Mašinski fakultet Beograd

Projektovanje medicinskih aparata i opreme

Profesor: Zoran Golubović Student: Jovan Vićentijević 1114/08

Deo zračenja čiji pravac prostiranja odstupa od glavne ose se apsorbuje na bočnim granicama sredine. .Uređaj prebacite u stand-by način rada kad god je moguće. odložite fokusirajući ručni držač vlakna na sigurno mesto. . . faza ne menja stohastički u vremenu već je stalna. Monohromatičnost podrazumeva da većina fotona ima istu frekvenciju. Sigurnosne preporuke “Sedam zlatnih pravila sigurnog korištenja lasera” Sigurnosne mere u laserskoj hirurgiji za pacijenta i bolničko osoblje: .Ne usmeravajte laserski zrak na hirurške instrumente. . odnosno optičko vlakno nesme se upotrebljavati kao pokazivač (pointer).Držite razmak.PRIMENE LASERA U MEDICINI Laser (Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation) je uređaj koji generiše koherentne monohromatske elektromagnetske zrake u oblasti vidljivog spektra. Lasersko zračenje je koherentno. Pri primenama u kojima je potrebno delovati na veću zapreminu.Kad ga ne koristite. Ovaj izvor energije se može primenjivati u medicini za terapijske i dijagnostičke namene. no svojstva monohromatičnosti i koherentnosti ostaju očuvana. Usmerenost laserskog zračenja je posledica geometrije sistema ogledala u aktivnoj sredini u kojoj se ono generiše. monohromatičnost usmerenost i svetljivost izvora svetla.Nosite naočare i maske koje štite od laserskog zračenja. tj. Deo zračenja koje se prostire duž glavne ose sistema je dominantni deo izlaznog signala. . Na ovaj način se povećava gustina energije u maloj zapremini na koju deluje zračenje.Fokusirajući ručni držač. Monohromatičnost laserskog zračenja je od suštinske važnosti u primenama jer je garantovana selektivna interakcija sa pojedinim molekulima sredine na koju nailazi zračenje.Ne usmeravajte laserskiu zrak na zapaljive materijale. Lasersko zračenje i primene u medicini Osnovne karakteristike laserskog zračenja su: koherentnost. snop se spoljnom optikom proširuje. Osnovni tipovi interakcije sa substancom . .

Razni molekuli imaju različite apsorbcione karakteristike pa to omogućava selektivno delovanje.Najveći broj tehnika zasnovan je na fototermičkom efektu laserskog zračenja na supstancu. Jedna od veoma važnih primena koja počiva na fototermičkom dejstvu je spajanje mehanički odvojenih delova tkiva (na primer. Važnu grupu primena predstavlja kontrola kretanja molekula pomoću laserskog . gde dolazi do pojave udarnog akustičkog talasa. moguće je generisati i pomenuto fotomehaničko delovanje. Ovaj problem se najlakše prevazilazi primenom kratkih epizoda zračenja. a taj proces karakterišemo kao apsorpciju. usled hirurškog reza). čime se ne daje vreme toploti da se prenese kondukcijom i konvekcijom. Međutim. udarni akustički talas dovodi do promena na membrani i omogućuje transport kroz membranu leka direktno u ćeliju. na primer nagle sublimacije ozračenog dela supstance. Naime. Pored pretvaranja u toplotu postoji i direktni sudarni proces koji kvalifikujemo kao fotomehaničko dejstvo laserskog zračenja. Pri pretvaranju elektromagnetne energije u toplotu deo energije difunduje u okolni prostor. Ovakvim delovanjem na energetske nivoe molekula. Pošto je moguće neposredno uticati na molekul ovaj tip dejstva ima ogroman potencijal. Pri kratkotrajnoj primeni zračenja važno je voditi računa da jako kratki periodi dovode do narušavanja monohromatičnosti. Selektivnost je od suštinskog značaja u biomedicinskim primenama. Ćelijska membrana se brzo spontano vraća u ravnotežno stanje posle akustičnog talasa i prodora supstance u ćeliju. Fotohemijski tip laserskog zračenja podrazumeva direktnu interakciju fotona sa kvantnom energetskom strukturom molekula. ova pojava se može iskoristiti za transport terapijskih supstanci na nivou ćelije odnosno membrane. Važan aspekt je lokalizacija efekta na određeni deo tkiva i smanjivanje uticaja na okolno tkivo. pored neposrednih efekata hemijske prirode. Jedan od vidova ovoga tipa dejstva javlja se kod vrlo brzih promena faznih stanja. Pri ovom tipu elektromagnetna energija se transformiše u toplotu. Ovi efekti u opštem slučaju nisu poželjni.

Tebela 1. Reakcije tkiva na lasersko zračenje je složena funkcija intenziteta i trajanja ozračavanja. Većina lasera primenjivanih u medicini emituju za ljudsko oko nevidljivo zračenje i za podešavanje sistema se primenjuju pomoćni laseri sa zračenjem iz vidljivog dela spektra (najčešće He-Ne laser) čiji snop se prostire paralelno snopu osnovnog lasera. Jačina efekta je najčešće u direktnoj srazmeri sa energijom koja ostaje (apsorpcija) u tkivu. Jedan od pristupa u ovim tehnikama zasniva se na primeni modifikovanih. Eksimer laseri najčešće rade u impulsnom režimu i parametri mogu. pokazuje temperaturske opsege uz odgovarajuće dejstvo. . Nivo energije na kome dolazi do fotohemijskog delovanja je na nižim gustinama energije od približno 10 mW/cm2.zračenja. talasne dužine. Dugolančane molekularne strukture u tkivima veoma efikasno apsorbuju ultravioletno zračenje eksimer lasera. kontrolisanih elektromagnetnih polja u okviru laserskog impulsa. vrste tkiva i supstance koja okružuje ozračeno tkivo.

Dubina prodiranja se često definiše kao dubina na kojoj intenzitet opadne na 1/e (približno 1/2. upravo zbog raskidanja hemijskih veza.6 μm znatno slabi u standardnim vlaknima. endoskopi). problem mutacije gena u tkivu.6 μm). Kod interakcije ultravioletnog zračenja jedan deo hemijskih veza se direktno prekida (fotohemijska ablacija.1 μm). može doći samo do zagrevanja ukoliko su intenziteti niski ili do izrazitih ireverzibilnih procesa. Jedan od standardnih sistema sa pomenutim osobinama primenjivanih u hirurgiji predstavlja CO2 laser.459) deo svoje početne vrednosti. biti: talasna dužina 308 nm. što je velika prednost. frekvencija ponavljanja impulsa 108 Hz. Naime. Zavisno od intenziteta. Zato se za prenos ovog zračenja najčešće primenjuju sistemi ogledala (na primer. Nažalost. snaga 107 W (vršna snaga). i 6 μm za eksimer laser (λ = 308 nm).na primer. na granici zapremine direktno izložene dejstvu dolazi do zatvaranja krvnih sudova kao posledica termičkog dejstva. Usled toga razmena energije zračenja i supstance je veoma intenzivna i dubina prodiranja UV zračenja u organski materijal je mala. fotodisocijacija). 17 μm za CO2 laser (λ = 10. kod primene UV i zračenja viših frekvencija (X zraci i gama zraci) nameće se. Poteškoću u primeni uzrokuje otežano prenošenje zračenja ovog lasera putem optičkog vlakna jer njegova talasna dužina od 10.178 = 0. Termičke lezije okolnog tkiva su male. a molekuli vode veoma dobro apsorbuju infracrveno zračenje. Prosečne dubine prodiranja laserskog zračenja u tkivo su: 286 μm za YAG laser (talasna dužina λ = 2. što zaustavlja krvarenje. Na taj način je moguće izvoditi operacije u unutrašnjosti tela uvođenjem prenosnog vlakna kroz malu inciziju. Kod lasera čija talasna dužina ulazi u spektralni transmisioni prozor optičkog vlakna najčešće se prenos obavlja pomoću optičkog vlakna. Jedan od važnih efekata kod primene laserskog zračenja u hirurgiji je kauterizacija neposredno uz zonu direktnog dejstva. Zavisno od talasne dužine ostvaruju se različite dubine prodiranja i fototermički efekti. Za isparavanje supstance . Tkivo sadrži u proseku 70 do 90 procenata vode.

zbog njegove efikasne konverzije u toplotu.često se koristi infracrveno zračenje. Kod fotoablacije materijal se uklanja sloj po sloj a to je posledica male dubine prodiranja zračenja koja se primenjuje. Fotodisrupcija podrazumeva jonizovanje supstance zbog visoke gustine energije (stvaranja plazme). Pri tome se formira i udarni akustički talas. a odgovarajući efekti ne počivaju suštinski na termičkom tipu interakcije. Na temperaturama između 1500C i 7000C vremena delovanja se najčešće ograničavaju na najviše nekoliko sekundi. U ovoj primeni razmena energije u delu supstance na koji se deluje mora da bude brza zbog minimizacije dejstva na okolnu supstancu. Fotoablacija i fotodisrupcija predstavljaju procese nelinearne prirode. .

Način primene (zašto) Područija tela Zbog sličnosti postupaka u različitim medicinskim disciplinama (na primer lečenje perianalnih kondiloma u hirurgiji. čiji se razvoj tek očekuje u bliskoj budućnosti.Hemijski laseri . jonski i molekulski. Laserski postupci Razlikujemo četiri opšta laserska postupka odnosno procedure.Delovo tela odnosno medicinske discipline (gde) .Laserski postupci (kako) . Status primene lasera Lasere možemo koristiti u dijagnostici i u terapiji. šuplje organe ili telesne šupljine. kao npr.Čvrsti laseri . ima smisla podela prema područijama tela. Postoji još jedna vrsta lasera a to je: . je upotreba lasera kao središnjeg terapeutskog postupka. urologiji ili dermatologiji). Drugi način primene. Laser u terapiji može služiti kao hirurški instrument za pripremu. rezanje ili skraćivanje tkiva tokom operativnog zahvata. laserska termoterapija. To su: rezanje/uklanjanje tkiva. fotohemijska reakcija i “fotografiranje”. a ne prema medicinskoj specijalnosti.Gasni laser koji se dalje deli na neutralni atomski.Lasere mozemo podeliti prema sledećim kriterijumima: . . ginekologiji. krvni sistem. Prvo imamo površinsku primenu lasera koja se odnosi na kožu i vidljivu sluzokožu. Druga je unutartelesna primena lasera koja nije ograničena samo na otvorenu hirurgiju ili endoskopiju već pokriva i međuprostornu prmjenu.

godine (T. Aktivna sredina je aluminijum trioksid u kome oko 0. ginekologiji i dermatologiji. dok se laser sa ugljendioksidom koristi za neuro i opštu hirurgiju. Osnovna karakteristika lasera je mogućnost izvanrednog fokusiranja mlaza. Rubinski (čvrstotelni) laser je prvi put prikazan 1961. Argonski laser se najčešće koristi u neurohirurgiji. Jedna podela je prema metodu primene: laseri sa kontinualnim zračenjem (He-Ne. oftamologiji. Kr.). CO2. kao i potpuna kontrola procesa predavanja energije.05% atoma aluminijuma zamenimo atomima hroma (Cr).Karakteristike laserskih uređaja – primeri Navešćemo karakteristike nekih tipova lasera koji se često koriste u medicini (Tabela 3). je šematski prikazan princip konstrukcije rubinskog lasera. Ar) i laseri sa impulsnim zračenjem (Rubin. Neodijumsko staklo. itd. Primenjeni napon za pobuđivanje je 4000 do 10000 V. Lasere možemo podeliti na različite načine. Na slici 2.Maiman). Helijumsko-neonski laser se primenjuje za dijagnostiku. Preko kondenzatorske mreže ovaj napon se vodi na .H.

Ksenonska cev fokusira svoje zračenje. Ovaj laser radi u "burst" režimu (kratki intervali rada). koje pobuđuje atome hroma. odnosno uklanjanja krvnih sudova koji ugrožavaju normalne funkcije na retini. Trajanje impulsa je reda μs. da bi se sprečilo zagrevanje kristala rubina i ne bi poremetila struktura kristala.6943 μm). a maksimalna snaga koja se postiže je reda 15000 J/cm2. Ovaj laser se koristi vrlo efikasno za hirurgiju u oftamologiji.ksenonsku lampu koja je helikoidalnog oblika oko rubinskog štapa. naročito u slučajevima retinopatija. . Pobuđeni atomi hroma se zaustavljaju na metastabilnom nivou. i uz primenu rezonatora zrače koherentnu svetlost (λ=0.

