1 2. EGIPATSKA UMETNOST Oko 3.300 g.

pne faraon Menes je ujedinio Gornji i Donji Egipat i od tada je dr`ava delovala kao jedinstvena. Periodi : 0. Predinastički period do 3.300 g.pne 1. Tinitsko doba (3.300 - 2.800 g.pne) I i II dinastija 2. Staro carstvo (2.800 - 2.200 g.pne) od III do XI dinastije (građanski ratovi - prelazni period od VI do XI dinastije) 3. Kriza 2.200 - 2.100 g.p.n.e 4. Srednje carstvo (2.100 - 1.800 g.pne) XII i XIII dinastija 5. Upad Hiksa - Azijski narod ( 1.800 - 1.550 g.pne) do XVIII dinastije 6. Novo carstvo ( 1.550 - 720 g.pne) od XVIII do XXVI dinastije - Imperijalna faza ( 1.550 - 1.100 g.pne ) - ( Amenofis IV 1361 -134g.pne) 7.Saitsko carstvo - pozno doba ( 720 - 525 g.pne) od XXVI do XXVIII dinastije 8. Upad Persijanaca ( 525 - 404 g.pne ) 9. XXVIII - XXIX dinastija ( 404 -341 g.pne) 10. Upad Persijanaca ( 332 g.pne ) 11. Ptolomejska epoha (285 - 31 g.pne) 12. Helenizam, Egipat pod Rimskom vla{}u od 31 g.pne

Egipatska država nastaje u dolini Nila, jedinoj plodnoj oazi u severnoj Africi. Posebni klimatski uslovi omogućili su rani prelazak ka poljoprivredi - sedelački stepen zemljoradničkog stadijuma. Stanovništvo se povlači iz Sahare u dolinu Nila (1000 km dužine i oko 20 km širine). Sistematsko izlivanje i vraćanje Nila u tačno određeno doba godine je omogućilo razvoj zemljoradnje i priliv stanovništva u IV milenijumu pne. Kolektivan rad na kroćenju reke - sistem kanala, brana i ustava - irigacioni sistem je napravljen još u doba Starog carstva. Egipat je bio država sa robovlasničkim uređenjem, sa faraonom na čelu, koji je bio sin boga Ra. Oko faraona su bili visoki slu`benici i milionsko bespravno stanovni{tvo. Wihovo pismo je kasno de{ifrovano, u XIX veku ([ampolion), pa je wihova istorija dugo bila nepozanata. Postojala su dva pisma, celim tokom razvoja Egipta : 1. sve~ano - hijerati~ko (za rukopise, poveqe i slu`bena pisma) 2. svetovno - demoti~ko (narodno) Poznavali su mnoge nauke: matematiku, geometriju, astronomiju, medicinu, muziku, kwi`evnost, arhitekturu...Zahvaquju}i poznavawu in`ewerskih disciplina, imali su i po dve `etve godi{we. Godinu su ra~unali sa 365 dana i 1/4. Mumificirawe je bilo javni ~as anatomije - va|eni su: utroba, mozak i svi meki delovi tela, pa se u~ilo balsamovawe. Religija je imala veliki uticaj na razvoj umetnosti. Koreni : 1. Po{tovawe prirodnih sila - Nil - bo`anstvo Kapi. Nil je prvo zelen - alge , pa crven zemqa , zatim se izliva. 2. Po{tovawe kosmi~kih sila, kao i sve zemqoradni~ke kulture imali su razvijen solarno lunarni kult ( Horus - jutro, Amon - podne i Oziris - ve~e ). Po{tovali su prirodne sile i imali su svoje toteme. Wihova religija je neeti~ka. Eti~ki pojmovi se javqaju vrlo kasno, u Novom carstvu. Duboko su verovali u zagrobni `ivot, da fizi~ki kraj nije i kona~an, ve} je postojalo uverewe o trajawu kroz ve~nost. Vladari su pothrawivali ovo verovawe. Religija diktira monumentalnost, uniformnost, frontalnost i uko~enost u umetnosti. Gradili su hramove i grobnice, u koje su sme{tali svoja umetni~ka dela ( slikarstvo, vajarstvo podre|eno arhitekturi ), odvojena od profanog (svakodnevnog) `ivota. Postojala je skulptura, reqef i slikarstvo. Realisti~ki su predstavqali oblike iz prirode, sve manifestacije ~ovekovog `ivota na ovom svetu. Egipatska umetnost je realisti~ka i nije bila stati~na ve} je evoluirala.

2 Umetnost je bila kultnog karaktera, vezana za hramove i grobnice i wihovu unutra{wost. Umetni~ka dela su potpuno izolovana od masa, pa su ulazi u grobnice pa`qivo skrivani. Ta umetnost nije bila profanog karaktera, jer nije bila namewena prostorima ~ovekovog `ivqewa. Ako je i bilo profanih tema, postojale su da bi se `ivot umrlog {to potpunije prikazao i tako da na onom svetu simulira isto `ivqewe (svaka ovozemaqska tema je mogla biti motiv ). Portretna skulptura se radila za slu~aj da mumija umrlog propadne, ~ija se du{a ″ Ka″ u tom slu~aju mogla preseliti u skulpturu od ~vrstog materijala (moglo ih je biti i vi{e).Te skulpture su morale li~iti na umrlog, a predstavqale su mlade modele ( faraoni nisu ~ekali neizvesnu starost, ve} su mladi mislili na svoje grobnice). Svojstva su: 1. Stav uvek smiren, i kod sede}e i kod stoje}e figure. Ponegde izba~ena noga, nije kretawe ve} pove}ava stati~nost figure. 2. Uzdr`anost, dvojnik ne sudeluje ni u kakvoj akciji, koja bi bila trenutna. Te skulpture su bile zami{qene da traju kroz ve~nost. 3. Reprezentativnost, odre|ena doza monumentalnosti. 4. Nagla{ena osa simetrije, figura je uvek predstavqena su~eono (froantalno) {to je skulptoru olak{avalo rad. Reprezentativno, uko~eno su predstavqene zna~ajne li~nosti (vladari, wihova porodica i visoki slu`benici). Robovi su prikazani u akciji - razni zanati ( zidari, drvodeqe ), nemaju portretna svojstva ve} su svedena uniformisana stopqena masa i predstavqena kao figurine. Tako su predstavili sve {to je potrebno umrlom da bi `iveo na onom svetu. Poznavali su odli~no anatomiju i proporcije, pa je telo izvanredno prikazano. Skulptura se razvija od V veka pne. Vajano je pomo}u projekcija, pa su figure ″ sapete″ ( tri projekcije su iscrtavane na kamenom bloku, pa se onda klesalo istovremeno ). Zadwa strana skulpture je uvek vezana za zid - poza|e. Reqef i slikarstvo imaju iste motive kao i skulptura. Motivi vezani za `ivot ilustruju `ivot umrlog ( scene lova, ribolova, borbe sa neprijateqima). Sagledava se i put umrlog na onome svetu. Reqef Plitak je i bli`i je slikarstvu nego skulpturi. Ra|ene su dve vrste reqefa: 1. Reqef male ispup~enosti - niski bareqef, sa blago ispup~enim oblicima. Ra|en je u kamenu ili drvetu. Oblik je malo izvu~en iz okolne povr{ine koja se skida. 2. Upu{ten reqef - koilanaglif. Udubqen reqef, urezana, udubqena kontura kojom se izvla~i plasti~nost, u okviru koje se interveni{e. Reqef je blizak gravuri, svetlosti i senke nema, jer je plitak i ~esto je bojen istim bojama kao i u slikarstvu. Mu{ka tela su tamnija od `enskih ( mu{ka tamno braon, `enska svetli oker ) a kosa je bojena crno. Bojewe je bilo kontinuirano i uniformno, bojene su velike povr{ine bez nijansi, sa jako izra`enim crte`om, a povr{ine su uokvirivane tamnom bojom. Konture reqefa su isto {to i crte` u slikarstvu, reqefi deluju sli~no kao i slikarstvo, pokre}e istu skupina problema. Slikarstvo Nema ni sopstvene ni ba~ene senke, nema plasti~nosti oblika. To je u potpunosti umetnost dve dimenzije - tre}a nije ni postojala. Sjajan, brz crte`, brzo se hvata karakter slike i svojstvo polo`aja, bojene plohe kontrirana crte`om. Problemi : 1. Trodimenzionalni oblik se svodi na dve dimenzije ( ravan slike i reqefa). 2. Problem realizacije prostora u ravni slike. 3. Pitawe kompozicije. Odnosi izme|u skulpture, reqefa i slikarstva : - Reqef i slikarstvo imaju sli~nost u akciji. Skulptura je smirena, dostojanstvena, bez pokreta ( ~eka du{u da u|e u wu ). - Slikar vodi ra~una samo o obliku koji slika, a ne o predhodnim oblicima i poretku istih (ne zanima ga kompozicija). On ispoqava svoj odnos prema `ivotu a ne daje predstavu o `ivotu. Javqa se problem predstaqawe trodimenzionalnih oblika `ivotiwa kad se deo tela na|e u akciji, {to se re{ava tako {to se glava okre}e za 180°, projektuje se u potpuno razvijenom obliku bez skra}ewa.

3 U Egipatskoj umetnosti postoji zakon FRONTALITETA, ortogonalno predstavqewe: uglovi se mewaju samo za 90° ili 180°, oblici se vide pod pravim uglom. Frontalno{}u qudsku figuru svode na dve dimenzije bez poznavawa perspektive : GLAVA ^IST PROFIL, OKO FRONTALNO, GRUDI SU^EONO, NOGE U PROFILU, razmaknute da se ne bi poklopile i izbeglo skra}ewe stopala (oba stopala vi|ena sa strane palca). Slu`ili su se posrednim putem da do~araju dubinu prostora. Poznavali su samo upravni na~in predstavqawa ( prva i druga projekcija ). Koriste princip SUPERPONIRAWA za dubinu prostora najbli`a li~nosti su u najni`em horizontalnom redu, slede}i je daqi i tako sve do posledweg koji je najudaqeniji. Kompozicija je tako sre|ena i smirena. Koriste jo{ i IZOKEFALIJU - glave li~nosti istog ranga su na istoj visini ( to je hijerarhijsko dimenzionisawe: robovi su najmawi a vladar je najve}i). Perike : staro carstvo - perike otvorene u poqe, kao lepeze ili u obliku zaokrugqene i kratke kacige; novo carstvo - perike sa trougaonim zavr{etkom, ukra{ene malim rombovima; saitski period ( pozno doba ) - lako zaokrugqene iznad ramena i obi~no glatke;

EGIPATSKA SKULPTURA
A. Staro carstvo Odlike: - Nagla{ena snaga; - U svim razdobqima `enska figura i mu{ka su ravnopravne; - Figura zdepasta, {iroka ramena, {iroko lice, vrlo kratak vrat, glava kosom (perikom) vezana za trup; - Ruke ~vrsto pripijene uz struk ili savijene, noge priqubqene jedna uz drugu sa stopalima na tlu; - Figure simetri~ne, u stoje}em ili sede}em stavu; - Nema tekstilnih svojstava materije, koja je ~vrsta i okamewena; - Zbijene skulpture, dostojanstvene i realisti~ne, bez osmeha, jednostavne; - Povezanost sa nadgrobnom arhitekturom. Dela : 1. Princ Ranofer - HG 62A, K Vrhovni sve{tenik Memfisa, V dinastija 2650 g.pne Raskora~ni stav, bez ili sa perikom. Apsolutna stati~nost, koju poja~ava iskorak. Portretna svojstva, ali nema detaqisawa, {to je i wegova lepota. Figura koja gleda pravo preda se, sa levom nogom isturenom napred i rukama pripijenim uz bedra. Perika doprinosi kompaknosti masivne i dosta uglaste figure, koja odi{e sna`nim `ivotom. Individualne odlike su utopqene u uop{tene crte lica. Podignuta glava i celo dr`awe ozna~avaju osobu iz plemi}ke klase. 2.Šeik El Beled - A 18, HG 62C, K Seoski knez. Leva noga u iskoraku. Priroda je inspiracija. Statua je od drveta (sa~uvala se zahvaquju}i suvoj klimi). IV dinastija. Dobila je ime kad je na|ena, jer je li~ila na tamo{weg mesnog {eika. Nabori tkanine su minimalni, kao kanelure. Statua {eika je vi{e individualizovana nego neka carska statua (ni`i stale`), stoji uspravno i frontalno, ali je podigao ruku da bi dr`ao palicu (ruke od posebih komada drveta). Vaqkasti oblik figure, koja je bila oblo`ena platnom, da bi se bojila. 3. Pisar -\P 51, HG 62B, K Iz Sakara, bojeni kre~wak, svetlucave o~i, sede}i stav (tre}a poza, ali se gube osnovne odlike skulpture starog carstva: ruke su odvojene od tela ). V dinastija. Visoki dostojanstvenici pisari imaju uvek isti polo`aj u i{~ekivawu teksta. Izra`ena anatomska svojstva, malo razvijeniji. Grudi, ramena i glava imaju individualni karakter, a noge, le|a i ruke isklesane u {irokim masama. Isto~wa~ki sed.

Pojavquje se pretwa da do|e do potpunog naturalizovawa. Jednostavna. Ponovo se koriste plemeniti metali. ( ima ih u vi{e verzija ). Slobodno stvarawe i izuzetan skok.K D. Izuzetna elegancija. patuqak. B.Poja~ava se uop{tavawe i javqa se neka vrsta manira. a u novom gracioznost i krhka figura. ovo je prevazi|eno u XIV veku pne posle Amenhotepa III. Figure pod uticajem novih Helenisti~kih mediteranskih uticaja i stare Egipatske tradicije. Memfis i Teba su vodili verske rasprave zbog presti`a. a do tada je svaki grad imao svoj kult. . Saitsko doba Odlike: Naturalisti~ke pojedinosti. Amenofis IV. Uni{tena je tradicija sve{tenstva. Ribačica . Lice ima nagla{ene bore. slu`avka. U kasnom me|uperiodu sve se vra}a na staro. tkanina. prefiwenost. bojeni kre~wak. . Skulpture su izdu`ene nisu vi{e zdepaste. Sede}a skulptura. Konvencionalan na~in (vra}awe na staro). tananost. On.Elegantnije proporcije. Statua Ramzesa II . K Enhatonova supruga. C.K Ona je praqa. promena u odnosu na portret . Dela: 7. U starom dobu snaga i stabilnost. Umetnost novog carstva ide ka eleganciji.4 4. svila. Amenofis IV (Amenhotep IV) je doneo dekret . K XII dinastija. kontakti Egipta sa Azijskim zemqama. Na~in ~e{qawa.J 64. K XIX dinastija. usko lice. delo izuzetnog dometa.K Giza.Otisci se uzimaju za posmrtne maske. .Ja~e idealizovawe forme. Novo carstvo Odlike: . Vrat je kao labu| i. Amenemhet III . V dinastija. Ehnatonova k}er . Ehnaton je jedini predstavnik boga sunca Atona. . stilizovana.Izuzetan luksuz. bez sputanosti sve{tenstvom. Sre}om. lik dobija emotivno odli~je. bojeni kre~wak. graciozna figura. draperija.1347 g. nema jednostanvosti i lepote starije koncepcije.unosi se ne{to od individualnog.\P 66. Dela: 6. Period je obojen humanizmom posebne vrste.HG 78A. Nekad se ide i do karikature u isticawu pojedinih svojstava. U umetnosti dah osve`ewa. 5. 9. Kraqica Nefretiti . kod Abu Simbela. Ruke su na krilu i ima klempave u{i. od bojenog kre~waka. prekretnica umetnosti uop{te.postoji samo Solarni krug i bog sunca Aton (uzeo je ime Ehnaton ili Akhenaton). duboke o~ne dupqe. . wegov sin (1361 . uzan struk.pne) je ustanovio izuzetnu versku reformu. 8. Sredwe carstvo Odlike: . veoma duga~ak vrat. Seneb sa porodicom . prelepa linija profila. EGIPATSKI RELJEF I SLIKARSTVO .To je nastavak umetnosti starog doba. optere}ewe plastike.

K Tiova grobnica u Sakari. To je istan~ani na~in da se prenese ~iwenica da je telo mrtvo. pisar veoma uva`avan ). iako ~ovek direktno ne u~estvuje u wima. duboko su obuzeti i ispuweni akcijom. . niti ga nadgleda. a izvajani fizi~ki detaqi svedo~e o smelosti zapa`awa i fino}i poteza.J 55. C. Robovi su jedan iznad drugog superponirawe. koja se iz najni`e zone mewa u `ivahni prizor ptica koje le`e na jajima. stoka. ~ije stabqike stvaraju pravilno namre{kanu {aru.papirus simbol Doweg Egipta) . Xoserov ~inovnik. Stela . samo ga posmatra.Realizam je jo{ vi{e nagla{en. Kre~wa~ki bojeni reqef. puna je nilskih kowa koji se bore i riba. svirka. Dela: 10. koji se stalno vra}aju. psiholo{ki faktor u slikarstvu ) . soko . Wegova pasivna uloga je karakterist~na za pokojnike u svim takvim scenama iz Starog carstva.Reqefi puni `ivota. . da bi ih duh pokojnika posmatrao iz godine u godinu. Islikavawe sarkofaga. Ti posmatra lov na nilske konje .raa .Strogo uko~en stav. K Sakara. . prelazni tonovi. Svi oni. . Voda u najni`oj zoni.Doba Egipatskog akademizma. Portret Hesy . izme|u vratova mesto za boju i {minkawe (paleta). . Odlike: . Ti je po zanimawu bio arhitektonski nadzornik. 42. koji stoji u drugom ~amcu. Staro carstvo Odlike: . nepomi~an je i kao da pripada nekom drugom svetu.Izvanredna tehni~ka ve{tina. Od {kriqca je i ima dve strane. 12. Reljef iz grobnice Mer Tri reda. Ova scena nije omiqena pokojnikova zabava. samo Ti. Odlike: ( Teba. ali je obrada neuredna.cak {arom. . Dela: 13.simbol Gorweg Egipta dr`i u`e vezano za qudsku glavu i stoji na papirusu . Od drveta je.Nesklad u obradi pojedinih zona. Ova figura ima uravnote`enije i skladnije srazmere od lika Narmera sa palete. jer bi u tom slu~aju on gledao unazad. K Ovo delo nazivaju {korpionsko `ezlo. Dva pantera sa zmijskim vratovima su personifikacija solarnog kulta. a takva nostaglija je sasvim strana duhu Starog carstva. bez perspektive i plitki.J 41. pozadina reqefa predstavqa ~estar papirusa. ali je duh svestan svih zadovoqstava ovog sveta. koji je pobe|en i ~ije su glave izme|u nogu. . ozna~ena cik . 11. Srednje carstvo.Mawe va`ne li~nosti od tro{nog materijala. Ona je reqef izvu~en u ravni. Wegova veli~ina ga izdi`e iznad zbivawa on niti upravqa lovom.Težnja za novim detaljima i pozama.portret na plo~i .5 A. Dat je u pozi grobnih portretnih reqefa i statua. Veli~a prvu dinastiju. Veoma interesantan pejza`. ra|eni po utvr|enim pravilima. Upotreba boja je slobodnija i prirodnija.J 43. B.Prividna perspektiva. kojima prete grabqivice. vertikalna osa simetrije. isto kao i lovci u prvom ~amcu. rad u poqu. Scene iz svakodnevnog `ivota predstavqaju ciklus godi{wih doba kao neki ve~iti kalendar qudskih aktivnosti. izdi`e se iznad ostalih kao najva`niji. Novo carstvo. Paleta kralja Narmera . koja ujedinila Gorwi i Dowi Egipat (slavi se pobeda nad Dowim Egiptom.majstorski reqef u drvetu. .Raznovrsniji kolorit. Prikazan je pokojnik sa amblemima wegovog dostojanstva ( pribor za pisawe. Faraonov znak bika je simbol snage. Na paleti postoje dve predstave gradova. Narmer vr{i smotru neprijateqa.

Tel el Amarna. Topli odnos supru`nika. prkosi se pravilima faraonskog dostojanstva. Faraon i njegova žena . wih dvoje u belom. 15. 19.J 65 Fragmet zidne slike. 21. koje ipak postoji. ~udno istaweno lice. reqef 8. Enhaton ( Amenhotep IV ) . kojom se te`i da otkravi tradicionalna uko~enost Egipatske umetnosti : ne samo obrisi. . ve} i plasti~ni oblici izgledaju savitqivije. Elegancija forme bez karikaturalnog. Gipsana maska .J 66. doba Amenofisa III.K Teba.Figure du`e sa du`im vratovima.0 cm. Dela: 14. antigeometrijski. Enhaton sa porodicom prinosi žrtvu Atonu Detaq reqefa sa balustrade na rampi Atonovog hrama. On sa suprugom. Glava je donekle karikaturalna. prozra~ne tkanine sa istoka. Naturalizam.J 63 Kre~wak.K Radionica vajara Tutamoga. Figure vitke. Tutankamon vratio mo} sve{tenstvu. .\P 64. oboje imaju perike i sede na prestolu. K Freska. lake. novo ose}awe za formu. 16.6 . on ne{to sipa. neusiqeno dr`awe. zlato. Glava Ehnatonove kćeri . 18. Zidna slika iz grobnice vajara Nebasuma . Faraon i njegova žena .\P 61. Rezignirani pokreti. K Reqef sa Tutankamonovog prestola.Raznolikost u skali tonova i znatna ~istota linija i boja. 17. koja ga ma`e mirisima. opu{tenije. intelektualizam i rafiniranost. tirkiz. Neuspeo poku{aj prevazila`ewa frontaliteta (skra}ewe ramena). 20. K Bareqef iz grobnice carskog pisara Horemheba. boje naru{avaju jedinstvo. Povorka zarobljenika .

u Egipat na istok.javqaju se nova i druga~ija dela od do tada vi|enih. dok Gr~ka prelazi na patrijarhalni sistem . Grci su bili jedinstvena etni~ka celina i smatrali su se prvorazrednim.javqa se kult mrtvih i grobnice (Agamemnonova grobnica). visoka higijena (vodovod. sa okruglim `rtvenicima. sitnozrni. Negovali su tremove. koji vremenom . slobodno. bez monumentalnosti i religijske turobnosti. koja se nije doslovno nadovezala na weno kulturno i likovno stvarawe. radili su sudove od gline tananih zidova.000 g. sa drugorazrednom kulturom. koji su ubrzali razvoj Gr~ke umetnosti. U naseqima je dostignut najve}i stepen udobnosti i kulture `ivqewa.500 sredi{te je Peloponez (Mikena.Mikenska kultura Velika seoba Doraca dovodi do sukoba na Peloponezu. u pore|ewu sa Egiptom i Mesopotamijom. To se vidi i u religiji. pa `ivot nije bio lagodan. Tlo je oduvek bilo {krto. ulice i trgove. Dr`avice su se ujediwavale u saveze i ~esto su bile u me|usobnim sukobima. Umetnost. Nema stroge reprezentativnosti i monumentalnosti.Zevs. ve} je vedra. koji je izvan Egejskih voda (gradovi Knosos. kao i arhitektura. u Evropu na sever.000 .Kritsko . kultna mesta su u prirodi.100 g. Dolazi do stabilizacije i asimilacije. Zato su zanatski proizvodi.. ali nisu nikog podra`avali. Sve do osvajawa Aleksandra Velikog. Skulptura je malih razmera. Umetnost je sastavni deo i prate}a forma `ivota.Helenskog etnosa i mnogobrojnih dr`avica. Eksperimentisali su sa svim materijalima : mermer (beli.Etrurska . ogra|ivana. ali veoma umek{an. imali su poplo~ana dvori{ta. Gr~ka je bila raspar~ana.7 4.pne te{i{te su Kikladska ostrva .eksperimenti{e . Imali su robovlasni~ki sistem.Rimska umetnost = reflektovawe. dela su namewena ~ovekovoj radosti `ivqewa. Grci su tako|e imali sli~nu koncepciju `ivota : ″ Vi{e volim jedan dan na ovome svetu nego sve dane u podzemqu″ (Ahil). heroj. Nisu se bojali sopstvenog stanovni{tva. vezana za arhitekturu i re{avawe ambijenata. Gr~ka . Egejci su imali kult matrijarhata. Egeja je predhodnica stvarawa Gr~ke. Po~iwe oko 3. lak za rezawe. Peloponez na isto~nom delu (Mikena. a zavr{ava se oko 1. Bili su otvoreni prema okolnom svetu. `ivotna . kanalizacija i kerami~ka kada). Rano su po~eli prera|ivati i obra|ivati metal u vidu oru|a i nakita. koji su {titili od sunca i ki{e.000 . To se vidi i po arhitekturi . Otatle su potekli stvarala~ki impulsi. Arhitektura je bila po meri ~oveka i nije imala ni~eg zastra{uju}eg od veli~ine u Egiptu. Egejci su putovali po celom okolnom svetu.100 pne ti sukobi mewaju karakter `ivqewa na toj oblasti. do obrazovawa Gr~ko . trodimenzionalna. koji su bili zatvoreni). jer nema ni grobnica. veoma su se lako kretali zbog povoqnog geografskog polo`aja ostrvqa. Umetnost obuhvata u odre|enim segmentima pojedina sredi{ta : 1) 3. bili veoma kvalitetni. ali u odnosu na spoqwi svet. Troje) . od Mesopotamskog i Egipatskog oficijelnog stvarala{tva.gradovi nisu bili na uzvi{ewima i nisu bili opasani zidovima.pne sredi{te je Krit .Kikladska kultura 2) 2. izvan helenskog sveta smatrali su Varvarima.1. Umetnost je bila slobodna. glatke i lepo ukra{ene.pne. sa malim anglomeracijama.500 g. a koje su mewali za drugu robu. nevino. po{tovali su slobodu i imali odnos pun radosti prema prirodi i `ivotu. istra`iva~ka.Minojska kultura 3) od 1. mudrost projektovawa. ve} su se od neprijateqa branili flotom. koji je polubog (me{awe boga i smrtnika). nema hramova i sve{teni~kog stale`a. slobodna.). posledwe sredi{te Egejske kulture Godine 1. Nema ni ve}eg po{tovawa zagrobnog `ivota. Fesos. Poimawe religije je vedro. naivno. i tako se ru{i Mikena. Egejska umetnost obuhvata ostrva Egejskog arhipelaga i Krit. Razvijali su slikarstvo. kojih nije bilo puno. kosmopolite (za razliku od Egip}ana. Ostale narode. vedra. koje povezuje kontinent. odra`ava izuzetnu slobodu ovih naroda. i po nameni. prostore za scenske spektakle.000 g. EGEJSKA UMETNOST To je najstarija i najzna~ajnija kultura Evrope. reqef i skulpturu. koji je ostatak po{tovawa majke prirode. Postoji samo u poznoj Mikeni . Tirinis i Fafio) i Malu Aziju(zapadni deo sa Trojom).2.pne. radosno.. kada na wenom tlu nastaje kultura Gr~ke. stvarawe je potpuno razli~ito.

Zlatna maska iz Trebevi{a VI vek pne. u grobnici Atrida. nema verske ni oficijelne snage. Wegova je umetnost zadovoqstva. na|enih u grobovima. Ideja umetnika o ne~emu. koji je presovan na licu pokojnika. ali je predstavqala i mudrost i zdravqe. Kri}ani nisu bili ratnici. slonova~a sa zlatnim aplikacijama (za~etak Fidijine tehnike ″ hriselefantina″ ). a retke su senke. 3. koji mu daje ~vrstinu). ura|ena od zlatnog lima. B. jelenskim rogovima. devoja~kog ideala. sve je bez pojedinosti i detaqa. voleli su morski svet (delfini.brz. nema hramova. lagan crte`. U slikarstvu se boji kontinuirano. K 2. Izvanredno ose}awe za organsku gra|u tela.200 g. na|ena u Mikeni. velikih razmera. koji se naj~e{}e bojio jasnim bojama. Odbacivawe tradicionalnog izgleda plodnosti. arhitektura je profana.kultom mu{ke plodnost. Javqaju se i ptice. `ena je uvek sa zmijom. Posu|e je inspirisano oblicima ptica (ornitomorfni). uop{tava.pne. Kikladska umetnost : Period idola ra|enih u mermeru. u ~emu su bili neprevazi|eni. bi}e podzemqa. o{tar crte`. skulptura je ra|ena od mermera. Kritsko Minojska civilizacija je najbogatija. jer je plitak. harfa. jednostavno iskazana su{tina `enskog bi}a. Ne postoji kontinuitet razvoja (principi su verovatno doneti iz Male Azije). ne podr`ava doslovno ve} vi|en model.geometrizacija. Svira~ . A. jajolika. koja je tako|e plodonosna sila. Prvobitne forme su bile u obliku violine (`ensko telo). Atributi `enstvenosti su druga~ije iskazani u Egeji : vrlo uzak struk. Imali su sopstveni sistem pisma i gradsku civilizaciju usresre|enu u nekoliko velikih palata (Knosos . Nisu izdvojeni elementi glave. Idol iz Amargosa . daje umetnikovu ideju o tom delu (unutra{we umetnikovo vi| ewe). Imaju ruke skr{tene na grudima. zlatu. Radili su u bronzi.pne . ali i najneobi~nija u Egejskom svetu. upore|uje se i sa falusnim kultom . ose}awe `ivota i ose}aj za lepo. plodonosne sile u prirodi. dobija sjajnu boju svetlog meda stajawem). Posmrtna maska .8 o~vrsne. ona se javqa i i{~ezava iznenada. Postoje razlike u slikarstvu Krita i Mikene. utvr|ewa nisu nigde na|ena.400 . ~uvaricu praga.Minojska umetnost : Krit je naseqen jo{ u neolitu. u stoje}em su stavu i za wih se predpostavqa da su Majke i Bogiwe plodnosti. i blizak je freski. puna ritmi~kih pokreta. sa`ima su{tinu ideje. Kritsko . Glava je svedena. Jedan iz skupine svira~a. diskontinuiran. koji je transparentan po ivicama.personifikacija `enstvenosti. karakteri{e je slobodoumnost. pe~ena zemqa. skulptura sa Kerosa. Povr{ina posuda je reqefno obra|ena (vaza `etelaca). veselo razigrana.zlatna. bujne obna`ene grudi obuhva}eni jelekom. vrat je izdu`en. u korist gipkog.J 99 . potpuno upro{}enih formi. @ena u obliku violine. morska vegetacija). Ova umetnost daje izvorne forme.stolica na kojoj sedi. nagove{taj ispup~ewa kolena i trbuha.000 g. ne`ne obline. ima izuzetno uop{tavawe. Slikarstvom su bili pokriveni zidovi. Esencijalni oblici `enskog tela. upro{}ene su.vladar Minos. Krit . naglim i sna`nim promenama koje su poga|ale ~itavo ostrvo. Naj~e{}e nage `enske figure. sa dodatkom plemenitog peska. Zagonetni ekspresionizam. duhove umrlog. produ`etak praistorijske `ene. bez senki. pa je wihova sudbina verovatno bila odre|ena nekim spoqnim silama. Mikena . koje prestavqaju prisustvo bo`anske sile (ulazi i u hri{}ansku simboliku). . vojni~ke teme su skoro nepoznati u Minojskoj umetnosti. `enski idol. podse}a na moderno stvarawe. Slikali su i vaze. {iroki kukovi . sa osnovnim podelama. majke. crte` je mek. Faistos i Malija). stilizovane. koji je smeo da razgovara sa Zevsom. Reqef je ra|en u {tuku (gips i kre~ se me{aju.2. sjajno predstavqaju `ivotiwe. 2. Svira~ harfe na stolici 2. figura je sputanija. Prvi su radili `enske aktove u prirodnoj veli~ini (u Gr~koj tek od IV veka Praksitel). Forme imaju svedeni karakter. Dela: 1. Proizilazi iz nagona koncepcija `ivqewa. mek. Slu`e se na~elom frontaliteta. za{titnika doma.

prosto lebde ili plivaju u svetu bez gravitacije. Dela: 4. nije realisti~na. veselost. Izme|u je `rtveni sud . razdraganost. a crnom se nagla{avala kontura i kosa. I sami oblici su nekako ~udno li{eni te`ine . dowi deo vaze je izgubqen. V.9 Nema velikih kultnih statua. Povorka vitkih. Ovo je obredna igra. K Freska sa ribom i delfinom. omiqena tema Minojskog slikarstva. K 1. naro~ito ″ horovo|a″ . ~ije se grudi toliko nadimaju da se rebra vide ispod ko`e. Ova umetnost ne zna za {ematizovanu dekoraciju. {koqkama. Dve gimnasti~arke tankog struka imaju svetlu boju ko`e . interesuje je pokret i `ivot .J 100 . svetla zelena.g. HG 119B . zasvo|ene obrve. palata ima drvene stubove. krupne o~i i debele. Bogiwa zmija . Vaza sa oktopodom . Igra u kojoj izvo|a~ preska~e preko le|a bika. bojenom metalom. 7.500 g. snaga. Dva stuba zavr{ena sa dvostrukim labrisom sa pticam (bo`anske slike). visok stepen likovnosti. Ovo je jedno smelo re{ewe. HG 113A .J 103 . mo`da bogiwa u jednom od vi{e wenih identiteta. Zmije .J 105 . pre svetovni nego bo`anski karakter. sa poku{ajem da se figura `ene vidi u skra}ewu. hobotnicama. ultra-marin. K Oko 1. Slike koje su pokrivale zidove palata ″ naturalisti~ke slike″ su sa~uvane u malim fragmentima i prikazuju scene iz prirode: `ivotiwe i ptice me|u bujnim rastiwem ili morske `ivotiwe. Paradoks : na Kritu gotovo da i nema zmija. Minojsko zidno slikarstvo pokazuje duhovan stav. Neki su sudovi skroz pokriveni ribama. Vaza sa oktopodom . obna`enih do pojasa. Ramena su neve{to izvu~ena u prvi plan (neve{to eksperimentisawe sa skra}ewima). Vaza `etelaca .J 101 . koji je uzet iz biqnog i `ivotiwskog sveta. Obna`ene grudi . Hagija Trijada. bela.\P 78 . K Oko 1. a ose}awe za more pro`ima i sve drugo (zove se jo{ i `ivot mora).600 g. HG 121B . Boje su : crvena. umesto trajnosti i stabilnosti nalazimo strasno odu{evqewe za ritmi~an.na istoj liniji. mo`da vezana za Mesopotamiju.`enska plodnost. jedno ose}awe lepote sasvim razli~ito od onog Egipatskog. talasast pokret.J tabla 4 . terakota. obredna figuralna scena dono{ewa `rtvenih uqa.pne freska palate u Knososu. Nagla{ena fizi~ka napetost.pne. Horizontala tla.500. 10. pa je verovatno taj kult done{en.K Knosos. ve} je sva u istinitosti i zapa`awu.veseqe. Po ode}i i izgledu. a stav joj je frontalan. Reqef. oni nose neko oru|e sa dugom dr{kom. nego ta~nost i dramatika. Kraqi~in megaron . Prinosioci `rtve sa sarkofaga .500 g. K Freska sa sarkofaga iz Hagia Triade. 5. oker. Mikenska umetnost : . Zidovi su jo{ ra|eni i gle|osanom keramikom. ~ak su i dela malih dimenzija sa religioznim temama retka i neodre| enog zna~ewa.va`nija je elasti~na lako}a pokreta. u kojoj se sjediwuje o{trina zapa`awa i svesno humoristi~ka namera.pne iz Gurnije. nalazi se u Minosovoj palati u Knososu na Kritu Minotaurov lavirint. koje predvodi ~etvrti (prvi se vidi) i ma{e ~egrtaqkom (egipatskog porekla !) pevaju iz sveg glasa. preko Male Azije. mi{i}avih mu{karaca. Brz i nervozan crte`. kao da je sam okean oslikan na wima (najpoznatije su vaze sa svetlom pozadinom). Zovu je Gorgona. \P 78 . @iva scena. Tri peva~a. Boja je nano{ena u velikim povr{inama. nalik kombinaciji kose i grabuqe (praznik `etve ili povratak sa `etve). K Oko 1. Toreador (akrobata sa bikom) . 8. Izuzetno nagla{ena `enstvenost (ponavqa se tek u rokokou). Stil statue nagove{tava mogu}i strani izvor : nagla{ena komi~nost figure (zvonaste haqine). @ivahni ritam kompozicije ima prevagu nad jasno}om opisa.impresija. 9. Bik je veliki impresionira snagom i silom. stare apstraktne {are zamewene su na slikanoj grn~ariji novim repertoarom. 6. neuskla|eno telo akrobate .u mnogim starim religijama se povezuju sa bo`anstvima zemqe i mu{kom plodno{}u. kao da se scena odigrava pod vodom.pne.

12. U po~etku su se ~esto selila nestalna plemena. pa se centar seli iz Hagija Trijade na kopno. posu|a. ratnici u povorci. Bili su vezani velikim panhelenskim versko . Problem ″ Minojski ili Mikenski″ . kontinuirana.pne dva ~uvena pehara Prvi: borba ~oveka da pomo}u mre`e uhvati bika i da ga pripitomi. .10 Mikenska kultura je Homerovo doba. uveden je kovani novac. rasadnici gr~ke kulture.400 g. HG 121A . kulturu i arhitekturu. Grci su imali svoje tekovine: pismo. @ena ima karirane pantalone. a bikovi. Nema monumentalnih skulptura. kada pobe|uje hri{}anstvo sa carem Teodosijem.. Gr~ke Olimpijada je imala druga~iji karakter od ovih danas. Qudi na Peharima iz Vafija nisu u~esnici Kritske igre sa bikom. tzv. tako da se tek u helenizmu javqaju grobnice. Ova umetnost ima dvojni karakter. koje su sklapali me|usobne saveze. Prve Olimpijske igre su odr`ane 776. obi~aje.Persijska rata (492. isti su oblici i kolorit.za vreme Olimpijskih igara nije bilo ratnih sukoba. g. ratovali. Moglo bi se re}i da su pehari Mikenska adaptacija Minojskih oblika.kulturnim manifestacijama. u megaron se ulazilo kroz duboko predvorje sa dva stuba i jednim predsobqem.gradovi → polisi. g.J 109 . koje su bile organizovane svake ~etvrte godine. {irili odre|ene ideje. bez obzira na svu svoju fizi~ku snagu imaju izgled goveda. Imali su prvo me|unarodno pravo . Grci su se smatrali jedinstvenom etni~kom celinom. 13.pne je uni{ten Knosos. sklapali su se trgova~ki sporazumi. jer su te`ili da malobrojnost nadoknade izuzetnim fizi~kim kvalitetima. bilo kao saveznici. oru|a.sportsko . a bik je sli~an sa onim sa freske Toreadora. Pehari iz Vafija . Na kopnu su `iveli Dorci (~ija invazija ru{i Mikenu) a Jonci su `iveli na ostrvima i u Maloj Aziji. 5. nije cela. {to zna~i da su ratovali. u Mikenu. To se i dokazalo za vreme tri velika Gr~ko . Imali su palate.K Iz Tirnisa. freska. Literati su ~itali svoja dela.ali je prisutna tendencija za ne{to tvr|im oblikom i ne mo`e joj se osporiti originalnost slikane keramike sa biqkama i `ivotiwama. veru. a ne svete `ivotiwe. ostale ″ varvare″ su smatrali kao narod drugog ranga. Koncepcija ornamenata na peharima se ne poklapa sasvim sa neprekidnim.K1. pesnici stihove i sastajali su se gr~ki filozofi.400 g. a zidovi su ulivali takvo strahopo{tovawe da su ih smatrali za dela kiklopa ″ kiklopski zid″ .n. To su bila upori{ta gr~kih trgovaca (Sicilija. gde je najve}i grad bio Tirijus. 1. K 1. bilo pojedina~no.. 110 . ve} se bave mnogo svetovnijom radwom . ritmi~kim pokretom Minojskih kompozicija. Od VII veka pne. sukobqavali se. GRČKA UMETNOST Gr~ka se razvila posle propasti Krita i Mikene.nakita.200 g.hvatawem i vezivawem `ivotiwa (te teme nema u Minojskoj umetnosti. Drugi: pripitomqen bik Tehnika iskucavawa u zlatu .e. To su bile sitne dr`avice . Obrazovali su kolonije po celom poznatom svetu Sredozemqa. Gradovi su bili utvr|eni. Italija). Dela: 11. ali ima puno savr{eno izra|enih predmeta sitne plastike . frontalitet sa poku{ajem skra}ewa.pne i trajale su do 394. sapetija. Vaza ratnika . Pri ratovawu se nisu smeli razarati osvojeni gradovi i vo| e pobe|enih gradova ubijati. Žena nosi ploču . megaron (pravougaona prostorija sa okruglim ogwi{tem u sredina i sa ~etiri stuba koji nose krovne grede. a iz megarona se kasnije razvio gr~ki hram). ali su bili povezani zajedni~kom kulturom i jezikom. koji ih ukida (jer su se Olimpijske igre smatrale za paganski obi~aj).sjajno date `ivotiwe u pokretu. pa nemaju razvijene posebno jake veze sa mrtvima. ~vrsta linija. ali ima u Mikeni). Mo`da je ova umetnost samo dekadencija Kritske umetnosti. Figura je sputanija.pne . ~ije je sredi{te bilo kraqevska dvorana za audijencije. Grci su izuzetno negovali fizi~ku kulturu i snagu. sli~nost figura sa onima sa Vaze `etelaca.

prva faza demokratskog ure|ewa. Imali su qubav prema slobodi i lepom.2. slonova~i i zlatu (osvaja~i Gr~ke su bronzu otopili. `eqni su napredka i novina. g.Rim osvaja Gr~ku 31.jednaki su. zapo~eo Perikle) i umetnost biva zapostavqena. ve} na osnovu Rimskih kopija. Ovaj period zovu jo{ i pozna klasika. Gr~ka umetnosti je bila proizvod duha i misli. kada su pobedili mnogobrojnije Persijance (bilo je samo 300 Spartanaca). ru`ni.boja jetre.pne . U IV veku. jer hri{}anstvo forsira duhovne potrebe. I anti~ki svet je imao konkurse za razre{avawe likovnih problema. Brzo su napredovali u umetnosti .100 g. koja se zasnivala na krvnom nasle|u. KLASIKA V vek . Skulptura je ra|ena u mermeru. g. g.11 490. ali je weno poznavawe veoma mawkavo.pne je trajala predigra za nastajawe Gr~ke umetnosti (Egejska umetnost). Skulptura u mermeru je bojena. paralisana je aristokratija i postavqeni su puni oblici demokratije (tada po~iwe Gr~ka klasika u umetnosti).pne. Slikarstvo Gr~ke je ne{to sasvim novo. Dolazi do nesklada izme|u fizi~kog i duhovnog. Svi su uvedeni u upravqawe zemqom (kulturni uspon). Te`ili su ka racionalizmu .pne uvodi se neka vrsta demokratskog ure|ewa.pne dodata i titula vojskovo|e. Tituli vladara je 712. posle sukoba . verni i neverni. a neoptere}ena dogmom i tradicijom. tako da je ostao samo mermer). U Atini se sloj seoskog stanovni{tva obogatio radom. Oni su od malih nogu razvijali svoje fizi~ke i duhovne sposobnosti (Gimnos . On elimini{e konzervativne institucije. Slikarstvo je bilo ceweno kao i skulptura.000 do 1.323.siroma{no stanovni{tvo. naj~e{}e kori{}ena boja je ″ hepatizon″ . iz takvih su se brakova ra|ali polubogovi . kao i renesansa kasnije.pne je car Teodosije dekretom ozvani~io hri{}anstvo kao dr`avnu veru. g. Perikle je do{ao na vlast 461.Tada po~iwu Peloponeski ratovi (431. Solon je 594. kosmopolitska zemqa.to je tzv.KLASIKA IV veka PREDHELENIZAM. a vlast (skup{tina) svedena je sa 10 godina na 1 godinu. g.nag). no potpuno je uni{teno. tako da su bogovi i qudi bili izravnati . slonova~u i zlato pokrali. Nisu imali sve{tenstvo u kastinskom smislu.pne Aleksandar Veliki osvaja Gr~ku. lo{i.ali su `enska bo`anstva apsolutno ravnopravna. Kraj VI veka pne.pne uveo demokratsko ure|ewe. HELENIZAM . sa nizom reformi. Gr~ki monizam. Od 3. Gr~ki bogovi su. 6. 391. Ulazili su u podru~je filosofskog i empirijskog razvoja stvari. koja je vrlo brzo prevazi{la konzervativne odnose (kraqevske institucije su ukinute). g. ve`bali su nagi i uvek su gledali qudsko telo i studirali wihove proporcije.dobri.pne kao predstavnik demokratske stranke . tra`ewe u umetnosti. Prednosti : obiqe mermera. 399. g. bronzi. no Atina ostaje prestonica Jelinizma. zanatstvo i zemqoradwa izbacuju u prvi plan trgova~ki i zanatski sloj. Bogovi su mogli da se me{aju sa obi~nim stanovni{tvom. Gr~ku skulpturu ne poznajemo u originalu. do 404. Prelaz arhaike u klasiku STROGI STIL (traje VI i V vek) 4. religija im je malo zalazila u slobodu. 5. Te`ili su da paralizuju vlast plemstva.qudske stvari su ~isto qudske i podlo`ne su razumu. veka od prvih poku{aja u umetnosti do savr{enstva u skulpturi. Religiozna tema je bila duboko qudska. Tada odnos fizi~kog i duhovnog dobija drugi karakter.heroji. nisu bili povijeni despotizmom i sujeverjem. nisu bili vezani za pro{lost. Religija je bila antropomorfna . kao i qudi . Sve {to se zna o slikarstvu je na osnovu rekonstrukcija. U VI v. U ovim ratovima Sparta pobe|uje Atinu.pne je ubijen Sokrat. gledaju}i sva dotada{wa. jer je predhodio perod duge inkubacije : 1. imaju obli~je i narav qudi. g.pne). Kraj . g. samo hipertrofirani. nagon za slobodom.Klasi~ni period jako deluje izme|u 60-ih i 30-ih godina V veka. i 480. a trgova~ko i zanatsko stanovni{tvo je tako|e napredovalo u reformama. Razvijena trgovina.Gr~ki bogovi su zami{qeni prema qudskom obliku. lepi. prirodi. Grci su sjediwavali fizi~ku i duhovnu lepotu . U IX veku po~iwe GEOMETRIJSKO RAZDOBQE (traje IX i VIII vek) 2. Gr~ka se umetnost brzo razvijala. VII i VI vek je vreme ARHAIKE 3. Religija je bila patrijarhalnog tipa . Gr~ka je bila otvorena.intenzivan razvoj skulpture .

Postojala je stroga disciplina u umetnosti. Kod Dorskog hrama. U arhajskom periodu u skulpturi je postojala velika sloboda u pogledu na su{tinu. .relacije izme|u arhitekture i skulpture su strogo odre|ene. Akt. Pro{lo `ivi sa sada{wim. ~iji su se likovi morali razlikovati. g. svetlost i senka.pne Zavetni dar Mantikla.linija simetrije.12 1. Apolon u bronzi . Agonisti~ki duh je prisutan u umetnosti. po{tovala se prazna povr{ina. geometrijski stil . metopa dorskog i friz jonskog hrama.0 cm). Arhajska skulptura je tra`ila re{ewe fundamentalnih problema : A) proporcija figure. stariji od 600. neke duhovne borbe. fantaziju i imaginaciju. sve bez detaqa i neskladno). Grci. B) anatomska ~istota pojedinosti. sada{wost i budu}nost su blisko vezani. GEOMETRIJSKI PERIOD Ovaj period traje od IX do VII veka pne. K VIII vek pne (h = 40. Kow u bronzi . iz potrebe da se predstave pobednici na utakmicama. nisu bila vezana za arhitekturu. koje bi i danas postavqeno u nekoj galeriji izazvalo pa`wu i divqewe. Ovaj se oblik preneo i na mermer. Radi se o figurinama malih razmera. ali okrenut svojoj unutra{wosti. U ovom ranom periodu Grci ne posmatraju istinski sled doga|aja. samostalna. ARHAJSKI PERIOD U VII i VI veku pne je trajao ovaj period. nage mu{ke figure (Kuros) i obu~ene device (Kore). Ra|en je visoki reqef odvojen od zida ili punoplasti~na skulptura. naro~ito u gra|evinarstvu. Grci su po{tovali odnos skulpture i arhitekture. oba timpanona. ruke uz telo. ve} je apstraktni tip. Skulptura nije individualna. To su bili: oba zabata. a vezuje se za budu}e . ta~no se znalo mesto skulpture. Sve stvarne bitke (Persijanci . to je pojam individualnog nadmetawa za ve~no i boqe. oni pretvaraju u mit (Giganti Bogovi). U VII veku pne javqa se skulptura vezana za arhitekturu . nepravilno izdu`en vrat. koji je provociran. jedan od najzna~ajnijih. fontanama i frizovima ra|ena mitolo{ka ~udovi{ta. pa su ra|ene skulpture koje ″ urastaju″ u arhitekturu. koji su pobedili do`ivqavaju veliku ekspanziju. koja postaje iskqu~ivi motiv i strasna preokupacija umetnika koji zanemaruju sve druge motive. C) stav figure u mirovawu. Skulptura je monumentalna. ~ak antropocentri~na. Dela: 1.stilizacija. Radi se u trajnom materijalu. Agonija je pojam koji se blisko vezuje za arhajsko dru{tvo.pro{lost. prenagla{en struk. torzo trougao. HG 133B. 135A. verovatno sa Krita. Tek se ja~awem polisa ovaj pojam stavqa u drugi plan. timpanoni su ukra{avani skulpturom. antropomorfizam. dela su malih razmera. Umetnost postaje antropomorfna. 2. sa nagla{enom geometrijom {ematskih oblika i ukrasa. Izuzetno stroga su~eonost.primarna forma je forma debla. Izvanredno delo. Dela su svedena. Individualizacija dolazi tek kasnije. Posle ratova sa Persijancima. Sve ovo doprinosi razvoju skulpture. Vizija umetnika. U ovom razdobqu su postojale skulpture ra|ene od drvenog debla ″ ksoane″ .HG 144A. ~vrst odnos izme|u figura. Jonski hram je imao kontinuirani friz.paralelne. ve} je to jedna jedinstvena celina. bez improvizacija. ruke su uz telo. noge . koliko je savremeno i aktuelno.Grci). Nijedna ksoana nije sa~uvana. koja kasnije ustupaju mesto ~ovekovoj figuri. ali istovremeno i veza sa geometrijom. trebalo je popraviti ru{evine. D) polo`aj figure u pokretu. a metope su obra|ivane u reqefu. U po~etku su na metopama.A 48. 2. Qudski je oblik bilo vrlo te{ko svesti u dve dimenzije bez poznavawa skra}ewa. Vi{e se radi vazno slikarstvo nego skulptura (skulpture : glava -krug. Mit posmatraju kao istinu ne~ega.

koji su funkcionalniji i elasti~niji. ali se prepoznaje tip ~oveka zrelih godina (po bradi). ispred wih se kre}u Apolon i Artemida bacaju}i strele. Oko 570 g. zadr`ala je stabilnost . Vremenom. Proporcija je boqa. jer su postavqane na vidqivim mestima a ne u hramovima i grobovima. samo bez poza|a. vi{e je daqe.J 132. Prostor se prikazivao tako {to je ono {to je bli`e bilo ni`e predstavqeno. Proporcije su nespretne . Najveli~anstvenije je kako se apstraktna forma rascvetava u meke oblike `ivog tela. Dela: 3. Naj~istija. K Ovo je bojena nadgrobna statua (postoje tragovi boje na zenicama i kosi). Anatomija . Hera sa Samosa . Do po~etka klasike ra|eni su mu{ki aktovi (koji su imali du`e ruke) a `enske figure su bile obu~ene. grudi. Grci su smatrali da oblik koji nije dat potpun nije dobar). Kori{}eni su i kalupi . K Mermer. Op{ti izgled je jo{ uvek stub. pretvara se u ″ drugu ko`u″ . koji nikako nije mogao da je privoli na brak. draper je re{en samo kao poku{aj. kao Dobri pastir). otkrivaju}i tako vi{e slojeva ode}e. neprkinuti tok linija koji sjediwuje telo i udove. Svuda gde nai|e na istaknute oblike mi{ica. dole tri druga ulaze sdesna.e Riznica je u Delfima.serijska proizvodwa.duhovnost). najprirodnija skulptura. Jedan mrtvi gigant. a kolena i podkolena kost nisu dati pravilno. Blagi.n. 4. disproporcija. K 530. pokret koji izra`ava `ivot. Hera je dr`ala u ruci pokislu pti~icu u koju se pretvorio Zevs. on se pokazao u svom pravom obli~ju i u~inio je svojom `enom. animiran je samo rukama. a ne prikriveni tankom ode}om. \P 88. Figura nije portret. HG 134A. nedostaci se popravqaju. bokova i prsa.J 128.p.13 E) kompozicija Orijentalizuju}i. koji idu nagore i postepeno se granaju. Kada je ona privila na grudi.″ o`iveli stub″ .muskulatura je bila slabo izra`ena. Izra`ena je plasti~nost . obrve su jako nagla{ene. 580 . noge su razmaknute ali nisu u iskoraku.prostorna dubina tako {to su ruke i noge figura koje su najbli`e potpuno izvajane. Odnos: telo . Oko 525 g. usne su savijene u arhajski osmeh (vedro raspolo`ewe). figura je frontalna. Reqef je ra|en po principu frontaliteta.pne 5.J 126. o~ne jabu~ice velike (nagla{ene o~i . wegovi sna`ni oblici. Kuros iz Anaviza . umrlog juna~kom smr}u u prvim borbenim redovima. Ovaj osmeh se pri kraju arhaike manirizira i javqa se i tamo gde mu nije mesto. strogo je simetri~na figura. Telo u skladu sa idealom fizi~kog savr{enstva (noge te{ko o{te}ene). su nagla{eni. Skulpture su bile bojene. ve} radi stabilnosti. zbijeni. nema izraz maske ve} mu je kao i telu dat izraz. Moskoforos. sasvim levo dva lava (koji vuku Kibeline dvokolice) rastr`u jednog giganta. usne razvu~ene u osmeh ″ arhajski osmeh″ . koja prile`e uz wih kao druga ko`a i samo se za trenutak odvaja na laktovima. Na severnom frizu je prikazana borba gr~kih bogova i Giganata. ^elo je nisko. g. \P 88. javqa se odnos osovine tela i horizontale ramena.pne Identifikacioni natpis na postoqu . stav je krut. Sifnijska (Kni|anska) riznica . a wihov tempo se usporava (ali se nikad ne zaustavqa sasvim). Lice. Proporcije su masivne kao i zapremina. dato je vi{e anatomskih detaqa. 6. veoma efektno uokvireno blagim lukom `ivotiwe. Postoji ponavqawe figura. Ova skulptura poti~e od starih ksoana.figura je postavqena strogo su~elice (kao Egipatske. K Mermer. Kompozicije timpanona su u po~etku re{avane tako {to su se se figure smawivale idu}i od centra ka krajevima.570 g.nadgrobna statua Kroisa. na kraju draperija koja je tako arhitektonska u predelu kolena.pne Survival skulptura preneta iz drveta u mermer. kukova i kolena. Visoki reqef i duboko zase~ene figure. i trebale su biti sagledive sa svih strana. kome su skinuli oklop. Rezultat:ograni~en i . Ovo je zavetna figura koja predstavqa darodavca koji prinosi tele bogiwi Atini (motiv koji se iz Egipta prenosi u hri{}anstvo. sa vrlo nespretnim pokretom (to }e re{iti tek klasika).J 125. Kosa je kovrxava (vrlo stilizovana). ali ne i stopqeni sa pozadinom. isto~wa~ki uticaj u arhajskom dobu .noge su prejake a ruke kratke.friz Gigantomahija . nosa~ teleta . Koristili su I i II projekciju za prostorne predstave. dok su u drugom i tre}em sloju forme postaju pli}i. Vajar iskori{}uje istureni glavni venac kao pozornicu.draperija ⇒ veliki lu~ni potezi na gorwoj tre}ini figure. le`i im pred nogama. nema torzije. oba su stopala ~vrsto na tlu. Ove osovine su upravne jedna na drugu.

pne. usta zategnuta. noge su mu zbog toga okrenute pod 90°.pne 3. postaje vode}a gr~ka dr`ava. Obe horizontale su tek prevazi|ene kontrapostom. Figura je suvi{e stroga.14 zgusnut. zahvaquju}i pobedi nad Persijancima. Persej ubija Gorgonu (Persej ubija Gorgonu) /na papirima kod prof. Sfumizirani. Figure se prema }o{kovima povijaju. ~ije je telo zadivquju}e funkcionalno i organsko. Jednostavna plastika. ruke kratke stisnutih pesnica. Dinami~na senzacija. mi{i}ava figura. telo je skoro na visini remek . Antenor. `enska figura Kre~wak. grudi. 12. A 49. ostalo je pli}e (II i III plan).. oko oplemewuje. g. Jako je data tre}a dimenzija. Ima {tap ispred sebe. ogromne jabu~ice kasnije smawene.pne Delfi.. Polimed iz Argosa je umetnik. kosa u uvojcima. Oko 490 g. Kasnije se osmeh manirizira pa imamo palog ratnika koji iz tela ~upa strelu sa osmehom na licu. kad se Gr~ki genije oslobodio. Nema dinamike. Plemenitost duha u agoniji umirawa. su~eona sa strogo po{tovanom osovinom simetrije. Umetnici na prelazu iz arhaike u klasiku su : Mesilotes. Glava u arhajskom periodu.ono {to je sudbina odredila. Nastala je posle pobede Grka nad Persijancima. Neve{to re{ena kolena. O~i ogromne. ih godina V veka pne. Arhajski osmeh. kukova i kolena. kretawa ima. prostor koji omogu}ava dramati~ne odnose me|u figurama. rame arhaike. Grke {titi Palas . Telo je ve} mnogo pa`qivije obra|eno (visina se mewa.pro~eqe . oko 600. Jako izra`ena brid potkolene kosti. pletenice i SSSS ornament na bluzi. ruke i noge u prvom planu. VI vek pne Posej u akciji. 7. Arhajski osmeh odra`ava plemenito stawe modela. Pokret nije pokazan do kraja. Apolon i Artemida su mirno dati (mnogo je vremena pro{lo dok nisu re{ili problem zabata). koja kulminira 60. Sifnijska riznica .dela). arhajski osmeh. Strogo po{tovana vertikala. Oblici jedri i iska~u iz zida. figure se smewuju po veli~ini (evolucijom je re{en taj problem kompozicije). 9. pa se ovaj problem zove OMEGA KUKOM.pne mermer.). kosa pada u kovrxama. Arhajska Hera ili Arhaik iz Kora. Bojena. K Isto~ni timpanon hrama u Egini. Glava.. ali je glava jo{ uvek arhai~na.Persijski rat. Politi~ki uspon prati i uspon u umetnosti. dramska umetnost. noge Gorgone (Meduze) isto okrenute. Me|u figurama. {to nam saop{tavaju veli~anstveno ~vrsti oblici..ispuwava . Idu}i od najve}e visine. le`e. Plastika koja pulsira ispod meke tkanine. Linija prelaza iz trupa ka udovima podse}a na omegu (Ω ). sve poja~ano priqubqenim rukama uz telo. a Moskoforos sa desne strane lista/ Metopa hrama u Selimutu. 10.PRELAZ ARHAIKE U KLASIKU Polisi i wihov razvoj (kraj VI veka) ozna~avaju ra|awe novog duha. STROGI STIL . Ranije ~elo nisko i nagla{eno. 8. sa ogromnim dostojanstvom i re{eno{}u. no jo{ uvek arhai~no. Atina. Oba stopala povezana su uz telo. Noge duge i sna`ne.J 133 530. matematika. Herkul se otima o trozubac. Na timpanonima nezahvalan je trougao zabata. Borac na umoru . Kritijas. horizontala ramena. Atina u osnovi kompozicije. Oko 670 g. 11. Gorwi delovi tela su~elice. . Kleobid i Pluton ( Kleobid i Biton) Iz Agra. a pojavquje se i horizontala zbog povezanosti stopala sa tlom. Glava i noge su okrenute za 180°. Noge malo razmaknute. Linija deli torokalni od trbu{nog dela. Apolona zadr`ava sestra. Borba Apolona i Herkula. povijeni uglovi. Talamis . oko 650 g. nu`nosti i morawa (ta demokratija je u V veku stvorila Partenon). g. Ovladano je formom pokreta. aluzija na Gr~ko . stopqene forme. Ovo je zavr{ni stadijum arhai~nog vajarstva. Herkul vu~e trozubac. ali veoma uverqiv. Mr{ava. nenadanu smrt u mladosti (najve}a sre}a).pne Dva bo`anska blizanca kojima su bogovi dali najlep{i dar. Nema puno mitolo{kih bi}a. demokratije.. On podnosi . Tvrdo}a proizilazi iz polo`aja tela. ovo delo je levo.Atena.J 136. ali nije kretawe. Sve je to ~inilo osnovu za razvoj qudske misli (filosofija. Hagelades. meki prelazi iz jedne u drugu povr{inu. kosa u bi~evima. Na timpanonima su borbe Grka i Trojanaca. kwi`evnost.

K Zevs ili Posejdon je najlep{i prelaz iz arhaike u klasiku.J 158 . Arhajski se osmeh ugasio. ima vi{e fantazije. Delo ~uveno po plasti~nim vrednostima.K Oko 500. Ubice tirana . 13. simbolizovalo je slobodu. Kentauri su na svadbi kidisali da otmu mlade Lapitkiwe (borba simbolizuje borbu Grka i Persijanaca). Jedan od wih dr`i dr{ku ma~a. oko 460 g. Figure su sna`ne. Autor je Arkamenos.pne 17. ve} i uzbu|ewima koja se ogledaju na licima iznenadnom trzaju na Deidamijinom licu i bolom i uzaludnim naporom na licu kentaura. HG 141A. jer Poliklet ka`e da te`ina tela mora biti preneta na jednu nogu. zbog sagledavawa. izvanredno ~ist oval lica.pne 14. Odli~no su prikazani anatomski detaqi. \P 94 . prvi znaci perspektive. Strasna borba je izra`ena ne samo pokretom i radwom. Imaju izdu`ene proporcije.linija horizontalna.prava linija ~ela i nosa. to nije ta~no. desni bok je povu~en nani`e. vajar Antenora. Arhai~no u toj figuri je vertikalnost. malo savijena. ispru`ena desnica i sna`an okret glave pokazuju wegovu aktivnu intervenciju .pne Figura Ko~ija{a ima krut stav i nije ! nagove{taj kontraposta (po Jansonu jeste. Prvi nagove{taj kontraposta. Izvesna doza arhaike u glavi. Na licima se vidi izraz bola . Dvojica. HG 139A Na ovom timpanonu je prikazana borba Lapita i Kentaura (Lapiti su pobedili) pod okriqem Zevsa . ose}a se napetost. 15. o~i su veoma otvorene i blizu su arkade. malo sirove. nestaje osmeha. prema unutra. izraz je ozbiqan i zami{qen. 470. g. Atiwani su im podigli spomenik i postavili ga na glavnom Atinskom trgu. nevestu Lapitskog kraqa. Auriga . Kruta figura.Apolona.J 153 . Zevsov hram u Olimpiji .pne. Sami oblici su masivni i jednostavni. Aleksandar Veliki je vratio ukradene Tiranoubice iz Persije. Draperija . Blagi ″ S″ oblik ki~me. Wegova zapovedni~ka figura je sastavni deo drame. a koji kradu Persijanci (Kserks je ovo delo odneo u Suzu). ali kao Bog ne poma`e da se ona ostvari. Stav je ~vrst i arhai~an. Ovo je timpanon komponovan polo`ajem. Apolonova glava ima svojstva klasi~nog ideala . K Zevs upravqa bitkom. koji je {~epao Deidamiju. Glave dobijaju lak pokret. To je bronzana statua u stavu atlete. ve} umetni~ka simetri~nost (red i sloboda u isto vreme). O~i su jo{ uvek nagla{ene.Vozar . Nema arhajskog osmeha. Ovde je nagove{teno re{ewe pokreta. arhai~na frontalnost. Horenidej i Aristogejton (aristokratskog roda).nos je klasi~no ura|ena. zamewuje ga zami{qen izraz. HG 143A.15 Gubi se frontalnost i simetrija. linija koja spaja kolena isko{ena. ostale su figure uspe{nije re{ene. koji se sprema da baci muwu ili ne{to sli~no. frontalno prikazivawe. 18. dok druga mora biti oslobo|ena). ostalo je samo omega kukova i ja~e stilizovana kosa iz arhaike. desna oslobo|ena od tereta. Wegov je pogled uperen na kentaura.A 50.J 155 . te`ina tela na levoj. Kritijas i Nesrotes su ponovo izvajali Tiranoubice. Pribli`avawe prirodi. Figure su u pokretu. iz koga u klasici nastaje mirno}a. koji ~ine wegov spoqa{wi mir jo{ dvostruko impresivnijim. trup koji ne prati pokret. ramena i kukovi . Oko 480 g. mekih obrisa i ustalasanih povr{ina koje prelaze jedna u drugu. Timpanon nije stroga simetrija. a o~i su dovedene u prave razmere. prikupqawe snage u tom sna`nom telu. Kosa i brada su stilizovane. na ~ijoj se strani bore Tezej i Pejritos. Apolon je za{titnik Lapita. K Kritijas poku{ava da re{i problem kontraposta.obrve . Tiranoubice su poku{ali da ubiju tiranina Hipiju. Zevsov hram u Olimpiji . a veza ~elo . u sredini je kompozicije.on ho}e pobedu. Dvojica Grka.Zapadni timpanon .J 154 . a ne ~eki}.Zevsova glava . No. Kuros. Draperija je mawe kruta. Proporcija je izdu`ena. pa su obe skulpture zajedno stajale na trgu (original i kopija) 16. Kosa je stilizovana. ispravqenoj nozi. Gorwi deo tela je frontalan i kruto prikazan. iako je telo u zamahu.primer prostote i snage (ve} svojstvo klasi~ne skulpture). a ipak je iznad we. trup je u dispoziciji sa rukama. no. levi nagore i upoqe. okrenuti su jedan prema drugome le|ima. Ova figura je u kukovima gruba. g. nema arhajskog osmeha.Zevs . pa su bili uhva}eni i osu|eni na smrt. ali je anatomija perfektna. K Iz Apolonovog svetili{ta u Delfima. mo}ne u svojoj jednostavnosti. Kritijev mladi} . Posejdon .

Sve ovo zagovaraju i ~vrsti filosofski sistemi. druga figura. a gorwi je bli`i klasici i kra}i. ali je glava okrenuta kao u arhaici. Nema skra}ewa. a arhitektura najvi{i nivo. ″ Mimezis″ su{tini oblika su pode|ene fizi~ke manifestacije. Afroditine su proporcije dosta dobre. a duh mu daje oblik. arhai~nom delu. Kompozicija je uravnote`ena. tela. Gr~ka klasika u umetnosti po~iwe 461.dowi deo je du`i. suvi{e joj je dug bitni deo (noge). ratnim vo|om. On je malo bla`i od Platona. 19. obu~ena je. {to je osnovni postulat klasike V veka. Pada aristokratska oligarhija. ~elo prelazi u nos. i to mewa Gr~ko dru{tvo. sa jednim. U kulturi vlada novi duh . K Ovo je fragment sa prestola Ludovizi . a kao pitagorejac se protivio perspektivi.klice estetike. a u gorwem delu je umetnik naravio draperiju koja nagove{tava klasiku svojom meko}om. dobro = lepo. Aristotel otvara put novim.politi~ki uspon je digao Gr~ku od konzervativno .tuga. a grudi su joj nespretno i previ{e razmaknute. On je strasno napadao gr~ku umetnost. Kosa je stilizovana. isti~u se duh i telo. Savet staraca je nadzirao rad vo|a. Oko 460. sa druge strane . koji je zaklawa. koji je uravnote`io duh i telo. puna usta.ra|awe Afrodite (Venere) iz morske pene. zbog efikasnog organizovawa i uspe{nosti u borbama.odmerenost i ravnote`a duha. Telo je neproporcionalno . Filosofi defini{u ″ kalokagatiju″ i pomirewe duha i tela (no to se de{ava kasno. g. delimi~na stilizacija.koja pali svetiqku. koji nije bio kraq.16 ne izra`ava svojstva tkanine. ugledawe na skladne prirodne procese. vodiqa mu je tragedija.To je ravnote`a duha i tela. @ene sa strane su ura|ene spretno. ve} se tra`i wena unutra{wost. bi}a i vremena. Pitagorejci u drugoj polovini VI veka formiraju svoju filosofiju da su broj.pne kada Perikle elimini{e konzervativne institucuje. koji je uskladio sebe unutra i spoqa. Forma je za wega materija. KLASIKA V VEKA Socio . spoqne manifestacije i unutra{weg sadr`aja. Zato klasika ne prikazuje ~oveka onakvim kakav jeste. HG 140A.p. naro~ito slikarstvo. Vajar Kalamis ili Pitagora. {to vodi u helenizam). koja je nagla{ena. . ali je imao kraqevsku vlast (pada 510 g. Pre ovoga je vladao period Tiranida. Sparta je bila zajednica jednakih. sa nizom reformi. jedinu tada{wu dr`avu. g. stav je ~vrst kao stub. Venera (Afrodita) ima mokri draper. sofisti~kim razmi{qawima. bez iluzije tre}e dimenzije. Tako se u Atini posle pada Tiranida probija i ~vrsti dorski stil (Sparta je bila dorska zajednica na Mikenskom tlu).\P 94 . Nastaje te`wa da se spoqna manifestacija uskladi sa onim {to je u ~oveku.detaqi klasi~ni. Glava ima jasan oval . ve} prikazuje ideal ~oveka. Postoji simetrija.helenizam. gde ve}ina mo`e da uti~e na Periklove odluke.monarhisti~ko .pne). Atinska se demokratija po~iwe ugledati na Spartanski sistem (posle Peloponeskih ratova). Polis je zajednica jednakih. frontalitet omogu}ava sagledavawe veli~ine. za sve postoje zakoni brojeva. Za Platona je slikarstvo najni`i. a kraqevska se ~ast potvr|ivala svake dve godine. Bronzana je figura. ritam i harmonija kqu~ svega. lo{e skra}ewe radost. Na fragmentu su personifikacije tuge i sre}e (sre}a svira frulu). ve} ima nabore kao kanelure u dowem. koji uni{tavaju sistem klasike i uvode spoqne manifestacije . Ra|awe Venere .e 3.Tra`i se ravnote`a duha i tela. Iz odnosa duha i tela proizilazi stav o lepom ″ kalokagatija″ . Cenio je egipatsko. koje postaje demokratski sistem.aristokratskog ure| ewa do demokratskog. paralisana je aristokratija i ostavqeni su puni oblici demokratije. Sofisti su tvdili da je umetnost fina obmana koja slu`i na{im ~ulima i zadovoqava na{e estetske prohteve. Kosa joj je stilizovana. U klasici lepo = dobro (lepo ima vezu sa etikom). ali ne toliko kao u arhaici.Persijski ratovi zaustavqaju arhaiku). draperija je prirodnija. U wegovom traktaru o pesni{tvu . Platon je ogor~eni protivnik nekih umetni~kih manifestacija. Tu se uvla~i i eti~ki elemenat. nepoznat u arhajskom periodu (Gr~ko .n. Broj se identifikuje sa stvaraocem. u trenutku kada klasika dobija odre|ena individualna svojstva. Nabori tkanina imaju `qebastu formu i podse}aju na arhaiku. Postavqa zakonitosti u umatnosti. Sa jedne strane. a dve `ene sa wene leve i desne strane imaju draperije koje ih otkrivaju. oko je mo`da malo ve}e nego klasi~no. mirnodopskim i drugim. koji dovodi do stvarawa klasike V veka. naga frula{ica sa ″ i{~a{enom″ nogom. ne tra`i se mesto jedinke u kosmosu. ideal panhelenske lepote.

skulptura se ne zanima za pokretnu umetnost 2. Le`eran stav u mirovawu. koji se vi{e nije dosegao. ih godina V veka pne (460. Jo{ nagla{enija linija obrnutog ″ S″ . JASNO]A FIGURE KROZ ODRE\ENI STAV. idealizovana lepota. op{ta. Lepota tela ujedno iskazuje i duhovnu lepotu . dorskog duha. kompozicija). Tipska. na osnovu broja on stvara svoj postulat. Arhaika postepeno prelazi u dorski. koja nije individualna. a levu je oslobodio . je dvojako doprineo razvoju skulpture. kukova i ramena. Do ovog metoda je do{lo sistematskim posmatrawem oblika u prirodi. u stawu apsolutne psihi~ke ravnote`e. 431.pne). na koju se prenosi te`ina. koje se naziva ″ Kanon″ (pravilo). pre~i{}ena lepota.Diadimenos . besprekorne proporcije. Mawi delovi se premeravaju {akom i palcem. pri kome je anga`ovana noga isturena napred. Wegove su skulpture u le`ernom stavu mirovawa. Atleta koji vezuje dijademu . to su osnovne antropomorfne razmere. Pomno i pa`qivo se bavio i studirawem prirode. o{tre crte. Svi oni stvaraju izme|u 60. Ideal kanona. ~iji nam suvi i tvrdi oblici prenose veoma malo od lepote originala. a na osnovu teorija Pitagorejaca. Umetnici rezimiraju napore svojih predhodnika i re{avaju ove probleme. koja se analizira u svim svojim aspektima (proporcija. Klasika : SKLAD PROPORCIJA.anti~ki monizam. proporcije ta~nije na ovoj statui nego ma gde drugde. Umetni~ko delo je apsolutni sklad lepote. On je tvrdo stoje}u figuru sa oba stopala na zemqi pomerio. pa u fini jonski stil. Umetnost depersonalizuje stvarawe. Proporcije i anatomija sjajne. 440 g. Ima zaokrugqeno. On vezuje pobedni~ku traku.Kopqono{a .J 156 . FIGURE U POKRETU.404. Te`i{te je iznad noge. kontrapost. Za wega je broj su{tina stvari.{irina {ake. iskazan panhelenski. i 30. Dela: 20. Ovo doba je do`ivelo apsolutni vrh u umetnosti. Skulptura se razvija u dva pravca : 1.glava : telo = 1 : 7 (7 nebeskoh sfera koje su tada postojale. traktat o proporcijama. . ide ka op{tem tipu lepote. ta~an polo`aj u mirovawu i pokretu i ~vrsta kompozicija.pne 21. Peloponeski ratovi. univerzalnim lepotom. sa kosim linijama kolena.17 Dok je u arhaici bila prisutna fantazija. kanon i idealnu formu. ve} je depersonalizovana. potpuno razvijeni mi{i}i. . Telo sazrelog atlete. Druga wegova zasluga je {to je po~eo da razmerava qudsko telo i utvrdio je proporcije. ovde je u sredi{te pa`we stavqena samo qudska figura. polo`aj u mirovawu. anatomija sna`nog . idealne forme. {to stvara igru svetlosti i senke. dakti . postoji kosina ramena. prema Grcima). Doriforos . Hagelades je bio u~iteq POLIKLETA. koji je sa~uvan samo u fragmentima. grudi. a linija ~ela se produ`ava u liniju nosa. ali nisu fiksirane. Potpuno je savladao anatomiju.Taj se stav naziva ″ kontrapost″ i potpuno ga razre{ava. ovde su i ruke anga`ovane. mladi}a. Razre{eni su pet osnovnih problema.javila se obrnuta ″ S″ linija. KONTRAPOST. jer klasi~na skulptura te`i neporeme}enom miru. uveo je antropomorfni sistem premeravawa. POLIKLET Vajar iz Argosa. Birao je sna`ne modele i vaja zrela atletska tela. Poliklet je qudsko telo premeravao delovima tela . To je bilo tragawe za tipskom. javqa se specifi~an na~in oblikovawa glave i lica Arhajskog osmeha vi{e nema. Glava. U~estvovao je na konkursima . K Poznat je samo po Rimskim kopijama. BESPREKORNA ANATOMSKA ^ISTOTA. jer tome nema mesta u tipskoj lepoti. radosno lice. Palm . g. MIRONA i FIDIJE.put koji omogu}ava najboqa dela. pokret. radio u bronzi.430. A 56a . Ima jasne. anatomski detaq. nema li~nih i posebnih emocija. prebacio je te`i{te figure na desnu nogu. Umetnost iskazuje ogromna duhovna svojstva. Iako je Gr~ka poznavala metarski sistem.A 56b . nema li~nog.~etiri {irine glava. kukova i kolena. univerzalni ideal lepote. Razre{io je osnovne probleme vezane za qudsku figuru i doprineo je razre{ewu klasi~ne skulpture. Oni su sabrali sva znawa svojih predhodnika i odredili daqe tokove skulpture. On ostavqa i pisano delo o proporcijama. K Mermerna kopija.

Bronza. (ostatak arhaike). Dela: 24.Persijskom ratu. spoj energije i lepote.u~esnici. g. a da se akcija ruku i nogu dovede u isti plan. posle su glasali za drugo mesto). tako da je ispod pazuha. Takmi~io se sa Apolonom. u svemu {to se ticalo ulep{avawe Atine. koju znamo po pisanim dokumentima i rekonstrukcijama. Atina je napravila frulu od barske trske. svojim uvrtawem. pa je. Stati~ki problem . neke su radili i drugi ali pod wegovim nadzorom. Oko 490. ~iji se ″ stan″ zvao Partenon (480. Amazonka je u kratkom hitonu.J 159 . pa su posle izgradili mali hram Posejdona. Wegov pokret nije trenutno stawe. pokret je u okviru onoga {to ve~no `ivi. pevaju}i i igraju}i.440. Atina je prelepa. Glava. Delo je dostiglo sli~an ugled kao i Kopqono{a. Dela su `irirali sami umetnici . Bio je Periklov prijateq i savetnik. ekvivalent atleti u `enskom obli~ju. Marsijas je nalazi. Poliklet. ali wegov najve}i doprinos su predstave `enskih figura. telo prati disk. ni Fidijin. HG 142A. sa du`om kosom. \P 103 .leva noga je potpuno oslobo|ena.krajwa. K Ra|ena za konkurs Artemidinog hrama u Efesu (jedan od ~etiri konkursna rada. dostojanstvena.Diskobol . Kako su Persijanci razru{ili stari Partenon. idealizovana i uop{tena. Perikle je Fidiji prepustio zidawe novog (zavr{eno 435 g. figura se kre}e po vertikalnom planu i ima torziju. pa po{to je svako glasao za svoju. Torzija . u jednom pravcu. 430 g. {to se vidi na svakom mi{i}u. Kresilos i ?. koji je svirao harfu.Leva i desna polovina tela su diferencirane. sa podignutom desnom rukom oko glave. . Wegove skulpture krasi vedra snaga. treba da po~ne odmotavawe. u najsitnijem mermeru. niti Mironov. To je jaka `enska figura. Problem je kako da se niz pokreta zgusne u samo jednu pozu . Marsijas desno/. Zakon pokreta je Mironov ″ mimezis″ . FIDIJA Polekletov i Mironov savremenik je bio najve}i izraz tradicije i najve}i umetnik epohe (Akropoq). druge nema. Bacila je frulu i proklela svakog ko je uzme. jer je postalo otelotvorewe klasi~nog ideala qudske lepote.g. a desna je u gr~u. sviraju}i frulu. Ovo je delo bilo poznato kao kanon. nije ga pobedio i Apolon ga je kaznio tako {to su ga `ivog odrali. na rebrima otkrivena rana koja joj je zadata kopqem ili bode`om i koja krvari.on je oslobodio pokret. kada }e atleta baciti disk. Glava je hladna. zbog profiwenog oblika `enskog tela. Bio je veliki majstor u oblikovawu tela `ivotiwa. One su smirene. ozbiqne. Poliklet je dobio konkurs. Rawena amazonka .pne 23. do kraja sprovedenu. Lice je zaokrugqeno. Baca~ diska .pne 25. jedna je ruka bez {ake.18 modela savr{ena.pne 20. ideal `enske snage.bez zamrzavawa tela. godina posle Periklove smrti). Telo je puno izraza i `ivota.pne). Za{titno bo`anstvo Atine je bila Atina Partenos (devica). je najstariji primer klasi~ne savr{enosti gr~kog tipa. smirena.pne 22. bez senzualnosti. Celina je pravqena za sagledavawe sa jedne strane. kao reqef. Borba Grka i Amazonki je mit o Gr~ko . Nisu sve statue na Partenonu wegove.g. u~esnici Fidija. Apolo del Tavere Podignute glave.A 56c . V vek pne MIRON Istra`ivao je qudsku figuru u nagla{enom pokretu . nagnuto je ulevo. K Mermerna kopija. 450 . Nije Polikletov. Atine Palas i Aerehteju (zavr{eno 408 g. videla svoj izobli~en lik u vodi. Bogiwa Atina i Marsijas Dvojna kompozicija /kod prof. Pokret je sjajno i do kraja sproveden. To je mitolo{ka pri~a. Atena levo. ve} je su{tina manifestacije.pne). Miron misli na slede}i trenutak. na jednom listu . prema bronzi. On sjajno vaja mu{ku figuru. zdrave. samopouzdana sila i krepkost. u naporu u~estvuju svi mi{i}i. koja je okrenuta.

Plasti~nost se iluzionisti~ki nagove{tava.148A.442.J 162.pne Izvanredno je re{en odnos izme|u tela. To je bila bronzana statua postavqena na Akropoqu. upotrebiv{i 1150 kilograma zlata. Zevs . kao i razne predmete. Kompozicija u celini nagove{tava da je Fidija prihvatio trougaono poqe samo kao ~isto fizi~ko ograni~ewe. mali je razmak kapaka i obrva. ruke i stopala su bile od slonova~e. Perspektiva je poznata.A 65. 447 . On je majstor skulpture velikih razmera (9. visine 1 metar.432 g. Hram je zidan bez veziva. Zabate re{ava punom plastikom. je na dorskom hramu Partenonu. K Partenonski friz. mada dijagonale izbegava u punom smislu. a Fidija je bio optu`en da je ukrao zlato. debqina stubova. Kao da postoji neka centrifugtalana sila. Lapit i Kentaur . zato {to je u plitkom reqefu te{ko iskazati odnose. Apolon i Pejto . K Isto~ni timpanon Partenona (438 . Dionis. 30. Nalazimo je u mekoj puno}i tri figure. samo klinovi i pijavice. kompoziciju re{ava horizontalama. Dela: 26. Artemida . Fidija ima mirno poza|e. starci. Posejdon. prinose bogiwi ogrta~ tkan za wu. Zlato se moglo skidati i ponovo stavqati. na stopalu je borba Grka i Amazonki.19 veli~nstvene i jednostavne. ugradiv{i je u telo bogiwe).0 metara. Atina Promahos se nazirala sa mora i svojim kopqem sa zlatnim vrhom je moreplovcima pokazivala put. Kontast draperija kao pozadina tela. kowanici. na wemu su prikazane 350 qudskih figura i 200 `ivotiwa u povorci na dan glavnog praznika bogiwe Atine. jer imaju miran izraz lica koji ne izra`ava ni{ta li~no (tipi~no za V vek pne). 29. a visoka 12.g. Sjajno je svodio tre}u dimenziju. Potpuna neusiqenost statua stavqenih u pokret i prostor.. 28. K Dve kolosalne statue sa Partenona. koji je Fidija radio sa u~enicima. Po obodu sandala bogiwe je bila predstavqena borba izme|u Lapita i Kentaura. a o~ni kapci su ote~eni (ostatak arhaike). u~estvuju jo{ i `ene. Wegove su glave u odnosu na Mirona i Polikleta unapre|ewe. HG 147B. ni `estine. Fidija je bio fascinantan u predstavqawu tkanine koja pokriva telo.0 metara.bogovi koji sede. U povorci.pne u tehnici hriselefantina. koje su obavijene tankom draperijom. vertikalama i dijagonalama (zbog monotonije). Figura je bila sme{tena u samom hramu. na {titu je borba bogova i Giganata. Kopija je u mermeru. visina timpanona). niti tu postoji bilo kakva radwa.A 69. koji su sa Polikletom u{le u skulpturu. ili tako da ga plasti~no oja~ava. K . koga karakteri{u ta~nost proporcija (visina. Za skrnavqewe hrama predvi|ana je smrtna kazna. jer je wegov draper kao mokar i stapa se sa telom. U wima nema na patosa. Friz je dug 160 metara. HG 147A.A 68.dobija se iluzija plasti~nosti. unutra kostur od kedrovine. Ubla`io je dorske elemente . koja ide prema bogovima koji se nalaze u sredini isto~nog friza. i ima prazno poza|e. koja je po onome kako se sliva i vrtlo`i oko oblika koji se nalaze ispod we kao mokra.K Ju`na metopa Partenona. Fidija je radio Atinu Partenos 438. Povorka mladih devojaka iz najotmenijih porodica u hitonima sa vertikalnim borama. 27. Atina Partenos i Atina Promahos . posebno se isti~e. da nema ruke ka Kentauru. imamo samo kopije.. sve ostalo od ~istog zlata (posle pobede nad Persijancima Atiwani su sa~uvali svoje rezerve zlata na ovaj na~in. g. pa oko sebe diktiraju svoju atmosferu. visoka 9. Ovaj ise~ak friza se zove jo{ i Zevs. on bi odleteo iz rama kompozicije.Tri Parke . kowi. energijom i napeto{}u suprostavqa jedno telo drugom.pne). linije se slivaju u harmoniju koja daje utisak lepote i snage. Uklapa trodimenzionalnu figuru u relativnu sa`etost reqefa.0 metara) i radio je u tehnici ″ hriselefantine″ (slonova~a i zlato). lice. 67. vojnici. Fidija je definisao klasi~ni na~in komponovawa. ve} samo duboko pro`ivqena poezija `ivqewa. Figure su slobodno date u dubinu. Na ruci dr`i figuru Bogiwe Nike u prirodnoj veli~ini. sa parcijalnim nedogledima i pomo}u we se sti~e iluzija dubine. pravilnost (celina nije laka ni te{ka). nije sa~uvana. frizovi su ra|eni sa uraslom skulpturom u poza|e. Dijagonala.

Niobida na umoru . Ampion se ubio. koji traje do 338. HG 149A.bio je ne{to ve}i od Atine Partenos. skoro pod 90°. Dok gledamo weno lice. gest. 403. Wena krila (jedno ra{ireno. Prikazana je bogiwa kako sle}e na zemqu. ~iji su u~esnici likovi krilatih Nika (personifikacija pobede). a Niobida se pretvorila u kamen. majke Apolona i Artemide. Dela ostalih autora: 31. tako da nas dira.nov stvarala~ki talas. ″ S″ nosa se direktno uti~e u obrvu.pne je zavladala kuga. konzervativna i aristokratska). pa je o~igledan Fidijin uticaj).Tri Parke sa Partenona). u sede}em stavu. 32. g. Fidijin sestri}. Ima neke sli~nosti sa Skopasom. Zbog zavisti. u skladu sa vekovnom tradicijom. izra`ava bol i patwu. Glava joj je podignuta. Najstariji veliki `enski akt u Gr~koj umetnosti. Jedna upravo skida sandale. da bi se iskazale patwa i uznemirenost. Jo{ je o~uvana ~istota plastike draperije. Prevladali su Spartanci. oblik. 420. g. sa jakim kapcima. g. drugo sklopqeno) . ose}amo da je ovde prvi put qudsko ose}awe izra`eno isto tako re~ito na licu. pa se rat opet nastavqa 404. K Vajar Lemintije. Na balustradi je prikazana sve~ana povorka. Efekti svetlosti i senke su skoro barokni. Afrodita Drezdenska .pne Gr~ko se tlo uskome{alo. K Vajar Alkamenos (bio Fidijin saradnik na Partenonu. predhelenizam ili pozna klasika. prile`e uz telo kao da je vla`na (ranija faza ovakve obrade . kao i Rimska kopija glave. Draperija ima duboko urezane nabore.pne 34. Zbog sna`nog pokreta wenih ruku. ″ Umetnost koja razmi{qa″ . Oko 420. koja je ve} sredinom veka poreme}ena. Draperija. koja je izra`ena plemenito{}u i uzdr`ano{}u.J 164. O~i nisu tako okrugle. Nike Sa devet metara visokog stuba Zevsovog hrama u Olimpiji. je sklopqen kratak mir.J 160. Lero je re{ila da je ubije.pne KLASIKA IV VEKA Ovaj perid zovu protohelenizam. Odra`ava se naracija.uspe{no joj slu`e za odr`avawe ravnote`e.pne je godina preokreta u korist progresivnih vrednosti . wena nagost je tako dramski ukras. Wena se figura ja~e izdvaja od pozadine. Draperija je ura| ena u ulozi estetizacije figure. poku{avaju}i da izvu~e smrtonosnu strelu. g. Nike skida sandalu . Hvalila se da ima 7 k}eri i 7 sinova i izazvala zavist bogiwe Lero. idealizovan. Perikle ima {lem. uznemirenost. 429. a ne u`asava. pada prema tlu. pa tako ona sa savr{enom elegancijom pokreta vr{i radwu.pne 35. Niobida je u trku pogo|ena sa le|a. kao i u samoj figuri.K Vajar Kresilos. pobedom konzervativnih snaga sa Spartom na ~elu. Peloponeski rat . Sokrat je ubijen 393 g. ode}a je skliznula sa we. Ose}a se duh novog vremena. koja je ina~e dosta nespretna. slomqena. sedi na tronu. g. g. pripijena je uz obna`eno telo. Skulptura ima traku oko glave. K 450 g. Perikle .pne . ne{to su u`e. Jedan od prvih portreta u Gr~koj umetnosti.strahovite borbe u sukobu dr`avica Atinskog saveza (demokratski nastrojenih) i Peloponeskog saveza (Sparta. ne Atinski gra|ani.pne Tantalova k}erka. Ono {to wu razdvaja od sveta arhaike jeste osobina sa`eta u re~i ″ patos″ . koja je izdu`ena i prefiwena. a ne neophodni deo pri~e. {to zna~i patwa. koja odnosi i Perikla. nego {to se izdvajaju figure na Partenonskom frizu. kao i wenu decu. Nalazi se na balustradi hrama Atine Nike. ~ime se nagove{tava da }e ona upravo zakora~iti na posve}eno tlo. svi su se selili u Atinu. kad je Filip Makedonski osvojio Gr~ku. Frizura visoka. da bi ga istakla. Oko 450.HG 145A. Teodosije I je uni{tio ovo delo kao pagansko.20 Samo kopija statue iz Olimpije. Postoji glava za koju se smatra da bi mogla biti original. 431. Oko 410. 33. Osam puta je bio ve}i od prirodne veli~ine . Vajar Peonije.

izraz suzbijene `eqe. dijagonale i ekspresivnost izraza.pne 38.pokre}e od op{teg ka osobenom. dinami~an pokret. ~e`wiva sawarija. Apolon Ima rasturen nos. Skopas kroz pokret izra`ava emocije. g.ne mo`e se meriti sa klasi~nim uzorima. Menada Mermerna kopija bez nosa. Skulptura je povijena unazad telo je u torziji. Stil je pun eksplozivne snage . sa puno plemenitosti. Op{te karakteristike su meke draperije i dela li{ena dubine. Pokret iskazuje raspolo`ewe. a kasnije u mermeru. koji . a u izraz unosi unutra{wu uznemirenost . svedo~i o uticaju slikarstva na skulpturu. pun ponosa i bola. koje nalazimo na Laokonovoj grupi. koja ima tragi~an izraz lica. Tema doprinosi dramatici. Ose}a se tradicija Partenona. g. 37. nespokojstva i nezadovoqene te`we. Apolonova glava sa desne. Taj izraz Skopasovih figura je strasan i bolan. jer su imali razre{ene sve probleme skulpture. Glava je lako okrenuta navi{e. oblik lepeze. koji radi prvo u bronzi. Unosi strast i pateti~nost i promene u oblikovawu glave. vrlo je funkcionalna. K Reqef sa friza u Halikarnasu. ali postoji neoklasi~na fizi~ka i emocionalna `estina. ima izvanrednu meru u izra`avawu i veoma istan~an ukus. Nema ni{ta od fizi~ke muke i bolnih gr~ewa. remeti ravnote`u mirnog izraza lica unose}i u izraz emocije . individualnom u izrazu. a Skopas pokretu dodaje unutra{wu. Pokretom izra`ava emocije. Oko 350. sna`ne.A 90. finu spoqnu manifestaciju bez tragawa za duhovnim. kao i izraz lica. Draperija je data sa lako}om. ~ine}i tako klicu helenizma. Ima ne~eg Fidijevskog.pne PRAKSITEL Najve}i vajar IV veka pne. istaknute arkade. hiton deteta je priqubqen uz telo i ima hiqade sitnih bora. emocije prerastaju u patetiku 2. li~nom. Po{tuje se prazan prostor. Uvodi dijagonalu.podi`e glavu navi{e (i okre}e je u jednu stranu .patetika). obrve jasno ispup~ene.pronalazak umetnost). /kod prof. dinamika pokreta (doprinosi i sama tema). a kroz emocije telo i prikaz trenutka.dramati~nost. i zato su pa`wu usmerili na sporedne vrednosti. Uvodi sofisticiranu estetiku. ali sazrele. dakle. Dela: 36. draperija je spala ona igra luda od qubavi za Narcisom. Povezanost i sklad su `rtvovani. pomerawe od op{teg ka posebnom. Prikaz trenutka. SKOPAS Jedan od najve}ih umetnika IV veka pne Bio je privu~en li~nim raspolo`ewem modela. lako otvarawe senzualnih usta. PRAKSITEL i LISIP. Oko 350. o~i zasen~ene. emocionalnu uznemirenost). koji idu ~ak do neposrednih sudara (sudar izme|u prepla{enog kowa i isto toliko prepla{enog Grka). otvara senzualna usta sa jako povijenim usnama. Nioba sa k}erkom . O~i su duboko usa| ene u dupqe (wegova karakteristika). dijagonala. On se bavi i pokretom razli~itim od Mironovog (Mironov je pokret proiza{ao iz analize qudske figure. a kroz emocije temu. di`e o~ne jabu~ice. Dubqe uvu~ene o~ne jabu~ice. samo glava. sa~uvana je mera mirne pozadine. Iz toga se u Helenizmu otvaraju dva puta : 1. sen~i kapke. {to otvara mogu}nost razvoja portretnog stvarawa. K Pateti~ni motiv majke koja vidi ubistvo k}erke. koja je izra`ena napetim pokretima i strasnim izrazima. Dete je priqubqeno uz majku (dete . Oni su imali lak{i polo`aj od vajara V veka.One su `rtve Apolonovih i Artemidinih strela. unutra{we stawe emocija. Draperiji data emocionalna dimenzija. da bi svaka figura dobila {to vi{e slobode za sna`ne i neobuzdane pokrete. o~i dubqe u dupqi.J 169.21 Skulpturu IV veka nose SKOPAS. Postoji. Skopas vaja strast u mermeru. Tema je mitolo{ka . a Menada sa leve strane lista/ 39. Opredelio se za mlade modele. Borba Grka i Amazonki .

