You are on page 1of 48
САВРЕМЕНИСРПСКИЈЕЗИК I прекуцанапредавања
САВРЕМЕНИСРПСКИЈЕЗИК I прекуцанапредавања

САВРЕМЕНИСРПСКИЈЕЗИК I прекуцанапредавања

Савременисрпскијезик1

Морфологија

КУМ+А=КУМА (заједничка именица мушког рода прве врсте ,,кум“ у генитиву једнине)

У овом случају, КУМ је граматичка основа, а А граматички наставак. Када

говоримоодругомобликуистеречи,говоримоофлексији,тј.оморфологијиуужем

смисли.

КУМ+А=КУМА(заједничкаименицаженскогродатрећеврсте,,кума“уноминативу

једнине)

У овом случају, КУМ је творбена основа, а А творбени суфикс. Додавањем

суфиксадобилисмоновуречкаојединицуречника,паовдеговоримоодеривацији,тј.

отворбиречи.

Врстеречи

- Речиусрпскомјезикуподељенесунаосновузначења(далиозначавајубиће

илипредмет,особинупредмета,радњуитд.)играматичкогпонашања(мењање

попадежима,временима,разликовањерода,бројаитд.).Такојеиздвојенодесет

врстаречиусрпскомјезику.Наосновутогадалимогумењатисвојобликили

остајуувекуистомоблику,делесенапроменљивеинепроменљиве.

Именскеречи

- Речиусрпскомјезикукојеимајудеклинацију(именице,заменице,придевии

бројеви)зовусеименскеречи.Њиховаграматичкаосновадобијасетакоштосе

одбијенаставакугенитивуједнине

ном.јд.мисао,ген.јд.мисли–граматичкаоснова:мисл-

Именице

- Именицесуречикојимасеименујупојавематеријалногсвета,каоштосубића, предмети, материја и неки невидљиви и неопипљиви појмови, као што су особине,осећања,радње.Имајурод,амењајусепобројуипадежу.Уреченици сунајчешћеуслужбисубјектаиобјекта.

- Род је њихова класификациона категорија, а можемо их делити и на основу значењаинаосновуњиховихграматичкихособина

Поделаименицапремазначењу

- Наосновутогадалиозначавајунештоопипљиво,материјалноилине,именице

семогуподелитинаконкретнеиапстрактне.

- Конкретнеименицеозначавајупојмовекојисустварни,опипљиви(кућа,град,

мачка,песак,цвећеитд.).Делесенаосновутогадалиозначавајупојединачне

појмове,скуппојмова,материјуидр.

- Властите именице именују појединачне појмове, као што су имена људи, животиња,географскихпојмова,небескихтела(Милица,Србија,Крагујевац). Онеништанезначе,већсамоименују.Изузевпрезимена,неупотребљавајусеу множини,мадаможеморећи:УнашемразредупостоједвеЈелене(кадамислимо на две особе које носе исто име). За презимена је карактеристично да се уз женскоимејављаблокиранипадеж.Тозначидаћеобликпрезименабитиистиу свимпадежимакадасеузњеганађеженскоиме(ном.:МилицаПетровић,ген.:

МилицеПетровић,дат.:МилициПетровић).Презименаседругачијепонашају

кадајеузњихмушкоиме(ном.:НиколаПетровић,ген.:НиколеПетровића,дат.:

НиколиПетровићу).

- Властитеименицеувексепишувеликимсловом,алинијесвакаименицакојасе пише великим словом властита (имена народа и становника места: Француз, Немац,Енглезисл.сузаједничкеименице).

- Властитаименицанијеистоштоивластитоиме.Крагујевацјевалститаименица,

алијеНовиСадвластитоиме(,,Нови“јеобликпридева).

- Заједничке именице означавају појединачне појмове (бића, предмете, појаве) којиприпадајуистојврсти.Онесурегуларне–имајуиједнинуимножину,мада постојенекаограничењапопитањуброја.

- Збирнеименицеозначавајускуппојмова(бића,предмета)схваћенихкаоцелина

(деца,браћа,чељад,омладина,дугмад,грање,перје).Означавајумножину,али

суграматичкиуобликуједнине.Некезбирнеименицемогубитибројиве(нпр.

двоједеце).

- Градивне именице означавају материју (вода, песак, злато, бакар, бензин, брашно, шећер, снег). Ни ове именице обично немају множину. Једнином означавајуинајмањуинајвећуколичинуивеличинуоногаштоозначавају.У множинисеградивнеименицемогунаћисамоакоозначавајуразлићитеврсте

исте материје: Сва интегрална брашна корисна су за здравље. Постоје и градивне именице које су плуралија тантум: шпагете, цереалије, мекиње, тестенине,макароне,пихтије,шкембићи.

- Апстрактне именице означавају нешто неопипљиво, као што су осећања, особине, природне и друштвене појаве, радње итд. Када означавају одвојиве ентитете,могуиматимножину(нпр.мисао,наука,жеља).

- Каоподврстаапстрактнихименицајављајусетзв.глаголскеименице(певање,

сеоба,брига,бол,шетња,усахнуће)

Граматичкекатегоријеименица

- Рећидаименицеимајуродкаокласификационукатегоријузначидаименице

могубитисамоједногрода,немогубитиуразличитимродовима,каоштото

могупридеви.

- Род у језику повезан је са постојањем мушког и женског пола у природи, а средњимродомсеобележавајумладабића

- Уодређивањуродаименицепомаженамконгруентниатрибутилипоказница

заменицатај,та,то.Такоћеморећитајученик,тадевојка,тодете.

- Имаслучајевакадасеродкојиименицаимауграматицинепоклапасародом

којебићеимауприроди.Например,именицадевојчуракозначавамладуженску

особу,алијеуграматиционаименицамушкогродапрвеврсте(јеркажемотај

девојчурак).Истојеисаименицомдевојче,којајеуграматициименицасредњег

родапрвеврсте(кажемотодевојче).Именицамомчинаозначавабићемушког

пола,алијеграматичкиименицаженскогродатрећеврсте(кажемотамомчина).

- Постојеименицекојесумушкогродауједнини,аженскогумножини,каошто

су:колега,комшија,војвода,газда,Нишлија.Бићетајколега,атаколегиница,тај

комшијаитакомшиница.Умножинићеувекбитите:колеге,комшије,штонам

неоспорноуказујенаженскирод.

- Компликованјеислучајсаименицомтипапијаницајер,зависноодконтекста,

можесерадитиоособиженскогилимушкогпола.Тадарододређујемонаоснову

контекста.Умножинићесвакакобитиженскогрода:тепијанице.

- Постојеименицекојесууједнинимушкогрода,аумножинисредњег,каошто

су:торпедо,торнадо,либрето.Кажемотајторнадо,алитаторнада,тајлибрето,

алиталибрета.

Бројименица

- бројименицајеграматичкакатегоријакојаиматривредности:једнину(кадсе указује наједанпојам:ученик,школа), множину(кадсе указује навишеод четирипојма:ученици,школе)ипаукал(кадсе указујенадва,оба,триили четирипојма:дваученика,тришколе).Паукалјеостатакстаредвојине(дуала).

- Сингуларијатантум:именицекојесејављајусамоуједнини;уњихспадају:

властите именице, изузев презимена (Сви Јовановићи су дошли) неких географских појмова (Алпи, Пиринеји, Хималаји, Анди – ове именице су плуралија тантум) и неких празника (Духови, Тројице, Цвети, Благовести, Задушнице–иовеименицесуплуралијатантум).Усингуларијатантумспадају избирнеименице(жбуње,пруће,цвеће,воће,посуђе,господа,пилад).Такође спадајуиградивнеименице(уље,шљунак,пшеница,бронза,пластика,восак)и некеапстрактнеименице(срећа,доброта,младост,помоћ).

- Плуралијатантум:именицекојесејављајусамоумножини.Поредпоменутих географских назива и празника, у њих спадају и заједничке именице које означавајупредметесастављенеоддвадела,илинекомноштвоситнихделова (панталоне, хеланке, хулахопке, наочаре, оргуље, гусле, санке, кола, маказе, даире,кастањете,врата,леђа,груди,таљиге,чезе,десни,плућа,лазање)

Падежименице

- Тојеграматичкакатегоријапокојојсеименицамења,тј.деклинира.Усрпском

језикуимаседампадежа.

- Обичноседеленазависнеинезависне.Независнисуноминатививокатив,који

сеувекупотребљавајубезпадежа.Зависнипадежисусвиостали,стимштосе

локативувекупотребљаваспредлозима.Највећибројпредлогаупотребљавасе

узгенитив.

Заједничкозасвеименичкеврстејестеследеће:

- дативилокативједнинеимајуистеоблике(камосту,намосту);

- датив,инструменталилокативмножинеимајуистеоблике(камостовима,на

мостовима,омостовима);

- наставакзагенитивмножинеувекједуг:одмостова,одруку,одречи

Именицепрвеврсте

- Уовуименичкуврстуспадајусвеименицемушкогродакојесезавршавајуна консонант,тј.имајунултинаставак-Øисвеименицемушкогилисредњегрода којесезавршавајуна–оили–е,безобзиранатодалиудеклинацијипроширују основуилине.

 

Једнина

Множина

Једнина

Множина

Ном.

Ученик–Ø

Учениц–и

Број–Ø

Број–ев–и

Ген.

Ученик–а

Ученик–а

Број–а

Број–ев–а

Дат.

Ученик–у

Учениц–има

Број–у

Број–ев–има

Акуз.

Ученик–а

Ученик–е

Број–Ø

Број–ев–е

Вок.

Ученич–е

Учениц–и

Број–у

Број–ев–и

Инст.

Ученик–ом

Учениц–има

Број–ем

Број–ев–има

Лок.

Ученик–у

Учениц–има

Број–у

Број–ев–има

Акузативједнине:кадаименицаозначаванештоживо(уграматицибиљкенеспадајуу нешто живо, тако да овде можемо употребити интернационални термин: аниматне именице),акузативјеједнакгенитиву(Марка,пријатеља,слона,мрава,момка),акада означаванештонеживо(инаниматнеименице),акузативјеједнакноминативу(град, кров,зид,прозор,глас,маслачак,храст). Вокативједнине:јављајуседванаставка(ученич-еиброј-у):-еи-у. 1) Акосеосновазавршаванепредњонепчанимсугласником,наставакћебити-е (господине,брате,Борисе,Ненаде,куме,голубе); 2) Акосеосновазавршавапредњонепчанимсугласникомнаставакје(пријатељу, краљу,младићу,папагају,Јовановићу); 3) Када се именице завршавају на -ар или-ир, аозначавају занимање, имају и наставак и наставак (господаре/господару, секретаре/секретару, куваре/кувару,командире/командиру,пастире/пастиру).Имаионихкојеимају самонаставак:докторе,професоре,мајсторе,директоре,царе. 4) Мушкаименанаиимајувокативједнакноминативу(Гаврило,Михаило, Данило,Ђорђе,Павле,Спасоје,Марко). Инструменталједнине:јављајуседванаставка:-еми-ом(број-ем,ученик-ом).

1) Акосеосновазавршаванепредњонепчанимсугласником,наставакћебити-ом (господином,братом,Ненадом,кумом,голубом); 2) Ако се основа завршава предњонепчаним сугласником наставак је -ем (пријатељем,коњем,краљем,младићем,папагајем);

3) Именице које се завршавају на -ар или -ир имају углавном могу имати оба наставка,сстимштонекемогуиматисамоједан(нпр.репортер-ом) 4) Презименакојасезавршавајуна-ов/-евмогуиматиинаставак-оминаставакиз

придевскедеклинације-им:Попов-омилиПопов-им,Георгиев-омилиГеоргиев-

им. Номинативмножине:некеименицепрвеврстепроширујуосновуумножиниса-ев/-ов. Тосууглавномједносложнеименице:градови,кумови,слонови,кључеви,алиинеке двосложнеименице:појмови,спискови,чешљеви,голубови,лабудови,случајеви.Ове именице могу имати и системску множину (само наставак ), али је она стилски маркирана, тј. карактеристична за књижевноуметнички стил: дворови/двори, ждралови/ждрали,снови/сни,путеви/пути,кључеви/кључи.Постојеидублетниоблици који нису ни на који начин стилски маркирани: знаци/знакови, звуци/звукови, ранци/ранчеви,крици/крикови. Неке именице ове врсте у множини скраћују основу. То су обично именице које означавајустановникеместа,припадникенекихнародаисл.,азавршавајусена-ин. Тако имамо: Србин: Срби, Римљанин: Римљани, Парижанин: Парижани. Исто се дешава и са другим именицама које означавају припаднике некој групи: грађанин:

грађани,укућанин:укућани,чобанин:чобани,варварин:варвари,хришћанин:хришћани,

сељанин:сељани.

Генитивмножине:уовомпадежујављајусетринаставка:-а,-и,-ију.

а)Прототипскинаставакје:младића,ученика,задатака,другова,градова,језика

б)Наставаквезанјезаименицекојеозначавајунекумеру:сати,месеци,секунди,ари,

вати.

в)Самотриименицепрвеврстеимајунаставак-ију:прстију,ноктију,гостију.

Некедодатненапомене:

1) Суплетивизамјепојавакадаунекимоблициманекеречинемамоњенсистемски и очекивани облик, већ неки други. Тај други облик може бити потпуно другачији,иматипотпунодругачијуоснову,каокодмножинеименицечовек (људи),иликодзависнихпадежаличнезаменицеја(мене,мени,мномеидр.),

иликомпаративапридева добар(бољи).Постојесуплетивниоблициукојима можемовидетинекувезусасистемскимоблицимаречи,каоупримериматипа:

брат-браћа,господин-господа,мали-мањи,велики-већи. 2) Мушка имена и презимена се обавезно мењају: Драгана Петровића, Драгану Петровићу.Истоправиловажизамушкаименастраногпорекла:ЕндијаРодика, БредаПита,ТомаСојера,АлаПачинаидр.

Променаименицасредњегрода

а)Непроширенаоснова

 

једнина

множина

једнина

множина

Ном.

Мест-о

Мест-а

Насељ-е

Насељ-а

Ген.

Мест-а

Мест-а

Насељ-а

Насељ-а

Дат.

Мест-у

Мест-има

Насељ-у

Насељ-има

Акуз.

Мест-о

Мест-а

Насељ-е

Насељ-а

Вок.

Мест-о

Мест-а

Насељ-е

Насељ-а

Инст.

Мест-ом

Мест-има

Насељ-ем

Насељ-има

Лок.

Мест-у

Мест-има

Насељ-у

Насељ-има

- Уовугрупуспадаиименицадоба,којајеочигледносредњегрода(тодоба),ау

ном.јд.завршавасена.Каоваријантаовеименице,јављасеиименицатреће

врстедоб,женскогрода(тадоб).

- Разликеизмеђуименицамушкогисредњегрода:

а)именицесредњегродауном.јд.имају-о/-е; б)именицесредњегродаувекимајуакузативједнакноминативу,безибзиранато означавајулинештоживоилинеживо; в)вокативјекодименицасредњегродабезизузеткаједнакноминативу; г) у инструменталу једнине именице средњег рода имају наставак -ом ако је наставак–оуноминативу,анаставак–емакојенаставак–еуноминативу. д)уноминативумножинеовеименицеимајунаставак–а;

б)Проширенаоснова

 

Једнина

множина

једнина

Множина

Ном.

Име

Имен-а

Дугме

Дугмет-а

Ген.

Имен-а

Имен-а

Дугмет-а

Дугмет-а

Дат.

Имен-у

Имен-има

Дугмет-у

Дугмет-има

Акуз.

Име

Имен-а

Дугме

Дугмет-а

Вок.

Име

Имен-а

Дугме

Дугмет-а

Инст.

Имен-ом

Имен-има

Дугмет-ом

Дугмет-има

Лок.

Имен-у

Имен-има

Дугмет-у

Дугмет-има

- именице које проширују основу са -н- имају такву основу доследно, и у множини(семе,племе,теме,време,бреме,презиме);

- именицекојепроширујуосновуса-т-,аозначавајумладунче(типа:пиле,јагње,

прасе,теле),немајурегуларнумножину,већсеуместоњекористеодговарајуће

збирнеименице(пилад,јагњад,прасад,телад)илисуплетивниоблицимножине,

којисемењајупопрвојврсти(пилићи,јагњићи,прасићи,телићи).

- уовугрупуспадајуиименицемомчеидевојче,којеозначавајуособумушког,

односноженскогпола,асамесусредњегрода.Именицадете,којаприпадаовој

групи,немасистемскеобликеумножини,већсамозбирнуименицудеца.

- некеименицемењајусенадваначина:именицезвонце,огледалце,оделце идр. Могууједнинипрошириватиосновуилине,аумножинисвакаконепроширују основу.Такоможеморећиуном.јд.звонце,уген.јд.звонцетаилизвонца,уном. јд.огледалце,уген.јд.огледалцаилиогледалцета,алиуном.мнсамо:звонца, огледалца.

- именицајаје уједнинипроширујеоснову(ген.јд.јајета,дат.јд.јајету),ау множини–не(ном.мн.јаја,дат.,инст.илок.мн.јајима).

- именицадрвоумножининепроширујеосновукадајеречопосеченимдрвима (ном. мн. дрва, дат. мн. дрвима), а кад је реч о непосеченим стаблима – проширује (ном. мн. дрвета, дат. мн. дрветима). Постоји и збирна небројива именица:дрвеће.

- Неколикоименицаовеврстепроширујеосновуса–в-,-р-и–с-.Именицечудо,

небо,тело,кадаимајупосебнозначење,умножинипроширујуосновуса–с-

(небеса,чудеса,телеса).Именицаподнепроширујеосновуса–в-(тогподнева,

том подневу). Именица вече проширује основу са –р-. Има укрштену деклинацију:уном.иакуз.јд.имаобликекаодајеименицапрвеврстесредњег рода(ном.иакуз.јд.вече),ауосталимзависнимпадежимауједнини,каоиу

свимоблицимамножине,мењасекаодајеименицаженскогродатрећеврсте

(тевечери,одтихвечери,тимвечеримаитд.).

