SEMINARSKI RAD

Predmet:

UGOVORI ROBNOG PROMETA

Tema

UGOVOR O SKLADIŠTENJU ROBE

Mentor: ______________

Student: ______________

................. Ugovor o uskladištenju u našem pravu…...................................................................... 1 1.............. Prava skladištara iz ugovora o skladištenju................................................................................ Skladišnica... 2 3....... 5 4........ Vrste ugovora o skladištenju...................................... 2 2.......... 8 7................. Pojam ugovora o skladištenju.................................... 6 6......... 11 Zaključak ……………….............Sadržaj Uvod .... Zaključenje ugovora u uskladištenju............................ 5 5.. 12 Literatura .................. 14 .... Obaveze skladištara iz ugovora o skladištenju...................................................................................................................................................................................................................

kao sastavni delovi procesa skladištenja. kako kaže Rupert više nije "spavaonica kapitala"1 već element menadžment funkcije sa precizno definisanim zadacima". svaki proizvod koji je namenjen prodaji. Pojam skladištenja se označavao kao smeštaj zaliha i služio je za prijem i otpremu robe.Uvod Smatra se da je skladištenje pasivna funkcija. Praktično. Menutim.1 - . Danas je situacija drugačija. prodaje se preko jednog ili više skladišta. . značajno utiču na kvalitet tog procesa. tj. Pošto potrebe za odrenenim predmetima rada. dužina vremena nabavke kao i dinamika odliva gotovih proizvoda nisu unapred poznate veličine. čuvanje robe dok se ne javi potreba za njom. Dugo vremena se skladištenje smatralo pasivnom funkcijom pa mu se i manje prostora posvećivalo u naučnim radovima. jer su tu uključeni dopunski poslovi. Funkcija skladištenja danas je obogaćena brojnim aktivnostima. "Skladištenje. koje. Ovo razlikovanje je bitno sa stanovišta pravilnog daljeg istraživanja ove oblasti. Na početku je bitno napraviti jasnu razliku izmenu skladišta koje je ureneni prostor za smeštaj i rukovanje robom i skladištenja kao skup aktivnosti koje se preduzimaju nad robom dok je u skladištu. Skladištenje je »srce« sistema fizičke distribucije. sa razvojem privrede sve je značajnija uloga skladištenja kao podsistema fizičke distribucije. javlja se potreba za držanjem odrenenih zaliha pa samim tim i postojanjem odgovarajućih prostora za smeštaj tih zaliha. direktno ili indirektno.

Mađarskoj i kod nas. Takav sistem postoji u Italiji.2 - . kao kao i u zemljama koje suizradile svoje zakonodavstvo pod uticajem prava ovih zemalja. koji se smatra ugovorom o trgovinskim uslugama. 2. Sva skladišna preduzeća se nalaze u položaju javnih skladišta. 1. VRSTE UGOVORA O SKLADIŠTENJU Specijalizacija skladišnih preduzeća prema vrstama robe. Slobodni ili liberalni sistem osnivanja javnih skladišta i izdavanje skladišnica. koja se skladištava u tim skladištima i prema tehnološkom procesu kojin se primjenjuje u pojedinim skladištima. Svako javno skladište ima pravo da izdaje skladišnice. a ostavodavac (ostavilac) se obavezuje da za to plati određenu naknadu skladištaru. bez nekih posebnih uslova i svako skladišno preduzeće ima pravo da izdaje skladišnice. 3. 2. POJAM UGOVORA O SKLADIŠTENJU Pojam ugovora. koje zaključuju specijalizovana skladišna preduzeća. podrazumeva se takav ugovor po kojem se skladištar obavezuje da primi i čuva određenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju i da je na zahtevostavioca (ostavodavca) ili drugog ovlašćenog lica preda. Normativni sistem u zakonima se određuje uslovi koji moraju biti ispunjeni prilikom osnivanja javnih skladišta.Ugovorom o uskladištenju robe. utiče i na specifičnosti ugovora o skladištenju. P a prema tome u pravnoj literaturi se razlikuju tri sistema osnivanja javnih skladišta. koji je postojao u Austriji i kod nas a danas postoji u Švajcarskoj i Francuskoj. koji je u primeni u Engleskoj. Po ovom sistemu skladišna preduzeća se slobodno osnivaju. Belgiji. predstavljaju takav sistem po kome se za osnivanje javnih skladišta zahtijeva odobrenje odgovarajućih državnih organa. .1. . Ovakvu definiciju ugovora o uskladištenju dao je Zakon o obligacionim odnosima. Dana s kod nas se ne pravi razlika između privatnih i javnih skladišta. radi održavanja i poboljšavanja stanja robe. SAD. Sistem koncesija.

predstavlja zatvorenu prostoriju ili ograđeni pokriveni prostor koji je namenjen za smeštaj carinske robe i kojima upravlja preduzeće i drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja skladištenje robe. Carinsko skladište. 1. skladišni list. obavljanju carinskih i drugih formalnosti sa robom. bilo za svoj račun ili za račun svoga komitenta. . Dakle.Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor koje otvara preduzeće i drugo pravno lice registrovano za spoljnotrgovinski promet radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji te robe na . U ova carinska skladišta može se smeštati uvozna neocarinjena roba. sanitarnih formalnosti i dr. konsignaciona skladišta. -Konsignaciono skladište. skladišnicu. . carinska smestišta.Vrste skladišta.Pod javnim skladištima se podrazumevaju takve skladišne organizacije i pravna lica koja profesionalno obavljaju ovu delatnost i primaju robu na čuvanje svih deponenata i bez obzira na vrstu robe. Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. slobodne carinske prodavnice i dr. osnovna delatnost javnih skladišta je smeštanje i čuvanje deponentovih roba za njegov račun a uz određenu naknadu.3 - .U našoj zemlji poslovima skladištenja robe bave se profesionalizovana pravna lica . Carinskog zakona i posebnog podzakonskog propisa. sem u slučaju kada je skladište specijalizovano samo za određene vrste robe. Javna skladišta. domaća roba. Prilikom prijema robe na čuvanje. . Ona mogu da obavljaju i druge sporedne usluge. sem kad postoji potreba iz određenih razloga prodaje robe koja je prispela pokvarena u skladište ili robe. . carinsko skladište gde se roba može smeštati.privredni subjekti koji pružaju profesionalne usluge skladištenja robe kao što su: javna skladišta. 2.U skladu sa članom 103. javno skladište ima obavezu da deponentu izda posebnu ispravu o uskladištenju robe tzv. domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se provozi. kao što su zaključenje ugovora o prevozu uskladištene robe. koja je u fazi kvarenja. slobodne (carinske) zone. carinska skladišta. Njima je zabranjeno da zaključuju ugovore o kupovini i prodaji robe. 3. zaključenje ugovora o osiguranju.

još i ranije. slobodne carinske prodavnice mogu se otvarati na vazduhoplovnim pristaništima. kada su doneta 1985.Shodno članu 104. preko carinskog poručja Jugoslavije. Carinskog zakona. To je praktično učinjeno. Slobodne i carinske zone. putnicima koji odlaze u inostranstvo i putnicima koji su u tranzitu roba se prodaje posle carinske kontrole. 6. godine dva odvojena zakona .domaćem tržištu.Zakon o carinskim zonama i Zakon o posebnim uslovima obavljanja spoljnotrgovinskog prometa u carinskim zonama. . držalac konsignacionskog skladišta i nadležan carinski organ. lova je roba pod posebnim merama carinskog nadzora o kojoj držalac skladišta vodi posebnu evidenciju. . mogu se u lukama. 5. Specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje. kao i putnicima koji su u tranzitu. .Donošenjem važećeg Carinskog zakona i posebnih Zakona o slobodnim zonama. Roba koja je smeštena na konsignaciono skladište je pod carinskim nadzorom i ona je vlasništvo strane firme. Carinskog zakona. otvarati i specilaizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje u cilju snabdevanja stranih i domaćih plovnih objekata i vazduhoplova. putnicima koji dolaze u Jugoslaviju. Slobodne carinske prodavnice. uz prodaju za devize i uz plaćanje carine i drugih dažbina u dinarskom iznosu. 3. U slobodnim carinskim prodavnicima. Obaveza plaćanja carine za ovu robu nastaje u trenutku i po propisima kada roba napušta konsignaciono skladište i dolazi u slobodan promet. na određeni način. a putnicima koji dolaze iz inostranstva. 4. Konsignaciono skladište podrazumeva postojanje ugovora o zastupanju strane firme kojim su precizirani odnosi između inostrane firme (komitenta) i domaće firme (komisionara). odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i u nautičkoturističkim centrima i marinama u kojima je organizovana carinska kontrola. lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj u kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola i na graničnim drumskim prelazima.U skladu sa članom 104. st. za prodaju robe putnicima koji odlaze u inostranstvo.4 - . i domaća firma-zastupnik inostrane firme. teorijski i praktično su razdvojeni institut slobodnih zona od carinskih zona. a carinski nadzor nad tom robom sprovode. Slobodne carinske prodavnice . pre carinske kontrole.

koje je otvorilo carinsku zonu. 34.5 - . U carinskoj zoni nije dozvoljen promet robe na malo. rastavljanje i pravljenje uzoraka. 4. -Carinske zone. u red konsesulanih ugovora koji se zaključuju prostom saglasnošću volja ugovornih strana ostavioca (ostavodavca) i skladištara. do 748 Zakona o Obligacionim odnosima iz 1978 godine u kojima se direktno reguliše*uskladištenje*. u carinskoj zoni može da se obavlja: istovar. kao i u robno-transportnim centrima. kao i domaća roba koja treba da se kompletira za izvoz ili uskladišti radi izvoza. vodi evidenciju o robi koja je pod carinskim režimom u carinskoj zoni.Carinska zona je deo carinskog područja Jugoslavije na kome se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i olakšice u pogledu carinskog postupka (član 109. detaljnije ili manje detaljno u većem broju zakonskih propisa. domaće ocarinjene i neocarinjene robe namenjene izvozu i robe koja se provozi. Carinskog zakona). utovar. Ista se otvara u pomorskoj luci. sastavljanje. pakovanje. merenje. uobičajene pripreme robe za tržište. može se smeštati i neocarinjena domaća roba koja je namenjena izvozu. kao i prometa na malo prehrambenih proizvoda za ugostiteljske usluge. Lice. . ZAKLJUČENJE UGOVORA U USKLADIŠTENJU Zaključenje ugovora o uskIadištenju. tj. ali je takav promet dozvoljen.snabdevaju se stranom robom iz konsignacionih skladišta i centralnih skladišta. pretovar i uskladištenje neocarinjene robe koja se uvozi. 3. obavezno je da omogući efikasan carinski nadzor. Shodno članu 114. vazduhoplovnom ili rečnom pristaništu koji su otvoreni za međunarodni javni saobraćaj. U carinskoj zoni. Opštih uzansi za promet robom predviđa. Carinskog zakona. UGOVOR U USKLADIŠTENJU U NAŠEM PRAVU Ugovor u uskladištenju je u našem pozitivnom pravu regulisan.Ugovor o uskladištenju spada u red neformalnih ugovora. egaliziranje. Uzansa br. da je . radi snabdevanja saobraćajnih sredstava. kao što su sortiranje. Centralno i najvažnije regulisanje ugovora o uskladištenju u našem pozitivnom pravu je ostvareno u članovima 730. .

U vezi . primaju više obaveza sa zaključenjem ovoga ugovora. postaju sastavni deo ugovora o uskladištenju. tako i za ostavioca robe u skladište (deponenta). novca i hartija od vrednosti koji spada u poseban ugovor o depozitu.Ostavodavac može da podigne robu i pre ugovorenog roka. On je u obavezi da o toj nameri obavesti ostavodavca i da mu ostavi naknadni primereni rok od najmanje 8 dana da robu podigne. a ukoliko on to ne učini u predviđenom roku ili po isteku godine dana kad rok nije ugovoren. Neki pravni pisci. . Predmet ugovora o skladištenju predstavlja smeštaj i čuvanje robe. . Da bi ovakvi uslovi mogli da prozvode pravno dejstvo prema deponentima neophodno je da isti budu objavljeni na propisani ili uobičajeni način. Međutim. da budu predati deponentu prilikom zaključenja ugovora. a) Objavljivanje opštih uslova poslovanja. Ugovor se smatra zaključenim tek kada skladištar primi robu radi skladištenja. b)Obaveza prijema robe na uskladištenje. Ugovor o skladištenju robe predstavlja i dvo strani teretni ugovor iz razloga što sa zaključenjem ugovora nastaju određene obaveze kako za skladištara (depozitara). Na taj način. . ali u bankarske poslove. isti ugovor spada u red realnih ugovora. OBAVEZEs SKLADIŠTARA IZ UGOVORA O SKLADIŠTENJU Privredni subjekt koji se bavi poslovima uskladištenja robe. Isti Opšti uslovi poslovanja se donose na način propisan zakonom i statutom skladištara.ugovor o skladištenju zaključen kada skladištar primi robu i bez određenog naloga. sem čuvanja posebnih dragocenih predmeta.Skladištar je. Opšti uslovi poslovanja skladištara. -Podizanje robe i prodaja ne podignute robe. tj. a ne "ad solemnitatem". Na taj način. ovde je svakako nužno imati u vidu da ovako pripremljeni obrasci imaju samo snagu dokaznog sredstva i isti služe samo "ad probationem". 5. zavisno od slobodnih kapaciteta.6 - . dužan da primi robu na čuvanje i skladištenje. skladištar ima pravo da za njegov račun robu proda na javnoj prodaji.Skladištar je obavezan da objavi Opšte uslove o svom poslovanju i ti Opšti uslovi čine sastavni deo ugovora o uskladištenju. smatraju da se ipak radi o formalnom ugovoru jer se isti često u praksi zaključuje na posebnim unapred odštampanim obrascima.

Ovo iz razloga što je čuvanje robe njegova osnovna i najznačajnija obaveza. Obaveza je skladištara. . robi koja je određena po rodu). u kojoj se nalaze kopije svih izdatih skladišnica. eventualnoj prodaji robe i dr. kao što su: skladišta za određena tečna goriva. skladištar odgovara za štete na robi. c) Čuvanje robe. pakovanja robe ili krivice deponenta. Pored skladišne knjige skladištar je u obavezi da vodi i matičnu knjigu skladišnica. skladištar je obavezan da deponentu naknadi stvarnu. svu dokazanu štetu. za neispravnu ambalažu. Skladištar je obavezan da obavesti deponenta za mane ili prirodna svojstva robe. robu svakog deponenta čuva odvojeno (sem kad se ne radi o robi koja je generički određena. za robu koja je smeštena u skladište.Skladištar je obavezan da vozi tzv.Od skladišta se zahteva da robu čuva kao dobar privrednik. hladnjače i dr. uslovima pod kojima je roba primljena na smeštaj i čuvanje. sopstvenih mana robe. realnu štetu. tj. poslovima i pravnim radnjama koji su obavljeni po nalogu ostavioca. Ovakva obaveza postoji samo za javna skladišta i slobodna carinska skladišta koja su ovlašćena na izdavanje skladišnica. odnosno sa pojačanom pažnjom stručnjaka saglasno prirodi same robe. ). Kada dođe do štete na robi. Osim toga. . tj. skladišnu knjigu (jedan poseban oblik dnevnika) u koju se upisuju podaci o deponentu. . sem kad te štete nisu nastale usled više sile. zbog kojih može doći do štete na robi i to čim iste primeti. Skladištar je obavezan da robu i proda bez odlaganja i na najpogodniji način. javna skladišta se dele na dve podvrste: opšta javna skladišta (koja su namenjena za prijem svih vrsta roba) i specijalizovana javna skladišta (koja su namenjena za prijem određene vrste robe. usled kvarenja robe ili nastanka kvarenja. Ali. Inače. Skladištar navedene podatke upisuje hronološkim redom u skladišnu knjigu.sa ovom obavezom. onda mora da naknadi i izgubljenu dobit deponentu. Pošto javna skladišta obavljaju neku vrstu javne službe.7 - . robi koja je primljena na skladištenje. kada je šteta nastala usled zle namere ili grube nepažnje skladištara. skladištar se oslobađa od odgovornosti kad dokaže da se šteta nije mogla otkloniti niti primetiti sa pažnjom dobrog stručnjaka. Skladište nema pravo da se u ugovoru o uskladištenju robe oslobodi od odgovornosti za čuvanje robe. pa su sa tim faktom obavezna da zaključe i ugovor sa svakim deponentom koji im se obrati radi predaje robe. d) Vođenje poslovnih knjiga. silosi. da po pravilu.

Skladište je u obavezi da se stara o interesima deponenta. Ona omogućava izvršene ugovora o prodaji uskladištene robe i bez njene stvarne predaje kupcu.8 - . kao što su: prijem robe od vozara ili špeditera. Skladište je dužno i da postupa po nalozima deponenta u vezi sa uskladištenom robom.e) Izdavanje skladišnice. Značajna je i kao realno sredstvo kredita. . obavljanje carinskih i drugih formalnosti i dr. Skladišnica predstavlja hartiju od vrednosti koja ima dva dela: priznanicu (koja služi kao potvrda o pravu svojine na robi smeštenoj u skladište i ista se koristi za prenos prava svojine) i založnicu ili varant koji predstavlja deo skladišnice kojom se deponovana roba može dalje zalagati radi dobijanja kredita. g) Izdavanje robe. opštim uslovima poslovanja ili trgovinskim običajima. po naredbi i . osiguranje robe. Način izdavanja robe i rokovi mogu da budu određeni ugovorom. odnosno skladištar je dužan da na zahtev deponenta izda robu koja je kod njega uskladištena. jer roba može bez promene mesta i predaje zalogoprimcu da bude založena. Skladišnica ima privredni značaj jer doprinosi ubrzanju privrednog prometa. Tu se obično zahteva da se isti nalozi daju u pismenoj formi i oni se mogu odnositi na radnje koje se u skladištu obavljaju u vezi sa uskladištenom robom. predaja robe na prevoz. Po isteku rokova koji su predviđeni za čuvanje robe. SKLADIŠNICA Skladištar je dužan da na zahtev ostavodavca izda skladišnicu. čime se otklanja imobilisanje njene vrednosti. Posle isteka i ovih naknadnih rokova.Kao što je istaknuto. ostavodavcu) izdaju posebnu ispravu skladišnicu (o ovoj ispravi biće više reči u hartijama od vrednosti). javna skladišta i slobodna carinska skladišta. zatim skladišnice na ime.Skladište je u obavezi. Isto je posebno dužno da se stara o obezbeđenju prava deponenta prema vozaru. To pravo i obavezu ima samo skladištar koji je na osnovu zakona ovlašćen za izdavanje skladišnice. . prilikom zaključenja ugovora o uskladištenju. 6. skladištar je u obavezi da pozove deponenta da u primerenom roku robu podigne. Postoje jednodelne i dvodelne skladišnice. skladištar pod određenim uslovima može robu koja je kod njega uskladištena i prodati. špediteru i dr. dužna su da deponentu (ostaviocu. f) Čuvanje deponentovih interesa i izvršenje naloga deponenta.

na donosioca. nekonstitutivna. Po svojoj pravnoj prirodi. prezentaciona i negocijabilna hartija od vrednosti. prijenos na njega prepisat će se u registar skladišta. mjesto gdje se skladište nalazi. on može zahtijevati da skladištar podijeli robu na određene dijelove i da mu. On može raspolagati robom označenom u skladišnici prenošenjem skladišnice.9 - . Priznanica i založnica moraju se pozivati jedna na drugu. skladišnica je stvarnopravna. gdje će se ubilježiti i njegovo sjedište odnosno prebivalište. zajedno ili odvojeno. Ostavodavac može zahtijevati da mu skladištar izda skladišnicu samo za jedan dio zamjenljive robe koji je ostavio kod njega. tradiciona. Prava imaoca skladišnice Imalac skladišnice ima pravo zahtijevati da mu se preda roba označena u njoj. Na zahtjev primaoca priznanice ili založnice. Skladišnica za dijelove robe Ostavodavac može zahtijevati da skladištar podijeli robu na određene dijelove i da mu za svaki dio izda posebnu skladišnicu. kauzalna. njegovo sjedište odnosno prebivalište. Priznanica i založnica sadrže podatke: naziv odnosno ime i zanimanje ostavodavca. u zamjenu za skladišnicu koju je dobio. Ako je već dobio skladišnicu za cijelu količinu robe. vrstu. datum i broj skladišnice. Pri svakom prijenosu na njima mora biti ubilježen datum. Pravo imaoca priznanice Prijenos priznanice bez založnice daje primaocu pravo zahtijevati da mu se . izda posebne skladišnice za svaki pojedini dio. naziv i sjedište skladištara. navod o tome do kojeg iznosa je roba osigurana te ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i određivanje njezine vrijednosti. Sastojci i sadržaj skladišnice Skladišnica se sastoji iz priznanice i založnice. prirodu i količinu robe. Prenošenje priznanice i založnice Priznanica i založnica mogu se prenositi indosamentom.

Imalac priznanice bez založnice može zahtijevati da se roba proda. iznos koji treba da mu bude isplaćen na dan dospjelosti potraživanja. Založnica koja ne sadrži iznos potraživanja založnog vjerovnika obvezuje u korist založnog vjerovnika cjelokupnu vrijednost stvari navedenu u njoj. prepisati taj prijenos u svoj registar i na samoj založnici zabilježiti da je taj prijepis izvršen. Imalac založnice koji je podigao protest može nakon proteka osam dana od dospjelosti potraživanja zahtijevati prodaju založene robe. Prvi primalac založnice dužan je bez odgađanja prijaviti skladištaru da je na njega izvršen prijenos založnice. ili položi skladištaru za imaoca založnice. imalac priznanice bez založnice može zahtijevati da mu skladištar preda jedan dio robe pod uvjetom da položi skladištaru za račun imaoca založnice odgovarajući iznos u novcu. i datum dospijevanja. njegovo poslovno sjedište odnosno prebivalište iznos njegova potraživanja računajući i kamate. Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirenje troškova prodaje. Protest zbog neisplate i prodaje robe Imalac založnice bez priznanice. Zahtjev isplate od prenosilaca založnice Imalac založnice može zahtijevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao .preda roba samo ako isplati imaocu založnice. s tim da se ostvareni višak preda njemu. a ostatak pripada imaocu priznanice. dužan je..10 - . podići protest prema Zakonu o mjenici. potraživanja skladištara iz ugovora o skladištenju i ostalih njegovih potraživanja nastalih u veži a ostavljenom robom. založnica se ne može dalje prenositi indosamentom. a skladište je dužno. Pri prvom prijenosu na založnici moraju biti ubilježeni naziv odnosno ime i zanimanje vjerovnika. koji ima pravo imalac založnice. kojem ne bude isplaćeno u roku potraživanje osigurano založnicom. Prava imaoca založnice Prijenos založnice bez priznanice daje primaocu prava zaloga na robi. pod prijetnjom gubitka prava zahtijevati isplatu od prenosilaca. ako se postignutom cijenom može isplatiti iznos na. zatim se isplaćuje osigurano potraživanje imaoca založnice. a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu založnice potraživanje osigurano založnicom. Kad je riječ o zamjenjivim stvarima. Bez obavljanja radnji iz prethodnog stavka.

Imalac založnice gubi pravo zahtijevati isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtijevao prodaju robe najdalje u roku od mjesec dana od protesta. . 7. kad je roba u kvaru a nije skladištar dobio nove naloge od deponenta ili isti nalozi nisu ni traženi jer se roba morala hitno prodati u cilju sprečavanja veće štete po deponenta. Skladištar gubi založno pravo kad dobrovoljno izda robu ili kad. Pravo zaloge pripada skladištaru dok se roba nalazi kod njega ili kod lica koje drži robu u ime skladišta odnosno sve do trenutka dok skladište može raspolagati robom na osnovu isprava. bez opravdanih razloga. kad deponent nije izvršio svoje ugovorne obaveze prema skladištaru i kad prodaju robe zahteva imalac varanta (založnice) po pravilima koja važe za skladišnicu.11 - . U pogledu prava pridržaja važe ista pravila kao i kod ostalih ugovora u privredi. kao i da mu dostavi iznos dobijen prodajom. U cilju obezbeđenja svojih potraživanja prema deponentu. kao ni u naknadnom primerenom roku. Skladištar je u obavezi da deponenta obavesti o prodaji robe. skladištar ima zakonsko pravo zaloge i pridržaja. i taj rok počinje teći od dana kad je izvršena prodaja robe.postići potpuno namirenje prodajom založene robe. sa odbitkom svojih potraživanja troškova i drugih iznosa. Skladištar ima pravo da deponovanu robu proda u određenim situacijama i to:kad po isteku ugovorenog ili uobičajenog roka čuvanja deponent ne podigne robu. Ovaj zahtjev mora biti podignut u roku određenom u Zakonu o mjenici za zahtjev prema indosantima. PRAVO SKLADIŠTARA IZ UGOVORA O SKLADIŠTENJU Prava skladištara iz ugovora o skladištenju su: pravo skladištara na naknadu pravo skladištara na naknadu troškova pravo zaloga i pravo retencije na uskladištenoj robi pravo skladištara da proda uskladištenu robu. odbije da izda robu.

Skladištar se oslobana odgovornosti u tri slučaja: 1) Ako je šteta nastala usled dejstva više sile. . ručni viljuškari i dr. Čuvanje robe je u osnovi statički proces s ciljem da se obezbedi zadovoljavajući nivo robe na zalihama za potrebe proizvodnje i dalje prodaje. izlaz i trenutno stanje i na osnovu tih podataka se odlučuje za novu nabavku. preko lager lista. kao i za prijem i isporuku sirovina. Smeštaj i manipulacija robe u skladištu se vrši po ustaljenom redosledu. Uz robu stiže i otpremnica i račun od strane dobavljača koji se dalje evidentiraju. kvalitativni i fizički prijem robe. Za potrebe istovara robe koriste se ručna kolica. On odgovara za štetu koja je nastala na robi. Da bi roba bila isporučena izdaje se trebovanje za datu vrstu i količinu robe. Naručena roba stiže do samog ulaza u skladište gde se vrši kvantitativni. Pošto je ovo pre svega proizvodno preduzeće priložena su dokumenta vezana za prijem (skladišta gotove robe) i isporuku gotovih proizvoda. kada se smatra da je roba izgubljena. jer se nalog izdaje za svaku aktivnost. Skladištar će odgovarati i preko iznosa štete ako je do štete došlo njegovom krivicom.12 - .ZAKLJUČAK Nabavna služba prati stanje robe na zalihama. Skladištar je obavezan da izda robu u stanju u kome ju je primio. Treba reći da se u celokupnom skladišnom poslovanju vodi odgovarajuća evidencija. Ova dokumentacija obuhvata sve evidencione preglede na osnovu kojih se može konstatovati kretanje robe kroz skladište i stanje u skladištu u svakom trenutku. Kvalitativne i kvantitativne karakteristike treba da ostanu u dozvoljenim granicama. Ovaj dokument je praćen radnim nalogom. Skladištar odgovara do visine stvarne štete vrednosti robe koja je bila u trenutku deponovanja. Uporenuje se ukupan ulaz. kao i što odgovara za njeno umanjenje ili gubitak. koja treba da prati celokupno poslovanje i omogući kontrolu. Skladištar odgovara i u slučaju kada po proteku roka čuvanja nije u stanju da izda robu.

Uloga logističkih procesa postaje sve važnija pa zbog toga naša preduzeća moraju preduzeti adekvatne mere za unaprenenje i ubrzanje svih tokova robe. kao i skladištenje neusaglašenih i reklamiranih proizvoda preduzeću. od nabavke sirovina. . proces isporuke. Sam proces prijema materijala i robe i popunjavanje izveštaja o istom. odvija se po ustaljenom redosledu aktivnosti.2) Ako je nastala krivicom ostavodavca 3) Ako je nastala zbog mana same robe.13 - . skladištenje proizvoda i popunjavanje skladišne kartice. preko skladištenja unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta.

Osnove privrednog prava. Veselinović. 2006 3. glasnik SRJ br. prof. 6. Preving. Zakon o obligacionim odnosima (Sl.. Beograd.. 2002. Beograd. 4. 31/93-681) 2. i drugi. dr Janko P. . Privredno pravo. 1995. doc. Beograd. Kostadinović D. dr Miroslav Vitez.Literatura 1. Poslovno pravo. Vasiljević M. 1999. 5. god. 2004. koautori: prof. Skladišta. Poslovno pravo.. Vukičević S. dr Slavko Carić. Kostadinović S.14 - ..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful