You are on page 1of 11

PRIMENA METODE ANALITIČKOG HIJERARHIJSKOG

PROCESA KAO PODRŠKA ODLUČIVANJU IZBORA


TELEKOMUNIKACIONO- INFORMACIONOG SISTEMA U
OPERACIJI SNAGA KOPNENE VOJSKE

Saša M. Devetak
Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija, Beograd,
sasa.devetak@va.mod.gov.rs

Samed M. Karović
Univerzitet EDUCONS, Sremska Kamenica, Fakultet za studije bezbednosti, Sremska
Kamenica, karovic.samed@gmail.com

Sažetak – U radu se opisuje primena metode analitičkog hijerarhijskog procesa, kao


jedne od metoda višekriterijumskog odlučivanja u rešavanju problema telekomunikaciono-
informatičkog obezbeđenja snaga Kopnene vojske u operaciji. Telekomunikaciono-
informatičko obezbeđenje u operaciji se ostvaruje planiranjem, organizovanjem i
ostvarivanjem adekvatnog telekomunikaciono-informacionog sistema.
U radu su prikazane karakteristike i mogućnosti dva modela telekomunikaciono-
informacionog sistema. Pored definisanja problema, opisan je postupak primene metode
analitičkog hijerarhijskog procesa, definisani kriterijumi za izbor i ponuđene alternative -
modeli. Softverski paket Expert Choice korišćen je u izboru modela telekomunikaciono-
informacionog sistema u operaciji Kopnene vojske.

Ključne reči: Višekriterijumska optimizacija, metoda Analitičkog hijerarhijskog procesa,


telekomunikaciono-informacioni sistem, model, vojna operacija.

Uvod

Uspešnost upravljanja vojno-organizacionim sistemima bazira se na kontinuiranom


odlučivanju. Donešene odluke skoro po pravilu imaju veći uticaj na stanje sistema u bližoj i
daljoj budućnosti nego u sadašnjosti. Odluka se donosi da bi se ispunilli određeni zahtevi –
ciljevi koji su postavljeni u razmatranom problemu. Problem je često okarakterisan većim
brojem kriterijuma (funkcija cilja, funkcija kriterijuma) za odlučivanje, više alternativa
(rešenja) za izbor i procesom izbora jednog konačnog rešenja.
U takvim slučajevima primena metoda operacionih istraživanja posebno dolazi do
izražaja, jer višekriterijumski pristup predstavlja jedini način da se što realnije opiše svaki
konkretni problem. U sklopu višekriterijumske optimizacije, uspešno se može primeniti
Metoda analitičkog hijerarhijskog procesa (AHP – Analytic Hierarchy Process). Ona pripada
metodama višeatributnog odlučivanja.
U radu je primenjena AHP metoda za rešavanje problema izbora modela
telekomunikaciono-informacionog sistema snaga Kopnene vojske u operaciji. Analizom
taktičko – tehničkih karakteristika telekomunikacionih uređaja i sistema i njihovih
mogućnosti, došlo se do rešenja mogućih modela telekomunikaciono-informacionog sistema
snaga Kopnene vojske u operaciji. Anketiranjem eksperata definisani su kriterijumi za izbor
modela u operaciji, izvršena komparacija modela u odnosu na kriterijume i njihovo
vrednovanje. Dobijeni rezultati primenom AHP metode daju elemente donosiocu odluke za

1
izbor modela telekomunikaciono-informacionog sistema u operaciji snaga Kopnene vojske.
Za rešenje problema korišćen je softverski paket Expert Choice.

Modeli telekomunikaciono-informacionog sistema snaga Kopnene


vojske u operaciji

Karakteristike savremenih oružanih sukoba i vojnih operacija u velikoj meri oblikuju


način korišćenja informacija. Informacije kao faktor oružane borbe ispoljavaju se kao znanje
i informacione potrebe za uspešno komandovanje na svim nivoima. Obrađena i preneta
informacija u realnom vremenu povećava efikasnost komandovanja, smanjuje vreme trajanja
ciklusa odlučivanja na svim nivoima i omogućava inicijativu i nadmoćnost u oružanom
sukobu. Povezivanje svih učesnika u vojnim operacijama putem elektronskih komunikacija
omogućava objedinjavanje, dostavljanje i prikazivanje relevantnih infomracija. Na taj način
moguće je stvoriti jedinstvenu informacionu dimanziju operativnog okruženja vojnih
operacija. [1]
Telekomunikaciono-informatičko obezbeđenje vojnih operacija predstavlja proces u
kome se planira, organizuje i ostvaruje telekomunikaciono-informacioni sistem radi prenosa,
zaštite, elektronske obrade, skladištenja i prikazivanja informacija. Time se stvaraju potrebni
uslovi za funkcionisanje komandovanja i rukovođenja upotrebljenim snagama u vojnim
operacijama. Planiranjem, organizovanjem i ostvarivanjem telekomunikaciono-informatičkog
obezbedjenja se iznalazi konkretan model telekomunikaciono-informacionog sistema, stvara
organizaciona struktura i postavljaju elementi sistema u zoni operacije u jedinstvenu
tehničko-tehnološku celinu, uspostavljaju, održavaju i koriste telekomunikacije i korisnički
servisi [2].
Zbog toga, istraživanje modela telekomunikaciono – informatičkog obezbeđenja
snaga Kopnene vojske u operaciji ne podrazumeva samo tehnološki aspekt obezbeđenja, već
ima radikalniju namenu. Preciznije rečeno, analizom funkcionisanja telekomunikaciono -
informatičkog obezbeđenja u borbenim operacijama može se doći do modela
telekomunikaciono-informacionog sistema snaga Kopnene vojske koji će obezbediti
efikasnost i efektivnost funkcionisanja. U radu su u najužem istaknute karakteristike dva
moguća modela telekomunikaciono-informacionog sistema snaga Kopnene vojske u operaciji
[3].
Model 1- Integrisani telekomunikaciono-informacioni sistem (ITkIS), prema taktičkoj
studiji „Integrisani sistem veza“ i Programu realizacije opremanja telekomunikacionim
uređajima za mobilnu komponentu sistema Vojske Srbije. Model čine pristupna i
infrastrukturna ravan organizovana u podsisteme RK i RRK (KbK su opcione). Jedinice za
TkI na svim nivoima komandovanja (pokretna komponenta ITkIS) obrazuju čvorove za sve
vrste telekomunikacija u pristupnoj ravni (TkC bataljona – odeljenje veze, brigade – vod veze
i komande snaga KoV – 1-2 čete bataljona veze) i uvezuju se na čvorove infrastrukturne ravni
- stacionarne komponente ITkIS (STkČ i STkC). Radio komunikacije su organizovane u
mrežama prema nivoima komandovanja po jednom radio kanalu (KoV-brigada, brigada-
bataljon i u okviru bataljona) [4].
Radio-relejne komunikacije su organizovane u prstenastu strukturu uvezanu na 2-3
STkČ i 2-3 STkC. Svaki pristupni čvor bataljona uspostavlja dva RRPr do 8Mb/s, odnosno
pristupni čvor brigade i komande snaga KoV tri RRPr do 8Mb/s. Na slici 1 je predstavljen je
primer moguće topologije radio-relejne mreže (RRK).

2
Slika 1. Topologija TkIS modela 1 (podsistem RRK)

Model 2- Mrežni koncept. Predstavlja novi tip organizacione struktrue TkIS snaga
KoV u operaciji. Mrežni koncept koristi iste telekomunikacione uređaje i organizovan je u
podsisteme RK i RRK (KbK su opcione). Podsistem RK je osnovni podsistem TkIS na
taktičkom nivou, a u manevarskim bataljonima i jedini.
Odeljenje veze bataljona – diviziona uspostavlja isključivo RK na nivou bataljona –
diviziona i prema nivou brigade. Radio-komunikacije su organizovane u najmanje dve mreže
sa svakim učesnikom od čete do brigade (mreža komandovanja i mreža za prenos podataka).
Na nivou brigade se vrši koncetnracija i integracija radio komunikacija preko pristupnih i
mrežnih čvorova podsistema RRK (integrisani su RU VF i VVF opsega).
Podsistem RRK čini mreža sastavljena od pristupnih i mrežnih čvorova kombinovano
uvezanih (prsten - zvezda). Podsistem RRK postavljaju jedinice za TkI brigada (četa veze) i
snaga KoV (jedna četa bataljona veze). S obzirom da nije neophodno uvezivanje na
infrastrukturnu ravan – STkČ, osim eventualno jedne pristupne tačke za komandu snaga KoV
u zoni odbrambene operacije, model obezbeđuje mobilnost snaga i upotrebu na bilo kom
prostoru (bez telekomunikacione infrastrukture). Mrežu RRK u zoni brigade čine tri mrežna
čvora (svaki omogućava 4-6 RRPr do 8Mb/s za međusobno uvezivanje mrežnih i pristupnih
čvorova) i šest pristupnih čvorova (svaki omogućava jedan RRPr do 8Mb/s za uvezivanje
bataljona – diviziona podrške i brigade). Mrežni čvorovi se uvezuju sa mrežnim čvorovima
postavljnim u zoni snaga KoV (postavlja četa veze bataljona veze). Na slici 2 je predstavljena
moguća topologija radio-relejne mreže (RRK) [5].

3
Slika 2. Topologija TkIS modela 2 (podsistem RRK)

Prikazani modeli telekomunikaciono-informacionog sistema snaga Kopnene vojske u


operaciji predstavljaju dva moguća rešenja koja se odlikuju određenim karakterisikama i
mogućnostima sistema. Koji od navedenih modela u operaciji snaga Kopnene vojske će
efikasno funkcionisati je problem koji se rešava metodom višekriterijumskog odlučivanja.

Metoda analitičkog hijerarhijskog procesa

Analitički hijerarhijski proces (AHP) predstavlja jedan od najpoznatijih metoda


naučne analize scenarija i donošenja odluka konzistentnim vrednovanjem hijerarhija čije
elemente čine ciljevi, kriterijumi, podkriterijumi i alternative. Metodu je kreirao Tomas L.
Saaty 1980. godine [6] i predstavlja alat koji pruža pomoć donosiocima odluke u rešavanju
kompleksnih problema odlučivanja.
Analitički hijerarhijski proces spada u klasu metoda za meku optimizaciju. U osnovi
se radi o specifičnom alatu za formiranje i analizu hijerarhija odlučivanja. Metoda analitičkog
hijerarhijskog procesa najpre omogućava interaktivno kreiranje hijerarhije problema kao
pripremu scenarija odlučivanja, a zatim vrednovanje u parovima elemenata hijerarhije
(ciljeva, kriterijuma i alternativa) u gore-dole (eng. top-down) smeru. Na kraju se vrši sinteza
svih vrednovanja i po strogo utvrđenom matematičkom modelu određuju težinski koeficijenti
svih elemenata hijerarhije. Zbir težinskih koeficijenata elemenata na svakom nivou hijerahije
jednak je 1 što omogućava donosiocu odluka da rangira sve elemente u horizontalnom i
vertikalnom smislu. Metoda AHP omogućava interaktivnu analizu osetljivosti postupka
vrednovanja na konačne rangove elemenata hijerarhije. Pored toga, tokom vrednovanja
elemenata hijerarhije, sve do kraja procedure i sinteze rezultata, proverava se konzistentnost
rezonovanja donosioca odluka i utvrđuje ispravnost dobijenih rangova alternativa i
kriterijuma, kao i njihovih težinskih vrednosti 7.
Validnost primene ove metode ogleda se u postojanju većeg broja kriterijuma za izbor
modela telekomunikacinono-informacionog sistema, većeg broja ponuđenih modela, odnosno

4
alternativa, jednostavnosti i efikasnosti primene, kao i razvijenom originalnom softveru za
podršku odlučivanju.

Primena metode odvija se u četiri faze 8:


1) Struktuiranje problema, gde je neophodno dekomponovati problem, definisati cilj,
kriterijume, podkriterijume i alternative. Metodološki posmatrano, metoda AHP je
višekriterijumska tehnika koja se zasniva na razlaganju složenog problema u
hijerarhiju. Cilj se nalazi na vrhu hijerarhije, dok su kriterijumi, podkriterijumi i
alternative na nižim nivoima. Kao ilustracija, na slici 3 data je hijerarhija koju čine
cilj, tri kriterijuma i četiri alternative. Hijerarhija ne mora da bude kompletna, npr.
element na nekom nivou ne mora da bude kriterijum za sve elemente u podnivou, tako
da se hijerarhija može podeliti na podhijerarhije kojima je zajednički jedino element
na vrhu hijerarhije.

Slika 3. Primer hijerarhije u metodi AHP

2) Prikupljanje podataka i njihovo merenje, gde donosilac odluke dodeljuje relativne


ocene kriterijumima poredeći ih po parovima koristeći Satijevu skalu devet tačaka
predstavljenu u tabeli 1. Po završetku tog procesa dobija se odgovarajuća matrica
procene kriterijuma.

Tabela 1. Satijeva skala devet tačaka


Skala Objašnjenje/Rangiranje
9 Apsolutno najznačajnije/najpoželjnije
8 Veoma snažno ka apsolutno najznačajnijem / najpoželjnijem
7 Veoma snažno ka veoma značajnom / poželjnom
6 Snažno ka veoma snažnom
5 Snažnije više značajno/poželjno
4 Slabije ka više snažnijem
3 Slabije više značajno/poželjnije
2 Podjednako ka slabijem više
1 Podjednako značajno/poželjno
0,50 Podjednako ka slabijem manjem
0,33 Slabije manje značajno/poželjno
0,25 Slabije ka snažno manjem
0,20 Snažno manje značajno/poželjno
0,17 Snažno ka veoma snažnom/manjem
0,14 Izuzetno snažno manje značajno/ poželjno
0,13 Veoma snažno ka apsolutno manjem
0,11 Apsolutno najmanje značajno/poželjno

5
3) Procena relativnih težina je faza u kojoj će se matrica poređenja po parovima
„prevesti“ u probleme određenih sopstvenih vrednosti, radi dobijanja normalizovanih
i jedinstvenih sopstvenih vektora, težina za sve kriterijume;
4) Određivanje rešenja problema podrazumeva nalaženje tzv. kompozitnog
normalizovanog vektora. Pošto se odredi vektor redosleda aktivnosti kriterijuma,
potrebno je i odrediti u okviru svakog posamatranog kriterijuma redosled važnosti
alternativa u modelu. Težina posmatrane alternative dobija se tako što se učešće
alternative množi sa težinom posmatranog kriterijuma i potom se vrednosti saberu za
svaku alternativu posebno. Upoređenjem težina svake alternative određuje se njihov
poredak u modelu.

Budući da je upoređivanje alternative bazirano na subjektivnoj proceni od strane


donosioca odluke, potrebno je njeno stalno praćenje, kako bi se obezbedila neophodna
tačnost [9]. Ova metoda omogućava praćenje konzistentnosti procene u svakom trenutku,
tokom upoređenja parova alternative, pomoću indeksa konzistencije:

CI = (max – n) / (n - 1) (1)

gde su:
max – maksimalna vrednost matrice upoređenja;
n – veličina matrice upoređenja.

proračunava se odnos konzistencije

CR = CI / RI, (2)

gde je RI slučajni indeks (indeks konzistencije matrice veličine n slučajno generisanih


poređenja parova), za šta se koristi tabela 2 (sa izračunatim vrednostima).

Tabela 2. Izračunati indeks


n 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
RI 0 0 0,52 0,89 1,11 1,25 1,35 1,40 1,45 1,49

Koeficijent max je maksimalna i glavna osobina vrednosti matrice upoređenja, dok je


n veličina matrice upoređenja. Pri tome, važi da je ≥n, a razlika max - n koristi se u merenju
konzistencije procene. U slučaju nekonzistentnosti, ukoliko je max bliža n, procena je
konzistentnija. Ako za matricu upoređenja važi da je CR≤0,10, procene relativnih važnosti
kriterijuma (prioriteti alternativa) računaju se kao prihvatljive [10].

Izbor modela telekomunikaciono-informacionog sistema

Funkcija cilja definisana je izborom modela telekomunikaciono-informacionog


sistema snaga Kopnene vojske u operaciji. Efikasnija primena AHP metode u konkretnom
slučaju omogućena je primenom razvijenog originalnog softverskog paketa Expert Choice iz
klase sistema za podršku odlučivanju [11].
U radu su opisana dva modela telekomunikaciono-informacionog sistema i oni čine
alternative:
A1 – Alternativa 1 (Model 1);
A2 – Alternativa 2 (Model 2).

6
Izbor modela izvršiće se na osnovu definisanih kriterijuma:
K1 – Optimalno angažovanje resursa uz minimalne troškove (ekonomičnost);
K2 – Jednostavnost strukture telekomunikaciono-informacinoog sistema;
K3 – Autonomnost TkIS (nezavisnost od stacionarne komponente ili dr. TkS);
K4 – Sposobnost prilagođavanja promenama – mobilnost;
K5 – Mogućnosti TkIS (broj istovremenih linkova, kapacitet i zastupljenost servisa);
K6 – Upravljanje (C2) telekomunikaciono-informacionim sistemom;
K7 – Žilavost TkIS (neprekidnost telekomunikacija);
K8 – Otpornost i zaštita telekomunikaciono-informacionog sistema.

Predstavljeni kriterijumi za izbor modela koncipirani su na osnovu ankete


kompetentnih lica (eksperata1), a proizvod su znanja, iskustva i rešavanja telekomunikaciono-
informatičkog obezbeđenja kroz kompleksne operativne zadatake. Grafički prikaz
struktuiranja problema prikazan je na slici 4.

Slika 4. Kriterijumi i alternative za izbor modela

Poređenjem parova, dodeljene su relativne ocene kriterijumima na osnovu skale devet


tačaka predstavljenoj u tabeli 1. Do podataka o relativnim ocenama kriterijuma došlo se
sređivanjem podataka od ekspertskog ocenjivanja.2
Na slici 5 prikazan je postupak realizacije u softverskom paketu Expert Choise.

1
Eksperti koji su učestvovali u izboru kriterijuma su kompetentna lica na školovanju za načelnike Organa za
telekomunikacije bataljona i brigada, komandire četa i komandante bataljona veze.
2
Instrumenat koji je korišćen za ekspertsko ocenjivanje je anketni upitnik.
.

7
Slika 5. Matrica procene kriterijuma

Takođe se može zaključiti sa slike 5 da je indeks konzistentnosti CR = 0,09 ≤ 0,1 što


je u granicama dozvoljenog.
Na sledećoj slici se može sagledati prioritet značajnosti u odnosu na definisatni cilj.

Slika 6. Matrica značajnosti kriterijuma u odnosu na definisani cilj

Sledeći korak je poređenje alternativa – modela za definisane kriterijume ponaosob.


Poređenje je urađeno na osnovu sprovedene ankete sa kompetentnim licima (ekspertima), a
na osnovu skale devet tačaka predstavljene u tabeli 1. Rezultati ankete dati su u sledećoj
tabeli.

Tabela 3. Rezultati ankete poređenja kriterijuma za date alternative


Alternativa 1 Alternativa 2
Kriterijum / Alternativa
(Model 1) (Model 2)
K1 – Optimalno angažovanje resursa uz minimalne troškove (ekonomičnost) - 3
K2 – Jednostavnost strukture telekomunikaciono-informacinoog sistema 3 -
K3 – Autonomnost TkIS (nezavisnost od stacionarne komponente ili dr.TkS) - 5
K4 – Sposobnost prilagođavanja promenama – mobilnost - 5
K5 – Mogućnosti TkIS (broj istovremenih linkova, kapacitet i zastupljenost
3 -
servisa)
K6 – Upravljanje (C2) telekomunikaciono-informacionim sistemom - 3
K7 – Žilavost TkIS (neprekidnost telekomunikacija) 3 -
K8 – Otpornost i zaštita telekomunikaciono-informacionog sistema - 3

8
Na sledećoj slici je prikazano poređenje alternativa za kriterijum K1.

Slika 7. Poređenje alternativa za kriterijum K1

Na kraju postupka izvršena je sinteza problema izbora modela telekomunikaciono-


informacionog sistema snaga Kopnene vojske u operaciji i dobijeni rezultati su sumirani.
Alternativa 2 (Model 2) koja je dobila veću vrednost je rešenje problema. Završni postupak
primene AHP metode je prikazan na slici 8.

Slika 8. Matrica značajnosti alternativa u odnosu na definisani cilj

Na sledećoj slici su prikazani uporedni grafovi značajnosti kriterijuma i alternativa u


analiziranom modelu.

9
Slika 9. Uporedni grafovi značajnosti kriterijuma i alternativa

Na grafikonima su predstavljene performanse osetljivosti ponuđenih alternativa u


odnosu na kriterijume za izbor modela, dinamičke osetljivosti sa vrednostima sopstvenih
vektora kriterijuma i alternativa, gradijent osetljivosti alternativa i graf težina alternativa A1 i
A2 koje prednjače po zadatim kriterijumima. Pored svoje jednostavnosti programsko rešenje
je veoma praktično i efikasno pri promenama kriterijuma ili procene alternativa, odnosno
analizi različitih varijanti pristupa rešavanju problema.

Zaključak

Analizom telekomunikaciono-informatičkog obezbeđenja snaga Kopnene vojske,


posebno organizacije telekomunikaciono-informacionog sistema u operaciji, primenom
kompleksa naučnih metoda, kreirana su dva modela telekomunikaciono-informacionog
sistema. Osnovni model kreiran je na osnovu taktičke studije opremanja Integrisanog
telekomunikaciono-informacinog sistema sistema VS, dok je mrežni model modifikacija –
specifična organizacija telekomunikaciono-informacionog sistema realizovanog istim TkI
sredstvima. Oba modela su realizovana sa podsistemima radio komunikacija i radio-relejnih
komunikacija i odlikuju se specifičnim karakteristikama sa aspekta upotrebljenih TkI
sredstava i sistema, načina organizacije, mogućnosti TkI kapaciteta i servisa, mobilnosti,
jednostavnosti strukture itd.

10
U radu je primenjena AHP metoda, kao jedna od metoda višekriterijumske
optimizacije, u rešavanju problema izbora modela telekomunikaciono-informacionog sistema
snaga Kopnene vojske u operaciji. Pored definisanja problema, kriterijuma i alternativa,
opisan je postupak primene metode. Ekspertskim izborom i ocenjivanjem definisanih
kriterijuma i poređenjem kreiranih modela (alternativa) i primenom programskog paketa
Expert Choice izabran je model koji predstavlja optimalno rešenje za zadate kriterijume.
Može se zaključiti da u konkretnom problemu posebno preferiraju dva kriterijuma, a
to su otpornost i mobilnost telekomunikaciono-informacionog sistema. Programsko rešenje
pokazalo se veoma praktično i efikasno u iznalaženju optimalnog rešenja, odnosno analizi
različitih varjanti pristupa rešavanju problema. Izabrani model telekomunikaciono-
informacionog sistema pružio bi adekvatnu osnovu telekomunikaciono-informatičkom
obezbeđenju snaga Kopnene vojske u operaciji.
U kontekstu podrške odlučivanju, primenom AHP, došlo se do rešenja da bi Mrežni
model zadovoljio sve bitne elemente efikasnog i efektivnog funkcionisanja u operaciji snaga
Kopnene Vojske. Treba imati u vidu, da alat daje samo mogućnost rešenja ali konačnu odluku
ipak donosi donosilac odluke i on ostaje ključni činilac u rešavanju funkcionisanja TkI
obezbeđenja u operaciji.

Literatura

1. Doktrina telekomunikaciono-informatičkog obezbeđenja. Beograd: Medija centar


„Odbrana“, 2012.
2. Devetak, Saša i Samed Karović. „Telekomunikaciono-informatičko obezbeđenje u
operacijama“. Vojno delo 6/2016, str. 123-135. DOI: 10.5937/vojdelo1606123D.
3. Devetak, Saša, Samed Karović i Miroslav Terzić. „An approach in the analysis of
communication-information system model in military operation“. Vojno delo 4/2017,
str. 123-135. DOI: 10.5937/vojdelo1704077D.
4. Taktička studija Integrisani sistem veza VS. Beograd: Uprava za telekomunikacije i
informatiku GŠ VS, 2006.
5. Devetak, Saša. Model telekomunikaciono-informatičkog obezbeđenja snaga Kopnene
vojske u odbrambenoj operaciji. Doktorska disertacija. Beograd: Univerzitet odbrane,
Vojna akademija, Beograd, 2016.
6. Saaty. T. L.: Analytic hierarchy process, McGraw-Hill, New York, 1980.
7. Čupić, Milutin i Milija Suković. Višekriterijumsko odlučivanje – Metode i primeri.
Beograd: Univerzitet Braća Karić, 1995.
8. Nikolić, Ilija i Siniša Borović. Višekriterijumska optimizacija. Beograd: Centar vojnih
škola VJ, 1996.
9. Samanta, B. & Mukherjee, S. K. Selection of opencast mining equipment by a multi-
criteria decision-making process. Australia: Institute of Mining and Metallurgy, 2002.
10. Devetak, Saša i Miroslav Terzić. „Primena metode analitičkih hijerarhijskih procesa u
izboru optimalnog taktičkog radio sistema“, Vojnotehnički glasnik 3/2011, str. 161-
176.
11. http://expertchoice.com

Izjave zahvalnosti

Rad je nastao na osnovu istraživanja koje je sprovedeno u sklopu realizacije


naučnoistraživačkog projekta pod evidencionim brojem VА-DH/2-18-20 koji je finansiran od
strane Ministarstva odbrane Republike Srbije.

11