You are on page 1of 81

ZAN BODRIJAR

SIMULAKRUMI I SIMULACIJA

130.2

prevod sa francuskog FRIDA FILIPOVIC

elP - KaTaJIOrH38.ll;Hja y ny6JIHICao;HjH EH6JIHOTeICa Marnne cpncxe, HOBH Om

EO,lJ;PIIJAP, )Kaa

Simulakrumi i simulacija / Zan Bodrijar ; prevod sa francuskog Frida Filipovic, - Novi Sad: Svetovi, 1991 (Ruma : Proleter) . - 165 str. ; 17 em. - (Biblioteka Svetovi)

Prevod dela: Simulacres et simulation / Jean Baudrillard.

ISBN 86-7047-112-4

a) cJ>HJI030qmja IC)'JIType o

IP SVETOVI/NOVI SAD

naslov originala:

Jean Baudrillard SIMULACRES ET SIMULATION ©Galilee, Paris, 1985.

PRECESIJA SIMULAKRUMA

Simulakrum nijc nikad Dna ~to prikriva istinu, ncgo istina prikriva da je ncma. Simulakrum je istinit.

Eklczijast

Ako smo nckad mogli najlepsom alegorijom simulacije srnatrati Borhcsovu basnu u kojoj kartografi carstva izraduju njcgovu kartu tako dctaljno da ona na kraju veoma tacno pokriva cclu tcritoriju (ali se opadanjcm cars tva ta karla malo po malo krza i propada, tako da sc od njc mogu razabrati jo~ sarno ncki parcici u pustinji - pri cernu mctafizicka lepota te upropascenc apstrukcijc svcdoci 0 gordosti po mcri carsiva i trunc kao crkotina koja se vraca supstanci tla, pornalo kao sto se kopija na kraju, stareci, poistovccu]c sa stvarnim) - ta jc basna za nas prevazidenr i posedu]e jo~ sarno diskrctni sarm drugorazrednih simulakrurna.

Danas apstrakci]a nijc vise apstrakcija kane, duplikata, ogledala iii konccpia, Simulacija nije vise prcdstava nekc tcritorijc, nckog rcfercncijalnog bica, nckc supstancc. Ona jc proizvodnja, pornocu modcla, ncccg stvarnog bez porekla i stvarnosti: ncccg nadstvarnog, Tcritorija vise ne prethodi karti i ne nadzivljava je. Sada karla prcthodi tcritoriji - kilo precesija simulakruma - ona jc ta koja zacin]c tcritoriju tako da - ako se treba vratiti pomcnutoj basni - danas ostaci tcritorijc polako trunu na povrsini kane. Ostaci stvarnog, a ne karte, jo~ postoje tu i lama u pustinjama koje ne pripadaju carstvu, nego su nasa pustinja. Pustinja samog stvamog.

U s 1 va ri, basna jc neupo treb lj i va Ca k i kad j co brnemo nao patkc, Mozda jos jcdino ostajc alegorija cars Iva. Jcr danasnji simulatori

5

sa istirn impcrijalizmom pokusavaju da poistovete stva~no, ~IO~upno stvarno, sa svojim modclima simulaclje. Ali ne radi ~e v~~e ru 0 karti, ni 0 teritoriji. Neste jc nestalo: ona suverc~? razlika Iz~e~u jednog i drugog koja je prc~slavljala. tar,~pstrak~IJe. Jer, razh~ JC uno ~10 cim poeziju kane I Car tcntonje, ma~IJ,u ~oncep.ta ,I tar stvarnog. Ono imaginarno u prcdstavi, sto ~ulmmlfa I sto u IS11 mah propada u ludom projektu kartografa neke ~delane.p'ros.t.orne pod.~darnosti izmedu karte i teritorijc, nestaje u simulaciji=cija opcraclj~ sad vise nije nimalo spekularna ni diskurzivna, .nego nuklcar~a ~ gcneticka. Tu nestaje sva metafizika. Ncma tu vise ~gledala. b~ea I privida, nema st~ar~og i ~jeg~}Vog k.(.m~pta. ~ema ":I~~ zam!~lj~~e kockstcnzivnostl: dimenzi]a simulacije je genetItka mlmjatuTlza~lja:

Stvarno se proizvodi polazeci od minijaturizovanih celija, m~tnca I mcmorija, model a upravljanja - i, polazeci o_d. tog~, mozc I da ~ rcprodukuje bezbroj puta, ??O vi!:c ~~ ,mora ~Itl r~~lOnaln?, budu~1 da sc v~e ne meri po nekoj idcalnoj III neganvnoj instanci. Ono JC jo~ samo operacionalno. U stvari, to ,:ge nije ncsto stvarno, ~o~to ga vise ne obavija nista i~aginarno .. To Je ~e~~o nadstvarno, porizvod sintcze ostvarene zracenjem kombmalOTljsklh modcla u nekorn natprostoru bez atmosfcre. . ,

U tom prclazu u neki prostor tija zakrivlj.c~o~t ne pnpa~a ~I stvarnom, ni istini, era simulacija, daklc, zapocinje I~esnom ll~ldacijom svih refercncijala, iii - ~10 je jos go!e: njihovim ~~~~~klm vaskrsavanjem u sistcmima znakova, matcnJ31a,~prov?dIJI~IJeg ?d smisla koji se nudi svim sistcmima ekvivalcf:lcIJa, SVI~ bma.Tmm opozicijama, svakoj kombinato~ijskoj al~~bn. ~e radi se ,~I~e ,0 imitaciji, ni 0 dupliranju, pa cak m 0 parodlj~. Radls~.? zamenjl~anJu stvarnog njcgovim znacima, to jest, 0 jednoj op~raCljl .~vraeanja od svakog stvarnog proccsa njcgovim op~ratorfllm dvoJn,lkom, mct~stabilnom, programatskom, ncpogresivom ?znatavaJuto~ m~lnom, koja nudi sve oznake stvarnog.l os~va~uje kr~tke ~p?Jeve svih njegovih peripctija. Stvarno nece unau ~lkad Vl~~ priliku d~ ~~ proizvede -to je vitalna funkcija modela u. Je~nom slstcm~ s~rtl, ili , bolje reccno, anticipiranog uskrsnuca kojc vise ne ~slavlJa m~akvu sansu samom dogadanju smrti. To nadstvarno sada JC vee ~~lecn? od imaginarnog i od svakog razlikovanja izmcdu stvarnog I unagi-

6

narnog, ostavljajuci jos mesto [edino orbitalnom vracanju modela i simuliranom stvaranju razlika.

BOZANSKA lREFERENCIJA SLIKA

Skrivati i pretvarati se da nemamo uno ~to imamo. Simulirati i pretvarati se da imamo ono sto nemamo. Ono prvo upucu]e na neko prisustvo, ono drugo na neko odsustvo. Ali stvar je slozenlja, jer simulirati ne zna~i pretvarati se: "Onaj koji se pretvara da od neceg boluje more jednostavno da legne u krevet, tako da mu poveruju da je bolestan. Ona] koji simulira neku bolest izaziva u sebi neke njene simptome" (Litre)." Prema tome, pretvaranje iii prikrivanje ostavljaju netaknut princip stvarnosti: razlika je uvek jasna, ona je sarno maskirana. Simulacija, medutim, postavlja pitanje razlike izmedu .. istinitog" i .Jaznog", ,,stvarnog" i "imaginarnog". Je li sirnulant bolestan ili nije, buduci da proizvodi "prave" sirnptome? S njim se nc more objektivno postupati ni kao s bolesnim, ni kao sa zdravim covckom. Tu psihologija i medicina zastaju pred istinorn jedne sada vet neutvrdive bolesti. Jer ako se bilo ko]l sirnptom more "proizvesti", onda se svaka bolest more srnatrati "izvodljivorn" isimuliranom, a medicina gubi svoj smisao, jer ona moZe da 100 sarno "prave" bolesti, odnosno njene objektivne uzroke, Psihosomatika se razvija na sumnjiv nacin, na samim granicama principa bolesti. Sto se tice psihoanallze, ona, polazeci od simptoma ogranske prirode, upucuje na nesvesnu prirodu: a ova opet treba da je .Jsnnita", istinitija od one druge - ali zasto bi se simulacija zaustavljala na pragu nesvesnog? Zasto .rad" nesvesnog ne bi mogao da bude "proizveden" na isti nacin kao i bilo koji simptom klasicne medicine? Tako se vet proizvode snovi,

Razume sc, psihijatar tvrdi da "za svaki oblik mentalnog poremecaja postoji posebno mesto u redosledu simptoma koji simulator ne poznaje, a tije ods ustvo ne more da obmane psihijatra". Ovo je bilo receno (1865) da bi po svaku cenu bio sacuvan princip istine i da bi se izbeglo pitanje ko]e postavlja simulacija - to jest, da su istina, referencija, objektivni uzrok, pres tali da postoje, Sta, medu-



Liure, Emile (1801-1881), franc.Icksikograf, autorvelikog "Retnika francuskog jezika". - Prim. prev,

7

tim, moze da uradi medicina sa necim sto se krece unutar i izvan bolesti, unutar i izvan zdravlja, sa nekim udvajanjem bolcsti u izvesnom diskursu koji nije ni istinit ni lazan? Sta moze psihoanaliza sa udvajanjem diskursa nesvesnog u jednom diskursu ~imulacije koji ne moze nikad vise biti razotkriven, jer nije ni lazan,

Sta moze da ueini vojska sa simulantima? Tradicionalno, ona ih otkriva i kaznjava, po jednom jasnom principu pronalazcnja. Danas ona moze da otpusti nekog vrlo dobrog simulantna, upravo kao i nekog homoseksualca, srcanog bolesnika iii "pravog" ludaka. Cak i vojna psihologija uzmice pred kartezijanskim jasnocarna i okleva da cim razliku izmcdu "pravog" i "laznog", izmedu "proizvedenog" i autenticnog simptoma, ,,Ako tako dobro izigrava ludaka, to znati da jeste Iud." I u pravu je: u tom smislu svi ludaci simuliraju, a to nerazlikovanje je najgora subverzija. Upravo se protiv nje klasican urn naoruzao svim svojim kategorijama, Ali ona ih danas po novo zapljuskuje i preplavljuje princip istine.

Izvan medicine i armije, prevashodnih podrucja simulacije, ta stvar upucuje na religiju ina simulakrum bozanstva: "Zabranio sam da u hramu bude neki kip, jer se bozanstvo koje nadahnjuje prirodu ne moze predstaviti." To je, medutim, moguce. Ali ~ta bozanstvo postaje kada se propagira u ikonama, kada se umnozi u kipovima -idolima? Ostaje Ii onda vrhovna instanca koja se naprosto ovaplocuje u slikama u neku vidljivu teologiju? Hi se izvitoperava u kipovirna koji, sami, sire svoju raskos i svoju moe fascinacije - pri cemu vidljiva masinerija ikona zamenjuje cistu i razumljivu ideju boga? Upravo su se tog\ bojali ikonoklasu cija vekovna prepirka i danas medu nama traje, Bas zato ~to su predosecali tu svemoc idola, tu sposobnost da izbri~u boga iz ljudskesvesti i tu istinu koja sc u njima moze nazreti, razornu, unistavajucu, da bog nikad nije postojao, da je uvek postojao sarno njegov simulakrum, odnosno, da je sam bog oduvek bio sarno sopstveni privid - oni su bili podstaknuti da besno unistavaju sIike. Da su mogli poverovati da one sarno prikrivaju iIi maskiraju platonsku ideju 0 bogu, ne bi bilo razloga da se unistavaju. Moze se tiveti od ideje jedne izmenjene istine. Ali njihov je metafizicki oeaj proisticao iz ide]e da slike nisu nista prikrivale i da one, zapravo, i nisu bile slike, onakve u kakve ih pretvara i menja izvorni model, nego su upravo savrseni idoli, koji ce zauvek zraciti svojom

sopstvcnom fascinacijom. Treba, medutim, po svaku ccnu spreciti tu smrt bozanskog referencijala.

Vidimo da su ikonoklasti, koje optuzuju da preziru i poricu slike, bili upravo oni koji su im priznavali njihovu pravu vrednost, nasuprot idolopoklonicima koji su u njima videli sarno odraze i zadovoljavali se da obozavaju boga u malome. Ali moze se, nasuprot tome, rcci da su idolopoklonici bili najmoderniji, najsmeliji duhovi, buduci da su u vidu nckog nestajanja boga u ogledalu slika vee odigravali njegovu smrt i njegov nestanak u epifaniji njegovih predstava (0 kojima su mozda znali da ne predstavljaju vise nista, da su cista igra, ali da je upravo to bila velika igra - znajuci, takode, da je opasno razotkrivati slike, jer one kriju da nema niceg iza njih),

Tako ce radlti jczuiti, koji ce svoju politiku zasnivati ,na virtuelnom nestanku boga i na svetovnoj i spektakularnoj manipulaciji savestima - nestanku boga u epifaniji moci - kraju transcendencije koja sluzi jo~ sarno kao alibi jcdnoj sasvim slobodnoj strategiji uticaja i znakova. lza baroka slika krije se siva eminencija politlke.

Prcma tome, ulog je u svcmu tome bila ubitacna moe slika, ubica stvarnog, ubica sopstvcnog modela, kao ~10 su vizantijske ikone mogle biti ubicc bozanskog idcntitcta. Toj se ubitacnoj moci suprotstavlja moe prcdstava kao dijalckticka moe, vidljivo i razumljivo prcnosenje stvarnog. Sva zapadna vera i poverenje angazovali su se u tom poduhvatu rcprezcntaclje: da jedan znak moze ukazivati na dubinu smisla, da se jedan znak moze zamenjivati za smisao ida nesto - razume se, bog - slufi kao podloga za tu zamenu. Ali ako se sam bog moze simulirati, ~ta znaci svcsti ga na znake koji 0 njemu svcdoce? Onda ceo sistern gubi svaku tezinu, i sam je jos sarno jedan dzinovski simulakrum - ne nestvaran, nego oponasajuci, to jest, privid koji sc nikad vise ne razmenjuje za stvarno, nego se menja u sebi samom, u jcdnom neprekidnom kruzcnju cija referencija i obim nigde ne postoje,

Takva je simulacija, u tome sto se suprotstavlja predstavi, Predstava, reprezentacija, polazi od principa ckvivalentnosti znaka i stvarnog (cak i ako je ta ekvivalentnost utopijska, to [e fundamenta1no pravilo). Simulacija polazi, nasuprot tome, od utopije principa ekvivalentnosti, polazi od radikalne negacije znaka kao vrednosti;

8

9

polazi od znaka kao reverzije i ubistva svake referencije. Dok reprezentacija pokusava da apsorbuje simulaciju tumaceci je kao laznu predstavu, simulacija obuhvata celo zdanje same predstave kao simulakrum.

Ovo bi bile uzastopne faze slike:

• ona je odraz duboke realnosti

• ona maskira i izvitoperava duboku realnost

• ona prikriva odsustvo duboke realnosti

• ana nema veze s bilo kakvom realnoscu: ona je ~is t sopstveni simulakrum.

. U prvom slucaju slika je dobra prividnost - predstava ima

pnrodu sakramenta, U drugom, ona je losa prividnost - s prirodom magije. U trecem, ona izvodi da je neki privid - ona ima prirodu vradzbine, U cetvrtom uopste vise ne pripada vrsti privida, nego simuIacije.

Prelaz sa znakova koji nesto prikrivaju na znakove koji kriju da nema nicega oznacava odlucan zaokret. Oni prvi upucuju na [ednu teoriju istine i tajne (u koju jo~ spada i ideologija). Oni drugi inaugurisu eru simulakruma i simulacije, u kojoj vise nema boga, koji bi raspoznavao ko mu pripada, nema vise sudnjeg dana da odvoji lazno od istinitog, stvarno od njcgovog vcstackog uskrsnuca, jer je sve vet unapred mrtvo i ozivljeno.

Kada stvarno vise nije ono sto je bilo, nostalgija dobija svoj puni smisao. Ona je veta ponuda izvornih mitova i znakova stvarnosti. Povecana ponuda drugih vidova istine, objektivnosti i autenticnosti, Eskalacija pravog, dozivljenog, ozivljavanjc figurativnog tamo gde su objekt i supstanca nestali. Izbezumljena proizvodnja stvarnog i rcfercncijalnog, paralelna i superiorna u odnosu na materijalnu proizvodnju: tako izgIeda simulacija u fazi koja nas zanimakao [edna strategija stvarnog, ncostvarnog i nadstvarnog, koja je svugde praccna i stretegijom razuveravanja, odvracanja,

setina Tasadaja koji su bili otkriveni u dnu d~ungle, gdc su tokom osam stoleca ziveli bez dodira sa ostatkom ljudske vrstc. Ovo sc dogodilo na inicijativu samih antropol?ga koji su videli k.~ko sc urodcnici smesta raspadaju u dodiru sa njima, kao neka mumija, kad se iznese na vazd uh.

Da bi 7.ivcla, etnologija mora da umre svoj predmet, koji sc,

umiruci, sveti sto je bio "otkriven" i svojom smrcu prkosi nauci koja

hoce da ga obuhvati, .. . . .

Ne :livi Ii svaka nauka na to] paradoksalnoj nizbrdici na koju

je osuduje nestajanje njcn~~ pre.drneta u. samo~ nj~govo~ obuhvatanju i nemilosrdna reverzija koju nad nJom vr~l t~J .mrlVl.pred~et? Kao Orfej, ona se uvek prerano osvrce, kao Euridika, nJen objekt

ponovo pada u pakao. .

Etnolozi su hteli da izbegnu upravo taj pakao paradoksa zatvarajuci po novo kordon bezbednosti prasume oko Tasadaja .. :

Niko vise necc u njega dirnuti: lefi~te se ponovo zatvara, kao neki rudnik. Nauka u njcmu gubi dragocen kapital, ali ce objekat biti spasen, izgubljen za nju, ali ~edirnu~ u sv?m .. de~iCanslvu": Nije tu ret 0 neko] :lrtvi (nauka sc nikad ne zrtvuje, ona Je uvek ublstvc~a), nego 0 simuliranom frtvovanju njenog objekt~ ~a bi .se sat~vao nJc~ princip stvarnosti. Tasauaj, zamrznut u SVOJOJ pnrodn~J. s~~tlm, posluzice jo] kao savrscn alibi, k~o v~iti zalog: '!'u pocinje Je~na anrietnologija koja vi~e ncce imati kraja, a 0 kOJoJ na .razne ~atl~e svcdoce ZOlcn, Kastancda i Klastr." U svakom slucaju, Iogicna Je evolucija jedne nauke da se svc vise udaljava 01.1 svog objekta, sve d.ok ga se nc odreknc: uslcd toga njcna autonomija postaje sarno JO~

fantasticnija, ona dostife svoj cisti oblik.. .

Indijac tako vracen u geto, u s~~kle~l mrtvat~l kov~g dzungle, ponovo postaje model simulacije svih mogucih I~~lJaca pre etnologije. Ova tako sebi dozvoljava luksuz da se ovaploti izvan sebe same, u "sirovoj" stvarnosti tih lndijaca ko]e je u celosti ona ponovo

RAMZES, ILl RUt/CASTO OtIVUAVANJE

EtnoIogija zamalo nijc paradoksalno odumrla onog dana 1971. g. kada je filipinska vlada odlucila da vrati njihovoj primitivnosti, van domasaja kolonista, turista i etnologa, ono nekoliko de-

Iaulin, Robert (rod. 1928), franc. antropolog i istra:liva~, borac protiv "etnocida"

od strane zapadne civilizacije; - Prim. prevo .

Castaneda, Carlos (rod. 1931), amer. antropolog, brazil. porekla; dugo ~ ~ek· siku, kod indijanskog vraca, proucavao uucaj halucmogena, ~to moze biti znacajno za psihijatriju: - Prim. prevo

Clastres, Pierre (1934-1977), franc. antropolog, pocev od 1963, vrsio istrazivanja mcdu lndijancima u Brazilu i Paragvaju. - Prim, prevo

10

11

izmislila - divljaka, .~oji ctnologiji duguju ~lO su jo~ uvek divljaci: kakav obrt, ka.kav t~IJumf za tu nauku koja je, na izglcd, bila posvccena tome da ih unistil

Razume se, ti divljaci su posthumni: zamrznuti krionisani sterili.zovani, ubitacn? zasticeni, oni su postali rcfcrcncijalni simula~ krumi, a sarna nauka jc postala cista simulacija.lsta se stvar dogodila u Krczou, * ~ 0JG:~~u .~:djcdn~~ ,,~tkrivenog" mu~ja, u kom~ su na mcst~, ~ao "lstor~Js~1 svedoci svoJe epohe, u muzc] prctvorcm citav! r~u~ltki kvartovi, .flve mctalurske zone, gde ccla jcdna kultura, sa IJu~II~~a, ze~ama ~ .dccom - sa njihovim pokretima, dijalcktima, obicajima, fIVe fosilizovani kao na nekom Iilmskom snimku. U mesto da bud~ om~en ~ao gcornetrijsko mesto, muzej jc sada svugde kao ncka d~mc?zIJa flvota. Tako ce i etnologija, urnes to da se ogranici kao obJekt~~na nauk~, odsad oslobodena svog objekta, da sc uopstava. na sve zive stv~n, a ~a se ~cini ~~viu.ljivom, kao neka svugdc pnsutna cctvrta dimenzija - dirnenzija simulakruma. Svi smo mi !asadaji, ~~dijci koji .su opct postali ono sto su bili, sto znaci da ih JC ctnologlJa pr~tvonla u njih same - prividni Indijci koji, najzad, proglasavaju untverzalnu istinu etnologije.

. Svi s~o mi. fi.vi izlozcni spektralnoj svctlosti etnologijc, iii antlctnologlJ~, kOJ~ JC .sa~o.cisti ?blik .trijumfalne etnologijc, pod zna~~m mrlvI~.razllka 1 ozivljavanja razlika, Veoma je, dakle, naivno traziti etnologiju kod divljaka iii u nckom trccem svctu - ona je tu, svugde, u .mctropolama, kod. ?claca. - u jed~o.m v~ celini proccnjenom, anahzovafi(?m svctu, koji Je zaum veitacki oiivljen u vidu raznih vrsta stvarno~ u jcdnom svetu simulacije, halucinacije istine, ucene ~tvar.~og, ubistva sv~~og simbolicnog oblika i njegove histericne, lst?nJske .retrospc~clJC. - u?istva kome su divljaci (plcmstvo obavezujc) prvi podlegh, ali koje se odavno prosirilo na sva zapadna drusiva.

.. Ali. ctnol~g~ja n~!lla u isu mah nudi svoju jcdinu i poslcdnju IckcIJU, tajnu koja JC UblJ3 (a koju divljaci znaju mnogo bolje od njc): osvctu mrtvaca .

. Zatvaranje naucn<?g prcdrncta je ravno zatvaranju ludih i mrtvih. I upravo kao ~to JC cclokupno drustvo neizlccivo zarazcno

tim oglcdalom ludila kojc jc sarno scbi pruzilo, tako i nauka mozc sarno da umrc zarazcna smrcu tog predmeta koji je njcno izvrnuto oglcdalo. Prividno ona njime gospodari, ali on u nju duhoko prodirc, putcm jcdne ncsvcsne rcvcrzije, dajuci samo mrtve i cirkularnc odgovore na jedno mrtvo i cirkularno ispitivanjc,

Nista se nc mcnja kada drustvo razbije ogledalo ludila (ukine ludnice, vrati ludacima pravo da govore, itd.) ni kada nauka, na izgled, razbijc ogledalo svoje objektivnosti (ukidajuci se pred svojim objcktorn, kao kod Kastanedc, itd.) i kada sc klan]a pred "razlikarna". Obliku zatvaranja slcdi oblik jednog bczbrojnog, prclomljenog, zakocenog rescnja, Ruseci se u svojoj klasicnoj instituciji, etnologija nadzivljava sebc u izvesnoj antictnologiji ko]a ima zadatak da svugde ponovo ubrizga razliku-fikciju, divljinu-fikciju, kako bi se prikrilo da je upravo ova] svet, nas svet, podivljao na svoj nacin, to jest, opustoscn razlikom i smrcu,

Isto tako su, pod izgovorom spasavanja izvornog, zabranjene 1.3 posetiocc pccinc u Laskou, * ali je na pel stotina metara dalje izgradcna njihova tacna kopija da bi svi mogH da ih vide (u autenucnu spilju posetilac baci poglcd kroz malo zastakljeno okno, a onda slcdi zajcdnicka poseta rekonstruisanom objektu). Moguce je da ce se i sarno sccanje na originalne Spilje izbrisati u duhu buducih generacija, ali vee sada nema razlike: njihova kopija je hila dovoljna da ih sve zajcdno smcsti u ncsto vestacko,

Tako su sc sva nauka i tchnika nedavno mobilisale da sacuva]u mumiju Ramzcsa 11, nakon sro su je ostavile da nckoliko decenija trune u dnu jcdnog muzeja, Zapad jc obuzet panikom 00 same pomisli da ne moze spasti ono sto jc simbolicki poredak umeo da sacuva tokom cctrdesct vekova, ali dalcko od poglcda i svetla, Ramzes 7.3 nas ne znaci nista, ali mumija poseduje ncprocenjivu vrednost, jer ona garantuje da akumulacija ima nekog smisla. Sva se nasa Iinearna i akumulativna kultura rusi ako ne mozcmo da uskladistimo proslost u punom svetlu dana. Zato treba faraone izvaditi iz njihovog groba i mumije izvuci iz njihove tisinc, Zato ih treba ekshumirati i odati im vojne pocasti. One su u isti mah zrtve nauke i crva. Sarno jm jc apsolutna tajnost obezbcdivala tu vekovnu moe - ovladavanje



Lasko - naziv mesta gde se nalaze pecine sa cuvcnim preistorijskirn crtezima, - Prim. prev,

*

Crcusot « velikl franc. metalurski industrijski centar, - Prim. prev,

12

13

trulezom koje je znacilo ovladavanje totalnim ciklusom razmena sa smrcu, ~~ jo~ u~emo jedino da stavimo nasu nauku u sluzbu popravke mumije, .to J~st d~ re~tauriraII_l.o)cdan vidljivi poredak, dok je balzamovanje bilo mitskl rad koji Je trebalo da ovekovcti jednu skrivenu dimcnziju.

. Nama je potrebna vidljiva proslost, vidljivi kontinuum, vidljiv

mit 0 poreklu, koji nas uspokojava u pogledu nasih ciljeva, Jer mi, zapravo, nikad nismo u njih verovali. Otud i ona istorijska scena doceka m~mij<: na aerodrom~ ~rli. ~e Ii ona uprilicena zato sto je Ramzes bio vehka despotska I vOJna licnost? Svakako, Ali ponajvise za~o ~t.? na~~ kul.tura, stojcci iza te pokojne moci koju pokusava da pn.svojl, sanJ.a 0 Jedno~e poretku koji nije moran imati niceg zaje?m~kog sa njom, a 0 njemu sanja zato ~to ga je unistila, ekshumiraJUCt ga kao svoju sopstvenu proslost.

Nas fascinira Ramzcs, kao sto su hriscani renesanse bili fascinirani amcrickim Indijancima, tim (ljudskim?) bicima koja nisu nik~d upoznala ret Hristovu. Doslo je tako, pocetkom kolonizacije, do [ednog trenutka zapanjenosti i zadivljenosti pred samom tom mogucnoscu da se izbegne opsu zakon Jevandelja. Onda su postale moguce dve opcije: priznati da taj zakon nije univerzalan, iii istrebiti Indijance da bi se izbrisali dokazi 0 tome. U glavnom se svet zadovoIjio time da ih pokrstava, iIi cak naprosto da ih otkriva, sto ce biti

dovoljno da dovede do njihovog laganog istrebljenja. '

Tako ce i ekshumacija Ramzesa biti dovoljna da bude unisten, pretvaranjem u muzejski eksponat. Jer mumije ne trunu zbog crva: one umiru prenosenjcm iz sporog poretka simboticnog, gospodara trulezi i srnrti, u izvestan poredak istori]e, nauke i muzeja, nas poredak, koji vise nicim ne vlada, koji ume sarno ono, sto mu je prethodilo, da osudi na trulez i smrt, pa zatim da to pokusava ozivet! pomocu nauke. To je nepopravljivo nasilje prema svim tajnama, nasiljc je~~e civilizac.ije bez tajni, mrznja cele jedne civilizacije prouv svojih sopstvenih temelja,

Upravo .kao et~ologija,. koja se igra oslobadajuci se svog predme~a. da .~I se bOl}e ucvrstila u svom tis torn obliku, tako je i demuzeifikacija sarno [edna spirala vise ka artificijelnosti. 0 tome

svedoci samostan sv. Mihajla iz Kiksa, • koji ce uz velike troskove biti iz nj ujorskog Kloistersa=" vracen na svoju "prvobitnu lokaciju". I to cak uz opste odobravanje (kao i "eksperimentalna operacija ponovnog osvajanja plocnika" Jelisejskih polja u Parizu!). Medutim, ako je iZVOl kapitela bio zaista samovoljan tin, ako su njujorsk; kloistersi zaista vestacki mozaik svih kultura (po izvesnoj logici kapitalisticke centralizacije vrednosti), njihovo vracanje na prvobitna mesta jo~ je vi~e veStatko: to je totalni privid koji dostize "stvarnost" potpunim zaokruzivanjem.

Samostan bi trebalo da ostane u Njujorku u jednom simuliranom ambijentu, koji bar nikoga nije obmanjivao. Njegovo vracanje u zaviea] sarno je dodatna podvala da bi izgledalo kao da se nista nije desilo i uztvalo u retrospektivnoj halucinaciji.

Tako se Amcrikanci hvale da su broj Indijanaca vratili na ono ~to je bio pre osvajanja, Sve se bri~ i pocinje iznova. Hvale se tak da postizu i vise, i da su prevazisli prvobitnu cifru. To ce biti dokaz superiornosti civilizacije: ona ce proizvcsti vise Indijanaca nego sto su to mogli oni sami da ucine, (Ali, fulosna je istina da je ta superproizvodnja jo~ jedan nacin njihovog unistavanja: jer indijanska, kao i svaka plemenska kultura pociva na ogranicavanju grupe i odbijanju svakog "slobodnog" rasta, Njihova demografska "promocija" predstavlja, dakle, sarno korak vise u simbolicnom istrebljenju).

Tako svugde zivimo u svetu koji cudno liti na svoj original - stvari su u njcmu zamenjene po sopstvenom scenariju. Ali to sto ih zarnenjuje ne znaci, kao u tradiciji, njihovu blisku smrt - one su vee ociscene od svoje smru, jo~ bolje nego za svog Zivota, vedrije su, autenticnije, u svetlosti svog modela kao lica doterana u pogrebnim preduzccima.

NADSTV ARNO lIMAGINARNO

Diznilend (Disneyland) je savrsen model svih vrsta isprepletenih simulakruma. To je pre svega jedna igra iluzija i fantazama: tu

00

Kiksa (Cuxae) - malo mesto najugu Francuske, u okrugu Narbon, zapadno od

Marseja. - Prim, prevo .

Cloisters - njujorl(kj park, u Bronksu, u kome se nalaze, preneti i rekonstruisanl, stari spomenici i manastiri. V jednom od njih je muzej srednjevekovne umetnosti. - Prim. prevo

14

15

su gusari, Granica, Buduci svct, itd, Taj imaginarni svet je navodno uzrok poslovnog uspeha. Ali masu sveta, bez sumnje, mnogo vise privlaci drustveni mikrokosmos, religiozno, minijaturizovano uzivanje Amerike, njenih ogranicen]a i njenih radosti, Parkira se napolju, staje u red unutra, na ulazu vas potpuno napusta]u. Jedino je fantazmagorija u tom imaginarnom svetu ona neznost i toplina koje su inherentnc masi, kao i dovoljan i prcteran broj mehanizama pogodnih da odrze afekt mnostva. Kontrast sa apsolutnom usamljenoscu parkinga - pravog koncentracionog logora - jeste totalan. IIi, bolje reccno: unutra, cela lepeza mehanizama magnetski privlaci masu u dirigovane tokove - a napolju je usamljenost usmercna na sarno jedan mehanizam: automobil. Jed nom izvanrednom koincidencijom (ko]a je, bez sumnje, rezultat carobnosti svojstvene tom univerzumu) ta] zamrznuti svet detinjstva zamislio je i ostvario jedan covek koji je danas i sam duboko zamrznut: Volt Dizni, koji ocekuje svoje uskrsnuce na 180° ispod nule.

U Diznilendu se, dakle, svugde ocrtava objektivni prom Arnerike, sve do morfologije pojedinaca i mase. Sve su vrcdnosti tu egzaltirane putem minljature i stripa. Otuda i mogucnost (koju je veoma dobro ostvario L Marin u delu Utopike, igre prostora) jedne ideoloske analize Diznilenda: to je dajdzest amcrickog nacina zivota (american way of lire), pancgirik amcrickih vrednosti, idealizovana transpozicija jedne protivurecne stvarnosti. To jc tacno. Ali u tome se krije i nesto drugo i sarna ta "idcoloska" osnova sluzi kao pokrice jednoj simulacijitrece vrste: Diznilend svojim postojanjem, zapravo, prikriva cmjcnicu da je "stvarna" zemlja, "stvarna" Arnerika, u stvari, Diznilcnd (pomalo kao sto zatvori svojim postojanjem prikrivaju da je, zapravo, celokupno drustvo u svojoj banalnoj sveprisutnosti zatvorsko). Diznilend je postavljen kao imaginaran, kako bi podrzao vcrovanje da je sve ostalo stvarno, mada Los Andeles i Amerika, koji ga okruzuju, vise nisu stvarni, nego spadaju u vrstu nadstvarnog i simulacije, Ne radi se vi~e 0 nekoj laznoj predstavi stvarnosti (ideologiji), radi se ° prikrivanju da stvarno vise nije stvarno, dakle, 0 spasavanju principa stvarnosti.

Ono sro je u Diznilcndu imaginarno nije ni istinito ni lazno, to je neka masina razuveravanja podesena da u suprotnom polju regenerise fikciju stvarnog. Otuda slabost tog imaginarnog, njegova

16

infantilna degenerisanost. Taj svet zeli da bude detinjast .ka~o ~i izazvao vcrovanje da su odrasli drugde, U "stvarnom" sve.tu, I p~lkno ~injenicu da je prava infantilnost s':lgde -: ~ upra~o mf~nlllnos~ samih odraslih koji dolaze ovamo da bi ovde izigravali decu I stvarali iluziju 0 svojoj stvarnoj infantilnosti.

Diznilend, uostalorn, nije [edini svoje vrste. E_nchanted Villa-

ge, Magic Mountain, Marine Wo~ld.· Lo.s .Andeles Je okruzcn .~om vrstom imaginarnih centrala ko]e napajaju stvarno~cu, energqom stvarnog jedan grad ~ija je tajna upravo u tome da Je on JO~ sarno mreza neprekidne, nestvarne cirkulacije - grad fabul~znog.prostranstva, ali bez prostora, bez dirnenzija. Kao .. i. elektn.~ne 1 alo.mske centrale, kao filmski studiji, tome gradu koji je sam JO~ .sa~o jedan ogroman scenario i nepreki.da~ trav~lli,!g·· ~tr~bna Je 1 ta stara vrsta imaginarnog kao neki simpaticni nervm ststem, sazdan pd znakova detinjstva i vestackih fantazama.

Diznilend: prostor za rcgeneraciju Imaginarnog, kao sto su

drugde, pa i ovde, fabrik~ za obra~~ olJ~~da. Sv~gde. danas treba recikIirati otpatke, a snovi, fantazml,lstonjska, bajkovita, ~egenda~na imaginacija dcce i odraslih takod~ ~1;l ot~.ada~, p~o ve:hko tO~lfi~ko izbacivanje jedne nadstvarne civillzacije, Dlzn~lend J.e p~ot~1Jp te nove funkcije na mentalnom planu. Al~ iste ~.u ~nrod~ mst!_tull za seksualno, psihicko, somatsko obnavljanje kop~ Je ~1~for~lJ3 prepuna. Ljudi se vi~e ne gledaju, ali ~ .' o p~stoJe mstlt~ll. Y_iSe se ne dodiruju, ali postoji kontaktoterapija, ViSe ne .hodaJu, a~1 ~e .bave trcanjcrn, "dzogingom", itd. Svugde se preraduju, obnavljaju lZg~: bljcne funkcije, iii izgubljeno tel.o, i.Ii .izgublje~u drustvenost, ili izgubljen ukus za jelo. Ponovo se izmislja oskudica, askeza, nestala divlja prirodnost: naturalfood; health food, yoga .••• ~okazuje se,.~1i na drugom nivou, ideja marsala Salinsa da upravo tr~l~na ~kono~lja, a nikako priroda, dovodi do nestasice: tu, na sofistlclramm.gramcarna jedne trzisne ekonomi]e, ponov? se pro~~laze nest~lca!zn.ak, nestasica/privid, simulirano ponasanje nerazvijenog (~kIJu~uJuCJ tu i usvajanje marksistickih tc~). koji pod.vidom e~ologlJe. energ~tske krize i kritike kapitala dodaju I poslednju ezotcricnu aureolu tnjum-

• "Zaearano selo" "Carobna planina", "Podvodni svet", - Prim. prevo

•• Snimanjc pokret~om kamero~. - Prim. prevo

••• Prirodna hrana, zdrava hrana.joga. - Prim, prev.

'17

fu izvesne egwteriate kulture. Mo!da, medutim, izvesna menta Ina katastrofa, mentaina implozija i mentaina involucija bez pr~~a~~ prete sistemu te vrste, aji bi vidljivi znaci bill to (\udno obilje, ili neverovatna kohabitacija najbizarnijih teorija i praksi, koja ~govara neverovatnoj koaliciji luksuza, neba i ~~o~e". ne,:erovatno) luksuznoj materijalizaciji 1ivota i nepronalazljivim protlvre(\nosttma.

POLITICKO BAJANJE

Votergejt. Isti scenario kao i u Diznilendu (imaginarni efe~t koji prikriva da ne postoji vtse stvarnosti izvan nego unu~~ gr~mca veSta(\kog okvira): u t~m ~Iu(\aju t~ j~ e~e~t ~~ndala kO)1 tJ:IJe ~ ne postoji nikakva razhka tzmedu ctnjemca I njihovog razotkrivanja (identirne metode ljudi iz CIA-e i novinara Was_hi;n~on Posta). I~t~ operacija, koja nastoji da putem skan.dala Of~Vl Jedan mor~lm. ~ politi~ki princip, putern imaginarlnog - [edan pnnclp stvarnosu kOJ I

tone.

Otkrivanje skandala je uvek priznanje koje se odaje zakonu.

A Votergejt je narocito uspeo da nametne idcju da onjeste skandal _ u tom smisiu on [e bio operacija cudesne intoksikacije. Dobra do~ ponovnog uvodenja politickog morala u svetsk_im razmerama. Mogh bismo se sloziti s Burdijeovim· (Bourdieu) recima: "Svakom odnosu snaga je svojstveno da se skriva kao takav i da postize svoju pot~unu snagu sarno zato sto se krije kao takav", ako ih ova~o protu!Ra~lmo: kapital, nemoralan i neskrupulozan, moze da deluje sarno iza jedne moraIne superstrukture, pa sva~o ko obnavlja taj j~~i ~or.al (putem zgrazanja, optuzivanja, itd.) radi spontano za kapitalisticki poredak. To su ucinili i novinari Washington Posta.

Ali i to bi jo~ bila sarno formula ideoIogije, i Burdije, kada je razotkriva, podrazumeva "odnos snaga" kao istinu kapitalisti~k~ dominacije, a razotkriva sarno taj odnos snaga kao skandal - dakle. I sam zauzima istu determinlsucku i moralisticku poziciju kao i nOVInari Washington Posta. On (\ak vrsl isti posao (\grenja i nametanja jednog morainog poretka, poretka istine u kome se. rada istinsko simbolicno nasilje drustvenog poretka, daleko van svih odnosa sna-

• Bourdieu, Pierre (rod. 1930), franc. sociolog, posebno se bavi sociolo~k.im aspcklima kulture 1 obrarovanja. - Prim. prev,

18

ga, koji su sarno njihova pokretna i indifcrentna konfiguracija u moralnoj i politickoj svesti ljudi,

Kapital od nas zahteva jedino da ga prihvatimo kao da je recionalan ili da ga suzhijamo u ime racionalnosti, da ga prihvatimo kao da je moralan ili da ga suzbijamo u ime morainosti. Jer to je jedna ista stvar, ono ~to se mole procitati u drugom obliku: nckad se nastojalo da sc skandal prikrije - danas se nastoji prikriti da to i nije skandal.

Votergejt nije neki skandal; to treba rcci po svaku cenu, jcr to je ono sto ceo svet nastoji da prikrije, pri ccmu sc iza tog prikrivanja krije izvcsno produbljivanje morainosti rastuce moraine panike pri priblilavanju izvornoj inscenaciji kapitala: njcgova momcntalna surovost, njegova nerazumljiva okrutnost, njegova fundamcntalna nemoralnost - to je ono skandalozno, ncprihvaLljivo za sistem moraIne i ckonomske ckvivalcntnosti koja je misaoni aksiom levicc, pocev od teorije prosvetiteljstva, pa do komunizma, Kapitalu se priplsujc ta misao ugovora, ali njernu to toga apsolutno nije stalo - on je jedan monstruozan poduhvat, bez principa, ito je sve. "Prosvecena" misao je ta koja nastoji da ga kontrolise, namecuci mu pravila. I say onaj protest koji zamenjuje revolucionarnu misao svodi se danas ,na optuzivanje kapitala ~lO ne sledi pravila igre. "Vlast je ncpravedna, njcna pravda je klasna pravda, kapital nas eksploatise, itd." - kao da je kapital po nekom ugovoru bio obavezan drustvu kojim upravlja. Lcvica ponovo nudi kapilalu ogledalo ekvivalentnosti, nadajuci se da ce on na to da se uhvati, da se uplctc u tu fantazmagoriju drustvenog ugovora i da ispuni svoje obaveze prema celokupnom drustvu (samim lim. ncma potrebe za revolucijom: dovoljno je da se kapital podvrgne racionalnoj formuli razmene). Sam kapital nikad nije bio vezan ugovorom za to drustvo u kome vlada. On je vradzbina drustvenog odnosa, on je jedan izazov drustvu i treba mu odgovoriu kao takvom. On nije neki skandal za optuzivanje po moralnoj iii ekonomsko] racionalnosti, on je izazov koji treba prihvatiti po simbolicnom pravilu.

19

NEGATIVNOST U MEBIJUSOVOJ SPIRALNOJ TRAer

Votcrgejt je, dakle, bio sarno zamka koju je sistcm namestio svojim protivnicima - simulaeija skandala u svrhu regencracije. To je otclovljcno na filmu litnoil.cu u "Deep Throat" ("Duboko grlo"), za koju [e receno da je bio siva eminencija republikanaca, koja je manipulisala novinarima sa lcvice da bi se oslobodila Niksona. A sto ne? Svc su hipoteze moguce, ali je ova suvisna: levica vrlo dobro i sarna, i to spontano, vr~i posao za dcsnicu. Bilo bi, uostalom, naivno da u tome vidirno ncku gorku cistu savest. Jer i desnica isto tako sponlano vrsi posao za levieu. Sve su hipotezc 0 manipulaciji reverzibilne, u jednoj ncprekidno] vrtcsci, Jer manipulacija je plutajuca kauzalnost u kojoj se pozitivnost i negativnost uzajamno zacinju i pokJapaju, u kojoj vise ne postoji ni aktivno ni pasivno. Samovoljnim zaustavljanjem te kauzalnosti koja se vrti u krugu moze se spasti neki princip politicke stvarnostl, Simulacijom jcdnog ograniccnog, konvencionalnog perspcktivnog polja, u kome se mogu izracunavati premise i posledice nckog tina iii dogadaja, moze se odrzati i politicka vcrodostojnost (i, naravno, "objcktivna" analiza, borba itd.). Ako razmotrimo celokupni eiklus bilo kog cina iii dogadaja u jcdnom sistemu u kome vise ne postoje linearni kontinuiict i dijalekticki polaritct, u jcdnom polju koje jc poremeceno simulacijom, ncstaje svaka dctcrminacija, svaki se.cin ukida na kraju ciklusa, posto je svima koristio i raspodclio u svim praveima.

Da li je neki atcntat bombom u Italiji dclo Icvih ekstremista iii provokacija krajnje desnice, ili su ga izrczirali centrisu da bi osramotili ekstrernnc tcroristc i ponovo zadobili svoju uzdrrnanu vlast, iii je to policijski scenario i ucena za javnu sigurnost? Svc jc LO u isto vrcmc tacno, pa ni traganje za dokazom, odnosno objektivnost cinjcnica ne zaustavlja taj kovitlac turnacenja. To dolazi otuda sto se nalazimo u logici simulacije koja nema viil.e nicega zajcdnickog sa logikom cinjenica i nekim porctkom uzroka. Simulacija se karakte-

Mchijus (Moebius Augustus Ferdinand; 1790-1868), ncmacki matematicar, prof. univ. u Lajpcigu. Autor radova u projekuvnoj geometriji i teoriji krivih i povrii. Uvco pojam povrslne koja se ne mole orijentisati i dao primer tzv, Mebijusove trake (Mebijusov list) - povrsi koja se dobija kad se pravougaona traka savije i spoji tako da se na njoj vik nc mogu razlikovati gornja i donja strana, lice i nali~je, je 51! mole jcdnim potezorn prernazati, ne prelazeci pri lorn preko njenog ruba, - l'rim. prevo

20

rgcprecesijom modela, svih modcla nad najmanjom cinjcnicom -,tu su najpre modcli, njihova cirkulacija, orbitalna kao cirkulacija bombe, predstavlja pravo magnet no polje dogadaja. Cinjenice nemaju vise svoju putanju, one se radaju na raskrsnici modela, jedna jcdina cinjenica moze da nikne iz svih modela u isti mah. Ta anticipacija, ta precesija, taj kratki spoj, ta konfuzija izmedu cinjenice i njcnog modcJa (nema vise odstojanja u smislu, ni dijaleklitkog polariteta, ni ncgativnog elektricitcta, implozi]e dijalcktickih polaritcta) - upravo ona svaki put ostavlja mesto za sva moguca tumacenja, cak i najprotivrecnija - sva istinita, po tome sto je njihova istina da se razmenjuju kao i modeli iz kojih proisticu, u jcdnom uopstcnom ciklusu.

Komunisti napadaju socijalisticku stranku kao da zcle da razbiju jcdinstvo Ievice, Oni podrzavaju idcju da su li njihovi otpori prouzrokovani radikalnijim politickim zahtevima. U stvari, ti otpori dolaze otuda sto oni ne zele vias 1. Ali ne zele li je u toj konjukturi, nepogodnoj za levicu uopste, iii nepogodnoj za njih unutar savcza levice - iii je vise ne zcle uopste? Kada Bcrlingucr izjavljujc: "Ne trcba se bojati preuzimanja vlasti od strane komunista u Italiji" - onda to u isto vreme znaci:

• da se ne treba bojati, buduci da komunisti, ako dodu na vlast, nece promeniti nista u njenom osnovnom kapitalistickom mehanizmu;

• da nema nikakvog rizika da ce ikada doci na vlast (zato ~to je i ne zele) - pa cak i ako je zadobiju, oni ce je uvek vrsiti sarno kao zastupnici;

• da, u stvari, vlast, istinska vlast, vise nc postoji, pa prema tome ni neki rizik da je bilo ko osvoji ili oduzme;

• ali i ovo: ja, Berlinguer, ne bojim se toga da komunisti preuzmu vlast u Italiji - ~to se moze utiniti ociglednirn, ali i ne bas toliko, jer

• to moze, naprotiv, znaciti (za to nije potrebna psihoanaliza): ja se bojim da komunisti ne prcuzmu vlast (a za to postoje dobri razlozi, cak i za jednog komunistu).

Sve je podjednako tacno. To je tajna jednog diskursa, koji nije vge sarno dvosmislen, kao ~to mogu biti politlcki diskursi, nego izrazava nemogucnost [edne odredene pozicije vlasti, nemogucnos:

21

jedn~~ odredenog stava diskursa. A ta logika ne pripada nijednoj parup. Ona prozima sve diskurse i mimo njihove volje.

Ko ce da razmrsi tu zbrku? Gordijev evor je bar mogao da se presece, Ali Mebijusova traka, ako je pocepaju, prctvara se u dodatnu spiralu, a da se pri tom ne ponistava reverzibilnost povrsina (u to~ s.lu61j.~ reverzibilni kontinuitet hipoteza). Pakao simulacijc, kOJI vise nIJc pakao torture, nego suptilnog, zlocudnog, neuhvatljivog izvrtanja smisla4 - po kome su cak i osudcnici Burgosa nekakav Fra.nkov pok1o~ zapadnoj demokratiji koja nalazi priliku da obnovi svoJ sopstven 1 uzdrmani humanizam, a tiji ozlojedeni protest zauz-

vrat konsoliduje Frankov rezim, konsolidujuci spanske mase protiv te strane intervencije? Ode [e istina u svemu tome, kad se saucesnistva sjajno povezuju, cak i bez znanja njihovih aurora?

Spoj sistema i njcgove ekstremne alternative kao dvaju ekstr~~itela nckog kriv~~ .ogledala, "pogresna" zakrivljenost jednog politickog pros lora koji Je vet magnetizovan, cirkularizovan reverzibilnost .~a desni~ na lcvicu, i~6lknje ko]e liti na lukavog genija komutacije, ceo SIS tern, beskrajnost kapitala koji se preklopio na sopstvenu ~ov~i.nu: j~ Ii. s~e to prevazi~lo konacnu fazu? I nije Ii isto tako sa ~IJo~ ! sa l_tbldmalmm prostorom? Spoj izmedu zelje i vrednosti, relJe I kapitala, poslednja metamorfoza zakona (zato je on tako cesto na dnevnom redu): sam kapital uziva, govorio je Liotar (Lyotard), pre ~? ~10 se pomisli da mi uzivamo u kapitalu. Perazavajuca promenljivost relJa kod Deleza, * zagonetni obrt koji navodi felju "rcvolucio.narnu po sebi samoj, i kao nchotlcno, hotcci to ~10 hoce", da pozeli sopstvenu rcpresiju i da zavodi paranoicne i fasisticke sisteme?

.. Svi r~fercncija~!. mesaju svo]e diskurse ~ jedno] cirkularnoj, meblJevsko~ kom~u!zlJl. Ako su seks i rad ioS donedavno bili potpuno supr?tm. ternurn, .dan~. se oba utapaju u istu vrstu potrosnje. N_ekad Je diskurs 0 IStOTlJl crpeo snagu iz zestokog protivljenja dlskursu.vlas~i - dana.s oni razm~~juju svoje znake i svoje scenarije.

. ~1l0. bi preop~lf~? prelaziti c_elu lepezu operacionalne nega-

Hvnostl, sVlh tih scenanja odvracanja, koja, kao Votergejt, pokusa-

vaju da oove jedan umiruci princip simuliranim skandalom, fantazmom, ubistvom - kao vrstom hormonalnog lecenja negativnoscu i krizom. Uvek se radi 0 dokazivanju stvarnog putem imaginarnog, dokazivanju istine putem skandala, dokazivanju zakona pomocu preW~ja,.dokaziyanj~ rada.putem strajka, dokazivanju sistema putern knze I dokazivanju kapitala putem revolucije, kao, inate (Tasadejci), dokazivanju etnologije putem odricanja od njenog predmeta - da i ne nabrajamo dalje:

dokazivanje teatra antitcatrom,

dokazivanje umetnosti antiumetnoscu, dokazivanje pedagogije antipedagogijom, dokazivanjc psihijatrije antipsihijatrijom, itd.

Sve se menja usvoj obrnuti termin da bi prezivelo u svom preciscencm obliku. Sve vlasti, sve institucije govore 0 sebi porituei se, kako bi pokusale da simulacijom smrti izbegnu svoju stvarnu agoniju. VIast more da izrezira sopstveno ubistvo da bi ponovo nasla neki vid postojanja i zakonitosti, Tako su, na primer, ameritki p~eds~~ici, Ken~ijevi, umirali)er su jo~ posedovali neku politicku dlm~nzIJu. Drugi - Dzonson, Nikson, Ford imali su pravo sarno na marionetske atentate, na simulirana ubitstva. Ali ipak im je bila potrebna .13 aur~ neke ~~tatke pretnje kako bi sakrili da su j~ sarno manekeni vl~tl. Kralj Je nekad morae daumre (i bog takode), u to~e se ~t~Jala n~e~ova mot. Danas on bedno nastoji da izigrava svoje umiranje ne bi h se sacuvala milostvlasti. Ali ona je izgubljena.

Traziti svesu krv u sopstvenoj smrti, ponovo pokrenuti ciklus pomocu ogledala krize, negativnosti i antivlasti - to je jedino resenje - alibi svake vlasu, svake institucije koja pokusava da razbije zacarani krug svoje neodgovornosti i svog fundamentalnog nepostojanja, svog svojstva vec-videnog i vec-mrtvog,

STRATEGIJA STV ARNOG

U istu kategoriju s nemogucnoscu da se pronade neki apsolutni nivo stvarnog spada i nemogucnost da se proizvede iluzija. Iluzija vise nije moguca zato ~to vise nije moguce stvarno. Tu se



Deleuze, Gille! (rod. 1925.), Crane. filozof, poznal po nastojanju da koncept razlike razradi kao "pravi pocetak Cilowfije". - Prim. prevo

22

23

postavlja ceo politicki problem parodije, hipersimulacije iii ofanzivne simulacije.

. Na primer: bilo bi zanirnljivo videti da Ii agresivni aparat ne

bi ZeSee reagovao na neku simuliranu nego na stvarnu oruzanu pljacku? Jer ova poslcdnja sarno remeti red stvari, pravo na svojinu, dok druga ugrozava sam princip stvarnosti. Prekrsa], nasilje, manjc su ~zbiljni j~r ~sp.oravaju samo podelu stvarnog. Simulacija je beskrajno ozbiljnija jer uvek omogucava pretpostavku, nezavisno od svog objekta, da bi sam poredak i zakon mogli zaista da budu samo simulacija.

Ali teskoca je srazmcrna opasnosti. Kako izvesti lazan prckrsaj i dok.a~ti da je lazan? Simulirajte kradu u nekoj robnoj kuci: kako uvenn kontrolnu sluzbu da se radi 0 simuliranoj kradi? Ne postoji nikakva "objcktivna" razlika: tu su iste kretnje, isti znaei kao I za stvarnu kradu, a znaci ne pretezu ni na jednu, ni na drugu stranu. Za ustanovljeni poredak oni su uvek stvarne prirode.

Organizujte neku toboznju pljacku, Proverite dobro bezopasnost svog oruzja i uzmite najsigurnijeg taoca kako ni jedan Ijudski zivot ne bi bio u opasnosti (jer inace se opet pada pod udar zakona). Zahtevajte otkup i udcsite da eela operacija dobije najveci moguci odjek - ukratko, budite najblize "insunitosti" da biste proverili reakciju apara~a na jednu savrsenu simulaciju. Necete u tome uspeti: mreza vestackih znakova nerazmrsivo ce se ispreplesti sa stvarnim elementima (neki ce policajac stvarno odmah da puca; neki ce se klijent banke onesvestiti i umreti od srcanog udara; varna ce stvarno isplatiti lazni otkup), ukratko, naci cere se i bez svoje volje smesta u stvarnom, tija se [edna funkcija sastoji upravo u tome da proguta svaki pokusaj simulacije, da sve svede na stvarno - to je cak, u stvari, ustanovljeni porcdak, mnogo pre no sto ulaze u igru institucije, i pravda.

. . U. t.oj n~moguenosti da se izoluje proces simulacije treba

videti pritisak jednog porctka ko]i moze da vidi i da zamisli sarno stvarno, jer samo u njemu i moze da funkcionise. Neka simulacija p~cs,~u~~, bud~ u dokazana, bi&: iIi lakse kaznjena (jer nema "posledica ) III kaznjena kao povredajavnog reda (na primer, ako je "ni za ~ta" i~zvan~. ne~a policijska operacija) - ali nikad nece biti kaznjena kao simulacija, Jer sc upravo kao takva ne moze izjcdnaciti sa stvar-

noscu, pa, prema tome, nije za nju moguca ni bilo kakva represija. Izazov simulacije je za vlast neprihvatljlv, Kako kazniti simulaciju vrline? Ona je, mcdutim, ozbiljna kao takva isto koliko i simulacija zlocina. Parodija dovodi do izjcdnacenja vrednosti potcinjavanja i prekrsaja, i u tome je najtezi zlocin, buduci da ponistava razliku na kojoj se temetji zakon. Ustanovljeoi poredak ne moze nista protiv toga, simulacija je trece vrste, s one strane pravog i Iaznog, s one strane ekvivalencija, s one strane raeionalnih razlikovanja na osnovu kojih funkcionise to sve drustveno i svaka vlast, Po tome, dakle, treba overiti poredak, po nedostatku stvamog.

To je svakako razlog sto se on uvek opredeljuje za stvarno.

Kad je u nedoumici, uvek mu je draza ta hipoteza (tako u vojsci vise vole simulanta da smatraju pravim ludakom). Ali to postaje sve tcze, jer ako je prakticno nemoguce izolovati proces simulacije vee usled snage inercije stvarnog sro nas okruzuje, obrnuto je isto tako istinito (a sarna je ta reverzibilnost dco konacnc odluke simulacije i nemoci vlasti): to jest,da je sada nemoguce izolovati i proces stvamog i pruziti dokaz stvarnog.

Tako su sada vee sve oruzane pljacke, sve otmiee aviona, itd., na neki nacin simulirane, po tome ~to su unapred uertane u ritualna objasnjenja i orkestraciju medija, anticipirane u svojoj inseenaciji i svojim mogucim posledicama. Ukratko, po lome sto funkcionisu kao skup znakova namenjenih samo njihovom znacenjskom pooavljanju, a nikako vise njihovom "stvarnom" cilju. Ali to ih ne tini bezopasnim. Naprotiv, bas kao nadstvarni dogadaji, koji upravo vMe nemaju sadrzaja ni sopstvene ciljcve, nego bcskonacno odrazavaju jedni druge (upravo ka~ i takozvani istorijski dogadaji: strajkovi, manifestacije, krize, itd. ). oni izmicu kontroli poretka koji se moze ostvarivati samo na stvarnom i racionalnom, na uzrocima i eiljevima, referencijalnog poretka koji moze vladati sarno nad refercncijalnim, odredene vlasti koja moze vladati samo nad odredenim svetom, ali je nemocna u pogledu tog beskrajnog ponavljanja simulacije, te bestezinske nebuloze koja vise ne podleze zakonima gravitacije stvarnog, pri cemu se i sarna vIast na kraju raspada u tom prostoru i pretvara u simulaciju vlasti (te izgubivsi kontakt sa svojim ciljevima i usmerenjima biva osudena na efekie vlasti i masovnu simulaciju).

24

25

Jedino oruzje vlasli, njegova jedina strategija protiv odmetanja, sastoji se u lome da svugde ponovo ubrizgav~ ~tvarno i refe~~n: cijalno, da nas uveri u realnost drustvenog, u ozbiljnost ekonomije I celishodnost proizvodnje, Za tu svrhu se najradije sluzi diskursom krize, ali i (a zasto ne?) diskursom zelje, "Smatrajte svoje zelje stvarnoscul" - mote da se shvati kao najnovija parola vIasti, jer je u jednom ireferencijalnom svetu 6ik i konfuzija izmedu princ~pa rea.Inosti i principa Zelje manje opasna od zarazne nadstvarnosti. Ostaje se medu principima, a tu je vlast uvek u pravu.

Nadstvarnost i simulacija, medutim, odvracaju od svakog principa i svakog cilja, one protiv vlasti okrecu to razuveravanje koje je ona tako dobro koristila dugo vremena. Jer, najzad, kapital se prvi, tokom svoje tstorije, napajao destrukturacijom svega referencija~nog, svakog Ijudskog cilja, on je taj koji je razbi.o sva i~ealna .razh: kovanja istinitog i laznog, dobrog i lo~cg! da bl U~~stIO r~dlkal~1 zakon ekvivalentnosti i razmena, gvozdeni zakon svoJe vlasti, On Je prvi zaigrao na razuveravanje, ap~trakciju, rasturanje, dcterito~ija~izaciju itd., te ako je on taj koji je podrzavao stvarnost, pnnclp stvarnosti, on ga je i prvi likvidirao u istrcbljivanju svake upotrebne vrednosti, svake razmenske vrednosti, svake stvarne istovrednosti proizvodnje i bogatstva, u samom osecanju koje imamo 0 nestvarnosti eiljeva i 0 svemoci manipulacije, Ta se ~sta logika,. med~tim, danas radikalizuje protiv njega. 1 kada on tell da se bon prouv te katastroficne spirale isijavajuci neki poslednji blesak stvarnosti na kojoj bi se temeljio i poslednji blcsak vlasti, on samo umnozava njene make i ubrzava igru simulaci]e.

Dok je istorijski bila ugrozena stvarnim, vlast je igrala na razuvcravanjc i simulaciju, dezintegrisuci sve protivure~~osti putem velike proizvodnje ekvivalentnih znakova. Danas, kada Je ug.rorena simulacijom (opasnoscu da ncstane u igri znakova) vlast igra na stvarno, igra na krizu, igra na ponovno stvaranje vestackih, drustvenih, ekonomskih i politickih ciljeva. To je za nju pltanje fivota ili smrti, Ali prekasno je.

Otuda karakteristicna histerija naseg vremena: histerija proizvodnje i reprodukcije stvarnog. Druga proizvodnja, proizvodnja vrednosti i robe, proizvodnja srecnog doba politicke ekonomije, odavno vise nema neki svoj smisao. Ono ~to celokupno jedno dru-

stvo nasto]l neprekidno da proizvcde ida reprodukuje, to jc vaskrsavanje stvarnog koje mu izmice. Zato je danas i sarna (q.. "materijall1;a," proizvodnja nadstvarna. Ona zadrzava sve erte, say diskurs tradicionalne proizvodnje, ali je jo~ sarno njen zaustavijeni odraz (tako hiperrealisti fiksiraju u nekoj halucinantnoj slicnosti nesto stv~rn~ iz kojeg se izgubio svaki smisao i nestala ~vaka ~r, sva. dubm~. I energija reprezcntacije). Tako se svugde hiperrealizam sirnulacije ispoljava putem halucinantne slicnosti stvarnog sa samim sobom,

Ni vlast vise odavno ne proizvodi nista osim znakova svog privida. A samim tim razvija se jcdan drugi lik vlasti: lik kolektivne potraznjc za znacima vlasti - sveti savez koji se ponovo stvara oko njenog nestanka. U njega se uklju~lIju. manje-vise ~vi! u strah~ .od tog propadanja politickog. Tako dolazi do toga da Je igra vlasti J~~ sarno kriiicka opsesija vlascu - opsesija njenom smrcu, OpSCSIJ3 njenog prezivljavanja, dok ona .pOSlepeno nes~aje. ~da ~~de P'?tpuno ncstala naci cemo se, logicno, u totalnoj ha!uClflaeIJ! V!as~l -: tolikoj opsesiji da se vee sada svugde nagovestava, izrazavajuci u IS.U mah zelju za oslobadanjem od nje (niko je vise nece, svako je prepusta drugima) i panicnu nostalgiju zbog nj~ne propasti: Melanholija drustva bez vlasti: upravo je ona vee izazvala Iasizam, tu prcteranu dozu jednog snaznog referencijala, u jcdnom drustvu koje ne moze da izidc na kraj sa svojim radom zalostt,

Uporcdo sa sirenjcm politicke sfere predscdnik pocinje sve vise da lici na onog manekena vlasti koji je ~ef u primitivnim drustvirna (Klastr).

Svi potonji predsednici placaju, i nastavljaju da placa]u, za ubistvo Kenedija, kao da su ga oni uklonili - sro je tacno, ako ne cinjenicno, onda u fantazmaticnom smislu. Oni treba da se otkupe za tu mrlju i to saucesnistvo svojom simuliranom pogibijom. Jer ona [os mozc da bude sarno simulirana. Predsednici Dzonson i Ford bili su objekti promasenih atentata, 0 kojima se mote pomisliti da su bili, ako ne inscenirani, bar izvedeni putem simulaci]e, Kenedijevi su stradali jer su bili ovaplocenje necega: politickog, politicke sup-

26

27

stance, dok su novi prcdsednici jo~ sarno njcna karikatura i marionetska ljuska - zacudo svi redom, Dzonson, Nikson, Ford, imaju tu njusku majmuna vlasti.

Smrt nikada nije neki apsolutni kritcnj, ali u ovom slucaju ona jc oznacavajuca: era Dzejmsa Dina, Merlin Monro i Kcnedijevih, onih koji su stvarno umiraIi jer su imali mitsku dimcnziju koja podrazumeva i smrt (ne iz romantizma, nego usled osnovnog principa rcverzije, razmenc) - ta je era prosla, Sada je nastala era ubistva putcm simulacije, uopstene estetike simulacije, ubistva-alibija - alcgoricnog uskrsnuca smrti, koja je jo~ tu samo da bi sankcionisala instituciju vlasti, koja bez toga vi~e ncma ni neku sustinu, ni autonomnu stvarnost.

nekog slucajnog porcmecenog UblCC (a cinjemcs ua predsednikc ubijaju poremcceni tipovi, sro jc, mozda tacno, ni malo ne menja istoriju: bcsno nastojanje levice da iza toga otrkije neku zaveru dcsnice postavlja lazan problem - funkcija nanosenja smrti, iii kobnog predvidanja, itd. protiv vlasti, uvck su, pocev od primitivnih drustava, vrsili dusevni bolesnici, ludaci iii neurotici, koji su uprkos tome nosioci jedne drustvene Iunkcije isto tako fundamentalne kao Sto je to i Iunkcija predsednika) - Nikson je ritualno bio pogubljen Votergejtom. I Votergejt je joS jedan nacin ritualnog ubistva vlasti (americka institucija predsednistva je mnogo zanirnljivija u tom smislu od evropskih: ona zadrzava oko sebe svu zcstinu i svu kobnost primitivnih vlasti, divljih rituala). Ali vet impeachment (op~uzba, osuda, osumnjicenje) nijc vise ubistvo: ta] postupak prolazi kroz konstituciju. Nikson [e ipak postigao cilj 0 kome sanja svaka vlast: da bude dovoljno ozbiljno shvacen, da za grupu predstavlja dovoljno smrtnu opasnost da bi jednog dana bio svrgnut, optuzen i Iikvidiran. Ford nema cak vise ni tu sansu: prividna figura jedne vet mrtve vlasti, on joS moze sarno da akumulira protivsebe znake reverzije ubistvom - u stvari, imunizovan je svojom nemoci, zbog cega besni.

Nasuprot primitivnom ritualu koji predvida oficijclnu i znvenu smrt kralja (kralj iii poglavica nije niSta bcz obecanja njegovog zrtvovanja), modern a politicka imaginacija krece se sve vise u smislu odlaganja, sro je moguce duzcg skrivanja smrti drzavnog glavara. Ta je opsesija porasla pocev od ere revolucije i harizmatickih voda:

Hitler, Franko, Mao, buduci da nisu imali "zakonite" naslednike po rcdosledu preuzimanja vlasti, bili su primorani da sami scbe beskonacno nadzivljavaju - narodni mil ncce ih nikad smatrati mrtvim. Tako su vet i faraoni uvek, uzastopce, ovaplocivali jcdnu istu licnost,

Sve se zbiva kao da su Mao i Franko bili vee vise puta mrtvi i zamcnjivani svojim dvojnicima. Sa politickc tacke gledista upravo se nista ne menja time sto je sef drzave onaj isti iIi ncko drugi, sarno ako su slicni jedan drugome. U svakom slucaju je ~f dr7.ave - bilo koji - vee odavno sarno privid sebe samog i samo mu to daje nux i podobnost da vlada. Niko ne bi dao ni najmanje odobrenje, osetio ni najmanju odanost nekoj stvarnoj licnosti, Zakletva na vernost upucenajc uvck njcnom dvojniku, buduci daje ona sarna uvek vcemrtva.

Te insccnaeije ubistava prcdsednika su znacajne jer ukazuju na status svake negativnosti na Zapadu: politicke opozicije, "lcvica", kriucki diskurs, itd. - sve su to prividne suprotnosti pomocu kojih vlast pokusava da razbije circulus viciosus svog nepostojanja, svoje fundamentalne neodgovornosti, svog "plutanja", Vlast pluta kao sto to tine novae, jezik, sve teorije. Jedino jo~ krilika i negativnost proizvode neki fantom realnosti vlasti. Ako se one iz ovog iii onog razloga ugase, vlast ncma drugog resenja nego da ih vestacki ozivi, da ih halucinira.

Tako i spanske egzekucije jo~ sluze kao stimulacija [ednoga zapadno] liberalnoj dcmokratiji, jed nom umirucem sistcmu demokratskih vrednosti, To je sveza krv, ali koliko dugo ona jo~ moze da koristi? Degradacija svih vlasti se nezadrzivo nastavlja, taj proces i ne ubrzavaju toliko "revolucionarne snage" (cak se pre dogada suprotno), nego sam sistem vrsi nad sopstvenim strukturama to nasilje, koje ponistava svaku sustinu i svaku celishodnost, Ne treba pruzati otpor tom procesu pokusavajuci da se suprotstavimo sistemu i da ga unistimo, jer on, koji crkava Sto je men svoje smrti, od nas sarno to i ocekuje: da mu je mi vratimo, da ga pomocu negacije ozivimo. Tu je kraj revolucionarnih praksi, kraj dijalcktikc. - Zacudo, Nikson, koga vise nisu smatrali dostojnim ni da umre od ruke

28

29

Ta] mit sarno odrazava trajnost i, u isli mah, ncispunjavanje zahteva za frlvcnom smrcu kralja.

ugradenom kao i neupotrebljivost u predmete, kao i ~r~za u p~oizvo: dnju. Onda vise nema ni strajka, ni rada, nego su l.Jedan I drugi simultani, to jest nesto sasvim drugo: sarno docaravanje rada, ob.mana, lnsccnacija proizvodnje (da ne kazemo melodrama), kolektivna dramaturgija na praznoj drustvenoj pozorni~i.. .....

Ne radi se vise 0 ideologiji rada - tradicionalnoj enci kOJa~?1

prikrivala .stvarnt" proces rada i "obj~kti_vni" pro~ eksp!~atacIJ~ _ nego 0 scenariju rada. Isto tako, mje vise rec 0 IdeologlP. vlasti, nego 0 scenariju vlasti. Ideologija odgovara sarno m~lverzacIJI stv~r: nosti putem znakova, a simulacija odgovara prekidu stvarn.ostl I njenom obnavljanju pomocu znakova. Svrha Ideolo~~e .anahze se uvek sastoji u obnavljanju objektivnog procesa, a nastojau da se pod simulakrumom obnovi istina predstavlja Ia~n prob!em. . . .

Zato se vlast u sustini toliko slaze s ideoloskim dtskursima I diskurslma 0 ideologiji, jer su to di~kursi fstine - uvek pogodni, .~~ i narocito pogodni ako su revolucionarni, da budu suprotstavljeni smrtnim udarcima simulacije.

Jos uvek smo na istom: nijedno nase drustvo ne ume da obavlja svoj rad zalosti za stvarnim, za VIMCU, za samim socijalnim, sto je obuhvaceno istim odumiranjem. A pokusavamo da to izbegnemo vestackim pogorsavanjem svega toga. To ce se cak; bez sumnje, zavrsiti socijalizmom. Nekim neocekivanim obrtom i sa ironijom koja vise ne pripada istoriji, smrt socijalnog ce izazvati pojavu socijalizma, kao sto se iz smrti boga radaju religije, Uvrnuto, perverzno zbivanje, reverzija nerazumljiva logici uma. Kao sto je to i cinjenica da vlast jo~ posto]i jedino kako bi sakrila da je vise nema. Simulacija koja more trajati beskonacno, jer za razliku od "istinite" vlasti koja jcste, iii je bila izvesna struktura, izvesna strategija, izvestan odnos snaga, izvesna okosnica, ova, buduci da je jo~ sarno predmet jcdne drustvene potrainje, dakIe, prcdmet zakona ponude i potraznje, nije vise podlozna nasilju i smrti. Potpuno menapo/ililke dimenzije, ona, kao i svaka roba, spada u proizvodnju i masovnu potrosnju, Svaka je Iskra tu nestala, spasena je sarno fikcija nekog politickog sveta,

To isto van 1.3 rad. Varnica proizvodnje, icstina njenih rizika vise ne postoji. Say svet jo~ proizvodi, i to svc vise i vise, ali rad je nezapazeno postao nesto drugo: potreba (kako je to idealno predvidao Marks, ali nikako u istom smislu), predmet drustvene "potramje", kao i dokolica, s kojom se izjednacuje u opstoj raspodeli fivota. Pptraznja u tacnoj srazmeri s gubitkom ulozenog u radnom procesu." Tu se pojavljuje ista peripetija kao i kod vlasti: scenario rada je tu da bi prikrio nestanak stvarnog rada, stvarne proizvodnje. A isto tako i stvarnogstrajka.jer on vise nije prekid rada, nego njegov alternativni pol u ritualnom skandiranju drustvene godine. Sve se zbiva kao da je, svako, posle objave strajka, "okupirao" svoje radno mesto i, kao sto je to obavezno u "samoupravlja~koj" okupaciji, nastavio proizvodnju u apsolutno istovetnim uslovima kao i ranije, izjavljujuci pri tom da se nalazi (i nalazeci se virtuelno) u stanju stalnog strajka,

Ono nije neki san iz naucne fantastike: svugde [e ret 0 jednoj kopiji radnog procesa. I 0 [ednoj kopiji procesa strajka - 0 strajku

KRAJ PANOPTlCKOG

Na toj ideologiji dozivljenog, ekshumacije, stvamog u njegovoj osnovno] banalnoSti,. u njegovoj ~a~ik!lnoj .~~tenti~nosti zasnovan je i americki eksperiment "TV-lstme , koji Je 1971. pokusan s porodicom Laud (Lou?): sedam !llCS~ci nepr~~dno.g r~d~, tri stotine sati direktnog snimanja, bez skripta I scenanja, odiseja [edne porodice, njene drame, njene radosti, njene ~erip~tije,. non-s~op - u~.~tko, jedan .sirov " istorijski dokumenat I "naJlep~l PO?Vlg telev~zlJe, uporediv, u okvirima nase savremenosti, sa filmom 0 Is~rcavanju na Mesec". Stvar se komplikuje tinjenicom da se 13 porodica za vreme snimanja raspala: izbila je kriza, Laudovi su se .ra:'13li. it~: Otud~ i neresiva kontroverza: je li odgovoma TV? Sta bi bilo da nqe TV bila

prisutna'l . . . ..

Zanimtjivijije fantazam da se Laudovi sDimajuka?da. Tt/ nije

prisutna. Trijumf reditelja bile su njegove r~i: "Oni su zlveh.~ao d~ mi nismo bili prisutni". Apsurdna, paradoksalna formulacija - m istinita, ni lazna. Reci .kao da mi nismo bili prisutni" zapravo znaci isto sto i: "kao da ste vi lama bili". Ta utopi]a, 13j paradoks fascinirao

30

31

je dvadeset miliona televizijskih glcdalaca mnogo vge od "perverznog" zadovoljstva u povredivanju nccije intime. Nije tu rcc ni 0 tajni, ni 0 perverziji u dozivljaju "is tine", nego 0 nekoj vrsti jeze izazvane stvarnirn, iIi 0 jednoj estctici nadstvarnog, jezi od omamljujuce i trikom postignute tacnosti, jezi od istovremenog distanciranja i uvecavanja, iskrivljavanja merila, krajnje prozirnosti. Uzivanje u jednom visku smisla, kada pregrada znaka silazi ispod uoblcajcne linijc na kojoj se krece smisao: beznacajno jc egzaltirano snimkom. U njemu se vidi ono ~to stvarno nikad nije bilo (ali "kao da ste vi tamobili"), bez rastojanja koje cini perspektivni prostor i nasu dubinsku vizi]u (ali "istinitije od prirode"). Uzivanje u mikroskopskoj simulaciji koja tini da stvarno prelazi u nadstvarno. (Tako je pomalo i u porno-fiImu, cija je fascinacija vi~e metafizicka nego

seksualna). ,

Ta je porodica, uostalom, bila nadrealna vee po samom njenom izboru: tipicna idealna americka porodica, kalifornijska kuca, tri garaze, petoro dece, visoki drustveni i profesionalni status, dekorativna domacica, natprosecno imovinsko stan]e. Upravo ju je to statisticko savrsenstvo na neki nacin osudilo na smrt. Idealna junakinja americkog nacina zivota, ona je, kao u antickim zrtvenim ritualima, odabrana da bude slavljena i da umre pod reflektorima mcdija, modcrne kobi. Jer, vatra ne pada vi~e sa neba na korumpirane gradove, nego objcktiv kao neki laser iseca dolivljenu stvarnost da bi je usmrtio. "Laudovi: naprosto, jcdna porodica koja je prihvalila da se preda tcleviziji ida zbog toga umre", reci ce reditelj. Radi sc, dakle, zaista 0 jed nom vestackom proccsu, jed nom vestackom spektaklu ponudcnom dvadesetmilionskom americkom gledalistu, o Iiturgijsko] drami jednog masovnog drustva.

TV-istina. Zadivljujuci termin u svojoj amfibologiji: je li rec o Istini tc porod ice iii 0 istini telcvizije? U stvari, televizija je istina Laudovih, ona je ta koja je istinita, koja deluje istinito. To je is tina koja vi~e nije ona odrazavajuca, is tina ogledala, ni ona perspcktivna, panoptickog sistema i pogleda, nego manipulatorska istina testa koji sondira i ispituje, lasera koji pipa i iscca, matrica koje cuvaju vase perforirane sekvence, genetskog koda koji upravlja vasim kombinacijama, celija koji informisu vas culni svet. To] [e istini porodica Laud

32

podvrgnuta posredstvom tclevizijskog medijuma, i u tom je smislu zaista rec 0 jcdnom pogubljcnju (ali da li je jo~ rec 0 istini?).

Kraj panoptickog sistema. Oko televizije nije vise izvor apsolutnog poglcda, a ideal kontrole nije vise ideal prozirnosti. Ovaj jo~ podrazumeva izvestan objektivni pros lor (prostor renesanse) i svemot jednog despotskog pogleda. A to je jo~, ako nc sis tern zatvaranja, bar sistcm kadriranja: suptilniji, ali uvek izvan objekta, a igrajuci na suprotnosti izmedu gledati i biti glcdan, cak iako fokalna tacka panoptickog moze da bude slepa,

Druga je stvar kad, sa Laudovima, "ne gledate vise vi televiziju, nego telcvizija glcda vas (kako zivite)", iii: "Ne slusate vise vi korak panikc, nego korak panikc slusa vas" - ~to predstavlja zaokret u panoptickom rescnju nadziranja (nadzirati i kazniti) ka jednom sistemu odvracanja, u kome je ukinuta razlika izmedu aktivnog i pasivnog. Nc postoji vise imperativ podvrgavan]a modelu iii pogleduo "Vi niste model!", "Vi ste vccina!", To je ono cemu vodi jedna nadstvarna drustvcnost u kojoj se stvarano poistovecuje s modclom, kao U statistickoj operaciji, ili s medijumom, kao u poduhvatu "Laudovi". Takav jc potonji stadijum drustvenog odnosa, naseg, koji nijc vise stadijum ubedivanja (klasicna era propagande, ideologije, reklame, itd.), nego stadijum razuvcravanja: "Vi SiC informacija, vi ste socijalno, vi ste dogadaj, 0 varna se radi, vi imatc rec, itd.". To je obrt usled kojeg postaje nemoguce lokalizovati neku instancu modcla, vlasti, pogleda, samog mcdijuma, buduci da sc vi uvck vee nalazite s drugc strane. Nema vise subjekta, fokalne tacke, nema vi~e sredista ni pcrifcrije: postoji jo~ jedino cirkularnosavijanje ili infleksija (savijanje prcma unutrasnjosti), Nema vise nasilja ni nadzora: jedino postoji .Jnfcrmacija", tajna virulentnost, lantana reakcija, spora implozija i prividni prosiori u kojima jo~ treperi efekat stvarnog.

Prisustvujcmo kraju perspektivnog i panoptickog prostora (sto je opet moralna hipoteza, i to solidarna sa svima klasicnim analiza rna 0 "objektivnoj" sustini vlasti) - prcma tome, prisustvujemo samom ukidanju spektakularnog. Televizija, na primer, u slucaju Laudovih, nije vise neki spektakularni medijum. Ne nalazimo se vlse u jednom drustvu spektakla, 0 kome su govorili situacionisti, ni u onoj vrsti specificnog otudcnja i represije koje je to drustvo podra-

33

zumevalo, Sam medijum se vi~ ne moze sfvatiti kao takav, a poistovecivanje medijuma i poruke (Mekluan) prva je velika formula te nove ere. Ne postoji vise medijum u doslovnom smislu: on je sada neuhvatljiv, rasut i izlomljen u stvarnom, a tak se vi~e ne moze reci ni da je ono stvarno time izmenjeno,

Takvo uplitanje, takvo virusno, endemicno, hronicno, panicno prisustvo medijuma, pri kome se ne mogu izolovati njcgovi efekti - spektralizovano, kao one reklamne skulputre sa laserom u praznom prostou, prisustvo dogadaja Iiltriranog putem medijuma - rastvaranje telcvizije u zivotu, rastapanje livota u televiziji, nerazlutiv hemijski rastvor: to znaci da smosvi mi Laudovi, koji nisu osudcni na upad, na pritisak, na nasilje i na uecnu medija i modela, nego na njihovu indukciju, na njihovu infiltraciju, na njihovo neeitko nasil]e,

Ali treba obratiti paznju na negatlvni obrt koji diskurs namece: ne radi se ni 0 bolesti ni 0 vlrusnoj zarazi, Pre treba 0 medijima razmlsljati kao da su, u spoljnoj orbiti, neka vrsta genetskog koda koji upravlja mutacijom stvarnog u nadstvarno, isto kao sro drugi kod, mikromolekularni, upravlja prelazom iz jedne, reprezentativne sfere smisla u genetsku sferu programiranog znaka.

Ceo tradicionalni nacin kauzaliteta je u pitanju: perspektivni, determlnisticki nacin, .akuvan" krltickl nacin, analnicki nacin - razlikovanje uzroka i poslediec, aktivnog i pasivnogsubjekta i objekta, cilja i sredstava. Na taj nacin se moze reci: televizija nas posmatra, televizija nas otuduje, televizija s nama manipulise, televizija nas informise, .. U svemu lome ostajemo potcinjeni analitickoj koncepciji medijuma, koncepci]i jednog aktivnog i delotvornog spoljasnjeg agensa, konecpcije jedne "perspektivne" informacije tiju tacku konvergencije tini horizont stvarnog smisla.

Televiziju treba, medutim, zamisliti na nadn ADN,· kao efekat u kome se stapaju suprotni poJovi determinacije, shodno kontrakciji, nekom nuklearnom skupljanju stare polarne sheme, koja je uvek odrzavala minimalno rastojanje izmedu uzroka i poslediec, subjekta i objekta: upravo rastojanje smisla, odstupan]e, razliku, najmanje moguce odstupanje (PPEP!), neuklonjivo ako treba izbeci njegovu resorpciju u nekom proizvoljnom i neodredenom



ADN - u molekulamoj biofizici oznaka za dezcksiribonukleinsku kiselinu, koja je nosilac naslednih (genetskih) informacija. - Prim. prev,

34

pr~u 0 kome cak ni diskurs ne moze me da izvesti, buduci da je I sam [edan odredeni poredak.

To se odstupanje gubi u procesu genetskog koda, u kome n~redcnost nije toliko ona koja je svojstvena slucajnosti molekula koliko neodredenost cistog ukidanja relacije. U procesu molekularD?g upr~vl!anja, koje ,:~d~" ad jczgra ADN prema ,,supstanci" koju :-illforml~e , ne .po~lOJl vise putanja jednog efekta, jedne energije, jednog odredenja, jedne poruke. "Naredenje, signal, podsticaj, po_ ruka": .~ve to pokusava da nam stvar ueini razumljivom, ali putem analogije, po novo transkribujuci u terminima natpisa vektora dekodiranja, izvesnu dimenziju 0 kojo] ne znamo nista, .:.. to cak ~e i nije n.eka "din:tenzija", iii je to, mozda, ona retvrta (koja je uostalom definisana u ajnstajnovskom relativitetu, apsorbcijom raznih polova

i prostora. ! ~emena). l! stvari, ceo taj proces se more po nama razumen J~l~~. u negatlvn0Il! obliku: nista me ne odvaja jedan pol = d~ugog, inicijalno od terminalnog, postoji kao neka vrsta slamanja [ednog ~a drugom, fantasticnog zarivanja, rusenja jednog u

: drugom,. dvaju tradicionalnih polova: implozije - koja je apsorbcija ! ekspanzivnog nacina kauzalnosti, diferencijalnog nacina determinacij~, sa njenim pozitivnim i negativnim elektricitetom - implozija smisla, Upravo tu pocinje simulacija:

. Svu~de, u bilo kojoj oblasti, politlcko], psiholosko], medijsk:O), gde v.~ ne more da se adrli razlikovanje dvaju polova, ulazi se u s~mulaClJu. pa prema tome i u apsolutnu manipulaciju - ne u pasivnost, nego u nerazlikovanje aktivnog i pasivnog: ADN ostvaruje tu . neodredenu ~edukcij.u na nivou live supstance, I televizija, na p~lmeru Laudovih, dostize tu neodredenu granieu na kojoj Laudovi

. ~u U odnos.u prema TV ni me ni manje aktivni iii pasivni nego sto }e to neka liva supstanca prema svom molekularnom kOdu. I tu i tamo postoji samo jedna nebuloza, nesvodljiva na svoj prost element, nerazresiva u svojo] istini.

ORBITALNO I NUKLEARNO

Apoteoza simulacije je nuklearno. Medutim, ravnoteza terora uvek je sarno spektakularna strana jednog sistema odvracanja koji se uvukao iznutra u sve pore Bvota. Nuklearna napetost sarno udara

35

petal na banalizovani sistem odvracanja koji nalazimo u sreu medija, sistem nasilja bez posledica koje vlada svugdc u svetu, proizvoljnog rasporeda svih izvora koji nam se namecu, I nasa najbeznaeajnija ponasanja regulisana su neutralizovanim, indiferentnim, ekvivalentnim znacima, znacima cija je suma nula, kao sto su to i oni koj! regulisu "strategiju igara" (ali pravi je zbir drugde i nepoznata je upravo ta varijabla simulacije koja i od samog atomskog arsenala stvara nadstvami oblik, jedan simulakrum koji nad svima nama dominira i sve dogadaje na "tlu" svodi na to da budu sarno efemeran scenario, pretvarajuci fivot koji nam je ostavljen u nadzivljavanje, u neki rizik bez rizika, -61k ni u neku menicu koja bi vazila posle smni: u jednu unapred devalviranu menicu).

Nase fivote ne paralizuje direktna pretnja atomskog razaranja, leukemise ih odvracanje, A to odvracan]e dolazi otuda sto je cak i stvami atomski sukob iskljucen - unapred iskljucen kao eventualnost stvamog u jednom sistemu znakova. Ceo svet se pretvara da veruje u stvarnost te pretnje (to je razumljivo kad je rec 0 vojnim licima, sva ozboljnost njihovih vezbi je u pitanju, kao i diskursa njihove ,,strategije"), ali na tom nivou upravo ne postoje strateski rizici, a sva se originalnost situacije sastoji u neverovatnosti razaranja.

Odvracanje iskljucuje rat =arhaicno nasilje sistema u ekspanziji. Sarno odvracanje je neutralno, implozivno nasilje sistema koji su metastabilni iIi u involueiji. Ne postoji vise subjekt odvracanja, ni protivnik, ni stratcgija - to je planctarna struktura ponistavanja rizika. Atomskog rata, kao ni trojanskog, nece biti. Rizik nuklearne pulverzacije sluzi sarno kao izgovor za usavrsavanja oruzja - ali to usavrsavanje prevazilazi bilo koju svrhu u tolikoj meri da i samo predstavlja simptom nistavnosti - za ustanovljavanjc nekog univerzalnog sistema bezbednosti, zatvaranja i kontrole, ~iji sc odvracajuci efekat uopste ne odnosi na atomski sukob (ova] nije nikad dolazio u obzir, izuzcv, naravno, na samom pocetku hladnog rata, kada se jo~ nuklearno naoruzan]e izjednacavalo sa tradieionalnim ratom) nego pre na mnogo siru mogucnost svakog stvarnog dogadanja, svegasto bi predstavljalo dogadaj u opstemststemu i razbilo njegovu ravnotezu, Ravnoteza terora, to je teror ravnoteze,

Odvracanje nije neka strategija, ono cirkulise i razmenjuje se izmedu nuklearnih protagonista upravo kao medunarodni kapitali u onoj orbitalnoj zoni monetarne spekulacije ~iji su tokovi dovoljni da kontrolisu svc svctskc razmene. Tako je moneta razaranja (bez reference stvarnog razaranja, kao sto ni plutajuci kapitali nemaju referenta u stvarnoj proizvodnji) koja kruzi po toj nuklearno] orbiti dovoljna da kontrolise svako nasilje i potencijalne sukobe globusa.

Ono sro se sprema u senci tog ustrojstva pod izgovorom maksimalne "objektivne" pretnje i zahvaljujuci tom nuklearnom Damoklovom macu, to je uspostavljanje najveeeg sistema kontrole koji je ikad postojao . To je i progresivna satclizacija cele planete tim hipermodelom bezbednosti.

To isto vali za miroljubive nuklearne centrale. Pacifikacija 'De pravi razliku izmedu civilnog i vojnog: svugde gde se izgraduju ireverzibilni kontrolni sistcmi, svugde gde pojam bezbednosti postaje svemocan, svugde gde norma bezbednosti zamenjuje stari arsenal zakona i nasilja (ukljucujuci i rat), zapravo raste sistem odvracanja, a oko njcga se ~iri istorijska, socijalna i politicka pustinja, Izvesna dzinovska involucija tini da se na najmanju meru svode svi sukobi, svi planovi, sva suceljavanja, u srazmeri s tom ucenom koja ih sve prekida, neutralise, zamrzava. Nijedna pobuna, nijedna istorija ne more vise da se odvija po svojoj sopstvenoj logici, buduci da im preti unistenje. Nijedna strategija vise nije moguca, eskalacija je sarno detinjasta igra prepustena vojnicima, Politicki znacaj je mrtav, preostaju sarno simulakrumi brizljlvo ogranicenlh sukoba i rizika.

"Svemirska avantura" odigrala je putpuno istu ulogu kao i nuklearna eskalacija. Zato je i mogla tako Iako da je zameni u sezdesetim godinama (Kenedi/Hruscov), iIi da se paralelno razvija u nekom duhu "miroljubive koegzistencije". Jer sta je krajnja funkcija trke u svemir, osvajanja Meseca, lansiranja satelita -ako to nije institucija jednog univcrzalnog modela gravitacije, satelizacije t::iji [e savrseni embrion lunarni modul, to je programirani mikrokosmos u kome nlsta ne mote biti prepusteno slucaju. Putanja, energija, proracun, fiziologija, psihologija, okolina - nista ne more da se prepusti slucajnosti, to jc totalni univerzum norme - zakon v~e ne postoji, zakon predstavlja operacionalnu imanentnost svih detalja. Univer-

,

36

37

zum osloboden svake opasnosti smisla, u aseptienom bestezinskom stanju - sarno to savrsenstvo je fascinantno. Jer odusevljenje masa nije se odnosilo na dogada] iskrcavanja na Mesec ili na setn] u jcdnog coveka u vasionskom prostoru (to bi pre bio kraj jednog ranijeg sna), ne, divljenje je upuceno savrsenstvu prograrniranja i tehnicke manipulacije, imanentnom cudu programiranog toka zbivanja. Bila je to fascinacija maksimalnom normom i ovladavanjem verovatnoce. Bila je opijenost modelom, koji se pridruzuje opijenosti smrcu, ali bez straha i impulsa. Jer, ako je zakon - sa svojom aurom prekrsaja, red - sa svojom aurom nasilja, jo~ izazivao neko perverzno mastanje, norma fiksira, fascinira, porazava i izaziva involuciju svega imaginarnog. Ne fantazira se vise 0 tacnosti nekog programa. Sarno njegovo ispunjavanje je omamljujuee. To je ostvarivanje jednog sveta bez greske,

Medutim, upravo taj model programatske nepogresivosti, maksimalne bezbednosti i razuverenosti upravlja danas ~irenjem drustvenog, U tome se sastoji pravi nuklearni otpad: minuciozna tehnicka operacija sluzi kao uzor minucioznoj operaciji socijalnog: ni tu vis« nista nece biti prepusteno slucaju; to je, uostalom, socijalizacija koja je zapocela pre me vckova, ali je sada usla u sv~ju ubrzanu fazu, ka jednoj granici koja je bila smatrana eksplozivnom (revolucija), ali koja se za sada ispoljava obrnutim procesom, implozivnim, ireverzibilnim: opstim odvracanjem od svakog slueaja, svakog udesa, svake transverzalnosti, svake konacnosti, svake protivrecnosti, prekida ili slozenosti, u jednoj socijalnosti prozetoj normom, osudenoj na znacenjsku prozirnost informatickih mchanizama. U stvari, vasionski i nuklearni modeli nemaju neke sopstvene svrhe: ni otkrice Meseca, ni vojnu i stratesku nadmoc, ani su upravo modeli simulacije, uzorni vektori jednog sistema planetarne kontroIe (kojoj ~Iefu ~k i glavne zvezde tog scenarija - ceo svet je sa telizovan),

Ne treba verovati onome sto izgleda ocigledno: u satelizaciji nije sateliwvan onaj koga smatraju takvim. Orbitalnim ucrtavanjem nekog vasionskog objekta satelit postaje planeta Zemlja, zemaljski princip realnosti postaje ekscentrican, nadrealan i beznacajan, Orbitalnim ustanovljavanjem jednog kontrolnog sistema kao miroljubive koegzistencije svi zemaljski mikrosistemi su satelizovani i gube

svoju autonomiju. Sve energije, svi dogadaji apsorbovani su lorn eksccntricnom gravitacijom, sve se kondenzuje i zgusnjava oko jedinog mikromodela kontroJe (orbitalnog satelita), kao sto se i obrnuto, u drugoj bioloskoj dimenziji, sve skuplja i zgusnjava prema molekularnom mikromodelu gcnetskog koda. Izmedu toga dvoga, u toj viljusci nuklearnog i genctskog, u simultanom zdruzivanju dvaju fundamentalnih kodova odvracanja, svaki je princip smisla apsorbovan, svako prosirenje stvarnog je nemoguce.

Simultanost dvaju dogadaja u julu 1975. ilustrovala je to na vcoma upccatljiv nacin: spajanje u vasionskom prostoru dvaju supersatelita, americkog i sovjetskog, apoteoza miroljubive koegzistencije - i, u Kini, ukidanje ideogramatickog pisma i postepeno prihvatanje latinice. avo poslcdnje oznaeava "orbital no" uvodenjei jcdnog apstraktnog i modelizovanog sistema znakova, u ciju ce se] orbitu rezorbovati svi, nekad jedinstveni oblici stila i pisma. Sateli-] zacija jezika: to je nacin na koji Kinezi ulaze u sis tern miroljubive] kocgzistencije, koji se upravo u Isto vreme ucrtava u njihovo nebol spajanjem dvaju satelita. Orbitalni let dveju velikih sila prati neutralizacija i homogenizacija svih ostalih na Zemlji.

Mcdutirn, uprkos tom odvracanju putem orbitalne instanCfnuklcarnog iii molekularnog koda - na Zemlji se nastavljaju dogadaji, peripetije su cak sve brojnije, s obzirom na svetski proces dostupnosti i simultanosti informacije. Ali oni, strogo uzeto, vise nernaju smisla, oni su jo~ sarno dvostruki odraz simulacije na vrhu. Najlepsi primer moze da bude samo vijetnamski rat, posto se nalazio na preseku jednog maksimalnog istorijskog i "rcvolucionarnog"I poduhvata i ustanovljcnja te instance odvracanja. Kakav smisao je imao taj rat i nije li njegova evolucija znacila obelezavanje kraja istorije u kulminantnom i presudnom istorijskom dogadaju na~el cpohe? ,

Zasto je taj tako teski, tako dugi, tako surovi rat tako reci'

odjednom, od danas do surra, kao carolijom, prestao? I

Zasto ta] americki poraz (najveca nesreca u istoriji SAD) nije imao u Americi nikakve unutarnje rcperkusije? Da je, zaista, oznacio ncuspeh planetarnc strategije Sjedinjenih Drzava, on bi nuzno porcmctio unutrasnju ravnotezu i americki politick] sis tern. A to se uopste nije dogodilo.

38

Dogodilo se, dakle, nesto drugo. Taj rat jc zapravo bio sarno jedna krucijalna epizoda miroljubive koegzistcncije. On je oznacio ulazenje Kine u miroljubivu koegzistenciju. Neintervcnisanje Kine, postignuto i konkretizovano tokom dugih godina, navikavanje Kine na jedan svctski modus vivendi, prclaz sa strategi]e svetske revolucije na stratcgiju podele snaga i imperija, prclaz sa jedne radikalne alternative na politicko smenjivanje u jednom, uglavnom, sredenom sistemu (normalizacija odnosa izmcdu Pekinga i Vasingtona): to [e bio cilj vijetnamskog rata i u tom smislu su Sjedinjene Drzave evakuisale Vijetnam, ali su dobile rat.

I ratse .spontano'' okoncao kada je taj cilj bio postignut. Zato se on raspao, dislocirao, s tolikom lakocom,

Ta ista devalvacija vidljiva je i na terenu. Rat [e trajao toliko dugo dok nisu bill likvidirani clementi ncsvodljivi na neku zdravu poliriku i disciplinu vlasti, rna ona bila i komunsticka. Kada je, najzad, rat presao u ruke regularnih trupa Severa i izmakao iz ruku makije, mogao je da se zaustavi: postigao je svoj cilj. Njegov cil] je, dakle, bio politicka smena. Kada su Vijetnamci dokazali da vi~e nisu nosioci nepredvidive subvcrzije, mogla im se prepustiti igra. Nije, u sustini, vazno sta je to kornunisticki poredak: on se dokazao, moze mu se ukazati poverenje. Cak je i efikasniji od kapitalizma u likvidaciji "divljih" i arhaicnih prctkapitalistickih struktura,

To je isti scenario kao i onaj u alzirskom ratu,

Drugi vid tog i svakog rata otada: iza oruzanog nasilja, uhistvenog antagonizma protivnika - kao da se radi 0 zivotu iii smrti, i odigrava se kao takav (inace nikad ne bi bilo mogucc poslati Ijude da izloze svoje glave u toj vrsti dogadaja), iza tog simulakruma borbc na smrt i svetskog bespostcdnog zalaganja, dva protivnika su, u osnovi, solidarna protiv ncceg drugog, neimcnovanog, nikad izrcccnog, ali ciji je objcktivni rezultat rata, uz jednako sauccsnistvo oba protivnika, totalna Iikvidacija: plcmcnske, zadruzne, pretkapitalisticke strukture, svi simbolicni oblici razmcne, jezika, organlzaci]e, to jc ono ~to treba ukinuti, cilj rata jc unistcnjc toga - (a rat, u svom ogromnom spcktakularnorn zadavanju smrti, samo je medijum tog proccsa teroristicke racionalizacije drustvenog) - unistcn]e nakon kojcg ce moci da se zavede drustvenost, svcjcdno ko]e pripadnosti, komunisticke ili kapitalisticke. To je totalno saucesnistvo, iIi podcla

rada izmedu dva protivnika (koji cak za to mogu pristati na ogromne zrtve) sa istim ciljem dcvalvacije i ukrocavanja drustvenih odnosa, "Scverni Vijetnamci su dobili savete da bi izveli scenario likvidacije americkog prisustva, tokom kojcg, razume se treba sacuvati obraz."

Taj scenario su zapravo bila izvanredno teska bombardovanja Hanoja. Njihov nepodnosljiv karakter ne treba da sakrije da su bila samo simulakrum kako bi Vijetnamci mogli, na izgled, da pristanu na izvcstan kompromis, a Nikson postigne da Amerikanci progutaju povlacenje svojih trupa. Sve je bilo unapred smisljeno, objektivno je

u pitanju bila jedino vcrodostojnost konacne montaze, ,

Moralisti rata, zastupnici visokih ratnih vrednosti ne trcba suvise da ocajavaju: rat nije manje grozan zato sto je sarno simulakrum, u njcmuse jo~ i te kako fizicki trpi,a mrtvi i bivsi borci u njcmu vrede u velikoj meri kao i drugi. Taj cilj je uvek dobro ispunjavan, kao i cilj podelc teritorija i disciplinarne drustvenosti. Ono sto vise ne postoji, to [e suprotnost protivnika, to je stvarnost antagonizama, to jc ideoloska ozbiljnost rata. To je, takode, stvarnost pobede iii poraza, buduci da jc rat proccs koji trijumfuje daleko izvan svojih spoljnih vidova.

U svakom slucaju, pacifikacija (iIi odvracanje) koja danas nad nama vlada je izvan rata i mira, ona je jcdnaka vrednosti u svakom trenutku mira i rata. "Rat, to je mir", govorio je OrveI. I tu se dva difcrencijalna pola uvlace jcdan u drugi, iii se uzajarnno recikliraju -to je simultanost prouvurecnosti, koja je u isti mah parodija i kraj svake dijalcktike. Tako se moze potpuno mimoici prava istina jcdnog rata: to jest, da je bio okoncan mnogo pre no ~to se zavrsio, da je rat bio zavrsen usred samog rata ida, mozda, nikad nije ni zapoceo. Mnogi drugi dogadaji (naftna kriza, itd.) nikad nisu zapoceli, nikad postojali, izuzev kao vestacke pcripetije - apstrakti, erzaci i artefakti istorije, katastrofa i kriza, namcnjcnih da odrze pod hipnozom neku istorijsku investiciju. Svi mediji i oficijelni scenario informacije postoje sarno da bi odrzali iluziju nekakve dogadajnosti, neke stvarnosti ciljcva, neke objektivnosti cinjenica. Sve dogadaje treba citati naopako, iii ce se uvideti (komunisti "na vlasti" u ltaliji, posthumno,

II

,~ .~

40

41

42

43

retrootkrivanje sovjetskih gulaga i disidenata, kao i uno gotovo savremeno otkrice jedne umiruce etnologije 0 izgubljenoj "razlici" divljaka) da se sve te stvari dogadaju prekasno, s jednom zakasnelom istorijom, jednom spiralom kasnjenja, da su mnogo unapred iscrpile svoj smisao i da jo~ zive samo od nekog vestackog vrenja znakova, da se svi ti dogadaji redaju bez logike, u totalnoj ekvivalentnosti onih najprotlvurecnijih, u dubokoj ravnodusnosti prema svojim posledicama (ali upravo zato sto ih vffie i nemaju: oni se iscrpljuju u svojoj spektakularnoj promociji) - ceo film .aktuelnosu" tako cini mraean utisak kica, retro i pomofilma u isti mah - to je bez sumnje svakom poznato, a niko se zapravo s tim ne miri. Stvarnost simulacije [e ncpodnosljivija, okrutnija od Artoovog* "Teatra okrutnosti", koji je jos bio pokusa] neke dramaturgije Zivota, poslednji trzaj jedne idealnosti tela, krvi, nasilja, u jednom sistemu koji ga je vet usmcravan ka resorpciji svih rizika bez ikakvog traga krvi. Za nas je trik odigran. Nestala je sva dramaturgija, pa cak i svaka stvarna skriptura surovosti. Simulacija gospodari, a mi jo~ imamo pravo sarno na retro, na fantomatsku, parodijsku rehabilitaciju svih izgubljenih referencijala. Sve se jo~ odvija oko nas, u hladnoj svetlosti odvracanja (ukljucujuci tu i Artoa, koji kao i sve ostalo ima pravo na svoje ozivljavanje na ponovnu egzistenciju kao referencijal surovosti).

Zato razmnozavanje nuklearnog ne predstavlja jo~ jedan rizik sukoba iIi atomskog udesa - izuzev u intervalu u kome bi "mlade" sile mogle pasti u iskusen]e da ga upotrebe "stvarno", a ne radi odvracanja (kao sto su to uradili Amerikanci u Hirosimi - ali upravo su sarno oni imali pravo na tu "upotrebnu vrednost" bombe, svi koji budu do nje sada dosli bice odvraceni od toga da se njom posluze samom Cinjenicom sto je poseduju). Ulaz u atomski klub, koji jc tako lepo krsten, vrlo brzo (kao sindikalizacija za radnicki SVC1) brise svaki prohtev za nasilnom intervencijom. Odgovornost, kontrola, cenzura, sa mood ustaja nje, rastu uvek brze od snaga iii oruz]a kojima

se raspolaze: takva je tajna drustvnog poretka. Prema tome, sarna mogucnost da se cela jedna zemlja paralise povlacenjem neke poluge ein; da elektrotehnicari nikada ncce koristitl to oruzje - ceo se mit totalnog i revolucionarnog strajka rusi u samom trenutku kada su za njega data sredstva - ali, na fulost, upravo zato ~to su mu za njega data sredstva. U tome se sastoji ceo proces odvracanja,

Sasvim je, dakle, moguce da jcdnog dana nuklearne sile izvezu atomske centrale, oruzje i bombe na sve meridijane. Posle kontorole putem pretnje usledicc mnogo eflkasnija strategija pacifikacije pomocu bombe i posedovanja bombe. "Male" sile, misleci da kupuju svoju autonomnu udarnu snagu, kupice virus odvracanja, svog sopstvenog odvracanja, ISI0 vali i za atomske centrale koje im vee isporucujerno: to su, zapravo, neutronske bombe koje ponistavaju svaku istorijsku virulentnost, uklanjaju svaki rizik eksplozije. U tom smislu, nuklearno svugdc izaziva ubrzan proces implozije, zamrzava sve oko sebe, apsorbuje svaku zivu energiju.

Nuklearno je u isti mah kulminantna tacka raspolizive energije i maksimilizacija kontrolnih sistema svake energije. Zatvaranje i kontrola rastu u isto] meri (a svakako i jo~ brze) kao i mogucnosti oslobadanja. To je vee hila aporija modernih revolucija. A to je jo~ uvek i apsolutni paradoks nuklearnog. Energije se zamrzavaju na sopstvcnoj vatri, same sebe odvracaju, Vi~e se uopste ne vidi koji hi projekat, koja sila, koja strategija, koji subjekt, mogli da se nalaze iza te ograde, tog dzinovskog zasicenja jednog sistema sopstvenim, sada neutralizovanim, ncuprotrebljivim, nerazumljivim, neeksplozivnim snagama - ako to nije mogucnost jedne eksplozije ka unutrafnjosti, jedne implozije, u kojoj hi se sve te energije ukinule u nekom katastroficnom procesu (u doslovnom smislu, to jest, u smislu [edne reverzije celog ciklusa na nekoj minimalnoj tacki, jedne reverzije energija ka jednom minimalnom pragu),

Maud, Antonin (1896-1948), franc. pesniknadrealista, Radio na stvaranju nove pozorisne estetike, 1932. objavio "Manifest pozorista okrutnosti". - Prim. prev,

I

j

ISTORIJA KAO RETROSCENARIO

troflcnoj perspcktivi ncke revolucije - danas imamo utisak da se istorija povukla, ostavljajuci za sobom neku indifcrentnu nebulozu, isprcsecanu nckim tokovima (?), ali lisenu svojih refcrcnci. U toj praznini ponovo se pojavljuju fantazmi minule istorije retrolepeza dogadaja, ideologija, trendova - ne toliko zato sto bi ljudi u njih veruvali Hi na njima jo~ zasnivali neku nadu, nego naprosto da bi se ozivclo vreme u kome je bar bilo istorije, bar bilo nasilja (makar i faslstickog), u kome je bar postojao rizik zivota Hi smrti. Sve je dobro ~to omogucava da se izbegne ta praznina, ta leukemija istorije i politickog, ta hemoragi]a vrcdnosti - i u srazmeri sa tim ocajanjem svi se sadrzaji, zbrda-zdola, mogu evocirati, svaka se ranija istorija, bez razlike, ozivljava - nijedna snazna ideja vise ne selckcionise, sarno nostalgija beskrajno nagomilava: rat, fasizam, sjaj s kraja proslog veka ili revolucionarne borbe, sve je jednako vredno i mesa se bez razlike u istoj sumornoj i ~lobnoj egzaltaciji, u istoj retroocaranosti. Preimucstvo, mcdutim, uziva tck protckla epoha (fasizam, rat, neposredno poslcratno doba - bezbrojni filmovi koji to prikazuju imaju za nas prisniji, pervcrzniji, prodorniji, uzbudljiviji miris). To se moze objasniti pozivanjcm (~to je mozda takode jedna retrohipoteza) na frojdovsku teoriju fetisizma. Ta trauma (gubitak rcfercncijala) li~i na otkrivanje polne razlike kod deteta, isto je tako ozbiljna, isto tako duboka, isto tako ireverzibilna: fetislzacija nckog predrneta intcrvenisc da bi skrila to ncpodnostjivo otrkice, ali upfavo taj predrnet, kaze Frojd, nije bilo koji, to [e cesto ona] koji je poslcdnji bio viden pre traumatizujuceg otkrica. Tako IX i fetisizovana istorija najre~ee biti ona koja je neposredno prethodila nasoj "ircfcrencijalnoj" eri, Otuda upecatljivost fasizma i rata u retrofitmu, ta koincidencija, taj afinitct, nisu nimalo politicki: naivno bi bilo fasisticku cvokaciju protumaeiti kao aktuelno obnavljanje fasizma (upravo zato sto nismo vise u njemu, nego u necem drugom, jo~ manje saljivom, fasizam more opet da postane fascinantan u svojoj surovosti, filtriranoj, estctizovanoj retroumetno~tu).9

Istorija tako posthumno trijumfalno ulazi u film (termin "istorijski" dozlveo je istu sudbinu: neki "istorijski" trcnutak, ncki spomenik, ncki kongrcs, neka licnost, samim tim su oznaceni kao

U pcriodu burne i aktuclne istorije (rccimo, izmcdu dva rata i za vrcme hladnog rata) mit jc dominirao u filmu kao imaginarni sadrzaj. To je zlatno doba vclikih despotskih i legcndarnih ozivljavanja. Proteran iz stvarnoga silom istorije, mit je nasao uto6~tc u filmu.

Danas sarna istorija osvaja film po istom sccnariju - istorijski rizik protcran iz naseg zivota tom vrstom gigantske neutralizacije koja se naziva miroljubivom kocgzistencijom u svetskim razmerama, a smirenom monotonijom u razmcrama svakodnevice - ta istorija koju je proteralo jedno drustvo vrseci njeno sporo iii brutaino zamrzavanje slavi svoje snazno vaskrsavanje na ekranima, shodno is lorn proccsu kojim su na njima nekad olivijavani izgubljeni mitovi.

Istorija je nas izgubljcni referencijaI, to jest, naS mit. U to ime ona smcnjuje mitovc na ekranu. Bilo bi iluzorno radovati se lorn "istorijskom osvescivanju filma", kao sto smo se radovali "ulazcnju poliuke u univerzitet", To [c isti ncsporazum, ista mistifikacija. Politika koja ulazi u univerzitet je ona koja izlazi iz istori]e, to je retropolitika, liscna svoje supstancc i legalizovana u svom povrsnom ?~vijanju, oblast igrc i teren avanture, ta je poliuka kao i seksualnost III permanentno obrazovanje (ili kao socijaino osiguranje u svoje vreme): posmrtno oslobadanje.

Veliki dogadaj ovog perioda, njen veliki traumatizam je ta agonija snaznih referencijala, agonija stvarnog i racionalnog koja uvodi u eru simulacije. Dok su tolike gcneracijc, a posebno posIednja, zivele na tragu istorije, pratcci u korak, u culoricnoj iii katas-

44

45

Navedeni fiI.movi inspiri~ni su mahoo:' stvamim istorijskim, !pijunskim, odnosno poltlu:!kim temama ill aferama. Kineska letvl1 (ref. Polanski) jeste istraga jedno~ ubistva u vezi s mahinacijom oko gradskog vodovoda; Tri konllorova dona je IpiJunski film koji obraduje slu~j kada treba da bude likvidiran sopstveni ~nl; Ben l:indon, film red. Stenlija ~ub~~ (l97~) po Tekerijevom romanu t 1 he Memoirs or Barry Lyndon), - kOJI oplsuJe burni fivot jednog avanturiste u zapadnoj Evropi, sredinom xvIII veka; 1900 ("Dvadeseli vek", ret. Bertoluei) pri~ je ~ dvema ~i~~, pracena od pOCe~ks veka do dol~ka fa§izma na vlast; SVll_»"e.dsuinikoVli}udi, amer. film, obraduje aferu VOlergeJI. - Prim. prevo ~PoslednJa bioskopsks predstava" - film Pitera Bogdanoviea, amer. reditelja jugosl, porelda, prikazuje fivot u malom lekaalkom gradu, 1950. god. - Prim. prevo

dobar film 0 obicajima i ambijentu u malom ameriekom gradu itd, Preostala bi sarno laka sumnja: jer film je bio suvise dobar, bolje izveden, bolji od drugih, bez psiholoskih, moralnih i sentimentalnih brljotlna filmova iz te epohe. Zaprepasceni smo kad otkrijemo da je to film izsedamdesetih, savrseni retro, preciscen, izglacan, nadstvarna rekonstrukcija filmova iz 50-ih godina. Govori se 0 ponovnom snimanju nemih filmova iz epohe. Pojavljuje se cela jedna gcneracija filmova koji ce prema onima koje smo nekad poznavali biti on~ ~t~ je android prema coveku: cudesan artefakt, bez greske, g~mJalm simulakrumi, kojima nedostaje sarno imaginarno i ona svojstvena halucinacija koja sacinjava film. Vecina filmova koje danas vidimo (najbolji) vet su takve prirode. Beri Lindon je najlepsi primer: nikad nije napravljeno nesto bolje, nikad nece biti napravljeno nesto bolje u ... u cemu? Ne u evokaciji, to cak i nije evokacija, to [e simulacija. Sva su toksicna zracenja bila filtrirana, svi su sastojci tu, strogo dozirani, bez ijedne gre~ke.

To je cool, hladno zadovoljstvo, cak ni esteticko u pravom smislu reci: funkcionalno zadovoljstvo, zadovoljstvo izazvano uspe- 10m mahinacijom. Treba se sarno setiti Viskontija (Gepard, Senso, itd., filmova koji nekim svojim aspektima potseeaju na Bari Lindona) da bismo shvatili razliku, ne sarno u stilu, nego u kinematografskom cinu. Kod Viskontija postoji neko osecanje istorije, ima neke senzualne retorike mrtvih vremcna, neke strasne igre, ne sarno u istorijskim sadrzajima, nego i u refiji. Nicega od toga nema kod Kjubrika, kcji svojim filmom manipulise kao ~hovskom ta~lom, koji od istorije pravi operacionalni scenario. A to nas upucuje na staru suprotnost izrnedu duha ostroumnosti i duha geometrije: ovaj poslednji jo~ spada u igru i u neki njen smisleni rizik, Mi, med~tim, ulazimo u [cdnu eru filmova koji zapravo nemaju smisla, koji su velike sinteticke tvorevine s varijabilnom geometrijom.

Ima Ii vet neceg od toga u Leoneovim vesternima? Mozda.

Svi registri klize u tom smeru. Kineska cetvn: to je krimic dizajniran Iaserom. Nije to stvarno neko pitanje savrsenstva: tennicko savrsenstvo more biti deo smisla, i u tom sluea]u ono nije ni retro, ni nadstvarno, ono je efekat umetnosti. Ali ovde je ono efekat modela:

fosili). Njeno ponovno ubrizgavanje nema vrednost osvescivanja, nego nostalgije za jednim izgubljenim referencijalom,

To ne znati da se istorija nije nikad pojavila na filmu kao tWo vreme, kao aktuelan proces, kao pobuna, a ne kao vaskrsavanje. U "stvarnom", kao i na filmu, bilo je istorije, ali je vise nema. Istorija koja nam se danas "vraca" (upravo zato sto nam je bila oduzeta) nema vise veze sa nekom "istorijskom stvarnoscu" no ~to je ima neofiguracija u slikarstvu sa klasicnom figuracijom stvarnog. Neofiguracija je izvesna evokacija slicnosti, ali je u isto vreme Ilagrantni dokaz nestanka objekata u samoj njihovoj reprezentaciji: ona je nadstvama. Objckti u njoj na neki nacin zrace nekakvom nadslicno~Cu (kao istorija u savremenom filmu), ~to crni da zapravo ne lite

, vise ni na ~ta izuzev, mozda, na prazan vid slicnosti, na prazan oblik reprezentacije. To je pitanje 1ivota iii smrti: ti predmeti nisu viSe ni Uvi, ni m~~vi. Zato. su tako tacni, tako minuciozni, ukoceni, u stanju u kome bi ih uhvatila neka brutalna propast stvarnog. Svi ti istorijski filmovi, ali ne sarno: Kineska cetvrt, Tri kondorova dana, Beri Lindon, 11900, Sv! pretsednikovi /judi, itd., * ~ije je savrsenstvo onespokojava'[uce, deluje na nas kao neke savrsene rekonstrukcije, kao izvanredne -montaze, koje vise spadaju u neku kulturu kombinatorike (iii moza! ~~nu, u ~ekl~ans~~m~ smislu), na velike masinerije u sintetizovanju . .otosa, kina, istonje itd., nego na prave filmove. Da se razumemo. : 'lije u pitanju njihov kvalitet. Problem je pre u tome ~to nas u .iecemu ostavljaju potpuno ravnodusnim. Uzmite Last Picture ,how:** trebalo bi da poput mene budete dovoljno rasejani da biste ~a videli kao originalnu produkciju iz pedesetih godina: veoma

47

f( n.

ono [e jedno od taktickih vrednosti reference. U odsustvu stvarne sintakse smisla postoje jos sarno takticke vrcdnosti [ednog ansambla, jedne celine, u kojoj se, na primer, CIA kao mitoloska masina koja sve radio Robert Redford kao polivalcntna zvezda, drustveni odnosi kao obavezna istorijska rcferenca, tehnicka virtuoznost kao obavezna filmska referenca, savrseno uklapaju,

Film i njegova putanja: od najfantasticnijeg i mitskog ka realistickom i hiperrealistickom,

Film se u svojim sadasnjim pokusajima sa sve vise savrsenstva priblizava apsolutno stvarnom, u njegovoj banalnosti, njegovoj istini, u njegovoj goloj ocitosti, u njegovo] dosadi, a u isto vreme u njegovoj oholosti, u njegovoj pretenziji da [estc stvarno, ncposredno, neoznaceno, ~to je najludi poduhvat, (tako je i prctenzija Iunkcionalizma da oznacava - design - najveci stcpen objekta u koincidenciji s njegovom funkcijom, s njegovom upotrcbnom vrednoscu, sasvim bcsmislen poduhvat) nijedna kultura nikad nije imala tu naivnu i paranoicnu, puritansku i teroristicku viziju 0 znakovima.

Terorizam je uvck terorizam stvarnog.

Istovremeno s tim pokusajem apsolutne koincidcncije sa stvarnim, film se priblizava i apsolutnoj koincidenciji sa samim sobom - a to nije protivurecno, to je cak definicija nadstvarnog. Hipotipoza i spekularnost, Film sebe plagira, sebe kopira, obnavlja svoje mitove, ponovo pravi nerni film, savrseniji od onog izvornog, ild.: sve je to logitno,jiirn je [asciniran samim sobom kao izgubljenim objekiom isla, kao sto je, (kao i mij.jasciniran stvarnim kao ugroienim referencijalom. Film i imaginarno (romaneskno, mitsko, ne.stvarno, ukljucujuci i delirantno koriscenje sopstvene tehnike) bili su nekad u zivom, dijalektickom, punom, dramaticnom odnosu. Odnos koji se danas uspostavlja izmedu filma i stvarnog je obrnut, negativan odnos: on proisucc iz gubitka specificnosti i jednog i drugog. Hladno povezivanje, cool promiskuitet, aseksualna veridba dvaju hladnih medija koji u asimptotickoj liniji evoluisu jedan ka drugom: film pokusava da se ukine u apsolutnom stvarnog, a stvarno je odavno apsorbovano u kincmatografskom (iii televizijskom) nadstvarnom,

VI

,. ,c

48

Istorija je bila snazan mit, mozda poslcdnji veIiki mit pored nesvcsnog. To je mit na kome se zasnivala u isti mah mogucnost nekog "objektlvnog" rcdoslcda dogadaja i uzroka i mogucnost narativnog redosleda disk ursa. Doba istorije je, moglo bi se reci, bilo i doba romana. Upravo to [abulozno svojstvo, ta muska energija jednog dogadaja iii jedne price kao da se sve vise gubi i to iza jedne delotvorne i demonstrativne logike: opsesijc istorijskorn vemoscu, savrsenim prikazom (kao sto [e to u drugom kontckstu opsesija stvarnim vremenom i minucioznom svakodnevnoscu Zane Hilman dok peresvojesudove), ta negativna i uporna vernost materijalnosti proslog, od izvesne scene iz proslosti iii iz sadasnjosti do rekonstrukcije apsolutnog simulakruma proslog iIi sadasnjeg, koja je zamenila svaku drugu vrcdnost - svi smo tu saucesnici i to je irevcrzibilno. Jer sam je film doprineo nestanku istorije i pojavljivanju arhiva. Fotografija i film su uveliko doprineli da se istorija sekularizuje, da se ona flksira u svom vidljivorn, "objektivnom" obliku, na ustrb mitova kojima je bila prozeta,

Film danas moze da stavi say svoj talenat, svu svoju tehniku u sluzbu ozivljavanja onog cijo] je likvidaciji sam doprineo. On ipak vaskrsava sarno utvare i sam se u tome gubi.

49

\

HOLOKAUST

Zaborav istrebljcnja dco je istrebljenja, jer je to i istrebljenje pamcenja, istorije, drustvenog itd. Taj je zaborav isto toliko bitan kao i dogadaj, za nas u svakom slucaju neustanovljiv, nedostupan u svojoj istini. Taj je zaborav jo~ suvise opasan, treba ga izbrisati vestackim pamcenjem (danas svugde vestacke memorije brisu pamcenje Ijudi, brisu Ijude iz njihovog sopstvenog pamcenja). Ta ce vestacka memorija biti insccnacija istrebljerrja - ali kasno, isuvise kasno da bi mogla izazvati prave talase i nesto duboko uznemiriti, a pogotovo putem jednog medijuma koji je i sam hladan, koji isijava zaborav, odvracanje i istrebljenje na jo~ sistcmaticniji nacin, ako je to moguce, od samih logora: putem televizije. To je upravo konacno rescnje za istoricnost svakog dogadaja. Jevrej i se ne primoravaju vise ponovo da produ kroz krematorijsku pet iii kroz gasnu komoru, nego kroz tonsku traku i TV sliku, na katodskom ekranu i na mikroproccsoru. Zaborav, unistenje time dostize konacno svoju estetsku dimenziju - zavrsava se u retru, koji je tu najzad uzdignut do masovne dimenzije.

Vrsta istorijske drustvene dimenzije koja je jo~ preostajala zaboravu u obliku osecanja krivicc, sramotne tajnosti, neizrecenog, 6lk i ne postoji vise, buduci da sad "ceo svet to zna", da je ceo svet uzdrhtao i slinio suocen s istrebljenjem - sto je siguran znak da se "to" ncce vise nikad dogoditi. Ali uno sto se tako na jeftin nacin, po ccnu nekoliko suza, izgoni iz pamcenja stvarno se vise nikad ncce dogoditi zato ~to se oduvek, pa i sada, ponovo zbiva, i to upravo u onom obliku u kome se, navodno, razotkriva u samom mcdijumu tog navodnog egzorcizma: na televiziji. To je isti proccs zaborava, likvi-

50

dacije, istrebljenja, isto unistavanje pamcenja i istorije, isto, obrnuto, implozivno zracenje, ista apsorpcija bez odjeka, ista erna rupa kao i Ausvic, A hteli bi da nas ubede kako ce TV da ponisti hipoteku Ausvica time sro ce izazvati zraeenje jednog kolektivnog osvescenja, dok je ona njegovo produzen]e u drugom svojstvu, ovaj put ne vise pod znakom nekog mesta unistenja, nego jednog medijuma odvracanja.

Ono ~to niko ne moze razumeti, to je cinjenica da je holokaust pre svega (i iskljucivo) jedan dogadaj, iii bolje reeeno jedan televizovan predmet (osnovno makluanovo pravilo, koje ne treba zaboraviti), to jest, da se pokusava podgrejati jedan hladan istorijski dogadaj, tragican ali hladan, prvi veliki dogadaj hladnih sistema, sistema hladenja, odvracanja i istrebljivanja, koji ce se zatim prosirivati u drugim oblicima (ukljucujuci tu i hladni rat, itd.) i obuhvatajuci hladne mase (Jevreje kojih se cak me ne tire sopstvena smrt, i eventualno samoupravljaca, mase koje ~k ~ nisu revoltirane: odvracene od smrti, odvracene eak i od sopstvene smrti), podgrejavajuci taj hladni dogadaj putem jednog hladnog medijuma i za mase koje su i same hladne, koje ce ponekad osetiti sarno taktilnu jezu i neku posthumnu emociju, jezu koja takode odvraca i koja ce ih naterati da se prepuste zaboravu, s nekom vrstom esteticke ~iste svesti 0 katastrofi.

Da bi se sve to podgrejalo nije bila suvisna sva ona politicka i pedagoska orkestracija koja je odasvud nagrnula da vrati neki smisao dogadaju (ovaj put televizovanom dogadaju). Vrsena je panicna uccna oko mogucih posledica te emisije u masti dece I drugih. Svi pedagozi i drustveni radnici bili su mobilisani da bi flltrirali stvar, kao da je postojala neka opasnost zaraze u torn vestackom ozivljavanju! Opasnost je zapravo bila obrnuta: ~irenje hladnoce od hladnog, od socijalne inercije hladnih sistema, posebno televizije. Trebalo je, dakle, da se ceo svet mobilise kako bi se doslo do obnove socijalnog, toplog sodijalnog, do vruce diskusije, dakle komunikacije, polazeci od hladnog cudovista istrebljenja. Nedostaje nam rizika, zalaganja, istorije, reci, U tome je osnovni problem. CHj se, dakle, sastoji u tome da se sve to proizvede po svaku cenu,a ta je emisija

51

,

mogla lome da posluzi: da sc kaptira vestacka toplota jednog ~rtvP.g dogadaja kako bi se zagrcjalo mrtvo telo.dr~~v~nog. ?tuda 1 koriscenje dodatnog medijuma da bi se duze lsk?r~tdo dejstvo f~ed-backa: smesta su vrsene sondaze koje su sankcionisale masovm efekat emisije, kolektivno dejstvo peruke - mada te s?ndafe, r~zume se, potvrduju jedino televizuclni uspch samog medijuma, All ta zbrka

ne treba nikad da bude uklonjena. . . . ..

Zato bi trebalo da govorimo 0 hladnoj svetlosti telcvizije,

zasto je ona bezopasna za mastu (ukljucujuci i detinju~, jer.~i~e .ne prenosi nista imaginarno, i to iz. p~ostog ra~?~ ~to viie nIJe ~lika (image). Trebalo bi je suprotstavIJ~t~ .fi1mu., koji J?~ ras'pola~ (al~ sve manje, [er je sve vi~e zarazen televizijom) mten~':'fl0-lmagm~rmmjer film jeste slika, To jest, film nije sarno ekran 1 vizuelan oblik, nego mit stvar koja jo~ ima nesto od dvojnika, fantazma, ogledala, s~a, itd: Nffita od toga ne postoji na televizijsko] slici, koja ~e su~cn~e nista, koja magnetizira, koja je sarno ekran, pa tak. m to: }cda~ minijaturizovan terminal koj i se, u stvari,. smest~. nalazl. u va~oJ. glavt _ vi ste ekran, a televizija gleda vas - terminal koji tranzistonzu J~ sve neurone i prolazi kao magnetska traka - kao traka, a ne kao slika.

1 t

~ (

r. i~

I~

52

KINESKI SINDROM*

Osnovno je teziSte na nivou televizije i informacije. Isto kao Sto je istrebljcnje Jevreja nestajalo iza televizijskog dogadaja Holokaustu - pri cemu [e hladni medijum televizije naprosto zamenio hladni sis tern istrebljivanja u nadi da ce taj sis tern pomocu televizije biti egzorciran - tako je Kineski sindrom lep primer kako je dogadaj prikazan putem televizije nadmocan nad nuklearnim dogadajem, koji ostaje ncverovatan i na neki nacin imaginaran.

Film to, uostalom (i nehotice), dokazuje: nije to neka koincidencija koja cini da se TV ekipa nalazi upravo tamo gde se to dogada, nego prodor televizije u centralu cim da se nuklearni incident pojavIjuje - jer je ona kao neka njegova anticipacija i njegov model u svakodnevnom svetu: telefisija stvarnog i stvarnog sveta - jer su televizija i informacija uopste uzev jedan oblik katastrofe u formalnom i topoloskom smislu Renea Toma (Rene Thorn), radikalna kvalitetna promena jednog celokupnog sistema. IIi, bolje receno, televizija i nukleamo su iste prirode: iza svojih "vrucih" i negentropskih koncepata energijc i informacije oni imaju istu snagu odvracanja kao i hladni sistemi. I televizija je nuklearni proces lancane, ali implozivne reakcije: ona rashladuje i neutralise smisao i cncrgiju dogadaja. Tako nuklearno, iza njegovog pretpostavljenog rizika eksplozije, to jest vruce katastrofe, krije dugotrajnu hladnu katastrofu, univerzaJizaciju [ednog sistema odvracanja,

Jos 0 kraju filma: drugi masovni prodor stampe i televizije izaziva dramu, ubistvo tchnickog direktora koje izvrsavaju specijal-

Kineski sindrom je naslov amer. filma koji se bavi aferom oko havarije jedne nukleame centrale u SAD. - Prim. prev,

53

------ --------------------------------------------------~

ne brigade; ta drama zamenjuje nuklearnu katastrofu koja se nero dogoditi.

Homologija izmedu nuklearnog i televizije more ~ dir~ktno uociti na slikama: nista ne Jiti vise na centar za kontrolu 1 daljinsko upravljanje centrale od televizijskih studija,,~ nukle_arne. k?n~I~.su likovno gotovo istovetne sa konzolama studija za snimanje 1 difuziju, Sve se, medutim, dogada izmedu ta dva pola: 0 drugom "cent~uH, sredistu reaktora, u principu pravom centru stvari, necemo nista znati, on je, kao stvarno, ukopan i n~itak. i zapra~o be~atajan ~ filmu (kada pokusava]u da nam ga sugerisu u nJegovoJ .preteOOJ katastrofi to ne uspeva na imaginarnom planu: drama se odigrava naekranima, i ni na kom drugom mestu),

Hartsburg 10 Votergejt i TV mreia - to je trilogija Kineskog sindroma - nerazreslva trilogija, gde se ~ ne zna koji je od tri dela posledica iii simptom onog drugog: nije Ii ideoloski argument (efekat Votergjet) samo simptom nuklearnog (efekat Harisburg) iii informatickog modela (efekat Tv-mreze) - nije Ii stvarno (Harisburg) samo simptom imaginamog (TV mreza i Kineski sindromjili je sve obrnuto? Cudesno nerazlikovanje, idealna konstelacija simulaci]e. Clldesan je, dakle, naslov taj Kineski sindrom; buduci da reverzibilnost simptoma i njihova konvergencija u jednom istom procesu zaista sacinjavaju upravo ono sto nazivamo sindromom - a to sto je kineski dodaje mu jo~ neki poetican i men talni prizvuk teske zagonetke iii mueenja,

Opsesivna je povezanost Kineskog sindroma i Harisburga. No da li je sve to tako nehoticno? Tako ne pre~posta~ljamo. neke m~gitoe veze izmedu simulakruma i stvarnog, Jasno Je da Sindrom una veza sa "stvarnim" incidentom Harisburga, ne po nekoj uzrocnoj logici, nego na osnovu odnosa zaraze i tihe analogije koji povezuju stvarno s modelima i simulakrumima: indukciji nuklearnog putem

televizijc u film odgovara, sa zbunjujucorn ociglednoscu, indukcija harisburskog nuklearnog incidenta putem filma. Cudna je ta precesija jednog filma nad stvarnim, najcudnija kojoj smo mogli da prisustvuje mo: stvarno jc u svakoj pojedinosti odgovaraIo simulakrumu, ukljucujuci i suspcnzivni, nedovrseni karakter katastrofe, §to je bitno sa gledista odvracanja: stvarno je uspelo da, po uzoru filma, proizvede simulacqu katastrofe.

Otuda je do izvrtanja nasc logike i do toga da u Kineskom sindromu vidimo stvarni dogadaj, au Harisburgu simuIakrum, sarno jedan korak koji treba vescIo uciniti. Jcr, upravo po toj logici, nuklearna stvarnost u fiImu proistice iz televizijskog efekta, a Harisburg u "stvarnosti" proistice iz filmskog efckta Kineskog sindroma.

Ali ni ova] nije originalni prototip Harisburga, film nije simulakrum tiji bi Harisburg bio uno stvarno: postoje sarno simulakrumi, a Harisburg je [edna vrsta simulacije drugog stepena. Zaista, negde postoji lantana reakcija i mozda cemo od nje izginuti, ali ta lancana reakcija nije nikad reakcija nuklearnog; ona je reakcija simulakruma i simulacije u koju zaista ponire sva energija stvarnog, ne vise u nekoj spektakularno] nuklearnoj eksplozlji, nego u jednoj skrivenoj i neprekidnoj imploziji, koja, mozda, danas dobija smrtonosniji vid od svih ekspIozija kojima nas uspavljuju.

Jer, eksplozija je uvek jedno obecanje, ona jeste nasa nada: pogledajte koliko na filmu kao i u Harisburgu svi occkuju da konacno eksplozija grune, da razaranje iskaze svoje ime i da nas oslobodi te bezimene panike, te panike odvracanja koju ona vr§i u nevidIjivom oblikti nuklearnog, Neka "srce" reaktora konacno otkrije svoju toplu razornu not i neka nas ubedi u prisustvo energije, makar uno bilo i katastrofalno, i neka nas obdari svojim prizorom. Jer nesreca je u tome ~to nema spektakla nuklearnog, same nuklcarne energije (Hirosima je prosla), i zato se ona odbija - a bila bi savrseno prihvacena kada bi pristala na spektakl, kao i raniji oblicl energije. Parusija" katastrofe: to je sustinska hrana naseg mesijanskog libida.

Ali upravo do toga vise nece doci, Ono ~to ce se dogoditi nece me nikada bili eksplozija, nego implozija. Nikad se vi~e nece poja-



Parusija - dolazak, (grtki) - Prim. prev,

54

55

viti cncrgija u njcnom spektakularnorn i patcticnom obliku - buduci da je say romantizam cksplozije, koja je imala toliko sarma, bio u iS10 vreme romantizam revolucije - nego ce 10 bitl hladna energija simulakruma i njena destilacija u homeopatskim dozama, posredstvom hladnih informacionih sistema.

Efikasna je, medutim, simulacija, a nikada to nije stv~rno.

Simulacija nukleame katastrofe je str.atel:ko s~~dstvo tog ~enen~~?~ i univerzalnog poduhvata odvr.aeanja:. ~~U~ltl na.r~d.e .1~.e~logIJI 1 disciplini apsolutne bezbednosti -: nauciti Ih ~elaflzici flsi]e I fisure. Zato je potrebno da fisura bude. izvesna fik~IJa .. Stvarna kata~trofa bi usporila stvari, predstavljala bi rctrogra~n! lll~lde~t e~plozlVnog tipa (ne menjajuci ni u cemu t~k stvan: je li H~rol:lma znatno us pori la, je li odvratila uni~er~~m 1?roces odvracanja") .

[ na filmu stvarna bi fuzija bila lo~ argument: on bi spao na razinu nekog filma katastofe - slabog po de~in.iciji, s obzir?m ~a stvari svodi na njihovo clsto dogadanje. Kineski sindrom nalazl.svojU snagu U filtriranju katastrofe, U destilaciji nuklcarn~ opasnosu ~roz sveprisutnc hercovske relcje informacije. On nas UCI (opet nehotlC:C) da se nukleama katastrofa ne dogada, da nije stvorena da bi se dogodila ni u stvarnom, kao ~IO se nije dogodio ni at0m:'ki sukob na pocetku hladnog rata. Ravnotcza tcrora pociva n~ ve~l.to~ s~pensu ~tom: skog sukoba, Atom i nuklearno su stvorem da bl bili siroko ~onl:CcllI u cilju odvracanja, sila katastrofe, umesto da glupo eksplodira, treb~ da bude rasuta U homeopatskim, molekularni!" dozama po n~prc.~dnim mrczama informacije. U tome se sastoji prava kontammaCl~~: nikada bioloska ni radioaktivna, ona je izvesna mentalna dcstrukcija

putem mentalne strategije katastrofe. . .

Ako ga pazljivo razmotrimo, taj f11n:t .nas u to U~OdI, on nam cak nudi pouku dijarnetralno suprotnu onoj lZ V?ter~eJ~a: ako ses~a danasnja strategija sastoji u mentalnom zastrasivanju I odvr.a~~J~ vezanom za suspcns i za vecitu simulaciju katastrofe, onda bi Jedl.m nacin suprotstavljanja tom scenariju bio izazivanje katastrofc, prolZvodenje ili ponavljanje stvame kala~trofe. Za. to se s vremena na vreme postara priroda: U nadahnutim tr~nUclma ~a~ bog p?~cm kataklizama remeti ravnotezu terora u koju su se ljudi zatvorili. A jos blize nama 0 tome se stara i terorizam: izazivajuci ~eko stvarno, opipljivo nasilje protiv nevidljivog nasilja bezbednosti, U tome se uostalom i sastoji njegov ambigvitet,

o cemu drugom sanjaju mediji nego 0 tome da izazovu dogadaj samim svojim prisustvom? ~vi to !,.lle, .ali su svi potajno ~asci~.irani tom mogucnoscu, Takva JC logika simulakruma, to vISe lllJC bozanska predodredenost, nego preccsija modcla, ali ona je isto tako neumitna. Upravo zaio dogadaji viSe nemaju smisla: ne zato ~to su sarni po sebi bcznacajni, nego ~to im je prethodio mod~l s kojim njihovo odvijanje sarno koincidira, Bilo bi, prema tome, divno da se scenario Kineskog sindroma ponovio u Fesenhajrnu, prilikom posete koju je EOF* omogucila novinarima, da sc tom prilikom ponovio incident vezan za magicnc oko, za provokalivno prisustvo medija. Na zalost, nista se nije dogodilo. Pa ipak, jcstel Toliko je mocna logika simulakruma: nedcIju dana posle toga sindik~ti .su prona~1i pukotine u centralama. Cudo zaraza, ~udo analogicnih lancanih

reakcijal .

Sustina filma nije, daklc, uopste efckat Votcrgejta U liku Dzejn Fonde, to uposte nije televizija koja otkriva poroke nuklcarnog, nego je to, naprotiv, televizija kao uporedna orbita i lancana reakcija uporedna s reakcijom nuklearnog. Uostalom, na samom kraju - a tu je film nemilosrdan prema sopstvcnom argumentu - kada Dzejn Fonda obelodani istinu na neposredan nacin (maksim~lni efekat Votcrgcjt), njena je slika suprotstavljena onoj koja ce neminovno da za njom usledi i da je izbrise sa ekrana: nekakvom rcklamnom spotu. Efckat TV-mreie daleko prevazilazi efckat Votergejt i tajanstveno se prosiruje u efektu Harisburg, to jest ne u nuklearnoj opasnosti, nego u simulaclji nuklearne katastrofe.

Skracenica za franc, elcktroindustriju (Eleklricilc de France). - Prim. prevo

56

57

APOCALYPSE NOW*

Kopola pravi svoj film onako kako su Amerikanci ratovali - u tom smislu, to je najbolje moguce svedocanstvo - sa istim odsustvom mere, istim prcobiljem sredstava, istom monstruoznom nevinoscu., i sa istim uspchom. Rat kao proboj, kao tehnoloska i psihodelicka fantazija, rat kao niz specijalnih efekata, rat koji je postao film mnogo pre no sto je bio snimljen, Rat se ukida u tehnoloskom testu, a za Amerikance je on pre svega bio to: jedno eksperimentalno polje, dfinovski teren za proveravanje njihovih oruzja, njihovih metoda, njihove sile,

Kopola ne ciru nista drugo: proveravasnagu intervencije filma, proverava udarnu moe jednog filma pretvorenog u ogromnu masineriju specijalnih efekata. U tom smislu njegov je film, u stvari, ipak produzavanje toka rata drugim sredstvima, dovrsavanje tog nedovrsenog rata i njegova apoteoza. Rat se pretvorio u film, film se pretvara u rat, obo]e se sustizu u svom zajednlckom prelivanju za tehniku.

Pravi rat vodi Kopola kao sto ga je vodio Vestmorlend: ako u to ne uracunamo genijalnu ironiju napalmom spaljivanih Iilipinskih suma i seta da bi se po novo prikazao pakao Juznog Vijctnama, film sve ponavlja i sve zapocinje iznova: svirepo uzivanje u snimanju, radost u zrtvovanju tolikih utrosenih milijardi, u takvom holokaustu sredstava, u tolikim peripetijama i u buenoj parano]i koja je od pocetka taj film koncipirala kao svetski, istorijski dogada], u kome,



.. Apokalipsa sad" -delo red. Kopole, potresna filmska prita 0 do:livljajima grupe amer. zarobljenika u Vijelnamu, ali i 0 surovosti americke strategije u istom ratu. - Prim. prevo

59

shodno zamisli njegovog tvorca, vijetnamski rat nece biti drugo nego ono sto je bio, u kome on zapravo kao da i nije postojao - a mi zaista treba u to ida poverujemo: vijetnamski rat "sam po scbi" se, mozda, zaista nikad nije dogodio, to je jedan san, jedan barokni san 0 napalmu i 0 tropima, jedan psihotropski san, ~iji cilj nije bio ni neka pobeda ni pobeda neke politike, nego frtveno-kulturno, bezmerno sirenje jedne snage koja se vee sarna snima u svom desavanju, ne ocekujuci, mozda, nista drugo osim svoje afirmacije jednim superfilmom koji ce do kraja os tvariti efekat masovnog spektakla tog rata.

Nema tu nikakve stvarne distance, nikakvog kritickog smisla, nikakve tezenje za "osvcscivanjem" u odnosu na rat; a u tome se na neki naein i sastoji brutalni kvalitet tog filma: sto nije iskvaren moralnom psihologijom rata. Moze Kopola na glavu svog helikopterskog kapetana da natakne ~~ir lake konjice i da taj kapetan unistava vijetnamsko selo uz zvuke Vagnerove muzike - to ipak nisu distantni, kriticki znaci, to je sve uronjeno u masineriju, to predstavlja den specijalnog efekta; i sam Kopola pravi film na isti nacin, sa istom retromegalomanijom, sa istim besmislenim besom, sa istim krajnje pojacanim ginjolskim efektom. Ali, eto on nam zadaje taj udarac, to je tu, zastrasujuce, i mi mozemo da se upitamo: kako je moguc takav uzas (ne uzas rata, nego samog filma)? Ali odgovora nema, nema moguce osude, mozerno se cak oduseviti tim cudovisnim trikom (isto kao i Vagnerom) - ali se ipak more razabrati i jedna sasvim mala ideja koja nije zlobna, koja nije neka ocena vrednosti, ali koja yam kaze da su i vijetnamski rat i taj film skrojeni od istog materijala, da ih nista ne razdvaja, da je i ta] film deo rata - da su Amerikanci, ako su (prividno) izgubili onaj drugi, bez sumnje dobili ovaj, filmski.Apocalypse now je jedna svetska pobeda. Kinematografska moe je jednaka i veca od moci industrijskih i vojnih masina, jednaka iIi veca od rnoci Pentagona i vlada.

A samim tim film dobija izvesnu zanimljivost: on retrospektivno rasvetljava (to cak nije ni retrospektivno, buduci da [e film jedna faza tog nedovrsenog rata) uno po cemu je taj rat vee bio smuckan, nepromisljen u politickim terminima: Amerikanci i Vijetnamci su nudili svoju eknomsku pomoc, upravo kao sro su unisuli

60

dzunglu i gradove, upravo kao sto danas prave svoj film. Nismo uopste razumeli ni rat, ni film (h:·r nc ovaj) ako nismo shvatili.to nerazlikovanje, ko]e vise nije ni idcolosko ni moralno, razlikovanje dobra i zla, nego nerazlikovanje reverzibilnosti razaranja i proizvodnje, imanentnosti jedne stvari u samoj njenoj revoluciji, organskog metabolizma svih tehnologija, od tepiha bombi do filmske trake ...

61

FENOMEN BOBUR *

IMPLOZIJA IODVRACANJE

Kako dati ncko ime fenomcnu Bobur, masini Bobur, stvari Bobur? Zagonetka tog skcleta tokova i znakova, mreza i kruznih putanja - najnoviji pokusaj da se izrazi jedna struktura koja vise nema imena, struktura drustvenih odnosa izlozenih povrsnom upoznavanju (putem animacija, autosugcstije, informacije, medija) i jednoj ireverzibilnoj imploziji u dubinu. Spomenik masovnim igra- . rna simulacije, Centar funkcionise kao neka pee koja apsorbuje svu kulturnu cncrgiju i guta je - pomalo kao onaj crni monolit iz filma 2001:** bcsmislcn objekt uviranja svih sadrza]a, skupljenih da se u njemu materijalizuju, u njemu apsorbuju i u njemu nestanu,

Svc oko tog kvarta je jo~ sarno nekakva cistina - malterisanje, dezinfekcija, snobovski i higijenski dizajn - ali narocito u mentalnom pogledu: to je sprava za stvaranjc praznine. Po malo kao nuklearne centrale: prava opasnost koju one predstavljaju nije nesigurnost, zagadcnjc, eksplozija, nego jc to sis tern maksimalne bezbcdnosti koji se ~iri oko njih, cistina kontrole i odvracanja koja se postepeno prostire po celoj teritoriji, cistina tehnicka, ekoloska, ekonomska, gcopoliticka. Nije tu vazno samo nuklcarno: centrala [e matrica u kojoj se razraduje izvestan model apsolutne sigurnosti, koji

••

Bobur (Beaubourg), naziv gradskog dela u kome je izgraden "Kultumi centar Zod. Pompidu", neobicne, funkcionalisticke arhitekture, ito veoma odudara od ambijcnta pariskog jezgra koji ga okruzuje. - Prim. prev.

Poznato filmsko delo u zanru naucne fantastike, amer. reditelja Kjubrika. - Prim . prev.

63

ce se prosiriti na celo drustveno polje i koji je [cdan duboki model odvracanja (onaj isti koji vlada nad nasim svetom pod znakom miroljubive kocgzistcncije i simulacije atomske opasnosti).

lsti se model, u odgovarajucim razmerama, razraduje u ovom centru: kulturna fislja, poliucko odvracanje.

Medutirn, cirkulacija fluida je tu neravnomerna. Ventilacija, hladenje, elektricne mreze - "tradicionalni" Iluidi tu cirkulisu veoma dobro. Ali vee je cirkulacija ljudskog mnostva manje obczbcdena (arhaicno su resenjc pokrctne stcpcnice u plasticnim cevima -

- tunelima; trcbalo bi da budemo usisavani, noseni napred, sta ja znam, ali to bi trebalo da bude neka mobilnost koja bi odgovarala slici te barokne teatralnosti fluida koja cini originalnost samog kostura), Sto se tire materijala u delima, predrnetima, knjigama i navodno "polivalernnog" unutrasnjeg prostora, to vise uopste ne cirkulise, Sto vise prodiremo unutra, sve manje je cirkulacijc, To je supremo od Roasija,* gde set od jednog tuturlstlckog centra "vasionskog" dizajna, koji se ~iri prema "satelitima", itd., sasvim [ednostavno stiZe do tradiciunalnih aviona. Ali inkoherentnost jc tu i u Boburu ista. (Sta je u Boburu sa novcem, tim drugim fluidom, s

njegovim nacinom cirkulisanja, mesanja, kontrolisanja?) ,

Istu protivurecnost nalazimo i u ponasanju osoblja, zaposlcnog u "polivalcntnom" prostoru, a bez privatnog radnog prostora. Oni koji stoje i koji se krecu glume ncko cool ponasanje, elasticnije, vise dizajnirano, prilagodcno "strukturi" jednog "modcrnog" prostora. A oni koji sede u svom kutu, koji to zapravo i nijc, iscrpljuje se u izigravanju neke ve~ta~ke usamljenosti, obnavljanju nckog svog izolacionog "mehura", I to je jedna lcpa taktika odvracanja: osudeni su da svu svoju encrgiju iskoriste u toj individualnoj dcfanzivi. Zacudo, tu nailazimo na istu protivrecnost koja je svojstvena sarno Boburu: jednu mobilnu, promcnljivu, trezvenu i modcrnu vanjstinu - a unutrasnjost zgrecnu nad starim vrcdnostima.

Taj prostor odvaracanja, utemeljen na ideologiji vidljivosti, prozirnosti, polivalentnosti, konscnzusa i kontakta, sankcionisan

Roasi (Roissy) - aerodrom na severoistoku od Pariza, na kome se nalazi i savrcmcn aeronauticki muzej, - Prim. prev,

64

ucenom bezbcdnosti, danas je, virtuelno, prostor svih drustvenih odnosa. Tu [e say socijalni diskurs, i na tom planu, kao i na planu svog odnosa prema kulturi Bobur je u punoj protivurecnosti .sa svojim eksplicitnim ciljevima, on je genijalan spomenik nase savremenosti. Prijatno je pomisliti da ideja Bobura nije potekla od nekog revolucionarnog duha, nego od logisticara vladajuceg poretka, lisenih svakog kritickog duha, pa prema tome blilih istini, kadrih, u svojoj upornosti, da konstruisu masinu koja zapravo izmire kontroli, koja im izmice cak u samom svom uspehu, a koja je najverniji odraz sadasnjeg stanja stvari, sve do njegovih prouvrecnosn,

Razume se, svi kulturni sadrzaji Bobura su anahronieni, jer bi tom arhitekturalnom omotu jedino mogla da odgovara unutarnja praznina. Pri tom je opsti utisak da je sve ovde u prevazidenoj komi, da bi sve htelo da bude animacija, a sarno je reanimacija, i da je upravo tako zato sto kultura jeste mrtva, sro Bobur odlicno, ali na stidljiv nacin opisuje, dok bi tu smrt trebalo trijumfalno prihvatiti i podici joj neki spomenik, ili jedan antispomenik, ekvivalentan falusnoj besmislenosti Ajfclove kule u njeno vreme. Spomenik totalnom rasulu, nadstvarnosti i imploziji kulture - koja se 1.3 nas danas stvarno sastoji od tranzistorizovanih strujnih kola, uvek ugrozenih nekim gigantskim kratkim spojem.

Bobur, to je vee zaista jedna sabijenost ala Sezar" -Jik jedne kulture kaleva jeste, vee zdrobljena sopstvenom tezinom - kao sro su to mobilni automobili, odjednom zaledeni u jedno geometrijsko cvrsto telo. Kao Sezarova kola, saeuvana posle nekog idealnog sudara, ne v~e spoljasnjeg nego unutar njihove metalne i mehanicke

Char, zvan Baldaccini (rod. 1921). franc, vajar. Pripadao grupi novih realista koji su istralivali mogucnosn usvaJanja stvamog. SIu!ea se 00 poa:tka zavanvanjem starog gvouta sa otpada sedamdesetih stvarao spektakularna dela "presovanjem" starih automobdskih karoserija. - Prim. prevo

65

strukture, udesa koji je od njih napravio gomilc kockaste gvoZdurije u kojima je haos cevi, poluga, metalne karoscrije i ljudskog mesa iznutra skrojcn po geometrijskoj meri najmanjeg moguceg prostora - tako je kultura Bobura zdrobljena, savijena, iseeena i stisnuta u svoje najprostije male clemente - mrtav snop transmisija i metabolizma, zaleden kao neki mehanoid naucne fantastike.

Ali umesto da se tu zdrobi i sabije cela kultura u taj kostur, koji u svakom slueaju ima vid neceg sabijcnog, urnes to toga, tu se izlale Sezar. Izlaze se Dibife" i kontrakultura, cija obrnuta simulacija slun kao referencijal upokojenoj kulturi. U tom skeletu koji je mogao da posluzi kao mauzolej ncpotcbne operacionalnosti znakova, po novo se izlazu efcmerne i samorazorne Tingelijeve=" masine, pod znakom vecnosti kulture. Tako se neutralise svc skupa: Tingell je balzamovan u muzejskoj instituciji, Bobur [e vracen svojim navodnim umetnickim sadrzajima.

Srecom, say je taj simula~rum kulturnih vrednosti unapred ponisten spoljnom arhitekturom 1. Jer ona, sa svojom mrezom cevi i svojim izgledom izlozbenog paviljona iii univerzalnog vasara, sa svojom (proracunatom) krhkoscu koja se protivi svakom tradicionalnom mentalitetu iIi monumentalnosti, otvoreno proglasava da nase vreme nece vise nikad bitl vreme trajanja, da je nasa jedina temporalnost ona ubrzanog ciklusa i reciklaze, tcmporalnost kruzenja i protoka fluida. Nasa je jedina kultura u sustini kultura hidrougljenika, kultura rafinerija, cepanja, razbijanja kulturnih molekula i njihovog ponovnog spajanja u sinteticke proizvode. Bobur kao muzej to hoce da sakrije, ali Bobur kao sketet to proklamuje, A uno sto predstavlja dubinsku lepotu tog skeleta, te "karoserije", to je neuspeh unutrasnjih prostora. Bilo kako bilo, sama ideologija "kulturne proizvodnje" je suprotna svakoj kulturi, kao ~to je to i ideologija vidljivosti i polivalentnog prostora: kultura je mesto tajne, zavodenja, inicijacije, izvesne simbolicne razmene, ogranicene i krajnje

••

Dubuffet (Jean, rod. 1901), ~uveni franc. slikar, srodan duhu dadaista i nadrealista. - Prim. prev,

Tingue/Y, franc. vajar mad. porekla, proslavio se skulpturama-masinama, koje su

se, stavijene u pogon, raspadale. - Prim. prev. '

66

ritualizovanc. Tu niko nista ne moze. Utoliko gore po mase, utoliko gore po Bobur.

Sta je, dakle, trebalo smcstiu u Bobur?

Nista, Prazninu koja bi oznacila nestanak svake kulture smisla i estetskog osecanja, Ali i to je jo~ uvek suvise romanticno i potresno, i ta bi praznina jo~ vazila kao neko remek-delo antikulture.

Mozda ncko kovitlanje strobo i ziroskopskih rcflektora koji bi sarali po prostoru, u kome bi masa bila osnovni pokretni clcment?

U stvari, Bobur dobro ilustruje cinjenicu da se poredak simulakruma odrzava jedino pomocu alibija prcthodnog poretka. Ovde, jedan skelct, say u povrsinskim ccvovodima i spojcvima, daje sebi kao sadrzaj ncku tradicionalnu kulturu dubine. Poredak ranijih simulakruma (poredak smisla) daje praznu supstaneu nckakvog doenijcg poretka, koji cak vise i ne poznaje razliku izmcdu oznacavajuceg i oznacenog, ni izmedu sadrzaoca i sadrzaja.

Pitanje: "Sta je trebalo smestiti u Bobur?" jcste, dakle, apsurdno. Na njega se ne moze odguvuriti, jer pitanje 0 razlici topike unutrasnjeg i spoljasnjeg nc bi viSe trcbalo da se postavlja. To je nasa istina, Mebijusova istina - ncostvariva utopija, bcz sumnje, ali koju Bobur ipak opravdava, utoliko SlO jc bilo koji od njegovih sadrzaja protivsmisao, unapred ponistcn sadrzaocem,

Pa ipak - pa ipak ... ako bi trebalo ncsto da sc nalazi u Boburu - trebalo bi da to budc lavirinit, trebala bi da to bude neka bcskonacna kombinatorijska biblioteka, slucajna preraspodcla sudbina putem igre iii lutrije - ukra tko, Borhesov svet - iii mozda cirkularne rusevine: raslojeni, izdcljeni lanae pojedinaca koji sanjaju jedni 0 drugima (ne ncki Diznilend snova, neka laboratorija prakricne fun-

67

kcije). Trebalo bi da to bude eksperimentacija svih raznih procesa pre?sta~Ij~nja: d~frak,cije, implozije, kocenja, slucajnih lancanih pov~zlVa~ Ja I odvezivanja - pomalo kao u Eksploratorijumu San Franciska III ~ roma,~i~a FiI!pa ~ika (Philip Dick) - ukratko, jedna kul,tura slmulacl)e I fascinacije, a ne uvek kultura proizvodnje i sml~la: eto sta bi se moglo predloziti, a da to ne bude neka bcdna antikultura, Je Ii to moguce? Dabomc, ovde nije. Ali ta sc kultura stvara drugde, svugde, nigde, Vet je danas jcdina prava kulturna praksa, ma~ovna kulturna praksa, ona nasa (tu nema viSe razlike), [edna manipulatorska, slucajna, lavirintska praksa znakova - koja vise nema smisla.

"Pa ipak, ~a izvestan drugi nacin, nije tacno da u Boburu pOStOJI nesklad, Izmed~ sadrzaoca i sadrzaja. To je tacno ako se donekle poveruje zvanicnom kulturnom projektu. Ali u Boburu se dogada upr~,vo nesto suprotno njemu. Bobur je sarno ogromni posao transmutactje one famozne tradicionalne kulture smisla u hazardni porcdak znakova, u porcdak simulakruma (trecl), sasvim homogen sa p?retkom vodo~a oluka i cevi njegove fasade. A mase su u njega pozlVane bas ~a b! se podvrgnule tom novom semiurskom porctku - pod obrnutim izgovorom da ce tu sticati misaonu i dubinsku kulturu.

Treba, dakle, poci od tog aksioma: Bobur je spomenik kulturnog ~vratanja: P~ mu~ejs.~m scenarijem, koji sluzi jedino spasavanJu, hu~aOlsU~ke Iikcije kulture, tu se, zapravo, radi na usmreivanju kulture, a mase se tu radosno pozivaju na pravi rad kultume ialosti.

lone na to navaljuju. U tome je vrhunska ironija Bobura: mase ne navalju)u u ~jcg~ zato sto zude za tom kulturom koje su, na~?dno. vekovima bile Iisavane, nego zato Sto tu prvi put imaju pnlIku da masovno ucestvuju. U torn ogromnom radu Zaljenja za jednom kulturom koju su u sustini uvek mrzile.

68

Nesporazum je, dakle, totalan kada se Bobur napada kao neka masovna kU,ltu~na mistifikacija. Mase hitaju u njega da bi uzivale u to~ p?g~bIJcnJu. u tom komadanju, u tom operacionalnom prostiunsanju jedne n~j~d, zaista ,likvidirane kulture, ukljucujuci tu i kontrak~lturu koja J~ sarno njena apoteoza, Mase jure ka Boburu ~? SIO Jur~ k~, mesuma ka.tastrofe, sa istim neodoljivim elanom. NJlho~ broj, nJl~ov~ cekanje u redu, njihova fascinacija, njihovo gu~anJe d,a sve vide I da sve dodirnu je kao ponasan]e objektivno ubitacno I katastrofalno za svaki poduhvat, Njihova tezina ugrozava ne s~mo samu zgradu, nego njihovo tiskanje, njihova radoznalost, ponistava same sadrzaje te animacijske kulture. Ta navala nema vise n!teg zajcd~itkog sa o~!m SIO s~ n,udilo ~o kulturni cilj, ona je njegova radikalna negac~Ja u samoJ njegovo] preteranosti i njegovom uspehu. Masa, dakle, vrS) ulogu katastroficnog cinioca u toj strukturi katastrofe, sama masa okoncava masovnu kulturu.

Kruzeci u pr~st?ru prozir~osti, ona je, svakako, pretvorenau ~clto sto tete, ~II u lstI,~ah, ,svoJom ~~prozirnoScu i svojom inerciJO~, ona ~okr~Ja.va ta] ,pohvalentm prostor. Pozivaju je da ucestvuJe: da slmuhra; da s~ IWa sa,mo?cHma - a ona cinl vise od toga: on~ tako do~~~ ucestvuje I manipulisc da brlse say smisao koji se reli dati opcraclJl 1 ~~ a.,k ugr?Zava i.~frastrukturu zdanja. Tako uvck nc~~ vrsta parodije, hiperstimulacije, u odgovoru na kulturnu stimulaciju, pretvara rnase, koje su imale da budu sarno stado kulture u izvr~,ioca pogubljenja te kulture koju je Bobur sarno stidljivo ovaplocivao.

, T!~ba apla~~ira~i to~ usp~hu kulturnog odvracanja. Svi an-

uumetruci, levicari ) om ko]i preziru kulturu nikad ni priblizno nisu tol,iko po~ti&li odvracajuci delotvornost te monumentalne erne rupe ko]u nazrva]u B~burom. To je, zaista, revolucionarna operacija, upravo zato sto Je nenamerna, besmislena j nekontrolisana dok svaka operacija smisljena da okonca kulturu, kao SLO je poznato uspeva jcdino da jc ozivi. '

69

· . Zapravo _jc sarna masa jcdini sadrzaj Bobura, koji zdanje koristi kao ncki prostor preobrazaja, kao neka tamna komora, u terminimaoutput-mputa, upravo kao sto neka rafinerija koristi neki petrolejski proizvod ili ncku sirovu tecnu materiju.

Nikada nije bilo tako jasno da je sadrza] - ovde kultura, drugde informacija iii roba - sarno fantomski podupirac operacije samog medijuma, tija je funkcija uvek da uvuce masu, da proizvede homogeni ljudski i mentalni protok. Tu vidimo ogromno kretanje ulazenja i izlazcnja, nalik na uno kad ljudi iz predgrada idu u grad, a koje, u odrcdcnc sate, apsorbuju i izbacuju njihova radna mesta, A i tu je zaista ret 0 izvesnom radu - radu proveravanja, sondaze, dirigovanog ispitivanja: ljudi dolaze da tu odaberu predmete-odgoyore. na sva pitanja koja mogu sebi postaviti, iii, bolje receno, oni san~l .dola:e kilo odg?vo~ na funkcionalno i u~mereno pitanje ko]e sacinjavaju predmeu, Vl~e nego 0 nekom proizvodnom lancu tu je, dakle, ret 0 [ednoj programatskoj disciplini cije su prinude skrivene iza nekakvog sloja tolerancije. Daleko van tradicionalnih insitucija kapitala, supermarket, iIi Bobur "supermarket kulture", vet je model svakog buduteg oblika kontolisane socijalizacije: to je ponovna totalizacija u jedno homogeno slivan]e prostora i vremena svih rasejanih funkcija drustvenog tela i fivota, (rada, dokolice, medija i kulture), ponovno ucrtavanje svih protivurecnih tokova u termine integrisanih kola. To su prostor i vreme cele [edne operacione simulacije drustvcnog zivota.

Za to je potrebno da masa potrosaca bude ekvivalentna iii homologna masi proizvoda. U supermarketu kao i u Boburu vrsi se suceljavanje i fuzija tih dveju masa i to od njih stvara ncsto sasvim razlicito od tradicionalnih mesta kulture (muzeja-spomenika, galerija, bi?lioteka, domova kulture itd.). Tu se stvara kriucka masa koja dovodi do toga da roba postaje nadroba, a kultura hiperkultura - to jest ne vise kultura vczana za raspoznatljive razmene iii za odredene potrebe, nego za neku vrstu totalnog znacenjskog sveta iii integrisan?g kola, kr?z .koje neprck~dno, s kraja ~a kraj, struji impuls, ncprekidni t~anzll lzb?ra, lektira, referenci, oznaka, dekodiranja. Tu kulturni predmeti, kao drugde predmcti potrosnje, imaju jedini cilj

70

da vas odrze u stanju integrisane rnase, trenzistorizovanog toka magnetizovanog mole kula. To ljudima postaje jasno u supermarketu: nadstvarnost robe - to im postaje jasno u Boburu: nadstvarnost kulture,

Vet u tradicionalnom muzeju pocinje to izdvajanje, to prestrojavanje, ta interferencija svih kultura, ta bezuslovna estetizacija koja cint nadstvarnost kulture; ali muzej [e jo~ uvekjedno pamcenje. Nigde kultura nije kao ovde izgubila svoje pamcenje u korist usklad~tenja i funkcionalne preraspodele. A ovo je izraz [edne opsti]e einjenice: da [e svugde u "civilizovanom" svetu konstrukcija zaliha objekata izazvala komplementarni proces Ijudskih zaliha, redove, cekanje, zagusen]e saobracaja, koncentracije, logore. U tome se sastoji "proizvodnja mase", a ne u smislu neke masovne proizvodnje za masovnu upotrebu, nego proizvodnja samemase. To je masa kao konacni proizvod svake socijalnosti, masa koja istovremeno zadaje poslednji udarac socijalnosti, jer je ta masa, koju rele da nam predstave kao uno drustveno, protivmesto drustvene implozije. Masa je we zgusnutija sfera u kojoj implodira sve drustveno i u kojoj se gubi i samu sebe guta u neprekidnom procesu simulacije.

Otuda i to konkavno ogledalo: mase ce, videci onu masu koja [e unutra, biti podstaknute da i same navale. To je tipimi metod marketinga: tu dobija svoj smisao svaka ideologija prozirnosti. IIi, drugcije receno: prikazivanjem jednog idealnog redukovanog modela feli se postici ubrzana gravitacija, automatsko srascivanje kulture, kao i automatska aglomeracija masa. Isti je praces: nuklearna operacija laneane rcakcije, iii spekularna operacija bele magije.

Bobur je, prema tome, prvi put u odnosu na kulturu ono sto je supermarket u odnosu na robu: savrseni cirkular operater, demonstracija bilo cega (robe, kulture, mnostva, komprimiranogvazduha) putem sopstvene ubrzane cirkulacije.

71

Ali ako zalihe objekata izazivaju uskladistenje ljudi.latentna restina u zalihi objekata izaziva obratnu 1.estinu Ijudi.

Bilo koja zaliha je 1.estoka, a postoji izvesna specificna rest ina i u bilo kojoj masi ljudi, usled cmjenice da implodira - zestina svojstvena njenoj gravitaciji, njenom zgusnjavanju oko sopstvenog t.ariSta inercije. Masa je t.ar~te inercije, a samirn tim i zartste jedne sasvim nove restine, neobjasnjive i razlicne od eksplozivne zestlne.

To je kruicka masa, implozivna masa. Kad prede 30.000, pod njorn moze da "popusti", da se srus! cela struktura Bobura. Ako masa privucena strukturorn postaje razorna varijabla same strukture - to, ako su projektanti to hteli (ali kako se tome nadati?), ako su tako programirali mogucnost da jednim udarcern dokratje arhitekturu i kulturu - onda Bobur predstavlja najsmeliji objekt i najuspeliji heppening ovog veka.

Ucinite da se Bobur urusit Nova revolucionarna parola. Ne treba ga zapaliti, ne treba ga osporavati. Udite u njega! To je najbol]i nacin da ga unlstite, Uspeh Bobura nije vise neka zagonetka: Ij udi u njega idu zato, jurisaju na to zdanje, tija krhkost vet odise katastrofom, s jedinirn ciljem da ga svojim pritiskorn uruse,

Oni, bez sumnje, slede imperativ odvracanja: nudi im se jedan objekt potrosnje, jedna kultura koju valja progutati, [edna zgrada kojom treba rnanipulisati. Ali oni u isti rnah izricito, i ncsvesno, teze za tim unistenjem. Navala je jedini tin koji masa moze da izvede kao takva - masa-projektil koja se suprotstavlja zgradi rnasovne kulture, kOj.a odgo~ara s~~jom t~iino~, to jest, .svojim.aspektorn najli~enij~rn ~~~la, najglupljim, najmanje kulturnim, na izazov kulturnosti koji JOJ ~e. doba~n Bob~rorn. Na izazov masivne akulturacije jednoj sterilizovanoj kulturi masa odgovara razornom provalom koja se produzava u brutalnoj manipulaciji. Na rncntalno odvracanje masa ?dg?vara neposrednirn fizitkim odvracanjem. To je njen izazov. To je njeno lukavstvo - da odgovori istirn terminima kojirna [e dozivana, aliivik.od ~oga,daodg~)Vori na simulaciju u kojuje zatvara]u jednim odusevljenim drustvenim procesom kojiilrevazilazi njene ciljeve i ispunjava ulogu razorne hipersimulacije.

72

Ljudi zele da sve uzmu, sve opljackaju, sve pojedu, da svacim manipulisu. Videti, odgonctnuti, nautili, 10 ih ne privlaci, Jedino masovno uzbudenje izaziva manipulacija. Organizatori (I urnetnici i intelektualci) uplascni su tom neobuzdanom teznjom, jer uvek racunaju sarno sa priucavanjem masa na prikaz kulture. Nikad ne racunaju sa tom aktivnom, razornom fascinacijom, brutalnim i izvornim odgovorom na ponudu jedne nerazumljive kulture, atrakcijom koja ima sva svojstva provale i skrnavljenja nckog svetilista.

Bobur je mogao i moran da nestane sutradan posle otvaranja, demontiran i kidnapovan od gomile; to bi bio jedini moguci odgovor na apsurdni izazov prozirnosti i demokratije kulturc: - da je svako odneo po jedan sraf kao fct~ te fetisizovane kulture.

Ljudi dolaze da dodiruju, gledaju kao da dodiruju, njihov pogled je sarno jedan vid taktilne manipulacije. A tu se stvarno radi o jednom taktilnom, ne vise vizuelnom ill diskurzivnom svetu, i Ij udi su tu nepos red no ukljuceni u proces: manipulisati/biti manipulisan, proceniti/biti procenjen, kretati se/pokretati - proces koji vtse ne spada u domen reprezentacije, odstojanja ni promisljanja. To je nesto nalik na paniku i na neki panican svet.

To je us po rena panika, bez spoljasnjeg povoda. To je unutrasnja zestina zasicenog skupa: implozija.

Bobur je nezapaljiv, sve je prcdvidcno. Pozar, eksplozija, razaranje, nisu vise irnaginarna alternativa za tu vrstu gradevina. lrnplozija je oblik ukidanja "kvartarnog", kibernetlckog i kombinatorijskog sveta.

Subverzija, nasilno razaranje je uno sto odgovara jednom nacinu proizvodnje. Svetu mreza, kornbinatorike i protoka odgovaraju revcrzija i implozija.

73

74

75

Isto van i za institucije, drzavu, vlast, itd. San da ce sve to eksplodirati us led sve vecih protlvurecnosti, u stvari, jo~ je sarno san. Ono ~to se stvarno dogada, to je da institucijc same od sebe implodiraju, razgranavajuci se sve vise, uSledfeed-backil i preterano razvijenih kontrolnih sistema. VlaSI implodira, to [e njen sadasnji nacin nestajanja.

Isto je tako s gradovima. Pozari, ratovi, kuga, revolucije, kriminalna periferija, katastrofe: celokupna problematika antigrada, unutrasnje iii spoljasnje negativnosti grada, ima neceg arhaicnog u odnosu prema njegovom stvarnom nacinu unistavanja,

Naivan je cak i scenario podzemnog grada - kineska verzija ukopavanja struktura, Grad se vise ne ponavlja po nekoj shemi reprodukcije koja jos zavisi od opste sheme produkcije, ili po nekoj shemi slitnosti koja joS zavisi od sheme reprezentacije, (Tako se jos obnavljalo posle drugog svetskog rata.) Grad vise ne vaskrsava, cak ni u dubinu - on se ponovo stvara polazeci od neke vrste genetskog koda, koji omogucava da bude ponovljcn bezbroj puta na osnovu akumulirane kiberneticke memorije. Tu je kraj cak i Borhesove utopije, 0 karti koja se prostire kaliko i tcritorija i potpuno je pokriva: danas simulakrum vise ne prolazi kroz dvojstvo i udvajanje, nego kroz gcneticku minijaturizaciju, I tu prisustvujemo kraju reprezentacije i implozije celog prosiora u jednoj infinitezimalnoj memoriji koja nista ne zaboravlja i koja nikome ne pripada. To je simulacija jednog ireverzibilnog, imanentnog poretka, sve zgusnuujeg, potencijalno zasicenog, koji nikad viSe nece znali za oslobodilacku eksploziju.

Mi smo bili jedna kultura oslobodilacke zesnne (racionalnosti), Bilo da je to kultura kapitala, oslobadanja proizvodnih snaga. ireverzibilnog sirenja polja uma i polja vrcdnosti, prostora osvojenog i kolonizovanog do univerzalnog - bilo da je to kultura revolucije koja anlicipira buduce oblike socijalnog i njegove energije. shema je ista: to je shema jedne sfere u ekspanziji, putem sporih 1 silovitih faza, shema jedne oslobodene energije - imaginarnog zracenja.

Zestina koja je prati je ona iz koje se rada jcdan prostraniji svet: to je zcstina proizvodnje. Ta zestlna [e dijalekticka, energcticka, katarzicna, To je ona zestlna koju smo navikli da analiziramo i koja nam je poznata: ona koja oznaeava put socijalnog i koja vodi ka zasicenju celog socijalnog polja. To je odredena, analiticka, os lobodilacka zesuna.

Danas se pojavljuje neka sasvim drugacija zesuna, koju mi vise ne umemo da analiziramo, jer se ne poklapa s tradicionalnom shemom eksplozivne zestine: to je implozivna Zestina, koja vise ne proistice iz ekstenzije jednog sistema, nego iz njegove zaslcenosti i njegovog povlacenja, kao sto se zbiva sa fizitkim zvezdanim sistemirna. To je zestina koja proizilazi iz preteranog zgusnjavanja socijalnog, iz stanja jednog nadregulisanog sistema, iz prenatrpane rnreze (znanja, informacije, vlasti) i hipertrofirane kontrole koja prodire u sve probijcne pukotine.

Ta nam je zcstina neshvatljiva zato sto okosnica nase imaginacije pociva na logici sistema u ekspanziji. Ona je neodgonetljiva zato sto je neodredcna. Jer ti hazardni rnodeli koji su zarnenili klasicne modele odredcnosti i uzrocnosti nisu fundaraentalno druktijL Oni izrazavaju prelaz sa odrcdenih sistema ekspanzije ka sistemima proizvodnjc i sirenja u svirn pravcima - u obliku zrakaste zvezde iii rizorna, * svejcdno - sve filozofije oslobadanja energija, zracenja intenzitcta i molekularizacije zelje krecu sc u istom pravcu - pravcu zasiccnja do ispunjcnja meduprostora i do beskrajnosti mreza, Razlika izmedu molamog=" i rnolekularnog sarno je [edna, mozda, poslcdnja modulacija u fundamentalnom energetskom procesu sistema u ekspanziji.

Rizom - podzemno stable, razgranato korenje. - Prim. prev,

Molamo - ono sto se odnosi na molekul-gram; molarna masa, - Prim. prev,

Druga je stvar ako prelazimo iz jedne hiljadugodisnje faze oslobadanja i dresenja ene~gija u jednu fazu implozij~, _posle ~edn~ vrste maksimalnog zracenja (treba ponovo razrnornu Batajove koncepte gubitka i potrosnje U tom s~islu, i solarni mit 0 n~.iscrpnom zracenju na kome on zasniva svoJu potrosacku antopologiju: to je poslednji eksplozivni mit ~a~e fllozofije koji .~e zr~kast? ~iri, poslednji vatromet jedne, u sustini, opste ekonomlJc: ah to vise za nas nema smisla), u jednu fazu reverzije socijalnog-dzmovske reverzije jednog polj~ kad je d?stignut~ tacka za~iCenja. ~i zvezda.ni sistemi ne prestaju da postoje posio istrose svoJu energlJu zraccnja: oni irnplodiraju putem sporog, a zati.m po~tepen? u.brzano~ p~~ - oni se skupljaju basnoslovnom brzinom I postaju involutivni sistemi, koji apsorbuju sve okolne energije, dok se ne .pretvore U erne rupe u kojima se ukida svet u smislu u kome ga nu shvatamo, svet kao neodredcni potencijal zracenja i energije.

Mozda su velikc metropole - svakako one, ako ova hipoteza ima nekog smisla - postale Zargta implozije u tom smislu, Zari~ta apsorpcije i rcsorpcije samog socijalnog, cijc je zlatno doba, istovremeno s dvojakim konccptom kapitala j revolucije, bez sumnje prevazideno, Socijalno polako ili naglo involuise u jed~om polj~ inercije koje vee obuhvata politicko. (Suprema energija") Ne bi trebalo imploziju smatrati nekim negativnim, inertnim, rcgresivnim procesom, kao sto nam to sugerise jczik, velicajuci obratne termine evolucije i revolucije, Implozija je specifican proces s nepredvidljivim posledicama. Maj 1968. svakako je bio prva implozivna epizoda, to jest, suprotno njcgovom novom tumacenju u terminima revolucionarne prozopopeje, bio je prva silovita reakcija na zasicenost socijalnog, jcdna retrakcija, jedan izazov hcgemoniji socijalnog, u protivurecnosti, uostalom, s idcologijom samih ucesnika, koji su verovali da idu dalje u socijalnom - takva predstava koja joS uvek u nama prcovladuje - a, uostalom, dobar deo dogadaja 68-e mogao je jo~ da spada u tu revolucionarnu dinamiku i da proistice iz te eksplozivne zestine, ali tu je u isto vreme zapocelo nesto drugo:

zcstoka involucija socijalnog u odrcdenom momentu, a kao posl~dica toga, iznenadna implozija. vlasti, za kratko vreme, all ~op nikada otad nije prestala - eak.Jc ~pr~~o to on,o ~to s~ nastavlja u dubinu, implozija socijalnog, tnsutucija, vlasti - a niposto neka nepostojeca rcvoluciona~,na dinam,ika, N~suprot ,tome, ~~Il_la revoluci j a, sarna idej a revol UCI J~ ,takodc im plodira, 3 ta implozija 1m3 teze

posledice od same revolucije, , .,. .

Istina, pocev od 68-e, I zahvaljujuci 68-oj, dr~~t~eno~ kao pustinja, raste - ucesce, upravljanje, opste s3moupravlj~nJe"al~ se u isti mah na mnogo tacaka, mnogobrojnijih nego u 68-0], pnbhZaya svom potpunom napustanju i reverziji. To je sporo pomeranJe, dostupno istorijskom umu,

,il

76

77

Bataille, Georges, (1897-1962), franc. pi sac, esejista, sklon misticizrnu: bavio se socioloskim problemom odnosa izrnedu stvaraoca-umemika I drustva, - Prim. prev.

79

SUPERMARKET I SUPERROBA

Sa trideset kilometara unaokolo saobracajne strele vas upucuju ka tim velikim centrima odabiranja koja su supermarketi, ka tom hiperprostoru robe gde se u mnogom pogledu izgraduje [edna nova drustvenost, Treba videti kako on centralizuje i preraspodeljuje celu regiju i njeno stanovnistvo, kako koncentrise i racionalizu]e vremenske rokove, putanje, prakse - stvarajuci ogromno kretanje tamo i nazad, sasvim slicno onome periferijskih commutersa, * koje u odredene casove apsorbuju i ponovo izbacuju njihova radna mesta.

U sustini, tu [e ret 0 drugoj vrsti rada, 0 radu akulturacije, sueeljavanja, ispitivanja koda i drustvenog suda: ljudi tu dolaze da bi nasli i odabrali predmcte-odgovore na sva pitanja koja mogu sehi da postavljaju; ili, bolje receno, tu dolaze oni sam; kao odgovor na funkcionalno i usmcreno pitanje koje sacinjavaju predmeti. Predmeti vise nisu roba: cak nisu bas ni znaci eiji bi smisao i poruku ljudi usvajali, nego su testovi; jer upravo oni nas ispitu]u, mi smo pozvani da im odgovaramo, a odgovor je sadrzan u pitanju. Tako slicno funkcionisu sve poruke medija: nije to ni informacija, ni komunikacija, nego referendum, neprekidni test, cirkularni odgovor, proveravanje koda,

Nema tu reljefa, perspektive, horizonta na kome bi pogled mogao da se izgubi, nego je to jcdan totalni ekran na kome reklamni panoi i sami proizvodi u svojoj neprekidnoj izlozenosti igraju ulogu

Commuter (engl.) - Ijudi koji stanuju daleko od svojih radnih mcsta, putujuei svakodnevno do njih I natrag, - Prim. prev,

" I

kao ekvivalentni i uzastopni znaci. Postoje sluzbenici koji se jedino bave doterivanjem prednje scene, povrsinskog izgleda polica, tamo gde su zahvati potrosaca mogli da stvore neku prazninu. Samouslufivanje jo~ vise doprinosi tom odsustvu dubine: jedan isti homogeni prostor, bez posredovanja, okuplja ljude i stvari - prostor neposredne manipulacije. Ali ko manipulise kim iIi cim?

Cak i represija se kao znak integrise u taj svet simulacije.

Represija koja je postala odvracanje sarno je znak vise u svetu odvracanja. Ekrani kontrolnog sistema protiv krada i sami su dco dekora simulakruma, Savrsen nadzor na svim tackarna zahtevao bi tehnicki aparat kontrole ten i savremeniji od same radnje. To ne bi bilo rentabilno. To je, dakle, [edna aluzija na represiju, jedno "davanje znaka" tog poretka, koji je tu sprovedcn; taj znak more da koegzistira sa svima ostalima, pa 6lk i sa obrnutim imperativom, na primer, onim sro ga izrazavaju ogromni panol koji vas pozivaju da se opustite i da sasvim spokojno birate. Ti vas panoi zapravo vrebaju i iS10 tako dobro ili isto tako malo nadziru kao sto to cini "policijska" televizija, Ona vas gleda, vi sebe u njoj gledate, pomesani s drugima, to je uno providno ogledalo potrosacke aktivnosti, igra razdvajanja i udvajanja, koja taj svet cini zatvorenim u sebe.

Supermarket je neodvojiv od auto-puteva koji do njega sa svih strana dovode i od njega odvode, od parkinga s njihovim redovima automobila, od kompjuterskog terminala - a dalje, u koncentricnim krugovima - od celog grada kao totalnog funkcionalnog ekrana aktivnosti. Supermarket li~i na veliku montaznu fabriku, s tom razlikom sto su zaposleni (iIi klijenti), posto nisu vezani za radni lanae, neprekidnom racionalnom prinudom, pokretni i razmaknuti, te cine utisak da prelaze sa jedne tacke lanca na drugi, po nekim proizvoljnim putanjama. Vremenski raspored, izbor, kupovina, takode su proizvoljni, za razliku od radnih praksi, Ali se tu ipak zaista radi 0 nckom laneu, 0 odredenoj programatsko] disciplini, ~ija su pravila pokrivena slojem tolerancije, lakoce i nadstvarnosti. Supermarket je vet, vi~e od fabrike i tradicionalnih institucija kapitala, model svakog buduceg oblika kontrolisane socijalizacije: on je retotalizovan u jednom homo genom prostoru-vrcmenu svih rasutih fun-

80

kcija drustvenog tela i fivota (rada, slobodnog vremena, ishrane, higijene, saobracaja, medija, kulture); on je prevodenje svih protivurecnih tokova u terminima integrisanih kola; on je prostor -vreme cele jedne operacionalne simulacije drustvenog nvota, cele jedne stambene i saobracajne strukture,

Kao dirigovan model anticipacije, supermarket (narocito u Sjedinjenim Drzavama) prethodi aglomeraciji; on podstice aglomeraciju, dok je tradicionalna trznica bila u centru grada, mestu gde su se sastajali selo i grad. Supermarket je izraz celog jednog nacina fivota u kome su nestali De sarno selo nego i grad da bi prepustili mesto "aglomeraciji", Sto znaci stvaranju funkcionalne, potpuno oznacene urbane zone, tiji je ekvivalent, mikromodel na planu potrosnje, Ali njegova uloga daleko prevazilazi "potrosnju", a predmeti u njemu vise ne poseduju specificnu stvarnost: ono sto je najvaznije, to [e njihov serijalni, cirkularni, spektakulami raspored, buduci model drustvenih odnosa.

"Model" supermarket more, dakle, pomoci da shvatimo Sta sedogada s krajem modernosti, Veliki gradovi su tokomjednogveka (1850-1950)videli radanje jedne generacije "modernih" robnih kuca (mnoge su se na ovaj iii onaj nacin nazivale "modernim"), ali ta osnovna modernizaeija, vezana za modernizaeiju saobracaja, nije poremetila urbanu strukturu. Gradovi su ostali gradovi, dok su novi gradovi satelizovani supermarketom iii shopping-centrom i u njima se saobracaj odvija putem programirane tranzitne mreze: oni prestaju biti gradovi da bi postali aglomeracije, Pojavila se [edna nova morfogeneza koja pripada kibernetickom tipu (to jest, koja na nivou teritorije, stanovanja, tranzita, reprodukuje molekularna scenarija upravljanja, koja su scenarija genetskog koda), a ~iji je oblik nuklearan i satelitski. Supermarket kao jezgro. Grad ga, 6lk, iako je moderan, vise ne apsorbuje, On sam ustanovljava orbitu po kojoj se here aglomeracija. On slun kao rasadnik, kao implant, novim agregatima, kao sto to nckad cini i univerzitet iii, joS uvek, fabrikaDe vise fabrika XIX veka, ni decentralizovana fabrika koja se, ne razbijajuci orbitu grada, smesta u predgrade, nego montazna, automatiwvana fabrika s elektronskim komandnim uredajima, to jest,

fabrika koja odgovara potpuno deteritorijalizovanom procesu rada. Kad je rec 0 takvoj fabrici, kao i 0 supermarketu Hi novom univerzitetu, onda se tu vise ne radi 0 funkcijama (trgovini, radu, znan]u, slobodnom vremenu) koje se autonomizuju i premestaju (sto jo~ karakterise "moderno" ~irenje grada), nego 0 jednom modelu dezintegracije funkcija, neodredenosti funkcija i dezintegraciji samoga grada, modelu koji je premesten van grada i tretiran kao nadstvaran model, kao jezgro jedne sinteticke aglom~ra~ije koJ~ vi~e nem~ nicega zajednlckog s gradom. To su neganvm sateliti grada ~OJI nagovestavaju kra] grada, tak i modernog, kao odredenog, kvalitativnog prostora, kao prvobitne sinteze jednog drustva.

Moglo bi se pomisliti da to "rasadivanje" odgovara nekoj racionalizaciji raznih funkcija. Ali, u stvari, od trenutka kada se ne.~ funkcija maksimalno specijalizovala tako da more da bude u celini projektovana na leren~, po princi~u "klju~ u ru~e", o~a gubi. svoju konaenu svrhu i postaje nesto sasvim drugo: pohf~nkclOnalm s~u~ "crnih kutija" sa visestrukim input-outputom; 1.ar~le konvekcije I destrukturacije, Te fabrike i ti univerziteti nisu vise fabrike ni univerziteti, a supermarketi nemaju vise svojstva neke trznice, Ti tudni novi predmeti, tiji je apsolutan model, bez sumnje, nuklearna centrala zrace nekom vrstom ncutralizacije teritorije, to je odgovarajuca siia koja iza prividne funkcije tih objckata svakako konstituise njihovu duboku fun~ciju:. na~tv~rnost fu~k~ional~~h jezgar~.koja to vi~e uopste nisu. TI nO~1 obJekt! su .I~lOVl.sl!Dulac~Je oko kOJl~ ~, za razliku od starih stamca, fabrika III tradicionalnih saobracajnih mreza, izgraduje nesto drugo, a ne "modernost": izvesna na~stvarnost, simultanost svih funkcija, bez proslosti, bez buducnosti, operacionalnost svih pravaca. A bez sumnje se stvaraju i krize, iii (!at nove katastrofe: maj 1968. zapoceo je u Nanteru, a ne na Sorboni, to jest, na jednome mestu na kome se, prvi put u Francuskoj. hiperfunkcionalizacija "van zidova" jednog centra znanja izjedn~~u: je sa deteritorijalizacijom, sa napustanjem, .sa gubitkom fun~cIJe I celishodnosti tog znanja u jednom progranuranom neofunkcionalnom kompleksu. Tu je nikla nova, originalna zestlna kao od~?v~ na orbitalnu satelizaciju jednog modela (znanja, kulture) tlJa }C referencijalnost izgubljena.

82

IMPLOZIJA SMISLA U MEDIJlMA

Na~azim? se u univerzumu u kome ima svc viSe informacija, a sve manje smisla,

Postavicemn tri hipoteze:

Inform.acija, mozda, proizvodi smisao (negentropski fakt<?r), ali !Ie uspeva ~ kompenzujc naglo gubljenjc znace~Ja u svima oblastirna, Uzalud se pomocu mcdija stalno lZn?Va ub~cuJu poruke i sadrzaj], gubljenje, propadanje sml~la odigrava se .bere ad njegoyog ponovnog ubrizgav~nJa. U tom slueaju treba apelovali na izvesnu prod uktlVnos.t baze. da bi ~~ odmenili sve nemocnl]] mcdiji. U tome J~ sv~ Id~<?logIJa slobodne reel, mcdija svedenih na be~broJ~e tnd!VlduaJne emisione celije, pa i "antirnedija" (plfatskl~.radlo-stanica itd.).

I~foemac~Ja, mozda, ncma nitcg zajcdnitkog sa znacenjem. To JC nesto deugo,jedan operacionalni model neke de~ge vrst~, izva~ smisla i cirkuJacije smisla u pravom ~mlslu ret .. TO.Je ~~nonova· .. hipoteza 0 jednoj cisto lOs.~eumentalnoJ sferi l~formaclJc! tehnickorn medijumu, kO]1 ne podr~zumeva nikakvu smislenu svrhu, i koji, pre~ ma lome, ru sam ne treba da bude obuhvaren nekim prosudivanjem vrcdnosu, Neka vrsta koda kao sto to mote .da .bude genctsk, kod: on je uno sto j~te, to tako funkcionise, snusao Je nesto drugo, sto doJazi na neki nacin potom, kao za Monoa (Monod) u Slulaj i nuinost.

Shennon, Claude (rod. I ~16), amer. matematlcar; uz Vivera (Weaver), osnivac mformau.:'ke teorije. - Prim, preY.

83

U tom sluca]u jednostavno ne bi ni postojala znacajna veza izmedu inflacije i deflacije smisla,

lli, naprotiv, mozda postoji rigurozna i nuzna korelacija izmedu toga dvoga, utoliko ~to informacija neposredno razara iii neutralise smisao i znacenje, Gubljenje smisla je direktno pove1,3no sa rastvarajucim, odvracujucim dejstvom informacije, medija i masmedija.

Ova poslcdnja je najzanimljivija hipoteza, ali se ona protivi svakom uvrczenom shvatanju, Svugde se socijalizacija meri po izlozenosu medijskim porukama. Desocijalizovan je, Hi virtuelno asocijalan pojedinac koji je nedovoljno izlozen medijima. Svugde se smatra da informacija proizvodi ubrzanu cirkulaciju smisla, jedan visevredan smisao slican onome ekonomskom, koji proistice iz ubrzane cirkulacije kapitala. Informacija je data kao stvaralac komunikacije, pa cak iako je trosak ogroman, op~Li konsenzus smatra da ipak na kraju treba da postoji jedan visak smisla koji se preraspodeljuje u sve pore drustvenog - isto kao ~to neki konsensus smatra da matcrijalna proizvodnja, uprkos njenim disfunkcionisanjima i iracionalnostima ipak dovodi do veceg bogatstva i drustvene celishodnosti. Svi smo mi saucesnici tog mila. To je alfa i omega nase modernostk bez koje bi propala verodostojnost nase drustvene organizacije. Cinjenica je, mcdutim, da ona propada, i to upravo iz tog razloga. Jer tamo gde mi mislimo da informacija proizvodi smisao, dogada se suprotno.

Informacija guta svoje sopstvene sadrzaje. Ona guta komunikaciju i drustvcno. I to iz dva razloga.

1. Umesto da ostvaruje komunikaciju, ona se iscrpljuje u insceniranju komunikacije. Umesto da proizvodi smisao, ona se iscrpljuje u insceniranju smisla. To je onaj gigantski proces simulacije ko]i nam je dobro poznat. To su kontakt-emisije, razgovori-intervjui, ziva ret, tclefoni slusalaca, ucesce svih vrsta, prinudivanje da se uzme ret: "Ovo se vas lite, vi SIC dogadaj, itd .". lnformacija je sve vge prozcta tom vrstom fantomskog sadrzaja, homeopatskim kalemljcnjem, budnim snom 0 komunikaciji. To je cirkularno rasporcdivanje u kome se inscenira zclja gtedalista, antiteatar komunikacije koji je, kao ~10 znamo, uvck sarno negativno recikli-

ranje tradic_i_onaln_e institu_cije, integrisano kolo negativnog. Ogromne se ene~gl~e k?TIste ~a ~l se odr~o taj s!rnulakrurn, da bi se izbegla nagla desimilacija, koja bi nas suocila s OtltOID stvarnoscu radikalnog gubljenja smisla,

Uzalud cemo se pitati da Ii gubitak komunikacije dovodi do tog porasta u simulakrumu, iii tu najpre postoji sirnulakrurn u svrhu odvracanja zato da bi unapred iskljucio svaku mogucnost komuni~cije ~_p~eccsij~ mod~la koji ponistava stvarno). Uzaludno je pitaDJe kOJ1_~e terrmn prvi, on ne postoji, to je kruzn! proces - proces slmula~lJe, proces nadstvarnog. Nadstvarnost komunikacije i smisla. Stvarnije od stvarnog, na taj se nacin ukida stvarno.

Tako i kornunikacija i drustveno funkcionisu u zatvorenom krugu, k~o obman~ - ~ koju ~.e vezuje snaga odredenog mila. V~~ovanJc, ~overenJe u.mformaclJe vezuje se za taj tautoloski dokaz Imp pruza sistem 0 sebi samom udvajajuci u znacima jednu nepostojecu stvarnost.

Ali moglo bi se pomisliti da je to verovanje isto tako dvosmisleno kao i ono koje se vezivalo za mitove u arhaicnim drustvima, U to se veruje i ne veruje. Ne postavlja se pitanje: "Znam da [e tako, ali ipak ... " Neka vrsta obrnute sirnulacije odgovara u masama, kod svakog od nas, na tu simulaciju smisla i komunikacije u koju nas zarvara sistern. Na tautologiju sistema odgovara se ambivalentnoscu na odvracanje odgovara se napustanjem iIi nekim uvek zagonetnim verovanjern. Mit postoji, ali ne treba vcrovati da ljudi u njega veruju: u tome je zamka kriticke misli koja se more primenjivati sarno pod nekom prctpostavkorn 0 naivnosti i glupostl masa.

__ 2.11,3 te sve zcl~ i.nscenacije. komunikacije, masmediji informacija sve b~fe nasta~~JaJu ne1,3drZi~u destrukturaciju drustvenog.

Tako mforn:'acl~a rastvara smisao i pretvara drustveno u neku vrstu nebul?ze koja nikako nece dovesti do nekog viska inovacije vet, napronv, do totalne entropijeY , M~iji, pr~!lla tome, nisu izvrsioc! socijalizacije, nego upravo supr~tno,.II~ploZlJ<: ~r~l~enog u masarna. A to jc sarno makroskopsko SlrenJe implozije smisla na mikroskopskom nivou znaka. Tu

85

84

stvar~osti, i~edu jednog i drugog stanja stvarnog, ni u sadrzaju, ni U obhku. To Je, strogo uzet~, .znarenje irnplozije. Apsorpcija jednog P_Ola u dru~om, kratak spoJ izmedu polova svakog diferencijalnog slS~~rna. smls~a, ~ni~tavanje ~azli~itih termina i suprotnosli, medu kojima I razlike izmedu medijuma i stvarnog - znace, prema tome, ~emogu~nost s~akog po~r~ov_anja, svake dijalekticke intervencije izmedu [ednog 1 drugog III od jednog do drugog. Cirkularnost svih medijskih efekata. Nemogucnost nekog smisla, u bukvalnom smislu nekog unilateralnog vektora koji bi vodio od jednog do nekog d.rugo~ pola. :r~b~ do Ja;aja sagledati tu kriticnu, ali originalnu SltUa~IJu. To ~~. JOOma koja nam prt;Ostaje. Uzaludno je sanjati 0 neko] r~~olucIJl posredstvo.m sadrzaja, uzaludno je sanjati 0 nekoj revol~clJI ~os~edstvom obhka buduci da su medijum i stvarno vee sada [edna [edina nebuloza nerazresiva u svojoj istini.

. . Ova konst~tacija implozije sadrzaja, apsorpcije srnisla, nesta~anJa ~amog m~"Juma, rcso!pcije svake dijalektike kornunikacije u jednoj totalnoj cirkularnosti modela, implozije drustvenog u masa!"a! more da i~gl~ ~tastrofa".na i ocajna, Ali ona je to, u stvari, Jedl~? sa ~led~t~ l.deahzm~ kOJI vlada celom nasom vizijom informacIJe. SVl nu Zivlmo od [ednog besomucnog idealizma srnisla i komunikacije, od jedncq idealizma komunikacije putern smisla i u toj perspektivi zaista nam preti katastrofa smisla, Ali treba uvideti da termin "katastrofa" poseduje taj "katastroficni" smisao kraja i un~tenja sal!l0 u )ednoj linearnoj viziji akumulacije, produktivne celishodnosti, koju nam namece sistem. Sam termin etimoloski oznacava s~mo savijanje, u~j:nje. nadole jednog ciklusa koji vodi on?m sto ~.l se moglo nazvaU honzontorn dogadaja", ka horizontu ~mlSla, k?JI se ne more prevazici: iza njega nerna me nicega sto bi JnUJ/o smisla za nas - ali [e dovoljno zanernariti taj ultimatum smisla pa da sarna katastrofa me ne liti na poslednji i nihilisti~ki termin kakav funkcionise u naso] aktuelnoj masti, '

S one strane smisla postoji fascinacija, koja proistice iz neutral~cije i iz implozije smisla. S one strane horizonta drustvenog postoje rnase, ko]e proisticu iz neutralizacije i iz implozije drusrvenog,

imploziju treba analizirati polazeci od Mekluanove formulemedium is message," tije konsckvence jo~ ni izdaleka nisu iscrpljene.

Smisao je toga da su svi sadrzaji smisla apsorbovani u jedinom dominantnom obliku medijuma. Sam medijum predstavlja dogadaj - i to kakvi bilo da su sadrzaji, konformni ili subverzivni, To je ozbiljan problem za svaku protivinformaciju, "divlje" radio-stanice, antimedije, itd. Ali postoji ncsto jo~ ozbiljnije ~to ni sam Mekluan nije razotkrio. Jer, izvan te neutralizacijc svih sadrzaja, mogla bi.se ocekivati jo~ neka razrada medijuma u njegovom obliku i preobrazavanje stvarnosti koriscenjem udarne snage medijuma kao oblika. Kad su ponisteni svi sadrzaji, mozda jo~ postoji neka revolucionarna, subverzivna upotrebna vrednost medijuma kao takvog: Medutim - a do toga dovodi u krajnjoj Iiniji Mekluanova formula - ne postoji sarno implozija poruke u medijumu, nego istovremeno postoji implozija samog medijuma u stvarnom, implozija medijuma i stvamog u neku vrstu nadstvarne nebuloze, u kojoj se vise ne mogu razaznati ~k ni jasna dcfinicija i akcija medijuma.

Cak i tradicionalni status samih medija, karakteristika modernosti, po novo je doveden u pitanje. Mekluanovu formulu - "medijum je poruka" - koja je kljucna formula ere simulacije (medijum je poruka - posiljalac [e primalac - cirkularnost svih polova - kraj panopuckog i perspektivnog prostora - to je alfa i omega nase modemosti), cak i tu formulu treba sagledati na onom krajnjem nivou na kome se, posto su se svi sadrzaji i sve poruke rasplinuli u medijumu, i sam medijum rasplinjava kao takav. U susuni, opet poruka akreditira medijum, ona medijumu daje njegov posebni, odredeni status posrednika komunikacije. Bez poruke i medijum zapada u karakteristicnu neodredenost svih nasih velikih sistema rasudivanja i vrednosti. Jedan jedini model, tije je dejstvo neposredno, proizvodi u isti mah poruku, medijum i "stvarno".

Jednom reci, medium is message ne znaci sarno kra] poruke nego i kraj medijuma. Ne postoje vise mediji u doslovnom smislu r~i (ja posebno govorim i elektronskim masovnim medijima) _·to jest, ne postoji vise posrednicka instanca izmedu jedne i druge

87

Medijum je poruka - Prim. prey.

86

Danas je bitno da se proceni taj dvostruki izazov - izazov smisla od strane masa i njihovog cutanja (koje uopste nije neka pasivna rezistencija) - izazov smislu koji potiee od medija i njihove fascinacije. U poredenju sa tim sporedni su svi marginalni, alternativni pokusaji da se ofivi smisao,

Ocito postoji izvestan paradoks u toj nerazresivoj povezanosti izmedu masa i medija: da li mediji neutralisu smisao i proizvode "bezoblicnu" (iIi informisanu) masu, iIi se masa uspesno odupire medijima, izvrcuci iIi apsorbujuci bez ikakvog odgovora sve poruke koje oni proizvode? Nekada sam, u svom "Rekvijumu za medije", analizirao (i osudio) medije kao instituciju ireverzibilnog modela komuniciranja bez odgovora. Ali danas? To odsustvo odgovora vik se uopste ne mow shvatiti kao strategija vlasti, nego kao protivstrategija samih masa prema vlasti, Dakle?

Jesu li masmediji na strani vlasti u manipulisanju masama, iIi su na strani mase u likvidaciji smisla, u nasilju vrsenom nad smislom i u fascinaciji? Da li mediji navode mase na fascinaciju, iIi mase skrecu medije u spektakularno? Mogadiso-Stamhajm tvrdi: mediji preuzimaju ulogu nosilaca moraine osude terorizma i eksploatacije straha u politicke svrhe, ali istovremeno, u totalnoj dvosmislenosti, gire sirovu fascinaciju teroristickog cina, i oni sami su terorisu, utoliko Ito i sami teze ka fascinaciji (vecita moralna dilema, upor. Umberto Eko: Kako ne govoriti 0 terorizmu, kako pronaci neko dobra koriScenje medija - DnO ne postoji). Mcdiji sobom nose smisao i protivsmisao, manipulisu istovremeno u svim pravcima, niko DC mow da kontrolise taj proces, oni sobom nose simulaciju koja je inherentna sistemu i simulaciju koja razara sistem, po jednoj apsolutno mebijuovskoj i cirkularnoj logici - i zaista [e to tako. Za to nema alternative, ni logickog resenja, Postoji jedino neko logicao pogorsanje i neko katastroficno resenje.

S jednom ispravkom. Mi se prema tom sistemu nalazimo _ dvostrukoj situaciji i neresivoj "double bind"- - upravo kao deca



DvoItruta obavcza (engl.) - Prim. prev.

88

prema zahtevima sveta odraslih, Od njih se istovremeno trazi da se konstituisu kao autonomni, odgovorni, slooodni i svesni subjekti i da se konstituisu kao pokorni, inertni, poslusni, prilagodeni objekti, Dete se opire na svim planovima i na protivrecan zahtev odgovara takode dvostrukom strategijom. Zahtevu da bude objekat ono suprotstavlja sve prakse neposlusnosti, pobune, emancipacije, ukratko, svu revandikaciju subjekta. Zahtevu da bude subjekat ono isto tako tvrdoglavo i efikasno suprotstavlja otpor objekta, to jest, upravo ono obrnuto: infantilizam, hiperkonformizam, totalnu zavisnost, pasivnost, tupavost. Nijedna od dveju strategija objektivno nema vecu vrednost od druge. Otpor-subjekat danas se jednostrano vrednuje i smatra pozitivnim - isto kao sro se u politickoj sferi vrednim i subverzivnim smatraju jedino prakse oslobadanja, emancipacije, izrazavanja, konstituisanja kao politicki subjekt. To znaci da ,se prenebregava jednaka i, bez sumnje, mnogo veta udarna snaga svake prakse - objekat, odricanje od pozicije subjekta i smisla - sto su upravo masovne prakse - koje zakopavamo pod prezrivim terminom oiudenja i pasivnosti. Oslobodilacke prakse odgovarajujednoj strani sistema, stalnom ultimatumu koji nam se postavlja da se konstitu&mo kao ~isti objekat, ali ne odgovaraju uopste drugom zahtevu, onome da se konstituisemo kao subjekti, da se oslobodimo, da se po svaku cenu izrazimo, da glasamo, da proizvodimo, da odlucujemo, da govorimo, da ucestvujemo, da se upustimo u igru - ~10 je ucena i ultimatum isto tako tezak kao i onaj drugi, danas, bez sumnje, jo~ lUi. Jednom sistemu I!iji je argument tlaeenje i represija odgovara sual~ki otpor oslobodilacke revandikacije subjekta. Ali ovo pre odd.ava raniju fazu sisema, pa, ako smo cak jo~ uvek sa tim suoceni, 10 vise nije strategijski teren: sadasnji argument sistema je maksimaazacija reci, maksimalna proizvodnja smisla. Prema tome, strateski it otpor odbijanje smisla i reci - iIi hiperkonformisticke simulacije samih mehanizama sistema, koja je jedan oblik odbijanja i neprihvatanja. To je otpor masa: on, zapravo, znal!i uzvracanje sistemu

89

njcgovom sopstvcnom logikom, njenim udvajanjem; znaci da se smisao vraca, kao slika u ogledalu, bez njegovog apsorbovanja. Ta strategija (ako se jos moze govoriti 0 strategiji) danas preovladuje zato sto je preovladala ta faza sistema.

Opasno je prevariti se u strategiji. Svi pokreti koji igraju sarno na oslobodenje, na emancipaciju, na vaskrsavanje nekog subjekta istorije, grupe, reci, na neko sticanje svesti, pa i na neko "osvajanje nesvesnog" subjekta i masa, ne vide da idu u pravcu sistema, ciji je irnperativ danas upravo hiperproizvodnja i regencracija smisla i reci,

90

APSOLUTNA REKLAMA NIKAKV A REKLAMA

Mi danas dozivljavamo stapanje svih virtuelnih nacina izrazavanja u nacinu oglasavanja, u nacinu reklame. Svi prvobitni kulturni oblici, svi odredcni jezici apsorbuju se u govoru reklame, jcr je on bez dubinc, trcnutan i trenutno zaboravljen. To je trijumf povrsnog oblika, najmanji zajednicki imcnitelj svih znacenja, nulti stepen smisla, trijumf entropije nad svima mogucim tropima.Najnizi oblik energije znaka. Taj neartikulisani trenutni oblik, bez proslosti, bez buducnosti, bez moguceg preobrazaja, buduci da je on poslednji, poseduje snagu svih ostalih oblika. Svi danasnji oblici aktivnosti teze ka reklami i vecina ih se u njoj iscrpljuje. Nije tu obavezno ree 0 nominalnoj reklami, onoj koja se i proizvodi kao takva - nego 0 reklamnom obliku, onom uproscenom, pomalo zavodljivom, poma- 10 konsenzualnom operacionalnom nacinu (u njemu su pomesani svi modaliteti, ali na jcdan ublazen, beskrvan nacin). Opstije reeeno, reklamni oblik [e ona] u kome sc svi pojcdini sadrzaj! ponistavaju u samom trenutku u kome se mogu jedni na druge prevesti, dok je svojstvo "teskih" iskaza, artikulisanih oblika smisla (iii stila) da se ne mogu jedni prevesti na druge, kao ni pravda neke igre.

Taj dugi hod ka izvesnoj prevodljivosti, pa, dakle, i totalnoj kombinatorici, koja [e kombinatorikapowsse providnosti svlh stvari; njihove apsolutne javnosti (u kojoj profesionalna reklama jo~ jednom predstavlja sarno jedan epizodni oblik) more da se desifruje u peripetijama propagande.

91

Reklama i propaganda dobijaju say svoj zamah pocev od Oktobarske revolucije i od svetske krize 1929. godine. U oba ta masovna jezika, proistekla iz masovne proizvodnje ideja iii roba, njihovi rcgistri, u pocetku odvojeni, teze da se postepeno priblize, Propaganda postaje marketing i merchandizing" vodecih ideja, politicara i stranaka, s njihovim vidovima "marke", Ona se pribliZava reklami kao vodeccm modelu jedine velike i prave ideje vodilje ovog konkurentskog drustva. Ta konvergentnost odredujc jedno drustvo, nase drustvo, u kome vi~ ne postoji razIika izmedu ekonomskog i politickog, jer u njima od pocetka do kraja vlada isti jezik, jedno drustvo u kome je, doslovno receno, pollticka ekonomija, najzad, potpuno ostvarena. To jest, rastvorena kao specificna instanca (kao istorijski nacin drustvene prouvurecnosu), razresena, apsorbovana u jednom jeziku bez protivurecnosti, kao san, jer je prozeta sarno povrsnim intenzitetima.

Jedan docniji stadijum bice prevazidcn kada i sam jezik drustvenog, posle jezika politickog, bude poistovecen sa tom fascinantnom podsticajnoscu jednog oslabljenog jezika, kada se drustveno bude pretvorilo u reklamu i podvrglo plebiscitu, pokusavajuci da nametne svoju reklamnu etiketu. Drustveno, koje je bilo istorijska sudbina, spalo je na stepen "kolektivnog preduzeca" koje obezbeduje svoju rcklamu svih vrsta. Pogledajte koji visak vrednosti drustvenog pokusava da proizvedc svaka reklama: werben; werben=" - to je trazenje drustvenog svugde prisutno na zidovima, u toplim i beskrvnim glasovima spikerki, u niskim i visokim tonovima zvucne trake i u mnogobrojnim nijansama vizuelne trake koja se svugde odvija pred nasim ocima, Drustvenost svugde prisutna, apsolutna drustvenst na jzad ostvarena u apsolutnoj reklami, to jest, i ona potpuno rastvorena, sablasni ostatak drustvenosti na svima zidovima, u uproscenom obliku potrazn]e drustvenog smesta zadovoljene reklamnim odjekom, To je drustveno kao scenario, tija smo mi zanescna publika.



Manipulisanje neeim kao robom (engl.) - Prim. prev, Pridobijati, propagirati (nem.) - Prim. prev,

••

92

Tako se propagandni oblik nametnuo i razvio, na ustrb svih ostalih jezika, kao sve vise neutralna, evldval~ntna, neuzbudena retorika, kao ·"asintaksicka ncbul~za", relm? bl. Iv ~n~rdze (~v~ Stourdze), ko]a nas obuhvata sa sV!~ strana .(I,~?Ja u isu mah ~.hmlni~ toliko kontroverzni problem vcrovanja I .~~lotvornos.ll. ona ne predlaze svojim oznatavanjem ~ta t~e~~ USVOJIll, on~ nudi upr~scenu ekvivalentnost svih nekad razlicitih znakova 1 odvraca ih samom tom ekvivalentnoscu). Ovo odreduje granice nje.ne a~tueln~ moci i uslova njenog nestanka, jer p~o~a~~nda ~ana_s Vl.~~ ~IJ~ neki ulog, ona je istovrcmeno "u~la ~. obl~Je. 1 samim tim lzisla _'Z ~ne drustvene i moraine dramaturgije koju je pre dvadcset godma JO~

predstavljala. . ., .. ..

To ne znaci da joj Ij udi vise ne veruju III da su Je pnh~at.lh ~o

rutinu, Jer, ako je jos ocaravala tom moci upro~ea~anJa svih Jc~~ka, ta joj je moe danas oteta jednom dru&om vrst~m JO~ uproscenijeg, dakle, i operacionalnijeg jezika: jezi? mforma tike, Model sekvcn~, tonske i vizuelne trake koji nam nudi propaganda upored~ sa d.rugl.m vclikim medijima, model kombin.at~ricko~ ujednacavan]a svih diskursa koje ona predlaze, raj retont~ kontmuum zvukova., znako.va, signala, slogan a, koji ona uspostavl]a kao totalno okruzenje, uveliko je prevaziden u svojoj simulaciji upravo magnetsk~m trakom, ele~tronskim kontinuumom koji se sada ocrtava na honwntu ovog kra~a veka. Mikroproces, digitalnost, kibernetick! jezici idu m!10go ~a~Je u istom pravcu apsolutnog upro~~van~a p.roce~a no ~to )e to tlmla propaganda na svom skromnom mv?.u, JO~ l~agm~rnom 1 spCk~ak?larnom. I upravo zato ~to ti sistemi idu dalje, ~m danas p~IanzuJu privlacnost koja je ranije pripadala pr~p~gandl. Informacija ~ :- u kibernetickom smislu reci - okoncati, 1 vee okoneava vladavinu reklame. To zastrasuje i izaziva strasno zanimanje .. P~.opag.and~a "strast" se prencla na racunare i na informaticku mmqatunzaciju

svakodnevnog zivota. . . . " "

Anticipatorska ilustr~cija tog ~~eobraZaja sna Je pap~la. K.

F. Dika, ta] tranzistorizovam reklamm Implant, neka vr~taemlt.uJuCe pijavice, elektronskog parazita, koji s~ fiksira ~a. tel? I od ko~eg s~ njegov nosilac vrlo tesko oslobada. All papula Je JOS jedan posredni

93

oblik: ~o)e ,vee neka vrsta u telo ugradene proteze, ali ona jo~ po~~vIJll: I uliva u ~la~ rcklam~e poruke. ros je hibrid, ali i prcfigura~!Ja 'psl~OtropSklh II~formautkih mreza automatskog upravljanja POJ~ID.~lma, pored kojeg reklamno "obradivanje" ima vid bezazlene penpenje,

Na}zanimljivi~i vid reklame je trenutno njen nestanak, njeno r~tva.~an~c ~o ~pcclfi~nog oblika iIi, naprosto, kao medijuma. Ona ~~c mJe (jc II .to ikad ~Ila~) sred~tvo komunikacije iii informacije.1li Je obuzeta omm spccificnlm Iudilom preterano razvijenih sistema da se svakog t~enutka P?tvrduju plebiscitom ida, prema tome, samu sebe parodira, Ako Je u n:~o~ dato~ trenutku roba bila svoja sopstve~a reklama (druga nIJe m postojala), danas je rcklama postal~ svoJa s.opstv,cna ro~a. Ona se poistoveeuje sa sobom (a erotizam ~oJ~m se kinduri sarno je autoerotski indeks jednog sistema koji jo~ ~~IDO n~ samog sebe ukazuje - otud je apsurdno u lome videti neko

otudenje" zenskog tela).

Kao ~edijum koji je postao svoja sopstvena poruka (~to 6ni d~ sa.d postoji po.tre~a reklame za nju samu, i da se, prema tome, cak vl~e 1 ne postav]Ja pitanje treba li joj "verovati" iii nc), reklama je potpuno Jednoglasvn~ s drustvenim, tiji je istorijski zahtev apsorbov~n prostompotraznJom za drustvenirn, potraznjom za funkcionisanJem dru~~va ~o n~~og p~~uzc~, kao nekog sistema sluzbi, kao nekog naeina ZIV?ta ~h preztvljavan]a (treba spasavati drustveno kao ~t.o treba sacuvati pnrod~: drustveno jc nase gnezdo) - dok je nckad ~l]a n~ka :rsta revol~clJ,e u ~mom svom projektu, To je zaista Izg~bIJeno. dru~l,veno Je l~gubIlo upravo tu mot iluzije, spalo je na regl~tar ponude J potraznje, kao sto je rad od antagonisticke snage kapitala prcSa~ ~a prost status zaposlenja, dakle jednog (eventualno retk?~) dobra t jedne usluge nalik na sve druge. Moci ce se, dakle, prav~tt reklama ~ rad, za radost nalazenja nekog posla, kao ~10 te. moci da se pravi reklama za drustveno, A prava reklama se danas

94

nalazi upravo tu: u dizajnu dr~tvenog, u velieanj~ dr?~t:venog u svima njegovim oblicima, u strasnom, upornom dozivanju lzvesnog

dr~tvcnog za kojim se oseca velika po~reba. ,

Folklorne igre u roetrou, bezbrojne kampan]« ~ be~bednost,

parola "sutra radim" praeena osmehoro ne~ad ~~ze~l~am~ ~ d<?,: kolicu, i reklamni spot za izbore, naroenJen" ~~~uro IJ.udlma . "Nikome ne dozvoljavam da bira umesto mene -lbtJcvska paro~a, koja je zvueala tako spektakularno tazno, parola slobode za sprdn]u, slobode da se drustveni on mi samim svojim pori~nje~. Nij~ sluQijno to ~to propaganda, nakon ~to je dugo u ~ebl nostl~ ,neki implicitni ultima~u~ ~~onoms~e pr~rode, ~OV?retl.u Os~OVl I neumorno ponavtjajuci: Ja kupujem, .Ja tro~lm'.Ja u~lVam , d~nas u svim oblicima ponavlja: "Ja glasam, ja ueestvuJem, p sam pnsutan, mene se to tire" - kao ogledalo paradoksalne poruge, ogledalo

ravnodu~nosti svakogjavnog znacenja,

Postoji i suprotna panika: p~)ZI~ato je da. se dr~~~ven~ more

tstopitl u panicno] reakciji, ncza~,~zlvollan~noJ r~~cIJI, ~I uno ~e moze istopiti i u scprouioj reakc!JI, ~anCa~oJ reak~IJI inercqe, kada JC svaki mikrosvet zasicen, samoreguhsan, mformatlzovan, l~~ovan u svom automatskom upravljanju. Propaganda je prefiguraoja toga: ona je prva skica jednog neprekidnog t~~ja z~~kova! kaO, trak~ teleskriptora _ gde je svaki izolovan u svojoj l~erc~JI. To Je obh,k ~Ojl nagov~tava jcdan zaslcen svet. Napusten, alt. ~lten. ,Obesml~ljen, ali pretrpan. U takvom svetu jaQi on~ ~t? _Ymho na~lVa ,est~tlkom nestajanja. U njemu poe~nju da se pOJav~Juju fr~kta~Dl obJekt~, fraktalni oblici, zone pukotma kao posledica ~~~nJa, dakle, jednog procesa masovnog odbacivanja, ner~govanJa lit oba~rlostl Jedno~ dru~tva ko]e samo sebe pot.puno P,ro~I~~. Kao z.n~kovl u propagandl~ Ijudi se zaustavljaju, postaJu prozrrm ili bezboJDl, postaju pro~~aenI iii se ukopavaju u zemlju da ~i i~begli tacku i~ercije -,postavlJ~Ju se na orbitu, granaju se, satelizuju se, smesteju u arblvu - sta~e se ukrstaju: postoji zvutna tra~, vizuelna, traka, ~o sro u Ziv?tu postoj; traka-rad, traka-dokohca, sobratajna traka, itd. sve to UVIJe-

Kralj fbi (Ubu roi), burleska A. Zarija, tija je glavna litnost karikatura gradanske gluposli. - Prim, prev,

95

---- -------------------------------------------~

no u reklamnu traku, Svugde postoje tri iIi Cetiri staze, a vi ste na raskrscu, U tom se sastoji povrsno zasicen]e i fascinacija.

Jer prcostaje fascinacl]a. Treba sarno videti Las Vegas, apsolutni grad reklama (onaj iz pedesetih godina, onaj iz ludih godina reklame, koji je sacuvao njihovu draz, danas na neki nacin zastarelu, retro,jer reklama je potajno osudena programatskom logikom koja ce stvoriti sasvim drukcije gradove), Kada vidimo kako ceo Las Vegas u sumrak nice iz pustin]e, blistajuci i zracec! svojim reklamnim panoima, i kako se u zoru vraca u pustinju, onda vidirno da reklama nije uno sto zidove tini veselijim iii ih ukrasava, ona je uno sro brise zidove, brise ulice, fasade i svu arhitekturu, brise svaki oslonac i svaku dubinu, i da nas upravo ta likvidacija, ta resorpcija svega u povrsinu (znaci koji po njoj kruze su nevazni) tini da zapadamo u tu zapanjenu, nadstvarnu euforiju, koju ne bismo zamenili za bilo ~ta drugo, a koja je prazan i neodoJjiv oblik zavodenja.

Iesik onda dozvoljava cia ga za sobom povuse njegov dvojnik I povezuje bolje s gorim radi nekogfanioma racionalnosti, lija je formula: "Svako mora u to verovati". Takva je poruka onaga sto nos okuplja kao masu:

t.-L But, "Razarac imenzueta".

Reklama [e, dakle, kao informacija razarac intenziteta, akcelerator inercije, Obratite paznju kako se u njoj sve vestine smisla i besmisla zamurno ponavlja]u, kao i sve 'procedure, sva sredstva jezika komunikacije (funkcija kontakta: Cujete Ii me? Gledate li me? Sad ce progovoriti - referencijalna funkcija, pa i pesnicka funkci]a, aluzija, ironija, igra reci, nesvesno), kako je sve to inscenirano upravo kao seks u pornofilmu, to jest, bez verovanja u to, sa istom umornom besudnoscu. Zato je sada uzaludno analizirati reklamu kao [ezik, jer nesto se drugo tu dogada: izvesno udvajanje [ezika (i slika isto tako) kome ne odgovaraju ni lingvistika, ni semiologija, buduci da one rade na pravoj operaciji smisla, ne predosecajucl uopste tu karikaturalnu preteranost svih funkcija jezika to otvaranje prema ogromnom polju znakova konsumiranih, kako se

96

kaze, u njihovoj ncozbiljnosti, radi njihove neozb,iljnosti i k?lektivnog spektakla njihove igre b~z ulaganj~ - kao,!::l0 Je ~?rno ~I~ertrofirana fikcija seksa konsumlranog u njegovoj sprdnji, radi njcgove sprdn]c, kolcktivni spektakl nistavnosti seksa u njegovom baroknom uznescnom vidu (barok je izmislio tu trijumfalnu sprdnju stukature, Iiksirajuci onesvescivanje religioznog u orgazmu kipova).

Gde je zlatno doba reklamnog projekta? Velieanje nckog predmeta slikom, velicanje kupovine i potraznje rasipn?m re~lamom? Ma kakva da je bila podloznost reklame upravljanju karIl~lorn (ali taj aspekt pitanja, pilanJe dr~tv~nog i ~konom~kog utl~Ja reklame jo~ uvek je nerazresen I u osnovt neresiv), ona Je uvck bila nesto vge od podlozne funkcije, bila je ogledalo pru,zeno, sve,l,u politicke ekonomije i robe, bila je jednog tr~~.ut~ gorda Imag~!1ac,IJa jednog rastrganog sveta, ali sveta u ekspanziji. All sver robe mje vise to: nego jedan svet koji je zasicen i koji involuir~. On je ~djed~o~ izgubio svoju trijumfalnu imaginaciju i presao Je na neki natm IZ statusa ogledala na rad iaJosti.

Ne postoji vi~ pozornica robe: postoji jo~ sa!",o njen opsc:eni i prazni oblik. A reklama je i1~strac!ja t~g za~iCc!1og I p'r~~nog ?~h~a. Zato ona nema vise neku svoju tentonju. NJCOI uocljiviji oblici msu vise znacenjski, Forum hala" je, na primer, dlinovski reklamni prostor - jedna opcracija reklamiranja. To nije nicija reklama, nije reklama neke firme, a nema ni status nekog pravog trgovackog centra iIi arhitektonske cclinc, kao sto ni Bobur, u sustini, nije neki kulturni centar: ti neobicni predmeti, te super sprave jednostavno dokazuju da je nasa drustvcna monumentalnost postala reklamn~. A nesto kao Forum najboljc ilustruje ~ta je postala rekJama, ~ta Je postalo opste dobro (domaine public).

Roba se ukopava, kao podaci u arhivama, kao arhive u bunkerima, kao rakete u atomskirn silosima.

Ootovo je sa veselo Izlozenom robom, sada ona ben od sunca i samim lim postaje nalik na coveka koji je izgubio svoju senku, Tako i Forum u halama dosta liti na pogrebni salon - grobljanski luksuz

Forum des Halles - podzemni utffini centar, povezan sa Kultumim centrom "'lor! Pompidu" - Prim. prevo

97

sahranjene robe, izlozcne pod nekim crnim suncem. To je sarkofag robe.

Sve je tu pogrebno, u belom, croom, zurom mermeru. To je kitnjasti bunker, koji poseduje ono bogato i snobovsko crnilo bez sjaja, kao neko mineralno podzemlje, Totalno odsustvo fluida, tu nema cak ni onog tecnog mehanizma kakav je vodena zavesa Parlija 2, koja je bar zavaravala oko - tu cak nema ni zabavne obmane, inscenirana je sarno pretenciozna falosl. (Jedina zabavna ideja tog Centra je upravo ljudsko bice i njegova senka, koji se krccu kao prividenja na vertikalnoj betonskoj ploci; nalik na gigantsko platno, lepe sive boje na dnevnom svetlu, koje sluzi kao okvir prividu, taj zid je i nehoticno ziv, u suprotnosti sa porodicnom grobnicom visoke mode i konfckcije, koju sacinjava Forum. Ta scnka je lepa, jer je kontrastirana aluzija na podzemni svet koji je izgubio svoju senku).

Sve ~to bi se moglo pozeleti, kad je taj sveti prostor vee otvorcn za publiku, i iz straha da ga zagadenje, kao u spiljama Laskoa, ne osteti zauvek (setimo se teske mase ekspresne podzemne zeleznlce koja is pod njega prolazi) - to je da se smesta zabrani saobracaj ida se on pokrije mrtvackim pokrovom kako bi se sacuvalo netaknuto to svedocanstvo jcdne civilizacije, koja je, presavsi stadijum apogeje, vrhunea, dospcla do stadijuma hipogeje" robe. Postoji tu jcdna freska koja prikazuje dugi put preden od pecinskog coveka da bi nas preko Marksa i Ajnstajna doveo do Doroteje iii Rokija't" ... Za~LO ne sacuvati tu fresku od propadanja? Jednog dana ce je speleolozti ponovo otkriti, istovremeno sa nekom kulturom koja je odlucila da se ukopa kako bi najzad izbegla svoju senku, da ukopa svoje carl i svoje vestine, kao da ih je vee osudila na drugi svet,

••

Hipogeja - niz odaja podzemne grobnice. - Prim. prevo

Doroteja i Roki - popuJami Iikovi iz strip-fllmova, tj. danasnje supkulture. - Prim. prev,

98

CLONE STORY

Dvojnik je bez sumnje najstarija od svih proteza koje prate istoriju tela. Ali dvojnik, zapravo, nije neka proteza: to je zamisljeni lik koji, kao dusa, kao senka, kao slika u ogledalu, opseda subjekat kao njegovo drugo ja, koji cini da je on u isti mah on sam i da nikad na sebe ne lici, koji ga opseda kao neka potajna i uvek dozivana smrt, Medutim, ne uvek: kad se dvojnik materijalizuje, kada postane vidljiv, on oznacava predstojecu smrt.

A to zna~i da se imaginaroa moe i bogatstvo dvojnika, ona u kojoj se odigrava stranost i u isti mah prisnost subjekta prema sebi samom (heimlich/unheimlich), temelje na njegovoj nematerijalnosti, na cinjenlci da on jeste i da ostaje fantazam. Svako moze da sanja i mora da je celog zivota sanjao 0 nekom duplikatu iii nekom savrsenom umnozenju svoga bica, ali to ima sarno snagu sna i unistava se zeljom da se san silom prenese u stvaroost. Isto to van za (prvobitnu) scenu zavodenja: ona dejstvuje sarno kao zamisljena, sarno kao secanje, nikad kao stvaroost. Nasem je dobu palo u deo nastojanje da isteruje taj fantazam kao i druge, to jest, da zeli da ga ostvari, da ga materijaIizuje u mesu i krvi, i da, shodno jednom potpunom besmislu, pretvori igru dvojnika kao potajne razmene smrti sa drugim u vecnost istog.

Kloni." Kloniranje. Beskonacno rasadivanje ljudi, pri kojem svaka celija nekog pojedinog organizma moze opet da postane matriea identicnog pojedinea. U sjedinjenim Drzavama se, navodno, pre nekoliko meseci rodilo jedno dete kao ~to bi nikla muskatla,

K10ni - bica stvorena k1oniranjem. - Prim. prev,

99

rasadivanjem. Prvo dete-klon (potomak nekog pojedinca putem ve~et~tivno~ umnozavanja), Prvorodeno dete iz [edne celije jednog poJ~mca, njegovog jedinog "oca" - roditelja, tiji bi uno bilo tacno replika, savrsen blizanae, dvojnik.14

San 0 nekom vecitom bliznastvu, zamcni za seksualno razmnozavanje, koje je povezano sa smrcu, celijski san 0 mnozenju putern deobe, najcistijem obliku srodstva, buduci da on konacno drugog cim suvisnim i omogucuje da se ide od istog do istog (trcba jo~ pr~i kroz uterus jedne rene, i kroz jedno jaje oslobodeno jezgra, ~h ta je P?tpora efernerna i u svakorn slucaju anonimna: rnogla bi da Je zamem [edna zenska proteza), Jednocelijska utopija, koja postedstvom genetike omogucuje slozenim bicima da ostvare sudbinu prafivotinja, protozoa.

Ne tera li nagon smrti polna biea na regresiju ka jednom ~bliku reprodu~cije. koji je pretbodio seksualizaciji (ne predstavlja II, u?stalom, tal obhk deobe, 13 reprodukcija i umnozavanje cis tim dodirom, za nas, u dubini nase imaginacije, smrt i nagon smrti - uno S"to porice seksualnost i bote da je unistl, buduci da je seksualnost !l0silae fivota, to jest kriticni i smrtonosni oblik rcprodukcije?), koji ih, mozda, istovremeno nagoni da metafizicki poricu svaku drugost, ~vaku. alterna~ij u ist.og, da bi jo§ tezill jedino ka produzavanj u jednog identiteta, ka jednoj providnosti genetskog zapisa koji cak viS"e nc bi

bio osuden na peripetije oplodavanja? '

Ostavimo nagon smrti. Radi li se 0 fantazrnu sopstvenog oplodavanja? Ne, jer uno uvek prolazi kroz likove majke i oca, polne r~~te~j~ke l~k~ve, 0 tijem ~es~j~nju s~bjekt more da sanja zamcnJuJuc~ ih, ~1I nikako ne poricuci simbolicnu strukturu oplodavanja: postati svoje sopstveno dete joS" uvek znati biti necije dete. Dok ~?nir~njc radikalno ukida majku, isto tako i oca, ispreplitanje !lJlhoVlh gc.na, ~m~nost n~ihovih razli~, narocito dvojn! tin koji JC oplodenje, Bite koje klonira nc oploduje se: ono klija iz svakog svog segmenta. Mozemo razmisljati 0 bogatstvu tih vegetalnih grananja koja stvarno razresavaju svaku edipovsku seksualnost u korist ne~og ~neljudskog" seksa, jednog seksa putem dodira i neposrednog deljenja - os tate nam zakljucak da tu vise nije ret 0 fantazmu

100

sop~tven.og zacinjana. Otae i majka su nestali, ali ne u korist neke proizvoljne slobode subjekta, nego u korist jedne matrice nazvane !Wd0'!l' Nema viS"e l!Iajke, ncma vise oca: tu je sarno joS" jcdna ma~nca. Aona, ~atnca gen~tskog koda, odsad beskrajno "radnja", na Jcd~n operacionalan nacin, oslobodcn svake proizvoljnc seksualnosti.

_Nema vise ni subje~.ta, buduci da identicno udvajanje okontaV~ nJcgovu dcobu .. StadlJum ogledala je u kloniranju ukinut Hi, boIJc.rea:no, kao da.J<~ u nJcmu na neki cudovisan naein parodiran. Kloniran]e, takode, IZ istog razloga, ne zadrzava vise u sebi nista od pradavnog. i n~rcistitk?g s~a ? projekciji subjeta u njegov idealni alter ego, Jer .. ~a proJ~kCIJa JO~ prolazi kroz jednu sliku: onu, u ogleda!~, u.koJoJ se subjekat otuduje da bi se opet pronasao, ili onu, za~odlJlVU I smrtonosnu, u ~ojoj se subjekat vidi da bi u njoj umro. N!tega od toga nema u klomranju. Nema vise medijuma, nema viS"e ~hke .- kao ~t~ ni ~~ki in~ustrijski predmet nije ogledalo is tog, Idcntl~nog, kOJI za njim ~ledl u seriji. Onaj prvi nikad nije idealni iii sm~tDl ?dra~ drugog, on! se n:t~gu sarno sabirati, a ako se mogu sarno sabiratt, to je ~to sto ~ISU ~Ih seksualno zaceti i ne znaju za smrt.

.. Ne radl ~e cak .01 0 bliznastvu, jer kod blizanaca postoji neko specificno .svoJstvo, 1 nekakva psebna i sveta fascinacija dvojke, onoga sto Je odmah dvoje i nikad nije bilo jedno. Dok kloniranje

utvrdujc ponavljanje istog: 1 + 1 + 1 + 1, itd, >

.. ~i c:tete, ni bl~za?ac, ni narcisticki odraz, klon je materijaliza-

cija d~oJm~ generlckim putem, to jest, ukidanje svake drugosti i svega Im~gm~rnog: To ukidanje se poistovecuje s ekonomijom seksualnosti, To je deh~.antna apot~za jedne prolzvodacke tehnologije.

Segmentu DIJe potrebno imaginarno posredovanje da bi se reprodukovao, kao sto nije potrebno ni kisnoj glisti: svaki segment crva ~cprodukuje se .neposredno kao ceo erv, kao sto svaka eeJija amentko~ predsednika kompanije mole proizvesti jednog novog predsednika, Isto ka? sto svaki fragment nekog holograma more opet da postane matnca k0l!lpletnog holograma: informacija ostaje cela, mozda sa nekom manjom odredenoscu, u svakom od rasutih fragmenata holograma,

101

Tako se ponistava totalitet. Ako se cela informacija nalazi u svakom njenom delu, celina gubi svoj smisao. To je i kra] tela, re posebnosti koja se naziva telom, cija se tajna sastoji upravo u lome da ne moze da bude izdeljeno na zbirne celije, da je jedna nedeljiva konfiguracija,o cemu svedoci njegov~ seks.u~lna polarizacija (p~radoks: kloniranje ce beskonacno proizvoditi polno ?dr~ena bl~, buduci da ce biti slicna svom modelu, dok seks samim Urn postaje nekorisna funkcija - ali seks upravo i nije funkcija, nego ono ~~? telo tini telom, to je ono ~to prevazilazi sve delove, sve razne funkcije tog tela). Seks (iii smrt: u. tom sm~lu t~ je ista s~ar) j~~e ono ~to prevazilazi celokupnu informaciju koja moze bitt sjedinjena na Jedoom telu. Medutim, gde je sjedinjena sva ta informacija? U genetskoj formuli, Eto zasto ta formula mora hteti da sebi probije put do autonomne reprodukcije, nezavisne od seks~lnosti i s!llrti.

Vet je blo-fizlo-anatomska nau~a~ svoJlm cepanJ~~. na organe i na funkcije zapocela proces anaht~tke deko~poZlclJe tela, ~ mikromolekularna genetika [e sarno logicna posledica te deobe, ali na jednom mnogo visem nivou apstrakcije i simulacije, na nuklcarnom nivou komandne celije (upravo neposredno na nivou genetskog koda) oko ko]e se i organizuje cela ta fantazmagorija.

Sa funkcionalnog i mehanistickog gledista, svaki je organ tek [edna parcijalna i izdiferen~irana .~roteza: ~o je vet s~mulac~ja, a~~ "tradicionalna". Sa kibernetickog I informatickog gledista, naJmanJI neizdiferenciran elemenat, svaka celija nekog tela, postaje jedna "embrionalna" proteza tog lela. Genetska formula, uertana u svaku celiju, postaje prava moderna proteza svih tela. Ako je proteza u uobicajenom smislu artefakt koji zamenjuje ~eki oboleli organ, i~! instrumentalni produzetak jednog tela, onda Je molekul ADN, kOJI sadrzi celokupnu informaciju 0 odrcdcnom telu, proteza par excellence, ona proteza koja ce omoguciti da se to tela beskonacno produlava samim sobom - buduci da ono sarno vise nije nista drugo nego beskonacna serija svojih proteza.

Ta je kiberneticka proteza beskrajno suptilnija i jo~ vi~e vestacka od svake mehanicke protezc. Jer genetski kM nije "prirodan"; kao ~to svaki deo apstrahovan iz celine i autonomizovan

postaje vestacka proteza koja menja tu celinu zamenjujuci se u njoj (pro-thesis: to je etimoloski smisao), moze se reel da je genetski kM, u kome se, navodno, kondenzuje celina jednog bica jer se, navodno, u njemu krije celokupna "informacija" tog bica (upravo se u tome sastoji neverovatna zestlna genetske simulacije), odredeni artefakt, operacionalna proteza, apstraktna matrica, iz koje ce moci da proizidu, cak ne vise putem reprodukcije, nego putem tis tog produzavanja, obnavljanja, identicna bica podvrgnuta istim komandama.

"Moje genetsko naslede je jednom zauvek bilo utvrdeno kada je izvestan spermatozoid susreo izvesno ienkso jaje. To naslede sadrti recept svih biohemijskih procesa koji su me ostvarili i koji obezbeduju moje [unkcionisanje. Jedna kopija tog recepta III - pisano je u svakoj od desetina miJijardi celija koje me danas satinjavaju. Svaka od njih ~a.kako do.~ proizvede; qna je [edna celzja mene pre no ilo Je jedna celiJa moje Jetre III moje krvi: Teorijski je, dakle, moguce proizvesti individualno bice

identicna sa mnom nil osnovu Jeane od njih" v

(profesor A. Zakar).

Kloniranje je, dakle, poslednji stadijum istorije modelizacije tela, onaj u kome je, sveden na svoju apstraktnu i gencticku formulu, pojedinac predodreden za serijalno umnozavan]e. Trebalo bi se t~ setiti sta je Valtcr Benjamin govorio 0 umetnickom delu u en mogucnosti njcgovog tehnickog reprodukovanja. Ono ~to se gubi u serijski reprodukovanorn delu to je njegova aura, ono osobito svojstvo koje proisuce iz tu i sad, njegov estctski oblik (ono je vee ranije u svom estetskom kvalitetu izgubilo svoj ritualni oblik), a po Benjaminu ono u svojoj neurnitnoj sudbini rcprodukcije dobija izvestan politick; oblik. Izgubljen [e original koji jcdino neka istorija, i sarna nostalgicna i rctrospcktivna, moze da obnovi kao "autentican". Najsavremeniji, najmodcrniji oblik tog razvoja, onaj koji mu je vee bio ocrtan u filmu, fotografiji i savrernenim mas-medijima je onaj oblik u kome se original cak nikad i ne pojavljuje, buduci da su stvari odmah koncipirane u funkciji njihove neogranicene reprodukcije.

Upravo to nam sc dogada, ne sarno na nivou poruka, ncgo na nivou pojedinaca - sa kloniranjern. U stvari, to je ono sto se dogada

102

103

sa tclom kada je ono sarno shvaceno jedino kao poruka, kao skup informacija i poruka, kao informaticka supstanca. Onda se nista vise ne suprotstavlja njegovoj serijskoj reprodukciji u onim istim term inima koje Benjamin koristi govorcci 0 industrijskim predmetima i mas-medijskim predstavama. Tu postoji precesija reprodukcije nad produkcijom, precesija genetickog modela nad svima mogucim tellrna. Tim obrtom upravlja prodor tchnologije, one tehnologije koju je vet Benjamin opisivao u njenim krajnjim konsekvencama, ali jo~ u industrijskoj eri - kao gigantsku protczu koja [e upravaljala stvaranjem identicnih predmeta i slika koje nista vi~e ntje moglo ucinit! razlicitim - pri cemu jo~ nije zamisljao savremeno produbljavanje te tehnologije ko]a omugucuje stvaranje identicnih bica, bez ikakve mogucnosti povratka na neko originalno bice, Proteze industrijskog doba jo~ su spoljasnje, egzotehnicke, one koje mi poznajemo su se razgranale i intcriorizovale: one su ezotehnicke. Mi fivimo u vcku blagih tehnologija, genetickog i mentalnog softwarea.

Dok su proteze starog zlatnog industrijskog doba bile mehanicke, one su se joS vracale na tclo da bi promenile njegovu sliku - i one same su, povratno, bile metabolizovane u imaginarnom, a i taj je tchnoloski mctabolizam bio sastavni deo slike tela. Ali kad sc dospclo do tacke bez povratka (dead-line) u simulaciji, to jest, kada se proteza produbila, intcriorizovala, infiltrirala u anonimno i mikro molek ularno srce tela, kada se ona namece samom tclu kao "izvorni" model, spaljujuci sve ranije simbolicne kruzne tokove, tako da [e svako moguce telo jo~ sarno njegovo nepromenljivo ponavljanje, onda je to kraj tela, njegove istorije i njegovih peripeuja. Pojcdinac [e jo~ sarno jcdna kanccrozna mctastaza svoje osnovne formule. Jesu li svi pojedinci ponikli iz kloniranja pojedinca X nesto drugo nego kancerozna metastaza - umnozcnje jedne istc celije, kakvo se moze videti u slucaju raka? Postoji izvesna tesna veza izmedu ideje vodilje genetskog koda i patologije raka: ked oznacava najmanji prosti elcmenat, minimalnu formulu na koju moze da sc svede ceo pojedinac, a takav da mote da se reprodukuje jedino idcntican sa samim sobom. Rak oznacava beskonacno umnozavanje jcdne osnovne celijc bcz obzira na organske zakone celokupnog tela. Isto je tako u

104

kloniranju: nista se vise ne suprotstavlja ponavljanju istog, nezaustavljivom mnozenju sarno jedne matrice. Nekada se jo~ seksualno razmnozavanje tome protivilo, danas se konacno mole izolovati geneticka matrica identiteta, i moci ce da se eliminisu sve diferencijalne peripetije koje su predstavljale promenljivu drai pojedinaca.

Ako su sve celije koncipiranc pre svega kao stecista jednc iste gcnetske formule, ~ta su onda drugo - ne sarno svi identicni pojedinci nego i sve celije jednog istog pojedinca - nego kancerozno prosiren]e te osnovne formule? Metastaza zapoceta s industrijskim objektima zavrsava se u celisko] organizaciji. Suvisno je pitanje da li je rak bolest kapitalisticke ere. To je, u stvari, bolest koja predvodi celokupnu savremenu patologiju, jer predstavlja sam oblik virtuelnosti koda: zlocudno preobilje istih znakova, zlocudno preobilje istih celija,

Scena tela se men]a tokom jedne ireverzibilne tehnoloske "progresije": od sticanja tamne koze na suncu, koja vet odgovara vestackom koriscenju prirodne sredine, to jest njcnom pretvaranju u protezu tela (pri cemu ono postaje simulirano telo, ali gde je istina tela?) - do sticanja tamne koze kod kuce, pomucu "jodne lampe" (!:LO je jo~ [edna dobra stara mehanicka tehnika), do sticanja tamne koze pomocu pilula j hormona (hemijske proteze koja se guta) - da bi se zavrsilo sticanjem tamne koze pomucu intervencije na genetskoj formuli (sto je neuporedivo razvijeniji stadijum, ali je ipak proteza: ona je naprosto dcfinitivno integrlsana, ne prolazi cak ni kroz povrsinu, ni kroz otvore tela) - prolazi se kroz razna tela. Izmenjena je celokupna shema. Tradicionalna proteza koja slull popravci nekog ostecenog organa ne menja ni u cemu opsti model lela. I presadeni organi su joS te prirode. Ali sta reci 0 mentalnoj modelizaciji putern psihotropa i droga? Njome sevrsi promena scene tela. Psihotropsko tela je telo "modelirano" iznutra, bez prolazcnja kroz perspektivni pros lor reprezentacije, ogledala i diskursa. To je cutljivo, mentalno, vet molekularno (a ne vise spekularno) telo - ielo metabolizovano direktno, bez posredovanja tina iii pogleda; imanentno telo, bez drugosti, bez inscenacije, bez lranscendencije, telo osudcno na implozivne metabolizme moidanih, endokrinih

105

lucenja, scnzorijalno ali neosetljivo tclo, buduci da je povczano jedino sa svojim unutarnjirn terrninalirna, a ne sa predmetima percepcije (pa sc zato moze zatvoriti u jednu "belu", nistavnu senzorijalnost, dovljno je prekinuti mu veze sa njegovim sopstvenim senzorijalnim zavrsecima ne dirajuci u svet koji ga okruzuje), telo vet homogeno u tom stadijumu taktilne plasticnosti, mentalne prilagodljivosti, psihotropizma svih smerova, vet blisko nuklearnoj i genetskoj manipulaciji, to jest, apsolutnom gubitku slike, tela bez mogucih predstava, ni za druge, ni za sebe, tela liseno svog bica i svog smisla putem preobrazaja u jednu genetsku formulu iii putem biohemijskog potcinjavanja: to je kra j jednog pu ta bez povratka, apoteoza jedne tehnologije koja je i sarna postala meduprostorna i molekularna.

Napomena

Treba imati na umu da je i kancemzno mnozenje takode liha nepostusnost naredbama genetlckog koda. Ako rak odgovara logici lntormatickog nuklcarnog shvatanja tiyih bica, .?n. je i njihov ~~dovisni izra~laj i negacija, b~duci d.a vo:di ka totalnoj dezinformaciji i ka raspadanju, "Revolucionarna" p'alologlJa raskidanja organskih veza, rekao bi Ricard Pinnas u: Fictions ("Sinoptl~ke primedbe povodom ~edne lajanstvene bolesti"). Entropicno bunilo organizma, koje odoJeva negentmpiji mformatickih sistema. (To je ista pretpostavka kao i pretpostavka masa u pogledu strukturisanih drustvenih formacija: i mase su kancerozne metastaze s one strane svake drustvene organizovanosti).

Ista je dvosmislenost kada je ret 0 kloniranju: ono je istovremeno lrijumf jedne vodece hipoteze, hipoteze 0 k&lu i genetsko] informaciji, ijedno ekscentricno skretanje koje unistava njenu koherentnost. Moguce je, uostalorn, (ali 10 je prcpusteno nekoj buducoj iSloriji) da eak ni "klonski blizanac" necc nikad biti identlcan sa svojim roditeljem, ncce nikad biti isti, ako ni zbog cega drugo~ onda zato sto ce postojati jol jedan pre njcga. On nece nikad biti "onakav kakvim ga JC genetski kod u njemu samom promenio". Hiljade interferencija u~iniee od njcga uprkos svemu neko drukcije bice koje ce imati samo juS plave uti svog oca, sto nije nesto novo. A operacija klonirahja imace bar prednost da Je dokazla radikalnu ncmogucnost da se ovlada jednim procesam samim ovladavanjem informacijom i kodom,

106

HOLOGRAMI

To je fantazam da se stvarnost uhvati u zivo, koji traje - otkako se Nards nagnuo nad svojim izvorom. Iznenaditi stvarno da se zaustavilo, ukinuti stvarno u trenutku kad se pojavi njegov dvojnik. Naginjete se nad hlogramom kao bog nad svojim stvorom: sarno bog ima tu moe da prolazi kroz zidove, kroz bica, i da se opet nade nematerijalno s one strane. Mi sanjamo 0 tome da prodemo kroz sebe same i da se ponovo nademo s one strane: onog dana kada v~ holografski dvojnik bude tamo, u prostoru, cventualno pokretan i glasan, vi tete da ostvarite to cudo. Razumc se, to vise nece biti san, pa ce i njegova draz biti izgubljena.

Televizijski studio vas preobrazava u holografske locnosti: imate utisak da ste materijalizovani u prostoru svetloscu reflektora, kao prozirne licnostl kroz koje prolazi masa (milioni televizijskih gIedalaca), upravo kao sto vasa stvarna ruka prolazi kroz nestvarni hologram bez otpora - ali ne bez posledica: to sto je presla u hologram ucinilo jc i nju nestvarnom.

Halucinacija je potpuna i zaista opcinjavajuca kada se hologram projcktuje ispred ploce, tako da vas od njega nista ne deli (inace efekat ostaje Iotografski iii filmski). To je i karakteristika te opsenc, za razliku od slikarstva: umesto u nekom perspektivnom polju za oko, vi se nalazite u obrnutoj dubini, koja vas samog pretvara u krajnju perspektivnu tacku ... Reljef trcba da yam padne u oci kao u slucaju tramvajskih kola i sahovske igre. Prcostaje jo~ da se pronade koje ce vrste predmeta iii oblika biti "hologenicne", jer hologram nema cilj da proizvede trodimenzionalni film, isto kao ~to cilj filrna

107

nije bio da rcprodukujc pozoriste, ni cilj fotografijc da ponavlja sadrzaje slikarstva,

U hologramu se, kao i u prici 0 kloniranim bicima, nemilosrdno progoni imaginarna aura dvojnika. Istovetnost [e san i mora !o da .ostane da ~i mogla da se sacuva minimalna iluzija i neka scena imagmarnog. Nikada ne treba preci na stranu stvarnog, na stranu tacne slicnosti sveta sa njim samirn, subjekta sa njim samim. Jer onda nestate slik~ .. Ne treba nik~~a preci na stranu dvojnika, jer onda nesatje dvojni odnos, a sa njim i svaka zavodljivost. Medutim, kod ~olo~r~ma, kao i. kod. klo,~iranja, isk~enje je suprotno, suprotna je I opcinjenost krajem iluzije, scene, tajne, posredstvom materijalizovane ~~o~ekcije svake. rasp~lozive informacije 0 predmetu, putem matcrijalizovane prozirnosn,

Posle fantazma 0 videnju sebe (ogledalo, fotografije) dolazi fantazam.o mogucnosti obilaz~nja oko sebe, a narocito mogucnosti prolazenja kroz sebc, prolazenja kroz sopstveno spektralno telo - a bilo koji holografisani objckt je' pre svega luminozni cktoplazam v~e~. sopstyenog tela. Ali to jc na neki nacin kra] estetikc i pobeda me~l~uma, IS10 kao u stereofoniji koja, u svojim krajnje usavrsenim obltcima, stvarno okoncava drat i inteligenciju muzike.

. ,Ho~?gram ne po~eduj~ upr.~vo inteligenciju opscnc, koja je m~e~lgencIJa zavodenja, intellgencija stalnog postupanja, po pravilu pIlv!da, p.~tem ~lu~ije i zaobi,I,a1enja prisustva. On je, naprotiv, bliZi ~ascl~acIJI, onoj koja se sastoji u prelazenju na stranu dvojnika. AIm Je urnverzum, po Mahu, ono za sto ne postoji dvojnik ni ekvivalent u ogledalu, onda se mi, sa hologramom, vet virtuelno nalazimo u [ednom drugom univerzumu, koji je samo ekvivalentni odraz u ogledalu ovoga sveta. Ali koji je ovaj svet?

Hologram, ona] 0 kome smo oduvek sanjali (ali ovi su samo njegov~ jedva skrp_Ijeni primerci), nudi nam uzbudenje, vrtoglavo oseeanje da prelazimo na drugu stranu naseg tela, na stranu dvojnika, ~list~~og.klona iii mrtvog blizanca koji se nikad nije rodio umesto nas I kOJI bdi nad nama putem anticipacije.

108

Hologram, savrsena slika i kraj imaginarnog. IIi, bolje receno, to vise uopste nijc slika - pravi medijum je laser, koncentrisana svetlost, kvintescncija koja vise nije neka vidljiva iii refleksna svetlost, nego apstraktna svetIost simulacije. Laser/skalpel. Svetleca hirurgija cija je operacija u ovom slucaju operacija dvojnika: operisu vas od vaseg dvojnika kao sto bi vas operisali od nckog tumora. Dvojnika koji se krio na dnu vas (vaseg tela, vase podsvesti?), a ~iji je tajni oblik pothranjivao upravo vasu mastu, pod uslovom da ostane skriven - tog dvojnika izvlace laserom i materijalizuju ga pred varna takvog da yam je omoguceno da prodete kroz njega i s one strane. Istorijski momenat: hologram sada predstavlja deo onog "subliminalnog komfora" koji je nasa sudbina, one srece koja je odsad posvecena mentalnom simulakrumu i caroliji okoline ostvarenoj specijalnim efektima. (Ni sarno drustveno, drustvena fantazmagorija, nije vi~e ngta drugo nego specijalan efekat, postignut dizajnom ucestvujucih snopova koji sastajuci se, u praznini stvaraju spektralnu sliku kolektivne srece).

To je trodimenzionalnost simulakruma. Ali zasto bi simulakrum sa tri dimenzije bio bliZi stvarnom od dvodimenzionalnog? On bi hteo da bude takav, ali njegov [e paradoksalni efekat, naprotiv, da nascini osetljivijim 1,3 cetvrtu dimenziju kaoskrivenu istinu, potajnu dimcnziju svake stvari, koja odjednom dobija snagu oclgtednosti. Sto se vHe pribliZavamo savrsenstvu simulakruma (a to je istina za predmete, ali i za likove umetnosti ili za modele drustvenih .ili psiholoskih odnosa), to oclglednije postaje (ili, verovatnije, za lukavog genija nepoverenja koji se u nama krije, jo~ lukaviji od lukavog genija simulacije) uno po cemu svaka stvar postaje nedostupnom za predstavljan]e, nedostupna sopstvcnom dvojniku i svojoj slocnosti, Ukra tko, nema stavarnog: treca dimenzija je sarno uno ~to je izmastao trodimenzionalni svet ... Eskalacija u proizvodnji svc stvarnijeg stvarnog dodavanjem uzastopnih dimcnzija. Ali, kao protivudar, i

109

eg.~ltacija su~rotnog kretanja: jedino je pravo, [edino zaista zavodljivo o~o no igra s_IuZcci se jednom dimenzijom manje.

.. Bd? kako. bilo, .ta trka 1.3 stvarnim. i 1.3 halucinacijom je besciljna, Jer. kad JC neki predf!1el pOlpun? slican drugome on to nije potpuno, on je to malo viSe. Nikad nema istovetnosti kao ~to nema ni ta~nos~i. ?no g~o ~e .ta~no vee j~ suvise tacno, jedi~o je tacno uno gto se pnbhfava. tsum ne tvrdeci da to cini. Ovo je pornalo iste p~~~doksalne pnrode kao i formulacija koja kaze da, kada se dve bllIJars~~ ~ugle kotrljaju jedna prema drugoj, prva pogada drugu pre druge, Ill: ,edna ~o~a~a drugu pre no sto je ova druga nju pogodila, sto ukazuje na cmjenicu da cak nema ni moguce istovremenosti u vremcnskom poretku a isto tako da nema moguce istovetnosti medu likovima. Ngl~ ne li.~i na n~t? drugo, a holografska reprodukcija, kao. svaka.td.nja za smtezom lit tacnim ozivljavanjem stvarnog, (ovo vazi cak I 1.3 naucnu c~perimentaciju) vee nije stvarna, ona je nadstvama. Ona, dakle, nikad nema vrednost reprodukcije (is tine) ~e~o uve~ vee izvesne simula~ij~. Ne tacne, nego neke prevaziden~ isnne, to Jest vee.s ~ne strane istme, Sta se dogada s one stane is tine, ne u o~om glo bi bilo Jazno, nego u onom gto je istinitije od istine, stvarmjeg od stvarnog? Dogadaju se bez sumnje neobicni efekti, i svetogrda~ m.nog? razornija 1.3 poredak istine od njene ~is te negacije, OS?bena Je 1 ubistvena moe potencijalizacije istlnitog, potencijali- 1.3cIJe stvarnog. Mozda su zato blizanci bili obozavani i znvovani u vi~e ~ego jednoj primitivno] kulturi: nadslicnost je bila ravna ubistvu orlginala, ~akl~, ~ist?m bes~islu. B.ilo koja klasifikacija iIi bilo koje o~a~vanJe, ~llo.koJ1 mo~ahtct smisla moze se tako unistiti prostim logickim p?d~1.3nJ~m. d? sile X - dovedeno do krajnosti, to znaci istc kao ka2a bi bilo ~oJa Isu~a ~~~gutala.sopstveni kriterijum istine, kao sto se. guta SV?J~ ~gt.emca ,1 tako izgubila svaki svoj smisao: tako s~ tezina ~mlJe III uruverzuma moze eventualno izracunati u tacnim ciframa, all to odmah izgleda apsurdno, buduci da nema neke refere~ce, neko~ ?gIcdala ~ ko~e bi.se f!10glo ~draziti - ta totalizacija, koja dosta h~l na. t?tah1.3cIJe svih dimenzija stvarnog u njegovom na~st~arnom ~voJmku, iIi na totalizaciju svake informacije 0 nekom pojedincu u njegovom genetskom dvojniku (klonu), cini ga smesta

110

patafizi~kim. Sam univerzum, uzet globalno, ono je 0 cemu nema moguce predstave, nema moguce dopune u ogledalu, nema ekvivalencije u smislu (isto je tako apsurdno dati mu ncki smisao, neku tezinu znacen]a, kao i pripisivati mu naprosto neku tezinu). Smisao, istina, stvarno, mogu se pojavljivati sarno lokalno, u okviru nekog ogranicenog horizonta, to su parcijalni objekti, parcijalni efekti ogledala i ekvivalentnosti, Svako udvajanje, svaka generali1.3cija, svako prelazen]e u krajnost, svako holografsko prosirivanje (teznja da se iscrpno prikaze univerzum) razotkriva ih u njihovoj smesnoj

beznaca jnos ti.

Videnje pod tim uglom, cak se i egzaktne nauke opasno

priblizavaju patafizici, Jer one ima]u u scbi neceg od holograma i objektivisticke teznje 1.3 egzaktnom dekonstrukcijom i rekonstrukcijom sveta, u njcgovim najmanjim terminima, zasnovanu na nekoj tvrdokornoj i naivnoj veri u jedan pakt 0 slicnosti stvari sa njima samima. Stvarno, stvarni objekat, treba, navodno, da bude jednak sebi u ogledalu - i 13 je virtuelna slicnost, u stvari, [edina definicija stvarnog - a svaki pokusaj, pa i holografski, koji se oslanja na nju, moze sarno da promasi svoj prcdmet buduci da ne vodi racuna 0 njegovoj senci (po kojoj on upravo ne li~i na scbe), 0 onoj skriverioj strani u koju predmet propada, 0 njegovoj tajni. On doslovno preskate svoju senku i zaranja u prozlrnost da bi se i sam u njo] izgubio.

111

113

!

1'1

! !

CRASH *

U klasicnoj pcrspcktivi (cak i kibernetlckoj) tehnologija je produZctak tela. Ona je funkcionalna usavrsenost jednog ljudskog organizma koja mu dozvoljava da se izjednaci sa prirodom i da je pobednicki prisvoji, Od Marksa do Mekluana ista je instrumentalisticka vizija masina i jezika: to su releji, produzeci, mediji - posrednici izvesne prirode idealne namenjene da postanu organsko tclo coveka.

U toj "racionalno]" perspektivi i sarno je telo mcdijum. '

Nasuprot tome, u baroknoj i apokalipticnoj vcrziji Crasha,15 tehnika je smrtonosna dekonstrukcija tela - ne vise funkcionalni medijum, nego proslrenje smrti - cerecenje i rasecanje, ne u pezorativnoj iluziji nekog izgubljenogjedinstva subjekta (koji je jo~ uvck horizont psihoanalize), nego u eksplozivnoj viziji tela lzlozenog "simbolicnim povredarna", tela povczanog sa tchnologijom u njenoj dimenzi]i silovanja i nasilja, udivljoj i neprekidnoj hirurgiji koju ona vrsi: to su zasecanja, isecanja, probadanja, razjapljenja tela, cije su rane i "seksualno" uzivanje sarno poseban slueaj (a mahinalno pokoravanje u radu, smirena karikatura) - jednog tela bez organa i organskog uzivanja, potpuno poteinjcnog marki, kroju, tchnickom oziljku - u blistavom znaku jedne seksualnosti bel. refcrencijala i bel. granica.

"Njena smn i njeno sakacenje metamorfoziroli su se zahvaljujuCi lehnologiji koja je odjednom stala da slav; svaki njen ud i perspekJive nJenog lica; svojstva njene koie i sve njene poze ... Svaki od gledalaca na mestu sudara odneo bi sobom sliku neke

-----

Sudar (eng!.) - Prim. prevo



silovite promene te iene; sliku [edne mreie rana u kojoj su se preplita/e njena seksualnost i kruta tehnika automobila: U 'svojim sopstvenim kolima; svako bi svoje [antaune lepio na rane cuvene zvezde; svako bi milovao njene neme sluzokoie i razdrailjiva mesta na telu; usvajajuCi pri tom u voinii niz stilizovanih kretnji j poloiaja: Svako bi dodirivao usnanw te krvarece pukotine ( ... ). pruiskao svoje ocne kapke na pocepane lj~amenle njenog kaiiprsta; protrljao svoj ud 0 hrapave zidovenjene val[ine. Udes na drumu omogucio je najzad toliko ocekivani spa} izmedu zvezde i publike (Sir. 215).

Tehnika se moze shvatit i jcdino u udesu (automobilskom), to jest u nasilju izvrscnom nad njom samom i u nasilju izvrscnim nad tclom. To je jedno isto: svaki sok, svaki udarac, svaki pritisak, sva metalurgija udesa moze se procitati u nekoj semiurgiji tela - ne u nckoj anatomiji iii u nekoj fiziologiji, ncgo u nckoj scmiurgiji kontuzija, aziljaka, osakacenja, rana koja potpuno lire na nove scksualneorganc, otvorcne na tclu. Take sc okupljanju tcla kao radne snage u proizvodnom porciku suprotstavlja rasturanje tela kao anagram u porctku sakacenja. Gotovo je sa "erogenim zonarna": sve postaje rupa da bi se ponudilo reflcksnom praznjenju. Ali (kao u primitivnom inicijatorskom mucenju, koje nije nase) svako telo pre svega postaje znak da bi se ponudio razmeni tclcsnih znakova. Tclo i tehnika, tclcsna apstrakcija i dizajn, prozimaju se uzajamno svojim zestokim znacima.

Iza svcga toga ncma uzbudcnja, nema psihologije, nema lure-

nja ni zcljc, ncma libida ni nagona srnrti. Smrt sc prirodno podrazumcva u nckom bezgranitnom istrazivanju moguccg nasilja izvrscnog nad tclorn, ali LO nije nikad, kao u sadizrnu iii u mazohizmu, ncko namerno i pcrverzno viden]e nasilja, neko izvrtanje smisla i scksa (u odnosu na ~La?). Nema tu potisnute svesti (osecanja iii predstava), izuzcv u nckom drugom, ponovnom citanju (tumacenju), koje bi tu jo~ ubrizgalo neki usiljeni smisao po pslhoanalitickom modclu. Bcsmisao, divljastvo te mesavine tela i tchnike je imancntno, ono jc trcnutna rcverzija jcdnog u drugom, a iz toga proistice seksualnost bez prcscdana - neka vrsta potcncijalnog zanosa vczanog za cisti

114

zapis nultih znakova tog tela. To je kao ncki simbolicni ritual urezivanja, obelefav~nja,.kao u grafitima njujorskog metroa.

. D~uga zaJ~?ICka ~rta.:. u <:rashu nemamo vise posla sa slueaj-

n~m z~aclma kOJI bl se pojavljivali sarno na marginama sistema. Udes Vl~e DlJe. on? povremeno majstorisanje- sto on jo~ [este u drumskom udesu - rezidualno majstorisanje nagona smrti za nove dokolicarske kl~. KO.la nisu ~odatak nep?~etnog domaceg sveta, ne postoji viw pnvatan I ~omatt ~vet, postoJ.e JO~ sarno neprekidni vidovi saobracaja, a udes Je svepnsutan, on Je elementarni, ireverzibilni lik banaln~st ~~o~alije smr~~. On vise nije na margini, on je u sredihu. On ~l~e DlJe izuzetak .tTlJumfalne r~~ion~~?osti, o~ je postao pravilo, on J~ progutao pravilo. ~~. ea~.nIJe. DI 'proklet~ deo", onaj koji sam ~Istem prepusta sudbini i kOJI ukljucuje u sVOJ opsu predraeun. Sve Je obrnut? Udes j~ taj koji oblikuje zivot, upravo on, iako besmislen, pr:cts.tavIJa se"! iivota. A auto mobil, magnetska sfera automobila, koja Je ~a kraju pre!ITila ~ svet svojim tunelima, autoputevima, tobogamma, r.askrsDlc.:ama I prcl~zima, svojim pokretnim obitavalistern kao univcrzalnim protoupom, samo je njegova ogromna metafora.

Nema vi~~ moguce disfunkcije u svetu udesa - dakle, ni mo¥uee pcrver~IJe. Udes.' ~o smrt, nc spada vge u red neuroticnog, pousnutog, rezl~ual~og lit tr~nsgresije, on je inicijator novog nacina nel!ervennog Ufl~an)a (p~OtlV ~mog autora, koji u uvodu jedne pTlpovetke.govoTl? jednoj novoj perverznoj logici; treba se odupreti moraln~m 1~~u~nJu da se Crash procita kao perverzija), strategijske r~rgaDlzacIJe zivota .~a osnovu smrti, Smrt, rane, sakacenja, nisu viW. me.taforc kastracIJ~,. n~go upravo suprotno - cak ni suprotno. Jedino je perverzna fetisisticka metafora, zavodenja putem modela pute~ u~etnutog fct~a, Hi putem [ezickog medijuma. Tu se smrt i seks cI~aJu na samom telu, bez fantazma, bez metafore, bez fraze - za razhk~ od masine iz Kainjenicke kolonije." u kojoj je telo u svojim ~a~ama jO§ uve~ samo podloga tekstualnog zapisa. A i Kafkina masina Je jO§ uvek puntanska,.!epresivna, "oznacavajuca masina" rekao bi De/a, dok je tehnologija Crasha blistava, zavodljiva, iii bez sjaja i

Naslov jedne Kafkine pripovetke. - Prim. prev,

115

nevina. Zavodnica, jer je lisena srnisla i prosto ogledalo rastrgnutih tela. A Voganovo* tclo je sa svoje strane oglcdalo iskrivljcnog hrorna, zguzvanih branika, limova uprljanih sperrnorn. Telo i tehnologija tu su pomesani, zavedcni, nerazlucivi,

"Vog_an je skrenuo prema jednoj servisnoj stanici; tija je neonska firma zacas bacila gruniznu svetlost na te /olografije, potkane gromim ranama: JmUli mJadiJJ devojaka deformisane udarcem u komandnu uihlu, delimiCno odsecene dojke ... bradavice smrvljene zastitnim znakom konstrukiora; kojim je ukrasena komandna tabla ... Rane na genitalijama prouzrokovane udarom sipke volana; vetrobranima (pnlikom izletanja kroz niill) ... Fotografije osakacendi muJkih udova, zasecenih vulvi I zdrobljenih mosnica redale su se pred mojim ocima u sirovoj svetlosti neona ... Nekoliko till dokumenata bilo je uveeano fotografijom mehanickog iii ukrasnog elementa koji je peouzrokovao ranu:

Uz fotografiju jednog uzdui presecenog uda bio je priloien snimak rucne kixnice. Imad [ednog krupnog plana zgnjeeene vulve bila je i slika jednog sredista volana; ukrasenog znakom konstrukiora: Ti spojevi ranjeniJJ polnih organa i isecenih komada krova iii donjiJJ delova karoserije fonnirali su uzbudljive module, monetame jedinice jedne nove cirkulacije bola i Zelje" (Sir. 155).

Svaka oznaka, svaki trag, svaki oziljak na tclu lici na ncku vestacku invaginaciju, kao oni zarezi u kozu kod divljaka, koji su uvck festok odgovor na odsustvo tela, Simbolicno postoji sarno ranjeno telo - kako za sebe, tako i za druge- "scksualna lelja je sarno ta mogucnost raznih tela da pomesaju i razmcnjuju svoje znakove. Mcdutirn, ono nekoliko otvora za koje se obit no vezuju seks i scksualne aktivnosti nisu nista u porcdcnju sa svima mogucim ranarna, svima vestackim otvorima (ali zasto "vestackim?"), svima probojima kroz koje se telo reverzibilizuje i, kao ncki topografski pros tori, vise ne zna za iznutra i spolja. Seks, onakav kako ga mi koncipiramo, sarno je jedna sima i specijalizovana definicija svih simboticnih i zrtvenih praksi za koje mole telo da se otvori, ne vise



Vogan- ime licnosti u romanu Crash. - Prim. prev,

116

prirodno, nego vestacki, putem simulakruma, putem udesa. Seks je ~mo to prorediva~je, og:ani~vanje jednog nagona nazvanog reljom ~a una'pr~ pnprem~Je~e zone. On je uveliko prevaziden lepezorn slmh?hollh rana, koja Je na neki nacin anagramatizacija seksa na a:o obim tela. -.ali to upravo ~ I nije seks, to je vet druga stvar; seks je ~amo zapis J~nog privilegovanog znaka i nekoliko sporednih obelezja - gotovo n~13 u poredenju s razmenom svih znakova i rana za koje je telo sposobno. Divljaci su umeIi da u tu svrhu koriste tela u tetovira~ju, u murenj~, u ini~ijaciji -seksualnost je bila sarno jed~ ~ mog~Cih metafora sl.mbohtne razmene, ni najznaeajnija, ni najvise ~nJe~a - kao ~t0.Je to postala i za nas u svojoj realistickoj i OPSC::S1VDOJ referenci, silom organskog i funkcionalnog prihvatanja (ukljucujuci tu i ono u uzivanju),

"Tada; dok smo se prvi put kretali sporije; nekih 40 Jon na sat, Vogan je izvukao svoje peste iz otvora devojke-lutke, l okrenuvii se na bok; nabio u nJl.L Pred ~ au sijali farovi kola koja su vee ~enuIa..nizbrdo. U ret1'c?vlZOTU s.talno!aJn video Vogana i de~]ku. Njihova tela, osvetljena pro)ekJoruna kola koja su nos slediIa, odraiavala au se na cmom krovu "linkolna II i na raznim me~alnim delovima unutraJ.njosti kola. S/ika leve devoitine do]ke sa uspravnom bradavicom; talasala se na pepeljan. Def~ani segmen6 VoganoviJJ butina safinjavali su s trbuhom n]egove.pannerke. iudnu anatomsku figuru na tkbu stakla:

Vog~)e J?Temesu,? devojku taka cJ:l ga zajaJi i opel je u nju fU!b~ avo) Uti Njil}ov se seksualni aid odraiavao u jednom tnptiJJ;l na svetlecim' ~anima brzinometra; sata, brojata 05rta)a ... Kola su se brzinom od 80 Jon na sat spuItala niz tobogan. Vogan sit izvijao u krstima i izJagao telo devojke farovima iza nos. Siljate grudi sijale su se u kavezu od stakla i hroma automobila koji se kretao svt' brie. Zestoki trzaji Voganovogpelvisa poklflf!ali au se sa bleskovima lampi, usailenih na sv_akih sto metara IVlCDm druma ... Njegov ud je Ulazio u vaginu, n]egove ruke su razmicale guzove i otkrivale anus u 1utoj avetlosti koja je ispunjavala unutraJnjost kola n (Sir. 164).

Tu su svi erotski termini tehnicki: anus, rektum vulva ud ~oi,,~, Nema ~rgona, to jc::s~ nema intimnosti seksual~og n~ilja~ JeZl~ Je tu fu~kclOnal~lD: on izjednacuje hrom I sluzokoze kao jedan obhk sa drugim, Is13 je stvar sa koincidencijom smrti i seksa: oni SUo

117

reklo bi se, viSe razastrti zajedno u nekoj vrsti superdizajna nego artikulisani prema uZivanju. Nema, uostalom, govora 0 uzivanju, nego 0 cistom praznjenju. I koitus i sperma koji se pojavljuju u knjizi nemaju vise senzualne vrednosti kao ~to ni filigran povreda nema festok, nasilan, nego metaforicki smisao. To su sarno potpisi - u poslednjoj sceni X svojom spermom figo~ ostatke havarisanih kola.

Uzivanje (perverzno iii ne) uvek je bilo posredovano nekim tehni~kim aparatom, nekom mehanikom stvarnih objekata, ali najcesce fantazama - one uvek podrazumeva neko posredno manipulisanje prizorima iii spravama. Ovde je uzivanje sarno orgazam, to jest pomesano na istoj talasnoj duzini sa silovitoscu tehnickog aparata i homogeniwvano samom tehnikom; a ova je rezimirana u jednom jedinom objektu: automobi1u.

"Bili sma zarobljeni ogromnim zastojem u saobracaiu: Od mestagde se WesternAvenue spaja sa auto-putem pa do uilazne rampe tobogana svi su putevi hili zakrceni vozilima: Vetrobrani su odrazavali blede make sunca koje je zalilzilo iza predgrada zapadno od Londona: Stop-svetla su gorela u vecrenjem vlwiuhu kao vatre u nekoj ogromnoj ravnici punoj celuloznih lela. Vogan ie isturio jednu ruku kroz otIkrinut prozor na vraiima i nestrpljivo dobovao po staklu: Visoki zid jednog autobusa na sprat, sa nose desne strane, delovao je na nas kao neka hridina od ljudsJdh liea. Putnici koji su nas gledali kroz okna podsecali su na niz mrtvaca nekog kolumbarijwna. Sva neverovatna energija XX veka; dovoljna da nas izabaci u orbitu neke milostivije zvezde, trosila se do bi se odriao taj univerzalni zastoj" (str.173).

"Oko mene, celom duiinom Western Avenue, po svim trakama tobogana, ogromno zakrcenje izazvano sudarom prostrira/o se unedogled: Stojeci u srediStu tog zamrznutog ciklona; ja sam se osecao potpuno spokojan; kao do sam, najzad, bio osloboden svih svoji/i opseslja u vezi sa tim vosiluna koja su se gomilala ubeskraj" (str. 178).

Medutlm, u Crashu je [edna druga dimenzija neodvojiva od onih tehnologija i seksa (sjedinjenih u jednom radu smrti koji nikad nije rad lalosti): to je dimenzija fotografije i filma. Sjajna i zasicena povrsina saobracaja i udesa je bez dubine, ali ona se uvek udvostru~uje u objektivu Voganove kamere. On skuplja i tuva kao znacajne podatke fotografije udesa. Generalna proba glavnog dogadaja koji

118

on priprema (njegova automobilska smrt i istovremena smrt filmske zvezde u jednom sudaru s Elizabetom Tejlor, sudar brifljivo simuliran i doterivan mesecima) zbiva se prilikom nekog filmskog snimanja, Ova] svet ne bi bio nista bez tog nadrealistickog otkacenja, Sarno udvajanje, sarno prosirivanje vizuelnog mcdijuma na drugi stepen more da izvrsi fuziju izmedu tehnologijc, seksa i smrti. Ali, u stvari, fotografija tu nije neki medijum i nema svojstvo reprezentacije, Ne radi se 0 nekoj "dodatnoj" apstrakci]i slike, ni 0 nekoj spektakularnoj teznji, i Voganova pozicija nema niceg zajednickog s pozicijom voajera iii perverznog covcka, Fotografski, film je (kao i tranzistorska muzika u automobilima i stanovima) deo univerzalne, nadstvarne, metalizovane i telesne trake saobracaja i njegovih tokova. Fotografija nije medijum vtse od tehnike ili tela - svi su istovremeni u jednom svetu u kome se anticipacija dogadaja poldapa sa njegovom reprodukcijom, pa i sa njegovom "stvarnom" proizvodnjom, Nema vise ni vremenske dubine - buducnost prestaje da postoji, upravo kao i proslost. U stvari, oko kamere je zamenilo vreme, kao i svaku drugu dubinu, dubinu afekta, prostora, jezika, Ono nije neka druga dimenzija, one naprosto znaci da [e taj svet men tajne.

"Maneken-luian bio je dobro zavaljen unazad; brada mu je bila uzdignuta pritiskom vazduha: Ruke su mu bile vezane za komande motora; kilo ruke nekog kamikaze, a torzo pokriven mernim aparatima: Nasuprot njemu, .nepokr~/ne kao i of1. eet~ri lutke - porodica - tekaJe su u kolima: Njihova su lica bila iSarana ezotericnim znacima:

NaIe je usi iznenadio zvuk sliCan udarcu bieem: memi kablovi su se odvijali, klizili su u travi pored sina: U metalnoj eksploziji motor je udario u prednji deo kola. Obe masine su se pomerile prema prvom redu skamenjenih gledalaca: Motor i vozai: poleteli su na haubu; udarili iestoko u vetrobran; a zatim su zaigrali na krovu kola, razbijenoj cmoj masi. Kola su se vraula unazad za tri metra, vucena debelim konopcima; zavriiv§i svoiu patanju popreko na sinaIJUL Hauba kola, vetrobran i krov, bili su ulubljeni; probijeni. Clanovi porodice u kolima bili su bez redo baceni jedni na druge. lsecen torzo iene streao je kroz razbijeni vetrobran: Sloj staklenog krsa oko kola bio je proSaran delicima smteliCkih vlakana, otkinutih s Ilea i ramena lutke-vozaca; k.ao nekim srebmastim snegom iii jezivim konfelima. Helena me je uhvatila pod ruku; kao sto se tini s detetom

119

da bi moglo da savlada neku mentalnu blokadu. 'Moe; cemo sve pOIWVO da vidimo na ampex-sistemu: Prikazace nam ceo udes usporeno'" (StT. 145).

U Crashu sve je hiperfunkcionalno buduci da su saobracaj i udes, tchnika i smrt, seks i simulacije sinhroni kao jedna jedina velika masina. To je isu svet kao i supermarket u kome roba postaje "superroba", to jest uvek vee i sarna, sa celim ambijentom oko nje, obuhvacena neprekidnim vidovima saobracaja. Ali funkcionalizam Crasha u isti mah guta sopstvenu racionalnost, buduci da ne zna vi~e za disfunkciju. To je neki radikalni funkcionalizam koji dosttze svoje paradoksalne granice i prevazilazi ih. On se samim tim ponovo pretvara u neodrediv, dakle, uzbudljiv predmet. Ni dobar, ni los: ambivalentan. Kao smrt iii moda, on se samim tim pretvara u objekat p~eCice (~.ok do~ri stari funkci.onali~m, cak i osporavan, to vi~e nikako nije), to Jest, opet postaje neki put koji vodi brze od sirokog drum~, Hi .vo~i tamo kuda ~iroki drum ne vodi, ill, jo~ bolje, i da bismo parodlfal~ Litrea na parafizicki naein, "put koji ne vodi nikuda, ali tamo vodi brze od drugih".

To je uno po cemu se Crash razlikuje od svake ili gotovo svake ~au~ne ~~nl~tikc, kc_»a se jo~ uve~ n~j~ vrti oko stare suprotnos- 11 funkcije disfunkcije, projektujuei je u buducnost shodno istim glavnim pravcima sile i istim krajnjim ciljevima koji su svojstveni n<?rma.ln?m svet~ .. Fik~ija u njima prevazilazi stvarnost (ili obrnuto), ali po isum pravilima igre, U Crashu, medutim, nema vise ni fikcije ni stvarnosti, u njemu nadstvarnost ukida i jedno i drugo. Tu cak n.ema ~?g.uCe ~iti~ke regresije. Taj promenljivi i pokretni svet s~mula~IJe. J.smr~l, ~j sv~t zestoko seksualizovan, ali lisen zelje, pun sllovan~h III n~dmh,.a!l kao neutralizovanih tela, taj hromaticni i ~~tal~1 s~afm svet ~l~ lisen senzualnosti, hipertehnicki bez krajnjeg cIlJa. - Je 11 on dobar III los? To necemo nikad saznati. On je na prosto fascinantan, a pri tom ta fascinacija ne implicira nikakvo vrednovanje. U ~ome se s~~oji. cudo C:~~sha. Nigde se ne pojavlju]e onaj moralni pogled, kriticki sud kOJI JO~ predstavlja deo funkcionalnosti starog sveta, Crash je natkritican (i u tome je takode protiv svog auto~a koji u uvod~ govori 0 ".opominjueoj funkciji upozoravanja prouv tog surovog, jarko osvetljenog sveta, koji nas sve nametljivije

pods tire na margini tehnoloskog predela"). Malo je knjiga, malo filmova koji dostizu taj raskid sa svakom celishodnoscu ili kritickom negativnoscu, Taj neupadljivi sjaj banalnosti Hi nasilja, MoZda Nesvil; Hi Paklena pomorandia. •

Posle Borhesa, ali u jednom drugom registru. Crash je prvi veliki roman 0 svetu simulacije, onom s kojim cemo otsad svugde da se suocavamo - simbolicnom svetu, ali takvom koji, nekom vrstom obrtanja svoje masmedijatizovane supstance (neona, betona, automobila, eroticke mehanike), izgleda kao prozet nekom intenzivnom inicijatorskom snagom.

"Poslednja ambulanma kola su se udaljila uz urlanje sirena:

Ljudi su se vralili svojim kolima: Jedna devojkJJ u diinsu nas je prestigla. Momak koji ju je pratio zagrlio ju Je jednom rukom oko struka i milovao njenu desnu dopa", trqaJlJti joj prstima bradavicu: Oboje su seli u jedan kabriolet l~ !uto obojena karoserija bila pokrivena nalepnicama ... V. je bio prout snainom aromom seksualnosti: Mi smo bili llanovi neke vrste kongregacije na izlasku iz svetildta; gde smo saslusali neku propoved koja nam je naredivala da se sv~ prijale/ji i nepoznati; predamo nekom velikom seksualnom slavfju. Vozili smo se kroz not da bismo sa najneoeekivanijim partnerima opelostva. rili misteriju krvavog prifesca kome smo malocas pnsustvovau: (StT. 179).

Rc~ je 0 dva ~uvena filma iz 70·ih (reditelja Roberta Altmana i Stenlija Kjubrika), koji odrazavaju socijalne probleme u SAD i Engleskoj, gde napeta svakodnevica kOO mnogih pojedinaca i grupa izaziva depresivnost, ali i potrebu za revoltom i nasiljem. - Prim. prev,

120

121

SIMULAKRUMI I NAUCNA FANTASTIKA

modela? Medutim, u svakoj od tih vrsta simulakruma postoji tendencija ka resorpciji tog odstojanja, tog odstupanja koje ostavlja mesto jednoj idealnoj iii kriticko] projekciji:

- Ta je distanca maksimalna U utopiji u kojoj se nagovestava neka transcendentna sfera, neki radikalno razlicit svet (romanticni san 0 njemu jos je uvek individualizovani oblik, u kome se transccndencija ocrtava dubinski, sve do nesvesnih struktura, ali je u svakom slucaju udaljavanje ad stvarnog sveta maksimalno: to je ostrvo uto-

pije suprotstavljcno kontinen.tu stvarnog). . . . . . '

- Ona je znatno smanjena u naucnoj fantastici: ova je najce~re sarno preuvclicana, ali kvalitativno istovetna projekcija stvarnog sveta proizvodnje, P~tem m~hanitki~ ili ene~~etitkih pr~duzetak~, brzine i sile dostizu silu n, ali se scme 1 scenanJI ne razlikuju od omh iz mehanike, metalurgije, itd. To je projektivna hipostaza robota. (Ogranicenom svetu preindustrijske ere utopija je suprotstavljal~ jedan idcalni alternativni svet. Potencijalno beskrajnorn svetu prOlzvodnje naucna fantastika dodaje umnozavanje njegovih sopstvenih mogucnostl).

Distanca se potpuno rezorbuje u implozivnoj eri modcla.

Modeli vise ne predstavljaju neku transccndenciju iIi neku projck: ciju, ne predstavljaju vBe nesto imaginarno u odnosu na s~v~rno, om su sami anticipacija stvarnog, i prema tome, ne ostavljaju mesta nikakvoj vrsti fikcijske anticipacije - oni su imanentni i prema to~e ne ostavljaju mesto nikakvoj vrsti imaginarne transcendencije. Otvoreno polje je polje simulacije u kibernetickom smislu, to jcs.~ u smislu manipulacije svake vrste tim modelima (putem scen~.nja! organizovanja simuliranih situacija, itd.), ali onda se ta operacija m po cemu ne razlikuje od upravljanja i same operacije stvarnog: nema

vise fikcije. fik .. . b. .. . ..

Stvarnost je mogla da prevazide 1 CIJU: to je 10 najsigurruji

znak moguce vece po nude imaginarnog. Ali stvarno ne bi moglo da prevazidc model, jer predstavlja sarno njegov alibi.

Imaginarno je bilo alibi stvarnog u svetu kojim vlada princip rcalnosti. Danas je stvarno postalo alibi modela u svetu kojim vlada princip simulacije. A stvarno je na paradoksalan nacin postala nasa

Postoje tri vrste simulakruma:

- prirodni, naturalistitki, zasnovani na slici imitaciji i falsifika_tu, h.armonit.ni, oplimistitki, s teznjom za obnavijanjem iii zasnivanjem jedne pnrode po bozjem uzoru;

.. :- produ~tiv~i, ~roduktivistitki simulakrumi, zasnovani na ene~gIJI, na sn~Z1, nJenoJ materijalizaciji pomocu masine i u celom pr(.)]zv~d~om slste~u - sto j~ prometejska vizija neprekidne mondiJah~CIJe 1 eks~?nzlJe beskrajnog oslobadanja energije (zelja je sastavni dco ~toplJa veza.Dl.h za tu.~rstu simulakruma);

... - slmula~~ml simulacije, zasnovani na kibernetitkoj in formaCI]I, modeJu, ign - totalna operacionalnost, nadstvarnost, teznja za totalnom kontrolom.

Prvoj vr~ti odgovara imaginarni svet utopije. Drugoj odgovara ?aucna fantastika u pr~~o~ smislu reci, Treco] odgovara - postoji li JOS neki sve~ maste .ko]) ?~ odg~)yarao toj treco] vrsti? Verovatan je odgovor da Je dobri stan Irnaglllarni svet naucne fantastike mrtav i ?a se ne~~o drugo upravo pojavljuje (i to ne samo u beletristici, nego I u teonji). Ist(:lVelna sudbina kolebanja i neodrcdenosn okoncava naucnu fantastiku - ali i teoriju, kao speciflcne fanrove.

I srvarno i imaginarn? p?stoje sarno na izvesnom odstojanju. ~~ se dogada kada_ to odS10]~nJe, ukljutujuci i ono izmedu stvarnog I rmagmarnog, tezl da se ukine, da se rezorbuje iskljucivo u korist

122

123

prava utopija - ali utopija koja vik ne spada u red moguceg, ona 0 kojoj se jo~ more sarno sanjati kao 0 izgubljenoj stvari.

Mozda naucna fantastika kiberneticke i nadstvarne ere moze samo da se iscrpi u "vestackom" ozivljavanju "istorijskih" svetova, da pokusava da obnovi in vitro, do najsitnijih pojedinosti, peripetije jednog ranijeg sveta, dogadaje, Iicnosti, nekadasn]e idcologije koje su izgubile svoj smisao, svoj prvobitni proces, ali su halucinantne u svojoj retrospektlvno] istinitosti. Takav je gradanski rat u Simulakrumima F. Dika (Ph. Dick): to je gigantski hologram u tri dimenzije u kome flkcija nece nikad vik biti ogledalo ponudeno buducnosti nego ponovna ocajnicka halucinacija proslosti,

fskorn i vasionskom istrazivanju: kada vik nema neistra.Zene terit~rije, dakle, raspolozive za im~gi~arno, kada n:apa po_kTl~a celu tentoriju, nestaje nesto kao pnnctp stvamostt. Usv~lanJe pro~tora predstavl]a u tom smislu ir~verzibilan prag ka g?bltku zemal)sko~ referencijala. Kada se granice tog sveta ~meraJu do bes1<!~jnostl dolazi do slabljenja stvamosti kao unutarnje koherentnosu [ednog ogranicenog sveta. Osvajanje vasione d~ ko~~g ~e do~lo posle osv~: janja planete ravno je poduhvatu dereal~zaclJe ~~udskog prostora II~ njegovom prenosenju u nads.tv~r~ost slmul~cIJe. ~ tome sved?~1 onaj prostor od dve sobe, kuhinje I tw-kupat~l.a, podtgnut .na orbiti, moglo bi se reel, do vasionske sile, sa poslednJlm. Meserevlm modulorn. Sarna svakodnevnost zemaljskog stana uzdlgnuto~ do.~tepena kosmicke vrednosti, hipostaziranog u prostoru - ta sat~hzacIJ~ stvar: nog u transeendentnosti prostora - to. je kraj !lletafizlke, to Je kraj fantazma, to je kra] naucne fantastike, to Je pocetak ere nad-

stvarnosti, .

Posle toga se nesto mora promeniti: projekcija, ekstrapolacl-

ja, ona vrsta pantografske prek~mernosti, .bezgranitno~ti, ~oja)e predstavljala draz naucne f~ntas.tIke, p';>Stah su nemogucl, Nlje Vl~e moguce poci od stvarnog 1 proizvoditi .n.estvarno, Imagmarno,. n~ osnovu datosti stvarnog. Proces ce pre blU ob~nut: o~ ~ se sas~OJ~tl u postavljanju pomerenih situacija, modela s_lm.ulaClJe, 1 nastojanju da im se daju boje stvarnog, banalnog, doZivlJen?g, u ponovno~ izmi~ljanju stvarnog ka? fikcije, upravo. ~to sto Je ono nestalo I~ naseg zivota. Hatuctnacqa stvarnog, dozlvIJe~og. sv~kodnevn~g. ali obnovljenog ponekad do uznemirujuce eudnih detalja, obnovljenog kao neki zivotinjski Hi biljni rezervat, Izlo.zen pogledu s ~rozlTnom tacnoscu ali lisen sustine, unapred derealtzovan, nadreahzovan.

N~u~na fantastika ne bi u tom smislu bila vrsta romana u ekspanziji, sa svom slobodom i "naivnoscu" koje joj je davao car otkrica, nego bi prc evoluisala im.pl?zivno, .tat~o .po uzoru n~~ aktuelne koncepcije vasione, nastojeci d~ rcvlta.l.lzuJe, da r~ktuahzujc, da ucini svakodnevnim fragm~nte slmula.c!}e, one.,?nlvcrzalne simulacije u koju se za nas pretvono takozvam stvarru svet.

Mi v~e ne mozemo da zamislimo nekc druge svetove: i tu nam je bila oduzeta milost transeendencije. Klasicna naucna fantastika odnosila se na jedan svet u ekspanziji, nalazila je, uostalom, svoje prokreene puteve u povestirna 0 vasionskim istrazivanjima koje su bliske zemaljskijim oblicima istrazivanja i kolonijalizacije u XIX i XX veku. Tu nema neke veze izmedu uzroka i poslediee: istrazivacki svet (tehnicki, mentalni, kosmicki) naucne fantastike nije prestao takode da Iunkcionise b~ zato sto je zemaljski prostor danas gotovo potpuno kodiran, kartografisan, popisan, ispunjen, sto se, dakle, na neki nacin zatvorio posto se mondijaliwvao - tako da svetsko trhlte, ne sarno robs, nego i vrednosti, znakova i modela, v~e ne ostavlja nikakvo mesto imaginarnom. Ali te dve pojave su tesno povezane, to su dve strane istog opsteg procesa implozije koji je usledio posle gigantskog procesa eksplozije i ekspanzi]e, karakteristicnog za pro~le vekove, Kada neki sis tern dostigne sopstvene graniee i kada se potpuno ispuni, dolazi do reverzije - dogada se nesto drugo, i u imaginarnom.

Uvek smo do sada imali neku rezervu imaginarnog - a koeficijent stvarnog je proprocionalan sa rezervom imaginamog koja mu daje njegovu specificnu tezinu, Ovo je tacno i kad je rec 0 geogra-

124

125

127

. .~?ja bi to dela ~~ sad.a odg~)Varala to] inverziji, toj reverziji

situacije? .Nov~le K F~hpa Dlka ocigledno "gravitiraju" ako se tako m~Ze reci ~~h ~o se. 1 ~e mou:, l~~o re~i! jer je upravo taj novi uruverzum antigravitacionalan", ili, ako JO~ gravitira ~ini to oko rupe stvarnog, oko .rupe imaginarnog) u tom novom p;ostoru. One na~ ~e pred~vaju neki alternativni kosmos, neki folklor iIi kosmicki egzouzam~ ni ne~e galakticke podvige - nego nas smesta uvodc u totaln.u simulaci]u, bez porekla, imanentnu, bez proslosti, bez bu~utnostl, u ~eko pom~ra~je svih koordinata (mentalnih, vremenskih, p~ostormh, znacenjskih) - u njima nije ret 0 nekom paralelnom umverzumu .. nekorn svetu-dvojniku, iIi cak 0 nekom mogucem svetu - m mogucem, ni nemogucem, ni stvarnom, ni nestvarnom, nego nadstvarnom: to je svet simulaci]e, sto je sasvim druga stvar. I t? n~ zato sto Dik izricito govori 0 simulakrumima (naucna ~a~.tastl~a Je to uvek cinila, ali je ona igrala na dvojnika na vestacko III Ima~marn? ~upliranje iIi udvajanje, dok je ovde dvoinik n~~?, n~m~ vI~e d~oJmka, uvek se vee nalazimo u drugom svetu, koji vise I mJe dru.p, ~ez ogl~~la, bez projekcije i utopije koja bi ~~gla da. ga odr~z:t - simulacija Je nepremostiva, ne moze se prevaZICI, ona je bez Sjaja, bez spoljasnjosti - mi cak necemo tu preci "na drug~ stranu ogledala", ~to smo [os 6nili u zlatno doba transcendencije).

Jo~.bi, mozda, ubed!jiviji bio primer Balara (Ballard) i njegove ~~ol~cIJe, p~~v ~d prvih, veoma "fantazmagoricnih", poeticnih, onirickih, z~~nJuJu6h novela, pa do Crasha, koji je, bezsumnje, (vise ne~o IGIj l~ll!etonsko ostrvo) aktuelni model te naucne fantastike kOj~ tovl~.el mje .. Crash, to jcnas svet, u njernu nista nije "izmisljeno, sve J~ u nJemu h.lpe~fun~clOna.lno, saobracaj i udes, tehnika i smrt, s~ks 1 foto~rafski.objekUv, sve Je tu kao neka velika sinhrona, simuhr~~a masina: t? Jest, ubrzanje nasih sopstvenih modela, svih modela koji nas okru~uJu. pomesanih i hiperoperacionalizovanih u praznom prostoru. To Je.ono p,? rem~ se Crash razlikuje od gotovo svekolike naucne .fant~tlke k~ja. se JO~ uve~. na~~re ~~ti oko stare sprege (mehanicke 1 f!1e~amstH~k~) f~n.~cIJa/~I~f~nkc~J~, ~rojektujuci ih u buducnost po isum vodecim Iinijarna I istim ciljevima koji su svoj-

stveni normalnom svetu. Fikcija u njima moze da prevazide stvarnost (Hi obrnuto: to je suptilnije), ali po istim pravilima ~gr~. Ali u .Crashu nema vise ni Iikcije ni stvarnosti, tu nadstvarno ukida 1 prv,o 1 drugo:

To je, ako je uopste jo~ to, nasa. ~avremen~ ~autna fantstika. Mo~b bismo jos navesti Diek-Baron ill Veenost 1 izvesne pasuse lZ SVl u

Zanzibar.

U stvari naucna fantastika u tom smislu nije vffie nigde i nalazi se svugde, u ~irkulaciji modela, ov~e .i . sad, u samoj a~iomatici okolne simulacije. Ona se moze pOJavltl ~. Sl!OVOm stanju, putcm ctste inercije tog opcracionalnog sveta. Ko]i bi autor naucne fantasuke "zamislio" (ali to se upravo v~ i ne "zam~~lja").tu "stva~nos!" zapadnonemaekih fabrika - simulakruma, f~bnka k~J~ zapo~IJavaJu nezaposlcne u svim ulogama i na svim mcstlll~a tra~lclOnalnog p~ocesa rada, ali koje ne proizvode nista, f~bnke elJa. se celokupna aktivnost iscrpljuje u nekoj igri mcduso~Dlh poru?zbma, konkurencije, prepiske, racunovodstva, unutar jedne velike m~eZe? Tu ~e cetokupna materijalna proizvodnja ponovlja uprazno gedna od, tt~ fabrika _ simulakruma eak je "stvarno" otisla pod stecaj, otpu~laJu~l po drugi put svoje nezaposlene). Eto, to je simulacija: nije stvar u tome ~to su te fabrike lazne, nego upravo u tome sto su stvarne, nadstvarne, i sto samim tim upucuju "pravu" proizvodnju, pro~v.:0- dnju "ozbiljnih" fabrika. u istu .nadslvarnos1: Ono ~~o tu fasclm~a nije toliko suprotnost prave fabnkellatne fabrike, vee Je to, n~protlv, njihovo nerazlikovanje, cinjenica da ni sva ostala p~OlzvodnJa n~ma v~e rcferencije ni dublje svrhe od tog preduzeca "slmulakruma . U tom se nadstvarnom nerazlikovanju sastoji pravi "naueno-fantasticni" kvalitet te epizode. A vidimo ida ga ne treba izmgljati: on je tu, ponikao iz jednog sveta bez tajne, bez dubine.

126

Najteze je, bez sumnje, danas u slozenom svetu naucne fantastike razabrati ko jos sledi (a to je veoma veliki deo) pravac imaginarnog druge vrste, vrste produktivno/projektivno i onog sto vet proistice iz tog nerazlikovanja imaginarnog, iz tog kolebanja svojstvenog trecoj vrsti simulacije. Tako se jasno more uociti razlika izmedu masina, mehanickih robota karakteristicnih za drugu vrstu, i kibcmetlckih masina, racunara, itd., koji po svojoj aksiomatici pripadaju treco] vrsti. Ali jedna vrsta more lako da zarazi drugu i kornpjuter more lako da Iunkcionise kao mehanicka supermasina, super robot, masina nadmoci, koja predstavlja proizvodnu genijalnost simularkuma druge vrste: on tu ne igra kao proces simuIacije, a jo~ svedoci 0 refleksima jednog finaIizovanog sveta (ukljucujuci tu i ambivalentnost i pobunu, kao sto to tini kompjuter i film 2001 ili salmanezer u romanu Svi u Zanzibar).

Sve se informacije mogu jos danas dogoditi na nivou naucne fantastike izmedu operatickog (teatralni status teatralne i fantasticne masinerije, "velika opera" tehnike), ~10 odgovara prvoj vrsti, operaiivnog (industrijski, proizvodni status, proizvodac moci i energije), sto odgovara drugoj vrsti, i operacionalnog (kiberneticki, hazardni, kolebljivi status "metatehnike"), sto odgovara trecoj vrsti. Ali samo nas poslednja vrsta jo~ more zaista zanimati.

ZIVOTINJE

TERITORIJA I METAMORFOZE

Sta su trazili dzelati inkvizicije? Priznanje zIa, principa zla.

Trebalo je naterati optuzene da katu kako su krivi sarno slucajno, jer se princip zla umesao u bozanski poredak. Takvo je priznanje vracalo umirujuci kauzalitet, a mueen]e, istrebljenje zla u mueenju, bilo je sarno trijumfaino (ni sadisticko, ni ispastalacko) krunisanje tinjenice da jeproizvedeno zlo kao uzrok. lnace bi i najmanja herezija ucinila sumnjivom celokupno bozansko delo. A kada mi na isti naein koristimo i zloupotrebljavamo zivotinje u laboratorijama, u raketama, sa onom cksperirnentalnom surovoscu, u ime nauke, koje priznanje pokusavamo da iz njih lzvucemo pod skalpelom i elektrodama?

Upravo priznaje nekog principa objektivnosti u koji nauka nikad nije sigurna, zbog kojeg potajno ocajava, Treba naterati Zivotinje da kazu da nisu zivotinje, da bestijalnost, divljaenost, sa onom nerazumljivoscu i radikalnom stranoscu koju to svojstvo podrazumeva za urn ne postoji, nego se, naprotiv, najbestijalnija, najneobicnija, najabnormalnija ponasanja u nauci tumace kao fizioloski mehanizrni, mozdane veze itd, U zivotinjama treba ubiti zivotinjstvo i njegov princip nesigurnosti.

Eksperimentisanje je dakle, sarno, sredstvo koje vodi cilju, ono je aktuelni izazov i mucenje, Ono ne utemeljuje neku razurnljiYost, nego izvlaci naucno priznanje kao sto se nekad silom izvlacilo priznaje 0 verskom ubedenju, priznaje ~ija su vidljiva zastranjenja usled bolesti, ludila, bestijalnosti, sarno prolazna naprslina u navodno jasnoj kauzalnosti. Taj dokaz, kao nekad dokaz bozanskog

129

128

providenja, treba neprekidno i svugde ponovo stvarati - u tom smislu smo svi zivotinje - i to laboratorijske - koje neprekidno ispituju da bi se iz njih izvukla refleksna ponasanja kao priznanja racio~alnosti u poslednjoj instanci, Bestijalnost mora svugde da ustupi mesto refleksnoj animalnosti, ponistavajuci jednu vrstu nerazumljivog, divljeg, ~ije se ovaplocenje za nas svojim cutanjem, ostale upravo zivotinie.

Zivotinje su nam, dakle, prcthodile na putu liberalnog istrebljenja. Svi vidovi savremenog postupanja sa Zivotinjama ocrtavaju peripetije manipulacije ljudima, od eksperimentisanja do industrijskog tovljenja i mnozenja na farmama.

pristupu hrani, takozvani pick order. • U tim uslovima prenaseljenosti poslednji u redu uopste vise ne uspevaju da dodu do hrane, Ljudi su dakle hteli da razbiju pick order i da demokratizuju pristup hrani jednim drukcijim sistemom raspodele. Rezultat je neuspeh: razaranje tog simbolicnog poretka dovelo je do potpune konfuzije kod Zivine j do hronicne nestabilnosti. Lep primer apsurda: poznate su analogne stete koje je demokratska "dobra volja" umela da prouzrokuje u plemenskim drustvima,

Zivotinje obolevaju i somatski! Izvanredno otkricel Kod mi~eva, kod svinja, kod kokosi, pojavljuje se rak, stomacni tir, infarkt miokarda!

U zakljucku autor kaze da je, kako izgleda, jedini lek prostor.

"Malo vise prostora i mnogo bi zapazenih poremecaja nestalo." U svakom slucaju "sudbina tih Zivotinja postala bi manje jadna". On je, dakle, zadovoljan tim kongresom: "Danasnja nastojanja u vezi sa sudbinom vestacki uzgajanih Zivotinja dovode, dakle, jo~ jednom, do povezivanja morala sa dobro shvacenim interesom." "Sa prirodom se ne more einit! sta bilo." Posto su poremecaji postali dovoljno ozbiljni da bi naskodili rentabilnosti preduzeca, to opadanje ucinka more odgajivace navesti da Zivotinjama vrate normalnije uslove Zivota. "Ko bude hteo da ima zdravu farmu morace odsad da se postara i za mentalnu ravnoteiu iivotinja" I on vee predvida vreme kada ce Zivotinje, kao i ljude, slati na selo da bi se uspostavila ta njihova menatalna ravnoteza.

Nikad nije bilo bolje receno koliko su "humanizam", "normalnost" i "kvalitet Zivota" sarno jedna od peripetija rentabilnosti. V eoma [e jasna paralela izmedu tih Zivotinja bolesnih radi viska vrednosti i coveka industrijske koncentracije, naucne organizacije rada i fabrika sa lancanom proizvodnjom. I tu su kapitalisticki "odgajivaci" bili navedeni da izvrse odlucnu reviziju naeina eksploatacije, pronalazeci sve novije "kvalitete rada", "obogacivanje poslova", otkrivajuci "humane" nauke i "psihosociolosku" dimenziju fabrike. Jedino neumitna smrt cini primer livotinja ociglednijim od primera ljudi koji rade po lancanom sistemu.

Okup/jeni na kongresu u Lionu; evropski veterinari su izrazili zabrinutost zbog psihiCkih bolesti i poremecaja koji se sire u industrijskim (Zivotinjskim) [armama:

(Science et Avenir, jula 73)

Zecevi pocinju da pate od bolesne anksioznosti, jedu svoj izmet i postaju sterilni, Zec je, izgleda, po rodenju, "uznerniren" i "neprilagoden" stvor. Osetljlviji je na infekci]e, na parazite, Antitela gube svoju efikasnost, zenke postaju neplodne. Spontano se, ako se moze tako reci, povecava smrtnost.

Histerija Zivine zahvata celu grupu, 10 je kolektivno "psihicka napetost" koja more da dostigne i kritican prag: sve fivotinje pocnu da kreste i da lete u svim pravcima. Kada kriza prode, dolazi do malaksalosti, opstegstraha, zivotinje sesklanjaju u uglove, neme kao paralizovane. Pri prvom soku kriza se ponavlja. To more da traje nekoliko nedelja. Pokusalo se sa davanjem umirujuCih sredstava ...

Kod svinja se pojavljuje kaniba1izam. Zivotinje se uzajamno ranjavaju, Telad pocinju da lizu sve ~10 ih okruzuje, ponekad do

uginuca, . d . d .. ki . .>c: .,

"Treba zaista konstatovau am USlflJS uzgajane L.1VotlDJe

psihicki pate. Pojavljuje se potreba za zoopsihijatrijom ... Psihizam frustracije (uskracenosti) predstavlja prepreku za normalan razvoj".

Mrak, crvena svetlost, razni uredaji, umirujuca sredstva - nista od toga ne pomaze, Kod pcradi postoji izvesna hijerarhija u

Red kljucanja - eng!. - Prim. prevo

130

131

Protiv industrijske organizacije smrti zivounje nemaju druge pomoci ni druge moguce odbrane osim samoubistva. Sve opisane anomalije su samoubilacke. Ti otpori predstavljaju poraz industrijskog planiranja (pad ucinka), ali se narocito oseca da se sudaraju sa logickim umom strucnjaka, Po logici refleksnih ponasanja i fivotinje-masine, po racionalnoj logici, te su anomalije nedopustive, nezamislive. Zivotinjama ce se, dakle, pripisati psihizam, nekakav irecionalni i poremeceni psihizam, osuden na liberalnu i humanisticku terapiju, iako pri tom konacni cilj - smrt - nikad nije menjan,

Tako se ingeniozno, kao neko novo i neistrazeno naucno polje otkriva psihizam fivotinje kada se ova otkriva kao neprilagodena smrti koja jo] se priprema. Isto tako se ponovo otkriva psihologija, sociologija, seksualnost zatv~lenika kada postane nemoguce njihovo jednostavno utamnjicen]e, Otkriva se da je zatvoreniku potrebno slobode, seksualnosti i "normalnosti" da bi podneo zatvor, isto kao sto je industrijski gajenim fivotinjama potreban nekakav "kvalitet fivota" da bi normalno docekale svoje klanje. A nista od toga nije prouvrecno, I radniku je potrebna odgovornost, potrebno mu je samoupravljanje da bi bolje odgovorio proizvodnom imperativu. Svakom je coveku potreban neki psihizam da bi bio prilagoden. Ne postoji drugi razlog za pojavu psihizma, svesnog ili nesvesnog. A njegovo ce se zlatno doba, koje jo~ traje, podudarati s nemogucnoscu neke racionalne socijalizacije u svim oblastima. Nikad ne bi bilo humanistickih nauka ni psihoanalize da je nekim cudom bilo moguce ograniciti coveka na "racionalna" ponasanja, Ceo pronalazak psiholoskog, tija se slozenost more razviti do beskonacnog, ponce jedino iz nemogucnosti da se do smrti eksploatise (radnici), da se do smrti utamnici (zatvorenici), da se do smrti tovi (fivotinje), shod no striktnom zakonu ekvivalentnosti:

- toliko kaloricne energije i vremena = toliko radne snage

- takav prestup = takva odgovarajuca kazna

- toliko hrane = optimalna tezina i industrijska smrt.

Sve se to zakoci, a onda nastaju psihizam, mentalni poremeca], neuroza, psihosocijalno, itd., ne da bi se razbile te delirantne jednaeine, nego da bi se ponovo uspostavio princip kompromitovanih ekvivalentnosti.

132

. . ~o tegleca marva trebalo je da rade za coveka, Kao zaduzene

f~v~)tIDje su pozvane da odgovaraju na ispitivanja nauke. Kao fivotinje za po~ro~~~u postale su industrijsko meso. Kao fivotinje podlome soma~lzacljl, ~an~.treb~ da govor~ "psiholoskim" jezikom, da o~go~araju za SVOj pSI~lzam I za nepocinstva svoje podsvesti. Dogodilo im se sve sro se I nama dogada. Nasa sudbina nije nikad bila odvojena ~ njih~v~, to ~e neka .~sta gorke odmazde nad ljudskim umo~ kO)l.se ~onstlo u izgradnji apsolutnog preimucstva ljudskog nad flvotIDjskim.

Zivotinje su uostalom presle u status nehumanosti tek tokom na~redovanj~ u~a i humanizma. Ta je logika paraieina s logikom raslzn:t~. Objektivna "vl~dav.ina" fivotinjskog postoji sarno otkad pOStOJI ~vek. Trebalo bi suvise vremena za rekonstrukciju njihovih respek~lvnih statll:S3' ~l~ po~or koji ih danas razdvaja, onaj koji do.zv~IJava da ~e fivot~nJe salju da umesto nas odgovaraju u zastra~uJuclm svetovima vasione i laboratorija, onaj koji dozvoljava da se ~i~diraju vrste, arhivirajuci ih kao primerke u africkim rezervatima III u paklu Z?Olo~kih vrtova - jer za njih vise u naso] kulturi nema mesta kao m za mrtve - sve to pokriveno nekom rasistickom sentimentaln?~cu (bebe-foke Brizite Bardo) - ta] ponor koji ih razdvaja stvoren je posle odomacivanja, pripitomljavanja, kao sto je do rasizma doslo posle nestanka ropstva,

. . Nekad.a ~~ fi~ot~nj~ imale svetiju i bozanskiju prirodu od Ij.udl .. ~Od pnmlt_Ivmh ljudi cak nema "ljudske" vladavine i dugo je flvOtlDJSka vrsta imala referentn.i znacaj. Sarno je fivotinja dostojna d~ b~de frtvo,:ana, a ~vek dolazi tek posle na red, kao manje vredan. Ljudi su kvalifikovani po srodnosti sa zivounjom: Bororosi "su" arare. * U tome nema niceg prelogicnog iii psihoanalitickog - niti spada u onu me~1tal.n~ v~st~ klasifika.cije na koju je Levi-Stros (Levi Strauss) sveo flvOhnjski hk (mada Je vee cudesno da su zivotlnje mogle da posluze kao jezik, i to tini deo njihove bozanstvenosttj _ n~, to ~at~ da ~ororosi i arare tine deo jednog ciklusa i da oblik cl~usa Is~lj~~uJe svaku podelu vesta, sve one suprotnost i razlike s kOJI~a rni fiVI.~O. Strukturalna suprotnost je dijabolicna, ona deli i surelJava razlicite identitete: takvo je i izdvajanje ljudskog, koja

Vrsta papagaja. - Prim. prevo

133

fivotinje odbacuje u neljudsko - dok je ciklus simbolican: on ponistava pozicije u jednom povratnom lancanom poretku - i u tom smislu Bororisi jesu arare, a to je onaj isti smisao u kome Kanak (Canaque) kare da se mrtvi krecu medu fivima. [Oa li Delez (Deleuze) misli na tako nesto kad govori 0 postajanju fivotinja (deveniranimal) i kada kaze: "Budite ruzicasti panter!"?]

Bilo kako bilo, fivotinje su uvek, sve do nas, imale neku bozansku ili frtvenu plemenitost koju beleze sve mitologije. Cak i.e i ubijanje u lovu jo~ uvek neki simbolican odnos, nasuprot ekspenmentalnom kasapIjenju. Cak je i pripitomijavanje jo~ jedan simbolican odnos, nasuprot industrijskom gajenju. Oovoljno je sagledati status fivotinja u seljackom drustvu. I ne bi trebalo poistovecivati status pripitomljavanja koji pretpostavlja neki zemljisni posed, neki klan, neki sistem srodstva u kome ucestvuju i fivotinje, sa statusom domacih fivotinja koje five u kUQ - jedine vrste fivotinja koje nam preostaju izvan nasih farmi i uzgajalista - pasa, macaka, ptica, hrcaka - a koje su sve pometene, zbunjene naklonoscu svog gospodara. Putanja koju su presle fivotinje od bozanske zrtve do groblja za pse sa prigodnom muzikom, od kultnog izazova do ekoloske sentimentainosti, dovoljno govori 0 vulgarizaciji statusa samog coveka - sro jos jednom potvrduje neki nepredvideni reciprocitet izmedu jednog i drugog, statusa fivotinje i statusa coveka,

Narocito je nasa sentimentalnost prema fivotinjama siguran znak naseg prezira prema njima. Ona je proporcionalna tom preziru. Zivotinja postaje dostojna rituaia Ijudske naklonosti i zastite u onoj meri u kojoj je vracena u neodgovornost, u ncljudsko, isto kao sto je to i dete u onoj meri u kojoj je vraceno u izvestan status nevinosti i infantilnosti. Sentimentainost je sarno beskrajno degradiran oblik bestijalnosti: rasisticko milosrde koje namecemo fivotinjama, sve dok i sarna ne postanu sentimentaine.

Oni koji su nekad frtvovali zivottnje nisu ih smatrali fivotinjama. Cak i srednji vek, u kome su ih formal no, sudski, osudivali i kaznjavali, bio im je po tome mnogo blifi od nas, koji se uzasavamo nad tom praksom. Oni su ih smatrali krivim: a to je znacilo tiniti im cast, Mi ih ne smatramo nicim, i na toj smo osnovi prema njima "humani". Mi ih ne zrrvujemo, ne kaznjavamo ih i ponosimo se time,

ali to naprosto znacl da smo ih pripitomili, iii, jo~ gore: da smo od njih stvorili neki rasno inferiorni svet koji cak vise nije dostojan nase pravde, nego jedino nase naklonosti i drustvenog milosrda, koji cak vi~e nije dostojan kazne i smrti, nego jedino eksperimentisanja i istrebljivanja kao mesa za kasapnice.

Cudovisnost fivotinja danas proizilazi iz resorpcije svakog nasilja prema njima. Nasilje frtvovanja, koje je nasilje "prisnosti" (Bataj) zamenjeno je sentimentalnim iii eksperimentalnim nasiljem - koje je nasilje distance.

Cudovi~nost je promenila svoj smisao. Prvobitna cudovisnost fivotinja, predmet uzasa i opcinjenosti, ali nikad negativna, uvek ambivalentna, pa i predmet razmene i metafore u zrtvovanju, u mitologiji, u heraldickim fivotinjskim likovima, sve do u nasim snovima i fantazmima - ta cudovisnost, bogata svim pretnjama i svim metamorfozama, ona cudovisnost koja se potajno razresava u fivoj ljudskoj kulturi i koja je neki oblik saveza, nju smo mi zamenili za jednu spektakularnu cudovisnost: onu koju poseduje King-Kong, izvucen iz svo]e dzungle i pretvoren u zvezdu mjuzikhola. Samim tim, kulturni scenario je izvrnut. Nekada je mitski junak unistavao fivotinju, zmaja, cudoviste - a iz prosute krvi nicale su biljke, nicali su Ijudi, nicala je kultura; danas zivotinja King-Kong dolazi da razara industrijske metropoIe, da nas oslobada od nase kulture, mrtve, zato ~to se ocistila od svake stvarne cudovisnosti i sto je raskinula ugovor sa njom (koji je u filmu izrazen primitivnim predavanjem zene). Ouboka privlacnost filma poristlce iz te inverzije smisla: sva je necovecnost presla na stranu Ijudi, sva je covecnost presla na stranu zarobljene bcstijalnosti i uzajamne privlacnosti izmedu rene i zivotinje, cuvodisne privlacnosti izmedu dve razne vrste, izmedu ljudskog i bestijalnog. King-Kong gine zato sto je putem privlacnosti obnovio tu mogucnost metamorfoze jedne vladavine u drugoj, mogucnost tog rodoskrvnog promiskuiteta, mada nikad ostvarenog, izuzev na jedan simbolican i ritualan nacin, izmedu fivotinja i Ijudi.

U stvari, put kojim su presle zivotinje ne razlikuje se od onog koji su presli ludilo i detinjstvo, seks iii crnastvo. Logika iskljucenja, diskriminacije i, neizbezno, zauzvrat, logika reverzije, povratno nasilje koje cin! da se celokupno drustvo na kraju postrojava prema

134

135

aksiomima ludila, detinjstva, seksualnosti i infcriornosti rasa (oci~nih, to treba reci, od onog radikalnog pitanja koje su postavljali samom ~injenicom svog iskljucenja), Konvergentnost procesa civi- 1izacije )e zadivljujuca, Zivotinje, kao i mrtvi i toliki drugi, prosle su kroz 1aJ neprekidni proces prisvajanja putem istreblienja, koje se sastoji u tome da se vrste likvidiraju, a zatim nateraju da govore, da produ kroz priznanje svog nestanka: treba primorati tivotinje da govore, kao sto su na to primoravani ludaci, deca, seks (Fuko), Ovo je utoliko halucinantnije za tivotinje, ~jji se princip ncsigurnosti kojim opterecuju coveka, posle raskida saveza sa njim, sasto]i u cinjenic! da one ne govore.

Na izazov ludila istorijski je odgovoreno hipotezom 0 nesvesnom. Nesvesno je logisticka mera koja omogucava da se ludilo (i, opstije uzeto, svaka cudna i abnormalna formacija) promislja u okviru jednog sistema smisla prosirenog na besmisao, sistema koji ce odrediti mesto strahovanjima od besmislcnog, sada razumljivim u kategorijama izvesnog diskursa: psihizam, nagon, potiskivanje, itd. Ludi su nas primorali da postavimo hipotezu 0 ncsvcsnom, ali smo zauzvrat mi zapali u njenu zamku. Jer ako se, u pocetku, nesvesno na izgled okrece protiv razuma unoseci u njega jednu radikalnu subverzi]u, ako ono jo~ izgleda zaduzeno za potencijalni raskid s ludilom, ono se docnije okrece protiv njega, jer omogucava njegovo povezivanje s jednim umom univerzalnijim od klaslcnog uma.

Ludake, nekada nernuste, danas oslusku]e ceo svet, pronadena je mra po kojoj mogu da se prime njihove poruke, nekada apsurdne i nerazresive. Deca govore, to vise nisu ona cudna i u isti mah beznaeajna bica za odrasli svet - deca znace, ona su postala oznacavajuca - ito ne nekakvim "oslobadanjcm" njihove reei nego zato sro je urn odraslih pronasao tananija sredstva da se oslobodi pretnje njihovog cutanja, I primitivni ljudi su takode shvaceni, njih traze, slusaju ih, to vise nisu zivotinje, Levi-Stros je tacno rekao da su njihove mentalne strukture iste kao i nase, psihoanaliza ih je povezala s Edipom i sa libidom - svi su naSi kodovi dobro funkcionisali i oni su na njih odgovorili. BiH su ranije sahranjeni cutanjem, sada se sahranjuju is pod reei, svakako "drukcije", ali pod parolom "razlikc", kao nekad pod parolom 0 jedinstvu uma, nemojmo se

zavaravati, napreduje isti poredak: imperijalizam razuma nasledio je neoirnperijalizam razlike.

Bitno je da nista ne izmire carstvu smisla, deljenju smisla.

Razume se, iza svega toga nista nam nc govori, ni ludaci ni mrtvi, ni deca, ni divljaci, i mi, zapravo, ni~ta 0 njima ne znamo, ali bitno je da je urn sacuvao obraz i da sve izmire cutanju,

Ali zivotinje ne govore. U jcdnom svetu sve krupnije reci, prisilnog priznanja i govora, sarno one ostaju neme i usled toga izgleda da se ad nas mnogo udaljavaju, do iza horizonta istine. To! medutim, cini da smo s njima prisni. Nije toliko yawn ekoloski problem njihovog opstanka. Yawn jc jo~ uvek problem njihovog cutanja, U jednom svetu koji je na putu da vise ne cini nista izuzev da govori, u svetu povczanom sa hcgcmonijom znakova i diskursa, njihovo cutanje sve vise opterecuje nMU organizaciju smisla,

Razume se, teraju ih da progovore, i to na sve nacine, nimalo nevine. U bas nama su izgovarale covekov moralni diskurs. Podrzale su strukturalni diskurs 0 teoriji 0 totemizmu. Svakog dana izgovaraju svoju "objektivnu" poruku - anatomsku, fiziolosku, geneticku - u laboratorijama. Sluzile su naizmenice kao metafora za vrline i za poroke, kao energetski i ekoloski model, kao mehanicki i formalni model u bionici, kao fantazmaticki registar za nesvesno i, u poslednje vremc, kao model apsolutne deteritorijalizacije Zelje u Delezovom pojmu "anirnalnog-nastajanja" (paradoksalno je sto se fivotinja uzima kao model deteritorijalizacije, mada je ona prevashodno bice teritorije).

U svemu tome, kao mctafora, kunic, model, alegorija (ukljueujuCi tu i njihovu prchrambcnu "upotrcbnu vrednost") zivotinje se jedva oglasavaju, Nigde stvarno ne govore, daju sarno one odgovore koji se od njih traze, To [e njihov nacin da humano vrate njegovim cirkularnim kodovima, i7.3 kojih nas njihovo cutanje analizira.

Nikada se ne moze izbcci reverzija koja sledi posle bilo kog iskljucenja. Shvatanje da Iudaci nemaju razuma dovodi pre Hi posle do rusenja temelja tog razuma -Iudi se na neki nacin svete. Shvatanje da kod tivotinja ne postoji nesvesno, potiskivanje, simbolicno (poistoveceno sa jezikom), to pre iii posle znaci (mozemo se nadati, u nekoj vrsti otkacivanja koje prethodi ludilu i nesvesnom) ponovo

136

137

dovoditi u pitanje validnost tih koncepata, onakvih kakvi danas nama upravlj~ju cineci nas osobcni~. Jer ako se nekad preimucstvo coveka temeljilo na monopolu svesu, danas se uno temelji na monopolu nesvesnog.

Kod ~i~otinta n~ma nesvesnog, to je dobro poznato. One svaka~o.sa~JaJ.u, ah.~~ Jc.pretp?stav~ bi~elektritne prirode, a ned.ostaJ~ rm Je~lk kOJI J~mo daje neki smisao snu, dodeljujuci mu slm~oht':lu pnrodu. MI mozemo 0 njima da fantaziramo, da na njih p.~oJekt~Jemo n~e fantazme i da verujemo u tu zajednicku inscenaCI)U. Ali t'? nam Je zg?d~o - u stvari, fivotinje nam nisu razumljive OJ pod rezimom svesu, OJ pod rezimom nesvesnog. Ne radi se, dakle o tome da ih silom nje~u podvrg~emo, nego bas, naprotiv, da vidim~ u {emu ~me opo~rgavaJu bas tu hipotezu 0 nesvesnom; a na koju nas drugu .hlpolezu silom navode. Takav je smisao iii nesmisao njihovog cutanja,

Cutanje umobolnih bilo je takvo da nam je nametnulo hipo~ezu 0 n~vesnom - a otpor z~votinja je takav da nas primorava na IZI?enu hlpotCz_e. ~o ~ !las jesu i ako ce nam ostatl nerazumljive, mi ipak na neki nacin Zlvlmo u sporazumu sa njima. A ako zivimo tako,. zacclo to ne tinimo pod znakom neke opste ekologije ili u n.~koJ vrsti planet~rnog utocista kojc bi bilo sarno prosirena dimenZIJ3 platonske pecine, gde su se fantomi zlvotlnja i prirodnih elemenata pridruzil! senkama Ijudi izbeglih politickoj ekonomiji - ne, nase duboko r~zumeva.nje sa fivotinjama, cak sa onima koje postepeno vee nestaju, nalazi se pod zajednickim, prividno obrnutim, znakom metarmofoze i teritorije.

l',.Hgta ne izgleda stalnije u produzavanju vrste od zivotinja, a one su ipak za nas prevashodna slika metamorfoze, svih mogucih metamorfoza. Ncma niceg Sto vik luta, sto se ~fividno vjge seli ad zivotinja, a njihov je zakon ipak zakon teritorije . Ali treba ukIoniti svak~ pr?tivrdnost u vezi s tim pojmom teritorije. To uopste nije pr?Suem odnos nekog subjekta iii neke grupe prema njegovom (nJ~n,?m) prostor~~ neka vrsta organskog prava pnvatnog vlasnistva pOJe~mca, kiana III gup~. - to je fantazam psihologije i sociologf]e proSI~~ne na s~u e~.ol,?gIJu - niLi je to vrsta vitalne fu~gcije, okolisnog mehura kOJI bi obuhvatao ceo sis tern potreba . Tcritorija

nije ni neki prostor u onom smislu pod kojim 13j termin za nas podrazumeva slobodu i prisvajanje, Ako ne prcdstavija ni nagon, ni potrebu, ni strukturu (bila ona i "kulturna" iii "obicajna") - pojam teritorije se na neki nacin suprotstavlja i pojmu nesvesnog. Nesvesno je [edna "ukopana", potisnuta i bcskrajno razgranata struktura. Teritorija je otvorena i omedena. Nesvesno je mesto neodredenog ponavljanja potiskivanja i fantazma subjekta, Teritorija je mesto odredenog ciklusa srodnosti i razmena - bez subjekta, ali i bez iznimke: zivotinjski ili biljni cikIus, cikIus dobara i bogatstava, cikIus srodnistva i vrste, ciklus lena i rituala - tu nema subjekta i sve se tu razmenjuje. Obaveze su tu apsolutne, reverzibilnost totalna, ali niko tu ne zna za smrt, jer sc tu sve preobrazava, metamorfozira. Nema subjekta, ni smrti, ni nesvesnog, ni potiskivanja, buduci da nista ne zaustavlja lancano nastavljanje oblika.

Zivotinje nemaju podsvesti, jer imaju svoju teritoriju. Ljudi imaju podsvest tek otkad nemaju svoju teritoriju. Njima su u isti mah oduzeti teritorija i metamorfoze - nesvesno je individualna struktura zalosti u kojoj se ncprekidno i beznadno ponovo odigrava taj gubitak - a zivotinje su nostalgija za njima. Pitanje koje nam one postavljaju bilo bi dakle sledece: ne zivimo Ii mi, vee sada, s one strane efekata linearnosti i akumulacije razuma, s one strane efekata naseg svesnog i nesvesnog, na taj sirov, simbolican nacin ciklusa i neodredenc rcverzije na jednom konacnom prostoru? I ne sanjamo Ii (s onestrane idealne sheme koja predstavlja nasu kulturu, a moZda i svaku kulturu, sheme akumulacije energije i konacnog oslobadanja) vise 0 imploziji nego 0 eksploziji, vise 0 metamorfozi nego 0 energiji, viSe 0 ritualnoj obavezi i izazovu nego 0 slobodi, vise 0 teritorijalnom cikIusu nego 0 ••. Ali fivotinje ne postavljaju pitanja. One cute.

138

139

OSTATAK

drugog, ono stvarno iIi slika? U tom smislu moze da se govori 0 ostatku kao 0 jednom ogledalu, iii 0 ogledalu ostatka.Jer u oba slucaja je strukturalna demarkaciona linija, linija podele smisla postala nestalna, jer smisao (najdoslovnije: mogucnost da se ide od jedne tacke do druge shodno jednom vektoru koji je odreden respektivnom pozicijom terrnina) vik ne postoji. Nema vi~e respektivne pozicije - posto stvarno nestaje da bi ustupilo mesto jednoj slid stvarnijoj od stvarnog, i obrnuto - posto ostatak nestaje sa dodeljenog mu mesta da bi se ponovo pojavio na suprotnoj strani, u onom cega je bio ostatak, itd.

Tako je i sa drustvenim. Ko ce reci da Ii je ostatak drustvenog nesocijalizovani ostatak, ili je b~ samo drustveno ostatak, dZinovski otpadak ... cega drugog? Jednog proccsa koji, kada bi potpuno nestao i kada cak ne bi imao drugog imena nego drustveno, ipak bio sarno njegov ostatak. Ono sto preostaje moze da ima totalnu dimenziju stvarnog. Kada je neki sistem sve apsorbovao, kad je sve sabrano, kada nije ostalo nista, celokupna suma se prebacuje u ostatak i postaje ostatak.

Pogledajte rubriku "Drustvo" u listu Monde, u kojoj se paradoksalno pojavljuju sarno doseljenici, delikventi, zene, itd. - sve ~to nije bilo socijalizovano, "socijalni" slueajevi analogni patoloskim slucajevima. To su dZepovi koje treba rcsorbovati, segmenti koje "drustveno" izolu]e tokom svog sirenja, Obelezeni kao "rezidualni" na horizontu drustvenog, oni samim tim dospevaju pod njegovu jurisdikciju i osudeni su da pronadu svoje mesto u nekoj prosirenoj socijalnosti. Na tom ostatku socijalna masina ponovo pokrece i nalazi novu energiju. Ali ~la se dogada kada je sve izbrisano, pokupljeno, kad je sve socijalizovano? Onda se masina zaustavlja, dinamika se izvrce i celokupni drustveni sis tern postaje ostatak, U onoj meri u kojoj drustveno u svom napredovanju eliminise sve ostatke, ono sarno postaje rezidualno. Oznacavajuci kao "Drustvo" rezidualne kategorije, druitveno se samo oznacava kao ostatak.

Nemogucnost da se odredi ~ta [e ostatak drugog karakterise fazu simulacije i agonije raspoznatljivih sistema, fazu u kojoj sve postaje ostatak i rezidualno. A obrnuto, nestanak neminovne i strukturalne pregrade koja je ostatak izolovala od ??? i koja odsad

KAD SE ODUZME SVE, NE OSTAJE NISTA To je pogresno.

Izjednacenje svega i nicega, oduzimanje ostatka, pogresno je od pocetka do kraja,

Nije ~a nema ostatka. Ali on nikad ne poseduje autonomnu ~tva.rnost! m svoje mesto: on je ono cije deljenje, ogranicavanje, iskljucenje oznaeava ... sta drugo? Oduzimanjem ostatka zasniva se i poprima snagu stvarnosti... ~ta drugo?

. ~udno je upr~vo to sto ne postoji suprotni term in u jednoj

bmarn~J. suprotnosn: moze se reci desnica/levica, isto/drugo, veci-

na/manjina, ludo/normalno, itd. - ali ostalo/ ? Nicega nema s

druge strane pregrade. "Suma i ostatak", zbir i ostatak, operacija i ostatak - nisu raspoznatljive opozicije.

A .ipak (.m~ ~t? je .s druge stra~e ostatka postoji, to je cak o~ele~enI te~II_l!.n, Ja~ oblik, p<?vla~ee~~ element u toj cudno disirnetntn?J 0POZIClP, u tOJ struk.tun koja nIJe struktura. Ali taj obelezeni tcrII_lI!l n~ma ~mena. On Je ~noniman, nestalan i bez definicije. Pozitivan Je, ali mu sarno negauv daje snagu stvarnosti. Strogo uzeto mogao bi da bude definisan sarno kao ostatak ostatka. '

Ostatak prema tome upucuje na nesto mnogo vise nego jasnu podelu na dva lokalizovana termina, na jednu okretnu i povratnu stru.kturu, strukturu uvek imanentne reverzije, gde se nikad ne zna sta je ostatak onog drugog. Ni u jednoj drugoj strukturi ne moze da se vrsi ta reverzija iIi to sunovracivanje: muski rod nije zensk! rod ~ns~og ~oda, nor~al~o nije ludo ludog, desnica nije levica levice ltd. Pitanjc, mozda, [edino moze da se postavi u ogledalu: ~ta je odraz

140

141

svakom terminu omogucuje da bude ostatak drugog, karakterise jednu fazu reverzibilnosti u kojo] virtuelno vise nema ostatka. Obe propozicije su istovremeno "tacne" i ne iskljucuju se. One su same reverzibilne.

ekonomija ostatka, otpatka. Sva se normalnost danas iznova sagledava u svetlosti ludila, koje je bilo sarno njen bcznacajni ostatak. To je privilegija svih ostataka, u svim oblastima, oblasti ncrccenog, zcnskog, ludog, marginalnog, izmeta i otpatka u umetnosti, itd. Ali i to je jo~ sarno neka vrsta inverzije strukture, povratka potisnutog kao jakog vremena, povratka ostatka kao viska smisla, kao prekobrojnog (ali prekobrojno se formalno ne razlikuje od ostatka, a problem utroska prekobrojnog se kod Bataja ne razlikuje od problema resorpcije ostataka u jednoj politickoj ekonomiji racuna i oskudice: sarno se filozofije razlikuju), neke vece ponude smisla na osnovu ostatka. To je tajna svih "oslobadanja", koja se izdaju u energije srivene s druge strane pregrade.

Mi se, medutim, nalazimo pred jednom mnogo originalnijom situacijom: ne pred situacijom proste inverzije i promocije ostataka, nego pred situacijom izvesnih zavisnosti svake strukturc i svake suprotnosti koja tini da cak viSe i nema ostatka, usled toga sto je ~n svugde i sto se, igrajuci se s pregradom, ponistava kao takav,

Ne ostaje nista onda kada se sve oduzelo, nego onda kada se stvari neprekidno izvrcu i kada i sarno sabiran]e vise nema smisla.

Drugi je aspekt, isto tako neobican kao i odsustvo suprotnog termina, cinjenica da ostatak zasmejava. Bilo koja diskusija 0 toj temi izaziva istu igru reci, istu dvosmislenost i istu sablaznjivost kao i diskusije 0 seksu ili 0 smrti, Seks i smrt su dye velike priznate teme kojima se mogu izazvati ambivalentnost i smeh. Ali ostatakje treca, i mozda jedina, buduci da se prvedve druge svode na nju kao na samu figuru reverzibilnosti. Jer zasto se ljudi smeju? Smeju se sarno reverzibi1nosti stvari, a seks i smrt su prevashodno reverzibilne figure. Zato ~to je lezi~te izmedu muskeg i renskog (roda), izmedu Zivota i smrti uvek reverzibilno ljudi se smeju seksu i smrti. A koliko se jo~ me smeju ostatku koji cak ne zna za suprotni termin, koji potpuno sam prelazi ceo ciklus i beskrajno trti za sopstvenom pr~~radom, za svojim dvojnikom, kao Peter Slemil za svojom senkom ? Ostatak je sablaZnjiv zato ~lo je reverzibilan i sto se menja u sebe samog. Nepristojan je i zasmejava, kao sto jedino, i to duboko, zasmejava neraz1ikovanje izmedu muskeg i zenskog, neraz1ikovanje izmedu Zivota i smrti.

Rodenje je rezidualno ako nije simbolicno ponovljeno inicijacijom.

Smrt je rezidualna ako nije razresena u zalosti, u kolektivnoj Zalobnoj svecanosti,

Vrednost je rezidualna ako nije resorbovana i utrosena u ciklusu razmena.

Seksualnost je rezidualna kada postane proizvodnja seksualnih odnosa.

I sarno drustveno je rezidualno kada postane proizvodnja "drustvenih odnosa".

Sve stvarno je rezidualno,

a sve ~to [e rezidualno osudeno je da se beskrajno ponavlja u fantazmu.

Ostatak je danas postao jaki termin. Na ostatku se temelji jedna nova razumljivost. To je kraj izvesne logike raspoznatljivih suprotnosti u kojima je slabi term in imao ulogu rezidualnog termina. Danas se sve Izvrce, Sarna psihoanaliza je prva velika teorizacija rezidualnog (lapsus, snovi, itd.). Nama vik ne upravlja neka politicka ekonomija proizvodnje, nego jedna politicka ekonomija reprodukcije, reciklaze - ekologija i zagadenje - [edna politicka

142

143

Svaka akumulacija je sarno ostatak, i akumulacija ostatka, uto1iko sto predstavlja raskid saveza i sto u Iinearnom beskraju kumulusa i racuna, u linearnom beskraju proizvodnje, energije i vrednosti, kompenzira ono ~to se pre ispunjavalo u ciklusu saveza. Medutim, ono sto prolazi kroz izvestan ciklus izvrsava se potpuno, dok je u dimenziji beskrajnosti, sve sto se nalazi ispod erte beskrajnog, ispod erte vecnosti (te zalihe vremena koje je takode, kao svaka zaliha, raskid saveza) - sve to sarno ostatak.

Akumulacija je sarno ostatak, a potiskivanje je sarno njen obrnuti i simetricnt oblik. Zaliha potisnutih afekata i predstava je ono na cemu se temclji nas novi savez.

Ali kada je sve potisnuto, onda vHe nista nije potisnuto. Mi nismo daleko od te apsolutne tacke potiskivanja na kojoj se same zalihe rastvaraju, na kojo] se zalihe fantazma ruse. SVF imaginarno ~lo sc odnosi na zalihu, encrgiju i onog ~to od njih ostaje proizilazi . za nas iz poliskivanja. Kada ono dostigne izvesnu tacku kriticne zasiccnosti u kojoj se njegova evidentnost izvrce, onda energije vise ne moraju da budu oslobadane, trosene, stedene, proizvodenc: jer ce se koncept energije sam od sebe raspIinuti.

Danas se od ostatka, od energija kojc nam preticu, od obnavljanja i cuvanja ostataka, stvara krucijalni problem covecanstva, On je nercsiv kao takav. Svaka ce nova oslobodena ili utrosena energija ostaviti neki nov ostatak. Svaka cc telja, svaka libidinalna energija proizvesti novo potiskivanje. Sta je tu cudno buduci da se i sarna energija shvata sarno u krctanju koje je nagomilava i oslobada, koje je potiskuje i "proizvodi", to jest u vidu ostatka i njegovog dvojnika?

Treba nastojati na besmislenoj potrosnji energije da bi sc ponistio njen koncept. Treba nastojati na maksimalnom potiskivanju da bi se ponistio njegov koncept. Kada poslednji ekolog bude potrosio poslednji litar energije, kada poslcdnji etnolog izvrsi analizu poslednjeg urodenika, kada poslednja "radna snaga" bude proizvela poslednju robu, kada poslcdnji analiticar razjasni poslednji fantazam, kada sve bude oslobodeno i potroseno "s poslednjom energijom", tada cemo uociti da je ta dZinovska spirala energije i proizvodnje, potiskivanja i nesvesnog, pomocu koje smo uspeli da sve obuhvatirno jednom entropicnom i katastroficnom jednacinom

144

- da je sve to, u stvari, sarno [edna metafizika ostatka, a ona ce biti smesta razresena u svima svojim efektima.

145

SPlRALNI LES

Univerzitet se izopacio: nije funkcionalan na drustvenom planu trzi~ta i zaposljavanja, ncma ni kulturne sustine, ni naucne celishodnos ti,

Nema cakvisc ni vlasti u pravom smislu reci: i ona se izopacila, izmetnula. Otuda, nemogucnost da se ponovo rasplamsaju vatre iz 68-e: da dode do ponovnog prelspitavanja nauke u sukobu sa samom vlascu - eksplozivne kontradikcije znanja i vlasti (iii otkrivanja njihovog surovanja, sto se svodi na isto) na univerzitctu, a samim tim, simbolicnom (vise nego politickom) zarazom, u celokupnom ipstitucionalnom i drustvenom poretku. Taj zaokret jc oznacio tekst Cemu sociolozi?: corsokak znanja, vrtoglavica neznanja (to jest, u isti mah, apsurdnost i nemogucnost da se akumulira ncka vrednost u okvirima znanja), krece se kao neko apsolutno oruzje protiv same vlasti da bi [e srusila shodno istovetnom vrtoglavom scenariju odstupanja. To je bio efekat maja 68-e. Nemoguc je danas, kad je sarna viast, posle nauke, nestaIa, postala neuhvatljiva. Sarna je odstupila. Nemoguc je ofanzivan prodor u jednu vet ncstalu instituciju, bez naucnog sadrzaja, bez strukture vlasti (izuzev ncke arhaicne feudalnosti koja upravlja jednim simulakrumom masinerije ~ija joj je namena nepoznata, i tije je prezivljavanje vcstacko kao i dalje postojanje kasarni i pozorista), Srnisla jo~ ima samo ono ~to ubrzava raspadanje, naglasavajuci parodicnu, prividnu stranu igara umiruce

naukc i vlasti. '

Strajk ~ini upravo suprotno. On preporada ideal moguceg univerziteta, fikciju svacijeg pristupa izvcsnoj kulturi (koja je nepronalaziva i ncma vge smisla), on zamenjuje funkcionisanje univerzi-

146

!eta ka.o njegov~ alt~r~~tivna. kritika, ka.? njegova terapeutika. On JO~ sanJa 0 ne~oJ sustini! nekoj demokratij! nauke. Levica, uostalom, ?a~as svugde igra t~ ulogu: pravda levice ponovo nadahnjuje nekom ~eJom pr~vde, nekim zahtevom za logikom i drustvenim moralom Jed~~ truli .~parat koji se raspada, koj~ gubi svaku svest 0 svojoj legitimnostii gotovo sam od sebe odustaje od funkcionisanja. Levica je ta koja i~lucuje.i ~jni~ki reprodukuje vlast, jer ona je tell, pa, dakle,.u nJ~ veruje I vaskrsava Je tamo gde)e sistem ponistava, ~u~u6 ~a ~lStem postcpeno ponistava sve svoje aksiome I sve svoje IDstI1~CIJe I po~tep~no ostvaruje sve ciljeve istorijske i revolucionarn~.levlce, ova Je pnmorana da obnavlja sve mehanizme kapitala da bi jednog dana mow a da ih C?svoji: od privatnog vlasnistva do malog preduzeca, od armije do nacionalne velicine, od purltanskog morala do mal?gradanske kulture, od pravde do univerziteta - sve treba sac~V~tl od on~g ~to se gubi i nestaje, od onog ~to [e sam sistem, u s~oJ?J. surovostt, slazemo se, ali i po svom ireverzibilnom impulsu likvidirao, '

C?tuda paradoksalna, ali nuzna inverzija svih termina politicke analize.

Vlast (iii ono .~to je zamenjujej ne veruje vise u univerzitet.

Ona za~ravo zna da Je on sarno [edna zona udomljavanja i nadzora za ~Iu J.ednu genera~iju, ona, dakle, nema ~ta tu da selekcionise-, s,:oJu elitu ce pronaci drugde iii na drugi nacin. Diplome ne sluze nicemu: zasto bi odbijala da ih daje,spremna je, uostalom, da ih daje sv~ko~e -:-- pa Cem~ onda 13 provokantna politika aka ne treba da se ~lstahz~Ju energlJe oko jedne fiktivne okosnice (selekcija, rad, diploma itd.), o~o )ednog ~et m.rtvog referencijala u raspadanju.

Ra~pa.daJ~tl ~, umverzuet mote da u~ini jos mnogo zla (~aspadanJe Je sunbol~cno r~e~je - nco politicko, nego simbolicno, dakle, za. nas sUbverz~vn.o). All zato bl trebalo poei od samog tog raspada.nJa, a ne sanjau 0 pr~porodu. Trebalo bi to raspadan]e p!etvontl u ~tok p'ro~, u ~asIlnu smrt, putem ismevanja, izazova, Vlgestruke simulacije koja bi ritual smrti univerziteta ponudila kao model raspadanja celokupnom drustvu, zarazan model napustanja

147

svake drustvene strukture, u kome bi smrt konacno izvrsila svoje pusiosen]e koje ~~raj~ oa.j_ni~~ pok~a? da ?stvari, u ~osluhu sa sistemom, uspevajuci u najboljem slucaju da Je pretvon u lagano, usporeno odumiranje~ koje cak .~i~e nije ni moguce mesto neke

subverzije, neke ofanzivne reverZlJe. . . .

A to je ono sto je uspelo maju 1968. U jednom JO~ relatlvn~ ranom trenutku proces rastvaranja univer~iteta i kultu_rc,. stude.ntl su, daleko od zelje da spasavaju namcl!~J (vas~av~Ju Iz~~blJen predmet na neki idealna nacin), odgovonh dobac~Ju~~ v~aslI.~za~ov totalne, trenutne smrti institucije, izazov ~etent?np!l~cIJ~, JO~ mnogo intenzivnije od one koju le izazvao ~lSt~m, ~.poZlvaJucI vlast da ogovori na to totalno skretanje naucne msntucije, na to totaln? odustajanje od akurnulacije .,!-a jed~om ~tom. mes~u, na ~~. u kraJ: njoj liniji, namernu ~mr.t - m~e to bila ~a umver~leta. mJe to neki izazov, to je, napronv, igra sistema, all Je smrt umverz~teta - na.to vlast nije mogla da odgovori, izuzev, zauzvart, sopstvemm raspustanjem (mozda smo za trenutak, ali mi smo to videli).

Barikade su lO-og maja izgledale ~ef~nzivne,. kao .~a brane jednu teruoriju: Latinski kvart, staru "radlom~u". ~I to nIJe tacno: iza tog privida stajao je mrtvi univerzitet, stajala Je mrtva k~~tura, ~iji su izazov dobacivale vlastima, i u isti mah even~ualno nJlho~a sopstvena smrt - preobrazaj u neposrednu tnvu, sto Je.zapravo bila sama dugoroena operacija sistema: Iikvidacija .kultu~e I na~ke. O~e nisu podignute da bi spasle Sorbonu, nego da bi drugima u lice b~cIle njen tes, kao sto su croci Vatsa i Detroi~ javnos~i ~~monst.r~tlvno ukazivali na rusevine svojih kvartova koje su sami bili zapahh.

time more danas da se mare u demonstracijama? Cak ni rusevinama nauke, kulture - i same su rusevine pokojne. Mi. to znamo, sedam smo se godina bavili zaloscu zbog ~antera. G~dl~a 68. je mrtva, ponovlj.iva sa~o ~o f~n~azam falO~tl. Ono ~to bl bll? njen ekvivalent po slrnbo~~~noJ. U:SUDI. (~to znaci s on.e strane poI.Itickog) bila bi ista operacIJa koja Je ucinila da neznanje, raspada~Je znanja izvdi udar proti~ vlasti - p?n~vo pro~ade t~ cudesnu energiju ali na sasvim drugom DlVOU, na Vl~OJ spirali: postigne da nevlast, da

148

raspadanje vlasti udari protiv - zapravo protiv cega? U tome [e problem. On je mozda neresiv. Vlast se gubi, vlast se izgubila. Svuda oko nas postoje jos sarno lutke vlasti, ali mahinalna iluzija vlasti joo upravlja drustvenim poretkom, iza koje raste odsutni, necitki uzas kontrole, uzas nekog konacnog koda tiji smo sicusni terminali svi mi.

Napadati predstavnistvo takode ~ nema mnogo smisla.

Dosta je jasno da su svi studentski sukobi (kao i sire, na nivou globalnog drustva) oko predstavnistva, delegacije vlasti, iz istog razloga, sada jo~ sarno fantomske peripetije koje su, medutim, jo~ dovoljne da, iz ocajanja, zauzmu prvi plan. Putem ne znam kog Mebijusovog efekta i predstavnistvo se takode okrenulo protiv sebe samog i ceo se logickl svet politickog samim tim rasturio, ustupajuci mesto jednom beskonacnom svetu simulacije u kome smesta niko vise nije predstavljan niti prestavlja bilo sta, u kome se sve u isti mah akumulira i rastura, u kome je cak nestao osovinski usmeravajuci i spasonosni fantazam vlasti. To je za nas jo~ nerazumljiv neprepoznatIjiv svet, nekakve zlokobne iskrivljenosti, kojoj se restoko odupiru nase mentalne pravougaonc koordinate, naucene na linearni beskraj kritike i istorije. Tu se, medutim, treba boriti, ako Qlk i to jo~ ima nekog smisla, Mi smo simulanti, mi SIDO simulakrumi (ne u klasienom smislu "privida"), konkavna ogledala ozraeena drustvenim, zracenje bez svetlosnog izvora, vlast bez korena, bez distance, i u tom cemo se taktickom svetu simulakruma morati da borimo - bez nade (nada je slaba vrednost), ali ispunjeni prkosom i zanosom. Jer, ne treba odbijati intenzivnu privlacnost koja izbija iz tog rastapanja svih instanci, svih okosnica vrednosti, svake aksiologije, ukljutiwi i politicku, Taj prizor, koji je istovremeno prizor agonije i apogeje kapitala, daleko prevazilazi prizor robe koji su opisali situacionisti, Taj prizor je nasa glavna snaga. Mi prema kapitalu nismo vise u nekom neizvesnom iii pobednickom odnosu snaga, nego u politiekom, a to je upravo fantazam revolucije. Mi smo u jednom odnosu izazova, zavodenja i smrti prema tom svetu koji ~ nije nikakav svet, upravo zato S"to mu nedostaje svako osovinsko srediste. Izazov kojim nam

149

preti kapital u svom delirijumu - ukidajuci bezobzirno zakon profita, visak vrednosti, proizvodne celishodnosti, strukture vlasti, i pronalazeci ponovo na kraju svog procesa duboku nemoralnost (ali i privlacnost) primitivnih rituala razaranja, taj izazov treba prihvatiti u jednom ludom nadmetanju. Kapital je neodgovoran, ireverzibilan, neminovan kao vrednost. On je sam kadar da pruzi fantastiean prizor svog raspadanja - nad pustinjom klasicnih struktura kapitala lebdi joJl jedino fantom vrednosti, kao ~to fantom religije lebdi nad odavno obesvecenim svetom, kao ~to fantom znanja lebdi nad univerzitetom. Na nama je da ponovo postanemo nomadi te pustinje, ali oslobodeni mahinalne iluzije vrednosti, ZIveeemo u tom svetu koji za nas poseduje svu uznemiravajucu neobicnost pustinje i simulakruma, sa svom verodostojnoscu Zivih fantoma, lutajucih i simulirajucih Zivotinja koje je kapital, koje jesmrt kapiiala stvorila od nasjer pustinja gradova je ravna peskovitoj pustinji - d~ungla zankova je ravna sumskoj dzungli - zanosenje simulakrumom je ravno zanosenju prirodom - ostaje jo~ jedino omamljujuca zavodljivost jednog umiruceg sistema, u kome rad sahranjuje rad, u kome vrednost sahranjuje vrednost - ostavljajuci neki netaknut prostor ispunjen strahom, bez utrtih staza, neprekidan kao ~to ga je zamislio Bataj, gde jedino vetar podire pesak, gde jedino vetar bdi nad peskom.

Sta znaci sve to u oblasti politike? ,

Znati veorna malo.

Moramo da se borimo i protiv duboke privlacnosti koju za nas ima agonija kapitala, protv inscenacije sopstvene agonije koju prireduje kapital, a u kojoj smo mi stvarni samrtnici. Prepustiti mu inicijativu sopstvene smrti mati prepustiti mu sva prelmucstva revolucije, Okruzeni simulakrumom vrednosti i fantomom kapitala i vlasti, mi smo mnogo razoruzaniji i nemocniji nego kada smo okrufeni zakonom vrednosti i robe, buduci da se sistem pokazao sposobnim da iategrise svoju sopstvenu smrt i da nam je oduzeta odgovornost za nju, sto znaei da nam je otero trillte naseg sopstvenog Zivota. To vrhunsko lukavstvo sistema, lukavstvo simulakruma njegove smrti, pomocu kojcg nas odrzava u Zivotu pon~tiwi putem apsorpcije svaku mogucu negativnost - to lukavstvo more da bude

spreceno sarno jos vecim lukavstvom, Kao izazov iii imaginarna nauka, jedino nas neka patafizika simulakruma moze izbaviti od strategije simulacije sistema i izvesti iz smrtnog corsokaka u koji nas on zatvara.

150

151

Tamo gde nista nije na svom mestu vlada nered, Tamo gde na odredenom mestu nema niceg vlada red.

Breht.

epidovskorn razmenom,pedago~kim i~cestom koji n~"toji ~a na?oknadi izgubljenu razmenu rada I znanja), U t~m smislu ~~Ive~zll~~ ostaje mesto oCajnicko~ uvode~ja u prc:zan obI!" vred'!'ostl, I om koji u njemu zive poslednjih godina znaju. za taj tU~~ll ~ad, zapr~vo, ocajanje nerada, neznanja. ~er s~d<clnJe. gencracIJe. JO~ sanj~Ju .0 citanju, 0 ucenju, 0 takmicenju, all za to I.m n~ostaJc odusevljenje - sve u svemu, asketski kulturni meMalItet jC potpuno potonuo. Zbog toga ni strajk vise ngta.ne znati. . . . ..

Zbog toga smo i upah u zamku, sami s~o je sebl.postavlh, posle 68-e, izdajuci s.v~kome dip,,~me. SubVerZlja? Ne, .mkako. ~a ponovimo, mi smo bill zagovorn~cl nap~ed~og obhka, t,.stog obhka vrednosti: diploma bcz rada. Sistem th vise nece, a.h h~re to :vrednosti operacionalne u praznom - a upravo smo mr to maugun-

sali, u obrnutoj iluziji. .... .

Ocajanje studenata sto dcbijaju dl'plom~ be~ r~da ravno}e ocajanju nastavnika, i dopunjuje gao Ono Je ~kr~ven.lj.e 1 podmukl~Je od tradicionalnog straha da se padne na ~SpltU lit ~a s.e dobiju bezvredne diplome .. Osig~rani~ od bil~ ~og nZl~~ u VCZl s dlplomo~ koje lisavaju sadrzaja penpeuje zn~nJ~ I s~lekcIJe. tclk? ~e podnosi. Zato je potrebno da se ono komplikuje bilo nekim ahbl-kuluk0!ll, simulakrumom rada u zamenu za neki simulakrum diplome, bilo nekim oblikom agr~ije (nastavnik primoran da overava indekse, tj. da igra ulogu automata) iii ozlojedenosti, da bi se od!Zalo bar nesto od "stvarnog" odnosa. Ali tu nlli~ ne vre~i. Cak I braOlc;. scene izmedu nastavnika i studenata, koje danas cine dobar deo nJI~~vog opstenja, sarno su jo~ neko podseCa~je i kao !le~a .nostalglja za nekom zestinom ili za nekim saucesnistvom koje ih Je nekada suprotstavljalo iii ujedinjavalo oko odrcdenog naucnog ili politickog

cilja. ... .

Kakva je to zatost, kakva panil~a, k_ad nas ~apustI tvrstl.za~on vrednosti", "gvozdeni zakon"! Zato J?~. una lepih dana.za fasisticke i autoritarne metode, jer one obnavljaju nclto.od zestm.e, p~dnete iii primenjene, svejedno, koja je potrebna ~ Zivot. ~tJI!~ rituala, zestina rada, zestina znaja, Zestina k_rvi, zesuna ,:~astll pol~~lke, to JC dobro! Odnosi snaga, protivrecnosti, eksploatacija, represija - sv~ Je to jasno i razumljivo! To danas nedostaje i oseca se potreba za urn.

POSLEDNJI TANGO VREDNOSTI

Odgovorne na univerzitetu ispunila je panikom ideja da ce se diplome izdavati bez odgovarajuceg "stvarnog" rada, bez ekvivalentnosti znanja, To nije panika od politicke subverzije, to je panika od mogucnosti da se vrednost odvoji od njenih sadrzaja ida funkcionise sama, shodno svom obliku. Univerzitetske vrednosti (diplome itd.) mnozice se i nastaviti da cirkulisu, po malo kao slobodni kapitali iii evrodolari, one ce se kretati bez referencijalnog kriterijuma, u krajnjem slucaju potpuno dcvalorizovane, ali to nema znacaja: sarna j~ njihova cirkulacija dovoljna da stvori drustveni horizont vrednosti, a opsednutost fantomskom vrednoscu bice cak utoliko veca, ukoliko se njen referencijal (njena upotrebna vrednost, njena razmcns.ka vrednost, univerzitetska "radna snaga" koju ona pokriva) bude vise gubio.

Ta je situacija sarno, na izgled, nova. Ona to jeste za onc koji jo~ misle da se na univerzitetu odvija ncki stvarni proces rada i koji u to investiraju svoje zivotno iskustvo, svoju neurozu, smisao svog postojanja. Razmena znakova (znanja, kulture) na univerzitetu izmedu "nastavnika" i "studenata" vee od pre izvesnog vremena nije vise nista drugo nego nekakav potajni sporazum pracen gorcinom ravnodusnosti (ravnodusnosti znakova koja sobom donosi i zanemarivanje drustvenih i humanih odnosa), nakakav simulakrum pracan psihodramom (dramom stidljivog zahteva za toplinom, prisustvom,

152

153

Na primer, celu jednu igru predstavlja, opet na univerzitetu (ali i celokupna politicka sfera se artikulise na isti nacin) ponovo uspostavijanje autoriteta nastavnika putem "slobodne reci", grupne autosugestije i drugih modernih ludorija. Zapravo, niko tome ne naseda, Naprosto, da bi se izbeglo duboko razocarenje, da bi se izbegla katastrofa do koje dovodi gubljenje uloga, statusa, odgovornosti i neverovatna demagogija koja se na univerzitetu S:iri, u profesoru treba obnoviti bar samo nekakvog manekena znanja i vlasti, bar neki delle zakonitosti koju daje ultralevica - inace jc situacija nesnosna za sve. Na tom kompromisu - vestackom izigravanju nastavnika, sumnjivom saucesnistvu studcnta - na tom fantomskom scenariju pedagogije stvari se nastavljaju i ovaj put mogu da potraju beskonacno. Jer, postoji neki kra] za vrednost i za rad, ali on ne postoji za simulakrum vrednosti i rada. Svet simulacije je prekostvaran i prekomeran: nijedan dokaz stvarnosti ga nece vise okoncati - ako to ne ucini totalno urusavanje i klizanje tla koje ostaje nasa najluda nada.

Maj 1977.

ONIHILIZMU

Nihilizam nema vise one tamne, vagnerijanske, spenglerovske, cadave boje koje je imao krajem pro.~~og veka. On vi~e ne proistice iz dekadentnog poglcda na syet, m lZ .ncko~ ~et~~zICkog radikalizma poniklog iz smrti boga i svih 1?osled~ca k?Je lZ nJl~ tre~a izvuci. Nihilizam ima danas obelezje prozimosu, on Je na neki nacin radikaIniji, krucijalniji nego u svojim ranijim i is~orijski~ ~blicima! jer je ta prozirnost, ta kolebljivost potpuno. syoJstven~ 1 ststemu, 1 svako] teoriji koja joS: pretenduje d~ ~a ~n.a~IZlfa. Kad Je ~o~ umro, postojao je joS: Nice da to kaze - veliki mhlhst.a pred ~eCmm l.lclom vecnog, Ali pred simuliranom prozirnoscu svih stvan, pred simulakrumom materijalistickog iIi ldealistickog dostignuca sveta u n~dstvarnosti (bog nije mrtav, on je postao nadstyaran),. nema v~ teorijskog i kritickog boga koji bi prepoznao svoje vermke.

Ceo svet, i svi mi, ~li smo zivi u simuIaciju, u zlokobnu, cak ni zlokobnu, nego ravnodusnu sferu odvracanja: nihilizam se, na neobiean nacin, potpuno realizovao u simulaciji i u odv_ratanju, ~ n~ vise u razaranju. Taj aktivni, Zestoki fantazam, prw? je - od ~lta.l prizora koji [e i istorijski bio - u prozirno, laz.n? proZlrno fU~~ClOn.lsan]e stvari. Pa sta onda ostaj~ ?d mo~u~~ mhlhz~a u teoriji? .KoJ~ se nova pozornica moze otvonu na kOJoJ bi se mogh ponovo odigrati nista i smrt kao izazov, kao rizik?

Mi se naIazimo u novoj poziciji ito, bez sumn]e, neresivoj u

odnosu na ranije oblike nihilizma: .. ..

Romantizam je njegova prva velika pojava: on, sa revolucijom prosvetiteljstva, odgovara destrukciji poretka privida.

154

155

Nadreal~zam, da~aiza~? apsu.rd, polititki nihilizam, jesu njego~a druga velika manifestacija, koja odgovara dcstrukciji porctka smisla.

. . p.n:i je j~~ ~~ki esteti~ki.obli~ nihilizma (dendizam), drugi je politicki, istorijski I metafizicki obhk (terorizam),

Oba ta oblika nas se jo~ titu sarno delimlcno iii nimalo.

Nihil.izam prozirnosti nije vise ni esteticki, ni politicki, on vi~e ne ~ozaJ~ljuje p~slednj~ pl~~sanj~ iii pos~ednje ~ijan~e neke apokahpse m od unistavanja privida, m od unistavanja smisla. Nema vise apokalipse (sarno je slucajni terorizam jo~ pokusava odraziti, ali ~prav~ on v_i.S~ nije.p,?lititki ! poseduje joS sarno jedan nacin pojavIJlvanJ~, kop Je u Ish mah I na~in nestajanja: mcdije - a mediji, !"edutlm, ms~ neka ~cena. na ko)oj se nesto odigrava - medij, to je [edna traka, jedna pista, jedna izbusena karta, a mi cak nismo ni njegovi gledaoci, nego r~ceptori, primaoCi). Gotovo je sa apokalipsom, danas vlada preceslJa neutralnog, oblika neutralnog i ravnodu~nost.i. RazmisIite sami moze Ii da postoji ncki romantizam, ncka este.tl~ neutralno.g. ~a. u ~o ne v~rujem~ ~ve sto nam ostaje jeste 0.ptmJeno~~ prazm~ I indiferentnim oblicima, samom opcracijom sl~~ema kO)1 nas ponistava. Medutim, opcinjenost je (nasuprot zavodl)l~osti, kOja. se vezivala za privide, i dijalektickom umu, koji se vezivao za smisao) prevashodno nihilisticka strast, 10 je strast svojs~ena nacinu n~la_janja. Mi smo opcinjeni svim oblicima nestajanja, naseg nes.taJ~nJa. MelanhoHtn.i i opcinjeni - to je nase opste stanje u jednoj en nenamerne prozirnosti,

Ja sam nihiIista.

.. K~)fls~atujem, rri~v~tam, usvajam ogroman proces razaranja p.~lVld~ (I pr~vlatno~~I. pnvl~a) u k~nst ~misla (reprezentacije, istonje, kritike, ltd.) kOJI Je kapltalna cinjenica XIX veka, Prava revolucija XIX ~eka, .modern,?sti .. sastoji se u radikalnom razaranj u privida, ~ ot~~tnJavanJu sveta 1 njegovom prepustanju !estini tumacenja i istonje,

.. Konstatujem, prihvatam, usvajam, analiziram drugu revolu-

CIJU, onu XX veka, revoluciju postmodernizma, koja je ogroman

proces razaranja smisla, ravan ranijem razaranju privida. Onaj ko napada smislom ubijen je smislom.

Dijalekticka scena i kriticka scena su prazne. Nema vise scene .

Nema terapije smisla iii terapije putem smisla: sarna terapija [e deo

uopstenog procesa indiferencijacije. ,

Scena same analize je postala neizvesna, slucajna: teorije su kolebljive (u stvari, nihilizam je nemoguc, jer on je joS uvek jedna ocajnicka ali o~fedena teorija, jedno zamisljanje kraja, katastrofican pogled na svet ).

Sarna analiza je, mozda, presudni element ogromnog procesa zaledivanja smisla. Visak smisla koji teorije donose, njihovo takmicenje na nivou smisla je sasvim sekundarno u odnosu na njihovu koaliciju u glacijalnoj i kvartalnoj operaciji rasclanjivanja i prozirnosti. Treba biti svestan da analiza, rna na koji natin se odvijala, ide ka zaledivanju smisla, pomaze precesiji indiferentnih simulakruma i oblika. Pustinja se siri,

Implozija smisla u medijima, Implozija drustvenog u masi.

Beskonacno uvecavanje mase u funkciji ubrzavanja sistema. Energetski bezizlaz. Tacka inercije.

Sudbina inercije jednog zasicenog sveta, Fenomeni inercije se ubrzavaju (ako se more tako reci), Zaustavljeni oblici se granaju, a rast se zaustavlja u izrastaju, U tome je i tajna hipertelije, onog sto ide dalje od svog sopstvenog cilja, To bi bio nas svojstveni nacin razaranja finalnosti: iti dalje, predaleko, u istom pravcu - razarati smisao putem simulacije, nadsimulacije, hipertelije. Poricati sopstveni cilj putem hiperfinalnosti (ljuskar, kipovi Uskrsnjih ostrva)nije Ii to i sablazljiva tajna raka? Odmazda izrastaja raste,odmazda brzina u inerciji.

I mase su obuhvacene tim gigantskim procesom inercije putern ubrzanja. One su taj proces koji se kao izrastaj slri, prozdire, koji ponistava svaki rast i svaki visak smisla. One su taj tok, ta struja prekinuta [ednom cudovisnom konacnoscu,

Danas nas fascinira i strasno zanima upravo ta tacka inercije i uno sto se oko nje dogada (nema, dakle, vise diskretnog sarrna dijalektike). Ako biti nihilista znaci davati prednost toj tatki inercije i analizi te ireverzibilnosti sistema sve do izvesne tacke nepovratnosti, onda sam ja nihilista.

156

157

. . Ako ~iti nihilista znaci biti opsednut nacinom nestajanja, a ne V.lif.~ ~atmo~ proi~odnje, onda. sam ja nlhilista, Nestajanje, afanizis, implozija, fum des Verschwindens. • Transpoliticko je prev~hodna sfera natU.la ~estajanJa (stvarnog smisla, pozornice, istonje, drustvenog, pojedinca), To zapravo i nije toliko nihillzam: u nestajanju, u ispraznjenom, proizvoljnom i indiferentnom obliku ne~. tak.v!§e ni pat~~! patelik~ nihiliz~a ~ one mitske encrgije kOj~ jos tm~ ~nag~ nIhlhzma,.radl~alnostl, mitskog poricanja, dramarlene antrctpacije, To cak vik mje ni neka razocaranost sa sarnoocaranom, zavodlJiv?m i nostalgicnom obojenoscu razoearenja, To Je naprosto nestajanje,

. Trag ~e radikalnosti nacina nestajanja nalazi se vet kod Ador~a I Benjamina, uporedo sa nekom nostalgicnom primenom dijalektIk~. Je~, P'?stoj.i izv~na nostalgija dijal~ktike, i.nema sumnje da je n~Jsu.pttl!1IJa dlJalektl~ .~dmah nostalgicna. All dublje se kod Benjamma I Adorna nalazi i jedan drugi ton - onaj izvesne melanholije v~zane 1.3 sam sistem, koja je neizleeiva is one strane svake dijalektike, Danas upravo 13 melanhoIija sistema izbija na povrsinu kroz sve ironicno prozirne oblike koji nas okruzuju, ana postaje nasa fundamentalna strast.

Nije to vise ~~aj sfle~n. i!i uno os~tanje pr~znine u duif.i s kraja proslog veka. A nIJe m nihilizam kOJI na neki nacin tezi da sve normalizuje putem destrukcije, strasne ozlojedenosti. Ne, melanholija je osnovni tonalitet funkcionalnih sistema, aktuelnih sistema simulacijc, programiranja i informacije. Melanholija je kvaIitet inherentan nacinu nestajanja smisla, nacinu rasplinjavanja smisla u operacionalnim sistemima. I svi smo mi melanholicni,

. .Melanhol~ija je uno brutalno hladenje svojstvcno zasicenim

~lstemlma, kada ]e nestala nada da se uravnotczi dobro i zlo, pravo I lazno, odnosno, da se suoce neke vrednosti iste vrste, opstija nada nekog odnosa snaga i nekog rizika. Svugde i uvek sistem je suvise snazan: hegemonican.

Proti.v .te hege~onije sist~ma mo~.u se uznositi lukavstva relje, moze se vrsiti revolucionarna mlkrologija svakodnevice, hvaliti mo-

Bes neslajanja (nem.) - Prim. prev.

lekularno odstupanje IIi cak velicati kuhinja. '10 ne resava preku nuznost potpuno otvorenog suprotstavljanja sistemu.

To cim jedino terorizam. . .

On je crta reverzije koja brise ostalo, kao sto sarno l~omfun osmeh brise ceo jedan govor, kao sto sarno jedan blesak nepnznavanja u ocima roba brise svu mot i uzivanje gospodara.

5to je neki sistem hegernonicniji, mastu vge uzbuduje njegov najmanji neuspeh. Cak i na)si~niji i1.3wv. if!1a vid nekog l~nfunog popustan]a, Jedino 13 neuobicajena reverzibilnost predstavlja danas dogadaj na nihilistickoj i napustenoj politickoj sceni. Sarno ona mobilise imaginarno. . . ... ..

Ako biti nihilista znaci suprotstavm ncpodnosljivo] graruci hegemonistickih sistema tu radikalnu crtu ismevanja i nasilja, taj izazov na koji sis tern mora da odgovori sopstvenom. smrcu, onda s~m ja u teoriji terorista i nihilista, k~o sto su to drug~ po motu oruz~a. Teorijska zesuna, a n~. is tina, jcdino je ~reds!~o ~oJ~ nam preos~Je.

Ali to je ut?pIJa. Jer lepo bi b!l~ biti Dlhl~l~ta ka~a bi JO~ postojala neka radikalnost - kao sto bl bilo lepo biti ~eronsta kada

bi smrt, ukljucujuei i smrt teroris~e, jos ~mala ne~ smisao. .

Medutim, upravo t~ stvan postaju ner~IVe. _Je.r,. t?m aktivnom nihilizmu radikalnosti sistem suprotstavlja svoJ nihilizam neutralizacije, I sistem je nihi1isti~ki, utoliko .~to. po.seduje mot da sve, ukljucujuci tu i uno Sto ga porice, pretvon u indiferentnost,

U tom sistemu i sarna smrt se odlikuje svojim odsustvom. (Bolonjska stanica, minhen~ki Oktobe~f~t: mrtvi ~e ponistavaju ravnodusnoscu, tu je teronzarn nehotieni saucesnik celok.ul?~og sistema: ne politicki, nego po ubrza~om ?bIiku ravn~du~n.ostl ~l)em nametanju doprinosi). Smrt nema. vlif.e m fantazmat~~ne n! poht!cke scene na kojoj bi se prikazivala, odigravala, ceremonijalna III nasilna. A to je, zapravo, pobeda drugog nihilizrna, drugog tcrorizma - onog svojstvenog sisternu.

Nema vise scene, cak vise ni minimalne iluzije potr~bne da bi dogadaji mogli dobiti snagu stvarno~ti - n~ma ~!§e sce~e ~l. mentalne iii politicke solidarnosti: ~ta nas se ~I~U Clle, BIJafra.IJudl.I~.fumaca, Bolonja ill Poljska? Sve se to rasplinjava na ekranu televl~IJe. Nalazimo se u eri dogadaja bez posledica (i tcorije bez posledica).

158

159

· Za sm~ao vise nel!la nade. I zacelo je dobro 5:lo je tako: smisao Je smrtan. All ono cemu Je nametnuo svoJu prolaznu vladavinu, ono 5:to je na!D~r.ava<? da likvidira da bi nametnuo vladavinu prosvetitcljstva - prividi, om su besmrtni, neranjivi, cak i za sam nihilizam smisla Ili nesmisla.

A tu pocinje zavodenje.

160

Napomcne

1. Upor. J. Baudrillard, L 'echange symbolique ella mon, "L'ordre des cirnulacres", Pariz, Gallimard, 1975.

2. 1 koji ne mole da nade !clenjc u prenosu (transteru). Upravo preplitanje i mesanje ta dva diskursa tini psihoanalizu beskonacnom.

3. Upor. M. Perniola, leones; VISions, Simulacres, str. 39.

4. Ovo se ne zavrsava obavezno u nekom beznadu srnisla, nego isto tako i nekom iruprovizacijom smisla, nesmisla, nekoliko simultanih smislova koji se ponistavaju,

5. Energctska kriza, ekoloska inscenacija, i same su u svojoj celokupnostijilm katastrofe istog Mila (i jednake vrednosti) kao i oni koji sada donose velike prihode Holivudu. Nema potrebe da se Ii filmovi priljelno tumace u njihovom odnosu na neku "objektivnu " socijalnu krizu iii tak na "neobjcktivni" Iantazam katastrofe. Treba u jcdnom drugom smislu reci da se upravo samo socijalno u savrcrnenom diskursu organizuje premo nekakvom scenariju filma katastrofe (M. Makarius, La SfTaltgie de la catastrophe, str, 115).

6. Tom popustanju investicije rada odgovara uporedno opauanje investicije potrosnje. Gotovo je sa upotn:bnom iii prestlznom vrednoscu autornobila, gotovo je sa zaljubljenim diskursom koji je jasno suprotstavljao predmet uZlvallj" predrnetu rada, Smenjuje ga jedan drugi diskurs - diskurs rada na predmetu potrosn]e koji je usmeren na aktivnu, obavezujucu puritansku reinvesticiju (trosite manje bcnzina, pazite na svoju bezbednost, brzina nije vise u modi, i td.), kojoj se karak leI i~tiJ,;.e vozila toboze prilagodavaju. Treba ponovo naci neki sadrfaj i neki smisao izvrumjem polova. Rad postaje predrnet potrebe, kola postaju predmet rada, nerna boljeg dokaza 0 indiferencijaciji svih sadrzaja. lstim se takvim pretvaranjem "prava" glasa u izbornu "duznost" nagovcstava dezinvesticija politicke sfere.

7. Konfuzija izmedu medijuma i poruke je, razume sc, korelativna s konfuzijom izrnedu posiljaoca i primaoca, zavrsavajuci taka nestanak svih dvojnin, polarnih struktura koje su predstavljale diskurzivnu organizaciju jezika, svake odrcdene art i kulacije smisla u okvirima cuvene Jakobsonove seme funkcija. Da diskurs "cirkuhse", treba shvatiti doslovno: to jest, da se on vise ne krece od jedne tacke ka drugoj, ncgo da prelazi jedan krug koji bez radike obuhvata pozicije po§iljaoca i primaoca. sada vee nepronalazljive kso takve, Taka vise ne postoji neka instanca vlasti, emisiona instanca - vlast je nesto sto krufi, cirkulise, i eiji se izvor viSe ne pronalazi, ciklus u komc se srnenjuju pozicije vladajuceg i potcinjenog, u beskrajnoj reverziji koja je i kraj vlasti II njenoj klasicnoj definiciji, Cirkulisanje vlasti, znanja, diskursa onernogucava svaku lokalizaciju instanci i polova. 1 u sarnom psihoanatitickom tumatenju "moe" tumaca ne proistice ni iz kakve spoljne instance nego iz onega slo se tumaci, To menja sve.jer se od tradicionalnih vlastodrzaca uvck mote traziti odgovor otkuda im vlast. Ko te je ucinio knewm? Kralj. Ko jc tebe ucinio kraljem? Bog. Jedino bog viSe ne ocgovara. Ali na pitanje: ko jc tebe ucinio psihoanaluicarern, analiticar mote lako da odgovori: ti. Tako sc putem jedne obrnute simulacije izrazava prelaz "analiziranog" u "analizalora", pasivnog u aktivnog, prelaz koji samo ilustruje efckat okretanja, smcnjivanja polova, cirkularnosti u kojoj se gubi, rastura vlast, pretvarajuci se u cistu manipulaciju (ona ncma vise svojstvo direkuvne instance i poglcda, nego taktilnosu i komutacije).

161

l.elja itd. ne izrazavaju cak ni neki izvrnuti san kapitala, oni neposredno izrazavaju naprctke iii pustos-nja Ie kulturc, ~kje anticipiraju,jer sanjaju 0 toialnoj deieritorijalizaciji tamo gde sistcm uvck namece samo ncku rclativnu: zaruev za "slobodom" uvek je same zahtev da se ode dalje od samog sistema, ali u istorn smeru,

Ni iivotlllJe ni primitivni urodenici ne znaju za "prirodu" u nasern smislu: oni poznaju sarno ograniccnc, oznacene teritorije, koje su prostori reciprocuo zabranjeni, nedostupni.

18. Tako Henri Labort ~poravd tumacenje ter itorije u terminirna nagona iii privatnog vlasnistva: "Nikada nije u hipotalarnusu iii drugde jasno utvrdcna neka eelijska grupa, niti su pronaderu neki difcrencrrani nervni putevi u vezi sa pojrnorn teritorije ... Nekorisno je apelovati na neki poseban nagon" - ali on to cim da bi je bolje odredio kao neku funkcionalnost potreba prosirenu na kulturna ponasanja, koja je danas zajednicka vulgata svake ckonornije, psihologije, sociologije. itd.: "Terirorija tako postaje prostor nuzan za osivarivanje funkcionalnog cina knji dodeljuje zivotnl prostor ... 'Mehur', teritorija, predstavljaju, prerna lome, dec prostora u ncposrcdnom dodiru sa organlzmom, onaj prostor u korne on 'otvara' svoje tcrrnodinarnicke razmene da bi odra1o svoju strukturu ... Sa sve vecom nezavisnoscu ljudskih pojedinaca, sa promiskuitetom koji karakterise vel ike modcrne gradove, individualni 'mchur' je znatno suzen ...... To je prostorna, funkcionalna, homeostaucna koncepcija. Kao da se ciljjedne grupe ilijednog coveka odnosnozivounje sastoji u ravnotezi izmedu njcgovog "mehura" i homeostaze njegovih unutarnjih i spoljnih razmenal

19. Aluzija na Petera Slcmila, coveka koji je izgubio svoju senku nije slucajna.

Jer senka je, kao i slika u ogledalu (u Praskom .WUdcIlIU) prevashodno jedan ostatak, ndto~lo mole da "otpadne" sa (iz) lela. isto KaO kosa, izmet iii odsecci nokt ij u s koj irna SU uporedivani u celoj arhaicnoj magiji. Ali one su, lao sto je poznaro, i "metafore" duSe, daha, bica, sustine, onoga ~Io daje dubok smisao subjektu, Bez slike iii bez senke tela postaje providno nistavilo, 0110 je samo joJ jcdino ostatak. Ono je prozirna supstanca koja prestaje kad ju jc scnka napustila. Ono vise ncma stvamosti: scnka je sobom odnela svu stvarnost (tako uPraskom studeruu sitka razbijena ogledalom dovodi do neposredne srnrti junaka -!10 je klasicna epizoda [antaslicnih prica), (Uporcdite i Senku Hansa Kristijana Anderscna.) Tako tela moie da bude sarno ostatak svog sopstvenog ostatka, otpadak sopstvenog otpatka. Sarno poredak nazvan stvamim omogucava da se telo smatra prevashodno referencom, Ali u simbolicnorn poretku nisla ne dozvoljava da se govori 0 prioritetu jednog iii drugog (tela iii senke), A upavo ta reverzija senke na telo, 10 vracanje sustine na termin susrnskog, pod udar beznacajnog, taj ncprekidni poraz smisla pred onim ~to od njega ostaje, bili to odsccci nokata iii predmet "malo a" - upravo se u tome sastoji ~r, Icpota i uzncmirujuca neobicnost tih prica.

20. Uosialom, sadasnji ~trajk prirodno dobija iste aspekte koje irna rad: ista napetost, ista ldina, isto odsustvo ciljeva, ista alergija prerna odluci, isto !aljenje za energijom, isla beskrajna cirkularnost vlada u danasnjcm strajku lao i u jucerasnjem radu, ista situacija u kontrasituacijl kao i u instituciji: zaraza se siri, krug se zarvara - posle toga hire potrebno da se nade drugi izlaz, Ili, bolje, ne: morace se sam taj bezizlaz prihvatiti kao osnovna situacija, morace se neodlucnost i odsustvo cilja obrnuti u ofanzivnu situaciju, u strategiju, Nastojeci da se po svaku cenu izvuku iz te smrtonosne situacije, iz Ie univerziietske mentalne anoreksije, studenti samo ponovo ulivaju

energiju u jednu instituciju koja je prezivela komu, to je nasilno prefivljavanje, to je oeajnicko lecenje koje se danas praktikuje u institucijama kao i na pojedincima, a koje jesvegdeznak iste nesposobnostl suocavanja sa smreu. "Treba gumutiono st o se rusi", rekao je Niec.

21. Postoje kulture koje poseduju imaginame predstave same 0 svom poreklu, a nemaju nikakve predstave o svom kraju.lma ih koje su opsednute ijednim i drugirn ... Dva druga slucaja predstava su moguca ... Imati predstave samo 0 svom kraju (nasa nihilisticka kultura), Nemati viSe nikakve predstave, ni 0 porekJu, ni 0 kraju (onom koji dolazi, slucajnom, proizvoljnom).

164

165