Biološki efekti koji se javljaju u polju ovog lasera. . Zbog velike energije postoji hladnjak za lampu (10 litara vode na pritisku od 3. S obzirom na talasnu dužinu lako zaključujemo da ovo zračenje apsorbuju crvena tela. termoliza. a zračenje je u oblasti infracrvenih zraka (λ=1.06 μm). Ova apsorpcija ide u toplotu. koji prodire nekoliko milimetara ispod površine kože su: proteinska koagulacija. isparavanje (vaporizacija) tkiva i dehidracija. pa se taj fenomen koristi za fotokoagulaciju krvi.458 do 0. Zračenje je u opsegu od 0. Argonski laser (slika 3) radi na principu jonizacije i pobuđivanja atoma argona. i snaga napajanja je 38 kW.Sličnu konstrukciju imaju Neodijum -Itrijum Aluminijumski Garnet laseri (Nd:YAG). Snaga ovih lasera je relativno velika. 20 A). Plazma cev dovodi do jonizacije i do spontanog zračenja u oblasti vidljive svetlosti. Tipični laser ima izvor napajanja (380V.515 μm. i optički izvor koji se kontroliše tiristorski. Ovaj sistem zahteva hlađenje. U gasnim laserima aktivna sredina je gas.5 bara). za izvor zračenja snage 18 W.

U ovom sistemu se koristi vodom hlađeni laser (13 W) sa kontinualnim zračenjem. .Ovaj uređaj se koristi i za gastroenterološke namene (slika 4). Ovaj sistem koristi takozvani cepač mlaza. Ova energija se koristi za fotokoagulaciju. Na deset delova helijuma je jedan deo neona. Ovaj specijalni uređaj omogućava endoskopiju i kontrolisanu primenu lasera. Za generisanje kontinualnog zračenja koristi se radiofrekvencijsko pobuđivanje (sl. Ovi atomi u sudarnom procesu sa neonom pobuđuju neonske atome. Maksimalna snaga koja se distalno može predati je oko 75% inicijalne energije (10 W). U Helijum-neonskom laseru u sudarnom procesu atoma dva gasa se podiže energija. dve elektrona u atomu helijuma imaju ili paralelne ili antiparalelne spinove. Vraćanjem neona u nepobuđeno stanje emituje se koherentna svetlost. U komori je nizak pritisak (p=1 mmHg). U slučaju ovog He-Ne lasera. 5). On pomaže da se odredi nivo energije koja će se primeniti. Pri ovome specijalni solenoid prevodi ovu energiju u talas koji se prostire kroz kvarcni svetlovod. Gastrični fotokoagulator se koristi sa fleksibilnim endoskopom.

a i ovde treba hladiti sistem (vodom). azota i helijuma. 6) je namenjen hirurškim intervencijama u kojima ne treba da dođe do krvarenja. . Osnovne karakteristike ovog lasera su da kontinualno daje relativno veliku energiju u opsegu infracrvenih talasa.Energija zračenja je mala (reda mW). Ovaj laser obezbeđuje hirurški rez i koagulaciju vrlo tankog sloja u okolini reza. ne dolazi do oštećenja okolnog tkiva. CO2 laser radi sa mešavinom ugljen dioksida. smanjenja otoka. a mogu da rade na različitim učestanostima CO2 laser (sl. Efikasnost CO2 lasera je oko 15%. koje skoro sva tkiva podjednako dobro apsorbuju. Ugljen dioksid je aktivni medijum. Na ovaj način dolazi do bržeg zarastanja. bola i samim tim boljeg komfora u lečenju. S obzirom da do koagulacije tkiva dolazi na relativno niskim temperaturama (manje od 1000C).

