanja zasnivanja takvog odnosa; oglašavanje prividne rasprodaje ili
prividnog sniženja cena robe ili vršenje druge slične radnje kojom se kupac, odnosno
potrošač dovodi ili se može dovesti u zabludu u pogledu cena; neovlašćena upotreba
zakonom zaštićenih spoljnih oznaka drugog trgovca (naziv, firma, robni žig, uslužni žig,
znak kvaliteta, znak porekla i dr.) ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zaštićene,
kojom se stvara ili se može stvoriti zabluda u prometu robe na štetu drugog trgovca koji
te oznake upotrebljava u svom poslovanju; davanje drugom trgovcu ovlašćenja za
181
Zakon o trgovini ("Sl. list SRJ", br. 32/93, 50/93, 41/94, 29/96 i 37/2002 - dr. zakon i "Sl. glasnik RS",
br. 101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon).

80
korišćenje svojih spoljnih obeležja ako se time stvara ili može stvoriti zabluda na tržištu;
neovlašćeno korišćenje usluga trgovačkog putnika, trgovinskog predstavnika ili
zastupnika drugog trgovca; pridobijanje kupaca ili korisnika usluga davanjem ili
obećavanjem nagrada ili kakve druge imovinske koristi ili pogodnosti čija vrednost
znatnije prevazilazi uobičajene reklamne nagrade.

Sprečavanje nelojalne konkurencije odnosi se na sprečavanje radnji koje su suprotne

dobroj poslovnoj praksi, odnosno privrednim, pravnim i etičkim standardima ponašanja u
ovim oblastima. Sprečavanje nelojalne konkurencije treba da osigura obezbeđivanje
uslova za slobodnu konkurenciju i zaštitu interesa potrošača. Zaštita protiv nelojalne
konkurencije se odnosi na intelektualne tvorevine i komercijalne simbole, posebno u
slučajevima: zabune, diskreditovanja i zablude, kao i uzimanja neopravdane prednosti
(slobodno kopiranje), te upotrebe neotkrivene informacije, odnosno poslovne tajne.

Zabuna može posebno da bude izazvana vezano za žig, poslovno ime ili dizajn. Do
zablude dolazi u slučaju kada se oznake ili navodi koji su korišćeni u trgovini takve
prirode da mogu da dovedu potrošačku javnost u zabludu o karakteristikama robe.
„Okrivljeno pravno lice ne mora da bude proizvođač robe.“182

Tužbom zbog nelojalne konkurencije, vlasnik žiga osim mogućnosti da ukaže na

istovetnost ili sličnost žiga, ima mogućnost i da ukaže na ukupan izgled proizvoda koji
nije obuhvaćen zaštićenim žigom, kao i istovetnost ili sličnost pojedinih elemenata
ukupnog proizvoda tuženog. Osim toga, tužilac može ukazati na elemente na
pakovanjima, uputstvima i ostalim vidovima oglašavanja koji sadrže elemente koji
ukazuju na ponašanje protivno dobrim poslovnim običajima, a naročito parazitsko
ponašanje.183

Uzimanje neopravdane prednosti, odnosno slobodno kopiranje, predstavlja radnju koju

učesnik na tržištu preduzma sa namerom direktne zloupotrebe industrijskog ili
komercijalnog dostignuća drugog lica.

182
Rešenje Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Pkž br. 212/2002.
183
Milenko i Đuro Manigodić-Građanskopravna zaštita robnih i uslužnih žigova, CoMa, Petrovaradin,
2005.

81
Poslovne tajne predstavljaju opšti oblik odbrane za tvorevine uma i one su zaštićene od
neovlašćene uopotrebe i otkrivanja putem različitih pravnih odredbi.

Prema odredbama TRIPS-a, informacija mora da se smatra tajnom ako: ne predstavlja

predmet javnog znanja i ima stvarnu ili potencijalnu komercijalnu vrednost upravo zato
što je tajna i nedozvoljeno je otkrivanje ili upotreba tajne informacije od strane drugih,
bez saglasnosti zakonitog držaoca.

Zakon o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“ broj 51/09), određuje zaštitu
konkurencije kao institut koji će doprineti ekonomskom napretku, dobrobiti društva i
koristi potrošača. Povredom konkurencije definišu se postupci učesnika na tržištu koji za
cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili
sprečavanje konkurencije. Povredama konkurencije smatraju se restriktivni sporazumi,184
zloupotreba dominantnog položaja na tržištu185 i koncentracija učesnika na tržištu,
suprotna odredbama o dozvoljenosti koncentracije.186

U presudi Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. broj 981/99, navedeno je da nelojalna
konkurencija postoji ako je stavljen u promet proizvod na čijem je omotu izvršeno
podražavanje zaštićenog naziva i znaka istog proizvoda drugog proizvođača. U daljem
orazloženju presude navedeno je da korišćenjem istih naziva, tipa slova, strelica i
kombinacija boja tuženi vrši grubo podražavanje zaštićenih naziva i znaka tužiočevog
proizvoda, te da stavljanjem u promet takvih proizvoda tuženi vrši delo nelojalne
utakmice, jer dovodi u zabludu prosečnog potrošača o poreklu i kvalitetu robe. Ovakvo
stanovište je utemeljeno na činjenici da upotrebljeni nazivi i oznake na proizvodima koje
je tuženi stavljao u prodaju dovode u zabludu prosečnog potrošača o poreklu i kvalitetu
robe.

184
Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno
ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Ovi sporazumi su zabranjeni i ništavi, ali mogu
biti izuzeti od zabrane pod uslovima propisanim zakonom.
185
Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik koji nema konkurenciju ili je konkurencija
beznačajna. Pretpostavlja se da dominantan položaj postoji ukoliko se radi o udelu na tržištu od 40% ili
više. Zloupotreba dominantnog tržišta zabranjena je ovim zakonom.
186
Koncentracija učesnika na tržištu je dozvoljena, osim u slučajevima kada značajno ograničava, narušava
ili sprečava konkurenciju.

82
Preduzeće ima pravo na zaštitu firme i po odredbama Zakona o privrednim društvima i
po odredbama o nelojalnoj konkurenciji iz Zakona o trgovini. Stav suda je da, prilikom
donošenja odluke o postojanju neojalne konkurencije, ocenu da li proizvodi nosioca
prava na žig i lica koje eventualno povređuje taj žig, neovlašćenom prodajom
podražavaju, može pravilno utvrditi jedino stručni veštak. Rešenjem Višeg trgovinskog
suda, Pž. 4091/2004, donesenim u toku sprovođenja drugostepenog postupka povodom
poslovanja nelojalne konkurencije, navedeno je da je prvostepeni sud je trebao da odredi
veštačenje, radi utvrđenja sličnosti između proizvoda koje je tuženi stavio u promet i
proizvoda tužilaca i u čemu se sastoje sličnosti (izgled, boja, kvalitet tih proizvoda).
Rešenjem je dalje naloženo, da u nastavku postupka prvostepeni sud radi utvrđivanja
pravilnog i potpunog činjeničnog stanja odredi izvođenje dokaza veštačenjem, i da nakon
utvrđivanja okolnosti u vezi sa postojanjem sličnosti između proizvoda tuženog trećeg
reda i proizvoda tužilaca, donese meritornu odluku u ovoj pravnoj stvari.

Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava

intelektualne svojine

Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine

("Službeni glasnik RS", br. 46 od 2. juna 2006), predviđa mere koje su nadležni državni
organi (tržišna i druge inspekcije, poreski inspektori, poreska policija i Republička
radiodifuzna agencija) ovlašćeni da preduzmu u cilju zaštite prava intelektualne svojine
priznatih zakonima i međunarodnim ugovorima. Zakon omogućava neposredno
angažovanje administrativnih organa u hitnom postupku. Novinu koju Zakon donosi
predstavlja krug mera koje nadležni organ preduzima u slučaju povrede prava
intelektualne svojine.187 Naime, ako neposrednim uvidom utvrdi da je povređeno pravo
intelektualne svojine, nadležni organ:  privremeno oduzima svu zatečenu robu i sredstva
187
Veliku manjkavost ovog Zakona predstavlja izostavljanje odgovornosti samostalnih trgovinskih radnji
za ovakvu vrstu dela, što dovodi do toga da se u praksi kršenje prava intelektualne svojine izvršena u
poslovanju ovakvih subjekta privrednog prometa, ne mogu brzo i efikasno sankcionisati kroz odgovornost
za privredne prestupe. Imajući u vidu da naše krivično zakonodavstvo ne predviđa odgovornost pravnog
lica nego nameće individualno sankcionisanje pojedinačne radnje jednog ili više fizičkih lica,
sankcionisanje nedozvoljenog ponašanja privrednog subjekta u privrednom i platnom prometu se znatno
otežava.

83
kojim je povređeno pravo intelektualne svojine; zabranjuje povrediocu da obavljanja
poslovne delatnosti kojom se povređuje pravo intelektualne svojine;  uzima uzorke
predmetne robe radi ispitivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine i radi
obezbeđivanja dokaza o tome; podnosi prijavu nadležnom javnom tužiocu, odnosno
prekršajnom organu.188

Zakon zabranjuje proizvodnju, promet, upotrebu i držanje robe i pružanje usluga kojima
se povređuju prava intelektualne svojine, kao i emitovanje i reemitovanje radio ili
televizijskog programa koji sadrži autorska dela ili predmete srodnog prava (pravo
interpretatora, pravo prvog izdavača slobodnog dela, prava proizvođača fonograma,
videograma, emisija i baza podataka), za čije korišćenje nije plaćena naknada nosiocu
prava.

Carinska zaštita

U skladu sa odredbama Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine i

regulativama Evropske unije, u cilju sprečavanja uvoza i izvoza krivotvorene i piratske
robe, odredbama Carinskog zakona prvi put su propisane odredbe o carinskom postupku
sa robom kojom se povređuju prava intelektualne svojine. Carinski zakon („Službeni
glasnik“ R.S. 73/03) u glavi VI, članovima 240 do 270. propisuje mere za zaštitu prava
intelektualne svojine na granici, dok su bliži uslovi i način sprovođenja mera za zaštitu
prava intelektualne svojine na granici utvrđeni čl. 286 do 301 Uredbom o carinskom
dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog
duga ("Sl. glasnik RS", br. 127/2003). Carinski zakon daje nova i veoma široka
ovlašćenja carinskim službenicima. Uvoz, izvoz ili tranzit robe kojim se povređuju prava
intelektualne svojine, bez obzira da li su ona utvrđena međunarodnim ugovorima ili
našim nacionalnim propisima. Carinski organ, na zahtev nosioca prava intelektualne
svojine, može da prekine carinski postupak i puštanje uvezene ili izvezene robe na zahtev
nosioca prava intelektualne svojine i po službenoj dužnosti, u slučaju postojanja sumnje
da se uvozom, izvozom ili tranzitom robe koja je predmet carinskog postupka povređuju
prava intelektualne svojine. Nosilac prava intelektualne svojine, uvoznik, izvoznik i
188
Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, "Službeni glasnik RS",
br. 46 od 2. juna 2006.

84
vlasnik robe imaju pravo da identifikuje robu, uključujući i pregled robe, pod uslovom da
se pregled robe obavi u carinskim prostorijama i pod carinskim nadzorom.

U slučaju da postoji sumnja da se uvozom, izvozom ili tranzitom robe koja je predmet
carinskog postupka povređuju prava intelektualne svojine, carinski organi postupiće po
zahtevu.189

Kada je u postupku pred sudom ili drugim organom odlučeno da se roba kojom se
povređuje pravo intelektualne svojine uništi, carinarnica će doneti rešenje kojim će
naložiti uništenje takve robe ili njeno uklanjanje iz uobičajenih trgovinskih tokova na
drugi način. Ako je odlukom suda ili carinarnice naloženo uništavanje robe, nosiocu
prava će biti omogućeno da pre uništenja zadrži uzorke robe, u meri i količini potrebnoj
kao dokaz u postupku protiv lica umešanih u povredu prava intelektualne svojine.

Kada carinski organ po službenoj dužnosti prekine carinski postupak, o tome obaveštava
uvoznika, nosioca prava intelektualne svojine, kao i organ nadležan za zaštitu prava
intelektualne svojine. Mere za zaštitu prava intelektualne svojine propisane Carinskim
zakonom ne primenjuju se na nekomercijalnu robu, lični prtljag i poklone koje unose
putnici.

Odredbe carinskih propisa u potpunosti su usaglašene sa međunarodnim i evropskim

standardima u pogledu carinskog tretmana prava intelektualne svojine.190

Narodna skupština Republike Srbije, 24.09.2007. godine, ratifikovala je Sporazum o

izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi - Central
European Free Trade Agreement -CEFTA. Jedan od ciljeva propisanih CEFTA
sporazumom je zaštitita prava intelektualne svojine u skladu sa međunarodnim
standardima i obaveze koje članice pruzimaju u sprovođenju zaštite intelektualne svojine.
CEFTA sporazum u glavi V propisuje regulisanje pravila konkurencije. Pravila

189
Zahtev može da bude pojedinačan kada se odnosi na jednu pošiljku robe i opšti, u slučaju kada nosilac
prava dostavlja carinskom organu podatke o originalnoj robi, proizvođačima i distributerima takve robe
(kao i sve ostale podatke koji mogu da budu od pomoći da identifikuje pošiljke za koje postoji sumnja da
povređuju prava intelektualne svojine).
190
Z. Miladinović - Carinski postupak sa robom kojom se povređuju prava intelektualne svojine, Pravo -
teorija i praksa, br 7-8, Novi Sad, 2006.

85
konkurencije uređena su po pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije,
kao i usklađivanje državnih monopola sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Sporazum nalaže da državna pomoć ne sme remetiti konkurenciju, a pravila konkurencije
u preduzetništvu zasnivaju se na pravilima zakonodavstva Evropske unije.

Inspekcijski organi u zaštiti prava znakova razlikovanja

Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine ("Sl.
glasnik RS", br. 46/2006 i 104/2009 - dr. zakoni), propisane su mere koje su nadležni
državni organi ovlašćeni da preduzmu u cilju zaštite prava intelektualne svojine. Poseban
kvalitet ovog Zakona predstavlja jasno propisivanje nadležnosti pojedinih državnih
organa u skladu sa njihovom stručnošću, tako na primer: zdravstvena i sanitarna
inspekcija vrši nadzor nad proizvodnjom i prometom lekova, sanititetskog materijala robe
kojom se povređuju prava intelektualne svojine. Urbanistička i građevinska inspekcija
vrše inspekcijski nadzor u slučaju povrede autorskih prava građevinski realizovanih dela
arhitekture.191

Inspekcijski organi mogu postupati po službenoj dužnosti ili po zahtevu nosioca prava
intelektualne svojine. Značajno je davanje ovlašćenja inspekcijskim organima da
postupaju po službenoj dužnosti, bez podnošenja posebnog zahteva nosioca prava
intelektualne svojine. Inspekcijski organi su ovlašćeni da privremeno oduzmu zatečenu
robu i izreknu meru obavljanja delatnosti kojom se povređuje pravo intelektualne svojine.
Sudbina privremeno oduzete robe zavisi od više činjenica: utvrđivanja inspekcijskog
organa da je povreda izvršena, pokretanja postupka od strane nosioca prava intelektualne
svojine čija su prava povrađena, odluke suda koji utvrđuje da li je došlo do navedene
povrede prava. Utvrđivanjem povrede od strane suda, privremeno oduzeta roba se
konačno oduzima, a sud može odrediti da se oduzeta roba uništi, ustupi u humanitarne
svrhe ili reciklira. 192
191
Zoran Miladinović - Ovlašćenja inspekcijskih organa u zaštiti prava intelektualne svojine, Pravni život,
br.13/2007, Udruženje pravnika Srbije, Beograd, 2007.
192
Ono što svakako predstavlja manjkavost ovog Zakona je odsustvo odredaba koje se odnose na prava
oznaka geografskog porekla i topografije integrisanih kola. Zakonu se takođe može zameriti nejednak

86
Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

Radi efikasnijeg otkrivanja i krivičnog gonjenja počinilaca krivičnih dela

visokotehnološkog kriminala na teritoriji Republike Srbije, usvojen je Zakon o
organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
(„Sl. glasnik Republike Srbije" br. 61/05). Visokotehnološki kriminal u smislu ovog
zakona predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja
krivičnih dela javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi
proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku. Pod proizvodima u elektronskom
obliku posebno se podrazumevaju računarski programi i autorska dela koja se mogu
upotrebiti u elektronskom obliku. Zakonom se uređuje obrazovanje, organizacija,
nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja,
krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom. U Okružnom
javnom tužilaštvu u Beogradu, 2005. godine, obrazovano je posebno odeljenje za borbu
protiv visokotehnološkog kriminala (Posebno tužilaštvo). Radom Posebnog tužilaštva
rukovodi posebni tužilac za visokotehnološki kriminal, kojeg postavlja na četri godine
Republički javni tužilac iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Radi
obavljanja poslova organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima protiv
bezbednosti računarskih podataka određenih krivičnim zakonom, i krivičnih dela protiv
intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo
izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i
njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, obrazuje se, u okviru
ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, služba za borbu protiv visokotehnološkog
kriminala koja postupa po zahtevima Posebnog tužioca, u skladu sa zakonom.
Teritorijalna nadležnost navedenih organa uspostavljena je na teritoriji cele Republike
Srbije, dok se stvarana nadležnost odnosi na krivična dela protiv bezbednosti računarskih
podataka, krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja kod
kojih se kao delo javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi
proizvodi. U okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, osnovana je posebna služba radi
obavljanja poslova u vezi sa ovom vrstom krvičnih dela. Od osnivanja posebnog

odnos prema pravima intelektualne svojine. To se pre svega odnosi na neovlašćenu objavu prijave dizajna,
dok su ove odredbe izostale kada su u pitanju patent i topografija integrisanih kola.

87
tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, 129 lica je pravnosnažno
osuđeno, a oduzeta je imovinska korist u iznosu od 1.100.000,00 dinara i 80 računara.193

Zloupotrebe Internet tehnologija i znakova razlikovanja

Nedozvoljeno linkovanje, link (eng.veza) označava vezu između dva različita fajla ili
različitih delova istog fajla, odnosno bilo koje informacije u elektronskom obliku.
Korisnici se klikom miša na baner, sliku, ikonu ili drugi deo označene poruke putem
linka povezuju se drugim sajtovima, gde se nalazi još informacija. Uobičajena praksa
povezivanja (linkovanja) web stranica bez izričitog odobrenja vlasnika linkovane
stranice, zbog obostrane koristi. neke forme linkovanja imaju karakter nelojalne
konkurencije koja je zabranjena čl. 22 Zakona o trgovini.
Duboko linkovanje postoji kada link sa jednog sajta ne vodi na naslovnu stranicu drugog
sajta, već neposredno na pojedinu web stranicu unutar njega, čime se naslovna
jednostavno “preskače”.
Prema jednoj nedovoljno preciznoj direktivi EU iz 1996. godine, vlasnici sajtova koji su
značajno investirali u njih zaštićeni su od subjekata koji izvlače i ponovo koriste materijal
iz baze. Pokrenuta je inicijativa koja ima za cilj pretvaranje direktive u zakon. Zakonom
bi se vlasnici baza podataka štitili (sajtovi) od parazitskog ponašanja drugih subjekata.
Savesno linkovanje bilo bi dozvoljeno, a sud bi imao mogućnost da sankcioniše samo one
poteze koji bi ugrozili postojanje originalne baze podataka194.
Savesno linkovanje treba svakako razlikovati od parazitskog ponašanja nekih subjekata, a
sud bi trebalo da sankcioniše samo ona ponašanja koja ugrožavaju postojanje originalne

193
Prema podacima ovog Tužilaštva, u toku 2008.godine, na teritoriji Republike Srbije izvršeno je ukupno
1.313 krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, a zbog sumnje da su izvršili neko od krivičnih dela
protiv visokotehnološkog kriminala ukupno je prijavljeno 639 lica.
194
Danska kompanija Newsbooster je na svom web sajtu sačinjavala sažetke vesti sa lokalnih sajtova, kao i
one na kojima su se nalazile informacije od interesa za njene pretplatnike, i slala ih putem mailing liste na
njihove elektronske adrese. Ovaj pristup je, međutim, sudija nadležnog danskog suda ocenio kao kršnje
zakona! Sud u Kopenhagenu je, postupajući po tužbi Udruženja izdavača vesti Danske protiv
Newsboostera, doneo odluku kojom je ovoj kompaniji zabranio da nastavi sa daljim pružanjem ovih usluga
kojima su pretplatnicima obezbeđivali direktni linkove do sadrzaja koji su se nalazili unutar pojedinih
sajtova, takozvani metod dubokog linkovanja. Stajalište tužitelja bilo je da se dubokim linkovanjem krše
autorska prava vlasnika internet sajtova vesti, kao i da se tim postupkom oni uskraćuju za prihode koje
donose reklame pozicionirane na njihovim početnim stranicama.    

88
baze podataka, kako ne bi došlo do ozbiljnog narušavanja slobode izražavanja i
informisanja građana.195

Spyware programi su zlonamerni programi koji su stvoreni da prikupljaju podatke i

proslede ih na unapred definisano odredište, bez znanja ili pristanka korisnika. Ovakvi
programi su velika pretnja privatnosti korisnika, jer mogu sakupljati poverljive podatke
(šifre, brojeve kreditnih kartica, PIN kodove, itd.), e-mail adrese, ili pratiti navike
prilikom pretraživanja, a takođe mogu uzrokovati i materijalnu štetu. Uprokos mišljenju
većine da spyware programi ne mogu uzrokovati toliku štetu, kao npr.virusi, crvi ili
trojanski konji, oni su velika pretnja računarima, najviše zbog gotovo neozbiljnog
shvatanja ove vrste zlonamernih programa. Većina spyware programa je konstruisana
tako da nadgleda korisničke akcije na računaru i o tome izveštava napadača. Korisnici
nesavesno sami pokreću program i time rizikuju gubitak i otkrivanje podataka, krađu
identiteta, materijalnu štetu... Donji dom američkog parlamenta izglasao je Zakon kojim
se namerni upad u tuđi računar, bez autorizacije ili sa predumišljajem da se autorizacija
prekorači pretvara u kriminalno delo. Za najteže oblike korišćenja spajver programa, kao
što je tajno pribavljanje pristupa ličnim podacima, predviđene su zatvorske kazne u
trajanju do pet godina. Za lakše oblike, kao što je namerno varanje korisnika ili
oštećivanje računara kroz neautorizovanu instalaciju spajvera, propisane su zatvorske
kazne sa maksimalnim trajanjem do dve godine.

Adware programi, i pored velikih razika koje međusobno postoje, često se

izjednačavaju sa spyware programima. Termin adware se često odnosi na bilo koji
reklamni program, bilo da se on prikazuje sa dozvolom vlasnika ili bez nje. Adware
programi “bombarduju” korisnike reklamama dok krstare Internetom, dok će
sofisticiraniji alati isporučivati “ciljane” reklame. Jedna od ključnih razlika između
spyware i adware programa je što računar može biti zaražen spyware programom, a da se
to i ne primeti, dok adware programi pokušavaju da privuku pažnju na sebe.  Adware je
opšti naziv za programe koji, ili pokreću reklame (najčešće pop-up banere) ili
195
Odličan primer savesnog linkovanja je sajt srpskog pretraživača vesti: naslovi.net, koji koristi u svom
radu gotovo sve relevantne izvore informisanja u Srbiji i generiše ih na svojoj web stranici, nudeći
mogućnost sižea informacija, te ukoliko je posetilac sajta zainteresovan, može putem jasno naznačenog
linka potražiti željenu informaciju na web sajtu pružaoca date informacije.

89
preusmeravaju rezultate pretrage na reklamne web sajtove. Adver programi su obično
besplatni. Nakon instalacije, softver „skida“ određene reklame sa Interneta i ubacuje ih u
korisnikov računar, gde se prikazuju u nekom delu softvera. Većina ovih programa
podrazumeva opciju za „onlajn“ registrovanje, uz plaćanje određene sume novca, a u
zamenu za uklanjanje ovih reklama. Neki od adware programa prikupljaju informacije o
korisnikovim navikama pri pregledavanju Internet sadržaja i prikupljene podatke prodaju
zainteresovanim stranama koje potom korisnike „zatrpavaju“ elektronskim oglasnim
materijalima.

Hoax progami su softveri stvoreni sa namerom da uvere korisnike „dobronamernim“

upozorenjem na pojavu virusa ili prisustvo „opasnih“ fajlova na računaru, kao i pomognu
savetima kako ih eliminisati. Međutim, glavna funkcija im je instaliranje lažnog,
antivirusnog rešenja na ciljanom kompjuteru, čak i ako korisnik odbije ponudu. Cyber
kriminalci stvaraju ove programe sa ciljem da uplaše i ubede korisnike da su im
kompjuteri izloženi opasnosti, kako bi kupili „antivirusni“ program. Na mnogim
sajtovima vrebaju treperći baneri koji informišu korisnike za „nova antivirusna rešenja“
koja će rešiti svaki problem sa štetnim softverom. Ova vrsta programa najviše pogađa
neupućene i neinformisane korisnike koji, pod stresnim uticajem informacije da im je
računar napadnut i zaražen, reaguju naivno ili brzopleto, i svojom voljom i akcijom brišu
fajlove i na taj način sam uništavaju integritet svog računarskog sistema. Prvi korak koji
ovi programi rade kada se nađu unutar sistema je skeniranje sistema. Tokom celog
procesa skeniranja, lažni antivirusni programi objavljuju poruke čiji je redosled pažljivo
uređen: obaveštavaju o grešci na operativnom sistemu, zatim sledi poruka koja govori
korisniku o štetnom programu koji je otkriven, što je praćeno ponudom da korisnik
instalira antivirusni program. Kako bi sve ovo izgledalo još ubedljivije, fajl će biti
instaliran na računaru zajedno sa lažnim antivirusnim programom. Nakon toga, program
„otkriva“ nepostojeće probleme, veliki broj pronađenih virusa na računaru i objavljuje
poruke koje govore da aktivacija proizvoda i čišćenje kompjutera od infekcije moraju da
budu plaćeni. Ukoliko korisnik pristane, predlaže mu se nekoliko načina plaćanja:
kreditnom karticom ili PayPal-om, te nakon plaćanja, korisnik dobija registracioni kod.
Programi koriste procedure verifikacije koda, kako bi izgledali zakonitiji i osigurali se od

90
eventualne situacije da slučajno odabrani uneseni znakovi budu oni koji su i traženi. Kod
koji je poslat, retko je ispravan, a neki lažni antivirusni programi čak automatski
obaveštavaju korisnika da je kod netačan, u nadi da će sledeći put korisnik platiti
program.196

Hijackers programi (hijackers-engl.otmičari) su kradljivci „homepage“ strane koja je

postavljena kao osnovna web konekcija korisnikovog programa. Ovakvi se programi
najčešće koriste kako bi preusmerili korisnike na željenu web stranicu, zbog povećanja
broja poseta predmetne web stranice, sa ciljem povećanja zarade od elektronskih
reklamnih materijala. Postoje i hijackers programi koji su proizvedeni sa namerom da
prikupljaju podatke o korisniku. Hijackers programi vrše promenu homepage strane bez
obzira koliko puta je korisnik vraćao nazad. Kada korisnik izvrši pretragu pomoću
pretraživača, umesto svojih rezultata, dobija sasvim druge podatke, jer je zahtev u stvari
otet i preusmeren ka drugom računaru.

Krivična odgovornost širenja spyware programa, prisutna je direktno ili indirektno u

mnogim nacionalnim zakonodovstvima. Krivčni zakonik Republike Srbije, u glavi 27,
posvećenoj krivičnim delima protiv bezbednosti računarskih podataka, članom 302,
propisuje da će se kazniti onaj ko, kršeći mere zaštite, neovlašćeno uključi u računar ili
računarsku mrežu, ili neovlašćeno pristupi elektronskoj obradi podataka. Osnovno delo
čini lice koje kršeći mere zaštite neovlašćeno pristupa računaru ili računarskoj mreži, uz
bitan uslov da je navedena radnja učinjena neovlašćeno i uz kršenje predviđenih mera
zaštite. Propisane kazne za ovo krivično delo su novčana kazna ili zatvor do jedne
godine. Teži oblik ovog krivičnog dela, za koji je osim novčane kazne propisana i kazna
zatvorom do dve godine, čini lice koje upotrebi podatak dobijen neovlašćenim pristupom
zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka. Ako je usled
preduzete radnje došlo do zastoja ili ozbiljnog poremećaja funkcionisanja elektronske
obrade i prenosa podataka ili mreže, ili su nastupile druge teške posledice, učinilac će se
kazniti zatvorom do tri godine. Za ovakvu kvalifikaciju neophodna je uzročno-posledična

196
Lažni antivirusi-dostuno na www.viruslist.com

91
veza između preduzete radnje i upada u zaštićeni računarski sisem, kao i da sudsko veće
posledice okarakteriše kao teške.
Phishing je specifičan tip cyber kriminala, kreiran tako da korisnike prevari u nameri
otkrivanja ličnih finansijskih podataka. Termin "Phishing" koristi se od 1996. godine.
Mnogi smatraju da je nastao od reči fishing-ribolov, korišćene u smislu lova na
informacije. Pribavljanje podataka čini osnov ove vrste internet prevare kojima
neovlašćena lica korišćenjem lažnih elektronskih poruka preko elektronske pošte i lažnih
Internet stranica finansijskih institucija, navode korisnike na otkrivanje poverljivih
podataka, kao što su na primer: jedinstveni matični broj građana, korisničko ime i
lozinka, PIN broj kartice, broj kreditne kartice i slično. Cyber kriminalci šalju
elektronsku poštu korisnicima sa lokacije identične zvaničnom web sajtu institucije, a
kojom klijent uobičajeno obavlja online finansijske transakcije.197 Sajt je, međutim, lažan
i postavljen samo sa namerom da se ukradu korisnikove informacije koje će biti
upotrebljene za krađu.
Iako počinioci ovih dela najčešće koriste sigurnosne nedostatke softvera, phishing se,
ipak, u osnovi ne razlikuje od staromodnih prevara: neophodno je da žrtva pomisli da je
druga strana čovek ili institucija kojima može verovati. U ostvarivanju ovih prevara,
počinioci koriste žigove kompanija (njihove originalne logotipe i imena), najčešće
kopirajući sadržaj pravih e-mail-ova. Osim toga, poruke često sadrže i pretnju
korisnicima da će njihov nalog biti zatvoren ukoliko odmah ne odgovore na poruku, i
upućuju žrtvu na stranicu koja žrtvi izgleda kao stranica internet prezentacije stvarnog
subjekta.198 Neki od počinilaca nalik typosquattingu, koriste mogućnosti registrovanja
197
Najčešće poruke koje se koriste prilikom ovakvih napada odnose se na: lažna obaveštenja finansijskih
institucija o gašenju računa, ukoliko klijent ne izvrši ažuriranje određenih podataka, lažne poruke
administratora kojima se traže korisnički podaci kao što je lozinka, poruke koje zahtevaju instalaciju nekog
programa radi otklanjanja otkrivenog bezbednosnog propusta, poruke koje obaveštavaju korisnika da je
dobio nasledstvo ili na lutriji, zbog čega treba da dostavi određene podatke kako bi mogao podići dobitak.
198
Primer ovakvih vrsta napada koji se našao u javnosti je pokušaj obmane ministra odbrane Dragana
Šutanovca. Na adresu ministra je stiglo pismo u kojem se navodi da je dobio nasledstvo daljeg rođaka Ive,
koji je sa svojom suprugom i njihovo troje dece navodno poginuo u avionskoj nesreći pre šest godina. U
pismu se dalje navodi da je nasledstvo vredno 16,5 miliona dolara. Email upućen ministru Šutanovcu,
potpisao je „advokat” Ive Šutanovca, koji je navodno tragao još od 2003. za naslednicima. Kako je
preminuli Ivo imao i srpsko državljanstvo, obraćao se i Ambasadi Srbije, ali je tek pretragom na internetu
došao do saznanja da u Beogradu živi izvesni Dragan Šutanovac. „Gospodin Ivo i njegova porodica
poginuli su 25. decembra 2003. godine, u nesreći u kojoj je preživelo svega 18 ljudi. Radio je kao direktor
jedne petrolejske kompanije u Beninu, a iza njegove porodice ostalo je nasledstvo vredno 16,5 miliona
dolara. Molim vas da mi se javite pre nego što banka zaključi da nema naslednika i konfiskuje Ivin
imetak“, stajalo je u pismu navodnog advokata. On je u meilu upućenom ministru odbrane rekao da će mu

92
internet adresa koje se razlikuju u jednom slovu ili znaku, koristeći mogućnost
registrovanja adrese slične originalnoj, koja sa razlikuje samo što umesto slova o stoji
broj 0. Na primer, prava adresa je: www.kombank.com/, a oni registruju i namamljuju
korisnike na adresu; www.k0mbank.com/.
Krivičnim zakonikom Republike Srbije, članom 225., propisana su krivična dela
falsifikovanja i zloupotreba platnih kartica. Navedeni član propisuje krivičnu
odgovornost za onoga ko napravi lažnu platnu karticu, ili ko preinači pravu platnu karticu
u nameri da je upotrebi kao pravu, ili ko takvu lažnu karticu upotrebi kao pravu.
Propisane kazne su zatvorske od tri meseca do deset godina za najteže oblike ovih
krivičnih dela. Inkriminisano je i delo nabavke lažne platne kartice u nameri da je
upotrebi kao pravu, kao i pribavljanje podatka u nameri iskorišćenja za pravljenje lažne
platne kartice, za koje su predviđene novčane kazne ili zatvorom do jedne godine, uz
meru oduzimanja lažne platne kartice.
Krivičnim zakonikom članom 301., propisano je delo računarske prevaro. Onaj ko unese
netačan podatak, propusti unošenje tačnog podatka ili na drugi način prikrije ili lažno
prikaže podatak i time utiče na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka, u nameri
da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje
imovinsku štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do deset godina, za najteže
oblike ovog krivičnog dela.
Navedenim odredbama stvoren je pravni okvir za efikasno sprečavanje ovakvih vidova
krivičnih dela računarske prevare.

Frejmovanje je tehnologija koja omogućava vizuelnu podelu monitora na više različitih

delova, tzv. fejmova (eng.frame-okvir). Nema oštrih razlika između frejmovanja i
dubokog linkovanja.199 Vlasnik web sajta inkorporira sadržaj tuđeg sajta u svoj sajt u
predati kompletnu dokumentaciju i olakšati celu proceduru, ali je zauzvrat zatražio polovinu novca. U
meilu je takođe, navedeno i da je novac smešten u „Atlantik banci“, a ostavljena je i mejl adresa pošiljaoca,
a da bi pismo bilo uverljivije, naveden je i link BBC na kome se može pročitati sve o nesreći Ive
Šutanovca. Pretragom na internetu ispostavilo se da su slična pisma slata svuda po svetu, koja su se samo
razlikovala po imena advokata i veličini nasledstva.

199
Tehnika frejmovanja učestala je kod nove pojave marketinškog reklamiranja koje se zove viralni
marketing. Viralni marketing je tehnika reklamiranja proizvoda putem postojeće infrastrukture digitalnih
društvenih mreža. Cilj je povećanje svesti o postojanju određenih roba li usluga koje se oglašavaju.
Najuspešnije kampanje ovakvog tipa odlikuju se reklamama koje se promovišu latentno. Direktne reklame

93
okviru frejma (okvira) na svojoj stranici. Slikovito gledano, pogled kroz frejm je kao
kada biste napravili prozor u komšijin stan i iz vašeg stana gledali u njegovu sobu. Tako i
posetilac sajta ostaje na prvobitnoj stranici, gledajući kroz frejm sadržaj drugog sajta.
Najveći problemi, kao i kod dubokog linkovanja, odnose se na gubitke naknade za
reklamni prostor.200

Internet domeni

Sistem domena na Internetu kreirao je Jon Postel 1994. godine, odredivši i pravila za
njihovo registrovanje. Sistem je hijerarhijski uređen i distribuiran, a prve top-level
domene (com, .edu, .gov, .net ili .org) su implementirani 1985. godine. Prvi DNS sitem je
bio dizajniran za nešto više od 50 miliona unosa, dok ih danas ima više od jedne
milijarde.
Postoje posebna pravila kako se ovi brojevi dodeljuju. Međutim. kako su ovi nizovi
brojeva teški i za pamćenje i za kucanje napravljen je DNS (Domain Name System),
servis koji na posebnim računarima, DNS serverima pretvara simboličke u numeričke
adrese i obrnuto.
Računari koriste numeričke adrese, ali kako se većina ljudi lakše snalazi sa tzv.
simboličkim adresama, DNS serveri vrše tu konverziju, npr.: Simbolička-
www.energoprojekt.co.rs - Numerička-194.106.176.2:80 ili obrnuto.
Takođe su uvedena i pravila za simboličke adrese, com. za komercijalne institucije
(commercial), org za nezavisne organizacije (organization), edu za obrazovne institucije
(education), net za provajdere i mrežnu administracija (network).201

često nisu dovoljno uspešne, pa je potreba za kreativnim, jedinstvenim sadržajem takvih reklama nastala
zbog specifičnosti prenosnih kanala, gde je neophodno da se proizvod koji se reklamira „prošvercuje” kroz
originalnu ideju, neku neočekivanu priču, kroz nešto nekonvencionalno. Da je drugačije, teško da bi bilo
zanimljivo da se shareuje među prijateljima i korisnicima Interneta. Na sajtovima kao što su Facebook ili
MySpace, mnogo je važnije da nešto bude preporučeno od strane prijatelja i od onih koji imaju uticaja na
druge.
200
Mr Vladimir Marić - Zloupotreba veb tehnologija; Pravo inforamacionih tehnologija, Pravni fakutet
univeziteta Union, Beograd, 2007.
201
U početku su domeni bili besplatni, ali kada je NSFNet (National Science Foundation Network) prestao
da sponzoriše regisrtovanje novih domena, InterNIC je trazio $100.000 za dvogodišnju registraciju
domena. Iz tog razloga je americko Ministarstvo trgovine trazilo da se raspodela i upravljanje domenima
prebaci na privatne organizacije. 1998.godine je formiran ICANN, neprofitna, privatna korporacija, koja

94
Sajber prostor karakteriše ogromna propustljivost granica, svaka država pokušava da
reguliše fenomen sajber prostora koji jednostavno ne može da se ograniči na državne
granice. Nacionalne vlade ne mogu da očekuju da reše ovaj problem zato što je to
globalna tehnologija, istovremeno nigde i svuda. Ali, samo zato što su poznate granice
nestale, to ne znači da one u sajber prostoru ne postoje. Nove granice, kao što su domeni
definisani tehničkim karakteristikama, mogu zauzeti mesto granica u tradicionalnom
smislu. Ipak, granice u sajber prostoru su još uvek povezane sa stvarnim efektima u
fizički ograničenom stvarnom prostoru.202 SAD, kao pioniri razvoja i primene Interneta,
jedine imaju privilegiju da u njihovim adresama nema sufiksa za državu. Za ostale države
radi lakšeg snalaženja na Internetu, uvedeno je pravilo da sve adrese završavaju sufiksom
koji označava tu državu npr.: rs - Srbija (Republic Serbia), de - Nemačka (Deutchland),
eu - Evropska unija (Europian union)203
U većini zemalja drugačiji su domeni za komecijalne i akademske domene i njihova
hijararhija opada sa desna na levo, npr.: fpp.bg.ac.rs, domen fakulteta za poslovno pravo
u okviru beogradskog segmenta akademske mreže Republike Srbije ili npr.: partizan.co.rs
označava komercijani domen fudbalskog kluba Partizan u Republici Srbiji.
Internet adresa je nematerijalno dobro čija je funkcija da obeleži mesto u virtuelnom
prostoru na kome se nalaze informacije koje prezentuje vlasnik predmetne adrese,
ukoliko se informacije odnose na privrednu delatnost, adresa tada dobija funkciju
privrednog obeležja, slično žigu ili poslovnom imenu firme. 204
Ljudi provode sve manje vremena u dnevnoj sobi, ispred televizora, a sve više vremena
posvećuju mobilnim telefonima i računarima. Firme se iz tih razloga, okreću sve više
Internetu kao "mreži svih mreža". Internet je najbrže rastući prodajni i marketinški kanal
u istoriji i najefikasnije komunikaciono sredstvo na svetu.205
Pojedina imena interent domena su jednaka sa često korišćenim rečima ili generičnim
pojmovima (bussnies, sex i sl.). Statistika kaže da u proseku više od 70% posetilaca sajta
koordinira tehnčkim upravljanjem Internet domain name sistema, raspodelom IP adresa i utvrdjivanjem
jedinstvenih protokola. ICANN je akreditovao veliki broj kompanija koje širom sveta Internet korisnicima
omogućavaju registraciju domena. Tako je nastao Shared Registration System koji se i danas primenjuje
202
Mr Ana Marković - Zakonska regulativa i Internet dostupno na sajtu www.e─trgovina.co.yu
203
V.Pantović, S.Dinić, D.Starčević - Savremeno poslovanje i Internet tehnologije: Uvod u digitalnu
ekonomiju, Energoprojekt-InGraf, Beograd, 2002.
204
Pavle Tijanić - Internet adrese u pravnom odnosu žigovnog prava i prava suzbijanje nelojalne
konkurencije; Pravni život , broj 13/2009, Beograd 2009.
205
Prof. dr Vesna Milićević - Internet ekonomij@; Fakultet organizacionih nauka, 2002, Beograd.

95
kuca adresu direktno, ako je ona lako pamtljiva, naročito ako se radi o veoma često
korišćenim rečima. Takođe, većina subjekata želi da se locira na Interenetu, adresom koja
se lako pamti. Iz tog razloga, postoji želja da sekundarna oznaka internet domena
odgovara imenu firme ili proizvoda. Problem se javlja kada je neki drugi subjekt već
zauzeo takvu adresu, pa se postavlja pitanje pravnog osnova takvog ponašanja.206 Nastali
problem često je posledica sukoba Internet domena i žigova nastao je zbog dva suprotna
svojstva intelektualne svojina i Interneta. Zaštita intelektualne svojine je zasnovana na
teritorijalnom principu, dok su domeni prisutani u virtualnom prostoru Interneta, i za njih
nevaži teritorijalnost.207 Zbog tih suprotnih osobina, došlo je do sukoba kada su firme
širom sveta počele da registruju svoje žigove ili poslovna imena kao internet domene, i to
najčešće kao domene drugog nivoa com.tld. 208 Drugi razlog ovog problema leži u načelu
specijalnosti žigova koje ograničava zaštitu žiga na kategoriju roba odnosno usluga na
koje se žig odnosi. 209
Takva politika registrovanja dovela je do dve vrste problema: sukobe izmedu titulara
različitih prava intelektualne svojine nad istim znakom, i sporove između titulara prava
intelektualne svojine i lica koja su registrovala neko ime Internet domena iako, nemaju
nikakvo pravo nad tim znakom.210
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu Wipo (World Intellectual property
organization) na predlog vlade SAD-a i sa odobrenjem država članica, u julu 1998.
godine pokrenula je proces konsultacija o problemima sa Intemet domenima, označen
kao ,,WIPO process". O ozbiljnosti i složenosti posla najbolje govori činjenica da je
održano 17 konsultacija u 15 različitih gradova sveta, uz razmatranje 344 pisanih
mišljenja, podnetih od nacionalnih vlada, nevladinih organizacija, profesionalnih
asocijacija, korporacija i pojedinaca. Rezultat ovog ekspertskog rada je „konačni izveštaj

206
Dualizam prirode internet adresa (indikatora lokacije i slobodno izabranog imena) takođe je doprineo
pojavi većeg broja problema.
207
G.Naumovski, M. Dokmanović - Pravo i informatička tehnologija, Skoplje, 2009.
208
Značaj domena je veliki, u odnosu na žig nema karakteristike teritorijalnosti i speijalnosti, te je dostupan
na glaobalnom nivou.
209
Načelo specijalnosti žiga, odnosi se na pravilo da se proizvodi i usluge štite prema klasama, što u praksi
znači da se dva istovetna znaka se mogu registrovati za različite proizvode i/ili usluge, osim u slučaju
čuvenih, odnosno opšte poznatih žigova. Slični žigovi mogu postojati za slične proizvode ili usluge na
različitim geografskim tržištima. Problem zapravo nastaje kada Internet svojom praembilnošću izbriše
granice i putem pretraživača ponudi korisniku generisane podatke na jednom mestu.
210
Mr Dušan Popović - Povreda prava industrijske svojine putem registrovanja imena internet domena,
Institut za uporedno pravo, Beograd,2005.

96
o Wipo procesu koji se odnosi na internet adrese.“ Izneti su sledeći zaključci: podnosilaca
zahteva za registraciju Internet adrese trebalo bi da prilikom podnošenja zahteva zaključi
ugovor koji sardži izjavu o tome da mu nije poznato da predmetna adresa vređa starija
prava trećih lica, posebno žiga. Registracija Internet adrese i produženje njenog trajanja
trebalo bi da podleže naplati takse, a organizacije za registraciju Internet adresa trebalo bi
da omoguće uvid zainteresovanim licima registrovanih Internet adresa, radi mogućnosti
komunikacije sa licem koje je povredilo njihovo pravo. Dokument je sadržao i predlog
on line sistema za vansudsko rešavanje ovakvih sporova, kao i određivanje mesne
nadležnosti suda u državi u kojoj nosilac Internet adrese ima sedite ili prebivalište.
Razmišljalo se i o sastavljanju liste notornih žigova (well known), čije sastavljanje
otežava priroda takvih žigova, odnosno okolnost da žig poznat u jedno državi ne mora
biti poznat u drugoj.211
Pitanje, pod kojim uslovom se registrovanje Internet adrese smatra povredom prava tuđeg
žiga ili neregistrovane oznake koju subjekt koristi za obeležavanje svoje robe ili usluga.
Prvi uslov koji treba da se ispuni prilikom ocene da je do povrede ovog prava došlo, je da
se registrovana oznaka (internet domen) koristi u funkciji označavanja određane vrste
roba/usluga u komercijalne svrhe, jer ukoliko sadržina web sajta nema funkciju
označavanja robe/usluga, ne može ni biti zabune učesnika u prometu o poreklu
robe/usluga. Drugi uslov je sličnost koja bi mogla da dovede do zabune prosečnog
potrošača na tržištu.212

211
Prof .Dr. Slobodan Marković – Internet adrese u svetlu žigovnog prava i prava suzbijanja nelojalne
konkurencije, Pravo i privreda br.5-8, Udruženje pravnika u privredi Srbije, Beograd, 2000.
212
Prilikom ocene sličnosti znakova, prvo se mora utvrditi da li se suprotstavljeni znaci odnose na istu ili
sličnu vrstu roba/usluga. Utvrđivanje sličnosti vrsta roba/usluga vrši se ocenjivanjem da li roba/usluga ima
sličnu prirodu, namenu, da li postoji komplementarnost ili konkurentnost roba/usluga, uobičajeno mesto
prodaje, kao i određivanje relevantne javnosti, odnosno pojma prosečnog potrošača u odnosu na predmetnu
robu/uslugu.
Ukoliko takva sličnost postoji, prilikom utvrđivanja sličnosti znakova stepen njihove distinktivnosti ima
veliku ulogu. Žigovi koji imaju visok stepen distinktivnosti, bilo sami po sebi, ili zbog stečene
prepoznatljivosti na tržištu, uživaju širu zaštitu nego znaci koji imaju manju snagu obeležavanja.
Određivanje stepena distinktivnosti znakova vrši se u odnosu na njihovu sposobnost da identifikuju
robu/usluge na koje se odnose. Upoređivanje znakova vrši se po kriterijumima zvučnosti (auditivno),
izgleda (vizuelno) i značenja (semantički). Žigovi mogu sadržati osim verbalizma i grafičko rešenje, i
prilikom ocene sličnosti utvrđuje se koji je element znaka distinktivan, jer oceni sličnosti podležu samo
distinktivni elementi znaka. I prilikom ocene sličnosti Internet domena znaci se moraju posmatrati u celini,
jer se internet adrese sastoje iz najmanje dva dela. Oznake najvišeg ranga koje su opisnog karaktera (com.,
gov., biz., net., i sl.) nisu podobne da eliminišu opasnost od zabune.

97
U uporednom pravu, danas je opšte prihvaćen stav da se u ovakvim slučajevima može
pokrenuti spor za povredu prava žiga, s obzirom da se registracija tuđeg žiga kao internet
adrese smatra komercijalnom upotrebom žiga. Prilikom određivanja nadležnosti suda,
postoji više mogućnosti. Može se suditi prema mestu gde je povreda učinjena, prema
mestu prebivališta tuženog i dr. Tužbeni zahtevi najčešće imaju zahtev za naknadu štete i
zabranu dalje upotrebe predmetnog domena.
ICANN je u skladu sa preporukama Ministarstva trgovine SAD-a propisao pravila za
jedinstvenu politiku rešavanja sporova u ovoj oblasti.213
Pristup registraciji „prvi došao, prvi uslužen“ delom je modifikovan kao posledica
donošenja Anti-Cybersquatting Zakona o zaštiti potrošača (Anti-Cybersquatting
Consumer Protection Act-ACPA) i Lohmanovog zakona (Lanham Act). Sudovi,
zakonodavna i regulatorna tela počela su da nameću ograničenja prvom registrantu, ako
se otkrije da je nameravao da iskoristi ime domena u svrhe sajberskvotinga. Postoje i
pojačana ugovorna ograničenja koja su nametnuta registrantima tokom prijave za
registraciju. Registranti sada garantuju, za domene generičkog nivoa gTLDs kao što su
.com, .org, i .net, da neće ometati druge legitimne interese imena domena. Podnosilac
zahteva mora da garantuje da, prema njegovim saznanjima, neće kršiti tuđa prava i da će
poslati.214
Međutim, problemi i dalje postoje. S obzirom da nije dovoljno pažnje posvećeno drugim
vrstama konflikata, postoji veliki broj vrsta legitimnog interesa za imena domena, osim
trgovinskih interesa, koje treba da budu zaštićene sistemom imena domena. Rezultat je
nova vrsta sporova, koja uključuje konflikte između ljudi koji nemaju trgovačke interese

213
ICANN je povela inicijativu za većim brojem generičkih Top Level Domains (“gTLDs”). Dostupnost
više gTLDs opcija za slična imena domena bi teorijski promovisala tip deljenja. To bi omogućilo da više
stranaka sa konkurentnim legitimnim interesima istog ili sličnih imena domena registruju kao različite
varijacije relevantnog domena, korišćenjem različitih gTLDs-a. Na primer, United Airlines bi mogla da
zadrži <delta.com>, dok neko drugi, na primer United Faucets može da ima <united.biz>. Međutim, ovaj
pristup se nije do sada pokazao kao posebno efikasan. Tehnički ništa ne sprečava vlasnike registrovanih
žigova da dele ime domena. Međutim, u praksi se nije pokazalo kao popularno rešenje. Iako sporovi
između konkurentnih nosilaca legitimnih interesa oko istog ili sličnog imena domena mogu biti skupi i
bezuspešni, nedostatak efikasnih zakona i pravila oko rešavanja ovih sporova utiče na održivost privatnih
pregovora. Tehnologija pretraživanja može u izvesnoj meri ublažiti ove poteškoće. Čak i bez pamtljivog ili
intuitivnog imena domena, dobra tehnologija pretraživanja može pronaći relevantan sajt i dati mu prioritet.
Međutim, čak i sa sofisticiranom tehnologijom pretraživanja, agresivni nosioci zaštitnog znaka koji imaju
monopol nad varijacijama istog imena domena imaće prednost zbog prisutnosti na mreži i biće lakše
pamtljivi internet korisnicima.
214
A.Smith, D. Bevan-Fair-use-or-not.com, Trademark Worlad, No.202, Washington, 2007.

98
– kao što su lična imena215, kulturni ili geografski pojmovi, konflikti oko konkurentnih
interesa imena domena koji se odnose na političke kampanje.
Kreiranje atraktivnih Internet domena i njihova preprodaja postao je vrlo isplativ
„posao“. Glavni razlog je naglo sazrevanje svesti da bez adekvatnog prisustva na
Interenetu neće moći da se iskoriste sve objektivno date mogućnosti komuniciranja i
poslovanja na tržištu. Registrovanje, posedovanje i potražnja za atraktivnim i
prepoznatljivim imenima Internet domenima (od čega zatim zavisi i ime web sajta neke
firme, njena e-mail adresa i svi kasniji poddomeni) izbijaju u prvi plan. Dosadašnja
praksa je pokazala da originalan, pamtljiv i adekvatno osmišljen naziv web domena, sajta
i e-mail adrese dugo ostaje u ušima i svesti kupaca, što direktno doprinosi rastu
verovatnoće da će neko kupiti proizvod ili uslugu koji se na jednom takvom mestu
reklamiraju. Rastuća potražnja za atraktivnim i komercijalno potentnim nazivima web
domena veoma brzo je našla zadovoljenje i u, takođe, naglo rastućoj ponudi istih. 216
Danas u svetu postoje agencije specijalizovane za osmišljavanje, registraciju i preprodaju
atraktivnih naziva Internet domena. Neke od njih imaju preko 15 miliona najrazličitijih
imena. Domen „.com“ je danas najrenomiraniji i najcenjeniji završetak koji jedna firma
može imati u adresi svog web sajta, a ukoliko je takav naziv već zauzet, zaposleni u
ovakvim agencijama nastavljaju da tragaju, trudeći se da isto ime registruju pod nekim
drugim, manje popularnim, ali slobodnim domenom, na primer org., net. ili nekim od
nacionalnih, poput veoma popularnog me. za Republiku Crnu Goru.217 Kreiranje i
preprodaja domena svoj pravi bum doživeli su tek nakon obelodanjivanja vesti da su
pojedine svetske kompanije pristale da za kupovinu njima najinteresantnijih i
najpodesnijih web naziva plate iznose od nekoliko stotina hiljada, do čak više miliona
dolara. Priča o Amerikancu Džošui Kvitneru, koji je prvi registrovao domene
215
Britanska pop zvezda Sting (Gordon Sumner) izgubio je proces pred Međunarodnim arbitražnim telom
Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO Arbitration and Mediation Centre). Britanski pevač
podneo je tuzbu protiv Majkla Urvana iz SAD, koji je Internet adresu sting.com registrovao kao Internet
domen. Arbitražno telo je utvrdilo da adresa nije registrovana u lošoj nameri, odnosno da vlasnik domena
gospodin Majkl Urvan, čiji je nadimak takođe Sting (u presudi je navedeno da je Sting uobičajena reč u
engleskom jeziku i naveli nekoliko njenih značenja iz Websterovog rečnika) nije koristio domen kako bi na
bilo kakav način oštetio poznatog pevača, jer je na domenu plasirao sadržaj za korisnike kompjuterskih
igara, i nije imao nameru da isti domen preproda.
216
Ivan Aranđelović-Vredna www.imena, Biznis&Finansije br.20, Beograd, 2006.
217
Prema Ginisovoj knjizi rekorda najskuplje prodati Internet domeni su: Business.com za 7.5 miliona
dolara, AsSeenOnTv.com za 5.1 miliona dolara, Altavista.com za 3.3 za miliona dolara, Wine.com za 2.9
za miliona dolara, CreditCards.com za 2.75 za miliona dolara, Autos.com za 2.2 million miliona dolara, a
apsolutni rekorder je Sex.com prodat za čak 12 miliona dolara.

99
„mcdonalds.com“ i „7up.com“, ali i koji je uspeo da menadžere kompanije
„McDonald’s“ natera da za preuzimanje kontrole nad web domenom sa njihovim
nazivom, najpre daju ogromnu sumu novca u dobrotvorne svrhe, već odavno je ušla u
legendu i anale.

Povreda prava internet domena u Republici Srbiji

Sporovi povodom registracije domena prava, vode se prvenstveno pred arbitražom, a

arbitri su iz reda poznatih pravnih stručnjaka ( advokata i profesora ). Postupak traje
mnogo kraće nego redovni sudski procesi, mada i dalje postoji mogućnost da vlasnik
žiga pokrene i klasičan sudski spor. U Republici Srbiji, za registraciju Internet domena
nadležan je Registar nacionalnog Internet domena Srbije - RNDIS. RNDIS nije nadležna
da rešava sporove povodom registrovanih .rs domena, već upućuje strane da sporove
rešavaju pred stalnom arbitražom pri RNDSI-u218. Postupak arbitraže regulisan je
Pravilnikom o arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs
domena. Prilikom podnošenja zahteva za registraciju .rs domena, podnosilac daje svoju
izričitu saglasnost za učešće u arbitražnom postupku, ukoliko treća strana podnese zahtev
za rešavanje spora, kao konačnu odluku arbitraže. Arbitražno veće je tročlano i svojim
radom ima ulogu da razmotri i utvrdi da li je registracijom i korišćenjem nekog domena
povređeno pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo tužioca. Postupak
počinje podnošenjem tužbe i traje do šezdeset dana, a arbitražna odluka je konačna i
protv nje se ne ulaže žalba.
U presudi povodom tužbenog zahteva povodom registracije .rs domena, Stalno arbitražno
veće pri Registru nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS), u Beogradu donelo je
odluku u predmetu.
Tužilac je podneo Registru nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) tužbu radi
prenosa registracije .rs domena, navodeći da je od strane registranta izvršena neovlašćena
registracija domena „city24.rs“. U navodima tužbe, tužilac je istakao da je vlasnik žiga
"CITY24", preko Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (WIPO)
međunarodno registrovao predmetni žig, za Republiku Srbiju, te da na osnovu člana 4.
218
Sedište arbitraže nalazi se u centru za konsalting Pravnog fakulteta u Beogradu.

100
Madridskog aranžmana, međunarodni žig "CITY24" uživa ista prava kao i domaći žigovi.
Tužilac se u tužbi pozvao na Zakon o žigovima, kojim je propisano isključivo pravo
nosioca žiga da drugom licu zabrani da isti ili sličan znak neovlašćeno koristi za
obeležavanje istih ili sličnih roba i usluga, ako taj znak može da izazove zabunu u
prometu. Tužilac je istakao i da između njega i registranta ne postoji bilo kakav pravni
posao kojim bi se regulisalo eventualno ustupanje prava intelektualne svojine, kao i da ne
postoji legitimni pravni interes na strani registranta, s obzirom da registrant posluje pod
poslovnim imenom koje se u potpunosti razlikuje od imena zaštićenog žiga tužioca.
Tužilac je naveo da je registrovanjem spornog domena registrant postupio u suprotnosti
sa članom 8. Opštih uslova o registraciji .rs domena i time počinio sajberskvoting
njegovog Internet domena.
Trgovinski sud je na osnovu predloga tužioca doneo rešenje kojim je odredio privremenu
meru zabrane korišćenja domen od strane registranta do pravosnažnog okončanja ovog
arbitražnog postupka.
Registrant je istakao da je registrovanje domena od njegove strane potpuno u skladu sa
načelom savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja, te da registracijom domena nije
povredio tužiočev žig, niti je u bilo kom trenutku imao nameru da povredi zakonsko
pravo tužioca kao nosioca tužiočevog žiga. Tuženi je naveo da se robe, odnosno usluge
na koje se odnosi prijavljeni žig, potpuno razlikuju od proizvoda i usluga za koje je
registrovan tužiočev žig. Registrant je, dalje naveo da postoje brojni Internet domeni koji
u sebi sadrže reč "CITY", kao i da Internet domen predstavlja pravo strogo teritorijalnog
karaktera, te da ukoliko jedno lice ima registrovan određeni domen na teritoriji jedne ili
više zemalja, ne daje tom licu bilo kakvo pravo prvenstva u registraciji istog ili sličnog
domena na teritoriji svih drugih zemalja.
Tuženi je naveo i da se pravo na određeni domen na teritoriji određene zemlje stiče
registracijom tog domena na teritoriji te zemlje, te da na teritoriji Republike Srbije nije,
pre registracije od strane registranta, postojao nacionalni srpski internet domen koji sadrži
verbalizme "CITY" i broj "24". U vezi sa navedenim, istakao je da elementi, domena reči
"CITY" i broj "24", ne mogu da se smatrajui ni apstraktnim niti čuvenim znacima, čime
njihova paralelna upotreba od strane više različitih lica na teritoriji više različitih zemalja
znači da su, zbog njihove uobičajene upotrebe i opšteg značenja i druga lica ovlašćena za

101
njihovo korišćenje, u prilog čemu je naveo postojanje nemačkog nacionalnog Iinternet
domen www.city24.de na ime drugog lica („Aspedia" GmbH).
Arbitražno veće, je ceneći sve navode kao i priložene dokaze, donelo odluku da je
ispunjen uslov iz člana 16. Pravilnika o arbitražnom postupku za rešavanje sporova
povodom registracije .rs domena. U obrazloženju odluke, navedeno je da je sporni .rs
domen identičan ili bitno sličan zakonom zaštićenom znaku, poslovnom ili trgovačkom
imenu tužioca za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga. S obzirom, da sporni domen
„city24.rs“ u delu koji ne sadrži oznaku nacionalnog domena .rs (generični deo domena),
znak „city24“ identičan međunarodnom žigu „CITY 24“, koji je međunarodno
registrovan za teritoriju Republike Srbije.
Naročito je bitno tumačenje Arbitražnog veća u ovom predmetu člana 16. Pravilnika o
arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, koje je ukazalo
na nejasnoću i kontradiktornost. Navedenim članom je propisano da arbitražno veće može
doneti odluku o prestanku ili prenosu registracije spornog domena sa registranta na tužioca,
ukoliko je sporni .rs domen „identičan ili bitno sličan zakonom zaštićenom znaku, poslovnom
ili trgovačkom imenu tužioca za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga, ili ako ta sličnost može da
stvori zabunu i dovede u zabludu učesnike u prometu.“ Takva formulacija, navodi Veće, koja
polazi od principa utvrđivanja sličnosti zasnovanog na žigovnom pravu u kome je osnovni
princip - princip specijaliteta žiga (važenja registracije samo za navedenu i odobrenu vrstu
robe/usluga, osim u slučaju čuvenih žigova), mora se zbog prirode Internet domena tumačiti
drugačije. Registracija Internet domena se ne vezuje za robe/usluge, odnosno za njih ne važi
princip specijaliteta.
Pre početka registracije .rs domena, Vlada Republike Srbije je preko Uprave za
zajedničke poslove republičkih organa, za potrebe lokalne samouprave, rezervisala
domene koji su jednaki imenima gradova i opština u Srbiji, kako bi omogućila opštinama
i gradovima registraciju domena najvišeg nivoa. Iako je većina gradova i opština
iskoristila ovu mogućnost, zbog neznanja, nemara ili nečeg trećeg, nadležne službe
opština pojedinih gradova nisu produžile registracije domena. Tako su domeni lapovo.rs,
zajecar.rs i leskovac.rs, iako prvobitno registrovani, „napušteni“ i time izgubili status
rezervisanog domena za lokalnu samoupravu, čime su postali slobodni. Predmetni
domeni su već registrovani od strane trećih lica i ponuđeni na prodaju.219
219
Dostupno na sajtu: www.rnids.rs

102
Sajberskvoting (cybersquatting) ili domain name grabbing, je protivpravna pojava
uzurpiranja domena koji pripadaju određenim kompanijama, fondacijama ili poznatim
ličnostima.
U vreme začetaka e-trgovnine, mnoge kompanije nisu žurile da registruju imena domena
radi uspostavljanja zvaničnih web sajtova. Ovo početno stanje je pogodovalo
zlonamernim registrantima koji su imali bolju percepciju potencijala Interneta –
„sajberskvoterima“. Parnica u kojoj je učestovao zloglasni sajberskvoter Dennis Toeppen
značajno je doprinela oblikovanju sajberskvotinga kao pravnog termina, ili preciznije,
kao pravnog problema. Značenje i varijacije sajberskvotinga su od tada evoluirale
nekoliko puta, od uvredljive registracije koja je u nadležnosti parnica, do fenomena koji
postaje sve intenzivniji.
„Klasično“ sajberskvoting registrovanje Imena domena zasnovano je na registrovanim
žigovima i pokušaju da se ime domena proda pravom vlasniku, radi profita.
Druga grupa, „sajberpirati“, uključuju žigove u svoje Ime domena da bi privukli Internet
saobraćaj i preusmerili korisnike sa nameravane destinacije, ostvarivanjem profita
nepažljivim pregledima njihove web strane od onlajn oglašivača.
Treća grupa tzv. typeosquatting, označava pojavu zakupa domena vrlo sličnih sa Internet
domenom neke poznate firme, fizičkih lica ili proizvoda ili usluga, uz razliku u jednom
slovu ili redu slova. Typosquatteri računaju da se na ovaj način, prilikom ručnog unosa
(utipkavaja) adrese, može dogoditi greška u pisanju adrese, koja će ih odvesti na njihovu
stranicu, čime se povećava broj posetilaca stranice, samim tim i profit. 220 Ovakve stranice
sadrže veliki broj reklama, a često sadrže i spywarea programe. 221 Firme kao što su
Disney, Reebok i Siemens ili internet pretraživač Google, pogođene su ovom pojavom, s
obzirom da su moguće stotine varijanti njihovih poslovnih imena. Poseban problem
predstavljaju web stranice sa sadržajem namenjenim prvenstveno deci (Simpsons,
Teletubbiesi...) i tinejdžerima (Britney Spears, Cristhina Aguilera...), koje najmladje

220
Dražen Jurman - Cybersquatting - Registracija tuđih domena, PC Chip, br. 128, Zagreb, 2006.
221
U velikoj meri se oslanjaju na greške u kucanju i posle preusmeravanja korisnika, obično „zaključaju“
korisnike u tzv. „mišju zamku“, primoravajući ih da pogledaju reklame.

103
korisnike Interneta minimalnom greškom u ukucavanju željene stranice odvode na web
stranice sa pornografskim sadržajem.222
Postoje i „pseudo-sajberskvoteri“, koji su pasivni registranti koji samo čekaju imena
domena, bez uspostavljanja internet sajta. Ne sprovode nikakvu onlajn aktivnost sa tim
imenima domena i ne nude ih za prodaju. 223
Početci cybersquattinga datiraju od sredine devedesetih. Prvi slučaj spora oko domena
bio je između MTV-a i Adam Currya, bivšeg voditelja televizije.224
Novembra 1999. godine američki kongres usvojio je Anti-Cybersquatting Consumer
Protection Act, zakon koji je definisao pojam i naveo uslove koji su potrebni da bi se
neka registracija Internet domena mogla smatrati sajberskvotingom. Donošenju ovog
zakona prethodile su brojne zloupotrebe imena poznatih ličnosti, poznatih korporacija,
zaštićenih žigova i zahteva za registraciju naziva njihovih domena. Pre donošenja ovog
Zakona, sudovi su prednost davali vlasnicima Internet domena. Danas je situacija
potpuno obrnuta. Najenergičniji u odbrani od ove pojave je farmaceutski sektor, ispred
sektora vezanih za finansije, Internet i informatiku.225
U početku borbe protiv sajberskvotinga, najefikasnije sredstvo u američkom pravnom
sistemu bili su tradicionalni okviri žigovnog prava i zakon o nelojalnoj konkurenciji, kao
i Federalni zakon o razvodnjavanju žigova (Federal Trademark Dilution Act-FTDA).
Federalni zakon o razvodnjavanju žigova propisao je zaštitu vlasnika žigova u
slučajevima gde može doći do stvaranja zabune u odnosu na registrovane robe ili usluge.
Tužba za kršenje Federalnog zakona o razvodnjavanju žigova mora da dokaže četiri
elementa: da je žig poznat; da je optuženi koristio predmetni znak u trgovini; da je
222
Steve Bloomfield - Web 'typo squatters' cash in on key errors, The Indipendent, London, 2 Novembar
2003.
223
U Velikoj Britaniji se propisju i dosuđuju mere kojma sud osuđenim licima za dela kompjuterskog
kriminala, u cilju sprečavanja novih dela, zabranjuje, osim korišćenja računara, i korišćenje drugih naprava,
kao što su na primer mobilni telefoni i druga savremena sredstva komunikacije kojima se mogu ova dela
počiniti.
224
On je odlučio da pokrene privatan posao i iskoristiti svoje ime za privlačenje klijenata. S tim u vezi
registrovao je domen mtv.com, s obzirom da je bio jedan od najpopularnijih voditelja predmetne muzičke
televizije. Dok se pripremao za početak rada, njegov bivši poslodavac je odlučio da pokrene Internet
stranicu i neugodno se iznenadio kada je shvatio da je adresa već zauzeta. Premda je MTV odmah podneo
tužbu protiv Currya, slučaj je završio nagodbom pre nego što je došlo do sudskog procesa.
225
Na sudskom planu, takva praksa dovodi do tužbe zbog povrede prava na žig. Ona takode može biti
sankcionisana i primenom pravila o nelojalnoj konkurenciji ili parazitskom ponašanju, kada se strane u
sporu nalaze u konkurentskom odnosu. Kako bi se smanjio broj sporova o imenima Internet domena, neki
organi za registraciju imena domena predvideli su, u okviru imena Internet domena prvog nivoa kojima
upravljaju, poddomene kojima se upravlja primenom posebnih propisa.

104
upotreba znaka od strane optuženog počela kada je znak postao poznat i da je upotreba od
strane optuženog „razvodnila“ kapacitet oznake da identifikuje i izdvoji dobra i usluge.
Ovu zaštitu je ponekada teško primeniti u slučajevima sajberskvotinga, zato što mnogi
sajberskvoteri nikada nisu ni pokušali da zbune potrošače u vezi sa žigovima u odnosu na
registrovane robe ili usluge. Sajberskvoteri se često suzdržavaju od izlaganja bilo kakvih
informacija na registrovanom internet domenu, pošto je njihova namera da prodaju ime
domena u cilju ostvarivanja profita. Federalni zakon o razvodnjavanju žigova deluje kao
efikasno oruđe u borbi protiv registranata koji očekuju korist.
Vlasnici žigova ne moraju da dokazuju verovatnoću moguće zabune korisnika u
tvrdnjama o razrvodnjavanju reputacije žiga. 226 Pitanje je da li inkorporisanje žiga u ime
domena predstavlja zloupotrebu registrovanog žiga ili razvodnjavanje njegove reputacije.
Prilikom analiziranja ovog pitanja, sudovi su pokušavali da uključe koncepte zloupotrebe
registrovanog žiga i razvodnjavanja reputacije žigova u sporovima vezanim za Internet
domene, prepoznajući dvostruku svrhu Internet domena u savremenom svetu trgovine.
Internet domeni imaju dvostruku ulogu: označavaju lokaciju sajta u sajberprostoru, kao
recimo poštanska adresa u stvarnom svetu, ali takođe mogu i da indiciraju korisnicima
neke informacije kao što je sadržaj ili poreklo sadržaja sajta. 227 Međutim, neki problemi
su, ipak, ostali nerešeni. U većem broju protiv sajberskvotinga, ne može se pozivati na
„razvodnjavanje“ žiga, jer napadnuti žigovi nisu uvek čuveni ili opšte poznati, ili se
registrovani domen ne koristi u komercijalne aktivnosti.
Sajberskvoteri su u pokušaju izbegavanja Federalnog zakona o razvodnjavanju žigova,
umesto agresivnog prilaza vlasnicima registrovanih žigova, čekali da se vlasnici obrate
njima, kako bi kupili ime domena. Kongres SAD-a je 1999. godine doneo
Anticybersquatting zakon o zaštiti potrošača (Anticybersquatting Consumer Protection
226
Martino Tony, Trademark Dilution, Clarendon Press, Oxford, 1996.
227
U slučaju koji je postao „klasik“ sajberskvotinga američki Apelacioni sud devetog okruga (U.S. Court of
Appeals for the Ninth Circuit) Panavision International L.P. protiv Toeppen, razmatrajući ovaj problem, je
uočio: „značajna svrha imena domena je da identifikuje entitet koji poseduje web sajt“. Primenjivanjem
Saveznog zakona o razvodnjavanju žigova, sud je odlučio da je upotreba znaka tužioca od strane
okrivljenog „smanjila kapacitet oznake da identifikuje i razlikuje svoja dobra i usluge na internetu“.
Činjenica da okrivljeni samo pokazuje na svom web sajtu slike grada Pana, u državi Illinois, nije ubedila
sud da postoji nekomercijalna, a time i zakonska upotreba. Otkriveno je da registracija optuženog
pokrenuta komercijalnom upotrebom zato što je pokušao da profitira od ponovne prodaje imena domena
entitetu koji obavlja posao pod tim imenom. Drugim rečima, sud je odlučio da sajberskvoter može biti
podložan FTDA-i samo ako je njegov jedini posao da trguje imenima domena sa odgovarajućim vlasnicima
oznaka, radi komercijalne dobiti. Iako je Toeppen-ovo ponašanje delovalo nepoželjno, ono nije odgovaralo
onome što sud obično podrazumeva pod kršenjem „upotrebe zaštitnog znaka“.

105
Act-ACPA), kako bi omogućio nove tužbe protiv sajberskvotera i pokušao da pobedi
„novu formu Internet piraterije, prouzrokovanu lošom namerom i zaustavljanjem
registracija Internet domena koji krše prava vlasnika registrovanih žigova.“ 228 Za razliku
od Federalnog zakona o razvodnjavanju žigova, Anticybersquatting zakon o zaštiti
potrošača ne zahteva komercijalnu upotrebu predmetnih imena domena. Da bi se
ispravile poteškoće vezane za nadležnost Anticybersquatting zakona o zaštiti potrošača,
dozvoljava se in rem nadležnost protiv samog imena domena. Sudovi primenjuju
Anticybersquatting zakon o zaštiti potrošača i na tiposkvoting.229
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO), 2000. godine formirala je
arbitražno telo, kako bi omogućila kompanijama i pojedincima da izbegnu duge i skupe
sudske procese.230 Među kompanijama koje su ovim putem dosad uspele da povrate
imena domena od takozvanih otimača nalaze se Christian Dior, Sony, Lewis, Microsoft,
Nike i Woolmark...231

Sajberskvoting domena u zemljama Evropske unije

Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned

Names and Numbers, ICANN) 2005. godine usvojila je nakon sedam i po godina dugog

228
Kongres je izradio Anticybersquatting zakon o zaštiti potrošača kako bi sankcionisao individue koje
registruju imena domena sa namerom da profitiraju iznuđivanjem. Anticybersquatting zakon o zaštiti
potrošača omogućava podizanje civilnih tužbi protiv osoba koje „registruju, stavljaju u promet ili koriste
imena domena“ sa lošom namerom, da bi profitirali od slave drugih ljudi ili karakretističnih oznaka. Da bi
se utvrdila povreda nanesena poznatom žigu, vlasnik istog mora da dokaže da je navodno ime domena
„identično ili zbunjujuće slično“ poznatom žigu u vremenu registracije. Kada vlasnik žiga ustanovi
povredu, sud može „odrediti poništavanje imena domena ili njegov transfer vlasniku registrovanih žigova.“
Anticybersquatting zakon o zaštiti potrošača takođe traži i lošu nameru, da bi mogao da održi tužbu. Zakon
izuzima lica koja imaju legalne interese za određena imena domena koja mogu biti identična poznatim ili
karakterističnim oznakama, čak i kada postoji uzgredna korist zbog imena. Zakon nabraja neiscrpnu listu
faktora koju sud može koristiti pri određivanju faktora. Među ostalim zakonskim faktorima, sud može
lošom namerom smatrati ponudu da se proda ime, nameru preusmeravanja saobraćaja sa sajta tužitelja...
Sud takođe može razmotriti dodatne faktore koji nisu posebno uključeni u Zakon. Onaj ko tuži ne može
dokazati lošu nameru ako sud „odredi da je osoba verovala i da je imala opravdane razloge da veruje da je
upotreba imena domena fer i zakonita upotreba“. Ovim Zakonom otklonjena su dva primarna nedostatka
gonjenja sajberskvotera u okviru Federalnog zakona o razvodnjavanju žigova: zahtev za komercijalnu
upotrebu i lična nadležnost
229
230
Primljeno je preko 12 000 žalbi. U četvrtini sličajeva sporovi su rešeni sporazumno, a u većini slučajeva
podnosilac je dobio spor.
231
S obzirom da su generički domeni (gTLD) uglavnom u zakupu pomenutih kompanija, najčešće se radi o
pokušajima registracije na nivou teritorijalnih domena (ccTLD), sa extenzijama naziva zemalja: rs., uk..,
sl., me. i slično

106
procesa, zahtev Evropskog registra imena Internet domena (European Regsitry of Internet
Domain names, EURid) i odobrila da se domen .eu uvrsti u spisak domena najvišeg
nivoa.
Evropska komisija je ovlastila neprofitnu organizaciju EURid, za registrovanje imena
domena najvišeg nivoa, domena .eu. U početnom periodu, sporove među kandidatima
koji su polagali pravo na isto ime domena rešavala je belgijska podružnica kompanije
PricewaterhouseCoopers LLP. Za vreme tog perioda, pravo na dodeljivanje adrese .eu
imale su samo javne organizacije i kompanije sa registrovanim žigom. Nakon njegovog
isteka, adrese se dodeljuju po principu "ko prvi stigne“. 232 Registraciju kompanija,
institucija i građana nadgleda više od 700 "matičara", tj. kompanija koje vode registar .eu.
Češki Arbitražni sud sa sedištem u Pragu od januara 2008. godine nadležan je za sporove
u vezi sa eu. domenom. Ovaj arbitražni sud primenjuje Opšta pravila o alternativnim
rešenjima sporova u oblasti domena, i u saglasnosti sa Pravilima o javnoj politici .eu
domena, koja je određena Regulativom Evropske Komisije 874/2004 i saglasnosti sa
Dopunskim pravilima češkog Arbitražnog suda. Po predatom zahtevu za protivpravno
registrovanje domena, arbitražni sud se obraća EURID-u u cilju identifikacije lica protiv
koga je pokrenut postupak.233 Odluka se donosi od strane jednog sudije ili saveta
sačinjenog od trojice sudija. Osim odluke o poništaju registracije predmetnog domena,
sud može doneti odluku i o prenosu prava. Odluke suda su obavezujuće za obe strane u
postupku. 234
Evropska agencija za dodelu imena domena na Internetu, suspendovala je upotrebu
74.000 imena Internet domena i preduzela zakonske mere protiv 400 registratora zbog
zloupotrebe usluga. Odluka je usledila nakon što je veći broj registratora sistematski
uzimao imena domena, s namerom da ih preproda po većoj ceni, što je praksa koja se
zove "sticanje zaliha". "Pošto registratori mogu samo da registruju ime domena za

232
Do sada je registrovano preko 3.200.000 domena .eu. Najviše registrovanih .eu domena imaju Nemačka
(preko 930.000), Holandija (preko 415.000),Velika Britanija (око 355.000), Francuska (preko 250.000),
Poljska (preko 175.000) i Italija (око 166.000). U Republici Srbiji do aprila 2010. godine, registrovano je
56413 domena, od kojih je 32630 domena -.rs, 16832 domena - co.rs, 2878 domena - org.rs, 3031domena-
in.rs i 1042 domena - edu.rs
233
Registar do donošenja konačne odluke odlaže sve aktivnosti u vezi sa domenom.
234
V.Naumovski, G.Naumovski, LJ. Stefanoski - Pravni režim Internet Domejna Evrope, Pravni život, br.
13/2009, Beograd.

107
postojeće stranke, a ne da prave zalihe imena da bi ih preprodali po većim cenama, reč je
o jasnom kršenju ugovora o registraciji.“

Protivpravna upotreba metetagova

Metatag je izvorni kod u kojem je napisana web stranica. Postoji veliki broj metagova i
njihovih varijacija235, ali pretraživači u rangiraju rejtinga pretrage web sajtova koriste
samo tri vrste.236237 Metatagovi se mogu koristiti na mnogo načina, mogu opisivati
stranice, ključne reči, autore stranice, redirekt... Podaci o sadržaju web stranice
prilagođeni su pretraživačima, kao što su Google, Yahoo, Alta Vista i nevidljivi su
korisnicima, ali su vrlo važni, jer se uz pomoć njih utvrđuje sadržaj i kreiraju search liste.
Rangiranje sajta na pretraživačima često zavisi baš od informacija u okviru metataga, a
neki pretraživači neće ni uzeti u obzir web prezentaciju. Oni su često uzrok dolaska novih
posetilaca na web prezentaciju. Metatagovi ne moraju da korespondiraju sa stvarnim
sadržajem stranica.238 U formi meteataga pojedini autori navode i ime poslovnog
konkurenta u nameri da privuku njegovu klijentelu, odnosno iniciraju interesno stvaranje
zabune239. Pravni problem nastaje kada neko svesno upotrebi žig svog poslovnog
konkurenta, kako bi privukao klijene na svoj sajt. Internet korisnik greškom dolazi na sajt
lica koje je zloupotrebilo žig drugog vlasnika u metatagu svog sajta.
235
Meta-description se koristi da bi se dalo kratko objašnjenje stranice. Meta-keywords se koristi za opis
ključnih reči koje se pojavljuju na stranici. Meta-robots se koristi za davanje uputstva pretraživačima kako
da indeksiraju i prate linkove na sajtu. Meta-googlebot radi na isti princip kao i Meta-robots, s tim što važi
samo za Google pretraživač. Meta-revisit-after je tag koji određuje koliko često će pretraživači dolaziti i
indeksirati web stranicu. Author metatag je tag koji sadrži informacije o autoru, Copyright metatag se
koristi radi definisanja prava kopiranja.
236
Najčešće se koriste HTTP-EQUIV meta tagovi i NAME meta tagovi.HTTP-EQUIV meta tagovi, se
koriste poput zaglavlja strane. Oni sluze browseru korisnika da učini potrebne radnje sa stranom koju
učitava, pri cemu se prema strani odnosi kao prema objektu. NAME meta tagovi imaju najveću ulogu pri
prijavljivanju stranica na pretraživače (search engines), jer upravo oni sadrže podatke koje pretraživači
najvise cene (naravno, osim samog sadržaja strane). To su npr. ključne reči (keywords) i opis strane
(description)...
237
Dragan Varagić -Vodič kroz raj i pakao Internet marketinga, Prometej, Novi Sad, 2002.
238
Bettina Wendlandt - Cybersquatting, metatags und spam, Beck Juristicher Verlag, Munich, 2002.
239
Suština se svodi na to da Internet korisnik “greškom” dolazi na sajt onog lica koje zloupotrebljava
metatagove, umesto da se nađe na sajtu onoga čija su obeležja, u formi metatagova, zloupotrebljena. Druga
stvar koja je takođe od presudne važnosti za postojanje onoga što smo nazvali “interes stvaranja zabune”,
jeste da i jedan i drugi poslovni subjekt nude na Internetu iste proizvode, odnosno, vrše iste usluge. Drugim
rečima, mora se raditi o poslovnim konkurentima. U napred opisanoj situaciji, postoji opravdana
pretpostavka da bi Internet korisnik mogao da se odluči da kupi proizvode ili konzumira usluge onog koji
ga je prevario, koristeći se obeležjima svog konkurenta, kako bi ga privukao na svoj sajt. Nekorektan je i
nedozvoljen način na koji je Internet korisnik doveden u poziciju da bira, a ne sama činjenica mogućnosti
izbora koja, po sebi, u privrednoj utakmici nije loša, a još manje je važna krajnja odluka o izboru.

108
Koristiti tuđi žig u metetagovima, gotovo isto je kao i nalepiti ime tuđe firme na svoju
radnju. Takvo ponašanje je primer nelojalnog korišćenja tuđe reputacije i poslovnog
renomea. 240
U našoj teoriji i praksi, stvaranje zabune u prometu vezuje se u najvećoj meri za
nedozvoljenu upotrebu tuđih obeležja - žiga, firme i drugih sredstava individualizacije.

Protivpravna upotreba ključnih reči (eng. keywords)

Za preduzeća najvidljivije ime za korisnika je ono koje je identično žigu firme ili
trgovačkom imenu vlasnika sajta. Iako ime Internet domena pravo intelektualne svojine
ne prepoznaje kao znak razlikovanja, njegov značaj za poslovanje preduzeća je gotovo
jednak važnosti koju ima žig. Borba robnih marki na Internetu da u svesti korisnika
Interneta zauzmu mesto za svoj proizvod ili uslugu tako da on postane opšte
prepoznatljiv pojam, odvija se na isti način kao i na policama supermarketa ili u izlozima
prodavnica. Ono što Internet čini posebnim je njegova veličina, "supermarket" u koji uđu
milijarde kupaca dnevno. Internet pretraživači imaju više kriterijuma za pretragu ključnih
reči. Niži nivo - ključne reči se samo pojavljuju u okviru web prezentacije. Viši nivo
-vlasnik od pretraživača formularom zahteva da ga stavi na listu i navodi ključne reči.
Međutim, može i zatražiti savet od pretraživača koju ključnu reč da upotrebi kako bi ga
krajnji korisnici lakše pronašli. Zapravo, radi se o kupovini ključnih reči. To znači da je
softver podešen da pojedini sajtovi imaju prednost čak i kada ne odgovaraju u potpunosti
tematskom smislu. Vlasnici žigova trpe zbog ovakve prakse jer potencijalni klijenti
umesto na njihove sajtove odlaze na sajt drugog lica koje je kupilo njihov žig kao ključnu
reč. Ovde je takođe reč o nelojalnoj konkurenciji, jer stvaranje mogućnosti zabune gotovo
i da ne postoji, a samo ukucavanje žiga u pretraživač nije povreda žiga.

240
Spor između izdavačke kuće Playboy i Teri Velis (The Trademark Reporter, INTA, vol. 91, July-
August, 2001, no. 4), predstavlja međutim ideju zakonite upotrebe tuđeg žiga u mtetegovima, bez
saglasnosti vlasnika žiga. Playboy je tužio Teri Velis najlepšu devojku (Playmate of year ) u izboru
časopisa Playboy za 1981. godinu, sa zahtevom da iz sajta koji se nalazi na adresi www.terriwelles.com, i
metatagova ukloni reči Playboy i Playmate. Playboy je svoj zahtev zasnovao na tvrdnji da je on vlasnik
predmenih žigova, i da niko nemože bez njegove saglasnosti da koristi navedene žigove. Sud je navedinu
tužbu odbio jer je procenio da nije bilo jasnih dokaza da je tužena imala nameru da dovede u zabludu
korisnike Interneta da se radi o web stranicama koje su povezane sa časopisom Playboy, a upotreba reči
Playboy i Playmate u metatagovima, nije povreda prava časopisa Playboy, jer navedene reči osim što
govore o profesiji vlasnika web stranice, istorvremeno klasifikuju njen sajt u adekvatnu kategoriju
sajtovima sa sličnom tematikom.

109
U uspešnom pozicioniranju web sajta na internet pretraživačima, važnu ulogu igra
adekvatan izbor ključnih reči koje predstavljaju web sajt. Ključne reči se postavljaju u
sam tekst na stranicama sajta, ali služe i za definisanje oglašavanja putem pretraživača.241
Mnoge firme na Internetu nude uslugu plaćanja po kliku (Pay Per Click), privlačeći
potencijalne mušterije na svoj web sajt. Sa druge strane postoje firme koje pronalaze
mušterije koje plaćaju postavljanje svojih banera na tuđem web site-u. Zato je broj poseta
veoma važan faktor na Internetu, što je veća poseta na jednom sajtu, vlasnik sajta vise
zaradjuje.242
Veliko veće Evropskog suda pravde (The Grand Chamber of the European Court of
Justice -ESP), u Luksemburgu, ocenilo je u postupku koji se vodio izmedju najvećeg
svetskog web pretraživača Googla i francuske modne kuće Louis Vuitton, da Google ne
narušava zakon o žigovima tako što dozvoljava oglašivačima da kupuju reči koje
odgovaraju žigovima njihovih konkurenata. Louis Vuitton i dve druge firme podneli su
tužbu tvrdeći da je Google dozvoljavao oglašivačima da kupuju ključne reči za pretragu
identičnih žigovima podnosioca. Google je tvrdio da davalac usluga plaća samo usluge
hostinga i zato ne mogu biti odgovorni za iste. Kao i da nisu odgovorni što prilikom
prilikom prodaje ključnih reči, da li je oglašivač vlasnik spornog žig, ili je ovlašćen od
vlasnika žiga da korišćenje žiga.
Sud je ustanovio da oglašivači ne mogu pomoću ključnih reči, da objavljuju na web
stranicama oglase koji ne omogućavaju veb korisnicima da lako shvate iz koje kompanije
potiču odredjeni proizvodi. Veliko veće Evropskog suda pravde je, međutim, naložilo da
Google mora da ukloni reklame, ukoliko su predmetni žigovi u vezi sa nezakonitim
aktivnostima kao što su prodaja falsifikovane robe. Ova odluka predstavlja važan korak
ka objašnjenje pravila koja regulišu online oglašavanju. Odluka će se primenjivati u
nadležnosti 27 zemalja Evropske unije i staviće tačku na neizvesnosti u slučaju
nepodudaranja nacionalnih zakona.
Osim Louis Vuitton-a, u procesu protiv Googla učestvovali su i drugi proizvođači
luksuznih proizvoda kojima se nije svidela Googlova usluga AdWords, koja predstavlja
glavni izvor prihoda najvećeg svetskog Internet pretraživača, posredstvom koje praktično

241
Dragan Varagic- Otrkrite nove kljucne reci - , dostupno na sajtu: http://www.pretraga.rs/
242
Dragan Varagic- Osnove Internet marketinga - Sta je banner?, dostupno na sajtu:
http://www.pretraga.rs/

110
svako može kupiti reklamni prostor, a da kao ključne reči može da upotrebi neku svetski
poznatu robnu marku. Novac za reklamu ubire Google koji nema nikakva prava u vezi sa
predmetnim žigovima. Ova sudska odluka, međutim, ne znači da će Louis Vuitton i druge
firme prestati sa svojim nastojanjima da se zabrane usluge Googla - AdWords.

Žig i imena domena – Sličnosti i razlike

Iako postoje određene sličnosti, žig i Internet domen su konceptualo različiti. Primarna
uloga žiga je da olakša razlike između izvora roba/usluga, kako bi se sprečila konfuzija
potrošača i zaštitila reputacija. S druge strane, sistem Internet domena je projektovan da
koordinira lako pamtljive nizove slova od teško pamtljivog niza brojeva. Internet domeni
nisu namenjena da funkcionišu kao žigovi. Zakon o žigovima je propisan kako bi sprečio
zabunu i štitio reputaciju znakova kojima se obeležavaju robe/usluge. Stoga, identične ili
slične oznake mogu da koegzistiraju u različitim klasama Ničanske klasifikacije, pod
pretpostavkom da nema opasnosti od konfuzije. Na primer, ako je oznaka kao što je
Swatch poznata među korisnicima kao švajcarski proizvođač modnih ručnih satova,
proizvođač hemijskih pesticida za poljoprivrednu upotrebu, koji bi takođe mogao svoje
proizvode da nazove Swatch, ne bi zbunio korisnike da je on u stvari švajcarski
proizvođač. Pošto je zakon o žigovima teritorijalan, žigovi mogu biti zaštićeni samo u
zemljama u kojima su nakon prijave, ispunile i sve zakonom propisane pravne uslove.
Zakon o žigovima ne dozvoljava mogućunost registracije za identične ili slične žigove na
različitim teritorijama, u istoj klasi dobara ili usluga. Međutim, mogu se registrovati isti
ili slični žigovi na različitim teritorijima unutar iste klase roba i usluga, ukoliko za
predmetnu teritoriju nisu prethodno nisu registrovani identiči ili slični žigovi za iste klase
roba ili usluga. Međutim, ukoliko bi pretpostavili da marka satova Swatch nije
prepoznata kao zaštićen zaštitni znak izvan Švajcarske, britanski proizvođač satova ne bi
mogao biti sprečen od upotrebe iste oznake u istoj klasi u Velikoj Britaniji. Imena
domena, nasuprot zaštitnim znacima, su i jedinstvene i globalne prirode. Samo jedan
entitet na svetu može imati pravo da koristi određeno ime domena i tom imenu domena
može biti globalno pristupljeno. Tehnički, može biti tačnije reći da samo jedan registrant

111
može dobiti ekskluzivnu licencu da koristi određen SLD pod određenim TLD-om, u
određenom trenutku.
U nedostataku slobodnog vremena, koji je sve izraženiji kod savremenog čoveka, Internet
pruža nove mogućnosti. Internet je omogućio pristup ogromnom broju informacija 24
časa dnevno, skratio je lanac komunikacije između kupca i prodavca, često izbacujući
kariku maloprodaje ili velikoprodaje. To je uticalo na promene u odnosima sa kupcima i
dobavljačima i izazvalo pojavu elektronskog tržišta. 243 Ljudi se, usled osećaja da im je
vreme koje mogu da posvete sebi, svojoj porodici ili prijateljima, važnije od novca,
okreću Internetu gde mogu naručiti robe i usluge koje će im bez odlaska u grad i čekanja
u redu stići na kućnu adresu. Internet je postao najbolji distributivni kanal koji je ikada
postojao, njegovim posredstvom potrošači mogu da investiraju svoj novac, naručuju
namirnice, pronađu posao, kupe odeću ili lekove, pohađaju kurseve i fakultete.244
Međutim, veliki pretraživači, poput Yahoo i Google, imaju ugovore sa pojedinim
kompanijama, kakav, na primer, postoji između Google i Times magazine. Ukoliko vrsta
članka koji tražite postoji na njihovom web sajtu, na vrhu Googlove pretrage biće njihov
članak, još hiljade kompanija plaća ovu uslugu, koja je zbog svoje niske cene moguća i
za manja i srednja preduzeća.245
Usled promena u modernoj ekonomiji i strategiji poslovanja, došlo je do primene novih
pravnih sredstava zaštite.  SAD imaju primat u istoriji računarskih zloupotreba, kao i u
području proučavanja ovih dela. Prva studija koja se bavi pravnim aspektima zloupotrebe
računara pojavila se 1971. god. u SAD-u, da bi, već nekoliko godina kasnije bila
upotpunjena primerima iz sudske prakse i slučajevima iz domena istražnih organa.
Američki kongres je izglasao 1986. god. Zakon o kompjuterskoj prevari i zloupotrebi i
Zakon o privatnosti elektronskih komunikacija.
Od tada pa do danas, mnoge zemlje su izmenile svoje krivične zakone i donele niz
posebnih zakonskih propisa, kao što su Zakon o kompjuterskom kriminalu (Australija
1988. god.), Zakon o kompjuterskim zloupotrebama (Velika Britanija, 1990. god.),
Zakon o kompjuterskom kriminalu (Holandija 1993.god.), itd.

243
Nebojša Vidić - Primena Internet marketinga na razvoj Web portala, Seminarski rad, Specijalističke
studije, Fakultet Organizacionih nauka, Beograd
244
Marc Gobé - Emocionalno brendiranje, Mass Media International, Beograd, 2006.
245
Branko Rakita, Ivan Mitrović - Brend menadžment, Savremena administracija, Beograd, 2007.

112
Mnoge međunarodne organizacije su takođe donele preporuke o izmenama
zakonodavstava u vezi sa sprečavanjem kompjuterskog kriminala: OECD, OUN, Savet
Evrope, Komisija EU.
Odredba Zakona o autorskim pravima u oblasti digitalnih medija koja je propisana u
SAD-u, predviđa da vlasnik povređenih prva intelektualne svojine (autorskog prava)
može zahtevati od provajdera uklanjanje predmetnog sadržaja, kao i zabranu pristupa
svim korisnicima. Ukoliko se provajder složi da ukloni sporni sadžaj, na njega se
primenjuju odredbe sigurne luke, odnosno primena olakšica, po kojima on nije
odgovoran za kršenje autorskih prava od strane korisnika. Odredba je nastala zbog
potrebe da se pronađe ravnoteža između prava i interesa kompanija i provajdera usluga.
Konvencija Saveta Evrope o sajber kriminalu (Convention on Cybercrime, ETS No. 185,
The Council of Europe, 23 November 2001)246 usvojena je 2001. godine. Konvencija
obavezuje sve zemlje na međusobnu saradnju u borbi protiv kompjuterskog kriminala i
elektronske piraterije. Prihvatanjem Konvencije, Republika Srbija se obavezala da će
obrazovati organe specijalizovane za otkrivanje i procesuiranje visokotehnološkog
krimina. Poštujući tu obavezu, ali i Preporuke Saveta Evrope iz 1989. i 1995. godine i
druge multilateralne dokumente, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o
organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala,
koji je stupio na snagu 27. jula 2005. godine. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih
organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („Sl. glasnik R.S.“ br. 61/2005)
uređuje obrazovanje, organizaciju, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih
jedinica državnih organa ,radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela
visokotehnološkog kriminala. Ovim Zakonom, visokotehnološki kriminal definisan je
kao „vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela
javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u
materijalnom ili elektronskom obliku.“
Članom 3., stav 2., propisna su krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine i
pravnog saobraćaja, kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju
računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili

246
Sajber kriminal i visokotehnološki kriminal imaju isto značenje, u pitanju terminološka razlika,
konvencija koristi izraz sajber kriminal dok domaće zakonodavstvo koristi izraz visokotehnološki kriminal
dok domaće zakonodavstvo koristi izraz visokotehnološki kriminal

113
elektronskom obliku, ukoliko broj primeraka autorskih dela prelazi 500, ili nastala
materijalna šteta prelazi iznos od 850.000 dinara. Za postupanje u predmetima krivičnih
dela protiv visokotehnološkog kriminala nadležno je Okružno javno tužilaštvo u
Beogradu za teritoriju Republike Srbije247. U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu u
Beogradu 2005. godine, osnovano je posebno odeljenje za borbu protiv visokotehničkog
kriminala -Posebno tužilaštvo. Radom Posebnog tužilaštva rukovodi Posebni tužilac za
visokotehnološki kriminal - Posebni tužilac, koji ima prava i dužnosti kao javni tužilac.
Kada se dođe do saznanja, da se u jednom krivičnom predmetu radi o slučajevima
visokotehnološkog kriminal, pPosebni tužilac se u pismenoj formi obraća Republičkom
javnom tužiocu, zahtevajući od njega da mu poveri ili prenese nadležnost. U okviru
ministarstva za unutrašnje poslove, radi otkrivanja i sprovođenja poslova u vezi sa
visokotehnološkim kriminalom, obrazuje se u služba za borbu protiv visokotehnološkog
kriminala, koja postupa po zahtevima Posebnog tužioca. U Okružnom sudu u Beogradu,
obrazovano je Veće za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, dok je za odlučivanje u
drugom stepenu nadležan neposredno Viši sud. Teritorijalna nadležnost navedenih organa
uspostavljena je na celoj teritoriji republike, dok je stvar na nadležnost propisana članom
3. pomenutog zakona, i odnosi se na krivična dela protiv bezbednosti računarskih
podataka određenih glavom XXVII Krivičnog zakonika, krivična dela protiv
intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo
izvršenja javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u
materijalnom ili elektronskom obliku.
Nažalost, reformom sudstva, koja je stupila na snagu 1. januara 2010. godine, nadležnost
u borbi protiv organizovanog kriminala prebačena je sa Tužilaštva za visokotehnološki
kriminal na Viši sud, koji još nije oformio to odeljenje. Predviđeno je da za oblast
kriminala budu zadužena dva zamenika tužioca Višeg suda, umesto tužioca i tri zamenika
tužioca za visokotehnološki kriminal. Edukacija i svest o značaju borbe protiv
visokotehnološkog kriminala koju, je do sada sprovodilo Tužilaštvo za visokotehnološki

247
Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal do 1. januara 2010. godine procesuiralo je 575 predmeta, od
čega 270 u krivičnom postupku. Doneto je 130 pravosnažnih presuda, a oduzeta je imovinska korist u
iznosu od 1100000 dinara, ili oko 11 hiljada evra, kao i 80 računara. Najčešća krivična dela, pred
Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal odnosila su se na dela internet prevara, zaštite intelektualne
svojine, odnosno piraterije, zloupotrebe platnih kartica i ugrožavanja sigurnosti zaštićenih računarskih
mreža i računarske sabotaža, a prisutno je bilo i širenje rasne, verske i nacionalne mržnje.

114
kriminal, kao i pre svega profilisanost kadrova koji su bili skoncentrisani i upućeni
isključivo na ovu veoma zahtevnu materiju, u Višem sudu neće biti moguća, s obzirom da
u okviru Višeg suda ne postoje sudije koje će se baviti samo tom oblašću, pa će tako
sudije koje dobiju istragu za teško ubistvo i tešku zloupotrebu službenog položaja morati
da se bave krivičnim delima hakovanja ili ugrožavanja sigurnosti na Internetu.
Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije
(„Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 39/2003) aprila 2003. god., prvi put se uvodi
posebna glava o kompjuterskom kriminalitetu. Time se naša zemlja pridružila nizu
zemalja koje na različite načine (preventivnim i represivnim merama) pokušavaju da se
suprotstave različitim oblicima i vidovima zloupotrebe kompjutera. Unošenjem ovih
krivičnih dela u svoje zakonodavstvo, Republika Srbija je ispunila najveći deo svojih
obaveza prema Direktivi EU o zaštiti kompjuterskih programa iz 1991. god. i prema
Konvenciji Saveta Evrope o sajber kriminalu iz 2001. god., kao i preporukama
navedenim u "Rezoluciji o računarskom kriminalitetu" usvojenoj na VIII kongresu UN-a,
a posebno u "Preporuka o kriminalitetu vezanom za računare" i "Preporuka o
sagledavanju problema u krivičnom procesnom pravu vezanom za informatičku
tehnologiju".
Krivičnim Zakonom Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 85/05 ), u
glavi 27., predviđeno je sedam krivičnih dela koja imaju zajednički objekt zaštite –
bezbednost računskih podataka, odnosno informacionih sistema u celini i poverenja u
istinitost ovih podataka. To su sledeća krivična dela: oštećenje računarskih podataka i
programa; računarska sabotaža; pravljenje i unošenje računarskih virusa; računarska
prevara; neovlašćeni pristup zaštićenom računaru ili računarskoj mreži; sprečavanje i
ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži;
računarska sabotaža; neovlašćeno korišćenje računara i računarske mreže.
Učinioci krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, zahvaljući mogućnostima koje
pružaju informacione tehnologije, mogu delovati sa bilo koje tačke u svetu. Mesto
pripremanja krivičnog dela i mesto njegovog izvršenja ne moraju se poklapati niti sa
mestom izvršenja krivičnog dela, niti sa mestom gde se posledica ostvaruje. Često se
dešavaju primeri kada počinioci, kako bi zavarali svoj trag, postavljaju sajt preko kojeg
se odvija poslovanje firme na server u inostranstvu, a sama firma i domen registrovani su

115
na domaće pravno lice. Zbog toga se može pojaviti kolizija sa klasičnim principom
određivanja teritorijalne nenadležnosti državnih organa i, u skladu sa tim principom
ovlašćenja za postupanje i preduzimanje potrebnih radnji.
S obzirom, na stvarnu, mesnu i funkcionalnu nadležnost o kojima svaki pravosudni
organ, uključujući i tužilaštvo, mora da vodi računa po službenoj dužnosti. Za postupanje
po predmetu, nadležno je tužilaštvo određenog ranga, mesno teritorijalno pripadno, dok
se podrazumeva da u okviru tužilaštva obrađivač predmeta može da postupa po istom.
Zakon kaže da se mesto izvršenja krivičnog dela određuje prema mestu gde je „...učinilac
krivičnog dela radio, bio dužan da radi ili gde je nastupila štetna posledica...“. Recimo,
ako je neko izvršio povredu nekog sajta iz prostorija koje se nalaze na Novom Beogradu
ili Zemunu, nadležno će biti Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, prema
mesnoj nadležnosti. U zavisnosti od posledica izvršenog dela, predmet se može prema
stvarnoj nadležnosti dodeliti Okružnom ili Opštinskom javnom tužilaštvu. Problem
utvrđivanja vremena i mesta izvršenja Krivičnim zakonikom Republike Srbije propisano
je članovima 16. i 17. („Sl.glasnik RS“ br. 85/2005).
Član 16. propisuje da je „krivično delo izvršeno u vreme kad je izvršilac radio ili bio
dužan da radi, bez obzira kada je posledica dela nastupila.“ Mesto utvrđivanja izvršenja
krivičnog dela, članom 17. određuje da je „krivično delo izvršeno kako u mestu gde je
izvršilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimično nastupila
posledica dela“.

Sukob Internet domena i geografskih pojmova

Geografski pojmovi u najširem smislu, podrazumevaju sve reči, znake, navode ili
simbole, koji se po svom sadržaju odnose na neku određenu državu, region ili mesto, bez
obzira da li služe za upućivanje na određeno geografsko poreklo robe/usluge koja je
njima obeležena.248
Oređeni broj zemalja kasno je shvatio značaj Interneta i pokrenuo sporove protiv lica i
firmi iz razvijenih zemalja koje su registrovale dot.com domene njihovih zemalja. Spor
između Južnoafričke Republike i preduzeća u Sijetlu otvorio je novi front u globalnoj
248
Walter Oppenhoff - Geografische Bezeichnungen unda Warenzeichen, GRUR int. München, 1977.

116
borbi sa sajberskvotingom, i postavio šire pitanje o regulisanju Internet domena i
geografskih pojmova. Pokrenuo je pitanje simbola nacije i regulacije Interneta, koje ima
šire implikacije. Postoji zabrinutost da se balans koji je utvrđen zakonom o žigovima
zaobilazi takvim režimima, da imena država, geografske oznake i oznake Olimpijskih
simbola budu sveobuhvatno obuhvaćena "sui generis" sistemom zaštite. 249 Iako je
zakonodavstvo naklonjeno vlasnicima žigova, ipak nije od pomoći u slučaju Južnoafričke
Republike.250
Dokazivanje loše namere kompanije koja je registrovala predmetni žig i njene želje da
profitira od registrovanog žiga, biće teško potvrditi s obzirom na problem da geografska
imena, kao što su imena gradova i imena država, najčešće ne mogu biti registrovana kao
žig, u velikom broju zemalja.251
Međutim, Južnoafrička Republika imaće veliku korist od odluke Međunarodnog
arbitražnog tela Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO Arbitration and
Mediation Centre), pod UDRP-om, u vezi sa imenom domena barcelona.com. Odbor je
doneo odluku da ime domena koje je u pitanju i zaštitni znak grada Barselona nisu
identični u materijalnom smislu, nego su zbunjujuće slični. Odbor je smatrao očiglednim
da je grad Barselona imao pravo ili legitimni interes na pojam Barselona. Osim toga,
odbor je insistirao da plan da se komercijalno eksploatišu informacije o gradu Barselona

249
Matthew Rimmer - Virtual countiries:Internet domain names and geographical terms, Media
International Australia incorporating Culture and Policy, No. 106, Canberra, 2003.
250
Sudija okružnog suda, Allen Schwartz, koji je sudio u ovom premetu, na osnovu Zakona o imunitetu
stranih suvereniteta (Foreign Sovereign Immunities Act) iz 1976. godine, i koji je uspostavio ograničenja i
posebne procedure u tužbama stranih država u sudovima SAD-a. Sudija je utvrdio da se Južnoafrička
Republika nije angažovala u bilo kojoj transakciji ili načinu ponašanja koji su komercijalne prirode.
Južnoafrička Republika je samo dala saopštenje za javnost, navodeći da namerava da podnesu aplikaciju
WIPO-u za pravo da poseduje southafrica.com domen, i preuzela stvar na međunarodnim forumima. Sudija
Okružnog suda Allen Schwartz je ustanovio da, čak i ako se akcije Južnoafričke Republike smatraju u
skladu sa aktom Foreign Sovereign Immunities, one će i dalje biti nedovoljne da se aktivira izuzetak
komercijalnih aktivnosti, jer nisu prouzrokovale efekat direktnog uticaja u Sjedinjenim Državama. U
fusnoti, sudija je primetio da je malo verovatno da će WIPO preporučiti ICANN-u da usvoji posebno
isključenje u vlasništvu domena. Sudija Schwartz smatra: "Pod takvim okolnostima, afirmacija zahteva
Republike protiv Virtual Inc. za vlasništvo nad southafrica.com domena će teško uspeti". Sukob oko imena
Internet domena southafrica.com prelazi ograničenja nacionalnog regulisanja sajberskvotinga.
251
Zavod za intelektualnu svojinu SAD-a (USPTO) odbio je zaštitu prijavljenom žigu Univerzitetska
Štampa Oksforda (Oxford University Press), prijavljenog u vezi sa sledećim robama: materijali na videima,
kasetama i diskovima. Slično tome, farmaceutska kompanija Bristol-Majers (Bristol-Myers) nije bila u
mogućnosti da registruje svoj žig Bristol, jer je ime Bristol ime gradova u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim
Američkim Državama. Isto tako, kompanija koja je želela da registruje znak Michigan nije mogla da ga
registruje u Australiji, jer je to ime države u Sjedinjenim Državama.

117
svodi na lošu nameru252. Nakon toga, Okružni sud u Virdžiniji u SAD-u odbacio je zahtev
vlasnika domena, da se poništi odluku WIPO odbora. Postoji veliki broj drugih slučajeva
u Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj gde su su priznata pravo gradovima na imena
domena kao što su heidelberg.de, Saint-tropez.com, Berner-oberland.ch i luzern.ch.
Suprotno tome, opština Durban u Južnoj Africi nije mogla da dobije ime domena
durbanexperience.com, jer je u pitanju geografski termin, a ne postoje dokazi da je
korišćen kao žig. Grad Myrtle Beach nije uspeo da povrati ime myrtlebeach.com, jer se
odnosi na geografsko mesto. Gradonačelnik Heidelberg-a je takođe bio neuspešan u
skorašnjim bitkama oko imena heidelberg.net.

Odgovornost posrednika u prenosu informacija za povredu prava

znakova razikovanja na Internetu

Informacija postavljena na Internetu, i pored pretpostavke da brisanjem sa izvornog sajta

biva brisana automatski sa svih sajtova koji su kopirali automatski informaciju, ne
garantuje da će poruka biti totalno brisana, jer osim sajtova za automatsko arhiviranje
članaka, postoje i lica koja su koristila i zadržala datu informaciju. Zbog svega
navedenog, odgovornost lica koja iniciraju neku informaciju na Internetu je veća nego u
realnom prostoru.

Odgovornost vlasnika servera u prenosu informacija za povredu prava znakova

razikovanja

Gotovo cela Internet struktura bazira se na klijent - server modelu. Milioni spojenih
servera čine Internet i rade neprekidno, pružajući usluge kao što su web, e-mail, transfer
podataka, chat i mnoge druge. U oblasti informacionih tehnologija, server je računarski

252
Zohar Efroni - A Barcelona.com Analysis: Toward a Better Model for Adjudication of International
Domain Name Disputes , Fordham Intellectual Property, Media & Entertainment Law Journal, Vol. 14,
Stanford,2003.

118
sistem koji pruža usluge drugim računarskim sistemima, odnosno klijentima, a ta
komunikacija odvija se preko računarske mreže. Naziv server najčešće se odnosi na ceo
računarski sistem, ali se ponekad koristi i samo za hardver 253 ili softver254 takvog sistema.
Serveri stavljaju na raspolaganje tehnička sredstva korisnicima Interneta, pristup
informacijama ili skladištenje informacija na prostoru njihove memorije.
Vlasnici servera ne obezbeđuju sadržaj. Samim tim, odgovornost za sadržaj informacija
koje smeštaju u memoriju svojih računara, u dosadašnjoj sudskoj praksi, prihvaćena je
samo u slučajevima flagratnog kršenja nekih odredaba prava, kao što je pre svega objava
sadržaja pedofilnog karaktera ili nasilničkog karaktera. U slučaju povrede prava
intelektualne svojine, odnosno znakova razlikovanja, odgovornost vlasnika servera nije
uvek jednako tretirana. U razmatranju pitanja odgovornosti vlasnika servera, pitanja
zaštite se mogu podeliti na tehnička i pravna. Vlasnicima servera na raspolaganju stoje
pre svega tehnička sredstva zabrane kojima mogu zabraniti korišćenje određenih servisa,
ili isključiti određene računare iz mreže. Sa aspekta pravne zaštite, vlasnici servera imaju
mogućnost pre svega klauzulne zaštite, odnosno sačinjavanje ugovora sa klijentima,
kojima odgovornost za sadržaj usmeravaju isključivo na klijenta.255

Odgovornost provajdera u prenosu informacija za povredu prava znakova

razikovanja

Provajder (engl. Internet Service Provider - ISP) je posrednik u pružanju Internet usluga.
U kolokvijalnom govoru, reč provajder se najčešće odnosi na kompanije koje pružaju
usluge pristupa Internetu fizičkim i pravnim licima. Ove usluge mogu imati više funkcija,
od usluga običnog prenosa informacija (elektronske pošte ili poruka emitovanih u
mrežama za socijalno druženje i sl.), do skladištenja određenih informacija na svojim
serverima. U slučajevima transporta informacija, vlasnici provajder servisa vrše samo
prenos informacija i štite se od odgovornosti, kao i u slučaju vlasnika servera ugovorima

253
U hardverskom smislu, pod serverom se podrazumeva program koji od klijenta preko mreže prima
zahteve, obrađuje ih i opet preko mreže šalje odgovore klijentu.
254
Kada se govori o serveru kao softveru, server predstavlja računarski program koji razmenjuje servise sa
drugim računarima.
255
V. Spasić - Odgovornost ključnih lica za kretanje informacija na Internetu, Pravo i privreda br.5-8,
Udruženje pravnika u privredi Srbije, Beograd, 2000.

119
sa klijentima, kojima se odriču odgovornosti za sadržaj informacija koje prenose.
Odgovornost koju imaju provajderi prilikom posredovanja u ovom obliku komunikacije
je minorna, s obzirom da naročito u slučaju elektronske pošte, tajnost komunikacije i
nepovredivost pisama ne dozvoljavaju provajderu upoznavanje sa sadržajem informacija
koje prenose. U slučaju prenosa informacija na forumima i društvenim mrežama, koje se
potencijalno mogu prenositi na drugim serverima i provajderima, odgovornost za dalju
distibuciju iskazana kroz sudsku praksu, procenjivana je u odnosu na trenutak saznanja
da informacija koju prenosi nije dopuštena, odnosno povređuje pravo.
Provajderi poseduju tehničke mogućnosti kontrole sadržaja informacija čiji protok
obavljaju, te je obaveza provajdera da, ukoliko poseduju informacije o nedopuštenom
sadržaju informacije u čijem posredovanju sudeluju, obustave. Od trenutka kada
provajder sazna da je informacija povređujuća, postaje njegova odgovornost za dalji
prenos informacije. Utvrđivanje izvornog aktera povrede prava, kao i nadležnost
jurisdikcije kojoj prekršilac podleže, zbog prirode Interneta je otežana. Mogućnosti
lažnog predstavljanja, i prosleđivanje sadržaja sa računara drugih lica bez njihovog
znanja i odobrenja, mogu zamagliti situaciju u vezi sa počiniocima ovakvih dela. Krivični
zakonik Republike Srbije (Glava II) propisuje važenje krivičnog zakonodavstva Srbije za
učinjena krivična dela u inostranstvu.
Nažalost zakonodavac je propustio priliku da prilikom propisivanja odredbi kojima se
određuje važenje krivičnog zakonodavstva na teritoriji Srbije, osim naznačenja da važi za
svakog ko na njenoj teritoriji učini krivično delo, kao i određivanjem mesta izvršenja na
kojima se u posebnim slučajevima odnose odredbe nacionalnog krivičnog zakonika, bez
obzira gde se nalaze dela kao što su “domaći” brod (Glava II. čl.6. tač.2) i “domaći”
avion (Glava II. čl.6. tač.3.), na kojima se krivična dela vrše, propiše članove kojima bi se
određivala krivična odgovornost na “domaćim” serverima, bez obzira gde se nalaze.
Ovakvo određivanje od strane zakonodavca u slučaju „domaćih“ servera bilo bi značajno,
s obzirom da provajderi često zakupljuju lokacije na serverima u inostranstvu, te lica koja
vrše prenos informacija na ovaj način mogu lako zaobići nacionalnu pravnu jurisdikciju.

120
Za dalju budućnost određivanja odgovornosti provajdera važan je sudski proces protiv
The Pirate Baya, jednog od najpopularnijih sajtova za preuzimanje informacija koje
preko peer to peer (p2p) mreža.256
Iako se ovaj sudski proces odnosi na autorska i srodna prava, i time, ne samo da ne spada
u domen prava znakova razlikovanja, nego ni u pravo industrijske svojine, pažnju
zaslužuje sa aspekta utvrđivanja odnosa odgovornosti vlasnika servera, odnosno
provajdera u prenosu informacija putem Interneta. Zarada ovog web sajta poticala je od
reklama na web stranicama ovog Internet sajta i privatnih donacija.
Sama legalnost ovakve mreže nije problem. Problem se odnosio na legalnost sadržaja
koji su se ovom mrežom prenosili, a to su najčešće sadržaji iz domena oblasti autorskog
prava, prenošeni bez ovlašćenja autora (muzika, filmovi, softver i sl.). Zanimljivo da je,
već drugog dana suđenja, tužilac odustao od polovine optužbi, zbog nedostatka dokaza.
Takođe nije mogao da dokaže ni neke tehničke detalje, kao što su npr. DHT (Distributed
Hash Table).257
Advokat odbrane se pozvao na direktivu Evropske unije 2000/31/EC, prema kojoj onaj
koji pruža servis (provajder) nije odgovoran za informacije koje se prenose. Da bi bio
odgovoran, provajder, mora započeti transfer, a to ne rade administratori sajta, kao
pružaoci usluga, već korisnici koji se mogu fizički identifikovati, s obzirom da korisnici
često stoje iza nadimaka, kao npr. King Kong. Po zakonu, tužilaštvo mora da dokaže
umišljaj izvršioca i njegovog pomagača. Drugim rečima, mora da dokaže da je
administrator kontaktirao sa korisnikom Kingom Kongom, koji se može nalaziti negde u
džunglama Kambodže.
Tužilac je želeo da dokaže da administratori nemaju kontrolu nad onim što čine korisnici.
Vlasnici web sajta Pirate Bay, Frederik Neij, Gotfrid Svartholm Varg, Karl Lundstorm i
256
Peer to peer mreže su specifične ad hoc mreže, koje za razliku od standardnih mreža jer nemaju odnos
server-klijent, već je svaki umreženi računar istovremeno i server i klijent. Ovakav način razmene podataka
je idealano tle za pirateriju, iako ima primenu i u telefoniji. Čovek koji je sve započeo 1999. godine je Šon
Fening, osnivač i vlasnik Nepstera, jednog od pionirskih servisa koji je omogućavao razmenu miliona
pesama i albuma korisnicima Interneta širom sveta. Nepster je 2001. godine imao rekordnih 26,5 miliona
korisnika širom sveta, ali je kompanija već sledeće godine morala da proglasi bankrot, posle nekoliko
velikih obeštećenja koje je morala da plati velikim muzičkim kućama, nakon izgubljenih sudskih sporova u
kojima je dokazano postojanje centralizovane liste fajlova koja je omogućavala pretrage za fajlovima preko
servera koji je pružao adrese računara na Intrenetu na kojima su se nalazi traženi fajlovi, nakon čega se
uspostavlja direktna konekcija sa nekim od tih računara.
257
Pružaju mogućnost korisnicima da koordiniraju file sharing (trackeri) i budu peer korisnici istovremeno
(razmenjuju fajl putem torrenta).

121
Piter Sunde prvostepenom odlukom suda su proglašeni krivim za kršenje autorskih prava
na po godinu dana zatvorske kazne, uz novčanu kaznu od 4.5 miliona dolara.
Francuskim krivičnim zakonom predviđeno je da za dela učinjena van granica Francuske,
na francuske državljane primenjuje farncuski zakon ukoliko postoji duplicitet
inkriminacije. Predviđeno je i da je povreda učinjena na teritoriji Francuske ukoliko je
barem jedan od elemenata vezan za ovu teritoriju.
Zakon SAD-a o prisitojnosti komunikacija (The Communication Decency Act) propisuje
za provajdere oslobađenje od odgovornosti za difuziju nepristojnih informacija, ukoliko
ta aktivnost ne uključuje stvaranje informacionog sadržaja.
Međuministarska misija o Internetu, održana 1996. godine u Francuskoj, istakla je
potrebu podvrgavanja odgovornosti provajdera sistemu opšteg prava. Britanski Zakon o
klevetama (Defamation Law Act) predviđa oslobađanje od odgovornosti u slučaju
kleveti.
Poseban značaj za regulaciju odgovornosti provajdera u prenosu informacija ima
Direktiva Evropske zajednice o nekim pravnim aspektima usluga informacionog društva,
a naročito o elektronskoj trgovini na unutrašnjem tržištu - "Direktiva o elektronskoj
trgovini“ (Directive 2000/31'/EC of the European Parliament and of the Council of 8 June
2000 on certain legal aspects of information society services, in particular electronic
commerce, in the Internal Market - “Directive on electronic commerce“). Jedno od pet
pitanja koje tretira je odgovornost posrednika na Internetu.
U SAD-u, Milenijumski zakon o digitalnim autorskim pravima (Digital Milenium
Copiright Act) propisao je posebnim odredbama odgovornost tehničkih posrednika-servis
provajdera, u oblasti autorskih prava, i u on line komunikaciji. Iako se Zakon ograničava
na polje primene autorskih i srodnih prava, ima mišljenja da je njegova primena moguća i
na druge forme protivzakonskih aktivnosti. Zakonom je limitirana odgovornost
provajdera pod izvesnim uslovima.
Isključenje odgovornosti obuhvata aktivnosti običnog transporta, kešinga (caching),
smeštaja i pretraživače i hipertekstualne veze.
Običan transport, odnosno prenos informacija osnovna je funkcija provajdera. On ne
može snositi odgovornost za prenos informacija koje ne selektuje i ne modifikuje.

122
Kešing (Caching) je čuvanje fajlova na serverima kako bi se stranice brže učitavale.
Provajder je oslobođen odgovornosti, naročito: ako je informacija prenesena bez ikakvih
izmena, deluje spremno na povlačenju informacija, kada dođe do saznanja da je
informacija povučena ili da je njeno povlačenje ili blokada naređeno od strane nadležnih
organa vlasti, nije uključen u tehnologiju u cilju dobijanja informacija o korišćenim
informacijama, upravlja prema uslovima pristupa informacijama, pridržava se odredaba u
vezi sa ažuriranjem informacija, označenih prema standardima.
Smeštaj i sređivanje podataka na zahtev korisnika oslobođeno je odgovornosti
posrednika, pod uslovom da posrednik nije imao stvarno saznanje da se neki korisnik
servisa bavi nedopuštenom aktivnošću, kao i ukoliko nije znao za činjenice i okolnosti
prema kojima se nedopuštena aktivnst pojavljuje kao očigledna.
Pretraživači i hipertekstualne veze, i druga pomoćna sredstva za lokalizovanje
raspoloživih informacija na Internetu, isključuju odgovornost provajdera, shodno pravilu
o smeštaju informacija.258
Provajder koji želi da se pozove na oslobađanje od odgovornosti mora svojim
pretplatnicima da predstavi dokument kojim se predviđa raskidanje pretplate sa licima
koja učine delo on line falsifikata i mora tehničkim standardima da omogući zaštitu
njihovih dela ili idenifikaciju titulara autorskog prava.

258
V.Spasić - Odgovornost ključnih lica za kretanje informacija na Internetu, Pravo i Privreda, Udreženje
pravnika u privredi Srbije, br. 5-8, Beograd, 2000.

123
Zaključak

Jednostavni programi omogućili su pristup milionima korisnika bez gotovo ikakvog

predznanja, čime su računari postali dostupno oruđe za vršenje nezakonitih radnji
ogromnom broju potencijalnih prekršioca. Osim toga, veliki broj novih uređaja koji
omogućavaju prenos informacija i komunikaciju pojavljuje se gotovo svake godine,
pomerajući mnoge granice u komunikaciji i još više otežavaći posao organima gonjenja.
Nabavljajući stalno nova sredstva za komunikaciju, prosečni korisnici, nemaju vremena
za upoznavanje sa opasnostima, koje sa sobom nosi korišćenje njihovih uređaja, i na taj
način postaju lake mete obučenih sayber-kriminalaca.
Razvoj informacionih tehnologija doprineo je i velikom broju različitih pojavnih oblika
krivičnih dela koja su posledica njihovog korišćenja, od uglavnom bezopasnih dela
reklamiranja različitih proizvoda do teških krivičnih dela. Internet je zbog svoje
otvorenosti, pravne neregulisanosti, i zahvaljujući ogromnom broju korisnika postao
idealno skrovište kriminalaca različitog tipa.

124
Znaci razlikovanja predstavljaju najčešća nematerijalna dobra privrednih društva u
razvijenim zemljama i čak oko 80% privrednih sporova iz oblasti intelektualne svojine
imaju za predmet povredu prava znakova razlikovanja. Ovako visok postotak povrede
prava znakova razlikovanja posledica je njihovog značaja i rasprostranjenosti, ali i
činjenice da je prilikom povrede drugih prava intelektualne svojine gotovo nemoguće
izbeći povredu prava nekog od znakova razlikovanja. Ovo se prevashodno odnosi na
povredu prava žiga, s obzirom da robe i usluge koje su nastale na osnovu pronalazaka
(patenti) ili autorskog dela (muzika, film, slikarstvo...) najčešće imaju i svoja imena
(žigove) ili prepoznatljiv spoljni oblik (dizajn).
Neki oblici povrede prava intelektualne svojine mogu imati dalekosežne i tragične
posledice. To se naročito odnosi na automobilsku, avio i farmaceutsku industriju.
Istraživanja su pokazala da je čak i avio industrija, iako izrazito uređena industrija sa
strogo propisanim pravilima, pogođena naletom krivotvorenja, i da su uzrok nekih od
avionskih nesreća nekvalitetni krivotvoreni delovi. Automobilska industrija i oblast
proizvodnje automobilskih delova postaje sve unosnija za krivotvorenje, a posledice
takođe imaju fatalne epiloge. Ipak, sigurno najosetljivija oblast, gde upotreba
falsifikovanih proizvoda ima nesagledive posledice, je farmaceutska industrija, naročito
na području zemalja u razvoju.
S obzirom da je u praksi jako teško sprovođenje odredbi koje se odnose na zabranu ili
stavljanje u promet nekog sadržaja na Internetu, mnoge zemlje koje imaju moderne
zakone, takođe nailaze na probleme sa efikasnošću krivičnih sankcija. Globalna priroda
Interneta otežava primenu nacionalnih zakonodavstava, dok neusklađenost
zakonodavstava olakšava posao cyber-kriminalcima. Utvrđivanje identiteta počinilaca
krivičnih dela na Internetu, najteži je deo on-line istraga. Učiniocima krivičnih Internet
nudi mogućnost da komunikaciaraju sa velikog rastojanja i preko više čvorišta,
zavaravajući svoj trag.
Republika Srbija je osnivanjem Posebnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog
kriminala stvorila institucionalni okvir za borbu protiv ovih krivičnih dela. Međutim,
reformom sudstva u Republici Srbiji, Posebno odeljenje je ukinuto, pa više neće biti
specijalizovanih sudija, što dovodi u pitanje brzinu, ali, i pre svega, kvalitet budućih
odluka. Poštujući namere Ministrarstva pravde da reorganizacijom sudstva iskorene

125
nagomilane probleme u sudstvu, a pre svega korupciju, neažurnost i neefikasnost sudova,
ipak se moraju postaviti neka pitanja. Prava intelektualne svojine su i pored svoje velike
materijalne i društvene vrednosti, naročito u našoj zemlji, predmet skromnog
interesovanja stručne javnosti. Relativno nizak broj sudskih sporova uslovio je
nepoznavanje sudija sa ovom oblašću prava.
Sprovođenje prava je od naročitevažnosti, jer bez adekvatnog i efikasnog sprovođanja,
pravni sisem ne može u praksi da radi, kako obećava u teoriji.
Zakonom o uređenju sudova trebalo je odrediti što manji broj stvarno nadležnih sudova.
U velikom broju zemljama članica Evropske unije, samo jedan sud odlučuje u sporovima
zbog povrede komunitarnih žigova (žigova zajednice). Skroman broj nacionalnih
predmeta sudske prakse iz ove oblasti, preveliki broj zaduženih predmeta sudija, veliki
broj sudova koji su nadležni za donošenje odluka, ukazuju da je u našoj sredini još veća
potreba za ovakvom praksom. Reformom pravosuđa, mali broj sudija koji se dodatno
edukovao u ovoj oblasti i sudio u predmetima po povredama prava intelektualne svojine
nije imenovan.

Na Internetu ne postoje biometrički identifikatori, kao u realnom svetu. Elektronske

naredbe i nalozi lako se uništavaju, kao i IP adrese pomoću kojih se utvrđuje izvor. Sve
ovo navodi na zaključak o neophodnosti uvođenja adekvatnih instrumenata u nacionalna
zakonodavstva, kada je reč o procesnim odredbama, kako bi se stvorila osnova za
istraživanje i procesuiranje krivičnih dela visokotehnološkog kriminala.
Prilikom dokazivanja povrede prava intelektualne svojine, najlakše je dokazati povredu
prava znakova razlikovanja, s obzirom na njihovu prirodu. Komplikovane formule koje
stoje iza patenata ili složeni grafički prikazi unapređenja, teško su dokazivi na sudu.
Često, u slučajevima krivotvorenja robe, iako bi određena povreda prava trebalo da se
odnosi na povredu, na primer patenta, to u stvari i nije, jer krivotvoreni (recimo lek), nije
ni izrađen po zaštićenoj formuli, a svojim sadržajem ne ugrožava zdravlje pacijenta (čime
se  izbegava drugi osnov krivičnog gonjenja), jer se umesto leka nalaze supstance koje
nisu štetne po zdravlje.

126
Međunarodna sudska praksa potvrđuje navedeni stav. Pokazalo se da je u takvim
predmetima najlakše dokazati povrede prava znakova razlikovanja. Zato čudi izostanak
inkriminacije ovih vrsta dela iz krivičnog zakonika, posebno kada se uzme u obzir da su
geografske oznake porekla bitni strateški proizvodi. Osim što mogu predstavljati
generator privrednog napretka, naročito ruralnih sredina, geografske oznake predstavljaju
bitan element brendiranja regiona i čitave zemlje.
Savremeno doba iziskuje nove procedure u prikupljanju dokaza krivičnih dela počinjenih
zloupotrebom informacionh tehnologija. Istrage se prenose i sve više sele u virtualne
svet, i koriste se digitalne informacije i podaci koji su značajni za slučaj. Računa se da je
u razvijenim zemljama, trenutno preko 90% svih dokumenata u elektronskoj formi.
Krivična dela povrede znakova razlikovanja izvršena uz pomoć internet tehnologija i
drugih savremenih komunikacionih sredstava u domenu su krivičnih dela
visokotehnološkog kriminala. Kao i u svakom krivičnom postupku, pa tako i kod ove
vrste krivičnih dela, utvrđivanje činjeničnog stanja u fazi predkrivičnog postupka i u fazi
istrage od vitalnog je značaja za ishod postupka. Međutim, važećim Zakonikom o
krivičnom postupku nije propisana definicija dokaza, a samim tim ni pojam elektronskog
dokaza.
Elektronski dokazi su informacija ili podatak od značaja za istragu koji su smešteni ili
preneti putem računara. Imaju istu vrednost kao i svi drugi materijalni dokazi, i pružaju
mogućnost dolaženja do posebno osetljivih i važnih podataka, npr. do sadržaja
elektronske pošte. Elektronski dokazi, pored prednosti, imaju i niz nedostataka: lako se i
često rutinski brišu, prekrivaju i prilagođavaju potrebi. Zato je neophodno propisati
odredbe koje bi osigurale tajnost i validost prikupljenih elektronskih dokaza.

Brojne studije pokazuju da preko 40 procenata vrednosti kompanija nije prikazano kroz
knjigovotstvenu vrednost. Knjigovotsvena vrednost Microsofa iznosi 90 milijardi
američkih dolara, a procenjena kapitalizovana vrednost je tri puta veća, i iznosi oko 270
milijardi dolara. Najveći deo knjigovodstveno neiskazanih 180 milijardi dolara,
predstavlja intelektualna svojina. Ekonomiju „cigle i maltera“ smenjuje ekonomija u
kojoj intelektualna svojina predstavlja jedan od najvažnijih elemenata.

127
Važno pitanje koje se postavlja, je stručnost i metode ekonomskih stručnjaka u proceni
vrednosti kapitala intelektualne svojine. Koji stručnjaci, i u čije ime mogu proceniti
vrednost intelektualnog kapitala u Srbiji. Ovo pitanje iako ekonomske prirode, naročito je
važno u vremenu tranzicije. Prilikom privatizacije mnogih preduzeća, država je zbog
neadekvatne procene vrednosti firmi, ostala uskraćena za značajna sredstva procenjujući
vrednost imovine samo na osnovu knjigovodstvene vrednosti objekta i postrojenja.
Međutim, pitanje procene vrednosti kapitala intelektualne svojine veoma je važno i za
pravnu materiju, jer osim raznih obligacionih odnosa prenosa prava (kupovine, prodaje,
licence, zaloge, franšize), procena vrednosti intelektualne svojine veoma je važna
prilikom vođenja sudskih sporova.

Nedavno je usvojen set zakona iz oblasti intelektualne svojine, iako savremen i usklađen
sa direktivama i pravnim regulativama Evropske unije, ostavlio je pojedina pravna pitanja
nerešena.
U odnosu na prethodne, novi zakoni kao bitnu novinu uvode pravo na žalbu. Važećim
zakonom o opštem upravnom postupku predviđeno je da se protiv prvostepenog rešenja
Republičkog ministarstva, ili drugog organa uprave, može podneti žalba kada je to
zakonom predviđeno. U odnosu na prethodno propisana zakone iz ove oblasti, kojima je
bilo predviđano da se protiv upravnih akata Zavoda za intelektualnu svojinu mogao
pokrenuti postupak samo pred sudom, novim zakonima je propisana mogućnost
podnošenja žalbe protiv upravnih akata donetih u prvom stepenu.
Uvođenjem prava na žalbu, i žalbeni potupak iako u skladu sa načelom dvostepenosti u
odlučivanju, kao jednim od osnovnih načela u upravnom postupku, nije u ovom slučaju
adekvatno sproveden.
Za odluke po žalbama na odluke Zavoda za intelektualnu svojinu, nadležna je
administrativna komisija Vlada Republike Srbije. Postavlja se pitanje stručnosti ljudi koji
će u ime Vlade moći da sagledaju i donesu odluke u ovoj specifičnoj materiji. Nameće se
zaključak da odlična ideja o efikasnoj i stručnoj kontroli nad zakonitošću odluka Zavoda
za intelektualnu svojinu nije sprovedena adekvano. Žalbeno veće sačinjeno od sudija koji
bi bili izabrani iz redova dugogodišnjih stručnjaka iz ove oblasti, jedini je način na koji se
ova ideja mogla sprovesti do kraja.

128
Zakonom o pravnoj zaštiti industijskog dizajna, zakonodavac je razdvojio pojam dizajna
koji ima isključivo estetske osobine (koji se ne proizvodi na industrijski, odnosno
zanatski način) i predstavlja umetničko delo koje se može štiti samo po osnovu autorskog
prava, od termina industrijski dizajn koji označava dizajn namenjen industrijskoj,
odnosno zanatskoj proizvodnji.
Zakon o oznakama geografskog porekla ostavlja otvorena pitanja zaštite proizvoda koji
imaju samo prirodne faktore, odnosno Zakonom nisu propisane odredbe pod kojim treba
da dobije status ovlašćenog korisnika, kao ni njegova prava i obaveze.
Iako uvek postoje zamerke na pojedine odredbe zakona, zakoni sigurno nisu smetnja
delotvornom rešavanju sudskih sporova. Nepoznavanje prava intelektualne svojine
kritični je problem u sprovođenju prava intelektualne svojine. Ova činjenica ne odnosi se
na carinsku kontrolu uvoza, izvoza i tranzita roba, s obzirom da je rad carinskih organa u
postupku kontrole i sprovođenja poštovanja prava intelektualne svojine veoma
zadovoljavajući.

Centralno mesto u daljem pravnom određivanju znakova razlikovanja na Internetu

zauzima problem sukoba Internet domena i znakova razlikovanja. Pravna teorija se još
uvek nije definitivno odredila prema pojmu Internet domena - da li pripadaju znacima
razlikovanja ili ne. Određivanje pojma znakova razlikovanja i njihova odrednica ka
omogućavanju da klijentii prepoznaju proizvode ili usluge ponuđe na tržištu, kao i
preduzeća koja ih nude, navode na zaključak da imena Internet domena pripadaju
znacima razlikovanja. Imena domena predstavljaju samo prihvatljiv oblik IP adresa, i
svoju osnovnu ulogu imaju u identifikaciji određenog web sajta. Mišljenje
Međunarodnog ad hoc komiteta IAHC o izjednačavanju imena domena sa firmom (jer
označavaju mesto vršenja aktivnosti preduzeća) iako opravdano, u praksi ima veliku
prepreku u prirodi Internet za koga ne postoje granice.

Jedan od ključnih problema koji je stručna javnost prepoznala u sprovođenju prava

intelektualne svojine u Republici Srbiji je edukacija organa nadležnih za sprovođenje
prava iz oblasti intelektualne svojine. Edukacija kadrova je temelj kvalitetnog
sprovođenja prava intelektualne svojine, iako smatram da je potrebno prioritetno krivično

129
sprovođenje u odnosu na prekršajno, s obzirom na efekat koji zakonsko propisivanje
krivičnih dela ima kod fizičkih lica i privrednih subjekata. Bez poznavanja i razumevanja
ove specifične materije od strane svih organa u sprovođenju prava intelektualne svojine,
prosečni potrošač, kao krajnja instanca kojoj se obraćaju svi učesnici u prometu, biće
izložen brojnim prevarama.
Paradoksalno zvuči činjenica da Pravni fakulet Beogradskog univerziteta, kao fakultet
koji na godišnjem nivou iznedri najviše pravnika, nema više u svom redovnom programu
pravo intelektualne svojine.259 Zato je osnivanje Edukacionog centra u okviru Zavoda za
intelektualnu svojinu Republike Srbije pokušaj vredan pažnje. Ovaj Centar bi trebalo da
pokuša da nadomesti odsustvo državne strategije za intelektualnu svojinu. Centar bi
trebao da pruža stručnu pomoć u edukaciji ostalih učesnika u procesu zaštite intelektualne
svojine, sudijama, pripadnicima policije, inspekcijskim organima, carinini, ali i
studentima, naučniicima i drugima. Posebno je bitna edukacija medija, kao važna spona
u komunikaciji sa građanstvom, koji usled nedovoljnog poznavanja materije često
prenosi iskrivljene i netačne informacije.
Da bi se navedeni problem rešio, neophodno je donošenje Nacionalne strategije zaštite
intelektualne svojine. Nacionalna strategija zaštite intelektualne svojine trebala bi da
doprinese ojačavanju institucija uključenih u zaštitu prava intelektualne svojine, kao i da
uključi sva relevantna ministarstva (Ministarstvo kulture, Ministarstvo ekonomije,
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, Zavod za
intelektualnu svojinu, predstavnike privatnog sektora, pravne zastupnike, organizacije za
kolektivno ostvarivanje prava).
Specifičnost i složenost prava intelektualne svojine zahtevaju posebno razumevanje i
primenu, i zato je edukacija sudija, kao i osnivanje specijalizovanih sudova, od posebnog
značaja. Uspostavljanje specijalizovanih sudova obezbeđuje rad sudija koji poseduju
posebna znanja o intelektualnoj svojini, a svakodnevnim posvećenjem materiji,
produbljuju i nadograđuju znanje. Takođe bi trebalo ojačavati postojeće procesne
garancije za nosioce prava intelektualne svojine u okviru upravnih i sudskih postupaka.
To se prvenstveno odnosi na dokazni postupak (obezbeđenje dokaza, olakšano
dokazivanje svojstava nosioca prava), kao i korektivne mere sudske naredbe, usmerene
259
Pravo intelektualne svojine na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta predaje se samo u okviru
posebih master studija.

130
ka sprečavanju budućih kršenja prava intelektualne svojine, kada je prvobitno kršenje već
ustanovljeno sudskom odlukom.

BIBLIOGRAFIJA

I.Knjige, udžbenici i monografije:

1. Kamil Idris - Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Zavod za

intelektualnu svojinu, Beograd, 2003.
2. S. Behar, R. Jaram - Veliki pronalasci, IPS Media, Beograd, 2008
3. Branko Rakita, Ivan Mitrović - Brend menadžment, Savremena administracija,
Beograd, 2007.
4. Filip Kotler, Valdemar Ferč - B2B menadžment, Asee, Novi Sad, 2007.
5. Vesna Besarović - Pravo industrijske svojine i autorsko pravo, NIO Poslovna
politika, Beograd, 1984.

131
6. Mr Todor Spariosu - Intelektualna svojina i inovativnost-ekonomski
aspekti,.Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2004.
7. Džon Ganc, Džek B. Ročester - Pirati digitalnog doba, Clio, Beograd, 2007.
8. Drakulić M.- Osnovi Poslovnog prava, Beograd, FON, 2001.
9. Dr Aleksandar Petrović/Boban Krstić(priredili) - Intelektualna svojina za sve,
Zavod za intelektualu svojinu, Beograd, 2005.
10. Sanja Jelisavac - Međunarodno regulisanje prava intelektualne svojine, Pregled i
osvrti, Beograd, 2004.
11. Intelektualna svojina za sve - Zavod za intelektualnu svojinu SCG, Beograd,
2005.
12. Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga II, Savezni zavod
za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.
13. Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga I, Savezni zavod
za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.
14. M. Manigodić i Đ. Manigodić - Oznake geografskog porekla, Pravni život br.
13/2008, Udruženje pravnika Srbije, Beograd, 2008.
15. Katarina Damjanović, Vladimir Marić - Intelektualna svojina, Pravni fakultet
Univerziteta Union, Beograd, 2008.
16. Dr Miroslav Fruht - Dizajn od zanata preko umetnosti do nauke, IP Nauka,
Beograd, 1995.
17. Dr Miroslav Fruht - Industrijski dizajn, Privredni pregled, Beograd, 1981.
18. Mr Svetisav R. Vuković - Komentar Zakona o intelektualnoj svojini, Poslovni
Biro, Beograd, 2010.
19. Dopadljiv izgled: uvod u industrijski dizajn za mala i srednja preduzeća, Zavod za
intelektualnu svojinu, Beograd, 2007.
20. Mr Slavica Cicvarić – Brend-kreiranje, pozicioniranje i održavanje, Zadužbina
Andrejević, 2006, Beograd.
21. Alina Wheeler - Design Brand Identity, John Wiley and Sons, SAD, 2006.
22. Milenko Manigodić, Đuro Manigodić - Dizajn industrijskopravna i
autorskopravna zaštita, DMB Grafika, Beograd, 2006.

132
23. Martin Lindstrom - Brand sense: građenje moćnih brendova pomoću čula dodira,
ukusa, mirisa, vida i sluha, Mass Media International, Beograd, 2007.
24. Katarina Damjanović, Vladimir Marić - Intelektualna svojina, Pravni fakultetet
Univerziteta Union, Beograd, 2008.
25. dr Albert Verona - Pravo industrijskog valsništva; Informator-izdavačka kuća
Zagreb, 1978.
26. Schechter Frank I. - The Historical Foundations of the Law Relating to
Trade-Marks, Columbia University Press, New York, 1925, reprint by The
Lawbook Exchange Ltd (New Jersey) 1999.
27. Vesna Besarović, Blagota Žarković - Intelektualna svojina, Dosije, Beograd,
1998.
28. Naomi Klein - No logo, Flamingo press, Oxford, 2001.
29. Vladimir Marić - Sličnost žigova, Pravni fakultet univerziteta Union, Beograd,
2009.
30. Igror Trandafilović – Ime, logo boja, Bigz Publishing, Beograd, 2006.
31. Milenko i Đuro Manigodić - Građanskopravna zaštita robnih i uslužnih žigova,
CoMa, Petrovaradin, 2005.
32. Nataša Mrvić Petrović - Krivično pravo, Pravni fakultet Univeziteta Union,
Službeni glasnik, Beograd, 2008.
33. V. Pantović, S. Dinić, D. Starčević - Savremeno poslovanje i Internet tehnologije:
Uvod u digitalnu ekonomiju, Energoprojekt-InGraf, Beograd, 2002.
34. Dr Angelina Njeguš, Dr.Alempije Veljović - Internet poslovno programiranje,
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004.
35. M. Milošević , S. Pantić - Vodič kroz Internet, BK MR System, Beograd, 1996.
36. Baumbach - Hefermehl - Warenzeichengesetz, 12. Auflage, De Gruyter,
Munchen, 1985.
37. D. Ristanović, A. Mijušković, Z. Mirosavljević, D. Nikitović, D. Sretenović -
Widows 94/Win Word, Excel 97, Power Point 97, Corel 7, Internet, PC Press,
Beograd, 1997.
38. Slobodan R. Perović - Kompjuterski kriminal-Vojnoizdavački zavod, Beograd,
2004.

133
39. Slobodan Trifković - Senke Interneta, Novinsko-izdavački centar „Vojska“,
Beograd, 2003.
40. G. Milovanović, M. Sitarski, M. Petrović, N. Golčevski, S. Barišić, T.
Milovanović - Mreža u razvoju; Beogradska otvorena škola, Beograd, 2005.
41. Verona A - Pravo industrijskog vlasništva, Zagreb, 1978.
42. N. Šarkić, D. Prlja, V. Marić, V. Živković, N. Mrvić-Petrović - Zlupotreba veb
tehnologija; Pravo inforamcionih tehnologija, Pravni fakutet univeziteta Union,
Beograd, 2007.
43. Martino Tony - Trademark Dilution, Clarendon Press, Oxford, 1996.
44. Bettina Wendlandt - Cybersquatting, metatags und spam, Beck Juristicher
Verlag, Munich, 2002.
45. G. Naumovski, M. Dokmnović - Pravo i informatička tehnologija, Skoplje, 2009.
46. Mr Dušan Popović - Povreda prava industrijske svojine putem registrovanja
imena internet domena, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2005.
47. A. Smith, D. Bevan - Fair-use-or-not.com, Trademark Worlad, No.202,
Washington, 2007.
48. Feliks Štalder - Otvorena kultura i priroda mreža, Futura publikacije, 2005.
49. D. Chaffe y - Internet marketing, Strategy, Implementation and Practice, Prentice
Hall, 2003.
50. Marc Gobé - Emcionalno brendiranje, Mass Media International, Beograd, 2006.
51. Prof. dr Maja Stanivuković - Međunarodno privatno pravo, Novi Sad: Pravni
fakultet, Novi Sad , 2008.
52. Dr Milenko Manigodić - Robni i uslužni žigovi, Prosveta, Požarevac, 2001.
53. Schechter Frank I. - The Historical Foundations of the Law Relating to
Trade-Marks, Columbia University Press, New York, 1925, reprint by The
Lawbook Exchange Ltd (New Jersey) 1999.
54. Prof. Božin Vlašković - Deskriptivni znaci u pravu o žigovima, Prizma,
Kragujevac,1996.
55. Walter Oppenhoff - Geografische Bezeichnungen unda Warenzeichen, GRUR int.
München, 1977.
56. Dr Milenko Manigodić - Intelektualna prava i marketing, Beograd,1997.

134
 57. Suzzanah Hart and John Murphy - Brands: The New Wealth Creators, InterBrand,
New York, 2001.
58. Živojin Aleksić, Milan Škulić - Kriminalsitika, Beograd, 2000.
59. M. Babović- Borba protiiv kompjuterskog kriminala, Pravni život br. 9/2003,
Udruženje pravnika Srbije, Beograd, 2003.
60. Walter R. Schluep - Das Markenrecht als subjektives Recht, Verlag fur Recht und
Gesellschaft, Basel, 1967.
61. Dragan Varagić - Vodič kroz raj i pakao Internet marketinga, Prometej, Novi Sad,
2002.
62. Mr Dušan Popović - Povreda prava industrijske svojine putem registrovanja
imena internet domena, Institut za uporedno pravo, Beograd,2005.
63. Dr Milenko Manigodić, Đuro Manigodić - Brendovi/poslovno ime, robni i uslužni
žigovi, neregistrovani opštepoznati znaci, geografske oznake porekla, DMB
Grafika, Beograd, 2006.
64. Dr Đorđe Ignjatović - Kriminologija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,
2008.
65. L. Komlen Nikolić, R. Gvozdenović, S. Radulović, A. Milosavljević, R. Jerković,
V. Živković, S Živanović, M. Reljanović, I. Aleksić - Suzbijanje
visokotehnološkog kriminala, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih
tužilaca Srbije, Beograd, 2010.

II Članci, predavanja, studije

1. Mr Snežana Šarboh - Elektronska trgovina i intelektualana svojina, Zbornik

radova ZITEH '06. Udruženje sudskih veštaka za informacione tehnologije,
Beograd, 2006.

135
2. Tomer Broude - Talkin trade and culture seriously: Geographical indications
protection in WTO law, Hebrew University of Jerusalem - International Law
Forum, Jerusalem, 2005.
3. Miodrag Kostić - Pozicioniranje i brending, E Magazin br. 6, Beograd, 2004.
4. Kal Raustiala, Stephen R. Munzer - Global struggle over geographic indiacations,
UCLA School of Law, Public Law & Legal Theory Research Paper Series, Los
Angeles, 2006
5. Zohar Efroni - A Barcelona.com Analysis: Toward a Better Model for
Adjudication of International Domain Name Disputes , Fordham Intellectual
Property, Media & Entertainment Law Journal, Vol. 14, Stanford, 2003.
6. Matthew Rimmer - Virtual countiries:Internet domain names and geographical
terms, Media International Australia incorporating Culture and Policy, No. 106,
Canberra, 2003.
7. Miroslav Pečujlić - Globalizacija-dav lika sveta, Geneza, objektivan proces i
forma globalizacija, Gutenbergova galaksija , Beograd , 2002.
8. Miladinović Zoran - Pravo-Teorija i Praksa, vol.18, br.1, Beograd, 2001.
9. Zoran Dragojević - Geografske oznake porekla u svetlu vlasničke transformacije,
Intelektualna svojina za sve, Zavod za intelektualnu svojinu SCG, Beograd, 2005.
10. Mr Miodrag Marković - Pravni i ekonomski značaj geografske oznake porekla ;
Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga II, Savezni zavod
za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.
11. Amy Cotton - The U.S. Geographical Indications System: Building GI Brands,
Office Of International Relations, United States Patent and Trademark Office,
Washington, 2008.
12. Kvalitet hrane – Oznake geografskog porekla-Vlada Republike Srbije,
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dostupno na
www.minpolj.sr.gov.yu.
13. Branka Totić - O zaštiti znakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o
žigovima; Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga I,
Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.

136
14. Mr Vladimir Međak - Ekonomsko - privredni vodič kroz Sporazum o stabilizaciji
i pridruživanju, ISAC Fond, Beograd, 2008.
15. Mr Miodrag Marković - Zaštita geografskih oznaka porekla, Izbor objavljenih
radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga I, Savezni zavod za intelektualnu
svojinu, Beograd, 2000.
16. Midrag Marković - Zaštita industrijskog dizajna (Industrijskih modela i uzoraka);
Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga I, Savezni zavod
za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.
17. Steve Bloomfield - Web 'typo squatters' cash in on key errors, The Indipendent,
London, 2 Novembar 2003.
18. Dr Ljiljana Rudić-Dimić - Komentar novog zakona o pravnoj zaštiti industrijskog
dizajna; V-4, Građansko pravni odnosi/Intelektualna svojina, 2010 / 321,
Beograd, 2010.
19. Branka Totić - O zaštiti znakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o
žigovima; Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga I,
Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, 2000.
20. Pavle Tijanić - Internet adrese u pravnom odnosu žigovnog prava, Pravni život
br.13/2009, Udruženje pravnika Srbije, Beograd, 2009.
21. A. Smith, D. Bevan - Fair-use-or-not.com, Trademark Worlad, No.202,
Washington, 2007.
22. D. Zlatović - Prijava žiga, Pravni život, br. 13/2009, Udruženje pravnika Srbije,
Beograd, 2009.
23. Zoran Miladinović - Sudska zaštita intelektualne svojine, Pravni život br.11,
Udruženje pravnika Srbije, Beograd, 2003,
24. Z. Miladinović - Carinski postupak sa robom kojom se povređuju prava
intelektualne svojine, Pravo - teorija i praksa, br 7-8, Novi Sad, 2006.
25. Zoran Miladinović – O vlašćenja inspekcijskih organa u zaštiti prava intelektualne
svojine, Pravni život, br.13/2007, Udruženje pravnika Srbije, Beograd, 2007.
26. Dragica Popesku - Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne
svonine (TRIPS sporazum), Pravni infrmator br.6, Beograd, 2002.

137
27. Dr Đorđe Ignjatović - Pojmovno određivanje kriminala belog okovratnika, Arhiv
za pravne i društvene nauke br.1-3/1996, Udruženje pravnika Srbije, Beograd,
1996.
28. Dragan Bogojević – studija “Informacione tehnologije – Svet i Jugoslavija”,
Institut Mihajlo Pupin, Beograd, 2000.
29. Dubravka Komanović- E-regulativa, Ekonomist, broj 17, Beograd, 2006.
30. Dr Dragan Prlja - Elektronska trgovina, predavanje, Pravni fakultet, Univerzitet
Crne Gore, Podgorica 2001.
31. Dražen Jurman - Cybersquatting - Registracija tuđih domena, PC Chip, br. 128,
Zagreb, 2006
32. V. Naumovski, G. Naumovski, LJ. Stefanoski - Pravni režim Internet Domejna
Evrope, Pravni život, br. 13/2009, Beograd.
33. Dragan Varagic - Otrkrite nove kljucne reci-dostupno na sajtu:
http://www.pretraga.rs/
34. Dragan Varagic - Osnove Internet marketinga - Sta je banner?, dostupno na sajtu:
http://www.pretraga.rs/
35. Mr Ana Marković - Zakonska regulativa i Internet dostupno na sajtu
www.e─trgovina.co.yu
36. Pavle Tijanić - Internet adrese u pravnom odnosu žigovnog prava i prava
suzbijanje nelojalne konkurencije; Pravni život , broj 13/2009, Beograd 2009.
37. Prof. Dr Slobodan Marković - Internet adrese u svetlu žigovnog prava i prava
suzbijanja nelojalne konkurencije, Pravo i privreda br.5-8, Udružanje pravika u
privredi Srbije, Beograd, 2000.
38. Ivan Aranđelović - Vredna www.imena, Biznis&Finansije br.20, Beograd, 2006.
39. Vesna Maric - Sve o domenima... ili skoro sve; dostupno na sajtu
www.pretraga.co.yu
40. Slobodan Marković - Budućnost Interneta-Bitka za adrese, Vreme broj 499, 29.
jul 2000, Beograd.
41. Nebojša Vidić - Primena Internet marketinga na razvoj Web portala, Seminarski
rad, Specijalističke studije, Fakultet Organizacionih nauka, Beograd

138
42. V. Spasić - Odgovornost ključnih lica za kretanje informacija na Internetu, Pravo i
privreda br.5-8, Udruženje pravnika u privredi Srbije, Beograd, 2000.
43. Mila Milojević - Nova rešenja o pravnoj zaštiti dizajna, Građansko pravni
odnosi/Intelektualna svojina br. 2005 / 217 , Beograd, 2005.
44. Prof. Dr Slobodan Marković - Internet adrese u svetlu žigovnog prava i prava
suzbijanja nelojalne konkurencije, Pravo i privreda br.5-8, Udružanje pravika u
privredi Srbije, Beograd, 2000.
45. Janet Fogg - What is a Trade Mark?-Brands: The New Wealth Creators,
InterBrand, New York, 2001.
46. Mirjana Drakulić - Regulacija cyber kriminala, Cyber kriminal, Centar za
proučavanje informacionih tehnologija (CePIT) Beogradske otvorene škole
(BOŠ), Beograd, 2009.

139