Именицедругеврсте

-Уовугрупуспадајуименицемушкогиженскогродачијисеноминативједнине

завршавана–а(жена,комшија,Никола,тата,слуга).

 

једнина

множина

једнина

множина

ном.

школ-а

школ-е

колег-а

колег-е

ген.

школ-е

школ-а

колег-е

колег-а

дат.

школ-и

пкол-ама

колег-и

колег-ама

акуз.

школ-у

школ-е

колег-у

колег-е

вок.

школ-о

школ-е

колег-о

колег-е

инст.

школ-ом

школ-ама

колег-ом

колег-ама

лок.

школ-и

школ-ама

колег-и

колег-ама

Вокативједнине:

- поправилуовдеимамонаставак–о(жено,девојко,мајко,бако,песмо,школо);

- вишесложнеименицекојесезавршавајуна–ицаимајунаставак–е(наставнице,

другарице,комшинице,аикодмушкихимена:Радојице);

- постојеименицеовеврстекодкојихјевокативистикаоиноминатив(Драгана,

Марија,тетка,мама);

- коддвосложнихименицаобликвокативазависиодакцентакојиовеименице

имајууноминативу:

а)двосложнаименасадугоузлазнимакцентомимајуувокативу–о-(Миро,Мајо,

Томо,Саро,Зоно);

б)двосложнаименасаосталимакцентимаимајувокативједнакноминативу(Ана,

Бранка,Вера,Дуња,Јасна,Мина,Нина,Олге,Тара,Саша);

Инструментал једнине: овај облик показује осетљивост према категорији живо:

неживо.Постојиразликаутомекадакажемо,,игратиселутком“(каодајесредство)

и,,игратисесалутком“(каодајеживо).

Генитивмножине:

- Наставак–аимајуименицечијасеосновазавршаваједнимсугласником(жена,

кућа,птица,књига,ливада,судија,колега);

- Некеименицеуовомпадежупроширујуосновунепостојанима(песама,земаља,

игара,сестара,девојака,трешања);

- Наставак–иимајуименицекојенепроширују основунепостојанима(мајки, радњи,лопти,тајни,Београђанки,Американки,професорки);

- Неке именице имају дублетне облике: воћака/воћки, крошања/крошњи, битака/битки,приповедака/приповетки,оловака/оловки;

- Самотриименицеимајууовомпадежунаставак–у:руку,ногу,слугу;

Именицетрећеврсте

 

једнина

множина

номинатив

реч

реч-и

генитив

реч-и

реч-и

датив

реч-и

реч-има

акузатив

реч

реч-и

вокатив

реч-и

реч-и

инструментал

реч-ју/реч-и

реч-има

локатив

реч-и

реч-има

- У ову групу именица спадају именице женског рода које се у номинативу једнине завршавају на консонант, тј. имају наставак –Ø (љубав, вест, памет, младост,ноћ,помоћ) Инструментал једнине: већина именица ове врсте могу имати и наставак –ју и наставак –и. Може се рећи да се обликс наставком –и чешће употребљава када је именицапраћенаатрибутом(лепомречи),аобликсанаставком–јукадаименицастоји самостално(речју).Некеименицеимајунаставак–јууинструменталучешће(младост, стварност,маст,вест,пропаст,љубав,глад),анекеимајучешћенаставак–и(чељад, нејач,јесен,плесан,кап,варош,нарав).Наставак–у,каоваријантанаставка–ју,имају именицекојесезавршавајуна–ђи–ћ(ноћ,помоћ,жеђ,чађ). Генитивмножине:

- углавномсејављанаставак–и:вести,болести,ствари,речи,вароши,капи,ноћи;

- само неколико именица има наставак –ију: очију, кокошију, моштију, ушију, костију; Напомена: по овој промени мењају се именице које се завршавају на –о настало променом крајњег –л (со, мисао, промисао, замисао), као и именице око и ухо у множини,доксууједниниименицесредњегродапрвеврсте.

Придеви

- Придеви су речи којима се означавају особине појмова означених именицом (леп, црвен, радостан, златан), као и односи између тих појмова (мајчин, садашњи,доњи).Мењајусепороду,бројуипадежу,степенупоређењаивиду.У реченицисунајчешћеуфункцијиатрибутаилиименскогделапредиката.

Поделапремазначењу:

1)Описнипридеви:означавајуразличитеособиненекогпојма(висок,мршав,мали

итд.)Одговарајунапитање:Какавјенекипојам? 2) Градивни придеви: означавају грађу (материјал) од којег је нешто направљено (гвозденисвећњак,сребрниновац,храстовормар,пластичнитањир,вунениџемпер, каменисто,бетонскизид).Изведенисунајчешћеодградивнихименицаиодговарају напитање:Одчегајенекипојам?

3)Односнипридеви

Присвојни придеви: означавају коме или чему нешто припада (очев сат, Милошевпријатељ).Одговарајунапитање:Чијејенешто? Придеви просторног односа: означавају место на које се односи неки појам (горњаполица,задњиточак,средњасоба,леваобала,овдашњестановништво, унутрашњизид,последњиред) Придеви временских односа: означавају време на које се односи неки појам (летњираспуст,данашњидан,јучерашњеновине,јутарњакиша,ноћашњиснег, тадашњизакони,сутрашњапредстава). Придеви других односа: најчешће се ради о придевима намене (здравствени картон,стамбеназграда,сточнапијаца).

Граматичкеособинепридева:

1) род,број,падеж(именице);

2) компарацијапридева(најспецифичнијаграматичкаособинапридева); 3) вид

- Описнипридевиозначавајуособинакојаможебитизаступљенауразличитој

мери,тј.можебитистепенована.

Системпоређења:

Позитив:особинаименичкогпојмасесамоозначавакаопостојећа,присутна(леп);

Компаратив:особинајезаступљенаувећојмерикодједногименичкогпојманегокод

другогсакојимсепореди(лепши);

Суперлатив:особинајеунајвишемстепенууодносунадругеименичкепојмовеса

којимсепореди(најлепши).

- Облици компаратива добијају се додавањем једног од три наставка за компаративнаграматичкуосновупридева(целуилиокрњену):

1) наставак–иј(и)додајесенаосновувишесложнихпридеваинекихједносложних (нов-новији,племенит-племенитији); 2) наставак–ј(и)додајесенаосновунекихједносложнихивишесложнихпридева ијотујесугласникосновепридевакојисеналазииспреднаставказарод(број, падеж),пасенаставак–јневиди:висок-виши,млад-млађи,дуг-дужи; 3) наставак–ш(и)додајесенаосновусамотрипридева(леп,лак,мек);

- Облицисуперлативаседобијајудодавањемнаставканај-накомпаративпридева

(најновији,најмлађи,најлепши);

- Некиописнипридевиозначавајуапсолутноприсуствоилиодсуствоособине,па

сеуосновномзначењунемогупоредити(жив,мртав,бос,го,нем,слеп).Код

придеваглувосећамодамогупостојатинијансе:можеморећидајенекоглувљи

однекогдругог.

- Суплетивнеобликеимајупридевидобар(бољи,најбољи),зао(гори,најгори),

велики(већи,највећи),мали(мањи,најмањи);

- Облицикомпаративаисуперлативастојеуодређеномпридевскомвиду.

- Обратитипажњунакомпаративследећихпридева:строг-строжи,чист-чистији,

слан-сланији,висок-виши,горак-горчи,тесан-тешњи,бесан-бешњи,прек-пречи,

мрзак-мрскији;

- Унекимслучајевимаобликомкомпаративаизричесеособинаумањемстепену

одонеисказанеупозитиву(тежасаобраћајнанесрећа,вишашкола,ближирод,

већиснег,лепшидани);

Придевскивид

- Придевскивидуказујенанеодређеност,непознатостпојмаозначеногименицом, илинањеговупознатостиодређеност.Пример:Свакиградиманекилеппарк (неодређеност именичког појма) и Тај лепи парк се налази близу моје куће. Обликом неодређеног вида придева обично се одговара на питање какав?, а обликомодређеногвиданапитањекоји?.

- Облициодређеногвидапридеваумушкомродуједнинеимају–и,ауженскоми средњем роду и у множини имају само дуг последњи вокал и, у неким случајевима, различитакценат илиместо акцента (лêп-лêпи; лéпа-лêпā; лéпо- лêпō);

- Уоблицимаобавидаможесејавитивећинаописнихинекиградивнипридеви, док остале врсте придева стоје или у облику одређеног или у облику неодређеногвидапридева;

- Уобликуодређеногвидаупотребљавајусеградивнииописнипридеви:

1) када им претходипоказна заменица (тај лепи пас, овај дрвени сто, онајнови ученик); 2) кадајепридевдеоименаилинекогдвочланогназива(НовиСад,МалиМокри Луг,слепимиш,ЦрнаГора,киселикупус,ДушанСилни); 3) узименицуувокативу:добричовече,драгибрате,храбријуначе;

- Уобликунедређеногвидаупотребљавајусеописнииградивнипридеви 1) уфункцијиапозитива:Тајпарк,лепипростран,налазисеузреку. 2) уфункцијиименскогделапредиката:Тајпаркјелепипростран. Самоодређенивидимају:

- малибројописнихпридева(мали,жарки,јарки,пробни,судњи);

- присвојни придеви на –ски (-чки, -шки) и –ји: пчелињи, дечји, школски, биолошки,ученички;

- придевимесногивременскогодноса(доњи,западни,јучерашњи,јесењи);

Самонеодређенивидимају:

- присвојнипридевина–ов/-еви–ин:мајчин,Горанов,Милошев.

Променапридева:

- променапридеванеодређеногвидазовесеименичка,збогпадежнихнаставака

којисуистикаоупадежнојпромениименицамушкогилисредњегродаједнине;

- промена придева одређеног видазове се придевска,збогпадежнихнаставака којисуистикаоупадежнојпроменипридева;

- постојиимешовитапромена:кадајеуноминативунеодређенивид,аузависним

падежимаодређени(нпр.Некилепчовекједошао(номинативједнине),аДобили

смотооднекоглепогчовека–нећеморећиоднекалепачовекаугенитиву

једнине);

- у промени придева постоје покретни вокали, али они су понекад стилски маркирани:одтог(а)града,том(е)граду,ачакитом(у)градуможеморећи.

- Умушкомисредњемродувокативиинструменталодређеногинеодређеног

видаимајуистенаставке;

- Падежнинаставципридеваженскогродаистисуупромениобавида;

- Разликовањезначењапридеваодређеногинеодређеногвидаготовојепотпуно

несталоизјезичкогосећања;

- Данасјеусрпскомкњижевномјезику(нарочитоуекавскимговорима)готово

сасвимпреовладалапридевскадеклинација.

- Наставцизанеодређенивидупроменипридевапопадежимауговорномјезику

задржалисусеунекимјезичкимоблицимакојисуосталииститокомвремена.

Тосупословицеиокамењенефразе:

Дозлабога;

Добручовекусведобростоји;

Држисеновапутаистаранепријатеља;

Водасваштаопере,допоганајезика;

Громизведранеба;

Изчистамира;

Прихватитинештотешкасрца;

Манутисећоравапосла;

Оддугавремена;

Мањиодмаковазрна;

Изчистамира;

Непроменљивипридеви

Тосупридевикојинемајуниједнуграматичкукатегорију.Најчешћесу:

Оријентализми: бојали (обојен), деверли (јадан, несрећан), ђувегли (љубичаст), зејтинли(маслинаст),киметли(скупоцен); Англицизми:фер,супер,мини,фититд. Романизми:бордо,глат,грао,клот

- Треба их увек заменити домаћом речју: смеђ (м. браон), ружичаст (м. розе), поштен(м.фер),раван(м.глат),лажан(м.фалш).

- Погрешнојемењатиих.НеможеморећиБилајеурозојхаљини,већБилајеу

розехаљини.

Заменице

- Замењујуименицеилипридевеилиупућујунанешоњимаозначено.Могусе

мењатипороду,броју,падежу,анекеимајуиобележјелица.Уреченицимогу

иматинекеименичке(субјекат,објекат)инекепридевскефункције(атрибут,

именскидеопредиката).

- Премафункцији,делесенаименичкеипридевске.

Именичкезаменице

- У именичке заменице спадају личне заменице (за сва три лица множине и једнине и за свако лице) и неличне заменице (упитно-односне, неодређене, одричне,опште).

- Личнимзаменицамаупућујесенаговорника(ја),наговорниказаједносагрупом укојојсеналази(ми),насаговорника(ти),насаговорниказаједносагрупому којој се налази или на више саговорника (ви), на лица која не учествују у говорнојситуацијиилинапредметеокојимаговоримо(једнина:он,она,оно; множина:они,оне,она).

- Овезамениценемогусемењатиполицима,већсесвакаодњиходносина

одређенолице:прво,другоилитреће.

- Личне заменице мењају се по падежима у једнини (ја, ти, он, она, оно) и у множини(ми,ви,они,оне,она).

- Личне заменице имају системе наставака који, у целини, не постоје ни у именичкојниупридевскојдеклинацији–потомесутипичнипредставнициове врстеречи.

- Енклитички облици јављају се у генитиву, дативу и акузативу. Облик мном можесекориститисамоузпредлоге,удругимситуацијамакористисемноме.

Може се користити ју, енклитички облик заменице она само у перфекту потврдногоблика,иначекористимоје.Наглашенеобликеупотребљавамо:

1) напочеткуреченице:Његасамсреојуче; 2) кадапосебноистичемозаменицурадиконтраста:Рекаосамњему,анетеби. 3) изапредлога:Окренуосамсепремањој,изузимајућиакузатив:Стаојепред мене,алии:Стаојепредаме.Сматрајусеграматичкимархаизмимаоблицикао штосу:заме,нате,насе,нањ. Личназаменицазасваколицесебе,се

- Користисесамозаупућивањенабића.Немаобликезарод,аоблицимаједнине

упућујеналица,билоједно,биловише.

- Упућујенаречилиречикојеозначавајуособеуфункцијисубјекта,чакикадје

онизостављен:Купилисмокњигеизањих,изасебе.

- Неманоминативнивокатив,аниобликемножине.

- Одагнатиодасе:овдеможемоупотребитиенклитичкиобликзаменицесебе

Узајамно-повратнизаменичкиизразједандругог,једнадругу,једнодруго

- Никаданисууфункцијиграматичкогсубјекта,немајуноминативниакузатив

множинесредњегрода.

- Нисузаменичкинипопореклунипофункцији.

Неличнезаменице:

- Немајуобликезалица,аимајупосебнеобликезаозначавањебићаипосебне

обликезаозначавањесвегаосталог(предмета,појмова,појава).

- Косепрактичноупотребљавасамозаособе(осимунекимслучајевима:Које издавач, Нолит или СКЗ? или: Ко је победио, Звезда или Партизан?, где се подразумевајуособе);

упитно-

одричне

опште

неодређене

остале

односне

ко

нико

свако

неко

ико,понеко,мако,било

когод

ко,макарко,когод,

којеко,гдеко

шта

ништа

свашта

нешто

ишта,понешто,билошта,

штагод

макаршта,машта,шта

год,којешта,штошта

- Постојисуптилнаразликаизмеђузаменицатипаикоизаменицатипанеко.Ако кажемо:Далиикозна?тимесугеришемодајемалавароватноћаданекозна,а кад кажемо Да ли неко зна? ипак очекујемо да неколико људи зна. Неко се односинанајмањеједанелементнекогскупа,доксеикоодносинанајвише једанелементнекогскупа. Придевскезаменице

- могубити:показне,присвојне,упитно-односне,неодређене,опште,одричнеи

остале.

- Показним заменицама упућује се на лице, предмет или неки други појам. Узевшиуобзирпросторнуиливременскублизинуговорникуможемоговорити орепартицијив,н,т.

- Уколикојеоноочемуговоримоблизуговорнику,користићемообликесав:овај,

овакав,оволикиидр.

- Уколикојеоноочемуговоримоблизусаговорнику,користићемообликесат:

тај,такав,толикиидр.

- Уколико оно о чему говоримо није близу ни говорнику ни саговорнику, користићемообликесан:онај,онакав,оноликиидр.

Табелапридевскихзаменица(безпоказнихиприсвојнихзаменица)

односно-

неодређене

опште

одричне

остале

упитне

који,која,које

неки,нека,

сваки,свака,

никоји,никоја,

икоји,којигод,

који,које,која

неко

свако

никоје

макоји,било

неки,неке,нека

сви,све,сва

(ниједан,

који

ниједна,

ниједно)

никоји,никоје,

никоја

чији,чија,чије

нечији,нечија,

свачији,

ничији,ничија,

ичији,мачији,

чији,чије,чија

нечије

свачија,свачије

ничије

билочији,

нечији,нечије,

свачији,

ничији,ничије,

макарчији

нечија

свачије,свачија

ничија

какав,каква,

некакав,

свакакав,

никакав,

икакав,ма

какво

 

некаква,

 

свакаква,

никаква,

какав,било

какви,какве,

некакво

свакакво

никакво

какав

каква

некакви,

свакакви,

никакви,

некакве,

свакакве,

никакве,

некаква

свакаква

никаква

колики,колика,

 

неколики,

 

сваколики,

николики,

 

иколики,ма

колико

неколика,

сваколика,

николика,

колики,било

колики,колике,

неколико

сваколико

николико

колики

колика

неколики,

сваколики,

николики,

неколике,

сваколике,

николике,

неколика

сваколика

николика

Показнезаменице

 
 

Идентитет

Квалитет

 

Квантитет

в

овај,ова,ово

 

овакав,оваква,

 

оволики,оволика,

ови,ове,ова

овакво

оволико

овакви,овакве,

оволики,оволике,

оваква

оволика

т

тај,та,то

такав,таква,такво

 

толики,толика,

ти,те,та

такви,такве,таква

толико

толики,толике,

толика

н

онај,она,оно

 

онакав,онаква,

 

онолики,онолика,

они,оне,она

онакво

онолико

 

онакви,онакве,

онолики,онолике,

онаква

онолика

Присвојнезаменице

- Њимасеказујекојемлицунештоприпада.Добијајусекаоодговорнапитање чији?.Уњихспадају:мој,твој,његов,њен,ваш,наш,њихов(исвиоблициових заменицаупадежимаиродовима).

- Факултативно можемо рећи: мојега или мога, твојега или твога. Пракса показуједасуујезикучешћикраћиоблици.Факултативнисуивокали:мом(у) илимом(е).

- Краћиоблицинасталисутакоштосегубилојкојејеуинтервокалскојпозицији, азатимједолазилодоасимилацијеиконтракције. Присвојна заменица за свако лице: (свој) упућује на припадност субјекту и тада замењујесваосталалица(нпр.Потрошиосамсвојновац;несмеморећимој).

Упитно-односнепридевскезаменице(који,чији,какав,колики)

- Акојеживобиће,користимокоји,аакојенеживо–чији.

Неодређенепридевскезаменице(неки,нечији,некакав,неколики)

- Упућују на неку неодређеност (самог појма, припадности појму или неких његовихособина).

- Заменицанекојиготовосеинеупотребљава,ауместоњекористимообликнеки,

засватриродаиобаброја.

- Заменицанеколикиупотребљаваседаозначимањибројименичкихпојмова(три

иличетири);сличнокаоиприлогнеколико.

Одричнепридевскезаменице(никоји/ниједан,ничији,никакав,николики)

- Овим заменицаманештосе одриче(постојање самог појма,припадноститом појмуилињеговихособина).

- Уместо никоји најчешће се употребљава ниједан. У множини, међутим, не постојианалогон.Неможеморећи:ниједни,ниједне,ниједна. Општезаменице(сваки,свачији,свакакв,сваколики)

- Овим заменицама означава се свеобухватност (постојања неког појма, припадностинекомпојмуилињеговихособина).

- Немамо очекиване облике свакоји, свакоја, свакоје, већ облике сваки, свака, свако,аумножинисви,све,сва.

- Заменицасвиуједнинигласисав,сва,свеиможебитиуименичкој,заменичкој,

придевскојиприлошкојфункцији.

- Кадазначицео,читав,спадаупридеве:Повикаосамизсвеггласа,Тајцветје

биолепшиодсвегосталогцвећа,Свуснагусамуложио.

- Обликсредњегродасвечестосеуреченициупотребљавасамостално,паможе имати службу субјекта или објекта (Све је веома лепо, Свега се сећам, Разговараћемоосвему).

- Заменица сваколик(и) значи ,,сав, цео, целокупан“, а јавља се још и у облицима,,свеколик“и,,васколик“.

- Неколик(и)означавамалибројлицаиствари;мањиодпет;

- Придевскезаменице,заразликуодименичких(изузевон,она,оно)могудасе

јавеусватриродаиобаброја.Каоипридеви,слажусесаименицомнакојусе

односеуроду,бројуипадежу.Најчешћеимајуслужбуатрибутаилиименског

делапредиката.

Заменичкиприлози

- Разликујусеодзаменицасамопотомештосунепроменљиви.

- Уњихспадају:где,негде,нигде,понегде,игде,свуд(а),гдегод,билогде,гдебило,

магде,гдегод,макаргде,којегде,куда,некуда,никуда,икуда,свукуда,кудагод,

кудгод,билокуда,макуд,кудбило,макаркуда,којекуда,кад,некад,понекад,

никад,увек,кадагод,кадгод,билокад,макад,кадбило,макаркад,којекад;

како,некако,икако,свакако,какогод,какогод,билокако,макако,какобило,

макаркако,којекако

Јошнекизаменичкиприлози:

где?

овде

ту

онде

 

одакле?

одавде

одатле

оданде

докле?

довде

дотле

донде

куд(а)?

овуда

туда

онуда

камо?

овамо

тамо

онамо

кад(а)?

сад(а)

тад(а)

онда

откад(а)/одкада?

отсад(а)/одсада

отад(а)/одтада

одонда

докад(а)/докада?

досад(а)/досада

дотад(а)/дотада

доонда

како?

овако

тако

онако

колико?

оволико

толико

онолико

Бројеви

- Речи којима се изражава количина бића, предмета или појава (два, троје, двадесеторица, троја) или редослед бића, предмета и појава (четврти, други, двадесет седми). Семантичкикритеријум користимо за одређивање – да није тако – бројеви уопште не би ни постојали. Били би: именице, придеви или прилози.

- Децималанбројслажесесапоследњимбројемизазапете;3,4%(уовомслучају

читаћемопроцента)а2,5%(читаћемопроцената).

- Бројевеможемоподелитинаосновузначењаинаосновуњиховихграматичких

особина:

- Премазначењуделесенаглавне(кардиналне)иредне(ординарне),апрема

граматичкимособинамапроменљивеинепроменљиве.

- Углавнебројевеспадају:

1) Основнибројеви:којимасеозначавабројособамушкогиженскогполаили особачијисеполнепрецизира(једанчовек,петстопутника);овимбројевимасе означаваибројдругихбића,предметаилипојава; 2) Збирни бројеви: настали су од основних, и означавају скуп особа мушког и женског пола или скуп бића означених збирном именицом (двоје ученика, четвороунучади,петородеце,тројепиладиисл.); 3) Бројнеименицена–ица:насталеодзбирнихбројева,означавајускупмушкараца, иупотребљавају сеуз заједничкеименице избирнуименицубраћа(двојица ученика,четворицабраће,десеторицакошаркаша); 4) Бројнипридеви:употребљавајусеузименицеплуралијатантумионеименице које означавају предмете у пару (двоја кола, тројепанталоне, четвора врата, тројерукавице,петоречарапе);

- основнибројједанможеозначаватинеодређеностпојма,каозаменицанеки(Био

једномједанцар),аможезначитии,,исти,једнак“(Тадецасуједневисине).

- У множини, основнибројједанзначинеодређену количинуособа,предмета, појмова,истокаоупретходномслучају:Једниговоре,адругислушаји;Једне књигесунастолу,адругенаполици.

- Основнибројобаупотребљавасекадасенештотичеиједногидругоглицаили појма означеног именицом. Такво значење имају и збирнибројобоје, бројна именицаобојицаибројнипридевобоја,-е.

- Обликдвојеможебитиизбирнибројибројнипридев.Разликујусепотомешто збирни бројеви квантификују само оно што је живо (двоје деце), а бројни придевисамооноштојенеживо(двојепанталоне).

- Напрстеједнерукеможемонабројатиименицеплуралијатантуммушкогрода:

анали,мемоариисл.

Реднибројеви

- Редни бројеви означавају који је по реду именички појам (трећи ученик, четвртодете,петичас).Реднибројдругиможезначитиистоштоиостали:

Једниразговарају,адругичитајуисл.

- Бројеви се употребљавају уз именице, било да означавају количину бића, предмета и појава, било да означавају њихов редослед. Основни и збирни бројеви и бројне именице на –ица имају посебне функције у синтагмама са именицом(усинтагмитрипрозора,бројтријеуфункцијипаукалногатрибута).

Поделабројевапремаграматичкимособинама 1) Променљиви који се понашају као именице (нула, стотина, хиљада, милион и бројнеименице); 2) Променљивикојисепонашајукаопридеви:(један,два,оба,три,четири,бројни придевииреднибројеви); 3) Непроменљикојисе понашају каоприлози: (одпетпа навише,збирнибројеви, приближнина-ак);

- Напомене: збирни бројеви су готово непроменљиви – зависни падежи употребљавајусеодбројевадвоје,троје:Одтогдвогаизабраћубоље.

- Бројједанимаобликезасватриродаимењасекаопридев;

- Бројдваимаистиобликзамушкиисредњирод,апосебанобликзаженскирод;

- Број три има исти облик за мушки, женски и средњи род и понекад се употребљаваузависнимпадежима:Добиосампоклонодњихтрију;Обратила самсењиматрома;

- Зависнипадежибројевадва,оба,три,четиричешћисукадасуусинтагмибез

предлога(односидвејудржава),акадасуупотребљенеусинтагмисапредлогом,

чешћећестајатиуосновномоблику:измеђудведржаве,сатридругарице,из

трикњиге;

- Бројчетирисеусавременомкњижевномјезикуготовоникаданемења; Правописнанапомена:бројевисесастојеодједне(једночлани)ивише(вишечлани) бројеви. У вишечланим бројевима сваки се члан пише одвојено, а именица ће се

слагатисапоследњимчланомунизу:2571студентсловимаћемозаписати:двехиљаде

петстоседамдесетједанстудент.

- Бројевиод200до900могусеписатиикаовишечланибројеви:двестотине,

деветстотина;

- Састављено се пишу редни бројеви типа тристоти, двехиљадити,

двомилионити, а ако су сложени, писаће се одвојено: двадесет трећи, сто осамдесетосми,шестстодвадесетпети; Проблемдатива:дативсеможеисказатиосновнимбројевимаједан,два,оба,три,као избирнимбројевимадвоје,троје,алинеможенепроменљивимбројевима.(Даосам

поклон

(6)женама).Затоморамопреформулисатичитавуреченицу:Дао

сампоклонсвакојодшестженаилиДаосампоклонженама,абилоихјешест.

Глаголи

- То су речи које означавају радњу (изнети, читати, утрчати), стање (зазеленити се, одмарати се, седети) и збивање (отоплити, смркнути, наоблачитисе).Имајувид,амењајусепооблику(временаиначини),лицу, роду, броју, исказују стање (актив и пасив), као и потврдност/одричност. Имају и категорију глаголског рода или прелазности, који означава да ли глаголска радња прелази на објекат. У реченици су најчешће у функцији предиката.

- Највећимбројемглаголаисказујесенекарадња.Обичносуторадњекојезначе ловеково свесно деловање, али то могу бити и радње које врше животиње (мјаукати,лајати),пачакимашине(дизати,ставити,унети,возити,доћи, чашљати).

- Глаголимогуисказиватиистањеукојемсенекоилинештоналази,апритоме

сеништанерадинитидогађа:белетисе,венути,сањати.

- Акосеглаголомисказујенекипроцес,најчешћеприродни,којисеодвијасамод себе, независно од наше вољ, онда глагол означава збивање: цветати, разданитисе. Граматичкекатегоријеглагола

- Вид (свршени: несвршени), род (прелазност: непрелазност; повратност:

неповратност)–овосуњиховекласификационекатегорије.Категоријепокојима

семогумењати:облик(време,начин),лице(прво,друго,треће),род(мушки,

женски,средњи),број(једнина,множина),стање(актив,пасив)иполарност

(потврдни:одрични).

Глаголскивид

- То је класификациона категорија којом се означава несвршеност (неограниченост)илисвршеност(ограниченост)радње,стањаилизбивања.

- Глаголисеповидуделенасвршенеинесвршене.Видглаголаможесемењати

додавањемсуфиксаилипрефикса(устати–устајати,волети-заволети),али

тададобијамоновиглагол,каоједницуречника,анедругиобликистеречи.

Затокажемодаглаголиимајуглаголскивид,анедасепоњемумењају.

- Несвршениглаголиозначавајурадњукојатраје,тј.нијевременскиограничена,и

онимогубити:

1) трајни (дуративни), када означавају радњу која траје без прекида (читати, учити,стајати,шетатисе,гледати,пливати); 2) учестали (итеративни), када означавају радњу која се понавља, која траје са повременим прекидима (претрчавати, запиткивати, куцкати, испливавати, поскакивати,замењивати);

- Свршениглаголиозначавајурадњукојајезавршена,тј.временскиограничена

(ставити,изградити).Онимогудасеподелеучетиригрупе:

1) тренутно-свршени,којимасеисказуједасерадњацелавршиуједномтренутку

(пасти,сести,трепнути,коракнути,лећи

);

2) почетно-свршени, којима се исказује свршени почетак радње (проговорити,

заиграти,проходати,запевати,заплакати

);

3) завршно-свршени, којима се исакзује свршени завршетакрадње (прочитати,

изградити,одиграти,попити,сашити

);

4) неодређено-свршени,којиозначавајукојајезапочета,алисенезнаколикоје трајала (попричати, поседети, поразговарати, запричати се, потрајати, поигратисе,заигратисе); Двовидскиглаголи:

- Тосуглаголикојимогубитиисвршеногинесвршеногвида,зависноодтога

какосуупотребљениуреченици(видети,чути,доручковати,ручати,вечерати,

телефонирати,командовати,концентрисатисе);

Тупесмучесточујемнарадију.

Чимчујемтупесму,помислимнаморе

Садачујесасвимдобро.

- Творба свршених од несвршених глагола назива се перфектизација. Глаголе свршеногвидаможемодобитидодавањемпрефиксанаглаголнесвршеногвида (читати-прочитати, радити-урадити, писати-написати, прати-опрати, мислити-замислити) или додавањем суфикса –ну (викати-викнути, лупати- лупнути,гурати-гурнути,куцати-куцнути,севати-севнути);

- Творба несвршених од свршених глагола зове се имперфектизација. Глаголе несвршеног вида од свршених добијамо додавањем суфикса (увежбати- увежбавати,успорити-успоравати,покрити-покривати,дочекати-дочекивати, завити-завијати,лећи-легати,пасти-падати); Глаголскирод

- Према овој категорији, глаголи се обично деле на прелазне, непрелазне и повратне.

- Прелазниглаголисуоникојиузсебемогуиматиправиобјекат(уакузативубез предлога или у деоном генитиву који се може заменити акузативом без предлога):читатикњигу,певатипесму,пећихлеб,куватиручак,изговорити реч,обућихаљину.

- Непрелазниглаголисуониглаголиузкојенеможестајатиименицауакузативу

безпредлога(нпр.устати,ићи,размислити,успети,пливати,личити);

- Од многих непрелазних глагола једноставним додавањем суфикса могу се направити прелазни глаголи: ићи – прећи (улицу), лежати – прележати (богиње),спавати–преспавати(доручак).

- Понекад некиглаголи могу имати оба рода: трчати (непрелазни) и трчати (маратон).

- Повратниглаголиузсебеимајуречцусе.Могубити:

1)правиповратниглаголи,којимасеозначаварадњакојусубјекатвршинасамоме

себи,нпр.обућисе/облачитисе,обутисе/обуватисе,умитисе/умиватисеисл. Уовеглаголенекиграматичариубрајајуиглаголесаречцомсекојимасеозначава вољнаактивностсубјектакојомонмењасвојположај:вратитисе.

2)узајамноповратним,илиреципрочнимглаголимаисказујесерадњакојувршедва

субјектаиливишењихједаннадругоме(разуметисе,спријатељитисе,грудвати се). Кодправихиузајамноповратнихглаголаречцасејезаправоенклитичкиоблик акузативаличнезаменицезасваколицесебе.

3)неправихповратнихглаголаиманајвишеодсвихповратних,тењиманазивамо

свеонекојинисуправиилиузајамноповратни.Дијахронијскигледано,неправи повратниглаголисуоникодкојихповратнаречцасенијепопореклуакузатив. -Повратниглаголимогунастатидодавањемречцесенанеповратниглагол:вућисе, уплашитисе,хранитисеитд. - Могу настати и префиксацијом и додавањем речце се: најести се (:јести), наспаватисе(:спавати),распеватисе(:певати),устрчатисе(:трчати); -Некиглаголијављајусеуистомзначењуиуповратнојиунеповратнојформи:

димити:димитисе,сијати:сијатисе,шетати:шетатисе(мадасејавилоново

значење:шетатипса).

-Уговорномјезикусенеправиповратниглаголиодмаратисеиодморитисечесто

употребљавајунеправилно,безречце.Овиглаголимогубитипрелазни(асамим

тиминеповратни)самокадасеодносенадеотела.Дакле,можеморећи:Одмори

очиодчитањаилиОдморирукуодписањаисл.,алинеможеморећи:Идемда

одморим.

-Повратнеглаголенетребамешатисарефлексивнимпасивом(типаБеспотребно

сеувозестранипроизводи)илидеагентивом(Увечеседугоседи).

Глаголскиоблици

- Свакиглаголсеможејавитиуразличитимглаголскимоблицима;

- Наосновутогадалисеглаголскиобликможемењатиполицимаилине,делимо

ихналичнеинеличне.

- У личне глаголске облике спадају времена (презент, перфекат, аорист, имперфекат, плусквамперфекат, футур I) и начини (императив, потенцијал и футурII);

- Унеличнеглаголскеобликеспадају:инфинитив,радниглаголскипридев,трпни

глаголскипридев,глаголскиприлогпрошли,глаголскиприлогсадашњи;

- Некилингвистисматрајудасудваначина:потенцијалпрошли(бихбиорадио) и футур II прошли (будем био радио), вишкови у систему, што подлеже дискусији.Свакако,збоговенаучнеполемикекажемодаусрпскомјезикуима

14+2глаголсаоблика.

- Категоријавременаможебитиповезанасаглаголскимвидом:имперфекатмогу

иматисамоглаголинесвршеногвида,аористјенеупоредивочешћиодглагола

свршеногвида,аапсолутнопрезентскозначењеимајусамонесвршениглаголи.

- Преманачинуграђења,глаголскиоблициделесенапростеисложене.Прости

облицисеградеодифинитивнеилипрезентскеосновеглаголаинаставаказа

облик,аусаставсложенихглаголскихобликаулазеоблиципомоћнихглагола

јесам,битиихтети.

- СвисложениглаголскиоблициосимфутураIимајуобликезарод.

Презент

- Презентомсеозначаварадњакојаседешаваувременуговорења(Пишемписмо,

Дуваветар,Мисатрибинагледамокакоонииграју).

- Презентуовомзначењуисказује сенесвршенимглаголима,акадаиманеко друго значење (на пример: Сретнем јуче друга и одиграм с њим баскет), презентсеисказујеисвршенимглаголима.

- Презентсеградиодпрезентскеосновеиличнихнаставака,којисенању

додају.

- Упрвомлицупрезентајављасеинаставак–у,алисамокоддваглагола:хоћуи

могу.

- Наставак–јудодајесеу3.лицумножиненаосновукојанесадржигласјиспред

вокалаоснове:певају,слушају,стављају,разговарајуисл.

- Кододталихглаголанаставци–еи–удодајусенаокрњенуоснову:раде,воле,

чују,додају.

- Неки глаголи имају двојаке облике презента: знам (знадем), имам (имадем), одем(отидем)идр.Облициузаградимногосеређеупотребљавају,иизразито сулокалнообојени. Перфекат

- Перфектом се означавала радња која се дешавала у прошлости, пре времена говорења.

- Градисеоденклитичкихобликапомоћногглаголајесамупрезентуирадног

глаголскогпридеваглаголакојисемења.

 

једнина

множина

1.лице

(ја)сампевао

(ми)смопевали

2.лице

(ти)сипевао

(ви)степевали

3.лице

(он)јепевао

(они)супевали

- У3.лицуједнинеперфектаповратнихглаголанеупотребљавасеје,паћемо

рећи:Смејаласе,ане:Смејалајесе.

- Постојиитакозваникрњиперфекат,којисејављабезпомоћногглагола.Овај облик најчешћи је у новинским насловима: Плави донели медаље!, Наши оправдалиповерење,Стиглиинвеститори! Aорист

- Аористомсеозначаварадњакојаседесиланепосреднопревременаговорења.

- Градесеодинфинитивнеосновенакојуседодајудвојакинаставци.

 

једнина

множина

1.лице

рек-ох/чу-х

рек-осмо/чу-смо

2.лице

реч-е/чу-Ø

рек-осте/чу-сте

3.лице

реч-е/чу-Ø

рек-оше/чу-ше

- Акосеглаголуинфинитивузавршавана–стиили–ћи,у1.лицуједнинеиу

свимлицимамножинејављасевокалоуоквирунаставка,а2.и3.лицеимају

наставак–е.

- Кодосталихглаголанемавокалао,нитинаставаказа2.и3.лицеједнине.

- Аорист се може градити од глагола оба вида, али је неупоредиво чешћи од глаголасвршеногвида. Имперфекат

- Имперфектом с еозначава радња која се дешавала у одређеној прошлости напоредо са неком другом прошлом радњом, а употребљава се само у приповедању.

- Уговорномјезикусеимперфекатсасвимизгубио.Можесечутијошуизразима:

Штатобеше?Какосеонозваше?

- Градисетакоштосенаинфинитивнуилипрезентскуосновудодајутројаки

наставци.

 

једнина

множина

1.лице

трес-ијах

трес-ијасмо

град-јах>грађах

град-јасмо>грађасмо

пева-ах>певāх

пева-асмо>певāсмо

2.лице

трес-ијаше

трес-ијасте

град-јаше>грађаше

град-јасте>грађасте

пева-аше>певāше

пева-асте>певāсте

3.лице

трес-ијаше

трес-ијаху

град-јаше>грађаше

град-јаху>грађаху

пева-аше>певāше

пева-аху>певāху

- Наставци–ијах/-ијаше додајусенаокрњенупрезентскуосновуглаголана– ћи/-сти:пецијах,сецијах,плетијах.

- Наставци –јах-/јаше додају се на окрњену презентску основу, при чему се сугласникјотује:грађах,тоњах,брињах.

- Наставци –ах/-аше додају се на инфинитивну основу глагола који се завршавајуна–ати,причемудолазидосажимањавокалааизосновеинаставка уједнодугоа:гледа-аше>гледāше

- Имперфекатсеградиискључивоодглаголанесвршеногвида.

ФутурI

- Њимесеозначаварадњакојаћеседеситиубудућностинаконвременаговорења.

(Рећићутитопосле);

- Гради се од енклитичких облика презента помоћног глагола хтети и инфинитиваглаголакојисемења.

једнина множина

једнина

множина

1.лице

(ја)ћупевати/певаћу

(ми)ћемопевати

2.лице

(ти)ћешпевати/певаћеш

(ви)ћетепевати

3.лице

(он)ћепевати/певаће

(они)ћепевати

- Енклитичкиобликпомоћногглаголаможестајатииспрединфинитиваглагола који се мења: ћу певати. Уколико долази након инфинитива (певаћу) у морфолошкој анализи ћемо и даље рећи да је то сложени глаголски облик; никакоганесмемоназватипростим.

- Глаголи на –ћи пишу се на исти начин и кад је помоћни глагол испред инфинитива,икадајеизањега:ићићеш,рећићу,пећићете. Императив

- Императивом се изриче заповест, молба, забрана, подстицај или савет да се радња изврши (Реци ми то сада, Поједи воће, Не бацај отпатке, Веруј ми, Спавајтедуже)

- Имасамообликеза2.лицеједнине,1.и2.лицемножине

- Градисетакоштосенаокрњенуилипунупрезентскуосновудодајудвојаки

наставци:

 

једнина

множина

1.лице

/

пиш-имо/пева-јмо

2.лице

пиш-и/пева-ј

пиш-ите/пева-јте

- Кодглаголакојиутрећемлицумножинепрезентаимајунаставак–јуили–је

додајусенаставци–ј,-јмо,-јте(читај,залиј,умијмосе,певајмо,слушајте,обој,

стој,напојте );

- Кодготовосвихосталихглаголадодајусе–и,-имо,-ите(види,издржи,победи,

дођи,иди );

- За 3. лице једнине и множине нема посебних облика, али се заповест може изразитиречцомнекаипрезентомодговарајућихглагола(Некаизађе!Некакупе тоштоимтреба!);

- Императивна речца немој може имати наставке као глагол у императиву:

немојмо/немојте. Често се употребљава заједно са глаголом у инфинитиву и тада је ова конструкција синонимна са одричним императивом (Немојте се заустављати!иНезаустављајтесе!);

- У вези с императивом постоји ограничење везано за одричне облике: у одричномобликукористимосамоглаголенесвршеногвида(недолазите,не покушавајте,нерадитеисл.);

- Подсећањенаправилнеобликекојисечестоупотребљавајупогрешно:јединоје

исправнорећи:одвој,освој,удостој,залиј,издвој,навиј,превиј,разумеј.

Потенцијал

- Потенцијаломсеизричежеља,могућностилинамерадасерадњаврши(Пошао

бихсадкући,Волелибисмодадођетесутракоднас,Онбииграотениссваки

дан);

- Гради се од енклитичких облика аориста помоћног глагола бити и радног глаголскогпридеваглаголакојисемења.

 

једнина

множина

1.лице

(ја)бихпевао

(ми)бисмопевали

2.лице

(ти)бипевао

(ви)бистепевали

3.лице

(он)бипевао

(они)бипевали

- У3.лицумножине,уместообликааористабишекористисеобликби;некажемо:

онибишепевали,негоонибипевали;

- Постојиипотенцијалпрошли:бихбиопевао.

ФутурII

- Футуромдругимсеозначаванеостваренарадњазакојусепретпостављадаћесе

догодитиубудућностипренекедругерадње(Кадбудемимаодвадесетпет

година,имаћузавршенфакултет);

- Гради се од презента помоћног глагола бити и радног глаголског придева глаголакојисемења.

 

једнина

множина

1.лице

будемрадио

будеморадили

2.лице

будешрадио

будетерадили

3.лице

будерадио

будурадили

- ПостојиифутурIIпрошли:будембиопевао;

Неличниглаголскиоблици

Инфинитив

- Инфинитивјеосновниобликглагола,којимсеименујеглаголскарадња,стање

илизбивање(говорити,слушати,радоватисе,ићи,рећи).

- Јављасеувекуистомобликусазавршецима–ћиили–сти.

- Градисеодинфинитивнеосновеинаставка–ти,штојекодглаголана–ти(пас- ти) утврдивоисинхронијскиидијахронијски,акодглаголана–ћи(нпр.пећи), самодијахронијски.

- Глаголина–ћисузатворенсистем.Тобизначилодаје–тиуловити,читати исл.наставак,а–ћиупећи,рећиисл.самозавршетак.Такође,нетворесенови глаголисанаставком–ћи.

- Инфинитивможеиматипотвдрдни,односноодричниоблик(ићи:неићи);

- УпотребљавасезатворбуфутураI,каодопунафазнимимодалнимглаголима

(ваљаустати,неможемусеверовати,почерадитиисл.);

Радниглаголскипридев

- Служизаграђењесвихсложенихглаголскихоблика,осимфутураI:потенцијал,

плусквамперфекат,футурII,перфекат.

- Градисеодинфинитивнеосновеинаставака.

 

једнина

множина

мушкирод

(ради)-о

(ради)-ли

женскирод

(ради)-ла

(ради)-ле

средњирод

(ради)-ло

(ради)-ла

- Многи глаголи на –ћи и –сти имају неправилне облике радног глаголског придева,којисурезултатразличитихпроменатокомисторијејезика(ићи-ишао, пасти-пао); Трпниглаголскипридев

- Служизаграђењепасивнихоблика(трпногстања):урађенје,бићепохваљен;

- Градисеодпрелазнихглагола(вољен,жељен,гледан,љубљен);

- Градисеодинфинитивнеилипрезентскеосновеитројакихнаставака.

- Наставак–т имајуглаголикојисенезавршавајуна–нути(збринут,покренут, скинут);

- Наставак–енимајуглаголина–ћиили–сти(пронађен,печен,тресен,речени

сл.).Овајнаставакимајуиглаголикојисезавршавајуна–ити,причемудолази

дојотовања илиуметања –в-или–ј-(схваћен,виђен,ношен, купљен, умивен, попијен,сузбијен);

- Наставак–нимајуосталиглаголи(певан,вољен,жељен,читан,писан,гледани

сл.);

 

једнина

множина

мушкирод

(одржа)-н

(одржа)-ни

(покрену)-т

(покрену)-ти

(трес)-ен

(трес)-ени

женскирод

(одржа)-на

(одржа)-не

(покрену)-та

(покрену)-те

(трес)-ена

(трес)-ене

средњирод

(одржа)-но

(одржа)-на

(покрену)-то

(покрену)-та

(трес)-ено

(трес)-ена

Глаголскиприлогсадашњи

- Глаголскиприлогсадашњиозначаварадњукојаседешаваистовременоснеком

другомрадњом,означеномпредикатомуреченици.

- Градисетакоштосенатрећелицемножинепрезентадоданаставак–ћи.

- Одморфолошкихкатегорија,јединакојуможеиматијеполарност(волећи:не

волећи);

- Као и имперфекат, и овај глаголски облик гради се искључиво од глагола несвршеногвида(гледајући,желећи,волећи,купујући). Глаголскиприлогпрошли

- Глаголскиприлогпрошлиозначаварадњукојаседесилапренекедругерадње,

означенепредикатомуреченици.

- Градисетакоштосенаинфинитивнуосновудоданаставак–в/-авили–вши/-

авши.

- Кодвећинеглаголакојисезавршавајуна–сти,глаголскиприлогпрошлигради

сепоправилуодизмењенеаористнеоснове(бости:бовши,плести:плевши,јести:

јевши,красти:кравши,пасти:павши,сести:севши,срести:сревши);

- Данас су врло ретки примери са пуном аористном основом типа наведавши, седавши,стимштосекодовогдругогјављаиседнувши.

- Срећусеиоблициса–в/-ав:помислив,рекав,дошав,рекав,видев

- Обаглаголскаприлога,ипрошлиисадашњи,могупостатиправипридевии

битиуслужбиатрибута(текућавода,летећитањир,будућипредседник,бивши

ученик);

Облиципомоћнихглагола

- Усрпскомјезикупомоћниглаголису:јесам,битиихтети.

- Глаголјесамможемопосматратикаопосебанглаголиликаосуплетивниоблик

презентабити.

Помоћниглаголјесам

- Имасамообликепрезента,итонаглашенеиненаглашене(енклитичкиоблици).

- Енклитичкиоблицислужезаграђењеперфектаиплусквамперфекта.

- Одричниоблициглаголајесампишусесастављеносаодричномречцом(нисам,

ниси,није,нисмо,нисте,нису);

презент

једнина

множина

1.лице

јесам(сам)

јесмо(смо)

2.лице

јеси(си)

јесте(сте)

3.лице

јесте(је)

јесу(су)

Помоћниглаголбити

- Имасвеоблике,осимтрпногглаголскогпридева.Презентовогглаголаслужиза грађење футура II, а аорист за грађење потенцијала (с тим што у 3. лицу множинегласиби);

презент

будем,будеш,буде,будемо,будете,буду;

перфекат

биосам,биоси,биоје,билисмо,билисте,

билису;

аорист

бих,би,би,сисмо,бисте,бише;

плусквамперфекат

бејахбио,бејашебио,бејашебио,бејасмо

били,бејастебили,бејахубили;

имперфекат

бејах, бејаше, бејаше, бејасмо, бејасте, бејаху;

футурI

бићу,бићеш,биће,бићемо,бићете,биће;

императив

буди,будимо,будите;

потенцијал

бихбио,бибио,бибио,бисмобили,бисте

били,бибили;

футурII

будембио,будеш био,буде био,будемо били,будетебили,будубили;

радниглаголскипридев

био,била,било,били,биле,била;

глаголскипрологсадашњи

будући

глаголскиприлогпрошли

бивши

Помоћниглаголхтети

- Овај помоћни глагол има све облике, осим трпног глаголског придева и императива. У презенту има наглашене и ненаглашене (енклитичке облике). ЕнклитичкиоблицислужезаграђењефутураI.

- Одричниоблиципрезентаглаголахтети,каоиглаголајесам,специфичнисупо томе што се негација пише заједно са галголом (нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете,неће);

презент

хоћу(ћу),хоћеш(ћеш),хоће(ће),хоћемо

(ћемо),хоћете(ћете),хоће(ће);

 

перфекат

хтеосам,хтеоси,хтеоје,хтелисмо,хтели

сте,хтелису

аорист

хтедох/хтех,

хтеде/хте,

хтеде/хте,

хтедосмо/хтесмо,

хтедосте/хтесте,

хтедоше/хтеше

плусквамперфекат

бејаххтео/биосамхтео,бејашехтео/био сихтео,бејашехтео/биојехтео,бејасмо хтели / били смо хтели, бејасте хтели / били сте хтели, бејаху хтели / били су хтели;

имперфекат

хоћах,хоћаше,хоћаше,хоћасмо,хоћасте,

хоћаху;

футурI

хтећу, хтећеш, хтеће, хтећемо, хтећете, хтеће

потенцијал

хтеобих,хтеоби,хтео би,хтелибисмо,

 

хтелибисте,хтелиби;

радниглаголскипридев

хтео,хтела,хтело,хтели,хтеле,хтела;

футурII

будемхтео,будешхтео,будехтео,будемо

хтели,будетехтели,будухтели;

глаголскиприлогсадашњи

хотећи;

глаголскиприлогпрошли

хтевши;

Глаголсколице,родиброј

- Личниглаголскиоблицимогусенаћиупрвом(читам,читамо),другом(читаш.

читате)илитрећем(чита,читају)лицуједнинеилимножине.

- Глаголи у радном и трпном глаголском придеву и у сложеним глаголским облицима који се од њих творе могу се наћи у мушком (читао, читали), женском (читала, читале) или средњем (читало, читала) роду једнине и множине.

- Облике једнине и множине могу имати сви облици осим инфинитива и глаголскихприлога,садашњегибудућег.

- Глаголикојиозначавајунекоделовањекојепривиднопроситичесамоодсебе, безвршиоца(грмети,смркаватисе,отопљавати,разданитисе,наоблачити се), уреченициувек стоје утрећем лицу,а ако обликразликује род,овакав глаголбићеусредњемроду–грмелоје,севалоје,смркавалосе. Глаголскостање

- Подразумева се активно (радно) глаголско стање или актив (Ове године сви читајутукњигу)ипасивно(трпно)глаголскостањеилипасив(Такњигајеове годинемногочитана).

- Свиглаголиимајуактив,асамопрелазнииактивипасив.

- Пасивсеупотребљавакадајевршилацрадњенебитан,непознатилинежелимо

дагаизрекнемо,тј.кадајеупрвомплануобјекатзахваћенрадњом.Градисена

дваначина:

1) одпомоћногглаголабити(реткоибивати),јесамитрпногглагола–тадасе називапартиципскипасив; 2) одглаголауактивномобликуиречцесе;

- Партиципскипасивимасвеобликекаоиактив.

Уследећојтабелидатисусвиоблициактиваутрећемлицуипартиципскогпасивау

мушкомроду:

 

актив

пасив

презент

чита

бива читан (ако се радња понавља); читан је (ако се означава стањеилиособина)

перфекат

читаоје

читанје

аорист

(про)чита

би(про)читан

плусквамперфекат

биојечитао

биојечитан

имперфекат

читаше

бејаше(беше)читан

футурI

читаће

бићечитан

потенцијал

читаоби

биобичитан

футурII

будечитао

будечитан

инфинитив

читати

битичитан

глаголскиприлогсадашњи

читајући

будућичитан

глаголскиприлогпрошли

читавши

бившичитан

- Рефлексивнипасивградисетакоштосеактивномобликуглаголаутрећемлицу дода се: Књиге се данас ређе читају (презент); Књиге су се некада читале (перфекат);Такњига ћесечитатиубудућности(футурI).

- Пасивне конструкције нису толико честе у српском језику у српском