U gastroenterologiji laser se koristi za operacije ulkusa (čira). za smanjenje očnog pritiska pri katarakti. U ovoj metodi najčešće se koristi CO2 i Neodijum:YAG laser. U nekim primenama je dokazana prednost laserske hirurgije u odnosu na primenu klasičnih metoda sečenja. U dermatologiji laser pokazuje odlične rezultate u uklanjanju pigmentiranog tkiva. Najčešće se koriste argonski i kriptonski laser. Laser je s obzirom na mogućnost vrlo preciznog i lokalnog dejstva pogodan za otklanjanje koncentrisanih promena i tumora. U ovoj primeni lasersko zračenje se kroz bronhoskop dovodi fleksibilnim optičkim vlaknima do željenog mesta. Argonski snop prolazi kroz epidermis (spoljni sloj kože) sa minimalnom apsorpcijom. Ta apsorpcija rezultuje koagulacijom krvi u kapilarima. a koristi se najčešće CO2 laser.Kliničke primene lasera Laser se može koristiti u mnogim disciplinama medicine. Kritično krvarenje može biti kontrolisano u više od 70% slučajeva. i neke druge primene. Usecanje kože se obavlja CO2 laserom. Primenjuju se CO2 i Nd:YAG laseri. Laser se primenjuje i za uklanjanje malignih tumora u grudnom košu. a zatim je apsorbovan u kapilarima. a pacijent je lokalno anesteziran. Neophodno je primeniti fiber-optička vlakna da bi se svetlosni mlaz usmerio na tačno određeni prostor. U kardivaskularnoj medicini laser se može koristiti za uklanjanje naslaga na zidovima krvnih sudova. U oftamologiji se laser koristi za hirurške intervencije na retini (mrežnjači). uklanjanje ateroma ili trombova krvi. Najbolji rezultati se dobijaju primenom u koronarnim arterijama. U ginekologiji se laserom relativno jednostavno izvode intervencije na uterusu. . ali ne postoje značajne prednosti u odnosu na primenu skalpela. Primenjuje se Argonski i Neodijum:YAG laseri. Neodijumsko:YAG laser se koristi i za otklanjanje tumora na ezofagusu. Jedna važna primena Argonskog lasera je u otklanjanju promena ispod epidermisa. iako i posle primene ostaju promene na koži. ukoliko dimenzije tumora to omogućuju. Laseri se mogu uspešno koristiti i za otklanjanje tetovaža. a primenjuje se endoskopski kao što je to već pokazano.

laserska procedura obično podrazumeva manja krvarenja u odnosu na tradicionalnu hirurgiju.Primene lasera su brojne i u neurohirurgiji. Pored ovoga. Toplota koja biva generisana pri hirurškom zahvatu. Laser skoro da nema nedostataka ako je njegova primena indikovana. Premda se neke laserske procedure mogu uspešnije izvesti u samoj ordinaciji nego u bolnici. a samim tim i mnogo manje novčanih sredstava. laserska procedura oduzima mnogo manje vremena. mali rezovi omogućavaju znatno kraće vreme oporavka. rezultuje jako malim ožiljkom. Iz razloga što podrazumeva veoma mali rez. urologiji. . Često spominjana kao “bezkrvna hirurgija”. nego što je to slučaj pri standardnoj hirurgiji. zadržava mesto operacije *nedirnuto* od strane bakterija i na taj način. otorinolaringologiji i drugim disciplinama. obezbeđuje vrlo precizno doziranje i primenjuje se sa velikom preciznošću. osoba koja vodi operaciju mora biti maksimalno obučena i veoma vešta. Ukratko. smanjuje rizik od infekcije. možemo reći da je laser pogodan hirurški alat koji smanjuje promene u okolini reza. u velikoj meri.

parodontološka plastika vestibuluma). 2) protetika (predpriprema za otisak. direktno prekrivanje pulpe. Primene se mogu klasifikovati u okviru nekih uobičajenih kliničkih disciplina: 1) konzervaciona stomatologija (endodoncija. 5) parodontologija (supstitucija kod otvorene i zatvorene kiretaže. Metoda konfokalne laserske skenirajuće mikroskopije (Confocal Laser Scanning Microscopy . Osim intervencija na mekom tkivu koje ima slične osobine kao ostala meka. Ako se snopovi različito fokusiraju mogu se dobiti različite slike. tretman dolor posta). prokrvavljena tkiva u organizmu. kontrola mekih delova. produženje kruna.CLSM) omogućuje ranu dijagnostiku procesa karijesa. mnoge primene novijeg datuma podrazumevaju dejstvo na gleđ i dentin što zahteva poseban pristup. Rasejano zračenje koga čini zračenje rasejano sa granične površine (reflektovano zračenje) vazduh-gleđ i zračenje rasejano na molekulima do pomenute dubine.Interakcija sa mineralizovanim tkivima Primena laserske tehnike u stomatologiji ima izvesne specifičnosti pošto se radi o interakciji sa tkivom nešto drugačijih karakteristika. 6) implantologija (oslobađanje implanta pri zatvorenom zarastanju implanta. plastika vestibuluma. preprotetska hirurgija. One se mogu superponirati u jednu trodimenzionalnu sliku koja sadrži informaciju o tkivu gleđi. Postupak konfokalne laserske skenirajuće mikroskopije prvenstveno je razvijen za rano . 4) stomatološka hirurgija (hirurgija mekih tkiva). sterilizacija kaviteta. tretiranje osetljivih zubnih vratova). Laserska tehnika u stomatologiji je vrlo razvijena i uklapa se u tradicionalne koncepte terapija. dovodi se preko transmisione optike na fotodetektor . pulpitis terapija. 3) Ortopedija vilice (oslobađanje pomerenih zuba. diastema). odvajanje zavoja. perimplantitis terapija). Laserski snop se dovodi preko optičkog sistema na površinu gleđi i vrši se linearno skeniranje laserskim snopom. i 7) fototerapija (postoperativno ozračivanje. U standardnoj konfiguraciji primenjuje se argonski laser talasne dužine 488 nm. Zračenje prodire ispod površine do dubine od oko 100 μm i cela obuhvaćena zapremina predstavlja izvor rasejanog zračenja.

u tom kontekstu. Pošto je potrebno izazvati fazni prelaz samo jednog dela vode. u kontekstu dejstva pojedinačnog impulsa. a dubina formiranog kratera je reda veličine dubine prodiranja zračenja. Gleđ napadnuta karijesom ima različiti koeficijent apsorpcije za određene talasne dužine od zdrave gleđi. Standardna vrednost ukupne gustine energije potrebne za ablaciju tkiva gleđi je oko 3. Termomehanička ablacija predstavlja osnovni mehanizam kod primene u uklanjanju karijesa (zamena zubarske bušilice laserom).94 μm . Zračenje ER:YAG lasera se apsorbuje u tankom površinskom sloju gleđi i interakcija ima eksplozivni karakter. To je veoma važno jer se ne ugrožava tkivo pulpe.otkrivanje karijesa. uz pomoć posebnog spreja standardnog u ovakvim primenama. je velika. Pored vode i kalcijum hidroksiapatit ima visoku vrednost koeficijenta apsorpcije za talasnu dužinu od 2. Prvi rezultati su zvanično ostvareni pomoću Erbium YAG lasera talasne dužine 2. Dubina prodiranja zračenja ove talasne dužine u meka tkiva je između 1 μm i 10 μm. količina energije neophodna po jednom impulsu je relativno mala i energetska efikasnost. Dentin sadrži više vode i prag ablacije je nešto niži (oko 2. Razlika u apsorpciji uzrokovana je u velikoj meri povećanim udelom vode u gleđi napadnutoj karijesom.5 ml/min). Ipak se primenjuju i mere za dodatno hlađenje (na primer. zbog čega ne dolazi do preteranog termičkog opterećenja okolnog tkiva. Apsorpcija se pre svega odvija u oblastima sa većim sadržajem vode. Termomehanička ablacija se. Jedno od poboljšanja kao preduslov za masovniju primenu je smanjivanje dimenzija mikroskopskog sistema. zasniva na eksplozivnom prelasku vode u gasovito stanje čime se deo materijala katapultira u spoljnu sredinu. sa dinamikom dovođenja reda 4.3 J/cm2. Sa česticama materijala odvodi se i veliki deo energije koja je potrebna za isparenje. Ukoliko je količina . Prosečno vreme trajanja procesa ablacije kod jednog impulsa iznosi oko 200 μs.Ova talasna dužina se vrlo efikasno apsorbuje u molekulima vode (ova talasna dužina skoro da se poklapa sa maksimumom u spektralnoj karakteristici koeficijenta apsorpcije za vodu).8 J/cm2).94 μm.

Laserska metoda ima niz prednosti u odnosu na konvencionalne (sl. Kod upotrebi bušilice temperatura može pri bušenju da poraste preko 60°C uprkos upotrebi rashladnog sistema. 11). Ispitivanja stresa su pokazala da. Naravno. Laserska tehnika je u tom pogledu daleko prihvatljivija. Zato se laserski tretman svrstava u nestresne. neprijatnog zvuka bušilice i bola usled mehaničkog dejstva. krvni pritisak i puls ne rastu. Posle podešavanja. ELEKTROHIRURŠKI INSTRUMENTI .energije manja od kritične vrednosti za ablaciju dolazi samo do zagrevanja tkiva i eventualno do smanjivanja količine vode. Kod laserskog tretmana. Obzirom da demineralizovani zubni materijal sa procesom karijesa sadrži više vode nego zdrava zubna gleđ. uz odgovarajuće hlađenje. kod ablacije se pretežno uklanja zapremina zahvaćena karijesom (Sl. i taj da se pri manipulaciji uklanja i veliki deo zdravog tkiva. temperatura može da se održava između 25° i 30°C pri empirijski. pored izrazitog diskomfora zbog koga pacijenti ne vole da idu kod zubara. Sam postupak uključuje primenu lasera sa vidljivom svetlošću kojim se vrši podešavanje i navođenje snopa osnovnog lasera. Od strane pacijenata najviše vrednovana prednost primene lasera predstavlja odsustvo vibracija. za razliku od slučaja tretmana sa bušilicom. Kod intervencije na korenu koriste se posebne male strukture kojima se olakšava rukovanje. Jedna od njih je što se istovremeno vrši i sterilizacija zone dejstva. 12). Pošto i cement i veštačka punjenja imaju niži ablacioni prag moguće ih je eliminisati dejstvom ove talasne dužine uz dovoljno malo oštećenje okolne zubne gleđi. tehnika je prihvatljiva ako uzrokuje manje oštećenje od konkurentnih. u tom kontekstu optimalnoj frekvenciji ponavljanja impulsa od 10/s. Osnovna prepreka za uvođenje lasera u rutinsku praksu je visoka cena sistema koja višestruko prevazilazi cenu konvencionalnih uređaja. Generalni problem kod obične zubarske bušilice je. Lokalna anestezija nije potrebna i to pored neželjenih efekata skraćuje i vreme intervencije. već se čak puls smanjuje. uključuje se Er:YAG laser i karijes se uklanja dejstvom više impulsa pri čemu energija po impulsu iznosi oko 500 mJ. Pri tome treba imati u vidu da na 45°C dolazi do odumiranja zubnog tkiva.

u zavisnosti od aplikacije. iako se moče primeniti neka modulacija. Nominalna frekvencija je u opsegu od 250 do 2000 kHz. visoko-frekvencijskog polja. koja je kombinacija prethodna dva oblika Elektrode za hirurgiju imaju oblik sličan skalpelu. Sečenje tkiva se obavlja primenom konstantnog polja. Uređaji se nazivaju elektrokauteri ili hirurški dijatermijski aparati. sa naponom otvorenog kola od približno 9 kV daje snagu između 100 i 750 W. napravili rez na tkivu. modulator i elektrode. a napon otvorenog kola je reda 300 do 2000 V. Aktivna elektrode je tipično mala. i prigušuje se posle desetak oscilacija. a neutralna elektroda je . Sečenje dovodi do krvarenja. Ako smatramo da je otpornost tela reda 500 Ω dobijamo da je predata snaga između 80 i 200 W. Oni mogu da se koriste da bi uništili tkivo. Za sečenje se koristi frekvencijski opseg od 500 do 2500 kHz. pa se zbog toga primenjuje tehnika (blending). RF polje se za koagulaciju moduliše prigušenim sinusoidalnim naponom. Ovaj proces uključuje stvaranje elektromagnetskog polja u opsegu RF učestanosti između vrha uređaja i tkiva da bi se proizvelo lokalno zagrevanje tkiva Osnovni elementi ovih elektroskalpela su izvor visokonaponskog. Sinusni signal koji moduliše RF signal ima učestanost oko 120 Hz. ili zaustavili krvarenje izazivajući koagulaciju.Električni uređaji koji se koriste u hirurgiji za sečenje i zaustavljanje krvarenja se sve više koriste u medicini. To znači da za razne primene imaju različite veličine i različite oblike. Modulacija obezbeđuje različite funkcije.

Na slici 10 je šematski prikaz raznih delovanja elektroskalpela. Ovakav izbor elektroda obezbeđuje da gustina struje bude velika samo na mestu na koje stavljamo aktivnu elektrodu. a da gustina struje na mestu neutralne elektrode bude mala da ne bi došlo do oštećenja tkiva nigde osim na mestu aktivne elektrode.relativno velika. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful