You are on page 1of 3

Prigovor presuđene stvari

Prvostepeni sud, koji je odlučio da o prigovoru presuđene stvari


tuženog - odluči zajedno sa glavnom stvari, čini bitnu povredu iz člana 354.
st. 1. a u vezi sa članom 301. st. 2. ZPP neodlučivanjem u izreci presude o
prigovoru presuđene stvari.

Iz obrazloženja:

Tuženi je podneskom od 27. 3. 2001. godine istakao prigovor presuđene stvari


ističući da je o tužbenom zahtevu pravnosnažno presuđeno presudom prvostepenog
suda P. broj 1088/99.

Na ročištu održanom 26. 6. 2001. godine prvostepeni sud je odlučio da he o


prigovoru presuđene stvari odlučiti zajedno sa glavnom stvari.

Ožalbenom presudom nije odlučeno o prigovoru presuđene stvari. Rešenje kojim se


odbija prigovor presuđene stvari tuženog nije uneto u izreku presude.

U obrazloženju prvostepene presude dati su razlozi sa kojih prvostepeni sud smatra


prigovor presuđene stvari neosnovanim. Dato obrazloženje ne zamenjuje obavezu
prvostepenog suda da o prigovoru presuđene stvari odluči u izreci presude rešenjem
kojim prigovor presuđene stvari odbija. Odredba člana 301. st. 1. ZPP je imperativne
prirode i nalaže unošenje rešenja o prigovoru presuđene stvari u izreku presude.

Zakonodavac nije bez razloga odredio da se rešenje kojim je odbijen prigovor


presuđene stvari i odlučeno da se sa raspravaljanjem nastavi odmah i rešenje kojim
je odlučeno da ne će o prigovoru presuđene stvari odlučiti zajedno sa glavnom stvari
unosi u izreku odluke o glavnoj stvari. To zato što samo unošenje rešenja kojim se
odlučuje o ovom procesnom prigovoru u navedenim procesnim situacijama u izreku
odluke o glavnoj stvari, omogućuje drugostepenom sudu da u žalbenom postupku
odlučuje o ovom prigovoru na način određen Zakonom o parničnom postupku.
Nepostojanjem rešenja kojim je u odluci o glavnoj stvari odlučeno i ovom procesnom
prigovoru, drugostepeni sud je onemogući da o prigovoru presuđene stvari odlučuje
u žalbenom postupku.

Propuštanjem da se u izreku presude unese i rešenje kojim se prigovor presuđene


stvari odbija, predstavlja bitnu povredu iz člana 354. st. 1. a u vezi sa članom 301.
st. 2. ZPP, koja je procesni osnov za ukidanje ožalbene presude u smislu člana 369.
st. 1. ZPP.

Nezavisno od ove povrede procesnog zakona, drugostepeni sud nalazi za potrebno


da ukaže da i u meritumu ne stoje razlozi prvostepenog suda dati u obrazloženju
prvostepene presude na osnovu kojih se prigovor presuđene stvari smatra
neosnovanim.

Prvostepeni sud smatra da je prigovor presuđene stvari neosnovan zato što je tužilac
u predmetu prvostepenog suda P. broj 1008/99 utužio isplatu po osnovu
neosnovanog obogaćenja za period do 25. 3. 1999. godine do kada je trajao ugovor
o zakupu farme svinja između stranaka.
Iz spisa prvostepenog suda P. broj 1008/99 proizilazi drugačije stanje.

Tužbom od 22. 7. 1999. godine evidentiranom kod prvostepenog suda pod brojem P.
1008/99 tužilac je tražio: da se obaveže tuženi da mu isplati zakupninu za period od
1. februara do 24. marta 1999. godine koga je i opredelio i stavom 2. petita
tužbenog zahteva tražio je da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neosnovanog
obogaćenja isplati iznos koji će naknadno biti opredeljen sa pripadajućom zateznom
kamatom.

U istorijatu tužbe tužilac je istakao da je tuženi počev od 25. 3. 1999. godine kada je
prestao ugovor o zakupu pa do dana utuženja u posedu sporne farme i ubira plodove
sa nje te za ovaj period duguje tužiocu naknadu na ime pravno neosnovanog
obogaćenja koje se sastoji u razlici u ceni prodatog svinjskog mesa i troškova
proizvodnje istog.

Podneskom od 23. 2. 2000. godine tužilac je povukao tužbu za deo tužbenog


zahteva kojim je tražio da se tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos
koji će naknadno biti opredeljen sa pripadajućom zateznom kamatom.

Tuženi je u podnesku od 28. 2. 2000. godine istakao da ne pristaje na povlačenje


tužbe u tom delu.

Tužilac do zaključenja glavne rasprave nije bliže opredelio ovaj deo tužbenog
zahteva niti je pružio dokaze na okolnosti osnovanosti istog.

Prvostepeni sud je pravnosnažnom presudom P. broj 1008/99 od 18. 5. 2000. godine


odbio tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neosnovanog
obogaćenja isplati iznos koji bi tužilac naknadno opredelio sa pripadajućom
zakonskom kamatom.

Iz iznetog jasno proizilazi da je pogrešno utvrđenje prvostepenog suda da je tužilac


tužbom u predmetu P. 1008/99 utužio naknadu po osnovu neosnovanog obogaćenja
za period do 25. 3. 1999. godine jer iz tužbe jasno proizlazi da je ova naknada
utužena za period od 25. 3. 1999. godine pa do utuženja, tj. 22. 7. 1999. godine.

Prvostepenom presudom odlučeno je o naknadi štete u vidu izmakle koristi za period


od 25. 3. 1999. do 10. 1. 2002. godine. Presudom je zahvaćen i period od 25. 3.
1999. do 22. 7. 1999. godine. Isplatu naknade u periodu od 25. 3. 1999. godine pa
do 22. 7. 1999. godine drugostepeni sud smatra pravnosnažno presuđenom. U
pitanju je isto potraživanje bez obzira što je u tužbi evidentiranoj pod brojem P.
1008/99 pravni osnov isplate neosnovano obogaćenje a u tužbi po kojoj je doneta
ožalbena presuda isplata izmakle koristi. U smislu člana 186. st. 3. ZPP sud nije
vezan za pravni osnov tužbenog zahteva. Tužilac je i u predmetu II. 1008/99 tražio
isplatu štete u vidu izmakle koristi koju je podveo pod pravni osnov neosnovanog
obogaćenja. I u jednom i u drugom sudećem predmetu zahtevana je isplata naknade
zbog nemogućnosti korišćenja isto prihoda od svinja na farmi. Bez obzira što nema
identiteta tužbenog zahteva u formalnom smislu identitet postoji u materijalnom
smislu i stvar po tužbi je pravnosnažno presuđena do 22. 7. 1999. godine.

Zato će prvostepeni sud u ponovljenom postupku otkloniti nedostatak zahvaćen


bitnom povredom utvrditi koliko iznosi izmakla korist za period od 25. 3. do 22. 7.
1999. godine i ako utvrdi da je za ovo potraživanje stvar pravnosnažno presuđena
tužbu će odbaciti u tom delu a u preostalom delu odlučiće o prigovoru presuđene
stvari u izreci presude s tim što će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu i troškovima
spora.

(Rešenje Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. broj 437/2001 od 21.


februara 2001. godine)