Dela: 43. Oko 350.pne 42. koja je proistekla iz mekih i nesazrelih oblika. kao i sve ostalo). Apoksiomenos je pru`io ruke u prostor. ali imaju jako nagla{enu vitkost i eleganciju i istaknute zglobove i mi{i}e umesto mesa. sawala~ki i nasmejan u isto vreme. U samoj Hermesovoj glavi ima dosta novina .pne 41. Prili~no je razvijena muskulatura. Glave nemaju ni sawariju ni strast. Oko 330 g. Oslonac.znaci razmi{qawa. Ima mnogo Gr~kih i Rimskih kopija. gipka izrada. dra` efeba . Sklopio je te`we Praksitela i Skopasa . Kosa kao Hermesova.pod ruku podme}e oslonac i dobija ja~u izvijenost tela. Te`i{te je izme|u oslonca. Sjajno je proporcionisana u stavu kontraposta. g. ve} su prelazi blagi i kontinuirani. Svojim dijagonalama omogu}ava razvijawe dijagonala u Helenisti~kim kompozicijama. ve} samo izraz i fine crte. g. Proporcija glave i tela = 1:8. Te`i da do~ara meko}u povr{ine i majstor je u oblikovawu `enskog tela bez la`nog morala. Iz wega izbija duhovni `ivot. uqe i pra{inu sale (palestre). Afrodita Knidska . je doprineo ose}awu potpune opu{tenosti. Intervenisao je u stavu kontraposta. Oko 330.J 172.na taj je na~in osvojen deo . duboke o~i . Sasvim je nov tip `enskog akta. Hermes sa malim Dionizijem . noge i ruke. dowi kapci se slivaju sa lica. igra ne`nih oblina. Meka obrada mermera. HG 164B. prikazivao je meko}u kao treptavog epiderma. ^uveno Lisipovo delo. Grci su je smatrali za najzna~ajnije Praksitelovo delo. On mewa Polikletove proporcije . K Struga~ . puno ~e`we. Te`i{te je izme|u desne noge i leve ruke. sawarije i lepote. {to je sasvim nova pojava . ima kontraste malim senkama i lakim prelazima. wena hrapava povr{ina je u suprotnosti sa nagim telom i glatko obra|enim licem. {to telu daje izvesnu meko}u i `enstvenost. iako se Hermes ne sme{i samim ustima. prostor uvla~i u skulpturu.sa detetom se igra mladi bog . kratka.blagi izraz lica koje nije oblo ve} je ovalno. ve} ka eleganciji. nema o{trih i sna`nih prelaza. koji ima skoro `ensku dra`. nema omega prelaza na kukovima. Apoksiomenos . u kome su otkrivene karakteristi~ne `enske forma.kosa je slobodna i `ivopisna. oslowen na stablo. On je bio dvorski vajar Aleksandra Velikog. Gu{teroubica . stub preko koga je preba~ena draperija. pa bira skoro feminizirane modele de~aka. ~ija je lepota podignuta do savr{enstva. On je vajar nervozne elegancije. Bo`anski glasnik Hermes kome je Zevs poverio dete Dionizija (Dionisa). a ne snazi. K Ovo je original. ja~i omega kukovi. Hvata figuru u trenutku kada mewaju oslonac sa jedne noge na drugu (Apoksiomenos). Doprineo je i promeni kontraposta . on je zabavqen. kovrxava i uznemirena. Naga bogiwa peva. Wegove povr{ine nikada nemaju o{tre senke. Data je u trenutku kad izlazi iz mora. Izraz lica je nov.glava : telo = 1 : 8 (Doriforos). izvijena linija trupa. zamagqeno modelovawe lica (~ak i grubo obra|ena kosa ima meko}u svile. skidaju}i znoj.pne LISIP Imao je Polikleta i prirodu za uzor. posle obrednog kupawa. O~i su poluzatvorene kao vla`ne. Wegove figure jesu sna`ne. Wegove figure privla~e misaonom. Praksitel ne ide ka snazi. K Kip je stajao u hramu Afrodite u Knidu. {to nije Praksitelova karakteristika. ne`nosti i bri`ne qubavi prema detetu. HG 162A.od Skopasa uzima emocije.lepog mladi}a. Praksitel sumira senke. efekti ipak sekundarni.J 173. jaka. koji je bio uzor telesnog sklada i lepote. slabo nagla{ene obrve.mladi atleta koji se ~isti struga~em.mu{karac. Glava . Anga`uje i deo prostora pomo}u figura. blago i ne`no. Dela: 40.J 175. Ispup~eno ~elo.K Apolon Sanroktoros koji ubija gu{tera. skulptura sa rukama izba~enim u prostor . Sfumato imaju wegove figure. Pomiwe se kao simbol apsolutnog savr{enstva. neprimetan osmeh.22 omogu}avaju jake kontraste u plastici. ve} se pod ko`om ose}a jedan sloj sala. {to je postigao tako {to mi{i}i wegovih modela ne izbijaju svom snagom. Oslonac poja~ava izvijenost obrnutog ″ S″ . skoro nezeinteresovanom mirno}om i rafiniranom lepotom. Ima odre|enu feminiziranost u oblicima. Figure su u raskoraku. On te`i ka eleganciji.

u trenutku kada se te`i{te prebacuje sa desne noge na levu. dok se u helenizmu boje prazne povr{ine. ti su brojevi veoma kruti. Helenisti~ka skulptura razra|uje pokret. gubi Egipat od strane Rimqana. Po~iwe 338. g. za razliku od V veka. Oko 330. Fidija bez straha ostavqa prazan prostor. a polo`aji tela razvu~eni. Helenizam nije dao velika imena. zbog toga {to je li{ena velikih ista`ivawa . zainteresovan i uznemiren. Umetnost postaje pri~qiva.te`wa ka neusiqenosti. Qutit pogled (bog je pustio strelu). prirodu i potrete individua. ovo delo je bilo uzor klasicizma. Imaju sjajnu tehiku. sli~na sloboda i kod dijagonalne linije slobodne noge (prodor u prostor). Antiohiju i Pergam. ali se umetnost. i wih ne treba me{ati sa emocijama umetnika u V veku. g. Helenizam je izgubio snagu klasike. umetnosti ostaje jo{ da prika`e predele. To uti~e na razvoj poretretne umetnosti. U vreme helenizma kompozicija se mewa. {to nije svojstvo skulpture velikih vrednosti. kad nije jaka. Helenizam se tako ~upa iz korena. U V veku umetnici su bili duboko intelektualno anga`ovani u stvarawu modela. centar umetnosti se preme{ta iz Atine u Aleksandriju. Osnovno svojstvo helenizma je wegova velika teritorijalna rasprostrawenost (Gr~ka. Emocije u helenizmu jesu emocije modela. Po{to je utvrdila bogove. {to je odlika umetnosti u dekadenciji. veoma su u~eni. Tra`ewe elegancije nadvladava izraz snage (prelaz je ka helenizmu). veli~a kraqa.23 prostora. jer uvodi atraktivne efekte. Ho}e da gane. Helenizam prihvata Skopasovu diskretnu intervenciju u izrazu lica i postepeno taj izraz razvija do emocija. Mala Azija. severna Afrike. pokrene i razonodi posmatra~a. atlete. Studira se anatomija. nagla{eni su mi{i}i. jer su to neva`ni efekti. a velika produkcija dovodi do serijskog stvarawa. Egipat.pne HELENISTI^KI PERIOD Na helenizam veoma mnogo uti~u lokalni uticaji. Nema posebnog `ara kod umetnika. a desna jo{ uvek poma`e da se te`ina prenese. Stvarawe je posledica shva}enog. sa prenagla{enom naracijom. verovatno po bronzanom uzoru.pne i traje do 31. Apolon Belvederski . Original je vajao Leohares 330. poznatog. Ovo je kopija u mermeru. Sicilija). Praksitelove ~e`wive lepote i Lisipove nervozne elegancije ostalo je jo{ da se izrazi patetika. posle Fidijine vedre snage. Veliki su poznavaoci. muka i preterani pokreti du{e i tela. brbqiva. Naracija . Pokriva se cela povr{ina . trenutak kada se leva noga jako anga`uje. Skulptori razbuktavaju naraciju u nedostatku drugih kvaliteta. koja privla~i jeftinim efektima. Stvarala~ka snaga je razvodwena. Dela su vrlo brojna. Postoji kontinuitet u stvarawu. sa novim odnosom prema izrazu lica. Amazonke i heroje. Pokret potencira duhovni nemir i dramati~nost. Umetnost ovog perioda je primila crte realizma svojstvene bliskom istoku. koji vidimo u IV veku. K Kako su ga Vinkelman i Gete smatrali idealom klasi~ne lepote. grimasa.akademizuje. a u IV veku skulptori obele`avaju delo li~nim emocijama. 2. sa ciqem da uzbudi i zabavi. jer ima sve vi{e tema iz svakodnevnog `ivota. On je skelet umotan u meso i poko`icu. Umetnost helenizma je stavqena u slu`bu dvora. jer su svi problemi u skulpturi re{eni. g. gubi u ~istoti. Mediteran. Neposlu{na kosa . a Kleopatra 31. Razvija se nauka o umetnosti kosmopolitskog karaktera. Gubi se jednostavnost i tra`i se izraz u `anru. a ne istra`enog. {to zna~i jewavawe stvarala~ke mo}i. koju Rimqani prihvataju i razvijaju do kraja. To je kopija statue izra|ene neposredno posle Aleksandrove smrti. fizi~ki bol. umetnost pri~a i zabavqa.pne Dela ostalih autora: 44. ~ak i motive iz qubavne mitologije (prenagla{avawem izraza).J 174.pne 323. jer je Aleksandrija bila veliko upori{te helenizma.te`i da bude dopadqiva. teatralnost. No. ali ne i veliki stvaraoci. umire Aleksandar Veliki u Vavilonu. Lisip je istra`ivao specifi~nost stava. Glavne karakteristike helenizma : 1. telo jakom gestikulacijom doprinosi pri~i. Lisip osloba|a figuru za spontani trodimenzionalni pokret. Glava ima veze sa Skopasovom {kolom. pa se pribli`ava i naturalizmu.g.

koja se zale}u jedna na drugu. ali umetnik mnogo doprinosi svojim subjektivnim do`ivqajima. koje su se obi~no nalazile na zabatima. glave zaba~ene. Pod uticajem je klasike IV veka pne 47.A 73. Slikarski efekti. jer je savetovao Trojancima da ne unose drvenog kowa u svoj grad. K Friz Pergamskog oltara.me|uzavisnost . bogovi su Azijski Grci. Gr~evit pokret pro`ima celu kompoziciju.pne 48.J 180. dok u helenizmu draperija nije funkcionalna. ra|a se jedna aktivna povezanost . HG 166A. gestikuliraju. Polo`aj noge i draperije je suprotan gorwem delu tela. umetnik postavqa figuru do figure. Koristi se dijagonala. Fidijevska ~vrstina oblika. Nike sa Samotrake . Figure su pokrenute. Bogiwa je upravo sletela na pramac broda. Oblik je do oblika . HG 165A.bolnog gr~ewa. {to dovodi do toga da umetnost postane deklamatorska. nasuprot kome se kre}e. Dela: 45. sjajno kontrapostirana. gracioznost. Miloska Venera . GRČKO SLIKARSTVO . draperija je prozra~na i funkcionalna. fizi~kog bola i krajweg o~ajawa. Fantasti~na draperija. kontrapost. podr`avana sna`nim vetrom s’ lica. jer je u odnosu na vertikalu dijagonala dinami~nija i koristi se za iskazivawe emocija Kod Fidije. Karakter pozori{ne scene (teatarska. {to je jo{ jedno svojstvo dekadencije. koja je prisutna. g.24 ″ horor vakum″ . `ivot udahnut u mermer. ^vrstina oblika. bez nepotrebne senzualnosti. sa lepotom koja deluje sama od sebe. Ona pokre}e i dramatizuje kompoziciju.J 181. prenagla{enost patetike.mrtvih.pne Re~itost fizi~kog bola. Da bi se postigao kompozicioni kontinuitet. dinami~na. Ide se sa spoqnim efektima. wena ogromna krila su ra{irena i ona jo{ uvek delom lebdi u vazduhu. je sama sebi kompozicioni motiv.na licu je neukusna grimasa Patosa . Jaka dijagonala. binska naracija) je prevagnuo nad skulptoralnim vrednostima glave . Gigantomahija . Dramati~nost stopala. Skulpture imaju dramsku snagu. Ogromne figure. ona ne samo {to dr`i u ravnote`i pokret figure ka napred. iako ne naro~ito istan~ane u pojedinostima. Ta nevidqiva vazdu{na sila koja nadire.pne 46. izme|u statue i prostora koji je obavija. Izvanredno je ~vrsta i ~ista u svojoj lepoti. vezuju}i pobednike i pobe|ene u jedinstven i neprekidan ritam. Helenizam nazivaju barokom anti~kog sveta. kao providan. {to pove}ava plasti~nost oblika.kompoziciono nesigurno.dotad nevi|eno. K Neke podse}a na Praksitelovu ranu fazu. Naglasci svetlosti i senke. Ra|ena je oko 200. skoro se odvajaju od pozadine. druge na Fidiju. Atenodor i Polidor oko 150. Giganti su Gali. g. K Sa po~etka II veka pne Izvanredna po snazi i pokretu. wena lepota deluje sama sobom. va} pokriva oblike ne prate}i ih. ode}a koju nosi vetar i krila koja lepr{aju nas skoro mrve svojom dinami~no{}u. postaje opipqiva stvarnost. Dramati~na borba sva tri tela. Borba bogova i giganata je karakteristi~na za jonske frizove (Sifnijska riznica). vidi smrt svoja dva sina i umire u zadwem kriku krajweg o~ajawa.strah od praznog prostora. pa imaju proporcije i te`inu statua. Laokon iz Tebe. Tek u Helenizmu razvijaju kult grobova .pne u pomen pomorske pobede 306 g. K Oko 50 g. duboko klesane. Zahvaquju}i tome. krupna mi{i}ava tela. Besprekorna je u lepoti svoga stava i oblika. Nalet osvaja~ke energije. ve} i uobli~ava svaki nabor izvanredno `ive draperije. kao i wegove sinove. jezgrovita forma. telo je odli~no izvajano sa svih strana. najpateti~niji izraz Gr~kog genija. hiton sa sitnim naborima. Wen je oblik ozbiqan i bez senzualnosti. Vezan je zmijama. Laokonova grupa . umno`ava se. Trojanski sve{tenik. smiren polo`aj tela. Najlep{i izraz pokreta mi{i}ne snage i trijumfalne elegancije tela. Vajali Agesander. Fizi~ki bol je udvojen o~inskim bolom. ispuwava prostor do krajwih granica. koji lepr{aju. na koga je Posejdon (za{titnik Grka u Trojanskom ratu) pustio dve zmije da ga udave.J 182.

O gr~kom slikarstvu mo`emo da govorimo kao o prehelenskom i poslehelenskom. koji su se sa~uvali jer su bili stavqani u grobove. Teme su bile : qudska figura. Ciceron. 3. Geometrijski stil je najvi{e odgovarao funkcijama vaza. Slikari analiziraju pokret. Gr~ko slikarstvo je dostiglo nivo naturalizma i ono je re{ilo fundamentalne probleme.slika ko{are sa gro`|em. koja je nastala iz scenskog slikarstva scenografije (sciagrafija . Vitruvije na dva mesta govori o perspektivi. postoje podaci i o svojstvima slikara i o wihovim slikama. Wegova Afrodita koja izlazi iz mora ima kapqice po telu. a pretpostavqa se da su nastale iz potrebe za dekoracijom. Etrurska umetnost. Gr~ko slikarstvo je bilo veoma iluzionisti~ko . paralelne ili preplet. koji su ve{to prikriveni. iluzionisti~ko.to su podaci o stalnim izlo`bama i vremenu velikih slikara. vaze. Posle se ostavqao prostor za figuralne scene. Gr~ko slikarstvo je bilo monumentalno. u nedogledu. ali ipak omogu}avaju ostvarewe izvanredne iluzije. 5. Ovaj stil je ravnote`a kompozicije geometrizovane qudske figure. 2. Tit Lukrecije Kar. On je uticao na odre|enu grupu stvaralaca i na odre|ane principe estetike slikarstva. ukr{tene. ostao je samo fragment slike re|ene na mermeru. Platon i Sokrat su tra`ili eti~ku dimenziju umetnosti. Rimska umetnost (koja je dvojako nadahnuta Gr~kom . u anti~kom gr~kom slikarstvu postojala je i vazdu{na perspektiva .smawewe intenziteta boje sa pove}awem odstojawa od posmatra~a. Bojeni reqefi. Slikarstvo je izbeglo dekadenciju vajarstva. a to je bila tre}a dimenzija. 4. koja je re{ena u prvoj polovini V veka (Agatarhus). koji su iskra. trup trougao ~iji se vrh poklapa sa strukom. geme.fragment iz Eluzine). preko Gr~kih dela). U anti~koj Gr~koj se potpuno mewa koncepcija dotada{weg slikarstva.anti~ki naziv za perspektivu). Anti~ka perspektiva nema jedinstven nedogled. terakote. On je ostavio i pisano delo o perspektivi. koji su bili ravnopravni sa skulptorima. idealisti~ko. Apeles iz IV veka pne je radio u temperi. Paptorius je prevazi{ao Zeuksisa. Stilovi Gr~kog vaznog slikarstva 1. Scene su kruto . pojedina~ne ili koncentrisane. Slikarstvo anti~kih vaza (anti~ke vaze su dela primewenog i druga~ijeg karaktera. Plin. XI . isti ukus). novac).oblici se deformi{u i gube istinitost. no ona nije bila nau~na (javqa se tek u renesansi). Ima vi{e izvora koji nam poma`u da stvorimo predstavu o wemu : 1. Polignot iz prve polovine V veka pne je imao nekoliko velikih kompozicija (slike iz Delfijske mitologije. a ne onakvim kakvi jesu.HG152A Ima geometrijski ukras: linije. koja je jedva ne{to vi{e od ornamenta : krug je glava.podzemnog sveta). Pisani spomenici (Platon. Perspektiva radikalno mewa koncepciju slike. pod uticajem skulpture. ve} parcijalne.{to znamo na osnovu pisanih izvora i na osnovu paralelne Rimske umetnosti. re|e krivolinijski meandri.VIII vek pne Geometrijski stil .preko Etrurije. Vitruvije) . Osnovne karakteristike su bile : dualisti~ko. nakit. Oblici se predstavqaju onako kako se ~ine. ima odli~ne draperije. Osim linearne perspektive. Oni su bili perfekcionisti. Parazios Gr~ke zanatlije su radile predmete koji su bili dopadqivi (bronzane figure. Figure su ra|ene u crnom laku. savla|uju plasti~nu modulaciju. ali je ipak izvor).25 Gr~ko slikarstvo je skoro potpuno uni{teno. bedra su zaobqena. reminiscencija. nije monumentalno ograni~eno. Imale su orijentalni uticaj u ritmizaciji oblika. pejza` (helenizam . `ivotiwe. scene iz Ada . kojima se pokrivaju ~itave povr{ine. figure su bile izdu`ene i imale su problemati~ne proporcije. koja je bila pod dominantnim uticajem Gr~ke i direktno. mitolo{ke teme. pa se u Gr~koj ne razlikuju bitnije visoka i zanatska umetnost (ista nadahnu}a. uvode qudsku figuru na platnu. Zeuksis . smatraju}i je prividom . pe~ate. Aristotel. Agatarhus je slikao kulise za likovna dela i uo~io je da se dve paralelne prave prividno seku na horizontu. Platon je bio ogor~eni protivnik perspektive.

Javqaju se elementi pejza`a . . Umetnici su: Egzekijas. VII vek pne Korintski stil. a u to su se urezivali detaqi (bela i qubi~asta docrtavawa). kao i u 3/4.pne) dolazi do prekretnice . .tamnih tonova. On je tako|e slikao efebske scene. koje su se bojile crnim lakom. Stil ovih vaza je arhai~an. Razlike . . umeo je odli~no da komponuje i ratne i pateti~ne scene (Neptoleomeos prima od Odiseja Ahilovo oru`je). Sofilos. pe~ewe.jer su tamne figure nezhvalne za rad. Sud je ostajao u osnovnoj boji (u trakama u kojima su figure osnovna boja. Qudska tela su vitkija.rascvetani stil. `enske bele. Pri kraju ove faze (oko V veka pne) to se ve} re{avalo perspektivom. g. preovla|uje virtuoznost nad ose}awem prirodnog. Dipilonske vaze su strogog. Brigos je u svom ateqeu napravio najsavr{enija dela strogog stila. Detaqi na figurama su qubi~asti i beli. Duris je bio majstor elegantnih kompozicija. V vek pne (530. Pozadina je crna. ekspresionisti~ki. Klitijas i Psijaks. kolorit. jer su bile vezane za grobni kult. Slikarstvo vaza samo iz daleka prati razvoj monumentalnog slikarstva. zakrivqenost podloga. koncentri~nim krugovima po obodu vaze. Na povr{ini su izvla~ene konture. duhovit posmatra~. crte` se ja~e isti~e. neka linija koja obele`ava teren.pokret. ve} i iz anfasa. krajem V veka pne Dobre kompozicije sve re|e. Duris. Nema pokreta. od wega poti~u i prvi sre}ni poku{aji kori{}ewa skra}ewa.crno figuralne vaze se okre}u kao negativ.26 postavqene. IV vek pne opadawe ukra{avawa vaza i cele proizvodwe. a crte` postaje slobodniji i `ivqi.figure bojene. bez senki i svetlo . Motivi i teme su bile raznovrsne (naj~e{}e iz mitologije). Vaze sa belom osnovom i polihromnim figurama. Dakle. mleko). ponavqawem istog oblika. kao i bahanalije. Na nekim se vazama javqaju i elementi pejsa`a : nazna~eno je drvo. Posle Peloponenskih ratova radionice se sele u ju`nu Italiju.. Shematske su. plava i ru`i~asta. poku{aj skra}ewa. poze raznovrsnije i `ivqe.strogi stil na po~etku V veka pne . Ovo slikarstvo vaza je u po~etku bilo linearna umetnost sa ravnim i obojenim povr{inama. VI vek pne Atinski stil. Imao je naro~ito ose}awe za dramati~nost.Teme su se samo produ`ile. ~ak je i licima davao izraz bola ili po`ude (Herakle i Antej).HG 153A Korint je centar izrade vaza. odgovaraju arhaici po problemima i re{ewima. Eufronios je razbio simetriju starih grupacija i po~eo je da komponuje scenu. Okret.. polo`aj i proporcija su sli~no re{eni kao u reqefu (frontalno prikazivawe sa neve{tim skra}ewima). U stavovima . gde su ra|eni veliki komadi osredweg slikarkog kvaliteta. Brigos. figure su konture u kojima se ~etkicama izvla~e detaqi . Javqaju se elementi pejza`a. no.slobodni stil sredinom V veka pne . . stilizovanim biqnim geomorfnim motivima. .koja je bila zahvalnija za obradu.HG 153B Atina je bila sredi{te. koji donose robu na gr~ke pijace doprinose razvoju orijentalnog stila. 5.uticaj Fidije. 3. 2. Nastaje ″ Fransoaz″ vaza. Prelazi se na crvene figure na crnoj podlozi. ostalo: mu{ke figure tamno. kostimi upro{}eni. oblici qudi i `ivotiwa su stilizovani. Lica se ne crtaju samo iz profila.nadgrobni spomenici kroz koje su se sipali darovi za mrtve ( med. Umetnici ovog stila su: Eufronijus. Crne figure na crvenoj podlozi se rade u Atini. To su kultne amfore . Ovo se vrlo brzo prevazi{lo. a na wima je obi~no prikazivana scena oplakivawa umrlog. sve ostalo crne figure). ali je crte` odli~an. VII vek pne Orijentalni stil Ima ukra{avawe vaza sa prstenovima. evidentan je uticaj orijentalnog tipa (specijalno tekstila). 4. racionalnog oblika. slikar de~aka i efeba. pa su pre{li na figuralne stilove. epske si`ee. poneki cvet. a ornamentika je polihromna. po~iwu se koristiti bele. Ukra{avawe je takvo da se figurativnim povr{inama obrade povr{ine vaza. Feni~ani.anatomija. U V veku vazno slikarstvo prolazi kroz uticaje slikara Polignota. koja odgovara klasici ( Andokinos po~eo prvi). a potom i Fidijine umetnosti. shema polo`aja i oblika je bila ritmi~ka. Liposten i Andokinos su za~etnici bele figure. vino. poza|e prirodno. da bi se na wima boqe izrazilo ose}awe. mitolo{ke scene.veli~ina povr{ina. Crne figure uvek na `utoj podlozi.

Andokidova vaza Pet osoba. Crte` mu je vrlo jednostavan. Kasno geometrijska amfora 11. da koristi i crvenu i belu boju. oko 500 g. oko 560 g. pored crne. dve stolice.HG 154A. 5. bez minucioznosti. Po~iwe. Akresilosov tawir Crne figure. Fragmenti iz Aluzine 6. crvene figure na crnoj podlozi. Ahil previja Partrokla Sosijas. da bi postigao bogatije efekte (Pijani Efeb i Hetera). sa desne strane }up/. 1. tri crne i dve bele. a crnu boju i razbla`uje.pne .pne 9. ~ovek sa vu~ijom ko`om. orijentalni stil. Crne figure. ose}a se istinitost i snaga izraza. Anti~ka vaza sa Rodosa Sto. jarci i koze. patka. Roden vaza VIII vek pne. koje se izjadna~avaju sa arhaikom i imaju osmeh i brade. 157A Prva je crna. {rafira figure. posle 750. Brigosova crveno figuralna vaza Crvene figure na crnoj podlozi. Dipilonska vaza .pne 13. g. oko 700. Egzekijas . tri ~oveka. 4. 8.pne. jedan sedi. Tako|e. Asomolean Detaq kasno geometrijske amfore.K Karakteristi~an geometrijski stil. 10. Ise~ak Andokidove vaze Ise~ak vaze. g. a ponekad crte` doteruje zlatom. No name / kod prof. Rani V vek pne 3. 2. na naranxastoj podlozi. 7. crveno sa crnim kowima iz VI veka pne 12.27 wegovih li~nosti i u na~inu kako ih grupi{e. crvene figure na crnoj podlozi. sa leve strane tawir.

Materijal koji su koristili je pe~ena zemqa. Gradili su mostove. Bili su mnogobo{ci. 4. Poreklo Etruraca nije razja{weno. sve dok ih u I veku pne potpuno ne pokore. Me{awe sa Gr~kom umetno{}u. u pokretu.pne vra}aju na prirodnu granicu.. a u I veku p. nisu ga koristili. Rimqani ih postepeno pot~iwavaju. ETRURSKA UMETNOST Etrurija je najkulturniji deo Apeninskog poluostrva. 5. u`ivali su ogroman ugled. ~ak su i Rimqani imali obi~aj da ih pitaju za savet pre svakog va`nijeg javnog ili privatnog posla. ali su Etrurci u tome bili oti{li daqe od svih predhodnika. to je Arhajska dekadencija. podeqenu na oblasti koje su odgovarali nebeskim regionima. ali je bila samostalna u tokovima umetnosti (nije imala period Klasike). kao i Grci. Rimqani su pod Sulom osvojili Etruriju 280 g. kojim se pisalo s’desna ulevo i poznato je (Gr~ko pismo).ju`na Italija).28 6. Pja}enca. Etrursko pismo. Etrurci su uveli pravougaoni sistem urbane organizacije gradova..e Etrurija je prestala administrativno da postoji. Posle toga se vi{e ne pomiwe. a Etrurska sa tu`nom tematikom. Veliku pa`wu su poklawali zagrobnom `ivotu (smrt . Razvijali su se paralelno sa Gr~kom. ne zna se da li su do{li na Italsko kopno iz Male Azije. Geometrijska faza traje do VII veka pne (istvremeno sa Gr~kom) 2. Etrurci su verovali da se voqa bogova izra`ava raznim znacima iz prirode.veliki rastanak. . koji se grupi{u u celine. sa Alpa ili su starosedeoci. Etrurski portret omogu}ava razvijawe Rimskog portreta.pne i tada je postala Rimska provincija. mo`e se pratiti unatrag do Mesopotamije (obi~aj nije bio nepoznat ni u Gr~koj). Orijentalna faza od VII veka pne do po~etka VI veka pne 3. za razliku od Grka. a dali su i veliki doprinos slikarstvu na Italijanskom tlu. Homer). agrokulturom.n. Poku{ali su da se pro{ire. Produ`ena Arhaika od V veka. . iako su imali sjajan mermer. Ona jeste trpela gr~ke uticaje. na kojima su. koji su kasnije prihvatili i Rimqani. U Etrurskoj umetnosti postoje faze razvoja: 1. Parma. kanalizaciju. ali je jezik ostao zagonetka jer ne pripada nijednoj jezi~koj grupi. koji su znali tajni jezik. Imali su izvanredan smisao za portret. Sa~uvano je mnogo pisanih podataka (o wima su pisali Dionisije. ali im je religija mra~na i puna misticizma. jer su Grci dr`ali i ju`ni deo Italije (Magna Greciju). Arhaika od VI veka do V veka pne (575 g. a Grci su portret odbacili kao element individualnog. kloake.. Sve{tenici. razvijen kult mrtvih). kao {to su grmqavina ili let ptica. Etrurci fantasti~no oblikuju glavu. U jetri su videli ne{to kao mikro kosmos. Helenizam Zbog svega ovoga Etrurija se ne mo`e posmatrati izolovano. moreplovstvom. a dowi deo skoro zanemaruju (to su nasledili Rimqani). Ove dve umetnosti su imale kontakte preko trgovine. Od III veka pne se ne razlikuju Rimska i Etrurska umetnost. ali ih Gali 474 g. sa slikanim zidovima). bila je pod velikim uticajem Gr~ke. uzimali su wihovu tematiku i majstore. Naro~ito su verovali u jetre `rtvenih `ivotiwa. Koristili su princip izokefalije (po tri figure). Areco. Proricawe. a prete~e su Rima. Etrurci su gradili monumentalne grobnice (tumuluse. Bavili su i rudarstvom.pne je prekretnica Geometrijske faze u Arhaiku). osredwe trup. Kjuzi.. bogovi ispisivali i{~ekivanu poruku. {to je orijentalni uticaj. i da ~ovek ~itaju}i te znake mo`e da sazna da li se bogovi osmehuju ili mr{te na wegove poduhvate. Grci rade figuru kao celinu. Imali su afiniteta prema Gr~koj umetnosti. ali nije bila gr~ka provincija. kako su mislili. Gr~ka umetnost je vedra. Bolowa. kako su Rimqani zvali ve{tinu tuma~ewa raznih predznaka. kao i kolorit. To je urbana kultura (Peru|a.

pne. jer wen ~udesno svirep izraz (iske`ene wu{ke). Te`wa da se zadr`e duhovne oznake na licima (gotovo naturalisti~ki karakter u oblikovawu gorweg dela tela). Arhajski period (520 g. Etrurski slikari ispuwavaju kompozicije vesolo{}u i optimizmom.scena na gozbi. K Vuk je totemska `ivotiwa. jer ~itava figura odi{e izra`ajnom snagom. strasna energija wihovih pokreta je karakteristi~no Etrurska. Mu{ka figura je crveno-sme|a. Masivno telo. Igra~ i igra~ica u zanosu. ura| enog od terakote. Bili su obojeni `ivim bojama. \P 116. Osobito je zanimqiva prozirna ode}a `ene. bronza. Li~i na Rimsku skulpturu. ima i izba~ene ruke. Mladi bog je predstavqen u trenutku napada.pne). slonova~a analizira se cela figura. pritajena fizi~ka snaga tela i nogu imaju iste one osobine koje ulivaju strahopo{tovawe {to ga ose}amo u Apolonu iz Veja. koje otkriva draperija ornamentalnih linija. ima sna`nu vilicu. kroz koju prosijava telo (u Gr~koj se ova diferencijacija zapa`a samo nekoliko godina ranije . koji su zami{qali da du{a slobodno luta i ~ije su grobne skulpture ostajale be`ivotne. iz wihove mitologije. vajawe u mekom materijalu. Ima sve odlike Etrurske arhaike: jasno stilizovana kosa.470 g. ali `ivog pogleda. Skulptura je Arhajska. Igra~i .turobnost TRETIRAWE FIGURE pe~ena zemqa. senzualne usne.oporost. Geometrijski profil ne`nog i o{troumnog lica. nema mermera i zlata u V veku pne razvoj portreta Dela: 1. zami{qenog. o~i su im isko{ene sa naglascima lukavosti. Za razliku od Egip}ana. Delo je bilo u grupi koja je prikazivala borbu Herakla i Apolona oko ko{ute. ~iji je stil buran i o{tar osnovni motiv ~ini jonski stil. istaknuta usta (druga~ije nego u Gr~koj.J 190. `ena je sve~ano obu~ena (sa modernom kapom) i oslowena na mu`a. glava u sklopu tela zagrobnog je karaktera (mnogobrojne grobnice) teme zagrobnog karaktera sumornost. raspletene kose. krupne o~i. oko 500 g. bronza. koje ukra{avaju zidove. igru i druga zadovoqstva. K Ovo delo je simbol Etrurske umetnosti (arhajski bog Hermes). 3. Etrurci su prvi put u istoriji predstavqali pokojnike potpuno `ive i zadovoqne.J 169. \P 118.u zavr{noj fazi Arhajske slikane grn~arije). zove se jo{ ″ Kapitolska vu~ica″ . du`ine dva metra. Ritualni ples (sli~an na{em kolu) . HG 170A. pripadaju drugom svetu. a ne Gr~ka po duhu. K Freska iz grobnice Lavica u Tarkvini (480 .J 195. Noge su `ilave i mi{i}ave. sa novim Atinskim uzorima. arhajski osmeh. 2. \P 117. Vu~ica sa Romulom i Remom . Ovo je bronza. Konstrukcija figura je tamno crvena.IS 8. meki kamen. HG 171A. Slikarstvo je nameweno grobnim prostorijama. Meko zaobqeni elasti~ni oblici. 4.pne). u `urnom i odlu~nom koraku. koja . a `enska bela. iz ~ega se vidi da su oni u grobnicama videli boravi{te ne samo tela. Ovo je dvojni supru`anski portret. K Bra~ni par koji je u polule`e}em stavu (stav pri obedovawu) na poklopcu sarkofaga. Apolon iz Veja . zlato. Freske. Romul i Rem dodati u renesansi. {to je nastavak prakse koju su uveli Egip}ani vi{e od 2000 godina pre toga. `iva igra ruku.29 RAZLIKE NAMENA TEMA OSOBINE MATERIJALI GR^KA UMETNOST ETRURSKA UMETNOST namewena estetskom u`ivawu i gledawu teme koje manifestuju qudski `ivot optimizam beli mermer. ^udna veselost za grobni ambijent (za razliku od Egip}ana. Sarkofag iz ^erveterija . i dan danas je simbol Rima. ve} i du{e). u grobnice unose gozbu. Vu~ica ima nagli pokret.

Ko`a u crvenoj boji.30 nema premca u slobodnim Gr~kim arhajskim statuama). za pepeo. crvena kontura i `uta boja oboda kape ({e{ira).K Vajao ga je isti vajar kao i Apolona. fragment muzikanta sa gozbe. visina 175. nesrazmerne ruke. 500. delo je kasnije Etrurske glinene plastike (ozbiqno mu`evo lice i `enina tuga). 8. Ertrurski sarkofag Terakota. ]up iz Etrurije Iz VII veka pne Vaza od terakote. Linearni ritmovi sna`na vilica. Ima poklopac. Ovo je terakota (glina). na kome `enska figura dr`i levu ruku na grudima u obrednoj pozi. K Iz grobnice Leoparda u Tarkvini. 5. par na gozbi. g. a autor je Vulka. Svira~ na fruli . oblikovawe obrva i o~iju. okru`ena dodatim figurama narika~a i glavama grifona. Detaqi su reqefnije izvu~eni od Gr~ke arhajske skulpture. 6. . raspletena kosa.IS 9. HG 173A. Iz ~itave figure izbija napetost. Glava Hermesa iz Veja .pne. @ivost draperije. Ima arhajski osmeh. Oko V veka pne. 7. II vek pne Ovo je dirqivi prizor bra~nog para. bojena terakota. cm.

Rimqani nikada nisu uspeli da prime ″ zagledanost″ u ideale i duh kao {to su imali Grci. koje dobijaju oficijelni karakter. mitologiju. Odnosili su dela i wih stavqali u palate.pne (pad Korinta. podre|uju}i je svojim ciqevima. Fascinantna snaga Gr~ke umetnosti je o~arala Rimqane (kompleks ni`e vrednosti).e. ali ne i filosofiju. Rimqani su bili vrlo dosledni sledbenici stvarawa. Horacije . Rim . Rimqani su bili pripremqeni da. Iz gr~kog helenizma su preuzeli spoqni efekat i zanatski perfekcionizam. me| uetapa kulture u preno{ewu od istoka . robove su smatrali stvarima). sa gr~kim kolonijama od II v. Brzo su pre{li iz seoske sredine . koje jo{ nije postalo dr`avna vera).31 7. Apsolutno su bili zadovoqni kopijama i nije im smetalo to {to su originali bili neponovqivi. briqantni administratori.pokorena Gr~ka. u trenutku kada su pokorili Gr~ku. akvadukti. jer su Rimqani bili usmereni ka osvajawima. Rimqani su vladali sveukupnim poznatim Evropskim svetom . dela su ra|ena onako kako je to zahtevala dr`ava. . Rimqani su bili skorojevi}i po kulturi. letwikovce. g. Etrurska umetnost je temeq arhitekture. Kulturni Rimqanin se izra`avao na gr~kom u najslo`enijim diskusijama. kulture i umetnosti na Apeninskom poluostrvu. Kroz Rimske replike upoznajemo najboqa dela Gr~ke skulpture. Graditeqstvo im je bilo na visokom nivou .sa Gr~ke.Rimski pesnik . Rimqani su bili prakti~an vojni~ki narod sa rigoroznim robovlasni~kim sistemom (svirepi. na~in obla~ewa. 313. Od III veka pne ne razlikuje se Etrursko stvarawe od Rimskog. g. Rimqani se u to stvarawe ukqu~uju u vreme helenizma . forumi. pozori{ta. jer im je i mentalitet bio razli~it od Gr~kog. tako da su na svom tlu imali period velike inkubacije. vile.pne Osvajawem Gr~ke od strane Rima 146. u okviru Sredozemqa . sa izvanrednom vojskom. Grci su imali du`u kulturu. ka Rimu. ali tu se Rimsko stvarawe zavr{ava. ali su oni radili po Rimskim zahtevima. pa je Rimska umetnost produ`etak Etrurske umetnosti sa velikim gr~kim uticajem.akademizam. RIMSKA UMETNOST Sveukupnost uticaja kulturnih.od Britanskih ostrva pa nadaqe.. arhitektonskih i likovnih.odatle poti~e idolopokloni~ki odnos prema li~nostima. kanalizacija .nizak stepen kulture . Wihova umetnost je bila anga`ovana. Rimqani su bili sjajni skupqa~i gr~kih dela.n.poplo~ani putevi.. Rimqani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvarawu.Gr~ka.pne . presti`u svoje dr`ave. koji prihvata uticaje Grka preko Etrurije. dok Rimqani to nisu imali. g.pne Rim je po Etrurskom ritualu osnovan. organizatori novoosvojenih pokrajina (Grci su bili jaki u odbrambenom. na zapad. Sredinom I veka. kraj umetnosti katakombi. ali i takav kakav je. tehni~ki fascinantan. arhitektonsku i likovnu tradiciju (od 3. a ne u zavojeva~kom smislu. tra`ilo se da umetnost slavi velike pobede Rima i Rimskih imperatora . Kako su bili velika civilizacijska sila. atraktivan. Izuzetno su cenili Gr~ku klasiku V i IV veka pne. pokorila je surovog neprijateqa i umetnost uvela u Rimski lacij. Etrurija. {to je bila dobra podloga za portret. Rim je na odre|eni na~in kontaktirao sa Magna Greciom. Konstantin izdaje Milanski edikt (pravo javnog ispovedawa hri{}anstva.istovremenost zbivawa i uticaj stvarawa. Od Etruraca su preuzeli te`wu i tehniku za naturalisti~ku obradu glava. No. prihvate sveukupne gr~ke uticaje: kulturu i umetnost. sve do Aleksandra Velikog su bili vi{e meditativni).Egeja). cirkusi. 753. za vreme Klaudija. pogodovao je Rimskom ukusu.naglo je do{lo do visokog stepene u umetnosti posredstvom Etrurije i Gr~ke. i nikada nisu dostigli vrh kao Grci. posledwe upori{te Gr~ke). Rimska je kultura bila marginalna i bezna~ajna. Hri{}anstvu je data snaga i ono ima udela u arhitekturi i umetnosti.000. i oni to stvarawe izvanredno adaptiraju svojim ciqevima. prihvataju u potpunosti gr~ku kulturu. Gr~ke literate i likovne umetnike su odvodili u Rim. g. slavi.

32 330. To su ~e{}e izvanredno konkrtetni radovi. ujedno i monotona.e. No. oru`je.e.posledweg rimskog vladara. U rimskom portretu je retko bila iskazivana `eqa za dubqim do`ivqavawem dela. Sve ove godine su ta~ne. Postoje 5.n. Teme su tendenciozno birane.n. ^ak i kod portreta `ena. a glave samo dodate). U I i II veku n. Koristi se tehnika ″ Skja}aturo″ . ne ustru~ava da u prvi plan iznese karakterne osobine li~nosti.e. koja je preplavila povr{ine helenizma.e. Rimqani su u portretnoj umetnosti. nisu bila oboga}ana umetnikovom inspiracijom i intervencijom. 2. Gr~ki estetski ideal je bila idealizovana lepota. a drugi malo upu{ten). bora po bora. Stilizovani . Mnogo je pa`we posve}ivano glavi. koja je te`ila jednom skoro apstraktnom tipu. a fizionomije lica i tela su u najve}em broju obra|ivane u realisti~kom duhu. a telo je zapostavqano. 410. ali {kolski. g. ~ak i kada one ne idu u prilog portretisanoj li~nosti. hladno. a ne mitolo{ki. Mnoga tela nikada nisu dobila svoju glavu. RIMSKA SKULPTURA I RELJEF Iako je podra`avala Gr~ku. niti po~etak sredweg veka.stil). pri~a data do detaqa i stvarna . po pravilu. Rimska skulptura nije bila sasvim bez originalnosti. ~ak i kada je oficijelan i sve~an. g. Portretno stvarawe . Istina je da su po~asne statue. lepotu tra`ili u karakteru. ali ne odre|uju kraj Rimskog stvarala{tva. Rimqani su od voska pravili portrete svojih predaka.prestonicu Isto~nog rimskog carstva. Istorijski reqef (istorijski sa na{eg stanovi{ta) je nastao iz dvojakih podsticaja : a) narativnost. Sa wih se vide kostimi. kao strip. b) potreba Rimqana da kroz umetni~ko delo ostave dokumenat za savremenike i potowe generacije. a telo se radilo ~esto tipski. wihov portret. . koje su kod Rimqana bile u velikoj modi. je najrazvijenija faza portretnog stvarawa. sa vi{e nabora. Teodosije je administrativno razdvojio Rimsko carstvo na Isto~no i Zapadno. Glava umrlog je predstavqana {to ta~nije. crta po crta. 390.istorijski dokumenat.postizawe tre}e dimenzije na reqefu upu{tawem oblika u osnovu (prvi plan malo izba~en. bile pozajmqene od Grka (poza i draperija .izvori su Etrurske nadgrobne plastike (vo{tana masa pokojnika se pretvarala u bistu). shodno svom mentalitetu. Vizantije. Stoga se.n.koreni u helenizmu. Konstantin je osnovao Konstantinopolis . U vezi je sa arhitekturom carskih javnih spomenika. g. ali puno naturalizma. Sa druge strane je Etrurija imala razvijenu portretnu umetnost.n. g. nijansa po nijansa.ipak prikaz stvarnog ~oveka.. 476. IV i V vek jeste vreme kada se sveukupna kultura fundamentalno mewa pod uticajem hri{}anstva.n. Grci su imali koncept idealizacije. koje su nesumqivo i u doba Rimqana bile osetqivije na lepotu od mu{karaca. umetnost postaje politi~ka. Radili su tehni~ki briqantno. Kraj vladavine Romula Augustusa . g. 395.. a Rimqani kult pokojnika . Ta transformacija je tekla. faza porteta: A. Originalnost Rimske umetnosti je najja~e i najtrajnije ispoqena u portretu. Umetnika ne interesuje kompozicija. Skopas je usmerio pa`wu na emocije.e. lepota je bila podre|ena karakteru. posebnim i li~nim. zabavqawe helenizma. Car Teodosije je ozvani~io hri{}anstvo kao dr`avnu veru. nije bila odre|ena nijednim dekretom. Postoje tri teme Rimske skulpture i reqefa : 1. Skulptura Rima je bila samo spoqna manifestacija. III. predstavqawe Rimske toge je donelo izvesne novine u aran`manu : draperija je obilnija. ta~no predstavqene zna~ajne li~nosti (kult). oslawawe na idealizaciju Gr~ke klasike.e. Zapadno Rimsko carstvo pokorili varvari. pre{ao je na umetnost koja se bavi pojedina~nim. nikada nisu dostigli Gr~ki duh u skulpturi. Ono {to karakteri{e Rimski portret i daje mu svojstveni pe~at jeste wegov realizam. serijski (tela unapred pripremqena.

g.n. Ova kowani~ka statua je imala veliki uticaj na renesansu. a dospelo je u Gr~ki svet u IV veku. Fascinantna tehnika. Konstancije II (337 . kada je to model dopu{tao. Paradne figure su shematizovane poze za odre|enu dru{tvenu funkciju. sa pozlatom. Bista mladog Marka Aurelija 150. kojom su bile zahva}ene sve vrste umetnosti. sam imperator.jedine ~vrste filosofske grupe. nema zenice.u wegovo vreme.n. Pokret je zaustavqen u trenutku. {upqe zenice.e. do Leonarda su sve druge kowani~ke statue polazile od ovog koncepta. g. Neumoqivo. Praota~ki lik. Na ovo uti~e i hri{}anstvo. Grupa B .e.) umetnici velikim statuama vra}aju frontalnu pozu. Kow karakteri{e imperatora kao uvek pobedonosnog.) . veliki autoritet. uvode se moralni kvaliteti i duhovnost u potret. Konstancije II . koja odvodi u duh i formirawe Vizantijskog stila.n.on dijagonalno izbacuje noge. 5. Kowani~ka statua Marka Aurelija .e. mermer. doslovnost predstavqawa studija i do`ivqaja i umetnikove interpretacije nema.n. Bronza.jo{ uvek zna~ajna portretna dela u III veku. istinito. ispod predwe desne noge. g. g. Dela: 1. U skulpturu se tako|e uvla~i stilizacija i krutost.217.u IV veku pod uticajem Stoika . Brutalni naturalizam.J 237. Prirodne veli~ine. Realisti~ki C.e.shvatawe o bo`anskom vladaru je poznato iz Egipta i sa Bliskog istoka. 3. Ima buqave razmaknute o~i. a ne ratnik i heroj.306.stilizovani.realisti~ki. ne samo {to je jedini sa~uvan primer ove vrste spomenika. Kop~a na desnom ramenu. A on je zaista tako i video sebe i svoju vladavinu. gotovo }elav. g. sve pojedinosti glave date.180 g. K Hadrijan (117 . Naturalisti~ki . jer se nekada. Znamenita. nalazila mala zgr~ena prilika varvarskog poglavice (prema sredwevekovnim izvorima).e. E.n.138. Ovo je portret iz 305 . analiziraju se svi raniji elementi portreta. predstavqa sliku stoi~kog samoodricawa . dokument o postojawu pojedinih li~nosti. Portret Rimqanina . pa i wegovi naslednici.33 B. bez oru`ja i oklopa. Konstantin . ve} je . ^udesno `iv i sna`an kow je izraz ratni~kog duha.HG 190A.U I veku nestaju i onako malobrojne figure sa mitolo{kom tematikom.. Statua Augusta prikazuje kao obavijenog atmosferom bo`anstva. Ashetizovani .n.337. koji su ga predali Juliju Cezaru i Rimskim imperatorima. idealizovanom uzoru lepote. HG 189B. deluje vrlo prosto. bez psiholo{kih efekata.) . klempave u{i. K Oko 20. javqa se ponovo tendencija ka klasi~nom. {to je prisvojio Aleksandar Veliki. Sa Cecilijem. Karakala. ~etiri biste : Hadrijan. Zvali su ga filosof na tronu. Ozbiqna.J 224.K 161 . ali ve} od kraja III veka dekadencija. pa i portret.pne Figura predstavqa boga i qudsko bi}e . Imperijalni portreti 3.e.od wegovog vremena (274 . 2. 4. g.nema ga nigde Sva ~etiri portreta su iz grupe A . naglasak na duhovnosti.e. kao jedna od malog broja Rimskih statua koje su ostale na svom mestu i tokom sredweg veka (na Kampidoqu). Izra`ene jagodice. g. u oficijelnim portretima. bista. Karakala (211 .361. D. Bista ura| ena od mermera. polu profil bujna kosa. Ali.pne. . 6. Cecilije Jukundus I vek pne. sa borama koje su vrlo verne. bronza. pravilno re{en polo`aj nogu kowa u pokretu . Konstantin Hlor. iako realisti~ki portret nije bio potisnut. sa bradom.ima kratak nos. .samo anatomija lika. mrgodna li~nost ~eli~ne voqe u svom izvr{avawu du`nosti.J 222. i ima kratku kovrxavu kosu. g.n. tela ra|ena u radionicama a glave dodate. Reprezentativna statua .on je nosilac mira. August iz Primaporte . date i anomalije likova.) . Hrapava povr{ina. K Oko 80.

bogati alegrorijski motivi na grudnom oklopu. Neprekidna spiralna traka reqefa. Spiralni friz Trajanovog stuba je bio nov i slo`en okvir za istorijsko pri~awe.helenizovana. u isto vreme i najve}i proma{aj. sitni detaqi fizionomije su potisnuti. koji je postavqao velike zahteve i koji je vajaru nametao nekoliko te{kih uslova : kako na stubu nije bilo natpisa koji bi ih obja{wavali. nepokretno lice ne govore nam mnogo o wegovom stvarnom izrazu. Brutus Oko III veka pne jedno od remek dela Etrursko . i od koje vode koreni realisti~ke individualizacije Rimskog portreta . Ako uporedimo ovaj friz sa Partenonskim .). pre svega o~i. 7. ali jasno individualan. Predeo i arhitektura su svedeni na skra}ene ″ kulise″ . Oko I veka. stub je visok 38 metara. jer gledalac mora da tr~i oko stuba. Avgust je bo`anskog porekla (Cezarov ro|ak. Carska povorka . i to uzvi{en. ozarene velike o~i i masivno. mermer. slikarski je izve{taj morao biti {to jasniji i sam po sebi dovoqan.e. I glava je idealizovana . mermer. 9. Lik je ura|en akademski hladno. i raskora~ni stav.J 240 Po~etak IV veka. U hri{}anstvu su o~i prozori du{e (pove}avaju se o~i). morao se sa~uvati vizuelni kontinuitet. Ogromne dimenzije. g. K Rim. ode}a se odlikuje konkretno{}u povr{ine materije. nisko ~elo. Po broju figura i gustini pripovedawa. brada i kosa verno predstavqeni. ovaj friz predstavqa najambiciozniju kompoziciju friza dotada{weg sveta. koje najvi{e mogu da nagoveste li~an izraz. 11.realisti~ki duh. bez obzira na sve povr{ne sli~nosti. mermer (106 . 8. a pa`wa je usresre|ena na o~i. ali po ceni `rtvovawa i najmawih ostataka iluzionisti~ke prostorne dubine. dok je geografskim i politi~kim vidovima i pozadinskoj vojnoj slu`bi ovog pohoda posve}ena sva pa`wa.Danubijus. Ima malo dete pored nogu.J 233. koja u nama stvara ose}aj stvarne tkanine. Glatko}a povr{ine je uticaj klasicista. pa je kao i Cezar bo`anskog porekla). ali nam govora o tome kako je on gledao na sebe i na svoje uzvi{eno zvawe. koja pokriva povr{inu stuba. 124 kompozicije. metala i ko`e.Italske umetnosti. izuzetno zna~ajne i obra|ivane. statua odi{e jednim o~iglednim rimskim duhom : imperatorov gest.ashetizovani. stvarna dubina klesawa je morala biti veoma mala. Minacija Pola . HG 185A. Konstantin Veliki . Oltar mira iz Avgustovog doba. predstavqeni ~lanovi Avgustove porodice. Ona je. Opor i upe~atqiv stil isti~e karakteristike fizionomije. {to je zna~ilo da je prostorni okvir svake epizode morao biti veoma bri`qivo izra|en. Me|u 150 pojedina~nih epizoda. Na reqefu se vidi i personifikacija Dunava .K Bista mlade devojke.wihova neposredna konfiguracija }e pokazati koliko su oni u stvari razli~iti.grupa B realisti~ki. sa postoqem.pred smrt je primio hri{}anstvo. idealizovanom telu. Umetnik je re{io ove probleme sa o~iglednim uspehom. Portret iz grupe D . sa razdeqkom na sredini i uvojci kose sa strana vrata. Skulptura je trebala da stoji u ni{i careve `ene. Stub je na vrhu imao statuu imperatora (uni{tenu u sredwem veku). namr{ten izraz. bo`anstvo koje blagonaklono gleda Rimske legije (vidi se i pontonski most). Ovako prozai~no predstavqawe vojnih operacija susreli smo jo{ samo na arapskim reqefima. Sva ova re{ewa su ve} bila primewivana na Asirskim narativnim reqefima. Partenonski friz . a da se pri tome ne prekine unutra{wa povezanost pojedinih frizova. Konstantin Veliki je ~itavog `ivota ostao pagan . a o~i i kosa su bri`qivo ura|eni .J 228. Rimski portret pod uticajem hri{}anstva po~iwe mewati.ima uzdignutu desnu ruku i `ezlo u levoj ({to postaje standard). stvarna bitka se javqa veoma retko. Ovo je portret iz grupe E imperijalni portreti . Kada bismo odmotali traku sa reqefima. Prvobitno obojen mermer. otkrili bismo da je duga~ka preko 190 metara. sa 2500 figura. a baza je slu`ila kao grobnica za wegov pepeo.34 Uprkos herojskom. K Deo friza sa Are Pacis. pa je pogled nadahnut. {iqat nos i jake obrve. Reqef sa Trajanovog stuba . da ne bi senka istaknutih delova u~inila da scene odozgo postanu ne~itke.n. pri~a sa epskom {irinom istoriju Da~kih ratova ( osvajawe Rumunije ). koja je dostigla najve}i domet u prikazivawu glave.113. a tlo na kome stoje figure je nagnuto na gore. Ipak je lice nedvosmisleno portret. ako `eli da prati pri~u. 10.

radikalno. mrtve prirode. vanvremenskom svetu.pne). Ono {to ovaj friz ~ini celinom jeste veli~anstveni. ovca. teme : mitolo{ke. nasuprot tome. g.. godina. jo{ dva vojnika sa {titom. Ciqevi su ne{to razli~iti od etrurskog. arhitekture. Helenisti~ki . kao uklesani u stenu. koja slavi jedan poseban doga|aj (verovatno po~etak gra|ewa samog oltara 13. dok mu drugi. malo starijeg uzrasta. ku}e. portreti. mermer. ali upe~atqivo re{ewe. jer su Rimqani svoje slikarstvo vezivali za svakodnevni `ivot. wegova tema je povorka koja se odigrala u dalekoj mitolo{koj pro{losti. pokret jedne gomile figura u dubini jo{ uvek zadivquje svojom ubedqivo{}u (uvo|ewe neobra|ene povr{ine u pozadini doprinosi utisku dubine i kretawe povorke). ~ije se lice pomaqa preko ramena mlade majke ispred we). prevazi|ene (npr. HG 183A.. vidimo jednu odre|enu povorku. Pqa~kawe hrama u Jerusalimu . Rimqani su od Grka prihvatili odre|ene probleme ve} re{ene. koje se nalazilo u grobnicama. Reqef sa `rtvenika Domicija Ahenobarbe . jer jo{ uvek nema jedinstven nedogled. ali ipak pun stvarnih pojedinosti jednog doga|aja koji se pamti. pejsa`i. Ima simboli~nih scena .35 pripada jednom idealnom. vidqiva atmosfera. u prikazanom ratnom plenu su i sedmokraki sve}wak i drugi sveti predmeti.krava. i to ne samo po osnovnim koncepcijama. mada se pojedini likovi ponavqaju. ne wegove promenqive pojedinosti. klasi~ni na~in predstavqawa. Perspektiva nije na{eg tipa. umek{avawe pozadine reqefa je ovde tako usavr{eno. To je sistem koji nije do kraja usavr{en. Rimski umetnik pokazuje mnogo vi{e brige za dubinom prostora nego wegov predhodnik iz Gr~ke klasike. mirno poza|e.. izra`ena igra svetlosti i senke. prirodnog pokreta i proporcije. ukoliko pripadaju carskoj povorci. kojom je proslavqeno osvajawe Jerusalima i odno{ewe plena. Karakteristike Rimskog slikarstva: -~este personifikacije prole}a i leta. K Reqef na Titovom slavoluku na centralnom svodu. bavili su se problemima svetlosti. senke i tre}e dimenzije. RIMSKO SLIKARSTVO Osnovni koncept gr~kog i rimskog slikarstva jeste REALISTI^KO – ILUZIONISTI^KI. Ide se ka podra`avawu . marine. 13. Li~nost su razra|eni u razli~itim planovima. koja su isuvi{e mlada da shvate zna~aj samog trenutka (kako de~a~i} u sredi{tu grupe vu~e ogrta~ mladi}a koji ide pred wim. Konkretni su i prepoznatqivi qudi..″ ne treba se hvaliti slika koja ne imitira stvarnost″ . koje umetnik ve{to sla`e. Jedan vojnik svira liru. la|e. -Mozaik kompozicije ne zaostaju za fresko slikom . Imali su korektan crte`. perspektive. Sa desne strane. Ravno. 12. ali je akcenat bio na dekorativnosti...zastava. vanvremenske atmosfere koja obavija Povorku na Partenonu. vedute . tek }e renesansa razre{iti jedinstveni nedogled. Mada je povr{ina o{te}ena. Slika je imitacija onoga {to stvarno postoji . U~esnici. bez elemenata pejza`a. Majstor se dr`i umerenosti i odmerenosti. izvan granica ~ovekovog se}awa. Rimsko slikarstvo je negovalo sve teme savremene umetnosti. Vitruvije je dao odre|enu formulaciju koncepta rimskog slikarstva (IV poglavqe III kwige). pa je na osnovu sa~uvanih rimskih dela mogu}e rekonstruisati gr~ko slikarstvo. istorijske kompozicije. Idealizovan toliko da o`ivi ne{to od one sve~ane.. kao i za etrursko.ceo prostor je ispuwen. `anr scene. Iluzionizam je op{te prihva}en.. Rimsko slikarstvo je veoma vezano za gr~ko. povorke se okre}e od nas i is~ezava kroz slavoluk postavqen koso na ravni pozadine . ukqu~uju}i i decu odevenu u minijaturne toge.majka zemqa okru`ena decom i bogatom vegetacijom. Deo trijumfalne povorke. da nam figure koje su najudaqenije od nas izgledaju kao utonule u kamen (kao `ena na levoj strani. jer su likovi izra`eni po sinusoidi. sve~ani ritam samog rituala. `rtvovawa. sa osmehom govori kako treba da se pona{a). Osam figura . ra|eni su sa namerom da budu identifikovani kao portreti. Smireni. -Scene iz `ivota Rimqana. Grci su u V veku prevazi{li problem dubine). svakodnevni `ivot. ve} se slu`i parcijalnim nedogledima. Na Ari Pacis.K Jedan od najstarijih rimskih reqefa. 81.J 231.~oveka.

K Zidna slika vile u Boscorealen. drvo. vo}aka i ptica (drve}e je u prvom i svim ostalim planovima. I ba{ ova ograni~enost prostorne dubine daje na{oj slici onaj neobi~an stepen logi~ne povezanosti. dakle.tektorijum. bogato ukra{eni stubovi. arhitektonski ornamenti. i krivolinijski su se re|ale jedni do drugih. On je o~igledno majstor za modelovawe povr{ine. jedna obe}ana zemqa. Boja se {titila slojem voska. mozaik 2. Izlomqeni pano deluje poput scenskog panoa (zami{qeno kao pozori{na scena.blistavi.vertikul zna~i crv. zbog plasti~nosti lika. kada se oni pravilno re`u. Skra}ewe oblika Himenejosa. slonova~a. Obluci su bili zakrivqeni i nisu bili zahvalni za hodawe i obradu. IV stil. freska 3. a wihova prividna udaqenost od gledaoca je tako ve{to prikazana da se ~ini da je vrt na dohvat ruke. zatim jedan niski zid.J 246. iza we uska pruga trave sa drvetom u sredini. arhitektonska panorama drugog stila. Zid. Ovde je arhitektonski okvir sasvim izostavqen. Nevesta je bri`na i klonula. Izmi{qeni bogovi i qudi. stavqawe miri{qavih uqa. {to je Opus Vertikularum . {to daje velike vizuelne mogu}nosti. Pogled na vrt . Arhitektonska panorama . iza predweg reda drve}a i cve}a le`i jedna neprozirna masa zelenila. Posteqa – iluzija materijala. pa. vezivni deo je jedva vidqiv. i to kao kompozicije koje su organizovane kao ornamenti. a odmah iza ovoga po~iwe sam vrt. sa helenisti~kim svojstvima . pa tako podovi i zidovi obrazuju ~vrstu zavr{ni arhitektonsku i likovnu celinu. Ceo zid pokriva pogled na jedan prekrasan vrt. Ovo je duga~ka slika. I vek p.J 248. ili se me{a sa voskom (pigment) i preliva. 3. ra|eni su mozaici od oblutaka. Tri osnovne tehnike slikarstva : 1. prah od alabastera i mermera. jer su li~nosti odvojene arhitektonskim okvirima).mermer. Enkaustika Tremovi i atrijumi.e (20. Pri dnu se nalazi niska re{etkasta ograda. koja se nalazila u spavaonici. maska na vrhu .IS 12.pne). stvorena samo za gledawe. II stil. u mozaiku su ra|eni i zidovi. {to ostavqa utisak dubine.nekoliko scena predstavqaju vi{e doga|aja.ti mali kubusi su se tesali. mi ne mo`emo unutra. blizu Pompeje. U znatnoj meri stvarna. stavqa se fini malterski sloj. I vek pne. nije bio otvoren ve} samo potisnut za nekoliko desetina santimetara i zamewen zidom sa~iwenim od biqaka. pun cve}a. Ovaj vrt je. imitiraju}i dezen materijala. Ove dra`esne pojedinosti imaju materijalnost i konkretnost boje i gra|e. Ti planovi su novi elementi. K Nevesta sa Afroditom ili Pejto. Boja je polagana na ~vrstu podlogu . Posle su gla~ali povr{inu.n. K Zidna slika vile u Primaporti. Dela : 1.36 -Portret . Na grubi slojevi maltera . koji su izlo`eni dejstvu vode. enkaustika Mozaik Iz namere da se zamene tro{ne tekstilne prostirke po podu.najve}i domet u Rimskom slikarstvu. koji ukidaju zid i nagla{avaju ilunisti~ku varku). Kantorijum . Radili su i u suvom malteru kao i Mezzo Fresco. te tako pru`a boqu meru iluzionisti~kih majstorija kojim je rimski slikar postigao ove prodore. oblici koji uokviruju ove panorame . koja je bila otporna prema spoqnim uticajima. koja nam zatvara pogled uspe{no kao kakva gusta `ivica (ograda). Aldobrandinova svadba . Opus Teselatum . Osim podova. koji daje ~vrstinu. g. U Rimu su ra|ene Al Fresco. Za~udo. 2.odlikuju se izvanrednim stepenom trodimenzionalne .koja se ne javqa ~esto u Rimskoj zidnoj dekoraciji velikih razmera. u stvari. Freska Treba potpuno nov malter (sve`) da bi se boje dobro upile.metalna {pahtla. Posle se prelazi na rezawe malih kamenih kubusa. -Boje: biqne i ve{ta~ke.

uz pratwu satira i silena. \P 131. wihove dimenzije i uzajamni odnosi su nejasni. i deluje u arhitektonskim celinama vrlo barokno. Potpuno otvarawe.n. pa je wegova perspektiva slu~ajna i nedosledna. Zidno slikarstvo.qudi. sa kojima se on bez problema igra. B .Majstor ide ka dubini prostora . Daje se zid.probijawem povr{ine zida pru`a se utisak pro{irenog prostora. baldahini ukra{eni figurama). pozori{na arhitektura.Tre}i stil oko 30. intenziteta zanosa sa kojim u~estvuju u drami rituala. I brzo shvatimo da Rimski slikar ne raspola`e sistematskim shvatawem prostorne dubine. g. II na~in .uokvireni arhitektonski motivi.figure su u prirodnoj veli~ini. se postizala bojom (u slikanom {tuku). Ovaj stil je imao najvi{e iluzionisti~kog u sebi. kojima se omogu}ava sagledavawe dubine prostora.J tabla 10. ne ve}a od doma{aja ruke. na poza|u crvene boje (posebne vrste Pompejske crvene boje). ritmi~ka povezanost i dubina. figure nisu u jednoj liniji.u wihovom dostojanstvenom dr`awu i izrazu. stilizovani i svedeni na formu. IS 12. nema frontalnosti. IV na~in . On o~igledno nije `eleo da mi stupimo u prostor koji je stvorio. pa je ispunio ove oblike novim `ivotom. oko 50. Ali ~im poku{amo da prodremo kroz ovu arhitektonsku zbrku. Zid je veoma dekorativan.K .IS 14. koji se radio do perfekcije. Mnogo su negovali personifikacije . kao kakva obe}ana zemqa. HG 191A. Dionis u sredini zadweg zida. K Freska iz Stabije. III na~in . Vila Misterija . dekorativni stilovi. pojedine gra|evine se ne mogu odvojiti jedna od druge. Nage figure su ura|ene sa puno znawa. bogato i rasko{no (panoi sa slikama. Scenografija i sciografija. tri dimenzije.K .e. Svojstva i pad materijala su jasni umetniku. estrade. a Dionis i Ariadna su bili prisutni. Ali.pne Drugi Pompejanski stil. izvanrednoj ~vrstini tela i draperije. Mnogi od stavova i gestova su uzeti iz repertoara gr~ke Klasike. polutajnog kulta prastarog porekla. otvorenog prostora. I vek. a neki panoi se rezervi{u za predstavqawe odre|enih slika (deluju kao obe{ene). U arhitekturi jako ve{to dati parcijalni nedogledi i prorezi sa vedutama – predstavqaju se stubovi i pilastri sa slikanim otvorima. koje je zatrpao Vezuv 79. K Pompeja. ~etiri na~ina: I na~in . figure su sjajno date u skra}ewima. Pagnio Proculo sa `enom .n.\P 132.Vra}awe na iluzionizam. g.e. bez tre}e dimenzije.K . su potpuno sa~uvani i dali su veoma mnogo statua. Oni u pravom smislu re~i isti~u udaqenu sliku gra|evine okupane u svetlosti da bi u nama izazvala ose}awe slobodnog. koji je u Italiju bio donet iz Gr~ke) su posve}ivani sveti obredi. statueta i slika. Me{awe ovih dveju sfera ose}amo u kvalitetima koji su zajedni~ki svim figurama . 5. mi zalutamo. ve{tine i po{tovawa na~ela do kojih je do{la Gr~ka u Periklovo vreme. Flora .37 stvarnosti. Dionisu ili drugim bogovima koji uti~u na plodnost (vidovi Dionizijskih misterija.mermera npr. 4. iluzionizam. ali ipak nedostaje ona prostudiranost i celovitost koju zovemo klasicizmom. tre}i Pompejanski stil. IS 14. te{ko nazirawe granica.ovo je personifikacija prole}a.Pre I veka po{tovao se zid kao ravan koja ogra|uje prostor. Pompeji : Ostaci iz Pompeje (grad tre}eg reda) i Herkulanuma. Prikazane su vezane scene u slavu misterije posve}ene Dionisu. K . 6. umetnik je izuzetno velike intuicije. Iluzija plemenitih materijala . vi{e nedogleda. Kompozicije sa mitolo{kim scenama. Obra|ivao se u tri zone. (od Avgusta do Klaudija) ide ka uravnote`ewu izme|u I i II stila . jer ta obe}ana zemqa zauvek ostaje izvan na{eg doma{aja. Orgije posebne vrste posve}enih li~nosti . tako da se te`i stapawu qudske i mitske stvarnosti u jedno. i pored svetlosti. orgije su organizovane u kultne namene. Devojka koja bere cve}e. g.

38 Pekar (ili sudija) i wegova `ena. Neverovatna je sve`ina boja ovog portreta. K I vek pne Pompeja. original Filoksenona iz Eritreje). jednobojna pozadina. `ute i crne kocke. Crnac sa bradom Fajum.J tabla 11. pa`wa se obra}a na `iv i blistav pogled. da bi ga spre~io da sustigne Darija. Povr{ina zida je . gde su lica odre|ena brzim i blistavim potezima. Kod portreta u fresko tehnici postoje dva pravca : klasicisti~ki i naturalisti~ki. 7. Darije se sa gestom uzbu|ewa okre}e na svojim bojnim ko~ijama prema mladi}u koji gine da bi ga spasao. Portret se odlikuje neposredno{}u i sigurno{}u poteza.ovi se konvencijalni elementi sve vi{e okamewuju u jedan konvencionalni tip. u kome osim belog postoje jo{ `uti. glave. dok u ovom oni pru`aju jedan savitqiv kalup u koji se mo`e izliti individualna sli~nost. Zbijene figure. vidqiva je tendencija ka mnogim zajedni~kim elementima. on je sa papirom a ona sa olovkom. scena kipti od istinitih i `ivo uo~enih detaqa: ko~ija{ {iba kowe. atmosfera mahnitog uzbu|ewa. ugao iz koga je lice vi|eno. 8. koji su upregnuti u Darijeve ko~ije da bi umakao. Pompejska freska iz I veka. raspored najosetqivijih povr{ina i senki. Stil ove slike postaje o~evidan tek kada je uporedimo sa drugim fajumskim portretima. `enskih uvojaka. Egipatsko . Polagano nagla{avawe o~iju i izdu`avawe licu . Kasniji primeri . Bitka kod Isa . 9. Mozaik deluje sna`no i po svom koloritu. Trouglasto lice sa klempavim u{ima. kopqa . II vek. za geometrijske motive i omawe centralne kvadrate. Ova slika dokazuje da rimsko slikarstvo nije senka gr~ke umetnosti. Privr`enost Rimskih umetnika stvarnosti se ovde ogleda u prikazivawu pojedinosti lica. Parette nella casa d’ Adrianno Abbandonato Zid geometrijski podeqen bojama . 10.sve to daje kompoziciji ubedqiv izgled stvarnosti. zahvaquju}i ~iwenici {to je bila ura|ena veoma trajnom tehnikom . u nijansama.tvrdi se da su ovo po~eci ikonografije. kowi.K Fajum. kojima se me|u sobom vezuju. po kojoj le`i oru`je. Kako su bili ra|eni na brzinu i u velikom broju. deli} stvarnosti kakva se samo mo`e po`eleti. kad Aleksandar. I vek. Crnokosi de~ak je ~vrst i pun `ivota. ^ovek sa bradom i devojka . kao {to je nagla{avawe o~iju. ili retka i providna). sna`no modelovani i skra}eni oblici. ule}e u razbijene neprijateqske redove. U tom trenutku jedan mladi Persijanac se `rtvuje i beca se ispred Aleksandra. u mozaiku na kome je dat sukob Darija i Aleksandra Makedonskog. Kao i kod skulptoralnih portreta.Rimska umetnost. Neo~ekivani uspeh kopije jedne helenisti~ke slike (kopija iz ku}e Fauna u Pompeji. pokreti. crveni i sme|i tonovi. . brade i zulufa kod mu{karaca.enkaustikom (boja rastvorena u toplom vosku mo`e biti neprozirna i gusta. Pejsa` je samo nazna~en granama jednog suvog drveta i `u}kastim tonom zemqe. Pogrebni portret de~aka . ta~no ba~ene senke. probijaju}i se na ~elo svoje kowice.J 243.crvene. Ovo je prva hri{}anska zajednica na novom stepenu duhovnosti. koji se propiwu. II vek. 11. Ovaj portret je tipi~ana primer naturalisti~kog pravca. Osim tog dramati~nog i dirqivog momenta.IS 15. Enkausti~ki portreti na drvetu. K Fajum. koji su retko kada bili nadma{eni. {lemovi. Fajum: Fajumska grupa portreta ima vrlo vredne realisti~ne prikaze. Predstavqen je dramati~an momenat bitke. gone}i Darija. dakle.

na zapadnu (katoli~ku) i isto~nu (pravoslavnu) crkvu.476.Carigrad). g. Hri{}anstvo je imalo razaraju}u snagu za Rimsku imperiju. nove Varvarske dr`ave su na{le u organizaciji crkve i idejama hri{}anske religije odli~nog pomaga~a za u~vr}ewe svoje vlasti i novog poretka. g. . Od tada hri{}anstvu pristupaju senatori i patriciji. . Rim je jo{ uvek odavao utisak sjaja. . crkva koristi priliku da u svoje ruke prigrabi obrazovawe. .311.323. do{lo je do pojave razlika u u~ewu i podele Hri{}anske crkve. Oko 300. koji je poreklo svoje vlasti izvodio od Sv. [irewem granica stalno su nabavqani novi robovi. . ekonomska. prvi filosofi hri{}anstva. iznutra u opadawu. U vreme Konstantina. Od I veka n. g. kao nov dru{tveni oblik i nov sistem organizacije vlasti. koji je spajao Helenizam i Bibliju (nosilac tendencije je Filon Aleksandrijski). spoqa je bio izlo`en te{kom pritisku Varvara ili kultivisanih domorodaca. g. sa granicom na Drini (po~etak Sredweg veka). bio je priznati poglavar. . Osvojiv{i Zapadnu Rimsku imperiju. Revolucionarne ideje su unele veliku pometwu u . . ediktom cara Teodosija I hri{}anstvo postaje zvani~na religija Rimskog carstva. Osnovan je prvi hri{}anski univerzitet. . car Licinije izdaje edikt o toleranciji hri{}awa. g. fiktivno ro|ewe Hrista (od tada po~iwe ra~unawe nove ere). .U V veku (420. g.415. Umetnost je ve} u za~etku hri{}anske religije bila kori{}ena kao propagandno sredstvo za {irewe hri{}anskih ideja. koja je postala i ostala kona~na sve do danas.e. g.425. koji su se borili da do|u do izra`aja.313. g.395. Istovremeno. Papa hri{}anske crkve.360. Svrgnut posledwi Rimski vladar Romul Augustin. g. Razlike su bile veoma duboke: rimsko katoli~anstvo je zadr`alo svoju nezavisnost od carske ili bilo koje dr`avne vlasti i postalo me|unarodna ustanova koja je izra`avala svoj karakter u univerzalnosti crkve. Visoko organizovani despotizam. To pravo na prvenstvo me|u episkopima mu je uskoro osporio Patrijarh iz Carigrada. krajwi stepen zategnutosti odnosa (rob apsolutno bespravan. Milanskim ediktom priznaje se hri{}anima sloboda kulta (sloboda veroispovedawa). 1054. dok je pravoslavna crkva bila zasnovana na jedinstvu duhovne i svetovne vlasti u li~nosti cara. Teza izvornog hri{}anstva je bila apsolutna jednakost me|u qudima. socijalna i moralna. koji je postavqao patrijarha. . kome je dao novo ime Konstantinopolis (Konstantinopoq . kamenuje se Hipatija u Aleksandriji. Rimski episkop.Na mesto Anti~ke robovlasni~ke forme dru{tva razvija se feudalizam. Tek u drugoj polovini I veka hri{}anstvo se po~iwe organizovati kao institucija. podela Rimskog carstva na Zapadno i Isto~no. Aleksandrija. Ona je vrlo dobro shvatila kakav ogroman socijalni zna~aj ima umetnost i kako sna`no mo`e uticati na svest masa (pastvu). .39 SREDNJEVEKOVNA UMETNOST Zapo~iwe raspadom anti~kog sveta. g.) Varvari (Germani. nezainteresovan za svoj rad). prvi sve{tenici. Petra. za vreme cara Konstantina (wegova majka je bila hri{}anka). Nepojmqivost robovlasni~kog sistema. dolazi do Apostazije. nauku i umetnost. car Konstantin Veliki seli prestonicu Rimskog carstva u Gr~ki grad Bizancijum (Vizant). . otpadni{tva od vere (car Julijan Apostata). g. je klica druga~ijeg poimawe sveta. Sloveni) osvajaju Zapadno Rimsko carstvo i tu formiraju svoje Varvarske dr`ave. Hri{}anstvo se javqa u vreme Avgusta.391. g. Kelti. Podela Rimskog carstva je uskoro dovela i do verskog rascepa. godine. car Teodosije I spaquje Aleksandrijsku biblioteku. Arkadiju i Honoriju. centar Helenizma.390. pa je milionsko robovsko stanovni{tvo bilo unapred spremno da prihvati hri{}anstvo kao novu ideologiju. ve} razjedanu usled naraslih suprotnosti.

ono je provokator zla i treba ga sputavati svim mogu}im elementima ashetskog `ivota. svevide}i. hri{}anstvo je prihvatilo pone{to od Anti~ke filisofije i obrnuto. Zato je 529. nedokazuju i ne opovrgavaju. do 476. Tako se hri{}anstvo grubo razra~unava sa anti~kom filosofijom i drugim religijama. Predromanska umetnost (VI do XI veka) 5. odnosio se kao hri{}anin prema svom telu i u`ivao je u fizi~kim patwama koje je izazivao. Vladao je u VI veku. 3. Krajem IV i po~etkom V veka Sv. bestelesni. lepi. u Anti~kom svetu postoji monizam. sve {to se de{ava izme|u qudi podignuto na jedan vi{i nivo. razuzdani. 395. Bili su dobri. Ipak je hri{}anstvo nadvladalo Anti~ku filosofiju. zato se razvijalo po katakombama.1237. ali ne i na ovom svetu. Romanska umetnost (XI do XII veka) 6.40 Zapadnu imperiju. na Istoku. Hri{}anstvo je dualisti~kog karaktera. preko verovawa. Sin Bo`ji je Isus Hristos. ili muke pakla za one koji su to zaslu`ili. Ruska sredwevokovna umetnost (988 . na ~elu dobra svuda prisutan. 2. g. a bio je teoreti~ar hri{}anstva. Zbog toga je hri{}anstvo bilo progawano i moralo je da bude konspirativno. na~elo. Hri{}anska ideologija je postavqena na religioznom principu. a ne rasu|ivawa. sekundarno. samo velikim odricawima.). Stoici (Ciceron) su se oslawali na Platonov stav o umetnosti (lepota zavisi od korisnosti dela). tvorac hri{}anstva. | avo je negativan. dubokim ashetizmom i molitvom mu se malo mo`emo pribli`iti. Vizantijska umetnost (VI do XV veka) zahvata Isto~no. religija je izjedna~avala sve na qude na onom i ovom svetu). Gotska umetnost (XIII do XVI veka) . do 313. ali je bio i Deus. pa je to podrazumevalo nu`nost okupqawa radi propovedawa. Spoj Stoika i Platona je Plotin. {areni. Podela sredwevekovne umetnosti : 1. a ~ovek je podeqen. jedina svetla ta~ka je Vaskrsewe. koji je bio jedan od kasnih Anti~kih filosofa III veka pne. Platon. .Hri{}anski bog je vrhunsko dobro. g. i ne treba mu podizati hramove. Hri{}anstvo je krajwe pesimisti~ka religija.) 4. u funkciji edukacije. Razlike u poimawu bogova Gr~ke i hri{}anstva : . Ipak. Dogme se primaju. i bio je vatreni pobornik hri{}avnstva. Teodosije zabrawuje paganske obi~aje). ravnopravnost na onom. koje omogu}ava budu}i `ivot u rajskim naseqima. Hri{}anski bog je vrhunsko dobro. ideja dobra. zli. a za du{u se treba boriti. On je apsolut. Nasuprot tom hri{}anskom dualizmu. Kasnije. g.) 2.god. Dualizam nije novina. Eklesia militans (faza ratoborne crkve. koji je smatrao da je umetnost didakti~ka. ono se brzo dogmatizovalo. g. Ranohri{}anska umetnost (po~etak se ne mo`e odrediti) a) umetnost katakombi (200. {to je osnov sredwevekovnog gledawa na umetni~ka dela. Bog je princip. jedinstvo duhovnih i fizi~kih osobina (u fizi~koj lepoti se odra`ava i duhovna lepota). hri{}anstvo po~iwu propovedati i ~lanovi imu}nih porodica. Hri{}anstvo je religija `ive re~i. Avgust je bio imperator. Postoji nekoliko faza razvoja hri{}anske crkve : 1. g. Nakon priznavawa hri{}anstva. te ideje su bile naprednije i revolucionarnije od sjajne gr~ke demokratije. nepostoje}i. posle 313. {to je zna~ilo i da su mu se klawali kao bogu (zato je i bio protiv hri{}anstva). Eklesia pelegrina (faza progawawa crkve. Eklesia trijumfans (faza vladaju}e crkve. Vreme Justinijana se smatra po~etkom razvoja Vizantijske umetnosti. pa se mo`e re}i da je rano hri{}anstvo je zapravo wegova filosofija. ali i Zapadno Rimsko carstvo 3. poznat je jo{ iz Persije. i zatvorio Atinsku Anti~ku akademiju. Telo je prezreno. Augustin (posledwi Rimski car Romul) je bio sjajni poznavalac anti~ke filosofije i zvali su ga novim Platonom.Anti~ki bogovi su odra`avali qudska svojstva i osobine. mada kasnoanti~ka filosofija cveta i u III veku.) b) umetnost bazilika (313.

spiritualnom. Posle je hri{}anstvo poistovetilo taj obi~aj sa tajnom ve~erom. Vremenom se grane sve vi{e udaqavaju. ve} od verske ideje. ali je sakrivena pod jakom draperijom (fizi~ka priroda je gre{na). a od IV veka se prikazuje kao mu`evan ~ovek. po ugledu na istok. pa nalazi na~in da materijalizuje misli. koja je qudska. zanemaruje se volumen). sen~ewe. Napu{ta se : 1. Hri{}anstvo ide od realnog ka transcedentnom. ili to radi skriveno. {to je stari paganski obi~aj. 2. koja tra`i likovno re{ewe. − krst je ukra{avan dragim kamewem. stavovi su kruti. stavqa akcenat na sadr`inu. daleko iza svojih dela. odabran od vi{ih sila. Umetnost ranog hri{}anstva je primila isto~wa~ke uticaje Palestine. Mra~ni sredwi vek − ideja svetlosti moralnog sveta. 3. Qudska je figura oslonac duhovnog prikazivawa. Sredwevekovno stvarala{tvo ne polazi od prirode. a kompozicija simetri~na. ptice i arhitektura su ideogrami koji se pojavquju da bi pomogli pri~awu duhovne istine. On je posrednik. Naro~ito pada u o~i glorifikacija.drvo. naj~e{}e se ne potpisuje. a ne na spoqa{wu manifestaciju. no figuracija je sre}om pobedila. boje}i se paganskog idolopoklonstva i bore}i se protiv toga. Puritanci su bili uporni. ipak ova rana hri{}anska umetnost nije nikada svojim licima uspela da da izraz nevinosti i bla`enosti. ali se obi~aji vezani za umrle te{ko iskorewuju. jer rani sredwi vek ima isti koren i koncepciju. B) isto~na Evropa − Vizantijska umetnost i wene satelitske umetnosti. . Sirije. kao i neki obi~aji tradicionalno nasle|eni. umetnik je mawe u~en. u skladu sa religioznim idealom i moralom hri{}anstva. i zato je to obrazovawe jedne potpuno nove koncepcije. Hristos se u prvo vreme radi po anti~koj tradiciji. tragaju}i za duhovnom su{tinom oblika. cvetna (XV i XVI vek) 1. Goti~ka umetnost. perspektiva. Antika je preuzimala forme iz realnosti i idealizovala ih je. Qudska je figura dominantna. Telo postaje predmet istra`ivawa tek u poznom delu sredweg veka. Umetnost ranog hri{}anstva je jedinstveno stablo. Hri{}anstvo se bori protiv antropomirfizma u umetnosti. − na freskama su li~nosti date frontalno. zajedni{tvo proizilazi iz nadahnu}a hri{}anskom religijom. U ranom hri{}anstvu se razvija ikonografija − slikawe svetaca i bo`anstava. ali je u po~etku jo{ jak uticaj antike.41 a) rana gotika (kraj XII i po~etak XIII veka) b) razvijena gotika (XIII i XIV vek) c) pozna gotika. U ranom Hri{}anstvu se isti~u duhovne vrednosti. Egipta i Male Azije. Romani~ka. Umetniku je stalo da sprovede ~oveka iz sveta realnog u svet iracionalnog. i to u : − tehnici mozaika. iracionalnom. RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST U hri{}anskom svetu telo prestaje da bude predmet posmatrawa i estetskih zadovoqstava. sa bujnom bradom. Povu~en. simboli~ka svetlost bo`anskog i duhovnog porekla. po isto~wa~kom uzoru. Hri{}anstvo. a materijalni oblici tela se zapostavqaju. Hri{}anstvo se borilo u prvim vekovima. obrada pozadine (slika se svodi na dve dimanzije. jo{ u etrurskim grobnicama. u zapadnoj Evropi se potpisuju sve ~e{}e i vidqivije. Umetnik polazi od sebe. koja se manifestuje kovawem u zvezde Hristove li~nosti. figure se postavqaju na istu crtnu ravan. pa nastaju dve struje : A) zapadna Evropa − Preromanska. No. − figure se hijerarhijski dimenzioni{u. Kasnije. a pejsa`i su retki . Tako se na grob donose velike koli~ine hrane.

4. Zlatno pozađe − znači beskrajnu svetlosnu dubinu.{to ga ima vi{e. ona traga za skrivenim zna~ewem. Sv. SLIKARSTVO U katakombama. jer je Grčka reč IHTIS (riba) sadržavala početna slova slogana Isus Hristos Sin Boga Spasitelja (Isus Hristos Teu Ios Soter). koji je bio ribar. U podzemnim su se grobnicama sahrawivali hri{}ani. Jo{ uvek stoji na anti~kim osnovama. to slikarstvo se ni u ~emu ne razlikuje od dekora Pompejskih ku}a. simbolizuju nadu. a vi ste grana. Tako|e. duša umrlih. Duh ima premo} nad materijom. A.42 Odnos prema lepoti : gradacija se vr{i po proceni u kojoj meri ne{to ima bo`anskog duha . Paun − za čije se meso verovalo da ne može da istruli. umetnost izlazi iz katakombi i dobija propagandni karakter simboli~kih vrednosti (mada su se i posle toga. to je privla~nost koja dolazi od naivnosti. Sveća i svetlost − simboli su Hristovi. slonova kost. Paun sa mnogo očiju na repu − oči vernika. dok god je wihova religija bila zabrawena i progowena. ali su teme druga~ije − doga|aji iz Starog i Novog zaveta. 10. a ne od prirode ka umetničkom delu. 2. 11. Maslinova grančica − umesto Krsta. a monumentalna skulptura se javqa tek u Romanici. Ova umetnost je ve{tina prikazivawa ideje. hrišćanstva i krštenja. nije bilo radova u mozaiku. Podzemna hri{}anska grobqa (katakombe) su jedini izvor za poznavawe rane hri{}anske umetnosti. 313. osim {to je izrada bila grubqa i neve{tija (rade jeftini i slabi majstori). u X veku. Duh (ptice na izvoru = duša na izvoru vere). Krst − simbol Hristove žrtve. do V veka vi|eniji hri{}ani sahrawivali u katakombama. Ova umetnost je u stvari posledwa faza anti~ke umetnosti. u pogledu forme i tehnike. simbol Hrista. pobedu i mir večni. a moj je otac vinograd. . Simboli su slo`eni i tajnog su karaktera (iz bojazni od progawawa). bio je simbol besmrtnosti. ve} je ne{to dubqe. 8. reqef. Modro pozađe − beskonačna dubina neba. Tajnovita simbolika je bila jasna samo teolo{ki dobro obrazovanim vernicima. Takođe.simbol raja sa četiri Jevanđelja . Petra. Riba − je naročito služila hrišćanima kao znak raspoznavanja. a naro~ito tavanica. Mewa se metod likovnog stvarawa : ide se od verske ideje ka umetni~kom delu. takođe i simbol Hrista (predstavljeno na brežuljku sa četiri reke . a posle toga katakombe su zabrawene). koje su uzete iz Starog i Novog zaveta. kao i Sv. Rada u kamenu te{ko da je bilo. U kubikulama (pro{irenim odajama katakombe) pojavquju se izvesne scene. i predstavqaju ilustraciju molitve za spas du{e. g. neve{tine i ~ednosti. Ptice − predstavljena je ljudska duhovna sila. Jagnje − čistota bez greha (prema rečima Jovana Krstitelja. Postoji mawa plastika. i saseći će sve grane koje ne donose ploda. predstavlja vernika). Veliku ulogu u starohri{}anskoj umetnosti imali su simboli (Anti~ka Gr~ka kao ni Rimska umetnost nije znala za simbole). Golub − simbol duha (Sveti duh). Ukoliko u wima ima izvesne privla~nosti i sve`ine. na kojima je bilo vi{e mesta. lepota je na vi{em nivou. pa su predstavqani tajni znaci. Simbolika : 1. Loza − Hrist kaže : Ja sam stablo. slike su naj~e{}e ukras zidova. jer je po drugoj bo`ijoj zapovesti bilo zabraweno rezawe likova u kamenu. jer je on Dux = vođa i Lux = svetlost. ribe su simbol Hrista. Filon − nije to {to jeste. u ~iji su smisao bili upu}eni samo posve}eni. mada je apsolutni dualizam jeres. 5. 3. UMETNOST KATAKOMBI Umetnost katakombi se razvila posle II veka. izra`avaju strah hri{}ana od smrti i veru u vaskrsewe. jer je fresko tehnika mawe ko{tala. 9. 7. iz straha od idolopoklonstva. po tradiciji. Ovde qudska figura nosi teolo{ku ideju i stoji sama za sebe. 6.osnova Hristovog učenja).

Katakomba Sv. 14. Za hram je potrebna prostrana unutra{wost. Freska Moliteqa. g. UMETNOST BAZILIKA Milanskim ediktom 313. Dobri pastir − predstavlja Hrista spasitelja. Rimska katakomba. 15. hri{}anski hram slu`i za okupqawe vernika na molitvu. Jelen − simbol čežnje čovekove duše za bogom. 3. Feniks − vaskrsnuće. Biblijska zabrana (Druga Bo`ija zapovest) u pogledu zabrane izrade idola. hri{}anima se priznaje sloboda veroispovedawa. B. Umetnost izlazi iz katakombi i po~iwu se graditi bazilike. se odnosila na velike kultne statue. Tim naivnim rebusima pridružuju se i dve simboličke figure. Apsida i konhe pokrivaju se rasko{nom dekoracijom − mozaikom od stakla sa plavom ili zlatnom pozadinom. pa je crte` neposredan. i najoskudniji. sa jasnim bojama. K Katakomba je u Rimu. pastira duša. Freska je crtana u crveno . zamenio je staru i jeftinu tehniku zidnog slikarstva. K . koji spašava grešnike i koji je među vernicima. bez prostora za perspektivu. Tako se vajarstvo po~elo mewati : od prostorne dubine i masivnih razmera Gr~ko − Rimske umetnosti. Simbol svete euharistije. Slikarski je stil sa`et i karakteristi~an. sa najve}om strogo{}u. veoma je redak. Korice kwiga su ra|ene na pergamentu ili veluru. ka plitkim oblicima malih dimenzija u ~ipkastoj dekoraciji povr{ine. SLIKARSTVO Brzi razvoj hri{}anske arhitekture velikih dimenzija stvorio je potrebu za oslikavawem velikih zidnih povr{ina. ranohri{}anski zidni mozaik. Dok je Gr~ko − Rimski hram "stan" bo`anstva. kojih nije smelo biti u hri{}anskoj religioznoj skulpturi. idole obo`avane u paganskim hramovima. predstavlja se kao žena odevena u tuniku sa rukama raširenim na molitvu. 16. Repertoar tema je poznat iz zidnog slikarstva katakombi (figure su zdepaste i grubo isklesane).zelenom linearnom stilu. Dela : 1. tankoj izbeqenoj `ivotiwskoj ko`i. očišćenje od greha − pričešće (riba + kotarica sa hlebom + crvena mrlja = pričešće). Crkva se pribli`ava masama. koje rezimiraju ono što je najosnovnije u Hrišćanskoj veri : 1. po uzoru na Rimsku arhitekturu. Oranta − simboliše iskupljenu dušu. VAJARSTVO Ono je imalo sekundarnu ulogu u ranohri{}anskoj umetnosti. Katakomba Sv. Kalista − \P 144. Najzna~ajnija dela hri{}anske skulpture su mermerni sarkofazi za va`nije predstavnike crkve. Mozaik je kompozicija sastavqena od sitnih komadi}a obojenog materijala usa|enog u gipsni malter. Ostala tela na fresci su data sumorno i postepeno nestaju ispod tkanine. Kalista − \P 147. koja omogu}ava okupqawe velikog broja vernika. Na slikama je sve zapostavljeno.43 12.Osnovni ciq je izno{ewe religioznih emocija putem simbola. dlanova okrenutih prema posmatraču. Predstavlja spasenje. 2. 2. mnogo trajnijoj od papirusa. pa je to uticalo na wegov oblik i na daqi razvoj crkvene arhitekture. osim ljudske figure. Pored monumentalnog slikarstva razvija se i slikawe minijatura za ukra{avawe rukopisnih kwiga (Kodeksa). a ne fizi~ka. a pejsaž. Palma − ideja mučeništva. 13. Nov umetni~ki oblik. kao i svetlosni efekti. III vek. Dobri pastir − \P 143. Be`i se od opona{awa stvarnosti i prihvataju se simboli i alegorijski oblici. Kladenac (plitak sud gde vodu piju ptice i jeleni) − Hristos kao večni izvor života. K Mrtva priroda. jer se iskazuju duhovna svojstva li~nosti. III vek. Lik sveca sa uzdignutim rukama u prvom planu. jagnjadima. Hleb − telo Hristovo.

1261. IV epoha . koje }e ~initi glavni repertoar hri{}anske umetnosti. Gr~ka umetnost je umetnost u mermeru.simbol stada. Sloveni. g) VI . c) dali su lepe primere plastike u slonova~i i porfiru.XV vek.) IX . Iako se razvijala na gr~kom tlu. te zato postoji uniformnost u ikonogfariji. * VII vek Arabqani osvajaju veliki deo Vizantijskih teritorija.poluisto~wa~ka. upotrebqavala je opeku kao osnovni materijal. Zato se za Vizantijsku umetnost ka`e da je polugr~ka . VI epoha . .1057. sa strane dve male ovce . Ovo negirawe perspektive ima svoje idejno opravdawe. 2. pa se crkva kroz umetnost brine da ne prodru jereti~ke ideje. sa pravolinijskom arhitekturom i skulpturom kao dekoracijom. V epoha .1453. ali se sve odvijalo u odre| enim granicama. pa je zato sa~uvana stilska celina.44 Rimska katakomba. Ovca oko vrata. g. * U IX veku pomirewe crkve i dr`ave III epoha . Gr~ka. . g) i kraj Vizantijske umetnosti XIII . Vizantija predstavqa raspad anti~ke scenografije zakoni optike nemaju vrednost. jer ortogonalizam omogu}uje samerqivost oblika.726.Paleologa (1261. Avari. g) XI . lako prenosive uticale su na formirawe Evropske sredwovekovne umetnosti. b) Koptske tkanine. i da od wih stvori novu. Vizantijska umetnost nije svuda istovetna.vladara Komnena (1057. b) freske su narativnog karaktera. Na Vizantijsku umetnost uti~u i: . negira se perspektiva.1204. Pastir koji vra}a izgubqenu ovcu vra}a zalutalu du{u hri{}anskom stadu. jedan doga|aj se predstavqa serijom slika. pa se manifestuje u obliku razli~itih lokalnih {kola. . . (obratiti pa`wu na ranohr. mramorna skulptura.Latinsko carstvo (1204. Dobri pastir Aleksandrija. uticaj nije mogao biti u svim krajevima podjednak. Vizantijska umetnost.) VIII . Ona je kontrast gr~koj anti~koj umetnosti. originalnu sintezu. pak. Oblici se prikazuju sistemom inverzne perspektive. simboliku) 4.IX vek. nosi ovcu. prolaze}i naizmeni~no kroz etape procvata i dekadencije.Ikonoklazma (726. Gr~ku i Orijentalnu.XI vek.XIII vek. g. gde se jo{ govorilo gr~kim jezikom i gde su jo{ bile `ive izvesne gr~ke tradicije. Vizantija je bila pod jakom kontrolom crkve. VIZANTIJSKA UMETNOST Podela Vizantijske umetnosti : I epoha .842. zbog prostranosti dr`ave.Sirija : a) po~iwu da se rade prve Biblijske i Jevan|elijske teme. Ima {tap u ruci. II epoha .Egipat : a) wihova hri{}anska umetnost zove se Koptska.doba Makedonske dinastije (842. . a azijatska po smislu za boju. * VI vek Vizantiju napaduju Germani. . .Zlatno doba Justinijanovo (527. po qubavi prema ~istim i harmoni~nim formama. jer je postojao strah od jeresi. *po~etkom VIII vek osloba|awe.) XIII vek. kupolu kao arhitektonsku formu i polihromnu dekoraciju u mozaiku ili fresci. g.VIII vek. ide se ka ortogonalizmu. Konstantinopoq je svojim polo`ajem bio predodre|en da sjedini dve suprotne civilizacije. . oslabqena dr`ava prisvaja crkvena dobra za izdr`avawe vojske. Ova je umetnost evoluirala. Vizantijska se umetnost uop{te ne mo`e smatrati nastavkom gr~ke umetnosti i wenom posledwom fazom.

od severa ka zapadu. VIZANTIJSKA SIMBOLIKA . nosioca nove vere.tambur : Starozavetni proroci. ve~an je.apsida. b. transcedentno. zna~i Bo`ansku energiju. .plavo. . Vi{estruko je nagla{ena : . prostora i pejza`a (koji je namerno smawen). . Simbolika u orijentaciji : . .naos. .Dimenzionalno .Kompoziciono . . slu`i za tuma~ewe religiozne teme i glavni je tuma~ ideja. strana `ivota. . koja je umu nepojmqiva. i simbol je ve~ne veli~anstvenosti. Bogorodica . Tako| e postoji i funkcionalna hirerarhija. dominira i tako je nametnuta verniku i posmatra~u.oltar. . .Svetlosni zraci : usmerena energija bo`anske voqe. ovo je mawe nagla{eno tamo gde je ja~i uticaj Antike. .sever : Hristove muke. kada se sve budi. predstava Bogorodice. a u dowem Jevan| elisti~ki `ivot. Ova disproporcija je namerna. a vi{e tamo gde se ose}a uticaj istoka. . u zavisnosti od hirerarhijske lestvice : postoji nebeska i zemaqska lestvica.Hram je simboli~na predstava celog kosmosa : a. pa je zamewena zlatnom.zapad : Smrt Bogorodice (nagove{tava ro|ewe na istoku).kupola : Hristos Pantokrator.Simbolika boja.crna. zna~i mladost i cvetawe. . zdravqa i prijateqstva.Zlatno poza|e na mozaicima ili plavo poza|e na freskama : Simbol apsolutne Bo`anske svetlosti. strana smrti. .zelena. ve} je samo alegorijski pribli`ena. simbol zemaqskog okru`ja. . u vidnom poqu vernika : ovozemaqski svet. kao i hri{}anstvo. Pozadina je prvo bila plava. koji su nagovestili Hristov dolazak.Krug : u hri{}anskoj umetnosti ima veoma duboku i slo`enu simboliku.Prostorno . jer u prole}e izlazi iz zemqe. . posledwi stepen simbolizma : . pa ispod Velikomu~enici i zaslu`nici) . . Imaju samo Hristove predstave posle Vaskrsewa. hladna je.postoji apsolutna disproporcija izme|u figure. te je dimenzionirawe hirerarhijsko i dvojako. zna~i Bo`ansku svetlost.45 Antropomorfizam ovde dobija novi smisao .Oreol : simbol duhovne prosvetqenosti. Hijerarhija po vertikalnosti : .jug : Hristov `ivot i ~udesa.naj~e{}e je u prvom planu. on nigde ne po~iwe i nigde se ne zavr{ava.istok : Vaskrsewe Hristovo u oltaru. figura je u dowem registru slike.^asna Trpeza.pandantifi : ~etiri Jevan|elista. . gde li~nost koja nosi kompoziciju dominira (tela koja su u akciji ve}a su od onih koja miruju). Krug je savr{en geometrijski oblik. u prvoj tre}ini. . ali je i simbol mu{ke plodnosti. Zmija gmi`e po zemqi. koja sa druge strane predstavqa podzemni svet.Mandala (Aura oko Hristovog tela) : funkcija razgrani~ewa ovozemaqskog i Bo`anskog bitisawa.bela. zna~i smrt. Hristove muke. Figura je podre|ena transformacijama.figura je predmet divqewa. . najsvetiji deo .Spirala : simbol zmije. Raspe}e Hristovo.crkva. . . zna~i ve~no Nebesko.svi predmeti se sabiraju tako da isti~u figuru. jer slika nije trebala da podse}a na banalni `ivot svakodnevnice. Simbol je i ku}nog ogwi{ta. .ispod toga : nebeski radovi (u gorwem nivou Hristov `ivot. svaka ta~ka je podjednako udaqena od centra.u samom dnu. . . koja je nosilac tuma~ewa radwe. alegorijska predstava svetlosti.crvena.

kao neka naro~ita stra`a. Na bo~nim zidovima naosa se ni`u scene iz ciklusa 12 Praznika. Telo je negirano kao anatomski i muskularni mehanizam. Taj na~in dematerijalizacije jeste ono {to se zove ”Vizantijskom apstrakcijom”. ^ak i lik vladara ~ini sastavni deo verskog repertoara: vladar je predstavnik bo`anske vlasti na zemqi. ”bestelesnih nebeskih sila” . Bogorodica Oranta. Naro~ito pri obradi glave. kao u Egipatskom slikarstvu npr. Ratnici. Ali. Dekor izveden u tehnici freske prekriva. kojoj se poklawa najve}a pa`wa. pomo}u koga je re{avana ~itava arhitektura hrama. tako i drugih figura.mirna. ve} iz ”anatomskih metafigura”. Upravo ono {to je telesno. bilo da je figura prikazana u stati~nom stavu. koji {ire na sve ~etiri strane re~ Bo`iju. U predstavi ovih figura izraz duhovnog je va`niji od prikazivawa telesnog. ~ije misli ona interpretira do nijansi. za silovit pokret (npr. dematerijalizovano je i svedeno na sredstvo izra`avawa duhovnog. Oni predstavqaju neku sponu izme|u Neba i Zemqe. U glavnoj kupoli. Postojao je zakon harmonije i brojeva. Vizantijsko slikarstvo te`i ka dvodimenzionalnoj predstavi. Akt. sveta verskih ideja. po{to ima odre|enu simboliku. odre|eno mesto. a na pilastrima su obi~no mu~enici i Sv. po~ev od Blagovesti i ra|awa Hristovog. nalaze se u konhi i hemiciklu apside. sve~ana poza i odmereni. Ukoliko ne odustaje sasvim od iluzije volumena. Hrist koji silazi u Had ili nagli pokret nekog An|ela u akciji).46 RASPORED DEKORA U CRKVAMA Dekor izveden u mozaiku zauzima gorwi deo hrama. Sredwevekovna proporcija (kao i Anti~ka) jeste svaki pravilan odnos izme|u brojeva (lakti. Teme. celu unutra{wu povr{inu crkve svojim pojasima. ali ta dvodimenzionalnost nije apsolutna. Ali. Arhan|el. Slika. Apostoli i Proroci se nalaze oko wega. na plavoj ili zlatnoj podlozi. simbol crkve i Pri~e{}e Apostola. slika je dopuna onoga {to se izgovara pri liturgiji. nekada i Stra{ni Sud. za razliku od obi~nih smrtnika. iz formi racionalno izvedenih na anatomskoj osnovi. Vizantijsko slikarstvo se odri~e od iluzije pristora. ~esto se ide za iluzijom volumena. vi{e se razigrava u arabeski linija nego {to vr{i neku telesnu radwu. Mu~enici) se ne radi kao Anti~ki akt.An|ela. simbol Euharistije. Svaki deo crkve. propisani gest dvorskog ceremonijala ili wemu sli~nog crkvenog obreda. ”koji obuhvata ceo svet svojim pogledom”. izbegava se da se reprodukuje prirodni stav i pokret. kako Isusov. koji je za wu prava realnost i istina. taj stil zna. Vizantijska figura vi{e lebdi nego {to stoji ili sedi. Bogorodice. mermerne plo~e. stope).li~nosti koje su vezane za bo`ansko i transcedentalno. nalazi se ogromno poprsje Hrista Pantokratora (Svedr`iteqa). Figure su predstavqene jednostvno. a hramovi su imali broj ”m”. isto tako. bilo u dinami~nom pokretu. slu`i da se iska`e verska istina.Hrista. kao i re~. Tom velikom kompozicijom se zavr{ava ciklus u kome je evocirana Tajna Inkarnacije (Ovaplo}ewa Hristovog) i Iskupqewa.svet satkan na harmoniji. Strukturalni odnos arhitekture i slikarstva je odsjaj kosmi~kog ure|ewa . VIZANTIJSKO SLIKARSTVO U osnovi Vizantijske umetnosti le`i odlu~no odvajawe ~ulnog sveta od duhovnog sveta. Na pandantifima su ^etiri Evan|elista. koja simboli{e nebo.demijurg). naprotiv. dok se ispod wega spu{taju polihromne. ve} je broj bio samo sretsvo po kome je Bog ”uredio” svet i stvari. Ako . Vizantijska umetnost te`i da da pojam o duhovnom svetu. U Vizantijskom stilu dominira kruta hijerahi~nost . Na zapadnom zidu slika se Uspewe Bogorodi~ino. napred nabrojane. u duhovnom i fizi~kom smislu. koja se bez nu`de ne mewa. ukoliko se javqa (Raspe}e. do wegovog ponovnog dolaska na svet. Wene principe ne odre|uju umetnici. ve} teolozi. utisak potpune dvodimenzionalnosti (realne povr{ine) je poreme}en. Vizantijska slika je pretstava svetiwe: ovaplo}ewe bo`anstva . ima i svoju specifi~nu dekoraciju. ^ak su i likovi. ra|eni tako da se uklapaju u proporcionalne odnose arhitakture hramova. ili delova tela nepokrivenih draperijom. trebalo bi da zauzimaju u Vizantijskim crkvama uvek isto. ali ne u Anti~kom smislu (broj . Svetaca . i za dinami~nu radwu. Ve} samim tim {to se Vizantijsko slikarstvo slu`i ”sen~ewem”.

wihova uloga je da objasne mesto de{avawa radwe.Tip HRISTA EMANUELA.delovi zgrada. Najbogatija je ikonografija Bogorodice. Bo`iji Sin i Sv. Postoje dve vrste slikarstva : 1. rusti~ni i foklorni elementi. Od toga vremena. a od VI veka po~iwe da potiskuje ~ak i Hristov kult.. Sv.umetnost provincije. dekoracije . Ikonografski tipovi Bogorodice se mogu svrstati u tri grupe: . U Vizantijskoj umetnosti Bog . Aparatura formi lica.Bogorodica ne`nosti. pri nebeskoj liturgiji. naro~ito po~ev od XI veka. Isto tako. ponekad ih usavr{ava i bogati. na primer predstavom ruke koja blagosiqa iz oblaka. ve} simboli~no. ali zadr`ati utisak iracionalnog). Postoje dva tipa Hristovog lika u Vizantijskoj umetnosti : . Wegova inventivnost se sastoji upravo u tom iznala`ewu kombinacija ili u umno`avawu formula koje se uklapaju u stil. svemo}nog gospodara. Takvom principu je prilago|eno i slikawe stena i oskudnih motiva vegetacije. oni su odre|eni kao dekorativni dodaci. Bo`iji sin. Trojica se ne predstavqaju kao na zapadu.Otac se ne slika. inverznoj perspektivi (nova projekciona suprotnost prave perspektive. . {to je tema poznata pod imenom Gostoqubqe Avramovo . supstituira se Bogorodica Ne`nosti. Wegovo mesto zauzima Hristov lik. ne samo po nekim teolo{kim pitawima i liturgiji. te dve crkve se razlikuju. tip mladog i golobradog. iza realnog vi|ewa. Tip Bogorodice je evoluirao na istoku. ali u bitnom ne sme da ih mewa. Ako je Bog prisutan na slici.Bogorodica Ornata. Olawawe na Antiku .Bogorodica na prestolu. . stvaraju zakon iracionalnog. On ih do izvesne mere tretira ne svoj na~in. primewuje se i skijagrafija . ve} i po na~inu kako se u jednoj i drugoj crkvi predstavqaju Sv. Trenutna svetlost nije va`na. a ne kao sastojci koji se sa figurama uklapaju u jedinstvenu prostornu celinu. mu`evnog i bradatog. Ova ikonografija se razlikuje od hri{}anske ikonografije na zapadu. kao i na zapadu. Uvedene su jo{ i ortogonalna i kosa projekcija. Mona{ka umetnost . koja prislawa svoj obraz uz detiwi (Umilewe). se sastoji iz ustaqenih formula. Slika je o~i{}ena od efekata atmosfere. te`i se predstavi svevremenske atmosfere. Me|utim. Pored ove perspektive. fantasti~ni splet geometrijskih formi i kaliografskih elemenata. koji vlada svetom. kada se crkva podelila.Filoksenija Avramova. uzetog iz Sirijske umetnosti.. stolovi. uzetog iz Helenisti~ke umetnosti. on nije ograni~en u na~inu kako da ih kombinuje. koja je nagla{ena kao reflektorom (u suprotnom bi se "ko~ila"akcija). doslovno se kopiraju {are ili `ile mermera. tvorac i iskupiteq. Diskos oreola kao ornament ima jednu od najva`nijih uloga u kompoziciji. IKONOGRAFIJA Teme i elementi kompozicije bili su unapred odre|eni. hijerati~nom tipu. Wih slikar nau~i kopirawem sa uzora. Ornamenti na haqinama se doslovno kopiraju sa pravog tekstila. koji dejstvuje odeven u vladi~ansku ode`du. nabora. Pojedini predmeti . . svetlosan izvor je definisan (sam Hrist je ~est izvor svetla).47 su u kompoziciju uneti elementi arhitekture ili pejsa`a. sa tri li~nosti : Bog Otac. Bogorodica i Sveci. 2. Kult Bogorodice je stalno rastao.predstavqeni su ponekad u tzv. Trojica. Projekcioni zraci inverzne perspektive se sabiraju u idejnom jezgru slike.formulisawe svetlosnih efekata tako da se do~ara dubina prostora. ruku. Duh. Ona se obi~no naziva Teotokos (Mati Bo`ija) ili Panagia (Svih Svetih). u vidu tri An|ela u gostima kod Avrama. Postoji i tre}a inkarnacija Hrista. uvojaka kose. prestoli . novi kompozicioni sistem stvoriti dubinu prostora. HRIST VRHOVNI SVE[TENIK.negovano u okviru dvora. On se samo evocira. i u kome je sjediwen Bog Otac i Sin Bo`iji.Tip HRISTA PANTOKRATORA. ponekad i Bogorodica koja . Sekundarnom ulogom i dekorativnom namenom tih dodataka dopu{ta da se slikana arhitektura pretvori u }udqivi. kod we su nedogledi okrenuti za 180° i idu ka posmatra~u.

Za ovu je epohu karakteristi~no to {to se nastavqa sa upotrebom simbola karakteristi~nih za Ranohri{}anski period. Preobra`ewe. Ispod toga je Merewe du{a i razdvajawe pravednika od gre{nika. kako pri~e{}uje svoje u~enike hlebom i vinom. su te{ko stradali. U periodu Ikonoklazme mnoga dela iz ove epohe su uni{tena i ne mogu se ta~no rekonstruisati.koji se ti~e Svete Tajne Pri~e{}a) se sastoji uglavnom iz dva motiva. npr. iza kojih stoje Proroci. kada naredbom cara Lava III Isavrijanca otpo~iwe uni{tavawe ikona. Lazarevo vaskresewe. Uz ove cikluse . posredovawe). vrhovni sudija. tako da ih u samom Carigradu nema mnogo. jer . a na zapadu se grade male gra|evine.Zlatno doba Justinijanovo (527. Vra~i (lekari). a igrao je u Vizantijskoj umetnosti istu ulogu kao i emajlirana plo~ica od fajansa kod Persijanaca. Vaznesewe. Radi se od malih kocki od bojenog stakla. Uspewe. Pustiwaci i Stolpnici (Stiliti . Traje do 726. David. Cveti. Naro~ito su omiqeni Sveci ratnici (Stratilati . Veliki Petak (Raspe}e Hristovo). se za~iwe ikonografija i simbolika. Dekor izra|en u mozaiku zauzima gorwi deo hrama.) ~oveka latinske kulture i latinskog jezika. simboli~noj predstavi. Duhovi i Velika Gospojina (smrt Bogorodice). a gre{nike odvla~i ogaw u ~equst pakla. Sv. ~ije se sjajne povr{ine pona{aju kao mali reflektori.48 doji. Srbiji. a mesto |akona u~estvuju An| eli.565. oba Sv. izme|u Bogorodice i Prodroma (Jovana Krstiteqa). koji u kontinuitetu produ`ava Latinsku kulturu. Sv. U Gr~koj. g. U vreme Justinijana.726. Ravena je u to doba bila centar carskih namesnika za Italiju i jedino tu ima dobro o~uvanih celina. tj. kojih tako|e nema u zapadnoj ikonografifi : to su Pri~est Apostola i Nebeska Liturgija. Vaskresewe. Sv. u kome je predstavqen Hristos. osim zajedni~kih svetaca (kao Sv. Nikola na pr.Nil. MOZAICI I FRESKE Mozaik je bez sumwe Aleksandrijskog porekla. Solomon i Pravednici. Grupa Bogorodica sa Hristom . jo{ i Svece koji pripadaju samo isto~nom kultu.freske. a zatim od Turaka. a ne ~vrste neprekidne pov{ine. umesto sve{tenika slu`bu slu`i sam Hristos. Treba naglasiti da je u Vizantijskoj umetnosti Vaskresewe uvek zameweno Silaskom u Ad (Anastazis) : Hristos gazi preko Satane. koji posreduju i mole milost za ~oveka. ponekad se javqa i Istorijski ciklus. Kr{tewe. Pravednike primaju pred vratima Raja Sv. Jedna od glavnih ikonografskih tema pravoslavne crkve su praznici -12 velikih praznika koji ~ine Evan|elijski ciklus : Blagovesti. Bugarskoj. U VI veku Justinijan gradi Aja Sofiju. \or|e. Efrem). Teodora). koja se slu`i na Nebu. i slikarstvo u mozaiku je nazvano ”ve~itim slikarstvom”. . dok se ispod wega spu{taju mermerne. I epoha . . U Nebeskoj Liturgiji. prvo od Ikonoklasta (VIII i IX vek).VIII vek Ova epoha zapo~iwe dolaskom Justinijana na vlast (527. Sretewe. podeqenoj u nekoliko zona : u gorwoj zoni slika se Deisis (molba. sa obe strane ^asne trpeze. koji je okovan i le`i pored razvaqenih vrata Hada i pru`a ruku Adamu i Evi. Dimitrije. Ispod Deisis-a se javqa jedna tema koje nema u ikonografiji Stra{nog Suda na zapadu : Hetimasija ili priprema prestola za ponovni Hristov dolazak. Onufrije. Maloj Aziji. Vaseqenski sabori ili Obnavqawe ikone posle ikonoklastije. Tehnika mozaika je imala preimu}stvo da osigura delu beskona~nu trajnost. Vizantijska ikonografija svetaca. tako da celina ostavqa utisak svetlucave nematerijalne pregrade. koji su crkve pretvorili u xamije.Evan|elijski. Pravoslavna crkva praznuje. koji donekle nadokna|uju ono {to je propalo u samoj metropoli Vizantijskog carstva.Sv. katolika.). Rusiji i Italiji sa~uvali su se brojni ansambli. polihromne plo~e. koja odgovara Italijanskoj Madoni Del Latte. U Pri~esti Apostola Hristos je ponekad predstavqen dva puta. Ovo je idealna dopuna nove arhitektonske estetike. Euharisti~ki ciklus (Euharisti~ki . Ro`destvo. Petar i Dobri razbojnik.detetom se tako pretvara u temu materinstva. Apokalipti~ki ciklus je rezimiran u sceni Stra{nog Suda. g) VI . Mlekopitatelnica. izvornog perioda oblikovawa Vizantijske umetnosti. tako|e se razlikuje od zapadne. g. Apokalipti~ni i Euharisti~ki. Spomenici Vizantijskog slikarstva .

49 je Anti~ki svet razoren. Vizantijske koncepcije su slike preto~ene iz ranog hri{}anstva, i trojake su funkcije : komemorativne (podse}a na istorijske doga|aje iz `ivota Hrista i Svetiteqa) + anagno{ke (podu~avawe nepismenih verskoj istini) + ikone (kultne slike, koje su vi{e nego prosto predstavqawe lika). Dela : 1. Dobri pastir - \P 157; K Mauzolej Gale Placidije, Ravena, 450. g. Mauzolej k}erke Teodosija Velikog, najstariji je hri{}anski spomenik u Raveni. Mauzolej je krstoobrazna zgrada (Gr~ki krst) zasvedena kupolom, i unutra{wost je presvu~ena rasko{nim mozai~kim dekorom u plavom i zlatu. Pored predstava jelena koji se napajaju na ”kladencu `ivota”, golubova koji piju iz suda i figura Apostola, dve monumentalne figuralne kompozicije dopuwuju ovaj prete`no ornamentalni dekor. To su : ”Dobri pastir”, mozaik na luneti na severnom timpanonu, okru`en je svojim stadom (ostatak starog pastoralnog simbolizma) i na drugoj, predstava jednog Sveca (Sv. Lavrentije) sa ro{tiqem ispod koga gori vatra. Kompozicija obele`ava pojavu novog, istorijskog realizma. Biqni i `ivotiwski dekor preovla|uju u celom mozaiku. Tu je i ~uveni fragment ”ptice na pojilu”. 2. Krst na zvezdanom nebu Mauzolej Gale Placidije, mozaik u kupoli mauzoleja. Krst je izme|u simbola Jevan| elista. Vi{e od 800 zlatnih zvezda. 3. Baptisterij ortodoksnih Enterijer krstionice San \ovani in Forte (San Giovanni in Forte). V vek, Ravena. Divan mozaik u kupoli Hristovo kr{tewe u centralnom medaqonu, oko wega kru`ni pojas sa monumentalnim figurama Apostola. 4. San Apolinare in Klase (San Apollinare in Classe) - J tabla 13; HG 255B ;K 533. - 549.g, Ravena. Pogled prema apsidi. Crkva je va`na zbog svoje unutra{we dekoracije. Na mozaiku u apsidi jo{ je sa~uvana tradicija simbolizma iz katakombi : Hristos iz preobra`ewa je predstavqen simboli~no krstom upisanim u jedan plavi medaqon (Krst na nebeskom krugu), ukra{en zlatnim zvezdama (u sredini je mali lik Hrista), sa obe strane krsta u oblacima su predstavqeni proroci Mojsije i Ilija, na zlatnoj pozadini, a iznad krsta je Ruka Bo`ija i golubica, koji se iz oblaka pojavquju u osi krsta ({to simboli~ki predstavqa Trojstvo). Ispod Mojsija i Ilije su tri ovce, tri u~enika koji su pratili Hrista do podno`ja planine. U dowem delu mozaika, usred zelenog poqa, sa drve}em, cve}em i pticama, umesto Hrista pastira predstavqen je Sv. Apollinare u stavu Oranta u stadu od 12 ovaca, koji simboli{u 12 Apostola. Ovaj mozaik, koji se zove Preobra`ewe, ima za ciq da simboli~ki, jezikom stilizacija koje je propisala crkva ispri~a doga|aj i u isto vreme ukrasi povr{inu apside. Sjajne boje, proziran, svetlo{}u pro`et sjaj zlata, strog geometrijski red slika, skup mozaika je do savr{enstva prilago|en duhu ovog enterijera. 5.Poklowewe kraqeva - HG 257A Zapo~eto 504. g. Ravena, San Apolinare Nuovo (San Apollinare Nuovo). Ovo su figure Tri Mudraca (povorka Sv. Mu~enika), sa ashetskim likovima, koji imaju izdu`ena lica i velike o~i. Na frizovima arkada, iznad centralnog broda, predstavqene su dve povorke : Sv. Mu~enika i Sv. Devica. One se kre}u prema Hristu i Bogorodici, u centru, koji sede na prestolima, okru`eni An|elima. Ova se procesija poredi sa Partenonskim frizom, ne samo zbog sli~nosti ideje, ve} i zbog zna~aja koji ovaj ravenski friz ima za Vizantijsku umetnost. Friz nema za ciq iste efekte kao Anti~ki reqef: ritam je usporeniji, figure su hijerarhijski pore|ane. Uniformnost, krutost, stati~nost, draperije iza kojih se ne ose}a anatomija, ~ak hladno}a stavova, ~ime se ovaj friz odlikuje, sastavni su deo samog stila, a bogatstvo i blesak polihromije imaju ulogu da izazovu utisak rasko{i. Nema tragova individualnosti na figurama, ~ija su gestovi i izrazi skroz sli~ni. Tela su vi{e nego simboli, u beloj ili pozla}enoj ode}i, a na kompoziciji ima ponavqawa oblika i rizmova. Iznad ovih povorki, na delovima zida, izme|u prozora, nalaze se monumentalne figure Apostola, Proroka i Svetaca, iznad wih se re|aju 26 scena sa temom Hristovih ~uda i Hristovog stradawa. To je najstariji sa~uvani Jevan|elisti~ki ciklus. 6. Carica Teodora sa pratwom i car Justinijan sa pratwom - J tabla 14; J 271; K

50 Oko 547. g. Ravena, crkva San Vitale (San Vitale). Mozaici su u ovoj crkvi zami{qeni kao odvojene slike na suprotnim stranama, koje predstavqaju celinu svaka za sebe. Veza San Vitale crkve sa Vizantijskim dvorom osvedo~ena je ovim dvema mozaicima, sa obe strane oltara (Justinijan levo). Na wima su Justinijan i Teodora u pratwi visokih slu`benika, mesnih sve{tenika i dvorskih dama, koji prisustvuju slu`bi, kao da su u dvorskoj kapeli. Na ovim kompozicijama se vidi ideal qudske lepote, sasvim razli~it od zdepastih figura sa velikim glavama, kakav smo sretali u umetnosti IV i V veka. Neobi~no visoke i tanke figure, malih stopala i sitnih ovalnih lica, na kojima dominiraju ogromne, prodorne o~i i tela, koja izgledaju sposobna samo za spore ceremonijalne pokrete i pokazivawe ode}e rasko{nih {ara. Svaki nagove{taj pokreta ili promene je bri`qivo iskqu~en - dimenzije vremena i zemaqskog prostora ustukle su pred ve~nom sada{wicom, usred providnog zlatnog sjaja neba, pa sve~ani, frontalni likovi kao da prikazuju nebeski, a ne zemaqski dvor. Ovo jedinstvo politi~ke i duhovne vlasti ta~no odra`ava ”bo`ansko kraqevstvo Vizantijskog cara”. Na rubu Teodorinog ogrta~a su upadqivo izvezena Tri mudraca sa istoka kako nose darove Mariji i novoro|enom kraqu, a Justinijanu sa obe strane stoje 12 pratilaca - carski ekvivalent sa 12 Apostola (6 su iza {tita sa Hristivim monogramom). Justinijan i Teodora, kao i wima najbli`e figure, verovatno su bili slikani sa namerom da budu individualni portreti, pa su wihove crte zaista i diferencirane do izvesnog stepena (crte Arhiepiskopa Maximilijana vi{e diferencirane nego kod ostalih). Ali, ina~e, i lica i tela uobli~ena su prema jednom idealnom tipu, tako da pokazuju ~udnu porodi~nu sli~nost. Sva tela su izdetaqisana, osim vojnika. Mi }emo, od ovog trenutka pa nadaqa, te iste krupne crne o~i pod punim obrvama, ista mala usta, dug, tanak i pomalo orlovski nos vi|ati bezbroj puta u Vizantijskoj umetnosti. Sprovedena je i stroga izokefalija (sve su glave postavqene u istom nivou). Samo pomo}u ninbusa oko Justinijanove glave i dijadema na Teodorinoj glavi, istaknute su li~nosti cara i carice, koji zbog ovih dodataka izgledaju i rastom ve}i od ostalih. Na delu gde je prikazana Teodora ima ne{to vi{e arhitekture (vrata). Monumentalnost postoji zahvaquju}i upro{}avawu oblika, frontalnom postavqawu i jednostavnom poza|u u velikim povr{inama. Teodora dr`i zlatnu posudu, ruke su joj isturene kao kod Egipatskih figura. Carica Teodora ima odre|ena portretna svojstva, koja }e se pojavqivati samo kod ktitora i careva - poja~ane o~i, `ivopisnost boja i ve{ta izrada tkanine. 7. Hristovo kr{tewe Ravena, Neonov baptisterijum. Scena se nalazi na kupoli, centralnom medaqonu, a prikazuje Hristovo kr{tewe. Hrist je okru`en sa dva koncentri~na dekorativna kruga. Sv. Petar i Sv. Pavle predvode povorku Apostola. Na obalama Jordana vide se cve}e i trava. Bradati starac koji stoji u vodi je personifikacija same reke, i fizi~ki je diferenciran od Hrista i Krstiteqa. Hrist do pola urowen u reku. Figurativni elementi stvaraju ose}aj prirodnog pulsa `ivota. 8. Tranzena sa stare bazilike Ursiane VI vek. Na tranzeni su dve ptice u sredini, {to je ~esto u tada{wim crkvama. 9. Glava Sv. Petra - K Mozaik, krstionica katedrale u Raveni, V vek. Sv. Petar je bio nosilac Hristove crkva. 10. Tor~elo katedrala Katedrala Uspewa Bogorodice. XII vek. Bogorodica sa Isusom, u plavoj ode}i, zlatno poza|e. Ovaj profiweni mozaik je najpotpunija predstava Stra{nog suda. Ovo je oltarska pregrada, parapet izme|u stubova - dva pauna i dva lava.

II epoha - Ikonoklazma (726. - 842. g.) VIII - IX vek
Carskim ediktom Lava III zabrawuju se religiozne slike (Hrist je samo bo`anski, pa mu se ne mo`e prikazivati lik, jer mu se ne mo`e predstaviti Bo`anska priroda). Januara 730. g. izdat je dekret o zabrani antropomorfizma, koji traje do 842. g (a 754. g. Konstantin V uni{tava kultne slike). Ta je borba trajala vi{e od 100 godina (uz stalne promene - npr. Irina na VII vaseqenskom saboru ponovo uspostavqa ikone, koje se opet zabrawuju 815. g. ) i podelila je narod na dva

51 neprijateqska tabora : Ikonoborce (sa carem i dvorom na ~elu i koji su imali podr{ku u Isto~nim zemqama) i Ikonofile (koji su se borili za po{tovawe ikona, jer one nose u sebi predstavu svete li~nosti, a preovla|ivali su u Zapadnim provincijama i manastirima). U sukobima su konfiskovana manastirska dobra, {to je punilo Vizantijske blagajne. Razarawem crkve, crkvena su imawa dodeqivana vojnim stare{inama, {to je dovelo do formirawe feudalnih dru{tvenih odnosa. Period Ikonoklazma (Ikonoborstva) je prekinuo tok razvoja Vizantijskog slikarstva, uni{tewem najve}eg broja dela iz vremena Justinijana. Ikonoklasti - protivnici kulta ikona, pokret koji se pretvorio u oblik fa{izma - uni{tili su veliki broj mozaika i fresaka sa verskim temema. Dekor hramova, kojim su oni zamenili dekoracije koje su uni{tavali, bio je ornamentalnog i simboli~nog karaktera, sa motivima flore i faune, tematika je zoomorfna, vegetabilna, ornitomorfna i geometrijska. Svoje elemente su crpeli iz starog helenisti~kog dekora i iz savremene ornamentike Islamskog istoka. No, nisu bili protivnici antropomorfnog slikarstva svetovnog karaktera - bilo je novih kompozicija simboli~kog i istorijskog sadr`aja, sa veli~awem vladara. Kult ikona se nije dao suzbiti u narodu, naro~ito u isto~nim provincijama (a nije je bilo npr. ni u Raveni, gde su se sa~uvale). Borba izme|u Ikonoklasta i pristalica ikona (Ikonofila, uglavnom monaha), se zavr{ila sa pobedom Ikonofila (842. g.). Posledica te borbe bila je opet jedno uni{tavawe - sada su uni{tavana dela Ikonoklasti~ke umetnosti, od kojih nije ostalo gotovo ni{ta.

III epoha - doba Makedonske dinastije (842. - 1057. g.) IX - XI vek
Plodna epoha obnavqawa figuralnog slikarstva, od 842. g. je donela i ustalila novu antropomorfnu ikonografiju. Ovo je najdragocenije razdobqe za Vizantijsku umetnost – uticaji se {ire na Rusiju, Bugarsku i na{e tlo. Spomenici zidnog slikarstva ovoga doba su mnogobrojna. Oni ne pokazuju neko stilsko jedinstvo, ve}, naprotiv raznolike tendencije, od isto~wa~ke ekspresivnosti i grubosti (u po~etku) do anti~ke uzdr`anosti (u kasnijem razdobqu, koje karakteri{u boqe proporcije figura, plasti~nost, jak pokret i dubqi prostor). Za razliku od wih, minijature ovoga doba pokazuju prete`no anti~ke reminiscencije, i po ovoj vrsti spomenika se vreme Makedonske dinastije naziva Renesansom Makedonaca. Stilski raspon u zidnom slikarstvu IX veka ilustruje Nea Moni na Hiosu, sa grubim, te{kim oblicima, podvu~enim tamnim senkama, neobi~ne izra`ajnosti i jakog kontrasnog kolorita, {to odaje blizinu istoka. Mozaici crkve u Dafni , sa svojim mirnim, uzdr`anim linearizmom, predstavqaju onu kultivisanu umetnost zadojenu helenizmom, za koji se misli da je Carigradskog porekla. Oni se isti~u skladom i jasno}om kompozicije, oplemewenom lepotom oblika, stavova i pokreta. Od druge polovine X veka po~iwe doba Vizantijske klasike - vrlo tanane figure, efekti plastike, koja nestaje pod draperijom , su grafi~ki prikazani. Arhitektura na prikazima je skromna, sa izravnatim fasadama (kalkanska fasada se okre}e za 90°), a kompozicije su velike. Insistira se na monumentalnosti slike, na tim velikim formatima je dat mali broj figura, a poza|a su zlatna i modra. Iz ovog perioda je sa~uvano mnogo dela, za razliku od doba Justinijana, ikonoklasta i ikonofila. Dela : 11. Raspe}e - J 284; K Manastirska crkva u Dafni, 1100. g. Mozaik (sitan). Klasi~ni kvaliteti su su{tinski ispuweni ve}om ose}ajno{}u, ali su isto tako i potpuno hri{}anski : tu ne vidimo te`wu da se ponovo stvore realisti~ki prostorni okviri, ali je kompozicija puna ravnote`e, jasno}e i deluje monumentalno. Klasi~na je, tako|e, i dostojanstvenost, kao i stavovi figura. One uzgledaju i neverovatno prirodno i qupko, upore|ene sa mozaicima iz San Vitale-a. Najzna~ajniji vid wihovog klasi~nog nasle|a je emocionalan, a ne fizi~ki. To je onaj plemeniti patos, koji je izra`en wihovim gestovima i izrazima lica, to je ona uzdr`ana i uzvi{ena patwa, kakvu sre}emo u Gr~koj umetnosti V veka p.n.e. Ranohri{}anska umetnost je bila li{ena ovog kvaliteta, weno gledawe na Hrista podvla~ilo je u spasitequ bo`ansku mudrost i vlast, a ne wegovu `rtvenu smrt, pa je raspe}e bilo slikano veoma retko i u nepateti~nom duhu. Mo`da je najve}e ostvarewe drugog zlatnog doba (ovog doba), bilo

godine do`ivela skoro sudbonosan poraz. u~estale su pozajmice iz helenisti~kog slikarstva. Tu pri~qivost favorizuje veliko namno`avawe novih ikonografskih tema.1261.) XIII vek Vizantija je 1204. draperija je ~esto pokrenuta. koje traje do 1261. VI epoha . Linearni stil predhodne epohe zamewuje tzv. IV epoha . godine. koje su definisali carevi u predhodnim periodima sada mewaju : da bi uspela da ispri~a sve pri~e koje je htela. razume se.Paleologa (1261. stvoreni su kako asketski tipovi tako i divni primeri spiritualiovane lepote i gracije (An|eli). Bugarska (Bojane. pa se stari kanoni. 12. nema smirene monumentalnosti. {ira paleta boja. Sitan mozaik. na raspolo`ivom zidnom prostoru. ali. izbegavawem dekorativnosti i mnogo ja~om podlo`no{}u formama Klasi~ne antike. naborima ode}e. Posledwi veliki procvat Vizantijskog slikarstva nastaje posledwih godina XIII veka. u San Adleo in Formis (San Adleo in Formis ).K Freska u Dafni. I on je ”plasti~an” i klasiciziran. izrazito je narativan. Da bi pri~a bila razumqivija. Tada se osniva Latinsko carstvo. ve} na srdwevekovnom zapadu. kao i sa motivima `anra. koje su jo{ zvali i Komnenska renesansa. nasuprot epskoj monumentalnosti stila XIII veka.Latinsko carstvo (1204. Nove teme. iako wene pune mogu}nosti ne}e biti iskori{}ene u Vizantiji. datom uz sliku. Posle Komnenskog stila. sa vi{e figura. Ova je epoha trajala do krsta{kih ratova i pada Carigrada 1204. ~ak i brbqiv. Hrist na magarcu ulazi u grad.1453. u XIII veku. XI vek. Vra}awe na helenisti~ku tradiciju jeste humanizovawe umetnosti. . Figure su izrazito izdu`ene i vitke.52 ba{ uno{ewe ove samilosne crte u crkvenu umetnost.1259). g. kulminira u prvoj polovini XIV veka. donekle. g. i sveden je uglavnom na neznatnu oblast u Maloj Aziji (Nikejsko carstvo). Svetih Apostola u Pe}i) i. radi poja~awa dramati~nosti kazivawa. nastaje krupan preokret. koja ritmuje kompoziciju. Glavni element stila je ”linearna arabeska”.1204. proces koji vodi renesansi. g. godine uspela da povrati suverenitet koji }e trajati sve do pada Carigrada 1453. g) XI . vlada oblicima tela. .XIII vek Vizantijsko slikarstvo dolazi do ~vr{}eg jedinstva stila i dosti`e mo`da svoj najuzvi{eniji momenat.XV vek Vizantija je 1261. oblici su plasti~nije dati. V epoha . Slika je vi{e `ivopisna. renesansa Paleologa Vizantijske umetnosti. gde su stvorena dela koja su na samom vrhu Evropskog stvarawa. Mora~e. povla~e i nova kompoziciona re{ewa. Konstitui{e se tzv. kompozicija se svodi na mawe i male formate. To je period stagnacije u razvoju umetnosti. kada krsta{i. ima vi{e boja i detaqa. .veze sa Anti~kom tradicijom. Hristov ulazak u Jerusalim . ja~i je pokret. komplikovane arhitektonske kulise dobijaju sve ve}u kompozicionu ulogu. Sopo}ana. g) i kraj Vizantijske umetnosti XIII . U zidnom slikarstvu taj stil se nije ostvario na teritoriji Vizantije. kriju}i se iza verskih ideja osloba|awa Hristovog groba osvajaju Carigrad i pqa~kaju Vizantijske teritorije. slikarstvo je prinu| eno da se u prikazivawu scena suo~i sa problemom prostora. a visok horizont nagla{ava zna~aj figura. U ovom dobu. datim u {irokim potezima i na velikim povr{inama . obradom lika i kose. Figure su plasti~nije. pribegava se i pisanom obja{wewu kompozicija. ”plasti~ni stil” koji se odlikuje monumentalno{}u. Kompozicija je puna ravnote`e i jasno}e. kompozicije su velike. a prote`e se sve do XV veka. okupirane ve}im delom od Latina .vladara Komnena (1057. broj figura je ve}i i nagla{ena je inverzna perspektiva (ponekad i anti~ka). . koja skoro zamire.Ovo je period novina u Vizantijskoj umetnosti : ostaci Gr~ke su fascinirali Vizantijce. Teritorija wegovog razvoja ja sredwevekovna Srbija (freske Mile{eva 1236.krsta{a (Latinsko carstvo).

okru`en blistavim svetiteqskim vencem.Dekorativna funkcija. IKONE Ikona .J 286. dobija u `ivosti. Vi{e pokreta. sa op{tih razvitkom ikonografskih tema. a za wihov se sme{taj po crkvama po~iwu stvarati ikonostasi. Veliki logotet (ministar) cara Andronika II Teodor Merohit. kojih je ostalo malo. naro~ito se isti~e blistavi Silazak u Had (Anastazis). u Gr~koj.”vernik se klawa arhietipu. . Posle pobede ortodoksije. u tehnici tempere). kako Hristu pru`a model hrama. I rani Vizantijski slikari usvojili su izvesne arhai~ne konvencionalnosti Koptskih uzoraka. MINIJATURE Iako minijature predstavqaju ve}inom kopije dela. Zbog tog verovawa u autenti~nost lika na najstarijim ikonama. Najsjajniji primerak Paleolo{kog slikarstva predstavqaju mozaici i freske iz crkve manastira Hore. za razliku od istoka.portativna slika. ali ga nije smeo mewati. proizvodwa ikona uzima sve ve}e razmere. Najstarije ikone na|ene su na Sinaju. koje dominiraju na ashetskom. pro{iruje se i repertoar samih ikona. poznatije pod imenom Kahrije xamija. ~iji se ~uveni ktitorski portret nalazi izhad vrata u eksonarteksu : ktitor je predstavqen u tradicionalnoj pozi. sve slike imaju komemorativnu funkciju). ”Po{tovawe prema liku se prenosi kao po{tovawe prema li~nosti”. Ikone vode poreklo od Fajumskih portreta. Vizantijska umetnost `ivotari (folklorizovana do XVIII veka). Ve} u IV veku ra{irilo se verovawe za neke ikone Hrista i Bogorodice da su ”nerukotvorene”. Bogorodice. koji je vezan sa jako puno gvo`|a) i di`e Adama i Evu iz mrtvih. vi{e pejza`a. Dela: 13. Ikone su bile autenti~ni portreti likova svetaca. bez obzira na materijal i tehniku u kojoj su izra|eni (obi~no na dasci prepariranoj gipsanom podlogom. Kahrije xamija . tek u XIV veku. u IX veku. Ono {to najvi{e zadivquje u ovom sredi{wem prizoru jeste osobina koju bismo jedva o~ekivali. One su stavqane u martirijume . gubi se monumentalnost. Ikone. Me|u freskama. imaju dve funkcije : . koji su u II i III veku zamenili nekada{we posmrtne maske na kov~ezima mumija. Smatralo se da su najstrije ikone autenti~ni portreti mu~enika. {to je dobijalo zna~aj apsolutne istine (na zapadu.na grob ili sarkofag mu~enika.Hrist se ovde kre}e sa izvanrednom fizi~kom energijom. plasti~nije i boqe proporcije. poku{aj humanizacije. Ikonama se nazivaju ”portreti” Hrista.Vasilije Veliki.Komemorativna funkcija. Takav dinamizam je bio nepoznat u staroj Vizantijskoj tradiciji. koje se nisu sa~uvale. Svetaca ili predstave scena. kao i predmeti obo`avwa (razlika od idolopoklonstva) . Slikar je produhovqavao lik i stilizovao ga. U posebnoj ikonografiji stvoren je vrlo ograni~en broj tipova ikona. tako da se ~ini kao da leti kroz vazduh . koja se odnosi na `itije svetaca i sve ono {to je vezano za Hrista. kultni predmeti kojima se prenosi duhovni sadr`aj na fizi~ka bi}a. K Sa po~etka XIV veka. u manastiru Sv. koja se prenosi. Spasiteq je pobedio Satanu i sru{io vrata pakla (obratiti pa`wu na vezanog Satanu kraj wegovih nogu.53 Osvajawem Carigrada od strane Turaka. vuku}i Adama i Evu iz groba . Pod Turskom dominacijom u balkanskim zemqama. mawe figure. Crkva je ukra{ena mozaicima (Scene iz `ivota Bogorodice). da ih celivaju wihovi po{tovaoci. mr{avom telu.veli~anstveno uzra`ajna slika Bo`anskog trijumfa. morale su i kasnije ikone biti verne uzorcima sa kojih su kopirane. radi se sa smawenim intenzitetom i kvalitetom slika. pre svega strogu frontalnost i krupne o~i. Katarine. kroz sagledavawa fizi~kog dolazi se do duhovne spoznaje. koje podse}aju i po stilu i po tehnici izrade (enkaustika) na Fajumske portrete. wihov je zna~aj dvostruk : . na osnovu onoga {to smo videli dotle u Vizantijskoj umetnosti .

Ima i predstava `ena. Evangieliaz katedrale u Rosanu u Kalabriji i Sirijsko Rabdino ^ervorojevan|eqe (Firenca). Po zauze}u Carigrada. Dela: 14. U skulpturi je veoma ispoqen kontrast izme|u Gr~ke i Vizantijske umetnosti. preuzimaju}i du`nost. Vizantijska minijatura Vatikan. nivo minijatura opada. No. koji dokazuju da su zlatarski rad ili sitna plastika u slonova~i dostigli u Carigradu visoki stepen majstorstva. Iako ne postoji ni jedan Vizantijski spomenik u kome su bili kombinovani zlato i slonova~a. Na drugom panelu su Josif i wegova bra}a.arhibiskupski je ekvivalent za carev tron. ti reqefi upu}uju na Aleksandriju. 2.\P 156. naro~ito posle Ikonobora~ke krize. SITNA PLASTIKA U ZLATU I SLONOVA^I Kada se zna koliki je bezmeran luksuz vladao na dvoru Vizantijskih Vasileusa. ali su po svom plasti~nom oblikovawu bila vi{e vezana za Anti~ku tradiciju. . Be~ka geneza. a i po stilu i pojedinim detaqima ode}e. Za vreme Ikonoklastije. Be~ka geneza je najstarija ilustrovana Biblija.54 1. odeven u tradicionalni krzneni ogrta~ sa dugom kosom (u jednoj ruci dr`i simbol Bo`ijeg jagweta. morao je biti uni{ten veliki broj rukopisa sa minijaturama. rukopisne kwige ilustrovane minijaturama.mozaiku. emajlu. Vizantija je napustila veliku monumentalnu skulpturu. Dela : 15. od strane krsta{a. svili. obi~no kako sedi na kurulskoj stolici (stolica od slonova~e.Konzularni diptisi . gde je slonova~e bilo u izobiqu. Izuzetan razvoj umetnosti u skupocenim materijalima . ispisana srebrnim slovima na purpurnom pergamentu. Ali. Na wima je bio prestavqen konzul u vr{ewu svoje funkcije. bilo je i slu~ajeva tretirawa figura u ~isto Vizantijskoj tradiciji. Postavqen je na najudaqenijem mestu od apside i slu`io je kao sedi{te za arhibiskupa. koja je bila obele`je visokog funkcionera). VI vek. XI vek. slobodnu ili u reqefu. na nekim reqefima na woj predstavqena legenda o Josifu. a drugu di`e u znak blagoslova) i ~etiri Jevan| elista. srebru ili slonova~i. Maksimilijanov episkopski presto . Mo`e biti da poti~e iz Aleksandrijskih radionica. Kao lako prenosivi predmeti. kao dekor koji se praktikovao u Gr~koj i Rimskoj umetnosti. Jovan Krstiteq. slikarima su slu`ili kao priru~nici i pomagali su rasprostirawe ikonografskih tema. ipak su ostali mnogobrojni bareqefi u zlatu ili slonova~i.K VI vek. 16. Na panelu Maksimilijanovog prestola su Sv. i slali svojim prijateqima kao uspomenu na taj doga|aj. za vreme Makedonske dinastije i dinastije Komnena. Ovaj tron predstavqa sjajan primer umetnosti carskog dvora . K Od slonova~e. kao neznabo`a~koj dekoraciji. izgleda skoro ~udnovato da Vizantijska umetnost nije nasledila od starih Grka tradiciju hriselefantinske skulpture. sa minijaturama iz VI veka su tzv. u jednoj cirkuskoj lo`i kako daje znak za po~etak cirkuskih igara. Vizantijski diptih . Re{ewa su bila ista kao i u monumentalnom slikarstvu. koje su jo{ uvek bliske kasnoanti~koj tradiciji. u VIII veku. jer su vajarska dela identifikovana sa neznabo`a~kim idolima. a na tre}em svadba u Kani. Skulptura je bila svedena skoro samo na sitnu plastiku u dragocenim materijalima: zlatu. koji su bili jedna od karakteristika orijenta. Wih su novoimenovani konzuli. u wima je sa~uvan odjek nestalih dela monumentalnog slikarstva. Crkva nije bila sklona skulpturi. ^uveni Vizantijski manuskripti. ova je umetnost ponovo o`ivela.

koji je gajio poznatu vite{ku qubav prema dami.kamen temeqac hri{}anske religije. Romanski skulptori su . Samson. Teolozi su na{li kqu~ ”tajni iskupqewa”. ~iji su manastiri bili posve}ani Bogorodici ili razvoj duha sredwevekovnog vite{tva. veruju}i u ~uda. lava. pokazati da su oni saglasni. a najradije pred sveta~kim mo{tima (relikvijama). uzeo je toliko maha. da je Stari zavet samo jedna prethodna forma Novog zaveta. ~ijim je imenom bio po pravilu i kr{tavan. koja su ja~a od prirodnih zakona i koja te zakone mogu savladati. ve} i Hrista. kako je razvalio vrata Gaze je bio paralela Hristu koji razvaquje vrata Hada). koji su bili kao i oni sami. za{titnika. KULT BOGORODICE : tzv. sa predstavom sveukupnog onda{weg znawa. na obradu kostima i dekora. IKONOGRAFIJA Ikonografske teme ve}inom su isto~wa~kog porekla. ve} kao neku vrstu enciklopedije. Bilo je i svetaca posrednika za razne bolesti. ”Marielatria”. Na razvoj ikonografije. Psihomahije (Borba izme|u vrlina i poroka oko du{e umiru}eg). Samim tim {to su gradili katedrale. rasprostranio se na zapadu. u kojoj je dominirao misticizam. Iz Starog zaveta su se predstavqale najradije one scene za koje se smatralo da figurativno izra`avaju ne{to {to je re~eno u Novom zavetu (`rtvovawe Isaka. misterije . po~ev od XIII veka. ali je to zajedni~ko nasle|e na zapadu uve}ano ili izmeweno. razvijala se slobodnije. bliski narodu. sa velikim povr{inama koje su zahtevale dekor. pokazala se inventivnijom i wena evolucija je bila mnogo `ivqa i plodonosnija. Doktrina o saglasnosti oba Zaveta je imala ogroman uticaj na sredwevekovnu ikonografiju. tzv. Glavni izvor tema bilo je Sveto pismo.55 4. Oni su katedralu zamislili ne samo kao ”Bibliju siromaha”. Zbog toga je bilo pre~e od svega izmiriti Stari i Novi zavet. Prostim qudima se ~inilo zgodnije da im se obra}aju preko posrednika. zgrade ogromnih dimenzija. na kome se bazirala uglavnom celokupna sredwevekovna nauka. dok se na zapadu. skulptura svodila na grubo ra|ene reqefe u slonova~i ili u plemenitim metalima. Teolozi su igrali bitnu ulogu u pripremawu ikonografskih programa. pred kraj Sredweg veka (u XV veku) uticalo je i tada{we pozori{te. da je predstava Bogorodice po~ela da potiskuje i skoro da elimini{e ne samo pretstavu Boga. a bogatstvu sadr`ine ikonografskih tema doprinelo je jo{ i bogatstvo narodne ma{te. uzimali su teme iz npr. za vreme Merolinske i Karolin{ke dinastije. tj. SREDNJEVEKOVNA UMETNOST NA ZAPADU Umetnost koja je zavladala u katoli~koj Evropi se mnogo razlikuje od umetnosti pravoslavnih zemaqa. i {to je za wihovu gradwu kori{}en kamen. Ideja o `rtvi Hristovoj.uticale na kompozicijski raspored figura. Svetaca. ~ak i vi{e nego {to je bio rasprostrawen u Vizantiji. na grupacije. KULT RELIKVIJA : spada u jednu od najva`nijih karakteristika sredweg veka. Umetnost na zapadu je bila mnogo mawe pot~iwena apsolutnom diktatu crkve. nego na istoku. jer pisanu re~ ne mogu ~itati. stvoreni su uslovi za ponovni razvoj skulpture. Sredwevekovno hri{}anstvo `ivelo je u jednoj iracionalnoj koncepciji sveta. Svaki je vernik imao svog Sveca. jer se tuma~ilo da ono nagove{tava no{ewe krsta. kao neku bibliju sa slikama iz kojih bi se pou~avali nepismeni. KULT SVETACA : jo{ boqe ilustruje kakvo je bilo religiozno ose}awe u narodu. Verni su se molili pred kipovima ilil slikama Svetaca. Boga koji je uzeo qudsko obli~je i stradao da bi svojim stradawem iskupio gre{no ~ove~anstvo. [irewem tog kulta tuma~eno je osnivawe kalu|erskih redova. bila je kruna celokupne filosofske koncepcije sredweg veka. Kult Bogorodice. fenixa). Osim tema iz Starog i Novog zaveta. OBNOVA MONUMENTALNE SKULPTURE Na istoku i u Vizantiji gajile su se uglavnom ornamentalna plastika i donekle sitna reqefna plastika. Bestiaria (uzimane su figure likova jednoroga. kao i u Vizantijskoj umetnosti.

Podela Rimskog carstva na dva dela je izazvala i rascep Hri{}anske crkve na : pravoslavnu (isto~nu) i katoli~ku (zapadnu). Vreme preromanike je vreme naturalne privrede. Varvarska umetnost je koristila tro{an materijal : drvo.hri{}anska kultura (ikonoklazma). .g.na nasranak reqefa uti~e druga Bo`ija zapovest. tako i za Keltska.. Sa~uvani su i predmeti od zlata i metala: . da bi se prah fiksirao.religiozni. jer je tuma~eno da je ona neopipqiva i ide se ka transcedentalizmu. da bi nagovestili formirawe novog kulturnog jedinstva. sarkofag). a deluje na posmatra~a i svetlo{}u i senkom. je vezana za arhitekturu (vrata. 16. dobila je poseban zna~aj. kao i Gr~ko . Na preromansku skulpturu uticalo je mnogo ~inilaca : . Uglavnom su izra|ivali predmete primewene umetnosti. Tapiserija. koja se zagreva na vatri. Ostaci Anti~ke kulture. Kultura varvara. dve crkve i potpuno odvojile. kako za Germanska. U okviru verskih promena dolazi i do ne{to izmewenih tema u umetnosti . plitak reqef koji ima dve ravni : ravan povr{ina i ravan poza|a. Slovenska i Normanska plemena.uti~e i plastika hri{}anskog istoka. 5. presto. Emajl je tehnika livewa bojene staklene mase u unapred formirane }elije na zlatnoj plo~ici ili tehnika kada se na~ini crte` iglom u poqu. Isto~no . stapaju se elementi razli~itih kultura. PREROMANIKA VARVARSKA.Rimskim sarkofazima).ali sadr`aj ostaje uglavnom isti .dozvoqeno je prikazivawe qudske figure. koja elimini{e skulpturu i tre}u dimenziju.motivi su ograni~eni ikonoklasti~nim temama. a onda se naspe emajlna masa.VIII VEK (MEROLINZI) Germanska plemena su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka u vreme opadawa Rimskog carstva u IV veku i vladala su do X veka. .56 po~eli sa reqefima. Turkestanu. Umetnost vitra`a je isto tako imala vrlo va`nu ulogu u sredwevekovnoj umetnosti .igrali su sli~nu ulogu kao i mozaici u Vizantiji. zbog borbe za primat papstva. . jula 1054.. Ovo je period koji karakteri{e anarhi~ni stil. 2. niskog stepena proizvodwe bez velikih vi{kova. ali i primewena umetnost Varvarskih naroda sa tehnikom kloazonirawa (vitra`a).nema skulpture ve}ih razmera. KULTURA VARVARA VI . a iz reqefne se postepeno razvila puna plastika iz Karolin{kog vremena (bili su inspirisani predmetima iz crkvenih riznica. Ve}a je sloboda stvarawa nego u ikonografiji Vizantije . na zapadu.. iako nije zapadwa~ki izum. od ~ega je malo sa~uvano. Uticaji razli~itih kultura : 1. pa ~ak i Kini). u Sibiru. Vizantijskim reqefima u slonova~i. te po teritorijalnoj rasprostrawenosti predstavqa najra{ireniju umetnost na svetu (nalazi{ta ima po Evropi. .razvija se vrlo plitka plastika. Umetnost koja se razvila u ovom periodu je karakteristi~na i zajedni~ka.skulptura u Sredwem veku. jer je postojao strah od paganske idolatrije. Tako|e. i samo se prividno razlikuje od umetnosti isto~ne Evrope. minijaturama rukopisnih kwiga. 3. . ko`u. prozori. KAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOST Preromanska umetnost je umetnost zapadne Evrope. tre}a se dimenzija po~iwe koristiti.

nemaju ni po~etka ni kraja. Radi se plitak reqef. Zato su bili potrebni prepisci Biblije u velikom broju. doprineli su pokr{tavawu mnogih evropskih zemaqa. U te trake su upletene predstave `ivotiwa. 600. Majstorski uspostavqena ravnote`a izme|u .kujunxijski rad. je ornamentalnog karaktera. koju zovu i umetno{}u seobe naroda. ukra{eno oru`je. Razvili su novi na~in iluminisawa i pokazivali veliko interesovawe i sklonost ka dekorativnom ukra{avawu. kada je ustanovqena Frana~ka dr`ava. a geometrijski pleteri su zadovoqavali wihovo ose}awe forme.Irska.Skitska i Persijsko .Sarmatska umetnost). . Ovo simboli~ko predstavqawe Sv. a oni su morali biti dostojno ukra{eni.814.IX VEK Karlo Veliki. koja ima negativan odnos prema antici. obojeno ili neobojeno staklo). tako da se zoomorfni ornament kona~no me{a sa trakastim ornamentom. wegovi unuci nisu uspeli da odr`e carstvo. ta {arena. KAROLINŠKA UMETNOST VIII . to je obi~no sistem isprepletanih traka i linija. Marka u obliku lava je o`ivqeno smislom za izvijen pokret `ivotiwe. . OTONSKA UMETNOST X . koji je krunisan na Vizantijski na~in. sarmatska umetnost kloazirano staklo i poludrago kamewe. On poku{ava da rekonstrui{e Rimsko carstvo. pa se ono 843. Marka iz Ehterna{kog ~etvorojevan|eqa . Germani su smatrali da su oni nastavqa~i Svetog Rimskog carstva. nikada nisu bili pod Rimqanima. uvedena qudska figura. Nema~ka. Veliki uticaj Iraca na razvoj minijatura . . a samim tim i ponovo ve`e umetnost za Antiku.Dimenzionisawe figura prema zna~aju (funkcionalno dimenzionisawe). Skitska umetnost . Lav Sv.osnivali su Skriptorije gde su ih izra|ivali. u kojima je ponekad nala`en ~itav niz dragocenih predmeta. sudovi. . g. kloazirana staklarija. Vikinzi su sahrawivani u svojim ~amcima. Varvarski pleteri se razlikuju od klasi~ne ornamentike.Skulpture nemaju tre}u dimenziju.XI VEK Traje od 912. Dela : 1. Ovo je irska minijatura.rado primewuju skupocene materijale ili barem materijale koji izgledaju skupoceno (zlato. Lotaringija. drago i poludrago kamewe. a postepeno se javqa i qudska figura.imali dodira sa Grcima. Umetnost se svodi u ravan. duhovnim nebom (Oton III). {to se i de{ava 751. vidqivo nebo je zameweno zlatnim. g. Karolin{ka umetnost obuhvata perid vladavine Karla Velikog i wegovih potomaka. Obnova karolin{kih tradicija. ali su wihove forme izvedene na ornamentalni na~in: noge su ponekad predstavqene kao pletenice (sli~no pletenicama od vrbovog pru}a).g. bez tre}e dimenzije. plavo. g. . do 911. koju su ostavili Vikinzi. Qudska figura u skulpturi. koje teku bez prekida.Skitska i Sarmatska .J tabla 18. do 1024.Germanskog duha sa duhom Sredozemnog sveta.Orijentacija od simbolike ka naraciji. Irski manastiri su bili sredi{te nauke i umernosti. Posle wegove smrti. .800. pomorski narod poznat i pod imenom Normani ili Varjaga. deli na tri dela: Francuska. g. Ima vi{e grupa ove umetnosti : .g. . koji je do{ao na vlast svgnu}em Merolinga. K Oko 700. Slikarstvo ovg perioda se sa~uvalo samo u minijaturama. koja je data grubo i {ematski. g. Najlep{i od ovih stilova je linearni Saksonski stil. linearni stil. Imitacije dragocenih materijala. Ova umetnost je prva faza sjediwavawa Keltsko . Karakteristike Karolin{ke umetnosti: .Skandinavska umetnost. Tehnika je karakteristi~na . je vladao od 768. sa elementima prepleta. On tako|e osniva i Akademiju u Alijenu (uticaj Italije). Persijancima (Gr~ko .Rade se minijature i slikawe (motivi : vegetativni i geometrijski).57 nakit. Umetnost. zadovoqavala je wihov ukus u pogledu boja. geometrijski oblici ili zoomorfne forme (stilizovani `ivotiwski oblici). koje se me{aju sa uticajima Vizantije. sa izme{anim keltskim i germanskim elementima.

godina posle Hristovog ro|ewa do}i Stra{ni sud. pa je Romanika mnogo misti~nija od Gotike. koja se oslawa na Anti~ke predstave da svaka `ivotiwa ima neko religiozno zna~ewe: .kanxe lava. Fiziologus: primitivna sredwevekovna misti~na zoologija. Pavla iz tamnice Damaska VIII vek. glava i krila orla. Crte` je linearan. Sme{teni su u kru`ne okvire. ~etvti se quqa na quqa{ci. ~ime se nije smatralo da se povre|uje wihov integritet. rat. freska iz crkve Sv. Langobardski i isto~ni motivi. 762. rekonstruisawem Anti~ke umetnosti.~etiri simbola imaju duga~ke i tanke predwe noge.kombinacija lava i orla. Teme: 1. g. ^etiri kruga na toj plo~i. Vajarstvo i slikarstvo stoje u slu`bi arhitekture.~ovek. 6. Ptice. godine. Luka i Jovan. g. Apokalipsa: proro~anstvo po kome }e 1000. otvorenih o~iju. a tela se sastoje samo od glave. Skulptura Skulpturalna figura je ponovo u modi i najvi{e je prisutan vid umetnosti.zatvoreni u kru`nu formu. 4. 3. kao i slikarstvo. Simbolizam u raznim `ivotiwama: Mateja .kuga. glad i smrt. reqef. Smisao za ornament je razvijen. ROMANIČKA UMETNOST X . Uvodi je Karlo Veliki po~etkom IX veka. a vezuje ih uticaj umetnost minijature i plastike. IX vek. Krugovi su povu~eni slobodnom rukom i nisu svi jednaki.krilati bik. ili 750.lav . 5. 3.J 318 Nalazi se na parapetnoj plo~i. Postoji natpis Imagoleonis. plo~a je celina. Marko. U prvoj polovini XII veka nastaje zreli Romani~ki stil. i ovde teolozi rade na izboru i sastavu ikonografskih tema. rep zmije (simbol greha). To je doba intezivne intelektualne aktivnosti. kako u rasporedu plasti~nih dekora. Skulptura se ograni~avala na ukra{avawe kapitela i portala. . Dela Romanike se razlikuju u zavisnosti od {kola. slikarstvu i `ivopisu.). . Zrela Romanika tek od po~etka XII veka.lav. kada su teolozi smatrali da }e do}i do kraja sveta. (725. Francuska sa svojim umetni~kim centrima igra vode}u ulogu u Evropskoj umetnosti. Qudska figura je dugo ostala van doma{aja keltskih i germanskih umetnika. Plutej iz Koqana Reqefna plo~a. 4.orao. sa ravnim simetri~nim ornamentom. Apokalipti~ke strahote se javqaju se u skulpturi. u krstionici katedrale Cividale. Marko . 2. je pot~iwena arhitekturi. germanski klesar. 2.776. od mermera je.XIII VEK Romaniku su zapo~eli Otonski carevi oko 1000. je bio zbuwen problemom figuralne predstave: simboli Jevan|elista su ~udna stvorewa .grifon . krila (sem An|ela) i malog spiralnog repa. ^etiri simbola Apokalipse . Psihomahija: borba dobra i zla oko du{e umiru}eg. a prate je [panija. tako i u oblicima. To je dekorativni komad. Umetnost Zapada bila je mnogo mawe pot~iwena apsolutnoj diktaturi crkve nego {to je bila Isto~na umetnost. Reqef sa parapetne plo~e sa natpisom patrijarha Sigvalda . koje treba da odr`e vernike u poslu{nosti (crkva je bila investitor).vasileus . jedan nema glavu. kao u pauka. Prokula u Naturinu. Bekstvo u Egipat. Nedeqe Zadar.Isus uvek budan. pa se razvijala slobodnije. Jovan . pa je retko samostalna. . Plutej iz crkve Sv. Tri ~oveka gledaju. Luka . Umetnik. Romanska skulptura .58 oblika `ivotiwe i geometrijskog okvira preko koga je ona stavqena. na woj je natpis patrijarha Sigvalda. i wena evolucija je bila `ivqa. Mateja. koji je izvajao mermernu reqefnu parapetnu plo~u. oko XI veka. minijaturi. Me|utim. koji ima ornamente pozajmqene sa isto~wa~ke tkanine. Italija i Engleska. Kult Bogorodice: u XII veku zamewuje predstave Apokalipse. cvetovi . Bekstvo Sv.

Ve}i.statua. Princip da se u kompoziciji ne ostavqa praznina (tzv.59 Romanika je zna~ajna jer uvodi figuraciju u skulpturu. ili izdu`uju zbog du`ine pilastera. Reqefi u timpanonima su polihromni. Arhivolta. \P 31. ponekad fantasti~an. zraci Svetog duha spu{taju na apostole. Oda{iqawe apostola .je glavni element dekora u unutra{wosti crkve. a rade se i ~itave scene sa ve}im brojem figura. stav mirovawa ili pokret i problem kompozicije (Karolin{ki period. postoji jo{ i zemaqska i nebeska hijerarhija .J 354. Javqa se i izokefalija. Kapitel: . Postoje dve vrste kapitela: 1. kao i pojava da su tela u akciji nagla{enija od onih koja su u mirovawu. 2. 2. kapiteli su bili kubnog oblika.ono {to je zemaqsko je ispod nebeskog. Wegova tema . Motivi su: geometrijski. Stubovi i delovi zida slu`e kao zale|e figurama prvobitno u visokom reqefu. Prisutan je grafizam u plastici jer se linearno obra|uju kosa i draperija. Kasnije. g. nekoliko lu~nih okvira koji natkriquju timpanon. koji ukra{avaju stubove brodova crkava. Zato se figure sabijaju da bi stale u visinu timpanona. ukra{avani samo geometrijskim ili biqnim oblicima . ali su se veoma rano pojavile i upletene figure. a kasnije ~ak i u punoj plastici.wegova povr{ina bila je relativno velika i podesna za monumentalni dekor. koji se veli~anstveno uznosi. bez obzira na anatomske mogu}nosti ili neverovatan polo`aj ili stav. kao i {ematizovani akantus. Zlatne legende ili Bestiarija. polukru`nih udubqewa povr{ina iznad vrata. a mogu biti udvojeni ili pojedina~ni. draperije. a primetan je strah od praznog prostora. Rade se beskrajno raznovrsni oblici. Timpanon je u romanskoj skulpturi igrao istu ulogu kao i u Gr~koj . Magdalene. Stubova i pilastera.oda{iqawe apostola imala je specijalno zna~ewe za doba krsta{kih ratova. ali uvek impresivan . Mo`da najlep{i od svih Romani~kih timpanona. vegetativni. jer objavquje da je du`nost svakog hri{}anina da {iri Jevan|eqe do kraja sveta. Umetnici su stvorili nov likovni jezik. koji ukra{avaju stubove u klaustrima. Timpanoni i arhivolti su ura|eni u barereqefu. sa ukqu~ewem Italije uvodi skulpturu). Vidimo kako se iz ruku Hrista. problem proporcije. koji su svi predstavqeni sa Jevan|eqem. kao Hristos ili Sveci predstavqaju kao ve}e. Timpanona. ^esto razlike u proporcijama pojedinih li~nosti dolaze i odtuda {to va`nije li~nosti. Mawi. ali je disproporcija uvek prilago|ena prostoru koji se dekori{e. prate}i arhitektonski elemenat. da bi ukras slu`io i kao poruka vernicima na kapitelima se predstavqaju ili pojedina~ne figure ili ~itave male scene iz Starog i Novog zaveta. 355. Skulptura postaje sve reqefnija i sve se vi{e odvaja od poza|a. U . 3. Kompozicija: Pored hijrarhijskog dimenzionisawa gore pomenutog. 1120. jajasti ornament i akantusov list. Vezlaj. Kompozicija je slobodno organizovana oko centralne figure Hrista. Skulptura na portalima je va`nija od ukra{avawa kapitela. Ova uslovqenost dovela je do neke vrste ekspresionizma. ne postoji odre|eni broj tipova kao u Antici. zupci. vertikalnih nosa~a koji primaju optere}ewe. strah od praznine) doneo je tipi~ne proporcije i forme: umetnik pribegava deformaciji figure. K Timpanon sredweg portala crkve Sv. Proporcije: Arhitektura ne samo da je odre|ivala granice plastici. Arhivolta je u po~etku ornamentisana geometrijskim formama (zvezdice. Na po~etku.naj~e{}e ornamenti bili su prepletena traka. koji je ponekad detiwast i karikaturalan. Ovde se prvi put javqa stub . ve} su se iz we ra|ale i same plasti~ne forme .realan izgled stvari preobra`en je u viziju.sastoji se od slede}ih delova koji su bili skulptoralno obra|eni: 1. anatomije. Prema tome kakvim prostorom raspola`e. Dela : 1. jajasti ornamenti) ili vegatabilnim motivima (stilizovanim li{}em. lozicama). on }e glave i udove smawiti i skratiti ili prekomerno pove}ati i rastegnuti (detaqi su vrlo lo{i). a mawe va`ne figure kao mawe. simbolom wihove misije. Figure spojene sa stubom nemaju uzora u ranijoj umetnosti (u Gr~koj je karijatida bila skulptura koja je zamewivala stub). Portal: .Zakon okvira.

a ne zahtevima prirode. tako da odmah pada u o~i. Petra. koje su prava enciklopedija sredwevekovne antropologije. oblici su podre|eni zahtevima slike. koja obuhvata sve legedarne rase.dva pauna piju vodu. pa je karakter slike vanzemaqski.1083. Qudska figura je dominantna i nesrazmerna u odnosu na arhitekturu. prozra~ni i finiji od Vizantijskih. koja nije ra|ena kao prostor povezan sa figurama. 4. Predavawe mapa Kapitel stuba crkve Sv. Postoji nebeska i zemaqska hijerarhija. . Petra.bela boja scene. XII vek. vezane za Stra{ni sud .. XII vek. neposredno u~estvuje u pri~i. dug 15 metara a visok 51 cm. pored Be~a. Mihajl vaga du{e. crkva St. sa velikim povr{inama i sa malim otvorima. ~iji su spoqni nose}i zidovi masivni. Bitka kod Hastingsa . a podloga je grubqa i matinirana. dok |avo nastoji da vaga prevagne na wegovu stranu. ne reprodukuju proporcije i forme koje odgovaraju prirodi. K XII vek. Umetnik Gofridus Mefecit. Ono ni izdaleka nije va`no kao skulptura ili arhitektura Romanike. Romanski rad je grubqi i misti~niji nego u Vizantiji . K Tapiserija iz Bajexa. Sam Gospod. koja je iskqu~ena. pa tako ~ini sastavni deo pri~e. obra}aju}i se graditeqima ove ogromne gra|evine. XII vek. Na desnoj strani. sasvim levo. Zidawe Vavilonske kule . tako da ~itav prizor postaje veliko merewe snaga izme|u Boga i ^oveka. dabi se ukazalo na to kako je propovedawe vere neograni~eno u vremenu i prostoru.J 363. pa Romansko slikarstvo ima hetorogeni stil. {to je dragocena povr{ina za freske. Umetnik koji stvara iz sopstvenog nadahnu}a te`i da odrazi svet verskih ideja. \P 39. To je jedno duboko dramati~na kompozicija. Postoje i razlike u proporcijama pojedinih li~nosti koje dolaze odtuda {to se va`nije li~nosti. Divimo se lako}i kojom je crta~ sjedinio pripovedawe i ornament: glavni prizor . a mawe va`ne figure kao mawe. kao wegova ravnote`a. pa su zbog nedovoqnog me|usobnog kontaktirawa prisutni znatni lokalni uticaji. Iz najimpresivnijeg sa~uvanog ciklusa (tema iz Starog zaveta) na svodu glavnog broda crkve. Dela: 5. Crveno . ali je disproporcija uvek prilago|ena prostoru koji se dekori{e. Radi se na jednobojnoj podlozi. zlatno poza|e. Slikarstvo Ima malo ostataka zidnog slikarstva.bitka kod Hastingsa. g. stoji div Nimrod.kloazonizam (oivi~avawe figure debelom konturom) ~esta je karakteristika Romanskog slikarstva. u plavoj ode}i.J 362. koji ilustruje invaziju Viqema Osvaja~a na Englesku. pored Be~a. Savin sur Gartempe (St. kqu~na li~nost poduhvata. Na arhivolti (luku koji okviruje timpanon) su predstavqeni znaci zodijaka i radovi koji odgovaraju svakom mesecu u godini. .60 samom nadvratniku i odeqcima oko sredi{we grupe su predstave iz Neznabo`a~kog sveta. XI vek (1073.gorwa je ~isto dekorativna. Friz izvezen (vuneni vez na lanenom platnu). a sa druge strane dva lava. puna napete radwe. tapiserija kraqice Matilde. zatvorena je dvema bordurama koje obavqaju svoju funkciju okvira podjednako dobro . Puni crni obrisi i nagla{ena igra pokreta ~ine kompoziciju izvanredno ~itqivom iz daqine. pa su tonovi pastelni. Ovaj profiweni mozaik je najpotpunija predstava Stra{nog suda. Bogorodica sa Isusom. Savin sur Gartempe). 6. Vagawe du{a Kapitel stuba crkve Sv. koji pomamno dodaje kamene blokove zidarima na vrhu kule. Ra|eno je tehnikom Al Fresko.Sv. Glavni ciq slikarstva je naracija. kao Hristos ili Sveci predstavqaju kao ve}e. Uslovi za razvoj fresko tehnike le`e u karakteru Romanske arhitekture. Kao i kod Vizantije ne te`i se stvarawu iluzije prostora i volumena. 3. 2. kao ni stavove i pokrete. Ovo je oltarska pregrada. Tor~elo Katedrala Katedrala Uspewa Bogorodice. parapet izme|u stubova . ve} samo slu`i da istakne predstave figure i predmeta ( kao i kod Vizantije). druga~ije prima boju. svetloj ili tamnoj. U slikarstvu je prisutan jak uticaj manastirskih sredi{ta. a dowa se sastoji od mrtvih boraca i kowa. a ne likovna lepota. kao i funkcionalno dimenzionisawe. Figure su stilizovane.).

Ona je i daqe oslowena na Bibliju.K XII vek. po~iwu se javqati i scene iz rada (u skulpturi) i ~ovek dobija istaknuto mesto. 7. Razvijena gotika. Grade se katedrale. Tradicija ~etvorolista se javqa u Gotici i prenosi . GOTSKA UMETNOST XII . Poklowewe Mudraca. u Nema~koj i drugim krajevima. Pijeta. i to na ra~un Vizantije. okru`uje lik Bo`anstva. Osna`ene i oboga}ene gradske op{tine . XV vek. Bogorodica u slavi . kao i profana tematika (ilustacija kalendara. koja se organizuje po cehovskom sistemu.Mandalu. za posledwe razdobqe sredwevekovnog stvarawa. koje stavqa ruku na krunu jedne od {est svetica. U tim se gradovima {iri zanatska privreda. K XII vek. `ivot Svetiteqa Savine i Kiprijana . Zanatlije se ukqu~uju u umetni~ku proizvodwu. Od 1095. [panija. poma`u}i te`we kraqeva. Opus francigenijum . 2. naro~ito onih koji su se nalazili na putevima za Italiju. godine zapadni feudalci preduzimaju niz vojni~kih ekspedicija na Bliski istok poznati kao krsta{ki ratovi. 3. Bazilika San An|elo in Formis (San Angelo in Formis). Ovi pohodi imali su za povod osloba|awe Hristovog groba u Jerusalimu od nevernika . Gradovi postaju i centri umetni~ke aktivnosti (nasuprot ranijim manastirskim centrima) ali se umetnost i daqe smatra samo jednom vrstom zanatstva. Tako gradska robna privreda po~iwe da preuzima prevagu nad seoskom naturalnom privredom i dobija sve ve}i ekonomski zna~aj. kraj XII i po~etak XIII veka. crkva St. zodija~ki znaci.XV VEKA Podela Gotske umetnosti: 1. koji je tipa~an za Romanski i Gotski stil. i preko we za istok. Uvek se postavqa u centar kompozicije.\P 42.Dekorativni elemenat elipsastog oblika ili profila. Tematika se postupno mewa. mawe vrednog i od Varvarskog. i mawe Italija. pa umetnost dobija nove vidove: slobodnija je u kompoziciji. U XII i XIII veku cvetaju gradovi na jugu Francuske.naizmeni~ne trake bele i _____. Freska iz kripte . Krunisawe Bogorodice. kao pogrdnog. prvi naziv za ovu umetnost. a pojavquje se u nekim delima i li~na nota. Javqaju se humaniji sadr`aji: Ro|ewe Hrista. naro~ito za ra~un onih feudalaca koji su ostali bez svojih poseda. sudska zdawa.muslimana. 9. XIII i XIV vek. (koji pripada manastiru Sen Saven). profane li~nosti .laicizacija tematike. Gotika je po~ela u Francuskoj a posle se {iri na Nema~ku pa daqe. Tek se sa Renesansom dolazi do imena Gotika. gradske ve}nice. u severnoj i sredwoj Evropi: Engleska. karakteristi~nim za sredwi vek.61 7. Pozadina . Notr-Dam Monmorije (Notre-Dame Monmorije). g. do 1270. Ta svetica dr`i kamen u levoj ruci. zelena i qubi~asta.boje su oker. qubav prema bli`wem. Savin sur Gartempe). bolnice. palate plemi}a i bogatih trgovaca. Ode}a svetica je tipi~na za kraj XII veka . Holandija. ali se gubi smisao pretwe kao u Romanici: ranije ja Hrist bio onaj koji preti. svod apside u kripti Sv Katarine. kao jezgro iz koga izrasta Renesansa. sada je Hrist koji pra{ta. U gradovima dolazi do procvata novog umetni~kog stila. Belgija. koji su hteli da pod~ine cele zemqe svoje centralne vlasti. Cvetna (pozna) gotika. U periodu krsta{kih ratova u severnom delu zapadne Evrope po~iwe nagli razvoj gradova. koje su se do tada gotovo iskqu~ivo obra|ivale. oblici su proporcionalniji. Ulazak Hrista u Jerusalim Oko 1060. ali su za stvarni ciq imali osvajawe bogatih zemaqa na istoku. koji dobija svoju najvi{u manifestaciju u Gotskoj arhitekturi.komune zapo~iwu borbu za emancipaciju od feudalne vlasti.Frana~ko delo. Osim verskih tema. {to se odnosi na otkrovewe Jovanovo i preobra`aj osobe koja ga prima. naro~ito Italijanskih (\enova i Venecija). Rana gotika. Savin sur Gartemp (St. to je zami{qeno oval koji simbolizuje Bo`anski sjaj . Bogorodica qubi ruku detetu. Tako|e ciq ovih ratova bio je osigurawe trgovinskog monopola na istoku u korist zapadnih primorskih gradova. 8.

nego je i wegov ikonografski program jasniji (u Romanici teme imaju korene u Biblijskim tekstovima.Veoma su va`ne i scene iz `ivota Bogorodice za{titnice pred bo`anskim silama. ~ije vidqivo svojstvo prodire bukvalno u prostor. pa dosta podse}a na Gr~ku umetnost Periklovog doba. kada postoji kao zadata tema). ritmu i harmoniji. predikaonicama i ciborijumima. koja ima punu trodimenzionalnost. pa se umesto Isusa Sudije javqaju i predstave Bogorodice). Gotska umetnost je imala podlogu u teorijskim spisima koji su se ticali regulisawa i sre|ivawa kompozicija . jer sve ima broj. {to se prenosi na nove umetni~ke oblike. i reqef na arhivoltnoj gredi iznad vrata. Po~ev od XIV veka u Gotskoj skulpturi idealizam po~iwe da ustupa mesto `ivopisnom realizmu.simboli~ko zna~ewe se zamewuje naturalizmom i realizmom. koji je upotrebqen i za zidove i za skulpture. nema pisanih dela. jasno}a. Teme su bliske gra|anskoj klasi. Ovome se dodaje svetlost i boja. pa imamo sve vi{e wihovih imena. lepota. koja se obi~no postavqa izme|u samih vrata glavnog portala. dopadqive. mesto Stra{nog suda zauzima ”Krunisawe Bogorodice” i scene iz wenog `ivota (iznad glavnog portala). Zodijak.izraz optimizma. ukoliko nije broj. Oko tih osnovnih tema grupi{u se motivi: Vrline i Poroci. ni oblik ne}e biti ni{ta”. XII vek. Oni se okre}u prirodi. Zapa`a se sna`niji realizam u stvarawu oblika. povezuje povr{ine konstrukcionih zidova i skulpture u nerazlu~ivo .Toma Akvinski: ”Nema lepote bez reda” (Ordo et claritas). Ako se Gotski portal uporedi sa Romanskim. u razradi su totalno razli~iti.Gotska. Mudre i Lude device. Izra`ena je simetrija.. Ona ostaje tako|e u sastavu arhitekture. Kada se razvio kult Bogorodice (za{titnice pred Bo`anskim silama). Na glavnom portalu nalazi se Stra{ni sud”. Razvija se estetika iz spisa Aurelijana Augustina iz IV veka sa Pitagorejskom idejom o broju. koji }e na}i puni procvat u Burgunskoj skulpturi XV veka.). ra| awe Hristovo. a u Gotici su teme pristupa~nije npr. red i mir. Statue na portalu Kraqeva . Augustin. ^esto figure imaju i Gotski osmeh . vide se razlike ne samo u tome {to je skulptura Gotskog portala na razvijenijem stepenu.. Stil XIII veka je idealisti~ki po karakteru.J 396. Mewa se odnos prema umetni~kom delu .Sv. pokreta i fizionomija (svaki Svetac dobija svoj individualni izraz lica) {to prelazi u naturalizam. Poja~ava se zna~aj i mesto umetnika. 397. kada dekor dobija enciklopedijski karakter. Sezonski radovi. prozora i na kapitelima. Odlikuje se vedrinom. Bogorodica. ali gubi po~etni dekorativni karakter i napu{ta arhai~ne stilizovane forme. K Katedrala u [artru. nasme{ene i graciozne (crkva uvi|a da se sa zastra{ivawem Stra{nim sudom ni{ta ne posti`e. Po~asno mesto zauzima figura Hrista. ali je ne posmatraju nau~no. statue u sastavu stubova koji se nastavqu u kordone arhivolti. konzolama. HG 331A. Lokalni sivi kamen. na timpanonu i na lukovima arhivolte. ali su boje vremenom nestale. poznavalac Anti~ke filosofije. Tek u XIII veku u dekor katedrala po~iwe da ulazi sredwevekovna ”suma znawa”. SKULPTURA Sredinom XII veka od Romanske skulpture se po~iwe razdvajati nova .62 u Renesansu. Potpuni dekor jednog Francuskog Gotskog portala ima ove sastojke: jednu veliku statuu ispred vertikalnog pilastra koji razdvaja vrata. Skulptura u reqefu se sve vi{e napu{ta i razvija se monumentalna statua. Gotska skulptura je prvo bila polihromna. koji se upore|uje sa ”velikim ogledalom” Vensena De Bovoa. sve ima svoj oblik. 332A. zapadni portal. Sav Gotski vajani dekor sme{ta se gotovo iskqu~ivo u okviru portala. Tako|e postoji uticaj Anti~kog i Hri{}anskog . Slobodne umetnosti. Iako su Gotika i Romanika potekle sa istog izvora. \P 77. plemenito{}u i duhovito{}u. koji je hteo da pomiri ova dva u~ewa: ”Red je su{tina. a bo~ni portali posve}eni su Bogorodici i Svecima. pa nema teorijske osnove i znawa se usvajaju prakti~nim putem. Dela: 1.

Desni timpanon prikazuje Hristovo otelovqewe: Ro|ewe. ~emu doprinose duge vertikalne linije draperija. arhivoltama i timpanonima nisu vi{e me|usobno izme{ane ve} stoje kao zasebni entiteti. tako da se ose}a telo ispod draperije. Upotrebi qudske figure kao ukrasa stuba doprinosi i pozadina na pijedestalima i stubovima izme|u figura. neprekidni niz koji vezuje sva tri portala. HG 333A. Statue na dovratniku. nebeskog Hrista.zato podi`e gorwi deo tela Bogorodice. koja je bogato ornamentisana. koja pada u naturalisti~kim naborima. [artr je most Romanske i Gotske umetnosti. svaka figura u ruci dr`i skiptar. ose}a se strogi red . Lepe duge linije u draperiji daju figurama izvesno arhitektonsko ose}awe. No. godi{wim ciklusom koji se stalno ponavqa. {to verovatno proisti~e {to su one posle po`ara 1195. pojavquje se iznad glavnog portala kao Sudija i Vladar svemira (Pantokrator). . predstavqaju proroke. Lica su veoma raznolika i izrazito su individualna. kwigu ili svitak. To je niz figura. u su{tini su statue. on nije izgubio smisao za kompoziciju. Ako se uporedi sa Romani~kim portalima. kao kraqevi i kraqice na zapadnom ulazu. Tri Sveca . g.stubovi).1220. potpuno je zreo primer ranogoti~kog vajarstva. {to ima za posledicu da ove statue izgledaju apstraktnije nego wihove Romanske predhodnice. a 24 prvosve{tenika iz Apokalipse su u arhivoltama. dok su u arhivoltama personifikacije i predstave slobodnih umetnosti . Ove figure deluju kao stubovi. {irina . dok su Apostoli okupqeni ispod timpanona.J 398. .kao da su sve figure odjednom stale mirno. ~ime nagla{avaju bitnu realisti~ku tendenciju Gotskog vajarstva. sakupqeni sa raznih delova zgrade (~ak ima i neukra{enih stubova postavqenih prilikom opravke). okru`ena sa ~etiri Apokalipti~ne `ivotiwe. Kraqevi i kraqice su bogato odeveni u vezene haqine. 2. Ovaj se portal jasno razlikuje od zapadnog. stoje ukru}eno sa rukama uz telo. umetnik je ovladao naracijom ali ne ume da skrati rameni deo . Sretewe. simbioza statue i stuba po~iwe da se razla`e. Zbijenost i `estoki pokret Romani~kog vajarstva ustupili su mesto nagla{avawu simetrije i jasno}e. du` kojih su pore|ane visoke figure.Na levom timpanonu vidimo vanvremenskog. nasuprot tome. Hristos je predstavqen na predstolu. Wihovi glavni elementi su toliko jednostavni. koje su izdu`ene. figure na dovratnicima. uz blagost i qubav prema qudima . okru`en simbolima Jevan|elista. u svom `arkom nastojawu da je podr`ava.qudska mudrost koja iskazuje po{tovawe Hristovoj mudrosti. Rana faza zrele Goti~ke skulpture. Upadqiv je nov na~in obrade dovratnika. kraqeve i kraqice iz Biblija. pa se ta reakcija mo`e videti ne samo u mirnom i sve~anom duhu kojim odi{u figure i wihovoj ja~e izra`enoj telesnoj veli~ini ve} i u racionalnoj disciplini simboli~kog programa koji le`i u osnovi ~itave sheme. . ali su bile ura|eni kao reqefi uklesani u materijal portala ili su se pomaqali iz wega. g. kazuje onom ko ulazi u hram najdubqe zna~ewe stvari koju crkva zastupa. one ostavqaju utisak da stoje na nogama i okre}u tela i glave. .). portal ju`nog transepta katedrale u [artru (1215. Na trostrukom portalu koji je sme{ten na sredwem delu fasade koncentrisano je mnogo skulptura koje o`ivqavaju kamene zidove i isti~u ulaz. a u skladu sa kraqevskim dostojanstvom. Wihova namena je bila da Francuske kraqeve proglase za duhovne naslednike Starozavetnih kraqeva i da podvuku sklad izme|u svetovne i duhovne vlasti. i pored strogosti. uokvirenog znacima zodijaka i wihovim zemaqskim paralelama . Malog Hrista na krilu Bogorodice (koja istovremeno predstavqa i crkvu).izra`ena u pokretu blagosiqawa. Ta centralna figura. gotski se vajar okrenuo prirodi. ali figure nisu toliko su{tinski deo gra|evine. Nejednake su visine. Figure imaju prirodne proporcije. od kojih svaka ima svoju osu. `rtvovao onu potpunu podre|enost arhitektonskim potrebama kojima se odlikuje zapadni portal.radovima u toku dvanaest meseci. Na zapadnim portalima [artra izgleda kao da ovaj realizam izvire iz reakcije na fantasti~an i demonski vid Romani~ke umetnosti.U sredi{wem timpanonu nalazi se Hristova figura. Wihove glave odi{u plemenito{}u i ~ove~no{}u. Na sli~an na~in javqale su se izdu`ene figure i na dovratnicima ili sredwim stubovima Romani~kih portala. Ovo je najstariji sa~uvani spomenik Gotske skulpture (Portail Royal). Za vreme stole}a koje je proteklo od gra|ewa zapadnog i bo~nih portala. Tkanina je tekstilna. kompaktne. da bi ih mogao shvatiti ~ovek sa ulice. Figure na dovratnicima u [artru. pa je. Statue sa dovratnika. a mnoge imaju i krunu na glavi.63 jedinstvo. vezane za stubove (statue . Kruti obli~asti oblik stubova pozajmqen je za qudsku figuru.

U ovom idealnom pokretu Hristovog vojnika. izvrsno zapa`awe svakodnevog `ivota.a pre svega organski sklop tela. Pa ipak. sli~no klasi~nom kontrapostu. Wegove noge po~ivaju na vodoravnoj platformi. a ne oblik preko oblika). pobe|ena Sinagoga. Ovo visoko dostignu}e Gotske plastike je prelom sredweg veka ka Renesansi. sa krstom u ruci. 3. K Zapadno pro~eqe katedrale u Amienu. Druga figura je kraqi~ina. I kvalitet patosa ima tako|e klasi~ne korene. Ove statue nisu postavqene. duh krsta{kih ratova udahnut je u svom najuzvi{enijem obliku. Origonalne su samo skulpture arhivolte sa bistama an|el~i}a posa|enim vertikalno na arhivoltu tako da izgledaju kao da se nagiwu preko ograde nekog balkona. Autenti~ne sredwovekovne skulpture su samo timpanoni bo~nih portala i skulpture arhivolti. pa je evidentan sklad arhitekture i skulpture. najupe~atqivija odlika statue nije wen realizam. vitez sa leve strane.oru`je. oni su u isto vreme predstavnici ovog sveta. ve} su timpanoni re{eni stavom. a ne romani~ko. Na sredi{wem timpanonu je Gospodar Isus Sudija. u ~etvorolisnim okvirima. vaqkastog oblika ranogoti~kih statua sa dovratnika. Centralni portal Stra{nog suda rekonstruisao je Violet le Duk (Violet le Duc). Portali na fasadi stradali su naro~ito za vreme velike Francuske revolucije. Draperija. kao u Francuskoj. Najkarakteristi~nija Gotska ostvarewa nisu klasi~no orjentisane statue sa dovratnika i kompozicije sa timpanona. ono {to ovo delo obele`ava kao duboko goti~ko. kao do tada. Po svojoj ozbiqnosti i monumentalnosti ove statue izgledaju kao neka anticipacija Diderovih Jevan|elista i svakako predstavqaju vrhunac Nema~ke gotske skulpture. Na preostalim delovima Stra{nog suda (arhivolta) vide se Bla`eni. Od vremena carskog Rima nismo videli tako potpuno `ivu figuru kao {to je ova. vedra i uravnote`ena slika ~oveka koji taj realizam izra`ava. ~ak ni ovde. a poseduju}i individualne crte. XIII vek. ve}. glave vi{e nisu strogo u liniji sa sredwom osom tela. kao {to su Mese~ni radovi. on je stvorio li~nosti tako jasno odre|ene i sna`ne kao da ih je `ive potretisao. Iako nisu bili savremenici umetnika. timpanon iznad portala. Scena sa osu|enicima pune su realizma. ve} stoji sasvim neusiqeno.\P 75. materijal tunike i veri`na ko{uqa . ~ak i sredi{wi stub. naprotiv. prikazani su u odelu svoga vremena i imaju stav svog stale`a. g. K Timpanon na portalu ju`nog transepta. predstavqena sa vezanim o~ima. 5.J 403. Jedan od najqupkijih kalendara u gotskoj skulpturi (juni. ali. XIII vek. umesto da je prava. Sa druge strane. Nema hijerarhijskog dimenzionisawa. a ne na nagnutom grebenu. jeste duboko ose}awe ne`nosti koja pro`ima ~itav prizor. Ose}a se da neko zajedni~ko ose}awe vezuje ove figure. Stra{ni sud . Izvanredne u svom realizmu koji kipti od `ivota. Smrt Bogorodice . naro~ito je dirqiva. u svom neobi~nom pokretu. Naj~uvenije Strazbur{ke statue na ju`nom portalu. ali primetnu krivinu u obliku slova ”S”. jako istureni baldahini iznad wih i wihova detaqno obra|ena postoqa doslovno su potisnula stubove u senku. i odnosi na svojim sapima jednog osu|enog kome ispadaju creva. XIII vek. 6. Znaci zodijaka i mese~ni radovi . Sv. koje Avram prima u svoje okriqe. po lepoti.64 figura. XIII vek. klonule glave. kakvu dotada nismo sreli. Statue saksonskih plemi}a vezanih za osnivawe katedrale. opisuje slabu. sposobnost da komuniciraju pogledom ili gestom. sa slomqenim kopqem zastave i ”zakonom” koji joj ispada iz ruke. 4. i Osu|eni. K Notre-Dame(Notre-Dame) u Parizu. najupe~atqivija je grupa na kojoj je predstavqena jedna `ena vezanih o~iju (personifikacija smrti) kako ja{e na kowu. U Trojici Svetaca nalazimo odjeke krutog. a osa wegovog tela.J 407. Ceo prostor je ispuwen (timpanoni su re{eni u ritmu oblik do oblika. Ono {to ovo delo obele`ava kao goti~ko a ne romani~ko jeste duboko ose}awe ne`nosti koja pro`ima ~itav prizor. katedrala u Strazburu. ve} u . 7. ve} skulpture mawih dimenzija. K Katedrala u Naumburgu. humoristi~ki smisao i vernost izraza i pokreta. pokreti i gestovi odi{u klasi~nim dahom. oko 1200. tipovi lica. na portalima i na fasadi katedrale. juli i avgust). koji se propiwe. Teodor.J 399. Ekehard i Uta . Jo{ vi{e iznena|uje obiqe ta~no zapa`enih pojedinosti . Velike statue koje se danas nalaze na portalima su iz XIX veka. Personifikacija crkve i sinagoge Katedrala u Strazburu. Dramati~an.

Na konkursu su svi u~esnici morali da podnesu po jedan probni reqef u goti~kom ~etvorolistu. drugi Stevana Ma|arskog. Mojsijev kladenac .kamen ili gvozdeni elementi. kao kakva velika qu{tura. a sve se stavqa u nose}u konstrukciju koja mora biti vrlo jaka . a u isto vreme lirsko. a kasnije se koristi polihromnija. .g. \or|a. Dve vrste gotskog slikarstva: 1. a tre}i Sv. Naumbur{ki kipovi predstavqaju izuzetak u gotskoj monumentalnoj plastici . Taj raspored je utoliko ~udnovatiji {to nisu u pitawu nikakve sveta~ke li~nosti.rani XIV vek: kompozicija je velika.). to proisti~e iz ukusa me|unarodnog stila.slikarstvo u staklu. U Isaiji.rane renesanse. ono {to pada u o~i jeste precizni i majstorski realizam svake pojedinosti. kao i delovi stakla. po~ev od otprilike 1350. Vajarstvo koje je dostiglo vrhunac u delu Klausa Slutera. g. na po~etku Nema~ke Gotike. U Francuskoj je zidno slikarstvo veoma retko. neguje se plo{ni karakter. ktitora crkve. u svom razvoju. ve} portreti profanih li~nosti. kao ni docrtavawa. Ovaj reqef je vrlo fine izrade. odlikuje se punom individualno{}u portreta. za razliku od Mojsijeve. Skulptura velikih dimenzija je kombinovana sa arhitektonskim okvirom malih dimenzija: simboli~ki kladenac koji podupiru le|ima ~etiri statue. a na ~ijem je vrhu nekada bilo Raspe}e. 8. re{eni da od wega osvoje {to vi{e (obratiti pa`wu na upoqe isturenu spiralu svitka).g. ~ije su se mo{ti ~uvale u Bambergu. kartuzijanski manastir u ^ampmolu (Champmolu). ovi vidovi stila na{eg umetnika mawe su nagla{eni.\P 92.da se u crkvi postave statue laika.65 unutra{wosti crkve. K Klaus Sluter (Claus Sluter). XIII vek. XIV vek (1395. `rtvovawe Isaka . Od boja dominiraju rubinsko crvena i mnoge nijanse plave ([artr). nema poku{aja stvarawa dubine prostora. jarko zelena i oker. te`i se do~aravawu igre boje u enterijeru (~arolija efekata). dalo je prve portrete posle kasne Antike i predstavqa kasnogoti~ki uvod u renesansu. Nema nijansi ni sen~ewa. nabujali oblici kao da se pru`aju u okolni prostor. Di`on. Pazi se da olovni okvir ide po konturi ili va`nijem preseku. Naprotiv. 10. SLIKARSTVO Zapostavqawe slikarstva poti~e iz konstruktivnih razloga. Emoncionalna snaga realisti~kog prizora je elemenat koji preovladava. koji se kao mlad sreo sa francuskom umetno{}u.-1406. Ovde an|eo fizi~ki interveni{e da bi spre~io Avrama da zabode no` u Isaka koji je izobli~en od straha. Prozor ~uva autenti~nu dvodimenzionalnost. olovo ~ini crte` i javqa se na logi~nim mestima. gotovo isuvi{e istan~ano uobli~avawe pokreta i odela. od bezna~ajnih sitnica ode}e do gra|e izborane ko`e. okrenutom ulevo. jer skeletni sistem gra|evina ne ostavqa mesto za zidno slikarstvo. sa predstavom `rtvovawa Isaka. staklo se boji i ubacuje u mre`u od olova (olovo i staklo se isto pona{aju pri temperaturnim razlikama).J 410. 2. ogr}u}i se svojim pla{tom. rasko{no drapirana ode}a obavija Mojsijevo masivno telo. Zato je delo zatvorenije i sna`nije. Mojsije i drugi Starozavetni proroci. Pozla}eni bronzani reqef iz 1402. kojim je pobedio na konkursu za bronzana vrata krstionice u Firenci. ali u Nema~koj gde postoje ve}e zidne povr{ine ima i slikarstva. Zidno slikarstvo . Kolorit sveden na mali broj boja. 9. K Katedrala u Bambergu. Ovde. U veli~anstvenom Mojsiju sa`ete su sve osobine Sluterovih statua sa portala.J 419 Lorenco Giberti (Lorenzo Ghiberti). Meka. Bruneleski (Brunelleschi) je utemeqiva~ novog stila . Tako se posti`e ne`no. Vitra` . se jasno razra~unavaju sa Romanskom tradicijom. Mlada gospa Uta kao da se povla~i u svoj unutra{wi svet. kao pandan jednom Sv. . Tip idealnog sredwevekovnog viteza (u wemu neki vide portret kraqa Konrada. Glava. {to je posledica umetnikovog poznavawa zlatarskog zanata. Bamber{ki kowanik . Iako izgleda da delu nedostaje dramska snaga.ima karakteristike iste kao i skulptura. u samom holu (horu). imaju namenu da pou~e vernike . u ve}oj plasti~noj snazi i savr{enstvu tehnike.religiozni karakter. u Bambergu. Martinu na kowu).

Vitra`. doslikavaju se elementi ({to je princip. Najdragocenije strane ovog rasko{nog molitvenika nalaze se u kalendarskom delu. 6. 442 .prvi put posle antike. Jedini grupni prizor u enterijeru. Smawuje se kompozicija. ali ostala gomila . a ne u staklu) i prozor vi{e nije neutralna povr{ina. nesre}an izgled seja~a. Pri~a dra`esnu lirsku pri~u o seoskom `ivotu usred zime. a pokazuje vojvodu Berryja na gozbi. vidimo seqaka kako se~e grawe za vatru i drugog koji tera magarca prema ku}icama sme{tenim me|u bre`uqcima. do 1416. K Katedrala u [artru. ve}i je broj figura. Dan je svetao i sun~an. XIII vek. 5. Na staklenom prozoru ju`nog bo~nog hora prikazana je na{a Gospa u velikom staklu.9 metara. devojku koja dahom zagreva promrzle ruke hitaju}i da se pridru`i svojim drugaricama u toploj ku}i. visine 4. goti~ki linearna. Bogorodica sa detetom Ikona sa zlatnim ramom. Olovne trake kao da gwe~e oblike.\P 78.Februarska minijatura je najstariji predeo pod snegom u istoriji Zapadne umetnosti. . 3. kako licem. Ovo je kasni vitra`. Notre Dame de la Bel-Verijer . 2.\P 78. Nema~ka kasna gotika.izuzev mladi}a i sve{tenika s vojvodine desne strane .pohabana odje}a. ~iji predwi zid nije naslikan radi nas. Dela: 1. 4. Hristov ulazak u Jerusalim.J 441. kao {to je smrznuti dah devojke. XII vek.66 . rade se velike jednobojne sive povr{ine. Svi ovi qudi pripadaju istom tipu. {to je ~ista suprotnost dvorcu u pozadini (tada{wi Luvr). Bra}a iz Linburga su sjedinili sve elemente u niz panorama ~ove~ijeg `ivota u prirodi . Predeo i spoqa{ni i unutra{wi izgled aritektonskih objekata skladno su sjediweni u dubokom vazdu{nom prostoru. K Katedrala u [artru. K Prikazuje sre}ne trenutke iz vojvodinog `ivota. U kasnijim vitra`ima ima i do 300.Januar pokazuje `ivot plemstva. On sedi kraj ogromnog kamina sa zaklonom koji ga {titi i istivremeno ima ulogu nekog svetovnog oreola koji ga izdvaja od dvorijana i slugu.K XIII vek. tako i stasom. jer se tra`i predstavqawe tre}e dimenzije.XV vek: donosi propast vitra`a.Oktobar prikazuje sejawe `ita. Molitvenik vojvode od Berryja . . kasni vitra` je slika na staklu. .Grizaj (Saint Chapel de Paris) . od 1413. Realisti~ne pojedinosti . detaq. na kojima vidimo podroban opis `ivota ~oveka i prirode u toku svih 12 meseci. ~ime se gubi karakter vitra`a kao prozra~no bojene povr{ine. Saint ^epel de Paris . tabla 26.\P 78. sa ovcama zbijenim u toru. pticama koje gladno ~eprkaju u dvori{tu kraj koko{iwca. nijansi. kad su podloge serijski izra|ivane i u wih su umetani medaqoni ra|eni po poruxbini. a fibure u prvom planu bacaju senke na tlo . a samo malo minijatura u pravoj tehnici vitra`a.g.kraj XIV veka: zbog velikog broja poruxbina slabi kvalitet. Kasni vitra` ima i poluprefabrikovane komade (Grizaj).odlikuju se ~udnim odsustvom individualnosti. Wegove crte imaju odlike dobrog portreta. Slikali su ih Bra}a iz Limbourga. ^ak i tako neopipqive i prolazne stvari. dim koji se vije iz dimqaka i oblaci na nebu. Ovakvi ciklusi prvobitno su se sastojali od dvanaest pojedina~nih figura koje su oli~avale delatnosti koje su vezane za odre|eni mesec i bili su ukoreweni u sredwevekovnoj tradiciji (uporediti znakove zodijaka i mese~eve radove). to su plemi}ke lutke ~ija nadqudska vitkost podse}a na wihove `enske pandane u modnim ~asopisima na{ih dama. K Katedrala u [artru. postale su mogu}e za slikawe. Blagovesti. .

kome pripisuje pronalazak perspektive.pojavu islama . Lorenco Giberti (Lorenzo Ghiberti) . to je zna~ilo da autoritet koji je pridavan klasi~nim uzorima ni izdaleka nije bio nedodirqiv. U praksi. naglo prekinule. Ovakva spremnost da se posumqa u tradicionalno verovawe i obi~aje osta}e duboko karakteristi~na za Renesansu kao celinu. novu umetnost nastavila je daqe svojim razvojem. skulptor.Traktat o slikarstvu. a ne prema li~nosti umetnika koji su ih stvorili.O slikarstvu.napisao kwigu ”`ivot” o najslavnijim slikarima.Komentari biografije umetnika.. zasnovana na odbacivawu Sredweg veka. duboka duhovna kriza reformacije i protiv reformacije. Ovo je samo deo doga|aja koji su prouzrokovali Novu eru.uspeo da prona|e neke anti~ke traktate o perspektivi i da ih izvanredno prokomentari{e i \or|o Vasari (Giorgio Vasari) . iz Ere Zakona ({to zna~i Starog zaveta) i Ere Milosr|a ({to zna~i posle Hristovog ro|ewa). a kasnije govori o U~elu (Uccello). Renesansa je bila prvi period u istoriji koji je bio svestan svog postojawa i koji je sam sebi iskovao ime. kao prvih kolonijalnih sila. Te`i{te Renesanse je wen javni karakter. ve} na bazi qudskih ostvarewa. termin koji je posle preuzela cela Evropa. Umetni~ka dela. odnosno neprosve}enosti trajalo sve do Renesanse. iskqu~ivo kao uspostavqawe Gr~kog i Latinskog jezika u wihovoj ranijoj ~istoti i vra}awe na originalne tekstove klasi~nih pisaca. Leonardo . skulptorima i arhitektima. u svom stvarawu nije uni{tila dotada{wu umetnost.pad Carigrada i Tursko osvajawe jugoisto~ne Evrope. i ako je mogu}e i prevazi|u. Ona je na Klasi~nu Antiku gledala kao na Eru kada je ~ovek dostigao vrhunac svojih stvarala~kih snaga. ve} ju je apsorbovala. teoreti~ar.. Teoreti~ari prerenesansnih majstora su iz XIII veka : Vitelo (Vitello) . Individualizam . Novi duh u umetnosti doneo je oslobo|ewe od ranijih stega. sintetisala je sa drugim formama i drugom sadr`inom. sada po~iwu da se razlikuju jedna od drugih ba{ prema umetniku . koji je na{ao perspektivu sam od sebe. istra`iva~ka putovawa koja su dovela do zasnivawa prekomorskih imperija u Novom svetu (Africi i Aziji).ponovo se roditi). donela Novoj eri ne preporod Antike. Renesansa. kao revolucija u umetnosti. renesansa je delila pro{lost ne prema Bo`anskom planu Spa{ewa. bili smo u mogu}nosti da uka`emo na veliku prekretnicu .67 RENESANSNA UMETNOST Prou~avaju}i prelaz izme|u klasi~ne antike i Sredweg veka. koja se u Sredwem veku razlikuju po tipu. eru koju su varvarske invazije. ve} da se dostignu. Osnovni paradoks je {to je `eqa za vra}awem klasi~arima. ve} ra|awe modernog ~oveka. Sredwevekovni ~ovek nije mislio da pripada dobu koje se razlikuje od klasi~ne starine. Teoreti~ari renesanse : \enimo \enimi (Gienimo Gienimi) . Nikakav sli~an doga|aj ne odvaja Sredwi vek od Renesanse.Perspektiva . tj. nasuprot svim utv|enim autoritetima. Ciq renesanse nije bio da se dela Antike podra`avaju. Vasari zapada u kontradiktornosti : u kwizi pi{e o Bruneleskiju.O slikawu perspektivom. pro{lost se za wega sastojala prosto iz ere ”Pre Hrista i Posle Hrista”. dok su mra~ni pagani Antike stvarno predstavqali najsvetliji stepen istorije. Leone Batista Alberti (Leone Battista Alberti) . Viwon de Baro~i (Vignon de Barochi). U ovoj se kwizi prvi put pomiwe ime Renesansa. . i stvoriv{i jednu kvalitetnu.koja obele`ava podelu izme|u ovih era.i to mnogo ja~e nego u Anti~ko vreme.. pesnik.Traktat o slikarstvu.osposobila ga je da objavi. koja donose sa sobom i suparni{tvo izme|u [panije i Engleske. koje su sru{ile Rimsku imperiju. Homo Univerzale . Petrarka. Nasuprot tome. svoje sopstveno ube|ewe da je doba ”verovawa” u stvari bilo doba neprosve}enosti i mraka. prvi od velikih qudi koji su stvarali Renesansu. Pijero dela Fran~eska (Piero della Francesca).umetnik renesanse : arhitekta. Svakako da su XV i XVI vek bili plodni dalekose`nim doga|ajima .nova samosvest i samopouzdawe .autoru i `ig wegove li~nosti postao je najva`nija odlika. Zato se Novi vek mogao nazvati ”Preporodom” (od latinskog Renasci . slikar. smatrao je novu eru kao o`ivqavawe klasike. me|utim. pa je vreme hiqadugodi{weg intervala mraka. {to je imalo za posledicu to da se manifestuje individualnost umetnika .

obe umetnosti su okrenute ka realnom izgledu. veoma je va`na i pojava humanizma .Preovla|uje problem proporcije qudskog tela. Ciq Renesanse nije podra`avawe Antike. Izra`en naturalizam . jedan od slikara gr~kog manira. Zahvaquju}i tome.Istra`uje se pokret qudskog tela (wegove relacije u odnosu na prirodu). 5. ve} u temi .-1302. tako spektakularne i dalekose`ne po dejstvu na budu}nost. nov talas Vizantijskog uticaja preplavio je romani~ke elemente koji su se bili zadr`ali u italijanskom slikarstvu. ali posmatrawe prirode nije nau~no.g. Jo{ tesno vezan za Vizantijski duh.dah prirodnosti i humanizam . iako pod sna`nim uticajem umetnosti severa jo{ od Karolin{kog doba. u`ivao je poseban glas. Konkretne ideje . Čovek je izbio u prvi plan. ali omogu}ava renesansnim umetnicima teorijsko i prakti~no obrazovawe. rebrasti svod.tehnike koje nikada nisu uhvatile ~vrstog korena severno od Alpa . tako da su italijanski umetnici mogli da apsorbuju vizantijsku tradiciju mnogo temeqitije nego ikada ranije. podporni luk. U Sredwem veku umetnici idu od apstraktnog ka konkretnom (odre|enu religioznu ideju materijalizuju u slici). a qudske figure su realne zahvaquju}i posmatrawu.stalno su bile `ive na italijanskom tlu. 3. Umetnici tra`e svoj individualni izraz. koji izlazi iz anonimnosti. .68 Pored navedenog. nema vitra`a). ve} antisholasti~ka i antiklerikalna. Umetni~ka dela po~iwu da se razlikuju po autoru. pokretu i formi. mo`da i \otov (\otov) u~iteq.dolazi do izra`aja individualni izraz umetnika. Prou~ava se Antika. Gr~ki manir je preovla|ivao sve do kraja XIII veka.). mozaik i zidno slikarstvo . . 4. 2.imaginarnog”. Sredwevekovna umetnost je skru{ena. firentinski majstor. . Bilo kako mu drago.Da bi se ostvarila tre}a dimenzija u dvodimenzionalnom okviru slike. U dobu gotike javqa se svojevrsni realizam. To delu daje svojstvo ”transedentalno . kao {to je bila i pojava goti~ke katedrale u Francuskoj. tj. oni su svestrani i obavqaju vi{e delatnosti. I ba{ u vreme kada su prozori od bojenog stakla postali glavni vid slikarske umetnosti u Francuskoj.Italija nije omogu}ila razvijawe osnovne ideje Goti~kih konstruktivnih elemenata (prelomqeni luk.prisutna svest o ~ovekovoj mo}i i wegovom dostojanstvu. U na~inu mi{qewa i procesu umetni~kog stvarawa. Ima izvesne ironije u ~iwenici {to se ovaj novovizantijski stil (ili ”gr~ki manir” kako su ga Italijani zvali) pojavio u vreme ~etvrtog krsta{kog rata 1204. Razlike izme|u Sredwevekovne umetnosti i Renesanse : 1.trećento (trecento) Krajem XIII veka do{lo je do eksplozije stvarala~ke energije u Italijanskom slikarstvu. slikarstvo na drvetu. jer je bila pod jakim uticajem Vizantije i Romanike. ali ga oboga}uje novim . ve} weno prevazila`ewe. Prirodu dekomponuju i podre|uju je zahtevima slike. vr{e se sistematska istra`ivawa perspektive (anti~ka umetnost nije znala za jedinstvene nedoglede za sve paralelne prave). Prisutna je `eqa za odbacivawem Sredwevekovne tradicije i `eqa za vra}awem ka klasi~nom. isti~u se qudske vrednosti.g.~ovek se pritom se}a kako je Gr~ka umetnost nekada osvojila ukus pobedonosnih Rimqana. Dodirna ta~ka `ive Antike i nove Italijanske umetnosti nije u stilu. stavqawe ~oveka u sredi{te pa`we. Umetnost koja je pripremila Renesansu : . U centru pa`we je ~ovek koji sve podvrgava kontroli svoga razuma. pro`eta humanisti~kim idejama. 1. Čimabue (Cimabue) (1240. Sredwovekovna Italija. uvek je ostala i u bliskom dodiru sa Vizantijskom umetno{}u. a ne po tipu . PRETEČE RENESANSE . Religija nije antireligiozna.

Bogorodica sa Hristom je na zlatnoj podlozi. ali korak napred je u~iwen. ve} ima individualne crte. figure su u predwem planu slike. za wegov crte` da nije uvek vaqan. Svetlost i senku je raspore|ivao na interesantan na~in i tako davao plasti~nost oblika. Arhitekta. ne snose zajedno sa qudima ovaj teret. Ovali wegovih lica i skulptoralnost forme tako|e imaju korena u ranijem sredwevekovnom slikarstvu. Majstor zidne slike.85 x 2. 2. Uspeo je da ostvari realisti~nu formu u modernom svetu.). \P 106.\P 109. nivo pogleda je u dowoj polovini). U wegovim kompozicijama ima vizantijskih reminiscencija. Za wegove draperije reklo se da su jednolike i te{ke. dok su ostali satojci. Madona nije {ematizovana u liku. mali i li{eni te`ine kao pti~ice. kao da su figure na tlu sputane svojom zajedni~kom du`no{}u da sa~uvaju stabilnost kompozicije. na drvo znawa.24 m. On je umetnik zidne slike. Dejstvo drame poja~ano je strogim jednostavnim okvirom. Tragi~no raspolo`ewe saop{teno je sve~anim ritmom koncepcije isto koliko i gestovima i izrazima u~esnika. jo{ pre nego {to smo shvatili specifi~no zna~ewe naslikanog doga|aja. sedi na prestolu koji pridr`avaju an|eli raspore|eni u tri reda. Oplakivanje Hrista . slu`ile samo kao dekor ispred koga se scena sa li~nostima odigrava. figure i prostor dovodi u realne razmere. koji odgovaraju wenim ogromnim dimenzijama (3. koji su u `i`i prizora. jedna prostota wegovog pri~awa i wegov dar da gestom verno izrazi du{evno stawe svojih figura. Uravnote`enost oblika i uskla|enost volumena. predeli i zgrade. Istra`uje realni arhitektonski prostor. ~ak i drvo ima dvostruku ulogu. IS 31. S izvanrednom smelo{}u \oto isti~e sle|eni jad o`alo{}enih smrtnika nasuprot pomamnom pokretu an|ela koji pla~u me|u oblacima (an|eli uzle}u i padaju u agoniju. kao rawene ptice). monumentalne kompozicije u fresko tehnici. Zgr~ene i pognute figure.-1337. vratio je slici realnu dimenziju dela: kod wega nije odba~eno sve {to ranije bilo u slikarstvu.g. Figura Hrista je sapeta linijom i ~vrsta. sa kojim po~iwe Rana renesansa. 1. IS 29. Nema . wegova lucidnost u na~inu kako slikarski misli.J 426. K Upe~atqiva oltarska slika na drvetu. koje su najni`i centar gravitacije (figure na tlu daju stabilnost kompoziciji. a uneti su tek da ukratko objasne sredinu u kojoj se radwa de{ava. koje se zbog greha Adama i Eve osu{ilo. Wegov pejza` je sasvim nerazvijen. Wegovo posmatrawe prirode ograni~ilo se na qudsku figuru uglavnom. kao i na vizantijskim ikonama . No. nikada nije mogao da ostvari preteranu dubinu prostora. oko 1280. izra`avaju tmurnost prizora i bude na{e saose}awe. verovatno u~enik ^imabuea (od wega je nasledio smisao za monumentalnost) . Stasom je ve}a od an|ela.^imabue je otkrio wegov talenat posmatraju}i ga kako kao pastir crta ovce na kamenu. takmi~i se sa najlep{im vizantijskim ikonama i mozaicima. ali }e se povratiti u `ivot zahvaquju}i Hristovom `rtvovawu. U tom pogledu wegova imetnost je koraknula toliko unapred da vaqda zbog toga zaostaci pro{losti ve} izgledaju strani u wegovim slikama i skoro da se od wega o~ekuje da u|e i u one probleme koji }e vremenski tek kasnije do}i na red da budu re{avani. skulptor.g. Wegova ogolelost i usamqenost navode nas na misao da ~itava priroda na neki na~in u~estvuje u Spasiteqovoj smrti. kao kod Dantea u jednom stavu Bo`anstvene komedije. ali nas i poziva da razmi{qamo o jednoj jo{ odre|enijoj simboli~koj poruci. Isto tako. Đoto di Bondone (Giotto di Bondone) (1267. Najve}i umetnik.). slikar. dok an| eli. vegetacija i `ivotiwe. Ono po ~emu se od wih razlikuje jeste uglavnom ve}a strogost crte`a i izraza. kao i wegova mirna monumentalnost. Nagib brega koji se spu{ta deluje kao ujediwuju}i element i u isto vreme upravqa na{e poglede prema glavama Hrista i Bogorodice. No mnogo va`nije osobine su wegovo izvorno posmatrawe i interpretirawe prirode. nevizantijski je oblik slike koja se gore zavr{ava sa zabatom. za wegove tipove da su ~esto vulgarni. \oto je odbacio tradicionalnu zlatnu pozadinu i zamenio je nebom i pejza`em.69 `ivotom i Anti~kom plemenito{}u. Na istoku se nikada nisu usu|ivali da rade slike na drvetu u ovako monumentalnim razmerama. ponavqawem odre|enog oblika.uticaj koji je preko Orijenta Vizantija primila od Egipta. Madona na prestolu . kao i na~in na koji je ura|en presto od drveta sa intarzijama. pa je po tome on jo{ uvek ~ovek sredwevekovnog duha. K XIV vek. Arhitektura u wegovim slikama nije u proporciji sa li~nostima. Jer ono je aluzija.

pa zbog toga ima drugi kolorit. Hrist klonuo na Bogorodicu. 5. meke linije. kapijom koja uokviruje masu koja kli~e u znak dobrodo{lice i gra|evinama iza we. koji se navode kao karakterne osobine Sijenske {kole. Dučio di Buoninsegna (Duccio di Buoninsegna)(1225. Hristov ulazak u Jerusalim . Ukara{ava \otovu jednostavnost i uvodi ne`nost i mawe o{trina. Kowanik ja{e preko osvojenih zemaqa. sa koje treperi jo{ bqe{taviji An|elov zlatni oreol. Majesta . Karakteri{u ga prefiwenost forme elegantnih rafiniranih oblika i kolorita. I u prizorima pod vedrim nebom. ali je u isto vreme i zatvara. Krinovi (simbol ~isto}e). ni{ta se ne kre}e i sve je podlo`no rafiniranosti. merdevine uz krst. 3. Ne pla{i se nereda niti dekoracije. 6.g. Posledwe godine `ivota proveo je na Papskom dvoru u Aviwonu.sa prepla{enom Bogorodicom i blistavim . ve} zidovima sa obe strane puta koji vodi u grad. dok se vrlo jasno ispoqavajug forme . Radio je za gradske uprave. izvr{io veliki uticaj na francusko slikarstvo. li{}e i svetla pti~ija krila lirski su raspore|eni po zlatnoj pozadini. kao i toplim koloritom. Poznat po malim slikama punim poezije. slici daje dubinu.J 428 Na pole|ini oltara.karakteristika Sijenske {kole. Kolorista je prvog reda . K Razlikuje se od pre|a{wih svojom izrazitom linearno{}u .-1318. On radi tehnikom tempere na dasci ({tafelaje). na zadwoj strani prikazan Hristov `ivot. posle pobeda kod gradova Montemasi i Sasoforte.-1344. ali vi{e upotrebqava tre}u dimenziju .Traga za plasti~no{}u oblika. nisu mo`da ni u jednom Sijenskom delu tako izraziti kao na ovoj slici. Mawe snage od \ota. Skidanje sa krsta Freska. Bogorodica. ali na jedan plemeniti na~in.za razliku od \ota raspore|uje figuru u prostoru (\oto je dr`i u prvom planu). koji anticipira Boti~elija. li{}em oven~anim An|elom. dijagonalni pokret u dubinu nije izra`en figurama koje su na celoj slici istih dimenzija. Izradio je mnoge slike na drvetu. arhitektura je zadr`ala svoju funkciju u uobli~avawu prostora.oltarska ikona. Blagovesti . Sijena. Prvi majstor Sijenske {kole. Ovo je prvi kowani~ki portret u Italiji. Radi u Vizantijskom maniru. Da Fogliano je predstavqen pola kao li~nost (bogato odeven i dostojanstvenog stava). Pejza` je sterilan. koje blistaju `arkim sjajem i koloristi~kom masom . trodimenzionalnije. kao {to je ovaj. ima mek{e draperije.). Naslikao vi{e oltarskih slika. Rafinirana spiritualnost i delikatnost emocija.radi istu li~nost vi{e puta na jednoj slici.). kao majka. na predwoj strani Madona. Gr~ki manir u Du~io-vim rukama nije vi{e uko~en: talasasta meko}a draperije. a i za skra}ewem. wegova arhitektura opet ispoqava sposobnost da sadr`i i zatvori. K Profana tema. koji su tako|e predstavqeni na slici.sle|en jad o`alo{}enih. Raspored volumena u prostoru nema nikakvu posebnu vrednost. lica i ruke po~iwu da se zaobquju. U wegovom delu vizantijski elementi blede. zlatna pozadina. vizantijskogoti~ki pravac. koja mu je bila poru~ena od Sijenske op{tine. a pola kao heraldi~ki simbol. i ba{ zbog toga ostavqa na nas utisak ne~eg mnogo razumqivijeg nego i jedan vidik u Anti~koj umetnosti. koja je tra`ila da naslika monumentalnu kompoziciju.boja je sjajna i wegova glavna preokupacija. tela.\P 110. zlatna osnova zahteva ~istotu i snagu. Simone Martini (1289.IS 34. Mla|i od Du~ia. Koristi na~elo koordinacije . Izuzetna jasno}a kompozicije. sen~ewe zlatnim crtama svedeno na minimum. po kome je Martini prete~a U~ela i Go~elija. sa ve}om detaqizacijom i mawom monumentalno{}u. On je poeta u slikarstvu.g. 4. Bez obzira na to kakvi su nedostaci Du~io-ve perspektive.jo{ mek{e crte od Du~io-vih. Pertrarkin prijateq. Figure po prvi put raspore|ene u zatvorenom arhitektonskom prostoru.70 akcije kretawa . Kondotiere Gidoricio da Fogliano . Ambrođo Lorenceti .

dokle vlada ova vlastelinka. Dobra uprava . nara~ito u draperiji. po skladu proporcija i zrelosti modulacija. sa Starozavetnim temama. koji slika suprotnosti izme|u dobre i lo{e uprave.g. To je pravi predeo (prvi posle Rima). a dubinu nagla{ava smawewem plasti~nosti i veli~ine oblika srazmerno udaqenosti. Na ovoj fresci je naro~ito poznata alegorijska figura ”Mir” po kojoj je i sala u kojoj su freske naslikane dobila ime Sala Mira.J 433. U ukqu~uje vi{e epizoda jednog doga|aja. {eve. . koja je zlotvorima oduzela svaku mo}”).. HG 436A. Od dve freske. Prva su Severna.-1455. Prisustvo ~oveka ovde nije slu~ajno . po zrelosti shvatawa wegovi reqefi ~ine prekid sa primitivizmom koji u slikarstvu tog vremena jo{ uvek traje. ~este su i vedute gradova. Po `ivosti i lepoti scena. Ono {to je stvorio u skulpturi bilo je ne{to sasvim novo. bele`e}i Toskanski seoski prizor. Reqef je izvu~en iz pozadine i time je dobijena perspektiva (ima i efekata vazdu{ne perspektive). koji odra`ava zrelu umetnost Bruneleskija. udru`eno sa `ivim interesovawem za prostor. 434.Toliko su lepa da su dobila ime Rajska. wegov li~ni stil i originalno interpretirawe prirode. koja je radio od 1401. \P 112. dok nas wegovi likovi svojim otmenim i qupkim klasicizmom jo{ prili~no podse}aju na me|unarodni Goti~ki stil. radi mnogo figura u dubokom prostoru. Osim samih scena ~uven je i ornamentalni okvir ovih vrata sa motivima iz biqnog i `ivotiwskog carstva (veverice. 133. po studiji i izradi qudskog tela. kazuje sadr`inu na slikarski na~in. . sjajan primer ranorenesansnog arhitektonskog prostora. K Krstionica u Firenci.g. Pri~a o Jakovu i Isaku: okvir za Gibertovu pri~u je prostrana dvorana. Me|utim. {to je daleko prema{ilo te`we Pizanske {kole. slavniji od svoga brata Pietra.\P 132. kolekcionar Anti~kih dela i teoreti~ar. Delo je ura|eno zahvaquju}i kombinaciji arhitektonskog slikarskog prostora Du~ia i vajarskog slikarskog prostora \ota.-1347. Sagledavawe prostora u tri dimenzije. slikar. Wih dvojica su u~inili korak bli`e prirodi. To su druga vrata (Isto~na) koja je Giberti radio za krstionicu od 1425.g.. Lorenco Giberti (Lorenzo Ghiberti) (1381. koji obra|uje terasaste bre`uqke sa vinogradima i {ara doline geometrijom wiva i pa{waka.1424. iako se oslawa na Antiku. na jednoj se vidi grad Sijena i miran `ivot u wemu a na drugoj bezbednost na poqima i wivama iznad grada (”Nek bez straha svako ide slobodno svojim putem . Tako je umetnik.). je u zrelom dobu svog umetni~kog stvarawa promenio stil od Goti~kog ka Renesansnom. Razumqiva slika ~itavog jednog grada predstavqa deo jednog razra|enog alegorijskog programa.g. uvode}i u wega qudske razmere. a pokazuju umetnikovo uspe{no shvatawe rane renesanse. U wihovom delu se javqa bliski opus prema svakodnevnom `ivotu. prostran i dubok. Taj prostor je prikazan majstorski. U takvom okviru Ambrogio posmatra seqake u wihovim sezonskim radovima. 8. ~vorci. Sa desne strane ova freska pru`a sliku Sijenske okoline. ali razli~iti nedogledi. Anti~kih elemenata ima u toj skulpturi. oivi~ene dalekim planinama. ali u monumentalnijm razmerama. tako karakteristi~an da se skoro nije promenio za posledwih 600 godina. koje predstavqaju posledice dobre uprave. a ipak razli~it od wegovih Rimskih prethodnika po jednom u~vr{}enom redu i atmosferi pripitomqenosti. ”Zla uprava” i ”Posledica dobre i zle uprave.neka radi i seje . krase ih 10 velikih reqefa u ~etvrtastim okvirima (a ne 28 malih plo~a u ~etvorolisnim okvirima. Veseli i zaposleni svet daje arhitektonskom vidiku upe~atqivu realnost. prepelice. Gradacija plasti~nosti se zove . morao ispuniti ulice i ku}e preobilnom aktivno{}u. To su freske Dobra uprava”. kao na ranijim vratima iz 1401. 7.71 (Ambrogio Lorenzetti) (1319.on je u punoj meri postao vlasnik prirode.).). On je bio zlatar. da bi pokazao `ivot sre|enog grada dr`ave. i uop{te.Rajska vrata .g.) i utkano je preko 100 figura (elegancija figura postignuta je izdu`enim proporcijama do 1:9). gestovima i likovima figura) je mnogo va`niji. Ambro|o Lorenceti je naro~oto poznat po svojim slikama politi~ke sadr`ine u Palaco Publiko (Palazzo Publico) u Sijeni. ogroman napredak u tehni~kom znawu i predstavqawu du{evnog stawa (u stavu.1453. Uspeo je poku{aj da se da sveobuhvatni portret jednog grada i prika`e {iroka panorama okoline. U izradi samih scena Giberti je `eleo kompozicijom i na~inom tretirawa pejza`a i arhitekture da se u reqefu takmi~i sa slikarstvom (to su wegove re~i).

72 "skja}atura" - lepiwa, ~ime dobija slikarska svojstva reqefa. Qudska figura je u prirodnom pokretu i proporciji, an|eo u skra}ewu. Mikelan|elo se divio ovim vratima i rekao je da su dostojna Raja.

2. RANA RENESANSA U ITALIJI - kvatroćento (quattrocento)
Takozvana \otova {kola, koja je pokazala bujnu ma{ta, bila je isuvi{e plodna, radila je isuvi{e brzo, pa je po~ela da pada u banalna ponavqawa istih formi. Kada se pojavila jedna grupa ozbiqnih umetnika, koji nisu imali osobinu da slikaju lako, kao od {ale, koji su se trudili da budu ta~niji, po~eli da sa vi{e pa`we i istrajnosti da izu~avaju prirodu i `ivot. Na ~elo te grupe realista do{ao je Masa~o (Masaccio). Ali, progres koji }e se pokazati u slikarstvu blagodare}i Masa~u bio je pripremqen predhodnim programom u skulpturi. U stvari, prirodno je bilo da se skulptura morala vi{e koristiti lekcijama Antike nego neke druge umetnosti, iz prostog razloga {to su primeri Anti~ke likovne umetnosti, koji su neposredno, kao modeli, uticali na renesansnu likovnu umetnost, bila vajarska, a ne slikarska dela. Na duh renesanse kao celine, naravno, uticala je i Anti~ka kwi`evnost. Osim toga, Anatomija se tako|e po~ela `ivo izu~avati u XV veku i pored crkvenih zabrana, a skulptura je iz tih anatomskoh studija izvukla jo{ vi{e koristi nego slikarstvo. U umetnosti, prvu re~ je povela Firenca, pa je trg pred katedralom u Firenci postao kolevka nove skulpture. 1401.g. raspisan je konkurs za bronzana vrata Baptisterijuma u Firenci (po~etak Renesanse). U radovima koji su pristigli, pobedio je Lorenco Gilberti, iako se `iri lomio izme|u wega i Bruneleskija. Odlike rane renesanse su: -nema jakih kontrasta svetlosti i senke, -forma se defini{e linijom, jakom konturom, -boja je sekudarni element, zbog neujedna~enog svetla, -slikari su oslobo|eni od svi kanona, slobodni su da sve {to vide u prirodi preto~e u li~ni izraz, -ikonografija je sastavqena iz novih tema, sakralne teme gube od svoje svetosti, one se laiciziraju, u wih prodire realni portret, -novina je uvo|ewe psihologizacije likova, ~esto se u kompozicije unose likovi donatora. Klasi~na nagota je u{la u Sredwevekovnu umetnost u ne~ulnom stawu. Gde god imamo nago telo od 800. do 1400.g, mo`emo biti sigurni da ono poti~e direktno ili indirektno iz nekog klasi~nog izvora, bez obzira koliko malo li~ilo na wega. Takva nagota ima neko moralno zna~ewe, ili negativno (Adam i Eva, ili gre{nici u paklu) ili pozitivno (nagota Hrista u stradawu, Svetaca koji mu~e ili ubijaju svoje telo ili snaga u obli~ju Herkula). Sredwevekovna naga tela, ~ak i ona najsavr{enija, li{ena su one ~ulnosti koja se u svakom aktu klasi~ne starine podrazumevala. Tu ~ulnost su, verovatno, pre izbegavali nego {to nisu mogli da je poka`u, jer je Sredwovekovna duhovna i fizi~ka lepota Anti~kih idola, posebno nagih kipova, bila otelotvorewe podmuklih dra`i paganizma. XV vek je ponovo otkrio ~ulnu lepotu neodevenog tela. VAJARSTVO RANE RENESANSE U ITALIJI Skulptura se u Italiji razvijala druga~ije nego u drugim delovima Evrope. Gotski skulptori su bili nepoznati i duboko skriveni iza svojih dela. U renesansi je vajarsko delovawe zbir dela vrlo zna~ajnih pojedinaca. Odmah se prime}uje uticaj Anti~ke tradicije u dobroj proporciji, polo`aju, kompoziciji, detaqu. Vizantija nije mnogo uticala na skulpturu, osim u ikonografskoj {emi. Primetan je uticaj romanike i gotike. U gotici postoji tutorstvo arhitektura nad skulpturom, mada u opadawu. U Italiji, osim Milanske katedrale, ne postoje gotske gra|evine, prisutan je zid i horizontala, pa je skulptura druga~ija - ~esto je u unutra{wem prostoru, mada je ima i spoqa. U

73 vreme renesanse skulptura se otkida od arhitekture i postaje autonomna, mada postoje dela vezana za arhitekturu (vrata Baptisterijuma). Javqa se proces laicizacije skulpture, javqa se mecenat, koga preuzima profana grana - plemstvo, a tutorstvo crkve jewava. Kao i u slikarstvu obnavaqa se Anti~ki duh, polazi se od prirode i prou~ava se anatomija. Jedan od velikih majstora skulpture je Lorenco Giberti, koji ostavqa i pisano delo o skulpturi - "Komentari". Kao po~etak skulpture se uzima 1401.g. - javni konkurs za severna bronzana vrata Baptisterijuma u Firenci. Skulptura renesanse je i nastala u Firenci, dok je slikarstvo imalo brojne {kole. Donatelo (Donattello) (1386.-1466.g.), Sintetizovao dela svih vajara, najve}i vajar svog doba, nesumqivo najve}i vajar Italije pre Mikelan|ela. On je vrhunac vajarstva rane renesanse, koji je razre{io ve}inu problema Evropskog vajarstva. Izvrsno je radio u kamenu, ali su mu najboqa dela u bronzi. Podstakao Padovansku slikarsku {kolu. U~inio posle Nani di Banka (Nanni di Banca) da se klasicizam utvrdi. Tokom svoje mladosti i ranog perioda, u Firenci, Donatelova glavna nastojawa bila su upravqena ka ja~awu realizma i pristupa~nosti umetni~kih dela, smawewem psiholo{ke barijere izme|u dela i posmatra~a. Postigao je to daju}i svojim figurama sve izra`ajnija li~na obele`ja. Rado se citira Donatelov naturalizam kao wegova najva`nija osobina, mada neki u wemu vide prefiwenost kao osnovnu notu, jadnu skoro nervoznu senzibilnost. Tako|e, neki isti~u snagu kao wegovu osnovnu odliku. U stvari, sve te osobine postoje u wegovoj skulpturi, sintetisane u jednoj novoj hijerarhiji, koja sa~iwava wegov skulptorski lik. Preuzima oblike iz prirode, sve mawe ih idealizuje, likovi su realisti~ni i brutalni. Formu modeluje sna`nim kontrastima svetlosti i senke, {to poja~ava dinamiku kompozicije, ~emu poma`e i pokret. Kroz izraze lica posti`e unutra{wu dinamiku. U svojoj posledwoj fazi Donatelo mewa plasti~nost svojih figura, pa od pune i jake forme nastaju figure koje su isu{ene i brutalno ru`ne - radi "ru`ne" skulpture, ima ru`ne modele. Radio uglavnom u Firenci, Pizi, Padovi. Poznaje perspektivu i malo prejako nagla{ava iluziju tre}e dimenzije. 1. Prorok Zukone (Zuccone) - J 476; HG 429A; K (Tikvasta glava - ]elavac) 1423.-1425.g, jedna od pet skulptura koje je Donatelo uradio za zvonik Firentinske katedrale, a ova ostavqa najsna`niji utisak. Upadqivi primer majstorovog realizma - daleko vi{e realisti~an od bilo koje druge klasi~ne statue ili statua wegovih takmaca, kao Proroci na Mojsijevom kladencu, npr. Donatelo nije uradio konvencionalne likove proroka (bradati starac u ode}i, nalik na orijentalno, sa svitkom u ruci). On je zamislio jedan potpuno novi tip, jer je ose}ao da utvr|eni tip ne odgovara wegovoj li~noj koncepciji. Verovatno je da je Proroka zami{qao prema onome {to je o Prorocima ~itao u Starom zavetu. Stekao je utisak, predpostavqamo, da su to Bogom nadahnuti govornici koji dr`e govor masama, a to ga je , opet, podsetilo na Rimske govornike koje je video u Anti~kim skulpturama. Otuda klasi~no ruho na Zukoneu, ~iji ogrta~ pada sa jednog ramena, kao kod patricija odenutih u toge. Otuda i zanimqiva, ru`na, ali i plemenita glava, kao na Rimskim portretima iz III veka n.e. Uobli~iti sve te elemente u jedinstvenu celinu bilo je revolucionarno delo. Ovo je prvo delo wegovo sa potpisom. 2. Irodova gozba - J 477 ; HG 431A; K 1425. g, pozla}eni bronzani reqef. Ista izvesna doteranost povr{ine, kao Gibetievi raqefi, ali snaga izraza koju mo`emo o~ekivati samo od majstora, tvorca Zukonea. Kompozicija je dramati~na, trodimenzionalna, forme su sna`nije, a ta snaga se potencira smewivawem svetlih i tamnih povr{ina. Prema klasi~nim ili sredwevekovnim merilima, glavni je prizor lo{e komponovan - te`i{te drame (xelat koji daje Irodu glavu Sv. Jovana) je sasvim na levoj strani; Saloma, koja igra, i ve}ina posmatra~a okupqeni su na desnoj strani, a sredina ostaje prazna. Ta praznina koja zjapi isti~e mnogo efektnije nego pokreti i izrazi svedoka kod dejstva tog groznog prizora. Centrifugalni pokreti likova doprinose na{em ube|ewu da se slika prosto ne zavr{ava u okviru reqefa, ve} se nastavqa u nedogled, u svim pravcima, kao da je okvir prozor kroz koji gledamo ovaj pojedina~ni ise~ak neograni~ene, neprekidne stvarnosti. Zasvedeni otvori na

74 samom reqefu treba da uokvire ostale delove iste stvarnosti i da nas namame u dubinu palate. Ta arhitektura, sa svojim polukru`nim svodovima, kaneliranim stubovima i pilastrima nije Goti~ka, ve} odra`aj novog stila, koji je uveo Filipo Bruneleski. Bruneleski je tako|e prona{ao sistem linearne perspektive, pa je Irodova gozba verovatno najraniji sa~uvani primer likovnog prostora konstruisanog po metodi linearne perspektive. 3. David - J 481; K Bronzana statua, Firenca, 1430.-1432.g. Revolucionarno delo rane renesanse, prva naga mu{ka statua u prirodnoj veli~ini, od Antike na ovamo, a koja je potpuno slobodna. Sredwi vek bi ga sigurno osudio kao idola, a ni Donatelovim savremenicima sigurno nije bilo po voqi, pa je niz godina ostao usamqen - jedino delo te vrste. David nosi prili~no ukra{ene vojni~ke ~izme i {e{ir, i po{to je u izvesnom smislu delimi~no odeven, mi smo mawe skloni da se pitamo {ta je sa ostalim delovima wegove ode}e, a vi{e za{to ima na sebi i to {to ima. Nagota je o~igledno wegovo prirodno stawe, a na klasi~nu statuu li~i po svom divno uravnote`enom kontrapostu, ~emu poma`e ma~. Donatelo je odabrao da vaja poluodraslog de~aka (David je bio adolescent koji je pobedio Golijata), a ne mladi}a kao {to su Gr~ke atlete, tako da je sklop kostura ovde mawe obavijen u nabrekle mi{i}e, a nije ni ra{~lanio de~akov torzo prema klasi~nim uzorima. Ako figura, i pored svega, nosi sna`an pe~at klasike, razlog je van wegovog anatomskog savr{enstva, kao kod Anti~kih statua, telo nam govori mnogo re~itije nego lice, {to je Donatelov ideal - ~udno li{avawe individualnosti. Donatelo - naturalizam u statuama svetaca, portretima i reqefima. Naturalizam se sastoji u tome da u bronzi i mermeru o`ivotvori britke, muskulaturne, energi~ne i izrazite figure. 4. Gatamelata (Gattamelatta) - J 482 ; HG 432A; K Kowanik, bronza, Padova, 1445.-1450. g. Umetnikovo najve}e delo u bronzi, koje stoji slobodno u prostoru. Wegova dva prehodnika su kowani~ke statue Marka Aurelija - kojom je inspirisano ovo delo (Rim) i Kana Grande (Cana Grande) u Veroni. Ne podra`avaju}i neposredno ova dva predhodna, Gatamelata sa prvim ima zajedni~kog {to su ra|eni u istom materijalu, veli~inu koja ostavqa sna`an utisak, ose}awe za ravnote`u i dostojanstvo. Donatelov kow je te{ka `ivotiwa koja je sposobna da nosi ~oveka u punom obliku, toliko je veliki, da jaha~ mora da vlada wime autoritetom svoje zapovesti, a ne fizi~kom snagom. Veza sa Kanom Grande, mada mawe o~igledna, isto tako je zna~ajna: obe statue su postavqene uz crkveno pro~eqe, obe su spomenici vojni~ke hrabrosti pokojnika. Ali, Gatamelata, po novoj Renesansnoj modi nije deo grobnice; on je namewen jedino tome da ovekove~i slavu velikog vojnika. Donatelo je stvorio lik koji potpuno sjediwuje ideal i stvarnost; Generalov oklop je kombinacija moderne konstrukcije i klasi~nih pojedinosti, glava je neobi~no individualna, ali i obdarena pravom rimskom plemenito{}u. Proporcije kowa su nesrazmerne, on je prevelik i nepravilno kora~a - ugledao se na Anti~ke uzore, {to je kobna gre{ka. Odnos kowa i kowanika tako|e nije dobar, zato {to je skulptura namewena gledawu odozdo. Poku{aj uno{ewa dijagonale. Neobi~an odnos dobijen je igrom proporcija : palica, ma~, ornamenti na oklopu - ja~ih su dimenzija od samog jaha~a. Nani di Banko (Nanni di Banco) (oko 1380.-1421.g.) On je bio o~igledno pod vrlo sna`nim uticajem Rimske skulpture (znamenite portretne glave iz III veka n.e.), wihovog realizma i izmu~enog izraza. Wegova sposobnost da uhvati su{tinu oba ova svojstva ukazuje na nov stav prema klasi~noj umetnosti, koji sjediwuje klasi~an oblik i sadr`inu, ne razdvajaju}i ih vi{e kao {to su to radili Sredwevekovni klasicisti. On je radio sa Donatelom. 5. Evanđelista Luka Skulptura iz 1420. g. Sedi, bogata draperija, ima bradu, poluzatvorene o~i. Izdu`ena forma, donekle goti~ka draperija. Luka dela Robija (Luca della Robbia) 1399.-1482.g. Po~eo kao zlatar, pa poprimio uticaje Donatela i Gibertija. Osim Gibertia, on je jedini vajar stvarne vrednosti u Firenci, u vreme Donatelovog odlaska. On je

{to je u neku ruku i nesre}a.J 515. Ose}a se i uticaj Gibertija.g. K Venecija. (Kapela Branka~i). sa zako{enim o~ima.) Najve}i vajar svoga doba i jedini je imao ne{to od Donatelovog doma{aja i ambicije. Wegov stil ima veoma malo zajedni~kog sa Donatelovim. Istinost u predstavqewu monumentalne skulpture. Anđeli koji pevaju .Masa~o (Masaccio). ~etvrtasti izraz. Nov kvalitet u slikarstvu se prenosi sa freske na platno. I jedan i drugi predstavqaju idealizovane li~nosti. Dalmatinac.hod kamile).jeftinijeg i mawe zahtevnog materijala od mermera. ali je wegova usna prezrivo izvijena. Kow. Andrea del Verokio (Andrea del Verrocchio) (1435. Ipak. Ovaj spomenik zovu jo{ i Odrani kow” -wegova tanka ko`a otkriva svaku venu. ali ne i mawe upe~atqivo. ve} je istu temu ponovo protuma~io. Kantoria (gde se nalaze An|eli) je ostala wegovo najpoznatije delo i najpoznatije ostvarewe. meki sfumato prelazi. Slavan je po neobi~no fino povr{inski modeliranim dugovratim `enskim glavama. Pe~enoj zemqi se okre}e posle 40 g. jedan mladi umetnik . mo`da mawe ve{to. mi{i} i nerv. \P 136. Fran~esko da Laureana (Francesco da Laureana) 1424. g. Koleoni zra~i zastra{uju}om snagom i odaje utisak veli~anstvenog samopouzdawa. Bio je tako|e i ugledan slikar (mada vi{e skulptor) i u~iteq Leonarda. Firenca. uko~enih nogu. kao i sna`an uticaj klasicisti~kih Rimskih reqefa. Renesansa se tada ve} bila ustalila u vajarstvu i arhitekturi. Potpuno vlada linijom. oko 1483. reqef. pa je u o{troj suprotnosti prema uko~enim povr{inama figure u oklopu koja ja{e na tom kowu. Svaki An|eo ima svoj li~ni izraz. On podse}a na klasicizam Nani di Banka. kow je grudnim delom iza{ao van postoqa (kretawe mu je nepravilno. Eleonora Aragonska . {to je wegov zadatak u~inilo lak{im nego {to bi to bilo ina~e. 8. Imao je sjajnu tehni~ku sigurnost i sistemati~nost. Pravi. a koji je umro kada je imao 27 godina. graciozan i `ivahan.75 postao slavan 1430. kose o~i i dug nos. ~ime se posti`e dinamika pokreta. pa je terakote prevla~io gle|u sli~nom emajlu da bi za{titio povr{ine . a tehnika uqanih .-1488. on nadgleda prostor pred sobom sa krajwom usredsre|eno{}u. koje je svaki umetnik vezao za uspe{no vo|ewe rata. 6.tehnika majolike. Puna. Sredinom XV veka prona|ene su uqane boje (Mesina).-1502.g. Tanani. Verokio je verovatno smatrao Donatelovo delo kao prototip svoje statue. bronza. HG 439A. ^uven je i po tome {to je prvi upotrebqavao jednu vrstu otporne emajl lazure za bojewe statua i radova od terakote.K Kao sa Vizantijskih fresaka. jer su od tada stalna pore|ewa i{la na wegovu {tetu. K Oko 1435.g. Kasnije se se iskqu~ivo posvetio vajawu terakota . kao i kod Donatela {to vu~e koren iz antike . 7. Delo koje je krunisalo ostvarewa Verokijevog `ivotnog puta (kao i Donatelovo). Hor de~aka je u hri{}anskoj smirenosti. Dok Gatamelata pokazuje nepokolebqivu odlu~nost i plemenitost karaktera.-1488. po svojim mermernim reqefima na Kantoriji . Konjanički spomenik Koleonija (Colleonija) . ali wegovo delo ipak ostaje ~udesno. Koleoni se pojavquje u sedlu kao oli~ewe snage i mo}i. a ne sna`an i miran je izvajan sa istim ose}awem za anatomiju u pokretu. marama oko glave. Zanosna me{avina qupkosti i ozbiqnosti. Koleoni je u punoj ratnoj opremi i vlada kowem. SLIKARSTVO RANE RENESANSE U ITALIJI Mada se ranorenesansno slikarstvo nije javilo pre 1420. ali je evidentna snaga u formi i pokretu.pevnici u katedrali. {iroka forma sa realisti~nim ose}awem. ramena isturenog naped. g. potpuno sam.J 507. koji je u to vreme imao samo 21 godinu. taj novi stil uveo je.g. sa ostrva kod Zadra. karakteristi~na za sva Lukina dela. Po{to je i kow mawi u odnosu na jaha~a nego {to je to Gatamelatin. i po tome postaje poznat. mermer. nije doslovno podr`avao svoj slavni uzor. Ni Gatamelata ni Koleoni nisu portreti u pravom smislu te re~i. wegov po~etak je najneobi~niji od svih. delikatno vajawe.

U prvoj polovini XV veka u tehnici freske boja modeluje tematiku prelazi se prvo na temperu i na slikarski tretman. a na~in na koji on slika akt jeste ono {to je moralo privla~iti Mikelan|ela i Siworelina (u kapeli Branka~i. Masa~ovi Adam i Eva. Svi stoje u uravnote`enom kontrapostu. g. iz kapele Branka~i. Naj~uvenija Masa~ova freska u ovoj kapeli. modelirawa. Poreski novčić . Masa~o mu ponovo daje upro{}enu veli~anstvenu mirno}u. U wegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. Hristos podu~ava Petra kako }e uhvatiti ribu. U izradi se nije upu{tao u detaqe.-1428. a posebno an|eo koji se kre}e unapred. on o~ekuje od nas da zamislimo da gledamo pravo u prividno sredwi presek. nego fizi~kim pokretima. Wegova umetnost je sna`na i opora. Tek mu Leonardo ponovo vra}a red i upro{}enost. . K Freska.76 boja ima uticaj i na fresku. Na wegovim freskama figure nisu stavqene pred pozadinu. Freske su se radile u velikim kompozicijama. Iznad svega on uvodi u slikarstvo naturalisti~ki koncept akta. sa {to vernijim predstavqawem prostora. Crkvene li~nosti se rade kao `ivi qudi sa individualnim karakteristikama . U sredini. koji je postavqen iznad Hristove glave. Masa~o se dotakao i re{io neupadqivo i neusiqeno probleme svetlo . uzan format. ono ponovo komplikuje. Profanizacija umetnosti kroz sve prisutniji humanizam. K Freska na drvetu iz Branka~ijeve kapele. dovoqni su da prika`u slobodan i neograni~en prostor. ~ini figure prili~no stati~nim . Firenca. naglo je preokrenola renesansu. Masa~o tu nije mogao uskladiti svoju perspektivu sa stvarnim nivoom na{eg oka. 1. gde je ustvari postavqen prozor na kapeli) i slu`i se vazdu{nom perspektivom u fino nijansiranim tonovima pejza`a. plasti~nije.2 metara poda kapele. Upravo se on dotakao onog bitnog problema slikawa.nau~no. a noviji slikari. ve} u prostor. ~iju }e soluciju kasnije Leonardo tra`iti izvla~ewem forme iz sfumata. Perspektiva se prvo prou~ava empirijski.tu je Tore|ano slomio Mikelan|elu nos). u kome ima vazduha. monumentalno i dvodimenzionalno pokrivaju povr{ine zidova. a wihova dela pravu vrednost. Ali fino modelovawe atmosfere. Masačo (Masaccio) 1401. u daqini. Za~udo.tamnog (uticaj Firentinske skulpture). a ne imitirawe. pa je sada slika prostorni volumen na dvodimenzionalnoj povr{ini. On ozbiqno slika. me|utim. ozbiqna. pri~u iz Jevan| eqi po Mateji.tamnog. ostavqa malo mesta za prostorni okvir. od glave do pete noge koja nosi te`inu. Visok. To. skra}ewa i perspektive. 1427.jedinstvo i povezanost u prostoru. On je naslutio zakone pomo}u kojih se u slikawu posti`e prostor . masivnije. pa se u daqem razvoju. Posle \ota.g. Umetnici sti~u pravi polo`aj. Metoda je posmatrawe ~oveka. a bri`qivo ispitivawe otkriva tanke vertikalne linije koje je umetnik zarezao u gipsani malter da bi utvrdio gravitacionu osu svakog lika. Masa~o upravqa mlazom svetlosti (koja dolazi sa desne strane. prirodno stoje u prostoru. Likovi na Poreskom nov~i}u pokazuju Masa~ovu ve{tinu da stopi te`inu i masu \otovih likova sa novim funkcionalnim gledawem na draperiju i telo. gde je radio zajedno sa Pazolinijem . Prikazuje vekovno starim metodom. re{avati slikawem formi u ”atmosferi”. koji se zove ”povezano pri~awe”. Po{to se dowa ivica na 4. 2. Umesto toga. stabilnije.sve vi{e portreti. Wegove su figure telesnije.g. a vrhunac je Venecijansko slikarstvo. Daleko ulevo. Petar vadi nov~i} iz ribqih usta. desno ga daje porezniku. Izgnanje iz raja . Italijansko slikarstvo je sticalo sve vi{e tehni~kog znawa. to je tako lako u~initi da mi to prime}ujemo samo ako smo u nekom analiti~kom raspolo`ewu. u ~ijim }e se ustima nalaziti novac za poreznika. a u pozadini ima nekoliko zasen~enih padina bez vegetacije. oko 1427. Ovde Masa~o odlu~no dokazuje svoju sposobnost da prika`e qudsko telo u pokretu i lepoti.ono narativno izra`eno je vi{e u dubokim pogledima i nekim nagla{enim gestovima. recimo. ali je ujedno postajalo i sve komplikovanije. arhitekturu ili pejza`. Pokreta~ novog pravca u Firetinskom slikarstvu i \otov naslednik.J 493. smelo skra}en. Wegovo delo karakteri{e naro~ito vra}awe na veliki i upro{}en stil. posle wega. koga }e Rembrant formulisati u vidu svetlo .J 494. vrata Raja su samo nazna~ena. \P 139. pa onda matemati~ki .

{to jo{ vi{e podse}a na minijature iz sredweg veka. One obi~no nemaju ni senke od ne~eg Bo`anskog. Proporcije su mu malo te`e. sa izrazom o~ajawa. usresre|enost kompozicija i integraciju boja. slike su mu kompozicije lepote.g. U~enik Fra An|elica.masivne figure. \P 146 Fra Filipov li~ni lirizam dobija neku religioznu notu. pune snage i energije. Iako ga smatraju \otovim naslednikom.novina koja se uvodi u slikarstvo. wegov je talenat `ivahan i li~an). ~ini se kao da duva jedva primetan povetarac. isto tako su ubedqivi primerci lepote i snage nagog qudskog oblika . on qudsko telo poznaje boqe i od samog \ota. Kompozicije su mu ~esto dezartikulisane. L’Adoration .g. kajawa i stida. K Nova qupkost izbija iz jedva nagnute Madone. Kako mu nikad nije po{lo za rukom da obuzda svoju bujnu ma{tu (po karakteru hirovit i nepredvidqiv. Kao dvadesetogodi{wak se zamona{io. Perspektiva mu je. 5.-1469. sitno kovrxava kosa i izdu`eno lice . Lipi je svojim raspusnim `ivotom (oteo Lukreciju i sa wom imao sina Filipina Lipija. uglavnom hladnih boja (srebrenasto-sivih). zlatni i roze tonovi. nisu banalne.g. ~esto i na ivici neukusa. a skoro naivna pobo`nost dolazi do izra`aja. Wegova Lukrecija postaje model za Bogorodice . a Eva skriva grudi i trbuh. likovi malo zaokrugqeni. wegove Madone posta}e gizdave Florentinke sa zdravom i puna~kom decom. zeleni. Na slikama ove vrste svetlo-tamno postepeno prelazi u blage prelive bledih. Blagovesti . wegovo je slikawe sjajno. ipak. bio je veoma uva`avan i od Pape je dobio ime Beato Angelico (bla`eni i an|eoski).plave prozirne o~i. Po legendi. Ovde postoji naturalizam. {to }e kasnije uticati na Firentinsko slikarstvo. livada se osula cve}em od Hrista Mladenca. plava. Bogorodica i dete . Zale|e je tamna {uma . ose}aju se i ~ak Flamanski odjeci. kojima skoro fali vrat. malo nesigurna. 3. Bogorodica sa Hristom na cvetnoj livadi .ose}awe koje }e vremenom nestati sa wegovih slika. pa mu slike daju utisak uve}anih minijatura. Ovaj zatucani i čestiti kaluđer bio je vrlo veliki slikar nekog nestvarnog sveta an|eoske dobrote i krotkosti. . kao i za ve}inu. Neki u wegovom na~inu komponovawa vide i Masa~ov uticaj. U slikarstvu je tra`io put izme|u Masa~a i kolorista. i to figurama koje su vi{e izvrnute i neprirodne. Ose}a se prirodna impusilsivnost. mawe doktriniran nego Fra An|elikov.K(?) Jedna od najlep{ih Lipijevih slika ura|enih za dvor Kozima Medi~ija. pronalazi ne{to raskala{no. Fra Filipo Lipi ( Fra Filippo Lippi) 1406. Koristi zgusnute boje. Fra Anđeliko (Fra Angelico) 1400.77 ophrvani bolom. Pa. {to je svojstveno kasnom sredwem veku. 6. U wegovom svetlom koloritu dominiraju ne`no plavi.IS 51. Unosi dramatiku. Adam je lice pokrio rukama. mali Hrist nije konvencionalno prikazan. bila je wegova `ena. To je jedan od retkih slikara u Italijanskoj ranoj renesansi koji stoji po strani `ivota svoga doba i koga se ne ti~e ni{ta van zidova svoga manastira. pod impresijom Lipijevog `ivota.IS 50. Uspeo je da uspostavi ~ist prostor sa pravilnom kompozicijom. Wegovo je slikarstvo puno poetike duboke religioznosti. 4. Wegovo je slikarstvo pod ogromnim uticajem sredwevekovnih minijatura. na svojim slikama nije ba{ postigao jedinstvo prostora. To se ogleda u draperijama (koje su lake i prozra~ne) i fino}i izrade `enskih likova. a nau~io je da uspe{no predstavqa plasti~ne oblike. mada mawe zavisni od Anti~kih modela. U ovoj kompoziciji ima neke religiozne ~ednosti . Interesovawe za pokret je evidentno. koji se svodi na nov odnos pri slikawu prirodnih ose}awa i pokreta tela kojima se ta ose}awa iskazuju.-1455. iako uglavnom simetri~ne. Opevao je lepotu `enskog tela i gracioznost. oko 1460. jer ima ~udan pokret. ali se ipak preteruje kada se na wima. pa je i napustio fratarski red) dao povode mnogim pri~ama.model koji je preuzeo Boti~eli. Model za ovu Bogorodicu. dodu{e.K Tempera na drvenoj plo~i. ali ubrzo sledi struje novog vremena i pravi od prisnih i jednostavnih Marija otmene i elegantne pojave. Qupka. U {tafelajnim slikama ima vrlo mnogo zlatne.

Mirni pejza` name}e utisak vaqane i mirne vladavine {irom wihovih zemaqa. \P 145. Kod Pjera ima pejza`a produ`enih u skoro beskrajni prostor. Bogorodicu i svece u nadzemaqskoj lepoti. likovi vanvremenski. upu{tawe u problem luminarizma i problem vazdu{ne perspektive (pa su udaqeni predmeti na wegovim slikama ne samo mawi. ve} gestovima. Boje su mu smirene. nikada ne dosti`u onu psihi~ku samosvesnost koja karakteri{e renesansnu sliku ~oveka. a oblici ravnomerno osvetqeni .g. iako je malo radio u Firenci. Ovo delo je imalo uspeha zbog neposrednosti nadahnu}a i qupkosti. IS 44. Krunisanje Bogorodice . naslednik \ota i An|elica. Daqina nije dobijena samo crta~kim perspektivnim efektima. kojim se pejza` utapa u nebo. Pejza` (prisutna perspektiva) u pozadini portreta . Prikazuje posebna emotivna stawa.svetlost.-1506. K Oko 1430. Pored tog savladanog znawa on unosi u slikarstvo i svoje sasvim originalne novine: rastavqawe lokalnog tona. bistra kao voda.-1466. Slikar nije {tedeo zlatnu i plavu boju. K Diptih (slika iz dva dela) 1465.kao poza|e u prvom planu . Wegovi likovi.78 Primewuje centralnu perspektivu. ve} i tonskim modulirawem. ali bez dramatike.wegovo dostojanstvo. kojom se tako sistemati~no bavio. Zanemaren kroz ceo sredwi vek. odstrawuju}i sve {to nije bitno i povezuju}i prizor u jednu celinu. na isti na~in kako je taj problem re{avan i u figuralnom delu wegovih kompozicija. Andrea Mantenja (Andrea Mantegna) 1431. ~istunstva i detiwasto ~ulne naivnosti. Batista Sforca i Federiko di Montefeltro (Batista Sforca i Federico di Montefeltro) IS 55.IS 44. Udaqeni predmeti gube konturu i tonski intezitet (vazdu{na perspektiva). Taj mali horizont ne suvi{e dubokog misticizma je dao veoma mnogo poezije.g. manastir Sv. kojim razbija jedinstvo lokalnog tona. divne melodije. Svaki wegov oblik korespondira sa drugim. dat je i u ovim ~uvenim portretima Vojvode i Vojvotkiwe od Urbina. Bio je blizak Antici. Lica ne govore svojim izrazima. ali to ne smeta da steknemo potpuni utisak tih nagla{enih volumena.koji je Fra Filipo Lipi odbacio.g. Firenca. ~istota forme i jednostavnost. 7. 1440. On prvi unosi refleks. nego su im i konture bla`e a boje gube intezitet). ma koliko se divimo wihovoj lirskoj ne`nosti. 8.J 497. ne`ne boje. posmatra~ se zamori od te uvek iste.g. glatku i punu bogatih sazvu~ja. Pjero dela Frančeska (Piero della Francesca)1420. znaju}i da je pot~ini mirnom ritmu linija i boja. Firenca. Pripada Floretinskom slikarstvu. ali se prostor i ahitektonski produbquje. Fra An|eliko zadr`ava upravo ona Masa~ova shvatawa . Za wega ka`u da je posledwi primitivac. kako je wegovo delo vrlo obilno.sna`ne forme sa blagim prelazom svetla u senku. koristi goti~ke proporcije figura kod religijskih motiva (za ostale motive koristi realne proporcije). Najistaknutiji predstavnik Padovanske {kole i jedan od najve}ih majstora rane renesanse. {to u stvari predstavqa samo sprovo|ewe re{ewa problema prostora u pejza`u. pejza` po~iwe da se razvija napredovawem naturalisti~kog posmatrawa. a ta ~edna naivnost vrlo uporna . i o problemima teorije umetnosti. ali.-1450.postaje trajno likovno re{ewe u renesansi. koja nije otu`na. radio je freske.-1492. voleo je i shvatao . koji je nadahnut religioznim zanosom i te`i da svoje odu{evqewe prenese gledaocu prikazaju}i nebo. neposrednost i prostorni red . Otvoren horizont. igra oko wih. Blagovesti . Ovde se vide najboqe osobine Fra An|elika. koji je robovao pravilima. koja zbiqa gane ~oveka. Iako primitivac. Goti~ke proporcije tela. qupkost.takore}i profesionalna. Napisao je vi{e dela o perspektivi. Figure su u prvom planu. Pejza` kod wega tako|e dobija novi vid. Umetnost je bezli~na i stati~na. 9. Marko.g. dobro su mu poznata otkri}a nove slikarske nauke kojom se on koristio neupadqivo (rezimirao je re{ewa predhodnika da bi demonstrirao svoja saznawa). K Freska. Prostor u koji umetnik stavqa svoje qude zra~i hladnom svetlo{}u . Savr{ena perspektiva. Za wih ka`u da su to prvi Italijanski portreti na kojima je reqefni stil zamewen prostornim stilom. Sladuwave. U tom Raju je sva izve{ta~ena i lepr{ava lepota Gotike.

u kome ponekad dominiraju svetli. Padaju u o~i ponekad tvrde boje. koji voli patos i veliki prizor. prikazuju}i grm sa mnogo detaqa. koja ponekad izgleda kao da dolazi sa morskog dna. Po prirodi je bio fantasta (ućelo i znači ptica. kopira motive sa anti~kih sarkofaga. Po prirodi svog talenta on je mu`evan. izazivaju veselost . ~esto namre{kani. Poja~an je stepen realizma na `enskim figurama koje oplakuju Hrista. On je slikar `ivota starinskog sredwevekovnog vite{tva. bilo je to za wega isto toliko zna~ajno i zanimqivo kao i sama lica. ve} i vanredno misaoni umetnik. K Pizanelo voli ~ist i linearno izveden portret. starih kowa u mirnim stavovima. ponekad oboreni na tlo.-1455. zlatno-sme|i tonaliteti.g. Svoje ose}awe odnosa praznog i punog i ve{tinu isticawa siluete on verovatno duguje rezawu medaqa (obnovio rezawe medaqona). koje on stavqa u zale|e na svojim portretima. ali u isto vreme obdaren i za matemati~ke studije . Hristova figura je prikazana u opasnom skra}ewu. parada. Sna`ne muskulature. {to je tipi~no za Venecijance. koje je voleo).79 direktnije . 10. Naro~ito je nagla{avan uticaj bareqefa. Paolo Ućelo (Paolo Uccello)1396. wegovi kratki i debequ{kasti kowi. pasa ili ze~eva u skoku predstavqaju prve ozbiqne studije iz `ivotiwskog carstva. Mrtvi Hristos . na kojima je vrlo u~eno predstavqao neverovatan mete` kowa i oklopnika sa ~udesnim ukrasima na {lemovima i {arenim i belim kopqima.perspektiva je bila wegova bolest (strasno je istra`ivao perspektivu. Kupaju se u ~udnoj sivo-plavoj svetlosti. Cve}e i leptiri. Psiholo{koj snazi profila doprinosi o{tro zapa`awe i psiholo{ki crte`.divio se starim Rimskim spomenicima. prevelika jasno}a svih predmeta i ~esto opasna skra}ewa.. a naro~ito ~vrstu.. On je ne samo veoma u~en. Jedan je od onih umetnika ~ije su slike samo prividno religijske.on podi`e o~nu ta~ku. tvrdo nacrtanu. Ima sposobnost i te`wu da postigne skladnu celinu. 11. koje prikazuje realno. Tim crta~kim odlikama podre|en je i wegov kolorit (boje hladne). plemeniti na~in drapirawa podra`ava klasi~ne likove na statuama. srebrno-sivi a ponekad tamni. povodom koga on slika ono {to wega stvarno zanima prirodu i lepotu ~isto svetovnog `ivota. pa wegove figure. Za wega se ka`e da je skulptorski temperament. ali gaji specifi~an odnos prema materiji i detaqu. a preko wih i Barok. Blisko je vezan za Firentinsko slikarstvo. lisica. koje on re{ava tako {to pravi gre{ke: Hristova glava je ne{to pove}ana. a noge su mawe. turnira. Izvrstan je portretista. iz kojih je paralelnim ili popre~nim linijama izvla~io naro~ite efekte (tim svojim lirskim istra`ivawima je i podredio perspektivu). Namerno ili ne. Stvara dela puna stroge gramatike. Istra`uje skra}ewa pomerawem o~ne ta~ke . no prona{ao je Bruneleski). Pored toga. Naro~ito su `ivotiwe bile za wega privla~ni i blagorodni modeli. koje je do`ivqavalo svoje posledwe dane. ali je wegova radoznalost {ira i on dosta duguje humanizmu. a ra|ene su sa qubavqu i o{trinom posmatrawa koje podse}aju na Direrovu radoznalost za biqke i `ivotiwe. wegovo tkivo i wegove boje. vaqanu konstruisanu i jasno protuma~enu formu. Na ~udan na~in zatvara prvi plan portreta. Hvaqen je kao plemeniti slikar koji neguje rafinirani stil. pejza`i i arhitektura izgledaju kao izliveni u bronzi. kristal ili kamen. Portret Princeze iz porodice D Este . Daleko ~uven kao slikar bitaka.IS 58. on radi i portrete likova. kao isklesani. posle Pompejanskih mozaika. Wegove studije srnda}a. Religijska fabula je kod wega samo predtekst. kosa vezana u pun|u. na wima je prikazana svaka bora.-1475. U svojim crte`ima kostima pokazuje majstorsku ve{tinu u prikazivawu elegantnog odevawa svoga doba. Ticiano i Veroneze to kasnije prihvataju. K Oblici mu ostaju glatki. Pizanelo Antonio (Pisanello Antonio) 1397. pa predmete posmatra odozdo (`abqa perspektiva).g. malo opor i realista. pa mu Vasari pripisuje da je i prona{ao. podse}aju uvek na metal. anti~kom nakitu i no{wi. upotrebqva Gr~ka slova na svojim medaqama. Ose}a se sve ve}i uticaj gravira i sve suptilnijih zahteva koje one postavqaju. scena lova. {to je nesumqivo posledica uspeha koji je postigao u medaqama. U`ivao je u tim svojim kompozicijama. ptica. na kojoj bele`i svaki detaq. Time je izvr{io veliki uticaj na slikarstvo: preokrenuo je Venecijansko -Tintoreto.IS 41.

Ose}a se prostor oko figure. K 1459. Svetao kolorit. K Slika na drvetu. On sliku organizuje pomo}u svetla. Tlo je pokriveno jednom re{etkastom {arom. ovaj Mle~anin je doneo sa sobom tehniku uqanog slikarstva i ve{tinu organizovawa prostora pomo}u boje. oko 1455. Karakteristi~no za wega je {to prikazuje kretawe. ali koja zauzimaju ogromne povr{ine. Pejza`i sa puno ~udnih elemenata. Pokazuje wegovu krajwu zaokupqenost stereometrijskim oblicima. wegovog brata i wegovog unuka Lorenca. Domeniko Venecijano (Domenico Veneziano)1410. koja treba da jedino ukrase wegova dela. zelena. Ipak.\P 143. Profil je pod uticajem medaqona u ranoj renesansi. plitak reqef i gipka linija. I pejza` je podvrgnut postupku stereometrijske apstrakcije. Dolazak ovog Venecijanca u Firencu je spre~io Firentinsko slikarstvo da se sasvim pot~ini Masa~ovom uticaju. zvanog Mawifiko.. Portret mlade žene . ve} wena povr{inska shema. dela koja po duhu odgovaraju francuskim tapiserijama ili minijaturama. sve je to predstavqeno u obliku jedne preterano rasko{ne i gizdave kavalkade u divnom predelu. blistavost i `ivost. ~ovek zelen. Bitka kod San Romana .g. g. doma}ih i stranih. Scene iz lova .80 svojim pozama. u kome se odigrava sam lov. izra`ene dekorativnosti. Sklon je inventivnom slikawu ode}e. Psi u perspektivi. kurtoazne struje. ~iste boje bez nijansi. sve`e i `ivo da se u nama probudi onaj slu{alac iz detiwstva koji slu{a pri~e o vilama. sa uzgrednim scenama lova. Najlep{i primerak neke vrste bezopasnog dekorativnog naturalizma. bojom i crte`om (zale|eni kowi). koji je razvijao elemente narativnosti. Nerealno. U rukama U}ela perspektiva stvara ~udno uznemiravaju}e. Da bi dao novu snagu koloritu. Profiwenost. Sposoban je da se spretno koristi svim sredstvima modernih majstora. Kraqevi su portreti Kozima Medi~ija. `uta. na~iwenom od razbacanog oru`ja i komada oklopa. Freska se prostire preko tri cela zida i predstavqa briqantnu reviju savremenika. fantasti~ne efekte. Pejsa` je prenatrpan. {to se vidi iz wegovog insistirawa na detaqima. sjajne boje : crvena. Vrlo konvencionalan. 14. slika nema ni malo kristalne jasno}e i reda koje sre}emo u delu Pjera dela Fran~eske.IS 50 . Majstorski je radio freske (sjajne freske iz kapele Medi~i). egzotici i extravaganciji. obele`en vertikalama dva drveta. To je jedna tako studirana i aran`irana perspektiva. ono {to ~ini sklad wegove slike nije prostorna konstrukcija. Ne vlada su{tinom.-1498.K Mo`e se ~initi skoro sredwevekovnom. 12. uprkos ovim vaqanim naporima. freska. veseloj ornamentici. Wegove figure imaju zale|eni stav. Ve{ti i qupki umetnik pru`a dokaz neobi~ne vitalnosti Gotske. Domeniko Girlandajo . Putovanje triju kraljeva . da se tu mo`e ukqu~iti i jedan poginuli vojnik. 15.g. Imao je autonomni kolorit: tlo mu je ru`i~asto. Pravi harmoni~ar svoga vremena. Izvanredno ose}awe za boju.IS 51. Bio je obdaren retkom lako}om u izradi i intervenciji.-1461. kao Venecijanac voli kolorit zasi}ene. Slikarski. 13. planirani su tako da vode na sredi{wi prostor. Firenca.g. pa je u skladu sa prvim planom.g. Belo lice na plavoj pozadini. Slike su u tamnoj skali i fantasti~ne su po koloritu (boje pomno prou~ava) izazivao je divqewe kod Mantegne.. On zna da ispri~a neku pri~u tako spontano. K Oko 1460. ~ija je dekorativnost poja~ana mrqama sjajnih boja i obilatom upotrebom zlata. Kompozicija je bez jasno}e i reda. Benozo Gozoli (Benozzo Gozzoli) 1420. ali obojena stabla. koja je integralni deo wegovog stvarawa. Prikaz brokata (preuzeto od Flamanskog slikarstva). grupe jaha~a i pasa.

U pogledu te unutra{we protivure~nosti i nije neka velika retkost u svom vremenu . Ali. . naro~ito `enskog. nijedan slikar sa Severa ne bi mogao da prika`e. ne`an i qudski odnos izme|u malog de~aka i wegovog dede. da vlada grupama figura. Kao slikar . Kao i Benozo.Rad u Firenci . pre puta u Rim. Koristio je posebnu kompoziciju karakteristi~nu za Firencu. Simetri~nost posti`e rasporedom masa. Wegova umetnost je izraz one krajwe istan~anosti florentinskog ukusa sa kraja XV veka. Portret starca sa unukom . Sandro Botičeli (Sandro Botticelli)1444. . razlikuju se sa sigurno{}u dela koja poti~u od wegove ruke. Ta ~udna me{avina paganizma i hri{}anskog ose}awa i jeste jedna od odlika wegovog slikarstva. u Firenci. Wegove figure imaju bogovske proporcije i lepu liniju koja miluje telo.K Slika enterijera. on je miran i ~estit. Wegova glavna izra`ajna snaga le`i u }udqivoj i vanredno senzibilnoj igri linija. {to imaju Verokio ili Boti~eli. one tuge i poetske suptilnosti. otkriva dekadentne tendencije. ali jedan deo otvara i prikazuje pejza`. Bogorodica sa detetom . Sa druge strane. . samo je kao dekorater sna`niji od wega i ume boqe od i jednog slikara. U crte`u je precizan i voli veliku.J 519. niti je cenio uvo|ewe novina. on ipak odra`ava wihovu skoro preteranu pa`wu za fakturu povr{ina i za detaqe lica. Prefiwen. pa su mnogi qudi pokazivali du{evne osobine sli~ne Boti~elijevim. On nije ni kolorista. U wegovom stvarawu istori~ari obi~no razlikuju 4 epohe : . po mnogim svojim osobinama on mnogo vi{e li~i na Benoza Gozolija. U vremenu univerzalnih qudi. bio je zanet paganskom lepotom. Bio je u~enik Fra Filipa Lipia i ~ovek dosta neobi~ne prirode. poznavao je . oko 1480. a to nasledstvo je za wega bilo dovoqno. bio je vatrena hri{}anska du{a. Verokijev u~enik. ravnomerna svetlost bez jakog kontrasta. neumoran radnik.81 (Domenico Ghirlandahio) 1449. sklona misticizmima. On je majstor neobi~no velike stvarala~ke snage.wegova linija nije samo kontura. g. On se potpuno posve}uje istra`ivawu qudskog tela. ali to nije pokazivao. Fina. Ru`no lice dede sa bubuqicama. odra`avaju}i wihov unutra{wi `ivot.Florentinsku. koja je naizmeni~no ili istovremeno bila u groznici paganske poezije i verskog misticizma. ova slika potpuno odaje svoje italijansko poreklo. skoro bolesno ose}ajan i visoko kultivisan umetnik . dominantnu liniju. Izuzetno karakterizuje likove. K Slika na drvetu. majstor freske (Santa Marija Novela. unosi poja~ani realizam. a radio je i u Verokijevoj radionici. ve} obliku daje `ivost. Iako ponekad potcewivan kao stvaralac.talas praznovernog strahovawa od greha bio je zahvatio Firencu toga vremena. 16. a ni majstor tona i valera. Sve mase su harmoni~no postavqene i ~esto koristi trodelnu kompoziciju. on je bio umetnik trezven i realan. koji je umeo da u`iva u literaturi i poeziji. posle Masa~o-a. Wegovo delo otvara zrelu renesansu. Psiholo{ki. koje ni za trenutak ne idu na u{trb najstro`eg i najprefinijeg akademizma . ispa{tawu i kajawu.1494. koji ima ne~eg flamanskog. . Samim tim {to je dostigla vrhunac.g. Tek posle 1470.Sikstinsku (radi je freske u kapeli). preko koje se nije moglo i}i daqe. Kasnije koristi ja~u boju i wome nagla{ava emocije. stepenice levo. Girlandajo je bio Leonardov i Mikelan|elov u~iteq (koji je kao ~etrnaestogodi{wak stupio u wegov ateqe 1488). Mada mu nedostaje stilska fino}a flamanskih portreta. Nije zainteresovan za probleme perspektive.1510. Iza likova zatvara pozadinu. Sikstinska kapela). 11 likova.tehni~ar. on je bio samo veliki freskoslikar. Kod wega nema one lepe stvarala~ke ma{te. Nikada do kraja nije dinamizirao prostor. On je bio univerzalni naslednik ogromnog kapitala slikarskih sredstava {to ih je bila nagomilala cela jedna generacija slikara. wegova je boja jednostavno fina. g. podeqenu na tri dela: centralni deo i dva krila. wegova arabeska ostavqa utisak takore}i muzi~kih kadenci. 17. Girlandajo se nije bavio novim izumima. koji je jasno mislio i umeo da se jasno i elegantno izrazi. kao Girlandajo. sa ravnomernim zasen~ewima. da ih odmereno rasporedi i uravnote`i. koje su na pomolu. jedan retko originalan duh i jedan od najdivnijih pesnika u slikarstvu.

\P146 . ro|ewe Venere budi nadu u ”ponovno ro|ewe”. Za stapawe i povezivawe hri{}anske vere sa anti~kom mitologijom bilo je potrebno nau~no obrazlo`ewe. K Krajni domet wegove lai~ke faze. 18. gestova itd. kao alegorije hri{}anskih zapovesti.onu koja se zami{qeno okrenula ka Merkuru. boravi samo u sferi duha. Kako je Kr{tewe ponovno ro|ewe u Bogu. Venera se pojavquje kao bogiwa qubavi. IS 69. Sjajna veza psihologija likova. a Boti~elijeva Bogiwa te{ko da bi bila pogodan sud za wih da je mawe eteri~na. 19. Tek sa Polajulom i Mantewom. obi~na Venera. a izmeniti identitet svojih uzora: filosofi su postali Apostoli. vezan za Boga duhovnom kru`nom linijom. Svetlo je u potpunosti ravnomerno. IS 69. Sve one.ona se ra|a iz morske pene. ve} onako kako joj se obra}ao Lukrecije: bogiwa op{te plodnosti. na Zefirov dodir. ne samo u tradicionalnom smislu. zasnovana na misticizmima Plotina i autenti~nim delima Platona. Drve}e je puno plodova. koja se stalno uspiwe i spu{ta. vrat je duga~ak. bilo iz Svetog pisma. a ne ~vrstih. od Rimskog doba na ovamo. Kosa je zmijolika i zlatna. u severnoj Italiji.podse}a na odnos Sv. plave kose. Qubav. me|utim. Ro|ewe Venere je prva monumentalna slika. Zahvaquju}i elasti~nosti neoplasti~nog u~ewa. prema Ficinu. Wegova filosofija. mada eteri~na. koji je u`ivao ogroman ugled na kraju XV veka i kasnije. sa naivnim licem tek probu|enog deteta. Tokom sredweg veka. Sve ovo kao da pori~e osnovne vrednosti ranorenesansne umetnosti. lepotu i bla`enstvo progla{ava tako|e delom tog kruga i jednim. postoje dva tuma~ewe: ili obi~aj izlaska u prirodu ili Bogorodica sa gre{nicima. klasi~na se forma po~iwe spajati sa klasi~nom sadr`inom. a istaknut prvi. Predstavqeno je Venerino carstvo u prirodi. koje su dali neoplatonski filosofi. koji poku{ava da uhvati plod (tri Gracije su najuspelije figure na ovoj slici i vrhunac su wegove umetnosti. Kad su sredwevekovni umetnici imali prilike da prika`u paganske bogove. Njegova verovatno najslavnija slika . Neutralni zadwi plan.J 317. potpuno li{ena te`ine i mi{i}ne snage . K Oko 1480. Herkul u Samsona.savr{ena linija. oni su uvek svoje likove zasnivali na kwi`evnim opisima. Tako su neoplatonisti mogli naizmeni~no prikazivati Bogorodicu i nagu Veneru (koja se na ovoj slici ra|a iz mora) kao izvor Bo`anske qubavi i saznawe Bo`anske lepote.jedno. Kada smo shvatili da ova Boti~elijeva Venera ima kvazireligiozno zna~ewe. ~ak je i tema te slike zami{qena kao ozbiqna i sve~ana. ukqu~uju}i i ~ovekov. Orfej se pretvorio u Adama. Boti~elijeva tela su mr{ava. prozra~nih velova. Platona ili klasi~nih mitova . ~ak i ako dodiruju tle. broj asocijacija koje je mogu}e vezati za ovu sliku je skoro neograni~en.posledwu fazu. dok wena bliznakiwa.82 . Rađanje Venere . Umetnici su mogli koristiti samo Anti~ki repertoar stavova. pa slika ipak ne deluje kao sredwevekovna: tela. ~iji je predstavnik bio Marsilio Ficino. Proleće . po kome je Renesansa i dobila ime. svuda isti model). gore slepi Kupidon baca plamenu strelu na jednu od tri Gracije koje igraju . bila je prava suprotnost sre|enom sistemu sredwevekovne skolastike. nage bogiwe u stavu koji je izveden iz klasi~nih statua Venere. a ne na `ivim modelima.~ini se kao da lebde. On je verovao da je `ivot svemira. Blaga forma . trodimenzionalnih oblika . Flora se pretvara u Prole}e i posipa po travi crvene i bele ru`e. zadr`avaju svoju ~ulnost. Nejasno slagawe filosofskih i literalnih zna~ewa ne umawuju lepotu ove slike. kao i sama Nebeska Venera. Vizija . Plitko modelovawe i nagla{ene konture stvaraju utisak niskog reqefa. ona su su{tinski naga i u`ivaju punu slobodu kretawa. Takva je situacija bila sve do polovine XV veka. moramo razmotriti zna~ewe ove slike i op{tu upotrebu klasi~nih tema u ranorenesansnoj umetnosti. kada ostavqa svoje paganske slike i okre}e se verskoj tradiciji.koja pozdravqa dobrodo{licom Venerino stupawe na obalu .ne prime}ujemo interesovawe za dubinu prostora. Smirena boja karakteristi~na za kasniju fazu. Ova Bo`anska Venera. na desnoj strani. A Venera podi`e ruku kao da ho}e da blagoslovi ovu vezu. tako da je svako otkrovewe. ”borave u sferi duha”. Kako su se takve slike mogle opravdati u jednoj hri{}anskoj civilizaciji. klasi~na forma se odvojila od klasi~ne sadr`ine. ra|a qudsku qubav. Jovana prema Spasitequ u Kr{tewu Hristovom. Da bismo shvatili taj paradoks. ~ini nam se mawe ~udno {to dva Boga vetra toliko li~e na An|ele i {to personifikacija Prole}a. Na desnoj strani. a da umetnik i mecena ne budu optu`eni za neopaganizam? U sredwem veku klasi~ni mitovi su ponekad tuma~eni didakti~ki bez obzira na to {to je analogija bila daleka.

VISOKA RENESANSA U ITALIJI XVI VEK -ćinkvećento (cinqe cento) Smatralo se da su veliki majstori XVI veka .g.83 humanisti~ke Antike ovde je data kao u snu: ”svetost sadr`aja” nije nipo{to izneverena. Svetlost je difuzna. Draperije su gotovo prozirne. propada mu po~asno mesto najranijeg majstora visoke renesanse (a ne Bramanteu). To su aluzije na Platonsku Filosofiju qubavi i lepote. gde radi na dvoru porodice Sforca. ali ne u Anti~kom smislu. teoreti~ar. nikada nije bila ja~a nego u toku prve polovine XVI veka. Madona drži malog Hrista . Sve figure su u elegantnom stavu. i 1520. Posle wegove smrti dolazi do krize duha. Ticiano .Leonardo. baletski stavovi ne umawuju wegovu tajanstvenost i sugestivnost. kod Verokija. Svi weni glavni spomenici poti~u izme|u 1495.polazi od prirode.imali iste ideale kao i wihovi prethodnici. vizuelno zatvoren. mehani~ar. Otac ga odvojio od majke i pobrinuo se za wegovo obrazovawe. ona sa velom. Leonardo predstavqa sam vrh renesanse. stati~ne i simetri~ne kompozicije. sa desne strane lista. sa Anti~kom vedrinom. siroma{ne seqanke..-1519. a mozaika nema.g. {to je reakcija na sredwi vek . Oni predstavqaju VRHUNAC. Kompozicija nije razja{wena do kraja. u wenoj harmoni~noj uzvi{enosti krila se nestabilnost i ravnote`a razli~ito usmerenih kvaliteta. fizi~ar. SLIKARSTVO VISOKE RENESANSE U ITALIJI Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) 1452. Bio je slikar. pa je ono obuhvatilo arhitekturu. skulptor. Slika sa verskom temom. Dok su se umetnici rane renesanse ose}ali sputani pravilima za koja su verovali da su univerzalno va`e}a. Vera u Bo`ansko poreklo nadahnu}a navodila je umetnika da se osloni na subjektivna. astronom. u ~uvenu radionicu. uskovitlane. \or| one. 3. koja se prou~ava sistemati~no i ostavqaju se pisana dela. nema jakih kontrasta. Najuniverzalniji od svih umetnika. Radi se uqanim bojama. 20. jer . suprotno renesansnom. a ne kao na po`rtvovanog zanatliju. ali da su ih oni tako potpuno izrazili da su wihova imena postala sinonimi za savr{enstvo. lake su i prozra~ne kao i draperije.g. ba{ kao {to je izgledalo da je Fidija uzdigao umetnost Anti~ke umetnosti do wene najvi{e ta~ke. plasti~no i anatomski predstavqa figuru. Oni su stvorili novu dramu i novu retoriku. Sa trideset godina odlazi u Milano. bez obzira na to da li su ih klasi~ni predhodnici sankcionisali ili ne. Platonovo shvatawe genija . Nesumqivo je da te`wa da se na umetnika gleda kao na suverenog genija. da bi uticali na ose}awa posmatra~a. dav{i ga sa 13 g. Taj KULT GENIJA imao je dubokog uticaja na umetnike visoke renesanse. forma je blaga. Visoka renesansa se ubrzo zavr{ila.duha koji se uvla~i u pesnika i navodi ga da stvara u ”Bo`anskom zanosu” pro{irili su Marsilio Ficino i wegovi neoplatoni~ari. kao vanbra~no dete bogatog oca Piera Antonija i majke. Moro Sforca otvara kasnije i Leonardovu slikarsku {kolu. Rafaelo. a ne na objektivna merila istine i lepote. Umetnost renesanse je inspirisana qudskom figurom (humanizam). wihovi naslednici u vreme visoke renesanse mawe su bili zainteresovani za racionalni red nego za vizuelni efekat. koja se predstavqa sa velikom stra{}u. Likovi su harmoni~ni i smireni. dekorativna izvijenost linija. i pored velike razlike qudi koji su ih stvarali. Radio je i u Firenci. arhitekta. Prostor je.. sa stanovi{ta metoda koje je renesansa prihvatila . Majstori imaju sinteti~ki pristup i sabiraju sva dotada{wa iskustva. {to dozvoqava meko i blago nijansirawe. hidrauli~ar (podmornice). mirne. kao {to su numeri~ki odnosi muzi~ke harmonije i pravila nau~ne perspektive. vajarstvo i slikarstvo. Bramante. Mikelan|elo. KLASI^NU FAZU RENESANSNE UMETNOSTI. Tra`i se kvalitet idealne lepote.K Tri figure. Figure su elegantne. sa zatvorenim o~ima. a koju je morao da napusti zato jer je bio Aristotelovac. Ro|en u selu Vin~i.renesansa sa odu{evqewem. u kojoj je bila prihva}ena filosofija neoplatonista.

posebno iz o~iju. Bio je veoma oprezan i dugo i sporo je slikao. Zbog takve svetlosti. wen lik je istovremeno sinteza sumwe. efekat wegovog sfumata. ali wegovo delo nije podra`avawe Antike. slava ove slike ne poti~e samo iz wene slikarske utan~anosti: mnogo je zagonetnija psiholo{ka neodoqiva privla~nost modela kao li~nosti. istan~anosti ose}awa. Ali. Po duhu razlike nema. Wegov Jovan Krstiteq” razlikuje se od ”Bahusa” samo po tome {to dr`i jedan jedva vidqiv krst. Tzv. Iz we je sada nestalo svakog traga ranijeg primitivizma. 1. U wemu centralno mesto zauzima figura . Krštenje Hrista . ironije. Iako je lik smiren. Koriste}i se iskustvom koje je pre wega postojalo. . obu~ena u draperiju. no sa dosta neuspeha. slika na drvetu. tako re}i apsolutnu formu. HG 471A. ili mu{ka figura kao ”Bahus” ili ”Jovan Krstiteq”. ~ak i ako su wegove studije sna`nije i podrobnije negoli ma koja ranije. i mada je ovo tipi~na Vasarijeva pri~a. I osmeh. duhovni elemenat .J 526. Odbacio je zastareli slikarski jezik alegorija i izra`avao se neposredno. Paralelno uz Anti~ki tip lepote. An|eo iz Kr{tewa je harmoni~no realisti~na figura. a ne koncetrisana. pejza`a. odstranio je sa wega sve ono {to podse}a na grubost i suvoparnost. tako|e. podigao je umetnost na jedan novi stepen. da slika izgleda kao ozarena nekom blagom unutra{wom svetlo{}u. Monaliza oli~ava svojstvo materinske ne`nosti. koja je ujedno i tip wegove `enske figure uop{te. koja je za Leonarda bila su{tinska `enstvenost. Leonardo je do samog vrha doveo kompozicioni postupak u slikarstvu. Antiku je voleo i izu~avao dubqe nego iko u wegovo vreme.Magnifika.IS 66. Vasari ka`e da je Verokio. K Đokonda.postoji jezgro slike. nije za wega bilo primamqivo. U Verokiovom ateqeu zajedni~ki rad je bilo pravilo najpoznatiji primer je An|eo koga je Leonardo naslikao u Kr{tewu Hrista. nabor po nabor. Bio je nau~ni~ki duh. Umesto detaqa samih i izolovanih studija figura. Koristi svetlost onog dela dana kada sunce za|e. Radio zajedno sa Verokiom. Monaliza . stvorio je svoj tip lepote. ovde je toliko usavr{en da je umetnikovim savremenicima izgledao ~udesan. predstavama koje su op{te razumqive. Taj tip je u vezi sa omiqenim tipom wegovog u~iteqa Verokija.bavi se prirodom. dok Bahus dr`i tirs. O~igledno. 2. ona izra`ava jednu psiholo{ku istinu. koja ne zaostaje za Antikom. voda.Bogorodica.i sve vezuje u prirodnu celinu . Wega je Leonardo u~inio jo{ lep{im i produhovqenijim. vazduh. niti razja{weno u kojoj su meri u~iteq i u~enik uticali jedan na drugog. I ovog puta je umetnik dve suprotnosti doveo u skladnu ravnote`u. kada je svetlost rasuta. Crte lica su isuvi{e individualne da bismo pomislili da je Leonardo prosto naslikao jedan idealan tip.vatra. ashetizma ili mistike. Oblici su gra|eni od slojeva tako pau~inasto tanke glazure. ^esto je izmi{qao i nove tehnike slikawa. od jeda prestao da slika. Ta wegova meka svetlost uobli~ava formu i daje meke sfumato prelaze. a koje on pre~istio i upotpunio. produhovqene mudrosti. Kod wega postoji na~elo subordinacije . ~ak i kad je u pitawu lik kao {to je portret ”|okonde”. od we ne{to oduzeti ili u woj ne{to mewati. ni po formi ni po duhu. iako je slikao verske teme.84 se nije moglo vi{e i}i daqe tom metodom. Sam Leonardo. delu svoga u~iteqa . On ne konstrui{e sliku crte`om. ”tajanstvenost” wegovih slika je ~isto slikarska kategorija. Bio je sjajan crta~. kada je video Leonardovog An|ela. Ostvario je jedan novi vid slikarstva i dao wegovu definitivnu. nije imao religijska ose}awa. kojoj se nije moglo vi{e ni{ta dodati.g. a ipak u wegovim slikama crte` ne postoji. Nežni sfumato već zapažen kod Madone u pe}ini. zemqa. Leonardov kolorit je tamniji. ali je elemenat idealizacije tako sna`an da potire karakter modela. o~itava se tenzija . U wegovom delu nema ni senke od hri{}anske poti{tenosti. koja je {iroko zami{qena i pa`qivo naslikana. gra|evina. Ali ni paganstvo. 1503.-1505. Najčuveniji Leonardov portret. simboli~ni izraz (ne{to nalik arhajskom Gr~kom osmehu). Leonardo uskoro stapa sve ovo u jednu organsku kompoziciju.i zato nikad ne}e biti napravqen ta~an spisak Leonardovih dela. ukrasio ga je osmehom koji su wegovi slebdenici zloupotrebili i u~inili otu`nim. ve} koristi efekte svetlosti i senke. Ceo svoj likovni jezik podre|uje ”kvintescenumu” . kome religija bila strana stvar. Mitolo{ka fabula ga je slabo interesovala. Crkvene besede nisu na wega mnogo uticale. gde se kondezuje pa`wa posmatra~a. mo`e da se pro~ita na dva na~ina: kao odjek trenutnog raspolo`ewa ili kao vanvremenski. kako je bilo shva}eno na dvorcu Lorenca Medi~ija .

bez neposrednog predhodnika.. Oltarska slika.. K Zidna slika. dade im: Pijte iz we svi. Ma koliko zagonetna bila wena sadr`ina. Bavio se anatomijom. Ona stvara i neku atmosferu udaqenosti i nestvarnosti i ~ini da slika vi{e li~i na poetsku viziju nego na obi~nu sliku stvarnosti. a ne kao entitet koji je i ranije postojao. jedite. ve} na ~ovekov unutarwi `ivot u celini. Leonardo je bri`qivo studirao kowe. grupisawe apostola je mawe jasno. I pored originalnosti. prelepe ruke i poprsje su osvetqeniji od pejsa`a. Postoje teorije da je to on sam. uljane boje.J 523. Kako je vitalna ta veza mo`emo lako utvrditi ako pokrijemo gorwu tre}inu slike: kompozicija onda dobija svojstvo friza. An|ela i Jovana ~ine jedan trougao. Hristovo dr`awe izra`ava @rtvovawe i pot~iwavawe Bo`anskoj voqi. oko 1495. Tajna večera . lica je jajoliko.g. Dvanaestak godina mlađa od Bogorodice u pećini. Grudi Monalize su najsvetliji sredi{wi deo kompozicije. stenoviti okvir.K Kroki. sfumato. I uze ~a{u. oko 1485.-1498. na na~in na koji ni jedan raniji umetnik nije to postigao. Jovan.”).u pravcu sredi{ta grupe. ni lepa ni ru`na. predstavio pravilan hod. Leonardova Tajna ve~era je uvek bila priznavana kao prvi klasi~ni izraz ideala slikarstva visoke renesanse i smatra se wegovim kapitalnim delom. 4. ta~no na sredini slike. Ta fina izmaglica. Likovi se pojavquju iz polutamne pe}ine. odmah nam upada u o~i wena postojana ravnote`a. koji blago zamagquje wihove oblike. Bela horizontalna linija stola je osnova kompozicije. ili wegova majka i sl. 5. K Slika na drvetu.J 524. arhitektura je od po~etka imala samo pomi~nu ulogu. obavijeni vazduhom punim vlage. svaki od wih otkriva svoju li~nost i svoj odnos prema Spasitequ. HG 469A. ve} su akcentrirani. barica u prvom planu i bri`qivo odabran i izvrsno prikazan biqni svet. ukazivawa i blagoslova . istureni prozorski zabat izgleda kao arhitektonski ekvivalent oreola. ukazuje na oplodnu mo} elemenata.g. 3. Leonardo je po~eo sa kompozicijom likova.iz vi{e razloga je tajanstvena. Bogorodica u pe}ini se po koncepciji ne razlikuje vidno od ciqeva rane renesanse. Lik Bogorodice. o~i skoro bez obrva. ja~e izra`ena nego sli~ni efekti na Flamanskim i Venecijanskim slikama. a smireni i trouglasti lik Hrista postaje potpuno pasivan. daje naro~itu toplinu i prisnost prizoru.. a ne pogre{an. Hrist je peti (simbolika brojeva je duhovni elemenat). Apostoli 4x3 (3 je sveti broj). koji tada govori da }e ga jedan izneveriti (obratiti pa`wu da Juda nije vi{e izdvojen negoli ostali. komponovan uglavnom od stena i vode. jer je ovo krv moja. ali likovi nisu izvu~eni iz prirodnog okru`ewa. koji se klawa malom Hristu u prisustvu Bogorodice i jednog An|ela . Dr`awe apostola nije samo odgovor na te re~i. ~ak protivure~nih zahteva. Tako postajemo skloni da perspektivni okvir prizora vidimo skoro iskqu~ivo u povezanosti sa likovima. jer ni{ta nije prepu{tao slu~aju. wegov mra~ni i prkosni profil ga sasvim dovoqno izdvaja). postavqena je iznad Hristove glave. {to je izjava koju ne treba tuma~iti tako kao da se odnosi na trenutno du{evno stawe. Mikelanđelo Buonaroti . Bogorodica u pećini . Studija konjanika . koja upravqa na{ pogled u prostoriju. O~igledno je `eleo da zgusne fizi~ki svoju temu kompaktnim. tek posle toga otkrivamo da je ta ravnote`a postignuta merewem suparni~kih.g. HG 472A. Oni su primeri za ono {to je umetnik zapisao: da je najvi{i i najte`i ciq slikarstva da gestovima i pokretima udova predstavi ”namere ~ove~ije du{e”. Prostorni okvir izgleda kao aneks stvarnoj unutra{wosti refektorijuma.. Ako posmatramo kompoziciju kao celinu. ustanovu Tajne Svetog Pri~e{}a (”I dok jedahu. Tako|e je jasna i simboli~na funkcija glavnog otvora na zadwem zidu.. Hrista. Tako. prikazuju}i vi{e razli~itih zna~ewa odjednom. monumentalnim grupisawem likova. To je aluzija na glavni ~in Tajne ve~ere.. on je kod 14. Centralna ta~ka preseka.mali Sv. Tema . mali je broj slika iz kojih zra~i tako neprolazna ~ar. umesto da deluje kao fizi~ko i duhovno `ari{te prizora. uze Hrist hleb. Monaliza nije ni stara ni mlada. Putokaz mo`da le`i u zdru`enosti gestova . kao kod hoda kamile. i dav{i ga u~enicima re~e: Uzmite. Od 18. sve to nagove{tava neko simboli~no zna~ewa koje je prili~no te{ko odgonetnuti.za{tite. Bo~ni hod imaju samo arapski poni ili dresirani kowi. dobijaju}i tako simboli~ko zna~ewe. ovo je telo moje. Svetle ta~ke su samo akcenti.85 Pa i pejza` u pozadini. Usamqeni. kao i duhovno. predstava kowa. plavi crte`.

K Ra|eno po nare|ewu Pape Julija II 1508. a 5 mawih izme|u wih.čovekomrzac. bol. a {irok 13 m. mudrost.. Prgav.uopšte gigantu .od Stvarawa Sveta do Nojevog Pijanstva: Bog stvara sebe. Bio je uporan.Sikstinska kapela i . Svoje znawe vajara ve{to koristi u prikazivawu qudskih figura. najbolje doba. pilastrima. Uprkos svemu. Bio je vajar. Vera u lik čoveka. Sikstinska kapela . ali su mu to drugi onemogućavali. Neoplatonistička atmosfera je dočekala 14 godišnjeg Mikelanđela. kojima počinje kovitlac.. Još kao mlad umetnik se opredelio za skulpturu. kada se idealizuju lepota i duhovna svojstva. Svod je dug 40 m. trodimenzionalnih tela iz nepokretne materije moglo zadovoljiti nagon koji je bio u njemu. od kojih su 4 ve}a naspram prozora. Da bi postigao dinamiku. HG 473A. Duboko se nadahnjuje Antikom (prvi rad reljef . a da arhitektura mora da se služi organskim sklopom ljudske figure. uvlači dijagonale. gde se završio krug njegovih putovanja i istraživanja. u kome nema portreta.\P 172.fizičku snagu.svakako plemenita. preko njegovih učenika. Postoje dva njegova slikarska ciklusa: . Smatrao je da slikarstvo treba da podražava zaokrugljenost vajanih oblika. koji se oseća kao jedna psihološka akcija. Me|utim. ciničan. Kao što je zamišljao da su njegove statue tela oslobođena iz mermernih tamnica. stvara Svetlost i odequje Kopno od Vode. Sa trinaest godina počeo je da uči kod Girlandaja. To dvojstvo između tela i duše daje njegovim likovim izvanredan patos: prividno spokojni. Teži da iskaže opšte čovečanske strasti .kondezacija duhovnog i moralnog. jedna serija pravilno postavqenih odeoka koji su povezani neupadqivim arhitektonskim motivima: korni{ama. kao vrhovnog nosioca izraza. U suštini. mizantrop . Išao je svojim putem. u toj vrevi odmah se primeti jedan jasan red. kojoj je forma podređena.-1564. Kroz portrete ostvaruje određena svojstva (Lorenco Mediči .Tavanica je podeqena u 9 poqa. Kao dečak verovatno nije mogao ni da shvati ovu filosofiju. Na uglovima mawih poqa su po 4 nage figure mladi}a. hodaju ili lebde. Mikelanđelo se opredeljuje posebno za pojedinačni portret. ^itav jedan narod gigantskih figura koje sede.borba Lapita i Kentaura). Tu se i upoznao sa Antičkom skulpturom. Stvarawe Adama. Tragedija je što nijedno svoje skulptorsko delo nije završio. skulpturu i slikarstvo. je 12 figura: 7 Proroka i 5 Sibila. Jedino je ”oslobađanje” stvarnih. le`e. slično (mada ne savršeno) Božanskom stvaranju. Na svodu su dati prizori iz kwiga Postawa . izolovan od sveta. koga je nagovorio da uzme Mikelan| ela verovatno qubomorni Bramante (Mikelan|elo ka`e:"Slikarstvo je za `ene"). odoleo je željama roditelja da se bavi nečim drugim. Zadojen je tradicijom neoplatonizma. on je prosto lomio figure tražeći u njima esenciju. vezao se za klasičnu Antiku V veka. Potop i Pijanstvo Nojevo . . okvirima. koju su Medičijevi sakupljali.-1512.misaoni tip). koja u obi~noj tehnici freske sjediwuje sve tri forme umetnosti i sva tri izra`ajna sredstva: arhitekturu. ali ipak tamnica. posmatra~ oseti da je pred wim jedna umetnost nova i grandiozna. kao i sa Donatelovim vajarskim pristupom. bio je nesrećan i kao čovek i kao stvaralac. ulila je Mikelanđelu osećaj da je bliži klasičnom vajarstvu nego ijednom umetniku renesanse.Zvonik Mediči (jer je on bio vajar do svoje srži). Njegove skulpture su oblici pune napetosti. Lik deluje kao personifikacija ljudskog svojstva. ali nije u stanju da se veže za pojedince. na visini od 25 m. Nijedno njegovo veliko delo nije završeno. koji je tada primljen u Medičijevu Akademiju u Firenci. pokre}e se kao u vihoru strasti i oluje. ili tačnije klesar mermernih statua . secirajući leševe čak se i inficirao. Naspram mawih poqa. tako je telo bilo zemaljska tamnica duše . Prvi greh. ali mu je ona pomogla da se duhovno razvije. I polako.g. Sva njegova stvaralačka strast bila je usmerena ka čoveku . 6. Stvarawe Eve.86 (Michelangelo Buonarroti ) 1475.g. Stvaralačka snaga je bila veća od njegovih fizičkih moći. Najbolji je predstavnik plastičnog slikarstva. Nije priznavao nijedan autoritet viši od diktata svoga genija. sa strane.do srži svoga bića. Boravio je i u Rimu. Stalno se vraćao svojim delima. oni izgledaju kao da ih raspinje neka ogromna psihička energija koja nema oduška u fizičkoj radnji. Umetnost za njega nije bila nauka već ”pravljenje čoveka”. strast.

Ovo je jedna od najboqih psiholo{kih studija. ve} i Evi. vezanog za zemqu (tlo je dato rudimentalno. a ipak u nama ne vre|a ose}awe prirodnosti. nije na{la ja~eg takmaca u likovnom jeziku svog ilustratora. telo mu je potpuno skulpturalno. ali su mutni i nisu osvetqeni. Za Mikelan|ela su govorili da je slab kolorista .87 koje su glavni elementi na kompoziciji. formu gradi jakim kontrastima svetla i senke ({to je tako|e vajarska karakteristika). od Stvarawa Sveta (u dowem kraju kapele). produbqava prostor i skra}uje dimenzije.pokretom i pogledom uspostavqawe psiholo{ke veze. pod okriqem Gospodove leve ruke. Kod Mikelan|elovih figura postoji neka pritajena energija. da bi dao svoju originalnu kreaciju. proroci. Tako|e. K Detaq tavanice Sikstinske kapele. Kontrast Adama i {irokog pejsa`a na kome le`i i potpune akcije Boga Oca . da bi kroz draperiju progovorilo. ali znamo da vezuje ranu istoriju ~oveka sa dolaskom Hrista. koji jezdi nebom i brzinom.glavni lik u profilu.Pejza` Mikelan|ela nije zanimao: u celoj Sikstinskoj kapeli. Ovo je prvo i posledwe delo gde je obra}ao pa`wu na tre}u dimenziju. Teolo{ka tema. Ako on ovde i ograni~ava ki~icu na boje kamena. kojom se isti~e suprotnost izme|u Adama. HG 475A. Mikelan|elo je za ovaj posao bio uzeo pomo}nike. to je zato da bi svojim likovima dao svojstvo obojene skulpture i sjedinio ih sa wihovim arhitektonskim okvirom.du{e . ostvario svoju plasti~nu viziju. ~ak i kada miruju. nalazi se deset prizora iz Kwige postawa. Xin utonuo u poti{tenost. jer jo{ nisu zgre{ili. Unutar te ograni~enosti u nijansama. Postoji dinami~nost kompozicije. koji bi tako jednostavnim sredstvima.i tako ostvaruje jedno dramati~no suprostavqawe ~oveka i Boga. iznena|uje nas raznolikost prefiwenih gradacija: on ne ispuwava konture bojom. Priroda je data rudimentalno.mo`da nepravi~no. Na sredwem delu. To prosto sredstvo Mikelan|elovo jeste ~ove~je telo. medaqoni. kao {to su Biblijske re~i. ve} svoje oblike gradi {irokim i sna`nim potezima ki~ice. ve} udahwivawe Bo`anske iskre . koju vidi. 8.nije potpuno obja{wena. Odlikuje se hladnim. nago ili ponekad drapirano. ve} ga naprotiv jo{ ja~e afirmi{e i zadovoqava. No.on se budi. Izgnawe je osobito sli~no Masa~ovom. kao ideogram) i Boga. Na desnoj strani. dotada ni odtad. a ne iluzionisti~ki prizori. ~ove~ije telo on nije ostavio onakvim kakvim jeste u prirodi. do Nojevog pijanstva. I to ne da bi Bibliju prepri~ao u slici. u tradiciji \ota i Masa~a. oni su psihi~ki i fizi~ki ru`ni. ve} ga je prikazao prema svome gorostasnom ose}awu snage i pokreta. Adam je sna`na i grandiozna forma. Stvaranje Adama . Eva je u zgr~enom stavu jer je svesna svoga greha.J 539. Na levoj strani je prikaz Rajske scene. Prorok Jeremija. iz koje su uzeti ovi prizori i bogat program koji ih prati . tipi~nim za ~itavu tavanicu. sa draperijom. ve} da bi uz wu i paralelno sa wom kazao svoj umetni~ki san o istoj temi. Mikelan|elo ne prikazuje Adamovo fizi~ko uobli~ewe. Prvi greh i izgnanje iz raja . samo nagove{taj varnice izme|u dva prsta. Taj odnos dobija jo{ dubqi smisao kada shvatimo da Adam ne te`i samo svom Tvorcu. sibile.HG 476A. jo{ su sna`ni. wegov pogled je detiwi i polusvestan. Adam i Eva su lepi. obamro je i jo{ nema snage. pogledom i pokretom ruke stvara. po~etak vremena i wegov kraj. Nikada poezija Biblijskih tekstova. Nema pravog dodira. kada su ve} proterani iz Raja.J tabla 39. kadru da se meri sa poezijom Biblije i da je pomiri. K Detaq sa svoda Sikstinske kapele. koji ima pet parova nosa~a. svakog ~asa mo`e . koje daleko prevazilazi prorodne mogu}nosti. Na licu Boga se ose}a uticaj Anti~kih nadgrobnih stela . {tavi{e. 7. naslikano na fresci ”Prvi greh”. pa i ono ima ulogu stuba koji tu fresku deli na Scenu sa jabukom i scenu Izgnanstva iz Raja. prigu{enim tonovima. koje je ubrzo otpustio i sam Sikstinsku kapelu zavr{io za 4 godine. K Detaq sa tavanice Sikstinske kapele. Ta tavanica je ogroman organizam sa stotinama likova raspore|enih unutar naslikanog arhitektonskog okvira. kako to nije postigao ni jedan drugi umetnik.nagi mladi}i. Wegovi narativni prizori su slikarski pandan reqefima. Jeremija . 9. u celom wegovom delu. a izraz wegovog lica govori o psiholo{kom stawu . skoro da od pejza`a postoji samo jedno jedino drvo -Drvo Dobra i Zla. jo{ nero|enu. prizori u prostorima iznad lukova .

on je glavni slikar visoke renesanse. Strašni sud . Bio je neznabo`ac i hri{}anin. Velaskez ga nije cenio. sedi Apostol Vartolomej i dr`i qudsku ko`u. Integrisao je prostor i qudske forme . {to se ispoqava kroz wegov genije. taj umetnik je svetski ~ovek. kao ru{ilac postavqen je na najvi{em centralnom mestu. kojih je bilo mnogo. pa je prvobitni izgled izmewen. Mrtvi se bude u ovoj viziji ko{mara su na levoj strani freske i podi`u se iz grobova ka Hristu. Sva lica su vrlo sna`ne forme i nagla{avaju stawe qudske psihe. malo je radio skulpture. Bogorodica sa detetom .K .nedostatak dubine. Bog se pokazuje kao Sudija. sa razlikom {to Peru|inova slika ide u {irinu. da bi pokazao svoje mu~eni{tvo (on je bio odran). raznolikost u pokretu. U prikazu pakla je potpuno naru{ena renesansna smirenost i harmonija . ipak. a ova u visinu). elegantno. Lice na toj ko`i. ispod samog Gospoda. Pa. Gore su pokazani pravednici predstavqeni tako da se i u wima ose}a strah od Hristove snage i neumoqivosti u trenutku Stra{nog Suda. Petru. Bramanteovog i Mikelan|elovog. K Sikstinska kapela. Rafaelo Santi (Raffaello Santi) 1483.88 pokrenuti svoje prekr{tene noge i ustati u ovom Panteonu dinami~nosti. neki nalaze mane i gre{ke u crte`u . Rafaelo sigurno pripada suprotnom tipu. koji je ukrasio umetnost. zbilo se u guste gomile da moli za milost razgnevqenog Boga. osim Bogorodice. na{a koncepcija toga stila po~iva vi{e na wegovom. nepravilnosti u konstrukciji. Rafaelo ide ka fizi~kom i formalnim idealizovawu. ^ove~anstvo. da bi se moglo meriti sa tragi~nim heroizmom Mikelan|ela.Predaja kqu~eva Sv. Wegovo slikarstvo je lagano. slikarski bogata. Do kraja dovedena ideja o sna`noj qudskoj formi. postignutom naizgled bez napora. Dok Mikelan|elo predstavqa primer usamqenog genija. me|utim.ovim je Mikelan|elo otvorio put razvoja novog izraza. Radi sjajne freske i portrete. koji je u pozadini. ve} Mikelan|elovo.g. U~io je kod Peru|ina. Jeremija je ”pognut nad ponorom tuge”. a Svetiteqi podsti~u Hrista da svoje `rtve surva u Pakao. 10. To "obla~ewe figura" je nastavqeno i kasnije. Peru|inova varijanta te slike je ovde prevazi|ena. 1534. Prebojavawe slike je spre~ila smrt Pape. K Ovo delo se jo{ zove Bogorodi~ne zaruke. 11. bio je majstor verskih i profanih tema. Venčanje Marije . a wihovi izrazi su potpuno uskla|eni sa fizi~kim osobinama figura. nije dopalo.\P 166. wegovo delo je isuvi{e ispuweno qupko{}u. Wegova karijera isuvi{e potse}a na pri~e o uspehu.J 540. Wegove su Bogorodice. koji mu je dao nalog. Hrist samo jednim pokretom razdvaja grupu na pravednike i pokajnike (pokajnike baca u Ad). nego na delu i jednog drugog majstora. postavqane u tehni~ki savr{en pejsa{. nije sve~evo. bio je kustos za dela anti~ke kulture. od umetnika na ~ijim je ostvarewima on zasnovao svoja. koji }e dovesti do baroka. Sve figure. Imao je ose}aj za meru. Prostor je divno raspore|en i sjajno obuhvata poplo~ani trg i kompaktnu kru`nu strukturu hrama (Rotondu i koncept slike je preuzeo sa Peru|inove slike . a vajarski solidna. lep i stra{an kao Apolon. svetla lica odra`avaju mir unutra{we opu{tenosti.sve elemente u slici. o`ivqena. tako i prokleto. desno su gre{ne du{e koje Hrist baca u Pakao.-1541. U tom groznom autoportretu (tako dobro skrivenom da su ga otkrili tek u novije doba) umetnik je mo`da ostavio li~nu ispovest o svojoj verskoj krivici i nedostojnosti. Rafaelov novatorski doprinos izgleda mawi od Leonardovog. Rafaelov genije sastojao se u nenadma{ivoj mo}i sinteze.-1520. 12. sa savr{enom tehnikom i obilatim kori{}ewem sfumata. Rafaelo daje figurama u prvom planu ritmi~ki pokret. {to se Papi Lavu X.g. Posedovao je izuzetan ose}aj za psiholo{ke relacije. kako blagosloveno. no Daniel da Voltera je donekle kasnije pokrio nage figure. zapadni oltarski zid. za svetlost i senku. wegove su slike vedre i pune vazduha. Na oblaku. Pa ipak. kompoziciju. koja mu je omogu}ila da spoji Leonarda i Mikelan|ela i stvori umetnost koja je istovremeno bila i lirska i dramska. U Vatikanu postaje glavni slikar Papskih odaja. dok se upla{ena Bogorodica nemo}no povla~i. bile su nage. ^esto je radio idealizovanu Bogorodicu sa detetom. a ipak su sve na samoj ivici neukusa i ~esto su reprodukovane.

do tada nevi|en.J tabla 40. kao da je imao tu sre}u da posmatra Lava X u wegovom najboqem ~asu. on se smatra mlakim i jednostranim. nema radwe: u sjaju koji se {iri iza Bogorodice svi su oblici upro{}eni. plavi~astim horizontom. wegov sladuwav tip Bogorodica koji se ponavqa. mada su isto tako bri`qivo prou~eni. naro~ito Mikelan|ela. U tom pogledu. Nema misterije. dah mo}i i dostojanstva zra~i vi{e iz wegovog unutra{weg bi}a nego iz wegovog uzvi{enog poziva (lica su psiholo{ki studirani). za {ta mu jo{ nedostaje iskustva. kao i reminiscencama raznih majstora. ne po kapeli). wegovo delo stoji na onoj opasnoj granici. sa mekim. 15. gde se toliko mnogo blagih oblina stapa u ovalni oblik slike. kojima nedostaje ta uravnote`ena ~vrstina. stvarno i pretvoriti u sladuwavost. Wegov mrgodan lik. 14. I sam slikarski postupak pokazuje istu gradaciju: Lav X je izdvojen od svojih pratioca. ve~ zreo lik koji je shvatio {ta ga ~eka. koji mu je poslu`io kao preporuka za Rim. Papa Lav X . U pore|ewu sa Florentincima. ravan velikim Venecijancima. Pa ipak. Zavese su razvu~ene: Papa i Sv. pa je u tom pogledu jedinstven majstor. Petra. on uvodi bogatiju paletu. pontifeks ima zapovedni~ki stav. Otuda prepoznajemo Leonardov uticaj na ve}em broju slika sa Bogorodicom.Pietro Vanuccio) 1446. gde prestaje umetnost i nastaje ki~. jo{ nedovoqno sigurno da li da podigne ruku i Blagosiqa. privla~i ka sebi dete. a jedna. on zna da svoje slike okupa u prozirnoj i difuznoj svetlosti. Papa je prikazan u trenutku dosade . Vero~ijev u~enik i Rafaelov u~iteq.g. koja se skoro grani~i sa sladuwavo{}u.tamno. Ima ~vrstu i smirenu kompoziciju. Natprirodna veli~anstvenost i humanost ~ine jedinstven spoj. Stvorio je jedan specijalni tip blage lepote. Sikstinu. koji su linearni i strogi crta~i. Sjajna koncepcija kontrastirawa.Pjetro Vanucio (Perugino . pa se kod wega pomaqa svetlo . Slikar je veoma okupiran detaqima gestikulacije i muskulature. perspektivno . Uspeo je da unese specifi~na svojstva likova. ukoliko nisu obdareni kao Rafaelo. svojim kontrastom poja~avaju suverenost glavnog lika. koja se danas ne ubraja u wegova uspela dela. 13. `ena u desnom uglu inspirisana je tako|e Mikelan|elom). u svoje vreme je imala vrlo mnogo uspeha. skoro nesigurna Bogorodica se pojavquje. K Oko 1518. Dva Kardinala (Papini ne}aci). on je sa veoma mnogo ose}awa umeo da da Umbrijski pejsa`. ve} ga je oplemenio i dao u najja~oj svetlosti. kao Papina tijara i nekoliko nabora na wegovom ogrta~u. meki i bez snage. {to se ose}a. Iznad svega. stoga.igra se sa lupom. Po umetni~kom temperamentu.89 Jo{ se naziva i Sikstinska Madona (dobila ime po Sv. Hristova sahrana. finim i lakim krunicama drve}a. on mawe duguje prebaroknom ose}awu za bezgrani~no i teatarsko. Sahrana Hristova . ali sa izvesnom sladuwavo{}u. Bogorodica sa stolicom . dat je u konkretnim. u kome ponekad zasjaji srebrni tok potoka. Grupni portret. Ovo delo se mo`e uzeti kao simbol Italijanskog Renesansnog slikarstva. Osim toga. sa blagim bre`uqcima. Peruđino . da se zbog toga izgubila svaka emocionalnost. boja i faktura. Lik Hrista nije lice deteta. IS 109. ona ima smiren pokret i uzdr`an izraz. Rafaelu je bli`i Leonardov sfumato nego Mikelan|elova snaga.IS 109 . Wegovi su pokreti jednoliko gizdavi.prostornim razmatrawima. slika jo{ uvek stoji u sferi renesanse. Rafaelo nije. Slika na drvetu. skoro flamanskim pojedinostima.-1524. krajwe uzvi{en. svakako da Papa Lav X ovde ne izgleda lep{i nego {to je u stvari bio. Najboqa je od svih wegovih Madona. ali ga ipak predaje Sv. a vi{e preciznim. koje Rafaelo rado komponuje kao okrugle slike. Bogorodica je qupka i qudska. {to je slu~aj i sa ovom. a wegova qupkost i poeti~nost pomalo zamorna i {tura. Likovi su vrlo `ivi na toj slici (Hristos je sa Mikelan|elove Piete iz Sv. koje gleda {irom otvorenih o~iju. debelih obraza. Za svoju izuzetno vazdu{astu i scensku kompoziciju. Pavlu. Varvara tonu u oblake. wegovu realnost poja~avaju intenzivna svetlost. a koja }e se kod wegovih sledbenika. a delo postaje akademski usiqeno. Rafaelo nije svoje teme prikazivao laskavo ni konvencionalno.g. Madona je o~ito svesna sudbine detete. falsifikovao li~nost modela. Kod .K Ovu svoju veoma ~uvenu kompoziciju Rafaelo je pripremao bezbrojnim studijama i crte`ima. K Prisna koncepcija porodi~ne grupe. `rtvuju}i ga tako.

90 wega je bila vrlo zna~ajna pozadina i arhitektura u pozadini. Peru|ino ima smisla za monumentalnost, jednostavnost i harmoni~nost, ali je vrlo ~esto shemati~an i simetri~an. Te`io je da se izjedna~i sa Boti~elijem i sa ostalima. Bio je uzor Nema~kim i Engleskim umetnicima. U Firenci i Rimu je radio religiozne slike i portrete. Wegova je smrt zna~ila prekretnicu i krizu duha. 16. Vizija Sv. Bernardina Oko 1473.g. Wegovo ~uveno remek delo. Vaqano su povezane figure sa arhitekturom i pejsa`om, ~ime se, uostalom, odlikuju i druge wegove slike. U potpunosti uspeva da integri{e sve elemente u jednu celinu i zadr`ava simetri~nu kompoziciju, sa jednoli~no pore| anim likovima, sa mekom difuznom svetlo{}u. Poja~ano interesovawe za boju - zrela renesansa. Đentile Belini (Gentile Bellini) 1427.-1506.g. Po naravi je bio `ivahan i prijatan pripoveda~. Kao dobrog portretistu, kome nije bila neugodna ~ak ni stara formula slikawa ~istog profila 1479.g. Republika ga je uputila u Otomansko carstvo da slika Muhameda II. Zahvaquju}i ovom putovawu, postao je ”orijentalista”, koji se naivno zadovoqavao prikazivawem ~uda stranih zemaqa. Kada je bio na pragu starosti, on je naslikao dela po kojima je ostao znamenit u istoriji. Radi velike kompozicije, vezane za procesije i razna doga|awa u Veneciji i na taj na~in prikazuje rasko{ Venecijanske arhitekture. To su ”Procesija relikvije Sv. Krsta”, ^udo Sv. Krsta” i ”Beseda Sv. Marka u Aleksandriji”. 17. Sveti krst (Santa Croce) Sasvim novo i originalno stvarawe. Portretisane su mase tada{we Venecije u sve~anoj procesiji, wene ku}e, weni kanali i trg. Sv. Marka. To nije samo visoko umetni~ka tvorevina, ve} i kulturno-istorijski dokument prvog reda o dru{tvenom `ivotu Venecije u XV veku. Đovani Belini (Giovanni Bellini) 1429.-1516.g. Mla|i (nezakoniti) sin Jakopa Belinija (Jacoppo Bellini), (a Jakopov zet je bio A. Mantewa), u~iteq \or|onea. Wegova kompozicija je jednostavna, pokret je smiren i zaustavqen u jednom trenutku. Bio je majstor oltarskih slika. Wegova dela se razlikuju po stilovima, slikao je Madone koje se razlikuju po tipu, stavu i pejsa`u. Za wegovog `ivota slikarstvo u Veneciji moglo je da dovede u pitawe firentinsku nadmo}, jer je uspevao da izvu~e specifi~nu atmosferu podnebqa Venecije. Belinijev trijumf je bio u tome {to je u svojim slikama dao maha takvoj svetlosti i boji kakve nikada dotle nisu bile vi|ene, koristi skalu boja koja odra`ava svetlost, ima izra`enu plasti~nost, poeti~no je nastrojen. Koristi sfumato, koji je uz jak kolorit (istaknutiji i ~vr{}i u gra|ewu forme) wegova karakteristika. Pozadina nije kontrastrirana sa prvim planom, u okviru we postoje gradacije. Imao je poseban odnos prema materiji. On je prvi Venecijanski pejza`ista, prvi je iskazao sklad qudske figure i prirode, za~eo je vrednosti zna~ajne za luminizam (prelivawe svetlosti). 18. Bogorodica i dete ili Madona sa svecima - J 518; K Slika na drvetu, oko 1505.g. Sve~ana oltarska slika tipa Sacra Conversazione. ^itav prizor je blago osvetqen, otvorena arhitektura. Mi stojimo u glavnom brodu jedne crkve, u blizini ukrsnice, koja je delimi~no vidqiva, dok apsida ispuwava gotovo ~itavu sliku. Figure se pojavquju ispred apside, ispod velikog svoda nad ukrsnicom. Gra|evina nije prava crkva, jer su joj strane otvorene, pa je ~itav prizor obasjan blagom sun~evom svetlo{}u. Madonin masivni presto na kome sedi ima visoki naslon, plavi pla{t joj preko nogu, ispred we devoj~ica svira violinu - na najni`em stepeniku, desno pored starac ~ita kwigu. Ose}a se uticaj Masa~ove Madone. Ono po ~emu se ovaj oltar na prvi pogled razlikuje od svojih firentinskih predhodnika nije samo {iroko zami{qen prostor kompozicije, ve} wegovo ~udesno blago meditativno raspolo`ewe. Umesto ”razgovora” ose}amo duboku povezanost likova, {to ~ini da su svi govorni~ki gestovi nepotrebni. To svojstvo sreta}emo uvek u Venecijanskom slikarstvu. Zbog na~ina na koji je stari majstor obavio ~itav prizor finom, vazdu{astom maglom, mi ga ovde vidimo kao kroz difuzni filter atmosfere. Sve o{tre suprotnosti su odstrawene, svetlost i senka se me{aju u gotovo neprimetnim gradacijama, a boje plamte novim bogastvom i dubinom. Fina magli~asta atmosfera, bogat kolorit.

91 Đorđone (Giorgione)1476.-1510.g. U~enik \ovanija Belinija, ~iju je tehniku unapredio. Kao li~nost zagonetan, o wemu se mnogo ne zna, odgojen u Veneciji, odan qubavi, svira~ na lutei i peva~. Imao je veliki uticaj na daqi razvoj slikarstva - mnogi su ga podra`avali. Oformio je novi tip kompozicije, koja je u wegovo vreme bila tematski nejasna. Zanima ga predstava ~oveka u zavisnosti od prirode, da bi ~oveka analizirao u wegovom totalitetu. Po konceptu je sli~an Leonardu, sjediwava ~oveka sa prirodom, daje predstave univerzuma, priroda se produ`ava do beskona~nosti. Teme wegovih slika ni do danas nisu odgonetnute. Zanemaruje oblik teme, ona mu slu`i samo kao poligon za istra`ivawe. Jedan od prvih koji otvara epohu i problem luminizma koristi boju kao svetlost skra}enu na specifi~an na~in, a svetlost zra~i iz ko`e tela, izbija iz li~nosti, sve {to je van koloristi~kog i luministi~kog koncepta wega ne zanima, bojom ostvaruje atmosferu, a taj problem }e se provla~iti kroz sve periode umetnosti i kulminirati u impresionizmu (impresionisti opona{aju \or|onea). Ne komentari{e doga|aje, ve} wihovu su{tinu izra`ava odre| enim efektima. Priroda nije spoqna, kao kod Leonarda, ve} utapa u sebe figuru koja postaje nerazdvojivi deo kosmosa, prostora. On je bio izvan okvira poimawa predmeta slike. Slika tela zbog wihovih poetskih svojstva i da bi ta tela odrazila svetlost, odstupa od ~vrste renesansne materijalizacije - materiji daje idealna svojstva i ne detaqizuje je. \or|one predstavqa naga `enska tela u poqu pored obu~enih mu{kih, on poetizuje scenu i zbog toga ne izaziva skandal. To se desilo kasnije sa ”Doru~kom na travi” 1863.g. - Mane, sa slikom koja je po na~inu predstavqawa srodna \or|onovom postupku. Poetizuje slikarstvo i donekle odstupa od Venecijanskog stila. 19. Oluja - J tabla 41;\P 179; IS 116; K Oko 1505.g. Platno. Od veoma malog broja wegovih zrelih dela, Oluja je i najindividualnija i najzagonetnija. Na prvi pogled, mo`da, ne}emo na slici otkriti ne{to vi{e od neobi~no qupkog odraza Belinijevih svojstava. Razlika je u raspolo`ewu, koje je na Oluji istan~ano i sasvim pagansko. \or|oneovi likovi ne tuma~e prizor za nas, po{to i sami pripadaju prirodi, oni su pasivni posmatra~i - gotovo `rtve Oluje koja se sprema da ih proguta. Ko su oni ? Mladi vojnik i naga mati sa detetom do sad nisu otkrili svoj indentitet, pa je i tema slike ostala nepoznata. Obe figura su u o{trom kontrastu i nezainteresovane za atmosferu. Sada{wi naziv je priznajne na{e nedoumice, ali nije nepodesan, jer jedino {to je u akciji jeste Oluja, nebo koje je izrazito olujno (muwa osvetqava oblike - ku}e u pozadini, koje su sablasno apstraktne). Bez obzira na to {ta je trebala da zna~i, prizor li~i na za~aranu idilu, na pastoralnu lepotu koja }e brzo nestati. Do tada su samo pesnici uspeli da uhvate i daju nostalgi~no sawarewe, a sada je to u{lo i u slikarski repertoar. U Oluji je po~elo ne{to {to }e postati zna~ajna i nova tradicija. Vrlo intenzivna boja, sa prirodom koja nije samo dekor. Simetrija sa dubokom psiholo{kom tenzijom. Wihova tela zra~e svetlo{}u 20. Usnula Venera - IS 117; \P 178 1508.-1510.g, zove se jo{ i Drezdenska Venera, platno, prvi le`e}i akt u renesansi. Izvanrendne proporcije, prostudirani senzualno do`ivqeni oblici - radost lepote koja postoji. \or| oneova Usnula Venera se odmara u prirodi, i nikakvi klasi~ni rekviziti ne odvla~e pa`wu od ove zaspale `ene, ~ija je sama opu{tenost vretenastog tela pohvala harmoniji u prirodi. Dijagonalni polo`aj Venere ne dinamizira sliku, smirena svetlost tela, sa malom glavom, bez lascivnosti. Zgu`vana draperija je fantasti~no predstavqena. Pejsa` tako|e spava, o~i{}en je od drugih figura - ptica, `ivotiwa... Sa desne strane "kubisti~ka arhitektura". Ovo je jedan od omiqenih umetnikovih tema - akt u prirodi (pejsa`u). U puno}i svetlosti i obiqu krivih linija postignut je potpun sklad. Posle \or|oneove smrti sliku je verovatno zavr{io Ticijan. 21. Koncert u polju - HG 488A; K Platno, nekoliko osoba provodi dan u prirodi - radwa bez radwe. Na slici su dve nage `enske figure - jedna svira, a druga sipa vodu iz bokala u bunar i dve potpuno obu~ene mu{ke figure. Samo je \or|one bio u stawu da prenese wenu pospanu, popodnevnu atmosferu, kada je svira~u na lauti pretoplo, pa jedva udara po `icama, i kada stakleni bokal kojim `ena zahvata vodu iz cisterne izaziva ose}aj skoro neprijatne sve`ine. \or|one oboga}uje ovaj motiv svim onim {to je voleo: muzikom, sumrakom, pastoralnom qupko{}u. To je slika jednog

92 nenadma{nog trenutka zasi}enog lepotom. Ponekad se misli da ovo nije wegova slika, ali je ona barem tipi~no Venecijanska, po svom sjajnom tkivu puti i svile, smislu za u`ivawe u divnim telima, lepoj ode}i i dubokom miru predela, sa drve}em ote`alim od letweg zelenila u pozadini. Ni{ta tako ~ulno i neintelektualno nije stvoreno u Firenci; na severu Evrope nago telo je ostalo jo{ uvek nezgrapno i bez qupkosti, a i klima je bila suvi{e hladna. Gole `ene su izvor svetlosti, obu~eni mu{karci, jedan od wih svira liru. Vitore Karpačo (Vittore Carpaccio) 1455.-1525.g. Kao i \entile Belini, Karpa~o je hroni~ar Venecije svoga doba, samo druga~ije inspirisan. Dok je \entile skrupulozan i dokumentaran hroni~ar, kome je stalo do ta~nosti kada daje reporta`u o svom gradu i `ivotu o wemu, Karpa~o je talentovani i kapriciozni pripoveda~, koji se sa lako}om izra`ava, koji ima fantazije, koji stvarnost posmatra kroz poeziju kakvu on voli i daje joj vid neke vilinske bajke (koristio je verske scene religiozne tematike, da bi prikazao vedute Venecije). Wegov topli kolorit (dr`an u jednoj zvonkoj i tamnoj skali tonova, gde na mahove zabqe{ti grimizna ~oha, `uta svila, ponekad bela perjanica, beli turban ili otsjaj oklopa) uz crte` koji je primitivan i tvrd - daje jedan neobi~an, skoro misteriozan akcenat legendama koje on pri~a. Jer, kao Benozo Gozoli u florentinskom slikarstvu, on je, kroz cikluse starih hri{}anskih legendi, koje su slu`ile kao povod, pri~ao o Veneciji svoga vremena. Nije bio zainteresovan za istra`ivawa i revolucionarna prelamawa, bio je ma{tar, sawar, poeta. Donosi specifi~nu atmosferu, forma nije tako ~vrsta. Nazivali su ga naivcem renesansnog slikarstvom. Karpa~ov na~in komponovawa, naro~ito u doba slikareve mladosti, prili~no je neobi~an: on radi tako da detaqi ili izdvojeni fragmenti izgledaju kao potpuno zaokrugqene slike. Izbegava dijagonale po dubini; svi predmeti ili osobe su prikazani sa lica ili iz profila, da bi u potpunosti bili obuhva}eni ili izra`eni konturom: ni{ta boqe ne odgovara pripovedawu. Zasnovan je na tim konstantama novelisti~kog stila, varijacije se kre}u od intimne poezije do egzotizma, od Mantewine krutosti do Belinijeve obasjanosti. 22. Legenda o Sv. Ursuli - HG 484A; K (Opro{taj Sv. Ursule), oko 1495.g. Prvi ovakav Karpa~ov ciklus jeste legenda o Sv. Ursuli, ~iji je si`e uzet iz Zlatne legende @aka de Voro`ina ( XV vek) : Sv. Ursulu, k}erku Engleskog kraqa i wenu pratwu od 11.000 devica pobili su Huni ispred grada Kelna, kada se vra}ala sa Hodo~a{}a iz Rima za Englesku - legenda je bila poznata jo{ od V veka. Slika je ra| ena 7 godina, i sa~iwavaju je 9 kompozicija, me|u kojima su najlep{e : ”Poslanici iz Engleske prose ruku Ursulinu od wenog oca Bretawskog kraqa”, ”Opro{taj Sv. Ursule” i Mu~eni{tvo i pogreb Sv. Ursule”. U ovom se ciklusu vidi, od slike do slike, napredak mladog umetnika. U prvim slikama `eqa da se suvi{e ka`e i neuskla|eni detaqi otkrivaju da je autor jo{ po~etnik, ali deskriptivnost uskoro preovladava i tu Karpa~o, kolorist i pejsa`ist, dolazi do izra`aja. Enterijer iz ”Sna Sv. Ursule”, naivan ali divan, zahvaquju}i proporcijama umetnutih kubusa i pravougaonika, predstavqa jedno od wegovih najprivla~nijih ostvarejna. Faktura postaje sve slobodnija, gradski vidici su sve prozra~niji, sve bogatiji poplo~anim salama, slikovitim la|ama ispresecanim svetlosnim zracima, pred fasadama palata, koje predstavqaju nekada{we gradove, prenesene u sada{wost. Slikar qupko saop{tava radost, koju ose}a dok izmi{qa pejsa`e, zdawa, ode}u i likove. Ticijano (Tiziano) 1490.-1576.g. Najve}i Venecijanski slikar. Otac slikarstva, kako ga je nazvao Veroneze. Zastava slikarstva, kako je za wega rekao Velaskez, on personifikuje veliko, klasi~no slikarstvo Venecije. Svojim talentom Ticijano je obuhvatio sve ono ~ime su wegovi rivali bili obdareni; on je pokupio sve {to su oni u umetnosti osvojili, od toga odbacio sve {to je bilo prolazno, a zadr`ao ono {to je bilo definitivno. On je neiscrpni tvorac rasko{nih ritmova i harmonija, zaqubqen u meso lepog tela i lepu ode}u, u sve {to je bogato, koloritno, radosno. Iznad svega, on je dekorater i pesnik ~ula, vi{e nego pesnik du{e, a Venecija XVI veka nije ni tra`ila neku drugu poeziju. Ticijano je najve}i \or|oneov sledbenik, radio je kad i on, mnogo je prihvatio od wega, ali je i dosta razli~it. Napu{ta \or|oneovu idealizaciju i poetizaciju. On primewuje bogatije senke, ima

ali se Danaja topi i gubi u posteqnom rubqu.koristi}e ga Velaskez. hladna prora~unatost i beskrajan zamor su zajedno. pozivaju}i qubavnika u vidu zlatne ki{e (obqubquje je Zevs. Uspewe Bogorodice . Nebo u valerima plavog. Gledano izbliza.naslowena na desnu ruku gleda ka posmatra~u. on dopu{ta da na licima provejava karakter li~nosti. ali nije nagla{ena. Ticijano je umro od kuge. koje gleda navi{e. Taj veli~anstveni teatar. gu{i konturu. Danaja . On ne laska svojim portretima. Opreznost. Platno je grundirano crvenim. u wima lebdi. Portret Cara Karla V . uvodi dijagonalu i ru{i renesansnu koncepciju komponovawa (horizontala. Definitivno. strpqiva mudrost. koje odra`avaju tragiku ovog cara. i ovo otkrivawe jedne qudske sudbine ~ini da se zaboravi rasko{na doteranost pojave. ~ime posti`e dramati~nu atmosferu slike. isti polo`aj tela . le`e}i `enski akt. Prisutan je pejsa` wegovog rodnog Alpijskog . vi{e intuitivno nego intelektualno. Slikao je sna`nim namazima. drugi je stvoren do pola . To je prvi put da jedno uqe na platnu bude naslikano u ogromnim dimenzijama monumentalnog zidnog slikarstva (7x4 m).ku~ence. Lice nije lepo. Realni odnosi izme|u elemenata.odnos ka teksturi same slike. sve boje imaju toplu notu. Samo kada se ~ovek odmakne. Wegova je materija ~vrsta. Prvi plan je zaustavqen (ona). 24. Postavqena je bo~no velika scenska kompozicija sa neverovatno smelom praznom povr{inom zida od stepenica (koja je dijagonala je u prvom planu). K Asunta. poku{ava da uhvari zlato koje pada. u svom izvanrednom pokretu.g. Sjajan je u verskim kompozicijama i kao portretista. Boja prestaje da bude boja i tako|e se gubi u atmosferi. o~inski blaga i topla figura Bo`ija. Sa relativno mnogo stra{nijom i uzdr`anijom notom slikan je ovaj Ticijanov rasko{ni.IS 119. Slikao je i predstave sna. ali je oduhovqeno o~ima. 26. K Ticijano ne laska svojim modelima. pa nema jasnih granica. Danaja je Mikelan|elovska naga `ena.IS 118. sa rukama ra{irenim za do~ek. kao {atorsko krilo. uzdi`e u mirne i svetle visine. ali okupana svetlo{}u i senkom. Ticijanova slikarska individualnost i otvoreni prekid sa \or| oneovskim manifestuje se prvo u ovoj blistavoj kompoziciji. koji probija oblak i pada na lice. ona se spu{ta na postequ.\P 182. koje se zahvalno pomera ispod Sun~evog zraka.93 `ivqu senzualnost. a ono wegovo revolucionarno je na iskazivawu kolorita i posebna novina . iznad koje se lepotica Madona. ve} zapostavqena). Prilazak hramu . Wegova kapitalna dela su portreti. K Oko 1538. U posledwim delima ide na jak gest i patetiti~nost u izrazu i ostale elemente podre|uje dramatizaciji. 25. malo nakrivo. kolorit je topao i zasi}en. slu`avka. Venera Urbinska . Luminizam. koji je u isto vreme i jedno od ”koloristi~kih ~uda”. uprkos zvani~noj velelepnosti kojima ih okru`uje. platno kao da na sadr`i ni{ta drugo sem na brzinu nabacanih crtica i grebotina. Postoji jo{ jedan portret Karla V paradni. na kowu. Kompozicija je malo razvu~ena. Ne prikriva dvojstvo u bi}u Karla V. piramida). Starica. crvenog i `utog . On nije bio tip univerzalnog ~oveka. jer Venecija nije bila zahva}ena idejama humanizma. otvorenu. 27. ~ija ogromna. Za takav format je do tada praktikovana samo tehnika freske. sa tamnom masom uzbu|enih Apostola oko praznog groba. igra svetlosti i senke dolazi do izra`aja i usresre|uje se na ovo senzualno telo. a u tre}em planu je doga|awe (`ena sa detetom). K 1553.g. tamna i ru`na. radi dramatizovawa kompozicije. vi{e konkretizuje. 1518. dakle ona je obi~na smrtnica koja se nalazi u svojoj spava}oj sobi. Bio je vrlo poslovan mogao je da proda svoje slike. koji su studije karaktera i remek dela slikarstva. a mawe poetizuje kompoziciju. vi{e smisla za detaq. pri ~emu spoj dva oblika pravi titrajnim namazima. pa otvara mogu}nost Baroku da do|e do punog izra`aja. neutralna masa ~ini toliko zna~ajnom malu figuru devoj~ice Marije koja se pewe.g. pun Italijanskog gesta.K 1538. Ose}a se puno}a oblika u ovoj dami. Venera Urbinska inspirisana je \or|oneovom Usnulom Venerom.A 287. prikazan kao zlatna ki{a).g. kao ~ovek u dubokoj starosti. fino}a obrade. u pejza`u. 23. vertikala. a u isto vreme ~ini onako sna`an i efektan kontrast sa gustom i punom boje grupom li~nosti koji posmatraju Marijin ulazak u Hram (mala Bogorodica je izdvojena od grupe.

94 kraja. Jedinstvena svojstva Mikelan|elove umetnosti u potpunosti su oli~ena u Davidu. On je trebao biti postavqen na povi{en postament. Kameni xin. mermer visine 2.-1504. a okolo tela .5 m. najranijoj monumentalnoj statui visoke renesanse. kao suprotnost robovima . Rob je iz prve grupe i doza eroti~nosti izbija iz ove figure. tada jo{ nije bio prona|en). koji se opirao. No. Plemeniti lik mu{karca . koju su umetnikovi savremenici nazvali ”teribilita” (u{asnost) . Sputana nagomilana snaga se ogleda na svakom mi{i}u ove kolosalne statue. Tu je i drugi Rob. Fiksiran je onaj momenat uzdr`anog gneva. odlikuje se strahovitom snagom. David . Visok 5. o~i su fiksirale ta~ku.majmun je simbol za najni`e strasti i sl. 2. nivo su trebale biti postavqene figure vezane sa arhitektonskom masom (predstavqawe qudske du{e zarobqene u materijalnosti. prikazuje radwu u mirovawu. Nagota ga vezuje za Donatelovog Davida.glava je ve}a u odnosu na trup) . * U 3. tako karakteristi~nu za Mikelan|ela. a preko wega i Renesansne umetnosti uop{te. Mikelan|elo je upravo bio proveo nekoliko godina u Rimu. pa je bilo uobi~ajeno da se radi mawa glava. Papa je prekinuo umetnikove radove na projektu da bi. u arhitektonsko . ipak se David nikako ne bi mogao smatrati anti~kom skulpturom. a leva skida pra}ku sa ramena). predstavqa Mojsija (koji je stajao licem u lice sa Jehovom i koji treba da svom narodu saop{ti zakon). Grobnica Julija II bi bila najve}e Mikelan|elovo dostignu}e da je bila zavr{ena onako kako ju je on prvobitno projektovao.J 534.najlep{i. on je u Davidu. da izradi freske na tavanici Sikstinske kapele.g.vajarskom sklopu. smiren i napregnut istovremeno (desna {aka je malo prenagla{ena i dramati~na. ruku. po{to su Mikelan|elu bila odvratna feminizirana mu{ka tela. Sav ustreptao od sabijene energije. ^uvena prodava~ica jaja u predwem planu platna nije jedini motiv koji daje ovoj kompoziciji realisti~ki karakter. Kod Laokona i sli~nih dela. koji je bio zami{qen da se gleda odozdo. gde su na wega ostavila sna`an utisak ose}awa nabijenih mi{i}avih tela helenisti~kog vajarstva (mada Laokon. milom ili silom. iz we izbija tenzija i {iri se na telo). ve} kao borac za pravednu stvar. jer o~igledno je da }e se to ogromno telo u slede}em trenutku uspraviti. I tu se vidi wegova neoplatonska sklonost predvi|a tri grupe skulptura: * U 1. Me|utim. * U 2. Veli~anstveni Mojsije. Telo Davidovo sputava duh koji je u wega zatvoren. pa zato ima pove}anu glavu i gorwi deo tela (disproporcija .sklonost ka simbolici. nivou je trebalo da se prika`e dosezawe vi{eg `ivota (tu spada i Mojsije).g. ali radwu koja se mo`e pretvoriti u akciju svakog trenutka (kamen u desnoj ruci. K 1501.a to je pojam srodan pojmu uzvi{enosti.-1515. naterao umetnika. Grobnica je trebala da bude kvadar. sa nabreknutom zapreminom wihovih oblika. 28. Mikelan|elov David izgleda kao izaziva~ . kada je pod prvim impulsom srxbe povu~ena leva noga ve} skicirala radwu koja }e uslediti. {to je najni`i stepen qudske egzistencije). David jeste po legendi ne`ni mladi}.ne kao heroj pobednik.qudske du{e koje su oslobo|ene. on prkosi svetu. nivou su takozvani pobednici. Wegov stav izra`ava i budnost i . koji je mogao da postane naj~uvenije delo u tom stilu. Po{to je Golijatova glava izostavqena. koje su imale nad~ove~ansku lepotu i snagu. Mojsije . Helenisti~ke statue herojske razmere. dok David. Dole je i majmunski lik . Nebo . koji se klawa zlatnom teletu ({to je izdaja za Jevrejski narod). koji sav zra~i umnom snagom i telesnom lepotom. postali su deo Mikelan|elovog stila. SKULPTURA VISOKE RENESANSE U ITALIJI Mikelanđelo 1. Ipolit Rimaldini .kolorit. stil wegove figure proklamuje jedan ideal lepote razli~it od `ilavosti i vitkosti Donatelovih mladi}a.K Ipolit de Medi~i.J 535. vide se rasko{ne palate i planinski vrh Marmarone. koji ima 16 g.5 metara. K 1513. telo se akcijom osloba|a du{evnih patwi. naglasio snagu tela. napregnut kao duh koji poku{ava da iza|e iz mase (stalno pravi razli~ite stavove figura). onaj zaustavqeni pokret. u trenutku kada ~uje pesmu Izraiqa. Pa.

kao jasno odvojeni principi aktivnosti. a ne za zaobqen. K 1524. Oni su obavijeni usamqeno{}u. u koje unosi polaritet `ivota i smrti. kao i robovi. koji se bori da se oslobodi. `ali za preranom smr}u mladih Medicija. ti bolom ophrvani xinovi svedo~e samo o jednoj dubokoj i nikada sti{anoj drami. a vi{e do wihovih izraza. jer ovde i pokazuje oslobo| enost duha. ispale su kasnije iz plana. K 1513. Ra|eno za grobnicu Julija II.likovi su ve~no trajni i vanvremenski. Arhitektura i skulptura su se stopile u jedinstvo. Sada se krenulo obrnutim putem: arhitektura sledi intuicije vajarskog uobli~avawa. koji uobli~avaju ~ovekov luk `ivota. Dan i No} su svakako zami{qeni za horizontalne povr{ine.iznad zida predvi|ene su lunete (lu~ni zavr{eci). da bi se on dobro smestio u wu. oni oli~avaju svojstvo akcije u mirovawe.26 m. . 3. tzv. U ovim dvema grobnicama po~ivaju \uliano i Lorenco Medi~i. Misao. Iz plana su tako|e ispale i ”Zemqa koja tuguje” i ”Nebo koje tuguje”. kao put od svitawa do no}i. Reke zemaqske”. kao da ho}e da ustane i. Poreklom od anti~kih re~nih Bogova. koja je ti{tila usamqeni~ku du{u Mikelan|ela. Mermer visine 2. u pritajenoj pretwi Dana i prekinutom snu No}i. nastajawa i propadawa.J 541.\ulijano pravilno. koji toliko podse}aju na neoplatonisti~ku sliku tela kao Tamnice du{e. uspravno i aktivno gleda u prostor. koje su prema prvobitnoj zamisli trebale da budu predstavqene kao dve le`e}e figure. Robove je mnogo te`e protuma~iti: reklo bi se da su oni isprva pripadali nizovima statua . likovi toka dana. idealna slika tog princa. Neki delovi skulptura nisu zavr{eni. koju te figure treba da izraze. Postoje nekoliko nivoa: . Roba na umoru.J 536.-1534. Umetnik u dvema figurama koje sede nad sarkofazima ne stvara portrete. koji je utonuo u duboku meditaciju . ~iji vitki i o{tro oivi~eni oblici poja~avaju punu oblinu i te`inu skulpture. koji. Bilo kako mu drago. `ivotu okrenut \uliano. koje one kao skup i personificiraju. Mojsije stvarno sadr`i svu tajnu wegovog stvarawa i sav obim wegovog genija. nego idealizovane tipove karaktera: ratni~ki odeven. odaje ~oveka sposobnog za mudro vo|stvo. \uliano. Grobnica Medičija . Rob na umoru . figure koje su u le`e}em stavu predstavqaju kontrast raspolo`ewa. obe sede}e figure i ra{~lawenost zida slivaju se u jedan akord. koji se prepu{ta okovima i Pobuwenog roba. u suprotnosti je sa Robom. Po~ev od 1525. . Pogled mu je sli~an Davidovom i pokazuje duh iz neovozemaqskih okvira. gde se plastika uklopila kao gra|evinski elemenat. wemu nasuprot. Mo`da je wemu bilo mawe stalo do wihovog alegori~nog zna~ewa. Trebalo je biti 4 grobnice: jedna za \ulijana mla| eg. Ostali su samo Dan i No}. kontemplativnost koju on ~eka. uzdignuta glava i sna`an pogled.dowi je trebao da ima dve le`e}e figure. Mikelan|elo je zamislio ta dva lika kao par suprotnosti. Mikelan|elo radi na likovima. Veliki trougao statua dr`i na okupu mre`a vertikala i horizontala.-1516. gde je hteo da predstavi uzdizawe du{e iz materijalnog sveta . druga za Lorenca mla|eg i dve dvojne za Lorenca i \ulijana (uradio je samo prve dve). kos poklopac sada{weg sarkofaga.personifikacijama umetnosti utu~enih smr}u wihovog najve}eg pokroviteqa. 4. . dramati~nije od i jednog drugog Mikelan| elovog dela. ali samo na crte`u (ne postoje u stvarnosti) i to ~etiri paklene reke. Sarkofazi. \ulianova ni{a je suvi{e uska i suvi{e plitka. HG 444B. dva bezna~ajna ~lana ove slavne porodice. melanholi~ni Lorenco.Vaskrsewe Isusa. jeste kako Vreme. wegov portret je idealisti~ki. kao neodre|eni delovi dana. {to predstavqa ~etiri osnovna principa u neoplatonskoj filosofiji. \ulijano iskazuje misaonost kao duhovnu vrednost.ispod figure Lorenca nalaze se Jutro i Ve~e. To je ve} jednom postojalo u Romansko Gotskoj arhitekturi. Jutro i Ve~e. HG 444A. Celokupni pokret koji izbija je pokret duha. U stvari. ba{ kao i za strahovit gnev.g. koja kao da nije sa ovog sveta. je mla|i i jo{ misaoniji pandan Mojsiju. ispod wega su No} i Dan. . Nikada Mikelan|elova skulptura nije bila u isti mah toliko definitivno zavr{ena i tako {iroko ra|ena.g.g. Na zasvo|enim poklopcima sarkofaga po~ivaju po dva simboli~ka lika.95 meditaciju. Materija je sapeta. Ista simbolika kao kod Mauzeoleja Pape Julija II. dualizam tela i du{e izra`en je sa nezaboravnom veli~anstveno{}u.

Sebe je portretisao kao Josifa iz Arimateje. Na wima verni ne tuguju vi{e za umrlima. Nad Pietom le`i mir. na traci preko Bogorodi~inih grudi sa ponosom stavqa svoj puni potpis. U wihovom stvarala{tvu odra`ava se stabilnost.u wihovim likovima tuguje vasiona za raspetim Bogom. Na wemu se ne vide tragovi patwe i mu~ewa. niti pate zbog wihove smrti. skoro svestan fatalnosti i ta{tine. Ostavqaju utisak jedinstvene monolitne celine. u spiralnom ritmu (nekada zvanim zmijolik). Kao kontrast. ostala je nedovr{ena.96 5. Petra . koji Mikelan|elo napu{ta kada u Davidov stav uniosi strpqivo sabrano odobravawe. dramati~na u svojoj slobodi i vizionarskom licu. mlada kao Madona koja dr`i de~aka (malo starijeg) Hrista. Veli~anstvena figura je potpuno artikulisana. zra~e optimizmom. lepo i ne li~i mnogo na le{. koje sadr`i ~etiri qudska tela. Sve je sme{teno u trougaonu kompoziciju.ova Pieta jo{ nosi tragove studija na kojima se formirao. Wegove Piete su li~ne. ipak spokojna oholost je daleko i idealna estetika je razra|enija. Bogorodica. sa izgledom mlade osobe. mirno. doga|aje. kolenom stao na le|a ~oveka sa bradom. wen lik je smiren i rezigniran. pomalo Antički osmeh. Ruka savijena u laktu. Mikelan|elo.. poku{ao je da skine materiju i prona|e duhovnu su{tinu koju je ceo `ivot vajao. Posledwe Mikelan|elovo skulptorsko delo. {to je vrlo bitna karakteristika wegovih poznijih likova.-1506. imali su u`a interesovawa. odaju poznavawe severnih majstora. Mateja . Bogorodica ima mlado lice:"Zar ne znate da Bogorodice stare mawe nego ostali". Vasari ka`e da je Mikelan|elo razbio ovo delo. Leonardo 9. stoje}i na svom ukro}enom neprijatequ. zavr{eno 1498. Pieta iz crkve Sv. Kao u snu opu{teno. KRAJ RENESANSE Dva velika Venecijanska slikara ovog doba nisu bili univerzalni duhovi. protivno svom obi~aju. Grupa od dvoje. oba su bila velike Venecijanske patriote. gde mladi pobednik. a ipak prefiweno i izmu~eno. Tintoreto .finito. ~ija se klonula ruka zadr`ala na rubu haqine). svaki pokret govori o mu~noj borbi za osloba|awe iz mermera. To su Tintoreto i Veroneze. raskala{ni. ~esto su slikali likove u lepoj ode}i (na wihovim su slikama qudi sre}ni. Nedovr{ena statua. plavkasta boja tkanine kojom je obavijen donji deo. Ova Pieta. poluprofil. klimu. polomljena ruka statue. Bol ih pretvara u svoj instrument . Mikelan|elovo najzna~ajnije rano delo .K Oko 1550. gleda melanholi~no. 6.g. tako|e ni jednom crtom svoga lica ne odaje bol . radio ih je za sebe i taj wegov eksperiment rezultirao je ne tako sna`nim figurama. Prvi iz serije non . Ženski torzo Gole grudi. koja spada me|u posledwe potresne Mikelan|elove Piete.g.. 8. krhke. Duh pobednika . one su izlomqene.K Rim. ali se iz we vidi kakva }e biti wegova budu}a skulptura: na~in kako je Bogorodica drapirana. jer je mermer bio ne~ist. naro~ito delovi oko grudi i nogu. Firentijski skulptor Tiberio Kalkawi sastavio je razbijene komade i dobio dozvolu da ovo delo zavr{i. ~ija je desna noga podignuta da bi bila postament Hristovom telu. 4. elegantno.-1534. 7.K 1529. na toj obilnoj draperiji polo`eno je nago Hristovo telo u krilu Bogorodi~nom (nesrazmerno ra{irena kolena ~ine oslonac Hristovom telu. telo Hristovo je vitko. Sv.jedva gestom leve ruke izra`eno je weno du{evno stawe.g. Likovi su uzdignuti do qudski idealnog i ve} okru`eni tihom usamqeno{}u. nao~iti).g. Wegova figura je Magdelena.K 1475. Pieta .\P 170 . Firenca.

J 559. na pola udaqenosti. Wegovom dramati~nom temparamentu odgovarao je taj kolorizam sa tamnim i muklim tonovima. Odsustvo patetike .Hristova mala figura. pa i u celom ranijem slikarstvu. Tintoretove figure su prili~no izdu`ene. ali vrlo zatvorene prirode. Ali. pa on ne prelazi u manirizam. Otac mu je bio bojaxija. on tako|e i jo{ drasti~nije koristi u kompoziciji visinske razlike horizontalnih planova za postavqawe pojedinih figura ili ~itavih grupa. Imao je boju Ticijana. dinami~nom. {to jo{ vi{e dramatizuje prizor. wegove dijagonale dinamiziraju kompoziciju. ve} neo~ekivano ili prazan prostor neba ili taj isti prostor sa krovovima zgrada. Zbog toga mu se zameralo da wegove slike ne ostavqaju uvek harmoni~an utisak. kao i kod svog u~iteqa.97 (Tintoretto) 1518. Tintoreto je tako|e odustao od tradicionalne Venecijanske zlatne so~nosti i stvorio novu paletu. Posledwe veliko Tintoretovo delo. kod Tintoretta on se redovno pewe. I on. Jaka razlika svetlosti i senke. Zamra~io je Venecijansku paletu. suprotnom od onog na kome se klasi ~na kompozicija fundira. Dok kod Veronezea teren pada. naprotiv. kod wega je prostor naj~e{}e prekomerno i tunelski dubok. posu|em za hranu . on koristi upadqivije naizmeni~no smewivawe modeliranih formi i nemodelirane povr{ine. iako mla|i i wegov u~enik. Tema slike je dramati~na.g. HG 492A. Kao i Mantewa. kao i Veroneze. pomera o~nu ta~ku. on ide do deformacija. fiksirani sa malo prenagqenom hitrinom neverovatno ve{tog i efektnog crte`a. Doga|aj je sme{ten u okvir sada{wice. Osim toga. Zadr`ava renesansnu smirenost likova i nikada ne unosi patetiku. On prvi put dosledno organizuje sliku na ASIMETRIČNOSTI KAO PRINCIPU. Time on razbija jedinstvo starijeg Venecijanskog stila. pokreti su do preteranosti jaki. Dok je u klasi~noj kompoziciji. za koji je karakteristi~na mirna. kao npr. On se smatra naslednikom i konkurentom Ticijana. Hristos se jo{ uvek nalazi u centru kompozicije. perspektivna `i`a plasirana u centru platna. Ima metafizi~ku koncepciju. koji na u{trb stabilnosti sra~unato ide za tim da sliku ve} u osnovnom rasporedu u~ini `ivom. Koheziju slike zasniva na jednom novom principu. inspirisana piktoralnim efektima 2. a pre svega je naj~e{}e tamna.-1594. Tipi~na klasi~na kompozicija zasniva se na ravnote`i koja izvire iz ose}awa simetrije. vrhovima torwevima i sl. U wegovo vreme postojale su dve struje: 1. takore}i u stalnom pokretu. se izdvaja jedino svojim sjajnim oreolom.to vi{e nije kompozicija renesanse sa horizontalom. `estina pokreta i poteza nisu jedino sredstvo pomo}u koga on izra`ava svoja sna`na i nemirna ose}awa: dramati~nim sudarima tamnih i svetlih povr{ina i naglim smewivawem svetlosti i senke on uvodi u Venecijansko slikarstvo jedan novi. uveo je nov na~in vi|ewa kompozicije . Tintoreto je bio izme|u ove dve struje. inspirisana Mikelan|elovom Sikstinskom kapelom. i stvara jedan novi kompozicijski poredak. Tintoreto ne re{ava svoju kompoziciju tom "prekinutom perspektivom". Velikan Venecijanskog slikarstva. ispuniv{i scenu slugama. ali je ovog puta sto postavqen upravno na plan slike u uveli~anoj perspektivi . sa malim glavama. platno koje na sve mogu}e na~ine negira klasi~ne vrednosti Leonardove verzije te teme. a crte` Mikelan|ela. No. Ticijan. Rekli smo da je kod Veronezea scena sa figurama prividno nerealno uzdignuta. koji ga je izbacio iz svog ateqea. Tintoreto se raspri~ao naduga~ko i na{iroko da bi doga|aj postavio u okvir svakida{wice. naslikane skoro vek ranije. Tintoreto svesno be`i od ravnote`e te vrste. Tajna večera . ali ne po planovima. koji je samo wemu svojstven. zlatna svetlost koja se ravnomerno rasprostire po celoj slici i ne cepa je. tako da u horizontu nemamo perspektivu onoga plana na kome se scena odigrava. koji je isticao wegovu iznenadnu praskavu i fosforastu svetlost. Kao kolorista. Izazivao je qubomoru kod mnogih. ve{tinu koloristi~kog modelovawa dovodi do vrha.g.-1594. vertikalom i piramidom. Zadr`ava dijagonalu i poja~ava je. realna svojstva slike zamewuje idealizovawem. {to je preludij Baroka. Ta wegova paleta je bogata srebrno-sivim i plavim tonovima.nikada joj se ne}e pribli`iti. 1. K 1592. takore}i skra}eni vid svetlotamnog. kod Tintoretta je ona veoma ~esto upadqivo ekscentri~na i cela kompozicija je postavqena asimetri~no. likove sjajno psiholo{ki povezuje. koju posti`e svetlom (gu{i u potpunosti realnu svetlost).

-1588. jer su tu i nebeske sluge . vratio je arhitekturu u slikarstvo. Samo. mermerna stepeni{ta i balustrade oko kojih se veru sluge i lepe devojke. ma ko da su. le`ernu perspektivu. Svetlo izbija iz glava.g. mada uloge tih epizodnih figura jesu isto tako lepe i zna~ajne kao i gospodstveni gestovi wegovih centralnih figura. ali dosti`u harmoni~nu `ivost. biseri. u ~itavom slikarstvu. Umetnikov glavni ciq je bio da prika`e instituciju Tajne Svetog Pri~e{}a. 1553. tako da wegove figure kao da lebde u visini. majstor je kompozicija ogromnog formata. Do{ao je u Veneciju iz Verone. Nagove{taj manirizma. U wegovoj sjajnoj svetlosti dolaze do izra`aja ne`ni tonovi. a konture ostaju jasne . Veronezeove dekoracije otkrivaju wegovo studirawe manirista i ponekada uticaj Tintoreta. {to je tako|e je jedna od karakteristika Veronezeovog slikawa. patricije. Nije misti~an kao Tintoreto. Veroneze je u svojim prostranim slikama stavqao pored Hrista ~itave mase qudi. kao na Girlandajovim freskama npr. ve} se cela ta rasko{na gomila talasa u `agoru i pokretu. On je svoje li~nosti okupqao oko bogatih trpeza. vojnike. Uzdi`e ~itavu scenu iznad horizonta.g. Venecija postaje Meka Severne Italije. sve to slu`i da se dramati~no suprostavi prirodno natprirodnim. Kao {to su raniji slikari oko Madoninog prestola grupisali Svetiteqe i ktitore u Svetim razgovorima. Svojim iluzionizmom otvara put ka baroku. kao i dijagonalama (npr. wegova priroda. U Venecijansku umetnost je uneo novu koloristi~ku snagu. Wegovi efekti perspektive su ponekad mawe dramati~ni i privla~ni. Pod uticajem je \or|onea i Ticijana. Na prizoru slike se profiluju i siluete obi~no epizodnih li~nosti wegove scene. muzi~are i kepece. a wegovi mu{ki i `enski likovi. sluge. kakve su uistinu i bile. U wegovoj umetnosti nema ni traga od nespokojstva. srebrom okupanog neba. Ne postoji. sluge su ispred. imao je detiwu radost stvarawa. Imao je stvarala~ku imaginaciju. sa stubovima i arkadama Sansovinove i Paladijeve arhitekture. Pro{irio je izra`ajne mogu}nosti i repertoar Mleta~kog slikarstva. ali nikada ne `rtvuje jasno}u oblika i likova utisku celine. je postao slavan. pa tu naredne tri decenije dolaze slikari odasvuda. On jeste dekorativan. slikao je i u Palati Du`da. na gozbama koje je predstavqao u blistavim tremovima Venecijanskih palata. To posti`e mewawem perspektive pomerawem o~ne ta~ke. ^uvena slika. sa novim na~inom . Pokazuje sjaj materije. sa beskrajno finim prodorima lakog. a zanat je izu~io kod svog oca Gabrijela. harmoni~na i raspevana. na kome proviruju i belasaju se torwevi i konture udaqenih zgrada. Vezu likova gradi na dva na~ina: prirodno (sluge) i natprirodno (jata An|ela). ali wegova uloga je tako bezna~ajna. Zahvaquju}i wemu. zapravo su likovi wegovih Venecijanaca.98 i pi}e i doma}im `ivotiwama. koja je u vreme Tiziana zanemarena. zlatno posu|e.on voli da bez granice i retorike prikazuje sve~anosti i bankete. koji je bio vajar. On jedva nagove{tava qudsku dramu Judine izdaje. na kojoj dijagonala . masa koja je boqe ustalasana od tih Veronezeovih skupova. sa uznemirenim figurama apostola okolo. Golgota. Svila i brokat. pretvarawe zemaqske hrane u Bo`ansku. luksuzni hrtovi sav taj basnoslovni luksuz i obiqe blista i treperi u svetlom tonalitetu beloga zlata. veliku masivnu kompoziciju dovede u ravnote`u. da bi celoj toj ustalasanoj vrevi dao stabilan i ~vrst okvir. poput Rafaela.dijagonalno postavqen sto.. to vi{e nisu bile grupacije u jednostavnim portretskim stavovima. Nije imao smisla za istra`ivawa. svojih savremenika: kne`eve. Nenadma{nom dekorativnom smislu dodato je i vanredno ose}awe boje wegova je boja bogata.dim iz zapaqene uqane svetiqke ~udesno se pretvara u jata An|ela koji se skupqaju iznad Hrista u trenutku kada on u~enicima nudi svoje telo i krv u obliku hleba i vina. otvorenost i predusretqivost mu otvaraju sva vrata. poneki mali pa`. Ali. koju je on prekrajao prema svojim potrebama. gra|ane. Obdaren je da. iako on ve} prelazi u ne{to druga~ije. daju}i priopitet boji. ona je bogata i vedra. je jedan od posledwih renesansnih majstora. Paolo Veroneze (Paolo Veronese) 1528. da bi ~ovek pomislio za wega skoro da je sluga). tako da joj nebo i oblaci slu`e kao pozadina. dru`equbivost. lepe plavokose `ene. Za to aparatura kao Madonin presto iz svetih konverzacija nije bila dovoqna: Veroneze je izumeo gozbe. koja je bila tako va`na za Leonarda (Juda se lepo vidi izolovan sa suprotne strane stola. gotovo neta~nu.

zatim wegova virtuoznost. sa mnogo figura i raskala{nom materijalizacijom. bez Biblijske tematike. HG 495A.na kompoziciji koja je sli~na Tajnoj ve~eri (i ima Sveti karakter). Ako se slikarski gleda na wegovo delo. budale. zbog `eqe da sve prika`e. Freska iz kupole katedrale u Parmi. Nare|eno mu je da umesto nekog psa nacrta Magdalenu. Ali. idealno shvatawe ~oveka. remek delo iluzonisti~ke perspektive. Oni su bili isuvi{e zaneti koloritom. Wegova simetri~na kompozicija je vra}awe Leonardu i Rafaelu. Veronezeovom izjavom nije uop{te razja{weno da li je to bila Tajna ve~era ili ve~era u Simonovoj ku}i. Mada se oni kre}u sa takvom `ivo{}u kao da sila gravitacije za wih ne postoji. i on tu ne priznaje nikakav drugi autoritet osim svojih ~ula. tako da su u levom dowem uglu figure. 3. da bi (u stvari) na u{trb bojenih harmonija i `rtvuju}i pone{to od wih . wegova ~uvena i smela skra}ewa.8 m. u sve~anom raspolo`ewu ogleda se Ticijanov stil iz vremena oko 1520. ali je ostavio i jak li~ni pe~at. unosi neprikladne elemente: pijance. Izve{taj pokazuje da je Sud smatrao da slika predstavqa Tajnu ve~eru.-1534.tra`ili maximalni efekat u intezitetu svetlosti koji obavija formu. jer je Leviju odgovaralo da ima tako razuzdane qude u gostima. koje u Italijanskom slikarstvu poti~i iz florentijske tradicije.g. jer je slici dao sada{wi naziv tek po{to je bio pozvan pred crkveni sud inkvizicije . kompozicija 6. wegove stilske osobine koje ga u izvesnim delima vezuju za poznije slikarstvo Baroka (stil mu je protobarokni). disciplinovane forme. Slikarevo poqe rada. je firentinski slikar kasne renesanse (neki ga svrstavaju u Manirizam). Venecijanskih majstora XVI veka . Progonili su ga zbog paganstva. da nije bio op{teprihva}en sve do XIX veka. Obed kod Simona ili Gozba u kući Levija . tu nedostaje ne{to bitno . Slikawem ogromnih kompozicija gozbi. Veroneze slika jedan raskala{no sve~an obred.54x12. \P 189. Veroneze izbegava svaku vezu sa nadprirodnim. ma kako "neprikladno" to bilo. Leonardovih "otkri}a" -modelirawe i sfumato. On odli~no poznaje Leonarda i Mikelan|ela. U pogledu predstavqawa svetlosti Kore|o nadma{uje i same Venecijance. . a u gorwem desnom uzburkano nebo i uznemirene draperije).zbog nemarnog odnosa prema temi. on je morao biti slikar do sr`i. tek iza te bitne slikarske odlike dolaze drugi kvaliteti koji ga karakteri{u: wegova delikatna ~ulnost (koja nije skrivena ni u slikama sa religioznom tematikom. Wegovo uporno odbijawe da prizna pravi~nost optu`be i uporno nastojawe na svom pravu da unese neposredno posmatrawe pojedinosti. Kore|ovo najve}e delo.koja naravno imaju svoje prete~e . Koređo (Corregio) 1494.g. koje su pomalo senzualisti~ki komentarisane.Kore|o dolazi kao izraziti majstor svetlosti. Po toj svojoj najdragocenijoj osobini. pa je na kraju slici dao i ime Ve~era u ku}i Levijevih. Posle tzv. K 1573. Nemce i sl. ali nikakvu "te`wu qudske du{e". nisu mogle u wegovoj umetnosti igrati odlu~nu ulogu.J 562 Oko 1525. sa 138 figura. pa na prvi pogled izgleda da je slika delo visoke renesanse koja je zakasnila 50 g.prostor i osvetqewe u prostoru.uzvi{eno. {to mu je dozvolilo da uvredqive sporedne detaqe ostavi na slici. kepece. {irok i blistavo osvetqen prostor ispuwen likovima koji lebde. pozvan ~ak i pred inkviziciju . a nagove{tava i pateti~an stav baroka. Slikar je `enskog akta koji je umeo da unese vedro ose}awe qupkosti. Virtuoz je. izviru iz jednog stava tako neverovatno ekstravetnog. kako je govorio Veroneze. 4. Jedan je od najproduktivnijih slikara.99 deli sliku. senzualan u boji i svetlu. a koja pogotovo dobija maha u wegovim delima sa temama iz Paganskog mita). kao {to to ~ini i Kore|o u svojim tipi~ni delima. dimenzije 5. pravu gozbu za o~i. koje le`i u osnovi svakog dela visoke renesanse. i wegova ravnodu{nost prema temi slike.kolorit . Svadba u Kani . Radi Gracije qupkog oblika. Uspenje Bogorodice . oni su zdrava.5x10 m.g. Peru|inovih i Rafaelovih . Zna~ajno je i to {to mi ~ak nismo sigurni koji je doga|aj iz Hristovog `ivota on prvobitno imao nameru da naslika. za wega to o~igledno i nije bilo va`no. 2.K Trpezarija Manastira San \or|o Ma|ore (San Giorgio Magiore).g. jeste ~itav vidqiv svet. na {ta je on rekao da ne zna {ta bi ona tu radila i da je on crta~ i slikar qudskih figura.J 565.

nema sklonosti ka naturalizmu. istan~anoj harmoniji boja. Lorenco Gilberti. 2. a ne kao psiholo{ki oblik. Zadivqiju}e je ipak sa kakvom se lako}om on igra sa svim te{ko}ama i sa kakvom sigurno{}u kora~a putem koji vodi iz renesanse u barok. Rana Renesansa . 5. ali znatno modifikovani. a ne hladnim tonovima. umetnici univerzalni qudi. ekonomije.Kraqica trgovine u Sredozemqu. Renesansni izraz se transformi{e. Tako|e. Slikari kontinualno neguju fresku. a izuzetno retko su se bavili jo{ ne~im drugim (\or|one je bio muzi~ar). 3. Andrea del Verokio. Kasna Renesansa . Poznata po elegantnim linijama. oni iskreno u`ivaju u svom bestelesnom stawu. pa se qudsko telo posmatra kao fizi~ki. U `eqi za {to ja~im efektom Kore|o bez ikakvog ra~uwawa stalno poja~ava ritam pokreta i gomila gest za gestom. Slikari ove {kole pre svega su koloristi i luministi (kasnije }e impresionisti definisati svetlo). pa se podjednako neguje skulptura. umetnosti. Preneti uticaji iz Firence. Weni su stanovnici u`ivali u maskaradama.Venecija ne prihvata ove ideje. tako da je stvoren poseban odnos u umetnosti. I odnos prema humanizmu je tako|e razli~it . Sijena iz vremena Prete~a Renesanse . a retka vajarska dela su radili uvezeni majstori (npr. Sandro Boti~eli.XVI vek : Leonardo da Vin~i. Domeniko Venezcijano. Andrea Mantewa. Republica di San Marco. sa ogromnim materijalnim potencijalom . iz Firence).Novine posebno unosi Ticijano. forma nema sadr`ine. Benozo Gozoli. Imali su dobre veze sa drugim delovima Italije. Rafaelo. Filipo Bruneleski. tako da to razmetawe obiqem pokreta i na kraju postane obi~no opsena. Koncepcije Firence i Venecije postaju dijametralno suprotne. Venecijanci nisu bili tako jako obrazovani i univerzalni kao Firentinci. na tehnike slikawa i kompoziciju. Ceo taj kovitlac xinovskih tela u najsmelijim skra}ewima deluje zamorno za oko. vo`wama po kanalima. veoma su ceweni umetnici Nema~ke i Nizozemske (nerazvijawe vajarstva je direktan uticaj Vizantije i zemaqa Severne Evrope).Du~o. mogli su kupiti sve sa istoka (~ak i robove). koja kasni za Firencom oko pola stole}a. Visoka Renesansa . slikari racionalni u formi i crte`u. ali bez smisla i ciqa. Venecijanska {kola ima poseban zna~aj. Mikelan|elo. Tako|e. u odnosu na tretirawe svetla. Nani di Banko. nemaju ambicija da razvijaju teoriju i vr{e reforme. nema vitalnosti Firence. u Veneciji su postojale radionice Gr~kih majstora koje su negovale Vizantijski na~in slikawa. ŠKOLE RENESANSE 1. Simone Martini. Mesto je sa izuzetnim geografskim polo`ajem. Napredak u koloritu. Venecija . koji svojim dolaskom u Veneciju ~ini to da se u Veneciji (dodu{e malo kasnije) prihvate renesansne ideje. Od XVI veka se razvio autonomni stil i usvajaju se sasvim nove likovne koncepcije. Fra Filipo Lipi. Venecija je dosta dugo bila pod uticajem Vizantije. na krajwem Severu Italije. Mawe uo~qive razlike rane i visoke renesanse. kako su je zvali stanovnici.Kore|o.prva polovina XV veka: Fra An|eliko. Rana Renesansa . Slikari Venecijanske {kole idu na hromatske.100 sna`na bi}a od krvi i mesa. Masa~o. . stavovi su siloviti. Pjero dela Fran~eska. U Veneciji se negovalo gotovo iskqu~ivo slikarstvo. Za Kore|a ne postoji velika razlika izme|u duhovnog i telesnog zanosa. diplomatije. Donatelo. Ali je tema koja se krije iza te uskiptele orkestracije veoma oskudna. arhitektura i slikarstvo.druga polovina XV vek: Domeniko Girlandajo. Luka dela Robija. U svemu nedostaje snaga. Firenca . a ne bestelesni duhovi. sedi{te politike. poetskoj emociji i poletnoj ma{ti. pikturalne efekte ka izra`avawu svetlosti. Sen~ewe je ve}im intezitetom iste boje. Fran~esko da Laureana. vladaju}a porodica Medi~i. Paolo U}elo. a u glavama naslikanih mislilaca nema misli. prihva}ena filosofija neoplatonizma i humanizma.

Renasansa van Italije po~iwe krajem XV veka. npr.ve} prve decenije XV veka. Bramante. jedinstvenom formom. koja je ovde intenzivnija. sa mno{tvom detaqa. Renesansa na Severu je vi{e vezana za goti~ku nego za anti~ku umetnost. . ~etvrti veliki centar . Ako se uporedi Nizozemska sa Italijanskom renesansom. ali i oni imaju ne{to karakteristi~no za atmosferu Venecije. U Nizozemskoj. Venecijanci retko slikaju freske. Zato govorimo o renesansi Italije. Tintoreto. Rade se sve mawe religiozne teme. do pojave baroka. Umetnost Renesanse je tako|e me|unarodni stil. Postoje dve okvirne grupacije slikara: 1. U Italiji su to {kole. Nema~ke i Nizozemske. poseduje odrednice koje je defini{u. {to je omogu}ilo osloba|awe kolorita i forme. Rim . RENESANSA VAN ITALIJE Ve} je umetnost gotike bila jedna me|unarodna pojava sa jezgrom sa one strane Alpa. 1. Kod svih preovla|uju tela sa {to realisti~nijom materijalizacijom (~ak i Ticijan).prelaz ka ovoj grupi. Peru|ino. Ubrzani ritam razvoja i jake lokalne struje omogu}avaju nam da razmi{qamo i o lokalnim uticajima. Pizanelo. Pod uticajem Firentinaca.101 Koriste tehniku uqanih boja. 2. Bili su bli`i realizmu i naturalizmu. 4. koji je bio veliki mecena privla~i umetnike u Rim gde stvaraju: Leonardo. a sve vi{e svetovne . a po~iwe kada u Italiji renesansa do`ivqava svoju kulminaciju. pa tako idu u detaqe i materijalizaciju. ~etrdesetak godina kasnije. wihova renesansa je aktuelna koliko i Italijanska. Usavr{ili su i plasti~no modelovawe pomo}u svetlosti. rodona~elnik jedne velike slikarske porodice. RENESANSA U NIZOZEMSKOJ U Nizozemskoj se renesansne forme javqaju vrlo rano . Imaju veze sa severom Evrope (pod ~ijim uticajem usavr{avaju plasti~no modelovawe pomo}u svetlosti). Kasni za Italijanskom skoro jedan vek. ^isto Venecijanski slikari.Ticijano. realisti~no prikazanih. zamewuju}i poznu gotiku i traje do XVII veka. cvetova i leptirova. Mikelan|elo. Vizantijska tradicija ne postoji. ~iji su zna~ajni sinovi \entile i \ovani . do kraja dr`i liniju i ima ravnomerno svetlo. On zatvara prvi plan svojih portreta na dosta ~udan na~in. koju je Antonelo da Mesina (Antonello da Mesina) preneo iz Nizozemske (otkrio ju je Van Ajk). Vitore Karpa~o. Jedan od prvih je Antonio Pizanelo (~ija je porodica poreklom iz Pize).prizori iz svakodnevnog `ivota. Renesansa van Italije je me|unarodni stil koji nastaje stapawem Severnih i Italijanskih tradicija. bli`i je Firenci. sa svojom jasnom konturom i linijom i ravnomerno raspore|enom svetlo{}u. i u tome su razlike u izvornim zbivawima. Novo: odnos prema detaqu i materijalizaciji. Renesansa XVI vek: \or|one. Radio je velike kompozicije samo da bi prikazao vedute Venecije . Jakopo Belini. pa je wihov kolorit pravi vatromet boja. Oni nikada ne napu{taju jasne konture. Veroneze. i to se ose}a u duhu. Andrea Mantewa. ravnomerno raspore|uju svetlost. pa je nastao specifi~an tip realizacije svetla pomo}u boje. koja rado prikazuje arhitekturu Venecije. Rana renesansa XV vek: Porodica Belini. u predigri na tlu Italije postoji komponenta nasle|enih uticaja Vizantijskog karaktera. ali pored lokalnih postoje i regionalne struje. pejsa`i. To je Evropska pojava i ma gde se razvila. Trajno vo|stvo ima Flandrija. Rafael. {to se ose}a i kod Pizanela. `anr scene. ali je jezgro sa ove strane Alpa.\entile preuzima wegov na~in. grupa koja se oslawa na Firentinske uzore. mrtve prirode.Rimski Papa.

gde majstori nisu svestrani. . te`i{te umetni~kog stvarawa je slikarstvo. retko prikazi van stanbenog prostora. Formuli{e se i usavr{ava tehnika uqane boje. pored religioznih. davana je samo ideja o tome. wihova `enska tela su trbu{asta.102 Nizozemska nije zahva}ena idejama humanizma kao Italija. delikatne efekte i kontinualnost svetlosti i senke. Umetnici XV. Antonelo da Mesina. Nizozemska se figura mnogo razlikuje od Italijanske. Smisao je da se uspostavi duhovna veza izme|u gledaoca i slike. sa ~esto neskladnom proporcijom. Ovi umetnici re{avaju iste probleme kao i Italijani: figura. Sredstva su podre|ena dostizawu jedinstva posmatra~a i slike. u ~emu je su{tina genija da sumira iskustva. Nekada se ne razlikuju verske i svakodnevne teme. kompozicija.). a ne kao u gotici. Odnos prema tematici: nema arhitektonskih veduta. nemaju ~oveka nadqudskih vrednosti kao kod Mikelan|ela. 1570. Jan Van Ajk (Ian Van Eyck) 1386.g. Italija je bila odbojna prema gotici i zadr`ala je romani~ku formu sa zidom i freskom. kratkonoga. Dodatkom uqa se usporava su{ewe. U Nizozemskoj ~ulna percepcija jeste osnova stvarawa. koji je imao brata Huberta (zajedno su radili Ganski oltar). ni teorija ovim umetnicima nije bliska. smrt. Sredwevekovna simbolika se pretapa u elemente svakodnevnog `ivota. kao i taktilna svojstva materijala. Van Ajk razre{ava predstavqawe prostora u okviru slike linearno i tonalno (upotrebom uqanih boja). koju Nizozemska nije imala. ali je tehniku usavr{io Jan Van Ajk. gubi se irealna svetlost i hijerarhijsko sredwevekovno prikazivawe. za razliku od Italije gde je prisutna freska. Majstor iz Flemalea je dodavao uqa. javqaju i lai~ke. Na Severu. ve} dosledno prenose motive iz prirode. Odnos prema gotici je tako|e druga~iji.g. \or|one). Tako|e. on je neobwa{wiv za odre|ene nau~nike. gde je te{ko raspoznati ruke razli~itih majstora. iluzije dubine prostora pomo}u efekata svetla i intenziteta boja. Me|utim. ali postoji odre|eni simbolizam. U Nizozemskoj se. Prvi je tome doprineo majstor iz Flemalea (1406.g. ^ak i pozna gotika uspeva . dok Nizozemska renesansa po~iva na prakti~nom iskustvu. Italija lako re{ava probleme proporcija. a Nizozemska se dugo i bezuspe{no bori sa ovim pitawima. Italija je imala i veoma jaku anti~ku tradiciju. XVI i XVII veka su slikari. a u XVI veku uvode psiholo{ke elemente. Ne odabiraju primarne elemente. Nizozemska renesansa ne traga za idealnom lepotom. U Italiji majstori iskazuju posebnost svoje li~nosti. jednostavan i bez dekoracija. Svetlost je difuzna i atmosfera je ~ista i oprana. Genijalne pojave su gotovo redovno pripremano postepenom akumulacijom saznawa i vednosti. U Italiji u tome u~estvuje i nau~na komponenta. profane teme. Ova tehnika omogu}ava vrlo tanane prelaze. Ne postoji most izme|u sredweg veka i Jan Van Ajka. U XV veku istra`uju. U kasnom sredwem veku je postojao problem predstavqawa unutra{weg prostora. pa postoji istovremenost wihovog delovawa.g. kao {to je to bilo u Italiji. Bo{ je vrhunac li~nog psiholo{kog slikarstva. U Italiju uqanu boju prenosi 1480. nastaje reforma: ratovi.-1444. ~ulnom i li~nom. jakih ko{~atih oblika. naro~ito nago `ensko telo (Italijani su rekonstruisali duh Antike). Na Severu je karakteristi~no portativno slikarstvo. Nizozemska ima veoma jaku gotiku i iz gotike prelazi u renesansu (prihvati}e se specijalan goti~ki realizam. linearna i vazdu{na perspektiva. Smisao slike je da oblikuje ise~ak iz prirode u wegovoj sveukupnosti. Uticaj gotike se uo~ava u prikazivawu figura i draperija: one su uglaste i disproporcionalne. Tempera se veoma brzo su{i i zahteva brz rad. kao objekat za sebe.1441. ~iji su majstori bili svestrani i veoma talentovani. Obrada draperija ima veliki zna~aj u Severnoj umetnosti. Radi u vreme Masa~a (koji je radio u freske u kapeli Branka~i). Nizozemci nemaju prelepe figure i istan~ane pojedinosti (Boti~eli. jer su ujedna~ene. ona oslikava stvarnost. prevazilazi se izra`avawe simbolima za ra~un realizma i naturalizma . Svet prirode i svet duha postaje jedan individualizam. Oni kvantitativne promene preobra`avaju u kvalitativan skok.radi se objektivno i individualno). radi se nezavisno od tela. Nizozemsku renesansu otvara Jan Van Ajk (Jan Van Eyck). delikatne i precizne detaqe. kuga i glad (Direr). name{taj je svakodnevan.

103 pribli`no da razre{i spoqni prostor. koji nam prenosi prirodu ven~awa kao Svete Tajne. koji su precizno naslikani. IS 82. Cela mala povr{ina slike blista sjajem draguqa. (qubav prema obi~nom materijalu. Rože van der Vejden (Rogier van der Weyden) 1400. Giovanni Arnolfini i njegova nevesta .g. Naro~ito u slikawu atmosfere. Jedna od wih mora biti sam umetnik. Oko ide za perspektivom {arenih plo~ica. Pozadina je virtuozno obra|ena. za koga su savremenici mislili da ne mari za duhovni svet. Donator je iste veli~ine kao Madona.J 449. uloga svedoka. K Oltarska slika. Ima veliki doprinos u tehnici uqa. metal isl. brojanica. za Van Ajk istu va`nost imaju likovi i pozadina . O~na ta~ka je unutar kompozicije i perspektiva je veoma znala~ki re{ena. vide}emo da se u wemu ogledaju dve druge li~nosti. On je najve}i portretista svih vremena. enterijer u perspektivi. \P 193. Madona i dete sasvim su realisti~ni. predstavqa Hristosa koji sve vidi (obratiti pa`wu na prizore stradawa na okviru ogledala). Ima tu skoro sredwevekovnog ose}awa za svaki predmet i wegovo simboli~no zna~ewa. Realno su prikazani razli~iti materijali. mada ubedqivo realisti~na. nanule kod wegovih nogu su simbol papu~i}a. sa izvanrednom mo}i zapa`awa i ose}awem za valer. nanule). Bogorodica Kancelara Rolena . Uqe omogu}ava diferencirawe detaqa. ceo se prostor kupa u bla`enoj svetlosti a osvetqewe koje dolazi kroz prozor je sivkastih tonova. Neke wegove slike obiluju zlatom i dragim kamewem i tihim odmerenim mirom. ne zlatu i bqe{tavosti: ogledalo. ~ime posti`e realistiku svega {to je naslikao. g. Jedna sve}a u sve}waku. Ro`eovo slikarstvo malo zaostaje u pogledu ~isto slikarskih odlika.-1464.g.prostor je trodelni (Sveto Trojstvo). Tipi~no nizozemska je sjajna materijalizacija predmeta . Portretno i linijski izvanredno trodimenzionalno. u duhu prikaz mu je realan. to je li~na vizija samoga kancelara. ^esto postavqa ogledalo. O~na ta~ka u enterijeru. Slika otkriva skrivene lepote svakodnevnog `ivota. Pod je u plo~icama. metala. Kompozicija je renesansna. Poreklom Francuz. Majstor je izrazio svoju qubav prema enterijeru. I name{taj u odaji poziva na sli~no tuma~ewe. Pose}uje i Italiju. kancelarovo lice je naturalizovano a tkanina sa desne strane idealizovana. dakle. Ako se uporedi sa Van Ajkom. ogledalo je simbol nevinosti. Mladi bra~ni par (idealizovani likovi) sve~ano pola`e bra~ni zavet u skrovitosti nevestine odaje. pa je Kancelarova glava (60x60 cm) tehni~ki izvanredno data i predstavqa remek-delo fizionomskog slikawa. sa otvorenom kwigom). cipele koje je par izuo podse}aju nas da oni stoje na "Svetom Tlu".450. u kome se ogleda prostor iza o~ne ta~ke (vizure u ogledalo).pejsa`. krzno. pa je slika ~uvena iznad svega po svom briqantnom minijaturnom pejsa`u u zadwem planu slike. Odli~na mo} zapa`awa. koja vijuga u daqini. Janova uloga je.drvo. koja gori usred bela dana. po{to nam re~i iznad ogledala. pogotovu kod portreta. kadifa i kamena. 2. HG 515A. koji se posle nastanio u Briselu. slika treba da poka`e ta~no {ta je video i ima funkciju naslikanog svedo~anstva o ven~awu. K 1434. `anr slika iz svakodnevnog `ivota. Van Ajk uvodi o~nu ta~ku u unuta{wi prostor i kroz prozorski otvor omogu}ava da se sagleda spoqni svet. stvaraju}i iluziju stvarnosti. I Rolen i slika pokazuju bogatstvo. Postoji dvojnost elemenata goti~kih (velika draperija) i renesansnih (savladana je perspektiva i dubina prostora) . pode{ena tako da ga dete Hristos blagosiqa. kao majstor . I sama doma}a sredina. probija se kroz svodove na stubovima i preko bedema posmatra suncem obavijenu reku.HG 512A. ali ako se boqe zagledamo u ogledalo (koje ~ini prostor celovitim). sa proporcijski istim razmererama qudi. uqe na dasci. metlica. Izgleda kao da su potpuno sami. wega. Wegova paleta sa `ivqim tonovima nema onog prigu{enog inteziteta ni one kompaktne jedrine koju vidimo kod Van Ajka. pa je i mali pas amblem bra~ne ve~nosti. realno prenosi sve na sliku. plodovi su simboli Raja (jabuke na prozoru i na sanduku su simbol Evinog greha). 1. kao i Nikola Rolen (koji je sa leve strane. stavqeno na vidno mesto iza wih. koje ulaze u prostoriju. ali ne uspeva da re{i unutra{wi (otkrivaju jedan deo zidnog platna ili se scena odvija pod tremom). puna je preru{enog najistan~anijeg simbolizma. iz tri dela. napisane ukra{enim slovima ka`u da "Jan Van Ajk be{e tu" sa godinom 1434. a iza je arhitektura sa pejsa`om. pejsa` i grad. pokret nije sredwevekovni. koji podozriv i stisnutih usana kle~i pred wima (realisti~ka svojstva portreta). staklo.

Delo prostodu{ne i razigrane ma{te. K 1435. uz Rubensa i Van Ajka za tre}e ime Flamanskog slikarstva. a slabo poznaje proporciju. u sredini je Poklowene Mudraca a desno uvo|ewe Hrista u hram.tre}oj generaciji majstora flamanske {kole.). oko 1435. on je ubedqiviji. o{tro prelomqenih nabora i udubqewa. Ajk kopira i imitira. Bogorodica sa detetom . majstor draperije. te`i nagla{enoj jasno}i i dramatici. gotska draperija sa igrom bogatih. kolorista i crta~ Bogorodica. Memling kopira. On nema istra`iva~ku strast kao Van Ajk. Nije u~enik Van Ajka.setimo se tremova sa stubovima. 3. jajoliko lice. Sa Memlingom se Flamansko slikarstvo potpuno oslobodilo primitivizma.da posmatra~ kao kroz providan zid sobe postaje tajni svedok Blagovesti. Kompozicije su mu uglavnom simetri~ne. Tipologija `enskih likova Severwaka . 4. koji ovu scenu okru`uju na Italijanskim slikama .\P 194. koja je po~ela sa Van Ajkom. Vedra poverqivost isti~e jo{ vi{e ovaj susret. Blagovesti su na levoj strani triptiha. Kolorit je poja~an. Ro`e je bio inspirisan direktno Van Ajkovom Bogorodicom kancelara Rolena.K Prozor.kao da lebde. Sasvim je prirodno da je Memlingovoj mekoj. lirskoj prirodi vi{e odgovarao `enski lik nego mu{ki. i kod Direra npr. Luka koji slika Bogorodicu.g. Ono {to ~ini wegovu originalnost i {to ga izdvaja kao jedinstvenog majstora me|u Flamancima jeste pitomost wegovog ose}awa. wegov diskretni lirizam. Portrete crta skoro idealizovano i karakteri{e ga pripoveda~ki dar. bez grudi i sa nagla{enim stomakom. Ali. kao i draperija. Ona nastaje ~arolijom predmeta koji u~estvuje u sceni. a progres koji on donosi jeste produhovqavawe qudskog lika. jer su oni izra|eni krajwe bri`qivo i isto toliko nam padaju u o~i kao i brokatni pla{t An|ela.104 svetlo tamnog. koji je sjajno obra|en. Van Ajk posmatra o~ima. Poezija malih stvari `ivi u Nizozemskoj {koli kroz ceo XVII vek. zvu~nu skalu boja i dramati~nost. Hans Memling 1430. ve} kako ta obilna draperija likovno `ivi nezavisno od tela kao oblik za sebe (tako shva}en problem draperije osta}e u Nema~koj umetnosti. 5.g.IS 92. a kasnije se nadahwuje van der Vejdenom (u~io je verovatno kod wega). K Život Sv. nota ne`nosti i idealizma koja se ni pre i posle wega kod Flamanaca nije tako jasno osetila. Ima poja~anu boju koja je valerski gradirana. wenu senzibilnost i gracioznost i sa po{tovawem se odnosi prema woj. Pri tome su{tinu problema ne ~ini studija kako tkanina prati pokret tela i pokriva forme. slika je ra| ena za gildu Briselskih slikara. kao ~oveka . Ursule. oko 1489. to je tipi~na osobina slikarstva Severa. Dolazak u Keln . a Memling po~iwe da gleda umom i du{om. u prirodi. Ursule. Wegova veza sa Nema~kom se ogleda u {kriwi na kojoj slika scene iz `ivota Sv. imitira i mewa. Blagovesti . Draperija u severnoj umetnosti igra jednu od glavnih uloga. naro~ito u koloritu zaostaje iza wega.g. a figure imaju nelogi~an polo`aj . On prvi otkriva kod `ene wene `enstvene osobine koje je specifi~no odlikuju kao qudsko bi}e. ali pripada Nizozemskom slikarstvu . ri| kasto plava kosa. ve} sledbenik.ovalno. Prijatna sobica tako je zatvorena . Ima subjektivni lirizam sa odjekom kasne gotike. Ta nota zvu~i jo{ ~udnovatije tim pre {to se javqa u jednom dobu u su{tini veoma surovom po obi~ajima i u jednoj ni malo romanti~noj sredini bogatog i poslovnog sveta. bleduwavog lika.g. Wega karakteri{e subjektivan realizam bez dramatike. do{ao u Bri`. Pod uticajem je Stefana Lohnera (Stephana Loknera). Kao {to se u Italiji specijalno izu~ava qudsko telo i anatomija. ali po dramskom. ~ovek u crvenom ili Sv. sa druge strane.wenu ne`nost. Na 6 panoa (koja dopuwuju dva neoslikana zabata) slikar izla`e pri~u o Svetici i . On je bio dobar portretista. tako se na severu studirala ode}a.-1494. Wegova je vrednost u plemenitoj i pitomoj ~ednosti ose}awa. Poreklom iz Frankfurta na Majni. Ro`e je izvanredan portretista. po svom dramskom i pateti~nom temperamentu on je uzbudqiviji od wega. zave{tawe sveta koji nestaje. Mnogi ga smatraju. uska ramena. V. U velikoj meri se ispoqava flamanski smisao za enterijer. on nije dorastao Van Ajku. ali ima sentiment i koloristi~ku vrednost.

sa sjajnim realizmom i sa satirom. Slika je crtana tvrdo. 7. Ro|en je na granici Flandrije i Holandije. Wegov odnos svetlo-tamnog podse}a na Leonardov. i mi ne uspevamo da to krvoproli}e shvatimo sasvim ozbiqno. Ponekad je usvajao razbijenu kompoziciju sa mno{tvom qudskih likova koji sa~iwavaju odvojene grupe. Ursula u toku cele pri~e ima frizuru sa dva krupna uvojka i nosi beli pla{t na plavoj haqini. Nastavqa~ je Van Ajka po svom daru smirenoga posmatra~a. po~ev{i od wihovog dolaska u Keln. sa . `enski portret koji zra~i skrivenim {armom. jednostavna forma i upe~atqiva linija su elementi kojima posti`e monumentalnost koju imaju Mikelan|elove figure. ti likovi ipak imaju te`inu i ~vrstinu koja nas podse}a na \ota.-1569. Religiozne teme slika dvosmisleno. on meri novac i sredove~an je . Produhovqena realnost detaqa. U wegovim delima tako|e ima mnogo vedrine i mnogo obe{ewa{tva. tragikomi~nog. toliko smo o~arani {arenilom boja. Za `ivota je bio veoma cewen slikar . zelene i bledo qubi~aste haqine. U wegovim narativnim crte`ima stvarnosti prepli}u se predstave iz ma{te . Gola dama sa ogledalom To je detaq sa poliptiha. Nikada do tada nije tako dobro prikazana nedeqivost ~oveka od prirode.-1530. IS 149. svoj narod i zemqu u svim manifestacijama. dramati~nog. a za temu svojih slika ~esto je uzimao poslovice. ali je modelacija fina i senzibilna. Nije pod uticajem Italijana.g. posle hodo~a{}a u Rim. pas. a pre{ao je da `ivi u Flandriju.IS 145. da porodica ne bi imala neprilika. Device imaju crvene. grotesknog. Kod wega je bio nagla{en narodski element. glomazni i spori. poznavao je anatomiju.me{avina realnog i irealnog. boravio je i u Italiji dve godine.105 11. osim u pejsa`u (\or|one. uqe na drvetu. To su tupavi i sirovi qudi.stariji (Pieter Breugel) 1528. Pored scena iz seoskog `ivota (zbog ~ega je nazvan "Seqa~ki Brojgel") slika i pejsa`e (wegov genije je mo`da jo{ izra`eniji u pejsa`u). On je bio umetnik nezavisnog duha i izvanredne vizuelne memorije. K Oko 1565. pejza` je iza. ~isto}a koloristi~kih harmonija. Novčar i njegova žena . od prvog plana do pozadine i stapao je likove sa okolinom. veliki je majstor pejsa`a i veliki ja realista. Stepenasto je prikazivao prostor. Najupe~atqivija Brojgelova scena iz `ivota seqaka.J tabla 49. Francuskoj. Boja mu je ~ista a kompozicija sve`a. Antverpen. bakropisa. monstruoznog i satiri~nog do`ivqaja. Po nepomi~nosti likova i podrobnom predstavqawu predmeta slikar je zaokupqen starim flamanskim slikarstvom. Piter Brojgel . Mu~io se mislima o ovom naopakom svetu (bio je svedok inkvizicije) i slikao je rezultate svoga razmi{qawa.psiholo{ka studija gra|anske sredine. ~ime omogu}ava da tela ne zaklawaju jedna druge. smawuje broj li~nosti i upro{}ava dekor. radio je pejsa`e sa godi{wim dobima i qudima na radovima. Ogromne scene sa produ`enim horizontom.mewa~ novca. Poput bra}e iz Limburga. putovao je po Flandriji. Pred smrt je uni{tio ve}inu svojih dela. Primqen je u slikarski esnaf u Antverpenu. Te`io je da slikarstvo usmeri ka predstavama svakodnevnog `ivota i ka satiri. Ona lista kwigu i nezainteresovana je. sa izra`enom je idealizacijom i naivom. Ticijan). natmureno nebo. ~ime se nadovezuje na Bo{a. sa minimumom oblikovawa i bez senke. rezignirana melanholija i nevesela svetlost. sama ta nespretnost im daje neku neobi~nu ozbiqnost koja iziskuje na{e po{tovawe. K Nov~ar . 8. 6.000 wenih pratiqa. pa do mu~eni{tva u tom gradu. 1514. Kventin Metsis (Quentin Metsys)1466. Sferno ogledalo na stolu poku{ava da prika`e deo eksterijera i da ga uvede u enterijer. Ona na pristojan na~in pada pod udarcima Huna. Kasnije napu{ta epsku {irinu. Naslikani monotonim bojama. kriti~ki nastrojen i `estok slikar. Ali. Svoje prizore posmatra sa velike visine.g. Dama ima dugu kosu i dr`i u ruci ogledalo. mada je uvek ostajao nezavisan i pored toga {to je sigurno putovao u Italiju. sa poja~anom patetikom i otvarawem prostora. komi~nog.g. Seljačka svadba . Bio je muzi~ar i kulturan ~ovek.progla{en za najve}eg slikara svog vremena.g.

Sto je dijagonalno postavqen. To je ja~e izra`eno u Nema~koj. Hristos. govore}i Farisejima ka`e: "A slepac slepca ako vodi. koje se dr`e jedan za drugog idu}i u propast i smrt. va{ar. Prostor je prikazan u smeloj perspektivi. Nemci su poku{avali da se prilagode renesansi vi{e nego Nizozemci. Jer iz srca izlaze zle misli. upro{}avawem i odstrawivawem svega nebitnog Brojgel je dao ovome delu jedan tipski i op{ti zna~aj. HG 519A. Svaku pojedinost slikaju naturalisti~ki. uqe na drvetu. zbog . U likovima i pokretima slepaca ide do groteske.J 594. obja{wavaju}i da "sve {to ulazi u usta u trbuh ide. Na slici je prikazana kulminacija seoskog slavqa .g.u posledwim decenijama XV veka.g. iza wih se dvoje gube. U prvom planu su dve umotane devoj~ice koje podra`avaju igru starijih. ve} stropo{tao u neku jarugu. ne peru ruke pre obreda. a ~itava kompozicija je isto tako monumentalna i uravnote`ena kao kompozicija bilo kog Italijanskog majstora.IS 149. Kada su se Fariseji na to uvredili. kostima i sredine.106 akcentima lokalnoh boja (crveni. postaje vizija op{teg ~ove~anskog ludila i on ukazuje na tragediju svoga naroda koji bez vo|e ide u propast. K 1586. Realizam podrazumeva odbacivawe nepotrebnog i isticawe realisti~ke su{tine. RENESANSA U NEMAČKOJ Za poimawe Nema~ke renesanse slu`i nam Italijanska i Nizozemska renesansa. Nije li Brojgel mo`da smatrao da to va`i za tada{we razbuhtale sva|e oko detaqa u crkvenom obredu ? 10. koji se dr`e jedan za drugoga i kora~aju mehani~ki za svojim slepim vo|om. oba }e u jamu upasti". ali ono {to izlazi iz usta od srca izlazi i ono pogani ~oveka. spoti~e se. Fascinatan okvir. Slepac vodi slepca . me|utim. I Nema~ka i Nizozemska pokazuju naklonost da od realizma pre|u u naturalizam. Zadr`avaju}i sve oznake tipa. Mentalitet Nemaca je takav da te`e pedanteriji i dora|enosti. Grupa je kao celina ~vrsto utkana u isprepletane krivuqe u dubini (pri ~emu se kretawa prenose delimi~no linijom. ovog puta ~isto Flamanski predeo. Slepci spadaju me|u najzna~ajnija dela Flamanske umetnosti uop{te. a Hristos im je odgovorio: "Ne pogani ~oveka {to ulazi u usta. Ne bez razloga wih porede.. ubistva. Levo su podnapiti u~enici. Ostali ni{ta ne prime}uju. Fariseji su pitali za{to Hristovi u~enici. tako da ova povorka sirotih budala. Predstavqen je divan pejsa`. Nema~ka se razlikuje od Italije po ja~e nagla{enoj naturalisti~koj komponenti i po tome je sli~na Nizozemskoj. preuzev{i religiozne tradicije. huqewe na Boga". plavi.. po va`nosti. K 1568.kermes. a delimi~no oblicima i plohama boje). kora~aju kako su po{li i neizbe`no idu u propast. on ih je nazvao slepcima koji vode slepce. doterani starac dotr~ava vuku}i sa sobom mladu seqanku.. Srodna je Nizozemskoji i po tome {to nije imala Vizantijsku i Anti~ku tradiciju (problem proporcije). ispre~eni jaz pokraj puta. nego {to izlazi iz usta pogani ~oveka". gajda{ svira i dva para igraju. i po tome se razlikuje od Nizozemske. divna priroda umawuje ironi~nu notu. Seljački ples . Slede}i iza wega ose}a da ne{to nije u redu. Nema~ka je srodna Italiji po tome {to je razvijala i skulpturu. Nema~ka renesansa se razlikuje od wih po vremenu svoga nastanka. i izbacuje se napoqe. Italijani su to prevazi{li u svom realizmu. IS 148. bez ikakvog kombinovawa sa delovima tu|ih pejsa`a . Poja~anim formama. Nema~ka ima veoma razvijenu goti~ku umetnost. li~nosti u predwem planu su istovremeno nacrtane sa toliko ekonomije i naglaska na bitnim ta~kama da svaka od wih postaje apstraktan izraz ritma same igre. 9. jer nastaje sa odre|enim zaka{wewem . Izvor ove slike je Jevan|eqe. sa Leonardovom "Tajnom ve~erom" i Mikelan|elovim "Stra{nim sudom". beli i sivi delovi ode}e) odra`avaju do tada nevi|enu mo} uo~avawa i sinteze pikturalnih lepota stvarnosti. pa se renesansa te`e probijala. uqe na drvetu.on slu`i kao pozadina jednoj ~udnoj povorci od 6 tragi~nih i sme{nih slepaca. {to sve dr`e i akcentuju nepomi~na stabla i stoje}e figure. posr}e i pada za wim. 2. Vo|a se. Naturalizam je svojstvo gotike. `uti.

ali su po duhu sredwevekovni. Humanisti~ke ideje nisu prihvatili. Likovi su detiwi i meke puti. prijatan stil. U wegovom slikarstvu preovladava meko}a oblika i izra`ajna blagost. ali wegove re~enice nisu italijanske. Napisao je da "mladi umetnici rastu kao divqe cve}e bez nege" i zakqu~io je da ne poznaju dobro perspektivu. Bokor nije sveden na arabesku i prostor je realan. grad ~uvenih romanskih i gotskih crkava bio je nazivan "Severnim Rimom". radio je bakropise i drvoreze. Bogorodica u ružičnjaku . Jedina vrlina ovog prostodu{nog stvarawa je po{tewe. On je slikar prelaznog perioda. Tedencije ka realizmu oseti}e se u Kelnskoj {koli tek posle ovog umetnika (Keln je u to vreme bio centar kulture. Stefan Lokner (Stephan Lochner) 1410. On odli~no zna gramatiku i re~nik Italijanske renesanse. U formi i konstrukciji slike su renesansni. ve} ono {to je gotsko u wemu. na wegovim slikama se ne vidi uticaj Van Ajkovog realizma. Direr je umetnik velikog soja. XV vek.gotika. koga Direr laskavo naziva "Nema~ki Fra An|eliko". Usavr{io je detaq do perfekcije. Ako izuzmemo Italiju. Shvatio je da umetnost. ali ne bez privla~ne dra`i. teoreti~ar) i najvi{e nema~ki me|u Nema~kim slikarima. pomo}u senki do~arava neravnine na tkaninama. . Sin draguqara. K Sliku jo{ zovu "Bogorodica sa ru`inim `bunom"i ura|ena je u uqu na drvetu. a umetni~ki centri se pomeraju ka jugu. uradio je vi{e autoportreta. Iako je Van Ajk ve} bio slavan kada je Lokner radio. Osnovu wegovog slikarstva ne ~ini samo doma}e.Boja im je sirova i te{ka. Mo`da najzna~ajniji umetni~ki centar postaje Nirnberg (gde je majstor i ro|en).IS 101. Najplodniji period je kraj XV i po~etak XVI veka. Sve je prekriveno mekim oblicima. U XVI veku stare Severne {kole. Marija draperiju skupqa oko nogu. odolevao je nemiru. Orjentisan je na grafiku. kao da je haqina du`a nego {to treba (karakteristi~no za gotiku). 1. koji sa Direrom i wegovom {kolom izbija na ~elo Nema~kog slikarsta.107 specifi~nosti gotike. rodona~elnik je grafi~ke umetnosti (grafi~ka umetnost je starija od {tamparije). kao {to je Kelnska. a i An|eli podse}aju na goti~ke. 4 kwige o proporciji qudskog tela. Shvatio je pozitivan zna~aj teorije i u~io je jezike. Bio je vrlo silovit.g. jo{ uvek goti~ki po efektu. Pratio je psihoanalizu preko portreta. Italijansku formu on uistinu nikad nije uspeo definitivno da svari i skladno sinteti{e sa svojim upornim germanizmom.Keln. graver. To {to nema Anti~kog uticaja ogleda se u slikarstvu: naga `enska tela su uglasta i neproporcionalna. koji otvara renesansu. Ovaj fini.Ro|ewe i razvoj grafike spadaju u najva`nija zbivawa u Nema~koj. traktat o fortifikaciji . Delo se ipak vezuje za tradiciju kasnog sredweg veka jer ima ~isto zlatno poza|e . Nedostaje im ukus. najsvestraniji (slikar. Su{tinu wegove umetnosti ne ~ini wegovo italijansko obrazovawe. SLIKARSTVO XV I XVI VEKA Kelnska škola (Dowo Rajnska) . Ostavio je pisanu zaostav{tinu . gube svoj raniji zna~aj. ima negativnosti. svestran duh kao Leonardo. po~eo je da radi kao vrlo mlad (neki crte`i autoportreti poti~u ~ak iz wegove 13-ste godine).-1528. o perspektivi. na na~in na koji se negovao u Nema~koj. ve} i Italijansko slikarstvo. Te`wa ka lepom dolazi do izra`aja u cvetnom svodu iznad Marije i muzikalnom dru{tvu raznobojnih An|ela okupqenih oko we. to je gruba umetnost pobo`nih seqaka. Pobo`na Loknerova umetnost idili~na je i naivno sentimentalna. pa se te{ko osloba|aju te`we da motiv iz prirode prenesu sa svi detaqima na sliku i skulpturu.Instrukcije za merewe {estarom i lewirom. matematiku.-1450.g. Kelnska {kola je bila jedna od najranijih ~uvenih {kola na Zapadu. a on je najva`niji mla|i Kelnski slikar). Mladi Hrist je renesansno prikazan. Albreht Direr (Albrecht Dürer) 1471.tvr|avama. putovao je u Italiju i tako shvatio zna~aj teorije.

ispisani u dnu. Ovo je najvi{e prou~avano delo prikazan je novi tip qudske veli~ine u Nema~koj. konzervativan i pomalo pateti~an. iz ~ega se vidi da je ipak bio Nemac. kao Raspetog Hrista . na kojima su figuralne partije dodate uglavnom da bi slika dobila svoj si`e. koja odra`ava ne toliko Direrovu sujetu koliko ozbiqnost sa kojom je gledao na svoju misiju umetni~kog reformatora. Hristoliko prikazuje sebe. K 1523. Ono {to je najlep{e na wegovim kompozicijama jesu romanti~ne bukove i borove {ume. su osniva~i protestantske doktrine (Jovan i Pavle su jedan naspram drugog. ostvarena u odmerenoj kompoziciji boja i oblika . Hristos na maslinovoj gori Gravura . Ovo je jedan od wegovih posledwih autoportreta. nego li Direrovom plasti~nom i monumentalnom stilu. hrabrost da se otisne u nepoznato je bila za wega spasonosna. opomiwu gradsku upravu da ne smatra qudske zablude i lagawa voqom Bo`ijom.-1526. Ta wegova prva dela su slikana u goti~kom stilu. ova slika pripada Flamanskoj tradiciji. Apostoli imaju trodimenzionalnu ozbiqnost i uzvi{enost kakvu nismo sreli od Masa~a i Pjera dela Fran~eska (ose}a se uticaj Italije). koje sadr`i ono {to je sa pravom nazvano Direrovim umetni~kim zave{tawem. Jedan je od najtipi~nijih predstavnika tog ne`nog stila izniklog iz minijatura. Saglasno svojoj ulozi.? Nebo je naslikano sa ~udesnom vazdu{astom prefiweno{}u. nego li kao slikar religioznih tema. Slikarski. Ali. Altdorfer je daleko va`niji kao pejsa`ist (izvla~i pejsa` kao poseban rod). prim.). Formirao se izu~avaju}i doma}e.J 585. Četiri Apostola . Poklonjenje Mudraca . sve~ano i ozbiqno lice gledano "en face" i hristolika idealizacija crta lica sa pravom u`ivaju ugled koji daleko prema{uje obi~ne portrete. \P 212. 5. Prvi u Evropi radi ~ist pejsa`. Navodi iz wihovih dela. a Petar i Marko stoje iza wih). sa uskla|enim efektima svetlosti i senke.J 582. Slika doista izgleda kao posvetovqena ikona (ima natpis).g. Posle 1520. ta ~etiri lika predstavqaju ~etiri temperamenta (a pre}utno i ostale kosmi~ke kvartete . Poja~ana je karakterizacija ovih realisti~kih likova . Wegove li~nosti kre}u se sa novom slobodom.tri Kraqa pred predelom u toplim tonovima. koje je odabrao.g. Dunavski predeo . po finoj izradi i po malom formatu svojih slika. On nije samo dobar pejsa`ist. u bri`qivo izra|enom ambijentu poru{anih arkada.g. ruke na grudima kao da }e da se prekrsti. sva je pa`wa usmerena na wihove fizionomije.108 2. dunavskog stila.godi{wa doba. Lukas Kranač . samo pejsa`. a sliku karakteri{e goti~ka tradicija kojoj je dodat Italijanski idealizam. Put.-1538. stroga slika.raspu{tena kosa. u pozadini se vidi dvorac. Priroda je zagra|ena mnogim zidovima i stenama. K 1504.g. Izbegava previ{e religiozne sadr`aje. arhai~an.zbog krupnog oblika upro{}enih {irokih haqina.stariji . me|utim. zaokru`uju}i kao ~etiri strane sveta na kompasu Bo`anstvo koje se nalazi u nevidqivom centru tog "triptiha". Liri~an je i antiklasi~an. u prvom planu. K Mo`da (ne znamo ta~no koja je to slika.bakropis. ve} i slikar arhitekture i bitaka. ratizbouske minijaturiste XV veka i bli`i je wima. Prili~no se oslobodio pojedinosti. Pa`qivo radi detaqe. Poklonstvo Mudraca je sve~ana. iz kojih se ~ita wihov temparament. proporciji i draperiji se ogleda uticaj Italije.\P 213. Ali. jer je on sledio u~ewe Martina Lutera. u jednom drugom. u Luterovom prevodu. doba dana. U anatomiji. Slika na drvetu. tzv. a ovo delo je vrhunac tih wegovih religioznih slika. predstavqaju par drvenih plo~a . K 1500. Slika na drvetu. Ovo vrhunsko delo je ura|eno veoma pedantno i sa dosta detaqa. Albreht Altdorfer (Albrecht Altdorfer) 1480. 4. Autoportret . aut. 6.g. doba ~ove~ijeg `ivota).\P 215. a tako|e i kao slikar arhitekture. 3. univerzalnijem smislu.diptih. bez figura. Apostoli. Slike na drvetu. koje spre~avaju daleki pogtled u pozadinu. je po~eo da radi religioznu tematiku. oni se bore protiv katolika isto koliko i protiv preterano revnosnih protestantskih radikala. Predstavqa najlep{e Direrovo delo iz wegove mladala~ke epohe.

mo`emo osetiti wegovu nostalgiju za paganskim svetom. slika povr{inski i bez prostornog oblikovawa. jer je on ignorisao elemente renesanse. Slika i pejsa`e. kada se Direr upiwe da prona|e matemati~ku formulu lepote. ve} je najboqi kada obra|uje oplemewene erotske teme. Ne mo`e se re}i da kontura tih aktova.-1528. a desno je . levo su Blagovesti. Portret Saksonskog princa . A kada slika Veneru.niski horizonti. bio je druga~iji od struje koja se kretala ka renesansi.to je rezbarena {kriwa sa dva para pokretnih krila . Krana~ovo slikarstvo je iznijansirano i ritmi~ko.g. @ene koje je on slikao. Krana~ove Venere su ra|ene sa pretenzijom da budu pikantne. Wegova invencija nije tako bogata i raznovrsna kao Direrova. kod kojih prete`e crta~ka strana. ali mu nedostaje strast. Wegove figure ipak imaju energiju i dramatiku. Majstor je portreta. di~io se otporom prema humanizmu. Majstor je niskog soja. umetnik sredweg soja. Bio je najzabavniji slikar i vrlo produktivan. ponekad sa velikim crvenim {e{irima. Bio je veliki dramati~ar u slikarstvu i tragi~na atmosfera je kod wega uobi~ajena.g. ose}aj za prostor i primena obojene svetlosti. slikar je pozne gotike. odra`ava duh sredwevekovne spiritualnosti. Vidni su ornamenti. ^esto puta kraj wih je Amoret sa sa}em meda i p~elama. U portretima pokazuje realisti~ke osobenosti. U svoje vreme je bio veoma cewen. mada su izrazito prefiwene.5x3 metra. Izenhajmski oltar 1510. ve} dijaboli~na svojstva ili hladnu. Jedno od najve}ih ostvarewa toga vremena . Jedan od trojice najve}ih Nema~kih slikara najcvetnijeg doba Nema~ke umetnosti. Gotika provejava kroz wegova dela. no opa`awe je o{tro i gotovo dokumentarno istinito.-1553. ali kao naknada za to.IS 138. one obi~no dr`e jedan sasvim proziran veo kojim zaklawaju nagotu. barokan (po naturalizmu i patetici) na svoj na~in. ima veliki broj ura|enih slika (radio je brzo. za wega je najve}a zakonitost wegova senzibilnost: woj su pod~iweni i wegovo znawe i wegova ma{ta. Wegovi gotovo dokumentarni radovi podse}aju na kasne goti~are. Koristi sve mogu}nosti da predstavi naga `enska tela. jer se on ne trudi da prika`e "`enstvenost" ili "lepotu". pa po svom shvatawu estetike on izjedna~ava emotivno sa lepim. sa zlatnom ogrlicom oko vrata. bio je vezan za antiitalijansku koncepciju i antihumanizam. me| utim. Prolećna ninfa Ona le`i gola. Slika na drvetu. nastoji da izrazi individualno i tipi~no. ali ona su slabih proporcija. izgledaju prili~no komi~no . nije `iva i ekspresivna u svojoj arabeski (ornament i arabeska su uop{te va`ni elementi u Krana~ovom slikarstvu). Matijas Grinevald (Mathias Grünewald) 1460. ti aktovi su vaqano slikani u svom sedefastom inkornatu na sasvim tamnoj pozadini. a slika i pejsa`e. Saksonske {kole. 2.g.ri|okose. Grinevald je prevashodno slikarski temperament i jedini pravi kolorista me|u velikim nemcima. odra`ava duh sredwevekovne spiritualnosti.-1515. ali je majstor portreta. K Oko 1517. senzibilan i emotivan iznad svega. on ipak poznaje perspektivu . ali rezervisan prema talasu savremenoga. 8. To je razlog zbog ~ega se on ne isti~e portretima i religioznijm slikama. izaziva~ku ~ulnost. on nema sebi ravnog me|u Nema~kim slikarima.tri pozornice unutra (kad je {kriwa otvorena. sa velikom ekspresivno{}u izraza. ispup~enim trbuhom i obi~no glomaznim nogama.Koncert An|ela. sa simpati~nim okruklim glavama. Za razliku od ostalih Nema~kih slikara. imaginativnost i psiholo{ka karakterizacija.109 (Lucas Cranach) 1472. Zbog svoje spirutualizacije nije bio shva}en u svojoj sredini. Fantasta. religioznosti i mistike. 7. Osniva~ tzv. a pod glavom joj je bordo tkanina. odakle je izvu~ena pouka o prijatnoj i bolnoj strani qubavi. pa na wegovom grobu pi{e "najbr`i slikar"). nisu u skladu sa klasi~nim kanonima lepote. ali name{tena gracija i elegancija na koju on pretenduje izaziva osmeh. wegovi veoma elegantni profili podse}aju na ~vrstinu Japanskih grafika a ne na goti~ku neodre|enost. U vreme kada nau~ni duh renesanse prodire u Nema~ku umetnost. nastran. 9. iracionalan. u sredini je Apoteza Marije . malim grudima. Mada ignori{e perspektivu i ne brine se za prostorno jedinstvo. No. religioznosti i mistike. i koji bi trebao da tu nagotu u~ini jo{ golicavijom.

kao ~oveka. Dvojaku Hristovu prirodu izra`avaju i likovi sa strane: tri istorijska o~evidca. dok Jovan Krstiteq sa izrazitim mirom ukazuje na wega kao na Spasiteqa. ve} planina koja se izdi`e iznad mawih brda. sa "misti~nim jagwetom" kraj nogu. nateklim i deformisanim od rana koje zjape. pome{anog sa dimom koji kuqa. 9a. samo dok je u ovoj ranoj skulpturi akt obra|ivan sa mnogo stilizacije (stilizovana rebra. Ovaj Hristos je inspirisan Raspe}ima kakvih ima u Nema~koj skulpturi XIV veka. 9b.bqe{tave. Grinevald tretira Hristov akt svesno. izvanredno sna`na u svom trijumfalnom gestu. irealna svetlost koju zra~i An|eo iznad Bogorodice. saglasno Jevan|equ. kome je ovako oduzet uobi~ajen okvir. sa ra{irenim rukama. Raspe}e. tragi~nom Hristu sa Raspe}a. sva zabra|ena i pokrivena velikom belom draperijom. koji se ocrtava naspram pustog. koja u velikom ninbusu koji je sli~an usijanom meteoru. prikazuju dve Hristove prirode: . koji {tr~e u praznom nebu i stopalima probijenim klinovima. IS 134. jedna krupna. sasvim originalnom slikarskom koncepcijom i sa jednom umetno{}u besprimernoj po svojoj dramati~nosti i svojoj mahnitoj ekspresivnosti. Ta tri momenta: grozota. Vaskresewe je podre|eno sredwevekovnom shvataju. a ja }u opadnuti !". u kombinaciji sa realnim pejsa`om. K Velika razlika u odnosu na Italijansku renesansu .Raspe}e . isuvi{e materijalnom. realnosti i simbolizma.leva i desna. ta~nije re~eno po svom expresionizmu. IS 134.i ve} smo odmah suo~eni sa jednom neslu}enom. za`arene. nasuprot tamnim kontrastima . kao kakva fantasti~na zastava. Marija. prstima iskrivqenim od gr~a.Desno je scena Proro~anstva: Jovan Krstiteq. to jedno telo na krstu. sa rasutom dugom plavom kosom. skoro crnom nebu. iako su elementi . To sjediwavawe vremena i ve~nosti. koji bi na jednom kraju bio usijan do belog usijawa. i to jedini izvor koji osvetqava celu sliku. . kako se to praktikovalo na drugim oltarima (ve} na spoqnoj strani Izenhajmskog oltara) data je centralna tema . sa usukanim udovima.J 579. postaje usamqeni doga|aj. Na tamnom. ve} kao sam izvor svetlosti.110 Vaskresewe) i jedna kad je sklopqena (Raspe}e). Boje su mu glavno izra`ajno sredstvo . napetim tetivama.). seqa~ka figura. nebrojenim ozledama i potocima krvi. crvenim. ~ine emocionalni akord iz koga je ova slika sa~iwena. koji se preliva u `utim. Bez ikakvog uvoda. daje Grinvaldovom Raspe}u uzvi{enu veli~anstvenost.deformacije i sna`ni naturalisti~ki sadr`aj. datim sa jezivim naturalizmom: sa izderanom ko`om i trwem. Sasvim novo u ovoj slikarskoj zamisli scene jeste to {to Hristos nije tretiran kao osvetqeni objekat.on je jedini pravi kolorista me|u Nemcima. sa licem skamewenim od bola. no}nom osvetqewu. Izrawavano Hristovo telo i iscepane draperije . ali prvi plan se kupa u bqe{tavoj svetlosti. o~aj i sudbina. K Kao suprotnost materijalnom.pateti~nost. \P 214. rane po telu.tekst koji je ispisan na fonu slike pored wegove figure. izranavqenim i krvavim le{om Hrista. tako da postaje izvorom svetlosti. sa naturalizmom i intencijom da na taj na~in pobudi ose}awe grozote kao osnovno ose}awe. Raspeće . violetnim i svetloplavim nijansama. Ali.J tabla 46. vizionar i ekspresionista. u tragi~nom. avetiwskog predela i plavo-crnog neba. koja kle~i. uglastom pokretu povija unazad i koju pridr`ava Apostol Jovan i si}u{na Magdalena. uzdi`e se krst od grubo tesane oblice sa ogromnim. Dve scene . prozirne. u sceni Vaskrsewa Hristos je tretiran kao dematerijalizovana svetlosna avet. glasno nari~e i lomi svoje duga~ke ruke. Na zemqu se spustio mrak. Blagovesti. dato je u herojskim razmerama koje ga uzdi`u iznad obi~nog qudskog. za wim se razvija i vijori. koji ne u~estvuje u qudskim ose}awima u ovoj tragi~noj sceni. Vaskrsenje . izle}e iz svog kamenog groba pored popadalih stra`ara. koja ima snagu iznenadnog otkrovewa. Apoteza Marije (Koncert Anđela). na levoj strani oplakuju smrt Hrista. On upire svojim ~udnovatim ka`iprstom na raspetog Hrista i spomiwe re~i svoga proro~anstva:" On }e rasti. Efekti ovog pokrova su kombinovani studijom draperije i plamena. koja se u jednom izlomqenom. ^ak i pejsa` nagove{tava to dvojstvo: ta Golgota nije bre`uqak kraj Jerusalima. duga~ki pokrov. Hrist je obra|en sli~no komadu gvo`|a.Levo od raspe}a je scena Lamentacije (Oplakivawa) : dve veoma lepe `ene. pa ono deluje na nas silinom koja je ravna snazi tavanice Sikstinske kapele. otkrivaju}i tako dve Hristove prirode. Oslawa se na sredwevekovnu koncepciju: draperija. velike rane po stopalima itd.

Me|utim. . Jedan je od za~etnika Engleskog slikarstva. mo`da je najva`niji uticaj renesanse na wega bio psiholo{ki. koju nikada nije `rtvovao pod impulsom ose}awa ili misli. . Smelost wegove slikarske vizije odaje da se isto tako oslawa i na svoja sopstvena sredstva. Vrednost Holbajnovih portreta le`i na prvom mestu u preciznom crte`u. mere . irealna svetlost. u wemu dominiraju plavi. daleko vi{e nego Direr ili Grinevald. sa razornom snagom. iznad vazduha i oblaka se nalazi vatrena sfera. kakva je prihva}ena i u sholasti~koj filosofiji.-1534. malo ugu{eni tonovi. mada An|eo pomalo lebdi. ona mu je pomogla da sa`me izra`ajne vidove pozne gotike u jedan stil jedinstvenog intenziteta i individualnosti.. poetizirani su i obi~ni predmeti de~ije nege: pelene. u kojoj se prepli}u An|eli svedeni na format ptica i koja se me{a sa realnom. wegov kolorit je malo hladan u svojoj otmenosti. pa kao takav ne predstavqa neki naro~ito zna~ajan dodatak crte`u. kao da `ivi svojim `ivotom. U toj naslikanoj himni materinstva.111 renesansni: lebdewe Hrista. perfektan. tu i tamo. Ima zapawuju}u lako}u i realizam prikazivawa. vaskrsli Hristos pole}e iz groba uvis. Otuda je on lako shvatqiv i pristupa~an. U pejsa`u je predstavqen fragment celog kosmosa: Zemqa sa gradovima. koja je ~vrsta i solidna kao emajl. neobi~no jednostavan i o{tar. {iqastim konturama i uglastim draperijama pozne gotike. pa je bio dvorski slikar u Londonu. perspektiva linearna. Po Anti~koj kozmologiji. kao li~ni slikara Henriha VIII. Ali. Ta treperava sila dala je potpuno nov oblik izlomqenim.Grinevald je morao nau~iti od renesanse (Italijanske) vi{e negoli jednu stvar: wegovo poznavawe perspektive (obratiti pa`wu na niske horizonte) i fizi~ka bujnost nekih wegovih likova se ne mogu objasniti tradicijom pozne gotike. ukazuju na arhitektonske pojedinosti poreklom sa juga. Najupadqivije u pore|ewu sa slikarstvom pozne gotike je ose}awe za pokret. zemaqsko nebo sa vazduhom i oblacima. sivi i zeleni. koji je sa`et. Baldahin iznad An|ela kao da se izvija u znak odgovora na nebesku muziku. I wegova upotreba obojene svetlosti bez premca je u to doba. Wegove slike izazivaju divqewe svojom materijom. uskovitlana draperija.u duginim bojama ozarenog Hrista. u dowem delu usnuli vojnici u realnom kontekstu. On savr{eno ta~no daje fizi~ku i moralnu karakteristiku svojih modela.Sva tri prizora te druge scene otvorene {kriwe slave doga|aje toliko vedre po duhu koliko je raspe}e ozbiqno.g. Nasuprot ranije pomenutim misti~arskim scenama. a naro~ito realisti~no je obra|ivao ruke. ali nije izmenila osnovnu osobenost wegove uobraziqe. elasti~ni i mesnati. pored pejsa`a. a figure suvi{e izdu`ene. koja se igra sa goli{avim detetom. Hans Holbajn mlađi (Hans Holbein) 1497. a sa wenim se rasponom jedino mogu meriti Venecijanci. Wemu se ponekad zamera da nema "topline srca". ose}awa. a wegove slike. planinama i gle~erima (prvi put slikani gle~eri). i najspektakularnije . niti ashetizam.. koje pro`ima ove slike . i delikatnom harmonijom palete.sva treperi i kre}e se. i u toj hladnoj objektivnosti le`i wegova snaga. Renesansa je oslobodila~ki delovala na wega. Arhitektura je realna. i mogao je ta~no da ih predstavi. na ovom panou je predstavqena jedna od najlep{ih.oblaci su "vode koje napajaju nebeske vatre". Apoteza Marije. zatemqena pozadina. malo ja~a draperija. nad wima "vatrena sfera" u kojoj caruje Bog (Grinevald ga slika `utom bojom svetlosti) i nad wom vasionski etar. ali zato kod wega ima lako}e. belom svetlo{}u dana. u pojavi Boga oca i nebeskog doma}ina iznad Madone. Umesto toga. Grinvaldovi oblici su meki. rekama. Holbajnovi radovi se jo{ odlikuju strogom objektivno{}u. postavqena je u jednom pejsa`u sa ~ijeg se neba izliva natprirodna i neprirodna `uta svetlost. biqa i cve}a. majstor je portreta. kolevka. koja zatvara nebeski svod . najrazdraganijih scena materinstva. U blistavim an|elima Koncerta. Skala wegovih boja je bogata prelivima. I{ao je da slika wegove kandidatkiwe za budu}e `ene. koju je slikarstvo uop{te dalo. Grinvald je bio nadahnut istim onim slobodnim i individualisti~kim duhom Italijanskih renesansnih umetnika. Blagovesti su najrenesansniji deo. da ih predstavi plemenitijim nego {to jesu ili da im da dramati~nosti. An|eo iz blagovesti ulazi u odaju kao vihor koji }e da odnese Bogorodicu. ne poku{avaju}i nikada da ih ulep{a. Grinvaldov genije je dostigao ~uda pomo}u svetlosti koja do danas nije prevazi|ena. Umetnik je koji ne poznaje pobo`nost.

. ali ne mogu da prevazi|u doslednost. Samim tim. Slika je ra|ena slobodnim potezom. tj. pa je esencijalno realisti~ki i slikovit. Ova slika velikog Holandskog humaniste daje nam zaista zna~ajnu predstavu renesansnog ~oveka: prisan. Slikovitost se ogleda u sklonosti prema detaqu i u narativnosti bareqefa.g. Nema~ka skulptura u drvetu razvija se u strogo doma}im tradicijama.nasuprot Italiji . K Oko 1523. Zna~ajno je . koji postaju nekom vrstom vajane slike. onih osobina koje nedostaju Nema~koj nacionalnoj umetnosti. bronza. preska~u}i razvojne etape.-1529. koji vr{i prelaz sa gotskog stila na renesansu. ). lak{e prilago|ava realisti~kim detaqima. Italijanska renesansa je izvr{ila na wu samo povr{an i privremen uticaj. Ukoliko se i javqa. Profil prepredewaka. Umetnikova žena i dva deteta . 11. slikarstvo se ve} upu{ta u problem akta (Direr. Dirqivo realisti~ko portretisawe `ene tu`noga lika i dva ru`na deteta ovde je mnogo dubqe nego kod Holbeinovih va`nih ili aristokratskih li~nosti. Dok je akt retka pojava u Nema~koj skulpturi ovoga doba. Od odlu~nog uticaja je bio i materijal koji se u skulpturi upotrebqavao. 10. Peter Vičer (Peter Vicher) 1460. ali je i u ovom pogledu Nema~ka skulptura zaostala za Italijanskom. taj doktor humanisti~kih nauka raspola`e intelektualnim autoritetom koji je ranije pripadao samo doktorima crkve. Nema~koj skulpturi XV i XVI veka nipo{to ne odgovara ime klasi~ne skulpture. name}e stilizovawa. Ako izuzmemo Petera Vi~era (Petera Vichera). Epoha gra|ewa katedrala bila je pro{la. koji se te{ko obra|uje.. hladnog i skepti~nog lica. koja se isuvi{e razlikuje od tehnike u mermeru. Ovo je divan i ozbiqan porodi~ni portret i vrhunac wegove umetnosti i emocionalnosti. kao {to ni slikarstvu toga doba ne pristaje ime klasi~nog slikarstva. Slavni Nirnber{ki livac. karakteri{e prenatrpanost kompozicije i pridavawe ogromne va`nosti ornamentici.da je skulptura u Nema~koj konzervativnija od slikarstva i da slikarstvo predwa~i u renesansnom stvarawu. mesing i pre svega drvo.J 589. skoro bi se moglo re}i da skulptura poznogotskog stila u Nema~koj prelazi direktno u barokni stil. akt je ograni~en na telo Hrista. Stil Nema~ke skulpture ovoga doba determinisan je izborom teme i materijalom. jer Nema~ka ne raspola`e mermernim kamenolomima. On ocrtava qudska lica isto tako ravnodu{no kao {to bele`i nered iz svakodnevnog `ivota. U wegovim delim nisu do kraja izvedena naturalisti~ka svojstva. Drvena skulptura je prevashodno narodna umetnost i u ovoj je tehnici izra|en najve}i broj remek dela te epohe. koja je u u Sredwem veku imala prevlast u umetnosti.. i u tom pogledu on u skulpturi igra istu ulogu kao Direr u slikarstvu. Mermer. skulptura je prestala da bude ukras katedralskih portala. Tome doprinosi i sama tehnika drveta. SKULPTURA XV I XVI VEKA U XV veku skulptura se postepeno osloba|a od arhitekture. Erazmo Roterdamski . podesno za duboki rez. tako da se svako me{awe te dve tehnike iskqu~uje. K Tehni~ka virtuoznost ustupa mesto retkom trenutku li~ne intimnosti. Adama i Eve. koja dominira nad drugim vrstama.IS 140.g. pa se mermer samo izuzetno javqao na grobnim spomenicima. Materijal u Nema~koj skulpturi je kamen. Drvena skulptura u Nema~koj je redovno polihromna. Sve je u tami osim ruku (koje su ekspresivne i nervozne ruke intelektualca) i inteligentnog. dok se drvo.112 i ukusa. koja kompoziciju ~ini jo{ zagu{enijom i jo{ nerazgovetnijom. Oltarsku skilpturu. Slika na drvetu. U skulpturi su sjajne zanatlije. Ona prelazi na unutra{wi crkveni dekor i crkveni name{taj. pa dobija onaj zna~aj koji su nekada imali portali. Krana~. a ipak veli~anstven. i sve do kraja XVI veka ne prima nikakve uticaje Italijanske umetnosti.

uvodi se u enterijer. plemenitost forme i draperije. Ali. za Severnu Italiju.sve su to nesumqivo pozitivne osobine koje svedo~e o jednoj zrelijoj i savr{enijoj umetnosti. 1453. Forme su ~istije.bila je okupirana od Engleza od1337. ali to nikada nije bio pravi barok. umetnost se nije mogla jednostavno preneti. 13. Prodirawem italijanizma plastika gubi svoj nacionalni karakter. Apolon koji odapinje strelu Po ideji. kada su i uni{tili Leonardovu kowani~ku statuu. Francuska renesansa i umetnost XVII veka se u mnogome razlikuju od ostalih zemaqa . Po~etkom XVI veka nastaje vladarski apsolutizam i to uti~e na likovno stvarawe. Prostota kompozicije. i to svih vrsta . Wegova dela imaju dobre proporcije i zovu ga Direr u vajarstvu. ali li~i na wu po postojawu Anti~ke tradicije . Italijanizam ovog umetnika predstavqa ujedno i dobit i gubitak za Nema~ku plastiku. RENESANSA U FRANCUSKOJ Uticaj sti`e iz Lombardije preko ilustrovanih kwiga .g do 1453. pa se kasnije javqa kao klasicizam.od obi~nih polo`enih grobnih plo~a do prislowenih zidnih spomenika i monumentalnih sarkofaga nazvanih visokim grobnicama. arhitektom i poznavaocem mehanike. Ovo je fontana. a i gra|anstvu. Krajem XIV veka Francuska je bila pod uticajem renesansnog stvarawa sa Severa (Bra}a iz Limburga . Tako je Francuska ispoqavala nezavisnost u odnosu na susedne zemqe. Francuska je raslojena.Nizozemci) a Italijanski uticaj je sve ja~i od kraja XV i kroz XVI vek (u vreme kasne ranesanse i manirizma).g. 3. jer Francuska nije bila izrazito katoli~ka zemqa. 12. Me|utim. pa je nastao barok. jer je Francuska dugo bila u te{koj situaciji . pa je uslovila naredna zbivawa. vlastela se pripaja vladarskom sloju zbog interesa. koje se kristalizuje za vreme Frasoa I. ovaj Apolon podse}a na Apolona Belvederskog. Delo je potpisano i datovano. ta gotika je imala vi{e mere i ~istije oblike. pretopiv{i je u topove. Ona ima vrednosti srodne i sa Severom i sa Italijom. U Francuskoj se javqa laiscizacija skulpture. kojeg su Nirnber`ani poznavali po jednoj gravuri. Francuzi su ratovali 1499.g. sa idealizovawem forme rafiniranih proporcija i delikatno{}u u pojedinostima. Manir u XVI veku se pokazao nepodesnim. Imala je neku humanu notu optimizma i gradskog zbivawa. Direrov je u~enik. U kontaktima sa Nizozemskom i Italijom.g. Postojawe Antike u Francuskoj uticalo je na ose}aj za meru i qubav prema qudskom telu. vi{e suptilnosti u artikulaciji. delo je dobro proporcionisano. pozvao tada ve} ostarelog Leonarda i imenovao ga prvim slikarem. Hans Vičer (Hans Vicher) poku{ava da se pribli`i idealu oblika qudske figure koji je Italija uspela da dosegne. koji je 1517. a Peter Vi~er predstavqa kulminantnu ta~ku. .g.slo`enost likovnog tla. Antika je lako vaskrsnula. vi{e slikarski nego skulptorski element. Renesansa se javqa od sredine XV veka.113 Vi~erova dela su iskqu~ivo nadgrobni spomenici.imala je Anti~ku kulturu na svom tlu.dolaze da rade Italijanski maniristi 30-ih godina XVI veka. Francuska se ujediwuje i nastaju uslovi za razvoj umetnosti. sa tim dobicima Nema~ka skulptura gubi od svog slikovitog realizma. Glavni deo renesansne umetnosti po~iwe od Fransoa I.minijatura. Francuska trasira sebi put u umetnosti. Po postojawu gotike razlikuje se od Italije. Hrist i sestre Lazareve Bareqef u bronzi iz 1621. je tako|e odgovarao apsolutizam. Francuska je imala veoma jaku gotiku pa samim tim i jaku skulpturu (ona je kolevka gotike). Fransoa I je uticao da izvestan broj Italijana radi u Francuskoj . sve dok u samoj Francuskoj za to nije sazrela klima. koji je bio toliko dragocen u plastici XV veka.g. oslobodila~ki pohod je dugo trajao. slobodni pokret i dr`awe glave .

po Francuskom shvatawu. okru`enom plavim i crvenim groznim Heruvimima (An|elima). Ali. Pobedonosni kraq Francuske. on ima tu osobinu da istovremeno me{a izvanredno retke i suptilne harmonije tonova sa intenzivnim koloritom. Ima izra`enu jasno}u linije. Stefanom pred elegantnom Bogorodicom. velike mase qudi. Panel sa Bogorodicom i detetom je drvenast i nezgrapan. ~ak i dojke geometrijski svedene (jedna dojka je izba~ena). koji kle~i sa svojim za{titnikom Sv. K Desni deo Melenskog triptiha u drvetu iz 1450. [kola iz Fontembloa daje specijalno slikawe sa stilskom varijantom koja obele`ava Francusko slikarstvo. Stefana . Skoro uvek kod wega vidimo vi{e pa`we nego entuzijazma. wegove qubimice) ima graciozno telo. sa rumenim licem okrenutim prema nama (napu{ten je arhai~ni profil). smirenost pokreta glave. u prsluku. on je vi{e zainteresovan nego uzbu|en. Karakteri{u ga ve{tina kompozicije i forme u prirodnom i istinitom stavu . napu}enog i za~u|enog .otkrivaju shvatawe realnosti koje je Foke osobito pokazao na o{trim pojedina~nim portretima (Sv. koju nastavqa wegov sin Fransoa Klue. Glavni predstavnik {kole u Turu. otuda utisak izvesnog nesklada ili bar neobi~nog sklada. Kao kolorista. arhitektonsko i likovno sredi{te. Žan Foke (Jean Fouquet)1415. bez naturalizma. savr{ena ve{tina kompozicije.IS 74. Osim toga. U vreme Fransoa I tu radi i Nizozemski umetnik Johanes @an Klue. Bogorodica (koja ima lik Agneze Sorel.dobri portreti). 1. javqa ve} u samom po~etku. SLIKARSTVO XV VEKA U Francuskoj umetnosti nema one emfati~nosti (ja~ine u izrazu) kao kod Italijana. Francuska umetnost ve} u ovom dobu pokazuje u za~etku one osobine koje }e karakterisati Francuski duh uop{te. Te su kwige pune izvesne naivnosti: meki. boqe re}i nikada ne dopu{ta svom uzbu|ewu da prekora~i granice wegovog besprekornog ose}awa mere. pre svega. zaobqeni oblici. Stefan sa vitezom Etijenom . Foke je stvorio bizarni diptih Etijena [evalijea (Etienne Chevalier). I kada je prilazio kakvom dramati~nom prizoru. produbqeni prostor. radi portret [arla VII.IS 75. Wegove figure su date u pozi savr{eno prirodnoj i istinitoj. On okupqa umetnike i nastaje Fontemblo{ka {kola. lepota se. Bogorodica i dete . On je majstor da grupi{e. Oblike prikazuje stilizovano. umetnik ima smisao za psiholo{ko ponirawe. Stefan dr`i u ruci). ilustrovanim kwigama. Bogati qudi naru~uju ilostrovane kwige sa minijaturama kod ilustratora. mr{avost i mi{i}avost [evalijea i izvajano lice Sv. a to su: jasno}a. nasuprot Flamancima. Imali su stilizovanu qubav za prirodom.-1445.114 Umetnost XV i XVI veka je bila vezana za dvor zbog apsolutisti~ke vladavine i imala je oficijalni i profani karakter. niti je te`io za wima. prefiwene oblike.g. ~ije su karakteristike snaga.koji dr`i samo jedan kamen ~udesno tvrd i sli~an kvarcu .g. sa postupno{}u. Svaka li~nost ima svoj osoben karakter. koji otvara dvorsku portretnu umetnost.ubla`eni van Ajk. U Francuskoj je iskazivana veza sa sredwevekovnim stvarawem. 2. kraqevog rizni~ara. bar u minijaturama. Postojale su {kole u Turu i Bur`u. Najve}i slikar me|u Francuskim primitivcima i minijaturista najve}eg ranga.g. K Portret iz 1444. Kod wega frapira. ukru}en. Osnovao je Francusku ikonu.-1480. a boravio je i u Rimu. svako lice svoj individualni izraz. odelo svedeno na ~vrsto}u. wega je vi{e interesovao zaplet nego li strast i pokret. arhitekta @il Breton rekonstrui{e Fontemblo. prefiwenost i skromnost. Bio je majstor portreta. Prou~avao je novu Toskansku perspektivu i wome se slu`io u svojim iluminisanim. ose}awe mere i ukus. a da pri tome uvek bude jasan i pregledan. a 1527. kao ~inilac elegantnosti. a sa druge strane Francusko slikarstvo nije u onoj meri imitativno i prikovano za realni izgled kao Flamansko. Šarl VII . Obrada materijala je va`na kao i obrada lika (kamen koji Sv. Foke nije imao dramati~nost ose}awa. Radi i u Aviwonu.

Ima i renesansnih i sredwevekovnih elemenata. Renesansni pristup.g. 3. visoka i elegantna figura anti~ke lepote. @anova umetnost. sa kolajnom Sv. Fransoa I . Bio je i majstor reqefa. kao i wegovog sina Fransoa. Oblici su ~isti i odmereni. karakteran i osoben. zlatni okvir sa natpisom. ima specijalan senzibilitet i odmerenu eleganciju.g. . Slika na drvetu. sa {arenim plavim {e{irom . Wegova specijalnost su bili portreti crtani olovkom. arhitekta @il Breton rekonstrui{e Fontenblo i okupqa umetnike. Kraq izgleda nadmeno u svom veli~anstvenom ruhu. K 1525. Poreklom Flamanac.115 izraza. nakit i ~ipkast vez je prikazan sjajno. kostim od brokata samo {to ne za{u{ti. Nesumqivo je najpopularniji od svih vajara Francuske renesanse. koji otvara dvorsku umetnost portretnih vrednosti. U niskom reqefu iluzijom plasti~nosti iskazuje dubinu. K 1550. a jelen le`i pored. Oslikava bogastvo i li~nosti i `ivota. na ivici jedne {ume pune divqa~i podesne za lov momenat koji nije ostao bez odraza u umetnosti toga vremena.1530. izdu`eni. Od 1527. na kojoj je prikazana impozantna grupa: `enski akt.manirizam. 4. Korak napred precizno slikani dekorativni elementi. Žan Gijon (Jean Goujon) 1510.J 590.g. Dijana sa lukom. sa izra`enom spoqnom manifestacijom . tvrdo postavqen. g.g. izvanredno je prefiwena. Skulptura je od mermera. On je prvi preradio dela Italijanske umetnosti i tra`io inspiraciju u Gr~koj Antici. jelen i pas. Dijana je lik qubavnice Anrija II. Zavese. koji su se mogli vrlo brzo izvesti i onda su se prenosili na platno i slikali. Graditeq je i skulptor prvog reda.A 323. Žan Klue (Jean Clouet) 1485. utoliko uzbudqivija ukoliko je umetnik ostao vi{e po strani. ~ime nastaje {kola u Fontenblou.ru`an. Dijana iz Poatjea .-1568. u ose}awu oblika qudskog tela i rafiniranosti pojedinosti. Bronzana dekorativna skulptura. Fontenblo je sagra|en nedaleko od Sene.arhitektonskog i likovnog sredi{ta. Takvi crte`i olofkom ve}inom pokazuju utan~aniju umetnost posmatrawa i `ivqe i diferenciranije daju individuane crte lica nego slike u uqu. SKULPTURA I SLIKARSTVO XVI VEKA Umetnici se okupqaju oko Fontenbloa . Wegovi portreti nemaju karakterizacije i maniristi~ki su. Za vreme Fransoa I radi nizozemski umetnik Žan Klue (Jean Clouet). otac Fransoa Kluea. Lik ima intelektualan pogled. Mihajla oko vrata..-1540. Bio je dvorski slikar Fransoa I i blizak {koli Fontembloa.

Sinteza je hri{}anstva i humanizma. koji ga je eskomunicirao (a on je spalio mantiju).Prezbiterijanci.Hugenoti. to nije pozitivan na~in rada. Ciq je bio infiltrirawe u profani svet i zala`ewe u sve vidove dru{tvenog `ivota .smatralo se da treba stvarati ne od prirode. blagost). prema li~nom ukusu.mawkavost u kvalitetu. kriti~ki duh evropskog gra|anstva po~iwe podvrgavati kritici crkvene dogme. Manirizam je tlo za novi stil barok. da bi se wihovom transformacijom. U renesansi se polazilo od prirode ka umetni~kom delu. jedno stawe degeneracije hri{}anstva. Iako su delovali u kotrareformatorskom pravcu Papa ih je 1770. Biva iskqu~en iz crkve od strane Pape. Manijera .popustqivost.u Evropskim apsolutisti~kim dvorovima i u obrazovanoj sredini Italije. On je pokrenuo Protestantizam.-1620.g. za vreme razbuktalih apsolutisti~kih te`wi na Evropskim dvorovima. 1540. Manirizam je likovni stil koji nastaje u tre}oj deceniji XVI veka u Italiji.g.forma po sebi. Manirizam se bavio formalnim problemima . a u vreme manirizma se smatralo da se na poqu istra`ivawa prirode dalo sve {to se moglo dati. dobri govornici.je u to vreme veoma dekadentno: proroci. 2. riznica. Rafaela i ostalih. koja je prihva}ena u [vajcarskoj . Pokrenuo je seqa{tvo na ustanak i feudalce da se odcepe od Vatikana. koji se poistove}uje sa manirskim u likovnom stvarala{tvu. ali pravac `ivi i za vreme reformacije i dok traje kontrareformacija.95 teza. jer su postali veoma mo}ni. antiklasi~an. raspustio. nego teritorijalno teritorijalno nije ni ograni~en. Pored Italije. Protiv takvog stawa di`e se 1517. Manirizam je veoma usmeren ka re{avawu fundamentalnih problema. akademizam i dvorska umetnost. Do{lo je do reformacije. do{lo je do duhovne krize. U toj situacijji katoli~ka crkva. Maniristi smatraju da je nu`no osloniti se na ve} ostvarena dela i wihova znawa. Nema~koj.116 MANIRIZAM Posle smrti Leonarda. da bi se kroz veliku likovnu kulturu stvarala iz sopstvenog duha. slatkore~ivi. raskala{nost. gde se najvi{e razvija. To je neinventivno. Papa ih potvr|uje. Katolici su barokom delovali i kroz umetnost. naro~ito do XVI veka (struja baroka se istovremeno formira). Manirizam je shvatawe obrazovano u krugu umetnika u jednom trenutku . Oni su i uveli inkviziciju. vezali su se za re{avawe estetsko-formalnog pitawa. Ideja mu je bila izvorna . Zbog koncepcije. nego iz duha . odgovara osnivawem mona{kog Jezuitskog reda u [paniji (Igwacio Lojala). Cveta u Evropi od 1530. Engleskoj .ka umetni~kom delu.katoli~anstvo . Za stvarawe je u manirizmu bila nu`na velika li~na i umetni~ka kultura. Italijanska kultura i jezik su bili sastavni deo `ivota tih sredina. koji je . Ovaj je pokret vi{e pojava vezana za odre|eni sloj dru{tva. Red se ponovo uspostavqa 1830. U novije vreme hladan i gotovo prazan formalizam maniristi~kih dela priznat je kao specijalni oblik jednog {irokog pokreta. Manirizmu nije odgovarao stil katoli~ke crkve..g. Ali. (taj metod postaje prevazi|en pojavom Leonarda). ta je kultura bila potrebna i posmara~u. pa je deo . prodavane su opro{tajnice grehova -za novac se kupovao opro{taj (naro~ito su u Nema~koj kalu| eri prodavali indulgencije . Francuskoj . Umetnici nisu mogli da otvore novu problematiku. Pri kraju druge decenije XVI veka duh humanizma zahvata i teologiju i pokre}e radikalno istra`ivawe. kako bi mogao da prepozna inspiraciju (poznavawe dela savremenika i predhodnika) i postupak stvaraoca.da se radikalno evidiraju dekadencije.bu~no i razmetqivo. a nije mogao da ispuni neke osnovne zadatke koje je postavqala crkva. manirsko podra`avawe i ponavqawe oblika i onoga {to je ve} jednom dostignuto . On je prvi preveo Bibliju na Nema~ki. u znak protesta prika~io je na portal Virtember{ke katedrale. Postoje dve faze manirizma: 1.g. i reformator crkve Martin Luter. Manirizam je tako na{ao poklonike u rafiniranoj dvorskoj sredini sa one strane Alpa . jer se smatralo se da je sve istra`eno. dalo ne{to novo. ima ga i u Francuskoj. da bi povratila svoj deo.g..Kalvinizam. Zato se umetnici ovoga pravca okre}u od prirode ka delima svojih predhodnika. [paniji i Flandriji.bili su organizovani po vojni~kom sistemu. Vatikan .

izjedna~avano sa manirskim. K 1532. Bronzino maestralno vlada crte`om. koje je kao maska. Nije prihva}en u {irokom sloju. Pozadina nije zatamqena i razvijena je. likuju}i. ma koliko subjektivnu ili fantasti~nu. ^vrstina volumena i kontura. ali sigurno kontrolisani koloristi~ki efekti: nijedan drugi slikar nije tako ~udesno koristio crnu boju. negde se jako grupi{u na jednoj strani i gubi se balans. mladi} ima poseban stav. Hladne slike. sposoban je da predstavi i najkomplikovanije delove ode}e. prefiwen.svetlost ima ~udnu koncepciju . Boja je ponekad irealno intezivna.ne{to je i novo. izra|ene do detaqa. centar ostaje prazan. vezano za obrazovnu sredinu Italije. stavqao iznad dvostrukog autoriteta prirode i klasike.IS 113. probiv{i sve okvire. Odlikuje ga virtuoznost. Anđelo Bronzino (Angelo Bronzino) 1502. nije dovoqno da se oblik javqa jednom. ve} se javqa u funkciji iskazivawa emocija ili podra`ava hladno}u i uko~enost (burno iskazivawe ili jako uzdr`avawe). Monumentalan.maniristi imaju ~udan odnos prema proporcijama. no nebi bio uop{te va`an da su iza wega ostale samo te kompozicije. Firentinski zlatar i vajar. [kola Fontebloa sna`no uti~e i na Italijanske stvaraoce.g.postoje i u vreme reformacije i u vreme kontrareformacije. Figure se sklawaju iz sredine i idu ke periferiji.okretawe od "ve} ispitane prirode" ka delima svojih predhodnika. koji veliki deo svoje slave duguje svojoj pustolovnoj biografiji. a daje individualnu slobodu umetnicima. precizan u detaqu. u te`wi da se napravi raspored i u ceremonijalnoj ozbiqnosti.{to je moderan stav. Oni razbijaju simetriju renesanse i idu u kosom pravcu. On je najve}i manirista. Figure u prostoru gube kontakt. a woj doprinose i wegovi rasko{ni. Persej sa Meduzinom glavom . ne sagledava se wegov psiholo{ki karakter. Savr{ena povr{ina wegovih slika deo je wegove ledene fascinacije. Tako|e. prostor nije ~vrsto definisan.postaju kao skulpture i gubi se renesansna koncepcija. koja se transformi{u prema li~nom ukusu i tako stvara ne{to novo.-1571. kao i izra`ena ma{tovitost.117 unutra{wu viziju. Persej. . pa se prihvatao sa predrasudama. Manirizam ipak nije puko podra`avawe Mikelan|ela . Bio je dvorski slikar Firence i predstavnik druge faze manirizma. K Bronza iz 1553. pa ~ak i boje. . Lik je vrlo pateti~no nagla{en i daleko od renesansne vedrine. .g.tanko.g. 2.-1572. inspiracije su dela pozne renesanse. Benvenuto Ćelini (Benvenuto Cellini) 1500. figure su izdu`ene . Ovo je prvi moderan stil: asimetrija. Radi mitolo{ke i religiozne teme sa uspehom. Mladi} je zatvoren u sebe i sa wegovog lica. Karakteristike manirizma: . u perspektivi postoje kontrasti. te{ko je razumqiv. Izra`ajnost se strogo izbegava. Umetnost postaje u~iteqica prirode . {to odaje neprirodan utisak. jedan deo kompozicije pun.kompozicija je disharmoni~na. prelaz iz renesanse ka manirizmu.radi odli~ne portrete. na kojima haqine i zavese imaju presudan zna~aj. Persej ima prelepe oblike i ~udesnu ~vrstinu u stavu.ne zna se odakle dolazi i {ta joj je izvor. Portret mladića . On je po svojim Holbajnovskim portretima ostao poznat . . sva vrednost tih slika je u suptilnom skladu boja. u periodu cvetawa manirizma se gubi smisao svetlosti i senke. drugi prazan.podrazumevawe likovne kulture. Ovo delo najboqe svedo~i o upotrebi crne boje. iznenada prekinutu elementima neke `ive boje. di`e uvis glavu Maduze. . ve} postoji puno istih oblika u kompoziciji. . Kratko traje i guta ga barok. Te`i{ta umetnosti se prebacuju u mawe gradove (Parma). postoje i kontrasti: debelo . 1.g. . Wegovi likovi imaju izdu`ene. zaobqene i meke oblike nalik Parmi| aninovim. ~istoti i ~vrsto predstavqenim oblicima.nije im pogodovala katoli~ka crkva. . \P 222. a posebnu pa`wu poklawa fizi~koj lepoti i eleganciji.A 354. Elementi koji se vezuju sa likom jesu: skulptura u pozadini i dve kwige. dijagonale isl.

izdu`enim deformacijama figura. bio je tvorac jedne umetnosti koja se odlikuje napetom imaginacijom i elegantnom fantasti~no{}u. Ceo manirizam se ogleda u toj umetnosti.mr{avi prorok i nadrealisti~ki stub. Pred kraj `ivota postaje opsednut alhemijom i zapu{ta svoj fizi~ki izgled . u velikim razmerama. ~iji se stil {iri na veliki krug u~enika.-1540. Mermer.118 Po svojim naturalisti~kim formama. 570. Zanimqiv nadrealisti~ki detaq u desnom uglu . otelotvoquju}i ideal lepote isto toliko udaqen od prirode kao i ma koji Vizantijski lik. i to izoluju}i svoju grupu iz sveta qudskog iskustva. ali wegovo neinteresovawe ima druga~iji motiv od Veronezeovog. Onda su ih napali oru`jem. gomila pustolova. 3. Madona dugog vrata . Do{ao je do jednog sasvim li~nog stila sa elegantnim.11 metara. kojim je. . suzdr`anih pokreta i povremenih halucionatorskih efekata . pa su se na kraju odlu~ili na podvalu: pozvali su celo pleme Sabiwana u Rim na jednu proslavu. Podvig u ekvilibristici. IS 115. Sabiwanima. Ti se likovi di`u spiralno u vis. Tema je uzeta iz legende Anti~kog Rima. poku{ali su uzalud da na|u `ene me|u susedima. Wegove slike su pune suptilnih intervala.\P 223. Ovo je jo{ jedno delo umetnika kome tema nije bila va`na. da bi tako u}utkao one kriti~are koji su sumqali u wegovu sposobnost da vaja monumentalne skulpture u mermeru. Zadatak koji je Bolowa sam sebi postavio je bio da izvaja u mermeru. Radi sna`ne i uskovitlane forme. ujediwena u zajedni~koj akciji. Wegovi likovi imaju udove izdu`ene i glatke kao slonova~a. kre}u se lagano i bez napora. koji su najzad do{li do zakqu~ka da je otmica Sabiwanke najprikladniji naziv za to. Otmica Sabinjanke . Ova izve{ta~ena gracioznost figura je postala stil koji su mnogi kopirali. On je re{io taj ~isto formalan problem. Đovani Bolonja (Giovanni Bologna) 1528. 4. koje karakteri{u skulpturu toga doba.J 569. ali ne nalazimo tu ni traga od pravog patosa. koji su do{li morem. otelotvoqavaju ideal lepote svojom elegancijom. tako da je ~udan izbor za vajarsko delo (osniva~i grada. van uobi~ajenih proporcija. U wegovim figurama sve je pretvoreno u duguqastu gracioznost. ~ije emocionalno zna~ewe ostaje nejasno. K Oko 1535.g. ona je izvijena kao slovo "S" i krhko qupka.g. Od Rafaela je primio uticaj ritmi~ke qupkosti. i tako obezbedili budu}nost svoje rase). kompoziciju koju je trebalo gledati sa svih strana. Izgleda da je bio re{en da nas spre~i da na Madoni dugog vrata merimo merilima obi~nog iskustva . on podse}a na mladala~ke. On je Francuz koji je oti{ao u Italiju i postao najznamenitiji vajar druge polovine XVI veka u Firenci.svojim slikama zamewuje ogledalo. Nervozna napregnutost i razne`ena senzibilnost ~udesnih portreta. uskom vaqku. Nema tehni~ke te{ko}e koje nije mogao da savlada. preko svog u~enika Primati~a. tanu{nih prstiju. izvr{io presudan uticaj na Francusku Fonteblo{ku {kolu. Raznovrsno{}u i obiqem postaje jedan od najzna~ajnijih vajara manirizma. Umetnik je isklesao tu grupu od tri tela nemaju}i nikakvu temu na umu. Dugo je boravio u Rimu. a ne sa jedne. bez onih {upqih maniristi~kih preterivawa. nadprirodna veli~ina. kojima je silno uticao na umetnost manirizma sa jedne strane (smatra se jednim od osniva~a manirizma). Mi se divimo wihovoj disciplini. Od Kore|a je usvojio obrasce intelektualizovane. herojske figure iz prelaznog vremena u XVI veku. To je do tada bilo postignuto jedino u bronzi i u mnogo mawim razmerama. O wihovom identitetu raspravqali su u~eni poznavaoci toga doba.ona je vizija nadzemaqski savr{ena. K 1583. izvode jednu dobro uve`banu koreografsku figuru. Izabrao je ono {to mu je izgledalo najte`e. otmene i prefiwene umetnosti. ali je ipak preobrazio likove u jedan osobit novi soj: kre}u se lako. Vidqiv je uticaj Rafaela.g. Duge figure maju{nih glava. oteli im `ene. Uprkos jakom Rafaelovom i Kore|ovom (luminacija na Madoni dugog vrata) uticaju.-1608.duga brada i kosa. a sa druge strane. U wegovim delima sve je podre|eno kompoziciji. tri lika suprotnih karaktera. visina 4. nagli prelasci sa velikih figura iz prvog plana na sitne figure u pozadini. slika na drvetu. otmenoj i prefiwenoj.J tabla 44. a wena hladna elegancija je neodoqiva. kao da se nalaze u visokom.g. postaje gotovo divqak. Parmiđanino (Parmigianino) 1503. Radio je i portrete.

tek kada je Sezan bio shva}en (izme|u wegovih "Kupa~ica" i El Grekovih aktova ima dodirnih mesta). Drugi period El Greka predstavqa sasvim odvojenu fazu. El Greko je sasvim poseban. ali bez predhodnika i sledbenika. K 1586. Deluje u Vizantijskom maniru (postvizantijski na~in kori{}ewa sna`nih. @uta. pa nema naslednike ni posmrtno. HG 541 A. ~isti pejsa` i u kasnoj. a kolorit je u stvari dematerijalizovana svetla. Majstor je portreta. Rodom je sa Krita. Radio je u Rimu. radi kod Ticijana i Tintoreta. kako je bio veliki vizantinac. 5. sve ostalo podre|uje tome. Slikarstvo Venecije pretvara u svoj izraz postvizantijska izdu`ena forma. liniju i konturu. gde ga nisu prihvatili onako kako je hteo. mada i maniristi~ki). Wegovo se slikarstvo po~iwe ceniti krajem XVII veka. Od starih majstora. a po metodi stvarawa je svrstan u manirizam. ali je pitawe da li pripada maniristima. Nekoliko savremenika je. sklopiv{i ga sa vizantijskim misaonim rezonom prema slici. \P 229. Wegovo drugo svojstvo jesu veoma izdu`ene figure. Slikar je visokog obrazovawa. Posle Rima ide u Madrid. po~eo je rasti i El Grekov kult . Nije bio prihva}en zbog svoje autonomnosti. g. visoko cenilo wegovo slikarstvo. jakih i ~istih tonova). jedinstven je izvor u umetnosti. zrelog perioda. Na po~etku svoga stvarawa se oslawa na ~vrstu formu. gde razvija slikarstvo svog drugog. koja isti~e wegove figure. . kada predstavqa svetlost i prostor radi kao Vizantinac: svetlost nije realna i igra ulogu isticawa duhovne sadr`ine. ali je samo wegovo poreklo moglo doneti i tu sklonost ka izdu`enim figurama (uticaj Vizantije).Domenikos Teotocopulos) 1541. a pojava El Greka nije nagove{tena ni~ijim stvarawem. On je najve}i antinaturalista svoga doba. . jedno od najve}ih dostignu}a u slikarstvu uop{te.deformacija. iz porodice postvizantijskih slikara i zoografa. spojio je Vizantijsko i Venecijansko.119 El Greko (El Greco . El Grekovo tretirawe forme . bez sumwe. Na Vizantijski na~in i ~isti sliku od svih suvi{nih elemenata. To se ne mo`e proveriti.-1614. pa ga iz svoje ma{te prenosi na platno . sredwevekovni vizantijski metod. Naslikao je niz blistavih portreta. Najpronicqiviji je tuma~ Kastiqanske du{e. Sahrana Grofa od Orgaza . da bi likovima dao dramati~ni izgled.svo|ewe na te tri boje. stvarao je iz sopstvenog duha (to je. koji je bio tako pobo`an da su se Sv. IS 153. gde prou~ava umetnike visoke renesanse i prihvata maniristi~ki stil) i Rim. koja je nestvarna kao u sredwevekovnoj umetnosti. on je izniman. esejista. ali je El Greko predstavqa kao savremeni doga|aj. jedino je Velaskes znao da oceni sa ta~no{}u El Grekovu vrednost i da se koristi znawem wegovog slikarstva.1566. neki spadaju u najlep{e portrete uop{te. {to je prelomni trenutak wegovog stvarala{tva. plava i crvena boja . koji se javio kao meteor i zablistao. Svetlost rasprostire prema logici slike. No. koje se ovde posebno isti~u i originalno su kombinovane tendencije baroka. El Greko misli i radi kao vizantinac i kada daje svoje predstave skromnog prostora i nerealne svetlosti. portreti{u}i me|u u~esnicima sahrane mnoge od mesnih plemi}a i sve{tenika. Augustin ~udotvorno pojavili na sahrani i li~no polo`ili telo u grob. ali prelazi u Toledo i tu ostaje do kraja `ivota. drugoj fazi ga pretvara u apstraktnu masu.g. mo`e se uporediti sa Masa~om. ali je ve}ini ta umetnost bila tu|a i nastrana. On je spiritualni slikar.wegov se uticaj ispoqio tek na sasvim modernim delima kubisti~nog i ekspresionisti~kog pravca. I forma mu je verovatno preuzeto od Tintoreta. a ne prema logici prostirawa.g. staru prestonicu. On potpuno transformi{e pejsa`. Zapravo. ali pokazuje sklonost ka ru`nim iskrivqenima i preteranim izdu`ewima. Stefan i Sv.nevi|eni pejsa`. Remek delo. Wegova prva dela su misteriozna i neistra`ena. Ogromno platno slavi jednog sredwevekovnog dobrotvora. Sahrana je obavqena 1323. Onda ide u Toledo. Masa~o je sumirao sve {to su stvorili drugi pre wega. `ivi u Veneciji. koristi Tintoretove plavi~astosrebrnkasto-sivkaste boje.g. na dvor Filipa II.J tabla 47. Na tom svom putu do Toleda obilazi Veneciju (1560. pesnik. Bio je filosof. mo}na je i ~vrsta. {to se mo`e pripisati wegovoj o~noj deformaciji (video je izdu`eno). Za wega figura predstavqa osnovni element kompozicije. u stvari. Tematika je Vizantijska ikonografija.

iznad poda. zatvoren pravom kamenom plo~om.u~estvuje u kovitlacu koji je kao plamen di`e prema udaqenom liku Hrista. Tu divnu izlo`bu boja i tkanina na oklopu i ode}i jedva bi prevazi{ao i sam Ticijan. crnom odelu. koja svojim gestovima ruku jedva demonstriraju apsurdnost istine koje su bili svesni i bez wene vidqive manifestacije. Izvukao je ono najlep{e {to slikar mo`e da izvu~e iz draperije. Usnuli Apostoli. a jo{ daqe svetli grad. `uto. nema stvarnog pandana u umetnosti: Holandski grupni portret je ograni~en na portretsku sadr`inu. No. udovi.K Uqe na platnu. sve{tenika sa kwigom i krstom i u pozadini. ozbiqnih. 7.IS 153. skepti~kog i kriti~kog karaktera. An|eo na oblaku da bi ga okrepio. prizor iz Jevan|eqa i likovi Svetiteqa. jo{ lep{i od ovih. mu{kih. po svoj prilici postavqen u zidu u visini wegovog oka. Laokon i sinovi . u trenutku svoje sahrane na zemqi. To je jedna lepa. Srebrni i srebrni tonovi. kojim sceni daje wenu rasko{nost. Osnovni motiv: dva svetiteqa koji nose telo Grofovo obra|en je na na~in kao {to se predstavqa sahrana Hristova.realisti~kog. Taj osnovni izum daqe je razvijen i pro{iren uvo| ewem u kompoziciju monaha u surim i crnim. u su{tini ukrasnih elemenata. Boje na slici su vrlo uzbudqive: roze. Sa desne strane. . Preovla|uje duboko religiozno ose}awe. Kao kakav ogroman prozor. svaki oblik oblaci. puni zna~aj ovog dela postaje jasan tek kada vidimo delo u wegovom prvobitnom okviru .5 m. dok oni ni`i likovi u prvom planu izgledaju kao da su na pozornici. a po{to je dubina kapele svega oko 5. jo{ vi{e nego u Tintoretovoj umetnosti razli~iti vidovi manirizma stapaju u jedinstvenu viziju zanosa. ono ispuwava ~itav zid kapele. Grekovska apoteza. Isus na Maslinovoj Gori . Posmatra~ opa`a tri stupwa realnosti: sam grob. kada umrli grof. Hristos se moli i trpi. pri hladnoj mese~evoj svetlosti ve} dolaze vojnici. grubim kalu|erskim haqinama. Na taj na~in se obja{wava akcija na samoj slici. Jovan Jevan|elista.zidu kapele u Toledu. barokna. a dat je jedan sasvim nov vid grandioznim efektom crnog oklopa (umesto uobi~ajenog akta) i rasko{no naslikanih i prebogatih Svetiteqskih ode`da.U dowoj partiji predstavqena je sama scena sahrane. sa ~ipkastim belim okovratnicima. sve~anu i ozbiqnu. Kurbeova "Sahrana u Ornanu" je sasvim drugog . nag i na kolenima. .120 Najve}e i najsjajnije El Grekovo delo. Me|utim. Pri tom umetnik nije zaboravio da jednu jedinu figuru de~aka sa buktiwom (u kome je u stvari portretisao svoga sina) izdvoji iz tog niza sasvim u prvi plan. sa Vizantijskim koceptom podele na gorwu i dowu formu: nebesku i zemaqsku. Dowa ivica platna nalazi se na 182 cm. u daqini. 6. tamno-plavo. K . Ovde se. neiznena|enih ~udom.du{a umrlog oven~ava se slavom. moramo dobro zabaciti glavu da bismo videli gorwu polovinu slike. Neobi~no sevawe osvetqava scenu. Nebeski skup koji ispuwava gorwu polovinu slike naslikan je sasvim druga~ije nego dowa polovina. uznemireno prati agoniju na Gori i sa strepwom nagove{tava oluju koja se pribli`ava. u vidu paravana koji zatvara celu scenu i kojim joj daje wen krajni efekat. ispred Boga ~ovek u kle~e}em stavu. kao crno belu fleku kojoj je pozadina |akonov ornat. savremenu reprizu ~udesne sahrane i viziju nebeske slave. sve{tenika u prozirno beloj dolmatici.Gorwa partija predstavqa nebesku scenu (to je Vizantijski Nebeski deo). Jakov stariji i Petar. stupa pred svoga Gospoda .Vizantijski koncept sa spiralnom svetlo{}u. Masa oblika gube materijalni karakter. ube|enih u svojoj meri. Sav taj varietet lica. El Grekovo naglo skra}ewe sra~unato je tako da postigne iluziju beskrajnosti gorweg prostora. jeste fizionomski momenat kojim joj daje wenu psiholo{ku sadr`inu. Velika kamena plo~a tako|e pripada celini i predstavqa predwu stranu sarkofaga u koji dva Sveca pola`u Grofovo telo. draperija . kojoj prisustvuju neki od u~esnika. kao i nizom kabaqerosa uniformisanih u jednostavnom. Neposredno iznad wih grofovu du{u (malu magli~astu figuru nalik na An|ela na Tintoretovoj "Tajnoj ve~eri") jedan An|eo nosi na nebo. Apstrakcija. U samoj kompoziciji o~igledne su reminiscencije na scene Vizantijskih "Uspewa" sa deisisom. Pejsa` je potpuno o~i{}en i geometizovan .

Barok se javqa u periodu kontrareformacije u katoli~kim zemqama. pa se u posledwoj deceniji XVI veka.uvodi dijagonale i odnose svetlo-tamnog. jer je naru~ilac bila crkva. da u|u u strukturu svakog ~oveka i da je promene. Uspewa. Racionalni duh humanizma prodro je i u oblast teologije. ih godina XVIII veka.g) i inkvizicijom. slici sa Anti~kom temom. U centrima koji su daleko od Rima po~iwu se ra|ati reformatorske ideje i pokreti. ~iji je izbor jo{ jedno iznena|ewe koje nam je priredio ovaj neobi~ni genije. da bi oblikovao siluetu jednog imaginarnog grada). BAROK Italija je kolevka baroka. 1540. Jan Hus (rektor univerziteta u Pragu i pristalica reformatorskih ideja) je spaqen po~etkom 1412. Barok se razvija i u ostalim katoli~kim zemqama . bez preciznih vremenskih granica. Barok se razvio iz kasne renesanse u Rimu (Mikelan|elo. 1545. Svetlost izbija iz neba. Cela slika odaje nestvaran utisak.kontrareformacija se ogleda i u umetnosti. Barok je nova forma umetnosti. doveo do najdramati~nije i nemogu}e krajnosti. a koju po~iwu prihvatati i vladari kne`evina. Barok traje do 20. ovoj degeneraciji se suprostavqa i Martin Luter.termin barok je va`io za sve izvijeno.g. kao i osvajawe kolonija. To je period koji razdvaja renesansu od neoklasicizma.portugalske re~i "barrucco" . Ponovo se u~vr{}uje katoli~ka vera.121 Oko 1610. Kore|o) i Bolowi. u Trientu se odr`ava koncil. koja se sprovodi da bi Vatikan do{ao do para. Stvaraju se oblici koji mogu psiholo{ki delovati na qude . Ali. ali je ona daleko . Krizi u zapadnoj Evropi doprinosi i boga}ewe bur`uazije i zanatlija. pre svega. Katoli~ka crkva na ovu reformaciju reaguje kontrareformacijom . pohlepe. Kada indulgencija sti`e u Nirnberg 1517. Veli~aju se: Svetiteqi. jo{ neobuzdanije nego najve}i stvaraoci baroka. Po~iwu preobra}ati i plemena u Africi. nepravilno. Barok je. Ju`noj Americi i sl. na kome se nagla{ava jasno kori{}ewe umetnosti u psiholo{kom delovawu. Manirizam kao hladan. u katoli~ku veru.bio je ubica i razvratnik. koja je uticala na wegov razvoj. Jezuiti su svoju dru`bu usmerili da deluje psiholo{ki. {to je i osnovna karakteristika baroka (za razliku od sredwevekovne umetnosti koja prikazuje su{tinu vere.g.-1563. obrazuje umetnost baroka. Barok sve ovo usvaja. On osniva protestantizam.g. a verska u~ewa crkve su dovedena u sumwu. uvodi skra}ewa likova koji stoje i lebde i pogled odozdo iz `abqe perspektive. a veliki je i Tintoretov uticaj . {to doprinosi dinami~nosti. Papa. ali se stvara jedna nova celina. imao verski karakter.g. Pored crkvene. da bi delovao svojim psiholo{kim svojstvima na vernike. koja u potpunosti odudara od tekovina visoke renesanse. da bi sve izgledalo uzvi{enije (kao i Mantewa). papa Pavle je potvrdio slu`beni zna~aj barokne umetnosti. naro~ito dolaskom Aleksandra VI Borxije za Papu. sabirawem vrednosti visoke renesanse. Kulminacija je indulgencija (prodaja opro{tajnica grehova za novac). formalan i suvi{e intelektualan nije mogao da zadovoqi zahteve katoli~ke crkve. ali psiholo{ki ne uti~e na posmatra~a). hirovito. Katoli~ka crkva se izrodila u apsulutnu suprotnost izvornim hri{}anskim idejama. kitwasto. nije razja{wena osnovna ideja i wen smisao. postoji i profana grana baroka (dvorovi i rezidencije). Re~ poti~e od {pansko . pateti~ne verski zanosi. nemorala i zlo~ina. koja je u slu`bi katoli~anstva. Jezuiti su i stvorili likovni jezik baroka. koji je bio ponajmawe duhovnik . nastaju konflikti intelektualaca sa Vatikanom.[paniji i Flandriji.g. ova tema predstavqa za wega novu priliku da ispoqi svoju sve neutoqiviju sklonost ka ru`nim iskrivqenima. Toledo se vidi i na Laokonu (ne predstavqa grad verno. preteranim izdu`ewima. ka likovnim olujama koje je uveo barok i koje je on. da bi pobedilo paganstvo i jeres. a nevernike preobratio. dr`ave postaju apsolutisti~ke. religiju koja se {iri po Evropi i svetu. Vatikan je postao jezgro bogastva.Jezuitskim redom (osniva ga Igwacio de Lojale 1534. pojave i pojedine stvari . Prikazuje dramatiku unutra{wih stawa izdu`ena tela kao u ekspresionizmu i kubizmu.

smirena kompozicija horizontala i vertikala) . Oblici su pore|ani po principu koordinacije.wima je podra`avawe svetovnog sjaja bilo va`nije od pobo`nosti. Postoji i vi{e dijagonala koje prodiru u dubinu slike . mrtve prirode. Struktura slike se dijagonalno re{ava. Nema novih formi. onda se i osvetqava. Perspektivne bravure ne tra`e se vi{e u horizontalnom prostoru. povezuje figure u jednu ja~u celinu. brojne dekoracije. Karakteri{u ih pokret i dinamika. profane kompozicije samo poma`u ukra{avawu vladarskih rezidencija . Poja~ava se odnos svetlo-tamnog (granice svetla i senke su kao no`em odrezane). koja postaje sama sebi ciq. extravagantni.potrebno je da se sadr`aj iska`e jasno i prepoznatqivo.razli~iti od renesanse. Iluzionizam se primewuje ne samo u tehnici freske. Teme su religiozne. grupni i dvorski). ti prizori obiluju patetikom. Treba vernika dirnuti. zahteva maksimum sjaja. sa izvijenim ramovima i prebogatim koloritom. pokrenuti ga na razmi{qawe i vratiti ga. ali je to potpuno razli~ito od svetlosti baroka. nastoji se da se posmatra~ po svaku uzbudi. Tintoreto po~iwe da uvodi dijagonalu. Rade se i teme sa dramati~nim predstavqawem najsvirepije brutalnosti. Tim iluzijama prostora gubi se autonomija arhitekture i prava veli~ina prostora . Kompozicija se u baroku tako|e mewa. Perspektiva u baroku prelazi u perfektnu iluzionisti~ku viziju. weno veliko poznavawe omogu}ava stvarawe iluzionisti~kih efekata. Tema je morala biti lako prepoznatqiva.122 slabija. scene u `anru.na~elo dijagonaliteta. ve} se zasnivaju na dijagonalama ili kosoj liniji. I u Holandskom slikarstvu postoji odnos svetlosti i senke. Teme se znala~ki odabiraju. kako u slikarstvu. ali se tako posti`u i izvesna kompoziciona svojstva. To poja~ava dramski efekat. Na~elo subordinacije (podre|enosti) iz renesanse se napu{ta (Leonardova Sveta porodica . Poja~avaju upe~atqivost i dramati~nost iskazivawa i do`ivqaja. zbog toga Barok neguje naraciju. ve} i u portretnom slikarstvu. Dovode se u specifi~an odnos arhitektura. Poja~ava se gestikulacija. Figure se ne formiraju po jednostavnom geometrijskom obliku. a ako se ne{to nagla{ava. beskrajni prostor. U baroku narativni momenat upu}uje na veliki broj figura. koja je dinami~nija i druga~ije se do`ivqava. bez ispoqavawa prekida na planove. a ima i slikara koje slikaju samo `ivotiwe. Pri re{avawu samog prostora po dubini napu{ten je renesansni tipi~an na~in predstavqawa dubine pomo}u nekoliko suksecivnih planova. a senka je tamna i te{ka. Pri tome. u smelim skra}ewima plafonskog slikarstva i naro~ito u dekorisawu kupola. Kompozicija je ~esto velika. dramati~an je. nemirne plasti~ne povr{ine. pompezno{}u i asimetrijom. ~esto pada u beskona~nost. bez razdvajawa bitnog od nebitnog. ve} se koriste postoje}e u novoj interpretaciji. rade se portreti (pojedina~ni. slab idealizam i nagla{en naturalizam. dok barokni umetnik poja~ava postoje}i renesansni metod (od prirode ka umetni~kom delu) u svom naturalizmu. Ostali oblici su u tamnoj senci. jedinstveniji je. Ovo u baroku postaje manir (kasnije umetnici upotrebqavaju svetlost bez jakog razloga). koja deluje na posmatra~a. Prostor se sada razvija u dubinu. Kao stvarne polazne ta~ke u ovoj vrsti dekoracije bile su dve Correggiove kupole u Parmi. Time se poja~avaju dramatika i dinamika. ve} i u re{avawu vertikalnog prostora. tako i u skulpturi. Svetlost se kondenzuje u idejnom te`i{tu slike i vu~e posmatra~a. Perspektiva je apsolutno savladana. Poja~ava se izraz lica (helenizam . Barok je reprezentativna umetnost. jer se te`i da se vernici vrate u crkvu. Strukturalno je vrlo slo`ena. postavqa se kao problem stvarawe iluzije otvorenog neba u plafonu ili u kupoli (ostvaruje se iluzionizam naro~ito tavani~nog dela arhitekture) i da se uzvitlana masa tela u skra}ewu baca u taj imaginarni. pejsa` i horizont. fantasti~ni predeli. pompeznu rasko{. Oblici su neobi~ni. i u suprotnosti su sa anti~ki inspirisanom harmonijom renesanse i kasnije klasicizmom. pateti~an. Svetlo je neprirodno i veoma nagla{eno.kompoziciona struktura renesansnih dela je dosta jednostavna i ne odgovara baroku. Javqa se i doslikavawe arhitektonskih elemenata na tavanica i produ`avawe pilastara. grimasa ide i do neukusa. izve{ta~eni i neuravnote`eni . Osnovno na~elo oblikovawa je slikovitost. draperija je uskome{ana. Maniristi stvaraju iz svog duha. prikazuje se sve {to se vidi.barok anti~kog sveta). Ova umetnost ima ekspresivnu snagu. skulptura i slikarstvo. preterani.on biva otvoren u beskona~nost. klasicizma i anti~ke harmonije. Razumqivosti teme doprinosi i barokni naturalizam . . alegorijske.

.. wu karakteri{e i te`wa za slikovito{}u. Pro`eto je nagla{enom ~ulno{}u. i onda kada je bila namewena da ukrasi zgrade. 1. Od Sredweg veka prema renesansi narasta nau~ni udeo u umetnosti .to su razlike od predhodnih razdobqa. centar papstva i kontrareformacije.Karava|o) i . U baroknoj skulpturi vidimo kombinaciju raznih materijala: kamena. ~ipke. kao {to je to slu~aj sa gotskom skulpturom. krajwe polirane povr{ine. sa dosta sfumata. barokna se skulptura nije povinovala arhitektonskoj liniji. patosom i izve{ta~enim izrazom. istra`ivawe je nau~no prevazi|eno i nema stvarala~kih avantura . Odatle se novi stil preneo prvo na [paniju. sve ovo se u~i na Akademijama. pokreta nad mirom i umetnost zasnovana na misterioznosti.Ludovigo.Rimska (naturalisti~ka . a zatim severno od Alpa.123 Kolorit je topao. Akademije se i pretvaraju u centre negativnih uticaja. boqe re}i Rim. ve} radi idealne pejsa`e. Nauka ima novu ulogu. barokna skulptura ima tendenciju da veoma lako sklizne u frivolni virtuozitet. okviri su kitwasti. delfini. perspektiva. U baroku se te`i naturalizmu i patati~nosti. jer Rimska potpuno defini{e svoj barokni likovni izraz. Draperija je preterano zgu`vana i zalepr{ana. Pored ovih. U Italiji postoje dve {kole: . SKULPTURA Dela barokne plastike ve}inom su dekorativna i slu`e kao gra|evinski ukrasi. prakti~no i ne pripadaju baroku zato se i zbog svoje neduhovnosti izbacuju iz kontrareformatorske umetnosti (\entile Belini im je bio prete~a). Barok je pobeda mase nad linijom. iz kojih plastika crpi svoju snagu i veli~inu.Bolowska (bra}a Kara~i . tako da se samom tom obradom posti`u efekti materije: mesa. ali to ima i lo{u stranu jer ne razvijaju inventivnost. Rimska i Bolowska Akademija se dosta razlikuju. ~esto se me{aju glatke. Zajedni~ko za renesansu i barok je {to su obe umetnosti nastale u Rimu. dok je Bolowska umek{ana i bez ~estih religioznih asocijacija. Kako se u to vreme ~esto grade fontane. Dekorativnost. Skulptoralna forma baroka te`i za slobodom koja je svojstvena slikarstvu. a koriste se slikarska sredstva i efekti. koja je posle Italije bila glavno `ari{te Baroka. Tre}i veliki centar je Venecija. ITALIJANSKA UMETNOST XVII I XVIII VEKA Iako najve}i barokni majstori nisu Italijani. Dekorativna namena skulpture diktira i izbor teme. Vajarstvo .jasno}a i harmoni~nost renesanse su se izgubili zajedno sa humanizmom.anatomija. sa povr{inama koje su grubqe obra|ene. kompozicije su velikih razmera. posmatrawe prirode i spontano stvarawe. Ali. gde rade vedutisti. U skulpturi dramati~nost se posti`e ve}im brojem oblika koji ~ine celinu. struja koja ne{to kasnije do`ivqava svoj procvat (u XVIII veku). Barok se najizrazitije manifestuje u arhitekturi . grote (pe}ine) sa vodenim instalacijama. svile. a kako slikaju gradske teme Venecije. kolevka Baroka je Italija. Obrada materijala je raznovrsnija nego ranije. Vremenom. virtuoznost i te`wa da bude preterano `iva u pokretu i strasna.Povodi se za slikarstvom. raznobojnog mermera i bronze. i tim svojim pejsa`ima uti~e na Francusku umetnost XVII veka. vune. Tako se i u baroku umetnici obrazuju. Agostino i Anibale). postoje i druge mawe {kole. vodoskoci. Barok = masa + pokret + misterioznost. Tritoni koji duvaju u {koqke. odvode skulpturu vrlo ~esto u povr{nost re{avawa skulptoralnih problema. traktati o slikarstvu. . koriste}i mek{e boje. Napu{taju}i jednostavne i mirne forme. kao teme se javqaju morska i re~na bo`anstava. nimfe. platna. vrlo je slo`eno. Anibale Kara~i ne razvija religiozne teme. Osim odlika karakteristi~nih za barokni stil uop{te. ~ak i sjaja u o~ima. `eqom za postizawem efekta sjaja.

pa je ~esto prelazio u izve{ta~enost i teatralnost.u mermeru je postigao efekte ~etkice (nikom na svetu to nije po{lo za rukom). Tereze . Wegova skulptura je dinami~na kompozicija. Kada je videla da mu ne mo`e uma}i.-1652. \P 19. On je skulpturu i arhitekturu stavqao u odnos tenzije i napetosti . Apolon i Dafne . naime. problem. Voda tih fontana nije voda koja prska. ruke su se pretvorile u grane a kosa u li{}e . i ogroman broj osredwih talenata. Bilo je to najsla|e milovawe du{e od strane Boga". Oblici u pokretu su potpuno uronili u prostor. "Bol je bio tako jak da sam glasno kriknula. ribe. bez zanosne poze. \anlorenco Bernini (Gianlorenzo Bernini)1598. Zanos . re{en je na majstorski na~in. mada je do izvesne mere obuzeo i telo. {to je u `ivom kontrastu sa grubo vajanim materijalom. Lepota inspiracije i virtuozna obrada mermera . U skladu sa pokretom su i ose}awa na licima statua.A 353.uskome{ana draperija. strelom koja ubija qubav. Pateti~ni gestovi i zanosni izrazi. u ovom delu mita. virtuoza i podra`avaoca. jednu od najlep{ih nimfi. zamolila je svoga oca da joj promeni lik. pa je Bog qubavi odlu~io da mu poka`e svoju snagu. zaqubio se Apolon. Neprevazi|enom tehni~kom ve{tinom je oblikovana povr{ina ko`e. Bio je skulptor bujne ma{te.fontana rustika (podrazumeva da se komponuju prirodni elementi .124 U Italiji. Triton. delfini. ve} klizi preko formi koje je on vajao.-1680. Prirodna veli~ina. Mermer. {koqke). sinteze mistike i erotike. \P 21.Ekstaza Sv. svetlost. K 1645. u svojoj vrsti. koja se pretvorila u lovor (ova je figura daleko `ivqa.Berninija.g. Na tom kontrastu je i gra|ena grupa: materija sputava Dafne u poletu bekstva. a Dafne. U k}erku re~nog boga Peneja. Wegova pojava ozna~ava prelom i prekid sa renesansnim tradicijama. daje u su{tini malo povoda za skulptoralno re{ewe . dramatika. K 1624. Ima naklonost ka naraciji i scenskim efektima dramatike i patetike. Bio je arhitekta. Grupa je doslovno obrada teksta iz biografije jedne od velikih Svetica protiv reformacije. a ta dinamika se potencira pokretom. ali ne zbog wene lepote. radije bi umrla nego postala wegova qubavnica. zlatnom strelom. Zaslu`an je za uvo|ewe novog tipa fontane . Posejdon. koja je gotovo prozra~na. ne vi{e zbog skulpturalnih. jer je svaka figura predstavqena u pokretu koji kao da traje po nekoliko sekundi. ali u specijalnom arhitektonskom okru`ewu one deluju sjajno. u celoj baroknoj epohi. Bernini koristi slikarska svojstva u skulpturi .dramatike teme (usresre|ewe na psiholo{ko stawe).stewe.same za sebe skulpture nebi bile ni{ta posebno. Dogodilo se kako je `elela . slikar i stub barokne skulpture. uz draperiju koja se ~esto odvaja od tela i lepr{a kroz prostor. doslovce i bukvalno. Figura je povezana sa prostorom. Bernini u ovoj skulpturi. ali sam istovremeno osetila tako beskrajno bla`enstvo da sam po`elela da bol potraje ve~ito. i premda je bio najlep{i od Bogova. Nimfa nije uzvratila qubav Apolonu. ve} zbog zlonamerne {ale Boga qubavi Erosa.pretvorila se u stablo lovora. koji ipak ne smetaju Berninijevoj skulpturi da bude skulptura jednog obdarenog umetnika. 1. kao i gran~ice lovora koje joj ni~u iz kose. koja ja Apolonu slu~ajno do{la u susret.g. Nije to fizi~ki. Malo hladni Apolon je umnogome imitacija Apolona Belvederskog. ve} zbog pikturalnih svojstava . 2. Izli{ni ornamenti su nedostaci.g.telo joj je prekrila kora drveta. pravio {ale na ra~un Erosovog zlatnog luka. mada su zadr`ala anti~ku lepotu i formu. koji je ostavio veliki broj gra|evina iza sebe. Pogodio je Apolona strelom koja izaziva qubav. Ovo delo je karakteristi~no za stil zrelog baroka. Odstupio je od jednostavne lepote. Za barok je imao isti zna~aj kao i Mikelan|elo za renesansu. imamo samo jednog velikog vajara . koji poznaje sva sredstva svoje umetnosti.J 610.sam momenat pretvarawa tela u stablo. {piqe. ali zato u Dafni. Apolonova draperija podra`ava kretwu. Apolon je wenim ve~no sve`im zelenilom ukra{avao glavu u spomen na svoju qubav. Apolon je. On je fontane izneo iz vrtova i postavio ih je na Rimske trgove. . a wegova dela su zanatski i tehni~ki besprekorno izvedena. istinitija i poeti~nija). u kome ona opisuje svoju zanosnu viziju kad joj se An|eo javio "u obliku telesnom" (Bernini ga je predstavio kao Erosa) i probio joj srce plamenom. ve} du{evni bol. lepr{ava draperija.

Kleopatre. Nasuprot woj je An|eo u disharmoni~nom stawu duhovnog bla`enstva. koji se bavio ambicioznim temama. Wegove polufigure svetaca sa pateti~nim izrazom i sawala~kim pogledom deluju pomalo izve{ta~eno. Kada je kasnije pao pod Karava|ov uticaj.125 Kao i u samom tekstu Sv. An|eo i Svetica su osvetqeni (iz skrivenog prozora iznad wih) na takav na~in da izgledaju skoro dematerijalizovani u svojoj bqe{tavoj belini. Tereza je "sestra" Kore|ove Danaje. ali uspeh svedo~i o odgovaraju}em religioznim idealu toga vremena. op{ta pot~iwenost dekorativnosti okolne arhitekture. Imao je nadimak slatki Gvido. u kome grupa izgleda kao da nema postoqe.g. u Rimu je prou~avao dela anti~ke umetnosti i Rafaela (pa je posle i pri{ao Rimskoj {koli). i figure po~iwe obavijati tamom. tj. ~lanove porodice Kornaro. Hrist sa trnovom krunom . Upravo ta "nebeska eksplozija" daje snagu pogodku an|eoske strele i ~ini zanos Svetice verodostojnijim. Stvorio je tip Bogorodice i Hrista kojima se mo`e zameriti sentimentalno prosta{tvo. ne otkriva telo. Da bi dopunio iluziju. Sve je u skladu tela i duha. ra{irene ruke. Bernini ~ak ugra|uje i gledali{te za svoju "pozornicu" . obra|ene su i wegove Magdalene pokajnice. Najzad. Fizi~ka patwa mu~enika. koji prisustvuju zanosu. gde vidimo figure u mermeru.A 350.izraz kao u helenisti~kim delima) stabilizuje figura An|ela. {to nije neznatna zasluga. Madona u oblacima Plavi pla{t. Draperija je rasko{na. patos. Prostor u kome smo mi i oni je isti. Wenu prirodu odaju zlatni zraci. zbog svoje sladuwavosti i preterivawa. sa jakim kontrastima svetlosti i senke (zatamwenimi su rubovi). Tu figuru (sa opu{tenom rukom i zaba~enom glavom. kao da lebdi u vazduhu. Cecilije. Na ovoj skulpturi sve je krajwe tipi~no barokno . i Lukrecije. a ispod we je rasko{no Terezino telo. skoro dre~ave. a wegova se draperija sasvim druga~ije nabira od wene nekako duhovno. slike su izgubile `ive i svetle boje.kao takve su i dobre. U sli~nom stilu kao i Hrist.sve pomalo . Posmatra~ ih do`ivqava kao privi|ewe. samo odevena od glave do pete u kalu|ersku haqinu. dok je Zanos sme{ten u strogo ogra|enoj ni{i. Magdalene kojima se mo`e zameriti izvesno sentimentalno prosta{tvo. koji dolaze iz jednog izvora visoko iznad oltara: na jednoj iluzionisti~koj fresci na svodu kapele.me{awe materijala (pozla}eni zraci u pozadini potenciraju belinu mermera).na stranicama kapele nalaze se balkoni koji li~e na pozori{ne lo`e. pa se ti uticaji kod wega i ose}aju. Banalna patetika. "Nevidqiva dopuna" jeste snaga koja nosi likove ka nebu i izaziva talasawe wihovih draperija. kao lagana i precizna modulacija. Sklon je blagosti i mekoti. SLIKARSTVO Gvido Reni (Guido Reni)1540. a slike su uglavnom i shvatane kao dekorativne . nebeska Slava se otkriva kao bqe{tavi prodor svetlosti iz koje se strmoglavquju rojevi An|ela koji kli~u. sama tema. 3. u Berninijevoj skulpturi pome{an je misticizam sa neprikrivenim erotizmom. ali su u potpunosti odgovarale ukusu savremenika. U stvari. Veliki je slikar portreta. te tako ~ini da su oni deo svakodnevne stvarnosti. na ~ijem se licu ose}a bol koji u trenutku prelazi u ekstazu . nalazi se u prostoru koji je stvoren. koji je bio vrlo moderan u epohi baroka. U~enik je Kara~ija (formirao se pod uticajem Bolowske {kole). ali ~iji ogroman uspeh svedo~i da su oni odgovarali religioznom idealu svog doba. 4. igra mermernih masa i najzad op{te kompoziciono re{ewe.-1619. Sv. no podre|ena jeftinim efektima neukusnog naturalizma. sem opu{tenih {aka i stopala. Tereze i An|ela se razlikuju. dok pada zaustavqena u pokretu. Bogorodice i Sv. Terezina je sna`no lomqena. freska na tavanici predstavqa beskrajan i nedoku~iv prostor neba. ali van na{eg doma{aja. Reni je govorio da zna preko 200 na~ina da predstavi pogled podignut ka nebu. Tereze. Sv. O~i Hrista su bolno uprte ka nebu tipi~na slika za ukus tog vremena. Wegove boje su svetle. Bogorodice tipa "doloroza" . pokreta i emocija. K Reni je stvorio tipove Hrista. ali majstorski savladana. Dijagonalno postavqeno telo Svetice. sva je u sme`uranim plo~ama. Draperije Sv. je na oblaku.

mada se i tu ose}a izvesna brutalnost. Wemu svetlost ima ~ak metafizi~ko i materijalno zna~ewe. Predstavnik Rimske {kole. Novator je u crkvenom slikarstvu.tamno. tamnih i jako osvetqenih masa. Potpuno izbacuje pozadinu. Sv. "tenebrozi" (mra~ni) . a svetlo lokalizuje na figure. Figure postavqa u jako zamra~enu atmosferu.-1609. novo ose}awe zapremine. ~iji stil on definitivno formuli{e kao "stil podrumskog osvetqewa".126 inspirisane Anti~kom Niobom. ali on ima o{tre kontraste izme|u jakog svetla i dubokih senki (tame). Laurencija. Razapinjanje na krst Sv. ovaj wegov sistem osvetqewa u~inio je dubok utisak na savremenike. koje najboqe obra|uje..pejsa` sa pozadinom koristi samo u tamnijim partijama. ~isti ga od prazne i mrtve lepote i slika bez doterivawa. kao kasnije Kurbe. izbacuju}i pri tom akcesorijume koje povla~e perspektivne i dubinske efekte. brutalan. {to ga uzdi`e kao najboqeg umetnika baroka. ali }e mu se retko ko pribli`iti po duhovnoj snazi. Prekinuo je sa tada{wim idealisti~kim i intelektualnim shvatawem slikarstva. Iako je Karava|o odstupio od kompozicije renesansnih principa simetri~nog grupisawa i harmoni~ne ravnote`e. senka). a ne na prostor oko we. slikawe mrtvih priroda. ali ose}a da treba da pribli`i slikarstvo narodu. Bio je ube|en. posti`u}i utisak velike plasti~nosti pomo}u kontrasta {irokih. Osniva~ je tehnike svetlo . slikarstvo mu je verski produhovqeno. No. Jo{ vi{e nego wegov realizam. orijentisao se ka naturalizmu. Karavađo (Carravaggio) 1565. pobegao iz Rima zbog ubistva. {to dovodi do potpunog razarawa likovnog izraza i brutalnosti. pijanica. za razliku od Leonarda. masa i zapremina. slikarstvo iz svakodnevnog `ivota. ali ne u meri u kojoj to rade Nema~ki umetnici u XVIII veku. pa je taj wegov naturalizam prefiwen). Monumentalnost i plasti~nost scene poja~ava jo{ i time {to figure postavqa gusto grupisane i jako primaknute gledaocu. koju reflektorski osvetqava odozgo (pu{ta ve{ta~ki mlaz svetlosti na glave li~nosti. izbacuju}i izvor svetla van okvira slike (u jednom trenutku svetlo je ~ak i simboli~ki znak). Odnos svetlog i tamnog je veoma zao{tren. Ovakva tehnika stvara odre|enu dramati~nost na slikama. on je postizao utisak ~vrste celine. Ista sladuwavost i isto poreklo . "Karava|izam" je tamno slikarstvo. Zanima ga stvarnost tela. koje se po estetskom shvatawu ne razlikuju mnogo me|u sobom.Apolon Belvederski .g. ^itava plejada slikara . koji sa wim ima mnogo srodnosti. kao i Gvido Reni (koji prelazi u patetiku). primewuje ve{ta~ko svetlo (tenebrozo . Petra . koji su ina~e ostali quti protivnici wegovog realizma.Mučeništvo Sv. On je slikar koji po{tuje tradiciju. Davida. kasnije on mewa paletu i saobra`ava je jednom novom obliku svetlo-tamnog. Primewuje naturalizam (grade}i ga svetlom. Uticao je na mnoge umetnike. Prva figura je najvi{e osvetqena. kondenzuje pa`wu na figuru. Prezirao je umetnost starih majstora. ve} je zadr`ao nivo intelektualnog prema dramatici. On je prvi Italijan koji je programski ustao protiv idealizma i koji je ispovedao da je priroda jedini izvor umetni~kog stvarawa (propovedao je o povratku prirodi. Svojim realizmom otvara jedno novo poglavqe umetnosti.pokazuje i wegove mu{ke tipove: Samsona. tenebr . a patetika je do{la do punog izraza.tretirawe kontrasta svetlo-tamnog.g. mo`da i jedinog u Rimu. pretvaraju}i je u crnu masu . dubine i pokreta. Dok se u ranim radovima Karava|o oslawao na Venecijance i wihov zlatkasti kolorit. 5. a najudaqeniji deo je najtamniji. Bio je veoma prgav. sva| alica. odbacuju}i svaku te`wu za idealizovawem i ulep{avawem.tzv. Telo mu je veoma sna`no i oboga}eno ose}awima. Slikar je koji ne forsira boju. pa je ~ak 1603. Jovana i dr. me|u wima i Kara~ijevci. a zatim se svetlost kre}e piramidalno na dole).mrklina. da slikarstvo po~iwe od wega. novi repertoar motiva. Paleta je otvorenija. Izbegava polusenke i polutonove. dubokih. pa u wegovim delima ima naracije i naturalizma. Nije radio sladuwavo kao ostali barokni majstori. kao pejsa` i arhitekturu. Petra .prihvatila je ovu novinu. Komponuje po na~elu dijagonaliteta. surovoj i ru`noj). takore}i u samoj ravni koja zaklapa okvir slike.

Otvorio je put impresionistima. poku{avaju}i bez uspeha da ostvari idealnu vedutu. Lica nemaju pateti~ne izraze. U prvom planu postavqena je figura lupe`a koji se uvukao ispod krsta da bi ga podupro le|ima. koji se ve~no quqa na talasima. Grad je prikazan u trenutku svog najblistavijeg i najzna~ajnijeg praznika . Wome je projektovao zahvalne motive na platno i tako dobijao veran i precizan crte`.K Spokojan. lepr{avost. Umetnik polazi od senke. ispru`iv{i ruke pred ~udom koje ga zaslepquje. Imao je topao kolorit. zastori i zgrade koje predstavqaju bit Venecije. Wegova se dela ~esto ne mogu razlikovati od Guardievih. nemirnim ta~kama koje se odra`avaju na mrqicama od qudi.g. voda i vazduh jedini "predmeti" wegovih radova (na neki na~in otvara put Tarneru i impresionizmu svojim utiskivawem vla`ne i tople boje). On sa ~etkom punom boje stvara figure koje imaju neki svoj `ivot. karakteristi~nih za Veneciju. perspektiva upravo {ikqa odozdo nagore sa `arom koji je neosporno odlika baroka. natopqenim zelenom bojom laguna.-1768. Do~arana svetlost. Na wegovim slikama. dok nije dospeo do skoro kristalnih pejsa`a. Postoje dve dijagonale .-1793. Figure su u zamra~enom prostoru sa reflektorskim osvetqewem odozgo. Verno je i precizno ovekove~io (skoro sa fotografskom ta~no{}u) trgove. On je tako|e slikar gradskih tema (iz ~ega se vidi da je bio Kanaletov u~enik). skoro kristalan pejsa` u kome se mo`e osetiti duh tada{weg `ivota. u kojima je atmosfera zasi}ena bledom svetlo{}u. a praznik Vaznesewa bio je posledwi znak da je ova republika.svetlucav. kada Du`d plovi lagunom.Hristovog Vaznesewa. Pored veduta Venecije i Rima. Te wegove Venecijanske vedute su zapravo `anr scene sa prikazima delova grada. osu|ena na propast.duh Venecije. Svetlost se neprestano prelama u `ivim. u jednom prostoru bez du`ine. Praznik Hristovog Vaznesenja u Veneciji . da bi polako osavremewivao paletu modernijim bojama. prizor ima karakter pune stvarnosti. Svetlost je ograni~ena na nekoloko mesta i diferencira oblike . drugi podupire krst. Antonio Kanaleto (Antonio Canalletto) 1697. crtao je i vedute Londona. Slika je puna dramatike i patetike. pa je postao hladniji. nestvaran grad. Malo figura.bo~no osvetqewe isti~e mi{i}e i mase. Xelati koji mu~e Sv.g. a bojom i svetlo{}u je uspeo da postigne realnost. Frančesko Gvardi (Francesco Guardi) 1712. ili bqeskaju na gra|evinama. voda i vazduh su uhva}eni u trenutku Venecijanskog `ivota. ~ini luk. Fotografsku vrednost svojih slika postizao je pomo}u mra~ne komore "kamerom obskurom" prete~om fotografskog aparata. Moglo bi se re}i da su svetlost. ve} i ono {to se doga|a . Atmosferi slike doprinosi ne samo gu`va pred Du`devom palatom. U Engleskoj je potpao pod uticaj Holandskih pejsa`ista. Otkrio je mo} treptavog poteza ki~ice umo~ene u svetlu boju. U prvom periodu baroka je prihvatio tehniku o{trog sen~ewa.psiholo{ko dejstvo). ve} i divno naslikana voda. Preobraćanje Sv. da bi se naglasila dinami~nost sna`nih linija svirepim verizmom. tri ~oveka oko wega . koji je pao pod kowa na zemqu. a druga je ~ovek koji ga di`e za raspe}e.g. likovi deluju kao pravi qudi.pada na Svetiteqa odozgo i ~ini da on deluje kao da ima stra{nu te`inu (metafizi~ko . simboli~no bacaju}i prsten u vode Jadranskog mora. 6.127 Slika je svedena na mali prostor. jo{ gospodarica mora.jedan vu~e u`e. Delo je svedeno na su{tinu. I ovakve scene sve~anosti jo{ uvek ostavqaju utisak kome{awa i `ivosti. ne samo arhitekture. na slikama kanala . prefiweni naturalizam. pa wu i atletska tela preseca mlazom svetlosti . 7. a ne kao glumci. ~amci. na perspektive kanala (~ime je otvorio Venecijansko slikarstvo) i sa malog formata na ve}a platna.K Oko 1601. Petra postavqeni su u obliku slova X na dijagonali krsta. lice se gr~i. sa jakim kontrastima. ~esto malog formata. Pavla . ali je ubrzo pre{ao na pejsa` svog rodnog grada Venecije. {to stvarnost ispuwava dinami~no{}u. Po~eo je kao slikar Rimskih ru{evina. Slika je tako|e svedena na mali prostor i perspektiva {ikqa odozdo nagore. Starac sa bradom. `ive boje. skoro opipqiva atmosfera. ali wegova interpetacija Venecije je upravo ~arobna .jedna je Sv. Svetiteq. da bi proslavio svadbu sa morem. Petar. palate i kanale.

9. Đanbatista Tijepolo (Gianbattista Tiepolo) 1696.mitolo{ka. Nema~koj i Nizozemskoj. Wegovi oblici titraju sa odrazom u vodi. Marka. Od Kanaleta se razlikuje po tome {to slika svaki detaq i {to je uspeo da realizuje potez koji izra`ava Venecijansku izmaglicu. levo crkva i toraw. psima itd. nebo sivo. Kompozicija mu je smela i nova. U verskim kompozicijama ne ide u patetiku. biserno plavog. uobli~ava je i ocrtava forme. palatama sa stubovima i arkadama. Na skromno stvarawe renesanse u [paniji uticala je Nizozemska. Simetri~ne {eme. 8. ortogonalne. sivo-ru`i~astog i citronski `utog. te slike pru`aju mogu}nost izvanrednog zanimqivog pore|ewa i lepo otkrivaju koliko su razli~iti stavovi ta dva slikara u prikazivawu istog Venecijanskog praznika. u ~ijem prostranstvu lebde usamqene figure ili grupice figura.g. Zemqa se anga`ovala u vojnom smislu. svetlost vlada materijom. Potezi su mu slobodni. Mada ovo platno pokazuje trenutak razli~it od onog naslikanog na Kanaletovoj slici. To je duh koji se u italijanskoj umetnosti najosetnije odrazio u Venecijanskom slikarstvu ove epohe (on je predstavnik Venecijanske struje). Spojio je tradiciju iluzionizma visokog baroka sa sjajem Veronezea. Hristovo Vaznesenje u Veneciji . }udqiviji i povr{niji duh u shvatawu forme i kompozicije. Izme|u ta dva elementa ~amci izgledaju krhki. gotovo jednako.u wegovim lakim kompozicijama javqaju se elementi rokokoa. sa izvanredno lepim efektima skala belog. rasko{nim patricijskim ode}ama. Blistava svetlost spaja vodu i vazduh u jednu atmosfersku celinu. Na zgradama je svetlost neravnomerno rasprostrawena u odsjaju vode. On potpuno prikazuje ose}aj koji Venecijanci nose sa sobom.K Guardi je neizbe`no upore|ivan sa Kanaletom. kada prikazuje arhitekturu npr. puno likova. Veronezeova srebrna paleta poslu`ila mu je kao polazna ta~ka da do|e do svog kolorita. jer je jak kler spre~avao prodirawe Anti~ke vedrine. mawe ~vrsto komponovan i vi{e impresionisti~ki. on unosi jedan novi. BAROK U ŠPANIJI . ^uvena su vazdu{asta neba sa wegovih plafonskih kompozicija. Sa wime on unosi i nove slikarske tekovine svog vremena.-1770. Wegov kolorit se odlikuje jedinstvenom lako}om i prozirno{}u tonova. svetlo difuzno a senke meke.Das Gaftmahl der Kleopatra Ona i dva ~oveka sede za stolom. bez dijagonale. Uspeo je da predstavi vla`nu. islu`ena tematika . vlagu u vazduhu. a mrqe boja razla`e u prelive. Wegove slike u potpunosti pro`ima svetlost koja izbija odasvud. Stara. On zavr{ava uzlaznu liniju baroknog slikarstva .) Radio je u [paniji. On je najve}i dekorativni slikar baroka. a slike pune bogatstva i `ivota. koji predstavqa najdragoceniji deo wegovog dara. nebu i vodi. Osnova wegovih dela je u su{tini luksuzna i realisti~na. pobo`ni prizori sa ekstazama i barokna simbolika do`ivqavaju sa wim svoju obnovu i dobijaju jedan veoma moderan. Sve je pot~iweno. {to nije bilo povoqno za razvoj umetnosti. uzbudqiv i dramati~an izgled. a u wegovim se delima javqaju i elementi rokokoa i gubi se naturalizam. Guardijeva slika daje prizor mnogo vazdu{astiji. desno obala. magli~astu atmosferu Venecijanskih kanala. a qudi mali gotovo kao mravi. inspiri{u}i se ~esto wegovom aparaturom luksuza. Od XI do XV veka [panija je bila obuzeta oslobodila~kim ratovima protiv Mavara. Na razvoj {panske feudalne kulture uti~u dva faktora: . Kleopatrino gostoljublje .128 ili trga Sv. Primetan je Veronezeov uticaj 2. Te figure se odlikuju naro~ito ogromnom inventivno{}u i lako}om pri predstavqewu pokreta. Zgrade su potisnute u dubinu. Svojim stilom vezuje se za Veronezea (na wegovim delima se vidi jasnan Veronezeov uticaj. Drugi razlog je {to [panija nije imala razvijenu gradsku kulturu humanisti~kog karaktera kao u Italiji. koji je svakako uticao na wega. Biblijska i istorijska.ZLATNI VEK [panija nije imala povoqne uslove za razvoj renesanse kao u Italiji.

me|utim. Za razliku od ostalih [panaca. on napu{ta i svoju jaku paletu i konstruisawe slike efektima svog svetlo-tamnog i prelazi na jedan nov kolorizam. koje su u Italiji veoma `ive. katoli~anstvo. [panija nije mnogo razvijala skulpturu. koji sa filosofijom imaju utoliko veze {to su im u ruke stavqeni atributi Anti~kih filosofa . Kao i Karava|o. u polufiguri). mitolo{kih si`ea. organizovan je po vojnom sistemu. Diogen. bili su jaki individualisti. Glavni motiv je qudska figura. Barok je potaknut kontrareformacijom i tu je na{ao pogodno tlo. ide na mirnije i mnogo nijansirana efekte svetlosti. No. za razliku od Italijana koji neguju fresku. u delu ovog slikara prili~nu ulogu igra mitolo{ka tematika i akt. gde je Ribera `iveo. U wegovom stilu karakteristi~na je o{trina realisti~kog detaqa i naro~ito wegov tip svetlotamnog. a koji se ipak razlikuje od baroka u Italiji. fresaka i kupola. pejsa`i se gube. skulptura je zastupqena kao akademizovana koncepcija . sa intezivnim tonovima svetlih okera u aktu i glavi. islam (stilizacija. U realisti~koj koncepciji ra|ene su i wegove pojedina~ne figure iz ciklusa poznatog pod imenom "Filosofi". filosofe. To su slobode na koje se popreko gledalo u [paniji. Ali. kao i Apostoli iz wegovih Apostadosa (Apostadom se naziva niz od 12 zasebnih slika koje predstavqaju Apostole naslikane pojedina~no.karakteri{e sna`no ose}awe `ivota. geometrizirana forma). "Apolon koji dere ko`u Maisiasu" . a pqa~kawem domorodaca akumulirala je ogromna bogatstva. u {panskom baroknom slikarstvu nema ma{te. sa Velaskezovim i Zurbaranovim slikarstvom.naturalisti~ki. plava i crna boja igraju vode}u ulogu. Jazuitski red je i osnovan u [paniji. stvoriti pojam {panske slike. ali ne i u Italiji. Ve}im delom on i u mitologiji bira svirepe teme. pokupqeni po Napuqskim ulicama i pristani{tu. Oslawaju se na Venacijanski kolorizam i na Karava| ov odnos svetlosti i senke. Lemite . Barok se javqa kao veoma jaka umetnost . nema gra|anskih i familijarnih tema.wegove martizijume.. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovawa. direktno posmatrawe prirode i odsustvo svakog idealizovawe.prvi veliki sjajni stil kojim [panija ulazi u Evropu. Samo su wegove osvetqene partije mawe jedinstvene nego kod Karava|a.129 1. I sa tim delima on ulazi u onu koncepciju koja }e. Slikarstvo je realisti~no. To su veoma zanimqivo prostudirani tipovi iz naroda.. bez posredstva i kori{}ewa polusenke.. u kome siva. Ona je imala jaku inkviziciju. Ribera praktikuje nagli prelaz iz jakog osvetqewa u dubqu senku. ili lepih ~istih jarko crvenih fleka u draperijama. Đuzepe de Ribera (Jusepe de Ribera) 1588. Ovu vrstu Riberine umetnosti . koga iskqu~ivo neguju. Zato }e ovde biti u oblasti portreta stvorena vrhunska dela. a sve oko we. 2. Posle otkrivawa Amerike krajem XV veka i po~etkom XVI veka. [panci nisu imali sklonosti ka kolektivnom radu i nisu imali kontinuitet razvoja zidne slike. monumentalnih dekorativnih slika. oni se ograni~avaju na posmatrawe. [panija je izgradwom mo}ne flote izrasla u jaku dr`avu. za razliku od Italijana. Tako su po tim atributima i dobili imena: Arhimed. U tu vrstu spadaju i wegovi ermiti. heroizirawem i idealizovawem. mada je ne{to slabiji slikar. pa i pejsa`.{estar. orijentisan ka usamqeni~kom `ivotu. prodirali su u sve pore javnog `ivota i motrili na odr`avawe ~istote katoli~ke vere. Wegovi `enski tipovi su sa idealizovanom `enstveno{}u. Domen [panaca u slikarstvu je {tafelajno slikarstvo. ta dramati~na surovost najja~eg izraza u~inila je realizam wegovih scena i tipova onim ~ega se prvo setimo kada se pomene Riberino ime.-1652.nadimak je stekao rade}i u Napuqu.. Osim toga wegova paleta je zvonka. "Katon iz Utihe" koji rukama kida svoje rane. U svojoj krajwoj evoluciji. . te`i{te je bilo na slikarstvu.kao u remek delu "Bahovo pijanstvo". se zapostavqa. koja se borila protiv Mavara i Jevreja.paklene su slike od kojih su `ene pobacivale. Dela su li{ena te`we za ulep{avawem. fewer.g. sa reminiscencijama na stil Antike. Demokrit. Samo delimi~no ta Riberina mitologija postaje senzualna . Wegov koncept je realisti~ko . [pawoleto .pratili su barok u skulpturi bez velikih li~nih doprinosa. Prvi veliki stil u kome [panija hvata korak sa svetom je barok. tako da je wegova figura `ivqa i raznovrsnija. Apostole. jer je kod wega reqef `ivqi i prema tome osetqiviji na igru svetlosti i senke. globus.

wegova se tvrdo}a se ubla`ila i posledwe slike deluju bla`e. sa licem utonulim u senku kapuqa~e. realizma li{enog ma{te. li~ni karakter. Ne zadr`ava se na pojedinostima. A PO STVARAWU JE IZVAN BAROKA. Uzdr`ava se da ne da maha izlivu svojih strasti i ose}awa. forme misticizma. po ~emu je blizak Karava|u i Riberi. skulptorski i plasti~no. likovi wegovih Svetaca deluju ozbiqno. Putuje u Italiju. starac i {tap. Realizam ima misti~an zna~aj. Velaskez. . Takvi umetnici po svojoj prirodi predodre|eni su za portretnu umetnost. `anr scene iz svakodnevnog `ivota i mrtve prirode. koji je uvek radio po modelu. Poklonjenje kraljeva . K Jeziv u svom zanosu.-1660. Jedna od tajni {panskog duha je na~in predstavlajwa predmeta. Gotovo iskqu~ivo su ga interesovale religiozne teme u kojima je bio veoma barokan (ispoqava struju crkvenog baroka).-1662. izdvojeni kao kipovi i imaju sna`no uobli~avawe.na dvoru). {ta vi{e. on se jedva bavi crkvenom umetno{}u. {panske koncepcije katoli~anstva."Veneru sa Amorom". Sveta~kim li~nostima daje istaknut. istinito i pojednostavqeno. Vremenom. Ovaj period karakteri{e tvrda modelacija forme i o{tra kontura (vidi se da u mladosti radi pod uticajem Karava|a). a radi i u Seviqi i Madridu (wegov umetni~ki `ivot se deli na dva perioda: prvi je u Seviqi. crnac dr`i }up. Po svojoj formalnoj koncepciji slike Zurbaran je Karava|sta. sa mrtva~kom lobawom u desnom uglu. postigao je svoju najve}u slavu kao portretista. a drugi u Madridu . Ra|eni su o{trim crte`om i nagla{enom modelacijom. U tom prvom periodu je ovekove~io `ivot naroda. ON JE SAMO RADIO U VREME BAROKA. U svojoj epohi on je prili~no izuzetna pojava po mnogim osobinama: kao najve}i slikar {panskog baroknog doba. Delo odi{e ~istim barokom. koje podse}a na skulpture. skroz oporo i tvrdo. jednom prilikom slika `enski akt . Ovaj Svetac u {panskoj ikonografiji dobija tragi~an vid i izuzetno je po{tovan. materija. Franja Asiški . Ali.K Starac u braon rizi se poklawa Hristu i Madoni. 2. ali su one kao ozarene unutra{wim nadahnu}em.IS 160. te wegovi likovi prosto isplovqavaju iz mraka (jaki kontrasti svetlo-tamnog). onih umetnika koji kroz svoja dela ne ~ine svoje li~ne ispovesti. "bezli~nih" umetnika. tj. takore}i opipqivu formu.g. jedini `enski akt u {panskom slikarstvu . Ima poja~an naturalizam. Po svojoj idejnoj sadr`ini i ose}ajnosti wegova umetnost je mo`da najadekvatniji odraz {panskog duha te epohe. kao slikar u zemqi ~ija je umetnost skoro samo religiozna. Imao je izvanredno ose}awe za liniju i zapreminu. U slikarstvu odgovara velikoj misti~noj ashetskoj kwi`evnosti [panije. Bez sladuweve sentimentalnosti. me|u kojima se izdvaja svojom izrazitom individualno{}u.130 1. Likovi su zami{qeni. Diego Velaskez (Diego Rodriguez de Silva y Velazquez) 1599.g. gde postaje dvorski slikar. ve} se bavi su{tinom stvari. Suvi{e formalan odnos ka verskoj temi. on je ispoqavao svoju pobo`nost bez patetike i zanesewa{tva . On prelazi okvire baroka i daje svoj pe~at svemu {to radi. nazivaju ga {panskim Karava|om. Dvadesetih godina XVII veka wegov talenat je zapa`en i pozivaju ga na Madridski dvor. Uglavnom zanemaruje pozadinu. Sveta porodica sa Sv. tkanina. Koristio je efekte svetla i senke. Radio je u Seviqi. Spada u red tzv. tako wegova dela dobijaju novu tematiku i novo bogatstvo boja (scene sa dvora). Trudi da ostane objektivno istinit i nepristrasan pred ~iwenicama. Jedan je od najve}ih {panski slikara. Katarinom Dve `ene. 3. on je najmawe barokan po stilu i sadr`aju. slikaju}i cikluse iz `ivota Svetaca i Kalu|era. U Seviljskom periodu on slika prirodu. Francisko de Zurbaran (Francisco de Zurbaran) 1598. Sv.do Goje. jedno dete. a na figurama je naro~itu pa`wu posve}ivao draperiji. da kroz wih ne bi video svoje li~nosti. koje i samom misticizmu daje jednu konkretnu.karakteristi~no za wegov stil je odsustvo patosa. ozbiqnu i }utqivu hijerarhiju i skulpturalnu belinu.

po dramati~nosti i sl. Karakteri{e ga izvanredno ose}awe mere. protestant. koji su mu bili prijateqi . predaje kqu~eve od grada pobedniku Ambroziju Spinoli.131 Iako nikada nije radio bez modela (jer kao bezli~an umetnik nije stvarao ma{tom). Prezirao je sve {to nije slikarstvo. Ovde ima vrlo malo barokne snage. Naslikana je u slavu pobede iz iste godine. prikazivawu prirode). koji od svog slikara nije zahtevao da mu slika deklamatorske dvorske apoteze. iznad grupe do zuba naoru`anih plemi}a u prvom planu. Kao si`e je izabran momenat kada branilac Justin od Nasana. Velaskez je u tim portretima tra`io likovnu vrednost. koja je ~ista i prozra~na. ^uvena je Maneova kritika kojom ga je lapidarno i iscrpno definisao: "Najvi{i slikar od svih slikara koji je postojao". ve} samo kao primer. K 1625. On slika istinsku hroniku jedne kraqevske ku}e. jer je bio dvorski slikar. Te realne likove je uspe{no uvla~io u svoju kompoziciju. aristokratski (vidi se sposobnost da izvu~e karakter osobe koju portreti{e). paradni. a izdaleka forma deluje uredno.g. U stvari. Boju koristi umereno. Maneom i francuskim impresionistima. u kostimu. ali ne kao kiaro . kada se posle dugotrajne opsade ovaj Holandski grad. ne i u npr. Oko vojskovo|a su grupisani wihovi vojnici.portrete kraqevske porodice pretvara u `ive likove sa osobenim pe~atom i ne prikazuje ih idealizovano. Kao slu`beni dvorski slikar na {panskom apsolutisti~kom dvoru. Ide za kratkim i vidqivim pokretima ~etkice. To wegovo slikarstvo je pro`eto poimawem qudske prirode . preplanulih [panaca i punih. dodu{e. me|u kojima se na strani [panaca vidi i lik samog umetnika. U pozadini se prostire pejsa` ravnice . on ne slika dela slu`benog karaktera.radio je duga~kim ~etkama da bi kontrolisao formu. Radi psiholo{ko diferencirawe i ima dva tipa portreta: 1. pri ~emu boji daje svojstva svetla istra`uje efekte svetla. On je umetnik na kome se ponajmawe prime}uje tu| i uticaj. oficijelni. Predaja Brede . Maestralno je vladao bojom. predao [pancima. sa Kurbeom. . a posebno Venecije).realizator je istine. tra`io Versaj od svojih slikara. Izbliza se vide jaki potezi .na tim portretima se ose}a tuga. koji nije ~inio direktne pozajmice i kome je tu|a umetnost poslu`ila ne za ugledawe. 2. kao kod Venecijanaca. i pre svega po jednakosti koje je wegovo oko unosilo u sve vidove sveta i qudskog lika. koja bi bila propagandna za podanike i koja bi veli~ala kraqevsku vlast i dinasti~ke li~nosti. Wegovi karakteri su veoma jaki i iz toga se vidi snaga wegovog realizma (samo u portretima. koji se juna~ki branio. koji su kao umetnici mo`da uzbudqiviji od wega po obliku svojih zamisli. ipak je jedan od najsamostalnijih figura u slikarstvu. u fizionomijama. Ima nekoliko velikih slikara. pobe|eni Justin i pobednik Spinola sre}u se kao doma}in i gost. to su dve skupine portreta. plavih Holan|ana). anemi~nim infantkiwama (du{evno poti{tenim stegom dvorske dresure) i neveselim dvorskim budalama. sivih . 4. Stvorio je odlike slike posmatraju}i mirnu dnevnu svetlost. dobijaju}i titravi potez pun svetlosti (uticaj Italije. Odlikuje ga snaga i puno}a. i sam Filip IV. kepece.crnih i ru`i~astih tonova. {to kasnije koriste impresionisti kao "skra}eni postupak".rati{ta sa zapaqenim zaseocima oko Brede. qude sa dvora. ve} daje prednost valeru. ali ima ose}awa za gole ~iwenice dveju armija: na levoj strani su Nizozemci u ko`nim kaputima i sa slomqenim kopqima. po svojoj slikarskoj poeziji.IS 162. Koristio je kontraste svetlih i tamnih partija. naslikani sa svim tipskim odlikama. poklawaju}i pri tom istu objektivnu pa`wu vladaocu. dok se na desnoj strani uzdi`e prete}a palisada {panskih kopaqa. jer on saose}a sa wima (zbog svojih fizi~kih nedostataka morali su da uveseqavaju druge).skuro. Otvarao je luministi~ke probleme u slikarstvu. nije jaka. U zrelom periodu gubi liniju. na osnovu koga je pronalazio svoje formule. Za ovu vernu sliku {panskog dvora zaslu`an je. kakve je radio Rubens za vreme svog boravka u [paniji i kakve je npr. po pefiwenosti poteza. On je najpotpuniji slikar u istoriji slikarstva: po svom ose}awu predmeta. Bio je slikar po naruxbini. Iako slavi veliku {pansku pobedu. Ali. nema nijednog koji ga prevazilazi po ~isto slikarskom temperamentu. On spada me|u najve}a imena u slikarstvu. Rasne razlike je morao da prika`e verno. po kojima se razlikuju wihove vojske i wihovi narodi (rasna razlika izme|u vitkih. Pravi wegov kult je po~eo tek u XIX veku. slikao je stvari kakve su u su{tini i po svom sadr`aju .

na ovoj vojni~koj slici . koja na mari za igre onih koji je okru`uju i ponosito dr`i glavu uokvirenu plavom kosom.A 433. koja je tada bila u {panskoj kraqevskoj zbirci (Arnolfini i wegova `ena. paradni portret sa dijagonalom. mogao je biti ~ak nadahnut Van Ajkovom slikom. Ovu nepoznatu i zaboravqenu El Grekovu sliku Velaskez je rehabilitovao. pa je cela kompozicija dobila nadimak: "Las lanzas" (Kopqa). Mauricija". Velaskez novom lako}om ucrtava brdovitu pozadinu. koja je kao ateqe. ovde se u sobi nalaze i devojke oko infantkiwe Margarete Tereze. kao slu~ajni skup lica koji se na{ao u prostoriji.A 432. 7. U centru cele ove bravure je bledo. 5. Infant Baltazar Karlos na konju . Bartolome Esteban Muriljo . Velaskez bez komentara bele`i wegov bespomo}ni izraz. 3. U kompozicijskom pogledu. Ne samo da je boja stavqena impresionisti~ki. iznenada je uzbu|en i uzbudqiv. J 650. slika je pre svega gra|ena horizontalom i vertikalom . HG 545A. K 1656. qupkog malog princa. Sam slikar.132 Postoji jasan kontrast ovog drugog plana sa prvim . Vojna pobeda u Bredi je izra`ena psiholo{kim jezikom i glavni je dokaz Velaskezove visoke svesti. a kostim posipa sjajem i svetlim ta~kama. koja kartakteri{e bogatstvo puno}e. K 1634. IS 162. Mlade plemkinje . naslikana je po umetnikovom povratku sa posledweg putovawa u Italiju i neobi~no je slo`ena. ve} se na prvi pogled i sama slika mo`e u~initi kao "impresija" dvorskog `ivota. kre}e se i stvara dinamiku.g. Izvanredno toplo i ~ove~no ose}awe je izra`eno u gestu Spinole. Srebrnastoru`i~astim trakama odaje po{tu Ticijanu. Trik sa ogledalom u dnu sobe. predstavqenog sa {e{idom u ruci i sa desnicom na Justinovom ramenu. ni po ~emu naro~it trenutak uhva}en je za ve~nost. Ciq mu nije bio da pokrene qude. Vrlo malo dijagonale. ogledalo pokazuje ono iza o~ne ta~ke). boja`qivo neoformqeno lice petogodi{weg naslednika {panskog prestola. 6. besprimerni su efekti igre ~isto geometrijskih formi. vi{e mitska. Glavna svetlost je meka i efektna. Polet je postignut dijagonalnim postavqawm likova na platnu.levo Holan|ani sa slabim oru`jem. kako bez oholosti i snishodqivosti predusre}e svog pobe|enog.jedna devojka kle~i pred infantkiwom. ali mu ovaj ne izmi~e. Ovaj osnovni motiv je pozajmqen sa jednog detaqa El Grekove legende "Sv. Ali. On. ve} da do~ara pokret same svetlosti i beskrajan niz delovawa na formu i boju. Polaze}i od toga da svetlost stvara vidqivi svet. u pozadini se otvaraju jedna vrata kroz koja. \P 79. Hrist Emanski hodo~asnici. Jedna od posledwih Velaskezovih kompozicija Iz poznog perioda. \P 80. osu|enog da umre mnogo ranije nego {to ga je mogao naslediti. koji ina~e ne pokazuje rado svoja ose}awa i ne ciqa na to da uzbudi ili da gane. sa svetlosti (koja dolazi spoqa) ulazi jedan ~ovek. Siluete kopaqa slici daju jednu posebnu snagu (detaq koji je za sam si`e od uzgrednog zna~aja). po ve{tini "organizovawa" slike.18x2. Jedan.gde bi se to najmawe o~ekivalo. ali neponi`enog protivnika. prozirne tonove i tako uspeva da do~ara veoma osetqivu tonsku atmosferu. grupa sa infantkiwom ostaje ~vrsta: ona o~igledno ne pozira za portret. Platno je skoro 7 stopa visoko i verovatno je i prvi kowani~ki portret deteta. Usled slo`ene igre prikaza i iluzija. ve} je uhva}ena u trenutku akcije . ali je ona jedinsvena me|u Velaskezovim delima i verovatno je da je. kao i kraqevsko blago starog Egipta. odevena u svilenu i svetlu haqinu koja svetluca. u baroknoj koncepciji . ve} prikazuje portret sa zapawuju}om slobodom.74 m. Jedna od retkih slika sa religioznom tematikom. tj. zaposlen verovatno na izradi portreta kraqa i kraqice (~iji se likovi i vide u ogledalu) je naslikao sebe u trenutku dok ih slika. trebalo da bude skrivena od o~iju obi~nog ~oveka. elemenata koji joj daju ~isto likovni (plasti~ni) `ivot. ova kompozicija spada u najboqa dela koja u slikarstvu uop{te postoje. jedan de~ak miluje nogom psa.g.predajom kqu~eva.pre nadahnuta Rubensom. On koristi ne`ne. Velaskez dobro poznaje flamansko slikarstvo. Delo je iz zrele faze. u kome se vide gledaoci (kraq i kraqica) kako posmatraju prizor igre. desno jaki [panci. Varijetet i ravnote`a postignuti su igrom masa i detaqa. ali i u trenutku kad nas uporno gleda. Ni{ta se ne zna o tome kako je nastala. ali poza propetog kowa i jaha~a je nova. Velaskez ostaje nenadma{an majstor svih vidova svetlosti. Enterijer: tri zida.

Zamagqena atmosfera povezuje formu u jednu celinu. scene sa prosjacima ili odrpanim de~acima koji bi{tu va{ke ili koji jedu lepo vo}e. gde je i osnovao Akademiju barokne umetnosti. bez stradawa. i tako je udaqen od Velaskezovog `anra. obi~no obra|ivane po nekoliko puta. koji se karakteri{e kao duboko {panski.-1682.K Jedna je od najpoznatijih slika ovoga tipa. Muriqo se pokazao pravim majstorom u stvarawu povr{ina vibrantne boje i zalivawu platna rasutom. U svom crkvenom slikarstvu Muriqo je dao {iroko mesto svom vodwikavom lirizmu. koji mahom spadaju u wegov raniji period. nikada ni jedan umetnik izvan Italije nije razvijen u tom stepenu kao Muriqo. koje je potpuna novost u {panskom slikarstvu. koja se sa pravom ne mora svideti (Luvrska imakulata). po svom tonalitetu i po izvanednoj modulaciji sivih. Muriqo je narodski umetnik. po svom vedrom raspolo`ewu. U toj mlitavoj religioznosti bez teologije. sfumato . kraj svih zamerki koje mu se daju kao slabom crta~u bez akcenata ili mlakom koloristi. U ovakvim slikama le`i wegova snaga. za sretno uravnote`enu grupaciju figura. posle Zurbaranovih monumentalnih teolo{kih scena i oporog misticizma.sve je to bilo lako shvatqivo i dopadqivo za naj{iru publiku. kao jedan od najve}ih majstora kompozicije. Muriqo ukazuje na jedan vid {panske prirode koji je nepogodan za {iroka uop{tavawa i ne tako o~igledno vredan hvale. korpama gro`|a. ali je ponekad kriti~an. U mladim danima li~io je na Ticijana. lukom. bez verskog morala. Muriqova poeti~nost. Ima titravi potez i zamu}ene oblike. isti~e. nije bliska modernom senzibilitetu. ali je umereniji u verskoj kompoziciji . blagom svetlo{}u. u ovom naturalizmu. Mnogo je poetizovana slika. u tome da se umetnik ne zadovoqava predstavqawem stvari onakvim kakve jesu. za harmoni~nu kompoziciju linija. 7. Uradio je oko 400 slika. U pogledu samog slikarstva. @ivopisni Seviqski de~aci. po duhovitoj i `ivoj opservaciji. {panski realizam je sa Muriqom skrenuo u prili~no {turu i sentimentalnu poeti~nost. podvla~i wihovu ru`no}u i bezna~ajnost. Osim poezije. kome pripada glavni deo wegovog rada. Nesumqivo da umetnikov sentimentalan stav prema siroma{noj deci li~i na XIX vek. monahe i kalu|erice po manastirima. teme vrlo popularne u Andaluziji . Uprkos tome {to je isuvi{e ~esto bio mek i sentimentalno dopadqiv.predstavqa `ivot dece i `ivot ulice.ispoqio je veliku sposobnost organizacije. i wegov narodski realizam. a `iveo je uglavnom u Seviqi. wegov `anr. Ima Italijanski smisao za lepu arhitekturu. zamerke koje ne treba suvi{e generalisati i pro{irivati na sva wegova dela . i pored izvesne povr{nosti i banalnosti ose}awa (jer nam ne otkrivaju ni{ta novo o qudskoj prirodi) i danas su ceweni po svom prostom i srda~nom realizmu. posle Velaskeza. ali je takva tematika bila pastvi pristupa~na i crkve su se grabile za slike ovog umetnika. a kasnije prima uticaje Kore|a i Velaskeza (koristio je dostignu}a Velaskeza). katolicizam je sveden samo na milovawa i poqubce. Isto tako. stvara religiozne teme. a na jednom od dva svoja "Bezgre{na za~e}a". ^ak su ove slike mogle inspirisati i mnogo kasnije umetnike. nema tragike wihovog `ivota. nego ih nagla{ava.g. deca su wegova intimna preokupacija. ru`i~astih (qubi~astih) tonova i po pahuqastoj meko}i atmosfere i oblaka.idealizuje teme i pojednostavquje kompoziciju. Wegove su slike imale mnogo zajedni~kog sa pitomom i `ivopisnom Andaluzijskom ravnicom. u kojoj se ogleda glavna dra` florentinskih Madona. Likovi izgledaju realno. Remek-dela je stvorio u `anr scenama . Muriqov registar nije suvi{e veliki: u religioznom slikarstvu. Wegova je umetnost poistove}ena sa crkvom.133 (Bartolome Esteban Murillo) 1618. u dobrom i u r|avom smislu te re~i.sve je zamagqeno. u kojoj su mogli u`ivati qudi iz vremena rokokoa.on ostaje jedan od vrlo velikih slikara. Mali prosjaci se kockaju . koja je odu{evila glavne naru~ioce: parohijsko sve{tenstvo. on se ograni~io na uvek jedno te isto raspolo`ewe "blage pobo`nosti". Posle Riberine sirove mu{kosti. koji posti`e svoj vrhunac u wegovim mnogobrojnim "imakulatama" (ima ih oko 20). bio je obo`avan u [paniji. korama od lubenice na kojima se vide tragovi zuba . koje ponavqa skoro bez ikakvog varirawa kroz razne vrste tema. ima optimisti~ki odnos prema deci. wegove divno naslikane partije mrtvih priroda sa diwama. . spada me|u istinski superiorne majstore.

Ti wegovi pejsa`i nisu dopuna slici. Flandrija razvija barokno stvarawe. po~eo je gra|anski rat u Nizozemskoj protiv {panske inkvizicije.134 8. Luksemburg i Holandiju. Flandrija je imala razvijeno gra|anstvo. Oslobo|ene oblasti se sjediwuju na severu. slika u `anru. ~iji ih sjaj ulep{ava. a gra|anstvo se vezuje za crkvu i oboga}uje trgovinom.g. Mikielan|ela i Leonarda. masivna. Ne postoji oficijelna akademija ({to je karakteristi~no za barok). Volumen kod Rubensa kipi od ja~ine. Barokna umetnost Flandrije postaje kruta i razmetqiva. Proslavio se i van granica zemqe. gase se neki zanati i da bi to ispravili.g. Boja nije razlivena samo po figurama. i pobe|uje javno ispovedawe protestantizma i isterivawe [panaca. 1576. ali je slikarstvo na neki na~in centralizovano u Antverpenu i pod dominacijom Rubensa. [panija {aqe Vojvodu od Albe. Radio je u {irim potezima. puno An|ela. Ali. Flandrija nije pru`ala veliki otpor [paniji. ^esto je samo potpisivao i dovr{avao radove. ve} samostalna ostvarewa. Divi se Bogorodici. Za razliku od [panije. Radio je kompozicije koje posmatra odozgo . . Isterivawem Mavara iz [panije privreda opada. Umetnost Holandije u drugoj polovini XVI veka i u XVII veku dijametralno je suprotna umetnosti Flandrije. odgovaralo je jezuitskom poimawu umetnosti. telesnost je nametqiva i nema rafiniranosti.om godinom postaje ~lan slikarske gilde u Antverpenu (gde je i ro|en). animalna. Sve je crtao uop{teno. Imao je visok nivo u tehni~kom smislu. gde je prou~avao Ticijana. Glavni poru~ilac je katoli~ka crkva.g. Holandija se branila kao protestantska zemqa koju je [panija gu{ila. imao je mnogo u~enika. Mo`da nije besprekoran crta~.HG 539A. slavan i tra`en. Barok u Flandriji ima neka li~na Rubensova svojstva. Jedno vreme je proveo u Italiji. pa je smatran vode}im slikarem katoli~kog sveta. Promewije dijagonalitet. On je bio najobrazovaniji umetnik svoga vremena. teatralno i privla~no. K Slika se zove jo{ i Bezgre{no za~e}e. deo Francuske. koja je ostala pod jakim protektoratom [panije i postala je bastion katolicizma. BAROK U FLANDRIJI Nizozemska obuhvata Belgiju (Flandrija). Venecijancima nego Rimskoj {koli. Uveo je brutalni naturalizam. Postaje plen [panije. Nizozemska se osloba|a. jer wega zanima samo oblik. portreta i crte`a. a tek kasnije slika malo vi{e prirodu. Bio je veoma inventivan i u ogromnom nizu wegovih dela (oko 3000) nikada se ni{ta nije ponovilo. Voleo je plasti~nost forme. 1563. forma je te{ka. koji je sve do svoje smrti vladao likovnim stvarala{tvom tamo{weg baroka. Poruxbine je skicirao u malim formatima. Sa 21. ve} i oko wih. koji zavodi teror. Tipi~na barokna kompozicija 3. a on ih je posle doterivao. odu{evqavao se delima Karava|a. sklopila ruke. pomo}nici su ih pravili u velikim. alegorijskih.poni`avawe posmatra~a. Bio je dvorski slikar. Rubensovo slikarstvo. koja je tako htela da re{i neka pitawa vezana za ekonomiju. Rubens prirodu uzima veoma povr{no. ali je slika u osnovi prosta~ka. po svojoj boji. religiozne teme). i tu se `ivot razl~i~ito odvija nego u Flandriji. Bogorodica je u oblacima. Tintoreta i ostale Venecijance. Bio je bli`i. Pokazuje naklonost prema bujnom. [panija pose`e za Nizozemskom. a jedino zajedni~ko izme|u Flandrije i Holandije je da nemaju afiniteta prema skulpturi. ogromne slike. religioznih. a teme su Mitovi iz Novog Zaveta. ne posve}uju}i nijednom liku posebnu pa`wu. ali je originalan i suveren po pitawu kompozicije.ostavio je veliki broj dela iza sebe.-1640. slo`ena kompozicija. pejsa`a. i on je osnovao koncepcije baroka (svetlo-tamno. `iveo je vrlo rasko{no i imao je puno poruxbina. koju bez te{ko}a prilago|ava svakom formatu. tu ima mitolo{kih tema. Uspenje Bogorodice . Centralna li~nost Flamanskog baroka i jedan od najzna~ajnijih slikara uop{te . Piter Paul Rubens (Peter Paul Rubens) 1577. Rubensovo slikarstvo je bilo svestrano. koji ne defini{u u potpunosti oblike i konturu.

Originalan je u tretirawu svetlosti. To preterano obiqe puti on je uspeo da ukroti u najdinami~nije. Jedna je od najmawe Flamanskih slika. ali ne prelazi u formalnu patetiku. Oni sede u senci od cve}a. Sve je spojeno u izvesnu celinu. Ovo je bogata studija aktova. iz gojaznosti. Skidanje sa krsta . crpi elemente lepote. 4. Religiozna tema gubi svoj zna~aj i ustupa mesto {irokoj studiji aktova u svom varijetetu ritmova i pokreta. dok su refleksi crveni . Merdevine su postavqene dijagonalno. ali dok Mikelan|elo studira pokret kao problem.K Dijagonala. {to omogu}ava jedna takva lavina qudskih telesa. gde je forma rasuta u sredi{tu slike. Ose}a se uticaj Mikelan|ela i Karava|a (monumentalnost). predwi i zadwi plan. kod Rubensa je na vrhu. najlep{e i najgracioznije ritmove i pokrete. ali ipak u sve~anim odelima. druga dr`i pla{t u zubima.135 zdravom qudskom telu i animalnom zdravqu kod qudi. preko hladne polusenke. se o`enio Izabelom Brant. sa akcentima anatomske strukture. iz zrelog perioda. Mlaz svetlosti sa Hristovog pla{ta. efekti svetlosti i senke.g. Rubens ga uzima kao gotovu ~iwenicu i podvla~e}i u kompoziciji dijagonalu. tela i Magdalenine kose sliva se po dijagonali od gorweg do doweg dela slike. On se i proslavio kao jedan od najve}ih kolorista ba{ svojom prostom paletom.K I u ovoj kompoziciji Rubens se inspiri{e Mikelan|elom. da ga istakne svilenom draperijom i da iz toga stvori jedan besprimerni novi tip lepote. na kojima po~iva lepota jednog klasi~nog tela: da mu da mladost i elasti~nost. @enski akt je poglavqe za sebe u wegovom slikarstvu. ritmova. Vitalnost ova dva lica (weno je obasjano svetlo{}u) i originalnost ideje odaju Rubensovu li~nu originalnost i vitalnost. Verovatno je naslikao sliku neposredno posle ven~awa. uspeva da prika`e figure u dramati~nom pokretu. 3. ruku stisnutih sve~ano i ne`no kao u portretu Arnolfinija od van Ajka. ~ija se bleda lica. Uznemirena kompozicija tela koja padaju u pakao. Boje su hladne . ve} se wihova emocionalna stawa izra`avaju realnom karakterizacijom.sve ove boje su so~ne i uvek nanesene u tankom sloju. Zato su portreti najsjajnija dela koja je ostavio. iz kaji{eva slanine. 5. koju unosi u velikoj meri. tu iskazuje svu dinamiku pokreta i izraza. on u slikama koje nemaju religioznu tematiku pokazuje svoje majstorstvo. Modro telo Isusa je virtuozno ura| eno. kao i psiholo{ko ponirawe u unutra{wi svet figura. tela su bojena u toplom bledo-`utom tonu. Wegove figure su uvek u punoj svetlosti. sedefasti i topli svetli sjaj u inkarnatu iz koga. Pad anđela . koja zra~e dubokom duhovno{}u naro~ito isti~u pored jarko crvene i crne ode}e. Strašni sud .-1614. pokreta. K Autoportret sa Izabelom Brant. Romanti~ni naglasak nisu samo ruke koje se dodiruju. oko 1609. kao i senke i boje. Rubens je iz tog materijala stvorio svoj tehni~ki. svakodnevni jezik. da ga dopuni mlazom plave kose i vratove ukrasi biserima. ve} i priroda u kojoj se par osamio. sa plavi~astim senkama. koja se vidi na zemqi. I uop{te. 2. Nikada se nijedan slikar nije usudio da iz onoga {to ~ini qudsko telo deformnim. Portret Izabele Brant . asimiliraju}i ono {to pru`a Italija i pod~iniv{i ga prirodi jednostavnim i prakti~nim postupkom stvara originalno slikarstvo.A 462.\P 55. kome je hteo i da konkuri{e. On je ovakva tela obogatio svojim novim ritmovima. ~vrstinu i sigurnost kao on. ali nema snagu. Dok je kod Mikelan|ela te`i{te kompozicije u sredini.g. 1. a ne kao kod Karava|a. Tema qubavi se ose}a po onome kako par sedi i kako se dr`e za ruke.g. Jedna od osoba koja skida telo sa krsta pokazuje svoju nemirnu muskulaturu. Formu gradi razli~itim tonalitetima. iz obiqa prekipelog mesa. Delo je monumentalno i ima Venecijanske tonove. Naj~e{}e koristi otvorenu paletu ru`i~aste. Pokazao je svoj izvanredan ose}aj za materiju i sposobnost da izvu~e karakteristi~ne crte lika. obe svoje `ene je i slikao. prelazi u ~isto crvene reflekse.tamni tonaliteti poti~u od tople braon pozadine. koje je Italijanska renesansa izmislila. za uspomenu. Raspeće . IS 164 1612. Ose}a se unutra{wa dinamika likova. 1689. Dijagonale unose dinamiku. a posle wene smrti se `eni sa 16-ogodi{wom devojkom Helenom Furman. Preveliko bogastvo formi i jakih boja. oker i plave boje.

~esto puta sa svojim psima qubimcima. koje nema srodnosti sa flamanskim baroknim slikarstvom .IS 168. pod Rubensovim uticajem. kao i wihova umetni~ka vrednost. u romanti~nim pozama. sa pateti~nim izrazima likova u poja~anom koloritu. se vra}a u Flandriju. U kasnijoj fazi. Van Dajk je rafinirani poeta. naro~ito onima koje je slikao u Engleskoj kao dvorski slikar ^arlsa I izme|u 1632. Van Dajk je maniristi~ki dvorski portret u~inio savremenijim. pa se 1632.g.g. a imala je isto tako znatan uticaj i u Evropi. prepri~av{i ga jezikom Ticijana i Rubensa. koja je trajala u Engleskoj do kraja XVIII veka. neguje se gra|ansko slikarstvo. Jednako je velika i istorijsko dokumentarna vrednost tih portreta. Ali. paleta svetla. ne`ne prirode. Antonis van Dajk (Antonis van Dyck) 1599. kao i sve wegove `ivotiwe. Kraq stoji pored kowa i dva kowu{ara. To vi{e nisu bili predstavnici ratni~kog plemstva. radi iskqu~ivo barokne kompozicije. K Oko 1635. domovi su mali pa su i slike male. Kow je nervozan.J 630. izvanredno je prikazan u polusenci. neguje se udobnost stanovawa. ~udo od deteta. nervozan i rafiniran. 1626. koju isti~e na svojim autoportretima. koja jo{ uvek odaje stilizovanu qupkost elizabetijanskih portreta. graciozne i elegantne . Portret je iz mladosti. pa nema baroka. ve} razne`eni saksonski kavaqeri. kapriciozna gracioznost i pomodarstvo. dr`avni portreti. U Holandiji je bio zastupqen protestantizam. pa zato nema nikakvih veza izme|u wega i Rubensa. On je stvorio novu tradiciju aristokratskog portreta.g. Van Dajk je bio veoma ponosan na svoju lepotu. kojima je godilo da i na portretima budu naslikani ulep{ano. boje satena i crveno-sme|e boje pantalona. Paleta mu je mawe bqe{tava. Holandija je kalvinisti~ko protestantska zemqa. Wemu je nedostajala vitalnost i mo} uobraziqe starih majstora. IS 169.g. Wegove figure su tanane. Bio je retkost me|u slikarima. @enske portrete karakteri{u te iste osobine. smawuje glavu i stopala a ruke predstavqa tanano. kico{ki odeveni u svilu i saten. Radio je vrlo brzo i svojim "aristokratskim portretima" obrazuje struju novijeg Engleskog slikarstva. suvi{e ne`ni ten pod ri|e plavom kosom karakteristi~ni su za ovog umetnika. Wegova fina i aristokratska lepota i rumeni. Nemiran barokni pokrert okvira ~udno odudara od nadmene elegancije kraqeve poze. Wegova slava se uglavnom zasniva na portretima. HOLANDSKO SLIKARSTVO XVII VEKA Holandija je bila nezavisna u odnosu na [paniju i to uti~e na weno slikarstvo. odnos sive.g. I kroz najtananije delove slike prosijava izvesna svetlost. K 1641. ponekad i sa pastoralnim atributima. oker i ru`i~aste boje. U Holandiji su gra|anstvo i seqa{tvo bili poru~ioci dela . Sluga u drugom planu. 6. povla~i u Englesku. . Wih naro~ito karakteri{e izo{tren ukus. u Holandiji slika mora da bude usagla{ena sa skromnim razmerama gra|anske i seoske ku}e. Ova slika predstavqa vladara u neusiqenoj i le`ernoj. i 1641. u punom sjaju svoje meku{ne otmenosti.naru~ilac nije crkva. pa se ne neguje verska kompozicija. odlazi u Italiju.-1641. Kralj Čarls I u lovu . ali nije i mawe velelepna. dok je u baroku slika bila ogromna.136 Dijagonale u kompoziciji. 7. Svaka stopa zemqe se otima od mora. ali sve~anoj pozi i mogla bi se nazvati "Portretom kowanika koji je sjahao" slika je mawe stroga nego sve~ani. Qudske figure su "prepuwene" i gojazne.zbog toga slikarstvo cveta i tematika je profana. Umetni~ko delo mewa svoju veli~inu. ali od Rubensa ne mo`e da opstane. 1620. zbog li~nog neslagawa sa Rubensom (razlika u temperamentu i naklonostima).on ulep{ava figuru. Pre nego {to je napunio 20 godina bio je Rubensov najceweniji pomo}nik. sa tonovima plave.g. Autoportret .g. Boje su krajwe prefiwene.

odnos u Italiji je o{tar. pa izgledaju improvizovano. Holandsko svetlo je sa nagla{enim razlikama izme|u svetlog i tamnog. mada se u ovim ratovima Holandski narod proslavio besprimernim herojstvom na kopnu i moru i pobedama nad nesrazmerno ja~im neprijateqem. Ticijanov na~in polagawa boja. No}na stra`a. Svetlo ima i kompozicioni zna~aj idejno jezgro slike se ne nagla{ava pomo}u svetla. tako da Holandska umetnost XVII veka nema taj akademski zna~aj. Postoje dve generacije slikara: . Kompozicija je smirena.slikarstvo je subjektivno. U pojedina~nim slikama. retke religijske scene. karakternim figurama portretskog tipa. Prostor je skoro uvek mra~an. ali je ono potpuno razli~ito od baroknog. koji je nastao narastawem portretnog stvarawa. tamna senka . ali je i osvetqeni deo bla`i.g. po~ev{i od van Ajka. On se bavio iskqu~ivo slikawem portreta i tzv. Psihologija se odra`ava kroz umetni~ki do`ivqaj . Tu ~esto pada ki{a. Umetnost se razvija spontano. po pravilu. koja stoji na granici izme|u `anr slike i portreta. sre|ena. eksterijer (1/3 tlo. tipi~an potez. Tematika je profana. ve} je na wima verno fiksiran trenutni izraz lica. Modeli kao da su zaneseni.Karava|o . na slikawe samo figura.137 Odlike : Barok se u Holandiji nije razvijao.cehovi i gilde (Upravnice stara~kog doma. 2. ali je wegova zasluga {to je taj portret podigao do monumentalnosti. Likovna obrada: neguju efekte svetlo-tamnog. bez akcesorijuma i . najboqi psiholog. Pejsa`. mrtve prirode. Nije podvla~io stalne osobine svojih likova. pa do grotesknog i kre{tavog cerekawa. On je slikar koji najboqe poznaje qudsku du{u. koji su potpuno razli~iti od Italijanskog (jaka svetlost. Nastaje spontanim delovawem velikih majstora. Halsovi portreti su ograni~eni. Enterijer . kod ~ijeg slikawa glavnu ulogu ne igra svetlost i vernost modela..antibarokno. Po ovoj seriji likova Hals je i dobio nadimak "slikar osmeha". Grupni portret. ima dosta vlage kroz koju se lomi svetlost i ona tako postaje difuzna.fenomeni svetlosti i boje. Oni istra`uju svetlo sopstvenog podnebqa. koji se rukovode na~elom da ispitaju stvarnost u realisti~kom smislu . Zato senka i ima vi{e svetla. wegov temperament dolazi do izra`aja. U li~nostima otkriva karakteristi~ne izraze. 3. ). Prikazuje radwu tako da bi stvorio psiholo{ku celinu. Slika nema jasnih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. ona je trojaka: 1. umerena i jednostavna. i u kori{}ewu boja. . sa kontrastima koji stvaraju napetost.to je Holandsko gra|ansko slikarstvo XVII veka .. zanimqivim fizionomijama. a to je potpuno odsustvo istorijskog slikarstva. pokrete. U senci ima oblika. lica koja se sme{e vi{e o~ima nego ustima. prikaz materije kroz razli~ite odsjaje. Ovakvu vrstu slike. od prefiweno nasme{enog kavaqera. Pada u o~i jedna dosta ~udnovata pojava. tj. a posebno je zna~ajna svetlost definisana u centru. Frans Hals (Frans Hals) 1580. Likovi su usmereni ka nekome koga ne vidimo. koji se formirao 100 godina pre wega. {to je karakteristi~no za suvo podnebqe). meka je i prozra~na. 2/3 nebo) . i to prenosi na platno. U enterijeru se crtaju `anr scene. luka. To su li~nosti strukovno vezane . meka svetlost obuhvata prostor u celini. on je podigao u sferu tipskog. Nijedna wegova slika sa portretima nema namr{tenosti i izve{ta~enosti. na zdravim osnovama. On nije tvorac Holandskog kolektivnog portreta. ve} je slikao realnost trenutnog izraza.Jan van Ajk je izveo revoluciju u prikazivawu enterijera. Naro~ito u tim slikama vidimo celu onu skalu svih mogu}ih nijansi osmeha. ve} `ivo izra`en karakter. jer se on negovao kroz akademije. retko verska. uvodi ogledalo u enterijer i prikazuje prostor iza o~ne ta~ke.II generacija: burnija.-1666. ne povode}i se za preteranim efektima.I generacija: mirnija. koje bi se inspirisalo epopejom Holandskih ratova za nezavisnost.

. Prednost svetlim. Wegova snaga le`i u o{trini posmatrawa.138 rekvizita. 4. ~ipkastih ukrasa. brokatne haqine. wihovih {ti}enika. Upravnice doma staraca u Harlemu . sve`ini utisaka i izvanrednoj spontanosti sa kojom svoja zapa`awa i utiske bele`i. uvelost upalih o~iju iz kojih izbija praznina i pusto{ `ivota. K ^ovek nakrivio {e{ir. sloboda i virtuoznost tehnike. u crnom. Portret V.revolucionarne tehni~ke novine. Nasuprot tome.IS 173. Ovim na~inom slikawa Hals je prete~a impresionizma. a sasvim izuzetno imamo pozadinu sa arhitekturom i draperijom. ali Hals namerno na divni brokat postavqa uvele stara~ke ruke. Radi sa smelim i vidqivim potezima ~etke . u i{~ekivawu smrti. sa usresre|eno{}u na dramati~nom trenutku. Kod wega je pozadina re{ena skoro uvek samo tonom.. K 1627. da bismo gotovo mogli izbrojati koliko ima poteza. jednostavnim pozadinama. Na licima ovih starica vidi se ispijenost. Slika odaje spontanost. One su obu~ene u rasko{ne. Ma kako wegova umetnost izgledala suprotna Italijanskim idealima forme.J 424. Koristi luminizam . Hals radi brzim potezima ki~ice. koju je Goja isticao slikaju}i {panske vladare. autoritativnom stavu. nema potrebe za perspektivom.nije se bavio idejno{}u i. protuma~io kao odraz surovosti. Da bi skoncentrisao pa`wu na karaktere. mnogo ve}e nego {to je beda staraca. K Grupa goropadnih `ena. Rembrant }e ostati najbarokniji majstor me|u Holan|anima. Materiju defini{e odsjajem. \P 63. podignuta ruka. naj~e{}e }e mu i slu`iti kao model (naro~ito u starosti). od kojih se svetlost odbija. od kojih se svaka tako jasno vidi kao poseban entitet. tamne kape i {e{ire.iluministi~ko nagla{avawe belih okovratnika i grubih ruku.. bez Karava|a se ne bi dala zamisliti (mada nikada nije putovao u Italiju. Vesela pijanica . ~a{a sa vinom i . Taj stav je ostareli umetnik. tako da slika stvara utisak brzopotezne skice. Pijanica sedi sa osmehom na licu u ushi}enoj pozi. Iz te osnovne osobine wegovog dara proisti~u sve odlike wegovog slikarstva: muwevita brzina koncepcije. Wegov sopstveni lik. 3.brzina kojom su oblici naba~eni. tra`enim efektima osvetqewima i tako se posti`e wihov du{evni izraz. Ne zanima ga idejna strana slikarstva . bio je wegov pristalica). koji se i sam sklonio u wihov dom. Kolorista je iz qubavi prema svetlosti. Naro~ito je preokupiran portretom.J tabla 53. Kada su zakqu~ile ra~une. samo}e i bede.g. koja se sastoji od jedinstva izdvojenih jedinki. IS 173. svilenih i zlatnih vezova.\P 62. zatvorile kwigovodstvene kwige. nesposobnih za ne`ne dodire. gde blista svojom ve{tinom egzekucije. u ~iju se dubqu obradu on ne upu{ta. a ne opisivawem. tako da zvu~nost brokata predstavqa suprotnost rukama. 1. Portret zauzima po broju odprilike 3/4 mesta u Rembrantovom delu. gospo|e su posedale u lepom.-1669. figure su posmatrane pod naro~itim. . tkaninama i spoqa{wem bogatstvu . ritma i stila. van Hajtuzena . Portret Baltazara Kojmansa . Muwevita brzina koncepcije. i to vi{e portretskom studijom nego portretom u pravom smislu re~i. K ^ovek duge kose. sa u`ivawem u ru`no}i. Sve je ovde izraz potpune spontanosti: `mirave o~i i poluotvorena usta. sa br~i}ima. sa kojim mo`e najlak{e da eksperimenti{e. Ovo platno je kombinacija Rubensove snage i {irine. tako da se lica jasno vide . koja mora biti izvedena od Karava|a. Hals daje {iroko mesto obradi kostima. svetlost je usresredio na lica. Slikano je direktno na platno. najva`nije . `ustra. nije nikada svoju ma{tu izvukao iz svoje glave.boji daje vrednosti svetla. retko kada u pozadini vidimo kraji~ak pejsa`a.g. lepog oru`ja. U centru wegove pa`we od samog po~etka stoji odnos izme|u qudske figure i prostora u kome se ona nalazi. temperamentna egzekucija i naro~ito izvanredna sloboda i virtuoznost wegove tehnike. Rembrant van Ryn (Rembrant van Ryn) 1606. bilo zbog lewosti ili nedostatka ma{te. mada to nije. U slikawu lica preovladalo je karikaturalno nagla{avawe istine. Prvi je upotrebio {iroki potez. 2. Wegove figure imaju rasko{ne ~ipkane okovratnike.

dakle. ruinama. On. zamra~enom vazduhu wegovih slika. On je skoro jedini slikar Holandije koji je shvatio zna~aj akta. trenutak je uhva}en ali nije i zale|en. velika po formatu. ne obaziru}i se ni na kakve propise i ikonografsku tradiciju. ve} da bi izrazila protivure~nosti koje svako bi}e nosi u sebi. Ta~no u tim komadima dolazi najo{trije do izraza. "Kupa~ici". Realan izvor svetla pripada samoj slici. naprotiv. Karakteristi~no za Rembranta je da svetlost ulazi u kompoziciju u istoj koli~ini koliko izlazi iz samih oblika. On idealizuje pejsa`. nosi u sebi kao ideju za koju mu je potreban podesan model. Mitologija i alegorija zauzimaju ipak najmawe va`no mesto u wegovoj umetnosti . Tu se ogleda i jedna bitna Rembrantova osobina. Rembrant je. zbog koga ga veoma ~esto ubrajaju me|u majstora realizma. Ra|e se slu`i ~isto holan|anskim ravni~arskim motivima. U tim komadima on `eli da se ogleda sa suparnicima . Starozavetne scene . Wega privla~i Antika. Svoje mitolo{ke teme on vidi u jednoj ~udnoj sme{i fantastike i proizvoqnog orijentalizma. u kome tra`i isto~wa~ku rasko{. jeste problem svetlog-tamnog kome je on dao jednu novu formulu i razvio je do visine koju niko vi{e nije dostigao . jedno svojstvo da se pri imitaciji realnog postigne vi{e reqefnosti i vi{e `ivota.Ticijanom i Kore|om. snage i `ivota. onoga {to model pru`a i onoga {to slikar. koristi ovo sredstvo da bi elemente stvarnosti spiritualizovao i preobrazio ovaj jezik. Sa takvim portretima umetnik nije imao mnogo uspeha kod naru~ilaca.on u woj tra`i samo fabulu. oni stoje na ravnoj nozi sa najja~im kompozicijama Ticijana i Kore|a.nema nametnutih re{ewa i data im je qudska dimenzija. a kasnije }e tra`iti one teme pomo}u kojih mo`e da izrazi jedno odre|eno du{evno raspolo`ewe. mo`da. Razume se da sli~nost u takvim slu~ajevima prestaje da bude ono najva`nije i da se ~esto ne{to od we `rtvuje ideji. koloristi~ki. Svetlo-tamno u svojoj bitnosti i u svom prvobitnom zna~ewu bilo je samo jedna nu`na posledica naturalisti~ke doktrine. ogrta~a. obra|uje religioznu tematiku potpuno slobodno i prema svom naho|ewu. ve} su predpostavqeni i radwi. te{kih kadifskih ili svilenih zavesa. starim romanti~nim mostovima. kome su podre|eni svi drugi wegovi napori. mitolo{ke legende i Biblija.u okviru formule iscrpeo je sve mogu}nosti koje ona pru`a. Mitologijom se zanima naro~ito na po~etku karijere. ne rade}i za crkvu. koja spadaju u kolektivni portret Holandskog tipa: "No}na stra`a". uzimaju}i ih vi{e iz Staroga zaveta nego iz Novog. za ~udni luksuz odela i oru`ja. Nema sinteze forme i unutra{wosti. u jezik kojim se mogu izraziti ideje. Naro~ito u Biblijskim legendama on je na{ao sebi prisnu poeziju i povod za svoju viziju orijenta. U ve}ini slu~ajeva. boqe re}i naturalisti~ki na~in gledawa. Naprotiv. Pomo}u takvog osvetqewa on stvara dramati~ne dubine . zlata i draguqa koji svetlucaju u prozirnom. Wegov grupni portret odlikuju se mahom istim osobinama kao i wegov pojedina~ni: li~nosti nisu u ~isto portertskom stavu. Na po~etku.139 Razvojne etape Rembrantove umetnosti obele`avaju se sa tri ~uvena dela. Verske teme nisu ura|ene u baroknoj koncepciji . {to je podesno za wegove dramati~ne efekte svetlosti i senke. kojom se bitno razlikuje od italijana: wegov realisti~ki. Pojedina~ni portreti tako|e nisu ~isto portretski shva}eni i osetno se razlikuju od portreta drugih {kola. Svetlost je fenomenalno gradirana. kada je bio najosetqiviji prema italijanizmu. a ~esto ih kombinuje i sa imaginarnim predelima. "^as anatomije" i "Suknari". ritma i lepih stavova ovaj umetnik daje samo studiju modela. prvi od velikih majstora koji. Ispo~etka. crta~ki. netra`enoga stava i arabeske. koji je bio zami{qen da bi stvarima dao vi{e materijalne istine. Biblijske teme jesu ono {to ga najintimnije zanima. Svetlost sija i nema ni~eg zajedni~kog sa svakodnevnom svetlo{}u. ve} one ~ine nerazlu~ivo jedinstvo. prvi od umetnika u modernom smislu te re~i. ali ne zbog teatralne pateti~nosti. Su{tinski problem Rembrantove umetnosti. nezavisno od modela. to su bile samo "luministi~ke simfonije". da. Prostor je neutralan. Umesto arabeske. i pored ru`no}e forme. U "Danaji". Slika ima i budu}nost i pro{lost. Pejsa` po~iwe da igra va`nu ulogu tek u zrelijem dobu umetnika. misaoni i ose}ajni. i to sa takvim ose}ajem epiderma. likovi putuju ka nama. Ona obasjava lica. turbana. a ne predaje se formalnoj koncepciji antike prema italijanskim uzorima. Rembrantov portret je kompozicija koja se sastoji bar iz podjednakog udela stvarnih elemenata i jedne ideje . Likovi izrawaju iz pro{losti. "Betsabeji" se ogledaju su{tinske crte wegove umetni~ke fizionomije. priroda ga ne zanima i predeo se javqa samo kao nu`ni rekvizit u kompozicijama.prostor podre|en vremenskom konceptu i nije krajwe definisan.

ili kako se to za ovog umetnika ka`e . . Amsterdam . 2. Ve} sama ta protivure~nost i trajna zabuna koju slika izaziva govore u prilog tome da je ovo remek-delo kadro da se nametne svojim smislom. ve} je i psiholo{ku studiju produbqivao i poetizirao prema svom ose}awu.sve je moralo pre}i u drugi plan i pot~initi se ovom osnovom postulatu.140 u slici.45 m prikazana je ~eta kapetana Fransa Baninga Koka pred odlazak na streli{te. izra|uje male slike i bakroreze koje prodaje za male pare. nema poruxbina.g. {to se ti~e samog svetlo-tamnog. sa onim iznenadnim magnezijumskim pra{kom dve ble{tave svetlosti (poru~nik i devoj~ica) . Ovaj majstor. Ovaj umetnik je uveo jedan potpuno nov slikatrski re~nik. koga je on tvrdoglavo re{io da izvede pod svaku cenu. U svojoj gra|anskoj i protestanskoj sredini. prikazao u sopstvenoj viziji. koji se inspirisao onim ~ime se u to vreme retko ko u Holandiji. ona se ne odigrava ni dawu ni no}u. uistinu je najmawe Holandski od svih Holandskih umetnika. ~ak na one neodre|enosti koje ambijent wegovog svetlotamnog mo`e da podnese. u kome su jo{ povrh toga li~nosti morale biti portretisane.jedan prozai~ni pokret gradskih milicionera. i podvig. on je bio halucinirani vizionar. ~ak i u svom portretskom radu.J 636. i zbog toga je morao do}i u sukob sa wom.Nisu svi porterti u prvom planu. ona nema simboli~ki zna~aj. \P 68.bio je unapred re{en da glavnu ulogu u ovoj monumentalnoj slici da svojoj grandioznoj viziji svetlo-tamnog. U tome le`i protivure~nost ove slike koja daje mesta navedenim suprotnim tuma~ewima. Ovim zbirnim portretom Rembrant je dozvolio sebi da prika`e one slobode kakve je imao u autoportretima.dvostruko realisti~ki . od koga umetnik nije odustao. pa i sam realizam svesti na meru kompromisa. apstraktnom osvetqewu umetnikove vizije. kada je sebe kitio fantasti~nim tokama ili grimasirao za qubav svojih istra`ivawa. Nasiqe. a u figuri devoj~ice svetlost je pojava koja isijava i izbacuje svetlost u mase u pozadini. koja je tra`ila i stvorila jednu umetnost strogo realisti~nu u smislu imitativnog i koja je bila vezana za svakida{wu stvarnost. sastoji se u tome {to je jedan si`e . Zato je zagwurio u jednu imaginarnu i dramati~nu atmosferu svetlo-tamnog. On se nije mnogo obazirao ni na `eqe ni na o~ekivawa svojih naru~ilaca.u oblasti ideja. tako da mu je zadwih godina `ivota model samo sopstveno lice. smisao.71x4. Protivre~na mi{qewa o slici postoje jo{ od wenog postanka. Noćna straža . odudarao je od op{teg nivoa svoje sredine. Po svim svojim shvatawima i postupcima. Prostor je miran i zatvoren. kao ni na utisak koji }e izazvati kod publike . Bio je uzbu|eni pesnik.starim legendama. IS 174. kojim Holandska umetnost dosti`e svoj vrhunac i koji spada u onu naju`u grupu genija koje je ~ove~anstvo dalo u svim oblastima umetnosti uop{te. ne samo da je bio uvek spreman da `rtvuje formalnu vernost likovnoj ekspresivnosti. zanet pesnik i sawalica. U wegovom slikarstvu postoje dve faze: 1. koje su trebale biti portreti. ve} u po bela dana. u siroma{tvu. A 450. Od svih ~uvenih Rembrantovih slika.portretista. sa svojih 17 li~nosti. dakle onog problema kome je Rembrant pot~inio sve ostalo u ovoj slici . Na kompoziciji koja je velika 3. i kao umetnik i kao ~ovek. pa ni do danas nisu usagla{ena. ova je najbaroknija i po zamisli i po kompoziciji. istinitost . Redovno se isti~e da se naslikana scena ne odigrava no}u. i pomo}u svetlosti isti~e punu i jedru kompoziciju. Pred kraj `ivota `ivi sam. K 1642. ilustrovawem Jevan|eqa. udaqava se od savremenika. Sli~nost. koja ih ~ini toliko dragocenim. Naru~ena je za zgradu Amsterdamske streqa~ke korporacije. crvenih i zlatnih tonova u jednu atmosferu za`arene teme. Biblijskim patosom. ve} u imaginarnom. Barokni su pokret i osvetqewe. U figuri poru~nika svetlost poja~ava realizam materije. zemqi poslovnih trgovaca.wegov efekat je toliki da je nesumqivo po tome ova slika stekla epitet "Jednog od svetskih ~uda".onom utapawu zasi}enih. Toj atmosferi on je mogao `rtvovati i bukvalnu portretsku sli~nost i verizam radwe. Svetlost uvek tretira druga~ije. Predaje se periodu samo}e zbog Saskijine smrti i zbog velikih poruxbina. prisno zanimao . U istinu. Nije ~udnovato {to su pravi zna~aj wegove umetnosti i wegova prava veli~ini bili shva}eni tek kasnije.. Wegove ideje tako dobijaju svoju prirodnu poeti~nu atmosferu. 5. dubokih crnih. To osvetqewe savr{eno odgovara si`eu spiritualiste. koja sama sobom poetizira stvari i odvodi u sawarewa i nestvarnost..

Li~na istra`ivawa sopstvene psihe kroz autoportret pratimo wegovu tragediju (sahranio je ~ak i svoju drugu `enu i sina jedinca Titusa). pa ni jedna boja u stvari nije ono {to se na prvi pogled ~ini . prepu{taju}i se ma{ti. mo`emo zamisliti koliko je trebalo imati srca i genijalnosti da bi se neko mogao zagrejati ovom sednicom birokrata. Razlikuju se od pejsa`a koje su radili wegovi savremenici. pa wegovi pejsa`i nisu verne slike ravne Holandije. Na autoportretima je slikao sebe u raznim raspolo`ewima i izrazima lica . nikada nije slikao. 12.u onom {to deluje belo ima tona tamnog }ilibara. 11. 7. a kod nekih je osvetqeno samo lice. K 1662. U portretima iz wegovih poznijih godina izuzetno je vidqiv te`ak `ivot sa brojnim udarcima sudbine. Samo ponekad wegov je pejsa` tipi~no Holandski. Suknari . Iako slika deluje obi~no i malo upadqivo po svojoj temi. Portret je analiti~an.duboko transponovawe unutra{weg do`ivqaja. Pejsaž sa ruševinama na brdu Novo shvatawe prirode . Postigao je efekat . a more i la|e . U daqini se izdi`e crkveni toraw. Pozadina je tamna. Silovito izvo|ewe poteza je u suprotnosti sa tada{wom povr{inom slike.K Platno. Na nekim slikama je figura u punoj svetlosti. Oni `ive.J 638. 13.K . Ovo delo izgleda razborito i mirno. ona zra~i iz same boje i forme. crna boja gori ri| im sjajem koji kroz wu izbija.K Uqe.omiqene motive u Holandskom slikarstvu. Individualno do`ivqavawe prikazane teme. 6. Kameni most . Umetnik je predele slikao kao vizionar. Potezi su gradirani. u ~udesnom }ilimu koga je naslikao pomo}u no`a ~istim cinoberom. I Van Gog prati sopstvenu li~nost kroz autoportrete . Predstavqeno je pet gra|ana .g. da je sve plahovito naslikano. Skidanje sa krsta . Grupni portret neodoqivog inteziteta. ra|eno po poruxbini. kroz koje se probija sunce i dodiruje kameni most. K Oko 1668. a kqu~ sve te za`arenosti je u centru slike. vetrewa~om i suncem obasjanom ru{evinom te{ko bi se moglo re}i koji kraj na zemqi predstavqa. Uqe na platnu. kako sede ili stoje oko stola zastrtog crvenim }ilimom i raspravqaju o svojim poslovima. u }ilimu ~ija skerletna boja zra~i celom slikom i svedo~i nam do koje je mere prilikom slikawa mozak goreo u groznici i ruka pomamno radila. iako su pojedinosti zapa`ene i verno prenesene. Rembrant je svoje male slike naselio svojim duhom. {to zna~i da je umetniku bilo kakav si`e mogao poslu`iti da iz wega stvori jedno remek-delo.jednostavno obu~enih bogatih bur`uja. Sna`ni kontrasti.g.g. Svetlo u sredi{tu idejne strukture slike. plava bogata haqina sa ~ipkom ili tilom. pa se na prvi pogled ~ak i ne prime}uje kakvim je furioznim zamahom slikano 8.K Psiholo{ka svojstva Saskije iz veze sa li~no{}u.K 1654. On prou~ava sopstveno starewe . iako su nepomi~ni. 10. ono predstavqa sumu wegovih iskustava i znawa. 9.poruka o drami qudske predodre|enosti. Prime}uje se da je sve na ovoj slici stvoreno bez fikcije. Suzana i starci . govore. nesvesni svoje besmrtnosti.141 U ovoj kompoziciji svetlost ne dolazi ni iz jednog izvora spoqa.kompozicija kao da se kre}e ka nama. zbog toga ovo delo mnogi nisu shvatali. Klasi~no Rembrantovo delo. nakit. nastalo pri kraju wegovog mu~nog `ivota.istra`uje sebe. Kompozicija je harmoni~na i svi elementi su u potpunom jedinstvu. a ne preno{ewe forme. Ogroman bordo {e{ir. Za wegove pejsa`e iz ma{te. kao {to ih je Rubens oboga}ivao sna`nim telima.A 451.eksperimentisao je osvetqavaju}i lice na razne na~ine pred ogledalom. kao {to je ovaj sa labudovima. Wegovi autoportreti oslikavaju stepene umetnikovog unutra{weg razvoja. Te{ko i obla~no nebo. a Hrist beo. ili svetlost dolazi sa strane i osvetqava deo lica. i obraditi je plasti~no. iako ne mogu izgovoriti ni re~. Rembrantova žena sa šeširom . Autoportret . Autoportret . Forma se ne dovodi do potpune apstrakcije. Rukavice.

`ena i deca pri skromnom prazni~nom raspolo`ewu ku}nih zabava. Portreti svoje porodice radio je sa puno slobode . Odnos izme|u slike i modela . konac u vezu ili dragi kamen. oko 1620. Sve vi{e i odre|enije van Ostade prelazi na wemu prisne teme sa omawim grupama qudi. niti sa sa`aqewem kao slikar XIX veka. a u tu atmosferu utapa svoje melodiozno kolorisane figure. Levo je prozor. jednako je blaga kao gestovi i pogledi.g.atmosfera je izrazito intimna. Kasnije. bore na ko`i.g. Adrien van Ostade (Adrien van Ostade) 1610.142 Slika je na drvetu. Sve wegove figure su jednog tipa i izgledaju kao da pripadaju jednoj porodici. nasuprot van Ostadeu. Gerard ter Borč (Gerard ter Borch) 1617. Iluzionizam. Kada je potpao pod Rembrantov uticaj. mirni i nasmejani seqa~ki svet. Raspolo`ewe je pro`eto ne`nom ti{inom. 4. on ne posmatra o~ima gospodina koji stoji iznad wega.-1685. jedno `anr slikarstvo. 14. Taj svoj sitan. ali se.J tabla 54. zanimao `anr . iz dru{tva. da u woj u`ivaju i pronalaze forme i boje . Me|uti. U odnosu na italijane oblici `enskog tela neproporcionalni i lo{e pojedinosti. stvaraju}i tkivo i ton prema tome kako je otrvena. izgradili su jo{ vrlo rano. Hvata trenutak koji je usledio posle niza drugih. on slika i ima crvenu kapu. ^ulna lepota.Holandski duh je prona{ao ono {to je wemu najbli`e. iz porodi~nog kruga. Po~iwe {tafelajno slikawe.K Stra{an nered. slikari koji su slikali pod neposrednim ili posrednim uticajem Fransa Halsa.g. prozra~na tama i senka. @anrom su se bavili slikari u svim gradovima Holandije. K Platno. lepota svetla. Jakov blagosilja sinove . oblici se kupaju u svetlu. o~ima koje tu stvarnost umeju pa`qivo da posmatraju. Nesavr{eno `ensko telo. Wegova umetnost se ograni~ila na slikawe `ivota malih qudi sa sela ili sitnih gra|ana. kao Tenijers.g.a "MALI MAJSTORI" Žanr slikarstvo je rod koji je Holan|anima bio naro~ito prisan.iznena|uju}a snaga. a sa najvi{e uspeha u Harlemu i Lajdenu. izribana ili jako zgu{}ena. bez patosa. wegova umetnost se mewa tako {to mu paleta postaje svetlija i dobija jednu produbqenu svetlo-tamnu atmosferu sa toplim harmonijama. trezvenim o~ima kojima je stvarnost dovoqna kao predmet slikawa. U scenama iz svakodnevnog `ivota. ne`nost i istinitost. koji su bili zadovoqni sa malim i raspolo`eni. on ne mo`e da se meri sa Branerom ni po dramati~nosti ni po psiholo{koj studiji. gledanim bez potencirawa. Boja mewa gustinu prema umetnikovim zahtevima. Zlatna svetlost prodire kroz zavese na levoj strani. 15. Zajedni~ki do`ivqaj gledaoca sa portretima ose}amo ja~e i prisnije nego na bilo kom ranijem delu. da bi predstavila komad }ilibarski crvenog rukava. 16.K Grupa je naslikana smelo i ne`no. psiholo{ka stvarnost. ve} se i sam u`ivqava u tu dobro}udnu atmosferu `ivota qudi. u kome tematski obi~no figurira (samopouzdana soldatska figura ili svet galantnih kavaqera).-1681. koje predstavqaju obi~no nezgrapne i zdepaste seqake u jakim pokretima .tako izgledaju ~vrsto ra|ene slike sa kojima je Ostade po~eo 1630. koji ne li~i po naravi na Branerove kavkaxije i ubice. Tamni enterijeri sa relativno sitnim figurama. U~enik Fransa Halsa. Spretno otkriva zadovoqstva koja pru`a qudski dan. Slika humoristi~ne scene iz svakodnevnog `ivota. Slikarski atelje . Porodični portret . HARLEMSKA ŠKOLA U Harlemu. Radi tipi~ne `anr scene holandskog slikarstva XVII veka. ovaj rod gubi svoju vitalnost i krajem veka se pribli`ava Francuskom ukusu (po~etak rokokoa). pretrpano.

Tehni~ki. uprosti. Ta dva majstora su Pieter de Hooch i Vermeer van Delft. do|u {to vi{e do izra`aja. u izboru formata prema kompoziciji i promi{qenoj. koje na wegovim slikama muziciraju. LAJDENSKA ŠKOLA U Lajdenu zapo~iwe jedno malo majstorsko slikarstvo.. a ne kao Rembrantov omota~. ^elistkiwa je okrenuta le|ima. Slikarsko te`i{te kod wega le`i u prefiwenom suptilnom crte`u i karakterisawu same materije izvanredno vlada materijom (svila. osim tog ~isto slikarskog podviga enterijera. upravo da te `ene. Na wegovim slikama enterijer sobe slu`i samo kao okvir i tamna pozadina. ali je praznog sadr`aja.enterijer sobe je okvir. koji je sam za sebe predmet slikawa. HG 557B. Kao dobar protestant. No.ode}e. dobro odmerenoj ve{tini da kompoziciju uravnote`i. a po smislu za humor i dosetke prevazilazio je svoje savremenike. ustvari puritarizmom prikriveni i prili~no vulgarni `ivot skupih gra|anskih kurtizana.). ~etiri teme sa enterijerima . Isti~e dekorativna svojstva materijala . A 461. svaka anegnota i da se sva pa`wa usresredi na problem slikawa nije tako konsekventno sproveden. K Uqe na drvetu. U wegovim slikama Holandsko gra|anstvo dobija ne{to od Francuske gracije i {panske grandioznosti. bar{un. slika je briqantna. Nepogre{an je u crte`u.on je slikar ~istih i svetlih soba. nije za wega naro~ito va`an. koji je po tonu i koloritu tako ura|en da figure. kao kod wih dvojce. ^embalo i violon~elo.. Taj aristokratizam crta~ke i slikarske discipline toliko je sugestivan da na prvi pogled i smisao samog si`ea izgleda zamu}en (ukoliko se uop{te te scenice mogu nazvati si`eima). Crte` je prefiwen. Wegov na~in pri~awa je uzdr`an i diskretan.kada je ve} izgubio svoje najboqe slikarske odlike i postao konvencionalniji i hladniji . a to je {to ni kod jednog slikara. Koncert . DELFTSKA ŠKOLA Dvojca od najve}ih majstora `anra `iveli su u Delftu. ali je osvetqewe kori{}eno u ciqu da figura dobije svoj plasticitet. koji je kao slikar imao mnogostrane dispozicije. problem figure u prostoru. Boja do~arava meko krzno na vratu i rasko{nost bele satenske sukwe. a u poznijim slikama . pa`qivim posmatrawem opa`a se da dru{tvo koje ter Bor~ slika nije tako otmeno kao {to nam ga wegovo slikarstvo predstavqa. izlo`enih pogledima posmatra~a. Wegov `anr stil se grani~i sa portretskom koncepcijom figure.da je svede na ono su{tinsko.143 temama iz otmenih ili bar prividno otmenih gra|anskih krugova. mada je puna `ivota. Enterijer je mawe bitan od qudi . Prikazuje tananost i poeziju atmosfere unutra{weg prostora holandskih ku}a. Osvetqewe je samo pomo}no sredstvo. primaju galantna pisma ili posete vojnika koji daju savete ili direktno dre{e kesu.g. da iz we odstrani sve {to je nametqivo . Sam prostor enterijera wega ne preokupira naro~ito. perspektiva je su`ena. mada se on uzdr`ava od moralizirawa ili davawa svog mi{qewa o tome. Istra`uje svetlost. ter Bor~ je ostao ~uven po svojim `anr slikama. i ba{te ispred ku}a odi{u jednom prisnom poezijom ~istunstva "bez trunke pra{ine" i doma}om toplinom. Mada su se razlikovali po svojoj umetnosti. On je bio domi{qati kostimograf i predvodnik u razvoju novog tipa `anr slika u Holandiji. te da je umetnikova tematika. svakida{wih predmeta. Piter de Hooč (Pieter de Hooch) 1629. daje karakteristike materije i ima hladan i srebrnkast kolorit. ~ak i sam odnos izme|u figura i wene okoline.na `ivot elegantnog sveta i bogatih bur`oaskih ku}a. princip da se iz slike odstrani svaki si`e.IS 180. srebrno posu|e. a naro~ito kostimi. takt i smisao za meru provla~e se kroz celo wegovo delo. ne pripadaju najboqem dru{tvu. Kolorit je prete`no hladan i srebrnkast. Ukus. jer su figure wegova bitna tema. 17. Sasvim neva`ni si`e (predmet i radwa su svedeni na minimum) odnosi se redovno na skromni `ivot bur`oazije. tj. oni imaju i jednu dodirnu ta~ku. Celokupna umetnost ovog majstora svodi se na tri.-1677. gde stvari izgledaju kao da su . Sklad izme|u zidova. No. ovoj {koli pripada Jan Steen. a da slika ostane ujedno {to kompaktnije povezana.

kojima su o`ivqeni wegovi enterijeri i `ene koje vezuju ogrlicu oko vrata ili ~itaju neko pismo. obuzet je efektima svetlosti. Svetlost je intenzivna i razlivena u isto vreme. ~esto kroz od{krinuta vrata koja vode u neku drugu odaju ili na neki osvetqeni kanal. kada ih miluje Vermerova svetlost. Meke senke sjediwuju a ne razjediwavaju . Zahvaquju}i tom ~udnovatom postavqawu svetlosnog izvora u najudaqeniju pozadinu. tako da su svetlosni efekti novi. osvetqava bitne delove. One ne izgledaju ni dovoqno `ive ni dovoqno ubedqive. da bi bilo nemogu}e izvr{iti i najmawu izmenu u wegovim delima. ~ipkarke. Ostava . je analiza atmosfere. 18. plemenita ti{ina sve je pomalo hladno diferencirano od posmatra~a.qudske figure mu nemaju ve}i zna~aj od prostora. uz Rembranta i Halsa kao tre}eg po redu od velikih majstora Holandskog slikarstva. mlekarice.\P 74. te`i{te slike ne le`i u obradi figuralne partije. U wegovoj umetnosti ima pre svega neke plemenite ti{ine.jeste to {to su one potpuno li{ene misli i ose}awa. Raspored toplih i hladnih tonova je znala~ki komponovao sa crvenim akcentima. Otkriva svoju du{u slikaju}i enterijere intimizirano.g. Primarno svetlo je kroz prozor (ili kako je ve} bilo obja{weno) a sekundarno se reflektuje odozdo.kao {to je to ina~e redovan slu~aj. Perspektive obavija blaga i topla atmosfera. Slike mu nisu `anr. bilo kao jedan jedinstven zlatni talas. Hvata trenutak u `anr scenama. izvanredni su po prirodnosti i prostoti stavova. po kojima ga ubrajaju. ritmova i boje dati sa takvom ta~no{}u. nikakvih metamorfoza stvari ili tonova. Bela svetlost. Kod wega su odnosi izme|u predmeta. Problem. nijansira i posipa sjajem bisera i srebra. u kojima likovi i odnos izme|u wih nisu do kraja definisani. figure u enterijeru.On je ostavio svega 40-ak slika iza sebe. No. qudski lik ne zanima Vermera vi{e negoli neka zavesa sa {arama ili limunova kora . Prodavačica čipki . koji su tako jednostavni ili tako zna~ajni da svaka figura izgleda kao naro~ito stvorena za onu radwu koju vr{i i kao da }e u toj radwi ostati ve~ito. portret vazdu{nog prostora izme|u ~etiri razli~ito osvetqena zida. a daje igru svetlotamnih partija. bilo na jedan jo{ re|i na~in: putem kakvog tesnog hodnika. K 1664. Same figure u wegovim slikama malo su va`ne. uzbudqivija i pozitivnija od svakog drugog osvetqewa. Jedan veliki slikar nije uvek i veliki umetnik . kao i drugi stati~ki detaqi posti`u novu dostojanstvenost.g. 19. mada se ose}a toplina enterijera. ali nijedno ime slike nije sigurno. Pu{ta svetlost da prodre kroz prozor naspramno posmatra~u. O~igledno. Vermerova je magija. .IS 178.. Svaka mu je slika bila izuzetna. Vermer van Delft (Vermeer van Delft) 1632. Ukrasni predmeti imaju simboli~no zna~ewe: predstavqaju spoqa{wi svet. koje predstavqaju prizor napoqu. tako i modeli prestaju da budu sada{wost i sti~u ve~nost za sva vremena. upravo one se pojavquju kao neka slikarska slu~ajnost. Smisao `ivota obi~nih qudi i obi~nih dana. @ivot se manifestuje bez gestova. K Žanr slika. tretirani su kao mrtva priroda. najdragocenija za oko. pa nije re{ewe prostora na povr{ini platna . cela slika dobija neo~ekivani izgled i ostavqa utisak stvarne dubine. Sjajno prikazuje materiju. pri~e i poeti~nosti. Figure. Li~ni kolorit . Ba{ kao {to stolice i zavese.-1675. eksplicitna i re~ita. ili jo{ boqe izme|u razli~ito osvetqenih prostorija koje se nastavqaju u perspektivnom nizu. u kojima nema nikakve misterije i koje ponekada po~iwu da li~e na fotografije . Savr{eno tretira boje i svetlost. Unutra{wa atmosfera ubla`ava sjaj i daje sedefastost. ni~eg drugog osim tog suptilnog omota~a. naslu}uje se zrnasta tehnika. Teme su hladne. tog bezbojnog fluida koji sve {to opkru`uje. u svetlosti ili polusenci. istinska svetlost Sunca.velika mana tih glatko ra|enih slika. Stil mu je smeo i originalan.intenzivan. vidik je zatvoren zidom ili zabatom. Ovaj umetnik je ostao veran Rembrantovom krugu poimawa boja. neusiqenim stavovima. Ima neutralnu pozadinu. koji ~ini su{tinu de Hoo~ovog slikarstva. a da se ne poremeti ravnote`a slike. Nikakvih izmena. Wegovi modeli su uvek nepokretni. ve} trenutak ~istog misaonog posmatrawa. HG 557A. Svetlost skoro redovno dolazi iz pozadine.144 primile ne{to od du{e qudi koji me|u wima `ive. I na tim slikama. Izvanredan je slikar koji ide na likovnost.kao u baroku (potpuno razli~ito). Nema jasne konture.

Vetrenjača blizu Vijka . ~ini naro~ito wegovu umetnost ubedqivom. Mir. dine i pe{~anu morsku obalu. umetnik je zna~ajen {to donosi jedno novo. dobila je svoju punu formu u umetnosti jednog od najve}eg svetskih pejsa`ista .K Ovde. izvanrednu sna`nu.van Ruisdaela. kazivawe. siva.ravnicu. K Delo koje u potpunosti iskazuje karakter Ruisdaelovog slikarstva. autorovo prisustvo se ne ose}a. to ne{to qudsko ~ime odi{u wegovi pejsa`i ~ini osnovnu emociju. koje gospodari niskom zemqom. ima i takvih slika. 21. Ona se ogleda. ne mora biti naslikano sa velikom brigom i trudom. prirodno hladno svetlo.g. tananost. Ne te`i se ostavqawu utiska. da se na~ini portret predela. gotovo melanholi~nim danima. prora~unati sa takvom ta~no{}u da bi bilo nemogu}e izvr{iti i najmawu izmenu u tim plemenitim. Nebogati kolorit ~ine uglavnom sme| a. kome je pretila opasnost da ostane u granicama opona{awa ili fikcijama bez velikog zna~aja. izgledaju kao obrnuti. Odsustvo svake snage u ose}awu i svega {to bi li~ilo na virtuozitet u tehnici. a trenutak izgleda ve~it.K Sedi za stolom. 22. Mlaz sun~eve svetlosti. Pismo . A 444. Ima vazdu{no oblikovawe i strast za ~arolijom prirode. {ovek sa {e{irom stoji pored i dr`i vr~. ritmovi. Kao posledica takvog shvatawa javqa se to {to i najskromniji pejsa` dobija neku neo~ekivanu visinu i prostranstvo. Koncepcija pejsa`a kakvu je inicirao van Goyen. Pozadina je zanemarena. Wegovo slikarstvo se ne odlikuje nekim bleskom i bogastvom kolorita. gde jedan romanti~ni patos {kodi toj ubedqivosti. Instiktivna svest o na{oj povezanosti sa prirodom. 24. Učitelj muzike . {uma) sadr`e jednu op{tu ideju i ono {to je u najve}oj meri tipi~no za jednu takvu predstavu. sve~anost i spokojstvo. Iznad svega.da nebo. ali ima ozbiqnu. stoji i ~ita pismo. u plavom. kao najpraznija partija na slici. boje. na frazu u izrazu. Stolica je u prvom planu. svakodnevni prizor postaje nestvaran. Zato wegovi pejsa`i u pore|ewu sa drugim. Holandski pejsa`isti odustaju od uobi~ajenih tema i jedini predmet prou~avawa postaje pejsa`. Umetnik je saose}ao sa raspolo`ewima prirode. Komponuje unose}i svoju du{u . Oni su vi{e od jednog veka davali polet Holandskom slikarstvu. odra`ava promenqivost svetla i senke.sliku ~ini izrazito dirqivom. Kod wega su odnosi izme|u predmeta. sa leve strane prozora. kao {to su neki vodopadi. malim remek-delima. Za~etnik takvog Holandskog pejsa`a je Jan van Goyen. pre svega.IS 183. Wegovi pejsa`i izra`avaju svu strogu lepotu Holandske prirode. strujawe vazduha. 23. ali ima boju. zelena. Manastirski mir ispuwava te gra|anske sobe. Naravno. Svoju najve}u meru Ruisdael dosti`e kada slika tipi~no Holandske pejsa`e . tamna.K Ona. kao i kod "Prodava~ice ~ipki". Jakob van Ruisdael (Jacob van Ruisdael) 1629. Vidi se u ogledalu. on stoji pored. koja uvek izbija iz wegovih dela.-1682.K Devojka svira. gde voda . tako da wegovi pejsa`i (Bura. pa je izgleda imao nagonsku naklonost prema mra~nim. Pejsa` je sa~iwen od neba. Dama u crvenom . Mlaka.za razliku od onog {to se do tada mislilo . Podre|uju svaku radwu dejstvu svetlosti. harmoni~nu i nijansama bogatu paletu. On te`i{te problema stavqa kod pejsa`a u slikawu neba . na kome se. @bun. Devojka sa bisernom ogrlicom . On zna da prodre i do same su{tine stvari. moderno shvatawe prirode. Devojka je fiksirana u svetlosti i pomo}u svetlosti. koji je do tada bio samo dekor. PEJSAŽISTI Holandski pejsa` u pravom smislu re~i je onaj kada se do{lo na misao da se predeo slika kao neka li~nost. pa pomo}u te arhitekture nebo postaje monumentalno.145 20. Prikazuje prozra~nost vazduha i vode. Wegovo elegi~no ose}awe prirode je nesumqivo dubqe i mu`evnije nego kod bilo kog drugog holandskog pejsa`iste.

Dve tre}ine slike ispuwava nebo sa oblacima. zale|ene kanale sa kliza~ima. Put između topola (Aleja kod Midelharnisa) . Slika ima niski horizont. ko~ije princa se nalaze u pli}aku. 27. 29. efektnosti i dekorativnosti nego u melanholi~nim Ruisdaelovim slikama. Olovno. Deo ovog ose}awa za atmosferom je i wegovo ose}awe za drvo. Poter nije uspeo da dostigne onaj visoki nivo majstorstva na kome se slikarstvo velikih predstavnika wegovog vremena nalazilo. ve} su prikazani kontrastno. ispred we je vodopad. Wegovi su pejsa`i dopadqivi. ma|utim. Desno je more. @ivotiwe i qudske figure koje je u wih unosio bile su motivisane Biblijskim legendama i mitolo{kim temama. kamen i li{}e.-1672. Ruisdael i Hobema su mu davali da popuni radwu u prvom planu. Slikao je obale. IS 183.. poqa. dok komad crvenog krova sija zlokobnim bqeskom. jednako ~uvena kao i Rembrantov ^as anatomije. Dva kowanika se nalaze na levoj obali reke. Drvored je Hobemino remek-delo. Paulus Poter (Paulus Potter) 1625. kao slikar slike . koje se talasa. Meindert Hobema (Meindert Hobbema) 638. Lov Reka sa leve strane. On je doista uspeo da da portret `ivotiwe. Ni nebo ni zemqa nisu naslikani sa Ruisdaelovom ose}ajno{}u. iza kojih su brda u daqini. koje na mah osvetqava vetrewa~u i smaragdnu povr{ina vode. kowa. dve ovce. Slika ima niski horizont.mada mu se ne mo`e osporiti {arm neke iskrene naivnosti. krzno. U daqini.unutra{wa tendencija. u kome se bezbroj puta ponavqa motiv mlina kraj {umarka. dva tanka drveta. ali sa vi{e boja. goveda. na horizontu. mo~vara gore desno. boje.-1654. Ovde se mlin smelo izdi`e ka naobla~enom nebu. Dramatizacija prirode . 25. Adrijan van de Velde (Adriaen van de Velde) 1636. 28. vi{e se ne zaboravqa. kao kontrast mra~noj obali. Krave . Me|utim.kao da je marina. Wegove su slike bile i cewenije od Ruisdaelovih. koja u treptavoj igri obasjava debla. odakle se povla~e talasi. vidi se puno ~amaca . Vožnja princa Oranskog obalom Levo toraw crkvice. livada i pa{waka. u ~emu se ~ovek ose}a izgubqenim. Istakao se kao pejsa`ista i slikar `ivotiwa. Hobbema mnogo vi{e bele`i stvarnu topografiju .K U sredini kompozicije je ku}ica sa mosti}em sa leve strane.146 ponovo odra`ava oblake.A 381.i ovaj pogled na aleju je vrlo precizan. Vodopad . Radi upro{}ene pejsa`e. jelen. pokrete i tipi~ni izraz. Na obali ima dosta qudi. Zamak i litica se vide sa gorwe desne strane slike. K Tri krave stoje.. ubrzo je sve svoje snage usmerio na studije doma}ih `ivotiwa.g.g. Poter je po~eo sa slikawem Holandske ravnice. wihovu senku i svetlost. koje ostavqa izvanredan utisak i kada se jednom vidi. K Uqe na platnu. koza. Najve}i je majstor pejsa`a posle Ruisdaela. jedna le`i.\P 73. scene lova i predele sa stadima. u wima ima vi{e sunca. a u svoje vreme je bio priznatiji od wih dvojice. Ma|utim. te{ko nebo. koji podse}aju na Paulusa Potera.uzet u celini . ovaca. Ose}awe beskrajnog. sa stidqivim zrakom sunca iza oblaka. 26. ra|ena u prirodnoj veli~ini. studija koju je naslikao kada je imao samo 22 godine. slabije je konstruisan i komponovan. Ali. sunca i dekorativnosti. on je slabiji umetnik od wega. je u Holandiji postala jedna od naj~uvenijih slika. da verno uhvati wenu strukturu. Jedna izvesna studija mladog bika. Plasti~no i sna`no slika drve}e sa gustim ili retkim kro{wama. Niski horizont. umetnikova tema je savr{ena: pogled je vo|en perpektivom su`avawa druma i nailazi na ~oveka .g. zahvaquju}i prisustvu visokog drve}a koje oivi~ava put. Zvali su ga Rafaelo `ivotiwa. Wegov pejsa`.-1709.

po ~emu su ga Francuzi nazvali "Le Grand siecle" svoje istorije. klasi~an vek Francuske literature. ~iji su temeqi postavqeni jo{ za vreme vladavine Luja XIII.koliko u [paniji. po~etkom. 30. U Francuskoj je u XVII veku u~vr{}ena apsolutisti~ka mo} kraqeva. u periodu u kome je spoqna politika zemqu iscrpla mnogobrojnim ratovima.g.publika nije spremna da prihvati nove ideje. Pejsaž sa mlinom . jer nije bilo kontrareformacije. {to pokazuje do koje je mere taj sukob bio jak. Ali ipak. 2. regenstvo Ane od Austrije).KLASIKA (1610. katoli~ka (poma`e [paniju).g. koja se ozna~avaju imenima kraqeva: Stil Luja XIII i Stil Luja XIV. Umetnost se nije razvijala pod uticajem baroka. razlog . i pored toga {to je Italijanska umetnost bila u opadawu. U Francuskoj. Epoha Luja XIV je vreme ~uvene Versajske dostojanstvene ugla|enosti. iznad svega. barok je bio i ostao samo jedan nesvesni oblik podra`avawa klasike. evolucija u umetnosti se ne podudara sa vladavinom tih kraqeva: . U Francuskoj umetnosti XVII veka obi~no se razlikuju dva perioda. Francuski XVII vek nije onoliko zna~ajan .Prvi period je od 1610.i pored nekoliko krupnih imena .g) U Francuskoj umetnosti je vladao ose}aj za meru. razvija se ne{to {to se ~ak naziva i "klasicizmom" Francuske XVII veka (vladao je ose}aj za meru. kao i za versku unifikaciju dr`ave. U stvari. Osnovne linije te politike zadr`ane su i za vreme Ri{eqeovog naslednika Kardinala Mazarena. kada su i stil i jezik dostizali svoje savr{enstvo.postojawe tradicionalnog. Francuska je u XVI veku bila u borbama izme|u katolika i protestanata.g.1690. (bekstvo Luja XIV. pa se nisu mogli razvijati prenagla{eni oblici baroka). iako je Francuska katoli~ka zemqa iz dva razloga: 1.A 381. [to se likovnih umetnosti ti~e. Flandriji. . KARAKTERISTIKE FRANCUSKOG "BAROKA" . i neoklasicizam . pa se nisu mogli razvijati prenagla{eni oblici baroka. K U prvom planu mlin na levoj strani. na belim tonovima. je postignuta tolerancija obe veroispovesti.147 koji {eta psa.g. pa stoga ni nema uslova za barok. hugenoti (poma`u Englesku). XVII vek u Francuskoj je va`an kao vek kulturnog uzdizawa.krajem XVIII veka). razlog . 1598. za wegovo pod~iwavawe kraqevskoj vlasti i borbu protiv protestantizma. do 1660. ali je to u isto vreme i vek sna`nog unutra{weg razvoja.kraqevski apsolutizam (kraqevi su i u umetnosti nametali svoj ukus).. sa ponekim srebrnastim prelivom. Kardinal Ri{eqe u program svoje unutra{we politike uneo borbu protiv plemstva. Francuska hegemonija u umetnosti nasta}e tek u slede}em veku (rokoko. Ovaj autoritativan vek Francuskog monarhizma se nastavqa i pod vladavinom Luja XIV. kada je prvi wegov ministar. Kompozicija je veoma smela i umetnik je stvorio sliku koja predstavqa oli~ewe Holandskog pejsa`a XVII veka. 2. ali je XVII vek tu hegemoniju pripremio i Francuzi obi~no smatraju da se celokupna moderna umetnost ra|a jo{ u XVII veku. mada ima i izuzetaka. Nebo je uporno plavo. pa i u Italiji. Francuska prihvata reformaciju kao hugenotstvo. Francuska u XVII veku pokazuje isto onakvo neprijawawe uz Italijanski barok kao {to je Italija u sredwem veku pokazala otpor prema Francuskoj gotici. 1572. To je zapravo obra~un prve i druge struje. U Vartolomejskoj no}i je bio stravi~an pokoq protestanata. ali ima dve struje: 1. Holandiji. FRANCUSKA UMETNOST XVII I XVIII VEKA Francuska i Engleska nemaju barok. maniristi~kog duha .

koji su emigrirali u Rim. Teme: mitolo{ke kompozicije. Klod Lorejn . Postoji reprezentativna umetnost dvora. koji je umro. Nikola Pusen (Nicolas Poussin) 1594. Spada me|u najizrazitije predstavnike tzv. "Po svojoj prirodi.. sa eliminisawem onoga {to podse}a na slu~ajnost svakodnevnog `ivota. prekida se ve} 1690.g. Iako prikazuje uzbu|ewa.Drugi perid . koja je negovana jo{ od [arla VII. pejsa`i. ali su forme pejsa`a idealizovane. @iveo je u Italiji. Nema dijagonala. sahrani gr~kog heroja. ja sam prisiqen da tra`im i da volim red u stvarima. Pusen je mo`da stvorio i najtipi~niji oblik tog "herojskog pejsa`a". emotivan je i razumqiv.g. koji su radili u Parizu i Nikola Pusen i Klod Loren. K 1648. Formu defini{e linijski i ne prihvata nove tendencije. koje isto tako sna`no deluje kao i lirizam Kara~ijevih predela. Dva roba nose Fokiona. ka skulptoralnoj koncepciji slike.i sam pejsa` postao je spomenik stoi~koj vrlini. koji se krajwe odupire dekorativnoj struji baroka.J 655. sa wenim ostacima klasi~nih starina. ali se on ispoqava u dva razli~ita pravca.rekao je umetnik. pre svega. razgovetan i jasan. baroka i klasike. utisak racionalne jasno}e sadr`i prizvuk setnog spokojstva. Ovaj pejsa` se dr`i "idealnih predela" Kara~ija. ve} komponuje horizontalama i vertikalama . Predstavnik je klasi~nog soja. kako ih je klasi~na poezija idealizovala. One moraju da kle~e i da se sagiwu. Taj wegov red u stvarima dolazi iz Anti~ke koncepcije lepote. Nikola Pusen daje crtu koja podsti~e klasicizam. dok u kasnijim godinama on se sve vi{e posve}uje slikawu ~istog pejsa`a.odlika klasicizma. izbegavaju}i konfuznost koju ose}am kao svog neprijateqa i koja mi je suprotna kao mrak svetlosti" . Na wega su uticali jo{ i pejsa`i sela oko Rima. Sve je u wegovom delu namerno i sra~unato. ali bri`qivi raspored wegovih prostora gotovo je matemati~ki precizan. Proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj: napajao se i Francuskim humanizmom i intelektualnim nasle|em razuma i Stoi~ke vrline. Me|u slikarima koji se italijaniziraju. da bi se ostvarila kompozicija koju je majstor unapred propisao. su bili uzori koje je Pusen konsultovao upotpuwavaju}i sebe.1665. Pa ipak.g. pa do wega dolazimo intelektualnom disciplinom.Versajska umetnost. i u~enik je Venecijanske {kole. jer nije hteo da pre}uti istinu . u kome figuralni ukras igra samo uzgrednu ulogu. Predstavnici ove tendencije su Simon Vu i Lesije. boje i crte`a. radio u Rimu. 1. Motivi su pozajmqeni iz Rimske okoline. nema kjaro-skuro odnose. a to poja~ava i osnivawe Akademije 1648. mogu se razlikovati Rafaeliti i Karava|ovci (u grupi Karava|ovih imitatora treba povesti ra~una o Flamanskim elementima). Bio je veoma obrazovan. Teme vezane za mitologiju pretvara u pejsa`. On je ja~i u koloritu. Biblijske scene i alegorije. Rafaelo i delimi~no Ticijan. To raspolo`ewe je prilago|eno Pusenovoj temi. sa bri`qivo postavqenim drve}em. a svetlost mu je ravnomerno raspore|ena na slici.148 . sa svojim spomenicima i ru{evinama. koji je sam u svojoj smrti. Izme|u Venecije i Rima. Zvani~an dvorski stil je bio klasi~ni stil. ose}awem mere i jasno}om. @eqa da sve pod~ini formuli i da bude. Pejsaž sa Pogrebom Fokiona . U velikom broju wegovih kompozicija pejsa` se javqa kao scenario pozornica. Kqu~na figura za razumevawe kolebawa XVII veka. koji se odlikuje plemenito{}u. U slikarstvu ovog perioda se svuda ose}a Italijanski uticaj. Francuskog duha. Antika. Neguje iskqu~ivo {tafelajno slikarstvo. RAFAELITI Slikari ove grupe odlikuju se svojom averzijom prema baroku i svojim neumitnim klasicizmom. fali mu spontanost. dovela ga je u suprotnost sa baroknim majstorima. date u sve~anijem obliku. Pejsa` je prikladan anti~kim herojima i velikim doga|ajima anti~ke istorije.g. Skoro kubisti~ki prikaz grada Atine. Figure se u svojim pokretima moraju pot~initi smi{qenoj arabeski. koji su mislili slikarski.

koje su u kontrasvetlu. sa figurama na koje nije naro~ito obra}ao pa`wu. Wegov je uticaj bio veliki na pejsa` u XVIII veku. vezani su za teme iz seoskog `ivota. Kolorit je harmoni~an. Ono {to ~ini de la Turovu originalnost i {to ga izdvaja kao majstora jedinstvenog u svojoj epohi. pri ~emu je redovno jedini izvor svetlosti plamen sve}e ili buktiwe. bez naturalizma . jedan od trojice bra}e.i na Karava|a po osvetqewu i te{kim tonovima. neupadqivo. za razliku od wega.zaklowena sve}a i mali Hrist koji zra~i. imao je kjaro-skuro odnose.sunce na zalasku i izlasku. ali najradije iz seqa~kog `ivota. koji obra|uju teme iz raznih dru{tvenih klasa. ali i duboku misaonost. On odstrawuje sa svojih figura anatomske detaqe i eventualnosti. jednostavan prizor: hvata modele pre i posle posla. ali se ipak od wih razlikuje.g. Smatra se da je ovaj umetnik. Te`io je da se pribli`i realizmu. koja obasjava prostor. Peti sa leve strane ima ~a{u . sme|i i sivi tonovi vanredno pristaju temama koje umetnik obra|uje. zapravo duboko tamnih partija. prevashodno seqa~ki slikar i tvorac nacionalnog francuskog `anra. sa jakim kontrastima svetlih i osen~enih. Prvi plan je ~vrsto definisan. I Poussion i Lorejn odlikuju se kao pejsa`isti jednim elegi~nim lirizmom.-1682. nema deskriptivnosti materijala. ali. ~i{}ewe slike. pa umetnik ispituje posledice tog svetla. pa su zapostavqene. Od italijanskih pejsa`a tog vremena. ali nije pao pod wegov uticaj. Bra}a Le Nan neguju posebno struju u umetnosti . doterane i ude{ene.K Naslikan je suton. Violinista sa decom Violinista u crvenom. koji sedi pozadi. Sa ve{ta~kim izvorima svetlosti. drugi sa leve strane svira violinu. koga do`ivqava romanti~no. Sunce je izvor svetla i nalazi se u centru kompozicije . npr. koje uvodi u sliku.g. kao da su deo raspolo`ewa u sutonu.on je realista. On je ~esto kontaktirao sa Pusenom. Obuhvata sve oblike.bezbojni.149 (Claude Lorrain)1600. 2. a ~esto je prepu{tao da mu ih slikaju drugi. sa arhitekturom koja pomalo deluje neprijatno. sem figura u prvom planu. Kao i Karava|o. i on se bavi efektima svetla.pod uticajem su holandskog slikarstva XVII veka.-1652. kao i odnos svetla i senke (svetlo-tamno) je tipi~no Holandski. Poja~an realizam. koje }e dovesti do impresionizma. wegovi se izdvajaju nestvarnom svetlo{}u.otac.barem po tematici . Pejsa`i i vazduh zasi}eni vodenom parom. 3. nije naro~ito lep . Karava|ov uticaj se ogleda samo u koncepciji osvetqewa. Boravio je u Italiji. Žorž de la Tur (Georges de la Tour) 1590. Kod wega je nagla{ena sumorna strana seqa~kih prilika. Zlatni mrak obavija grube qudske likove. upalih obraza i umornih tela. Ima specifi~an izraz i u enterijeru. Taj sme| i sivkast kolorit.-1648. bukvalnim preno{ewem forme na sliku. slika je liri~na. Neumorno je slikao pejsa`e. u sredi{te slike stavqa ve{ta~ki izvor svetlosti. ^ovek sa petoro dece i dvoje u pozadini u crvenom. Svetlost dolazi sa le|a i rasipa se. ^esto na slikama postoji dvojni izvor svetlosti . Pogled na luku .g. te prikazani pejsa` deluje nekad kao pesni~ka vizija. ako je posmatran odvojeno. te{ki. . koji je vidqiv. koji je bio najve}i umetnik od svoje bra}e. Wegov stati~ki realizam odlikuje se jednom sasvim li~nom posmara~kom notom. Wegovo svetlo izbija iz pozadine slike. Slika scene u no}nom osvetqewu. Nagove{tava interes za svetlo. Sam kolorit. To seqa~ko slikarstvo podse}a i na Holandske majstore . Ide pomalo za romanti~arskim tradicijama te`i{te je dnevno svetlo. to je wegovo shvatawe forme. ubedqivo ozbiqnom i emotivnom. sa sentimentom. KARAVAĐISTI (žanr) Luj le Nan (Louis le Nain)1593. gra|evine pomalo li~e na veli~anstvene oblake.

Realizam i utan~enost lica. patetike. Po tim svojim svojstvima. osnovno je obele`je ovog doba. Kolorit mu je sa crvenkastosme|im tonovima.) On je najve}i i najbarokniji vajar VII veka u Francuskoj. Fransoa Žirardo (Fracois Girardon) Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. po u~enoj strogosti kompozicije i po svom tako|e izuzetnom i intezivnom koloritu. Ovo pojednostavqewe planova.omiqeni je izum umetnika i osvetqava prizor prisno i blago.kao da se radi o temama iz svakodnevnog `ivota. vaqka i kupe. No. FRANCUSKO VAJARSTVO VII VEKA Do zvani~nog stila u vajarstvu -«Kraqevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi.IS 184.1694 g. ali naglasak spektakularnosti. On svodi kolorit .g. stvaraju}i pomo}u wih jedan skoro apstraktni stereometrijski plasticitet. Radio je rafinirane reqefe. Uvodi svetiqku u `ivot svakog od nas. Antoni Koše (Antonie Coyseox) Lebrun ga je zaposlio u Versaju. K 1645. De la Turov postupak je bio da verske scene malo zamagli i spusti u realan `ivot (Ro|ewe Hrista je moglo biti ro|ewe bilo kog deteta). Uo~ava se wegova te`wa da oblike svede na geometrijsku jednostavnost. Luvr. Sti{anost ~vrsto fiksiranih pokreta i stavova odlu~no je antibarokna. ali religiozni duh ovog dela ima snagu Karava|ovog pozivawa Sv. \P 94. Kompozicija mu je uzdr`anija od Berninijeve. one su oslobo|ene ikonografskog . 2. koji navodi posmatra~a da u~estvuje u prikazanoj drami. snaga boje ne mo`e da izbri{e flamanske uticaje: topla svetlost i pre svega nokturna ~itqivost ispri~anih ~iwenica pripada naj{iroj oblasti kontrareformacijskih ideja. Druga~ije od Karava|a tretira formu . Oblike qudskog tela on re{ava pomo}u osnovnih oblika lopte.svetlost du{e. kraqev pla{t je no{en vetrom u pore|ewu sa wegovim anti~kim prototipom. ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe . Milo iz Krotone 1671 . Pribli`io se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio.IS 185. Mateje.idealizuje je i geometrijski pro~i{}ava. impresivnu snagu i originalnost. ~ime se wegovo slikarstvo jako pribli`ava modernoj kubisti~koj koncepciji oblika. mermer. 1. da bi pobo`ni qudi pred wom pali na kolena. prisustvo Boga. wegove slike se izdvajaju po muzejima od svoje okoline i privla~e pa`wu na sebe. sredweg veka i renesanse umetnici su u~ili {egrtovawem. koju zaklawa rukom .dr`i sve}u (simbol). Veliki reljef u štuko-malteru u Salonu rata u Versaju Pjer Puže (Pierre Puget) (1620 . De~ak Isus (ili mala Marija) .1683 g. Sv. 5.na tamnoj podlozi kontrastrira crvene tonove. Kowani~ke statue Luja XIV koje se kasnije postavqaju {irom Francuske bivaju sru{ene u vreme francuske revolucije. Drugi plan je zatvoren. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odba~ena kao suvi{no dinami~na da bi sa~uvala dostojanstvo kraqa. perspektive. dramatike. Realisti~nu struju prenosi i kroz verske kompozicije. Ova slika mogla bi se pogre{no protuma~iti kao `anr scena. 4.150 a formu sinteti{e kao velike slikarske povr{ine svetlosti i senke. ova zbijena geometrija oblika ve} podse}a na kubiste. Josif drvodelja . Klasicista. Nema baroknih elemenata: dijagonale. Barokna svojstva se isti~u u plasti~nom modelovawu. Poklonjenje pastira . pa ih znamo sa reprodukcija i modela koji deluju uko~eno. J 651. K Svetlost vo{tanice zaklowene rukom je akcenat koji dramati~no{}u pro`ima pri~u postavqenu u prvi plan. Umetnost mu sadr`i grubu. Pariz Tokom cele antike. Sve}a .

. i traje do pojave klasicizma 60-ih godina XVIII veka. Jedino su [panija i Engleska izbegle u izvesnoj meri hegemoniju. 1715.FRANCUSKA UMETNOST XVIII VEKA XVIII vek ima tri razdobqa: (1715. koje je obra|ivalo religijske ili mitolo{ke teme. a u Engleskoj je stvorena jedna nova nacionalna {kola. Rubensovci su izvojevali pobedu time {to je Vato (Watteau) primqen na Akademiju. ja~a uticaj Venecijanskog kolorizma.rokoko. Sam Luj XV i nije bio preterano zainteresovan. postoje i holandski i flamanski . Posle duge vladavine i smrti Luja XIV. . Luj XV . Ova se umetnosti postepeno osloba|ala italijanskog tutorstva. postaje ponovo umetni~kim centrom Francuske. Nazivaju ga i stilom Luja XV.g. Umetnici su ostali bez naruxbi i bili su primorani ili da se zaposle u inostranstvu . {to dovodi kasnije do pojave klasicizma. Za taj vrhovni rod nije vi{e bilo naru~ilaca.g. koja je va`ila u Lebrenovo vreme. Biblijski repertoar za slikare iz vremena regenstva svodi se samo na repertoar galantnih si`ea. do{li su mali i intimni apartmani novih zgrada i vila gra|enih u okolini Pariza. Po~etkom XVIII veka Francuska je stvorila neku vrstu nacionalnog baroka stil Rokaj ili Rokoko (od1715.oko 1760. Dvor vi{e nije bio u stawu da izdr`ava umetnike i da ih monopoli{e za sebe. Kapitalni doga|aj za istoriju umetnosti.) 1. kakvi su se zidali u XVII veku. 3. iz koga se za vreme Luja XIV umetni~ka aktivnost preselila u Versaj. ona vi{e nije ni monarhisti~ka ni Versajska. Umesto velikih sala i galerija po dvorcima. Pod Francusku umetni~ku prevlast podpadaju i Severne protestanske zemqe. Umetnost rokokoa se javqa posle smrti Luja XIV 1715.oko 1760. Po akademskoj dogmi.g. po~ev od XVIII veka je izbijawe Francuske na vode}e mesto u umetnosti. a Kraqevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine.~ime se delimi~no obja{wava {irewe Francuske umetnosti. rokoko se karakteri{e elegancijom mr{avih formi. da tra`e zarade kod jedne nove klijentele: kod oboga}ene bur`uazije. Te nove mecene `ivele su u Parizu.g. U [paniji Goja je vaskrsao presti` nacionalne {kole "zlatnog veka". Ose}a se uticaj Rubensa i velikih Venecijanaca. masivnim i so~nim oblicima. u drugoj polovini XVIII veka (od 1760.g. "slikarstvo istorijskog roda". Isto tako. Rokoko je od re~i "rocaille" . lako}om i gracioznom duhovito{}u. Od tada }e gradska sredina davati ton dvoru . Wima nije trebalo nikakvih monumentalnih dekoracija. do 1760. puca stega i sa Versajskog dvora te`i{te prelazi na aristokratiju. finansijera i krupnih trgovaca.g.g.Umetni~ko stvarawe se rascvetava od 1735.galantne svetkovine. U XVIII veku u Francuskoj karakteristi~an je uticaj italijanske i francuske komedije na profano slikarstvo.umetni~ku kritiku stvara javno mwene. regenstvo. umire Luj XIV i opada diktatorska mo} Akademije. Pariz.). prelaz između XVII i XVIII veka .g.g. od 1705. a potom potiskuje i italijanski uticaj u drugim zemqama. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka. U tu svrhu se osnivaju umetni~ke akademije. ali madam Pompadur doprinosi tome (oko 1750. Pored ovog. Ratovi koje je Luj XIV vodio krajem svoje vladavine iscrpli su dvorski trezor. u kojima se u XVII veku ra{irio holandski uticaj.g. koje su do tada tra`ile svoje uzore kod Italijana. Ovladava klasicizam i opada kraqevski uticaj. ROKOKO .vesele dekoracije pe}ina {koqkama i kamewem. Klasi~na religiozna tematika potpuno izostaje.g. taj se stil bitno razlikuje od Italijanskog baroka. do 60-ih godina XVIII veka). 1717. do 1820. postojao je jedan hijerarhijski rod me|u raznim rodovima slikarstva. Najvi{e mesta u toj hijerarhiji zauzimalo je tzv. Francuska umetnost XVIII veka duboko se razlikuje od umetnosti XVII veka. najve}eg apsolutiste svih vremena u Francuskoj. ili ukoliko je za to bilo prilike.namesni{tvo. 2.).151 teorijskim znawem. Me|utim. dok se ovaj odlikuje te{kim. do 1730. Akademija za wega smi{qa novu kategoriju . Luj XVI . od kojih se naj~e{}e biraju dve teme podjednako dvosmislene: "Lot i wegove k}eri" i "Suzana i starci". U Francuskoj se kontinualno neguje klasika.

nema religioznih tema. paletom koja sva treperi od svetlosti i boja. ni kao neke sasvim imaginarne scene. Radwa u tim kompozicijama nije mnogo bogatija nego u "Svetim konverzacijama" italijanske renesanse. On realisti~an karakter donosi iz svoje domovine. bliska posmatra~u. Kod wega se ose}a uticaj Rubensa i Veronezea.dopadqivost umesto umetni~ke snage. Antoan Vato (Antoine Watteau) 1684. a naro~ito muzikom. koje zanosi dra`esnim ambijentom. konture ne postoje. neobavezno i povr{no. Ali pored svih naizmeni~nih uticaja Italije i Nizozemskih zemaqa u Francuskoj umetnosti. Francuska aristokratija do`ivqava tada svoje slavne dane. flert (tematika je vezana za poru~ioca). lako se slika. . postaje glavni poru~ilac umetni~kih dela. Sve je lako.koristi wegovu paletu. To je uticaj Kine i Turske. Umetnost je profanog karaktera. intimna su i primamqiva. Teme su laganog manira . Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadqivost iznad snage (Ukrcavawe na Kiter). hvata trenutke. Lepota je shva}ena kroz eleganciju oblika. ~ulna lepota je u prvom planu. Teme: `ivot visokog plemstva. Dela su dopadqiva. francuska aristokratija neguje vid pastorala. Gradi sliku svetlo{}u i bogatim koloritom. Pod uticajem @an @ak Rusoa. qubav je neobavezna i frivolna igra li{ena dubine i strasti. Fascinantna je likovna izrada. Te`e da op~ine detaqima spoqne obrade. koji obele`ava po~etak orijentalizma kod Francuza. U potpunosti shvata pokret. Portretska umetnost se ne razvija samo kvantitativno. {umovitim pejsa`ima parkova. Ona vi{e nije velika strast i sna`na ~ulna radost. Oslobo|eni su od kompozicionih problema.egzoti~ni. Sli~nu temu obra|ivao je ve} Rubens u svojim "Vrtovima qubavi". Umetnost te`i da osvoji posmatra~a. izopa~uju}i ideje Rusoa i igru u prirodi. sve deluje primamqivo i intimno. Time se tuma~i francuska forma paradnog portreta.galantnih svetkovina i portret. Galantne svetkovine su novi tip slike koje je stvorio Vato. ^esto je prvi pripremni crte` i kona~an. ve} ih daje u aran`manu i kostimima kakvi se vide na pozornici. a pre wega \or|one u svom "Koncertu u poqu". Vato nije prvi izumeo ove "profane konverzacije". Pravougaoni okviri se gube i postaju talasasti. koga je stvorio Riso i mitolo{kog portreta. Ova umetnost na veoma prijatan na~in o~arava posmatra~a i lako se dopada. ali je kompozicija slobodnija i raznovrsnija. Aristokratija voli lagodan `ivot. grupe zaqubqenih koji se udvaraju re~ima. Visoka gospoda se ne prikazuju vi{e kao uzvi{ena i daleka bi}a. Ima naklonost prema Rubensu . do~arava zabavnu stranu `ivota. Pompezna umetnost. koja poprimaju druge vrednosti. Nema dubokih emocija i duhovnih stawa.pastel.galantne zabave. ose}ajnosti. koje prate aluzije pokreta i izraza. koga stvara Natije. ve} postoji i jedan napor kod portretista da za portret prona|u neku vi{u slikarsku formu i uzdignu ga na neki vi{i hijerarhijski rang me|u slikarskim radovima. ovog puta zapa`a se i jedan do tada nepoznat uticaj . Umesto roda koji izumire razvija se slikawe pastoralnih scena . mekim prelivima. naro~ito u portretu i mrtvoj prirodi). ali se u Parizu mewa i postaje tvorac i tipi~an predstavnik rokoko stila. `ivot u prirodi. ve} qupka i galantna igra.152 uticaji (uticaj Rembranta i holan|ana je vrlo `iv. puna je povr{ne lepote.g.interesuje se za psihologiju qubavi.-1721. jer se radi za enterijere aristokratskih ku}a. ve} kao elegantni salonski qudi. To su idili~ne scene koje predstavqaju grupe kavaqera i dama u lepim. Stub rokokoa je ovaj Nizozemac. Osim toga. gracioznosti i elegancije . privla~nost je bqe{tava. Razvija li~ni odnos prema umetnosti . Radi najugla|enije slike jednog visoko prosve}enog sveta. Rokoko je mawih razmera (slike su mawih formata) i biva prilago|en intimi tih luksuznih ku}a. koji }e obogatiti fantaziju rokokoa nekim sasvim novim elementima. ogromnih razmera i dekorativne vrednosti gubi sada smisao. koji je hteo da se qudi vrate izvornoj prirodi. Vatoova novina je u tome {to on svoje "galantne svetkovine" ne predstavqa ni kao `anr scene uzete iz stvarnog `ivota. te`e za lakom zabavom. Naglo izbija na povr{inu slikarstvom koje se obra}a srcu. portretisti prihvataju i jednu novu tehniku vanredno prikladnu za ne`ni ukus ovog vremena .

dodao prizoru jedan prizvuk gor~ine. {to se mo`e protuma~iti wegovom naklono{}u prema bednicima i qudima odba~enim od dru{tva. a figure su jednostavno nazivane "Kupa~icama". kao i muziku. Mezzetin . da odaju po~ast Veneri (~iji se oven~ani lik nalazi sasvim na desnoj strani). `anr slika. figuru koja je osvetqena i potpuno ustreptala od boja. Hodočašće.emancipaciju. oni se spremaju da u|u u ~amac. bradu.IS 194. gde je (vaqda) kiosk.J tabla 57 1717. Melanholija (ose}a se prolaznost) je ostavila traga i na wegovim najveselijim slikama. Tako je stvorio tip dopadqivog oblika `enskog akta. koja laska otmenom svetu i povla|uje wegovom ukusu. 7. krug ili krivolinijske oblike.g. i obi~no kombinovani sa jednim ne naro~ito prijatnim. Bio je i upravnik radionice goblena. Ti aktovi slikani su virtuozno i lako. a na slikama klovnova i putuju}ih glumaca ima dubokog saose}awa. Prili~no vulgarni . ali je Vato slikaju}i qubavnike u trenutku odlaska. Jedna od slika inspirisanim pozori{tem. i da se vrate u svet sada{wice. Pod uticajem je Vatoa. ~ini kulise za Mezetina. wegovi pejsa`i ~esto podse}aju na kulise. ~esto prelaze}i granicu dobrog ukusa. ^esto slika po motivima iz pozori{ta. najvi{e je obra|ivao mitolo{ke si`ee . Svilasti potezi na ode}i. radio je i pozivnice za balove. kroz kro{wu drve}a. a za ovog umetnika vrlo karakteristi~nim hladno plavim tonom draperije. 6. vitki i qupki oni se kre}u sa prou~enim samopouzdawem glumaca. Pored idili~nih pastorala. ostrvo qubavi (Venerino ostrvo na kome caruju mir. Wegov uticaj na umetnost je dalekose`an. Kod wega postoji te`wa da se dopadne i da uga|a otupeloj senzualnosti otmene klijentele. Fransoa Buše (Francois Bousher) 1703. Prodavac novina je prikazan u profilu i nalazi se na desnoj strani kompozicije. Ovo je jedna galatna svetkovina. da nagovesti ono prirodno i slobodno. a pojedine slike svojom perspektivom podse}aju na pozori{nu scenu gledanu iz partera. u jednom svetlo ru`i~astom inkornatu. ~iji je si`e uzet iz jednog pozori{nog komada. K Uqe na platnu. ~ak i ponekih slika sa religioznom tematikom. Usresre|en je na minijaturu. Slikao je vedra `ivotna zadovoqstva. ^esto je odba~en i taj mitolo{ki naziv. Svira~ je tipi~na maska iz tada{weg Italijanskog pozori{ta. koji tako divno igraju svoje uloge da nas diraju vi{e nego {to bi stvarnost ikada mogla podsti}i. ali qupku. Pejsa` iza. Ima izve{ta~enost. Ni wegovi likovi nemaju sna`nu vitalnost Rubensovih likova. Oni u baroknoj formi daju raniji ideal "manirske" otmenosti. koja odgovara rokoko stilu.razne Venere sa Amoretima i Dijane. Za Filipa Orleanskog izradio je 30 slika sa kineskim motivima. sre}a i qubav . Ose}awe prolaznosti sre}e pro`ima sve slike ovog umetnika i daje im poetsku profiwenost. koja podse}a na \or|onea. Prodavac novina . na Kiteru . mlade vitke figure. On ima {e{ir. nacrte za kulise.153 Uvodi nove kompozicione oblike: oval. Hodo}a{}e sadr`i jo{ jedan element .g.Le Colpoteur Crte`. izmaglica na brdima i iznad mora. skoro bez senki. Dela mu nagove{tavaju promenu u Francuskoj umetnosti .mitologija).mitologiju: ti mladi parovi po{li su na Kiter. koja iz detiwstva prelazi u devoja{tvo. Muzika je qubavna hrana i wen jezik.-1770. torbu sa novinama i cipele-~izme. tako da se izme|u wih ne mo`e napraviti jasna razlika. Svirač. Vato je i{ao ispred svog vremena i prikazao dru{tvo i modu koja tek dolazi. Prelivi su biserni i uskla|eni sa iznenadnim prodorima svetlosti. koji se pribli`avaju nekom paralelogramu. Jedan je od najve}ih slikara rokokoa i qubimac Markize de Pompadur. Po{to se za~arani dan bli`i kraju. kakve su bile u modi kada je po~ela manija za la`nim manirima. Pravi je predstavnik dvorske umetnosti svoga doba ovaplo}ewe francuskog ukusa za vreme vladavine Luja XV. Koristi pejsa`.na granici dobrog ukusa . Pru`io je ruku ulevo. 8. koji je slikan ne`nim tonovima. Puno je radio. koje su mu slu`ile samo kao izgovor za slikawe `enskog akta. Vato na karakteristi~an na~in prepli}e pozori{te i stvarni `ivot. pra}eni rojevima Kupidona. Ovaj prizor podse}a na Rubensov "Vrt qubavi". dekorisao je razne prostore (kraqevske spava}e sobe) i predmete (tabakere).

u po~etku ga podra`ava). Po~eo je skromno. ti aktovi su neskriveno imali za ciq da u jednoj sredini raskala{noj. Podse}a na slike u uqu. koja je nadasve cenila u`ivawe. K 1765. li~e jedna na drugu . Tradicionalna tehnika tapiserije omogu}ava svetlo-tamne prelaze. Vodi ka raspadawu rokoko stila. Pravi je predstavnik rokokoa. po ose}awu ne samo materije ve} i onog `ivota stvari koje iz wih zra~i. sa ulep{anim de~ijim crtama i zrelim telima.dole su koze i {e{ir. usvojio je sve tehnike i dao sa`et izraz svog vremena. Dijanin odmor posle kupanja . u daqini. koje na prisan na~in pripoveda. Najve}i uspeh postigao je svojim galantnim scenama sa lepoticama i kupa~icama. Sa desne strane . kad je to tapiserija. Bu{eov najsjajniji u~enik (vedar. a naro~ito je voleo plavu i ru`i~astu. veseo. je predeo sa ku}om i zamkom. posledwi veliki slikar u epohi apsolutizma u Francuskoj. Tvorac je odre|enog `enskog tipa.IS 197. A 497.K Ovo je scena iz ciklusa "Otmenih pastotala" . pejsa`ista. K Uqe na platnu . Kompozicija prikazuje dve devojke i mladi}a. mladi} je ispred `ardiwere. bogiwe.mladi} i devojka u parku.sme|i i zagasiti tonovi. a i zbog lepr{avog duha. zagolicaju ~ula svojom pikanto{}u. po {irini tretmana. One su levo.remek delo ovog umetnika. Wegovo slikarstvo poseduje lirski polet. Pro{ao je i kroz radionicu [ardena. koje se prevr}u i padaju u vodu. kada je zahvaquju}i Davidu izbegao giqotinu. ali posle revolucije. Slika plasti~nom {irinom i spontano{}u. kao ni kod van Delfta ili de Hoo~a.154 (wegove slike se ~esto grani~e sa pornografijom) ~esto u vrlo nepristojnim pozama. 10. portretista. Laki potezi (kako. aut. wegovo slikarstvo pro`eto je francuskim duhom. Wegove gole `ene. IS 200.kolorit mu je bez sjaja i preo{tar. ispred skulpture.tapiserija od vune i svile. Pastorala . Žan Baptist Šarden (Jean Baptiste Chardin) 1699. koju je divno isticao plavom draperijom i zelenim li{}em.u svim tim radovima bez napora je zauzeo prvo mesto. nimfe. po svojoj fakturi. Likovi se kre}u sa qupkom lako}om.g. boje ~esto dre~e}e. bio je znatno ve}i slikar od svog u~iteqa. ako je uop{te.g. on ~u~i a ona sedi.) i prekrasne boje daju prijatan utisak. Izmi~e okvirima rokokoa i suprodstavqa mu se. Osvajawe . pa slika scene iz mirnog `ivota. Mrtve prirode spadaju u najboqa dela koja su u slikarstvu tog roda uop{te poznate. Drve}e na ovoj vedroj slici je uznemireno izlivima strasti. Bio je veoma cewen me|u savremenicima. koja ga vezuje za Tiepola. Slike su natopqene svetlo{}u.on nije znao da prika`e karakter svojih modela. 9. U svom raznolikom delu on rezimira celokupno slikarstvo XVIII veka.-1779. pod uticajem je Holandskog slikarstva. verovatno zbog toga {to je stekao obrazovawe izu~avaju}i Tiepola i Rubensa. one se stalno kupaju ili zanose qude svojim nemoralnim ~arom. Kupa~ice se raspliwuju na svetlosti u skoro netaknutim i ~istim oblicima. prim. wegovo slikarstvo vi{e nije odgovaralo dru{tvu. Akcentrira pojedine delove i ima dobru materijalizaciju. poletom i veselo{}u. ilustrator .K Brzi. Majstor je mrtve prirode i `anr scena. Ovo je jedan `ivahan i eroti~an prizor kupa~ica. Bio je u isti mah istorijski slikar. Uqe na platnu. gotovo u centru kompozicije. Bordura podse}a na fino izvajan okvir. one su .-1806. Ovo je delo iz galantnog `anra. Imao je ose}awe za ne`nu. nervozni i laki potezi. Kupačica . Žan Onore Fragonar (Jean Honore Fragonard) 1732. kao slikar mrtvih priroda. kre}u se qupkom lako}om. a prilago|eno je novim zahtevima ukra{avawa. a iznad wih. 11. slikar galantnih scena i familijarnih idila. pa je stvorena lepr{ava kompozicija.J tabla 59. po lepoti kolorita. Sna`nija boja . Slikarskije shva}ene. 12.g. Olujna citadela (Storming the citadel) . Prihvata i wihovu paletu . svetlu ko`u. Žene su bile izložene frivolnoj pa`wi vi{e nego drugi svet. ali se u XVIII veku tonske gradacije jo{ boqe posti`u posebno bojenim nitima. u kojima nema nikakve naro~ite anegdotske sadr`ine. a potom je svoj repertoar pro{irio na figuralne kompozicije iz gra|anske porodi~ne sredine.

Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan. 14.deqewe tonova. Robert Endrjyz i njegova žena 1749 . Li{en je bravuroznosti.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme. to posti`e mekim i glatkim prelazom.1788 g. uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivawu prve engleske slikarske {kole posle sredweg veka. visoki barok pobe|uje klasicisti~ku tradiciju. Slikar je `anra i tuma~ `ivota francuskog gra|anstva. Bio je kriti~ar engleskog dru{tva sa ironi~nim humorom. 1.155 superiornije od Holandskih. koje su kao tipi~ne za rokoko. na podu su kotli} i kutla~a. Nalazi lepotu u obi~nom `ivotu.) Gejnzborou je po~eo da radi kao pejza`ista. Muzej Sir Xo{ue Sonea. koji }e prerasti u svojevrstan oblik romantizma. Figuralne scene. Postupa sa wima sa po{tovawem. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kriti~ar dru{tva po svom sopstvenom pravu. a zavr{io kao omiqeni portretista toga doba britanskog viskog dru{tva.kao mozaik. dete sa repi}em stoji. [arden je jedan od prvih slikara koji je u neku ruku praktikovao "divizionizam" . a jo{ levqe ima jo{ ne{to. Ima prozirnu tehniku i lako}u poteza. Kuvarica pere sudove Prikazuje `ivot u Pariskom doma}instvu sredweg stale`a (malogra|anstva). Na ovoj kompoziciji. Blago se nagla nad buretom (koje je u sedini) i pere sudove. sa plavom podsukwom ispod i {picaste cipele). mawa je plasti~nost oblika. Vilijam Hogart (William Hogarth) (1697 . uqe na platnu. `ena se nalazi sa desne strane (ima belu sukwu. mada jo{ uvek sa nekim vrednostima rokokoa. Levo od bureta. Orgija . Slikarstvo je zasnovano na liniji. Svaki okolni predmet postavqen je u ~vrst odnos prema ostalima i dostojan je posmatrawa i prou~avawa. Pokazivali su ve}u sklonost ka formalizmu i nagla{avali su tradiciju {to u Engleskoj dovodi do ranog prihvatawa klasicizma.1750 g. 6. odlikuju se istom lepotom slikawa i izvanrednom delikatno{}u ose}awa. u ruci dr`i ne{to nalik na tigaw. od ve}eg zna~aja. 13. Oko 1700 godine. igru svetlosti i odnos boja. Boje sla`e jednu za drugom . jer su ti predmeti simbol `ivota obi~nog ~oveka. Nacionalna galerija. ali nepriznat. ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je do{ao za wim. sa jasnim smislom za prostorni red. Prou~io je. posmatrane u svojoj problematici pomalo kao mrtve prirode. ve} ide ka mirnijim sme|im tonovima. gra|anski i jednostavan i pejza`i. Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost.Prizor III iz puta razvratnika 1734 g. Svojim moralitetima podu~ava vrlinama sredweg stale`a. Najvi{e se radi portret. Wegov kolorit nije tipi~an za rokoko (plave i ru`i~aste). Dadilja sa detetom Ona sedi u stolici. On je predhodnik moderne umetnosti. 2. wegovi potezi ki~icom prikazuju svetlost na bojenim povr{inama. ENGLESKA UMETNOST VIII VEKA Engleska arhitektura XVII veka u op{tim crtama ide za razvojem francuske arhitekture. kao niko pre wega. Plavoqubi~aste tonove zamewuje sme|im. istan~ano. poetski i analiti~ki. preovla|ivale u Evropi.1764 g. London Tomas Gejnsborou (Thomas Gainsborough) (1727 . rokoko sa rezervom. London 3. Gđa Sidons .

na~ela koja se ne dovode u pitawe. izazvale su krupne dru{tveno-ekonomske promene. UMETNOST NEOKLASICIZMA (1750 . vode se `estoke borbe. simetrije. Neoklasicizam zna~i ponovno o`ivqavawe antike i to doslednije nego klasicizam. uspon bur`oazije i ni`ih klasa postaju zna~ajan dru{tveni ~inilac koji uti~u na ru{ewe tradicionalne kulture i umetnosti. a po~iwu «izmi». Od 1780 . Velika Francuska bur`oaska revolucija. bez o{trih vremenskih i stilskih razlika i granica: 1. U wegovom stilu se ose}a uticaj Venecijanaca. London Džošua Rejnolds (Joshua Reynolds) (1723 . u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture.1805 godine pobe|uje neoklasicizam. reda i jasno}e) idejom klasi~nosti. Nestaju veliki stilovi. kada se mi{qewe i delovawe jednih stavqa pod sumwu drugih. 4. uqe na platnu. kao reakcija na barok i rokoko.1850) Neoklasicizam je pravac koji se javqa polovinom XVIII veka. [kotska 5. naro~ito rimskih oblika u umetnosti. Impresionizam 5. Dvorac Cawdor. u neprestanom sukobqavawu i suprostavqawu. Nasuprot tome XIX vek. zahvaquju}i racionalizmu i novim dru{tvenim odnosima. U XIX veku se umetnost. tako|e i iskopavawa u Rimu. u blizini Napuqa). godine i protagonista akademskog pristupa umetnosti.) Bio je predsednik Kraqevske Akademije od wenog osnivawa 1768. . Neoklasicizam 2. Preterivawu baroka i kitwastim ukrasima rokokoa. Gđa Sidons . Vrhunac neoklasicizma u evropskim dr`avama: Francuska stil Carstva (Empire). pokreti i pravci koji se brzo smewuju. Ona obele`ava po~etak revolucije u svim oblastima `ivota. Portret Džona Kembela 1778 g. Postimpresionizam Izme|u razli~itih umetni~kih ideja. 1. Renesansno i barokno dru{tvo je bilo takvo dru{tvo u kojima svi prihvataju na~ela mi{qewa i stvarawa male grupe pojedinaca. na wihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. te ponovno interesovawe i prihvatawe anti~kih. 1784 g. dru{tvenom. ravnote`e. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim.Kao muza tragedije. koje traju jo{ i danas. Romantizam 3. koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu. Realizam 4. Kalifornija MODERNI SVET Brze promene u umetnosti po~iwu od Francuske bur`oaske revolucije 1789 g. Engleska . neoklasicizam se suprostavqa (odlike neoklasicizma: lepota mere. i Pompeje 1748 g. Ja~awe socijalne svesti. ekonomskom.1792 g.stil Regentstva (Regency). {iri se ~itavom Evropom. nau~nom i umetni~kom. a naro~ito slikarstvo br`e razvija. Oko 1780 g. Nema~ka -– stil Bidermajer (Biedermeir). Dolazi do interesovawa za anti~ke gradove na jugu Italije (otkri}e Herankulanuma 1783 g.156 1785 g. u Francuskoj je ovaj pravac imao najvi{e uslova za razvoj. San Marino. te industrijska revolucija u Engleskoj. stvara dru{tvo koje je otvoreno. Mlade aristokrate zbog obrazovawa odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovawe. Nacionalna galerija. te zvani~ne i nezvani~ne umetnosti. Flamanaca i Rembranta vi{e nego {to je hteo da prizna u teoriji. Ve}inu svojih portreta «oplemewuje» alegorijskim dodacima ili preru{avawima.

1. ali je nepodra`avaju slepo. Wegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima. To je tzv. 1. Luvr. Otmica Sibinjanki Žan Ogist Dominik Engr (Jean Auguste Dominique Ingres) (1780 . a wegove protivnike romanti~arima. Pariz 2. dok je portret za koje ka`e da nije voleo. ~istote. simetrije. Wegov rad se odlikuje moralnom strogo{}u. bio je u Rimu. U romantizmu su pokreta~ ose}awa. Madam Rekamije XIX vek 7. Ta dva tabora o`ivela su staru raspravu izme|u Pusenovaca i Rubensovaca. iako Engr govori da treba obo`avati Rafaela. Metropoliten muzej. Brut 1789 g.) Engr je studirao u Tuluzu. Wegovi rani radovi sadr`e sve neoklasicisti~ke elemewte: jasno}a forme. ~istotu forme razvija kroz pone{to artificijelnu fino}u proporcije tela. Pokreta~ je razum. Wu Jork 3. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasi}ene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. Osijanov san . Pariz 4. gde su na wega uticale anti~ki kipovi i Rafaelo. Kraqevski muzej likovnih umetnosti. radi u Davidovom ateqeu u Parizu. Najvi{e je cenio i slikao anti~ke i savremene kompozicije. Luvr. Obi~no ga nazivaju neoklasi~arem. kako ga je definisao Pusen. Filozofi iz doba prosve}enost pru`aju jaku podr{ku antirokoko slikarstvu. Uvek je smatrao da je crtawe izvor slikawa. a isto tako «Odaliska» nije akt klasi~nog ideala lepote.1825 g. Istorijsko slikarstvo. U kasnijim delima. Zakletva Horacija 1784 g. kako se za ideju bori i umire.) Ro|en je u Parizu u gra|anskoj porodici. Slikari se nadahwuju uzorima iz pro{losti. jednostrana elegancija i nadahwivawe uzorima iz pro{losti Rafaelom. Rueil 6. trezveno{}u i hladnom ozbiqno{}u. SLIKARSTVO NEOKLASICIZMA U wemu je bila izra`ena jasna i ~ista kontura. Od 1775 . Napoleonov slikar. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ekol de boz-Ar (Ecole des Beaux-Arts). bilo je wegova `ivotna te`wa. On je bio Pusenovac. Edip i Sfinga 1808 g. mere. Žak Luj David (Jacques Louis David) (1748 . Luvr. Pariz 2. bio wegov najve}i izvor prihoda. Bio je najceweniji i najuticajniji francuski slikar. Maračova smrt 1793. koja predstavqaju spoj neoklasicizma i romantizma. nego je nanovo obra|uju na osnovu novih na~ela racionalnosti. naro~ito Rafaelom. od 1797 g. Musee National du Chateau de Malmaison. difuzno osvetqewe i fino}a konture. ali kao i ostali Pusenovci nisu primewivali u pravoj meri ono {to su govorili. reda. Odlike wegovog slikarstva su: jasno}a prostora. (Napoleon je bio najve}i klasicisti~ki junak). ali wegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno ose}awe za boju. a u neoklasicizmu to je razum.157 Anti~ka umetnost se uzima kao uzor. izra`ava svoju prefiwenu ose}ajnost.1867 g. Brisel 5. Bio je najve}i klasicista svoga doba i zvani~ni slikar revolucije i od 1804 g. Nema kontrasta svetlotamnog i ne naru{ava se mir i ne izra`avaju se ose}awa. Sokratova smrt 1787 g. sna`nu ~ulnost i izuzetnu psiholo{ku dubinu. Napoleon prelazi Alpe 1801 g. «romanti~ki neoklascizam».1780 g.

Pariz. Razvijeno je portretno vajarstvo. Antonio Kanova (Antonio Cannova) (1757 . kontraverzna slika. tako i wegov slikarski jezik postaje kompleksniji. Madame Recamier 1805 g. Radio je portrete svih ~lanova Bonapartove porodice.1841 g. Radio je u skladu sa Vinkelmanovim (Winkelmann-ovim) na~elom: «plemenite jednostavnosti i mirne veli~ine». Luj Bertin 1832 g. to jest. jasno}a i plemenitost konture. Madame Moitessier 1856 g. Pariz. Pariz (Madam Juliette Recamier.1837 g. strogim bojama metalnog odsjaja. Luvr. Andreja Apijani (Andrea Appiani) (1754 . prikazivawe savremenih li~nosti u anti~koj nagoti je bilo uobi~ajeno. Psiha prima prvi Amorov poljubac 1798 g. vajare pritiska autoritet pridavan anti~kim statuama (Apolon Belvederski). renesansna pri~a u romanti~nom ambijentu 5.) Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicisti~ki vajar i slikar. spoj psiholo{ke dubine i fizi~ke ta~nosti 7. Pariz. Pariz. preciznost i bogatstvo detaqa na kostimu nagla{avaju ~ulnu lepotu i dra`esne pregibe tela Fransoa Žerar (Francois Gerard) (1770 . Francuska 3. crte` olovkom 6. slika na platnu. Luvr. Muzej Karnavalet.1822 g. 1. te je izbegavao . Rodžer oslobađa Anđeliku 1819 g. kombinira klasi~nu ikonografiju sa proniciqivim portretisawem modela 8. Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji. a kasnije spaja dva pravca kao i Egr. Kako se pove}ava broj motiva. Luiđi Čerubini i muza lirske poezije 1842 g.1807 g. Luvr. izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu. prelepa i dra`esna `ena bogatog bankara. kao najvi{i ideal gr~koga genija. slika u uqu. Druga te{ko}a je ideal beskompromisne realisti~ne «istinitosti». Pariz 4.) Bio je Davidov u~enik. U stvari.158 1813 g. klasi~an mit o spoju du{e i tela. slika u gr~kom stilu. strogost. hladno}a. kao kontrast ne`nim pastelnim bojama tipi~nim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma.) Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. Luj Bertin 1832 g. koje upu}uju na duhovnu snagu. Nacionalna galerija London. postoji ne{to qupkosti svojstvene rokokou 2. Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo mo`e da opstane. Javile su se dve tendencije: si}u{no je jukstaponirao monumentalnom. Prvo je bio neoklasicista. Od 1803 . a minijaturu i kameju sa divovskim. Luvr. Koristi sna`an kjaroskuro (chiaroscuro) po uzoru na Karava| a. Pariz. Odaliska 1814 g. Luvr. VAJARSTVO NEOKLASICIZMA U vajarstvu neoklasicizma se isti~e ~istota oblika. u slavu carevih poduhvata. dominacija pravih linija i naturalisti~no prikazivawe detaqa. Luvr. qudski akt bez strasti. Muzej Engr. pozirala mnogim slikarima).

mermerna statua. Grobnica grofice Marije Kristine 1798 . dok je slikarstvo pejza`a izraz odre|enih dru{tvenih stawa. London 3. mermerna statua. Napoleon kao Mars Mirotvorac 1803 . koji na wega presudno uti~e. koju su smatrali besciqnom i ru`nom i nezadovoqstvo zvani~nom akademskom umetno{}u. ali je razlika u izboru motiva: .1805 g. To je pravac koji se prvo javqa u muzici. Mitski do`ivqaj no}i (~esta tema «romanti~arska no}») 3. Rade se dramati~no-sentimentalne teme. boje.) bio je istori~ar umetnosti i teoreti~ar moderne umetnosti. ^este teme kojima su se bavili romanti~ari: 1.Romanti~ari be`e u pro{lost jer su nezadovoqni vremenom u kojem `ive i koje preziru. mra~nije nivoe qudske du{e) 4. Joakim Vinkelman (Joachim Winckelmann) (1717 . SLIKARSTVO ROMANTIZMA Slikarstvo romantizma zapo~iwe kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izve{ta~enosti i plitkosti i povr{nosti. spontanost. Natprirodno tuma~ewe snova 2. Galerija Borgeze. . I romanti~ari kao i neoklasicisti pokazuju te`wu vra}awu i obnavqawu starih stilova. Religija 5.1808 g. a mawe nosilac jedne ozakowene ideje. . kwi`evnosti i pozori{tu. Romantizam daje prednost obnovi. Ferdinand Viktor Ežen Delakroa (Ferdinand Victor Eugene Delacroix) (1798 . Slo`enost qudske du{e (istra`uju dubqe. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma. Nezadovoqstvo civilizacijom bur`oazije. Od 1779 g. U po~etku karijere upoznaje @erikoa. Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama. a veliki uticaj za izbor motiva imala su wegova putovawa u [paniju. pojam beskraja i povratak prirodi bezgrani~noj i divqoj. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetni~kog izraza. Italska Venera 1804 .) Bio je jedan od najve}ih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. 1.Neoklasicisti obnavqaju antiku jer smatraju da je ona najvi{i umetni~ki izraz. Al`ir i Maroko. oni se pribli`avaju baroku i wegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika. UMETNOST ROMANTIZMA Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g. bili su izvor romanti~arskog nemira i bekstva u san. mermerna statua 4.1768 g. u~vrstio je svoju karijeru u Rimu. kao osnovnu sadr`inu umetni~kog stvarala{tva. promenqivost prirode i ose}awa. egzotiku daleke zemqe i sredwevekovnu pro{lost.1863 g. ne jednom. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista isti~e u prvi plan nacionalne osobine. jer je on vi{e stawe duha i senzibiliteta umetnika. Divio se Konstableu. Be~ 2. inspirisane kwi`evno{}u i istorijom sredweg veka. imaginaciju i ma{tu. Avgustinska crkva. Rim 2. ve} velikom broju stilova.159 suvi{an mermer da bi do~arao rasko{ne nabore draperije. Radio je nagu statuu Napoleona.1812 g. Kako izra`avaju dramati~ne i dinami~ne tokove qudskog bi}a. Paulina Borgeze kao Venera 1808 g. Apsley House. koji se suprotstavqa neoklasicizmu. Odnos ~oveka i prirode. kontrasti svetlog-tamnog.

postaje sve ve}i liberal. Pariz 2. realisti~ne pojedinosti 3. Umro je 1824 g. radio je portrete svojih prijateqa i saputnika. gde je i umro u dobrovoqnom izgnanstvu. Muzej likovnih umetnosti.1824 g.1819 g. 1811 g. Grčka izdiše na ruševinama Misolongija 1827 g. Metropoliten muzej. Otmica Rebeke 1846 g. izlo`io svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragi~an brodolom sa svim realisti~nim pojedinostima i izra`ajnoj snazi. Meduzin» splav 1818 . veliki majstori baroka. gr~ki rat za nezavisnost protiv Turaka 3. Sardanpalova smrt Luvr. 1776 g. a ne prokleti ili op~iweni izop{tenici. Frederik Šopen 1838 g. – dvorski slikar Karla IV. radi ~vrstu kompoziciju i kompaktnu. Pokolj na Hiosu 1822 . Gand Francisko Hoze de Goja i Lucijentes (Francisco Jose de Goya y Lucientes) (1746 . posle nesre}nog slu~aja prilikom jahawa. Wu Jork 5. Pariz 6. Rembranta i prirode: . a jo{ u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g. 1. Luvr. Pa ipak. uqe na platnu.1824 g. Daje dramati~ne kontraste svetlosti i senke. Luvr.160 Vi{e je te`io ka poetskoj istini nego da da stvaran istorijski doga|aj. Kowi su bili wegova velika strast. Teme: haremske odaje. U toku 80-tih XVIII veka. slikaju}i ~ak i portrete du{evnih bolesnika. Prikazuje patwu i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva. nakon razdobqa ispuwenog putovawima i postaje uspe{an umetnik 1799 g.) @eriko je prouzrokovao bu~nu pojavu romanti~arskog pokreta kada je 1818 g. Pariz. Ludak 1821 . lov na lavove. Napu{ta rokoko i po~iwe da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembranta i Velaskeza. Luvr. a 1825 g. Pariz 4. Wegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tijepola. prizori sa ulice. David i Mikelan|elo. Bordo. Bio je najve}i kolorista romantizma. Sa povratkom apsolutisti~kog re`ima Ferdinanda VII odlazi u Pariz.1850 g. ta sposobnost da se u `rtvama du{evne bolesti vide sebi ravna qudska bi}a. naklonosti ka prosve}enosti i revoluciji. Oficir carske garde na konju 1812 g. Istra`ivao je krajnosti qudskih stawa. Muzej Fitzwilliam. Sam sebe opisuje kao u~enika Velaskeza.engleski slikar `ivotiwa. Josef Bonaparta mu dodequje Kraqevski orden «[panije.1824 g. nastanio se u Bordou. Bio je jedini umetnik–genije svoga doba.) Bio je sin siroma{nog zlatara iz Saragose. Kembrix Teodor Žeriko (Theodore Gericault) (1791 . Wegovi glavni uzori su: Xorx Stobs (George Stubbs) . Odaliska 1845 . ponovo dolazi u Madrid. 1763 g. 1. Pariz 2. seli se u Madrid. jeste jedan od najplemenitijih plodova romanti~arskog pokreta. Sna`ni fluidni potezi ~etkicom.1828 g. Retko je slikao portrete po porud`bini. Muzej likovnih umetnosti. bio je cewen na dvoru kao portretista. slika na platnu. pokazuju da je bio «Rubensovac». Luvr.

4. svet osiroma{enih qudi.1787. wegove portrete karakteri{e zapawuju}a snaga karaktera. Porodica Karla IV 1800. Kompozicija mu je slobodna. Putnik nad morem magle 1818. mla|a sestra sa dvadeset meseci. muzej Lazaro. Metropoliten Muzej. mo`a neprijateqski svet je wegova ~esta tema. Bobabilicon 1818. uqe na platnu. Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najva`nijih u Evropi). la`ni moral i tobo`wa pobo`nost.1820.1798. ratna tematika (francuski napad. 1814.1803. Muzej dr`avnog Univerziteta. Redovnik na morskoj obali 1803 . te veliko bogatstvo palete. Opatija u hrastovoj šumi 1809 . tajanstveni svet ve{tica i ~arobwaka. Prado. Tema putnika lutalice.g.g.(radio od 1819.Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika. putovawe u tajnoviti. Madrid 5. {iroki te~ni potezi ~etkicom.maj 1808. lepih i ru`nih. Priroda je za wega `ivo bi}e. neukrotivo i nepredvidivo. a brat mu se utopio spa{avaju}i mu `ivot prilikom nesre}e na klizawu.161 . 5.g. Veliki jarac 1797 .g. Madrid. kada je poludeo pa do smrti 1828. Ble{tav kolorit. nemilosrdno ubijawe 6. Prado.1810. religija 2. najpre se zvala Pijani zidar 2. Bio je najpoznatiji i najzna~ajniji nema~ki romanti~arski slikar. Tehnika u slikawu portreta uticala je na kasno romanti~ke i impresionisti~ke portrete. 1. prikazano streqawe i ustani~ka hrabrost.g. 7. 9. ciklus bakropisa . Teme su mu bile: 1.Arijetom Institute of Art. Berlin 3. ciklus crnih slika. imao je potresno detiwstvo.). Mineapolis Kaspar David Fridrih (Caspar David Friedrich) On je bio Nemac.1810. car Nikola. Prado. Goja je bio slobodnouman ~ovek.g.g.Velaskezu zahvaquje na ose}aju za mekane. sna`no razotkrio karaktere li~nosti 4. a potom je oti{ao u Drezden.g. kraq Aleksandar i dr. religijski simbolizam 2. Nova Nacionalna galerija.). Kolos 1802 . 8. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g.g.g.g. Fridrih je umro siroma{an. Madrid.Rembrantu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugo|ajima. Galadiano 3. tonske prelaze koji se posti`u nano{ewem boje u slojevima.Strahote rata (1810 . Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti. a .g. a kasnije Fridrih Vilhem IV. 1. Umetni~ka galerija. Berlin. On prikazuje nadmo} prirode i sila svemira nad ~ovekom. Hamburg . 6.g. boja sve`a. ugwetava~i. 3.Radio je i tehniku bakropisa. a dru{tveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba. Svojim jednostvanim izrazom do~arao je misti~no ose}awe usamqenosti i ~ovekove drame. 3. Me|utim. narodni ustanak). Wegove slike kupuju pruski kraq Fridrih Vilhem III. prosvetiteqskih nazora. Wu Jork 7. Bio je pronicqiv promatra~ dru{tva svog vremena. dvorski portreti plemi}a i kraqevske porodice. Ranjeni zidar 1786 . . muzej Prado Madrid. Auto portret sa dr.

Ofort tehnika.g. Umetni~ka galerija.Bog. Svoj stil je zasnovao na Mikelan|elu i maniristima. Nova Nacionalna galerija. On je preobrazio qupku. zastra{uju}ih slika i erotskih isku{ewa. Cirih Vilijam Blejk (William Blake)(1757 .g. Tejt Galerija. 1. Vajarstvo je shodno tome do`ivelo krizu. Geteov Muzej. UMETNOST REALIZMA . Njutn 1795.1790. Košmar 1785 . stvarnog i natprirodnog. Za wega je «unutra{we oko» bilo jedino zna~ajno. Jedan od najslavnijih wegovih u~enika je Vilijam Blejk (William Blake).g. `iveo je Italiji. nije odgovarala romanti~arskom temperamentu. mada je ono mnogo mawe smelo. Spomenik maršalu Neju. bronza. u kojem nema razgrani~ewa izme|u istine i varke. London VAJARSTVO ROMANTIZMA Razvija se sli~no slikarstvu.1836. Wegovi likovi su se odlikovali klasi~nom lepotom i ~isto}om linije. `ivi u Londonu. simboli~nu faunu neoklascizma.1825. 1853. a Prophecy» 1794. On spada u tzv. Jedinstvena vrlina vajarstva. naslovna strana knjige «Europe. 2. «vizionarske slikare».g. Po o~evoj `eqi trebao je biti svet{tenik. Postao je ~lan Kraqevske umetni~ke akademije. Vajarstvo je tako|e pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Vinkelmana) anti~kim statuama. no u wemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi. Muzej dr`avnog Univerziteta.g. iskustva i ma{te. Muškarac i žena posmatraju mesec 1830 . Od 1780. Umetni~ka galerija.g.g.g. reqef u metalu. Prauzrok stvari . Stvarao je i objavqivao kwige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama.g.) Bio je Englez {vajcarskog porekla.g. je jedino remek delo romanti~arskog vajarstva.) 1. bojen rukom.) Bio je usamqenik. u Londonu. Novi ideal beskompromisne realisti~ne «istinitosti» zadavao je te{ko}e vajarima. Od 1770 .1827. Ose}ao je divqewe za sredwi vek i pribli`io se vi{e no ijedan drugi umetnik romanti~arskoj obnovi prerenesansnih oblika (wegove kwige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa).1853. Pariz 3. Hamburg 6. Mesečina nad morem 1822.g. Fuselijev u~enik. Berlin Johan Henrik Fuseli ( Johann Heinrich Fusselli) (1741 . po{to gu{i viziju i nadahnu}e. Brodolom «Nade» 1824. [ekspir i Mikelan|elo su za wega bili bo`anstva. punu leptira i kowa. wegova prostorna realnost. iz koje }e iza}i krajem XIX veka. Za wega je mo} razuma krajwe razorna. Za Blejka je: svet imaginacije je svet ve~nosti. vizionarski pesnik i slikar. Frankfurt 2. Berlin 5. 1.g.1835. na Triumfalnoj kapiji u Parizu. nije ose}ao potrebu da posmatra vidqivi svet oko sebe. Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre 1802. Fransoa Rud (Francois Rude) (1784 .162 4. Va{ington DC 2.g. Pravo ime mu je bilo Johan Henrik Fusli. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraqevstvo fantasti~nog.g.1777. u ~udna i zbuwuju}a ~udovi{ta iz ma{te. Marseljeza 1833 .

izra`ajnu istinu jednostanog i ru`nog. Sastanak (Bowour Monsieur Courbet) Muzej Fabre. istinita alegorija u kojoj je sadržano sedam godina mog života 1854 . Po wemu umetnik mora biti realista. cewewe . Dr`avna galerija slika. pri ~emu se slu`io. Poku{ao je da umetnost pribli`i narodu. i 1848.1877 g. Muzej d' Orsej. neka druga je i zadr`ao. wegovi autoportreti su ma{tovitih poza 2. Monpelije.g.g. Zaokupqenost idealizmom ustupila je mesto realisti~nom prikazu prirode. rubensovska (punija) putenost. 1. mitolo{ku i alegorijsku tematiku. Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830. solidno i ~iweni~ki. rekao je: Savremeni umetnik se mora dr`ati svog li~nog. Wegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost.g. Muzej Fabre. od nas tra`i saose}awe 3. neposrednog do`ivqaja. Potiskuje se subjektivan sud. Pariz. a potencira se objektivnost. ta~nost i istinitost. Te godine je Gistav Curbe izlo`io svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izlo`i u Parizu 1885.{patulom. dobija realisti~ni ton.) Po~eo je kao neobarokni romanti~ar. te obele`ja i obi~aje savremenog `ivota. uzvi{ene ideale i nadmo} ma{te). Pavillon du Realisme je izdao katalog za izlo`bu . Tucači kamena 1849. Francuska.Manifest Realizma. grubi realizam u pristupu temi 6. postao glavno glasilo pokreta. delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855. Najve}i predstavnik realizma. Gistav Kurbe (Gustave Courbet) rekao je: «Ja ne slikam an|ele jer ih ne vidim. Optu`eno je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadr`aja (kontemplacija).g.g. osu|uje se ma{ta.g. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverewa da je romanti~arsko isticawe ose}awa i ma{te samo be`awe od stvarnosti. Kupačice 1853. dru{tva i naroda uop{te.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i `ivot onakav kakav jeste. slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji na~in. Na razvoj realisti~ke misli uti~u nau~na otki}a kao i gledi{ta pozitivista i socijalista.g. Gistav Kurbe (Gustave Courbet) (1819 . Pariz.g. ali 1848 g.1850. ^asopis Le Realisme. ~vrsto je vezan za tradiciju Karava|a. Novi realizam je poprimio razli~ite oblike u razli~itim zemqama u kojima se ukorenio. Poklonik Le Nina i Rembrandta. a odbaciti religijsku. Muzej d' Orsej. Kao sredstvo za stvarawe boqeg i pravednijeg dru{tva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seqaka. 5. koji je bio protiv romanti~arske nostalgije za izgubqenom tradicijom. Unutrašnjost mog ateljea. sa bu|ewem socijalne svesti i velikim dru{tvenim i ekonomskim promenama. je od 1856 .1857. utopista.1855. pored ~etkice. Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reqefni namaz. 1855.163 Realizam je pravac koji se javqa sredinom XIX veka. delo bez patosa i ose}awa. dru{tvenih odnosa i obele`ja pojedinaca.g. Francuska Iako je realizam odbacio mnoga na~ela romantizma (egzoti~ne i istorijske teme. 1855. Monpelije. Tj. romanopisca i kriti~ara Edmonda Durantya. svetovna antiherojska slika 4. Pogreb u Ornansu 1849 . S posustajawem romantizma. Pariz.g. kad su odbili wegove slike jer je bio pobuwenik protiv izve{ta~enosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviqon). Drezden. Muzej Mala Palata. Autoportret sa crnim psom 1844. i slikarskim no`em . Borio se protiv Pompijera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare).g. je bitna za pojavu realizma u Evropi.g. koji smatraju da je umetnost ~iwenica jednaka dostignu}ima nauke i tehnike i da kao i one moraju odra`avati dru{tvo. U Francuskoj je realizam dobio najsistemati~niji i najkoherentiji oblik.

) Bio je jedini veliki umetnik realizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije. BARBIZONSKA ŠKOLA – Svojim suprotstavqawem akademskim konvencijama i realisti~nosti u prikazu detaqa. {kole. saose}awe za dostojanstvo sirotiwe 3. Ri~ard Parks Bonington (Richard Parkes Bonington).1879 g. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar. Xozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Mallord William Turner). regionalnim i etni~kim obele`jima. Wu Jork. ironija. . ^iste konture i sistematsko sen~ewe unakrsnim crtama.) 1. Divio se Rembrantu i wegovom ispitivawu karaktera sa {irinom qudskog saose}awa. On se ne mo`e zvati romantista. te uzdizawe umetnika do nivoa junaka. izmaglicom i sawarewem koje govori samo wemu.1875 g. Metropolitn muzejm. Don Kihot napada vetrenjače 1866 g. Pariz. Wu Jork.164 prirodne lepote u wenom nesavr{enom obliku. Žan Baptist Kamij Koro (Jean Baptiste Camille Corot) (1796 . Najzna~ajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile. za sat ili dva prikazivao je svojstva jednog mesta u odre|enom trenutku. 1. te mnogi umetnici – pravci. FRANCUSKI «REALISTI» . Ali slikari realizma nisu pretvarali ono {to su videli u slikovita i uzvi{ena dela.) 1825 g. prikazao ~udno moderno qudsko stawe usamqena gomila. privatna zbirka. litografija 2. 1840 godine prelazi na slikawe. realizam se ~esto preklapao i dodirivao sa mnogim romanti~arskim pokretima. oti{ao u Italiju i prou~avao predele oko Rima. On je radio mala platna na licu mesta. pa`wu pojedina~nim. Nijedan od wegovih pejza`a (Francuska. koji je uspeo prikazati op{tu ideju siroma{tva i patwe kroz verske teme koje nisu vi{e morale prikazivati samo crkvena zbivawa. ENGLESKI PEJSAŽISTI – su uveli po{tovawe prema ta~nom mestu i verovali da je obi~an prizor vredan slikawa. Sejač 1850 g. Francuski pejza`isti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske {ume i radili su pejza`e i prizore seoskog `ivota. a ponekad i sama dela imaju jaka realisti~na obele`ja: 1. Oni odgovaraju stawu wegove du{e izra`enom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. Onor Dumije (Honore Deumier) je prikazivao stvarni `ivot kroz me{avinu stvarnog i emocionalnog. Prizore cene zbog wihove obi~nosti. Svetlo{}u i srebrnkastim odblescima pejza`e oboga}uje atmosferom.1875 g. Muzej likovnih umetnosti. Rim) nije slikawe prirode u smislu opona{awa stvarnosti. Cirih Žan Fransoa Mile (Jean Francois Millet) (1814 . bio je op~iwen pustolovinama Don Kihota (Servantesov roman iz XVI vek) 2. Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. 1. Papinjo 1826 g. Najpoznatiji: Xon Konstabl (John Constable). Figure su mu sna`ne vajarske jednostavnosti. interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog `ivota. Radio je satiri~ne crte`e za pariske novine. Bio je zajedqiv politi~ki karikaturista. Vagon treće klase 1862 g. Ovoga možemo mirno da pustimo na slobodu 1834 g. Dakle.kao pripadnici barbizonske {kole su: @an Baptist Kamij Koro (Jean Baptiste Camille Corot) i @an Fransoa Mile (Jean Francoise Millet). Boston Onor Dumije (Honore Daumier) (1808 .

Teme su mu uglavnom veli~anstvenost neba. Silvestro Lega (Silvestro Lega). Predstvanici su: Adrijano ^e~inoni (Adriano Cecioni) (1836 1886.g.) je bio teoreti~ar Macchiaiolli-a. Brod sa robljem 1839. . Za wegov stil slikawa Konstabl je rekao: «Vazdu{aste vizije naslikane obojenom vodenom parom. Man~ester 2. sunca i mora. Gradska umetni~ka galerija. Podr`avali su Risorgimento.g.165 Džon Konstabl (John Constable) (1776 – 1837. REALIZAM U BELGIJI – Flamanska tradicija + Korbeov uticaj. (Akvarel tehnika omogu}uje ne`ne. 4. Predstvanici Vasilij Perov. U svojim pejza`ima slikao je borbu izme|u prirodnih sila. Pokret nije proistekao iz nekog odr|enog programa ili teorije. ^ikago Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Mallord William Turner) (1775 . skica uqem. Snežna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa 1812.g. Nino Kosta (Nino Costa). pokret za Italijanski preporod.1905. Pejza` okupan svetlo{}u. nacionalno obojen.1870. Ukqu~ivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i politi~kih uverewa. Slobodan i li~an potez ~etkice.g.g. Boston 3. 1. Prikazuje mo} i nepredvidivost prirode. London. UMETNOST IMPRESIONIZMA Prvi znaci impresionizma javqaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj. Hempstedska pustara 1821. vode i vazduha i vatre.g.) koji je prikazivao `ivot radnika i [arl de Groz (Charlex de Groux) (1825 . Svetlo{}u i bojom on dematerijalizuje oblike u koloristi~ke mase.g. oblaci na nebu i atmosferske prilike nagove{tavaju impresionizam. Op~iwen je svetlo{}u i bojom. 5. kao trenutak prirode u borbi kosmi~kih sila. Predstavnici: Konstantin Munije (Constantin Meunier) (1831 .) Engleski pejza`ista. Zapo~eo je kao akvarelist u tehnici koja mo`da mo`e objasniti wegovo slikarstvo obojene svetlosti. slika na platnu.g. ^erni{evski. \ovani Fatori (Giovanni Fattori). Iqa Rjepin.1851. 4.g. 1.g. prikazivao motive socijalne nepravde. vezan za stvarni izgled predela ali stavqa naglasak na svetlost i atmosferu. kada je grupa od 30-tak umetnika po~ela eksperimentisati sa novim oblikom izra`avawa.) koji je od 1848. Skice za slike radio je u uqu – studije.) Tako|e je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejza`a. REALIZAM U NEMAČKOJ Adolf fon Mencen (Adolf fon Menzen) prikazuje savremeni `ivot gra|anskog Berlina. REALIZAM U ITALIJI – pokret Macchiaiolli je nagla{avao stvarnost i istinu. svetle i prozirne boje). Muzej likovnih umetnosti. majstorski prikaz mo}ne i nepredvidive prirode 2. Pijaca kraj Najlanda 1836. to je bila `eqa nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve druga~iji na~in koji je zastupala Akademija i slu`beni krugovi Pariskih institucija. REALIZAM U RUSIJI – Primesa misticizma bo`anske prirode ~oveka i ve~ite patwe. 6.

ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo. svakodnevna realnost. skandal izazvao Maneov «Doru~ak na travi» . a ne kroz wu (boju)». zbog wihovog odnosa prema prirodi.pa se senka mora sijati u hiqadu nijansi. Po Maneu: «Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na wu. pozori{te.1880. 70-tih godina pod uticajem Morisotove. osvetqewa spreda potrebno za chiaroscuro.g. Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja.1881.. red). Sa lako}om su hvatali brze pokrete. razliku izme|u sredweg plana i pozadine. Oni su smatrali da su wihova dela vulgarna.g. ni kod re`ima Napoleona III. usaglasili su se.1873. nesvesno primewuju}i teoriju komplementarnih boja. koncerti. ponovo izla`u u Salonu odbijenih . 1886. Tek tada impresionisti dobijaju priznawe. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperewe vazduha i drhtaj sun~evog odbleska. a psiholo{ka percepcija je va`nija od stvarne teme. Impresionisti~ka slika je impresija rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sun~evoj svetlosti i predmeta obasjanih wome. magla.(veri da sami potezi kista i mrqe boje. oblaci. . balet. – impresionisti izla`u u Salonu odbijenih. tre}a izlo`ba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj ~asopisa L'Impressioniste . vru}ina. . ~ine umetnikovu osnovnu stvarnost). Wihov stil je slobodan. Saznawem da je svetlost sastavqana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela. a ne ciq. poput skica. nedovr{ena.1877.. bez tamnih tonova za senke. impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti. a ne ono {to oni ~ine. gracioznost. Spontan odnos prema svetu. Dakle. okret.1863. revolucionarna ideja. kafane. zalazak sunca» na izlo`bi 1874. Impresionisti odbacuju akademski na~in slikarstva (mirno}u. zbog japanskih grafika i dr.g. Posledice slikawa izvan ateqea (plain air) izazvala je rasto~enost i dematerijalizaciju oblika. Wutnovo otkri}e o spektralnoj prirodi svetlosti se primewuje u slikarstu impresionista. jasno}u. simetriju. itd. Renoar i Pizaro. Impresionisti~ke slike u po~etku nisu nai{le na odobravawe ni kod konzervativne publike ni kod kriti~ara. Spontan namaz boje se kroz vidqivi potez ~etkice osamostaquje kao vrednost sam po sebi. `ivahan. Odblesci na vodi.) Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin.166 Nema nekog naro~itog datuma vezanog za po~etak impresionizma ali su ve} krajem 60-tih godina Mone. odlazili na obale Sene i Oise i tamo slikali prirodu. Svoje palete ~ine svetlijima. sneg. prizori iz sveta zabave. ritmove.g. izmaglica.1883.g. Odbacuju se istorijske mitlo{ke i sentimentalne teme. igranke. su bili povod za impresionisti~ku sliku.1874. Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebqavaju}i pruge kontrastnih boja. neposredan i promewiv. Pod uticajem je bio Kurbea i Velaskeza. Boju nanose u pahuqama mrqama boja. Sadr`aj zamewuju vizuelnim utiskom. ravnote`u mase i boje i ~vrsto}u oblika.g. lokvawi. Oni su bili odu{evqeni japanskom umetno{}u.g. Pokret je dobio ime po Moneovoj slici «Impresija. `ivahnim potezom kista u vidu zareza.g. prihvativ{i Maneovo na~elo o ~istom slikarstvu . jasno}u obrisa. ve} su je prenosili kao kretawe i pulsirawe prirode. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. Majstorski je radio sa pigmentom i prvi je radio pomo}u «bojenih mrqa». a ne odre|en odnos prema Evropskoj kulturi omogu}uje impresionistima kori{}ewe likovnih elemenata svih naroda i nacija. tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se bli`i kraj. raspada se skupina .g. a kasnije i Japanske umetnosti. Javqa se novo shvatawe boje.1869. Dao ga je kriti~ar Luj Leroj (Louis Leroy). javqa se zajedni~ka svest . pariski bulevari. Impresionisti nisu prikazivali prirodu stati~nu i nepromewivu. boja je sredi{wa tema slike. prave vlastitu izlo`bu . 1882. skok. kao pogrdan pojam.1867 . a naro~ito odsjaj u vodi. Teme su: pejza`. oni i svetlost i senku izra`avaju bojama. Edvard Mane (Edouard Manet) (1832 . sve`ina .

U čamcu 1874. uqe na platnu. ono je za wega pregrada. volumen svodi na ravni. Pariz. Posetio je Brazil. cepka poteze i razla`e boju. po~eo je da slika u serijama i da prikazuje istu temu u razli~itim osvetqewima i u razli~itoj atmosferi.1882.g.g.g. japanski uticaj 5. zalazak sunca» 1874 g. potez je `ivahan. Mnoga wegova platna su slike slika. prostitutka 7. Pariz. Žena sa suncobranom 1875 g.1926 g. Musee Marmottan.1876 g. Va{ington DC 6. delo bez senki. Retko stvara «~ist» pejza`.g. uqe na platnu. Impresija. Žena sa lepezama 1873. smeo prikaz kurtizane i glorifikacija tela. Boje je nanosio direktno na belo platno. nema dubine. bez polutonova. pozirala mu wegova `ena Kamij 7. 2. Bar u Foliet Bergereu 1881 . slika na platnu. izlazak sunca 1872 g. Bulevar Kapucina 1873 g. Pariz. Doručak na travi 1863. Holandiju. Od 1890 g. ve} jedinstvo stvarno obojene povr{ine 2. Pariz. Wu Jork 6. ~uvena slika po kojoj je pokret dobio ime 4.167 dolazi vi{e u dodir sa grupom impresionista. glavne teme nisu uticaji svetla. Luvr. Bio je pobornik plein air slikarstva. Prihvata Maneovo shvatawe slikarstva. Metropoliten Muzej. Nacionalna umetni~ka galerija. Luvr. postoji 7 varijacija ove slike. Austriju i Nema~ku. voda je sjajna. Vremenom gubi konture. ^ikago. Metropoliten muzej. Akcenat na wegovim slikama je atmosfera koju stvara svetlost. takmi~i se sa Renoarom u prikazivawu odsjaja u vodi 3. a ne kroz wu». ve} pare i dima na stvarnost oko sebe 8. Muzej d' Orsej. Umetni~ki muzej. Kanzas siti. Wu Jork. slika nadahnuta japanskim grafikama.g. da platno pretvori u slikarski 3D prostor. slika na platnu. moderne reprodukcije starijih dela. Reka 1868 g. dok je predmet neva`an. odblesak. Muzej likovnih umetnosti. razmazuje boje u velikim povr{inama. Slike mu se odlikuju ose}ajnom }udqivo{}u.g. Rue Montorgueil . Železnička stanica Sant-Lazar 1877 g. inspirisano Rafaelovom gravurom. Frulaš 1866. Mane: «naslikano platno je pre svega materijalna povr{ina pokrivena bojom i mi treba da gledamo na wu. po~ev od \otovog vremena. Izbegava sve na~ine. Italiju. Muzej d' Orsej. Japanka 1875 . Uvek se bavi kompozicijom. Po wegovoj slici «Impresija. London. svetla i prozra~na slika 5. Takmi~io se sa Renoarom u do~aravawu odsjaja u vodi. London Klod Oskar Mone (Claude Oscar Monet) (1840 .g. prikazana nagost `ene je u kontrastu sa ode}om dva mu{kraca. Nana 1877. Wegova je zamisao o ~istom slikarstvu.g. Pariz. 3. Hamburg. Pariz. nema senki i dubine 4. 1. izazvalo skandal na Salonu odbijenih. Muzej d' Orsej.) Klod Mone je najdosledwi impresionista. slika na vodi nije tu da pove}a dubinu prostora. 1863. mrqe boja i potezi ~etkice. Umetni~ka galerija. pravac dobija ime. Belgiju. na izlo`bi u galeriji Marine izazvao skandal slikom «Doru~ak na travi». 1. Olimpija 1863. skandal na Salonu odbijenih. La Grenoulliere 1869 g.

Muzej d' Orsej. koncerti. Kišobrani 1879 g. London 7. 1. romanti~na. satkane od svetla boje i atmosfere. a otac Jevrej {panskog porekla. nego pejsa`. pejsa` natopqen svetlo{}u. Privla~i ga ~arolija svetlosti i privla~ne atmosfere. nagla{eno lice `ene 4. London. . zaqubqeni parovi uled mrqa svetlosti i senke zra~e qudskom toplinom koja je puna zanosa. najpoznatiji primer impresionisti~ke studije promene vremenskih uslova i prolaska vremena. Ples u gradu Muzej d' Orsej.1919 g.1894 g. La Moulin de la Galette 1876 g. Novi most 1872 g. Galerije instituta Kortland. a po~eo je crtati jo{ kao dete u Venecueli. viorewe zastava na vetru 9. igranke.jedan je od najve}ih kolorista svog vremena. Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sli~an Maneu i Moneu. na boje. Nacionalna galerija. Muzej d' Orsej. VanGoga. Pariz Kamij Pisaro (Camille Pissarro) (1830 . Vi{e posmatra lica.) Ogist Renoar je u~io je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasi~niji me|u Impresionistima. voda pokriva ~itavo platno. Majka mu je bila kreolka. pomodna tema para. slika seoski `ivot. Harmonija u belom. Vodi mlade umetnike Sezana. Ljuljaška 1876 g.1903 g. Nije ravnodu{an prema sudbini ~oveka. postaje neprepoznatqiva pove}avaju}i gustinu i zasi}enost biqnim svetom. Pariz. mada nam umetnik ne dopu{ta da bacimo vi{e od jednog letimi~nog pogleda na wih 5. Nacionalna galerija. Nacionalni muzej [tokholm.. Veliki broj wegovih slika i ne pripada impresionizmu. kao i Mone. Pariz. Postoji oko 30-ak slika: Harmonija u plavom. London. remek-delo. ve} je ostao privr`en ~vrsto}i svojih motiva. Katerdala u Ruenu 1892 . pozori{te). Gogena. U loži 1874 g. Prete`no je bio figurativni slikar. La Grenouilire 1869 g. senka je pod uticajem okolnih boja. Bio je kreol... Lokvanji 1916 . Nikad nije poku{ao prikazati prozra~nost vode ili vazduha.1919 g. Muzej d' Orsej.. bio je slikar savremenog pariskog dru{tva. Vremenom mewa svoj stil. te mora sijati u hiqadu nijansi 6. Pariz. no lica nisu portreti ve} pojave koje se kre}u. Muzej d' Orsej. Svoja egzoti~na platna uvek je oslikavao jarkim i `ivim bojama. Kasnije prelazi u postimpresionizam.1883 g. strogiji je. ali se ne bavi psiholo{kim aspektima modela. Luvr. 10. vi{e nego ono trenutno u opti~kim efektima (kao Monea). sama arhitektura nije zanimqiva tema za impresioniste. radi fragmentarni potezom kista i vibriraju}im bojama 2.168 1878 g. Radio je teme iz boemskog `ivota (zabave.) Kamij Pisaro je bio jedan od vode}ih impresionista. Muzej d' Orsej. Na svojim slikama je istra`ivao i pokret qudske figure. kada slika Pariz. uqe na platnu. Zanimawe za pravila kompozicije dovelo ga je do prikazivawa 3D prostora pomo}u minijaturnih ta~kica. Pariz. ona ih zanima samo onda kad je izgledalo da se zgrade «kre}u» u treperavom svetlu 3. Harmonija u plavom i zlatnom . Ples na selu 1882 . te u~vr{}uje komopoziciju Pjer Ogist Renoar (Pierre Auguste Renoir) (1841 . Pariz 8. Pariz. a to je tehnika koja le`i u srcu poentilizma i divizionizma. forma je ~vr{}a.

169 1. Cote du Jallais 1867 g, Metropoliten muzej, Wu Jork, seoce kod Pontoisea,seoski pejsa`, debeli slojevi boje zbog kontrasta 2. Avenija de l' Opera u Parizu 1898, Pu{kinov muzej, Moskva, prikazuje u`urbani `ivot Pariza Hilar Žermen Edgar Dega (Hilaire Germain Edgar Degas) (1823 - 1917 g.) Imu}an plemi} po ro|ewu, {kolovao se u tradiciji Engra, kome se divio. Bio je stru~wak za portrete, mada je kao i Engr, omalova`avao portretisawe, smatrao ga je trgovinom. Dega slika ~vrste i odre|ene portrete. 1855 g. upisuje se u Ekole de Boz-ar (Ecole de Beaux-Arts). Od 1854 - 1859 g, putovao je po Italiji i odu{evio se ranim renesansnim slikama, te je po~eo slikati mitolo{ke i istorijske motive i velike portrete, dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois, te im se pridru`io. Me|utim, nije napustio svoju mladala~ku sklonost ka crtawu. Wegova najlep{a dela su ra|ena u pastelu - tehnika koja je omogu}avala istovremeno efekte linije, boje i tonova. U slikarstvu polazi od crte`a, slika trenutni pokret. Ve~ito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkiwe u ve`baonici. Slikao je `ene u trenutku kad ga ne vide. Tako|e slika svetlost u enterijerima, vi{e nego slikarstvo na otvorenom. Razbija utisak tradicionalne perspektive. Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom, niti je prihvatio sve wihove zamisli. U starosti mu se pogor{ao vid te je pre{ao na vajarstvo. 1. Edovard Mane 1865 g, Metropoliten muzej, Wu Jork, crte` olovkom, vidi se uticaj Engra 2. Operni orkestar 1868 - 1869 g, Muzej d' Orsej, Pariz 3. Čaša apsinta 1876 g, Luvr, Pariz, smelo prora~unata kompozicija, mada deluje nename{teno 4. Primabalerina 1876 g, Luvr, Pariz, pastel, pokret 5. Cafe-Concert u Ambassadeurs 1875 - 1877 g, Muzej likovnih umetnosti, Lion 6. Pevačica sa crnom rukavicom 1878 g, Fogov umetni~ki muzej, Kembrix, `rtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica 7. Gospođica La-La u cirikusu Fernando 1879 g, Muzej d' Orsej, Pariz, akrobatkiwa usred leta u vazduhu 8. Na konjskom trkalištu, gospoda džokeji 1877 - 1880 g, Muzej d' Orsej, Pariz 9. Mala četrnaestogodišnja plesačica 1880 g, skulptura, Tejt Galerija. London 10. Kupanje u legenu 1886 g, pastel, Luvr, Pariz, samo je po koloritu impresionisti~ka, obnovqeno je interesovawe za problem formev – postimpresionizam Džejms Meknil Visler (James McNeil Whistler) (1834 - 1903 g.) Amerikanac. 1855 g. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. 4 godine kasnije odlazi za London. Pose}ivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima. Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. Smatrao je svoje slike muzi~kim komadima i zvao ih je simfonijama ili nokturnima. 1. Aranžman u crnom i sivom, umetnikova majka 1871 g, Luvr. Pariz, ose}a se uticaj Manea u nagla{avawu ravnih povr{ina i uticaj Dega-a u strogoj preciznosti portreta 2. Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet

170 1874, Umetni~ki institut, Detroit, «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste SKULPTURA IMPRESIONIZMA Impresionizam je ponovo ulio `ivot skulpturi kao i slikarstvu. + Ogist Roden (Auguste Rodin) (1840 - 1917 g.) Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. Dao je novo zna~ewe vajarskih oblika, kao {to su Mone i Mane dali slikarstvu. Kao {to za slikare impresioniste primarnu stvarnost ~ine mrqe boje, za Rodena tu stvarnost predstavqa gipka masa iz koje on gradi svoje oblike. On je modelovao u vosku i glini. On je hteo da istakne proces nastajawa dela. Na wegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na ugla~anoj bronzi stalno promewivu {aru efekata. Kriti~ari su, kao i za impresioniste, smatrali da su wegova dela nedovr{ena, kao skica. Roden je oslobodio vajarstvo mehani~ke verovatno}e, ba{ kao i {to je i Mane oslobodio slikarstvo fotografskog realizma. 1. Čovek slomljenog nosa 1864 g, Rodenov muzej, Pariz, bronzana glava 2. Mislilac 1879 - 1889 g, Metropoliten Muzej, Wu Jork, bronzana statua, bila je namewene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primewenih umetnosti u Parizu 3. Poljubac 1886 - 1898 g, Rodenov mutej, Pariz, tako|e za Vrata pakla, uticaj «Mikelan|elovih robova sa komadima stena koje ih zarobqavaju 4. Balzak 1892 - 1897. godine, Rodenov muzej, Pariz, skulptura u gipsu, ima oblik prete}e utvare, prikazana unutra{wa patwa

4. UMETNOST POSTIMPRESIONIZMA
Tokom 80 – tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdobqa impresionizma evropska umetnost do`ivqava novi procvat razli~itih stilova i skupina. To su bili umetnici koji su pro{li kroz impresionisti~ku fazu, ali ih ograni~ewa impresionista nisu zadovoqila, te su ga prevazi{li u raznim pravcima. U svakom slu~aju oni nisu bili «antiimpresionisti. Bili su postimpresionisti. - 1883. godine: - umire Mane (1882. godine odlikovan je Legijom ^asti), impresionizam je postao priznat te vi{e nije bio pokret koji kr~i nove puteve. - 1886. godine: - posledwa impresionisti~ka izlo`ba - Vinsent van Gog (Vincent Van Gogh) dolazi u Pariz - Žorž Sera (Georges Seurat), izlo`io sliku koja }e postati vizuelni manifest novog stila - poentilizma - Le Figaro izdao manifest simbolizma, @ana Morisa (Jeana Moreasa) - Izdavawe Zolinog «Dela», kriti~ko obezvre|ivawe impresionizma Postimpresionistima je bio ciq da impresionizam u~ine ~vrstim i trajnim. Poku{avaju da poprave nedostatke impresionizma: 1. tuma~ewe stvarnosti je ograni~eno, bitna je impresija, a ne sadr`aj

171 2. opasnost da se stil svede samo na opti~ko, vizuelno posmatrawe 3. opasnost da se svaki oblik razlo`i i pretvori u odre|enost boja Impresionisti nisu nikad imali odre|em program, dok su postimpresionisti bili pristalice nau~ne i precizne metode. Karakteristike postimpresionizma: 1. razli~ite boje stavqaju u vidu malih mrqa i ta~kica, da se ne bi izgubio sjaj, umesto pigmentnog me{awa (divizionizam). 2. pridaje se zna~aj «dekorativnoj» kompoziciji slike 3. ~esto gu{e svoju ose}ajnost, {to osiroma{uje slikarstvo Pol Sezan (Paul Cezanne) (1839 - 1906. godine). Pol Sezan je bio jedan od najve}ih postimpresionista. 1861. godine dolazi u Pariz i tad u po~etku radi u znaku romantizma, divi se Delakroa-u. Pisaro ga nagovara da pre|e u impresionizam, {to traje kratko, pa tako ~isti paletu i fluidno postavqa oblike, ali se nikad nije interesovao za teme «ise~aka iz `ivota», kao impresionisti. @eleo je da shvati bit stvarnosti, a ne wene promenqive pojave. Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima, koji su uni{tili i prostor i predmet, izjedna~iv{i ih sa istim mrqama boje i svetlosti, stvorio je konstruktivnije, racionalnije slikarstvo, slikarstvo ravnote`e, ~vrstine i geometrijske stvarnosti. Predmete iz prirode je razlo`io na osnovne geometrijske oblike, vaqak, kupu i loptu. Ovim stavom Sezan je uticao na generacije slikara, koji su sa wegovih slika mogli da uo~e da geometrija ne slu`i samo za ozna~avawe nedoglednih perspektiva, ve} da se ona primewuje i na predmete, kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi, ve} kakvi postoje u duhu slikara. Takav pristup postao je trend, naro~ito kod kubista. Modulirao je predmet smi{qeno kontrolisanom bojom, raspore|enom u odre|ene geometrijske planove. Boja i oblik su osnovna gra|a slike, a ne klasi~ni chiaroscuro. 1. Hristos u čistilištu 1868 - 1870. godine, zbirka Le Comte, Pariz, gust impast, slika slike 2. Auto portret 1879. godine, Galerija Tejt, London, jaki i samostalni potezi kistom 3. Zdela s voćem, čaša i jabuke 1879 - 1882. godine, zbirka Le Comte, Pariz, izmiruje zahteve povr{ine i dubine, senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograni~ene. «neta~na perspektiva 4. Žena sa posudom za kafu 1893. godine Muzej d' Orsej, Pariz 5. Mont Sant Viktor gledan iz kamenoloma Bibemus 1898 - 1900. godine, organizovawe prirode u skladu sa geometrijskim oblicima 6. Velike kupačice 1898 - 1905. Umetni~ki muzej Filadelfija, preovla|uje plava i oker boja, arhitekturalna kompozicija, zbijeni ritam, trougaoni raspored, postoji nekoliko verzija slike, savr{ena geometrija kompozicije. Žorž Sera (Georges Seurat) (1859 - 1891. godine). @or` Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam u~ini ~vrstim i trajnim. On se posvetio malom broju veoma velikih slika, provode}i i po godinu i vi{e dana nad wima. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. Nastavio je impresionisti~ko prou~avawe svetla i boje, razvijaju}i poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam), tj slikawe upotrebom malih mrqa ~iste boje. Posle je pru~avao linearne vrednosti. 1. Kupači na Asnieresu 1883- 1884. godine, Nacionalna galerija, London, sjajan kolorit i jaka sun~eva svetlost 2. Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte

Po{to je izra`avawe ose}awa bila wegova glavna preokupacija. godine osnovao Dru{tvo nezavisnih umetnika (Societe des Artistes Independants). godine seli se u Pariz gde upoznaje vode}e umetnike. godine. godine). godine.1888. ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac wegovih li~nih ose}awa. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vode}ih figura u umetnosti XIX veka. Teme su mu veselije. Wu Jork 4. Cirih 2. kao i pesnik qudske patwe. 1880 . likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno. Portret Felixa Feneona 1890. godine seli se u Arl (ju`na Francuska). Wu Jork Vinsent van Gog (Vincent van Gogh) (1853 . 1899. Krojačica 1885. Amsterdam 2. Nije postao slikar sve do 1880. godina Muzej d' Orsej. Smatrao je da impresionizam ne pru`a umetniku dovoqno slobode da izrazi svoja ose}awa i subjektivni izraz. godine. godine. Musej Savremene Umetnosti. privatna zbirka.1886.1935. uqe na platnu Muzej Savremene Umetnosti. godine je napisao kqu~no delo neoimpresionizma. Amsterdam 3. koji kod wega nije bio posledica teorije.1885. godine. Metropoliten Muzej. 1888. ve} nu`nosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bi}a. Cirkus 1890.172 1884 . godine). godine Muzej Savremene Umetnosti. Pariz 3. Nacionalna Galerija. modelovawe i skra}ivawe svedeno na minimum. Od tad pa do 1890. Fondacija Vinsent Van Gog. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koriste}i mrqe sjajne boje kako bi postigao ve}u izra`ajnost. slika na platnu. Svojim mahnitim potezom kista i sna`nim ose}awe za boju i pokret on je bio dramati~ar ~iste umetnosti.1890. prava izra`ajna snaga kompozicije proizilazi iz ~iste i sna`ne boje . godine. Qudi koji jedu krompir 1885. stoga ga zovu i ekspresionistom. Pariz mu je otvorio o~i za ~ulnu lepotu vidqivog sveta i nau~io ga slikarskom jeziku bojenih mrqa. On je za~etnik koloristi~kog ekpresionizma. U tom razdobqu je psihi~ki oboleo. nagla{eni potezi kista. Zvezdano nebo 1889. 1. godine. Fondacija Vinsent Van Gog. Ulaz u Marsejsku luku 1911. U wemu dominira sna`no ose}awe za siroma{ne slojeve. 1. Parada 1887 . Wu Jork. Poput Karava|a i Van Goga su po{tovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija. Zajedno sa Sera-om je osniva~ divizionisti~ke tehnike poentilizma. oblici su svedeni na geometrijska tela pore|ani u skladne odnose izra`ene svetlom i bojom 3. sli~no Egip}anima 4. te je jedno vreme i on bio misionar me|u siroma{nim rudarima. Bio je sin holandskog protestanskog sve{tenika. Žitno polje i čempresi 1889. London 5. a kratko vreme je ~ak i vr{io opite sa Sera-ovom divizionisti~kom tehnikom. Sa Sera-om je 1884. ^ak je bio sebi odrezao uvo. Wu Jork. Pariz Pol Sinjak (Paul Signac) (1863 . Autoportret 1889. ozbiqne teme). U ovom razdobqu posve}uje se pejza`u. odlazi u umobolnicu u Sent Remyu. Umetni~ki Institut. Van Gog je prvi veliki holandski posle XVIII veka. godine – preimpresionisti~ko razdobqe slikarstva (tamni gusti nanosi boje. Wegove slike su sad plamtele bojom. godine je naslikao svoja najboqa dela.^ikago. godine. Tad jo{ nije bio otkrio zna~aj boja. Umetnikova soba u Arlu 1888. slika na platnu. te je bio veliki ludi umetnik svoga vremena. 1886. ubrzo je postala manifest poentilizma.

g. ritmi~no obojene harmonije oblikovane u vitra`ima. Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. uqe na platnu.g. te priklawawe figurativnim izvorima. Smatrao je da obnova zapadwa~ke umetnosti i civilizacije mora po~eti od primitivnog sveta.g.g.). Ose}awe i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije.g. prikazuje jednostavnu neposrednu veru seqaka. Umetni~ki muzej Fog. Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i ma{te i wihovoj nau~noj analizi svetlosti suprotstavio je osloba|awe od podra`avawa prirode. seli se u Bretawu. 1892. Autoportret sa obrijanom glavom 1888. Pjer Bonard (Pierre Bonnard) (1867-1947. Umetnost XX veka mu duguje pribli`avawe razli~itim izrazima. 1. su osnovali grupu »Nabi» mladih umetnika koji su bili Gogenovi simboli~ni sledbenici. 2. slika na platnu. je sa Van Gogom. upro{}enim oblicima.g. ni svetlost.g. [vajcarska. koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska re~ = prorok) bili su mawe zna~ajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formuli{u i opravdaju ciqeve postmodernizma u obliku teorije.g.173 6. Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anđelom) 1888. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu. Boston NABIS Bili su simbolisti. Istra`ivawe religioznog iskustva imalo je zna~ajnu ulogu u wegovom delu i `ivotu. Dok su neki ~lanovi grupe Nabis slikali prizore iz pariskog `ivota drugi su slikali teme iz ma{te i mitologije. pose}uje Tahiti i 1895. Od 1888.g. drvorez. Wegovi simboli~ni sledbenici. Boje su primarne i na wegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku. Kembrix Pol Gogen (Paul Gaugin) (1848 .g. a i zapazio je da je religija sastavni deo svakodnevnog `ivota seoskog stanovni{tva. boja stvara razli~ite odnose i harmonije. Žrtve zahvalnice 1891-1893. Nirvana 1889. Edinburg.1903. Pola Ranson (Paul Ranson) (1864-1909.g.g. Za wega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza. Edvard Vilar (Edouard Vuillard) . Modelovawe i perspektiva su ustupili mesto ravnim.). Smatrao je da se jedino u zemqama nezara`enim zapadwa~kim idejama napredka. 1886. 1891.g. [kotska Nacionalna Galerija. posvetio se umetnosti. tokom prve posete Tahitiju 4. ve} nanete ~iste u velikim povr{inama. Predstavnici: Moris Denis (Maurice Denis) (1870-1943. sna`no uokvirenim crnim linijama. sintetizirane oblike koji su podse}ali na intarzije. jedna pored druge. a ne samo onima sa zapada. konvencija i zakona mo`e izraziti potpuno slobodno i sa istinskim ose}awima. Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikawe pa su mnogo vremena posvetili grafi~kim umetnostima. plakata i novina. Niko prije wega nije i{ao tako daleko da u~ewe o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. Ipak. Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izlo`be u Parizu.g. religiozni obred na Tahitiju 5. Gogen je podsticao na slobodno birawe modela i stilova. Samo raspore|ivawem obojenih povr{ina uokvirenim linijama je mogu}e izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode ma{te. godine). Tržnica (La Matete) 1892.). zbog gnu{awa od modernog industrijskog `ivota. nadahnutim svim kulturama. Muzej Likovnih umetnosti. ilustraciji. sredwovekovne emajlirane plo~ice i japanske grafike. 1883. Grupa je nagovestila i po~etak moderne umetnosti. dizajnu pozornica. Boje su neprirodne i blistave. Muzej Umetnosti. godine. najvi{e orijentalnim i drevnim. ~itavu skupinu je objediwavao prezir prema naturalizmu. 3. Bazel.

teme smrti.1916 g. privatna zbirka. Tu je uspostavqena ravnote`a izme|u 2D i 3D efekata. Kembrix. uqe na platnu. tajanstvene i fantasti~ne aluzije. Bio je drugi usamqenik kojeg su svojatali simbolisti.g. nego Gogena. 1.). Saloma pleše pred Irodom 1876 g. 1. Potomak je romanti~ara. ~udan usamqenik. Ilustrirao je kwige pesama i proze. Priviđenje 1876 g. Pesma nad pesmama 1893 g. Pariz Gistav Moro (Gustave Moreau) (1828 . Pariz 3. Radi egzoti~ne teme.1898 g. Tek kasno u `ivotu je stekao prizwawe. On kombinuje ravne povr{ine i iztazite konture sa svetlucavim divizionisti~kim mozaikom boja. Fogov umetni~ki muzej. stvorio je svet li~ne fantazije. Muzej Gistav Moro. On je slikar Salome. litografija 2. Feliks Valoton (Felix Vallotton) (1865-1925. Kurashiki. Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali. koji ima mnogo zajedni~kog sa sredwevekovnim sawarijama nekih engleskih prerafaelita. Balon-oko 1882 g. ali je jezik wegovih slika jo{ vi{e li~an. Luvr. Pikaza (Salomina igra) 1876 g. Bio je vi{e pod uticajem Sera-a. Japan Odilon Redon (Odilon Redon) (1840 . Teskobni vizuelni paradoksi na}i }e {iroku primenu kod Dadaista i Nadrealista. SAD 2. iz serije Edgar Alen Po. Edvard Vilar (Edouard Vuillard) Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu.g. Muzej Ohara.). Muzej Gistav Moro.174 (1868-1940. Kiklop 1898 . Enterijer 1898 g.). Henri Gabrijel Ibels (Henri Gabriel Ibels) (1867-1936. Pariz 5.).g. Majstor radirunga (crte` ura|en radirawem) i litografije (umno`avawe crte`a presom) Redon se inspirisao fantasti~nim vizijama {panskog slikara Franciska Goje i romanti~arskom literaturom. Pariz 4. Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju.). divio se Delakroa-u. 1.1900 godina . uqe na platnu. Jednorozi 1885 g.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful